VOJNOIZDAVAKI I NOVINSKI CENTAR Za izdavaa

br. 1 ^ 1 2 1 1 ^ 5 5 ^ kiX-055

dr Nikola Popovi, pukovnik, naelnik Centra Biblioteka

RATNA PROLOST NARODA I NARODNOSTI JUGOSLAVIJE
K n j i g a ETIRISTO ESTA

Radomir ondovi,

Glavni i odgovorni urednik

pukovnik

Urednik

Miroslav Perii prof, dr Mirko Mirkovi prof, dr Momilo Zeevi

Recenzenti

Predgovor
ema o Srbiji 1939-1945. jedna je od najsloenijih iz najnovije istorije. Koliko do jue laicima je moglo izgledati da je o njoj sve reeno, zahvaljujui poplavi politikih ocena, prigodniarskim i publicistikim spisima, neumerenom slavljenitvu i zahuktaloj propagandi koja je nastojala da ovekovei pobednike. U neuporedivo manjoj naunoj istoriografskoj produkciji bili smo, takoe, daleko od stvarnog pokretanja i razumevanja nekih kljunih i kontroverznih problema. Na drugoj strani, ova se tema danas otvara u jednom vremenu kada je sve uzburkano, kada svuda oko nas vri, kada se pokreu mnoga nova pitanja oko 1941, pa i oko 1918. godine, smisla Jugoslavije i partizanskog jugoslovenstva". Vraamo se, dakle, razmatranju ustanike godine i rata u celini u asu kada sve ranije vrednosti dolaze pod udar preispitivanja: dogaaji, linosti, pokreti, ideologije, nacionalne koncepcije, smisao saveznitva i kolaboracije. Kriza i slom tzv. realnog socijalizma pred naim oima napravile su pravu pusto u ranijim shvatanjima. Podseamo na rei Mihaila S. Gorbaova, izgovorene marta 1988. u Beogradu, da e sve ono to se zbiva u SSSR-u imati znaaj i za druge zemlje. Raspao se i sistem meunarodnih odnosa poznat kao krimski, osobito znaajan za jugoslovenski meunarodni poloaj. Naa, jugoslovenska kriza upuuje na uoavanje nekih osobenosti u odnosu na ostale zemlje tzv. realnog socijalizma, odreenih drukijim razvitkom Jugoslavije u drugom svetskom ratu, sukobom 1948. i injenicom da ona nije bila deo lagerske zajednice socijalistikih drava. Moemo li, meutim, zaboraviti i injenicu da je Jugoslavija rano osetila krizu koju, pored svih spoljnih oznaka mirnog ivota, nije mogla da premosti od poetka 60-ih godina? Zar Josip Broz Tito nije na Brionskom plenumu juna 1966, kada se obraunao sa Aleksandrom Rankoviem, rekao da je ilaa kriza duga skoro jednu deceniju? Nisu li se otada zemljom prelili talasi nacionalizma, kulminirajui u Cestnoj aferi, MASPOK-u i albanskim pobunama 1968. i 1981. godine? Na raznim krivinama naeg razvitka otpadale su na hiljade komunista, bilo oznaenih za Ibeovce, ilasovce, ranko vie vce, nacionaliste, liberale itd. Utopija samoupravne ideologije i prakse, sa svojim najstupidnijim postulatima - dogovornom ekonomijom i kooperativnim federalizmom - doivela je u nae vreme potpun slom. Istoriar Mihail N. Pokrovski je isticao da je istina saglediva tek kada se zaobie planinski zavijutak i iza njega puknu vidici, to

prevedeno na istoriografski jezik znai da su objektivno zavreni procesi i nastupile posledice. Nauka moe poivati samo na pluralizmu miljenja, na shvatanju o antilinearnosti istorijskog procesa, jednom reju na kritikom miljenju. Jednopartijski sistem je uveliko ometao razvoj drutvenih nauka, a posebno istoriografije. Nauna istoriografija odbacuje zabravljenost izvora i tabuisanost tema, neprikosnovenost linosti - tvoraca istorije. Kod nas je glorifikacija linosti, meutim, bila dovedena do mitomanskih razmera. Mogla je postojati samo monumentalna istorija. Kao da je svet poinjao od nas, od 1941. godine. Kraljevina je otpisivana kao drutvo bez ikakvih vrednosti, bar u politikoj literaturi. Seamo se jednog dragog kolege s Univerziteta u Novom Sadu, koji se rezignirano pitao: Dokle e Kraljevina biti posmatrana iskljuivo kao drava u kojoj su dandari jeli ljude"? Sa istorijskog stanovita gledano, danas se otvaraju neki procesi koji su decenij ama samo bili prigueni, nikako i nestali, i koji u novoj istorijskoj situaciji izbijaju svom snagom. Stoga neki istoriari govore, zbunjeni slinou (analogijom) ranijih i sadanjih pojava, o asocijativnoj istoriji. Tradicija, donekle isticana u ratu, naglo je nestala, ak je olako krtavana kao recidiv nacionalizma. Epizoda partizansko-nemakih pregovora u prolee 1943. bila je dugo van istoriografskog tretmana, dok o njoj nije progovorio Tito 1978. godine, iako je o tome znao ceo svet od zavretka rata i pisalo se u zapadnoj i literaturi na srpsko-hrvatskom jeziku. Stane Dolane je pre 15 godina osporavao sam pojam politike kompromisa u ratu 1943-1945. godine. Danas nas iz izloga izazivaju knjige emigranata u kojima se rat i revolucija u Jugoslaviji dijametralno drukije osvetljavaju, a istorijska feljtonistika viedecenijsko utanje nadoknauje mnogim novim injenicama, ali i senzacionalnim kazivanjima koja ne poivaju na injenikoj podlozi. Mnogi strani pisci, uglavnom publicisti (Nora Belof, Majki Lis, Dejvid Martin i drugi), vre reviziju istorije Srbije i Jugoslavije u drugom svetskom ratu. Danas se uveliko pie i o represijama pobednika. Od ranije smo razlikovali tri osnovna oblika ovih represija 1941-1 ^53: zbog kolaboracije, Informbiroa i kolektivizacije. Krajnje je vreme da se, tim povodom, otvore arhivi i nadleni dravni organi objave dokumentaciju u vidu belih knjiga", koje bi to pitanje, o kojem se govori i pie manje-vie na senzacionalistiki nain, skinule s dnevnog reda: kada je do tog dolo, zato, na koji nain, s kakvim motivacijama, po ijem nareenju? U tome vidimo put smirivanja strasti i prevazilaenja omraza. Istoriari s takvom vrstom dokumentacije nisu raspolagali, niti danas raspolau, ako izuzmemo neke fragmente o prinudnoj kolektivizaciji i Informbirou. Sudbina savremene istorije je - kako bi rekao ameriki istoriar Artur lezinder, pisac Ruzveltovog Nju Dila" i Kenedijevih hiljadu dana" - da u savremenosti ima onoliko svedoka za" koliko i protiv". Ko moe spreiti rtve reima u poslednjih pola veka da iznose svoje

vienje istorije? Mislimo, niko. Pre nekoliko godina pisali smo da nema apoteke u kojoj bi se mogli nabaviti sedativi za smirivanje i zaborav prolosti, isto kao to nema tribunala koji bi osudama mogao spreiti duh radoznalosti za saznanjem prolosti. Nemaki istoriar Ernst Nolte opsednut je istorijom faizma ne bi li, izmeu ostalog, sam sebi objasnio neke pojave. U slinom je poloaju i svaki drugi istoriar savremene epohe, naroito ako due pamti. Pluralizam gledita nije smetnja ve pretpostavka za stvaralaki razvoj svake nauke, pa i istorijske, pod uslovom da se u traganju za istinom korektno primeni metodologija. Teko je, ponekad nemogue, doi do jedinstvenih i ujednaenih miljenja, ali u humanistikoj nauci tome ne treba ni teiti. Iskustvo istoriografije o Jugoslaviji u drugom svetskom ratu kao da nam pre govori o negaciji nauke preovlaivanjem jednoobraznih tumaenja nego o njenom usponu u koncepcijskom smislu. Povodom proslave 200-godinjice francuske revolucije pojavilo se 50-ak studija i monografija. U nekima od njih osuen je teror revolucije, sav njen furor, ona predstavljena kao simbol giljotine, a u drugima slavljena kao pokreta novih procesa i inspirator novih ideja, kao pojava kojoj dugujemo Deklaraciju o pravima graana i Graanski zakonik; neki su francuskoj revoluciji pretpostavljali englesku, smatrajui da je ona svojom industrijskom revolucijom prokrila pute ve napretka, ekonomije, tehnolokog progresa, novih drutveno-ekonomskih odnosa; uradila u materijalnoj sferi ono to je postigla francuska u politikoj i pravnoj. Pamtimo rei jednog naeg uglednog istoriara da se istina o revoluciji moe saznati tek posle njenog poraza. A / / U nauci se zna da istorijska injenica ne mora odgovarati istoriografskoj injenici. Sreli smo mnogo dobronamernih ljudi koji se ljute na istoriare to ranije nisu izneli neke istine. Ne pitaju se, meutim, da li su istoriari za njih znali, da li su bili u posedu izvora, da li su ih mogli izneti? Jednom smo primili pismo jedne graanke koja kae da se sve zna", da je sve jasno, to je tipino laiko stanovite, krajnje simplicistiko, jer se struno zaista mnogo toga ne zna. Drugi e pokuati da mnoge od nas, dugo u struci, upozore na ranija tumaenja, razliita u odnosu na sadanja. Istorija nije, poput egzaktnih nauka, vezana striktnom strogou istraivakih postupaka, iako ovih nije liena. Postoji i saznajni proces, pojava novih izvora, otkrivanje zaetaka, ranije nezapaenih ili skrivenih pojava, razgraivanje stare epohe i nastajanje nove; vremenom dolazi i do boljeg razumevanja odnosa nove istorijske osnove i ranijih procesa i starih ideja, prividno prevazienih ideologija (nacionalnih i drugih). No, uprkos svemu tome, sve to je korektno injeniki uraeno do sada nastavlja da ivi kao trajni fond saznanja. Jednopartijska vlast je u nas trajala 45 godina, vie nego dugo, bez presedana za demokratske zemlje, vlast bez ikakve stvarne kontrole: parlamentarne, finansijske, sudske itd. Stoga tek sada otkrivamo neke zaetke buduih kriza (pitanje strategije utanja u sluaju genocida,

separatizam albanskih komunista koji su 1941. stigli iz Albanije, razliita merila prilikom oblikovanja federalnih jedinica, pozadinu finansijskih transakcija, tajnih nagodbi vrha, potmule frakcijske borbe u odavno nejedinstvenom rukovodstvu itd.). Jedan na ugledni sociolog, blizak istoriji, obratio se nedavno, u Domu omladine u Beogradu, pitanjem istoriarima: zato oni ranije nisu kritikovali Titov kult, njegovu autoritarnu vlast, politiki cezarizam? Pored toga to znamo da je politiki vrh bio neprikosnoven, nedodirljiv, gotovo sakralan, a na drugoj strani snabdeven svim moguim represivnim mehanizmima, moemo li smetnuti s uma da istorija, kao nauka pojedinanih injenica, ne moe da u svakom takvom pokuaju ne prodre u konkretan ivotopis i tajne oblike vrenja vlasti. Sociolog je mogao da govori o harizmi, naravno sa svim opasnostima prilikom iznoenja njene opte oznake, ali istoriar bi sebi ispisivao smrtnu presudu ukoliko bi konkretno sudio 0 ranijem i sadanjem ivotu voe (pod pretpostavkom da je taj ivot 1 poznavao u svim pojedinostima), njegovim promaajima, apsolutistiko-diktatorskom stilu voenja politike. Kafkin Jozef K. kae da nije sve u tome to e nas zatvoriti, nego u onome to dolazi sa osudom, to je prati. Kako drukije objasniti da su vitrine naih knjiara ve decenijama bile pune najraznovrsnije literature koja je imala kritian odnos prema marksizmu, komunizmu, socijalizmu, kolektivizmu, revoluciji, itd., ali da su se knjige iz oblasti savremene istorije iz pera stranaca mogle tek na prste prebrojati, i to od pre nekoliko godina, najpre od pisaca koji su prihvatali vladajua politika shvatanja o istoriji prolog rata i samoupravljanju. Znai li to da istoriari imaju pravo na oprotajnicu? Nije re o tome. Postoje radovi i neka ih struna kritika i javnost, starije i novije generacije istoriara, savremene i budue, ocenjuju. Kome iz struke nije poznato da su mnogi radovi u pomenutom vremenu napisani lege artis, kako o Kraljevini Jugoslaviji, tako i o vremenu rata i revolucije, pa delom i o posleratnom periodu. To je polo za rukom svakom onom posleniku muze Klio koji je izveo preciznu rekonstrukciju, svesno operisao injenicama, to sadri implicitnu kritiku; uoavao i otvarao neke nove probleme, postupno osvajao prostor stvaralakog ispoljavanja. Moemo pomenuti na desetine takvih radova: o stranakom ivotu i parlamentarizmu u Kraljevini SHS, preureenju Jugoslavije 1939, 27. martu, levim zastranjivanjima kako se nekad govorilo, jer se danas ovaj pojam odbacuje kao eufemizam, konferenciji u Bujanu, anatomiji partijskog bia posleratnog sistema, oblikovanju Srbije kao sloene federalne jedinice, izbeglicama u prolom ratu, represivnim merama Nemaca u Srbiji 1941, tzv. Uikoj republici, ratnim zloinima itd. Apologetska, himnina i jednostrano afirmativna literatura je za nama. Stiava se pomalo i talas gladi za senzacionalistikom literaturom o Srbiji i Jugoslaviji u drugom svetskom ratu, smanjuje interes za istoriju kroz kljuaonicu". Objektivni proces saznanja proverava ili e tek proveravati razne teorije konspiracije i zavera, raznih mistifikacija,

izvesnih ili izmiljenih. Traje jo, meutim, interegnum u kome je nadvladavala ili jo nadvlauje neproverena i metodoloki nekorektna, samim tim kvaziliteratura, okrenuta ranijim vulgarnim i jednostranim projekcijama ili savremenim nacionalistikim skretanjima po svaku cenu. Smemo li zaboraviti da se preko ranije i sadanje literature i te kako ostvarivala i ostvaruje politika instrumentalizacija nesvojstvena naunom stvaralatvu? Smatramo da istoriar mora raditi u skladu sa dihotomnim biem istorijske nauke, to jest da se dogaaji pre pola veka ili vie moraju posmatrati sine ira et studio, saglasno onovremenom odnosu snaga i hijerarhiji vrednosti (politikih, ideolokih, moralnih itd.), bez modernizacije, ali, na drugoj strani, da istoriari pripadaju svome vremenu, svojoj epohi, da su eda svoga doba, to ih obavezuje da sagledavaju i neke pojave koje su svojevremeno bile nevidljive, neupadljive ili sasvim marginalizovane, a u sutini od velikog znaaja za tekui i budui istorijski proces. Na tom pitanju izbijaju i izbijae sukobi sa ljudima koji ne poznaju rad istoriara, prigovarajui im da su zanemarili neke pojave na raun drugih, da se povode za menama i potrebama svoga vremena i vladajue politike, da insistiraju na nekim pitanjima koja ranije nisu spominjali (kao da su im ona i morala biti u vidnom polju), ne razumevajui da su distanca i rasplet procesa uslovili dato posmatranje, a ne politiko-kalkulantski odnos istoriara. Naravno da izneto razgranienje ne mora u praksi uvek iskljuivati i vanintelektualne i vannaune razloge u tumaenju. Saznajni otpor e nastajati i kod one kategorije ljudi koje obino podvodimo pod dogmatski tip, koji apriorno odbacuje raznovrsniju i protivurenu scenu na kojoj je tekao sukob osnovnih drutvenih i politikih snaga. Jesmo li u pravu da previamo da je decenijski teklo indoktriniranje ljudi, putem simplifikacija, koji pod dugim uticajima samo jednog vienja (koje moe biti odreeno i vrlo prozainim razlozima) nisu danas sposobni da raspravljaju u duhu slobodnog ukrtanja miljenja, s tezom i antitezom, modelom i kontramodelom, argumentom za" i argumentom koji mu protivurei, bez ugroavanja svoje individualnosti. Mi vidimo samo u takvom postupku nain probijanja istine. Obeleavamo 50 godina od ustanka naroda Jugoslavije u vremenu koje odlikuje postojanje dve prilino oprene literature o dogaajima koji su 1941. delili Srbiju. Za nas to nije neobina pojava, najmanje tragina, ve izraz proteklog vremena, izmenjene istorijske situacije, dosegnutosti slobode rasprave, razvoja istoriografije. ak i kada se te literature drastino ne slau, najmanje postoji razlog za uzbuivanje. Sta vie, znak su da se i u istoriografiji neto kree". Sukobi gledita - pod uslovom da se politiki ne funkcionalizuju - mogu samo dovoditi do rasplitanja problema u istoriografiji, kroz mirnu, razlonu raspravu, bez poveanja temperature. Nauna rasprava treba da razdvoji seme od kukolja, odstrani plevu, otkrije sutinu istorijskog zbivanja.

Jednostrana i osiromaena politika i nauna svest o minuloj epohi samo je za kratko mogla odloiti razmiljanje o naoj nedavnoj prolosti u racionalno-kritikim kategorijama. Sve to je ideoloki rvanj mrvio i istiskivao, deformisao i sumnjiio skoro 50 godina poelo je da se proputa kroz filter kritike valorizacije. Nije re o nasilnoj ili isforsiranoj reviziji istorije ve normalnom preispitivanju, kao rezultat zavrenih istorijskih procesa jedne epohe. Istorijske sastavnice iz stare ili nove istorijske osnove mogu se nalaziti i nalaze se u naem vremenu, pa i u budunosti. Izgledaju nam nerazumni oni koji ovu pojavu podvode pod robovanje istoricizmu, odvlaenje panje od sutranjih raspleta, svaalaki kompleks, tetno kopanje po utrobi biveg drutva, nepotrebno zadravanje u suterenima istorije, jednako kao i oni to do take apsolutizacije precenjuju razumevanje svoga doba iskljuivo posredstvom istorije. Neprihvatljivo nam je i nihilistiko stanovite po kome su istorijska iskustva generacija razliita i neponovljiva, jer svaka generacija eli da istutnji energiju koju nosi na svoj nain, pa i shvatanje da je re o beskraju neponovljivih pojedinosti" koje kao individualizovane" nemaju nikakvu vrednost za upoznavanje ivota. Svakako da u tome ima reakcije i na politiku koja je instrumentalizovala istoriju, nesposobna ili nespremna na stvaralako poimanje prolosti, budui zasenjena dnevnom angaovanou umesto apsorbovanjem sume znanja". Za nas izgradnja racionalizovane istorijske svesti nije manji zadatak od osiguranja vlastitog etnikog bia od strahovitih pretnji koje su se nad njime nadnele, demokratizacije drutvenog i politikog ivota, modernizacije privrede i otvaranja prema svetu, obustavljanjem savremenog bezumnog rata nametnutog srpskom narodu, jer ona doprinosi - pa i uslovljava - bre i doslednije izlaenje iz jednog prevazienog doba u novo. Shvatanje o znaaju racionalne istorijske svesti jedna je od bitnih pretpostavki za taj novi iskorak. Nita povrnije od potcenjivanja ove komponente, njenog tretmana kao periferne pojave, vida zaplitanja savremenosti kontradikcijama prolosti. Svest sadanjice ne moe biti imuna od sastojaka svesti iz prolosti, pogotovu ako je ona bila burna kakva je bila u naem prostoru 1939-1945. godine. Odravala se i prenosila putem raznih graditelja" ove svesti, inei da razlikujemo naunu i laiku svest, razne oblike i manifestacije paralelne istorijske svesti (porodine, plemenske, kolske, crkvene, stranake, itd.). Bez namere da aktuelizujemo ili funkcionalizujemo istoriju, uvereni smo da ona i danas utie na naa opredeljenja, pa da je i neophodna u predvianju budunosti kao inspirativno vrelo, opomena zaostalosti, lakomislenosti zabluda i ideolokih zaslepljenosti, vid identifikacije optih tendencija kretanja. Istorijska svest je tim neophodnija i znaajnija u ivotu, jer se iroko rasprostire, gotovo na celo drutvo, stvarajui i oblikujui praktino drutvenu svest.

10

Svest o daljoj i nedavnoj prolosti moe se prenositi na nauni nain, uvaavanjem raznovrsnih sadraja i svih protivurenih injenica od kojih je ona satkana, injenica koje ne moraju uvek biti i autentine, to zavisi od stepena razvitka istorijske nauke, tradicija i pogleda naroda u celini. Koliko li je samo poslednjih decenija istorijska svest bila optereena mitomanijom? Ne elimo da izgubimo iz vida koliko i sadanjost moe uticati na formiranje svesti u slubi ciljeva vladajuih snaga. Tek nedozvoljivo je da istorijska svest danas bude falsifikovana, potisnuta ili izopaena ideolokim sadrajem. Isto tako, nikako ne bi valjalo da se ponovi da se novo kalendarsko vreme utvruje od ulaenja novog vladajueg subjekta u istoriju, gaenjem prethodnih istorijskih pojava, raskonih i raznolikih, sabijanjem ukupnih procesa u oklop ideologizovanih vienja. Istorijska svest moe se manifestovati u racionalnom prilazu i razumevanju spletenih procesa i pojava i procesa, ali i izazivanjem nerazboritih strasti koje vuku poreklo iz nekih drukijih istorijskih situacija, razliitog drutvenog tla i meunarodnog konteksta. Ima li ita gore od suenih optika istorije, kojih izgleda da ne nedostaje i u naem vremenu? Recimo, jedne, opte rasprostranjene koja nije uspela da u socijalistikom reformizmu poslednjih 40 godina uvidi ogranienosti koje su omoguavale, ak i olakavale, odravanje autoritarne vladavine. Ili, shvatanja da je naa kriza roena u savremenom razdoblju ignorisanjem da je raspadanje Jugoslavije staro preko 30 godina, ija su spoljna obeleja izraena u nacionalistikim plimama, nacionalnim ekonomijama, shvatanju o Jugoslaviji kao tranzitnoj stanici, pretvaranju internacionalista u nacionaliste, rastakanju Jugoslavije ekstremnom decentralizacijom koja je vodila uobliavanju republikih drava i omoguavala nacionalne homogenizacije vienacionalnog drutva, degradiranja jednih naroda na raun uzdizanja drugih, ak i onih kvalifikovanih kao nacionalne manjine (narodnosti). Posebnu opasnost predstavlja osvajanje fatalizma kojemu na ruku ide zlosretni tekui jugoslovenski rat koga se uasavaju i oni koji ga vode, narodi oko nas, evropska i svetska javnost. Kao da su se otkinule neke mrane snage koje ele da se uzajamno unite, poseju mrnju za veita vremena, ostave za sobom ruevine i trajno traumatiziraju svesti. Kao nesumnjivu rtvu vidimo srpski narod, jo ugroeniji nego to je bio u prolom ratu. Sa svim uvaavanjima realnosti izraene u godinama i decenij ama totalitarizma i utanja o srpskom egzistencijalnom pitanju, smemo li se danas prepustiti fatalizmu da je trajni etniki sukob naa sudbina narednog veka? Zar ne moramo najzad shvatiti da civilizacijski hod ne moemo uvek poinjati iz poetka? Ako prihvatimo model miljenja o neizbenosti etnikih sukobljavanja onda emo iznova poinjati i nanovo se stropotavati u provaliju davnoprevazienih vremena. Naravno, ako preivimo! Nacionalni, socijalno-kulturni i modernizacijski emancipativni proces nisu jedan drugome suprotstavljeni, sa svim uvaavanjem patologije^ (nacionalistike i druge) oko nas, ako se o razreavanju

11

nacionalnog vora i rasplitanju nesumnjivih protivurenosti bude razmiljalo na trezven nain. Samo na osnovi jedne moderne socijalno-ekonomski integrativne osnove moe izrasti oseanje zajednitva meovitog prostora koje nee ugroavati nijednu nacionalnu individualnost, amalgamisanjem nacionalnih prava sa graanskim. Otuda nam i te kako ispada vano razumevanje razmea epoha u ijem interregnumu ivimo, sa sposobnou da civilizacijski proemo izmeu scila i haribda dananjice. Nacionalistiko-klerikalna agresija na srpski narod u Hrvatskoj ne vue samo korene iz prolosti ve i iz savremene nemoi demokratskih snaga da se suprotstave vladajuem totalitarizmu. Pretnja svake nacionalne homogenizacije izaziva opasnost da se na tui totalitarizam odgovori uspostavljanjem vlastitog, to bi bilo najtraginije u razreavanju jugoslovenske krize. Koliko li je njih ivelo u zabludi da su mogue promene jugoslovenskog (uopte, svetskog) socijalizma evolutivnim putem? Kratkotrajni razvoj energino je demantovao ovu i srodne zablude, kao rezultat krivih osnova na kojima je ova drutvena osnova poivala, sa nespojivou nekih kljunih odredbi tzv. socijalizma sa demokratijom i racionalnom ekonomskom organizacijom, pa i socijalnom pravdom i moralnim sistemom vrednosti. Mnogi i danas grade fatalistiku sliku nae sudbine na etnikom konfliktu do take obostranog krvoliptanja. Zato zaboravljati da postoji trei, demokratski put koji moe zatititi ugroeni nacionalni organizam srpskog naroda kroz istovremeni proces demokratske transformacije drutva. Nema prve i druge faze; postoji samo jedinstveni proces nacionalnog i politiko-socijalnog osloboenja, kao sinhronizovan i sintetiki sliveni proces. Emancipativni proces je kompleksan i simultan, ne trpi faze i prioritete, odlaganja - prvo nacionalna integracija a onda demokratski preobraaj, jer mora biti izraen u jedinstvenoj formuli, gde se demokratija ne zahteva u ime dekora ve zbog izmena iznutra", kao najuspenije nacionalne integracije. A kada kaemo demokratija" mislimo na proces odluivanja, uticaj u donoenju odluka, a ne manifestativnu stranu stotina stranaka i kakofonije miljenja.
*

Rad o Srbiji u drugom svetskom ratu zasnovali smo na delu novih istraivanja u arhivima, pre svega Arhivu Jugoslavije, u kome se nalazi i deo strane dokumentacije fotokopirane u Britanskom dravnom arhivu (Public Record Office), bivem arhivu CK SKJ (sada u Arhivu Jugoslavije), Arhivu SSIP-a, Vojnoistorijskom arhivu, Arhivu Josipa Broza, Arhivu Srbije, Dokumentaciji CK SK Srbije i drugima. Pregledana je brojna tampa koja je izlazila za vreme rata i okupacije u Srbiji (kolaboracionistika, etnika i ona narodnooslobodilakog pokreta). Kritiki je pretresena obimna objavljena graa (narodnooslobodilakog pokreta, etnika, nemaka, italijanska i maarska). Radei vie godina

12

na jugoslovensko-sovjetskim odnosima u drugom svetskom ratu, koristili smo i deo sovjetske dokumentacije koja se odnosi na Srbiju uoi aprilskog rata, u toku rata, a naroito u zavrnoj fazi rata (1944-1945. godina). Tema se nikako nije mogla savladati bez konsultovanja i korienja ogromne literature koja je nastala poslednjih 45 godina, ukljuujui i do jue zaobilaenu literaturu na srpsko-hrvatskom jeziku koja je izlazila u inostranstvu (tzv. emigrantsku literaturu). Re je o literaturi razliitog kvaliteta i karaktera: memoarskoj istoriografiji (seanjima, memoarima, dnevnicima, zapisima iz vremena rata ili naknadnim evokacijama), hronikama pojedinih dogaaja, mesta i regija, pregledima pojedinih oblasti u narodnooslobodilakom ratu i revoluciji (zapadne, istone, june i centralne Srbije, Sandaka itd.). Preovlauje publicistika istoriografija koja, inae, dolazi pre istoriografije ili egzistira uporedo sa prvim istoriografskim pokuajima. Naunoj istoriografiji pripada vie dela (monografija, studija i rasprava) koja su neizostavna kao osnova bilo kojeg kompleksnijeg rada. Kako bismo zaboravili nekoliko pokuaja sintetikih pregleda o Srbiji, Vojvodini, Kosovu i Metohiji i Sandaku? Vojni istoriari dali su ozbiljne priloge 0 vojnim operacijama na tlu Srbije, Vojvodine, Kosova i Metohije, Sandaka, borbama NOV sa etnicima, okupatorima (nemakim, bugarskim, maarskim i italijanskim), ilegalnom otporu u gradovima, sadejstvu NOVJ i Crvene armije, zavrnim operacijama za osloboenje Srbije i uea srpskih brigada i divizija u sklopu NOVJ u osloboenju Jugoslavije. Sagledavanju regionalnih pojava i Srbije u celini u drugom svetskom ratu pomogle su publikacije sa zajednikih skupova istoriara 1 uesnika dogaaja.* Nesumnjivo da istoriografija nije razreila neka bitna pitanja vezana za istoriju Jugoslavije i Srbije u drugom svetskom ratu. Ovu tezu ne opovrgava izrazito velika produkcija pod vidom istorijske nauke. Tek nestajanjem stare epohe, na dobroj dokumentalistikoj osnovi, naoj i stranoj, otvaraju se i otvarae se stara i nova istoriografska pitanja, ravati istorijsko interesovanje, uti nauna kritika. Srbija ima razloga da prouavanju perioda 1939-1945. posveti u budunosti vie panje, jer je u tome zaostajala, bivajui pritisnuta raznim predratnim, ratnim i posieratnim zabludama i hipotekama. Zaostajalo se iz politikog oportunizma, kojem se znala priklanjati i nauka. Potpadalo se pod uticaj parcelne obrade Srbije i pokrajina. Nastajalo je mnogo slinih knjiga sa onima o perifernim pitanjima koje nisu proirivale krug saznanja. Neki kvazi istoriari proklamovali su tezu da je istorijska istina samo ono to se prihvata u svim krajevima Jugoslavije. Uesnici, kao kazivai istorije, nisu mogli biti pouzdan izvor kazivanja. Udaljavanjem od dogaaja seanja su bledela, dogmatika prvobitnih shvatanja sve vie osvajala, emocije preplavljivale. Otpadanjem iz vladajueg
U iscrpnom naunom aparatu navedena su sva koriena dela, ukljuujui i neobjavljene rukopise, koja su nam sluila za injeniku rekonstrukciju, izvoenje analiza i uobliavanje koncepcije.

13

sistema, kod mnogih se javljao suprotan fenomen - hiperkriticizam. Osudom stare epohe od strane istorije nestaje nekadanje monolitno jednozvuje i pogledi obloeni ideolokim normativizmom. Kome danas jo nije jasno da se ne moemo ne suoavati s drukijim gleditima, reinterpretacijama, razliitim vrednovanjima istih dogaaja? Nastojali smo da selektivnim kritikim pristupom injenicama uobliimo osnovnu koncepciju naeg sintetikog pokuaja, ralanimo sastavnice ove retko sloene i razuene pojave, izvedemo zakljuke koji se zasnivaju na danas saznatoj empirikoj osnovi sadranoj u izvorima, objavljenoj grai, memoarskoj, publicistikoj i naunoj istoriografiji. Na rad ima nekoliko novina u smislu predmetnog odreenja teme, njenih hronolokih okvira, metodologije obrade, osnovne koncepcije. itaoca moe iznenaditi naslov monografije i vremensko odreenje teme 1939-1945. godine. Zar se Srbija moe identifikovati i individualno odrediti u Kraljevini Jugoslaviji 1939-1941? Sa stanovita meuratnih administrativnih podela kao samostalna jedinica unutranjeg ureenja svakako da ne moe. Odbacimo li, meutim, taj formalni momenat, mislimo da je primenjeno reenje racionalno, pa i nauno legitimno. U prvom redu zato to je 1939, kada dolazi do pokuaja preureenja Jugoslavije - do tada drave centralistike strukture zasnovane na unitaristikim osnovama, sa svim uvaavanjem politikih promena za vreme vlade Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ) otvoreno srpsko pitanje postavljanjem na dnevni red formiranja srpske jedinice u Kraljevini Jugoslaviji. Na drugom mestu, period 1939-1941. obeleen je postojanjem snane opozicije u srpskom narodu namesnikom reimu iz unutranjepolitikih, nacionalnih i meunarodnih razloga, to e dovesti do prevrata 27. marta 1941, koji sutinski posmatrano uveliko ima srpsko obeleje, to jest sa stanovita glavnih uesnika prevrata, masovne reakcije srpskog naroda na prevrat i posledica koje su prvenstveno pogodile taj narod. Predmet obrade je Srbija shvaena u svom sadanjem integralnom obliku (Republika Srbija) obuhvatajui Srbiju, Vojvodinu, Kosovo i Metohiju i deo Sandaka. Teite rada je na Srbiji; pomenute oblasti i pokrajine tek su predmet opte analize uoavanjem njihovih osobenosti (operativno-partijskih, teritorijalne strukture KPJ, etnike sloenosti, razliite hronologizacije dogaaja, karaktera tla, ustanike tradicije, nacionalno-verskih podela, ekonomskog bogatstva ili nasuprot tome zaostalosti i nerazvijenosti u socijalno-privrednom znaenju, razliitih okupatora i metoda vladavine itd.). U najoptijim linijama nisu mogle izostati analize koje otkrivaju poloaj i stradanja srpskog naroda koji je po projektu iz 1940. trebalo da se okupi u tzv. Srpskoj zemlji ili srpskoj jedinici. Usvajanje primenjenog postupka proizilazilo je iz tenji da se sagleda jedinstvena sudbina srpskog naroda, odnos matice i delova, oseanje u srpskom narodu o zajednikoj ugroenosti od domaeg i meunarodnog faizma, ali bez pretenzija da se iscrpno

14

obuhvati istorija srpskog naroda u drugom svetskom ratu u celini; ograniili smo se na ukazivanje srodne sudbine njegovih delova pod brutalnim terorom, nacionalnom diskriminacijom i denacionalizacijom (pod Bugarima i Maarima), te genocidnim unitenjem (u NDH i tzv. Velikoj Albaniji). Metodoloki gledano, pored pomenutog integralnog pristupa istoriji Srbije u prolom ratu, na prilaz ima jo jednu osobenost - re je o radu okvirnog karaktera, sa tretmanom osnovnih drutveno-politikih snaga, njihovih podela i sukoba, sa optom vojnom, politikom i dravno-pravnom institucionalizacijom. Izostale su podrobne rekonstrukcije vojnih i partijskih zbivanja, organizacionih promena i personalnih sastava (u kojima su se inae mnogi pisci pre nas iscrpljivali, pa ak i fetiizirali mnoge pojedinosti, ime ni najmanje ne elimo potcenjivati njihov napor, jer ostaju trajni fond faktografskog saznanja), ali su kao vladajua tendencija jednog vremena zasenjivali neka bitnija, sutastvenija pitanja Srbije i srpskog naroda u prolom ratu. Posvetili smo, vie nego to je to do sada bilo uobiajeno u pojedinim istraivanjima, znaajnu panju meunarodnim odnosima Jugoslavije i Srbije u njoj, sutini politike kompromisa, specifinom nainu meunarodnog priznanja smene vlasti u Jugoslaviji. Sa stanovita novih injenica i saznanja posmatrano je i analizirano stvaranje jugoslovenske federacije i mesto Srbije u njoj. Daleko vie nego ranije, uporedo sa narodnooslobodilakim pokretom, posmatrana je i njegova glavna ri val na sn aga -etniki pokret Dragoljuba Drae Mihailovia". U naoj monografiji ima nedovrenih pitanja, tek otvorenih, koja podstiu istraivanja, jer ne.mogu biti reena bez preciznih analitikih rekonstrukcija novih istraivaa. Odustajui od obrade vojne istorije, sem najvanijih operacija koje su skrivale politike namere kako komunista tako i etnika, kao glavnih suparnikih snaga na istorijskoj pozornici prolog rata, davali smo prednost politikoj strani dogaaja, dravno-pravnoj strukturi u procesu izgraivanja, odnosima u vrhu pobednikog pokreta, protivurenostima politike kompromisa. Smatrali smo, takoe, da bi rad bio necelovit ukoliko bismo izostavili ivot srpskog drutva za vreme rata: ideoloka shvatanja, politika strujanja, odnos prema faizmu i antifaizmu, novom poretku" i demokratskom svetu, privredne probleme, socijalne odnose, pitanje nacionalne integracije, ruski faktor" i oseanje slovenske uzajamnosti, kulturne manifestacije na okupiranoj i osloboenoj teritoriji, prosvetnu politiku, prihvat izbeglica, narodno zdravlje, vojni sanitet, ivot na selu i u gradu jednom reju, pod uticajem okupatorskokolaboracionistikog terora i iskljuivosti osnovnih protivnika olienih u narodnooslobodilakom i etnikom pokretu Mihailovia. Gotovo sve knjige o ratu i revoluciji, bilo o Jugoslaviji ili Srbiji, pisane su kao neke odvojene i izolovane deonice, kao da nije bilo

15

istorijskih tokova pre 1941. ili kao da je ivot poeo tek od nae pobede". Izdvajanjem Jugoslavije ili Srbije iz istorijskog konteksta pre 1941. gubi se ranije civilizacijsko tlo, tradicije, istorijska svest kao trajno stanje duha, generacione spone itd. Pokuali smo, bar donekle, da izbegnemo ovu jednostranost, inae slabost svake mlade pobednike snage u nas, zaslepljene svojim istorijskim doprinosom i delom. Iz nae koncepcije proizilazi da je Srbija, odnosno srpski narod, .-p/ j m a i a kij u nu ulogu u prolom ratu: kao rtva, narod koji je najvie stradao, doprineo obnovi druge Jugoslavije i pobedi narodnooslobodilakog pokreta. Iz istraivanja proizilazi da je narodnooslobodilaki pokret dobio bitku za Jugoslaviju onda kada je preveo na svoju stranu srpski narod u Bosanskoj krajini, Lici, Baniji, Kordunu, Gorskom kotaru i Slavoniji, Sremu (zapadno srpstvo"), na Kosovu i Metohiji, a na drugoj strani pobedio u borbi za Srbiju u leto 1944. godine. Iz programa i operativnih planova suparnikih snaga u prolom ratu jasno proizilazi da su i jedan i drugi pokret - narodnooslobodilaki i pokret Mihailovia - u Srbiji i srpskom narodu gledali faktor koji odluuje u prolom ratu. Za zakljuak o neravnomernosti narodnooslobodilake borbe u Srbiji moraju se uzeti relevantni kriteriji. Naime, ustanak u Srbiji posmatran u procesu juli-septembar 1941. oznaio je kontinuitet sa 27. martom 1941, a Srbija je od leta 1944. trajni vojno-ekonomski poligon za dovravanje osloboenja ostalih delova Jugoslavije u zajednici sa ostalim snagama NOVJ. Srpski vojnik je u sastavu jedinica NOVJ, kao i u prvom svetskom ratu, dopro na krajnji severozapad, na tromeu Jugoslavije, Italije i Austrije. Od raspleta u Srbiji 1944. godine zavisilo je i meunarodno priznanje Jugoslavije. Trudili smo se da u konkretnom istorijskom obliku i argumentovano pokaemo kako su sve velike sile u ratnom sukobu - Nemaka, na jednoj strani, a SSSR, Velika Britanija i SAD na drugoj - u Srbiji gledale vor jugoslovenskog pitanja. Na tom istom tlu, u Srbiji, internacionalizovano je 1941. jugoslovensko pitanje, kao rezultat sukoba dva pokreta otpora razliitih nacionalnih i ideolokih ciljeva izraenih i u njihovim dijametralno razliitim strategijama u toku prolog rata. Zbog svih pomenutih i drugih momenata: vojnog odnosa snaga sukobljenih pokreta, razliitih interesa njihovih meunarodnih pokrovitelja, nacionalnog sastava NOVJ, rasprostranjenosti i teritorijalnoj izmeanosti srpskog naroda u Jugoslaviji, federalizacije Jugoslavije u toku rata, istorija Srbije u izvesnom smislu predstavlja istoriju Jugoslavije u drugom svetskom ratu. U najsumarnijim linijama i uzrono-posledinim odnosima pokuali smo to i da pokaemo. Poloaj najveeg jugoslovenskog naroda nije mogao da ne tangira ostale narode Jugoslavije i obratno poloaj ostalih srpski narod. Istorija Srbije u drugom svetskom ratu, dakle, nije se mogla posmatrati van jedinstvene jugoslovenske revolucije, ali sa svojim

16

osobenostima, nacionalnim i istorijskim identitetom, u okviru veza sa narodima Jugoslavije, sa kojima Srbija granii, sem sa Slovenijom, a na drugoj strani i u okviru veza sa ostalim susednim balkanskim i srednjeevropskim zemljama. Rukovoeni iznetom namerom da izvedemo osnovnu rekonstrukciju dogaaja s uoptavanjem procesa, isputali smo niz pojedinosti, detaljnih odreenja pojava, poblie argumentacije usvojenih i ostvarivanih odluka. Po cenu opteg reljefa izostavljali smo dogaaje od znaaja za pojedine organizacije, vojne dogaaje, inae isprekidane i fragmentarne, kao rezultat osipanja, desetkovanja ili gaenja pojedinih odreda, sa njihovim probijanjem, kasnijim obnavljanjem, rasputanjem, lokalna savetovanja, ilegalni rad u gradovima, uopte na okupiranoj ili poluslobodnoj teritoriji. Izostavljeno moe biti uzeto za manu naeg rada, ali preovlaivanje analiza osnovnih procesa i za njegovu vrlinu. Preputamo ocenu itaocu.
*

Ne moemo da ne zahvalimo Vojnoizdavakom i novinskom centru na razumevanju za prihvatanje i objavljivanje naeg rukopisa. Kako bismo mogli zaboraviti koliko nas je dr Nikola Popovi, naelnik Centra, podsticao i ohrabrivao da rukopis zavrimo, da ne posustanemo? Odavno nismo naili na urednika koji je sa toliko strunosti i aurnosti bdio nad naim rukopisom u fazi prijema, ocene i tampanja, kao to je to radio Miroslav Perii. Urednikova neumorna briga i savesnost ostaju nam u svesti kao najsvetlija taka u izdavanju rukopisa. Profesori M. Mirko vic i M. Zeevi su nam, kao recenzenti rukopisa, znaajno pomogli u njegovom poboljanju. Vie je reenja u naem rukopisu za koja smo ostali njihov dunik. Nau zahvalnost dugujemo i mnogim kolegama - istoriarima Jugoslavije i Srbije u drugom svetskom ratu, sa kojima smo u toku rada na ovom rukopisu plodonosno izmenjivali gledita. U iskrenoj zahvalnosti ne moemo izostaviti saradnike hranilita grae u kojima smo proteklih godina radili (dr Kosari Vukasovi, naelniku Dokumentarnog odeljenja SIP-a, mr Nikoli utiu i Miladinu Miloeviu iz Arhiva Jugoslavije, dr Slavku Vukeviu, Radislavu Nikoliu i Miloju Priu iz Vojnoistorijskog instituta, dr Milovanu Bosiu, direktoru biveg Arhiva CK SKJ, mr Ljiljani Markovi i Milanu Terziu iz Arhiva J. B. Tita i drugim kolegama), nailazei na punu kolegijalnu predusretljivost i pomo u pronalaenju grae za nau temu. Zahvaljujemo Natai Nikoli na jezikoj redakciji teksta, Slavoljubu Kujundiu na tehnikoj obradi rukopisa i Dragani Lacmanovi na likovnoj obradi korica. Milka Radovi je kao i uvek do sada savesno prekucala tekst rukopisa, na emu joj svesrdno zahvaljujemo.

EST AH ZR VC.m

17

Glava I

Srpski narod u prvoj fazi drugog svetskog rata 1939-1941.

Stvaranje Banovine Hrvatske i otvaranje srpskog pitanja
tvaranjem Kraljevine SHS Srbi su smatrali da je reeno srpsko pitanje otvoreno 1804. okupljanjem svih Srba, sem manjeg broja u Rumuniji i Maarskoj, u jedinstvenoj jugoslovenskoj dravi. Kao pijemonteka snaga u procesu ujedinjenja, Srbija nije mogla da ne da i peat prvoj jugoslovenskoj dravi: karakteru ujedinjenja, obliku vladavine, unutranjem ureenju. Organizacija vlasti Kraljevine SHS poivala je na etnikom unitarizmu, koji je prema onovremenim shvatanjima najbolje mogao obezbediti interese srpskog naroda. Sam naziv drave bio je izraz shvatanja o troimenom narodu. Formula o etnikom unitarizmu bila je 1914-1918. i u meunarodnoj funkciji ujedinjenja, kada je s pozivom na nacionalni razlog razarana vienacionalna struktura polufeudalne Austro-Ugarske. Vreme krajem prvog svetskog rata i posle njegovog zavretka proticalo je u znaku prvenstva nacionalnog u Evropi, kao neke vrste legitimno priznate norme" (Benedikt Anderson). Eksperimentom kralja Aleksandra 1929. nacionalna ideja je sa svojom ideolokom podlogom integralnim jugoslovenstvom - dovedena do apsurda nedeljivog narodnog jedinstva (jedna drava, jedan narod), imajui za posledicu slabljenje jugoslovenske dravne ideje i obnovu nacionalnih programa, od kojih se onaj hrvatski zaodevao u federativno-konfederativno ruho. Da li su svi partneri" bili jednaki u stvaranju Kraljevine SHS? Hrvatska istoriografska teza insistira na nejednakosti, ali bez uvaavanja injenica istorijske stvarnosti u smislu odnosa snaga. Srbi su imali slavu pobednika (hrvatski nacionalisti cinino kau nad dva krepana carstva"), dinastiju, vladu, vojsku, diplomatski aparat, podrku saveznika, iako bez formalnih ugovornih odnosa; novostvorena drava se preko Kraljevine Srbije pojavila na Mirovnoj konferenciji, sve do meunarodnog priznanja; u Jugoslovenskom odboru je bilo malo politiara od autoriteta (sem Franje upila i Ante Trumbia), uglavnom plaanih od srpske vlade, sa izuzetkom dva-tri lana; Jugoslovenski odbor je delovao kao propagandna tribina ne uspevi da dobije meunarodno priznanje. Nezavisno od volje Hrvata i Slovenaca, Antanta je imala obaveze prema Italiji iz 1915. godine, na osnovu tajnog Londonskog ugovora. Drava SHS nije bila meunarodno priznata, a njena teritorija

19

se na osnovu odluke saveznike komande pod Franse D' Epereom smatrala neprijateljskom. Novoproglasena Drava SHS bila je, uglavnom, bez vojske i izloena italijanskoj ekspanziji. U istoriografiji se postavlja i pitanje: da li je volja naroda opredeljivala stvaranje Kraljevine SHS? Milorad Ekmei se upustio u merenje" te volje i naao da je ona ipak postojala, naravno ne izostavljajui katolike otpore, kao i razliita raspoloenja naroda u Dalmaciji i severnoj Hrvatskoj.^ No, volja se u takvim istorijskim situacijama nikada ne moe matematiki izraunati. Volja naroda Vojvodine i Crne Gore legalizovana je odlukama novosadske i podgorike skuptine novembra 1918. godine. Jugoslaviju je, nesumnjivo, hteo srpski narod u Austro-Ugarskoj. Makedonska nacionalna svest nije bila razvijena, niti su Makedonci imali svoje stranake organizacije, pokrete i predstavnike koji bi ih zastupali, mada je bilo pojedinanih i grupnih istupanja i slanja memoranduma inostranim forumima u kojima se isticala makedonska nacionalna samobitnost. Poznato je da nijedna drava koja izrasta iz protivurenih istorijskih kretanja ne bi formalnim cepidlaenjem mogla zadovoljiti savrenstvo merila; uvek bi joj nedostajao neki element. Izgleda nam mnogo vanije: ko je odbranio hrvatski i slovenaki etniki teritorij i kako bi delovi bive Austro-Ugarske podneli posledice poraza Carevine i tabora Centralnih sila uopte? Hrvati su 1918. i te kako mogli raunati i na otpor Srba u Hrvatskoj, raspoloenih za ujedinjenje i spajanje sa maticom. U istorijskoj nauci nema mesta hipotetikim razmatranjima, poput onih da li bi Srbi 1918. dobili granice predviene Londonskim ugovorom? Ipak postavimo pitanje: kako bi se praktino ponaala Italija, podravana od Francuske i Engleske, bez obzira to bi najveim delom odredbe Londonskog ugovora bile legalizovane? Srbi 1918. nisu mogli raunati na Rusiju, slovensku zatitnicu, koja se nalazila u haosu oktobarske revolucije. Hrvati bi - nastavimo li sa hipotetikim razmatranjem - u izmenjenoj konstelaciji poeli otvarati teritorijalne zahteve. Moglo se dogoditi ono od ega je strahovao Nikola Pai, da se u vidu, pa makar i okrnjene Hrvatske, na zapadu Srbije pojavi jedna nova Bugarska, steui je sa istoka i zapada. Srpska politika 1918. kao da nije bila svesna milenijskog prevrata koji se zbio stvaranjem Kraljevine SHS. Radilo se o prekoraenju granica razliitih civilizacija i vera, drukijih tradicija i mentaliteta; okupio se u jedinstvenom dravnom okviru svet i geografski ambijent koji se po prvi put posle rimskog vremena naao u jednoj celini. Za razliku od Srba i Crnogoraca, Hrvati nisu imali svoju dravu. ivei u Austro-Ugarskoj, oni su nastojali raznim nagodbenim vezama da steknu to autonomniji status. Nezadovoljstvo svojim istorijskim poloajem ispoljilo se i u Kraljevini SHS, odnosno Jugoslaviji. Srpskoj
0

M. Ekmei, Stvaranje Jugoslavije 1790-1918, 2, Beograd 1989, 829-832.

20

politici nije bilo blisko niti razumljivo isticanje posle 1918. anahronih iskustava o dualizmu, federativno-konfederativnim vezama, na kojima je istrajavala hrvatska politika u svojstvu osnovnog opozicionog faktora srpskoj vladajuoj politici. Pojmovi povjesnog dravnog prava, metodi bojkota, izdvajanje narodnih poslanika (zastupnika) u neka posebna predstavnitva (zastupstva") koja su se obraala meunarodnim telima, slanje emisara na Zapad radi nalaenja zatite ili internacionalizacije hrvatskog pitanja, vodila su paralizi saradnje, izazivajui nezadovoljstvo srpske strane, praeno i represijom. Politika Stjepana Radia, voe Hrvatske republikanske seljake stranke (HRSS), u sutini je ila na podelu vlasti u Kraljevini. Hrvati su potkopavali dravu koju nisu prihvatali, jer se zasnivala na koncepciji troimenog naroda, odnosno na principu narodnog jedinstva. Njihova politika e pokazati strahovitu opstruktivnu mo u odnosu na Jugoslaviju, koja se moe posmatrati u elom meuratnom razdoblju, pa i posle Sporazuma Cvetkovi Maek. Srpska politika je branila reenja dravnog ureenja koja su vie odgovarala tradiciji srpskog dravnog ivota, bez poznavanja federativnih i konfederativnih oblika. Otkrivala su se dva iskustva i svesti o dravi: jedno, po kome drava nastaje u procesu nacionaloslobodilakih ratova, potirui ono drugo hrvatsko, koje je Maek jednom prilikom nazvao - asociranjem na ugovore i nagodbe, sa njihovim obnavljanjima i revizijama, notarskim. Dravu nastalu 1918. neki istoriari nazivaju dravom pomirenja", izmeu ostalog, jer je u sastav vojske Kraljevine SHS primila hiljade oficira poraene vojske Austro-Ugarske. Moemo li da ne podsetimo da su se u aparatu vlasti i privrede Kraljevine SHS nalazili predstavnici hrvatskog graanstva, dok je finansijska oligarhija Hrvatske sa svojim novanim zavodima, pre svega Zagrebakom tedionicom, predstavljala najjau finansijsku snagu u dravi. Na tlu Slovenije, Hrvatske i Vojvodine bila je smetena najvanija industrija Kraljevine Jugoslavije, ako izuzmemo vojnu koja se uglavnom nalazila na teritoriji Srbije. Jugoslovenski krajevi pod Austro-Ugarskom bili su neuporedivo razvijeniji od Srbije i Crne Gore, ali daleko inferiorniji od Austrije, Maarske, a naroito eke i Moravske u kojoj se nalazilo jezgro industrijske moi Austro-Ugarske. Nova drava je eksproprisala strane agrarne veleposede i spreila odlivanje zemljine rente u inostranstvo, ali joj nije polo za rukom da nacionalizuje strani kapital u industrijskim preduzeima i novanim zavodima, vezan za Be, Petu, Prag. Nacionalni, ekonomski i kulturni konglomerat Kraljevine nazivao se posle 1918. i u elom meuratnom razdoblju nemoguom dravom od samog poetka, istorijom teko razumljivog haosa za evropski nain razmiljanja. Meutim, prva jugoslovenska drava nije bila izuzetak prilikom stvaranja novih nacionalnih drava na ruevinama bivih carstava. Zato bismo zaboravljali ehoslovaku, sa esima (pa i Moravcima), Slovacima, Maarima, te sudetskim Nemcima. Hrvatsko nezadovoljstvo prvom Jugoslavijom", posmatrano u istorijskoj vertikali, ima i drugu stranu. Prvo, Hrvatska je preko

21

ujedinjenja prela na stranu pobednika; drugo, Hrvati su sa Slovencima uspeli da zatite svoje etnike granice u onovremeno datim mogunostima; tree, Hrvatska je tek u Jugoslaviji postala jedinstvena, jer je Dalmacija u Austro-Ugarskoj uivala drukiji status; etvrto, Hrvatska se iz jedne polufeudalne drave nala u novoj dravi, u koju je Srbija ula sa modernim, demokratskim institucijama (pre svega, parlamentarizmom); peto, u meuratnom razdoblju je dolo do duhovne nacionalne integracije i Hrvata i Slovenaca; esto, Hrvatska je 1939. uspela da izmeni svoj poloaj posle svega 20 godina zajednikog ivljenja. 2) Ulaskom Srbije u Jugoslaviju prestala je i briga za srpski nacionalni razvoj, kao protivna ideji narodnog jedinstva u formi troimenog naroda, kao blae varijante nacionalnog unitarizma. Cime bi se ta nebriga" jo mogla objanjavati? Svako otvaranje srpskog nacionalnog problema povuklo bi za sobom jo jae zaotravanje hrvatskog pitanja otvorenog sa ulaskom u Kraljevinu, a sa njime i nacionalnog pitanja Slovenaca, obnove rasprava o crnogorskoj dravnosti, autonomija u srpskim pokrajinama ili onima koje su smatrane za srpske (Juna Srbija, odnosno Makedonija). Iz shvatanja, dakle, da je srpsko pitanje 1918. reeno, izostala je briga o Srbima u Jugoslaviji, naroito srpskog naroda na jugu i severozapadu drave, do najzapadnijih srpskih brda: Kozare, amarice i Petrove gore. Zivelo je uverenje o neprekinutoj srpskoj liniji od Timoka do Une, ali se na srpskoj nacionalnoj integraciji nita nije radilo u smislu omeavanja i teritorijalnog zaokruivanja, ekonomskog, kulturnog i duhovnog povezivanja. Progovorio je van sumnje i umor Srbije, njena bioloka iznurenost, od kojih se nije bilo lako povratiti, a na drugoj strani i srpsko nerazumevanje novog prostora sa arenilom vera, obiaja, tradicija, pravnih reima, standarda obrazovanja i ivljenja, nonji, dijalekata. Ujedinjenje se zbilo oigledno i suvie brzo, neoekivano, tako rei preko noi. Godine 1918. granica je izbila na Karavanke, a nekada granina mesta - Zemun i Sabac - ostala su u dubokoj unutranjosti. Narodi Jugoslavije nisu se dobro ni poznavali, a trebalo je da saberu zajednike energije na dravnom i drutvenom polju. Od tradicionalno-istorijske usmerenosti prema jugu, dolo je do okretanja prema severozapadu. Srpska politika, kako naknadno meditira Slobodan Jovanovi, 1 istroila je svoju energiju u borbama oko autonomije Hrvata i Slovenaca, isputajui posle oslobodilakih ratova ansu konsolidacije prostora na jugu. Neki poslanici Narodne skuptine
2)

U drugom svetskom ratu Hrvatska je takoe izbegla posledice poraene drave - N D H , kao dela novog poredka", a zahvaljujui jugoslovenskoj potpori ostvareno je nacionalno sabiranje Hrvata i Slovenaca, prikljuenjem Istre, Slovenakog primorja, Zadra i ostrva svojim nacionalnim maticama. S. Jovanovi je problem Makedonije (June Srbije") video kao problem naseljavanja. Mi smo bili i posle svetskog rata isto tako slabi (izgubili mnogo ljudi) i nismo mogli poslati tamo 500.000 ljudi. Drugo, borba sa Hrvatima angaovala (je) snage na toj strani (to krivica Pribievia pa nismo sve snage bacili prema jugu). Velika greka je to b i l a . . . " - Navedeno prema: M. Stefanovski, Srpska politika emigracija o preureenju Jugoslavije 1941-1943, Beograd, 1988, 73.

22

Kraljevine Jugoslavije, uoavajui ovaj promaaj, isticali su suprotan primer Francuske sa Alzasom i Lorenom, oblastima u koje su upuivane najbolje intelektualne snage i idealisti. Slobodan Jovanovi krivca nalazi u Svetozaru Pribieviu, zaboravljajui na srpsku koncepciju Jugoslavije i politiku kralja Aleksandra. Tek, srpski nacion" nije uspeo da iskoristi pobede iz 1912-1913. i 1914-1918. godine. Prema jednoj refleksiji Lava Trockog iz vremena Balkanskih ratova, Srbija je 1912. sebi oko glave privezala mlinski kamen, ukljuivanjem u svoj sastav - s dotadanjom homogenom nacionalnom strukturom drave - milion Makedonaca i Arnauta. Kraljevina SHS od nepunih 12 miliona stanovnika imala je u svom sastavu dva miliona manjinskog stanovnitva i vernike tri religije, od kojih se katolika crkva nalazila pod centralizovanom vlau Vatikana u pitanjima svoje organizacije. Oko ovog neuspelog srpskog konsolidovanja na jugu javljaju se uglavnom dve oprene teze: jedna koja polazi od asimilativnog procesa, prodora u sive zone", i druga, nama daleko blia, od progresivnog demokratskog razvoja, veih ulaganja, uticaja naprednijim oblicima politike, kulture i ekonomije, civilizacijskom odbranom svoje postojbine i nacionalno-duhovnih svetilita, uvaavanjem svih nacionalnih posebnosti. Jugoslavija je zapoela ivot kao drava nejednakog i neravnomernog ekonomskog razvitka, koji je bio karakteristian i za Srbiju: Stara Srbija, mada srpska prapostojbina, bila je vie nego zaostala; Kosovo i Metohija iveli su u znaku feudalnih zakona Leke Dukaina, sa neprosveenom, zaostalom i bespravnom arnautskom masom; Crna Gora je 1918. ulazila u zajedniku dravu sa plemenskom strukturom drutvene organizacije ili njenim jakim tragovima, a Srbija sa nerazvijenim i neizjednaenim regijama. Pored opte duhovne srodnosti, kakve li su veze mogle postojati izmeu Srba u Banatu i Srba u junoj Srbiji? Stvaranjem Narodnog vijea SHS oktobra 1918. i raskidom dravnopravnih veza sa Kraljevinom Ugarskom i Carevinom Austrijom 29. oktobra 1918, Srbi su postali konstitutivni faktor novostvorene drave SHS. Za konfederiranu dravu Hrvatsku" Stjepana Radia Srbi ve nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj, jer je Radi utke prelazio preko njihovih prava. U preuarenoj atmosferi hrvatsko-srpskih sukoba srpski prvaci su pretili stvaranjem Irske u Hrvatskoj. Izmeu usijanih hrvatsko-srpskih frontova nije probijalo saznanje da se hrvatska drava ne moe konstituisati na raun i bez volje Srba, jednako kao to se i srpska prava ne mogu ostvariti bez prihvatanja njihove individualnosti od strane Hrvata. Stjepan Radi je otvoreno hrvatsko pitanje sve vie zaotravao prolaskom opasnosti od aneksije jugoslovenskih teritorija i socijalnih nemira. Interesna teorija pola bi od injenice da su ulaskom u jedinstvenu jugoslovensku dravu Hrvatska i Slovenija u poslednji as promenile stranu barikade, koristei ujedinjenje, da bi se nale u krugu pobednikih sila u prvom svetskom ratu preko novostvorene Kraljevine.

23

Istoriar svakako ne moe previati ovu motivaciju, ali ne moe iskljuivati i niz drugih momenata koji su dali beleg hrvatskom i slovenakom ulaenju u sastav prve jugoslovenske drave (jugoslovenska ideja, shvatanje o etnikoj srodnosti, stvaranje veeg ekonomskog prostora, snaenje odbrambenih mogunosti, kulturno-jezika emancipacija Slovenaca itd.). Propaganda HRSS-a protiv reima Beograda bila je vie nego jednostrana, a na drugoj strani nespojiva sa srpskim shvatanjem dravnosti, patriotizma i jugoslovenstva. Ona je uzbunjivala duhove, trovala poverenje, izazivala nestabilnost od prvog dana u sferi unutranjeg poredka. Istaknuti privredni eksperti Kraljevine 1928. smatrali su da se ne moe napraviti nikakav program socijalno-ekonomskog razvitka dok se ne uvrsti pravni i politiki poredak, prevlada kriza u srpsko-hrvatskim odnosima i smire strasti. Otpor Radieve stranke sa osnove federalizma, kao dravno-pravnog izraza nacionalnog pitanja Hrvata, nije vodio samo grupisanju Hrvata ve i okupljanju oko Zagreba svih drugih snaga nezadovoljnih novom dravom i srpskom politikom. Naroito u Bosni i Hercegovini, u ijim je zapadnim delovima uticaj HRSS-a - HSS-a bio vie nego jak, u Crnoj Gori saradnjom Radia sa usamljenim Sekulom Drljeviem i podsticanjem crnogorskih federalista, kao i uticajem na nacionalno emancipovanije krugove makedonske inteligencije, naroito one koja je studirala u Zagrebu. Predstavnici Narodnog vijea su enevskom rezolucijom iz novembra 1918. nametnuli dvojnu formulu, koja je ponitavala rezultate krfskog kompromisa. Prenoenjem rasprave iz hotelske sobe" na bojno polje preovladala su reenja koja je nametnuo odnos snaga. U Naputku narodnog vijea istaknut je individualitet Drave SHS, inae meunarodno nepriznate.4) Istorija meuratne Jugoslavije pokazala je koliko je ta konfederalistika tradicija bila jaka, duboka, ilava; da izvire iz istorije i mentaliteta. Hrvatska politika koristila je take oslonca u zemlji i inostranstvu. Bez obzira na antiklerikalizam Stjepana Radia, religija je bila usaena u svest Hrvata, a Crkva kontrolisala u sutini njihov politiki ivot. Crkva je u kritinom trenutku mogla postati subjekt u politikom vakuumu, arbitar, zatitnik, posrednik, zalee nacionalnog fronta oslonjeno na internacionalnu osnovu Vatikana i njegov svetski uticaj. Jako iseljenitvo odravalo je veze sa zaviajem
4)

Narodno vijee SHS je u skladu sa svojim dotadanjim zakljucima i prema izjavi vlade Kraljevine Srbije, proglasilo ujedinjenje drave Slovenaca, Hrvata i Srba, obrazovane na cijelom neprekinutom jugoslovenskom podruju bive austro-ugarske monarhije, s Kraljevinom Srbijom i Crnom Gorom u jedinstvenu dravu Srba, Hrvata i Slovenaca". U Naputku narodnog vijea pripremljenom za delegaciju koja je ila u Beograd stajalo je (pod 1.) da konanu organizaciju nove drave moe odrediti samo sveopa narodna ustavotvorna skuptina svega ujedinjenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca s veinom od dvije treine glasova"; nad zemaljskom vladom u autonomnim poslovima nadzor je imao da pripada zemaljskim saborima (pod 9); na snazi su imali da ostanu svi dotadanji zakoni i drugi propisi, organizacija sudova, administrativno ustrojstvo i organi zemaljskih vlada.

24

i bilo vaan inilac u stvaranju javnog mnenja u inostranstvu. Frankovake snage paradirale su sa pripadnou Hrvata nemakom kulturnom krugu. Antisrpsko neraspoloenje naroito je poraslo prihvatanjem Vidovdanskog ustava 1921. prostom veinom i kupovinom glasova, uz bojkot hrvatske opozicije. 5) Obeleje politikim borbama posle 1921. davae zahtev hrvatske opozicije za reviziju Ustava. Ima istoriara koji kau da je Evropa stvorila Jugoslaviju i da je ona moe i razoriti. Van bukvalnog shvatanja ove teze, re je o uticaju nacionalnog ujedinjenja Italije i Nemake u prolom veku, a na drugoj strani mobilizaciji svih jugoslovenskih snaga radi odbrane etnikog integriteta. Stvaranje nacionalnih drava posle prvog svetskog rata, na ruevinama triju carstava, imalo je za cilj da nadomesti srednjeevropsku dravu kao branu revolucijom zahvaenoj Rusiji, uspostavi granini bedem protiv obnove revizionizma poraenih drava, novog germanskog imperijalizma i maarskog revizionizma, restauracije Habsburga u Austriji. Novostvorena Kraljevina SHS postala je ugaoni kamen novih meunarodnih odnosa na Balkanu, uspostavljenih u Versaju. Sve dok je sistem ovih odnosa bio na snazi, srpska pozicija u meunarodnim odnosima bila je neuporedivo jaa od hrvatske, spreavajui pokuaje internacionalizacije hrvatskog pitanja. Sa rastuom faistikom agresijom meunarodni poloaj srpskog naroda se pogoravao. O tome reito svedoi poloaj NDH u novom poredku", u kome nije bilo mesta za Srbiju. Tek to se Kraljevina SHS sklopila u celinu, najumniji deo vladajuih snaga poeo je misliti na unifikaciju pravnog sistema, na ekonomsko povezivanje, izgradnju saobraajnih veza. No, Kraljevina je ve 1928, prilikom skuptinskog atentata, upala u dramatinu krizu koja je zapretila duhovnom i politikom razdvajanju na istoni i zapadni deo Jugoslavije. esto se pominje kraljeva poruka ranjenom Stjepanu Radiu, preko Svetozara Pribievia, o razilaenju Srba i Hrvata mirnim putem, poput Norveana i veana, zaboravljajui da su ovi narodi imali svoje nacionalne teritorije i da njihovo stanovnitvo nije bilo izmeano. Srbija bi na taj nain, prema kralju Aleksandru, postala manja ali i homogenija. Navodi se i linija razgranienja - od Virovitice do Pakraca, obalama Une i Krke, koja bi izbila iznad ibenika do Zadra. U vremenu savremene kartografske groznice, pomenutoj ideji kralja Aleksandra iz jula 1928. pridaje se znaaj svesnog i promiljenog cilja za odvajanje Srba i Hrvata, u stvari cepanja Kraljevine SHS, mada kralj nikada nije ozbiljno mislio na podelu. Metod pretnje u politici ne moe se zamenjivati sa stvarnom namerom amputacije. Aleksandar je
5>

Demokrati i radikali su prilikom izglasavanja Ustava korumpirali poslanike Jugoslovenske muslimanske organizacije ( J M O ) i Demijeta, to jest Muslimanskog poslanikog kluba iz June Srbije". Iako je naputak predviao dvotreinsku veinu za usvajanje Ustava, kao i Krfska deklaracija iz 1917. godine, osnovni zakon nove drave usvojen je prostom veinom. Od 258 poslanika za Ustav su glasala 223 poslanika, a 35 protiv. Ukupno je apstiniralo 158 poslanika. U pitanju je bila Pirova pobeda vladajue radikalsko-demokratske grupacije sa Nikolom Paiem na elu.

25

bio kralj Jugoslovena i do svoje smrti je ostao dosledan ujediniteljskoj koncepciji i odbrani jugoslovenske celine. Aleksandrova diktatura u ime spasavanja drave od raspada i plemenskih atavizama, sa politikom nacionalne nivelacije, proizvela je katastrofalne posledice za jugoslovensku ideologiju. Meunarodna korist od demonstracije snage dravnog nasilja mogla je uticati na jadransku velesilu i susedne revizionistike zemlje, ali je naputanjem parlamentarizma, zavoenjem line vlasti, diktatom kao oblikom politike i guenjem nacionalnih oseanja, zemlja iznutra potkopana. Italija je zaista imala 1928. plan da napadne Kraljevinu SHS, to se sluajnou istorije - podudarilo sa akcijom jednog drugog Italijana, Palmira Toljatija (Erkolija), na IV kongresu KPJ u Drezdenu 1928. da preko KPJ razbije Jugoslaviju. Drava je, na jednoj strani, pokazala opravdanu spremnost da se brani od spoljne opasnosti, a na drugoj, izazvala revolt svih nacionalnih i demokratskih snaga u Jugoslaviji. Zemlja, naeta agrarnom krizom od 1926. godine i pritisnuta seljakim dugovima, zapae 1930-1931. u kovitlac velike ekonomske krize koja, mada sa zakanjenjem, nije mimoila ni Jugoslaviju. Oktroisani ustav donet 1931. samo je kamuflirao dalje nastavljanje diktature. Demonstracije studenata Beogradskog univerziteta, s odjecima i na drugim univerzitetima, potresle su reim u vreme sprovoenja prvih izbora u jesen 1941. na kojem se po darovanom ustavu glasalo ali nije i biralo. Najveu pukotinu reimu kraljevskog apsolutizma stvorile su tzv. zagrebake punktacije, lananom reakcijom rezolucija nacionalnih i stranakih prvaka za reviziju Ustava i preureenje drave na nacionalnim osnovama. Sestojanuarska diktatura osnaila je separatistike snage, naroito u Hrvatskoj. Separatistika politika dobijala je sve vie na snazi faistikom ekspanzijom, kako u Hrvatskoj, tako i u Makedoniji, na Kosovu i Metohiji, meu nacionalnim manjinama. Politika nacionalnog jedinstva se do kraja raspukla. Promena sovjetske politike posle pobede nacizma u Nemakoj, januara 1933, uticala je na izmenu odnosa SSSR-a prema Kraljevini Jugoslaviji. Umesto ruenja Jugoslavije preko KPJ, prihvata se njeno odravanje kako ona, razbijena na vie patuljastih drava, ne bi postala lak plen imperijalistikih sila. Velika Britanija, posredstvom neoficijelnih linosti poput R. Sitona Votsona, preuzima 1936. kljunu ulogu u reorganizaciji jugoslovenske drave na nacionalnom principu, u uverenju da e ona na taj nain iznutra ozdraviti uoi predstojee svetske krize. Sprovodnik te politike je prvi namesnik-knez Pavle Karaorevi, u engleskim izvorima obeleavan kao Prijatelj" (Friend"). Pogibijom kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. u Marseju zapoeo je period namesnikog reima. Ta faza vladavine esto se naziva diktaturom bez diktatora". Vlada Milana Stojadinovia nastojala je da pribliavanjem Jugoslavije Italiji i Nemakoj blokira ove zemlje kako ne bi pomogle HSS-u u reavanju hrvatskog pitanja. Za vreme Milana Stojadinovia dolo je do najveeg okruenja Hrvatske u meuratnoj

26

Jugoslaviji, preko trolane J R Z , preputanjem prostora Slovenije Slovenskoj ljudskoj stranci Antona Koroca, a Bosne i Hercegovine Jugoslovenskoj muslimanskoj organizaciji Mehmeda Spaha. Neutralizaciji HSS trebalo je da poslui i zakljuenje Konkordata. Stojadinovi se izjanjavao za jedinstvenu Jugoslaviju, to je bilo izraeno u naelu: jedan narod, jedna drava i jedan kralj. Izgleda da je Stojadinoviu odgovarao model Musolinija, to jest stavljanje kralja Viktora Emanuela III u senku monog voe. Osvetilo mu se, meutim, udruivanje svih demokratskih snaga u Jugoslaviji protiv reima, nereavanje hrvatskog pitanja i spoljnopolitika orijentacija prema faistikim silama. Za udruenu srbijansku opoziciju bile su neprihvatljive Stojadinovieve nedemokratske metode i odstupanje od tradicionalne spoljne politike. Sa stanovita nacionalnih odnosa, Stojadinovi je u srpsku i jugoslovensku politiku unosio jednu novu dimenziju - ekonomsku, jaanjem dravne intervencije, javnih radova (zapoetih jo pod Bogoljubom Jevtiem), u vidu gradnje puteva, razvijanja automobilizma, postavljanja osnova hemijskoj industriji. Politiku vlast trebalo je iskoristiti za ekonomsko uzdizanje Srbije u Jugoslaviji. U toj svetlosti moe se posmatrati i pojava pseudo studije ekonomskog eksperta HSS-a dr Rudolfa Biania Ekonomska podloga hrvatskog pitanja" 1938, sa predgovorom Vlatka Maeka. 6 ' Naputanjem liberalistike faze ekonomskog razvitka, koja je prvih godina posle ujedinjenja davala rezultate, zahvaljujui jeftinim kreditima u uslovima inflacije, ponitene meutim deflacijom, prelazilo se na politiku dravne intervencije i etatizma. Tada su se po prvi put u meuratnoj Jugoslaviji pojavili znaci naputanja isto politikih sredstava integracije, njihovom zamenom ekonomskim merama i privrednim povezivanjem, izazvani prinudom novih okolnosti, uticajem nemake dirigovane privrede prebaene na ratni kolosek i povoljne razmene Jugoslavije sa Nemakom i Italijom, kao komplementarnim zemljama Jugoslaviji i obratno. U tom vremenu uobliava se od ranije poznata politika Treeg rajha o Jugoslaviji kao dodatnom prostoru velikog privrednog prostora" Treeg rajha, koja e do 27. marta 1941. postati kanon u nemakom prilazu Jugoslaviji. estojanuarski reim oznaio je slom graanske demokratije u Jugoslaviji, naputanjem parlamentarizma. Poraz 1929. bio je tim traginiji, jer se parlamentarizam u nas nalazio tek u povoju, sa svim svojim protivurejima, pseudo formama, istaknutom ulogom vladaoca. Jugoslovenska ideja je 1929, takoe, dobila nepopravljiv udarac. Sa tog stanovita je manje vano da li je integralna jugoslovenska ideologija vie poticala iz preanskih delova Jugoslavije nego iz Srbije. Diktatura,
6>

Knjiga je sluila argumentaciji HSS u borbi za reenje hrvatskog pitanja. Srpski ekonomisti su je podvrgli kritici u Srpskom glasu". Zasnivala se na proizvoljnom korienju statistikih podataka. Srbija je optuena za navodnu ekonomsku pljaku Hrvatske. Prema R. Bianiu, nije vie bio opasan balkansko-levantijski sistem patrijarhalne stare Srbije" ve moderni aparat dravne ekonomije koji slui kao sredstvo eksploatacije". Zastava srpskog imperijalizma je bila jugoslovenska", pie prvak HSS-a - Vid. B. Petranovi, Istorija Jugoslavije 1918-1988, knj. I, Beograd 1988, 322.

27

tek, nije uspela da rei nijedno bitno pitanje: nacionalno, politiko, ekonomsko, ve samo da probudi krizu i dovede do jo veeg usijavanja u srpskohrvatskim odnosima. Mada je u Srbiji nadvladavala unitaristiko-centralistika koncepcija dravnog ureenja u vrhu vladajuih stranaka 1921, sa svim nijansama izmeu radikala i demokrata, rano su se osetili zahtevi za veim stepenom decentralizacije olieni u Nacrtu ustava Stojana Protia. Za radikalskog prvaka moglo je postojati jedinstvo u raznolikosti i raznolikost u jedinstvu, ali nigde i nipoto u jednolikosti". Za federalistiko ureenje izjanjavao se i Ljuba Stojanovi. Demokrati oko Ljube Davidovia su od 1922. poeli da trae mostove saradnje izmeu Srba i Hrvata, zapravo da postepeno rade na reavanju dravnog ureenja u skladu sa organizacijom sloene drave. Prvak Saveza zemljoradnika Jovan Joca Jovanovi je pre zagrebakih punktacija bio spreman da prihvati federativnu osnovu dravnog ureenja. Pismo Ljube Davidovia iz januara 1933. polazi od tri jedinice (samovladanja") sa gravitacionim centrima, kojima se pridruivala i etvrta jedinica - Bosna i Hercegovina, kao tampon-zona izmeu Srba i Hrvata. Glavni odbor Demokratske stranke izjasnie se juna 1937. za federativno ureenje Jugoslavije. Ima pisaca po kojima se moglo govoriti o faktikoj federalizaciji Jugoslavije i u uslovima centralistike strukture, imajui u vidu da su se centri jasno ocrtavali kao ranija istorijska sredita, po seditima centrala stranakih vodstava, rezidencijama verskih stareinstava (dodali bismo za Bosnu i Hercegovinu tek od asa kada je islamsko versko stareinstvo iz Beograda prelo u Sarajevo), postojanju univerzitetskih centara. Olabavljivanje diktatorskih stega u reimu J R Z proricalo je u znaku jaanja nacionalnog pokreta Hrvata. Dolazi do estokih sukoba izmeu etnika i reimskih snaga sa frankovcima u interpretaciji Vlade, nasuprot Maeku i prvaku SDS Savi Kosanoviu, koji su u nosiocima otpora protiv terora gledali nacionalne elemente. Od maja 1935. do januara 1936. bilans u Savskoj i Primorskoj banovini - po Kosanoviu pokazivao je blizu stotinu rtava. Nosilac i organizator nacionalnog pokreta je HSS, sa Vlatkom Maekom, stranka sa vrstom organizacijom, ekonomskim i kulturnim organizacijama na selu, te prvim formacijama poluoruanih odreda u vidu Graanske i Seljake zatite. Zakljuenje Bloka narodnog sporazuma 1937. i pad Milana Stojadinovia poetkom 1939, pod pritiskom kneza Pavia, na kojeg su Britanci vrili oigledan uticaj, otvorilo je novu fazu u srpskohrvatskim odnosima. S memorandumom Sitona Votsona o preureenju Jugoslavije, iz 1936. godine pojavio se i komunistiki projekt (u vidu pisma rukovodstva CK KPJ MK KPJ za Beograd) o federativnoj reorganizaciji Jugoslavije i stvaranju sedam jedinica. Ova ideja, sa Vojvodinom kao sedmom jedinicom, nije nikada vie ponovljena u KPJ. 7 ) Nacionalna koncepcija federativne reorganizacije, koju su zastupali komunisti, razlikovala se u nekim bitnim pitanjima od srpske graanske opozicije,
7)

Pismo Veselinu Maslei (Mesnom komitetu Beograda). Vodi se neosnovano kao Titovo pismo za Srbiju" - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 3, 37.

28

polazei od Makedonaca i Crnogoraca kao n a c i o n a l n i h posebnosti. Organizacija KPJ na nacionalnom principu nije ukidala princip centralistikog ustrojstva partije, ali je svojom organizacijom u sutini anticipirala kasniju komunistiku federaciju, sem manjih korekcija i nekih izuzetaka (Dalmacija, Vojvodina, Sandak). Oigledno je da se radilo 0 koncepciji nove nacionalne ravnotee, koja je pomerala teite odnosa u dravi na Hrvatsku u faktikom savezu sa buduom nacionalnom periferijom". U svojoj viziji federacije komunisti su imali uzor u unutranjoj organizaciji njihove druge otadbine" SSSR-a i u projektu hrvatske graanske opozicije o preureenju Jugoslavije. Organizaciju Partije na nacionalnom principu komunisti su stvarali krajnje oprezno 1 promiljeno, ali i nedosledno. Srpska partija u sastavu KPJ dobie status nacionalne tek na kraju drugog svetskog rata, maja 1945. Na ovo zakanjenje u njenom konstituisanju uticale su procene o politikoj oportunosti rukovodstva, pre svega zbog nerazgranienosti srpskog nacionalnog prostora od onog nesrpskog (koji su srpske graanske snage vodile kao srpski - Crna Gora, Makedonija, Vojvodina). Sem ovog momenta, na rukovodstvo KPJ morao je uticati slian obrazac organizacije SKP(b), koja u svom sastavu nije imala rusku partiju kao nacionalnu organizaciju. U srpskim demokratskim krugovima posle 1932. postupno je sazrevalo shvatanje da su Jugoslaviju sainjavali uglavnom tri naroda iste rase: Srbi, Hrvati i Slovenci. Muslimani su se tretirali kao Srbi ili Hrvati, ali se u nekim argumentacijama navode kao toliko vezani za svoju veru i obiaje da gotovo sainjavaju etvrti individualitet o kome se moralo voditi rauna pri preureenju drave. Srpsko-hrvatsko pitanje smatralo se kao glavno, jer su Srbi i Hrvati uglavnom sainjavali dravu, pa je i njen opstanak bio uslovljen njihovim sporazumom. Slovenaki problem je tretiran kao najlaki, samim tim to je njihov individualitet bio tanije odreen i jezino i teritorijalno. Kod Slovenaca nije bilo tenji za izdvajanjem. Dravska banovina je i do 1939. imala izuzetan faktiki poloaj i u administrativnom i u politikom smislu.Slovenci nisu zbog svog broja i poloaja mogli dovesti u pitanje ni snagu niti opstanak drave. Kulturnom emancipacijom u Kraljevini Jugoslaviji, kao glavnim identifikacijskim faktorom u svojoj istoriji, praenom i ekonomskim poletom, zahvaljujui poloaju na jugoslovenskom tritu, Slovenci u procesu preureivanja drave nisu pokazivali onu otrinu i doslednost kao Hrvati. Muslimanski problem takoe nije zabrinjavao; shvaen kao problem od manjeg znaaja, uklopljen je u srpsko-hrvatski odnos, pa je i njegovo reenje zavisilo od reenja srpsko-hrvatskog sukoba. Izdvajanje je za Slovence - u vreme rastuih meunarodnih pretnji faistike Italije i nacionalsocijalistike Nemake - bilo ravno samoubistvu. Sudbina njihove nacionalne integracije u budunosti, to znai i nacionalnog opstanka, nesumnjivo je zavisilo od sudbine Jugoslavije i pobede demokratskih sila nad faizmom, iako nisu nepoznate i druge oportunistike alternative vezane za opstanak slovenake
8>

M. Stefanovski, n.d., 74.

29

nacionalne celine. Pitanje Crne Gore i June Srbije", u stvari Makedonije, smatrano je internim srpskim pitanjem koje ne bi trebalo da oteava reavanje glavnog problema. Nacionalno pitanje shvaeno kao srpsko-hrvatsko, odnosno hrvatsko-srpsko, sa slovenakim kao daleko jednostavnijim, trebalo je razreavati u jednoj situaciji koja je ve bila poljuljana drugim svetskim ratom, znaajnom izmenom topografske mape Evrope (anlus Austrije, razbijanje ehoslovake, okupacija Albanije). Brojna nemaka manjina se od pobede obnovitelja" u Kulturbundu osilila, svesna svoje mone zatite. Moglo se oekivati da dve susedne drave, Maarska i Bugarska, zatrae reviziju mirovnih ugovora zakljuenih u Trijanonu i Neiju. Italija je zaposela celu granicu Jugoslavije du Makedonije, Kosova i Metohije i Crne Gore, od Ohrida do Bojane. Pojaana je aktivnost separatistikih snaga: Kosovskog komiteta, ustaa u zemlji, koji sve vie prodiru u HSS i ostvaruju uticaj u njegovim poluvojnim formacijama; VMRO-a, koji koristi zapaljivu parolu nezavisne Makedonije, radei u sutini za bugarske interese. Posle konkordatske krize 1937. zahladili su odnosi sa katolikim klerom i Vatikanom, naroito u graninim meovitim oblastima zapadne Hercegovine i Bosne te delovima Hrvatske. Dolazi do saradnje klerikalnih i ustakih snaga, koja vodi njihovoj simbiozi u vidu klerofaizma, kao specifine varijante faizma u nas. Za razliku od Stjepana Radia, Maek je bio daleko vre povezan sa vrhom Katolike crkve u Hrvatskoj. Preko svojih izaslanika i posrednika Maek je vodio pregovore s italijanskim ministrom spoljnih poslova grofom Galeacom Canom, koji se mogu shvatiti i kao pritisak na Beograd radi poboljanja pregovarake pozicije, ali u nekim interpretacijama i kao aktivnost protiv osnova drave. Nasuprot hrvatskom kompaktnom nacionalnom frontu, za Srbiju je bilo karakteristino politiko nejedinstvo. Srbijanska udruena opozicija nastupala je sa Maekom protiv Stojadinovieve reimske formacije - Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). Ruenjem Stojadinovia knez je na vlast doveo neuticajnog Dragiu Cvetkovia, biveg predsednika nike optine, ministra u Stojadinovievoj vladi, prvaka reimskih sindikata (Jugoslovenski radniki savez - J U G O R A S ) , oveka koji e dobiti naziv kneevog kurira". Demokratska opozicija je celu ekipu na vlasti nazivala akom najamnika", koju je estojanuarski reim izbacio na povrinu. Pregovori o reavanju hrvatskog pitanja poinjali su, prema tome, u znaku postojanja vrstog, jedinstveno organizovanog nacionalnog pokreta pod vodstvom HSS i Maeka, sa Zastupstvom stranke kao najviim telom, nasuprot razjedinjenom srpskom frontu. Reenje nacionalnog preureenja traeno je parcijalno, prvo za Hrvate, da bi se potom nalo za Slovence i Srbe. Primenjena metodologija reavanja hrvatskog pitanja, u stvari preureenja Jugoslavije, izazivala je reakciju srbijanske opozicije i Srpskog kulturnog kluba (SKK). Demokratska opozicija je krajem avgusta 1939. osudila izdvajanje hrvatskog pitanja iz celine dravnog preureenja. Novembra 1939.

30

demokrati su u jednoj brouri napali Sporazum kao trgovaki pazar", napravljen bez poverenja, koji je ostavio nereenim pitanje fizionomije dela drave istono od Banovine Hrvatske. Javljala su se strahovanja da je nereeno pitanje ostalog dela drave idealno za pojavu novih interesenata", s pretenzijama da dobiju samostalni status. U izvorima se nailazi na podsticanje antisrpskih snaga spolja u svim oblastima koje su Srbi smatrali za svoje. Sukobljavaju se srpske snage za autonomiju i protiv autonomije Vojvodine. Na sline deobe nailazimo i u Bosni i Hercegovini. Najekstremnije srpsko nacionalno krilo - Srpski kulturni klub - preko svog organa (Srpski glas") osporavalo je granice i kompetencije Banovine Hrvatske, zahtevajui reviziju nagodbe izmeu Maeka i Cvetkovia. Za SK klub pitanje srpske jedinice postavilo se onog asa kada je stvorena posebna hrvatska jedinica. U stvari, tada je usvojeno naelo plemenskog ili etnikog omeivanja. Smatralo se da je pobedila teza plemenske individualnosti, pa i plemenske podvojenosti. Jugoslovenstvo, nepravedno oglaavano kao orue srpskog hegemonizma, predstavlja se u dobronamernim krugovima kao pesma budunosti, ali je iz stvarnog politikog ivota oevidno potisnuto". Iz primera eke i Slovake list je izvodio zakljuak da je jedini spas i Srba i Hrvata i Slovenaca samo u vrstoj jugoslovenskoj zajednici. Sporazum od 26. avgusta 1939. Srpski glas" je smatrao nepravednim, a svuda oko nas" (Srba) primenjivao se metod grabei". Naglaavalo se da su Hrvati dobili Sporazumom preko granica opravdanog, da mute" po Bosni, Vojvodini i Junoj Srbiji"; da je zagrebaka vlada uvela centralizam na svome podruju, dok je za srpski deo preporuivala autonomije sa posebnim izdvojenim oblastima; zajednika vlada se nije meala u hrvatske poslove, iako su u srpskom prostoru sve reavali hrvatski ministri. To se nije smatralo sporazumom", to nije bila ni ravnopravnost", ni pravednost". Mi, koji smo bili nosioci slobode i koji smo prvi probudili Balkan iz ropstva", kae se, doekujemo poruke, kako e nas g. Maek osloboditi, i sluamo mirno kako nam g. Koroec deli netraene lekcije. Ako je i u ime bratstva, i zajednice, i viih dravnih interesa, mislimo da je ve dosta". 9) U nalaenju sporazuma teritorijalno pitanje je bilo jedno od najteih, jer se radilo o izmeanosti stanovnitva. Zahvaljujui geografskom diskontinuitetu" izmeu Srba u matici i van nje, oko tri miliona Srba ivelo je van okvira Srbije. Tim povodom esto se koristi metafora o sijamskim blizancima" koji se ne mogu razdvojiti bez krvoprolia. Situacija je izgledala nereiva ma koliko politiki geometri bili veti. Svako prinudno preseljavanje pretilo je tektonskim poremeajem na nacionalno trusnom podruju kakvo je balkansko i obostranom civilizacijskom osiromaenju raseljavanih strana. Koliko je to pitanje bilo osetljivo i teko reivo pokazuje injenica da teritorijalni opseg Banovine Hrvatske nije bio konano reen. Sporazumom je bilo predvieno da
9)

Srpski glas", 25. januara 1940.

31

se iz Banovine, na osnovu plebiscita, mogu izdvojiti sela i optine koje su pripale Banovini sa srpskim stanovnitvom. Srpski politiari traili su etniki princip i plebiscitarno izjanjavanje i drugih srpskih optina i srezova u Banovini Hrvatskoj. Mada je etniki princip preovlaivao, Maek je nedosledno traio as primenu etnikog principa, a as drugih merila, ekonomskih, geografsko-saobraajnih, ve kako mu je odgovaralo. Banovina je spajanjem Primorske i Savske banovine dobila srezove: Dubrovnik iz Zetske banovine, srezove tzv. turske Hrvatske - Derventu i Gradaac (praktino deo Vrbaske banovine), Travnik, Fojnicu i Brko (iz Drinske banovine), Sid i Ilok iz Dunavske banovine. Prvak SDS, Sava Kosanovi, izjanjavao se u ime pojaanja srpskog stanovnitva da u sastav Banovine Hrvatske treba ukljuiti i Vrbasku banovinu. Najtee rasprave vodene su oko Bosne i Hercegovine, ijih su 13 srezova uli u Banovinu Hrvatsku na osnovu sporazuma (delovi Drinske, Vrbaske i Primorske banovine), ime je podela Bosne ve otpoela. Oslonjena na privremenost Sporazuma u njegovom teritorijalnom delu, hrvatska politika je istupala sa razliitim predlozima, koji ukazuju na tekoe razgranienja prilikom obrazovanja odgovarajue srpske jedinice: prema jednima, Bosna i Hercegovina je trebalo da dobije status autonomije, umanjene za srezove koji su ve bili uli u sastav Banovine Hrvatske; drugi su pominjali Bosnu i Hercegovinu sa katoliko-muslimanskom veinom; samostalni demokrati su bili podeljeni oko Bosne i Hercegovine; protiv cepanja Bosne i Hercegovine istupali su radikali. Prvaci SDS, sa Duanom Dudom Bokoviem, istupali su za vojvoansku jedinicu, nasuprot shvatanjima grupe oko Aleksandra Moa. U odnosu na Vojvodinu hrvatska politika je koristila maksimalni zahtev, to jest pretvaranje Banata, Bake i Baranje u zasebnu jedinicu, ali se razmiljalo i o odvajanju hrvatskih srezova i optina i njihovog prikljuivanja Banovini Hrvatskoj. Sva pitanja u opticaju otkrivala su tekou razgranienja stanovnitva po etnikom merilu, kako sa stanovita tekueg reenja, tako i kasnijeg ivota. Kraljevina, koja je do tada oprobala dva modela unutranjeg ureenja (kompromisnog i nacionalnog unitarizma), nalazila se na pragu i treeg - monarhistikog trijalizma. Za novu federativnu koncepciju zaloile su se osnovne politike snage, pritisnute novim okolnostima, odnosima snaga, promenama meunarodne situacije, a posebno buenjem nacionalnih energija koje je podstaklo razaranje diktatorskog reima i integralistike ideologije. Nikada, kao te 1939, srpske stranke nisu istupale za federalizaciju Jugoslavije sa monarhistikim oblikom vladavine. Istaknuti pravnici ore Tasi i Mihailo Ili objanjavali su ameriki federalizam, relativizirali pojam unutranjih granica, zalagali za demokratsku evoluciju. Srbi iz preka, nekada najvei centralisti i integralci, prihvatali su federalizam Svetozara Pribievia, odlaganjem ideje narodnog jedinstva za neko drugo vreme. Razilaenjem sa krunom i srbijanskom politikom, te stvaranjem Seljako-demokratske koalicije

32

(SDK) 1927, Pribievi je gradio sudbinu Srba u Hrvatskoj na saradnji s Hrvatima, smatrajui da srpski narod u Hrvatskoj ne sme postati malj u rukama srbijanskih stranaka protiv Hrvata. Federalizmu su se priklanjali i srbijanski politiari i stranke koje su tradicionalno bile protiv ovog oblika unutranjeg ureenja, gledajui u njemu opasnost po dravnu odbranu, slabljenje kohezije celine, jaanje izolacionizma itd. Slobodan Jovanovi je pisao da je iza Sporazuma ostala kompromitacija politike stvaranja jugoslovenskog nacionalizma pomou dravne vlasti, pretei da ugui i srpski i hrvatski nacionalizam. Ako je potonulo kao nacionalna ideja, jugoslovenstvo je imalo izgleda kao dravna ideja. Jovanovi se u Srpskom glasu" 1940. pitao: da li e snage koje lee u srpskom i hrvatskom nacionalizmu nai snage da se stave u slubu jugoslovenske dravne misli"? Sve je zavisilo od politike dalekovidosti i irokogrudosti i Srba i Hrvata, u stvari od njihovog politikog vaspitanja". Nalazio je da njihov spas nije u njihovom plemenskom egoizmu i fanatizmu, nego u njihovoj dravnoj zajednici. Smatrao je, takoe, da nas na pravi put ne mogu izvesti ni srpski niti hrvatski nacionalizam sam po sebi, nego tek bude li spojen s jugoslo venskom dravnom idejom, kao to ni ta ideja nee imati ivotne snage ako se ne spoji sa srpskim i hrvatskim nacionalizmom. Jovanovi je istupao za federaciju sa jakom centralnom vlau u vidu jugoslovenskog parlamenta, biranog optim pravom glasa, koji bi se brinuo za zajednike poslove. Hrvatska banovina je embrionalna forma federalne jedinice koja stoji sama za sebe, dok se ne formiraju druge dve: Srbija i Slovenija. Faistika agresija, raspadanje do tada vaeeg sistema meunarodnih odnosa i poetak drugog svetskog rata, u kome e se 1941. nai i Jugoslavija, presekli su proces koji je iao u pravcu stvaranja jugoslovenske federacije. Poznata su, meutim, i druga miljenja. Pravnici, raspravljajui o karakteru Banovine Hrvatske, iznose razliita miljenja: autonomija u okviru unitarne drave; poloaj jedne izdvojene oblasti s naroitim pravima - corpus separatumu, zaetak federalne jedinice, Jelinekov model dravnog fragmenta".10-1 Do stvaranja slovenake federalne jedinice nije bilo teko doi, jer je ona ve bila teritorijalno omeena Dravskom banovinom. Mnogo je tee bilo obrazovati srpsku jedinicu. Za srpske politiare jedinstvo linije Dunav - Morava - Vardar bilo je neminovnost sa stanovita prolosti, sadanjosti i budunosti srpskog naroda. Strahovalo se od gubljenja Kosova i Metohije ukoliko se arnautski klin do kraja zarije u centar trougla srpskih zemalja" (misli se na Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju) i razdvoji ih. Milan Stojadinovi nije uspeo da ostvari dogovor s Turskom radi preseljenja Arnauta" u Anadoliju i Carigrad. Uprava Vardarske banovine izazivala je psihozu iseljenja Arnauta, naroito iz graninih krajeva. Izraivale su se analize o Makedoniji bez Makedonaca, navoenjem brojnih grupa nemakedonskog stanovnitva: Srba, u
10)

M. Stefanovski, n.d., 31.

33

predelu Skopske Crne Gore, Porea, na Mavrovu; zatim Cincara, Kucovlaha, Turaka, islamiziranog slovenskog stanovnitva oko Velesa, poarnauenih Muslimana, Arnauta", bugaraa". Vlastima je sugerisano da se prema bugaraima" , bivim egzarhistima, ne postupa strogo, jer su se oni borili za odbacivanje grkog jezika u crkvama. Emigracija u Bugarskoj ocenjivana je kao ekonomska a ne kao nacionalna, bugarofilska. Malobrojna grupa separatista u Crnoj Gori, oko Sekule Drljevia, koja se ve pribliila krajnjem frankovakom krilu i ustaama, pomagana je iz Zagreba. Autonomistika politika u Vojvodini takoe se ne moe posmatrati van srpsko-hrvatskih suprotnosti. Preostajalo je da se, uz sve tekoe, srpska jedinica oblikuje i teritorijalno zaobli, zajedno sa definitivnim razgranienjem Banovine Hrvatske. Usled rata do toga, meutim, nije dolo. Iz pravne i istorijske literature koja tretira pitanje kompetencije Banovine Hrvatske, vidi se da je centralna vlast zadrala: vojsku, spoljnu politiku, dravne finansije i razvoj privrede (spoljna trgovina, jedinstvo carinskog i trgovinskog podruja). Ban je upravne poslove iz svog delokruga samostalno reavao. Odreeni prihodi koji su pripadali Banovini obezbeivali su njenu finansijsku samostalnost. Ustanovljivanje bana, kao zamenika kralja, ostatak je iz istorije i ivota u Austro-Ugarskoj. u) Dok su Srbi naglaavali interes celine, Hrvati su nastojali da upotpune, uvrste i razviju svoj pravni i politiki poloaj. Pored teritorijalnog pitanja, koje je ostalo nereeno sve dok se ne omee druge dve jedinice, posebno Srbija, stalno se dralo otvoreno pitanje vojske: da se organizuje prema teritorijalnoj pripadnosti i da vojnici slue u Hrvatskoj, pod hrvatskim oficirima. Te zahteve je, meutim, bilo teko ostvariti, s obzirom na otpor srpskih krugova koji su smatrali da vojska mora zadrati optejugoslovensko obeleje. Nasuprot tome, hrvatski prvaci smatrali su da nema potpune slobode dok se puka ne obesi na svoje, hrvatsko rame. U meuvremenu HSS se osigurava preko stranakih poluvojnih organizacija: Graanske i Seljake zatite, te policije i orunitva. Sporazumom je bilo predvieno da e u novim jedinicama i u dravi biti obezbeeno jednako postupanje u pogledu uea u vrenju javne slube, da e biti obezbeena ravnopravnost usvojenih i priznatih veroispovesti, kao i da e Ustavom koji se donese biti zagarantovana jednaka graanska i politika prava. Deo Srba se priklanjao SDS, a deo dravnoj reimskoj stranci i Jugoslovenskoj nacionalnoj stranci (JNS). Srbi su strahovali zbog odlaganja omeavanja srpske jedinice. Hrvati su se izjanjavali da se prvo ide na izbore, pa tek onda izvri razgranienje. Stvaranje Banovine Hrvatske je za deo srpskog naroda u Hrvatskoj predstavljalo izdaju, dok su se drugi, uglavnom iz Samon)

Isto, 51-54.

34

stalne demokratske stranke (SDS), mirili sa novim stanjem. Oekivalo se da konano ureenje regulie Ustav Jugoslavije koji bude donela Ustavotvorna skuptina. U vezi sa donoenjem Ustava, u hrvatskom stavu je dolo do vidnih promena. Umesto da se obezbeuju putem kvalifikovane, dvotreinske veine, kao sredstva da se izbegne majorizacija, hrvatski politiari su se izjanjavali za sporazumno odluivanje. Srpska opozicija u Bloku narodnog sporazuma prihvatila je takoe 1937. naelo da budua Ustavotvorna skuptina donese Ustav odlukom veine u kojoj bi bila veina Srba, veina Hrvata i veina Slovenaca iz redova poslanika Konstituante. Advokat Stevan Moljevi je u ime Srpskog kulturnog kluba Bosanske krajine ustao protiv Sporazuma kao novog Minhena. Moljevi je u Bosanskoj krajini video istaknuti srpski punkt prema Hrvatskoj i bonjakluku" Sarajeva. Prvaci SDS istupali su protiv ekstremizma Srpskog kulturnog kluba. Deo Srba oko Drutva Krajina" zalagao se za Krajinu kao teritorijalno-politiku jedinicu, koja bi obuhvatala 25 srezova biveg bihakog i banjalukog okruga sa centrom u Bihau. Prostor s obe strane Une ukljuivao je srezove iz Savske, Vrbaske i Primorske banovine koji se nabrajaju u spisu Krajina - Srbi u naim sjeverozapadnim pokrajinama" iz 1940. godine: Kostajnica, Glina, Vojni, Vrginmost, Udbina, Graac, Dubica, Dvor, Cazin, Biha, Bosanski Petrovac, Knin, Benkovac i drugi. Prema podacima iz popisa 1931, u tih 25 srezova ivelo je 940.296 ljudi, od ega Srba 586.379, Hrvata 250.618 i Muslimana 102.410. 12) Stari hrvatski politiar jugoslovenske orijentacije, Josip Smodlaka, predlagao je 1939. da se obrazuju etiri autonomne oblasti: srpska, hrvatska, slovenaka i dinarska. O politikoj prevlasti srpskog graanstva i birokratije moe se govoriti samo do 1939. godine, kada je dolo do revizije centralistikog ureenja stvaranjem Banovine Hrvatske, s namerom da se preostali deo drave preuredi na nacionalnom principu. Ova teza nije jedinstveno prihvaena u istoriografiji, jer postoje i suprotna gledita prema kojima je pomenuta prevlast fikcija unutranjih i spoljnih antisrpskih snaga. Za deo, uglavnom hrvatskih istoriara, teza o velikosrpskoj hegemoniji vai meutim za ceo period Kraljevine Jugoslavije, to jest do njenog vojnog poraza u aprilskom ratu. No i za nas je izneta teza o srpskoj politikoj prevlasti neprihvatljiva u apsolutiziranom ideoloko-politikom znaenju koje ne vodi rauna o vie bitnih ogranienja. Ako se ona posmatra u dinamikoj viziji, nije teko uoiti vie nejednakih modaliteta unutranjeg ureenja 1921, 1929. i 1939, pri emu se centralistika struktura drave stvaranjem Banovine Hrvatske praktino negira. O toj politikoj premoi srpskog graanstva pogotovu se ne moe govoriti kao o totalnom konceptu, jer je Slovenija u Kraljevini Jugoslaviji doivela punu nacionalnu samosvest, ekonomski prosperitet i kulturnu renesansu na nacionalnom jeziku, stvaranjem slovenakih
12)

Borba", 17. april 1991. .

35

gimnazija, univerziteta i slovenake akademije nauka. U sistemu vrenja vlasti uestvovali su i predstavnici Hrvata, Slovenaca, muslimana i drugih. Svi srpski politiari nisu imali istovetne poglede na unutranje ureenje, o emu govore koncepcije o decentralizaciji Stojana Protia, federativnom ureenju Ljube Stojanovia, evolucija demokrata ka federativnom ureenju, naputanje ideje o troimenom narodu od strane uticajnih intelektualaca vladajuih radikala. Nesporna je injenica da je hrvatsko graanstvo bilo daleko superiornije u ekonomsko-finansijskom smislu u poreenju sa srpskim, naroito do izbijanja velike ekonomske krize. Osim toga, srpski narod nije imao nikakve koristi od ove politike dominacije svojih vladajuih snaga. injeniki je utvreno da je kralj Aleksandar vie strahovao od reakcije srpskog naroda prilikom zavoenja estojanuarske diktature nego od hrvatske opozicije. Teza o tzv. velikosrpskom hegemonizmu uveliko je zloupotrebljavana, preuveliavana, koriena za podsticanje to jaeg otpora Beogradu, ali i radi izazivanja spoljne intervencije u prilog reavanju hrvatskog pitanja, u stvari za njegovu internacionalizaciju. Jednom stvorena teza o velikosrpskom hegemonizmu" pretvarana je u trajnu hipoteku, koja traje do naeg vremena. Mehanikom korienja ona je pretvorena u stereotip. Od nje se ne odustaje, kao da se polazi od postavke da neistina stalnom upotrebom postaje istina", delotvorna na svest, u smislu mobilizacije hrvatskog nacionalizma i svih antisrpskih snaga. Ako se ima u vidu austrougarsko poreklo teze o tzv. velikosrpskom hegemonizmu, kao vidu borbe protiv Srbije i irenja srpskog uticaja meu junoslovenskim stanovnitvom monarhije pre, i naroito posle balkanskih ratova, onda ne zauuje da su nju prihvatile i posle 1918. sve antijugoslovenske i antisrpske snage, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Naroitu primenu nala je u politiko-propagandnom istupanju revizionistikih drava posle zakljuenja mirovnih ugovora, revanistikih snaga u Nemakoj i Kominterne posle njenog osnivanja 1919. godine. Kominterna e tezu o velikosrpskom hegemonizmu razvijati preko svoje nacionalne sekcije KPJ, koja je punu deceniju radila na razbijanju Jugoslavije (1925-1935) kao versajske tvorevine, tamnice naroda, drave srpske buroazije, u kojoj ugnjetaka srpska buroazija tlai ostale nesrpske narode. Moglo se, meutim, govoriti tek o srbiziranju Makedonaca i bespravnosti albanske nacionalne manjine koja je posebno bila eksploatisana od strane svoje feudalne, zemljine aristokratije sa barjaktarima na elu, koji su ulazili u kompromise sa vladajuim srpskim snagama, rukovoeni svojim interesom, politikim i ekonomsko-socijalnim. Reenja Sporazuma Cvetkovi-Maek bila su privremena, parcijalna, nedovrena, polovina i zakasnela. Nisu zadovoljavala interese osnovnih sukobljenih snaga, a zapostavljala su ostali zamreni nacionalni kompleks odnosa. Koliko su bila nedovrena jasno se vidi iz odnosa prema teritorijalnom razgranienju, pitanju kompetencija i vojske, pa

36

i postupka o daljem preureenju Jugoslavije. Banovina je stvorena deset godina posle zavoenja diktature, koja se i pored obnavljanja politikog ivota nastavljala u deformisanim politikim oblicima. Sporazum je bio delo kneza Pavia, koji je radio pod uticajem Britanaca, rukovoenih svojim motivima. Maek je protiv sebe imao ustae koji su pritiskali na izdvajanje iz Jugoslavije, a knez nakon 1939. opstrukciju cele srpske opozicije koja se stvaranjem Banovine Hrvatske nala van politike igre Maekovom orijentacijom da nae reenje u direktnom odnosu sa predstavnikom krune. Sporazum je doveo do praktinog razdvajanja drave, duhovne i faktike podele, ak i u sportu. Razarao je ideju narodnog jedinstva, budui da je bio teko prihvatan od onih koji su teko doivljavali raspad koncepcije o jedinstvenoj dravi i naciji. Vladimir orovi gleda na Sporazum kao na tragediju duha jugoslovenstva", koje e se narednih godina obnoviti u vidu partizanskog jugoslovenstva". Hrvati su ostvarili odluivanje u Banovini, zadravajui uticaj u ostalom delu Jugoslavije ueem u vladi. Razgranienje nije reilo pitanje sabiranja Srba u buduoj jedinici, niti Hrvata u Banovini Hrvatskoj. U Banovini je ostalo 800.000 Srba, a u potencijalnoj srpskoj zemlji" oko 600.000 Hrvata. Projekt o srpskoj zemlji", koji je vlada izradila 1940, sa zadravanjem banovina van hrvatske i slovenake, kao autonomijama, nije ostvaren. Nije formalno stvorena ni Banovina Slovenija (Dravska banovina). Tek septembra 1939. u Beogradu je obrazovana komisija za izradu Nacrta uredbe o Banovini Sloveniji, u koju su uli Mihailo Konstatinovi, M. Krek i S. Majcen. Demokrati su smatrali da se srpska nacionalna teritorija treba omeiti pre izbora. Takvo miljenje izraavao je i prof. Pravnog fakulteta u Beogradu Mihailo Ili. Komisija u sastavu Mihailo Konstantinovi, ore Tasi i Mihailo Ili zaduena je da saini predlog Uredbe o Srpskoj zemlji". U Srpskoj jedinici trebalo je da se nau sve teritorije van Banovine Hrvatske i Banovine Slovenije, s centrom u Skoplju. Sedita samoupravnih oblasti predviena su u Niu, Novom Sadu, Sarajevu i na Cetinju, sa posebnim organima vlasti u oblastima - oblasnom skuptinom i oblasnim odborom. Autonomni organi Srpske zemlje" su Sabor i Zemaljski savet, a politiki predstavnik zemaljske vlade u oblasti Veliki upan". Britanci su podsticali preureivanje Jugoslavije slabljenjem srpske prevlasti, u tenji da se nae ravnotea koja bi obezbedila vrstinu drave iznutra, zbog predstojeeg rata. Umesto stabilizacije, dolo je do jo vee dezorganizacije, defetizma, slabljenja otporne moi drave i njenih odbrambenih mogunosti. Na kraju je opravdano pitanje: da li je Sporazum bio korak ka pobedi budueg ekstremizma? HSS je posle 1939. bio izloen prodoru desniarskih snaga. Delimina reenja Sporazuma, pri konstelaciji novih odnosa meunarodnih sila, mogla su samo pojaati krajnje zahteve ustakih ultranacionalista. Klerofaistika komponenta osvajala je sve vie od konkordatske krize 1937. godine, kao osobena pojava,

37

samo donekle slina zemljama tzv. mediteranskog faizma (Frankovoj paniji i Salazarovoj Portugaliji), jer se radilo o nacionalno i verski homogenim zemljama, te Slovakoj upnika Jozefa Tise. Sporazum je postignut mimo ustaa, ali je objektivno iao na ruku ultranacionalistikim snagama, iako su ga one odbacivale kao izdaju, oekujui agresiju faistikih zemalja. Mogunosti federalizacije Jugoslavije zavrile su se u novoj meunarodnoj situaciji slomom drave, stvaranjem NDH i drugih vazalnih reima 1941. godine.

Kraljevina u meunarodnoj krizi i porast separatizma

Meunarodni poloaj Kraljevine Jugoslavije uveliko je bio otean i pre poetka drugog svetskog rata u Evropi, 1. septembra 1939, napadom Nemake na Poljsku. Posle prisajedinjenja Austrije Nemakoj, marta 1938, Jugoslavija je za suseda na Karavankama dobila Nemaku. Aprila 1939. Italija je okupirala Albaniju. elom duinom granica, od Ohrida do Bojane, Jugoslavija se tada graniila sa faistikom Italijom, koja nije prestajala da radi na unitenju Jugoslavije od njenog osnivanja. Proklamovana neutralnost Kraljevine Jugoslavije u ratu koji je tekao postajala je fikcija jedne male drave, iznutra izrovane, slabo naoruane, stenjene sa svih strana silama njoj suprotnih i nepomirljivih interesa. Poloaj Kraljevine izuzetno se pogorao u prolee 1940. godine. Posle brzog poraza Poljske jo tee je doivljen katastrofalni poraz Francuske. U ratu protiv Nemake nalazila se samo Velika Britanija, iekujui invaziju Ostrva. Britanija oigledno nije bila spremna za rat, ali njene voe nisu ni pomiljale da kapituliraju. Politika Vinstona Cerila bila je spremna da u toj fazi rata rtvuje svaku vladu i dravu koja bi makar za trenutak uspela da uspori nemaku agresiju. Pribliavanjem rata Balkanu, britanska politika sve vie je usredsreivala panju na aktiviranje odbrambenih snaga balkanskih drava da bi se uspenije oduprle Hitlerovoj najezdi. Velika Britanija je u Jugoslaviji preuzimala dotadanju ulogu Francuske. Sa svojim znaajnim geostratekim poloajem u sreditu Balkana i na ivicama srednje Evrope, Jugoslavija je trebalo da postane bedem nemakom prodoru. Obnovljene su ideje o balkanskom savezu Jugoslavije, Grke, Bugarske i Turske. No, zaokruivanje Jugoslavije nastavilo se ulaskom prvih nemakih jedinica u Rumuniju, avgusta 1940. godine. Time su pred svren in stavljene i Bugarska i Maarska. Jugoslovenska politika neutralnosti imala je sve manje izgleda. Laviranje Jugoslavije, s ogranienim poljem manevrisanja, sve vie se suavalo, zahvaljujui promeni ratne dinamike, izmenjenom odnosu snaga velikih sila u korist Osovine, pristupanju Rumunije, Maarske i kasnije Bugarske Trojnom paktu. Napadom Italije na Grku, oktobra 1940, rat se ve preneo na Balkan. Svi raniji vojno-politiki savezi u kojima je uestvovala Kraljevina Jugoslavija raspali su se. Mala antanta je ve za vreme vlade Milana Stojadinovia poela da nestaje sa scene. Raspadom i okupacijom

38

ehoslovake, marta 1939, izdvajanjem Slovake i uspostavljanjem eko-moravskog protektorata, nestao je jedan od njenih bitnih stubova. Slina sudbina oekivala je i Balkanski savez posle poraza Francuske, iako Engleska nije odustajala da se pomou njegovih lanica suprotstavi nemakim tenjama prodora na Balkan i izlasku na Sredozemlje, kao ili kucavici britanskih imperijalnih puteva. Sovjetski Savez suoio se polovinom 1940. sa demonstracijom izvanredne vojne nadmonosti Nemake u ratu sa Francuskom i Velikom Britanijom, ali i sa svojom nepripremljenou za rat. Politici SSSR-a odgovaralo je to due odlaganje rata. Staljin je polazio od shvatanja da je rat u toku imperijalistiki, da se rat ne tie SSSR-a i da treba ostati van njega dok se suprotstavljene strane ne istroe ili meu sobom ne unite. Pakt zakljuen izmeu Joahima fon Ribentropa i Vjaeslava M. Molotova avgusta 1939. konsternirao je u politiko-moralnom smislu komuniste irom Evrope i sveta, dotadanje nosioce politike narodnog fronta, kao i sav demokratski svet, ali je ovaj neoekivani savez" izmeu faizma i prve zemlje socijalizma" dao predah Sovjetskom Savezu da pojaa napore u vojnoj industriji i osnai odbrambenu mo. Poljska je po etvrti put u svojoj istoriji podeljena izmeu Nemake i SSSR-a, dok je tajnim ugovorima s Nemakom Sovjetski Savez obezbedio povraaj" Besarabije i Severne Bukovine. Zavretkom sovjetsko-finskog rata, u zimu 1939-1940, SSSR je dobio deo finske teritorije i ojaao odbranu Lenjingrada. Baltike zemlje Litvanija, Letonija i Estonija - praktino su inkorporirane u sastav SSSR-a. Jugoslavija je bila meu poslednjim zemljama Evrope koja je uspostavila diplomatske odnose sa SSSR-om, juna 1940. godine. Kralj Aleksandar i knez namesnik nisu saraivali sa boljevikim reimom, gledajui u njemu zlikovaku vlast koja se obraunala sa carskim domom, pravoslavljem, imperijom i slovenstvom u ime internacionalizma i svetske revolucije. Reim je od 1921. bacio komuniste u ilegalnost, stavio ih van zakona i surovo progonio kao anacionalnu snagu, kojoj je tu pojam otadbine, vere i porodice i koja radi za strani centar - svetsku komunistiku internacionalu, podrivajui vladajui sistem odnosa. U Jugoslaviji, najvie u Beogradu i Srbiji, utoite je nalo oko 60-70.000 emigranata iz Rusije posle zavretka graanskog rata i poraza strane intervencije. Karaorevii i carska kua Romano vi bili su u roakim odnosima. Tradicionalne srpsko-ruske veze (pomo srpskim manastirima, naseljavanja Srba u junoj Rusiji, uee ruske vojske u bojevima na Varvarinu i Malajnici u prvom srpskom ustanku, uloga Rusije u sticanju srpske nezavisnosti, stav Rusije 1914. u vreme bekog ultimatuma, intervencija cara Nikole II za transport iznurene srpske vojske iz albanskih luka 1915-1916) bile su duboko urezane u svest srpskog naroda. Izlaskom SSSR-a, prvo iz prinudne izolacije u koju je sovjetsku republiku stavio kapitalistiki svet, usledila je kasnije samostalna

39

ideoloka izolacija Staljinovim prihvatanjem teze Buharina o mogunosti izgradnje socijalizma u jednoj zemlji, koja je naputena posle pobede nacionalsocijalizma u Nemakoj januara 1933. i dolaska Hitlera na vlast. Sovjetski Savez je postao inspirator nove politike. Dolo je do meunarodnog pregrupisavanja u svetskim razmerama i ugovornih odnosa izmeu SSSR-a i Francuske, SSSR-a i ehoslovake, ulaska SSSR-a u Drutvo (Ligu) naroda, izjanjavanja za sistem kolektivne bezbednosti. Ova preorijentacija SSSR-a u meunarodnim odnosima nije mogla da se ne odrazi i na novu politiku Kominterne, proglaenu na Sedmom i poslednjem kongresu svetske komunistike internacionale 1935. godine, koja je nala svoj izraz u politici narodnog fronta kao univerzalne pojave i jednog vida grupisanja svih demokratskih snaga u borbi protiv faizma kao glavnog neprijatelja slobode i kulture. Politika narodnog fronta omoguavala je i podravala saveze komunista sa graanskim i socijalistikim partijama, to je u nekim zemljama dovelo i do obrazovanja vlada Narodnog fronta (Francuska, panija, ile). Promenu jugoslovenske politike prema SSSR-u posle 1939. prvenstveno su uslovljavali ustupci i povlaenje zapadnih sila, Engleske i Francuske, pred Nemakom i Italijom, utiui na vladajui reim u Jugoslaviji da u interesu poboljanja meunarodne pozicije male, neutralne zemlje, liene ekonomske i vojne moi, pone traiti oslonac na neoekivanoj strani, prevazilaenjem ideolokih predubeenja. Tim pre, to je SSSR od juna 1940. postao i balkanska sila, povraajem" Besarabije i severne Bukovine. Postojala su gledita da je time bio zatvoren dalji prodor SSSR-a na Balkan, zapravo da je tim ustupkom ova sila odstranjena iz prostora koji iskljuivo pripada nemako-italijanskoj sferi. Za nae poimanje dogaaja ovo shvatanje je teko odrivo, imaju li se u vidu istorijske tradicije i znaaj SSSR-a (poistoveivanog sa Rusijom) u svesti velikog dela balkanskih Slovena, pre svega Srba - Crnogoraca i Bugara, a na drugoj strani priroda velike sile koja je trajno teila izlasku na tzv. topla mora. Ako se SSSR u toj fazi bez veih reakcija nezadovoljstva mirio sa nemakom balkanskom politikom, onda je to bilo samo iz uvaavanja nemake vojne snage i sovjetskog nastojanja za odlaganjem neminovnog sukoba. Nemako-italijanske garantije Rumuniji znaile su utvrivanje uticaja Nemake i Italije na Balkanu, iskljuenjem uticaja Rusije" i Velike Britanije, pre svega sa severnog i centralnog dela poluostrva. Za Britaniju je sada postojao samo juni deo Balkana, na kome su bili angaovani njeni krupni interesi, iako se ona, kao velika sila, nije pomirila sa namenjenim ogranienjem suparnika. Velika Britanija se vraa u prostor u kome je do jue glavnu ulogu imala Francuska, teei da organizuje odbranu protiv nemakog prodiranja i potencijalne agresije. Samo prividno je moglo izgledati da e Balkan biti preputen miru posle reenja rumunsko-bugarskog i maarsko-rumunskog spora (Juna Dobruda i arbitraa oko Transilvanije - Erdelja).

40

Od SSSR-a se, po nekim nemakim shvatanjima, nije mogla oekivati agresivnija politika prema jugu Evrope, jer on u ofanzivnom smislu nije znaio mnogo, za razliku od defanzivne snage ove zemlje uslovljene beskrajnim prostorom. No u tom asu, 1940, ni Nemaka nije imala interesa za agresivnu politiku na Balkanu, jer se drala osnovnog principa ratovanja - da ne formira vie od jednog fronta, to je bio i glavni razlog nemako-sovjetskog sporazuma; rat u Podunavlju i na Balkanu upropastio bi privredu i ugrozio saobraajne veze Nemake sa SSSR-om; svaka velika sila imala je druge interese i druge namere u Podunavlju i na Balkanu, a u sluaju sukoba u tom prostoru, sa kojim je Nemaka imala trgovake veze, rat bi uzeo takve razmere i interesi velikih sila bi se toliko zapleli da niko ne bi mogao predvideti dalji razvoj dogaaja. Proizalo je da interese za jug, bar po nemakim shvatanjima, imaju samo zapadne demokratije koje bi se mogle posluiti intrigama" u ime postizanja svojih stratekih ciljeva. Kraljevina Jugoslavija je bila prinuena da okrene novi list prema SSSR-u, posle 22 godine upornog ignorisanja SSSR-a zbog revolucijom promenjenog unutranjeg nosioca vlasti. Pod uticaj em snanih slovenskih, proruskih oseanja u srpskom narodu, a i aktivnosti komunista koji su zahtevali oslonac na SSSR, no pre svega iz dravnih razloga, knez Pavle je poetkom 1940. poeo da menja raniji odnos prema SSSR-u, koji ve tada postaje uticajan faktor i na jugoistoku Evrope. Kao realan politiar, knez nije previao da je ekspanzija komunizma pod vidom panslovenstva samo krinka" sovjetske politike. Prvi glasovi o mogunosti prevazilaenja ovog anahronizma i uspostavljanja diplomatskih odnosa izmeu dve zemlje uli su se poetkom januara 1940. godine u izvetaju Ilije umenkovia, poslanika Kraljevine Jugoslavije u Ankari, koji je svom ministru Aleksandru Cincar Markoviu preneo uverenje sovjetskog ambasadora u Turskoj, Alekseja Terentijeva, da je vreme obnove odnosa (vaspostavljanje") izmeu Jugoslavije i Rusije" relativno blisko, to je nesumnjivo ocenjeno kao stav Kremlja, s obzirom na visoki stepen zavisnosti sovjetske diplomatije od svog centra. 13) Ankarski mig, koji je nagovetavao uspostavljanje odnosa izmeu dve zemlje, dat je u situaciji koja je
13)

Arhiv Jugoslavije (u daljem tekstu - A J ) , Poslanstvo Kraljevine Jugoslavije u Ankari, F - 3 4 , Poslanik Ilija umenkovi ministru inostranih poslova Aleksandru Cincar Markoviu, 8. januara 1940 - Jo preciznije, kae se: U dosadanjim kontaktima sa ovdanjim ruskim ambasadorom stekao sam dosta jasnu impresiju, da on veruje u relativno blisku obnovu odnosa izmeu Jugoslavije i Rusije. Tu impresiju stekao sam ne samo direktno iz razgovora sa g. Terentijevom, nego i indirektno preko ovdanjega kineskog otpravnika poslova, koji je lini prijatelj, a moda i poverljiva linost, ruskog ambasadora. Kineski otpravnik poslova je direktno postavio pitanje Terentijevu o obnovi odnosa izmeu Jugoslavije i Rusije i na to dobio odgovor, da Rusija gleda na to dobrim okom, ali da ona kao velika sila ne moe prva uiniti korak u tom smislu". ...Kad se zna u kakvom su odnosu zavisnosti ruski ambasadori prema Kremlju, ima se razloga izvesti zakljuak da g. Terentijev ovako ne misli i ne govori samo u svoje ime ili po svojoj linoj inicijativi, ve da je njegovo shvatanje u isto vreme i shvatanje Moskve". . . . Osetljivost naih balkanskih saveznika zbog svakog naeg dodira sa Rusijom raste u pravoj proporciji sa poveanjem njihovog nepoverenja prema Rusiji".

41

odgovarala dvema zemljama, s obzirom na optu situaciju, svet u ratu, koristi ekonomskih veza i meunarodne komunikacije izlaenjem iz dugog izolacionizma obe zemlje u meusobnim odnosima, ali je hvatanje" kontakta diplomata dve zemlje usledilo i posle napada SSSR-a na Finsku i reakcije Drutva naroda, dakle u izrazitoj antiruskoj atmosferi". 14) Osetljivost balkanskih saveznika Kraljevine Jugoslavije na svaki dodir Jugoslavije sa SSSR-om rastao je srazmerno poveanju njihovog nepoverenja prema Rusiji". Za razliku od Jugoslavije, Bugarska je ve nekoliko godina imala odnose sa SSSR-om. Sovjetska ambasada u Sofiji imala je zadatak da se obavetava o prilikama u Jugoslaviji, a na drugoj strani da preko komunistikih organizacija ubacuje propagandni materijal u Jugoslaviju. 15) Sovjetski poslanik Aleksej Terentijev marta 1940. stavio je do znanja umenkoviu da i sovjetska vlada smatra povoljnim sve ono to ide u prilog pribliavanju SSSR-a i Jugoslavije.16^ Bila je to reakcija sovjetskog diplomate na ponudu kraljevske vlade da poalje u SSSR zvaninu trgovinsku delegaciju, sastavljenu od viih dravnih inovnika, radi pregovora sa sovjetskom vladom o uspostavljanju privrednih veza izmeu Jugoslavije i Sovjetske Rusije.17^ Sovjetska vlada pozitivno je reagovala na predlog o uspostavljanju privrednih veza izmeu dve zemlje.18^ Sovjetski ambasador je u razgovoru sa umenkoviem aludirao i na druge veze sem ekonomskih. 1 ^ Na okretanje prema SSSR-u namesniki reim je bio prinuen razvojem dogaaja. Sve dok je Francuska titila sistem ugovora posle prvog svetskog rata i stajala u frontu protiv Nemake 1939, oslonac na SSSR nije dolazio u obzir. Francuski poraz maja - juna 1940, potpuno je izmenio situaciju. Jugoslavija je, kao neutralna zemlja, morala obezbediti ravnoteu pred sve veim nemakim i italijanskim pritiskom na Balkan. Na drugoj strani, sovjetsko-nemaki pakt iz avgusta 1939. nije mogao ukloniti sovjetsko-nemake protivurenosti i na Balkanu. Trenje sovjetsko-nemakih interesa zapoelo je ve sovjetskim primora14)

16) 17) 18) 19)

Pomonik ministra Milan Smiljani javlja 16. januara 1942. Kraljevskoj ambasadi u Ankari: Meutim, pojava Sovjetske Rusije na evropsku scenu, koja je u prvo vreme izazvala u Bugarskoj veliko oduevljenje iz razloga to se verovalo da Sovjeti nastupaju kao zatitnici malih naroda i da e ispraviti mirovne ugovore u ijem zakljuenju nisu uestvovali - prema izvetajima koje ima Ministarstvo sa vie strana, sve vie i vie gubi onaj znaaj koji su joj pridavale iroke narodne mase u Bugarskoj. Naroito posle napada na Finsku na Sovjete se prestalo gledati kao na zatitnike malih naroda, i njihova snaga nije vie onako visoko cenjena kako je sovjetska propaganda to irila po Bugarskoj. U redovima bugarskih masa poinje preovlaivati uverenje da e zapadne demokratije odneti konanu pobedu i da e u vezi s tim biti dovedeno u pitanje i samo dananje ureenje Rusije". - A J , F - 3 5 . Tako je broura na srpsko-hrvatskom, tampana u Moskvi, sa referatom Staljina na 18. kongresu SKP(b), preko Poslanstva SSSR-a u Sofiji prebacivana tajnim putem u Jugoslaviju - Isto, Ministarstvo inostranih poslova - Poslanstvu u Ankari, 6. februara 1940. Isto, Ilija umenkovi - Ministarstvu inostranih poslova, 23. mart 1940. Isto, Aleksandar Cincar Markovi - Iliji umenkoviu, 22. mart 1940. Isto, Ilija umenkovi - Ministarstvu inostranih poslova, 26. mart 1940. Isto, 27. mart 1940.

4?.

vanjem Rumunije da ustupi SSSR-u Besarabiju i severnu Bukovinu. Nemaka je, podravanjem Bugarske da uzme junu Dobrudu od Rumunije, stavljala do znanja da je Balkan njena interesna sfera koju ona samo internim sporazumevanjem moe deliti sa Italijom, ukljuujui i Sredozemlje. Hitler je novembra 1940. odluno istupio protiv eventualnih sovjetskih garantija Bugarskoj. Velikoj Britaniji je u tom asu odgovaralo da se Sovjetska Rusija uplete u igru velikih sila oko Balkana, ali bez naruavanja status quo-a, ve samo kao protivtea Nemakoj, iako SSSR u sutini odavno nije uvaavao staru ravnoteu snaga na Poluostrvu. Sovjetska vlada negativno je reagovala i na ugovor izmeu Jugoslavije i Maarske, zakljuen 11. decembra 1940. godine, za koji je Jugoslavija verovala da ojaava njene pozicije prema Nemakoj - odbijajui da Jugoslaviji isporui oruje obeano mesec dana ranije. Sovjetska vlada je u ovom paktu videla nemake interese, dalje prodiranje Treeg rajha u Maarsku i preko nje uspostavljanje sve jae kontrole nad Rumunijom, posebno nemako izbijanje na sovjetsku granicu. U oima italijanskog poslanika u Beogradu, pregovori koji su predstojali izmeu Jugoslavije i SSSR-a ruili su jedan tradicionalni i do tada ljubomorno uvani bedem prema Istoku. Italijanski diplomata poistoveivao je Srbiju sa Jugoslavijom. Predstojalo je i otklanjanje anahronizma da u diplomatskom koru jugoslovenske prestonice uestvuje i predstavnik carske Rusije. Velika strepnja obuzela je rusku emigraciju, a uznemirenost nije mimoila ni dvorske krugove. Ironija je istorije da je knez Pavle, kao inspirator ove nove orijentacije, prema testamentu kralja Aleksandra bio obavezan da uva antisovjetsku tradiciju. Obrazovan na Ostrvu i pod uticajem Britanaca, knez je morao da savlauje averziju prema boljevizmu. Francusko-engleska propaganda stvarala je ubeenje da je u pitanju protivitalijanski i protivnemaki gest, to se ne moe iskljuivati s obzirom na usamljenost Engleske i njenu zainteresovanost za sukob sovjetsko-nemakih interesa uopte i posebno na Balkanu. Italijanska diplomatija nije, meutim, dramatizovala pribliavanje Sovjeta i Jugoslovena, jer su i Italijani trgovali sa SSSR-om, imali s njim diplomatske odnose, bili svesni ekonomskih potreba Jugoslavije i prilika u Balkanskom paktu. U iroj verziji ovih dodira Italijani su videli tenju Jugoslavije da odri politiku liniju saradnje sa balkansko-podunavskim zemljama i da ostane van sukoba u toku, to je bilo sasvim suprotno od onog to su eleli Francuzi i Englezi. 20) Zanimljivo je da je analiza italijanskog poslanika u Sofiji sasvim odudarala od one njegovog beogradskog kolege, nalazei u hodoau" Jugoslovena u SSSR-u interes Pariza i Londona koji su u tome mogli videti poetak razmimoilaenja izmeu Berlina, Rima i Moskve. Bugarski politiari uoavali su u jugoslovensko-sovjetskom
20)

Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata, redaktor Duan Gvozdenovi, Beograd, 1969, 602-604.

43

pribliavanju jugoslovensko traenje zatite od nemakih i italijanskih akcija protiv Jugoslavije. Mada se Moskva formalno ironino odnosila prema panslavizmu, kao prevazienoj formuli, u svojim aktivnostima nije prestajala da podilazi slovenskim narodima koji sa svoje strane nisu mogli da ne vode rauna o stavu SSSR-a. Koreni tradicija bili su oigledno duboki i ideoloka sutina SSSR-a nije mogla da razuveri Srbe i Bugare da je re o drugoj vrsti reima kojemu je slovenstvo samo jedno od instrumentalnih sredstava u svetskoj politici. Budui da je Sofija prva uspostavila odnose sa Moskvom, bojaljivo je poela gledati da joj Jugoslavija kao kljuna balkanska zemlja po poloaju, broju stanovnitva i povrini ne oduzme steeno prvenstvo. Uspostavljanjem veza sa SSSR-om Jugoslavija je traila novu taku oslonca, nezavisno od antikomunistike sutine vladajueg reima, gledajui u SSSR-u veliku silu koja se nalazila van sukoba u toku. Isticanje sovjetske diplomatije da SSSR nije vezan za Nemaku i da vodi iskljuivo svoju politiku podsticalo je jugoslovenske politike krugove da nastave sa podravanjem pribliavanja. Ministar spoljnih poslova Kraljevine Aleksandar Cincar Markovi stavljao je do znanja Iliji umenkoviu, kraljevskom poslaniku u Ankari, da je Jugoslavija, prinuena ratnim okolnostima, morala da trai sirovine na svim stranama, pre svega u SAD i SSSR-u, na koje se gledalo kao na mogue liferante nafte i pamuka. Jugoslavija je obavestila SSSR o predlogu za zakljuenje trgovinskog sporazuma ^ i sastavu delegacije. 23) Uglavljivanje ekonomskih veza oznaavalo je poetak sreivanja jugoslovenskih odnosa sa Sovjetima, ali ne i obnovu redovnih diplomatskih odnosa.24^ Zakljuenje ekonomskih veza tumaeno je u delu krugova u zemlji i meu politiarima balkanskih drava kao prekid dotadanjeg otuivanja" izmeu Moskve i Beograda, kao naputanje dotadanjih shvatanja i predubeenja i razumevanje jugoslovenskih dravnika da im dravni interesi nalau normalne i prijateljske odnose sa SSSR-om. Pri tom se prvenstveno mislilo na geografski poloaj i vekovnu saradnju u istoriji, ali i na injenicu da je SSSR postao faktor od izuzetnog znaaja u razvoju dogaaja u Srednjoj Evropi i na Jugoistoku. U delu bugarske tampe tim povodom se podvlailo da je nestao onaj nekadanji zlokobni antagonizam izmeu Bea i Petrograda, koji je nekada trovao
21) 22)

24)

Isto, str. 648. Predlaemo zakljuenje: I) trgovinskog sporazuma u koji bi ule najpotrebnije odredbe o najveem povlaenju, o postupanju sa obostranim poslovnim svetom, o plovidbi, tranzitu i tome slino; II) 'sporazuma o plaanju' na bazi kliringa, kome bi bili pridodati kontigenti obostrano izvezenih proizvoda, eventualno njihova ukupna vrednost i tome slino; III) 'sporazuma o trgovinskim agencijama' u prestonici obe zemlje, iji bi zadatak bio kontrola sprovoenja robnog i platnog prometa, a iji bi se poloaj utvrdio u toku pregovora" - Isto, A. Cincar Markovi - I. umenkoviu, 6. april 1940. Dr Milorad orevi, bivi ministar finansija i dr Sava Obradovi, pomonik ministra trgovine i industrije; kao lanovi delegacije: dr Ljubia Miki, viceguverner Narodne banke, dr Rudolf Biani, direktor Direkcije za spoljnu trgovinu, Ivan Avsenek, industrijalac, Vladislav Markovi, savetnik Ministarstva inostranih poslova, sekretar delegacije Drago Zalar - Isto, 19. april 1940. A J , A. Cincar Markovi - Iliji umenkoviu, 16. april 1940.

atmosferu u Beogradu". Uvialo se da jugoslovensko-sovjetski privredni sporazum otklanja ranija politika nerazumevanja izmeu dve zemlje. Odbacivala su se kao tendeciozna i shvatanja da je uspostavljenim vezama nastajala opasnost za Jugoslaviju i za srpstvo s one strane nae granice" (bugarske granice - B.P.). 2 5 ) Aleksandar Cincar Markovi je 17. aprila 1940. obavestio italijanskog poslanika o trgovinskim pregovorima Kraljevine Jugoslavije i SSSR-a. Jugoslovenski ministar spoljnih poslova isticao je ekonomsku stranu saradnje. Jugoslavija je bila ugroena nedostatkom nekih bitnih sirovina: gvoa, petroleja i pamuka, koje je mogla nabaviti samo iz SAD i SSSR-a, s tim to SAD nisu dolazile u obzir zbog udaljenosti i blokade morskih puteva. U predstojeim pregovorima Jugoslavija je oekivala da od SSSR-a dobije status najpovlaenije nacije. Posle zakljuivanja trgovinskog ugovora moglo se oekivati i priznavanje sovjetske vlade i de iure". Italijanski poslanik u Beogradu je u trgovinskoj misiji Jugoslavije odmah naslutio plat" kojim se prikriva uspostavljanje normalnih odnosa sa sovjetskom vladom. Sovjeti su oekivali ovaj korak sa zadovoljstvom, jer je njime demonstriran rastui znaaj SSSR-a u meunarodnoj politici, naroito na Balkanu. Sovjeti su ponovo osvajali ranije izgubljene pozicije carske Rusije, svesni daljih mogunosti ekonomskog, politikog i ideolokog prodora. Iako je odbacivao ideju panslavizma", SSSR se nije mogao odrei politike velike sile u Evropi i na Balkanu. Karakteristino je daje italijanski diplomata u Beogradu smatrao da imperijalna panslavistika politika na Balkanu, sa Carigradom kao krajnjim ciljem, ne ide sad u prilog Kremlju ni sa gledita sigurnosti ni sa gledita politike i socijalne propagande". 27) Bugarski komunisti su, pak, krajnji cilj SSSR-a videli u stvaranju balkanske federacije. Sovjetsku politiku tretirali su kao realistiku". Komunisti su bili uvereni u pobedu Engleske, ali su raunali da e ona biti do tog stepena iscrpljena da se nee moi suprotstaviti industrijskom poletu Rusije", budue evropske Amerike". 28) Trgovinski sporazum potpisan je u Moskvi 11. maja 1940, izmeu komesara spoljne trgovine Anastasa Mikojana i biveg ministra finansija dr Milorada orevia, predviajui optu razmenu i nain plaanja u visini od 176 miliona dinara 1940-1941. godine, 29) to je bio samo nagovetaj trgovinskih mogunosti izmeu dva partnera. Bitnija je izgleda politika strana ovog sporazuma, to se vidi i iz insistiranja Vjaeslava M. Molotova da se poboljaju odnosi izmeu Bugarske i Jugoslavije. 30) Prilikom razmene ratifikacionih dokumenata u Beogradu,
^ Isto, Izvetaj V. Milanovia iz Sofije - Ministarstvu inostranih poslova, 22. april 1940. ' Izvetaj italijanskog otpravnika poslova u Moskvi od 13. maja 1940. grofu Galeacu anu, Moskva 13. maj 1940 - V I I , Aprilski rat 1941, 634-635. 27) Isto, 599-600. 2 8 ) A J , F - 3 4 , Ministarstvo inostranih poslova - Poslanstvu u Ankari, 8. oktobar 1940. 29) Isto, Saoptenje TASS-a. 3 0 ) Isto, A. Cincar Markovi - Iliji umenkoviu, 18. maj 1940.

45

sovjetski ambasador u Bugarskoj Anatolij Lavrentijev isticao je miroljubivost sovjetske politike, elju da se na Balkanu odri mir i ravnotea, isticanjem da e u sluaju zapleta Sovjeti voditi realnu politiku, opredeljujui se prema okolnostima. 31) Italijanski otpravnik poslova u Moskvi maja 1940. realno je sagledavao znaaj trgovinskog ugovora izmeu Jugoslavije i SSSR-a, imajui u vidu njegov mali obim (oko 176 miliona dinara ili 78 miliona lira, od ega je 39 miliona otpadalo na izvoz a ostalo na uvoz). Pri tom jugoslovenska delegacija nije bila ni uverena da e SSSR biti u stanju da isporui obeane koliine pamuka. Razlika u klirinkom sporazumu u sluaju da Jugoslavija ne pokrije sovjetski izvoz imala je da se izmiri u dolarima SAD, ali je Anastas Mikojan, kako se kae, razumevajui ekonomski poloaj Jugoslavije, prihvatio plaanje u dinarima. Italijan je, meutim, preko svog obavetajca saznao da je pristanak za plaanje u dinarima dat radi pokrivanja rashoda predstavnitva SSSR-a u Beogradu, a naroito zbog trokova komunistike propagande u Jugoslaviji. 32) U diplomatskim krugovima se pretpostavljalo da e od sovjetskog dranja zavisiti i ponaanje Maarske i Rumunije prema Jugoslaviji. Prema izvetaju bugarskog poslanika u Moskvi, Molotov je isticao da SSSR ne moe dozvoliti da nestanu dve poslednje slovenske drave koje jo postoje". Za italijanske diplomate ovaj sporazum je znaio poetak sovjetskog politikog prodora na Balkan. U Parizu, meutim, nije nestalo podozrenje prema jugoslovensko-sovjetskom pribliavanju, kao politici ostvarivanoj u saglasnosti i u okviru odnosa izmeu Berlina, Moskve i Rima. 33 ' Inicijativu za to bre vaspostavljanje redovnih diplomatskih odnosa pokrenula je Jugoslavija 9. juna 1940. godine, stavljajui do znanja da bi u SSSR, u svojstvu opunomoenog ministra, bio upuen dr Milan Gavrilovi, senator.34^ U okviru zapoetog procesa normalizacije, Agencija TASS obavestila je agenciju Avala" o postavljanju dva dopisnika u Beogradu, ali je njihov dolazak odloen do donoenja odluke o obnavljanju redovnih diplomatskih odnosa.35^ Sovjetska vlada je 20. juna prihvatila predlog jugoslovenske vlade za uspostavljanje diplomatskih odnosa dve zemlje. - Sovjetski ambasador je eleo da sadrina nota o ustanovljenju" odnosa (ne obnove", kako je stajalo u jugoslovenskoj diplomatskoj komunikaciji) bude toplija od sadrine nota namenjenih prilikom ustanovljivanja diplomatskih odnosa sa drugim dravama, kao to je, na primer, bila Maarska. 37) Kraljevska vlada je dala agreman za Viktora Plotnjikova, kao poslanika SSSR-a u Kraljevini
31) 32) 33) 34) 35) 36) 37)

Isto, 3. jun 1940. V I I , Aprilski rat 1941, 633-634. A J , 13. maj 1940. Isto, 9. jun 1940. Isto, 12. jun 1940. Isto, Ilija umenkovi - Ministarstvu inostranih poslova, Ankara, 20. iun 1940. Isto, 22. jun 1940.

46

Jugoslaviji. Komunike o obnavljanju odnosa izdat je 24. juna 1940. godine. 38 ' Jugoslovenski poslanik u Moskvi, Milan Gavrilovi, 18. jula 1940. vodio je razgovor sa Vjaeslavom M. Molotovim, koji je smatrao da je poloaj Jugoslavije sloen", da odnosi SSSR-a sa Bugarskom nisu ravi i tom prilikom dodirnuo pitanje bugarskih revandikacija, pitajui se zato nije mogue doi do sporazuma sa Bugarima. 39) Sovjetski Savez pojaavao je interes za Balkan, raunajui pre svega na Bugarsku, gde su u narodu bila jaka slovenska oseanja i budila seanja na ulogu Rusije u sticanju bugarske nezavisnosti, ali i na Jugoslaviju. I u jednom i u drugom sluaju sovjetska politika je koristila dva koloseka optenja: preko svojih zvaninih organa i preko Kominterne, koja je drala pod svojom kontrolom sekcije i u ovim i drugim zemljama. Komunistike partije su u svojoj aktivnosti i osvajanju prostora vie nego koristile ovu slovensku komponentu, iako oficijelna Rusija" nije bila pristalica panslovenstva, gledajui u njemu samo pragmatistiko sredstvo svoje dravne politike. Sovjetski uticaj u Bugarskoj mogao je da postane protivtea vladinim krugovima germanofilski raspoloenim, koji su sa ostalim politikim snagama srodne orijentacije polagali svu nadu u Nemaku i njoj se slepo pokoravali", po miljenju grkog ministra inostranih poslova. Grka vlada je, prema analizi svog prvog diplomate, videla u sovjetskom prisustvu mogunost jaeg manifesto Vanja antagonizma u budunosti izmeu Nemake, Italije i SSSR-a na elom Balkanu, u ijem su sukobu male balkanske zemlje mogle da nau garantiju za odranje postojeeg stanja na Poluostrvu. Nije se, meutim, uoavalo daje Nemaka ve uspela da ostvari svoju hegemoniju", to joj je omoguavalo da nametne svoju volju i obezbedi potovanje svojih interesa na Balkanu, koji su u poreenju sa sovjetskim i italijanskim interesima u ekonomskom pogledu nesrazmerno krupni38)

Posle povoljno zavrenih privrednih pregovora izmeu Sovjetske Rusije i Kraljevine Jugoslavije, kao i posle izvrene izmene ratifikacionih instrumenata zakljuenog sporazuma, Sovjetska i Jugoslovenska vlada saglasile su se da se normalizuju odnosi izmeu dve zemlje vaspostavljanjem redovnih diplomatskih odnosa i odreivanjem zvaninih diplomatskih pretstavnika u Moskvi i u Beogradu. Sovjetska vlada dala je agreman za naimenovanje doktora Milana Gavrilovia, senatora, za jugoslovenskog poslanika u Moskvi, a jugoslovenska dala je agreman za naimenovanje gospodina Viktora Andrejevia Plotnikova, dosadanjeg poslanika u Norvekoj, za sovjetskog poslanika u Beogradu. Uinili bi sve da se sovjetskom poslanstvu stavi na raspoloenje potrebna zgrada do podizanja nove zgrade." - Isto, A. Cincar Markovi - Iliji umenkoviu, 21. jun 1940. 3 9 ) Govorei o Bugarskoj, kae, da njihovi odnosi sa Bugarima nisu ravi. Dodirnuo je pitanje bugarskih revandikacija. Veli, Bugarska se poslednjeg rata oseala uvreena i prirodno je da eli da se celokupno njeno stanje u izvesnoj meri ponovo rasmotri i revidira. Pita, zar se ne moe doi do sporazuma sa njima. Impresija naeg Poslanika je da e Sovjeti pomoi moda izvesne bugarske revandikacije, ma da su potpuno svesni dranja zvanine Bugarske. Izgleda da veruju da e tom pomoi pridobiti jo vie bugarski narod, a protiv zvanine Bugarske. U tom e se, primeuje g. Gavrilovi, prevariti, zato to e bugarska vlada to pretstaviti kao svoj uspeh i tako e uvrstiti reim koji oni ne ele. Odnosno Nemake, Molotov kae da nee sve izai na ono to je napisanomu Majn Kampfu" - Isto, Ministarstvo inostranih poslova, Milan Smiljani - Iliji umenkoviu, Beograd, 20. jul 1940. ^ Isto, bez datuma.

47

Posle sloma Francuske posledice nisu mogle da se ne osete i u komunistikim partijama Evrope i sveta, pa tako i u KPJ. Tim pre, to je SSSR preko Kominterne namenio KPJ aktivniju antifaistiku poziciju na Balkanu, za razliku od drugih partija, pre svega Bugarske, nastojei da preko nje stavi do znanja Nemakoj svoje interese na Balkanu. Stoga u razvitku KPJ i njenom ponaanju prema savezu SSSR-a i Nemake iz avgusta 1939. godine, pa do napada na SSSR 22. juna 1941. i stvaranja faktike ratne koalicije SSSR-a i Velike Britanije u sutini razlikujemo tri faze. Neoekivani brak" izmeu faizma i Staljinovog socijalizma nije proao bez iznenaenja i u KPJ, iako su se mogli uti glasovi da je u pitanju taktika, privremeno reenje, izraz staljinskog genija u spoljnoj politici da se neutraliu zapadne sile i njihova dvolina politika prema SSSR-u. Od tada pa do kapitulacije Francuske KPJ je bacila" parole i iznosila ocene uglavnom karakteristine i za druge komunistike partije; naputala se politika Narodnog fronta, osuivala oba ratujua bloka kao imperijalistika, napadalo na socijaldemokratiju kao slugu nacionalsocijalizma i faizma; pojedine regionalne organizacije (Crne Gore) pozivale su na demobilizaciju u izrazitom defetistikom duhu, to je Politbiro CK KPJ naknadno kritikovao; podravani su trajkovi u vojnoj industriji, naroito tromeseni trajk radnika aeronautike industrije u Beogradu. U proglasu CK KPJ od maja 1940. Svim ratnim hukaima i klevetnicima nae Partije", povodom proirenja rata na Belgiju i Holandiju, traeno je da se Jugoslavija ne uvlai u rat, koji je imperijalistiki. Mi smo raskrinkali engleske i francuske imperijaliste kao ratne hukae koji ele i druge narode uvui u rat da za njih vade kestenje iz vatre, raskrinkavali smo njihove lai da se oni toboe bore za nezavisnost malih naroda, za slobodu i demokratiju, jer injenice jasno govore sasvim obrnuto, tj. da se oni niim ne razlikuju od svojih protivnika i po pitanju progona radnike klase i nacionalnog ugnjetavanja". 4 1 ) Proglas je preslikavao Staljinovu procenu meunarodne situacije. Rat je oznaen kao imperijalistiki rat za novu podelu sveta. Traeno je uspostavljanje diplomatskih odnosa i zakljuenje pakta o uzajamnoj pomoi sa SSSR, s neutralnom i najjaom silom sveta", koja je kadra da brani i titi svoje saveznike. Odbacuju se napadi da komunisti slabe otpornu snagu zemlje, ak izraavanjem spremnosti da brane zemlju pod uslovom da se preduzmu odreene mere - oslonac na SSSR i hitno uspostavljanje demokratskih sloboda i prava itavog radnog naroda. 42) Re je o protivrenoj liniji 1939-1940, kada je i KPJ plaala cenu Kominterni i neoekivanom Staljinovom zaokretu. U pismu CK KPJ, KP Francuske od jula 1940. stoji, izmeu ostalog: Danas, kada je
41)

42)

Ministar unutranjih poslova S. Mihali je nareivao da se u vezi sa proslavom 1. maja 1940. preduzmu preventivne mere i onemogue destruktivni elementi" da organizuju proslave radnikog praznika - Aprilski rat 1941, 607. Isto, 683.

48

francuski narod baen u bezdan neopisivih patnji, Vi opet stojite na elu francuskog radnog naroda, Vi jedini branite njegove istinske interese. Ne samo francuske, nego i radne mase itavog svijeta danas znaju da ste vi bili u pravu kada ste za sve vrijeme imperijalistikog rata, koji su vodili francuski imperijalisti sa garniturom Daladje - Blum - Reno, govorili francuskim i svim radnim ljudima da je to rat francuskih imperijalista. One znaju da ste vi bili u pravu kada ste govorili da e francuski narod biti baen u najbarbarskije ropstvo njemakih imperijalista, ako francuski narod izgubi saveznika SSSR-a". KPJ je izraavala veru u KPF da e sruiti tiraniju prokockanih francuskih imperijalista i tuih imperijalistikih okupatora". Utoliko je vie svjestan meunarodni proletarijat da je u tim tekim danima po francuski narod potrebno razviti najzamaniji pokret revolucionarne solidarnosti sa francuskim proletarijatom i itavim francuskim narodom, razviti najzamaniju borbu protiv novog Versaja koji bi porobio francuski narod, protiv Kompjenja, za mir bez aneksija, za mir sa punim pravom nacija na samoopredeljenje". 43 ) Dolazak sovjetskog poslanika Viktora Plotnjikova u Beograd, 6. jula 1940, iskorien je za manifestacije u prilog SSSR-a. Klasni sindikalni pokret Beograda poetkom jula 1940. uputio je poziv graanima na doek Pljotnikova, u kome stoji: Dolazak pretstavnika prve i jedine u svetu radniko-seljake drave, jedine zemlje mira, slobode i napretka, pretstavlja za nas jedan od najveih praznika. Ceo na narod duguje neizmernu zahvalnost velikom sovjetskom narodu to je svojom politikom mira spasio Balkan - i nau zemlju - od poara imperijalistikog rata". Policija je uhapsila 500 graana i blokirala ulice, ali se prilikom doeka u pobonim ulicama ipak nalo oko 5.000 graana. Iste veeri prireene su manifestacije na Terazijama i na Karaburmi. 44 ' Sovjetski Savez je uticao na dogaaje u Jugoslaviji preko svog poslanstva u Beogradu (koliko god se pazilo da Poslanstvo ne postane meta oficijelne kritike i nemakih intervencija u Moskvi), obavetajne vojne slube pukovnika Mustafe Golubia i KPJ. Podsticana su romantina panslavistika oseanja", iva u Srbiji, Crnoj Gori, meu Srbima uopte. Posebna aktivnost ostvarivana je preko Komunistike partije Jugoslavije, povezane sa Kominternom i pod uticajem njenih direktiva. Aktivnije sovjetsko meanje u jugoslovensku spoljnu politiku bilo je od polovine 1940. vezano za tri gotovo sinhronizovane injenice: uspostavljanje jugoslovensko-sovjetskih diplomatskih odnosa; povraaj Besarabije i severne Bukovine ime je SSSR faktiki postao balkanska zemlja45^ i sve intenzivnije nemako-britanske borbe u jugoslovenskom
43)

45)

Isto, 758-9. Vid. B. Petranovi, N. uti, Beogradski univerzitet i 27. mart, Istorijski glasnik, 1 - 2 , Beograd 1989, 107. S S S R je po nemakim izvorima postavio pitanje povraaja" Besarabije prilikom zakljuenja sovjetsko-nemakog ugovora u avgustu 1939. godine. Nemake diplomate nisu prihvatale miljenje koje se ulo da je Nemaka insistirala na tome da Rusija" ostvari svoju nameru u pogledu Besarabije tek po svretku rata, iako je zahtevala da

49

prostoru usmerene na stavljanje Jugoslavije u odnos zavisnosti jedne ili druge suparnike sile. Ilija umenkovi je na osnovu svog iskustva, dodira sa drugim diplomatskim predstavnicima u turskoj prestonici, a posebno razgovora sa turskim ministrom inostranih poslova Saraogluom, dolazio do zakljuka da je SSSR eleo da se dri po strani od sukoba koliko je god to mogue, iskoriavajui za sebe svaku povoljnu situaciju koja se u toku tekueg sukoba mogla stvoriti. Izmeu Nemake i SSSR-a, po umenkoviu, nije postojala potpuno harmonina kolaboracija niti jedan iroki, precizan i iscrpan sporazum o meusobnim interesima". Samo se tako moglo razumeti neprestano pokretanje pitanja sovjetskorumunskih graninih incidenata od strane Moskve, koji nisu bili nita drugo do reakcija Sovjetske Rusije protiv odluke sila Osovine da joj odrede granice njene balkanske politike. umenkovi je sovjetsku politiku, na osnovu zvaninih istupanja Vjaeslava M. Molotova i nezavisno od njih, obeleavao kao dve politike: prva se mogla nazvati nacionalnom, dravnom politikom kao vid osiguranja spoljnih pozicija SSSR-a, a druga je internacionalistika, ideoloka, koja se sastojala u sprovoenju svetske revolucije, a u samoj stvari u boljeviziranju drugih naroda. Ovu drugu politiku umenkovi je video u nainu na koji je reeno pitanje baltikih drava, koje su pretvorene u savezne republike. Ova druga politika se, bez obzira na svoje ideoloke odrednice, u sutini poistoveivala sa prvom, politikom obezbeenja Sovjetske Rusije. Jer, uvesti boljeviki reim u drave koje okruuju Sovjetsku Rusiju", veli umenkovi, ne znai u samoj stvari nita drugo nego i tim putem osigurati Sovjetski Savez od spoljne opasnosti". Sluajevi sa Finskom i Poljskom pokazali su da je nacionalna (dravna) politika vanija za SSSR od druge, stavljajui, za sada, internacionalistiku, ideoloku politiku u pozadinu. Nemaka i Italija su svojim stavom prema Rumuniji, kao svojoj sferi, zatvarale balkanska vrata Sovjetskoj Rusiji. No, kako nije bilo potpunog sporazuma Nemake, Italije i Rusije" oko balkanskog prostora, postojale su anse da balkanske zemlje u svojoj politici iskoriste protivurenosti velikih sila. Velika Britanija i Turska bile su uverene da u postojeoj situaciji SSSR nee uiniti nita to bi moglo izazvati nepoverenje Nemake, ija vojna snaga jo uvek uliva veliko potovanje Moskvi". Prema umenkoviu, Hitler je bio
se pitanje rei mirnim putem kako se ne bi izazvao opti poar na Balkanu i ugrozilo nemako snabdevanje naftom iz Rumunije. Nemaka agencija D N B je pominjala glasove" da je S S S R , osim Besarabije i severne Bukovine, traio prava i u Konstanci i na donjem Dunavu, ali je ova verzija odbacivana kao irenje onespokojavajuih vesti". Oito se radilo o objektu tajnih nemako-sovjetskih aranmana i podele interesnih sfera izmeu Staljina i Hitlera. Ovim povraajem" obezvreene su garantije koje je Rumunija primila od Engleske i Francuske. Po Nemcima, Rumumja je napravila celu seriju politikih greaka" u prolosti, ukljuujui prenagljeni nacionalsocijalistiki scenario uoi povraaja" Besarabije koji je ubrzao sovjetsku akciju. Nemaka je smatrala da je Rusija" povraajem Besarabije, zadovoljena i da e se njene aspiracije na tome svakako zaustaviti. - A J . F - 3 5 , I. umenkovi - A. Cincar Markoviu, 10. jul 1940.

cn

spreman da ini ustupke SSSR-u sve dok se ne razrauna sa Engleskom, reen moda da ih posle pobede sve poniti. Na drugoj strani Hitler nije isputao iz vida poznati realizam Moskve koja iskoriuje svaku situaciju, prima sve to joj se prui, reena takoe da nita ne smatra kao definitivno, ve samo kao jednu etapu u ostvarenju svojih planova".46) Privremena uzdrljivost posle uspostavljanja diplomatskih odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-a, prerastala je u sve aktivnije sovjetsko prisustvo. Institucionalna osnova za aktivnost sovjetske diplomatije, bez obzira na svu kontrolu unutranjih organa Kraljevine, postalo je sovjetsko Poslanstvo. Preko 100 lanova ovog Poslanstva ostvarivalo je veze sa raznovrsnim graanskim krugovima, pre svega nastojei da to jae u uzajamnom kontaktu istaknu Sovjetsku Rusiju kao zatitnicu balkanskih Slovena i germansku opasnost koja im preti. 47 ) Ugovorni odnosi izmeu Berlina i Moskve davali su ovoj propagandi tajni karakter. Slovensko obeleje je bilo stoer okupljanja antinemakih snaga. Iza toga je stajalo, kao realni cilj, potpisivanje pakta o saradnji SSSR-a i Jugoslavije, kao vid vezivanja Jugoslavije za SSSR i stavljanje do znanja Nemakoj sovjetskih interesa na Balkanu. Oslanjanje na SSSR i zakljuenje pakta izmeu dve zemlje bio je glavni, dominantni akcioni zahtev jugoslovenskih komunista. Komunisti su javno i u propagandi isticali snagu Sovjetske Rusije, nepobedivost Crvene armije, njen sjajni komandni kadar, mudru Staljinovu politiku. Sovjetska pozicija u meunarodnim odnosima, odreena paktom Moskva Berlin, smatrana je privremenom, Staljinovom taktikom s namerom da paralie pokuaje druge, zapadne strane da skrene nemaku agresiju na Istok, koju je sovjetski voa predupredio neoekivanim zaokretom avgusta 1939. godine, obezbeujui poloaj Sovjetskog Saveza kao neutralne sile u tekuem sukobu imperijalistikih velesila. Poznate su Staljinove rei da Sovjetski Savez nee vaditi kestenje za druge iz vatre. Padom Francuske, Velika Britanija je na Balkanu nastojala da zameni Francusku, ispunjavajui neoekivano nastalu prazninu svojim prisustvom. Francuska ideja o stvaranju Balkanskog (Solunskog) fronta iz 1939. aktuelizovana je u prolee 1940. u jeku tekih borbi na zapadnom frontu. Planovi generala Maksima Vegana da sa francuskim trupama u Siriji, te britanskim snagama na Srednjem istoku izvede ovu operaciju, pokazali su se kao neostvarljivi, munjevitim raspletom na zapadnom frontu, nedostatkom transportnih sredstava i drugog materijala. 48 ) Seanja na Solunski front 1916-1918, s pokuajem njegove
^ Isto, Poslanik u Ankari - A. Cincar Markoviu, Ankara 22. septembar 1940. Prema poverljivom nemakom oveku i kasnijem saradniku okupatora Danilu Gregoriu, sovjetski poslanik Viktor Plotnjikov i savetnik Poslanstva Vladimir Lebedev imali su kontakte sa raznovrsnim krugovima prestonice. Na sastancima vojnog ataea pukovnika Samohina sa lanovima generaliteta, kao i mnogim svakodnevnim dodirima izmeu sovjetskih novinara i predstavnika sovjetske tampe, sve jasnije se isticalo da je Sovjetska Rusija spremna da pomogne Jugoslaviju svim sredstvima - D. Gregori, Samoubistvo Jugoslavije, Beograd 1942, 289. Iz izvetaja vojnog izaslanika Kraljevine Jugoslavije i Turskoj - naelniku Glavnog generaltaba od 20. aprila 1940. Vidimo da se plan saveznike, englesko-francuske intervencije na Balkan - prema turskim izvorima - odlagao do jeseni 1940, dok se balkanske drave ne pripreme. Rasplet na zapadnom frontu zapeatio je sudbinu vojne intervencije pre oekivanja. - A J , Poslanstvo u Ankari, F - 3 5 .

51

obnove, pokazala su se kao velika iluzija u smislu neponovljivosti ratnih situacija iz prvog u drugom svetskom ratu. Francuzi su u prvom svetskom ratu mogli raunati na srpsku vojsku koja je, posle prelaska Albanije i oporavka, uspela da sa ostalim saveznikim snagama stupi u dejstvo, nasuprot Jugoslovenskoj vojsci 1939-1940. koja se izjanjavala tek za odbranu granica u uslovima neutralnosti Kraljevine Jugoslavije. Porazom Francuske, Velika Britanija je napustila ovu ideju u svom prvobitnom obliku, svesna njene nerealnosti, ali je u modifikovanom obliku nastavila da radi na stvaranju balkanskog saveza Jugoslavije, Grke, Turske i Bugarske, i to kao politikog saveza koji bi se mogao iskoristiti i u vojne svrhe protiv nemake agresije i njenih planova za istiskivanje Engleske sa kontinenta. Radei na aktiviranju ovog saveza, Velika Britanija nije prezala od toga da se Balkan zapali i to to pre, samo da bi se Nemaka zaustavila u svom prodoru prema jugu i na taj nain onemoguilo da Nemci prirede Britancima novi Denkerk na jugu Evrope. Podsticanje balkanskih drava na otpor Nemakoj bilo je u izrazitoj nesrazmeri Velike Britanije sa mogunou da prui vojnu pomo ovim dravama. Britanija nije oskudevala samo u vojnim snagama nego i u ratnom materijalu. Mada je njena flota bila nadmonija u Sredozemlju, admiralitet je strahovao od reakcije italijanske flote, nemakih podmornica i avijacije. Britanci pogotovu nisu bili spremni da svoju flotu upute u Jadransko more, severno od Krfa. Italijanska opasnost na Balkanu bila je uveliko poveana od asa kada je jadranska velesila zaposela Albaniju. Suprotnosti meu balkanskim dravama inile su, takoe, napore Velike Britanije u smislu njihovog antinemakog aktiviranja teko ostvarljivim. Za Tursku je svaka ofanzivna operacija na Balkanu mogla imati za posledicu pribliavanje Nemake i SSSR-a Moreuzima i Sredozemnom moru, s ugroavanjem ovih vitalnih oblasti Turske. Bugarska je, pak, imala teritorijalne revandikacije prema Jugoslaviji, Rumuniji i Grkoj. Britanska nastojanja da pojaaju svoje prisustvo u jugoslovenskom prostoru posle pada Francuske nailazila su na protivmere Nemake, koja se odranije - na osnovu svoje politike, strategije i ekonomskih veza - ve bila uvrstila u Jugoslaviji. Nemaka je uoi aprilskog rata bila najznaajniji ekonomski partner Jugoslavije, zemlja koja je Jugoslaviju snabdevala naoruanjem, obavijala je zemlju pipkom" svoje obavetajne mree, koja je koristila klasine agente, tajnu mreu, petu kolonu", pre svega meu pripadnicima nemake narodnosne grupe (folksdojeri), turistiku navalu na Jadran, pojaanu propagandu. Velika Britanija je mogla uzvratiti po osnovu ranijeg uea u privredi Kraljevine Jugoslavije, preko tampe i drugih oblika propagande, naroito preko Radio-Londona, jaanjem svoje obavetajne mree, ekonomskom blokadom Nemake. Na tlu Jugoslavije se pre aprilskog rata vodila ogorena borba izmeu obavetajnih slubi dveju sukobljenih
49)

B. Petranovi, N. uti, 27. mart 1941, Beograd 1990, 26, 28.

52

sila. Pitanje nemake intervencije na Balkanu ubrzavao je i neuspeh italijanske armije u Grkoj. Nemaka vojna intervencija bila je izvesna i u sluaju da se u Grkoj ili uopte na balkanskom tlu nau britanske trupe. Neutralnosti Jugoslavije moralo je odzvoniti onog asa kada se na Balkanu budu nale jedne naspram drugih nemake snage i britanski ekspedicioni korpus, to se i dogodilo marta 1941. godine, iskrcavanjem tzv. Nilske armije, pod komandom generala Henri Majtlenda Vilsona. Nemake vojne snage u Bugarskoj, koja je prila Trojnom paktu 1. marta 1941, te Rumuniji, bile su daleko nadmonije u poreenju sa iskrcanim britanskim snagama u Grkoj (200.000 : 50.000). O vojnoj inferiornosti Britanaca u Grkoj svedoi i podatak da su njihovi avioni esto menjali aerodrome kako bi stvorili kod protivnika utisak da raspolau veim snagama od stvarnih. Jugoslavija se uveliko nalazila pod posrednim pritiskom Nemake, ali joj je 1940. neposredna opasnost zapretila od Italije. Musolini se marta 1940. nosio milju da napadne Kraljevinu Jugoslaviju, a slina pretnja je obnovljena i avgusta iste godine. Italija je u Jugoslaviji od njenog stvaranja gledala glavnog protivnika na istonoj strani Jadranskog mora. Britanske diplomate u Beogradu dobro su uoavale da je Italija za Kraljevinu Jugoslavije u elom meuratnom razdoblju bila isto to i Srbija za Austro-Ugarsku. Sta je za Jugoslaviju i njen opstanak znaila samostalna Albanija, koja ne bi bila zavisna ili u rukama Italije, najbolje pokazuje politika kralja Aleksandra koji je, odupirui se prodoru Italije u Albaniju, smatrao da je to pitanje ivota ili smrti Jugoslavije". Musolini je pak trajno eleo da rascepa" Jugoslaviju kao antiitalijansku, versajsku tvorevinu". Napadom Italije na Grku, iz Albanije, 28. oktobra 1940, uverene da e brzo baciti Grku na kolena, dolo je do naglog zaotravanja jugoslovensko-italijanskih odnosa koje je pretilo izbijanjem rata. Armijski general Milan Nedi, ministar vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije, podneo je predlog da Jugoslovenska vojska zauzme Solun pre nego to to uine Italijani. Odluka o zauzimanju Soluna doneta je na sednici Krunskog saveta, odranoj 28. i 31. oktobra te 1. novembra 1940. godine. Knez i njegov predsednik vlade Dragia Cvetkovi smatrali su da Jugoslavija ne sme dopustiti da se Italija nae u Solunu, polazei od toga da je za Grku bolje da se u Solunu pojavi Jugoslavija nego Italija. Meutim, knez je istovremeno izjavio da se od njega ne moe traiti da napadne savezniku zemlju i to jo zemlju svoje ene. Predlog da Jugoslovenska vojska zauzme Solun i predupredi Italiju bio je, u sutini akt izdaje prema Grkoj, pa i Velikoj Britaniji, znaei istovremeno svrstavanje uz Osovinu. Tvorac ovog plana, general Nedi, bio je svestan tekog strategijskog poloaja Jugoslavije, tehnike slabosti njene vojske, a pre svega bio je obuzet defetizmom i nevericom u mogunost otpora Nemakoj posle sloma Francuske. Italijanski odgovor na jugoslovenske namere bilo je bombardovanje Bitolja 5. i 6. novembra 1940. godine i smena ministra vojske. Umesto Nedia, za ministra

53

vojske postavljen je general Petar Pei. Nedi je svojim predlogom preao svoje kompetencije, preuzimajui poslove spoljne politike. 0) Mada je Jugoslavija proklamovala striktnu neutralnost u ratu izmeu Italije i Grke, nije je se dosledno pridravala. Grcima je na tlu Jugoslavije omogueno da organizuju skladita hrane i municije. Nasuprot tome, Jugoslavija je odbila tranzit nemake pomoi Italiji preko svoje teritorije. 51 ' Padom Francuske, nemakim snaenjem i otvaranjem balkanske krize, revizionistike snage u Bugarskoj poele su da otvaraju pitanje svojih teritorijalnih zahteva na raun zemalja pobednica u prolom ratu: Srbije (Jugoslavije), Rumunije i Grke. Mada teritorijalni zahtevi nisu zvanino pokretani, oni su podsticani i izraavani preko nezvaninih organizacija, tampe, ekstremnih govornika u bugarskoj skuptini. Bugarska rezervisanost prema Jugoslaviji rasla je sa promenama meunarodnog poretka u Evropi, pod uticajem nemakih pobeda. Revizija mirovnih ugovora posle prvog svetskog rata oekivala se kao posledica rata u toku. Bugarska je ispravku granica" oekivala uz pomo Nemake, na ijoj bi se strani nalazila i Rusija". tampa u bugarskoj sve manje je prikrivala svoje revizionistiko raspoloenje, isticanjem vere da predstoji mirna revizija ugovora u Neiju. Naglasci tampe stavljani su na neminovnost preureenja Evrope na novim temeljima i stvaranje sveta u kome e Bugarska nai zadovoljenje svojih nacionalnih ideala. ) tampa i nacionalistike organizacije demonstrirale su protiv Neijskog ugovora, navodei da je dolo vreme obrauna", da krv heroja trai osvetu", da robovi iz Dobrude, Trakije, Makedonije, zapadnih pokrajina, Timoka i Morave ekaju slobodu". Ohrabrene germanofilske struje naputale su dotadanju obazrivu uzdranost. Bugarska vlada se u svetu diplomatije pravdala da nije u stanju da umiri revizionistike zahteve u tampi. Antijugoslovenski program revizije granica zasnivao se i na radu makedonstvujuih". U Narodnom sobranju Cankov je uzvikivao da Bugarska nee voditi rat sa Jugoslavijom oko Makedonije, ali da se nijedan astan Bugarin nee odrei roene brae". Po njemu, Balkan e zaista pripadati balkanskim narodima tek kada Bugarska bude zadovoljena i obezbeen njen ivotni prostor. Drugi poslanici zahtevali su da se Makedoniji obezbedi kulturna, jezika i crkvena autonomija.53^ Za bugarsku tampu Bitolj je bio grad u Makedoniji pod srpskom vlau, a na obalama Vardara su iveli Bugari. Nemaki vojni uspesi, pritisak Nemake na Balkanu, jaanje germanofilskih struja u Bugarskoj, podsticali su sve agresivnije pisanje bugarske tampe. Narod se politiko-psiholoki pripremao za reviziju granica. U silama Osovine
50)

V. Terzi, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941, Beograd - Ljubljana - Titograd, 1983, 1, 290. 5 1 ) Prelaz 1.000 kamiona za potrebe italijanske armije u Grkoj - B. Petranovi, N. Zuti, n.d., 37. 52> Isto, 39. . 53> A J , Ministarstvo inostranih poslova, F - 3 5 ; B. Petranovi, N. Zuti, n.d., 41.

54

gledao se odluujui politiki i vojni inilac za obnovu Velike Bugarske" na raun svojih suseda. Bugarske nacionalne manifestacije pretvarane su u manifestacije s makedonskim obelejem. Rasturani su leci u duhu nacionalnih ideja. Makedonski krugovi u Bugarskoj nedvosmisleno su ili na izmenu meunarodno-pravnog poloaja teritorija na jugu Balkana. Makedonski predstavnici upuivali su memorandume i rezolucije poslanstvima Nemake, Italije, pa i SSSR-a, sa zahtevima za izmenu granica. 54 ' Kao i Bugarska, Maarska je bila na pozicijama revizionizma, iako njena vlada nije zvanino postavljala pitanje ispravki granica. No, ideja velike sentitvanske Maarske stalno je lebdela pred oima svih maarskih nacionalista. Ugovor u Trijanonu oznaavan je od prvog dana kao diktat koji Maarska odbacuje. Meutim, oficijelni faktori Maarske, koja je sve vie ulazila u krug nemakog interesa, stavljali su javno do znanja da je njihova zemlja zainteresovana za prijateljstvo i mir na Balkanu. Potpisivanje Ugovora o veitom" prijateljstvu (pakta) izmeu Kraljevine Jugoslavije i Maarske, krajem 1940, tumaeno je kao stvaranje povoljnijih uslova u Podunavlju i obezbeenje politike mira. Maarska je prila Trojnom paktu, nalazila pod nadzorom Nemake, pa se bez blagonaklonog stava Nemake nije moglo ni zamisliti potpisivanje maarsko-jugoslovenskog ugovora. Zakljueni ugovor izazvao je neraspoloenje u Bugarskoj, samim tim to se formalno protivio revizionistikom talasu koji je sve vie zahvatao Bugarsku. Pored Bugarske, ovim ugovorom nije bio zadovoljan ni SSSR, iz drugih motiva, odreenih maarskim priklanjanjem Osovini. Jugoslovenske iluzije o jugoslovensko-maarskom ugovoru bile su ubrzo rasprene. Pakt o veitom prijateljstvu", koji su 13. decembra 1940. u Beogradu potpisali Aleksandar Cincar-Markovi i grof Caki, samo je prividno pojaavao neutralnu poziciju Jugoslavije, pokazavi se kao obian komad papira" im se Jugoslavija nala u kritinoj situaciji. Posebno velika zabluda krila se u jugoslovenskom uverenju da je Maarska zakljuenjem ugovora preutno priznala gubitak teritorija naseljenih maarskim stanovnitvom, iako je vlada u Budimpeti poslednjih 20 godina grmela protiv Trijanonskog ugovora, koji je osakatio Kraljevinu Sv. Stevana". Zemlju koja je to uinila sada je nazivala prijateljem". Neki strani komentari posebno su se varali u uverenju da se Jugoslavija sada oseala manje ugroenom u optoj nesigurnosti Balkana". 5 5 ) Rapidno spoljnopolitiko pogoravanje meunarodnog poloaja Jugoslavije nije moglo da se ne odrazi na njenu od ranije nestabilnu unutranju situaciju. Faistika agresija i borba zaraenih sila na Balkanu jo vie su produbljivali stare nacionalne podele, pojaavali aktivnost separatistikih pokreta, podsticali separatizam na Kosovu i
55)

B. Petranovi, N. uti, n.d., 45. Isto, 52.

55

Metohiji iz susedne Albanije pod italijanskom okupacijom, aktivirali rad Kosovskog komiteta", politiko-psiholoki pogodovali ustakoj delatnosti na izdvajanju Hrvatske i konstituisanju samostalne drave van okvira Jugoslavije, iz dana u dan intenzivirali propagandu makedonstvujuih" u Junoj Srbiji" (Makedoniji). Sporazum Cvetkovi - Maek, zakljuen 26. avgusta 1939, nije uklonio nepoverenje izmeu Srba i Hrvata, karakteristino od ujedinjenja 1918. godine. S teritorijalnim odredbama Sporazuma nije bila zadovoljna ni jedna niti druga strana. Hrvati su teili proirenju nadlenosti Banovine, a na drugoj strani postavljali pitanje stvaranja svojih oruanih snaga. Maek je protiv sebe imao ustae koji su traili izdvajanje Hrvatske iz sastava Jugoslavije, a knez - sa predstavnikom vlade Dragiom Cvetkoviem - vojsku, Srpsku pravoslavnu crkvu, opozicione graanske snage koje su u Sporazumu videle razbijanje kohezije zemlje, davanje velikih ustupaka Hrvatima, neodreenost poloaja budue srpske jedinice. Analiziranjem unutranje jugoslovenske situacije i meusobnih odnosa u zemlji, nemake diplomate primeivale su opte nezadovoljstvo. Po njima, mogli su se poveati zahtevi za stvaranje novih jedinica od strane Bosanaca i Crnogoraca, a stvaranje tih jedinica vodilo bi slabljenju unutranjih veza i tetilo ideji jugoslovenske drave, jer se nije radilo o geografskim ili ekonomskim jedinicama ve izrazito o etnikim organizmima. ak i kada bi se takve etnike jedinice stvorile, teko je bilo zamisliti da se nee u sebe zaauriti", to je opet ugroavalo jedinstvo drave. Izmeu Beograda i Zagreba postojale su i razlike u tumaenju postignutog Sporazuma, izazvane nedostatkom poverenja koje Sporazumom nije uspostavljeno. Hrvati su optuivali Srbe da nastoje da sporazum u praksi uine iluzornim, a Srbi Hrvate da im autonomija nije data u vidu definitivne otpusnice" jer su i oni duni da sudeluju u odgovornosti za opstanak jugoslovenske drave. Jugoslovenski opstanak posebno je bio ugroen aktivnim radom centrifugalnih sila u graninim krajevima prema Italiji, Maarskoj i Bugarskoj, koje su ove susedne zemlje izdano pomagale, nekada javno a ponekad u skrivenoj ili posrednoj formi. Tek, Jugoslavija je izgledala veoma nestabilna, kako zbog nacionalnih antagonizama izmeu Srba i Hrvata koji nisu prestajali, tako i zbog nezadovoljstva nacionalnih manjina podsticanih iz inostranstva. O kolikom se riziku za opstanak jugoslovenske drave radilo, najbolje se moe videti iz injenice da je u pitanju bilo nezadovoljstvo dva miliona pripadnika manjina, pre svega Nemaca, Maara i Albanaca. Pored isto teritorijalnih pitanja, koja su bila stalno prisutna na dnevnom redu sve vie nacionalno usijanih politikih rasprava, na dnevni red su, osnivanjem Banovine Hrvatske, dola i personalna pitanja. Hrvati su se alili da se sa njihovim saplemenicima" u Srbiji loe postupa, dok su Srbi uzvraali u obratnom pravcu. O diskriminaciji Srba u Banovini Hrvatskoj govore injenice o otputanju dela slubenika

56

koji nisu odgovarali volji nove banovinske vlasti, zbog svojih politikih pogleda, nacionalnih stavova, odnosa prema novom poretku uspostavljenom Sporazumom. Iz nemakih analiza novembra 1939. vidi se da je u Banovini Hrvatskoj svoja mesta napustilo 1.500 upravnih slubenika, umarskih ininjera, trgovakih i industrijskih slubenika, 800 nastavnika, svi srpske plemenske pripadnosti". Otputeni slubenici nisu smeli vie upranjavati nikakvu profesiju u Hrvatskoj. Nemci su primeivali porast ustakog uticaja, kao i nezadovoljstvo ustaa Maekovim reenjem. Ustaki krugovi kritikovali su Maekovu navodnu popustljivost, ulaenje u kompromis, umesto izdvajanja Hrvatske iz sastava Jugoslavije i stvaranja nezavisne hrvatske drave. Indikator porasta ustakog uticaja u Banovini Hrvatskoj bili su i studentski izbori na Pravnom i Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, na kojima su nacionalistiki orijentisani studenti dobili nadmonu veinu. Nad Jugoslavijom je lebdela opasnost da doivi sudbinu ehoslovake. Zahtevi za uvoenje diktature u nekim srpskim krugovima inili su se nemakim analitiarima unutranje situacije neostvarljivim, jer povratak na reim Petra ivkovia i Milana Stojadinovia nije bio mogu bez revolucije", a na politikoj sceni Nemci nisu ni videli linost koja bi mogla odigrati ulogu diktatora. Poetne nade u preureenje drave na federativnom principu postepeno su splanjavale u polarizaciji srpsko-hrvatskih snaga, iji su interesi izgledali nepomirljivi. U zategnutoj meunarodnoj situaciji, posebno pribliavanjem rata Balkanu, suprotnosti izmeu Srba i Hrvata dobijale su sve vie mesta u kombinacijama velikih suparnikih sila. Nemci su tano uoavali da su u Zagrebu u punoj akciji jake snage koje, delom podravane iz inostranstva, pripremaju potpuno otcepljenje Hrvatske, istiui da stvaran sporazum sa Beogradom nikada nije bio ni mogu, jer Srbi ne bi eleli da napuste svoje pozicije glavne sile". Budunost jugoslovenske drave ocenjivana je kao mutna i neizvesna". 56) Britanci su, takoe, uviali da u Jugoslaviji postoji unutarnja praznina" i da nema nita od impresivne fasade jedinstva". Jugoslavija je bila privlaan plen iz vie razloga, olakan pre svega postojeim defetizmom koji je sve vie osvajao, zbog slabosti iznutra, spremnosti pojedinih generala da brane samo srpske granice, preputajui Hrvatsku njenoj sudbini. Britancima je bilo vano, kao predstavnicima velike sile, koja je u drugoj velikoj sili - Nemakoj u prolee 1939. videla glavnog suparnika, kojeg je trebalo zaustaviti i onemoguiti u pohodu na Balkan, da po svaku cenu nau modus vivendi izmeu Srba i Hrvata, kao pretpostavke za uvrivanje unutranjeg poloaja zemlje. Tek tako uvrena Jugoslavija mogla se odupreti nemakom pritisku, koji je jaao sa pribliavanjem rata Balkanu. Nemci su, razvijajui trgovinu sa Jugoslavijom, ulaganjima u njenu privredu i zainteresovanou da ona ostane i dalje privesak nemake
56)

Aprilski rat 1941, 466-469.

57

ekonomije, istupali za njeno ouvanje. Jaka Jugoslavija" je gledana kao deo nove Centralne Evrope. Samim tim, ona nije ni trebalo da strahuje za svoj teritorijalni integritet. Nemci su stavljali do znanja jugoslovenskim predstavnicima da put stvaranja jake Jugoslavije, oslonjene na Nemaku, vodi jaanjem centralizacije, suzbijanjem svakog separatizma, regionalizma, demokratskih kretanja, svih subverzivnih ideja", pre svega boljevizma". Za nemaku politiku prema Jugoslaviji 1939-1941. bilo je karakteristino da ovu znaajnu balkansku zemlju, gotovo kljunu, privlai u svoj krug interesa mirnim putem, politiko-diplomatskim sredstvima, kako bi ona nastavila sa privrednom saradnjom jer su se obe privrede uveliko udopunjavale. Nemaka se u Jugoslaviji, pre svega, mogla oslanjati na svoju jaku nacionalnu manjinu - jugoslovenske vabe, kojih je bilo oko pola miliona. Radilo se o ekonomski najsnanijoj manjini u Jugoslaviji, koja je imala meunarodnu zatitu svog poloaja. U jaanju Nemake ova manjina je videla glavnu garantiju svog poloaja u Jugoslaviji. Kulturna organizacija jugoslovenskih Nemaca- Kulturbund" godinama je korektno saraivala sa jugoslovenskim vlastima, nastojei da obezbedi drutveni, ekonomski i kulturni prosperitet svojih lanova. Tek pobedom nacional-socijalistike" struje meu nemakom manjinom u Kulturbundu", tzv. obnovitelja, stvorena je najsnanija i najorganizovanija peta kolona" u Jugoslaviji. Pripadnici ove manjine postali su svojim politikim i obavetajnim radom glavno uporite nemake politike u Jugoslaviji. Zbog snage svog zatitnika, jugoslovenske vlasti proputale su bez sankcija mnoge delatnosti folksdojera koje nisu bile u skladu sa dravnim zakonima. Mnogi pripadnici ove manjine, naroito oni koji su studirali u Treem rajhu, uli su u Nacionalsocijalistiku stranku, trajno ostali u Nemakoj primajui njeno dravljanstvo, pristali da rade za nemaku obavetajnu slubu po svom povratku u Jugoslaviju. Nemaki omladinci organizovali su se u Hitlerjugend". Pripadnici ove manjine nisu krili svoje pronemako raspoloenje. Izmeu Nemaca i Srba u mnogim mestima Vojvodine dolazilo je do najraznovrsnijih incidenata. Sama Nemaka nije bila zainteresovana da se kvare odnosi izmeu Jugoslavije i pripadnika nemake narodnosne grupe, s obzirom na spoljnopolitike interese Treeg rajha da Jugoslaviju mirnim putem privue na svoju stranu. Iz Nemake su stizala uputstva da se sprei javno deklarisanje za Trei rajh, ali da se nastavi tajna delatnost u skladu sa dobijenim zadacima od nemakih vlasti i obavetajnih centara. Ova dvojna linija delatnosti i kamuflirani nain nastupanja uveliko su zavaravali jugoslovenske vlasti. Januara 1941. predsednik Kulturbunda i voa nemake narodne grupe u Jugoslaviji, dr Janko Sep, od pripadnika organizacije zahtevao je da obustave noenje i upotrebu nacistikih i nemakih znakova, kao i uniformi. Od aktivista Kulturbunda traio je da se posvete iskljuivo kulturnom i nacionalnom radu.

58

Za kasnija vremena odloena su pitanja zahteva i traenja u pogledu inovnika nemake narodnosti, profesora i drugih javnih funkcionera. 57 ' Pripadnici ove manjine, vojni obveznici, prelazili su ilegalno granicu i kasnije se javljali iz Nemake, pozivajui svoje drugove u Jugoslaviji da koristei paso ili ilegalno napuste Jugoslaviju i zaposle se u Nemakoj. 5 8 ' Pribliavanjem raspleta u Jugoslaviji, koja nije mogla vie oklevati izloena snanom nemakom pritisku, agresivnost Kulturbunda i njegovog vodstva postala je sve izrazitija, otvorenija i bezobzirnija. Vrhovno vodstvo Kulturbunda poetkom marta 1941. pozivalo je svoje lanove u Jugoslovenskoj vojsci, pa i Slovence u koje su imali poverenje, da koriste Nemakom rajhu u vojsci, bilo na odsluenju kadrovskog roka ili na vebi. Svim sumiljenicima", ubeenim nacionalsocijalistima, nalagalo se da u tekuem ratu, bez obzira na rtve, rade u interesu Nemake. Od njih se zahtevalo da otvore oi i ui", praktino da sprovode obavetajni rad u Jugoslovenskoj vojsci, dostavljajui sve vredne podatke odreenim poverenicima Kulturbunda. Da bi njihov obavetajni rad bio to uspeniji vojnici - lanovi Kulturbunda morali su da budu savesni i disciplinovani kako bi lake dobili mesta u tabu, postali pisari, kuriri, ordonansi, te tako dolazili do to vrednijih podataka. Umesto nacionalsocijalistike propagande, koja se zabranjivala, od lanova Kulturbunda u jedinicama Jugoslovenske vojske se zahtevalo da se prave to vei rodoljubi, da bi stekli ugled pouzdanih graana i vojnika. Ako je u dotinom garnizonu bilo vie poverenika Kulturbunda za obavetajni rad, onda e onaj koji je najotresitiji i najsposobniji biti njihov voa koji e dostavljati svoja opaanja na nadleno mesto, i to usmeno, bez beleenja koje se zabranjivalo, kako se ne bi dovelo do otkrivanja mree i njenih lanova. 59 ' Organizacija Kulturbunda, sa velikom praksom, uhodana, rairena na celoj teritoriji Jugoslavije gde su iveli Nemci, pre svega u Vojvodini i Sloveniji, bila je odlino povezana i organizovana u mesnim, okrunim i oblasnim organizacijama, sa oblasnim voama. Politiki pragmatizam Treeg rajha, to jest njegovi planovi da se Jugoslavija privede u novi poredak" bez rata, nailazio je na nezadovoljstvo najradikalnijih pripadnika ove organizacije, koji su jedva ekali nestanak postojee drave i ustanovljivanje vladavine Treeg rajha. Stoga i ne zauuje njihovo ponaanje uoi aprilskog rata, u samom ratu i nakon njegovog zavretka, kada su se svi, bez izuzetaka, deklarisali kao nemaki dravljani i stupili u Vermaht, SS jedinice i lokalne policijske stanice. Italijanskom okupacijom Albanije oiveo je rad Kosovskog komiteta, osnovanog 1919. godine, kao tipine separatistike organizacije koja je radila na otcepljenju Kosova od Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije, samostalno ili u saradnji sa organizacijom V M R O 57) 58) 59)

A J , Ministarstvo unutranjih poslova, F - 2 7 ; B. Petranovi, N. uti, n.d., 226. B. Petranovi, N. uti, n.d., 227. A V I I , k - 1 2 , Reg. br. 5/4-1; V I I , Aprilski rat 1941, 209-210.

59

vrhoviziranog. Glavni podsticaj za sprovoenje separatistike aktivnosti preko Kosovskog komiteta davala je Italija, u kojoj je rukovodstvo ovog komiteta godinama imalo utoite. Rad Kosovskog komiteta oiveo je u punoj meri osvajanjem Albanije, aprila 1939. godine. Sada se Italija graniila sa Jugoslavijom du cele granice prema Junoj Srbiji (Makedoniji), Kosovu i Metohiji, tj. prema Srbiji i Crnoj Gori. Gradnjom strategijskih puteva prema granici sa Jugoslavijom, Italija je otkrivala svoju buduu agresiju. Preko lanova Kosovskog komiteta, potpomognutog italijanskom obavetajnom slubom, uspostavljane su veze sa Albancima na Kosovu i Metohiji, izgraivana mrea dounika, saradnika i pristalica spremnih da se bore protiv Srba i Kraljevine Jugoslavije u cilju stvaranja Velike Albanije", uz pomo italijanskih snaga. U uslovima velike duhovne i materijalne zaostalosti na Kosovu i Metohiji, glavna uporita italijanske i velikoalbanske propagande nalazila su se meu vodeim albanskim slojevima, velikoposednicima, tzv. zemljinoj aristokratiji - koja je znala ulaziti u kompromise sa jugoslovenskim vlastima, ali nije prestajala da oekuje slom Kraljevine Jugoslavije i nacionalno osloboenje - malobrojnoj inteligenciji, nerazvijenom gradskom sloju. Iz mnogobrojnih izvora Kraljevine Jugoslavije moe se uoiti nepoverenje koje je vladalo prema albanskom stanovnitvu prilikom sluenja vojske i zapoljavanja; isticanja zahteva za svojim jezikom u javnoj delatnosti, kolama, pred sudom. Glavno uporite vlasti na Kosovu i Metohiji inili su Srbi - domoroci i srpsko-crnogorski kolonisti naseljavani u ove krajeve posle balkanskih i prvog svetskog rata. Zatvorenost albanskog stanovnitva u sistemu plemenskog ureenja - fisova, uticala je da meu Albancima ne bude prijemiva propaganda koja ne potie iz redova barjaktara i drugih zemljoposednika. Cak ni komunisti, sa svojom ideologijom proleterskog internacionalizma i kritikom tzv. velikosrpskog hegemonizma, nisu uspevali da dublje prodru meu albansko stanovnitvo, svodei svoje pristalice i lanove na malobrojne Albance (Arnaute, iptare), to e ostati karakteristino i za vreme rata. Najopasnija teroristika antijugoslovenska i antisrpska organizacija bio je ustaki pokret, formalno organizovan 1932. godine u inostranstvu, pod vodstvom Ante Pavelia koji je napustio Jugoslaviju posle estojanuarske diktature 1929. godine. Za ustae je Jugoslavija bila tamnica naroda, sinonim srpske hegemonije nad hrvatskim narodom, versaiska tvorevina koju je trebalo sruiti nasilnim putem. Kao snage ekstremnog nacionalizma, ustae su dolazile u sukob i sa politikom Vlatka Maeka, koji se praktino nalazio na elu kompaktnog, do stvaranje Banovine, hrvatskog nacionalnog pokreta. Maek se, za razliku od Stjepana Radia, bliio klerikalcima. Naglaavanjem da je hrvatski narod katoliki narod obezbeivalo se jedinstvo gotovo celog hrvatskog naroda u borbi za dobijanje nezavisnosti od Beograda. Maek je 1937. stvorio Blok narodnog sporazuma sa srbijanskom opozicijom (demokrati,

60

zemljoradnici i Glavni odbor radikala sa dr Misom Trifunoviem), koji se borio da reim prinudi na preureenje drave na nacionalnim osnovama. Kao i 1929, kada je oekivao da postigne sporazum sa krunom, Maek je i 1939. ostavio na cedilu Udruenu opoziciju, nastojei da postigne reenje hrvatskog pitanja u sporazumu sa knezom Pavlom. Da bi dobio meunarodnu podrku za svoj, program reenja hrvatskog pitanja, Maek je slao emisare na zapad - u demokratske i totalitarne zemlje. No, Milan Stojadinovi je razvijanjem dobrih meunarodnih odnosa sa Nemakom i Italijom, razvijanjem jugoslovenskoitalijanskih i jugoslovensko-nemakih odnosa, blokirao podravanje hrvatskih zahteva. Na osnovu sporazuma sa Rimom, Stojadinovi je postigao povratak dela ustaa u Jugoslaviju, sa Milom Budakom na elu, raunajui da e ih tako bolje drati pod svojom kontrolom. U cilju postizanja to boljeg pregovarakog poloaja sa knezom, Maek je preko svojih ljudi, ing. Amadeo Karnelutija i markiza Bombelesa, pregovarao sa grofom anom. Rezolucija Hrvatskog narodnog zastupstva od 15. januara 1939. ve je ukazivala na meunarodnu stranu hrvatskog pitanja. Italijani su pokuavali da ostvare svoj uticaj u Hrvatskoj i spree nemako meanje. Velika Britanija je, pak, teila da postigne snaenje Jugoslavije time to bi se ona iznutra ujedinila". Maek je koristio i jednu i drugu stranu da bi izvojevao to povoljniju taktiku poziciju za budue pregovore sa Beogradom. Ova politika, koliko god bila shvatljiva, sa politike take gledita, ipak je unosila faktor defetizma i nepoverenja u srpsko-hrvatske odnose. Maek je maja 1939. ak preao dozvoljenu granicu, prenosei preko Karnelutija anu da je Hrvatska spremna da ostvari svoju slobodu pobunom protiv Beograda. Sainjeni tekst sporazuma u Rimu predviao je da e Italija odrediti Maeku novana sredstva za organizaciju unutranje pobune. Bez obzira to Maek nije potpisao sainjeni sporazum, re je o traenju alternativnih reenja van postojee drave koja se ne mogu drukije tretirati nego kao veleizdaja. No, Maek je nastavio razgovore sa Beogradom, koji su doveli do Sporazuma Cvetkovi - Maek. Oigledno da i njemu nije odgovarao anov predlog da se posle zbacivanja jugoslovenskih vlasti stvori personalna unija sa Italijom. Italijani su se, kao to se vidi iz sainjenog sporazuma od 26. maja 1939, obezbeivali na taj nain to bi vlada pod predsednitvom Maeka imala i jednog italijanskog namesnika, dok bi ministarstva rata i spoljnih poslova u prvo vreme bila zajednika sa Italijom. 60 ' Antijugoslovensku i antisrpsku politiku sprovodila je i siuna i slabo uticajna Hrvatska nacionalsocijalistika stranka dr Stjepana Bua, predstavljajui praktino agenturu nemakog konzulata u Zagrebu. Isticala se propagandom nemakog nacionalsocijalizma i politike Treeg rajha, napadima na masone, solunae (solundije"), izdajnike kretene" iz redova hrvatskog naroda koji slue robijakom zagrljaju Beograda".
S0)

Lj. Boban, Sporazum Cvetkovi - Maek, Beograd 1965, 111.

61

Bugarska je tajno podravala separatistiko-teroristiku organizaciju Ivana Vane Mihajlova, odnosno vrhovizirani V M R O (Unutranja makedonska revolucionarna organizacija). Ideja slobodne Makedonije bila je u Junoj Srbiji" sve rasprostranjenija. Autonomistiko-separatistiki pokret uzeo je irok zamah naroito kod omladine. Zvanini faktori u Makedoniji branili su oficijelnu tezu o Junoj Srbiji" i samim tim olako poistoveivali otpor Makedonaca posrbljivanju sa uticajem bugarske politike preko makedonstvujuih", koji su ga koristili za razjarivanje antisrpskih strasti i potiskivanje svake srpske manifestacije. Iz izvora se vidi da se u gradovima Makedonije sve manje osealo da ima Srba. Manifestacije bugarske propagande ogledale su se u javnom sluanju Radio-Sofije. Makedonci su naputali stari srpski obiaj da slave slavu i prelazili na proslavu imendana. Pevalo se u slavu Germanije" koja treba da donese slobodu Makedoniji. Autonomistiko-separatistike ideje prodrle su i u makedonsko selo. Oekivani su padobranci kao oslobodioci od srpskog ropstva. irena je psihoza da e prilikom prevrata koji se oekivao svi Srbi biti poubijani. 61 ' Vladini poverenici optuivali su politiare - izrode, koji su se izdavali za Srbe, vodei antisrpsku politiku kojom se izdavala srpska stvar u Junoj Srbiji, Dedovini naoj, plaenoj stotinama hiljada srpske najistije krvi". Oni su ocenjivani kao egoisti, ak kao zloinci prema naoj Otadbini, naroito prema naoj uoj Otadbini - Moravsko-vardarskoj celini. Osvajanjem makedonskog dijalekta sve manje se govorilo srpski. Od vlade se trailo da se uvede vrsta i potena ruka, inae e biti kasno. Ovakvo ponaanje podsticala je i bugarska propaganda, koja je tvrdila da Makedonija nije izgubljena za bugarski narod i da u njoj danas postoji zdraviji bugarski duh no to je ikada bio. 62 ' Sistematsko osiromaenje Makedonije izazivalo je jo veu mrnju prema Srbima. Srpsku politiku zagovaralo je posle 22 godine samo srpsko stanovnitvo, dok je svuda nadvlaivao autonomni duh. Vojni obveznici otkazivali su poslunost ili stavljali do znanja da e se prvom prilikom predati. Vojnici - Makedonci nisu oseali ni trunku ljubavi prema postojeoj dravi, oekujui eljno njen raspad. Poraz koji je pretrpela Francuska bolno je odjeknuo kod svih Srba u Makedoniji, za razliku od stanovnitva juno od Ristovca, koji su istupali za protivnike Versajskog diktata, to jest za Nemaku, Italiju i Rusiju". Nemakim pobedama radovali su se Bugari, Maari i Makedonci, a najvie Makedonci. Svaku nemaku rtvu oseali su kao svoju. Bivi ministar graevina radikal Milo Robi smatrao je da su Srbi mangupskom politikom izgubili gotovo sve na jugu i eka se trenutak kada emo definitivno izgubiti sve, stvoreno krvlju tolikih generacija srpskog naroda". 63 '
61)

A J , Ministarski savet, F - 7 , Izvetaj iz Makedonije D. Cvetkoviu od 8. juna 1940.

62

Lepeza politikih i nacionalnih strujanja p o k a z u j e da se sve snanije ispoljavala makedonska nacionalna samosvest, k o j u su n a r o i t o podsticali komunisti, kao i levo krilo VMRO-a, polazei od Makedonije kao posebnog subjekta i samobitnosti makedonskog nacionalnog bia, istina u sazrevanju. Posebnu struju inili su makedonstvujuiji" koji su u Bugarskoj razvijali propagandu u prilog Makedonaca kao Bugara, podravali reviziju granice i nastojali da stvore to jaa uporita za svoje delovanje u Makedoniji. Autonomistika struja je na bazi neuspeha srpske politike u Makedoniji i snanog propagandnog zraenja iz Bugarske sve vie jaala u redovima omladine, graana i postepeno osvajala i makedonsko selo. Na eventualni dolazak Bugara gledalo se kao na nacionalno osloboenje. Prosrpska linija u Makedoniji je sasvim izgubila tlo uoi aprilskog rata, oslanjajui se na zvaninu srpsku propagandu i ideologiju, na aparat vlasti, inovnitvo srpskog porekla i srpske politike stranke koje su imale svoje ogranke na jugu.

Nosioci otpora kapitulaciji pred Osovinom

S nemakim pritiskom na Kraljevinu Jugoslaviju da se prikloni Trojnom paktu, od kasne jeseni 1940. rastao je otpor antifaistikih snaga da se ne prihvati kapitulacija. Poticao je od opozicionih snaga koje nisu prihvatale spoljnu i unutranju politiku kneza Pavia, predstavljajui produetak borbe iz vremena vlade Milana Stojadinovia i zakljuenja sporazuma o stvaranju Banovine Hrvatske, Srpske pravoslavne crkve sa patrijarhom Gavrilom Doiem na elu, vojnih krugova, Srpskog kulturnog kluba, istaknutih javnih radnika antifaistike orijentacije, komunista. Ako izuzmemo komuniste kao jugoslovensku partiju i pojedine politiare u Sloveniji, otpor protiv pristupanja Osovini imao je svoje uporite u Srbiji, Crnoj Gori i meu srpskim narodom. Otpor se sve jae izraavao sa nemakim stezanjem Jugoslavije. Pritisak na Jugoslaviju Hitler je kombinovao sa znatnim koncesijama koje nije uinio nijednoj od drava koje su ranije prile Osovini. Iz tog vremena sauvana je jedna nemaka ocena da se Nemaka prema Jugoslaviji ponaala kao prema primadoni". Hitleru je bio cilj da izbegne balkansku vojnu kampanju, ako se izuzme pomo Italiji (plan Marita") ija je armija zaglibila u ratu sa Grkom, iz dva razloga: prvo, da ne bi vezivao sebi ruke novom vojnom akcijom protiv Jugoslavije koja je mogla uticati na poetak ostvarivanja plana Barbarosa", to jest napada na SSSR, koji je bio donet decembra 1940, i drugo, kako bi sauvao celoviti privredni organizam Jugoslavije koji je ve uveliko postao ukalkulisani deo nemake ratne ekonomije. Do kog stepena su ili Hitlerovi ustupci najbolje se moe videti iz Hitlerovog prihvatanja ponude Dragie Cvetkovia novembra 1940. godine da se Jugoslaviji ustupi Solun, ukoliko ga Grka izgubi.164) Jugoslovensko
64)

V I I , Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata (redaktor Antun Mileti), Beograd 1987, 6, 84, 95, 162, 202-203.

63

odbacivanje ideje da se posedne Solun dok se Grka nalazila u ratu protiv Italije, to bi praktino znailo promenu strane u tekuem ratu i naputanje neutralnosti, nije meutim znailo da se izlazak na Egejsko more nije prieljkivao ukoliko Grka podlegne. U sutini, radilo se o nemakom ustupku Srbima, pod formom proirenja teritorijalnih okvira Kraljevine Jugoslavije, jer je izlazak na Egejsko more bio stari istorijski san Srba. Jugoslavija bi se posedanjem ove velike luke osigurala da ona ne doe u ruke Italije, koja bi mogla zatvoriti i poslednji prolaz Jugoslavije prema jugu. Nemaki pritisak na Jugoslaviju da prekine sa neutralnou i pree na stranu Osovine, imao je za uzvrat britanske protivmere da poslednji balkanski neutralac" - Jugoslavija zauzme antiosovinsku poziciju. Prilaskom Jugoslavije Trojnom paktu olakala bi se nemaka agresija na Grku i zadao udarac britanskom ekspedicionom korpusu, uraunavajui izbacivanje Britanaca iz Evrope. Nemakoj bi time polo za rukom da ugrozi britanske imperijalne puteve na Sredozemlju, posebno u istonom basenu Mediterana. Britanci su oiveli staru zamisao o stvaranju balkanskog fronta od Dardanela do Trsta. Kao to su Nemci formalno Jugoslaviji a praktino Srbima nudili Solun, Britanci su u jeku krize stavljali do znanja da su spremni da posle rata podre reviziju severozapadnih granica Kraljevine Jugoslavije prema Italiji, zadovoljavajui Slovence i Hrvate kojima su srpske aspiracije prema jugu, Egejskom moru, bile daleke i strane. ' Jedna i druga velika sila kombinovale su pritisak i ustupke, obeanja i pretnje, pravile vojne i politike raunice; stizale su jedna za drugom politike i moralne opomene knezu i vladi; Velika Britanija i SAD, koje su je podravale u balkanskoj krizi, dramatino su traile da se voe Jugoslavije uzdignu iznad dnevne opasnosti i misle na budunost. Pretnje i pritisak Hitlera sticale su se istovremeno sa porukama engleskog kralja, Vinstona Cerila i predsednika Franklina Ruzvelta knezu i Dragii Cve tko viu. 66 ' Britanska politika irenja uticaja u jugoslovenskom prostoru sudarala se sa suprotnom nemakom politikom. Sem politiko-propagandnog odmeravanja, na tlu Jugoslavije sukobljavale su se i mone obavetajne slube jedne i druge velike sile. Pojaana je i aktivnost sovjetske vojno-obavetajne i uopte obavetajne mree, koja je delovala van KPJ ali i preko pojedinih lanova KPJ koji su radili za NKVD, to se u ono vreme smatralo najveim stepenom poverenja i asti u redovima jugoslovenskih komunista. Uz finansijsku pomo Kominterne (Dmitrij Manuilski), Josip Broz je uz pomo Josipa Kopinia (Vokin, Vazduh - pseudonimi pod kojima se vodio), njegove pomonice - ene Stele (komuniste rodom iz Kavale) i advokata Vladimira Velebita, osnovao zagrebaki radio-centar kao obavetajni punkt za Jugoslaviju, druge balkanske i srednjeevropske zemlje. Josip Broz ostvarivao je vezu s Moskvom i kurirskim putem.
65> 66)

B Petranovi, N. uti, n.d., 168-173. Aprilski rat 1941, 141, 139-140, 271-3, 287-8.

64

Britanska obavetajna sluba radila je na osvajanju politikog prostora u Jugoslaviji, koristei politiare koji su bili na britanskom platnom spisku: Vjeeslava Vildera iz Samostalne demokratske stranke (SDS), poznatog kao pan Vilder", koji je uoi pristupanja Jugoslavije Protokolu Trojnog pakta prebegao u Grku; Miloa Tupanjanina, voe Saveza zemljoradnika posle odlaska efa ove stranke Milana Gavrilovia za poslanika Kraljevine Jugoslavije u SSSR, inae od ranije poznatog franko fila i anglofila; vojvode Ilije Trifunovia Biranina, predsednika Narodne odbrane". Iz do sada poznatih izvora znamo da je Savez zemljoradnika primao od Britanaca od jula 1940. novanu subvenciju od 5.000 funti meseno. Manje subvencije primali su i Narodna odbrana Ilije Trifunovia, Samostalna demokratska stranka (SDS), list Nova rije" Vjeeslava Vildera, prvaka samostalaca, te Sokieva Pravda". Preko Saveza zemljoradnika Britanci su u Jugoslaviju uvozili oruje iz Grke, koje je bilo smeteno u centrali Saveza zemljoradnika u Balkanskoj ulici u Beogradu, kao i radio-stanice. 67 ' Ostvarivane su i veze sa nizom drugih srpskih politiara antifaistike orijentacije, kao i delom oficira, naroito iz vazduhoplovstva, meu kojima je Britancima bio najbliskiji brigadni general Borivoje Mirkovi, operativni izvrilac prevrata u noi 26/27. marta 1941. godine. Meu britanskim obavetajcima u Jugoslaviji nalazili su se ljudi koji su dugo radei u Jugoslaviji poznavali istoriju i obiaje zemlje, uspostavili poznanstva sa uticajnim privrednicima, politiarima, vojnicima. Meu njima su se isticali: Bil Bejli, koji je od 1928. radio u Trepi; Duan T. Bil Hadson, junoafriki ininjer, zaposlen u podrinjskim rudnicima od 1936. godine; obavetajci koji su delovali kao dopisnici britanskih listova (Terens Aterton i drugi).68' Britanci su koristei svoje i jugoslovenske novinare, povezane sa njihovim poslanstvom u Beogradu ili obavetajnom slubom, organizovali izlaenje novina sa snanom antinacistikom orijentacijom. 69 ' Obavetajci Velike Britanije u Jugoslaviji su izvodili ili pripremali diverzije na slovenakim eleznicama, brodovima u Dalmaciji, ruenju erdapa da bi se prekinuo transport Nemaca iz balkanskih zemalja, pre svega nafte iz Rumunije (Ploetija). Zbog ovih aktivnosti u neutralnoj zemlji, Jugoslavija je otkazala boravak Britancu Julijusu Hanau. 70 ' Pripremane su sabotae na mostovima u Beogradu i Mariboru, na eleznikoj pruzi i drumovima na pravcu Ni - Caribrod i u Vardarskoj dolini. Britanci su za svoje ljude obezbedili radio-stanice u Suaku, Ljubljani, Beogradu, Sarajevu, Niu i Skoplju. 71 '
67) 68) 69)

70) 71)

J. Marjanovi, Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, Zagreb-Beograd, 1979, 46. Isto, 2 3 - 2 4 . Balkan Herald", Anglo-Jugoslav Review", Britanija" (posle zabrane je izlazio pod nazivom oveanstvo" i Danica)", novinska agencija Britanova", bilteni engleskog radia i tampe - Isto. Pored Hanaua proteran je i drugi britanski agent Hed (Head) - A V I I , k - 2 , Elaborat 27. mart 1941, Reg,, br. 19/2-1. B. Petranovi, N. Zuti, n.d., 83.

Na tlu Jugoslavije radila je organizacija Intelidens servisa i S O E ili Uprava za specijalne operacije (Special Operations Executive), kojoj se uoi rata na elu naao Tomas Masterson (Servis Mastersona). Istovremeno sa ovim aparatom obavetajne slube, u Jugoslaviji je radio i razgranati aparat Poslanstva i konzularnih organa u Zagrebu, Ljubljani i Skoplju, ukljuujui i ispostave u Sarajevu i Splitu. Britanci nisu birali sredstva da potpale rat na Balkanu. Britanski eksperti dobro su znali unutranje prilike u Jugoslaviji, kao i slabosti Jugoslovenske vojske, te nisu gajili iluzije - za razliku od Nemaca, koji su je zahvaljujui Hitlerovom kompleksu iz prvog svetskog rata precenjivali, videi u njoj srpsku vojsku iz prvog svetskog rata, to ona nije bila. Zalagali su se, kao i knez Pavle, za celinu Jugoslavije i njeno uvrivanje iznutra, putem unutranje reorganizacije drave. No, neposredno uoi aprilskog rata, Britanci su iz razloga vojne celishodnosti i svojih pragmatinih interesa, praktino odustajali od jugoslovenske celine, preporuujui povlaenje Jugoslovenske vojske iz prostora severno od Save i Dunava i koncentracije celokupnih vojnih snaga na Dunavu radi prijema glavnog nemakog udara. ' Britanska politika iskljuivo se rukovodila tenjom da se Nemcima zaprei put na jug, pri emu su bili spremni bez i najmanje sentimentalnosti da rtvuju svakog ko je tome mogao doprineti. Mada nisu verovali u Jugoslovensku vojsku, zamerali su - posle njenog brzog sloma i izvlaenje kralja, ministara i politiara iz Jugoslavije - to nisu nastavljene borbe u brdskim predelima u kojima Nemci nisu mogli koristiti oklopne jedinice. Prevrat u Beogradu oduevljeno je pozdravljen, ali u kasnijem sumiranju rezultata Britanci nisu nalazili ekvivalenciju izmeu uloenih napora da se Nemci zaustave i oekivanih efekata. Jedno od osnovnih kontroverznih pitanja koje se postavljalo u javnom mnenju i u literaturi o Jugoslaviji uoi aprilskog rata, posebno o prevratu u Beogradu i padu namesnikog reima, jeste: da li su prevrat izveli Britanci koji su dobro platili zaverenike i deo graanskih politiara, jednom reju da li je neto trebalo da zvekne" da bi se oborili nosioci kapitulacije pred Nemakom? Uticaj Britanaca na dogaaje, pa i SAD koje su ih podravale, van spora je i ubedljivo potkrepljen verodostojnim i autentinim izvorima. Meutim, sama britanska intervencija ne bi mnogo znaila da seme njihove propagande nije padalo na plodno tlo; da u Srbiji i u srpskom narodu uopte nije postojalo snano slobodarsko, antifaistiko i antigermansko raspoloenje. Srpski narod, politiari i vojni rukovodei sastav jo su pamtili borbe sa Austro-Ugarskom i Nemakom u prvom svetskom ratu, iz kojih je srpska vojska izala ovenana trijumfalnim pobedama na Ceru, Suvoboru i Kolubari. Koliko je iz dubina istorije naviralo prorusko i
1T>

Britancima je bilo najvanije da Jugoslovenska vojska napadne u saradnji s Grcima Italijane u Albaniji, a da se sa severa serijom manevarskih akcija povue do poloaja na liniji Ni - Sarajevo. - A J , Mikrofilm, Forin Ofis, FO 371, 302 08, Zajedniki izvetaj Obavetajnog potkomiteta 28. mart 1941 (procena obavetajne slube o moguoj jugoslovenskoj akciji).

66

slovensko oseanje, utoliko je iz vremena poslednjeg svetskog rata poticalo i ono antigermanskog karaktera. Tenja za slobodom i spremnost da se ona plati, nezavisno od cene, bilo je deo srpske nacionalne svesti. Otpor prema diktatu, nasilju, pretnjama i osvajanju proizilazio je iz tradicije celokupne srpske istorije. Demokratska opozicija u Srbiji zalagala se za vernost Francuskoj i Velikoj Britaniji. Iz redova ove opozicije dolazile su najotrije kritike vlade Milana Stojadinovia i njenog spoljnopolitikog kursa, razbijanja starih saveza i pribliavanja Italiji i Nemakoj. 73 ' Ideoloki i politiki gledano, demokrati su napadali faizam kao totalitarni sistem koji negira demokratiju i parlamentarizam. Meu antifaistiki orijentisanim politiarima isticali su se Ljuba Davidovi, Milan Grol, Jovan Joca Jovanovi, Dragoljub Jovanovi i drugi. Kao istaknuti antifaista, Dragoljub Jovanovi je faizam uzimao za najveeg protivnika, smatrajui, meutim, da nema uslova da faizam pobedi u Srbiji, iako je u nekim uim politikim sredinama ve bio uhvatio koren. Britanski uticaj na prevrat 27. marta nikako se ne moe posmatrati van postojeeg raspoloenja u srpskom narodu i vojsci. Januara 1941, prilikom posete Jugoslaviji i drugim balkanskim dravama specijalnog izaslanika predsednika SAD Ruzvelta - pukovnika Vilijema Donovana, u cilju da pomogne organizaciji fronta otpora nemakom prodoru, armijski general Duan Simovi je amerikom oficiru jasno stavio do znanja da je Jugoslavija spremna da se suprotstavi diktatu Osovine. 74 ' U redovima Jugoslovenske vojske poelo je odranije tajno organizovanje oficira protiv kneza Pavia i reima njegovog predsednika vlade Milana Stojadinovia, kako zbog unutranje tako i zbog spoljne politike. Prvi organizator ovih tajnih grupa meu oficirima bio je Borivoje Mirkovi, ije su kritike protiv reima obuhvatale ceo period od 1918. godine, sa posebnim naglaskom na estojanuarski reim diktature kralja Aleksandra i politiku kneza Pavia u svojstvu prvog namesnika. 5' Polovinom 1940. republikanac Jovan onovi, jedan od bivih crnorukaca, predlagao je britanskim obavetajcima u Beogradu ruenje namesnikog reima u Beogradu i germanofilskih struja oko kraha Borisa u Bugarskoj, koji je britanska vlada odbacila kao preuranjen. 76 ' Za veinu graanskih politiara knez Pavle je bio politiar blizak Velikoj Britaniji, ali je preovlaivalo ubeenje da se katastrofa pribliava i da on nee uspeti da izbegne da Jugoslavija postane nemaki satelit. Raspoloenje protiv Nemake u srpskom narodu je nesumnjiva injenica. Sve najznaajnije organizacije i institucije srpskog drutva
73)

73) 76)

Dr Dragoljub Jovanovi je napadao spoljnu politiku Stojadinovieve vlade 6. februara u ime zemljoradnike levice". - A J , Zbirka Milana Stojadinovia, F - 2 0 ; Saoptenje predstavnika Bloka narodnog sporazuma, Beograd 15. avgust 1938, Isto, F - 3 4 . B. Petranovi, N. uti, n.d., 58-59. Isto, 84. A J , Mikrofilm, Forin Ofis, FO 371;Filis Oti, Neki aspekti britansko-jugoslovenskih odnosa 1941. godine, Ustanak u Jugoslaviji 1941. i Evropa, Beograd 1973, 94-5; B. Petranovi, N. uti, n.d., 81.

bile su za pruanje otpora nadiruem faizmu. Pored prvaka demokratskih stranaka i vojske, na strani nepopustljivog otpora nalazili su se i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, koja je ve u vreme Konkordata 1937. bila stoer otpora protiv vlade Milana Stojadinovia. 77 ' Protiv sila Osovine istupali su uticaj ni episkopi Srpske pravoslavne crkve, Valerijan Pribievi i Nikolaj Velimirovi. Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Gavrilo Doi zahtevao je od kneza Pavia da ne popusti pod pritiskom. Otpor paktu i kapitulaciji nije se samo izraavao u Srbiji, kao matici srpskog naroda, ve u srpskom narodu u celini: u Vojvodini, Bosni i Hercegovini, krajevima Hrvatske naseljenim srpskim ivljem, u Crnoj Gori, medu Srbim u Makedoniji. Iz svega toga proizilazi da je britanski pritisak, preko poruka vodeih ljudi Velike Britanije i SAD, da Jugoslavija ne kapitulira pred Osovinom, praen nizom propagandnih, politikih i obavetajnih akcija u samoj Jugoslaviji da se izazove otpor Nemakoj i Italiji, bio sinhronizovan sa autohtonim otporom naroda u samoj zemlji. Bez te komponente narodnog nezadovoljstva britanski pokuaji da zapale Jugoslaviju i Balkan ne bi mnogo znaili. Re je jednostavno o sticaju zajednikih interesa unutranjih i spoljnih snaga da se prui otpor istovetnom neprijatelju. Takva pojava je poznata u istoriji mnogih drava i na nju nailazimo u slinim situacijama u prolosti i savremenosti. Jednostranom i preuvelianom predstavljanju uloge Britanaca u prevratu 27. marta 1941. najvie su doprinosili nemaka propaganda, kao i njen derivat - propaganda malobrojnih pronemakih snaga u Srbiji. Meu tim snagama najistaknutije mesto pripada Dimitriju Ljotiu, efu Zbora", koji je svim silama radio da presee aktivnost protiv Nemake, smatrajui da spas zemlje lei u kapitulaciji pred Berlinom. Ljotieva analiza proizilazila je iz ideoloke bliskosti voe Zbora" s ideologijom nacionalsocijalizma, uverenja da e Nemaka u budunosti krojiti sudbinu celog sveta, averzije prema Britancima i neverice u mogunost odbrane Kraljevine Jugoslavije. Svoja shvatanja Ljoti je saeto izloio u poslednjem broju svog Biltena", koji se tampao pod zatitom pukovnika Miloa Masalovia, efa kabineta generala Milana Nedia. Ljoti je propagirao da Hitler nije taj koji izaziva rat ve su to Jevreji koji u saradnji s komunistima nastoje da izazovu svetsku katastrofu, kako bi preko revolucije" unitili hrianske i nacionalne drave i tako uspostavili svoje gospodarstvo. Tadanje meunarodne odnose Ljoti je posmatrao kroz prizmu borbe izmeu dvaju blokova: na jednoj strani nalazile su se drave liberalne demokratije" i SSSR-a, koje treba unititi, a na drugoj strani faistike sile Osovine, kao osnovni katalizatori" novog evropskog poretka. Za
17)

O otporu konkordatu postoji brojna dokumentacija. - A J , Zbirka M. Stojadinovia, F - 3 ; Fond Narodne skuptine Kraljevine Jugoslavije, F - 5 4 . Pored istupanja patrijarha Varnave (Opomena izdajnicima vere pravoslavne"), sauvani su i protesti episkopa, eparhijskih saveta; pojavljivale su se antikonkordatske broure, proglasi i leci. Protiv Konkordata je ustala i organizacija Narodna odbrana" - A J , Fond Narodne skuptine, Kraljevine Jugoslavije, F - 5 4 .

68

Ljotia je ukljuivanje Jugoslavije u Hitlerov novi poredak" bio jedini nain da se zemlja spase od boljevike revolucije. Ljoti je u Biltenu" pisao da je hteo da spasi Balkan stranog rata, gotovo apokaliptinog karaktera, kao jedini nain da Jugoslavija opstane. Bilten" je irio naroito meu vojskom, nastojei, po sopstvenom kazivanju, da vojnicima i oficirima da duhovnu i politiku hranu", koje su bili lieni 20 godina malokrvnog ivota" Jugoslavije. Uklanjanjem Milana Nedia sa poloaja ministra vojske i mornarice, Ljotiev Zbor" je zabranjen, a njegov voa stavljen u kuni pritvor. lanovi Zbora" su hapeni, jer su postojale sumnje da sa delom oficira koji podravaju Milana Nedia mogu izvesti dravni prevrat. 78 ' Ljotievci su iz sklonita upuivali pisma ljudima za koje su mogli raunati da imaju neki politiki uticaj, ne bi li ih zaustavili u akciji koja se pripremala protiv pristupa Jugoslavije Protokolu Trojnog pakta. Ljoti je smatrao da ako se odbaci pakt nastupa rasulo drave. U pomenutim pismima od graana se trailo da zahtevaju od kneza Pavia da na elo drave doe vrsta i autoritativna vlada koja e potovati Pakt., a s druge strane narodu ulivati poverenje da e sloboda i nezavisnost biti sauvani. Pismo se zavravalo sa molbom da se ne oglue i produe antipaktovski rad", primajui na sebe odgovornost za dravni i narodni slom. 79 ' Jedan od glavnih Ljotievih propagandista bio je Danilo Gregori, predsednik omladine Zbora", poklonik nemake organizacije, njene vojne i ekonomske moi. Za vreme svog boravka u Nemakoj, Gregori se oduevio nacionalsocijalizmom. U knjizi Privreda nacionalnog socijalizma" Gregori je propagirao Hitlerovu politiku i nacistiku ideologiju. 80 ' Istu liniju zastupali su i njegovi istomiljenici iz redova novinara i propagandista koji su u Nemakoj gledali tvorca budueg novog svetskog poretka, nasuprot trulom i raspalom Versajskom sistemu. Za ora Peria, Milana Bania i druge, svako drugo reenje od pristajanja na stranu Osovine bilo je jednako nacionalnom samoubistvu". Po ovim pronemaki raspoloenim novinarima i publicistima, trebalo je iskoristiti priliku i prigrliti ansu koja se nudila Jugoslaviji. 81 ' Iza zavere je, po njima, stajala egoistika engleska politika, masonski krugovi i judejskokomunistiko-kapitalistike snage, koje su ile na rtvovanje srpskog naroda. Meu antifaistikim snagama koje su ustajale protiv pristupa Jugoslavije Osovini i kapitulacije pred Nemakom, nalazili su se i komunisti. Peta zemaljska konferencija KPJ, odrana u Dubravi kod Zagreba oktobra 1940. godine, ocenila je da je politika narodnog fronta
78) 19) m) S1)

Aprilski rat 1941, 1969, 897. Naa borba", 28. septembar 1941. Aprilski rat 1941, 1969, 905-6. D. Ljoti, dr Danilo Gregori, Milan Bani, dr Dimitrije Najdanovi i drugi. - Vid. B. Petranovi, N. uti, n.d., 639-671.

69

krahirala", da su komunisti duni da se zauzmu za odbranu zemlje, s tim to je rat u toku - ukljuujui i napad Italije na Grku - nastavljao da se karakterie kao imperijalistiki. Josip Broz je prvih dana decembra 1940. pisao daje grki narod uvuen u imperijalistiki rat i da nezaraeni narodi Balkana nemaju razloga da se meaju u grko-italijanski sukob koji su izazvali imperijalistiki osvajai iz oba ratujua tabora". 82 ' Za komuniste, koji su se nalazili pod direktnim ideoloko-politikim uticajem Kominterne, bilo je bitno da se prui otpor snagama faizma kako bi se Nemakoj stavili do znanja interesi SSSR-a na Balkanu. Rukovodstvo i tampa glorifikovali su SSSR i njegovu meunarodnu politiku, uzdizali do nebesa sovjetsku vojnu snagu, blagostanje u SSSR-u i u tzv. osloboenim oblastima, pod kojima su se podrazumevale one steene na osnovu tajnog sporazuma Moskve i Berlina o interesnim sferama. Rukovodstvo KPJ nije smelo bez saglasnosti Kominterne sprovesti nijednu akciju, koja je mogla makar i malo odstupati od Staljinove generalne politike u meunarodnim odnosima. Josip Broz konsultuje Izvrni komitet Kominterne polovinom 1940. o celishodnosti obaranja namesnike vlade u Jugoslaviji i obrazovanja istinske narodne vlade" (radniko-seljake vlade"), koja bi rukovodila otporom naroda ukoliko faistike zemlje podele Jugoslaviju i stvore drave pod nemakim ili italijanskim protektoratom. Rukovodsvo KPJ je pri tom raunalo na zavoenje diktature proletarijata". Vilhelm Pik, Palmiro Toljati Erkoli, Klement Gotvald i Dmitrij Manuilski su za Izvrni komitet Kominterne odbacili ovu ideju KPJ, smatrajui da ona precenjuje svoje snage, da se predloenom akcionom parolom moe izazvati opasnost od izolovanja partije i stvoriti osnov za meanje stranih imperijalista. Jednom reju, da ona previa meunarodnu situaciju stvorenu imperijalistikim ratom i stanje na Balkanu. Partija je trebalo da se suprotstavlja svim pekulacijama o pomoi Crvene armije Sovjetskog Saveza u nekoj slinoj avanturi". Kominterna je od Partije traila da u narodu, graanstvu i vojsci podrava svaku tenju za organizovanjem otpora i da pojaa aktivnost protiv kapitulantskih tendencija vladajueg reima. Tek ako bi bez otpora dolo do podele jugoslovenske drave, KPJ bi morala da organizuje otpor protiv izdaje jugoslovenske buroazije i protiv nasilnih mjera stranih imperijalistikih sila". 83 ' Komunisti su i te kako vodili rauna o direktivama koje su dolazile iz daleka, pogotovu onima koje su se ticale osetljivih meunarodnih pitanja koja su se nalazila pod strogom Staljinovom kontrolom. Instrumentalna uloga komunistikih partija, kao sekcija Kominterne, u funkciji Staljinove spoljne politike nije sporna, iako je sam nain sprovoenja ovih direktiva zavisio od uspenosti njihove primene u datim nacionalnim okolnostima i razumevanja sloenosti meunarodne
82) 83)

Proleter", oktobar - novembar - decembar 1940, br. 9 - 1 0 , lanak Sovjetski Savez sprijeio bratoubilaki rat na Balkanu". A C K S K J ( A J ) , Fond K l , 1940, neregistrovana grada.

70

situacije. Moskva je bila svesna privremenosti saveza sa Nemakom, ali je usmeravala i sprovodila nadzor nad meunarodnom sferom komunistikog delovanja, starajui se da se Hitleru ne daju u ruke argumenti da optui SSSR za krenje ugovora iz avgusta 1939. godine. Sa retorikom o imperijalistikom ratu, komunisti su istovremeno sledili direktive iz Moskve da se u Jugoslaviji obezbedi to ira antifaistika koncentracija protiv politike kapitulacije Jugoslavije pred Nemakom. Josip Broz je pred kraj 1940, preko britanskog poslanstva, nastojao da se povee i sa Srpskim kulturnim klubom. Karakteristino je da britanska diplomatija nije krajem 1940. i poetkom 1941. komuniste smatrala ozbiljnijom vojnom i politikom snagom u Jugoslaviji. Neuspeni su bili pokuaji da se prvaci KPJ poveu sa prvacima Udruene opozicije. Kontakti su uspostavljeni samo sa Dragoljubom Jovanoviem, koji se marta 1940. izdvojio iz Saveza zemljoradnika i obrazovao Narodnu seljaku stranku (NSS), ali je i prvak levih zemljoradnika pokazivao nepoverenje prema komunistima, kao ljudima sa dve otadbine" (Jugoslavija i SSSR), a na drugoj strani zbog njihove iskljuivosti u smislu neprikosnovenosti organizaciono-politikog identiteta vlastite stranke, koji se nije smeo dovoditi u pitanje. Samim tim i saradnja na osnovi iskrenih uzajamnih sporazuma bila je teko ostvariva. Jovanoviev politiki uticaj je u Srbiji bio i dosta ogranien. Malobrojna demokratska levica" sa dr Ivanom Ribarom istupala je za saradnju s komunistima, samo to je i njen uticaj meu demokratsko-antifaistikim slojevima srpskog drutva bio vie nego zanemarljiv. Komunisti su polovinom marta 1941, kada se nemaki pritisak na Jugoslaviju nalazio na vrhuncu, istupili protiv kapitulacije i za pakt o uzajamnoj pomoi sa SSSR-om. Reimska garnitura se napadala zbog politike dvolinjatva" prema SSSR-u. No i u tom kritinom trenutku komunistiko vodstvo je izjednaavalo sile Trojnog pakta i engleski imperijalistiki blok", zahtevajui da se ni jednom ni drugom bloku ne prave nikakve koncesije. Neodreena situacija u kojoj se nalazio SSSR, paktom iz 1939. povezan sa Nemakom, dok je na drugoj strani Nemaka ve decembra 1940. donela plan da napadne SSSR, to Staljinu nije moglo biti nepoznato, uticala je i na karakter poruka u kojima je bilo izvesno samo traenje oslonca na SSSR, kao vida spaavanja nezavisnosti. Radilo se o nekoj vrsti neutralnosti izmeu dva bloka, sa takom oslonca na SSSR-u. Zbog opteg raspoloenja naroda protiv pristupa Jugoslavije Trojnom paktu, naroito u srpskom narodu, te sovjetske zainteresovanosti da se Hitleru prui otpor bez ostavljanja u tom smislu kompromitujuih tragova pred Berlinom, da bi se sporazum sauvao kao Staljinova strateka zamisao da SSSR ostane van rata u toku, jugoslovenski komunisti su se nali u antifaistikom frontu jugoslovenskih snaga uoi potpisivanja Bekog protokola. U tom smislu ih je obavezivala i depea Georgija Dimitrova od 22. marta 1941. da se zauzme odluan stav protiv kapitulacije pred

71

Nemakom, podri svenarodni otpor politici ratne najezde", uz zahtevanje prijateljstva sa Sovjetskim Savezom. 84 ' Kao prvi namesnik, knez Pavle je sve konce vlasti drao u svojim rukama. Uivao je od prvog dana znaajnu podrku Britanaca. Obrazovan u Velikoj Britaniji, aristokrata po manirima, suptilan znalac umetnosti, sujetan i vlastoljubiv kao i svi Karadorevii, bio je vie nego otuen u svojoj zemlji. Vojni kor ga nije cenio jer nije poticao iz njegovih redova za razliku od kralja Aleksandra koji je delio dobro i zlo sa vojnicima, uestvovao u balkanskim i svetskom ratu, nije ni kao kralj izlazio iz vojnike uniforme. Knez Pavle je retko zalazio u unutranjost zemlje, pogotovu Srbije. Narod je bio razoaran to 28. juna 1939. nije prisustvovao proslavi na Kosovu Polju, kraj Gazimestana, povodom 550-godinjice Kosovske bitke. Slobodan Jovanovi je kneza Pavia ocenjivao kao kabinetskog oveka, zakopanog, uoptenog, zatvorenu prirodu koja se lako ne otvara, usamljenog, izolovanog, oveka koji nema kome da se poveri. Uzimao ga je kao vrlo dobrog oveka u normalno vreme, da kao diplomata sprovodi politiku jedne vlade, ali ne kao i oveka koji sam moe da vodi. 83 ' No, knez je istrajno nastavljao elju svog brata od strica, kralja Aleksandra, da ostane dosledno vladar Jugoslovena. Kralj je za ivota mislio da Pavlu izgradi stalnu rezidenciju u Zagrebu. Knez se i odmarao van Srbije, u svom dvorcu na Brdu kod Kranja. Vojska i politiari Udruene opozicije nisu mu mogli oprostiti ustupke koje je uinio prilikom stvaranja Banovine Hrvatske, ime je kohezija zemlje bila ozbiljno ugroena. Milan Stojadinovi je kneza, izgleda bez osnova, optuivao da eli da prigrabi krunu prestolonasledniku, iako je on nastojao da mu preda vlast im navri punoletstvo, septembra 1941. godine. Svojom politikom poputanja Hrvatima, a pri tome i stranac u Srbiji, knez je od protivnika bio napadan da se okruio pljevom lakeja". 8 6 ' Prihvatio je zakljuenje sporazuma 1939. teei, kao i Britanci, da iznutra ojaa Jugoslaviju, mada je davanje autonomije Hrvatima izazvalo suprotan efekat. U vreme pritiska na Jugoslaviju, novembra 1940 - marta 1941, nastojao je da se drava brani u celini, bez naputanja Slovenije i Hrvatske, nalazei da bi suprotno ponaanje znailo slom Jugoslavije kao dravne ideje i naputanje amaneta kralja Aleksandra. Nesumnjivo okrenut Britancima, knez je lavirao sa pozicija neutralnosti da ne bi izazvao drugu veliku silu, Nemaku. A kada se naao pred izborom izmeu nemakog ultimatuma i britanskog zahteva da se suprotstavi Nemakoj i njenim potencijalnim saveznicima, knez Pavle se odluio za pristup Osovini, uz koncesije koje je Nemaka uinila
84) 85) 86)

Aprilski rat 1941, 294. AJ D Jovanovi, Politike uspomene, Memoari, knj. V I , 223-230. L Kneevi, 27. mart 1941, Njujork, 1979, 123.

72

Jugoslaviji. 87 ' Knez Pavle od ranije nije krio impresioniranost Nemakom i njenom vojnom i ekonomskom organizacijom, ali su njegova oseanja bila na strani demokratskih sila. Prihvatio je nemake uslove koje neki istoriari svode na formulu tzv. prinudne neutralnosti. Ova formula je predviala pristup Jugoslavije Protokolu Trojnog pakta, ali uz uslove sadrane u tajnim notama po kojima e Nemaka potovati suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije, da vlade sila Osovine za vreme rata nee upuivati Jugoslaviji zahtev za prolaz ili prevoz trupa preko jugoslovenske dravne teritorije. Istovremeno je potvreno da e Nemaka omoguiti da Jugoslavija posle rata dobije Solun i izlazak na Egejsko more. I danas ima miljenja da bi reakcija naroda na pristup Jugoslavije Trojnom paktu bila drukija, ako bi je i bilo, da su date koncesije bile obelodanjene. Hitler je izbegao javno objavljivanje ustupaka da ne bi dolo do reakcije nezadovoljstva u Bugarskoj, Maarskoj i Rumuniji, kojima nisu date sline privilegije. Mada se ova pretpostavka ne sme zaobilaziti, izgleda nam da protivnici kapitulacije u vrhu politikog ivota i vojske, naroda pre svega, ne bi ustuknuli. Knez Pavle je podlegao pritisku, videvi da ne moe raunati na pomo Britanaca. Radilo se i o dravniku koji je nesumnjivo imao veliku koncentraciju vlasti u svojim rukama, ali istovremeno i o oveku koji nije bio sposoban za izvoenje odlunih koraka. Koristio je vlast, ali nije imao snage - to je vid slabosti psihike konstitucije - da se nosi sa njenim izazovima. Pristupajui Osovini, knez je istovremeno znao na kakvom se vulkanu nalazi. Iz toga ne treba izvlaiti zakljuak da je on sam bio upoznat sa izvoenjem neposrednog prevrata, jer za takvu tvrdnju nema ozbiljnog dokaza. Prilikom donoenja odluke knez se suoavao sa nizom nepovoljnih okolnosti: vojska nije bila sposobna da odbrani zemlju u sudaru sa najjaom i najmodernijom armijom na svetu u to vreme; knez nije bio siguran da e se Hrvati i Slovenci odupreti agresoru, ime se rizikovao raspad Jugoslavije, a nije bilo izgleda da ga Britanci podre. Knezu su Britanci jo ranije stavili do znanja da njihova flota nee ui u Jadransko more, zapravo da nee prei liniju severno od ostrva Krf. Izmeu alternativa: da zarati bez podrke Britanaca ili da kapitulira ali spasi zemlju bez rata i ugroavanja Jugoslavije, knez se odluio za drugo reenje. Poetkom marta u Berghofu Hitler je od kneza traio neodloni pristup Osovini. 88 ' Odluka o pristupu Osovini doneta je na estoj sednici Krunskog saveta, odranoj u Dvoru, 20. marta 1941. godine. Nemaka je preko svog poslanika u Beogradu, Viktora fon Herena, ultimativno
S7) 88)

R e je o nekoj vrsti vojne neutralnosti Kraljevine, a na drugoj strani zadovoljavanju Srba obeanjem Soluna posle rata. Ribentrop je obavestio Viktora fon Herena o razgovoru Firera sa knezom Pavlom u Berghofu 4. marta 1941. Od Jugoslavije se oekivalo da prie Trojnom paktu (ne i uee u ratu) i obeanje da e se Nemaka postarati da po zavretku rata Jugoslavija dobije Solun - Aprilski rat 1941, 202-203.

73

stavila do znanja Beogradu da se najdalje do 25. marta 1941. mora izjasniti, to jest pristupiti paktu. 89 ' Sa pribliavanjem raspleta, atmosfera se sve vie usijavala a knez nalazio pred saznanjem o ultimativnosti nemakog zahteva, britanske ogorenosti zbog poputanja, nezadovoljstva u svim slojevima srpskog drutva. "" - Zavera je nastajala u uslovima srpskog i jugoslovenskog drutvenog tla krajnje uzdrhtalog u uslovima starih i novih nacionalnih i politikih protivureja, krize u srpsko-hrvatskim odnosima, nezadovoljstva Srba partikularnim reavanjem nacionalnog pitanja omeavanjem samo Banovine Hrvatske, razvitkom hrvatskog nacionalistikog ekstremizma, mrnje protiv kneza Pavia koja se kupila godinama, odnosima starih politiara i mlaih ljudi, vojnih i civilnih faktora. Knez Pavle je ve godinama protiv sebe imao Udruenu opoziciju sa Acom Stanojeviem, Ljubomirom Davidoviem, Miloem Trifunoviem i Jovanom Jovanoviem. Opozicija je istupala za demokratizaciju zemlje, reenje srpskog pitanja, protiv politike faistikih sila, predstavljajui glavno antifaistiko jezgro graanske politike. Mada raspoloena protiv kneza Pavia, opozicija nije bila antimonarhistika. Uee Srpske pravoslavne crkve na strani antifaistikih snaga davalo je neku mitsku snagu kosovske rtve, opredeljenje za carstvo nebesko". Episkopi Velimirovi i Pribievi bili su u tesnoj vezi sa Anglikanskom crkvom. 90 ' Istaknuta uloga u otporu kapitulaciji pripadala je patrijarhu Gavrilu Doiu. Narodne organizacije iz Srbije i Crne Gore zasipale su SPC i njenog patrijarha depeama podrke. U depei iz Andrijevice od 22. marta 1941. stajalo je da Srpstvo stoji na braniku svoje nacije i svete crkve" i da je narod gotov poloiti svoj ivot za otadbinu i njenu slobodu". Narod Berana molio je svog duhovnog poglavara da vodi brigu o integritetu jugoslovenske otadbine. Organizacije Sumadije preklinjale su patrijarha da ne dopusti ponienje nacije. Iz Bilea je stigla poruka da su Hercegovci spremni kada budu pozvani da proliju svoju krv za slobodu i narodnu i dravnu nezavisnost. Cetinjani su sa narodnog zbora odavali priznanje patrijarhu Gavrilu i Svetosavskoj crkvi. Iz Novog Sada patrijarhu je poruivano da se na osnovu pouka drugih naroda bezuslovno sauva nacionalna ast, nezavisnost drave i sloboda. Poruka iz Podgorice je glasila da je ast iznad svega". Pljevljaci su odluku vlade da kapitulira oznaavali kao obeaenje srpskog naroda. Beograd je u Patrijarhu gledao uzdanicu srpskog naroda, a junaku smrt je oseao kao slau od kukavike predaje". 91 ' Srpski kulturni klub je bio na strani snaga koje su davale otpor kapitulaciji pred Hitlerom. Omladina ovog Kluba je sa omladinskim
89)

90) 91)

Nalog o postavljanju ultimativnog zahteva nemakom poslaniku u Beogradu podneo je Joahim fon Ribentrop 19. marta 1941. U nalogu je bilo dozvoljeno odlaganje samo 24 asa - Aprilski rat 1941, 280-281. J. Marjanovi, n.d., 24. L j . Durkovi Jaki, Uee patrijarha Gavrila i Sijiske pravoslavne crkve u dogaajima ispred i za vreme 27. marta 1941. i njihovo stradanje u toku rata, Beograd, 1 9 8 0 , 1 5 - 1 7 .

74

organizacijama demokrata, zemljoradnika, trgovake omladine Beograda, Saveza sokola obrazovala Front za odbranu otadbine. U audijenciji kod kneza Pavia, 20. marta 1941, Slobodan Jovanovi, predsednik Srpskog kulturnog kluba, stavio je do znanja knezu da se govori o mogunosti pua, zaloio se za obrazovanje koncentracione vlade i protiv potpisivanja pakta. Jovanovi je rekao knezu da je nezgodno" da Jugoslavija prilazi paktu neposredno posle govora amerikog predsednika u kome je on skoro objavio rat Nemakoj. Smatrao je, takoe, da je narod mobilisan i da e krenuti u pravcu otpora. To je", govorio je, kao kad se konj u punom trku zaustavlja i okree u suprotnom pravcu". Prema Jovanoviu, bilo je ostvareno jedinstveno nacionalno raspoloenje, od komunista do krajnje desnice, a Jugoslavija odustaje od odbrane. Iz toga mogu proizii nemiri slini onima iz vremena konkordatske krize, ali tei, jer je sada narod pod orujem. Jovanovi je Maeka smatrao izdajicom", koji je prvo izdao demokratiju, a sada izdaje i nacionalizam.92' Armijski general Duan Simovi je polovinom marta 1941. dva puta bio primljen kod kneza Pavia. Komandant vazduhoplovstva je skrenuo panju knezu na nepopularnost njegove unutranje i spoljne politike. Simovi je bio uveren da se protiv Nemaca moe voditi samo gerilski rat i da se mora ponoviti Solunski front. Knezu je ukazao da jedva dri svoje oficire pod kontrolom i da se moe desiti, u sluaju nepovoljnog obrta stvari i pogrenih odluka, da avijatiari prvo bombarduju Komandu vazduhoplovstva, potom Generaltab i ministarstva, pa i Beli dvor. 93 ' Protiv faistikih tendencija u Jugoslaviji istupali su i masoni, koji su avgusta 1940. raspustili svoju organizaciju. Na strani protivnika Osovine eksponiralo se i Udruenje rezervnih oficira, sa Vladetom Bogdanoviem kao predsednikom. Knez je najzad morao da se suoi i sa krizom svoje vlade, kao pretposlednjim adutom protivnika pristupa Trojnom paktu. Ministri Cvetkovieve vlade - dr Branko ubrilovi, Sran Budisavljevi i prof. Mihailo Konstantinovi - dali su 21. marta 1941. ostavku na svoje ministarske dunosti, nezadovoljni pristupanjem Jugoslavije Osovini. 94 '

Prevrat 27. marta - izraz narodne volje

Zbog pristupa Jugoslavije Protokolu Trojnog pakta dolo je do demonstracija antifaistikih snaga irom Srbije, Vojvodine, Crne Gore, Dalmacije, Slovenije, Makedonije, iji je epicentar bio u srpskom prostoru. Nosioci ovih demonstracija su patrioti raznih politikih orijentacija, komunisti, monarhisti, svetena lica i uticajni episkopi Srpske pravoslavne crkve, pojedini oficiri i vojnici u nekim garnizonima.
92) 93) 94)

A J , D. Jovanovi, Politike uspomene, knj. V I , 223-230. A V I I , Memoari D. Simovia II, rukopis, 14; V. Terzi, n.d., 1, 410-411. B. Petranovi, N. uti, n.d., 236.

75

Na vest o pristupu Kraljevine Protokolu Trojnog pakta u Beu, u dvorcu Belvedere", zapreteno nezadovoljstvo kneevom kapitulacijom poelo je naglo da izbija meu snagama nespremnim da se pomire sa ovim inom. Demonstracije su izbile u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu, apcu, aku, Jagodini (Svetozarevu), Kuevu, Vranju, Vlasotincima, Vrcu, Cetinju, Podgorici, Nikiu, Kotoru, Valjevu, Rumi i mnogim drugim gradovima Srbije, Crne Gore, Vojvodine, u Sarajevu, Skoplju, Splitu, Ljubljani. Nezadovoljstvo kneevom politikom kapitulacije nalo je izraz i u bekstvu tri oficira Kraljeve garde u Grku, gde se naao i Vjeeslav Vilder. 95) Prve demonstracije izbile su 24. marta uvee, na vest da se priprema zakljuenje pakta. 96 ' S obzirom na dosledan antinemaki stav patrijarha Gavrila, u Beogradu se proula vest da patrijarh organizuje pohod na Beograd. Komunisti su poeli da demonstriraju 25. marta 1941, nastavljajui demonstracije i narednog dana. U demonstracijama su se isticali beogradski studenti i aci. Izvikavane su parole: Bolje rat nego pakt", Bolje smrt nego ropstvo", Dole izdajnici", Dole Hitler", Dole pakt s Nemakom", ivela sloboda". aci su bojkotovali nastavu. Policija i andarmerija nisu uspevale da razbiju demonstrante. im bi andarmi krenuli, demonstranti bi zape vali himnu, primoravajui uvare reda da stanu u stav mirno. Raznorodnost demonstranata po svom politikom sastavu otkrivale su parole. Pred konakom episkopa Nikolaja Velimirovia manifestovao je narod Kraljeva. Stav episkopa bio je sadran u reima da ono to su primili 16 ljudi ne prima 16 miliona". U Jagodini su demonstrirali leviari", predvoeni Bokom uriiem, advokatskim pripravnikom.97' Sa parolama protiv Hitlera i Nemake, ule su se patriotske i nacionalne pesme, klicalo kralju i dinastiji, Jugoslaviji, vojsci. U Kragujevcu su se uli povici protiv ciganske vlade", pri emu se aludiralo na Dragiu Cvetkovia, politiara kojemu su vodei ljudi opozicije osporavali svaku legitimnost i politiki ugled. Sa radnicima u Smederevskoj Palanci demonstrirali su i uenici. Demonstranti su nosili jugoslovenske zastave. aci i studenti, mahom Srbi i Crnogorci, demonstrirali su u Skoplju, napadajui izdajnike (Vuka Brankovia). 98 ' Demonstracije aka su se u Skoplju razbijale u grupe sa po 200 lica, koje su se s vremenom na vreme sastajale na pojedinim takama grada. Zavisno od politikog raspoloenja, grupa aka - demonstranata klicala je u Sarajevu kralju, Rusiji" ili uzvikivala suprotnu parolu - dole Rusija". 9 9 ' U varoima u kojima je bio pijani dan demonstrantima su se pridruivali seljaci. U Valjevu je demonstrirala grupa radnika iz fabrike Vistad". U izvorima se pominju seljaci iz sela Vievca, sreza lepenikog, koji su
Z. Vukovi, Seanja iz rata, London, 1980, 52-53. A V I I , K - 1 2 , B r . reg. 44/4-1; B. Petranovi, N. Zuti, n.d., 261. Isto, K - 1 2 , B r . reg. 45/4-1; B. Petranovi, N. uti 261. 9 8 ) Isto, B r . reg. 37/4-1. "> Isto, B r . reg. 38/4-1.
95) 96) 97)

76

doli u Rau Kragujevaku i manifestovali kralju i dravi.100) U Sarajevu je jedna grupa bogoslova u okviru akih i demonstracija drugih graana manifestovala za Srpstvo i Slovenstvo". 101) Prilikom demonstracija u vojvoanskim varoima, gde su iveli folksdojeri, nisu se mogli izbei napadi na pripadnike manjine koji su se agresivno ili provokativno drali pred demonstrantima.102) Sa acima viih razreda srednjih kola manifestovali su i Sokoli". Meu demonstrantima u Vojvodini bilo je i seljaka, Srba i Hrvata.103-1 Policijski i andarmerijski izvetaji skreu panju na demonstrante iz redova leviara" (komunista), koji su iskoritavali priliku da u patriotskom okviru demonstracija izviknu parole u slavu ,,Rusije"i saveza s njom, te protiv Hitlera i Musolinija.1041 andarmerija i policija su u vreme demonstracija u Beogradu i gradovima gde su zemlje Osovine imale poslanstva, odnosno konzulate, obezbeivale diplomatska predstavnitva od ogorenih demonstranata, koji su uzvikivali parole protiv Hitlera. Rezervni oficiri i vojni obveznici, naroito iz redova radnika, koje je potpisivanje Pakta zateklo na slubi ili odsluenju vojne obaveze u Knjaevakom garnizonu, na teritoriji Timoke divizijske oblasti, izali su u sastavu jedne ete iz kasarni i zauzeli potu, optinu i sresko naelstvo. Na elu pobunjene ete nalazio se kapetan II klase Boidar Miti. Na gradskom trgu govorio je Dimitrije Todorovi Kaplar, vodei komunista, a zatim kapetan Miti, pozivajui ostale oficire i vojnike da im se pridrue. Na intervenciju komandanta Timoke divizije eta se vratila u kasarnu, ali kapetan Miti nije pristao da preda oruje. Tom prilikom uhapeno je nekoliko levo orijentisanih rezervnih oficira i vojnika. Na vest o njihovom hapenju, kapetan Miti je pozvao etu da ponovo izae iz kruga kasarne, ali se ona podelila: jedan deo je ostao u kasarni, a drugi, sa kapetanom Mitiem, preao je Timok i uputio prema selu Buju. U tom delu ete bilo je dosta radnika iz Knjaevca koji su tokom zime bili pozvani na vebu. 105 ' U Beogradu su uoi potpisivanja Pakta rasturani leci u kojima se vladi prebacivalo izdajstvo i otvoreno pozivalo na ustanak. Vlasti u prestonici oekivale su vee demonstracije, a u gradu je za 25. mart nareena vojna pripravnost. Sve ove mere predostronosti nisu mnogo pomagale, jer je atmosfera bila vie nego eksplozivna. Meu stanovnitvom mesecima se stvarala klima protiv kapitulacije i njenih nosilaca iz kruga namesnikog reima. Rukovodstvo KPJ je polovinom marta 1941. pozvalo radnike i seljake, oficire i podoficire da istraju u borbi protiv kapitulacije reima, faizma, njemakih imperijalistikih osvajaa", te da narodima Jugoslavije preti strana opasnost" da zemlja bude
1001 101) 102) 103) 104) 105)

Isto, Isto, Isto, Isto. Isto, VII,

B r . reg. 50/4-1. B r . reg. 49/4-1. B r . reg. 50/4-2. B r . reg. 50/4-3. Aprilski rat 1941, 1987, 265.

77

uvuena u rat, na emu rade engleski agenti". U diplomatskim i politikim krugovima prestonice ve danima se govorilo o mogunosti svrgavanja kneza i vlade. Proteklih godina bilo je, takoe, pokuaja da se izvede pu i smeni nepopularna vlada. U uzavreloj situaciji mogli su se oekivati razni obrti. Kao to esto biva u mutnim vremenima, svi su neto oekivali, a niko se na pretnje nije obazirao, iako su organi reda preduzimali preventivne mere. Prigueno vrenje naroito se osealo u vojsci, koja mada formalno van politike i te kako je doivljavala dogaaje koji su odluivali sudbinu Jugoslavije, pitanje mira ili rata, kapitulacije ili otpora, priklanjanja na stranu demokratskih sila ili sila faizma, prihvatanja koncesija Osovine ili suprotstavljanja agresivnoj nemakoj politici. Defetistika komponenta naroito je zahvatila svest viih oficira i generala posle kapitulacije Francuske, ali ipak nije uspela da razori patriotizam i rodoljublje, naroito mlaeg stareinskog sastava Jugoslovenske vojske. Duh samopouzdanja preteno je izvlaen iz uspeha srpske vojske u prvom svetskom ratu, kada su se srpski komandni kadar i boraka snaga proslavili u sukobima sa armijama feldmarala Pooreka 1914. i feldmarala fon Makenzena 1915. koji je doveden sa delom nemakih snaga na srpski front, poto su Centralne sile prethodno osigurale da u rat na njihovoj strani ue i Bugarska, sa zadatkom presecanja izvlaenja srpske vojske junim pravcem, prema Grkoj i Egejskom moru. Rodoljubive narodne pesme koje su pevali vojni obveznici marta 1941. govore o visokom borbenom moralu, ak lakomislenom samopouzdanju, jer se Hitleru proricalo da e zaglaviti u ratu protiv Jugoslavije, uzdizala slava Kumanova i Cera, mo Srbinova u odbrani Otadbine. ' Zaboravljalo se za as da Jugoslovenska vojska nije bila Srpska vojska iz prvog svetskog rata i da je kralj Aleksandar za ivota sklonio zastave Srpske vojske u muzej, da je u njoj sluilo na hiljade oficira nesrpske narodnosti; da je vojska tehniki bila nespremna, a zemlja razorena dugotrajnom krizom i nacionalnim sukobima dovedena na rub propasti, u komandnom kadru zahvaena nevericom u borbenu mo i mogunost otpora Vermahtu, razjedena sumnjama o tome kako e se u ratu drati nesrpski narodi i nacionalne manjine, da li se moe odbraniti severozapadni deo Jugoslavije - Slovenija i Hrvatska, i nije li to ve bio znak raspadanja drave. Patriotsko raspoloenje mlaeg oficirskog sastava, Srba i stareina jugoslovenske orijentacije, u svim rodovima oruja je bilo zavidno, iako ispunjeno ozlojeenou na politiku vlade i kneza Pavia. Armijski vrh nije mogao oprostiti knezu Pavlu stvaranje hrvatskog corpus separatuma" 1939, ime je, po njegovom miljenju, znaajno opala odbrambena mo zemlje. Nezadovoljstvo dela oficira izraeno je stvaranjem tajnih grupa po garnizonima, iji sastav i delatnost, politike namere i radijus uticaja u nas jo nisu ispitani. O tim grupama irom garnizona govori
'
l06)

B. Petranovi, N. uti, n.d., 254.

78

i Vinston eril u svojim memoarima. 107 ' Centar otpora kapitulaciji pred Nemakom nalazio se u snagama vazduhoplovstva, delimino u Kraljevoj gardi i u nekim jedinicama beogradskog garnizona. Zavera je nesumnjivo postojala i na njenom elu su se nalazili armijski general Duan Simovi, komandant vazduhoplovstva, i njegov pomonik brigadni general Borivoje Mirkovi; jedan kao reprezentativni predstavnik vojske posle izvoenja i uspeha zavere, drugi kao njen operativni izvrilac. Organizatori prevrata uviali su da se mehanizam zavere mora aktivirati to pre, jer je opte uzbuenje u narodu doseglo vrhunac, posebno u prestonici. Odluku o prevratu u noi 26/27. marta doneo je general Simovi. Meutim, rano se otvorilo pitanje da li je Simovi ili Mirkovi bio dua ruenja kneza Pavia i njegove vlade, sa dovoenjem na presto maloletnog kralja Petra II. Po naem miljenju, Simovi je bio izrazito najistaknutija figura meu oficirima - zaverenicima, istiui se od ranije antinemakom politikom; zagovarao je Solunski front i na Ruzveltovog izaslanika pukovnika Donovena ostavio izvanredan utisak svojom nepokolebljivom odlunou suprotstavljanja kapitulaciji pred Nemakom. U prethodnom periodu Simovi je stajao u centru otpora, 0 emu govore njegove intervencije kod kneza, Dragie Cvetkovia, kod ministra vojske i mornarice generala Petra Peia, kod naelnika Glavnog generaltaba generala Petra Koia i kod Srana Budisavljevia, prvaka SDS i lana Cvetkovi - Maekove vlade; Simovi je na svoju stranu privukao Boidara Maksimovia i Dragutina Ikonia; general je vodio pregovore s verskim predstavnicima SPC - patrijarhom Gavrilom i episkopom Nikolajem Velimiroviem. U dravno-vojnom i politiko-verskom vrhu drave Simovi je bio nepomirljivi protivnik podleganja Osovini. Kao general od ugleda i uticaja, stojei na elu elitnog roda vojske - vazduhoplovstva, Simovi je mogao povezivati oficire nie po inu, pregovarati sa drugom stranom, pa i uticati svojim autoritetom u raspletu na nove vlasti, spoljnopolitiku orijentaciju Jugoslavije i njeno meunarodno predstavljanje, komandu nad vojskom. Simovi navodi da je generalu Mirkoviu doveo majora ivana Kneevia, kao vezu sa Kraljevom gardom, te uputio vie oficira - ora Stanojlovia, iku Radojiia i Vasu Milica. 108 ' Plan prevrata izradio je Simovi, prema linom kazivanju, 109 ' a sproveo general Mirkovi, stojei na elu udara sve dok se general Simovi nije u zoru 27. marta naao u zgradi Ministarstva vojske i mornarice, gde se nalazio centar 1 glavni tab akcije.
107

' eril pie da je briljivo planiran revolucionarni udar" u malom krugu oficira oko D. Simovia. Za vou pobune uzima Boru Mirkovia, kome su, izmeu mnogih stotina rodoljuba, pomagali major Zivan Kneevi i brat mu Radoje. Mrea se irila iz Beograda do glavnih garnizona u zemlji - Zagreba, Skoplja i Sarajeva". - V. eril, Drugi svetski rat, tom III, Beograd, 147-8. io) A v i i , Memoari Duana Simovia, II deo, III odeljak, 256-262; B. Petranovi, N. uti, n.d., 349-350. 109) B. Petranovi, N. uti, n.d., 351-2.

79

Prevrat je izveden smiljeno, sistematski, beskrvno, ako se izuzme otpor jednog andarma, sluajne rtve. Pre svega, izbegnut je sukob sa snagama u vojsci koje su bile verne knezu Pavlu, koji se u noi 26/27. marta nalazio na putu za Sloveniju. Knez je u Zagrebu 27. marta odbio Mae kove savete da sa IV armijom krene na puiste u Beograd. 110 ' Zemunska grupa, pod komandom generala Borivoja Mirkovia i pukovnika Dragutina Savia, naelnika taba Komande vazduhoplovstva, izvela je, sa peadijskim snagama iz Zemuna, posedanje mosta na Savi i uspostavila punu kontrolu izmeu Beograda i Zemuna. Komandu nad svim snagama vazduhoplovstva primio je pukovnik Dragutin Savi. Vazduhoplovni pukovnik Stjepan Burazovi zauzeo je sa svojim odeljenjem Upravu grada Beograda i stavio pod svoju kontrolu prestonike policijske snage. Generaltabni potpukovnik Miodrag Lazi zauzeo je zgradu glavne telefonske centrale, pote i telegrafa. Vojska je zauzela i radio-stanicu u Beogradu, sa postrojenjima u Rakovici i Makiu. Dva bataljona Kraljeve garde, sa potpukovnikom Stojanom Zdravkoviem, opkolila su dvor na Dedinju. Trei bataljon Kraljeve garde, pod komandom majora Zivana Kneevia, zauzeo je zgrade Predsednitva vlade i glavnih ministarstava, Glavnog generaltaba i Komande Beograda, posedajui istovremeno raskrsnice glavnih ulica: Kralja Milana, Kneza Miloa i Nemanjine kod Slavije i Londona, Terazije. Peadijski major Danilo Zobenica je sa bataljonom bornih kola poseo deo Dvora na Dedinju, a drugim delom zauzeo poziciju u gradu, na raskrsnicama Kralja Milana, Miloeve i Nemanjine ulice. Jedna baterija artiljerijskog puka zatvorila je prilaze Beogradu od strane Banjice i Avale. ' Kralj nije bio u toku dogaaja vezanih za prevrat, tako da je njegov navodni proglas narodu preko Radio-Beograda proitao marinski oficir Jakov Jovovi, koji je imao glas slian glasu kralja Petra II. 1 1 2 ' Prevremeno dovoenje na presto kralja Petra II pre punoletstva predstavljalo je drugu reviziju Oktroisanog ustava posle stvaranja Banovine Hrvatske. Knez Pavle je, po povratku iz Zagreba, abdicirao i pod zatitom jugoslovenskih oficira napustio istog dana tlo Jugoslavije, preavi u Grku, gde su ga prihvatili Britanci, koji e ga internirati u Keniju, gde je boravio sve vreme rata. 113 ' Zaverenici su izdali proglas u ime Kralja Petra II, koji je on naknadno potpisao. Kralj je stavljao do znanja Srbima, Hrvatima i Slovencima da je u ovom tekom trenutku za na narod" odluio da uzme u svoje ruke kraljevsku vlast. Pozivao je sve Srbe, Hrvate i Slovence da se okupe oko prestola. Narod je obaveten da vojska i mornarica ve izvravaju njegova nareenja, da su namesnici dali ostavke i da je mandat za sastav nove vlade poveren armijskom generalu Duanu Simoviu.
110) m) 112) 113)

V. Terzi, n.d., kn]. 1, 471. B . Petranovi, N . Zuti, n.d., 350. Isto, 89. Kneginja Olga je preko engleskog dvora uzaludno pokuavala da knez iz zdravstvenih razloga promeni boravite (pree u Johanesburg u Junoafrikoj uniji).

80

Prevrat je oduevljeno primljen u Beogradu i drugim gradovima Jugoslavije, sem u Zagrebu gde se smena vlasti nije ni osetila.Kralj i nova vlada mogli su se osloniti na sav srpski narod, na politike organizacije jugoslovenske i srpske orijentacije, na Srpsku pravoslavnu crkvu, organizaciju Sokola, na omladinske organizacije i grupe. Arhiepiskop peki, mitropolit beogradsko-karlovaki, Patrijarh srpski Gavrilo Doi sa Svetim arhijerejskim sinodom Srpske pravoslavne crkve odluno je istupao protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu u razgovorima sa knezom-namesnikom u Belom dvoru 20. i 23. marta 1941. godine, pozivajui se na tradiciju, glas u svetu, obavezu prema rtvama datim za jugoslovensku dravu. Patrijarh je smatrao da bi svaka suprotna politika u javnom mnjenju bila prihvaena kao bomba" koja bi mogla izazvati eksploziju u zemlji. Jedan od namesnika, Radenko Stankovi, uoi 27. marta protestovao je zbog patrijarhovog dranja, upuujui ak pretnje na adresu poglavara Srpske pravoslavne c r k v e . ' Sveti arhijerejski sabor SPC, odran u Beogradu u patrijarijskom dvoru, pod predsednitvom patrijarha Gavrila, 27. marta 1941. na svom vanrednom zasedanju pozdravio je dogaaje vezane za smenu na vrhu vlasti i kralja Petra II, izraavajui uverenje da e on uspeno povesti u budunost na brod" i da e se na njemu visoko leprati zastava slave", poeleo slogu naroda pod slavnim ezlom Karaorevia. 115 ' Patrijarh je zaduen od Svetog arhijerejskog sabora da preko radija objavi svetenstvu i narodu poruku Sabora, koja je polazila od toga da se narod 27. marta 1941. privoleo carstvu nebeskom, to jest carstvu Boije istine i pravde, narodne sloge i slobode. Taj veni ideal, noen u srcima svih Srba i Srpkinja, uvan i razgorevan u svetilitima naih pravoslavnih hramova, ispisan na naim narodnim krstaima barjacima, jutros je osvanuo ist i svetao kao sunce, oien i opran od praine navejane na nj i od svake mrlje..." Patrijarh je pozivao da svi poboni i sloni, svi kao jedan ovek, vrimo svoju dunost ispunjeni potovanjem prema vlastima i vojnim i graanskim.116' Za patrijarha Gavrila 27. mart 1941. je imao znaaj Vidovdana 28. juna 1389. godine i jula 1914. godine. Ceremonija uvoenja u vlast kralja Petra II obavljena je 28. marta 1941. polaganjem zakletve, a povodom njegovog stupanja na presto u Sabornoj crkvi u Beogradu i svima bogomoljama odrano je sveano blagodarenje. im je svet u jutarnjim asovima video tenkove i vojsku pod lemovima na ulicama Beograda, poele su spontane manifestacije kralju i vojsci. Poelo je kod Oficirskog doma. Od ugla do ugla, od kue do kue, pronela se vest da je kralj Petar II preuzeo vladarsku dunost", a na ulice prestonice pohrlile su hiljade ljudi da bi dali izraz svome oduevljenju. Na balkonima i prozorima kua zaleprale su se
114) 115) 116)

Dr Lj. Durkovi Jaki, n.d., 13-15. V. Terzi, n.d., 1, 477-8. Isto.

81

zastave, pojavile slike kralja Petra II; izala su vanredna izdanja listova sa najnovijim vestima. Najvea masa sveta nala se u neposrednom centru grada, na Terazijama, ali su se nepregledne povorke s periferije slivale ka glavnim arterijama grada. Najvie se klicalo kralju i narodnoj vojsci. Omladina je kitila cveem vojsku i nosila na rukama oficire. Mladi major obratio se graanima kod Narodnog pozorita sa brao i sestre", traei od naroda da se u miru razie. Reka naroda je tek narastala; manifestacije su zapravo poinjale. U nepreglednoj masi nali su se ljudi svih politikih boja, sem malobrojnih graana koji su podravali smenjeni reim ili pronemaku orijentaciju. Komunisti nisu znali za prevrat niti u njemu uestvovali, ali su se ukljuili u manifestacije kojima su tokom dana sve vie davali svoj ton. Odjekivale su parole: ivela narodna vlada", Zivela narodna vojska", Vojska s narodom", Traimo demokratska narodna prava", Amnestija za politike osuenike". Spontano su se redali govornici, istupajui sa zidova, postolja spomenika, sa improvizovanih govornica i kamiona, s ramena pojedinih graana. Novinski izvetaji pokazuju putanju manifestanata; ulicom Kraljice Marije, prema Tehnikom fakultetu, Kralja Aleksandra ulicom, zatim ulicom Jovana Ristia, gde se masa zaustavila pred poslanstvom SSSR-a i tu manifestovala, bezuspeno pokuavajui da izazove sovjetske diplomate ne bi li se pojavili. ta vie, prozori su bili zatvoreni i saloni sputeni. Za sovjetske diplomate bilo je rizino da se javno izjanjavaju o dogaaju koji je poremetio planove Treeg rajha, izazvao moralni udarac Hitleru na vrhuncu njegove moi i to pobednikoj vojnoj sili koja je bacila na kolena Poljsku i Francusku, potisnula Englesku sa severa kontinenta; tim pre, to je Sovjetska Rusija bila u ugovornim odnosima sa Nemakom. Na trgu Slavija govorili su predstavnici omladine, radnika i dr Dragoljub Jovanovi, generalni sekretar Narodne seljake stranke. Sa Slavije povorka je krenula Hartvigovom ulicom (danas Beogradskom), ulivajui se u ulicu Kralja Aleksandra (danas Bulevar revolucije) i zastala pred spomenikom Vuka Karadia, gde je -palo" nekoliko vatrenih govora. Dinamini karakter manifestacijama sve vie su davali komunisti i lanovi SKOJ-a. Pojedini istaknuti komunisti javno su govorili, iako je to po partijskim normama bilo zabranjeno, ime su se praktino prvi put posle 1921. godine polulegalizovali. Pred spomenikom Vuku Karadiu govorio je i Sima Miloevi, profesor Univerziteta. Povorka je zatim skrenula opet u ulicu Kraljice Marije i produila prema fabrici Vlade Ilica, gde su manifestantima prili radnici. Komunisti su se ukljuili u manifestacije oko 10,30, dajui im svoje obeleje. Najee komunistike parole u manifestacijama su bile: Savez sa Rusijom", Beograd - Moskva", Branit emo zemlju", Dole Hitler", Dole faizam", Hoemo narodnu vladu", Raspustite koncentracione logore". Svetozar Vukmanovi je govorio pred Tehnikim fakultetom, a na Slaviji - po Dilasovoj instrukciji - u ime KPJ. Miting na Slaviji prevaziao je sva oekivanja, jer je na njemu uestvo-

82

vaio oko 100.000 ljudi. Na raznim takama Beograda govorili su prvaci KPJ: Spasenija Cana Babovi, Rade Konar, Ivo Lola Ribar. Komunisti su sa periferije pokretali manje grupe demonstranata koje su na putu do Bajlonijeve pijace znale narasti na 50.000 ljudi. 117)Komunistiki leci prekrili su Beograd. Komunistike demonstracije su, na osnovu nove direktive Kominterne od 29. marta - da se prekinu istupanja protiv vlade - obustavljene. Glavne ulice u centru bile su zakrene oduevljenim narodom (Knez Mihailova, Poenkareva), koji je pozdravljao vojsku pod lemovima i noevima na pukama, zaduenu da uva red. Predgraa Beograda su bila sveano okiena i u prazninom raspoloenju. 118 ' Antifaistiki tutanj Beograda ula je toga dana cela Jugoslavija, Evropa i svet. Nije trebalo biti dalekovid pa znati da Hitler nee bez reakcije odbolovati straan amar koji mu je bio zadat u Beogradu, neposredno posle sveanosti u dvorcu Belvedere", ali narod se u patriotskom ushienju nije obazirao na mogue posledice. Ono to je do tada radila vlada Cvetkovia bilo je suprotno volji naroda, dok je prevrat bio izlaz koji je odgovarao njegovom raspoloenju. Te zore progovorila je snaga i svest naega naroda", isticalo se u Proglasu Saveta patriotskih, srpskih kulturnih i privrednih organizacija i ustanova za vladu narodnog poverenja", koji su potpisali predsednici: dr Vladimir orovi, dr Vladimir Belaji, dr Vladimir orevi i drugi.119' Narodnim uiteljima i uiteljicama obratilo se i Jugoslo vensko uiteljsko udruenje. U Ratnikom domu u Beogradu Sredinja uprava udruenja rezervnih oficira i ratnika primila je dunost, sa koje je 22. marta 1941. bila nezakonito uklonjena. Na manifestacionom zboru Udruenja, koji je otvorio in. Nikodije Bogdanovi, pozdravljen je dolazak na presto kralja Petra II Karaorevia. Beogradskim ulicama manifestovali su i Sokoli kojima su se pridruili etnici, kliui kralju, vojsci, Jugoslaviji i sokolstvu. Oduevljenje je zahvatilo i gradove Crne Gore. Na Cetinju i drugim gradovima Crne Gore na ulice su izali svi: i stari i mladi, ensko i muko, seljaci, inovnici i radnici. Crnogorac ne moe da ne izrazi svoje zadovoljstvo ako ne bi pucao iz puke ili revolvera. Za to se na sve strane uju pucnji koji oglaavaju veliku narodnu radost." 120 ' acima kotorske gimnazije obratio se pukovnik Savo Orovi, komandant Bokokotorskog puka, s reima da je sudbina na strani Jugoslavije, jer je s njom velika slovenska Rusija". Manifestacijama su prekriveni gradovi i varoi Vojvodine. Masa sveta, koliku Novi Sad nikada do tada nije video, svrstala se pred spomenikom Svetozaru Miletiu, dok su muzike intonirale dravnu
8 12U)

B. Petranovi, N. uti, n.d., 423. ,Politika", 28. mart 1941. Z. Kneevi, n . d . v 3 7 3 . B. Petranovi, N.Zuti, n.d., 427.

83

himnu i nacionalne pesme. Prilikom prolaska povorke pored taba prve armijske oblasti oduevljeno je aklamirano kralju Petru. Na elu povorke Novosadana nalazio se predsednik Matice srpske i jedan od prvaka Samostalne demokratske stranke, dr Aleksandar Mo. 121 ' Vojska je oduevljeno pozdravljena i u Splitu, prilikom obilaska grada; uvee 27. marta prireena je vojnika bakljada. Kraljevo stupanje na presto pozdravljeno je i u Ljubljani, Sarajevu, Skoplju. 122 ' Dragoljub Jovanovi e kasnije oceniti 27. mart kao trei srpski ustanak. Srbi su se tog dana listom pobunili i na dui im je laknulo kad su pred svetom rekli: bolje rat nego pakt". Voe zapadnih demokratija - Vinston eril i Franklin Ruzvelt patetino su pozdravili beogradski prevrat. eril je poruivao da je Jugoslavija ponovo nala svoju duu.123' Svetska tampa demokratskih i neutralnih drava govorila je u zanosu o prevratu u Beogradu. Moglo se proitati da je u Beogradu izvren prevrat u zoru, pisalo se o beogradskom proleu, pozdravljana je beogradska revolucija"; da se Beograd otresao ministara koji su stavili na kocku ast Jugoslavije; da je Hitler doiveo najvei diplomatski neuspeh, a jugoslovenski narod" pokazao dostojan svoje prolosti. Isticala se neocenjiva vrednost promena u Jugoslaviji: da je 27. mart jedan od najznaajnijih dana u istoriji slobodnih ljudi; Srbi su oni koji su pokrenuli talase nezadovoljstva; radilo se o narodu koji se nije dao uplaiti niti podlegnuti Hitlerovim trikovima. 124 ' Prevrat u Beogradu davao je podstrek i borcima pokreta otpora u zemljama okupirane Evrope, u Francuskoj, Poljskoj i drugim zemljama. Nasuprot ovoj lavini vesti i interesovanja za ono to se zbilo u balkanskoj prestonici, u nemakim i italijanskim novinama prvo je stajalo da situacija ostaje mutna, dok nije poelo drvlje i kamenje" na vladu u Beogradu zbog zlostavljanja nemakih diplomata i graana, napada na nemake ustanove, uvreda koje su se inile Treem rajhu. 125 ' tampa Osovine je sve vie naglaavala razliit stav prema 27. martu jugoslovenskih naroda, pre svega Srba i Hrvata, ime je nagovetavala politiku razdvajanja putem produbljivanja suprotnosti, radi njihovog korienja prilikom predstojeeg slamanja Jugoslavije. 126 ' Zagreb nije manifestovao 27. marta 1941. godine, ako se izuzme jedna grupa manifestanata koja je narednog dana istupila na ulicama grada, sastavljena - po policijskom izvetaju - od leviara" , 127 ' Nijednoj
122

Politika", 28. mart 1941. Isto; Obzor", 28 oujak 1941; A J , 38 - 8 - 33. ' Vest iz Beograda za erila je bila bar jedan opipljiv rezultat naih oajnikih napora da se na Balkanu obrazuje savezniki front i sprei da ne padne sve komad po komad pod Hitlerovu vlast" - Govor pred Centralnim savetom Konzervativne stranke, V. eril, n.d., 3, 153, 124) B. Petranovi, N. Zuti, n.d., 446-6. 125> Isto, 471-2, 474. 126) Isto, 457. 127) Isto, 388-9.
121)

84

struji hrvatske politike, sem onim najzvaninijim faktorima koji su se u skladu sa uobiajenom procedurom i ceremonijalom morali izjanjavati o promeni do koje je dolo u Beogradu, nije odgovarao 27-martovski prevrat. Maek se bojao da izlazak vojske na scenu ne ugrozi sporazum o Banovini Hrvatskoj, a faistiko-separatistike struje u sutini su bile protiv svih vidova jugoslovenstva i odranja Jugoslavije. Sem toga, beogradski dogaaji ugroavali su interese Osovine. Prevrat koji se zbio u Beogradu primio je intimno s indignacijom nadbiskup zagrebaki Alojzije Stepinac. Za nadbiskupa je u pitanju bio dravni udar iz kojeg probija injenica da su Srbi i Hrvati dva svijeta koji se nikada nee ujediniti dok je jedan od njih u ivotu. Duh bizantizma je neto tako grozno daje Svemogui, a Sveznajui bog u stanju parirati intrigama i podvalama tih ljudi. Za nas je to neto nepojmljivo, da se ugovori i obaveze kidaju bez ikakvih skrupula". Za Stepinca, 27. marta 1941. na ulicama Beograda nije bilo nijednog potenog oveka, ve je delovala samo razularena masa eljna krvi, uitaka i para". I opet: Sve u svemu Hrvati i Srbi dva su svijeta, sjeverni i juni pol koji se nikada nee pribliiti, osim udom bojim. Shizma je najvee prokletstvo Evrope, skoro vee nego protestantizam. Tu nema morala, nema naela, nema istine, nema pravde, nema potenja." 128 ' esto se raspravljalo, polemisalo i licitiralo je li 27. mart srpski ili jugoslovenski. U centru otpora nesumnjivo je bio srpski narod, koji je izvrilac prevrata u krajnjoj liniji. Berlin je doiveo prevrat kao zavereniki in srpskih oficira i akt srpskog naroda koji se suprotstavio 1941, kao i 1914. godine. Iz svih naknadnih reakcija Hitlera i drugih ustanova i komandi Treeg rajha nije teko uoiti da se dogaaj tretira kao srpski. ak je i operacija bombardovanja Beograda dobila simbolinu ifru - Kazna", jer se svodila na Hitlerovu osvetu slobodarskom Beogradu. Napadajui Jugoslaviju, Nemaka je sasvim drukija merila imala prema srpskom narodu i nesrpskim narodima, na ta je najveim delom uticalo nemako razumevanje prevrata kao izrazito srpskog ina. Prevrat od 27. marta je bio u duhu i izraz tradicija srpske istorije. Jugoslo vensku dimenziju dogaaju daju neke druge injenice: re je o smeni vlasti u Kraljevini Jugoslaviji, prevratu protiv reima koji je u ime Kraljevine Jugoslavije zakljuio jedan meunarodni akt, a tako su ga doivljavali i savezniki faktori. Jugoslovensko obeleje 27. martu daje i podrka nekih organizacija prevratu, koje su nominalno bile jugoslovenske ili rasprostranjene na svoj teritoriji Jugoslavije, a pre svega antifaistiko istupanje komunista koji su bili izrazito jugoslovenska partija u ilegalnosti. Iako su najvee demonstracije, odnosno manifestacije odrane u gradovima Srbije, Crne Gore i Vojvodine, one su bile organizovane i u Splitu, Ljubljani, Sarajevu, Skoplju.
128)

A J , Poslanstvo pri Vatikanu, Dnevnik Stepinca, knj. I V , 172-173; B. Petranovi, N. uti, n.d.. 672.

Vlada Duana Simovia i pitanje otpora

Nova vlada obrazovana je pod predsednitvom Duana Simovia, a u njoj su se, u svojstvu potpredsednika, nalazili Vlatko Maek i Slobodan Jovanovi, a kao lanovi Bogoljub Jevti, Fran Kulovec, Momilo Nini, Milo Trifunovi^ Milan Grol, Miha Krek, Dafer Kulenovi, Baria Smoljan, Juraj Sutej, Ivan Andres, Josip Torbar, Sran Budisavljevi, Branko ubrilovi, Milan Gavrilovi, Bogoljub Ili, Jovan Banjanin, Marko Dakovi, Sava Kosanovi, Boidar Markovi. U odnosu na oborenu vladu Cvetkovia, u novoj vladi se nalo osam ministara iz prethodne vlade: Maek, utej, Andres, Torbar, Smoljan, Kulovec, Krek i Kulenovi. ubrilovi i Budisavljevi su se takoe nalazili u vladi Cvetkovi - Maek, ali su oni dali ostavke zbog kapitulacije Vlade pred Osovinom. Resor inostranih poslova dobio je radikal Momilo Nini, ministar inostranih poslova i pod kraljem Aleksandrom, koji ga je tretirao kao svog prvog inovnika u ovom resoru, a vojske i mornarice general Bogoljub Ili, koji je zamenio generala Petra Peia. Za novu vladu je karakteristino da su u njoj bile zastupljene sve politike struje: bivi predstavnici Udruene opozicije (Grol i Boidar Markovi ispred demokrata, Milo Trifunovi radikala i Milan Gavrilovi, ef Saveza zemljoradnika do odlaska u Moskvu za poslanika Kraljevine). Slobodan Jovanovi je zauzeo mesto potpredsednika vlade, kao ugledni naunik i profesor univerziteta, a ne kao predsednik Srpskog kulturnog kluba. U vladi su bili predstavljeni i samostalni demokrati preko svog prvaka dr Srana Budisavljevia i Save Kosanovia, kao i Jugoslovenska nacionalna stranka (JNS) preko Jovana Banjanina, poznatog kao apostol jugoslovenstva". Jugoslovensku muslimansku organizaciju predstavljao je Dafer Kulenovi, a Hrvatsku seljaku stranku Maek sa utejom, Torbarom, Smoljanom i Andresom. Posle decenijskog odsustvovanja u politikom ivotu, u Simo vie voj vladi se naao i ugledni crnogorski politiar Marko Dakovi, bivi crnorukac i jedan od organizatora Podgorike skuptine iz novembra 1918. godine. U vladi su po nacionalnoj strukturi bili predstavljeni Srbi, Hrvati i Slovenci. Odlueno je da se u vladi zadre svi ministri Hrvati sa dosadanjim resorima, kao i predstavnici Slovenske ljudske stranke (klerikalaca) i bosanskih muslimana. Iako je u vladi bilo rezervisano mesto za Maeka i druge prvake HSS, ovaj nije bio spreman da doe u Beograd pre nego to se ispune uslovi koje je postavljao u vezi sa Sporazumom Cvetkovi - Maek. Do preuzimanja dunosti, 4. aprila 1941, Maek je nastojao da dobije garancije za sporazum iz 1939. i neke nove ustupke na koje je Simovi pristao. ' Hrvatske zahteve su podravali i Britanci,
w

129>

Postignuti sporazum je konkretizovan i oivotvoren uredbama o razgranienju poslova ministarstva unutranjih poslova i Banovine Hrvatske; o Orunitvu (andarmeriji) Banovine, proirenjem ovlaenja Bana u normativnoj sferi vezanoj za Orunitvo; Banovinskom sudu za zatitu drave, ovlaenju Bana da ureuje pitanje javne sigurnosti, mira poredka; uredbom o povraaju prava i ponitenju osude zbog politiki kanjivih dela, i drugim propisima - Lj. Boban, n.d., 424-429.

86

rukovoeni tenjom da Jugoslavija u buduem ratu bude to vra iznutra.130' Sa Simoviem i Britancima da privole Maeka da stupi u vladu i doe u Beograd nadmetali su se Nemci, ali u suprotnom pravcu - da ne dolazi u prestonicu i da izdvoji Hrvatsku iz sastava Kraljevine Jugoslavije, dajui istovremeno ratni povod Treem rajhu posle 27. marta 1941. godine. Sa Maekom je u tom smislu vodio razgovore specijalni opunomoenik Joahima fon Ribentropa Valter Maletke, istina bez uspeha, jer je Maek - im je izdejstvovao ustupke od Simovia - stigao u Beograd. 131 ' Simovi je eleo da obrazuje vladu narodnog spasa". Bilo je ak predvieno da se u vladi nau episkop Nikolaj Velimirovi i rimokatoliki biskup Antun Akamovi. Za lana vlade general Ili je predloio i Dimitrija Ljotia, pod uslovom da osudi pakt i prethodno se izjasni za Engleze, ali je ef Zbora" odbio ovu ponudu. 132 ' Oko obrazovanja Simovieve vlade postoji vie kontroverzi. Prema Radoju Kneeviu, iji se uticaj u obrazovanju vlade nikako ne moe previati, Simovi je ispoljavao diktatorske sklonosti, imajui pred oima ulogu generala Jona Antoneskua u Rumuniji. 133 ' Ipak, nadvladalo je politiko reenje. Pojedini uesnici prevrata smatrali su da bi general Simovi zaista trebalo da uzme svu vlast u svoje ruke, izbegne politiare i duga raspravljanja oko spoljnih i unutranjih pitanja, jer se radilo o dramatinoj situaciji i neophodnosti akcije radi dobijanja u vremenu. Simovieva vlada, po ovim gleditima, trebalo je da se sastoji samo od nekoliko najvanijih ministarstava (vojske, spoljnih i unutranjih poslova, finansija, saobraaja, pota), na elu kojih bi se nalazili generali. Ovo stanovite je slino tendencijama o kojima pie i Radoje Kneevi. Meutim, isti izvori saoptavaju da se Simovi u datoj situaciji protivio zavoenju vojne diktature. Smatrao je da vladu treba obrazovati od predstavnika svih politikih stranaka, sa uglednim ljudima van partija. Vlada bi bila vlada iroke koalicije koja bi imala podrku celog naroda, tako da sve stranke, a preko njih i narod, podjednako snose odgovornost za politiku i odluke koje ona bude donosila. Hrvatima je, i po zagovornicima vojne diktature, trebalo dati sva potrebna uverenja da Sporazum Cvetkovi - Maek ostaje na snazi i da se ne radi o nikakvoj iskljuivo srpskoj politici, ve o zajednikom interesu Jugoslavije kao celine. Na Hrvate je trebalo apelovati da ostanu vrsto uz Srbe. U buduoj borbi protiv zajednikog neprijatelja teilo se uspostavljanju trajnog jedinstva. Vojna diktatura nije bila ideal oficira ve neophodna potreba trenutka u kome se nalazila Jugoslavija, omoguavajui da se radi brzo i odluno. 134 '
J^' B. Petranovi, N. uti, n.d., 515, 524, 528-9. itd. Maek je otputovao u Beograd 4. aprila 1941. Izjavio je u Zagrebu, pre odlaska, da e saradnja Hrvata u vladi doprineti da steena prava Hrvata" budu ne samo s potovana i uvrena ve i produbljena" - M. Stefanovski, n.d., 114. Isto, 102. 133) Isto. 134) A V I I , K - 4 , Reg. br. 44/1-1.

87

Simovievo svedoenje o njegovoj diktatorskoj ulozi je sasvim suprotno onom koje iznosi Radoje Kneevi, jer je - po njemu - Radoje Kneevi nudio Simoviu naroit poloaj upravljaa drave", to je bio i Antonesku u Rumuniji. 135) Jakob Hoptner, pak, smatra da je ideju 0 Antoneskuu izneo general Borivoje Mirkovi, koji se zalagao za generalsku vladu kojoj bi on stajao na elu, ali je u toj zamisli naiao na energino protivljenje Radoja Kneevia. Kneevi je u dravnom udaru gledao okonanje diktature i vraanje vlasti narodu. Udar je, po njemu, prekidao moralnu anarhiju i obnavljao politiki i moralni red zgaen dvanaest godina ranije". 6) Mirkovi je, prema ovoj verziji, odstupio od svoje ideje i vlada je sastavljena u demokratskom smislu od svih predstavnika stranaka i tri naroda Jugoslavije. Predvianja nekih uesnika u prevratu iz redova vojnih lica obistinila su se vie nego brzo. Nije bilo vreme za demokratski disput 1 zaklinjanje u napredne politike namere, ve za dejstvo u smislu ratnih priprema. Sa toga stanovita vlada je uveliko zatajila. Srpske i hrvatske politiare, naroito poslednje, razdirale su sumnje u namere zaverenika u odnosu na unutranji poredak, pre svega poloaj Hrvata, hoe li sporazum biti potovan ili ne, a na drugoj strani dolo je i do nevienog kolebanja oko preduzimanja hitnih odbrambenih mera pod uticajem halucinacija da se opasnost moda moe i izbei. Tih samo 10%" nade da se moe nai mirno reenje, nerealnih sami po sebi, sputavali su vladu koja se gubila u besplodnim raspravama, nerazumnim oekivanjima i administrativno-birokratskim sitnurijama. 137 ' Nova vlada generala Simovia imala je u svom sastavu osam ministara iz vlade koja je u zoru 27. marta sruena. Vlada je zavaravala sebe i narod da namesniki reim nije sruen iz meunarodnih ve iz unutranjepolitikih razloga. Iluzorno su odjekivala uveravanja sila Osovine da beki protokol ostaje na snazi i da Jugoslavija ne eli da menja spoljnopolitiku orijentaciju oborenog reima. Vlada i Vrhovna komanda lakoverno su smatrali da e dobiti u vremenu, dozvoljavajui sebi ak takvo iznenaenje da Vlada nemaki napad doeka u Beogradu. Odgovorni jugoslovenski faktori neodgovorno su se odnosili i prema obavetenjima jugoslovenskih obavetajaca iz Berlina i Bukureta o predstojeem napadu. 138) Na politikoj sceni posle prevrata zbila se jedna neobina psiholoka i politika pojava - oni koji su koliko jue ispoljavali retku ratobornost odjednom su poeli da uzmiu, postajali mirotvorci, podlegali iluzijama da mogu smiriti i zaustaviti Hitlera, jednom reju izbei rat ili dobiti u vremenu prethodnim zavaravanjem Berlina i Rima, o emu svedoe i inicijative da se posreduje preko Rima kod Berlina. Za razliku od
135> 136)

137)

B. Petranovi, N. uti, n.d., 483. Jacob B. Hoptner, Jugoslavija u krizi 1934-1941, Rijeka, 1972, 257. Zapisnici sednica Ministarskog saveta 27. marta, 28. marta, 29. marta, 3. aprila 1941. - A J , Zbirka Save Kosanovia, 8 3 - 2 - 2 . 138> V. Terzi, n.d., 1, 549.

88

mladih zaverenika meu oficirima, stariji su bili za traenje politike solucije. Dojueranji buni protivnici faizma i opijeni prevratom, politiari i vojnici kojima se inilo da su spremni da se suoe sa najveom silom ovoga sveta preko noi su izgubili samopouzdanje, osvojio ih je defetizam, savladala depresija, duh posustao. Umesto ratnikog raspoloenja prevladavala je malodunost, pomeana sa strahom od sutranjice. Njihovo raspoloenje prenosilo se i na narod i vojsku. Generali, koji su istina znali do kojeg je stepena vojska nepripremljena za rat sa Nemakom, psiholoki su izgubili rat pre nego to su ga i poeli. Nini je postavljen za ministra inostranih poslova, jer je verovao da Hitler nee napasti Jugoslaviju i da e ona ostati van rata. Uveravao je poslanika Treeg rajha Viktora fon Herena da je akt" od 27. marta unutranjepolitike a ne spoljnopolitike prirode i da se u spoljnoj politici Kraljevine nita ne menja. Fran Kulovec je predlagao da vlada d decidiranu izjavu" da se nastavlja spoljna politika prethodne vlade, nasuprot drugim ministrima koji su smatrali da se takva vlada ne bi mogla odrati, jer je to suprotno miljenju javnosti. 139 ' Simovi je uveravao ministre da je neminovan nemako-ruski sukob i da e Hitler u tom ratu proi kao Napoleon, razlivajui snage irom bespregledne Rusije. Smatrao je eventualni jugoslovensko-italijanski sukob na tlu Albanije lakom operacijom koja bi se brzo okonala. Preko Ninia tekli su razgovori sa italijanskim poslanikom u Beogradu Mamelijem oko posredovanja Rima kod Berlina. 140 ' Za nosioca ove misije u Rim bio je umesto Ninia odreen Slobodan Jovanovi, ali je ta misija ve na samom poetku propala. 141 ' Vlada je na sednici od 3. aprila traila, na predlog Bogoljuba Ilia, da se stanovnitvo masovno ne iseljava iz Beograda, u stvari da se donese zabrana iseljavanja kako se ne bi izazivala panika. Ono to je svakom graaninu bilo jasno - da je rat na pragu - kao da nije bilo jasno jugoslovenskoj vladi, odnosno onom delu vlade koji je gubio vreme u raznim raspravama. Svojom miroljubivom politikom prednjaili su Maek i Kulovec, koji su u odnosu na rat zauzimali isti stav kao i u Cvetkovievoj vladi. Zlo razlika i nepoverenja jednih u druge nije moglo ieznuti ni u tim odsudnim trenucima pred napad. Od srpskih ministara miroljubivu politiku zagovarao je naroito Momilo Nini. Po Ninievoj elji Simovi je 5. aprila predvee sazvao konferenciju na kojoj su bili jo Maek, Jovanovi, Trifunovi, Grol, Jevti i Kulovec. Nini je izneo miljenje da se u najkraem roku mora stupiti u vezu sa nemakom vladom ako se eli izbei napad. Bio je spreman da lino ide na noge Hitleru. Maek i Kulovec su bili za izbegavanje rata po svaku cenu. Mada nije imao nikakvih simpatija za Osovinu, Maek je i 5. aprila 1941, kao i pre 27. marta, zastupao gledite da uee Jugoslavije u svetskom ratu nema nikakvog smisla.
Zapisnik sednice Ministarskog saveta, 28. mart 1941. - A J , Zbirka Save Kosanovia, K2. j* ' Isto, Zapisnik Ministarskog saveta od 29. marta 1941. ' SI. Jovanovi, Zapisi o problemima i ljudima, 1941-1944, London, 1976.
139) 1

89

Simovi je istupao za otpor Nemcima pre nego to uu u Solun, jer e onda Jugoslavija biti opkoljena i sve postati kasno. 142 ' Oekivanja nekih mlaih uesnika u prevratu 27. marta bila su izneverena, jer su oni prevrat posmatrali kao aktivno antinemako ponaanje vlade i vojnog rukovodstva zemlje. Deo uesnika istovremeno je strahovao da ne budu iskorieni kao slepo orue" za ostvarenje nekog cilja koji bi imao iskljuivo unutranjepolitiki znaaj. U dravnom udaru videli su prvenstveno smenu vlasti radi napada na Nemce u Bugarskoj. Poto samo obaranje vlade nisu shvatali kao automatsko ulaenje Nemake u rat protiv Jugoslavije, iako se tako dogodilo, trebalo je napasti Nemce dok deluje faktor iznenaenja i njihova nesabranost. Ako se nije moglo oekivati da Nemci budu poraeni, moglo se raunati na lokalne uspehe i podizanje morala. im je predstojao poraz u sukobu sa Nemakom, u koji se nije sumnjalo, onda je trebalo, rezonovali su uesnici pua, dati od sebe maksimum, naneti neprijatelju to vie rtava, istrajati u borbi to due i zadobiti veu slavu. Oficiri - uesnici prevrata smatrali su da slava oruja i ast zastave nisu prazne rei". Posebno se raunalo da bi sa vojne take gledita bilo najcelishodnije napasti Nemce u pokretu prema grkoj granici, kada se uopte nisu nadali ma kakvoj intervenciji sa jugoslovenske strane. Napadom bi se dobilo i vreme za mobilizaciju i koncentraciju najveeg dela snage Jugoslovenske vojske. Ofanzivne snage usmerene prema Bugarskoj omoguile bi obrazovanje defanzivne linije (mase") Dunav - Sava, do reke Bosne, iji bi zadatak bio da titi levi bok i pozadinu trupa koje se bore u Bugarskoj. 143 ' Izvrioci prevrata u Beogradu kao da nisu shvatili sutinski znaaj onoga to su uinili. Ruenjem vlade koja je Jugoslaviju privodila u drutvo Osovine oni su praktino bacili rukavicu silama Osovine, pre svega Nemakoj. Taj in bi se politiki mogao oznaiti kao casus belli. Rat Nemake protiv Jugoslavije mogao se oekivati, kao to su i Britanci shvatali da je rat izmeu Jugoslavije i Nemake neizbean. Gotovo iracionalno deluje shvatanje u vladi od 27. marta da je mogue diplomatsko-politikim sredstvima odloiti neumoljivost nemakog napada, tim pre to je bila poznata agresivnost Hitlera, uvreenost voe Treeg rajha, uverenost da iza prevrata stoje njegovi glavni protivnici Britanci, srbofobine ideje Hitlera. Manifestacije naroda posle prevrata jasno su otkrivale raspoloenje protiv Nemake. Glavne parole su bile nedvosmislene. Srpski narod je izmeu dve mogunosti - da se pokori ili prihvati izazov - izabrao onu ratnu. Mlae zavereniko jezgro bilo je za prihvatanje rata. Svaka ideja o eventualnom kompromisu bila je van granica svake realnosti. Glavni generaltab je 27. marta, suoen sa oiglednou situacije kao ratne, predloio objavljivanje opte mobilizacije, kao prve mere da se to spremnije saeka nemaki napad, 144 ' ali
l42

> Isto, 12. B. Petranovi, N. uti, n.d., 356 - 6. 144) V. Terzi, n.d., 2, 223.
143)

90

je vlada odbila izneti predlog iz bojazni da Nemcima ne prui ratni povod, kao da ga oni ve nisu imali u obaranju vlade koja je potpisala Protokol u dvorcu Belvedere". Proglaenje opte mobilizacije predlagali su i neki trezveni generali, svesni da se vojska mora nai u to povoljnijoj situaciji pred napad, koji je morao uslediti kao rezultat prethodnog ponaanja. Nareenje za hitnu optu mobilizaciju podravali su i komandant Beograda, armijski general M. Petrovi, te divizijski general u penziji Milutin Nikoli, tada prvi pomonik naelnika Generaltaba. Nikoli je Duanu Simoviu i generalu Bogoljubu Iliu, ministru vojske i mornarice, jasno stavio do znanja da je Jugoslavija opkoljena i da Nemci mogu iz Temivara stii u Beograd za sedam asova. Jedino logino pitanje koje se moglo postaviti sastojalo se u pitanju generala Nikolia: protiv koga je onda bio izveden pu, ako se pod hitno ne preduzimaju mere odbrane od napada? 145 ' Umesto opte mobilizacije, Ministarstvo vojske i mornarice 27. marta izdalo je nareenje za aktiviranje jedinica, koje je obuhvatalo aktiviranje: trupa za zatvaranje granice, jedinica za osiguranje unutranjosti teritorije, posadnih trupa, andarmerijskih jedinica i jedinica za ruenje i zapreavanje. 146 ' Prvog aprila 1941. nareeno je da se tab Jurine komande pretvori u tab etnike komande, da se tab premesti iz Novog Sada u Kraljevo i da se etnike jedinice ponu obuavati po principima etnikog ratovanja. 147 ' Opte aktiviranje jedinica, kao vid trajne mobilizacije, samo da bi se izbegli nemaki napadi o agresiji Kraljevine Jugoslavije, nareeno je 30. marta 1941, s tim da prvi dan aktiviranja bude 3. april 1941. godine. 148 ' Prilikom opteg aktiviranja Banovina Hrvatska je izuzeta od uzimanja vozila i stoke. 149 ' Ministar vojske general Ili naredio je svima u tabu Vrhovne komande, koji se nalazio u Beogradu u zgradi Generaltaba, da se ne vri evakuacija ratnog materijala iz zgrade kako ne bi dolo do uzbuivanja naroda. 150 ' Mlakost i neodlunost, bojazan sa nekim nestvarnim iekivanjem drukijeg raspleta od ratnog, koji je ve sopstvenom voljom prizvan, karakterisali su sve mere vojnih i politikih inilaca, idui na ruku u sutini Nemcima. Politike inicijative bile su nedoreene, polovine i dvosmislene, paralisale pripremu ratnog iekivanja. Nastavljale su se ak i kada je svima postajalo jasno da nema nikakvih izgleda da Hitler mirno prihvati promenu stvarnog stanja. Na sednici od 3. aprila Vlada je proglasila Beograd, Zagreb i Ljubljanu za otvorene i nebranjene gradove. Koliko je generalu Simoviu bilo stalo da stvori utisak da se Jugoslavija ne nalazi neposredno pred napadom, pokazuje i jedan privatni in: zakazao je venanje svoje keri u Topideru, 6. aprila 1941. godine.
J ^ T s t o , 224I5. Arhiv Vojnoistorijskog instituta ( A V I I ) , Reg. br. 8/1-1, k - 2 . V. Terzi, n.d., 2, 225. 148) Isto. 149 Isto, 226. 150) Isto, 227.

91

Opta mobilizacija je nareena tek 7. aprila 1941, zajedno sa proklamacijom vrhovnog komandanta za objavu rata silama Osovine, 151 ' koja je ostala bez rezultata, samim tim to nije doprla do komandi, ustanova i vojnih obveznika jer su veze ve bile pokidane bombardovanjem protivnika i nezaustavljivim nemakim prodorima na nekim sektorima fronta, pre svega u pravcu Skoplja, Nia i Zagreba. Samim tim je bio poremeen i plan izvrenja koncentracije jedinica. Aprilski rat su u Beogradu doekale glavne vojne ustanove, umesto da blagovremeno budu izvuene iz prestonice i smetene u mestima predvienim ratnim planom: tab Vrhovne komande u Koviljau, tab komande pozadine u Valjevo i Ministarstvo vojske i mornarice u Vrnjaku Banju. Ministarstvo vojske i tab komande pozadine pretrpeli su bombardovanje, koje je dovelo do unitenja zgrade Ministarstva i mobilizacijskog mesta Komande taba pozadine (zgrade Uiteljskog doma). Mada je jugoslovensko vazduhoplovstvo bilo zastarelo u odnosu na protivniku avijaciju, kao i cela oruana sila uostalom, ono je ipak najspremnije doekalo nemaki i italijanski napad. Na poetku aprilskog rata Jugoslovensko vazduhoplovstvo raspolagalo je sa 416 aviona, od kojih je jedna treina pripadala zastarelim aparatima, tako da je za dejstvo bilo sposobno samo 265 savremenih aviona sa oko 2.000 pilota. Komande vazduhoplovnih oblasti nalazile su se u Zemunu, Rajlovcu kod Sarajeva, u Niu, a vazduhoplovne baze (I reda) u Smederevskoj Palanci, Skoplju, Niu, Zemunu, aku, Zagrebu, Banjaluci, Rajlovcu, Mostaru i Bosanskom Brodu; baze II reda u Panevu, Kraljevu, Sjetlini, Novom Sadu, Kosovskoj Mitrovici; te vazduhoplovne baze III reda u Kragujevcu, Prijedoru, Uroevcu, Bijeljini, Parainu, Pritini, Nikiu, Rakoj, Mostaru i Bosanskoj Gradiki. 152 ' Britanci su podsticali i podravali akciju Jugoslavije bez odlaganja. Grki kralj je, ak, pod uslovom da Jugosloveni i Grci napadnu Italijane, bio za to da se Jugoslaviji dozvoli privremena okupacija severne Albanije. Britanija je bila svesna znaaja promena u Jugoslaviji u njenu korist, nastojei da tu prednost to vie iskoristi, traei od Vlade antinemaku i antiitalijansku akciju. Nimalo blagonaklono nije se gledalo na oklevanja Simovia i njegove vlade, namere o pregovorima sa Berlinom i otezanja da bi se navodno dobilo u vremenu. No, Britanci nisu mogli vojno pomoi. Podsticali su dolazak Maeka u Beograd, njegovo stupanje u vladu i sporazumno reenje srpsko-hrvatskih problema, zadravajui i neke bojazni da se izmeu Srba i Hrvata ne jave razlike u odnosu na rat. 153 ' U strahu da ne izazove Berlin, Simovi je odbio predlog Antoni Idna da se s njim sretne. Vinston eril je raspolagao podacima o koncentracijama nemakih trupa i odluci da se Jugoslavija napadne, te stoga i bez imalo razumevanja za Simovieva
Isto, 229. 152) Isto, 270. 153) g Petranovi, N. Zuti, n.d., 536-7.
151)

92

uveravanja daje potrebno da dobije u vremenu. Umesto da Jugoslovenska vojska eka nemaki udar, britanski premijer je bio za neodloni napad na Italijane u Albaniji sa njihovom demoraliziranom pozadinom". SSSR je bio u ugovornim odnosima sa Treim rajhom, ali i zainteresovan da Nemaka zagazi u rat na Balkanu. Svaka nemaka akcija na drugoj strani odlagala je napad Nemake na SSSR. Penzionisani pukovnik Boin Simi, bivi crnorukac, naao se tajno u Moskvi poetkom marta 1941. sa ovlaenjem, pripremajui zakljuenje ugovora izmeu Jugoslavije i SSSR-a, Moemo pretpostavljati da je Simovi preko nekadanjeg rada u organizaciji Crna ruka" ili Ujedinjenje ili smrt" poznavao ranijeg crnorukca, a sada pukovnika sovjetske vojne obavetajne slube Mustafu Golubia, koji se nalazio u Jugoslaviji i odravao konspirativne veze sa jugoslovenskim linostima po vojnoj i dravnoj liniji, posredno ili direktno. No, pokazalo se da SSSR nije bio zainteresovan za zakljuenje ugovora o uzajamnoj pomoi, samim tim to bi se to kosilo sa postojeim ugovorom izmeu Moskve i Berlina. Akcija pokrenuta na inicijativu Jugoslavije okonala se posle prevrata zakljuenjem platonskog ugovora o prijateljstvu i nenapadanju izmeu SSSR-a i Kraljevine, koji je zakljuen u zoru 6. aprila, iako je antidatiran kao da je zakljuen 5. aprila 1941. godine. ak i ovakav benigni ugovor nemaka strana ocenjivala je kao antinemaku manifestaciju SSSR-a. Sovjetskom Savezu je odgovarao otpor Jugoslavije, kao u tom asu i Velikoj Britaniji, ali bez obavezivanja prema Kraljevini. Tok injenica pokazuje da je Duan Simovi ponudio otpravniku poslova SSSR-a Vladimiru Lebedevu zakljuenje ugovora koji bi sadravao i vojne obaveze SSSR-a, to se na kraju pokazalo kao neprihvatljivo za Staljina. 154 ' Duan Simovi je nerealno gajio izvesne nade da e dobiti podrku SSSR-a, koje su se ubrzo rasplinule. Veliko je pitanje ko je podravao ova nerealna oekivanja Simovia - Mustafa Golubi, Boin Simi ili neko drugi, to je danas bez izvora teko rei. Pravi se ponekad znak jednakosti izmeu 25. i 27. marta sa stanovita srpske sudbine, jer i jedan i drugi nisu izraavali interese Srba. Prvo gledite izraavala je u toku istorijske radnje jedna mala germanofilska struja u Srbiji i srpskom narodu koja se nije mogla ni priblino meriti sa preovlaujuim antinemakim, antifaistikim i slobodarskim raspoloenjem. Nemaka je nesumnjivo bila zainteresovana da privoli Jugoslaviju da mirnim putem pree na stranu Osovine iz razloga vojne celishodnosti, privredne celovitosti, obezbeenja dunavskog vodenog puta za prevoz robe iz Rumunije, Bugarske i Jugoslavije. Navodi se da je Hitler upoznao kneza Pavia sa skorim napadom na SSSR (to izvorno nije sasvim izvesno), a iz ega pristalice 25. marta izvlae zakljuak da je knez-namesnik imao izgleda da u tom buduem dvoboju dinova trai svoju ansu, zapravo opredeljuje pod daleko
154)

Isto, 568.

93

povoljnijim uslovima nemake zauzetosti neizvesnim ratom na Istoku. Hipotetina razmiljanja svakako nisu predmet rasprave istoriara, ali van njihovog okvira izlaze tendencije ranijeg Hitlerovog ponaanja iz kojih se mogu izvoditi izvesni zakljuci. Hitler je bio poznat kao nepotovalac ugovora, prekrilac zadate rei, naruavanja sveanih deklaracija. Koliko ih je samo do 25. marta 1941. prekrio? Za njega je pristup Jugoslavije Protokolu Trojnog pakta bio komad papira" koji je mogao pocepati im prou okolnosti zbog kojih se za izdavanje tog privilegovanog papira zalagao. Za gvozdenog kancelara Oto fon Bizmarka se govorilo da mu je bilo lako zakljuiti ugovor, jer je jo lake mogao nai profesora meunarodnog prava koji e obrazloiti njegovo raskidanje. Hitler nije pripadao tom tipu formalista koji bi traili profesorska obrazloenja u slinim situacijama. Nemaka je gradila novu Evropu" na ruevinama stare, tzv. versajske, u kojima nije bilo mesta dravnim tvorevinama koje su smatrane, pa ma i sasvim nepravedno, versajskim, meu kojima i Jugoslaviji. Kako bi se mogao ogluiti o pretenzije revizionistikih drava za svojim delom plena, pa i separatistiko-teroristikim reimima ustaa i drugih. Obe alternative pred kojima su se nale Jugoslavija i njeni narodi, pre svega srpski, sadravale su u sebi opasnosti u uslovima dramatine krize na Balkanu, konfrontacije suparnikih velikih sila, narasle unutranje krize i otro suprotstavi]'enih nacionalizama. Ko je od ozbiljnih i rodoljubivo raspoloenih mogao oekivati da Hitler potuje dravnu ast jedne drave u kojoj je gledao versajsku kreaturu"? Malobrojne pronemake snage u Srbiji uzaludno su uveravale srpski narod da im Nemci nisu protivnici. Pakt potpisan 25. marta 1941. bio je oigledno iznueni sporazum sile koja je poivala na totalitarizmu, degradaciji moralnih normi u unutranjem ivotu i meunarodnim odnosima, negaciji demokratije, na vojnoj pretnji, lanoj propagandi, teroristikim metodama, apsolutizaciji agresije i brahijalne sile, oigledno Srbiji i srpskom narodu nenaklonjenoj. Od tog Pakta se u izmenjenoj istorijskoj situaciji nije moglo iekivati nita dobro. Drugi izbor je bio daleko vie u skladu sa srpskom istorijom. Antigermanske, antifaistike i slobodarske snage u srpskom drutvu bile su daleko nadmonije od onih koje su se izjanjavale za savez sa Nemakom. One su se mogle oslanjati i na jasno iskazano raspoloenje naroda i javnog mnenja za antigermansku alternativu. Generacije koje su pamtile otpor Srbije Austro-Ugarskoj i Nemakoj u prvom svetskom ratu davale su odluujui ton antinemakom raspoloenju. Graanske snage antifaistike orijentacije, od ranije frankofilski i anglofilski raspoloene, svrstavale su se uoi ovih sudbonosnih odluka na stranu otpora Nemakoj i njenim saveznicima. Mada su generali bili svesni da Jugoslovenska vojska nije dorasla da se po tehnici i vojnoj doktrini nosi sa Vermahtom, oficiri su smatrali da je neasno bez otpora pokleknuti. Antinemako raspoloenje masovno i gromoglasno irili su britanski i ameriki diplomati, propagandisti, politiari, tampa pod njihovim

94

uticajem, besomuna radio-propaganda. Sistematski se podjarivalo antinemako raspoloenje, koje je imalo tlo u samom srpskom narodu. Pri tom, tada se nije razmiljalo da je prevrat izazov nevienoj sili Vermahta, koja je smrvila francusku armiju neto manje od godinu dana ranije. Uee Srpske pravoslavne crkve u prevratu davalo je elom podvigu iracionalni sjaj Kosovske rtve", opredeljenja za carstvo nebesko". Na akt od 25. marta gledalo se kao na sramotu koju je trebalo to pre odbaciti da bi se doivela moralno-politika katarza. Jugoslavija se 27. marta nala, kao i u prvom svetskom ratu, na strani saveznika. Ulog Jugoslavije, stupanjem na stranu antifaistikog sveta, praktino u to vreme Velike Britanije i Ruzveltove Amerike koja ju je podravala, iako izvan rata, bio je sa stanovita budunosti neprocenjiv. Kapital od 27. marta bio je najvei kapital koji je jugoslovenska kraljevska vlada u izbeglitvu imala u emigraciji. eril je do kraja zadrao romantian odnos prema ovom dogaaju na koji su Britanci uveliko uticali, ali ime nije bilo ugroeno autohtono raspoloenje naroda Lneposrednih izvrilaca prevrata. injenica je nesumnjivo da je 27. mart 1941. odredio sudbinu Jugoslavije i srpskog naroda. U herojskoj patetici nosilaca dogaaja, pre nego to su poele nastupati posledice, pitanje je da li je neko o njima trezveno i razmiljao. Visoka temperatura nacionalnog oduevljenja, slobodarstva i antifaizma potirala je razmiljanje o onome to sledi u vidu posledica. Sam rasplet 27. marta nije bio van duha naroda, tradicije i prethodne srpske istorije. Srbi su stekli slavu, a Jugoslavija u antifaistikom svetu ugled zemlje koja se usudila da protivurei Hitleru na vrhuncu slave i moi. Ima pisaca koji spominju inadisku prirodu" srpskog naroda, ili drugih koji se pozivaju na Njegoa (neka bude to biti ne moe, nek ad prodre pokosi satana"). Kako bilo da bilo, sa 27. martom neizbeno je dobijen rat, razorena drava i srpski svet naao se pod udarom Hitlera, inae optereenog srbofobskim kompleksom iz prvog svetskog rata. Austrijski kaplar nije nikada mogao potisnuti iz svesti seanje na sramotni poraz carskih armija koje su paradno krenule na malenu Srbiju 1914. godine. Srpska nacionalna integracija nije bila ostvarena 1918. i srpski narod je bio teritorijalno razasut u vazalnim dravama 1941, koje je Hitler stvarao ili nameravao da stvori u formalno ili faktiki anektiranim predelima Italije, Maarske i Bugarske. Na tlu Jugoslavije konstituisana su i tri izrazito antisrpska reima: folksdojerski u Banatu, ustaki i velikoalbanski na Kosovu i Metohiji. im nije vie bilo drave koja se smatrala svojom, nije bilo ni zatite. Srbija je skuena u svoj umadijsko-pomoravski atar, kao nekadanje jezgro drave, prvi prsten oko kojega se u nacionaloslobodilakim ratovima irilo podruje srpskog naroda. Otpor 27. marta, sa kratkotrajnim ratom, izazivao je elje za ponovnim ogledanjem sa okupatorom. Srbija i sama pod nemakom izmom nije bila u stanju da se odupre ustakoj politici unitavanja srpskog ivlja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u ime stvaranja nove, mone drave na Balkanu,

95

pre svega katolike i antisrpske. Kao da su sva zla koja su snala srpski narod proizila iz 27. marta. Protivnici prevrata i nosioci pronemake politike nastojali su da ozvanie ovaj dogaaj kao zloinaki, izdajniki prema svom narodu, nepromiljen i zlokobno tetan, demonizirajui ga neposredno posle zbivanja i u kasnijem razvitku, pa do danas, preko mnogobrojnih sledbenika potonjih generacija. Protagonisti prevrata nastavili su da akcentiraju pomenuti ulog i izbor na pravu stranu istorije. I profaistike i antifaistike snage u srpskom narodu lamentiraju ve decenij ama to je 27. mart dao vizu komunistima da stupe na scenu, na kojoj se polulegalizuju, steknu u irim narodnim slojevima ugled nacionalne snage, iskoriavajui taj iznenadni kapital u borbi za socijalnu revoluciju u formi otpora zavojevaima, ime su podrivali osnove snagama drutvenog i dravnog status quo koje su pokrenule lavinu otpora da se ne poklekne pred Hitlerovim diktatom. Paradoksalna situacija nastaje tek posle prevrata, jer dotadanji junaci 27. marta kao da su ustuknuli, u njih je uao strah, ostali su nekako zbunjeni na istorijskoj pozornici, u svakom sluaju neodluni, teturajui izmeu neosnovane nade da Hitler nee reagovati i britanskih pritisaka da se odmah stupi u akciju i preuzme strategijska inicijativa. Neverovatno je do kojeg je stepena motivacija uesnika prevrata bila u suprotnosti sa njihovim ponaanjem post festum. Kao da to nisu bili isti ljudi! emu dravni udar ako on nije bio shvaen i iskorien u smislu namera samih izvrilaca prevrata? Obaranje Cvetkovi - Maekove vlade i kneza Pavia bilo je objavljivanje rata Hitlerovoj Nemakoj. Zato se i kako to nije shvatilo? Stvari se ne bi bitnije, vojno gledano, izmenile, niti rtve bile manje, ali bi se usaglasile motivacije pre i posle 27. marta, potencijalne namere i neposredna, odluna akcija. Hitler je logicizirao daleko ubedljivije. Zaverenici oigledno nisu bili homogena grupacija, jer se radilo o politiarima i vojnicima, mlaim i starijim ljudima, predstavnicima mekeg i tvreg stava, fanaticima i rezonerima, niim i viim oficirima - generalima pre svega. Svima je moglo biti jasno da Jugoslovenska vojska sa svojim starinskim naoruanjem predstavlja neravnopravnog protivnika Nemakoj. Isto tako, nikome od uesnika nije moglo biti nepoznato da ih Velika Britanija ne moe vojno i materijalno pomoi. Nad svima njima nadnosilo se i saznanje koliko je zemlja duhovno podeljena i odnosi izmeu Srba i Hrvata poremeeni. Kome je od njih mogla biti tajna da je peta kolona" podrila temelje zemlje i njene odbrane? Postojala je velika neverica u dranje nesrpskih naroda i nacionalnih manjina. Sve ono to se u asu zapaljivosti duha potiskivalo, izbilo je svom snagom posle obaranja namesnikog reima i pred neizvesnou koja nije bila nimalo perspektivna, razarajui duh i svest. Same linosti na sceni, i pored vienih intelektualaca i javnih radnika, nisu bile dorasle drami koja se nametnula i u kojoj je srpskom narodu ponovo pripalo da odigra glavnu re u ruenju namesnikog poretka, ali i da postane glavna rtva nemake osvete i ustakog terora u dogaajima koji su sledili nakon razbijanja drave ijem su stvaranju toliko doprineli 1918. godine.

96

Glava II

Vojni poraz Kraljevine i sudbina srpskog naroda

Aprilski rat kao nedovreni" rat
itlerovo munjevito reagovanje na prevrat u Beogradu 27. marta, bilo je odreeno i vojnim razlozima: raiavanjem situacije na jugu Evrope pre nego to Vermaht krene u dugo iekivani pohod na Istok, o emu je ve decembra 1940. bio utvren vojni plan. Nova vlada u Beogradu bila je do kraja neprihvatljiva, samim tim to je uvredila vou nemakog naroda, pokazala po Hitlerovom miljenju nevienu drskost, usudivi se da rui reim koji je pokazao spremnost da se prikloni njegovoj volji. Strahovao je i od toga da novu vladu ne iskoriste Britanci i Grci u cilju obrazovanja jedinstvenog junog fronta. Stoga se Hitler nije ni obazirao na to to vlada nije istupila iz Pakta i to je izrazila volju da bude lojalna. Napadom na Jugoslaviju i Grku, kao i kasnije na Krit, gde je bila angaovana velika vazduhoplovna sila sa padobranskim jedinicama, Hitler je morao odloiti poetak operacije Barbarosa" za etiri nedelje, a kasnije za pet nedelja (od 15. maja na 22. jun 1941. godine), to e se pokazati sudbonosno za nemaku kampanju na Istoku. Jugoslavija je bila napadnuta od tri drave: Nemake, Italije i Maarske. Granice zemlje, duge preko tri hiljade kilometara, inile su odbranu zemlje nemoguom. Bugarska nije uestvovala aktivno u operacijama protiv Jugoslavije i Grke da ne bi dala povoda Turskoj, dok je Rumuniji bila namenjena preventivna uloga prema SSSR-u. 1 ' Maarske trupe poele su dejstvovati 10. aprila 1941, posle proglaenja NDH. Hitler je u svom govoru nemakom narodu 6. aprila 1941. oko 6 asova preko radija osudio vojnu kliku" u Beogradu, koja je veito organizovala vojne udare i sastojala se od britanskih plaenika", izvela protivudar i sruila vladu koja je teila miru s Nemakom. Tim povodom dolo je do ispada, koji su predstavljali sramotu u ivotu naroda koje Nemaki Rajh - kao velika sila, nije bio voljan da strpljivo
11

Nemaka je u Rumuniji imala vazduhoplovne baze. Kod nemake Vojne misije u Rumuniji nalazilo se 6 peadijskih divizija i 2 oklopne divizije. Bugarska i Rumunija dobile su svojim navodnim neutralnim dranjem zadatak da omogue da e nemake snage u ovim zemljama neometano grupiu pred oima vojske Kraljevine Jugoslavije koja nije smela preduzimati protivmere da ne povredi neutralnost" pomenutih zemalja - V. Terzi, n.d., 2, 88.

97

podnosi". Redao je primere napada na nemakog poslanika, pomonika vojnog izaslanika, mnoge inovnike, zastupnike nemakih firmi, izlobi, radnji, biroa, kola, koje su demolirane i opustoene, primere progona i zlostavljanja nemakih manjina, izmiljajui i preuveliavajui napade i vreanja kako bi se prema oprobanom nainu nacistike diplomatije i politike nemaki napad uinio to opravdanijim. Krivica je pripisana onim kreaturama" koje su jo 1914, sarajevskim atentatom, odvukle svet u ratnu katastrofu (ogromnu nesreu"). Po Hitleru, organizovala ih je i finansirala britanska obavetajna sluba. Hitlerova propaganda dobrim delom doprinosila je irenju teze da je u pitanju bio prevrat ija je inscenacija bila iskljuivo britanska. Koliko je Hitlerova akcija bila uperena protiv Srba najbolje se moe videti iz injenice da je Hitler jugoslovensku vladu dosledno nazivao srpskom vladom". Time je davao oduak provali svoje srbofobije, a na drugoj strani, u zapoetom ratu stavljao do znanja ostalim narodima Jugoslavije da Trei rajh ne ratuje protiv njih, ime je raunao na razaranje odbrane zloupotrebom nacionalnih protivrenosti, i onako vie nego zaotrenih. Smatrao je da krivica lei iskljuivo na srpskoj strani, koja je prizvala silu koja e je sada unititi. Bio je izriit, istiui da nemaki narod nema nikakvog povoda da se bori protiv Hrvata i Slovenaca, ali eli da se obrauna sa onom srpskom izdajnikom klikom u Beogradu koja misli da moe Balkan po drugi put staviti na raspolaganje britanskom atentatu protiv evropskog mira". Antisrpska nota izbijala je i iz drugih ocena u Hitlerovom ratnom proglasu: da je re o beogradskim uzurpatorima" i beogradskom zaverenikom krugu", koji mora biti sruen.2' Od tada, 27. marta, pa do svog kraja, bez obzira na neka taktika odstupanja, Hitler je zadrao otri i nepomirljivi antisrpski kompleks koji e za vreme rata uveliko opredeljivati nemaku politiku i mere protiv srpskog naroda. U Hitlerovoj dnevnoj zapo vesti vojnicima jugoistonog fronta izraavalo se oekivanje da oni nee biti manje hrabri od vojnika onih nemakih divizija koje su se u jesen 1915. pobedonosno borile na istom podruju, kojim vi sada nastupate". Iz govora voe" i njegove dnevne zapovesti vojnicima Jugoistonog fronta izvirali su i ostali nemaki akti i izjave kojima se objanjavao i opravdavao rat protiv Kraljevine Jugoslavije. Joahim fon Ribentrop ponavljao je rei svog Firera o kliki srpskih notornih zaverenika u Beogradu", koji su se udruili sa Britancima, ali nemaka vojska koja maruje dae i jednima i drugima (srpskim zaverenicima") lekciju. Nemaka vlada je u svojoj Deklaraciji o napadu na Jugoslaviju prevrat nazvala koliko glupim", toliko i zloinakim". Poput Hitlera, uspostavljala je kontinuitet izmeu 1914. i 1941, jer se navodno radilo o ozloglaenim zaverenicima ija su teroristika dela odvajkada inila Balkan nesigurnim". Nemaka akcija je tumaena kao uspostavljanje mira i bezbednosti na jugu Evrope putem vojnikih snaga Treeg rajha.
2)

Isto, 283-286.

Istovremeno je izdat Memorandum vlade Treeg rajha, u kome je stajalo daje vladajua srpska militaristika klika" objavljivanjem opte mobilizacije dala do znanja svoje napadake namere. Jugoslavija je izjednaavana sa Srbijom, navodnim preuzimanjem od stare Srbije" uloge potpaljivaa rata. 3 ' Odgovornost za rat svaljivana je na Jugoslaviju jednostavnom zamenom teza: rtva je postajala napada, a napada rtva / U zapisniku sa konferencije od 27. marta, na kojoj je Hitler doneo ^Odluku o unitenju Jugoslavije kao drave, zabeleeno je da treba raunati da e Hrvati prilikom napada biti na nemakoj strani, te da e im se zagarantovati prikladan politiki poredak (kasnije autonomija). Unutranja politika zategnutost u Jugoslaviji pojaae se politikim obeanjima Hrvatima, stajalo je u Direktivi za napad na Jugoslaviju. Hitler je u pismu Musoliniju, upuenom u noi 27/28. marta, stavio do znanja Dueu da se pored bugarske, a pre svega maarske saradnje, mora voditi rauna i o separatistikim tendencijama Hrvata, koje reprezentuje Ante Paveli. Smernice za propagandu protiv Jugoslavije" Vrhovne komande nemake kopnene vojske od 28. marta 1941. naglaavale su da se prema Hrvatima i Makedoncima, koji su bili izloeni pritisku velikosrpske hegemonije", ima nastupiti kao prema prijateljima, koje nemaka vojska eli sauvati da ih srpski ovinisti ne bace na ratite, gde e bez koristi ginuti za engleske interese. I u Predlogu za koordinaciju nemakih i italijanskih operacija protiv Jugoslavije, koja je izdala Vrhovna komanda nemake oruane sile, navodilo se da je za unutranje politiko razbijanje jugoslovenske dravne teritorije naroito poeljno u svakom pogledu izai u susret hrvatskim tenjama za samostalnou i da se Hrvati imaju tretirati kao prijatelji Osovine. Smatralo se celishodnim da se hrvatska teritorija potedi od vazdunih napada. 4 ' Izdvojeni, privilegovani stav Nemaca prema Hrvatima konstanta je njihovog ponaanja. Mada je Nemaka nastojala da mirnim putem pridobije Jugoslaviju na svoju stranu do 27. marta, njena obavetajna sluba raunala je na loe stanje nacionalnih odnosa u Jugoslaviji, faktiki srpsko-hrvatskih odnosa, to se uvek moglo iskoristiti za razbijanje Jugoslavije. Obraun u ratu koji je predstojao imao se izvriti sa Srbijom i Srbima, a ne sa Hrvatima, Makedoncima i jugoslovenskim manjinama. Loi srpsko-hrvatski odnosi bili su mlinski kamen oko vrata Jugoslavije, koju je Nemaka - sa ostalim revizionistikim dravama mogla zatei uvek kada proceni. Hrvati su u nemakoj politici bili trajna protivtea Srbima na Balkanu. I tradicionalno gledano bili su im blii. Kraljevina je, kao nacionalno nehomogena iznutra, bila i te kako
3)

Nemaka vlada je isticala prijateljsku politiku Treeg rajha prema Jugoslaviji za vreme M. Stojadinovia, koja je za privremeno bila oslabljena njegovim padom, ali je stavljena na solidnu osnovu" Bekim sporazumom od 25. marta 1941. koji je Jugoslaviji pruio dalekosene garancije" - Isto, 285. Direktiva o pripremanju napada na Jugoslaviju u propagandnom smislu - Isto, 43.

99

ranjiva, to nemaka politika nije nijednog trenutka isputala iz vida. Odnos Treeg rajha prema Jugoslaviji do 27. marta nije, prema tome, bio izraz prihvatanja jugoslovenske drave unapred i za sva vremena, ve je proisticao iz pragmatinih ekonomskih interesa za odravanjem njene celine, planova za preureenje Jugoistoka u novom poretku" i trenutnih procena ratne celishodnosti da se Vermaht ne angauje u ratu protiv Jugoslavije, nalazei se pred intervencijom protiv Grke i dalekosenim planom na Istoku. Napad je poeo bez objavljivanja rata u noi 5/6. aprila 1941. zauzimanjem Sipa, na Dunavu. Oko 5,10 asova nemaka avijacija je bombardovala jugoslovenske aerodrome kod Skoplja, Kumanova, Nia, Zagreba, Breica i Ljubljane. Oko 6,30 italijanska avijacija je sa baza u Italiji i Albaniji napala aerodrome, pristanita i pomorske baze na tlu Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Bosne i Slovenije. Oko 6,45 asova Nemci su sa aerodroma u Maarskoj, Rumuniji i Austriji izveli teroristiki napad na Beograd, koji je 3. aprila bio proglaen za nebranjen grad. Napadi na Beograd ponovljeni su jo tri puta 6. aprila, u noi 6/7. aprila i sledeeg dana, 7. aprila. 5 ' Nemaka avijacija je svojom aktivnou spreavala mobilizaciju, koncentraciju i grupisanje Jugoslovenske vojske. Na glavnom i prvom udaru 4 vazdune flote Treeg rajha, kojom je komandovao general-pukovnik Aleksandar Ler, naao se glavni grad Jugoslavije. Operacija je imala izrazito osvetniki peat. Trei rajh i njegov voa svetili su se Beogradu i njegovim stanovnicima za slobodarsko raspoloenje iskazano posle prevrata. U operaciji Kazna" (Strafgericht") Komande vazdune flote usvojene u Beu, 31. marta 1941, stajalo je pod b) da je zadatak vazduhoplovstva razaranja Beograda velikim napadom". Prvi napad izvelo je 234 bombardera uz pratnju lovaca. Pored dravnih nadletava, vojnih i civilnih, objekti napada bile su i stambene etvrti, bolnice, podzemna sklonita po parkovima. Sa osvetom je trebalo posejati paniku, slomiti duh graanstva, paralisati rad dravnih ustanova, izazvati demoralizaciju najirih razmera. Bombardovanje glavnog grada nastavila su se istog dana: oko 11 asova, oko 14 asova i predvee. Vazduna odbrana pokazala se nemonom pred navalom nemake vazdune sile, iako su piloti 6. lovakog puka oborili 10 nemakih aviona. Nemci su zlonamerno javljali o bombardovanju tvrave Beograd", iako se radilo o nebranjenom gradu i napadima na civilne i sanitetske objekte, te podzemna sklonita, zahvaljujui skici koju su dobili od petokolonakih elemenata. 6 ' Kapetan
5) 6)

Protiv nemakih bombarderskih formacija praenih lovcima, koji su napadale glavni grad Jugoslavije, istakao se esti lovaki puk koji je izgubio 13 aviona - Isto, 304 ; Bombardovani su sledei objekti: eljeznika stanica, elektrina stanica, zgrada Pote, telegrafa i telefona, zgrada Ministarstva vojske i mornarice, Glavnog generaltaba i Vojne akademije, Dvor na Dedinju, Gardijska kasarna u Topideru, Komanda andarmerije, Zemunski aerodrom, Uiteljski dom, Dorol, Kalenia pijaca, kolske zgrade, bolnice, stambene zgrade, sklonita P A Z - a po parkovima. Ako je postojala namera, onda su Nemci bombardovanjem Narodne biblioteke izvrili i kulturni genocid - Prema izvetaju Tehnike direkcije optine grada porueno je 714, a tee oteeno

100

Vladimir Kren, kao organizovani ustaa, 3. aprila 1941. prebegao je iz Zagreba u Austriju i Nemcima dao podatke o letakom rasporedu Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.7' Nemaka avijacija istovremeno je bombardovala i saobraajne objekte u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, kao i aerodrome kod S koplja, Uroevca i Pritine. Mada je neprijatelj uspeo prvog dana rata da uniti deo aviona ratnog vazduhoplovstva na tlu, lovaka i bombarderska avijacija pokazala je znake patriotizma i heroizma u sukobu sa daleko nadmonijom nemakom i italijanskom vazdunom armadom". Nemci i Italijani prvog dana rata zagospodarili su nebom, oborili 38 aviona u vazduhu i 77 unitili na zemlji, dok su nemaki gubici iznosili 21 a italijanski dva aviona. Jugoslovenska bombarderska avijacija uzvraala je napadima na nemake aerodrome, elezniki saobraaj i oklopne i motorizovane kolone u oblasti Sofije, Radomira i ustendila, zatim na pravcu ustendil - Kriva Palanka, a u Rumuniji u rejonu Temivara i Arada, severno od Maribora i u podruju Skadra, 8 ' ali se radilo o neravnopravnim protivnicima i u vazduhu i na kopnenom frontu. Jugoslovenska avijacija bombardovala je i gradove u Albaniji: Skadar, Lje, Dra, Zadar; bombardovani su i Peuj, Grac, Temivar, Arad. Nemako bombardovanje pokidalo je veze izmeu jedinica, onemoguavalo kretanje jedinica bez vazdune zatite, izazivalo nevericu u otpor iskazanoj sili, prouzrokovalo strah i paniku u pozadini i na frontu. Svako komandovanje i koncentrisanje snaga unapred je bilo preseeno. Svesni da pred sobom imaju oklopne jedinice, a u vazduhu nadmonu, gospodareu avijaciju Treeg rajha, vojnici su gubili samopouzdanje. Odnos snaga unapred je ubijao smisao svakog otpora. Trea grupa armija Jugoslovenske vojske, koja se nalazila pod komandom armijskog generala Milana Nedia, imala je praktino najvaniji zadatak: da odbranom Makedonije i upadom u Albaniju obezbedi odstupanje Jugoslovenske armije prema jugu, kao to je bilo predvieno ratnim planom. Na pravcu ustendil - Kriva Palanka Kumanovo - Skoplje dejstvovala je nemaka Druga oklopna grupa, sastavljena od tri divizije sa 600 tenkova. Ovoj grupi snaan otpor pruila je Moravska divizija kod Stracina, pretrpevi velike gubitke od tehniki daleko nadmonijeg neprijatelja koga su izdano pomagale vazdune snage. Tim je bio otvoren put ka Kumanovu i Skoplju. Bilo je vie nego jasno da je glavni nemaki udar na Jugoslovensku vojsku, usmeren iz Bugarske, imao za cilj da munjevito zauzme Makedoniju, presee eventualno odstupanje jugoslovenske vojske prema Grkoj i
1.888 zgrada. Poginulo je 2.271 lice; prema nemakim izvorima oko 4000 graana. Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945, 1, Beograd, 1984, 94-95. - Ima podataka da broj poginulih iznosi 20.000. Jedan od primera kako je u nas malo uraeno na utvrivanju precizne kvantifikacije rtava. Nemci su iz Glavnog generaltaba i Ministarstva vojske i mornarice dobili od svojih ljudi skicu mobilizacijskih mesta, usled ega je bilo i mnogo ljudskih rtava. V. Terzi, n.d., 2, 293.

8)

101

spajanje sa Britancima i Grcima, a zatim da se snage grupe armija opkole, unite i prinude na predaju. Nemci su 7. aprila, drugog dana rata, zauzeli Skoplje, a glavne snage 3. armijske oblasti su razbijene. Zauzimanjem Skoplja i izbijanjem u dolinu Vardara Nemci su sasvim prekinuli vezu Vrhovne komande sa jugoslovenskim trupama u Makedoniji, ime je njihovo razbijanje bilo samo pitanje vremena. Time je bio i otvoren put ka Pritini i Kosovu. 9) Jugoslovenska vojska nije postigla zamiljene uspehe ni na albanskom frontu. Zetska divizija je od 8. do 13. aprila protiv Italijana uspela da prodre u dubinu prema Skadru tek 15-20 km, jer je zadrana od italijanskih oklopnih jedinica. Desna kolona Kosovske divizije, koja je iz akovice prodirala takode prema gradu na Bojani, imala je u povlaenju znatne gubitke od albanskih snaga koje su je napadale iz zaseda. 1 Izmeu Zetske i Kosovske divizije dejstvovao je Komski odred. Trupe 3. armijske oblasti nisu uspele da obezbede odbranu fronta prema Bugarskoj, to jest da zatvore Strumiki, Carevoselski i Krivoreki pravac, usled ega je nastupilo rasulo. Peta armija, takoe, nije uspeno zadrala granini front prema Bugarskoj, na pravcu Bosiljgrada, Trna, Pirota, Knjaevca, Zajeara i Negotina. Nemci, koji su napadali niavskim pravcem, nisu uspeli da se zaustave ili da se bar njihovo napredovanje uspori nekoliko dana, radi organizacije odbrane na Junoj Moravi i zatvaranja prolaza dolinama Velike i Zapadne Morave. Nemci su ve prvog dana rata probili odbranu Jugoslovenske vojske na pravcu Ni - Pirot - Sofija. 11 ' Time je bio otvoren put prema Beogradu s june strane. Jedinice 11. nemake oklopne divizije ve 10. aprila izbile su u dolinu Velike Morave. Nemaki tenkovi su preko Lapova napredovali prema Beogradu. Slabe snage Jugoslovenske vojske (18 peadijski puk sa prvom baterijom i 1. protivtenkovskom etom) neuspeno su usporavale kretanje Nemaca preko Mladenovca. Sabantski odred nije uspeo spreiti prodor nemakih tenkova iz Jagodine ka Kragujevcu. Prodorom nemakih snaga prema Beogradu i Topoli razdvojene su jedinice 6. armije. Delovi nemake 8. oklopne divizije kretali su se na severu pravcem abac - Valjevo i abac - Obrenovac - Lazarevac. Prva armija se poela povlaiti iz Bake posle 10. aprila 1941. i ulaska Maarske u rat. Brzi prodor nemakih oklopnih i motorizovanih snaga preko zone 2. armije onemoguio je njeno uredno povlaenje preko Save, tako da su mnoge jedinice zarobljene u predelu Srema. Ustake pobune prinudile su 2. armiju da se povue na desnu
^ Isto, 310. 10) Na frontu Kosovske divizije dolo je do pobune Albanaca u pozadini u rejonu Suve Reke. Znaci nereda i panike javili su se i u pozadini Vardarske divizije. Izazivali su ih begunci iz Skoplja u prostoru Tetova i Gostivara, to je negativno uticalo na jedinice i komandovanje - Isto, 326-7. u> Nemaka je na junoj granici prema Jugoslaviji - Jugoistonom frontu imala najjae snage - 12. armiju, jau i spremniju od 2. armije na severozapadu koja je krenula u napad pre koncentracije svih predvienih snaga; jug je bio i glavni pravac nemakog udara.

102

stranu Save. Prilikom nemakog prodora u Mavu, 3. konjika i Potiska divizija pruile su snaan otpor nemakim snagama. 12 ' Na dan proglaenja NDH, 10. aprila 1941, raspala se etvrta armija kojom je komandovao general Petar Nedeljkovi. Ve 8. aprila 1941. dolo je do pobune 108. peadijskog puka u Bjelovaru. U pobuni, razaranju pozadine i pokuaju zarobljavanja taba etvrte armije uzeli su uee petokolonai: generaltabni pukovnik Franjo Nikoli, naelnik Operativnog odeljenja Prve grupe armija, Julije Makanec i Ivan Mrak, rezervni vazduhoplovni kapetani, koji su od ranije bili povezani sa nemakom obavetajnom slubom. Pobunjeni puk dobio je podrku 40. peadijskog i delova 42. puka. Hrvati su naputali jedinice, zarobljavali i ubijali srpske oficire i vojnike. 13 ' Hrvati komandanti bombarderskih i lovakih pukova nisu izvravali nareenja, predavali su se Nemcima, otkrivali poloaje vazdunih snaga, izostajali sa uzletanja i pored nareenja (major Franjo al, pukovnik Dragutin Rupi, pukovnik Zdenko Gorjup, major Mato ulinovi, potpukovnik Leonid Bajdak i drugi).14' Sabotaom je bila zahvaena i rena flotila. tab Rene flotile, kojem su se na elu nalazili kapetan bojnog broda Edgar Angeli i naelnik taba kapetan fregate Boris Storov, drala se saboterski za vreme neprijateljske akcije u erdapu u noi 5/6. aprila 1941. godine. Neprijatelj je u Zagrebu doekan kao oslobodilac. Prilikom dolaska nemakih trupa bugarofili su u Skoplju i Velesu isticali bugarske zastave, klicali Hitleru, Musoliniju i kralju Borisu. Petokolonai su u unutranjosti Srbije raznosili lane vesti, saoptavali o sputanju nemakih padobranaca, upadali u komande mesta i na nemakom izdavali lana nareenja, uticali panikerskim vestima da jedinice Jugoslovenske vojske napuste pojedine gradove (Kragujevac i Kraljevo), poto su prethodno palili vojne magazine i avione na aerodromu. 15 ' Slovenaki politiari u vladi pokazali su neposredno uoi rata da je koulja bila blia od gunja". Fran Kulovec i Miho Krek su 5. aprila 1941, preko Poslanstva Slovake u Beogradu, nudili Treem rajhu izdvajanje Slovenije iz sastava Kraljevine Jugoslavije pod uslovom da se garantuje integritet izdvojene Slovenije. 16 ' Narodni savet ili Nacionalno vee Slovenije, obrazovano 6. aprila od slovenakih politikih prvaka, otkazalo je poslunost Vrhovnoj komandi i vladi ve 10. aprila, im je proglaena NDH. Od Jugoslovenske vojske zahtevano je da napusti slovenaku teritoriju. Desetog aprila 1941. Hrvatska i Slovenija ispale su iz rata koji je u optem rasulu formalno nastavljala da vodi Kraljevina Jugoslavija. Jugoslovenska vojska i snage odbrane imale su od prvog dana rata protiv sebe folksdojere, koji su bili pripremljeni za dejstvo kao peta
Puk se pobunio u noi 7/8. aprila i 8. aprila 1941. godine, pod uticajem ustaa. Pobunjenici su klicali Hrvatskoj, pevalase Vila Velebita" - V. Terzi, n.d., 2, 333. " Mrak je preuzeo komandu nad svim pobunjenicima. " V. Terzi, n.d., 2, 508-9. Isto, 512. F. ulinovi, Okupatorska podjela Jugoslavije, Beograd, 1970, 137-8.
1-1

103

kolona". Po ranijem Hitlerovom nareenju folksdojeri se nisu smeli odazivati na poziv za mobilizaciju. In. Franc Nojhauzen, preko kojeg je ila privredna pijunaa uoi rata, bio je rukovodilac celokupne nemake obavetajne mree u Jugoslaviji. Direktive su dobijane radioputem preko organizacije Jupiter" sa centrom u Beu. Radio-stanice folksdojera nalazile su se u Novom Sadu i Vrcu. Zadatak folksdojera je bio da demoraliu pozadinu i snage odbrane u skladu sa Hitlerovom strategijom ostvarivanja moralnog sloma neprijatelja pre nego to i doe do samog rata. Organizovana pre rata meu folksdojerima, peta kolona trebalo je da deluje iznutra i izazove haos i pometnju. U skladu sa Hitlerovim idejama Nemci u Jugoslaviji imali su da budu izvidnice koje pijuniraju", pripremajui rasulo pre pristizanja nemakih vojnih snaga. Nemaka propaganda je od 27. marta pripremala folksdojere za akciju, istovremeno opravdavajui napad na Jugoslaviju, vestima i komentarima o planskom proganjanju folksdojera, njihovom telesnom zlostavljanju i bacanju u koncentracione logore, a na drugoj strani naoruavanju srpskih bandita" protiv folksdojera. 17 ' Albanski separatisti su na Kosovu i Metohiji uestvovali u pljakanju vojnih magazina, povezivanju i sadejstvovanju sa italijanskim i nemakim jedinicama, preuzimali vlast, napadali saobraajnice u pozadini Kosovske divizije, koja se nalazila na albanskom frontu u borbi protiv italijanskih trupa. Italijanski obavetajci koji su se prebacili na Kosovo i Metohiju, maskirani su kao kalueri pojedinih katolikih redova, kao i albanske izbeglice koje su se vraale na Kosovo. 18 ' Ve 10. aprila, kada je u Zagrebu proglaena NDH, 11. nemaka oklopna divizija nastupala je od Jagodine u pravcu severozapada. Na kraju toga dana Vlada i Vrhovna komanda mogle su konstatovati da su 1. i 3. grupa armija prestale da postoje, da su se Trupe Primorske armijske oblasti rasturile bez borbe, da je 5. armija razbijena, da se Ratna mornarica raspada i da su samo 1, 2. i 6. armija donekle sposobne za borbu, kao i to da su veza i komandovanje sa preostalim snagama skoro sasvim paralisane". 19 ' Otpor je davan juno od Beograda, ali ogranienih razmera i mogunosti. Nemci su u borbama sa Knikim odredom, kod sela Dragobraa, izgubili sedam tenkova. Rudniki (Gornjomilanovaki) odred kod sela Bare unitio je pet nemakih tenkova. Jedanaesta nemaka oklopna divizija morala je kod sela Markovca da slomi otpor jedinica Dunavske Divizije. Na pravcu Velika Plana - Smederevska Palanka - Mladenovac divizija je morala da savlauje otpor Unske
17) 18>

19)

Hitler je u Proglasu nemakom narodu govorio o ispadima koji predstavljaju sramotu za Trei rajh koju on ne eli da podnosi. Organizovanu protivjugoslovensku aktivnost nosio je od prelaska u Tiranu 1939. Kosovski komitet, oslonjen na italijansku obavetajnu slubu. Rat je 10. aprila 1941. u sutini bio zavren, jer su ostaci razbijene Jugoslovenske vojske samo - kako veli V. Terzi - ivotarili do 17. aprila 1941, kada je konano (sem u Albaniji) likvidiran svaki otpor - V. Terzi, n.d., 2, 385.

104

divizije i 2. konjike brigade, ali je ipak nou 12. aprila stigla do podnoja Avale. Nemcima je pruen otpor i na domaku Aranelovca. 20) Jedinice 41. nemakog korpusa nadirale su kroz Banat bez otpora i predvee 12. aprila 1941. zauzele Panevo. Zbog nadiranja Nemaca preko Banata i Srema, nareeno je ruenje mostova na Dunavu i Savi kod Beograda, koje je izvreno u noi 11/12. aprila 1941. godine. Izviaka grupa kapetana Klingenberga iz nemake SS divizije Das Reichs" sa 9 vojnika ula je u Beograd, koji je posednut tek sutradan, 13. aprila 1941. godine. Bio je to trei ulazak Nemaca u ovom veku u glavni grad Srbije, odnosno Jugoslavije. Nemci e u osvojenom Beogradu organizovati defile pred zgradom Narodne skuptine. Srbi su bili i rtve folksdojera koji su u Banatu (Alibunar, Petrovgrad i Panevo) od 12. do 23. aprila streljali blizu 90 ljudi. Primeri otpora na mostobranu kod Klenka (Sabca) 12. aprila 1941, borbe abakog odreda i 3. konjikog puka, novoobrazovanog Mavanskog odreda, Protivavionskog diviziona kod Zvornikog mosta nisu mogli uticati na opti poraz i rasulo. Jedinice 2. Jugoslovenske armije nisu uspele odrati front na desnoj strani Save, kao to je to zahtevala Vrhovna komanda. Maarski regent Miklo Horti je nou 10/11. aprila 1941. izdao Proklamaciju za rat protiv Jugoslavije. Protumaio je 27. mart kao nasilno svrgavanje sa poloaja zakonitog poglavara Jugoslavije. Kao i Hitler, tako je i Horti smatrao da su ovu nasilnu promenu pripremile iste sile koje su i 1914. nanele Evropi toliko suza, krvi i patnje". Po njemu puisti su namerno izazvali sukob s velikim narodima Nemake i Italije, s kojima Maarsku obavezuje prijateljstvo i obaveze iz Trojnog pakta. Maarsku akciju Horti je objanjavao primenom zatitnih mera zbog bombardovanja maarske teritorije i pokuaja prodora jugoslovenskih snaga, zanemarujui injenicu da su sa tla njegove zemlje poletali avioni Treeg rajha na Beograd i da je Maarska sluila kao odskona daska za napad na Jugoslaviju. Pozdravio je odluku voa hrvatskog naroda" da proklamuju nezavisnost i samostalnost, dravu Hrvatsku, ime je, po regentu, Jugoslavija prestala da postoji jer se raspala na sastavne delove. Iz toga je zakljueno da je postala dunost da se u svoje ruke uzmu teritorije koje su nasilno otrgnute od Maarske 1918. godine. Horti je to smatrao svojom svetom nacionalnom dunou", a ulazak u rat opravdavao zatitom Maara koji ive u junom podruju od anarhije pustoenja". U Proglasu od 11. aprila Horti je pozdravljao hrvatski narod, koji je 10. aprila proglasio nezavisnost, a sa kojim je Maarska ivela u prijateljskim odnosima 1.000 godina. 21 '
20>

Prema Beogradu su prodirale: 8. oklopna divizija sa severa iz Srema i Zemuna; 11. oklopna divizija sa juga od Mladenovca preko Ralje i od Avale i glavnine 41. korpusa sa istoka, iz Paneva - Isto, 418. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije (u daljem tekstu: Zbornik N O R - a ) , tom X V , knj. 1 (redaktori Godo Agne, Antun Mileti), O ueu hortijevske Maarske u napadu i okupaciji Jugoslavije 1941-1945, Beograd - Budimpeta, 1986, 33-35.

105

Hortiju nije smetalo da razvrgne Ugovor o venom prijateljstvu sa Jugoslavijom, zakljuen decembra 1940. Prilikom konsultovanja britanske i amerike vlade o eventualnim posledicama ulaska Maarske u rat protiv Jugoslavije, maarski predsednik Pal Teleki je dobio odgovor da bi itav anglosaksonski svet krenje Ugovora smatrao zloinakim napadom". U nervnom rastrojstvu, pritisnut neumoljivim injenicama stvarnosti, a razapet izmeu sveanih proklamacija i verolomne akcije svoje zemlje, Teleki je izvrio samoubistvo 3. aprila 1941. godine. Njegov moralni in nije, svakako, spreio maarske vlastodrce da uz pomo Nemake ostvare svoje revizionistike zahteve, ali je Telekijevo oprotajno pismo Hortiju ostalo kao primer asti i potovanja ugovornih obaveza. Data re je pogaena zbog kukaviluka, a sramota naneta potenju naroda, pisao je Teleki. Jasno je stavljao do znanja da je Maarska stala na stranu nitkova" i da e Maari postati leinari", najprljavija nacija". 22 ' Uzaludno je i patetino sam sebe okrivljivao to to nije spreio, kao da je i mogao. U toku rata i prvih dana okupacije Bake i Baranje maarski okupatori pobili su preko 3.500 Srba. Otkidanje Makedonije od ostalog dela Jugoslavije, pa samim tim i spreavanje da se snage Jugoslovenske vojske spoje u Grkoj sa Grcima i Britancima, davalo je glavni beleg ratnim operacijama na tlu Jugoslavije. Nemci, oigledno, nisu hteli dozvoliti da se ponovi situacija iz prvog svetskog rata sa Solunskim frontom. Pokazalo se, takoe, da romantiarsko i lakomisleno shvatanje o slabosti Italijana nije bilo opravdano, zbog slabe tehnike opremljenosti Jugoslovenske vojske i otpora Italijana, oslonjenih na svoje mehanizovane jedinice pod Skadrom. Nemci su glavnim snagama 12. armije feldmarala fon Lista odvojili vojinu prostoriju Makedonije od Srbije. Listove snage su istovremeno sa dva korpusa prele i u ostvarivanje plana Marita", napavi sa bugarske teritorije Grku u pravcu Trakije i Makedonije. Cilj 2. armije general-pukovnika Maksimilijana fon Vajksa bio je da razdvoji Hrvatsku i Sloveniju od Srbije, front severno od Save i Dunava od onog juno od ovih reka, od ega su u vreme nemakog politikog i diplomatskog pritiska na Kraljevinu Jugoslaviju da prie na stranu Osovine strahovali knez Pavle i drugi zvaninici namesnikog reima. Bombardovanjem Beograda, suprotno pravilima meunarodnog ratnog prava, koje su Nemci i u dotadanjem ratu krili bez mnogo premiljanja (Varava, Roterdam i gradovi u Engleskoj), Nemci su doprinosili optem rastrojstvu odbrane napadnute strane. Tri nemake manevarske formacije bile su od prvog dana usmerene prema glavnom gradu Jugoslavije, raunajui na iznenaenje i silovitost prvog udara, i to: prva, najsnanija oklopna grupa, koja je nadirala ka severu od
22)

Isto, 22 - Horti je istog dana napisao pismo Hitleru da su preduzete vojne mere, ali moli da zbog oseanja grie savesti koja nas ispunjava", iju dubinu najbolje ilustruje samoubistvo predsednika vlade, nemako vojno rukovodstvo tako odredi zadatke svojih trupa da oni budu u saglasnosti sa naom saveu" - Isto, 23-24.

106

pravca Sofija - Ni - Beograd; 41. oklopni korpus sa motorizovanim pukom Gros Dojland" sa prostora severoistonog Banata (Temivar - Vrac) i 46. oklopni korpus koji se kretao iz Meumurja preko Bara, kroz Slavoniju i Srem ka Beogradu. 23 ' Rat je na Severnom i Severozapadnom frontu zavren za etiri dana. Otpor nacionalno heterogene vojske zemlje koja je bila nacionalno razrivena iznutra, sastavljena od nezadovoljnih naroda (Hrvata, Makedonaca, albanske, nemake i maarske manjine), nije mogao biti uspean. Bolesti drutva nisu mogle da ne zahvate i armiju, tim pre to su se od 1939. u nju slivali i graani - vojni obveznici, unosei u vojsku sve frustracije i akutne nacionalne i socijalne probleme karakteristine za drutvo. Zastarela i slabo voena Jugoslovenska armija nala se u ratu sa najmodernijom, najprodornijom i najbrutalnijom armijom na svetu. Udarac Vermahta jednostavno nije bilo mogue izdrati. Rat je tek otkrio svom snagom dubinu jedne krize, najvii stepen defetizma i nacionalne razjedinjenosti, petokolonake izdaje. Vrhovna komanda, sa generalom Simoviem na elu, nije bila na visini zbivanja. Generali nisu bili spremni da se bore, a mnogi od njih nisu ni podnosili Simovia. Udar snaga 12. armije iz pravca Bugarske bio je neodbranjiv, o emu svedoi i injenica da je Skoplje palo pre Zagreba, jer se radilo o jedinicama izvanredno naoruanim i spremnim za izvoenje najsloenijih operacija, koje su, na jednoj strani, imale sigurno bugarsko uporite sa kojeg su napadale, a na frontu u Albaniji Italijane s kojima je trebalo da se sretnu. Kao i u dotadanjem ratovanju na Zapadu, Nemci su i na jugoslovenskom ratitu od prvog dana demonstrirali izvanredno sadejstvo kopnenih i mehanizovano-oklopnih snaga sa avijacijom. Mada je i na junom frontu bilo primera izdaje pete kolone naroito iz redova ustaa, u peadijskim jedinicama, ali i u vazduhoplovstvu, koji nisu hteli da izvravaju zadatke, ipak je uveliko preovlaivao srpski oficirski i boraki kadar. <1 Od prvog dana Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske nije /kontrolisala situaciju. Direktive i zapovesti upuivane su jedinicama koje vie nisu ni postojale. Traena je odbrana linija koje su ve bile probijene. U optem rastrojstvu drutva i vojske nestvarno su izgledale i kombinacije Vrhovne komande da se neprijatelj zaustavi na vodenim i planinskim preprekama - Savi, Uni i Velebitu - a kasnije organizuje otpor na masivima Komova, Durmitora, Prenja, na rekama Bojani i Neretvi. Vlada se povlaila od prvog dana rata. Nije postojala veza izmeu vlade i Vrhovne komande. Slobodan Jovanovi, Marko Dakovi i Bogoljub Ili optuivali su Hrvate za izdaju. 24 ' Maek je napustio
23)

Osma oklopna divizija 2. armije ula je 12. aprila u Zemun. Na putu prodora od Osijeka, Rume, Sremskih Karlovaca oduevljeno je doekivana od ustaa, folksdojera i Hrvatske zatite" - V. Terzi, n.d., 2, 368. ' lanovi Vlade direktno su optuivali Maeka, koji je napustio vladu 8. aprila i otiao u Kupinec, za dogaaje u Hrvatskoj.

107

jugoslovensku vladu 8. aprila, a drutvo su mu inili i ostali hrvatski ministri: Josip Torbar, Baria Smoljan i Ivan Andres; vladu je napustio i predstavnik JMO Dafer Kulenovi. Naputanje vlade, u stvari bekstvo ministara, bio je poseban primer aprilskog rasula. Pozivom svojim pristaama da izraze lojalnost novoj vlasti (ustakoj) 10. aprila, Maek je osigurao legitimnost prenosa vlasti, faktiki potvrdio separatizam i razbijanje Jugoslavije kao drave. Ostale su prazne rei Ivana ubaia da potpredsednik jugoslovenske vlade nee dezavuisati svojih drugova". 25 ' Kralj je sa vladom 14. i 15. aprila sa nikikog aerodroma napustio zemlju, odletevi za Grku. Simovi je bez saglasnosti vlade, mada u njeno ime, 14. aprila ovlastio armijskog generala Danila Kalafatovia da zakljui primirje, iako se u datoj situaciji radilo zapravo o kapitulaciji. Prethodno je Simovi, s pozivom na Ukaz kralja Petra II, obavestio komandanta pozadine Vrhovne komande Danila Kalafatovia, da je postavljen za naelnika taba Vrhovne komande. Tom prilikom Kalafatoviu je predao i pismeno ovlaenje, stavljajui mu do znanja da ga je kraljevska vlada na sednici na Palama 13. aprila 1941, s obzirom na stanje nae vojske, posle prvih neuspeha i naroito s obzirom na delikatnu situaciju nae vojske zbog dogaaja u Hrvatskoj i Dalmaciji", ovlastila da odmah zatrai primirje od neprijatelja kako bi se dobilo u vremenu i olakala situacija vojske.^ Simovi je imao u vidu situaciju Francuske 1940, ali se u Jugoslaviji radilo o sasvim drukijim prilikama. Nemci su zahtevali bezuslovnu kapitulaciju koja je iskljuivala svako primirje. Kapitulacija (Odredbe o primirju) je potpisana 17. aprila 1941. u Beogradu, u zgradi biveg ehoslovakog poslanstva. Kapitulaciju su potpisali general-pukovnik Maksimilijan fon Vajks, s nemake strane, a s jugoslovenske Aleksandar Cincar Markovi i general Radivoje Jankovi. ' U kratkotrajnom ratu zarobljeno je oko 375.000 jugoslovenskih vojnika i oficira, koji su najveim delom odvedeni u zarobljenitvo, uglavnom Srba, Crnogoraca i Slovenaca. 28 '
25)

26)

2/>

28)

U zapisniku koji je vodio S. Kosanovi stoji da je J. utej izvestio da je Maek ostao u Kupincu da deli sudbinu svog naroda" - B. Krizman, Jugoslovenske vlade u izbjeglitvu, 1941-1943, Zagreb, 1981, 10. Po svemu izgleda da Vlada na Palama nije uopte raspravljala o kapitulaciji, a kamo li o tome donela odluku. Iz Simovievog izvetaja podnesenog Vladi nije se moglo videti da se radi o kapitulaciji. Simovi je referisao da je poloaj nepovoljan, ali nije beznadean, jer postoji trea odbrambena linija. Oigledno je da se radilo o jednostranom i nerealnom izvetaju - B. Krizman, n.d., 1011. Glavni stan Firera obavestio je 17. aprila 1941. Vrhovnu komandu Vermahta da je komandant Jugoslovenske vojske - general D. Kalafatovi - prihvatio 15. aprila uslove kapitulacije i naredio jedinicama da ne pruaju otpor - V I I , Aprilski rat, 1987, 781 - Kosovska divizija je na tlu Albanije obustavila operacije tek 22. aprila 1941. godine. Prema nemakim izvorima zarobljeno je oko 398.000 ljudi, od kojih su Italijani zarobili samo oko 30.000. Na slobodu su puteni Makedonci (kao Bugari), Hrvati i pripadnici manjina. Prema kasnijem nemakom izvoru u nemakom zarobljenitvu je 21. juna 1941. bilo 181.258 zarobljenika - Jozo Tomasevich, etnici u drugom svjetskom ratu, Zagreb, 1979, 78. - J. Hoptner iznosi podatak da je u nemako zarobljenitvo palo 254.000 jugoslovenskih vojnika i oficira, ne ubrajajui one iz Srbije - n.d., 276. - SI.

108

Aprilski rat je bio katastrofalan vojni poraz, ali je za posledicu imao razbijanje drave od strane pobednika. Za Nemaku i njene saveznike u pitanju je bila vojna egzekucija daleko nadmonijeg protivnika nad jednom vetakom tvorevinom koju su stvorili pobednici nad Centralnim silama 1918. godine. U likvidaciji te drave dolazila je do izraaja Hitlerova srbofobija zbog dogaaja koji su se odigrali u Beogradu u noi 26/27. marta. Rat neravnopravnih vojnih strana uticao je i na njegovu kratkotrajnost. Ali daleko vie od te injenice, na brzi i haotini slom Kraljevine Jugoslavije uticali su faktori unutranjeg rastrojstva drave, koji su bili karakteristini za sve vreme njenog trajanja, izbijajui vulkanski u svom antijugoslovenskom obliku naroito u uslovima rata. U sukobu Osovine i Kraljevine trijumf ovala je vojno nadmonija sila, moderna vojna doktrina, vojno daleko bolje organizovano drutvo. Nemaka je od 1934. prebacila svoju privredu na kolosek rata. Radilo se o nadmoi industrijske sile nad drutvom agrarnog karaktera. Bio je to i sukob homogene vojske sa nacionalno heterogenom armijom Jugoslavije. Hitler je oekivao daleko jai otpor Jugoslovenske vojske, ali vojska Kraljevine nije bila srpska vojska iz prvog svetskog rata. Defetizam politikog vrha i vojnog rukovodstva bio je poseban uzrok brzog poraza. Bilo je generala koji su se prilikom odlaska na front pozdravljali sa: Dovienja u zarobljenitvu". Nemaka i njeni saveznici bili su daleko tehniki nadmoniji u odnosu na Jugoslovensku vojsku, koja nije raspolagala modernim naoruanjem, pre svega avijacijom koja bi se mogla meriti sa Luftvahe, tekom artiljerijom, oklopno-mehanizovanim jedinicama, pa ni modernom vojnom doktrinom. Nemaka vojska je ve u dotadanjim kampanjama na istoku i zapadu stekla znaajno iskustvo i samopouzdanje. Osovina je bila superiornija i po broju ljudstva, jer se na njenoj strani nalazilo 870.000 vojnika nasuprot oko 600.000 vojnika Kraljevine Jugoslavije, pri tom neuporedivo slabije naoruanih i opremljenih. U napadu na Jugoslaviju uzele su uee 52 nemake, italijanske i maarske divizije, potpomognute iz vazduha sa 2.236 borbenih aviona. Odnos snaga u Vazduhu bio je 5 : 1 u korist avijacije Osovine. Rat je za Trei rajh bio, zbog nepredvienog prevrata, iznenadan i neoekivan, ali ta prednost za Jugoslovensku vojsku nije imala mnogo znaaja zbog kanjenja taba Vrhovne komande i jugoslovenske vlade da preduzmu blagovremeno odbrambene i mobilizacione mere, infatilno uvereni da je rat mogue izbei ili bar odloiti. I pored raspoloenja srpskog naroda da se sa Jugoslovenima bore, sve se sruilo kao kula od karata. Nemaka superiornost nije se ispoKerkez navodi Hitlerovu izjavu iz aprila 1941. (a takve podatke daje i Glavni Hitlerov stan, 28. maja 1941) d a j e ukupan broj zarobljenika iznosio 337. 864 vojnika i podoficira i 6.298 oficira, iskljuujui folksdojere, Maare i druge koji su odmah puteni. Sve zarobljenike Hitler oznaava kao Srbe - Obnova", br. 12. 1941; S. Kerkez, Drutvo Srbije u ratu i revoluciji 1941-1945, rukopis doktorske disertacije, Beograd, 1989, 602. - Nemci su u aprilskom ratu imali 558. izbaenih iz stroja, od toga 151 mrtvih. - V. Terzi, n.d., 2, 498.

109

ljavala samo u oklopnim jedinicama i vazduhoplovstvu, ve i u komandnom kadru, nainu komandovanja, izvoenju borbenih, operativnih zadataka. Rat je bio zavren onog dana kada je slomljen makedonski front i kada jugoslovenske trupe - i pored upada na albansko tlo - nisu uspele da osvoje Albaniju, potisnu Italijane, bace ih u more i zarobe veliki ratni materijal kao to se olako oekivalo, jer se navodno radilo 0 slabom protivniku. I pre rata se nije oekivalo da bi Jugoslovenska vojska mogla da zadri front severno od Save i Dunava. Nemci su, osim toga, u aprilskom ratu ne samo nametnuli munjeviti rat, ve i unitavajui rat", napadajui naseljena mesta, s ciljem demoralizacije naroda i vojske, ne obazirui se na rtve meu civilnim stanovnitvom. Demonstrirao se brzometni i totalni rat. Pri tom su politiki, propagandno, psiholoki i operativno koriene meunacionalne suprotnosti u Jugoslaviji. Na osnovu obimnih istraivanja aprilskog rata, Velimir Terzi je, uprkos optem slomu i razornom delovanju pete kolone, te defetizmu komandanata, izdvojio znatan broj jedinica umadijske, Bregalnike, Moravske, Toplike, Drinske, Timoke, Dunavske, Cerske, Unske, Dravske, 2. i 3. konjike divizije koje su pruile snaan otpor neprijatelju. 29 ' Piloti su pokazivali nevieni heroizam. Avijatiari 51. lovake grupe 6. lovakog puka sa zemunskog aerodroma tukli su se sa neuporedivo nadmonijim nemakim snagama, branei nebo Beograda. 1 nad drugim gradovima Jugoslavije bilo je primera pojedinanog i grupnog heroizma. Narednik pilot-lovac ore Cvetkovi oborio je dva italijanska aviona nad Podgoricom, a ostavi bez benzina i municije udario u italijanski avion. Nad Peujem je poginuo 7. aprila 1941. major Dobrosav Tei s drugovima, a u rejonu Segedina major Lazar Donovi, komandant grupe i drugi.30' Aprilski rat je imao jo jednu dimenziju koja nije uvek bila primeivana: izvesnu nedovrenost,31' bar sa srpske i crnogorske strane gledano. U pitanju su graani zemalja koji su imali drave pre 1918, slavnu vojnu tradiciju i samopregor naroda u slinim istorijskim situacijama, koji su teko shvatali da se drava gubi bez stvarne bitke. Ovaj inilac je vie nego vano da bude uoljiv u situaciji koja je nastala nakon vojnog poraza. Nedovren je i sa stanovita oficirskog kadra, koji se nije pokazao u kratkotrajnom ratu, iekujui trenutak svog iskupljenja nastavljanjem otpora. Za komuniste je rat tek poinjao. Rat se mogao smatrati nedovrenim i sa stanovita otpora okupacionim reimima i teroru zavedenim nad Srbima, posebno u NDH, na Kosovu i Metohiji, u okupacionoj zoni pod Maarima i Bugarima.
29) 30) 31)

Isto, 530-541. Isto, 535-540. M. ilas u delu Revolucionarni rat" (Beograd, 1990) koristi pojam nedovreni rat".

110

Srbi kao rtve vojnog sloma

Unitenjem jugoslovenske dravnosti ruili su se osnovi versajske Jugoslavije", iji su tvorci bili Srbi. Vojnom egzekucijom nad navodno neprirodnom dravnom tvorevinom, stvarane su istovremeno pretpostavke za nadoknadu saveznicima Treeg rajha - Italiji, Maarskoj i Bugarskoj, sa krajnjom degradacijom Srbije u teritorijalnim okvirima od Grdelice do Beograda. 32 ' Antisrpsku notu posebno je imalo istupanje Nemake, kao sile koja donosi osloboenje nesrpskim narodima. Beograd je uziman za simbol srpske moi izmeu dva svetska rata, ocenjivan kao ratni dobitnik", razume se na raun nesrpskih naroda bezobzirno tlaenih i eksploatisanih. Istupanjem u tom smislu obraunavalo se sa tradicijom Jugoslavije kao srpsko-versajske tvorevine, a na drugoj strani davala perspektiva nesrpskom stanovnitvu kao povlaenoj kategoriji stanovnitva u odnosu na Srbe i Slovence. Na delove jugoslovenske teritorije, posebno one koje su se raunale za srpske ili to i bile (kao to je sluaj s Vojvodinom i Kosovom i Metohijom), pretendovale su, uz saglasnost Treeg rajha, revizionistike zemlje - Bugarska i Maarska - koje su jedva ekale da u novoj vojno-politikoj i meunarodnoj konstelaciji pristupe deobi plena i komadanju Jugoslavije. Na Kosovu sa Metohijom Italija je pomogla da se konstituie reim Velike Albanije. Makedonija je vraena pod okrilje Bugarske, dok je zapadnim delom ula u sastav Velike Albanije", sa graninim krajevima Crne Gore. Okupacijom Bake i Baranje, s formalnom aneksijom ovih krajeva Maarskoj decembra 1941, tzv. june upanije ponovo su vraene pod krunu Sent Itvana. 33 ' Na tlu Hrvatske i Bosne i Hercegovine, bez Dalmacije, 10. aprila 1941. ustanovljena je klerofaistika i rasistika, izrazito antisrpska tvorevina - NDH.Stenjena u prebalkanske granice, zapravo jo ue, s obzirom na inkorporaciju Vranjskog i Pirotskog okruga u sastav Bugarske, 34 ' Srbija se nala pod reimom vojne uprave, kao jedina jugoslovenska
32

' Vojnookupaciona zona Srbije obuhvatala j e , prema nemakim izvorima, oko 51.100 km 2 sa 3,8 miliona stanovnika (3.810.000), od ega 175.000 Rumuna - Vlaha. Po izvorima iz Nedieve arhive stanovnitvo na teritoriji Vojnog zapovednika Srbije iznosilo je 3.773.000 ljudi, i to: 3.367.000 Srba, 23.000 Hrvata, 51.000 ostalih Slovena, 102.000 Maara, 146.000 Nemaca, 66.000 Rumuna i 18.000 ostalih. Pretkumanovska Srbija" je imala teritoriju od 48.303 km 2 , sa 3.798.229 stanovnika. U analizi ovih podataka trebalo bi voditi rauna o izbeglicama u Srbiji, a na drugoj strani zarobljenicima u aprilskom ratu iz Srbije. - Vid. J. Marjanovi, Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941, Beograd, 1963, 23. Centralni organ vlasti u okupiranoj Bakoj i Baranji je Vrhovni tab maarske vojske. Vojna uprava je avgusta 1941. zamenjena civilnom upravom. Jugoslovenske oblasti pod maarskom okupacijom anektirane su Zakonom o ponovnom prisajedinjenju Junih zemalja kruni Sv. Stevana od 16. decembra 1941. godine. Maarska soldateska je ve prilikom vojnog posedanja Bake poinila teke zloine nad Srbima. ' Hitler se aprila 1941. saglasio da bugarske trupe uu u Srbiju do linije Pirot - Vranje - Skoplje, ali je bugarsko okupaciono podruje do leta ve obuhvatalo srezove: caribrodski, niavski, luiki, bosilgradski, masuriki, bojaniki, preevski i pinjski, delove palanakog i vlasotinakog sreza, teritoriju severoistono od Zajeara, izmeu Timoka i stare dravne granice - J. Marjanovi, n.d., 22.

111

zemlja sa takvim statusom, obavezana da plaa kontribueije nemakom okupatoru za izdravanje okupacione vojske, to je takoe bio sluaj bez presedana na tlu vojno poraene Kraljevine Jugoslavije. 35 ' Srbiju je juna 1941. snala i tragedija Smedereva, usled eksplozije municije u Citadeli Smederevo" (Smederevskoj tvravi), gde se nalazilo skladite ratnog plena. Eksplozija je izazvala velika razaranja grada i ogromne rtve, koje je Vojnoupravni komandant u Srbiji 10. juna 1941. ocenjivao Komandi kopnene vojske na oko 500 poginulih i oko 700 ranjenih, mada se njihov broj procenjuje i na oko 2.000 mrtvih i ranjenih jer je do eksplozije dolo na pazarni dan, u vreme kada se veliki broj seljaka iz okolnog okruja naao u Smederevu.361 Da li se u sluaju ove eksplozije radilo o diverziji ili je do nje dolo iz nepanje i nehata nije se nikada saznalo. Nemci su istraivali uzroke eksplozije, ali nisu doli do podataka o diverziji. Tek neka svedoanstva koja se pojavljuju u nae vreme pominju diverziju koju vezuju za sovjetske obavetajce pukovnika Mustafu Golubia i Matiju Vidakovia, koji je inae od Nemaca bio kasnije uhvaen u Beogradu prilikom rada na spremanju jedne eksplozivne smee. 37 ' ak i da je diverzija izvedena u organizaciji ovih obavetajaca, sa njom nisu bili upoznati rukovodei partijski centri KPJ. injenica da ova operacija nije ranije bila vezana za sovjetske obavetajce ili KPJ, najverovatnije potie otuda to je eksplozija odnela isuvie ivota nevinih graana da bi mogla podsticajno delovati na otpor. Obelodanjivanje ove operacije kao antifaistike akcije, s njenim pripisivanjem antinemakim snagama pod uticajem komunista, izazvala bi sasvim suprotan efekat, sluei onim snagama koje su se zalagale za operacije koje ne bi masovno ugroavale stanovnitvo srpskih gradova i sela. Ukoliko je vojnoobavetajni sovjetski punkt o diverziji obavestio svoj moskovski Centar, onda bi se ova smederevska" tajna mogla rasplesti tek objavljivanjem grae sovjetskog porekla. Dve decenije posle pobednikog trijumfa srpskog naroda i stvaranja prve jugoslovenske drave, dolo je do dijamteralno drukije situacije: jueranji pobednici nali su se u ulozi poraenih. Ono to nisu mogle Centralne sile 1914-1918, uradile su snage obnovljenog nemakog revanizma putem faistike agresije, koja je u sutini predstavljala nastavak prvog svetskog rata za ostvarenje ciljeva koji nisu bili postignuti 1914-1918. Izvrenje odmazde i ostvarenje revana pripalo je vodeoj
35>

Srbija se nala u interesnoj sferi Velikonemakog R a j h a " sa obavezom da izdrava nemaku okupacionu upravu. U njoj su Nemci videli predstavnika poraene Kraljevine Jugoslavije. ' Zbornik N O R , tom X I I , 1, Izvetaj vojnoupravnog komandanta u Srbiji Komandi kopnene vojske od 10. juna 1941, 157. ' J. B. Tito, Sabrana djela, tom 7 (priredio Radomir Vujoevi), Beograd, 1979, 50, 112, 212 - Matija Vidakovi (pod pseudonimom Roman, Kostaluka, Zanjkovski, utuk) bio je uesnik graanskog rata u paniji. Stigao je u Beograd iz SSSR-a 1941, sa specijalnim zadatkom da izrauje tempirne mine. Prilikom njihove izrade, 4. jula 1941, dolo je do eksplozije u Dragaevskoj ulici br. 17 u Beogradu, kojom prilikom je Matija Vidakovi teko povreen. Gestapo ga je streljao.

112

sili nekadanjih Centralnih sila, Nemakoj, preobraenoj od 1933. u nacionalsocijalistiku zemlju sa rasistikom doktrinom i naglaenom ambicijom da zagospodari svetom, uz pomo Italije i ostalih susednih revizionistikih drava, ukljuujui asistenciju svih unutranjih protivjugoslovenskih snaga ije delovanje s manjim ili veim intenzitetom nije prestajalo u elom meuratnom razdoblju. Odgovornost je svedena na Srbiju i koncentracija mrnje usredsreena protiv srpskog naroda. Srbiji je namenjeno da isplati zaostale istorijske raune iz prvog svetskog rata i meuratnog perioda. Sluaj Srbije u drugom svetskom ratu klasian je primer nestvarne mrnje, negacije pravila meunarodnog ratnog prava, razmnoenosti pseudoistorijskih argumenata i neosnovanih optubi na raun jednog naroda. Jednostranom osudom srpskog naroda za reim u Kraljevini Jugoslaviji otpisivana je krivica svih ostalih uesnika u vrenju vlasti. Srpska krivica" u meuratnom razdoblju dobila je nestvarne razmere. Snage novog poretka" nastojale su da uspostave ekvivalenciju izmeu srpske politike u Kraljevini Jugoslaviji sa politikom nastupajue represije, iako i najpovrnije poznavanje srpskog ponaanja pre rata uopte nije moglo da se uporeuje s njenim razmerama i karakterom. Pobeda ustakog ekstremizma pripremana je izmeu dva svetska rata, u Jugoslaviji; produbljivan je jaz izmeu Srba i Hrvata, irila ideologija nacionalistike iskljuivosti. Takvoj orijentaciji sluila su kvazinauna ostvarenja o razlikama izmeu hrvatskog i srpskog knjievnog jezika (rad Petra Guberine i Krunoslava Krstia), navodnoj srpskoj ekonomskoj pljaki Hrvatske (knjiga Rudolfa Biania), o pojavi i nastanku pravoslavaca na tlu Hrvatske iz pera Krunoslava Draganovia (Masovni prelaz katolika u pravoslavlje na hrvatskom jezikom podruju u vrijeme turske vlasti", Rim, 1937). ta tek da se kae za knjigu Mladena Lorkovia Narod i zemlja Hrvata" (Zagreb, 1939). Ultranacionalistika ideologija sadrana u navedenim i srodnim radovima pripremala je buduu antisrpsku politiku. Nemaka se, kao glavni saveznik i najjaa sila Osovine, u Srbiji osiguravala zavoenjem vojne uprave, kontrolom Trepe i Kosovske Mitrovice, radi nadgledanja vane saobraajnice dolinom Ibra i eksploatacije olova, posedanjem vanih saobraajnica u dolini Morave u pravcu Skoplja i Egejskog mora na jednoj strani, i prema Sofiji i Bugarskoj na drugoj, ukljuujui i dunavski vodeni put sa eksploatacijom Borskog rudnika. Istraivai balkanske istorije u drugom svetskom ratu zapaaju znaaj transverzale Dunav - Otrant za Osovinu. U sastavu stenjene Srbije naao se i Banat u sklopu Dunavske banovine sa seditem u Smederevu, 38) ali pod okupacijom nemakih snaga koje su imale da spree istovremene maarske i rumunske pretenzije na ovu oblast, delimino naseljenu rumunskim i maarskim stanovnitvom; Banat je
38)

Za zastupnika bana Dravske banovine postavljen je Jozef Lap, sa seditem u Petrovgradu - Velikom Bekereku - Zbornik N O R , X I I , 1, 153-4.

113

sa istim formalnim statusom bio pod Vojnim zapovednitvom Srbije i vlau nemake narodnosne grupe, od oko 120.000 folksdojera. Istoni Srem sa Zemunom pripojen je NDH u jesen 1941. 39 ' Kosovo je podeljeno izmeu tri okupatora: Italijana, koji su favorizovali stvaranje Velike Albanije"; Nemaca, koji su faktiki drali Kosovsku Mitrovicu s Trepom i Bugara, koji su dobili manji deo Kosova. Pored nametnute politike hipoteke Srbiji i srpskom narodu za sve to se zbilo izmeu dva svetska rata u Kraljevini Jugoslaviji, sa izazivanjem protiv Srba svih navodno ugnjetenih naroda protiv reima srpskog bespravlja, srpski narod je bio izloen i drugim merama eksploatacije, politike diskriminacije i denacionalizacije. Sve te mere odisale su izrazitom antisrpskom notom, jer su izvoene kao pokuaj da se predupredi svaki otpor, da se Srbija pritesni do kraja i narodu ubije svaka vera u budunost. Nemaka osiguranja ogledala su se u uspostavljanju razgranate i stroge birokratske vojno-upravne-ekonomske kontrole. Tzv. sedam tromih vojno-politikih i ekonomskih centara nemake moi u Srbiji, kako su ih zvali u Berlinu, zbog paralelnih koloseka ostvarivanja funkcija u kojima su se isprepletale i sudarale kompetencije - esto protivureei merama jednog centra u odnosu na drugi - oliavali su uglavnom vojnoupravni zapovednik, opunomoenik Joahima fon Ribentropa, generalni opunomoenik za privredu sa ranijim generalnim konzulom i grupenfirerom Francom Nojhauzenom na elu, vojnoobavetajna sluba Abver i Sluba Glavnog ureda bezbednosti pod Himlerovim rukovodstvom. Vojna organizacija zemlje sprovedena je preko feldkomandantura, krajskomandantura i ortskomandantura. Sve je sluilo odravanju mira, iskoriavanju privrednih dobara i onemoguavanju da se ponovi nedavna izdaja". Pretnje smrtnim kaznama na poetku okupacije i uvoenje vojnih sudova tek su nagovetavali budui teror u ustanikim i postustanikim uslovima.40' U krajevima pod bugarskom i maarskom okupacijom poela je denacionalizacija srpskog stanovnitva. Bugarizacija stanovnitva Vranjskog i Pirotskog okruga tekla je u znaku politike da se radi o stanovnitvu koje je od pamtiveka bugarsko. Graanima ovih okruga nametnuto je isticanje bugarskih zastava; bugarizirana su im prezimena; stavljani bugarski natpisi na radnjama. Prva hapenja i internacije nacionalno nepouzdanih graana podseale su na prvi svetski rat. Granica prema Srbiji bila je zatvorena za graane iz pirotskog okruga. Bugari su poeli da dovode svoje slubenike, svetenike, prosvetne radnike. 41 '
> Isto, 395, 407. ' Vojnoupravni zapovednik Srbije je ve aprila 1941. predvideo smrtne kazne za dela nasilja i sabotae protiv nemake vojske; kanjivo je obustavljanje rada, sluanje neprijateljskih radio-stanica, zatvaranje radnji; zabranjeno je skupljanje na ulicama; proglaena je nadlenost vojnih sudova za uvredu nemake vojne sile i njenih zapovednika - Proglas komandanta nemakih trupa u Beogradu, aprila 1941 - Zbornik N O R , X I I , 1, 94-95. 4 1 ) B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji 1941-1945, 1, Beograd 1983, 43.
39

Maarska okupacija zapoinjala je u znaku terora i odmazde nad srpskim ivljem. Zaposedanjem Bake, maarski okupatori zaveli su vojne sudove. Stvorena je psihoza opasnosti od etnika, dobrovoljaca, optanata, kolonista, Jevreja, komunista". 42 ' Slovensko stanovnitvo", koje je posle 1918. bilo naseljeno u okupacionom prostoru, koji e nekoliko meseci kasnije biti i formalno anektiran, iseljavano je, a njihova zemlja dodeljivana maarskom stanovnitvu ili kolonistima Cango-Sekeljima iz Bukovine, Maarima iz Srbije i Bosne, vitezovima" iz Maarske. Baku su morali da napuste pripadnici srpske, hrvatske, jevrejske i ciganske narodnosti koji u njoj nisu imali pravo zaviajnosti do 31. oktobra 1918. godine. Kao i u srpskim krajevima pod bugarskom okupacijom, srpska prezimena su maarizovana, a na okupirano (anektirano) podruje dovoeni su prosvetni radnici i slubenici iz Maarske. Na ova podruja prenet je i sistem politikih partija koje su delovale u Maarskoj. Bitno je bilo da se to pre sliju novosteene oblasti sa maticom". Izvrena je reintegracija" nekadanjih istorijskih upanija namesto zateenog administrativnog ureenja. Stvarana je predstava o kontinuitetu sentitvanske Maarske. 43 ' Srpsku sudbinu delili su i Jevreji, 44 ' prinueni, kao i graani okupirane Srbije, da plaaju kontribucije, iako ni to nije bio otkup da se ne deportiraju u Maarsku i Ukrajinu. Srpske nauno-prosvetne i verske ustanove nale su se, takoe, pod udarom: rad Matice srpske je suspendovan, a imanja Srpske patrijarije i srpskih manastira stavljena pod sekvestar. 45 ' Vojni poraz Kraljevine Jugoslavije i okupacija Srbije izazvali su u narodu teko razoaranje, depresiju, gubitak perspektive. U lomu jugoslovenske drave srpski narod je doiveo apokaliptinu sudbinu. Neznatne kolaboracionistike snage, koje su jo pre rata izraavale pronemaku politiku, svojim dranjem i propagandom unosile su jo veu duhovnu pometnju. Ideolozi nacionalne obnove pod faistikom okupacijom svodili su vojni poraz Kraljevine Jugoslavije na samounitenje na duhovnom planu, izraeno u pobedi tuinske misli, mislei pri tom - pod znatnim uticajem nacizma - na jevrejstvo, masonstvo, komunizam i demokratiju; bilo je to za njih i samounitenje na moralnom polju, beaenjem i kamenovanjem najboljih tradicija;
Nareenjem naelnika Generaltaba 11. aprila 1941. uvedena je vojna uprava na zauzetoj teritoriji june Maarske". Predvieno je proterivanje doseljenika i kolonista; inovnici - eksponirani kao protivnici Nemaca i Maara stavljeni su pod policijski nadzor; zabranjeno je odravanje zborova; zapoelo je interniranje Srba; zatvorene su srpske kole u mestima sa maarskom veinom - Zbornik N O R , tom X V , 1, 44-61. Zauzete teritorije tretirane su kao maarske, oduzete 1918, koje u velikoj meri nastanjuju Maari. U maarskom shvatanju radilo se o vraanju jednoplemenika" Isto, 35. u> U Bakoj je bilo 15.000 Jevreja. Gotovo svi (14.800) su stradali u logorima, na prisilnom radu, za vreme racije januara 1942. - J. Romano, Jevreji Jugoslavije 1941-1945. rtve genocida i uesnici N O R , Beograd 1980, 160-4. ' Vojvodina u narodnooslobodilakom ratu i socijalistikoj revoluciji 1941-1945. (u daljem tekstu Vojvodina u N O R - u " ) , u redakciji . Popova, Novi Sad, 1984, 65-68; B. Petranovi, n.d., 1, 43.
42)

115

nacionalno samounitenje u vidu opteg defetizma, naputanja i razaranja svih nacionalnih osnova; samounitenje na socijalno-ekonomskom planu izraeno u tuinskoj eksploataciji i osiromaenju naroda i politiko samounitenje integralnim ruenjem narodne drave. Oigledno, krivce za sadanje stradalnitvo nalazili su, sem u delovanju pomenutih sila, i u konstrukciji Jugoslavije u kojoj se Srbija 1918. utopila". Srpska profaistika politika i propaganda nisu se u odnosu na Jugoslaviju bitno razlikovale od ustake. Uopte, stvaranje jugoslovenske drave 1918. pripisivano je uticaju velikih sila, pre svega Engleske, koja je skrenula razvitak Srbije suprotno tradicijama njene dugovene istorije. Time se opet propitivao smisao savremene srpske istorije i opravdanost njenog izbora na istorijskom raskru 1918. godine. Srpska istorija u meuratnom periodu bila je po ovom shvatanju kao jedna od onih udnovatih interpolacija istorije koja udaljava od vekovnih prirodnih tokova. Srpski narod pod okupacijom je, pri tom, uveravan da mu je nemaki narod prijatelj. Slom 1941. uporeivan je sa Kosovom 1389. godine. Da bi se dobilo poverenje vlastitog naroda za pronemaku politiku kolaboracionista, pravljene su analogije sa maralom Filipom Petenom, pobednikom kod Verdena, koji je navodno pomogao francuskom drutvu da nadvlada duh portvovanja". U 27. martu 1941. videla se najvea zabluda srpske politike, jer se rtvovala za engleske interese umesto da prihvati ponuenu privilegovanu soluciju Osovine u odnosu na druge lanice. Pogrenim inom srpski hazarderi" tog dana potpisali su menicu komunistima i njihovim pobednicima. Za Tanasija Dinia, poznatog kvislinga, 27. mart je bio izdajniki i bezumni in, nasuprot mudrom inu" od 25. marta 1941. godine. Srbija je tada, kao sastavni deo Kraljevine Jugoslavije, postala redak primer rtve neskrupulozne meunarodne radnje", iji su pokretai majstori judeoanglosaksonskog sadizma, mranog Intelidens servisa, slobodnih zidara i komunizma". Meu uesnicima prevrata vieni su iskljuivo plaenici perfidnog Albiona", koji su kopali grob za sahranu Jugoslavije. Judeo-englesko-amerikanskom kapitalizmu pridodavala se i marksistika Moskva" u stvaranju izdajnikog plana" za obaranje Protokola o pristupu Jugoslavije Trojnom paktu. Za unitenje srpskog naroda odgovornost je traena u politici Londona i Moskve, kojima nikada nije bilo dovoljno rtava srpskog naroda. Poput Duana Simovia, naao se posle kapitulacije Draa Mihailovi da nastavi delo meunarodnih satrapa". Za Dragog Jovanovia 27. mart je bio prirodna posledica jedne nenarodne i nesrpske dravne politike koja se vodila kroz 20 godina dravnog ivota Kraljevine Jugoslavije. Kolaboracionistika tampa i kvislinzi okupljeni oko Saveta komesara Milana Aimovia videli su u Nemakoj prijateljsku zemlju, koja se trudila da Jugoslaviju ubedi diplomatskim i politikim putem, obeavajui joj Solun, ali su neprijatelji srpskog naroda rizikovali nacionalno samoubistvo". Slobodarsko raspoloenje Srba 27. marta 1941. proglaavano

116

je zabunom" uverenjem da se tog dana ini kraj svim dotadanjim sramotama i bezakonjima meuratnih reima. Trajni reimski ki" imao je svoj pandan u trajnom prevratnikom kiu". U svemu to se zbilo 27. marta 1941. vien je iskljuivo neprijateljski tropreg: jevrejstvo, masonstvo i komunizam". Dr Dimitrije Najdanovi u ljotievskoj Naoj borbi" pisao je da nema udnijeg datuma u srpskoj istoriji od 27. marta, jer nema veeg izdajstva. U fokusu", pisao je, jedne tragikomedije ili, kako bi rekao panski muenik - filosof Unamuno, jedne komitragedije jarko su osvetljena tri izdajnika lika: lakomo i lakoumno prevratnitvo, slabiko reimstvo i totalno dravoborstvo narodnih neprijatelja". Protivnici 27. marta nalazili su, meutim, i dobru stranu martovskog prevrata, sagledavajui je u tome to su Srbi, navodno, za svagda raistili sa Jugoslavijom. Srpski narod nije vie eleo u jednu dravnu kuu ni sa braom ni sa nebraom. Na ast ili na sramotu ostavljana je svima velika", mona", ujedinjena", jedinstvena" drava, jer je srpskom narodu donela samo nesreu, sramotu i krv", pad i stradalatva bez Kosova gora od Kosova. 46 ' O smrtonosnom okruenju Srbije posle arpila 1941. govore same za sebe dravne i vazalne tvorevine, koje su na antisrbizmu gradile svoju politiku i svoju nacionalistiku veliinu, naikane oko Srbije na Drini, Savi, Dunavu, Ibru, Niavi, Binikoj Moravi i Uvcu. Kada je trebalo naterati srpske kolaboracioniste na vee angaovanje, pretilo se ustakim i maarskim ekspedicionim korpusima koji e zavoditi red u Srbiji; ili da su car Boris i poglavnik Ante Paveli uspostavili tzv. slovenski luk izmeu Sofije i Zagreba drei u kletima Srbiju koja je na suprotnostima Bukureta i Sofije, Bukureta i Budimpete uspevala da zadri koliko-toliko snoljive odnose tek sa Rumunijom generala Jona Antoneskua. Srbija je dobila granicu sa NDH na Savi, na domaku Beograda, pripajanjem ovoj Zemuna i istonog Srema. Kakvi su preokreti mogui u relativno kratkom razdoblju pokazuje situacija 1918, kada su srbijanski ovek i njegov dojueranji sused iz Zemuna, stari graniari, preko noi prestali to da budu pomeranjem granice na severozapad za sedam stotina kilometara, na Karavanke. Granini gradovi u prolosti Zemun i abac - nali su se preko noi u dubokoj unutranjosti zemlje. Banat, bogat i neophodan za snabdevanje Beograda, formalno je bio u sastavu Srbije a faktiki u rukama folksdojera. Iako je ostalo da se definitivna podela sprovede tek posle svetske pobede Treeg rajha, nije teko pretpostaviti kakva bi sudbina zadesila Srbiju ako se ima u vidu Hitlerova politika prema slovenskom svetu, naroito Rusima, Srbima i Poljacima kao gnojivu za nemake njive, a u sluaju Srba i Firerovom trajnom frustracijom porazima koje je Kraljevina Srbije nanela Monarhiji 1914. na Ceru, Suvoboru i Kolubari i prilikom proboja Solunskog fronta 1918. godine. Nemako (vapsko) stanovnitvo u Podunavlju, sa
46)

Naa borba", 29. mart 1942.

117

plodnim i geopolitiki i stratekim vanim panonskim prostorom, dolinom Morave i dunavskim putem, pa i istorijskom tradicijom vezivanom za princa Ojgena, vojvodu Evgenija Savojskog, bilo je vaan inilac budueg politikog oblikovanja ovog prostora. Teko je i pretpostavljati da bi Srbi dobili u delu tog prostora mesto koje je namenjivano vabama. Do stvaranja vapske drave (Donaulanda) 1941. istina nije dolo, iako su pravljeni planovi jo i pre agresije, jer je svako prekrajanje u tom prostoru Hitler ostavio za posle rata. Poznato je, takoe, da je predviano stvaranje oblasti oko Gvozdenih vrata i erdapa. Pominjao se i plan da se Beograd proglasi za nemaki grad i tvravu Rajha, koja bi bila brana od azijskih i slovenskih naroda". Istorijska podseanja upuivala su na to da je jo vojvoda Savojski eleo od Beograda da napravi habsburku carsku tvravu" koju bi naselio Nemcima, ime bi se Srbi odbili od Dunava i Beograda". 47 ' Srpski narod nakon okupacije nije samo izgubio dravu za ije je stvaranje najvie uloio u ratu 1914-1918. godine, ve se i naao u situaciji da van Srbije kao svoje matice dovede u pitanje i svoju bioloku sutinu, pre svega u NDH, ali i u drugim krajevima, posebno da se moralno unizi, duhovno obogalji, ubije njegova istorijska svest i nasilno lii svog nacionalnog imena i bia. U prvu Jugoslaviju uao je demografski isceen", sa jednom etvrtinom fiziki izgubljenog stanovnitva, a vojni slom te iste drave 20 godina kasnije doivljavao je u znaku ustakog genocidnog zatiranja. U ime stvaranja nacionalno iste NDH, ustae su zapoele likvidaciju jedne treine stanovnitva unitavanjem, iseljavanjem i prekrtavanjem. Vojni zapovednik u NDH, general Gleze fon Horstenau, zabeleio je da ne poznaje dravu - sem ustake - koja prodire samu sebe". Nemaki general grozio se sadistike bestijalnosti ustaa sa Eugenom Didom Kvaternikom na elu. 48 ' Pri ovim zloinima blede asocijacije na verske ratove i krvoprolia iz prolosti. ta je jedna Bartolomejska no prema etverogodinjem klanju Srba 1941-1945. godine? ta je izazvalo ovu industriju smrti"? Koji su uzroci mogli pokrenuti masovno unitavanje ljudi razliitih rasa, vera i nacija, ideolokih i politikih ubeenja? Koji su se to ljudi nali da spaljuju i gue druge ljude? Neprihvatljivo je da uzrok lei s one strane razuma. Najlake ga je otpisati na raun patologije pojedinaca ili uih grupa, svaliti na sumanute izvrioce, ljude poremeene psihe, infernalne rekordere u nonom ubijanju poput fra Miroslava Majstorovia, roene zlikovce" iz Lombrozove galerije zloinaca. Socijalna psihologija moe, svakako, dosta da kae o poremeenosti ljudskih odnosa, naroito u meteima, pri emocionalnim usijanjima, u atmosferama koje pogoduju masovnom zloinu. Ali, daleko je vanije prodreti u sutinu ideologija koje propovedaju rasno i nacionalno prvenstvo, opsednute
47) 48)

M. Kreso, Nemaka okupaciona uprava u Beogradu 1941-1944, Beograd, 1979,16, 21. Zbornik N O R , tom X I I , 1, 406.

118

iskljuivou, po cenu zloina, uoiti politiku i ekonomsku motivaciju nosilaca pokreta, utvrditi metodologiju ostvarivanja vladavine faistiko-klerikalnih snaga. Ustae su se u svojoj antisrpskoj politici oslanjali na raniju tradiciju pogroma Srba u blioj i daljoj prolosti. Nacistika ideologija je okvir i osnova, ali se nikako ne mogu izuzimati istorijski tragovi s recidivima, lokalne posebnosti, falsifikovanje istorije i zloupotreba tradicije, sa kvazi tezom o gotskom poreklu Hrvata, starevievsko-frankovakom antisrpskom politikom praenom velikohrvatskom mrnjom i megalomanijom. U emu je nacionalsocijalizam otvorio put ustakim zloinima? Pre svega, svojim prethodnim teroristikim iskustvom, legalizacijom logora, pogromima nad Jevrejima, idejama antislovenskog karaktera u Hitlerovom Mein Kampf, rasnom teorijom i rasno-antropolokom diskvalifikacijom ljudi nearijevskog porekla, negacijom Jugoslavije kao drave, srbofobijom nemakog vrha, Hitlerovim sugerisanjem Poglavniku da nemilosrdno rei srpsko pitanje, jer za 50 godina moe biti kasno. Paveli i inae nije hteo ispustiti priliku na koju je dugo ekao. Ustae su, kao i nacisti, polazili od glasa krvi, rase i zemlje". Ako je NDH elela da bude straa Evrope na Balkanu, ona je, prema Hitlerovom shvatanju, morala da bude tvrda srca" i da ne smetne s uma da je mekoa" najvea okrutnost. Srbi su se u kleroustakoj verziji razlikovali od domorodaca rasno i verski, bili useljeni sloj stanovnitva koje nije imalo autohtoni karakter; idovi" su, opet, svojim prisustvom remetili nacionalno istu dravu, kao i rasno inferiorni Cigani. Komunisti su, kao i u svim nacionalistikim pokretima bez razlike, shvatani kao strano telo koje ne pripada organskom tkivu nacije. Progone nisu mogli izbei ni hrvatski antifaisti, kao politiki protivnici, pa i pristalice Jugoslavije u ustakoj verziji umjetne i neprirodne tvorevine". Podosta je protivnika tzv. nekrofilske istorije koji obezvreuju napore istraivaa da objasne uzroke neuvenog zloina kako se nikada vie ne bi ponovila slina klanica naroda, ali njihova argumentacija kao da pre uverava da strategiju utanja ili zaborava treba ozakoniti za sva vremena. Potiskivanje istine, meutim, najvei je protivnik skladnih nacionalnih odnosa, ozdravljenja duha, uspostavljanja harmonine politike saradnje. Puno saznanje o korenima zloina i razlozima njegovog prekrivanja velom zaborava pretpostavka je istinskog zbliavanja. Kao to ne moe biti tana teza ultranacionalistikih srpskih snaga koje ovaj monstruozni zloin nad jednim narodom ele da poistovete sa odgovornou celog jednog naroda, hrvatskog, neprihvatljiva je i ona suprotna da je zloin delo malog broja ljudi pomraene pameti, nahukanih ustaa. Koreni seu i u istoriju srpsko-hrvatskih odnosa i imaju vie svojih incidentalnih manifestacija, izazvanih verskim, politikim i socijalnim razlozima, iako ih ne bismo apsolutizirali odbacivanjem situacije koju je nametnula nacistika okupacija Jugoslavije 1941. godine. Na genocidne akte protiv srpskog naroda upuuju i prilike posle sarajevskog atentata 1914, pogromi nad Srbima u toku rata, slanje srpskog stanov-

119

nitva u tamnice i koncentracione logore. Pojedini rimokatoliki prvaci prednjaili su u pozivu na obraun sa protivnicima monarhije kao najkatolikije drave. Slom Srbije za njih je predstavljao spas Monarhije i katolicizma kao njene duhovne osnove. Kao politiki nadzornik unutranjeg ivota svojih vernika, Crkva je kontrolisala i usmeravala i njihovo ponaanje u meunacionalnoj i meuverskoj sferi, farratizujui vernike naroito u verski i nacionalno meovitim krajevima. U Kraljevini Jugoslaviji ostvario se pred kraj njenog ivota poseban tip lokalnog faizma, izraen u klerofaizmu koji predstavlja simbiozu ekskluzivnog i militantnog nacionalizma sa klerikalizmom. Ovaj tip faizma pojedini naunici klasifikuju kao tip tzv. mediteranskog faizma, nalazei njegovo oivotvorenje u Spaniji Franciska Franka i Portugaliji diktatora Salazara. Slina varijanta faizma nastala je i u Slovakoj Jozefa Tise posle izdvajanja ove marionetske drave iz Cehoslovake u prolee 1939. godine. No, klerofaizam u NDH pokazao se kao najkrvoloniji, s obzirom na zajedniki ivot dva naroda razliitih vera, da u ime nacionalno iste drave bezobzirno iskoreni Srbe iz svoje sredine. Uzroci ustakih pogroma moraju se traiti i u uzrocima koji potiu iz dubina prolosti, pod uticajem feudalno-klerikalnih snaga koje nisu podnosile Srbe, kao slobodne ljude, a pri tome druge vere, mada mrnja i netrpeljivost nisu dovodili do verskog rata masovnih razmera, ako izuzmemo savremenu epohu. Korene genocida treba traiti i u starevievskoj ideologiji. Rasistika doktrina i njena primena dali su neophodni podsticaj ustaama. Iz okvira ovih uzroka ne moe se iskljuivati, prema tome, i drukija istorijska osnova na kojoj se raala nova mrnja i pripremao krvoloni obraun sa jednim narodom, koju predstavlja pojava faizma, odnosno nacionalsocijalizma, komunizma, stvaranja Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije, mrnja ustako-separatistikih snaga protiv Srba i pravoslavlja, izazivana uz pomo dela klera izmeu dva rata, naroito od odbacivanja Konkordata 1937. godine. Nemci su se u uspostavljanju svoje vlasti u okupiranim dravama oslanjali na linosti, grupe i organizacije koje su koliko-toliko imale neki uticaj u narodu (maral Peten u Francuskoj, ili pokuaj sa HSS i Maekom uoi aprilskog rata), da bi tek u krajnjoj liniji, ako im ne bi polo za rukom da obezbede potporu uticajnijih politikih snaga, preputali vlast svojim ozloglaenim istomiljenicima. Ideoloka bliskost ili afinitet u pomenutim sluajevima potiskivani su svesno u zadnji plan u ime realnih nacionalno-dravnih interesa. Grupe istovetnog miljenja bile su, inae, saveznici po prirodi i u njihovo kolebanje se nije moglo sumnjati. Ustaki pogromi nisu mogli biti organizovani da im preutnu podrku nisu dali pristalice Vlatka Maeka, posebno aktivni zastupnici HSS-a koji su jo uoi rata preli na ustaku stranu. Ustae su se i posle proglaenja NDH plaile uticaja HSS-a, ali se nisu ustruavale da ih iskoriste u akcijama nacionalne purifikacije". Takoe, nije poznato da su prvaci HSS-a, kada je re o Sredinskom dijelu vodstva stranke, koliko god bili pod kontrolom ustake vlasti, ustali i sebe rtvovali u

120

ime jugoslovenske koncepcije, bratstva naroda i osude ustakih zloina. Sam Maek je izjavom od 10. aprila 1941. pozvao svoje pristalice da u interregnumu iskau lojalnost ustakoj vlasti, iako je bio voa HSS-a i potpredsednik jugoslovenske vlade, nezavisno od toga to je vladu napustio i njegov zamenik Ivan ubai, ban Banovine Hrvatske, obeao da voa stranke nee izneveriti lanove Vlade. Poto se Jugoslavija jo nalazila u ratu, njegova izjava se ne moe drukije tumaiti sem kao separatistiki i izdajniki akt. Pritisak okolnosti u kojima je delovao, pretnja pa i ivotna ugroenost, kao to je ponaanje u situaciji u kojoj se naao ispriavano", ne mogu biti opravdane sa stanovita statusa stranakog voe, dravnog predstavnika najvieg ranga pod zakletvom, ustako-nemakog negiranja drave koju je predstavljao. Otuda je neubedljivo delovalo glorifikovanje Maeka u emigraciji kao doslednog Jugoslaviji. 49 ' Sluaj sa nadbiskupom zagrebakim Alojzijem Stepincem je jo jasniji, jer je on za sobom ostavio vie tragova svojih ushienja u ast stvaranja NDH kao najzamanijeg dogaaja u ivotu hrvatskog naroda"; tekue dogaaje je tumaio kao davno sanjani i eljkovani ideal"; traio od svetenstva da se spremno odazove na uzvieni rad oko uvanja i unapreenja Nezavisne Drave Hrvatske". Stepincu je ustaki reim odgovarao kao antisrpski, a na drugoj strani stvarao pretpostavke za prevoenje pravoslavnih na vjeru svojih otaca". 50 ' Bio je to i put da se slomi pravoslavlje u zapadnim delovima dojueranje Jugoslavije. I drugi verski poglavar, Reis - ul Ulema Islamske verske zajednice u NDH, Fehim Spaho, pozvao je vernike u Gazi Husref - begovoj damiji da se zahvale Svemoguem na ostvarenju Nezavisne Drave Hrvatske, da ga u najveoj skruenosti zamolimo, da je dovijek uva". 51 ' Maekova posredna, i Stepineva direktna legalizacija NDH, doprineli su njenom uvrenju, razvijanju iluzija o njoj kao nacionalnoj dravi hrvatskog naroda, stvarali duhovne pretpostavke za likvidaciju Srba i denacionalizaciju Muslimana kao cvijeta hrvatstva". Samo se tako ubedljivo moe objasniti ustaka politika masovnog genocida nad Srbima. Neinjenje je u ovim istorijskim trenucima ve bilo jednako solidarisanju sa zloinom, a kamo li loe injenje. U pitanju su vodee linosti Hrvatske, iji se uticaj na dogaaje ne moe potcenjivati. Sta vie, bledo su se i bez dovoljne analitike otrine na zloine nad srpskim narodom u NDH odazivali i hrvatski ministri u emigraciji, puni bojazni da takvim stavom ne oslabe sutranju hrvatsku poziciju u Jugoslaviji
49)

50)

51)

Arhiv Sekretarijata inostranih poslova (ASIP), Fond emigrantske vlade, Generalni konzulat u Cirihu od 14. avgusta 1941 - Ministarstvu inostranih poslova (MIP-u); B. Petranovi, n.d., 1, 457-8. Tobonjih otpadnika". Prisvajani su i Crnogorci kao katolici i Hrvati u prolosti, koji su priznavali primat rimskog pape, dok nije osvojio Serbizam" pod uticajem Rusije - D. K. egvi, U prvim mjesecima stvaranja NDH. Moje poslanje u Italiju 7 - I X 2 4 - I X 1941, Dnevnik, 13-14. D. Sui, Parergon, Sarajevo, 1980, 35.

121

ukoliko doe do njene obnove. 52) Neubedljivo deluju i Stepineve post festum izjave da su u pitanju protokolarne ini", da je Biskupska konferencija traila striktno potovanje kanonskih propisa prilikom prekrtavanja, ili da se zauzimao za srpsku decu; da on nije ovek od svetovne vlasti i da nije imao pravo da se mea u njene poslove. Imaju li se u vidu njegove invektive, nabijene netrpeljivou i predubeenjima prema Srbima jo pre rata, od preuzimanja stolice koadjutora, pre svega njegovo shvatanje misionarskog rada u krajevima naseljenim Srbima, samo ukoliko bude dovoljno ljudi za sprovoenje prozelistike politike, nije teko zakljuiti da je njegov as tek svanuo sa stvaranjem NDH kao drave hrvatskog naroda. Odnos prema Srbima u Hrvatskoj kao otpadnicima" od katolianstva, koje treba ponovo prevesti na katoliku veru ili istrebiti, nije mogao proi bez podrke snaga hrvatskog katolicizma. U prolosti ideoloka osnova nacionalne iskljuivosti i netolerancije nalaena je u pravakoj ideologiji Ante Starevia koja je poivala na krajnjem nacionalizmu, velikohrvarstvu (pankroatizmu"). koja je ila do tog stepena da je Hrvate nalazila u Sumadiji, u Sloveniji (alpski Hrvati) i Crnoj Gori (crveni Hrvati). Hrvati su jednostavno bili svi i svuda". Starevianstvo je doprinelo razvoju hrvatske nacionalne samosvesti, ali je na drugoj strani ovu trajno opteretila nacionalistiko-rasistikim radikalizmom. Cista stranka prava dr Josipa Franka, kao naslednika Starevia, bila je uzor ustaama za reavanje srpskog pitanja na krajnje teroristiki nain. Izvor dugo akumulirane mrnje nalazio se i u optuivanju Srba za predratni teror nad Hrvatima, pljaku Hrvatske, spreavanje ove vojnom silom da sprovede samoopredeljenje. Tuinski tlaitelji" nametnuli su Hrvatskoj teko ropstvo, uz pomo hrvatskih izroda, Srba, koji su se nali u Hrvatskoj prevarom i izdajom. Ti tuinci bacili su se sa prodrvljivou hijena i biljegom steklih pasa na ivo tijelo hrvatskog naroda", da ga porobe i ogole, unite njegova dobra, lie staroslavne prolosti", njegova imena i njegove narodne i dravne osebujnosti", te da na svetom hrvatskom tlu podignu velikosrpsko Duanovo carstvo, davnu sanju sviju velikosrpskih ovinista i mahnitavaca". Beograd je proglaavan za centar tiranije, element destrukcije i razbijanja", nosilac politike koja tei da uniti Hrvate. Srpski imperijalizam" je kvario odnose sa Italijom i onemoguavao reavanje jadranskog pitanja", koje su jedino bile u stanju da ree Italija, Hrvatska, Crna Gora i Albanija. Mrnja protiv Srba napajala je ustae do tog stepena da su ovima pripisivali da su ognjite svih nemira na Balkanu i arita intriga, klevetanja, agresivnosti, komplota i meunarodnih
52)

Misli se na J. Krnjevia, J. uteja i druge. Izuzetak ini V. Vilder, prvak S D S , koji je otro napao nadbiskupa A. Stepinca 17. februara 1942. preko Radio-Londona. Nadbiskup i katoliki kler napadnuti su jer nisu dali od sebe ni glas sauea prilikom krvavih pokolja Srba", u prvom redu svetenika i prvosvetenika hrianske pravoslavne c r k v e . . . " - Lj. Boban, Hrvatska u arhivima izbjeglike vlade 1941-1943, Zagreb, 28-29.

122

incidenata. Na ruevinama tiranije Beograda" trebalo je da vaskrsne samostalna i nezavisna hrvatska drava. Srbi su stavljeni van zakona: oni su uklanjani iz slube; ogranieno im je kretanje, zabranjena irilica; izbacivani su srpski nazivi mesta (Sremska u Hrvatska Mi tro vica itd.), ukidane su pravoslavne verske kole, zabranjeno tampanje knjiga latinicom na srpskom jeziku, ,,ien" hrvatski jezik od srbizacije, unitavane su i pljakane pravoslavne crkve, odnoene parohijske knjige, ubijane vladike i svetenici, rasputene srpske organizacije, paljene zgrade itaonice, pevakih i sokolskih drutava.53' Oni koji su blagovremeno osetili opasnost i nalazili se u situaciji da se spasavaju, prebegavali su u Srbiju i Crnu Goru. Treoj kategoriji bilo je namenjeno prekrtavanje, to jest promena vere kao cena za spasavanje ivota. U nacionalno istoj dravi nije mogla da postoji srpska crkva. O tome svedoi i deviza ustakog ideologa Mila Budaka Ili se pokloni, ili se ukloni". Raspravljajui o prekrtavanju pravoslavnih Biskupska konferencija je 17-18. novembra 1941. u Zagrebu obrazovala odbor trojice" (nadbiskup Stepinac, mons. dr Viktor Buri i apostolski administrator krievake biskupije dr Janko imrak), koji je zaduen da razmatra sva pitanja koja su se ticala konverzije grkoistonjaka na katoliku vjeru". Sa Zakonskom odredbom o zabrani irilice aprila 1941. doneta je i Zakonska odredba o osnivanju Hrvatskog dravnog ureda za jezik. Mile Budak je jula 1941. u svojstvu ministra bogotovlja i nastave doneo naredbu o hrvatskom pravopisu. Zakonska odredba o hrvatskom jeziku, njegovoj istoi i pravopisu objavljena je avgusta 1941., kao glavni zakonski akt na kome su se zasnivale knjievnojezike reforme. U lanu 1 ove zakonske odredbe je stajalo: Jezik, to ga govore Hrvati, jest po svom izvoru, po povjestnom razvitku, po svojoj razsprostranjenosti na hrvatskom narodnom podruju, po nainu izgovora, po slovnikim pravilima i po znaenju pojedinih rijei izvorni i osebujni jezik hrvatskog naroda, te nije istovjetan ni s jednim drugim jezikom, niti je narjeje bilo kojeg istovjetan ni s jednim drugim jezikom, niti je narjeje bilo kojeg drugog jezika ili bilo s kojim drugim narodom zajednikog jezika. Zato se zove hrvatski jezik". Pokatoliavanje pravoslavnih i reforma jezika trebalo je da poslue vraanju pravoslavnih hrvatskoj zajednici i vrem povezivanju Hrvata i Muslimana. Paveli je, februara 1942, kako navodi D. Davidovi, traio da se radikalno raisti sa porocima" u Jugoslaviji, pre svega u oblasti jezika. Najvee nedjelo i nasilje, to se moe na jednom narodu napraviti, jeste napraviti atentat na njegov jezik, koji ga potpuno i tano obiljeuje". Taj gospodski jezik" je, po Paveliu, bio postao obinim
53)

Stavljanje van zakona vreno je na osnovu ustakog zakonodavstva i van njega u praksi: Zakon o zabrani irilice, Zakonske odredbe za obranu naroda i drave od 17. aprila 1941, Zakonske odredbe o rasnoj pripadnosti itd. - Vid. Narodne novine, 11, 1 5 , 1 7 , 1 9 , 30. travanj 1941, 5. svibanj, 4. i 24. lipanj, 14. kolovoz, 10. i 26. listopad 1941.

123

argonom, u kojemu smet ljudskoga drutva u nonim kavanama razgovara". Taj jezik niko ne sme vie nazivati nekim priivenim imenima i da ga nitko nema prava i ne smije vie nagrivati, kvariti i sramotiti". Poglavnik je igosao raniju praksu po kojoj su najprostije, najgre, najgadnije balkanske riei postale (su) sastavnim dielom hrvatskog jezika...". Uskrsnue Nezavisne Drave Hrvatske" aprila 1941. pozdravljeno je i od Biskupske konzistorije akovake sa biskupom Antunom Akamoviem na elu. Biskup se 22. aprila 1941. zavetovao da e svetenici biti verni uvari vere i Hrvatske narodne svijesti na istonoj strai mile nae Domovine". Akamovi je u Korizmenoj poslanici za 1942. pozdravljao poglavnika zemaljskoga vrhovnitva" koji obnavlja duh crkvenog jedinstva u savremenom zovu: Natrag vjeri otaca! Jedinstvo je u Katolikoj crkvi". Dinko Davidov navodi Akamovieve dopise i instrukcije u kojima se zalagao za masovno pokatoliavanje. U Prijateljskom savjetu" koji je po nareenju Akamovia tampan i rasturan u leto 1941. po srpskim selima Slavonije i Srema zalagao se za jedinstvo crkve u NDH. Od stanovnika grko-istone vjere" se trailo da se ugledaju na onu svoju brau koja se ve prijavila za prelaz u Katoliku crkvu. Vi ete kao katolici moi ostati u svojim domovima. Vi ete nesmetano unapreivati svoje gospodarstvo i odgajati svoju omladinu za Boga i dravu Hrvatsku. Vi ete u Katolikoj Crkvi osigurati spas neumrlih dua..." Za svoju politiku pokatoliavanja Akamovi je posle rata na osnovu rada Dravne komisije za utvrivanje ratnih zloina okupatora i njihovih pomagaa D F J proglaen za ratnog zloinca, jer je neposredno uestvovao u duhovnoj prinudi nad bespravnim srpskim narodom", praktino na odnaroivanju Srba. Umesto kazne, kako navodi Davidov, Akamovi je 1959. dobio Orden bratstva i jedinstva I reda. Od ekspira je ostalo zapameno da zla nikada ne dolaze sama, ve uvek napadaju u etama. Srpski svet, ivotno ugroen, pod bremenom ponienja i denacionalizacije gledao je prema matici, oslukujui dogaaje u njoj, iekujui spas ili jednostavno sklanjajui glavu preko Save, Drine i Ibra. U okupiranu Srbiju poeli su da se slivaju reke izbeglica i preseljenika koje su okupatori proterivali iz Makedonije, Vojvodine, NDH, ili Albanci sa Kosova i Metohije, optereujui njene graane u najteem trenutku savremene srpske istorije. Pored Srba, u Srbiji se nalo i 8.751 Slovenaca, meu kojima su preovlaivali prinudno iseljeni nad onima koji su sami izbegli u Srbiju. Ukupan broj ovih izbeglica i preseljenika ne moe se utvrditi, jer mnogi nisu bili evidentirani, pristizali su i ponovo se vraali, a mnogi su izbegavali kontrolu. Prema jednom istoriografskom podatku, u Srbiji je bilo 241.000 izbeglica, ali se pominju i brojke od 300.000 do 400.000. S4) Jula
54>

Zapisnik sa sasluanja F. Nojhauzena, 16. septembra 1947. - A V I I , Nda, kut. 27, Reg. br. 1/5. - Broj od 400.000 navodi se i u pismu Predsednitva Ministarskog saveta Srbije od

124

f
1941. godine uvedena je ustanova Izvanrednog opunomoenog komesara za izbeglice i preseljenike, kojoj se od oktobra 1941. na elu nalazio in. Toma Maksimovi. Uprkos oskudici, koju je stanovnitvo Srbije trpelo za vreme rata, preko itne centrale otkupljivani su vikovi penice od etve 1941, dok je od svih proizvoaa besplatno prikupljano 1% od ukupne proizvedene koliine penice za ishranu izbeglica. Dolazak izbeglica mogao je nadoknaditi manjak radne snage, koji se uveliko oseao zbog ratnih zarobljenika i mobilisanih lica za razne vojne formacije, ali je na drugoj strani bila u pitanju i mera od znaajnog nacionalnog uticaja. S jedne strane, spasavani su ugroeni Srbi koji su sa porodicama ili sami samo sa linim prtljagom morali naputati svoja stanita da bi spasili ivot, a s druge strane, uvrivale su se duhovne veze izmeu Srba u matici i onih koji su u njoj nalazili spas. Upoznavanje i saivljavanje" pomagalo je u tim tekim danima oseanju jedinstvene nacionalne sudbine. Uporedo sa iluzijama o preporodu" Makedonije pod bugarskom okupacijom, teklo je iseljavanje srpskih kolonista i inovnika iz Makedonije. Maarska vlada je jo pre aprilskog rata predvidela iseljavanje kolonista iz Vojvodine posle okupacije ovog podruja. Slovensko stanovnitvo na Kosovu i Metohiji (Srbi i Crnogorci) nali su se posle aprilskog vojnog poraza pod pritiskom albanske veine. Siptari su iveli u iluzijama da su doiveli nacionalno osloboenje posle bespravnog reima u Kraljevini Jugoslaviji. Pothranjivali su ih okupator i barjaktarski iptarski sloj. Dobijanjem prava na svoj jezik, na svoje kole i druge nacionalne simbole (zastavu itd.), noenje oruja, izbor svojih inovnika itd., smatrali su da je dola sloboda i tuinska jugoslovenska vlast bespovratno propala. Naseljenici, koji su poeli da se naseljavaju na Kosovo i Metohiju od balkanskih ratova, a naroito od 1918, nali su se preko noi pod udarom progona, pljake imovine, oduzimanja zemlje, paljevine kua. Desetine hiljada naseljenika i drugog stanovnitva slovenskog porekla sklanjalo se u Srbiju i Crnu Goru, prelazei pod pritiskom Ibar i Prokletije. Rauna se da je sa Kosova i Metohije prognano 70.000 Srba i Crnogoraca. Srbi u NDH, suoeni su ubistvima, bacanjem u jame i reke, spasavali su se bekstvom u Srbiju preko Drine i Save, ili prelaskom u
16. septembra 1942, upuenog nemakom komandantu u Srbiji (Isto, Mikroteka, Nav N - O - 501, r. 258, s. 001024-34). S. Kerkez, n.d., 602 - Na dan 16. avgusta 1944. izbeglice i preseljenici su - po kraju odakle su stigli - poticali: iz N D H je izbeglo i preselilo se u Srbiju 118.167 lica; iz Maarske 24.931 lice; iz Bugarske 42.065 lica; iz Crne Gore i Albanije 48.808 i iz Slovenije 6.175 lica (Vid., A J , Komesarijat za izbeglice, f. 197 - Dnevni izvetaj, 16. avgusta 1944. godine, br. 171, Izvanrednog komesara za izbegliceTprESeljenike, T. Maksimovi - predsedniku vlade M. Nediu). Izbeglice i preseljenici su bili ovako rasporeeni po okruzima: u Banatskom 9.287; Kragujevakom 11.047; Kraljevakom 7.462; Valjevskom 9.034; Zajearskom 12.180; Beogradskom 17.293; Kruevakom 10.177; Leskovakom 21.225; Mitrovakom 15.029; Moravskom 13.431; Niskom 17.712; Poarevakom 11.610; Uikom 7.390 i Sabakom 23.922, t e u g m d u J B j a j g r a d u 53.326, uz 19 pridolica i 865 lica smetenih u karantin ( u k u p r t T 4 L I T l i c a ) . Radi se o evidentiranim licima, dok je broj neevidentiranih bio znatno vei - S. Kerkez, n.d., 602.
7

125

Dalmaciju, pod okrilje italijanskih okupatora koji su vidno iskazivali svoj navodni srbofilski stav, iza kojega su stajale odreene politike motivacije nalaenja protivtee NDH a sa poetkom narodnih ustanaka i mogunost manipulacije izbeglicama protiv ustanikih snaga. Beali su naroito predratni srpski prvaci, politiari (narodni poslanici, popovi, senatori, trgovci, ugledniji domaini itd.), koji su najpre bili izloeni udaru, jer su ustae teile obezglavljenju naroda i predupreenju otpora. Ustae su odbacivale NDH kao dravu vie nacija, to jest nacionalnih manjina. Uz nacionalne suprotnosti ila je i verska netrpeljivost katolikih Hrvata" prema pravoslavcima i muhamedanskim dravljanima". Ustaki reim je sa stotinama hiljada Srba na svojoj teritoriji unitio gotovo sve Jevreje. 55 ' rtve ustakih progona nalazile su se u stanju moralne posustalosti, depresije, straha, uznemirenosti i nepribranosti u prvi mah, ne shvatajui uzroke masovne ustake krvolonosti. Pod ustaki no dolazili su ne samo odrasli mukarci ve i ene, starci, deca u kolevkama. Nevieni progoni srpskog ivlja izazivali su kod rtava refleks samoodbrane i prikrivene tenje za odmazdom, uzvratom, koje e srpski graanski prvaci pod italijanskom zatitom sve vie razgorevati. Bekstva u ume postajala su jedini nain da se spasi goli ivot, naroito onih daleko od granica Srbije. Prvi masovni pokolj Srba u NDH izvren je u 27. i 28. aprila 1941. u selu Gudovcu, pored Bjelovara. Pokolji su nastavljeni maja 1941. u kotaru Vojni i u Glini. Ustaka klanja dobila su velike razmere u Hercegovini juna 1941, u Lici, Kordunu, Baniji i Bosni jula 1941. godine. Ustae su istrebljivanje Srba u Bosni i Hercegovini otpoele u krajevima gde je muslimansko stanovnitvo bilo brojnije, odnosno u veini. Re je o srezovima: Biha, Cazin, Bosanska Krupa, Bosanski Novi, Prijedor, Sanski Most, Klju. U Bihau i okolini poubijano je oko 12.000 Srba. Poetkom avgusta ubijeno je oko 3.000 Srba iz Sanskog Mosta i okoline. Na podruju Kupresa tokom avgusta 1941. ubijeno je oko 6.000 Srba. Slino je bilo u kljukom, delu jajakog sreza, kao i na podruju drugih krajikih srezova. Klanja Srba vrena su na elom prostoru Bosne - od Une do Drine. 56 ' rtva je bila i Srpska pravoslavna crkva. Samo u Bosni i Hercegovini 1941. poginulo je oko 100 svetenika, meu kojima mitropolit dabro-bosanski Petar Zimonji i episkop banjaluki Sava Jovanovi Platon. Deo svetenika je zatvoren ili prebegao u Srbiju, meu njima episkopi zahumsko-hercegovaki i zvorniko-tuzlanski Nikola Jokanovi i dr Nektarije Krulj. U Banjalukoj, Gornjokarlovakoj, Dabro-bosanskoj, Dalmatinskoj, Zagrebakoj, Zvorniko-tuzlanskoj, Zahumskohercegovakoj i Pakrakoj eparhiji, koje su bile na tlu NDH, ubijeno je 219 svetenika, monaha i verouitelja u periodu 1941-1945. godine. 57 '
55) 56) 57>

J. Romano, n.d., 91-131. - Prema ovom istraivau u N D H je stradalo od 39.500 koliko ih je na tom teritoriju ivelo 30.500 ili oko 7 5 % . E. Redi, Nacionalni odnosi u Bosni i Hercegovini 1941-1945. u analizama jugoslovenske istoriografije, Sarajevo, 1989, 29. Srpska pravoslavna crkva 1920-1970. Spomenica o 50-godinjici vaspostavljanja srpske patrijarije, Beograd, 1971. 191 - Veljko uri navodi 196 rtava SPC u N D H ,

126

Pogromi nad Srbima u NDH, naroito u nacionalno i verski meovitim krajevima (Bosna i Hercegovina, Lika, Kordun, Banija, Gorski kotar), dobili su takve razmere da su ugroavali opstanak celog srpskog naroda. Izvrioci su mobilisani iz redova klerofaista, fanatizovanih, pripremljenih psiholoki na najcrnje sadistike obraune sa svojim susedima", samo zato to su druge nacije i vere. Meu glavnim propagandistima u vrhu ustakog teroristikog aparata nalazili su se Mile Budak, Mladen Lorkovi, Aleksandar Seitz, Andrija Artukovi, Jozo Dumandi, Matija Kovai, Viktor Guti, Milovan ani, Mate Frkovi, Mirko Puk i drugi. Srbi smeteni u zatvore i logore kvalifikovani su kao etnici". Ustaka sabiralita" punjena su Srbima, Jevrejima, hrvatskim antifaistima. Stravini logori, koji e postati planete smrti" narednih godina (Jasenovac i Stara Gradika), stvoreni su u leto 1941. godine. Tehnologija smrti poznaje sve vidove bestijalnosti (klanje kao stoke, rezanje delova tela, vaenje oiju i nizanje oiju u vidu erdana itd.), spaljivanje u crkvama, bacanje u jame. Nije se pravila razlika izmeu mukaraca i ena, mladih i starih; ubijana su ak i odojad. Tzv. letee ustae, sastavljene od najgoreg oloa, pod izgovorom da iste teren od etnika, inili su nad mirnim srpskim stanovnitvom ivotinjske grozote". Pravoslavne crkve su spaljivane, kao to pokazuje primer Bastasa i Spasovaca. Poglavnik je cinino primeivao da su takve pojave tipine za svaku revoluciju", imajui u vidu i Hitlerovu podrku da je vreme da se raisti sa neprihvatljivim nacionalnim nasleem, iako su kasnije Nemci zbog posledica genocida pokuavali da zaustave ovaj krvoloni talas pacifikacijom prostora. Krvavo ustako postupanje praktino je teralo srpski narod u borbu za spaavanje golih ivota. Drugi izlaz nalazio se u bekstvu preko Drine u Srbiju ili u Dalmaciju pod italijansku zatitu. Srpski prvaci traili su od Italijana da se ugroena podruja pripoje Italiji ili da se Italija izbori za autonomiju Srba u Hrvatskoj pod italijanskim pokroviteljstvom.58' Ovaj zahtev teko je mogao biti usvojen bez podrke Nemake, koja je branila suverenitet NDH, pretpostavljajui italijansko-ustakim protivurenostima stabilnost nemako-italijanskih odnosa. Nemako-italijanski savez bio je, po Joahimu Ribentropu, alfa i omega nemake politike, koji se postulat nije smeo ugroavati zbog nekih perifernih pitanja. 59 ' U italijanskom zauzimanju za Srbe ne treba traiti nikakav altruizam ve sasvim realne interese nalaenja protivtee NDH u zaleu jadranske obale i u unutranjosti, borbe za povoljnije ekonomske interese u zaleu (drvo, ugalj, gvoe), slabljenja NDH kao prepreke italijanskom
utvrujui iskljuivo svetenike koji su ubijeni od ustaa, za razliku od prethodno navedenog broja koji obuhvata ukupne rtve (okupatora i drugih) - V. uri, Ustae i pravoslavlje, Beograd, 1989, 115-117. . Stanisavljevi, Pojava i razvitak etnikog pokreta u Hrvatskoj 1941-1942. godine, Istorija XX veka, I V , 1962, 18-19, 32. B. Krizman, Iz tajne prepiske S. Kasche - J. v. Ribentrop 1941-1945, V U S br. 1305, 14. maj 1977.

58) 59)

127

prodiranju u Podunavlje, a pre svega neutralisanje mogunosti otpora meanjem u srpsko-hrvatske odnose, preuzimanja uloge arbitra, to je odgovaralo italijanskoj okupacionoj upravi sklonoj razreavanju sloenih meunacionalnih odnosa diplomatskim putem. Tzv. srbofilski kompleks italijanske politike, ima, dakle, svoju konkretnu politiku sutinu. Razgorevanjem ustanka progonjenih Srba, ova politika dobie i drugu znaajnu dimenziju koja se ogledala u mogunosti cepanja ustanikog fronta potedom italijanskih vojnih snaga. Srpskofilsku politiku Italijana podsticale su rtve ustaa kao jedinu odbranu, ali i brojni italijanski emisari i agenti ubacivani u ustaniku pozadinu, sa ciljem da je razriju. Srpski prvaci nastojali su pomou Italijana da obezbede povratak Hrvatske juno od Kupe i Save pod vlast Italije, pa i da se u budunosti voljom Rima osigura stvaranje autonomije Dalmacije i Like. Pod pritiskom ustakih zuluma narod srpskih sela istone Hercegovine oko Nevesinja, Gackog, Bilee, Trebinja, Stoca, Ljubinja i drugih mesta naputao je svoja stanita i sa pokretnom imovinom traio spas u zbegovima na hercegovakim planinama - Babi, Snijenici, Vidui, Bijeloj Gori, Babunima, Iliji, Sitnici i drugima. Na ustake zloine odgovoreno je ustankom, 3. juna 1941. godine. Ustanak je bio spontan, samoodbrambeni, prvi masovnih razmera u Jugoslaviji, odreen uslovima opstanka. Poele su borbe sa ustakim lokalnim snagama, ali i sa veim formacijama poznatog koljaa Jure Francetia. Ustanak je dobio na snazi dva dana posle napada Nemake na SSSR, kada su se pokrenula srpska sela oko Nevesinja i Gacka. Ustae su se zatvorile u gradove, a veina srpskog ivlja srezova istone Hercegovine nala se toga leta u zbegovima.60' Ustanci u Hercegovini i Bosanskoj krajini izbili su pod uticajem ustakog terora, ali je na njih uticala i ustanika tradicija borbe za opstanak i slobodu koja je ivela u svesti srpskog naroda. Kao i u Hrvatskoj, ustanak u Bosni i Hercegovini zainjao se u znaku ustakih divljanja protiv Srba, koji su nalazili spas bekstvom u ume, zbegove i u organizaciji samoodbrane. Najjae ustako uporite nalazilo se u zapadnoj Hercegovini, gde su desniarske snage HSS i klerofaistiki elementi preovlaivali jo od pre rata. U uslovima NDH nacionalno i verski raznovrsna Bosna i Hercegovina postale su, sa nasleenim protivurenostima, plodno tlo za nova podvajanja, mrnje, buenje atavizama dalje i blie prolosti. Ustaki program likvidacije
60)

Zbegovi su u Hercegovini nastali juna 1941. godine. Seljaci su naputali ugroena stanita i sa porodicama i pokretnom imovinom prikljuivali se ovom ili onom zbegu. Najvei zbegovi su bili u Iliji i na prostoru Zelenkovca, u blizini Trebinja, kao i na drugim planinama: Babi, Snijenici, Vidui,.Bijeloj Gori, Babanima, Hrgudu, Bedjeju i Sitnici. Smetaj naroda je bio pod vedrim nebom, a stoka se uvala u krdu. Najtee je bilo s vodom jer su planine bile bezvodne. Obezbeenje zbega je bilo jedan od svakodnevnih zadataka. Na slian nain su nastajali i zbegovi u Hrvatskoj i Bosanskoj krajini. Zbeg Ilija je bio sastavljen od naroda iz tri sreza: ljubinjskog, trebinjskog i stolakog. - Vid. R. Bulatovi, Narodna privreda Bosne i Hercegovine u oslobodilakom ratu 1941-1945, Beograd, 1984, 75-79.

128

Srba sinhronizovao se sa ustakom panhrvatskom koncepcijom kroatizacije" Muslimana, koji su u skladu sa Starevianskim idejama bili isto evropsko plemstvo, nacionalno Hrvati, hrvatska pasmina" koja nema nita sa muhamedanskom pasminom". Pretvaranjem Muslimana u Hrvate, a na drugoj strani pravoslavaca u katolike, bilo je izraz nacionalno-klerikalne dihotomije prekrtavanja". 61) Nezavisna Drava Hrvatska suoila se tek nakon obrazovanja sa snanim ustancima u Bosanskoj krajini, Lici, na Kordunu i u drugim krajevima Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koji su uglavnom istovremeno izbili, potresajui njene ionako neuvrene temelje. Napad na Drvar, 27. jula 1941, oznaio je poetak ustanka. ak i onamo gde je ustanak bio najbolje pripremljen - kao u Drvaru, na Kozari, u Bosanskom Petrovcu - probijala je stihija. Seljaci, dojueranje rtve ustaa, nisu mogle zaboraviti njihove zloine. Traili su da se borba proiri i na Turke", podrazumevajui pod tim Muslimane. Krajem jula i poetkom avgusta 1941. dolo je do prvih akcija ustanika u Podlugovima, kod Sarajeva, na Romaniji, na Trebeviu, u tuzlanskoj oblasti, u predelu Bira. Ustanak je naglo izbio i brzo se proirio u srpskim naseljima istone Bosne. 62) Stihijni elementi pokreta srpskih seljaka u odbranu golog ivota nali su literarnu obradu u Prolomu" Branka opia. Stepen zaslepljenosti srpskih seljaka ogledao se i u tome da su se i italijanski bersaljeri" (koji su nosili perje na kapama) izjednaavali sa Turcima, ili faisti sa crnim fesovima. Od otpora je zavisio ivot. Branko opi je ujesen 1941. pretoio to saznanje u masovku: dosta nas je duman klao, dosta nas je teror trao. Mnogu brau i oeve pobili su ko zeeve. Sad elimo da pokaemo da kleei ne ginemo". Tradicionalni koren otpora izraen je u stihu: Omladinci roblje nisu, nai stari hajduci su. Ovo je zemlja hrabrih ptia, mi smo djeca Obilia"... Gavrilo nas Princip zove na odbranu zemlje ove." 63) Ruski faktor" je takoe nezamenljiv u srpskom ustanikom pokretu. Posle 22. juna hercegovakim ustanicima priviali su se od italijanskih aviona sovjetski. Otpor srpskog naroda ustakom nasilju shvaen je kao sudbonosna borba dve nepomirljive strane. U Hercegovini se pevalo: Zaratile dvije velesile, NDH i srez Nevesinje". Meala se nada u pobedu Rusije, koja nije razlikovana od SSSR-a i Staljina i koja nije mogla da ne donese - kao i uvek slovenskoj raji - osloboenje. Ona je sada imala zatitnika u Rusiji", koju je komunistika propaganda predstavljala kao nepobedivu silu. opi je stihom sublimisao ova meovita oseanja ustanika srpskih krajeva: Poslednja se bitka bije, sjever duva iz Rusije, Beskrajna je naa vjera u orlove sa sjevera".
61)

62) 63)

Sem prisvajanja Muslimana, ustae su idealizirale hrvatsku istoriju i sebe predstavljale kao pokret sa dubokim istorijskim korenima, seui od Petra Svaia do bega Gradaevia - F. Jeli-Buti, Ustae i N D H 1941-1945, Zagreb 1977, 137. Vid. Z. Antoni, Ustanak u istonoj i centralnoj Bosni 1941, Tuzla, 1983, 133-185. Podgrme u narodnooslobodilakoj borbi i revoluciji 1941-1945, Sarajevo, 1885.

129

Slovenska nota je u komunistikoj projekciji bila proeta duboko usaenim sadrajima proleterskog internacionalizma, koji je za svetu stvar Sovjeta traio da se gine do poslednjeg borca. Iz prepiske rukovodeih komunista Bosanske krajine, u leto 1941, vidi se bezumna ideja da je bolje da pogine deset hiljada ustanika nego hiljadu Rusa", pripadnika Crvene armije, u bitkama za itomir. Komunistiki izvori iz 1941. nedvosmisleno pokazuju da su pokolji srpskog stanovnitva, ugroavajui samo bie srpskog naroda, uticali na izbijanje ustanaka u nacionalno meovitim krajevima. Tito je javljao 23. avgusta 1941. Kominterni da je masovni ustanak Srba u Bosni i Hercegovini, Lici i na Kordunu, nastupio zbog strahovitog zverstva Pavelievih ustaa". 64 ' Moa Pijade je januara 1942. sintetizovao ustake zloine u sledeoj formulaciji: 13. U itavoj istoriji srpskog naroda nezapameni zvjerski pokolji koje su nad Srbima, nad srpskim enama i djecom, izvrile ustake bande u Bosni i Hercegovini, daleko nadmaivi zvjerstva nekadanjih uckora, podigli su srpski narod u Bosni i Hercegovini protiv hrvatskih ustaa i njihovih pomagaa meu muslimanima". Da Ante Paveli, veli jedan od uticajnih uesnika, Vladimir Velebit, nije vodio strahovito glupu politiku u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, mi nikad ne bismo pokrenuli srpske mase na ustanak". Komunisti nisu gubili iz vida slobodarsko i antiokupatorsko raspoloenje porobljenog naroda, kao ni pojavu pojedinaca i grupa rodoljuba koji se nisu mirili s ropskim odnosom prema okupaciji. Na prostoru bive Jadranske divizije u posleaprilskim elanima Italijani su konstatovali nastavljanje otpora. Odbrambeni stav bio je uslovljen zlikovakim nastupom ustaa. Kod Sanskog Mosta, u Bosanskoj krajini, otpor ustaama maja 1941. izazvao je protivakcije Nemaca, a juna 1941. izbio je ustanak u Hercegovini. Opti ustanak srpskog naroda u Hercegovini nastupio je usled strahovitog masovnog pokolja nad Srbima u kome su muslimani ovih krajeva prilino masovno uestvovali". Ogorenost ljudi u nevesinjskom srezu bila je tolika da su postavljali pitanje: Mi ili Turci". Najvei pokolji nad Srbima izvreni su u stolakom, ljubinjskom i gatakom srezu. Pod utiskom tih pokolja i pod uticajem lanih vijesti" - stoji u jednom izvetaju Ugljee Danilovia - da su toboe doli Crnogorci i da su doletjeli ruski avioni, izbio je spontano ustanak u nevesinjskom srezu, jednom dijelu bilekog i gatakog sreza..." Nasuprot komunistima, deo ustanika koji se u dokumentu proizvoljno naziva kulakim elementom" ili reakcionarnim anglofilskim elementom" hteo je da se okrene istrebljenju muslimana, to jest da tekuu borbu pretvori u krstaki rat protiv islama". Danilovi navodi dva faktora od uticaja na tok dogaaja. Prvo, to su ljudi koji su ili sami preivjeli jame ili im je cjelokupna porodica poklana. Ovi su bili najaktivniji u klanju i oni su prvi pokolj na Dabru i izvrili. Drugi faktor bio je taj to su ovo granini krajevi gdje pljaka i paljenje neprijatelja
64

> A. CK S K J , Fond CK K P J - K l , 1941/3.

130

(muslimana) postoji kao tradicija. Osim toga, sadistika ubistva koja su u masi izvrena nad Srbima u gatakom, Ijubinjskom i stolakom srezu izazvali su neuvenu mrnju prema muslimanima. Prialo se da su ustae na Berkoviima kuvali djecu i nagonili njihove majke da ih jedu, a poslije ih ubijali, silovali djevojke i ene itd. Kau, biti ubijen metkom to je znailo sreu. Svi zloinci koji su poinili ta djela bili su domai muslimani, a gotovo u svim djelovima istone Hercegovine muslimani su masovno pristajali uz ustae". 65 ' U drugoj etapi borbe, avgusta 1941, ubistva muslimana, naseljenih na imanjima pobijenih ili odbeglih Srba, imala su za posledicu jaanje uticaja pogromakih elemenata, kod Srba", a na drugoj strani stavljanje muslimana u celini nasuprot ustanicima. Ustako nasilje pokrenulo je Srbe na ustanak, ali je ustaniki talas imao za posledicu nastavljanje, pa ak i pojaavanje ustakog terora nad nezatienim stanovnitvom. Iskustvo iz 1941. potvrdilo je iskustva iz blie i dalje prolosti da su krvolotva i tenja za zatiranjem srpskog naroda najjae bila ispoljena u pojedinim oblastima koje nisu bile sluajno izabrane za poetak nacionalnog i verskog ienja". Na tim prostorima najpre se oglasila ogromna mrnja prema srpskom narodu. Re je o Bosanskoj krajini, istonoj Hercegovini i istonoj Bosni. Bosanska krajina se nalazila na pragu Zagreba, bila je granini prostor Bosne prema Hrvatskoj, dok je istona Bosna graniila sa Srbijom, odeljena starom granicom reke Drine. 66 ' U graninim krajevima prema Srbiji srpski ivalj se okretao Srbiji i crpeo snagu dodirom sa maticom. Narod istone Hercegovine oslanjao se, tradicionalno, na Crnu Goru i sauvao je tradiciju borbe za nacionalnu slobodu. Bosanska buna" i hercegovaka puka" iz prolog veka jo su ivele u svesti ljudi ovih krajeva. Srpski narod Bosne i Hercegovine sa oduevljenjem je prihvatio ujedinjenje 1918. godine, odupirao se deobi i cepanju Bosne 1939, a pogotovu njenom pripajanju Hrvatskoj. U Bosanskoj krajini posle 1918. kandidovali su se istaknuti prvaci Radikalne stranke i Saveza zemljoradnika, Nikola Pai i Jovan Jovanovi Pion. Pai je u Krajini doekivan kao boanstvo. Likvidacijom srpskog ivlja u ovoj meovitoj oblasti urilo se kako bi se ona to pre ukljuila u hrvatski etniki prostor, u skladu sa koncepcijom nacionalno iste drave, iskorenio prkos srpskog sveta, uguila slobodarska tradicija i srpsko nacionalno saznanje, smanjila izrazita srpska prevlast u Bosanskoj krajini. Otuda i najvea ustaka ovlaenja poznatim koljaima i inspiratorima zloina: stoerniku Viktoru Gutiu u Banjaluci, velikom upanu Ljubomiru Kvaterniku u Bihau, na podruju istone Bosne Juri Francetiu, u istonoj Hercegovini Ivanu Hereniu i Miju Babiu, bliskim Pavelievim saradnicima u emigra65)

66)

Izvetaj Ugljee Danilovia iz Hercegovine, septembra 1941 - Izvori za istoriju S K J , Dokumenti centralnih organa K P J , N O R i revolucija 1941-1945, knj. 1 (priredio Radomir Vujoevi), Beograd, 1985, str. 15. E. Redi, n.d., 29-30.

131

ciji. 67 ' Za razliku od Bira i Vlasenice, gde je ustaki teror bio najjai, slabije se ispoljavao u predelima Majevice, Semberije i Bosanske Posavine, budui da su ovde Srbi bili izmeani sa Muslimanima i Hrvatima. U istonoj Hercegovini trebalo je radikalno izmeniti nacionalnu strukturu uz granicu sa Hercegovinom. Enver Redi vidi u hercegovako-crnogorskoj granici poprite pravoslavno-muslimanskih sukoba u dugom trajanju, koje su naizmenino donosili gubitke as jednoj as drugoj strani. Vekovni sukobi krsta i polumjeseca" na ovoj mei bili su podloga na kojoj se izgradila tradicija uzajamne netrpeljivosti, koja se naroito pogubno iskazivala u ratnim vremenima i prvim poratnim pobjednikim" godinama. Muslimanski ivalj podravao je ustae na protivhrianskoj tradiciji Muslimana, koja je od kraja 19. veka bila obeleena izrazitom srbofobijom. Otrica nacionalne konfrontacije nije ovu liila verskog karaktera nego je, ta vie, muslimanski vjerski sindrom u njoj postao jo militantniji". 68 '

Okupator i vazalni Savet komesara

Odnos Nemaca prema narodu Srbije moe se videti od prvog dana okupacije i zavoenja vojne uprave strogim odredbama koje su zabranjivale rad i osnivanje politikih, kulturnih, sportskih i drugih organizacija; javne skupove, povorke i druge srodne manifestacije. Pod udar nemakih vojnih i upravnih propisa dolazilo je podstrekavanje na nemire i trajkove, cepanje okupatorskih plakata i objava, uvreda pripadnika Vermahta. Nemaka vojna sila nemilosrdno je reagovala od prvog dana zavoenja vojne uprave na tlu Srbije. tab 11. nemakog armijskog korpusa 27. aprila 1941. izdao je zapovest, prema kojoj se imao streljati svako ko se zatekne pod orujem. Predvieno je uzimanje talaca u krajevima u kojima doe do otpora nemakoj oruanoj sili i streljanje u sluaju da se nemiri ponove. ' Nemci su zabranili sluanje stranih radio-stanica. 70 ' Na najgorem glasu kod Nemaca i kolaboracionista je bio Radio-London, kome se pripisivalo irenje zabluda i zavoenje Srba na pogrean put. Naredba o zabrani sluanja emisionih stanica od 27. maja 1941. predviala je stanice koje su se mogle sluati, meu kojima su precizno navedene sledee: Radio-Beograd i Zemun, radio-stanica protektorata Prag, Brno i Moravska Ostrava, velike radio-stanice Dunav", Vinja" i Luksemburg, radio-stanice Varava i Krakov i radio-stanice Pariz. 71 '
Isto, 27-28. Isto, 28. 69) Obavetavajui stanovnitvo Srbije 22. aprila 1941. da je preuzeo dunost vojnog zapovednika, general Helmut Ferster stavljao je do znanja da e svako ko se ne bude pokoravao njegovim nareenjima, sabotirao ili vrio krivina dela odgovarati po ratnim zakonima - Zbornik N O R , tom X I I , 1, dok. br. 8. 70) Naredba generala Ferstera od 27 maja 1941. 71> Zbornik N O R , tom I, knj. 2, dok. br. 91.
67) 68)

132

Maja 1941. na tlu vojnookupirane Srbije uvedeno je krivino pravo, koje je davalo gotovo neograniena ovlaenja izvrnim organima okupatora i kolaboracionista u primeni kaznenih odredaba. 72 ' Nemci su zaveli sistem totalne kontrole u Srbiji. Kontrola je obuhvatala potu, telefon, telegraf, pisma, telefonske razgovore. O stepenu predostronosti govori podatak da je izdato nareenje da se pobiju ak i golubovi pismonoe. Vlasnici sprava za umnoavanje bili su obavezani da okrunim komandama - krajskomandanturama prijave sprave koje su posedovali (rotacione maine, nelprese, tiglove itd.). Delatnost tampe i izdavaka delatnost normirane su uredbodavnim putem maja, odnosno jula 1941. godine. Niko nije mogao obavljati uredniku dunost ako prethodno nije bio upisan u staleki spisak Srpskog novinarskog udruenja, koje je - polazei od rasistikih merila - zabranjivalo da uredniki poziv vre lica jevrejske i ciganske pripadnosti, ukljuujui lica koja su bila oenjena Jevrejkom ili Cigankom. O strogosti cenzure i preventivne kontrole najbolje govori to da periodina publikacija nije mogla biti tampana pre prethodnog odobrenja Propagandnog odelenja S" kod Vojnog zapovednika, a za materijal propagandistikog karaktera (broure, plakati, leci, itd.) odobrenja Vojnog zapovednika.73' Karakteristika nemake kontrole imala je, sem uobiajenih mera vezanih za okupacioni reim, vie izvanrednih karakteristika na koje treba skrenuti panju: bila je apsolutna, pomognuta dopunskom, ali u sutini sekundarnom kontrolom kolaboracionistikih organa; nosila je preventivna obeleja, jer se nita nije preputalo sluaju; odisala bezobzirnom otrinom koja se ispoljila od prvog dana posedanja srpske teritorije; imala u svojoj kalkulaciji uraunati rizik iz iskustva vezanog za obaranje namesnikog reima, a posebno rasno diskriminacione odredbe usmerene protiv Jevreja i Cigana. Na meti su posebno bili i masoni, u skladu sa optim nemakim stavom prema svetskoj masoneriji i kamufliranim anglofilima". U Beogradu su posle aprilskog poraza boravili admiral Kanaris, ef nemake vojnoobavetajne slube (ABVER-a) i Rajnhard Hajdrih u cilju da podstaknu likvidaciju engleske obavetajne mree u Srbiji. 74 ' Sredinom maja 1941. obrazovana je
A V I I , Nda, kut. - 53, Reg. br. 15/2-1, 134. - Navedeno prema SI. Kerkez, n.d., u rukopisu. 7 3 ) Pored stroge i centralizovane cenzure vojnookupacioni reim je preduzeo mere da evidentira sve sprave za tampanje i umnoavanje. Naredba o obaveznom prijavljivanju tamparskih i umnoavajuih sprava od 9. maja 1941 (List uredbi vojnog zapovednika u Srbiji br. 4, 16. maj 1941) obuhvatala je obaveznu prijavu komandanturama rotacionih maina, nelpresa, tiglova, zec maina svih vrsti, runih sprava za slaganje. ' B. Boovi, Obavetajne slube nemakog okupatora u Beogradu, Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945, Beograd, 1971, 103-4. - Pa i misija poverljivog Ribentropovog oveka u Srbiji Edmunda Vezenmajera pokazuje koliki je znaaj nemaki vrh poklanjao likvidaciji zaverenikog drutva", koje je iz te zemlje, po njemu, irilo nemire. Raunalo se da Nemcima najbolje u tome moe pomoi A. Paveli koji bolje od drugih poznaje zavereniku kliku" i organizacije Crne" i Bele ruke" - Bogdan Krizman, Iz tajne prepiske S. Kasche - J. Ribentrop 1941-1945, V U S br. 1300 i 1301 od 9. i 16. travnja 1977.
72)

133

posebna istraivako-anketna komisija za ispitivanje pozadine 27-martovskog prevrata. Odobrenje za pokretanje istrage dao je Ribentrop, a Feliks Bender, poslanik nemakog Ministarstva inostranih poslova u Beogradu, obrazovao je komisiju u kojoj su se nalazili: Tanasije Dini, kao predsednik, te ore Peri i Mihajlo orevi, koja je u istrazi ispitala vie politiara, meu kojima Aleksandra Cincar Markovia, Dimitrija Ljotia, generale Petra Peia i Petra Koia, biveg guvernera Narodne banke Mitka Koia, ivka Topalovia i druge linosti. Zakljuak ove ankete je da krivica pada na izazivae prevrata. Trei rajh je koristio rad ove komisije u propagandne svrhe, nastojei da optui kraljevsku vladu i Duana Simovia zbog zakljuenja ugovora sa SSSR-om. 75) Dogaaje, koji su ranije zaokupljivali nemaku panju, sustizali su drugi, a akteri 27. marta uglavnom su se nalazili u inostranstvu, tako da je istraga, sem pomenute propagandne funkcije, ostala bez efekta. Savet komesara ili komesarska vlada Milana Aimovia ustanovljen je 1. maja 1941. godine, dakle 13 dana posle zakljuenja kapitulacionog akta, iako su pregovori za stvaranje kvislinke vlade poeli ranije, kao to se vidi iz nemake prepiske. Prema nemakim izvorima od 18. aprila 1941, Dragia Cvetkovi, koji se nalazio u Niu, predlagao je nemakim predstavnicima da u Beogradu obrazuje vladu sa bivim namesnicima Radenkom Stankoviem i Ivom Peroviem, mislei oigledno na neku jugoslovensku vladu, samim tim to je sebe smatrao ustavnim predsednikom vlade. 76 ' Obrazovanje komesarske vlade ilo je preko komandanta Srbije, a kao glavni kandidati pojavljivali su se Dimitrije Ljoti i Milan Aimovi, i jedan i drugi poznati kao pronemaki raspoloeni predratni politiari i ministri. Aimovi je bio ovek antikomunistikih ubeenja, profesionalni policajac, koji je i u poslednjoj vladi Milana Stojadinovia obavljao dunost ministra unutranjih poslova. Iz literature na srpsko-hrvatskom koja je izlazila u inostranstvu proizilazi da su i Ljoti i Aimovi uslovljavali svoje prihvatanje voenja civilne uprave", traei, pre svega, da se potuju odredbe meunarodnog prava, nacionalno zakonodavstvo i sudstvo, da domaa uprava raspolae svojim finansijama, da Srpska pravoslavna crkva nesmetano nastavi rad sa svojom organizacijom, da se lanovi srpske civilne uprave zovu komesarima i smatraju advokatima naroda pred okupacionim vlastima, da se u crkvama za vreme slubi pominje ime kralja i patrijarha, da se privatna, crkvena i dravna imovina potuju. 77 ' Nemci su dali prednost Aimoviu, kao strunjaku za pitanja bezbednosti, oveku praktinijem u odnosu na ideoloki optereenog Ljotia. A i Dimitrije Ljoti je smatrao da on nije pogodna linost za predsednika srpske vlade, kao
75)

76) 77>

Zapisnik o sasluanju Tanasija Dinia od 21. februara 1946, Dosije T. Dinia, Arhiv Sekretarijata unutranjih poslova Srbije ( A S U P ) . - Navedeno prema M. Borkovi. Kontrarevolucija u Srbiji, Kvislinka uprava 1941-1944, knj. 1, Beograd, 1979, 51. M. Borkovi, n.d., 25-26. Boko Kosti, Za istoriju naih dana, Lil, 1949, 19.

134

ovek koji Nemce smatra prijateljima srpskog naroda, a koji je u to teko ubediti; smatrao je da takvo mesto pripada jednom neistroenom oveku sa svestrano priznatim autoritetom i udarnom snagom". 78 ' Aleksandar Cincar Markovi nije prihvatio da ue u srpsku civilnu administraciju", iako je uestvovao u razgovorima, davao savete i bio konsultovan. Savet komesara imao je strukturu vlade sa komesarima - ministrima, koji su stajali na elu odgovarajuih resora. Aimovi je zauzeo poloaj predsednika Saveta i komesara za unutranje poslove, dok su ostali komesari bili: za Ministarstvo prosvete - Risto Joji, za Ministarstvo pravde - Momilo Jankovi, za Ministarstvo pota, telegrafa i telefona - Duan Panti, za Ministarstvo graevina - Stanislav Josifovi, za Ministarstvo privrede - in. Milosav Vasiljevi, za Ministarstvo socijalne politike - dr Stevan Ivani, za Ministarstvo finansija - Duan Letica, za Ministarstvo saobraaja - Lazar Kosti i za Ministarstvo ishrane - Jeremija Proti. S obzirom na lienost Srbije dravnih atributa i pomoni vazalni status komesarske vlade, u njenoj strukturi nije postojalo ministarstvo spoljnih poslova. Nemaka nije davala Srbiji status subjekta u meunarodnim odnosima, kao NDH, ak i za vreme Nedieve uprave. Komesari su pripadali raznim politikim strankama, ali meu njima nije bilo markantnijih ljudi iz javnog ivota pre rata. Ljotiev Zbor" u vladi su predstavljali Milosav Vasiljevi i Stevan Ivani. Van vlade je ostao i Aleksandar Cincar Markovi, ministar inostranih poslova u Cvetkovievoj vladi, potpisnik akta u Dvorcu Belvedere", kao i potpisnik Odredaba o izvrenju primirja. Mada uvaavan od Nemaca i esto pozivan na konsultacije, Aleksandar Cincar Markovi nije javno i direktno bio angaovan u poslovima kvislinke vlasti. Ima istoriara koji smatraju da su Ljoti i Cincar Markovi vie voleli da ostanu ,,u senci", vukui poteze iza scene. 79 ' Aimovieva komesarska vlada je, u sutini, bila izvrno-upravni organ vojnookupacione uprave, administrativno-politika osnova za lake ostvarivanje okupacionih zadataka, pre svega tekuih upravno-privrednih i propagandno-politikih zadataka. O karakteru ove vlade najbolje govori kljuna pozicija Milana Aimovia, u vladi kao predsednika Saveta i ministra unutranjih poslova. Pitanje bezbednosti za Nemce je bilo najvanije, a prvi komesar" ovek od najvieg nemakog poverenja. Pomou ove vlade preuzet je i nastavio sa radom predratni upravni aparat: banovine - Dunavska, sa seditem u Smederevu; Moravska, sa seditem u Niu i Drinska, do juna 1941. sa seditem u Valjevu a zatim u Uicu; obnovljen je rad i sreskih naelstava u preko 110 srezova, optinskih uprava, andarmerije, katastarskih i poreskih uprava.
78 79

J Ljotia su naroito podravali ore Peri i Danilo Gregori. ' Aleksandar Cincar Markovi nije eleo da ue u Savet komesara. Odbio je ponueni resor prosvete. Nemaki funkcioneri: Feliks Bencler i Fajne koristili su Markovievo poznavanje Balkana i konsultovali ga po tim pitanjima.

135

andarmerija je posle okupacije bila razoruana, a deo andarma naao se u zarobljenitvu. Ranije andarmerijske stanice opljakane su i naputene. Do sredine maja 1941. na dunost se javilo 1.779 andarma i 153 aktivna andarmerijska oficira. Privremeno su obrazovani tabovi Dunavskog i Drinskog andarmerijskog puka i andarmerijske ete sa vodovima i andarmerijskim stanicama. Komanda srpske andarmerije osnovana je tek 22. juna 1941, pod privremenom komandom potpukovnika Jovana P. Triia. 80) Za sve domae organe vlasti bilo je obavezno izvravanje nemakih nareenja. Komesari su bili odgovorni predstavnicima odgovarajuih nemakih odeljenja u Upravnom tabu komandanta Srbije. Upravne ustanove Srbije, koje je obnovio Savet komesara, stajale su pod operativnim rukovodstvom nemakih feldkomandantura, krajskomendantura i ortskomandantura. Bez nemake provere nije se mogao postaviti nijedan sreski naelnik. Zahtevi Aimovia, postavljeni Nemcima pre' obrazovanja Saveta komesara, imali su uglavnom karakter formalnog uslovljavanja, bili vid smirivanja savesti, pokuaj stvaranja pred sobom i javnou predstave da se ne radi o najobinijim izvriocima volje nemake vojno-okupacione vlasti. Cela zgrada okupacione i kvislinke vlasti poivala je na vojnoj sili pobednika. Nemaka vojna uprava Srbije organizovana je neposredno posle kapitulacije. Na njenom elu nalazio se komandant (vojni zapovednik Srbije), koji je bio potinjen Vioj komandi suvozemne vojske, a od poetka juna 1941. Komandantu Jugoistoka, pod iju su komandu dolazile sve redovne trupe i vojnopozadinski organi okupiranih teritorija na Balkanu. Prvi komandant Srbije bio je general Ferster, od poetka juna general reder, koji je nastradao u avionskoj nesrei 24. jula 1941, s tim to ga je zamenio general Dankelman. Preko Vojnog taba komandant Srbije ostvarivao je reim bezbednosti na okupiranoj prostoriji, a preko Upravnog taba upravljao je zemljom i nadzirao kolaboracionistiku vlast. Mrea oblasnih, okrunih i mesnih komandi prekrivala je Srbiju. Oblasne komandanture, obeleene brojevima, nalazile su se u Beogradu (599), Panevu (610), Niu (809), Uicu (816), a okrune komande - krajskomandanture (takoe oznaavane brojevima) u Petrogradu, Sabcu, Kragujevcu, Jagodini, Kruevcu, Kosovskoj Mitrovici, Valjevu, Zajearu, Leskovcu. Mesne komande - ortskomandanture bavile su se poslovima javne bezbednosti i informativne slube. Vojnu silu poretka obezbeivale su prvo divizije iz sastava armije general-pukovnika Maksimilijana fon Vajksa, dok krajem aprila i poetkom maja nisu otpremljene na budui Istoni front, kada su ih zamenile tri posadne divizije (704, 714 i 717). tab generalnog opunomoenika za privredu, sa Francom Nojhauzenom, na elu, bivim generalnim konzulom Treeg rajha u Jugoslaviji,
80)

Trii je postavljen za v.d. komandanta andarmerije 24. juna 1941. Prethodno je o svojoj nameri obavestio Drau Mihailovia, koji se sa tim sloio - J. Marjanovi, n.d., 211.

136

bio je direktno povezan sa Berlinom, odnosno sa maralom Geringom, koji je bio zaduen za sprovoenje nemakog etvorogodinjeg privrednog plana. Ova ustanova je sa dosta samostalnosti organizovala sistem privrednog iskoriavanja okupiranog prostora. O unutranjopolitikim pitanjima okupirane Srbije starao se poslanik Feliks Bender, kao opunomoenik nemakog Ministarstva inostranih poslova. Mada se nalazio pri komandantu Srbije, odgovarao je svom ministru - Joahimu fon Ribentropu. Obavetajna i policijska sluba imale su u Srbiji vie centara, slubi i ureda, ve zavisno od toga o kojoj se grani slube radilo: AB V E R U (vojnoobavetajnoj slubi) ili Slubi glavnog ureda bezbednosti (RSHA), Kontraobavetajna komanda - AST (Abwerstelle) imala je pod svojom komandom tajnu vojnu policiju - GEP (Geheimefeldpolizej) sa ekspoziturama u Kragujevcu, Sapcu, Niu, Uicu, Kosovskoj Mitrovici. U okviru policije bezbednosti - SIPO nalazilo se odeljenje tajne dravne policije - GESTAPO, koji je imao svoje ispostave u svim veim i manjim mestima Srbije. Pod nadlenou SIPO nalazila se i Specijalna policija, koju je odmah posle okupacije obrazovao Dragomir Dragi Jovanovi, kao izrazito nemaki ovek, postavljen ve 21. aprila 1941. za izvanrednog komesara Beograda. Poslovima bezbednosti bavila se i Sluba bezbednosti" (SD). Glavni zadatak Saveta komesara sastojao se u tome da pridobije stanovnitvo Srbije za politiku reda i mira, u stvari za poslunost Nemakoj, tako potrebnoj pred poetak odluujue bitke na Istoku; da otkrije britanske agente i masone, da odstrani neprijatelje iz upravnog aparata i prosvete, posebno sa Univerziteta u Beogradu, za ta je bio zaduen Velibor Joni, da razvije propagandu meu narodom u slubi ciljeva Treeg rajha, da oivi privredni ivot i obezbedi to sistematinije privredno iskoriavanje Srbije. Meu prvim dokumentima koje je Savet komesara izradio nalazio se Memorandum o obnovi Srbije i njenog privrednog podruja. Savet komesara obnovio je rad sudova i tuilatva. Ve 1. maja poeo je da radi Kasacioni sud, Upravni sud i Stalni izborni sud trgovake komore, 2. maja Okruni i Apelacioni sud za grad Beograd, a 5. maja Sreski sud za vraarski srez i Trgovaki sud za grad Beograd. 81 ' Aimoviev Savet komesara nastojao je da po cenu sluenja okupatorskoj sili obezbedi povoljniji poloaj srpskog naroda u novom nemakom evropskom poretku, u iju se pobedu verovalo. S osloncem na Nemce zamiljeno je da se proire ovlaenja i postigne nacionalna integracija Srba na prostoru okupirane Jugoslavije, kao prvi korak u pravcu poboljanja poloaja Srbije u Hitlerovoj Evropi. Srbija je voljom nemakog vrha 1941. do kraja bila degradirana u sistemu vazalnih reima, kojima je Trei rajh bio daleko naklonjeniji, kao to pokazuje
81)

Slubeno saoptenje Trgovake, industrijske i zanatske komore, br. 1, 9. - M. Borkovi, n.d., 1, 38.

137

odnos prema NDH, tako da je svaka zamisao o menjanju prvobitno utvrenog srpskog poloaja bila liena stvarnosti. Aimoviev memorandum iz juna 1941, upuen nemakom vojnoupravnom zapovedniku, pokazuje kolaboracionistike namere, ali i nerealnost objedinjavanja srpskih zemalja i stanovnitva u okviru proirene Srbije, iako pod nemakim pokroviteljstvom, jer su se takve pretenzije kosile sa nemakom politikom. Nezavisno od Hitlerovog nepoverenja prema Srbima, nikako nije mogao biti zapostavljen interes NDH i ostalih Hitlerovih saveznika da bi se ova kombinacija ostvarila. Podela teritorije Kraljevine Jugoslavije i namirenje nemakih saveznika sa vazalnom NDH, moglo je uglavnom biti ostvareno na raun svoenja Srbije na Sumadiju", staro i tradicionalno jezgro ustanike Srbije. S toga je Aimovi uzaludno traio Kosovo i Skoplje, pripajanje Crne Gore, obuhvatanje srpskog stanovnitva Hrvatske i Sandaka kao vekovnih etnografskih granica srpskog naroda. 82 ' Olako je previana drugorazredna uloga srpskog vazalnog reima u jugoistonoj zajednici, koja se ogledala u novoj politiko-topografskoj mapi Jugoslavije posle deobe od strane pobednika, favorizovani nosioci te politike na Balkanu meu saveznicima i kvislinzima, tenja da se Srbija maksimalno umanji i njena aktivnost u irem prostoru van okupacione zone onemogui. Ova nemaka politika spolja se ogledala i u meunarodno-pravnom statusu Srbije, koji je bio razliit od onog NDH, koju su lanice Osovine i neke neutralne drave priznale i doprinele da njen dravni subjektivitet za vreme rata funkcionie u svetu Osovine i drava njoj naklonjenih. Izmeju Srbije i NDH za vrh nemake politike nije bilo dilema, jer se prednost bez rezerve davala NDH. Stvaranjem ove klerofaistike drave, najvee i jedine na Balkanu, sa drugim meunarodnim zaokruenjem antisrpske orijentacije, ija je vernost izmeu ostalog bila obezbeena teritorijalnim davanjima, Hitler je mogao raunati, pogotovu unitenjem jugoslovenske dravnosti, da je pitanje Srbije kao snane balkanske drave skinuto sa dnevnog reda istorije. Kvislinki pokuaj reavanja srpskog pitanja pod nemakim protektoratom, u pustoi i haosu posle aprilskog rata, svojom bezizglednou nesumnjivo svedoi o velikoj muci srpskog naroda ali i o kratkovidosti upravljaa na osnovu nemake invenstiture koji su mogli samo sanjati o ovlaenjima jednog poglavnika", koliko god suverenitet njegove NDH izvirao iz nemake moi, naravno sa punim ovlaenjima kada se radilo o unitenju Srba. Nemci su od kolaboracionistike vlasti traili da reorganizuje Beogradski univerzitet. I za jedne i za druge radilo se o ustanovi koja nije smela ostati poteena reforme", ak i pre drugih ustanova u Srbiji, jer su u njoj gledali ne samo najistaknutiju nastavno-naunu instituciju Srbije ve i najvee komunistiko arite i rasadnik marksistiki obrazovane omladine u Jugoslaviji. Za Nemce su se izvori
82)

Isto, 4 7 - 9 .

138

potencijalne opasnosti nalazili u gradovima, a rukovodeu ulogu pripisivali su studentima i studentkinjama, lekarima, advokatima, crvenim" panskim borcima, pojedinim oficirima. Nemaki izvetaj ne bi bio potpun bez stereotipa da se radi o robijaima" i ljudima propale egzistencije.83' Za policijske snage Kraljevine Jugoslavije, specijalizovane za borbu protiv komunista (Antikomunistiki odsek), studentski pokret na Beogradskom univerzitetu, predvoen komunistima, vie nego dobro je poznavao snagu i uticaj komunista u akcijama protiv reimskih snaga, u antifaistikim akcijama i borbi sa profaistikim snagama Ljotievog Zbora". Mada nemamo izvore univerzitetskih vlasti o ponaanju studenata i nastavnika Beogradskog univerziteta u dogaajima od 27. marta, jer su oni delovali preko drugih organizacija i pokreta, injeniki je nesumnjivo da su bili i te kako angaovani pre prevrata i posle njegovog izvoenja. Uticajne profesore Beogradskog univerziteta nalazimo meu najistaknutijim iniocima zbivanja, recimo Slobodana Jovanovia, Vladu orovia i druge, a demokratska i komunistika omladina su meu glavnim nosiocima demonstracija, pre i posle prevrata. Ako elimo da razumemo sutinske ciljeve okupatora i kolaboracionista prema Beogradskom univerzitetu u postaprilskoj situaciji, ne moemo iskljuivo ostati na njegovom posmatranju iznutra", izostavljajui istorijsku pozadinu koja ih je uslovljavala: rat, pre svega, okupaciju, poloaj Srbije i genocidnu sudbinu srpskog naroda u NDH. U prilazu Beogradskom univerzitetu sticalo se vie tokova, ponekad i protivurene politike okupatora i predstavnika kolaboracije, ali jedinstvene u tenjama da ugue Beogradski univerzitet kao slobodarsku i demokratsku instituciju srpskog naroda i ostalih naroda Jugoslavije, jer se pre aprilskog rata radilo o koli na kojoj su studirali studenti i studentkinje gotovo iz svih krajeva Jugoslavije. No iz te injenice se ne sme prenebregnuti da Beogradski univerzitet posle aprilskog rata, unitenja Jugoslavije kao drave u vienju okupatora (tzv. fikcija debelacije), uspostavljanja vojnog reima i prve kolaboracionistike vlasti, po studentskom sastavu nije vie odgovarao situaciji pred izbijanje rata, jer su mnogobrojni studenti iz drugih krajeva Jugoslavije (Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Makedonije, delova Hrvatske) napustili glavni grad i kolovanje. Studenti iz unutranjosti Srbije takoe su se nali u svojim zaviajnim krajevima. Sastav srpskog i drugih sela i varoi uveliko se promenio nakon aprilskog rata, pristizanjem aka i studenata, oficira i proteranih inovnika iz okupacionih zona Jugoslavije, osobito navalom izbeglica iz NDH. Zamiljena reforma Univerziteta poivala je na dijametralno suprotnim shvatanjima u poreenju sa tradicionalnom autonomijom Univerziteta. Umesto autonomnog, okupator i kvislinzi nameravali su
83)

B. Petranovi, Okupator i Beogradski univerzitet 1941-1944, Zbornik radova, BU u predratnom periodu, NOR-u i revoluciji, Beograd, 1983, 140-9.

139

da stvore dirigovani univerzitet. Svima onima koji su u ovoj kvislinkoj verziji potkopavali temelje dravnog nacionalnog ivota" i ugroavali interese narodne zajednice" nije bilo mesta na Univerzitetu. Otadbini" su bila potrebna pokolenja prevaspitana u duhu nacionalne i socijalne discipline - kulturni pioniri, moralni reformatori, socijalni borci, nacionalna elita" jednom reju, koja bi preporodila Univerzitet, sa Dimitrijem Ljotiem, Veliborom Joniem, Vladimirom Velmar Jankoviem, Danilom Gregoriem na elu. Jonieva reforma teila je da se Univerzitet postavi na principima integralnog vaspitanja, usmeravane kole, nove prosvetne politike koja bi vodila rauna o dravnim potrebama i navodnom kulturnom napretku Srbije. Njen smisao Joni je video u izleenju duhovnog stanja omladine, potiskivanju uticaja dekadentnog Zapada i odbacivanje ideja internacionalizma. Meta nemakih i kvislinkih napada bio je prestoniki" Univerzitet, to se vidi i iz zapisnika Univerzitetskog senata iz vremena okupatorskog rektora dr Nikole Popovia, koji nije mogao da zataji injenicu da su novine bile pune optubi na raun Univerziteta i nepoverenja u njegov rad. 84 ' Svesni da se s Beogradskog univerziteta izlivala bujica najprogresivnije omladine, kvislinzi su izvrtali pojmove, predstavljajui je kao najnesrpskiju i najnenacionalniju" omladinu. Studentsku omladinu kolaboracionisti su optuivali za odricanje od nacionalnih ideala i priklanjanja Kinezima, Australijancima, Crncima, pancima. 85 ' Nemaka okupaciona uprava drala je od samog poetka reformu kolstva pod svojom kontrolom. Dr Harold Turner u referatu komandantu Jugoistoka generalu Aleksandru Leru za period od 20. aprila 1941. odreivao je reformu istiskivanjem komunizma sa visokih kola. 86 ' Vojnim slomom Kraljevine Jugoslavije i okupacijom nije prestao rad Univerzitetskog senata. 87 ' Posle nemake odluke o ukidanju svih studentskih udruenja, Senat je preuzeo njihovu imovinu. Podelom Jugoslavije od strane okupatora i uspostavljanjem vazalnih, profaistikih reima u njenim zemljama, praenim aneksijama, prestao je rad Filozofskog fakulteta u Skoplju, Pravnog fakulteta u Subotici i Poljoprivredno-umarskog fakulteta u Sarajevu kao delova - po l. 3. Zakona o univerzitetima - Beogradskog univerziteta. Univerzitetski senat je na sednici od 4. juna 1941. odluio da privremeno, dok traje neredovno stanje, ove fakultete prikljui matinim fakultetima Beogradskog uni84> Isto! jjf' Novo vreme", 28. oktobar 1941. ' Z. Vujanovi, Prosvetna politika u okupiranoj Srbiji 1941 - 1944, u rukopisu, Beograd, 1979, 76-77. ' Sednici Senata Beogradskog univerziteta 29. maja 1941. godine prisustvovali su: rektor in. P. Mici, dekan Filozofskog fakulteta dr M. Trivunac, dekan Pravnog fakulteta dr . Tasi, dekan Medicinskog fakulteta dr M. Kosti, prodekan Medicinskog fakulteta dr K. Todorovi, dekan Poljoprivredno-umarskog fakulteta dr D. Todorovi, dekan Bogoslovskog fakulteta dr D. Stefanovi, prodekan dr R. Gruji, zastupnik prodekana Poljoprivredno-umarskog fakulteta dr M. Vlajinac, dekan Veterinarskog fakulteta dr I. urii i prodekan Veterinarskog fakulteta dr A. Vukovi - Arhiv Srbije ( A S ) , Zapisnik sednice US od 29. maja 1941.

140

verziteta, sa njihovim nastavnim, administrativnim i drugim osobljem. Deo nastavnog osoblja naao se u zarobljenikim logorima Nemake i Italije, u emigraciji, bio uhapen od okupatora ili radio za antiokupatorske snage. Na Beogradskom univerzitetu otputeno je i penzionisano 206 ljudi; 82 nastavnika i asistenta nalazili su se u zarobljenitvu, 6 u internaciji; 14 nastavnika i 884 studenta uestvovalo je u narodnooslobodilakoj borbi. 88) Na sednici od 29. maja 1941. Univerzitetski senat usprotivio se reformi nastave na Medicinskom fakultetu i meanju Aimovievog Komesarijata socijalne politike i narodnog zdravlja u poslove Komesarijata (Ministarstva) za prosvetu. Prethodnim pribavljanjem miljenja Saveta Medicinskog fakulteta, Univerzitetski senat je zauzeo stanovite da momenti u kojima se nalazi naa zemlja, neizvesnost u pogledu nastave na Univerzitetu, kao i neizvesnost u vezi sa mogunou donoenja zakonskih odredaba kod okupatorskog stanja nalau da se kod ovako vanih reformi postupi sa svom obazrivou i lagano". Prilagoavanje nastave" vezivalo se iskljuivo za naune i opte narodne potrebe". Sva kolska pitanja imala su da se reavaju saglasno Zakonu o univerzitetima i optoj uredbi o univerzitetima, koja je predviala Univerzitet kao autonomnu ustanovu".89-1 Iza ove, naoko sitne, formalne intervencije, skrivalo se do sada neprimeeno shvatanje o okupaciji kao privremenom i prelaznom inu, suprotno nemakom shvatanju Kapitulacionog akta, odnosno Odredaba o primirju od 17. aprila 1941. koje je poivalo na debelaciji. Ova nerazvijena ideja dublje je razraena u Memorandumu kojim je Univerzitetski senat odbio reformu Univerziteta. Istupajui protiv donoenja novog zakona o Univerzitetu, Senat je, polazei od stanja okupacije, smatrao da se mogu koristiti dopune i izmene postojeeg zakona, kao i opta uredba. Pre svega", Senat je bio protiv toga, iz jednog pravnog razloga", preko koga kao predstavnik nauke i istovremeno jedan od nosilaca narodne pravne svesti, ne moe da pree utke. Naime, sama okupatorska vlast preutno je prenela na komesare onoliko vlasti koliko ona sama ima, tj. u granicama meunarodnog prava". Iz ovakvog shvatanja je proizilazilo da Zakon o univerzitetima i zakoni o kolama ne spadaju u one koji se mogu menjati. Otklanjanje nezgoda" za kolski rad moglo se izvoditi samo naredbama ili novelama. Ukoliko su spoljni faktori smatrali da je to ipak nuno, onda je kola mogla da ne radi ili da radi u onoj meri u kojoj je to bilo mogue. Protivno bi znailo zalaziti u oblast redovne zakonodavne vlasti, a za to nije postojala pravna mogunost.90) Iza ovog pravnog razloga stajalo je sutinsko razmimoilaenje Senata sa nemakim shvatanjem o posledicama vojnog poraza Kraljevine Jugoslavije, zasnovano na meunarodno prihvaenoj pravnoj
88) 89) 90)

Z. Vujanovi, n.d., 99. AS, Zapisnici sednica Univerzitetskog senata od 26. jula i 9. avgusta 1941. Isto.

141

doktrini i vaeim konvencijama usvojenim u cilju regulisanja rata i njegove humanizacije. Drugi argument Univerzitetskog senata pogaao je u samu sr okupatorskih zamisli, polazei od toga da je stanje u zemlji takvo da nisu postojali elementarni uslovi za izvoenje reforme u asu kada je 350.000 ljudi amilo u ropstvu, a na narod", kako se kae, u nekim zauzetim krajevima (stoji u Hrvatskoj", pri emu se misli na NDH) bio izloen neuvenim patnjama; aktima sabotae imovina i lina bezbednost dovedeni su u pitanje protiv ijih su nosilaca okupatorske vlasti upotrebljavale otre represalije. Univerzitetski senat je smatrao da su pred njim stajala mnogo prea i ivotnija pitanja. U atmosferi neizvesnosti", kae se, brige za nasuni hieb, straha za ivot, ne mogu se izvoditi takve reforme koje, pre svega drugog, pretpostavljaju moralni mir". Reforma kole, posebno Univerziteta, nije mogla da ne obuhvata izmenu samog duha. S ubeenjem se isticalo da e iz krize koju preivljujemo narod izvui velike pouke za budunost i da moe oekivati pravi preporod. Umesto perioda opteg narodnog poleta, na narod" se danas nalazio ,,u stanju potitenosti" koja je prirodna posledica poraza, kakav moda nikada nije doiveo u svojoj istoriji". 91) Senat nije tedeo Komisiju za reformu sa veinom koju nisu inili profesori Univerziteta, to je vrealo nastavnike, od kojih su neki proveli preko 40 godina u stalnom radu na nauci i u stalnoj brizi za usavravanje kole. Meu njima je bilo i takvih koji su visoko podigli ugled svojim radom na nauci ne samo Beogradskom univerzitetu nego i naem narodu" u celini. Drugi lanovi te komisije nisu bili kvalifikovani da reavaju o sudbini Univerziteta, a neki su bili poznati i kao njegovi neprijatelji. Senat se pitao da li tako sastavljena Komisija moe dati objektivan sud o Univerzitetu. Da li je ona proivela njegova unutranja pitanja da bi o njima mogla da sudi? Da li je ona mogla dati i najmanje garantija da e na terazijama objektivno i duboko shvaenih interesa nae nauke i prosvete moi pretegnuti njihova iskustva nad iskustvom dve stotine nastavnika Univerziteta koji su odano sluili koli, narodu i nauci vie decenija? 92 ' Reformatorima" Univerziteta ova pitanja izgledala su isprazno, jer su zapravo takvim sastavom Komisije hteli da se glas Univerziteta uopte i ne uje. Anatomskim ralanjivanjem kvislinkog projekta, ovaj je do kraja bio obezvreen i ukazano je na prave namere njegovih tvoraca. Njime nije bilo predvieno Vee; funkcije Senata su bile beznaajne (miljenja i tumaenja bez prava odluivanja); rektor je ostao bez autoriteta i vlasti. Prenoenjem funkcija na fakultete, Senat se pitao da li je trebalo tako olako napustiti jedinstvo ustanove koja, nastala u srednjem veku, danas postoji u svim kulturnim zemljama i kada se sve jasnije pokazivalo
91) 92)

Isto, Zapisnik od 26. avgusta 1941Isto.

142

da je nauka sve vie tesno povezana. Uprava zadubina dolazila je stvarno u ruke Ministarstva", to je znailo da se Univerzitet stavlja pod njegovo tutorstvo. Profesori su projektom stavljani na raspolaganje. Odredbom politikog karaktera, ministar je mogao da postavi nastavnika Univerziteta ad personam i bez predloga Univerzitetskog saveta. Univerzitet vie nije postojao kao celina, a hijerarhijski je bio ravo ureen; harmonija u radu je onemoguena, disciplina poremeena, autoritet univerzitetskih vlasti sveden na minimum, a administracija poveana i komplikovana. Senat je zakljuivao da bi usvajanje takve reforme dovelo Univerzitet na rub rasula. Sloboda nastave i nauke je jedina mogua osnova za nauni napredak i jedna od najdragocenijih tekovina oveanstva - zbog ega moramo zadrati sistem autonomije univerziteta. Autonomija, ako je igde dala dobrih rezultata dala ih je u ivotu Univerziteta". Predloene mere Senat je oznaio kao teku uvredu koli u dananjim pretekim vremenima, kada se sa njenim predstavnicima postupalo kao sa ljudima nedostojnim njihovog dosadanjeg rada i njihovog poloaja. 93) Otpor Univerzitetskog senata, za pouku tadanjim i buduim generacijama, nije mogao da sprei reformu Univerziteta, ali se njegovi predstavnici nisu ustruavali da jasno i otvoreno pokau da se s njom ne slau. Za Univerzitetski senat neprihvatljiva je bila sama vremenska situacija u kojoj su snage faizma mislile da reorganizuju Univerzitet, dakle okupacija, kao i faistiki duh na kome se ona zasnivala. Faistika ideologija bila je nespojiva sa duhom Beogradskog univerziteta i njegovom demokratskom otvorenou. Nemci su smatrali da se radi o antigermanskom raspoloenju" Univerziteta, istupajui i kasnije protiv redovne nastave, strahujui od antifaistike aktivnosti. Nemaka okupaciona uprava nedvosmisleno je smatrala da je Beogradski univerzitet oduvijek bio poprite komunistikih i slobodnozidarskih elemenata" i da se bez temeljne reforme i trajnog ienja nastave i nastavnog kadra nije moglo misliti na otpoinjanje ponovnog rada". Najenerginiji protivnik otvaranja Univerziteta bio je August Majsner, komandant SS i ef policije. 94) Nemaki stav je proizlazio iz njihovog rezervisanog odnosa prema srpskom narodu uopte. Plaili su se otvaranja Univerziteta i skupljanja inteligencije na jednom mestu u zemlji gde otpor nije prestajao, a na drugoj strani slobodarski vaspitane inteligencije. Opominjala ih je antifaistika prolost Beogradskog univerziteta: uee njegovih studenata na bojitima Spanije, na strani republikanske armije, delatnost Ujedinjene studentske omladine uoi rata, solidarnost beogradskih studenata sa Cehoslovakom, pokret za odbranu zemlje, a nadasve ponaanje studenata Beogradskog univerziteta u martovskim dogaa94)

Majsner je bio poverenik Himlera i srbofob. esto je optuivao ostale nemake funkcionere za naklonost prema Srbima i podravanje politike olakavanja srpskog poloaja. U sluaju BU Majsner se prvenstveno rukovodio razlozima bezbednosti.

143

jima 1941. Antikomunistikoj komponenti nemake politike pridruivale su se i druge dve: da je ustanova u masonskoj slubi zapadne plutokratije i nacionalna do te mere da ne moe da se pomiri sa okupacijom. Beogradski univerzitet je u nemakom vienju simbolizovao najvaniju srpsku nastavno-naunu ustanovu, prema kojoj je poticalo trajno nepoverenje vrha Treeg rajha kao i narodu u kome je iznikla. Antisemitska politika okupatora ispoljila se u udaljavanju Jevreja sa Univerziteta, kao i svih drugih lica ocenjenih za nacionalno nepouzdane.95^ Iako na otvaranju Beogradskog univerziteta potpomagan od savetnika Upravnog taba Harolda Turnera, Milan Nedi je nailazio na otpore druge nemake struje, koju je reprezentovao general SS Majsner. U naporima da stekne univerzitetski dekor kao element fiktivne srpske dravnosti i u opijenosti nacionalnom megalomanijom, Nedi se nije obazirao na stvarnost Beograda, Srbije i Jugoslavije. U Beogradu su udarne grupe antifaista oteavale ivot okupatoru i kvislinzima u leto 1941. godine. Beograd je bio izvor kadrova za partizanske odrede irom Srbije i Jugoslavije. Veliki broj univerzitetskih nastavnika bio je stavljen na raspoloenje odlukom kvislinke vlasti i materijalno nezbrinut. Univerzitetski senat organizovao je slanje paketa nastavnicima Beogradskog univerziteta koji su se nalazili u zarobljenikim logorima. Njegovi najnapredniji kadrovi bili su izloeni hapenjima. Rektor je obavestio Univerzitetski senat 13. novembra 1941. da su u noi 4/5. novembra uhapena 32 univerzitetska profesora, a iz objavljenog kominikea videlo se da su ovi profesori imali da slue kao taoci za bezbednost u srpskom prostoru. 96) Iz propagandno-bezbedonosnih razloga Savet komesara posvetio je izuzetnu panju tampi i izdavakoj delatnosti. Celokupni ton propagandi davalo je Propagandno odeljenje za Srbiju, koje se nalazilo pri tabu komandanta Srbije, ali u sutini potinjeno - to se tie generalne linije rada - Propagandnom uredu Vrhovne komande. Meu prvim kvislinkim listovima u okupiranoj Srbiji bilo je Novo vreme", iji su sardnici poticali iz predratnih listova Politika", Vreme" i Pravda". Radilo se o dnevno-informativnom listu (koji nije izlazio samo ponedeljkom, kada je kao jutarnji list tampan Ponedeljak"), iji je glavni i odgovorni urednik do avgusta 1941. bio Predrag Milojevi, a kasnije zamenik glavnog i odgovornog urednika dr Milo Mladenovi; od marta 1943. list je vodio Stanislav Krakov. U pitanju je organ
95)

96)

Na est fakulteta BU studiralo je 185 studenata Jevreja, ali im nije dozvoljeno da izau na ispit saglasno l. 4 Naredbe Vojnog zapovednika u Srbiji od 30. maja, koja je diskriminisala Jevreje i Cigane. Na osnovu te Naredbe otputeni su svi profesori Jevreji. Otputeni su i profesori srpske nacionalnosti koji su bili oznaeni kao nacionalno nepouzdani. Prema izvetaju Rektorata od 1. jula 1941. otputeno je 7. juna 5 profesora, 23. juna 11 profesora i 5. jula 1941. 11 profesora - M. Borkovi, n.d., 2, 96. A S , Zapisnici sedmce Senata BU od 13. novembra i 12. decembra 1941.

144

Aimovievog Saveta komesara, a kasnije Nedieve vlade. Bez obzira na svu rezervisanost italaca prema ovom listu, kao glavnom ideolokopolitikom glasilu kolaboracionistikih snaga, list je svojim velikim tiraom (oko 200.000 primeraka) obavljao propagandnu ulogu u oblikovanju svesti srpskog itateljstva. Upuivan je i u zarobljenike logore, meu srpske oficire i vojnike zarobljene u aprilskom ratu. Od 6. jula 1941. pokrenut je veernji list Obnova", sa Milanom Stoimiroviem - Jovanoviem kao glavnim urednikom, a od oktobra iste godine sa Stanislavom Krakovom. Za vreme nemakih vojnih uspeha list je u nadnaslovu isticao parolu: Viktoria - Nemaka pobeda - pobeda Evrope - Viktoria", koja sama po sebi odreuje karakter i svrhu lista.97) Pored glorifikacije nemake vojne moi, novog poretka", vrednosti nemakog naroda, kolaboracionistika tampa je bila preplavljena tekstovima u kojima se napadala Jugoslavija, masoni, zapadni plutokratski reimi, insistiralo se na moralnoj, socijalnoj i nacionalnoj obnovi srpskog naroda, igosani su nosioci i duh prevrata od 27. marta, Nemaka je predstavljana kao prijatelj Srba, napadani su Britanci, a od 22. juna Sovjeti i boljevizam, uzdizana nova" Srbija. Polovinom jula 1941. pokrenut je i list Donauzeitung", kao veliki dnevni i ekonomski list za Jugoistonu Evropu. 98) Prvi broj Nae borbe", ljotievskog lista, izaao je 7. septembra 1941. godine. Dr Dimitrije Najdanovi, jedan od urednika ovog partijskog lista, zalagao se za narodnu revoluciju" i izlazak srpskog naroda iz opte kataklizme i nacionalne apokalipse". Ljoti je smatrao da se spas nalazi u odvajanju od crvene Moskve" i masonsko plutokratskog Londona, a na drugoj strani obuzdavanja razbuktale sebinosti". Po njemu, trebalo je pronai svoj roeni duhovni narodni put", jer je nae duhovno bespue" uzrok tekueg tekog poloaja. 99) Milan Mati navodi da je Naa borba" u napisima lista ocenjivana kao najnacionalniji list za poslednjih stotinu i vie godina naeg politikog ivota", koji ima znaaj farosa, kule svetilje u tmini i burkanju naeg materijalnog i drutvenog tla". 1001 Kvislinka novinska agencija Rudnik" zamenila je predratnu jugoslovensku agenciju Avala", ugaenu aprilskom kapitulacijom. Njen direktor do 27. marta, ore Peri, preuzeo je nove propagandistike poslove u Savetu komesara, kao jedan od Aimovievih zamenika u resoru unutranjih poslova, sa Tanasijem Diniem. Iz istraivanja Milana Matia proizilazi da su se saradnici kolaboracionistike tampe, koji ine dosta velik krug dopisnika, lankopisaca i komentatora, mobilisali iz redova predratnih pronemakih novinara,
97) 98) 99) 100)

M. Mati, tampa u Srbiji i drugom svetskom ratu 1941-1944, doktorska disertacija u rukopisu, Beograd, 1990, 36-37. Isto, 22-23. Naa borba", 7. septembar 1941. M. Mati, n.d., 29.

145

pisaca i politiara, ljudi zaslepljenih ideologijom novog poretka; drugu kategoriju predstavljali su ljudi od pera koji se nisu mirili sa ratom kao vidom prekida svoje karijere, ta vie, koristili su neredovne prilike za svoju vlastitu publicistiko-politiku promociju; pomenuti istraiva u treu kategoriju svrstava i ljude koji su u svemu tome videli i vlastitu afirmaciju kao preporoditelji i spasioci" nacionalnog bia srpskog naroda i njegove dravnosti. ' Sadrajne komponente kolaboracionistikih novina mogle bi se svesti na informativno-politiki sadraj, u kome je uzdizana nemaka vojna sila, hvaljeni uspesi na bojitu, glorifikovane nemake institucije (vojne, politike, kulturne, ekonomske), u sutini novi poredak"; kritikovano predratno stanje, unutranja i spoljna politika, orijentacija Srbije na Jugoslaviju, pod uticajem Engleske i Francuske, zanemarivanjem juga i svojih drugih nerazvijenih krajeva; razvijanje nacionalnog preporoda u novim uslovima pod vladavinom nemakog novog poretka", mada za Srbiju u njemu nije bilo mesta; pod uticajem neposrednih dogaaja i akutne opasnosti po postojei poredak i nemaku vojnu silu napadani su komunisti sa najpogrdnijim epitetima kao anacionalno jezgro pokreta, lieno oseanja za dom, porodicu, veru. Komunisti su jednostavno bili ljudi bez istorije. Pored stereotipa koji nisu silazili sa stranica tampe, propaganda je pojaavana dodavanjem novih optubi kada su poele partizanske aktivnosti. Komunisti su bili i zloinci, strane meunarodne sluge, plaeniko drutvo, najobinije potrkue Londona i Moskve", to je bilo odjek faktikog ratnog saveza SSSR-a i Velike Britanije. U partizanskim redovima se kasnije ne ele videti srpski sinovi, jer se navodno radilo o muslimanskom olou iz Sandaka i Bosne, Jevrejima, Hrvatima i svim drugim protivnicima srpskog naroda. Politika osnova Aimovievog Saveta komesara bila je vie nego tanka, jer su je inili predstavnici stranaka bez veeg ugleda i uticaja u narodu, a osim toga relativno malo poznati politiari, javni radnici i strunjaci. Grupi oko Milana Stojadinovia pripadali su Milan Aimovi, Duan Letica, Milan Jankovi, to je davalo prevagu Aimoviu u strukturi vlade i sa stanovita nekadanje partijske pripadnosti. Stojadinovi je, inae, uivao veliki ugled kod Nemaca. Aimoviu se ak pripisuje ideja o organizovanju otmice Stojadinovia, koji se nalazio u britanskom zatoenju, te njegovom postavljanju za guvernera Srbije. No, Stojadinovi je ipak ceo rat proveo na ostrvu Mauricijusu. Druga uticajna grupa je bila ljotievska, sa dva ministarska mesta. Kosti je pripadao Narodnoj radikalnoj stranci, a Jeremija Proti JNS. Radilo se oigledno o neautoritativnoj, malobrojnoj i otuenoj grupi ljudi u srpskom narodu. Aimovievu vladu narod je doivljavao kao izrazito vazalnu tvorevinu. Moralna neprihvatljivost saradnje sa okupatorom odbijala je graane od ove kvislinke garniture. Ona je mogla da se pojavi u toj ulozi samo zato to Nemci posle kapitulacije
101)

Isto, 15-16, 20, 26-27.

146

nisu mogli da u srpskom narodu nau uticajnije linosti spremne da im slue. Do rekonstrukcije Saveta komesara dolo je 10. jula 1941. Umesto Rista Jojia, koji je rano otpao, za ministra prosvete doao je Velibor Joni, iji je zamenik bio Vladimir Velmar-Jankovi, kao komesar saobraaja. Ranislav Avramovi je zamenio Lazara Kostia, a umesto Jeremije Protia za komesara Ministarstva ishrane postavljenje Budimir Cvijanovi. Zamenici Aimovia u resoru unutranjih poslova bile su izrazito pronemaki eksponirane linosti - Tanasije Dini i ore Peri. Tri vana resora u kojima je dolo do personalnih promena - prosveta, saobraaj i ishrana - poverena su energinijim ljudima, to je bio i nemaki zahtev. Dogaaji u Srbiji izazvae, meutim, potrebu okupatora za daleko snanijom i uticajnijom ekipom na elu kolaboracionistike vlasti.

Komunisti i revolucionarna praksa

Komunistika partija Jugoslavije u Srbiji nosila je opta obeleja KPJ, iji je jedinstveni deo bila. Istorijska situacija u kojoj e doi do ustanka izdvajala se po tome to je Srbija bila pod najteim reimom okupacije a Srbi u NDH izloeni unitenju. Za razliku od komunistikih partija Slovenije i Hrvatske, ona nije imala konstituisan Centralni komitet, zapravo svoju nacionalnu partijsku organizaciju u sastavu KPJ. U Srbiji su se maja 1941. skoro istovremeno nali voi dva suparnika antiokupatorska pokreta - Draa Mihailovi i Josip Broz. Srpski narod se 1941. naao na zubu Hitlerovskoj srbofobiji, sam proet antigermanizmom. Partija je u Srbiji delovala u uslovima priticanja reka izbeglica, koje su prelazile Drinu, Savu i Ibar, beei iz NDH i sa Kosova i Metohije. Pokrajinska organizacija KPJ u Srbiji bila je uoi rata malobrojna ali dobro organizovana, na principu demokratskog centralizma, koji se praktino svodio na najstroi partijski centralizam. Svojom organizaciono-konspirativnom strukturom i akcijom uoi aprilskog rata objektivno je bolje od bilo koje druge partije bila prilagoena za situaciju rata i okupacije. Konspirativnost, kao nain rada, nije onemoguavala izlaenje komunista van hermetikih okvira internog ivota i organizacije Partije. Stoga je ona imala daleko vei uticaj od brojnog stanja. Jo u narodnofrontovskom periodu KPJ (1935-1939) stvorene su forme rada, usaglaene izlaenju iz uskih sektakih okvira. Ova praksa je nastavljena i u vremenu koje je oznaavalo pribliavanje rata granicama Jugoslavije. Uticaj Partije irio se u radu kola i Univerziteta, u fabrikama, meu intelektualcima leve orijentacije, u radu sportskih drutava. Uoi rata, naroito od este pokrajinske konferencije KPJ za Srbiju, poeo je intenzivniji rad Partije na selu, mada je Partija meu

147

srpskim seljatvom imala najslabije uporite. 102) Bila je to Partija radniKa, intelektualaca, aka i studenata, inovnika i nametenika. Pod uticaj komunistike ideologije, politike i propagande potpadao je sve vei broj omladine i ena. Tome je doprinosila kritika nota u odnosu na postojee politiko, nacionalno, socijalno i ekonomsko stanje, dinamizam komunista i njihova mladost, borbenost i radikalizam u zastupanju svojih stavova, naglaavanje socijalnih problema i sposobnost organizovanja irih narodnih slojeva. Kriza graanskog drutva koju ono nije bilo u stanju da svlada hranila je otpor nezadovoljnih snaga drutvenom situacijom. Konspirativni rad je bio objektivno uslovljen injenicom da se Partija nalazila van zakona od 1921; smatrano je nacionalnom dunou da se komunisti otkrivaju i unitavaju. Stoga je Partija nuno delovala na principu ilegalnog partijskog organizma. Konspirativnou rada uvala se organizacija od upada i infiltracije stranih elemenata, naroito organa bezbednosti Kraljevine Jugoslavije, osiguravala od provala i drugih naina unitavanja komunista i partijskih elija. Ali svaka pojava ima i svoje nalije, pa i ova. Konspirativnost je izgraivala tip boraca koji su iskljuivo verovali Partiji, rukovodstvu i svojim jednomiljenicima Zatvorenost partijskih sastanaka i tajnost onog to se na njima odluivalo davali su obeleje blankistiko-zaverenikog stila rada osnovnim partijskim jedinicama. Pod partijskom tajnom, koju je trebalo uvati po svaku cenu, podvodio se unutranji ivot komunista, personalni sastav organizacije, konkretna aktivnost, odluke, veze sa drugim organizacijama i rukovodstvima. Konspiracija je pogodovala stvaranju tipa zaverenike manjinske organizacije. Iskljuivost politike i ideologije raala je sektatvo u brojnim vidovima. Izraavalo se u vidu nepoverenja, izdvajanja lanova, kao ljudi koji menjaju stari svet, uverenja o posedovanju nekih izuzetnih svojstava; pokazivala se netrpeljivost u raspravama, nepodnoljivost drukijih miljenja, zatvorenost duha;
102

' Pogotovu s uporeenjem uticaja Partije na selu u Crnoj Gori, Dalmaciji, meu kolonistikim ivljem u Vojvodini. U irenju komunistike agitacije na selu Srbije znaajnu ulogu su imali studenti - komunisti i lanovi S K O J - a (zaviajna studentska drutva). Partija je koristila za svoju delatnost i Narodnu seljaku slogu, osnovanu juna 1936. u Pirotu. Pokrajinski komitet K P J za Srbiju obrazovao je 1939. Komisiju za selo u sastavu: Veselin Maslea, Moa Pijade, Mirko Tomi i Moma Markovi. Komisija je pokrenula list za selo Glas radnog naroda". Rad na obnavljanju i stvaranju novih partijskih elija pojaan je 1939-1940 (naroito posle obrazovanja Mesnog komiteta u Obrenovcu i Sreskog poverenitva za srez tamnavski). Za rad na selu korieni su najraznovrsniji oblici: seoske itaonice, Udruena zadruna omladina Jugoslavije, seoske knjinice, organizacije trezvene mladei (uiki okrug); grupe komunista sistematski su odlazile na selo (vranjski okrug); u okolini Kraljeva formirani su politiki aktivi; u selima beogradskog okruga obrazovane su partijske elije; u valjevskom kraju odravani su sastanci sa seljacima (naroito u kui D. Dudia). No, sav taj rad nije dao vei rezultat. Seljatvo je u Srbiji bilo pod uticajem drugih stranaka - Radikalne, Demokratske, Zemljoradnike stranke (njene levice), a od marta 1940. Narodne seljake stranke i drugih. K P J je godinama nastupala sektaki i doktrinarno zapostavljala srednje seljatvo, oslanjajui se na tzv. seosku sirotinju. PK K P J za Srbiju je jula 1940. zahtevao da se u Srbiji suzbije strah od stvaranja partijskih organizacija meu seljatvom" - A C K S K J , Fond CK, 1940/14-3 - Vid. . Jovanovi, K P J prema seljatvu 1919-1941, Beograd, 1984, 257-263.

148

izdizala se manjina sa svojim religioznim uverenjem i odnosom prema svojim zadacima i ulozi; ograniena je literatura na kojoj su se komunisti vaspitavali; imali su eshatoloke predstave o budunosti, idealizirali SSSR, mitomanski prilazili Staljinu; jednostrano su kritikovali svoje protivnike, apsolutizirali partijski sta, verovali u svemo organizacije, iskazivali manjinsku uskogrudost, gajili mistini odnos predanosti viem rukovodstvu - starijim drugovima; odlikovala ih je iskljuivost objanjenja, prezir prema gnjiloj demokratiji", pripisivanje motiva ponaanja svojim protivnicima na osnovu predubeenja, relativizirali moral aktivista u slubi svete stvari revolucije, bili opsednuti neproverenim, iskustveno nepotvrenim kategorijama protivnika (apriorizam u razvrstavanju neprijatelja); nisu se klonili revolucionarnog makijavelizma u interesu velike budunosti koju sa sobom nosi borba komunista. Iz organizacije KPJ, naina rada i ideoloke obuke" stvarao se takav mentalni sklop komunista koji je ostao njihov beleg do kraja postojanja kadrovske partije, ak i onda kada se ona nala na vlasti, postala vladajua partija, masovna i bez otrih kadrovskih zahteva. Sagorevanje za stvar revolucije, izgaranje za svet koji donosi revolucija, askeza u linom ivotu, moralna i fizika rtva za veliku stvar komunizma, snaga solidarnosti, disciplina koja je ila do ljudske potinjenosti rukovodstvima, odlukama organizacije, zahtevima Partije i revolucionarnog pokreta. Profesionalni revolucionari inili su faktiki rukovodee jezgro KPJ za Srbiju. Od drugih lanova Partije odvajao ih je dui partijski sta, steeno iskustvo u revolucionarnom radu, esto due ili krae robijanje, nain optenja u partijskoj organizaciji, borbeni mentalitet, uverenje da nema prepreka koje se ne mogu savladati. Njihovi biografski profili govore da se radilo o ljudima koji su proli kroz robijanice, radili ili kolovali se u SSSR-u i drugim zemljama Evrope, borili u panskom graanskom ratu u internacionalnim brigadama. 3) Revolucionarno sektaki ekskluzivizam kod dela komunista se posebno izraavao u dogmatskom neshvatanju nove istorijske situacije, to jest izjednaavanju oktobarske revolucije 1917. i revolucionarne inspiracije komunista u drugom svetskom ratu. Shematska projekcija komunistike borbe iz prolosti SSSR-a nije imala izglede u budunosti, iako neki iskusni kadrovi nisu bili osloboeni iluzija o starim nainima borbe. Dovoljno je podsetiti se uputstava vojvoanskih komunista, koja nalie na metode borbe boljevika jo u vreme prve ruske revolucije 1905-6. godine. 104) Ovakve predstave imale su iri znaaj, svodei se
103)

104)

panci" iz Srbije: Branko Krsmanovi, Milan Blagojevi, Blagoje Nekovi,^Koa Popovi, Stevan olovi, Ratko Pavlovi, Radivoj Uvali, eda Kruevac, Zikica Jovanovi, Miroslav Stojanovi Lesko, Dura Meterovi, Mirko Tomi, ore Jovanovi Jarac, ore Andrejevi Kun, dr Dragi Jovanovi Selja, Svetislav Kanaki, Lazar Simi, Borka Demi, Mato (Matija) Vidakovi i drugi - J. Marjanovi, n.d., 101. Uputstva PK K P J za Vojvodinu za formiranje oruanih jedinica i naina voenja partizanskih borbi, juni-jula 1941. Re je o Lenjinovim Zadaama odreda revolucionarne vojske" i njegovom pismu Borbenom komitetu pri Petrogradskom komitetu" - Graa za istoriju Vojvodine, PK K P J za Vojvodinu 1941-1945., priredila Ljubica

149

jedno vreme na strategiju barikadne taktike u gradovima, zapostavljanje sela, partizanske i narodnooslobodilake borbe pod uticajem starih shema, uverenja da e se rat brzo zavriti, te da e se odluna bitka dobiti u gradovima sa radnitvom i snagama koje ga budu sledile. Univerzalni ideoloki trebnik komunista je Historija SKP(b)", na kojoj je radio, kao to se govorilo, na uitelj", pri emu se mislilo na druga Staljina". Na prevodu Historije SKP(b) na srpsko-hrvatski radio je i Josip Broz. Jedni aktivisti su dobijali tampani primerak knjige, drugi su ga umnoavali na getetneru, a trei prepisivali rukom. Ova apokrifna knjiga iz istorije boljevike partije sluila je kao uzor-knjiga na kojoj se vaspitavao komunistiki kadar. Drugi kadrovi, mlai lanovi Partije i SKOJ-a, idejno su se vaspitavali na popularnoj, prevedenoj u nas sovjetskoj literaturu (Mati" Gorkog, Kako se kalio elik" Ostrovskog i drugoj). Josip Broz je pisao o Historiji" kao silnom teoretskom oruju", divnoj knjizi", na kojoj je saraivao i Staljin, knjizi koja ocrtava itav herojski put SKP(b)", knjizi na kojoj se danas ui proletarijat itavog svijeta" i na kojoj treba da se ui na partijski aktiv i proletarijat Jugoslavije", jer je u njoj na najsaetiji nain i popularno predstavljeno ogromno iskustvo u obliku historije najrevoluc'onarnije partije, partije boljevika". 105 ) Srpski komunisti vaspitavani su kao pripadnici jedinstvene jugoslovenske organizacije u duhu internacionalizma, koji je negirao svaku nacionalistiku iskljuivost, praktino odbacivao tradiciju vlastite istorije, iako se ona povremeno simboliki i pojmovno koristila u okviru operativnog rada, radi politike mobilizacije i protiv nacionalnih zavojevaa. No i tada je tradicija proputana kroz strogi filter raznih agitpropovskih specijalista, koji su na isto pragmatistiki nain razdvajali ideje, veliine i dogaaje iz nacionalne istorije koji mogu biti prihvatljivi za Partiju. Vaspitavani su, takoe, da kao lanovi Partije najveeg jugoslovenskog naroda, iju je buroaziju sama Partija optuivala za velikosrpski hegemonizam, moraju biti autentini internacionalisti, borci za ruenje te prevlasti i za nacionalnu ravnopravnost svih ostalih naroda i nacionalnih manjina, a da pri tom nisu kritiki razmiljali o smislu takve politike, o sudbini svog naroda i njegovoj perspektivi u zajednici jugoslovenskih naroda. Najtraginije je to je Partija u jednoj ranijoj fazi svoje istorije (1925-1935) esto znala izjednaavati srpski narod sa svojom buroazijom, kao ugnjetaki u kominternistikoj terminologiji, koji dri pod svojom izmom ostale,
Vasili, Novi Sad - Sremski Karlovci 1971, 8 - 12. (U daljem tekstu: Lj. Vasili) U Uputstvima pod II) stoji: Odredi treba da se oruaju sami, ko ime moe (puke, revolver, bombe, no, bokser, batina, krpe sa petrolejom za podmetanje poara, ue ili lestvice od ueta, lopata za podizanje barikada, dinamitna patrona, bodljikave ice, avli (protiv konjice) itd." ...Ubijanje pijuna, policajaca, andara, dizanje u zrak policijskih ispostava (kvartova), osloboenje uhapenika, oduzimanje vladinih novanih sredstava za potrebe ustanka..." - Isto, 8, 10. U jesen 1939. pojedine glave Historije" su umnoavane na razne naine, a u leto 1940. Ognjen Pria je po nalogu Josipa Broza organizovao tampanje njene prve etiri glave - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 6, 246.

105)

150

tzv. ugnjetane narode, meu njima pre svih hrvatski narod. Ova politika je imala znaajne reperkusije u nacionalnoj politici KPJ/SKJ dugo posle rata, sve do vremena savremenog raspleta. Malo se osvrtalo na injenicu da je i sam taj srpski narod bio eksploatisan, kao i ostali narodi, od svoje i ostalih buroazija naroda Jugoslavije. A u samoj KPJ srpski komunisti su gotovo meu poslednjima stvorili svoju nacionalnu partijsku organizaciju, posle Slovenaca, Hrvata i Makedonaca, tek maja 1945. godine. 6) Uverenja srpskih komunista o karakteru ureenja u SSSR-u gradila su se na osnovu partijske propagande, bez vlastitih saznanja o ivotu u SSSR-u. Oni srpski komunisti koji su iveli i radili u SSSR-u (Sreten ujovi, Jovan Veselinov i drugi) o tome nisu kritiki govorili. Naprotiv, SSSR je bio bastion mira, nepobediva zemlja, sinonim socijalne pravde i slobodnog ivota. Ako su se kod komunista i javljale sumnje o SSSR-u u vreme moskovskih procesa, one su priguivane u sebi, smatrane prolaznim aberacijama, nunostima" kapitalistikog pritiska, zaverama protiv sovjetskog sistema. Svi oni koji su suprotno mislili proglaavani su za trockiste i olo u slubi stranih imperijalistikih slubi, za tetoinske elemente". m ) Niko se nije pitao ni za sudbinu jugoslovenskih komunista u SSSR-u, mada ih je 800 stradalo u staljinskim istkama. ta vie, CK KPJ ih je iskljuio iz lanstva KPJ, ime se solidarisao sa staljinskom egzekucijom svojih drugova.108) Knjiga ivojina Pavlovia, Bilans staljinskog termidora", koja se pojavila u Beogradu uoi rata, bila je na indeksu KPJ kao krajnje antikomunistiko tivo, a njen pisac neprijatelj broj jedan, koji je na kraju bio ubijen od svojih" u tzv. Uikoj republici kao antisovjetski element i policijski dounik.109) Identifikacija partije sa SSSR-om, dvostruko, kao sa prvom zemljom socijalizma, i preko Kominterne, kao nacionalna sekcija svetskog komunistikog taba, uticala je da se optube protiv SSSR-a odbacuju u ime odbrane sopstvene Partije i njenog revolucionarnog dela.
Stvorena je na Osnivakom kongresu odranom u Beogradu u sali Kolarevog narodnog univerziteta 8 - 12. maja 1945 (bez publiciteta, ako izuzmemo jednu noticu u Borbi", organu CK K P J ) , a na osnovu prethodnih zakljuaka Politbiroa CK K P J oktobra 1943. u Jajcu i juna 1944. na Visu. Trockizam nije tretiran kao ideoloki pravac ve kao aktivnost tetoinske bande" koja je nala svoje gnijezdo" kod izdajnike socijaldemokratije" - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 6, 39. Na sastanku privremenog rukovodstva u Bohinjskoj bistrici (15-18. mart 1939) iskljueni su iz K P J : Petko Mileti, Labud Kusovac, Ivan Mari, Vicko Jelaska, Ivo Baljkas, kao nosioci grupake borbe protiv rukovodstva, kao i lanovi nastradali u Staljinovim istkama". Pavlovi pie da je disciplina" znaila lepu pokornost" ne Partiji ve jednoj klici"; utanje o Staljinovim ubistvima naziva zloinakim"; pie da je od prvih procesa bilo jasno da se radi o obraunu izmeu staljinske birokratije i starih boljevikih kadrova koji su ostali verni starim partijskim principima: uvideo je u kakvim zloinima su indirektno uestvovali i koliku moralnu odgovornost svi nosimo kao sauesnici u likvidaciji naih prijatelja, ruskih i stranih". . Pavlovi, Bilans sovjetskog termidora, Beograd, 1940, 5 - 6 - Pisac ove knjiice - optube postao je partijski neprijatelj br. 1, ovek na stalnom nianu partijskog vodstva, ija likvidacija u jesen 1941. ne moe iznenaivati.

151

Partija je osvajala politiki prostor obezbeujui svoju kontrolu nad eventualnim saveznicima. Saradnja s demokratskim i antifaistikim snagama iz drugih partija pretpostavljala je zadravanje apsolutnog organizacionog i ideoloko-politikog integriteta KPJ u svim moguim savezima i kombinacijama. Poznati srpski antifaista Dragoljub Jovanovi napadan je jo uoi rata, preko Proletera", da se iza njegovog ultralijevog frazerstva" skrivala mrnja prema KPJ, iako je leva zemljoradnika opozicija, odnosno Narodna seljaka stranka, sluila kao okvir za rad komunista i njihovo sklanjanje od represije reima. 110) Mada je Josip Broz Tito javio Moskvi, juna 1941, da je napravio sporazum sa Dragoljubom Jovanoviem o zajednikoj borbi, priznavanju vodstva KPJ i vladavini sovjeta posle pobede do saradnje praktino nije nikada dolo. m ) lanstvo NSS opredeljivalo se za borbu protiv okupatora nasuprot Jovanoviu koji nije odobravao tenju KPJ za hegemonijom, partizanske naine borbe, neprihvatanje ravnopravne saradoj.&r Iz analize Josipa Broza Tita, koji se nakon 27. marta naao u Beogradu, uestvujui na savetovanju na ukarici 29. marta 1941. sa lanovima PK KPJ za Srbiju i lanovima Mesnog komiteta, proizlazilo je da se zemlja nalazi na pragu rata, da je rat jednostavno neizbean, usled ega nema vremena za odlaganje da se organizuje otpor zavojevau. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju za 6. april 1941. pripremao je zborove u ast zakljuenja Ugovora o prijateljstvu i nenapadanju izmeu Jugoslavije i SSSR-a, ali je bombardovanje Beograda osujetilo planiranu akciju. Na novom sastanku PK KPJ za Srbiju istog dana, kome su prisustvovali Rade Konar, koji je privremeno vrio dunost sekretara PK KPJ za Srbiju, slino Aleksandru Rankoviu u Hrvatskoj, n 2 ) odlueno je da se komunisti odazivaju u vojsku, prijavljuju kao dobrovoljci, da se rukovodstvo povue prema Avali i Kosmaju, deo rukovodilaca krene u razne delove Srbije, Sandaka i Crne Gore i u vojne jedinice. 113 ' \/ Deo srpskih komunista proao je na tlu Srbije kroz vatreno krtenje u aprilskom ratu. U Uicu je organizator otpora Nemcima bio Vukola Dabi, lan OK Uice, a u Jagodini Boko urii, lan OK KPJ. Komunisti su se kao dobrovoljci javljali komandama Jugoslovenske vojske i traili oruje. Ratko Mitrovi, Momilo Radosavljevi i Milan
Mirko Tomi, Gojko Polovina i drugi, nalaze legalnu osnovu za svoju delatnost, mada je Jovanovi prigovarao komunistima da mu stranku razaraju iznutra. m) Jovanovi sporazum svodi na dogovoranje i uzajamno obavetavanje. Istie da se izjasnio za sovjetsku vlast", podrazumevajui pod tim da je Narodna seljaka stranka (NSS) na strani one drave u kojoj danas vladaju sovjeti", na strani Sovjetskog Saveza, ali da se nije obavezao da stvara sovjete, pogotovu to se zemlja nalazi u ratu, pod okupacijom. Sovjete, kao jedan od oblika moderne demokratije po njemu, inae je prihvatao. lanstvu je posle aprilskog rata sugerisano da se dri pasivne rezistencije", ali od tada nastupa faza aktivne rezistencije" - A J , Politike uspomene, Memoari, tom V I , 266 a, 265. - Oigledno da je Jovanovi juna 1941. oekivao brzi zavretak rata. ,, , . 112) V Glii, K P J u Srbiji 1941-1945, knjiga prva, Beograd, 1975, 209. U 3 ) Isto, 21.
U0)

152

Jankovi poveli su iz aka grupu od 300 dobrovoljaca u Uice, gde su zahtevali da im se dodeli oruje. Slino su se ponaali i komunisti u Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Kruevcu. Komunisti - vojni obveznici javljali su se u vojne jedinice saglasno stavu KPJ. U Valjevu i Uicu odrani su 6. aprila zborovi na kojima su se komunisti zalagali za odbranu zemlje. U tamnavskom kraju stvoreni su posebni omladinski dobrovoljaki odredi, sastavljeni od komunista i njihovih simpatizera.114) Partijske direktive predviale su da se borba treba nastaviti ak i ako Kraljevina bude poraena. Izraz sumnje u mogunost odbrane Jugoslavije najbolje se vidi iz direktive lanstvu da sakuplja oruje, neophodno radi borbe u budunosti. Oigledno je da komunisti, koji su 27. marta izali na istorijsku scenu, nisu nameravali da se sa nje povlae, svesni snage svoje organizacije, uverenja u krajnju pobedu SSSR-a i nadasve injenice da se u uslovima izgubljenog rata i okupacije, pre svega nestanka drave, stvara nova istorijska ansa. Po povratku Aleksandra Ranko vi a iz Zagreba, gde je tri meseca vrio dunost sekretara OK KP Hrvatske, zapoeo je rad na organizaciji lanstva u uslovima vojnog poraza drave i okupacije, u smislu obnavljanja i uvrivanja organizacija i partijske mree. Tada je u Beogradu bilo oko 250 lanova KPJ. U Beogradu su se nalazili ili kasnije stigli: Ivan Milutinovi, Ivo Lola Ribar, Svetozar Vukmanovi, Rodoljub olakovi, Milovan ilas, Moma Markovi i drugi rukovodioci KPJ. Pokrajinski Biro Pokrajinskog komiteta radio je u sastavu: Aleksandar Rankovi, Spasenija Babovi, Blagoje Nekovi, Ljubinka Milosavljevi. Uz PK radio je i Agitprop, u kome su bili: Spasenija Babovi, Milovan ilas i jedno krae vreme Rodoljub olakovi. Rad KPJ naroito je pojaan posle dolaska Josipa Broza u Beograd, u prvoj polovini maja 1941. godine. U Vojnoj komisiji pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju nalazili su se: Spasenija Babovi, Sreten Zujovi, Filip Kljaji i Branko Krsmanovi, s tim to je za sekretara bio odreen Sreten Zujovi. Vojne komisije obrazovane su i pri okrunim komitetima. Njima su rukovodili: pri OK Poarevac - Boidar Dimitrijevi, pri OK Zajear - Ljuba Nei, u Jagodini - Labud uki, u Uicu - Vito Pantovi, u Valjevu - Obrad Stefanovi, u Leskovcu Boko Krsti, pri OK Kragujevac - Raja Nedeljkovi, u Beogradu uro Strugar (Plavi Montenegro"), u aku - Ratko Mitrovi, u Kraljevu - Gvozden Paunovi, u Smederevskoj Palanci - Ivan Muker. Zadatak vojnih komisija obuhvatao je obuku lanova u rukovanju orujem, skupljanje i evidentiranje oruja, formiranje udarnih grupa i desetina u Beogradu, Boru, apcu, Vranju, Leskovcu, Smederevu i drugim mestima, koje su bile zaetak buduih partizanskih odreda. 115) Organizaciona struktura Partije u Srbiji sastojala se od okrunih, sreskih i mesnih komiteta, te partijskih poverenstava, dok su osnovu
114) 115)

Isto, 21-23. Isto, 27-28.

153

organizacione piramide inile partijske elije. Partija je bila strogo kadrovska, o emu govori i ustanova kandidata, koja je sluila proveri idejne istote buduih komunista, njihove vrstine, linih osobina i privrenosti programu Partije. U svom radu meu omladinom oslanjala se na Savez komunistike omladine Jugoslavije (SKOJ), koji je istovremeno bio rasadnik novih komunista. Ljudi bliski Partiji, koji joj nisu organizaciono pripadali, nazivali su se simpatizerima". Bilo ih je iz svih drutvenih redova (vojna i civilna lica, aci i studenti, radnici i seljaci, intelektualci, inovnici, privatni nametenici i drugi). Partija je imala uporite i u nekim sredinama gde se nikada ne bi moglo ni pomisliti da bi mogli delovati komunisti ili njihove pristalice, ukljuujui i najpoverljivija mesta u policiji i drugim osetljivim dravnim i vojnim slubama. Organizacija je bila rasprostranjena na celoj teritoriji Srbije. Ukupan broj lanova Partije nemogue je tano rekonstruisati, jednostavno zato to se nije smela voditi evidencija u uslovima rata i prvih meseci okupacije. No, rauna se da je u Srbiji bilo preko 2.200 komunista, sa nekoliko stotina kandidata, to uoi ustanka ini broj od oko 3.000 lanova. Rat je uticao na smanjenje broja lanova i gaenje nekih elija, usled ratne i postratne situacije, prvenstveno odvoenja u zarobljenitvo, vraanja komunista u zaviajna mesta u Srbiji i van nje, pasivizacije pojedinih lanova usled malodunosti, bezizglednosti, krize volje ili spremnosti za dalju borbu, straha od okupatorskog terora. Prema okrunim komitetima KPJ za Srbiju, broj komunista je bio rasporeen na sledei nain: Kragujevaki OK - preko 100 lanova KPJ, a na teritoriji Okrunog partijskog poverenstva (etiri sreza: oraaki, oplenaki, kosmajski i kolubarski) oko 113 lanova KPJ i 14 kandidata; Okruni komitet za Pomoravlje oko 240 lanova KPJ; u Beogradu, gde je delovao Mesni komitet, bilo je 200 lanova, s tim to je organizacija uoi ustanka narasla na vie od 500 lanova; elije u srezovima oko Beograda i u Smederevu obuhvatale su 224 lanova KPJ; Okruni komitet KPJ za Zajear imao je oko 90 lanova KPJ; Okruni komitet KPJ Ni preko 70 lanova KPJ; na teritoriji Okrunog komiteta Leskovac bilo je oko 90 lanova KPJ, Okrunog komiteta Kruevac 52 lana, Okrunog komiteta Kraljevo oko 90 lanova, Okrunog komiteta Caak oko 250 lanova KPJ, to je bila najjaa organizacija u zapadnoj Srbiji; Okruni komitet Valjevo imao je oko 85 lanova KPJ, a Okruni komitet abac oko 103 lana KPJ. Istraivanja pominju partijsku organizaciju u poarevakom okrugu, ali ne saoptavaju broj lanova KPJ uoi ustanka. 116) Organizaciona struktura KPJ za Srbiju bila bi nepotpuna ukoliko se ne bi spomenuli i instruktori PK KPJ za Srbiju, upuivani u pojedine organizacije. Oslabljene partijske organizacije odlivom dela kadrova, usled ratnih prilika, popunjavane su pridolim komunistima iz drugih krajeva
116)

Isto, 30-38.

154

zemlje, gde su se Srbi nali pod udarom mera okupatora i vazalnih reima. Oblasna partijska organizacija Kosova i Metohije bila je prepolovljena prinudnim iseljavanjem Srba i Crnogoraca, iz ijih je redova poticao najvei deo lanova KPJ i SKOJ-a. Iz istog razloga vidno su oslabljene i partijske organizacije u Bakoj. Srpsko-crnogorski svet sa Kosova iseljavali su albanski separatisti, a iz Bake maarske okupacione vlasti. Meu proteranim Srbima i Crnogorcima iz Makedonije nalazilo se, takoe, dosta partijskih kadrova. Organizacija KPJ u Makedoniji nala se u postaprilskoj situaciji pod snanim uticajem Metodija Satorova. Slabljenjem Partije u pomenutim krajevima, ukljuujui naroito NDH (Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu), gde se srpski narod naao pod genocidnim terorom, jaale su partijske organizacije u Srbiji i Crnoj Gori. U Bakoj je procentualno veliki broj Maara u partijskoj organizaciji napustio Partiju ili se priklonio maarskoj Komunistikoj partiji sa seditem u Budimpeti. Do takvog ponaanja dolo je pod uticajem opredeljenja maarske nacionalne manjine za maticu i terora maarskih okupatora. Neznatan broj maarskih komunista ostao je u KPJ, od kojih su neki herojski pali u borbi protiv maarskih okupatora, ali veina maarskih komunista nije poloila internacionalistiki i jugoslovenski ispit posle okupacije i kasnije aneksije Bake sentitvanskoj, Hortijevoj Maarskoj. Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu u internacionalistikoj hipnozi i dogmatskom uverenju nije odstupao od pozivanja na bratstvo svih naroda, ukljuujui i one koji su se frontalno svrstali za faistiki poredak, ak i pripadnike nemake narodonosne g r u p e . T o je, uostalom, bila politika KPJ, koja je takvim prilazom suavala osnovu okupljanja oko svoje linije, izrazito jugoslovenske, u vreme kada ona nije bila prihvatljiva za sve jugoslovenske narode i manjine, sem za Srbe i Crnogorce, Slovence i antifaiste u redovima drugih nacija. Kopiranje prolog istorijskog iskustva, posebno iz oktobarske revolucije, te robovanje internacionalistikom transu predstavljaju, takoe, pokuaji bratimljenja sa vojnicima okupatorskih armija po uzoru na praksu boljevika sa vojnicima Kajzerove Nemake, 1917-1918, ali u jednom sasvim drugom istorijskom vremenu. Meu prvim masovnim akcijama ove organizacije navodi se tampanje i rasturanje Prvomajskog proglasa, a na drugoj strani odravanje prvomajskih izleta i skupova koji nisu promakli domaoj policiji i agentima. 118) Na osnovu zakljuaka majskih konsultacija, krajem maja 1941. dolo je do obrazovanja Pokrajinskog vojnog komiteta Srbije. Osnivanje
U7)

U8)

Maarima Vojvodine poruivano je da je zastava proleterske borbe protiv nacionalnog ugnjetavanja prela sada u vae ruke"; Vojvoanima Nemcima - radnicima i siromanim seljacima da su nemaki kapitalisti i vai klasni neprijatelji; Rumuni su upozoravani da su se radnici i seljaci Besarabije oslobodili svojih kapitalista i spahija" itd. - Lj. Vasili, n.d., 5 - 7 . J. Marjanovi, n.d., 70.

155

vojnih komisija nastavljeno je po okruzima Srbije. Partija je ve od Pete zemaljske konferencije sve vie panje obraala na rad po vojnoj liniji, kao rezultat rata u toku, balkanske krize, ija e rtva postati i Jugoslavija aprila 1941. godine. Za komuniste rat nije prestajao, ve tek poinjao. O tome svedoi i stvaranje ove mree vojnih komiteta i komisija sa zadatkom da organizuju ilegalne grupe, stvaraju vojne desetine, prikupljaju oruje i sanitetski materijal, obavljaju vojnu obuku. 119) Komunisti u Srbiji, za razliku od NDH, nisu masovno progonjeni do napada na SSSR. Za takav stav Nemaca i njihovih saradnika postoji vie razloga. Komunisti su, preko svojih ljudi u Kabinetu ministra unutranjih poslova Srana Budisavljevia u 27-martovskoj vladi uspeli da unite komunistiku kartoteku predratne policije. Kao ilegalna organizacija, Partija u postaprilskim danima nije bila vidljiva Nemcima i njihovim domaim saradnicima. Komesarijat za unutranje poslove je tek 22. maja 1941. konstatovao pojaanu komunistiku akciju, izdavanje letaka za 1. maj, izazivanje i rasturanje uzbudljivih vesti. Nekoliko dana kasnije Komesarijat je nagovetavao preventivne mere protiv komunista, meu kojima se spominjalo stvaranje evidencija pomou Uprave grada, banskih uprava i drugih organa, sprovoenje strogog nadzora, otkrivanje rasturaa letaka, praenje komunista - aktivista, studiranje njihove taktike, slanje komunista na rad, a raunalo se i na otvaranje jednog koncentracionog logora. Deo istaknutih komunista odranije je napustio Beograd i otiao u unutranjost, a tek obrazovana policija pravila je prve korake u svojoj antikomunistikoj aktivnosti. Milan Aimovi je 19. juna 1941, pred funkcionerima svoga resora, govorio 0 snanoj komunistikoj aktivnosti na srpskom selu u trouglu Caak Kraljevo - Kragujevac. Ve tada je zakljueno da se odmah uhapsi 150-200 panskih boraca i uputi u logor, ustroji antikomunistiki komitet, obnovi Sud za zatitu drave.1201 Glavni uzrok za odsustvo masovnog progona komunista u Srbiji do 22. juna nesumnjivo je to to se SSSR jo nalazio van rata. Berlin je obavestio svoje podrune centre da se hapenje komunista mora hitno izvesti, im stigne lozinka Internacionala", pod kojom se podrazumevala hajka na komuniste posle poetka rata na Istoku. Harold Turner, naelnik Upravnog taba, zatraio je od komesara unutranjih poslova da se, prema prethodnom dogovoru, uhapse svi komunisti u Beogradu i smeste na Adu Ciganliju, najpre borci Crvene panije". Turner je, sem na Beograd, skretao panju srpskog kvislinga 1 na Ni, Kragujevac, Uice, aak, rudnik Rtanj, Trepu i Bor. 1 |J Napadom Nemake na SSSR nastala je, u vienju nemakih predstav119)

120) 121)

U Beogradu su formirane ete i bataljoni, a obuka se vrila na Zvezdari, Painom brdu, kod Centralnog groblja ili na periferiji grada, na vaarskim strelitima. Udarne grupe su formirane u Boru, Sapcu, Vranju, Leskovcu, Smederevu i drugim mestima - V. Glii, n.d., 28-29. J. Marjanovi, n.d., 71. Isto, 87.

156

nika, nova situacija u svetu, zbog ega je bilo neophodno energino delovati protiv komunista. Aimovi je uputio specijalne izaslanike u Kruevac, Kraljevo, Jagodinu, Ni, Leskovac, Zajear i Negotin, sa zadatakom da spree svaku komunistiku akciju. Hapenja su vrena po srezovima. Janko Jankovi, ef Kartoteke Uprave grada Beograda, koji je napravio vie usluga komunistima, obavestio je blagovremeno Pokrajinski komitet KPJ o raciji koja se priprema na lanove KPJ i njihove simpatizere. Prema policijskim izvetajima, u noi 23/24. juna 1941. uhapeno je 49 komunista u Beogradu, 30 u Niu, 18 u Kragujevcu, ukupno oko 400 lica na teritoriji cele Srbije, iako se oekivalo da taj broj dostigne bar 2.000. 122 ' Meu uhapenima svi nisu bili lanovi KPJ; bilo je i onih koji su voeni kao simpatizeri komunista ili kao ljudi sasvim druge politike orijentacije. Komunisti su spremno doekali napad Nemake na SSSR, videvi u tome poslednji i odluni boj" za koji su se pripremali i koji su oekivali, kao to i stoji u proglasu CK KPJ od 22. juna 1941, inae doivljen u mnogim krajevima kao praznik. Dragi Jovanovi je zabeleio da je u Beogradu toga dana vladalo onakvo raspoloenje kao i 27. marta, na dan Simo vie vog pua. 123) Sovjetska politika u Jugoslaviji ostvarivana je javno putem dravnih organa, a tajno preko KPJ, kao sekcije Kominterne, i sovjetske vojno-obavetajne slube. Po toj poslednjoj liniji radio je od 1940. pukovnik Mustafa Golubi, kojem je rukovodstvo KPJ po nalogu iz Moskve dodelilo lanove Partije ileta Kovaevia, Rista Stefanovia i druge komuniste, oslobaajui ih drugih partijskih obaveza. Golubi je u toj kratkoj postaprilskoj beogradskoj fazi saraivao sa bivim crnorukcima", svojim starim prijateljima - pukovnikom Vladimirom Tucoviem, sestriem pukovnika Dragutina Dimitrijevia Apisa Milanom ivanoviem, poznanikom iz Bea i nekadanjim sekretarom KPJ Pavlom Pavloviem, dr Radivojem Uvaliem, poznanikom iz Pariza, edom Kruevcem i edom Popoviem. Ziveo je pod raznim ilegalnim imenima Duki, Tamindi, Samardi. Do danas nije poznato kako je Gestapo doao do podataka o Golubiu i kako mu je uao u trag. Iz do sada objavljenih podataka proizilazi da je Golubi uhapen 6. juna 1941. u 4,00 izjutra, u momentu kada je preko svoje tajne radio-stanice, ugraene u obian radio-aparat, slao izvetaj Moskvi. Dogodilo se to u stanu njegovog prijatelja, optinskog slubenika Vinjevca, gde je stanovao sa lanim ispravama koje su glasile na ime Luka Samardi. Pored Vinjevca i njegove ene, kao stanodavaca, te ede Popovia, profesora srednje tehnike kole iz Beograda, s kojim je Golubi saraivao jo ranije u Francuskoj, koji je bio uhapen sluajno, Gestapo
122

' Oekivalo se da e ova akcija unititi organizaciju K P J . Nemci su, meutim, hapsili i ljude koji nisu bili komunisti, koji su bili pod nekom sumnjom, u racijama; na Ubu je uhapen i jedan komunistiki odbornik iz 1921 - J. Marjanovi, n.d., 89. 123) Komunisti su iveli u iluzijama da e S S S R , odnosno Crvena armija, razbiti Vermaht na granicama i munjevito okonati rat u svoju korist, rat koji e $e pretvoriti u svetsku revoluciju. Pojedini komunisti su se ak zabrinuto pitali moe li neki nemaki avion da zaluta nad SSSR-om i nanese tetu"?

u vezi sa Golubiem nije uhapsio ni jedno drugo lice. Gestapo je doao do identiteta Golubia, ali nije otkriven ni jedan podatak vezan za njegov rad za Sovjetsku vojno-obavetajnu slubu. Posle strahovitog muenja, Golubi ie likvidiran krajem jula 1941. i sahranjen u tadanjem dvorskom parku. 4) Ulazak SSSR-a za komuniste je znaio izmenu karaktera rata, od imperialistikog u antifaistiki. Svojom objektivnom ulogom, kao jedna od vodeih sila Koalicije, SSSR je obezbeivao pojavu i objektivnu podrku revolucionarno-demokratskim ili komunistikim pokretima, kao njihovim nukleusima. Komunisti su se u Jugoslaviji oslanjali na SSSR kao na slovensku zemlju, koristei do maksimuma ruski faktor kod Srba, Crnogoraca i drugih naroda Jugoslavije. Tome je KPJ doprinosila i pre rata, 1941. i posle rata, sve do 1948. godine. Na Rusiju", kao slovensku zemlju, gledali su i etnici, sve dok posle levih skretanja nije poelo razlikovanje Staljinove Rusije i pravoslavne matuke". Napad Nemake na SSSR tretiran je kao praznik, a u teskobama rata i unitenja srpskog ivlja gledalo se prema Istoku kao jedinom spasu, iako je to oseanje u politici KPJ do kraja funkcionalizovano. U delu srpskog naroda ivelo je uverenje da je sila Crvene armije tolika da e smrviti Vermaht ve na granicama SSSR-a. Pojavno, ono se iskazivalo u ekstazi hercegovakih ustanika, kojima su se od Savoja marketa" priviali tormovici"; iluzija u Mavi, gde su seljaci vadili kolje iz dvorinih ograda da se sovjetski padobranci ne bi nabili na iljke; na krovovima beogradskih viespratnica postavljani su osmatrai da blagovremeno najave sovjetsku avijaciju; u Banatu su se obrazovale sanitetske grupe da priteknu u pomo padobrancima prilikom prizemljivanja itd. Kod komunistikih kadrova ovo sovjetofilstvo pribliavalo se sovjetomaniji: neki bosanski prvaci smatrali su da je bolje da ginu ustanici nego crvenoarmejci. Sovjete je trebalo doekati u Srbiji. Srbija je geografski najblia SSSR-u, prva na dohvatu pobedonosne sovjetske ofanzive u oekivanju komunista, ali i politiki najvanija jugoslovenska zemlja. Zar Josip Broz nije za prvi borbeni poligon izabrao Homolje, izmeu Dunava i Morave? Nesumnjivo da on na Srbiju gleda kao na kljunu zemlju u jugoslovenskom ratnom raspletu iz vie razloga, tako da se od nje nerado odmie sve do polovine 1942. godine. Pripreme za ustanak u sluaju napada na SSSR zabeleene su u porukama koje je Tito slao Moskvi jo maja 1941. godine. Tako u Titovoj depei Dimitrovu od 13. maja stoji: Mi organizujemo borbene odrede, vaspitavamo svoje vojne kadrove, pripremamo naoruani ustanak u sluaju napada na SSSR". Iz zaglavlja ovog dokumenta vidi se da je depea pokazana Erkoliju (Palmiro Toljati) i Manuilskom. 125)
124) 125)

B. Nekovi, Mustafa Golubi, Beograd, 1985, 18-20. Jugoslovensko - sovjetski odnosi u drugom svetskom ratu, Zbornik dokumenata, u rukopisu, knj. 1, 1991 - SSIP, Dokumentacija.

158

Preko ovih visokih funkeionera Kominterne sa porukama koje su stizale iz Jugoslavije mogao je biti upoznat i Staljin, sa drugim vodeim ljudima sovjetske vlade. Na zaglavljima depea iz kasnijeg perioda ovo se i izriito kae. Tito je javio Djedu", to jest Izvrnom komitetu Kominterne, krajem juna 1941, da je Partija izdala proglas povodom napada na SSSR i pozvala narod na borbu protiv faistikog okupatora. Dala je direktivu za masovne sabotae i organizovala partizanske odrede za unitenje komunikacija. U itavoj zemlji organizuju se borbene grupe, na elu sa vojno-revolucionarnim komitetima pod rukovodstvom Partije ... Mi pripremamo narodni ustanak protiv okupatora, jer kod naroda je velika spremnost za borbu". 126) Publicistika istoriografija ve niz godina iznosi kao injenicu istorije (Stefan Klisold, od kojega podatak preuzima Borivoje Karapandi) da je Josip Broz iz Hrvatske stigao u Srbiju voljom Pavelia i Dide - ugena Kvaternika. Ti se sea", rekao je navodno mlai Kvaternik Anti Paveliu, kako je Lenjin doao da podigne revoluciju u Rusiji. Nemci su ga prepustili preko svoje zemlje u jednom plombiranom vagonu. Mi ne bismo mogli da naemo dragoceniji eksport za Srbiju od Tita. Srbi e imati da plaaju za to sledeih dvadeset godina".127-1 Istorijska je injenica da se Josip Broz naao maja 1941. u Srbiji, poto je napustio Zagreb i Hrvatsku. Klisold - Karapandiev podatak nije istorijska injenica, jer kao takva nije nauno utvrena niti izvorno zasnovana, ali je idealan osnov za publicistiko-istoriografska tumaenja u skladu sa teorijom konspiracije, sa postojanjem paklenih zavera protiv Srba (to ne znai da one nisu postojale i sprovodile u ustakoj praksi), demoniziranjem jedne linosti koja deluje u saradnji sa dva ustaka krvnika. Takvo shvatanje postaje za neobavetene i prihvatljivo u skladu sa sagledavanjem posledica koje su kasnije nastupile, pod kojima podrazumevamo nalije Titovog vladanja, slom projekta samoupravnog socijalizma kao korumptivnog sistema, krizu Jugoslavije, akutne mrnje koje nas danas saiu, inei prihvatljivim sve antikomunistike verzije, sa svim vannaunim i vanintelektualnim motivima. Zahtev istorijske nauke je, meutim, da se prolost tumai u skladu sa dihotomnim biem koje ini sutinu istorije, to jest preciznim utvrivanjem onovremenih okolnosti, odnosa snaga, projektovanih zamisli, koje izviru iz situacije koju odreuje vreme zbivanja radnje, a ne sadanjica, ali, na drugoj strani i saznanja da i savremena epoha ne moe da ne utie na razumevanje bivih dogaaja sa gledita razgrtanja vidika, nastupanja i sumiranja posledica. Fluidna je, iako utvrdiva granica izmeu nekadanje stvarnosti i modernizacije, kao kvarenja istorije.
126) 127)

J. B. Tito, Sabrana djela, tom 7, 48. Navodimo ovaj podatak kao primer gde se publicistika injenica ne slae sa istorijskom injenicom kao takvom. Ova konstrukcija trebalo bi putem analogije Lenjin - Tito da pokae u kontinuitetu zaveru najreakcionarnijih ustakih snaga sa komunistikim voom protiv srpskog naroda.

159

Pokuaemo da iznetu tezu konkretizujemo u irem istorijskom kontekstu i uporednoj analizi ponaanja voa dva suparnika pokreta. Proglaenje NDH zateklo je i Josipa Broza i Drau Mihailovia na tlu NDH. Broz je ostavio, kao oevidac, svedoanstvo o oduevljenom doeku Nemaca u Zagrebu. Dogaaj u Zagrebu", kae, prilikom dolaska osvajaa bie najtamnija ljaga u tvojoj povijesti, hrvatski narode". 128 ' U zapadnoj literaturi i publicistici na srpsko-hrvatskom koja je nastajala poslednjih decenija, komunisti su predstavljani kao nosioci defetizma u aprilskom ratu, ak filonacistiki orijentisani. Na majskom savetovanju rukovodeeg aktiva KPJ u Zagrebu napadaju se, meutim, oni koji su se dezorijentisali i nisu uspeli na vreme da se suprotstave frankovakim elementima", ustvari ustaama i formacijama Seljake i Gradske zatite. 129 ' Pa i iz ratnog proglasa CK K P J " od 15. aprila 1941. ne moe se nikako izvui zakljuak o pronemakom komunistikom ponaanju, jer se u njemu govori o borbi naroda iji pripadnici ginu ,,u borbi za svoju nezavisnost", mada se na rat gleda kao na krvavi imperijalistiki pokolj" i govori o revolucionarnoj perspektivi, to jest raanju novog svijeta". ^ injenica je da su se i Josip Broz i Draa Mihailovi, oba anonimni131' u to vreme za iru javnost, pa ak i za ire lanstvo Partije, odnosno iri oficirski kor nali u Srbiji, iako je Mihailovi kod Doboja mogao raunati na otpor srpskog sveta ustaama i okupatoru, a komunisti pre rata govorili o snanoj partijskoj organizaciji u Hrvatskoj, Zagrebu kao centru proletarijata, vodeoj partijskoj organizaciji. 132 ' I jedan i drugi e se skoro u isto vreme obresti u Srbiji; Broz u Beogradu, a Mihailovi na suvoborskom platou - Ravnoj Gori. ato se, pak, Broz opredelio za Srbiju, maja 1941. godine? Nije se, svakako, bilo lako osloboditi slike koju je lino doiveo u Zagrebu, 10. aprila 1941, kada su Nemci ulazili u grad i Slavko Kvaternik u ime Pavelia proglasio NDH. U NDH je progon komunista zapoeo uspostavljanjem ustake vlasti, bez obaziranja na nemako-sovjetski pakt iz avgusta 1939. godine. Nasuprot zagrebakom iskustvu

CK K P J narodima Jugoslavije, 15. april 1941 - Zagreb - A C K S K J , Fond CK K P J , 1941/17. 1 2 2 Proleter, mart - april - maj 1941, br. 3-4-5/1941. V I I , Aprilski rat 1941, 701. Mihailovi se javno predstavlja, potpisuje u pregovorima, dri govore pod svojim imenom i prezimenom, za razliku od Josipa Broza ije ime i prezime nije poznato partijskom lanstvu, pa ak i regionalnim rukovodiocima koji su radili daleko od operativnog centra. Kada govorimo o Mihailovievoj anonimnosti mislimo na to da on nije bio poznat iroj jugoslovenskoj i srpskoj javnosti, pa i irem oficirskom koru; nije bio britanski ovek za rukovoenje gerilom posle poraza regularne vojske. ' Ova teza se uporno odravala u K P J / S K J . ak na Petom plenumu CK K P J , odranom maja 1952. u Beogradu, Tito govori o ulozi radnike klase Zagreba u predratnom periodu, a ilas da je najjai pokret bio (je) u Hrvatskoj". - Izvori za istoriju S K J , Sednice Centralnog komiteta K P J 1948-1952, Beograd, 1985 (priredio Branko Petranovi i drugi), 647.
128)

160

10. aprila, imao je beogradsko iskustvo posle 27. marta, sasvim opreno, antifaistiko, slobodarsko, antigermansko. Empiriki nije bilo teko pretpostaviti da se Srbi nee lako pomiriti sa tako brzim gubljenjem drave u kratkotrajnom aprilskom vojnom slomu. Oficiri Jugoslovenske vojske, kasnije etnike stareine, ostavile su brojne tragove kako ih je narod doivljavao kao svilene", posle kapitulacije regularne armije. Srpsko shvatanje drave nije se mirilo sa nedovrenim ratom. Mogao je pretpostaviti, takoe, da je iva tradicija otpora i slobodarstva, antigermanizma od pre etvrt veka, naroito u predelu Cera i Suvobora, gde su voene najslavnije bitke u prvom svetskom ratu, tim pre to je i sam poznavao taj teren na kome se borio kao mobilisani vojnik Austro-Ugarske. Josip Broz je bio uveren da se SSSR nalazi pred napadom, da poinje dugooekivani rasplet na Istoku. Zar i on sam ne alje preko preostalog osoblja sovjetskog poslanstva u Beogradu poruke da nemake kolone sa Balkana kreu na Istok, sa oznakom Nach Moskau"? Znao je da u srpskom narodu postoji snano slovensko i prorusko oseanje, poistoveivanje sa matukom Rusijom", iako se radilo o boljevikom reimu, pogotovu to je komunistika propaganda i operativna akcija do maksimuma funkcionalizovala ovu stranu pridobijanja naroda. Napadom Nemake na SSSR, 22. juna 1941, ispoljene su snane iluzije da e se rat brzo zavriti, koje nisu postojale samo na komunistikoj strani ve i na onoj prozapadnoj. Stoga Tito i ima u vidu, kao prvi borbeni prostor, prostor izmeu Dunava i Morave, na kome e se najpre sresti sa Crvenom armijom, kada ona provali iz Moldavije preko Vlake, stigne na Karpate i Dunav. Bio je to davnanji san komunista, koji je izraavan jo u predratnoj pesmi: Duni malo vetre od Karpata, i otvori ruskoj (pevalo se i crvenoj") vojsci vrata". Kasnije se opredelio za zapadnu Srbiju, sa Durmitorom, Vuevom, Magliem i Volujkom u pozadini. Poeli smo od jednog podatka koji se tretira kao istorijska injenica, iako to nije, ali koji se mehanikom propagande prenosi do naeg vremena, suprotstavljajui mu snop podataka na kojima se tek moe izgraditi istorijska injenica o tako vanom dogaaju povezanom za poetak ustanka naroda Jugoslavije, posebno srpskog naroda. Iz ovoga ne elimo da kaemo da je problem sasvim skinut s dnevnog reda, jer ima i drugih pretpostavki koje su u cirkulaciji, ali ih je danas nemogue izvorno ispitivati. Teza po kojoj je Srbija bila sigurnija od NDH za komuniste nije za potcenjivanje, ali se iskljuivo njome ne moe objasniti daleko sloenija pojava. Ima i shvatanja da je Tito eleo da se udalji od Josipa Kopinia, ' to nam izgleda neprihvatljivo, jer on dri vezu s Moskvom, bez koje je Tito izgubljen, lien informativnih koordinata bez kojih se njegova revolucionarna zamisao ne moe uopte razumeti, ak i pobeda narodnooslobodilakog pokreta. Poznato je koliko je njemu vana ta veza, ifranti, u emu mu je slian i Mihailovi,
133)

Misli se na izbegavanje sukobljavanja kompetencija, jer su obojica radila za Kominternu.

161

jer nreko te veze dobija otvor u svet, mogunost obavetavanja sovjetske strane, tumaenja dogaaja u Jugoslaviji, a na drugoj strani prijem informacija s prvorazrednog izvora. Ostaje injenica da ga je Kopini jedno krae vreme liio mandata generalnog sekretara KPJ, dok nije dolo do intervencije Kominterne. 134 ' Ima i pojedinanih miljenja da je on doao u Beograd zbog Mihailovia, to je neprihvatljivo. Tito je stigao u Beograd (8. maja, mada datum nije siguran) pre nego Mihailovi na Ravnu goru, pa u Zagrebu nije mogao ni znati za njegovo postojanje, a na drugoj strani Mihailoviev radijus uticaja je jedno vreme vie nego ogranien na lokalno-regionalni okvir. Jedna trea teza bi zasluivala, meutim, i te kako da se ispita, ali izvori za sada to ne omoguavaju. Re je o pukovniku Mustafi Golubiu, koji se nalazio u Jugoslaviji od polovine 1940. godine. Mogao bi se postaviti niz pitanja: jesu li to dve linije; dve misije; da li izmeu Tita i Golubia postoji antagonizam; radi li se o borbi za presti, mogunosti smene, okolnostima u kojima je stradao Golubi; ta Golubi radi u Beogradu posle 27. marta i aprilskog rata? Saekajmo pojavu izvora da se ne bismo uputali u jalova hipotetika razmatranja, bez autentinih izvora. U poreenju sa vodstvima drugih komunistikih partija okupiranih zemalja, rukovodstvo KPJ je bilo u zemlji a ne u Moskvi. Ofanzivnost i meunarodna taka oslonca su dve bitne komponente prvobitnog i trajnog stava rukovodstva KPJ. Orijentacija KPJ nije mogla ne voditi rauna da je drava vojno poraena, vrh vlasti emigrirao, zemlja podeljena, a represija uperena protiv Srba koji nisu prihvatili poraz bez pravog otpora. U pitanju je revolucionarna partija koja ne proputa situaciju. ' Ona je dobro organizovana i pripremljena za predstojee dogaaje. Za nju je u pitanju revolucionarna situacija koju treba iskoristiti. Rukovodstvo KPJ je sprovodnik volje Kominterne, ali nije izvrilo nareenje Kominterne svim partijama da odloe fazu socijalne revolucije dok traje rat, modifikujui je u skladu sa svojim saznanjem. Ovaj momenat nam izgleda veoma znaajan, jer svedoi da vernost SSSR-u nije iskljuivala samostalne zakljuke u skladu sa procenama rukovodstva u zemlji, ali je, na drugoj strani, iskljuivala nalaenje modus vivendi sa drugim snagama graanske orijentacije koje su se iskazivale kao legitimistike i kao nosilac kontinuiteta otpora Jugoslovenske vojske. Tako se u jugoslovenskoj situaciji nije mogao ponoviti sluaj karakteristian za druge okupirane zemlje: postojanje paralelnih pokreta otpora pod razliitim rukovodstvima, ali bez meusobnog suparnikog sukobljavanja.

Antiokupatorske snage srpskog graanstva

Kratkotrajni aprilski rat pokazao je, ne samo razmere izdaje nacionalnih manjina, separatistiko-teroristikih pokreta ve i svu dubinu dravne krize i politikog raspadanja Kraljevine Jugoslavije.
134) 135)

A C K S K J , Fond CK K P J , 1945, Josip Kopini u dogaajima iz 1941. Josip Broz govori o pokretakim snagama za sazrevanje revolucionarne energije - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 7. 29-30.

162

Sistem Kraljevine Jugoslavije odbacivale su sve snage na srpskoj i jugoslovenskoj pozornici posle aprilskog rata: ekstremna desnica, komunisti, pripadnici pokreta Drae Mihailovia. U etnikim redovima govorilo se o moralnoj i drutvenoj posrnulosti nenarodnih reima Prve Jugoslavije posle 1929. godine", ustajalosti malograanske dotrajale pseudodemokratije", koju je januar 1929. ustoliio, a zemlju i narod bacio na bespue..." 1 3 6 ' Iz ove sporadine verbalne kritike etniki pokret ipak nije izvukao bitne zakljuke. Snage srpskog graanstva bile su zaprepaene naglim slomom, mada od ranije impresionirane snagom Vermahta koju je iskazao munjevitim zavretkom kampanje na zapadnom frontu i slomom Francuske, a neposredno demonstrirao u aprilskom ratu protiv Jugoslavije, padom Grke i zauzimanja Krita. U narodu se javilo teko razoaranje, gotovo depresija, gubitak perspektive. U slomu drave srpski narod je video i doivljavao apokaliptinu sudbinu. Najmasovnija struja srpskog graanstva i naroda uopte bila je ona koja je trijumfovala 27. marta, po svom nadahnuu istovremeno germanska i antifaistika. Ona se u posleaprilskoj situaciji nala pogruena bekstvom vlade i kralja u inostranstvo, a na drugoj strani suoena sa antisrpskom politikom okupatora i kvislinga u NDH, na Kosovu i Metohiji, u Vojvodini, Makedoniji. Nije mogla ostati nezasenjena, na jednoj strani, nemakom ratnom nadmoi, a na drugoj, razoarana britanskom nemoi. Zamraeni horizonti u Jugoslaviji i na antifaistikom frontu, u kojem se nalazila tek Engleska, usamljena, ugroena invazijom, daleka i nemona da pomogne, ubijali su kod njenih poklonika svaku nadu. Od nevelike vajde bilo je uverenje da Engleska gubi bitke ali ne i ratove. Veliki deo graanske antifaistike struje se povukao, zaklonio mirnim ponaanjem i ravnodunou za politiku, bolno doivljavajui srpska stradanja. 137 ' Patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Gavrilo Doi, uhvaen je u aprilskom ratu u manastiru Otrog, oznaen za nemakog neprijatelja i konfiniran u manastiru Vojlovici kod Paneva, a kasnije u manastiru Rakovici. 138 ' U traginoj situaciji opteg rastrojstva, deo stareinskog sastava Jugoslovenske vojske, pomognut onim snagama iz graanskih redova koje nije ophrvala sumnja u bilo kakav dinamizam i akciju u novonastalim okolnostima, nije eleo da se pomiri sa brzom kapitulacijom drave, kapitulacijom bez pravog otpora. Umesto klonua pred porazom, organizuje se za pruanje otpora u odgovarajuem asu.
l36)

Meuratni dravni ivot su ocenjivali kao ratimovan i razjeden"; napadana je korupcija; moralo se prekinuti sa starim gloenjima i stranakim borbama - B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2, 67-8, 70. Isto, knj. 1, 128-9. Iz izvetaja o sasluanju Gavrila Doia i Nikolaja Velimirovia od 16. juna i 17. jula 1941, koji je Ribentrop primio od efa policije i bezbednosti, vidljiva je nemaka tenja da pribave podatke o ulozi Srpske pravoslavne crkve u dogaajima 27. marta 1941. i o vezi Nikolaja Velimirovia sa Angloamerikancima - M. Borkovi, n.d.,

163

Obe antifaistike struje u Jugoslaviji i Srbiji, graanska i komunistika, istupale su u kontekstu politikih i vojnih akcija velikih sila osovinskog smera. Nad graanskim snagama Velika Britanija je od 27. marta imala faktiki mandat preko vlade, kralja, injenice da je ona preko baza u Sredozemlju bila najblia popritu dogaaja, dok je KPJ imala meunarodno uporite u Kominterni a preko ove u SSSR-u. U jednoj od najteih faza srpske istorije sudbina nacionalnog pokreta nala se u rukama pukovnika Drae Mihailovia. Bio je 1941. u zrelom dobu, sa 48 godina, budui da je bio roen 1893. godine u Ivanjici. Imao je veliko ratno iskustvo, dobro vojno obrazovanje, proao je kroz mnogobrojne vojne ustanove i slube izmeu dva rata, ukljuujui i diplomatsku aktivnost, obavetajni rad, shvatao znaaj radio-tehnike i komunikacije. Cesto je menjao mesta slubovanja i vrstu rada. Podaci upuuju na vezu Mihailovia uoi rata sa britanskim i amerikim oficirima koji su slubovali pri poslanstvima ovih zemalja u Beogradu, a izgleda da nije bio i van konspirativnih oficirskih akcija protiv kneza Pavia. Slubovao je gotovo u svim krajevima Jugoslavije: Beogradu, Skoplju, Sarajevu, Ljubljani, Celju, Mostaru. U Grenoblu je usavravao francuski jezik, koji je odlino govorio. Kao i mnogi jugoslovenski oficiri srpskog porekla bio je frankofil, veliki poklonik Francuske, uveren u njenu vojnu mo i univerzalnu vrednost francuske vojne doktrine. Posle rata ispredale su se prie kako je Mihailovi bio kolski drug generala arla de Gola na Akademiji Sen Sir, iako se oni nisu uopte znali niti je Mihailovi zavrio francuske vojne kole. Mihailoviu su kao uesniku balkanskih i prvog svetskog rata, koji se borio na padinama Suvobora, a na Solunskom frontu ranjen 1916. kod Lerina (Fiorine) dok je komandovao mitraljeskim odeljenjem, bila otvorena najelitnija mesta u vojsci Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije. Tako je sluio u Kraljevoj gardi, radio u Obavetajnom odeljenju eneraltaba, nalazio se na dunosti vojnog ataea u Sofiji i Pragu, ali ima i indicija da je bio zapostavljen u napredovanju. ivot i slubovanje Mihailovia utisnuli su mu izvestan beleg koji nije bio bez znaaja kada se pojavio u ulozi voe i samostalnog organizatora pokreta otpora u zapadnoj Srbiji maja 1941. godine. Mihailovievo sluenje u Sloveniji 1938, u svojstvu naelnika taba Dravske divizije i docnije komandanta puka u Celju, uticalo je da se u njegovoj blizini i u pokretu kojim je rukovodio nae vie Slovenaca: vojni savetnici Ivan Fregi i Rudolf Perhinek, ef slube za vezu kapetan Joe Pevec, glavni intendant kapetan Stanislav Stojan, porunici Farja i Sever, narodni poslanik Anton Kreji, poslanik na strani Bohumil Vonjak, uitelji Vodopivec i Breznik, a u samoj Sloveniji major Karei Novak, Ivan Prezelj i drugi.139) Upoznao je uoi rata Slovence, njihov nain ivota i temperament. Kao i Srbi, bili su rtve rasistike politike Hitlera i Himlera, egzistencijalno ugroeni, pod udarom ne139)

Z. Vukovi, Seanja iz rata, Beograd, 1990, 192-3.

164

make represije; Slovenija je razbijena i podeljena na tri dela. Osnovne snage slovenakog naroda imale su u drugom svetskom ratu antifaistiku i jugoslovensku orijentaciju, pored svih pojava separatizma, kolaboracije i sluenja u nemakoj vojsci. Mihailovi je bio veliki protivnik kneza Pavia. Novembra 1940. premeten je u Mostar, za naelnika taba Primorske (VI) armije. Nema izvora iz kojih bi se moglo tvrditi da se pukovnik Mihailovi pre rata zanimao gerilom i ulogom etnitva u ratu, ali to ne znai da nije vodio rauna o karakteru otpora koji bi se mogao pruiti okupatoru u sluaju da regularna armija doivi poraz. Nema, takoe, podataka ni o postojanju plana da se organizuje otpor posle poraza sa ulogom Mihailovia u njemu. Kao protivnik kneeve politike laviranja, a na drugoj strani u dodiru sa obavetajnim slubama zapadnih zemalja, mogao je raunati na nastavljanje otpora protiv sila Osovine ukoliko Jugoslovenska vojska bude vojno tuena. Samim tim, ni pojava Mihailovia na sceni posle aprilskog poraza 1941. nije bila sluajna. Sigurno znamo da Britanci nisu raunali na Mihailovia kao budueg pokretaa otpora. 140) Oni su bili povezani sa prvacima Saveza zemljoradnika, na desnici stranke, zahvaljujui visokom stepenu bliskosti Miloa Tupanjanina, efa stranke, posle Gavrilovievog odlaska za prvog poslanika Kraljevine Jugoslavije u SSSR. Izgleda da se raunalo i na vojvode Iliju Trifunovia Biranina, predsednika Narodne odbrane, te advokata Duleta Dimitrijcvia.1411 Istorijska nauka je utvrdila da etniki pokret Mihailovia nema korena u Udruenju etnika Koste Milovanovia Peanca, a na drugoj strani daje gerilski oblik ratovanja u Kraljevini Jugoslaviji bio predvien samo kao pomoni oblik sadejstva sa osnovnom masom vojske, koja glavnu bitku bije na frontu". 142 ' Iz udruenja etnika za slobodu i ast otadbine izdvojilo se Drutvo starih etnika, na ijem su se elu nalazili vojvoda Ilija Trifunovi Biranin i vojvoda Duan Dule Dimitrijevi. etnika organizacija Trifunovia se, za razliku od one Koste Milovanovia Peanca, zalagala za otpor silama Osovine uoi aprilskog rata, odravajui tesne veze sa britanskom obavetajnom slubom. Trifunovi e postati Mihailoviev komandant zapadnih delova Jugoslavije sa seditem u Splitu, pod pokroviteljstvom italijanske vlasti i na tom poloaju ostati sve do smrti, februara 1943. godine. Milan Gavrilovi je smatrao da e se otpor razvijati pod vodstvom Zemljoradnike stranke koja e, koristei svoje veze u Hrvatskoj i Bugarskoj, podstaknuti otpor na elom Balkanu. S obzirom na veze Gavrilovia sa Britancima najverovatnije da su iza tih koncepcija oni i stajali. Britanci su snabdevali zemljoradniko vodstvo i orujem, nov140)

J. Marjanovi, Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, Beograd - Zagreb,

165

cem, radiostanicama. 143) Trebalo je dati otpor nemakom prodoru, a posle poraza nastaviti gerilski rat. Britanski obavetajni oficiri i agenti radili su sa zemljoradnikim prvacima Milanom Gavriloviem i Miloem Tupanjaninom, sa Narodnom odbranom Trifunovia - Biranina i oficirima, naroito onim u vazduhoplovstvu, sa brigadnim generalom Borivojem Mirkoviem na elu. Pa i Mihailovi, kada se naao na Ravnoj gori, nije mogao da izbegne saradnju dela politiara, naroito zemljoradnika, iako nije bio spreman da im prepusti politiko vodstvo u nijednoj fazi rata do januara 1944. godine, kada se preorijentisao i oslonio na socijalistu ivka Topalovia. Mihailovi je, kao i ostali oficirski kadar, vaspitavan u duhu odbrane Otadbine, vernosti kralju, odbojnosti prema svim idejama koje su tome protivureile, a posebno komunizmu. Vojska je bila antikomunistiki vaspitana od malih nogu, od vojnih kola i kasnije u slubi. Komunizam je smatran za najveu opasnost i najveu napast. Napadao je otadbinu, naciju, veru, porodicu, razarao privatnu svojinu. Odbrana od komunizma i njegova likvidacija proglaavana je za primarnu dunost i svetu stvar u ime istog nacionalnog oseanja. Protiv komunizma se vodila sistematska borba, koju je organizovao Odsek za borbu protiv komunizma pri General-tabu. ' Najvii komandni sastav bio je zadojen srpskim nacionalizmom. ivelo se od slave srpske vojske u prvom svetskom ratu. Svi komandanti rodova vojske bili su Srbi, sa izuzetkom komandanata mornarice. Srpskom graanstvu pripadao je trajno resor vojske i mornarice, a vrhovni komandant je bio kralj iz srpske dinastije Karaorevia. U aprilskom ratu 1941. svi komandanti armija bili su Srbi. Srpski oficiri bili su pod snanim uticajem Francuske, njene kulture, moi, nedostinosti u vojnoj doktrini i komandovanju. U prolee 1942. Mihailovi se obratio maralu Petenu, kao efu viijskog reima, traei od proslavljenog komandanta iz prvog svetskog rata, pobednika kod Verdena, da pribere snagu i izjasni za slobodu". Maral, koji nije shvatao antifaistiku sutinu rata u toku, iveo je u uverenju, sprovodei svoju nacionalnu revoluciju" u uslovima okupacije i pod nemakim blagonaklonim nadzorom, da je re o jednom od mnogo ratova u istoriji izmeu Nemaca i Francuza koji se vodi sa naizmeninom sreom, s tim to su ovoga puta Nemci izali kao pobednici dok e se, valjda, naredni put ratna srea ponovo osmehnuti Francuzima. Ima kontradikcije u ovom Mihailovievom pismu Petenu, ak i da nije sporno u istoriografiji, to se obraa sa zahtevom za borbu u ime slobode, iako sam Mihailovi odlae tu borbu u ime strategije iekivanja. 145 '
143) 144) 145)

J. Marjanovi navodi da je Zemljoradnika stranka od jula 1940. primala britansku novanu subvenciju od 5.000 funti meseno. Aprilski rat 1941, Beograd, 1969, 252-261. B. Petranovi, Jugoslovensko-francuski odnosi u drugom svetskom ratu 1939-1945, 306 (u zborniku Jugoslovensko-francuski odnosi, Istorijski institut, Beograd, knj. 10/1990).

166

Tradicionalne srpsko-francuske veze nastavile su da se gaje i u toku rata, iako je vojno poraena Francuska bila bez uticaja u svetskom antifaistikom savezu. Te veze se simbolino ogledaju i u odlikovanjima Mihailovia i njegovih stareina od strane generala arla de Gola. Prema Biltenu Ravna Gora", od 15. februara 1943, De Gol je odlikovao Drau Mihailovia Ordenom legije asti I stepena sa palmovom granicom. Pored nekoliko jugoslovenskih oficira u emigraciji, De Gol je odlikovao i Mihailovieve majore u zemlji - Zahariju Ostojia i Mirka Lalatovia, i to Ratnim krstom sa bronzanom granicom. Predsednitvo Vlade Kraljevine Jugoslavije uputilo je 12. marta 1943. depeu Drai Mihailoviu, da je general Sari de Gol odlikovao vazduhoplovce za ratne zasluge Ratnim krstom sa bronzanom granicom i to: Andru Pavlovia, Miodraga Lozia, Zaharija Ostojia, Mirka Lalatovia, Krstu Lozia, in. Ljubu Ilia, Miovia i kapetana Gogia. Mihailovi je bio odlikovan kao armijski general saveznike zemlje, komandant Jugoslovenske vojske u otadbini" i ministar vojske kraljevske vlade u Velikoj Britaniji. 146 ) Komandant hercegovakih etnika Petar Baovi (nadimak Itvan" u prepisci sa Mihailoviem) estita Mihailoviu pomenuto odlikovanje od 12. februara 1943. godine: U ime jedinica i naroda Hercegovine i istone Bosne i svoje srdano Vam estitam dobiveno visoko odlikovanje od strane bratske Francuske u znak priznanja za Va udeo za uspeh ujedinjenih naroda. Mi smo ponosni ovim novim priznanjem Srpskom narodu". 147 ) Za arla de Gola i Francuze u pokretu otpora Mihailovi je bio legitimni komandant Jugoslovenske vojske u otadbini", oko ijeg se imena splela prava legenda prvih godina rata kao o vodeem antifaistikom borcu na Balkanu. Pisalo se o njemu kao o De Golu Balkana. Jovan onovi, inae poznat kao veliki pobornik Mihailovia i ljuti protivnik komunista i Josipa Broza Tita, svojski se zalagao kao delegat Kraljevine kod arla de Gola u severnoj Africi 1944. da Francuzi, koji su vie nego nai prijatelji, jer ih volimo", ne poalju Titu francusku misiju.148)
146)

Isto, 307. Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, Beograd, 1983, 236. A S I P , Predsednitvo Kraljevine Jugoslavije^ u Aliru, Jovan onovi predsedniku vlade Boidaru Puriu, 12. april 1944. - ari De Gol nije podnosio komuniste. Osuivao ih je kao nosioce graanskog rata u ime socijalnog prevrata. onovi je smatrao da bi slanje misije kod Tita srpski narod teko doiveo. Za njega je N O V J bila obina mistifikacija koju pomae obmanuti eril, a Tita i ustae zajedno u zverstvima protiv srpskog naroda. Slanje misije srpski narod bi posebno teko primio, jer Devedeset od sto Srba nisu za komunizam"; oni su za slobodu i demokratiju, i u organizaciji su enerala Mihailovia. . . . I zaista, ne bi bilo ni sa francuskog gledita oportuno, aljui ma kog kod Tita, da ozlovoljite vae vazdanje prijatelje Srbe". onovi je smatrao da je neophodno da Francuzi poalju vojnu misiju kod Mihailovia. U privatnoj audijenciji ari De Gol je rekao Jovanu onoviu da on rauna na prijateljstvo sa Jugoslavijom, a naroito sa Srbima. U podravanju stare francuske ideje o regionalnim blokovima na Balkanu De Gol je i izriito raunao na Srbe. Prihvatao je i ideju balkanske federacije, odnosno konfederacije pogotovu to nije bio siguran hoe li posle svega to se desilo Srbi moi da ive sa Hrvatima. Njegovo interesovanje za Tita nije prelazilo okvire karaktera pokreta kojemu je stajao na elu, te i zato to su ga pomagali Englezi.

167

Mihailo vice vi oficiri nisu imali dovoljan autoritet da bi ga mogli zameniti. Sam Mihailovi, ako izuzmemo generala Miroslava Trifunovia Dronju, nije trpeo u svojoj sredini oficire koji bi mu mogli biti konkurenti. 149 ' Svi su oni imali nii in od njega: potpukovnici i majori, kapetani i porunici. Njegovo brzometno napredovanje novembra 1941 - juna 1942. jo vie ga je ojaalo. Na drugoj strani, nesklon voenju politike on nije mogao politiki osmisliti program svog pokreta. Stevan Moljevi i Dragia Vasi nisu mu davali dobre politike savete, a Topalovi je stupio na scenu kada je Mihailovieva zvezda poela da se gasi. Topalovi je uveliko uticao na Mihailovia da prestane sa napadima na Hrvate i odbaci njihovu odgovornost za pokolje nad Srbima. Nije mogao da se pomiri sa promenom britanske politike, kako prema njemu lino tako i prema etnikom pokretu. Kao da je bio obuzet nekom dogmatskom i ukoenom politikom o venim prijateljima i neprijateljima. Britanci su ga navodno morali podravati, jer nisu smeli dozvoliti pobedu sovjetskog uticaja, a na drugoj strani partizanikomunisti su nepomirljiv protivnik. Kao da je zaboravljao Palmerstonovu kvintesenciju engleske politike mudrosti da venih prijatelja i neprijatelja nema ve da postoje samo veni interesi" prema kojima se svaka politika postavlja u skladu sa promenjenim okolnostima. Srpsko drutvo i politika nisu u dramatinim godinama drugog svetskog rata uspeli da izbace linost koja bi odgovarala prelomnom vremenu. Oko Mihailovia su se nalazili uglavnom nii oficiri, a meu savetnicima isticao se republikanac, crnorukac, levi liberal" Dragia Vasi, o kojem su se plele prie kao o sovjetskom oveku", mada za to nema dokaza. Stevan Moljevi je bio u mreama nacionalistike ideologije, inae ovek koji je takoe bio nedorastao sloenosti situacije. Duan Simovi u emigraciji nije pokazao svojstva politiara, kao ni vojnika u aprilskom ratu. Kralj je bio nedozreo mladi, impulsivan, nesposoban da se odupre u prisustvu jaeg karaktera, u vlasti dvorske klike i Britanaca. Izvanredni srpski intelektualci u emigraciji sa Slobodanom Jo vano viem, Milanom Grolom, Boom Markoviem nisu bili na nivou teine istorijske situacije i zahteva visoke politike. Nacionalnopolitiki ekstremizam Konstantina Fotia u SAD nailazio je na otpore hrvatske emigracije i iseljenika.150) Boidar Puri je pokazao izvanrednu energiju u otporu da se ukloni Mihailovi, ali utroenu uzaludno. Srbija nije ni imala istaknutijih politikih linosti od smrti Paia, pogibije kralja Aleksandra i umorstva Sime Markovia u Staljinovim zatvorima.
149)

150)

Oko njega su na Ravnoj Gori bili: artiljerijski kapetan Milenko Relji, andarmerijski kapetan Milojko Uzelac, konjiki major Miodrag Paloevi; s njim su bili potpukovnik Kraljeve garde Dragoslav Pavlovi, major Aleksandar Mii, porunici i potporunici, narednici i drugi - Z. Vukovi, n.d., 7 3 - 8 1 . - U Beogradu je bilo 35 generala kraljevske vojske, ali od njih nije poticala antiokupatorska delatnost - J. Marjanovi, n.d., 74. Protiv K. Fotia i njegove povezanosti sa Srbobranom", te irenja Memoranduma SPC, ustao je S. Kosanovi u pismu SI. Jovanoviu od 15. marta 1942 - A J , Zbirka Save Kosanovia, k - 4 .

168

Srpski komunisti, u tradicijama srpske socijaldemokratske internacionalnosti, bili su bez veeg uticaja u centralizovanoj strukturi KPJ, kojoj je na elu u ovom sudbonosnom vremenu stajao Josip Broz Tito, majstor preuzimanja vlasti, bez premca da je osvoji i zadri ne obazirui se na rtve. Srpski komunisti nisu imali snage da mu se suprotstave, ak i oni koji su to uradili posle 1945. postali su rtve nemilosrdne see". Mihailovia je rat zatekao na poloaju naelnika taba Druge armije. U optem rasulu vojske Kraljevine Jugoslavije, odluio je da se ne predaje. Sa grupom oficira, podoficira i vojnika poeo je povlaenje od Doboja prema Srbiji. Stigao je na Ravnu goru sa 26 najvernijih polovinom maja 1941; njegovi bliski saradnici preciziraju taj datum, navodei 11. maj 1941. godine. Opredelio se za zapadnu Srbiju, svestan koliko je oseanje slobode, patriotizma i neprihvatanja ropstva u tom kraju razvijeno i duboko u svest ljudi usaeno. Suvoborske padine i grebeni kao mesto ueg izbora ostale su mu u seanju po slavnim bitkama iz prvog svetskog rata u kojima je uestvovao. Mihailoviev rad odlikovala je postupnost i sistematinost. Sa postojeim jezgrom zapoeo je da iri krug saradnika, da uspostavlja poverenike po selima; povezuje se sa oficirima, andarima, uglednim domainima, razvija obavetajnu mreu. 151) U Beogradu se stvara najuticajniji centar od oficira koji nisu bili odvedeni u zarobljenitvo. Meu njima su se nalazili mnogi kasniji Mihailovievi komandanti: pukovnik Branislav Panti, major Boko i arko Todorovi, potpukovnik Dragoslav Pavlovi, kapetan Aleksandar Saa Mihailovi, majori Velimir Pileti i Radoslav uri. 1521 Mihailoviev pokret je samonikao, jer ga nisu pripremili ni emigrantska vlada ni Britanci. Maja 1941. Mihailovi nije imao vezu sa vladom Duana Simovia, prema kojoj je jedno vreme bio kritiki raspoloen zato to je izbegla iz zemlje bez prave borbe. Bio je nepoznat irem oficirskom koru i politiarima u zemlji i emigraciji. Pokret je imao izrazito vojni karakter, s obzirom na rat i okupaciju. Oko Mihailovia na Ravnoj gori okupie se i deo politiara, ali Mihailovi nije bio sklon stranakim prvacima, zadravajui prema njima kritiki stav i rezerve zbog mogunosti partijskih trvenja. U istoriografiji se raspravlja o tome koja je organizacija prvo nastala: Mihailovieva ili ona KPJ. U zapadnoj i emigrantskoj literaturi usvojena je bez razlike teza da je Mihailovieva organizacija primarna u odnosu na organizaciju komunista. Po toj tezi Mihailovi je ve bio na Ravnoj gori dok su komunisti iekivali signal Moskve. Oigledno je da se ne razaznaju pripreme i neposredni poetak. Faktografski gledano, Mihailovi se zaista naao na Ravnoj gori polovinom maja 1941, ne priznajui okupaciju i spreman da organizuje pokret otpora.
151> 152)

J. Marjanovi, n.d., 76. Isto, n.d., 203-4.

169

Komunisti su imali snanu izgraenu organizaciju ilegalnog karaktera u kojoj je vojna komponenta dobijala sve vie na znaaju; izdaju prvi ratni proglas u aprilskom ratu, prikupljaju oruje, stavljaju lanstvu do znanja da se borba protiv okupatora nastavlja, ali i protiv vlade Duana Simovia koja je nala zatitu kod Britanaca; 153 ' raunaju na optejugoslovenski karakter svoje organizacije. Mihailovieva organizacija se maja-juna 1941. nalazila u samom zaetku i prostirala na uskom podruju. Mihailovi nije ni imao nameru da u toj fazi zapoinje aktivnu borbu protiv okupatora. Voe ovih organizacija - Mihailovi i Josip Broz - gotovo u isto vreme nali su se na tlu okupirane Srbije, jedan u zapadnoj Srbiji a drugi u Beogradu. Pitanje bi trebalo postaviti na drugi nain: da li su komunisti bili spremni da ustanu na borbu pre napada Nemake na SSSR, ili jo tanije reeno, pre nego stigne direktiva Kominterne. Iz shvatanja proleterskog internacionalizma proizlazi da komunisti nisu mogli ostati po strani borbe SSSR-a. U jugoslovenskoj istoriografiji decenijama je preovlaivala teza da je bilo potrebno saekati sa borbom dok se nemake snage ne odliju iz Jugoslavije, jednom reju dok se prostor vojniki ne razredi. Iz izvora proizilazi da su pripreme komunista za ustanak bile sinhronizovane sa politikom Nemake prema SSSR-u. 1 5 4 ' Komunisti su prvi, pre Mihailovia, ali posle napada Nemake na SSSR, zapoeli borbene akcije protiv saradnika okupatora. Na Ravnoj gori se od polovine maja do kraja juna 1941. kristalizovala defanzivna, a ne ofanzivna strategija. Mihailovi je bio protiv toga da se prenagli s borbom, da bi se narod sauvao od daljih gubitaka, da se organizacija pripremi za borbu u odsudnom momentu kada se budu stekli povoljni uslovi na svetskom frontu protiv faizma, u vidu saveznikih pobeda i posustajanja Nemake. etnika strategija nije se razlikovala od politike srpskih snaga u emigraciji - da se ne die ustanak i ne dovodi u pitanje dalje prolivanje srpske krvi. etnika organizacija je bila adut za zavrnu fazu rata, a na drugoj strani brana eventualnoj pojavi novih socijalno-politikih snaga na jugoslovenskoj pozornici. Jedna zabluda emigrantske literature oituje se i u stavu da su komunisti bili iznenaeni napadom Nemake na SSSR. Iz svih dokumenata KPJ vidi se, meutim, suprotno: da su se oni organizovali i spremali za otpor kada taj pravi momenat nastupi po proceni rukovodstva. Iz sauvanih dokumenata se vidi da se borba oekivala u bliskoj budunosti. Partija se pripremala za ustanak tek kada bude napadnut SSSR. To, meutim, ne znai da KPJ nije bila spremna i za druge alternative, ali je priprema za borbu protiv okupatora nesumnjivo bila prisutna.
153) 154)

Stav komunista protiv vlade D. Simovia sadran ie u Majskim zakljccima - Proleter, 3^1-5/1941. Pomenuta depea Josipa Broza Kominterni od 13. maja 1941. da komunisti u Jugoslaviji spremaju ustanak kada S S S R bude napadnut. - Jugoslovensko-sovjetski odnosi 1941-1945, zbornik dokumenata, u rukopisu, SSIP - Dokumentacija

170

Mihailovi je po starosti i vojnom iskustvu bio slian Josipu Brozu Titu (roen 1892), voi drugog suparnikog pokreta koji se pojavio na istom, srpskom borbenom popritu 1941. godine. Kao i Mihailovi, i Broz je ratovao u prvom svetskom ratu, ali na drugoj strani fronta, kao vojnik Austro-Ugarske. Borio se prvo na srpskom frontu, kao pripadnik 25. puka 42. domobranske divizije, a kasnije u Karpatima gde je bio i ranjen, proboden kopljem u borbi sa kozacima. Obojica su imali odreeno meunarodno i obavetajno iskustvo, ali im se istorijsko i socijalno iskustvo razilazilo. Mihailovi je stajao na gleditu da je njegov pokret prevashodno vojni, za razliku od Tita koji je vojnu organizaciju stavljao u funkciju politikih ciljeva. Mihailovi je bio oslonjen na filozofiju srpskog sela, monarhizma, tradicionalnih pogleda, arhainih verovanja, to mu je davalo snagu vezanosti za to konzervativno tlo, 1551 ali i oduzimalo perspektivu ireg vienja dogaaja kako u jugoslovenskim tako i u svetskim okvirima. U trenutku kada su i jedan i drugi poinjali ostvarivanje svoga poduhvata, Josip Broz je nastojao da u okviru drugog svetskog rata u Jugoslaviji ostvari socijalnu revoluciju, a Mihailovi da oslonjen na kapital 27. marta, srpsku veinu u kraljevskoj vladi u inostranstvu, etnike oruane snage koje e stvoriti u zemlji, obezbedi prevagu dinastije i graanskih snaga na zavretku rata, slino srpskim snagama 1918. godine. Suprotno Srbima, sve ostale nacionalne i politike snage u Jugoslaviji predstavile su se kao snage na strani Osovine, a pre svega glavni nacionalni konkurent - Hrvati, koji su 1941. osnovali Nezavisnu Dravu Hrvatsku (NDH), koja se nala na strani sila Trojnog pakta u tekuem ratu, objavljujui rat SSSR-u, slanjem ak vojnog kontigenta na Istoni front, Velikoj Britaniji i SAD. Josip Broz je imao prednost jer je bio oslonjen na malu, ali militantnu, izvanredno organizovanu Partiju, koju je do kraja boljevizirao uoi rata. 15fi) Raunao je da revolucionarnim putem izvri smenu vlasti. Kao internacionalist, situaciju je sagledavao u svetlosti politike SSSR-a, prihvatajui direktive koje su dolazile iz Moskve, ne obazirui se na nacionalnu sudbinu srpskog naroda, tim pre to je u njegovim vodeim snagama gledao glavnog protivnika nameravane revolucionarne strategije. Bitno je da je u Kominterni imao podrku Georgija Dimitrova, Vilhelma Pika i drugih lanova egzekutive ovog meunarodnog komunistikog taba. Bugarska veza" odigrala je i te kako znaajnu ulogu prilikom ustolienja Josipa Broza u Moskvi 1939. godine, o emu govori i pristanak Broza da na elo makedonske partijske organizacije doe Metodije Satorov Sarlo, lan Bugarske radnike partije i funkcioner u aparatu Kominterne. 157 ' Za razliku od Mihailovia, Josip Broz je, prema tome,
155) 156) 157)

Filis Oti (Phyllis Auty), Tito, Paris, 1972, 176. Raunao je juna 1941. sa organizacijom K P J od 12.000 lanova, oslonjenom na 30 do 50.000 lanova S K O J - a u Jugoslaviji. Mada ga je Josip Broz zbog pripajanja makedonske organizacije B R P posle aprilskog rata iskljuio iz K P J u leto 1941 - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 7, 58-59. - Politbiro CK K P J je doneo odluku o iskljuenju na osnovu izvetaja Lazara Kolievskog. O

171

imao pripremljena osnovna uporita i organizaciju za ostvarenje svoje revolucionarne zamisli; uoi rata je uspostavljen snaan radio-punkt u Zagrebu, ilegalna partijska organizacija delovala je u prostoru cele Jugoslavije; rano je uoio znaaj vojne komponente u buduim dogaajima. Imao je vidno iskustvo u ilegalnom poslu, veliki radijus kretanja, izrazito mlade saradnike u vrhu rukovodstva, jasnu jugoslovensku orijentaciju od koje nije odstupao ak ni onda kada je SSSR na zahtev Nemake prekinuo, odnosno suspendovao odnose sa Kraljevinom Jugoslavijom. Daleko bre od Mihailovia prilagoavao se izmenjenim odnosima snaga na jugoslovenskom popritu, taktiki ispravljajui liniju zapoete borbe protiv okupatora, ali ne odstupajui nikada od zamiljenog cilja da snage pod njegovim rukovodstvom u tekuem ratu osvoje vlast. Koliko su etnici vre i bunije branili status quo u toku rata, oslonjeni i na saveznike javne izjave da nema unutranjih promena u toku rata, toliko je Josip Broz radio na njegovom razaranju u ruhu ofanzivne antiokupatorske borbe protiv snaga faizma. Suprotno Mihailoviu, Tito je nalazio snage za rat na tri fonta: protiv okupatora, etnika i ustaa, za razliku od Mihailovia koji je neprekidno traio taku oslonca na spoljnjem faktoru, ne ustruavajui se da taj strani inilac bude olien i u nacionalnom neprijatelju. Mihailovi e rano doi u sukob sa svojim spoljnim protektorom - Britancima, suprotno Josipu Brozu koji nije rizikovao razlaz sa Staljinom ni onda kada je bio nezadovoljan njegovim zahtevima, svestan da bi to bilo ravno samoubistvu u uslovima komunistikog pokreta Jugoslavije i ugleda koji je Staljin uivao u narodu kao voa velike Rusije. Simbolika je od strane KPJ odravana, iako stvarnost nije imala nikakve veze sa Staljinovim mistifikacijama. SSSR je bio antislovenska i antipravoslavna drava, pa ma koliko moskovski rec u Otadbinskom ratu i te kako koristio crkvene, slovenske i antigermanske simbole. ak i onda kada je prihvatao kritike svog moskovskog centra, zbog stalnog zabraivanja ulevo, suprotnog sovjetskoj politici harmonije u svetskom antifaistikom savezu, Josip Broz se povlaio, ispriavao, ubeivao Moskvu u suprotno, menjao taktiku i simbole, ali ne i stvarnu revolucionarnu perspektivu pokreta kojem je stajao na elu. Sa stanovita svetskog iskustva, Mihailovi je provincijski delovao u odnosu na Broza, to mu je bilo i daleko lake jer se Tito nije obazirao na unutranje posledice, ukoliko nisu bile u vezi sa ostvarivanjem osnovnog cilja: revolucionarnog preuzimanja vlasti, postupno, sistematski, bez bune revolucionarne retorike i u jugoslovenskim okvirima, koristei komunistiku nacionalnu politiku za savlaivanje bratoubilatva prevoenjem na svoju stranu srpskih narodnih masa u NDH, a zatim uspostavljajui ravnoteu sa Hrvatima i Muslimanima objektivnom pretnjom da e samo ako preu na stranu narodnooslobodilakog pokreta moi da se spasu od etnikog revana i nau na drugoj obali - antifaistikog rata.
tome je izveten Pokrajinski komitet za Makedoniju 24. jula 1941. godine. Postupak starog Bugarina" (atorova), odgovornog pred CK K P J za rad u Makedoniji, oznaen je ne samo kao antipartijski ve i kontrarevolucionaran".

172

Mihailovi sa delom oficira nije opratao vladi to je napustila zemlju u trenutku vojnog sloma. Time je njen ugled uveliko bio naruen u zemlji i u inostranstvu, pa i okrnjen ugled antifaistikih snaga, koji su one stekle prevratom 27. marta 1941. godine. Meutim, jugoslovenska vlada je bila prihvaena u inostranstvu kao jedini ustavni predstavnik Kraljevine Jugoslavije, nosilac njenog dravnog i meunarodnog kontinuiteta. Za Britance je Vlada predstavljala celu Jugoslaviju, to se vidi iz injenice da oni nisu legalizovali nijednu separatistiku akciju u Jugoslaviji. Radilo se i o Vladi 27. marta, koja je doekana s retkim potovanjem na Ostrvu. Sem od Britanaca, uvaavana je i od antifaistike emigracije drugih zemalja koja se stekla na Ostrvu. Simovieva vlada oznaavala je kontinuitet drave i pored vojnog poraza. Kao zakoniti organ Kraljevine Jugoslavije Vlada se ponaala na osnovu vie formalnih i faktikih injenica. Pre svega, Oktroisani (Septembarski ustav) nalazio se i dalje na snazi, doputajui kralju i vladi da ostvaruju svoja ovlaenja i van zemlje. Britanci i ostale emigrantske vlade pokorenih evropskih zemalja prihvatile su Jugoslovensku vladu kao savezniku vladu. Antifaistike drave nisu priznale deobu Jugoslavije, faktike i formalne aneksije u njoj, kao ni stvaranje vazalnih reima na jugoslovenskom tlu. Vlada se, osim toga, izjasnila za nastavljanje borbe na strani saveznika. U Izjavi kraljevske jugoslovenske vlade od 4. maja 1941. reeno je da Vlada nastavlja rat protiv neprijatelja, iako su kralj i vlada sa delom vojske bili prinueni da napuste nacionalnu teritoriju da bi sauvali suverenitet drave i nastavili, potpomognuti saveznicima, pod povoljnijim okolnostima borbu do potpunog uspeha. 158 ' Jugoslovensku vladu prihvatile su i SAD, iako su bile van rata, kao i druge neutralne drave. Meunarodno-pravna doktrina i meunarodno pravni propisi odbacivali su komadanje dravne teritorije od strane privremenog vojnog pobednika. Britanski ministar inostranih poslova Antoni Idn je ve 16. aprila 1941. vladu oznaio za legitimnog predstavnika Kraljevine Jugoslavije, a britanski premijer Vinston eril krajem juna izneo da vlada ima sve atribute dravne suverene (nezavisne) vlasti. 159 ' Jugoslovenska vlada odbacila je stvaranje NDH i anektiranje drugih delova Jugoslavije od strane okupatora. ' Raskidala je odnose sa svim zemljama koje su uspostavile odnose sa NDH, sem sa panijom, iz obzira prema Velikoj Britaniji da ova zemlja zadri bar formalnu neutralnost. 161 ' S ostalim poraenim saveznikim zemljama, ije su
158)

A J , 103-24. ^ A S S I P , Poslanstvo London, F - l . Izjava (Deklaracija) Vlade o nastavljanju borbe za vaspostavljanje teritorijalnog integriteta" - A J , 103-24; S A D su protestovale protiv povrede integriteta Jugoslavije, osuivale aneksione akte i smatrale nevaeim stvaranje N D H - A V I I , K - 2 7 9 v, Reg. br. 19/3. - Obnovu i suverenost Jugoslavije potvrivala je i Velika Britanija A S S I P , Emigrantska vlada, Londonsko poslanstvo, Beleke o razgovoru D. Simovia i M. Ninia sa V. erilom 26. juna 1941. 161) Raskinula je odnose sa Rumunijom; protestovala je kod Vatikana zbog prijema A. Pavelia od strane pape Pija X I I , maja 1941 - B. Krizman, Jugoslovenske vlade u izbjeglitvu 1941-1943, Zagreb, 1981, 125-6.

173

vlade bile u Londonu, Jugoslavija je prihvatila ratne ciljeve koje su formirali voi dveju velikih i vodeih demokratskih drava SAD i Velike Britanije, kojima je septembra 1941. priao i SSSR. 1 6 2 ' Sve ove prednosti Vlade dobro su dolazile Mihailoviu u zemlji, jer su u saveznikom svetu obezbeivali i legitimitet njegove akcije, kao nastavljaa borbe koju je privremeno izgubila Jugoslovenska vojska u regularnom ratu. Iz istog ustavnog osnova Mihailovi je izvlaio obavezu sluenja vojske, potovanje zakletve i vernost kralju kao vrhovnom komandantu. Mihailovieve kritike primedbe na bekstvo vlade odnosile su se na ministre i politiare, a ne na vladu kao legitimnog predstavnika Kraljevine Jugoslavije u drugom svetskom ratu. Sam Mihailovi, pak, nije imao nikakve veze sa vladom na Bliskom istoku i kasnije u Londonu. Prve veze uspostavio je sa Britancima, a septembra 1941, godine i sa Vladom. 163 ' Meunarodna i ustavna potpora oficirske akcije objektivno je koristila Mihailoviu, iako u poetku od nje nije imao nikakve materijalne pomoi. Kao i u prolom ratu, Srbija je imala svog kralja i vladu u inostranstvu, to se sa stvaranjem oruanih snaga u zemlji moglo dobro iskoristiti za kraj rata prilikom poraza sila Osovine. Meutim, ova povoljna pozicija moe se posmatrati i sa druge strane, koja otkriva i okolnosti koje ba nisu bile naklonjene srpskim snagama u zemlji i inostranstvu. Vlada je, za razliku od vlade Srbije u prvom svetskom ratu, napustila zemlju posle jednog neuspenog rata, koji je otkrio sve slabosti drave i vojske, krizu nacionalnih odnosa, politiki, vojni i moralni raspad jugoslovenskog drutva. Umesto regenta Aleksandra, koji se nalazio na elu vojske u prvom svetskom ratu, njegov naslednik Petar II stupio je na presto dravnim udarom, pre punoletstva. Linost mladog monarha bila je nedorasla ozbiljnosti istorijske situacije i drami koju su doivljavali narodi Jugoslavije, zbog njegove emocionalne nezrelosti, labilnog karaktera. Bez ivotnog i drutvenog iskustva, mladi monarh je lako potpadao pod uticaj dvorskih koterija, Britanaca i uticajnih lanova vlade. Britanski izvori skiciraju ga kao linost slabanog karaktera", nesposobnu da pronikne u krupne politike probleme, nestabilnu, prevrtljivu koja jednostavno nije uspela da odraste, beznadeno neotpornu u prisustvu jaeg karaktera" i potpuno nemonu u zamrenim situacijama koje su nadmaivale njene mogunosti. 164 '
162) 163)

164)

U Londonu u Palati Sent Demsa, septembra 1941, na kojoj su saveznike zemlje prihvatile Atlantsku povelju Ruzvelta i erila iz avgusta 1941. Mihailovi je prve veze uspostavljao preko Carigrada, koristei'za to poslovne ljude. Te veze se utvruju na jul-avgust 1941. godine. Britanska radio-sluba na Malti uhvatila je prvu poruku iz taba D. Mihailovia 14. septembra 1941, dostavljajui je jugoslovenskoj vladi u Londonu. Dan pre toga, 13. septembra 1941, misija sa D. T. Hadsonom je iz Kaira odletela za Maltu. Pre nego je i Hadson stigao u njegov tab oko 25. oktobra, Mihailovi je imao veze sa jugoslovenskom vladom preko Britanaca. B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 111-112.

174

S kraljem i vladom aprila 1941. uspeo je da izbegne mali broj oficira i vojnika, 165 ' a nisu se ispunila ni oekivanja da e poi za rukom da se stvori dobrovoljaka vojska od Jugoslovena u SAD, Kanadi i drugim vanevropskim zemljama. Zanemarljiv je i broj ratnih zarobljenika, Slovenaca i Hrvata, koji su se borili u jedinicama italijanske vojske u Severnoj Africi. 166 ' Jugoslovenska vlada bila je zarobljenik Britanaca, koji su kontrolisali sve njene veze sa Jugoslavijom i ostalim svetom. Najtee je, ipak, padalo to to Vlada nije bila homogeno telo, koje bi skladno i jedinstveno funkcionisalo. Ve iz zemlje ona je izbegla podvojena na srpsko i hrvatsko krilo vlade. Srpsko krilo optuivalo je Hrvate za izdaju, a ovi Srbe za dvadesetogodinju prevlast u Kraljevini Jugoslaviji, koja je smatrana primarnim uzrokom sloma. Srpsko-hrvatske strasti tek e se rapaliti kada pristignu vesti o ustakim pokoljima Srba i surovom progonu Srpske pravoslavne crkve u NDH, a na drugoj strani o Mihailovievim oruanim snagama koje je srpska veina u vladi prihvatila kao svoje oruane formacije. Sve do tada odnosi u vladi su, i pored otrih rasprava, bili snoljivi, o emu govori prihvatanje Deklaracije od 4. maja 1941. sa oznaavanjem sporazuma Cvetkovi-Maek kao jednog od temelja dravne politike". 167 ' No, nije trebalo dugo ekati na sukobe koji su otkrivali dublje uzroke ponaanja u emigraciji, pre svega otvaranjem rasprava oko velike Srbije" ili Jugoslavije, ocena karaktera vladavine izmeu dva svetska rata, pitanja granica, odnosa prema Sporazumu Cvetkovi - Maek. Budislav Anelinovi Grga, kao predstavnik jugoslovenske struje, video je u vladi puku kombinaciju partija i grupa: Srpski klub plus HSS plus Slovenaka puka stranka", to je u stvarnosti davalo negaciju jugoslovenske politike. 168 ' Hrvatski politiari koji su se nali u emigraciji i oni koji su odranije bili van Jugoslavije obrazovali su faktiki hrvatski nacionalni front, koji je celokupnu politiku posmatrao kroz prizmu HSS-a, nastojei da oko te svoje platforme okupi i hrvatsko iseljenitvo. 169 ' Konkretnom analizom ponaanja rada i delovanja srpskih politiara u emigraciji, obezvreena je teza koja je dugo ivela u istoriografiji da je, nasuprot ovom totalitarnom okupljanju i grupisanju hrvatskih
Milan Grol je isticao da je vlada izala iz zemlje, a da nije izvukla ni bataljona" U Ramleu se nalazilo 209 avijatiara od kojih 90 pilota. - A J , Zbirka Save Kosanovia, Zapisnik vlade od 8. maja 1941. - Simovi je na sednici vlade 30. aprila saoptio da su u Aleksandriju uplovili: 1 podmornica i 2 torpedna amca, kao i spustilo 8 hidroaviona - A J , Zapisnik od 30. aprila, Zbirka Save Kosanovia - Jozo Tomasevich navodi 1072 lica (avijatiari, mornari, graanska lica u vojsci itd.) - n.d., 251. Zamiljeno je da se ovaj bataljon (505 lica), uz podrku Britanaca, organizuje kao motorizovana jedinica - B. Krizman, n.d., 243. 167> A J , 103-24. j ^ j M. Stefanovski, n.d., 125. 9) Slovenci su inili najedinstveniju grupu" u jugoslovenskoj politikoj koloniji, a za njima su bih Hrvati kao nacionalni front pod zastavom HSS (ban Ivan ubai, J. Krnjevi, J. utej, Ilija Juki, Rudolf Biani), dok su od ranije u inostranstvu boravili Bogdan Radica (Sluba za informativne poslove) i Dinko Tomai (ovlaen od HSS za rad meu iseljenicima na programu HSS) - Isto, 127.
165)

175

politiara, dolo do stvaranja i jedinstvenog srpskog nacionalnog fronta u vladi. Meu srpskim politiarima i stranakim prvacima u emigraciji nalazili su se: prvaci Demokratske stranke - Milan Grol, Boa Markovi, Boidar Vlaji i Dobrivoje Lazarevi; Radikalne stranke - Milo Trifunovi, Momilo Nini, Krsta Mileti i Milo Bobi; Zemljoradnike stranke - Milan Gavrilovi, Branko ubrilovi, Milo Tupanjanin i Kota Krajimovi; Samostalne demokratske stranke - Sran Budisavljevi, Sava Kosanovi i Veeslav Vilder, i Jugoslovenske nacionalne stranke - Jovan Banjanin, Bogoljub Jevti, Petar ivkovi i hrvatski predstavnici JNS - Grga Anelinovi i Manfred Patrovi. Od srpskih politiara uticajnu ulogu je imao i specijalni delegat Vlade na Bliskom istoku - Jovan onovi, kao i Boa Maksimovi i prof. Mihailo Konstantinovi. Srpski politiari priznavali su Slobodana Jovanovia za neosporan autoritet. 170 ' Srpska politika grupacija u emigraciji bila je nacionalno podeljena, kao to je to bila i sve vreme izmeu dva svetska rata. Delili su ih stranake suprotnosti, rivalstvo voa, razliiti pristupi unutranjem ureenju, odnosi sa Hrvatima, stav prema Jugoslaviji ili Srbiji, na kom pitanju su se naroito razilazili prvaci SDS i JNS kao Jugosloveni, za razliku od ostalih politiara i ministara ue srpske orijentacije. Ali i tu je bilo izuzetaka (Milan Grol, Boa Maksimovi). Zla seanja vukla su se jo iz vremena estojanuarskog reima (odnos JNS i stranaka kasnije Udruene opozicije). Mada je ta podvojenost bila jedna od bitnih karakteristika srpske politike, ona je ipak bila uticajnija od hrvatske iz mnogo razloga. Pre svega, srpski politiari su imali kralja iz dinastije Karaorevia. U procenjivanju stvarne moi ne bi trebalo smetnuti s uma i krugove oko dvora. Srbi su do Ivana Subaia drali predsednitvo vlade i resor spoljnih poslova. Od januara 1942. ministar vojni je Draa Mihailovi. U bitnim stvarima srpske politike ipak je dolazilo do jedinstvenog grupisanja i davanja otpora hrvatskoj politici. Pozicija srpske politike u emigraciji faktiki se pojaala prihvatanjem Mihailovievih snaga u zemlji, ali je istovremeno i oslabila jer su poele borbe oko Mihailovia i protiv njegove akcije. Hrvatski politiari imali su prednost u tome to je njihova pozicija kod Britanaca bila povoljnija, pa ak i favorizovana u tako vanom pitanju kao to je oblikovanje budueg unutranjeg ureenja Jugoslavije.

170)

Razilazili su se stranaki; postojala je razlika izmeu vojnika i civila; onih iz matice" i Srba iz preka"; srpskih nacionalista i jugoslovenskih integralista, demokrata i antidemokrata, uglednih politiara i intelektualaca i krajnje kompromitovanih politiara u ranijim reimima.

176

Glava III

Srpski narod u ustanku

Ustanci srpskog naroda - klasni, nacionalnooslobodilaki i egzistencijalni motivi
stanak u Srbiji razlikovao se od ustanka u Hercegovini, koji mu je prethodio, 13-julskog ustanka u Crnoj Gori, ustanaka u Hrvatskoj i Bosni. Narod u Srbiji nalazio se pod vojnom upravom, kao jedini narod u okupiranoj Jugoslaviji osuen na vojni reim. Crnogorci su imali privilegovanu okupaciju, zahvaljujui dobrim delom dinastikoj oroenosti Savoja sa Petroviima, u stvari enidbi Viktora III Emanuela sa kneginjom Jelenom, kerkom crnogorskog knjaza Nikole. Italijanska politika je preko grofa Galeaca ana pokuavala da vee Crnu Goru, Hrvatsku i Albaniju putem personalnih unija za Italiju, videi u ovim kombinacijama najlaki nain to dubljeg prodora na Balkan i Podunavlje. Osakaena" Crna Gora, na raun Velike Albanije i NDH, te Srbija skuena u granicama od pre 1912. godine, uglavnom su bile nacionalno homogene zemlje, za razliku od nacionalne heterogene strukture Hrvatske i Bosne i Hercegovine u kojima se srpski narod naao pod udarom istrebljivake politike ustaa u ime stvaranja nacionalno iste velike Hrvatske, kao glavne katolike drave na Balkanu. Ustanke u srpskim zemljama organizovali su komunisti, sem u Hercegovini juna 1941. godine, gde su borbe poele spontano kao vid ivotne samoodbrane Srba od ustakih nasrtaja na ivot, ast i imovinu. Spontani faktor odluujue je delovao i na ustanke Srba u Hrvatskoj i Bosni jula 1941. godine. U Crnoj Gori ustanak je izbio iznenadno i silovito, nasuprot postupnosti u Srbiji. Spontanost se u drugom vidu izraavala i u Crnoj Gori ogromnom borakom masom, veom nego to su mislili i organizatori - komunisti, te razmerom ustanka, to nije moglo da ne izazove kolebanja ustanika. Za ustanak u Crnoj Gori karakteristian je potmuli sukob interesa i pogleda u sutini heterogenih snaga, a u Srbiji izmeu antiokupatorskih pokreta dolazi do suprotstavljanja dve strategije: ofanzivne, komunistike, i strategije atantizma, etnike. U Crnoj Gori su se u ustanku spontano nale snage komunista i unionista (ujedinitelja, nacionalista), dok je uestvovanje etnikih snaga u borbama protiv okupatora u Srbiji bilo dobrim delom iznueno strahom da partizanske snage ne preotmu slavu i uticaj u borbeno raspoloenom narodu. Komunisti u Srbiji nisu

177

raspolagali vojniki obrazovanim kadrovima. KPJ je imala mali uticaj na srpskom selu, za razliku od Crne Gore, a i izmeu svih krajeva Srbije nisu postojale stalne i koordinirane veze. Tamo gde je delovao CK KPJ i PK KPJ za Srbiju oseala se vea aktivnost na organizaciji borbi nego u krajevima gde su te veze bile slabe ili nestalne. Prve manifestacije otpora posle kapitulacije Jugoslovenske vojske zapaene su u zapadnim krajevima Jugoslavije, na prostoru gde je bio srpski ivalj i raspale jugoslovenske jedinice. Italijanski izvori belee otpor na terenu Jadranske divizije, to jest u podruju Knina i Kninske krajine. Izraeniji spontani oblici otpora javili su se u Bosanskoj krajini i istonoj Hercegovini, kao rezultat uspostavljanja NDH i zlostavljanja srpskog naroda. Mesec dana od izbijanja aprilskog rata i 18 dana od kapitulacionog akta dolo je do sukoba srpskih seljaka iz okoline Sanskog Mosta, sela Kijevo i Tramonja 6, 7. i 8. maja 1941. godine, poznatog kao urevdanski ustanak sanskih seljaka. Na ustaka zlostavljanja seljaci su odgovorili vatrom i odbili ustae od svojih sela. im su seljaci Kozice, Hazia, Stratinske, Obrovca i drugih susednih srpskih sela saznali za borbu s ustaama na Kijevskoj gori, krenuli su u pomo Tramonjacima. Zapovjednik dijelova hrvatske vojske u Bosanskoj krajini" javio je Zapovjedniku cjelokupne hrvatske kopnene vojske" o borbi sa etnicima kod Sanskog Mosta". Ustaama je u tim borbama pristigla pomo iz Prijedora, a 7. maja na pobunjene seljake krenulo je i jedno nemako odeljenje iz 1. diviziona 132. puka stacioniranog u Prijedoru. U svitanje 8. maja ojaanom nemakom bataljonu polo je za rukom da razbije poloaje pobunjenih seljaka, bez vrste i jedinstvene komande. Nemci su za svoje ubijene (odnos 10 Srba za jednog Nemca) streljali 27 Srba u Sanskom Mostu i zatim njihova tela obesili u Gradskom parku, kao zastraujui primer i opomenu. 1 ' Majsku (urevdansku") pobunu ustae su iskoristile da pootre teror nad Srbima. Masovni spontani otpor ustakim zloinima javio se prvo u istonoj Hercegovini. arite se nalazilo u tradicionalno ustanikom nevesinjskom kraju. Seljaci iz Donjeg Drenja spreili su 3. juna 1941. ustae da uu u selo, a na noge su se digli ugroeni srpski seljaci ire okoline. Ustae su na otpor odgovorili masovnim zloinima nad nedunim i nezatienim srpskim stanovnitvom Mostara, apljine, Ljubinja. Dok je u prvoj fazi otpor bio vid samoodbrane od razularenih ustaa, posle napada Nemake na SSSR pretvorio se u masovni ustaniki talas. Spontani narodni ustanak izbio je 24. juna 1941. Narod Hercegovine se u ovoj borbi oslanjao na Crnu Goru, a na drugoj strani gledao na Istok odakle treba da doe spas. Iracionalna vera srpskog oveka iz Hercegovine u Rusiju odravala je nadu i razvijala samopouzdanje. Ustanicima su se od italijanskih bombardera priviali sovjetski avioni.2'
2

" B. Bokan, Sanski Most, I, Beograd, 1974, 271-285. ' Komunistike iluzije o brzom nemakom slomu, prodoru ruske (sovjetske) armije preko Karpata, izbijanjem na Dunav ili sputanjem padobranaca, meale su se u svesti ugroenog srpskog naroda uopte, naroito u dinarskom podruju, s jednim ekstatinim stanjem duha koji je zamenjivao neprijateljske avione sa ruskim" - sovjetskim.

178

Iz odbrambene pozicije, naoruane seljake ete zapoele su napade na ustake garnizone. Pod pritiskom italijanskih trupa, krajem juna i poetkom jula 1941, ustanici su preli u defanzivu. Italijanske i ustako-domobranske trupe poetkom jula 1941. potisle su ustanike snage sa osloboene teritorije u planine, gde se u zbegove sklonilo neborako stanovnitvo. Na planini Sitnici (trebinjski srez) nalazilo se 20.000 izbeglica iz stolakog, ljubinjskog i bilekog sreza. Drugi zbeg nalazio se na planini Vidui. Zbegovi su organizovani u vojnom pogledu formiranjem eta narodne vojske, zaduenih da brane prilaze zbegovima u planini. Istovremeno, organizovani su organi za ureivanje odnosa u zbegovima.3' Zatije je trajalo do polovine avgusta, kada su ponovo oivele borbe. Odluka o pripremama za oruanu borbu u Srbiji, u duhu zakljuaka Politbiroa CK KPJ, doneta je 23. juna 1941. na sastanku Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju kome su prisustvovali: Aleksandar Rankovi, Spasenija Babovi, uro Strugar, Moma Markovi, Ivo Lola Ribar, Blagoje Nekovi, Vukica Mitrovi, Mirko Tomi, Milo Matijevi, Ljubinka Milosavljevi, Vasilije Buha i Milovan ilas. Na sastanku je dolo do rasporeda partijskih instruktora za pojedine krajeve Srbije. S obzirom na predstojee zadatke reeno je da se bez odlaganja pristupi obrazovanju naoruanih udarnih grupa, ubrza prikupljanje oruja i sanitetskog materijala, pojaa budnost i konspiracija. Stvoreno je i ue rukovodstvo - Sekretarijat Pokrajinskog komiteta u koji su uli Aleksandar Rankovi, Spasenija Babovi, Blagoje Nekovi i Ljubinka Milosavljevi, kao sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a. 4 ) Glavni tab NOPOJ - Narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije obrazovanje 27. juna 1941. godine. Na elu se nalazio Josip Broz, a lanove su sainjavali: Milovan ilas, Edvard Kardelj, Ivan Milutinovi, Aleksandar Rankovi, Rade Konar, F. Leskoek, Sreten ujovi, Ivo Lola Ribar, Svetozar Vukmanovi. Iz sastava ovog tela vidi se da su vojno vodstvo preuzeli iskljuivo rukovodei komunisti. U datim uslovima stvorena je personalna unija izmeu politikog i vojnog rukovodstva. Vojni zadaci postali su primarni, ali kako se radilo o vojnoj akciji i revolucionarnom procesu vojno-politiki kompleks je ostao nerazdeljiv. Vojne funkcije bile su podreene politikim ciljevima. Sastav ovog tela, kao i drugih tabova, upuuje na to da je KPJ od prvog dana osiguravala politiku prevlast u vojnim strukturama, izbegavajui militarizaciju revolucionarnog procesa i sukobe vojne i politike linije. Vojno rukovodstvo u ovoj fazi je bilo bez vojnih lica, strunjaka, pa i ljudi s ratnim iskustvom, ukoliko izuzmemo Josipa Broza Tita, koji je bio uesnik prvog svetskog rata i aktivno sudelovao u borbama austro-ugarske vojske na srpskom ratitu, a kasnije na frontu protiv Rusa, gde je bio i ranjen.
3) 4)

Dr D. ivkovi, Postanak i razvitak narodne vlasti u Jugoslaviji 1941-1942, Beograd, 1969, 88. V. Glii, K P J u Srbiji 1941-1945, knj. 1, 39.

179

Prvih dana jula obrazovan je i Glavni tab Narodnooslobodilakih partizanskih odreda za Srbiju u sastavu: Sreten ujovi, Filip Kljaji, Branko Krsmanovi, Nikola Grulovi i Rodoljub olakovi. Partijsko rukovodstvo Srbije radilo je u senci operativnog rukovodstva KPJ Jugoslavije, s Titom na elu, to je izazivalo pozitivne i negativne posledice. Pozitivne su se ogledale u tome to je bilo u sreditu centra koji je kreirao generalnu liniju borbe, a negativne to je zbog koncentracije ovlaenja u Titovim rukama suavana samostalnost odluivanja i irih inicijativa koje su faktiki pripadale telu koje se vodilo kao CK KPJ i predstavljalo operativno jezgro Politbiroa CK KPJ. Instruktori Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju krenuli su posle sastanka PK u unutranjost Srbije. Moma Markovi je do kraja juna 1941. odrao sastanke sa okrunim komitetima u Svetozarevu, Niu i Zajearu; Mirko Tomi je bio zaduen za Kruevac, Vasilije Buha je otiao u Ni, Milan Mijalkovi u Uice i aak, Miodrag Ivkovi u abac; Milo Mini je ve bio u Valjevu, a Petar Stamboli u Pomoravlju.5' Komunisti su se bez premiljanja odluili za borbu protiv najsavremenije i najjae vojske sveta 1941, kojoj se niko uspeno nije suprotstavio na kopnu sve do Smolenska i Moskve. Odluka za borbu bila je izraz shvatanja o proleterskom internacionalizmu, koji se svodio na imperativ podrke prvoj zemlji socijalizma". Ulazak SSSR-a u rat ulio je samopouzdanje ugroenim narodima, pre svega srpskom narodu, izloenom ustakom divljanju i nemakoj srbofobiji, razvijajui oseanje da u borbi za opstanak nisu usamljeni, da je uz njih velika sovjetska zemlja", oseanje koje je izviralo iz svesti naroda a koje su podsticali komunisti. Sednici Politbiroa CK KPJ od 4. jula 1941. prethodili su direktiva Kominterne od 1. jula 1941. i Staljinov govor od 3. jula. U direktivi Kominterne je stajalo: Oteestveni rat koji vodi sovjetski narod protiv razbojnikog napada sa strane Hitlera jeste divovska borba na ivot i smrt od ijeg rezultata ne zavisi samo sudbina Sovjetskog Saveza, ve i sloboda vaeg naroda. Kucnuo je as kada su komunisti duni podii narodnu otvorenu borbu protiv okupatora. Organizirajte, ne gubei niti jedne minute, partizanske odrede i raspirite u neprijateljskom zaleu partizanski rat". Staljinov govor o borbi protiv okupatora u pozadini Istonog fronta smatran je direktivnim za komuniste. Josip Kopini zamerao je hrvatskim komunistima to su propustili da promene bilo ta u pogledu akcija i posle Staljinovog govora. 6 ' Vie nije smelo biti
5) 6)

Isto, 39MO. im je Nemaka napala S S S R , Kopini je od CK KP Hrvatske zatraio najire akcije, izvoenje sabotaa, diverzije, partizansku borbu, organizaciju obavetajne slube za Kominternu. Smatrao je da ide borba na ivot i smrt, da je ustao sav S S S R , da ne postoji front samo na granicama SSSR-a nego i u dalekom zaleu neprijatelja, i da su komunisti duni, ako treba da daju ivot za pobedu SSSR-a i slobodu jugoslovenskih naroda, odbacujui svako oklevanje". Kopini je 1. jula 1941. predao direktivu Kl svim partijskim forumima u kojoj j e , izmeu ostalog, stajalo: Kucnuo je as kada su komunisti duni podii narod u otvorenu borbu protiv okupatora, organizirajte, ne gubei niti jedne minute, partizanske odrede i raspirite u neprijateljskom zaleu partizanski rat". - A C K S K J , Fond CK K P J , Josip Kopini o dogaajima iz 1941.

180

kolebanja i oklevanja. Za komuniste nije postojao samo sovjetski front na granicama SSSR-a, nego i front u dalekom zaleu neprijatelja. Komunisti su bili duni da daju ivot za pobedu SSSR-a i slobodu jugoslovenskih naroda. Posle 5. jula 1941. pojavio se proglas PK KPJ za Srbiju, u kome se srpski narod poziva na borbu protiv okupatora, jer je pitanje biti ili ne biti". Srpski narod nije smeo da okleva, morao se setiti svoje slavne prolosti i ne sluati kukavice i malodunike" koji su pozivali na ekanje; komunisti su traili da se stane na stranu nepobedive slovenske Rusije", na ijem je elu veliki sin ruskog naroda - Staljin". U okrunici PK KPJ za Srbiju poetkom jula 1941. isticalo se da je kucnuo as kada su komunisti duni da povedu otvorenu borbu protiv okupatora, da se organizuju partizanski odredi, u zaleu neprijatelja raspiruju partizanske borbe, potpaljuju ratne fabrike i skladita, rue eleznice i telefonsko-telegrafska mrea, unitavaju aerodromi, organizuje seljatvo za skrivanje ita u umi.7) Izlaskom udarnih grupa iz gradova poelo je formiranje prvih partizanskih jedinica, koje su u julu i avgustu prerasle u partizanske odrede. Cirkularom br. 1 od 20. jula 1941. PK KPJ je od svih organizacija zahtevao da odmah ponu s akcijama, a oni koji nisu spremni da stupe u otvoren boj" da napuste redove Partije, kojoj nisu potrebni kukavice i straljivci. Direktive su praene nareenjem o uvoenju eline discipline u partijskim organizacijama po cenu prepolovljivanja lanstva. Svaku antipartijsku rabotu", svaki neprijateljski istup protiv Partije i njene linije ili njenih funkcionera, u bilo kojoj formi, trebalo je osuditi i neprijatelja na licu mesta likvidirati zauvek". ' Svim komitetima u ijem su akcionom radijusu borbe zaostajale PK je upuivao direktivna pisma, zahtevajui da se odmah krene u vee akcije. Tokom jula 1941. izostajale su akcije u kragujevakom, aanskom, uikom i poarevakom okrugu, kao i u junoj i istonoj Srbiji. 9 ' Ubrzavanje akcija bilo je uslovljeno zahtevima Kominterne, govorom Staljina i odlukom CK KPJ od 4. jula 1941. godine da borbe otponu. Sovjetski Savez bio je u ratu i rukovodstvo KPJ je smatralo da ne sme biti odlaganja akcija protiv faistikih sila. Istovremeno se govori o stvaranju nacionalno oslobodilakog narodnog pokreta. Ustanak u Srbiji je bio usmeren, organizovan, septembra-oktobra u porastu, karakteristian po narastanju borake mase i ukrupnjavanju odreda. U Srbiji je 7. jula 1941. u mestu Bela Crkva, gde su komunisti nameravali da odre zbor koji su ometali andarmi upotrebljeno vatreno oruje. Komanda andarmerije izvestila je da se to zbilo u selu Zavlai, srez raevski, 7. jula oko 15 asova i da su tom prilikom ubijeni voa
7) 8) 9)

Zbornik N O R , I, dok. 1, 30. Isto, I, 2, 30-2. Isto, I, 2, 3 9 ^ 0 - Zbog ove neravnomernosti akcija Pokrajinski komitet je opominjao, pretio i podsticao... okrune komitete" - V. Glii, n.d., 50.

181

andarmerijske patrole narednik Bogdan Lonar i njegov pratilac andarmerijski kaplar Milenko Brakovi. Zanimljivo je da je dogaaj shvaen kao sluajno delo, da se ubica vodi kao nepoznat, 10 ' a jo danas raspravlja da li je ikica Jovanovi pucao iz pitolja, kratea - skraene puke ili iz karabina. Tek dogaaj sa koje god strane posmatran ne zasluuje da bude oznaen kao markantni kamen-mea ustanka tako velikih razmera kakav je bio ustanak srpskog naroda septembra 1941, kada su se u borbi nale obe antiokupatorske struje, partizanska i etnika. Ustanak u Srbiji se, meutim, mora gledati u postupnosti od poetka jula do razbuktavanja ustanka na tlu Srbije, pre svega zapadne Srbije i stvaranja velike slobodne teritorije od Uvea do Beograda, sa oko milion stanovnika. Datum srpskog ustanka - 7. jul 1941 - manje je odreen istorijskim znaajem dogaaja koji se zbio tog dana u Beloj Crkvi, selu Raevine, a daleko vie injenicom to je trebalo obeleiti sednicu Politbiroa na kojoj je 4. jula doneta odluka o poetku borbi, vezati poetak ustanka za lokaciju generalnog sekretara KPJ, oznaiti prednost komunista, te pri tome jo i komuniste - panca. Znaajniji vojni dogaaj zbio se 31. avgusta, kada je nezavisni vojnoetniki odred potpukovnika Veselina Misite zauzeo Loznicu, zarobio 93 Nemca i tom prilikom poginuo, ili poetkom i polovinom septembra kada se zapadna Srbija sa umadijom nala u ustanikom zamahu. Mada je Misita stajao na elu nezavisnog vojnoetnikog odreda, ipak se pojavljuje kao izaslanik Mihailovia. Samu akciju izveo je da bi preduhitrio partizanski napad na Loznicu. 11 ' U literaturi na srpsko-hrvatskom u inostranstvu Misita se tretira kao muenik", govori o njegovoj muenikoj smrti". Ostaje injenica da je na Loznici dolo do najozbiljnijeg sukoba izmeu etnika i Nemaca. Dogaaj od 7. jula 1941. u Zavlai, Bela Crkva, neuporediv je, usputno reeno, sa narodnim ustankom 13. jula 1941. u Crnoj Gori, kada je protiv okupacije, najblae u Evropi, ustalo protiv italijanske imperije 30.000 Crnogoraca, to predstavlja jedinstven fenomen u porobljenoj Evropi. Dragoljub Jovanovi je bio nezadovoljan partizanskim nainima" u Srbiji, pod kojima je podrazumevao ono to su komunisti nazivali leviarenjem": noenje crvenih zastava, petokrakih zvezda i drugih slinih znamenja. Jovanovi je zamerao i izrazu partizan". Zalio je to je, inae simpatini" ikica Jovanovi, ubio srpskog andarma jer je takav poetak nagovetavao da e se glavna borba voditi izmeu samih Jugoslovena, ak najvie izmeu Srba i Srba". 1 2 ' Iako je andarmerija bila u slubi kvislinga Aimovia, ustaniki pucanj" je ipak bio neadekvatan kasnijem rasplamsavanju ustanikih
J. Marjanovi, n.d., 102. "' B o r b a za Loznicu je najvei oruani sukob sa Nemcima do tada u Jugoslaviji - Dr I. Avakumovi, Mihailovi prema nemakim dokumentima, L o n d o n , 1 9 6 9 , 2 1 - V. Glii (Uika republika, Beograd, 1 9 8 6 , 1 8 8 ) , navodi da napad etnika D. R a i a na B o g a t i nije uspeo. 12) A J . D. Jovanovi, Politike uspomene, Memoari, tom V I , 264.
10)

182

borbi karakteristinih za obe osnovne politike snage u srpskom narodu - slobodarske, antifaistike i antigermanske orijentacije. Pucanjem Srbina u Srbina ipak se trajno simbolizovala borba izmeu razliito opredeljenih snaga u srpskom narodu, umesto da se slavila akcija protiv okupatorske sile kakvo je zauzimanje Loznice. No, bitno je, ini nam se, da je srpski narod kao i 27. marta 1941, tako i u leto 1941, jo jednom stavio do znanja Nemakoj da ne prihvata ropstvo, faizam i novi poredak"'. Vrhovna komanda Vermahta tada je ponovo pokrenula na nepokorenu Srbiju svoje operativne divizije. Tokom juna - avgusta 1941. tampani su mnogobrojni proglasi rukovodstva Partije i SKOJ-a, s pozivom na oruanu borbu protiv okupatora. Jovan Marjanovi navodi 23 proglasa CK KPJ, CK SKOJ-a, PK KPJ za Srbiju, okrunih partijskih komiteta, sreskih komiteta i poverenitava. Njima se komunisti i ostali Srbi pozivaju na borbu, a u nekima od njih komunisti se potpisuju kao prvoborci radnog naroda". 13 ' Komunistike grupe su poetkom jula 1941. presekle telegrafsko-telefonske veze na pruzi Ni - Leskovac; u Beogradu je 4. jula preseen glavni vod Beogradske radio-stanice; udarne grupe u Beogradu izvrile su mnotvo demonstrativnih i sabotanih akcija" (paljenje tampe, zapaljena je garaa Prii", presecane ptt veze, paljeni nemaki kamioni, izazvan poar u garai Ford" u Grobljanskoj ulici, paljeni vagoni sa senom na eleznikoj stanici itd.). Ministarstvo unutranjih poslova Milana Aimovia registrovalo je u julu 220 sabotaa. Napadane su policijske i andarmerijske patrole, seoske optine i sreska naelstva, eleznike pruge, a 22. jula 1941. osloboeno je sresko mesto Valjevska Kamenica. Feliks B enei er izvestio je 22. jula 1941. Ministarstvo inostranih poslova da razne grupe odlunih komunista u jaini od oko 60-100 ljudi koji, delom dobro naoruani ... preduzimaju teroristika dela prema srpskom stanovnitvu, odvode ili ubijaju srpske inovnike, vre sabotae" itd. Bender napade na nemake vojnike navodi kao pojedinane sluajeve (ubistvo jednog nemakog natporunika kod Topole; ubijeno je, kae, i 8 nemakih vojnika-pionira; napadani su vozovi i kamioni, izvreno nekoliko sabotaa na vojnim objektima). Nemaki predstavnik saoptava da je srpska andarmerija nanela gubitke komunistima, ali da ih je i sama pretrpela. 14 ' Bender je 28. jula javio da se komunistiki napadi nastavljaju, a nekoliko dana kasnije ak govori o opasnosti od opteg komunistikog ustanka. Za srpske kolaboracioniste opasnost se uveavala i zato to je, uporedo sa komunistikom akcijom u Srbiji, otpoela i komunistika aktivnost u Banatu. andarmeriji je to nametalo razvlaenje snaga, sve do ugroenih podruja od Petrovgrada do Velike Kikinde. 15 ' Prvi partizani bili su iskljuivo komunisti, lanovi SKOJ-a, simpatizeri KPJ, uglavnom radnici, studenti i aci. Partizanske grupe poinju
! J. Marjanovi, n.d., 99-100. Isto, 104. 15) Isto, 106.
B 14)

183

da se formiraju odmah posle napada Nemake na SSSR. Glavni organizatori su partijska rukovodstva - okruni i sreski komiteti. Do sredine avgusta u Srbiji je obrazovan 21 odred. U dosadanjoj literaturi prve grupe su se vodile kao odredi", iako najnovija istraivanja pokazuju da su se oni kao takvi uobliili tek posle 4. jula 1941. godine, to jest sednice Politbiroa CK KPJ na kojoj je odlueno da zaponu borbe. Od kraja juna 1941. do kraja avgusta 1941. meu tim grupama i odredima pominju se: Valjevski, grupa partizana na Gou, Posavskokosmajski, Prvi umadijski, Drugi umadijski, Uiki, Boljevaki, aanski, Mavanski, Kopaoniki, Rasinski, Pomoravski, Kraljevaki, Posavski, Ozrenski, Poarevaki, Topliki, Kragujevaki, Zaglavski (Timoki), Kukaviki (Leskovaki), Krajinski i Vranjski partizanski odred. 16) Za razliku od etnika, koji su na elu odreda imali uglavnom profesionalne oficire, komunisti su stareinski kadar stvarali iz redova lanova KPJ rezervnih oficira i aktivnih oficira Jugoslovenske vojske koji su izbegli zarobljavanje, a bili simpatizeri KPJ ili osvedoeni rodoljubi (u Crnoj Gori pukovnik Savo Orovi, kapetan Arso Jovanovi, kapetan Velimir Terzi, kapetan Niko Vukovi, porunik Pero etkovi i drugi, a u Srbiji porunik Radivoje Jovanovi, porunik RatKo Martinovi i drugi). Posebnu kategoriju stareina inili su panski borci koji su se veinom nalazili na rukovodeim poloajima u ustanku. 17 ' Ustanak je izbacio na povrinu mnogobrojne stareine i organizatore iz naroda, proslavljene komandante i voe, o kojima je narodna uobrazilja ispredala legende (Dragojla Dudia, Duana Jerkovia, Mladena Stojanovia, Simu olaju i druge). Ni u partizanskim niti u etnikim odredima seljaci nisu bili raspoloeni da se odvajaju od svog rodnog kraja. Naglo narasli partizanski odredi brzo su se osipali prilikom vojnih neuspeha, znajui preko noi da se prepolove ili ak svedu sa 1.000 na 150 boraca. Mavanski odred je posle opsade apca spao na polovinu boraca. Oko 85% borakog sastava inili su od septembra 1941. seljaci, to je samo po sebi pokazivalo da je srpsko selo ustalo na noge i ulo u borbu protiv okupatora ali, istovremeno, da ono nije bilo ni vojno niti politiki pripremljeno za estoke okraje koji su usledili, pogotovu za razumevanje sloenih politikih odnosa i bratoubilakih sukoba, posebno u uslovima povlaenja posle poraza u Zapadnoj Srbiji, novembra 1941. godine. Tok borbe u svetskim razmerama posle ulaska SSSR-a u rat vodio je ka redukciji svih snaga na faistike i antifaistike snage. Samim
16)

17)

Isto, 101 - U stvaranju slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji uestvovalo je 13 partizanskih odreda: Valjevski, Mavanski (Podrinjski), Posavski, Kosmajski, Prvi i Drugi umadijski, Pomoravski, Kragujevaki, Vrnjako-trsteniki, Kopaoniki, Kraljevaki, aanski i Uiki NOP odred - V. Glii, n.d., 75 - Odredi od nekoliko desetina ljudi narasli su u velike vojne formacije: Uiki NOP odred na 2.500, aanski na 3.000, Kragujevaki na 1.500 boraca. Partizanski odredi imali su tada oko 25.000 boraca - Isto, 77. J. Marjanovi, n.d., 101.

184

tim nije bilo mesta otvorenoj socijalnoj revoluciji kao u proloj epohi. Faktiki ratni savez Velike Britanije i SSSR-a uticao je i na komunistike partije da vie naglaavaju antifaistiku i nacionaloslobodilaku stranu borbe. Tako se jedino mogu razumeti i novi pogledi u proglasima CK KPJ od 12. i 25. jula 1941. godine. 18 ' Probijanje sovjetskog fronta takoe je postepeno uticalo na osloboenje od iluzija o brzom zavretku rata. Poelo je da preovlauje stanovite da borba nee biti laka i kratka i da svako mora da da svoj doprinos na svojoj deonici fronta. 19 ' Naputala se, samim tim, i barikadna koncepcija borbe sa sreditem u gradovima, prenoenjem teita na selo. Sreten Zujovi je sprovodio u delo ideju Josipa Broza Tita o stvaranju slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji, na koju je trebalo da se prebaci CK KPJ (Politbiro) iz Beograda sa Titom na elu. 20 ' Ve poetkom avgusta 1941. bilo je zavreno formiranje partizanskih odreda koji su stupali u akcije i brojno se poveavali. I vojna i politika (partijska) rukovodstva na prvo mesto stavljala su stvaranje i jaanje partizanskih odreda, manjih i pokretljivijih, koji bi se naoruavali razoruavanjem andarma i nemakih vojnika, napadima na neprijateljske transporte i slagalita.21' Stvaranje partizanskih odreda upuivalo je na pripremanje ustanka kao glavni cilj, o emu govori i kritika stvaranja seoskih desetina koje bi uvale sela i ostajale kod kua. Glavni tab NOPO Srbije, 8. avgusta, ovakve je tendencije nazivao oportunistikim". 22 ' Svakodnevno izvoenje akcija smatrano je najboljim putem da se odredi uvrste i omasove. 2 ^ U koncepciji Josipa Broza poetno borbeno podruje bilo je vezano za zapadnu Srbiju, koja bi kasnije postala kao baza ustanka. Zapadna Srbija odgovarala je topografijom tla, brdovitim i umom obraslim terenom, a na drugoj strani bila je naseljena ivljem koje je bilo borbeno, naklonjeno slobodi i koje je svakom okupatoru dalo jak otpor. Radilo se o slivu Zapadne Morave, pa do pojasa Drine. etnici nisu nameravali da otpoinju neprijateljstva s Nemcima i Italijanima, ali ni s komunistima, kao to se vidi iz Nareenja komandanta etnikih odreda Jugoslovenske vojske od 9. septembra 1941. godine. Trebalo je sauvati narod, pripremati se i naoruavati, ekajui povoljan trenutak. To je ostala njihova trajna koncepcija. Oficirska organizacija za zatitu naroda Crne Gore predviala je krajem 1941. ustanak u strogo odreenim sluajevima: desanta saveznika ili jugoslovenskih trupa, sputanja saveznikih ili jugoslovenskih padobranaca radi zajednike akcije, naglog sloma okupatora; ako saveznike i jugoslovenske trupe ne budu stigle da zavedu red, da uzmu vlast u svoje ruke; ukazanog momenta za opti ustanak naroda; samoodbrane
> Proleter, mart-april-maj 1941, br. 3 - 4 - 5 ; A C K S K J , Fond CK K P J , 1941/28. ' S. Vukmanovi Tempo, Revolucija koja tee, Memoari, 1, Beograd, 1971, 184-5. 2 0 ) Zbornik N O R , I, knj. 20, dok. 2. 2 1 ) Isto, knj. I, dok. 3. 2 2 ) A V I I , N O R , K - 1 6 4 1 , Reg. br. 9 - 1 . 2 3 ) Zbornik N O R , I, knj. 20, dok. 5.
18 19

185

srpskog naroda u Hercegovini, izazvane progonom Srba od hrvatske drave". Strateka orijentacija etnika izmenjena je pod okolnostima koje im nisu odgovarale: mrea partizanskih odreda prekrila je Srbiju jula - avgusta; osealo se da partizanska strana pojaava otpor okupatoru i njegovim saradnicima i da u narodu postoji borbeno raspoloenje; partizani su posedali varoi koje su nemake posadne jedinice u zapadnoj Srbiji naputale. Poelo je i silaenje etnika sa planina i posedanje pojedinih varoi. Slava nosioca antiokupatorskog pokreta nije smela pripasti komunistima. To pogotovu nisu mogli dozvoliti oficiri koje je narod od aprilskog rata nazivao svilenim", jer bi njihov ugled do kraja bio doveden u pitanje. Profesionalci nisu mogli dozvoliti da borbom rukovode golobradi mladii, laici iz redova radnika, studenata i seljaka. Borba koju su forsirali komunisti bila je isuvie veliki izazov, koji se nije smeo propustiti, iako nije odgovarao Mihailovievim shvatanjima o nainu ostvarivanja otpora u okupiranoj Srbiji. Tako rano, na samom poetku druge faze drugog svetskog rata, odreene napadom Nemake na SSSR, nigde u porobljenoj Evropi nije dolo do takvog ustanka kakav je bio 13-julski ustanak u Crnoj Gori. Odlikovala ga je eruptivnost, silovitost udara, masovnost, razmere i intenzitet borbi, odluna kontraofanzivna reakcija okupatora. Stoga se i bitna razlika izmeu 13-julskog ustanka i ustanaka u Jugoslaviji i drugim zemljama Evrope sastoji u tome to je ustanak u Crnoj Gori izbio, tako rei, na samom poetku okupacije, i to privilegovane okupacije, dok su se sile Osovine nalazile na vrhuncu svoje moi, nasuprot ustancima u drugim evropskim zemljama do kojih dolazi posle italijanske kapitulacije u zavrnoj fazi rata ili u poslednjim danima nemakog sloma. 24 '
24)

Napuljski ustanak protiv Nemaca, poznat inae u istoriji pokreta otpora Italije kao etiri napuljska dana" (27-30. septembar 1943), iznudio je nemaku evakuaciju grada, a ustaniki talas se razlio i po drugim gradovima juga (Kapua, Nola, Matera, Lanano i drugi). Nemaka reakcija je bila krajnje okrutna: od paljenja sela do ubijanja talasa i deportovanja hiljada Italijana. Varavski ustanak, pod generalom Borom Komorovskim, trajao je 63 dana (1. avgust - 2. oktobar 1944. godine), odneo 200.000 rtava i doveo do sravnjivanja sa zemljom poljske prestonice. Iza tzv. londonske struje ustanika stajala je tenja da se u Varavi uspostavi vlast pre nego to u nju uu jedinice Crvene armije. Pogibija varavskih ustanika produbila je krizu izmeu snaga Nacionalne armije u Poljskoj i SSSR-a, jer su ustaniko vodstvo i emigracija optuili Crvenu armiju da se namerno zaustavila na obalama Visle, preputajui Nemcima da dovre jedinice Nacionalne armije. Masovni ustanak izbio je 29. avgusta 1944. i u Slovakoj, sa centrom u Banskoj Bistrici, koju su Nemci zauzeli tek 28. oktobra 1944. godine. Boraka masa od 60 do 120 hiljada ljudi sastojala se od partizana, vojnika kvislinke slovake armije, raznih pomonih i pozadinskih grupa, politiki gledano, sastavljena od komunista i tzv. graanskog tabora. Invazija Normandije juna 1944. dala je podsticaj pokretima otpora u okupiranim zemljama na zapadu Evrope. Nastupio je dugo oekivani trenutak. Borbe su se razvile tek kada su pokreti otpora, koji su dotle iveli svoj strasni ivot" u podzemlju, kako bi rekao ari De Gol, izali na otvorenu scenu, pomognuti dobrovoljcima i narodom. Pariki ustanak, avgusta 1944, protekao je u znaku barikada, osvajanja optina, upravnih ustanova i radio-stanice, pre nego to su saveznike trupe ule u francusku prestonicu. Prevrati u Bukuretu 23. avgusta i Sofiji 9. septembra 1944. pretenciozno su u

186

Evropski ustanci bili su nesumnjivo izraz razliitih koncepcija antiokupatorske borbe, svodei se na dejstva pokreta otpora, vezanih za centrale svojih protektora, dejstvujui uz pomo sputenih padobranaca (u Slovakoj), otvarajui put saveznikoj i francuskoj vojsci (2. oklopnoj diviziji generala Leklerka u Parizu); bili su odreeni hvatanjem veza sa Crvenom armijom u Karpatima (Slovaka), prodorom sovjetskih snaga u Rumuniju i Bugarsku, ili proputanjem Staljina da Crvena armija pomogne ustanike, kao u sluaju Varave. Ustanak u Crnoj Gori 13. jula zapoeo je i tekao u punoj stratekoj blokadi, bez pomoi sa strane, blokadi koja je inae bila karakteristina za narodnooslobodilaku borbu u Jugoslaviji sve do jeseni 1943, kada je delimino probijena uspostavljanjem veza sa zapadnim saveznicima, a potpuno septembra 1944. godine susretom korpusa NOVJ sa frontovima" Crvene armije. Pomoi nije moglo biti ni sa koje strane, sem ako se nije verovalo iluzijama da e Crvena armija izbiti preko noi na Karpate i Dunav, kao ruska vojska u davna turska vremena. Osovina je drala celu Evropu, sem neutralnih zemalja (vajcarske i vedske) i evropskog dela Turske, a zemlje mediteranskog faizma - panija i Portugalija stajale na njenoj strani. Usamljena Velika Britanija je od sloma Francuske iekivala invaziju, Ruzveltova Amerika nalazila se van rata, kojem su se suprotstavljale mone izolacionistike struje, a Crvena armija, umesto da smrvi Vermaht na svojim granicama, kao to se iracionalno verovalo, nalazila od prvog dana napada u tzv. strategijskom povlaenju. U Crnoj Gori se radilo o klasinom ustanku koji oruanim putem nastoji da promeni odreeno stanje uspostavljeno okupacijom, dejstvom narodne sile, koja otvoreno negira postojee stanje, nezavisno od prvobitnog htenja komunista. Otuda se ocene ustanka kao pobune", istina retke, kao ona Drae Mihailovia iz 1943, 25 ' ne potvruju u istorijskoj proveri dogaaja, pa samim tim su neodrive i u klasifikaciji politike teorije. Za pobunu se obino vezuje kratko trajnost akcije (ustanak se, meutim, pretvara u gerilu i narodnooslobodilaki rat i revoluciju), parcijalnost (ustanak je deo ire, jugoslovenske akcije, antifaistike uopte), nedovoljna politika zrelost (zna se, i te kako, emu se tei, na irem planu, od strane organizatora), nedostatak jasne perspektive ako se izuzme akt negodovanja" (iako se na nivou voa zna to je krajnji cilj). Istoriari i politiki pisci analiziraju ustanak i sa stanovita koliko je bio organizovan ili spontan. U svim autentinim pokretima naroda
nacionalnoj istoriografiji nazivani ustancima, jer su bitno bili odreeni pobedama sovjetskog oruja. Ustanak u Pragu izbio je 4. maja 1945, pet dana pre nego to su trupe Crvene armije zauzele ehoslovaku prestonicu, 9. maja 1945. godine. Poev od 1. maja izbilo je vie lokalnih ustanaka, koji su se sa prakim ustankom slivali u optenarodni majski ustanak. - B. Petranovi, Revolucije i pokreti otpora u Evropi 1939 - 1945, Skopje, 1985, 123, 133-137. Ocena je proizlazila iz uverenja da je u pitanju iskljuivo odbacivanje Petrovdanske skuptine i njene odluke o nezavisnoj Crnoj Gori.

25)

187

teko je razdvojiti elemente organizovanosti i spontanosti, te istisnuti spontanost kao prateu pojavu svakog ustanka. Stihijni element pojavljuje se u vidu iznenadnog prihvatanja borbe ili izlivanja stihije kada je borba ve pokrenuta. Poznato je koliko su u 13-julskom ustanku pokret naroda i borbe prevazile zamiljene ciljeve, razmere i nain borbe. Izvori pokazuju da je organizator nastojao da uvrsti i stabilizuje i vojnu i politiku organizaciju, obezbedi komandu i potovanje nareenja, uvrsti uticaj u narodu. Milovan ilas je izriit da je narod preplavio nae vodstvo" i premaio predvianje" komunista. 26 ' U svim pomenutim ustancima rukovodeu snagu predstavljaju komunisti ili graanske snage status quo, koje za razliku od Jugoslavije i Albanije, gde tee proces revolucionarne smene vlasti u uslovima rata i okupacije, donekle i Grke, postoje i deluju paralelno, bez veih trvenja i sukoba, pogotovu oruanih, ili dramatinih socijalno-politikih obrauna. Homogenost ustanike mase u Crnoj Gori je samo prividna, izbijajui delimino i lokalno u jeku ustanka u vidu pokuaja suprotstavljanja komunistikoj organizaciji" jakom nacionalistikom organizacijom", stvaranja vojnih jedinica kao jedinstvenih i to na nacionalnoj osnovi, pretnji o otvaranju dva fronta i izazivanja unutranjeg krvoprolia", razlaza oko komande, kao vida prestia. Nacionalistike snage u ustanku nisu voljno spremne da se pokoravaju komunistima i njihovim direktivama. Komunisti i nacionalisti imali su i razliiti redosled neprijatelja: Arnauti, Italijani i komunisti (nacionalistiki redosled) i okupator i njegovi saradnici (redosled komunista). Nacionalno-unionistike snage u ustanku zahtevale su obustavu borbe i likvidaciju komunistike vlasti i oslobaanje naroda iz komunistikih ruku, obustavljanja izazvane avanture.27' Komunistika premo oseala se u svim onim pokretima koji su bili pod kontrolom Moskve, za razliku od tzv. londonske struje. Prva je imala ofanzivnu antiokupatorsku akciju, a druga strategiju atantizma. Ta strategija objanjavala se tenjom da se narod sauva od nepotrebnog prolivanja krvi. No, zar sluaj Varave 1944. ne pokazuje kako je rukovodstvo lako rtvovalo stotine hiljada ljudi u operaciji stavljanja SSSR-a pred politiku svrenog ina, otkrivajui na drugoj strani i Staljinov cinizam, u stvari sraunati politiki pragmatizam da se ne pritekne u pomo snagama koje su Nemci osudili na smrt samo zato to su se borili protiv pada Poljske pod vlast SSSR-a. Ako izuzmemo ovaj sluaj, svi zapadnoevropski pokreti otpora, pa i bugarski, proklamovali su da vode brigu o egzistencijalnom momentu, to jest iekivali rasplet na velikim frontovima. Izrazit primer daje naredba arla de Gola, oktobra 1941, da se obustave napadi na okupatore zbog masovnih represalija, ili ona iz avgusta 1944. da se spasu mostovi na Seni u vreme ustanka i oslobode ratni zarobljenici.
26) 27)

M. ilas, Revolucionarni rat, Beograd, 1990, 54. Zbornik N O R , tom X I V , knj. 2, 198.

188

Titovo levo istravanje" (klasno skretanje) poznato je kako 1941, tako i 1942, i 1943, sve do prihvatanja politike kompromisa ili usvajanja real-politike pod uticajem stranog faktora. Titovim zabraivanjem ulevo, praktino odustajanjem od suspenzije tzv. druge etape (ili socijalne revolucije), a na drugoj strani postojanjem drugog pokreta otpora pod Draom Mihailoviem koji se izjanjavao za legitimnog nastavljaa kontinuiteta Jugoslovenske vojske, branioca monarhizma i status quo, nosioca dijametralno drugaije nacionalne politike i strategije iekivanja, onemogueno je postizanje modus vivendi na antiokupatorskoj, antifaistikoj osnovi. Milovan ilas je u tome izriit: Nae pripreme protiv okupatora bile su istovremeno i pripreme protiv snaga starog poretka". 28 ' Stoga u Jugoslaviji, pa i u Crnoj Gori, nije moglo ni doi do paralelnih antifaistikih pokreta. ta vie, dolo je do osobenog graanskog rata (,,ratav u ratu", revolucionarnog rata"), najpre na tlu zapadne Srbije i umadije u jesen 1941, sa trajnim posledicama za sav srpski prostor u Jugoslaviji, i u Sloveniji, ukljuujui internacionalizaciju jugoslo venskog pitanja. Jedinstvo u 13-julskom ustanku bilo je samo trenutak iza koga se javljala potmula borba oko vodstva, obustavljanja operacija, politika stiavanja, doekivanja Italijana bez otpora u vreme oseke ustanka. Graanske snage u ustanku sa zebnjom su gledale komuniste kao novu snagu, s homogenom organizacijom, elijom gotovo u svakom selu, organizacijom koja je jo uoi rata izukrtala Crnu Goru. Protiv okupacije spontano su se izjanjavale i komunistike i unionistike snage, s tim to su komunisti bili otvoreni za sve alternative do 22. juna 1941, a graanske isto tako iekivale i procenjivale situaciju. Obe ove struje bile su neprijateljski raspoloene prema malobrojnim separatistikim snagama. Dve teze koje se nalaze rasprostranjene u literaturi na srpsko-hrvatskom jeziku u inostranstvu nemaju izvorno pokrie. Prva, po kojoj je ustanak izbio iskljuivo kao reakcija na Petrovdansku skuptinu, to je jednostrano gledite jer su se komunisti odranije pripremali. Druga teza, da je nad ustankom lebdeo duh legendarnog voe" pukovnika Drae Mihailovia je propagandistiko-mitomanska, samim tim to je Mihailovi polovinom jula 1941. bio nepoznat i za uesnike graanskounionistike orijentacije, ukljuujui oficire, sve do uspostavljanja veza izmeu Crne Gore i Ravne gore, u jesen 1941. godine. 29 ' U Crnoj Gori je, za razliku od ostalog srpskog prostora, bilo vie nego jako izraeno jugoslovenstvo. Mihailovia je, pak, odlikovao u nacionalnoj politici srbizam", koji se naputa tek pri kraju rata, pod kraj 1943. i januara 1944. na Kongresu u selu Ba, pod uticajem razmaha
28) 29)

M. ilas, n.d., 34. U toku julskog ustanka - prema izvetaju kapetana Vladimira Kontia D. Mihailoviu od 18. februara 1943 - u Crnoj Gori je postojala tek jedna mala grupa oficira", antikomunistiki orijentisana, koja je poela sa radom na nacionalnoj organizaciji i podizanju naroda na oruani sukob protiv komunista". - A V I I , a, K - 1 3 3 , Reg. br. 4/6.

189

partizanskog jugoslovenstva", pritiska Britanaca i pristupanja Mihailovievom pokretu socijalista sa Zivkom Topaloviem. Nezavisno od jugoslovenskih oznaka pokreta i njegovih organizacija, kao i uea Mihailovia u jugoslovenskoj vladi Slobodana Jovanovia od januara 1942, Mihailovi je davao prednost reavanju srpskog pitanja u Jugoslaviji. Na osnovu naeg poznavanja problema, mislimo da je britansko naputanje Mihailovia bilo vie odreeno njihovim saznanjem da on nije vie kohezivni inilac Jugoslavije (mada to nije bio ni od poetka) nego borbenim defetizmom etnikog pokreta. Jednu od sastavnica raspoloenja za 13-julski ustanak ini odnos obeju antifaistikih struja u Jugoslaviji, posebno u Srbiji i Crnoj Gori, prema odbacivanju kapitulacije 24-26. marta 1941. godine, odnosno 27-martovskom prevratu. Ovu pojavu nemamo u evropskim zemljama u kojima su izbijali navedeni ustanci, jer dranje komunista i graanskih snaga prema ratu u toku nije bilo istovetno. Za francuske komuniste radilo se o imperijalistikom ratu; oni su nosioci defetizma izraenog u formuli: Za koga" i Zato"? Poljske graanske snage su u SSSR-u gledale snagu socijalnog imperijalizma" koji po etvrti put u istoriji uestvuje u deobi Poljske. General de Gol plaio se komunista i pre 22. juna i posle 22. juna, gledajui u njima armiju revolucije". U Jugoslaviji su i komunisti i graanske snage antifaistikog smera bile na stanovitu otpora prodoru Osovine i kapitulacije pred njom, komunisti od polovine 1940, znai od pada Francuske, iako ni posle nisu odustajali od osuda rata kao imperijalistikog i odbacivanja revolucionarne retorike. U zapadnoj literaturi ima i teza da su bili filonacisti, ali se one ne mogu dokazati. To ne znai da nisu zabeleene manifestacije defetizma u prvoj polovini 1940. godine, posebno u Crnoj Gori. Graanske i komunistike snage u Jugoslaviji 27. marta definitivno su se opredelile za front svetske demokratije i antifaizma. Neki istoriari kod nas ak govore o zarobljenicima" 27. marta. Za te snage izbor je bio izvren i vie nije bilo povratka. Taj izbor doveo je do uloga Jugoslavije u svetskoj antifaistikoj koaliciji, ali je za posledicu imao i izgubljen rat, slom drave koju su Crnogorci oseali kao svoju (sa svom kritinou prema njoj), to je u krajnjoj liniji izazvalo genocidnu sudbinu Srba u NDH i na Kosovu i Metohiji. Na sceni su se 27. marta pojavili i komunisti kao polulegalizovana snaga, novi subjekt, nespreman da se sa nje povlai, sa svojim antifaistikim opredeljenjem, ekajui signal iz Moskve. Profaistiki pisci su kasnije pisali da su nacionalne samoubice" svojim hazarderskim ponaanjem 27. marta potpisali komunistima menicu koju su ovi i te kako skupo naplatili.30'
30)

M. Spalajkovi je u pobedi narodnooslobodilakog pokreta gledao izgubljen rat za sebe novo Kosovo", ime je menica hazardera od 27. marta 1941, tih vodviljskih junaka", bila skupo naplaena. - Navedeno prema . Slijepevi, Jugoslavija uoi i za vreme drugog svetskog rata, Minhen, 1978, 796.

190

Crnogorci su 27. marta na pozornici zbivanja imali predstavnike od jugoslovenskog znaaja: patrijarha Gavrila Doia, Jovana onovia i Marka Dakovia, na jednoj strani, te Milovana ilasa, Svetozara Vukmanovia i druge na drugoj strani. Veliki protivnik kapitulacije pred Nemakom bio je, pre svega, partijarh Gavrilo Doi. U vladi od 27. marta nalazio se i Marko Dakovi. Komunisti su demonstrirali sa drugim graanima 2 5 - 2 7 . marta, pa i u manifestacijama toga dana. Partijarh Gavrilo je 24. marta 1941. dobio depeu podrke sa zbora na Cetinju da ,,u ovom asu narodnog iskuenja" Crnogorci mole da Srpstvo tim putem do kraja povedete". Iz Pljevalja su mu javljali da u njemu vide uvara asti nacije", traei da izvri svoju dunost jer sav srpski narod" to od njega oekuje. Pozdravljao ga je narod Andrijevice u otporu, kao i narod iz Berana da vodi brigu ,,o integritetu nae mone otadbine Jugoslavije". Graani Cetinja su 24. marta manifestovali kralju, Jugoslaviji i vojsci, dok su leviari", kako stoji u jednom izvoru, klicali Rusiji i savezu sa Rusijom, te dizali parole protiv Hitlera i Musolinija. Posle prevrata, manifestacije oduevljenja prekrile su Cetinje, Podgoricu, Kotor i druge varoi i sela Crne Gore. Sa Cetinja je 27. marta javljano da je narod vanredno oduevljen dananjim dogaajima". 31 ' Izbor 13. jula sutinski se nije razlikovao od onog 27. marta, ta vie, inio je njegovu posledicu. Crna Gora je 1941. sa Srbijom branila Jugoslaviju. Iz dubina crnogorske istorije potvrivao se kontinuitet duha slobode. Crna Gora je tog jula poistoveivala svoju istorijsku sudbinu i sa Rusijom, to je bilo karakteristino za obe struje crnogorskog drutva, od kojih je graanska tek kasnije u zemlji i emigraciji, pod uticajem komunistikih aberacija, poela da pravi razliku izmeu Rusije i SSSR-a, pravoslavlja i komunizma, demokratije i boljevizma. Italijani su lomili ustaniku silu koristei metode nemilosrdnih represalija, perfidne politike podvajanja i odvoenja Crnogoraca u logore. Zbila se nova internacija Crne Gore. No, neprijatelj, koji je spajao vojne sa diplomatskim metodama, nije mogao da ne misli i na budue planove i balkansku konfiguraciju odnosa, naginjui naslanjanju na Srbe i Crnogorce pre nego na Albance i Hrvate. Srbija, kao brana NDH, trebalo je da osigura italijanski prodor na Balkan i Podunavlje. Sve je rezimirano jednim zakljukom: da padom Rusije" Srbe treba dovesti u sferu Rima. 32 ' Kao da su odjekivale ideje iz vremena providura i austrijskih namesnika. Ustanicima jula 1941. nije nedostajalo slobodarstvo, masovan i aktivan otpor, sa politikim oznakama, kao i ustanicima u drugim evropskim zemljama, ali, podvucimo, daleko kasnije. Masovnost ustanka u Crnoj Gori ipak nema pandana, ak i u zavrnoj fazi rata, jer se radi o ustajanju celog naroda. U Crnoj Gori postojala je psiholoka
31) 32)

B. Petranovi, N. uti, n.d., 427. Zbornik N O R , tom X I I I , knj. 1, 260.

191

prinuda da se iz borbe ne izostane. Komponenta Rusije" i saznanje da je ona u ratu, uticala je na svest Crnogoraca. Kako bi se Rusija mogla ostaviti da vodi bitku bez Crnogoraca? Masovnu oznaku nalazimo i u Varavi i u Slovakoj, u Parizu i Pragu, ali u pitanju su ustaniki talasi u poststaljingradskoj fazi, kao prelomnoj hronolokoj odrednici drugog svetskog rata. Ustajanje celog naroda, koji odbacuje povlaeni reim koji mu nudi osvaja, pojava je bez primera. Srpski narod u NDH dizao je ustanak radi spasavanja ivota, u nunoj odbrani; Srbi u matici jo jednom su morali osetiti srbofobiju nemakog vrha, a Poljaci ustajati da se spasu od unitenja i germanizacije, pri emu je za londonsku struju karakteristina i politika odbrane status quo pred nadiranjem Crvene armije. Obe osnovne struje drutva Crne Gore potvrdie te istorijske julske zore svoje antifaistiko opredeljenje. Rascep zapoet u ustanku dovrie se na pitanju daljeg nastavljanja antiokupatorske borbe, ofanzivne strategije i socijalnih promena, ili iekivanja klonua velikih okupatorskih sila u ime egzistencijalnog opstanka srpskog naroda, koji e se na ovom podruju zavriti u kolaboraciji ili borbenom antikomunizmu", kako se ta pojava naziva u delu literature u inostranstvu. Nasuprot postupnom i organizovanom pripremanju ustanka u Srbiji, gde su ideoloko-politiki razliite snage antiokupatorske borbe imale dva sasvim razliita pristupa, a na drugoj strani ustanku u Crnoj Gori kao jedinstvenom jugoslovenskom i evropskom fenomenu u Hrvatskoj i Bosni - u okviru NDH - srpski narod naao se egzistencijalno ugroen od klerofaistikog reima koji je koristei slom jugoslovenske drave, okupaciju i Hitlerovu podrku iao na stvaranje nacionalno iste katolike drave na Balkanu. Odupreti se ili nestati, tree alternative nije bilo. Taj otpor, ustanci i njihov tok nisu bili linearni i ravnomerni u raznim regijama NDH u kojima su iveli Srbi. Suoeni sa ostrvljenou ustaa, srpski prvaci iz starih graanskih stranaka Samostalne demokratske stranke i dravno-reimskih jugoslovenskih stranaka, Jugoslovenske radikalne zajednice i Jugoslovenske nacionalne stranke, traili su saradnju s Italijanima kao jedinim moguim zatitnicima, koji su i sami bili zainteresovani za takvu saradnju, kao uporite za ucenjivanje Hrvata - ustaa. Iz takvog italijanskog diplomatsko-politikog manevrisanja izvodio se srbofilski stav Italijana. Oni su jednostavno koristili staru devizu mnogih osvajaa: Zavadi, pa vladaj". Srpski domaini prebegavali su i u Srbiju. Srpski politiari, kao faktiki reprezententi srpskog naroda u Lici, Dalmatinskoj Zagori, naroito, ali i na Baniji i Kordunu, pokuavali su pomou italijanskog okupatora da smanje uticaj ustake NDH i teritoriju juno od Kupe i Save stave pod vlast Italije. Bivi senator Niko Novakovi Longo jo maja 1941. traio je prikljuenje ovih krajeva Italiji u ime 100 hiljada Srba Dalmacije i Like", na emu su radili i drugi srpski politiari i ugledni graani u izbeglitvu: pop Sergije Urukalo, dr Desnica, Stevo

192

Raenovi i drugi. Meu izbeglicama iz Kninske krajine izdvajao se uticaj popa Momila ujia i Steve Raenovia. 33 Izbijanjem ustanka, ovaj deo srpskog graanstva izjasnie se za mir sa Italijanima, koji pokazuju prijateljstvo prema srpskom narodu, a za rat sa ustaama. Ustaniko rukovodstvo trailo je da se Italijanima prui otpor, suprotno Srbima - etnicima u gerilskim odredima koji su smatrali da postoji samo jedan neprijatelj - ustae. Ustaniki front razaran je propagandom da su Italijani prijatelji a ustae krvnici, da se Italijani kao srpski zatitnici proputaju, jer oni svojim prisustvom obezbeuju povratak srpskih izbeglica na svoja ognjita i spreavaju ustako samovlae. Italijanski interes naroito se iskazivao u zaleu dalmatinske obale i na tromei Dalmacije, Like i Bosanske krajine. 34 ' Masovni ustanak u Lici 27. jula 1941. godine izbio je pod uticajem iz Drvara, irei se u tri pravca: prema Dalmaciji, podruju Graac Gospi i Donji Lapac - Udbina - Korenica. Od 28. do 30. jula 1941. ustanak je zahvatio itavu Kninsku krajinu i delove Bukovice, kao i Vrliku iz Cetinske krajine. Poetkom avgusta izbio je ustanak u kotarima Udbina i Korenica, a polovinom meseca u Brinju i Otocu. Na podruju Gospia ustanici su se rvali sa snanim ustako-domobranskim posadama. Malobrojni komunisti nosili su se sa narodnom stihijom usmerenom protiv ustaa, koja ih je sve vie prevazilazila, pokuavajui na drugoj strani da paraliu italijanski uticaj pridobijanja srpskih ustanika na svoju stranu. Komunisti su septembra 1941. odluili da dignu novi ustanak protiv Italijana i domaih slugu". Osnovno pitanje razgranienja je bilo: borba protiv Italijana ili njihovo mirno prihvatanje kao zatitnika" progonjenih Srba od ustaa. Na jednoj strani uvrivale su se partizanske jedinice, a na drugoj pojavljivali prvi etniki odredi u Medaku, izmeu kojih su marta 1942. zapoele nemilosrdne borbe koje se nisu prekidale do kraja rata. Dok su tekle borbe izmeu ovih sada nepomirljivih protivnika, ustae su neprobojnim zidom ograivale hrvatska sela od uticaja partizana i odmazde etnika. Polovinom 1942. etnici su ovladali u krajevima severne Dalmacije, za razliku od Banije, Korduna i Like gde su nadvlaivale partizanske snage. Partizanske snage u ustaama su videle protivnika u slubi okupatorske politike, s kojima su voene nemilosrdne borbe, ali nisu dozvoljavale da se ova borba shvati kao borba protiv hrvatskog naroda u celini. ta vie, nastojale su da iskoriste kolebanja meu domobranima za razrivanje NDH i prelazak mobilisanih na partizansku stranu, za razliku od ustaa koji nikada nisu pozivani na predaju, smatrani su ideolokim protivnikom, partijskom vojskom, faistima i likvidirani bez milosti. etnici su za glavnu metu imali ustae, ali ne i okupatore, koji su ih podravali, italijanski prvenstveno, ne pravei razliku izmeu ove zlikovake grupacije i hrvatskog naroda, iako se ovaj nije oglaavao
3j) 34)

. Stanisavljevi, Nastanak i razvitak etnikog pokreta u Hrvatskoj (1941-1942), Istorija XX veka, Zbornik radova, I V , Beograd, 1962, 18-19, 32. Isto.

icn

protiv ustakog terora nad susedima, pritisnut totalitarnim nadzorom i strogim kaznama. Mrnja protiv partizana, komunista, do kraja je zaslepila etnike, pa su oni postajali glavni neprijatelj kojega je trebalo trebiti kao gubu iz torine". 35 ' Ustanak na Kordunu, izazvan ustakim krvolotvima, brzo je zaustavljen snanim represalijama protiv ustanika. Jenjavanje ustanka zaustavio je Okruni komitet KP Hrvatske za Karlovac, pomognut od rukovodeih komunista iz CK KP Hrvatske. Partizanski odredi stavljeni su pod strogu kontrolu komunista, a srpske nacionalistike snage, koje je predvodio poslanik Samostalne demokratske stranke Mia Napijalo, krajem 1941. su poraene. Poetkom 1941. i 1942. dolo je do pojedinanih streljanja nacionalista, koji su se suprotstavljali kursu narodnooslobodilake borbe. Kordun je narednih meseci doiveo vie ustakih ofanziva. Srbi Banije, izbegli pred ustakim terorom na amaricu, njih nekoliko hiljada, avgusta i septembra 1941. preduzimali su akcije protiv ustaa u kotarima Dvor, Kostajnica, Petrinja i Glina. Na aktiviranje borakih snaga u zbegovima uticali su komunisti, ali su one izvoene pod rukovodstvom Vasilija Gaee. Krajem jula i u toku avgusta obrazovane su partizanske grupe (logori) i u Gorskom kotaru, naroito u kotaru Ogulin, Delnice, abar i Vrbovsko. Oktobra 1941. izbio je masovni ustanak u Drenici kod Ogulina. 36 ' Za ove akcije karakteristino je da su nastale iz samoodbrane, posle krvavih pokolja, da su vodile estokoj konfrontaciji progonjenih i rtava, Srba i ustaa. Komunisti su uticali da ustaniku energiju prevedu na kolosek borbe protiv ustaa i okupatora. Komunistika politika je bila antiteza bratoubilakom ratu, nastojei da sprei obostrano klanje posle kojeg vie nije bilo povratka. Ustanike redove od poetka je razbijala italijanska politika ustupaka Srbima, putanjem oficira Jugoslovenske vojske iz italijanskih zarobljenikih logora, kao i drugim koncesijama i obeanjima zatite od raspojasanih i krvolonih ustaa. Srpski graanski voi obrazovali su pod italijanskim pokroviteljstvom centar u Suaku, koji je odravao vezu s Italijanima, gradio politiku, pregovarao, zahtevao zatitu od ustakih progona. Na podruju Plakog i Like Jesenice etnike snage ile su na politiku odmazde nad ustaama, uspostavljanja prijateljstva s Italijanima i otrog razgranienja sa partizanima. One e se vojno organizovati u prolee 1942. u Plaanskoj dolini i na podruju Srpskih Moravica, zadravajui se na tom prostoru sve do svog unitenja u Moravicama i Gomirju, posle italijanske kapitulacije. Ustanak u Bosni i Hercegovini bio je uslovljen ustakim terorom i ustanikom tradicijom borbe za opstanak i slobodu, koja je ivela u svesti srpskog naroda. Komunisti, mada njihova organizacija u Bosni
35) 36

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2, 262-3. > Isto, 263-4.

1Q4

nije bila jaka niti njen uticaj podjednak u svim krajevima, stali su na elo borbe, otvarajui perspektivu ugroenom srpskom stanovnitvu. U Bosni i Hercegovini ocrtavale su se 1941. etiri ustanike oblasti, svaka sa svojim osobenostima: Bosanska krajina, tuzlanska oblast, sarajevska oblast i Hercegovina. Ustanak je zapoeo napadom gerilskih odreda na Drvar, ujutru 27. jula 1941. godine, na osnovu plana koji je izradio tab gerilskih odreda za Bosansko Grahovo i okolinu. Za borcima su se kretali seljaci, naoruani hladnim orujem": vilama, kosama, sekirama. Ustaniki talas se od Drvara i Bosanskog Grahova razlio prema Livnu i Glamou, na kljuki i mrkonjiki srez, na podruje Janje i Pljeve, a 29. jula prekrio je sav Podgrme. Do prvih borbi na Kozari dolo je 30. jula. ak i u onim krajevima gde je ustanak bio najbolje pripremljen - kao u Drvaru, na Kozari, u Bosanskom Petrovcu - dolazilo je do probijanja stihije, jer su revanistike snage zahtevale obraun sa Turcima, podrazumevajui pod ovima Muslimane. Krajem jula i poetkom avgusta dolo je do prvih akcija ustanika u Podlugovima (kod Sarajeva), na Romaniji, Trebeviu, u predelu Bira (u tuzlanskoj oblasti). Ustanak je naglo izbio i brzo se proirio u srpskim naseljima oko Han-Pijeska, Vlasenice, Srebrnice, Bratunca, Drinjae. U tuzlanskoj oblasti izdvajali su se ustaniki rejoni Bira, Majevica sa Semberijom i Ozrenom, a u sarajevskoj oblasti Semizovac, Romanija i Kalino vik. 37 ' Ustanci srpskog naroda u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini otkrivali su autentinu ustaniku tradiciju, odbrambenu snagu naroda osuenog na smrt od ustaa, trajnost kada su ve jednom izbili. Svako posustajanje moglo je znaiti egzistencijalnu ugroenost. Nezavisna Drava Hrvatska na poetku svog postojanja suoena je sa snanim ustancima u Bosanskoj krajini, Lici, na Kordunu i Baniji, na Romaniji, Majevici i Ozrenu, u Hercegovini. Svi ti ustanci skoro istovremeno su izbili i potresli i onako slabe temelje klerofaistike drave. Srpski narod plebiscitarno je svojom borbom odbacio ustaku vlast i njihovu dravnu tvorevinu. Pokazalo se da je hrvatsku dravu nemogue konstituisati protiv volje srpskog naroda, pogotovu posle njegove osude na smrt. Ustanci su, takoe, otkrili da su ustanike snage heterogene. Komunisti su bili za borbu protiv okupatora i ustaa, ali bez svoenja borbe na srpsko-hrvatske obraune. I na ovom podruju sukobie se politika iekivanja dogaaja i ofanzivne antiokupatorske borbe, okretanja oruja protiv okupatora i njegovih saradnika ili samo protiv Hrvata i Muslimana. etnike snage u Bosanskoj krajini (pod vodstvom Lazara Teanovia, Vukaina Maretia i Uroa Drenovia) podrivale su moral ustanika, uticale na osipanje boraca, slabile politiko jedinstvo, skretale borbu na teren nacionalnog obrauna, u emu su im pomagali italijanska vojna sila, oskudica i surova zima 1941/1942. godine. Pribli37)

Z. Antonie, Ustanak u istonoj i centralnoj Bosni 1941, Tuzla, 1983, 133-185.

195

avanjem prolea etnici su zapoeli otvorenu borbu protiv partizanskih snaga.38) Neuspeh ustaa da slome ustanak u Bosni imao je za posledicu intervenciju Italijana, koji su iskoriavali ivu ideju o srpskoj autonomiji, kao i u Lici, Dalmaciji, Kninskoj krajini. Po povratku u drugu okupacionu zonu, avgusta 1941. Italijani su razvijali propagandu u prilog Srba, to je dovelo do raspadanja frontova prema Bosanskom Grahovu, Livnu i Glamou. Italijanski uticaj pojaao se reokupacijom osloboene teritorije, krajem septembra i u prvoj polovini oktobra 1941. godine. Jugoslovenska - internacionalistika politika KPJ sukobila se u ovim nacionalno i verski meovitim krajevima sa etnikom revanistikom politikom protiv Hrvata i Muslimana, kao uzvrat za ustake zloine nad srpskim ivljem. Jo nije bilo prestalo zatiranje Srba od ustaa, a novi frantovi e suprotstaviti partizane i etnike. Graanski rat, zapoet u zapadnoj Srbiji, preneo se na ostale delove Jugoslavije u specifinoj formi borbe antiokupatorskih snaga protiv snaga kolaboracije.

Suparniki pokreti u Srbiji - razliite strategije i suprotne nacionalne politike

Komunisti su bili revolucionarna struja koja je teila onemoguavanju vaspostavljanja predratnog stanja. Za njih je drugi svetski rat, u kojem je od juna 1941. uestvovao i Sovjetski Savez, bio idealna prilika da se izmeni drutveni poredak. Oni su jezgro ustanike armije, snaga patriotske vokacije i antifaistikog opredeljenja van sumnje, ali je revolucionarna dimenzija najuticajnija komponenta koja je u sutini opredeljivala njihovo ponaanje. To da komunisti nisu eleli obnovu Kraljevine Jugoslavije vie je nego razumljivo sa stanovita komunistikog programa, koji se nije menjao, iako se znao prilagoavati u narodnofrontofskoj fazi 1935-1939. godine, jer su sanjali i zalagali se za republiku sovjeta" od Vukovarskog kongresa juna 1920. godine. 39 ' Ne odstupajui od revolucionarnog programa, formulisali su narodnooslobodilaku strategiju. Nisu ustuknuli ni pred represalijama, ak kada su one dobile najmasovnije razmere, to je bilo u skladu sa njihovim uverenjem da su rtve u antiokupatorskoj borbi nune, da se narod nee njima zaplaiti ve, nasuprot, jo vie mobilisati, te da je borba do kraja, bez obzira na rtve, usvojeni kurs svetske antifaistike borbe. Instruktori izvetavaju Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju 24. i 30. oktobra 1941. da je krvavi pokolj u Kragujevcu uspeo da ulije strah
38)

39)

etniki komandanti (Lazar Tesanovi, Vukain Mareti i drugi) poeli su da prave sporazum s ustaama, opravdavajui saradnju napadima partizana. - Tajna i javna saradnja etnika i okupatora (priredio J. Marjanovi), Beograd, 57-60. U programu K P J usvojenom u Vukovaru juna 1920. izneto je da se K P J bori za sovjetsku republiku koja sprovodi vladavinu radnog naroda, ona daje svu vlast zakonodavnu, izvrnu i sudsku - radnom narodu, koji je organizovan u radnikim, vojnikim i seljakim veima". - Istorijski arhiv KP, tom II, Beograd, 1950, 35.

196

kod naroda, ali ne i da izazove udaljavanje od narodnooslobodilakog pokreta. 40 ' Ima istoriara koji naprosto jadikuju to se na sceni pojavio subjekt sa drukijom strategijom od one Mihailovieve. Po njima, da nije bilo komunista prola" bi strategija Mihailovia kao najkorisnija za srpski narod. Takvo razmiljanje upadljivo odaje antiistorijski pristup. Komunisti nisu spoljna interpolacija, vetaki element, koji se sluajno naao na popritu 1941. godine. Postali su najizrazitiji subjekt otpora kao oblika ostvarivanja svoje revolucionarne perspektive. Legitimisali su se kao patriotska snaga 27. marta, zalagali za otpor u aprilskom ratu, bili spremni na nastavljanje rata, svesni da ugovor Moskve i Berlina nije trajnog karaktera. Drukije gledite odgovaralo bi nacionalnim dogmaticima koji smatraju da komunisti ne pripadaju organskom tkivu nacije. injenice, meutim, pokazuju da su borbeni stav 1941. zauzeli jedan nacionalni pokret, sastavljen od Srba, etniki i jedan jugoslovenski, internacionalistiki, ije su vojne snage takoe uglavnom bile srpske. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, sa svojim instruktorima i partijskim rukovodstvima irom Srbije, sprovodio je praktino liniju i direktive Politbiroa CK KPJ, ije se sedite do izlaska na slobodnu teritoriju zapadne Srbije polovinom septembra 1941. nalazilo u Beogradu. Postojanje ratne koalicije u svetskim razmerima, nakon ulaska SSSR-a u rat, uticalo je i na rukovodstvo KPJ da u svojoj liniji vie ne naglaava imperijalistiki karakter rata ve, nasuprot tome, da su se u borbi protiv faizma kao najveeg neprijatelja slobode ujedinili svi demokratski narodi sveta. Pokrajinski komitet poetkom avgusta 1941. podstie irenje oruanog ustanka, zahtevajui istovremeno da se njegova narodna osnova to vie proiruje, posebno da se uloe napori i za zajedniku akciju pridobiju etnici. 41 ' Partija trai da se u borbi angauju svi rodoljubi koji su spremni za borbu protiv okupatora, da se stvaraju odbori Narodnooslobodilakog fronta (NOF-a) i da se partijski komiteti povezuju sa pristalicama ranijih graanskih partija koje se izjanjavaju protiv faizma.42' Na pojedinim podrujima, kao u abakom okrugu, dolo je do saradnje sa etnicima Drae Mihailovia koji su se nalazili na Ceru, ali uz uoljive razlike u taktici. 43 ' Tokom avgusta nastavlja se sa naglaavanjem znaaja sticanja saveznika u tekuoj borbi, sa stanovita uspeha daljih operacija protiv neprijatelja. Iznoene su kritike refleksije na raun pojedinih partijskih rukovodstava koja nisu razumevala liniju KPJ da se podigne narodni ustanak, a na drugoj strani usaglasi svoja strategija sa meunarodnim odnosima u vrhu antifaistike koalicije. Neprekidno su izbijala sektaka nerazumevanja i otpori. Ostvariti ovu liniju nije bilo nimalo lako, jer Partija
^ Zbornik N O R , tom I, knj. 1, dok. 60 i 66. 41 Isto, knj. 20, dok. 4. 4 2 ) Isto, tom I X , knj. 1, dok. 1. 4 3 ) Isto, tom I, knj. 1, dok. 4.

197

je verbalno i praktino bila za saradnju sa svim snagama koje su se izjanjavale za borbu protiv okupatora i kolaboracionista, ali uz faktiko zadravanje svoje vodee uloge, neprikosnovenost politikog i ideolokog integriteta Partije. Partijska rukovodstva drala su sve konce akcije u gradovima pod kontrolom, a u odredima preko komunista koji su u njima imali glavne komandne pozicije, vojne i politike. Iz predratnog perioda zadravale su se rezerve graanskih prvaka prema komunistima, ali i komunista prema graanskim voama. KPJ u Srbiji 1941. nije uspela da na svoju stranu privue nijednog istaknutijeg graanskog prvaka. Obezbeena je saradnja sa levim demokratima Ivana Ribara, ali oni su bili bez uticaja u drutvenom i politikom ivotu Srbije, kao i sa lokalnim prvacima ranijih stranaka u formi dogovora, pristupanja NOF-u, ulaenjem u organe narodne vlasti. Pokrajinsko rukovodstvo Partije insistiralo je na tezi Josipa Broza Tita da partizanski odredi nisu partijska vojska, pa ni KPJ, iako su oni to u sutini bili. Uzaludne su bile poruke rukovodstva da komunisti shvate odnos izmeu KPJ i partizanskog pokreta, kao fluidne strateke varijante u srpskim i jugoslovenskim uslovima, uz puno zadravanje odluivanja i usmeravanja pokreta od strane KPJ. Izdaja Koste Peanca i njegova saradnja sa pristalicama Ljotia trebalo je da se iskoristi, njenim razotkrivanjem (raskrinkavanjem"), za uspenije povezivanje odreda sa narodom. 44 ' Poetkom septembra partijska rukovodstva su usmeravana da se saradnja s etnicima, svuda gde etnici ele i pristanu, uspostavi to pre. Bitno je bilo proiriti ustanak kao narodni. PK KPJ za Srbiju u Proglasu Srpskom narodu", povodom stvaranja vlade Milana Nedia, od 5. septembra, obraao se posebno srpskim oficirima i etnicima. 45 ' Koliko je Partija napadala Nedia, Ljotia i Peanca, toliko je zahtevala stvaranje vojnih saveza sa potenim etnicima" koji ele da se bore protiv okupatora. 46 ' PK KPJ za Srbiju je 16. oktobra 1941. traio da se pree preko injenice to namere etnika nisu jasne i da se oni prihvataju radi stvaranja vrstog fronta protiv okupatora, uoavajui da i irina narodnog ustanka" utie na etnike da se i oni aktiviraju i trae saradnju s narodnoslobodilakim pokretom. 47 ' U Biltenu Glavnog taba NOPOJ od 10. avgusta 1941. partizanski odredi oznaeni su za borbene odrede naroda Jugoslavije, u kojima bi trebalo da se bore svi rodoljubi nezavisno od politikog uverenja. 48 ' Prema tome, oni se nisu tretirali kao odredi nijedne partije ili grupe, pa ni KPJ, iako su u sutini bili pod rukovodstvom komunista koji su se nalazili i u prvim borbenim redovima. Novostvorena faktika koalicija izmeu SSSR-a i Velike Britanije uticala je i na shvatanje o partizanskim odredima kao odredima naroda. Komunistika partija
M) 45) 46) 47) 48)

Isto, tom I, knj. 20, dok. 7. A V I I , N O R , k-1961, Reg. br. I - 1. Zbornik N O R , tom I, knj. 2, dok. 48. Isto, knj. 2, dok. 49. Bilten Glavnog taba Narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije (NOP O J ) , 10. avgust 1941, br. 1.

198

Jugoslavije usaglaavala je svoju liniju u zapoetoj borbi novim odnosima u svetskoj antifaistikoj koaliciji, koja je iskljuivala komunistiku radikalizaciju borbe u smislu otvorenog revolucionarnog osvajanja vlasti. Od osnovne zamisli osvajanja vlasti nije se nijednog trenutka odustalo u vrhu rukovodstva KPJ u toku celog rata, ali je ona sprovoena u stratekoj formi narodnooslobodilake borbe kao najadekvatnija forma u jugoslovenskim uslovima i stvorenoj svetskoj antifaistikoj koaliciji. Komunisti su postali alternativa drugim pokretima koji su se pojavili ili mogli pojaviti, pre svega srpskim graanskim snagama olienim u etnikom pokretu, razbijenom HSS-u, zapravo njegovom Sredinjem delu, pa i Slovenskoj ljudskoj stranci. Oni su bili malobrojni, sa odijumom anacionalne snage, ekspanzivni i borbeni, izvanredno dobro organizovani, sa gvozdenom disciplinom i jugoslovenskom oznakom. Bili su spremni za borbu da pomognu SSSR-u ali i da ostvare svoj revolucionarni cilj. Oktobar im je bio inspiracija i opti istorijski uzor, ali su za razliku od drugih komunistikih partija bolje analizirali novu istorijsku situaciju, koja je bila bitno izmenjena u odnosu na onu iz 1917. godine i vlastitu stvarnost. etnike snage pod vodstvom Drae Mihailovia oseale su da im suparniki narodnoslobodilaki pokret, koji su nazivali komunistikim zbog rukovodee uloge KPJ u njegovoj strukturi, dovodi u pitanje lini, nacionalni, drutveni i meunarodni presti, a na drugoj strani, da izmeu dva pokreta na sceni postoji ogromna politika i ideoloka provalija. Mihailoviev pokret imao je jau tradiciju, uporite u Srbiji, legitimitet nastavljaa rata; nastupao je u ime kralja, stekao meunarodnu podrku. Mihailovi je ulaskom u vladu januara 1942. uzdigao lini autoritet, legalizovao svoju poziciju i dobio meunarodnu taku oslonca, ali je, na drugoj strani, time sutinski sebi oduzeo mogunost samostalnog delovanja. Sa prvobitno prihvaenom strategijom iekivanja, kao i mnogi evropski pokreti otpora (atantizam), Mihailovi je rano postao zavistan od Britanaca, kao i emigrantska vlada, ak i u poslovima radio-veze zahvaljujui britanskoj kontroli. 49 ' Umesto samostalnog voe na elu etnikog pokreta, pretvorio se u vou koji je zavisio od volje stranog inioca. U uporeenju sa narodnooslobodilakim pokretom, u tom pogledu nije bilo razlike formalno gledano, jer je i Tito kao Mihailoviev suparnik zavisio od Moskve, odravao s njom tajne veze, primao instrukcije, direktive i obavetenja. iveo je, za razliku od Mihailovia, mada i ovaj nije bio od toga imun, od iluzija da e se rat zavriti munjevitim slomom Vermahta na granicama SSSR-a i zapoeti svetska revolucija koja e izazvati slom kapitalistikog sveta.
49)

Mihailovi je preko M. Sekulia dostavio D. Simoviu ifru za vezu s Vladom, ali su je Britanci kao primitivnu" odbacili. Oni nisu dozvoljavali slanje poruka bez njihovog znanja. - Referat . Kneevia - SI. Jovanoviu, 26. januar 1942 - A V I I , k-162, Reg. br. 34, 1/1.

199

Sovjetski istoriari zastupaju tezu da su se u glavama jugoslovenskih komunista vrtele" ideje estog i Sedmog kongresa Kominterne, oliavajui dve sasvim suprotne strategije: jedne o svetskoj revoluciji i slomu kapitalistikog sveta i druge, o imperativu koncentracije svih demokratskih snaga u borbi protiv faizma kao najljueg neprijatelja oveanstva. Ovih ideolokih nanosa je svakako bilo, jer se radilo o svesti kao realnoj istorijskoj injenici, koja ne moe nestati preko noi, kada su ve i ranijih godina postojali kod starijih komunista. Meutim, neistorino je neuviati samostalne korekture komunistikog subjekta na osnovu loih iskustava steenih revolucionarnim prezagrevanjem odnosa, a na drugoj strani ne videti doprinos moskovske centrale da se linija pokreta spolja i formalno usaglasi sa stanjem odnosa u antifaistikoj koaliciji i vitalnim interesima SSSR-a. Ideoloka komponenta pokreta nije mogla da se ne prilagoava novoj konstrukciji odnosa, nastalih posle juna 1941, te stvaranju ratne koalicije SSSR-a i Velike Britanije. U pitanju su nagli obrti u meunarodnom pregrupisavanju, sa stanovita procene velikih sila o svojim sadanjim i buduim interesima, kao to pokazuje i konsternirajua situacija u komunistikom i demokratskom svetu nastala sporazumom Moskve i Berlina avgusta 1939. godine. Drugi faktor koji je bitno uticao na osamostaljivanje KPJ proizilazio je iz injenice da se narodnooslobodilaka borba odvijala u stratekom zaokruenju, bez kontakta i pomoi Crvene armije. Do susreta NOVJ i Crvene armije dolo je tek septembra 1944. na obalama Dunava. U pravu su sociolozi koji istiu da je to sada velikim delom bio susret mladih komunista koji su u ratu nauili da diviniziraju SSSR, kao lana svetske koalicije, ali koji nisu ba nita znali o predratnoj istoriji SSSR-a, Staljinovom termidoru, likvidaciji kadrova, izrasloj diktaturi koja je po mnogim svojim totalitarnim oznakama naliila na faizam. Naravno, stari komunistiki kadrovi koji su iveli i radili u SSSR-u (Tito, Kardelj i drugi) nisu zaboravili proces uzdizanja Staljina i cenu koju je sovjetski narod i oni sami morali da plate. Pred novima je pak 1944. godine bila svemona ruska vojska, moni sovjetski frontovi koji su gazili svoje faistike protivnike, vojska bratskog naroda, sinovi i keri slovenske Rusije s kojom se u svesti uesnika narodnooslobodilakog rata izjednaavao SSSR. KPJ je u ideolokoj i organizacionoj orbiti Kominterne do 1943. godine, SKP(b) i Staljinovog reima, ali je ona samostalnom snagom u pozadini Hitlerove tvrave izgradila svoju vojsku, svoj stareinski sastav, novu vlast. U godinama 1941-1943. nije se moglo ponoviti pansko iskustvo da se na borbenom poligonu Srbije ili bilo kog dela Jugoslavije pojave sovjetski strunjaci, kontrola NKVD-a, partijski instruktori koji bi u malome, jo meunarodno neafirmisanome pokretu i te kako ubili tek probueno oseanje samosvesti. Ima istoriara koji su veoma rano zapazili ambivalentnost etnikog pokreta Drae Mihailovia. 50 ' etnikom voi i njegovom pokretu nije
50)

O tome je u nas prvi pisao J. Marjanovi u studiji Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, Zagreb-Beograd 1979.

200

polo za rukom da spoji i slije u jedinstvenu, pa makar i protivurenu celinu svoju politiku, savlaujui njene protivurenosti u uslovima jednog antifaistikog rata, te sa stanovita interesa srpskog naroda i Jugoslavije u duem trajanju. Sukobljene strane Mihailovieve strategije neprestano su se sudarale da bi na kraju probile one koje su pokret i njegovog vou vukle na dno dogaaja i ka istorijskoj egzekuciji pobednika. Mihailovi nije uspevao da izmiri patriotizam naroda i saradnju jednog dela svojih odreda sa okupatorom; brigu o spasavanju srpskog naroda od demografskog kolapsa i masovne kolektivne odmazde protiv tog istog naroda; stajanje u antifaistikom frontu i kontakte dela svojih stareina sa snagama okupacije i faizma; strogu vojnu disciplinu profesionalnih vojnika sa totalnim odsustvom potovanja te discipline od strane najveeg dela regionalnih i lokalnih stareina, odreenu najraznovrsnijim motivima; istupanje za Jugoslaviju i razvijanje koncepta velike Srbije, sa neuvaavanjem autonomnih raspoloenja u delu srpskog naroda; vojnu i politiku stranu organizacije; znaaj meunarodnog faktora i njegovo ignorisanje u ime nedostine samostalnosti; radikalne i pomirljivije demokratske struje u pokretu; istrajavanje na def anzi vnosti umesto na ofanzivnom nastupu; nerazumevanje da istupanje u odgovarajuem kritinom trenutku iskrcavanja pretpostavlja prethodnu vojnu spremnost za zavrni in ratne drame; nerazumevanje da je drugi svetski rat i okvir u kome treba kritiki prii prethodnom istorijskom iskustvu sa novim socijalno-ekonomskim i politikim idejama, nasuprot upornom istrajavanju na starim idejama i status quo. Proglaavanje klasnog blic kriga za KPJ 1941. bilo je jednako porazu zbog socijalne stratifikacije jugoslovenskog tla, vienacionalne strukture Jugoslavije, nacionalnih podela, nacionalistikih iskljuivosti i poetnih pogroma, antijugoslovenskih raspoloenja u delu naroda, a na drugoj strani svetske konstelacije faistikih i antifaistikih snaga na koje je od juna 1941. godine bio sveden svetski sukob u toku. Stoga su komunisti strategiju nacionalnog osloboenja stavili u funkciju socijalne revolucije, sa predratnim saznanjem da revolucionarna smena vlasti moe uspeti samo ukoliko prizna pravo naroda na samoopredeljenje. Do takve komunistike strategije narodnooslobodilake borbe nije se dolo odjednom i bez skretanja. Da bi se ta strategija usvojila trebalo je prevazilaziti dogmatske ostatke u svesti komunista i razornu politiku okupatora u razdeljenoj zemlji i snaga koje su ga podravale, nacionalne podele i verska podvajanja, barijere isparcelisane Jugoslavije. Nacionalistika iskljuivost ustaa, koje su silom nastojale da ree srpsko pitanje u NDH, sinhronizovala se sa antijugoslovenskom, antisrpskom pre svega, politikom separatistikih nacionalnih manjina i denacionalizacijom maarske i bugarske politike. Jugoslovenska politika komunista bila je 1941. sasvim usamljena. U Hrvatskoj, Makedoniji, na Kosovu i Metohiji preovlaivale su iluzije o nacionalnom osloboenju sa vojnim porazom Kraljevine Jugoslavije i ustanovljenjem okupacionog sistema. Na tlu vojno poraene i izdeljene Kraljevine Jugoslavije trijumfovale

201

su koncepcije nacionalno istih drava NDH i Velike Albanije", koje je trebalo ostvariti na raun srpskog naroda i prisvajanja njegove teritorije ili anektiranjem jugoistone Srbije Bugarskoj i dela Vojvodine Maarskoj. Nemaka narodonosna grupa je u celini stala na nemaku stranu. Ekonomski snana, nacionalno autarhina u Kraljevini Jugoslaviji, ukljuila se celinom i bez izuzetaka na stranu pobednikog Treeg rajha kao svoje matice. Druga snana etnika grupa, maarska, prihvatila je takoe Maarsku kao svoju domovinu. Proglasi PK KPJ za Vojvodinu odisali su 1941. antiovinizmom i internacionalistikim odnosom, obraajui se 1941. uzaludno Nemcima, maarskoj manjini i drugim pripadnicima manjina u Vojvodini. 51 ' Stavljajui do znanja da je borba koju komunisti pokreu optejugoslovenska i antifaistika, komunisti su jasno iskazali da im je obnova Jugoslavije ravnopravnih naroda okosnica revolucionarne strategije, iako su jedno vreme u Makedoniji, NDH, na Kosovu i Metohiji suavali borbenu osnovu zbog mrnje prema Jugoslaviji i svemu onom to je na nju podsealo. Jasno i masovno nacionalistiko opredeljenje 1941. paralisalo je napore komunista da utiu na podele unutar ovih etnikih homogenih struktura gotovo u periodu celog rata. Komunisti su, na drugoj strani, morali da spreavaju bratoubilaki rat u nacionalno meovitim krajevima Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Na jednoj strani trebalo je spreiti unitavanje srpskog ivlja, a na drugoj, svojom oslobodilakom akcijom onemoguiti srpske ustanike mase da ne skrenu na politiku odmazde protiv Hrvata i Muslimana u celini, dovodei u pitanje opstanak svih, meusobnim istrebljenjem. Koalicioni simboli komunista, njihove taktike varke i mistifikacije svih naroda, suparnika, velikih zapadnih saveznika nisu u stanju da raspletu sutinu pojava dubinskog znaenja u spletu unutranjih i meunarodnih uslovljenosti. Povrinskim registracijama znakova ne moemo razjasniti stvarno bie pokreta koji predvode komunisti i njegovu politiku. Sve te, nesumnjivo brojne taktike varijante, objektivno su determinisane sukobom snaga faizma i antifaizma, koji odreuje ponaanje, skrivanjem sutinskih revolucionarnih ciljeva kao stratekih. Ako je Jugoslavija jedna od osnovnih orijentacija KPJ na poetku borbe, onda je neostvariva politika odmazde na nacionalnoj osnovi, jer onda nema pokreta ni Jugoslavije. Komunistika politika je i internacionalistika i naelno joj je strana politika nacionalnog konfrontiranja. KPJ ima izgraen koncept nacionalne politike, koji poiva na negaciji srpskog hegemonizma u njenom vienju, koje nije istorijski adekvatno i nauno prihvatljivo. Koncept velike Srbije" pogotovu nije bio prihvatljiv za KPJ, o emu svedoe svi partijski izvori o unutranjem ureenju pre rata. Stoga od ranije utvrena nacionalna politika nije mogla biti i naputena poetkom rata i pokretanjem
51)

Graa za istoriju Vojvodine, Pokrajinski komitet K P J za Vojvodinu 1941-1945 (priredila Ljubica Vasili), Novi Sad - Sremski Karlovci), 1971, (u daljem tekstu: Lj. Vasili), 3 - 7 , 14-21, itd.

202

narodnooslobodilake akcije. Nepoverenje prema srpskim snagama antifaistikog nadahnua prisutno je od prvog dana, jednako kao to je i komunistika akcija bila za ove snage jednaka uzurpaciji, avanturistikoj politici, ignorisanju srpske egzistencijalne tragedije. Za istoriare je tzv. politiki paritet kao politika kategorija neprihvatljiv, jer duguju da ralane okolnosti koje su uslovile razlike u procesima opredeljivanja za narodnooslobodilaku borbu. Zar se moe previati nezadovoljstvo nesrpskih naroda Kraljevinom Jugoslavijom, jaanje nacionalistikoklerikalistikog uticaja, iluzije u nacionalno osloboenje 1941, opredeljenje manjina za matice; masovna i jedinstvena, izrazita antijugoslovenska orijentacija kvislinga svih redom i bez razlike? KPJ nije mogla ignorisati neravnomernost revolucije, a na drugoj strani odstupiti od svog internacionalistikog kursa i ranije utvrenog koncepta nacionalne politike i obnove Jugoslavije. Od toga koliko e svi narodi Jugoslavije uzeti uee u narodnooslcbodilakoj borbi zavisio je i uspeh njenog nacionaloslobodilakog i revolucionarnog projekta. Uloga Srba u borbi protiv faizma otkriva upravo istorijski neparitet u odnosu na druge narode Jugoslavije, ako se ima u vidu 27. mart, ustanak u Srbiji ujesen 1941. godine, srpska veina NOVJ, koja se ne moe ni tada niti kasnije prikrivati politikim paritetom, iako ne zaboravljamo hrvatske komuniste i druge antifaiste, narod u Dalmaciji, slovenaku Osvobodilnu frontu kao dravu u dravi". U srpskoj istoriji pretezala je demokratska komponenta, koja se ogleda u brojnim seljakim ustancima 19. veka za samoupravu, protiv birokratije, stajae vojske i drugih kancelarijskih" institucija, sukobljavajui se sa drugim, suprotnim autokratskim tradicijama i nadvlaujui ih. Stoga se i 1941. ne moe operisati srpskim narodom kao kompaktnom celinom, bez obzira na Damoklov ma koji visi nad njegovim opstankom. Izbor srpskih rodoljuba i antifaista 1941. da stupe u borbu protiv okupatora ne zamrauje i postojanje snaga kolaboracionistikog smera, kao jedne od struja akcije i ponaanja. Milan Nedi je pod maskom egzistencijalnih razloga, kao i maral Filip Peten u Francuskoj u ime nacionalne obnove, kolike god bile razlike u poloaju ova dva naroda, pre video podelu na snage faizma i antifaizma kao glavne vododelnice svetskog sukoba. Komunistika politika nije mogla na nacionalistiki nain iskoriavati tragediju srpskog naroda 1941. godine, jer je u sutini bila antinacionalistika, jugoslovenska, internacionalistika i sa strategijom koja je u biti paralisala planove neprijatelja o meusobnom unitavanju naroda. Ona je ve u vreme kada je uobliavana bila bitno razliita od koncepcije velike Srbije u projektu srpskih graanskih snaga. U izvorima KPJ od aprila 1941. najvei deo dokumentacije, ako izuzmemo organizaciono-politiko-kadrovske probleme, odnosi se na prevladavanje bratoubilakog rata u Jugoslaviji. Meutim, ovi izvori zahtevaju korektiv, uoavanjem nekih premisa na kojima se zasnivaju analize i ocene, koje su odreene optom linijom KPJ kao internacio-

203

nalistikom, klasnim pristupom, ideologizacijom problema, uproenim i jednostranim shvatanjem nedavne prolosti, svojim uim ciljevima koji su neostvarljivi u uslovima prevladavanja bratoubilakog rata, te izvoenjem poduhvata obnove Jugoslavije kao zajednice ravnopravnih naroda. Mada je od 1935. odustala od razbijanja Jugoslavije u skladu sa instrukcijama Kominterne celu jednu deceniju, KPJ je zadravala shvatanje da je u pitanju versajska dravna tvorevina. Otuda se u dokumentaciji ovog karaktera nailazi na dosta stereotipa te vrste, ukljuujui i shvatanje o velikosrpskoj hegemoniji. Na savetovanju KPJ maja 1941. govori se o zloinakoj nacionalnoj politici", napada velikosrpska vladajua klika" koja pod firmom jugoslovenstva eli da zadri svoju pljakaku hegemoniju". Socijalno i nacionalno izrabljivanje uzima se kao uzrok slabosti i propasti versajske Jugoslavije". Ali srpski narod predobro zna da je glavni krivac sadanje njegove tragedije, kao i tragedije svih naroda Jugoslavije, ba srpska reakcionarna vladajua buroazija i nju e u prvom redu pozvati narod na odgovornost kada za to kucne as". Ona je glavni krivac svega zla koje je zadesilo kako srpski tako i ostale narode Jugoslavije". Zulume bivih velikosrpskih bira sada ispata neduno srpsko stanovnitvo". Govori se o izrabljivanju i ugnjetavanju Slovenaca, to je neodrivo, jer je upravo slovenaki narod doiveo priznanje svoje nacionalne samosvesti, jezika i kulture u Kraljevini Jugoslaviji. ' Komunisti su povezivali u jedinstveni revolucionarni koncept saznanje da okupatori raspiruju mrnju da bi lake ugnjetavali porobljene narode, s jasnom predstavom da nacionalizam propoveda i reakcionarna buroaska klika" kako bi skrenula mrnju naroda zbog dananjeg zla sa sebe na pojedine narode". Politbiro CK KPJ je krajem aprila 1941. u Zagrebu ustao u odbranu zemlje i protiv bratoubilatva. Razne malobrojne razularene frankovake horde u Hrvatskoj, Bosni itd. divljaki teroriziraju radni narod i narode drugih vjera". Protiv srpskog i slovenakog naroda razuzdala se jedna nezapamena ovinistika i bratoubistvena kampanja sa strane marionetske vlade u Zagrebu koja nema masovne potpore u narodu..." No ta gospoda ne samo da su dovela u zemlju tlaitelje nego sada nastoje svim silama da hrvatski narod uine poslunim robom novih gospodara, hoe da u srce hrvatskog naroda usade mrnju prema brai Srbima i Slovencima, naroito onim koji ive stoljeima u Hrvatskoj". Govori se o krvavim Pavelievim banditima i njihovim gospodarima - njemakom i italijanskom okupatoru"; izdajniku Paveliu", krvniku Paveliu" itd. Tito je javio Kl, krajem maja 1941, da je samo u Zagrebu uhapeno preko 5.000 Srba, komunista i Jevreja. Streljanja su masovna. Po selima je streljano na stotine Srba, seljaka i radnika bez ikakvog razloga. To je toboe osveta za zloine prijanjih srpskih reima nad Hrvatima. U Hrvatskoj su svega jedna treina stanovnitva - Srbi.
52)

Zbornik N O R , tom II, knj. 2, Beograd, 1954, 7 - 2 3 .

204

Njima su kao i Jevrejima oduzeta sva prava. Hrvatski narod je ogoren zbog toga". Nije iskljueno da doe do sukoba izmeu ustaa i naroda. 53) etnici su smatrani srpskim ustaama". Oni su gurali" srpski narod na istrebljivanje Muslimana, a bandit Paveli" Muslimane protiv Srba. Stav K P J prema etnicima iritirao je sovjetsku vladu sa stanovita neverice u narodnooslobodilaki pokret, a na drugoj strani, zbog ugroavanja meunarodnog jedinstva antifaistike koalicije. Sovjetska vlada iz dravnog pragmatizma nije elela da zbog revolucionarnih snaga pokreta u Jugoslaviji pod njenim uticajem zaotrava odnose sa Velikom Britanijom koja je bila patron druge suparnike strane. No, Staljinu je takav odnos komunista prema etnicima mogao i odgovarati, jer je u njima video eksponente srpskog graanstva koje je opet smatrano stubom versajske Jugoslavije". Tim pre, to su se njegovi predstavnici poistoveivali sa britanskom politikom u zemlji, uprkos svim rezervama druge prirode, a emigrantska (kraljevska) vlada nala utoite na Ostrvu. Komunistiki izvori iz 1941. nedvosmisleno kazuju da su pokolji srpskog stanovnitva uticali na izbijanje ustanaka u nacionalno i verski meovitim krajevima, ali isto tako i da su protivakcije na nacionalnoj osnovi dovodile do razornih posledica na vrstinu ustanikih frontova i sigurnosti pozadine. Tito je 19. avgusta u lanku Zato se narodni partizani bore" optuio ustae kao vinovnike ubijanja srpskog stanovnitva u Hrvatskoj. Doslovno: Najpre (podvukao B . P . ) , su poela nezapamena gonjenja i ubijanja srpskog stanovnitva u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini od strane ustakih hordi na elu s Paveliem, najkrvolonijim i najodvratnijim zloincem kakvog do sada nije rodila ni jedna hrvatska majka". Meutim, nema razlikovanja izmeu raznih kvislinga. 54 ' Pokrajinski komitet K P J za Bosnu i Hercegovinu obraa se radnom narodu Bosne i Hercegovine" polovinom juna 1941, gde, izmeu ostalog, kae da Okupatorske trupe i njihovi agenti frankovci metodama srednjevjekovne reakcije hoe da unite srpski narod u naim krajevima". Ali je istovremeno, robujui stereotipima, optuivao velikosrpsku gospodu" za pljaku Bosne i Hercegovine; to je ugnjetavala narode Jugoslavije, raspirivala ovinistiku mrnju, izazivala bratoubilake pokolje, izdala zemlju tuinu; ta gospoda iz Beograda su vas 20 godina varala". 55 ' Josip Broz Tito je 8. septembra 1941. pisao o zvjerskom istrebljivanju Srba, Hrvata i Slovenaca" koje se nastavlja. Nema narodnooslobodilake borbe ukoliko ona ne bi prevazilazila nacionalne obraune, bratoubilaki rat, zbog ega se KPJ ispreila 1941. protiv bratoubilatva. Ona je razdrobljenoj Jugoslaviji suprotstavila koncepciju jedinstvene
53) 54) 55)

J. B. Tito, Sabrana djeia, tom 7, 20. - Iz poslednje reenice proizilazi tendencija da se preceni otpor naroda ustaama i njihovoj strahovladi. Bilten G N O P O J , 19. avgust 1941, br. 2. Dokumenti centralnih organa K P J , N O R i revolucija 1941-1945, knj. 1 , 1 9 8 5 , 357-361.

205

Jugoslavije ravnopravnih naroda i nacionalnih manjina. Njeno rukovodstvo je svesno da narodnooslobodilake borbe nema na negaciji Jugoslavije i nastavljanju bratoubilatva. Na takvoj politici nastalo je njeno najvee delo u drugom svetskom ratu - obnova Jugoslavije. Njena politika 1941. moe proi samo ako se sprei zapoeti rat svih sa svima" odreen nacionalnim sukobima. Rukovodstvo KPJ poziva na rat protiv bratoubilatva od prvog dana, kao strategije koju inspiriu okupatori i njihovi saradnici iz svih jugoslovenskih nacija. Glavnu udarnu snagu u toj borbi predstavlja srpski narod - narod rtva, iako je rukovodstvo svesno da je u tome slabost narodnooslobodilake borbe, jer su hrvatske i muslimanske mase jo van te borbe. Prema Josipu Brozu Titu, na savetovanju predstavnika tabova i komandanata narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije, propao je pokuaj ustakih Pavelievih bandita i okupatora da raspirivanjem nacionalne mrnje i meusobnog istrebljivanja srpskog, muslimanskog i hrvatskog stanovnitva onemogue oslobodilaku borbu naroda Bosne i Hercegovine ... Srpsko stanovnitvo sve vie uvia da mu nije neprijatelj muslimansko i hrvatsko stanovnitvo, ve ustake Pavelieve bande i da mu je glavni neprijatelj njemaki i italijanski okupator ... Krvave zulume nad srpskim stanovnitvom iskoriavale su razne pljakake bande da pod imenom etnika pljakaju i ubijaju neduno hrvatsko i muslimansko stanovnitvo ... U tome je velika zasluga partizanskih odreda, pa je to i ubudue najvaniji zadatak komunista i partizana da potpuno likvidiraju zloinake planove okupatora i njihovog krvavog sluge Pavelia, da u borbi za osloboenje stvaraju bratstvo i jedinstvo naroda u Bosni i Hercegovini, na Kordunu i u Lici... Slabost partizanskog pokreta u Hrvatskoj lei u tome to on uglavnom obuhvata srpsko stanovnitvo na Kordunu, u Lici itd., a meutim, vrlo mali broj Hrvata - seljaka... Sve zavisi od samog hrvatskog naroda. Zavisi od toga da li e on tolerirati i trpjeti Pavelievu strahovladu, zavisi od toga da li e stajati pasivno ili e aktivno stupiti, rame uz rame sa srpskim narodom, u borbu protiv Pavelievih bandi i okupatora. Hrvatski narod ima sve mogunosti da opere sramotu sa svog imena, koju mu je nanio ogavni hrvatski izdajnik. Ta se sramota moe oprati samo s orujem u ruci, unitavanjem izroda Pavelia i njegove krvave rulje pljakakih bandita. Ona se moe oprati ustankom hrvatskog naroda i njegovim stupanjem u partizanske odrede, ona se moe oprati borbom protiv okupatora, voenom rame uz rame sa srpskim i ostalim narodima Jugoslavije". 56 ' U politici KPJ odravali su se internacionalistiki, jugoslovenski i nacionalni pristupi i naglasci. Manifestacije ovog internacionalizma ogledaju se naroito u upuivanju proglasa nemakim i italijanskim vojnicima, kao i nemakoj, maarskoj i drugim manjinama u Vojvodini - iako su se Nemci izjasnili 1941. za nemake dravljane, a pripadnici
56)

Bilten Vrhovnog taba N O P O J , 1. oktobar 1941, br. 7 i 8.

206

maarske manjine listom za svoju maticu. Time se s u a v a l a jugoslovenska platforma komunista, ali KPJ od nje nije odustajala, rukovoena jugoslovenskom perspektivom i klasno-doktrinarnim predstavama i iluzijama da e klasna strana nadvladati nacionalizam manjina i odnos prema maticama. Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu obraa se narodima Vojvodine, 14. juna 1941: Vi ne smete dopustiti da vas navedeni zloini odvedu na put ovinizma, da omrznete radne mase Maara, Nemaca, koje se uveliko razoaravaju u svoje oslobodioce" i same osuuju poinjena zverstva. Vi ne moete da zbog nekoliko lumpenproletera i propalica iz redova nemakih i maarskih radnika i seljaka, koji su direktno uestvovali u pomenutom zloinu, osudite i omrznete iroke slojeve radnika i seljaka maarske i nemake narodnosti. Naprotiv, duni ste da se zajedno borite protiv nemakih i maarskih imperijalista, koji e pljakati i obespravljivati i same njihove narode u Vojvodini. Ne povezujte se sa zaslepljenim ovinistima bilo kojeg naroda u borbi protiv drugog naroda". 57 ' U mnogim izvorima KPJ moe se naii na vezivanje nacionalnog unitavanja za klasnu notu (gospoda protiv radnike klase"). Ova nota je naroito izraena do 22. juna 1941. godine, kada dolazi do promena u politici KPJ, s obzirom na faktiki ratni savez SSSR-a i Velike Britanije, to e nai izraz u proglasima KPJ iz jula 1941. godine, kao i u periodima klasnog radikalizma u zimu 194142. godine. Tako se kae: ... hrvatski kapitalisti i bogatai i muslimanski begovi. Oni su neprijatelji ne samo Srba nego i hrvatske i muslimanske sirotinje, kao god to se i srpske gazde i seoski zelenai i neprijatelji i gulikoe srpske sirotinje... Partizani hoe da se sva sirotinja, srpska, muslimanska i hrvatska ujedini da bi se zajedniki oslobodili od svih zajednikih neprijatelja". 58 ' KPJ je, kada je re o tom internacionalistikom prilazu, stajala na strani nacionalno ugnjetenih i izrabljivanih; govori se o krvnicima radnog naroda". Bilo je i internacionalistikog oponaanja, upuivanjem proglasa okupatorskim vojnicima i upozoravanjem da se bore za grupicu njemakih velikih kapitalista, kao to su: Krup, Simens, Gering i drugi, koji iz vae krvi i znoja njemakih radnika zgru sebi milione... Za koga se vi borite? Za familiju Musolini-ano i jednu grupicu kapitalista - parazita koji su talijanskom radnom narodu stvorili tamnicu..." 59 ' Ima izvora u kojima se nemaki rasizam i totalitarni poredak nacional-socijalista i faista optuuju za ratne zloine i unitavanje celih nacija. Zbog politike nacionalnog bespravlja pre rata, pripadnici nekih manjina nisu razlikovale komuniste i etnike, njihovu nacionalnu
57) 58)

39)

K a o pod 17, 3 5 1 - 3 5 7 . Muslimani, ne dajte se zavesti od muslimanske frankovake gospode koja vas izlae strahovitim opasnostima". - Isto, 3 5 7 - 3 6 1 . Isto, 1 3 - 1 8 .

207

politiku, iako je ona bila dijametralno razliita. Ustajali su protiv Srba i obnove Jugoslavije. Ali Sukrija izvetava Oblasni komitet KPJ za Kosmet novembra 1941: 2. Sporazum izmeu Arnauta i etnika da se ne biju meu sobom, ve zajedniki protiv komunista - to je sporazum ne po elji ni jedne ni druge strane, ve Nemaca da bi otricu uputili prema ovoj strani otkuda im preti najvea opasnost. Jer, Arnauti ne misle mnogo na to koji su komunisti u Srbiji a koji etnici i drugo. Za arnaut(ske) mase Srbi su Srbi, neprijatelji Arnauta, bez razlike kako ih krste, komunistima ili etnicima. 60 ' Analiza izvora komunistike provenijencije iz 1941. jasno otkriva tenju da se prevazie bratoubilaki rat. Odbacuje se ustaka propaganda, koja razvija besomunu ovinistiku kampanju protiv srpskog i slovenakog naroda. Usvaja se teza, inae stalno prisutna u komunistikoj politici o odgovornosti velikosrpske buroazije", ali istupa protiv prebacivanja odgovornosti na srpski narod. ovinistika politika frankovaca" posmatra se u funkciji imperijalistikih gospodara", koji tee da zavade srpski, hrvatski i slovenaki narod, kako bi spreili njihovu zajedniku borbu protiv imperijalistikih tlaitelja". Uspeh te borbe vidi se jedino u ujedinjenju hrvatskog i srpskog naroda. Istovremeno, razgraniavaju se ustae od hrvatskog naroda, isticanjem da je i on sa drugim narodima pao u nacionalno i kolonijalno ropstvo. Ovakva politika bila je uslovljena nizom faktora koji se neizostavno moraju identifikovati. Poduhvat komunista u datoj situaciji nije bio mogu, sem pozivom na prevazilaenje bratoubilakog rata, ne samo zbog naglaavanja da bez zajednike borbe i ujedinjenih nacionalnih napora nema perspektive narodnooslobodilake borbe, ve ni obnovljene Jugoslavije. Na takvu politiku bitno je uticalo vie inilaca: jugoslovenski karakter partije i njena organizacija rasprostranjena u svim krajevima Jugoslavije, suprotstavljanje podeli Jugoslavije, dotadanjoj nacionalnoj politici utvrenoj jo pre rata, posebno na Petoj zemaljskoj konferenciji, jugoslovenska platforma borbe i internacionalistika ideologija. Ova politika nije se razlikovala od politike velikih antifaistikih sila koje su se, takoe, izjanjavale za obnovu Jugoslavije kao subjekta, ako izuzmemo prolaznu suspenziju odnosa u sovjetskoj terminologiji, praktino prekid odnosa maja - jula 1941. godine, pod uticajem Berlina sa kojim je Moskva jo odravala ugovorni odnos iz avgusta 1939. godine. Rukovodstvo KPJ svesno je da nema borbe protiv okupatora i ostalih njegovih saradnika na negaciji Jugoslavije i na nastavljanju bratoubilatva. U izvorima, koje smo namerno opirno izloili, na ravni buroazija" povremeno izbija jedan vid egalizacije ili daleko ee prvenstva i odgovornosti srpskog graanstva za slom drave, za saradnju s
ovinistika mrnja albanske kolaboracije prema Srbima i srpskom narodu ostala je konstanta u toku celog rata, jer su Albanci ostali na stanovitu pripajanja Kosmeta Albaniji; nacionalistika komponenta nadjaavala je socijalnu i nacionalnu politiku K P J na kojoj komunisti nisu uspevali da prodru medu Arnaute".

90S

okupatorima i nove zavere protiv naroda. Nije re o davanju oprotajnica ni jednom niti drugom subjektu nacionalne graanske politike pre rata ili u ratu, ve zahtevu za dezideologizacijom izvora i stroge analize prilikom ispitivanja korena zloina i posledica koje su nastupile. Istoriografski je neuobiajeno i nedozvoljeno izjednaavanje reakcija politike naunim sudom, ustakog genocida i srpskog revanizma, jer je u elaboraciji neophodno egzaktno utvrivanje uzroka, pojavnih oblika, nastupanja zioina, vremenski sled i posledice, vrednovanje tete ili njeno nagovetavanje, plan i stvarnost, namera i neposredno sprovoenje akcije neljudskog ienja celih grupa, verbalni nagovetaj i primena. Stoga je odbacivanje simetrije etniko-nacionalnih totalitarizama" u istoriografskom prilazu zakon istraivanja. Ovaj prilaz ne moe se brkati sa humanistikim odbacivanjem svih nacional-ovinizama u njihovom supstancijalnom vidu, kao politike unitavanja celih etnokonfesionalnih grupa u ime ovinistikog etnocentrizma Srba, Hrvata, Muslimana ili drugih naroda i narodnosti. Istovremeno, istorijsko istraivanje ne podnosi apriorno politiki nametnute ili propagandno sraunate ekvivalencije izmeu poloaja hrvatskog naroda u Jugoslaviji do 1939. godine i erupcije ustakog krvolotva 1941. godine. Ovakav prilaz su u vreme deavanja odbacivali i nemaki predstavnici u NDH kao neodriv.61-1 Polazei od svoje nacionalne politike, komunisti su spontani pokret nacionalno ugroenih Srba skrenuli na put aktivnog otpora okupatorima, i pored pokuaja - inspirisanih i od strane okupatora - da se otrica usmeri iskljuivo protiv ustaa. Posledice ove politike su bile od odlunog znaaja za pobedu jugoslovenske revolucije, jer se obuhvatanjem seljakih masa srpske nacionalnosti, ivotno ugroenih od ustaa, preseklo i spreilo bratoubilako unitavanje. U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini stvoreno je snano i borbeno jezgro, preteno srpsko, s komunistima na elu, koje je moglo da prui organizovan i trajan otpor okupatorima i ustaama. Bosanska krajina, Kordun, Banija sa amaricom, pojedine oblasti Like postaju trajna arita narodnooslobodilake borbe. Okupatori i srpske graanske snage u najveem delu nacionalno meovitih podruja izgubili su bitku u procesu razgraniavanja ustanikih srpskih masa, a samim tim etnici su bili lieni potencijalnog saveznika. U tim sreditima dobijena je najvanija unutranja bitka narodnooslobodilakog rata, jer je produbljivanje bratoubilakog rata preseeno i borbena aktivnost usmerena protiv okupatora, ime je borba dobij ala nacionalno-oslobodilaki karakter, nezavisno od toga to je prokomunistika struktura pokreta kroz borbu u toku vrila faktiki i revolucionarnu smenu vlasti. Socijalnoj strukturi narodnooslobodilakog pokreta pogodovala je kritika graanskog drutva, obeanje bolje sutranjice, drutveno-emancipatorske ideje koje prikriveni"
61)

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 88.

209

komunisti u pokretu izraavaju i faktiki sprovode u organizacijama oruane sile i organima privremene vlasti. U istoriografiji i politologiji odavno je poznato razlikovanje realgradanske svesti na jednoj strani, a na drugoj revolucionarne svesti koju ne sputavaju nepremostive smetnje i zamraeni horizonti, nezavisno od toga to se oni kasnije mogu krstiti i na drugi nain, kao politiki realizam" i borbeni ekstremizam". Isto tako, od ranije se pojavio pojam antifaistikog deklarisanja graanskih snaga, kome je suprostavljen u sutini istovetni, terminoloki tek neto drugaiji pojam defetistikog antifaizma". Mir je bio primarni nacionalno egzistencijalni zahtev u etnikom vienju, preduslov da se preivi, obezbedi modus vivendi i stekne slava pobednika sa najmanje rtava. Srpski narod koji je ve doiveo jedno teko krvoliptanje mogao se, smatralo se, sauvati od nesrazmernog ratnog naprezanja. Ali, ako se ve na sceni pojavio suparnik sa suprotnom ideologijom, trebalo gaje onemoguiti ili unititi na vreme, tim pre to je iskustvo srpskih krajeva Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srema pokazivalo da je postojao i drugi nain srpskog nacionalnog spasavanja. Komunisti, sve dok se izjednaavaju s narodnooslobodilakim strujanjima, tradicijama slobodarstva, otpora zavojevaima nisu snaga koja nema veze sa osnovnim tokovima savremene srpske istorije. O sukobu takve prirode mogli bismo da govorimo tek u posleratnoj strukturi jugoslovenskog i srpskog drutva koja skree doktrinarnim putevima vulgarizovanih koncepcija staljinske i Kardeljeve samoupravne doktrine. Nisu se ni sluajno pojavili na sceni 1941, ukoliko se ima u vidu njihovo antifaistiko opredeljenje, bar od sloma Francuske. Seme borbenog angamana pada na plodno tie Srbije i Crne Gore, gde se narod ne miri sa okupacijom, nezavisno od rtava, i sa propau drave preko noi. Srpsko tie je i izabrano za poetak borbe na osnovu istorijskih i stvarnih postaprilskih saznanja, ako se apstrahujemo prethodno od iluzija da e - s obzirom na blizinu Dunava - Srbija biti posednuta od trupa Crvene armije. Polazei od doslednog antiokupatorskog stava, komunisti ne odustaju od borbe nezavisno od represivnih mera okupatora koji eli da napravi stratita i zgarita od Srbije. Time oni ne ele da zaviju Srbiju u crno u skladu sa zaverom, ve na njenom tlu - s izvenou traginih posledica - nastavljaju borbu dok druga strana trai smirivanje u ime egzistencijalnih razloga. Iskustvo je pokazalo cenu komunistike ofanzivne strategije, koja e ih dovesti na vlast 1945. godine, te bacanje etnika u defanzivni odnos od kojega do stvarne saradnje s okupatorima nije bio ni jedan korak. Time je istovremeno iskazana nesposobnost etnikog vodstva da pronikne u smisao faktikog antifaistikog opredeljenja, kompromitacije svoje linije, gubitka ugleda, nesposobnosti samostalne meunarodne legitimacije, nerazumevanja da se front protiv okupatora ne sme naputati, pa makar se paralelno zadravao i nepoverljiv ili neprijateljski odnos prema drugoj antifaistikoj snazi. Za etnike su u krajnjoj liniji radili Nemci, uzdiui ih kao neprijatelja, nezavisno od kojeg su stepena imali

910

nepoverenje u njih kao prosrpski probritanski pokret, dok su im Britanci davali mandat jedine legitimne snage, pod njihovom kontrolom naravno. Protiv sebe radili su maksimalno oni sami, diskreditujui se na pitanju partizanske ofanzivne strategije, nalazei osnovu svoje meunarodne zatite u SSSR-u, koji ih je mogao podravati i favorizovati u odnosu na drugu suparniku silu, Britance. Ovaj bilateralni odnos, preko prethodne internacionalizacije jugoslovenskog pitanja 1941, dovee do politike kompromisa u Jugoslaviji s kojom je etnika politika bila sasvim poraena. etnika politika i strategija pokazale su se kao potpuno inferiorne u odnosu na komunistiku. Proklamovanjem kolektivne nacionalne odmazde nad celim narodima, uskraivala je sebi jugoslovensku oznaku, prisvojenu od komunista. Komunisti se nisu mogli odrei stava o velikosrpskoj hegemoniji izmeu dva rata koja eli da se nastavi preko politike graanskih snaga u zemlji i inostranstvu, srpske orijentacije, kao ni etnici svog u obratnom smislu, da su komunisti anacionalna, antisrpska snaga koja radi za raun stranog centra, u interesu svetske prevlasti komunizma. etnici su u komunistima gledali glavne suparnike, jednako kao to su komunisti u etnicima videli po sebi najopasniju snagu u ratu i posle pobede nad faizmom. Oni su i nominalno bili priznati kao legitimna snaga Kraljevine Jugoslavije, koja uiva status saveznike snage, za razliku od komunista koji su prejudicirali sistem vladavine u iregularnim ratnim uslovima. Za etnike je bilo vano da ostvare svoju dominaciju i u severozapadnim delovima drave da bi kao i 1918. doekali kraj rata kao apsolutni pobednici, s obzirom na faistiku vladavinu u NDH, dok su komunisti ili da razgore narodnooslobodilaku borbu naroda Jugoslavije ukljuujui u nju i hrvatske i muslimanske slojeve. Obraun s njima, zbog genocida nad srpskim ivljem, znaio bi slom narodnooslobodilakog pokreta i smrt jugoslovenskom projektu, uvlaenjem zemlje u vrtlog jo krvavijeg i zapletenijeg graanskog rata. Takav prilaz bio je neprihvatljiv i za ideologiju KPJ i njenu raniju nacionalnu politiku. ta vie, KPJ je - to prelazi na teren taktike - posle gubitka istonih delova Jugoslavije, koji su se nali pod etnikim uticajem, naglaavala zlu sudbinu hrvatskog naroda i Muslimana u sluaju da pobedi etnika politika. Iz istih razloga rukovodstvo KPJ e 1944. traiti da se obustave napadi na HSS u vreme dok se vodi odluujua bitka za Srbiju. Zbog povezanosti etnika sa antifaistikim snagama u inostranstvu, koje su ih prihvatile i stavile pod svoju meunarodnu zatitu, oni su u projekciji komunista bili najvea opasnost ili glavna sutranja opasnost, neuporedivo vea od ostalih i kolaboracionista koji trpe sudbinu Nemaca i Italijana u ratu koji se vodi. CK KPJ javlja CK KP Sloveniji poetkom 1942. da su Nedi - etnici - Draa Mihailovi londonska vlada - (to je) neprekinuti lanac velikosrpske hegemonistike reakcije i za uspostavljanje velikosrpske hegemonistike reakcije i za uspostavljanje velikosrpske hegemonije u najteroristikijem smislu". U

211

Bosni oni su bacili lozinku da su glavni neprijatelj Turci", to jest Muslimani, i Hrvati. Oni su oznaeni za londonsku frakciju", ije snage ulaze u kolaboraciju da bi pomou okupatora mogli da unite partizane. Ustake i etnike bande" koje idu sa okupatorom maja 1942. oznaavane su kao krvavi psi" okupatora. Poraz u Srbiji, prihvatanje Mihailovia od strane Engleza i dominacija etnika u istonim delovima Jugoslavije pojaavali su napade na etnike, vodili identifikaciji ustaa i etnika, podsticali strani centar da demistifikuje Mihailovia i njegove oruane snage kao kolaboracioniste. etnici su tretirani kao srpske ustae". 62 ' U partizansko-etnikom sukobu, novembra 1941, pored pitanja vlasti, stareinstva, jedinstvene (ili zajednike) komande, razliitih strategija prema okupatoru, znaajno mesto imaju suprotne nacionalne politike. etniko izjanjavanje za Jugoslaviju imalo je u vidu njeno prihvatanje u meunarodnoj zajednici u nepromenjenom obliku, kao i komunistiko. etnici su u komunikaciji sa saveznicima zastupali program obnove Jugoslavije. Prema ravnogorskoj propagandi, jugoslovenstvo" je samo kroz srpstvo moglo dobiti realnu sadrinu. Jugoslavija je zamiljana kao drava koju e voditi Srbija i u kojoj e biti ujedinjeni svi Srbi i sve zemlje u kojima su Srbi iveli. Antijugoslovenski stav etnikog pokreta iskazivao se, meutim, u ovinistikom odnosu prema drugim jugoslovenskim narodima i nacionalnim manjinama, a na drugoj strani u isticanju Srba kao vodeeg naroda u Jugoslaviji. Ovakvi stavovi imali su u pozadini teko iskustvo izdaje ustaa i drugih desniarskih snaga u Hrvatskoj u aprilskom ratu, pre svega Seljake i Graanske zatite koja je razoruavala vojnike Jugoslovenske vojske, a na drugoj strani genocidne akte ustaa prema srpskom narodu. U etnikim listovima 1943. prihvata se Jugoslavija, ali posle osvetnikog uzvraanja Hrvatima. Nije moglo biti ravnopravnog razgovora dok se ne otkotrlja 700.000 hrvatskih glava.63' Ustaki zloini davali su antihrvatski podstrek etnicima. Na etnocentrizmu ustake politike stvarana je psiholoka osnova radikalnog ovinizma. Srpska politika u etnikoj interpretaciji poivala je na hegemoniji Srbije, s osloncem na veinu stanovnitva, istorijsku tradiciju, dravotvorni smisao, duhovne odlike, ulogu u stvaranju Jugoslavije i borbu za njen vaskrs. Srbi su iveli u nezavisnoj dravi pre Jugoslavije, a bez Srbije ne bi ni bilo Jugoslavije. to se tie unutranjeg ureenja, jake etnike struje napadale su federativni koncept dravnog ureenja, nalazei da bi organizovanje drave na federativnom principu pogodilo Srbe, pre svega jer bi izgubili narodnu dinastiju poistoveivanu sa srpskim narodom i pravoslavljem. Doputali su, ipak, plemensku federaciju" u krajnjoj liniji, grupisanjem plemena u celinu putem opcije plemenskih pripadnika.
62) 63)

B. Petranovi, Istoriografija i revolucija, Beograd, 1984, 448. Glas Cera", 19. novembar 1943. i 8. januar 1944.

212

etnika koncepcija Velike Srbije bila je neostvarljiva dok se ne ostvari ienje" Hrvata i Muslimana, kao i svih manjina. Izvestan broj etnikih ideologa i stareina ipak je uviao da bi Velika Srbija, mada jaa formacija od Jugoslavije, bila okruena Bugarima, Arnautima", Maarima, Rumunima, Grcima, Hrvatima, sa teritorijalnim pretenzijama i optereena politikim netrpeljivostima. Ona ne bi bila ni iznutra homogena, bar u perifernim oblastima" i u prvo vreme dok ne svari" stotine hiljada nacionalno neopredeljenih u Junoj Srbiji" i Bosni, bila bi bez pravog izlaza na more i odlunog uticaja na Balkanu. Ostala bi to mala drava, vazalna, usmeravana direktivama iz Moskve i Londona, dok se Evropa gradila u znaku velikih ekonomskih i politikih formacija da bi se obezbedila od versajske razdrobljenosti. Jugoslovenske integralistike struje meu etnicima insistirale su na srpstvu, koje treba da odigra istorijsku ulogu u stvaranju unitarne Jugoslavije. Dunost srpstva sastojala se u tome da svojom inicijativom pomogne da se obrazuje nacionalno-politika individualnost na bazi jedinstva, jednakosti, bratstva, sinteze svega to je pozitivno i u srpstvu i u hrvatstvu oko Beograda i unitarne Jugoslavije. Jedinstvena Jugoslavija oko vrste nacionalno-politike okosnice srpstva i Beograda bila bi jezgro vee balkanske formacije, koja bi joj omoguila da ne postane kolonija jedne od zapadnih ili istonih velikih sila. Smatrali su da i istorijski zakon deluje u smeru skupljanja podunavskih Slovena u jednu veliku politiku i nacionalnu celinu. Dalmacija je trebalo da odigra istorijsku ulogu i prirodnu kopu" izmeu Panonije i Balkana, izmeu Srba i Hrvata. 64 ' Postoji shvatanje da su samo komunisti imali izrazito koherentnu ideologiju, to je nesumnjivo tano ako je re o njenoj celovitosti i konzistentnosti jer se, uostalom, radi o ideologiji komunistikog pokreta i marksistikoj doktrini, nesumnjivo staljiniziranoj, ali nita nije pogrenije nego pretpostaviti da je etniki pokret kao vojniki, ratni pokret, dakle privremen, bez svojih ideolokih dogmi, pre svega u sferi nacionalne politike, koja je za nas u ovom sluaju i najznaajnija jer se dve nacionalne politike suparnika sutinski razlikuju. etnika nacionalna ideologija je u sferi velike Srbije ih Jugoslavije sa prevagom srpskog faktora u njoj i te kako iva, postojea, izgraena, u svim programima srpskih nacionalistikih organizacija, grupa, iskustvom prisutna, sveu jasno naznaena. Uostalom, oko Mihailovia na Ravnoj gori nalazili su se ideolozi Srpskog kulturnog kluba, koji su preko Srpskog glasa" razradili osnovne postavke ove politike u vreme razgraivanja jugoslovenskog prostora 1939. godine i nedefinisanog srpskog podruja posle konstituisanja Banovine Hrvatske. Koliko je ova injenica tana najbolje pokazuje to to su neposredno po aprilskom vojnom slomu formulisani prvi nacionalni programi srpskih prvaka i ravnogorskog pokreta. etniki programi nisu do 1944. bili usvojeni na nekom optesrpskom ili jugoslo venskom etnikom skupu. Re je o programskim
w)

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2, 97.

213

dokumentima pojedinaca - ideologa, izraenim na svoju inicijativu, kao to je sluaj sa spisom Stevana Moljevia o homogenoj Srbiji", programu beogradskog nacionalnog komiteta Drae Mihailovia, Mihailovievim instrukcijama. 65 ' O velikoj Srbiji" govori se po prvi put u projektu Stevana Moljevia, napisanom krajem juna 1941. godine, raenom pod direktnim uticajem vojnog sloma, rasula drave, ustakog terora nad srpskim ivljem. Re je o velikoj Srbiji u obnovljenoj Jugoslaviji. Veliku Srbiju inili su Srbi na celokupnom etnikom podruju koje se uzimalo za srpsko. Srpske zemlje morale su dobiti izlaz na more. Pod istonom srpskom oblau podrazumevale su se: Srbija, Juna Srbija (Makedonija), pojaane u Bugarskoj Vidinom i Custendilom, Crna Gora i Hercegovina, Dubrovnik s posebnim statusom, severni deo Albanije, ukoliko ova ne bi dobila autonomiju. U zapadnu srpsku oblast trebalo je da uu, pored Vrbaske banovine, Severna Dalmacija, srpski deo Like, Korduna, Banije i deo Slavonije. Za ovu oblast trebalo je obezbediti Zadar s okolinom i ostrva radi izlaska oblasti na more. Severnoj srpskoj oblasti dala bi se Dunavska banovina sa Vukovarom, idom i Ilokom, optinama vinkovakog sreza i srez i grad Osijek. Ovoj oblasti pripale bi Baranja i Peuj, na raun Maarske, te istoni Banat s Temivarom i Reicama, na raun Rumunije. Sredinja srpska oblast obuhvatila bi Drinsku banovinu. Dalmacija bi dobila autonomni poloaj. Moljevi je smatrao da je najvea greka uinjena 1918. zato to u Kraljevini nisu udarene granice Srbije. Ovako proirena Srbija inila bi jednu od tri federalne jedinice, od kojih su dve bile osakaene Hrvatska i Slovenija. Granice je trebalo postaviti u toku rata. Prilikom razgranienja dolo bi do preseljenja i ienja". Bio je to put omeavanja", zapravo nacionalne integracije Srba u Jugoslaviji u uslovima drugog svetskog rata, kada je za budunost trebalo iskoristiti zloine ustaa nad srpskim ivljem i pogrenu, faistiku stranu NDH u ratu. Kanjavanjem je trebalo obuhvatiti neposredne krivce. Autor projekta je za unutranje ienje predviao da iskoristi srpske izbeglice.
Na neto irem skupu usvojena je Rezolucija od 17 taaka doneta u ahoviima kod Bijelog Polja, od 30. novembra do 2. decembra 1942. u prisustvu Mihailovievih oficira (Z. Ostojia, . Laia, P. uriia) i predstavnika etnike intelektualne omladine. Ovom regionalnom dokumentu neki pisci pripisuju karakter ustavnog akta, iako je imao neformalni i lokalni nivo. Budui da se krajem 1942. sedite Mihailovia nalazilo u tom kraju, logino je pretpostavljati da je s takama Rezolucije bio upoznat i Mihailovi. Sahovika rezolucija poiva na unitaristikom konceptu. Sa stanovita ureenja bitno se razlikuje od Rezolucije Svetosavskog kongresa u selu Ba kod Ljiga, januara 1944. godine, jer se u njoj govori o monarhistikoj trijalistikoj federaciji. Zavisi od trenutka kada su ovi dokumenti donoeni, jer su u nekima preovlaivale vojnike (oficirske) snage kojima je peat davao Mihailovi, koji je inae svoj pokret obeleavao kao vojni, pun averzije prema politiarima, kojih se ipak nije mogao reiti, ili se radi o prevazi intelektualaca ravnogorske orijentacije, koji su poeli da preovlauju tek u zavrnoj fazi rata, 1944. godine. T e k sa te take gledita mogla bi se donekle opravdati kvalifikacija Sahovike rezolucije kao ustavnog akta reprodukovanjem odredbe Oktroisanog ustava o unutranjem ureenju, iako je taj Ustav s pozivom na l. 116 Ustava bio izmenjen 1939. godine stvaranjem Banovine Hrvatske.

214

Primat Srbije u Jugoslaviji bio je vezan za njenu vodeu ulogu na Balkanu, polazei od toga da su se Srbi proverili kao prvi balkanski narod kroz istoriju. Muslimansko pitanje imalo se resiti iseljavanjem u Tursku. etnika nacionalna ideologija nala je svoje tumae u Stevanu Moljeviu, Dragii Vasiu, D. Stranj ako viu, ideolozima Srpskog kulturnog kluba. Moljevi je autor Projekta Velika Srbija" s kraja juna 1941, Deklaracije od 1. decembra 1943, Poruke Hrvatima", Poruka Muslimanima", Pred nama je jedan put". Ova politika je doivljavala evoluciju iz taktikih unutranjih i meunarodnih okolnosti, kontriranja nacionalnoj politici narodnooslobodilakog pokreta, prilagoavanja politici emigrantske vlade. Moljevi je lan Centralnog nacionalnog komiteta (CNK) od avgusta 1941. godine, kasnije jedan od potpredsednika CNK, od juna 1944. do poetka maja 1945. sekretar (predsednik) Izvrnog odbora CNK. Radio je u politiko-propagandnom delu Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadbini sa Dragiom Vasiem i dr Mladenom ujoviem, lanom Republikanske stranke, koji su se stavili Mihailoviu na raspolaganje. Vasi je bio ia 2", neka vrsta zamenika Mihailoviu u sluaju da mu se neto dogodi. Moljevi je u Vrhovnoj komandi i uopte u ravnogorskom pokretu potisnuo Dragiu Vasia, koji se 1945. u Bosni odvojio od Mihailovia i doiveo traginu sudbinu sa crnogorsko-hercegovakim etnicima. Moljevieve ideje, sav program nacionalne ideologije, imao je svoje korene u srpskoj nacionalnoj ideologiji u prolosti, posebno onoj koja se javila uoi aprilskog rata u Srpskom kulturnom klubu. Ideje iznete u programu bile su uz razne varijacije vladajue i meu prvacima Srpskog kulturnog kluba. Inae, projekt je i odgovor u postaprilskoj situaciji na ve usvojenu, iako praktino neprimenjenu koncepciju o Srpskim zemljama, koja je bila u pripremi u procesu federativne reorganizacije monarhistike Jugoslavije 1939, kao rezultat stvaranja Banovine Hrvatske. S obzirom na ulogu ustaa i desniarskih snaga HSS-a u aprilskom ratu i posle u progonu i unitavanju srpskog ivlja, Moljeviev projekt predvia kaznene mere i ienje" hrvatskog prostora. Hrvatska je zamiljena kao krajnje umanjena jedinica, manja od Banovine iz 1939. godine i sa izdvojenom Dalmacijom kojoj bi se dao autonomni status. 66 ' Ova federativna projekcija bila je u znaku apsolutne srpske hegemonije u buduoj Jugoslaviji, tek prikrivene federativnom strukturom drave nejednakih jedinica po broju stanovnitva i teritoriji. Da je koncepcija velike Srbije u Jugoslaviji bila iva i trajna ideja u etnikom pokretu, potvruju i ostali etniki projekti: beogradskog Nacionalnog komiteta Drae Mihailovia, koji takoe poiva na nasilnim metodama u oslobaanju od nesrpskog stanovnitva u buduoj velikoj Srbiji, 67 ' u Mihailovievoj instrukciji etnikim voama
Zbornik N O R , tom X I V , 1, 1 - 1 0 . ' J. Marjanovi, n.d., 188.

215

u Crnoj Gori, 68 ' programu Dinarske divizije", koji se javio na Kosovu u Severnoj Dalmaciji. 69 ' Koncepcija velike Srbije bila je neostvarljiva dok se ne ostvari ienje" Hrvata i Muslimana, kao i svih manjina. Zloini Muslimana nad Srbima u istonoj Bosni korieni su za uzvratne etnike akcije odmazde nad muslimanskim stanovnitvom. Mihailovi je prema Muslimanima morao da taktizira zbog vlade, saveznika i njihovog odnosa prema Turskoj. etniki voa nije skrivao od emigrantske vlade svoju politiku odmazde prema muslimanskom stanovnitvu 1942, ali je na drugoj strani obavetavao da radi na preorijentaciji svoje politike, usled politike saveznika prema Turskoj, a na drugoj strani tenje da privue Muslimane na svoju stranu i onemogui da priu komunistima. Istovremeno, nastojao je da ne izaziva komplikacije svojoj vladi i da paralie mogunosti. uzvratne muslimanske akcije protiv srpskog stanovnitva. Promena odnosa vaila je iskljuivo za Muslimane srpske i jugoslovenske orijentacije. Muslimani su tretirani kao Srbi, ali se smatralo da ih delom treba iseliti u Tursku na osnovu sporazuma jugoslovenske kraljevske i turske vlade. Polazilo se od toga da je zbog dogaaja 1941. stvorena psiholoka animoznost izmeu Srba i Muslimana i da je njihov zajedniki ivot u buduoj dravi nemogu. Pri Mihailovievim tabovima nalazio se tek mali broj muslimanskih politiara i oficira integralne jugoslovenske orijentacije ili opredeljenih kao Srba (Mustafa Mulali, dr Ismet Popovac, Musakadi i drugi). Muslimani su, prema Svetosavskom ravnogorskom kongresu, imali da se nau u okviru srpske jedinice. Jedna neostvarena varijanta iz 1939-1940. dobila je juna 1941. krajnju radikalizaciju budui da je raena pod uticajem ustakih pogroma nad srpskim narodom. Postojea situacija odreivala je i primenu drastinih metoda za sprovoenje srpske prevlasti u buduoj Jugoslaviji, koje su u konkretnom vremenu znaile odmazdu i revan za poinjene i neskrivene zloine u ime koncepcije velike Hrvatske, bez Dalmacije koju su ustae predale svojim pokroviteljima - italijanskim faistima. Narodnooslobodilaki pokret, s komunistikim jezgrom, imao je sasvim drugi nacionalni odgovor u ovoj zapaljivoj situaciji, koja je odnosila srpske rtve preputene samoodbrani i komunistikoj politici obnove Jugoslavije na drugim osnovama. Reakcija na neizazvani zloin pretila je daljim razgorevanjem sukoba da se u bratoubilakom kovitlacu do kraja nau svi jugoslovenski narodi. Iskustvo jedne Jugoslavije pokazivalo je da se ona ne moe graditi bez pune ravnopravnosti
681 691

A V I I , a, k - 1 , Reg. br. 10/1. Po idejama u elaboratu o Dinarskoj diviziji iz marta 1942, ona je zamiljena kao utoite srpskih nacionalnih snaga i da ostvaruje srpsku nacionalnu ideju u Lici, Severnoj Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori i Bosni. Drava je izgubljena na Kosovu u Srbiji, a bie vaspostavljena na dalmatinskom Kosovu. Nacionalna misao svanue na severozapadu. Srbija e obuhvatiti: Srbiju, Vojvodinu, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Dalmaciju do ibenika i Liku. U njoj e iveti iskljuivo pravoslavno stanovnitvo. Pored Dinarske divizije, bilo je predvieno osnivanje i Kosovske i Nevesinjske divizije koje bi inile Prvu armiju voda Karaora. - N O B u Dalmaciji 1941-1945, Zbornik dokumenata, knj. 2, 1124-1140.

216

naroda, tako da je svaka projekcija jednih jakih i drugih osakaenih naroda bila grobnica Jugoslavije. Premalena Jugoslavija sa prevelikim brojem nacija u sukobu postajala je poprite opteg zatiranja. Obraun kao preduslov neutralizacije antiokupatorskih snaga, odgovarao je politici okupatora u ime obezbeenja svog mira. Velika Srbija" ili Homogena Srbija" zamiljene su iz etiri velike oblasti skrojene po geografskom merilu i nazvane: istona, zapadna, severna i sredinja. Hrvatska se razbijala izdvajanjem Dalmacije. Na celokupnom prostoru velike Srbije sve ostale etnike grupe nivelisane su kao Srbi. Koristei injenicu da su Rumunija i Maarska bile u ratu protiv Jugoslavije, Moljeviev program je predviao graninu korekturu posle poraza faizma u predelu Peuja i rumunskog dela Banata sa Temivarom. 70 '

Nemci i ustanak - vlada narodnog spasa Milana Nedia

Nemci su u leto 1941. strahovali od stvaranja jedinstvenog antinemakog fronta komunista i nacionalistikih snaga. Aimoviev Savet komesara svojom neefikasnou nije zadovoljavao, ali Nemci jo nisu bili reili da ga zamene nekom drugom pronemakom garniturom. Izbor saradnika okupatora u Srbiji je bio vie nego suen, jer su osnovne drutveno-politike snage ve bile svrstane na stranu komunista i etnikog pokreta Drae Mihailovia. Feliks Bender je avgusta savetovao jaanje Aimovievog poloaja, okupljanje svih antikomunista oko vlade", poveanje andarmerije, formiranje neke vrste narodnog stalekog predstavnitva; predlagalo se ak obrazovanje direktorijuma uz vladu, od tri pouzdana antikomunista i antimasona. ' U nedostatku vojne snage, oslonjeni na slabe posadne trupe, Nemci su politikim putem pokuavali da spree stvaranje jedinstvenog komunistiko-nacionalistikog pokreta, odvajanjem nacionalista od komunista. Ali ni u ovoj fazi, kao ni kasnije Nemci, nisu bili raspoloeni da podre teritorijalne promene u korist Srbije i njenog kolaboracionistikog reima. Nemcima se urilo da nau unutranje reenje, jer je Srbija toga leta naliila na zemlju bezvlaa otkazivanjem poslunosti, razrivanjem odnedavno uspostavljenog optinskog i sreskog aparata vlasti, potpunim gubitkom i poslednjih tragova ugleda pronemake vlasti u narodu. Komesarijat za unutranje poslove uzalud je obeavao nagrade od 25.000 din. za hvatanje komunista. Na opadanje antinemakog otpora nije uticalo ni pootravanje represivne politike u avgustu 1941, pod iji udar je dolo vie od 1.000 talaca, to ubijenih to poveanih, sa spaljivanjem kua. Javnim veanjima Nemci su zastraivali narod. Streljalo se i vealo u Beogradu (na Terazijama), u Uicu, Prnjavoru u Mavi, Aranelovcu, Kragujevcu, apcu i drugim mestima.
70)

Kao pod 67. > J. Marjanovi, n.d., 177; M. Borkovi, n.d., I, 73, 103; B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 238-9

217

Antikomunistika propaganda dosegla je kulminaciju potpisivanjem Apela srpskom narodu", koji je objavljen u kvislinkoj tampi. 72 ' U apelu rodoljubi" su pozivali srpski narod da se svim snagama zaloe za red i mir, jer se samo na taj nain moe uspeno ostvariti nacionalna obnova otadbine. Apel su potpisale tri kategorije lica: notorni saradnici okupatora poput Milana Aimovia, Tanasija Dinia, Velibora Jonia, Ilije Paranosa i drugi; poznati, pronemaki raspoloeni politiari pre rata, kao Aleksandar Cincar Markovi; ugledni nauni i javni radnici, meu kojima Aleksandar Beli, predsednik Akademije nauka, knjievnik Veljko Petrovi, Milan Kaanin; vie episkopa SPC - dr Jovan episkop niki, Nektarije episkop zvorniko-tuzlanski, Valerijan episkop budimnjanski, vikar Nj. Sv. Patrijarha. Apel nisu potpisali Ivo Andri, Isidora Sekuli, Milo uri, Milivoje Kosti i drugi. Potpisivalo se pod psiholokim pritiskom, strahom od posledica, direktnom prinudom. Bilo je i onih koji nisu mogli da demantuju da nisu stavili potpis na ovaj iznueni dokument. Pored neprihvatanja Aimovievog Saveta komesara od naroda, ovo telo je bilo potresano iznutra borbom dve suparnike, rivalne grupe u njenom sastavu, jedne koju su sainjavale pristalice Ljotia i druge, koje su predstavljali ljudi nekada bliski Milanu Stojadinoviu. Ljoti nije eleo javnu vlast, uivljujui se u ulogu sive eminencije. Komesar za obnovu Smedereva predlagao je da se vlast poveri generalu Milanu Nediu i oruana sila preda u nadlenost Zbora". Smatrao je da Nemci, uspostavljanjem Rajhskomesara u Beogradu, treba daprevaziu paralizu dotadanje vlasti na vie koloseka ili sedam tromih" koji su jedan drugog ometali. Ljotievi predstavnici u vladi reim komesara posmatrali su kao dotrajao", koji nema snage da izvue narod iz opasne situacije u kojoj se naao komunistikom pobunom. Zahtevali su da na vlast doe linost koja ima autoritet u srpskom narodu. 73 ' Na predlog Upravnog taba, Vojni zapovednik Srbije general Dankelman 29. avgusta razreio je Savet komesara i postavio vladu narodnog spasa" ili generalsku vladu", sa Milanom Nediem na elu. General Nedi posle aprilskog rata nije deportovan u nemako zarobljenitvo. Sta vie, postoje izvori iz kojih se vidi da su Nemci zahtevali da se Nedi zadri na slobodi, pod nadzorom, i to po iskljuivoj naredbi Vrhovne komande suvozemne vojske. Nalazio se van javnih poslova do prihvatanja poloaja predsednika vlade narodnog spasa", ivei usamljeno, ophrvan bolom zbog pogibije sina, snahe i unueta u smederevskoj eksploziji. Nedi se u nemakim dokumentima prvi put pominje kao kandidat za predsednika srpske vlade 14. jula 1941. godine. Ljoti je podravao Nedievu kandidaturu, ruei time Aimovia, ali je to uinio i Aimovi kako bi onemoguio da se na elu nove vlade nae Ljoti. Nemci su se u sve zaotrenijoj situaciji oslanjali na svoje snage u Srbiji, reeni istovremeno da stvore novu,
72) 73)

Novo vreme", 13. avgust 1941. M. Borkovi, n.d., 1, 8 0 - 1 .

218

autoritativniju vladu, ne bi li odvojili Mihailovia od komunista. Pominjali su se i drugi kandidati: armijski general Danilo Kalafatovi, koji se nalazio u zarobljenitvu, Dimitrije Ljoti, pa i Dragi Jovanovi. Za Nedia su se izjasnile najistaknutije politike linosti, predstavnici komora, udruenja, Univerziteta, meu kojima industrijalac Vlada Ili, prof. Ilija Pri, Aleksandar Cincar Markovi, i drugi, njih 7 0 - 8 0 koji su uestvovali na irem skupu polovinom avgusta.74' Nedi je Nemcima bio pogodan i kao vojnik, jer je nosiocima nemira trebalo pokazati vrstu ruku. U vreme prihvatanja ove nezahvalne dunosti, Nedi je bio upoznat sa mogunou da se Srbija podeli izmeu balkanskih saveznika Treeg rajha. Bio je upozoren da bi se za likvidaciju nemira mogle iskoristiti maarske, bugarske i ustake snage. Nedi se suoavao i sa nemakom odlukom da oni sami nemilosrdno pristupe odmazdi nad celim srpskim narodom. Nedi se prihvatio ove dunosti, iako je isticao da je star, svestan razgraenosti zemlje, injenice da je vojska u ropstvu i da crveni" prete da nadvladaju. Pre prihvatanja dunosti predsednika vlade, Nedi je Turneru i Dankelmanu postavio uslove da Srbija dobije potpunu autonomiju, da vlada raspolae oruanom snagom, da se utvrde srpska davanja Nemcima i obustave ubijanja Srba van granica Srbije. 75 ' Zalagao se da se iz NDH izdvoji 17 srezova i pripoji Srbiji, i to 16 srezova istone Bosne u sastavu Drinske banovine i jedan srez-foanski iz Zetske banovine. Traio je i da se poboljaju dotadanje ekonomske i administrativne granice Srbije posedanjem tih teritorija od strane nemakih trupa. Zalagao se za pomo ratnim zarobljenicima u Nemakoj. Vlada je obrazovana 29. avgusta 1941. u sastavu: armijski general Milan Nedi, predsednik Ministarskog saveta, Milan Aimovi, ministar unutranjih poslova, in. Ognjen Kuzmanovi, ministar graevina, Josif Kosti, ministar saobraaja, Josif Kosti, ministar pota i telegrafa, Panta Draki, ministar rada, Momilo Jankovi, ministar bez portfelja, dr Ljubia Miki, ministar finansija, dr edomir Marjanovi, ministar pravde, dr Milo Radosavljevi, ministar poljoprivrede i ishrane, Mihailo Olan, ministar narodne privrede, dr Milo Trivunac, ministar prosvete, dr Jovan Mijukovi, ministar socijalne politike i narodnog zdravlja. Akt o postavljenju - general Dankelman je lino predao generalu Nediu u zgradi bive Narodne skuptine. Vlada se nazivala i generalskom, jer je u njenom sastavu bilo tri generala: Nedi, Kosti i Draki, dok je za generala Kalafatovia bilo rezervisano etvrto mesto. Ulaskom u vladu generala ure Dokia, to je onemogueno, jer Nemci nisu pristajali da u vladu uu lica koja su se nalazila u zarobljenitvu. Stvaranjem vlade, bar formalno, po nazivu, jer Nediev kabinet nije imao neka bitnija ovlaenja u odnosu na Savet komesara, Nemci su praktino podrivali kraljevsku vladu Duana Simovia u emigraciji.
74) 75)

Isto, 96. Isto, 100-2.

219

Autonomnost je mogla biti Nedieva elja, ili stvaranje moralnog osnova da se pod okupacijom prihvati dunosti stavljanjem prethodnih uslova, samo to je ona bila nerealna u situaciji Srbije pod vojnim reimom. Nemakim predstavnicima je bilo bitno da se Srbija smiri i ustanici poraze, dok ih Nedieve brige i moralne dileme nisu mnogo obuzimale. Pored generala, drugu struju u vladi predstavljale su Ljotieve pristalice, a treu Aimovieve. Nemci su bili zainteresovani da jedna autoritativnija vlada od prethodne pokua sama da rei srpski problem, znajui da uvek postoji mogunost raspleta vojnom silom. Nemaki vrh nije bio raspoloen da se utvreni poloaj Srbije postavljanjem Nedieve vlade izmeni. Za Nemce je Nedi bio prihvatljiv, samim tim to je verovao u nemaku pobedu. Bio je i protivnik jugoslovenske drave. Stvaranjem srpske vlade, pa ma i kvislinke, Nedi je potvrivao u praksi nemaku tezu o razbijanju Jugoslavije kao drave. Nasuprot njemu, Mihailovi se izjanjavao za kontinuitet Jugoslavije. Davanjem investiture jednom uticajnom srpskom nacionalisti, Nemci su udarili klin partizansko-etnikoj saradnji, a na drugoj strani suprotstavili jedan nacionalistiki projekt, Nedicv. pod svojim nadzorom, drugom, Mihailovievom. Nedievu vladu nisu povoljno prihvatili ni ustaki krugovi, smatrajui da bi ona mogla biti opasna za NDH ukoliko ojaa. 76) Nedi je nastavio sa Aimovievim pokuajima sabiranja srpskih teritorija. Ta politika je, meutim, nailazila na dve nepremostive prepreke: Srbi su bili poraeni i posle vojnog sloma Kraljevine Jugoslavije pritisnuti, okrivljeni i oznaeni kao glavni krivci; za njih je u okupacionom sistemu bio predvien najtei reim; na drugoj strani, srpski reim je bio degradiran u odnosu na druge kvislinke reime. Hitlerovo nepoverenje prema Srbima bilo je neizmenjivo. Firer se izjanjavao protiv Srba, njihovog naoruavanja i irenja, stvaranja veih i jaih vojnih formacija, zasnivajui to na saznanju da Srbi imaju razvijenu istorijsku svest, politiku misao, dravotvornu snagu, pa, po njemu, i osvajake tenje prema Egejskom moru. Za Nedia je ideja Velike Srbije bila iznad ideje Jugoslavije. Istovremeno, gradio je Srbiju na principu negacije Jugoslavije. Prilikom dobijanja investiture od generala Dankelmana, Nedi je uveravao srpski narod da Veliki Nemaki Rajh", iako pobednik u ratu, ne eli da bude neprijatelj srpskog naroda, podseajui da je povratio pravo na upotrebu narodnih znamenja - grba i zastave. Stvaranje nove Srbije Nedi je shvatao i kao vraanje srpskog naroda samom sebi. Propagirao je stvaranje Srbije na seljakim osnovama, vraanjem na tradiciju Miloevske seljake politike". Srbija je bila za monarhistiki princip, jer srpski narod nije poznavao drugi oblik vladavine osim monarhije. Odbacujui Jugoslaviju, raunao je da srpski narod eli da se prvo ujedini u svojoj srpskoj zemlji. Vraao je podelu Srbije na okruge, sa autonomnim ovlaenjima,
76)

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija.., 1, 241.

220

kojom je mislio da e rasteretiti dravnu administraciju. Prenaglaeno je istupao protiv engleske plutokratije i boljevizma. Juna 1944. izjavio je da je srpski narod protiv svih ubaia, Brozova i ostalog meunarodnog oloa u slubi boljevizma". 77 ' Bitnu sastavnicu Nedieve nacionalne politike ini apsolutizacija Srbije i srpstva. Nedi se nije razlikovao od Mihailovia u ostvarivanju nacionalne integracije Srba, sem u takama meunarodnog oslonca. Nedi je raunao na pomo Nemaca, a Mihailovi na podrku zapadnih saveznika. U nastupima i jednog i drugog istiu se bioloko-egzistencijalne brige za spas nacionalnog bia. Nedieva nacionalna ideologija idealizirala je prolost, duh srpskog oveka, njegova moralna svojstva, oseanje za pravdu. Kako su ova duhovna svojstva vezivana samo za Srbe, proizlazilo je da su oni izabrana nacija, jedinstvena, samim tim suprotstavljena nacijama koje nemaju ove osobine. Na tim predrasudama nicala je iskljuivost prema drugim narodima u uslovima kada su je i oni pokazivali prema srpskom. Izgraivanjem ovih i slinih stereotipa podstican je srpski nacionalizam kao jedina odbrambena mera u vremenu velike tragedije koju je srpski narod doivljavao. Nedi je podseao na staru srpsku slavu, a na drugoj strani na jugoslovensku sramotu" aprila 1941. godine. Odbijao je Srbe od bezumne propasti" koju su mu namenili tuinske snage i pakleni uticaji" spolja. Mir i povuenost je za Srbe bio jedini nain da se spasu i da se sauva od unitenja jezgro srpskog naroda. U ime srpstva je traio da se Srbi uzdignu iznad stranakih i grupnih interesa. Gledao je na srpski narod kao na homogenu, kompaktnu masu, otpornu prema komunizmu kao stranoj ideologiji uvezenoj spolja, koja nema korena u nacionalnom biu. Smatrao je da se pokupila belosvetska fukara" da zatre Srbinovo ime. Upozoravao je narod da se kloni sveg balkanskog oloa i stranih agenata, koji hoe da izazovu klanicu srpskog naroda. Branio je porodicu, crkvu i veru u ime ouvanja Srbije i Srpstva. Nedi je izraavao fanatino uverenje u snagu srpskog naroda. Omladini je trebalo povratiti ono to je sa majinim mlekom usisala - "Srbizam", jer se samo za Srbiju ivi i za Srbiju mre. Nacionalna ideologija Nedia ispunjena je brojnim stereotipima o vrlinama Srba. Spas Srpstva i majke Srbije bio je vrhovni imperativ Srpstva. Izjanjavao se za pobornika kontinuiteta srpskog razvitka, jer se radilo o nastavljanju puta kojim su ili srpski preci. Taj put je stari put, kojim su ili nai preci, da svi Srbi budu ono to su bili:
77)

Nedi je dosledni protivnik komunizma, a pribliavanjem ratnog raspleta i pojaanom nemakom propagandom od Staljingrada da je boljevizam" najvei protivnik civilizacije antiboljevika nota oficijelizirana je kao sastavnica njegove politike. U svojim govorima general je navodio da su komunisti naneli srpskom narodu vee zlo nego to mu ga je naneo i jedan neprijatelj u dugoj istoriji. Pitao se: A ta imamo zajedniko mi Srbi, ljudi domaini, sa bezbonim i beskunikim boljevizmom". Srpski narod", 27. mart 1943, Obnova", 27. mart 1944. - Tita je nazivao srboderom", Ribara starom politikom perjanicom"; ukazivao je na Subaievu ortainu" s Titom. - Moja re Srbima. Govori M. . Nedia odrani u 1941-1944", Beograd, 1944, 192.

221

jedna dua, jedna misao, jedno telo. To treba da bude i sada, da se svi Srbi prikupe, da bude Srbija zdrava i jaka. Da bude samo srpska politika, da Srbi idu za svojom pameu i da gledaju svojim oima". Sve ove poruke prazno su odzvanjale, jer se u okupiranoj Srbiji znalo ko je gospodar i kome sve ima da slui vazalni reim. Mihailovieva varijanta suzdravanja od borbi do kritinog asa invazije ili promene odnosa snaga na velikim bojitima, pravdana egzistencijalnim razlozima, iza kojih je stajala i tenja da se snagom okupatora zadave u toku rata stvarne suparnike snage oliene u komunistima, imala je svoj srpski pandan u pacifistikoj politici Milana Nedia kao obliku odvraanja srpskog naroda od angamana protiv okupatora iz ijih su ruku Nedi i njegovi ministri dobili mandat. Iz vazalne pozicije proisticala je politika koja je bila ispunjena krajnjim defetizmom u odnosu na ratni napor antifaistikih snaga u zemlji i svetu. Ovaj napor je nesumnjivo odnosio rtve, ali one su simbol svih istorijskih napora srpskog naroda. Nad tim rtvama se u prolosti zaricalo i gradila predstava veliine, izvodile nebeske ili zemaljske rtve, za razliku od ratnih dana 1941-1944, kada su se te rtve odbacivale u ime narodnog spasa i ouvanja biolokog jezgra. U kritinom asu srpske istorije nastala je vazalna alternativa, koja je htela da zaustavi krvavljenje srpskog naroda i da za njega obezbedi povoljnije reenje u novoj Evropi", nasuprot komunistikoj, koja se izjasnila za Jugoslaviju, do koje treba doi putem borbe, te Mihailovieve obnovljene Jugoslavije sa prevagom Srbije posle pobede zapadnih saveznikih sila. Sve tri su igrale na spoljnu kartu, ali je samo jedna shvatala znaaj ofanzivne antifaistike akcije u okviru nacionalno reorganizovane Jugoslavije. Nedi je prevideo patoloku srbofobiju Hitlera rasistiku diskriminaciju Slovena i u sutini svoju pomonu ulogu u svetu nacistikog nasilja. Mihailovi je za zapadne saveznike tokom rata prestao biti simbol objedinjavanja zajednikog otpora i budueg ivota. Komunisti su iskoristili slabosti srpskih, i u sluaju Mihailovia uslovno reeno jugoslovenskih protivnika, izborom daleko adekvatnije strategije u jugoslovenskim okvirima i u okvirima svetskog antifaistikog fronta. Nedieva vlada je imala vei uticaj od Aimovievog saveta. No i u toj vladi nije bilo poznatijih linosti, ljudi od veeg ugleda u srpskoj javnosti, ali joj je peat davao sam Nedi. Sa tri generala u vladi Nedi je obezbedio premo u svom nehomogenom kabinetu. Iz analize Nedievih istupanja (govora, naroito) proizilazi jedna prilino uproena politika i nacionalna filozofija koju treba slediti. Nalazio je snage da podstie pobedu tih ideja. Od ranije je verovao u pobedu Nemake i nastojao da Srbiji obezbedi to bolji poloaj u neizvesnoj budunosti. Zaboravljao je da Srbija nije imala mesto u novoj Evropi". Zeleo je da svojim snagama uniti komuniste, uopte ustanike, a dejstvovala je nemaka vojna operativna sila. Hteo je da sprei masovan i neizdiferenciran teror, ali to mu u ranu jesen 1941.

222

nije uspelo. Predstavljao je sebe ocem Srbije", ovekom koji je omoguio srpskom narodu da preivi kataklizmu s kojom je bio suoen. Njegovi prosti, odseni, vojniki apeli odzvanjali su teatralno u zemlji u kojoj se nije ni pitao, ali su prianjali za obine ljude. Srbi su bili mali narod koji je morao sauvati svoju egzistenciju; tukli su se veliki radi svojih interesa to se nije ticalo Srba; Srbi su se morali posvetiti sebi i svojoj obnovi, progonei strane agente i ignoriui tue interese. Red, mir i osiguranje ishrane bili su realni poklii koji su dolazili do malog oveka, premorenog, preplaenog i izgladnelog. Nedi je iskonski mrzeo komuniste i nije za njih tedeo najgore rei. 78) Kolaboracionistika propaganda tretirala je komuniste kao odnaroene sluge stranog centra, otpadnike od svog naroda, izrazitu manjinu koja se ogluila o krik za spas srpstva". Komunistiki antisrpski front smatran je fatalnim za opstanak i budunost Srbije. Komunisti su proglaavani za nosioce jevrejske tenje unitenja srpskog naroda. Nedieva propaganda nije opravdavala ni etnike Mihailovia kao patriotsku" i nacionalnu snagu", koja eli da okaje aprilsku sramotu etnikom gerilskom akcijom, smatrajui da postoji samo jedna Srbija koja se bori za ivot i budunost otadbine. Stanislav Krakov je novembra 1941. pisao da je Srbija danas najtunija i najnesrenija zemlja u Evropi, zahvaljujui luakom ratu i komunistikim klanjima. Meu borcima Uike republike" Krakov je nalazio sve sam meunarodni olo: Grke, Hrvate, panjolce", Bugare, Arbanase", Portugalce, Turke, Francuze, Maare. 79 ' Nedi se obavezivao da e sopstvenim snagama slomiti komunistiki pokret, zavesti mir i red, obezbediti ogrev i ishranu narodu, obnoviti privredu i zavesti obaveznu slubu rada, obrazovati srpsku vojsku. U Deklaraciji svoje vlade naglasio je da je aprilski rat nesreno zapoet i jo nesrenije zavren; napao je tuinske agente koji ponovo u Srbiji rade za strane interese, od kojih se srpski narod moe odbraniti samo vlastitom snagom. 80 ' Smatrao je da Srbija nema ta da trai u obraunu svetskih sila i da danas, posle gubitka drave u aprilu, preti opasnost da se izgubi narod. Razlikovao se od Milana Aimovia, koji je bio spreman da sarauje sa Mihailoviem, predstavljajui se kao otac Srbije" koji eli da obezbedi poloaj Srbije u uslovima pobede nemakog Rajha. Nedi nije podnosio Mihailovia. Reenje pitanja Mihailovia i njegovih etnika Nedi je traio u odreivanju jedne zone u Srbiji u kojoj bi se etnici odrali sa umanjenom snagom ili da ga preorijentiu na rad u Bosni, ostavljajui Nediu Srbiju. 81 '
79)

Ponedeljak", 24. novembar 1941, Naa borba", 14. decembar 1941; B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 248. ' Deklaracija vlade narodnog spasa", 2. septembar 1941 - Govori generala Milana Nedia, predsednika srpske vlade", Beograd, 1943, 15-19. Tim povodom I. Avakumovi pie: Politika saradnje sa Nemcima, koji su Nedi i Peanac prihvatili, dovela ih je u sukob sa slobodarskim tenjama srpskog naroda i samim tim sa ilegalnim pokretom Drae Mihailovia. U borbama koje su nastupile, kao posledica Nedieve i Peaneve politike, pao je vei broj rtava medu S r b i m a . . . " - n.d., 20-21; M. Borkovi, n.d., 1, 126.

223

Nedi je u radio-govoru 14. septembra 1941. pozvao ustanike da se do 17. septembra vrate kuama, obeavajui im da e biti poteeni odgovornosti. Obraao se ustanicima kao grenicima", uveren da je meu njima veina zabludela". Doite svesti. Ostavite umu, puku i bombu. Vratite se porodici i domu svome. Vratite se svom rodu. Ostavite velike i silne, neka se oni meu sobom objanjavaju. Ne meajte se u tue raune. Dajemo vam poslednji rok". 8 2 ' Odmetnici su i ucenjivani. Reim je progonio pomagae i jatake, internirao najblie srodnike kao taoce, preduzimao mere protiv hukaa" po gradovima. Nedi se memorandumom usprotivio to nemaka kaznena ekspedicija ne pravi razliku izmeu komunista i nacionalista, izmeu oruanih i nenaoruanih; pitao se da li je to ekspedicija protiv komunista ili borba protiv nenaoruanog srpskog naroda. 83 ' General Berne je od svojih trupa traio da se za celu Srbiju stvori zastraujui primer, koji mora najtee pogoditi celokupno stanovnitvo. Vlada narodnog spasa" morala je prihvatiti ove akcije, ili u njima sudelovati. Nediev lini stav nije mogao izbrisati katastrofalne posledice nemake vojne akcije. Nedi se 12. oktobra 1941. obratio seljacima traei da ustanu da brane svoje ognjite od komunistikih pljakaa, razbojnika i odmetnika". 84 ' Nemci su, prema svojim izvetajima, 21. oktobra 1941. u Kragujevcu streljali 2.300 lica, s tim to im je u ovim stravinim egzekucijama pomagao Peti dobrovoljaki odred kojim je komandovao Marisav Petrovi. 85 ' Izmeu 27. i 30. oktobra 1941. u Beogradu je stradalo oko 2.200 Jevreja i Cigana. I Kraljevo je bilo veliko stradalite srpskog naroda. Za svakog streljanog i ubijenog nemakog vojnika Nemci su ubijali 100 graana Srbije, a za ranjenog 50. 86 ' General Nedi je bio nosilac jednog kolaboracionistikog reima, krajnje lojalnog nemakoj okupatorskoj vlasti, ubeenog u pobedu novog evropskog poretka. Svim snagama radio je protiv narodnooslobodilakog pokreta i njegovog jezgra komunista, smatrajui ih zakletim neprijateljima srpskog naroda. U emigraciji je smatran saradnikom okupatora koji se ogreio o zakletvu koju je poloio kralju. Drugi su u njemu gledali oveka koji je po cenu ivota stavio sebe u slubu srpskom narodu u najteem trenutku njegove istorije. Od jednih je optuivan kao izdajnik ili oportunist, a od drugih glorifikovan kao savestan ovek koji je u ime opte stvari svesno primio linu rtvu da bude odbaen od svog kralja i da zaslui nerazumevanje velikog dela svog naroda. Za Nedia se u literaturi na srpsko-hrvatskom jeziku koja je nastajala na strani, nalaze razna opravdanja, poput onih da je stupio na vlast u prevratnikoj groznici i u haosu graanskog rata" da otrezni narod od anglofilsko - komunistike propagandne narkoze, koja je
82) 83) 84) 85) 86)

Ponedeljak", 15. septembar 1941. M. Borkovi, n.d., 1, 141. Ponedeljak", 13. oktobar 1941. V. Glii u studiji Teror i zloini nacistike Nemake u Srbiji 1941-1944." procenjuje broj rtava na oko 3.000. M. Borkovi, n.d., 1, 148.

224

nekim ubijala smisao za stvarnost". Miroslav Spalajkovi ga je uporeivao sa Petenom, smatrajui verdenskog pobednika rtvom za spas Francuske. Neki nemaki funkcioneri su uporeivali Nedia sa vojnicima poput Hindeburga, Petena i Manerhajma, koji su u trenucima nesree nacije, meu spasiocima ugroenog naroda traili vojnike. 87 ' Komunistika propaganda ga je svrstavala u istu ravan sa Antom Paveliem, iako je ovakvo poreenje neodrivo u svim pravcima. Paveli je bio najvei krvolok srpskog naroda, za razliku od Nedia koji je u ogranienim mogunostima nastojao da olaka sudbinu tog naroda. Nedi nije bio ovek faistikih shvatanja, ali je duboko verovao da nemakom narodu pripada budunost. Nedi je morao da plati jo jednu rtvu zbog svoje kolaboracije: zbog prekraja zakletve i sluenja neprijatelju decembra 1941. je raalovan. Kraljevska vlada je time zauzela jedino mogui stav, osudu Nedia i opredeljivanje za Mihailovia, jer se radilo o saveznikoj vladi koja je pristupila antifaistikim silama i izjanjavala se za kontinuitet i obnovu Jugoslavije koju Nedi nije prihvatao. Nedi je za Mihailovia i etnike bio beogradski vezir". Stavljanje Nedia pod slovo Z" Stanislav Krakov naziva monstruoznou.88' Nedi nije bio prihvatljiv ni za saveznike, jer je besomuno napadao zapadne zemlje kao plutokratske", a kao poznati antikomunist najmanje je tedeo SSSR. Nedi nije priznavao Jugoslaviju, ali je kralja slavio. Nastojao je da nae sporazum sa Srpskom pravoslavnom crkvom iji su najvii predstavnici, patrijarh Gavrilo Doi i episkop Nikolaj Velimirovi, bili nemaki zatoenici. Delegacija SPC sa mitropolitom Josifom je oktobra 1941. posetila Nedia, pokazavi razumevanje za smirenje zemlje i istupajui protiv razornih elemenata, komunista. Najvei deo svetenstva bio je opredeljen za Mihailovia, kao monarhistu, velikosrbina, nacionalistu, nosioca otpora i antikomunistu. Za Nedia su postojala samo dva simbola oko kojih se mogao okupiti srpski narod: kralj i Srpska pravoslavna crkva, nasuprot Staljinovom liku i crvenoj zastavi.89' Ljotievci su zamerali SPC na njenom neutralnom stavu, tendenciji naputanja svoga stada" i ogreenja o religiozno - moralno jezgro svoga naroda". Dimitrije Najdanovi je kritikovao Crkvu, to doputa da je crveni demonizam" nagriza iznutra. Ljoti je od arhijereja traio da se jae izjasne za Nediev put. 90 ' Srbija pod Nediem bila je sa svih strana naikana neprijateljima. Nalazila se od aprila pod reimom vojne okupacije, plaala kontribucije, a vazalni reim bez atributa kvislinke drave, za razliku od NDH koja je bila i meunarodno priznata i imala punu nemaku podrku. Na Savi, Dunavu i Drini nalazila se NDH, na Ibru Velika Albanija, u Sandaku su bili Nemci (Novi Pazar), Italijani i muslimanska milicija,
Naa borba", 7. decembar 1941. S. Krakov, General Milan Nedi, II, Minhen, 1968, 316-317. M. Borkovi, n.d., 2, 268. ' B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 250.

225

Bugari su i formalno anektirali dva okruga, a krajem 1941. Nemce je odmenio Prvi okupacioni korpus generala Asena Nikolova, sa seditem u Nikoj Banji. Bugari su uli kao okupatori u prostor Nedieve Srbije, pod operativnim nadzorom Nemaca, iako se Nedi zaricao da e izvriti samoubistvo ako do toga doe. 91) Nije mogao da sprei masakre u jesen 1941. godine. Koliko je na ponaanje Nedia uticala egzistencijalna strana srpskog pitanja u leto i jesen 1941. godine? Srbi su izgubili dravu u kratkotrajnom ratu aprila 1941, izloeni genocidu u NDH i u okviru Velike Albanije, pod italijanskim pokroviteljstvom, nali pod udarom nemake represije 100 : 1, to jest sto Srba za jednog Nemca. Koliko je taj moment bioloke ugroenosti bio ugraen u strategije suparnikih pokreta 1941. godine? Podela osnovnih politikih snaga bila je ve izvedena, pre nego to je egzistencija Srba bila ugroena u uslovima genocida u NDH i nemilosrdnog nemakog naplaivanja ivota svakog svog ubijenog ili ranjenog vojnika i oficira. Hitlerov antisrpski kompleks ponovo je izbio u leto i jesen 1941. godine. U srpskoj nacionalnoj situaciji ujesen 1941. moglo je izgledati da je doao sudnji dan. Psiholoka motivacija popaljene i unitene Srbije mogla je uticati i na Mihailovia za prestanak borbi. Dodajmo da i Vrhovna komanda srpske vojske 1917. nije bila za izbijanje ustanka na okupiranoj teritoriji, pre nego to doe do pobedonosne ofanzive srpskih i saveznikih snaga.9 ' To nije bilo udaljeno iskustvo, kao to je i savlaivanje ve zapoetog ustanka uveliavalo saznajno iskustvo na pojedinanom i kolektivnom planu. Meutim, ako bismo usvojili iznetu tezu, ispustili bismo niz drugih injenica bez kojih se ne bi mogla do kraja izvesti kritika analiza. Rekli smo da je podela izmeu snaga srpskog drutva ve bila sprovedena uoi rata i da e je rat produbiti u jednoj novoj istorijskoj situaciji, naglaenoj jo veom dramatinou i neizvesnou za opstanak. Nije li 27-martovski stav unapred odreivao budue ponaanje svih snaga u dogaajima koji se zbivaju u ustanku i pri njegovom slamanju? Srpsko shvatanje borbe u velikim istorijskim izazovima nije vodilo rauna o rtvama. One su ak deo nacionalne svesti od davnina. I ljotievski pisci se tim povodom pitaju: zato se Karaore klao i borio, kada je mogao trgovati? Zato su se Crnogorci borili etiri veka? emu smisao Kosovskog mita? Antigermanstvo iz 1914. ivelo je u svesti srednjih i starijih generacija. Postojalo je nesumnjivo i Miloevo iskustvo u vremenu Beke alijanse i status quo-a, ali i ono sasvim suprotno
91)

92)

Dr F. Bencler, opunomoenik Ministarstva inostranih poslova Treeg rajha u Beogradu, izvestio je 30. decembra 1941. svoje ministarstvo da je dolazak Bugara izazvao muan utisak", da je Nedi oajan" i da preti samoubistvom - M. Stojiljkovi, n.d., 134. Srpska Vrhovna komanda je krajem 1916. pokuala da pripremi pobunu u dolini Morave, ali za neki kasniji trenutak koji ona odredi. Dolazak porunika Koste Milovanovia Peanca bio je vezan za taj trenutak. Raunalo se da se ustanak uskladi sa nameravanom saveznikom ofanzivom na Solunskom frontu u momentu kada bude jasno da se Bugari povlae - A. Mitrovi, Srbija u prvom svetskom ratu, Beograd, 1984, 417.
i

226

Karaorevo u drugom vremenu, vremenu ruenja dvorova, 15 godina posle izbijanja francuske revolucije. Srpska kolaboracija je nesumnjiva injenica, koja se ne moe jednostavno izbrisati iz istorije. ak ni zapadnoevropske vlade posle rata nisu pratale svojim sunarodnicima za saradnju sa okupatorom u situaciji koja svakako nije bila jednaka srpskoj, bez obzira na zapadnoevropske standarde miljenja. ak i da usvojimo relativizirani pojam kolaboracije u srpskoj situaciji, odreen egzistencijalnim razlozima, ne moemo je izbrisati. Ljotieva ideologija imala je mnoge primese nacionalsocijalizma i pre rata. Ljotievi dobrovoljci bili su partijska vojska od najvieg poverenja kod SS tabova. Pristalice Ljotia napadale su i obraunavale se sa pripadnicima Drae Mihailovia. Sa nemakim egzekutorima u Kragujevcu nalazimo i dobrovoljce" Marisava Petrovia. Nemci su Srpski dobrovoljaki korpus, pod posebnom brigom, evakuisali iz Srbije, preko NDH, 1944. godine. Pristalice Milana Nedia mogu prebirati po njegovim motivima da pogazi zakletvu i slui Nemcima u toku rata, ali ostaje injenica da je on bio odbaen i od svog kralja. Nedi nije uspeo da sprei masakre nad srpskim ivljem u jesen 1941. Pripisuju mu u zaslugu to u povraenom Uicu, posle odstupanja Vrhovnog taba, nije dolo do masakra nad stanovnitvom, pri emu se zaboravlja da kazna nije mimoila pripadnike i simpatizere narodnooslobodilakog pokreta koji nisu odstupili sa Vrhovnim tabom ili uspeli da se blagovremeno sklone. Istina, Nemci nisu napravili hekatombe leeva, kao mesec dana ranije u Kragujevcu i Kraljevu. Poboljao se reim ratnih zarobljenika, ali po cenu prihvatanja Nirnberke deklaracije. 93 ' Nezavisno od svih ovih momenata koji pokazuju koliko je nemogue brisati pronemaku funkciju Nedia u toku rata, njegova kolaboracija se ne moe izjednaavati sa kvislinkom pozicijom drugih snaga u Jugoslaviji koje su je svesno i smiljeno ostvarivale, iako narod iz kojega su poticale nije bio ugroen. Srpska kolaboracija je voljna u sluaju Aimovia, Dragog Jovanovia, Ljotia i srodnih snaga, a u drugim sluajevima iznuena zlehudom sudbinom srpskog naroda. No, i tom drugom sluaju postavlja se pitanje granica te kolaboracije. Mora li se ona u sluaju etnika ostvarivati preko sadejstva sa okupatorom protiv partizanskih snaga? Bez obzira na proleterski internacionalizam, moe li se odricati patriotizam partizanima Srbije, takoe sinovima srpskog naroda, koji su, kada su se prihvatili borbe, na njoj istrajali. Draa Mihailovi je 11. novembra u Divcima izriito rekao nemakim oficirima da je pokrenuo borbu protiv komunista. Nedievu kolaboraciju osudili su komunisti, odnosno partizanski pokret, kraljevska izbeglika vlada, pa i Draa Mihailovi i pored sve posredne saradnje sa Nediem. Danas se moe ulaziti u motive te
93)

Potpisivanje Izjave oficira u logoru Nirnberg o podrci generalu Nediu" (Nirnberka izjava") organizovao je M. Aimovi prilikom posete logoru, novemba 1941. Izjavu je potpisalo oko 1.200 oficira. U Nirnberkoj izjavi" osueni su komunistiki izrodi", sa stranom propagandom koja podstie nemire, i narod pozvan da podri generala Nedia - S. Krakov, n.d., 311-312.

227

saradnje, jer se ne moe neuvaavati poloaj srpskog naroda, u kome je prihvatio investitimi iz nemakih ruku. Ali i te motive ne moemo idealizovati, jer izbor srpskog naroda nije bila Srbija u novom poretku" kojoj je teio Milan Nedi, ve Srbija kao deo demokratskog sveta i antifaistikog ratnog saveza. Precenjuje se i uloga koju je Milan Nedi imao u prihvatu izbeglica jer su Nemci prihvatali njihov dolazak u Srbiju. Iz nemakih izvora se moe videti da su oni nastojali da se dalji progon prekine, a ve prognati prihvate. Nedi se u njihovom prihvatu, smetaju i prilagoavanju nesumnjivo zauzimao, ali je u vreme kada se toliko Srba nalazilo u ratnom zarobljenitvu dobijao i radnu snagu u kojoj se oskudevalo, pripadnike za svoje oruane formacije, pojaavao svoju poziciju propagandom o ocu Srbije". Nemci su prihvatom izbeglica pacifikovali eksplozivnu situaciju u NDH, jer su Srbi, umesto bekstva u ume i planine, prelazili u Srbiju, dolazili pod kontrolu vlasti, a tek onda kada je ustanak u NDH uzeo velike razmere, nastojali u svom interesu da smire ustaku politiku kako se Srbi ne bi dalje razjarivali i podsticao ustaniki zamah. Kolaboracija je, dakle, realna istorijska injenica, za razliku od tzv. egzistencijalnog ponaanja koje se moe tumaiti na razliite naine, pa i funkcionalizovati. Komunisti su revolucionari koji su u svoj borbeni projekt ve ukalkulisali rtve. Tim povodom svakako se moe raspravljati o vojnoj strani njihovih akcija sa stanovita odnosa rezultata i rtava, da li su one opravdane ili ne, ne samo sa stanovita neposrednog ve i konanog rezultata.

Uika republika" - dualna obeleja

U nemakim verzijama, komunisti su iskoristili poraz vojske Kraljevine Jugoslavije i raspadanje drave, poetak rata izmeu Nemake i Rusije", slovenski, ruski faktor u svesti srpskog naroda, likvidaciju Srba u NDH i priliv masa izbeglica iz NDH, sa Kosova i Metohije, iz Makedonije i Bake i Baranje. Nemci su izvetavali svoje komande da se ustanici bore lukavo i prepredeno, da izbegavaju otvorenu borbu, da im koristi nepregledno ispresecano zemljite i pomo stanovnitva. Razlikovali su dve zone u Srbiji: jednu, s obe strane Morave, gde je, po njima ivelo, mirno, materijalistiki nastrojeno seljako stanovnitvo, koje je malo naginjalo bilo kakvim akcijama da time ne bi ugrozilo svoja dobra; druga zona nalazila se u zapadnoj Srbiji, u oblasti Zapadne Morave i Kolubare, predstavljajui glavnu oblast ustanka, sa ratnikim i lako razdraljivim stanovnitvom" koje je u velikoj meri podravalo ustanak. 94 ' Nemci su se suoili sa snagom ustanika i razlivanjem ustanikog talasa, koji je ugroavao saobraaj i eksploataciju sirovina. Njihove
94)

Zbornik N O R , tom X I I , knj. 1, 566; B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 230-1.

228

slabe posadne snage (704, 714. i 717. peadijska divizija) nisu bile u stanju da izau na kraj s ustanicima i izvre pacifikaciju" Srbije. Nemaki savremenici uviali su, pored slabosti nemakih snaga da se odupru ustanikim akcijama, i povoljnu konfiguraciju tla za borbu protiv okupacione sile. U kritikim analizama nisu isputali da nemake vojne snage posle aprilskog poraza nisu imale vremena da radikalno umire zemlju, oiste je od oficira i vojnika koji se nisu predali, jer su se 294, 46. i 73. divizija morale okrenuti prema Istoku, na novi glavni front, koji tek to nije bio otvoren. Uoavali su prve predznake" ustanikog pokreta u vidu pojaanog uznemirenja stanovnitva, sovjetske propagande, lokalnih nemira, irenja komunistikih i panslavistikih ideja, sabotaa. Rano su shvatili da se ne radi o lokalnim nemirima, pojedinim hajdukim" etama, nego o poetku akcija komunistikih" i srpsko-nacionalnih odreda", koji se irio zemljom u ovom vetrometnom kutu Evrope", s jedne i druge strane Drine. 9 5 ' Nemci su istovremeno morali da se bore s ustanicima na neoekivanom ratitu i da zatiuju pruge prema Grkoj i Bugarskoj, kao i dunavski tok neophodan radi transporta dereglijama preko Beograda za Trei rajh koksa, bakra, ita, ulja, konoplje, drveta, nafte iz Rumunije. Pored odravanja saobraaja na Dunavu, Nemci su zatiivali i borski rudnik. Jednog asa su ak pomiljali i na prevoenje saobraaja za Grku zaobilaznim putem. 96 ' O uestalosti ustanikih akcija svedoi injenica da su Nemci ve u avgustu registrovali 242 diverzije na urede, andarmerijske stanice, eleznice, telefonske vodove, rudarska i privredna preduzea. Dotadanji gubici u ljudstvu iznosili su 22 ubijena vojnika i 17 ranjenih. Prvih dana septembra nemaki gubici viestruko su se uveali. 97 ' Nemci su se u akciji protiv ustanika oslanjali na Nedievu generalsku vladu, osnovanu krajem avgusta 1941, raunajui da e ona uspeti da razdvoji ustaniki front koji je nastao ujedinjavanjem komunistikih i nacionalnih snaga pod Mihailoviem. Najvea strahovanja nemakih funkcionera u Beogradu poticala su od monolitnosti ustanikog fronta, jer su onda protiv sebe dobijali itav srpski narod. Ideju o pridobijanju to irih krugova srpskog stanovnitva za saradnju s Nemcima, kao najboljim nainom da se etnici odvoje od komunista, zastupali su nemaki vrhovnici u Srbiji, meu kojima poslanik Feliks Bencler, naelnik taba komandanta Srbije, generaltabni pukovnik G. Kevi, i Franc Nojhauzen, direktno po privrednoj liniji u Berlinu povezan sa Rajhasmaralom Geringom. 98 ' Nedi je suoavan sa nemakim pretnjama da e se Srbija razdeliti izmeu ustaa, Maara i Bugara, iako se na to nije raunalo, budui da bi Nemci izgubili deo svoje sfere koja je u privrednom i stratekom smislu za njih mnogo znaila, a na drugoj
Isto, Isto, Isto, Isto, knj. 2, 991-993; n.d., 2, 234. knj. 1, 377; n.d., 2, 235. knj. 2, 999. 1.000.

98>

229

strani sve nove podele i naknadna razgranienja mogla su izazvati nove zaplete i sukobe na Jugoistoku. 99 ' U vojnom pogledu mogli su se osloniti na etnike Koste Peanca, Ljotieve dobrovoljce i jedinice obrazovane od ruskih emigranata u Srbiji. etnici Koste Peanca delovali su na podruju Feldkomandanture Ni, podravali srpsku vladu" i njene napore da se sauva otadbina" od graanskog rata. Od sporazuma sa Nemcima na Bukulji, avgusta 1941, predstavljali su jedine etnike koje su Nemci priznavali. U drugoj polovini septembra Peanac je uslovljavao saradnju s Nemcima protiv komunista obezbeenjem june granice Srbije" (prema Bugarskoj) i davanjem njegovim odredima vee slobode kretanja i ire mogunosti za organizaciju.100' Najpouzdanije kolaboracionistike snage poticale su od Ljotievih pristalica organizovanih u tzv. dobrovoljake bataljone. Ruski emigrantski korpus, pod komandom generala Skorodumova, od polovine septembra 1941. predvien je za zatitu privrednih objekata, u sporazumu sa generalnim opunomoenikom za privredu u Srbiji, grupenfirerom Francom Nojhauzenom. 101 ' Ustanak u Srbiji 1941. bio je rezultanta delovanja dva suparnika pokreta: partizanskog i etnikog. Tek septembra 1941, kada se zatalasalo srpsko selo, Srbija se nala u poaru ustanka. Partizani i etnici zaposedali su gradove koje su posadne nemake jedinice naputale. Prostrana slobodna teritorija od Uvea do nadomak Beograda, dobila je u kvislinkoj tampi naziv Uika republika". I u tampi SSSR-a 1942. korien je taj izraz za osloboenu teritoriju zapadne Srbije. Vlast u njoj nosila je dualnu oznaku, predstavljajui neku vrstu faktiki tolerisane podele uticaja. Partizanski centar ove slobodne teritorije nalazio se u Uicu, a etniki na Ravnoj gori. U Titovoj (Valterovoj) depei Izvrnom komitetu komunistike internacionale (Djedi") od 23. avgusta 1941. stoji da partizanske borbe u Srbiji poprimaju sve vie oblik narodnog ustanka, da se u Bosni ustanak irj i borba vodi sa ustaama Pavelia, Nemcima i Italijanima, da je masovni ustanak Srba u Bosni i Hercegovini, Lici i na Kordunu zbog strahovitog zvjerstva Pavelievih ustaa zabrinuo (je) Nijemce i Talijane...", da Crnu Goru jo dri naa vojska u rukama", da se priprema stvaranje Narodnog komiteta osloboenja" neke vrste vlade. Pitanje oruja smatrao je najvanijim. 102 ' Nemake posadne jedinice povlaile su se iz zapadne Srbije posle neuspenih sukoba sa ustanicima kod Krupnja, Gorobilja (Poege) i Gornjeg Milanovca. Partizanski odredi u vreme osnivanja bili su, uglavnom, sastavljeni od ljudi iz gradova, koji su evakuisani uoi 22. juna 1941. ili su se odranije nalazili na selu. Sela su posle rata bila uveliko izmenjena, jer su se u njima zatekli mnogi aci i studenti, oficiri, inovnici, izbeglice
99)

B. Petranovi, n.d., 1, 238. Zbornik N O R , tom X I I , knj. 1, 380. 101) Isto, 382. 102) A C K S K J , Fond CK K P J - K l , 1941/3.
100)

230

iz NDH, Makedonije, Kosova i Metohije, Vojvodine. Prvi pripadnici odreda uglavnom su bili komunisti, lanovi SKOJ-a i njihovi simpatizeri, iz redova aka, studenata, zanatlija, radnika. Savremenici istiu da su se oni i po nainu odevanja razlikovali od metana. U svom sastavu imali su i ene, a kao amblem koristili petokraku. Stvaranjem slobodne teritorije odredi su narastali, tako da su neki dosegli oko 3.000 (aanski), 2.500 (Uiki) ili 1.500 (Kragujevaki). Odredima su politiki rukovodili okruni komiteti, jer Glavni tab NOPO Srbije sa pet lanova nije bio u stanju da rukovodi, sem u svom podruju kretanja: Sumadiji, Pomoravlju i zapadnoj Srbiji. Prostor Mave i Posavine bio je preputen lokalnim politikim organima i PK KPJ za Srbiju. Slabe veze postojale su i sa istonom i junom Srbijom. Odredi su mogli naglo narasti samo zato to je ustanak prihvatilo srpsko selo. Seljaci su od septembra 1941. inili 85% boraca partizanskih odreda. Time je ustanak dobio snanu i masovnu socijalnu osnovu, ali je na drugoj strani izloen stihiji politiki neobrazovane mase, slaboj disciplini, vezanosti vojniki neobuenih boraca za svoj prag i atar. Samo se tako moe objasniti to su se neke jedinice osipale onako brzo kako su i narastale septembra 1941. godine. 103 ' Mobilizacijom u nekim krajevima, ak pod pretnjom smrti (kao u Pomoravskom odredu), partizani su protiv sebe izazivali seljake kojima je vie odgovarao etniki sistem upisivanja u spiskove vojnih obveznika. Proetnike snage u nekim jedinicama iskoristile su prinudnu mobilizaciju za izazivanje pueva. 104 ' Strogom disciplinom u zaetku su likvidirane pljake i tendencije anarhije. 105 ' Partizansko-etniko vojno sadejstvo dolo je do izraaja u zauzimanju Gornjeg Milanovca (800 partizana i 50 etnika Mihailovia), u napadima na abac (17 eta sa jedne i druge strane), pod komandom kapetana Dragoslava Raia, prilikom blokade Valjeva (mada su etnici kasnije naputali poloaje), u borbama kod Kraljeva (napadi, opsada grada), u kojima je sudelovalo 23 partizanske i 19 etnikih eta, sa ukupno oko 4.000 boraca. Dok se vodila bitka za Kraljevo niko od lanova Vrhovnog taba NOPOJ i Glavnog taba NOP odreda za Srbiju nije obiao jedno od najvanijih i najteih bojita u Srbiji. 106 ' Uika republika, stvorena u jesen 1941, nije bila homogena teritorija sa jednom vlau i jedinstvenim oruanim snagama. Za sve vreme postojanja za nju je karakteristino dvojstvo vlasti, vojski i komandi, ali su odluujui peat celoj organizaciji vlasti i odbrane davale snage narodnooslobodilakog pokreta, sa komunistima kao jezgrom, naroito po svojoj vojnoj snazi (25.000 boraca naspram nekoliko hiljada etnika, 3-4.000; pominje se i cifra od 5.000, a u nemakim izvorima govori i o 10.000 boraca pod komandom MihailoV. Glii, Uika republika, Beograd, 1986, 82. Pobuna u parainsko-uprijskoj eti, kojom prilikom je ubijeno 13 a zarobljeno 25 partizana, koji su zatim predati Nemcima - Isto, 81.

231

vica). Postojala su i dva odvojena taba - Vrhovni tab NOPOJ i Vrhovna komanda Mihailovia. Partizanska prestonica" bila je u Uicu, a etnika u Poegi. etnici su se domogli vie varoi, sem Poege: Rake, Vrnjake banje i drugih; zauzimanjem Poege, Arilja i Ivanjice pod svojom kontrolom drali su sve varoice u dolini Moravice. 10 ' U aku i Gornjem Milanovcu partizani i etnici delili su vlast na paritetnom principu, a skoro u svakom mestu Republike" postojale su obe komande mesta, pa i u Uicu, centru Uike republike". 108 ' U svakom mestu slobodne teritorije postojala su dva mobilizaciona stola - jedan partizanski i drugi etniki. 109 ' Mihailoviev pokret otpora nastao je u kraju gde je slobodarska tradicija bila vie nego razvijena, gde su se u pamenju ouvali ratni uspesi srpske vojske protiv Austro-Ugarske na Ceru, Suvoboru i Kolubari, gde se slom drave nije mogao prepustiti bez borbe i okupacija prihvatiti bez otpora. Centar pokreta otpora nalazio se na Ravnoj gori, suvoborskom platou, po kome je pokret nazvan ravnogorskim". Suvoborski greben, prelazei u plato, bio je povezan sa Valjevom, akom i Uikom Poegom. Tu je Mihailovi uspostavio Gorski tab broj 1". 1 1 0 ) Mihailovi je 1941. ostao u Srbiji i to u kraju koji je smatrao potpuno sigurnim, odakle su se mobilisali njegovi borci, sa borakim sastavom koje nije bilo lako spremno na pokrete van svog zaviaja. Ima pisaca koji navode da je umadijski seljak vezan za svoje pare zemlje kao hrast u njegovom dvoritu koji je rastao sa dedom i pradedom. Iz njegovog sela mogli su ga samo topovi oterati, a iz Sumadije ni topovi. Ova nepokretnost izvirala je iz mentaliteta seljaka u Sumadiji i nije je bilo lako savladati.111' Iz toga se opravdano izvode slabosti Mihailovia za vee vojne projekte, koji bi povlaili naputanje svoga kraja. etnici su uvali sela od odmazdi, nastojei da ne ubiju Nemca, ali su se zato etnici i ljotievci meusobno obraunavali. Za razliku od Tita, Mihailovi nije imao revolucionarna svojstva. Nasuprot etnikom voi, Tito se u jednom delu zapadne literature predstavlja kao profesionalni revolucionar, hladan, obuzet svojom linom misijom i ansom, bez razumevanja za posledice masovnih represalija. Ocenjuje se kao trenirani moskovski revolucionar". Mihailovi je smatrao da se zemlja nalazi u ratu koji se nastavlja. Nije priznavao da je vojska kapitulirala.112' Polazio je od kontinuiteta svog otpora sa otporom Jugoslovenske vojske u kratkotrajnom aprilskom ratu, smatrao sebe legitimnim naslednikom otpora vojske; septem101) 108) 109) 110) m) 112)

Isto, 200. Isto, 112. Isto, 81. Z. Vukovi, n.d., 75. Isto, 234. Mihailovi je upuivao oficire i podoficire u pojedine krajeve Srbije, s nareenjem da razvijaju tezu da vojska Kraljevine Jugoslavije postoji, da nije kapitulirala, da su na snazi date zakletve i da su oficiri kraljevi izaslanici - Zbornik N O R , tom X I V , 1, 13-14.

232

bra 1941. povezao se sa Jugoslovenskom vladom u izbeglitvu, koja ga je prihvatila i de facto priznala. Poto vojska nije kapitulirala, pozivao je na izvrenje vojne obaveze u skladu sa vojnim zakonima u sluaju rata. Zakletva se polagala kralju i Otadbini. Ostao je uprkos svim kolebanjima i prinudi okolnosti veran prvobitnoj ideji: da nema ustanka bez saveznike invazije, naglog sloma Nemake, prodora Rusa" do Budimpete i Britanaca do Sofije. Za vladajue snage, ije je nacionalne i socijalne interese izraavao, dovoljno je bilo to je Jugoslavija za sobom imala 27. mart i aprilski rat. Pokret je mogao biti samo defanzivan, ogranieno gerilski, sa to manje rtava i bez rizika. Nemci su se pokazali kao nenadmana vojska u direktnoj konfrontaciji sa suparnikim armijama, ali i kao vojska koja se nije klonila masovnih i krvavih represija prema stanovnitvu. Pogotovu u Srbiji, koja je bila na zubu Hitleru, poznatom po svojoj patolokoj mrnji Srba. U drugoj polovini avgusta 1941. Mihailovi je izdao naredbu o formiranju etnikih odreda, sastavljenih od eta obveznika od 20-30 godina. Organizacija pokreta otpora prethodila je obrazovanju vojnih snaga (maj - avgust 1941). Zadatak ovih snaga je bio da preuzmu vlast od momenta opteg ustanka. Papirnato gledano, Mihailoviev plan je bio idealan, ali nije vodio rauna o nizu drugih okolnosti. Pre svega, da postoji i drugi antiokupatorski pokret pod vodstvom komunista, koji se oslanjao na izgraenu tajnu organizaciju, razvijenu ideologiju i Kominterninu podrku, imajui za sobom takoe slobodarstvo 27. marta 1941, kada su se komunisti prvi put posle 1921. u Kraljevini polulegalizovali. Na osnovu ratnih zakona, Mihailovi je traio odazivanje vojnih obveznika. Nareenjem iz avgusta 1941. predvideo je pored stvaranja eta mlaih godita, i stalne ete od starijih godita (30 do 40 godina). Prve jedinice imale su ulogu krstareih" snaga, koje su imale da onemoguavaju pljaku i nasilje, spreavajui istovremeno delovanje razornih elemenata", izbegavanjem sukoba sa okupatorom. Stalne ete trebalo je da preuzmu vlast u asu raspadanja okupatorskog sistema. U varoima i varoicama, kao i veim selima, uspostavljani su komandanti mesta. Pominju se i sreski, okruni i oblasni komandanti. Pod nadlenou sreskih komandanata nalazili su se sreski naelnici, andarmerija i etnike ete, predsednici optina. Oni su smenjivali sve one koji bi se kompromitovali saradnjom s okupatorom ili pokazali labavost, a radili su u dogovoru sa komandantima etnikih odreda na njihovoj teritoriji. 113 ' Mihailovi je naredbama postavljao i smenjivao etnike komandante u Srbiji i van nje. Oktobra 1941. postavio je za komandanta svih etnikih odreda u Crnoj Gori majora ora Laia, iako tada u njoj nije bilo organizovanih etnikih odreda. Istovremeno kada i Laia, postavio je Pavia uriia, kapetana I klase za komandanta Limsko-sanll3)

Isto, 11-14.

233

dakih etnikih odreda. Kapetan urii se decembra 1941. sastao sa Mihailoviem u zapadnoj Srbiji. Vojvoda Ilija Trifunovi (roen u Topoli, uestvovao u balkanskim i prvom svetskom ratu) sklonio se posle kapitulacije blizu Kolaina, a u jesen 1941. otiao je u Split, gde je radio na organizaciji etnikih jedinica u Dalmaciji, delom u Hercegovini i zapadnoj Bosni. Predstavljao je linost koja je idejno ostvarivala saradnju etnika i Italijana u zapadnim delovima Jugoslavije do smrti, februara 1943. u Splitu. Mihailovi se jasno deklarisao kao antiokupatorski raspoloen, samim tim to se nije predao, najavljujui otpor. Antigermanski je orijentisan, to se vidi i iz njegovih instrukcija u kojima se o Nemcima (i Italijanima) govori kao o vekovnim neprijateljima". U pitanju je i pokret antifaistike vokacije, iako se ovaj termin ne koristi, mada proizilazi iz injenice da je jugoslovenska vlada prihvatila Atlantsku povelju i januara 1942. prila Koaliciji Ujedinjenih naroda. Mihailovi je od januara 1942. postao i ministar vojni u vladi Slobodana Jovanovia. Svestan je da u toj borbi nije usamljen, ve da predstavlja deo saveznikih snaga SAD, Engleske, Rusije", Kine i svih ostalih demokratskih snaga". Vojska koju stvara u Jugoslaviji, sa zagraninim snagama" (misli se na kontigent na Bliskom istoku), uporite je za obnovu monarhije i nosilac antiokupatorske akcije im nastupi odsudni trenutak. Kao i Cangajkaek zaslepljen je antikomunizmom, ali se kineski voa Kuomitanga tajno, za razliku od Mihailovia, i pored sve mrnje prema komunistima, borio protiv japanskog agresora. Od razlaza s komunistima - partizanima nije smelo biti nikakve saradnje. Mihailovi je u tom smislu izriit, jednako kao to su komunisti stajali na stanovitu, 14. decembra u instrukciji PK KPJ za Srbiju, da paralelno ne mogu postojati dva pokreta otpora. Komunisti se bore protiv dinastije i za ostvarenje socijalne revolucije, dok su etnici samo vojnici i borci za Kralja, Otadbinu i slobodan narod". Mihailoviu je, oigledno, smetalo to se partizanske snage nisu pozivale na kralja i Otadbinu, to su bile organizovane na politikoj osnovi", imale svoje tabove i komandante, obrazovale svoje organe vlasti. U uslovima sporazuma komandanta etnikih odreda aak, od 6. novembra 1941, traeno je da se partizanski odredi preformiraju i uliju u postojee vojno-etnike odrede, stanu pod komandu Mihailovia, skinu znakove koji nemaju obeleja Jugoslovenske vojske, a u vojnike redove uu sa inom koji su imali u vojsci. Poto je naa drava monarhija, to svaki mora da prizna Nj. V. Kralja i da se za njega i otadbinu bori protiv okupatora. Svaki ko protiv ovoga bude radio, kratkim putem bie suen"... Mi smo svi podanici Kraljevine Jugoslavije i Kralja Petra II. U naoj dravi moe da postoji samo jedna vojska okupljena oko onih delova vojske, koji se nisu predali okupatoru..." Komandant etnikih odreda aak je 6. novembra 1941. odgovornost za bratoubilaki rat stavljao na ona lica koja hoe da

234

podvoje ljude i da stvore novu vojsku koja nije priznata naim zakonima". 114 ' Spoljne etnike oznake sastojale su se od starog etnikog amblema - lobanje s ukrtenim kostima, kokarde vojske Kraljevine Jugoslavije ili inicijala kralja Petra II. Oznake su poticale iz etnike tradicije i bile ukorenjene u svesti seljatva i graana. Ujedinjavajua deviza je bila Za kralja i Otadbinu". 115 ' Mihailovievi etnici u poetku su razlikovali crvene etnike" (partizane) od svojih jedinica, kao i crne etnike", odnosno jedinice Koste Peanca. Major Boko Todorovi razlikuje, pored pomenutih, jo i etnike odrede redovne Jugoslovenske vojske Kraljevine Jugoslavije" i srpske dobrovoljake etnike jedinice,, (etnike"). Dok vojni etnici nisu smeli saraivati s neprijateljem, dotle su etnici mogli primenjivati taktiku koja je mogla biti korisna za spasavanje naroda od unitenja. Ovo razlikovanje u poetku govori o postojanju razliitih formacija, posebnih ciljeva, drukijih komandi, ali i o razaznavanju njihovih posebnih uloga sa stanovita situacije u kojoj se nalazio srpski narod. 116 ' Mihailovi se razilazio sa etnicima Koste Peanca, sukobljavao sa snagama srpskog faizma koje su oliavali Ijotievci (dobrovoljci), a povremeno imao i sukobe sa Srpskom dravnom straom Milana Nedia. Kota Milovanovi Peanac je juna 1941. imao deset odreda koji nisu smeli da napadaju okupatora, branei granicu od arnautluka" na jugu Srbije. Posle avgustovske kapitulacije na Bukulji, Peanac se preselio u Beograd i odatle jedno vreme komandovao borbom protiv ustanika. Krajem decembra 1941. imao je oko 6.500 ljudi, obuhvaenih u 35 oruanih jedinica. Aprila 1942. njegove vojne snage cenile su se na oko 8.500 ljudi. Krajem 1942. etnici Peanca prestali su da postoje kao posebne jedinice. Mihailovi je otpisivao Peanca kao saradnika neprijatelja, oveka koji je kompromitovao etniki pokret. Ograivanjem od Peanca Mihailovi je spasavao ast svojih jedinica kao antiokupatorskih. Mihailovi je velik znaaj pridavao Bosni sa stanovita Srpstva", jednako kao i Nedi. No, Mihailovi je dosta lakomisleno oekivao da se Bosna septembra 1941. oslobodi ustaa, njihovim zbacivanjem sa vlasti, slino Nediu koji je raunao da e srpske srezove Bosne dobiti na osnovu nemake saglasnosti. Mihailovi je rano poeo upuivati svoje oficire u istonu Bosnu (majora Jezdimira Dangia, kapetana Sergija Mihajlovia, majora Boka Todorovia i druge). Kao da se nije shvatalo da nema promena granica u korist srpskih snaga, pa bile one i vazalne, poput Nedievih, sve dok Trei rajh smatra NDH svojim glavnim saveznikom u tom delu Balkana. 117 ' Za Mihailovia je akcija
114) n5 1 1

Isto, 66-68. " J. Tomasevich, n.d., 166. * Zbornik N O R , tom X I V , 1, 15-19. ' B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 183.

235

u Bosni i Hrvatskoj bila shvatana kao samoodbrana", to jest davanje podrke ugroenim Srbima i dirigovanje" tom borbom. Meutim, teite njegove akcije ostalo je u Srbiji, to se vidi i po centru koji je uspostavio na Ravnoj gori, umesto u planinama Bosne gde je kod Doboja doiveo vojni slom sa svojom armijom. Pojava partizanskih snaga u Srbiji i usvojena strategija zadrali su Mihailovia na obroncima Suvobora. Mada je jednu godinu proveo u Crnoj Gori, a polovinom 1942. sa svojim komandantima boravio juno od Avtovca u kuli Zimonjia, Draa Mihailovi je ipak bio teritorijalno umrtvljen i usko lokalizovan. Nema njegovih pokreta ni prema jugu niti prema istoku Srbije. Od kraja avgusta 1941. uspostavljali su se prvi dodiri izmeu partizana i etnika. Ve 25. avgusta 1941. bio je sainjen sporazum komandanta Podrinjskog NOPO i komandanta Cerskog etnikog odreda kapetana Dragoslava Raia o zajednikim borbama. Neprijateljski stav prema okupatoru zauzeli su krajem avgusta na Loznici potpukovnik Veselin Misita; aktivni su vojno-etniki odredi popa Vlade Zeevia i porunika Ratka Martinovia u valjevskom kraju. Partizansko-etniki operativni tab za napad na Kraljevo sainjavali su sa partizanske strane - Ratko Mitrovi i Momilo-Mole Radosavljevi, a sa etnike - major Radoslav uri i kapetan Jovan Deroko. Obrazovanje novih organa posebno je ozlojeivalo etnike koji su smatrali da mesto starih organa vlasti ne treba stvarati nove. Mihailovi je u Struganiku (19. septembra) govorio o lojalnosti, da nee napadati partizane, ali naglaavajui da jo nije vreme za borbu. Ulaenje etnika u borbu bilo je vezano za otklanjanje opasnosti da partizani svojom aktivnou steknu prednost, a koju im snage koje su se izdavale za legalne" nisu htele dopustiti. Suparnike snage su im bile tue i ideoloki nesrodne. One su remetile celu poetnu strategiju, a na drugoj strani pokretale, po svojoj prirodi, socijalno pitanje koje je moralo ostati zamrznuto za vreme rata. Kada su ve uli u borbu, onda je jesenji ustanak bio izraz delovanja dva pokreta bez uzajamnog poverenja. Mihailovievi oficiri bili su u oima naroda kompromitovani aprilskim ratom i nisu smeli dozvoliti lukzus borbene apstinencije ako su uopte eleli da odre moralni i politiki ugled. etnici su, kao i kraljevska vlada u izbeglitvu, strahovali da se u uslovima okupacije ne jave socijalni nemiri, prevratnike tenje, nove drutvene snage koje bi mogle da iskoriste rat za promenu drutvenog sistema, pogotovu u vremenu kada je najvei broj aktivnih i rezervnih oficira amio u zarobljenitvu. No, postoji i drugi pogled o ratnim zarobljenicima: da su oni boravkom u logorima bili poteeni i sauvani uticaja sa strane, podvajanja, uea u moguim nemirima u zemlji. Mihailovieva pozicija je bila legitimna, pogotovu od asa kada je Duan Simovi preko Radio-Londona 15. novembra 1941. promovisao Mihailovia za komandanta svih jugoslovenskih oruanih snaga u zemlji". Mihailovi je uspostavio komandu jugoslovenske vojne sile

236

na okupiranoj teritorije Kraljevine Jugoslavije", izdajui 16. novembra 1941. Proglas Srbima, Hrvatima i Slovencima, kojim je stavljao do znanja da gd je kralj, na predlog slobodne jugoslovenske vlade u Londonu", imenovao za Komandanta celokupne jugoslovenske vojne sile na okupiranoj teritoriji Jugoslavije. Time su svi naoruani pokreti u celoj dravi bili stavljeni pod njegovu komandu i podreeni stareinama koje e on naimenovati. Jugoslavija nije vie imala samo svog kralja i vladu sa simbolinim kontigentom vojske u inostranstvu ve ,,i slobodnu dravnu teritoriju sa slobodnim graanima". 118 ' Preko Mihailovia obnovljeni su mo i uticaj srpske politike, koja je sada u zemlji mogla da rauna na svoju oruanu silu i podizanje ugleda Jugoslavije delatnou pokreta otpora koji se suprotstavlja Osovini. Cilj je bio osloboditi Otadbinu, povratiti ast naim zastavama" i poneti ih na krajnje granice Jugoslavije. Pri tom je trebalo sauvati i drutveni poredak. Borba protiv Nemaca mogla je biti uspena samo ujedinjenim snagama, organizovana i voena sa jednog mesta. Mihailovi je pojedinane akcije oznaavao kao lakomisleno prolivanje dragocene krvi naroda koji ve krvavi iz bezbroj rana. Sloga, jedinstvo i disciplina su danas najvia narodna dunost i preduslov svake pobede". Pojedinani borbeni pokreti" pozvani su da se prikljue narodnoj vojsci". Mihailovi je traio od oficira, podoficira, vojnika i rodoljuba da se odazovu kriku Otadbine" i svim sredstvima potpomognu borbu i spremaju za dan Vaskrsenja". 119 ' Mihailovi je u ime potede srpskog naroda, promaenom strategijom oduzeo tom istom narodu mnogo vie u budunosti, a da nije uspeo da sprei ustaki genocid, rtve u Srbiji, pa i rtve graanskog rata koji je izbio. Istroio" je, sa emigrantskom vladom i njenim srpskim jezgrom, moralni i politiki kapital 27. marta i poziciju neprijatelja Osovine iz vremena kada je Velikoj Britaniji bilo nakritinije. Mihailovieva strategija omoguila je da se kolaboracija etnika kao hipoteka prebaci na lea srpskog naroda i narednih decenija sve do naeg vremena. Linost Mihailovia, bez obzira na sve njegove ljudske odlike, kako ga crtaju savremenici i saradnici (optimist, umerenost, ljubav prema Srbiji, mirnoa u dodiru s ljudima itd.) nije bila na nivou istorijskih potreba. Oigledno je da bi, bez obzira na mnoge prednosti koje je Tito imao u odnosu na Mihailovia - kakve su predvianje dogaaja, snana meunarodna taka potpore, boljevizirani partijski aparat, odlunost da ostvari ulogu revolucionarnog voe, neograniena disciplina partijskih kadrova na bazi centralistikog naina rukovoenja, kritiki pristup prema prolosti, uspeno iskoriavanje slepog antikomunizma Mihailovia, celovita ideologija, prodorna propaganda - ni njegovi izgledi na poetku nisu bili mali, ako ne i vei. U pitanju je bio pokret sa prevagom profesionalnih oficira, oslonjen na legitimitet i borbenost srpske ustanike mase. Ali, Mihailovi nije prihvatio
U9)

Zbornik N O R , tom X I V , 1, 76-78. Isto, 77.

237

ofanzivnu strategiju, pokretljivost jedinica, pomeranje sedita Vrhovne komande umesto ukopanosti" na Ravnoj gori, ukoliko izuzmemo period generalovog boravka u Crnoj Gori i Hercegovini; pre svega, prihvatanje 1941. godine progonjenih Srba koje su ustae zlikovaki unitavali u ime NDH kao katolike drave na Balkanu u poretku nove Evrope"; dinaminiju vojnu organizaciju koja bi razbila njenu teritorijalnu strukturu, diplomatski smisao u odnosima sa saveznicima, korienje ruskog faktora" radi pariranja narodnooslobodilakom pokretu, itd. etniki pokret je nasuprot sebi imao snani, mladi, dobro organizovani i vodeni suparniki pokret, kome je bio nedorastao, vojniki, personalno i diplomatsko-politiki, iako je od njega 1941. objektivno bio ili mogao biti daleko jai, da su ga vodili ljudi koji bi znali da spoje patriotsku dimenziju i nacionalnu ideologiju sa antifaizmom. ak i da se uzme da je oseka borbi na tlu ue Srbije bila nuna u jesen 1941. zbog egzistencijalnog spasa srpskog naroda posle strahovitih masakra u Podrinju, Kragujevcu i Kraljevu, nemaka vojna sila 1943. nije bila snaga Vermahta iz 1941. godine, kada je niko nije mogao zaustaviti sem Crvena armija pod Moskvom u zimu 1941. godine. Borba Mihailovia na tlu NDH ne bi mogla izazivati reakcije saveznika, jer je ova Pavelieva okupatorsko-klerikalna tvorevina bila u ratu sa antifaistikim savezom SSSR-a, SAD i Velike Britanije. Komunisti su antitezom nacionalistikim politikama - usmeravanjem borbe protiv okupatora dobili na svoju stranu snage koje su potencijalno pripadale etnicima, a na drugoj strani spreili da se oslobodilaki rat ne pretvori u strahoviti rat Srba i Hrvata do istrebljenja. Za razliku od Mihailovia, Josip Broz se po izlasku iz Beograda na slobodnoj teritoriji pojavljuje pod nadimkom Tito, bez navoenja imena i prezimena. U zimu 1942. Kominterna je kritikovala KPJ to se Vrhovni tab koji je Tito simbolisao pojavljuje kao bezlian. Titovo ime i prezime nije bilo poznato ni partijskom lanstvu, a kamoli irim narodnim slojevima. Prilikom razgovora Tita i Mihailovia u Struganiku, Mihailovi je bio miljenja da je u pitanju Rus. Dragia Vasi, koji je prisustvovao razgovoru izmeu Drae Mihailovia i Tita u Brajiima, smatra da je Tito krio svoje pravo ime da ne bi izazvao neprijateljstvo Srba koji su u Hrvatima gledali srpske krvnike zbog genocida u NDH. Po Dragii Vasiu, Titov naglasak je bio vie ruski nego hrvatski, iz ega je izvlaio zakljuak da je on morao due vremena provesti u SSSR-u. Kvislinka i nemaka propaganda irile su jedno vreme glasine da se na elu partizanskih odreda nalazi Vladimir Lebedev, savetnik poslanstva SSSR-a u Beogradu. Tita je, prilikom izlaska na slobodnu teritoriju iz Beograda, polovinom septembra 1941, Aleksandar Rankovi opomenuo da pred seljacima ne pokazuje da poznaje taj kraj, kako ne bi izazvao sumnje da se borio na neprijateljskoj strani u prvom svetskom ratu. Znai, takvo podozrenje moglo je postojati i na strani njegovih najbliih saradnika, naravno nezavisno od naglaska. Meutim,

238

oznaka Tito" bila je izraz i predratne konspiracije, jer ni partijski sastav nije znao ko se nalazi na elu Partije. U Crnoj Gori jedno vreme se govorilo da je na elu Moa Pijade, a meu interniranim u Italiji, naroito Crnogorcima, da je moda u pitanju i Milovan ilas. Poznato je da bosanski partijski funkcioner Ugliea Danilovi nije znao ko je generalni sekretar sa kojim se sastajao. 0) Tito je Kominterni objanjavao svoju anonimnost time da uva integritet svoje porodice u Zagrebu, ali to objanjenje ne deluje ubedljivo. U emigraciji je za partizanskog vou smatran ruski emigrant Fjodor Mahin. ) U prvoj, ustanikoj fazi odredi su bili organizovani na teritorijalnom principu, ali su rano zapaene slabosti takve vojne organizacije. Zbog prikovanosti odreda za odreene teritorije, oni su ostajali nepovezani i lieni snanije borbene moi, bez pokretljivosti i irih manevarskih mogunosti. Prelomnu fazu u organizovanju vojske obeleilo je jugoslovensko savetovanje rukovodilaca narodnooslobodilakih snaga u Stolicama 26-27. septembra 1941. godine, na kome je reeno pitanje vojne strukture i organizacije, sistema komandovanja, naina mobilizacije; utvreni su jedinstveni nazivi vojnih i politikih organizacija, oznake u oruanoj sili naroda i pozdrav. Glavni tab je pretvoren u Vrhovni tab NOPOJ i odlueno je da se u zemljama i pokrajinama Jugoslavije organizuju glavni tabovi kao rukovodstva partizanskih snaga. eta (80-100 boraca) je trebalo da postane osnovna jedinica; tri do etiri ete inile su bataljon, a dva do etiri bataljona partizanski odred kao najveu partizansku jedinicu. Na savetovanju je zakljueno da se mogu formirati i vee vojne formacije, sastavljene od vie odreda. Jedinstvenoj vojnoj organizaciji doprinosili su formulisanje jedinstvene partizanske zakletve, utvrivanje partizanskog pozdrava, organizacija sanitetske slube, ishrane, vojne discipline.122) Savetovanju u Stolicama prethodilo je savetovanje koje je organizovao Glavni tab NOP odreda Srbije u Dulenima, 16. septembra 1941, za komandante i komesare partizanskih odreda zapadne Srbije, umadije i Pomoravlja. Kao i mnogi dogaaji na tlu Srbije 1941, kojima je pre ili kasnije peat davao Politbiro CK KPJ sa Josipom Brozom Titom, tako se i ovo savetovanje nalo u senci savetovanja u Stolicama, iako je ono anticipiralo i uoptilo iskustva dotadanje borbe, koja e se uobliiti deset dana kasnije u Stolicama, na jugoslovenskom skupu. Savetovanje u Dulenima bilo je u funkciji pokrenute inicijative da se odri jugoslovensko savetovanje. Prisustvovali su svi lanovi Glavnog taba, pet komandanata odreda: 1. i 2. umadijskog, kragujevakog, kraljevakog i aanskog NOP odreda, dva komesara - uikog i kragujevakog odreda, komandiri belike i parainske ete pomoravskog NOP odreda, sekretar OK KPJ za Kragujevac i instruktor PK
120) 121) 122)

U. Danilovi, Sjeanja, II, priredio Z. Antoni, Beograd, 1987. Mahin je bio lan K P J od 1939. godine. Bilten Vrhovnog taba N O P O J , br. 7 i 8.

239

KPJ za Srbiju. 123 ' Spreeni su da uestvuju predstavnici posavskog, kosmajskog, poarevakog, podrinjskog i valjevskog NOP odreda. Koa Popovi nije uestvovao na savetovanju jer su Nemci ve pokrenuli ofanzivu na Mavu. Komandantu Valjevskog NOP odreda Zdravku Jovanoviu saopteno je da ostane sa odredom, jer je pretila opasnost da Nemci iz Mave i Posavine produe napad u pravcu Valjeva. Savetovanje je pripremano u velikoj konspiraciji i za njega je znao samo sekretar Okrunog komiteta Kragujevca Mijalko Todorovi. 124 ' Na samom savetovanju je zakljueno da partizanski odredi moraju prerasti u krupnije i vre vojne jedinice, poveati manevarsku sposobnost i osposobiti se za sadejstvo i na teritorijama drugih partizanskih odreda. Usled priliva novih boraca bila je prevaziena i poetna etna struktura partizanskih odreda, to je znailo da treba formirati bataljone. Krupnije akcije morale su se izvoditi saradnjom vie partizanskih odreda. Jedno od kljunih pitanja je bilo na koji nain najbre sprovesti Titovu ideju o stvaranju slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji. ' Stvaranjem oruane sile u vidu partizanskih odreda i organa vlasti - narodnooslobodilakih odbora (NOO) od jula 1941, komunisti su ispoljavali tenju za iskoriavanjem narodnooslobodilake borbe za drutveni prevrat, nezavisno od svih kvalifikacija ovih odbora kao privremenih, neophodnih organa borbe protiv okupatora, organa naroda a ne komunistike partije. Njihovo osnivanje sukobljavalo je komuniste sa Kominternom, koja je suspendovala sve socijalne promene dok traje rat, a na drugoj strani sa etnicima koji su u njihovom stvaranju videli nameru da se odstrani legalni poredak" i prigrabi vlast za raun tuinske sile (SSSR-a). Delujui mimo direktive Kominterne, jugoslovenski komunisti su pokazivali odreenu meru samostalnosti, ali su na drugoj strani iskljuivali modus vivendi sa drugom antiokupatorskom strujom u srpskom narodu. Za etnike su narodnooslobodilaki odbori bili organi vlasti kojima se zamenjuju i rue stari organi vlasti, a time od samog poetka dovodi u pitanje unutranji kontinuitet Kraljevine Jugoslavije. NOO su na slobodnoj teritoriji faktiki oduzimali vlast institucijama vlasti Kraljevine i vlasti uspostavljenoj i podravanoj od strane okupatora, a na okupiranoj teritoriji ilegalni narodnooslobodilaki odbori paralelno su delovali sa organima okupatorske vlasti. Stvaranjem narodnooslobodilakih odbora dolo je do paralelizma tri vlasti na teritoriji Srbije i Jugoslavije: narodnooslobodilakog pokreta,
123)

Savetovanju su prisustvovali: Sreten ujovi, komandant Glavnog taba, Rodoljub olakovi, Filip Kljaji, Nikola Grulovi, lanovi taba, te Mijalko Todorovi, sekretar OK K P J za Kragujevac, Milan Blagojevi, komandant 1. umadijskog NOP odreda, Radisav Raja Nedeljkovi, komandant Kragujevakog NOP odreda, Pavle Jaki, komandant Kraljevakog NOP odreda, Vladimir Dedijer (na savetovanju postavljen za komesara Kragujevakog NOP odreda), Svetislav Stefanovi, instruktor KP za Srbiju pri Okrunom komitetu K P J za Kragujevac, Momilo Radosavljevi Mole, komandant aanskog NOP odreda, Milinko Kui, politiki komesar Uikog NOP odreda, Andra orevi, komandant Drugog umadijskog NOP odreda, Ljubia Uroevi, komandir Belike ete Pomoravskog NOP odreda.

124) 125

Savetovanje u Dulenu 1941, Kragujevac, 1988, 34-35. > Isto, 6 - 7 .

240

starog centra vlasti u emigraciji, ije je interese izraavao pokret Mihailovia, te okupatorske i kolaboracionistike. Imenovanjem narodnooslobodilakog odbora u Kolainu, 19. jula 1941, izborom Narodnog odbora osloboenja sreza beranskog, 21. jula, te Sreskog NO odbora u Andrijevici, istog dana, stvarala se nova vlast ukidanjem stare. Dekret kojim se osniva sreski odbor u Krupnju nakon osloboenja varoi septembra 1941. izriit je u stavu da se stara vlast ukida. ' Sreski odbor u Beranama stvara se nasuprot volji predstavnika Kraljevine Jugoslavije, koji su smatrali da nema potrebe za novim organom vlasti kada postoji sresko naelstvo. 127 ' Prvi narodni komiteti" stvoreni su u Srbiji jo krajem jula 1941. godine. Na tlu Uike republike izgradie se mrea narodnooslobodilakih odbora: u Krupnju, Cajetini, Kosjeriu, Arilju, Bajinoj Basti, Uicu, aku. Gradski narodnooslobodilaki odbor u Uicu izabran je 7. oktobra 1941. godine. Njegov program bio je sadran u tri rei: Sloboda, hieb, ogrev". Poetkom oktobra u Valjevu je konstituisan Okruni narodnooslobodilaki odbor, iako grad nije bio osloboen. Narodnooslobodilaki odbori stvaraju se u Mavi, oko Beograda, u umadiji, Pomoravlju. Glavni narodnooslobodilaki odbor za Srbiju imenovanje 17. novembra 1941, s Dragojlom Dudiem kao predsednikom i Petrom Stamboliem kao sekretarom. 128 ' Osloboena teritorija istone Srbije posle Uike republike" bila je najvea slobodna teritorija u Srbiji. Obuhvatala je prostor u slivovima Peka, Mlave, Poreke reke, delova Podunavlja i Pomoravlja sa Resavom. Poetkom septembra 1941. u Salau je imenovan Narodnooslobodilaki odred za krajinski (salaki) srez.1 ' Na slobodnu teritoriju zapadne Srbije stizali su kadrovi iz Beograda i drugih gradova. Josip Broz je polovinom oktobra zatraio da se preko Posavskog odreda organizuje prebacivanje partijskih i kadrova SKOJ-a u unutranjost Srbije, naroito onih koji su bili kompromitovani. U Beogradu je trebalo da ostane Mesni komitet, sastavljen od nekompromitovanih kadrova. 130 ' Nesigurna partizansko-etnika saradnja, zasnovana od prvog dana na nepoverenju, sve se vie izroavala u niz incidentalnih situacija i sukoba, koji su postajali skoro svakodnevna pojava. Izbijali su prilikom posedanja pojedinih mesta, naina mobilizacije, simbola i amblema, podele plena, dodeljivanje puaka i municije iz uike fabrike oruja, etnike zatite saradnika okupatora (pripadnika formacija Nedia, Peanca, Ljotia), zatvaranja istaknutih boraca jedne ili druge strane, sukobljavanja partizanskih i etnikih jedinica (oko Kosjeria, Poege,
126) 127)

128) 129) 130)

D. Dudi, Dnevnik 1941, Beograd, 1945, 136. Istorijski arhiv SR Crne Gore, Titograd, br. 7 7 4 3 - V I I I , 1 - 5 (41), Zapisnik skuptine delegata za izbor odbora odrane 21. jula 1941 - U okviru Vojno-sudske sekcije k o p i r a n j e sovjetski organ bezbednosti ( E K A ) , ali su preovlaivale jugoslovenske oznake (trobojka itd.). Tito ga naziva Centralni^ odbor za itavu osloboenu teritoriju" - Vrhovni tab N O P O J (Tito), br. 136 - tabu Komande Junog fronta, muzej Titovo Uice. J. Marjanovi, n.d., 159. Zbornik N O R , tom I, knj. 20, dok 25.

241

Arilja, Ivanjice). Mihailovi je lino vodio napad jedne svoje jedinice na partizane u selu Planinici krajem avgusta 1941. godine. 131 ' Zarobljene partizane etnici su predavali Nemcima (kod Mionice, u selu Sitarice itd.). U Slovcu je etnikom vojvodi Jovanu kavoviu kavi predato 365 zarobljenih partizana sabranih na Ravnoj gori, s tim to ih je on izruio Nemcima, koji su ih streljali na Kruiku, u Valjevu, 27. novembra 1941. godine. 132 ' Kako se ustanak u septembru irio, ugroavao saobraaj, sve vie se oseao i u prigraninom predelu NDH, u Mavi i Podrinju, nadomak Sremu, nemaki vojni faktori nisu oklevali. Vrhovna komanda Vermahta udovoljila je zahtevu feldmarala Lista 14. septembra 1941. godine, donosei odluku da se iz Francuske u Srbiju uputi 342. divizija. S ojaanim 125. peadijskim pukom, dopremljenim iz Grke, 342. divizija trebalo je da oisti luk Sava - Drina, gde se, po Nemcima, nalazilo najjae ustaniko arite. To nemako shvatanje delio je i ustaki vojskovoa", maral Slavko Kvaternik. 133 ' Srbi su ponovo ozlojedili Hitlera pokretanjem ustanka i stvaranjem najvee i jedine slobodne teritorije u okupiranoj Evropi. Naredba za uguenje ustanka potekla je sa najvieg mesta Treeg rajha. Izriit zahtev za uguenje ustanka Hitler je dao 16. septembra 1941, a jedinstvena komanda poverena je komandantu 18. armijskog korpusa, generalu Francu Bemeu. Borbe su se vodile na terenima na kojima su voene i najtee i najslavnije bitke u prvom svetskom ratu. Sam napad na ustanike iz Srema zasnivao se na iskustvu iz prvog svetskog rata. Na granici prema Drini postavljena je jedna nemaka posadna divizija iz NDH i ustae, a na Savi maarska ratna rena flotila. Napad 342. divizije zapoeo je 28. septembra 1941. godine. Nemakim jedinicama pruen je jednomeseni otpor. Dovlaenje operativnih divizija sa drugih okupiranih teritorija (Francuske i Grke) ili drugih frontova (Istonog) bilo je neophodno za savlaivanje ustanka. U okupiranoj Evropi onog vremena jedinstvene su pojave angaovanja tolike vojne sile, po nareenjima najviih dravnih i vojnih instanci, kao u Crnoj Gori za uguivanje 13-julskog ustanka i u Srbiji za slamanje tzv. Uike republike u jesen 1941. godine. U zavrnim borbama krajem oktobra 1941, na prostoru Jagodina - Kruevac - Parain poelo je iskrcavanje druge - 113. peadijske divizije, dovedene sa Istonog fronta. Nemaka protivustanika akcija septembra - novembra 1941. u zapadnoj Srbiji i Sumadiji praticala je u znaku primenjivanja masovnih represalija protiv stanovnitva slobodne teritorije. Nemake vojne jedinice imale su karakter kaznenih ekspedicija. Tog oktobra izgledalo je da su Nemci odluili da zatru srpski narod. Pretilo se da e se Nemci povui iz Beograda i onda ga unititi bombar do vanj em iz vazduha i
m

1 2 Tsto 207 3)
133)

> V. Glii, n.d., 113. 1, 235.

Zbornik N O R , tom X I V , 2, 1.016; B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija...,

, ..

241

artiljerije. Iznurene jedinice odbrane, pri tom istroene u nametnutom graanskom ratu, nale su se krajem novembra pred poslednjim nemakim udarom. Ustanak na jugu Srbije je kasnio, dobrim delom zbog uticaja etnika Koste Peanca. Sama oblast imala je dvojaki strateki znaaj za okupatora: saobraajnice, koja je povezivala Beograd sa Solunom, demarkacione linije i blizine bugarske granice. Najjaa ustanika baza u dolini Toplice nalazila se na Pasjai, Malom Jastrepcu i Vidojevici. Prokuplje, je privremeno osloboeno 9. oktobra, a novembra iste godine Lebane, Lece i Medvee, ime se ve zaokruivala slobodna teritorija, sa tenjom da se iri prema Vranju i Kruevcu. Sukob toplikih partizana sa etnicima na Pasjai novembra 1941. oznaio je konaan razlaz ove dve struje. Sukob u zapadnoj Srbiji nije mogao da ne izazove razlaz i u drugim krajevima Srbije. Na levoj strani June Morave dolo je do masovnog ustanka krajem 1941. godine. Dok je ustanak u zapadnoj Srbiji bio razbijen, na jugu je tek buknuo. Jug Srbije nastavio je partizansku borbu, obezbeujui njen kontinuitet sve do 1943-1944. godine i konanog osloboenja Srbije. Dejstva Toplikog, Rasinskog i Jablanikog odreda su objedinjena. Kukaviki partizanski odred krajem 1941. brojao je oko 400 boraca. Jablaniki odred povezivao je prostor izmeu Kukavikog i Toplikog odreda sa bazom na planini Radan. Vranjski partizanski odred nastojao je da utie na irenje ustanka u Makedoniji, ali je rano razbijen od bugarskih snaga. Stvorena je slobodna teritorija, koja e se u uslovima partizanskog ratovanja odreda na jugu sa Bugarima, etnicima i Nedievom andarmerijom manje-vie odravati kao trajna, sa ovim ili onim suavanjima ili proirivanjima. Na desnoj obali June Morave bili su osloboeni regioni Zaplanja, Babike gore i Kruevice, a na levoj obali itav prostor od Jastrepca do Kukavice, sa uporitima na Jastrepcu, Pasjai, Radanu i Kukavici. U tom prostoru delovalo je pet partizanskih odreda, usmerenih na saobraajnice u dolinama Morave, Niave i Toplice. Partija je imala preovlaujui uticaj na razvoj borbe, na politiku liniju i sastav rukovodeih kadrova. Pod udar je doao ugledni prvoborac Ratko Pavlovi, prihvaen od naroda, linost koja je stekla veliki autoritet, upozoravajui na njegove ranije greke - frakcionatvo, intelektualtinu i nedovoljnu povezanost s Partijom", 1341 to je u sektaristikoj organizaciji KPJ bilo ravno smrtnoj presudi. Izmeu zapadne Srbije i umadije i oblasti na istoku i jugu Srbije nije dolo do saradnje i usaglaenosti operacija avgusta i septembra
134)

D. Petrovi pie o politikim grupicama", u gradovima istone Srbije, preteno sastavljenim od mladih intelektualaca, koji su bili nezadovoljni politikom Kominterne i sovjetskog rukovodstva. Iznad svega su isticali ideju svetske revolucije. Nezadovoljstvo je jaalo sa zakljuenjem sovjetsko-nemakog pakta 1939. godine. Komunisti su radili na izolaciji trockistikih kruoka. U jednoj od prvih akcija Boljevakog narodnooslobodilakog partizanskog odreda uhvaen je najpoznatiji trockist" u Zajearu (inae student iz Crne Gore), Vasa Pejovi. U Biltenu Glavnog taba NOP odreda Jugoslavije od 18. septembra 1941. o njemu se govori kao poznatom trockistikom banditu i pijunu policijskom kojemu e suditi tribunal". - D. Petrovi, Istona Srbija u ratu i revoluciji 1941-1944, Beograd, 1983, 64-65.

243

1941. godine, a ni kasnije. Ustanak na istoku Srbije razvijao se u oblasti strateki vie nego znaajnoj za Nemce zbog imperativa zatite dunavskog puta i eksploatacije bakra u Boru. U boljevakom srezu dejstvovao je Boljevaki odred, a u knjaevakom kraju Zaglavsko-timoki odred. Izmeu Timoka i Deli-Jovana nalazio se prostor delovanja Krajinskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda. U predelu Zvida, Kuaja i Majdanpeka delovali su partizanski odredi: Ujevaki, Majdanpeki, Zviki NOP i Krajinski NOP. Na tom podruju javili su se i etniki odredi, sa kojima su partizanske snage saraivale na osnovu prethodno postignutog sporazuma. etnici su sa partizanima uestvovali u zauzimanju Velikog Gradita 20. septembra 1941. godine. Napadom partizana na etnike, zbog krenja dogovora, jedno vreme je potisnut etniki uticaj u Poreu, Zvidu i Krajini. Ujevaki etniki odred nastavio je sa svojim aktivnostima u gornjem Peku, Poreu, Zvidu i Branievu, ulazei u sukobe sa Nemcima i Peanevim etnicima. etnike snage u Gornjaku podravale su Drau Mihailovia. 135 ' Za vreme ustanike plime na istoku Srbije stvorena je slobodna teritorija, sa centrom u Kuevu i Majdanpeku, u slivovima Peka, Mlave, Poreke reke, delova Podunavlja i Pomoravlja sa Resavom. Na teritoriji aleksinakog, raanjskog, sokobanjskog, svrljikog i dela nikog sreza dejstvovao je avgusta i u prvoj polovini septembra 1941. Ozrenski NOP odred, iz kojega je nastao Svrljiki odred, kasnije nazvan Niavski partizanski odred. 36) Ustanak na istoku Srbije imao je neke osobenosti koje ga razlikuju od ustanka u zapadnoj Srbiji. Izbio je, prvo, neto kasnije nego u zapadnoj Srbiji; drugo, sporije se razvijao, u poreenju sa prostorom izmeu Drine i Morave, i tree, ustaniki talas je preseen otrom okupatorskom protivakcijom da se osigura plovidba Dunavom i nesmetan rad u Borskom rudniku. Na narod je porazno delovalo razbijanje Ozrenskog NOP odreda u sukobu sa Nedievom andarmerijom 27. novembra 1941. godine. Ostaci razbijenih odreda bili su preputeni sami sebi pred nastupajuu zimu, izloeni stalnim progonima kolaboracionistikih snaga. Pod pritiskom Nemaca i njihovih saradnika, partizanske snage su krajem oktobra 1941. u istonoj Srbiji svedene na Knjaevako-boljevaki odred. Sa uporitem u Gornjaku, produile su da se odravaju Mihailovieve etnike snage. Za Mihailovia je ova oblast imala poseban znaaj zbog blizine bugarske granice. etniki voa je celu Srbiju pokrio svojim oficirima i komandnim centrima. Mihailovi je ve avgusta 1941. ustanovio funkciju komandanta istone Srbije, za koju je imenovao majora Velimira Piletia, a za naelnika taba kapetana I klase Siniu Ocokoljia Pazarca. 137 '
135) 136j 137)

Isto, 77. Isto, 80-1. J Major Velimir Pileti je organizator etnikog pokreta u Homolju, a od 1941. komandant Krajinskog etnikog korpusa. Sinia Ocokolji (pojavljuje se u dokumentima kao Sinia Pazarac), kapetan I klase, od 1942. komandant Mlavskog etnikog korpusa - Zbornik N O R , tom X I V , 1, 151.

744

Albanska kolaboracija i srpski egzodus

S albanskim separatizmom, izdajom i napadima iz zaseda Kosovska divizija srela se ve za vreme aprilskog rata. Albanci su 10. aprila 1941. opljakali skladita vojske u Prizrenu i domove naseljenika u blizini grada. Pobunjenike grupe napadale su jedinice i delove Metohijskih trupa, a u akovakom srezu popaljene su kue naseljenika. Ugroene jedinice Kosovske divizije branile su se od napada uzimanjem talaca iz redova albanskog stanovnitva i uzvratnom paljevinom albanskih kua, 14. aprila 1941, u selima Beu, Grgocu, Radoniu, Janou, pa i ubijanjem pobunjenika. 138 ' Od aprila do jula 1941. bila je popaljena veina naseljenikih sela u Metohiji i Drenici, sem Vitomirice i Dobrue, spaljene tek u jesen 1941. godine. Albansko raspoloenje izraeno je u manifestacijama protiv Jugoslavije, Srbije i Jugoslovenske vojske 14. aprila u Prizrenu, akovici, Pei. akovaki predsednik optine, Sulejman Krieziu, organizovao je delegaciju za doek Nemaca. Albanci su u Pei napali kasarnu Jugoslovenske vojske, gde su doekani plotunima, ali je nemaka jedinica iz Kosovske Mitrovice dokrajila otpor vojnika. Mada istoriari Albanci smatraju da ne treba identifikovati ove pobunjenike sa albanskim narodom, jer se radilo o begovima i barjaktarima, nazivajui ih petom kolonom", faistima", buroaskim elementima" itd., injeniki je nesumnjivo da su one bile opte, masovne i antijugoslovenske po duhu. Voe demonstracija podsticale su Albance na antijugoslovenske akte, progon naseljenika, pljaku i paljevine, pojave koje su dobile masovan karakter. 139 ' Prve okupacione trupe u junoj Srbiji (Ni, Kurumlija, Kosovska Mitrovica i Leskovac) bile su jedinice 294. peadijske divizije, koju je maja 1941. zamenila 717. peadijska divizija iz Austrije, koja je posela podruje Kosovska Mitrovica - Raka - NTvi Pazar. Kosovska Mitrovica postala je sedite Krajskomandanture (838) podreene Feldkomandanturi u Niu, a od januara 1942. Feldkomandanturi u Vrnjakoj banji. General Eberhard, komandant 60. nemake divizije, koja je ula u Kosovsku Mitrovicu, sklopio je sa albanskim predstavnicima sporazum o stvaranju Male Albanije", kao protivtee potencijalnoj italijanskoj Velikoj Albaniji". 140 ' Mada je sporazum zakljuen radi obuzdavanja moguih italijanskih zahteva, proglaen je privatnim aktom i poniten na intervenciju Feliksa Bender, predstavnika nemakog Ministarstva inostranih poslova u Beogradu. Ponitavanje je imalo vanost samo na
13S)

Ali Hadri (Narodnooslobodilaki pokret na Kosovu 1941-1945, Beograd, 1973, 85) navodei ove podatke nastoji tumaenjem i objanjenjima da opravda i legalizuje pobunu zbog ropskog poloaja" Albanaca u Kraljevini Jugoslaviji i uzvraanje napadnutih oficira i vojnika prikae kao odmazdu. Ali Hadri n.d., 87. S albanske strane prisustvovali su: predstavnik Kosovske Mitrovice - Dafer Deva, Sjenice - Omer ini, Novog Pazara - Aif Hadi, Vuitrna - Jahja Hadi Demali, Pritine - Ilijaz Hadi Demali, Podujeva - air Halili, Drenice - Jusuf Gradia, Istoka - Sadik Rama i Pei - Sejfedein Begoli.

245

relaciji dve sile - saveznice, Nemake i Italije, protivurenih interesa, ali ne i za Srbiju kao vojno okupiranu prostoriju. Kosovskomitrovaki okrug uao je u sastav okupirane Srbije, ali sa zadravanjem snanog uticaja albanskih kvislinga, koji nisu prestajali da rade na ukljuivanju okruga u sastav Velike Albanije". Savet komesara je avgusta 1941. regulisao upravno ureenje Kosovskomitrovakog okruga kao dela Drinske banovine, sa srezovima Novi Pazar, Kosovska Mitrovica, Vuitrn i Podujevo. Prvi naelnik okruga Kosovska Mitrovica bio je albanske narodnosti (Ibrahim Ljutviu), kao i rukovodioci uprave u srezovima u njegovom sastavu, sem studenikog sa centrom u Rakoj. Naelnik je nadlean za sva pitanja koja su se raspravljala u ovom okrugu, a ticala su se Albanaca, i to u svojstvu pomonika bana Drinske banovine. Kosovskom andarmerijom od 1.000 ljudi, kojoj su se pridruivali albanski dobrovoljci, komandovao je kapetan Bajazit Boletini, dok su dobrovoljcima rukovodili seoski glavari. Zandarmi su nosili posebnu uniformu sa grbom Skenderbega. 141 ' Tri Albanca - Ali Draga, voa albanske narodonosne grupe, Ibrahim Ljutvi, okruni naelnik i Bajazit Boletini, komandant andarmerijske regimente - vodili su glavnu re u Kosovskomitrovakom okrugu meu Albancima. Mada je Kosovo podeljeno na tri okupacione zone, najvei deo dobila je Italija, koja je svoj deo oblasti anektirala Albaniji ukazom kralja Viktora Emanuela III i kraljevskog namesnika Albanije od 12. avgusta 1941. godine. Istim ukazom stvoreni su osnovi Velike Albanije", kojoj je pripala i zapadna Makedonija s Debrom, Strugom, Kievom, Gostivarom i delom Prespe. Velika Albanija je 1941. podeIjena na 14 prefektura, od kojih su etiri bile kosovske (ili, kako se govorilo, osloboenih krajeva"). U sastav Velike Albanije ula je celokupna povrina Kosova pod italijanskom okupacijom, koja je zahvatala povrinu od 8.900 km2 (sa plavskim, roajskim i tutinskim krajem), na kojoj je ivelo 560.000 stanovnika. Izvedeno razgranienje nije zadovoljavalo Bugarsku, koja je pretendovala na oblasti Makedonije sve do Ohrida, koji je smatran bugarskim svetilitem". Za bugarske okupatore pogotovu je bila neprihvatljiva injenica da se Italija nalazila na samom domaku Skoplja. Na albanski dravni praznik, 28. novembra 1941, Albanci su u Skoplju organizovali demonstracije, zahtevajui da se grad prikljui Velikoj Albaniji. Izvrenom podelom nije bila zadovoljna ni vlast u Srbiji, ali je degradirani kvislinki reim bio prinuen da se pomiri sa svrenim inom. Privilegovanjem Albanaca nisu bili zadovoljni ni malobrojni crnogorski separatisti, iji je uticaj posle 13-julskog ustanka sasvim opao. Albanski separatisti na Kosovu i Metohiji ostvarili su 1941. stari san o Velikoj Albaniji, iv jo od Berlinskog kongresa i obrazovanja Prve prizrenske lige, zasnivajui svoju politiku na silama Osovine koje
141)

A V I I , K . - 738, F. 1, dok. 3.

246

su im omoguile da se u novom poredku" izraze kao novi subjekt balkanske konstelacije. Kao da je na pomolu bila velika, etniki ista Albanija, sa etiri biva turska vilajeta: janjinskim, skadarskim, bitoljskim i kosovskim, svoenjem granica Crne Gore na granice pre Berlinskog kongresa, to znai uzimanje Plava i Gusinja, Roaja, Tuzia i Ulcinja. Meu najglasnijim i najuticajnijim zagovornicima ove konstrukcije Velike Albanije, koju je trebalo stvoriti na raun srpskog i grkog naroda, Makedonaca i Crnogoraca, isticao se Mustafa Kruja, albanski nacionalist, kvisling i predsednik vlade Velike Albanije, sa katolikim svetenstvom koje je sledilo italijansku politiku prodora na Balkan na raun ruenja meuratnog sistema meunarodnih odnosa i glavnih albanskih protivnika - Srba. Italija je glorifikovana kao pobednica, oslobodilac albanskog naroda i tvorac Velike Albanije. Meu starim protagonistima antijugoslovenske i antisrpske politike prednjaili su lanovi Kosovskog komiteta, koji su se obreli na Kosovu neposredno posle aprilskog vojnog poraza Kraljevine Jugoslavije. Bedri Pejani je sa 60 Albanaca traio da se i Kosovskomitrovaki okrug prikljui Albaniji. Na istom zahtevu istrajavao je i Albanski narodni savez, kojim je rukovodio Ali Draga, sin Ferada Drage. 142 ' Prilikom razgranienja izmeu Nemaca i Italijana, Nemci su obezbeivali svoje ekonomske i strateke ciljeve. Pretenzije slabijeg saveznika, Italije, nisu se otvoreno izraavale, ali se protivrenosti interesa sagledavaju preko posrednih intervencija, zahteva drugih subjekata koji su bili korieni ili podstrekavani da pokrenu inicijativu za izmenu granice, pre svega albanskih nacionalista. Italijani su eleli to dublji prodor na Balkan, s prisvajanjem ekonomskih izvora (Trepa, na primer), dok su Nemci nastojali da se domognu nalazita hromne rude i magnezita na Kosovu. Ve pominjani memorandum Milana Aimovia bio je, nezavisno od nacionalnih motiva sprskog kolaboracioniste, da se Srbiji prikljui oblast puna srpskih srednjevekovnih spomenika, koja je potseala na staru slavu i veliinu carstva, napinjui prsa svakog Srbina, pa i radi spasavanja srpskog ivlja od albanskog progona, zlostavljanja i terora, u sutini u funkciji nemake politike da se kontrola Treeg rajha rasprostre na sve sirovinske izvore. Meutim, Nemci su imali i drugu, realniju politiku sa stanovita svog interesa: da podravaju Albance u Kosovskomitrovakom okrugu kako bi lake eksploatisali Trepu, a pitanje granica uostalom nije bilo konano i moglo je priekati na zavretak rata i pobedu Treeg rajha. Bilo je vano da se olovo i cink u toku rata koriste za potrebe Nemake. to se tie albanskih nacionalista, oni su u realizaciji svoje osnovne ideje, Velike Albanije, mogli raunati i na jednu i na drugu silu Osovine. Razlike su se ogledale samo u tome to su jedni ovu nacionalistiku tvorevinu na raun drugih naroda gledali pod protektoratom Italije, a drugi pod protektoratom Nemake. Posle kapitulacije Italije ulogu albanskog zatitnika i saveznika preuzela je Hitlerova Nemaka.
142)

A. Hadri, n.d., 95.

247

Srpski narod na Kosovu i Metohiji prvog dana ropstva i okupacije suoio se sa snanim nacionalnim pritiskom albanske veine, obuzete shvatanjem da je vojni poraz Kraljevine Jugoslavije i dolazak okupatora oznaio nacionalno osloboenje albanskog ivlja. Italijanski okupator proklamovao je nacionalna prava Albanaca, koja su im bila uskraena u Kraljevini Jugoslaviji, pre svega dozvolio je pravo na noenje albanske zastave, pravo na albanski jezik u javnoj i slubenoj komunikaciji, kole na albanskom jeziku. Padom Jugoslavije pala je i srpska strahovlada u vienju Albanaca, koja nije prihvatana od oslobaanja Kosova i Metohije u balkanskom ratu 1912. godine. Albanski ustanak 1913. protiv srpske vlasti oznaio je poetak albanskih buna protiv srpske, odnosno jugoslovenske vlasti, koje se redaju: 1919-1920, kada se na albansko-jugoslovenskoj granici vodio pravi rat, 1941, i na kraju rata, 1944-1945, to je bio izraz postupnog sazrevanja albanske nacionalne svesti od Berlinskog kongresa i formiranja Prve prizrenske lige. Kraljevina SHS, odnosno Jugoslavija, uspevala je da ostvaruje svoj uticaj na Kosovu i Metohiji preko administrativne, andarmerijske i vojne vlasti, putem kolonizacije Srba i Crnogoraca, ali i politikim sredstvima, saradnjom vladajue Radikalne stranke sa albanskim stranakim grupacijama (Demijet), ili vezama sa uticajnim predstavnicima albanske zemljine aristokratije. Albanski glavari i malobrojna inteligencija shvatili su aprilski poraz Kraljevine Jugoslavije kao pretpostavku svog konanog nacionalnog osloboenja, pod zastavom Osovine i u okviru Velike Albanije, kao etniki iste drave albanskog naroda, koja predstavlja novi subjekt na Balkanu i u okviru novog poretka". Mrnju koju su Albanci oseali prema Srbima, podsticali su okupatori. Albanski glavarski sloj, sa hodama i poslovnim ljudima, intelegencijom, stavili su se u celini na strani okupatora. Albanska kolaboracija je najmasovnija kolaboracija na tlu Jugoslavije, jer je obuhvatala najvei deo stanovnitva. Zaostalost albanskog stanovnitva, koje je vekovima ivelo u duhu Zakonika Leke Dukaina, nepismenost sa verskom zatucanou, spreavalo je pre rata KPJ da ostvari uticaj meu albanskim ivljem, iako je podvrgavala kritici reim tzv. velikosrpske hegemonije, Kraljevinu i njen sistem, izjanjavala se za nacionalnu ravnopravnost Arnauta, organizaciono izdvojila oblasno partijsko rukovodstvo iz sastava KPJ za Crnu Goru, istupala sa internacionalistikim idejama i programom socijalno-kulturne emancipacije. Komunistiki prvaci sa Kosmeta su ak 1940. kritikovali kolonistiki element na Kosmetu kao osnov vlasti reima, 143 ' ime su uveliko podsticali albansku
143)

Miladin Popovi: . . . Kolonisti su stub hegemonije". - Metodije atorov arlo: . . . Referent ima ovinistiki stav. Ne moemo ii makedonskom seljaku i da mu kaemo da su kolonisti braa makedonskog seljaka. J e r generali, andari, pijuni nisu braa. Ako bi ili za savez s kolonistima, oni bi lopatom. Bilo je oko 10.000 familija sa oko 70.000 hektara. Svi su oni ugnjetai makedonskog naroda i s njima ne moemo imati dobre odnose. U Bijeloj Rusiji su svi kolonisti bili uhapeni i zemlja (im) oduzeta. To moramo i mi uiniti. Ko poznaje psihologiju makedonskog seljaka zna da se on bori za krvavu osvetu nad kolonistima". - Izvori za istoriju S K J , Kongresi, zemaljske konferencije, plenumi CK K P J - S K J , Peta Zemaljska konferencija K P J (19-23. oktobar 1940), tom I, knj. 10, Beograd, 1980, 210, 213.

248

politiku stvaranja etniki istog Kosova. Albanska sela su nakon okupacije bila potpuno zatvorena za uticaj antiokupatorskih ideja. Tokom rata ona su bila pretvorena u prave male tvrave, kojima nisu smeli prii ni malobrojni komunisti albanskog porekla. Antijugoslovensku i antisrpsku politiku faktiki su nosili i albanski komunisti, koji su se na Kosovu nali posle aprilskog vojnog poraza Jugoslavije, sa Fadiljom Hodom i drugim albanskim komunistima. Pristigli iz Skadra i Tirane, oni su rano pokazali rezerve prema jugoslovenskim oznakama KPJ. 1 4 4 ) Podela Kosova i Metohije izmeu tri okupatora 1941. godine Nemaca, koji su poseli Kosovsku Mitrovicu i Trepu, Italijana, koji su uzeli najvei deo Kosova sa Metohijom, te Bugara, koji su okupirali Siriniku upu sa kosovskim Pomoravljem - uticala je i na poremeaje u partijskoj organizaciji ove oblasti. Komunisti, uglavnom iz redova Crnogoraca i srpskog domorodakog stanovnitva i naseljenika, imali su svoje organizacije u Metohiji i Kosovskoj Mitro vici, dok je Kosovo (Pritina, Uroevac, Kaanik i Gnjilane) bilo sve do kraja 1941. bez partijskih elija, organizacija SKOJ-a i mesnih partijskih rukovodstava. Komunistika tvrava je bila Pe, sa Okrunim komitetom; partijska organizacija je za sobom imala oslon na Crnu Goru, s jedne strane, a s druge na snana kolonistika uporita u Vitomirici i drugim naseljenikim selima. Okruni partijski centar mogao se osloniti i na mesne partijske komitete u Prizrenu, akovici, Pei i Mitrovici. No ova partijska organizacija nije se ni oseala meu Albancima, jer je uoi rata od 200 kosovsko-metohijskih komunista samo 20 bilo albanske narodnosti. Nacionalizam Albanaca iskljuivao je proirivanje lanstva KPJ Albancima, iako se radilo o organizaciji internacionalistikog karaktera, iji je programski pristup nacionalnom pitanju bio sasvim suprotan vladajuem programu i politici. Samim tim, to je u pitanju bila jugoslovenska organizacija, a u njoj zastupljeni samo Srbi i Crnogorci, ona za Albance nije bila prihvatljiva. Tako e ostati sve do kraja rata, sa izvesnim promenama posle kapitulacije Italije, ali i tada najveim delom u zapadnoj Makedoniji. Na granicama Kosova prema Srbiji dolazilo je i do stalnih okraja albanske milicije (vulnetara) i etnika Koste Milovanovia Peanca koji su spreavali albanske upade na jug Srbije. Pripreme za borbu poticale su od komunista, Srba i Crnogoraca, koji su jula 1941. obrazovali Vojni komitet, koji su sainjavali: Boris Vukmirovi, sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Kosmet, Mitar Radusinovi i Pavle Brajovi. Jedina velika, mada nedovrena akcija, bez trajnijih posledica po rudnik Trepu, bila je diverzija na iaru u Trepi koju je 30. jula izvela rudarska diverzantska grupa. Pripadnici grupe su posle akcije postali jezgro Kopaonikog partizanskog odreda, formi144)

Prema nazivu K P J (zbog Jugoslavije), jugoslovenske trobojke i drugih jugoslovenskih znamenja.

249

ranog 7. avgusta 1941. godine. 145 ' Od tada pa do jeseni 1944. na tlu Kosova i Metohije nije bilo borbi veih razmera. Pozadinske jedinice ivele su u moru albanske kolaboracije. Postojanje Velike Albanije i ostvarena etnika integracija bili su oni glavni kameni spoticanja u pokretanju borbe protiv okupatora i albanske kolaboracije. Povedeni nacionalnim imperativom, Albanci su sledili politiku svojih glavara. Domorodakom i naseljenikom stanovnitvu u datim uslovima nije preostajalo nita drugo sem da se orijentie na stvaranje pozadinskih jedinica kao svoje samoodbrane. Metohijski narodnooslobodilaki partizanski odred imao je oktobra 1941. oko 780 boraca sa 380 puaka, sa pet bataljona pozadinskog tipa. Komandant odreda bio je Petar Brajovi, a politiki komesar Boris Vukmirovi. Oktobra iste godine formiran je Kosovski narodnooslobodilaki partizanski odred kod Pritine. Organizacija samoodbrane zasnovana je na teritorijalnom principu (vojni komiteti, desetine, pozadinski odredi). Organizacije narodnooslobodilakog fonda radile su na prikupljanju materijalne pomoi i obavetenja; na propagandi za narodnooslobodilaki pokret. Prvi takvi odbori javili su se krajem 1941. u Pei, Vitomirici, Kosovskoj Mitrovici. Komunisti nisu uspeli da pokrenu Albance na narodnooslobodilaku borbu, ali su organizovali Srbe i Crnogorce. Iskoriena je forma pozadinskih jedinica, dobro naoruanih i vojno obuenih. Iz jednog kasnijeg izvetaja (25. oktobra 1942) Bora Vukmirovia, sekretara Oblasnog komiteta KPJ Kosmeta, vidi se da je u Uroevcu bilo 1.000, u Pritini 1.100 i u Gnjilanu 330 vojniki organizovanih pripadnika narodnooslobodilakog pokreta, zbog ega je juna 1942. dolo do premetanja centra Oblasnog komiteta iz Metohije u nerodimski srez, gde se i zadrao do novembra 1943. godine. Sirenje narodnooslobodilakog pokreta meu srpskim stanovnitvom, pod vodstvom komunista, imalo je jednu znaajnu posledicu za budunost, to jest potiskivanje etnikog uticaja iz kosovske oblasti. Slino srpskim krajevima na zapadu Jugoslavije, tako su i na Kosovu bitku za srpske mase dobili komunisti a ne etnici. Mihailoviev komandant Kosova i Metohije kapetan Jovan Miladinovi, koji je ilegalno prokrstario Kosovo u leto 1942, poslao je svom vrhovnom komandantu porazan izvetaj da su etnici izgubili borbu za organizovanje Srba u etniki pokret, jer su oni masovno obuhvaeni u oragnizacijama pod komunistikim vodstvom, i to: u srezu graanikom (Pritina) 84%, u srezu nerodimskom (Uroevac) 96% i gnjilanskom 76%. 1 4 6 '
145)

146)

Akciju je izvela grupa od sedam rudara: Dane Brklja, Jovan Jovani, Mile Labus, Nikica Labus, Nikola Krtini, Pero urica i Rade Milievi. Trepa je neznatno oteena (poruen jedan stub koji je ubrzo opravljen). - Vid. Branko Bokovi, Narodnooslobodilaka borba u Ibarskom bazenu, 112. Tihomir Gajo Slijepevi, Veze NOP-a Kosmeta, Makedonije i Srbije i operativno komandovanje zajednikim jedinicama, Rukovoenje narodnooslobodilakom borbom i revolucijom u Srbiji 1941-1945, (u daljem tekstu: Rukovoenje...) Beograd, 1988, 436

250

Kosovo i Metohija bili su odseeni od veza sa CK KPJ i Vrhovnim tabom, a i veze sa Pokrajinskim komitetom KPJ za Srbiju bile su vie nego retke, neredovne i nesistematine. Oblasni komitet uspevao je da odrava takoe neredovnu vezu sa PK KPJ za Crnu Goru i Boku, preko Prokletija. Pomou rukovodeih komunista na Kosmetu, Miladina Popovia i Duana Mugoe, CK KPJ odravao je veze sa albanskim komunistima. KPJ je na osnovu ovlaenja Kominterne imala mandat nad partijskim grupama u Albaniji iz kojih je kasnije stvorena KP Albanije. Delegati CK K P J pomogli su organizovanju KP Albanije i doprineli stvaranju i organizaciji narodnooslobodilakog pokreta Albanije. Kosovsko partijsko rukovodstvo bilo je podeljeno oko pitanja upotrebe organizovanih jedinica narodnooslobodilakog pokreta na Kosovu. lanovi privremenog glavnog taba NOV i POJ za Kosmet, stvorenog oktobra 1941, zastupali su stanovite da te jedinice moraju ostati u metohijskoj kotlini i na Kosovu, te da treba posebno stvarati iptarske partizanske jedinice odvojene od srpskih. Za razliku od veine ovog taba, Milan Zear je smatrao da bi mobilizacija na Kosmetu sa akcijama izazvala frontalni albanski otpor protiv snaga narodnooslobodilakog pokreta. Prema Zearu, te jedinice trebalo je izvui u predeo Jablanice, stvoriti slobodnu teritoriju, razbiti etnike u graninom predelu Kosova i Srbije, povezati se sa srpskim partizanskim jedinicama i sa tog slobodnog podruja prodirati prema Kosovu, naroito ka podrujima koja su bila okupirana od Bugara (delovima gnjilanskog i nerodimskog sreza). U skladu sa koncepcijom veine, u partijskom i vojnom rukovodstvu Kosmeta oktobra 1942. dolo je do obrazovanja partizanskog odreda Zejnel Hajdini", sastavljenog preteno od Albanaca, s delom Srba i Crnogoraca, koji su morali znati albanski, nositi kee, sa albanskim imenima i ucrtavanjem albanske zastave ispod petokrake zvczde. 147 ' Sledei ovu liniju, poetkom januara 1943. obrazovan je Karadaki partizanski odred, sastavljen od Srba i Crnogoraca, koji e se na Skopskoj Crnoj Gori preformirati u Kosovsko-makedonski karadaki partizanski odred, krajem januara 1943. razbijen od bugarskih snaga. 148 ' Slom drave i okupacija Kosova i Metohije 1941. naroito su pogodili Srbe i Crnogorce, koji su se naseljavali od 1920. do 1941. godine, bilo na zemlji koju su dobili ili u gradovima. U meuratnom razdoblju na Kosmetu se naselilo i dobilo zemlju 11.168 porodica ili oko 60.000 lica. 149 ' Sa Kosova je 1941-1944. iseljeno oko 100.000 ljudi,
Isto, 437. - Odred je obrazovan u podruju izmeu Gnjilana i Uroevca od 13 boraca, da bi novembra bio uvean na 28. 148) Isto. - Prilikom formiranja imao je oko 30 boraca. Odred Emin Duraku" stvoren je od dela ljudstva odreda Zejnel Ajdini" na planini Gole; imao je 18 boraca. 149 ' Kosovo nekad i danas, Grupa autora, Beograd, 1973, 194.
147)

251

ukljuujui podruja Novi Pazar, Kosovska Mitrovica, Vuitrn, Podujevo. Prinudno naputanje Srba sa Kosova moe se pratiti u kontinuitetu 1941-1944. godine, samo to je nekada bilo intenzivnije a nekada slabije. Albanci su paljevinama, pljakom i ubistvima podsticali strah, kao pokreta iseljavanja. Spaavanje glave postajalo je vanije od uvanja poseda i roditeljskih ognjita. Izbeglice sa Kosova i Metohije sklanjale su se u ivine oblasti sreza Kurumlija i u Rakoj (studeniki srez). Najgore su prolazile izbeglice iz kosovskomitrovakog okruga (Kosovske Mitrovice i Deeva), jer im je srpska vlast uskraivala pomo zato to nisu imali status izbeglica, budui da je Kosovskomitrovaki okrug bio u sastavu Srbije sa posebnim reimom i nemakim nadzorom, s tim to je albansko stanovnitvo . neprekidno trailo proirenje, autonomiju i ukljuivanje u sastav Velike Albanije. Taan broj izbeglica sa Kosova i Metohije gotovo da je nemogue utvrditi, jer se mnoge nisu prijavljivale organima vlasti i izbeglikim odborima, ostajale su van evidencije, a zbog formalnog pripadanja Kosovskomitrovakog okruga Srbiji izbeglice sa tog podruja nisu kao takve tretirane. Za sada je utvreno da se poetkom 1942. u Rakoj nalazilo oko 40.000 Srba izbeglica, na teritoriji sreza Kurumlija oko 10.000, a u Lebanu oko 10.000. Slobodan Miloevi navodi da se aprila 1942. na junim granicama Srbije nalazilo, spremno da ue na njenu teritoriju, oko 60.000 izbeglica. Zadravanje je pak bilo uslovljeno bojazni od zaraznih bolesti, oekivanja da se vrate na svoja imanja i uestvuju u prolenoj setvi. 150 ' Na dve konferencije predstavnika Nedieve vlade i albanskih vlasti u Kosovskomitrovakom okrugu odrane aprila 1942, dogovoreno je da se izbeglice vrate na svoja imanja, sem kolonista i onih koji su Albancima dugovali krv, ali od toga nije bilo nita, jer iseljavanje sa Kosova nije prestajalo. Nemaka okupaciona vlast imala je interes da se ova izbeglika masa vrati na Kosovo, jer nije bilo mogue obezbedi ti sredstva za ishranu tolikog naroda u osiromaenoj Srbiji. U Srbiju tokom rata nisu prestajale da uviru srpske izbeglice sa Kosova i Metohije, iz Novog Pazara i Kosovske Mitrovice. Albanci su smiljeno ili na to da progonom srpskog ivlja stvore etniki istu oblast. Predsednik tiranske vlade Mustafa Kruja juna 1942. traio je da se svi Srbi proglase za koloniste i proteraju sa Kosova, zapravo da se smeni srpsko stanovnitvo albanskim; naseljenike je trebalo ubijati a starosedeoce proglasiti kolonistima. Stanovnitvo se teralo i u koncentracione logore u Albaniji. 151 ' Nasuprot ovom prinudnom pranjenju" oblasti od Srba i Crnogoraca, poev od prvih dana okupacije, tekao je suprotan proces kojim se menjala etnika struktura Kosova i Metohije, ruenjem granica izmeu Jugoslavije i Albanije posle vojnog poraza, a pogotovu stvaranja
150) 151)

S. Miloevi, Izbeglice i preseljenici na teritoriji okupirane Jugoslavije 1941-1945, Beograd, 1981, 51. Isto, 54.

252

Velike Albanije. U tom periodu na Kosovo su stigle na desetine hiljada Albanaca koji nisu bili jugoslovenski dravljani, to je sa prvim procesom dopunjavalo nasilno menjanje etnike slike koje e se posle rata nastaviti aktima i politikom vlasti za koju su se Srbi i Crnogorci borili. Deo izbeglica u Srbiji i Crnoj Gori pristupio je partizanskim snagama, ali i etnicima Mihailovia. etnici su izbeglice iz Makedonije i Kosova uveliko koristili kao emisare koje su slali da razvijaju etniki pokret i ire etniku propagandu na Kosovu i u Makedoniji, odakle je takoe bilo iseljeno oko 50.000 Srba. 152) Mihailoviev Drugi kosovski korpus, obrazovan 1943, imao je oko 1.200 ljudi, a uglavnom je bio sastavljen od izbeglica.

Ustanak u ravnici - poraz banatskih odreda

Ustanak na tlu Vojvodine opredeljivali su vie nego specifini faktori, u poreenju sa drugim krajevima Jugoslavije; ve sam po sebi, ravniarski pojas ovog prostora, sem Fruke Gore i Vrakog brega, sa velikim rekama koje su ga uokviravale i presecale, vienacionalni sastav koji je unapred uticao na neravnopravan nacionalni poloaj poraenih i pobeenih, tri okupatora u datom prostoru (Maari, Nemci i NDH), privilegovan poloaj Nemaca na tlu NDH u Sremu, Banatu i u Bakoj. Svi Nemci u sastavu NDH bili su podreeni svom folksgrupenfireru", predstavljajui odeljenu narodnu skupinu, izraziti corpus separatum, sa statusom pravnog lica i javnopravnim ovlaenjima. ' Srpska veina u Sremu (202.200 ili 50% stanovnika) davala je peat politikom ivotu i pre rata i u ratu. U pitanju je bio nacionalni element koji je bio vie nego uznemiren razgranienjem 1939. i stvaranjem Banovine Hrvatske. ' U predratnim predstavama komunista seljatvo Srema bilo je budui potencijalni protivnik, neka vrsta kozakog Dona", koji e se suprotstaviti revolucionarnim promenama novim snagama i odnosima koje oni budu uvodili kao domainski, privatnosvojinski, nacionalni i u sutini konzervativni sloj. Ova dogmatsko-knjika predstava bila je do kraja demantovana u narodnooslobodilakoj borbi naroda Jugoslavije, jer je Srem postao glavno uporite narodnooslobodilakog pokreta u Vojvodini. Ta promena ostaje svedoanstvo o nezahvalnosti svih knjikih razvrstavanja i predvianja u odnosu na neizvesni tok istorije, neoekivane obrte i zbivanja koja su ruila sve apstraktne sheme. Domaini su prilazili narodnooslobodilakoj organizaciji, ali je ostajao neki pritajeni strah starijih da se sutra, posle pobede,
152) 153)

Isto, 92. Vojvodina v u narodnooslobodilakom ratu i socijalistikoj revoluciji 1941-1945 (u redakciji . Popova), (dalje: Vojvodina u N O R - u . . . ) Novi Sad, 1984, 61 U sastav Banovine Hrvatske uli su srezovi id i Ilok. Granica je po Sporazumu Cvetkovi-Maek u Sremu ila linijom Vinkovci-Vukovar-id-Sremska MitrovicaIlok.

253

ne uvedu kolhozi, da ne budu tretirani kao kulaci i ne lie slobodnog raspolaganja imovinom. Ustanak je poinjao u uslovima gubitka drave, koju su Srbi oseali kao svoju, i razmaha svih iredentistikih maarskih snaga koje su se izjasnile za svoju maticu, a pripadnici ekonomski najmonije manjine - nemake, deklarisali kao dravljani Treeg rajha. Vojvodina je za jugoslovenske prilike bila ispresecana velikim brojem eleznikih i dobrih drumskih linija, to je sa velikim vodenim tokovima takoe oteavalo voenje borbe i izmicanje okupatorskim i ustakim snagama u protivakcijama, racijama, uopte kontroli prostora. Sava je delila Srem od Bosne, a Dunav Banat od Srbije. Maarske okupacione snage koristile su renu flotilu, koja je jo vie oteavala kretanje i prelaz rekama. Gustina nacionalno i verski raznorodnog stanovnitva, sa uorenim selima, ravnica, oteavali su izvoenje borbenih akcija ili uveliko odreivali njihov tragian zavretak. Zakrvljenost izmeu Srba i Hrvata, Maara i Srba, Nemaca i Srba stavljala je srpski element, uglavnom jezgro ustanike snage, u potpuno neravnopravan poloaj. Ako neprijatelj uzvrati nije se imalo gde skloniti, pogotovu ako se prihvate frontalne borbe ili provokativne akcije na koje je neprijatelj, oslonjen na stanovnitvo koje ga je podravalo, mogao odmah reagovati i to nemilosrdno. To su najtee osetili banatski partizani u leto 1941. godine. Poraz Jugoslovenske vojske i dolazak okupatorskih vojski, s ustakim reimom u Sremu, oznaili su dva suprotna procesa koja su logino proizilazila jedan iz drugog: isterivanje srpskog stanovnitva, naseljenog posle 1918, pratilo je naseljavanje maarskog stanovnitva (ango Sekelja) iz Bukovine u Bakoj, sa ustakim planom i poetnom realizacijom da se Srem pretvori u itnicu NDH naseljavanjem 200.000 hrvatskog stanovnitva. ' Maarski okupatori suprotstavljali su Bunjevce i Sokce Srbima, proglaavajui se za njihove zatitnike. Admiral Miklo Horti uzimao se za bunjevakog patrona". 156 ' Srbi su upuivani u maarske logore, meu kojima je najzloglasniji bio onaj u Sarvaru. Patetika o povraaju junih upanija", ispravljanju istorijskih nepravdi Trijanona, reviziji versajske konstrukcije, skrivala je ekonomske koristi od povraaja" ovih teritorija pod maarsku vlast, posedanjem dravnog vlasnitva, privatnih preduzea u vlasnitvu Srba, zemlje i imovine proteranih i interniranih Srba. Ekonomske koristi izvlaile su pogotovu ustae u Sremu i NDH likvidacijom Srba. Mada je, po propisima, zaplenjene vrednosti trebalo predavati dravnoj riznici", mnogo toga su pljakake ustake skupine zadravale za sebe. Tako se stvarao jedan novi stale, koji se isticao novosteenim bogatstvom na raun suseda, njihovim likvidiranjem, slanjem u logore, to je bilo gotovo jednako,
155)

156)

U zapadnom Sremu srpski kolonisti iseljeni su maja - juna 1941, a njihova zemlja deljena izmeu ustaa i Nemaca u srazmeri 20:1 u korist ustaa. - Vojvodina u N O R - u . . . , 63. Isto, 68.

254

otimainom u uslovima nepostojanja pravne zatite. Eksploatacija je u Bakoj imala formu proglaavanja preduzea za ratna pod maarskim vojnim licima kao rukovodiocima, ime su ona praktino radila u interesu maarske drave i njenog ratnog napora (fabrike, mlinovi, ie, elektrine centrale, brodogradilita, transportna sredstva Brisan je svaki trag Jugoslavije, a denacionalizacija Srba sprovodila se u kolstvu, ogranienom upotrebom srpskog jezika, voenjem matinih knjiga, izmenom naziva gradova i drugih naseljenih mesta, trgova i ulica u gradovima.158' Posebne tekoe predstavljale su slabe veze PK KPJ za Vojvodinu sa jugoslovenskim rukovodstvom, na jednoj strani, a na drugoj sa organizacijama u oblastima Vojvodine (izmeu Bake i Banata, Banata i Srema, Bake i Srema). Pored ratnih i okupacionih uslova, pa i konspirativnih normi rada, na slabu povezanost i smanjenu komunikaciju uticale su i reke (Dunav i Tisa), ije su obale budno uvane od strane okupatorskih snaga i njihovih saradnika, nemakih i maarskih manjina. Nasilno pokretanje migracija uticalo je na slabljenje partijskih organizacija u Bakoj i Banatu, usled ega su neke organizacije, kao ona u edniku sa 90 lanova SKOJ-a, tako rei preko noi nestale iseljavanjem kolonistikog ivlja. 159 ' Srpsko stanovnitvo nalo se pod pritiskom Maara i Nemaca. Sve nekadanje veze izmeu pripadnika veinskog i manjinskih naroda bile su sasvim prekinute, a odnosi ispunjeni sumnjom, nepoverenjem, nadzorom, pa i pritiskom. Maari, lanovi Partije, podlegli su novoj situaciji 1941, povraaju Bake u sastav Maarske i drugim nasilnim aktima posle poraza Kraljevine Jugoslavije. Dolo je do naputanja Partije ili povezivanja sa ilegalnom i slabom Komunistikom partijom u Maarskoj. 160 ' Deo maarskih komunista u Bakoj, Banatu i Sremu, dosledan revolucionarnoj i internacionalnoj viziji novog ivota, ostao je veran KPJ i herojski pao u borbi protiv maarskih okupatora. 161 ' Nemci su postali vladajua nacija, ali meu njima KPJ ni pre rata nije imala uticaja. U Sremu je i pre 1941. bilo veoma malo Hrvata u KPJ. Rumuni su se vie okretali svojoj organizaciji ASTRA" nego KPJ. lanstvo KPJ u Vojvodini nije bilo ravnomerno zastupljeno po oblastima, jer se polovina lanstva nalazila u Banatu. Od rukovodeih ljudi
158)

161)

70. Radilo se na maarizaciji prezimena; iz nastavnog programa srpskih gimnazija iskljuena je nacionalna istorija; nazivi firmi su prevedeni na maarski itd. Vojvodina u N O R - u . . . , 73. U izvetaju Svetozara Markovia, organizacionog sekretara PK, i Branka Bajia, lana biroa PK KP za Vojvodinu, CK K P J od 10. oktobra 1942, istie se da je KP Maarske bolesna i puna provokatora"; maarska partija je partizanske akcije karakterisala kao ovinizam, okupaciju Bake smatrala vidom ispravljanja versajske nepravde, a akcije kao rasipanje snage, koja e biti potrebna u predstojeoj revoluciji". - Lj. Vasili, n.d., 69. S. Markovi i B. Baji u pomenutom izvetaju piu d a j e revizionistiki val" zahvatio listom sve Maare, pa ak i dobar deo lanova Partije (spominju Domanjija, Kueru, Salaia i dr.). - Isto, 73.

255

PK KPJ za Vojvodinu pretean broj nalazio se u Banatu. U Sremu je radio lan PK KPJ za Vojvodinu Aim Grulovi, kao politiki sekretar Okrunog komiteta za Srem, te Jusuf Tuli, organizacioni sekretar ovog komiteta. 162 ' U Bakoj je delovao samo jedan lan Sekretarijata PK, Radivoj irpanov. 163 ' Zemun je pripadao beogradskoj partijskoj organizaciji, a iloki i idski srez organizaciji KP Hrvatske. Partijska organizacija Vojvodine, sa oko 1.200 lanova KPJ, uoi ustanka je bila brojno mala, ali sa daleko veim uticajem u narodu nego to bi to mogao pokazati sam broj komunista, kao to je uostalom bio sluaj i u drugim krajevima Jugoslavije. Oteavajuu okolnost predstavlja injenica da je uticaj KPJ na maarsku manjinu i Nemce posle 1941. bio vie nego iskljuen. lanstvo je bilo tako rasporeeno da se u Banatu nalazilo 600 lanova KPJ, a u Bakoj oko 400 komunista. Na ovaj broj komunista dolazio je dvostruko vei broj lanova SKOJ-a. lanstvo je bilo rasporeeno u pet okrunih komiteta, oko 20 sreskih, vie mesnih i reonskih komiteta. 164 ' Pripreme za ustanak tekle su slino kao i u drugim krajevima Jugoslavije, jer su bile inicirane iz istog centra, imale iste ciljeve i jedinstvenu ideoloko-politiku osnovu. Razlike su uglavnom bile uslcvljene, pored pomenutih geografskih, prirodnih, nacionalnih momenata, nedostatkom oruja na podruju Vojvodine u poreenju sa nekim drugim krajevima Jugoslavije, gde je dolo do kapitulacije velikih vojnih formacija, kao i zbog tradicije skupljanja ili posedovanja oruja pre svega. Forme su, meutim, bile sline: pretvaranje Vojne komisije PK KPJ u Vojni Komitet partijskog rukovodstva sa Radivojem irpanovim na elu i stvaranje mree vojnih desetina. Za Vojvodinu je ipak karakteristino da je politiko-propagandna delatnost ila ispred vojnih priprema. 165 ' Komunisti su se, po nekoj inerciji obraali Maarima i Nemcima sa klasnih pozicija, nadajui se da e uspeti da razbude njihova socijalna oseanja, svesni da su oni nacionalno opredeljeni na drugim osnovama. Ove dve velike manjine, maarska i nemaka, bile su definitivno raskrstile sa Jugoslavijom da bi se moglo raunati da prihvate parole jedne male, ilegalne partije koja se pojavljivala s jugoslo venskom oznakom. Ova pojava je vie nego zanimljiva: radi drugih krajeva Jugoslavije, i u ime revolucionarnog principa, zadravaju se jugoslovenska orijentacija i terminologija, a u vojvoanskom nacionalnom kontekstu oznaka Jugoslavije suava platformu borbe kojoj bi eventualno prili Maari i Nemci, nadoknaujui to tedrim korienjem klasne terminologije i bunih internacionalistikih klasnih parola, koje razumljivo nisu palile" kod Nemaca ni pre rata, a kamoli 1941. Na terminologiju i njeno relativno dugo zadravanje verovatno su bitno uticala dva
162) 163) 164) 165)

Vojvodina u N O R - u . . . , 75. Isto, 74-5. Isto, 75. Isto, 80.

256

momenta: oekivanje brzog poraza Nemake i revolucije u svetskim razmerama, a na drugoj strani radilo se o zaostatku predratne propagande pune socijalno-klasnih usijanja u jednom retko raznovrsnom nacionalnom ambijentu. Iluzije u brzu pobedu sovjetskog oruja bile su prisutne u svim krajevima Jugoslavije i u rukovodstvima na svim nivoima. O tim iluzijama ostavili su nam tragove uticajni uesnici sednice od 22. juna 1941. godine u svojim memoarskim spisima: Milovan ilas i Svetozar Vukmanovi Tempo. Meutim, uverenje u skori nemaki poraz u sudaru sa Crvenom armijom imalo je u Vojvodini dublje posledice, koje su se zavrile tragino za deo banatskih ustanika. Iz tog uverenja izvlaeni su pogreni strateko-taktiki" zakljuci u pogledu organizacije, naina nastupa oruanih jedinica, vremena izvoenja akcija itd. Neposredno posle sastanka Politbiroa CK KPJ u Beogradu, umesto Vojnog komiteta osnovan je tab narodnooslobodilakih partizanskih odreda sa Danilom Grujiem kao komandantom i Svetozarom Markoviem kao politikim komesarom. tab je zatim imenovao okrune tabove za severni i juni Banat. U nameri da se partijski aktivisti i njihovi simpatizeri spasu od hapenja posle napada Nemake na SSSR, koje je dobilo masovne razmere (samo u Banatu oko 400 lica, mada ni jedna etvrtina lanova KPJ), partijsko rukovodstvo je kompromitovane komuniste poelo da ukljuuje u partizanske odrede. U julu i avgustu u Banatu je obrazovano vie narodnooslobodilakih partizanskih odreda: Junobanatski (11. jula), Melenaki, Aleksandrovako-karaorevaki, Petrovgradski, Mokrinski, Dragutinovaki, Kumanaki i poslednji u julu Kikindski. Poetkom avgusta obrazovan je Stajievski odred, a 12. avgusta Margitiki (banatsko - dubiki). Van naselja nalo se i nekoliko eta: botoka, baaidska, dve elemirske, padejska i ioka partizanska grupa. Ukupno se u odredima nalo 200 boraca, od kojih polovina komunisti. U Bakoj su pripreme tekle u znaku formiranja vojnih desetina, odnosno diverzantskih grupa. Tako je u 35 naselja bilo obrazovano 130 - 150 vojnih desetina, sa oko 1.300 - 1.500 boraca, neravnomerno rasporeenih, najvie u junoj Bakoj (abalj, urug itd.). to se tie Srema, u njemu su pripreme zaostajale, ali je deo Sremaca uz Savu preao u Srbiju i Bosnu i tamo se borio u sastavu Mavanskog i Majevikog partizanskog odreda. 166 ' Prva partizanska akcija u Bakoj, spaljivanje ita u beejskom ataru, izvedena je 19. jula 1941. Ove akcije nastavile su se kao glavni oblik otpora. Za razliku od Bake, u Banatu su izvoene partizanske akcije. Prva je izvedena 12. jula 1941, pokuajem ruenja pruge Panevo - Vrac, izmeu Vladimirovca i Alibunara. Najvie borbenih akcija vezano je za Mokrinski partizanski odred. 167 '
166) jj ggjjjQj j e partijski kadar pretrpeo teke gubitke u prvoj godini borbe: 350 lanova je izgubljeno (ubijeni u policiji, obeeni, streljani, upueni u logore). - Izvetaj Sv. Markovia..., Lj. Vasili, n.d., 65. 167) Vojvodina u N O R - u . . . , 97.

257

Za banatske odrede je karakteristino da su bili slabo naoruani, brojno slabi (najvie do 30-ak boraca) i da su ulazili u otvorene okraje sa daleko nadmonijim snagama okupacione vlasti, to se po njih tragino zavravalo. Strategija banatskih partizana bila je u funkciji oekivanja pobedonosne sovjetske vojske. Izvoenjem akcija u irokom prostoru nastojalo se da se neprijateljske snage to vie razvuku, kako bi se pomoglo lakem napredovanju oekivane Crvene armije. 168 ' U sukobu sa nemakim vojnicima i policajcima stradao je ve 4. avgusta 1941. Kikindski partizanski odred. Posle ove pogibije na mestu zvanom Simiev sala", tab partizanskih odreda shvatio je da mali odredi ne mogu da se odupru veoj sili okupatora, pa je odlueno da se susedni odredi spoje u vee borbene jedinice. Tako su i nastali Kumanako-melenaki, Stajievsko-petrovgradski i Mokrinsko-kikindski odred. Margitiki (Banatskodubiki odred) od avgusta do oktobra 1941. godine izvodio je sabotane akcije. Bekstvo komunista iz zatvora u Sremskoj Mi tro vici u noi 21/22. avgusta 1941. imalo je odluujui znaaj za ustanak u Vojvodini, posebno u Sremu, jer se radilo o starim komunistima, iskusnim politikim radnicima koji su delom ostali u Sremu a delom nali na rukovodeim funkcijama u Srbiji i u drugim krajevima Jugoslavije. Ustae su bile svesne ta bekstvo znai, navodei da je bilo bolie da je pobeglo 32.000 kriminalaca nego to su otili 32 komunista". 16 ' Samo bekstvo, organizovano od sremskih partizana, imalo je veliki mobilizacioni znaaj u celoj oblasti. Centar narodnooslobodilakog pokreta prenee se u narednom periodu u Srem. Ve od avgusta i septembra 1941. poinje postepeni uspon borbe u Sremu. Banat je tada ulazio u izolaciju, koja e trajati skoro godinu dana. Iz poletne i dosta romantino shvaene ofanzive banatskih partizana nastupila je - posle tekih poraza i velikih gubitaka - defanziva. Poslednja partizanska akcija u Banatu izvrena je 11. novembra 1941. godine, seenjem telegrafskih vodova kod Perleza. Kada Severnobanatski odred nije uspeo, oktobra 1941, da se prebaci u Srem, Pokrajinski komitet je odluio da se preostali borci ovih odreda sklone po selima, u kuama rodoljuba, prezime i saekaju prolee. Na ogolelom prostoru ravnice u zimu 1941. banatski odredi nisu mogli da se odre. Neuspeni pokuaj Sjedinjenog severnobanatskog partizanskog odreda u oktobru da se prebaci preko Begeja, Tise, Dunava u Srem, na Fruku goru, da bi tamo prezimio, podudario se sa ofanzivom vojno-policijskih snaga protiv banatskih ustanika, iji su ostaci preli u ilegalnost, skrivali se u bazama ili padali pod udarima neprijatelja. Bilo je izgraeno vie od 200 baza za partizane i ilegalce. U Bakoj se, po nareenju Pokrajinskog komiteta, u jesen 1941. prelo na diverzije, jer nije bilo kukuruzita koji su sluili kao partizanska sklonita. Zasienost Bake maarskom okupatorskom policijom i vojskom, stav maarske manjine i teror spreili su iru
168) m)

Isto, 98. Isto, 103.

258

mobilizaciju u Bakoj. Pripadnici narodnooslobodilakog pokreta u Bakoj izvoeni su pred preke sudove. Izlaskom zatvorenika - komunista na slobodnu teritoriju, u Sremu se osealo delovanje dva centra: Okrunog komiteta u Staroj Pazovi i centra oko taba Frukogorskog partizanskog odreda. U Sremu su se zadrali Jovan Veselinov, Stanko Paunovi, Jovan Trajkovi i Slobodan Baji, dok su ostali preli u Srbiju i druge krajeve Jugoslavije (Ivan Maek, Marijan Stilinovi, Jusuf Tuli i drugi). Septembra 1941. u Sremu su obrazovana dva odreda: Frukogorski i Podunavski, ali je krnji Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu nastavio da radi na teritoriji Bake i Banata. Na osnovu Titovog pisma iz januara 1942, upuenog iz Ivania u Bosni, Srem je potpao pod komandu Glavnog taba NOPO Hrvatske. Kriza ustanka u Banatu i Bakoj dovela je do oivljavanja pokreta u Sremu. Ve savetovanje Okrunog komiteta za Srem, decembra 1941, u Peincima dalo je perspektivu borbe u osobenim terenskim uslovima.1 Pokrajinski komitet je u nedostatku vojnog iskustva, doktrinarno optereen i sa uverenjem da e rat imati drugi tok, podlegao shvatanju da do sloma Nemake ne preostaje vie od nekoliko nedelja te da borbene snage u Vojvodini moraju pomoi nadiruim pobednikim jedinicama Crvene armije. Samim tim, rat e se voditi u gradovima. Cilj je bio pomoi Crvenoj armiji i preuzeti vlast, obraunati se sa unutranjim protivnicima. Koliko je to shvatanje bilo dogmatsko, arhaino svedoi i proraivanje Lenjinovih putokaza o revolucionarnoj borbi iz 1905. godine. U uputstvu se govori o naoruanju bombama, pitoljima, bokserima, batinama, krpama nalivenim petrolejom, korienju sredstava za defanzivnu borbu u vidu orua za pravljenje barikada, bodljikave ice, eksera protiv konjice. 171 ' Svojim kopirantskim duhom i nerazumevanjem postojee situacije ova uputstva su bila na granici avanturizma. Kao granina zemlja sa Maarskom i Rumunijom, Vojvodina je bila, raunalo se, na prvom udaru naleta Crvene armije. Neposredni zadaci komunista bili su odreeni izazivanjem diverzija, izvianjem, prihvatom padobranskih jedinica i organizacijom doeka sovjetske armije. 172 ' Moe se samo zamisliti kako su se mogli oseati borci u partizanskim odredima posle dubokog nemakog prodora u SSSR, a do tada su oekivali da se sovjetska vojska nae u panonskoj ravnici im je rat na Istoku poeo. O tim iekivanjima i razoarenjima, ponovnim buenjem nada, po svaku cenu pripisivanjem Crvenoj armiji i njenom komandnom kadru nekih dubljih stratekih namera slinih Kutuzovljevim u ratu sa Napoleonom, stepenu nade koju je srpski narod vezivao
U2)

''

J. Veselinov arko, Svi smo mi jedna partija, Novi Sad, 1971, 52-57. Lj. Vasili, n.d., 8 - 1 1 . Vojvodina u N O R - u . . . , 95.

259

za risku" pobedu, naroito svedoi memoarska literatura. Nemako napredovanje u poetku je objanjavano kao nemaka propaganda, ista la. Kasnije je prihvatano da Nemci napreduju, ali isticanjem da se Sovjetski Savez ne raspada, te da SSSR nee doiveti sudbinu Francuske. Dodavalo se da je Nemaka u naponu vojnike moi, a za Sovjetski Savez je ovo bilo prvo vatreno krtenje. Bilo je i onih koji su smatrali da Rusi" namerno putaju Nemce u beskraj ruske zemlje, ali e ih kada ih namame daleko, onda oinuti". Pozivali su se na seanja svojih starih koji su uestvovali u prvom svetskom ratu da su Rusi tako isto pustili Austrijance, a kada su ih posle povitlali, jedva su se zaustavili na Karpatima". I, dodavali, da nije bilo izdaje u ruskoj komandi, uzvitlali bi ih u Be. Narod jednostavno nije eleo da veruje da Nemci napreduju, jer je to ljude pogaalo. Tvrdo su verovali da Nemac nee izdrati rat i da e ga izgubiti. Faistike radio-stanice javljale su o unitavanjima celih ruskih armija, kodovima", padu grada za gradom, pokrajine za pokrajinom. Hitlerova neman bila se nezadrivo ustremila na Moskvu i Lenjingrad. Govorilo se da e Nemci Boi slaviti u Moskvi, a Radio-Moskva je govorila o kolhozima, uspehu stahanovaca, mnogo manje o ratu i frontu. No ta mirnoa, ta, kako bi se reklo, mirnodopska atmosfera ulivala je seljacima Srema nadu da Rusija nee pokleknuti. Progutae Nemce beskraj Rusije. I njena zima. Doivee Hitler sudbinu Bonaparte >"173) Slina vera postojala je kod srpskog naroda u najteim danima rata, jer se srpski narod u tom traginom asu, kada je stradao u NDH i u drugim zemljama pod okupacijom Bugara i Maara, pod terorom albanske veine na Kosovu i Metohiji, nije mogao niemu drugom nadati sem u pobedu ruskog i vlastitog oruja. Crnogorski partizani su pevali: Napoleon Bonaparta pred moskovska pade vrata, vrsta vjera ista sudba eka i Hitlera", ili, dokle je ila identifikacija, Oj Rusijo zemljo sree, ko za tebe umrijet nee". Skender Kulenovi izrazio je veru krajikih seljaka u poemi Stojanka, majka Knepoljka", u kojoj sunce izvire sa Istoka. Branko opi je pevao o ruskim orlovima" koji donose slobodu sa severa. Poslednja se bitka bije, sjever duva iz Rusije. Beskrajna je naa vjera u orlove sa sjevera", Zastave se nae viju svi smo duom za Rusiju", Pozdravljam te Moskvo mila, ti Hitleru lomi krila, eline su tvoje brane faizam e da sahrane". 174 ' Vojvoanskim partizanima teko su padale vesti da je Hitler na pragu Moskve, a sa tim zloslutnim vestima dolazile su i one da su srpski partizani morali da preu u Sandak. Trei oblak", kako pie memoarist, naiao je sa saznanjem da su Nemci u Jarak dovodili hiljade ljudi iz Srbije posle represije 342. nemake divizije u Mavi. Put od Sapca i Mitrovice do Jarka bio je golgota", posut leevima onih koji su zaostajali od iznemoglosti; Srbe su ubijali Nemci i ustae. I pre toga svet u Sremu patio je zbog zverstava ustaa u Bosni i Hrvatskoj, ali
173) 174)

J. Jeremi, Izmeu Save i Dunava, Novi Sad, 1971, 36, 40. B. Petranovi, Istorija Jugoslavije 1918-1988, knj. 2, 160.

260

kao da je to manje potresalo samim tim to je daleko. Daljina ublaava strahote", a ovo se deavalo nadomak domova, kojima se strana neman" sasvim pribliila i njen dah oseao. 175) U Bakoj su komunisti desetkovani, jer je od 400 lanova KPJ na slobodi ostalo svega 50. Krajem novembra 1941. obrazovan je u Bakoj ajkaki partizanski odred. Napadom partizana na madjarske andarme u Zabiju dolo je do vojne intervencije iz Segedina. Sav abaljski srez, sa salaima uz Tisu, bio je blokiran. Maarska soldateska sprovela je masovnu represiju u ablju, urugu, Gospoincima, Titelu, Iloku, Moorinu i Beeju. Racije u ajkakoj proirene su i na Novi Sad, uz obrazloenje da su se partizani tu sklonili. ak je i promaarski srpski politiar u maarskom parlamentu Milan Lai Popovi morao da u skuptinskom domu ove dogaaje nazove traginom lavinom", koja je ruilakom snagom" pogodila Novi Sad 21. januara 1942. godine. Vojska je proeljavala" grad. Zloinako orgijanje honveda u Novom Sadu 21, 22. i 23. januara 1942. odnelo je preko 3.000 ljudi. Graani su vojnim kamionima odvoeni na Dunav, gde su bacani pod led, ubijani su i po stanovima i na ulicama, ak i na reformatskom groblju. U memorandumu poslanika Baji ilinskog Endrea regentu Hortiju od 4. februara 1942. stoji da je od maarskog terora u Bakoj izgubilo ivot oko 16.000 ljudi od aprila 1941. do januara 1942. godine. Neovenosti" ovakvih razmera nazivao je uasavajuim". Stvarnu opasnost nije video tamo napolju ve ovde kod nas ... Taj otrov koji se nagomilao ovde unutra, sada se tamo u ablju i Novom Sadu, izlio kao iz nekog groznog prita..." 1 7 7 ' Talas pokatoliavanja Srba u Lici, na Kordunu, u Bosni i Slavoniji dovaljao se i do Srema. Ustaka vlast izlepila je proglasima ceo Srem, a meu tim oglasima nametljivo se arenio jedan koji je bio tampan u tiskari akovake biskupije, kojim se - s pozivom na rei Krista Jedan ovinjak i jedan pastir" - stanovnicima grkoistone vere" savetovalo da se to pre prijave za prelaz u katoliku veru jer e kao katolici moi ostati u svojim domovima, unapreivati gospodarstvo i podizati svoju decu. Upuivane su naredbe vlasti za pokatoliavanje, ali su Sremci njima brisali zadnjice", psovali biskupa i papu. Direktive narodnooslobodilakog pokreta bile su da se narod ne pokrtava, ali je narod takvu odluku pre doneo nego to su direktive stigle. Akcija pokrtavanja u Sremu brzo se zavrila i to neuspeno. Otpor nije proizilazio iz religioznih motiva, ve iz saznanja naroda da je pokrtavanje jo jedan akt unitavanja nacionalnog bia srpskog naroda, akt istovremeno politikog i ekonomskog porobljavanja. 178)
^ J. Jeremi, n.d., 36-37. Zbornik N O R , tom X V , knj. 1, 257. - U maarskim izvorima je zabeleeno da za vreme racije nije bilo slubene pravne osnove" line i imovinske sigurnosti, jer je maarska vojska celoj akciji dala vojni karakter. 7 ' Isto, 264-268. /8> J. Jeremi, n.d., 39-40.

261

Natmureni horizonti sa svih strana kao da su nagovetavali smak sveta, nestanak Srba, trajno gospodstvo Osovine, a onda je usledila sovjetska ofanziva pod Moskvom koja je zaustavila Vermaht na vrhuncu njegove moi. Nemaki blic-krig bio je zaustavljen, a Vermaht upoznao gorinu poraza po prvi put od poetka rata. Crvena armija se povlaila, ali njena ealonirana odbrana ipak nije bila razbijena. A u samom Sremu borba za narodnooslobodilaki pokret sutinski je bila dobijena. Na prolee 1942. u Sremu dolazi do naglog uspona ustanka, koji se vie nije gasio do kraja rata.

Graanski rat u senci nemake ofanzive - legalizacija etnika

Dogaaji u Jugoslaviji 1941. zbivali su se u znaku dve revolucije: komunistike i nacionalistiko-rasistike - ustake. U tom unutranjem vrtlogu Mihailovi nije uspeo da se snae, a na drugoj strani nije uspevao ni da pronikne u sloenu strukturu meusaveznikih odnosa antifaistike koalicije. Komunisti su bili partija socijalne revolucije i nisu se odricali revolucionarne smene vlasti kao krajnjeg cilja, ostvarujui je u okviru narodnooslobodilake borbe i jugoslovenskog pokreta. Ustae su smatrale da je sa njihovom vlau ostvarena nacionalna revolucija" koja se ogledala u institucionalizaciji ustakog dravnog suvereniteta, realizaciji hiljadugodinjeg istorijskog dravnog prava, stvaranju velike Hrvatske i mogunosti da se ostvari etniki ista drava nakon ienja" njenog prostora od svih otpadnika, tuinaca, istorijskog smea", turskog naslea i pravoslavne napasti". 179 ' Ustae su podvlaile povijesno znaenje borbe" svog pokreta za ouvanje tisuugodinjeg kontinuiteta hrvatske dravnosti", s tim to je ona aprila 1941. bila okrunjena stvaranjem nezavisne hrvatske drave". Za to veliko i slavno uskrnue", dravno i narodno, uzidali su svoje ivote u temelje Nezavisne Drave Hrvatske" velikani poput Petra Svaia, bega Gradaevia, Zrinski i Frankopani, Ante Starevi i Eugen Kvaternik, Stjepan Radi i Stipe Javor, do onih koji su prolili krv za sam in osloboenja. Stvaranje drave i nacionalna revolucija ile su za tim da pokau nespojivost bilo kakvog zajednikog ivota Srba i Hrvata i totalnu negativnu ulogu Srba u istoriji hrvatskog naroda. Srbi su bili izvor celokupnog zla i, po Pavelievim rasistikim tezama, narod koji se od Hrvata razlikovao po religiji i ak po fizikom izgledu. Srbi u Hrvatskoj su, po F. Lukasu, bili useljeni sloj stanovnitva", uvek na strani ugnjetaa, koji su pomagali Osmanlijama, za razliku od Hrvata za koje je, po ideologu Juliju Makanecu, Europa predstavljala duhovni i politiki medij, unutar kojega jedino moe hrvatski narod slobodno razvijati svoju nacionalnu i kulturnu osobnost". Ustae su nacionalitet" postavljali kao najviu politiku vrednotu" i predstavljani kao revolucionarni pokret koji rui sve staro. 180 ' Ta nacional179) 180)

F J e l i - B u t i , Ustae i Nezavisna Drava Hrvatska 1941-1945, Zagreb, 1977,137. Isto, 139, 45, 140.

262

no-dravna revolucija sprovoena je u znaku krvolotva kakvo nije videla Evropa u toku drugog svetskog rata. Ukljeten izmeu ove dve opasnosti po svoj pokret, Mihailovi je izabrao dva neadekvatna reenja koja je razvoj dogaaja odbacio, potapajui etniki pokret: graanski rat s komunistima, deliminu kolaboraciju svojih odreda i istrajavanje na strategiji iekivanja, a umesto borbe sa ustaama i drugim nacionalistiko-klerikalnim snagama kolektivnu odmazdu nad Hrvatima i Muslimanima koji su okupaciju iskoristili za genocidne radnje nad Srbima. Iz meusobnih partizansko-etnikih odnosa neizbeno je proistekla vojno-politika reakcija, koja se do danas u velikom delu literature naziva svakojakim nazivima od graanskog rata" do bratoubilakog krvoprolia". Izmeu partizana i etnika bilo je u drugoj polovini 1941. pregovora i nepoverenja napretek, mnogo obostrane iskljuivosti, stavljanja pred svren in, straha od poteza druge strane. Pripadnici oba pokreta i kad su se nalazili u istom mestu toliko su malo verovali jedni drugima da su no provodili van svojih kua. Postojalo je opte nepoverenje, to i nije udno budui da se radilo o pripadnicima suprotstavljenih drutvenih snaga koji imaju razliite ciljeve, oprene poglede na smisao otpora, sujetan stareinski kadar. Kako su, recimo, aktivni oficiri, mada su izgubili regularni rat, mogli ustupiti prvenstvo rukovoenja borbenim formacijama mladiima koji su bili profesionalno drukije obrazovani, bez vojnog iskustva, neki ak i bez sluenja vojnog roka? etnici su upozoravali na moderno nemako naoruanje i snagu Nemaca, dok su partizani, ne obazirui se na to, polazili od narodnooslobodilake borbe kao svetinje, apsolutizujui je i istiui da se ne sme okasniti s borbom ako smo u ratu. etniki oficiri se nisu samo pitali da li je mogue zauzeti odreenu varo ili varoicu, ve i da li ju je kasnije mogue zadrati. S njihove strane ula su se esto pitanja i da li ima smisla izazivati represalije nad nedunim stanovnitvom, te paljevine sela i varoi, zar srpski narod nije ve dovoljno stradao? Na primer, zbog osvajanja Gornjeg Milanovca Nemci su zapalili varoicu Rudnik. Oevici piu: Veliki oganj koji je gutao i poslednju kuu na Rudniku mogla je osmotriti cela umadija". 8 " Mihailovi je krajem oktobra 1941, skrhan masovnim represalijama nad narodom, shvatao da e Nemci krenuti u zavrnu ofanzivu i mislio da je to najbolji nain da komunistiki rival bude slomljen i da se Srbija od njega oslobodi. Antagonizam izmeu dveju ustanikih snaga imao je i u prethodnom toku brojne manifestacije koje se nisu mogle zaboraviti, pa ni savladati pri ukopanosti oba pokreta u svoje prvobitne rovove. Od poetka je Mihailovi u komunistima video glavne protivnike, utoliko vee to su i oni svoje planove ostvarivali koristei nacionalnu osnovu za mobilizaciju i prihvatanje od strane naroda.
18I)

Z. Vukovi, n.d., 138.

263

Uviao je istovremeno da ne moe sam izai na kraj s partizanskim snagama, iako je izazvao sukob 31. oktobra 1941. godine. Nemci su naglim upadom u Gornji Milanovac varo pretvorili u zgarite, vrativi se s taocima u garnizone pod svojom kontrolom. 182 ' Zatim su stigle stravine vesti o masovnim represalijama Nemaca i ljotievaca nad graanima Kragujevca, posebno nad acima gimnazije. Nemci, koji su pedantno beleili svoje zloine, navode da je u Kragujevcu streljano 2.300 ljudi. Ovaj masakr jo vie je pokolebao etniku spremnost za borbu, spremnost koja je i do toga asa bila vie iznuena nego stvarna zbog straha da ih partizani u osvajanju gradova i vojnim uspesima ne preteknu. Ovi masovni zloini i streljanja nedunih, po nemakom sistemu odmazde - za jednog Nemca 100 Srba, uveliko su pokolebali i borbeni moral stanovnitva izazivajui strah, jer se pokazalo da ustanike snage nisu u stanju da zatite osvojena sela i varoi. Pokazalo se da pred nemakim ekspedicijama ono to je bilo zauzeto nije moglo i da se odbrani. Vojska se povlaila, a graani su ostavljani da iskuse nemaki bes. etnici su ovu situaciju iskoristili razvijajui propagandu kako komunisti imaju svoje interese i da ih interesi naroda ne zanimaju. Komunisti, s druge strane, nisu ni mislili da revolucionarna strategija i beskompromisna antiokupatorska borba moe proi bez rtava, razumljivih u uslovima rata. Ni u ovoj, kao i u drugim revolucijama nije se mnogo razmiljalo o rtvama. Oteavajua okolnost se nalazila, meutim, u tome to su Nemci stostruko naplaivali svoje rtve i to je srpski narod po drugi put za nepunih pola godine izazvao strahovit nemaki revolt i revanizam. Trajna Hitlerova srbofobija nije mogla da se ne odazove i ovom prilikom. Hitler se nalazio na vrhuncu moi i njegovu tatinu vreala je srpska nepokornost. Operativne divizije, upuene na Srbiju u jesen 1941, imale su ulogu nemilosrdne kaznene ekspedicije. Sporazumi izmeu pojedinih jedinica etnika i partizana nisu davali nikakav rezultat, niti su doveli do iskrene saradnje. 183 ' Uzaludno su predviali izradu zajednikog plana borbe protiv okupatora i njegovih saradnika (slugu"), pod kojima su se podrazumevali Nedi, Ljoti, Peanac i drugi; traili tobo da se raniji nesporazumi ispitaju i krivci kazne, da se proglasi sloboda zbora i dogovora i da se obe strane na zborovima ne napadaju; da se dosadanja mobilizacija proglasi za nevaeu; da se nastavi zajedniko odreivanje upravnih vlasti i uspostavi zajedniki sud protiv petokolonaa". Mihailovi je 22. oktobra 1941. pisao Vrhovnom tabu NOPOJ ,,o bezbrojnim incidentima i nelojalnostima, o kojima svakodnevno dobija obavetenje. 184 ' etnici su, sa svoje strane, ometali mobilizaciju i
182

) Varo je zapaljena a svi odrasli mukarci koji se nisu sklonili na vreme pohapeni. Isto, 149. 183) Hronologija susreta i sporazuma postignutih izmeu predstavnika partizana i etnika Mihailovia od polovine avgusta do 11. septembra 1941. navedena je u Zborniku N O R , tom X I V , knj. 1, 23-24. 184) Isto, 40-41.

264

napadali pripadnike partizanskih jedinica. Ranije postignuti sporazumi oigledno nisu obostrano potovani. Prilikom susreta u Brajiima 27. oktobra 1941. (partizansku delegaciju su sainjavali Josip Broz, Mitar Baki i Sreten ujovi, a etniku Draa Mihailovi, Dragia Vasi, potpukovnik Dragoslav Pavlovi i kapetan Milorad Miti, stalni opunomoenik pri Vrhovnom tabu partizana u Uicu), Tito je podneo Mihailoviu pismene predloge u 12 taaka, ali etnici nisu bili spremni da prihvate zajedniku borbu, zajedniko snabdevanje, stvaranje narodnooslobodilakih odbora (NOO), kao organa vlasti u pozadini, te dobrovoljnu mobilizaciju. 5) U noi 27/28. oktobra 1941. etnici su uhapsili i kasnije ubili Milana Blagojevia, komandanta 1. umadijskog NOPO. 186) Partizanske snage su optuivane da su pod vidom borbe protiv okupatora teile da prikriveno sprovedu u delo svoja politika naela i pre no to se borba sa neprijateljem okona". Partizani su, dalje, napadani to su kokarde zamenili petokrakim zvezdama, to ne pominju kralja i Otadbinu, ometaju izvrenje zakljuenih sporazuma, zbog istiskivanja etnika iz mesta koja su oni oslobodili. HT Graanski rat zapoet je napadom etnika na Uice, Ivanjicu, aak, Gornji Milanovac i druga mesta slobodne teritorije u noi \ izmeu 31. oktobra i 1. novembra 1941. Mihailovieva interpretacija uzroka sukoba razilazila se sa partizanskom, tvrdnjom da su partizani muki" napali Poegu nou 31. oktobra 1941. godine, koju su uz velike rtve zauzeli posle dvodnevne borbe. Radi napada na aak etnici su povukli glavninu svojih snaga sa opsade Kraljeva. Komandant poekog etnikog odreda, kapetan Vuko Ignjatovi, zahtevao je najhitniju mobilizaciju celog ljudstva od 20 do 40 godina, da se partizani razoruaju i pritvore. On je 1. novembra 1941. optuio partizane da su napali etnike u Karanu i Ribaevini, ali bez uspeha. Napad Poekog etnikog odreda na Uice izvren je u zoru 2. novembra 1941. godine. Partizanske snage uspele su, meutim, da razbiju etnike u rejonu Trenjice. U ovoj kontraakciji uestvovali su Uiki NOPO, Dragaevski bataljon aanskog NOPO, eleznika i Odborska eta i graani koji su se prihvatili oruja i stupili u partizanske odrede. 18 ' tab
Zbornik N O R , tom I, knj. 1, dok. br. 70. Blagojevi je u Poegi, na putu za aak izvuen iz voza, zatvoren, muen i ubijen 28. oktobra 1941. godine. Uhvaen je dan posle dogovora u Brajiima. B i o je istaknuti komunist, koji je 1935. upuen na kolovanje u S S S R , a odatle u panski graanski rat, gde je dospeo do ina porunika. Iz postojeih izvora vidi se da je bio obuzet revolucionarnom vizijom i podsticao noenje proleterskih amblema (srp i eki itd.); na slobodnoj teritoriji pojavio se sa uniformom iz panije. O njegovoj likvidaciji pisala je Borba" 1. novembra 1941, a i Tito javlja Izvrnom odboru Osvobodilne fronte o strahovitom muenju" partizanskog komandanta 17. novembra 1941. godine. Blagojevi je bio komandant 1. umadijskog odreda, koji je dejstvovao oko Oplenca, Oraca, Aranelovca, Kolubare, dakle u starom srpskom istorijskom i dravnom jezgru. Isticao se napadima na Nemce. Njegov odred je 27. avgusta 1941. na putu Bistrica (Lazarevac) - Trbunica napao nemaku kolonu, kojom prilikom je 187) u b i J e n o H i ranjeno 7 Nemaca - J. Marjanovi, n.d., 145. - Isto, dok. 69, 70, 72. Zbornik N O R , tom X I V , 1, 46. - U protivnapadu delova Uikog NOPO i Dragaevskog bataljona aanskog NOPO razbijen je Ribaevinski etniki odred 1. novembra 1941.

265

etnikih odreda aak izdao je 6. novembra 1941. nareenje za napad na partizane u aku, na osnovu zapovesti Drae Mihailovia o zauzimanju aka. 188) Komandant etnikih odreda aak, major Radoslav uri, 6. novembra 1941. protestovao je kod komesara aanskog NOPO Ratka Mitrovia to partizani nazivaju Mihailovia nemakim plaenikom", a etnike - iako borce protiv okupatora na Kraljevu i srpske oficire" koji su ginuli za slobodu" - obinim petokolonaima". 189) Dragoslav Pavlovi je, po Mihailovievom ovlaenju, 9. novembra 1941. naredio komandantu bosanskih etnikih odreda da u Bosni ostavi najnunije snage, a sa ostalim borcima napadne partizane u zapadnoj Srbiji. Istovremeno ga je obavetavao da su partizani muki" napali etnike 31. oktobra nou i zauzeli Poegu, gde se nalazio i improvizovani aerodrom na kome je Mihailovi oekivao englesku pomo, kako bi smo mogli dalje produiti nau borbu protiv okupatora". 190) Bratoubilaki rat teko je padao borcima i jedne i druge strane. Dolazilo je do partizanskih osuda na smrt, hapenja trgovaca i oficira koji nisu uspeli da se povuku, a na drugoj strani etnike likvidacije komesara i drugih mranih tipova", pokuaja atentata na protivnike, ubistva u borbi, liavanja slobode lanova porodica sukobljenih strana. Hapenje jednih izazivalo je lananu reakciju u vidu hapenja drugih. Jedni druge su optuivali za potajno povlaenje vojske sa opsade Kraljeva. Partizani su izdavali letke u kojima je Mihailovi optuivan kao nemaki plaenik". Dolazilo je do uzajamnog razoruavanja; zarobljeni partizani drani su kao taoci za uhapene etnike i lanove njihovih porodica. Partizanske snage nastavljale su da iste" osvojena podruja od etnika. Partizani su odbili etniki napad na Uice i zauzeli Poegu. Vrhovni tab NOPOJ ponovo je ponudio sklapanje sporazuma o obustavi neprijateljstva, formiranju zajednike komande i obrazovanje meovite komisije koja bi ispitala uzroke neprijateljstava i kaznila krivce, ali je Mihailovi dva dana docnije odgovorio Vrhovnom tabu da njegove jedinice napuste Poegu. I prilikom prvobitnog posedanja Poege dolo je do sukoba oko varoi i naina uspostavljanja vlasti u njoj, jer su etnici traili da se vlast preda njima, a partizani insistirali na zajednikoj vlasti. Tada su etnici 5. oktobra 1941. napali Poegu, koja je imala znaaj i za. jednu i drugu stranu kao vojni i saobraajni punkt. Komanda jugoslovenskih etnika izjavljivala je da ne eli uopte sukob sa partizanima u koliko se njihov rad svodi samo na borbu protiv okupatora". etnici su potseali da partizanska nerazumna propaganda" naziva etnike petokolonaima", iako su se oni bez rezervi borili prilikom opsade Kraljeva. Pozadinu etnikog napada na partizanske snage najbolje otkriva veza koju je Mihailovi prethodno uspostavio sa Nemcima, preko svojih
Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, 59-60. Isto, 64-5. 19) Isto, 7 2 - 3 .
188) 189)

266

ovlaenih predstavnika. Dan posle razgovora sa Titom u Brajiima, 28. oktobra 1941, pukovnik Branislav Panti izjavio je oficiru Abvera Jozefu Matlu da je od strane Mihailovia opunomoen da stupi u vezu sa Nediem i nemakim instancama kako bi im se etniki odredi Jugoslovenske vojske stavili na raspolaganje u cilju savlaivanja komunizma u Srbiji. Mihailovi je jamio da e srpski prostor istono i zapadno od Morave definitivno oistiti od komunista. Zauzvrat je oekivao da Nemci obustave kaznene akcije protiv srpskog stanovnitva i masovna streljanja na podrujima na kojima su se nalazili njegovi odredi. Rukovodio se ciljem da se u Srbiji uspostavi stanje kakvo je postojalo pre 28. juna 1941. godine^ Po pukovniku Pantiu, Draa Mihailovi nije imao deje iluzije" o vojnoj snazi Nemake. Bio je i svestan da su Politiki revolucionarni akcent i politiku notu u narod uneli komunistiki partizani". jNemci su od Mihailovia zahtevali da doe u Beograd radi daljih razgovora, a etnici su oekivali da e oni pomoi da se sprei dalje unitavanje srpskog stanovnitva i ekonomskih osnova egzistencije srpskog naroda". Protiv pregovora sa Mihailoviem izjanjavao se Upravni tab opunomoenog komandanta, optuujui etnike za aktivnu borbu protiv Nemaca i za uee u jedinstvenom frontu s komunistima. Pomenuti tab razlikovao je ove snage samo po nainu borbe i sastavu ljudstva: na Mihailovievoj strani video je oficire, a na partizanskoj zatvorenike, razbojnike i cigane". ef Upravnog taba opunomoenog komandanta Harold Turner smatrao je da bi Mihailoviev dolazak u Beograd, bez saglasnosti Nedieve vlade, za nju znaio najvei politiki poraz".191'1 Do sastanka je ipak dolo u Divcima kod Valjeva, 11. novembra 1941. godine. Mihailovi je tom prilikom opomenuo potpukovnika Rudolfa Kogarta da nee dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina dalje unitava, a i istakao je da je spreman da se sa Nemcima i Nediem bori protiv komunizma. Mihailoviu je stavljeno do znanja da e Vermaht uskoro okonati sa komunizmom i da glavni komandant nema poverenja u Mihailovia kao komandanta. Nemaki Vermaht ne moe da se optereti takvim saveznicima koji mu se privremeno prikljuuju iz razloga oportuniteta". Nemci su za spasavanje Srbije traili obustavljanje borbi i bezuslovnu predaju, u stvari etniku kapitulaciju. Mihailovi je uzalud objanjavao da je uao u trku sa komunistima za posedanje gradova koje su Nemci napustili i da tei spaavanju naroda koji je izloen dvema teroristikim akcijama: nemakoj i komunistikoj. Zahtevao je da mu se omogui borba protiv komunista, koja je poela 31. oktobra 1941, traio je municiju, autonomnu zonu\ Naglaavao je da je Kota Peanac izgubio svaki ugled u narotrtaobio oznaku izdajnika", mislei na njegovu kolaboraciju s Nemcima. 192) Za Nemce su, znai, i dalje postojala dva
J. Marjanovi, n.d. 353. Tajna i javna saradnja etnika i okupatora 1941-1945, Beograd, 1976, 11-16.

267

neprijatelja: pukovnik Mihailovi i komunizam, iako je Mihailovi stavljao do znanja da se nee boriti protiv Nemaca ak ni ako bi mu ova borba bila nametnuta. Sto se tie komunista, oni su, prema Mihailoviu, poeli prvi borbu, u vreme dok je Mihailovi stajao po strani i pripremao se za prodor u pravcu Bosne i Sandaka. Ko je onda kriv za poetak graanskog rata pod okupacijom: etnici ili partizani? Incidentalnih situacija je, pre poetka sukoba, bilo na pretek. Prvi sukob izbio je u suvoborskom selu Planinici, blizu Struganika, kada su pripadnici Kolubarskog narodnooslobodilakog odreda pokuali da odnesu iz sela prikupljeno oruje. Odgovor o stvarnim uzrocima sukoba otkriva izneta inicijativa Mihailovia za razgovor s nemakim predstavnicima, iz koje se vidi da je Mihailovi eleo da se lii partizana pomou Nemaca i prekinu borbe koje su odnosile srpske ivote. - No, etniko-partizanskim sukobima i surevnjivostima, koje su se sve vie produbljivale, kumovale su u smislu povoda i vojvode" koje se nisu nalazile pod komandom Mihailovia, kao i pojedini neposluni etniki komandanti. Mihailovievi saradnici piu da ih je on morao tolerisati da ne bi prili drugoj strani, naroito Nediu. Takve stareine nisu mogle podnositi partizane i bilo kakve dogovore s njima. Meu njima Zvonko Vukovi izdvaja kapetana Vuka Ignjatovia, koji je mrzeo partizane koliko i Nemce i predlagao Mihailoviu da Titu postavi zasedu na povratku iz Brajia. 193) ; Vukovi, aktivni uesnik dogaaja, u svojstvu pisca - memoariste, smatra da nije mogue dati lak odgovor na pitanje ko je zapoeo graanski rat. Uopteno miljenje Vukovia svodi se na to da je za graanski rat kriva manjina koja se silom naturala i veina koja se toj sili odupirala". 194) Ovaj pitijski odgovor, koji ipak upuuje na komuniste (manjinu") kao uzronike graanskog rata, ipak zahteva injeniku proveru. Glavni tab NOPO Srbije je 6. novembra 1941. izdao Proglas Srpskom narodu" o izdajstvu Drae Mihailovia" koji je napao partizane i nastoji da obmane potene srpske seljake i etnike". 195) PK KPJ za Srbiju je 7. novembra proglasom pozvao radnike i seljake, radni narod, graane, omladinu, partizane, potene etnike i oficire" na borbu protiv faista i domaih izdajnika". 196) Poetkom novembra 1941. rat se rasplamteo. Partizani su od U ica nadirali prema Ravnoj gori. Tito se, meutim, odluio da se zavrna borba odloi. Dok su partizani zauzeli Pranjane, etnicima je stiglo pojaanje: kapetan Dragoslav Rai, sa jakim odredom iz Mave, te kapetan Dragia Ninkovi, sa Kaarcima. I97) Primirje je zakljueno 20. novembra 1941. u aku, ali elja da se graanski rat i stvarno prekine
193) 194)

Z. Vukovi, n.d., 154. Isto, 158. 195) Zbornik N O R , tom I, knj. 2, dok. 60. 1%) A V I I , N O R , K - 1 9 6 1 , Reg. br. 2 - 1 . 197) Z. Vukovi, n.d., 167.

268

nije postojala ni na jednoj strani, 198) iako su se Nemci pripremali za zavrni udar. Potiskivanjem etnika i njihovim opkoljavanjem na Ravnoj gori izgledalo je da je njihova sudbina zapeaena, ali do njihovog unitavanja nije dolo iz meunarodnih obzira rukovodstva narodnooslobodilakog pokreta. Vrhovni tab je u datoj situaciji ponudio etnicima da stupe u borbu protiv Nemaca, da se odreknu zahteva da se partizanske snage ukljue u sastav Mihailovievih odreda i da se pitanje jedinstvenog operativnog vojnog vodstva reava sporazumno posle uspostavljanja mira. Partizanska delegacija, s Aleksandrom Rankoviem, Ivom Lolom Ribarem i Petrom Stamboliem, zakljuila je pomenuti sporazum sa etnikim predstavnicima - majorima Radoslavom uriem i Mirkom Lalatoviem o obustavljanju neprijateljstva. Utvreno je, takoe, da se prui otpor okupatoru, puste zarobljenici obe strane i da jedna meovita komisija ispita uzroke sukoba i krivice za zloina dela". Mihailovi, meutim, nije potovao ovaj sporazum, mada je izvestio kraljevsku vladu da je uspeo da zaustavi bratoubilaku borbu" i da nastoji da udrui sve snage za borbu protiv Nemaca. 199) Bivi etniki stareina Zvonko Vukovi opisuje ove borbe i njihov karakter na sledei nain: U meavini koja se tako stvorila (susret partizana i etnika u Ovaru) bilo je nemogue razlikovati jedne od drugih. Ista odela, iste psovke i komanda. U takvoj guvi je uvek mnogo rtava. Najgore je to ne zna koga gaa, a kad pucnjava pone, ne prestaje do mraka. Njihova petokraka zvezda i naa trobojna kokarda, i kad su bile na ajkaama, mogle su se osmotriti samo iz neposredne blizine. Ako se sukobimo u selu onda se tek stvori krkljanac. Jurimo se oko kua i tala kao deca koja se igraju murke. as mi jurimo njih a as oni nas. U takvoj igri gine sve od reda: i mi i oni, i ene i deca, i stoka i kokoke. i sve to je ivo". 200) Graanski rat iznurio je obe strane i njihovu otpornu mo pre nego to su Nemci krenuli u zavrnu ofanzivu. Sporazum je bio neostvarljiv zbog iskljuivosti rukovodstava oba pokreta. I graanski rat, pod uslovima okupacije neto najstranije to se u takvom ratu moe zamisliti, jednom zapoet u Srbiji, imao je lanane posledice za celu Jugoslaviju. etnici su zabranili svake razgovore sa komunistima partizanima, sem preko muice puaka, jer su u pitanju bila dva pokreta razliitih motivacija. 201) Monarhistike snage nisu se mirile sa socijalnom revolucijom i petokrakom, i obratno, komunisti sa etnikom defanzivnom strategijom, status quo i kokardom. Borbe na tlu Srbije izrodie se u trajni sukob etnika i partizana, ali i u borbe etnika i ljotievih dobrovoljaca, Nedievih oruanih
J. Marjanovi, n.d., 370-1. Telegram je upuen 22. novembra 1941. - A V I I , V K , K - 3 4 8 , Reg. br. 5/1-3. Djeneral Mihailovi i S S S R , sa slubenim memorandumom i dokumentima. Z. Vukovi, n.d., 164. ' Mihailovievo nareenje prethodilo je pismu CK K P J - PK K P J za Srbiju od 14. decembra 1941, kojim se na istoj teritoriji zabranjuje uporedno postojanje dve vojske, to se direktno odnosilo na Jugoslovensku vojsku u otadbini".

269

formacija protiv snaga narodnooslobodilakog pokreta i njegovih pristalica u zapadnoj Srbiji, umadiji, na istoku i na jugu Srbije, etnika Koste Peanca i partizana, crnih" etnika i onih Mihailovievih. Jo 1943. etnici Dragutina Keserovia neuspeno napadaju tab Peanca, dok ga neka etnika crna trojka nije zaklala naredne godine u Sokobanji. Tek, u ratnom meteu nije meu Srbima nedostajalo ratova" i obrauna, kojima je osnovni peat davao sukob narodnooslobodilakog pokreta i Mihailovievih etnika, koji su u toj borbi imali posrednu i direktnu podrku Nemaca i snaga srpske kolaboracije. Partizanske snage pretrpele su teak poraz u zapadnoj Srbiji krajem jeseni 1941. godine. Do skoro se pisalo da je preko Uvea odstupila partizanska glavnina", iako je, brojano gledano, ta glavnina" obuhvatala tek deseti deo partizanskih snaga (oko 1.500-2.000 boraca). Vrhovni tab slabo je procenio otpornost partizanskih snaga da se u frontalnoj odbrani odupru nemakim operativnim jedinicama. Odbrambene akcije vie su bile rtvovanje nego to su nanele tete nemakim trupama. Tako je na Kadinjai stradao Radniki bataljon, a jedinice 342. nemake divizije nisu imale veih gubitaka (2 mrtva i 1 ranjenog). Tito je, meutim, smatrao da je re o privremenom porazu. Za utehu, gradilo se uverenje da e u Srbiji na prolee 1942. buknuti masovni ustanak. Bilo je i pre toga poraza, drugih neoekivanosti i krivo shvaenih situacija. Tako je po izlasku na osloboenu teritoriju Tito bio zauen masovnou ustanikih snaga. Decembra 1941. raunao je da se Nemaka nalazi pred porazom, a nastupanje etnika ocenjivao je kao okupljanje reakcionarnog velikosrpskog centra". Pre nemakog pokreta protiv etnikog taba na Ravnoj gori, Mihailovi je na sastanku s etnikim stareinama 1. decembra 1941. doneo odluku da se deo etnika legalizuje, kako bi lake prezimili u okviru Nedievih formacija. Nemci su sa pet kombinovanih kolona krenuli prema Ravnoj gori da razbiju Mihailovieve odrede i uhvate komandanta. Prilikom njihovog napada na Mihailoviev tab, uhvaeni su i ubijeni major Aleksandar Mii i Ivan Fregi. Nemce su u borbama pomagali ljotievci, koji su nosili oznaku Sv. ora, kao simbol sveca koji kopljem ubija komunistiku adaju. Draa Mihailovi je depeom od 7. januara 1942. izvestio Jugoslovensku vladu u izbeglitvu da su 6. decembra 1941. opkoljeni i zarobljeni od Nemaca u okolini Mionice major Aleksandar Mii, sin vojvode Miia, i njegov naelnik taba major Ivan Fregi, obojica u propisnoj oficirskoj uniformi. Obojica", javlja, osueni (su) na smrt i streljani 17. decembra. Molim da se major Mii odlikuje Karaorevom Zvezdom III reda sa maevima kao jedan od prvih saradnika i major Fregi istim ordenom etnikog reda. Za ovaj sluaj kao narodni izdajnici da se javno oigou Jovan kava (vojvoda Koste Peanca - B.P.) samozvani vojvoda Kolubarski, Njegovan Papje, iz Mionice i Petar Branjevi svi saradnici izdajnika Koste Peanca kao i da se lie svih vojnikih zvanja. Ja ucenjen od

270

Nemaca omalovaavajuom sumom (sa 200.000 din. - B.P.). Mihailovi".202> Poto je prohujala operacija delova 342. divizije (od 6. do 9. decembra 1941) protiv taba Drae Mihailovia, etniki voa je ucenjen od Nemaca. U istoriji pokreta otpora u Evropi Mihailovi je bio prvi meu voama ovih pokreta kome je glava ucenjena. Na plakatima koji su decembra 1941. prekrili Srbiju, Nemaka vrhovna komanda je Mihailovia oznaila za odmetnika i buntovnika", koji na svojoj savesti nosi krv vie hiljada Srba i koji je vlastitoj zemlji naneo beskrajnu bedu i nevolju", oveka odgovornog zbog nepredavanja oruja, mobilizacije ilegalne vojske, zloinakog udruivanja sa komunistima", podizanja oruanog ustanka protiv nemakih okupatorskih snaga, koji je zbog svega toga svoj ivot proigrao". Onome ko uhvati Mihailovia Nemci su obeavali nagradu u iznosu od 200.000 dinara.203) Prvi valjevski etniki odred, iji je komandant bio porunik Neko Nedi, izdao je 13. decembra 1941. nareenje za saradnju sa srpskom kvislinkom vladom. Mi zato neemo i ne moemo zajedno sa Nemcima ali neemo ni u otvorenu borbu, koju sada ne moemo izdrati. Mi emo nastaviti da se spremamo da se naoruavamo i poeemo borbu onda kad nai saveznici veu nemake snage na Balkanu i budu u stanju da i nas potpomognu. Dotle dok ovaj momenat ne doe mi moramo iskoristiti rasulo kod komunista da ih razoruamo te da nam na prolee ponovo ne ometu na planski rad". 204) Infiltracija Mihailovievih etnika u Nedieve kvislinke snage zapoela je jo u novembru 1941, po Mihailovievom nareenju. Legalizovani su sledei odredi: Ljubiki - kapetana Predraga Rakovia, Poeki - kapetana Miloa Gliia i kapetana Vuka Ignjatovia, Uiko-poeki - Manojla Koraa, Crnogorski - kapetana Nikole Mladenovia, zatim odredi kapetana Radovana Stojanovia, Vojislava Pantelia u Loznici, Zivana Lazovia u beogradskom okrugu, kapetana Borivoja Rajkovia u Kosjeriu, Nikole Kalabia i drugih. Nedi je dobijao nove snage za borbu protiv pripadnika narodnooslobodilakog pokreta, a Mihailovi je spasavao odrede od unitenja u jeku zime, progona i nemakih represalija. Udruenim snagama mogli su zavesti etniku strahovladu i iskorenjivanje zaostalih grupa partizana, pojedinaca i njihovih simpatizera i jataka. Nedi jeste sa novim kadrovima brojno uveavao svoju snagu, ali se istovremeno izloio opasnostima razrivanja Srpske dravne strae iznutra (SDS). Uspostavljeni sistem dvostrukog optenja omoguavao je, na jednoj strani, Nedievu nominalnu komandu, a na drugoj povinovanje Mihailovievim tajnim instrukcijama. Ukljuivanjem Mihailovievih etnika u SDS narastalo je i nemako nepoverenje u pouzdanost jedinica koje su naoruavali.
f 2 ) Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, 347. 03> I. Avakumovi, n.d., London, 1969, 31. 2 0 4 ) Zbornik N O R , tom X I V , 1, 92.

271

Povezan sa kraljevskom vladom septembra 1941. godine, i od nje prihvaen narednog meseca, Mihailovi se resio na obraun sa suparnikim snagama, napadajui poetkom novembra njihova uporita i tabove. Hiljade rtava koje su za sobom ostavljale nemake kaznene ekspedicije oktobra 1941. samo su ubrzavale njegovu odluku. Trebalo je iskoristiti ansu koja se, po njegovoj proceni, pruila etnicima i unititi partizane pre nego to Nemci dovre reokupaciju osloboene teritorije, a posie vlastitog neuspeha ovu ulogu prepustiti Nemcima i njihovim saradnicima. Cetnitvo je od svoje pojave pod zastavom legitimizma iskljuivo sebi davalo monopol na voenje naroda i pokreta otpora. Sukob na tlu Srbije i kasnije Jugoslavije nije mogao ostati internog karaktera, jer su Britanci i Jugoslovenska vlada u izbeglitvu podravali Mihailovia, a Sovjetski Savez tajno KPJ, javno se izjanjavajui za ofanzivne antiokupatorske akcije. Time je i sukob izlazio i nacionalnih okvira i u jesen 1941. bio internacionalizovan. Pored uspostavljenih veza sa vladom, Mihailovievo samopouzdanje naraslo je dolaskom meovite britansko-jugoslovenske misije sa kapetanom D. T. Hadsonom u njegov tab, bez obzira na svo nezadovoljstvo koje je pokazivao zbog ponaanja ovog britanskog oficira. Mihailovi je bio nezadovoljan Hadsonom jer je u Vrhovnu komandu stigao preko partizanske teritorije, bio relativno niskog ina (kapetan), raziao se sa saputnicima svoje meovite misije i stigao bez radio-stanice na Ravnu goru; eleo je da uestvuje u razgovorima izmeu Mihailovia i Tita u Brajiima, svraao i do partizana, kod Tita. Mihailovi nije iskreno prihvatio Hadsona (Marka") i zbog kolonijalnih manira, koji su podrazumevali potinjavanje. Britanskog oficira nalazimo u Uicu u vreme partizanskog naputanja prestonice" krajem novembra 1941. Oko Hadsonove misije postoje istoriografske kontroverze: po jednim, doao je da izazove graanski rat, a po drugima, sasvim suprotno, da sjedini i jedne i druge snage u borbi protiv okupatora. Nama je ovo drugo gledite prihvatljivije, jer Hadson ima saznanje o snazi drugog pokreta, to jest partizanskog, a na drugoj strani njegovo naglo upuivanje u Jugoslaviju usledilo je posle Staljinovog zapomaganja erilu poetkom septembra 1941. da Britanci to pre otvore drugi front u Francuskoj ili na Balkanu. 205 ' Kako je Staljin znao da se u Jugoslaviji vode borbe, Britanci su sovjetskog vou zadovoljavali u pomaganju partizanskog otpora Nemcima, to je bilo u skladu i sa sovjetskom strategijom. Time su Britanci u jugoslovenskom sluaju odstupali od ranije utvrenog stava da pokreti otpora ne prerastaju u borbe ustanikih ili irih narodnooslobodilakih razmera koje su do tada vaile za sve pokrete otpora okupiranih evropskih zemalja. 206 ' Britanci su izali u susret sovjetskom voi u tom smislu to su Jugoslaviju izuzeli iz kruga zemalja koje su imale da izgrauju podzemni
205) 206)

V. eril, n.d., III, 351, 424-5. Filis Oti, Neki aspekti britansko-jugoslovenskih odnosa 1941. godine, Ustanak u Jugoslaviji 1941. i Evropa, Zbornik radova, Beograd, 1973, 99-100.

272

pokret otpora, koji bi se aktivirao tek u trenutku nemakog sloma, s tim to je u njoj mogao biti dozvoljen (kada je ve izbio) i ustanak irih razmera. Nau pretpostavku kao da potvruje i memoar Predsednitva Jugoslovenske izbeglike vlade od 11. oktobra 1941. britanskoj vladi da se odmah donese odluka i to pre izvri iskrcavanje britanskih trupa na Balkanu", to znai da su imali podatke o borbama u zapadnoj Srbiji. 207 ' Junoafriki ininjer Duan T. Hadson, koji je pre rata radio u Srbiji, krenuo je u Mihailoviev tab iz Aleksandrije 20. septembra 1941, sa majorima Zaharijem Ostojiem i Mirkom Lalatoviem, dok se saradnik Uprave za specijalne operacije (SOE) Dulian Emeri podmornicom, koja je doplovila do Petrovca na moru, vratio u Egipat. Hadsonova misija prela je preko crnogorske teritorije, na putu za Srbiju, videvi snagu pokreta u Crnoj Gori. Hadson u telegramu upuenom SOE u Kairu, 10. oktobra 1941, govori o slobodnim narodnim trupama Crne Gore", navodei da im je tab na Radovu. Po tom preprianom telegramu, 13. jula otpoeo je gerilski rat i uzeo (je) karakter revolucije gotovo u celoj Crnoj Gori... Ovaj rat nosi izgled narodnog osloboenja i u vezi je sa ostalim gerilskim ratovanjem u Jugoslaviji. Ovaj pokret potie jedino od organizovanih anti-okupacionih trupa iji broj iznosi 5.000 ljudi i na sluaj revolucije uveae se na 80.000. Organizacija crnogorske vojske je dobra. Vre se pripreme za novu akciju na iroj osnovici". Trai se pomo. Crna Gora slui jednovremeno kao osnovica za snabdevanje za sline akcije u Hercegovini i Sandaku, gde uopte ne raspolau orujem". Radilo se o pokretu ije je jezgro bilo sastavljeno iskljuivo od komunista. Na elu pokreta nalazio se univerzitetski profesor Milovan ilas" i kapetan Arso Jovanovi. Misiji se u Petrovcu na moru pridruio i etniki vojvoda Dule Dimitrijevi. 208 ' Hadson je od poetka, mada detairan Mihailoviu, imao odreene ruke da ostane kod bilo kojeg voe ili organizacije koju lino bude smatrao vanom za savezniku akciju, to objanjava i njegovo prelaenje od Mihailovia do Tita, elju da prisustvuje njihovim razgovorima, a posle pada Uica i lutanja da se ponovo prikljui Mihailoviu kod kojeg je ostao do dolaska pukovnika Bila Bejlija, decembra 1942. godine. Kao oficir za vezu opservirao je situaciju, prilike, odnose snaga u zemlji, vodei rauna pod kojim bi uslovima Velika Britanija mogla pritei u pomo materijalom ili akcijom. Juna 1942. pisao je Mihailoviu da je prolo vreme za primitivno dramatiziranje,, njegove uloge, te gledanja etnikih oficira na njega kao da je on pukovnik Laurens, to
^ A V I I , V K , K - 1 6 2 , Reg. br. 61/1. Hadson je akreditovan kod Mihailovia, ali je - prema nekim autorima - pokazivao daleko vie simpatija prema Titu. Zastupajui iskljuivo britanske interese, Hadson je prihvatao Titovu ofanzivnu strategiju nezavisno od odmazdi. No, bio je za to da se sve snage objedine pod Mihailovievom komandom. - Stania R. Vlahovi, Zbornik dokumenata iz Britanskih arhiva. Anglo-jugoslovenski odnosi 1941-1948, Birmingham, 1985, 55.

273

mu je jako smetalo u radu, pogotovu ocene da je baksuz za srpsko naoruanje". Mihailovi se, meutim, jo jula 1942. alio Vladi i optuivao kapetana Hadsona daje prole jeseni ometao dolazak pomoi i izazvao krizu. Zadravao je bojazan da britanski oficir to i sada ne ini, kada je najpotrebnije i kada se blii slom Nemaca. 209 ' Mihailovi je bio trajno nezadovoljan malom britanskom pomoi. Prvi tovar materijala etnicima je sputen krajem oktobra 1941. godine, u prostoru izmeu Maljena i Suvobora. Isporuke su bacane u limenim kantama u kojima se nalazilo italijansko oruje, eksploziv, duvan, novac, rublje. etnici su bili nezadovoljni neupotrebljivou baenog materijala. Stab Javorskog korpusa javljao je 26. aprila 1942. da je na terenu skupljena dobijena pomo, koja se sastojala od mitraljeza (varcloze"), mitraljeta", bala injela, malih zlatnika, velikih zlatnika, novanica - dolara, s tim to se isticalo da su mitraljezi i municija naeni u deformisanom" stanju. Deo je padao i na neprijateljsku teritoriju ili je raznet od seljaka. Prilikom prihvatanja materijala dolazilo je i do sukoba sa Nemcima i kvislinzima. Podrka kraljevske vlade i Britanaca Mihailoviu izazvala je u jesen 1941. internacionalizaciju zbivanja u Jugoslaviji. Duan Simovi je 13. novembra 1941. intervenisao u prilog Mihailovia kod Moskve, preko Poslanstva Kraljevine Jugoslavije u SSSR-u, traei da Moskva hitno izda uputstva da se potine Mihailoviu u zajednikoj borbi protiv okupatora. 210 ' Slinu intervenciju uinili su i Britanci, preko svog ambasadora u SSSR-u ser Staforda Kripsa. Moskva je izbegla da se zvanino izjasni u prilog Mihailovia, pravdajui svoj stav time da nije obavetena o dogaajima u Jugoslaviji i da se dri principa nemeanja u unutranje stvari suverenih drava. Uinila je tek ustupak preko Radio-Moskve, koja je prenela propagandne poruke Radio-Londona u prilog Mihailovia. 211 ' Jugoslovenski istoriari (Jovan Marjanovi, a i drugi za njim) prihvatili su tezu da je ovim Mihailovi bio prihvaen od strane britanske vlade, to se uostalom izvodilo i iz injenice da je januara postao i lan Jovanovieve vlade u svojstvu ministra vojske. Tada je nastala i najudnovatija faktika koalicija u drugom svetskom ratu, koju su sainjavali u odnosu na narodnooslobodilaki pokret, kao jedinstvenog protivnika, etnici, Nemci, Britanci, Nedi, ustae. Prema najnovijim istraivanjima dr Marka Vilera, prihvatanje Mihailovia od strane Britanaca usledilo je tek polovinom 1942. godine. Podrka je nesumnjivo postojala od ranije, ali su od juna 1942. godine Britanci preuzeli etnike kao strateki ulog u odnosu na zalaganje Sovjeta za svoj pokret - narodnooslobodilaki pokret Jugoslavije. Nije zgorega potsetiti da je
m> 210) 211)

etnici su smatrali da je ova oskudica aviona za transport pomoi namerno lansirana" od Britanaca - Isto. A S S I P , Emigrantska vlada, F - I V , 1941/45. Sovjetski istoriari za sada ne raspolau emisijama Radio-Moskve, Tek, znamo da sovjetska vlada nije insistirala da se NOP odredi Jugoslavije stave pod komandu D. Mihailovia.

274

Mihailovi tada bio u naponu svoje snage i da je gradio planove da stvori koridor" do zapadnih delova Jugoslavije, posedne zalee jadranske obale i kao glavna snaga doeka spreman predstojee dogaaje u razvoju drugog svetskog rata. Mnogi pisci u inostranstvu meu jugoslo venskom emigracijom isticali su ono to su morali, da je Slobodan Jovanovi imao veliki autoritet kao naunik, pisac, univerzalni evropskih duh u Srbiji, ali ovek koji nije bio dorastao velikim politikim iskuenjima u kojima se nala Jugoslavija 1941-1945. Pristalice kneza Pavia osuivale su ga to nije preduzeo mere posle 27. marta da sprei Osovinu da napadne Jugoslaviju svojim odlaskom u Rim, kao da je on to i mogao posle munjevite Hitlerove odluke da se ona uniti posle beogradskog prevrata. Kao predsednik vlade, pao je u zamku brae Kneevia i Lige majora" (ivana Kneevia, Vladislava Rodalovskog i Svetislava Vohoske). Pre toga emigracija je dozvolila (kao da je mogla spreiti pri postojanju dva paralelna pokreta od kojih je svaki imao svoje take meunarodnog uporita) da se jugoslovenski problem internacionalizuje. Ima istraivaa koji smatraju fatalnim uvlaenje saveznika u jugoslovensko unutranje pitanje 1941^42, insistiranjem da oni podre stavljanje komunista pod komandu Mihailovia. Jugoslovensko pitanje, otvoreno u jesen 1941, tokom 1942, dobija meunarodnu dimenziju koju ne gubi sve do kraja rata.

Kontroverze - graanski rat ili narodnooslobodilaka borba

Klasina definicija graanskog rata kao oruanog sukoba u jednoj zemlji ili dravi izmeu sukobljenih drutvenih snaga (klasa, etnikih grupa isl.) koje se meusobno bore za ostvarenje odreenih politikih i ekonomskih ciljeva moe podseati ali ne i potpuno primeniti na istorijsku situaciju Jugoslavije u drugom svetskom ratu. Ako pojavu posmatramo kao revolucionarnu smenu vlasti 1941-1945. par exellence, onda je graanski rat trajno karakteristian od novembra 1941. godine. jTJ sukobu su se nale dve glavne snage antifaistikog karakter^, od ikojih je ona druga, etnika, to samo deklarativno, nominalno od novembra 1941, ali ne i supstancijalno sa stanovita otpora faizmu kao antidemokratskoj, totalitarnoj pojavi. Komunisti, kao jezgro i rukovodea snaga narodnooslobodilake borbe, imaju za primarni cilj osvajanje vlasti u uslovima drugog svetskog rata, revolucionarnu perspektivu, izmenu postojeeg drutvenog status quo koji brane snage etnitva. etnici su za monarhiju, veliku ili homogenu Srbiju, nacionalnu politiku s prevagom srpstva*, odbranu graanskog poretka i njegove materijalne osnove - privatnih svojinskih odnosa. Oba pokreta su na strani antifaistikog ratnog saveza, ali jedan sa ofanzivnom a drugi sa defanzivnom strategijom. Njihovi ciljevi su, dakle, krajnje suprotni, .dijalemetralno razliiti. Komunisti su smatrali da je vojni poraz jugoslovenske drave, sa drugim elementima sloma, stvorio pretpo-

275

stavke revolucionarne situacije, koju je Josip Broz Tito - kao prvi ovek i neprikosnoveni voa KPJ - polovinom 1941. sagledavao na sledei nain. Pokretake snage" za sazrijevanje revolucionarnih energija masa" u Jugoslaviji nalazile su se u surovom okupatorskom reimu, jo svirepijem nacionalnom ugnjetavanju i mrnji masa prema onima koji su to prouzrokovali", izdajstvu bivih vladajuih krugova buroazije", sluganstvu i malodunosti domae buroazije", razgolienosti zloinake nacionalne i socijalne politike prolih reima", tekom bremenu nameta koje su okupatori nametnuli narodu, bezobzirnom izrabljivanju radnih masa od okupatora i kapitalista", postojanju SSSR-a (velike zemlje socijalizma i njenom napredku"), miroljubivoj politici" SSSR-a na jednoj strani, a stranom pokolju i razaranju koje prouzrokuje imperijalistiki rat u kapitalistikom svetu", na drugoj. ' injenica je da je Kominterna kao instrumentalno orue Staljinove spoljne politike u meunarodnom radnikom (komunistikom) pokretu suspendovala drugu etapu, to jest socijalnu revoluciju do poraza faizma. Jugoslovensko partijsko rukovodstvo prihvatilo je ovu poruku bez reakcije, ali je praktino vodilo borbu za smenu vlasti u toku celog rata u okviru strategije narodnooslobodilake borbe. Ona se iskazuje u stvaranju oruanih odreda faktiki pod rukovodstvom Partije, kao i narodnooslobodilakih odbora (NOO). Revolucionarna dimenzija se iskazuje i u shvatanjima da nema povratka na staro". U okviru rata protiv okupatora i njegovih saradnika vodio se rat za smenu starog drutvenog subjekta. Sa tog stanovita mogu se razlikovati razne faze u delovanju KPJ, odnosno narodnooslobodilakog pokreta, ali sutinskih odstupanja nema. Revolucionarna smena vlasti samo je prilagoavana meunarodnim uslovima antifaistikog rata, iju glavnu snagu ini savez SSSR-a i Velike Britanije, a od januara 1942. godine i formalno zasnovana koalicija SSSR-a, SAD i Velike Britanije. Ova strana rata govori sama za sebe o znaaju internacionalne dimenzije jugoslovenske revolucije i nemogunosti da se ona razume bez ove svoje bitne sastavnice sa stanovita formulisanja i primene strategije KPJ. Naravno, ova strategija nije uspela da se formulie preko noi, izrazi od prvog dana kao slivena, celovita, do kraja jasna borakom i stareinskom sastavu, s obzirom na nivo svesti i ideolokih recidiva ranije politike rezervisanosti i napada na imperijalistike zemlje" u ratu. Na Zapadu nisu prestajale sumnje da SSSR, Kominterna i njene lanice rade na svetskoj revoluciji u okviru drugog svetskog rata ili da Sovjetski Savez moe iskoristiti komuniste za radikaliziranje drutvenih sukoba, smenu vlasti i promenu socijalnog status quo. eril je 22. juna 1941. poruivao da se Britanija svrstala iza Rusije, ali da on nee odstupiti od nijedne svoje ranije osude komunizma. Oigledno je da je meunarodna procena o glavnom neprijatelju bitno uticala na stvaranje ove neobine alijanse, na ijem su se elu u prvoj fazi rata nalazili
212)

Proleter", mart-april-maj 1941, br. 3 - 4 - 5 .

276

eril i Staljin, s tim to su stare sumnje i podozrenja nastavljala da ive u prikrivenom i stianom obliku da bi se pribliavanjem rata kraju suprotnosti razbuktavale, stvarajui pukotine u savezu. Zapad je bio uznemiren ojaanom vojnom moi SSSR-a, a obostrano su prisutne sumnje da se ne zakljui separatni mir sa glavnim protivnikom. Priguene nesuglasice pretvarale su se vremenom u sporove oko pojmova slobode i demokratije, granica, posleratnog uticaja u svetu, organizacije Ujedinjenih nacija. 213 ' Komunisti su iskoriavali ansu za obaranje drutvenog poredka koji su smatrali preivelim kroz revolucionarni rat, dok su graanske snage u ime ouvanja svojih ekonomskih i politikih pozicija nastojale u zaetku da onemogue drugi drutveno-politiki subjekt koji im je osporavao pravo na vladavinu. Osobenost ovog sukoba sastojala se u tome to se rat vodio u uslovima okupacije i podeljene zemlje. Snage koje su se sukobljavale oslanjale su se na okupatorske sile ili na saveznike zemlje u krilu antifaistike koalicije, to je moglo uticati na kvarenje njihovih odnosa zbog podrke sukobljenim snagama, vojne (naoruanje, vojno sadejstvo) i politiko-diplomatske. U revolucionarnim ratovima poznato je uee stranog faktora na strani jedne od sukobljenih snaga i u vidu klasine vojne intervencije, mada do toga u Jugoslaviji nije dolo. ta vie, revolucionarne promene do kojih je dolo u Jugoslaviji legalizovane su u specifinoj formi meunarodnog priznanja pre nego je i rat dovren, to je sluaj bez presedana u istoriji ratova i revolucija. Nove pobednike snage su u formi subjektiviteta stare drave izale na meunarodnu pozornicu, putem priznanja jedinstvene vlade i ulaska Jugoslavije u Organizaciju Ujedinjenih naroda u svojstvu lana - osnivaa. U delu literature jugoslovenska revolucija, ostvarena pod osobenim uslovima, zna se i osporavati, kao da nije ni ostvarena kao oruana smena vlasti. Ima pisaca koji je stavljaju pod navodnice" kao izmiljenu pojavu. Do tog osporavanja dolazi i na pobednikoj strani 1941-1945. Komunisti iz straha da se ne izbrie druga komponenta rata 1941-1945, to jest narodnooslobodilaka, antiokupatorska potiskuju ili umanjuju revolucionarnu stranu pojave. Snage iz redova nacionalnih suparnica KPJ koriste liniju dvostruke negacije. Prvo, potcenjivanjem narodnooslobodilake dimenzije, umanjujui ratni uinak protiv okupatora (da je ubijeno manje od 10.000 Nemaca u drugom svetskom ratu; da su ratni izvetaji Vrhovnog taba uveani, netani, propagandistiki; da postoji nesrazmera izmeu ratnih akcija i rtava; da se rat reava na glavnim frontovima itd., jednom reju relativiziraju vojnu stranu narodnooslobodilake borbe). Drugo, svode smenu vlasti na grabe" vlasti jedne male zaslepljene grupe, kao da nije bilo nikakvih drutvenih
213>

Ogledaju se u raznovrsnim prilazima reimima u istonoj i jugoistonoj Evropi (Deklaracija o osloboenoj Evropi usvojena na Krimskoj konferenciji, februara 1945), granicama Poljske, stvaranju O U N , proceduri u Savetu bezbednosti i drugim pitanjima.

277

promena. A ako priznaju da je ovih i bilo, onda se u svetlosti poraznog iskustva socijalizma i bezbrojnih dugoronih deformacija do kraja negira revolucionarna dimenzija 1941-1945, iz jedne druge perspektive. Svesno se previa razlika izmeu revolucionarnog osvajanja vlasti, koje je izvedeno krajnje efikasno mada po skupu cenu, bivajui sankcionisano od saveznikog meunarodnog poretka, uz neke uzgredne koncesije dekorativnog i formalnog karaktera. Za nas je druga strana revolucije u smislu dubokog prevrata u ekonomskoj i socijalnoj sferi predmet kritike i te kako, ali druge vrste, to ne znai da posledice i njihovo kasnije iskazivanje ne otkrivaju slabosti pobednikog pokreta ve u fazi njegovog uspona, kao i promaaje i deformacije koji se esto oznaavaju kao greke" rukovodeeg subjekta. U naem sluaju radi se o revoluciji ak i sa stanovita nepostojanja njenog veeg i trajnijeg dela, koji obeleavaju velike, klasine revolucije, ili kasnijeg obezvreivanja tog dela (obnavljanje Jugoslavije, na primer). Ali sa pomenutog stanovita i velike revolucije znaju biti predmet kritike istoriografije i posle proteka dugog vremena. to se tie rtava, francuska revolucija je takoe pod udarom istoriografske kritike, jer je kotala francuski narod milion rtava. Nekoliko hiljada ljudi na giljotini samo simbolizuju vladavinu terora, koji ni priblino ne moe obuhvatiti sve rtve koje je progutala. Deo filozofskih mislilaca s pravom, meutim, kritikuje preventivni teror" jugoslovenske smene vlasti u drugom svetskom ratu. Sve uestalija nastojanja da se obezvredi narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije kao neprestano beanje od neprijatelja, nemo u odbrani slobodnih teritorija, pretvaranje arki" u velike bitke, imaginarna osvajanja", izdizanje male grupe partizana u velike armije, praene naduvanim uspesima saveznikih informativnih sredstava od 1943, odraava nerazumevanje partizanskog rata s revolucionarnim ciljevima. Kao da nije re o borbi koja je kontinuirano voena u toku celog rata, na vanom stratekom prostoru, u pozadini Hitlerovog novog poretka", imajui veliki politiko-psiholoki i moralni znaaj za sve pokrete otpora. Narodnooslobodilaka borba tekla je u znaku narastanja snaga, s manifestacijama krize u zimu 1941-1942. u istonim delovima Jugoslavije i velikih iskuenja u zimu i prolee 1943. godine. Ona je moralno i psiholoki znaila i za velike saveznike sile u trenucima njihovih vojnih operacija u Severnoj Africi i na Istonom frontu 1941-1942, usamljenosti, povlaenja, pa i vojnog kolapsa, jer su borci saveznikih armija znali da u dubokoj pozadini Hitlerove tvrave tee neprestani otpor i da nisu sami u velikom rvanju faizma i antifaizma. Uostalom, borba protiv okupatora bila je nastavak 27. marta, aprilskog rata, zajednike aktivnosti partizana i etnika u jesen 1941, sve dok nije zapoeo graanski rat u zapadnoj Srbiji sa posledicama za celu Jugoslaviju. Operacije NOVJ zadravale su na jugoslovenskom ratitu znaajne okupatorske snage Italije. Po stepenu zasienosti prostora svojim snagama Italija je nesumnjivo imala prvenstvo na tlu okupirane Jugoslavije. Vojne snage kolaboracionistikih reima bile su

278

prikovane na jugoslovenskom tlu i samim tim spreene da uestvuju na drugim bojitima Osovine protiv saveznikih snaga. NDH je uvebavala tri svoje legionarske divizije na poligonima Treeg rajha (u Austriji), s namerom da ih uputi na Istoni front, ali su se one umesto na sovjetskom frontu nale na jugoslovenskom ratitu. Na tlu Jugoslavije borile su se i tri SS divizije: 13. SS divizija Princ Eugen", s delom jugoslovenskih folksdojera, muslimanska SS Handar" divizija i albanska SS Skenderbeg" divizija. Vojni doprinos Jugoslavije u drugom svetskom ratu ogledao se i u ometanju eksploatacije privrede, skrivanju ili unitavanju poljoprivrednih proizvoda, ugroavanju ili ruenju vanih saobraajnica. Strategija NOPOJ, odnosno NOVJ, odbacivala je zadravanje krutih frontova, jer vojno nije bila dorasla da se nosi sa najjaom i najsurovijom armijom sveta do kraja 1942. godine, bez tekog naoruanja i mehanizovanih jedinica i vazduhoplovstva. Snage narodnooslobodilakog pokreta borile su se u potpunom stratekom zaokruenju neprijatelja, bez pomoi sa strane, sve do jeseni 1943. godine. Borba nije bila vezana za jedan kraj Jugoslavije, prenosila se u sve njene krajeve, imajui razliiti intenzitet u zavisnosti od brojnih politikih, nacionalnih, vojnih i ekonomskih inilaca. Privremeno osloboene teritorije se i u nemakim izvorima nazivaju plivajuim ostrvima". Na osloboenoj teritoriji tekao je ivot i stvarale su se nove norme; delatnost nove vlasti nastavljala se i posle naputanja tih teritorija od strane partizanskih snaga. Dejvid Martin sumnja da su Nemci u Jugoslaviji izgubili vie od 10.000 ljudi; smatra da ih je poginulo jo manje. 214 ' Broj rtava Nemaca nije tano utvren. No, on se objektivno ne moe rekonstruisati iskljuivo na osnovu dnevnika nemakih operativnih jedinica, bez uvaavanja gubitaka pomonih snaga i nemakih saradnika (folksdojera, ruskog emigrantskog korpusa, kvislinkih snaga, posadnih jedinica, Vlasovljevaca" itd.), a pogotovu drugog okupatora - Italijana, koji su trpeli velike gubitke na jugoslovenskom ratitu (razbijanje celih divizija, predaje italijanskih vojnika u ustancima 1941. i posle kapitulacije Italije, zarobljavanja na hiljade italijanskih vojnika u posadama osvojenih gradova i varoica). U zavrnoj fazi rata, kada Nemci nisu vie mogli ni voditi precizno svoje gubitke, zadavani su im daleko tei porazi, zahvaljujui modernom naoruanju dobijenom od Britanaca i posebno od Sovjeta. Ima pisaca koji za jugoslovensku revoluciju upotrebljavaju pojam pu" ili revolucionarni blic - krig", to je neprihvatljivo. Kako se moe raditi o revolucionarnom puu, ili, ak i ire prevratu, kada je poznato da se ovaj vri u okvirima iste klase, vremenski je kratak i sa
214)

Govori o broju poginulih Nemaca do dolaska trupa Crvene armije u Jugoslaviju, pa se naknadno i ispravlja smatrajui da taj broj ne prelazi nekoliko hiljada". Dokumenti Huverovog instituta, Rodoljub ili izdajnik (Sluaj denerala Drae Mihailovia), Beograd, 65.

279

neuporedivo manje rtava (ponekad i beskrvno), za razliku od oruane revolucionarne smene vlasti? Ovu smenu u Jugoslaviji izvodi partija u ime radnike klase, koja je objektivno bila malobrojna i brojno slabo uestvovala u narodnooslobodilakom ratu, bar do polovine 1944. godine. Prema dosadanjim podacima, mada pojava nije ispitana do kraja, 300.000 radnika radilo je za Trei rajh, dobrovoljno ili pod ekonomskom prinudom. I to 200.000 iz NDH i oko 100.000 hiljada iz Srbije. 215 ' injenica je da termin revolucija nije korien u dokumentaciji narodnooslobodilakog pokreta, sem izuzetno, pa i tada je podvrgavan kritici. Tako je CK KPJ, u stvari Politbiro, s Titom, u jesen 1941. kritikovao pojam antifaistika revolucija". 216 ' Slovenaki istoriari navode da je i Boris Kidri koristio pojam narodna revolucija" 1941, ali da je u daljem toku rata ta kvalifikacija izbegavana. Pojam graanski rat", bratoubilaki rat" koristili su okupatori i kvislinzi od prvog dana, a kasnije i predstavnici emigrantske vlade, pa i britanski obavetajni oficiri u svojim analizama. Sto se tie prvaka narodnooslobodilakog pokreta, oni su zahtevali da se okupatorima i njihovim saradnicima ne dozvoli da rat u toku prevedu na graanski. Podstiui sukobe naroda Jugoslavije, pre svega na antisrpskoj osnovi, i njihovih suprotstavljenih pokreta i organizacija, okupatori su nastojali da zakrve narode do kraja i da na taj nain olakaju svoju vladavinu u razbijenoj i podeljenoj Jugoslaviji, poteujui svoje snage, stvarajui pretpostavke za nesmetanu privrednu eksploataciju zemlje i obezbeenje najvanijih saobraajnih i drugih stratekih punktova. etnika dokumentacija takoe koristi pojam graanski rat", naravno, iji su izazivai komunisti. Za nemaku istoriografiju u sluaju Jugoslavije 1941-1945. radi se o bratoubilakom ratu, koji su Nemci morali gasiti svojom politikom pacifikacije. Gubi se iz vida jedan od glavnih uzronika nacionalnih deoba i sukoba, pre svega na tlu NDH. Nemci su nosioci agresije koja je omoguila pa i podstakla unitavanje Srba na tlu okupirane Jugoslavije. Hitler je 1941. podravao Pavelia da blagovremeno rei srpsko pitanje likvidacijom srpskog ivlja na tlu NDH. Nemaka politika pacifikacije nastala je kasnije, bivajui izazvana strahom od posledica likvidacije Srba izraenih u vidu samoodbrane, koja je prerastala u ustaniku plimu. Italijanska politika, koja se esto naziva srbofilskom, u sutini je sadrala potrebu da se nau snage koje e u borbi protiv ustanika odmeniti i zameniti okupatore, i na drugoj strani preko Srba
215)

216)

Najnovija istraivanja preciziraju da je krajem 1943. i 1944. u Nemakoj radilo oko 80.000 radnika iz Srbije, s tim to nisu obuhvaeni oni koji su radili krae vreme (do 6 meseci), kao i pripadnici Nacionalne slube rada, radnike i seoske omladine upuivane na specijalizaciju". - M. Ristovi, Nemaki novi poredak" i Jugoistona Evropa 1940/41-1944/5, Planovi o budunosti i praksa, rukopis doktorske disertacije, Beograd, 1990, 291. Misli se na kritiku ilasove ocene iz avgusta 1941. da antifaistika revolucija nije nita drugo nego nuna etapa proleterske revolucije". - J. B. Tito, Sabrana djela, 7, 254.

280

obezbediti protivteu ustaama koji su uivali nemaku podrku, onemoguavajui italijanske pretenzije na zalee Jadranske obale i prodor u Podunavlju. Jednostranom tumaenju rata u Jugoslaviji 1941-1945, kao iskljuivom bratoubilakom sukobu, ne nedostaje tendenciozna svrha savremenih pisaca (s folksdojerskih pozicija) za rehabilitacijom politike Nemake kao jednog od uzronika ovih meunacionalnih obrauna. Time se briu i granice izmeu unutranjih izazivaa i uesnika sukoba, na jednoj strani i nemakih ratnih inspiratora i izvrilaca zloina i masovnih represija, uglavnom nad srpskim narodom, na drugoj. Najvei deo pisaca na Zapadu, posebno meu emigrantima, rat u Jugoslaviji 1941-1945. tretira kao isti graanski rat dveju suparnikih, zakrvljenih struja, koje imaju razliite inostrane pokrovitelje, suprotne interese, radikalno drukije antifaistike strategije, suprotne nacionalne politike; razilaze se u poimanju ciljeva koje ele da ostvare u okviru drugog svetskog rata. Graanski rat je posle novembra 1941. dobijao sve ire razmere. Snage narodnoslobodilakog pokreta su ga od usvajanja nove britanske politike kompromisa sve vie iskljuivale, bacajui teite na osloboenje Jugoslavije, omasovljavanje osnove narodnooslobodilakog pokreta i NOVJ, naglaavajui antifaistiku stranu rata, iako su i dalje nastojale da pre svega razbiju etnike snage. etnici su, sa svoje strane, sve vie naglaavali da je u pitanju obraun komunista sa Jugoslovenskom vojskom u otadbini" i ravnogorskim pokretom, kao saveznikom snagom. Bez meunarodne podrke etnike snage su se sve vie osipale, slivajui se u otporu narodnooslobodilakom pokretu sa svim ostalim antikomunistikim snagama. Vidljivo je iezavala granica izmeu otpora i kolaboracije, iako Mihailovi nije direktno saraivao sa nemakim okupatorom. Pojedine borbene manifestacije etnikih snaga protiv Nemaca u zavrnoj fazi rata onemoguavale su snage NOVJ, to je jo vie isticalo osnovni antagonizam. Graanski rat ispoljavao se u zavrnim operacijama u vidu represije pobednikih snaga nad zarobljenim etnikim i drugim jedinicama ili njihovom masovnom likvidacijom posle kapitulacije nemake oruane sile u jugoslovenskom prostoru ili na tlu Austrije, a na drugoj strani vansudskim obraunima nad pristalicama suparnikog pokreta u osloboenim varoima i gradovima krajem 1944. i u toku 1945. godine. Meu njima je, nesumnjivo, bilo vienih kolaboracionista i drugih ratnih prestupnika, ali i graana koji nisu uestvovali u zloinima u toku rata, ideolokih protivnika komunizma ili onih najbrojnijih koji su se povijali izmeu frontova, neutralaca, zavedenih, koji nisu uspevali da se snau u vrtlogu ratnog metea. Na graanskom ratu insistirali su okupatori i etnici, ali ga komunisti nisu prihvatali u klasinom obliku, traei svrstavanje prema okupatoru a ne obraun sa unutranjim protivnikom prema klasnim merilima. Stalnim naglaavanjem narodnooslobodilake borbe, javna

281

politika KPJ nije isputala da je osnovni protivnik nacionalni zavojeva i faistiki okupator. Ako se istorija 1941-1945. u Jugoslaviji posmatra u okviru modela revolucija - kontrarevolucija, onda se moe govoriti o graanskom ratu kao stalnoj pojavi od novembra 1941. godine, istina u kamufliranoj formi borbe protiv komunista kao uzurpatora sa etnike strane, odnosno protiv etnika kao kolaboracionistike snage okupatora posle razlaza u Srbiji. Kako bismo govorili o revoluciji a da ne vidimo njen pandan, kontrarevoluciju? A ako se ove dve antagonistike snage sudaraju, onda je na delu i graanski rat. Snage u pitanju imaju razliite ciljeve. One su ideoloki na vrhu vie nego jasno razdvojene, bez imalo dvoumljenja glaveina o emu je re; radi se o pokretima sa sasvim jasno raspoznatljivim, krajnje suprotnim ciljevima i interesima. Te snage, komunisti i oficiri kao jezgro etnikog pokreta, nepomirljivi su protivnici jo iz predratnog vremena, 217 ' uz uvaavanje svih patriotskih motiva dela oficira koji nisu rado pristajali da ostanu van borbe protiv okupatora. Izmeu tih snaga, ak i u fazama saradnje i zajednikih borbenih dejstava, nije bilo poverenja. Pojam socijalistika revolucija" nastao je tek posle sukoba sa Informbiroom 1948. godine. 218 ' Ova zakasnela pojava termina nije ista ideoloka fikcija u jednoj izmenjenoj istorijskoj situaciji, jer bi se onda radilo o istom nominalizmu bez pokria. U pitanju je zakasnelo priznanje sutine pojave, koja se u osnovnim relacijama moe pratiti od prvog dana narodnooslobodilake borbe, pa i lako identifikovati ako se probije oklop drukije narodnooslobodilake frazeologije. Drugu stranu pojave predstavlja rano izneveravanje ideala revolucije, koji se vremenom pretvaraju u svoju sutu suprotnost, birokratsku kontrarevoluciju. Najlucidniji demokratski duhovi rano su zapazili da se hidra kontrarevolucije" i birokratske uzurpacije" nalaze u samom centru rukovodeih snaga Jugoslavije. Prodor snaga koje izneveravaju revoluciju ogleda se u svim prelomnim fazama razvitka Jugoslavije: posle 1948, kada one ne ele sutinski da menjaju birokratski sistem u skladu sa idealima revolucije, ime je praktino anuliran istorijski efekat otpora staljinizmu u smislu stvaranja novih drutvenih odnosa; 1965, opet nedoslednou da se produbi privredna reforma u smislu spajanja socijalizma i slobode, a pogotovu od poetka sedamdesetih godina kada su se konzervativno-birokratske snage u Partiji i drutvu ustoliile u znaku negacije demokratskog socijalizma. Te snage nastojale su da za trajna vremena ozakone totalitarni sistem u okviru decentralizovane
217)

Dovoljno je pogledati upozorenja tabova i viih vojnih instanci o opasnosti od komunizma i neophodnosti njegovog suzbijanja: Izvetaj Glavnog generaltaba od 19. oktobra 1939. ministru vojske i mornarice o pojaanoj aktivnosti K P J i predlog za obrazovanje koncentracionih logora, Naredba ministra vojske i mornarice od 25. oktobra 1939. za energino suzbijanje komunistike aktivnosti u vojsci i dr. - A V I I , Aprilski rat 1941, 1969, 412-417, 427-430, itd. 218) petom kongresu K P J jula 1948. i posle kongresa sve vie je naglaavana samostalnost narodnooslobodilakog pokreta, osobenost osvajanja vlasti i originalni karakter postojeeg drutvenog sistema.

282

\
Jugoslavije, posredstvom vlasti naciokratija. U tom sistemu Tito je do smrti ouvao ulogu apsolutistikog vladaoca preko Partije, upravnog aparata, policijskog nadzora i vojske. Ako bismo rat 1941-1945, pak, posmatrali kroz prizmu usvojenog naziva narodnooslobodilaka borba", onda bismo mogli da govorimo o dominaciji narodnooslobodilake komponente, sa elementima graanskog rata koji su povremeno probijali u vidu radikalnih klasnih aberacija 1941, 1942, 1943, 1944-1945. Dakle, re bi bila o odstupanjima od strategije narodnooslobodilake borbe kao slivene strategije u uslovima rata koji se 1941. sveo na sukob faizma i antifaizma, to je iskljuivalo da u novoj istorijskoj epohi, drukijoj od one karakteristine za oktobarsku revoluciju, doe do klasno ogoljenog sukoba oko vlasti. Ogromna vojna sila Nemake, Italije, Bugarske i Maarske, sa kvislinkim snagama, stalno angaovana u borbama protiv NOVJ, o emu govore brojne ofanzivne operacije protiv ustanika, operativne grupe divizija ili drugih jezgara narodnooslobodilakih snaga na pojedinim teritorijama, s partizanskim manevrima i protivudarima, svedoanstvo su samo za sebe da se klasini graanski rat na teritoriji Jugoslavije nije mogao voditi. Manifestacije graanskog rata vide se u tenji narodnooslobodilakih snaga da se unite etnici, kao najopasniji sutranji protivnik koji je u kolaboraciji sa okupatorima nastojao da u okviru rata uniti najvanijeg klasnog protivnika koji mu je osporavao drutvenu i politiku legitimaciju vladajue snage. Ove pojave odavno su zapaene u istoriografiji o Jugoslaviji u drugom svetskom ratu i kvalifikovane kao elementi graanskog rata. Nezavisno od opte istorijske situacije u znaku borbe izmeu faizma i antifaizma u svetskim razmerama, koja je juna 1941. dovela do saveza Velike Britanije, kao stare kolonijalne imperije i parlamentarne drave, i Staljinove Rusije, ni jugoslovensko tlo nije bilo spremno da prihvati klasni obraun. Jugoslavija je bila izrazita agrarna drava, sa milionima zaostalog seljakog stanovnitva, pri tom etniki heterogena drava, sa dramatino otvorenim nacionalnim pitanjem jo u meuratnom periodu, eruptivno iskorienim posle okupacije i stvaranja vazalnih reima koji su teili ostvarenju nacionalno istih drava, dovodei do ustakog genocida nevienih razmera nad Srbima. No, i pored narodnooslobodilake strategije, koja je izgraivana u znaku protivurenosti, izbijaju manifestacije klasnih skretanja koje dobijaju oblike likvidacije neprijatelja na osnovu sumnji, surovih obrauna, putem vansudskih izvrenja, to je vodilo kompromitovanju i difamaciji pokreta. Klasne manifestacije iskazivale su se od leta 1941. u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni u sferi simbola (amblemi, crvene zastave, poklici za uspostavljanje sovjeta, proslave oktobarske revolucije u Uicu itd.), u raznim oblicima verbalne i ideoloke iskljuivosti. Klasini oblik graanskog rata izbio je na tlu zapadne Srbije u jesen 1941. godine sukobom etnika i partizana, koji su izazvali etnici po partizanskim izvorima, odnosno partizani po etnikim dokumentima.

283

Za nas izazivai ovog rata su, po postojeim izvorima, etnici, ali ga oni pravdaju kontekstuelnom situacijom u kojoj su se partizani morali spreiti da dalje napadaju Nemce, da ovi politikom represalija protiv srpskog naroda ne ugroze samu njegovu egzistenciju. Graanski rat vodio se u uslovima podeljene zemlje, etiri okupatora, bezbroj suparnikih i sukobljenih vazalskih vojski, u znaku konfrontacije partizana i etnika, neizleive mrnje Srba i Hrvata, Srba i Muslimana. etniki komandanti 1942. pisali su o razruenom poredku koji je uticao da iezne sav autoritet dravnih vlasti i svet povrati patrijarhalnom sistemu seoskih upravnih jedinica". Od partizanskog reima zadrale su se, i posle njihovog proterivanja iz Srbije, Crne Gore i Hercegovine, negativne strane duboko useene u pamenje u vidu opadanja seksualnog morala, religioznih i porodinih oseanja". Sukobljeni borci iz redova seljaka preko noi su menjali strane, pod uticajem promene odnosa snaga, dejstva propagande, bratstvenikih veza, gladi, straha od veih nevolja. U Hercegovini su 1942. kompletne jedinice" preko noi promenile ambleme i od komunista postali etnici". Flotantne mase su, kao i u svim graanskim ratovima, menjale strane, prilazei jaem. 219 ' Za Mihailovia je od novembra 1941. bilo bitno da se unite komunisti. Koliko li je telegrama Mihailovi uputio svojim komandantima u kojima trai likvidaciju", pri emu se nije birao saveznik? On e aprila 1942. javiti uriiu: Komuniste istite gde moete a izbegavaite Talijane i posredno iskoristite ako se to moe izvui od njih ". ' etniki raspis od 30. jula 1942. je predviao: Komuniste trebite bez milosti svim sredstvima posredno i neposredno". Istovremeno se zahtevao rad komandosa radi skidanja svih izdajnika i Ljotievih prvaka, sa energinim buenjem" Ljotievih, Peanevih i bugarskih formacija. 221 ' Mihailovi je javljao Zvonku Vukoviu i drugim komandantima u Srbiji da je borba sa komunistima odluna", da su komunisti krvoloci", te da ih unitavaju nemilosrdno, jer se veliki dogaaji pribliavaju krupnim koracima", a komunisti bi, kao izdajnici", pokuali da nas ometu u osloboenju otadbine koju oni ne priznaju". Komunistika opasnost je jedna od najveih. Te zlotvore i krvnike naeg naroda unitavajte bez milosti. Oni nas ometaju da imamo slobodne ruke prema neprijateljima. Oni isto kao i Ljotievci podjednako slue Nemcima. Bez milosti unitavajte. Svi komandanti su mi odgovorni za svoje reone da su isti od ovih mangupa i probisveta koje vode stranci Tito i Moa Pijade". 222 ' Smatrao je da komuniste treba unititi kako Englezi ne bi imali vie koga da hvale. Komunisti su optuivani da spreavaju etnike u ruenju Pavelieve Hrvatske.
219) 220) 221) 222)

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 349. Zbornik N O R , tom X I V , 208. Isto, 504. Mihailovi je preko Z. Vukovia stavljao do znanja podrunim komandantima da komuniste (i ljotievce) treba likvidirati svuda bez ekanja odsudnog momenta. Isto, 598.

284

Mihailovi je, obuzet unitavanjem komunistike republike, poruivao da se na komunistike metode odgovara na slian nain i uvek bez sentimentalnosti, kao to i oni rade. Odbacivao je varijantu za razoruanje Italijana, jer su oni mogli posluiti za borbu protiv ustaa i Nemaca, a pre svega komunista. U direktivi Mihailovia komandantima korpusa za borbu protiv NOVJ na slobodnoj teritoriji zapadne Bosne, Like i Korduna od 2. januara 1943. godine kae se: Naa je namera da iz obuhvatnog poloaja koga imaju nae snage izvre koncentrian napad na komuniste na oznaenoj prostoriji, komunisti unite i time oslobode ovu srpsku teritoriju komunistikog terora". 223 ' Operacijama je rukovodio Mihailovi preko majora Zaharija Ostojia kao komandant istaknutog dela Vrhovne komande ije se sedite do 23. marta 1943. nalazilo u Kalinoviku. Kada je Operativna grupa divizija NOVJ (2. proleterska divizija, 5. udarna divizija i 17. udarna divizija) zapoela prodor u junu Srbiju 28. jula 1944. godine iz ireg rejona Berana, etniki komandanti su bili svesni znaaja ove bitke i ovladavanja prostorom Srbije. Komandant 4. grupe jurinih korpusa, Dragoslav Rai, poetkom avgusta 1944. stavlja do znanja komandantima korpusa i Rasinsko-toplikoj grupi korpusa da je Titov plan" vezan za mogunost ulaska Turske u rat i invazije Balkana od strane Egejskog mora, pravcem dolina Vardara, Strume i Marice. Stoga je vano spreiti Tita da se ugnezdi i zavlada centralnom nikom oblau, sa mogunou kontrole June Morave, doline Niave, doline Zapadne Morave i doline Ibra, odakle bi Tito mogao presudno da utie na sudbinu Balkana. Tui Tita i u ovom poduhvatu i zadrati ovaj prostor u naim rukama znai oduzeti mu sve mogunosti da utie na dalji razvoj stvari na Balkanu. Zato je ova borba od presudne vanosti i bila bi nepovratno izgubljena i sudbonosna ako dozvolimo da Tito uspe." 224 ' Dok je tekla odluna bitka protiv Operativne grupe divizija, Mihailovi je nareivao da se Srbija dobro oisti od komunista i njihovih simpatizera, jer oni, vezuju ruke etnicima, ele diktaturu, rue nacionalne svetinje, nastoje da ustolie stranca Tita umesto kralja, lau da su vernici jer su neznaboci i ruioci vere. 225 ' Mihailovi je bio obuzet milju kako da u svim krajevima pod svojom kontrolom, stvarnom ili pretpostavljenom, likvidira zagaenost" komunista. Likvidacija komunista u Beogradu posebna je briga etnika. Tajno organizujte sve u Beogradu protiv komunista a u prvom redu sokole i policiju. Sad ne birajte sredstva za borbu, a u danom momentu postupite bez milosti protiv njih. Beograd ne sme biti u njihovim rukama. 226 '
Isto, knj. 2, 8. Isto, knj. 4, 33-38. Mihailovi je insistirao na unitenju komunista, cenei da e one snage koje prve dou u kontakt sa saveznicima biti najpre prihvaene. - Isto, knj. 4, 17-21. etnici su u Beogradu imali najvaniji centar obavetajne slube, a od septembra 1943. u gradu organizuju i vojne jedinice. Za kvart je predvien komandant brigade kao operativni komandant, dok je stareina kvarta koji je postojao paralelno sa njim stupao na dunost tek po slomu okupacionog sistema i preuzimanja vlasti u ruke etnika. - A V I I , K - 5 4 , Reg. br. 7. - Stoga je za Mihailovia bilo bitno da se komunisti u Beogradu likvidiraju pre nego to nastupi smena vlasti, s okupatora na etnike.

285

Vrhovni komandant NOVJ Tito 30. marta 1943. stavio je do znanja tabu I bosanskog korpusa da su etnici izdajnika banda", koja predstavlja najveu opasnost ne samo za narodnooslobodilaku borbu no i ubudue". 227 ' Pregovori partizana sa Nemcima marta 1943. takoe otkrivaju sutinu graanskog rata, jer je za partizane bilo vanije da unite etnike kao glavne, najopasnije sutranje protivnike, jednako kao to je etnicima bilo stalo da uz pomo okupatora u okvirima drugog svetskog rata unite partizane. Mihailovi je prilikom razgovora sa potpukovnikom Kogartom u Divcima novembra 1941, u vreme pripreme nemake ofanzive na osloboenu teritoriju, isticao da je njegov glavni cilj da uniti komuniste i da se ne bi borio protiv Nemaca ak i kad bi se Englezi iskrcali. Partizanski pregovarai, najistaknutiji ljudi pokreta Milovan ilas, lan Politbiroa, Koa Popovi, komandant Prve proleterske divizije i ovek od poverenja Josipa Broza Tita Vladimir Velebit - pregovarali su ne samo o razmeni zarobljenika ve i o obustavljanju operacija, izjavljujui da bi se ak tukli protiv Engleza ukoliko se oni iskrcaju u Jugoslaviji. 228 ' Ni u jednom sluaju kao ovom prilikom do tog stepena nije bila iskazana klasna dimenzija sukoba, jer su se etnici stalno predstavljali kao integralni" deo antifaistike koalicije. Pregovori su naili ak na negativnu reakciju Kominterne, koja je, istovremeno, bez oklevanja preneta Josipu Brozu Titu. U partizansko-nemakim pregovorima 1943. u Gornjem Vakufu, Sarajevu i Zagrebu ima karakteristinih momenata. Prvo, Tito je inspirisao i naredio ove razgovore - pregovore, ali nije potpisao ovlaenje; visoki nivo partizanskih pregovaraa; izjava da su etnici glavni neprijatelji, ili glavna sutranja opasnost, mogla se uti mnogo puta i na drugoj strani samo u obratnom smislu, ali izjava da bi ratovali sa saveznicima nije bila uobiajena za etnike, koji su ak do poslednjeg asa verovali da su oni sa Britancima na istoj ideolokoj ravni, nerazdvojni deo saveznikog ratnog aparata", pa i onda kad su im Saveznici okrenuli lea. Vodstvo KPJ u borbi za ostvarenje osnovnog cilja - preuzimanje vlasti - nije se ustruavalo da rizikuje i sukob sa saveznicima. Takav stav naiao je i na nezadovoljstvo Moskve. Sovjetskom Savezu je u tom asu, dok je preduzimao diplomatske inicijative za demistifikaciju Mihailovia radi kolaboracije, ova neusaglaena partizanska inicijativa oigledno nanosila tetu. Akcija je bila nesinhronizovana sa Moskvom, oznaavajui levi radikalizam koji je za Tita bio svojstven sve do
Navedeno prema B. Petranovi, SI. Neovi, A V N O J i revolucija, Beograd, 1983, 351. V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, knj. 2, Rijeka - Zagreb, 808. - Sauvane su verzije dokumenata, ali nije dolo do potpisivanja sporazuma. ilas se na pregovorima vodio kao M. Markovi, a V. Velebit kao V. Petrovi. Iz verzije amerikih pisaca (Valter R. Roberts, Tito, Mihailovich, and the Allies, 1941-1945, Njujork, 1973) proizilazi da je Partizanska delegacija (je) naglasila da partizani nemaju razloga da se bore protiv nemake vojske" i da jedino ele da se bore protiv etnika", te da e se boriti protiv Britanaca u sluaju da se ovi docnije iskrcaju u Jugoslaviji". - n.d., 106-112.

286

prihvatanja politike kompromisa (real-politike), koji nije vodio rauna 0 interesima saveznika, harmoniji u voenju rata protiv faizma i izbegavanju klasnih zaotravanja koja bi mogla vreati interese Sovjetskog Saveza u velikoj svetskoj antifaistikoj politici. Slina Titova istravanja Kominterna je i ranije kritikovala. U telegramu Izvrnog komiteta Kl od 31. marta 1943. izraeno je uenje to se razmenjuju zarobljenici sa Nemcima, upuuju delegati koji vode svakakve pregovore sa Nijemcima", a i to to je njemaki poslanik u Zagrebu izrazio elju da se lino sretne s vama (Titom). Vodi se estoki rat sa Nemcima a najednom dolazi do odnosa izmeu vas i Nijemaca". Nije li to sve povezano sa politikom Nijemaca da iskoriste vae ljude radi raspaljivanja meusobne borbe meu samim... na taj nain da lake postignu poraz"... Dalje, sasvim je razumljiva injenica da u itavom narodu postoji nezadovoljstvo prema Englezima". Ali, ne mislite li daje danas interes narodnooslobodilake borbe razvijanje narodne mrnje prema Nijemcima a ne nezadovoljstvo protiv Engleza". 229 ' Tito je istog dana objasnio Moskvi razloge pregovora sa Nemcima oko razmene zarobljenika. Telegram je shvatio kao postojanje izvjesnog nepovjerenja i sumnje prema naim akcijama". Pod ta. 4. svog odgovora odbacio je da eli da se sretne sa nemakim predstavnikom u Zagrebu. to njemaki predstavnik u Zagrebu eli da govori sa mnom i pored svih svinjarija koje su napisane u njemakim i hrvatskim novinama o meni - za to niko nije kriv, i znai da ja ne elim s njim da razgovaram, ak 1 ne mislim na to". Smatrao je da upuene prekore mi nismo zasluili i oni su nam vrlo teko pali". 230 ' Italijani su koristili etnike za razbijanje partizanskih snaga i kao sredstvo slabljenja NDH. Drukije se ne moe objanjavati italijanska politika prihvatanja i potpomaganja Srba koji su se bekstvom spasavali od klanja u NDH. Partizanske snage su na osnovu Zagrebakog sporazuma iz juna 1942. izmeu Italijana i ustaa mogle da krenu na zapad putem koji su italijanske trupe prethodno napustile. Za ustae je dolazak partizanskih jedinica iz Crne Gore bio dolazak snaga iz inozemstva", koje su imale da tvore" nerede u NDH. 2 3 1 ' Za vreme velike etnike mobilizacije u zimu 1942-1943, radi pohoda na Bosnu, Italijani su pomagali etnike kako bi unitili partizane na tlu NDH i razrovali ustaku dravu. Za etnike je stvaranje koridora" na zapadu bio nain posedanja zalea jadranske obale pre saveznikog iskrcavanja, spojen sa istovremenim unitenjem NDH i partizanskih snaga pre kritinog trenutka invazije. Nemake snage su opet raunale da pre invazije unite etnike (plan varc") kao probritansku snagu, pre nego doe do iskrcavanja angloamerikanaca. Partizanske snage su od jeseni 1941. nastojale da se po svaku cenu oslobode etnika kao najopasnijih
229) 230 231)

A C K S K J , Fond CK K P J - K l , 1943/73. > Isto, 1943/74. Tako je prodor brigada objanjavao dr Mladen Lorkovi, po kome su Italijani ubacili partizane u hrvatski prostor da bi ih se oslobodili u svojoj okupacionoj zoni i dezorganizovali NDH.

287

sutranjih neprijatelja. Nemci su, slino Italijanima, radili na tome da iskoriste partizane protiv etnika, unitavajui i jedne i druge kako bi mogli doekati savezniko iskrcavanje bez straha od jedne i druge gerile". Nemaki plan za unitenje etnika otpao je samim tim to su zadatak za njih izvrile partizanske jedinice na Neretvi, pod Prenjom, kod Jablanice i Glavatieva, Nevesinja, Kalinovika i na Drini, dakle u italijanskoj okupacionoj zoni. Kasnijom operacijom Nemci su uspeli da prinude Italijane da dozvole razoruavanje etnika u Hercegovini i Crnoj Gori. Uvereni na osnovu neposrednog saznanja da su etnici slaba boraka snaga, naredni udarac bio je usmeren protiv Operativne grupe divizija NOVJ. Tajna operacija iznenadila je Tita, jer je nije oekivao. Na opasnost nemake ofanzive Titu je skrenuo panju Koa Popovi. 232) Tito je izgubio i nekoliko dragocenih dana na Durmitoru, ekajui misiju kapetana V. Stjuarta i V. F. Dikina, ime je nemaki obru bio do kraja zatvoren. Operativna grupa divizija nala se sa ranjenicima u nemakom obruu, u kojem e izgubiti vie od jedne treine svog ljudstva. Titova oekivanja od pregovora sa Nemcima samo su se delimino ispunila, jer je naredni udarac, posle poraza etnika, bio namenjen NOVJ. Nemci su sa partizanima, uz njihovu saglasnost, jer im je to odgovaralo iz klasnih razloga, to neki pisci podvode pod revolucionarni makijevalizam", pokuavali da u tekuem ratu u Jugoslaviji postignu ono to su Italijani ve due vreme radili sa etnicima. Razlike postoje u tom smislu to je kolaboracija partizana bila epizoda, sasvim je kratko trajala, jer su je prekinuli Nemci, te u drugoj fazi, kao to pokazuje operacija Svare" protiv operativne grupe divizija, nije ni potovana, za razliku od etnike kolaboracije koja je bila trajna i proisticala iz etnike strategije; bila je izazvana u vie nego tekim uslovima za snage NOVJ pritisnute u kanjonu Neretve, opkoljene sa svih strana, s bolnicom ranjenika i bolesnika (tifusara), iznurenih posle dva meseca vie nego tekih bitaka sa Nemcima od Grmea do Prenja. S druge strane, oekivalo se iskrcavanje Britanaca koji bi, kao to se pretpostavljalo, dali podrku etnicima. Ova epizoda pokazuje kako je dogmatsko istrajavanje samo na narodnooslobodilakoj dimenziji rata uticalo da se posle drugog svetskog rata u jugoslovenskoj politici pregovori s Nemcima dugo skrivaju. Smatralo se da bi se time otkrila analogija sa etnikim ponaanjem, pa makar i u jednoj po egzistenciju glavnine NOVJ dramatinoj situaciji. Postojao je i drugi razlog: da se olimpijska slika antifaistikog uea u ratu legendarne armije ne dovede u pitanje, pojavi mrlja, kao da se i nepovoljne strane mogu sakriti od istorije. Politiki razlog utanja pretegnuo je nad objektivnim prikazom i istinom. Kako bi Tito izgledao marta 1953, dok plovi za Englesku da bi se sreo sa erilom posle
232)

Koa Popovi u Belekama uz ratovanje ( B I G Z - Beograd) navodi da je ofanziva poela 15. maja 1943, a Vrhovni tab je tek posle njegovog upozorenja shvatio da se radi o ofanzivi velikih razmera.

288

Staljinove smrti, da je u javnosti tada bilo poznato da su snage NOVJ pod njegovom komandom bile spremne ak i da pucaju na invazione snage zapadnih saveznika u prolee 1943? Tito je tek 1978. progovorio o pomenutim razgovorima, ali i tada skrivajui iznetu klasnu sutinu dogovora. Da je znao ta otkrivanje te sutine moe da znai, najbolje pokazuje injenica da je on pripremio ove razgovore, dok je ovlaenje pregovaraima potpisao v.d. naelnika Vrhovnog taba Velimir Terzi. Kada je u Jugoslaviji prevedena knjiga Joze Tomaevia etnici u drugom svjetskom ratu 1941-1945" (Zagreb 1979.), ranije izala u SAD, dolo je do izostavljanja onih strana originala u kojima se govorilo o partizansko-etnikim pregovorima u njihovom sutinskom smislu. Pitanje graanskog rata kod nas je dugo nejasno tretirano, iz ideoloko-politikih razloga pobednika, koji se zadovoljavao uglavnom oslobodilakom retorikom, a na drugoj strani od 1948. isticanjem specifine revolucionarne smene vlasti u toku rata. Josip Broz Tito je maja 1945. na najjezgrovitiji nain izrazio osobenost jugoslovenske revolucionarne smene vlasti. Pitaju me, kae, kada emo prei na drugu etapu, a mi se na noj nalazimo. ' Revolucija je od prvog dana bila ona perspektiva kojoj se teilo, s tim to je ostvarivana u antifaistikoj, narodnooslobodilakoj formi. Ova meunarodna zapreka uticala je na Tita da ue u politiku kompromisa protiv svoje volje da zameni radikalizam u spoljnoj politici narodnooslobodilakog pokreta, pod pritiskom Velike Britanije i svog meunarodnog protektora SSSR-a, real-politikom", te da usvoji memorandum britanske vlade koji mu je preneo Vinston eril avgusta 1944. da u zemlji nee uvoditi komunizam, da zadri KPJ u konspiraciji u politikom sistemu koji sasvim kontrolie i da izraava komunistiki program do Petog kongresa KPJ jula 1948. kroz program Narodnog fronta Jugoslavije.

Pokreti otpora - evropsko iskustvo

U toku drugog svetskog rata u Evropi nigde kao u Jugoslaviji sukobi izmeu raznih krila pokreta otpora ili paralelnih akcija nisu dobili razmere graanskog rata. U ekoj su nosioci otpora protiv Nemaca bili dvojakog porekla, potiui od demokratskih struja i komunista. Oba nezavisna i paralelna toka otpora oekivala su osloboenje koje dolazi spolja, sa Zapada ili iz SSSR-a. Ovi pokreti imali su protivurene interese i meusobne rezerve. Razlikovali su se, pre svega, po tome to su komunisti aktivnije istupali od napada Nemake na SSSR, ali meu njima nije bilo sukoba. Tome treba zahvaliti pre svega jer je Komunistika partija ehoslovake bila usmerena na stvaranje irokog nacionalnog fronta pod njenim rukovodstvom, podvlaei
233)

. . . A ne znaju da mi ve tako lijepo idemo u tu drugu etapu da prosto i n primjeuje". - Osnivaki kongres KP Srbije (priredili Milan Borkovi, V. Glii), Beograd, 1972, 212.

289

znaaj aktivne borbe protiv okupatora i njegovih saradnika. Na drugoj strani, ehoslovaka emigracija sa Eduardom Beneom shvatila je znaaj SSSR-a u antifaistikom ratu daleko dublje od jugoslovenske emigracije. ari De Gol je za Benea govorio da je razumeo veoma rano, za razliku od Vladislava Sikorskog, da njegov povratak u Prag vodi preko Moskve, iskazujui veliku umenost da odrava veze sa Britancima ne zapostavljajui i Sovjete, u nastojanju da to bolje obezbedi obnovu Cehoslovake i njenu unutranju nezavisnost i integritet. 234 ' Poljska je, sa SSSR-om i Srbijom, pa i Slovenijom, bila na daleko otrijem nemakom udaru od drugih okupiranih zemalja ili onih koje su se nalazile u ratu sa Nemakom. Poljski otpor bio je izraz poljskog patriotizma, ali i izraz velikog antipoljskog raspoloenja Nemaca, koji su ih od prvog dana okupacije izloili masovnom teroru, slanju na prinudni rad, odvoenju u koncentracione logore. Za razliku od jugoslovenske kraljevske vlade, koja je juna 1940. uspostavila diplomatske odnose sa SSSR-om, Poljska je na osnovu braka" izmeu boljevika i nacista doivela posle septembra 1939. godine etvrtu podelu u svojoj istoriji sada izmeu Rusije" i Nemake. Od 1939-1941. u poljskim graanskim krugovima smatralo se da postoji nacistiki i crveni imperijalizam". Pokret otpora pod uticajem Zapada je u tom periodu svoje borbene zadatke odreivao istovremeno kao antisovjetske i antihitlerovske". Suprotno jugoslovenskoj vladi u emigraciji, vlada Sikorskog je posle 1941. uspela da stvori sporazum sa Sovjetskom vladom, to nije moglo da ne ide na ruku komunistima u stvaranju irokog narodnog fronta. Paralelne organizacije nisu uspele da se stope, ali nisu ni ule u rat jedne protiv druge, iako je krilo otpora pod uticajem Zapada ostalo pri svojoj osnovnoj koncepciji neangaovanja na masovnoj borbenoj osnovi do zavrne faze borbe, izraavajui svoj stav u sloganu Puka k nozi". 235 ' U Grkoj, gde je pokret otpora dobio obeleja narodnooslobodilakog pokreta, dolo je oktobra 1943 - februara 1944. godine do graanskog rata izmeu EAM-a (Grki narodnooslobodilaki front), ije su jezgro predstavljali komunisti, odnosno njegove oruane sile ELAS, i komandanta vojnih formacija pukovnika Napoleona Zervasa EDES-a (Etnikos Demokratikos Elinikos Stratos). Ujedinjavanju unu234)

235)

General ari de Gol je zabeleio da je Eduard Bene imao averziju prema sovjetskom reimu, ali mu to nije smetalo da prvenstveno rauna na Rusiju" kao taku oslonca preko koje bi mogao da se vrati u Prag i obnovi ehoslovaku dravu. Ta drava", kae Bene, ne moe opstati bez direktne podrke Moskve, jer treba da obuhvati Sudetsku oblast naseljenu Nemcima, Slovaku, iji gubitak Maarska nikako ne moe da preali, i Tjein, za kim eznu Poljaci. ta e sa Francuskom biti, nije dovoljno pouzdano da bismo se mogli prepustiti njenoj dobroj volji..." U budunosti, zakljuivao je Bene, mogli bismo da izbegnemo neizvesne posledice iskljuivog saveza s Kremljom samo pod uslovom da Francuska povrati u Evropi mesto i ulogu koji joj pripadaju. A dotle, ta nam preostaje?" - B. Petranovi, Odnosi jugoslovenske i ehoslovake vlade u emigraciji 1941-1945. godine, Vojnoistorijski glasnik 3/1990, 55. B. Petranovi, Revolucije i pokreti otpora u Evropi 1939-1945, Skopje, 1985, 21, 29, 59-60.

290

tranjih nacionalistikih i rojalistikih snaga protiv komunista uveliko su kumovali Britanci. Graanski rat e se obnoviti posle britanske intervencije 3. decembra 1944. protiv snaga EAM-a, pod optubom da ele da zauzmu prestonicu i silom zavladaju u Grkoj. E AM su slomile, u sutini, intervencionistike britanske snage koje su imale erilovu poruku da postupaju kao u nekom osvojenom gradu u kojem je lokalna pobuna u toku, to govori o imperijalnom mentalitetu Britanaca i njihovog premijera. 236 ' eril je krajem decembra 1944. u jeku borbi bio u Atini. Posle est nedelja otpora, snage ELAS-a pristale su na primirje potpisano 11. januara 1945, povlaei se dalje od Atine, Soluna i Patrasa. CK EAM-a je prinuen da u Varkizi 12. februara 1945. prihvati primirje sa predstavnicima grke vlade. Nee dugo potrajati i u Grkoj e zapoeti novi graanski rat (1946-1949). Graanski rat je tekao i u Albaniji, pre svega i od poetka sa snagama kvislinkog reima Velike Albanije", stvorenog pod pokroviteljstvom Italije a kasnije Nemake. Kvislinzi su razvijali propagandu 0 opasnosti koja preti Albaniji od slovenske opasnosti sa severa i helenske s juga. Komunisti su predstavljani kao tuinski agenti. Druga struja antikomunistike akcije javila se u vidu organizacije Nacionalnog fronta (Bali kombtari - Balli kombetar), obrazovane u jesen 1942. Slino svim atantistima u Evropi, pa i Mihailovievim etnicima, u ime uvanja naroda od represija, vodstvo Bali kombtar polazilo je od stava da sa borbom treba saekati. Bali kombtar se zalagao za Veliku Albaniju kao vid nacionalne integracije svih Albanaca. Organizacija se nalazila u rukama krupnih albanskih posednika, intelektualaca, patriota graanske i socijalistike orijentacije, ali antikomunistiki raspoloenih (Mehdi Fraeri, Abas Ermeni, Ali Kelcira, Kol Tromara, Bahri Omari 1 drugi). Napadali su KP Albanije kao teroristiku kliku", sastavljenu od Srba Duana i Miladina" ; komunisti su optuivani za nenacionalno dranje, za diktaturu Staljina. Albanci su pozivani da ne sluaju krvnike i prodane ljude". ' S antikomunistikih pozicija polazila je i organizacija Legalitet u srednjoj Albaniji, pod vodstvom pukovnika Abasa Kupija, koju su podravali barjaktari, lanovi kvislinkih vlada, protivnici KP Albanije i njene transmisije - Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta. Snage pukovnika Muharema Barjaktarija u severnoj Albaniji, najsrodnija organizacija pokretu Drae Mihailovia, s kojom je Mihailovi odravao veze, ' nalazile su se takoe u sukobu s narodnooslobodilakim pokretom Albanije pod rukovodstvom KP Albanije. Skoro istovremeno sa nemakom masovnom represijom nad neborakim stanovnitvom u Francuskoj, dolo je do masakra u Kraljevu i Kragujevcu. Na izmaku leta 1941. u Francuskoj su poeli napadi na
236)

Moe se dodati i Staljina s obzirom na moskovski dogovor oktobra 1944. B. Petranovi, n.d., 167-8. ' Draa Mihailovi je jo 23. avgusta 1942. pisao da je radi ostvarenja naih ciljeva potrebno stupiti u tenju vezu sa nacionalistima albanske drave koje vodi pukovnik Muharem Barjaktar". - Zbornik N O R , tom X I V , 1, 573.

291

nemake kasarne, klubove i bioskope namenjene nemakim vojnicima, na kantine, vojne ekaonice i transporte. Septembra 1941. napadnuta su nemaka vojna lica u Nantu, Bordou, Parizu. Nemci su odgovorili streljanjima talaca i zatvaranjem hiljada ljudi. De Gol je 23. oktobra 1941, preko londonskog radija, naredio da se na okupiranoj teritoriji Nemci otvoreno ne ubijaju", jer im je lako da masovnom odmazdom odgovaraju protiv nenaoruanih graana. im su Nemci 24. oktobra streljali taoce u Nantu, Bordou i Satobrijanu, De Gol je preko radija poruio: Streljajui nae muenike, neprijatelj veruje da e zaplaiti Francusku. Francuska e mu pokazati da ga se ne boji..." General je u znak simbola nepokornosti, otpora, dostojanstva i pijeteta prema rtvama pozvao sve Francuze i Francuskinje da prestanu sa radom i da ostanu nepomini" tamo gde se zateknu, u petak 31. oktobra 1941. godine. 239 ' Kao odgovor na pogibije nemakih vojnika i oficira, ari de Gol je u Francuskoj obustavio aktivne operacije protiv nemake vojne sile u severnoj Francuskoj u ime egzistencijalnih i humanih razloga. Ovakva reakcija bila je izazvana zapadnoevropskim shvatanjem pokreta otpora, na iju je koncepciju i fizionomiju uticala i Velika Britanija: da se pokret organizaciono razvije, prekrije Francusku, zadri u podzemlju" do odreenog asa, stavi u funkciju prikupljanja obavetajnih izvora, informacija i drugih podataka, a na drugoj strani Nemci psiholoki osete da su u osvojenoj i neprijateljskoj zemlji u kojoj otpor u vidu pasivne rezistencije nije prestajao. De Gol je gradio svoj autoritet voe stvaranjem pokreta i njegovim objedinjavanjem. Karakterisala ga je poetna usitnjenost; bio je podeljen na graanski i komunistiki deo, isparcelisan mnotvom autonomnih organizacija, a pre svega razdvojen demarkacionom linijom izmeu onog na jugu i onog na severu. Francuski pokret otpora imao je svoju spoljnu antifaistiku snagu, olienu u De Golovoj Slobodnoj Francuskoj". General je najveu rezervu pokazivao prema komunistima kao armiji revolucije". Suprotstavio se viijskom reimu marala Petena kao nacionalnoj revoluciji, moralnoj obnovi i uspostavljanju autoriteta", vrednosti kompromitovanih samim tim to se maral vezivao za ropstvo Francuske. De Gol je takoe zagovarao atantizam da bi se izbeglo ono to je nazivao anarhijom" i neorganizovanim ratom". Takva politika Sarla de Gola podudarala se sa saveznikom, obe u nastojanju da se razvije obavetajna mrea, obezbedi prelaz radista, diverzanata, obavetajaca, prenos eksploziva itd. Meutim, za razliku od Mihailovia, ari de Gol je obezbedio da se deo ovih veza ostvaruje iskljuivo pod njegovom kontrolom. I arlu de Golu su uskraivane emisije na Radio-Londonu, ali je on tome suprostavio zahtev za slobodom ili pretnju da e napustiti Ostrvo. De Gol je bio prihvaen od Britanaca kao voa Slobodnih Francuza" posle sloma Francuske,
239)

B. Petranovi, n.d., 101.

292

za razliku od malo poznatog Mihailovia. Znao je da se izbori za svoju samostalnost izmeu Britanaca koji su potpomagali antidegolistiki klan i Ruzveltove Amerike koja je odravala veze sa vladom u Viiju. General nije odustajao od stavljanja viijskih snaga u kolonijama pod svoju komandu, posebno na Bliskom istoku, u Siriji i Libanu. Francuska je, za razliku od Jugoslavije, imala i veliku trgovaku flotu, kao i ratnu mornaricu u Tulonu pod kontrolom Viija, koja je u pogodnom asu mogla prei na stranu Slobodne Francuske". Francuska je bila velika sila, baena 1940. na kolena, koja je mogla raunati na svoje vaskrsnue, zemlja u kojoj je antigermanizam bio tradicionalno ukorenjen u tri rata voena od 1871-1940. godine, nacionalno homogena. Antigermanizam iz prvog svetskog rata odravao se i u srpskoj svesti. Nemaka okupacija i represivna politika u umanjenoj i ojaenoj Srbiji bila je vie nego surova, dostiui u jesen 1941. godine nezapamene razmere. Srbija je oznaena kao glavni krivac za tri take suprotstavljanja Nemakoj: 27. mart, aprilski rat, ustanak jula-septembra 1941. godine. Neintegrisanost srpskog naroda izmeu dva rata, s njegovom politikom podeljenou 1941, dovela je do njegovog potpunog ereenja ruenjem jugoslovenskog dravnog organizma, uspostavljanjem antisrpskih reima NDH, Velike Albanije, folksdojerske drave u dravi" i aneksionistikim aktima Bugarske, Italije i Maarske.

Novovaroka faza - provala klasnog radikalizma

U odbrani Uike republike" nije primenjena proklamovana strategija partizanskog rata da se slobodna teritorija ne brani po svaku cenu, pogotovu ne na frontalan nain, a partizanske snage zabacuju u pozadinu reokupirane teritorije. Vrhovni tab, sa Titom na elu, izvrio je pogrenu procenu snaga i mogunosti Nemaca - na osnovu ilave i uporne odbrane slobodne teritorije krajem septembra i u oktobru 1941, zadravanjem jedinica 342. divizije koja je za sobom ostavljala krvave tragove", ali joj nije uspelo da slomi otpor odbrane Uike republike". Na sastanku u Uicu 26. novembra 1941. Vrhovni tab NOPOJ odluio je da se osloboena teritorija brani po svaku cenu. Kao da se nije vodilo rauna o iznurenosti partizanskih snaga prethodnim borbama i graanskim ratom sa etnicima, koji nisu davali otpor nadiruim jedinicama nemakog Vermahta. Osim toga, krajem oktobra na tlu Srbije se nala i druga nemaka operativna divizija, 113. Tako je Ljubovija pala 25, aak 28. i Uice 29. novembra 1941. godine. Za svega pet dana od poetka zavrne ofanzive, nemake operativne divizije zauzele su centar tzv. Uike republike. Pogibija na Kadinj ai tek je simbolisala herojsku rtvu. Iz grada na etinji Josip Broz se jedva spasio. Vrhovni tab je bio zahvaen panikom i rastrojstvom. Vie je naliio politikom rukovodstvu nego centralnom vojnom organu u kome je sem dva-tri oficira preovlaivao partijski kadar.

293

Preovlaivalo je vojno neznanje i samozadovoljstvo, iz kojega se razvila nedozvoljiva samouverenost. Zavaravala je ranija upornost partizanske odbrane u sukobima sa 342. divizijom. Sam Tito je mnogo godina kasnije rekao da nije pomiljao da e Nemci ii kao no kroz sir". Nemci su iz tri pravca zavrili posedanje osloboenog teritorija od 25. do 29. novembra 1941. godine. Na Palisadu su bezobzirno streljali partizanske ranjenike. 240 ' Vrhovni tab je sa oko 1.500 boraca preao Uvac i naao se u Sandaku. Josip Broz nije shvatio da je poraz u Srbiji teak i da nema povratka u Srbiju na prolee, kao to je oekivao. Za njega je u toku celog rata Srbija bila kljuna jugoslovenska zemlja. Smatrao je da u svakom oekivanom raspletu bitku za Jugoslaviju dobij a onaj koji dri Srbiju. Zahvaljujui krivoj proceni, da nastupa slom Vermahta nakon kontraofanzive Crvene armije pod Moskvom, Tito je verovao da se Srbija ponovo moe zaposesti u prolee naredne godine. Stoga se i uporno drao Drine sve do polovine 1942. godine, kada su partizanske snage istisnute iz istonih delova Jugoslavije, krenule u zabaene krajeve centralne i zapadne Bosne. Iako su srpski kadrovi istrajavali na tome da partizanske snage sa Vrhovnim tabom krenu prema Srbiji, Josip Broz je odluio da se one upute prema zapadu. Tada je nastala deviza da put na istok vodi preko zapada". Tito je juna 1942. postao svestan da se rat produava, da je povratak u Srbiju neostvarljiv i da je mnogooekivana sovjetska prolena ofanziva u predelu Harkova doivela na samom poetku neuspeh, koji e oznaiti novo napredovanje Vermahta u pravcu Volge, sa namerom da se sovjetskoj prestonici podie s juga i osvoje petrolejska polja Majkopa i Groznog u podnoju Kavkaza. Partizanske snage posle naputanja Srbije suoile su se sa jo dva teka poraza NOPOJ u decembru 1941. godine. Crnogorski narodnooslobodilaki partizanski odred za operacije u Sandaku doiveo je teak poraz u pokuaju da zauzme Pljevlja, koje su branile jedinice alpijske divizije Pusteria", sa generalom Espozitom na elu. Ova operacija odnela je nekoliko stotina mrtvih i ranjenih. 241) Dva srbijanska bataljona (Beogradski i Takovski), sa kombinovanim sandako-moravikim bataljonom, pretrpeli su takoe neuspeh u pokuaju da osvoje Sjenicu. Napad je izveden 22. decembra 1941. i varo je praktino zauzeta bez borbe, ali neto zbog slabo pripremljene operacije i loe saradnje partizanskih bataljona, a daleko vie zbog previanja raspoloenja muslimanskog stanovnitva okolnih sela, pokuaj osvajanja Sjenice
240)

241)

Evakuacijom ranjenika iz Uica rukovodili su: dr Gojko Nikoli, dr Dejan Popovi, dr Boris Andersen, i student medicine Mika Pavlovi. Ranjenici su prevezeni na Zlatibor do 29. novembra 1941. Nemci su tenkovima izbili na Zlatibor 30. novembra. Streljano je oko 100-120 ranjenika. - S. Pievi, Razvoj i rad sanitetske slube u N O V i PO Srbije 1941-1945, Sanitetska sluba u N O R Jugoslavije 1941-1945, III, Beograd, 1989. Prema Biltenu Glavnog taba NOPO za Crnu Goru i Boku gubici partizana su iznosili 203 mrtva i 269 ranjenih. - A C K S K J , CK K P J , Bilten od 21. decembra 1941.

294

pretvorio se u teak poraz. Muslimanski prvaci Hasan Zvizdi, Demo Konianin, hoda Sulejman Paariz i drugi sabrali su snage protiv partizana iz okoline Sjenice i sa Pester iz tavikog sreza. Partizanske jedinice na Sjenici imale su 52 poginula i 18 zarobljenih. 242) U istoriografiji postoji teza da je Uika republika" produila ivot i posle pada Uica i povlaenja dela partizanskih snaga sa Vrhovnim tabom preko Uvea u Sandak. Previa se oigledna injenica da je padom Uica i gubitkom osloboene teritorije pojam Uike republike" nestao. Nova osloboena teritorija, sa centrom u Novoj Varoi, bila je tek privremeni centar partizanskog vojno-politikog vrha, a geopolitiki poloaj Sandaka u toj fazi rata nezanimljiv je za ire strateke preokupacije partizanskih snaga. Novovaroki deo Sandaka mogao je posluiti za odmor i reorganizaciju iscrpljenih jednica, ali ne i kao trajni strateki poligon. Stoga je Tito sa Vrhovnim tabom krae vreme ostao u Sandaku, a zatim se sa Prvom proleterskom brigadom, formiranom u Rudom, 243) prebacio u istonu Bosnu. Partizanske snage nale su se u Sandaku, koji je bio podeljen izmeu Italijana i Nemaca, nalazei se preteno u italijanskoj sferi uticaja, koju je aprila-maja 1941. uzaludno pokuavala da ugrozi NDH, pomognuta delom muslimanskog stanovnitva Sandaka proustake orijentacije, koje je nalazilo da je to put stapanja muslimanskog stanovnitva u Sandaku sa Muslimanima Bosne i Hercegovine kao dela NDH. Svodei Srbiju u granice pre balkanskih ratova, italijanski i nemaki okupator su demarkacionom linijom utvrenom 24. aprila 1941. praktino odvojili Srbiju od Crne Gore. Nemcima su pripali srezovi: prijepoljski, pribojski, novovaroki, sjeniki i novopazarski, a Italijanima pljevaljski, bjelopoljski i Tutin. Ustake i domobranske formacije posele su od 29. aprila do 5. maja, na poziv sandakih Muslimana, teritoriju pribojskog, mileevskog, novovarokog, pljevaljskog i sjenikog sreza. Podruje tavikog i deevskog sreza zaposela su kvislinke snage sa Kosova i Metohije i Albanije, s ciljem da ih ukljue u sastav Velike Albanije. Italija je bila zainteresovana za Sandak, kao oblast koja joj je omoguavala dalji prodor u unutranjost Balkana, sve do Save i Dunava, s tim da i Srbiju ukljui u svoju interesnu sferu. Stoga Italija nije dozvolila da se deo Sandaka prikljui NDH. 244 ' U jesen 1941. Italija je imala pod svojom kontrolom sav Sandak, sem deevskog i manjeg dela sjenikog sreza, koji su zadrali Nemci kao zalee koje obezbeuje nadzor nad ibarskom dolinom i eksploataciju Trepe.
242

' M. ukovi, Sandak, Beograd, 1964, 210. ' Naredba CK K P J i Vrhovnog taba o formiranju brigade doneta je 21. decembra 1941. na Staljinov roendan. Brigada je formirana kao 1. proleterska narodnooslobodilaka udarna brigada" sa ciljem da se bori protiv okupatora za osloboenje naroda Jugoslavije i svih narodnih izdajica". Sainjavaju j e : Prvi i Drugi crnogorski partizanski bataljon, Kragujevaki, Kraljevaki i umadijski bataljon. - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 8, 30. 2445 Zbornik N O R , tom X I I I , knj. 1, dok. 97 i 98.

295

Sandak je oblast u kojoj su Srbi bili brojno nadmoniji od Muslimana, a u svesti srpskog naroda ouvao se kao stari Ras i postojbina srpske zemlje. Prema popisu stanovnitva iz 1931. u Sandaku je ivelo 205.080 stanovnika, od kojih 117.260 Srba, 87.939 Muslimana i 881 ostalih. Ovaj odnos zadrao se i deset godina kasnije, mada podaci od 31. marta 1941. kazuju da je broj stanovnika oblasti narastao na 254.000. Nezavisno od brojne nadmoi Srba u odnosu na Muslimane, 245) Ante Paveli je administrativno likvidirao" Srbe, navodei da u Sandaku ivi 97% muslimana - Hrvata", a proustaki raspoloeni crnogorski separatist Sekula Drljevi pretvorio je sandake Srbe u Crnogorce, koji su po njegovoj raunici inili 68% stanovnitva Sandaka; naao je da Muslimana ima tek 32% , 246) Sandak u leto 1941. nije mogao ostati van uticaja dva ustanika arita: jednog u Crnoj Gori i drugog u Srbiji. Ustaniki talas zahvatio je bjelopoljski, pljevaljski, novovaroki i mileevski srez, podruja koja su i ostala trajna arita ustanka u ovoj oblasti. Snaga ustanika cenila se na oko 5.000; osloboeni su Bijelo Polje, Nova Varo i Brodarevo. Obrazovanjem Oblasnog komiteta KPJ za Sandak, sa Rifatom Burdoviem Trom kao sekretarom, Sandak se izdvojio iz PK KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak. Po vojnoj liniji obrazovan je Glavni tab NOP odreda za Sandak, sa Vladimirom Kneeviem Voloom kao komandantom, koji se nalazio pod neposrednom komandom Vrhovnog taba NOPOJ, odnosno NOP i Dobrovoljake vojske Jugoslavije. Partijsko-vojna institucionalizacija izazvana je operativnim potrebama narodnooslobodilake borbe u verski raznovrsnoj oblasti, ali i oblasti bez tradicije autonomije u prolosti. im su partizanske jedinice iz Sandaka i Srbije 4. decembra 1941. oslobodile Novu Varo, ona je postala sredite Oblasnog komiteta KPJ za Sandak, Glavnog taba NOPO za Sandak, dela srbijanskog partijskog i vojnog rukovodstva, kao i CK KPJ i Vrhovnog taba NOPOJ od 1. do 20. decembra 1941. godine. Nova Varo se zadrala kao centar slobodne teritorije sve do poetka februara 1942, kada je neprijatelj koncentrinim napadom italijanskog okupatora, muslimanske milicije i drugih kolaboracionistikih snaga ugrozio slobodnu teritoriju izmeu Lima i Uvca. 247) Na desnoj strani Lima, posle obrazovanja 1. proleterske brigade od crnogorskih i srbijanskih bataljona u Rudom, borili su se partizani Sandaka i Srbije pod komandom taba Srpsko-sandakih NOP odreda (komandant Vladimir Kneevi, a komesar Milinko Kui).
245)

246) 247)

B. Gledovi, Ustanak u Srbiji i narodnooslobodilaka borba u Sandaku u prvoj godini oslobodilakog rata, Rukovoenje narodnooslobodilakom borbom i revolucijom u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1988, 103. R Paiovi, Kontrarevolucija u Crnoj Gori, Cetinje, 1977, 45. B. Gledovi, n.d., 114.

296

Pod tim tabom nalazili su se: 1. i 2. Uiki, umadijski i aanski bataljon sa oko 1.000 boraca, Zlatarski udarni bataljon i Mileevska eta sa 3 5 0 boraca zlatarske i mileevske t e r i t o r i j alno-pozadinske jedinice. Na levoj strani Lima dejstvovali su pak pljevaljski i bjelopoljski partizanski bataljoni sa crnogorskim kombinovanim bataljonom i beranskom etom, pod komandom Crnogorsko-sandakog odreda. 248) CK KPJ je u Sandaku, decembra 1941. odluio da pree na drugu etapu" borbe. U dokumentaciji KPJ iz vremena rata stalno se govori 0 CK K P J " , iako je re o Politbirou ili jo ue o operativnom Politbirou sa lanovima ovog najueg tela koji su se nalazili pored Tita, pojedinih lanova CK KPJ ili ak kandidata za lanove CK KPJ, od kojih su neki to bili samo po funkciji. Sastanke je sazivao Josip Broz, njima predsedavao i faktiki vodio glavnu re. U svojoj linosti sjedinjavao je tri znaajne funkcije: generalni sekretar KPJ, Vrhovni komandant NOPOJ i faktiki jedini ovek koji je odravao veze s Moskvom, odnosno Kominternom. Ove veze su bile Titov monopol. O radiogramma koje je razmenjivao sa Kominternom mogao je usmeno ili pismeno obavetavati pojedine lanove Politbiroa i drugih partijskih i vojnih rukovodstava, u hodu kolone, na sastancima, ali ifre i veze s Djedom" (G. Dimitrov, Kl) bile su u njegovoj kompetenciji. Interpretacije poruka takoe su zavisile od njegove volje i procena. Kolika je mo bila u pitanju najbolje govori injenica da je ova veza bila jedini otvor pokreta u svet. Sednice CK K P J " , o kojima se govori u dokumentima, nisu odravane od Pete zemaljske konferencije oktobra 1940. do aprila 1948. godine, to jest do napada Informbiroa na CK KPJ. Razbijeni deo partizanskih snaga u zapadnoj Srbiji naao se u Sandaku prihvaen od ustanikih snaga ove oblasti, to je omoguilo predah umornoj grupaciji, reorganizaciju jedinica i analizu situacije. U pitanju je najsumornija jesen rukovodstva KPJ u narodnooslobodilakoj borbi. Pokazalo se da partizanske snage nisu bile u stanju da se frontalno nose sa nemakim operativnim divizijama, a Srbija je bila zahvaena najirom antipartizanskom akcijom od poetka ustanka. Graanski rat prenee se i na podruje Sandaka, Crne Gore i Bosne 1 Hercegovine. Dva pomenuta poraza crnogorskih i srpskih partizana u pokuajima da zauzmu sandake kasabe - Pljevlja i Sjenicu, otkrila su nedoraslost vojnog rukovodstva, slabu koordinaciju jedinica, otpor Muslimana, naroito iz okolnih sjenikih sela. Jo pod uticajem haotinog povlaenja iz Uica, Vrhovni tab je bio suoen sa donoenjem novih odluka od perspektivnog znaaja za narodnooslobodilaku borbu, ali pod uslovima prekida veze izmeu Tita i Kominterne. Rukovodstvo je bilo oslonjeno samo na sluanje radio-stanica SSSR-a, Velike Britanije, SAD i okupatora. Nalazei se u sandakom bespuu, bez veze
248)

M. ukovi, n . d . , 212, 217.

297

sa sovjetskim pokroviteljem, rukovodstvo KPJ, zapravo Tito, sasvim pogreno je procenilo da se nakon sovjetske kontraofanzive pod Moskvom ratni savez antifaistikih sila nalazi pred raspadom. Ova ocena pokazala se kao katastrofalni promaaj, jer se, umesto raspada, taj do tada faktiki ratni savez uvrivao stvaranjem Koalicije Ujedinjenih naroda u Vaingtonu januara 1942. godine. Na sastanku Politbiroa u Drenovi, selu blizu Prijepolja, 7. decembra 1941. godine Josip Broz Tito je, pod utiskom tekog poraza u zapadnoj Srbiji, ponudio svoju ostavku na poloaj vrhovnog komandanta, ali ona nije prihvaena. U Drenovi je dolo do radikalizovanja linije partijskog rukovodstva, kao rezultat moskovske protivofanzive Crvene armije i etnikog nastupanja u Srbiji. Pokrajinskom komitetu PK KPJ za Srbiju, sa Blagojem Nekoviem na elu, upueno je pismo datirano sa 14. decembra 1941, kojim se zabranjivalo postojanje paralelnih vojnih organizacija na slobodnoj teritoriji, to je znailo raskid sa etnicima koji su krajem oktobra i poetkom novembra zapoeli graanski rat u uslovima obostrane iskljuivosti.249^ Posledice te radikalizacije prvo su se osetile u Novoj Varoi, u istrazi nad pojedinim borcima koji su se povukli iz Srbije, njihovim proglaavanjem za etnike, pa i streljanjem. Ljudi su olako proglaavani za neprijatelje. Dunost sprovoenja usvojene linije u Novoj Varoi Politbiro CK KPJ poverio je svom lanu, Milovanu ilasu. Razvoj dogaaja u prvoj polovini 1942. godine pokazao je da je prelaenje na novu, viu fazu revolucionarne borbe bilo vie nego preuranjeno. Za preorijentaciju KPJ na klasnu borbu nisu uopte postojale objektivne pretpostavke. Nasuprot prolaznoj pogrenoj proceni jezgra CK KPJ, meunarodne i unutranjopolitike okolnosti nisu uopte ile na ruku ovoj promeni. Umesto da se front jedinstvene antifaistike borbe u svetu raspadao, on se u prolee 1942. uvrivao i ugovorno formuhsao. Primena klasnih zaotravanja otkrivala je opasnost od sektatva, koje je na zapanjujui nain potkopavalo politiku i socijalnu irinu narodnooslobodilakog pokreta. Socijalna struktura narodnooslobodilakog pokreta i drutva uopte u krajevima gde su se nalazila ustanika arita, u kojima je preovlaivalo seljatvo, nije mogla, niti je bila spremna da podnese nagle prelaze od formi oslobodilake borbe na klasni sukob, mada, na drugoj strani, ta klasna zaotravanja bivaju odreena htenjem da se povrati samopouzdanje i potisnu defetistika raspoloenja. Politika diferencijacija u ustanikim rejonima sa verski i nacionalno meovitim stanovnitvom nije jo bila dovrena ni po pitanju prihvatanja narodnooslobodilake borbe, a kamo li po pitanju klasnog obrauna. Mehaniko prenoenje oblika' borbe i prevazienih iskustava karakteristinih za graanski rat u Rusiji, ili izbacivanje parola o sovjetizaciji drutva, uprkos tradicionalnim proruskim oseanjima ustanika u Crnoj Gori i istonoj Hercegovini,
249)

Pismo su potpisali Tito i Marko (A. Rankovi). - A C K S K J , CK K P J , CK K P J - PK K P J za Srbiju od 14. decembra 1941, K - 5 , Reg. br. 69.

298

ugroavali su jedinstvo njihovih redova i podrivali temelje politike narodnooslobodilakog fronta. Grubi obrauni i egzekucije nad stvarnim i izmiljenim protivnicima narodnooslobodilakog pokreta izazivali su sasvim suprotan efekat od oekivanog, odvajajui od pokreta i njegove dotadanje pristalice. Likvidacije pojedinaca vrene su u Pivi, ne samo po osnovi izdaje ili sabotiranja narodnooslobodilake borbe, ve i po osnovi prostog sumnjienja da je neko klasni neprijatelj, neprijatelj proleterske revolucije. Umesto politikog razobliavanja stvarnih neprijatelja, ukazivanja na njihovu konkretnu djelatnost i izvoenje pred javni sud masa, oni su likvidirani ponekad i bez prethodne odluke partijske organizacije i na nain slian obinom ubistvu: iz zasjede, kroz prozor u kui, pa ak i u borbenom lancu". To je u narod unosilo ne samo nezadovoljstvo ve i strah". 250 ' Crveni teror" izaziva duboke rascepe i predstavlja uvod u izolaciju narodnooslobodilakog pokreta i suavanje njegove drutvene osnove. Ova skretanja uveliko e iskoristiti etnike snage u Crnoj Gori. Leva zastranjivanja, svakako, ne izazivaju rascep u drutvu na revolucionarno-demokratske snage i snage kontrarevolucije, ali kada su se podele ve izrazile, one su ga uveliko ubrzavale. Sukob izmeu partizana i etnika ocrtavao se i pre njihove pojave, razvojem ustanka i narodnooslobodilake borbe u Srbiji i u drugim krajevima Jugoslavije. Nespokojstvo i nemir, meusobna sumnjienja i nepoverenja, primenom elemenata nove politike, ne mimoilaze i redove narodnooslobodilakog pokreta. U onim sredinama gde su plemensko-bratstvenika'oseanja imala duboke korene, kao u Crnoj Gori, poetna kolebanja i sumnje u neophodnost prakse terora prerastaju u revolt. Zaotravanje odnosa na neprijemivoj klasnoj osnovi u ovim sredinama i likvidacije pripadnika pojedinih bratstava - naroito za nedokazana dela kolaboracije ili neprijateljske manifestacije - okreu kompaktne grupe protiv narodnooslobodilakog pokreta. Duboko urezano u svest kadrova KPJ, uverenje o brzom raspletu na sovjetsko-nemakom frontu u leto 1941. je potisnuto, ali ne i ugaeno. Ono se ponovo javlja u kasnu jesen 1941. i u zimu 1941/42. godine, posle uspene kontraofanzive Crvene armije pod Moskvom. Staljinova izjava na paradi Crvene armije povodom 24-godinjice oktobarske revolucije, da e se rat zavriti u 1942. godini, ohrabrila je ponovo jugoslovenske komuniste i patriote i povratila verovanje da rat nee dugo trajati i da se blii slom Nemake. 251) Poetkom decembra 1941. Milovan ilas je pisao da je opasnost kod Moskve uglavno prola, dok su se kod Rostova, na jugu, Nemci povlaili u neredu. ilas iznosi miljenje da se situacija na Istonom frontu moe razvijati munjevito. Krajem januara 1941. ve je re o katastrofi" Nemaca u SSSR-u, kojima je Crvena armija slomila kimu".
25C) 251)

O. Blagojevi, Postanak, razvitak i osnovni aspekti rada partijske organizacije u Pivi 1941-1942, Istorijski zapisi br. 2 - 3 , 1969, 416-17. Zbornik grae za istoriju radnikog pokreta Crne Gore, knj. 2, 1959, 53.

299

Unoenje klasnih elemenata u liniju KPJ ne moe se nikako razumeti bez analize poraza partizanskih snaga u Srbiji 1941. godine i uopte ireg konteksta vojno-politikih prilika u zemlji. Izmene u liniji KPJ direktan su proizvod ukrtanja ocene meunarodnih dogaaja i razvoja ustanka pod kraj 1941. i poetkom 1942. godine. Reakcija CK KPJ na poraz u Srbiji vezuje se za procenu o karakteru pomeranja u meunarodnim odnosima u svetlosti nemakog poraza pod Moskvom. U analizi unutranjopolitikih uzroka poraza narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji krajem 1941. godine, PK KPJ za Srbiju navodi, na prvom mestu, izdaju Drae Mihailovia, iji su odredi napali partizanske snage pre napada Nemaca. Vodstvo narodnooslobodilakog pokreta istovremeno je, povlaenjem partizanskih snaga iz Srbije, moralo da se sueli i sa tekim porazom Crnogorskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda (za operacije u Sandaku) na Pljevljima. Pogibiju na Pljevljima pratile su pojave dezerterstva i samovoljnog naputanja poloaja i odreda. Paniku i demoralizaciju iskoristili su pritajeni protivnici partizanskog pokreta, vodei akciju na osnovu neuspeha pljevaljske operacije i velikih rtava koje je ona izazvala. Posle ofanzive neprijatelja na ustanike u leto 1941, pljevaljska operacija i njen ishod najtee su pogodili ustanike snage u Crnoj Gori. etnika istupanja u januaru i februaru 1942. padala su i u vreme kada se deo crnogorskih partizana nalazio van Crne Gore, to je slabilo otpornu snagu pokreta u samoj Crnoj Gori. Pojava i navala etnika u Crnoj Gori vid su produavanja onoga to se ve dogodilo u Srbiji. Kao rezultat procene meunarodnih i unutranjih vojno-politikih dogaaja krajem 1941. godine, CK KPJ, zapravo Politbiro, poinje da menja dotadanju liniju, zaotravajui klasno pitanje u narodnooslobodilakoj borbi. Shvatanja o novoj etapi izloena su prvi put u pismu CK KPJ Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju od 14. decembra 1941, a zatim u direktivnim pismima ostalim zemaljskim rukovodstvima.252' U pismu Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju stoji da CK smatra da pobeda Crvene armije pod Moskvom stvara perspektivu brzog nemakog sloma. Zakljuak koji CK izvodi svodi se na to da se reakcionarne snage imperijalistikih zemalja okupljaju da bi razoruale nacionalnooslobodilake pokrete. Njihovo ujedinjavanje je, pre svega, upravljeno protiv komunista. Za prvi znak tog procesa u zemlji uzima se napad Drae Mihailovia na partizanske snage u Srbiji. Frakcije" etnika poinju da se ujedinjuju u irim okvirima i vezuju za okupatora. CK KPJ nije prelazio i preko informacija da e u okviru tih tendencija Milan Nedi dobiti Sandak, Bosnu, Srem i Banat. Teite razmatranja CK KPJ u ovom pismu je na uverenju da se grupie i okuplja
252)

Pismo CK K P J od 1. januara 1942. CK KP Slovenije (Osvobodilnoj fronti), Pismo CK K P J iz januara 1942. Oblasnom komitetu K P J za Sandak, Pismo CK K P J - PK K P J za Makedoniju, Pismo A. Rankovia od 27. januara 1942. - PK K P J za Srbiju, Pismo Vrhovnog komandanta od 23. februara 1942. delegatima Vrhovnog taba E. Kardelju i Ivi Loli Ribaru (Fischeru), - . Vujovi, O lijevim grekama K P J u Crnoj Gori u prvoj godini narodnooslobodilakog rata, Istorijski zapisi, br. 1, 1967, 75.

300

velikosrpski centar", koji nastoji da odigra kontrarevolucionarnu ulogu, nezavisno od sudbine okupatora. Na etnike se gleda kao na opasnu snagu u budunosti. CK KPJ izriito kae da je to danas glavno uporite okupatora, a sutra glavni protivnik. Borba protiv tog centra postavljena je kao glavni politiki zadatak KPJ u Srbiji. Cilj KPJ u novoj situaciji je da uvrsti radniko-seljako jezgro Narodnooslobodilakog fronta (NOF-a), a na selu da okupi seosku sirotinju i osigura oslonac na sitnog i srednjeg seljaka. Iz ovog pisma sledi zadatak KPJ da popularie SSSR i Crvenu armiju. 253) Analiza ovog pisma nedvosmisleno pokazuje da je CK KPJ kontraofanzivu Crvene armije shvatio kao odluan prelom. Zakljuak 0 koncentraciji i ujedinjavanju neprijateljskih snaga izvoen je iz realnog sukoba narodnooslobodilakog pokreta sa etnikim snagama krajem 1941. i kasnije, 1942. godine. etnici su okvalifikovani kao glavni stub i savremene i budue kontrarevolucije, kao osnovna klasna snaga suprotstavljena narodnooslobodilakom pokretu. Iz ovakve analize prirodno je izvirala politika propaganda u korist SSSR-a i njegovih oruanih snaga, koja ni ranije nije izostajala. Pismo CK KPJ od 14. decembra 1941. ne dovodi u pitanje NOF, pri emu se njegova osnova suava, kao u periodu pred napad Nemake na SSSR, s tim to je to najverovatnije proizilazilo iz dotadanjeg iskustva narodnooslobodilake borbe, da Partija mora da se bori za savez sa seljatvom, siromanim 1 srednjim. U tom sklopu dolazi i do odluke Politbiroa u Drenovi da se formira proleterska brigada, kao prva jedinica novih formacija. Ta nova jedinica dobija specijalnu vojnu ulogu krajem 1941. godine. Izmenjene meunarodne i unutranje vojno-politike prilike, kako ih doivljava vodstvo pokreta, uticali su, nezavisno od irih zamisli, i na obrazovanje ove prve proleterske jedinice narodnooslobodilakih snaga Jugoslavije. Statut je predviao da su proleterske narodnooslobodilake udarne brigade (l. 1) pod rukovodstvom KPJ, a u l. 3 da se one bore za osloboenje zemlje, protiv nacionalnog porobljivanja i ekonomskog ugnjetavanja.254^ CK KPJ je isticao da je borba za seljake, naroito siromane, osnovni zadatak, jer su oni glavno uporite narodnooslobodilakog pokreta. U pismu CK KPJ PK KPJ za Srbiju iznose se izvesni protivureni stavovi: s jedne strane, podvlai se da narodnooslobodilaka borba dobija sve vie klasni karakter, zbog ega je potrebno stvarati uporita, ali se, na drugoj strani, upozorava na opasnost od sektatva; borba se vodi protiv okupatora, ali rukovodioci te borbe moraju biti radnici i proletarizovani seljaci. Nova linija probijala se kao protivurena: na jednoj strani, re je o drugoj etapi", a na drugoj, naglaava se irina narodnooslobodilakog fronta. CK je smatrao da se vodstvo u narodnooslobodilakoj borbi ne moe nikome ustupiti.
253) 254)

Kao pod 249. A C K S K J , CK K P J , 1942, k - 7 , Bilten Vrhovnog taba NOP i D V J , br. 14-15, februar-mart 1942.

301

Ujedno se zahteva da se socijalni sastav odreda pobolja radnicima iz varoi. U tom smislu, od partijskih rukovodstava trai se da ve sada stvaraju radnike ete. Ovo naglaavanje znaaja okupljanja radnika i siromanih seljaka u partizanskim etama ima za cilj stvaranje ,,radniko-seljake Crvene armije", sa borcima koji e puku drati vrsto i do kraja u rukama, jer se bore za svoju stvar, za stvar radnog naroda i njegovu bolju budunost". Izneto shvatanje umanjuje se naglaavanjem da takav kurs nikako ne znai da se suava karakter narodnooslobodilake borbe. U vezi s ovim drugim trai se pravilan odnos prema oficirima i podoficirima iz bive jugoslovenske vojske. Na to se nadovezuje i zahtev da se razbije shvatanje: nismo mi buroaska vojska", jer ako NOV to nije po ciljevima i metodama, to ne znai da se u odredima moe raditi to se hoe". 255) Ideje sline ovim, saoptenim Pokrajinskom komitetu Srbije, ponavljaju se i u pismu CK KPJ Centralnom komitetu KP Slovenije i Vrhovnog taba Izvrnom odboru Osvobodilne fronte slovenskog naroda. 256 ' Hitlerov slom smatra se neizbenim, Crvena armija uzima se za najjau armiju sveta i istie se strah meunarodne reakcije od njenih pobeda. Vojno-politiko vodstvo kritikuje poputanje prolondonskim snagama" u Osvobodilnoj fronti. Ponovo nailazimo na shvatanje o strahu reakcionarnih vrhova od Crvene armije, koju su oni hteli samo da iskoriste protiv Nemake, i njihovom ujedinjavanju u irim razmerama. Akcent je na tome da su Nedi, etnici i izbeglika vlada beouzi jedinstvenog lanca velikosrpske hegemonije". Isti proces ujedinjavanja unutranjih neprijatelja konstatuje se i za Sloveniju. Zato se smatra kao pozitivno to je u Sloveniji dolo do napada na Mihu Kreka, londonskog klerikalca", pozitivna je potreba za mobilizacijom to vie radnika, obrazovanjem proleterskih bataljona kao elitnih odreda narodnooslobodilake borbe, ali i dalje razvijanje Osvobodilne fronte. Proslava 1. decembra u Sloveniji ocenjena je kao dokaz da CK KP Slovenije nije uspeo da suzbije velikosrpske elemente. Sline ideje nalaze se i u pismu Vrhovnog taba Izvrnom odboru OF slovenskog naroda. Opta situacija, kao i dogaaji koji odraavaju tu situaciju kod nas", opredeljivali su zadatke KPJ i u Sandaku. Ofanziva Crvene armije shvaena je kao signal za jae pribiranje reakcionarnih kapitalistikih snaga", jer su sovjetske pobede uvrstile uverenje i pasivnog dela buroazije u Jugoslaviji da suprotstavljanje narodnooslobodilakoj borbi ne trpi odlaganje. Stoga je, po ovoj oceni, dolo do povezivanja kapitalistikih i kontrarevolucionarnih snaga raznih grupa i nacionalnosti protiv partizana. Oblasni komitet KPJ za Sandak, koristei optu analizu situacije Centralnog komiteta i prakse narodnooslobodilake borbe na svom podruju, objanjava politiku stvaranja jedinstva obeju
256)

' is.au puu i t ? . A C K S K J , CK K P J , 1942, K - 6 , CK K P J - CK KP Slovenije od 1. januara 1942, Reg. br. 1.

302

reakcija u Sandaku, srpske i muslimanske, izmeu kojih je do tada postojao jaz. 2S7) Shvatanja o nastupanju druge etape" dolaze do izraza, ako izuzmemo direktivna pisma CK KPJ zemaljskim rukovodstvima, i u istupanjima pojedinih njegovih lanova na sastancima i savetovanjima vojnih tabova i partijsko-politikih rukovodstava (u Rudom i Rogatici). Izmene linije KPJ krajem 1941. i poetkom 1942, izraene u pismima, uputstvima i analizama CK KPJ, koje su dostavljene podrunim zemaljskim partijskim rukovodstvima, potvrene su na sastanku grupe lanova Politbiroa CK KPJ i partijskih aktivista istone Bosne i Hercegovine u Ivaniima, kod Sarajeva, 7. i 8. januara 1942. godine. Edvard Kardelj je, prema seanjima, prilino ruiasto ocijenio vojnopolitiku situaciju u to vrijeme. Istakao je da je Crvena armija pod Moskvom prela u kontraofanzivu, da je 1942. godina - godina definitivnog sloma Njemake, da se danas postavlja pred nas pitanje ko e koga: ili mi etnike ili etnici nas, da treba izbaciti klasno obojene narodnooslobodilake parole.. ." 258) Posle Ivania, Aleksandar Rankovi upuuje jedno optimistino pismo PK-u KPJ za Srbiju 27. januara 1942, u kome se sreu ovakve tvrdnje i ocene: da je rasulo nemakih okupacionih grupa munjevito poelo da zahvata okupacione snage u svim porobljenim zemljama, da je samo pitanje momenta kada e nemaki narod pod vodstvom KP Nemake ustati u odbranu svojih prava i, ta vie, nasluuje mogunost otvaranja balkanskog fronta na elu sa SSSR. Aleksandar Rankovi, povodom zaposedanja dela Srbije od strane bugarskog Prvog armijskog korpusa januara 1942, smatra da se ne radi samo o interesima nemakog okupatora nego i o interesima balkanske buroazije i neumoljivoj klasnoj borbi. 259 ' Iz sauvanih teza za referat ili skice za diskusiju jednog od lanova CK KPJ u Ivaniima (najverovatnije E. Kardelja) proizilazi ocena da se narodnooslobodilaki pokret nalazi na poetku etape u kojoj se zaotrava borba izmeu proleterijata i buroazije, a istovremeno i imperijalistike suprotnosti, to dovodi do sjedinjavanja svih reakcionarnih snaga ne samo kod nas, nego i na meunarodnom terenu". Iz toga sledi da etnici, posle otvorenog prilaenja okupatoru, gube karakter narodnooslobodilake vojske i postaju kontrarevolucionarna snaga. Velikosrpska buroazija pokuava, uz pomo Londona, da otrgne proletarijatu rukovodstvo u nacionalnooslobodilakoj borbi. U vezi sa pregrupisavanjem snaga u meunarodnom ivotu, pa i u Jugoslaviji, KPJ menja taktiku. Smatra se da se danas KPJ ne moe ograniiti samo na narodnooslobodilake parole, ve da mora isticati i socijalno obojene" parole, koje e otrije suprotstaviti radne mase buroaziji. Nametnuli su nam klasnu borbu, mi tu borbu prihvatamo".
Isto, K - 7 , Oblasni komitet K P J za Sandak - partijskim elijama u partizanskim jedinicama, bez datuma, Reg. br. 176. 259 P a r t ' j s k o savetovanje u Ivaniima, Prilozi br. 4 , 1 9 6 8 , Seanja Brane Kovaevia, 648. R. Hurem, Pojava krize N O B - a u Bosni i Hercegovini krajem 1941. i poetkom 1942 godine, 1970.
2 r>

303

I dalje, velikosrpska buroazija gubitkom terena u Srbiji prelazi u Bosnu, koja postaje najvaniji vor u Jugoslaviji". Pred nas se postavlja da razbijemo u Bosni velikosrpski vor, to znai da emo unititi glavnog neprijatelja koji bi ve sutra okupljao svu jugoslovensku reakciju". Kao najvaniji zadatak namee se ienje kulakih elemenata" iz vojske i pozadine (NOO), forsirajui siromane seljake i uopte proletarijat na liniji saveza sa srednjim selj acima. 260) Linija klasnog zaotravanja poinje da se naputa u martu i aprilu 1942. godine. Pored kritike Kominterne marta 1942, na ovu promenu, svakako, utie i neposredna realnost ivota i prakse. Klasna diferencijacija u taboru narodnooslobodilakog pokreta jo nije bila izvedena. Ova linija u nekim krajevima Jugoslavije nije izazvala tee posledice, jednostavno zbog toga to narodnooslobodilaka borba nije bila razvijena ili to je realna struktura narodnooslobodilakog pokreta i politika NOP odbacivala ovu liniju u praksi i pored verbalnih klasnih naslaga u dokumentima. Do nekih rukovodstava nisu ni stigle ove poruke o promenama linije i naglaavanje klasnog momenta u okviru narodnooslobodilake borbe. Ova linija je u nekim krajevima u veoma ekstremnom verbalnom obliku bila i proglaena, iako joj je, na jednoj strani, praksa bila suprotna, a na drugoj, nastala je bez uticaja neposrednih direktiva Centralnog komiteta, mada ne i nezavisno od savetovanja u Ivaniima i pisma PK Srbije od decembra 1941. godine. Izrazit primer u tom smislu prua Srem, koji u vreme proglaenja i primene ove linije nije imao direktne veze sa CK KPJ. Glavni tab partizanskih odreda za Srem, u saoptenju od 10. januara 1942, nagovetava skori slom Nemaca na Istonom frontu. arko Zrenjanin, sekretar Pokrajinskog komiteta, smatrao je da je moskovska protivofanziva znak za KPJ da bude spremna za dogaaje koji bi mogli nastati eventualnim raspadom faizma. PK KPJ za Vojvodinu upozorava 1. februara 1942. organizacije Bake i Baranje da se pripremaju za preuzimanje vlasti, to je jedinstven sluaj u Jugoslaviji. Pokrajinsko partijsko rukovodstvo u cirkularu okrunim i mesnim komitetima i sreskim rukovodstvima KPJ i SKOJ-a u Bakoj i Baranji ocenjuje situaciju kao krajnje revolucionarnu", jer svakog asa moe da nastupi revolucionarna kriza - momenat za oruani ustanak". Nacionalne snage" - kae se u ovom poverljivom cirkularu - postavljaju kao svoj krajnji cilj - osloboenje od okupatora i povratak uglavnom starog stanja. Mi, pak, osloboenje od okupatora smatramo za prelaznu fazu borbe na putu ka naem krajnjem cilju - izvojevanju sovjetske vlasti". Pod takom 4 osnovnih zadaa" Partije predvia se obrazovanje revolucionarnih odreda za preuzimanje vlasti. Ukoliko su anglofili" organizovali neke snage, PK trai da se u njihove redove alju komunisti koji bi razotkrivali njihove ciljeve i pridobijali njihove mase za nau stvar". Preko obavetajne slube treba saznati za snage
260)

Z. Antonie, n.d., 511-515.

304

neprijatelja i potencijalnih organizatora i uesnika kontrarevolucije. PK naglaava znaaj prikupljanja strunjaka za preuzimanje i organizovanje vlasti. Zanimljivo je da se od partijskih rukovodstava trai sakupljanje podataka o zemlji. U obrazloenju stoji da je ovo vano zato to e prvi akt pri zauzimanju vlasti biti podela zemlje onima koji je nemaju ili imaju malo, a bave se zemljoradnjom". 261) Okruni komitet doneo je materijale sa jako izraenim klasnim akcentima aprila 1942, koji su povueni dva meseca kasnije, tj. juna 1942. godine. Pismo OK Srema Svim lanovima Partije" i Ocene i zadae partijskih organizacija u Sremu" imaju direktivan karakter. U prvom pismu OK Srema stajalo je: Ve smo na poetku etape u kojoj se zaotrava borba izmeu proletarijata i buroazije a istovremeno i imperijalistike suprotnosti. Sve te injenice dovode do sjedinjavanja svih reakcionarnih snaga ne samo kod nas nego i na meunarodnom terenu. Prema tome ne moe se ni Partija ograniiti samo na narodnooslobodilake parole, ve mora da istie socijalno naglaene zahteve (hieb, mir i sloboda) koje e otrije suprotstaviti mase reakcionarnoj buroaziji". Kao najvaniji zadaci u Ocenama..." navode se: Oko partizanskog pokreta i nae Partije jaati radniko-seljako jezgro u nacionalnooslobodilakom frontu. I na taj nain spreiti da reakcionarni buroaski elementi iskoriste plodove narodne borbe u svoje protivnarodne svrhe. Po varoima i selima naa Partija treba po svaku cenu da okupi proletarijat, varoku i seosku sirotinju i osloni se na sitnog i srednjeg seljaka". 262) Na neprihvatljivost ove linije ve ukazuje 18. juna 1942. Blagoje Nekovi. On smatra da je OK izvukao pogrene zakljuke iz pisma CK KPJ od 14. decembra 1941. godine Pokrajinskom komitetu Srbije. Iz naknadne Nekovieve interpretacije proizlazi da analiza dogaaja u Srbiji ne upuuje na prelaenje sa narodnooslobodilake borbe na klasnu borbu, ve samo konstatuje promene u pregrupisavanju snaga. Po njemu, iz ove analize su nametani zakljuci o potrebi mobilizacije masa oko narodnooslobodilake borbe, za spreavanje bratoubilakog rata, za pojaanu akciju protiv okupatora i za razbijanje velikosrpskog centra" kao uporita okupatora. Naglaavanje rukovodee uloge proletarijata i siromanog seljatva nije prelazilo okvire narodnooslobodilake borbe. 263) Ovo prenaglaeno i zakasnelo potenciranje klasne borbe od strane rukovodstva Vojvodine ima objanjenje u injenici da je deo kadrova u Vojvodini, kao i u drugim krajevima Jugoslavije uostalom, iveo dugo vremena u iluzijama o brzom slomu Nemake, sve do savetovanja u Turiji, maja 1942. Nemaki poraz pod Moskvom shvatio se kao uvod u slom okupacionog sistema i kao signal za preuzimanje vlasti. Na
Lj. Vasili, n.d., 33-39. A C K S K J , CK K P J , 1942., kut. - 9, Reg. br. 287. ' Isto, K - 1 0 , Mihailo ( B . Nekovi) - Okruni komitet Srema od 18. juna 1942, Reg. br. 348 a. - Izdvajanjem autokritike okrunice Okrunog komiteta od 29. juna 1942. dokumenti su povueni i stavovi iz njih osueni.

305

drugoj strani, iz ovoga se moe slobodno postaviti i zasnovana pretpostavka o neprekidnom prisustvu ideje o dvema etapama, zapravo o tenji da se druga etapa" radikalno sprovede u okvirima narodnooslobodilake borbe i preuzme vlast. KPJ je nastojala do kraja 1941. da se na drugu etapu" prelazi postepeno i preko strateko-taktike zamisli o narodnooslobodilakoj borbi i kao formi osvajanja te vlasti, bez naglaavanja klasnih elemenata, putem izdvajanja kontrarevolucionarne buroazije na frontu oslobodilake borbe. Ocena CK KPJ o karakteru sovjetsko-engleskih odnosa i pravcu razvitka meunarodnih odnosa uopte u zimu 1941/42 reflektovala je sektaka shvatanja rukovodstva. Aktivnost Drae Mihailovia i pristalica Londona" tumaena je kao posledica tobonje promene u odnosima SSSR-a, Engleske i Amerike (prelom", promene stava buroazije" i sjedinjavanje svih reakcionarnih snaga") ne samo u Jugoslaviji nego i u meunarodnom okviru. Nakon korekture ove linije aprila 1942. godine u Foi, CK konstatuje da ti odnosi u antihitlerovskoj koaliciji nisu slabili nego jaali, to je nesumnjivo tano, iako u vrhovima Partije u jednom trenutku ovo nije zapaeno, pod uticajem dranja izbeglike vlade, etnika u zemlji i vlastitog sektatva. Saglasno uravnoteivanju kursa prema objektivnom razvoju dogaaja, CK KPJ je naglaavao da se ne radi o zaotravanju borbe izmeu buroazije i proletarijata" ve izmeu faizma i slobodoljubivih naroda. Pobeda pod Moskvom, zakljuuje CK KPJ, nije imala za posledicu razbijanje saveza ve njegovo uvrivanje.264' U toj fazi borbe masama su bile strane daleke parole o osvajanju vlasti kroz klasni rat. Na drugoj strani, pojavljuje se kao nunost usklaivanje linije borbe sa politikom SSSR-a kao stuba saveznike koalicije, s obzirom na njegovu zainteresovanost da se ne dovodi u pitanje meunarodno antifaistiko jedinstvo. Saznanje s korektivom nesumnjivo se nametalo iz prakse, ivota, negativnih rezultata levih istravanja", meunarodne realnosti u svetu antifaistike koalicije, a pre svega kritike Kominterne marta 1942. godine. Za Kominternu je narodnooslobodilaki pokret isuvie skretao u levo". Zahtevana je revizija dotadanje politike i stvaranje irokog narodnooslobodilakog fronta. Kominterna je zabranjivala stvaranje proleterskih brigada, traei da se izbaci ime proleterska" ispred naziva brigade i da se prestane sa slinim lapsusima" koji liju vodu na mlin neprijateljima naroda u zemlji i u inostranstvu.2 ' Sovjetska vlada maksimalno je drala do saveza sa Velikom Britanijom i SAD, da bi mogla rizikovati da njen eksponent u Jugoslaviji ili bilo gde drugo dovodi u pitanje perifernim klasnim ekstremizmom odnose u vrhu antifaistike koalicije koji su imali sudbonosan znaaj za Sovjetsku Rusiju. Pokuaji osvajanja
Isto K - l l , CK K P J - Partijskom Poverenitvu za Banat i Okrunom komitetu za Srem, 25. avgust 1942, Reg. br. 411. 265) g Petranovi, Istoriografija i revolucija, Beograd, 1984, 477. 26S) Isto, 479.
264>

306

vlasti revolucionarnim putem mogli su se negativno odraavati i na postojee odnose u svetskoj antifaistikoj koaliciji. Stoga je Politbiro CK KPJ bio prinuen da u Foi 4. aprila 1942. odbaci liniju klasnih zaotravanja u narodnooslobodilakoj borbi. 266) Klasni radikalizam formulisalo je najvie jugoslovensko partijsko rukovodstvo, s Josipom Brozom na elu. Primena te linije na nekim podrujima, kao u Crnoj Gori, produbljivala je klasni obraun. Bilo je okrunih komiteta koji se nisu zadovoljavali s likvidacijom stvarnih neprijatelja, ve su ili na likvidaciju svih onih za koje se sumnjalo da su protiv narodnooslobodilakog pokreta, bilo da su oznaavani kao petokolonai" ili anglofili", dakle potencijalni neprijatelji. Radilo se, o preventivnom teroru", koji je dovodio do pseih grobalja" (u Kolainu). Nezavisno od teke situacije u jesen 1941. i u zimu 1941-1942. u KPJ je od poetka preovlaivalo gledite da je narodnooslobodilaka borba samo taktika u odnosu na glavni strateki in osvajanja vlasti u okviru drugog svetskog rata. Glavni skreta u levo" bio je Josip Broz Tito, o emu govore i njegove inicijative 1941-1942. i 1943. godine. Samostalne inicijative partijskog rukovodstva imale su emancipativni, samoosveavajui znaaj u odnosu na spoljni faktor, a posebno sovjetski, ali su na drugoj strani uticale na graanski rat i njegovo produbljivanje u Jugoslaviji, samim tim to se nije mogao nai zajedniki osnov borbene saradnje s drugim antiokupatorskim pokretom, takoe klasno iskljuivim u odnosu na komuniste kao uzurpatore vlasti u ratnim uslovima. Osnovni oblici levih skretanja sastojali su se u zaotravanju borbe na pitanjima koja su spadala u drugu etapu". Milovan ilas tretira Narodnu borbu, organ Partije u Crnoj Gori, kao pravo ogledalo trockistiko-desniarskih skretanja, pravi izraz nevjerovanja ne samo u snage Partije, nego i u snage naroda". Kulaki elementi" po selima se plae: da e komunisti sve komunizirati; kako e uskoro kod nas biti sovjeti; da sve to unosi paniku i pometnju u srednje seljatvo; da su NOO kola za vii tip vlasti (sovjete); da je objavljen rat londonskoj vladi. Tutnjavom o revoluciji" zaboravlja se na faizam i borbu protiv njega. Isticalo se da su crnogorski petokolonai" u ratu sa Crvenom armijom i da e ih ona kazniti. Meu partijskim lanstvom govorilo se kako e se uskoro promeniti stav prema Engleskoj. 267 ' Preskakanje u etapu borbe za vlast proletarijata u Hercegovini imalo je takoe neke sline drastine spoljne oznake, od kojih na neke ukazuje CK KPJ polovinom aprila 1942. godine. Partizani se u jednom opisu borbi tretiraju kao crvenoarmejci". Istovremeno, pojavljuje se upotreba pozdrava: Crvena je armija s nama - pobjeda je naa". Jako su bile naglaene tendencije za paljenjem celih sela neprijatelja". CK KPJ spominje jedno skoranje" pismo grupe hercegovakih ,,drugova"u kome se kae: Ide odlino - sovjetiziramo celu Hercegovinu". 268 ' Leviarenje" se izraavalo i u napadima na monarhiju, izbegliku
267)

A C K S K J , CK K P J , 1942., K - 7 , Pismo M. ilasa drugovima (CK K P J ) od 27. marta 1942, Reg. br. 147; B. Petranovi, n.d., 459. 'H' Isto, K - 8 , CK K P J - OK K P J za Istonu Hercegovinu..., 15. april 1942, Reg. br. 21.

307

vladi", Englesku; protiv crkve i popova. Poznati su sluajevi u Hercegovini da su partizani izbacivali knjige i ikone iz crkava. Leva skretanja izraavaju se kroz pesmu: Partizani, spremite mitraljeze da ekamo kralja i Engleze", ili Kralju Petre, peta si kolona, ekamo te pukom iz Londona". Slini napadi na Englesku, kulaka, istupanje za revoluciju, protiv kapitalizma, navoenje kako su partizani vojska sirotinje, izraavani su u govorima, lecima i listovima. Izvikivane su parole: ivjela proleterska ravolucija" i Proleteri svih zemalja, ujedinite se". Ove parole bile su suprotne liniji okupljanja svih rodoljubivih i demokratskih snaga u narodnooslobodilakoj borbi. S obzirom na injenicu da su u Bosanskoj krajini Srbi bili osnova ustanka, politiki problemi su se zaotravali u jednom drugom svetlu, u meunacionalnom, te u nastojanju da se za narodnooslobodilaku borbu pridobiju Hrvati, naroito domobrani, i Muslimani. Hrvati, prema partijskim izvetajima, bee od partizana verujui da oni sve kolju i ubijaju". 269 ' Masovne likvidacije pratea su pojava ovih zastranjivanja u svim krajevima, a naroito u Crnoj Gori i istonoj Hercegovini. Neprijateljima narodnooslobodilakog pokreta nisu smatrani dananji" ve i ^sutranji" protivnici. Narod nije bio uvek ubeen da su oni neprijatelji. Cesto su to bili i obini neutralci". O tim streljanjima Milovan ilas govori kao o oevidno, streljanjima nedovoljno motivisanim, nonim, jamarskim. Streljati nekoga to je tehniko pitanje, kako kae drug Crni (Sreten ujovi - B.P.), ali je osnovno ubediti masu u neophodnost toga streljanja." 270 ' Te likvidacije tzv. petokolonaa vrene su esto po vrlo sumnjivom i udnom merilu, koje nije znailo razobliavanje pred masama i za konkretno delo nego: bio je ili jeste neprijatelj komunista". Paljevine i proterivanja porodica neprijatelja u gradove bile su pojave koje su ile sa ovim leviarenjem. Tito aprila 1942. zahteva da se ubistva petokolonaa" vre odluno u borbi, ali van nje oprezno" i politiki pripremljeno". 271 ' Sektatvo komunista provalilo je u punoj meri u trenucima poraza, izbijajui kao rezultat vulgarno-doktrinarnih shvatanja o klasnim neprijateljima, buroaziji" kao prirodnoj antikomunistikoj snazi, pojaanih dejstvom etnikog napada u Srbiji, a kasnije i u Crnoj Gori, nemilosrdnim obraunima sa komunistima. Komunisti su u Srbiji igosani kao snaga koja eli da uniti srpski narod svojim nepromiljenim akcijama, jer su anacionalni, toboe im je svejedno hoe li biti Srba ako preostanu Kinezi, a u Crnoj Gori to popunie jame najvienijim Crnogorcima, i to bez presuda. Okupator je svim snagama nastojao da iskoristi sektaku politiku komunista u Crnoj Gori. Ranijem bauku revolucije" pridruivali su se krvoloni obrauni sa stvarnim ili moguim protivnicima, koji su sve vie bili umnoavani. Linija CK KPJ legalizovala je ove obraune. Ugroena partijska manjina pred navalom etnike pobune u Vasojevi269> 270) 271)

Isto, K - 1 0 , PK za Bosnu i Hercegovinu (Sekretarijat za Bosansku krajinu), bez datuma, Reg. br. 369. Isto, K - 7 , Pismo M. ilasa drugovima (CK K P J ) od 27. marta 1942, Reg. br. 147. Isto, K - 8 , J. B. Tito - predstavnicima PK K P J u Crnoj Gori i PK K P J za Crnu Goru, Boku i Sandak od 8. aprila 1942, Reg. br. 196.

308

ima i drugim krajevima Crne Gore kao da je precenjivala preventivni teror koji je izazivao jo vei otpor, trajnu difamaciju izvrilaca. Skriveni teror, podmukla ubistva, pozivi na nasilni obraun sa protivnicima, praktino su hranili drugu, etniku stranu koja je do maksimuma koristila crveni teror". Na primitivnom socijalnom tlu Crne Gore, sa tradicionalnim plemensko-bratstvenikim vezama, klasni teror komunista objektivno je stvarao pretpostavke za surovo obostrano obraunavanje. etnici su u Crnoj Gori predstavljali komuniste kao zlikovce u publikaciji Pakao ili crnogorski komunizam", koju je ureivao Stevan Rajkovi, novinar. Strah od streljanja i odmazdi uticao je da su seljaci naputali sela i beali sa teritorija koje su partizani povratili od etnika. Na tim teritorijama nije se moglo zatei ni ive due", to je najbolji pokazatelj rasula, neverice i straha koji je ovladao sveu seljaka. U etnikom reniku partizani su bili jamari" i ubice", koje su se zaverile da unite sve poteno, rodoljubivo i srpsko u Crnoj Gori. etnika pobuna u Crnoj Gori u zimu 1942. nije nastala iskljuivo zbog partizanskog terora, jer se ona pripremala, kao deo akcije u Srbiji, prelivajui se van okvira matice, i kao deo prethodnog zaverenikog saveza Mihailovia i vasojevikih oficira da se partizani onemogue u svojim planovima, likvidiraju ili podrede etnikom rukovodstvu, ali su je partizanske egzekucije uveliko ubrzale i olakale, dajui sramotni ig partizanima, to se ogledalo i u osipanju jedinica, etnikim puevima u etama i odredima. Dotadanja partizanska Crna Gora" nala se suoena sa jakim snagama etnika u zimu 1941-1942, koji su uz pomo Italijana uspeli da potisnu partizane iz Crne Gore. Levi ekstremizam je do tog stepena razrovao partizansku osnovu i odnose u Crnoj Gori da je etnika protivakcija imala olakan zadatak. Za zloine izvrene u Crnoj Gori u primeni linije druge etape" niko nije odgovarao, jer je do njenog ostvarivanja dolazilo u okviru opte orijentacije CK KPJ, s jedne strane, a s druge, nosioci ove linije su bili najdosledniji komunisti". Iako je izazvao porazne posledice, klasni ekstremizam imao je i drugu stranu - podizanje klasnim blic krigom" duha samopouzdanja komunistikih jednomiljenika u asu kada je izgledalo da porazi smenjuju jedan drugi, da nema izlaza bez koncentracije snaga za obraun sa klasnim protivnicima. Leva zastranjivanja vodila su, izmeu ostalog, i tome da etnici partizane i jugoslovenske komuniste proglaavaju za trockiste", navodei da oni nisu protiv Staljina ve protiv domaih komunista, od kojih se navodno ograuje i Moskva. Pristalice Mihailovia i kraljevske vlade nastojale su i ovim putem da ocrne KPJ pred Kominternom i sovjetskom vladom, znajui koliku jeres u komunistikom svetu, posebno u oima Staljina, predstavljaju trockizam i njegove pristalice. I u komunistikom pokretu Srbije dolo je do tajnih obrauna sa komunistima, kojima su pripisana skretanja u predratnom periodu, u meuratnoj emigraciji, za vreme panskog graanskog rata, najee podvoena pod trockizam. Bila je to najtea optuba koja se mogla izrei u KPJ. U odredima istone Srbije prilikom osipanja boraca u jesen 1941. i progona od snaga kolaboracije dolazilo je, takoe, do obnavljanja trockistikih imputacija pojedincima.

309

Glava IV

Narodnooslobodilaki pokret u uslovima krize i oivljavanja. Uspon ustanka u Sremu

Partijski centar u Beogradu - metod rukovoenja
loga Blagoja Nekovia 1942-1943. sporna je u literaturi i meu savremenicima. Za jedne je Nekovi uspeo da obezbedi aktivnost pokrajinskog partijskog punkta u okupiranom Beogradu, izloen mnogim opasnostima, od najraznovrsnijih provokatora, neprijateljskih agenata izviaa", infiltriranih ljudi Specijalne policije i Gestapoa u redove Partije posle niza provala; nastavio je da radi u uslovima depresije i beznaa nastalih naglim porazom partizanskih snaga u zapadnoj Srbiji krajem novembra 1941. godine. Uspevao je da putem pisama i kurira odri partijsku organizaciju Srbije kao celinu, povee komitete i aktiviste, prenese direktive, obezbedi rad tehnika" CK KPJ i PK KPJ za Srbiju u Beogradu, ak i da pokrene list Glas" u Beogradu polovinom 1942. godine. Zahvaljujui punktu PK KPJ za Srbiju odravana je veza sa Organizacionim sekretarijatom CK KPJ za neosloboene krajeve u Zagrebu, sa Sremom, Banatom, Kosovom i Metohijom, Makedonijom, Bugarskom radnikom partijom. Sve te veze bile su povremene, sporadine, nesistematine, ali su uz najvee opasnosti otkrivanja i prekide ipak funkcionisale. Neposredno je rukovodio tehnikim aparatom PK KPJ za Srbiju i tehnikama Partije u okupiranom Beogradu. Drao je u svojim rukama sve veze, kurire, komunikaciju sa komitetima i kadrovima u unutranjosti. Naknadno mu se zamera da je bio sklon da veruje da se bitka u toku dobija u gradovima, kao u Bugarskoj i Grkoj, pa da samim tim nije hteo da izae na slobodnu teritoriju Srbije, pre svega onu na jugu. Kada je CK KPJ zatraio povlaenje kompromitovanih kadrova iz Beograda na osloboenu teritoriju, Nekovi se, po jednima, ogluio, a po drugima ova akcija je bila onemoguena gubitkom tzv. Uike republike. Neki Nekovievi savremenici (Spasenija Babovi) smatraju da je Nekovi bio demoralisan partizanskim neuspesima u jesen 1941. godine. Po njima, on je i pre toga verovao da e se sve zavriti kao u Spaniji, porazom, ukopavajui se to dublje u Beogradu, u oekivanju da e Tito i Rankovi posle poraza - sa ostalim delom rukovodstva - potraiti spas u Beogradu. U sluaju njihovog povratka smatrao je da je duan da bude na licu mesta, sa kljuevima ilegalnih stanova, vezama i javkama."
B. Petranovi, Istorija Jugoslavije 1918-1988, II, Beograd, 1988, 111-119.

310

Nekovi je optuivan za pasivnost i metod rada koji se naziva bunkerisanjem". Olako se isputa iz vida da je bio najistaknutiji predstavnik KPJ u istonom delu Jugoslavije, da je ostao u dubokoj pozadini neprijatelja, da je i najmanja neopreznost u vreme pokuaja Gestapoa da do kraja izbui" organizacije Partije i SKOJ-a mogla izazvati katastrofalne posledice po celinu organizacije. Slanjem uputstava okrunim komitetima Pokrajinski komitet je davao glas o svom postojanju. Osim toga, povezivao je u jedinstvenu celinu razdrobljene organe, meu sobom slabo povezane, i same - pod uslovima terora zakonspirisane. Nekovi je u Beogradu imao i brigu o sovjetskom obavetajnom punktu i odbiru kadrova KPJ koji e raditi za taj .punkt, koji je do kraja izgradio Mustafa Golubi. 2 ' Sa istoriografske take gledita izgleda bitno, nasuprot svim razliitim gleditima, da u galeriji partijskih konspiratora Nekoviu pripada jedno od poasnih mesta, a u Beogradu se bez takvog naina rada nije bilo mogue odrati. Istrajno je ostao u Beogradu sprovodei direktive, iako su svakodnevno nestajali saradnici u provalama okupatora i kolaboracionistike policije. Ako se izuzme direktiva CK KPJ s poetka 1942. da napusti Beograd, Nekovi nije dobijao slina nareenja u narednom periodu. Na drugoj strani, Nekovievo zadravanje u bunkeru, sa stanovita razgorevanja narodnooslobodilake borbe, svakako nije bilo aktivno i inspirativno. Takav rad odgovarao je i njegovoj konspirativnoj sklonosti, shvatanju situacije u Srbiji i nije bio u koliziji sa stavom rukovodstva KPJ. Umrtvljivanje rukovodstva u Srbiji bilo je odreeno tekim partizanskim porazom i plimom okupatorsko-kolaboracionistike reakcije koja je paralisala oivljavanje narodnooslobodilake borbe, bar do 1943. godine, kada je Nekovi i napustio svoj beogradski bunker. Oivljavanje pokreta sinhronizovano je sa preuzimanjem strateke inicijative u ruke saveznika na velikim frontovima, dolaskom Svetozara Vukmanovia na jug, kontinuitetom narodnooslobodilake borbe na jugu Srbije. Tada je ve postojalo oigledno da e se teite narodnooslobodilakog pokreta morati pomerati sa zapada Jugoslavije na istok. Rukovodstvo partijske organizacije palo je na plea usamljenog sekretara PK KPJ za Srbiju Blagoja Nekovia, koji je morao da radi sa nepotpunim (krnjim") Pokrajinskim komitetom i Glavnim tabom, jer se i Radivoje Jovanovi u umadiji takoe nalazio u dubokoj
2)

Punkt je bio jedan od beouga kanala: Prag - B e - Maribor - Zagreb - Beograd Sofija. U tom punktu su se nalazili: Mate Vidakovi, edo Kruevac, Radivoje Uvali, Vojislav Vukovi, in. Lazar Simi, Jovan Boovi, Dragutin Goli, dr Velja Kosanovi. Posle hapenja Golubia, 7. juna 1941, rukovodstvo je preuzeo Mate Vidakovi. Ovaj punkt je imao i svoju radio-stanicu, smetenu u Histolokom institutu Medicinskog fakulteta, o kojoj je brinuo Pavle Savi. Radio-stanica je nastradala prilikom bombardovanja, a novu je obezbedio vojni atae sovjetskog poslanstva koju je Pavle Savi izneo na slobodnu teritoriju. Vezu izmeu beogradskog i zagrebakog punkta (Antonov - Ivan Srebrenjak) odravao je Steva Krajai. lanovi ovog punkta digli su slagalite municije u Smederevskoj tvravi. Vezu sa ovim punktom odravao je B. Nekovi.

311

ilegalnosti. Znaajno je istai da su najvei stepen ilavosti, upornosti i organizacione snage, stalnim obnavljanjem, pokazale regionalne partijske organizacije - okruni komiteti, koji su se uprkos teroru odrali sve vreme. Nekovi je do savrenstva izgradio ilegalni aparat tehnikih veza. Aparat Pokrajinskog komiteta bio je odvojen i od Mesnog komiteta; kuriri nisu znali gde ko od njih stanuje, a ni onaj kome su poruka ili pisma bili upueni. Zabranjene su sve line veze, sem na izvravanju zajednikih partijskih zadataka. Sa Pokrajinskim komitetom, odnosno sekretarom drugom Mihajlom", kontaktiralo je to manje ljudi, iz razloga bezbednosti. Pokrajinski komitet je imao jednu mreu kurira, a Tehnika Pokrajinskog komiteta drugu. Materijal je prenoen u koferima ili kantama sa duplim dnom. Aparatom PK rukovodio je Blagoje Nekovi, a Tehnikom Svetislav Kanaki, radnik i panski borac. Nekovi je neposredno bio povezan sa Branom Perovi, koja je ostvarivala veze sa Miladom Rajter, a ova sa Elzom Meterle i Jelicom Babek, koje su drale vezu sa Zagrebom. Vezu sa Vojvodinom odravao je Dura Jovanovi. Potu koju je primala Milada Rajter, Perovieva je prenosila Nekoviu.3-1 Pod partijskom tehnikom podrazumevala se izdavaka delatnost partijskih rukovodstava: CK KPJ, PK KPJ za Srbiju, okrunih rukovodstava i mesnih komiteta. Rukovodstvo KPJ pre rata posvetilo je znaajnu panju stvaranju svoje tehnike", to se pokazalo kao dalekovidno u narednoj fazi borbe za osvajanje vlasti u uslovima okupacije. Tehnike su izdavale proglase, letke, broure, ak i knjige. Vidnu ulogu u ovom poslu uoi rata imao je Svetozar Vukmanovi Tempo, kao ef centralne partijske tehnike. 4) Pored partijskih proglasa tamparija CK KPJ tampala je i biltene Glavnog, odnosno Vrhovnog taba NOPOJ, Istoriju SKP(b) u dve knjige, Glas", organ JNOF-a Srbije od drugog broja. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju takoe je raspolagao tajnom tamparijom.5^ Mesni komitet KPJ za Beograd koristio je za partijske materijale apirograf. Pri okrunim komitetima su, takoe, postojale partijske tehnike snabdevene getetnerima, radio-aparatima, pisaim mainama. Tehnike su funkcionisale i u pojedinim partizanskim odredima: Leskovakom, Babikom i Jablanikom NOP odredu. Radile su i tehnike okrunih komiteta Leskovac, Zajear, Kruevac, Valjevo, Poarevac. Sreski komitet KPJ za Kosmaj imao je svoju tehniku. Okruni komitet KPJ za Aranelovac izdavao je maja 1942. list Ustanika umadija". 6 ' Sem partijskog materijala, najvie su tampani proglasi i leci upuivani bugarskim vojnicima, povodom godinjica
3> 4) 5)

6)

Dr V. Glii, Komunistika partija Jugoslavije u Srbiji 1941-1945, knj. prva, Beograd, 1975, 241. Svetozar Vukmanovi Tempo, Revolucija koja tee, knj. 1, Beograd, 1971, 144-147. K P J Srbije je raspolagala tamparijom CK K P J u Beogradu, na Banjikom Vencu, kojom je od polovine septembra 1941. rukovodio B. Nekovi, kao i tamparijom na Avalskom drumu. Zbornik N O R , tom I, 3 , 2 1 1 , PK K P J za Srbiju - OK K P J za Aranelovac, 20. maj 1942.

312

27. marta, oktobarske revolucije, smrti Lenjina, napada Nemake na SSSR, povodom 1. maja itd. Pokrajinski komitet odravao je vezu sa okrunim komitetima za Aranelovac, Poarevac, Kruevac, Kraljevo, Valjevo, Leskovac, Zajear, sa Sreskim komitetom za Kosmaj, Mesnim komitetom u apcu. Krajem januara 1942. Pokrajinski komitet je na osnovu direktive CK KPJ formirao Poverenstvo za istonu Srbiju" od tri lana sa seditem u Niu.71 Razbijeni okruni komiteti u Uicu i apcu nisu se mogli obnoviti zbog terora okupatora i kolaboracionista. Partijska organizacija Uica bila je januara 1943. pripojena Okrunoj partijskoj organizaciji aka, koja je gotovo cela nastradala krajem februara 1943, kada su pripadnici Srpske dravne strae (SDS) uspeli da otkriju sklonite OK KPJ u selu Vapi. Okruni komitet aak ponovo je formiran maja 1943. godine, ali je radi lakeg rukovoenja podeljen na srezove: takovski, ljubiki, trnavski i dragaevski. Slina podela izvrena je i u drugim krajevima Srbije, tako da su organizacijama - elijama rukovodili sreski komiteti. Preko sreskih rukovodstava pokuavalo se da se ponovo organizuje partijski rad i u srezovima uikog okruga poekom, moravikom i ariljskom.8) Novoimenovani Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju obrazovan u Sandaku nije se mogao okupiti u punom sastavu. Sudbina vojno-politikog rukovodstva Srbije bila je da 1942-1944. ne radi u punom sastavu. Pokrajinski komitet inili su, sem Nekovia, Mirko Tomi koji se do dolaska u Beograd nalazio sa partizanskim odredima u zapadnoj Srbiji, Moma Markovi je bio u istonoj Srbiji a Milo Mami i Vasilije Buha u junoj Srbiji, dok su u Sandaku ostali Spasenija Babovi, Ljubinka Milosavljevi, Srba Josipovi i Mitra Mitrovi.91 Od polovine 1942. Biro Pokrajinskog komiteta sainjavali su Nekovi, Mirko Tomi i Vasilije Buha. Decembra 1942. Pokrajinski komitet radio je u sastavu: Nekovi, Tomi, Buha, Moma Markovi i Dragi Stamenkovi, kao sekretar SKOJ-a. Posle Tomieve pogibije, januara 1945, Pokrajinski komitet sastojao se od Nekovia, Buhe, Markovia, Nedeljka Karajiia i Dragog Stamenkovia. 10 ' Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju ostao je praktino nepopunjen od povlaenja iz Uica do leta 1944. godine, to je bilo u nadlenosti CK KPJ, koji nita u tom pravcu nije preduzeo. Analogija sa okrunim komitetima u Srbiji pokazuje, meutim, da je rukovodstvo u Srbiji radilo suprotno od jugoslovenskog rukovodstva njihovim stalnim popunjavanjem. 11 ' Iz Beograda su odravane veze sa partijskim rukovodstvima Makedonije, Vojvodine, Kosova i Metohije, neredovne i spore. Komunikacija
^ V. Glii, n.d., 233. Dr M. Borkovi, Komunistika partija u Srbiji 1941-1945, knj. druga, Beograd, 1974, 34. 9) D. Aleksi, Partizanski odredi u zapadnoj Srbiji u zimu 1941-1942. godine, Tokovi revolucije, Zbornik istorijskih radova, X I X , Beograd, 262. V. Glii, n.d., 236-8. ' S. Petrovi, Rukovoenje... 473.

313

preko kurira je, pri tom, bila krajnje opasna u uslovima stalnih provala i pritisaka okupatorske i kolaboracionistike policije. Preko Organizacionog sekretarijata za neosloboene krajeve u Zagrebu, sa Edvardom Kardeljom i Ivom Lolom Ribarom na elu, uspostavljene su veze i sa delom centralnog rukovodstva. Nekovi je smatrao da iz Beograda ima mogunost odravanja najboljih veza i sa Bugarskom radnikom partijom. Duboko ukopan u Beogradu, do maksimuma zakonspirisan u uslovima stalnih progona pripadnika narodnooslobodilakog pokreta i provala koje su rastrojavale beogradsku organizaciju, Nekovi nije nameravao da se pomera, smatrajui da iz Beograda, najbolje izvrava naloge jugoslovenskog rukovodstva usmeravanjem Partije u Srbiji i odravanjem veza sa susednim oblastima. Veza sa Makedonijom jedno vreme ila je preko Grdelice i Vranja, kao i veza Makedonije sa junom Srbijom. Makedoniji se posveivala panja zbog mogunosti povezivanja, preko nje, sa Albanijom i Bugarskom. Kada je u leto 1942. u Mekedoniju upuen Dobrivoje Radosavljevi, kao instruktor CK KPJ, ustanovljena je veza preko Crne Trave. Veze sa Kosovom i Metohijom ostvarivane su preko Rake i Kosovske Mitro vice. 12) Veze sa istonom Bosnom bile su teko ostvarljive 1942, jer je granica na Drini strogo uvana od jedinica Srpske dravne strae i Ruskog zatitnog korpusa. Ostali su neuspeni pokuaji uspostavljanja veza preko Okrunog komiteta za Valjevo, kao i preko Mave. Najtee su uspostavljene veze sa Banatom, jer se radilo o prelazu Dunava, otroj kontroli folksdojera, a na drugoj strani visokom stepenu zakonspirisanosti banatskih komunista posle razbijanja odreda i baziranja" u zimu 1941-1942. godine. Pokrajinski komitet uspeo je da uspostavi vezu sa arkom Zrenjaninom tek oktobra 1942, ali je poetkom novembra Zrenjanin poginuo i srpsko rukovodstvo ostalo je ponovo bez veze sa banatskim komunistima. Pored veza sa okrunim komitetima, pronalaeni su i osiguravani kanali sa partizanskim grupama i odredima: prema Kosmaju, preko vraarskog sreza, preko Lazarevca za 1. umadijski odred, zatim preko Posavskog odreda. Intenzivne veze izmeu Mave i Posavine sa Sremom i obratno u vreme ustanka od jeseni 1941. presahnule su i ostvarivane u daleko teim uslovima, preko Zemuna sa Okrunim komitetom za Srem. Preko Srema su stizali ilegalci iz Hrvatske i Vojvodine, a iz Zemuna je na slobodnu teritoriju preao dr Ivan Ribar. Tom vezom u Beograd je, decembra 1942, stigao i Svetozar Vukmanovi Tempo na putu za jug u specijalnoj misiji Vrhovnog taba i CK KPJ. 1 4 ) U periodu ustanka 1941. partijsko i vojno rukovodstvo Srbije Pokrajinski komitet i Glavni tab Srbije nalazili su se praktino pod
12) 13) 14)

V. Glii, n.d., 255. Isto, 261. S. Vukmanovi Tempo, n.d., 298.

314

rukovodstvom CK KPJ i Vrhovnog taba. Individualitet srpskog vojnopolitikog rukovodstva nedovoljno se oseao. Hijerarhija organa i centralizovana struktura rukovoenja u Partiji, sa Titovim izdvajanjem i praksom da svim bitnim odlukama, inicijativama i zamislima daje svoj peat, imali su u tom smislu odluujui znaaj. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju ostao je u Beogradu i poto su ga napustili Tito i lanovi operativnog jugoslovenskog rukovodstva. Tito je sredinom oktobra 1941. izdao direktivu PK KPJ za Srbiju da izae na osloboenu teritoriju, s tim da u Beogradu ostane samo Mesni komitet. Iz ovoga neki pisci zakljuuju da Nekovi nije izvrio nareenje, iako se pre moe pretpostaviti, tim pre to nije dat rok za naputanje Beograda, daje iekivao razvoj situacije u zapadnoj Srbiji. Povlaenje partizanskih snaga iz Srbije u Sandak i kasnije u Bosnu uticali su da ova direktiva izgubi smisao. Pokrajinski komitet sveden je uglavnom na Blagoja Nekovia (Mihajla"), koji je nastavio iz Beograda da rukovodi partijskom organizacijom Srbije^ i partizanskim odredima na jugu i istoku Srbije, u zapadnoj Srbiji i Sumadiji. Ivo Lola Ribar je 12. januara 1942. izneo miljenje da je za sedite PK KPJ za Srbiju najbolje odabrati Beograd, centar iz koga je mogue najefikasnije rukovoditi.15' Postoji i jedna suprotna direktiva Vrhovnog taba NOP i Dobrovoljake vojske Jugoslavije (DPV) od 15. marta 1942. PK KPJ za Srbiju d a j e nastupio moment da se partijsko rukovodstvo Srbije okupi i da sekretar PK Blagoje Nekovi napusti Beograd, im se ostali lanovi PK izabrani u Drenovi (Sandak) prebace u Srbiju. 16 ' Tek, Nekovi je, nasuprot miljenja drugih rukovodeih komunista krajem 1942. i poetkom 1943. (Svetozara Vukmanovia, Mirka Tomia, Mome Markovia) da napusti Beograd, ostao u njemu sve do polovine 1943. godine, smatrajui da odatle najbolje moe ostvarivati rukovoenje. Partijsko rukovodstvo Srbije u ovom periodu nije radilo u punom sastavu, a nije bilo oformljeno ni vojno rukovodstvo, to jest Glavni tab. Teite rada palo je na Nekovia, kao i celokupna odgovornost za delatnost Partije. Rad u datoj situaciji, izrazito lian, onemoguavao je bilo kakav kolektivan pristup problemima - vojnim i politikim u Srbiji, pod plimom okupatorsko-kolaboracionistikog nasilja. Veze sa okrunim komitetima nalazile su se u njegovim rukama. Pokrajinski komitet (Nekovi) je preuzeo na sebe i upuivanje vojnih direktiva partizanskim odredima u Srbiji. Prevlast politiko-partijske linije bila je karakteristina za sve vreme rata, ali se 1942. u Srbiji do kraja stopila sa vojnom. ak i kada je bio postavljen komandant Glavnog taba (Radivoje Jovanovi Bradonja), ovaj vojni organ je ostao u funkciji izvrioca direktiva i odluka Pokrajinskog komiteta. 17 ' Pokrajinski komitet je poetkom 1942. svojim direktivnim aktima stavljao do znanja
Zbornik N O R . tom II, 2, dok. 104, CK K P J , delegat Ivo Lola Ribar predstavniku K P J za Srbiju, 12. januar 1942. , Isto, knj. 3, dok. 49. I 7 ) V. Glii, n.d., 239.
I5)

315

partijskim organizacijama u partizanskim odredima da u oruane snage treba u prvom redu okupljati radnike i siromane seljake, a odbacivati kritizere, kukavice i neprijateljske elemente", to je refleks levih devijacija i pisma CK KPJ od 14. decembra 1941. godine. 18) Slinog karaktera je i kritika Okrunog komiteta Kruevca o slabostima u partijskoj organizaciji i NOP odredu usled nedovoljne povezanosti sa radnikom klasom i seljakim m a s a m a . P o k r a j i n s k i komitet i Glavni tab upuivali su raznovrsne direktive okrunim partijskim rukovodstvima: da uvaju partijski kadar, da zatite odrede kao jezgro borbe, kako bi se odrali do prolea, da okupljaju narod oko narodnooslobodilakih odbora, da se sav partijski kadar iz gradova ne prebacuje u odrede i ostavlja prazan prostor neprijatelja. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju izvestio je CK KPJ 24. juna 1942. da u zapadnoj Srbiji, posle razbijanja Suvoborskog odreda i prebacivanja dela Valjevskog odreda preko Drine, nema partizana; gotovo slina situacija bila je na teritoriji Kragujevca, Obrenovca, Jagodine, Smederevske Palanke. Partizanski odredi su postojali samo na jugu i istoku Srbije, i to: Poarevaki, Ozrenski, Niavski, Jastrebaki, Topliki, Babiki, Kukaviki, Jablaniki i Knjaevaki NOP odred. 20 ' Saznanje da u zapadnoj Srbiji nema partizanskih odreda podudarilo se sa odlukom Vrhovnog taba, zapravo Tita, da partizanska grupacija sa Zelengore krene prema zapadnoj Bosni. Srbija je u datoj situaciji postajala manje vana za rukovodstvo jugoslovenske revolucije, jer na pomolu nisu bili dogaaji koji bi nagovetavali rasplet na velikim frontovima, ime se odmah smanjivao i znaaj Srbije u optoj partizanskoj strategiji. Rukovodei ljudi narodnooslobodilackog pokreta, kao Ivo Lola Ribar, poetkom jula 1942. davali su Partiji u Srbiji, svesni i velikog terora i pritiska okupatora, dosta skromne zadatke: povezivanje partijskih organizacija, sprovoenje pravilne partijske linije, organizovanje manjih partizanskih odreda. Tek kada se budu stekli uslovi, isticao je Ribar, Vrhovni tab e sa svojim udarnim snagama biti na teritoriji Srbije. 21) Jedan od najvanijih zadataka nesumnjivo je bio da Pokrajinski komitet povede borbu za raskrinkavanje" Drae Mihailovia, jer je etniki voda ipak bio najopasniji protivnik, a Srbija njegovo uporite. Ivo Lola Ribar je 12. avgusta 1942. traio od PK da se Mihailovi u partijskom radu razgranii od potenih etnika" koji ele da se bore protiv okupatora. A onoga asa kada budu poele velike bitke u Srbiji, Draa Mihailovi je morao biti raskrinkan" kod srpskog naroda. 22) U Titovoj direktivi PK KPJ za Srbiju iz oktobra 1942. stajalo je da je izbeglika vlada izdajnika i da je kao takvu treba i ocenjivati, a da je Mihailovi na strani okupatora i da sa njim ne moe biti nikakvog sporazuma, naroito lokalnog karaktera. Uprkos nadmoi okupatora i
18i 19) 20) 21) 22>

Zbornik N O R , tom I X , knj. 1, dok. 24. Isto, tom I, knj. 3, dok. 44. Isto, tom I X , knj. 1, dok. br. 99. Isto, tom II, knj. 5, dok. 5. Isto, tom II, knj. 5, dok. 93.

316

njegovih saradnika trebalo je, po Titu, preduzeti sve mere na oivljavanju partizanskih odreda, primenjujui taktiku malih odreda, pokretljivih i sposobnih da izbegnu unitenje. Tito je traio da se okupe i prebace u istonu i zapadnu Bosnu svi oni koji ele da se bore, s tim to bi uli u srpske divizije koje e jednog dana ponovo umarirati u Srbiju". 23 ' Ideja o prebacivanju srpskih boraca preko Drine bila je iva, kao to se vidi, jo oktobra 1942, a oivee u jesen 1943. kada su dve srpske brigade po direktivi Vrhovnog taba NOVJ napustile Srbiju i otile u Sandak i Bosnu. Tito je u svojstvu sekretara CK KPJ 16. januara 1943. ponovo uputio pismo Pokrajinskom komitetu, u kome stoji da su osnovni zadaci Partije u Srbiji da vodi politiku borbu protiv izdajnike" jugoslovenske vlade u Londonu, etnika Mihailovia i nedievsko-ljotievskih plaenika". 24 ' Zbog stalnih borbi partizana sa saradnicima okupatora, zapravo gonjenja partizanskih snaga od SDS i Ljotievih dobrovoljakih odreda, Glavni tab sticao je utisak da se u Srbiji vodi graanski rat a ne borba protiv okupatora kao glavnog neprijatelja. 25 ' Ova impresija proisticala je iz injenica svakodnevnog zbivanja, odraavajui sutinu narodnooslobodilakog rata kao okvira revolucionarne smene vlasti. Nemci su podravali, naoruavali i transportovali kolaboracionistike snage u borbama u kojima su one bile glavna snaga koja se na jugu i istoku Srbije i umadiji borila protiv partizanskih odreda, potpomagane bugarskim trupama od januara 1942. i nemakim policijskim formacijama. U Srbiji je van odreda u jesen 1943. bilo vie od 1.000 lanova KPJ i oko 200 kandidata za lanove KPJ. 2 6 ' Pored mree komiteta u unutranjosti i partizanskih odreda, Pokrajinski komitet se u svom radu mogao osloniti i na SKOJ, koji je radio na politikom uzdizanju mladih partizana, podizao disciplinu u odredima, mobilisao na borbu i dizao duh otpora. Aktivnou SKOJ-a bavili su se okruni komiteti kao svojim sektorom rada, a odgovarajui lan komiteta bio je zaduen za SKOJ. Veza izmeu Partije i SKOJ-a postojala je i u partizanskim odredima, jer je rukovodilac SKOJ-a u odredu bio istovremeno lan rukovodstva odreda. 27 ' Obnovljeni Pokrajinski komitet SKOJ-a oktobra 1942. inili su: Dragi Stamenkovi, kao sekretar, te lanovi Ivica Devi Obalac i Bora Drenovac. 28 ' Porazom NOPO u zapadnoj Srbiji i gubitkom slobodne teritorije, broj lanova SKOJ-a u Srbiji smanjio se na jednu treinu, pod naletom sile i trajnim odravanjem okupatorsko-kolaboracionistikog terora. Na teritoriji zapadne Srbije rad SKOJ-a je prestao, a na teritorijama
Isto, knj. 6, dok. 104. > Isto. Isto, tom I, knj. 4, dok. 61. M. Borkovi, n.d., 144. V. Glii, n.d., 299. 28) Isto, 301.
4

317

okrunih komiteta ostalo je svega 100 do 300 lanova SKOJA-a. Jake oragnizacije SKOJ-a u Beogradu (od oko 500 lanova) i u Zemunu (oko 400 lanova) desetkovane su u racijama, provalama, hapenjima. lanstvo se osipalo i povlailo iz aktivnog rada. Od decembra 1941. raspala se i organizacija Srpskog narodnooslobodilakog omladinskog saveza (SNOS), utemeljena na mitingu u Uicu 17. oktobra 1941. godine. Tokom 1942. u Srbiji su postojala samo tri okruna rukovodstva SKOJ-a, i to u Kruevcu, Leskovcu i Aranelovcu. Najbrojnija organizacija SKOJ-a delovala je u Toplici (305 omladinaca). Za prva tri meseca 1942. desetkovana je organizacija SKOJ-a u Niu. Jake organizacije SKOJ-a odrale su se u Prokuplju (200), Leskovcu (250), Kruevcu (200), Mladenovcu (200), Poarevcu (150), Vranju (150) i Kraljevu (120). 29) Od decembra 1941. nestali su narodnooslobodilaki odbori kao legalni organi politike borbe i vlasti. Kao ilegalni organi, narodnooslobodilaki odbori su nastavili da funkcioniu u nekim okruzima: mlade novakom, aranelovakom, groanskom, podunavskom. Sredinom 1942. obnovljen je narodnooslobodilaki odbor kao ilegalno telo u Kruevcu. Krajem 1942. u Poarevcu je funkcionisao NOO Poarevac od pet lanova. Na jugu Srbije formirani su legalni i ilegalni odbori narodnooslobodilakog fronta (NOF-a), koji su se u daljem procesu pretvarali u organe nove vlasti - narodnooslobodilake odbore. Pokrajinski komitet podravao je nastavljanje rada ovih organa i podsticao stvaranje novih. Iz direktiva Pokrajinskog komiteta vidi se da Pokrajinski komitet u ovim institucijama vidi organe politike borbe, ali i ilegalne organe vlasti koji postaju drava u dravi", preotimajui politiku vlast iz ruku okupatora. Nasuprot vlasti okupatora, odluke ovih tela bile su izvrne. Meu takvim odlukama pominju se presude nad izdajnicima i pijunima",30) kojima se davala koliko-toliko legalna forma odlukama koje su donosili partijski organi. Narodnooslobodilaka borba kao revolucionarni proces uticala je na emancipaciju omladine i ena u javnoj aktivnosti, politikoj, drutvenoj i vojnoj. ene su se borile kao ravnopravne u partizanskim odredima, a oko 100 ena je bilo u stroju srpskih jedinica van Srbije u Prvoj i Drugoj proleterskoj brigadi. Sasvim suprotno etnikoj organizaciji, koja je zadravala predratni starinski odnos prema enama, rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta je na najrazliitije naine radilo na mobilizaciji ena na frontu (podravanje nove vlasti, poveavanje proizvodnje, organizovanje kulturnih akcija, u sanitetu). Odbori ena za pomo frontu podsticali su i organizovali krojake radionice, radili na transportu hrane, organizovanju priredbi, kuhinja za izbeglice i vojsku. Aktivnost antifaistikog fronta ena (AF) dobila je organizacioni oblik na tlu Toplice, krajem 1942. godine, kao rezultat konstituisanja jugoslovenske organizacije ena - antifaistkinja (AF) na Prvom kongresu AF-a u zapadnoj Bosni.
29) 30

Isto, 300-301. > Isto, 289.

318

Naputeni u obruu - unitenje partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji

Gubitak teritorije u zapadnoj Srbiji, pod pritiskom dveju nemakih operativnih divizija - 342. i 113, potpomognutih tzv. Sumadijskim korom (korpusom) kolaboracionistikih snaga, doao je neoekivano za Vrhovni tab NOPOJ i Josipa Broza Tita. Snage odbrane nesumnjivo su bile tehniki inferiornije, a pri tome i iznurene u graanskom ratu sa etnicima i odbrani slobodne teritorije od septembra 1941. godine. Ostaje ipak injenica da je Vrhovni tab stavom da se osloboena teritorija frontalno brani nesumnjivo pokazao odsustvo realnosti i previanje bogatstva mogunosti partizanskog rata. U odbrani se manje osetilo komandovanje, a vie spontana reakcija odreda protiv napadaa. Samo povlaenje nije teklo po predvienom planu koji bi predvideo pravac, odrede koji odstupaju, ukljuujui i one koje ostaju u pozadini neprijatelja. Snage koje su se zadrale na tlu zapadne Srbije jednostavno su bile preputene same sebi; one nisu ostavljene u pozadini sa ciljem i zadacima buduih dejstava. Sve je imalo karakter spontanosti, sluajnosti i improvizovanosti. ak je i naputanje Uica dobilo panine elemente. Meu slabostima koje su se manifestovale tih kritinih trenutaka Ratko Martinovi navodi rasputanje jedinica, a da naredbodavci nisu kanjavani. Meu jedinicama koje su doivele sudbinu rasputanja bili su: Raanski bataljon, dva bataljona aanskog i 3. bataljona 1. umadijskog NOP odreda. Krajem ofanzive otputani su borci slabog zdravlja", ene i omladinci, to je bilo nedopustivo i nije moglo negativno da ne utie na borbeni moral preostalih.31^ Frontalna odbrana dovela je do neumoljivog sloma, a brzi poraz nije mogao da ne demoralie partizanske borce i pripadnike narodnooslobodilakog pokreta. Srbija se posle prvobitnog uspona borbe suoila sa strahovitim porazom koji nije bio javno priznat. Deo snaga u njoj ostavljen je bez opte orijentacije i jaih kadrova koji bi mogli sagledati perspektivu, dati odgovore na izazove nove situacije, vizionarski predvideti budui tok borbe u uslovima poraza, naputanja rukovodstva, pritiska neprijateljske sile i neizmernog terora. Faktor demoralizacije, uslovljen porazom i naputanjem centralnih vojno-politikih instanci produbljivao se neizvesnou. Dolo je do dezertiranja, kolebanja boraca, smanjivanja moralne i borbene motivacije, tenje seljaka boraca ije su kue bile na domaku da napuste ratovanje bez izgleda, sklone se i skriju pred neprijateljem. Vrhovni tab oigledno nije imao razraen plan za dejstvo partizanskih snaga u sluaju neuspeha odbrane slobodne teritorije. Pored sve upornosti i hrabrosti pojedinih jedinica u odbrani tzv. Uike republike, rukovodstvo je u politikom i vojnom smislu rei potpuno zatajilo. Pored odluke da se slobodna teritorija brani, to nije odgovaralo
R. Martinovi, Znaaj dejstva grupe partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji (decembar 1941 - konac marta 1942. godine), Rukovoenje..., 141.

319

situaciji odreenoj nemakom nadmonou u ljudstvu i posebno u tehnici, iscrpljenosti prethodnim bratoubilakim ratom, odstupanja od koncepcije partizanskog rata, nije bilo predvieno ta da se radi u sluaju neuspeha. Neto slino dogodilo se, skoro istovremeno, i sa tabom Crnogorskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda za operaciju u Sandaku, koji pre napada na Pljevlja takoe nije predvideo ta da se ini (gde da se borci sakupe itd.) u sluaju da napad ne uspe. Mada su improvizacije u toku partizanskog rata znale da sadre i mnoga stvaralaka reenja, znale su i te kako da budu nepromiljene neobaziranjem na sudbinu jedinica i ljudske rtve. Naputanjem Uica nisu uspostavljane veze izmeu tabova zaostalih i jedinica koje su odstupile. Vrhovni tab iveo je u uverenju da su iza Uvea, na srbijanskoj strani, ostale znatne partizanske snage koje e znati da preuzmu inicijativu u svoje ruke. Smatralo se da partizanske snage i nisu pretrpele poraz u Srbiji, da e se one brzo obnoviti i da e na prolee u Srbiji ponovo izbiti ustanak. Fascinacija irinom ustanka u jesen 1941. godine drala je i dalje vojno i politiko rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta, iako se u zimu 1941 - 1942. radilo o radikalno drukijoj situaciji. Vrhovni tab potcenio je i etnike, smatrajui da su oni izgubili ugled. Stanovite najviih tela KPJ bilo je da nije doivljen vojni poraz, da su jedinice sauvale ivu snagu, da ak nije re ni o politikom porazu. Tito je smatrao da se situacija u Srbiji popravlja, suprotstavljajui gledite Milovanu ilasu koji je crno" gledao na situaciju u Srbiji. Iz nekih Titovih poruka izbijali su optimistiki tonovi: o uspesima partizana, opkoljavanju aka i udaru na Uice; da su etnike bande" razjurene. 32 ' Tito je potcenjivao teinu poraza, kao i katastrofalne posledice graanskog rata u Srbiji u jesen 1941, kao i nemir stanovnitva zbog masovnih represivnih mera okupatora. Prelaskom Vrhovnog taba u Sandak u Srbiji je dolo do unitavanja partijskih elija, likvidacije saradnika narodnooslobodilakog pokreta, masovnih hapenja i interniranja, narastanja kolaboracionistike vojne sile pod okriljem okupatora; seljaka masa koja je u jesen prila partizanskim odredima u novoj situaciji osipala se, rastrojavala, naputala jedinice; seljaci su se skrivali po selima. Geopolitiki znaaj Srbije je u Titovom shvatanju bio toliki da se ona nije smela naputati. Stoga je i posle poraza smatrao da se deo odreda mora vratiti u Srbiju, a tamonji odredi sauvati do prolea, sve dok ne doe vreme za novu partizansku inicijativu. Poraz je, meutim, bio daleko dublji. etnici su u jesen na tlu Srbije doiveli teke gubitke, ali njihov uticaj nije bi potisnut u Srbiji, o emu govori zadravanje i narastanje mree etnikih teritorijalnih odreda i drugih oblika organizacije. Kriva procena Josipa Broza Tita da kontraofanzivom Crvene armije pod Moskvom nastupa odluujui preokret na
iz)

J. Broz Tito, Sabrana djela, tom 8, Beograd, 1979, 56, 66.

320

velikom nemakom-sovjetskom ratitu, odluila je i te kako da se sauva uverenje da se Srbija kao kljuna jugoslovenska zemlja ne srne napustiti, a ako je ve do toga moralo doi onda da se od njenih granica ne treba udaljavati. Tome su pogodovale i Staljinove rei da e se rat zavriti u toku 1942. godine. 33 ' Partijsko rukovodstvo je od Drenove, Ivania, Olova i Foe, februara 1942, smatralo da narodnooslobodilaku borbu treba klasno zaotriti, da predstoji druga etapa", to jest socijalna revolucija. Ideja o prelasku u Srbiju iz Sandaka ivela je u Vrhovnom tabu i CK KPJ do sredine decembra 1941. godine. Pomiljalo se na stvaranje sandakog mostobrana za upad u Srbiju. Aleksandar Rankovi, Milovan ilas i Ivo Lola Ribar zadueni su da pomau drugim srbijanskim rukovodiocima da prihvate partizanske snage iz Srbije i da ih upute natrag, preko Uvea. Povratak u Srbiju ekale su sledee jedinice: Drugi umadijski odred sa 190 ljudi, Prvi aanski bataljon sa 150 ljudi, Prvi uiki bataljon sa 180 ljudi, Drugi uiki bataljon sa 200 ljudi, Kosmajski odred sa 130 i Posavsko-tamnavska eta sa 50 ljudi. 34 ' Vrhovni tab je radio na proirenju osloboene sandake teritorije u dolini Lima u cilju prebacivanja partizanskih snaga u Srbiju, ali je ideja naputena nakon suoavanja rukovodstva sa koncentracijom nemakih snaga u Novom Pazaru i prelaska rukovodstva u istonu Bosnu. Koliko je najvie partijsko i vojno rukovodstvo, pre svega Tito, podlegalo neracionalnim predstavama o Srbiji decembra 1941. godine moe se videti iz njegove saglasnosti da se u Srbiju upute jae snage radi proirenja slobodne teritorije. Jesenja slobodna teritorija Srbije nije lako izbijala iz glave Titu u zimu 1941-1942, pri emu je znatno uticalo i uverenje da se rat na istoku nalazi pred krajem, s tim to e biti praen slomom antifaistike koalicije SSSR-a, Velike Britanije i SAD, te nastupanjem druge etape" koja upuuje na svetsku revoluciju. Neophodno je podvui da u vreme ove fantastine predstave Josipa Broza Tita rukovodstvo nije imalo veze sa Moskvom da bi moglo da se obavesti o stvarnom karakteru odnosa u vrhu ratnog antifaistikog saveza. Prebacivanje srpskih snaga iz Sandaka nije meutim uspelo, zbog snane odbrane i velikih snenih smetova. Preko Uvea uspeli su da preu samo Kosmajski odred i druga eta Uikog bataljona. Neuspeh da se probiju do Srbije doiveli su: Drugi uiki bataljon, aanski bataljon i Drugi umadijski bataljon. 35) Nemake snage i kvislinke jedinice uspele su da izbace partizane iz zapadne Srbije da bi smeli rizikovati da se oni u njoj ponovo pojave. To nije bilo u interesu ni Nemcima ni Milanu Nediu; jednostavno nije se smelo dozvoliti. Nadmonost neprijatelja ogledala se u svim pravcima: broju ljudstva, boljem naoruanju, koliini municije, hrani, transportu.
33) 34) 35)

Staljin je 7. novembra 1941. ocenio da e Nemaka pasti za pola godine, a najvie za godinu dana pod teinom Crvene armije". - Borba", 8. novembar 1941. D. Aleksi, n.d., 277. Isto, 279-80.

321

Vrhovni tab NOPOJ je ve 1. decembra 1941. u sandakom selu Radoinji, na desnoj strani Uvea, odrao sastanak na kome se bavio pitanjem Srbije: povratkom dela jedinica u Srbiju i sastavom Glavnog taba Srbije. Zakljuak je glasio da se Mirko Tomi, lan Glavnog taba Srbije i PK KPJ za Srbiju vrati u Srbiju, sa Nikolom Gruloviem, lanom Glavnog odbora za Srbiju, popom Vladom Zeeviem, Vukolom Dabiem, Trajkom Stamenkoviem i Vitomirom Cvoroviem. Imenovan je novi Glavni tab sa Mirkom Tomiem kao komandantom, jer su raniji lanovi Glavnog taba poginuli (Branko Krsmanovi), ranjeni (Sreten ujovi i Filip Kljaji), preli na druga podruja (Rodoljub Colakovi, koji je otiao u Bosnu) ili na druge dunosti (Nikola Grulovi na rad u Glavni NOO Srbije). Pored Tomia, za lanove Glavnog taba su imenovani i Koa Popovi i Duan Jerkovi (koji je poginuo), Petar Stamboli, Milinko Kui i Radivoje Jovanovi. Kako je Koa Popovi postavljen za komandanta Prve proleterske brigade, a Jerkovi poginuo, odlueno je da Tomi sam pronae petog lana Glavnog taba. No Glavni tab u pomenutom sastavu nije nikada delovao, jer Stamboli i Kui nisu uspeli da se probiju u Srbiju. Tako je Mirko Tomi bio komandant Glavnog taba u ijem su sastavu bili Radivoje Jovanovi i Milorad Milatovi. 36) Decembra 1941. u planinskom delu valjevskog podruja (Povlen Maljen - Medvednik) nalazilo se oko 2.000 partizana, po nekima 1.800, pa i 1.300 sa oko 60 pukomitraljeza, 1.150, bez Kosmajskog odreda. 37) Na Bukulji je aprila 1942. obnovljen 1. umadijski NOP odred, koji je do kraja godine narastao na preko 100 boraca, a u drugoj polovini 1942. formiran je Valjevski partizanski odred. Na Kosmaju je delovao Kosmajski NOP odred. Grupa partizanskih odreda bila je od Nemaca nabaena na planinski masiv Sokolska planina - Medvednik - Povlen - Maljen - Suvobor, naavi se u okruenju oko 30.000 kolaboracionista. Prilikom povratka iz Sandaka, Mirko Tomi je imao samo Titovo usmeno nareenje da svi odredi ostanu na svojim terenima, to je bila izrazito defanzivna taktika koja nije mogla da se katastrofalno ne zavri po ovu veliku i prekaljenu partizansku grupaciju u blokadi od decembra 1941. do marta 1942. godine. Od 15. decembra do kraja marta 1942. ova grupacija je bila unitena, osim grupe od 70 boraca i rukovodilaca koja je uspela preko Drine da se prebaci u Bosnu. Vladimir Dedijer vidi u sudbini ove grupacije malu Sutjesku". Odredi opkoljeni sa svih strana dnevno su se smanjivali, a nije bilo mogunosti za popunu novim borcima. Kvislinke snage pokrivale su i sela u irem rejonu, iz kojih se mogla oekivati eventualna pomo ili uspostavljanje veza. Unitavanje grupe teklo je u zimskom periodu 1941-1942. i to u vremenu veoma surove zime (sibirske"), s niskim temperaturama i velikim smetovima. Na toj teritoriji nije se moglo opstati, a sukobljavanja gledita u rukovodstvu
36) 37j

Isto, 262. Isto, 272.

322

grupe paralisala su svaku operativnu akciju, jer jedni su istupali za proboj za Vrhovnim tabom, drugi prema istonoj Srbiji, a trei da se grupa usmeri ka junoj Srbiji. Vrhovni tab i Tito uputili su samo dva nareenja koja su stigla sa velikim zakanjenjem, a nisu pomogla razreavanju dileme i rukovodstvu, izazivajui jo veu zabunu usled nepoznavanja situacije. 38) Partizanski odredi zadrali su se oko Valjeva i juno od Jablanika, Povlena, Maljena i Suvobora i na Tari, kao to je bio sluaj sa Raanskim bataljonom iz sastava Uikog partizanskog odreda. Od odreda oko Valjeva, na severnim padinama Sokolskih planina, Jablanika, Povlena i Medvednika, zadrali su se sledei odredi i jedinice NOPO: Valjevski odred, Podrinski odred, koji se povukao iz Mave krajem oktobra 1941, Tamnavski bataljon Posavskog odreda. Iz Sandaka se januara 1942. na ovu teritoriju vratio Kosmajski odred s jednom uikom etom. Raanski bataljon od oko 150 boraca imao je zadatak da na Tari prikuplja borce Uikog partizanskog odreda i prihvata partizanske snage koje su se preko Uvea prebacivale u Srbiju, ali je on uskoro posle svoje reorganizacije rasputen. Seljaci iz sastava bataljona ve su bili siti rata. Rasformiranjem ovog bataljona juno od Medvednika i Povlena vie nije bilo partizanskih snaga, tako da su june padine ovih planina ostale bez odbrane. 39) Draa Mihailovi se u zimu 1941-1942. nalazio u selima juno od Maljena i Povlena, prikriven, oko planine Tare sa malo snaga, uglavnom neaktivan, ili kako kau neki pisci ,,u defanzivi",4'" dok su njegovi dojueranji etnici posle legalizacije u Nedievim formacijama bili meu napadaima i hajkaima na partizanske snage. Poetkom 1942. slobodna teritorija u zapadnoj Srbiji nalazila se na prostoru izmeu Medvednika, Sokolskih planina, druma Loznica Valjevo, zapadno od Morave. Sela ispod valjevskih planina bila su zatrpana snegom koji je tih dana padao neprekidno 20 dana. Neprijatelj je onemoguavao veze, kontrolisao kretanje, zabranjivao seljacima da izlaze izvan seoskih atara. Na toj slobodnoj teritoriji izlazio je list umnoavan na getetneru pod imenom Partizan", kao i radio-vesti o stanju na frontovima, umnoavane za borce i seljake. Rano se poelo oskudevati u hrani, jer su zalihe bile iscrpljene, a neprijateljskog plena je bilo sve manje. Sela su bila siromana i iscrpljena stalnim davanjima. Ranije se vojska snabdevala municijom, orujem i sanitetskim materijalom otetim od andarma i drugih neprijatelja. Sama hrana i druge potrebtine nabavljane su rekvizicijom i konfiskacijom od bogatijih domaina. Veliki deo hrane bio je dobijen kao poklon na mitinzima. Partizanska vojska se ishranjivala od rezervi koje su prethodne jeseni bile sakupljene od seljaka u itorodnim krajevima Mave, Pocerine, Posavo-Tamnave i Tamnave i transportovane u brdovite krajeve oko
38) 39) 40)

R. Martinovi, n.d., 142. D. Aleksi, n.d., 261. Isto, 294-5.

323

Valjeva. Partizanska ekonomska baza nalazila se u Peckoj, a kasnije je prebaena u Poutu. 41 ' Partizanske odrede u zapadnoj Srbiji stezala je velika neprijateljska sila. Nedi je polovinom januara 1942. od Nemaca traio dozvolu da pod orujem ima 30.000 ljudi, polazei i od mogunosti da u prolee doe do iskrcavanja u Grkoj, sa povratnim uticajem na ustanak u Srbiji. Njegove snage su u januaru 1942. imale 786 oficira i 18.984 podoficira i vojnika, naoruanih lakim peadijskim naoruanjem. 42 ' Pored znatne vojne nadmonosti nad zaostalim snagama narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji, Nedi se mogao osloniti i na propagandu koja je, koliko god bila uproena i neistinita, ipak prianjala za ljude, osobito seljake eljne mira. Stanovnitvu se trajno i sistematino sugerisalo da je skreni ustanak bio delo izdajica", komunistikih plaenika, agenata Londona. Otpor nemakoj sili smatrao se idiotskim". Komunisti su sluei svojim moskovskim vlastodrcima bili zainteresovani da Nemcima nanose udare, nezavisno od cene otpora. 43 ' Umor sela od borbi protiv Nemaca septembra - novembra 1941. na tlu zapadne Srbije, bratoubilaki rat etnika i partizana, masakri u apcu, Kraljevu i Kragujevcu, stalne racije, blokade i pljake iznurile su selo, oslabile volju za otporom, unosile nemir i strah od daljih represija, materijalnih natezanja, prolaska zakrvljenih vojski, suoavanja sa nemakom nemilosrdnou u odmazdama. Sve je to, apriorno, nepovoljno delovalo na mogunost uspenog nastavljanja otpora u Srbiji u zimu 1941-1942. godine. Surova zima odbijala je seljake od ratnih zapleta, novih vojnih angaovanja, mobilizacija i rekvizicija. Faktor demoralizacije uslovljen porazom, naputanjem centralnih vojno-politikih instanci, pojaavao se sumnjom u smisao otpora. Dolo je do dezertiranja, smanjivanja moralne i borbene motivacije, tenje seljaka - boraca ije su kue bile na domaku da napuste ratovanje bez izgleda, sklone se i skriju pred neprijateljem. Reorganizacijom zaostalih jedinica dolo je i do strategijsko-taktikih promena, izbegavanjem frontalnih borbi, prelaenja na gerilu, none napade, na ruenje komunikacija. U politikoj sferi rukovodstvo grupe odreda ostalo je na drugom sporazumu Vrhovnog taba i Drae Mihailovia iz novembra 1941. godine, sa ciljem da se etnici Mihailovia neutraliu i sa njima ne izazivaju dalji sukobi, jer se nije moglo boriti na dva fronta: protiv Nemaca i kvislinkih formacija na jednoj, te Mihailovievih etnika, na drugoj strani. No, deo Mihailovievih etnika koji se legalizovao po nareenju Ravne gore bio je meu aktivnim snagama ustremljenim na unitenje partizanske grupacije u Podgorini. Direktive koje je doneo Mirko Tomi iz Sandaka predviale su da se odredi odre na svojim terenima do prolea, da nastave sa
41) 42) 43)

Isto, 298. Zbornik N O R , tom X I I , 2, dok. 31. Osnovan je Fond za borbu protiv komunizma. - Novo vreme", 20. decembar 1941, 24. februara 1942, 12. mart 1943. - Vid. D. Aleksi, n.d., 288-9.

324

politikim radom, da gerilski dejstvuju poto se reorganizuju u manje jedinice koje se brzo mogu kretati i manevrisati. Prethodno je trebalo da se oiste od moralno obeshrabrenih boraca, kolebljivih i fiziki nesposobnih. Pokuaji ovih jedinica da se vrate u svoje stare krajeve nisu, meutim, uspeli. Mavanski odred je pretrpeo teke gubitke dok nije dosegao Cer, u pokuaju da se domogne Mave, a Tamnavski bataljon je u nameri da se probije prema Tamnavi naiao na jak otpor neprijatelja ve u Podgorini. Pa ak kada se deo bataljona dokopao Tamnave, rukovodstvo je uvidelo da e partizani biti uniteni ukoliko se brzo ne povuku sa tog terena. Nije uspeo ni pokuaj Kolubarskog bataljona da pree u rejon Kolubare. Namera da partizanske snage obnove svoj uticaj u Mavi, Pocerini, Tamnavi i Kolubari nije ostvarena. U tim pokuajima da se domognu ravniarskih rejona izgubljeno je vie partizanskih eta i deo rukovodeeg kadra. Partizanske jedinice napadane su sa svih strana od nedievaca, legalizovanih etnika, rusko-emigrantskih jedinica. Pokreti su tekli i u krajnje nepogodnim vremenskim prilikama. Zimu 1941/1942. mnogi uesnici su zapamtili kao retko surovu, kada se i oruje ledilo. Borci su bili goli i bosi. Gonioci su borcima pucali u noge da bi ih ive uhvatili. Cete su bile u stalnom pokretu, to je fiziki i psihiki iscrpljivalo, jer su ih gonioci danonono pritiskali. Dragan Aleksi navodi jednog od uesnika koji veli da su se stalno branili, da je nemogue bilo odmoriti se, jer su im etnici bili stalno za petama. Nije bilo predaha ak ni za jelo. Municije je bilo malo, a vie se nije mogla ni zapleniti od neprijatelja. im su jedinice sile sa planina u ravnicu naselja su bila gua, seoske strae brojnije i komunikacije razvijenije.44) Direktiva Vrhovnog taba NOPO Jugoslavije od 8. januara 1942. Glavnom tabu NOPO Srbije jasno je predviala da se u valjevskom zabru stvori uporite. Nedvosmisleno se kae da se na Medvedniku i Sokolskim planinama formira uporite gde e se nalaziti i G Srbije, zatim da se u Srbiji obrazuje mrea odreda sa irokim radijusom dejstva, meusobnim vezama i osloncima, s tim to je za vezu izmeu Vrhovnog taba i Glavnog taba odreen Podrinski odred. 45) Vrhovni tab je pokuavao da se jedan deo partizanskih snaga iz Srbije vrati preko Uvea, ali one nisu uspele da se probiju dalje od Palisada i Ljubia. Delegat Vrhovnog taba je 28. januara 1942. uzroke sagledavao u slabom fizikom i moralnom stanju ljudstva, velikom broju bolesnih, jakoj zimi i smetovima.46) Kod srbijanskih jedinica u Sandaku postojala je velika volja i elja da se ponovo nau u Srbiji, u zaviaju i tamo nastave borbu, ali uprkos ovoj volji zadatak prebacivanja u Srbiju nije mogao da se ostvari.47^ Vrhovni komandant je imao predstavu
* D. Aleksi, n.d., 271. Zbornik N O R , tom II, knj. 2, dok. 93. Isto, dok. 134. Delegat Vrhovnog taba N O V i D V J (Dobrovoljake vojske Jugoslavije) od 14. februara 1942 - Isto, dok. 176.

325

da je situacija u Srbiji daleko povoljnija nego to je ona to stvarno bila. Tito je obavetavao Svetozara Vukmanovia 20. februara 1942. da se partizanske jedinice nalaze u blizini Valjeva, da je opta situacija u Srbiji vrlo povoljna, da je narod uz partizanske snage i da e ponovo krenuti u borbu im doe prolee. ' Dva dana kasnije Glavni tab NOPO za Srbiju obavestio je tab Romanijskog odreda da su prilike u Srbiji, sasvim obratno, dosta teke posle gubitka osloboene teritorije. 4 9 ' Mirko Tomi je 31. januara 1942. pisao Titu da se u Srbiji stvaraju kolosalni uslovi za razvoj narodnooslobodilakog pokreta, jer je nezadovoljstvo seljaka protiv Nedia ogromno, procenjujui da e u prolee u Srbiji buknuti jo jai narodni ustanak. 50 ' Mada su izbegavani sukobi sa etnicima Mihailovia, Vrhovni tab je ipak u njemu gledao glavnog neprijatelja kojem se nije smela prepustiti zapadna Srbija kao vaan strateki prostor, sa kojeg se moglo dejstvovati kako na istoku tako i na zapadu Srbije. Vrhovni tab je preko Tomia traio operativne akcije odreda u svojim krajevima, ali prethodnim obrazovanjem komande grupa odreda koji bi meu sobom odravali vezu i kordinirali operacije. Prva operativna grupa odreda trebalo je da dejstvuje u severozapadnoj Srbiji (prema apcu i Mavi), druga (Valjevski i Posavski odred) oko Valjeva i Ljubovije, s tim to bi se u rejonu Suvobora obrazovao Suvoborski odred koji bi dejstvovao ka Mionici, Ljigu, Lazarevcu i Gornjem Milanovcu. Zamiljeno je da Uiki odred stvori uporite na Tari i Zlatiboru i dejstvuje u pravcu Uica i Poege. etvrtu operativnu grupu trebalo je da sainjava umadijski odred sa centrom na Rudniku i zonom dejstva oko Aranelovca, Kragujevca i Gornjeg Milanovca. Jedan odred dejstvovao bi samostalno u oblasti Kopaonika, u slivu Ibra i obeju Morava, sve do Kosova polja. Dragan Aleksi iznosi injeniki potkrepljenu pretpostavku da je Vrhovni tab imao nameru da u Srbiji formira i proletersku ' brigadu, poruujui Glavnom tabu Srbije da stvara vrste jedinice od radnika i seljaka koje e u odreenom trenutku ui u sastav proleterske brigade. 51 ' Krajem januara 1942. dolo je do reorganizacije postojeih snaga stvaranjem etiri odreda. Valjevska partizanska grupacija, po Radivoju Jovanoviu, imala je oko 770 ljudi. Komandu grupe odreda sainjavali su: Jovanovi, Milorad Milatovi, kao lanovi Glavnog taba i ikica Jovanovi kao vojni strunjak. 52 ' Prvi napad kvislinkih snaga na slobodnu teritoriju izvren je 20. januara 1942. godine. im su snage odbrane dole do zakljuka da slobodna teritorija ne moe da se brani, reeno je da se partizanske snage podele u dve grupe: Valjevski odred sa Mavanskom etom
48> 49 50)

Isto, tom I, knj. 3, dok. 31. > Isto. D. Aleksi, n.d., 301. 5 1 ) Isto, 300. 5 2 ) Isto, 302.

326

trebalo je da se probije u Radevinu i Podgorinu, Suvoborski i Kosmajski odred da izvre prodor u pravcu Maljena i Suvobora, a Posavsko-tamnavski odred ponovo izbije u Tamnavu. Rasformirana je bolnica i ranjenici sklonjeni kod pouzdanih seljaka. Cilj je bio da se sauvaju jedinice od unitenja do prolea. Naputanjem slobodne teritorije odredi su se nali opkoljeni na Suvoboru i Maljenu, poto je propao pokuaj da se probiju ka Kolubari. Dolo je do rasprave kuda: govorilo se o junoj i istonoj Srbiji, Toplici i Jablanici ili Homolju. 531 Odlueno je da se odredi upute prema Kopaoniku, ali je proboj prema jugu bio zatvoren. Stoga je zauzeto gledite da se odredi sakupe na Maljenu. Na savetovanju (na Maljenu) 15. marta 1942. tabovi su doneli odluku da se odredi upute na svoje teritorije, kako bi se na njima odrali do prolea, ali je ubrzo zatim zapoela agonija odreda" u zapadnoj Srbiji, koji su postali lak plen nadmonijeg neprijatelja". 54 ' Od pet partizanskih odreda sauvao se samo deo Valjevskog, koji se prebacio u istonu Bosnu. Suvoborski odred trebalo je da ostane na Suvoboru, Kosmajski da krene prema Kosmaju, Posavsko-tamnavski ka Rudniku, a Valjevski u Radevinu. Do kraja februara unitena su oba partizanska odreda koja su bila upuena u Tamnavu i Kolubaru (oko 300 ljudi). Valjevski odred je uspeo sa delom boraca da se prebaci u istonu Bosnu, amcima preko nabujale Drine u noi 5/6. marta 1942. godine. Suvoborski odred je bio rasputen, posle demoralizacije, velikih gubitaka, fizike iscrpljenosti, nedostatka municije. 55) Glavni tab NOP i Dobrovoljake vojske (DV), koji je preuzeo ovu izmenu u nazivu, iako u Srbiji nije bilo tih dobrovoljakih jedinica, izvestio je 30. maja 1942. Vrhovni tab da su na osnovu direktive primljene u januaru formirali odrede u grupne komande za odrede zapadne Srbije, te da su tako udrueni sve do 1. februara 1942. preduzimali ofanzivna dejstva koja su im omoguavala da dre sektor Medvednik - Maljen - Povlen i dejstvovali na teritoriji posavsko-tamnavskog, kolubarskog, raanskog, valjevskog, azbukovakog i podgorskog sreza. No, od poetka februara neprijatelj je preduzeo protivofanzivu i nametnuo borbena dejstva na nepovoljnom terenu uz stalne potere. 56) Milo Mini i Radivoje Jovanovi izvetavali su PK KPJ za Srbiju o uspostavljanju veza sa istonom Bosnom i mogunostima prebacivanja proleterskih brigada u Srbiju, to su smatrali nunim i u najkraem roku, jer bi prisustvo ovih jedinica doprinelo jaanju narodnooslobodilakog pokreta u zapadnoj Srbiji i umadiji. 57) Ideja o povratku u Srbiju bila je iva i kod dela srpskih kadrova u Vrhovnom tabu i brigadama,

Rasputanje Odreda daleko lake su prihvatili borci - seljaci, iznureni i bez perspektive, na surovoj zimi, opkoljeni sa svih strana, u nadi da e se domoi svojih kua, od radnika u Odredu koji nisu imali nikakav izlaz. A V I I , N O R , K - 3 , Reg. br. 2 6 - 3 . Zbornik N O R , tom I, knj. 20, dok. 36.

327

pa i kod Tita, sve do kraja juna 1942, kada je doneo odluku o pokretu partizanske grupacije prema zapadnoj Bosni, kao rezultat saznanja o slomu sovjetske prolene kontraofanzive, protivofanzive Vermahta i injenice da e rat due potrajati. Ideja o svemoi sovjetskog oruja unela je iluziju u rukovodee ljude KPJ, koje su se prenosile i na lanstvo i narod, kako juna 1941, tako i decembra iste godine kada je dolo do odbacivanja nemakih trupa 200-300 km od Moskve. Tito je na domaku Srbije oekivao i uspeh sovjetske prolene kontraofanzive, koja je prema Harkovu zapoela 12. maja 1942. godine. Nikita Sergejevi Hruov ovu kontraofanzivu naziva zlosrenom". Poraz je bio teak, a osim toga izgubljena je nada da e se u toku 1942. godine preokrenuti plima rata". 58 ' U svetlosti ovog sovjetskog poraza Srbija i za Tita nije vie imala znaaj, koji joj se pridavao u sluaju da predstoji konani rasplet. Rat se nastavljao, a jedinice NOPOJ i Dorbovoljake vojske nastavile su pohod prema zapadnoj Bosni posle zagrebakog sporazuma izmeu Italijana i ustaa, koji je predviao povlaenje Italijana iz garnizona na pravcu nastupanja partizanske grupacije pod Titom. Na elu neefektivnog Glavnog taba NOP odreda (i DV) Srbije nalazili su se Mirko Tomi i Radivoje Jovanovi Bradonja. Krajem 1942. za komandanta Glavnog taba postavljen je, Nekovievom voljom a posle konsultacije sa Ivom Lolom Ribarem, Radivoje Jovanovi. No i tada je komandant Glavnog taba izvravao politiku Pokrajinskog komiteta, koji je sankcionisao odluke i nareenja Glavnog taba. Jovanovi je istovremeno izabran za lana Vrhovnog taba, mada ovu dunost nije mogao obavljati. Iz jednog izvora vidi se da je priznanje primio sa zadovoljstvom, pitajui se da li e biti u stanju da obavlja ovu dunost.59' Glavni tab sa Radivojem Jovanoviem rukovodio je partizanskim odredima zapadne i centralne Srbije u uslovima okupatorskog, kvislinkog i etnikog terora, bez veza sa istonom i junom Srbijom.

Nastavak terora - novi metod borbe Gestapoa i Specijalne policije

Srpski narod je 1941. godine bio uasnut surovim postupanjem okupatora u Srbiji i ustaa u NDH. Ve u toku ustanka Srbija je doivljavala stradanja bez presedana. Pored masovnih likvidacija u gradovima (zatoenika iz abakog logora, jevrejskog prolaznog logora u Beogradu, Kraljeva i Kragujevca), teror je zahvatao i proeljavanje" terena i gradova radi hvatanja graana na koje se sumnjalo. U Beogradu je proeljavanje" vreno po kvartovima. Graani su pozivani da dostavljaju podatke od vanosti za borbu protiv ustanika, a informatori su nagraivani premijama. Streljanja su obavljana na javnim mestima
58) 5<

B o r b a " , 23. maj 1988. " Zbornik N O R , tom I, knj. 4, dok. 34.

328

ili pred okupljenim narodom da bi se u ljude uterao to jai strah. Saboteri su traeni u lageru" bivih srpskih oficira - etnika i meu komunistima i Jevrejima, kojima je zajedniki interes bio da kod naroda raspale borbenost do temperature kljuanja protiv okupacionih vlasti". Nemci su potencijalne neprijatelje videli u mladim oficirima, koji nisu imali izgleda sem u borbi, oekivali obnovu Jugoslavije kao i u nezaposlenoj omladini. U leto i jesen 1941. nalazili su neprijatelje gotovo svuda: u uredima, meu lekarima i uiteljima, profesorima Beogradskog univerziteta. Propagandu je pratilo uzimanje talaca iz redova kuevlasnika, organa vlasti, domaina porodica. Nisu izostavljane pretnje kaznama ogranienog kretanja, zatvaranja lokala i tamparija, streljanja talaca. Na zahtev Gestapoa od 5. jula, komesarska vlada" Milana Aimovia obrazovala je jula 1941. logor za rodoljube na Banjici, po uzoru na nemake koncentracione logore, za ijeg je upravnika postavljen Svetozar Vujkovi, policijski komesar. Prvi zatoenici stigli su iz Specijalne policije 9. jula 1941. godine. Na stratitu u Jajincima streljano je tokom rata oko 80.000 ljudi, najrazliitijih politikih uverenja. Sajmite u Beogradu prvobitno je sluilo kao logor za Jevreje i Cigane, a kasnije i za graane iz drugih krajeva Jugoslavije. Po zlu je bio uven i logor na Crvenom krstu", u Niu. Bez premca je ostao ustaki logor Jasenovac, u kome je u toku rata ubijeno 500-600.000 Srba, Cigana i Jevreja. Nemci su smrt svojih vojnika naplaivali sa sto srpskih ivota, a ranjenih sa 50. Praksu iz ustanka nastavili su i posle sloma Uike republike". Hitlerovim dekretom No i magle" (Nacht und Nebel) od 7. decembra 1941. pootrene su i dopunjene odredbe o suzbijanju komunistikog pokreta" od 16. avgusta 1941. godine. Nekoliko dana kasnije (12. decembra 1941) izdata je i direktiva naelnika Generaltaba Vrhovne komande Vermahta, koju je potpisao feldmaral Kajtel, kojom je predvieno gonjenje dela protiv Treeg rajha na okupiranim teritorijama. Hitlerov dekret pojaavao je mere protiv antinemakih elemenata" koji su razvili kampanju od poetka rata na Istoku. Hitler je bio miljenja da se pri takvim delima, kazna zatvorom, kao i doivotna robija, ocenjuje kao znak slabosti. Efikasno i trajno zastraivanje moglo se postii samo smrtnim kaznama ili merama koje pripadnike i stanovnitvo dre u neizvesnosti o sudbini izvrilaca krivinih dela, emu je sluilo otpremanje u Nemaku. Za ovu kaznu kvalifikovali su se sluajevi pijunae, sabotae, komunistikih nedela, podstrekavanje na nemire, pomaganje neprijatelja prikrivanjem ljudi, pokuaji stupanja u neprijateljsku vojsku, pruanje pomoi padobrancima, nedozvoljeno posedovanje oruja. 60 ' Sa reokupacijom teritorije u zapadnoj Srbiji i potiskivanjem partizanskih snaga u Sandaku, zapoelo je hvatanje bivih partizana koji
a)>

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., knj. 1, Beograd, 1983, 254.

329

su napustili jedinice, pripadnika organizacija narodnooslobodilakog pokreta, racije, pootravanje kontrole nad saobraajem, nadzor nad kartotekom registracijom graana. Zadrani su preki sudovi. Mere odmazde predviale su i dalje zadravanje odnosa 100 Srba za jednog pripadnika Vermahta i 50 za jednog ranjenog. Spaljivana su partizanska sela. Komunisti i lanovi SKOJ-a su likvidirani. Nastavilo se infiltriranje specijalnih agenata u nadletva, ustanove, urede, kole, u partijske komitete i grupe zaostalih partizana. Gestapo koristi tzv. agente izviae, koji su se predstavljali kao trgovci, preprodavci, navodne pristalice narodnooslobodilakog pokreta, za ubacivanje u partizanske odrede ili otkrivanje njihovih poloaja i sklonita.61) Nareenje Hitlera i Kajtela o kanjavanju za krivina dela protiv Treeg rajha u okupiranim podrujima iz prve polovine decembra 1941. ostala su i dalje stroga, ali su od druge polovine marta 1942. najotrije mere (streljanje i veanje) primenjivane samo za ustanike uhvaene u borbi. Ostali (sumnjivi itd.) internirani su da bi mogli biti iskorieni kao radna snaga. Vrilac dunosti komandanata nemakih oruanih snaga na Jugoistoku, general Valter Kunce, izdao je 18. marta 1942. zapovest po kojoj nije trebalo uvek streljati sve uhvaene partizane jer se oni mogu upotrebiti kao radna snaga na podrujima pod vlau Treeg rajha. 62 ' Zarobljenici i uhapeni slati su u logore: abac, Banjicu, 63 ' Ni, Sajmite, odakle su upuivani u Nemaku, pa i u Norveku, gde su korieni na najteim poslovima u uslovima surove klime dalekog severa. Prema proraunima taba vojnog zapovednika Srbije, od 1. septembra do 12. februara 1942. u Srbiji je streljano 20.149 talaca, a u borbi palo 7.756 lica. 64 ' Streljanja su bila svakodnevna pojava, a zatvori i koncentracioni logori puni. Nemci su podsticali likvidaciju Jevreja u logoru Sajmite da bi ispraznili logor namenjen zarobljenim partizanima i drugim pripadnicima pokreta otpora. Kao rezultat pootravanja mera odmazde u valjevskom okrugu je za dva dana u februaru 1942. uhapen 631 talac koji su sprovedeni u logore u Valjevu i apcu. 65) Dolaskom Vieg voe SS-a i policije A. Majsnera, februara 1942. pod njime se naao celokupni nemaki represivni aparat u Srbiji, pa i logori. Kako utvruje Milan Koljanin, krajem januara 1942. dolazi do dominacije policijsko bezbednosnog faktora u okupiranoj Srbiji, ime je opao uticaj Harolda Turnera i Feliksa Bender. ^
^
62)

Isto. Navedeno prema Milan Koljanin, Nemaki logor na Sajmitu (Prilog prouavanja delovanja novog poretka" u Srbiji, Beograd, 1991), u rukopisu, 170. ' Banjiki logor (Prihvatni logor Dedinje) predstavljao je po svojoj organizaciji logor zatvor, koji je sluio za prihvatanje zatoenika i bio u prvom redu rezervoar taoca" iz Srbije za streljanja u odmazdama. Imao je dvojnu nemako-kvislinku upravu, ali pod nemakom komandom. Drugi logor na beogradskom Sajmitu (Prihvatni logor Zemun) razlikovao sa od logora Banjica jer se nalazio iskljuivo pod nemakom upravom, a njegova organizacija i reim u mnogo emu su slini onim u nemakim koncentracionim logorima. - Isto.

330

U Srbiji, Banatu i Sandaku stradalo je preko 15.000 Jevreja, i to iz Banata oko 3.800, Srbije oko 11.000 i Sandaka oko 260. Jevreji su grupno likvidirani kao taoci zajedno sa komunistima, zarobljenim partizanima i drugim rtvama, u koncentracionim logorima koje su Nemci formirali u Srbiji, kao i u nacistikim logorima van Srbije. Oko 800 bolesnika Jevreja iz Jevrejske bolnice u Beogradu ugueno je otrovnim gasovima u specijalnom kamionu. Harold Turner je 29. avgusta 1942. dostavio izvetaj zapovedniku Jugoistoka Aleksandru Leru u kojemu stoji da je Srbija jedina zemlja u kojoj je reeno pitanje Jevreja i Cigana". 67) Prema Milanu Koljaninu, u Jevrejskom logoru Zemun skoncentrisani su gotovo svi preostali Jevreji iz okupirane Srbije. U tom logoru je 26. februara 1942. bilo internirano 5.780 zatoenika, uglavnom Jevreja. Krajem februara ili poetkom marta 1942. doneta je odluka o njihovom potpunom unitenju. Iz Berlina je upuen gasni kamion za ubijanje preostalih Jevreja. Jevreji su i do tada streljani kao taoci zajedno sa komunistima. Sprovoenje Hitlerovog plana o unitavanju jevrejske rase u Evropi i konanom reavanju jevrejskog pitanja, zapoelo je intenzivno napadom Nemake na SSSR. Tim poslom rukovodio je ef Policije bezbednosti i Slube bezbednosti Treeg rajha Rajnhard Hajdrih. Ve krajem 1941. bile su spremne gasne komore i krematorijumi u kojima su nestali milioni Jevreja, kao i pripadnici drugih naroda, pre svega Rusa i Poljaka. Jevreji su na Sajmitu ubijani u gasnom kamionu tipa Zaurer" od pet tona, ija se karoserija (sa kapacitetom od 50 rtava) hermetiki zatvarala im bi se u nju pustio gas; kamion je imao i ureaj za brzo istovarivanje tereta". rtve su prevoene kamionom do Jajinaca gde su bile iskopane rake, a grupe srpskih zatvorenika bile su zaduene za ukopavanje ubijenih. U periodu od poetka aprila do 10. maja 1942. iz Jevrejskog logora Zemun ubijeno je ukupno oko 5.200 Jevreja. 68 ' Potpunim^ unitenjem Jevreja zatoenih na Sajmitu, ovaj logor, kao i logori u apcu, Beogradu (Banjiki logor) i u Niu, bili su spremni da poslue kao prihvatni logori za zarobljene i uhapene pripadnike narodnooslobodilakog pokreta i sve druge sumnjive, radi njihovog slanja na prisilni rad i u koncentracione logore u Trei rajh i zemlje koje je on okupirao, ime je u potpunosti sprovedeno nareenje generala Kuncea od 19. marta i generala Badera od 25. marta 1942. godine da se nae prostor za smetaj uhvaenih pripadnika narodnooslobodilakog pokreta. 69 ' Poraz partizanskih snaga doveo je do novih i pojaanih mera okupatora i kolaboracionista da se likvidiraju preostale vojne jedinice,
V. Glii, Teror i zloini nacistike Nemake u Srbiji 1941-1944, Beograd, 1970,116. ^ Zbornik N O R , tom I, knj. 3, dok. 131 i 150. ^ M. Koljanin, n.d., 103-4. Dr J. Romano, Jevreji Jugoslavije 1941-1945, rtve genocida i uesnici narodnooslobodilakog rata, Beograd, 1980, 86. z M. Koljanin, n.d., 120. 69) Isto.

331

oisti" i proelja" teren, razbiju institucije politike organizacije narodnooslobodilakog pokreta, pohapse i interniraju aktivne pristalice i simpatizeri pokreta, utera strah u kosti narodu reokupiranih teritorija, kao i stanovnitvu gradova i sela pod vlau okupatora i kvislinga. Dobrovoljaki odredi Ljotia uestvovali su u ienju" od partizana i komunista u valjevskom kraju, u Preljini i Bajinoj Bati, postavljanjem zaseda i organizovanjem poter; hvatane su zaostale grupe partizana ili one koje su se vraale iz Sandaka, hapene porodice partizana, sprovoene blokade sela. Nemci su delovali preventivno: nisu hteli dozvoliti da se ustanak obnovi i otponu borbe u prolee 1942. godine. Sve mere usmeravane su u tom pravcu da se zatre i seme komunistima i njihovim pristalicama. Nemakoj policiji je bilo najvanije da se uniti jezgro i dua tog pokreta - Komunistika partija Jugoslavije za Srbiju. Glavnu ulogu u toj borbi preuzeo je Gestapo, sa generalom SS Avgustom Majsnerom, koji je februara 1942. preuzeo dunost u Beogradu. Ali i pre njegovog dolaska u Srbiju u berlinskoj centrali Gestapoa bila je uoena vanost prodora u ilegalnu organizaciju KPJ, znaaj otkrivanja pokrajinskih, okrunih i mesnih komiteta. Gestapo se u toj borbi mogao do kraja osloniti na Specijalnu policiju sa Dragomirom Dragim Jovanoviem, a posebno na njen etvrti (IV) antikomunistiki odsek kojim je rukovodio Boidar Bearevi. Gestapo i Specijalna policija shvatali su da se budui nemiri mogu presei samo ako se u korenu sasee komunistika partija koja ih organizuje, nadahnjuje i osmiljava. Stoga i nastojanja da se otkrije sistem organizacije, personalni sastav, metod rada, javke, sedita i sklonita, veze, propagandni centri, posebno tamparije. U Beogradu i drugim gradovima Srbije zapoeo je nemilosrdni rat Gestapoa i Specijalne policije sa komunistikom organizacijom, a na irim prostorima zapadne, istone i june Srbije sa preostalim partizanskim odredima. U tom ratu, na tajnom frontu, komuniste su vrebale svakodnevne smrtne opasnosti, jer se vie nije znalo na koga se moe osloniti, budui da je neprijatelj koristio provokatore, ubaene pijune i agente, pritiskom na narod uticao na blokadu veza, slobodu kretanja i komunikacije uopte. Prepredenom protivniku, kakav je bio Gestapo, od prvog dana nije promicao znaaj KPJ u ustanikom pokretu. Ustanak je bio direktno zavistan od postojanja komunistike partije. Direktiva efa Gestapoa Milera od 22. oktobra 1941. polazila je od toga da u Jugoslaviji treba totalno unititi komunizam". Miler je tano uoavao gerilska i ilegalna pojavna dejstva komunistikog pokreta. Stoga je, radi uspenosti borbe protiv ovog opasnog protivnika, zahtevao da se upozna ustaniki pokret, ilegalna organizacija KPJ, naroito SKOJ-a, organizacioni oblik Partije, personalni sastav. Miler je osporio kao netano tvrenje da je KPJ pocepana jer se, po njemu, radilo o jedinstvenom organizmu. U SKOJ-u Miler je video izvore kadrova KPJ.

332

Imajui u vidu dvodecenijsko ilegalno iskustvo KPJ, kao zabranjene partije od 1921. godine, Miler je isticao da je ona u tom periodu uspela da izgradi veliki broj iskusnih rukovodilaca, intelektualaca i aka, radnika i nametenika. Iz ovih saznanja efa Gestapoa proizilazio je zahtev da se izgradi celo vita agenturna mrea, provali u organizaciju, saznaju njeni planovi. Miler je s pravom predskazivao da e se sabotane akcije nastaviti i posle poraza partizanskih odreda, sa ciljem da se paraliu saobraajne veze i vana postrojenja. Po Mileru, komunistiki pokret nije se mogao unititi samo velikim akcijama, bez zadavanja udaraca aritima ilegalne i gerilske aktivnosti. Tek provalama u pokrajinske, okrune i mesne komitete moglo je doi do razaranja veza koje su postojale izmeu bandi" i ilegalnih centara, iz kojih bande" dobijaju nove podstreke. Iz preventivnih policijskih razloga trebalo je uhapsiti sva lica koja su bila poznata kao komunisti, kao i sva ona za koja se sumnjalo da pripadaju komunistikom pokretu ili da su potpomagala njegova stremljenja. 70 ' Policijske snage postigle su prvi vei uspeh kada je u Vojvodini uhvaen Ratko Mitrovi, lan CK SKOJ-a, a septembra 1941. u provali partijske organizacije Beograda Luka unka i Duan Gruba. Nasuprot Vukici Mitrovi, uri Strugaru, Milou Matijeviu, koji su izdrali muenje, deo uhvaenih komunista stavio se u slubu neprijatelja, otkrivajui svoje drugove i ilegalne veze. Jedan broj komunista otkriven je i identifikovan u istrazi i prilikom sasluanja, iako je bio uhvaen sa drugim graanima u racijama i blokadama pojedinih mesta, naselja, ulica. Pojaani rad Gestapoa, Specijalne policije i drugih policijsko-represivnih organa praen je korienjem provokatora, agenata, specijalista za rad komunistike organizacije. Opti nadzor i represija sinhronizovani su s antikomunistikom propagandom, kontrolom kretanja putnika, naroito u eleznikom saobraaju, na pijacama, u ustanovama, proverom stambenih spiskova. Strogo represivno zakonodavstvo okupatora predvialo je obavezu graana da svakog komunistu prijave pod pretnjom smrtne kazne, a svako onaj ko je davao utoite u svom stanu pripadniku komunistike bande" kanjavan je smru. 71 ' Januara i februara 1942. dolo je do velikih hapenja u Niu, ukljuujui i prodor u niku partijsku organizaciju. Hapenje je obuhvatilo i lanove KPJ u Prokuplju. Provale su u toku 1942. pogodile organizacije KPJ u Valjevu, Zajearu, Kraljevu. Nekoliko uzastopnih provala dovelo je do unitenja partijske organizacije u Zajearu, Salau, Negotinu, Boru, Rgotini, Metovnici, Malom Izvoru, Boljevcu, Knjaevcu. Prilikom blokade Kraljeva, februara 1943, dolo je do tekih gubitaka u kraljevakoj partijskoj organizaciji. 72 '
B. Boovi, Organizacija i delatnost nemake obavetajne slube i Specijalne policije protiv NOP-a u Srbiji 1941-1944, 159. - Rukovoenje..., 159. 7' V. Glii, K P J u Srbiji 1941-1945, 336-7. 7 2 ) Isto, 340-341.
70)

333

Provale su dovele u pitanje obnovu i rad beogradske partijske organizacije. Posle hapenja lana Mesnog komiteta za Beograd Branka Mikovia (Blihera ili Limara), usledila je provala marta 1942. kojom prilikom je bilo zatvoreno oko 136 lanova KPJ, od kojih je Specijalna policija uspela da identifikuje 36. 73 ) Radilo se o vie nego tekom gubitku beogradskih komunista, koji je oteavao obnovu KPJ u Beogradu. Provokatori Branko Miko vic i Lazar Doi (pseudonim Sotir Sotirovi, pod kojim je odravao vezu s policijom - telefonski) uspeli su, radei za Specijalnu policiju, da rastroje organizaciju. Velika provala u jesen 1942. dovela je do hapenja oko 50 lica, otkrivanja rejonskih komiteta i elija, rejonskih i preduzetnih odbora Narodnooslobodilakog fonda koji je u Beogradu uhvatio duboki koren. 74) Avgusta 1942. dolo je do masovnih hapenja i u Zemunu. Kao rezultat Mikovi - Doieve provale dolo je do hapenja Jelene etkovi i Josipa urle, koji su u istrazi pokazali herojsko dranje. Komunisti su umirali na mukama a nisu dali nijedan podatak o svojim drugovima i organizacijama, ilegalnim vezama; bilo ih je koji su vrili samoubistvo samo da ne bi bili uhapeni; Todor Dukin i Mija Kovaevi pruili su otpor na ulicama Beograda. 75) Bilans hapenja, ubistava, slanja u koncentracione logore bio je vie nego porazan. U ratu na tajnom frontu" KPJ za Srbiju je izgubila etiri lana Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, 80 lanova okrunih, sreskih i mesnih komiteta i vie od 1.000 lanova KPJ. 7 6 ' Organizacija ipak nije bila unitena. U Okrunici br. 4 Pokrajinski komitet kritiki je priao gubicima partijske organizacije, smatrajui da bi oni bili daleko manji da su rukovodei kadrovi poznati neprijatelju uspeli da se blagovremeno sklone, povuku, privremeno zakonspiriu" svoj rad. Najvie partijsko rukovodstvo je u datoj situaciji zahtevalo da se potuje konspiracija, ojaa revolucionarna budnost", presee rad tuim elementima" u Partiji koji su svojom brbljivou, nebudnou i zloinakim odnosima prema partijskim tajnama" omoguavali rad Gestapou i Specijalnoj policiji. Za dotadanje propuste koristila se uoptena kvalifikacija truli liberalizam".77^ Nezavisno od velikih gubitaka, ostaje injenica da se Partija prilagodila potrebama izuzetne ilegalnosti, jer je policija vie sluajno nego na osnovu saznanja prodrla u partijske organizacije, ako se izuzmu izdaje provokatora. Partija je na pojaanu aktivnost protiv svoje organizacije i lanstva odgovorila nizom protivmera: zahtevima za pojaavanjem budnosti,
73) 74) 75)

76)

J. Marjanovi, Beograd, 223-239; V. Glii, n.d., 337; Beograd u ratu i revoluciji 1941-1942, knj. 2, Beograd, 1984, 397, 418, 468. V. Glii, n.d., 338. Isto, n.d., 338; Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945, 2, 395 - Dukin je poginuo u umatovakoj 10, u sukobu sa policijom, 4. aprila 1942, a Mija Kovaevi (Plavi) poetkom maja 1942. ranjen, uhapen i za vreme istrage progutao otrov sakriven u picu kragne od koulje". V. Glii, n.d., 341. Isto, 342.

334

zatitom stanova ilegalaca, obezbeenjem tamparija, uklanjanjem kompromitovanih komunista iz aktivnosti izloene javnosti, obrazovanjem svoje obavetajne slube, infiltriranjem svojih lanova u kolaboracionistike ustanove i formacije, praenjem aktivnosti kvislinga. Od ranije je radila industrija lanih dokumenata koja je omoguavala kretanje aktivista i kurira, delegata, pod firmom poslovnih ljudi, vercera, oficira kolaboracionistikih jedinica itd. Konspirativni stil rada obavezivao je i na preruavanje komunista u pojedinim sluajevima, menjanje fizionomije ili naina odevanja, maskiranja, korienje metoda zatite, uopte zaotravanje pitanja bezbednosti. Od partizanskih grupa i odreda traeno je da ne logoruju dugo na jednom mestu da ih ne bi mogao zapaziti neprijatelj. Ofanzivnost obavetajne slube ukljuivala je i stvaranje partijskih punktova u neprijateljskim slubama i ustanovama. Blagoje Nekovi je u svojstvu sekretara PK KPJ za Srbiju od Aleksandra Rankovia i Spasenije Babovi preuzeo, prilikom njihovog odlaska na slobodnu teritoriju, vezu s Jankom Jankoviem, inovnikom Specijalne policije, efom kartoteke. Toma Devald je odranije radio za PK KPJ za Srbiju u SS jedinicama. Vlada Mirkovi je preko majke, ruskog emigranta, saznavao o zbivanjima u Ruskom zatitnom korpusu. Odravanjem veza sa ljudima u neposrednom osinjaku Specijalne policije i SS jedinica, organizovane su i likvidacije (atentati) na agente policije. U martu 1942. ubijeni su agenti ore Kosmajac, Obrad Zalada i stareina prvog kvarta Dragoljub teri, na ta je general Majsner odgovorio streljanjem 150 komunista iz Beograda i Paneva u znak odmazde. 78 ' Od jula - novembra 1943. dolo je do mnogih provala, hapenja i slanja u koncentracione logore pripadnika narodnooslobodilakog pokreta u unutranjosti Srbije: u Poarevcu, Zajearu, Niu, Kruevcu, aku, Mladenovcu, Aranelovcu, Valjevu. Januara i februara 1943. velike gubitke pretrpela je i beogradska partijska organizacija. Najvee gubitke doivela je poetkom oktobra 1943. u velikoj provali posle hapenja Vasilija Buhe, organizacionog sekretara PK KPJ za Srbiju i Vere Mileti, koja je sa dunosti lana Okrunog komiteta KPJ za Poarevac prela da rukovodi obnavljanjem partijske organizacije u Beogradu. Partijsko sklonite otkrio je provokator Lazar Doi. Provaljeni su i Janko Jankovi iz Specijalne policije i Cvetko Crnjak policijski agent, koji je inio usluge narodnooslobodilakom pokretu. 79 *

Iz defanzive u ofanzivu - stvaranje vojske kroz akciju

Na junomoravskom podruju borilo se u ustanku vie odreda: Kukaviki (Leskovaki), Vranjski, Babiki, Jablaniki, Topliki, Rasinski, Ozrenski, Svrljiki. Procenjuje se da su partizanske snage u tim odredima brojale oko 2.000 boraca. Postojala je i jaka partijska
1 Naa borba", 15. i 22. mart 1942; Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945, 1, 365 79) M. Borkovi, n.d., 147.

335

organizacija s okrunim komitetima KPJ i SKOJ-a (niski, leskovaki, kruevaki) i sreskim i mesnim komitetima. Ustanak na jugu Srbije razvijao se samostalno, bez veze sa Vrhovnim tabom u zapadnoj Srbiji, a pogotovu od asa kada je Vrhovni tab napustio Srbiju. Rukovodstvo jugoslovenske revolucije nije mnogo znalo o jugoistonoj Srbiji ni krajem 1942, kada je Tito odluio da poalje Svetozara Vukmanovia Tempa na jug.80-1 Oko 1.000 boraca Rasinskog, Toplikog, Jablanikog, Leskovakog, Ozrenskog, Niavskog i Babikog odreda, pored 1.500 partizana u mesnim desetinama, nastavilo je borbu na jugu Srbije protiv bugarskih okupatora, Nemaca i kolaboracionistikih snaga Koste Milovanovia i Milana Nedia. Ustanika plima na jugu Srbije nastupala je u vreme poraza partizanskih snaga na zapadu Srbije. Bitke su voene na Pasjai, u Pustoj Reci, Jablanici, Crnoj Travi, na Jastrepcu, ali su jake bugarske snage, iskoriavajui slabu povezanost partizanskih odreda, izazvale oseku ustanka u prolee 1942. godine. Radivoje Jovanovi se zalagao da se zaostale partizanske snage iz zapadne Srbije u zimu 1941-1942. probiju u junu Srbiju i nastave borbu s odredima koji su se borili na jugu. Mirko Tomi je imao Titovu usmenu direktivu da odredi ostanu na svojim terenima, ali je i on, bio podloan shvatanju da tzv. Karaoreva Srbija ima isti vojno-politiki strategijski znaaj kao i u poetku ustanka. 81) Srbija je praktino 1942. bila bez Glavnog taba, iako su se u njemu nalazili Mirko Tomi do pogibije u Beogradu januara 1943, Radivoje Jovanovi, koji je avgusta 1942. postavljen za komandanta Glavnog taba i lana Vrhovnog taba NOV i POJ i Momilo Markovi, koji je za lana taba imenovan januara 1943. godine. Praktino rukovoenje partijskom organizacijom i partizanskim odredima nalazilo se 1942. u rukama Pokrajinskog komiteta. Komandant Glavnog taba^ Srbije, Radivoje Jovanovi, od septembra do kraja 1942. boravio je u umadiji i imao uvid u rad i aktivnosti 1. umadijskog NOP odreda. lan PK Moma Markovi i sekretar Okrunog komiteta KPJ za Poarevac rukovodili su Poarevakim NOP odredom do nemake ofanzive protiv ovog odreda u leto 1943. godine. 82) Partizanski odredi na jugoistoku Srbije bili su izloeni stalnim napadima i progonima okupatora i kolaboracionista u vidu ofanziva, poter i blokade sela da bi im se onemoguio dotur hrane. Najvea ofanziva poznata je kao Aimovieva", jer ju je jedno vreme lino predvodio Milan Aimovi, ministar unutranjih poslova u Nedievoj vladi. Ofanziva je zvanino trajala od prve polovine jula do septembra 1942. godine, ali je praktino poela jo 15. februara 1942. godine. U ofanzivi na slobodnu teritoriju Zaplanja i na Babiku goru sadejstvovali
80> 81) 82)

Vukmanovi je stigao u Beograd krajem decembra preko ilegalnih veza u Slunju, Zagrebu i Zemunu. - S. Vukmanovi Tempo, 1, n.d., 295-8. M. Jankovi, Vojno-politiki poloaj i uloga Pokrajinskog komiteta K P J i Glavnog taba N O V i PO Srbije u strategiji NOR-a i revolucije 1941-1945, Rukovoenje..., 61. Milovan Mika Milosavljevi, Rukovoenje oruanom borbom u Srbiji 1942. godine, - Isto, 273.

336

su ljotievci, etnici i bugarske jedinice zaposedanjem Bele Palanke i Suve planine. Marta 1942. Ljotieve dobrovoljake jedinice vodile su borbe sa Svrljiko-niavskim i Knjaevakim partizanskim odredom. Poetkom marta neprijateljske snage pokrenule su ofanzivu i protiv Toplikog i Leskovakog partizanskog odreda. Na Pasjai marta 1942, umesto da se formira jaa udarna grupa i prodre iz obrua, doneta je pogrena odluka o razbijanju odreda na grupe koju neki uesnici nazivaju traginom", jer je Leskovaki odred od 500 boraca na poetku ofanzive spao na kraju samo na est boraca. 83) Ofanzivne akcije na jugoistoku Srbije bile su usmerene na ienje" terena, ali i na mobilizaciju novih boraca za kolaboracionistike snage i propagandu protiv komunizma. Kolaboracionistika tampa je bunom propagandom pratila antipartizanske akcije, nagovetavajui njihov slom i na jugoistoku Srbije, kao to se moe videti iz napisa Obnove", Novog vremena" i Nae borbe". U Naoj borbi" pisalo se o kraju pljakaa i kukavica" iz Kukavikog odreda". 84) Poetkom marta bugarske jedinice su sa dobrovoljcima, etnicima Peanca i nedievcima napadali Kukaviki i Jablaniki odred. Krajem marta poginuo je i Kota Stamenkovi, lan CK KPJ. Do sukoba Svrljiko-niavskog odreda sa snagama kolaboracionista na Crnom i Zelenom vrhu dolo je 1. maja 1942. Nove borbe nastavile su se u predelu Svrljiga prvih dana maja 1942. Velika ofanziva zapoela je 12. jula 1942. pod rukovodstvom Milana Aimovia, na prostoru od Nia do Knjaevca, u kojoj je uzelo uea oko 10.000 neprijateljskih vojnika - Bugara, ljotievaca, etnika i pripadnika Srpske dravne strae. Neprijateljske snage nanele su teke gubitke Svrljikom i Ozrenskom partizanskom odredu. Druga etapa Aimovieve ofanzive zapoela je na podruju Jastrepca 10. avgusta 1942. godine. Akcije su bile uperene protiv Toplikog i Rasinskog partizanskog odreda. U borbama je uestvovalo 18,5 hiljada kolaboracionista. Partizanske snage su vetim manevrima izbegavale opkoljavanje, unitenje ili vee gubitke. Nemake, bugarske i kolaboracionistike snage pokuale su u operaciji Rudolf" da unite Leskovaki partizanski odred opkoljavanjem planine Kukavice, u prvoj polovini novembra 1942. godine. U ofanzivi poznatoj kao Aimovieva izginuo je ili bio zarobljen najvei broj boraca Svrljikog NOP odreda. Pod udarom zdruenih neprijatelja prestao je sredinom septembra 1942. da postoji jedan od najjaih odreda u jugoistonoj Srbiji. Bio je razbijen i Ozrenski NOP odred. Direktive i uputstva Pokrajinskog komiteta okrunim komitetima svodile su se na sreivanje stanja i obnavljanje razbijenih odreda. Imajui najvei autoritet i neprikosnoveni uticaj meu preostalim borcima - komunistima, komiteti su zahtevali da se u sluaju razbijenih odreda sprovedu sasluanja i utvrdi odgovornost. Dolazilo je do drama
83) 84)

. Nikoli, Isto, 467. Naa borba", 8. februara 1942.

337

meu samim komunistima koji su u asovima klonua i beznaa poeli da trae neprijatelje meu svojima. Epizoda sa Milisavom Ignjatoviem na podruju Okrunog komiteta Zajear, koji je bio ovlaen da sredi partijsku organizaciju Niavskog i Ozrenskog odreda, kao i rad Partije u belopalanakoj, svrljikoj i ozrenskoj bazi - sama za sebe govori o krvavom meusobnom istrebljenju. Ignjatovi je poeo da sumnja u svoje saborce iz Timokog odreda da su izdajnici i od oktobra do poetka decembra 1942. streljao je 16 drugova. Tek poto je desetkovao svoje, Ignjatovi i njegov tab su poetkom decembra 1942. razoruani i osueni na smrt kao neprijatelji odreda. 85 ' Kraj 1942. i prva polovina 1943. oznaavali su ozbiljnu prekretnicu na svetskim frontovima, to je uticalo i na oivljavanje veeg interesa CK KPJ za Srbiju. Pod udarom velike neprijateljske ofanziv januara 1943. nala se i teritorija u centralnim delovima Jugoslavije, a na drugoj strani usledio prodor Operativne grupe divizija prema istoku pod pritiskom Nemaca i njihovih saradnika. Stoga je Vrhovni komandant NOV i POJ uputio zapovest svim NOP odredima i brigadama u Slavoniji, Sloveniji, Srbiji, Crnoj Gori, Hercegovini i istonoj Bosni da preduzmu pojaane napade na neprijateljske garnizone, saobraajnice, vojna skladita, puteve i veze. Smatralo se da treba iskoristiti situaciju u kojoj su okupatori oslabili svoje garnizone angaovanjem glavnih snaga protiv Operativne grupe divizija NOVJ. Zapovest Tita od 7. februara 1943. zahtevala je aktiviranje odreda protiv neprijatelja. 86 ' No, posle uspostavljanja kontakta sa Nemcima marta 1943, Vrhovni tab je naredio obustavljanje napada na pruge u Slavoniji. Nita tako kao dolazak Svetozara Vukmanovia na jug Srbije, u Makedoniju i na Kosmet nije pokazivalo oivljavanje interesa Vrhovnog taba za podruje istonih delova Jugoslavije u svetlosti saveznikog iskrcavanja u Francuskoj Severnoj Africi i sovjetske protivofanzive na Volgi, kod Staljingrada (Volgograda). Vukmanovi je video velike mogunosti za razmah partizanskih borbi i povezivanje snaga na prostoru june Srbije, Makedonije i Kosova i Metohije. Delegat Vrhovnog taba i CK KPJ javio je 21. februara 1943. Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju da je najvaniji zadatak odreda na jugu da ovladaju podrujem Pirot - Ni - Morava - bugarska granica sve do Preeva i Kumanova u Makedoniji, da politiki i vojniki razbiju etnike oko Vrania i Krive Palanke i da se ojaa Partija na terenu i u odredima. 87 ' Vreme je nametalo stvaranje veih jedinica - bataljona i brigada i prelaenje na ofanzivne operacije, razobliavanje" etnika i uspostavljanje partijskih i vojnih rukovodstava Srbije, Makedonije, Kosova i Metohije. 88 ' Vukmanovieva parola je bila jednostavna i vie
85) 86) 87) 88)

V. Glii, n.d., 220. A V I I , N O R , K - 7 , Reg. br. 17-1. Zbornik N O R , tom II, knj. 8, dok. 69. Isto, tom V I I , knj. 1, dok. 97.

338

nego plodotvorna: akcijom stvarati vojsku". Stvorena je slobodna teritorija od Pirota do Kumanova, od Kukavice do Kruevca. 89) Pored odreda na jugu, odrali su se i manji odredi u rejonu Sokobanje, Svrljiga i Knjaevca, u oblasti Kosmaja, dok su etnici imali pretean uticaj u zapadnoj Srbiji, pa i na Okruglici, gornjoj Jablanici, gornjoj Toplici i na Kopaoniku. Vukmanovi je odluio da od tri postojea odreda: Leskovakog, Jablaniko-Pasjakog i Jastrebakog obrazuje 1. junomoravski odred u kome bi dotadanji odredi dobili status bataljona. Stvorena je jedinstvena komanda i omogueno da se izvode napadi na vee neprijateljske snage. Stab 1. junomoravskog odreda inili su: komandant Dimitrije Piskovi Trnavac, komesar Radovan Kovaevi, zamenik komandanta Milo Manojlovi, zamenik politikog komesara Rado Jovanovi i naelnik taba Ratko Pavlovi iko. 91) Prvi junomoravski odred je prilikom stvaranja, februara 1943, imao 200 boraca. Formiran je i 2. junomoravski NOP odred od tri ete, sa zadatkom da prerastu u bataljone i razviju oruane borbe od Pirota do Kozjaka. tab odreda sainjavali su: Ratko Pavlovi kao komandant, Vlada Vujovi komesar, Sinadin Milenovi zamenik komandanta i Rista Antunovi zamenik politikog komesara. U prvoj polovini 1943. osloboen je znatan deo teritorije, voene su uspene borbe u Jablanici, Toplici i Crnoj Travi. Prilikom prolaska Svetozara Vukmanovia kroz Beograd, krajem decembra 1942, delegat Vrhovnog taba i CK KPJ predlagao je da se vojno i politiko rukovodstvo iz Beograda prebaci u rejon Toplice i Jablanice, jer je narod u tim krajevima podravao partizanske jedinice, koje inae bez te potpore ne bi mogle ni opstati. Nekovi je bio protiv predloga, a druga dva lana PK KPJ za Srbiju bili su za izlazak pokrajinskog partijskog rukovodstva na teritoriju Kosmaja. 92) U centralnoj i zapadnoj Srbiji delovao je 1. umadijski odred, a februara 1943. godine obnovljen je aanski partizanski odred, koji je ve narednog meseca razbijen od etnika i snaga SDS. aanski odred obrazovan je ponovo maja 1943. godine, ali je preneo aktivnost u umadiju. Marta 1943. obnovljenje Valjevski partizanski odred. 93) Prvi umadijski odred delovao je na teritoriji okrunih komiteta za Mladenovac i Kragujevac. Kosmajski partizanski odred obrazovan je maja 1943. Krajem 1942. i poetkom 1943. u istonoj Srbiji uspeli su da se odre Krajinski i Timoki partizanski odred. Sredinom februara 1943. neprijatelj je preduzeo ofanzivu protiv Poarevakog partizanskog odreda. Juna 1943. obrazovan je Prvi timoki bataljon, od tri ete sa 110 boraca, sa perspektivom da preraste u brigadu. Prvih meseci 1943. u celoj Srbiji je u partizanskim odredima bilo oko 1.200 boraca. 94)
g 2 . Nikoli, Rukovoenje..., 468. ' S. Vukmanovi Tempo, Uloga i znaaj junomoravskog rejona u razvoju nae narodnooslobodilake borbe. - Isto, 127. 9 1 ) Isto, 129. 9 2 ) Isto! 9 3 ) M. Borkovi, n.d., 17. 9 4 ) Isto, 18.

339

Na Bukulji je krajem juna 1943. obrazovan prvi bataljon NOV u centralnoj Srbiji, u iji su sastav uli borci Kosmajskog, Valjevskog i umadijskog partizanskog odreda. Ovaj bataljon je predstavljao jezgro 1. umadijske brigade. Jedan od oblika rukovoenja u uslovima oseke ustanka u Srbiji, nadmoi okupatorsko-kolaboracionistikih snaga i aktivnog neprijateljskog etnikog odnosa prema partizanskim snagama u Srbiji bila su partijska i vojna savetovanja. Meu tim savetovanjima izdvajaju se, po znaaju, meuokruno partijsko savetovanje, a zatim vojno-politiko savetovanje od 9. do 13. avgusta 1943. odrano na Bukulji i okonano na Rudniku, kojem su prisustvovali Blagoje Nekovi, lanovi PK i Glavnog taba Srbije, predstavnici pet okrunih komiteta KPJ iz zapadne Srbije, umadije i Pomoravlja i rukovodioci oblinjih partizanskih odreda. Na savetovanju je istaknuta neophodnost obrazovanja odreda, bataljona i brigada NOV i stvaranje jedinstva naroda kroz borbu protiv okupatora i kolaboracionistikih snaga. Savetovanje je obezbedilo uspostavljanje veza izmeu susednih komiteta i odreda i usaglaavanje borbenih dejstava. Maja 1943. bilo je odrano partijsko savetovanje za niki okrug, a u junu za okrug Zajeara; polovinom septembra odrano je i savetovanje s okrunim komitetima Leskovac - Toplica, a kod Vranja za 2. junomoravski NOP odred. 95 ' Dolazak Svetozara Vukmanovia Tempa uticao je i na Pokrajinski komitet da se opredeli za stvaranje veih, krupnijih jedinica, kakve su ve bile stvorene u drugim krajevima Jugoslavije, i ofanzivniji odnos prema okupatoru i kvislinzima. Iz defanzive se prelazilo u ofanzivu. Stvaranjem bataljona i kasnije brigada nastale su pokretne jedinice sposobne da krstare po celoj teritoriji centralne Srbije, bez vezanosti za odreenu teritoriju, te da koristei snagu manevra nanose udarce neprijatelju, podstiu narodnooslobodilaku borbu i stvaraju osnovu za mobilizaciju novih boraca. Tako su u Srbiji u jesen 1943. formirane prve brigade: 1. umadijska 5. oktobra, 1. junomoravska 12. oktobra i 2. junomoravska brigada 20. novembra 1943. godine. Glavni tab i Oblasni partijski komitet Kosova i Metohije prebacili su nove borce oktobra 1943. na severne padine ar-planine, gde je formiran Kosovskometohijski partizanski odred, kao i na podruja Jablanice i Vranja, jer na Kosovu i Metohiji zbog pritiska albanskih masa nije bilo uslova za narodnooslobodilaku borbu. Vojnoupravni zapovednik Srbije, general Paul Bader, obezbeivao je teritoriju Srbije s nemakim, bugarskim i kolaboracionistikim snagama koje su daleko nadmaivale partizanske snage na jugu i u umadiji. Maja 1943. ukupne snage okupatora u Srbiji sainjavalo je oko 15.000 nemakih vojnika sa 4.000 policijskih snaga, oko 30.000 Bugara, 13.000 pripadnika SDS, 3.500 pripadnika Srpskog dobrovolja95)

M. Stankovi, G. Miljani, Rukovoenje narodnooslobodilakom borbom u Srbiji 1941-1945, Rukovoenje..., 43.

340

kog korpusa i 5.000 vojnika Ruskog zatitnog korpusa. Poetkom 1943. u raznim delovima Srbije bilo je oko 20.000 etnika. 96) Za Tita se Srbija u jesen 1943. ponovo nala u centru panje. Iz njegovog pisma tabu 2. korpusa NOVJ od 9. oktobra 1943. vidi se plan o koncentraciji 1. i 2. korpusa u predelu Sandaka i Metohije. im sazru uslovi trebalo je krenuti u pravcu Srbije i Makedonije. 97) Tito je desetak dana kasnije, 21. oktobra 1943, naredio 2. korpusu da usmeri operacije prema Srbiji, nalazei da je najvaniji strategijsko-politiki zadatak onemoguavanje Drae Mihailovia.) Jesenji prodor nije uspeo, jer za njega nisu bile stvorene osnovne vojno-politike pretpostavke. Kvislinke i etnike snage su u Srbiji bile daleko nadmonije, a juni sovjetski front isuvie daleko od granica Jugoslavije. Nemaka komanda gledala je u Srbiji njihovo najvanije strateko uporite na Balkanu. Formiranjem 1. umadijske brigade dolo je do promena u sastavu Glavnog taba za Srbiju, jer je dotadanji komandant Radivoje Jovanovi postavljen za komandanta brigade, dok je za v.d. komandanta Glavnog taba odreen Petar Stamboli. Politiki komesar Glavnog taba Moma Markovi uputio se sa 1. Sumadijskom brigadom. Brigada se kretala u uslovima suenog manevarskog dejstva u predelu izmeu Kosmaja i Rudnika, stalno napadana od Nemaca, Bugara, SDS i etnika Mihailovia. Sukobljavala su se dva gledita: krenuti prema Toplici i tamo doprinositi svojim dejstvima razvoju narodnooslobodilake borbe i stvaranju novih brigada ili prema Sandaku u susret 5. krajikoj diviziji. Ova dva oprena gledita zastupali su: prvo-naelnik Glavnog taba Savo Drljevi i drugo-komesar Moma Markovi (Vuk"). Preko Slobodne Jugoslavije" upuena je poruka Blagoju Nekoviu, koji se nalazio na jugu, da im u susret doe 1. junomoravska brigada. Markovi je smatrao da bi se ove dve brigade na slobodnoj teritoriji odmorile, reorganizovale i naoruale i zatim same, ili sa drugim jedinicama, vratile u Srbiju. Ovog puta, kao i u mnogim drugim prilikama, odluujui je bio stav politikog komesara nad vojnim rezonom i vojno-stratekim procenama. Ova odluka se moe smatrati fatalnom. Umesto da dve novoobrazovane brigade doprinesu daljem razbuktavanju borbi na jugu Srbije, kao poligonu za budue osloboenje, ove dve jedinice su izvuene iz Srbije u najpotrebnije vreme za Srbiju. Osim toga, one su pretrpele strahovite gubitke u Prijepolju i istonoj Bosni. 99 ) Novoobrazovana 1. umadijska brigada je na putu iz Srbije u Bosnu iskrvarila u borbi s Nemcima 4. decembra 1943. godine, branei, zajedno s 2. proleterskom brigadom, limski mostobran kod Prijepolja, na kome je palo oko 400 boraca.
V. Glii, Teror i zloini nacistike Nemake u Srbiji 1941-1944, Beograd, 1970,161. A V N O J i revolucija (priredili B. Petranovi, S. Neovi), Tematska zbirka dokume nata, Beograd, 1983, 393. Isto, 394. ' Savo Drljevi, Zato je 1. umadijska brigada, sa politikim i vojnim rukovodstvom Srbije, ujesen 1943. pola prema Sandaku umjesto u Toplicu, Rukovoenje..., 363.
7)

341

Sa brigadama su krenuli Blagoje Nekovi i Moma Markovi, organizacioni sekretar PK KPJ za Srbiju. U Srbiji su ostali Petar Stamboli, koji se nalazio u Beogradu do marta 1944, kada je preao najug Srbije, Dragi Stamenkovi i Nedeljko Karaii. Srbija je opet ula obezglavljena, a njene brigade - prvenci, 1. junomoravska i-1. umadijska, napustile su tlo Srbije kada su bile u njoj najpotrebniji Da li je u pitanju bio nenameran, krupan promaaj" ili je u ovom, pranjenju" Srbije od njene dve najbolje jedinice ipak bilo neke logike/ sa stanovita Titovog i jugoslovenskog rukovodstva. Tito je bio obuzet) poseanjem Srbije kao kljune jugoslovenske zemlje jednako 19MI kao i 1943-1944. godine. Njegovom ponovnom dolasku u Srbiju, u kojoj bi ga ekale srpske partizanske jedinice koje su u samostalnom narodnooslobodilakom procesu uspele da se odre i narastu, stvore veliku slobodnu teritoriju, formiraju prve brigade, oigledno je pretpostavio prodor ovih jedinica u Srbiju, sa ostalim snagama NOVJ, koje su srpske snage mogle samo pomagati ali ne i dejstvovati kao samostalni i odluujui inilac pobede. (Srbija se jednostavn~hije smela oslobodrti opstvenim snagama, ve snagama svih jugoslovenskih naroda kada) Sde as za definitivni prodor u Srbiju; Iz Bosne i Crne Gore tre baiti (Je upasti u Srbiju i spojiti sa srpskim snagama na jugu, ali one nisu r smele postati bitan faktor osloboenja Srbije ve samo dopunska snaga udarnih oslobodilakih jedinica NOVJ. Nekovi se uputio s 1. junomoravskom brigadom na osnovu poruke Mome Markovia preko radio-stanice Slobodna Jugoslavija" od 10. novembra 1943. da krene prema Sumadiji sa glavnim snagama. Ova poruka nije mogla biti predata preko Slobodne Jugoslavije", a da nije prethodno odobrena od strane Vrhovnog taba koji je odravao veze sa radio-stanicom Slobodna Jugoslavija" u Moskvi. Nekovi je nasuprot argumentima Dragog Stamenkovia da se ne odazove na ovaj poziv, bio svestan, kao disciplinovan komunist da je u pitanju poruka vieg rukovodstva Vrhovnog taba. 100 ' Prva junomoravska brigada uspeno je prela Zapadnu Moravu i stigla u prostor oko Bukulje i Aranelovca, ali nije naila na 1. umadijsku brigadu koja je ve krenula prema Prijepolju. Odlueno je da brigada krene prema Drini i pree u istonu Bosnu, u jeku nemake ofanzive, gde je pretrpela velike gubitke. umadijska brigada ila je u susret 2. i 5. diviziji koje su pokuavale da prodru prema Srbiji preko Zlatibora i Tare. tabovi ovih jedinica pozvali su srpske partizanske snage da im se pridrue i da zajedno prodiru u Srbiju, ali su snage 2. korpusa uskoro bile odbaene daleko od Srbije, u prostor Sandaka i Crne Gore. ak i ako umadijska brigada nije mogla da opstane u umadiji, mogla je krenuti prema jugu, Toplici i Jablanici. Koliko je pretpostavka o Titovoj nameri da se Srbija oslobodi spoljnim snagama pod njegovom
100)

Dragi Stamenkovi, O odlasku iz Srbije 1. junomoravske i 1. umadijske brigade novembra 1943. i sa njima sekretara PK K P J za Srbiju. - Isto, 365.

342

komandom, a ne pomou autohtonih partizanskih snaga koje su se obrazovale na jugu Srbije i u umadiji, najbolje svedoi Titovo nareenje Nekoviu od 13. januara 1944. da nije smeo krenuti sa junomoravskom brigadom za Srbiju, jer nije krivica Vrhovnog taba to se do tada nisu sreli i snabdeli moravsku brigadu". Nekovi je vrhovnom komandantu uzvratio narednog dana, istiui da na jugu ima mnogo posla a da on ne zna zato je u Bosni. ekam odobrenje za povratak a put bih ja predloio", ali nije dobio to odobrenje. 101 ' Tako se osam meseci, od novembra 1943. do jula 1944, van Srbije nalazilo njeno glavno partijsko-vojno rukovodstvo sa Blagojem Nekoviem, Momom Markoviem, nekoliko lanova PK, politikim komesarom i naelnikom Glavnog taba. Od 1. umadijske i 1. junomoravske brigade je kod ajnia, 10. februara 1944, formirana 3. srpska udarna brigada NOVJ, koja je ula u sastav 2. proleterske divizije i u njoj ostala do kraja rata. Iznetom shvatanju u sutini ne protivurei miljenje daje izvlaenje brigade 1943. iz Srbije bilo uslovljeno tenjom Politbiroa CK KPJ da dve srpske brigade uu u sastav elitne proleterske divizije, koja bi prodrla na elu snaga NOVJ u Srbiju, postajui okosnica za obrazovanje novih udarnih divizija u Srbiji. W2) Da nije sluajnost i da se radi o kontinuitetu pokazuju i dogacE vezani za borbe u Srbiji u le to i jesen 1944. godine. U zavrnim borbajju* a osloboenje, uloga Glavnog taba Srbije je bila degradirana]^!, beogradskoj operaciji komandovanje angaovanim jedinicama riiic p n j padalo Glavnom tabu Srbij. Umesto aktivnosti Glavnog taba Srbijfi) obrazovan je Operativni tab za Kosovo. Kompetencije Glavnog taba svodile su se na uu Srbiju bez Beograda, koji je bio pod neposrednom komandom Vrhovnog komandanta. U sastavu jedinica pod komandom Glavnog taba Srbije dolazilo je do estih promena po Titovom nareenju. Tako je januara i marta 1945. na Sremski front upuena 2. proleterska i 22. srpska divizija, a potom i 47. srpska divizija.103' Posle jesenjeg pokuaja prodora u Srbiju, usledio je novi, marta 1944, prebacivanjem jedinica 2. i 5. divizije na desnu stranu Lima. Udarna grupa divizija imala je nareenje za snaan prodor prema Ibru, optim pravcem Zlatibor - Javor - dolina reke Studenice. Prva linija odbrane Srbije" bila je razbijena (Priboj, Uice i Ivanjica), ali je preostajao tei deo zadatka - forsiranje Ibra i uspostavljanje veze sa snagama NOVJ u Toplici i Jablanici. Kada .su Nemci prepreili prelaz preko Ibra, Udarna grupa skrenula je prema uikom kraju. Aprilski pokuaj prelaza Ibra takoe nije uspeo. Udarna grupa dobila je nareenje za pokret prema severozapadu, pribliavajui se komunikaciji Uice - Poega. Snage odbrane bile su estostruko nadmonije od Udarne grupe, brojei oko 30.000 boraca prema 5.000 boraca NOVJ. 1 0 4 )
. Piljevi, Isto, 513. R. Martinovi, Isto, 144. ' R. Rajovi, Odlazak 1. umadijske i 1. junomoravske brigade iz Srbije. - Isto, 630.

""

343

Za konani prodor moralo se saekati jo nekoliko meseci. Osvajanje Srbije bilo je nemogue bez poetka nemake evakuacije sa Balkana, koja je bila uslovljena osvajanjem Rumunije i Bugarske od strane Crvene armije i izbijanjem sovjetskih trupa na Dunav, to jest na jugoslovensko-rumunsku granicu. Januara 1944. na jugu Srbije formirane su jo dve brigade: 3. junomoravska brigada od boraca sa podruja Kukavice, Jablanice i Pasjae i 4. junomoravska brigada od boraca Jastrebakog i Rasinskog partizanskog odreda, u ijem su sastavu bila tri bataljona. Dragi Stamenkovi, lan PK KPJ za Srbiju i sekretar PK SKOJ-a, obavestio je Petra Stambolia, v.d. komandanta Glavnog taba, o formiranju ove dve brigade koje e partijski drati" Okruni komitet Leskovac. tabove smo odredili", kae, od najbolje raspoloivih kadrova vojnopartijskih na ovoj teritoriji. Nastojimo da im ukazujemo na njihove nedostatke i da ih podignemo putem partijskih kurseva. Deava se da jednog dana jednog druga kandidujemo, drugog dana zalanimo, a treeg ve je polit, komesar. Takvo uzdizanje slino je u pozadini". 105) Februara 1944. formirana je 5. (kasnije 7) srpska junomoravska brigada. Junomoravsko operativno podruje imalo je sredinom 1944. (bez 1. junomoravske brigade) osam brigada, pet odreda i 3 komande podruja ili oko 50 bataljona, sa proseno po 200 boraca, to je iznosilo oko 10.000 boraca. 106) Razvoj narodnooslobodilakog pokreta na jugu dobijao je razmere masovnog opredeljivanja za narodnooslobodilaku borbu, to je bilo vezano sa prethodnom borbom, pribliavanjem jedinica NOVJ Srbiji i pokuajima prodora ujesen 1943. i prolee 1944, raspadanja okupatorsko-kolaboracionistikog sistema. Maja 1944. formirana je i 2. umadijska brigada na podruju okrunih komiteta za Kragujevac i Mladenovac. 107) Od jeseni 1943. do 10. maja 1944. u Srbiji je obrazovano 11 brigada koje su obezbeivale slobodnu teritoriju u slivu June Morave. Maja i juna 1944. u junoj Srbiji formirane su i divizije: 21, 22, 24. i 25. divizija. I08) Na improvizovani aerodrom kod Kosania u Pustoj Reci stigao je deo Glavnog taba za Srbiju, sa Koom Popoviem kao komandantom. 109)
105) ,06) 107) 108) 109)

M. Borkovi, n.d., 187. Isto. Isto, 189. Isto, 190. S Koom Popoviem u Srbiju se vratio BI. Nekovi sa lanovima PK, koji su iz Istone Bosne preko Berana i Visa ponovo stigli u Srbiju posle 6 meseci odsustvovanja. Za politikog komesara Glavnog taba postavljen je Milosav Milosavljevi, dotadanji politiki komesar 2. proleterske divizije. Koa Popovi je u Belenici" zapisao: Nou 10/11. spustili smo se avionima - u Srbiju. Englezi bi, jo odlagali: 'zbog loeg vremena, zbog toga to je aerodrom ugroen', itd., ali je ruski avion bio spreman da nas prebaci, pa su krenuli i engleski". - PK K P J za Srbiju je jo februara 1944. traio od Vrhovnog taba da se za komandanta Glavnog taba N O V i P O J Srbije postavi Koa Popovi. O tome je odlueno tek na Visu, juna 1944, za vreme boravka Mihaila - Blagoja Nekovia sa lanovima PK na Visu. - K. Popovi, Beleke uz ratovanje, Beograd, 1988, 273-4.

344

Bugarski okupator - iluzije KPJ i ponaanje bugarskih vojnika

Nemake operativne trupe koje su se krajem 1941. pomerale iz Srbije u Bosnu i na Istoni front zamenjene su bugarskim jedinicama. Prvi bugarski okupacioni korpus, pod komandom generala Asena Nikolova, preuzeo je na osnovu nemako-bugarskog sporazuma kontrolu nad delom Srbije. 110 ' Korpus se sastojao od tri divizije, jaine 20 - 25.000 ljudi, sa tabom korpusa u Niskoj banji. Bugarske trupe poele su smenjivati nemake u Leskovcu, Niu, Knjaevcu, upriji i Jagodini 31. decembra 1941. godine. Celokupni prostor trebalo je zaposesti do 15. januara 1942. godine. Smenjujui 113. nemaku diviziju, bugarske snage premetale su garnizone u rejon Stara granica - Rgotina - Lapovo - Kragujevac - dolina Ibra - Mitrovica - Pritina. Bugarske trupe bile su obavezne da potuju zapovesti feldkomandantura i krajskomandantura u oblasti upravnih poslova, nemake zakone i srpsko zakonodavstvo doneto sa nemakim odobrenjem. Na tlu Srbije bugarske trupe snabdevalo je Ministarstvo rata Bugarske. Komandujui general u Srbiji stavio je Bugarima do znanja da je samostalno rekviriranje bilo zabranjeno. 111 ' Bugarska je kao okupatorska sila u Srbiji bila posebno omraena, jer se radilo o istorijskim korenima ove mrnje, posebno ponavljanju okupacije iz prvog svetskot rata, zapamene po surovosti. Bugarska je aprila 1941. ustupila teritoriju Nemakoj za napad na Jugoslaviju i Grku. Sa saglasnou Nemake prilikom deobe Jugoslavije, Bugarska je anektirala dva srpska okruga: vranjski i pirotski, kao i deo Makedonije. Bugarska propaganda uporno je razvijala tezu o blgarskoj Moravi". Protiv posedanja srpske teritorije od strane Bugara istupio je Milan Nedi, ali otac Srbije" nije mogao spreiti njihov dolazak, iako je pretio da e izvriti samoubistvo. ' Nediev reim je ovim aktom jo vie degradiran. U Srbiji je od kraja 1941. bilo dva okupatora, iako su Nemci ostali glavni okupator, jer su im bugarske trupe u taktikom smislu bile podreene. Vojni pragmatizam Nemaca odneo je krajem 1941. pobedu nad otporom Milana Nedia. Nemaki funkcioneri, zainteresovani za Nediev reim, nastojali su da umanje efekte bugarske okupacije, svesni koliko ona predstavlja izvanredno politiko optereenje" kvislinkog reima. Nemci su bili svesni da ukoliko se vlada
Na osnovu nareenja Hitlera, Vrhovna komanda Vermahta je zamolila" bugarskog ministra vojske da bugarske trupe posednu delove teritorije istone Srbije sa zadatkom da odravaju mir i poredak na tom prostoru. Naredba Hitlera je preneta preko komandanta Jugoistoka 24. decembra 1941. bugarskom oficiru za vezu pri Stabu opunomoenog komandanta za Srbiju, Dimitru Stanevu. - M. Stojiljkovi, Bugarska kao saveznica sila Osovine u okupaciji Srbije 1941-1944, Zbornik radova 2, Jugoslovensko-bugarski odnosi u XX veku, Beograd, 1982, 288-9. ' M. Stojiljkovi, Bugarska okupatorska politika u Srbiji 1941-1944, Beograd, 1989,123. Nediu se i pre investiture od generala Dankelmana pretilo da e Nemci u Srbiju dovesti ustake, maarske, bugarske i albanske snage. - B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 237. - Nedi je teko doivljavao proirivanje bugarske okupacije, ali je njegov poloaj u sutini bio vazalan i bez mogunosti protivpoteza.

345

bude stalno optereivala novim ustupcima, onda je od nje bilo nerealno oekivati podrku okupacionom sistemu. Zastupnik komandanta oruanih snaga na Jugoistoku, general artiljerije Paul Bader, javljao je 19. januara 1942. generalu ininjerije Kunceu, komandantu oruanih snaga na Jugoistoku, da je vlada Nedia izdrala prvi ulazak bugarske vojske ali da proirenje bugarskog posadnog podruja na polovinu Srbije nee podneti. Upozoravao je na tekoe u vezi sa novcem i snabdevanjem, koje bi mogle izazvati haos, izriito odvraajui od namere da se proiri bugarsko podruje. Nemci su odgovornost za mir u zemlji prenosili na Srbe, sluei se pretnjom da e Bugari proiriti posadno podruje ako u zemlji ne nastupi mir. Srbi treba u prvom redu da krvare i ginu za svoju zemlju". 113 ' Ne samo vojni ve i politiko-diplomatski faktori u Beogradu, poput Feliksa Bender, bili su krajem 1941. i poetkom 1942. suoeni sa munom situacijom" vezanom za ulazak Bugara u Srbiju. Bender se posebno zalagao da bugarske trupe ne uu u Kragujevac. Nemaki poslanik imao je u vidu da je Nedi pokazao lojalnost prema Nemcima, da mu se autoritet na selu nalazio u porastu i da je narodu uspeo da objasni besmislenost ustanka". Za Nemce je Nedi, u stvari, bio jedini kolaboracionista sa autoritetom kojega niko drugi nije mogao zameniti. Njegovim eventualnim povlaenjem javljala se opasnost od novih nemira, stvarao i nagomilavao zapaljiv materijal" za pojaani ustaniki pokret u prolee. Za Bender je ak bilo dragocenije da se Nedi zadri nego to e bugarske trupe odmeniti nemake. Nemaki diplomata je znao da je elom svojom prolou srpski narod bio neprijateljski raspoloen prema Bugarima. Bender je hteo da zadri Nedia, ali i da smanji bugarsku okupacionu zonu. Strahovao je od netrpeljivosti izmeu Koste Milo vano via Peanca i Bugara u etvorouglu Prokuplje - Kurumlija - Trstenik - Kruevac. Predlagao je da se ispod bugarske okupacije izdvoje Kragujevac, Zajear i Prokuplje, kao oblast Koste Peanca. Proizilazi da se praktino zalagao da Bugari preuzmu proirenu zatitu eleznike pruge od granice do Jagodine i posednu garnizone u Niu, Leskovcu, upriji i Jagodini. 114 ' Ulaskom bugarskih trupa nemaka vojna uprava u Srbiji ostala je i dalje nepromenjena. Komandu na celoj teritoriji Srbije zadravao je i dalje opunomoeni general - komandant u Srbiji, kome su se u taktikom pogledu potinjavale i tri prispele bugarske divizije. Nemake oruane snage su u oima bugarskih okupatora uivale neogranien ugled. Prema nemakim vojnicima gajilo se najvee poverenje. Nemaki vojnik se visoko cenio, a prema Nemcima izraavalo oseanje duboke zahvalnosti.115' Odnosi izmeu Bugara i Nedievih vlasti, meutim, od prvog dana su bili odnosi nepoverenja i netrpeljivosti s obe strane. ta vie, ulazak Bugara u pet srpskih okruga - niki, leskovaki, kruevaki,
113) 114) 115)

M. Stojiljkovi, n.d., 133. Isto, 134-5. B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 476.

346

moravski i kragujevaki - kolaboracionisti su doiveli kao uvredu. Nedieva pretnja samoubistvom ukoliko Bugari uu u Srbiju preko dotadanje demarkacione linije ostala je neostvarena. Generalova subjektivna oseanja morala su da se priklone objektivnim odnosima, koji su ga stiskali kao kletima ne pruajui drugi izbor od onog za koji se na poetku opredelio, svoenjem sebe na nivo izvrioca nemake politike, ak i onda kada je ona za njega lino bila neprihvatljiva.116' Bugarsko obezbeenje saobraaja nije se u uslovima narodnooslobodilake borbe na jugoistoku Srbije moglo svesti samo na zatitne mere, jer su aktivnosti partizanskih odreda uslovljavale daleko aktivnije angaovanje bugarskih divizija protiv NOP odreda Srbije na jugu i istoku. Opadanjem nemake okupacione moi sve vie se irila i bugarska okupaciona zona, to e na kraju bugarske okupacije dovesti Bugare nadomak Beograda. Bugarski okupatori nisu zaostajali za Nemcima u represivnim merama i primeni kolektivne odgovornosti. Bugari su februara 1942. u znak odmazde spalili sela Bojnik i Dragovac. Prema Dimitriju Kuliu, broj streljanih u Bojniku i Dragovcu iznosio je oko 560. 117 ' Posle borbi sa Toplikim odredom spaljena su sela na Pasjai. Bugari su u borbi sa Toplikim i Rasinskim odredom sve vie prelazili na sistem talaca. 118 ' CK KPJ i PK KPJ za Srbiju verovali su 1941. i 1942. da e u Bugarskoj izbiti oruani ustanak protiv reima, a bugarski vojnici pojedinano i grupno pristupati partizanskim odredima. Ove iluzije, iako odravane 1941. i 1942, nisu se ispunile. Predstave o tome stvarane su na osnovu internacionalistikih zabluda, a na drugoj strani saznanja da u Bugarskoj deluje B R P i da u narodu postoji snano rusofilsko raspoloenje. Na stranu srpskih partizana preao je tek neznatan broj bugarskih vojnika, lanova B R P , komunistike omladine (REMS-a) i antifaista. Veze izmeu srpskih partizana i bugarskih komunista upostavljane su preko Pirota i Vranja. Oktobra 1942. sekretar Poverenstva OK KPJ Vranje Vasilije Smajevi uspostavio je vezu u rejonu Trna sa Slavem Trnskim, lanom BRP. Veza je odrana uz neposrednu pomo Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. 119 ' Iz pisma Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju od 27. januara 1942. proizilazi shematsko razgraniavanje izmeu vojno-faistikih krugova" od bugarskog naroda. Bratimljenje" sa bugarskom vojskom imalo je smisla samo po liniji zajednike borbe protiv neprijatelja srpskog i bugarskog naroda, nemakog okupatora i njegovih slugu" u srpskom i bugarskom narodu. Slino stanovite zauzimao je i CK KPJ, koji je u vie navrata stavljao u dunost PK da obrati panju na bugarske vojnike i utie na razaranje njihove okupatorske svesti. Svojim direkti7

D. Kuli, Bugarska okupacija 1941-1944, I, Ni, 1970, 560. ' B. Mitrovski, V. Glii, T. Ristovski, Bugarska vojska u Jugoslaviji 1941-1945, Beograd, 1971, 99, 101. ' N. P. Ili, Pomo NOP-a Srbije antifaistikom pokretu Bugarske, Rukovoenje...,

347

vama Pokrajinski komitet predviao je pruanje pomoi komunistima u bugarskoj vojsci, podvlaio bratstvo dva naroda, pozivao bugarske vojnike da pristupe partizanima. Na drugoj strani, bugarska vojska tretirana je kao okupatorska, koja spreava oslobaanje srpskog, pa i bugarskog naroda. Stoga je protiv bugarskih okupatora bilo neophodno nastaviti borbu. Dezertere iz bugarske vojske koji priu partizanima trebalo je prebacivati na bugarsku teritoriju, gde bi nastavili borbu protiv Nemaca ,,i njihovih slugu u Bugarskoj". ' CK KPJ zahtevao je od PK da pojaa i proiri rad meu bugarskim vojnicima. 121 ' Tim povodom Pokrajinski komitet poslao je uputstvo OK KPJ za Ni da se sa Bugarima vodi borba kao sa okupatorima, ali da se treba povezivati sa njihovim naprednim elementima" u cilju propagande i snabdevanja orujem i municijom. 122 ' Pokrajinski komitet je 22. juna 1942. pozvao vojnike, podoficire i oficire bugarske okupatorske armije u Srbiji da prestanu sa pljakom i nasiljem nad srpskim narodom i da se ukljue u narodnooslobodilaki pokret. 123 ' Direktive CK KPJ da se uspostave veze sa bugarskim vojnicima proizilazile su iz uverenja da e biti dosta dezertera iz bugarske vojske, doi do ustanka protiv reima, pa ak i svetske revolucije u vreme kada je 1. bugarski okupacioni korpus preuzimao okupacionu zonu na osnovu saglasnosti sa nemakom komandom. Bio je to izraz internacionalistikih iluzija koje su postojale na poetku borbe i u drugim krajevima Jugoslavije i prema drugim okupatorima - Nemcima i Italijanima. Radilo se o bratimljenju sa vojnicima - radnicima i seljacima, potpunim previanjem nacional-socijalistike i faistike ideologije i dubine njene indoktrinacije. CK KPJ je potenciranjem ovog pitanja, mada bez ozbiljnijih rezultata, ugaao i Georgiju Dimitrovu, kao to se moe videti iz depea koje je Tito slao Moskvi. CK KPJ je krajem januara 1942. pisao Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju: Povezati se sa bugarskim vojnicima i pozvati ih da prestanu biti oruje u rukama reakcionarne bugarske vlade, koja hoe i njih da baci u naruje krvavog faizma. Prvo ih pozvati na bratimljenje i stupanje u partizanske odrede, otpoinjui partizansku borbu i u svojoj zemlji. Radi postizanja ovog cilja treba se u prvom redu povezati sa lanovima Partije u bugarskoj vojsci". 124 ' Do kraja 1942. u redove partizanskih odreda stupilo je meutim svega 7 bugarskih vojnika. 125 ' Uzaludno je kominternistika radio-stanica Hristov Botev" od novembra 1941. upuivala pozive bugarskim vojnicima u Jugoslaviji da ne pucaju na partizane, ve da sa orujem
120) 121) 122) 123) 124) 1251

Pismo PK K P J za Srbiju od 27. januara 1942. - Pokrajinskom Poverenstvu K P J za Ni o odnosu prema okupatorskim trupama. - Zbornik N O R , tom I, knj. 3, dok. 11. Isto, tom II, knj. 3, dok. 66. Isto, tom I, knj. 3, dok. 86. Isto, tom I, knj. 3, dok. 90. V. Glii, n.d., 261. M. Mitrovi, Doprinos N O R i jugoslovenske revolucije pokretu Jugoslavije revolucionarnom pokretu Bugarske u periodu april 1941 - septembar 1944, N O R i revolucija u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1972, 509.

348

prelaze na njihovu stranu, da se s njima pobratime i zajedno obrazuju front slobode balkanskih naroda, kao najbolji nain zatite nezavisnosti Bugarske. Kampanja za razaranje bugarske okupatorske armije voena je i u drugim propagandnim sredstvima B R P : radiju Naroden glas", partijskom organu Rabotniko delo", Oteestvenom frontu", Mladenoj iskri" i drugim. Odziva nije bilo, ili tek neznatnog, koji se meri prelaskom na partizansku stranu po nekog borca. Uspostavljeni dodiri sa bugarskim vojnicima u Beloj Palanci, Niu, Leskovcu, Kruevcu nisu davali rezultat. Pokrajinski komitet nije uspevao da uspostavi vezu sa CK B R P Bugarske radnike partije (BRP). Postojala su dva punkta: jedan u Pirotu za veze sa CK B R P i drugi u Crnoj Travi. Veze je uspeo da uspostavi tek delegat CK KPJ u Makedoniji, Dobrivoje Radosavljevi, preko Crne Trave. U pitanju su bile tehnike veze, jer s bez saglasnosti CK KPJ, kao to je upozoravao Pokrajinski komitet, nisu smeli praviti nikakvi sporazumi. ' Do promena je poelo da dolazi tek sa opadanjem nemake moi i snaenjem narodnooslobodilakog pokreta. Na srpskoj slobodnoj teritoriji prihvatani su borci i rukovodei kadrovi iz Bugarske; na tom prostoru su sticali iskustva i dobijali naoruanje; bilo je i zajednikih akcija u Bugarskoj. Bugarski partizani leeni su na tlu Srbije. 127 ' Trnski odred bugarskih partizana, obrazovan krajem aprila 1943. na slobodnoj teritoriji Crne Trave, sastojao se u asu formiranja od svega tri borca (Slave Trnski, Dalo i Stefan), da bi se mesec dana kasnije poveao za jo est boraca koje su inili bugarski Jevreji. 128 ' Sem Trnskog partizanskog odreda, koji je formiran uz pomo Okrunog komiteta Vranje i taba 2. junomoravskog NOP odreda, obrazovani su i drugi odredi: ustendilski, aprila 1944, u predelu Pinje; Brezniki, jula 1944, opski, Radomirski i Dupniki. 1 - Od decembra 1943. do septembra 1944. uz neposrednu pomo KPJ i Glavnog taba NOV i PO Srbije formirano je vie bugarskih bataljona: Vasil Levski" u Crnoj Travi, decembra 1943; Bugarski vojniki partizanski bataljon Georgi Dimitrov", maja 1944, pod Radanom; Georgi Rakovski", juna 1944, u Trgovitu, Internacionalni partizanski bataljon" avgusta 1944. kod itnog Potoka; Petko Napetov" i Dimitar Blagoev" u istonoj Srbiji, Vasil Petlekov" i Vasil Kolarov", poetkom septembra 1944. godine. Bataljoni su uglavnom obrazovani od prebeglih bugarskih vojnika. 130 ' U crnotravskoj Kalni maja 1944. formirana je bugarska 1. i 2. sofijska partizanska brigada. Glavni tab NOV i PO Srbije je od bataljona Georgi Dimitrov" i zarobljenih bugarskih vojnika u Jablanici formirao brigadu Georgi Dimitrov". Od bugarskih
fV V. Glii, n.d., 264. " N. Ili, n. d 356. M. Mitrovi, n.d., 508.

349

partizanskih odreda i eta formirane su u Crnoj Travi jo tri bugarske brigade, a poetkom septembra 1944. 1. sofijska bugarska partizanska divizija.131'

arite ustanka u Sremu - sadejstvo s bosanskim snagama

Razvitak rata u Vojvodini nije mogao da ne odraava neravnomernost ustanka i narodnooslobodilake borbe, odreene injenicom daje ona bila raskomadana", njene oblasti odeljene velikim rekama, nalazila se pod okupacijom dva okupatora i ustaa, sa jakim snagama folksdojera, opredeljenjem nemake manjine za Nemaku i maarske za veliku Maarsku. etniki pokret nije uspeo da se rairi u Vojvodini, zahvaljujui surovom maarskom okupacionom sistemu, antisrpskom i antijugoslovenskom raspoloenju folksdojera i maarske nacionalne manjine, raznovrsnom etnikom sastavu pokrajine, isparcelisanosti okupacionog prostora i raznorodnim snagama okupatora antisrpstvom zadojenih, ravniarskom terenu, vodenim preprekama Dunava, Tise i Save; u Sremu, pre svega, uspehu narodnooslobodilakog pokreta da oko sebe okupi sve srpske snage i sprei revanistiku nacionalnu politiku prema Hrvatima koji su ostali van narodnooslobodilakog pokreta do kraja rata. U oceni ovog pitanja i njegovih uzroka ne sme se ispustiti ni predratna autonomistika komponenta dela srpskih graanskih snaga oko SDS koja se protivila velikosrpskom dravnom i nacionalnom etnikom programu.132' Narodnooslobodilaki pokret je u Sremu uspeo da dobije bitku sa etnikim pokretom za srpski narod, kao i u ostalim delovima zapadnog srpstva (Bosanska krajina, Lika, Banija, Kordun, Slavonija) i na Kosovu i Metohiji. Srpski narod se gotovo u celini svrstao na stranu narodnooslobodilake borbe. Priliv Hrvata u narodnooslobodilaki pokret izostao je do zavrne faze rata. Srpski narod Srema odbacio je vladavinu NDH i borbom odgovorio na pokuaje ustaa da od Srema naprave hrvatsku itnicu i utvrde svoju istonu granicu. U Sremu je propao pokuaj prekrtavanja pravoslavaca njihovim prevoenjem na katolianstvo. Masovne antifaistike organizacije podstakle su otpor ovoj kleroustakoj meri da se srpski narod denacionalizuje, nacionalno i verski ponizi, napusti pradedovsku veru i stare obiaje. Okruni komitet KPJ za Srem je decembra 1942. godine u letku Dole sa pokrtavanjem" pozivao Srbe da se ne pokrste, ali i da se bore sa svojom braom Hrvatima" protiv okupatora. Nacionalnoodbrambeni stav meao se sa internacionalistikom politikom i praksom. Jasno je naznaeno da bi svako pokrtavanje" znailo kapitulaciju i izdaju pred najgorim neprijateljem, kaljanje svoje nacionalne asti i dostojanstva! Nijedan Srbin ne bi smeo da se pokrsti!" 133 '
132)

Isto, 356. B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2. 308. 133> Vojvodina u N O R - u . . . , 125.

131)

350

Rukovodstvo Partije u Sremu gledalo je u etnicima opasne protivnike, sa kojima se obraunavalo kao sa najveim neprijateljima. Prvo Titovo obraanje iz Bosne sremskim komunistima januara 1942. predvialo je da se teren isti od etnikih i pljakakih bandi", likvidiraju petokolonai, pijuni i svi razbijai narodnooslobodilake borbe i njihova imovina pieni. 134) Neuspeni pokuaji infiltracije etnika u Srem karakteristini su i za Banat, pa i za Baku. Maarski okupator suoavao se sa pojavama srpskog nacionalnog organizovanja", koje je najstroe kanjavano, ne uspevajui da se ukoreni. Centrala Dravne bezbednosti Generaltaba septembra 1943. stavlja pod prismotru 75 lica u Somboru, uglavnom iz redova aktivnih i rezervnih oficira, sudskih inovnika, intelektualaca, zbog formiranja operativnih jedinica (bakih brigada sa bataljonima u Begeu, Paievu, Novom Sadu, u Bakoj Palanci itd.), vojnog taba, propagandne i obavetajne slube. Iako je organizacija ostajala na spiskovima, Sud naelnika Generaltaba osudio je 7. oktobra 1943. deo okrivljenih, a 60 lica predao tuiocu Segedinskog korpusa. 135 ' Srem je otkrivao i praktino demonstrirao koliko u uslovima narodnooslobodilake borbe, kao revolucionarne strategije u uslovima drugog svetskog rata, postaju neodrive ranije komunistike predstave sa rigidnom doktrinom o klasnoj borbi, eksploatatorima, proleterskoj revoluciji, osvajanju vlasti juriem na svoj zimski dvorac", predubeenjima o ponaanju seoskih domaina, potcenjivanjem znaaja nacionalnog i verskog fenomena, te neuoavanju pretnje fizikom egzekucijom nad srpskim narodom, neuvaavanju tradicije, istorijskog i kulturnog naslea. Od borbe za vlast nije se odustajalo, kao srike stratekih zamisli KPJ, ali se smena vlasti izvodila na drukiji nain, u oblicima 0 kojima nije bilo rei u vulgarnoj literaturi niti su bili predvieni knjikim emama. Partija je u Sremu ostvarivala svoju rukovodeu ulogu, ali je u narodu izraslo shvatanje da smo svi mi jedna partija". Stoga u Sremu nee doi do klasnih zaotravanja, koja su inae u praksi drugih jugoslovenskih oblasti izazvala krvave posledice". Pomenuta skretanja ostavila su u Sremu samo trag u revolucionarno intoniranim tektovima. 136 ' Srem je postepeno izrastao u centar narodnooslobodilakog pokreta u Vojvodini. Narodnooslobodilaki pokret u Banatu i Bakoj, gde je narodnooslobodilaki pokret morao da se nosi sa terorom maarskih okupatora, pomognutih maarskom nacionalnom manjinom 1 folksdojerima, u Banatu naroito, doivljavao je krizu, kojoj su pogodovale i pogrene procene Pokrajinskog komiteta KPJ i nain borbe banatskih partizana. Sremski ustanici su protiv sebe imali aparat
J34 Isto, 144. 135) Dopis Centrale Dravne bezbednosti Generaltabu o organizaciji i rukovodiocima srpskog nacionalnog pokreta u Bakoj kojim rukovodi Draa Mihailovi, Budimpeta 3. septembar 1943. - Zbornik N O R , tom X V , knj. 1, Beograd - Budimpeta, 1986, 413-415. 136) B. Petranovi, Revolucija i istoriografija, Beograd, 1985, 455-7.

351

vlasti NDH, ali se on u prvo vreme nije mogao meriti sa onim maarskog okupatora i folksdojera. A i nacionalni odnosi u Bakoj i Banatu bili su u znaku apsolutne nadmoi Maara i Nemaca, koji su surovo obezbeivali svoju vlast i politiku prevlast. Sremski partizani mogli su da se oslone na Fruku Goru, nasuprot bespreglednom ravniarskom prostoru Banata i Bake, naroito nepogodnom za borbu kada, ubiranjem kukuruza, ogole polja. Za razliku od rukovodstva Okrunog komiteta KPJ Srem, koje je ve u zimu 1941/1942. uspeno politiki pripremalo narod za borbu, osloboeno sterilnih projekcija, razdvojeni Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu nije prestajao da robuje dogmatskim predstavama; krivo je procenjivao objektivne uslove, raunao na brzometnu pobedu, rizikovao je kadrove, izazivajui protiv sebe nemilosrdnu maarsku i nemaku represiju. Srem je u 1942. postao centar narodnooslobodilake borbe u Vojvodini, njeno arite, trajna ustanika oblast u kojoj se narodnooslobodilaka borba nije do kraja rata gasila. Razvoj borbe u Sremu odlikovale su sledee pojave: narastanje borakih snaga na snanoj politikoj osnovi masovnih organizacija antifaistikog karaktera, to e dovesti do proirivanja narodnooslobodilake borbe sa padina Fruke Gore na donji Srem. Zahvaljujui ravniarskom prostoru koji je sa Slavonijom predstavljao itnicu NDH, 1942. godine dolo je do pribliavanja akcija Beogradu i ugroavanja dela najvanije saobraajne magistrale za nemakog okupatora: Zagreb - Beograd; kao rezultat razmaha narodnooslobodilake borbe usledile su kaznene ekspedicije Nemaca i ustaa na Srem, koje su za sobom ostavile pusto i zloine; i najzad, 1942. je dolo do odluke da se narasli boraki kadar u Sremu, pred predstojeu zimu, prebaci u istonu Bosnu, preko Save, gde e sa jedinicama istonobosanskih partizana uzeti aktivno uee u borbama protiv etnika, ustaa i domobrana. Razvoj narodnooslobodilake borbe u Sremu 1942. svedoanstvo je samo za sebe o plimi narodnooslobodilake borbe, poaru opteg ustanka koji je zahvatio ravnicu, partizanske ofanzivnosti koja je proizilazila iz shvatanja narodnooslobodilake borbe, nabrekle borake moi i samopouzdanje, to nije moglo ostati bez uzvratnih represivnih mera ustaa i nemako-maarskih okupatora. Partizanske snage Srema primakle su se svojim akcijama Beogradu i Zemunu, dejstvovale u prostoru Sremske Mitrovice i Rume. Samim tim to se radilo o itorodnom podruju, narodnooslobodilaki pokret organizovao je i etvu, prikupljanje letine s pozivom da se nijedno zrno ne ustupi okupatoru, njeno uskladitenje, a na drugoj strani, zasejana penica i kukuruz na poljima pod kontrolom neprijatelja, sa vralicama i drugim poljoprivrednim inventarom, paljena su i unitavana.137' Srem je odravao veze sa Beogradom i istonom Bosnom. Postao je prihvatna tranzitna stanica za pripadnike narodnooslobodilakog
137)

Vojvodina u N O R - u . . . , 156.

352

pokreta koji su dolazili iz Beograda i Zemuna, Mave i Posavine, a na drugoj strani, preko Srema su stizali rukovodioci koje su Vrhovni tab i CK KPJ upuivali u Srbiju. Tim pre, to je drugi prelaz preko Drine bio vie nego dobro uvan od strane SDS i Ruskog zatitnog korpusa. Februarski napad 1942. na andarmerijsku stanicu u Martincima (martinaka buna") oznaio je poetak intenzivnijih borbi u Sremu koje vie nee prestajati. Borbe su nosili Frukogorski odred, ojaan mesnim desetinama, te obnovljeni Podunavski odred, koji je delovao na istonim padinama Fruke Gore i obalskom podruju Dunava. Poetkom leta 1942. Frukogorski odred je narastao na est eta sa oko 350 boraca, a Podunavski na tri ete i 200 boraca. Uspon narodnooslobodilakog pokreta neprijatelj je neuspeno pokuao da zaustavi masovnim streljanjem Srba u frukogorskom selu Grgurevcima 6. juna 1942. godine. 138 ' U Frukogorskom, Podunavskom i Posavskom partizanskom odredu, te samostalnoj Bosutskoj eti, borilo se u prolee i le to 1942. oko 1.000 boraca, dok je u mesnim desetinama, udarnim i diverzantskim grupama bilo organizovano preko 3.000 boraca. 139 ' Otkrivanje i razbijanje ajkakog partizanskog odreda 4. januara 1942. samo je posluilo maarskim vojnim vrhovima da u junoj Bakoj i Novom Sadu, aritima narodnooslobodilakog pokreta, izvre strahovit pokolj srpskog stanovnitva. ak je i Milan Lai Popovi bio prinuen da u interpelaciji u maarskom parlamentu 15. jula 1942, opravdavajui akciju u Zabiju, kao vojnu po prirodi, osudi ono to je kasnije nastupilo. U Novom Sadu je bilo uniteno toliko ivota i imovine da je ovek, i svaki poteni Maar, zapanjen njihovom nerazumnou". 140 ' Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu nastavljao je, meutim, da se obraa proglasima bakim Nemcima aprila 1942. u vreme njihove mobilizacije za SS trupe: Hitler e brzo propasti. I narod Nemake to uvia i poinje da die glavu. Trgnite se i vi! Osigurajte sebi opstanak u ovoj plodnoj ravnici. Nemojte ii u vojsku, jer vas tamo oekuje sigurna smrt. Zajedno sa ostalim narodima Bake i Baranje borite se protiv krvavog Hitlera ubice miliona Nemaca". 141 ' Proglasi ove vrste upuivani su u vreme kada su se baki Nemci bez rezerve ukljuivali u ratni napor Treeg rajha, kada se nemaka omladina bezgranino oduevljavala upisivanjem u nemake SS jedinice, a na drugoj strani izraavala potitenost starijih preko 30 godina zato to nisu mogli da postanu vojnici SS divizije. Nemci su u Bakoj prednjaili, dajui 16.527 dobrovoljaca. Oblasni komitet KP Bake, jula 1943, prilikom druge akcije vrbovanja za SS jedinice, nastavljao je da letkom od Nemaca
138) 139) 140) 141)

Isto, 147. J. Veselinov arko, n.d., 86. Zbornik N O R , tom X V , knj. 1, 313, dok. 104. J. Mirni, Nemci u Bakoj i NOP 1941-1944, Zbornik N O R i revolucija u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1972, 284.

353

trai da prihvate bratsku ruku koju nudimo u ime ostalih naroda Bake". ' Poetkom novembra 1942. pripadnici SS divizije Princ Eugen" opkolili su boravite arka Zrenjanina i Strahinje Stefanovia, kada je sekretar PK KPJ za Vojvodinu ubijen, a njegov saborac izvrio samoubistvo. Krajem meseca poginuo je i Bora Mikin, lan Okrunog komiteta za severni Banat. Poetkom avgusta 1942. unitena je diverzantska grupa u Turiji, u Bakoj. Obnova organizacija Partije i SKOJ-a, uvrivanje i povezivanje organizacija, u skladu sa zakljucima savetovanja u Turiji, juna Baka, pod rukovodstvom Svetozara Markovia u prolee 1942, ilo je vie nego teko. Obrazovanje Pokrajinskog narodnooslobodilakog odbora sa Brankom Bajiem na elu bilo je vie izraz stremljenja i elja, nego iva stvarnost". Pogibija Branka Bajia i hvatanje ranjenog Svetozara Markovia u Novom Sadu 19. novembra 1942, koji je februara 1943. obeen, oznaila je do kraja krizu pokreta u Bakoj. Novosadska policijska kapetanija obavestila je organe javne bezbednosti da je Markovi odbio srpskog popa", a da je pre veanja uzvikivao protiv faista, krvoloka", hortijevskih pasa", kliui Staljinu i Crvenoj armiji. 143 ' Maarski okupator je u prolee 1942. izraavao apsolutno nepoverenje prema vojnicima srpske nacionalnosti u maarskoj vojsci, smatrajui ih potpuno nepouzdanim, jer su bez izuzetka proeti jugoslovenskim ovinizmom i boljevikim idejama"; oni su mogli biti upotrebljeni samo u radnim jedinicama i to uz strogi nadzor i kontrolu. 144 ' Najstroa nareenja izdavana su protiv stanodavaca i branioca odbeglih komunista". Pored straha od padobranaca, prisutan je u istoj meri i strah od jataka komunista i partizana za dravni poredak i bezbednost. 145) Sa pogoravanjem situacije za nemaku i njene saveznice na Istonom frontu, pojaan je nadzor nad slovenskim stanovnitvom koje je postojalo sve glasnije". 146 ' Prikupljanje letine i njeno obezbeenje od sabotanih akcija bilo je izraz posebne brige maarskog okupatora. Organizovana Sluba odbrane delila se na slubu osmatranja, slubu izvianja, straarsku slubu, slubu javljanja i saoptavanja nareenja, slubu kontrole, izvrnu slubu.147' Radi spreavanja sabotanih dejstava naoruavani su poljouvari" i noni uvari. Preventivne mere zatite predviale su i zatitu skladita fabrika i zaliha poljoprivrednih proizvoda. 148 ' Preki sudovi imali su funkciju davanja zastraujuih primera. U junom Banatu 1942. i 1943. uspeo se odrati Junobanatski odred, kao i nekoliko uporita narodnooslobodilake borbe u severnom Banatu, sa Sreskim komitetom za srez Karaorevo. Od obnovljenog
142) w3 144)

Isto, 288. > Zbornik N O R , Isto, 297, dok. 145) Isto, 336, dok. 146) Isto, 371, dok. ,47> Isto, 385, dok. 148) Isto, 435, dok.

tom I, X V , knj. 1, 361, dok. 121. 97. 111. 125. 130. 154.

354

M e l e n a k o g i ojaalog Aleksandrovako - karaorevakog odreda obrazovan je Severnobanatski partizanski odred, koji se sredinom septembra 1943. prebacio u Srem. 149) Udruene okupatorske (nemako-maarske) i ustake snage organizovale su u leto 1942. tzv. veliku ofanzivu na Srem, koja je imala svoju policijsku i vojnu dimenziju, s osnovnim ciljem da se u obliku koncentrinog napada" opkoli Fruka Gora i na njoj unite partizanske snage. Policijska akcija poela je 9. avgusta i trajala do polovine septembra 1942. godine. Specijalni Paveliev opunomoenik Viktor Tomi, sa Viim redarstvenim povjerenitvom Velike upe Vuka i ustaama, nasrnuo je na narod Srema. Preki sudovi izricali su smrtne presude, a Srbi likvidirani na masovnim stratitima (Sremska Mitro vica, vukovarski Dudik, Jasenovac). Smrt je nalo oko 6.000 sremskih rodoljuba, meu kojima i veliki slikar iz Sida Sava umanovi. 150 ' Nareenje za ienje Srema", pre svega brdskog predela Fruke Gore, izdao je vojni komandant Srbije general Paul Bader 21. avgusta 1942. godine. U tu svrhu obrazovana je Borbena grupa Borovski", tako nazvana po general-majoru Hajnrihu Borovskom, komandantu 704. peadijske divizije, u ijem su se sastavu nalazili 6 nemakih i 11 ustakih bataljona, ustake i nemake vazduhoplovne snage i delovi maarske Dunavske flote. Maarske granine jedinice preduzele su posebne mere stroge kontrole granice da bi se onemoguilo infiltriranje nepoeljnih elemenata iz Hrvatske u Baku i na teritoriju drave". 1 ' Napad grupe zapoeo je 26. avgusta u rejonu Mitrovica - Ruma - Novi Sad - Erdevik. Na napadnutom prostoru nalazilo se oko 1.000 partizana svrstanih u Frukogorski, Podunavski i Posavski NOP odred. Probojom partizana iz zaokruenja u pravcu bosutskih uma i Semberije operacija je 31. avgusta 1942. obustavljena i grupa rasformirana. 1S2) Delovi Frukogorskog odreda uspeli su manevrisanjem da izbegnu unitenje. Partizanske snage izgubile su 50 boraca, meu kojima ora Markovia i Stanka Paunovia, komandanta i komesara taba partizanskih odreda Srema. Velika ofanziva je prohujala, ali otpor naroda, naroito stradalog u zbegovima, nije slomljen, kao ni partizanska ofanzivna mo. Probueni narod nije se vie dao pokoriti. 153 ' Antisrpskoj akciji u Sremu prethodila je tragedija Kozare. Narodnooslobodilake snage Bosanske krajine imale su maja 1942. oko 7.000 boraca i kontrolisale gotovo celu oblast, sem nekih gradova u dolini Vrbasa, Une i Sane. Nemci i ustae su 10. juna 1942. krenule u napad na Kozaru, zatvarajui obru oko boraca i zbegova, sa oko 40 bataljona. Na elu grupe Zapadna Bosna" nalazio se general Fridrih tal, komandant 714. nemake peadijske divizije. Drugi krajiki odred je u J. Popov, Politika K P J u Vojvodini na stvaranju masovne osnove narodnooslobodilakog rata i revolucije, Matica srpska, Zbornik za istoriju sv. 16/1977, 18. Vojvodina u N O R - u . . . , 158. Zbornik N O R , tom X V , knj. 1, 298-9, dok. 98. 152) Isto. 153) Vojvodina u N O R - u . . . , 158.
U9)

355

ofan/ivi i proboju u pravcu Podgrmea izgubio oko 1.700 ljudi. Neprijatelj je sve do 18. jula 1942. nastavio da ubija srpski narod po zbegovima planine i da pali kozaraka sela. Kozara je doivela svoju epopeju, ali istovremeno i mueniko stradanje srpskog naroda. Oko 50.000 ljudi - uglavnom ena, staraca i dece - odvedeno je u zloglasni Jasenovac ili pobijeno na licu mesta. 1M ' Za Nemce je savlaivanje otpora na Kozari imalo za glavni cilj da se obezbedi nesmetana eksploatacija gvozdene rude iz Prijedora, a za NDH je to bila prilika da se u okviru vojnih operacija nastavi sistematski genocid nad Srbima. Ustaki krugovi su u zimu 1943. razmatrali iseljavanje mukog stanovnitva iz istonog i jugoistonog Srema, s pozivom na austrijsko iskustvo sa evakuacijom stanovnitva 1915. Ideja je radikalizirana u prolee 1943. razvijanjem koncepcija o proterivanju celokupnog pravoslavnog stanovnitva (pravoslavnih Hrvata") sa teritorije NDH, severno od Save, ubijanjem, spaljivanjem i ruenjem srpskih sela, pljakanjem imovine. Meutim, glavni ustaki stan nije dobio nemaku saglasnost za proterivanje srpskog stanovnitva. Nemci su najverovatnije procenjivali da je plan neostvarljiv, da bi doveo do pogoravanja stanja i opustoenja itorodnih podruja. 155 ' Antisrpska politika ustaa, Nemaca i Maara konstantna je u toku rata. Modifikacije su bile izraz pragmatizma i procene celishodnosti konkretnih okolnosti u svetlu vlastitih interesa. Nemci su znali u vie navrata ucenjivati srpski kvislinki reim ustakim ili maarskim intervencijama u Srbiji. Maarski okupator drao je okupirane i od decembra 1941. anektirane srpske krajeve kao svoje, ali pojedine struje u maarskoj vlasti nisu bile spremne na dodatne napore na strani Treeg rajha i preuzimanje rizika sukoba sa Srbijom. Maarski ministar unutranjih poslova odluno je odbijao da izae u susret zahtevima Nemaca da u Srbiji, za potrebe okupacije, od 1. juna 1943. upute dve ili 3 divizije, koje bi Nemci naoruali. Prema njegovom shvatanju to bi bilo nedalekovido, jer Srbija e uvek biti Srbija"; bio je spreman da podnese ostavku ukoliko bi maarska vojska prekoraila Dunav. 156 ' Pred dolazeu zimu postavljalo se pitanje ta uraditi sa naraslom vojskom: ostati preko zime u Sremu, gde partizanske snage nisu mogle da deluju u prostoru ogolele ravnice, ili izvui vojsku van Srema. Mogla se izvesti operacija slanja jedinica na zapad, u Slavoniju, tim pre to se radilo o jedinicama formalno pod komandom Glavnog taba Hrvatske, odnosno njegovog podru'nog organa za Slavoniju, ali to reenje
154) A V N O J i revolucija, tematski zbornik (priredili S. Neovi, B. Petranovi), Beograd 1983, 244-246. 155) Vojvodina u N O R - u . . . , 208. 1 5 6 ) Zbornik N O R , tom X V , knj. 1, 376, dok. 126.

nije bilo prihvatljivo zbog udaljenosti slavonskih centara narodnooslobodilake borbe, a trebalo je proi i teren koji je bio naikan ustakim i nemakim posadama i gnezdima. Koliko god ovi vojni razlozi mogli delovati ubedljivo, teko je oteti se miljenju da sremsko vojno-politiko rukovodstvo nije htelo da se oslobodi svog uticaja na odrede koji su se samo nominalno nalazili pod operativnim tabom za Slavoniju. Rukovodstvo se opredelilo za drugu alternativu - prelaz u istonu Bosnu, preko Save. Jedinice koje bi preko Save prele u Bosnu bile bi na dohvat ruke, mogle su se vraati u Srem, vriti mobilizaciju novih boraca, a na drugoj strani pomoi istonobosanskim partizanima u borbama protiv etnika koji su sve vie osvajali na Majevici. Jedinice bi se nale blie Vrhovnom tabu, koji se tada nalazio u zapadnoj Bosni. Teritorija istone Bosne je, osim toga, obezbeivala i iroko podruje za borbena dejstva. Prelaskom sremskih boraca u istonu Bosnu, Srem je izbegao politiku i vojnu izolaciju, a nabujali ustanak" zahtevao je odlivanje boraca. 157 ' Zadugo se odrala pesma: Aoj Bosno zemljo ponosnih bregova, evo tebi u pomo sremakih sinova". Oktobra 1942. dva bataljona este istonobosanske brigade prela su u Srem, u bosutske ume. Dolazak ratnika iz Semberije i Majevice narod Srema je doekao sa oduevljenjem. Sremci su popunili bataljone este brigade, a jedan bataljon Sremskog odreda (Posavski) uao je u sastav brigade. Prelazak u istonu Bosnu bio je i put odlivanja boraca iz mesnih partizanskih jedinica. Udruene snage - sremskih boraca (900) i bosanske (oko 500) - mogle su se nositi sa etnikim jedinicama na tlu istone Bosne. im su preli Savu, udruene partizanske snage zapoele su 5. novembra 1942. borbe protiv etnika. Bitkom kod Maleevaca, 28. novembra 1942, majevikim etnicima je bila slomljena kima" (Rodoljub olakovi). Do ovog katastrofalnog poraza etnici su bili osam meseci gospodari srpskih sela, povezani sa srpskom arijom u Tuzli, Brkom i Bijeljini. Seljaci - etnici su se razbeali, a srpski oficiri preli u Srbiju. Nekoliko majevikih etnikih voa (Radivoje Kerovi, Jovo Radi, Boro Bogdanovi) nastavili su da u grupama tumaraju po majevikim selima". 158 ' U Sremu je stvorena masovna politika osnova narodnooslobodilakog pokreta, u ijim se redovima, u vojsci, masovnim antifaistikim organizacijama, vojno-pozadinskim slubama, organima vlasti, nalazio gotovo sav srpski narod. Broj lanova KPJ poveao se sa 300 krajem 1942. na 750 sredinom 1943. godine, to je najbolji pokazatelj antisektakog stava, koji nije bio karakteristian za mnoge druge krajeve delovanja KPJ, poznate po svom sektatvu. Krilatica Svi smo mi jedna partija" imala je realnu osnovu u politici okrunog partijskog rukovodstva. Polovinom 1943. u SKOJ-u je bilo preko 2.300 lanova. Antifa,57) ,58)

J. Veselinov, n.d., 89. Isto, 76.

357

istika omladina, pod rukovodstvom SKOJ-a, brojala je polovinom 1943. blizu 5.000 lanova, sa Okrunim odborom USAOJ-a na elu. 159) Godinu dana docnije broj lanova Partije iznosio je 1.300 u pozadini i 500 u vojnim jedinicama, lanova SKOJ-a 3.000, USAOJ-a 14.000 i AF-a 8.000. Krajem leta Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu izvestio je CK KPJ krajem leta 1944: itav Srem je potpuno zahvaen narodnooslobodilakim pokretom, kome sada masovno pristupaju i Hrvati". 160 ' Za Vojvodinu, posebno Srem, karakteristina je u elom ratnom periodu znaajna izdavaka delatnost. Malo je pokrajina u Jugoslaviji u kojima je tokom rata izlazilo 173 lista, bez obzira na neravnomernost njihovog izlaenja i nezavisno od toga to su meu njima preovlaivali lokalni ilegalni listovi, bilteni, novine pojedinih odreda. Okruni komitet KPJ za Srem izdavao je Nedeljni izvetaj", Udarnik", organ OK KPJ za Srem, Nau borbu" i Istinu". Naa borba" pokrenuta je kao organ NOP-a Srema 1. novembra 1941, da bi kasnije postala organ KPJ za Srem i Vojvodinu. Istina" se javila kao organ Agitpropa OK KPJ za Srem, ali je od 1943. list prerastao u organ JNOF-a Srema. Na prvom broju Slobodne Vojvodine" u Novom Sadu radili su Svetozar Markovi, Branko Baji i Nikola Petrovi. 161 ' U prvoj polovini 1943. postojala je i iroka mrea narodnooslobodilakih odbora: 103 mesna, osam sreskih (zemunski, staropazovaki, sremskokarlovaki, rumski, sremskomitrovaki, iriki, iloki i idski), jedan Okruni narodnooslobodilaki odbor. Izgraen je i vojnopozadinski sistem: Komanda sremskog podruja i deset komandi mesta. Pod rukovodstvom ovih organa bilo je 296 partizanskih straa, tri bolnice, 46 magazina, osam velikih podzemnih sklonita, nekoliko mobilizacionih centara i niz zanatskih radionica raznih struka. 162 ' Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu, oktobra 1942, doao je na ideju da formira Pokrajinski narodnooslobodilaki odbor i svog lana Branka Bajia imenovao za njegovog predsednika. Iako nije bio formalno osnovan, Pokrajinski odbor se sa Glavnim tabom NOV i PO Vojvodine obratio 22. avgusta 1943. narodima i nacionalnim manjinama Vojvodine, zahtevajui da se borba u pojedinim pokrajinama slije u reku optenarodne borbe". Oktobra 1943. stvorenje Inicijativni Pokrajinski NOO u koji su, pored Nikole Grulovia, uli Jovan Popovi, Slavko Kuzmanovi i Luka Mrki. Odbor je sa Glavnim tabom radio na mobilizaciji svih sposobnih mukaraca roenih od 1903. do 1926. godine, tako da su brigade do kraja februara 1944. dobile osam hiljada novih boraca. Inicijativni PNOO je marta 1944. u Sremskom Podunavlju
J. Popov, n.d., 18. > Isto, 20. R. Curie, Prosvetna i kulturna aktivnost tokom NO rata u Vojvodini, Novi Sad, 1969, 32-35. 162) Vojvodina u N O R - u . . . , 206.
!59) 160 161)

358

(Belegi) promenio naziv u Glavni narodnooslobodilaki odbor Vojvodine (GNOOV). 1 6 3 ) Prilikom institucionalizacije vlasti i drugih organizacija koriena je narodnooslobodilaka i demokratska retorika, ali su praktino svi organi bili transmisije KPJ, kao nukleusa narodnooslobodilake borbe, vid osvajanja vlasti u okvirima antifaistikog rata i u njegovom toku. Kooptiranje predratnih politiara bilo je takoe dekorativni element, ali i izraz naraslog raspoloenja krajem rata za narodnooslobodilaki pokret. Tako je za novog lana PNOO bio kooptiran sremski politiar (prvak SDS) Aleksandar evi, antifaista, koji je u Odboru odgovarao za privredna pitanja. U senci razvoja narodnooslobodilake borbe u Sremu je od 1942. tekao latentni sukob izmeu partijskog centra u Sremu i partijskog rukovodstva Hrvatske, odnosno njegovog Poverenitva za Slavoniju, oko pitanja vojnih i politik'h kompetencija, iza ega se de facto skrivala borba oko tog teritorija. Da li e Srem pripasti Vojvodini kao celini ili e se nai, preko partijske organizacije kao merila razgranienja, u sastavu Hrvatske. Koliko god komunisti bili zahvaeni internacionalizmom, koji je iao do transa, istorija KPJ pre rata i u ratu pokazuje da internacionalizam pojedinih rukovodstava nije zaboravljao na svoje stvarne ili umiljene nacionalne interese, sa teritorijalnim pretenzijama. Moemo ga posmatrati na irem jugoslovenskom planu, u koncentraciji interesa slovenakih komunista da izvedu nacionalnu integraciju u drugom svetskom ratu, 164 ' a na drugoj strani u suprotnom smislu kod crnogorskih komunista, pa i srpskih, da pitanje granica u sutranjem ureenju nee imati nikakvog znaaja. Komunisti Bugarske, Jugoslavije, Grke i Albanije u prikrivenom obliku nastavljali su u ratu nacionalne antagonizme graanskih snaga balkanskih zemalja. U Sremu 1942. internacionalizam u srpsko-hrvatskim odnosima nije mogao da potisne istorijsko naslee, predratne borbe oko Srema u vreme stvaranja Banovine Hrvatske, injenicu genocida nad srpskim ivljem u NDH, naroito pri srpskom karakteru pokreta u Sremu, a na drugoj strani saznanje da su hrvatski komunisti svojim zahtevima u sutini identifikovali prostor NDH kao hrvatski prostor. Tito je poetkom januara 1942. godine stavio do znanja rukovodstvu u Sremu da neposredno potpada pod Glavni tab NOPO Hrvatske, od kojih e dobijati nareenja za rad. 165 ' Avgusta 1942. uspostavljena je veza izmeu taba partizanskih odreda Srema i taba Tree operativne zone Hrvatske za Slavoniju i Srem, koji je bio organ Glavnog taba Hrvatske. Reorganizacijom jedinica u Sremu (tri odreda: Frukogorski, Podunavski i Posavski) stvoren je Sremski odred kao Trei
163)

Glavni N O O Vojvodine 1943-1945 (priredila J. Popov), Novi Sad - Sremski Karlovci, 1977, 3 - 7 , 24-5. Ako se apstrahujemo od ideolokih sastojaka, onda u pitanju slovenake nacionalne integracije nema razlike izmeu tvoraca Osvobodilne fronte ( E . Kardelja, B. Kidria i drugih) i slovenakih klerikalaca u emigraciji (Mihe Kreka, Alojza Kuhara i drugih). 6 5 ) Vojvodina u N O R - u . . . , 144.

359

odred Tree operativne zone Hrvatske (tri bataljona i jedna samostalna eta). Okruni komitet KPJ za Srem istrajno je radio na obnavljanju Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu. U pitanju je bila namera da se obnovi rukovodstvo koje je postojalo, iako je bilo onemogueno da deluje, pa i sa lanovima rukovodstva nepovezano, izolovano, a u interesu razvijanja jedinstvene narodnooslobodilake borbe u celoj pokrajini. Obnavljanje rukovodstva bilo je izraz shvatanja o jedinstvu Pokrajine, njenoj integralnosti, pogotovu pri tendencijama CK KP Hrvatske da se Srem stavi pod operativno vojno rukovodstvo Slavonije, odnosno Hrvatske, a kasnije i sama organizacija Partije u Sremu. Odluka Organizacionog sekretarijata CK KPJ da se u Vojvodini osnuju dva pokrajinska partijska rukovodstva - poverenstva: za Banat i drugo za Srem i Baku, iz aprila 1942, oznaena je kao privremena, prelazna i kratkotrajna organizaciona mera". Blagoje Nekovi je po ovlaenju Centralnog komiteta osnovao Pokrajinsko partijsko poverenstvo za Banat, sa urom Jovanoviem, koji se nalazio u Beogradu, na elu. 166 ' Ivo Lola Ribar avgusta 1942. pokrenuo je pitanje organizacionih mera za obnavljanje Pokrajinskog komiteta, privremenog karaktera, sa Svetozarom Markoviem Tozom na elu, ije bi se sedite nalazilo blizu tadanjeg centra pokreta u Vojvodini, to jest Srema, to bi omoguavalo veze sa svim krajevima Vojvodine. Time se nisu iskljuivale veze -u smislu koordinacije sa Povjerenstvom CK KPH Slavonije za Slavoniju i Pokrajinskog Poverenitva za Banat sa Beogradom. Petog januara 1943. Nekovi je pisao Okrunom komitetu za Srem, pourujui obnovu partijskog rukovodstva za Vojvodinu. Do obnove privremenog pokrajinskog rukovodstva Vojvodine dolo je tek poetkom januara 1943. U sastav tog rukovodstva uli su: Aim Grulovi, ura Jovanovi, Jovan Veselinov, a predvieno je da u sastav rukovodstva uu i preiveli lanovi rukovodstva u Bakoj i Banatu. Za sekretara je izabran Jovan Veselinov. Obnavljanje je oznailo i pobedu teze o nedeljivosti Vojvodine. 167 ' Marta 1943. partijsko rukovodstvo Hrvatske upoznato je sa stavovima CK KPJ da Srem ne ulazi u sastav KP Hrvatske. Povjerenstvo za Slavoniju i Srijem bilo je ukinuto i obrazovan Oblasni komitet KP Hrvatske za Slavoniju. Najtee je bilo reiti pitanje idskog i ilokog sreza. Novi Pokrajinski komitet je maja 1943. pokrenuo pitanje da u sastav pokrajinske partijske organizacije ue i zemunski srez, koji je do tada pripadao partijskoj organizaciji Srbije, iako je praktino njegovo prirodno zalee inio Srem. Pitanje razgranienja Hrvatske i Vojvodine, to jest Srema, povlailo se i kasnije, jer je u hrvatskim publikacijama ova oblast tretirana kao hrvatska. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju pristao je u leto 1943. da se zemunski srez preda Vojvodini. 168 '
Isto, 175. Isto, 181. 168) p K K p j j e 27. juna 1943. od CK K P J traio da se rei teritorijalno pitanje: . . . 6) I ovom prilikom vas molimo da im pre resite pitanje zemunskog sreza. Ukoliko se
166) 167)

360

Na osnovu odluke CK KPJ, 3. jula 1943. dolo je do teritorijalnopolitikog i vojnog razgraniavanja nadlenosti izmeu partijskih rukovodstava Vojvodine, Hrvatske i Srbije. Zemun, sa srezom zemunskim, doao je pod vojnu i partijsku kompetenciju vojvoanskih organa. Vojvodini je pripao i prostor zakljuno sa linijama Vukovar - Vinkovci - upanja, pa na istok, ukljuivi i Zemun. 1 ' CK KPJ ozvaniio je Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu jula 1943, u sastavu: Jovan Veselinov, sekretar; Isa Jovanovi, organizacioni sekretar; Nikola Grulovi, Aim Grulovi, Geza Tikvicki, Pal oti, Nikola Petrovi i Vlajko uranovi. Istog meseca obnovljen je i Pokrajinski komitet SKOJ-a Vojvodine, sa Vlajkom uranoviem kao sekretarom. 170 ' Odlazak sremskih partizana u istonu Bosnu predstavljao je odluku od stratekog znaaja, koja se najmanje sastojala u prezimljavanju" ili prespavljivanju" ovih snagu van Srema. Nesporazum je najpre izbio na relaciji Okruni komitet KPJ za Srem i tab Tree operativne zone, odnosno hrvatskog rukovodstva koje je nastojalo da se celokupni prostor Srema nae pod vojnim i partijsko-politikim rukovodstvom Glavnog taba Hrvatske i CK KPJ Hrvatske. Akcije vezivanja i podreivanja u toku rata skrivala su tenju da se Srem izdvoji iz pokrajinske organizacije Vojvodine i prikljui Hrvatskoj. Ova tendencija, odranije prisutna u vojnoj sferi, postala je tim oiglednija posle formiranja Povjerenstva Centralnog komiteta KPJ Hrvatske za Slavoniju i Srijem. No, okruni komitet KPJ za Srem ve na savetovanju u Novim Karlovcima (Sasama), decembra 1942, odluno je odbacio vezivanje svoje organizacije za Povjerenstvo CK KPJ Hrvatske za Slavoniju. 171 ' Okruni komitet KPJ za Srem doneo je potpuno samostalno odluku o prelasku sremskih boraca u istonu Bosnu, ne konsultujui nadreeni
borba vie razvija, utoliko nam vie ini smetnje ovakvo stanje u zemunskom srezu. Nae pozadinske i vojne vlasti moraju najue saraivati sa ovim srezom i on im se mora u svemu potinjavati, a ne kao to je to sluaj sada kada drugovi iz ovoga sreza moraju prethodno da se sporazumevaju sa PK-om Srbije i da se u svemu potinjavaju njemu. Koliko je ovo stanje nenormalno, vidi se i po najnovijim otkriima o razornom radu etnika u tom srezu, a nae pozadinske vojne vlasti nisu mogle na vreme sve to da suzbiju. - Lj. Vasili, n.d., 167. U pismu Pokrajinskog komiteta K P J za Vojvodinu Okrunom komitetu KP Hrvatske Osijek od 19. novembra 1943. o potrebi da se sprovedu odluke CK K P J o prikljuenju nekih srezova zapadnog Srema PK K P J za Vojvodinu, doslovno stoji: CK K P J za zapadni Srem izvestio nas je da mu do danas niste predali srezove koje ste po odluci CK K P J morali predati. Mi smatramo da se tu radi o sabotiranju odluke C K , jer u reenju CK od jula ove godine, a i u jednom telegramu koji smo kasnije dobili od CK, jasno je reeno da vi treba da nam predate srezove o kojima je re. Po tom pitanju za sada nema diskusije. Tu odluku Centralnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije ne moe niko izmeniti, ni drug ira, ni va O K , niti ma ko drugi. Jedino CK K P J moe menjati svoje odluke. Traimo od vas da nam odmah jasno odgovorite da li ete sprovesti odluku CK K P J ili neete, tj. da li ete nam predati srezove". - Isto, 233. Pismo PK K P J za Vojvodinu PK K P J za Srbiju o sastavu PK - Isto, 168. I' Vojvodina u N O R - u . . . , 164.

361

tab Tree operativne zone Hrvatske. Do sredine 1943. u istonoj Bosni nalazilo se 2.300 vojvoanskih boraca. 172 ' Vojvoanske jedinice, bez obzira to su se vodile kao odred", a kasnije Grupa udarnih bataljona", faktiki su inile brigadu, po organizovanosti, disciplini, politikoj svesti i iskustvu.173' Snage NOP-a su se u Sremu tako mnoile da su zahtevale reorganizaciju partizanskih snaga u Sremu i istonoj Bosni. Osnovan je Operativni tab za Srem u sastavu: Aim Grulovi, komandant, Slobodan Baji, komesar, Sreta Savi, zamenik komandanta. 174 ' Na teritoriji Srema stvorena je 3. vojvoanska brigada. Sremski partizanski odred nalazio se u prolee 1943. u istonoj Bosni, na Majevici i Semberiji, sa Biranskim i Majevikim odredom. Ve krajem 1942. poinje institucionalizacija vojvoanskih jedinica u istonoj Bosni, jer je praktino 1. vojvoanska narodnooslobodilaka udarna brigada postojala od poetka novembra 1942, iako nije bila kao takva ozvaniena. Aprila 1942. formirana je 2. vojvoanska brigada. Partijsko rukovodstvo za Srem forsiralo je stvaranje vojvoanskih brigada. Prva, druga i trea vojvoanska brigada ule su jula 1943. u sastav 16. vojvoanske narodnooslobodilake udarne divizije. Za komandanta je postavljen Danilo Leki, a za politikog komesara Stefan Mitrovi. Divizija se nalazila pod neposrednim rukovodstvom Vrhovnog taba NOV i POJ. Istog meseca formiran je i Glavni tab NOV i PO Vojvodine, koji je zamenio dotadanji Operativni tab Vojvodine. 175 ' Sredinom 1944. na terenima Bosne operisale su dve vojvoanske divizije, mahom sastavljene od Sremaca, u sastavu 12. Vojvoanskog korpusa sa blizu 10.000 boraca. Na tlu Srema dejstvovale su dve brigade: esta i Sedma, te nekoliko partizanskih odreda sa oko 4.000 boraca. 176 ' Sremom je u jesen 1943. prokrstarila jo jedna kaznena ekspedicija. Oko 5.000 vojnika - Nemaca i domobrana, u operaciji poznatoj kao Operacija Kamerhofer", proli su sremskim selima u cilju da oiste" donji Srem. Neprijateljske snage polazile su od Zemuna, Rume, Sremske Mitrovice, Stare Pazove i Sida. U toku tronedeljne ofanzive dolo je do teroristikih upada u sremska sela i ubijeno je 250 civila. Prvih dana oktobra 1943. u Srem je stigla 1. kozaka divizija, pod komandom general-majora Panvica, sastavljena od zarobljenih crvenoarmejaca, belogardejskih dobrovoljaca i mobilisanih kozaka iz Ukrajine, sa Kubana i Tereka. Divizija je bila rasporeena du eleznike linije od Stare Pazove do Tovarnika, sa zadatkom da oisti" Fruku Goru i jugozapadni Srem, poinivi nezapamene zloine u selima jugoistonog Srema. 177 '
172) 173) 174) 175) 176) I77i

J. Popov, n.d., 17. J. Veselinov, n.d., 87. Isto, 109. Voi voina u N O R - u . . . , 199. J. Popov, n.d., 20. Vojvodina u N O R - u . . . , 238.

362

Glava V

Vojno-politika organizacija etnika i kvislinga - antikomunistika sutina kolaboracije

Vojna organizacija pokreta Drae Mihailovia - slabosti teritorijalne strukture
rganizacija Mihailovievog pokreta otpora prethodila je obrazovanju vojnih snaga (maj - avgust 1941). Zadatak ovih snaga bio je da preuzmu vlast od momenta opteg ustanka. Papirnato gledano, Mihailoviev plan bio je idealan, ali nije vodio rauna o drugim okolnostima. Pre svega, da postoji i drugo antiokupatorsko jezgro ofanzivne orijentacije pod vodstvom komunista. Mihailovi je uspostavljao kontinuitet sa Jugoslovenskom vojskom, koji se izraavao i simbolino: pored pozivanja na vojna pravila, ogledao se i u zastavi peadijskog puka koji je na Ravnu goru doneo narednik - vodnik Boa Perovi, koji se jo u Bosni pridruio Mihailoviu.1' Mihailovieva pozicija bila je legitimna, pogotovu od asa kada je Duan Simovi preko Radio-Londona, 15. novembra 1941. promovisao Mihailovia za komandanta svih jugoslovenskih oruanih snaga u zemlji". Mihailovi je uspostavio Komandu jugoslovenske vojne sile na okupiranoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije", izdajui 16. novembra 1941. Proglas Srbima, Hrvatima i Slovencima, stavljajui im do znanja da ga je kralj potvrdio - na predlog slobodne jugoslovenske vlade u Londonu" - za Komandanta celokupne jugoslovenske vojne sile na okupiranoj teritoriji Jugoslavije. Time su svi naoruani pokreti u celoj dravi bili stavljeni pod njegovu komandu i podreeni stareinama koje e on naimenovati. Jugoslavija nije vie imala samo svog kralja i vladu sa simbolinim kontigentom vojske u inostranstvu, ve ,,i slobodnu dravnu teritoriju sa slobodnim graanima". 2 ' Pomou Mihailovia u zemlji, srpske snage obnavljale su mo i uticaj srpske politike, koja je bila u situaciji da stvori svoju oruanu silu i podigne ugled Jugoslavije borbenim pokretom otpora koji se suprotstavlja Osovini. Cilj je bio osloboditi Otadbinu, povratiti ast naim zastavama" i poneti ih na krajnje granice Jugoslavije. Pri tome je trebalo sauvati i drutveni poredak. Borba protiv Nemaca mogla je biti uspena samo ujedinjenim
Z. Vukovi, Seanja iz rata, Beograd, 1990, 84. ^ A V I I , a, K - 1 2 , Reg. br. 6/1; Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, 76-78.

363

snagama, organizovana i voena sa jednog mesta. Pojedinane akcije oznaavao je kao lakomisleno prolevanje dragocene krvi naroda koji ve krvavi iz bezbroj rana. Sloga, jedinstvo i disciplina su danas najvia narodna dunost i preduslov svake pobede". Pojedinani borbeni pokreti" pozvani su da se prikljue narodnoj vojsci". Mihailovi je od oficira, podoficira, vojnika i rodoljuba traio da se odazovu kriku Otadbine" i svim sredstvima potpomognu borbu i spremaju za dan Vaskrsenja" 3 ' Mihailovi se pojavio kao vojnik na sceni, da spase vojniku ast nacije", kao to patetino kae Stevan Moljevi, aprila 1942. godine. Bio je disciplinovan vojnik, ali je - po ovom politiaru - postao i autoritet u zemlji, ovek u koga sav narod upire oi, ovek koji u zemlji nema zamene. Moljevi je traio od Mihailovia da se rtvuje, prinese na oltar otadbine. Narod mora da ide putem kojim je poveden, on ne moe stati nasred puta niti sme natrag. Vi ste ga poveli, vi ga morate i izvesti". Kako se kao glavno pitanje nametalo stvaranje srpske drave i njenog ureenja, Mihailovi se prema Moljeviu morao drati kao politiar i dravnik, iako o tome nije sanjao niti se za to pripremao. Savetovao je Mihailoviu da presee londonske lakrdije" i elom tom arolikom drutvu", koje ni danas nije prelo preko starih razmirica, otvoreno kae da ova zemlja nije ona koju su oni ostavili, jer je narod otvorio oi. Od Mihailovia se iziskivalo da govori politiarima u Londonu a ne oni njemu; da Mihailovi donosi odluke kojima e se oni prilagoavati.41 Vojna organizacija etnika od prolea 1942. poivala je na Uputstvu br. 5, koje je predvialo etu kao osnovnu jedinicu, bataljon od dve do tri ete, brigadu od dva do pet bataljona. ete kao osnov ove organizacije razlikovale su se po mobilnosti, zadacima, sastavu. Prvu kategoriju eta inile su operativne jedinice s obaveznicima od 20 do 30 godina, drugu kategoriju ete od 31 do 40 godina, sa zadatkom da obavljaju sabotae na putevima i eleznici, da rue mostove itd., a treu borci stari od 41 do 50 godina, sa zadatkom da uvaju selo, snabdevaju jedinice operativnog karaktera, obezbeuju red i mir. U srezu su postojali komandanti zadueni za ete druge i tree kategorije. 5 ' Krajem 1942. ova organizaciona osnova vojske Mihailovia bila je dopunjena i izmenjena u smislu stvaranja etnikih trojki kao osnovnih jedinica (voa trojke, zamenik i lice za vezu izmeu trojke i vlasti). etu je sainjavalo 15-30 trojki. Prema miljenju istoriara etnikog pokreta, stvaranje trojki je bilo oivljavanje tradicionalne srpske gerilske jedinice. 6 ' Bataljon su sainjavale tri ete, a brigadu tri bataljona. Tri do pet etnikih brigada inilo je korpus. Postojale su i elitne brigade,
3)

4) 5) 6)

Traena cena i rtva su, teke i krvave, ali e uspeh biti istorijskog znaaja za vekove. Slobodan ivot, veliina naroda i blagostanje za sve June Slovene ujedinjene pod okrilje zajednike majke Velike Jugoslavije!". - Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1 , 7 7 - 7 8 . Isto, 196-199. A V I I , K - l , Reg. br. 10/3. J. Tomasevich, n.d., 166.

364

koje su se zvale letee", sastavljene od najboljih boraca. Pribliavanjem rata kraju napravljena je podela izmeu operativnih i teritorijalnih trupa koje bi preuzimale vojnu vlast. Formirani su i jurini korpusi koji su se sastojali iz leteih brigada. U vojnoj strukturi dolo je do promena u prolee 1944, ukrupnjavanjem jedinica, stvaranjem grupe jurinih korpusa. Korpusi su bili sastavljeni od brigada. Tako se Resavski korpuS sastojao od dve brigade: Despotovake i Svilajnike; IvankovaE> korpus od Parainske i Ravanike brigade; Varvarinski korpus od trp brigade: Temniske, prve i druge Belike. Pomenuti korpusi nalazilisu se u centru Srbije - geografski i po etnikom sastavu; blizu-v komunikacija, ali i u brdima i planinama koje su oteavale sprovoenje~f blokada, predstavljajui idealne prostore za skrivanje pristalica pokreta: Bogati krajevi, sa nepopaijenim selima, pruali su mogunosti za ishranu velikih vojnih snaga. 7) Mihailovi je preuveliavao brojnu snagu svoje vojske. Prvog decembra 1941. uputio je proglas srpskom narodu u kome stoji da vojnika organizacija etnika broji preko 300.000 dua". 8) U jednom telegramu vladi u Londonu od 20. marta 1943. Mihailovi je navodio da je u svakom srezu imao 1.000 ljudi, to jest u 180 srezova od 338 u Jugoslaviji, ukupno 180.000 ljudi. Pa i broj pojedinih jedinica nije svuda bio jednak. U krajevima koji su bili sredita etnikog pokreta i u onima koji to nisu bili, u planinskim i ravniarskim krajevima, zavisio je i od raspoloenja naroda, zasienosti odreenih krajeva okupatorskom vojnom silom, snagom uticaja narodnooslobodilakog pokreta itd. U zapadnoj Srbiji korpusi su krajem 1943. imali 2.500-3.000 ljudi, a u istonoj Srbiji Piletiev korpus sa pet brigada imao je oko 600 aktivnih etnika i tab od 60 ljudi. 9 ' Poetkom 1943. u Crnoj Gori i italijanskoj zoni NDH bilo je oko 40-50.000 etnika. U nemakoj zoni Bosne bilo je oko 10.000 etnika, koji su imali sporazum sa NDH - ivi i daj drugima da ive". Broj etnika tzv. pobunjenika, koji su se borili protiv NDH, bio je daleko manji. 10 ' Vojna organizacija etnika bila je zasnivana na nekim loim naelima od samog poetka: teritorijalnoj strukturi, decentralizaciji koja je onemoguavala jedinstvenu primenu nareenja, izazivala labavost organizacije i nedisciplinu. Slaba politika strategija, sa defanzivnou prema okupatoru, unapred je onesposobljavala etniku vojnu snagu da pripremljena doeka zavrnu fazu rata. Mihailoviu nikada nije polo za rukom da lokalne komandante (samozvane vojvode i neprofesionalne stareine) zameni svojim oficirima, iako je na tom radio, ali uglavnom neuspeno, zbog otpora u krajevima daleko od svog taba. Kao neka vrsta teritorijalne milicije, etnike vojne snage nisu
7 ) Zbornik N O R , tom X I V , knj. 2 (redaktor Branko Latas), Beograd, 1983, 877. * Isto, tom I, sv. 2, 377. Isto, J. Tomasevich, n.d., 168. f Isto, 168.

365

imale snagu mobilnosti ni priblino kao suparnike jedinice NOVJ. Osim toga, NOVJ je bila - iako se vodila kao optenarodna vojska u sutini partijska vojska ili vojska koju su organizovali komunisti, drali u njoj apsolutno sva vojna i politiki kljuna mesta, koja je radila u slubi politikih ciljeva KPJ i bila vezana vrstom politikom ideologijom KPJ, prilagoenom u uslovima drugog svetskog rata ideologiji narodnooslobodilakog pokreta, kao pokreta otvorenog svima koji su hteli da se bore protiv okupatora i za slobodu Jugoslavije, nezavisno od nacionalnog, verskog, politiko-stranakog uverenja, ali faktiki pod hegemonijom KPJ. Teritorijalna organizacija je izgraena da se izbegnu represalije, utedi ishrana vojske i sauvaju radne ruke za polje, a u krajnjoj liniji obave pripreme za zavrne operacije. Ovu idealnu, ali statiku postavku, odbacila je stvarnost zbivanja. Pria o Mihailoviu i njegovim uspesima rano je poela da se stvara u inostranstvu i srpskim krajevima Jugoslavije. Tokom 1941-1942. ona je dosegla mitomanske razmere, n ) kada je istovremeno poela i da se raspada pod pritiskom suprotnih informacija suparnikog pokreta i njegovog voe Tita u procesu tzv. bitke za istinu, o onome to se stvarno deavalo na borbenim popritima Jugoslavije. Tome je znaajno doprinela Kominterna, objavljivanjem u sovjetskoj tampi Rezolucije rodoljuba Crne Gore, Boke i Sandaka, usvojene maja 1942. na Tjentitu. 12) Mihailovi se nije mnogo kretao po Jugoslaviji; ta vie, pre predstavlja nepokretnog vou sa stanovita gerile. Mihailovi je radi stvaranja utiska o svom kretanju po Srbiji, ali i iz razloga bezbednosti, nareivao da se stvore njegovi dubleri" (dvojnici). Jula 1942. poruuje u tom smislu: Potrebno je da se odmah stvore moji dvojnici sa naoarima obrijani, s lulom i nekoliko pratioca. Podesite sve da bi narod mogao da veruje da sam to ja. Taj mnogo da ne govori, tajanstvenost na prvom mestu. Jednoga spremite Vi u oblasti Maljena a drugog Tanasko (Milorad Vasi, porunik, iki srez) na emernu
n)

12)

Mihailovi je nazivan Robin Hudom, arlom De Golom Balkana; o Mihailovievim etnicima i njihovom vodi snimljen je umetniki film u S A D , krajnje proizvoljan i uproen; u jednoj anketi u S A D Mihailoviu je data prednost nad saveznikim komandantima: maralom Timoenkom i generalom Mak Arturom; u propagandi zapadnih saveznika o Mihailoviu ispredane su legende, njegova vojska je prikivala za tlo Jugoslavije okupatorske divizije, drala veliku osloboenu teritoriju itd. - B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 373-376. Rezoluciju je Tito dostavio Kominterni. Tito (Valter) je i pre toga slao Moskvi poruke da se Mihailovievi etnici naslanjaju na velikosrpske elemente, na kulake, andarme, dio oficira i na bive dravne inovnike", da sprovode pravu velikosrpsku politiku", raspiruju nacionalni ovinizam" itd. - A C K S K J , Fond CK K P J - K l , 1942/77. Valter je 23. aprila 1942. obavestio Kominternu da je Draa Mihailovi najvei arlatan u historiji" i da je njegovo popularisanje iz Londona smijeno i neozbiljno". - Isto, 1942/80; da jugoslovenska vlada u Londonu iri lane vijesti" o borbi u Jugoslaviji i ulozi Mihailovia. - Isto, 1942/100 - O konferenciji potenih patriota" da bi osudili Drau Mihailovia i izdaju jugoslovenske vlade". - Valter je o skupu patriota na Tjentitu izvestio Izvrni komitet Kominterne 17. maja 1942. - Isto, 1942/104.

366

ili u svom kraju". Ili, U rejonu Sokobanje stvorite mog dvojnika; da bude obrijan... i da ima nekoliko pratioca. Podesite sve da bi narod mogao da poveruje da sam to j a " . 1 ' Mihailovi je svoj tab 27. juna 1942. pretvorio u Vrhovnu komandu, u kojoj je rad bio podeljen na operativne, organizacijske i obavetajne poslove koje je vodio major Zaharije Ostoji, unutranju i spoljnu slubu veze major Mirko Lalatovi, dok su Dragia Vasi i Stevan Moljevi bili odgovorni za propagandu. Za komandanta pozadine predvien je potpukovnik Dragoslav Pavlovi, ali u datom momentu". Brigadom Gorske garde" komandovao je rezervni porunik Nikola Kalabi. Osmog septembra 1942. obrazovane su letee brigade. Septembra 1943. etnika Vrhovna komanda je reorganizovana, obuhvatajui sledea odelenja: operativno, obavetajno, autanturu, sanitet, komandu stana, bataljon za obezbeenje, centar za vezu i komandu pozadine. 14 ' Brigade su oformljene u korpuse, od kojih su svi nosili ime odreenih krajeva, sem Prvog i Drugog ravnogorskog korpusa. Tri do pet brigada inile su korpus, na osnovu nove reorganizacije izvedene krajem 1942. i poetkom 1943. Elitne jedinice su letei korpusi". Krajem rata obrazovane su grupe korpusa, meu kojima su posebno mesto zauzimali jurini korpusi. ' Veliki broj obveznika postojao je samo na papiru, bez stvarne obuke, iako su pozivani radi takozvane duhovne spreme". Jugoslavija je bila vojno-teritorijalno podeljena na vie komandi, koje su imale dosta samostalan status: Srbija sa Junom Srbijom" (Makedonijom), Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Boka kotorska, Sandak (Stari Ras"), Dalmacija i Lika, Vojvodina i Slavonija, Slovenija. Od septembra 1943. etnike jedinice obrazuju se i u Beogradu: korpusi po rejonima i brigade po kvartovima. Vrhovna komanda slala je na teren svoje delegate, inspektore za nadzor nad organizacijom, stanjem u jedinicama, radi koordinacije akcija, pregleda mobilizacije, materijalnih knjiga, obavetajne i propagandne slube. Sem vojnih obveznika, proveravani su i spiskovi aktivnih i rezervnih oficira, aktivnih i rezervnih podoficira, kaplara. Svaki tab korpusa morao je da raspolae sa spiskovima stareinskog osoblja. U etnikim redovima kulminiralo je ogovaranje, izbijala bolesna ambicija stareina, koji su, da bi se domogli vieg mesta u vojnoj hijerarhiji, proganjali i klevetali svoje ljude. Bilo je ubistava i drugih meusobnih razraunavanja stareina.16' Ljudi su streljani bez utvrivanja stvarne krivice, jednostavno iz line mrnje i osvete, to je inilo
13) 14>

15) 16)

Zbornik N O R , tom X I V , k n j . " I , 499. U sastav Vrhovne komande, po povratku Mihailovia iz Crne Gore 1943, uli su oficiri koje je Vlada uputila iz Egipta: generaltabni potpukovnici Paja Novakovi i Luka Baleti, majori Ljubia Terzi i Todor Gogi, kapetan Aim Slijepevi. - Z. Vukovi, Od otpora do graanskog rata, 1990, Beograd, 38. Zbornik N O R , tom X I V , knj. 2, 180-1. Isto, 714-15.

367

da niko nije mogao biti siguran za svoj ivot. Odluke su donosili komandanti brigada, Kraljeve garde i korpusa. Ustanovljivanjem prekih sudova teror je samo formalno legalizovan, jer se sudilo na osnovu krivinog ratnog zakona. Preki sudovi ustanovljeni su kod bataljona, brigada, tabova korpusa i kod Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadbini. Ova najvia sudska instanca Jugoslovenske vojske u otadbini sudila je za krivina dela protiv vojske, protiv narodnog nacionalnog Ravnogorskog pokreta, kao i uopte protiv dela uinjenih protiv Srpskog naroda". Uredbu o prekim vojnim propisima doneo je, marta 1940. godine, Ministarski savet Kraljevine Jugoslavije, a dopunjena je marta 1943. od etnike Vrhovne komande. 1 ^ Masovne su bile pojave neizvravanja nareenja, u akcijama ili prilikom prijema ljudstva u etnike jedinice, prebegavanja iz jedne u drugu etniku brigadu. Mihailovi nije uspeo u toku celog rata da ostvari centralistiku vojnu strukturu. Udaljeni komandanti, inae umrtvljenog i prikovanog Mihailovia uglavnom za Srbiju, slabo su u tako labavoj organizaciji sledili nareenja, povedeni svojim lokalnim osobenostima, autonomnim raspoloenjima i linim sklonostima. Oficirski kadar odlikovala je samoljubivost, ambicije, rivaliteti, surevnjivost, nedisciplina, borba za prvenstvo, gloenja, obesno ponaanje. Slabo politiki obrazovani, oficiri su se iscrpljivali u praznoj verbalnoj oratorici za srpstvo, kralja i otadbinu. Nisu uspeli da steknu borbenu samosvest, jer se praktino nisu ni borili protiv okupatora, pravdajui se strahom od represalija, nedostatkom oruja, besciljnou vojnih operacija, opreznou da ne idu na ruku komunistima. Seoski komandanti i vojvode koje je rat izbacio na povrinu ljubomorno su branili svoje poloaje, odbijajui da se povinuju oficirima koje je Mihailovi slao po Jugoslaviji. Olako deljenje vojvodskih titula uticalo je na njihovo obezvreivanje. Pojedine uticajne vojvode stvarale su svoje svite" i imale svoje klike". Za vreme rata deljeni su poloaji u sutranjoj obnovljenoj dravi. Cvetao je periferijski ovinizam", to se vidi iz sukoba crnogorskih etnika i njihovih komandanata sa hercegovakim, likim, dalmatinskim, bosanskim. U krugu oko Mihailovia i meu njegovim najviim oficirima sukoboljavali su se Zaharije Ostoji i Petar Baovi, Vojislav Lukaevi i Pavle urii, Ilija Mihi i Slavko Bjelajac. 18 ' etnika tampa i drugi komandanti glorifikovali su Mihailovia. Zvali su ga kuiem" i kolenoviem", ovekom koji je omoguavao svakome iz naroda da se uzdigne, jer nije zavisio od porodino-dinastike tradicije". Oko Mihailovia su se nalazili uglavnom nii oficiri, jer je krem" bio u emigraciji, na Bliskom istoku, u zarobljenitvu. Mihailovievom naglom uzdizanju naroito je pomoglo brzo promicanje u najvie vojne inove. Mihailovi je proterao sa Ravne gore generala Ljuba Novakovia, koji je krajem 1941. predlagao da se u Bosni i Hercegovini obrazuje posebna bosanskohercegovaka vojska koja bi
17 18)

> Isto. Isto, 264-5 , 276 itd.

368

kao ravnopravna pregovarala sa snagama Mihailovia, ukoliko bi se one pojavile u tom kraju. Novakovi je bio patriot, ali vie nego mutnih i zbrkanih predstava o ciljevima borbe. Mihailovi je unapreivao u in etnikih vojvoda i darivao svojim oficirima vojvodske titule (nadimke"): Ostojiu - Drinski, Raiu Pocerski i Ivanieviu - Dinarski. Milan anti je pisao Zahariju Ostojiu januara 1943. daje vojvoda Trifunovi delio titule zaslunim", koje su bile izvor nesree. ovek i ne sluti kakvu mrnju i kakve surevnjivosti izazivaju vojvodski inovi. Moda zbog toga to svaki Srbin smatra da i sam treba da bude vojvoda, a kada ve on to ne moe da bude onda ne ostaje nita drugo do izliva jedne une mrnje i pakosti prema drugome... O, kamo lepe sree da hoete jednim ukazom ponititi sve inove i sva odlikovanja, a u slobodnoj otadbini postaviti svakoga na svoje mesto, prema radu i zaslugama". 19 ' Svae etnikih stareina ostavljale su teak utisak u narodu, jer se nije uvalo dostojanstvo. Mihailovi je zahtevao da se, poto je sprana mrlja sa oficirskog kadra za aprilski poraz, dostojanstvo svakako sauva. Pretio je stareinama lienjem ina. No, nedisciplina, udruena sa razobruenou" i nezdravom ambicijom, sve je vie osvajala. Posle sastanka u Zimonjia kuli polovinom 1942. dolo je do forsiranja Petra Baovia i Dobrosava Jevevia na raun Ilije Trifunovia, posle ega se Trifunovi odluio na ostavku. Trifunovi je uporeivao svoj poloaj sa poloajem crnogorskog vladike u vreme teokratskog sistema: stareine su radile to su htele, a vladici je ostajalo samo da ih prokune. Nije bio navikao da ga vode njegovi ljudi ve on njih; nije vie eleo da ostane u ulozi dekorativnog komandanta bosanskih, liko-dalmatinskih i hercegovakih odreda Jugoslovenske vojske u otadbini". 20 ' Izmeu starijih i mlaih oficira dolazilo je do nerazumevanja, jer su stariji pokazivali visoku meru agresije, ukljuujui nepristojno ponaanje. Bilo je nezadovoljstva i tubi na postavljanje komandanata veinom stranaca" (Crnogoraca) koji nemaju ni poznavanja ni ljubavi za narod gde dolaze i (da) nemaju snage da zatalasaju ceo narod", iza ega su drugi komandanti videli nameru domorodaca da se doepaju vlasti. Osuivani su oficiri koji nisu imali ni moralno pravo da budu duhovni voi narodni". Jugoslovenski raspoloeni oficiri Hrvati opredeljivali su se sve vie za partizane, oseajui da je narodno raspoloenje ekskluzivno srpsko". Baovi je sve Jevreje sa svog podruja oznaavao kao komunistiki opredeljene. 21 ' Surevnjivost izmeu oficira u Mihailovievom tabu bila je veoma izrazita. Postojao je rivalitet izmeu majora Zaharija Ostojia i potpukovnika Dragoslava Pavlovia. Postojale su i struje koje su bile za surov obraun sa partizanima i one umerenije. Prema Zvonku Vukoviu,
19) 20) 21)

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., knj. 2, 22. Isto, 22-23. etnici nisu bili antisemistiki orijentisani, ali su Jevrejima pripisivali komunistiko opredeljenje.

369

Mihailovi je bio usamljen, jer je njegova sredina delila komandante na terenu na sigurne" i nesigurne", na roze" (crvenkaste) i mekane" (one koji su odbijali da se drastino postupa sa porodicama partizana). Ova su obeleja pripisivana onima koji su odbijali da od etnikog pokreta izgrauju neku supernacionalistiku partiju". 22 ' Raspadanjem pokreta, njegovim neuspesima i ostavljanjem Mihailovia na cedilu od strane Britanaca, ovakve podele i narastanje sumnji u vlastitim redovima nisu mnogo zauivale. Vojnici su se plaili da im politiari ne preotmu dotadanje prvenstvo. Uzaludno su oekivali da se teite posle poraza u inostranstvu prenese u zemlju. Mihailovi je isuvie kasnio i nastavljao da robuje svojoj atantistikoj ideji, u stvari krutom stratekom dogmatizmu. U vreme odsudnih bitaka meu komandantima su se pojavljivale mnoge nezdrave pojave: pored linih ambicija, sujete i netrpeljivosti, osvajali su podmetanja i ogovaranja. Momilo uji nije podnosio kapetana Ivanievia, kojem je dodeljena vojvodska titula (Dinarski"), iako je Dinaru video samo iz brzog voza". Petar Baovi nije dozvoljavao Zahariju Ostojiu da mu dri lekcije. Ostojiu je uzalud stavljano do znanja da potinjene vojvode i stareine nisu njegova prija". Nastavljala se kritika pretpostavljenih. Naroito je Ostoji ozlojeivao mnoge stareine svojim postupcima. General ukanovi kae da bi major Radulovi, naelnik Ostojievog taba, iao u borbu kada bi metci bili ispunjeni kolonjskom vodom". Ostojiu se prigovaralo zbog arogantnosti i superiornog ponaanja. Atmosfera je bila zatrovana, prigovori o izdaji uestali. Radmilo Gri i Jevevi napadani su da tee decentralizaciji komandovanja. Dobrosav Jevevi izvetava Mihailovia da akcijama dominiraju lini presti, lokalni interes i kaprisi. Naroito je izraen antagonizam izmeu pokrajinskih voa Like i Bosne s jedne, te Dalmacije, s druge strane. Bekstva, osipanje, predaja partizanima, dezerterstvo, zabrinjavali su etniko vodstvo. Jevevi je ogovarao Trifunovia da daje sebi pisati psalme" koje ni Napoleon ne bi tolerirao". Za Ivanievia veli da je ovek bez skrupula. Jevevi je bio nezadovoljan to ga Ostoji tretira kao kurira" a ne kao predstavnika naroda i delegata Drae Mihailovia, mada on takav nain navodno nije doputao ni regentu. 23 ' Nikola Kalabi je bio ozloglaen i meu etnicima, kao i Kraljeva garda" kojoj je stajao na elu. Jedan Kalabiev oficir pisao je Mihailoviu novembra 1943. da se narod vie plai kada uje da dolaze etnici u selo nego Nemci, Bugari, Arnauti" i druge vere"... Prebijaju do smrti, pale, pijane, nateruju selo na kuluk, seku umu, na Rudniku dravnu, manastirsku, optinsku. Kalabiev rad je najbolja propaganda za partizane. etnici bekrijaju i bludnie; gotovo svaki vojnik Gorske garde" vodi valerku". Kolju narod i to predstavljaju kao gubitak nanet partizanima. Narod psuje majku Vama (Drai Mihailoviu),
22) 23)

Z. Vukovi, Od otpora do graanskog rata, 10-11, 92. B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2, 23.

370

Kralju i svima redom. Kau, kada je ovakva garda, kakva li je tek druga vojska. Narod je ogoren i vapi za pomo. Pita se: ija je to vojska i za koga Kalabi to radi. Istorija oveanstva nije to zapamtila". 24 ' etniki pokret je nominalno bio jugoslovenski, mada je bio raspostranjem uglavnom u Srbiji, Crnoj Gori, Sandaku i srpskim krajevima Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Slovenaki etnici pod komandom majora Karela Novaka, tzv. Plava garda, nalazili su se pod Mihailovievom komandom, ali nisu predstavljali znaajniju vojnu snagu u uslovima postojanja Bele garde", a i jakih oruanih snaga Osvobodilne fronte. Mihailovievi etnici ne mogu se nivelisano posmatrati u svim krajevima Jugoslavije, jer i uslovi u kojima su nastali nisu bili istovetni. Srbija je bila njihovo tradicionalno utoite. Pojedini korpusi i druge etnike jedinice (I Kosovski, II Kosovski, Deanski korpus itd.) ne znae da su te jedinice i ratovale u kosovsko-metohijskom prostoru koji je ispunjavala sila albanske kolaboracije koja se izjednaavala (vulnetari) sa antisrpskim ponaanjem. Svaki pojam Jugoslavije i Srbije bio je za ove snage neprihvatljiv, pa bilo da je poticao od suprotstavljenih etnika ili partizana. Partizanske snage sa Kosmeta, kao i etnike, nalazile su se u junoj Srbiji, Makedoniji, na ivicama Toplice i Kosanice, Kopaonika, prokletijskog masiva. Za razliku od partizanskih snaga, koje su teile privlaenju Albanaca na svoju stranu, putem borbe za samoopredeljenje koje se moglo postii borbom protiv okupatora, etnike snage na ivicama Kosova i Metohije bile su neprijateljski raspoloene prema Albancima, teei revanu za progon, ubijanje i pljaku Srba i Crnogoraca - naseljenika koji su prognati preko akora i Prokletija, Ibra. Okupljanjem srpskih masa u okviru narodnooslobodilakog pokreta, Mihailovi je ve u prolee 1942. izgubio bitku za Kosovo. Mihailovi nije uspeo da prodre u Slavoniju jer su to 1942. spreavale partizanske snage. Bitka za srpski ivalj bila je dobijena u korist partizana. etnika komanda Slavonije, sa Aleksandrom Nikiem Devisom, bila je oformljena, ali kao malobrojna snaga koja se nalazila u severozapadnoj Srbiji i na podruju delovanja majevikog i Ozrenskog etnikog korpusa. Zamiljano je da slavonski etnici obuhvate deo Hrvata jugoslovenske orijentacije koji su izbegli od ustaa, da se za osvetu iskoriste Hrvati - etnici" i obraun spolja predstavi kao isto hrvatsku unutranju stvar". Presecanjem Hrvatske na liniji Virovitica - Jasenovac Hrvati bi se iskoristili za organizovanje pozadine i obrazovanje civilnih vlasti. 25 ' etnike muslimanske jedinice nisu oformljene u znatnijem broju. Ismet Popovac je 1942. godine radio na tome da obrazuje ove jedinice u Hercegovini, pre svega u stolakom srezu. Neuspeno je nastojao da
^ A V I I , K - 1 1 8 , Reg. br. 4/1; B. Petranovi, n.d., 2, 323. ' Zbornik N O R , tom X I V , 1, 158.

371

se odkloni nepoverenje Muslimana prema etnicima, posle pokolja nad njima u Foi i Goradu. Smatrao je nesreom za Muslimane to nemaju svog predstavnika u kraljevskoj vladi, preporuujui Mihailoviu da uzme kod sebe jednog istaknutijeg Muslimana koji ima dobar glas i politiki korjen u narodu". Popovac se izjanjavao za kanjavanje svih Muslimana koji su se ogreili o Srbe, pa ak i onih koji su u momentu srpske tragedije bili pasivni, a mogli su neto pomoi". 26 ' etnici su iz razloga politike taktike propagirali politiku snoljivih odnosa, ali je u narodnoj dui", prema Jeveviu, postojala neizmenjiva svest, da vie nema zajednikog ivota sa njima", te treba mnogo napora da ne doe do erupcije tih raspoloenja". Pored rivaliteta, raspojasanosti pojedinih komandanata, slabih veza i otkazivanja poslunosti u svojim atarima, Mihailovi je morao da se nosi i sa autonomistikim shvatanjima nekih svojih najviih stareina. Jednom je opominjao pukovnika Baja Staniia da ne razvija autonomizam. Mihailovi je javljao da su Stanii i urii slabi u narodu" jer se njihov rad sveo samo na borbu protiv komunizma, uz pomo Italijana, a na drugoj strani izraavali su ambicije kao i druga frakcija separatista" u Crnoj Gori. Karakteristian je sluaj i drugog etnikog stareine iz Crne Gore, Pavia uriia, koji je u Bosni 1945. prekorevao Mihailovia to ga je zaveo da odstupa preko Bosne. Kao da su se budile asocijacije na srpsko-crnogorske sporove iz 1915-1916. oko povlaenja crnogorske vojske preko Albanije i kapitulacije njene neokrnjene vojne sile, po prvi put u njenoj istoriji, samo da se dva srpska barjaka ne bi pojavila na Solunu", kako su to tumaili separatistiki prvaci u meuratnom razdoblju. Od starih etnikih vojvoda u drugom svetskom ratu bili su ivi: Ilija Trifunovi Biranin, koji se naao na strani Mihailovia sve do smrti 1943, kao komandant zapadnih krajeva Jugoslavije; Dule Dimitrijevi, britanski kandidat kao i Trifunovi u sluaju da doe do gerilskog rata; Vasilije Trbi, zemljoradniki prvak u Carigradu i Kota Milovanovi Peanac. Zvonimir Vukovi opisuje Peanca kao oveka halapljiva na pare, koji se nalazio na dispozicionom fondu Milana Stojadinovia. Vukovi ga slika kao ogromnu nepismenu ljudinu, koja je fiziki liila na medveda, ali je po karakteru bio prepredeniji od lisice". Peanac je bio suparnik Mihailoviu, jer je pukovnika smatrao niim i podreenim sebi. Peanac se jo maja 1942. pozivao na nareenje Ministra vojske i Mornarice, izdato pre rata, da je njemu poverena glavna organizacija naroda u otadbini i da je Mihailovi potvrdio istinitost tog nareenja. 27 ' Kota Peanac je unapredio vie svojih stareina u vojvode: Bou Javorca, Nikolu Kalabia, vazduhoplovnog narednika Mojsilovia, generala Ljubu Novakovia, kojega je postavio za umadijskog vojvodu", ali ga je Mihailovi proterao sa Ravne Gore. Citirani Vukovi
26) 27)

Isto, dok. 124, 126, 186 - 99 - 100. Z. Vukovi, Seanja iz rata, 99-100.

372

generala Novakovia smatra neuravnoteenim" ovekom. Peaneve vojvode prelazile su kasnije Mihailoviu. Dragutin Keserovi, major Jugoslovenske vojske, jula 1941. postao je komandant Rasinskog etnikog odreda Koste Paanca, da bi januara 1942. preao pod komandu Drae Mihailovia. Komandovao je Rasinskim etnikim korpusom, a od maja 1944. Rasinsko-toplikom grupom korpusa koja je dejstvovala na teritoriji upskog, kopaonikog, kruevakog, rasinskog i trstenikog sreza. 8) Izmeu etnika dve suparnike grupacije tekli su obrauni od prvog dana i nastavili se do kraja rata - 1944, kada je u Sokobanji ubijen i Peanac, a pre njega vojvode Javorac i Mojsilovi. Pored legalizovanih snaga u Nedievim formacijama koje su primale dvostruku komandu, Srpske dravne strae i Mihailovia, zadrali su se i ilegalni etniki odredi i jedinice koje su bile napadane od Nemaca i progonjene, a oficiri hapeni, streljani i ucenjivani, sa Mihailoviem na elu. Legalizacija je imala svoje nalije, kojega su etnike stareine i Mihailovi bili svesni. U raspisu od 21. avgusta 1942. stajalo je da se saopti svim legalizovanim odredima sledee: Mnogi legalizovani odredi zaboravili su da je sada rat i da je njihova legalizacija samo maska za podzemni rad. Novac i ugodan ivot razneio je mnoge koji misle da tako saekuju kraj rata pa da posle samo izvlae koristi. Neka se zna da se o svakom vodi rauna. Nareujem da svi legalizovani odredi najenerginije unite komuniste na svojim prostorijama. Dalje da nae umske odrede pomau na svakom koraku novcem, hranom, municijom, orujem kao i u izvoenju organizacije i tajne propagande". Vrhovna komanda je sve vie postajala svesna da legalizacija, sem kompromitacije, postaje tetna (kodljiva") za etniku organizaciju, jer se ljudi uspavaju. Legalizacijom smo spasli ljude i oruja. To je plus. Ali je i minus vrlo veliki. Dolaskom u varo, ljudi su izgubili vezu sa Vama, borbeni duh je opao, disciplina takoe. Plate su donele kocku i pijanenje. Stareinama su se osladili Nedievi inovi i plate, pa su ak poeli da Nedia stavljaju na ravnu nogu sa Vama (Mihailoviem - B.P.). Vama se s vremena na vreme alju lani izvetaji i eka se svretak rata, da bi se posle busali u prsa kao Ravnogorci. Jo vee je zlo prijateljstvo i lumperiji sa okupatorom i lepa poslunost istom od strane pojedinaca, dok ti isti ne izvravaju nareenja viih organa. Lino sam uo da pojedini kapetani, a sada Nedievi majori, kau da su se oni privikli na Nedieve inove i da ih vie nee skidati, jer ete im Vi te inove priznati". Politiki rad pojedinaca je postao takav da svi samo misle na svoje koristi i budue fotelje, kao da se radi o predizbornoj kampanji". Kod stareina su osvajali bolesna ambicija, razmetanje, neposlunost, hohtapleraj ak". Kod vojnika su zapaeni sluajevi pljake, krae, nediscipline, krvolotva. 29 '
281 Z9)

Na stranu D. Mihailovia preao je i Nikola Kalabi, vojvoda Koste Peanca. - Isto, 101. Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1.

373

TJ oekivanju da se Mihailovieva gerila aktivira, etniki komandant je dobio vie znaajnih saveznikih priznanja. Mihailovi je avgusta 1942. dobio telegram od C. J. Okinleka, komandanta britanskih snaga na Srednjem istoku i drugih komandanata britanske vojske, koji su njegove operacije ocenjivali kao neprocenjivu vrednost za savezniku stvar, obavezujui se da e uiniti sve da se etnicima to pre dostavi oruje. Godina 1942. praticala je u znaku Mihailovievog slavljenja na Zapadu. Odlikovao ga je general De Gol. Generala Mihailovia i etnike, poetkom 1943, u ime amerikih oruanih snaga u Evropi i Africi, pozdravio je general Dvajt Ajzenhauer, kao svoju brau po oruju, odlune i hrabre vojne jedinice pod vaom odlunom komandom". 30 ' U etnike tabove korpusa upueni su u leto 1943. britanski oficiri (kapetan Bimi u tab Prvog ravnogorskog korpusa, major Kenet Grinli i kapetan Dasper Rutem u severoistonu Srbiju kod potpukovnika Velimira Piletia u Krajinu i majora Sinie Ocokoljia u Homolje). U jesen 1943. spustio se na teritoriju Prvog Ravnogorskog korpusa kapetan vojske SAD ore Musulin.31' Iako mu nije nedostajalo obavetajno iskustvo, Mihailoviu nije bilo lako da se nosi sa mnogobrojnim obavetajnim slubama. Na procesu u Beogradu 1946. priznao je da je bio okruen sa sviju strana pijunima i obavetajcima. Koliko li se u ratnom vrtlogu plelo oko njega obavetajnih zamki? Poticale su od okupatora: Abvera, Gestapoa, Ovre, ali nita manje i od raznih slubi kvislinga, britanskih oficira, nezadovoljnih etnikih stareina. Sve vreme rata izloen je partizanskim kontraobavetajnim akcijama u cilju razaranja etnikih rukovodstava i jedinica. Savesniji i dalekovidniji etniki oficiri su sagledavali koliko je gnjila etnika organizacija i na kakvim slabim moralnim osnovama stoji. Deklamacije i verbalna uznoenja nalazili su se u sukobu sa stvarnou. etnici su vieni kao reakcionarni, stari jugoslovenski oficiri bez duha sa boleljivim i skuenim osobinama due, bez stvaralatva i ideja i bez vitetva u manirima ili pak mali kafanski inovnici sa ogranienim horizontima i bolesnima ambicijama koje sputavaju". Zanosili su se linim poloajem i buduim ugodnim ivotom, dok neprijatelj svaki as radi da nas uniti ( srui i sabije nam i onako skuene glave u prah i nitavilo"). Smatralo se oficirskom brukom" da su laici (partizani - B.P.) u poslu stvorili vojsku u pravom smislu te rei". 32) Oficiri su precenjivali svoju profesionalnost u odnosu na stareinski kadar suparnike NOVJ, iako je praksa rata pokazivala da su kolski neobuene stareine tukle kolovane oficire u mnogobrojnim bitkama,
31

- Z. Vukovi, Od otpora do graanskog rata, 55. ' Kapetan ore Musulin stigao je septembra 1943. godine. - Isto, 56. Kod Vrhovne komande nalazili su se od jeseni 1943. pukovnik Albert Sajc i kapetan Valter Mensfild. - Isto, 79. 3 2 ) Zbornik N O R , tom X I V , knj. 4, Beograd, 1985, 137-8.
30

374

ak i kada su se etnici oslanjali na okupatorsku vojnu silu, tehniku, naoruanje i materijalno snabdevanje. Sama profesionalna komponenta nije mnogo znaila kada je organizacija komandovanja bila od poetka loe postavljena, omoguavajui neizvrenje nareenja, sukobe stareina, slabu saradnju jedinica. Komunistiki pokret stvorio je snanu oruanu silu iz naroda, sa stareinama koje su iznicale u neposrednoj borbi, rukovoeni vrstim, centralistiki ustrojenim komandovanjem, no koje je omoguavalo stvaralako izraavanje samostalnosti u datim uslovima; partizanske stareine imale su osnovu u koherentno izgraenoj politikoj ideologiji, razvijeno je uverenje da e rat u toku doneti znaajne socijalne promene i poboljanje ivota za male ljude", na principu nacionalne tolerancije i ravnopravnosti. Pozivanje etnikih komandanata na tradiciju moglo je obuhvatiti samo Srbe i Crnogorce, jer drugi narodi Jugoslavije nisu imali takvu tradiciju niti su je prihvatali. Drugi svetski rat podstakao je pokrete novih socijalnih htenja, dok su etnici istrajno insistirali na starim institucijama i odnosima, pokazivali krajnji konzervativizam, traili obnovu monarhije koja kao pansrpska ustanova nije bila omiljena kod drugih naroda Jugoslavije, diskriminisali ene kao inioce javne aktivnosti i borbe, traili lepu disciplinu nasuprot borbenom stvaralatvu druge strane. Antikomunistika opsesija spreavala je etnike da ire sagledaju vie nego prostranu jugoslovensku i meunarodnu pozornicu ratnih dejstava, koja je vrvila od protivurenosti, koje su se morale reavati na daleko suptilniji nain od jalovog antikomunizma i iivljavanja vulgarnom oratorikom u slavu kralja i otadbine. Jednom reju, nisu do kraja rata razumeli da je oruana borba protiv okupatora u uslovima drugog svetskog rata podrazumevala, pored vojne strane, niz politikih, socioekonomskih i psiholokih aspekata koje narodnooslobodilaki pokret nije mimoilazio, a to ga je dralo u matici zbivanja, dajui mu nesravnjive prednosti neposredno, a pogotovu u dinamikoj viziji rata. Mihailovi je od svojih podrunih tabova zahtevao da se ophode sa puno panje prema engleskim misijama, ali da se oficirima onemoguuje hvatanje veza" sa komunistima. Strahovao je od tih veza, jer su u njegovom vienju one imale za cilj da dokau da etnici potpuno ne vladaju Srbijom, a na drugoj strani da organizuju sabotae bez obzira na represalije ne bi li tako i etnike naterali da i oni isto preduzmu. Drei se dogmatski svoje koncepcije i akciji samo u sluaju sloma Nemake ili invazije saveznika, Mihailovi je nareivao da svaki onaj koji namerno ili iz nehata pomogne britanskim oficirima da uhvate vezu sa komunistima ini najveu izdaju prema narodu i treba ga odmah likvidirati.33' U narodu je bilo straha da Rusi" prvi ne dou u Srbiju, to bi znailo pobedu komunista, zbog ega su se ljudi iz naroda ustruavali da ispolje svoje pravo miljenje. 34 '
33) 34)

A V I I , a, K - 2 8 7 , Reg. br. 18/1-31. Zbornik N O R , tom X I V , knj. 2, 938.

375

Politiki program - prevaga nacionalne ideologije

Jedna od najslabijih taaka Mihailovievog pokreta jeste nerazvijenost politikog programa, kao alternative u odnosu na Kraljevinu Jugoslaviju, njenu prolost i budunost, antitezu narodnooslobodilakom pokretu i politikim inicijativama saveznikih zemalja u jeku zamrenih zbivanja drugog svetskog rata. Prvobitno nezadovoljstvo oficira vladom nije dugo trajalo, a u daljem odnosu nije imalo promiljenu kritiku analizu Kraljevine i emigrantskog centra koji se od prvog dana nalazio u rukama Britanaca. To ba nije bilo ni lako, izmeu ostalog i zato to se vlada poistoveivala sa kraljem, koji je bio suveren i vrhovni komandant i prema kome se morala iskazivati vernost. Mihailovi od prvog dana nije bio ni sklon politiarima prema kojima je imao rezerve, sve do pred kraj rata. etnika organizacija gradila se na vojnoj osnovi (narodu"), a ne na partijama. Stranke imaju opoziciju, koja je u vojsci nedozvoljiva. Mihailovi je dr Miloa Sekulia koristio kao izvestioca o situaciji u zemlji, a ne kao delegata kod Vlade, tako da je on radei suprotno lovio ribu u mutnoj vodi". 35 ' Mihailoviu je rano priao Dragia Vasi, potpredsednik Srpskog kulturnog kluba, koji se posle aprilskog rata sklonio u selo Trepu, blizu Gornjeg Milanovca. Vasi je, dok nije bio potisnut od Stevana Moljevia, koji e postati glavni ideolog etnikog pokreta, najvie doprineo da pokret dobije neke politike dimenzije. Na Ravnoj Gori su se nalazili, pripadali pokretu ili bili u njegovim politikim telima (Centralnom nacionalnom komitetu) republikanci Mladen ujovi i Vojislav Vujanac, prvaci Saveza zemljoradnika Lazar Trklja, Jovan Popovi, ivota Todorovi, Dragoljub Lazi, a kasnije i socijalisti ivko Topalovi i Aleksandar Pavlovi. U Centralnom nacionalnom komitetu sem Dragie Vasia, Mladena ujovia i Stevana Moljevia nalazili su se i Pero Slijepevi, Vojislav Vujanac, Dragoslav Stranjakovi, Nikola Stojanovi, Vlasta Petkovi. U etnikoj organizaciji aktivno je uee pripadnika Srpskog kulturnog kluba (SKK), uesnika 27-martovskog prevrata, ukljuujui i prvake omladine Srpskog kulturnog kluba dr Vojina Andria, Slobodana Drakovia i drugih. Dragia Vasi je 1943. bio zapostavljen na raun Stevana Moljevia, iako se nisu razilazili u politikim gleditima. Centralni nacionalni komitet (CNK) osnovan je avgusta 1941. na Ravnoj gori kao savetodavno telo. 36 ' Vojniki pokret nije eleo da dozvoli da ga politiari onemogue u njegovom prvenstvu, pogotovu to su smatrali da je rat iskljuivao politike borbe, stranake trzavice, podele naroda na politikoj osnovi. Izvrni odbor CNK preuzeo je u
35) !6)

A V I I , a, K - 2 8 1 , Reg. br. 12/1-3; Zbornik N O R , tom X I V , 1, 843-844. J. Marjanovi, n.d., 188. - Politiki odbori se stvaraju krajem avgusta - poetkom septembra 1941. godine. Izraz te organizacije je i stvaranje Centralnog nacionalnog komiteta. U Mihailovievoj organizaciji okupljaju se pristalice i funkcioneri gotovo svih bivih politikih stranaka.

376

svoje ruke politiko-propagandne poslove prve dve godine etnikog pokreta, a sainjavali su ga Dragia Vasi, Stevan Moljevi i Mladen Zujovi. Meu politiarima na Ravnoj gori glavnu re su imali prvaci Srpskog kulturnog kluba, Zemljoradnike stranke i pre rata neuticajne Jugoslovenske republikanske stranke. Mihailovi je isticao da etniki pokret nije politiki pokret, ali se radi uglavnom o deklarativnom stavu, jer je etniki pokret i te kako imao kamuflirane politike ciljeve. Njegov politiki karakter proizlazi iz otrog stava etnika prema komunistima, u kojima su objektivno sagledavali glavne politike protivnike, iz etnike nacionalne politike i tenje da se srpstvo nae posle rata u situaciji u kojoj se nalazilo 1918, sa svim prednostima vojne, politike i moralne prirode. Druga je stvar, meutim, to Mihailovi i njegovi komandanti nisu imali politikog smisla za razume vanje velikih problema koje je otvorio drugi svetski rat, koje je trebalo reavati na unutranjem i meunarodnom planu. Mihailovi je od poetka promaio svojom defanzivnom strategijom, bez obzira koliko je takvu strategiju opravdavao egzistencijalnim razlozima, nerazumevanjem stava velikih sila prema obnovi Jugoslavije i njenom unutranjem ureenju, naroito kada je re o Britancima zainteresovanim da se Jugoslavija uredi na naelu federacije u kojoj bi Hrvati, Srbi i Slovenci bili ravnopravni i bez mogunosti majorizacije, a pogotovu svojim uskogrudim vojnim pogledima, lienim politike irine i pronicanja u smisao meunarodnih zbivanja. Pored Centralnog nacionalnog komiteta postojali su i regionalni nacionalni komiteti u Crnoj Gori (Komitet crnogorskih nacionalista) i u Splitu (Srpski nacionalni komitet koji je obrazovao Ilija Trifunovi), koji nisu bili podreeni Centralnom nacionalnom komitetu, iako su kao regionalna politika tela podravali Mihailovia. 37 ' etnici su novembra 1942. osnovali Jugoslovensku ravnogorsku omladinu ili J U R A O , koja se nalazila pod neposrednim rukovodstvom Vrhovne komande, iako je imala regionalnu organizaciju. tabovi JURAO-a oznaavani su brojevima: tabovi 708 i 801 za Crnu Goru i tabovi 501, 601 i 701 za Srbiju. Najvaniji ogranak JURAO-a bio je tab 501, koji je obuhvatao grad Beograd, zapadnu i srednju Srbiju. Osnovna jedinica bila je trojka, a postojale su i posebne sekcije na principu trojke za gimnazijsku omladinu, za studente, za Nedievu Omladinsku radnu slubu, za industriju i zanatstvo. Komandanti korpusa ili brigade mogli su mobilisati pripadnike JURAO-a. 3 S ) Potpuno suprotno narodnooslobodilakom pokretu, koji je na bazi politike emancipacije ena imao u svojim redovima veliki procenat enskog stanovnitva, etnici su ene, u skladu sa konzervativnim shvatanjima svog pokreta, drali van vojnih aktivnosti, ako izuzmemo sanitet, kurirsku slubu i pijunau. Odnos prema enskom delu stanovnitva koje je bilo ukljueno u narodnooslobodilaki pokret ili
~,7) J. Tomasevich, n.d., 172-3. 3 8 ) Isto, 173.

377

borilo u jedinicama NOVJ najbolje se vidi iz etnike propagande da je re o sovjetskom shvatanju slobode braka, razvrata, pa ak i prostitutkama. 39 ' Tek kasnije etniki pokret poeo je organizovati enske organizacije - enski ravnogorski savez, ali bilo je to tek 1943 - 1944. godine. 40 ' Mihailovi nije dozvoljavao da se pokret u Bosni izdvoji na politikoj osnovi, pod uticajem rada Lazara Trklje i Stevana Botia, koji su raunali na podrku Milana Gavrilovia. Petar Baovi je optuivao Lazara Trklju, zemljoradnikog prvaka, zbog zlokobne uloge u bosanskom ustanku. Trklja je propagirao dravnu organizaciju u duhu naela Zemljoradnike stranke, iako se stranake stvari nisu mogle provoditi u uslovima tekue borbe, tako teke za srpski narod. Petra Samardia, pripadnika zemljoradnika, vojnici su takoe optuivali da je prokomunistiki raspoloen. Oigledno je da vojnici nisu hteli da menjaju karakter svoje vojne organizacije, iza ega se skrivala i borba oko prvenstva i prestia. Razdor je postojao i na Majevici, izmeu etnikih komandanata. Mada je Mihailoviu na Ravnoj gori prilo vie politiara na samom poetku, on je bio protiv uvlaenja politiara, naroito zemljoradnika, u organizaciju. ... To ne sme da bude. Ne zaboravite da ste sada samo oficir ... Ovo nije politika partija". Mihailovi je izriito isticao da je pokret vojniki a ne politiki, i da je politikanstvo upropastilo ceo Dangiev pokret", usled ega tim tragom nije trebalo ii. ' etniki pokret deklarisao se kao isto vojniki i samim tim iznad partija. ia" je traio da se u Bosni svaki politiki rad onemogui, politike ambicije napuste, stavljajui do znanja da e privremenu upravu istone Bosne" razjuriti i od nje stvoriti vojniki organ". 42 ' Za Mihailovia su komandanti bosanskih etnikih odreda bili autonomai", separatisti", ljudi koji vode politiku stranku". Delegati Mihailovia na Majevici (Dragoslav Rai i drugi) 1942. nisu uspevali da srede situaciju. Meutim, bosanski komandanti su Mihailoviu stavljali do znanja da nee dozvoliti da im se bilo ko natura" i mea u njihove probleme, te daje dosta njihovog tutorisanja". Stevan Boti pie Lazaru Trklji avgusta 1942. o sukobu sa Mihailoviem, smatrajui da bi bilo dobro da Mihailovi pree na Romaniju i upozna situaciju jer borbe vode jedino bosanski etnici, na ijim kostima poivaju sve reklame nae vlade, pa i samog Drae". Petar Baovi je javljao o Botievoj izdajnikoj akciji". 43 ' Tito je, za razliku od Mihailovia, mogao od poetka da se osloni ne samo na malobrojnu ali centralistiku partijsku organizaciju (partijski centralizam), ve i na SKOJ pod rukovodstvom Partije, organizacije
39) 40)

Isto, 174. Skraeno - Z R O S . Zbornik, tom X I V , knj. 1, 4 9 3 - 4 - 5 . 4 2 ) Isto, 498. 43> Zbornik N O R , tom X I V , 1, 523-4.
41)

378

Crvene" (Narodne pomoi"), razvijenu mreu tehnika" stvorenu pre rata, meu sobom povezanu, koju je aktivizirao Svetozar Vukmanovi Tempo, za razliku od Mihailovia koji je poinjao tako rei od niega, jer se pojavio sam", nepoznat u irem oficirskom koru i meu politiarima koji ga nisu poznavali. Visoka Titova meunarodna osmatranica Kominterne bila je, meutim, njegova velika prednost u odnosu na Mihailovia, jer je bio potvreni generalni sekretar Kominterne uoi rata, ovek kojeg su funkcioneri iz hotela Lux" i te kako poznavali iz vremena rada u SSSR-u, uzajamnih dodira, meunarodnih misija u Parizu (za paniju) i Balkan. etnici, za razliku od partizana, nisu pridavali znaaj politikom programu kako se ne bi cepale narodne snage u uslovima rata, a na drugoj strani organizacionim poslovima. U poslovima propagande partizanske snage van Srbije nadvisivale su etnike, to je posledica i predratnog reenja pitanja tehnika" (tamparija), ali i stila rada i znaaja propagande za revolucionarni pokret. Prve novine etnici su izdali pod nazivom Sloboda ili smrt", a tampane su u tampariji posle zauzimanja Gornjeg Milanovca, iji je urednik bio Dragia Vas i . 44 ' Mihailoviev pokret nije imao pravi program niti ljude koji bi razumeli socijalne i ekonomske prilike jue i danas. Narodnooslobodilaki pokret je u tom pitanju bio ispred etnika, jer je u posrednoj formi obeavao krupne socijalne promene (nema povratka na staro), a obrazovanjem nove vlasti i konkretnim merama demonstrirao novu socijalnu politiku. Nesumnjivo je da je narodnooslobodilaki pokret, zahvaljujui svome rukovodstvu i jezgru - komunistima, imao izgraen program, svoju celovitu ideologiju, ija su kolebanja i taktike varijante poznate u toku rata, za razliku od etnika, ali se od strane kritiara esto zaboravlja da su i etnici istupali sa celovitim nacionalnim programom kao bitnom odrednicom svoje ideologije. Ona je bila i zapisana i formulisana, a iscrpljivala se kroz patriotsku retoriku oficira i drugih glasnogovornika etnikog pokreta, preko nareenja i lanaka u etnikoj tampi. Oslanjala se na predratni program Srpskog kulturnog kluba, iji su ideolozi bili Dragia Vasi i Stevan Moljevi. Draa Mihailovi, koji u sutini nije razumevao politike i meunarodne probleme, imao je oko sebe savetnike koji takoe nisu odgovarali sloenom vremenu u kome su se donosile presudne odluke za Jugoslaviju i Srbiju. Borba za vlast potresala je Vrhovnu komandu, gde su carevale intrige i sukobi oko prestia. U celokupnoj hijerarhiji etnikog pokreta mogu se zapaziti rivaliteti i gloenja koja su razdirala jedinstvo pokreta. Unapreenja, odlikovanja, ak i budua mesta u osloboenoj zemlji izazivala su zavist, omraze, razdore, tim pre to je meu Mihailovievim savetnicima bilo dosta nesposobnih ljudi koji nisu mogli da se snaiju u zapletenoj situaciji podeljene i okupirane zemlje, gde je vladao opti
441

M. Mati, n.d., 480.

379

rat, neka vrsta rata svih protiv sviju. Prema Zvonku Vukoviu, Dragia Vasi je posle naputanja Vrhovne komande izjavljivao da ne moe vie da sarauje sa ljudima koji nisu u stanju da vode slepce, a kamoli revoluciju". Prokletstvo vlasti" nije mogla izbei ni Mihailovieva Vrhovna komanda. Nepoverenje" se uvlailo meu ljude kao neka siva magla", ime se razbijala sloga koja je po nekom istorijskom amanetu - veli Vukovi - trebalo da spasava Srbe. U Vrhovnoj komandi stvorila su se jezgra dveju suparnikih grupa oko oprenih gledita: jednih koji su smatrali da je demokratizacija imperativ i drugih koji su bili protiv razvodnjavanja ravnogorskog pokreta ako predstavnici stranaka budu uzeli uee u radu i odlukama do tada neprikosnovenog Centralnog komiteta. Vukovi bez pruanja dokaza u prvoj grupi pominje Mihailovia, a u drugoj ljude iz politikog taba i neke oficire koji su stigli iz Kaira. Ljudi van Srbije bili su, po njemu, uglavnom pripadnici druge struje, jer za razliku od Srbijanaca nisu razumevali niti imali iskustva sa demokratijom i parlamentarizmom.45' Mada etniki pokret nije imao do kraja izgraenu ideologiju, nacionalna ideologija nala je svoje tumae u Stevanu Moljeviu, Dragii Vasiu, D. Stranjakoviu, ideolozima Srpskog kulturnog kluba. Moljevi je autor Projekta Velika Srbija" s kraja juna 1941, Deklaracije od 1. decembra 1943, Poruke Hrvatima", Poruke Muslimanima", Pred nama je jedan put". etnika ideologija doivljavala je evoluciju iz taktikih unutranjih i meunarodnih okolnosti, suprotstavljanja nacionalnoj politici narodnooslobodilakog pokreta, prilagoavanja politici emigrantske vlade. Moljevi je lan Centralnog nacionalnog komiteta (CNK) od avgusta 1941. godine, kasnije jedan od potpredsednika CNK, od juna 1944. do poetka maja 1945. sekretar (predsednik) Izvrnog odbora CNK. Radio je u politiko-propagandnom delu Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadbini. Vasi je bio ia 2", neka vrsta zamenika Mihailovia u sluaju da se ovome neto dogodi. Moljevi je u Vrhovnoj komandi i uopte u ravnogorskom pokretu potisnuo Vasia, koji se 1945. u Bosni odvojio od Mihailovia i doiveo traginu sudbinu sa crnogorsko-hercegovakim etnicima kao rtva ustaa Vjekoslava Luburia Maksa. 46 ' Moljevieve ideje, sav program nacionalne ideologije, imao je svoje korene u srpskoj nacionalnoj ideologiji u prolosti i posebno onoj koja se javila uoi aprilskog rata u Srpskom kulturnom klubu. U situaciji razgraene Srbije, dok je Hrvatska reila nacionalno pitanje u formi Banovine Hrvatske, koliko god ga Maek smatrao privremenim a desniarski deo stranke odbacivao obuzet reenjem hrvatskog pitanja izdvajanjem Hrvatske iz Jugoslavije, SKK se zaloio za ideju srpskih
45) 46)

Z. Vukovi, Od otpora do graanskog rata, 93-4. U tekuoj publicistici sve vie prodire da su Vasia likvidirali komunisti. Prema tim verzijama, koje za sada nemaju dokumentarno pokrie, Vasi se predao snagama N O V J , predstavio kao ovek Moskve i traio da se o tome obavesti Beograd. Umesto osloboenja, dolo je do Vasievog streljanja. O tome su autoru poznati i usmeni iskazi savremenika.

380

zemalja" u jedinstvenoj jedinici. Ova ideja e doi do izraza i u postaprilskoj situaciji u obliku velike" ili homogene Srbije". U Moljevievom projektu novo je bilo odreeno aprilskim iskustvom i stravinim genocidom koji je zapoeo nad Srbima. Predratno, a pogotovu iskustvo posle vojnog poraza, upuivalo je da se razmilja o buduoj nacionalnoj integraciji Srba, zapostavljenoj posle 1918, jer se smatralo da je srpsko nacionalno pitanje reeno prvi put posle 1804. godine okupljanjem svih Srba pod jednim dravnim krovom. Homogena Srbija Moljevia trebalo je da obuhvati celo etniko podruje na kome ive Srbi. Poueni iskustvom 1918, Srbi su sada traili da se udare" granice Srbije, to je 1918. izostalo. Program je osvetniki naglaen, traei kanjavanje vinovnika izdaje u aprilskom ratu i krivaca za istrebljivanje Srba. Do Moljevia, koji se nalazio u Nikiu na Vidovdan 1941, nisu mogli ne odjekivati krici progonjenih i ubijanih Srba u Hercegovini, to je 3. juna dovelo do spontanog ustanka protiv ustakih krvnika kao svojevrstan vid samoodbrane. Obuhvatanje svih srpskih zemalja odnosilo se na vrbasku banovinu, severnu Dalmaciju, srpski deo Like, Korduna, Banije i deo Slavonije (Zapadna srpska oblast"). Metoda reavanja srpskog pitanja, pored osvete fizikim unitavanjem Srba, predviala je i razgraniavanje putem preseljavanja iteljstva" - Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog podruja. Previala se teritorijalna ukorenjenost ovog stanovnitva i poloaj slian sijamskim blizancima", krvoliptanje pri svakom pokuaju kirurkog zahvata" da se odvoje, a na drugoj strani civilizacijsko osiromaenje u sluaju preseljavanja. U ratnim i mirnodopskim vremenima metode preseljavanja imale su oznaku totalitarnog reavanja retko osetljivog nacionalnog pitanja. Makedoniji se, u skladu sa predratnom nacionalnom politikom, nije priznavala individualnost, jer se u Moljevievom projektu ona nastavlja da vodi kao Juna Srbija". Ideja o federativnoj zajednici u okvirima monarhije takoe nije bila nova, izvodei poreklo iz predratne situacije, kada se radilo na nacionalnoj reorganizaciji korienjem federativnog koncepta, koju je rat naglo presekao. Vaskrs" Jugoslavije zamiljen je u duhu stvaranja velike i homogene srpske jedinice, koja bi praktino imala prevagu u buduoj dravi. Srpska hegemonija u Jugoslaviji bila je pretpostavka za vodstvo Srba i na Balkanu. U Srbiji, kao nosiocu jugoslovenske misli, gledala se kljuna zemlja na Balkanu, preko Jugoslavije kao opteg dravnog okvira. Dubrovniku se morao odrediti poseban status, s obzirom na prolost i tradiciju Dubrovake republike, injenicu da nikada nije bio u Hrvatskoj, njegovo zalee i postojanje Srba - katolika i Hrvata - pravoslavnih u njemu. 47) Za razliku od emigrantske vlade u Londonu, koja u svojim ratnim ciljevima nije izraavala nikakve teritorijalne pretenzije prema susedima, mada su predstavnici Grke teili podeli Albanije, etniki programi su isticali i teritorijalne revandikacije prema Bugarskoj (Vidin i usten47)

A V I I , a, K - 1 4 4 , Reg. br. 4/1.

381

dil) i severnoj Albaniji, posebno pominjui Skadar kao izraz srednjevekovnih tradicija, crnogorskih pretenzija u Balkanskom ratu kada je za grad na Bojani palo vie hiljada Crnogoraca. 48 ' Moljevieve ideje kasnije su prihvaene i u drugim dokumentima etnikog pokreta, tako da se - sem u nekim pojedinostima - mogu prihvatiti kao zvanina platforma etnike nacionalne ideologije koja predstavlja bitnu taku njihove ideologije sa neprikosnovenim ustanovama (monarhija) i socijalnim postulatima (potovanje privatne svojine, itd.). Re je o Beogradskom programu Nacionalnog komiteta, Mihailovievim instrukcijama crnogorskim etnikim komandantima, Rezoluciji iz ahovia krajem 1942. godine, 49 ' sve dok u etnikom pokretu nije prevladala druga struja, koja e doi do izraza na Kongresu u selu Ba sa ivkom Topaloviem na elu, kojoj se priklonio i Mihailovi, nasuprot nezadovoljstvu ekstremne nacionalistike struje. Meutim, ova promena je bila zakasnela i izraz krize pokreta Mihailovia, sloma emigracije, promene britanske politike, narasle moi narodnooslobodilakog pokreta, bleda reakcija na partizansku federaciju proklamovanu na drugom zasedanju AVNOJ-a Osnova nacionalne politike poloena je, prema tome, u prvoj fazi razvitka etnikog pokreta, predstavljajui bitnu ideoloku komponentu njihovog programa. Stoga je teko prihvatljiva pomenuta teza da etnici nisu imali ideologiju, za razliku od komunista, ako se ima u vidu da je nacionalna sastavnica bila fundamentalni osnov etnike ideologije. Iz nje izvire nezadovoljstvo unutranjim ureenjem prve Jugoslavije", a na drugoj strani osea se snaan uticaj Srpskog kulturnog kluba ili ljudi oko njega uoi rata, ozlojeenih razgraivanjem zemlje 1939. godine. Drastina reenja ove nacionalne politike bila su izazvana i tekom sudbinom srpskog naroda u situaciji posle kapitulacije, a pre svega progonom Srba u Makedoniji, na Kosmetu, Vojvodini, genocidom u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, u okviru NDH. Proklamovana je borba za slobodu celokupnog jugoslovenskog prostora, isticanjem zahteva za ukljuivanjem u sastav drave slovenakih teritorija pod Italijom i Nemakom (Trst - Gorica - Istra i Koruka), severne Albanije sa Skadrom i delovima Bugarske. U okvirima velike Jugoslavije predviena je velika Srbija, etniki ista u granicama Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srema, Banata i Bake. Smatralo se da treba uspostaviti neposredne zajednike granice izmeu Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenije. Dravna teritorija morala je da se oisti od svih narodnih manjina" i nenacionalnih elemenata", kazne svi krivci
48) 49)

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2, 91; Zbornik N O R , X I V , 1, 1 - 1 0 . Na problematici nacionalnog ureenja budue drave najvie su radili Dragia Vasi i Stevan Moljevi. Od D. Vasia i S. Moljevia poticali su razni dokumenti o tom pitanju u vidu projekata, miljenja, saveta, kritikih promiljanja. Ovi vodei ljudi Srpskog kulturnog kluba pre rata najvie su bili okupirani nacionalnim pitanjem, kao primarnim politikim, ideolokim i propagandnim zadatkom etnikog pokreta. - Vid. Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, 1 - 9 , 101-103, 196-199 , 255-263 itd.

382

za aprilski slom, posebno ustae i Muslimani koji su u traginim danima nemilosrdno unitavali na narod", te izvri ienje" Sandaka od muslimanskog i Bosne od muslimanskog i hrvatskog ivlja. U oienim" krajevima trebalo je naseliti nacionalno ispravne Crnogorce, 50 etniki etnocentrizam bio je svakako odgovor na kroatocentrizam koji je izazvao nezapameni genocid nad Srbima, gotovo u grobnoj tiini kada je re o saveznicima i odjeku ustakih grozota u njihovom javnom mnenju. Strategija utanja" tolerisana je u ime jugoslovenskog jedinstva i obnove celine Jugoslavije, iza ega su stajali i saveznici. etnika nacionalna politika bila je suta suprotnost onoj NOP-a, poivajui na izravnjavanju nacionalnih rauna. Izraavali su je etniki listovi, isticanjem da nema mira i sporazuma dok se na hrvatskoj i muslimanskoj strani isto tako ne namiri 700.000 glava". 51 ' to se tie nacionalne politike etnika, Moljevi se decembra 1941. zalagao svuda za politiku svrenog ina i u odnosu na susede i u odnosu na unutranje neprijatelje. Trebalo je zaposesti predviene teritorije i oistiti ih pre nego to se iko pribere. Predvialo se da se jakim odredima zaposednu glavna vorita": Osijek, Vinkovci, Slavonski Brod, Sunj, Karlovac, Knin i ibenik, Mostar i Metkovi, a zatim iznutra pristupi ienju zemlje od nesrpskih elemenata. Krivci bi bili kanjavani na licu mesta; preostalim Hrvatima otvarao se put za Hrvatsku a Muslimanima za Tursku ili Albaniju. Za izvrenje unutranjeg ienja raunalo se na srpske izbeglice u Srbiji. Muslimansko pitanje trebalo je da rei vlada u Londonu s Turskom, uz pomo Engleza. 52 ' Slabe take ovih planova ogledale su se u megalomanskim zahtevima prema susedima, pogotovu u uslovima kada nije postojala vojna sila koja bi ih mogla obezbediti, a nadasve u kolektivnoj odmazdi. Olako se previalo da je obnova Jugoslavije u engleskom vienju bila drukija, te da je ona podravala hrvatsku politiku, slino predratnom stavu, svesna snage Katolike crkve, te prihvatanjem teze o Maeku kao velikom Jugoslovenu, rtvi ustaa i politiaru antiosovinski raspoloenom. U nacionalno meovitoj vladi u emigraciji etniki planovi su nailazili na otpor hrvatskih lanova vlade i opstrukciju koju su nosili J. Krnjevi, J. utej i R. Biani. S etnikom politikom vaskrsa Jugoslavije nisu se slagali ni srpski ministri demokratske orijentacije (M. Grol, B. Markovi i drugi). Grol je osuivao genocid nad Srbima, ali nije bio pristalica kolektivne odmazde nad Hrvatima. U svom Londonskom dnevniku 1941-1945." govori o grozotama da ti se koa die"; oekivao je da Hrvati u vladi kau neto ozbiljnije i tee, i s indignacijom osude tu nesreu za nas Srbe, sramotu za Hrvate, a teko iskuenje za zajednicu Srba i Hrvata"; da Hrvati sami ubijaju svoju
R e je o rezoluciji donetoj u ahoviima (Crna Gora) 30. novembra - 2. decembra 1942. U pitanju je skup etnike inteligencije kome su prisustvovali Z. Ostoji, . Lai, kapetan P. urii i drugi etniki prvaci. ' Glas Cera", novembar 1943; B. Petranovi, n.d., 2, 94. 3 2 ) A V I I , a, K - 1 2 , Reg. br. 32/2.
50)

383

ideju, pitajui se na emu e nazidati Hrvatsku! Ima li to drukije izmeu njih i Pavelia u veliko hrvatovanju - izvan ovih zloina? I ne izvruju li ovi njihov program?" Posle pogroma dolo je nasilno katolienje. Grol nije mogao da mimoie odgovornsot nadbiskupa Stepinca. Episkopat sa Stepincem, mesto da reagira, na skupu svome govori o administrativnoj proceduri i kompetenciji, i osniva seminar za strunu spremu svetenika koji preobraaju. Utisak tog skandaloznog zakljuka je, da katoliki episkopat ne rauna sa zajednicom u kojoj su i pravoslavni". 53 ' Raseljavanje i teritorijalno izmetanje Srba i Hrvata bilo je nemogue bez krvi. Mihailovieva politika izazivala je nepovoljne reakcije u SAD, meu hrvatskim iseljenitvom, a nailazila je, pre svega, na sasvim drukiju nacionalnu politiku narodnooslobodilakog pokreta, koja je velikim delom bila uzrok razilaenja partizana i etnika. etniki etnocentrizam nije se mogao pomiriti sa partizanskim internacionalizmom u vidu jugoslovenstva. Mihailovi je septembra 1941. smatrao da se organizacija morala proiriti u danima sloma na sve jugoslovenske zemlje, kazniti saradnici neprijatelja i svi oni koji su radili na istrebljenju srpskog naroda. Rat je bio okvir u kome su se imale omeiti srpske zemlje u kojima bi se sauvao samo srpski ivalj. Planiralo se radikalno ienje gradova i njihovo popunjavanje srpskim stanovnitvom. Takva politika predviala je pomeranje stanovnitva u ime ostvarivanja etnike kompaktnosti. Pitanje muslimana u srpskoj jedinici trebalo je takoe reiti u fazi rata. Reenje se sastojalo u tome da se isele u Tursku i pobiju, dok bi se ostalo nesrpsko stanovnitvo pokrenulo sa svojih ognjita u asu ustanka. Muslimani (Turci") su bili predmet etnike akcije genocida decembra 1941, avgusta 1942. i poetkom 1943. u istonoj Bosni i Sandaku, od kojih su prve akcije bile reakcija na ustake akcije ubijanja Srba iji su izvrioci bili Muslimani.54' Iz etnikog vrha poticale su instrukcije da se prostor naseljen Albancima i Muslimanima mora oistiti od tog ivlja. Zar Mihailovi ne poruuje 20. decembra 1941. majoru oru Laiu i kapetanu Pavlu uriiu da treba dejstvom iz doline Lima u pravcu Bijelog Polja, Sjenice i Petera (misli se na Petersku visoravan) oistiti ovaj prostor od muslimanskog ivlja? 55 ' Svest etnikih komandanata ispunjavao je nezaboravom srpski masakr nad Srbima, izazivajui duh ovinistikog protivodgovora. Muslimansko stanovnitvo sa Hrvatima i drugim nacionalnim manjinama optueno je za najveu katastrofu" srpstva u aprilskom ratu i posle vojnog poraza. Hrvati su bili tvorci NDH, a Albanci uli u sastav Velike Albanije", kao antijugoslovenskih i antisrpskih tvorevina. Ima li se u vidu da je Kraljevina Jugoslavija bila lan antifaistikog ratnog saveza, a vazalne drave i reimi na njenoj
53) 54> 55)

M. Grol, Londonski dnevnik 1941-1945, Beograd, 1990, 284, 472, 728. A V I I , a, K - 1 3 2 , Reg. br. 7/3. Isto, K - l , Reg. br. 10/1.

384

teritoriji ratovale na strani Osovine, borba protiv njih je bila i deo saveznikih ratnih obaveza, pod uslovom da nije bila zasiena ovinizmom i uzvratnom odmazdom nad celim narodima, bez obzira na masovnost hrvatskog i muslimanskog raspoloenja 1941. to su im okupatori doneli slobodu i nacionalno osloboenje. Antimuslimanskoj etnikoj politici odmazde nije protivureio pokuaj obrazovanja bataljona sastavljenih od Muslimana. Ismet Popovac pozivao je Muslimane da se suprotstave pavelievskoj Hrvatskoj", a kod Muslimana koji su sve manje verovali NDH i ustakoj politici asimilacije jaale su tendencije za autonomijom Bosne i Hercegovine pod nemakim pokroviteljstvom; oni su se plaili i odgovornosti za zloine ustaa, to jest da Srbi ne krenu da kolju njih. etnici su prihvatali i podsticali Popovevu muslimansku akciju zato to je raala otpor ustakoj mobilizaciji, ali mrnje i neverice nisu mogle da i dalje ne podvajaju. Saradnja sa Muslimanima odgovarala je Mihailoviu kao lanu Vlade da se pred saveznicima i svojom vladom iskupi za genocid nad Muslimanima. U meunarodnim odnosima Mihailovi je morao voditi rauna o odnosu Turske i saveznika. Akcije Ismeta Popovca u Hercegovini na stvaranju nacionalne vojne organizacije u okviru ravnogorskog pokreta bile su u povoju i nisu davale vidljiviji rezultat. Sem u Hercegovini, injeni su pokuaji da se stvore muslimanske jedinice i u istonoj Bosni, pod komandom majora Fehima Musakadia. etnika mrnja prema Muslimanima zadravala se, ali se muslimanskoj masi opratalo ponaanje prema Srbima, uz trajnu napomenu da e direktni krivci za zloine ipak iskusiti kaznu. Zbog pomenutih meunarodnih obzira Mihailovi je morao demantovati da vodi politiku fizikog unitavanja Muslimana u Bosni i Sandaku, ili da planira njihovu deportaciju u Tursku. Izvetavao je svoju vladu 1942. da priprema preorijentaciju politike prema Muslimanima kako ih ne bi prigrabili komunisti. Mihailovieva diferencirana politika uticala je da se prema Muslimanima razliito postupa, uz zadravanje nepoverenja i osvetnikih strasti u osnovi, tolerisanjem ienja" s jedne strane, a s druge prihvatanjem malobrojnih Muslimana koji su se izjanjavali za Srbe ili ljude jugoslovenske orijentacije. Presudan uticaj na ovaj dupli kolosek i kolebanja Mihailovia sve vie je vrio poloaj Turske u okviru saveznike strategije i zahtevi Vlade da ne izaziva meunarodne zaplete. 56 ' Opta politika orijentacija Mihailovia nije vodila naputanju lokalnih i regionalnih uzvratnih akcija protiv Muslimana. Tako je Mihailovi 3. januara 1943. naredio da se izvede ienje ajnikog sreza od ustako-muslimanskih organizacija u znak odmazde za ubistva i silovanja srpskog ivlja (silovali su nae ene i devojke") krajem
>6)

Mihailovi je oktobra 1942. smatrao da Muslimani potpuno lojalnim dranjem prema Srpskom ivlju, mogu da poprave onu sramnu ulogu koju su odigrali od kapitulacije Jugoslavije do danas, ali i da uestvuju u likvidaciji onih muslimana koji i danas rade protiv srpskog naroda". - A V I I , a, K - 1 2 , reg. br. 45/2.

385

decembra 1942. godine. Pavle urii je sa limsko-sandakim etnikim odredima sproveo gaenje" i paljevinu muslimanskih sela u bjelopoljskom srezu. Zaharije Ostoji - Cika Branko bio je izriit da se pitanje mora resiti na razne naine u raznim krajevima. Sandaklije se moraju klati, jer ako mi neemo njih, oni e pokuati nas, dok ih jo titi okupator". Gotovo istovremeno sa ovim klanjem, malobrojna grupa Muslimana oko Mihailovia (Ismet Popovac, Fehim Musakadi i Mustafa Pai) 31. decembra 1942. doneli su Rezoluciju kojom izraavaju privrenost etnikom rukovodstvu i zajednikoj dravi pod dinastijom Karaorevia. Pavle urii je 10. januara 1943. javljao da je ubijeno 400 Muslimana - boraca i 1.000 ena i dece, da je odvedena stoka i odnete druge stvari", te daje sa ovom borbom podignut ugled organizacije kod naroda kao mone i jake, jer je ova borba zavrena tako rei u toku jednog dana". urii je 29. januara 1943. izdao zapovest svojim odredima za unitenje muslimanskog ivlja u foanskom, ajnikom i bjelopoljskom srezu u znak osvete za zverstva Muslimana, komunista i ustaa". Prema uriievom obavetenju od 13. februara 1943, dostavljenom Mihailoviu, sva muslimanska sela bila su popaljena, pobijeno 1.200 boraca i do 8.000 ena, staraca i dece. Dok se urii hvalio herojskim poduhvatima" boraca i jedinica, nije mogao da ne podvue da je kod Muslimana zavladala prava epidemija straha". 57 ' Pred veliku mobilizaciju za odlazak u Bosnu protiv NDH i Muslimana, (U Mostaru kraj damije etniki se barjak vije, aj neka se vije trebalo je i ranije", Sino mi se otelila krava, aren junac Pavelia glava"), pod pokroviteljstvom Italije i uz njenu svesrdnu pomo, etnike glaveine nastojale su da neutraliu opasnost u pozadini za svoja sela i glavninu etnike vojske usmerene u sutini protiv tzv. bihake republike i Glavne operativne grupe divizija NOVJ. Sem nemilosrdnih obrauna sa pristalicama narodnooslobodilakog pokreta ili oruanim snagama ovog pokreta samostalno, posredno se naslanjajui na okupatora ili u direktnoj saradnji s njim, etnike jedinice su koriene i za obraune sa nesrpskim stanovnitvom po nareenju samog Mihailovia ili njegovih najistaknutijih komandanata. Napadi i likvidacije muslimanskog stanovnitva ostvarivane su najee u Sandaku i istonoj Bosni, u unapred utvrenom prostoru, sa naznaenjem zadataka i ponaanja jedinica pre akcije, u toku akcije i nakon njenog izvrenja. Najee se radilo o obraunu sa muslimanskim snagama koje su bile u slubi italijanskog okupatora kao muslimanska milicija, a uzvraalo se kao reakcija na nasilja ovih ustako-muslimanskih bandi" u srpskim selima, gde su ubijali nevino i nezatieno stanovnitvo", kao to veli Zaharije Ostoji, naelnik taba Vrhovne komande po ovlaenju Mihailovia u nareenju od 3. januara 1943. komandantima Mileevskog i Drinskog korpusa i Durmitorske brigade
57)

A V I I , K - 1 3 2 , Reg. br. 9/3.

386

za unitenje Muslimana u ajnikom srezu. Nareenje je zabranjivalo pljaku, ubijanje nevinih ljudi, ena i dece, paljenje kua, a ratni plen se delio ravnomerno izmeu jedinica koje su uestvovale u ovim napadima.58' U Pranjanima je 13. i 15. januara 1944. odran Omladinski kongres, koji se okonao pobedom onih snaga koje su se zalagale za iru politiku platformu. Kongres je bio generalna proba pred Svetosavski kongres odran u selu Ba na Savindan 1944. godine. Svetosavski kongres oznaio je pobedu nacionalno umerenijih snaga nad snagama ultranacionalizma, to se vidi iz uloge koju je na Kongresu odigrao ivko Topalovi, predsednik Socijalistike stranke. Topalovi je izabran i za predsednika novoobrazovane Jugoslovenske narodne demokratske zajednice. Mihailovi je sa velikim zakanjenjem pokuao da se predstavi kao ovek jugoslovenskog jedinstva, protivnik vojne diktature, pristalica demokratije. Isticao je u Ba da je iskljuivo pravo slobodnog i demokratski izabranog narodnog predstavnitva da ustavnim putem izvri organizaciju drave.59' Na Kongresu su uzeli uee i Vladimir Predavec iz Dugog Sela kod Zagreba, narodni poslanik Anton Kreji iz Maribora, narodni poslanik iz Livna Mustafa Mulali, direktor gimnazije iz Andrijevice Velimir Joji. Primarna opasnost za Mihailovia bili su partizani i komunizam, kao tuinske i odnaroene snage srpstva. Ilija Trifunovi, koji je od Mihailovia imao punomoije za organizaciju Dalmacije, komandu Dinarskom divizijom i potpomaganje organizacije u Lici i zapadnoj Bosni, javljao je svom ministru vojske aprila 1942. da je talas marksistikog socijalizma" zahvatio iroke narodne slojeve Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Like i Dalmacije, zahvaljujui propagandi a naroito teroru i zloinima". Narod je uveliko zavoen na duhovnu stranputicu". Pa ipak, u dvanaestom asu", pie Trifunovi, taj isti narod poeo je da se vraa od internacionalizma nacionalizmu, od ateizma i bezbonitva etici i veri, od razbuktalog nemorala i strasti ka porodici i moralu, od kolektivizma ka slobodi i individualizmu; jednom reju vekovnoj tradiciji. Trifunovi, nacionalistiki iskljuiv i pre rata, zagovarao je pasivnost u odnosu na Italijane, smatrajui da bi to dalo mogunost ustaama da se ponovo late svog krvavog posla" i da istrebe Srbe do kraja". Ovakav stav komunisti su, po Trifunoviu, koristili u propagandistike svrhe, optuujui i narod i etnike da su u dosluhu sa Italijanima. 60 ' Dobrosav Jevevi je smatrao da je Italija stvorila psiholoke pretpostavke za saradnju, jer je iz svih krajeva gde
S)

U Mihailovievom nareenju od 3. januara 1943. odmazda je opravdavana time to su ustako-muslimanske organizacije krajem meseca decembra prole godine, izvravajui naloge okupatora, upale u ajniki srez i po srpskim selima ubijali nevino i nezatieno stanovnitvo, pljakali i silovali nae ene i devojke". - A V I I , a, K - 2 , Reg. br. 2/1-1. Jugoslovenska demokratska narodna zajednica. Odluke Svetosavskog kongresa u slobodnim srpskim planinama". - Narodna biblioteka Srbije, 11/135199. ' Zbornik N O R , Tom X I V , 1, 222-3.

387

su operisali etnici odstranjivala ustake snage. Jevevi je otvoreno priznavao dobijanje oruja od Italijana, kao i druge materijalne pomoi. Za etnike komandante podrka Dinarskoj diviziji bila je vano strateko pitanje jer je ona, zahvaljujui podruju delovanja, mogla u dat om asu i u najbrem roku da se uputi prema Zagrebu ili Splitu. Roen kao vojniki, etniki pokret nije obraao panju na drutveno-ekonomsku stranu svog programa. Taj deo programa nije bio nikada do kraja izveden, temeljito obraen i u pojedinostima izloen. Radi se o usputnim i fragmentarnim pogledima u okviru restauracije monarhije i politike nacionalnog revana. U etnikim dokumentima o socijalno-ekonomskoj politici nema celovitosti i promiljenosti, iako ne nedostaje kritikih refleksija na stari poredak i verbalne kritike ranijih ustanova i reima. Agrarna reforma i kolonizacija ipak su glavna pitanja, koja su imala da se ree posle ienja" Jugoslavije od nacionalnih manjina, Hrvata i Muslimana. Slovencima se priznavalo da su prolazili kroz iste patnje kao i Srbi. Isticanje sela i seljatva u prvi plan proizilazilo je iz agrarne strukture Srbije i ostalih srpskih podruja, a na drugoj strani bilo je znaajan mobilizacioni faktor obeavanjem zemlje i buduim naseljavanjem seoske sirotinje. Socijalno-ekonomska pitanja bila su i u funkciji odgovora partizanskim reenjima u oblasti drutveno-ekonomske i politike organizacije. ahovika rezolucija iz decembra 1942. govori o dravnoj kontroli industrije, trgovine i bankarstva. U Odgovoru etnika Drae Mihailovia na izjavu Vrhovnog komunistikog taba NOV i POJ i Antifaistikog vea NOJ", putem letka od 18. februara 1943, etniki pokret je oznaen za optejugoslovenski pokret kojem su strane separatistike pokrajinske ideologije. Pokret se, navodno, zalagao za radikalne promene u odnosu na drutveni ivot, za socijalna i demokratska prava. Proklamovano je unitenje korupcije, predviena kontrola drave nad privatnim kapitalom i zatita radnitva. Kritikovan je strani kapital kao iskustveno koban za Kraljevinu Jugoslaviju. Na taktiku izjavu rukovodstva narodnooslobodilakog pokreta od 8. februara 1943. etniki pokret je uzvraao takoe taktikom replikom. 61 ' Pribliavanjem kraja rata, etniki pokret se sve vie predstavljao kao socijalni pokret koji obraa panju na seljake i radnike. Stvarnost je, meutim, odudarala od ovih planova budunosti. Verbalna obeanja nisu se mirila sa praksom etnika, obuzetih unitenjem komunistikog zla", emu je posveivana sva energija. Na socijalna pitanja upuivali su ih i pritiskali praksa narodnooslobodilakog pokreta i Velika Britanija preko izbeglike vlade, a i deo intelektualnih krugova koji su se pribliavanjem kraja rata sve vie izjanjavali za liberalnu ideologiju. Mihailovi je uporno istrajavao na svojoj tezi da Velika Britanija nee ni pod kojim uslovima ustupiti Balkan SSSR-u, pa samim tim komunisti u Jugoslaviji ne mogu u krajnjoj liniji ni pobediti. U jednoj
61)

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2, 65.

388

depei od 7. novembra 1943. Mihailovi je lapidarno izrazio to gledite na sledei nain: Engleska ne srne nikada prepustiti Balkan ruskom uticaju, jer onda gubi Sredozemlje..." 62 ' Ovo jednostrano, apodiktiko gledite Mihailovia, od kojeg nije odustajao ak ni pod kritikom ivotne stvarnosti rata, isputalo je iz vida snagu narodnooslobodilakog pokreta kao sovjetskog eksponenta, odnose u vrhu koalicije, gde Amerikanci nisu bili spremni da prihvate erilova gledita o sukobu sovjetskih i zapadnih interesa, vojnu slabost Britanaca na jugu Evrope, nevienu sovjetsku vojnu nadmo u zavrnoj fazi rata u tom prostoru, englesku umenost neutralizacije opasnosti diplomatsko-politikim manevrima putem pribliavanja dojueranjem protivniku samo da bi izvukli maksimum realnih mogunosti iz situacije koja za njih nije bila povoljna u vojnim procenama odnosa snaga. Nesposobnost pronicanja u sloene politike promene koje je donosio drugi svetski rat ujedinjavala se, u sluaju Mihailovia, sa njegovom provincijalnom optikom meunarodnih odluujuih inilaca i krajnjom neelastinou i nefleksibilnou prilagoavanja politike i strategije novoizmenjenim okolnostima koje su bile vie nego jasne i savremenicima sukoba u toku.

Kolaboracija kao strategija - nesagledive posledice

Ako bi se uoptavale najvee ideoloke i politiko-vojne slabosti Mihailovievog pokreta, one bi se mogle svesti ralanjivanjem na sledee postavke: nespremnost da se bori protiv okupatora; neotklonjiva predubeenja prema komunistima koja su prerastala u nesposobnost taktiko-politikih manevara u okviru zajednikog antifaistikog rata, bez obzira na otpor komunista da bilo s kim dele vlast, odstupe od svoje strategije, neprikosnovenosti njihovog organizaciono-ideolokog identiteta; surevnjivost prema civilima", koji oduzimaju posao profesionalnim stareinama, a u okviru mogunosti da se poveu principi organizovanja na bazi vojne obaveze i dobrovoljnosti u jedinstvenom ratu; revanistika nacionalna politika bez nijansiranja pripadnika naroda i ustakih izvrilaca te politike. Za Mihailovia komunisti su bili glavni protivnici kojima je trebalo slomiti kimu u uslovima rata, pa makar i snagom nacionalnog neprijatelja, sluei se defanzivnim odnosom prema okupatorima a aktivnim prema partizanima, ustaama i Muslimanima. General ari de Gol u komunistima je video armiju revolucije, kao i Mihailovi. Slino generalu De Golu, Mihailovie je gradio uglavnom vojni pokret. Mihailovi je bio nepoverljiv prema bivim politiarima, iako se njihove usluge i pomoi nije mogao odrei, isto tako kao i ari de Gol koliko god ih smatrao demonima". 63 ' Mihailovi vidi sebe kao legitimnog
62) 63)

A V I I , a, K - 3 , Reg. br. 19/1; J. Tomasevich, n.d., 179. B. Petranovi, Revolucija i pokreti otpora u Evropi 1939-1945, Skopje, 1985, 31.

389

vou, vojnika koji nije poloio oruje, koji nosi kontinuitet otpora Jugoslovenske vojske. Komunisti su uzurpatori, stranci, nasilnici, ,,baibozluk" koji se sastoji od Muslimana, Hrvata, Jevreja, slui stranoj ideji koja nema oslonca u organskoj strukturi srpskog naroda, protivnici su vere i porodice. Nije u pitanju neko naglo saznanje o komunistima u situaciji posle aprilskog rata, ve trajno uverenje koje vue poreklo iz vojske Kraljevine Jugoslavije, njenih akademija, antimarksistikih centara, 64 ' isto kao to su oficiri Kraljevine za komuniste bili glavni stub politike velikosrpske hegemonije", protagonisti starog sistema, okoreli konzervativci i protivnici narodnog preporoda. Za jugoslovenske oficire bilo je neshvatljivo i nedozvoljivo da im novi komandanti preuzmu posao, njima profesionalnim vojnicima, koji su kralju poloili zakletvu i ija je funkcija da brane otadbinu. etnici su komuniste smatrali odnaroenim sinovima srpskog naciona, na koji su gledali kao na homogeni a ne socijalno sloeni organizam. Nove stareine i voi nisu odgovarale predstavama uglednijih seljaka, dobrostojeih seoskih domaina, jer se radilo o acima, studentima, radnicima i zanatlijskim radnicima koji su u patrijarhalno-konzervativnoj sredini preuzimali komandu koja je u svesti bila vezana za profesionalni vojni kadar i etnike vojvode kojima je to pripadalo na osnovu zaluga u prolosti. Mihailovieva pozicija u Srbiji bila je oteana tretmanom etnika kao neprijatelja od strane Nedia i Ljotia. Nedieva vlada smatrala je etnike odmetnicima", koji svojim akcijama ugroavaju imovinu i ivote, pozivajui ih na predaju marta 1942. godine u roku od pet dana. Svi etniki pomagai smatrani su njihovim sauesnicima. Meu odmetnicima" su se nalazili: Draa Mihailovi, potpukovnik Dragoslav Pavlovi, major Miodrag Paloevi, major Radosav uri kojeg je Draa Mihailovi iz Sumadije uputio za komandanta etnika na jug Srbije i u Makedoniju, major Zaharije Ostoji, major Mirko Lalatovi, kapetan Predrag Markovi, major Velimir Pileti, major Dragutin Keserovi, rezervni major Dragia Vasi i drugi.65' Nedia su zbog kolaboracionizma napadali oficiri u emigraciji i Radio-London, a kralj gaje, sa njegovim oficirima, raalovao. Odgovor Milanu Nediu preko B B C upriliio je ef Vojnog kabineta Predsednitva vlade, major ivan Kneevi. Pitao je Nedia ta je vlada narodnog spasa spasila u Srbiji kada je u njoj vie grobova nego gradova, ena, dece, svetenika i starijih ljudi. Pitao ga je zar ga nije sram to e pokorava naredbama iz Berlina i nemakih vojnih vlasti. Srpski narod je znao da je zlo Berlina njihovo dobro, a da je dobro Berlina njegovo zlo". 66 '
64) 65) 66)

V I I , Aprilski rat 1941, 1969, 412-416, 258-260, 427^129. Z. Vukovi, n.d., 226-7. Nedi je za etnike bio beogradski vezir", ali iskoriavan za legalizaciju, dobijanje oruja i obavetenja. Z. Vukovi pie da se putem legalizacije kontrola SDS nala u rukama etnika. - Isto, 190. - Ilija umenkovi je iz Ankare obavestio Ministarstvo inostranih poslova 20. oktobra 1941: . . . On (Nedi - B . P . ) tvrdi da e kaznene ekspedicije doi tek ako bi njegove akcije bile bezuspene. Meutim kaznene

390

Malobrojni srpski faistiki pokret Zbor", oko Dimitrija Ljotia, zalagao se za Srbiju u novom poretku", istupao protiv etnika i Mihailovia, protiv Jugoslavije a za srpstvo", ali nije napadao monarhiju i Petra II Karaorevia. Za njih je kralj bio mladi koji je suprotno svojoj volji odveden iz zemlje i na Ostrvu predstavljao britanskog zatoenika. etnici su uzvraali na ljotievske napade, o emu govore brojni meusobni obrauni. Da li je bilo ili ne saradnje izmeu sila Osovine i Drae Mihailovia? Mihailovi se direktno susreo sa nemakim predstavnicima novembra 1941. godine u Divcima. Po ratnim zakonima Kraljevine Jugoslavije, on je imao pravo na to da pregovara sa predstavnicima okupacione sile. Kao vrhovni komandant Jugoslovenske vojske u otadbini, Mihailovi je dozvoljavao saradnju svojih jedinica sa silama Osovine i kvislinzima, posredno (legalizacija) ili direktno. Saradnja se ostvarivala leenjem etnika u italijanskim, nemakim i kvislinkim bolnicama, dobijanjem naoruanja i municije, hrane, zajednikim dejstvima na sektorima fronta ugroenim od partizana. Saradnja je proizlazila1 iz injenice daje etnika strategija polazila od unitenja komunista posredstvom okupatora u okviru drugog svetskog rata. Kolaboracija je u Crnoj Gori, Sandaku, Dalmaciji bila oigledna, nesporna, dokumentarno potvrena. etnike jedinice odstupale su 1944-1945. sa Nemcima. Martin Dejvid pravi razliku izmeu nagodbi" i saradnje". On smatra da je nagodba u gerilskom ratu privremen i ogranien sporazum izmeu protivnika, koji ne menja osnovno, uzajamno oseanje neprijateljstva, dok saradnja" znai potpun savez za postizanje ciljeva koji su zajedniki.67' Ova diferencija je prihvatljiva, ali uz vie bitnih ogranienja. Te nagodbe su u nekim krajevima Jugoslavije bile trajne, strateke naravi, s ciljem da se unite partizani kao glavni neprijatelji i za etnike i za okupatore. etnici, koji su ulazili u najotvoreniju kolaboraciju, smatrali su sebe i dalje snagama koje su na strani saveznika, iako su u isto vreme saraivale sa njihovim protivnicima iz redova Italijana i Nemaca, izuzimajui ilegalne Mihailovieve snage koje su bile progonjene a njihovi jataci i simpatizeri postajali rtve okupatorskih represaekspedicije nemake vojske, kao u Mavi, voene su istovremeno i paralelno sa akcijom njegovih odreda"... Izgleda zasad da su Nemci pomou Nedia ili zatim da dobiju jednu politiku srpsku instituciju koja bi sve nemake protivnike okupacije oglasila za razbojnike, tako da i na taj nain opravdaju unitavanje Srba od strane Nemaca." - A J , 103-58. - Mihailovi je slao depee Vladi da se rainuju" oficiri saradnici Nedia i Ljotia, kao i da se na mnoge primeni smrtna kazna. Vlada je na traenje D. Mihailovia preko Radio-Londona dala saoptenje u kome se otro napadaju izdajnik Nedi i zloinac Ljoti." - SI. Jovanovi - St. Simiu od 12. avgusta 1942. A J , 103-61. - Mihailovi se 24. februara 1942. obratio predsedniku vlade traei da se lie ina Nedievi oficiri: pukovnik Ljuba Babi, pukovnik Milo Masalovi i drugi. - Isto. - Preko Radio-Londona Nedi i njegovi saradnici su igosani kao izdajnici. Traeno je da se na njih primeni slovo Z " . Celokupni rad enerala Mihailovia i kraljevske vlade u Londonu bio j e " - kae se - upuen protiv narodnih izdajnika Nedia, Ljotia i Peanca". - Isto. Dokumenti Huverovog instituta, Rodoljub ili izdajnik, Sluaj enerala Drae Mihailovia, s uvodnom studijom Dejvida Martina, Beograd, 42.

391

lija. Te snage su, meutim, bile malobrojne u poreenju sa snagama masovne kolaboracije. Cinjeniki gledano, nemogue je prei preko toga da su Italijani naoruavali etnike, a etnici predavali zarobljene partizane okupatoru ili im sami sudili, krvniki se obraunavali sa pristalicama narodnooslobodilakog pokreta, kanjavali oficire koji su saraivali sa NOVJ; uestvovali su u brojnim akcijama protiv partizanskih snaga u raznim ofanzivama i kaznenim ekspedicijama koje su organizovali okupatori. Jugoslovenska kontrarevolucija je bila masovna, reljefno podeljena na prozapadni i profaistiki deo, nacionalno suprotstavljena, a u okviru nacije sukobljavana po osnovu rivaliteta voa i komandanata, iz uih ideoloko-politikih razloga. Najvea podela postojala je na merilu koje su snage na strani saveznika a koje na strani okupatora. Snage na strani okupatora smatrane su manje znaajnim sa stanovita sutranjice, jer su one delile sudbinu okupatora. Bile su tienici okupatora, poistoveivale se s njim, politiki i ideoloki. Prozapadne snage smatrale su se sutranjim pobednikom, ukoliko ih ne nadvisi i deklasira narodnooslobodilaki pokret. Mihailovi je od maja 1941. odravao preko svojih ljudi veze sa Milanom Aimoviem, koji je inae smatrao da snage Mihailovia i one u slubi reima ne treba da se sukobljavaju ve diskretno koordiniraju", jer je bolje da ljudi koji se odmetnu padnu pod uticaj jednog nacionalnog i trezvenog oveka, nego li pod uticaj komunista". 68 ' Mihailovi se, na drugoj strani, otro razgraniavao sa Ljotiem. Jula 1942. Mihailovi je javljao Vladi u Londonu da je Ljoti Najomrznutiji u narodu i sinonim izdajstva", da su ljotievci najvei nemaki saradnici", daje Kragujevac Ljotievo delo"; Lako bismo s Nemcima da nemamo ogromne smetnje Ljotia, Nedia i Peanca. Narod ih sve prezire". ... Nedi i Aimovi, s jedne, i Ljoti s druge strane u stalnoj su borbi za vlast. Obe strane takmie se u sluenju Nemcima". Osuivao je dolazak iz ropstva i stavljanje Nemcima u slubu generala Milutina Nedia, kao i sve one koji su radili za raun beogradskog paaluka". 69 ' Nedi se, pak, natezao da se predstavi kao borac za srpski narod zapadno od Drine, ali njegovi zahtevi za pripajanje istone Bosne, Sandaka i Srema nisu mogli uroditi plodom, jer se radilo o teritoriji NDH kojoj je Trei rajh davao prvenstvo, a to se tie oblasti pod italijanskom okupacijom nemako-italijansko razgranienje ve je bilo izvedeno i trajno.
68)

69)

Do prvih dodira izmeu Aimovia i Mihailovievih ljudi dolo je ve maja 1941. godine. Preko posrednika septembra 1941. zakljuen je i sporazum izmeu Nedievih predstavnika i etnika, koji se zasnivao na pomoi u naoruanju, municiji i protivpartizanskoj akciji. - Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, 24. U Mihailovievim depeama br. 54. od 2. decembra 1941, br. 55 od 7. januara 1942, br. 64. od 23. januara 1942, br. 133 od 5. aprila 1942, br. 149 od 28. aprila 1942. napadaju se Ljoti i njegovi saradnici (zbog namere da poalju Srbe na Istoni front, to ometaju rad Mihailovia, ire lanu propagandu i progone etnike jedinice). Ljoti se optuuje to Mihailovia i njegove etnike naziva banditima", a njegova tampa vrvi od pogrdnih izraza na raun etnika. - A J , 103-6.

392

Pripadnici Ljotievog Srpskog dobrovoljakog korpusa najradikalnije su se razilazili sa Mihailoviem. U nareenjima Mihailovia borba protiv ljotievaca stavljana je ak ispred borbe protiv Vermahta. U zakletvi ljotievaca bila je predviena borba i protiv komunista i etnika. Istovetne odrednice srpski narod" i monarhija" nisu mogle da ih ne razdvajaju, samim tim to su uporita imali na dvema sasvim suprotnim stranama - dobrovoljci na nemakoj, videvi Srbiju u Hitlerovom novom poretku", za razliku od etnika ije je meunarodno uporite bio antifaistiki zapad. Delio ih je i odnos prema Jugoslaviji, koju su ljotievci odbacivali kao tetnu konstrukciju po srpski narod, za razliku od etnika koji su se nominalno za nju zalagali, kao i za obnovu Jugoslavije, ali u kojoj bi srpski narod imao prednost ujedinjen u homogenoj Srbiji, kao jednoj od tri jedinice federativne Jugoslavije, zajedno sa Hrvatima i Slovencima. Saradnju etnika sa Italijanima zapaali su mnogi savezniki oficiri, jer su o njoj ostali brojni tragovi (ugovori, potvrde, fotografije, izjave, slike sa bojita etnikih i italijanskih oficira itd.). 70) Cak i pisci u inostranstvu ne mogu da zaobiu ove akte kolaboracije, govorei o makijavelistikim nagodbama sa Italijanima, i docnije sa Nemcima". Ima istoriara koji plediraju za funkcionalizacijom" te saradnje, objanjavanjem da je etnicima trebalo oruje, municija, sanitetski materijal, jer su ih Britanci sasvim zaboravili. Uzgred, nije zgorega navesti da su se snage NOVJ borile u punoj stratekoj blokadi do septembra 1943, a od tada do susreta sa trupama Crvene armije, septembra 1944, u deliminoj. etnika argumentacija da nisu bili sposobni za frontalnu borbu sa neprijateljem demantuje se borbom suparnike partizanske snage koja e joj omoguiti osvajanje vlasti, prilaenje srpskih snaga u NDH i dobijanje odluujueg antiokupatorskog aduta prema saveznicima. Mihailovievi komandanti obavetavali su svog komandanta o pregovorima sa Italijanima, ali on protiv toga nije ustajao. Uostalom, sama akcija legalizacije etnika u Srbiji radi prezimljenja" i odravanja u toku zime 1941-1942. potekla je od Mihailovia pre unitenja njegovog taba decembra 1941. etniki pregovori izvirali su iz Mihailovieve strategije iekivanja, zatite srpskog ivlja, stavljanja teita na akciju protiv komunista, onemoguavanjem njihove borbene aktivnosti i propagande. Srbima je taktiziranje s Italijanima donosilo spas od ustakih pokolja. Dobijeno je oruje, hrana i mogunost stvaranja jedne poluslo70)

Centralni sporazum izmeu Italijana i etnika u Crnoj Gori uglavljen je 24. jula 1942. na Cetinju, izmeu guvernera Crne Gore, armijskog generala Aleksandra Pircio Birolija i predsednika Crnogorskog nacionalnog pokreta generala Blaa ukanovia. etnici su se obavezivali da sarauju sa Italijanima u borbi protiv komunizma, na povratku reda i mira. ukanovi je izrazio beskrajnu zahvalnost" italijanskim vlastima za pomo pruenu narodu, uveravajui da e se crnogorski nacionalisti sa vjenim potovanjem sjeati hrabrih italijanskih vojnika, koji su dali svoj ivot u zajednikoj borbi protiv komunizma".

393

bodne zone u kojoj se mogla sprovesti vojna i politika organizacija srpskog naroda. etnici su sa Italijom na tlu tree drave, NDH, pregovarali kao dva faktora koji su imali svoje obostrane interese u meusobnom iskoriavanju. etnici su podsticani da okupiraju celu Bosnu kako bi imali vei prostor za svoju aktivnost, mada to Nemci nisu dozvoljavali, vraajui ih preko demarkacione linije. Nemci su branili NDH, iako su bili nespremni da uu u eoni sukob sa svojim glavnim saveznikom - Italijanima oko Pavelieve drave, ali i odluni da onemogue prevlast Italije u prostoru NDH. Saradnja Srba sa Italijanima doprinosila je putanju njihovih porodica itnerniranih od ustaa. U zamenu, Italijani su traili red i mir. Na drugoj strani, obezbeujui Srbe od ustakih zuluma, oni su ih praktino okretali protiv ustaa, bar do mere koja nije ozlovoljavala Nemce, imajui istovremeno garanciju o spreavanju partizanskih akcija. Italijani su nastojali da politikim sredstvima pacificiraju dobar deo pobunjenika", rukovodei se i vojnim razlozima da izgube to manje svojih ljudi. Gledali su u etnicima snagu koju mogu upotrebiti protiv partizana, kao glavnog neprijatelja. Nacionalistiki orijentisani etnici nisu ometali njihovu okupacionu upravu, bivajui obuzeti unitavanjem partizana ili smanjivanjem opasnosti po svoj narod od ustaa. Italijanska komanda je pod okupacijom koristila protiv partizana kombinovana sredstva - vojna i politika. Meu politikim dolazi do izraaja napadni srbofilski stav Italijana prema etnicima i progonjenom stanovnitvu, koji se ogledao u raznim vidovima: od prihvata na svojoj teritoriji do organizovanja oruanih odreda, pregovaranja sa etnicima, saradnje sa raznim srpskim prvacima, otvaranja pravoslavnih crkava, vraanja imovine, putanja Srba iz zatvora, primanja u dravnu slubu ugroenih, davanja materijalne pomoi izbeglicama, dodeljivanja penzija itd. General Mario Roata bio je tipian predstavnik italijanske politiko-vojne kole, sa svojim generalima - Dalmacom, De Blaziom i drugima. Italijani su u krajnjoj liniji koristili etnike i protiv NDH, jer su na taj nain neutralisali srpskom nacionalnom snagom svog suparnika na Jadranu, razrivali reim nezadovoljan Rimskim ugovorima o predaji Dalmacije Italiji, koji je pri tom drao sirovinsko zalee jadranske obale, ometajui prodor Italije na Balkan i u Podunavlje; ustaki reim je sve vie skretao na nemaku stranu zaboravljajui na usluge Italije i obaveze koje su ustae primile za vreme emigracije. No, glavno u italijanskoj politici je bilo da se etnici iskoriste u borbi protiv partizana. Italijani su radili preko Dobrosava Javevia i Radmila Gria kao nacionalista, antikomunista i anglofila, ali i ljudi koji su se nalazili u rukama Italijana. etnici su nastojali da navedu Italijane da okupiraju i istonu Bosnu ne bi li tako mogli bolje da zatite Srbe. Srpski prvaci su u njih imali poverenje, iako su Italijani Hrvatima bili saveznici, videvi da meu njima postoje protivurenosti. U pacifikaciji istone Bosne Italijani su mogli oekivati pomo etnika, koji su se s njima

394

mogli boriti protiv partizana, dok nisu bili spremni da se bore rame uz rame sa ustaama, pa i sa Nemcima koji su se takoe surovo obraunavali s neborakim ivljem prilikom ienja" borbenog prostora. Dobrosav Jevevi saraivao je i sa Nemcima, ali nije eleo da prizna NDH, ustako vrhovnitvo, pa ak i etnike odrede koji su sklopili sporazum sa hrvatskim vlastima (Ozrenski, Trebavski i Borjanski). Jevevi je septembra 1942. nudio Nemcima prijateljstvo svih Srba" ako bi dobio deset dana odreene ruke da posvrava sa ustaama u istonoj Bosni, s tim da se u tom vremenu ponaaju dezinteresirano", uspostavljajui posle toga svoje posade gde god ele. Garantovao je Nemcima, pod bilo kakvim jamstvom, odravanje reda i mira u istonoj Bosni od Sarajeva do Viegrada. 71) Svestan teine ekonomske situacije, Jevevi je oekivao u istonoj Bosni 1943. revoluciju gladi". Italijani su se obavezivali da nee razoruavati etnike snage kojima je oruje bilo potrebno radi odbrane srpskog ivlja od ustaa. etnici i Italijani ostaju neprijatelji, ali se toleriu ukoliko Italijani ne napadaju etnike i obratno. Od Italijana se trailo da daju srpskom stanovnitvu stvarne garantije za zatitu slobode, line i imovinske, verskih nacionalnih prava. Major Boko Todorovi je od poetka uviao koliko ova saradnja sa Italijanima moe kompromitovati etnike i posluiti u partizanskoj propagandi u antietnike svrhe. Postignuti' sporazumi etnicima su omoguavali da dou do oruja, a na drugoj strani do trgovakog sporazuma" o razmeni artikala koji su bili potrebni etnicima i Italij anima. Prema sporazumu sa etnikim delegatima predvieno je da se u svim onim krajevima koji budu okupirani od Italijana razoruaju sve ustae, ma pod kojim vidom one bile naoruane, kao to je ustaka bojnica, pomona andarmerija, graanska i seoska milicija. U nacionalno-meovitim krajevima NDH etnici su se naprezali da ubede Nemce da etnici nisu komunisti" niti banditi", ve branioci srpskog naroda od najveeg srpskog neprijatelja komunista i njihove brae ustaa". etniki komandant Kamenko Jevti upozoravao je svoje borce da se ne suprotstavljaju nemakoj kaznenoj ekspediciji u istonoj Bosni u zimu 1942. Srpski narod mogao je spasiti samo razum i borba na ivot i smrt sa komunistima koji su utekli iz Srbije. Od svojih" se trailo da budu velike diplomate kako bi se mogao sauvati narod. 72) Viegradski etniki odred opremio je etu koja je januara 1942. trebalo da poe sa Nemcima u svetu borbu protiv komunista za slobodu bratskih naroda a odvajanje viegradskog sreza od Ustaa". Ostavljan je slobodan prolaz nemakim trupama, koji nije tetio
71)

72)

Teite saradnje je ipak bilo na Italiji, jer je od te kolaboracije - u vienju istaknutih etnikih prvaka - zavisila sudbina srpskog naroda. Radmilo Gri pie krajem 1942. Petru Baoviu o sutini etnike strategije u zapadnim srpskim krajevima. Napad na Italijane Gri je smatrao poetkom katastrofe srpskog naroda na podruju N D H i potpunog sloma nae etnike organizacije i celokupne nae nacionalne akcije na ovom podruju." - A V I I , K - 1 4 9 , Reg. br. 26/5a. A V I I , a, K - 2 3 1 , Reg. br. 1/12; Zbornik N O R , tom X I V , 1, 118-19.

395

interesima etnika, ali se borba protiv ustaa nastavljala bez ikakvih pron.ena. Istiui da tite srpski narod, etnici su sticali prednost u odnosu na partizane. etnika propaganda podvlaila je istovetnost partizana i ustaa, za razliku od ustake koja je izjednaavala etnike i komuniste. Navoeno je da sporazumi sa Italijanima ne obavezuju vladu i etniku vojsku koje su i dalje u ratu sa Kraljevinom Italijom. S italijanskom podrkom etnici su obezbeivali ivot srpskih sela. Nastojalo se da se u njima, uz pomo okupatora, uspostave srpske civilne vlasti. Odnos prema Italijanima kao okupatorima bio je reen na naelu da se meusobno ne napadaju. Boko Todorovi, komandant operativnih jedinica Bosne i Hercegovine, pozivao je stanovnitvo na korektnost prema okupatoru analogno stanovnitvu Srbije u prvom svetskom ratu 1915-1918. godine. Pravio je razliku izmeu dobrovoljne organizacije srpskih etnika" i redovne etnike vojske, koja se posle lanog primirja" i nezakonito potpisane kapitulacije, nalazi u defanzivi, delom na saveznikoj teritoriji (na Bliskom istoku, tzv. zagranina vojska), a delom u slobodnim srpskim planinama i osloboenim delovima Otadbine" pod komandom Mihailovia, lana Vlade priznatog od svih saveznika, ak i od bratske Rusije". Ova saradnja mogla je tei do neophodno potrebne mere" i nije obavezivala vladu, redovnu vojsku i Vrhovnu komandu. 73 ' Boko Todorovi je pre svoje pogibije, poetkom 1942, smatrao da se treba uvati kompromitacije zbog saradnje s okupatorom. No, etniki oficiri su bili ovlaeni da u zatiti srpskog ivlja trae nagodbu sa okupatorom. Bila je to strategija koja e prerasti u trajnu praksu. Zatita na strani okupatora omoguavala je da se aktivnost etnika usmeri protiv partizana kao glavnog protivnika. etnici su svoju pasivnost prema okupatoru pravdali odnosom snaga koji nije bio povoljan za uspean otpor, pa ak bi bio i tetan za srpsko stanovnitvo. Otuda je deo etnika strategijski odstupao", dok je drugi ostajao sa stanovitvom radi njegove zatite i u saradnji s okupatorom. Izvoena je slinost sa ponaanjem sanitetskih, optinskih i policijskih organa prilikom odstupanja regularne vojske. 74 ' etnici zapadne Bosne, Like, Dalmacije i Hercegovine su bili legalizovani, to jest dejstvuju u tesnoj saradnji sa Italijanima te im predaju i sve zarobljenike i krivce", kako su Mihailovia izvetavali njegovi komandanti 28. jula 1942. godine. Major Petar Baovi javljao je Zahariji Ostojiu da pojedini oficiri negoduju protiv taba Vojvodinog", jer taj tab nita ne radi nego se u Splitu kupa, juri kurve", usled ega je prenosio svoje miljenje da se Trifunoviu naredi da ode na Dinaru. Mihailoviu se prigovaralo to Srbija mnogo ne haje za Bosnu. Oficiri su nerado primali promenu mesta i jedinica, rukovoeni time koji je poloaj masniji", gde se bolje jede i pije, manje radi i u tabu za nerad nikome ne odgovara.75'
^ Z b o r n i k N O R , tom X I V , 1, 15-17, 127, 148. 74> Isto. 7 5 ) A V I I , K - 2 2 2 , Reg. br. 47/5; Zbornik N O R , tom X I V , 1, 484-490.

396

S Italijanima su saraivali Ilija Trifunovi, Dobrosav Jevevi, 76) Petar Baovi, pukovnik Bajo Stanii, kapetan Pavle urii i drugi. Saradnja se pravdala likvidacijom komunista i odbranom i zatitom srpskog naroda u NDH. U Srbiji je deo oficira bio legalizovan kod Nedia, koji je tretiran kao nemaki sluga. Oficiri Mihailovia u sastavu jedinica Milana Nedia traili su od svog komandanta da se preko Radio-Londona izdejstvuje da budu lieni ina ili na drugi nain igou kao odani saradnici kvislinga kako bi bolje obavljali posao za raun organizacije Mihailovia. Dobrosav Jevevi je izvetavao da su bez milosti likvidirani zarobljeni stranci profesionalni komunisti". Italijani su dovoeni na osmatranice etnika da im se demonstriraju operacije kao klasian primer, divei se hrabrosti i izdrljivosti etnika". Komuniste su shvatali kao krvnike", iako brau po krvi". Jevevi je jadikovao to mnogi etnici nisu bili svesni ideolokih ciljeva borbe, rukovodei se instiktom line i krvne osvete nad onima koji su im poubijali porodice i zapalili domove. No, mnogi su molili da ne streljaju zarobljenike, ak i najgore krvnike", jer su Srbi. Partizani su, po njemu, jo krvnikije" unitavali etnike, nego to su napadali Italijane i Nemce, jer su izgubili i u potsvesti nacionalni oseaj", proglaavajui etnike za neprijatelje broj jedan, ispred faista i Hitlerovaca". 77 ' Italijani su otvoreno pomagali etnike u borbi protiv komunizma, ali ne i na protivhrvatskoj osnovi". Ilija Trifunovi i Dobrosav Jevevi u razgovoru sa generalom Mariom Roatom septembra 1942. upozoreni su da etnici ne smeju imati politika obeleja. Trifunovi i Jevevi su Roati predstavljali Drau Mihailovia kao efektivnog vou samo u staroj Srbiji i Makedoniji, dok je za ostale Srbe on ostajao samo moralni voa. Srpski narod u Bosni ne bi mogao preduzeti akcije protiv Italijana ak i kada bi slino nareenje poteklo od Mihailovia. Opta nareenja Italijani su izdavali Trifunoviu, a lokalnim etnikim jedinicama komande armijskih korpusa. Vojvoda Momilo Duji je, na jednoj strani, spasavao srpski ivalj od ustaa, ali je na drugoj saraivao sa Italijanima protiv ustaa i partizana, zatim sa ustaama protiv komunista". Ne nedostaje pisanih izvora o ujievoj kolaboraciji, ienju" srpskih sela oznaenih za partizanska, surovim likvidacijama Srba koji su saraivali sa partizanskim snagama. etnici ujia, Branka Bogunovia i Mane Rokvia u oblasti Dinare saraivali su s Italijanima, ali i sa ustaama u borbi protiv partizana, primajui po toj osnovi municiju, oruje i novac od domobranskih stoera. 78 ' U svojstvu antikomunistike dobrovoljake milicije (Anticomunista milizia volontaria) Duji i njegove jedinice su od Italijana dobijali hranu i platu, dejstvovali sa italijanskim trupama protiv snaga narodnooslobodilakog pokreta. ujievi etnici saraivali su i
76) 77) 78)

U italijanskim izvorima Jevevi se vodi kao konfident". A V I I , a, K - 2 7 4 , Reg. br. 12/2. Isto, Reg. br. 12/6-1; 35/11-1.

397

sa nemakim snagama u borbama protiv zajednikog neprijatelja u obezbeivanju pruge Biha - ibenik i u akcijama izvianja. Ulaenjem u kolaboraciju preko mere, bez obzira na motive kojima se rukovodio, uji je ve smetao Drai Mihailoviu, koji je septeihbra 1943. zathevao od njega da prestane sa kolaboracijom. Mihailovi je bio nezadovoljan i odnosom ujia prema oficirima koje mu je upuivala Vrhovna komanda, od kojih su neki bili i likvidirani. Uspostavljanje koridora", to jest veza izmeu Hercegovine i zapadne Bosne, uveliko je zavisilo od Italijana. Za glavni cilj etnici su proglaavali spasavanje srpskog naroda i stvaranje sredstava za materijalizaciju granice srpske drave" kada rat bude zavren. U Bosni i Hercegovini, gde je srpski narod bio izloen nevienom genocidu ustaa, etnici su bili neka vrsta protivzatite i samoodbrane, bez obzira na sve sporazume koje su zakljuivali sa ustaama, priznajui za dobijeno streljivo" njihov suverenitet, prihvatajui da se s njima i okupatorima suprotstavljaju snagama narodnooslobodilakog pokreta. Crnogorski etnici koji su - ako se izuzmu sandaki krajevi, oni prema Hercegovini i delom prema Albaniji - lieni egzistencijalnog straha od genocida, otili u kolaboraciju koja je bila javna, svima vidljiva, ugovorno utvrena i krajnje kompromitujua. Legalizacija kao u Srbiji bila je iskljuena, samim tim to su etnici, budui unionisti, bili u sukobu sa separatistima, kao pristalicama obnove crnogorske drave i dinastije Petrovi - Njego. Za kolaboraciju u Crnoj Gori Mihailovi je i te kako znao, jer je posle razbijanja njegovog taba u Srbiji preneo sedite u Crnu Goru, blizu Kolaina. Saradnja je rezultirala iz pomoi koju su Italijani ukazali etnicima u borbama za proterivanje partizana iz Crne Gore, izmirivanjem potreba u oruju, hrani i novcu, a na drugoj strani i iz Mihailovievog shvatanja da ovu kolaboraciju treba do kraja rata iskoristiti za unitenje komunista kao glavnog neprijatelja. Kombinovalo se i sa tim da etnici obezbede prihvat i kapitulaciju Italijana u trenutku iskrcavanja zapadnih saveznika, to je navodno i ovima odgovaralo. Zamiljeno lukavstvo" vie je nego skupo plaeno: kompromitacijom, gubitkom oznake nacionalne snage, blokadom sazrevanja da moraju jednom postati samostalan faktor u jugoslovenskim odmeravanjima i aktivan antifaistiki sudeonik u situaciji kada se oekivalo savezniko iskrcavanje na jugu Italije. Na tlu istone i zapadne Bosne etniki komandanti i tabovi sklapali su pismene sporazume sa predstavnicima ustaa, priznajui suverenitet NDH i preuzimajui obavezu da se bore protiv komunistikih bandi". Na osnovu nareenja vojnog zapovednitva, Uro Drenovi je aprila 1942. zajedno sa hrvatskom vojskom" istio teren od komunista. Sporazumi su imali odredbe poput ove: Hrvatske oruane snage e svojom snagom zatiivati srpska sela u zajednici sa etnicima od napada komunista odnosno tzv. 'partizana'". Za uzvrat dobijena je dravna potpora za udovice, porodice iji su hranioci u zarobljenitvu, pravo na slobodno ispovedanje vere, slavljenje verskih praznika i slava,

398

kao i jednakost pred zakonom. Sporazumi su sklapani pod uticajem prvobitnog, jo nezaleenog oka vezanog za klanje srpskog ivlja koje se nastavljalo uprkos nemakoj politici pacifikacije. Ustae su u nastupanju i pod zatitom Nemaca pustoili sve to je srpsko". Ubijane su i ene i deca, silovano, pa je medu svim grozotama zabeleeno i peenje ivih ljudi. Prilikom prebegavanja preko Drine deca su znala ostati na drugoj strani, dok su roditelji stradali pod mitraljeskom vatrom ustaa. 79 ' Situacija srpskog ivlja u Bosni bila je vie nego beznadena: izmeu ustakih zloina, Nemaca, otpora komunistima nakon tzv. nacionalnog osveivanja. Komandanti etnikih odreda u istonoj Bosni gledaju, u prolee 1942, u komunistima prethodnicu crvene armije". Obraajui se komandantima domobrana, oni su navodili da etnici uopte nisu ratujua strana". Mi ne vodimo rat ni s kim, mi samo branimo svoje ivote, branimo srpski narod a na to imamo pravo po prirodnom zakonu,... po pravu samoodbrane". Ovi ljudi stekli su krvavo iskustvo sa ustaama i muslimanskom milicijom. U drugoj polovini 1942. nudili su se domobranima kao element reda i mira samo da bi se odbranili od komunista - razularenih, ostrvljenih i na pljaku i ubistva nauenih elemenata". 80 ' U Bosni su sa NDH saraivali: Trebavski etniki odred (komandant Savo Boi), Ozrenski etniki odred (komandant Cvijetin Todi), Zeniki etniki odred (komandant Golub Mitrovi), Vojno-etniki odred Borje" (komandant Radoslav Radi), etniki puk Manjaa" (komandant Vukain Mareti), Vojno-etniki bataljon Obili" (komandant Lazar Teanovi). Jula 1942. formiran je Glavni tab i preciziran odnos prema NDH po pitanju vojske, poreza, tranzita, osiguranja pruga. Priznati su svi ugovori zakljueni izmeu pojedinih etnikih odreda i NDH. Prekidom sukoba sa hrvatskim domobranstvom prekidala su se i neprijateljstva protiv saveznikih nemakih i italijanskih eta". 8 1 ' Srpski narod u istonoj Bosni naao se kao rtva ustakih zloina posle obrazovanja NDH, a u prvoj polovini 1942. u krvavoj borbi izmeu etnika i partizana", zapoetoj januara 1942. i zavrenoj juna iste godine partizanskim porazom i odstupanjem dalje na zapad, prema Bosanskoj krajini. etnici su u Bosni, bivajui pritenjeni, urovali sa ustaama, emu se Stevan Boti, zemljoradniki prvak, nije suprotstavljao. Petar Baovi je sporazume sa ustaama ocenjivao kao fatalne", jer su obrazovani neki hrvatski etnici" i igovi etnikih stoera sa hrvatskim grbom", to je koristilo hrvatskoj dravi i diskreditovalo etnike u komunistikoj agitaciji. etnici, koji su uli u kolaboraciju s ustaama, govorili su o nekom bosanskom pokretu" i ne spominjui Drau Mihailovia. Baovi je traio da se kontrolie utroak novca koji se dobijao od
f Isto, K - 2 3 4 , Reg. br. 1/2; K - 2 3 3 , Reg. br. 1/8; Zbornik N O R , tom X I V , 1, 215-17. A V I I , K - 2 3 3 , Reg. br. 1/8. Isto, Reg. br. 1/8, 5/8.

81)

399

Vrhovne komande, a na drugoj strani preporuivao izdavanje jednog opteg raspisa da se u organizaciju ne uvlae Jevreji jer sa njima imamo hravo iskustvo". Srpsko stanovnitvo na Majevici nije bilo spremno da se lako povinuje komandantima sa strane, koji nisu poznavali lokalnu situaciju. Ustraeno" od muslimanske milicije i njenih zuluma na osnovu prethodnih krvavih iskustava, srpske stareine su se ustruavale da pucaju na Nemce znajui da bi to izazvalo opti napad na Majevicu i nemaku kaznenu ekspediciju. ... I u tom sluaju biemo sami krivi za propast srpskog naroda na Majevici". Oruje se uvalo kako za odbranu od Muslimana, tako i za odbijanje partizana. Organizaciju saradnje s Italijanima sprovodio je za Hercegovinu, Dalmaciju, Liku i zapadnu Bosnu Ilija Trifunovi, koji je po dolasku u Split aktivno uestvovao u organizaciji i akcijama vojske Momila ujia. Pod imenom Dinarske divizije, ova vojska je bila sastavljena od pukova: Petar Mrkonji", Gavrilo Princip", Kralj Aleksandar", Kralj Petar II", Onisim Popovi", Vojnoetniki odred Drenovia i Bukoviki etniki odred. Operisala je protiv ustaa i partizana. Likim etnikim odredima komandovao je potpukovnik Ilija Mihi. Svi etniki odredi na teritoriji Hercegovine legalizovani su kod Italijana i dobijali od njih hranu, oruje i municiju. Mihailovi se sa Trifunoviem i ostalim etnikim komandantima sastao 22. jula 1942. u Zimonjia kuli, juno od Avtovca. Prema italijanskim izvetajima, Mihailovi je jula 1942. u Zimonjia kuli izjavio da je vlada vrila pritisak na njega da raspali gerilski rat protiv trupa osovine na Balkanu, ali je on odgovorio da uee Srba u borbi moe da bude razmatrano tek kada se Britanci i Rusi" budu nali u susednim dravama, Maarskoj i Bugarskoj. Ovo zbog toga to se, s obzirom na ve pretrpljene gubitke srpskog stanovnitva u ratu, u ustakim progonima i u partizanskom ustanku, tom stanovnitvu ne mogu nametati nove rtve i novi rizici..." 8 2 ' Veze sa Italijanima drao je Jevevi, sa drugim Mihailovievim oficirima u Splitu i Suaku. Mihailovi je od poetka ostao zarobljenik strategije iekivanja. Dragia Vasi je maja 1942. podravao strategiju iekivanja, vezujui je za strah od nediscipline koju bi mogle izazvati borbe pre vremena. Pitanje discipline od najvee vanosti je i zato: to bi razuzdane i nedisciplinovane mase mogle da izazovu preuranjeni ustanak od ega se treba uvati kao od ive vatre". Vasi je, takoe, strahovao da li postoji vojna snaga za tako neto. Plaio se i od dolaska vojske u kojoj bi bilo Hrvata i Slovenaca, koji bi mogli pokvariti etnike planove i odmazdu pre svega, priseajui se - kako kae - ake Hrvata" koja je uestvovala u proboju Solunskog fronta pravei od toga kapital narednih godina, preuveliavanjem svoje uloge. 83 '
82) 83)

Zbornik N O R , tom X I V , 1, 428. A V I I , a, K - 1 2 , Reg. br. 31/2.

400

Rano, ve januara 1942, pomiljalo se na ovladavanje delom jadranske obale zbog lake veze sa zagraninom vojskom" i saveznicima, pre svega u Hercegovini. Stoga i isticanje znaaja osloboenja" Hercegovine od Turaka" i izvoenje mobilizacije boraca za operacije van Hercegovine. Major Boko Todorovi je saradnju sa Italijanima opravdavao nizom razloga: posredstvom srpskih" dobrovoljakih etnika" odvojiti Italijane od Pavelia i Turaka", kao njemu odanih renegata"; postii da se etniki odredi mogu to slobodnije kretati na celoj teritoriji okupiranoj od Italijana, ime bi bilo upola reeno srpsko pitanje u ovim krajevima preuzimanjem civilne vlasti od Srba, prinudnim iseljenjem muslimana i katolika, da bi se u duhu direktiva Vrhovne komande itavi pukovi mogli kretati pod zatitom dobrovoljakih etnika koji prividno" sarauju sa Italijanima, tajno i po ealonima prebacivati du dinarskih planina iz Srbije u Liku ili kroz Sandak i Crnu Goru u oblast Skadra, Draa, Tetova, Bitolja i Lerina (Fiorine). Od Italijana mogli su se dobijati artikli poput soli, gasa i pirina za stoku. No, Italijani su bili pod jakim pritiskom Nemaca da likvidiraju etniko pitanje" u istonoj Bosm i Hercegovini.'S4) ___ __ Draa Mihailovi je 28, februara 1943. u Lipoyu kod Kolaina) izriito izjavio: Moji neprijatelji su partizani, u s t a e m u s h m a f l O ? Hrvati. Kada se s njima budem obraunao, onda u krenuti protiv Italijana i Nemaca...". Uobiajeno je da se naglaava da je to rekao pred viim britanskim oficirom (pukovnikom S. V. Bejlijem). Nama ova stegnuta formulacija izgleda kao kvintesencija njegove vojne i politike filozofije. Mogao ju je izrei rezigniran ili ak razoaran malom britanskom pomoi, ali i u jednom emancipativnom trenutku kada je raunao da je zamisao o uspostavljanju zapadnog koridora" bila izvanredno smiljena, te da e se Britanci staviti pred svren in ukoliko etnici uspeju da dosegnu zapadne take Jugoslavije, unite iznurene partizanske jedinice uz pomo Nemaca, Italijana i ustaa, razriju do kraja NDH i posednu zalee Jadrana pred iekivanu invaziju. Mihailovi ie ipak ispustio neke pretpsotavke u svojoj stratekoj kombinaciji: otpornost i probojnost Operativne grupe divizija, kao i mogunost da i partizanska komanda moe primeniti etniku politiku infiltriranja" u NDH uz pomo Italijana taktikom saradnjom sa Nemcima protiv etnika. Nita kao ova ofanziva na zapad i partizanska kontraofanziva na istok, obe zamiljene tako da se glavni unutranji suparnici razbiju snagom okupatora, ne otkriva prirodu jugoslovenske revolucije. Antikomunizam je toliko zaslepljivao Mihailovia i njegove komandante da vie nisu bili sposobni da racionalno sagledavaju stvarnost odnosa. Mihailovi je maja 1942. u komunistima gledao glavnu smetnju ujedinjenju svih nacionalnih snaga, jer oni u njenom razbijanju ne biraju sredstva, borei se pod vodstvom pukovnika Mahina Fjodora Jevdokimovia i komuniste pod lanim imenom Tito". Jo u izvetaju
84)

Isto, K - 1 7 0 . Reg. br. 16/4.

401

Gradimira Mihajlovia Bajlonija izbeglikoj vladi novembra 1941. stajalo je da je Mahin voa komunista u Jugoslaviji. 85 ' Vojislav Lukaevi nalazio se na poloaju komandanta Starog Rasa" i komandanta Hercegovine, istiui se surovou prema pripadnicima narodnooslobodilakog pokreta (roglja") i ienjima" Muslimana kao reakcije na njihovo klanje Srba. Partizansko bezakonje u zimu 1941-1942. u Crnoj Gori zamenjeno je etnikom strahovladom u svim krajevima iz kojih su partizani bili proterani. etniki teror ogledao se u streljanju, predaji Italijanima koji su slali u internaciju, likvidaciji zaostalih gerilaca, masovnom progonu pristalica i simpatizera narodnooslobodilakog pokreta. U uslovima rata i okupacije, izdeljenosti zemlje, rasistikih programa i elemenata graanskog rata, Jugoslavija je bila poligon masovnih likvidacija i zatiranja u ime nacionalno iste NDH, Velike Albanije, homogene Srbije, ideolokih iskljuivosti, ekskluzivnih programa. Na jednoj strani nalazili su se intelektualni inspiratori zloina, a na drugoj najsuroviji izvrioci likvidacije, ljudi suprotnih nacija i vera, ideolokih i politikih uverenja. Izvrioci delati mobilisali su se iz najniih redova, ljudi ogranienih, zaslepljenih ili patoloki optereenih, u ime ekonomske koristi ili tek radi ubijanja, ponekad u ime najviih ciljeva i ideja. Na tlu Jugoslavije lako je raspoznati galeriju zloinaca koja se ne moe vezati iskljuivo za Lombrozove roene zlikovce", izuzimanjem onih koji su ih nadahnjivali u ime nacionalnog ideala ili ideologije komunizma. Komunistika politika isticala se u nacionalnom pitanju antitezom rasistiko-nacionalistikom zatiranju. Partizanska vojska pokazivala je da je vojska svih naroda i vera. Ali ni komunistima nije nedostajalo iskljuivosti kada se radilo o ideolokim protivnicima. Koliko li je telegrama Mihailovi uputio svojim komadantima u kojima trai likvidaciju", pri emu nije birao saveznike. Ori je aprila 1942. javio uriiu: Komuniste istite gde moete a izbegavajte Talijane i posredno iskoristite ako se to moe izvui od njih". 86 ' etniki raspis od 30. jula 1942. predviao je: Komuniste trebite bez milosti svim sredstvima posredno i neposredno". Istovremeno se zahtevala aktivnost komandosa" radi skidanja svih izdajnika i Ljotievih prvaka, sa energinim buenjem" Ljotievih, Peanevih i bugarskih formacija. Pod vidom primene slova Z" radile su etnike trojke poznate po svojoj krvolonosti. Osuda je bila stavljanje pod slovo Z". Reenje da se prema pojedincima primeni slovo Z" donosile su komande etnikih korpusa. Mislilo se na kompromitovane ljude iz bivih reima, odane pristalice okupatora ili bolesno - ambiciozne", koji su eleli da se istaknu. Komandant brigade" je, po prijemu nareenja da se izvesno
85)

86)

Depea Mihailovia Londonu od 7. maja 1942. - Zbornik N O R , tom X I V , 1, 249-250. - Ista tvrdnja nalazi se u izvetaju koji je Bajloni podneo novembra 1941. Vladi u izbeglitvu. - A V I I , K - 2 0 , Reg. br. 1/13; Zbornik N O R , tom X I V , 1, 250. Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, 208.

402

lice stavi pod slovo Z", bio duan da ga pomou trojki likvidira ubije u roku od 24 sati i to iskljuivo klanjem kamom". Iz jednog nareenja majora Petra Baovia vidi se da su komandanti brigada bili duni da obrazuju potreban broj trojki za izvrenje specijalnih zadataka. Trojke se meusobno nisu smele znati. Ljudstvo za trojke izdvajalo se dobrovoljno, tajno, polaui zakletvu pred komandantom brigade. Trojka koja ne izvri svoj zadatak osuena je na smrt i odmah se mora likvidirati".87' Crne trojke Mihailovia likvidirale su pukovnika Jevrema Jeu Simia, koji je aprila 1944. objedinjavao etnike jedinice u borbi protiv NOVJ u predelu Ivanjice, dok se nalazio na podruju drugog rivalnog komandanta (Rakovia). Draa Mihailovi je bio ef ovih etnikih trojki. Aprila - maja 1942. on je traio od Londona da objavi sledee: ef trojki u Jugoslaviji nareuje da se to vie radi a nita ne pria jer neprijatelj slua i mnogo doznaje zbog lakovernosti naeg sveta". Sreu se dve interpretacije ovog slovnog znaka: zaplaiti i zaklati. Mislimo da je i jedno i drugo imalo istu svrhu i da se u zavisnosti od karaktera linosti primenjivala jedna ili druga mera. etniki delati u trojkama" pretvarali su ovu opomenu u klanje protivnika iz redova narodnooslobodilakog pokreta ili iz svoga ukoliko je zatajio, izdao, preao na drugu stranu, vodio dvostruku igru. Braa Kneevi su u emigraciji branili slovo Z" kao sredstvo opomene a ne likvidacije. Juna 1942. Slobodan Jovanovi obrazlagao je Antoni Idnu znaenje slova Z" u smislu psihike pretnje, opomene, izmene ponaanja. etnicima su idealno dolazila partizanska ubistva bez suda, neki put i lica koja su komitetima bila tek sumnjiva kao neprijatelji", anglofili", petokolonai". Vansudskim egzekucijama i na nain koji nije bio u skladu sa patrijarhalnim moralom ubijeni su mnogi ugledni graani, pristalice narodnooslobodilakog pokreta ili lica koja nisu htela da izvre nareenja svojih komandi jer se to kosilo sa njihovim moralnim shvatanjima, srodnikim odnosima, prijateljsko-susedskim vezama. Zivan Kneevi smatrao je da je Z" pedagoka mera kojom se uliva strah u kosti". Pod slovom Z" skrivala se u etnikom takmienju kategorija izdajica". Meu ubijenima, pored pristalica narodnooslobodilakog pokreta kao najmasovnije kategorije rtava, nalazili su se i nedievci, ljotievci, izdajnici iz odreda Peanca, pa i sam vojvoda Peanac. Slanje ovih poruka pod imenom Z" branio je deo vlade i braa Kneevii. Deo pisaca u emigraciji odbacuju iz etikih razloga ovu meru, izjednaavajui je sa partizanskim metodama likvidacije, kao nepravednu, neljudsku, varvarsku". Ser Dord Randel, ambasador na jugoslovenskom dvoru, pisao je tim povodom ser Ormu Sardentu: ... Bez sumnje, bilo je prirodno da Mihailovi dostavi listu imena sa zahtevom da iste treba javno nazvati izdajnicima, preko B B C , ali u interesu ^ l i t o , 516.

403

zajednike stvari, mi smo smatrali da je potrebno ograniiti ovakve denuncijacije (preko B B C ) i svesti ih na sluajeve gde postoji neki naroiti i jasno ustanovljeni sluaj protiv dotine osobe. Uzgredno budi reeno, u mnogo sluajeva objavljivanje imena na ovaj nain, jedino bi moglo oteati stvar da oficir koji je denuciran, kasnije nae nemogu povratak poloenoj zakletvi". 88 ' Nita tako kao slovo Z" nije posluilo kompromitaciji Mihailovia. Da li je slovo Z" znailo zaklati" ili ,vzaplaiti"? Dokumentacija koja potie od etnika upuuje na ono prvo. etnika nareenja stvarala su klimu za njihov obraun sa pripadnicima narodnooslobodilakog pokreta, partizanskih odreda, sa jatacima i simpatizerima, svima onima za koje se sumnjalo da podravaju narodnooslobodilaki pokret. U gradovima i uopte pozadini trebalo je likvidirati pripadnike narodnooslobodilakog pokreta, jednako kao to su snage NOVJ posle osloboenja pojedinih gradova i varoi obraunavale sa etnicima, nedievcima" i drugim protivnicima narodnooslobodilake borbe. Najee vansudskim putem, ali i na osnovu presuda vojnih sudova sa konsolidacijom prilika. etnici su traili nemilosrdan odnos prema komunistima i njihovim pristalicama. Svaka veza sa pripadnicima ovog pokreta zasluivala je u etnikoj praksi smrt. Mnogi uhapeni tajno su nestajali. Obrauni etnika odlikovali su se svirepou. Na drugoj strani, za kolaboraciju i zloine u ratu odgovaralo je na stotine i hiljade pripadnika kvislinkih pokreta ili optuenih da su saraivali sa neprijateljem u osloboenim gradovima i varoima, bez sudova, tajno, a da porodice nisu znale ni gde su sahranjeni. O tom masovnom obraunu sa protivnikom, koji je odgovarao na isti nain u toku rata, do skoro nije bilo ni rei. Radi se o onoj nevidljivoj strani rata i revolucije koju su jednostranim tumaenjem zaboravljale i jedna i druga strana: etnici u svom muenitvu i partizani kao pobednika strana ija je strategija potvrena istorijskim tokom, iako istorija ne moe skinuti senke sa pobede koja se kao i svaka revolucionarna pobeda nije mogla ostvariti bez sredstava koja ne odiu humanizmom na koji se pozivalo. etniki komandanti u Srbiji istili su svoje srezove jo 1941. od svih onih koji su radili protiv nacionalnog pokreta. Pod ienjem se podrazumevalo, streljanje, kao to se vidi iz podnesenih spiskova Vrhovnoj komandi tada, ali i mnogo kasnije. ienje" se nastavljalo pogotovu posle poraza partizanskih snaga u zapadnoj Srbiji. Gonjeni su naoruani komunisti i njihovi nenaoruani simpatizeri. Nije se smelo dozvoliti da oni i dalje deluju i zavode narod". Svoju odanost etnikoj stvari, tenju za afirmacijom i sticanjem priznanja dokazivali su revnou sa kojom su se obraunavali sa komunistima ili uspesima koje su postizali u borbi sa njima. Komandant ariljske etnike brigade februara 1943. navodio je Nemce da progone komunistike grupe" u kaerskom srezu koje su se prebacivale u oplenaki srez. 89 ' Inspektor Vrhovne
88) 89)

S. R. Vlahovi, Zbornik dokumenata iz Britanske arhive. Anglojugoslovenski odnosi 1941-1948, Birmingham, 1985, 67-8. Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, 178-181.

dfl4

komande, pukovnik Jevrem Simi, maja 1943 nareuje komandantu 1. ravnogorskog korpusa ienje Rudnika od komunista, unitenje komunistikih bandi" na teritoriji kaerskog sreza. 90 ' Pukovnik Simi, opet, nareuje, komandantu Kaerske brigade juna 1943. da napadnu grupu komunista na Venacu i odmah ih razjure". 91 ' tab Korpusa Gorske kraljeve garde traio je jula 1943. da se hitno organizuje istrebljenje aktivnih Moinovaca", kao i njihovih jataka. Moraju", kae se, po cenu svih nas da se isteraju", pri emu su dozvoljene none zasede i svi trikovi". 92 ' Pojaavanje gonjenja komunista dovoeno je u vezu sa mogunou nastupanja dogaaja koji su nagovetavali da su velike akcije saveznika na pomolu. Jedan od takvih nagovetaja bilo je iskrcavanje saveznika na Siciliju 10. jula 1943, posle zavretka saveznike kampanje u Tunisu, kada se moglo iekivati iskrcavanje i na jadranskoj obali. Mihailovi je velike dogaaje nagovetavao ve u zimu 1943, posle sastanka eriia i Ruzvelta u Kazablanki, u leto 1943, a kasnije u prolee 1944. godine. U Mihailovievom raspisu od 11. jula 1943. zahtevano je da se stareine upoznaju sa direktivama za glavnu akciju, da pripreme pionirska odeljenja, proue objekte za ruenje itd. Sem ienja komunista, ove pripreme obuhvatale su i krstarenje etnikih brigada po selima kako bi se osetilo da su na rejonu brigade etnici prisutni i spremni. Formiranje pionirskih eta (radi prikrivanja nazivane tehnike ete") od isluenika ininjerijskih jedinica i majstora, takoe je bilo vezano za predstojee dogaaje, jer je pred odstupanjem neprijatelja trebalo ruiti vane objekte. 93 ' Mihailovi je javljao Zvonku Vukoviu i drugim komandantima u Srbiji da je borba sa komunistima odluna", da su komunisti krvoloci", te da ih unitavaju nemilosrdno jer se veliki dogaaji pribliuju krupnim koracima" a komunisti bi kao izdajnici" pokuali da nas ometu u osloboenju otadbine koju oni ne priznaju". Komunistika opasnost je jedna od najveih. Te zlotvore i krvnike naeg naroda unitavajte bez milosti. Oni nas ometaju da imamo slobodne ruke prema neprijateljima. Oni isto kao i ljotievci podjednako slue Nemcima. Bez milosti unitavajte. Svi komandanti su mi odgovorni za svoje reone da su isti od ovih mangupa i probisveta koje vode stranci Tito i Moa Pijade". 94 ' Mihailovi je bio konzekventan do kraja da nema opte akcije u Srbiji i Jugoslaviji dok ne nastupi saveznika invazija. U depei od 10. decembra 1943. komandantu Rasinskog korpusa kae se da postoji utvrena linija prema okupatoru, od koje se nee odstupiti pa makar to bilo, sve dok ne doe do invazije Balkana. Slino je pisao i Sinii Ocokoljiu, komandantu Mlavskog korpusa 26. juna 1943. da se ne moe dizati ustanak da bi se spasila etva. Naa opta akcija vezana

M : 2-7225 SS394)

A V I I , K - 8 2 , R e g . br. 17/2; Zbornik N O R , tom X I V , 2, 192.

405

je za invaziju, a invazija od nas ne zavisi. Ipak se nadam da e ovoga leta nastupiti odluujui dogaaji, ali kad to jo ne znam". 95 ' Nestrpljenje je iscrpljivalo i deo stareina. Za akcije su bili i britanski oficiri. Pa i u narodu je postojalo raspoloenje za vee i aktivnije operacije protiv okupatora. Mihailovi nije, meutim, odstupao od svog kanona. Stavljajui do znanja svojim stareinama da nema opte akcije, odlunog trenutka koji je iekivao dok ne doe do britanskog iskrcavanja, zahtevao je da se te dispozicije zadre na nivou stareina. Opte opravdanje nalaeno je u izbegavanju nemakih represalija. Zato se u etnikim nareenjima i dalje istie da je okupator svirep, da su Nemci divlje zveri na izdisaju, pune besa i siepe mrnje prema Srbima. etnike stareine nastojale su svim silama da ne izazovu Nemce, dajui im sve to su traili: hranu, stoku i ostale ivotne potrebe, liavajui se najpotrebnijih sredstava za ivot. Niti jedan na metak nije ispaljen na okupatora, iako se u svima krajevima nae otadbine vode ogorene borbe sa okupatorom na ivot i smrt. Cela je Jugoslavija upaljena, samo je naa Srbija mirna, a u celoj Srbiji najmirniji je bio na srez". Stanovnitvo je psiholoki pripremano da se suprotstavlja komunistima, jer je svaki njihov upad dovodio do nemakih kaznenih ekspedicija koje su za sobom ostavljale pusto.96' Progon i unitenje komunista, partizana ili moinovaca", kako su ih zvali po Moi Pijade, glavna je preokupacija Mihailovievih komandanata u Srbiji. Komandant Timokog korpusa, potpukovnik Ljuba Jovanovi, januara 1943, pripremajui akciju protiv partizana od Zajeara do Nia, poziva na saradnju sve etnike snage na tom prostoru kako ne bi delovali jedan u klin a drugi u plou" i da se unite partizani, jer je dvanaesti as". Da bi etnici mogli da rade po predvienim planovima trebalo je definitivno i u korenu unititi komuniste. 97 ' Radi unitenja komunista na veem prostoru, ili kada se radilo o veoj grupi, organizovane su akcije vie etnikih jedinica. Jula 1943. radi unitenja komunista na junim padinama Rudnika organizovana je akcija Ljubike brigade, 1. Ravnogorskog korpusa, 1. umadijskog korpusa i Gardijskog korpusa. 98 ' Korpus Gorske kraljevske garde bio je meu najaktivnijima u unitavanju komunista. Jedinice ovog korpusa u oplenakom i oraakom srezu tome su uveliko doprinele. Garda se pojavljivala sa velikim brojem naoruanog ljudstva jer je, navodno, narod voleo da vidi silu". 99 ' Mihailovi je Italijane (tetkie") ucpnjivao komunistikom opasnou iz istone Bosne. Smatrao je da komuniste treba unititi kako Englezi ne bi imali vie koga da hvale. Komunisti su optuivani da ometaju etnike u ruenju Pavelieve Hrvatske. Obuzet unitavanjem
> Zbornik N O R , tom X I V , knj. 2, 819. Isto, 829. 97) Isto, 60. 9&) Isto, 817-18. 99) Isto, 938.
95 96)

406

komunistike republike", Mihailovi je poruivao da se na komunistike metode odgovara na slian nain i uvek bez sentimentalnosti, kao to i oni rade. U direktivi Mihailovia komandantima korpusa za borbu protiv NOVJ na slobodnoj teritoriji zapadne Bosne, Like i Korduna, od 2. januara 1943. godine, kae se: Naa je namera da iz obuhvatnog poloaja koga imaju nae snage izvre koncentrian napad na komuniste na oznaenoj prostoriji, komunisti unite i time oslobode ovu srpsku teritoriju komunistikog terora". 100 ' Operacijama je rukovodio Mihailovi, preko majora Zaharija Ostojia, kao komandanta istaknutog dela Vrhovne komande, ije se sedite do 23. marta 1943. nalazilo u Kalino viku. Glorifikaciji Mihailovia uveliko je doprinela nemaka protivetnika aktivnost, praena propagandom. Analiza nemakih izvora o etnicima izvedena u literaturi, spolja gledano, uraena je savesno, formalno besprekorno i precizno, ali ona otkriva i drugu stranu medalje koja pokazuje kako izvori van konteksta, kompleksne analize i utvrivanja dubljih uzroka protivurenog ponaanja etnika postaju obrazac dokumentarnog fetiizma i jednostranosti. Mihailovi i njegovi komandanti bili su, kako se vidi, progonjeni, protiv njih su upuivane kaznene ekspedicije, slate specijalizovane jedinice. Mihailovi je bio izloen nemakim akcijama na Goliji aprila 1942. i maja - juna iste godine, pre nego to se prebacio u Crnu Goru, pod Sinjajevinu. Jula 1942. Himler je traio od efa Gestapoa, Milera, da se Mihailovi pronae i uniti. Pored svih antinemakih manifestacija u vidu lokalnih akcija, propagande, aktivnosti koje je Mihailovi strogo dozirao u skladu sa svojom prvobitnom strategijom, koristei nemake akte protiv etnika graenjem od njih kapitala u antifaistikoj koaliciji, odluujuu ulogu u oznaavanju etnika kao glavnih neprijatelja imao je Hitler sa svojom srbofobijom. U poznatom pismu Firera Dueu, iz februara 1943, sadrana je sr ove antimihailovievske i antisrpske note nemakog voe. Hitler je posebnu opasnost sagledavao u dugoronim planovima Mihailovia o unitenju ili razoruavanju italijanskih jedinica u Hercegovini i Crnoj Gori. S obzirom na opasnost od etnika, Hitler je naredio da se unite sve njegove pristalice na podrujima koja su okupirale nemake trupe. Skretao je panju Musoliniju da i italijanska Druga armija shvati Mihailovia i njegove oficire kao zaklete neprijatelje Osovine". General Jodl je 31. marta 1943. izdao naredbu u kojoj je stajalo: Nakon unitenja Titove komunistike drave treba pristupiti unitenju organizacije i oruanih snaga nacionalnog srpstva pod komandom Drae Mihailovia, da bi se obezbedila pozadina Balkana u sluaju neprijateljskog iskrcavanja. Borbena dejstva izvoditi brzo i energino". 1 Poraz etnika u sudaru sa Operativnom grupom divizija marta
A V I I , K - 2 , Reg. br. 1/1. Navedeno prema Ivan Avakumovi, Mihailovi prema nemakim dokumentima, London, 1969, 115.

407

- maja 1943. doveo je do promene ranije nemake naredbe u smislu da se teite unitenja prenese na partizane kao opasnije protivnike. Po povratku Mihailovia u Srbiju, maja 1943, organizovana je operacija Morgenluft" jula 1943, s ciljem da se etniki voa uhvati. Pod udarom su se nalazili i drugi Mihailovievi istaknuti komandanti: general Miroslav Trifunovi, Nikola Kalabi, Keserovi i drugi (operacija Hajnrih" i Trajbjagt" - Hajka"). Sedma brdska SS divizija Princ Eugen izvela je oktobra 1943. operaciju na Kopaoniku protiv etnika Dragutina Keserovia, koji je operisao u predelu Jastrepca, Goa i Kopaonika. Nemakim operacijama i pretraivanjima terena bio je izloen i drugi Mihailoviev komandant u istonoj Srbiji, Velimir Pileti, sa centrom u Homolju. Iz objavljenih nemakih izvora vidi se da su rtve racija, hapenja, slanja u logore ili na strelita u selima i gradovima bile identifikovane kao pripadnici Mihailovieve organizacije, mada Nemci protivnike nisu uvek jasno razaznavali. Nemako podozrenje zadralo se i prema etnicima koji su se po nareenju Mihailovia infiltrirali u Srpsku dravnu strau Milana Nedia, to im je oteavalo razaznavanje pristalica okupatora od njegovih protivnika. Tim povodom Ivan Avakumovi pie o tekoama nemakog snalaenja u lavirintu bivih drainovaca i pseudodrainovaca".102' Ravna gora je i meu narodom i okupatorima uveliko postala simbol Mihailovievog postojanja i delovanja. Protiv Nikole Kalabia povedena je akcija na Rudniku. Jula 1943. Mihailovi je ucenjen sa 100.000 rajhsmaraka u zlatu (ko dovede iva ili mrtva vou bandi Drau Mihailovia"). Sa Mihailoviem je ucenjen i Josip Broz Tito. Oktobra 1943. poele su operacije planskog pretresa terena" u prostoru Poega - Kosjeri - Maljen - Ravna Gora (poduhvat Maiskolben") i ienje terena zapadno od Uica (poduhvat pod ifrom Krum"). SS jedinice, Bugari i ljotievci organizovali su operaciju Herbstnebel" u predelu izmeu Uica i Kokinog Broda. 103 ' Mihailovi koji nije prihvatao da se jae aktivira, od jeseni 1942. pojaao je aktivnosti posle kapitulacije Italije, ali sa velikim zakanjenjem koje nije moglo izmeniti shvatanje u saveznikom svetu o pasivnosti njegovog pokreta. Te aktivnosti nisu se mogle uporeivati sa razmerama operacija oruanih snaga narodnooslobodilakog pokreta u Dalmaciji i Istri, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, zapadnoj Makedoniji, jugu Srbije. etniki komandant Sandaka (Starog Rasa") major Vojislav Lukaevi zauzeo je 12. septembra 1943. Prijepolje, a bosanske i srbijanske (pod komandom Dragoslava Raia) etnike jedinice su 6. oktobra 1943. osvojile Viegrad. Pored ovih borbi, etnici su preduzeli i vie lokalnih akcija (ruenje mostova, napade na manje
102)

103)

No i pored toga Nemci poistoveuju etnike i partizane (komuniste) kao protivnike mada ih razaznaju, General Jodl, naelnik Operativnog odeljenja nemake Vrhovne komande, saoptio je Hitleru na konferenciji 12. decembra 1941. da se svakog dana proseno strelja izmeu 15 i 30 Mihailovievih pristalica. - Isto, 60. Isto, 128, 135.

408

jedinice okupatora i kvislinga itd.). 104) Izvori nedvosmisleno pokazuju da su etnici ipak glavne neprijatelje videli u komunistima. Jedinstvo akcija bilo je nemogue i nezamislivo, jer su se oni iskljuivali i jedni druge napadali u svakoj prilici. Iz partizanske dokumentacije vidi se, takoe, da su etnici snaga koju treba na vreme likvidirati. Vrhovni tab je 30. marta 1943. javio Prvom bosanskom korpusu da su uspeli da neutraliu Nemce od etnika i Italijana, te da se sva borba mora usredsrediti protiv etnika. estoj istonobosanskoj brigadi je 29. marta 1943. porueno da se ne sukobljava sa Nemcima i da se ne preduzimaju akcije na pruzi. Najvaniji na zadatak sada jeste unitenje etnika Drae Mihailovia", dok se nemake i ustake posade nisu smele napadati. Rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta je od oktobra 1943. poelo da prenosi teite borbe na Srbiju, nastojei da sve svoje snage usmeri prema njoj, jer je u pitanju likvidacija Drae Mihailovia kao najvanija strateko-politika zadaa". Glavni tab NOV Hrvatske je novembra 1943. takoe obaveten da je sada glavna Srbija" i da tome cilju treba potiniti sve lokalne interese". 105 ' Uloga etnika kao potencijalno opasne snage za Nemce uveliko je umanjena posle poraza na Neretvi i Drini, kao i posle kapitulacije Italije. Nepoverenje prema etnicima se i dalje zadravalo, ali su partizani glavna opasnost protiv kojih treba usmeriti sve snage. Saraujui sa etnicima u Srbiji, Nemci su mogli lake da osiguraju juni bok Istonog fronta koji se pomerao na zapad, da neutraliu narastanje partizanskih snaga, da efikasnije iskoriavaju sirovine iz srpskih rudnika neophodne za nemaku ratnu industriju. Nemakim tenjama ilo je naruku i to to je ova saradnja bila potrebna i etnicima, kao to se vidi iz predloga Nikole Kalabia da pregovara sa Nemcima maja 1943. godine. Nojbaher je, pak, mogao raditi samo u okviru direktiva koje je dobio od Hitlera u oktobru 1943. da se angauje na politikoj organizaciji nacionalnih antikomunistikih snaga u zemljama Jugoistoka. U tom okviru zakljueno je vie sporazuma izmeu Nemaca i Mihailovievih komandanata, svakako s njegovom saglasnou, ali i bez njegovog eksponiranja i preuzimanja obaveza. Naela na kojima je trebalo da se zasniva ova nemako-etnika saradnja formulisana su u nareenju feldmarala Maksimilijana Vajksa, komandanta Jugoistoka, u kome se preporuuju lokalna primirja, ali istovremeno i istie da Mihailovi nije odstupio od namere da nastavi borbu protiv Nemake i njenih saveznika. Nemaki feldmaral izriito je isticao da se lojalno ponaanje pojedinanih etnikih voa ne moe uoptavati. Nemci kao da nisu hteli da kompromituju Mihailovia, uvereni da bi potkopavanjem njegovog ugleda u narodu efekat te saradnje bio manji, mada to ni on nije eleo. Nemcima je bilo glavno da nau snage, koje bi mogle ojaati nemaku odbranu Srbije pred prvim pokuajem partizanskog prodora u jesen 1943. godine.
104) 1U5)

Viegrad je bio opkoljen od 30. septembra 1943. Osvajanju varoi prisustvovali su i oficiri saveznike misije. - Isto, 132. A V I I , Fond N O R , K-119/2, Reg. br. 4 - 1 .

409

etniki komandanti zakljuili su vie sporazuma s Nemcima od polovine novembra 1943. do kraja godine, i to: major Vojislav Lukaevi, major Nikola Kalabi i pukovnik Jevrem Simi, kapetan Mihailo ai, komandant etnike Ravanike brigade, te potpukovnik Ljuba Jovanovi zvani Patak, komandant etnikih jedinica u istonoj Srbiji. Nojbaher pominje i saradnju Nemaca sa Dragutinom Keseroviem u leto 1944, ali nema traga o nekom pisanom sporazumu. Jevrem Simi je bio istaknuti etniki prvak, inspektor etnikih snaga, a ostali komandanti vanih oblasti Sandaka i Srbije. Za vreme trajanja ovih sporazuma etnici su bili duni da se uzdre od neprijateljske aktivnosti protiv nemakih jedinica, bugarskih trupa i snaga Milana Nedia; bili su duni da Nemcima prijave kretanje svih partizanskih jedinica na svom podruju i prihvate borbu s njima, dok su se ranjeni etnici imali leiti u nemakim bolnicama; etnici su, dalje, bili duni da obezbeuju saobraajne linije; na podruju sporazuma nisu se smeli nalaziti pripadnici oruanih snaga sa kojima je Nemaka bila u ratu (mislilo se na saveznike oficire pri etnikim tabovima). Mihailovi je bio van tih pregovora, ali oni nisu mogli biti zakljueni bez njegovog znanja. On je jo od Divaca, zbog javnog mnenja, izbegavao direktne kontakte sa Nemcima. etnikim snagama koje su na osnovu privremenih ugovora saraivale sa Nemcima bili su dodeljeni specijalni nemaki oficiri. Potpisivanjem ovih tajnih sporazuma sa Nemcima etnici su obezbeivali municiju, sanitetski materijal, uspevali lake da prodru u strukturu Nedievih formacija i aparata vlasti, ali su, na drugoj strani, postajali zarobljenici nemakih zahteva da uvaju mostove i druge saobraajne punktove, obavezni da proteraju sa svojih podruja etnike koji nisu bili spremni da prihvate kolaboraciju, pa ma ona bila i taktika, iz patriotskih razloga i uvanja svog vojno-politikog integriteta, o emu ima tragova u izvorima. Tako je Lukaevi morao da uva saobraajnice, dok je brigadir arls Armstrong traio od Mihailovia da se diu u vazduh mostovi u dolini Ibra. Povlaenje britanskih oficira iz etnikih tabova bilo je znak da se od Velike Britanije nemaju vie emu nadati i da etnici oruje moraju traiti na drugoj strani. Sama kolaboracija, pod navedenim uslovima, nije bila po volji narodu, pa i delu etnikih stareina i obinih boraca; odredbe sporazuma nisu u nekim sluajevima ni ispunjavane, naravno sem onih gde se trebalo boriti ili obraunavati sa pripadnicima narodnooslobodilakog pokreta. Na zakljuenje ovih sporazuma nisu blagonaklono gledali ni SS general Majsner, muslimanski kvislinzi, ustae, general Asen Nikolov, komandant bugarskog 1. okupacionog korpusa. Pomaganje etnika izazivalo je i nezadovoljstvo Nedia i Ljotia, koji su u Mihailoviu gledali rivala.

410

Operativna grupa divizija NOVJ (2. proleterska divizija, 5. udarna divizija i 17. udarna divizija) zapoela je prodor u junu Srbiju 28. jula 1944. godine iz ireg rejona Berana. etniki komandanti uviali su znaaj ove bitke i ovladavanja prostorom Srbije. Komandant 4. grupe jurinih korpusa Dragoslav Rai stavljao je do znanja poetkom avgusta 1944. komandantima korpusa i Rasinsko-toplikoj grupi korpusa da je Titov plan" vezan za mogunost ulaska Turske u rat i invaziju Balkana sa Egejskog mora pravcem dolina Vardara, Strume i Marice. Stoga je bilo vano spreiti Tita da se ugnezdi i zavlada centralnom nikom oblau, sa mogunou kontrole June Morave, doline Niave, doline Zapadne Morave i doline Ibra, odakle bi mogao presudno uticati na sudbinu Balkana. Tui Tita i u ovom poduhvatu i zadrati ovaj prostor u naim rukama znai oduzeti mu sve mogunosti da utie na dalji razvoj stvari na Balkanu. Zato je ova borba od presudne vanosti i bila bi nepovratno izgubljena i sudbonosna ako dozvolimo da Tito uspe". Dok je tekla odluna bitka protiv Operativne grupe divizija Mihailovi je nareivao da se Srbija dobro oisti od komunista i njihovih simpatizera, koji vezuju ruke etnicima, ele diktaturu, rue nacionalne svetinje, ele da ustolie stranca Tita umesto kralja, lau da su vernici jer su neznaboci i ruioci vere. Mihailovi je, uglavnom, bio obuzet time kako da u svim krajevima pod svojom kontrolom, stvarnom ili pretpostavljenom, likvidira zagaenost" komunistima. Avgusta 1944. iveo je u zabludi da se tada reava sudbina celog rata, jer predstoji ulazak Turske u rat i usleuje desant saveznika na Balkan. Ni pod kraj nije uviao da je pobeda prokockana prethodnom strategijom uzdravanja od antinemakih akcija. Njemu kao da nije bilo jasno da je invazija Normandije 6. juna 1944. skinula s dnevnog reda iskrcavanje zapadnih saveznika na Balkan i u Jugoslaviju. Svoju slabost u odnosu na narodnooslobodilaki pokret povrno je odbijao na raun svojih stareina koje su se sukobljavale oko slave i karijere, kao da je narod njihova prija", nesposobnih da shvate ozbiljnost vremena", da se danas reava sudbina srpskog naroda" i da nema uspeha bez uzajamnog potpomaganja. Likvidacija komunista u Beogradu kao prestonici bila je posebna briga etnika. Tajno organizujte sve u Beogradu protiv komunista a u prvom redu sokole i policiju. Sad ne birajte sredstva za borbu, a u danom momentu postupite bez milosti protiv njih. Beograd ne sme biti u njihovim rukama." Strategija iekivanja u interpretaciji Mihailovia gubila je iz vida ta je u antifaistikom ratu bio glavni zadatak snaga otpora - saradnja s neprijateljem ili borba sa okupatorom. Zaboravljalo se da je rat bio sveden na sukob dveju osnovnih snaga: faizma i antifaizma. Saveznici su pozivali na borbu protiv okupatora, zadavanje to jaih udaraca njihovim snagama, a ne na kolaboraciju. Saveznika koalicija nije u Jugoslaviji tolerisala snage tzv. atantizma. U tome su bile jedinstvene

411

raznorodne snage u trouglu SSSR, SAD, Velika Britanija, koje su u faizmu u tom asu sagledavale glavnog protivnika kojeg treba poraziti. Komunisti su u Jugoslaviji od prvog dana stavili nacionalno osloboenje u funkciju socijalne revolucije, ali su strategijom narodnooslobodilake borbe uspeno kamuflirali svoj osnovni cilj. Neprekidnim antiokupatorskim stavom ispoljavali su aktivnu strategiju koja se nije razilazila sa ciljevima velikog antifaistikog saveza. etnici su svoj atantizam pravdali nacionalno-egzistencijalnim razlozima, koji nisu mogli da ne utiu na veliki deo srpskog naroda izloenog nemakoj srbofobiji, surovom reimu okupacije, ustakim pogromima, denacionalizaciji srpskog ivlja pod reimima drugih okupatora, veliko albanskim progonima i egzodusu sa Kosova i Metohije. Najtei poloaj u tekuem ratu nesumnjivo je imao srpski narod. Ova injenica nije bila nikada sporna meu istoriarima. Funkcionalizacija" ove situacije od dela istoriara, opravdava politiku atantizma. Time se zapostavljaju neke bitne injenice, koje su u krajnjoj liniji teko pogodile srpski narod u narednom razvitku. Gubi se iz vida da iza politike egzistencijalnog interesa stoji takoe klasno-politiki interes primarnog znaaja, savreno jasno shvaen u vrhu etnikog pokreta. Previa se, takoe, da se na sceni nalazio i drugi istorijski subjekt, sa drukijom strategijom koja je borbenou i ofanzivnou nadvisivala etniku strategiju. U sloenoj situaciji rata etnicima nije polo za rukom da nau pravi strateki protivodgovor. etniko vodstvo raunalo je da u uslovima drugog svetskog rata moe unititi glavnog protivnika i na taj nain osloboditi se sutranjeg suparnika. Moralna strana kolaboracije, smatrali su, vremenom e otpasti, biti predata zaboravu prolosti. Da bi se opravdali pred narodom, sluili su se istorijskim analogijama, pozivajui se na saradnju Miloa Obrenovia sa Turcima, koju je narod zaboravio ili oprostio protekom vremena i saznanjem da je ona bila cena srpskog uspeha. Nimalo se nisu obazirali na promaenost ove paralele u sadanjosti. Pavle urii doekivao je armijskog generala Pircio Aleksandra Birolija u Kolainu, od koga se Mihailovi nalazio nekoliko kilometara udaljen, a da nije kritikovao komandanta Limskih etnika. A zato bi i protestovao, kada je poznato da je u februaru 1943. izjavio da su mu glavni protivnici partizani, Hrvati i Muslimani? Ima istoriara koji smatraju da je tolerancija Mihailovia prema etnikoj kolaboraciji bila strateka varka da iskoristi Italijane u buduem pohodu protiv snaga NOVJ, na tlu NDH, pa da se tako obrauna sa partizanima, dovri raspadanje NDH i posedne zalee jadranske obale pre engleskog i amerikog iskrcavanja. ak i da je to u pitanju, cena ove varke je vie nego skupa, jer su etnici sebe time do kraja izblatili u oima javnog mnenja antifaistikog saveza, to je Tito do kraja iskoristio. Pozicija etnika kao antifaistikog inioca u celini je bila dovedena u pitanje. Odnos izmeu dva pokreta mogao bi se postaviti i na drugi nain: da je etniki manevar na Neretvi uspeo, verovatno i Englezi ne bi

412

menjali odnos prema Mihailoviu. Znaaj te bitke u kanjonu Neretve nije istorijski sagledan sa svih strana, kao vid proveravanja strategija u zemlji i pred antifaistikim svetom, jer su oba pokreta otkrila svoju klasnu stranu i reljefno oznaili jedan drugog kao glavne protivnike, a u okviru italijansko-nemakih suprotnosti interesa u sutini. Tito je bolje razumeo znaaj etnikog poraza na tromei Bosne - Hercegovine i Sandaka od Mihailovia, koji iz njega nije izvukao neophodne pouke. Iz izvetaja brigadira arlsa Armstronga i pukovnika Bila Bejlija 0 Drai Mihailoviu, dostavljenog novembra 1943, vidi se da Mihailovi nije eleo da sarauje sa Britancima iz straha i mrnje. Mihailovi je imao strah od partizana, pre svega kao rivala posle rata. Kao profesionalni vojnik imao je akutan strah od partizana i njihovih aktivnih operativnih snaga. Strah je izvirao i od moguih represalija Nemaca u sluaju da on zapone akcije u prilog Britanaca. Mihailovi je strahovao 1 od Nedia, koji je hipokratski izraavao lojalnost kralju, da mu ne preuzme vodstvo u srpskom narodu. Nedi se izraavao kao monarhist, srpski nacionalist, anti-Hrvat i protivnik akcija protiv Nemaca. Nediev ugled je bio daleko slabiji od Mihailovievog, ali je konkurencija postojala i iveo strah da Nedi ne osnai svoju poziciju na raun Mihailovia. Mihailovi je strahovao da bi preuranjeni ustanak doveo u pitanje i njegovu budunost, zatim planove o obnovi predratnih granica, okupaciju predela na koje je Jugoslavija od ranije pretendovala (Istra, Gorica, Koruka), ravnice oko Skadra u severnoj Albaniji. Mislio je i o tome da ne propusti priliku za kanjavanje Hrvata za predratno politiko ponaanje i vojniku izdaju u aprilskom ratu. Britanci, meutim, nita ne kau za odgovornost ustaa za genocid u ratu, pa i Katolike crkve kao sprovodnika prekrtavanja Srba u Hrvatskoj. ta vie, funkcioneri Forin Ofisa uasavali su se da rade sa Mihailoviem kao ovekom koji je sanjao osvetu i revan. Po Armstrongu, strah i mrnja prema Albancima i Muslimanima takoe su paralisali Mihailovievu akciju. 106 ' Iz svega proizilazi da je Mihailovi bio opsednut posleratnim horizontom, a na drugoj strani da je izmeu njega i Nedia bio ui jaz nego izmeu etnikog komandanta i ostalih voa otpora u zemlji". Mihailovi nije uspevao da se otrese hipnoze da je Britancima neophodan i da su oni zavisni od njega u Srbiji. Samim tim, nije hteo ni da se troi za perfidni Albion", pomaui sticanje britanskih strategijskih prednosti srpskom krvlju. Tokom vremena sve vie je dobijao autohipnotini poloaj muenika", kao jedini branilac srpstva. Budui veliki Srbin sve vie je postojao lo saveznik.107' Za Mihailovia Nemci su bili neprijatelji, ali nikako nije uspevao da rei odnose u trouglu: Tito - Britanci - Nemci. Jednostavno, njegova
"J 6 ' S. R. Vlahovi, n.d., 153-156. 7) Armstrong govori o starom Mihailovievom verovanju da je Britancima neophodan, na svaki nain u Srbiji, i da su Britanci u iznetom pogledu na njegovoj milosti". Ali, daleko najvei razlog jeste u tome da on gaji duboko nepoverenje u Britance. - Isto, 156

413

strategija nije bila stvaralaka, samostalna u smislu samopouzdanja u vlastiti pokret, sposobna za politiko manevrisanje u krilu domaih i meunarodnih inilaca. Britanci nisu dostavljali dovoljno oruja, a traili su da se lije krv. Nemci su davali oruje u cilju odbrane Srbije od komunistike ekspanzije, ali u koliinama koje nisu bile zadovoljavajue, budui da je i njima samima nedostajalo, zadravajui nepoverenje prema Mihailoviu. Prilikom povlaenja na zapad Jugoslavije, Mihailovi se i klonio spoljne saradnje s Nemcima, ali je Herman Nojbaher posredno s njim odravao radio-vezu sve do aprila 1945. godine. Mihailovi je raunao na masovni otpor u asu oslabljenosti Nemake i Italije, u sluaju pomorskog desanta saveznika ili sputanja padobranaca, naglog slamanja okupatora. Aktivni odnos etnika vezivao se i za samoodbranu srpskog naroda u Hrvatskoj, iako se u tom pogledu Mihailovi nije proslavio. Umesto da sedite postavi na Romaniji ili Majevici, Grmeu, slavonskoj Ravnoj gori, Samarici ili nekom drugom srpskom brdu daleko na Zapadu Jugoslavije, Mihailovi se ukopao na padinama Suvobora, ukoliko izuzmemo jednogodinji boravak pod Sinj aj e vinom u Crnoj Gori. Slao je oficire da preuzmu komandu nad narodom i spree genocid, ali teite borbe nije postavio u zapadnim delovima Jugoslavije, bivajui isuvie vezan za Srbiju i trenutak da se iz ove kljune jugoslovenske zemlje ponovo pokrene proces osloboenja Jugoslavije. Mihailovi je previao razvoj narodnooslobodilakog pokreta, ija e oruana sila narasti 1942-1944, usmeriti se u pravcu Srbije u leto 1944, gde je trebalo da se sretne sa armijama SSSR-a, koje je Tito u svojstvu saveznika jula 1944. pozvao da skrenu prema Jugoslaviji. Time od prvobitno zamiljene Mihailovieve strategije da se doekaju saveznici nije nita ostalo. Prividno nadmona pozicija Mihailovia pokazala se na kraju rata kao katastrofalno loa, ostavljajui Mihailovia bez aduta u situaciji kada su sve konce drale snage njegovog smrtnog neprijatelja Tita. Vredno je panje daje Boko Todorovi poetkom 1942. smatrao da se borba mora produiti, prvenstveno tamo gde je najlake", to jest u onim delovima Kraljevine gde nema jakih neprijateljskih garnizona i gde je neprijatelj manje zainteresovan kao u NDH, i to u njenom planinskom delu - Lici i Kordunu. Ova ideja o prenoenju teita borbi pre je nala izraz kod etnika nego kod partizana, koji su se 1941. slepo drali Srbije iz vie razloga, koji su, uglavnom, bili vezani za procenu da e u Srbiju najpre stii snage Crvene armije. Bilo je to u vreme kada se raunalo sa brzim zavretkom rata. Tek posle neuspeha ofanzive Crvene armije u prolee 1942, Tito se odluio za pokret prema zapadnim krajevima Jugoslavije, onima o kojima govori major Boko Todorovi. etniko-partizanski sukobi 1941. poeli su pre nego to je dolo do kolaboracije etnika sa okupatorom i kvislinzima, ako se izuzmu posredne veze Mihailovia sa Milanom Aimoviem i sporazum etnika sa Milanom Nediem iz septembra 1941. godine. U najraznovrsnijim

414

oblicima i iz razliitih motiva, od kojih je onaj antipartizanskog unitenja bitan i primarnog znaaja, kolaboracija etnika e se nastaviti sve do kraja rata, s tim to su ilegalni odredi Mihailovia saradnju izbegavali ili je kamuflirali, modifikovali, trenutno iskoriavali, prebacujui veze s okupatorom na etnike van Mihailovievih snaga, nalazei se pod trajnom sumnjom Nemaca kao srpski i probritanski pokret.

Kolaboracionistike formacije - SDS i dobrovoljci

Pored Srpske dravne strae (SDS), kolaboracionistikim formacijama pripadali su etnici Koste Peanca, s vojvodama Maanom uroviem i Bogdanom Gordiem, kao i Ljotievi dobrovoljci. Specijalnu formaciju predstavljao je Ruski zatitni korpus. Srpska dravna straa regulisana je uredbom Nedieve vlade od 3. marta 1942. godine. Osiguravala je policijsku i graninu slubu u okupiranoj Srbiji. SDS se delila na: Gradsku dravnu strau, koja je vrila slubu u Beogradu, u drugim gradovima i u seditima okrunih naelstava; Poljsku dravnu strau na teritoriji cele Srbije, izuzev podruja gradskih policija i na Graninu dravnu strau, kao jedinicu graniarske vojske. Mala vojna formacija, tzv. Srpska garda, obezbeivala je Vladu i Milana Nedia lino. Srpskoj dravnoj strai prilazili su uglavnom oficiri, podoficiri, andarmi, etnici Koste Peanca i legalizovani etnici Mihailovia. Meu kolaboracionistima je bilo oko hiljadu oficira. SDS je imala od 15 do 20.000 ljudi. 108) Kota Peanac je imao 35 odreda sa oko 3.500 etnika, ali su njegovi etnici krajem 1942. uli u sastav SDS i dobrovoljakih odreda ili prili Drai Mihailoviu. Peanac je zadrao samo naoruanu linu pratnju od oko 50 ljudi. 109) Prvi dobrovoljaki oruani odredi obrazovani su od polovine septembra do kraja oktobra 1941, ukupno deset dobrovoljakih odreda. Srpska dobrovoljaka komanda (SDK) ustanovljena je 15. septembra 1941. godine, a za njenog komandanta, na predlog Dimitrija Ljotia, postavljen je ininjerijski pukovnik Kota Muicki. Svaki odred je najee imao po tri ete, a eta po etiri voda. U odrede su mogle stupiti samo osobe koje su bile ideoloki svesne, nacionalno i moralno ispravne i fiziki sposobne. Bili su to najveim delom aci i studenti, lanovi Belih orlova", ali je meu dobrovoljcima bilo i inovnika, radnika, zanatlija, seljaka, delom i izbeglica. Nosili su uniformu Jugoslovenske vojske, sa srpskim grbom, a na grudima krst Sv. ora (Georgija) kako ubija adaju oko kojega je stajao natpis S verom u Boga, za Kralja i Otadbinu - Dobrovoljci". Zastave su bile u stilu
108)

109)

Slubene novine, 18, 3. mart 1942, Uredba o ustrojstvu S D S ; Isto, Slubene novine, 84, 20. oktobra 1942. - O brojnom stanju S D S nema preciznih podataka, ali se ono kretalo izmeu navedenih brojki. Do rasputanja Peanevih odreda krajem 1942. dolo je na zahtev Nemaca i M. Nedia, koji je teio stvaranju S D S kao jedinstvene vojne formacije.

415

starih srpskih zastava. Zaklinjali su se Svemoguim Bogom na verno sluenje Otadbini i na odanost kralju Petru II". Zakletva je ukljuivala i beskompromisnu borbu protiv komunizma. nn) ete su imale vaspitae, a bataljoni i pukovi prosvetare, preteno iz redova studenata, uitelja, profesora, svetenika. ef Vaspitnog odseka pri tabu Srpske dobrovoljake komande bio je istaknuti antikomunista, novinar Ratko Pareanin, iji su saradnici bili: dr Doka Slijepevi, dr Dimitrije Najdanovi, Ratko Zivadinovi, Jovan Barjaktarovi profesor bogoslovije u Prizrenu, Vlajko Vlahovi profesor bogoslovije na Cetinju i drugi. m ) Pri Srpskoj dobrovoljakoj komandi verski referent je bio istaknuti antikomunista, protojerej Aleksa Todorovi. U strukturi taba srpske dobrovoljake komande postojao je i obavetajni odsek, koji je obrazovao obavetajne centre u svim gradovima Srbije. Omladinska organizacija Beli orlovi faktiki je bila ukljuena u sastav dobrovoljakih odreda. Ljoti je sa svojim pristalicama doprinosio raspaljivanju antikomunistikog fanatizma. Dobrovoljaka komanda je stavljala do znanja dobrovoljcima da oni vie ne raspolau svojim ivotima, jer su ih dobrovoljno dali za Srbiju. 112) Obrazovanje dobrovoljakih odreda nastavljeno je i posle oktobra 1941, formiranjem jo dva odreda: Jedanaestog i Dvanaestog, novembra 1941. godine. Do kraja novembra u svih 12 odreda nalazilo se, prema nemakim izvorima, 4.084 dobrovoljca, mada ljotievci govore o 3.000 dobrovoljaca. Ideoloku osnovu Ljotievih formacija sainjavala su osnovna naela ,,Zbor"-a, koja su predviala borbu protiv slobodnih zidara, Jevreja, komunista, protiv zapadnjakog kapitalizma i njegove dotrajalosti. Ljotievci su se izjanjavali za nezavisnu Srbiju vezanu za Nemaku. Zadravali su naelo monarhizma i vernost dinastiji Karaorevia, smatrali Petra II za kralja Srbije, kome su saveznici oduzeli slobodu odluivanja. Zaklinjali su se kralju i slavili njegov roendan pred kraljevom fotografijom i stolicom namenjenom kralju. U ideolokom smislu ljotievci su bili najblii nacionalsocijalizmu. Isceljenje Srbije videli su u zajednikom putu Srbije sa Nemakom. inili su glavni oslonac Nedieve pronemake politike. Draa Mihailovi je borbu protiv ljotievaca stavljao ispred borbe sa Vermahtom. A i u zakletvi ljotievaca stajalo je da e oni verno sluiti srpskom narodu, borei se protiv svih koji ga ugroavaju, spolja ili iznutra, njegov miran ivot, naroito protiv komunista i etnika Mihailovia, izvravajui nareenja stareina bez pogovora. 114) Za borbu protiv Mihailovia u Smederevu su organizovani teroristiki kursevi, na kojima su ljotievci obuavani kako da likvidiraju oficire i istaknute aktiviste etnikog i partizanskog pokreta. 115)
110) 1U) 112) 113) 1141 115)

M. Borkovi, n.d., 1 , 1 7 0 ; M. Stefanovi, ZborDimitrija Ljotia, Beograd 1984,151. M. Stefanovi, n.d., 152. Isto. Isto, 160. B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2, 27. M. Borkovi, n.d., 2, 10.

416

-S^ "SSS -

Dobrovoljci su partijska vojska, mada ima i suprotnih miljenja po kojima se te snage ne mogu tako kvalifikovati. Meutim, injenice upuuju na to da je u pitanju partijska formacija. Prvo, vojne snage ljotievaca formirane su uglavnom od lanova ,,Zbor"-a i njegove omladinske organizacije Beli orlovi"; drugo, dobrovoljci su se pozivali na ideoloke stavove Dimitrija Ljotia; tree, zakletva, disciplina, spoljna znamenja upuivala su na principe i program stranke; etvrto, ' kao partijsku vojsku su ih tretirali i Nemci, pokazujui prema njima najvii stepen poverenja, svesni njihove identifikacije sa nemakim ciljevima; peto, neprijateljski su se odnosili kako prema komunistima tako i prema etnicima Mihailovia, naroito u trenucima kada nije bilo potrebe od jedinstvenog nastupanja protiv komunistikih snaga koje su ih obostrano ugroavale; esto, kao partijsku, faistiku vojsku tretirali su ih i partizani, jer se oni nisu pozivali na predaju, niti im je davana amnestija ili pomilovanje; sedmo, ideoloki bliski nacionalsocijalizmu, obnovu Srbije gledali su u svetlosti nemake pobede; osmo, komandni sastav dobrovoljaca poticao je iz ,,Zbor"-a; deveto, Ljoti je kao ef jedne od retkih legalizovanih organizacija pod okupacijom ,,Zbor"-a praktino bio duhovna i glavna ideoloko-politika glava ovih formacija, njihov zalog kod Nemaca, ovek koji je krojio politiku i razvijao vojne zamisli. Posle iznenadne Ljotieve smrti u Istri, aprila 1945, njegovi glavni saradnici bili su deprimirani saznanjem da nemaju dostojnog naslednika na elu Zbor-a." 1 1 6 ) Pristalice Dimitrija Ljotia imale su znaajnu ulogu u politikom, propagandnom ivotu i organizaciji borbe protiv komunista. Meu njima su se isticali: dr Stevan Ivani, Ratko Pareanin, Boko Kosti, ef Ljotievog kabineta, dr Dimitrije Najdanovi, Vladimir Lenac, Kota Muicki, Radoslav Tatalovi, in. Krasoje Notaro, svetenik Radoslav Paunovi, Velibor Joni, Vlajko Vlahovi, Jovan Saraevi, in. Dragutin Jaki, Aleksandar Lazarevi, advokat iz Topole, Milo Vojnovi Lautner, major Nikola Anelkovi i drugi. Kolaboracionistike snage uzele su aktivno uee u zavrnoj fazi borbe u zapadnoj Srbiji novembra 1941. godine. Naredbom Milana Nedia ove snage su objedinjene u operativnu grupu, pod nazivom umadijski kor (korpus), kojim je komandovao pukovnik Muicki, a u ijem su se sastavu nalazile sledee snage: Ljotievi dobrovoljci, Nedieve vojne snage i andarmerija. Posle savetovanja u Kragujevcu 24. novembra 1941. pomenute snage su se imale okupiti na liniji Ljig - Belanovica - Donja atornja - Stragari - Kni - Kraljevo. Operativni zadaci kolaboracionista bili su usklaeni sa nemakim u napadu na tzv.
116)

Dr Doko Slijepevi opisao je atmosferu meu vodeim ljotievcima nakon neoekivane pogibije D. Ljotia: Naa situacija bila je vie nego muna. Mi smo u tim momentima bili stvarno kao stado bez pastira... Ugasio se svetionik za kojim smo ili... Udes ga je odneo pre nego to je uspeo da sebi odredi zamenika". - oko Slijepevi, Tako je bilo, Iskra, 582-583, 15. V I I - 1. V I I I 1975, 4. - Navedeno prema M. Stefanovi, n.d., 328.

417

Uiku republiku. Najtee borbe izmeu dobrovoljaca i partizana voene su oko Stragara, Dulena, Gornje i Donje Sabante, Bajetine. 117) Nakon poraza partizanskih snaga, jedinice kolaboracionista predviene su za posadne snage, obavezne da progone zaostale partizane i njihove simpatizere, iste teren, razvijaju antikomunistiku propagandu. Sem dobrovoljaca, ovu ulogu preuzimali su i etnici Koste Peanca, odnosno vojvode Bogdana Gordia. Zavretkom glavne akcije, rasformiran je i umadijski kor. U aku je radio preki sud sa ljotievcem Dragutinom Buliem na elu, inae svetenikom, a preki sudovi organizovani su i u Gornjem Milanovcu, Gui, Kraljevu, Uicu, Arilju, Ivanjici, Valjevu, apcu. 118) Peti dobrovoljaki odred (poznat i kao umadijski"), sa Marisavom Petroviem na elu, uestvovao je u kragujevakom masakru 21. oktobra 1941. godine, dok se na elu kragujevake optine nalazio ljotievac Strahinja Janji. 119 ' Krajem 1942. Ljotievi dobrovoljaki odredi reorganizovani su u Srpski dobrovoljaki korpus (SDK), s tenjom da ova udarna formacija dobije to vii vojni izgled. Korpus je u svom sastavu imao pet bataljona, a svaki bataljon po etiri ete. Peti bataljon je formiran tek marta 1943. godine. Ukupno brojno stanje Korpusa iznosilo je oko 3.200 ljudi. Stareine su bile uglavnom aktivni oficiri. Za komandanta je postavljen pukovnik Muicki, a za naelnika taba potpukovnik Radoslav Tatalovi. U tabu SDK, kao i u svakom bataljonu, nalazio se i po jedan nemaki oficir za vezu. 120) Ove snage koriene su u brojnim akcijama protiv narodnooslobodilakog pokreta. Dobrovoljci su slati za umirivanje" pojedinih krajeva Srbije, ostali uveni po zloinima u poarevakom okrugu, bdili na Drini da partizani ne preu iz Bosne u S r b i j u . I s t o v r e m e n o je dolazilo i do sukoba izmeu jedinica Mihailovia i dobrovoljaca. U velikom obraunu izmeu ovih rivalnih grupacija, jula 1943, poginuo je Duan Markovi, komandant Treeg dobrovoljakog bataljona i naelnik kruevakog okruga, kao i jo 20 dobrovoljaca. Specijalnu formaciju u slubi nemakog okupatora predstavljao je Ruski zatitni korpus, pod komandom general-lajtnanta tajfona, biveg carskog i Vrangelovog oficira. Korpus je u borbi bio neposredno potinjen nemakim, odnosno bugarskim tabovima. Beli" su osiguravali proizvodnju u Boru, Trepi, Majdanpeku, Krupnju i drugim rudnicima, obezbeivali elezniki transport u dolini Ibra, straarili na Drini i osiguravali prelaz iz NDH u Srbiju. U sastav ovog korpusa ukljuivani su i sovjetski zarobljenici, ali je izmeu belogardejaca i
117) n8) 119) 120) 121)

M. Stefanovi, n.d., 162. Isto, 170. Isto, 157. Isto, 223. Isto, 228. - etnici su u selu Sea R e k a kod Kosjeria septembra 1943. ubili 17 dobrovoljaca, sa komandantom etvrtog bataljona Miloem Vojnoviem Lautnerom. - Isto, 229.

418

zarobljenih crvenoarmejaca dolazilo do sukoba i nepodnoljivih odnosa. General SS August Majsner, ef policije u Srbiji, mobilisao je za ovaj korpus, specijalno za policijske jedinice, Ruse emigrante iz susednih drava - Bugarske, Grke, pa i NDH, jer su izvori mobilizacije u Srbiji bili presuili. Antikomunistika orijentacija pripadnika Korpusa, izraena u ivotnom uverenju da je komunizam najvea opasnost po ljudski rod, davala im je u oima okupatora peat visokog poverenja i pouzdanost da nee izneveriti. Mlai oficiri i veina sastava Ruskog zatitnog korpusa verovali su da predstoji pad boljevizma, obnova Nove Rusije", pod nemakim vodstvom, i ruskog carstva, trenutak koji su eljno iekivali. Krajem maja 1942. Majsner e od Rusa emigranata (belih") formirati policijski bataljon od oko 400 boraca. 122)

Organizacija, uloga i efekti etnike propagande

Propagandna aktivnost etnika i kolaboracionista dijametralno su se razilazile. etnici su se deklarisali kao pokret otpora, zalagali za drukiji sistem vrednosti od kolaboracionista, izjanjavali za pobedu antifaistikih sila. Nasuprot ovim bitnim razlikama, njihova propaganda ima jedan zajedniki imenitelj koji se moe svesti na antikomunizam i antipartizanstvo. tampu kolaboracionista nadgledali su Nemci; oni su je inspirisali, podsticali izlaenje, materijalno obezbeivali, za razliku od etnike koja je bila zabranjena, ilegalna, pod udarom okupatora i ljotievaca. etnici su tajnim putem nabavljali sredstva za tampanje, dok je kolaboracionistima nemaka vlast omoguavala da koriste zateene tamparije, dodeljivala papir i sredstva za transport, omoguavala rasturanje tampe. U kolaboracionistikoj tampi saraivali su i nemaki publicisti, umetnici i naunici. etnika propaganda podravala je antifaistiku koaliciju, za razliku od kolaboracionistike, koja je uzdizala novu Evropu", Nemaku kao njenog tvorca, slavila pobede Vermahta, prikrivala i umanjivala njegove poraze u drugoj fazi rata. etnika tampa tumaila je i propagirala ravnogorsku politiku u toku rata i ciljeve Mihailovievog pokreta. Kao i kolaboracionistika tampa, i etnika je napadala komuniste partizane kao tuinske snage, probisvete, anacionalne elemente. I jedna i druga tampa pune su stereotipa o sprezi partizana sa najveim neprijateljima srpskog naroda. Ove dve tampe razlikovao je razliit odnos prema Jugoslaviji: dok je etnika propaganda govorila o obnovljenoj Jugoslaviji sa novom ulogom srpskog naroda, dotle je u kvislinkim listovima Jugoslavija posmatrana kao dravni oblik koji je za veita vremena nestao, bio mrtav od vojnog poraza, bivajui od prvog dana njenog stvaranja grobar srpskog naroda. Mada je etnika tampa bila umnoavana i irena
122)

Zbornik N O R , tom X I I , knj. 2, 805-9; Isto, knj. 3, 263^4.

419

tajno, kao nedozvoljena literatura, imala je vei efekat od kvislinke kao propagandnog priveska okupatora. Kolaboracionistika tampa propagirala je sistem stvoren faktom okupacije i deobe Jugoslavije, kao izraz novog evropskog poretka u kome e srpski narod nai svoje mesto, zahvaljujui podrci Nemake, koja nije neprijatelj Srba i srpskog naroda, a etnika na negaciji tog ina, na odbacivanju ustanovljenog poretka kao nametnutog silom i privremenog. Antiokupatorska komponenta etnike tampe ublaavana je utoliko to je zahtevala uzdravanje od borbi protiv okupatora u ime ouvanja nacionalne energije srpskog naroda, bar dok ne doe trenutak klonua Nemake i vreme za optu akciju, kao uvod u konano osloboenje. Mada je u optim jugoslovenskim okvirima propagandna mainerija KPJ bila bolje organizovana od ravnogorske, to se pre svega objanjava ranim saznanjem komunista o znaaju uloge partijskih tehnika u periodu ilegalnog delovanja KPJ, u Srbiji je etnika tampa 1942-1944. uspevala maksimalno da razvije propagandne efekte koji su se ogledali u izdavanju listova, biltena, letaka, uputstava itd. Za Srbiju su u naznaenom periodu karakteristini upisivanje vojnih obveznika u spiskove teritorijalne vojne strukture, koja je izukrtala Srbiju uzdu i popreko, te razvijena propaganda koja se prenosila korienjem svih moguih sredstava razmnoavanja i irenja, pismenim putem, reju, apatom, raznoenjem informacija, irenjem radio-biltena. Na celokupnom srpskom prostoru izlazilo je preko 7o etnikih listova, to centralnih, listova pojedinih brigada, korpusa, grupa korpusa i ravnogorskih odbora, kao i 17 omladinskih listova. Pod istim naslovom Vidovdan" - izlazilo je preko 20 etnikih biltena. Milan Mati navodi kao najznaajnije etnike centralne organe: Ravnu Goru", Glas Beograda", Ujedinjeno srpstvo", Glas Jugoslavije", Novu Jugoslaviju", ,4Odjek Ravne g o r e " . t e ) etnika propaganda je, pre svega, bila podreena borbi protiv komunista, kao najveih protivnika srpskog naroda i njegovih svetinja, to se moe videti iz brojnih instrukcija Mihailovia i njegovih komandanata. U radiogramskom nareenju Mihailovia, naslovljenom Svim trupama u Srbiji", doslovno se kae, pravljenjem razlike izmeu etnika i komunista, sledee:... Meu komunistima ima mnogo stranaca i probisveta, a mi smo iz naroda. Dok oni rue porodicu i crkvu, mi ih branimo i borimo se za ast i pravo nae nacije. Oni hoe proletere i beskunike, a mi hoemo domaine asne i nacionalno ispravne. Oni hoe komunistiku diktaturu a mi demokratiju. Oni hoe roba uvek, kao to hoe Hitler i Musolini, a mi hoemo slobodnog oveka. Oni hoe za vou stranca Tita, a mi Kralja iz narodne dinastije. Mi neemo ni Hitlera ni Musolinija niti faizam, ve hoemo pravednu slobodu". 124)

123) 124)

M. Mati, n.d., 481. A V I I , a, K - 8 2 , Reg. br. 17/2; Zbornik N O R , tom X I V , knj. 2, Beograd, 1 9 8 3 , 1 9 2 - 3 .

420

Antikomunistika mrnja dostizala je ogromne razmere, obuzimala je etnike do kraja, davala impuls u borbama; komunistima su pripisivane najgore osobine. Podsticaji su dolazili od vrha pokreta. U naredbi Drae Mihailovia od 18. maja 1943. kao da je najlapidarnije sadrana nagomilana mrnja i pripisivanje komunistima najgorih ljudskih osobina. Dejstvovanjem 2. ravnogorskog korpusa na poloaju na reci Limu, kae Mihailovi u pomenutoj naredbi, onemoguen je zverski upad u Sandak i Srbiju, izdajica i bednih tuinskih plaenika, komunista, kojima je malo to su svuda kuda su god proli stvorili samo bedu i pusto, posejali kugu, tifus i druge zaraze i odvodili nasilno u svoje redove najbolje sinove naeg naroda, obmanjujui ih raznim laima i lanim obeanjima, kao to je sluaj bio u vaem kraju u 1941. godini, u Bosni 1942, a sada evo u Crnoj Gori, pa su hteli ponova to isto u Srbiji i Sandaku". 125 ' Mihailovievim Uputstvom br. 3 od 7. novembra 1941. predvieno je da se pri svim etnikim odredima organizuju obavetajno-propagandni odseci, koji e voditi nacionalno svesni ljudi, dobri govornici i organizatori. Svaki odred trebalo je da pribavi radio-aparat i da izdaje bilten radio-vesti pod nazivom Vidovdan". Cilj je bio da se preko propagande popularie Jugoslovenska vojska u otadbini, koju priznaju saveznici, i njen komandant Draa Mihailovi, kao zakoniti komandant vojske. Ovim je trebalo razobliavati stranke, pre svega komunistiku, koje su razrivale Otadbinu 20 godina. 126 ' Novim Uputstvom br. 5 od 15. februara 1942. precizirano je da se u svakoj etnikoj brigadi formira propagandno-obavetajni odsek, a u svakom bataljonu propagandno-obavetajna sekcija. Jedinice su morale obezbediti radio-aparat, ukoliko ne dobiju prijemno-predajnu radio-stanicu, i izdavati vesti (radio-dnevnik Vidovdan"), koje bi dalje irili preko etovoa. Narod se morao uveriti da su mu jedini prijatelji Ravnogorci". 127 ' Meu etnicima nerado se sluao Radio-London, jer su svi spikeri bili Hrvati. Prema B B C Mihailovi je naroito zauzeo negativan stav kada je posle faze mitiziranja Mihailovia, kao jedinog borca protiv okupatora u Jugoslaviji, dolo do promene britanske politike prema unutranjim dogaajima u Jugoslaviji, to nije moglo da se ne odrazi i na propagandu Radio-Londona. Mihailovi je u vezi sa promenom propagande Radio-Londona vie puta od Vlade i Slobodana Jovanovia traio intervenciju. Protestovao je kod Vlade zbog upotrebe rei patriot", koja je u etnikoj intepretaciji predstavljala kamuflau za komuniste. Dragutinu Keseroviu decembra 1942. slao je telegrame u kojima je naglaavao da etnici nemaju nita protiv Rusije" i da se raduju njenim uspesima, ali da ne ele da se niko mesa u ureenje
J" Isto, K - 2 , Reg. br. 12/2; Isto, 710-12.

17 2

AVI1

' K~12'

Reg

'

br

'

5/1-5; M

'

Mati

' n'd"

239 240

4. Propagandni odsek sekcije, odmah e, ukoliko to do sada nisu, pristupiti izdavanju radio-dnevnika 'Vidovdan' i izdavati ga samo etovoama koji e dalje usmeno saoptavati pouzdanim licima". - A V I I , Ca, K - 1 4 1 , Reg. br. 4/6.

421

nae kue". Mihailovi je poruivao da se komunisti tretiraju kao trockisti koji su protivnici Moskve. 128 ' U Mihailovievoj direktivi o radu propagande iz septembra 1942. kao glavni ciljevi propagande se navode: borba protiv komunista, koje treba napadati kao trockiste da se ne bi kvarili odnosi izmeu vlade i SSSR-a; obrada zloina koje su izvrili komunisti, ustae i Nemci; razglaavanje masovnih streljanja talaca od strane Nemaca; pomo regrutaciji za Jugoslovensku vojsku u otadbini i jaanje pouzdanja u konanu pobedu saveznika.129' U depeama Mihailovia etnikim komandantima: Radoslavu uriu, Sinii Ocokoljiu, Dragutinu Keseroviu, Dragoslavu Pavloviu i Zvonku Vukoviu avgusta 1942. zahtevano je da se etnika propaganda proiri i na Bugarsku i Albaniju. Posebno se raunalo na jaanje propaganda meu bugarskim vojnicima za stvaranje Balkanske unije; da podre etnike, da dezertiraju iz bugarske armije i u Bugarskoj obrazuju ete protiv Germana" i cara Borisa. 130 ' Pri tabu Drae Mihailovia postojao je Propagandni odsek, na ijem se elu nalazio Dragia Vasi. Na poslovima propagande radili su i Stevan Moljevi, uro urovi, Vojin Andri, Milan Bojevi i drugi.131' Vrhovna komanda naredila je 6. novembra 1943. da se formira Propagandni tab za istonu Srbiju, to je sproveo u delo delegat Vrhovne komande pukovnik Dragoslav Pavlovi. 132 ' Propagandi se posveivalo dosta panje i u pojedinim korpusima. Zanimljiv je spis komandanta Mlavskog korpusa (Gorski tab 69) koji je u vezi propagande zahtevao: prvo, da se mobiliu ugledni graani da plasiraju vesti; da se tim agentima preplavi svako selo, svaki dom, svaka varo; oni imaju da gamiu kao mravi svuda i na sve strane". Na svakom koraku ima da se ape i pronosi: Draa, narodna vojska Kralja Petra kroz koju ima da doe sloboda!" Sve ima da bude, kae se, fanatizovano za etniki pokret. Lecima imaju da se zaspu sva sela i gradovi. Propaganda je imala, kao drugo, da formira moralnu vrstinu vojnika, da otklanja tetne uticaje neprijateljske propagande, razvija samopouzdanje da e etnika oruana sila kao narodna uzdanica
128)

129) 130) m)

132)

Uvek protestujem kad London pravi gluposti, a vi propagandom parirajte odmah. Mi nemamo nita protiv Rusije i radujemo se njenim pobedama ali ne elimo da nam se niko mea u ureenje nae kue. Dalje u narodu govorite da su nae komuniste trockisti koji su protivnici Moskve." - 1. decembar 1942 - A V I I , a, K - 2 9 9 , Reg. br. 15/1; Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1 (redaktor Branko Vukovi), 746. J. Tomasevich, n.d., 175. M. Mati, n.d., 243. Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, 503. - Iz referata majora Zaharija Ostojia od 4. septembra 1942. naelniku taba Vrhovne komande moe se videti nezadovoljstvo nedostatkom propagande, zbog ega je narod ostavljen sam sebi i vestima R a d i o Londona, koje se sluaju veoma nerado, jer su svi spikeri Hrvati. Posledica ovoga je zamalost i mrtvilo u narodu." Ostoji je ukazivao i na mali broj intelektualaca i omladine, pa i nezadovoljstvo radom svetenika koji su napustili parohije. - Zbornik N O R , tom X I V , 2, 600-3. A V I I , K - l l l , Reg. br. 3/5; M. Mati, n.d., 255-6.

421

uspeno resiti pitanje komunizma i anarhizma; da duhovno slabi otpor neprijatelja itd.; tree, trailo se da se kratkim izrekama, zapovestima, citatima pesama raspiruje patriotizam i borbenost, na primer Slavno mrite, kad mrijet morate", Neka mre ko hoe da ivi", Ko za Otadbinu pogine spomen mu ne gine", Bolje je junaki poginuti nego sramno iveti"! 133) irenje propagande i razumevanje poruka uveliko je ometala nepismenost seljaka, koji nisu mogli shvatiti znaaj izloenih misli, ideja, programa. 134 ' Instrukcijom komandanta Timokog etnikog korpusa, januara 1944, zahtevano je da se u Korpusu obrazuje korpusni propagandni biro sa tri sekcije: Sekcija za praenje nae i strane propagande, Sekcija za nemaku propagandu i Sekcija za bugarsku propagandu. Ravnogorska misao i ideje morale su da prodru u sve delove naroda. Specijalne propagandne grupe obrazovane su na stanicama i u vozovima sa zadatkom da prenose letke, ire usmenu propagandu, na eleznici i van nje. 135 ' U Korpusu je obrazovana i Propagandna kola za nacionalno ispravne omladince. Stvarani su i kontrolni organi Korpusa, sa zadatkom da prikupljaju letke strane propagande i nabavljaki organi da pronalaze materijal za tamparije koje su se morale obrazovati u Negotinu, Zajearu, Boru, Niu, Beogradu. Velika tamparija" u Korpusu bila je predviena za tampanje listova, a mala" za letke. ' Vrhovna komanda je 1944. propisivala stvaranje ravnogorskih odbora: u svakom selu, optini, srezu, okrugu, u svakoj pokrajini. U naseljima gde su iveli Muslimani, uz naziv ravnogorskog odbora stavljala se i oznaka muslimanski". Na elo pokrajinskih odbora imenovani su: za Srbiju - tab l . A , pod ijom upravom stoje i svi okruni odbori; za Crnu Goru - major Pavle urii; za Sandak major Vojislav Lukaevi; za Dalmaciju - vojvoda Momilo Duji; za Hercegovinu i Boku - potpukovnik Petar Baovi; za istonu i zapadnu Bosnu - potpukovnik Zaharije Ostoji; za Srem - pukovnik Drag. Radovanovi; za Banat i Baku - major Pavle Gruji i za Junu Srbiju (Makedoniju) - potpukovnik Radoslav uri. 137 ' Odbori su mogli imati sekcije - pozorinu, omladinsku i druge. Odbori su radili na razvijanju ljubavi prema kralju i Otadbini, obnovi Jugoslavije kao federacije u kojoj bi Srbi, Hrvati i Slovenci, svaki na svome, mogli da ureuju svoje poslove, na slobodi vere i istinitoj rei; balkanskoj politici u skladu sa naelom Balkan balkanskim narodima", naslanjanju na saveznike, pre svega, na britansku imperiju, iji su se interesi podudarali s interesima zemlje, kako se jo 1944. isticalo, iako su Britanci oslon nali u drugom - etnicima suparnikom pokretu.
[ 33) Isto, Reg. br. 34/8; M. Mati, n.d., 247. 34) Isto, K - 1 1 2 , Reg. br. 4/2; M. Mati, n.d., 251. 35) Isto, Reg. br. 9/2; M. Mati, n.d., 254. 1 3 s ) Isto. 137) M. Mati.. n.d., 260.

423

tampa i propaganda kvislinkog reima

Propaganda se pod okupacijom nalazila pod punom nemakom kontrolom od prvog dana, preko odeljenja za propagandu pri Upravnom tabu, koje je u svojim rukama dralo sve niti propagande nemakih vojnih akcija, izgradnje novog poretka", zatite javnog reda i mira, popularizacije i primene nemakih upravnih i ekonomskih mera. Preko nemakih organa sprovedena je cenzura novina i izdavake delatnosti. Vodei srpski propagandist ore Peri, predratni direktor agencije Avala", sa Danilom Gregoriem, gebelsom paulinske epohe", kako su ga zvali pre aprilskog rata u antifaistikim krugovima, nalazio se na elu Odeljenja, za dravnu propagandu pri Predsednitvu ministarskog saveta Milana Nedia. Peri je bio svestan potpuno podreene i izvrno-pomone uloge svog odeljenja u odnosu na odeljenje pri Upravnom tabu. Milan Mati navodi njegovu izjavu od 7. februara 1942. godine da su Nemci odgovorni za cenzuru i da samim tim diriguju tampom, dok srpski kolaboracionistiki faktori imaju samo da pomognu savetima i objanjenjima. 138 ' Pored Peria, u Odeljenju za propagandu radili su novinari, publicisti, propagandisti koji su se i pre rata isticali svojim pronemakim shvatanjima ili bliskou nacistikim idejama: Lazar Proki, Milan Bani, Milovan Popovi i drugi. Perievo odeljenje oslanjalo se u pomonom propagandnom radu na mreu propagandnih odbora obrazovanih pri okrunim i sreskim naelstvima. Glavni oslonac pronemake politike u oblasti propagande bilo je Srpsko novinarsko udruenje sa Radenkom Tomiem, urednikom Novog vremena", kao predsednikom. Pod kontrolom se nala i Srpska knjievna zadruga (SKZ) sa Komesarskom upravom i knjievnikom Svetislavom Stefanoviem na elu, koji se zalagao za izmenu knjievne i kulturne delatnosti SKZ u smislu favorizovanja nemake knjige kao jednog od glavnih izvora iz koga e se crpsti ono najbolje, najkorisnije za srpsku kulturu". 139 ' Pored novinske propagande i drugih samostalnih publikacija, sprski narod posebno je bio izloen dejstvu nemake radio-propagande preko Radio-Beograda. Radio su drali Nemci pod svojom apsolutnom kontrolom, odreujui program. Program je sluio pritisku na javnost Srbije, a na drugoj strani informisanju i zabavi neihakih vojnika u Africi. O razmerama nemake propagande u Srbiji govori podatak da je pod okupacijom izlazilo preko 40 okupatorskih i kolaboracionistikih listova, dnevnih i nedeljnih, meu kojima su se izdvajali pomenuti listovi s politikom namenom i tematikom, kao Novo vreme", Obno138)

139)

Mi u pogledu propagande nismo potpuno slobodni, mi moramo da kolaboriramo sa Nemcima"... Vi znate da je i radio uzet od strane Nemaca i to je u stvari nemaka institucija a mi smo samo gosti"... Oni dre cenzuru u svojim rukama, a ne mi. Cenzuru dre nemake vojne vlasti, a im oni dre cenzuru, oni i diriguju tampom, jer onaj koji cenzurie taj i diriguje, mi samo objanjavamo i savetujemo ali nemamo vlast." - A V I I , F - 2 , K - 1 7 , Reg. br. 37/17-22. - N a v e d e n o p r e m a M . Mati, n.d., 8 - 1 0 . Srpski narod", 4. decembar 1943.

424

va", Naa borba" (kao organ Zbora", u sutini partijski list ljotievaca), Srpski narod", Donauzeitung" i drugi. Pored politike tampe, izdavane su i novine druge namene: slubene, zabavnog karaktera, stripovane publikacije, listovi posveeni umetnosti (filmu, pozoritu), selu, kolsko-pedagokim pitanjima i druge. Novine koje su sluile razvijanju znatielje za film i pozorite, podsticale alu, uopte doprinosile stvaranju iluzija o normalnom ivotu pokrenute su oktobra 1941. godine. Nemci su podravali ovu stranu umetnosti, jer su u njoj graani uivali, olakavali svakodnevnicu ratnog i okupacijskog ivota i poziva, a na drugoj strani uticali na smirivanje strasti, umrtvljivanje borbenih raspoloenja, zavaravali svest graana filmskim, pozorinim i drugim zabavnim manifestacijama, daleko od ratnih strahota. Zahvaljujui relativnom miru, listovi poput Srpske scene", Filmskih novosti", aljivog lista Bodljikavo prase" nalazili su svoje itaoce. Nemaka cenzura i kontrola propagande uopte, uticale su da sadraj uglavnom odgovara idejama okupatora. Propagandno odeljenje Jugoistok" bilo je neposredno podreeno nemakom vojnom zapovedniku u Srbiji, ali je stvarna nareenja primalo od Odeljenja za propagandu Vrhovne komande Vermahta (OKW). Propagandna nareenja mogao je da daje i zapovednik Srbije, ali ako se nisu protivila nareenjima Vrhovne komande Vermahta. U sastavu propagandnog odeljenja Jugoistok" nalazila se i Propagandna sekcija Srbija - propagandna eta Srbija, Propagandna sekcija Hrvatska i propagandna sekcija Solun. Propagandna sekcija Srbija, sa seditem u Beogradu, delila se na referate: radio, tampa, pozorite, varijete, referat za none lokale itd. Pozorini referat drao je pod nadzorom Narodno pozorite s operom i baletom, provincijskim i putujuim pozoritem. Pod nadzorom podrazumevala se cenzura, to jest tenja da rad bude u skladu sa nemakom propagandom i paralelno sa njenim smernicama. Policijski, odnosno kontraobavetajni nadzor nad lokalima i javnim ivotom spadao je u nadlenost policijske bezbednosti i slube bezbednosti, odnosno Abvera. Obavetajne slube stvarale su obimnu agentsku mreu. Propagandno odeljenje ostvarivalo je potpuni nadzor nad srpskom propagandom i kulturnim ivotom - cenzuru radio-stanice, tampe, kontrolu pozorita i zabavnog ivota. Odeljenje je saraivalo sa komandantom slube bezbednosti i Centrom Abvera prilikom odobravanja dozvola za rad urnalista, nastupanja umetnika i artista, zavisno od njihove politike pouzdanosti. Posle obrazovanja Nedieve vlade, ore Peri postao je ef Centralnog prebiroa, kasnije nazvanog Dravna propaganda", koja je imala dva odseka: Odsek za optu propagandu i Odsek za tampu. Sef odseka za propagandu bio je dr Lazar Proki, koji se isticao napadima na komuniste, masone i Jevreje. Uz pomo Nemaca Proki je u jesen 1941. organizovao antimasonsku izlobu. Proki je u Beogradu osnovao i Dom seljaka" (Seljaki dom"), odnosno ustanovu Zemlja i rad", gde su dovoeni seljaci i za njih organizovana predavanja u

425

maloi sali Kolarevog univerziteta. Ustanova Zemlja i rad" imala je za cilj upoznavanje sela sa varoi, dovodila seljake u Beograd, upoznavala ih sa institucijama, naroito ekonomskim, a primao ih je kao svoje goste i predsednik vlade. Svake nedelje stizale su u Beograd grupe od 70-80 seljaka. 140 ' Odsek je publikovao broure, izdavao letke, organizovao predavanja po unutranjosti, iji su predavai bili profesori i uitelji. Pri okrunim naelstvima postojali su dopisnici za propagandu, koji su obavetavali o svim vanijim dogaajima. Dravna propaganda je i u Berlinu imala svoje specijalne dopisnike (Nikola Marinkovi, ljotievac, do smrti, dr Dimitrije Najdanovi, kasnije Stanislav Krakov i Danilo Gregori, bivi direktor Novog vremena"). Krajem 1943. osnovan je u propagandi Crnogorski odsek, vezan sa ljotievcima. Preko kvislinkih novina, koje su dobrim delom preuzimale deo sadraja iz nemake i druge osovinske tampe, italijanske pre svega, propagirane su nemake pobede na frontu, napadana crvena Moskva", Radio-London i njegove emisije, osuivao boljevizam kao sistem; govorilo se o preureenju Evrope na novim osnovama, nemakoj ratnoj tehnici, privrednim uspesima, kulturnim vrednostima, obelejima nacionalsocijalistike ideologije. Novine su pod naslovom Viktoria" veliale nemake pobede. Beograd je, pisao je nedeljni ilustrovani list Dom i svet" 3. avgusta 1941, sav u znaku slova V"; V" se vije na palati Albanija", nalazi na tramvajima, plakatima kojima su bili obljepljeni zidovi beogradskih kua; ak su slovom V" bili prekriveni i trotoari. Ubitano je tukla propaganda ovog i drugih listova da e se svi oni koji poteno misle, svi oni koji ele dobro ljudskoj zajednici, svi oni koji vole svoj narod, okupiti oko slova V", jer ono im nosi osloboenje od najtee, dvadesetogodinje more, od boljevizma. Zato pod ovim znakom treba da pou svi u borbu protiv crvenog terora, koji je postavio dostojanstvo oveka, pod izgovorom ravnopravnosti meu ljudima, na nivo ivotinje. Viktoria", Viktoria", Viktoria" neka bude opomena za sve one koji jo nee da veruju da je pobeda tu, da ne postoji snaga koja bi razbila dananju evropsku solidarnost. Pod vodstvom Nemake privodi se kraju dinovska borba protiv udruenih boljevika, kapitalista i Jevreja". 1 4 1 ' Ova tampa - buna, sva u znaku velianja i hvalisanja, neumerena, lana u izvetajima i komentarima, optereena stereotipima - teko je ubeivala, pogotovu Srbe koji joj nisu verovali, ali je pritiskala mehanikom ponavljanja, glajhaltovala mozgove, pa je najveim delom prihvatana kao nunost okupacije. Graani su daleko vie verovali i nastojali da se obaveste na drugoj strani, onoj osuivanoj, sluajui Radio-London i Radio-Moskvu, a kasnije od novembra 1941. i radiostanicu Slobodna Jugoslavija", koja je emitovala sa Kavkaza. Emisije
140) 141)

Nedievi gosti prisustvovali su i pozorinim predstavama u Srpskom narodnom pozoritu. Dom i svet", 3. avgust i 14. septembar 1941; M. Mati, n.d., 37.

426

su se pripremale u Moskvi, a koliko god njihovo sluanje bilo opasno po slobodu, ak i ivot, ljudi su rizikovali i tiho, oprezno, prenosili susedima i suradnicima na radnom mestu vesti druge prirode, koje su budile nadu i izazivale druga, mnogo vedrija oekivanja vezana za pobedu saveznika i poraz faistikih snaga. Graani Srbije, svesni da je okupacija prolazna i privremena, mada je perspektiva pobede u leto i jesen 1941. bila vie nego mrana, nisu mnogo verovali verbalnoj oratorici kvislinga i njihovoj laljivoj tampi o vaskrsu Evrope", obnovi i preporodu Srbije, sudbonosnoj i spasonosnoj viziji novog poredka". Za vreme ustanka ova tampa je preorijentisana na igosanje domaeg zla": anacionalnih zanesenjaka, komunistikih zlikovaca, nosilaca nedela, izazivaa provokacija i nepromiljenih postupaka, ljudi obuzetih paklenim podzemnim radom kojima uopte nije stalo do srpskog naroda. Za komunizam je vezivano sve to je bez korena, kriminalno i izopaeno. Duhovni zaetnici svega zla oliavani su u Jevrejima i masonima; radilo se o provokatorima iz inostranstva; tampane su ispovesti zarobljenih ili izbeglih partizana. O komunistima se najee pisalo kao o odbeglim robijaima", teroristima", plaenim agentima Kominterne", judeomasonima", slobodnim zidarima". Pored Jevreja, meu ustanicima su primeivani" i Hrvati, Turci, ustae, svi belosvetski pustolovi. Kvislinkoj tampi padao je u oi i sin dr Ivana Ribara, Ivo Lola Ribar, koji se nalazio na tlu Uike republike", kako je ova tampa nazivala slobodnu teritoriju. O Titu se pisalo kao o maarskom Jevrejinu ija se re bespogovorno slua. Tim povodom Milan Mati pie: Posle vie usputnih nagaanja o Titovom inostranom poreklu, novinar M. Traminac najvie se pribliio istini, napisavi u Novom vremenu, u prilogu pod naslovom: 'Tito je Meumurac' sledee: 'Prema poslednjim informacijama o komunistikom voi Titu izgleda da on nije uopte stranac nego da je to ustvari jedan metalski radnik poreklom iz Meumurja. Kako priaju neki ljudi koji su bili sasluavani u njegovom prisustvu Tito je ovek srednjeg rasta debeljukast, plav i dobro obuen. Ne voli mnogo da govori ni da se pokazuje. Za sada pored ove nove pojedinosti o Titovom poreklu, jo se nita ne zna o njemu i njegovom mestu boravka'." U jednom drugom napisu, pod naslovom Za tragovima komunistikih bandita", navodi se da se na partizanskim naredbama Tito potpisuje za Vrhovni tab i zakljuuje: Ko je taj Tito, jo se ne zna. Neki Tito potpisivao se pre rata u komunistikoj ilegalnoj tampi kao Radovi-Tito".142> Kvislinka propaganda obasipala je pogrdama Radio-London, kao glavnu antinemaku radio-stanicu, kao moni radio-punkt koji se sluao u svim okupiranim zemljama Evrope, bez obzira na pretnje kaznom. Srpski kolaboracionisti posebno su napadali Radio-London to, zajedno sa Radio-Moskvom, zavodi Srbe, tera ih na sabotae da gube glave,
142)

M. Mati, n.d., 57.

427

neumorno nastavlja svoju zloinaku rabotu", kako kae jedan od glavnih srpskih propagandista dr Lazar Proki. Propagirani su novi putevi" na kojima se navodno nalazio srpski narod u svom buenju, zapljusnut novim duhom: duhom rada, reda i drutvene jednakosti". Srpski itaoci su uzaludno uveravani da novi poredak predstavlja kult nacionalne svesti" i kult rada". 143) Propaganda nije tedela sredstva dok ih je bilo na odravanju starih i pokretanju novih listova: dnevnih i nedeljnih, politikih i zabavnih, slubenih i strunih, asopisa. Sve novine nosile su beleg vremena u kome su izlazile i ideoloki impregnirane u vie ili manje vidljivoj formi, zavisno od osnovne tematike. Nedeljne kolaboracionistike novine izlazile su pod nazivom Narodne novine" od kraja oktobra 1941. godine u Beogradu. 144) Broj novopokrenutih novina izrazito je povean, kao rezultat potreba propagande u slubi Nemaca u uslovima narastanja ustanka i sve veih vojnih uspeha partizana i etnika u iznuenoj saradnji poetkom septembra 1941, od ijeg su se stapanja, inae, kolaboracionistiki organi i Nemci najvie plaili. Septembra 1941. pokrenut je i list Srpsko selo", iza ijeg je osnivanja naiverovatnije stajao predsednik vlade narodnog spasa" Milan Nedi, ^ koji je zasnivao svoja shvatanja obnove Srbije na obnovi srpskog sela, snazi seljatva, obnovi koja moe potei samo od zdravog seljakog stalea. List se deklarisao kao slobodan od svih politikih htenja i tendencija, iako je celokupnim svojim sadrajem negirao izjavljeno opredeljenje. Posveen savetima poljoprivrednicima, selu i njegovoj organizaciji, list je, pod prividom apolitinosti i ideoloke neutralnosti, sluio jaanju kolaboracionistikog reima, a posredno i nemakoj okupacionoj sili. Unapreenje poljoprivrede u krajnjoj liniji bilo je vezano za poveanje proizvodnje, ime je praktino podravao dalju eksploataciju srpskog sela od strane okupatora, zainteresovanog za izvoz poljoprivrednih proizvoda i drugih bogatstava Srbije. Januara 1942. pokrenut je novi nedeljni ilustrovani list Kolo", sa kojim se spojio Dom i svet", ije je izlaenje prestalo krajem 1941. godine. List je propagirao nemaku kampanju na istonom frontu i u Severnoj Africi, nacistike voe, ivot u Nemakoj, antikomunizam, aktivnosti kvislinkih vojnih formacija u borbi protiv partizana, ulogu Srba u borbi protiv boljevizma. 146) Poetkom 1942. obnovljeno je i izlaenje predratnog asopisa Prosvetni glasnik", koji je po reima Velibora Jonia trebalo da okupi sve prosvetne radnike i sprei da kola bude rasadnik internacionalnih shvatanja, koja su daleko od nae srpske stvarnosti", jednom reju da afirmie kvislinku politiku u oblasti obrazovanja u smislu anatemisanja komunizma, duhovnog preporoda" i novog evropskog poretka". U njemu su saraivali istaknuti pobornici kolabo143) 144) L45) 146)

Isto, 4 7 ^ 8 . Izalo je pet brojeva; list se poetkom 1942. ugasio. Od 6. septembra 1941. do gaenja izalo je 153 broja. - M. Mati, n.d., 38. Na Kolo" su se, zahvaljujui saglasnosti Nemaca, mogli pretplatiti i ratni zarobljenici.

4?R

racionistikog reima in. Milosav Vasiljevi, dr Dimitrije Najdanovi, Danilo Vulovi, Svetislav Stefanovi, Stevan Ivani, Miroslav Spalajkovi, Vladimir Velmar Jankovi, ali je bilo i drugih istaknutih imena onovremene srpske kulture i nauke: ore Mano Zisi, ore Sp. Radojii, dr Nikola Radoji, dr Veselin ajkanovi, Filaret Grani, dr Miloje Milojevi, dr Kota Milutinovi i drugi.147) Ruska emigracija izdavala je od februara 1942. nedeljni informativni organ na ruskom jeziku Novi put", koji je izlazio kao organ Biroa za zatitu interesa ruske emigracije u Srbiji, a juna 1943, umesto ovog ugaenog lista pokrenuto je Ruskoe delo", takoe kao nedeljni list. List je tretirao pitanja ruske emigracije, vojna pitanja, politika i otadbinska pitanja". 148> Glasnik Srpske dravne strae" je zvanini organ kvislinke vojne formacije, namenjen oficirima, podoficirima i redovima, kao uvarima naroda". List je popularisao SDS i sluio vaspitanju mobilisanih pripadnika ove formacije. Pisalo se o spasiteljskoj misiji" ovih jedinica, isticalo njihovo junatvo, glorifikovali podvizi u borbi protiv crvene opasnosti". Srpska dravna straa proglaavana je za svetionik srpskog nacionalizma i srpskog rodoljublja", a od njenog lista trailo da gaji potovanje prema srpskim tradicijama i svetinjama, neguje veru pradedovsku", pomae moralnoj i nacionalnoj obnovi Srbije. Komunizam je u ovom, kao i u svim listovima kvislinga, bio posebno uperen protiv srpskog naroda; bio je jevrejskog porekla, sadrao otpadnika svojstva, istupao protiv boga i religije, protiv kralja i monarhije, protiv braka i porodice, protiv privatne svojine, protiv nacije i srpstva. Komunistima su se u rezultat pripisivale groblja u Mavi, Kragujevcu i Kraljevu. Iskoristili su rat za komuniziranje srpskog naroda, jer su znali da to ne mogu postii u doba mira. Javili su se kao oslobodioci" tek kada je propala drava. Kvislinka propaganda nalazi u Srbiji 1941. analogiju sa Rusijom 1918, kada su komunisti ruskom narodu obeali mir, zemlju i slobodu", a umesto mira terali ruski narod da gine jo tri godine. } Polovinom 1942. pokrenut je nedeljni politiki list Srpski narod", iji je glavni i odgovorni urednik Velibor Joni, koji se sve vreme izlaenja zalagao za novu Srbiju koja poiva na zdravim seljakim osnovama. Raznovrsnom sadrajnom strukturom (privreda, kultura, selo, nauka itd.), Srpski narod" je propagirao obnovu Srbije, njen preporod pod nemakom vlau, zalagao se za vladu Milana Nedia koja je zavela red i mir u zemlji, objavila rat agentima Moskve i Londona, istupao za konstruktivan doprinos zajednikoj evropskoj otadbini. Za tu novu budunost trebalo se osloniti na Nemaku, duhovno opredeliti za novu Evropu koju izgrauje Veliki Nemaki
148)

) 47) Prosvetni glasnik", januar - februar 1942; M. Mati, n.d., 224. Isto, 224. 149) Glasnik S D S " od br. 1, 1942; M. Mati, n.d., 226-7.

429

Rajh, sauvati srpsku kulturnu individualnost. S ponosom se potsealo da jc- srpska kultura dala veliku nau staru knjievnost, slikarstvo i neimarstvo,... veliko nae narodno pesnitvo, u kome je na sjajan nain izraena i srpska etika i srpska metafizika i srpska dinamika. Ta mnogostoletna srpska ideologija, - mudra, napredna, krepka - ne treba nikakvih stranih uticaja", jer je srpski narod pre hiljadu godina izabrao takve kulturne pravce, da vie nema ta da bira, ve samo da i dalje na njima stvara". 150) Odbacivanjem jugoslovenskog iskustva, kao i marksizma - srpskom narodu tue ideologije, zahtevalo se vraanje narodnom duhu, zadrunoj tradiciji, vraanje rodnom tlu. Juna 1942. pokrenut je meseni ilustrovani asopis Naa ena", a godinu dana kasnije poeo je izlaziti i list Srpski radnik", iji je izdava bila Srpska zajednica rada. U Zavodu za prinudno vaspitanje omladine, osnovanom jula 1942, izlazio je Zavodski list" u kome su objavljivani lanci o duhovnom preporodu srpskog oveka i srpskog naroda kao imperativu, izlagane vizije obnovljene Srbije, pisali prigodni lanci o Srbiji kao otadbini, ali istovremeno razvijana i nacionalna tradicija (prilozi o svetom Savi, nemanjikoj dravi, Kosovskoj bici, Jugovia majci) itd., sa radovima samih prevaspitanika - zatvorenika (pesme, prie, eseji). 151) Jula 1942. obnovljeno je izdavanje Zemljoradnike zadruge", organa Glavnog saveza srpskih zemljoradnikih zadruga, koji je uglavnom objavljivao slubena saoptenja Glavnog saveza zemljoradnikih zadruga.152) Kvislinka ustanova Zemlja i rad" pokrenula je meseni asopis Zemlja i rad" oktobra 1942. godine. Reim je posveivao znatnu panju obnovi poljoprivrede, o emu govori i rano pokretanje lista namenjenog selu (Srpsko selo"), 1941. godine. U asopisu je tretiran novi put Srbije i srpskog sela, odnos sela prema vladi narodnog spasa", mesto seljaka u narodnoj zajednici, pisalo se o Srbiji u ratu. Popularisana je nemaka poljoprivreda na dirigovanim planskim osnovama i organizacija agrara u Treem rajhu, isticana uloga seljatva u nemakoj naciji. U propagandne svrhe korien je obilazak srpskih seljaka okupiranih predela Rusije i Ukrajine, kako bi se na licu mesta upoznali sa sistemom kolhozne organizacije, neprihvatljive za srpskog seljaka. Srpski seljak je razumeo daje zadruna obrada mnogo ekonominija od pojedinanog skupog gospodarenja imanjem, ali nikada nije bio spreman da se pomiri sa injenicom da se on ne osea gospodarem jednog dela zadruge.153'
wo)
151) P r v i b r o j l i s t a pojavio se 6. juna 1942, a do 13. septembra 1944. izaao je 121 broj. - M. Mati, n.d., 212.

152) 153)

Prvi broj lista u tirau od 500 primeraka izaao je 15. maja 1943; kao vlasnik pojavljuje se upravnik Zavoda Milovan Popovi, a tampan je u Smederevskoj Palanci. - M. Mati, n.d., 232. List je izlazio jednom nedeljno do kraja okupacije. Zemlja i rad", maj - jun 1943.

430

Meu novinama i asopisima istraivai tampe pominju i Glasnik Srpskog drutva Crvenog krsta, Novo vreme - sport, Mali zabavnik i druge. 154 ' Od poetka svog izlaenja glavnu propagandnu ulogu imali su Novo vreme" i Obnova", kojima se od 1942. pridruio i Srpski narod". Kvalitet tih listova sve vie je opadao pribliavanjem vojnog sloma Nemake. Novo vreme" je aprila 1944. ve bilo svedeno na jedan list (dve stranice), a sadrajno je liilo na neitljiv plakat" (Milan Mati), kao rezultat opteg rasula koje je zahvatalo kvislinge i njihove pokrovitelje. 155 '

154) 155)

Nova Srbija" se kao slubeni organ Naelstva okruga uikog pojavila 21. marta 1942, ali je ubrzo (posle 4 broja) list prestao da izlazi. - M. Mati, n.d., 235. Isto, 236.

431

Glava VI

Ideoloke osnove vlasti i drutveni ivot

Organizatorska uloga Partije i NOO - privredna politika na osloboenim teritorijama
arodnooslobodilaki odbori nisu bili samo organi vlasti nego i politiki organi narodnooslobodilake borbe. U revolucionarnim situacijama neprestano se prelivaju i proimaju funkcije vlasti i politikih funkcija. Ve je samo vrenje vlasti politiki in. NOO su organi mobilizacije, obnove ivota na osloboenim podrujima, nosioci politike bratstva meu narodima, uvari bezbednosti. Organi vlasti obnavljaju se i preiavaju" u procesu politikih raslojavanja. Ako izuzmemo prvu ustaniku fazu, bitna diferencijacija u toku narodnooslobodilake borbe ostvarivala se, meutim, van narodnooslobodilakog pokreta a ne u njegovom okviru. Time je bitka za vlast izostala unutar struktura narodnooslobodilakog pokreta, svodei se na borbu van njih na osnovnom pitanju: ueu u narodnooslobodilakoj borbi ili suprotstavljanju snagama koje su nosile ofanzivni pokret otpora. Poto u sloenim revolucionarnim procesima nema stroge granice izmeu politikih, vojnih i klasinih dravnih funkcija, politiki i vojni organi via facti preuzimaju prerogative dravnih organa, utiui na konstituisanje i razvoj novih organa vlasti u stvaranju. Tako i CK KPJ, pokrajinska i lokalna rukovodstva KPJ, kao i vrhovni i glavni tabovi NOV i POJ vre poslove koji su u regularnim uslovima rezervisani za vie organa dravne vlasti. Putem uputstava, raspisa, pisama, direktiva i slinih akata, vojni i politiki organi revolucije daju pravac razvoju i peat obrazovanju organa vlasti, koji od svog obrazovanja poseduju atribucije dravne vlasti.1' Dravno-pravni elementi NOO ogledaju se u razvijenoj organizacionoj strukturi (sekcije, odseci, odeljenja itd.). Oruana sila partizanskih snaga osigurava izvrenje njihovih odluka. Oni vre akta stvarne vlasti i, kako istiu pravni pisci, stvaraju raznovrsne pravne situacije". 2 ' Njihova nadlenost i zadaci su obimni i brojni. NOO ostvaruju sve funkcije vlasti, sem vojnih, na svom podruju.
'' Lj. Kandi, Direktivna uputstva o organizaciji i zadacima N O O na osloboenoj teritoriji od septembarskih propisa 1942, Zbornik radova iz pravne istorije posveen A. Vajsu, Beograd, 1966, 251. 2 ) Dr V. Simovi, A V N O J , Beograd, 1958, 131. AX)

Narodnooslobodilaki odbori nastaju i na osloboenim i na neosloboenim teritorijama. Oni se javljaju kao legalni, polulegalni i ilegalni NOO. Kao legalni NOO funkcioniu na osloboenim podrujima. NOO polulegalno rade na teritorijama koje okupator ili njegovi saradnici nisu do kraja kontrolisali (na tzv. niijoj zemlji), na prividno osloboenim teritorijama i podrujima na kojima su se esto smenjivali NOV i okupatori. Ilegalni NOO uglavnom su vrili politike funkcije, ali su donosili i akta vezana za ostvarivanje vlasti.3) Na mreu ilegalnih NOO nailazimo u svim krajevima zemlje, naroito u gradovima i selima pod vlau okupatora. Zahvaljujui radu ovih ilegalnih NOO uspostavilo se dvojstvo vlasti na okupiranom podruju: vlasti NOO i okupatora. Pored civilnih organa vlasti, na osloboenim teritorijama stvarani su i vojnopozadinski organi vlasti: komande mesta i komande podruja. Sistem graanske vlasti dopunjuje se organima vojnopozadinske vlasti. S obzirom na ratnu situaciju, funkcije vojnih organa preteno su bile odreene potrebama mobilizacije, uvanja reda i poretka, borbom protiv pete kolone" i obavetajnih slubi neprijatelja; snabdevanjem vojnih jedinica. Vojnopozadinski organi su imali osobene zadatke i nisu uskraivali polje rada graanskim vlastima. Oni su ravnopravni organi u svom delokrugu; meu njima nije bilo subordinacije. Prevaga vojnih organa vezana je za izuzetnost ratnih situacija, a ne za prioritet vojnog faktora nad civilnim. Istovrsnost ciljeva odreivala je slinost zadataka i nametala odnose kooperacije. Za jugoslovensku revoluciju karakteristino je da se nije militarizovala ni u jednoj fazi svog razvoja. Ukoliko se i pojavljuju sukobi izmeu vojnih i civilnih organa, oni su usko lokalizovani, incidentalnog karaktera i sporadini. Javljaju se, kao prolazne pojave, koje KPJ brzom intervencijom otklanja. U dokumentima KPJ se istie da NOO nisu organi nijedne partije, pa ni KPJ. 4 ) Protivurenost izmeu faktike uloge KPJ u stvaranju NOO i pomenutih formulacija o njihovom vanstranakom karakteru" odreena je strategijom narodnooslobodilake borbe i meunarodnim odnosima. Koalicione kombinacije i princip pariteta u strukturi NOO nisu karakteristine pojave za njihov razvoj, to ne znai da ih nema. Meutim, primeri su usamljeni, jer takvi savezi brzo nestaju, vezani za trenutak i privremeni odnos snaga. Osloboena teritorija zapadne Srbije u jesen 1941. bila je prekrivena mreom narodnooslobodilakih odbora razliitih stepena: od seoskih preko optinskih, sreskih, gradskih, okrunih, i najzad novembra 1941. do Glavnog NOO Srbije ili Centralnog odbora za osloboene
3) 4)

Dr D. ivkovi, Postanak i razvitak narodne vlasti u Jugoslaviji 1941-1942. Beograd, 1969, 524. U direktivnom lanku E. Kardelja, objavljenom u uikoj Borbi" pod naslovom Narodnooslobodilaki odbori moraju postati istinski privremeni nosioci narodne vlasti" (oktobar 1941), stoji: Ti odbori nisu organi nijedne partije ili posebne organizacije, i u njima treba da budu zastupljene sve one politike grupe, organizacije i ljudi koji danas stoje na liniji borbe protiv okupatora". - Dokumenta o razvoju narodne vlasti (priredio Leon Gerkovi), Beograd, 1946, 8.

433

teritorije. Pored legalnih odbora, ustanovljeni su i ilegalni odbori na teritoriji pod vlau okupatora. Tako je u Valjevu postojao ilegalni Okruni Narodnooslobodilaki odbor od 10 lanova. Postojali su i meoviti odbori: partizansko-etniki odbori u aanskom, valjevskom, podrinjskom i drugim krajevima. 5 ' Stvaranje narodnooslobodilakih odbora u zapadnoj Srbiji nije bilo po volji delu graana koji su smatrali da funkcija vlasti pripada starim organima - optinskim upravama Kraljevine Jugoslavije i sreskim naelstvima. Pojedine lanove narodnooslobodilakih odbora odbijale su diferencirane mere odbora koje su povlaivale siromanije graane na raun onih bogatijih. Osuda na smrt osam petokolonaa" u Uicu uticala je na demonstrativno naputanje gradskog odbora od strane etiri odbornika. 6 ' Sekcije Narodnooslobodilakog odbora u Uicu najbolji su pokazatelj unutranje razuenosti strukture odbora, koja istovremeno govori i o njegovim kompetencijama i zadacima: Vojna sekcija (za mobilizaciju), Sekcija za snabdevanje fronta, Sekcija za ishranu vojske i graanstva, Sekcija za nabavku i raspodelu ogreva, Sekcija za organizovanje proizvodnje u gradu, Sekcija za otkup, Sekcija za protivavionsku zatitu, Sekcija za pomo partizanskim porodicama, izbeglicama i socijalnu pomo, Zdravstvena sekcija, Stambena sekcija, Sekcija za prikupljanje priloga u korist NOF-a, Sekcija za zapregu i zaprena vozila, Sekcija za administraciju NOO. 7 ' Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju ve je avgusta 1941. pisao okrunim komitetima u Niu i Leskovcu da se stvaraju odbori narodnooslobodilakog fonda iz ijih je sredstava trebalo izdravati borce i u zatvorima" i one u umi", to jest partizane. Od septembra 1941. stvaraju se odbori NOF-a u Vranju, Pirotu, u belopalanakom srezu, na podruju Zaplanja i Babikog, Toplice, Jablanice. Odbori NOF-a su skupljali hranu, odeu i obuu koja se uvala u magacinima. Iz ovih odbora NOF-a nastali su narodnooslobodilaki odbori u selima Dobria, selima ispod Pasjae i Jastrepca. Ilegalni odbor NOF-a u Prokuplju reorganizovan je u ilegalni narodnooslobodilaki odbor u novembru 1941. godine, a u Vranju poetkom 1942. godine. 8 ' Narodnooslobodilaki fond bio je zaetak zajednike kase, zajedniki magacin koji e posluiti zajednici". Rad za narodnooslobodilake fondove u gradovima Srbije, naroito u Beogradu, gde su oni imali iroko razgranatu mreu, bio je skopan sa mnogim opasnostima: otkrivanja davalaca priloga i skupljaa; prilikom uskladitenja, a pogotovu prenosa ilegalnim kanalima na slobodnu teritoriju. Na zapadu i jugu Srbije ene su angaovane da pletu dempere, rukavice, arape,
f V. Glii, Uika republika, Beograd, 1986, 130. 6) . Markovi, Socijalna i klasna komponenta ekonomsko-politikih mera Gradskog N O O u Uicu 1941, N O R i revolucija u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1972, 352. 7 ) V. Glii, n.d., 131. 8) D. Bulatovi, Neke specifinosti u razvoju i radu organa narodne vlasti u junoj Srbiji 1941-1942. godine, N O R i revolucija u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1972, 257.

434

alove itd.; u gradovima je organizovano ilegalno leenje ranjenika i bolesnih partizana; prikupljan je sanitetski materijal, papir, indigo, tehnike za umnoavanje, organizovani kursevi za bolniare. Novac sakupljen kao dobrovoljni prilog korien je za pokrie izdataka pomoi porodicama partizana, za putne trokove ilegalnih partijskih radnika itd. Preko NOF-a, odnosno NOO-a, organizovan je odlazak boraca u partizanske odrede. Organi NOF-a u Prokuplju snabdevali su hranom i orujem ilegalnu etu u Prokuplju, koja je, izmeu ostalog, hvatala petokolonae" u gradu i izvodila ih na slobodnu teritoriju radi suenja pred revolucionarnim vojnim sudom. U ilegalnim krojakim radionicama u Masurici izraivane su koulje i opanci. U selima belopalanakog sreza raspisivani su narodni zajmovi.9) Nezavisno od karaktera rukovodeih snaga narodnooslobodilake borbe u Srbiji i Jugoslaviji 1941, te njihove usmerenosti od prvog dana na revolucionarnu smenu vlasti, politiku solidarnosti, socijalne pravde i uopte naela pravine raspodele tereta rata u toku uslovljavale su ratne okolnosti. Trebalo je izdravati partizanske odrede, a na drugoj strani obezbediti ishranu i smetaj izbeglica, nezaposlenog stanovnitva, dece i omladine, radnika u proizvodnji i naroda u pozadini frontova. Ova pojava je prisutna u svim iregularnim ratnim uslovima, pogotovu kada drava doivi vojni slom. Od ekonomski bolje situiranih graana uvek se zahtevalo da vie doprinesu borbi u toku. Borci partizanskih odreda, za razliku od okupatorske vojske i kolaboracionista, snabdevenih regularnim putem iz nemakih izvora, izdravali su se iz rekvizicija, ratnog piena, od dobrovoljnih priloga i prihoda konfiskovanih dobara (zaplenjene robe, verca, plodova zemlje itd.). Deo sredstava za nabavku robe i hrane narodnooslobodilaki odbori su dobij ali u vidu dotacije od Vrhovnog taba NOPOJ. Dobrovoljni prilozi uplaivani su ili davani preko odbora Narodnooslobodilakog fonda, koji su radili naroito u gradovima i selima okupirane teritorije. Preko njih su se nabavljale najnunije potrebtine za partizanske odrede (lekovi, sanitetski materijal, papir, pisae maine, hrana, odea i obua, novac). Tek, vojska se morala obezbediti, na prvom mestu. U apelima narodnooslobodilakih odbora trailo se da borci ne smeju biti gladni, goli i bosi, a siromano nezbrinuto stanovnitvo trpeti oskudicu". 10) U Narodnooslobodilaki fond slivala se i zaplenjena roba trgovaca koji su dizali cene ili nedozvoljeno gomilali hranu povlaei je iz prometa. Na socijalno-klasni karakter rada organa narodne vlasti u njihovoj prvoj, osnivakoj i rudimentarnoj fazi nedvosmisleno ukazuje karakter donetih odluka, kompleksnost mera, kategorije korisnika, privilegovani zatitno-socijalni karakter donoenih akata. Mere narodnooslobodilakih odreda i tabova partizanskih odreda otkrivaju specijalnu brigu prema siromanim graanima, radnicima, zanatlijama, inovnicima, izbeglicama, porodicama iji su hranioci bili na frontu; deci bez
1

. Markovi, n.d., 356.

435

roditelja. Normirana su pitanja od ivotnog znaaja za sve kategorije stanovnitva, a posebno za one bez prihoda, zaliha, novanih sredstava, stanara koji nisu mogli da plaaju kiriju, graana bez sredstava da pripreme zimnicu i snabdevaju se ogrevom pred predstojeu zimu. Veinu stanovnitva trebalo je osigurati od potencijalnih pekulanata iz redova bogatijih slojeva, onemoguiti verc i osigurati da se siromani prehrane i pripreme za zimski period. U proglasu Narodnooslobodilakog odbora za grad Uice od 11. oktobra 1941. formulisana je ekonomska politika partizanskih snaga, koja je poivala na brizi za ekonomski najslabije, a na drugoj strani naglaavalo se da e najvei teret morati da podnesu ekonomski najjai redovi". 11 ' Ova politika je konkretizovana preko odluka o kirijama, o oslobaanju od plaanja dugova, o pomoi nezbrinutim slojevima radnog naroda i izbeglicama, o regulisanju zarada i piata radnika i slubenika.12' Iz donesenih odluka izbija jaka socijalno-zatitna nota u korist siromanijih slojeva. Vodei rauna o zakupcima stanova, bez stalnih prihoda, predvieno je da se kirije ne plaaju za mesece oktobar i novembar 1941, a odloeno je i plaanje kirija za prethodne mesece. Odluka o neplaanju zakupnina nije bila linearna za sve stanare. Ako su samci bili materijalno sposobni a stanodavci nisu imali prihode, nastavljali su da plaaju zakupninu. Polazilo se od principa pravinosti: da u sluaju spora izmeu stanodavca i zakupca plaanje zavisi od ocene materijalnih prilika parninih strana. O socijalnoj pravdi vodi rauna i Odluka o proglaenju moratorijuma za dugove radnog stanovnitva. Za sve one koji su iveli od svog rada proglaavao se moratorijum na dugove na neodreeno vreme. Radnici, nametenici i inovnici koji su bili bez posla i nisu mogli da se sami izdravaju primali su novanu pomo. O socijalnoj strani ovih mera govori i injenica da su se nezbrinuti mogli hraniti u javnim menzama. Analitiari ovih odluka ukazuju na socijalni motiv i u odredbi Odluke o regulisanju piata, prema kojoj je narodnooslobodilaki odbor mogao izvriti smanjenje piata viih kategorija inovnika. Socijalne zatitne funkcije nove vlasti otkrivaju odredbe usmerene protiv zelenaa, trgovaca (koji su dizali cene, stvarali zalihe itd.), pekulanata, preprodavaa, nabijaa cena. 13 ' Socijalno-ekonomske aktivnosti organa vlasti na osloboenoj teritoriji zapadne Srbije su i njihove najrazgranatije aktivnosti. Takva razvijena delatnost proizilazila je iz vie objektivnih uzroka i politike rukovodeih snaga narodnooslobodilake borbe. U pitanju je prostrana teritorija, sa gradskim centrima, saobraajnim vezama (drumskom i eljeznikom), sa ekonomskom osnovom, iako se radilo o nerazvijenim krajevima Srbije u odnosu na Beograd, severnu Srbiju, Pomoravlje; osloboena teritorija bila je relativno trajna i stabilna. Objektivnim uzrocima ova pojava se ipak ne moe objasniti. Rukovodee snage
Vesti - Novosti - R e naroda", 1941, Titovo Uice, 1961, 95. ,,Borba". 1941 - Istorijski arhiv K P J , tom I, knj. 1, Beograd, 1949, 20. Z. Markovi, n.d., 354-5.

13)

436

narodnooslobodilake borbe, oliene u CK KPJ (u stvari Birou CK KPJ ili operativnom Politbirou sa Titom na elu), podsticale su privredne aktivnosti radi stvaranja materijalne osnove otpora; da se obezbedi proizvodnja oruja i municije, tkanina, obue; magacioniraju plodovi; trebalo je obezbediti trgovinu, razmenu, ishranu; radikaliziranje socijalne komponente proizilazilo je iz doktrine pokreta, s provaljivanjem klasnih tendencija, u tenji da se narod uveri na delu da se radi 0 novim drutvenim snagama koje sa oslobodilakom obezbeuju i socijalnu emancipaciju; brigom o najsiromanijim i najugroenijim slojevima stanovnitva otkrivala se u praksi prednost novih drutvenih snaga i njihovih organa vlasti nad starim organima koji su se odravali integracijom u okupatorski sistem vlasti; ratne okolnosti zahtevale su, takoe, primenu naela solidarnosti u raspodeli tereta narodnooslobodilake borbe, veim optereivanjem bogatijih slojeva u odnosu na one siromanije. Na to je upuivala i praksa privrede tipa ratnog komunizma", u vidu militarizacije napora, kolektivizacije sredstava putem mobilizacije (vune stoke, automobila, radnih akcija, otvaranja narodnih menzi, egalizacije potreba itd.). Ova politika u oblasti privrede, kao i u drugim sferama dobijala je u Uicu saglasnost najvieg politikog 1 vojnog rukovodstva, jer je od njega inspirisana, podravana, usaglaavana i kontrolisana. Socijalno ugroene porodice i pojedinci hranili su se u javnim (narodnim) kuhinjama koje su otvorene u Uicu, aku, Gornjem Milanovcu, Gui, Poegi, Kosjeriu, Bajinoj Bati i drugim mestima. 14i U partizanskoj pekari u Uicu radilo je nekoliko desetina radnika, a o snabdevanju se starao komesar za ishranu. Odbori su delili besplatne sadnice i raspisivali dobrovoljne beskamatne zajmove (aak). Konfiskovana roba trgovaca i pekulanata prodavana je narodu po niim cenama (so); drva za ogrev deljena su narodu sa stovarita saradnika okupatora, a lekovi, prilikom konfiskacije apoteka, tabu partizanskog odreda. Konfiskovano brano iz mlina bogataa u Kurumliji februara 1942. podeljeno je siromanim graanima. Dabine od naplate robe na pijacama delile su se takoe, siromasima.15^ Osloboene teritorije naroito su oskudevale u kritinim artiklima, kakvi su bili so, eer, ibice, petrolej, zejtin i si. Vlasti su zabranjivale privredni promet sa okupatorom i njegovim saradnicima, praktino odlazak na pijace pod njihovom kontrolom, to je od prvog dana izraeno u zahtevu ni jedno zrno okupatoru", ali se, na drugoj strani, kritina roba mogla nabaviti samo na trgovima pod okupatorskom vlau. Problem je reavan putem trampe na trgovima osloboene teritorije, ili razmenom za novac, gde su ove predmete nabavljali trgovci i drugi preprodavci koji su se mogli kretati na okupiranoj teritoriji. Nove socijalno-ekonomske norme i praksa oznaavali su poetak stvaranja novih drutveno-ekonomskih odnosa. Norme su bile usmerene
14) l:,)

V. Glii, n.d., 136. D. Bulatovi, n.d., 262.

417

na stvaranje to povoljnijih odnosa za radniku klasu; reglementacijom cena pokazivala se briga za dotle socijalno nie slojeve; uvodili su se novi oblici upravljanja preduzeima (u vidu poverenika umesto uprava); teilo se planiranju saobraaja, poljoprivredne i fabrike proizvodnje, stvaranju rezervi; raali su se embrionalni oblici zajednike svojine i preduzea kojima rukovode organi vlasti, nalik kasnijim dravnim preduzeima. U fabrici oruja u Uicu proizvodile su se vojnike puke, puani revolverski meci, partizanske granate, razorne mine, benzinske flae, rune bombe; popravljani su tenkovi, mitraljezi, topovi. U drutveno vlasnitvo preneta je fabrika oruja i municije u Uicu, tkanica sa 260 razboja, hidrocentrale, lonica sa kolnicom, koara, zanatske radionice, tamparija, a u aku Vojnotehniki zavod, Fabrika hartije, Elektrina centrala, mlinovi.16' Bezbednost slobodne teritorije osiguravale su seoske i gradske narodne strae. Strae su otkrivale pijune medu izbeglicama i inae, pomagale u evakuaciji ranjenika, transportu oruja i municije, kontrolisale kretanje graana, obezbeivale sedita organa vlasti, spreavale sabotae. Gradska milicija u Uicu starala se i o istoi grada, vrila pretrese, kanjavala trgovce koji nisu potovali radno vreme radnji, pomagala u mobilizaciji transportnih sredstava itd. U svakom veem mestu postojalo je odeljenje za borbu protiv pete kolone. Budnost je naroito zahtevana u Uicu, kao centru partizanske teritorije, seditu vojnih tabova i vojno-politikog rukovodstva revolucije. Tim pre, to su se kroz Uice kretali i etnici, koji su u gradu imali centar za mobilizaciju, a odnosi izmeu ovih suparnikih snaga bili su nategnuti i ispunjeni nepoverenjem i pored svih sporazuma i dogovora tabova raznih nivoa. Prilikom eksplozije u fabrici oruja u Uicu 22. novembra 1941. godine, izazvane sabotaom neprijatelja ili nepanjom, to nikada nije utvreno, poginulo je oko 130 lica. Milicija se suprotstavljala i neprijateljskoj propagandi i irenju panike u pozadini. Sedmog oktobra 1941. osueno je na smrt 8 graana koji su oznaeni za petokolonae. U saoptenju se izriito isticalo da se u egzekucijama nee stati na pola puta, jer e se kazniti svi oni koji su ranije radili ili danas slue neprijatelju. ' Obuarske, krojake i enske zanatske radionice proizvodile su obuu, konu odeu, ve; u Bajinoj Bati je seen i pakovan nepreraeni duvan. Partizanske vlasti napregle su sve snage - ljudske, materijalne i moralne - da se obezbedi front, ouva pozadina, zatite najakutniji interesi radnog sveta. Kombinovane su administrativne mere u vidu mobilizacije sa dobrovoljnim zanosom i inicijativom. Na hiljade radnika i zanatlija radilo je u fabrikama i zanatskim radionicama. Regulisana je trgovina i pod pretnjom kazne trailo se da su radnje otvorene, da
16) 17)

V. Glii, n.d., 156. Isto, 152.

438

se ne stvaraju zalihe, da se roba ne povlai iz prometa i sklanja u tajna skladita i magazine. Na slobodnoj teritoriji razvijao se eljezniki i drumski saobraaj. U Uicu je zateeno 20 lokomotiva koje su koriene za obnovu saobraaja izmeu Uica i aka, koji je zapoet 5. oktobra 1941. godine. Za potrebe vojske saobraaj se obavljao i na pravcu prema Viegradu. Sanitetski voz,^ izraen za potrebe prenosa ranjenika, saobraao je od Uica do aka. elezniki vor aak organizovao je saobraaj od aka do Ugrinovaca prema Beogradu i od aka do Samaila prema Kraljevu. Ukupna duina pruge koja se koristila na slobodnoj teritoriji iznosila je 210 km.181 Zelezniari su izradili i jedan oklopni voz, koji se sastojao od lokomotive i tri vagona. Mobilizacijom je stvoren vozni park, sastavljen od kamiona, privatnih automobila i motocikla. Posebna briga vodila se o radnicima i radnikoj klasi. Komunistika partija bila je rukovodee jezgro narodnooslobodilakih snaga, a KPJ je smatrana avangardom radnike klase. Radnici su praktino proglaeni za najzatieniju kategoriju stanovnitva, ali se od njih i najvie trailo sa stanovita poveanja proizvodnje i odricanja; u njih se, kao u najpoverljiviju drutvenu snagu, najvie verovalo. Radnici su izraavali reenost da stegnu kai", ako je to potrebno. Od njih se trailo ispoljavanje najvie nacionalne i klasne svesti. Odricanjem zanatskih radnika od plate ocenjivalo se jednako doprinosu koji daju drugovi na frontu". Svojim samopouzdanjem radnici su na mitinzima davali podstrek da se izdre ratni napori. Uike Vesti" objavljivale su patetine mitingake poruke da nijedan eki nee biti toliko teak da ga ne podignu radnike ruke, nijedan elik toliko tvrd da ga ne savlada radnika borba". 19) Na partizanskoj strani nalazio se najvei deo mlae inteligencije: aka, studenata, naprednih uitelja, pripadnika tzv. proleterske inteligencije nezavisnog materijalnog i drutvenog poloaja. Radnici i intelektualci su bili u tabovima i komitetima, u rukovodeoj strukturi partizanskih vojnih i politikih organizacija. Deo tzv. napredne ili potene inteligencije" u partijskoj terminologiji naao se pod uticajem KPJ jo uoi rata, u narodnofrontofskoj fazi KPJ 1935-1939, te u pripremama za dogaaje 1940-1941. godine. Jedan od najznaajnijih rasadnika komunistikih kadrova bio je Beogradski univerzitet. Poslovni ljudi i vodstva graanskih partija, uticajniji inovniki sloj iz ministarstava, naelstava i optina, kao i deo privatnih profesija (preduzimaa, advokata itd.) ostajao je neutralan, izjanjavao se za saradnju s okupatorom ili pripadao ravnogorskom pokretu Mihailovia. U burnim danima kakvi su bili oni 1941. svako shematsko razvrstavanje nije u stanju da izdri proveru istorijske stvarnosti, jer su se
I' Isto, 160-1. ' Vesti - Novosti - R e naroda", Titovo Uice, 1961, 40; . Markovi, n.d., 360.

439

mnoge porodice u svom opredeljenju delile i razliito reagovale; delovali su socijalno-ekonomski motivi, ali i tradicionalni faktori, porodine veze, uticaji uglednih domaina i ljudi, iracionalni momenti vezani za stanje svesti (ranije uvrede, traume, svae, neprijatni doivljaji ove ili one vrste itd.). Deo inteligencije na stranu komunista privlaila je i socijalna doktrina. Pojedini oficiri priklanjali su se partizanskom frontu suoeni sa injenicom da je on daleko ofanzivniji i antiokupatorski, nepomirljiviji prema okupatoru. Najvei deo aktivnih i rezervnih oficira bio je na strani Mihailovia, samim tim to su bili zakleti, a Mihailovi se predstavljao kao legitimni nastavlja Jugoslovenske vojske. Na mlae oficire uticala je i vojna subordinacija. Seljaci, kao daleko manje obrazovani, ivei u zaostalosti, vie su se opredeljivali prema konkretnim primerima koji su za njih bili prihvatljivi ili ih pak odbijali (faktor vee nesigurnosti, represalije, ugroavanje imovine itd.). Svetenici su, kao to veli jedan istraiva, po svom pozivu, tradiciji i ideologiji" bili na antikomunistikim pozicijama, ali je i na njihovoj strani bilo izuzetaka. 20 ' Deo inteligencije izvrio je znatan uticaj na opredeljivanje seljaka i drugih slojeva. Seljatvo je u uikom kraju u veini bilo na strani etnika, iako su sve partizanske jedinice nastajale na selu. Selo je bilo izvor boraca, snabdevanja i kantoniranja partizanskih jedinica. Istraivai ovog pitanja ukazuju da je Borba" tek novembra 1941. poela da pominje seljake kao saveznike partizana u revoluciji. etnici su sve do kraja tzv. Uike republike zadrali odluujui uticaj na selu. Seljaci, koji su prili na partizansku stranu, bili su meutim istrajniji borci od svojih suseljana u etnikim jedinicama. Partizanski odredi sa veom pokretljivou i stroom disciplinom, udaljeni od kue i poseda, manje su odgovarali seljacima od etnikih jedinica u kojima su sluili tek privremeno. Uobiajene socioloke klasifikacije ne mogu meutim pomoi utvrivanju rasporeda snaga na selu za jednu ili drugu vojsku: partizansku ili etniku. Iz nekih istraivanja u uikom okrugu proizilazi da su seoski nadniari i usluge, sve ono to ini seoski proletarijat", pristajali uz etnike postajui vremenom batinai, koljai i delati". Sitni parcelni seljaci opredeljivali su se takoe za etnike, jer se nisu morali odvajati od kue, kao i veina seljaka srednjeg imovnog stanja. Imuni seljaci delili su se na one koji su podravali partizane i na one koji su bili za etnike. Za ove prve je bilo karakteristino da su se opredeljivali uglavnom za onu stranu na kojoj su im se nalazili sinovi ili drugi blii srodnici. Tek, socijalno-ekonomski motivi nisu odluivali ve sasvim drugi faktori opredeljivanja, vezani za tradiciju, srodnike odnose, lanac porodinih veza koji je inio svoje. Seljaci su se sluili raznim vidovima mimikrije samo da bi preiveli. Na opredeljivanja su uticali i inati, ranije porodine svae. Uesnici su izbegavali da se nau u istoj formaciji sa posvaanim susedom, a uticale su i politike podele
2!

" G. koro, Uee intelegencije uikog okruga u NOR-u i revoluciji 1941-1945, N O R i revolucija u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1972, 391.

440

na izborima pre rata itd. Razni seoski golai i besposliari postajali su delati etnikih formacija, jer su preko sofre" i uea u vojnim jedinicama, straha koji su izazivali, najzad postali priznati"; bila je to za njih neka iznenadna vrsta socijalne promocije. Ili, kao to veli jedan istraiva: Dok nije poeo rat, ljam je leao na dnu. Rat je zamutio odnose i ljam se podigao. Odjednom su oni sa dna osetili da mogu postati sila ako uzmu puku i prikljue se onome ko pukom reava". ^ I drugi pokreti imali su u svojim redovima izvrioce partijskih i vojnih nareenja, a esto i na mig. Narodnooslobodilaka borba na jugu Srbije imala je drukiji tok u poreenju sa zapadnom Srbijom i umadijom, to nije moglo da ne utie i na sam drutveni ivot stanovnitva ovog kraja. Deo juga Srbije bio je anektiran Bugarskoj sa srezovima: caribrodskim, niavskim, lunikim, bosilegradskim, masurikim, poljanikim, preevskim i pinjskim, kao i delovima belopaianakog i vlasotinakog sreza, a od januara 1942. bugarska okupacija proirila se i na krajeve nikog, toplikog i leskovakog kraja; na jugu, naroito u Toplici, odravao se uticaj etnika, Koste Milovanovia Peanca; ovaj kraj je imao poseban strateki znaaj za Bugare i Nemce zbog blizine bugarske granice i vane saobraajnice dolinom June Morave. Meu specifinostima ovog prostora navodi se i zakanjavanje ustanka, ali i njegovo razbuktavanje u kasnu jesen 1941. kada je izgubljena zapadna Srbija. Partizanske snage trajno su se odrale u ovom prostoru, iako su u prolee i leto 1942. doivljavale teku krizu pod udarcima neprijateljskih ofanziva. Oslonjene na mreu KPJ, SKOJ-a, narodnooslobodilakih fondova, narodnooslobodilakih odbora i drugih organizacija narodnooslobodilakog pokreta, partizanske snage su nastavljale borbu. Na jugu Srbije do jeseni 1943. nije bilo velikih partizanskih jedinica - brigada. Vodio se partizanski rat odreda, eta, grupa i desetina. U jesen 1941. u tom kraju dejstvovalo je osam partizanskih odreda: Rasinski, Ozrenski, Topliki, Kukaviki (Leskovaki) u ijem je sastavu dejstvovao Vranski odred koji je prerastao u Vranjski partizanski odred; iz sastava Ozrenskog odreda izdvojila se septembra 1941. grupa boraca koja e obrazovati Niavski (Svrljiki) partizanski odred, a iz sastava Kukavikog odreda formirae se Babiki i Jablaniki partizanski odred. Za jug Srbije je takoe karakteristino da je slobodna teritorija delimino sauvana i pored krize ustanka 1942. godine, a oslonom na Kukavicu, Radan, Pasjau, Jastrebac, Ozren i druge planine. Odredi su se mogli ouvati samo zahvaljujui podrci sela koje je davalo nove borce, prualo sklonite, obezbeivalo hranu. Glavnu ulogu u tom odigrala je institucija narodnooslobodilakog fonda. 22) Na jugu je bilo teko due odrati veu slobodnu teritoriju, jer su partizanske snage bile izloene stalnim napadima daleko nadmonijih snaga. Osim toga, na toj teritoriji nalazili su se snani garnizoni u Niu,
21 22)

J R. Poznanovi, Seljatvo uikog kraja u narodnoj revoluciji, Isto, 377. D. Bulatovi, n.d., 255.

441

Leskovcu, Vranju, Prokuplju, Pirotu, odakle se moglo brzo intervenisati. Stoga je ova teritorija bila isprekidana, nepovezana u vojnom smislu rei zajednikom komandom, a na njoj nije bilo ni narodnooslobodilakih odbora vieg stepena - sreskih, okrunih, oblasnih koji bi mogli koordinirati aktivnost niih organa vlasti. Najee su postojali seoski i mesni narodnooslobodilaki odbori, a rede optinski NOO. 2 3 ' Bitni kohezivni faktor bila je Partija, preko okrunih komiteta i Poverenstva u Niu, povezanih sa Pokrajinskim komitetom KPJ za Srbiju koji je radio u dubokoj ilegalnosti u Beogradu. Snaga pokreta je bila u podrci sela, masovnoj osnovi organizacija vlasti, izukrtanosti celog podruja sitnim partizanskim jedinicama. Prethodno stvorena slobodna teritorija 1941. nije uspela da se odri u svom kompaktnom obliku pred navalom neprijateljske sile, koja je nastojala da po svaku cenu zbrie arite borbe u Srbiji posle povlaenja partizanskih snaga u Sandak. Seljaci su na zborovima i konferencijama odluivali, brzo i efikasno, podravajui mere tabova odreda i partijskih komiteta, jer nije bilo vremena za sporu i sloenu administraciju, voenje zapisnika, donoenje pisanih odluka, normiranja naina rada narodnooslobodilakih odbora. Glavna uputstva stizala su od okrunih i Pokrajinskog komiteta. Ulogu suda imali su partizanski tabovi i mesne desetine, ali su kasnije obrazovani Revolucionarni vojni sudovi", koji su sudili zarobljenim neprijateljskim vojnicima, pijunima, petokolonaima", ali i partizanskim borcima za tee prestupe. Na Pasjai je oktobra 1941. obrazovan stalni partizanski sud za krivine i graanske predmete. Manje krivice i graanske stvari reavali su mesni i seoski narodnooslobodilaki odbori. 24 ' Na osloboenim teritorijama graani su ukljuivani u javne poslove, posredno, jer je sve poticalo i sve se reavalo u komitetima koji su nadgornjavali sve ostale institucije. U revolucionarnom procesu ipak organizacioni podsticaj nije mogao priguiti spontane, samostalne, stvaralake odluke, jer se inae ne bi opstalo u okruenju brojnih neprijatelja i smenljivih ratnih situacija, preputenosti samom sebi, otkinutosti od viih vojnih i politikih rukovodstava. Budilo se patrijarhalno selo i uz otpore i nepoverenje prihvatalo nove ideje. Ruene su norme o nadmonosti mukaraca, razvijani su novi odnosi socijalno-ekonomskog ponaanja, isticani novi moralni nazori. Udruivanjem kolektivne snage, naroito omladine i ena, izvoene su akcije pomaganja radova u pozadini i teklo snabdevanje ustanikog fronta.

Sanitetska sluba partizanskih snaga

S organizacijom partizanskih odreda i narodnooslobodilakih odbora poela je da se posveuje panja sanitetskoj slubi oruanih snaga,
23) 24)

Isto, 259. Isto, 263.

442

razvijanju zdravstvene preventivne slube i zdravstvene kulture naroda. U partizanskim odredima zapadne Srbije nalazili su se lekari, po jedan, dva ili vie. Tako je u Posavskom odredu bila dr Julka Meterovi, u Kosmajskom dr Natalija Simenko, dr Dura Meterovi, dr Dejan Popovi, u Mavansko-podrinjskom dr ika Jankovi i dr Sidonija Litman, u Kralj evakom dr Gojko Nikoli, u Uikom dr Kurt Levi i dr Boris Andersen, u Caanskom dr Momilo Katani i dr Stevan Ber, u umadijskom dr Herbert Kraus, u Valjevskom dr Milo Panti, dr Dragan Jovanovi, dr Dimitrije Pitovi i dr Stanojka uri. Obuka bolniara bila je jedan od prvih zadataka. Meu lekarima nije bilo hirurga, ako izuzmemo dr uru Meterovia koji je iz panskog rata izneo izvesno iskustvo. U bolnicama gradova na osloboenoj teritoriji nalo se sedam specijalista hirurga. Oslobaanjem gradova: Krupnja, Uica, aka, Gornjeg Milanovca preuzete su postojee bolnice sa zdravstvenim radnicima. Na obuci novih bolniara u zdravstvenoj slubi angaovani su i studenti medicine. Sanitetski materijal nabavljao se iz privatnih apoteka, ratnog plena, ilegalnim putem iz Beograda i drugih gradova, izradom zavoja i gaze u aku. U osloboenom Uicu organizovano je prvo vojno-sanitetsko slagalite. U odredima i na osloboenoj teritoriji preduzimane su prve mere preventivno-higijenskog karaktera, naroito u borbi protiv vaaka i crevnih oboljenja. Partizanska burad" pravljena su od benzinskih buradi ili kazana za peenje rakije. Od poetka ustanka do kraja novembra u leenju partizanskih boraca bilo je angaovano 96 lekara, preko 54 studenta medicine i do 200 partizanskih bolniarki. 25) Evakuacija ranjenika iz Uica pre zavrne faze nemake ofanzive izvodila se pod bombardovanjem, to je dovelo do poveavanja broja ranjenika. Na Zlatibor je evakuisano ukupno oko 900 do 1.000 ranjenika. Za smetaj ranjenika na Zlatiboru iskoriene su zgrade na Kraljevim vodama i Palisadu. Nemci su 30. novembra 1941. zapoeli sa ubijanjem ranjenika. Za dva - tri dana Nemci su na Zlatiboru sa ranjenicima streljali oko 160 ljudi, meu kojima i taoce i zarobljene partizane. Komandant 342. nemake divizije je 2. decembra naredio svojim vojnicima da streljaju ranjenike (ranjene komuniste"). Istraivai sanitetske slube u prolom ratu opisuju na sledei nain likvidaciju ranjenika na Zlatiboru: Uhvaeni metani iznosili su ranjenike na nosilima, atorskim krilima ili aravima, stavljali ih pred iskopane jame da bi ih Nemci ubijali revolverskim hicima u glavu". 26) Evakuacija sa Zlatibora tekla je neorganizovano: deo pokretnih ranjenika uputio se svojim kuama, drugi deo je preao u Bosnu, na Romaniju, a glavna grupacija ranjenika kretala se sa kolonom izbeglica i vojnopartizanskim jedinicama koje su odstupale prema Sandaku.
S . Pievi, Razvoj i rad sanitetske slube u N O V i PO Srbije 1941-1945, Sanitetska sluba u narodnooslobodilakom ratu Jugoslavije 1941-1945, trea knjiga, Beograd, 1989, 214. 2 6 ) Isto, 230.
2

Sudbina ranjenih i bolesnih boraca partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji u zimu 1941-1942. bila je vie nego tragina. Partizanima je polo za rukom da izvuku pokretne, ali ne i teke ranjenike koji su pobijeni, ostavljani po seoskim kuama, vrili samoubistvo da ne bi pali neprijatelju u ruke. Deo ranjenika u manastiru Rai, u podnoju Tare, Nemci su pobili. Prilikom rasformiranja bolnice Valjevskog odreda, u kojoj se nalazilo oko 130 ranjenih i promrzlih partizana, Nemci su presretali ranjenike koji su prenoeni i ubijali ih; otkrivali su ve smetene, ubijali ili odvodili u Valjevo i veali. Ranjenici su ostavljani u zemunicama, trapovima, stajama i oborima. U prolee 1942. nastavljen je lov" na ranjenike. Slaba konspiracija i izdaja omoguila je Nemcima i kolaboracionistima da pronau najvei deo ranjenika. 2 ^ Glavni tab Srbije i okruni komiteti posvetili su, na osnovu iskustava iz zime i prolea 1942, pitanju skrivanja i zbrinjavanja ranjenika veu panju od leta 1942. godine. Graena su sklonita zemunice u selima kosmajskog kraja i u okolini aka. U sklonitima se pored ranjenika nalazila i po jedna bolniarka radi previjanja rana; sklonita subbila snabdevena i izvesnim koliinama hrane i sanitetskog materijala. etnici su avgusta 1942. u selu Venani pronali jedno takvo sklonite i ubili osam ranjenika. Ranjenici su prebacivani i u bolnice u gradovima, preko veza sa lekarima koji su saraivali sa narodnooslobodilakim pokretom, smetajem na periferiji gradova u stanovima pristalica narodnooslobodilakog pokreta, pozivanjem lekara da obiu ranjenike u zemunicama ili prilikom ranjavanja. Strunije leenje u Kosmajskom i umadijskom odredu poelo je da se ostvaruje nakon dolaska u ove odrede dr Viktora Kona Kolina i dr Mire Kolin - Vrabi, koji su obilazili ranjenike i pruali im pomo. 28 ' U istonoj i junoj Srbiji partizanski odredi su imali lekare koji su se brinuli o ranjenicima i bolesnim: dr Boko Vrebalov u Poarevakom odredu do maja 1943, kada je uhvaen od pripadnika Nedievih formacija, i dr Ivko olovi, u Boljevako-knjaevakom odredu, koji je povremeno obilazio i ranjenike Svrljiko-niavskog odreda. Dr Vrebalov je kontrolisao izgradnju prve dobro kamuflirane zemunice u prolee 1943. u selu Miljenovcu, obima 3 x 3 metra, s tri leaja, grejanjem i ventilacijom. Za vreme bugarsko-nedievske ofanzive, februara 1942, ranjenici Svrljikog odreda razmeteni po planinskim pojatama, bez hrane i lekova, po strahovitoj zimi, bili su osueni da umru. Ranjenici su preputani sami sebi jer partizani nisu imali gde da ih sklone. Pohvatani ranjenici su uglavnom streljani. Dr J. Kaikovi i dr Olga Janei obilazili su ranjenike smetene na Babikoj planini u manastiru Sveti Jovan. Ozrenski, Rasinski, Topliki, Kukaviki, Babiki, Crnotravski, Jablaniko-pasjaki odredi koji nisu imali bolnice, ostavljali su ranjenike u zabaenim selima Raana, Pasjae, Jastrepca, skrivajui ih po stoarskim kolibama. Ranjenici su ostavljani i u
271 M

Isto, 238. > Isto, 239.

444

naputena rudarska okna. Na osnovu steenog iskustva teilo se dekoncentraciji ranjenika na to vie mesta a od leta 1942. poelo je sa izgradnjom tajnih zemunica. Koristile su se i ilegalne veze sa gradovima radi leenja ranjenika i bolesnih. Zemunice su postojale u Crnoj Travi, Jastrepcu, na Radan-planini i drugim mestima. Zarobljene ranjenike etnici su predavali Nemcima, koji su ih streljali, odvodili u Norveku ili Nemaku, u logor Crveni krst" kod Nia ili streljali na nikom stratitu Bubanj". U istonoj i junoj Srbiji radili su dr Martin Kolb, dr Boko Vrebalov i dr. Ivko olovi. Rauna se da je u toku 1942. na podruju Topliko-jastrebakog, Jablaniko-kukavikog, Rasinskog, Crnotravskog i Ozrenskog odreda bilo 150-200 ranjenika, a u toku 1943. (bez brigada) neto preko 260 ranjenika i oko 100 bolesnika.29) . Lekari su u odredima obuavali bolniarke, poduavali seljake u higijeni, upozoravali na preventivne mere radi spreavanja zaraznih bolesti. Valjivost u boraca bila je prilino rairena 1942-1943. i suzbijana parenjem odee i rublja u tzv. srpskim buradima. Sa stabilnijom osloboenom teritorijom na jugu poele su da se stvaraju stalne vojne bolnice u kojima su leeni ranjenici i bolesnici: Jablanika na planini Radan i Jastrebaka na padinama planine Veliki Jastrebac. U Jablanikoj bolnici radio je kao hirurg dr Voja Stojanovi. U novoformiranim brigadama 1943. stvoren je brigadni sanitet. Za referenta saniteta 1. umadijske brigade postavljena je dr Mira Vrabi, a za referenta saniteta 1. junomoravske brigade dr Draginja Dunja Perii. 30) Kukavika bolnica formirana je maja 1944. na planini Kukavici. U njoj su sem ranjenika leeni i borci bolesni od trbunog tifusa i uge. Zapadni saveznici su od aprila 1944. poeli avionima dostavljati pomo u sanitetskom materijalu na podruju Crne Trave. Maja 1944. engleska misija je donela sa sobom plazmu, gips, zavoje. Od marta do avgusta 1944. u Srbiju je iz Barija upueno 58 kanti sanitetskog materijala i jedan paket priceva. Deo sanitetskog materijala dobijen je i prilikom razoruanja Bugara kod Sokobanje septembra 1944. godine. Jula 1944. sa aerodroma Kosani zapoela je evakuacija ranjenika za Bari (70 ranjenika). Sa nekoliko aerodroma jula, avgusta i septembra evakuisano je oko 1.020 ranjenika, ali je posle osloboenja Beograda potreba za upuivanjem ranjenika u Italiju otpala. Ranjenici su evakuisani sa aerodroma Kosani, Sokobanja, Bojnik, Miroevci, Avdilovac i ljivovica. 31) Partizanski sanitet ima srodna obeleja i u Vojvodini, ali i upadljive osobenosti odreene uslovima ratovanja u ravniarskom kraju. U partizanskim odredima Vojvodine 1941. i 1942. postojao je trupni sanitet u vidu bolniarki obuenih na kratkim kursevima. Ranjeni
30 31)

Isto, 243. Isto, 244-5. Isto, 259.

445

partizani leeni su, kao i u Srbiji, uz pomo lekara - aktivista narodnooslobodilakog pokreta u selima ili oblinjim gradovima. Frukogorski odred je maja 1942. stvorio partizansku ambulantu, u kojoj su leeni laki ranjenici i bolesnici, koji su smeteni pod atorima i leali na slamaricama. Avgusta 1942. formirana je prva partizanska bolnica u Sremu, sa dva odeljenja: internim i hirurkim, pod atorom i u jednoj kolibi napravljenoj od drvea i pokrivenoj senom, sa dr Duanom Saviem kao upravnikom. Ranjenici su skrivani po bazama u frukogorskim selima. Smetaj i leenje ranjenika po kuama bilo je vie nego rizino, jer su u naseljima bile stacionirane okupatorske jedinice i organizacije Kulturbund", Doje manaft", Ustaka mlade", Ustaki tabor". Uz sav rizik, narod je ipak po kuama skrivao, leio i negovao ranjene i bolesne partizane. Maja 1942. u selu Mandelosu izgraeno je prvo tipsko sklonite za oko 35 ranjenika, kakva su kasnije graena po elom Sremu (u vidu podzemnog cik-cak rova irokog oko 1 metar a visokog 1,8 m). Sklonite je kasnije posluilo kao obrazac organizacije vojno-pozadinskih bolnica. Novembra 1942. obrazovana je i druga partizanska bolnica - P (Posavska), iji je upravnik bio dr Radoslav Pejakovi. 32 ' Po stvaranju brigada u istonoj Bosni formiran je brigadni sanitet.

Partizanska prosveta i kultura

Komunisti su pre rata izgraivali kulturnu politiku koja je duhovno pripremala buduu revoluciju. Uoi rata ovaj kulturni front" ve je bio pripremljen. inili su ga umetnici, amateri, entuzijasti meu mladima svih slojeva, a u narodu guslari. Nadvlaivala je mobilizatorska uloga, politiko-propagandistiki ciljevi u slubi Partije, kao revolucionarne avangarde, borba za ljude, osvajanje politikog prostora, odgovor na antikomunistiku propagandu. Politiko osveivanje teklo je uporedo s prvim susretom omladine i ena s knjigom, novinama, improvizovanim pozoritem. Na italakim asovima sticana su nova saznanja i ireni vidici. irio se krug korisnika kulturnih vrednosti (novina, knjiga, priredbi) u zemlji u kojoj je gotovo pola stanovnitva bilo nepismeno i amilo u mraku neznanja i zaostalosti. U odredima je postojala glad za knjigama, kojih nije bilo ili ih je bilo vie nego malo. tab Kragujevakog NOP odreda 5. septembra 1941. u izvetaju Glavnom tabu Srbije konstatuje da bi etama trebalo pribaviti knjige. U 2. umadijskom NOP odredu odreeni su etni bibliotekari koji su brinuli o knjizi i itanju. Borci Trnavske ete aanskog NOP odreda su u svom redovnom dnevnom rasporedu rada jedan as posveivali itanju, a pola asa uenju pesama. Nabavka nove knjige je vaan dogaaj, koji Dragojlo Dudi nije mogao da ne zabelei
32)

M. Funtek, Nastanak i razvoj sanitetske slube u oruanim snagama u narodnooslobodilakom ratu Vojvodine 1941-1945, n.d., 337-8.

446

u svom dnevniku 1. avgusta.33' Kraljevaki partizanski odred je 1941. u svojoj komori imao dva sanduka knjiga koje je uvao kao najvaniju stvar. Milosav Boji iz Posavskog partizanskog odreda zabeleio je fenomen itanja u odredu, po kruocima, sa proradom tekstova. italo se i vebalo s pukom; italo se i raspravljalo. Boji uporeuje umu" sa kolom. 34 ' Knjige su najee tematski bile posveene oktobarskoj revoluciji, narodnim junakim pesmama, socijalnoj literaturi, srpskoj klasici. Najomiljenija knjiga je Kako se kalio elik" Ostrovskog, iji je glavni junak Pavle Koragin postajao prototip junaka. Mnogi partizani sluili su se nadimkom Koragin. Okruni komitet KPJ za Toplicu stavlja do znanja Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju 1. avgusta 1941. da e tampati 1.000 primeraka pesme Starac Vujadin", 500 primeraka Ratna drugarica", Boj na egru", Dolores" i Oruani odredi" od Lenjina, ta je samo po sebi pokazatelj to se italo. Poarevaki partizanski odred javlja PK KPJ za Srbiju 23. marta 1942. da su umnoili prvu glavu Istorije SKP (b), u 60 primeraka. 35 ' U pitanju je sveta knjiga" koja je imala poseban tretman prilikom itanja i razrade tematike, jer se prema njoj ispoljavao gotovo religiozan odnos. Vladao je polet u savlaivanju svih zadataka u oblasti prosvete i kulture. Svaki borac je pokuavao da neto napie, ispria, recituje, pa i uestvuje u izvoenju skea. Bili su, na drugoj strani, zastupljeni svi oblici prosvetno-kulturnog rada: kursevi za nepismene, grupno itanje knjiga, nastupanje diletantskih grupa, muzike take, recitacije. Partija je brinula o ureivanju novina, analfabetskim teajevima, organizovanju
33) 34>

. Radii, Kultura u narodnooslobodilakoj borbi, Beograd, 1988, 64. M. Boji, Zapisi o mojoj eti, Beograd, 1969, 21 - U hronici o Posavskom NOP odredu Boji pie: Uili su i pevali borbene i stare narodne pesme, izdavali zidne novine, uili da to bre rasklope mitraljez i bace bombu. Uglavnom su svi proitali knjigu Nikolaja Ostrovskog 'Kako se kalio elik'. Svaki bataljon ili eta imali su po jednog odvanog i hrabrog mladia sa nadimkom 'Koragin'. Dosta su esti bili teoretski sastanci. Na njima su proraivani razni materijali, kao na primer: 'Istorija S K P ( b ) ' , Segalov 'Razvitak drutva', 'Osnovi lenjinizma', 'Nacionalno pitanje', Lenjinova 'Drava i revolucija', itd. Komunisti su zaduivani da proitaju pojedine knjige i da na sastancima boraca u desetini i vodu prepriavaju najvanije delove. Borci su voleli da uju odlomke iz knjiga 'Mati' od Gorkog ili 'Kako se kalio elik' od Ostrovskog. Rado su sluali stihove iz Njegoevog 'Gorskog vijenca', zatim pesme Jovana Jovanovia Zmaja, Vojislava Ilia, Petra Preradovia, Franca Preerna, ure Jakia i drugih. Svaki bataljon je imao radio-aparat na baterije i zaduenog borca, obino studenta, koji je sluao vesti Radio-Moskve i Londona, beleio ih i sa politikim komesarom se dogovarao ta od toga da prekuca i umnoi na apilografu i podeli po desetinama. Prepisivani su najvaniji delovi iz 'Biltena' Glavnog odnosno Vrhovnog taba i umnoavani. Najee su to bili izvetaji o akcijama partizanskih odreda u ostalim delovima Jugoslavije. Krajem avgusta u 1. bataljonu je pored zidnih novina, pokrenut list 'Posavski partizan'. On se pojavljivao na svakih 10-15 dana. Izdato je 5 brojeva u 70 primeraka. List su ureivali: Jovan Popovi, eda Minderovi, Milorad Gaji, Milorad Pavlovi i drugi. Najvie saradnika se nalazilo meu borcima". - Navedeno prema Milosav Boji, Posavski NOP odred, Beograd, 1987, 318. ' D. Kilibarda, Prosvetna i kulturna politika u Srbiji za vreme II svetskog rata, rukopis doktorske disertacije, Beograd, 1977 , 204-207.

447

priredbi za narod. Partija je ovu vrstu delatnosti posmatrala kao najznaajniji oblik menjanja svesti, podsticanja na borbu, podravanja revolucionarnih promena. Komesari su bili pokretai kulturnog ivota i prosveivanja naroda i boraca. Na savetovanju na Bukulji avgusta 1943. istican je znaaj ovog rada, naroito izuavanje geografije i istorije sa stanovita borbe za nacionalno osloboenje. 36 ' Mase nepismenih boraca poele su da savlauju pismenost pristupanjem odredu. Borba sa nepismenou nastavila se u toku celog rata. Analfabetsk teajeve vodili su uitelji, aci, studenti. Kurseve su poseivali omladinci, ene, stariji graani koji nisu bili u vojsci. Opismenjivanje boraca ostvarivano je u okviru odreda, odnosno brigada. Krajem 1943. i u 1944. samo na teritoriji leskovakog okruga radilo je oko 80 teajeva za odrasle sa 1.500 polaznika. Samo u Toplici je na analfabetskim teajevima oktobra 1944. obuhvaeno oko 4.133 polaznika. Za rukovodioce ovih teajeva osposobljeno je 110 rukovodioca. Opismenjivanje je obuhvatalo itanje i pisanje, sa savlaivanjem osnovnih raunskih radnji. Okruni komitet Leskovac organizovao je prvo savetovanje naprednih i odanih prosvetnih radnika revoluciji" krajem 1943, a prvi teaj za uitelje je odran u selu Slavnik u trajanju od 15 dana decembra 1943. godine. 37 ' Na pedagokim savetovanjima prevaspitavani" su stari uitelji. Kulturna delatnost u Uicu bila je tematski raznovrsna, viestrana (dramska, muzika, likovna aktivnost), na dosta visokom nivou, nezavisno od politiki utilitarne umetnosti i borbenog mobilizacionog smisla poruka i svih kulturnih manifestacija, koja je davala poseban ton partizanskoj prestonici. Iza svega je stajao CK KPJ i agitpropi Uica i PK KPJ za Srbiju, sa nizom uticajnih partijskih rukovodilaca koji su se od ranije zanimali kulturom i kulturnom politikom (Mitra ilas, Duan Nedeljkovi, Vlado Dedijer, Jurica Ribar, Marijan Stilinovi i drugi). Takav nivo i masovnost narodnooslobodilaki pokret nee postii do Bihaa i formiranja Kazalita nacionalnog osloboenja, bar u dramskorecitatorskoj sferi. U Uicu je prvi put u narodnooslobodilakom ratu dolo do okupljanja i koncentracije toliko umetnikih linosti (dramaturga, kompozitora, likovnih umetnika, glumaca itd.). Prikazivala su se i igrala dela s patriotskom vokacijom, satire na bive vreme i drutvo u prolosti, dela bliska narodu i njegovim shvatanjima. U Valjevskom NOP odredu prikazivao se Jazavac pred sudom" Petra Koia i Podvala" Milovana Gliia. 38 ' Omladinski hor, recitatori i orkestar za igru u Uicu postojali su u predratnoj gimnaziji i Uiteljskoj koli. Omladinski hor je revolucionarnim pesmama nastupio u Uicu 28. septembra 1941. u velikoj sali Sokolskog doma. U Uicu je nastala i Umetnika eta, sastavljena od uikih omladinaca, uenika Gimnazije i Uiteljske kole, radnike
36) 37) 38)

Isto, 212. Isto, 253, 257. . Radii, n.d., 76.

448

omladine, lanova vojne muzike bive Jugoslovenske vojske i izbeglica. eta se vodi pod raznim nazivima: Kulturno-umetnika grupa, Umetniko partizansko pozorite, Umetniki partizanski odbor u Uicu, Umetnika sekcija, ali, prema . Radiiu najadekvatniji je naziv Umetnika eta". Komandir ete bio je Velibor Velji, a politiki rukovodilac Filip Marjanovi. Bila je sastavni deo Uikog partizanskog odreda, a politiki vezana za Agitprop Mesnog komiteta, s tim to je 0 njoj brinuo i Agitprop Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Ova eta obezbeivala je kulturni ivot u gradu. Umetnika eta sastojala se iz dramske grupe, orkestra (duvakog, salonskog, malog zabavnog 1 narodnog) i hora (muki, veliki meoviti i recitativni hor). Pored klasine i zabavne muzike, izvoene su i revolucionarne pesme, ruske narodne pesme, zavrni hor iz opere Nikola ubi Zrinjski". Na repertoaru hora nalazile su se revolucionarne pesme (Internacionala", Bileanka", Budi se istok i zapad", Hej Sloveni", Partizanska", Oj Srbijo", Lenjinov posmrtni mar" itd). Recitatorski hor istupao je sa pesmama Alekse Santia, Jovana Jovanovia Zmaja, narodnim pesmama (Poetak bune protiv dahija") 39) Dramska grupa Umetnike ete izvela je dramu Branislava Nuia Knez Ivo od Semberije", dramatizacije romana Ostrovskog Kako se kalio elik", Mati" Karela apeka i Poetak bune na dahije", narodne pesme, koja je osavremenjena i prikazivana pod nazivom Buna na dahije 1941. godine". U komadu, krajnje aktuelizovanom, pojavljuju se etiri dahije: Dankelman (general, nemaki vojni zapovednik), Nedi Alija, Zmija Ljoti i Kota Peanac. Komad je oznaen kao Komad u 1. inu po narodnoj pesmi". Imao je najvie uspeha kod publike, jer je narodna pesma bila bliska sluaocima i gledaocima, unoenjem savremenih motiva i linosti. Pored dramskih dela ili dramatizacija, pa i ambicioznih ideja da se pripremi za izvoenje Geteov Egmont", davao se sa dosta uspeha Vrabac", pesma u kojoj se na duhovit nain tumaila politika situacija (o Dankelmanu i Drai Mihailoviu itd.) 40) Najvea priredba izvedena je u ast godinjice oktobarske revolucije u sveano dekorisanoj sali, sa pevanjem Internacionale", prvim izvoenjem Partizanskog mara" Fridriha Emanuela, dramatizacijom Kako se kalio elik", lirskim tekstom o Sovjetskom Savezu i pesmom Isaka Dunjajevskog iroka strana..." Krajem septembra 1941. slikar Dragoljub Vuksanovi je po dolasku u Uice poeo da radi u Agitpropu Mesnog komiteta. Poetkom novembra u Uicu su se nali Pivo Karamatijevi i Bora Baruh, iz Kosmajskog odreda. Oni su priredili izlobu povodom proslave oktobarske revolucije u maloj sali Sokolskog doma, otvorenu do 16. novembra 1941. Izloba je kasnije preneta u Poegu, aak, Ivanjicu i Bajinu
39)

. Radii, Kulturna i umetnika delatnost u osloboenom Uicu 1941. godine, N O R i revolucija u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1972, 403. Isto, 408-9.

449

Batu. Slikari su radili i plakate: Vuksanovi je izradio plakat Juri" i Ja se borim, a ti?" Karamatijevi i Baruh su posle eksplozije u fabrici oruja u Uicu napravili veliki plakat sa tekstom Mitre Mitrovi Pazi, petokolona vreba"! 41 ' Za uiku fazu je karakteristina i velika izdavaka delatnost, jer se radilo o centru revolucije. Tako je izalo 15 brojeva Vesti", 19 brojeva Borbe" 2 broja Omladinske borbe", 5 brojeva Biltena Vrhovnog taba NOPOJ-a". Informativne listove i listie" izdavali su i ete. Oraka eta 2. umadijskog NOP odreda izdavala je list Srpski partizan" obima 16 stranica, a 2. resavska i Moravska eta istog odreda izdavale su vesti na vlakom. Vesti" taba odreda izlazile su u Rai, a ureivao ih je uitelj i pesnik Vukajlo Kukalj. Pored informativnih sadraja, list je u svakom broju donosio po neku partizansku pesmu i po nekoliko stihova Zmaja i Dure Jakia. ore Radii za pojavu Posavskog partizana", lista 1. ete Posavskog NOP odreda, vezuje poetak stvaranja nove, partizanske literature^ U Posavskom odredu" su se borili Koa Popovi, Jovan Popovi i Cedomir Minderovi, to je uticalo i na knjievne priloge u Posavskom partizanu". 42 ' Mnogi nepoznati a obdareni borci napisali su pesme koje su postale jedne od najpopularnijih pesama koje su se ule u Uikoj republici. Miodrag Tatovi, radnik iz Ljiga, u umi kod sela Robaje, napisao je pesmu koja je poinjala stihom Partizan sam, tim se diim...", koja se pevala na melodiju ruske pesme Braniemo zemlju", a uiki borac Velimir Joksimovi objavio je u zidnim novinama pesmu u narodnom desetercu Podigla se uika nahija". U mnogim ustanikim jedinicama stvarani su horovi, kao u Posavskom odredu, koji je brojao oko 40-ak boraca, u Valjevskom i Mavanskom odredu. Priredbe ili partizanski mitinzi bili su svojevrsni oblik kulturnog iskazivanja pred narodom i saborcima, najee sastavljen od recitacija i horskih pesama, sa kratkim igrokazom, obino nekim aktuelnim skeom. Pre skromnog repertoara ovih priredbi komesar jedinice objanjavao je narodu ili borcima politiku situaciju i ciljeve partizanske borbe. 43 ' Priredbe su imale naglaenu politiku notu. Izvoai su obino bili ljudi koji su se profesionalno bavili knjievnou ili nekom granom umetnosti pre rata (muzikom, slikarstvom, novinarstvom), radnici iz predratnih umetnikih druina koje su nastajale u okviru radnikog pokreta, talentovaniji aci, radnici, seljaci. Meu komandantima i komesarima bilo je kulturnih radnika i umetnika: edomir Minderovi, Jovan Popovi, Koa Popovi, ore Jovanovi, Tanasije Mladenovi i drugi. Uvodniar Posavskog partizana" je u svom prvom broju pisao: ,,u umi se danas pribira sloboda da preduzme svoj pobedonosni pohod po celoj zemlji. U umu je pribegla i kultura, jer bratska saradnja hitlerovskih
41) 42) 43)

Isto, 412. . Radii, Kultura u narodnooslobodilakoj borbi, Beograd, 1988, 65-66. Isto, 67.

450

birova i domaih slugu nastoji da zbrie sve tragove te omraene stvari - kulture". 44 ' Celokupnu aktivnost organizovali su i usmeravali agitprop organi partijskih rukovodstava. Sedite Okrunog komiteta, Agitpropa CK KPJ i redakcije Borbe" nalazilo se u uikom hotelu Palas". Na slobodnoj teritoriji otvoreni su domovi kulture: u Uicu (u bivoj Sokolani), aku, Bajinoj Bati, Loznici; najvie ih je bilo na jugu Srbije, s tim to su smetani u privatnim zgradama, kafanama i drugim zgradama, pod imenom omladinskih domova. Partizanska radio-stanica umadija" prvi put se oglasila krajem septembra 1941. godine. Napravljena je od delova nemakih telegrafskih stanica, zarobljenih poetkom septembra 1941. godine. Isprobana je u Stolicama, a prvi spiker je bio Isa Brdari. Oglaavala se reima: ujte, ujte, ujte... govori prva narodnooslobodilaka stanica" (u dokumentima je nazivaju radio-stanica umadija"). Glas joj se prostirao kruno od 150 do 200 km. Prvih dana oktobra emitovala je iz sela Tolisavci, izmeu Krupnja i Bele Crkve, a od kraja oktobra preneta je u Uice, gde je radila sve do 27. novembra 1941. Sa redovnim emisijama radio-stanica je poela tek 12. novembra 1941. godine, s programom od 20 minuta i sadrajem posveenim aktuelnim vojno-politikim dogaajima. Nemci su u Zemunu smestili provokatorsku" radio-stanicu, koja se izdavala za partizansku, poinjui emisije sa Smrt faizmu - Sloboda narodu". Borba" je 22. novembra 1941. prenela saoptenje Vrhovnog taba NOPOJ da je ova stanica delo provokatora u slubi faistikih okupatora, koji pokuavaju gnusnim, nespretno zamaskiranim laima, klevetama i provokacijama da pokolebaju poverenje srpskog naroda u partizanski pokret". 45 ' Kolaboracionistiki Apel srpskom narodu" nije ostao bez odjeka intelektualaca - komunista. Drutvo srpskih pisaca i umetnika antifaista" uputilo je sa Rudnika, 14. avgusta 1941, proglas srpskom narodu. Ni danas se ne zna ko je sainjavao ovo Drutvo", a nije utvreno ni ko je napisao proglas. U proglasu se polazi od toga da je srpski narod porobljen i obeaen", ali da su srpski pisci i umetnici progresivno opredeljeni poli s narodom u borbu (,,u umu"), dvostruko naoruani: perom i pukom, kiicom i bombom..." U vezi sa Apelom" se kae: Najnoviji apel upuen tebi, srpski narode, toboe protivu komunistikih sabotaa i zloina - shvati onako kako jedino i moe da se shvati: shvati ga kao poslednji trzaj jedne smrtno ranjene zveri". Za potpisnike Apela" kae se da su u pitanju oni isti kojima su Hitlerovi komesari dali i uhljebije... oni isti koji su izdavali neprijatelju sve ono to je moglo da bude prepreka njegovim zloinima", mada je, kae se, bilo i onih koji su prosto morali da potpiu tu mistifikaciju.. ," 4 6 '
45)

^ T s t o , 72.

M. Mari, Prva slobodarska radio-stanica u okupiranoj Evropi, Uiki zbornik 2/1973 203-206. ^ . Radii, n.d., 73; D. Kilibarda, n.d., 309-11.

451

Prosvetna i kulturna aktivnost, tako snano i masovno razvijana na osloboenoj teritoriji zapadne Srbije, nastavljena je u smanjenom intenzitetu i na jugu i istoku Srbije, jer predstavlja sastavni deo narodnooslobodilake borbe u politiko-mobilizatorskom i u prosvetnoemancipativnom smislu. Ona se nije mogla ostvariti bez razvijene izdavake delatnosti, kojoj je KPJ od svog osnivanja pridavala izuzetan znaaj. Vojne jedinice su 1941. izdavale 28 listova, 1942 - 5, 1943 - 8, 1944 - 34 i 1945 - 31, a vojno partijsko-politiki organi 1941 - 5 listova, 1942 - 5, 1943 - 5, 1944 - 31 i 1945 - 40 listova. KPJ za Srbiju je izdavala vie listova. Zato materijal radimo i na obinom indigu - pie Moma Markovi za Poarevaki odred 1942. godine - pa i rukom piemo, samo da bi na vreme bez i dana zakanjenja, narod bio obaveten". 471 Krae ili due vreme izlazili su: Glas ustanike umadije", organ OK Aranelovca i Mladenovca, Antifaistiki omladinac", organ omladine Kraljeva, Bilten narodnooslobodilakih odbora" - Aranelovac, Topliki partizan", Jastrebac", Partizanske novine Timoke krajine", Obavetenja" - Ni, Vesti" - Crna Trava, Partizan" Valjevo, Glas", organ JNOF-a Srbije, Partizanske novine" i dr. Izdavane su i depne novine. Glas ustanike umadije" pojavio se krajem 1942. godine, u novembru, ali je brzo postao i list Okrunog komiteta Mladenovca. Tim povodom je Okruni komitet Aranelovca pisao, januara 1943. godine, Pokrajinskom komitetu: Sporazumeli smo se sa drugovima iz Okrunog poverenitva Mladenovca i drugovima koji rade na terenu Kragujevca, da 'Glas ustanike umadije' bude zajedniki list. Oni su nam obeali saradnju u tom pravcu". 48 ' Centralni list za Srbiju je Glas", organ JNOF-a. Poeo je ilegalno izlaziti 30. avgusta 1942. godine u Beogradu, gde su tampana 4 broja, a zatim u Gornjem Tatovcu, na slobodnoj teritoriji Toplice i po osloboenju Srbije u Beogradu. Urednici Glasa" su bili Mirko Tomi i dr Blagoje Nekovi, a kasnije Petar Stamboli, Moma Markovi i Dragi Stamenkovi. List je izlazio obino u 400 primeraka, a davao je pregled ratnih dogaaja, analizirao kvislinko-okupatorske politike, pisao o formiranju organa vlasti. Vano mesto su zauzimali i prosvetnokulturni problemi. Knjievni prilozi su redovno objavljivani od poetka 1943. godine. Pozdrav Nazoru povodom njegovog dolaska u partizane"; Nazor, pesme: drug Tito, Mitraljeza"; M. Orli U verigama" (pesma); pesma Miloa Savkovia posveena Prvom umadijskom bataljonu; pesma Jelene etkovi Iza reetaka", u kojoj su opevana muenja u okupatorskim muilitima.49' O prosvetno-kulturnoj politici okupatorsko-nedievskog reima u Glasu", broj 1/1943. u lanku tuka - kultura", kae se: Oni se sami (faisti - prim. DK) bezono izvikuju za 'uvare' naih kulturnih tradicija a tek su sami besni privesak
47) 48) 49)

M. Markovi, Ratna pisma, Poerevac, 1961, 144. D. Kilibarda, n.d., 326. Glas" 1943/1944; D. Kilibarda, n.d., 327.

452

tuinskih nasilnika". Nedi, kako se kae u lanku, izgrauje kulturu izbegavajui sve one pojave i linosti iz nae knjievnosti koje nose peat izrazitog slobodarstva". List je ukazivao ko su izdajnici u oblasti prosvete i kulture". Srpski kulturni radnik koji ne vodi borbu protiv hitlerovskih delata i njihovih nedievskih prirepaka je objektivno izdajnik. Sva ova gomila pisaca (Nedievih pristalica) izdajniki se dri prema naoj istoriji u cilju da se pokae: koliko je na narod nauio da bude miran i u ropstvu da bude psei posluan okupatoru". 50 ' U toku 1943. izlazili su: Partizanske radio novine" i Partizanske radio vesti", organ NOO Kragujevca; Jastrebac", list Jastrebakog partizanskog odreda; Nikodije Stojanovi Tatko", Jastrebaki partizan", list istog odreda, Slobodna Srbija", organ OK-a aka, Kosmajac", organ Kosmajske brigade, Jedinstvo", organ omladine umadije, Jablanianka u borbi", organ AFZ-a Jablanice, Omladinske misli", USAOS Zajeara. 51 ' Broj listova se u 1944/1945. godini poveao: Mladi borac", organ USAOS-a Srbije, Pionir", organ pionira, Vesti" (izdaju okruni NOO odbori Leskovca, Valjeva, Mladenovca i Glavni NOO Srbije), Topliki omladinac", list USAOS-a toplikog okruga, Slobodna Srbija", glasilo NOO Gornji Milanovac, Jastrebaki brigadir", list Jastrebake brigade, Jedinstvo", list USAOS-a umadije, Borba", organ KPJ, Politika", Udarnik", list Beogradske udarne grupe, Topliki delegat", list toplikih delegata 24. divizije, Sloboda", organ ONO Poarevac, Mladi antifaista", organ USAOS-a Leskovca, Jedinstvo", USAOS Zajeara i Kruevca, Glas Podrinja", organ OK-a abac itd. 52 ' Listovi su bili pod kontrolom Partije, koja je ocenjivala i njihovu idejno-politiku stranu. Okruni komitet Poarevca je 13. oktobra 1943. godine uputio kritiku Kosmajskom odredu u kojoj stoji: List je vrlo slab i nije partizanski". Zatim se navodi da list treba da sadri: politike lanke, vojne lanke za podizanje partizanskog vojnog znanja, iskustva iz partizanske borbe, lanke o ulozi partizanske borbe, kritiki osvrt na partizansku borbu, znaajne akcije i lanke posveene palim borcima". 5 3 ' Partija je organizovala u toku rata kurseve za dopisnike u vidu konferencija" na kojima su razmatrana pitanja dopisnike slube. Prvi broj Mladog borca", organa USAOS-a, tampan je januara 1944. godine. U redakciji lista su radili Dragi Stamenkovi, Radovan Pantovi i Vuksan Bulatovi, a saradnici su bili lanovi SKOJ-a, rukovodioci okrunih i sreskih komiteta i rukovodioci SKOJ-a iz brigada. List je prvo tampan u selu Vujanovu, zatim u Plavcu i najzad u selu Ivanji, okrug topliki. Septembra 1944. godine kao urednici lista su radili i Dobrica osi, Zoran ujovi i Milorad Pani Surep. O pripremama za izdavanje lista Dragi Stamenkovi je pisao Pokrajinskom
Glas", 6/1943- Isto. D. Kilibarda, n.d., 328; M. Mati, n.d. 181-210, 362^176. 5 2 ) D. Kilibarda, n.d., 329. 53> Isto.
50) 51)

453

komitetu: Ja sam uz pomo organizacije skupio lanke za prvi broj omladinskog lista 'Mladi borac' i on e za koji dan izai, poslau vam ga. Osea se velika potreba za jednim omladinskim listom. List nee nositi naziv ko ga izdaje, ve e nositi naziv USAOJ-a. Miljenja smo da e list imati dopisnike i moi e da izlazi svakog meseca. tampae se ovde (u selu Vujanovu) i slaemo ga u okolne okruge. Ja predlaem da prvi broj lista ako se vi slaete, bude proglaen kao organ USAOS-a za itavu Srbiju i da se tampa u tampariji 'Glasa' i da se ovde ureduje". 54 ' U sastavu odreda nalazili su se muziari i pozorine grupe. Pozorine grupe postojale su u Leskovakom, Babikom i Jablanikom odredu. Na jugu Srbije prikazivani su polovinom 1942. i u drugoj polovini 1942: Jazavac pred sudom", Analfabeta", Vlast", Prst pred nosem", itan partizanski Vrabac. Pozorine grupe formiraju 1944. i udruenje uitelja na teritoriji leskovakog okrunog komiteta. Borci u odredima nadmetali su se da to vie savladaju materijal, a neki su ak i patili zbog zaostajanja ili slabijeg pamenja. Borac Poarevakog odreda Veljko Dugoevi" pisao je 1942. godine: Ja sada kada legnem da spavam stalno se prevrem kako u vie da nauim i kako li u i ja da stignem ove drugove to ovako lepo znaju". Jedan rukovodilac partijskog kursa pie da uvida da se drug Vardarac jede od muke to slabo pamti". 55 ' Pokrajinski komitet KPJ je u prvoj polovini 1943. traio organizovanje sistematskih 10-15 dnevnih kurseva na teritoriji itave Srbije preko okrunih komiteta. Plan ideolokih kurseva stvarao je Pokrajinski komitet. Poarevaki OK Partije i SKOJ-a organizovao je u drugoj polovini 1943. tampanje vie dela: edicija Komsomolac" u vidu 10 broura, umnoena su dela Svetozara Markovia, Vase Pelagia (Umovanje zdravog razuma"), Pogibija Parike komune", Manifest komunistike partije", Georgi Dimitrov, O kadrovima", A. Zorin, Materijalistiko shvatanje istorije", Naa pesmarica" sa notama. 56 ' Seminari su se odravali na teritoriji OK Leskovac, na teritoriji Crne Trave, na teritoriji okrunih komiteta Caak i Kruevac, na teritoriji umadije (Aranelovac, Kosmaj), okrunog komiteta Valjevo, Puste Reke i Jablanice, Toplice (nii i vii). Pitanju teorijskog rada i kurseva posveen je deo savetovanja za Timok i Krajinu jula 1943. godine. Borci Druge junomoravske brigade koristili su za proradu materijala predah ili logorovanje. tab brigade izvestio je Pokrajinski komitet da se izuavaju: prakomunistiko doba, ropstvo, feudalizam, kapitalizam, socijalizam - komunizam; kako se razvija drutvo; komunistika partija, boljevika partija, diktatura proletarijata, partija i radnika klasa, strategija i taktika, nacionalno pitanje. Predmet prorade bila su i sledea dela: Marks-Engelsov Komunistiki manifest",
54) 55) 56)

Isto, 332. Isto, 222. Isto, 233.

454

Segalov udbenik politike ekonomije, dela Lenjina i Staljina, istorija narodnooslobodilake borbe, stahanovski pokret u SSSR-u. 5 7 ) Osloboena teritorija na podruju Okrunog komiteta za Leskovac: Pusta Reka, Jablanica, Crna Trava i Poreje 1943. omoguavala je vei razvoj narodnooslobodilakih odbora, pa i prosvetno-kulturne aktivnosti. Na podruju Puste Reke i Crne Trave pojavile su se u drugoj polovini 1943. prve partizanske kole. Novembra 1943. otvorena je i kola u Velikoj Plani (Toplica). U mnogim selima na teritoriji ovih komiteta radile su u jesen 1943. i u toku 1944. osnovne kole. Uitelji za partizanske kole osposobljavani su na teajevima. Prvih meseci 1944. radilo je na teritoriji Srbije oko 50 partizanskih kola. Prema D. Kilibardi, raunaljke su zamenjivale nanizane iarke, kredu ugljen, kolsku tablu obina daska. 58 ' Predratni udbenici su korieni uz izmene koje su unosili uitelji u skladu sa novim duhom, naelima i vrednosnim sistemom narodnooslobodilake borbe. U radu prosvetnih organa narodnooslobodilakog pokreta znaajnu ulogu je imalo Uputstvo Poverenitva za prosvetu NKOJ-a od 13. maja 1944. godine, koje je u prvi plan stavljalo optenarodno prosveivanje, kolstvo i kulturnu aktivnost. U nastavi su uveliko korieni sadraji iz partizanske tampe, naroito omladinske. Udbenici okupatora i kolaboracionistike vlasti su bili neprihvatljivi, a predratni su cenzurisani i korigovani saglasno novim vrednostima.

Administrativna reorganizacija Nedieve Srbije - koncepcija zadrune drave

Srpska kvazidrava zasnivala se na nemakoj podrci i oruanoj sili u vidu uniformisane Srpske dravne strae, podeljene na tri glavne grane: Gradsku dravnu strau, Poljsku dravnu strau, i Graninu dravnu strau. U sklop ove slube ulazile su i vatrogasne jedinice na celoj dravnoj teritoriji. Srpska dravna poljska straa imala je gotovo istovetnu ulogu u dravnoj upravi kao biva andarmerija. 5 ^ Ova formacija odigrala je pomonu ulogu u borbi protiv snaga narodnooslobodilakog pokreta u jesen 1941, preuzimajui u narednom periodu sa oba okupatora - nemakim i bugarskim i Ljotievim dobrovoljcima odbranu Srbije od ponovnog upada komunista", sa borbom za konanu likvidaciju njihovih zaostalih snaga na jugu i istoku Srbije, u Sumadiji, zapadnoj Srbiji, u selima i gradovima. Kao protivnik tretirane su i ilegalne jedinice Mihailovia (Dragoslava Raia, Zvonka Vukovia, Sinie Ocokoljia Novopazarca, Velimira Piletia, Dragutina Keserovia i druge), iako su se u jedinicama SDS nalazili legalizovani i dojueranji etnici. Uloga Nedievih snaga u borbi protiv narodnooslo57) 58) 59)

Isto, 222-223. Isto, 249-250. Glasnik Srpske dravne strae, br. 1, juni 1942, 22.

455

bodilakog pokreta i njihovog komunistikog jezgra visoko je cenjena u vrhovima Nedievog reima. Divizijski eneral Stevan M. Radovanovi, komandant Srpske dravne strae, pisao je: Vaom hrabrou i portvovanjem vi uspeste da, u zajednici sa etama Srpskih dobrovoljaca i etnika, ne samo suzbijete i tuete ete raznih Majera, Anafa, Solomona, Borota, Tota i srpskih izroda Jovanovia, Bradonja, Protia, Kneevia, Jerkovia, Jevtia, Popovia, Hadia, akovia, Mitrovia, Simovia, Nikodija Tresoglavca i dr., ve i da ih nagnate u divlje bekstvo i da ih na kraju rastrojite pa i unitite". 60 ' Pored oslona na limitiranu oruanu silu u koju Nemci nisu prestajali da gaje nepoverenje, nesigurni u ponaanje srpskih oruanih snaga u odreenom trenutku kada njima na frontovima krene nagore, Nedi se zalagao i za podrku Srpske pravoslavne crkve. Nastojao je da pridobije njen vrh i celokupno stanovnitvo na svoju stranu radi privida integracije svih nacionalnih snaga u reavanju sudbine srpskog naroda u kataklizminoj situaciji u kojoj se naao posle aprilskog rata. Srpska pravoslavna crkva, kao nacionalna ustanova, trebalo je da obezbedi Nedievom reimu i duhovnu osnovu i potporu njegovoj vlasti. Slomom jugoslovenske drave, crkva se nala u nezavidnoj situaciji. Njena je organizacija 1941. bila teritorijalno razbijena, upravno i pravno rastrojena kao i drava, njeni slubenici i srpski narod u celini egzistencijalno ugroeni, naroito u NDH i krajevima pod maarskom i bugarskom okupacijom, i u Velikoj Albaniji". Srpska pravoslavna crkva je razdrobljena na osam podruja, ali sa delovanjem ogranienim na teritoriju Srbije gde se, sa Banatom, nalo est eparhija sa delovima Beogradsko-karlovake eparhije: banatska, ika, abaka, nika, branievska i timoka. SPC je predstavljao Sveti arhijerejski sinod. Vodstvo SPC preuzeo je skopski mitropolit Josif Cvijovi, iako nije bio lan Sinoda. Mitropolita Josifa Bugari su proterali iz Makedonije, zajedno sa episkopom Vikentijem Prodanovom, koji se nalazio na elu zletovsko-strumikog vladianstva. Patrijarh Gavrilo je uhapen od Gestapoa u Manastiru Ostrogu, a Nikolaj Velimirovi u Ovar-banji i interniran u manastir Ljubostinju. Maari su naterali episkopa muhaevsko-prjaovskog Vladimira da napusti eparhiju; episkop eki i moraviki Gorazd je streljan od Nemaca, a dalmatinski Irinej orevi interniran je u Italiju (Firenca). Rako-prizrenski episkop Serafim prinuen je da pree u Tiranu, gde je umro januara 1945. godine. Od 21 episkopa 1941. samo ih je devet ostalo u svojim eparhijama, dok su ostali proterani ili ubijeni, zatvoreni, konfinirani. Albanci su u okviru Velike Albanije" pokuavali da pravoslavnu crkvu na Kosovu i Metohiji i Albaniji prikljue tzv. Albanskoj pravoslavnoj crkvi u Tirani. Maarski okupator je takoe radio na osnivanju Ugarske pravoslavne crkve, ali su episkopi odbili promene dok traje rat. Bugari su sa svojim slubenicima, policajcima, uiteljima na anektirano podruje dovodili i svoje
w)

Isto, 15-16.

456

svetenike.61) Bugarska crkva je preuzela tri eparhije Srpske pravoslavne crkve: skopljansku, zletovsko-strumiku i ohridsko-bitoljsku. Najgore je prola SPC u NDH, u kojoj su sa stotinama svetenika ubijeni episkop gornjokarlovaki Sava i mitropolit dabrobosanski Petar. U procesu pacifikacije, pod nemakim pritiskom, Paveli je 1942. stvorio Hrvatsku pravoslavnu crkvu sa ruskim svetenikom Germogenom kao patrijarhom. Iz NDH je bilo proterano 334 svetenika. 62 ' Nediev reim je nastojao da iskoristi Crkvu i njene slubenike u propagandi protiv komunista i Drae Mihailovia. Crkva je bila ukorenjena u Srbiji, a u danima nesree bila je jedina vlast koja je duhovno predstavljala celokupni srpski narod u Jugoslaviji i van nje. Iz izvora srpske andarmerije moe se videti da se smatralo celishodnim da svetenici obilaze crkve, zadubine, manastire, sela, dre sveane liturgije, odravaju litije i povorke, dre propovedi, to bi uticalo na narod koji potuje Crkvu i njoj veruje da prihvati reim, a samim tim zavadilo Crkvu sa komunistima kojima ovakva njena aktivnost ne bi mogla odgovarati. SPC je napadala komuniste kao ateiste, ali se politiki gledano drala pasivno. Deo svetenika je bio na strani etnika Mihailovia, ali je bilo pojedinih svetenika i na strani narodnooslobodilakog pokreta. Nekoliko svetenika sledilo je fanatino Dimitrija
61)

62)

Bugarske vlasti su proterivale vladike i svetenike SPC nemakedonce", kao i sve one koji su se oseali Srbima, smatrani srbofilima", pa ak i one koji su bili oenjeni Srpkinjama. Mitropolit skopski Josif nalazio se u kunom pritvoru do proterivanja u Srbiju, maja 1941. Nije dozvoljeno da ostane u Makedoniji ni episkopu Zletovsko-strumike eparhije i administratoru Ohridsko-bitoljske eparhije Vikentiju. Iz Bugarske je dovedeno oko 280 svetenika, najvie iz Trnovske i Lovevske eparhije. Samo iz Skopske eparhije je proterano oko 45 aktivnih parohijskih svetenika i 11 monaha. Promenjen je naziv nekih eparhija i izvrena nova administrativna podela: Skopska u Skopsko-veleku. a Zletovsko-strumika u Strumiko-dramsku. Bugarska egzarhija se poduhvatila da postigne krstom ono to nije mogla drugim sredstvima, to jest da resi nacionalni problem u Makedoniji u korist Bugarske. - Marko Dimitrijevi, Srpska crkva pod bugarskom okupacijom, Srpska pravoslavna crkva 1920-1970, Beograd, 212-213. Veljko uri (Ustae i pravoslavlje", Beograd, 1989) objavljuje spisak od 255 oteenih, demoliranih, zapaljenih, sruenih i na druge naine obesveenih objekata Srpske pravoslavne crkve na osnovu dokumentacije Komesrijata za izbeglice Nedieve vlade, n.d., 118-132 - Isti istraiva navodi 196 ubijenih svetenika od strane ustaa, medu kojima su i mitropolit dabrobosanski Petar Zimonji, ubijen na Jadovnu, episkop banjaluki Sava Jovanovi - Platon, ubijen u blizini B a n j e Luke i episkop gornjokarlovaki Sava Trlaji, ubijen kod Karlobaga zajedno sa 8.000 Srba avgusta 1941 - n.d., 106-117 - Dr Duan Kai navodi 217 rtava svetenikih rtava u N D H , ukljuujui ubijene od Nemaca i Italijana, internirane, muene i umrle nakon toga. - Dr D. Kai, Srpska crkva u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, Zbornik Srpska pravoslavna crkva 1920-1970", Beograd, 1971 - Srpsko pitanje u N D H ustae su reavale" ubijanjem, proterivanjem i prekrtavanjem. Ubistva Srba poela su u Gudovcu kod Bjelovara 27/28. aprila streljanjem skoro 200 Srba, nastavljajui se irom Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Poznati su masakri u Glini, Veljunu, Ljubinju, Opuzenu, Drniu, Kninu, Suvaji, Grabovcu, Vojniu, okolini Bihaa, Bosanskoj Krupi i Cazinu, Sanskom Mostu, Prijedoru, Bosanskom Novom. - Vid. V. uri, n.d., 58-59. - Prekrtavanje, kao poseban vid genocida, obuhvatilo je veliki broj pravoslavnih, ali taan broj nije utvren. Pominju se: 240.000, 80.000, 231.000 prekrtenih (poslednji broj navodi patrijarh Gavrilo). V. uri smatra da se taan broj prekrtenih nikada nee moi utvrditi. - V. uri, Prekrtavanje Srba u N D H , Prilozi za istoriju verskog genocida, Beograd, 1991, 127-133.

457

Ljotia. Za Nemce je SPC bila protivnik, jer su njeni vodei ljudi imali veze sa Anglikanskom crkvom (Nikolaj Velimirovi), bila je srpska nacionalna institucija, pominjala kralja u molitvama i sledila pokret Drae Mihailovia. ' Nedi je bio svestan duhovnog uticaja SPC i o tome je obavetavao Nemce, stavljajui im do znanja da su SPC i kralj dva stoera oko kojih se moe okupiti srpski narod, u borbi protiv crvenih" koji napadaju kralja i Crkvu. Nedi je isticao da se sve moe postii ,,s verom u boga". Zeleo je da sredi odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a zauzimao se kod Nemaca za putanje patrijarha Gavrila. Nedi je tri puta 1943-1944. posetio patrijarha u cilju da uredi crkveno pitanje". Osujetio je nameru Nemaca da SPC odrede komesare, traei da se patrijarh oslobodi i stane na elo crkve. Nemci su putanje na slobodu patrijarha uslovljavali potpisivanjem izjave lojalnosti okupatoru i da Arhijerejski sinod bude nadlean samo na podruju Srbije, da osudi - poslanicom ili govorom - novu rusku crkvu, ali patrijarh Gavrilo nije pristajao na kapitulaciju. 64 ' Patrijarha Gavrila koji nije mogao obavljati dunosti, trebalo je, po ustavu SPC, u Svetom arhijerejskom sinodu da zameni najstariji po episkopskom posveenju, skopski mitropolit Josif, koji je postao privremeni poglavar SPC. Na sastanku Sinoda 7. jula 1941. zakljueno je da se SPC lojalno odnosi prema postojeoj vlasti. Sinod e lojalno izvravati zakone i naredbe okupacionih i zemaljskih vlasti i uticae preko svojih organa na potpuno odravanje reda, mira i pokornosti. Sveti arh. sinod smatra za potrebno da pozove sav blagoestivi narod da se naroito u ovim burnim vremenima uva svih onih struja koje se diu protiv vere, svete crkve i svega duhovnog ivota i koja mogu izazvati pometnju i da ostane veran svojoj pravoslavnoj crkvi, koja je vena i koja ga je, kroz vekove uvala". Dan kasnije, 8. jula, najvii predstavnici SPC sa mitropolitom Josifom posetili su vojno upravnog zapovednika Srbije redera i predali memorandum o poloaju srpskog naroda i svetenstva u susednim oblastima okupirane Jugoslavije, istakli lojalnost, antikomunizam i nepomirljiv stav SPC prema destruktivnim elementima zadojenim bezverjem i materijalizmom, za koje elemente stvara teren upravo spontano stanje haosa i bezakonja". 65 ' U memorandumu o zloinima ustaa nad srpskim ivljem jula 1941. govorilo se o 100.000 Srba kao rtava, a ve krajem avgusta 1941. u drugom memorandumu upuenom generalu Dankelmanu o 300.000. Kopija tog memoranduma, koju je odneo Milo Sekuli preko Carigrada u London, izazvala je sukobe srpske i hrvatske struje u vladi. Hrvatski ministri reagovali su poznatim Bianievim memorandumom u kome je krivica umanjivana, pa i svaljivana na Srbe i njihovu meuratnu vladavinu. Memorandumi SPC doprinosili su da se ustaki zloini predoe Evropi, pre svega saveznicima, ali se u tome nije uspelo. Jedino
63) 64) 65)

M. Borkovi, Kontrarevolucija u Srbiji, knj. 2 (1943-1944), Beograd, 1979, 267. Isto, 271-2. Isto, 266; Novo vreme", 10. april 1941.

458

to su uasne vesti izazvale vezano je za razlaz srpskih i hrvatskih politiara i pojaanu netrpeljivost u ivotu emigracije i iseljenitva. Ima shvatanja da su i Nemci bili zainteresovani da se dokumenti o ustakim zloinima plasiraju na Zapadu i pomognu razaranju Jugoslovenske vlade u izbeglitvu, jer se logino moglo pretpostavljati da e doi do nepomirljivih sukoba izmeu srpskih i hrvatskih politiara, praenih meusobnim optuivanjima.66' Biani je decembra 1941. odbacivao kolektivnu odgovornost hrvatskog naroda za zloine nad Srbima, optuivao srpske politiare za meuratno stanje, pristrasnost i jednostranost u oceni zbivanja u NDH (navedeni broj rtava 180.000). 67) Tek, memorandum je prouzrokovao sukobe oko unutranjeg ureenja Jugoslavije, dovodei u pitanje i dalje postojanje Jugoslavije, a da savezniko javno mnenje nije prihvatilo saznanje o ustakom unitavanju srpskog naroda u NDH. Nedieva vlada pritiskala je Sinod da se izjasni protiv etnika i partizana, ali je crkvena vlada istrajavala na tezi da je Crkva iznad svih partija. Patrijarh Gavrilo je odbijao da za Sveti sinod izradi proglas protiv komunizma. Sveti arhijerejski sinod je, meutim, na svom prvom sastanku jula 1941. dao izjavu lojalnosti, zbog koje je SPC posle rata optuivana za kolaboraciju. Apel srpskom narodu" je potpisalo i nekoliko episkopa: niki Jovan, zvorniko-tuzlanski Nektarije, episkop budimljanski Valerijan, kao i nekoliko svetenika, profesori Bogoslovskog fakulteta: Lazar Mirkovi, Radoslav Gruji i oko Slijepevi. Iz poruka Svetog sinoda od 4. avgusta i 26. septembra 1941. proizilazi zahtev za slogom, okupljanjem oko Crkve, da vernici ne ginu ludo i da se nasilje potisne van Srbije. Crkvi se ipak prebacivala pasivnost i beanje od odgovornosti. Dimitrije Ljoti je napadao predstavnike SPC, a Miroslav Spalajkovi nazivao vladike crvenima". Dimitrije Najdanovi je zamerao Crkvi to doputa da je crveni demonizam" nagriza iznutra. 68 ' Posle posete predstavnika SPC Nediu, poloaj SPC je neto olakan. Uvrenju reima i individualizaciji Srbije pod nemakim pokroviteljstvom, odbacivanjem starih oblika administrativne podele, trebalo je da poslui i novo administrativno preureenje zemlje. Vlast je decembra 1941. ukinula banovine i uspostavila stari okruni sistem koji je oduvek bio popularan u Srbiji. Banovine koje su bile osnovane 1929. radi centralizacije vlasti, regionalnih samouprava i paralisanja naraslih separatizama nisu opravdale svoju ulogu. Neke su bile velike kao nekadanje kneevine i kraljevine, a ekipe banova su se smenjivale. Stvaranjem Banovine Hrvatske 1939. nisu stvorene ostale dve banovine - srpska i slovenaka, tako da je zemlja bila administrativno dezorgani66)

Milan Borkovi i drugi, ali za tu pretpostavku nema dokaza, sem opteg nemakog interesa za produbljivanje srpsko-hrvatskog sukoba u emigraciji. Memorandum SPC je objavljen i u S A D (u Srbobranu"), to je raspirilo kampanju protiv Hrvata i obnove Jugoslavije meu srpskim iseljenitvom. 67 ) A j 103-13-103. B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 250.

459

zovana, a posle 27. marta usledili su aprilski rat i vojni poraz. Na upravnom podruju Srbije nali su se ostaci pet banovina, odnosno banskih urpava. Okrui su zamiljeni kao ekspeditivna i dobro organizovana administracija. Navodilo se da seljak nema vremena da ide u banovinski centar dok u svako doba moe da doe do okrunog naelnika. Reforma je u sutini vodila centralizaciji vlasti u rukama Nedia. Okrunom naelniku se istovremeno omoguavala neposredna kontrola optina i domena privrede, higijene, kolstva, bezbednosti. Mogao je dati snaan impuls svakoj Nedievoj akciji i, na drugoj strani, zatititi svaki javni interes. Novi okruni naelnici dobij ali su vea ovlaenja od okrunih naelnika u vreme Kraljevine Srbije. tampa je pozdravljala ovu meru kao reenje koje odgovara mentalitetu i navikama srpskog oveka, kulturnim i ekonomskim potrebama zemlje. U stvari, raunalo se da e se novim ureenjem najbolje obezbediti red i mir, emu je sve bilo i podreeno. lanom 3. predvieno je 14 okruga: 1) Okrug banatski sa seditem u Petrovgradu; 2) Okrug beogradski sa seditem u Beogradu; 3) Okrug valjevski sa seditem u Valjevu; 4) Okrug zajearski sa seditem u Zajearu; 5) Okrug kragujevaki sa seditem u Kragujevcu; 6) Okrug kraljevaki sa seditem u Kraljevu; 7) Okrug kruevaki sa seditem u Kruevcu; 8) Okrug leskovaki sa seditem u Leskovcu; 9) Okrug mitro vaki sa seditem u Kosovskoj Mi tro vici; 10) Okrug moravski sa seditem u upriji; 11) Okrug niki sa seditem u Niu; 12) Okrug poarevaki sa seditem u Poarevcu; 13) Okrug uiki sa seditem u Uicu; 14) Okrug abaki sa seditem u apcu. Okrug banatski sainjavali su srezovi: alibunarski sa seditem u Alibunaru, belocrkvanski sa seditem u Beloj Crkvi, velikobekereki sa seditem u Petrovgradu, velikokikindski sa seditem u Vrcu, jaa-tomiski sa seditem u Jaa Tomiu, kovaiki sa seditem u Kovaici, kovinski sa seditem u Kovinu, novobeejski sa seditem u Novom Beeju, novokanjiki sa seditem u Novom Kneevcu i panevaki sa seditem u Panevu; Okrug beogradski: vraarski sa seditem u Beogradu, groanski sa seditem u Grockoj, jaseniki sa seditem u Smederevskoj Palanci, kolubarski sa seditem u Lazarevcu, kosmajski sa seditem u Sopotu, mladenovaki sa seditem u Mladenovcu, oraki sa seditem u Velikom Oraju, podunavski sa seditem u Smederevu i posavski sa seditem u Umci; Okrug valjevski: valjevski sa seditem u Valjevu, kolubarski sa seditem u Mionici, podgorski sa seditem u Kamenici, posavski sa seditem u Obrenovcu i tamnavski sa seditem na Ubu; Okrug zajearski: boljevaki sa seditem u Boljevcu, brzopalanaki sa seditem u Jabukovcu, zaglavski sa seditem u Knjaevcu, zajearski sa seditem u Zajearu, kljuki sa seditem u Kladovu,

460

krajinski sa seditem u Salau, poreki sa seditem u Donjem Milanovcu, negotinski sa seditem u Negotinu i timoki sa seditem u Andrejevcu; Okrug kragujevaki: gruanski sa seditem u Kragujevcu, kaerski sa seditem u Belanovici, kragujevaki sa seditem u Kragujevcu, lepeniki sa seditem u Rai, oplenaki sa seditem u Topoli, oraaki sa seditem u Aranelovcu i takovski sa seditem u Gornjem Milanovcu; Okrug kralj evaki: dragaevski sa seditem u Gui, iki sa seditem u Kraljevu, Ijubiski sa seditem u^ Preljini, moraviki sa seditem u Ivanjici i trnavski sa seditem u aku; Okrug kruevaki: upski sa seditem u Aleksandravcu, kopaoniki sa seditem u Brusu, kruevaki sa seditem u Kruevcu, raanjski sa seditem u Ranju, rasinski sa seditem u Kruevcu i trsteniki sa seditem u Trsteniku; Okrug leskovaki: vlasotinaki sa seditem u Vlasotincima, dobriki sa seditem u Prokuplju, jablaniki sa seditem u Lebanu, kosaniki sa seditem u Kurumliji, leskovaki sa seditem u Leskovcu i prokupaki sa seditem u Prokuplju; Okrug mitroviki: vuitrnski sa seditem u Vuitrnu, deevski sa seditem u Novom Pazaru, lapski sa seditem u Podujevu, mitroviki sa seditem u Kosovskoj Mi tro vici i studeniki sa seditem u Rakoj; Okrug moravski sainjavaju srezovi: beliki sa seditem u Jagodini, despotovaki sa seditem u Despotovcu, levaki sa seditem u Rekovcu, parainski sa seditem u Parainu, ravaniki sa seditem u upriji, resavski sa seditem u Svilajncu i temniski sa seditem u Varvarinu; Okrug niski: aleksinaki sa seditem u Aleksincu, banjski sa seditem u Sokobanji, belopalanaki sa seditem u Beloj Palanci, moravski sa seditem u itkovcu, niki sa seditem u Niu, svrljiki sa seditem u Svrljigu i luniki sa seditem u Ljuberai; Okrug poarevaki: golubaki sa seditem u Golupcu, zviki sa seditem u Kuevu, mlavski sa seditem u Petrovcu, moravski sa seditem u abarima, poarevaki sa seditem u Poarevcu, ramski sa seditem u Velikom Graditu i homoljski sa seditem u agubici; Okrug uiki: ariljski sa seditem u Arilju, zlatiborski sa seditem u aj etini, poeki sa seditem u Poezi, raanski sa seditem u Bajinoj bati, uiki sa seditem u Uicu i crnogorski sa seditem u Kosjeriu; Okrug abaki sainjavaju srezovi: azbukovaki sa seditem u Ljuboviji, jadarski sa seditem u Loznici, mavanski sa seditem u Bogatiu, posavo-tamnavski sa seditem u Vladimircima, pocerski sa seditem u Sapcu i raevski sa seditem u Krupnju. Podruje grada Beograda inilo je zasebnu upravnu jedinicu, stojei pod neposrednom upravom i nadzornom vlau Ministra unutranjih poslova, kao Uprava grada Beograda. lanom 7 Uredbe bilo je predvieno da na elu okruga stoji okruni naelnik; on je dravni inovnik i postavlja se na predlog Ministra unutranjih poslova iz redova dravnih slubenika ili lica slobodne profesije, bez obzira na propise o kolskoj spremi i ogranienja iz Zakona o inovnicima. U narednom lanu, 8, reeno je da je Okruni naelnik predstavnik vlade koji vri najviu politiku i optu upravnu

461

vlast u okrugu. On je imao da se stara kao dobar domain za dobrobit svih svojih graana, da bdi da u njegovom okrugu uvek bude red, da je svakome graaninu u okrugu potpuno ujemena lina i imovna bezbednost, otklanjajui svojim brzim i energinim merama i naredbama sve to bi tome moglo smetati. Okruni naelnik je otpravljao poslove iz svoje nadlenosti pomou politiko-upravnih inovnika, strunih referenata i pomonog osoblja. Njemu su bila potinjena sva nadletva i svi organi opte uprave u okrugu. Dodeljeni referenti, ostali potinjeni organi i pomono osoblje obavljali su slubene poslove po uputstvima i nareenjima okrunog naelnika. Okruni naelnik je kao drugostepena opta upravna vlast, reavao po albama protivu odluka i upravnih akata njemu potinjenih vlasti i organa, vrio nadzor nad samoupravama prema propisima zakona i uredaba o organizaciji samoupravnih tela. 69 ' Reenjem Vlade generala Nedia postavljeni su: Za naelnika okruga Beogradskog Pavle orevi, inspektor Ministarstva unutranjih dela; za pomonika Jovan T. Savi, savetnik Ministarstva unutranjih dela; Za naelnika okruga Valjevskog Dragomir Luki, za pomonika Vukadin Sredojevi, savetnik ministarstva unutranjih dela; Za naelnika okruga Zajearskog Vladimir Nekovi, za pomonika Slobodan Petrovi, naelnik sreza zajearskog; Za naelnika okruga Kragujevakog Milan Kalabi, za pomonika Boko Joki, inspektor Ministarstva unutranjih dela; Za naelnika okruga Kraljevakog Milija Dikovi, advokat iz Uica, za pomonika Dragia Vasi, naelnik sreza valjevskog; Za naelnika okruga Kruevakog dr. Ivan orevi, ban Moravske banovine, za pomonika Svetomir . Popovi, savetnik Ministarstva unutranjih dela; Za naelnika okruga Leskovakog Sreten Stranjakovi, za pomonika Mirko Adi, naelnik Banske uprave; Za naelnika okruga Moravskog Dragutin Bokovi, naelnik Banske uprave, za pomonika Vojislav L. Nikoli, inspektor Banske uprave; Za naelnika okruga Niskog Cedomir Mladenovi, naelnik Banske uprave, za pomonika Slavoljub Popovi, naelnik sreza leskovakog; Za naelnika okruga Poarevakog Duan Jevti, za pomonika Radomir Petrovi, savetnik Ministarstva unutranjih dela; Za naelnika okruga Uikog Budimir Kora, za pomonika Radovan Markovi, savetnik Banske uprave; Za naelnika okruga abakog Duan Popovi, stareina kvarta Uprave grada Beograda, za pomonika Svetislav Stevanovi, naelnik Banske uprave. 70 '
69) 7

Obnova", 27. decembar 1941. ) Isto.

462

Prilikom prijema novopostavljenih okrunih naelnika i njihovih pomonika od strane Milana Nedia i Milana Aimovia, jasno su istaknuti pravi ciljevi ove administrativne reorganizacije koja je obavijena ruhom navodno racionalnije organizacije rada, ostvarivanja samoupravnih naela i veeg stepena neposrednijeg ostvarivanja vlasti. Kao glavni zadatak okrunim naelnicima namenjeno je, meutim, dovrenje ienja terena od komunistikih bandita kako bi se u zemlji zavela potpuna bezbednost, mir i red". Upozoreni su, takoe, da nije dozvoljeno formiranje politikih stranaka i neophodnost jaanja kontrapropagande iz inostranstva, pre svega iz Moskve, Londona i Kaira koja nanosi tetu, doprinosi dezorijentaciji i gura narod u nesreu. Nije zaboravljena ni briga o izbeglicama, Srbima koji su stradali od komunista i uopte sirotinja kojoj je trebalo pomoi putem Zimske pomoi". 71 ' Izbeglice su bile problem od asa kapitulacije, ali se njihov talas poveavao sa ustakim masakrima. Uloga kolaboracionistikog reima u smislu njihovog prihvata i smetaja je nezaobilazna. Ve maja 1941. formiran je Komitet za iseljavanje, sa sekretarom i devet lanova, izaslanika pojedinih ministarstava. Sredinom juna 1941. obrazovan je Centralni odbor za zbrinjavanje izbeglica i obnovu Smedereva, iji je predsednik bio Milan Aimovi, a potpredsednici Dimitrije Ljoti i Dragi Jovanovi, sa oko 20 lanova predstavnika Komesarijata za socijalno staranje, Crvenog krsta i drugih organa i organizacija. Krajem juna 1941. obrazovan je Komesarijat za izbeglice sa Androm Popoviem na elu. Taj Komesarijat je polovinom oktobra 1941. proiren i na njegovom elu se naao in. Toma Maksimovi. Za obezbeenje smetaja izbeglica i preseljenika stvarana su i druga pomona tela, pre svega socijalno-ekonomski odbori na nivou banovina, srezova i optina, odbori za izbeglice, odbori za ishranu, poslovni odbori, propagandni odbori. Pri Komesarijatu za izbeglice obrazovan je savetodavni odbor. Smetajem izbeglica bavila su se i sreska naelstva. 72 ' Postojao je i Mesni odbor za izbeglice u Beogradu, iji je predsednik bio Ivan Milievi. U beogradskom propagandnom odboru za izbeglice nalazili su se Dragoljub Jovanovi, Dragomir Stojadinovi i Velibor Joni. Komesarijat za izbeglice funkcionisao je od oktobra 1941. godine pri Ministarskom savetu. Zadatak Komesarijata sastojao se u prihvatu izbeglica, staranju oko njih, njihovom rasporedu, razmetaju i uposlenju. Na elu je stajao izvanredni komesar za izbeglice, koga je na predlog Nedia postavljao Ministarski savet. Za smetaj izbeglica popisivane su prazne i naputene kue, stanovi i drutvene zgrade, zgrade bolnica i kola; izbeglice su primale i imunija domainstva. Deiji domovi obrazovani su u Vrnjakoj banji, Obilievu kod Kruevca i drugim mestima. Organizovano je skupljanje dobrovoljnih priloga. U logoru u Beogradu, koji se nalazio u barakama kod Topovskih upa, mlae izbeglice su kategorisane: deca do 14 godina
72)

M. Borkovi, n.d., 1, 207.

463

smetana su po oporavilitima i deijim kolonijama, a drugu kategoriju su inila deca od 14 godina i omladinci koji su upuivani na zanat, u trgovinu, na kole i Univerzitet. Beogradska optina oporezovala je posetioce javnih lokala tzv. iseljenikim dinarom. Svaki seoski domain bio je duan da izdvoji 1% ukupnog roda penice za izbeglice i preseljenike. Ministarstvo poljoprivrede je preko optinskih odbora za ishranu i sreskih referenata ili ovlaenih kupaca kukuruza prikupljalo besplatno od svih proizvoaa 1% od ukupno proizvedene koliine kukuruza za ishranu izbeglica.73' Porodice su na svoju inicijativu dostavljale naturalne priloge Fondu za izbeglice. Jula 1942. Nedi se obratio srpskom narodu preko radija, pitajui svoje sunarodnike da li su izvrili svoju svetu srpsku dunost prema brai svojoj izbeglicama, porodicama zarobljenika, prema Srbima koji su ostali bez hleba, bez ognjita, bez krova nad glavom, prema tolikim ratnim siroiima.. ," 7 4 ' Nedi je u seljatvu video osnovu srpskog drutva; seljatvo je bilo praizvor" ivotne snage, predstavnik rasnih osobina" srpskog naroda. Okretanje seljatvu proizilazilo je iz objektivnih uzroka odreenih injenicom da je seljatvo inilo ogromnu veinu naroda. U Srbiji je postojala snana tradicija zadrugarstva. Na toj tradiciji mogla je i niknuti ideja o srpskoj seljakoj zadrunoj dravi". Kao najmnogobrojniji sloj naroda, seljatvo je - svojim ponaanjem-odluivalo koje e snage nadvladati u drutvu. Pridobiti seljake znailo je potisnuti narodnooslobodilaki pokret sa komunistikim vodstvom. Koncepcije o seljakoj zadrunoj dravi odgovarale su i nemakim predstavama o stalekom ureenju. Dr Danilo Gregori smatra da dravu treba formirati od zdrave seljake zemlje odravane dubokom unutranjom etikom, ponosne i jake po duhu svojih sinova i po njihovoj gradilakoj rasnosti... Treba graditi iznova i izbei sve zablude prolosti... Iz sebe treba Srbija da trai novi red. Shvatanje ivota i sveta, koje je prirodno i nenamueno elementarnim zakonima narodnog ivota izniklo iz srpske rasne etike ima da formira sutranjicu Srbije". 7 5 ' Za Nedia budunost nije leala u iskvarenoj ariji" ve u srpskom seljatvu. Dr Stevan Ivani seljatvo takoe uzima za bioloku i socijalnu osnovu i koren celog srpskog naroda". Prema Uredbi Saveta komesara obnovljen je zadruni rad, tako da su sve zadruge i zadruni savezi koji su bili ulanjeni u Glavnom zadrunom savezu bili duni da odmah obnove svoj rad. U obnovi srpskog sela Nedieva vlada se oslonila na razvijeno zadrugarstvo i ukorenjenu zadrunu tradiciju. Uoi aprilskog rata bilo je 5.284 zadruge sa 563.287 lanova (zadrugara), a nakon vojnog poraza nastavilo je da radi 3.899 zadruga sa 353.219 lanova. Zadrunom organizacijom trebalo je da se obuhvati svo seljatvo, a naroito
73) 74) 75)

Novo vreme", 3. i 29. jul 1941; Slubene novine od 21. oktobra 1941; M. Borkovi, n.d., 1, 209. Novo vreme", 17. jul 1942. Srpski narod", Boi, 1942.

464

omladina - muka i enska. Seljatvo je trebalo organizovati i na njega preneti obavezu ishrane celog naroda. Stoga se ilo na stvaranje opte seljake organizacije koja bi na osnovu zadrugarstva, vaspitavala i osposobljavala seljatvo da kao jedna velika porodica uzme u ruke proizvodnju na celoj seljakoj zemlji. Glavni politiki protagonist ove vodee pozicije sela i seljatva u srpskom drutvu bio je general Milan Nedi, koji je u seljaku gledao oveka iskonski vezanog za zemlju, telom i duom", koji se od nje teko rastaje, gine na brazdi zemlje ija je svaka stopa natopljena krvlju predaka to uliva ljubav prema zemlji. 76 ' Pomou zadruga (za druga", sve za druga") trebalo je omoguiti ekonomsko udruivanje seljaka, ime bi se seljak privredno ojaao, nacionalno i socijalno udruio i na taj nain i moralno ouvao. Radi opstanka srpskog naroda trebalo je na svaki nain zatititi zemljoradniki posed od cepkanja putem naslea. Od srpskog seljaka se oekivalo da postane lan nabavljako-potroakih zadruga (radi obezbeenja svojih potreba koje ne moe sam proizvesti), kreditnih zadruga (da bi obezbedio jeftin kredit), proizvoakih zadruga (radi bolje proizvodnje i unovavanja svojih proizvoda), zadruga za preradu poljoprivrednih proizvoda, mainskih zadruga, zdravstvenih zadruga, prosvetnih zadruga, zadruga za osiguranje, zadruga za obezbeenje useva i plodova od elementarnih nepogoda, zadruga za obezbeenje sela od zaraznih bolesti, zadruga za poumljavanje, zadruga za elektrifikaciju, kao i drugih zadruga vezanih za ivot na selu i razvitak poljoprivrede. Sve te zadruge u jednom mestu trebalo je da ini zadruni dom, koji je trebalo da zameni izgubljenu porodinu zadrugu. Uprava doma, koju bi inili upravnici svih mesnih zadruga, trebalo je da se stara o planskom unapreivanju sela, o nacionalnom, socijalnom, poljoprivrednom, zadrunom i moralnom vaspitanju zemljoradnika i njegovog podmladka.771 Srpski seljak predstavljan je kao najistiji predstavnik rasnih osobina srpskog naroda, bioloka i socijalna osnova i koren celog srpskog naroda. Ova romantika u velianju srpskog sela i seljaka prevazilazila je svaku meru kako u govorima Milana Nedia, tako i u sociolokim analizama dela srpskih pisaca i mislilaca desniarske orijentacije (D. Ljotia, V. Jonia, S. Ivania i drugih). Za ovu sociologiju, pored velianja seljatva, bilo je karakteristino uzdizanje celine i polaenje od celine ka pojedincu a ne od pojedinca celini. Organski univerzalizam polazio je od prevage drutvene celine nad pojedincem. Sve politike stranke, parlamentarne institucije, demokratski odnosi predstavljani su kao antagonizirani sa celinom, vodili njenom razbijanju, inili glavne neprijatelje kojih se trebalo osloboditi. Nasuprot materijalistikom shvatanju u kome drutvene odnose determinie ekonomski faktor, u prvi plan se stavljao idealistiki postulat da politika umesto
76) 77)

Zemlja i rad", br. 4, mart-april 1943. Srpsko selo", Nedeljni list za poljoprivredu, Beograd, 22. januar 1844.

465

ekonomskog faktora odluuje oslonjena na duh i moral; ona odluuje o tehnici a ne materijalni faktori. 78 ' Pojedinac je potpuno uklopljen u zajednicu i njegovi postupci se sagledavaju sa stanovita odnosa pojedinca prema zajednici, narodnoj celini. Ovu univerzalistiku tendenciju Dimitrije Najdanovi izraavao je na sledei nain: Mi smo pre narodni nego svoji: mi kao pojedinci na svakom planu, biolokom, psiholokom, duhovno-kulturnom izviremo i uviremo kao iskra u narodno bie". 7 9 ' Naelo domainstva" vodstva bilo je vrhovno naelo u drutvenoj hijerarhiji. To naelo je dr Stevan Ivani saimao u formuli: bog je u vaseljeni domain, kralj u dravi domain, stareina porodice u domu domain", to se nije mnogo razlikovalo od Hitlerovog naela o jednom narodu, jednom rajhu i jednom voi. 80 ' To je za Ljotia bila i protivteza komunistikim idejama borbe protiv boga, kralja i domaina. 81 ' Po Nedievom nalogu Ilija Pri i Ceka orevi su sa grupom saradnika sainili 1943. plan o seljakoj dravi" pod nazivom Glavni cilj narodno-zadrunog ureenja drave". Zadruno-socijalna organizacija drave trebalo je da obezbedi i unapredi materijalni i duhovni ivot srpskog naroda, da pomogne da seljaki stale ojaa i da se samim tim zatiti srpski nacionalizam od internacionalistikog uticaja. Srpska porodica sa njenim zadrunim oblikom na selu predstavljala je prirodnu eliju srpskog narodnog organizma. Drava je imala da prui seljacima punu zatitu, moralnu, socijalnu i materijalnu. Na elu sjedinjenih srpskih domaina nalazio bi se Nedi kao vrhovni domain. Uloga ovog domaina je da povremeno poziva srpske domaine na dogovor, na konsultacije, da im izdaje nareenja kako da izvravaju zadatke. Susreti su se obavljali u ustanovi pod nazivom Zemlja i rad" (poznatoj i kao Dom srpskih seljaka"), kroz koju je - kako je planirano - trebalo godinje da proe 350.000 seljaka. Seljaku je pripisivana glavna uloga u drutvu i o njemu stvaran kult. Svetislav Stefanovi je u Srpskom narodu" pisao da se iz krvi seljaka sve obnavlja, ivi i da bi bez njegovog srca sve bila pusto mrtva". Vraanjem zadrunog duha, smatralo se, vraaju se istorijske nacionalne vrednosti, jer je na njemu vekovima poivalo srpsko drutveno ureenje. 82 ' U seljakoj dravi uvela bi se drutvena hijerarhija po kojoj na elu porodice, sela, optine, sreza, okruga i drave postoji jedan stareina, koji posle dogovora i veanja sa svojim saradnicima odluuje sam snosei svu odgovornost za svoje odluke. Na tom principu formirala bi se optinska, sreska, okruna vea i dravno vee ili Sabor. Optinsko vee bi brojalo od 24 do 36 domaina, koje bi inili domainski zborovi porodinih i zadrunih stareina, krivino nekanjenih, koji bi dogo' 8 ) T. Kulji, Srpski faizam i sociologija, 248-9. Isto, 250. 8 0 ) D. Kilibarda, n.d., 34-5. 8 1 ) T. Kulji, n.d., 253. 82> M. Borkovi, n.d., 2, 34.
79)

466

vorno odredili izmeu sebe optinskog stareinu. Svako selo je imalo stareinu, bogatijeg seljaka domaina koga je imenovao sreski stareina - naelnik. Optinsko vee je imalo da brine o saobraaju, unapreenju privrede, vaspitanju seljaka u nacionalnom duhu. Uz pomo kolskih, crkvenih i administrativnih inilaca u srezu trebalo je spreavati deobu zadrugara, jer su njima slabile seljake porodice i zadruge, ugroavali se zadruni posedi. Sreska vea su inili venici - domaini, s tim to je na 2.000 domaina dolazio jedan domain. Postavljenja i razreenja pripadala su okrunom stareini. Okruna vea inili su venici. Jedan venik je bio biran na 10.000 stanovnika. Njih je imenovao i razreavao ministar unutranjih poslova. Birani su iz redova sreskih venika i lica koja su savetima mogla posluiti interesima okruga. Sabor je predstavljao najviu savetodavnu instituciju, koju su inili domaini koje imenuje predsednik Ministarskog saveta na predlog Ministra unutranjih poslova, koji su se odabirali iz redova najboljih domaina, nacionalno ispravnih i zaslunih srpskih graana, s mandatom od tri godine. Broj ovih venika nije smeo da pree 2.000. Obnova Srbije mogla se smatralo se - ostvariti samo na toj zadruno-seljakoj osnovi. Ali u projektovanoj organizaciji postojao je dualizam - zadrunih institucija i vrhovne dravne uprave, koja je imala odluujui znaaj u voenju drave. Na elu dravne uprave stajao je dravni stareina koji je u isto vreme bio i voa naroda i predsednik vlade, vrhovni srpski domain, voa naroda, kome je pripadala i zakonodavna funkcija. 83 ' Srbiji nisu bile potrebne partije, jer je jedina partija otadbina. Nedi je u Beogradu primao ugledne domaine iz cele Srbije koji su dolazili na razgovore, konsultacije. Ti susreti imali su da oznae neposredni ivi susret politikih voa i domaina sloja koji se smatrao kimom srpskog drutva. Nedi je time demonstrirao jedno drukije shvatanje politike u odnosu na predratnu praksu, a na drugoj strani nastojao da uvrsti sistem svoje vlasti. Susreti su bili praeni velikim propagandnim akcijama o novom odnosu drave prema selu, mada od njih nije bilo neke vee koristi. lanove delegacija odabirali su okruni naelnici, a u njoj su iskljuivo bili poverljivi ljudi koji su bez rezerve podravali reim generala Nedia. Spektakularni in predstavljale su delegacije srpskih seljaka koje su upuivane u Rusiju (SSSR), zapravo u njene okupirane delove da bi se upoznali sa kolhoznim sistemom, stanjem ruskog sela i sudbinom ruskog seljatva, kao vid propagande ,,u ivo" protiv boljevizma i njegove drutvene organizacije. Nedi je slanje ovih delegacija obrazlagao time da se seljaci neposredno uvere 0 jednom propalom sistemu i kao vidu predohrane da srpski seljak ne zaluta". Ove delegate Nedi je smatrao nekom vrstom svojih izaslanika. Na licu mesta trebalo je opovrgnuti boljevike prie o preporodu sovjetske poljoprivrede. Nedi je poruivao delegatima da eli da vide 1 zapamte sve tragove dugogodinje boljevike vlasti" u Ukrajini. Za
83)

Isto, 3 8 - 9 ; D. Kilibarda, n.d., 29-33.

467

srpska propagandiste na srpskom selu bio je uveden red, ali je iveo i dalje strah da se komunisti opet ne vrate. Jednosmerna radio-propaganda boljevika je, po seljacima, tekla u znaku izrugivanja crkvi, masnim alama o porodinom ivotu, izrugivanju narodnosti i svakim drugim rugobama". Da bi se spasili od ove napasti seljaci su uvijali radio u ponjave ili sekli antenske ice, rizikujui sibirsko zatoenje u sluaju da budu otkriveni. Srpski seljaci su bili zaprepaeni loim ivotom, slabim smetajem, alosnim uslovima stanovanja, bedom seljakog jelovnika", optim neznanjem, pa i neznanjem o Srbiji. 84 ' Ove posete imale su kao krajnji cilj da izazovu protivreakciju, to jest da srpski seljak na osnovu novih znanja odbaci da iskusi sudbinu ruskog seljaka. U tenji kvislinkog reima da organizuje nacionalnu, zadrunu seljaku dravu, januara 1943. upuena su dva memoranduma generalu Paulu Baderu, sa osnovom budue drave koju je trebalo ostvariti u toku zime 1943. godine. Pojedinac u Srbiji, domain i njegovi ukuani, nisu se vie smeli oseati usamljeni i preputeni sami sebi ve obuhvaeni i ujedinjeni u organske zajednice. Narodni socijalizam u Srbiji imao se zasnivati na krvnim vezama porodice, kune zajednice (zadruge) i roda. Selo je oduvek bilo glavni izvor onih ivotnih snaga koje su oticanjem u gradove irile narodnu kulturu. Drava je imala da postane zatitnik srpskog sela. Seljatvo je shvatano kao glavna pokretaka snaga u srpskom drutvu. Koncepcija seljake drave vodila je rauna o tome da je seljatvo bilo najvaniji i najmnogobrojniji drutveni sloj. Srpska narodna kultura poivala je na narodnoj tradiciji, porodinoj zajednici i patrijarhalnom duhu seoske uprave. Sauvan je princip autoriteta voe ili stareine. Stareina porodine zajednice i stareina sela sami su imali da rukovode i donose odluke. Svi domaini, stareine srpskih porodica i zadruga, ujedinjavali su se u jednu radnu zajednicu pod vodstvom srpske drave. Stale koji je proizvodio hranu trebalo je unaprediti i razviti obezbeenjem razvitka sela ouvanjem batine, dirigovanom poljoprivredom i organizovanjem zadrune agrarne politike. Organizacija drutva polazila je od seoskih, optinskih i okrunih skuptina i zemaljske skuptine Srbije, na ijem bi se elu nalazilo vrhovno dravno rukovodstvo. Ove skuptine su savetodavnog karaktera, podreene voi, postavljane a ne birane, neposredno i tajno. Jednom reju, one ne bi proizilazile iz izbornog sistema ve iz postavljanja na osnovu linog autoriteta i dobrog vladanja. Patrijarhalno - seljaka staleka konsultativna organizacija nalazila bi se, u sutini, u rukama prvog oveka drave.8^ Staleka drava u Srbiji nije ostvarena, ne samo zbog stalnog pogoravanja poloaja kolaboracionistikog reima ve i iz bojazni Nemaca da iza tih Nedievih pokuaja ne stoje Italijani, a pre svega
84) 85)

SI. Kerkez, Drutvo Srbije u ratu i revoluciji 1941-1945, rukopis doktorske disertacije, Beograd, 1989, 186. M. Borkovi, n.d., 2, 41.

46 S

to Nemaka nije bila spremna da Srbiji omogui da reim dobije fizionomiju drave u novom poretku". Postojao je strah da zamiljena politika organizacija u vidu staleke drave ne preraste u pravu dravu, dobije iroku narodnu osnovu, povea svoje nacionalne ambicije. Nemaka politika raunala je na Srbiju u okvirima svoje neposredne politike i operativnog angamana protiv protivnika nemake okupacije i eksploatacije srpske privrede. Srpski narod jednostavno nije pripadao onim narodima koji su pod vodstvom Nemaca imali da izgrauju novu Evropu. Nemaki vojni i ekonomski interesi mogli su se u Srbiji ostvarivati i bez konstituisanja Srbije kao staleke drave, a i sama funkcija savetodavnih organa je bila deplasirana u uslovima u kojima je Nemcima pripadalo pravo donoenja odluka. Rat je bio u toku, okupacija realna injenica, reim sveden na izvrioca nemakih zamisli, tako da stvaranje dravne organizacije nije dolazilo u obzir. Nedievi pokuaji kod Nemaca i daleko manjeg domaaja nisu davali rezultat. Pored opteg nepoverenja u srpski narod i njegovu dravotvoraku ulogu, koja ga nije naputala kroz istoriju, Trei rajh je morao voditi rauna i o interesima suseda Srbije, krajnje neprijateljski prema njoj raspoloenih, sa izuzetkom Rumunije, srbofobiji nemakog vrha, razliitim odnosima prema Nediu i njegovim ambicijama meu nemakim predstavnicima u Beogradu. Avgusta 1942. u memorandumu Nedieve vlade izraena je bojazan od novog komunistikog ustanka, ime je Nedi faktiki pojaavao svoju poziciju kod Nemaca; upozoravao je na bugarske zloine, kao i na bolno pitanje ishrane, jer su Nemci oduzimali namirnice ne ostavljajui nita za ishranu seljakove porodice i za trite. Zahtevao je da se njegovoj vladi da autonomija. Nedi je septembra 1942. uputio novo pismo generalu Paulu Baderu, u kome je najavljivao svoju ostavku ukoliko se ne proire njegove kompetencije. Nemci su uzroke Nedievog otpora sagledavali u dodatnim otkupima ita, progonima Srba u Sremu na samom pragu Beograda (teror i ofanziva Viktora Tomia), te u zahtevu Majsnera Nediu da se uzdri od bilo kakvog meanja u Srpsku Dravnu Strau. Nedi je u sluaju povlaenja bio spreman da ide u zarobljenitvo. Feliks Bender je pisao Ribentropu da je Nedi zamoren od vladanja, nervozan, prenadraen, bolestan, a pre svega nezadovoljan nedovoljnom vlau i nemakim proirenjem nadlenosti u poslove SDS i poljoprivrede, dodatnim neoekivanim razrezima. 86 ' Od prvog dana je bilo oigledno da je Nedieva vlada ipak samo sredstvo u rukama Nemaca, ali je 65-godinji general nastojao da popravi svoj poloaj, koristei se i metodama pretnji da e dati ostavku. Nemaka nadletva u Srbiji reavala su svoje sporove preko njegovih lea. U samoj Nedievoj vladi tekli su sukobi izmeu komesara, tzv. stojadinovievaca (Milana Aimovia) i ljudi Ljotia. Nedi je sa Joniem i generalima u vladi predstavljao treu struju.
m

Isto, 1, 362.

469

Milan Nedi je februara 1942. uputio pismo Haroldu Turneru, obavetavajui ga da se u hrvatskoj dravi nalaze srpski saplemenici u logorima u Jasenovcu, Drnju (kod Koprivnice), Novoj Gradiki, Pakracu, Slavonskoj Poegi, Jastrebarskom i Lobor-gradu (ene i deca). Upozoravao je nemakog funkcionera da glad i zima odnose nevine ivote. S pozivom na njegovu plemenitu nemaku duu" traio je da preduzme mere da se ovim stradalnicima" pomogne slanjem pomoi u logore (ivotne namirnice, rublje i odelo), posredstvom srpskog i nemakog Crvenog krsta. Nedi je Turneru upuivao proteste i aprila, juna i avgusta 1942, ali nije dolo do olakanja poloaja srpskog naroda u NDH. Nedi je za teror nad Srbima govorio da ga ne pamti ni panska inkvizicija niti prva gonjenja hriana; da nije ravan ni najveim zulumima u prolosti. Nemci nisu nikada ni pomiljali da pitanje Srba u NDH rese, a Nedi nije posedovao za to nikakvu mo, vlast i inicijativu, kako i sam kae avgusta 1942. godine, kako u dravnim tako i u javnim poslovima.

Selo pod okupacijom

Nemaka je u Srbiji kao delu Jugoistoka gledala agrarni prostor koji sa ostalim zemljama Jugoistoka predstavlja dodatni" deo velikog privrednog prostora Treeg rajha. Za nas je ova injenica bitna jer je opredeljivala budui razvoj Srbije kao agrarne zemlje. Nedieva koncepcija o selu i seljatvu, kao osnovi budueg srpskog drutva, proizilazila je, nesumnjivo, iz njegove konzervativne politike filozofije, ali pre svega pritiska stvarnosti koja je upuivala da je opstanak mogu samo ako selo odri Srbiju i nemakih zahteva za poveanjem poljoprivredne proizvodnje. Ona je sinhronizovana i sa nemakim shvatanjem da Srbiji nije potreban razvoj industrije. Koliko je nemaka politika ila na to da odri Srbiju kao agrarni privesak Treeg rajha, najbolje govori i demontaa pojedinih industrijskih objekata u Srbiji, delimino uslovljena ustanikom akcijom ali daleko vie planovima o budunosti Srbije kao poljoprivredne zemlje, balkanske itnice sa Vojvodinom, odnosno Banatom. rtva demontae i odnoenja bio je Vojnotehniki zavod u Kragujevcu. Od velikog zavoda zadrana je radionica za opravku vozila.87' Pored Vojnotehnikog zavoda, sudbinu demontiranja doiveli su i Vojnotehniki zavod u aku i Lazarevcu, deo mainskog parka Vistada" iz Valjeva, Bari i Vreoci, uglavnom vojna industrija. Upravni i privredni tab Vojnog zapovednika Srbije pokazao je visoki stepen zainteresovanosti da se odri nivo predratne poljoprivredne proizvodnje. Nemcima je odgovaralo da koriste poljoprivrednu produkciju iz Srbije jer su na srpske proizvode odranije bili naviknuti, nije bilo problema sa transportom i cenama. O znaaju poljoprivrede
87)

Do ustanka postojali su ambiciozni planovi sa vojnim fabrikama u Srbiji (za kopnenu vojsku est, a za vazduhoplovstvo sedam). U julu je bilo nezaposleno 7.000 radnika. - Z. Spasi, Kragujevaka fabrika oruja 1853-1953, Beograd, 1973, 338-340.

470

govori i injenica da su obnovljene katedre Poljoprivrednog fakulteta, kao savetodavni struni organ Ministarstva za poljoprivredu. Fakultetsko osoblje je bilo spremno da na terenu pomogne u reavanju najvanijih poljoprivrednih problema strunim savetima. Obrazovano je nekoliko grupa: za biljnu proizvodnju, za stonu proizvodnju, vinogradarstvo i voarstvo, zatitu bilja itd. Od Poljoprivrednog fakulteta oekivalo se da pomogne u stvaranju strunog kadra, jer se oskudevalo u agronomima i srednjem poljoprivrednom osoblju. ' Po ugledu na nemaku privredu, koja je odranije prela na ratni kolosek i planski usmeravana, propisan je i Plan o planskoj poljoprivrednoj proizvodnji u toku 1942, 1943. i 1944. godine. Ova dirigovana ekonomska politika nije dala rezultat iz vie razloga, ali pre svega jer nije prihvaena od kategorije stanovnitva kojoj je bila namenjena. Uzalud je srpskom seljaku ispevana himna u slavu njegove radljivosti, proglaavan za najnapredniji drutveni sloj, temelj drutvene organizacije; uzalud je slavljen srpski domain. Srbija je bila pod okupacijom, a srpski seljak se nije mogao uveriti da mu je Nemac prijatelj. Situacija u kojoj su izvoene ove mere bila je vanredna, odreena ropstvom, mobilizacijom radne snage, postojanjem suprotstavljenih vojski, pritiskom kvislinke propagande koja je odbijala, a na drugoj strani zahtevima partizanskih snaga da se okupator bojkotuje i u ekonomskoj sferi. U stvarnosti Nedi nije mogao obezbediti da prinosi ostaju u Srbiji, jer Nemci nisu lako isputali svoj deo. Seljatvo, ali i Nedievu vladu, posebno teko su pogaali dodatni nemaki zahtevi za poveanjem davanja itarica i drugih poljoprivrednih proizvoda. Avgusta 1942. Franc Nojhauzen zahtevao je da Srbija na ime dodatnih davanja isporui jo 100.000 tona penice i kukuruza.89' Srpsko selo je za vreme okupacije bilo lieno hiljada radnih ruku u zarobljenitvu, a na drugoj strani pritisnuto raznim vojskama koje je trebalo hraniti i smestiti, naroito 1941. i 1944. godine. Na srpskom selu nalo se i na desetine hiljada izbeglica iz NDH, Kosova i Metohije, Vojvodine, Makedonije, koje su ueem u obradi zemlje delimino nadoknaivale nedostatak radne snage. Kvislinki reim naglaavao je znaaj sela i zemljoradnikog stalea kao najmnogoljudnijeg u Srbiji. Selo je imalo da ishrani neproizvodno stanovnitvo u gradovima, veliki broj radnika, inovnitva i aka u gradovima, izbeglice, dajui hranu i za izdravanje okupatorske vojske, pa i za izvoz u Trei rajh. Svo breme okupacije palo je na selo. Seljak je pozivan da ne bude samoiv i da daje svoj doprinos ishrani ostalog stanovnitva. Izdravalo je snage narodnooslobodilakog pokreta, kao i etnike Mihailovia. Zato se apelovalo na seljatvo da obezbedi vikove hrane za prehranu stanovnitva, da odvoji za one koji nemaju, da savesno izvrava nareenja vlasti i da se zalae za red i mir. Vlast je demagoki uveravala srpskog seljaka da se rat u toku vodi za njegovo osloboenje. Prema propagandi
88)

Srpsko selo", 13. februar 1943.

471

kvislinga, Nemaka nije vodila rat samo protiv komunizma, kao glavnog neprijatelja seljaka, ve i protiv svih onih koji ive od muke i truda radnog naroda". Insistiralo se da seljaci borbu Nemake shvate kao svoju borbu. 90 ' Za unapreenje sela stvorena je ustanova Zemlja i rad". Preko ove ustanove srpski omladinci - zemljoradnici upuivani su u Nemaku kao kvasac za nau novu poljoprivredu". Ustanova je razvijala ljubav prema srpskoj zemlji. Omladinci su od 1942. u grupama slati u Nemaku da tamo ue na nemakim imanjima. Upuivani su i na praksu iz oblasti podrumarstva, mlekarstva, prerade voa i povra konzerviranja hrane. 91 ' Nacionalna sluba rada za obnovu Srbije" odvodila je seljake na rad van atara sela, najee u rudnike, koji su za Nemce imali poseban strateki znaaj. Poljoprivredi se i u upravnoj, propagandnoj i agronomsko-tehnikoj sferi poklanjalo dosta panje. Ona je proizilazila iz osnovne koncepcije Milana Nedia da je u pitanju elementarni sloj srpskog drutva kojem e- mora pomoi, radi odravanja srpskog naroda i njegovog prosperiteta u budunosti, to se istovremeno podudaralo sa nemakom saglasnou da se produktivnost poljoprivrede podie u ime ostvarivanja predvienih i dodatnih kvota itarica za vojsku i transport u Trei rajh. Srbija i Banat bili su takva itorodna podruja o kojima se u uredu Hermana Geringa, kao tvorca dirigovanog plana nemake privrede, nije moglo ne voditi rauna, a posebno od strane izvrioca nemake privredne politike u samoj Srbiji - France Nojhauzena. Nije se vodilo rauna samo o intenzifikaciji proizvodnje itarica, osvajanju novih prostora isuivanjem movarnog i plavljenog zemljita, ve i o unapreenju stoarstva rejonizacijom Srbije zavisno od najboljeg uspeha koji se mogao postii u gajenju odreenih vrsta stoke (konja, goveadi, ovca). Predvieno je precizno u kojim rejonima treba odgajati, recimo, krivovirsku ovcu, gde svrljiku, kosovsku, sjeniku itd. 92 ' Nedi je smatrao da se nove povrine zemlje mogu dobiti isuivanjem movara Mave, melioracijama u Pomoravlju, Podunavlju, u dolinama Kolubare i Tamnave, Mlave i Mogile, Timoka, Skrapea, Luga, Jasenice i Kuburnice, dolina mnogih zadivljalih reka i reica". Ministarstvo graevina radilo je na otimanju povrina od poplavljenih podruja Pocerine i Posavine, Velikog Makia, Godomina, Velikog seoskog rita, Velikograditanskog rita, doline Velikog Luga, doline Velike Morave i drugih podruja movarnog zemljita, koje je iznosilo oko 160.000 ha. Oekivalo se da se dobije viak etvenog prinosa od 8.000 vagona. 93 ' Otimanje od uma nije se predvialo, jer je samo jedna
S. Kerkez, n.d., 182. > Isto, 173. Slubene novine", 9. jul 1941; Srpsko selo", 10. januara 1942. 92 Isto, Slubene novine", 22. januar 1943; Srpsko selo", 13. februar 1943. 3 > Zemlja i rad", mart - april 1943.
891 90

91)

472

petina Srbije ostala pod umom. ta vie, smatralo se da je umi trebalo vratiti ono to joj je ranije oteto. 94> Razvoj poljoprivrede nije se mogao pokrenuti bez razvoja industrije, koja bi snabdela seljake plugovima i drugim poljoprivrednim sredstvima za rad. Nedi je od prvih pokuaja takve proizvodnje nastojao da stekne kapital. Mehanizaciju, poljoprivredni alat i druge maine trebalo je selu da d industrija. Decembra 1942. slavljena je proizvodnja prvog pluga izraenog u Srbiji, u fabrici Vistad". Po elji i volji generala Nedia, kako je pisalo u asopisu Zemlja i rad", pretopljeno je gvoe i elik" koje je bilo namenjeno topovima a sliveno u plug, jer su se Nemci odrekli tako im potrebne kovine u navodnoj elji da pomognu srpskom seljaku. Vlada narodnog spasa" donela je odluku da fabrika Vistad" (Valjevska industrija Stankovi, akcionarsko drutvo) proizvodi za selo i seljake (plugove, sejaice, drljae i ostali alat).tJ5) Iz ovoga je zakljuivano da je nova industrija usmeravana na najneophodnije potrebe sela, umesto da proizvodi robu za luksuz. Zbog ove neznatne nemake koncesije uzdizana je u nebesa Nedieva politika prema selu. Iz tog se izvlaio i zakljuak kao da Nemci nisu bili zainteresovani za poveane prinose zbog svojih izvoznih potreba. Povodom izlobe srpskih plugova", Nedi je jula 1943. rekao: Srpski narod opredelio se za konstruktivan rad, iako pod najteim uslovima revolucije i rata. To je dokaz njegove vitalne snage i vere i samog sebe da e preiveti ovo teko vreme, postojati i biti koristan velikoj evropskoj zajednici. Dok drugi pale, rue, razaraju i ubijaju, on, srpski narod, gradi i koristan je lan oveanstva... Deset hiljada plugova, to je velika radost i na ponos to smo njima obogatili na dobri i radni svet. Zato smo mi taj plug i nazvali 'Na plug'. U izradi je jo pet hiljada ovakvih plugova... Samo ovakvim radom, sjajnim radom iskovaemo mi opet svoju budunost, jer je u naem radu na spas, naa veliina i naa nova Svesrbija". 96) U razvoju poljoprivrede in. Radoslav M. Veselinovi, ministar poljoprivrede i ishrane, zalagao se za preorijentaciju poljoprivrede od ratarstva ka voarstvu, povrtarstvu i stoarstvu. Oekivalo se, mnogo vie nego do tada, da se obrati panja na proizvodnju industrijskih biljaka. Napredak poljoprivrede vezivao se i za tzv. pravedne cene proizvoda, pod kojima se podrazumevalo da budu vee od proizvodnih trokova. Osnov za poveanje poljoprivredne proizvodnje sagledavao se i u racionalnoj obradi zemlje, ubrenjem, izborom selekcionisanog semena, upotrebom boljih i modernijih sprava, planskim rasporedom kultura, nainom upotrebe kapitala. Planskim radom morala se prevazii primitivna obrada poljoprivrede. Na plansku poljoprivrednu proizvodnju nije se gledalo samo kao na reenje pitanja iskrslih u ratu
> Isto. Isto, 2. decembar 1942. 9 6 ) M. Spalajkovi, Predgovor drugom izdanju Nedievih govora, bez oznake strane.
94 95)

473

(proizvod nude), ve kao na neophodnu potrebu koju je trebalo uvesti jo za vreme mira. Ministar je plansku poljoprivredu smatrao kao sredstvo da se obezbedi prehrana naroda, ime bi ovaj bio spasen u uslovima rata. Izvravanje zadataka planske privrede u toku dve godine prikazivano je kao grandiozno delo srpskih seljaka". Prve i dalje mere mogle su da se izvedu samo odozgo, uz pomo drave, koja se oslanjala na zadrugarstvo.971 Meu glavnim problemima srpskog sela, nezavisno od nenormalnih ratnih prilika, izdvajaa se niska proizvodnja sa prodajom proizvoda u bescenje. Uzrok se nalazio u malim razdrobljenim zemljinim posedima koji nisu mogli izdravati seljaka sa porodicom. Slaba pismenost i strah od modernizacije poljoprivredne proizvodnje odbijali su seljake od promene zateenih navika. Na selu nije bilo sloge, a politika i partije pre rata zatrovale su odnose izmeu seljaka. Neprosveeni seljak nije bio spreman da unosi novine u poljoprivrednu proizvodnju. Za savremenu poljoprivredu seljak se morao obuiti (putem kurseva, poljoprivrednih predmeta u kolama itd.). Tome je doprinosila tampa (naroito Srpsko selo"), prosvetna politika i politika propaganda. Surova stvarnost okupirane Srbije i podreenost Nedieve vlade nemakoj okupacionoj vlasti uinili su da se i u sferi proizvodnje ne postignu zamiljeni ciljevi. Deklarisati ciljeve bilo je lako, ali ostvariti ih bilo je skoro nezamislivo. Selo nije imalo radnih ruku, a rat i okupacija ometali su ostvarivanje kolaboracionistikih zamisli. Otpor sela ovim merama bio je glavni faktor neuspeha zadrune politike i dirigovanog planiranja u oblasti proizvodnje. Privremeni rezultati nestajali su sa pojaanim otporom reimu okupacije. Srpsko selo nije nikada prihvatilo Nedievu koncepciju o obnovljenoj Srbiji u novoj Evropi". Poljoprivredno bogata Srbija nije u toku rata doivela hroninu glad kao neki drugi krajevi Jugoslavije, pre svega oni u dinarskom podruju, i pored ishrane nemake vojske i izvoza u Trei rajh, to je bio i glavni cilj i smisao planske privrede nametnute od vrha kolaboracionistikog reima, ali o nekom unapreivanju proizvodnje, racionalizaciji organizacije i uopte modernizaciji ove privredne grane gotovo da se ne moe govoriti. Propaganda je bila jedno, a nalije ivota pod okupacijom njena suta suprotnost.

Industrija i rudarstvo u slubi nemakog ratnog napora

Privredna ministarstva Nedieve vlade bila su nesamostalna, radei po nalozima i nadzorom referenata Glavnog opunomoenika za privredu Franca Nojhauzena, koji su imali pod svojom kontrolom centrale za tekstil, piritus, eer, drvo, ugalj, metal, hemijske proizvode, iji je rad objedinjavao njegov pomonik Betner, dok je drugi pomonik Kajzer drao rudnike i privredna preduzea. 98 ' Po nemakim uputstvima
97) 98)

lanak Radoslava M. Veselinovia Budui razvoj poljoprivrede u Srbiji", objavljen u Srpskom selu". M. Borkovi, n.d., knj. 2, 104.

474

donoeni su i planovi o dirigovanoj privredi, koji je struno razradila grupa u srpskom Ministarstvu privrede, a plan poljoprivrede grupa Ministarstva za poljoprivredu. Ministarstva privrede i poljoprivrede bile su mamutske birokratske organizacije sa po 2.000 zaposlenih slubenika proseno u svakom, nalazei se pod neposrednim nadzorom generalnog opunomoenika za privredu.99' Sredite industrije Srbije nalazilo se u Beogradu, gde je prema statistikim podacima iz 1938. bilo 327 fabrika ili 7,8% od ukupnog broja fabrika u Kraljevini Jugoslaviji. 100 ' Ispred Beograda po broju industrijskih preduzea nalazila se Vojvodina. Vojna industrija bila je skoncentrisana u Srbiji. U odnosu na vojne industrije drugih zemalja, nalazila se na nezavidnom nivou. O tome recito govori podatak da je oruje Jugoslovenske vojske bilo raznoobrazno, razliitih tipova i vrsti (preko 130 modela topova, osam modela mitraljeza i pukomitraljeza, vie od deset modela puaka i preko tri stotine tipova municije). Jugoslavija je bila prinuena da uvozi oruje iz razvijenih evropskih zemalja, a uoi rata i iz Nemake, koja je meu prvima poela da trguje orujem i municijom. 101 ' U Vojno-tehnikom zavodu izraivane su, pored puaka i pukomitraljeza, rune bombe (kragujevanke"), pitolji, avionske bombe, minobacai; opravljani su topovi. Polovinom 1938. u Zavodu je radilo preko 8.000 radnika. 102 ' Industrijska preduzea u Srbiji su posle okupacije bila obuhvaena u 29 velikih firmi. Krajem 1941. i poetkom 1942. proradili su gotovo svi industrijski objekti u Srbiji: Sartid - Smederevo, Jasenica - Smederevska Palanka, Fabrika vagona Kruevac, Zelezniki remontni zavod u Kraljevu, Vistad - Valjevo, Fabrika avionskih motora Rakovica, Fabrika oruja i municije u Uicu, Fabrika tofova - Parain, hemijska fabrika Zorka" u Sapcu, Fabrika cementa u Popovcu, tekstilne fabrike u Niu i Leskovcu, fabrike za preradu koe u Niu, Beogradu, Zajearu i Knjaevcu itd. Radile su fabrike, pivare, mlinovi, strugare. Predmeti od gvoa proizvoeni su u Sartidu", kao najveoj topionici i valjaonici u Srbiji, koji su podmirivali izvoz u Nemaku i potrebe u Srbiji. Preduzea u Smederevskoj Palanci i Kruevcu proizvodila su teretne vagone, a Zorka" u apcu sumpornu kiselinu. ' U okupiranoj Srbiji osnovano je 37 akcionarskih drutava, od kojih je 27 bilo sa stranim kapitalom - preteno nemakim (75%). 1 0 4 ' Industrija u Srbiji morala je da se nosi sa nedostatkom radne snage, oskudicom strunjaka u proizvodnom procesu, deficitom sirovina, pogonskog goriva, uglja i nafte, pokvarenim ili dotrajalim mainama,
Isto, 109. B. Majdanac, Industrijalizacija i porast radnike klase u Srbiji 1947-1952. godine, Beograd, 1981, 19. 1 j" V I I , Aprilski rat 1941, 1969, 410-419. itd. 1 2 ' Vojno-tehniki zavod je postigao dva znaajna uspeha: putanje u redovnu proizvodnju valjaonice septembra 1938. i poetak fabrikacije pukomitraljeza Zbrojovka" kalibra 7,9 mm M - 3 7 po ehoslovakoj licenci. - Z. Spasi, n.d., 250. 1 0 3 ) S. Kerkez, n.d., 198. 104) Isto, 201.
W) 100)

475

nemakom demontaom maina. Iz podataka koji potiu iz druge polovine 1942. vidi se da je industriji i eleznici nedostajao ugalj: eleznici 50.400 tona, renoj plovidbi 7.500 tona, elektrinim centralama 23.370 tona, metalnoj industriji 114.133 tona, industriji eera 17.050 tona, mlinovima 5.333 tona, prehrambenoj industriji 4.943 tona, tekstilnoj industriji 5.225 tona, hemijskoj industriji 3.889 tona, ostaloj industriji 12.690 tona, ciglanama 4.951 tonu, tj. ukupno 149.484 tona. 105) Mesena potreba privrede za ugljem iznosila je oko 150.000 tona, a potrebe za ogrevom javnih i privatnih ustanova preko 20.000 tona. Meutim, u septembru 1941. godine celokupna proizvodnja srpskih rudnika uglja iznosila je oko 47.000 tona, to znai da ona nije bila u stanju da pokrije ni jednu etvrtinu stvarnih potreba. Od tada se situacija neto poboljala, jer su se krajem 1941. i poetkom 1942. godine proizvodni kapaciteti uglja poeli da koriste u znatno veoj meri, ali je ukupna produkcija jo uvek bila nedovoljna da podmiri potrebe srpske privrede i privatnih potroaa". 106 ' Okupacijom i unitenjem Jugoslavije kao drave dolo je i do razbijanja privrednog organizma i prekida proizvodnog ili kooperativnog procesa, to je takoe uticalo na karakter i intenzitet proizvodnje. Srpska industrija za koju je inae bila karakteristina velika usitnjenost i heterogenost, nastavljala je da radi i pod okupacijom, sa malim brojem radnika, o emu svedoi izvetaj Industrijske komore iz septembra 1943: Livnica metala i industrija hladnjaka brae Goldner u Rakovici (73 radnika); Fabrika poljoprivrednih sprava - Goevac u Beogradu (97 radnika); Industrijsko preduzee za preradu svih vrsta lima i metala - Alekse T. Trajkovia u Beogradu (54 radnika); Preduzee za optiku, preciznu mehaniku i elektrotehniku - Mikron" u Beogradu (180 radnika); Prva jugoslovenska fabrika spiralnih burgija, alata i metalne robe - Beograd (53 radnika); Metalurgijsko preduzee za izradu elektromaterijala - Beograd (14 radnika); Jugostroj a.d. Fabrika maina i aparata - Beograd-Rakovica (84 radnika); Kameni majdan - brae Zdravkovi, Beograd (4 radnika); Autogaraa i mainska radionica Aleksandra Brkia - Beograd (6 radnika); Obili", industrija metalnih proizvoda Miodraga Savia - Beograd (70 radnika); Nemaki auto-servis, industrijska radionica (110 radnika); Aero-autoelektromainska industrija brae M. Vrane - Beograd (15 radnika); Industrijsko preduzee Balkan" - Beograd (15 radnika); Preduzee za proizvodnju i popravku kola i autokaroserija Dragomira uria Beograd (27 radnika); Signal" a.d., Industrijsko preduzee za radiotehniku i elektrotehniku slabe i jake struje i preciznu mehaniku - Beograd (40 radnika); Beometal" a.d., Preduzee za preradu metala - Beograd (75 radnika); Kovnica" a.d., Metalurgijsko preduzee - Beograd (17 radnika); elikos", Industrija za preradu metala - Beograd (42
105) m)

Isto, 213. Isto.

476

radnika); Jug" a.d., Livnica i mainska fabrika - Beograd (10 radnika); Rad", Fabrika metalnih proizvoda - Beograd (36 radnika) itd. 107) Rudarstvo je imalo poseban znaaj za Nemce, naroito rudnici Bor i Trepa sa stratekim sirovinama - bakrom i olovo-cinkovom rudom. Nemci su se postarali da ovi rudnici prorade, da se njihova proizvodnja povea i transport ubrza. Rudnici su oskudevali u radnoj snazi, ali je ona prinudno pribavljana iz redova srpskih seljaka i radnika, ak i zatoenika u logorima organizacije Tot", italijanskih zarobljenika, pa i jedne ete nemakih specijalizovanih radnika. Rudnike su osiguravale specijalne jedinice kako bi se nesmetano ostvarivala planirana produkcija. Radnici i strunjaci su se nalazili pod specijalnom policijskom prismotrom da bi se izbegle sabotae, diverzije, organizovani rad pokreta otpora. Ako se izuzme diverzija u Trepi u leto 1941, rudnici su radili nesmetano do poslednjeg dana okupacije. Nijedan pokret otpora, ni partizanski niti etniki nije napadao na ove rudnike, mada su britanski oficiri od etnika traili da se Bor napadne, na ta su etnici uzvraali da e do napada doi tek kada saveznika avijacija prethodno bude bombardovala rudnik. Na osnovu podataka iz 1943. u Srbiji su radili sledei rudnici: Dravni rudnik Vrka uka i Srpski Balkan (1.192 radnika); Dobra Srea (470 radnika); Tresibaba-Podvis (703); Ibar-Jarando (560); Dobra (67); Ranovac (173); Rtanj (87); Dravni rudnik Senjski rudnik i Ravna Reka (1.223); Aliksar (78); Aleksinac (672); Bogovina (772); Resava (765); Sisevac-Vrii (562); Jelanica (388); Vrbica (364);Oplenac (246); Oraac (112); Stamnica (74); Sikole (32); Hajduk Veljko (49); Rakova Bara (37); Bukovac (113); Velika Ivana (208); Gruanski rudnici (35); Groanski rudnici (75); Dad (120); Dualovac (47) Dulkan (26); drelo (49); Zvezdan (63); Zvizdar (19); Zlatar (17) Ivanovo (134); Jadarski rudnici (27); Jeklov (62); Klenovnik (525) Kostolac (761); Kolubara (90); Karbo-Maki (324); Kneica (40) Lazarevac (50); Morava (212); Manasija (68); Melnica (55); Nada Ameri (12); Novo Selo (81); Palilula (119); Petrovaki Leskovac (57); Prkosava-Rudovci (164); Petrovac (37); Radljevo (152); Rajkovac (65); Rogaa (21); Srea (184); Sv. Jovan (86); Tavnik (73); ovdin (15); Dovdin-Prokop (25); Krepoljin-Sige (20); Bonjani (12); evica (20); umadija (63) i Crljeni (89 zaposlenih radnika). > Ukupno je u rudnicima oktobra 1943. radio 13.041 radnik. Najvie radnika radilo je u Senjskom rudniku i Ravnoj reci (1.223). 109) Za Nemce je u Jugoslaviji najznaajniji bio Borski rudnik, koji je Jugoslovenska vojska razorila (oteenje maina i kompresora, elektrine centrale, flotacije i topionice). Nemci su tek oktobra 1941. uspeli da dovedu rudnik do prvog stepena obnove, planirajui proizvodnju u etiri faze. Proizvodnja olovno-cinkove rude u Trepi iznosila je
r 7) 108) 109)

Isto, 201. Isto, 202. Isto, 202.

477

1940/1941. godine 505.430 tona, a koncentrata olova 49.828 tona i koncentrata cinka 30.195 tona; za pet meseci 1941. godine, koliko je rudnik radio, 89.781 tona rude, 7.776 tona koncentrata olova i 4.740 tona koncentrata cinka; 1942. godine 344.459 tona rude, 30.533 tone koncentrata olova i 18.064 tone koncentrata cinka; 1943. godine 394.402 tone rude, 35.305 tona koncentrata olova i 16.888 tona koncentrata cinka; 1944. godine 272.031 tona rude, 21.356 tona koncentrata olova i 9.752 tone koncentrata cinka. 110) Godine 1941. proizvedeno je 16.535 tona rafiniranog olova; 1942. godine 18.382 tona, a 1943. godine 19.220 tona, to je vie nego u 1940. godini, kada je bilo proizvedeno 14.234 tone rafiniranog olova. 111 ' Prema izvetaju Trepa-Mines Limited u Zveanu, od 5. oktobra 1943. godine, u olovnom rudniku u Starom Trgu i flotaciji i separaciji rude u Zveanu radilo je 48 uenika, 167 pomonika i majstora i 699 ostalih radnika (u Zveanu); 29 uenika, 93 pomonika i majstora i 926 ostalih radnika (u Starom Trgu) i u topionici olova a.d, Zvean, 3 uenika, 41 pomonik i majstor i 370 ostalih radnika. Prema ovim podacima ukupan broj zaposlenih iznosio je 2.376 (uenika, pomonika, majstora i ostalih radnika). 112 ' O eksploataciji antimona iz Podrinjskih rudnika (rudnici oko Krupnja i Zajae), u Lisi i Bujanovakim rudnicima govore sledei rezultati: 1941. u Podrinjskim rudnicima proizvedeno je 17.481 tona rude antimona i 1.013 tona metala; 13.548 tona rude antimona i 355 tone metala u 1942. godini; 1943. godine 26.202 tona rude i 723 tona metala, a 1944. godine 15.928 tona rude i 281 tona metala. Ukupna proizvodnja rude i metala u Lisi iznosila je: 1.004 tona rude i 169 tona metala 1941. godine; 1.988 tona rude i 311 tona metala 1942. godine; 1.674 tona rude i 278 tona metala u 1943. godini; 386 tona rude i 75 tona metala 1944. godine, a u Bujanovakim rudnicima: 936 tona rude i 234 tona metala 1941. godine; 869 tona rude i 217 tona metala 1942. godine; 1.283 tona rude i 295 tona metala 1943. godine i 411 tona rude i 90 tona metala 1944. godine. 113 ' Pored Bora i Trepe, naroitu zatitu uivao je rudnik antimona kod Krupnja i Ivanjice, jugozapadno od Loznice, rudnik magnezita kod Uica, rudnik pirita kod Donjeg Milanovca i rudnici uglja u istonoj Srbiji, te ruda hroma kod aka, Rake i Drenice; eksploatisan je i azbest. 114 ' Bor je za sve vreme okupacije imao probleme sa radnom snagom: kada je radnika bilo dovoljno, mnogo ih je odsustvovalo zbog slabih ivotnih uslova ili beanja sa posla. Pobegle radnike lovili" su nemaki vojnici i kolaboracionisti. Radni dan je produavan, a uvedena je i
Isto, 203. > Isto. > Isto. 113) Isto, 204. 114) M. Borkovi, n.d., 2, 121.
1I0) m m

478

nedelja kao radni dan. Trebalo je odrati proizvodnju blister-bakra od 3.500 tona meseno. Predratna proizvodnja je iznosila 40.000 tona godinje, a Franc Nojhauzen zahtevao je da se proizvodnja podigne do nivoa od 60.000 tona blister-bakra godinje. Ukupan broj radnika se poveavao, ali je radni efekat slabio. Oktobra 1942. od ukupno 8.199 radnika na posao je dolazilo 6.833. 1 1 5 ) Dosta radnika dovedenih sa strane nije moglo da izdri vie od etiri meseca rada. Posebno je zapaana oskudica kvalifikovanih radnika, pre svega rukovalaca builica. Nemci su septembra 1943. doveli u Srbiju rudarski bataljon Jugoistoka", koji je brojao oko 1.000 radnika, od ega je jedna eta (105 ljudi) dola u Bor. Februara 1944. u Bor je stiglo 1.400 italijanskih zarobljenika. Meu radnicima je bilo i pripadnika Slube rada". Primicanjem kraja okupacije, tekoe sa nedostatkom radnika, transportom rude i oskudicom uglja sve vie su se poveavale. Naputajui Bor, oktobra 1944, Nemci su otetili sve vanije ureaje (izlazno okno je minirano, jame potopljene, pumpe unitene). 1 1 6 )

Nedi i radnitvo - Srpska zajednica rada"

Nacionalna sluba rada za obnovu Srbije" uvedena je decembra 1941. godine Uredbom za podruje srpske drave", sa zadatkom da se ceo narod, odreenog doba starosti, udrui na zajedniki, svestan i disciplinovan rad za opte dobro. Svaki Srbin od 17 do 45 godina sposoban za rad, bez obzira na zanimanje, bio je obavezan na slubu u nacionalnoj obnovi. Od obaveza slube mogla su se izuzeti: lica s redovnim zanimanjem, lica samostalnog zanimanja koje im je osiguravalo izdravanje, radnici koji su se kod srpskih javnih berzi rada prijavili za rad u Nemaku, lica u radnom odnosu koja su primala platu kod posloprimaca", lanovi porodica sopstvenika poljoprivrednih domainstava neophodno potrebni za odravanje domainstava. Pod ovu obavezu nisu potpadala lica liena asnih prava: Jevreji i Cigani. Ukupno trajanje u slubi nije smelo da iznosi vie od godinu dana. Lica u slubi dobijala su besplatan smetaj, radniko odelo, hranu i besplatan podvoz. Iako ovim nisu zasnivali radni ili slubeni odnos, bili su osigurani za sluaj bolesti ili nesree na poslu. U dravnu slubu i na Univerzitet i visoke kole mogao se primiti samo Srbin koji je prethodno najmanje est meseci obavljao slubu nacionalne obnove. Lica koja su izvrila obavezu nacionalne slube imala su pri jednakim uslovima prvenstvo u zasnivanju radnog odnosa u dravnoj ili samoupravnoj slubi. Studenti i aci mogli su dobiti stipendije za studije i uenje u zemlji i inostranstvu. Zanatlijska i radnika omladina imala je prvenstvo za nametenje u dravnim preduzeima. 117)
115) 116) 117)

S. Kerkez, n.d., 206. Isto, 211. Uredba o uvoenju nacionalne slube, Obnova", 16. decembar 1941.

479

Normativno regulisana kao obavezna, ova sluba obezbeivana je izborom vodeih ljudi politiki pouzdanih, a na drugoj strani disciplinskim propisima i kaznenim odredbama zatvora do godinu dana za one koji izbegavaju slubu, ne ispunjavaju odreene dunosti ili neovlaeno naputaju slubu nacionalne obnove. Predsednik Ministarskog saveta odreivao je optekorisne radove nacionalne obnove ili radove vane sa dravno-politikog gledita. U kojim tekim prilikama treba upotrebiti Slubu nacionalne obnove odluivao je ministar socijalne politike i narodnog zdravlja. Rukovaoca slube imenovao je predsednik Ministarskog saveta. Nacionalna sluba rada za obnovu Srbije" angaovala je omladinu na rad u rudnicima, na opravci puteva, sei drva itd. Radnici su kontrolisani putem upravnih organa, policije, socijalno-radnikih organizacija (osiguranja, posredovanja rada itd.). Odredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih iz javnih slubi obuhvatale su sve one koji su pripadali internacionalnim organizacijama" (komunistima), irili lane vesti, bili optueni za korupciju, nesavesno obavljanje dunosti. 118 ' Kontroli je podlegalo i radnitvo u Srpskoj zajednici rada ( S R B O Z O R ) , nekoj vrsti sindikata stvorenih za vreme rata. Srpska zajednica rada imala je svoj organ Srpski radnik" koji je propagirao reim i njegovu politiku u oblasti rada, pozivajui se na tradicije srpske zadrunosti i solidarnost radnika i nametenika, poslodavaca. Na elu Srpske zajednice rada, sa seditem u Beogradu i filijalama u celoj Srbiji, nalazio se Milan Nedi. Bilo je predloga da se na elo S R B O Z O R - a postavi Milosav Vasiljevi, prof. Univerziteta, poznati sociolog nacionalsocijalistike orijentacije, pa ak i Dragia Cvetkovi, kao predratni funkcioner Jugorasa", reimskog sindikata Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). 1 1 9 ' Srpska zajednica rada osnovana 1942. naliila je nemakom Frontu rada. Predlaui in. Milosava Vasiljevia za stareinu Zajednice, Ljoti je polazio od toga da on dobro poznaje ovu nemaku organizaciju i da moe pomoi da se meu radnicima iskoreni marksizam i komunizam. Cilj Zajednice bilo je ujedinjenje radnika na nacionalnoj osnovi u jednu celinu i u optem interesu radnika, naroda i drave, da bi se obezbedio mir, onemoguili trajkovi, postigao sklad izmeu radnika i poslodau8)

119)

Srpski radnik" pisao je povodom dvogodinjice rada Srpske zajednice rada": Srpska zajednica rada podignuta je na vrstim temeljima ideologije, stare srpske zadrunosti, za dve godine svoga rada na vaspitanju svojih lanova i preporodu naeg socijalnog ivota pokazala je velike uspehe, kakve ranije decenijama nije ostvarila ni jedna ustanova. Ona kao propagandno-vaspitna ustanova, sa velikim socijalnim zadacima, za nepune dve godine rada, nije izgubila iz vida ni jednu vaniju potrebu radnika i nametenika, poslodavaca i posloprimaca, pa je u svom saetom radnom programu obuhvatila ceo javni i privatni ivot svih uesnika u srpskoj privredi". Srpski radnik", 3-4-5/1944. Kandidatura Cvetkovia potekla je od izvesnog Ljubomira Mitia koji je 25. maja 1942. protestovao protiv vodstva Srpske zajednice rada, smatrajui da na njenom elu treba da se nae Dragia Cvetkovi, ali se sve zavrilo na njegovoj pojedinanoj elji. - SI. Kerkez, n.d., 674.

480

vaca, unapredilo tehniko obrazovanje i prosveenost, podigao kulturni nivo radnika. Srpska zajednica rada obezbeivala je prijavljivanje za rad u Nemakoj (seoske i druge ete), dobrovoljno ili prinudno, radnu snagu za radilita u Srbiji, slala radnike u rudnike i na umske manipulacije, pomagala u kolovanju radnike dece, otvarala radnike kuhinje u preduzeima. U 111 ovih kuhinja hranilo se 46.000 radnika. Radnici, sa poslodavcima, trebalo je da se objedine u domainski stale", koji bi bio uklopljen" u narod a ovaj u dravu. Srpska zajednica rada imala je ulogu sprovoenja organskog izgraivanja radnikih i nametenikih udruenja i uvanja optih privrednih interesa nacije. Odnosi izmeu radnika i poslodavaca trebalo je da poivaju na zadrunim principima, na ravnopravnosti i drueljublju. Milan Nedi poruio je radnicima 30. maja 1942. da mu na srcu lei reenje radnikog pitanja i da se zato i primio za stareinu Srpske zajednice rada. Od radnika je traio da svojim radom povrate Srbiji staru slavu, ugled i potovanje u Novoj Evropi i elom svetu". Nedi je obeavao radenicima" da e rad dobiti svoje pravo, da dolazi novo doba, da se staro nee vie povratiti i da u tom novom dobu nee vie moi da se tove oni koji su za sebe zbir ali sve, a od sebe nisu davali nita. Isticao je da se u tom dobu koje dolazi nee raati milionerski sinovi i keri.120:1 Negirao je, na jednoj strani, komunizam, a na drugoj kapitalizam. Radnitvo je kontrolisano preko Radnike komore, Glavnog ureda za osiguranje radnika, Glavne uprave za posredovanje rada - Javne berze rada, Bratinske blagajne, Srpske zajednice rada i Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja, koje je koordiniralo sve ove institucije i organizacije, dajui im upravni, politiko-ideoloki i struni smer. Nedi je podvrgavao kritici radnike ustanove Kraljevine Jugoslavije, gledajui u njima legla birokratije i sklonita radnike aristokratije". Srpsku zajednicu rada smatrao je domainskom" i nazivao bratskom". Radenike je oslovljavao braom", traei u skladu sa njegovom nacionalnom opsesijom da budu dobri Srbi" i da brinu o srpskoj budunosti. Osiguranje radne snage bilo je uslovljeno ne samo obnovom Srbije, ve i udovoljavanjem nemakim zahtevima za poveanom proizvodnjom. 121) Sa nekoliko uredbi Nedieva vlada je obezbeivala radnu snagu za potrebe privrede (Uredba o uvoenju nacionalne slube rada za obnovu Srbije iz decembra 1941, Uredba o obaveznom radu i ogranienju slobode uposlenja, Uredba o uvoenju ratnoprivrednih mera Rajha za podruje Srbije). Nedieva vlada reklamirala je rad u Nemakoj kao oblik da se zbrine porodica. Naglaavalo se da strani radnici imaju ista prava kao i nemaki i da im pripadaju najvie nadnice, izdana ishrana, prvorazredno ukonaenje". Uprave za vrbovanje radne snage postojale su kod
120) 121)

Govori generala Milana Nedia, predsednika Srpske vlade, Beograd, 1943, 70-71. Pre svega, u rudnicima bakra, olova, cinka, uglja i u umskoj industriji.

481

481

javnih berzi u Beogradu, Niu, Kragujevcu, apcu i drugim mestima. U propagandi za rad u Nemakoj koristilo se i objavljivanje sume novca koju su radnici u Nemakoj dostavljali porodicama u Srbiji. Uredbom 0 uvoenju ratnoprivrednih mera Treeg rajha za podruje Srbije iz marta 1943. ostvarivan je pritisak na radnike da se opredeljuju za rad u Nemakoj. Komunistika protivpropaganda je, pozivom na patriotizam, istupala protiv rada srpskih graana u Nemakoj. Meutim, kolaboracionistiki reim je bio vezan kvotom okupatora koja se morala ostvariti slanjem radne snage svakog meseca. Sredinom 1942. u Nemakoj je bilo oko 50.000 radnika iz Srbije. Februara 1943. taj broj je iznosio 60.000 radnika. Krajem 1943. i poetkom 1944. broj tih radnika se popeo na 80.000. Mnogi se nisu nikada ni vratili zbog ozleda na radu, bolesti, gladi, bombardovanja. Kako su u Nemaku upuivane i druge kategorije radnika - seoske omladine, radnika, studenata na specijalizaciji - taj broj iznosio je oko 100.000 radnika. Prema Tanasiju Diniu, ovaj je broj iznosio 150.000, ali taj podatak ne izgleda taan, tim pre to je dat u istrazi posle rata. U Nemakoj se najmanje ostajalo est meseci, ali su neki radnici ostajali 1 godinu dana, pa i due. 122 ' Normativno je zabranjeno otkazivanje rada ili otputanje u preduzeima i privrednim granama bez odobrenja najviih upravnih organa. Postavljenja su se mogla vriti samo uz prethodno odobrenje odgovarajueg Ministarstva. Svi dravljani od 17 do 45 godina pozivani su na obavezan rad u odreenim preduzeima, bez obzira da li su bili zaposleni, nezaposleni ili obavljali slobodan poziv. Nedi je juna 1943. doneo odluku o osnivanju Fonda Milana Nedia za srpsku radniku decu, koji je pruao pomo radnikoj deci, deci izbeglica i porodicama iji se hranitelj nalazio na radu u Nemakoj, na radovima u Srbiji ili u zarobljenitvu.123' U nacionalnoj obnovi Srbije nisu mogli da uestvuju Jevreji jer su lieni asnih prava, kao izraz nacistike rasistike politike, pripadnici naroda koji su se nalazili pod udarom nemake rasne politike i optuivani da su nosioci komunizma i marksizma. Njima je u Srbiji nemaka politika pripremila fiziku likvidaciju. Nezavisno od uea Jevreja u narodnooslobodilakom pokretu, antikomunistika propaganda je inae predstavljala narodnooslobodilaki pokret kao jevrejsko preduzee. Jugoslavija je bila jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj su Jevreji vezani za leviarske ideje rano pristupili narodnooslobodila-

i22

> Mere za slanje radno sposobnog stanovnitva na rad u Trei rajh preduzete su neposredno posle zavretka ratnih operacija. Na sastanku kod Franca Nojhauzena u Beogradu 2. juna 1941. iznet je predlog o upuivanju oko 75.000 radnika do kraja 1941, ali se radilo o nerealnoj zamisli. Do sredine jula 1941. prijavilo se, po nemakim procenama, 7 - 8 . 0 0 0 radnika. Do kraja avgusta broj je narastao na 22.600 radnika (17.800 mukaraca i 4.800 ena). Od aprila do kraja jula 1942. iz Srbije je otpremljeno u Nemaku 7.430 radnika. Ima izvetaja u kojima se govori o 54.000 srpskih radnika u Nemakoj. Naredne 1943. upueno je 19.000 radnika. Do kraja 1943. u Nemakoj je iz Srbije bilo zaposleno 65.743 radnika. - M. Ristovi, n.d., u rukopisu, 290. 123> S. Kerkez, n.d., 384.

kom pokretu, ime se negira dosta rairena teza da su Jevreji bili stado ovaca", pokorne ovce". Prema Jai Romano oko 5.000 Jevreja uestvovalo je u narodnooslobodilakoj borbi naroda Jugoslavije (4.572 Jevreja, ili 6 - 7% od ukupnog jevrejskog stanovnitva).124) Filozofiji mirenja nisu podlegli svi Jevreji, ali teko je bilo nai se na slobodnoj teritoriji bez veza koje su bile strogo konspirativne. Pa i velika slobodna teritorija u zapadnoj Srbiji je stvorena tek septembra 1941. godine. Jevreji su morali da se prijavljuju svakodnevno, a delom su ih zavaravali i Nemci obrazovanjem zdravstvene slube koja je navodno brinula o njima. Nemci su iz imena jevrejskih komunista i patriota izvodili tezu 0 dominaciji Jevreja u komunistikim organizacijama, zahvaljujui delom i injenici da su neki od njih, koji su rano pristupili komunistikom pokretu, bili u rukovodeoj strukturi KPJ: Moa Pijade, Olga Alkalaj, Moa Levi, Frida Bergman, Josif Almozlino Alma, Dori Frajdefeld, Salamon Anaf, Rafael Batina (Mia Cvetkovi), Raela Baruh-Simi. Umetnik Bora Baruh radio je na osloboenoj teritoriji u uikom slikarskom ateljeu. In. Izidor Baruh je bio komesar Crnogorske ete Uikog odreda, a Josif Baruh komesar Raanske ete. Dr Frida Gutman je bila lekar u partizanskim odredima na slobodnoj teritoriji tzv. Uike republike, a kasnije vodila prihvatnu bolnicu u ajniu. Omladina koja nije shvatala nacionalne dunosti u duhu Nedieve 1 Ljotieve politike ozdravljenja Srbije, prevaspitavana je primenom prinudnih mera. Zavod za prevaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci, osnovan 1942, zasnovan je na iskustvima Nemake u prevaspitavanju posrnule omladine". Nedieva vlada je 15. jula 1942. donela Uredbu o prinudnom vaspitanju omladine i formiranju Zavoda, u koji su slati uenici iskljueni iz kola i studenti, po odluci optinskih uprava, odnosno policijskih vlasti a po uzrastu od 14 do 25 godina. U zavod je upuivana i vankolska omladina koja nije shvatila nacionalne dunosti. Prinudno vaspitanje trajalo je od 6 meseci do dve godine, ali je 1943. produeno do tri godine. Pitomce kanjenike izdravala je drava, s tim to su roditelji boljeg materijalnog stanja pokrivali trokove boravka za svoju decu, prema imovinskoj skali. Krajem 1943. Nedi je osnovao jo jedan slian dom u Obilievu kod Kruevca. Zadatak doma je bio da prikuplja ratom unesreenu, naputenu i posrnulu siromanu decu i osposobljava je za nacionalno ispravne, struno spremne i predane lanove srpske narodne zajednice. Predvieno je da Dom primi 300 muke i 100 enske dece od 17 do 21 godine ivota. Ovaj deiji dom ili grad" poeo je sa radom poetkom 1944. godine. Grad" je bio obezbeivan straom. 125) Na elu zavoda u Smederevskoj Palanci nalazio se Milovan Popovi, asistent Univerziteta u Beogradu, lan Zbor-a, a za upravnika enskog
124)

125)

Dr J. Romano, n.d., 40. - Ukupno je u Jugoslaviji od 82.242 Jevreja stradalo 67.248 ili 8 1 , 7 6 % . Od toga je u Banatu stradalo 3.800, u Srbiji 11.000, Bakoj i Baranji 13.500, Sandaku 260, Kosovu i Metohiji 210. D. Kilibarda, n.d., 123-4.

483

internata postavljena je dr Dragojla Popovi, takoe lan Ljotievog Zbor-a. Cilj vaspitanja je bio da se omladina politiki prevaspita i vrati u ivot. Na spisku Ministarstva prosvete za upuivanje u Zavod krajem 1942. nalazilo se 330 uenika iz 35 kola. U Zavodu je 1942-1944. boravilo 1.270 pitomaca. Meu predavaima su bili: Velibor Joni, Ratko Pareanin, Dimitrije Ljoti, Milosav Vasiljevi, oko Slijepevi. Politika shvatanja pitomaca testirana su putem pisanih radova: Moj sluaj", Mojapolitikaubeenja", tamisli o Titovoj akciji" itd. 126)

Ideoloke osnove prosvete i kulture

Osnova Nedieve kolaboracije zasnivala se na spasavanju srpskog naroda putem ouvanja mira i osude borbe kao smrtonosne za srpski narod. Pognuti glavu znailo je egzistencijalno se obezbediti u surovom ratu. Srpski narod je bio malen i svaka borba ili pootrenje vojne okupacije dovelo bi do njegovog neizbenog unitenja. Nedi se stoga javljao u ulozi spasioca srpskog naroda. Alternativa borbe je bila do kraja odbaena. Ovu alternativu trebalo je odbaciti i olo" koji je nagrizao zdravu sr naroda nemilosrdno istrebiti. Obraun sa komunizmom obuhvatao je i obraun sa jevrejstvom i masonerijom, sa petokrakom i estokrakom zvezdom". Nedi je bio ovek koji je najbolje izraavao interese srpskog naroda u sadanjosti i budunosti, a trea Srbija" pod njegovim vodstvom smatrala se prirodnim istorijskim nastavkom srpske prolosti. Srpska prosvetna i kulturna politika polazila je od glorifikacije Nedieve politike, srpske prolosti, osude Jugoslavije ,kritike graanske demokratije. Ideolozi Srbije pod okupacijom, bliski Nedievom reimu i Ljotievim pogledima, priklanjali su se reimu nove Srbije" koja mora da se nasloni na svoju slavnu prolost. Miroslav Spalajkovi je prekid srpskog mita nalazio u Kraljevini Jugoslaviji. Nova dravna tvorevina je 1918. prekinula taj mit i izazvala zamrlost i neplodnost u srpskom narodu". Velibor Joni kritikovao je liberalno-kapitalistiki sistem Kraljevine Jugoslavije kao nepodesan za Srbiju, kao zemljoradniku i maloposedniku zemlju sa izrazito patrijarhalnom kulturom. 127) Obnavljanjem ovih idealistiko-mitolokih projekcija srpske prolosti odbacivao se celokupni razvitak Jugoslavije kao antiistorijski, tetan po Srbiju, koji ju je unazadio, doveo do raspadanja srpske narodne due". Jugoslaviju su odbacivale i sve druge nacionalistiko-ovinistike snage. Mitologizirane nacionalne ideologije stavljene su u funkciju obnove nacionalnih organizama u krilu Hitlerovog novog poretka". Drugu komponentu prosvetne i kulturne politike predstavljalo je razvijanje teze o prijateljstvu nemakog i srpskog naroda, savremenom blagonaklonom odnosu Nemake prema Srbiji, uticaju nemake kulture
126 127)

> Isto, 126. Srpski narod", 24. oktobar 1942.

484

na Srbe u prolosti, ulozi koju je Nemaka preko svojih velikana u oblasti humanistike uinila otkrivajui najvee srpske duhovne vrednosti kulturnoj Evropi (narodno stvaralatvo, rad Vuka Karadia itd.). Antijugoslovensku politiku potpomagali su i Nemci, koji su Jugoslaviju 1941. razbili kao dravu, suprotno meunarodnoj pravnoj doktrini i injenici da je ona nastavljala da ivi u meunarodnim odnosima i preko pokreta otpora koji se nije mirio sa porazom aprila 1941. godine. Sama ideja Srbije znaila je negaciju Jugoslavije. Za Nedia je Jugoslavija bila pokojnik"; ona nas je razorila, upropastila i dovela do prosjakog tapa". ' Srpskom narodu pridavala su se neka posebna svojstva koja su ga inila osobenim narodom. Posebne odlike proisticale su iz njegove istorije, tradicije, narodne psihe. Individualna svojstva naroda formirana u posebnim istorijskim uslovima su apsolutizirana, narod tretiran kao kompaktni socijalni organizam, seljatvo kao osnova drutva idealizirano. Polazei od ovih svojstava, teoretiari faistike orijentacije*kalemili su na buduu organizaciju srpskog drutva, celinu naroda zanemarivanjem oveka kao pojedinca, princip jedinstva i hijerarhiju odnosa, u narodu gledali vrstu, bioloku i drutvenu zajednicu", nastalu u prolosti i izraslu u organsku celinu". Za Dimitrija Najdanovia, u Nedievoj dravi spasa" ljudi kao pojedinci su pre narodni nego svoji, jer na svakom planu - biolokom, psiholokom, duhovno-kulturnom izviru i uviru u narodno bie. 129 ' Ideje prosvetne politike najbolje se sagledavaju preko Prosvetnog glasnika" koji je ureivao dr Filip Medi, a kao izdava potpisivao Velibor Joni, ministar prosvete i vera. Novom teorijskom osnovom kolstva i ukupne prosvete bavili su se u tampi i strunoj periodici, naroito u Prosvetnom glasniku", Velibor Joni, Vladimir Velmar Jankovi, dr Dimitrije Najdanovi, dr Radia Mitrovi i drugi. lankopisci u Prosvetnom glasniku" ustajali su protiv materijalistikog duha koji potiskuje i razara svetosavski duh kod Srba. Komunistika akcija oznaavana je kao krajnje nemoralna i neskrupulozna. Cilj komunistike akcije nije bio leenje srpskog naroda od trulei Kraljevine Jugoslavije i njenog materijalistikog duha, ve ekonomsko i politiko porobljivanje srpskog naroda od strane nesrpskih, poglavito jevrejskih elemenata. Lek je traen protiv oba zla: materijalistikog i komunistikog u obnovi svetosavskog duha i svetosavskog idealizma.130' U ime nacionalnog vaspitanja aka, kao glavnog cilja kole pod okupacijom, zahtevalo se odbacivanje internacionalne ideologije koja od aka nacionalca stvara - internacionalca", unosei u ake pojmove o nacionalizmu pometnju, zabunu, koja je utoliko opasnija to je uperena na mlade ake duhove koji su prijemivi za sve to je novo pa makar to novo i ne bilo dobro. Ta ideologija preporuivala je
j?' M. Nedi, Moja re Srbima, Govori odrani 1941-1944. godine, Beograd, 1944, 65. ' D. Najdanovi, Prosvetni glasnik", 1-2/1943. ' R. Mitrovi, Komunistika akcija kod Srba, Prosvetni glasnik".

485

nepotovanje vere - Boga, nepotovanje roditelja i uitelja, navodila ih na put slobodne ljubavi, uila ake da ne cene i ne potuju nacionalne svetinje, to je pogaalo kolu i dravu, ilo na uklanjanje onih moralnih i duhovnih konica koje su aka drale u hrianskim i moralnim principima, pa da s njima, kao sa mehanizmom, postupa po svojim ciljevima i pravcima. ' Radia Mitrovi je u Sv. Savi nalazio linost istorije koja je od naroda nainila'" naciju, od drave otadbinu. Kada je drava propala, otadbina je ivela u srcima pokolenja. Zajedniki duhovni ivot organizovao je u samostalnoj srpskoj crkvi. Pod svetosavskim shvatanjem ivota krilo se idealistiko filozofsko shvatanje koje je u duhovnoj, kulturnoj strani videlo pravi smisao i vrednost ovekovog ivota. Srpski narod video je u venom duhovnom ivotu pravu vrednost i smisao ivota, privoleo se nebeskom carstvu". To svetosavsko shvatanje ivota naputeno je sa stvaranjem Jugoslavije: na mesto srpske nacije doao je jugoslovenski narod, koji se cepao na razne narode i plemena, ak i na pokrajine; Otadbina se svodila na zaviaj; drava se polako raspadala u banovine; duh koji je u njoj vladao bio je krajnje materijalistiki, jer je sve tenje apsorbovala elja za novcem, za poloajem, a sa tom tenjom i sa individualiziranjem, partikulariziranjem narodnog ivota ila je - kao njen pratilac - krajnja sebinost, zavist i mrnja. Vraanje svetosavskom duhu bilo je i pretpostavka da se prebrode i nove nevolje i tekoe. Svetosavski duh morao se uspostaviti kroz kole, odstranjivanjem svih institucija koje slabe ili razaraju taj duh. Svetosavsko shvatanje ivota videlo je u duhovnom ivotu i smisao i glavnu vrednost narodnog ivota. Tom cilju trebalo je da se sve podvrgne. Kako je srpski nacionalizam utemeljio Sv. Sava jo pre 700 godina, srpski nacionalizam je bio najstariji u Evropi. Na svetosavlje je gledano kao na srpski idealizam, po kome je glavna vrednost narodnog ivota bila sadrana u duhovnom ivotu. Svetosavlje je bilo moralna podloga nacionalnog mita. Sveti Sava je u narodnoj dui spojio dravu i crkvu, narod i veru, zemaljsko i nebesko. 132) Pravoslavlje je ukljueno u sistem vaspitanja, jer se religija smatrala za spas, vera za osnov etike, napadalo bezbonitvo; nema vaskrsenja putem borbe ve kada to bude Gospod odredio. Za tvorca srpskog nacionalizma uzimao se Sveti Sava koji je obezbedio jedinstvo srpskih plemena i oblasti. Svetosavski duhovni put je bio put izlaza. Srpski ciljevi mogli su se ostvariti samo fanatinom samodisciplinom. Prosveta i kultura morali su se osloniti na dom i porodicu, na veru i crkvu, na srpsku pozitivnu tradiciju, na razvijanje ljubavi prema nemakom narodu.
131) 132)

Isto, Dom i kola", Prosvetni glasnik, 5-6/1943. M. Spalajkovi, Srpski narodni mit i Evropa, Srpski narod", Uskrs 1943; T. Kulji, n.d., 259.

486

Vaspitanje omladine zasnivalo se na srpskom nacionalizmu. Obraajui se omladini 18. januara 1942, Nedi je zahtevao da se omladini povrati ono to je majinim mlekom usisala - srbizam, samo za Srbiju da ivi i samo za Srbiju da mre". 133) Velmar Jankovi se borio protiv svih onih koji su iskrivljavali srpsku istoriju. Odapinjao je strele na sve koji su traili od Srbina da predahne, davali drukiju interpretaciju srpske istorije, materijalistiku, obarali navodne zablude iz srpske prolosti i uklanjali lai iz njegove istorije. Traio je da savremeni Srbi stanu uz radnu Srbiju" i odbace demoniju materijalizma". Poklonici materijalistike demonije su Srbina, kada je bio iskrvavljen od strane borbe, pozivali da predahne gde predaha nema". Kazali su mu u ime nove nauke: dosta si se borio, sad treba da se odmara. Dosta si bio sirotinja raja, sad treba da pauje. Dosta si se molio bogu odricanja, pomoli se bogu raskoi i zaborava. Ostavi se predrasuda porodice i stareinstva, prolo im je vreme. ovek je skup elija, dua ne postoji. Preteka je ta srpska povest, romantina je tvoja vernost Hristu. Svetog Savu izmislili su kalueri da bi svoje manastire ispunili zlatom. Na Kosovu nisu se borili Srbi nego kapitalistiki feudalci, a Karaore se borio da smanji porezu i da obezbedi svoje ovce i svinje, a ne za Srbiju. Sve to o otadbini srpskoj, sve je to kapitalistika obmana, varka u cilju eksploatacije, i nita vie. Otadbina je zastarelo ime, ekonomski poredak je sve, ba sve. Ne misli uvek na te tvoje takozvane srpske ciljeve, ne brini brigu optu. Misli malo na samoga sebe. Na sebe, uje li, na sebe!" Bilo je ljudi, kae, koji su posluali te satanske glasove i poeli da grabe i pauju, drugi da zaboravljaju Svetog Savu i Karaora, a trei su pri sebi zaboravili na Otadbinu. Dokazivali su, naroito omladini, da smo 800 godina iveli u lai, i da Srbi treba da pijunu" na svoju istoriju i na srpski narodni ivot. 134 ' Kao istorijski promaaj Vladimir Velmar Jankovi apostrofirao je ujedinjenje 1918, kada su pobedniki Srbi" iznutra zarobljeni, smekale njihove snage i pomutile pogled razne internacionalne sile". Srbi su ugraeni u neto to im je bilo tue, gde su bili samo istorijski postament (ne vie ni svoj sopstveni spomenik"), gde su bili samo pozornica a ne ivi akteri na toj pozornici". Osuivao je inteligenciju koja je u prolosti sasvim podbacila, jer je masu dovela na raspue, ne predviajui ishod. Ona je vodila, a nije znala da predvia. Stoga je pred inteligencijom stajao proces proienja". Inteligencija se opredelila za anarho-komunizam, druga kategorija je bila sastavljena od politikanata i gramzivih koji su od naroda nainili sredstvo i tree kategorije nagriene ivljenjem bez etikog napora i bez nacionalne odgovornosti, tako da se na nju vie nije moglo raunati; ona je otpala od otadbine i od nacije. U novom naporu obnove oekivalo se buenje nove
M. Nedi, Moja re Srbima..., 109. ' VI. Velmar Jankovi, Istorijski idealizam srpskog naroda, Prosvetni glasnik", 3-5/1942, 102-6.

487

inteligencije spremne da se rtvuje za nove ideale. U tom smislu traio se, pozivom na istorijsko iskustvo, stalni nepredah". Oslonac se nalazio na skoro hiljadugodinjem oseanju narodne zajednice, ouvanim zakonima te zajednice i njenom unutranjem duhovnom poretku u koji ni Turci nisu dirnuli. Odbacivanje internacionalizma je imperativ i okretanje Srbiji bez koje nema ivota, jer Otadbinu nemaju samo komunisti i Jevreji. Svakovremena otadbina je", govorio je Jankovi, jedan prost, minimalan, svakom razumljiv i za svaiju odgovornost pristupaan program". Srbi moraju da vode borbu oko sebe i u sebi za tip ljudi otadbinski ili neotadbinski". Predah" od 1918. Srbiju i Srbe je skupo kotao. Posle 1918. Srbi nisu vie imali svoj siguran plan, nisu vie vodili jednu politiku, izgubili su svoju raniju stalnost glavnih naela, nestajalo je postojanosti upravljanja u svojim poslovima i nastupio je slom. Politiko ujedinjenje 1918. navoeno je kao velika zabluda, jer je zaboravljeno da se u toj dravi ujedinjuju, snae i oporavljaju Srbi, od ije slabosti ili jaine je jedino i mogla doi ili nedoi zrelost i sposobnost te drave". 135 ' Velibor Joni je novembra 1942. na Kolarevom narodnom univerzitetu govorio o problemima srpske duhovne orijentacije, kritikujui frankomane" koji su vaspitani u duhu tzv. pozitivnih nauka odbacivali Boga i veru u Boga, napadao je materijalistiko shvatanje sveta, indiferentno prema duhovnim i moralnim vrednostima. Ubijanje, sa mrcvarenjem rtve, od strane komunista Joni je otpisivao na raun njihovog bezbonitva. Nasuprot materijalizmu, Joni se izjanjavao za nacionalizam koji je sluio oveanstvu, istupao za pravo na duhovnu linost, pravo na egzistenciju narodnog duha. Tek kada oveanstvo bude vraeno svojim duhovnim osnovama nai e se nain za pomirenje linosti i celine, jedinke i zajednice. kola, kako ju je zamiljao ovaj kolaboracionist glavnu panju trebalo je da obraa na vaspitanje, na izgradnju linosti, a ne samo na obrazovanje uma, kako je to materijalistika kola do sada htela i postupala. Naa srpska omladina mora biti vaspitana u duhu naih tradicija, u duhu naeg narodnog shvatanja sveta i ivota". 136) Meu osnovnim problemima srpske prosvete pod okupacijom profaistiki pisci i propagandisti, kao dr Dimitrije Najdanovi, smatrali su da prosveta mora organski da se pripoji narodnom duhu, jer prosveta jednog naroda nije nita drugo do produenje narodne duhovne linosti; sve kulturne energije, akumulirane u kulturno-prosvetna jedra, vraaju se narodu odnegovane, oplemenjene, umnoene; kola se mora ponaroditi u tom smislu da prosvetna tiva moraju odgovarati sadrajima narodnog duha, a samu nauku ima da nadahnjuje i nosi osobenost narodno-kulturnog impulsa; nauka je nacionalna ili u najmanju ruku nije antinacionalna; morala se preporoditi - ne samo nauna materija ve i duh prosvetnog subjekta, to znai da su se iz uiteljstva morali
135) Y| Velmar Jankovi, Otadbina i intelegencija, Prosvetni Glasnik", 1/1944, 1 - 1 1 .
136)

V. Joni, Problem nae duhovne orijentacije, Prosvetni glasnik", 11/1942, 588-597.

488

korenito odstraniti nacionalni, antinacionalni i internacionalni elementi; udbenici su se morali iistiti od izama - materijalizma, racionalizma, liberalizma i ateizma i njihovih hibrida, jer su to sve bili bledi rudimenti preivelih gledita na svet"; nastavnitvo je bilo vazal naune" romantike i patetike 19 veka. Izuzetni radikalizam traio se u borbi protiv komunizma, jer je kolstvo bilo i ostalo tvrava kulturnog boljevizma". Prema nacionalno-prosvetnom realizmu uenik je morao biti, iznad svega, vaspitanik, a kola je morala da izgradi celu ueniku linost (Istinsko uenje je uvek i vaspitanje. Uobliavanje duha istovremeno je i stvaranje karaktera"). 137 ' U Prosvetnom glasniku" propagirani su i nacionalsocijalistiki pogledi na svet. Autori su se pozivali na Alfreda Rozenberga koji je u svom Mitu XX veka" dokazivao dejstvo rasnih snaga na istoriju. Gustav Mesermit je citirao Rozenberga o tome da je nordijska stvaralaka snaga dala oblik duhovnom licu zemlje". Germanska Evropa je, po njemu, obdarila svet najsvetlijim idealom oveanstva: uenjem o vrednosti karaktera kao osnovi sveljudske moralnosti, kao pesmom nad pesmom, najviim vrednostima nordijskog bia i ideji slobode, savesti i asti. Nasuprot germanskom primeru narodne rasne due stajao je Jevrejin. Mesermit je zagovarao tajanstveni nagon rasne due, koji se utelovljuje u velikim linostima naroda, u voama, pesnicima, pronalazaima i vaspitaima, koji onda stvaraju istoriju iz zajednice svoga naroda. Nacionalsocijalisti su vaspitavali Nemce za borbu, na spremnost na rtve, a u toj borbi trebalo je da se uniti (nasuprot komunistikom shvatanju - nikada vie rat) sve to je nezdravo, kukaviko, slabo, da bi se probila i sve snanije razvila zdrava vrsta i jak ivot. Najvaniji preduslov za vaspitanje nemakog oveka u duhu nacionalsocijalistikog narodnog vaspitanja (krv i zemlja, sloboda i ast, rad i hieb") je krvna osnova, nasledna pripadnost nemakom narodu. Nacionalsocijalizam je savladao greku prolosti" da se iz svakog oveka moe izvui sve - odgovarajuim vaspitanjem, prosveivanjem, naukom i obrazovanjem, smatrajui da sva velika dela i pregnua mogu da se probude i postignu ako je ovek ve svojim roenjem nasledio odgovarajue naklonosti. Jevreji su vodili narode na stranputicu zavodei ih pacifizmom, podelom klasne borbe, unutranjim partijskim razmiricama, pogreno postavljajui narodnosni i ivotni cilj. 138 ' Ideologija srpskih kolaboracionista u interpretaciji Ljotia, Najdanovia, Ivania, Spalajkovia i drugih bila je veoma raznovrsna, jer je sastavljena od religioznih elemenata, spiritualistikog duha, srpskog politikog konzervativizma, srpskog zadrugarstva, nemakog nacionalsocijalizma. Ona je prilagoavana vladajuem nemakom shvatanju drutva, prolosti, novog evropskog poretka, povezivanjem sa
J

D. Najdanovi, Osnovni problemi nae prosvete, Prosvetni glasnik", 1 - 2 / 1 9 4 3 , 1 - 1 0 . Gustav Mesermit, Naela naeionalsocijalistikog pogleda na svet, Prosvetni glasnik", 9-1942, 441-447.

489

nacionalnim svojstvima i uenjem o srpskom duhu kao moralnom osnovu novih drutvenih odnosa i vladajuim shvatanjima epohe. Srpski narodni mit poinjao je, po Miroslavu Spalajkoviu, od Nemanjia, obuhvatao je srpsku srednjevekovnu dravu do Kosova, robovanje sa podvizima uskoka i hajduka, zatim bunu na dahije sa ustancima Karaora i Miloa u X I X veku, na kraju Kumanovo i Kajmakalan. Sve to se zbivalo u jugoslovenskom okviru 1918-1941, svrstavalo se u raspadanje narodne due, izdajstvo, internacionalnu mitologiju XX veka. Mit nove Evrope koji se raao stavljao je duh iznad materije, rad iznad zlata, socijalnu pravdu namesto klasne borbe, meunarodnu saradnju namesto ratova. Svetosavsko pravoslavlje Najdanovi je oznaavao za nacionalnu karakteristiku i moralnu podlogu novog nacionalnog mita. I39) S iznetim idejnim i teorijskim prilazima fenomenu srpskog naroda u prolosti i sadanjosti, sa stanovita vaspitanja, srpska javnost za vreme okupacije je zasipana mnotvom primitivnih broura, pamfleta, kvazistudija protiv jevrejstva, masonerije, komunizma, drainizma". Za Georgija Pavlovia jevrejska kljeta sastojala su se od dva kraka: istonog, koji je inio jevrejsku tvorevinu boljevizam i zapadnog, koji je predstavljao jevrejsku tvorevinu u vidu plutokratije. Jevreji su politikom demokratijom pocepali narod na stranke, a masonerija i komunizam su doveli do take propasti naroda. Ako se jevrejstvo ne bude brzo likvidiralo usledie propast hrianske civilizacije. 1 1 Religijska mistika je potcrtavala versko-misionarski znaaj borbe protiv komunizma. Ljoti je dobrovoljce smatrao nebeskim semenom, koje su aneli posejali na zemlju onu no kada se rodio Isus. Pored ove verske misionarske uloge borbeni antikomunizam polazio je od unitenja komunista ognjem i maem, likvidacije komunistike nemani i proterivanja sa lica zemlje petokrake i estokrake zvezde. Georgije Pavlovi je u svojoj brouri Pod estokrakom zvezdom, judaizam i slobodno - zidarstvo u prolosti i sadanjosti" na Jevreje gledao kao na najveu meunarodnu silu, koja je bila uzrok mnogih istorijskih dogaaja tokom vekova i koja ima vodeu ulogu kod Sovjeta i anglo-saksonaca i u sadanjem ratu". Pavlovi se pozivao na Dostojevskog koji je prorekao da e Rusija privremeno podlei Jevrejima i da e od njih mnogo prepatiti ceo svet. Na jevrejsku opasnost Srbe je upozoravao Jaa Tomi. Oni su bili, kao to se isticalo, reditelji drame oveanstva". 1411 Ljoti je u svom predgovoru Pavlovievom pamfletu podvlaio j evr ej ski uticaj na socijalni, politiki i duhovni ivot nejevreja, nalazei da je on ogroman, pa ak i presudan, kao i u ekonomiji. Istoriju Evrope X I X veka Ljoti je, u stvari, posmatrao kao istoriju rastueg jevrejskog uticaja. ak do te mere da su Jevreji u prvoj treini XX
139) Kao pod 132. 140) Q Pavlovi, Pod estokrakom zvezdom, Beograd, 1943, Predgovor D. Ljotia, 9; T. Kulji, n.d., 246. i4l > G. Pavlovi, n.d., 19-20.

490

veka drali sve evropske nacije, socijalno, politiki i duhovno u svojoj vlasti. Ljoti se koristio Protokolima sionskih mudraca", koji su izbili u javnost poetkom XX veka, kao planom koji sadri uslove koje treba ostvariti da bi jevrejstvo postupno i otvoreno ovladalo svetom. 142) U brouri Srpski narod u kandama Jevreja. Porazno svedoanstvo iz Talmuda i ulhan Aruha i primena njihova u sadanjosti" Milorad Moji u najvulgarnijem propagandnom stilu i bez ozbiljnih dokaza govori o srpskom narodu kao robu Jevreja, koji su vladali bankarstvom, industrijom i veletrgovinom. Njihova mo je navodno bila tolika u Jugoslaviji da nisu ni odgovarali za svoja nedela ak i kada su bila dokazana. Jevreji su se ponaali u skladu sa svojim zakonima, po kojima je dozvoljeno nejevreje prevariti ili opljakati. Ostali slojevi - radnici i seljaci - bili su takoe jevrejski robovi, a slobodne profesije potpuno zavisne od Jevreja i njihovog kapitala. Cilj je Jevreja da zagospodare celim svetom i da istrebe hrianske narode. Svoje mrane ciljeve ostvarivali su putem lane demokratije" i drugih svojih orua: masonerije i komunizma. Jevrejstvo je proglaavano za najvee zlo sadanjice, najpodmuklijeg i najopasnijeg protivnika svih hrianskih naroda. 143 ' Milosav Vasiljevi je pisao o duhu masonerije, tajnosti rada, idealu osloboenja od verskih ili politikih dogmi. Masonerija je uzela pod svoje kolu i javno mnenje koje glaa u skladu sa svojim potrebama. Masonerija je najvie uradila na stvaranju nenacionalne inteligencije. Ona stvara tzv. internacionalni tip koji je potpuno odvojen od svojih verskih, politikih, nacionalnih tradicija, koji predstavlja prvi mason koji je ve uglaani" kamen. 144 ' Na Nedia se gledalo kao na spasioca srpskog naroda, jer je uspeo da odloi smrtnu presudu nemakog naroda nad srpskim narodom. Nedi je stalno odlagao izvrenje nemake presude. Ona nije bila izvrena zahvaljujui njemu, ali nije bila ni konano ukinuta. Nedi je smanjivao efekat te presude i gomilao pozitivne dokaze srpske konstruktivnosti". Presudu je trebalo da ukine onaj ko ju je i doneo - Adolf Hitler, to je on navodno i uinio prilikom prijema Milana Nedia 1943. godine. Nedi je tada izdejstvovao pobedu" za Srbe, iako su ga protivnici kolaboracije napadali da se do kraja ponizio. Prljava arija i pokvarena inteligencija" u njegovom aktu videla je ponienje, a kolaboracionistika publicistika i propaganda podvig jednog heroizma". U kolaboracionistikim redovima se smatralo da sav znaaj Nedievog puta moe odmeriti samo onaj koji je u stanju da izmeri (duom, srcem, ivim narodnim oseajem) svu dubinu naeg pada. Nedi je spasao bioloki Srbiju, pod njim je doivljen renesans srpskog nacionalizma". Za razliku od sulude stranputice jednog Drae Mihailovia", naao se Nedi da spase srpski narod od tree avanture koju bioloki ne bi mogao preiveti (pod drugim dvema misli se na - 27.
142) 1431 144)

Isto, 12. M. Moji, n.d., Beograd, 1941. In. M. Vasiljevi, Duh masonerije, Naa borba", 7. septembar.

491

mart i ustanak 1941 - B.P.). Zato je istaknuto naelo: prvo opstanak, pa sloboda! Iz ovog rata trebalo je izai sauvan za sve budue evropske kombinacije. Stoga je i drainizam" oznaavan za grobara srpskog naroda". -1 Miroslav Spalajkovi je uporeivao Nedia sa Nikolom Paiem i knezom Miloem. Kao i Pai, razmiljao je polagano i tiho, ali nije bio kunktator kao veliki srpski politiar, istupajui odlunije i protiv razvlaenja stvari. Imao je, veli Spalajkovi, brzinu vojnika". Pai je bio samo dravnik, ali nije bio vojnik; Milo je bio vojnik i dravnik; Milo Obrenovi i Milan Nedi roeni su u srcu umadije, a samo ona raa vojnike, za razliku od Paia koji je bio roen u opluku". I jedan i drugi odigrali su istorijske uloge: pod Miloem je Srbija vaskrsla u X I X veku, a pod Nediem u XX veku. Spalajkovi mu je nalazio mesto u Panteonu nacionalnih heroja. Odbranio je srpski narod od komunistikog zla i nacionalnog rasula, to mu je pripisivano u unutarnju zaslugu, dok je pred stranim svetom uspeo da izdvoji ime srpskog naroda od bezimenih tuinskih agenata i domaih grenika". ' Komunistima je od prvog dana objavljen rat do istrebljenja. Milan Nedi obraao se pripadnicima Srpske dravne strae: Budite obazrivi. Neprijateljska propaganda vara vas i truje najprimamljivijim stvarima, dragim vaem srpskom srcu. Ona operie zastavom, Otadbinom, osloboenjem, borbom protivu okupatora. Zovu sebe oslobodiocima, partizanima i tome podobno. A to su sve zlikovci u jagnjeoj koi. Oni ne misle dobro ni Bogu, ni Srbiji, ni narodu, ni vama. Satirite ih i ubijajte i trebite taj ljam, taj kukolj iz srpske narodne njive. Vaa e se ruka posvetiti, a ime ovekoveiti kao branioca Otadbine". 147 ' Pod udarom Nemaca i kvislinga nalazili su se i pripadnici Mihailovia. Obnova" je pisala o zloinima Mihailovia prema srpskom narodu, grehovima jednog bezumnika", njegovoj likvidaciji. Ve od kraja oktobra kvislinka tampa videla je prskanje" u njegovim redovima, odvajanjem javorskog odreda Mojsilovia i Boe Javorskog, poekog odreda kapetana Ignjatovia, uikog odreda majora Koraa i gruanskog odreda majora Savovia. Obnova" pie, decembra 1941, o razbijanju Mihailovia na Ravnoj Gori, uz kojega je ostao samo njegov bezumni savetodavac" Dragia Vasi. 148 ' Duhovni plan razvitka Srbije sadrao je osnovne politiko-idejne ciljeve u ovoj oblasti i bio poznat pod nazivom Srpski civilni plan". Izrada plana pokrenuta je krajem 1942. godine. Namera je bila da se omogui kontinuitet srpskih ciljeva, koji bi obezbedio da razvoj tee postojano i neprekidno, nezavisno od izmenjenih vremenskih prilika i drutvenih okolnosti. Plan se radio pod rukovodstvom Ministarstva
145) 1461 147) 148)

Zapisi, sv. 1, juni - septembar 1943. M. Spalajkovi, Spasilac Srbije u XX veku, Predgovor drugom izdanju govora M. Nedia, bez oznake strane. Glasnik S D S , " br. 1, jun 1942. Obnova", 9. decembar 1941.

492

prosvete, a u izradi su imale da uestvuju Akademija nauka, prosvetne ustanove, Univerzitet, knjievne i umetnike ustanove. Prethodno se ispitivalo stanje pojedinih sektora, njihove potrebe, kadrovsko stanje. Ovom planu otpor je davao Univerzitet u Beogradu, iako je na njegovoj izradi uestvovao jedan broj profesora (rektor Nikola Popovi, dekan Filozofskog fakulteta dr Veselin ajkanovi, dekan Pravnog fakulteta dr Laza Kosti, Nikola Radojii, dr Vojislav Arnovljevi, in. Milosav Vasiljevi, profesor Tehnikog fakulteta, dekan Poljoprivrednog fakulteta, dr Mihajlo Gradojevi). ,49) Plan je trebalo da bude dugoroan i da se njime zahvati celokupni duhovni razvitak pojedinca od porodice, pa u koli i najzad u duhovnom ivotu. Jugoslavija je ocenjivana kao duhovna smrt", kao promaaj", zajednica koja je Srbiji donela nesreu, jer joj je uskratila nacional-bioloki, nacionalno-privredni i nacionalno-tehniki autonomni unutranji ivot". Politiki ivot je depolitiziran" negacijom politikih partija. Najvanije stvari biolokog, duhovnog, ekonomskog i tehnikog opstanka trebalo je uiniti nezavisnim od povremenog politikog kursa sa povrine". Politika se naputala kao vetina" i zamenjivala politikom kao organizacijom". U Srpskom civilnom planu sve potrebe" delile su se na etiri sektora: nacional-bioloki, nacional-duhovni, nacional-ekonomski i nacionalnotehniki. Srpska budunost graena je na nacionalizmu. Teite je bilo na borbi za zatitu svoje krvi i potomstva, osnivanju centra za ispitivanje biolokih i antropolokih odlika stanovnitva srpskih zemalja, centara za ispitivanje srpskog jezika, srpske knjievnosti, muzikog blaga, srpske i balkanske istorije, ispitivanje etnikih tipova, religije itd. U izdavakoj delatnosti trebalo je predvideti bar sto standardnih knjiga koje bi svaki ovek u srpstvu morao da proita da bi smo sa nekim optim standardom boljeg Srbina mogli ubudue da raunamo". Ministarstvu prosvete pripalo je da izvri selekciju omladine za budue narodno vodstvo. Vaspitne institucije u budunosti su morale da izgrade novi tip Srbina, koji svoj lini ivot u prvom redu zamilja i provodi kao deo narodnog ivota, a ne samo kao privatni ivot jedinke, koji tano zna ko su mu svakodnevni trajni i povremeni neprijatelji, koji neprestano ivi budan i spreman, koji se trudi da ivot srpske ene dobije opet oblike patrijarhalne istote i ednosti", koji uvek ima u vidu da je predstavnik pravoslavnih Srba. 150) U razradi ovog Plana izraeno je do septembra 1943. 95 projekata. Meu tim projektima i elaboratima pominju se: Srpski civilni plan", Projekat o prosvetnim oblastima", Reforma o prosvetnim oblastima", Reforma i reorganizacija prosvetno-kolskog sistema", Stanje narodne pismenosti i odnos izmeu broja naseljenih mesta i broja osnovnih kola", ,Projekat opteg dravno-prosvetnog plana", Prosvetna statistika u okviru dirigovane politike", Elaborat o prevaspitanju i usavravanju nastavnika", O radu srednjih kola". Izuavanje
149) 150)

D. Kilibarda, n.d., 62-3. Prosvetni glasnik", novembar - decembar 1943; D. Kilibarda, n.d., 68.

493

tenji Italije za jedinstvom", Srpska pravoslavna crkva" itd. 151) U toj godini radilo se i na reniku da bi se znalo dokle se prostire prostor srpskog jezika.

Kolaboracionistika prosvetna politika u praksi

Prosvetni ivot je organizovalo, usmeravalo i kontrolisalo Ministarstvo prosvete sa Veliborom Joniem, kao vodom" u toj oblasti. Savetodavna uloga pripadala je Prosvetnom odboru, odnosno od 1942. Glavnom prosvetnom savetu sastavljenom od Velikog prosvetnog vea i prosvetnih odbora za osnovno i srednje obrazovanje, visoko i struno kolstvo, umetniko obrazovanje, telesno obrazovanje, narodno prosveivanje i versko obrazovanje. U prosveti i kulturi februara 1944. radilo je 11.834 lica. 152) Prosvetno-kulturna politika je strogo usmeravana i kontrolisana, sluei se policijskim metodama, to je proizilazilo iz tesne saradnje Ministarstva prosvete i vera sa Ministarstvom unutranjih poslova. Nadgledani su aci i nastavnici, posebno komunisti i druge kategorije nepouzdanih. Pedagoke ideje razvijali su i podsticali srpski kadrovi koji su pedagoke ili druge nauke zavrili u Nemakoj. Literatura o organizaciji prosvetno-kolskog sistema prevoena je sa nemakog: Vaspitanje u Nemakoj", Naela nacionalsocijalistikog pogleda na svet", Formiranje nacionalsocijalistikog oveka kroz nemaku kolu", Popravnovaspitni zavodi za posrnulu omladinu" itd. 153 ' Nemaki nauni institut osnovan pre rata, 1939. u Beogradu bio je rasadnik nemakog nacionalsocijalizma i centar pijunae, pod vidom razvijanja prosvetno-kulturne delatnosti, sa bibliotekom i odsecima za duhovne i pozitivne nauke (tehniku, medicinu, privredu); organizovao je razne kurseve, koncerte, predavanja itd. Institut je produio svoju aktivnost i za vreme okupacije, pretvarajui se u neku vrstu kole, sa izdavanjem diploma za razne specijalnosti. U izdavakoj oblasti favorizovao je dela iz nemako-slovenskih i nemako-balkanskih veza i odnosa. Sa Propagandnim odeljenjem Institut je usmeravao prosvetnu i kulturnu politiku u okupiranoj Srbiji. Sem na svoj rukovodei kadar (Gerhart Gezeman, Rihard Volf i drugi) oslanjao se i na saradnju dela srpskih univerzitetskih i javnih radnika (Milo Trivunac, dr Ivan Male, Svetislav Stefanovi i drugi). 154) Komesar za prosvetu je juna 1941. pokrenuo akciju ienja prosvetnog kadra koji je bio nacionalno nepouzdan. Savet komesara je 19. juna 1941. doneo Uredbu o nepouzdanim elementima", na osnovu koje su iz slube udaljavani komunisti, masoni, nepouzdani elementi",
151) 152) 153) 154)

D. Kilibarda, n.d., 71. D. Kilibarda, n.d., 58. V. Kupreanin, Prosvetno-kulturna politika okupatora u Srbiji (Beograd), Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945, Beograd, 1971, 226. Novo vreme", 24/1941.

494

svi oni koji na slubi nisu ispoljavali volju i oseanje da im je stalo do to skorijeg ozdravljenja Srbije. U svim resorima Ministarstava trebalo je izvriti selekciju osoblja i odstraniti sve one koji nisu Srbi, jer su Srbiju i srpski narod mogli da slue samo roeni Srbi. Ministarstvo prosvete obrazovalo je Anketnu komisiju sa Tanasijem Diniem na elu, izvanrednim komesarom za personalne poslove, koja je imala da proveri nacionalnu pouzdanost prosvetnih kadrova. Iz gimnazija je otputeno 34, a iz graanskih kola 51 nastavnik. Do ienja" najveih razmera dolo je u prolee 1942. godine, posle sloma partizanskih snaga u zapadnoj Srbiji, otkrivanja i unitenja brojnih organizacija KPJ. Iz ustanova prosvete i kulture bilo je otputeno 3.858 prosvetnih radnika. Deo nastavnika je nalaen i meu izbeglicama, dok je 1.000 studenata upueno u Nemaku na kolovanje. Iz slube su uklanjane i ene, sa obrazloenjem da nemaju dovoljan autoritet, ili su prebacivane u enske kole. 155 ' Po Jonievom kazivanju poetkom 1943. iz osnovnih kola su otputena 822 prosvetna radnika, 1.300 je penzionisano i 167 stavljeno na raspolaganje. Slubu je trailo 3.000 prosvetnih radnika - izbeglica. Iz te grupacije prosvetnih radnika zapoljavani su delom prosvetni radnici koji su bili spremni da se obaveu da e sluiti reimu. Pomou njih su zamenjivani prosvetni radnici oznaeni kao nacionalno nepouzdani.156' Prosvetne aktivnosti izvoene su u uslovima policijskog terora posle povlaenja partizanskih snaga iz zapadne Srbije. Upravnik grada Beograda Jovanovi u zaetku je spreavao teroristike akcije u Beogradu, a krivce i vinovnike hvatao i kanjavao. Ali ef beogradske policije nije proputao da ukae da je izvestan broj komunistikih bandita", a naroito intelektualnih vinovnika kukaviki" pustio svoje ljude da u borbi izginu, dok su oni bekstvom izbegli zasluenoj kazni. Polazei od konspirativnog metoda komunista, Jovanovi je traio da im se onemogui da nau sklonite i zaklon. Garantovao je graanima Beograda mir i bezbednost u gradu, a svojom obznanom" ukazivao graanima ta da uine kako bi se mir i bezbednost i dalje zadrali, pozivajui ih u stvari na denunciranje rodoljuba. Na osnovu Uredbe o prekim sudovima obznanio je da je svaki graanin koji sazna da se u Beogradu nastanilo ili dolo lice koje je uestvovalo ,,u defetistikoj partizanskoj akciji" obavezan da to i prijavi. Ko to ne bude uinio smatrao se jatakom i sa njim je trebalo postupati kao sa krivcem. Ova obznana" usledila je posle razbijanja komunistikih bandi" na celoj teritoriji Srbije od strane oruanih odreda vlade generala Milana Nedia, pa ih je trebalo onemoguiti da nau utoite u Beogradu. Dunost prijavljivanja bila je obavezna za sve graane, stareine porodica, nastojnike zgrada, stanodavce, odnosno sopstvenike kua. 157 ' Kvislinke novine pripisivale su osloboenoj teritoriji sa centrom u Uicu naziv Balkanska sovjetska republika". Podsticaji komunistike
155) 15S) 157)

S. Kerkez, n.d., 406, D. Kilibarda, n.d., 129. Obnova", 18. juli 1941; D. Kilibarda, n.d., 131. Obnova", 9. decembar 1941.

495

aktivnosti sa zadacima dolazili su iz partijskog centra i vezivani za Tita ili misterioznog Tita", kako je pisala Obnova" decembra 1941. godine. Usput se dodavalo da se o njemu jako malo konkretno zna, ali se govorkalo da je aktivni major Crvene armije"; sama fizionomija je potvrivala daje Tito bio Jevrejin. Pripisivalo mu se daje u razgovoru sa Mihailoviem u Struganiku izjavio da je uestvovao u panskom graanskom ratu, da je potom bio u Rusiji, a u poslednje vreme radio u Bugarskoj. Kvislinka tampa je smatrala da je oskrnavljena rodna kua slavnog srpskog vojvode ulaenjem u nju jednog belosvetskog probisveta". ) U uslovima pojaane aktivnosti Nemaca i kvislinga protiv potuenih i zaostalih ustanika decembra 1941, Ministarstvo prosvete je naredilo kategorizaciju uenika prema nacionalnoj pouzdanosti: nacionalno pouzdani, komunisti, organizovani, neorganizovani, simpatizeri i saradnici, voljno i nevoljno opredeljeni za komunizam; oni koji lako podleu uticajima tue propagande. aci su stavljani pod strogi nadzor, s tim to je doputeno da se mogu popraviti. Po nalogu Velibora Jonia nepouzdani su iskljuivani iz kole. Do januara 1943. iskljueno je 375 uenika. Godine 1943. aci su organizovani po vojnim desetinama sa desetarima. kole su o svakom aku srednje kole morale voditi Socioloko-psihografski list" (kako uenik gleda na prolost, ta ita, emocionalni ivot, uee u druinama itd.), koji je prosvetnim vlastima omoguavao da zakljue na koga se mogu osloniti u graenju nove Srbije". 159) kole su radile u tekim uslovima: bez zgrada, kolskog pribora, u uslovima policijskog pritiska, progona svih antinemakih ideja. Iz upotrebe su uklonjeni svi udbenici koji su upuivali na liberalizam i marksizam; izvrena je revizija udbenika i iz njih uklanjane nepodesne injenice". Direktori gimnazija i upravitelji graanskih kola organizovali su u kolama antikomunistika predavanja na osnovu broura koje im je dostavljalo Ministarstvo prosvete, kao na primer: Na seljaki komunizam", Patrijarh Varnava protivu komunizma", Krvava lista komunistikih zloina", Sovjetska unija nije Rusija". U nizu broura protiv SSSR-a i boljevizma dolazio je do izraaja antisemitizam (Boljeviku revoluciju su izveli Jevreji", Jevreji protiv pravoslavne crkve" itd.). U nekim brourama je ukazivano da su boljevici protiv Slovena, da je propast boljevizma u interesu Rusa i Srba, da su Sovjeti gurali u rat sve narode. Odravana su i predavanja protiv Tita, komunizma, marksizma kao utopije. 160) Milovan Popovi je drao predavanja na temu: Komunizam i na put", Maral Tito i Srbi", Imaju li srpski radnici otadbinu", itd. ' Meu kolskim zadacima nalaze se teme o svetosavskom duhu i svetosavskoj koli, stvaranju
158) 159)

Isto, 10. decembar 1941. D. Kilibarda, n.d., 119. 160> Isto, 106-7. 161) Isto, 112.

4Q6

Sem to su isterivani iz kola, aci su predavani Gestapou ili Specijalnoj policiji; proirivan je krug nepouzdanih ili sumnjivih, uvoen opti nadzor nad kolama. U krug obaveza da nadziru ake - svoju decu uvlaeni su i roditelji koji su obavezivani da decu vaspitavaju u duhu antikomunizma. Izjava koju su potpisivali glasila je: Jamim svojim ivotom da je moj sin (ki), uenik ( - ) razreda nacionalno ispravan i da e takav ubudue ostati, da nee odravati nikakve veze niti potpomagati, ni linosti ni organizacije koje rade protiv mira i reda u zemlji". 163 ' Pod udar sumnji, zlostavljanja, otputanja, zatvaranja i slanja u logore dolazili su i svi oni intelektualci meu umetnicima, naunicima, strunim radnicima koji su podvoeni pod komunistiku aktivnost, delovanje u prilog drugih organizacija (Mihailovieve) ili jednostavno nisu bili spremni da se angauju na poslovima obnove Srbije u duhu kolaboracionistike politike. Na anektiranom podruju Bugarske radile su osnovne kole, ali na bugarskom jeziku, sa veinom uitelja koji su stigli iz Bugarske. aci gimnazije u Vranju bojkotovali su nastavu. 164 ' aci su vaspitavani u antisrpskom duhu i predoavano im je da su Bugari; na ekskurzijama u Bugarskoj stavljano im je do znanja da su ih Bugari oslobodili srpskog jarma. Uenici koji su se suprotstavljali kanjavani su fiziki ili globljeni novano za svaku upotrebljenu srpsku re. 165 ' U Srbiji su u kolskoj 1941-1942. godini radile sledee kole: 84 nie i vie gimnazije, 8 trgovakih akademija, 4 srednje tehnike kole, 2 enske strune uiteljske kole, vie poljoprivrednih i veernjih strunih kola, kao i 2.250 osnovnih kola. Broj kola i uenika se 1943-1944. poveao: 81 zabavite sa 4.985 uenika; 2.099 narodnih kola sa 367.360 uenika; 32 graanske kole sa 5.285 uenika, 58 gimnazija sa 50.874 uenika, 9 uiteljskih kola sa 2.502 uenika, 2 enske strune uiteljske kole sa 216 uenika, 5 srednjotehnikih kola sa 1.197 uenika, 8 dravnih trgovakih akademija sa 3.242 uenika, 3 srednje poljoprivredne kole sa 357 uenika, 4 umetnike i muzike kole sa 1.459 i 2 visoke kole 198 uenika, ukupno 2.313 kola sa 437.575 uenika. 166 ' Nastojei da reformiu kolu, tvorci prosvetne politike teili su da posvete najveu panju seljatvu i da kolsku mreu uine adekvatnom privrednoj strukturi srpskog drutva; da se povede rauna o odnosu
162) 163) 1S4)

Jugoslavije koje je znailo naputanje svetosavlja, o svetosavskoj politici i t d . '

165) 166)

Isto, 12. S. Kerkez. n.d., 407. aci su bojkotovali upis u gimnaziju. Nosioci otpora bugarskoj vlasti su pripadnici S K O J - a i rodoljubi koji su smatrali da u vranjskom kraju ivi srpsko stanovnitvo i da kole moraju raditi na srpskom jeziku. Vranjska gimnazija, iako znaajna prosvetna institucija, pretvorena je u kasarnu i dodatnu zgradu zatvora. - Vranjska gimnazija 1881-1981, Vranje, 1981, 561, 563. D. Kuli, Bugarska okupacija 1941-1944, Ni, 1970, 73. D. Kilibarda, n.d., 74.

497

seoskog i gradskog stanovnitva i realnim agrarno-drutvenim odnosima. Samo vaspitanje moralo je da nosi nacionalno obeleje i bude u duhu pravog srpstva". Predviane su i neke kole kojih do tada nije bilo u Srbiji, odnosno u Kraljevini Jugoslaviji: zadrune, umarske, devojake, laborantsko-preparatorske, administrativne itd. U periodu 1942-1943. od strunih kola otvorene su: Administrativna akademija u Beogradu, Srednja tehnika kola i Trgovaka akademija u Kragujevcu, Trea trgovaka akademija u Beogradu, Zadruno-vinarska kola u Smederevu, Vinogradarsko-voarska kola u Aranelovcu, Stoarskomlekarska kola u Boljevcu i 15 graanskih kola. 167) Narodna poljoprivredna kola u trajanju od dve godine pripremala je seljake za razne specijalnosti: voare, kalemare, cveare, sir are itd. Uenici su bili obavezni da zavre estogodinju kolu, ukoliko posle etverorazredne narodne kole nisu nameravali da nastave kolovanje u graanskoj koli ili nioj gimnaziji. Univerzitet u Beogradu nije radio, ali su na njemu polagani ispiti i branjeni diplomski ispiti. Oktobra 1942. na Univerzitetu je diplomiralo 265 kandidata. Posebne kolske olakice davane su studentima koji su se borili u Nedievim i Ljotievim formacijama. Administrativni direktor Univerziteta, poverljivo lice koje je postavljalo Ministarstvo prosvete, brinuo se o progonu komunista. Ministar je postavljao nastavnike i odreivao rektore. Nedi se zalagao za otvaranje Univerziteta ne bi li digao vlastiti ugled u srpskom narodu i rang svoje drave", ali Univerzitet nije otvoren do kraja okupacije, sem to su na njemu polagani ispiti i vrene pripreme za otvaranje. Nemci su strahovali od otvaranja Univerziteta koji je predstavljao simbol antifaistike borbe pre rata. Univerzitetu je reim ukinuo svaku samostalnost. Vie od 1.000 studenata kolovalo se na nemakim univerzitetima 1941-1944. godine. 168 ' Prednost kolovanja imali su oni koji su se istakli u borbi protiv komunizma.

Kulturni ivot pod okupacijom

Vie nego iroko razgranata mrea dravnih organa i ustanova radila je na masovnom narodnom prosveivanju u duhu nacionalne politike i antikomunizma. Najvie su se, po prirodi posla, izdvajali: Ministarstvo prosvete, Srpska zajednica rada, ustanova Zemlja i rad", narodni univerziteti, dobrovoljaki odredi. Formirani su okruni, sreski i mesni odbori, a u kolama kolski odbori za narodno prosveivanje pretvoreni u politike propovedaonice" na ijem su elu bili vladini komesari. U pomenutom smislu korien je i Kolarev narodni univerzitet u Beogradu. Velibor Joni je 1943. na Kolarevom univerzitetu otvorio teaj Protiv komunistikog shvatanja sveta". itava kulturna
167) 168)

Srpski narod", 1 septembar 1944; Prosvetni glasnik", 11-12/1943. Slubene novine", 21-23. mart 1944.

498

politika Nedievog reima svodila se na propagandu u smislu ostvarenja preporoda" srpskog naroda i stvaranja novih vrednosti". 169) Prosvetni i kulturni ivot u sutini je bio dirigovan od Nemaca, nalazio se pod njihovom kontrolom, sluio irenju nemake kulture, nacionalsocijalistikih ideja i odravanju srpskog naroda u pokornosti. Pod spoljnim vidom nemake brige za kulturu i nauku teklo je pljakanje najznaajnijih kolekcija u muzejima, seminara Univerziteta i laboratorija. Bombardovanjem Narodne biblioteke aprila 1941. izvren je, sem ratnog zloina napada na otvoren grad, i kulturni genocid unitavanjem duhovnog blaga srpskog naroda. Iz Umetnikog muzeja i Muzeja kneza Pavia u Beogradu, Vojnotehnikog muzeja u Kragujevcu odnete su retke vrednosti; na Univerzitetu u Beogradu uniteno je 13 instituta, sa bibliotekom na Filozofskom fakultetu. Uniteni su i opljakani: Vojnogeografski institut, Seizmoloki zavod, Geoloki institut, Centralni higijenski zavod u Beogradu. Iz Srpske akademije nauka odneti su znaajni irilski rukopisi, latinske povelje, turski dokumenti. Srueno je 450 pravoslavnih crkava, u emu su prednjaile ustae. Nemci su unitili freske u ii, otetili Sinagogu u Beogradu, Konak knjeginje Ljubice, Dositejevu kolu. 170) Kolaboracionistika propaganda predstavljala je Nemaku kao najveeg prijatelja Srbije, koristei podatke iz prolosti, ali izbegavanjem da pominje sukobe u dva svetska rata i nemake agresije na Srbiju i Jugoslaviju. Prenaglaavalo se da je Nemaka predstavila Srbiju Zapadu, da su Nemci udarili osnove nauci, zanatstvu, rudarstvu, industriji, umarstvu, pozoritu, umetnosti, da su braa Grim, Leopold Ranke i slavni Gete, te drugi nemaki javni radnici pomogli Vuku Stefanoviu Karadiu da ukae zapadu da je srpski narod mali po broju ali velik po duhu; da je Nemaka bila glavni kupac srpskih sirovina od iskona; da je ona najpovoljniji i najjeftiniji prodava naih potreba", na najvei sused, da pobeuje na svim ratitima. Smisao ove apoteoze Nemcima i Nemakoj svodio se na opomenu da se srpski narod ne zalee u pokuajima da zaustavi nezadrivi hod Nemake sabotaama, da goloruki i rasereeni ne podleemo stranoj propagandi koja vodi rauna samo o svojim interesima. Od naroda Srbije se zahtevalo da po svaku cenu stekne poverenje pobedioca. 171) U kompetenciji Ministarstva za prosvetu nalazile su se naune, kulturne i obrazovne ustanove: narodne biblioteke u Beogradu, Niu i Kragujevcu, Dravni arhiv u Beogradu, muzeji (kneza Pavia, Etnografski muzej, Muzej srpske zemlje, Muzej kralja Petra I Velikog oslobodioca i Vojni muzej), Centralni zavod za uvanje starina u Beogradu, Meteoroloko-geofiziki zavod, Bioloki zavod u Smederevu, Univerzitet u Beogradu, Astronomska opservatorija, kola za telesno vaspitanje
D. Kilibarda, n.d., 141-143. ' A J , Fond Dravne komisije za utvrivanje zloina u Beogradu, F - 2 5 , dok. 1 - 8 ; Elaborat o ratnoj teti na Beogradskom univerzitetu". m ) Narodne novine", br. 3, 16. novembar 1941.

499

u Beogradu, Akademija likovnih umetnosti u Beogradu, kola za primenjenu umetnost u Beogradu, Muzika akademija u Beogradu, Srednja muzika kola u Beogradu. 172) Nedieva vlada podsticala je otvaranje muzeja u Beogradu i gradovima u unutranjosti, kao ustanovama koje bi se bavile vaspitanjem naroda na izvorima prolosti". Sem muzeja u Beogradu, radili su i muzeji u Kragujevcu, Kraljevu, Jagodini i Kruevcu. Vlada je podsticala i negovanje muzike da bi Beograd dobio izgled grada koji ivi veselo i bezbrino". Vlasnici kafana su obavezivani da uvedu muziku.173' Prikazivani su nemaki, italijanski, bugarski, maarski i drugi filmovi, ali posle prethodne cenzure. Sa filmovima su prikazivani i slubeni nemaki urnali, koji su preko propagandnih centara Treeg rajha u Beogradu prilagoavali deo urnala potrebama srpskog reima snimanjem storija iz srpskog ivota (unoenje badnjaka, sveenje vodice, ivot srpskih dobrovoljaca). Snimljeno je i nekoliko filmova: Grenica bez greha", S verom u Boga", Naivnost bez zatite" i dr. 174) Na elu beogradske radio-stanice nalazio se oberlajtnant Karlo Hajnc Rajntgen, bez ijeg odobrenja nije nita moglo da se emituje. Sadrajna struktura programa 1941-1944. godine nije se menjala: drugarski pozdravi, jutarnji koncert, nemake vesti (u proeku est puta dnevno), lageri, Radio-Beograd pozdravlja front i otadbinu", narodna muzika, sport, Raspevani ponedeljak", Beogradski mladi straar", Neto za tebe", as nemakog jezika, as za vojnike, emisija za srpske seljake itd. 175) Kvislinki reim organizovao je i vie izlobi 1941-1944, meu kojima se izdvaja prva, otvorena 22. oktobra 1941. godine, na kojoj je radio Komitet od 50 specijalista u skladu sa koncepcijom koju su uobliili in. Milosav Vasiljevi, dr Danilo Gregori, Svetislav Stefanovi, ore Peri i Lazar Proki. Izloba je predstavljena preko nekoliko odeljenja: antikomunistiko (logori u SSSR-u), odeljenje o sprezi jevrejstva, masonerije i komunizma (krivci za 27. mart i 6. april), sekcija Viktorija" (pobede Nemaca), dok su u poslednjem odeljenju izloene antikomunistike broure i plakati. Organizovane su i izlobe: Crna gora pod estokrakom zvezdom", Izloba za zarobljenike", Izloba srpskih umetnika na Kalemegdanu". 176) Izloba otvorena 22. oktobra
172)

173) 174)

175) 176)

S. Kerkez (n.d., 404) navodi u nadlenosti Ministarstva i druge vrste kola: Administrativnu akademiju u Beogradu; uiteljske, graevinske, narodne domaike, uiteljsko-domaike, srednje i nie specijalne poljoprivredne kole, razne teajeve za domaice i druge. Kafanske muziare kontrolisali su specijalni kulturni inspektori Ministarstva prosvete. Srpska zajednica rada odabirala je filmove koji e prikazivati radnicima, a Ministarstvo prosvete uenicima. Specijalni referent Ministarstva za pozorite i film ocenjivao je filmove (pogodan, najpogodniji", moe da bude od koristi kolskoj omladini", najlepi film dosadanjice"). - D. Kilibarda, n.d., 154. Kolo", 1/1942, 66/1943. O strukturi ove izlobe, njenoj propagandnoj strani i efektu ve je pisano: Izloba je bila reklamirana na pet plakata koje su simbolino o njoj govorile. Na jednoj plaketi se Kremlj rui, a srpski se seljak krsti: 'Vo imja oca zasluili su'. A na ostalima

500

1941. poznata je i kao antimasonska, sa tezom da su iza masona stajali Jevreji, to jest da se tajno jevrejsko vodstvo krilo iza kapitalizma i iza komunizma, te da su Jevreji, slobodni zidari i komunisti tesno saraivali. Radilo se o ogromnoj hidri sa tri glave. SAD su predstavljene kao drava organizovanog jevrejskog kapitalizma. Izloba je bila veoma dobro poseena, jer su o masonima irene misteriozne vesti i vladale veoma maglovite predstave. Na posetu je uticala i injenica to je sala bila dobro zagrejana, posetiocima deljeni pokloni (kokoke itd), drva za zimu.177) Narodne novine" su pozivale itaoce na antimasonsku izlobu sledeim reima: Idi, Srbine brale, na antimasonsku izlobu kako god zna! Idi, ne propusti priliku, da vidi i oseti crne i mrane izbe Garaaninove ulice br. 8 iz kojih se godinama vladalo tvojom nesretnom, prodavanom i preprodavanom zemljom"! U obnavljanju zdravog nacionalnog i kulturnog ivota" uticajno mesto je pripalo pozoritu. ore Peri oekuje od savremenog srpskog pozorita da Srbe povee sa blistavom epohom nae drame u daljoj prolosti". Za dr Milorada Nedeljkovia pozorite je u prolosti bilo otueno od naroda, a narod od pozorita. Posle dravne katastrofe" narod je oseao ivu potrebu duevnog iscelenja i snaenja", potrebu nadahnua" za teko delo nacionalne i dravne obnove. Od Srpskog narodnog pozorita oekivalo se da ponovo zasija" starim sjajem i preuzme svoju staru ulogu u duhovnom i nacionalnom ivotu srpskog naroda". Od ovog pozorita Nedeljkovi je oekivao da postane srpsko, nacionalno, prosvetiteljsko, narodno, narodnim masama pristupano; da postane istonik vere, ljubavi i nade za najire slojeve naroda. Pozorite i njegov uticaj morali su da se osete i u najzabaenijim delovima Srbije, pre svega na selu, jer, pisao je Nedeljkovi, tek kad i selo obuhvatimo u svoj duhovni zagrljaj, stvoriemo istinsku narodnu zajednicu, vrstu, snanu i istim idealima zagrejanu, sposobnu za one teke zadatke koji sada pred nama stoje i stavljaju nas u dilemu biti ili ne biti". 178) Jovan Popovi se oduevljavao to se stvara znaajna epoha u kulturno-umetnikoj istoriji srpskog naroda. Teoretiari umetnosti i drame videli su u pozoritu znaajnu funkciju u sferi kulturne propagande reima i njegove politike, naroito meu irim narodnim slojevima, uvereni da pozorite pre i lake utie na preobraavanje naroda i njegovo kulturno formiranje, daleko pre nego slika i muzika. Tome je doprinosio dramski repertoar, prilagoen potrebama i ukusu masa, a na drugoj strani davanje predstava i u unutranjosti. Zalagalo se za
je prikazano: jevrejstvo, masonerija, komunizam, srpski seljak i radnik na raskrsnici. Za pripremanje izlobe utroena su sredstva u iznosi 1,465.000 dinara u emu su Nemci uestvovali sa 673.000 dinara. Tada je tampano 19 broura u 207 primeraka o antikomunizmu, jevrejstvu i masoneriji. Reim se hvalio da je prodao 116.000 broura; da je izlobu posetilo 90.000 posetilaca i da je izloba prikazana u 19 bioskopa. Izlobu su mnogi morali da posete po 'slubenoj dunosti'. - D. Kilibarda, n.d., 158. ' Novo vreme", 23. i 30. oktobar, 11. novembar i 4. decembar 1941. 178) Srpska scena", br. 18, 20. jun 1942.

501

otvaranje radnikih pozornica u industrijskim centrima, stvaranje varokih diletantskih grupa, pokretnih pozorinih grupa. Popovi, vodei ovek pozorine umetnosti, zalagao se i za organizovanje sveanih igara" (festivala), skromnijeg karaktera i manjeg umetnikog dometa. 179) O udaljavanju (stranputici") pozorita od tzv. nacionalno-kulturnog i umetnikog puta u prolosti pisali su: Vladimir Velmar Jankovi, Todor Manojlovi, Jovan Popovi, Nikola Trajkovi, Svetomir Nastasijevi i Vladeta Dragutinovi. Za Jovana Popovia novo vreme je gazilo predratne koterije. Nastasijevi je s ideolokih pozicija kritikovao uticaj jevrejstva u umetnosti. Drugi kritiari su smatrali da su dani nacionalnog srozavanja za nama". Jovan Popovi je pisao da je pozorite diglo svoju zavesu da kao prethodnica zdrave knjievnosti i umetnosti ukae put ka novom ivotu potenog srpstva". 180) Vodeu ulogu u srpskoj kulturi preuzimalo je Srpsko narodno pozorite, kao matica celokupnog srpskog pozorinog ivota", na ijem se elu nalazio Jovan Popovi, advokat i glumac, upravni funkcioner za film pri Predsednitvu vlade za vreme Milana Stojadinovia, scenarist i komesar svih pozorita u Srbiji za vreme okupacije. Direktor drame je bio Duan Milai, vrilac dunosti direktora opere Rudolf Erti, a ef baleta Anatolije ukovski. 181) Nemcima i reimu bilo je stalo da ivot u Beogradu tee kao da svet nije bio u ratu, zapravo da se stvara utisak sigurnosti i normalnog ivota. U Beogradu je radilo 20 pozorita: Srpsko narodno pozorite, Umetniko pozorite, Veseljaci", Centrala za humor, Humoristiko pozorite Razbibriga", Srpsko savremeno pozorite,. Akademsko pozorite namenjeno srednjekolskoj omladini, Deije pozorite Srbija", Radniko pozorite Srbozor", Satirino pozorite Bodljikavo prase", Omladinski studio, Pozorite Beogradska komedija", Acino pozorite" i dr. 182 ' Daleko tee bilo je obnoviti balet, jer su baletski umetnici napustili pozorite posle aprilskog rata, a nije bilo lako doi do rekvizita, obue, odee (patika, trikoa itd.). U aprilskom ratu unitene su dekoracije i kostimi. Kao prva premijera srpskog baleta izvedeno je delo U dolini Morave" od Svetomira Nastasijevia; drugu premijeru inio je Narodni divertisman", solistike i grupne igre, sa muzikom Hristia, Nastasijevia, Bonjakovia, Grebenikova. Balet Na baletskom asu" bio je sastavljen od manjih dela Johana trausa - sina i Jozefa L a n e r a . 1
' J. Popovi je ispunjavao Srpsku scenu" brojnim prilozima: Pozorite za narod", Problem domae drame", Za srpski pozorini stil", O sveanim igrama u Srbiji". - Srpska scena", 15. februar 1942, 16. april 1942, 1. maj 1942, 16. maj 1942. itd. 1 8 0 ) Srpska scena", br. 8, 16. januar 1942. 181) Isto, br. 1, 1. oktobar 1941 - Ertla je zamenio Svetomir Nastasijevi, a ukovskog Velizar Goevac. - Isto, br. 4, 15. novembar 1941. - Za direktora drame postavljen je Borivoje Jevti. - Isto, br. 9, 1. februar 1942. 182) Novo vreme", 354/1942. 183) Srpska scena", br. 19, 1. jul 1942; Isto, br. 7, 1. januar 1942.
179

502

Srpsko narodno pozorite je est meseci radilo u zgradi na Vraaru (Mane"). Zapoelo je rad premijernom predstavom Gerharta Hauptmana Elga". U repertoaru su se jedno vreme spajali dramski i operski elementi, kao to se vidi i iz repertoara: Figarova enidba" - muzika drama u etiri ina, Kotana" - komad u etiri ina, Verter" - opera u etiri ina, Ulini svirai" - komad u tri ina. 184) Budui centralno i zvanino vladino pozorite, pod ijim su pokroviteljstvom radila druga pozorita u Srbiji, Srpsko narodno pozorite redovno je saraivalo sa Filharmonijom u Berlinu, koja je gostovala u Beogradu vie puta. U sezoni 1941-1942. prikazano je 100 dramskih predstava, a 1942-1943., 254 predstave (100 stranih i 154 domaa dela, 85 operskih, 23 baletske i 4 druge razne priredbe). 185) Ministarstvo prosvete je obrazovalo i seoska pozorita, koja su vodili uitelji obueni na specijalnim kursevima. Ova pozorita, meutim nisu uspela da zaponu rad, a kamo li da se ustale, jer su na selu voene borbe, dolazilo je do stalnih ienja terena", sukobljavale se suparnike vojske i formacije, sprovoen teror nad pripadnicima narodnooslobodilakog pokreta. Po ugledu na teatarsku praksu u Nemakoj, pomiljalo se na stvaranje pozorita koje bi obilazilo sela po Srbiji, ali ta ideja nije ostvarena. lg6) Svakog etvrtka u pozorite je dolazio izvestan broj seoskih domaina, u grupama od 80-90 ljudi, koji su bili gosti Milana Nedia, a obino su gledali dramske predstave iz nacionalnog repertoara (ido", komediju Nastasijevia Nesueni zetovi" itd. 1 8 * Meu glumcima Narodnog pozorita isticali su se: Dobrica Milutinovi, Pera Dobrinovi, anka Stoki, Aleksandar Cvetkovi, Ljubinka Bobi, Milivoje Zivanovi, Irena Jovanovi, Nevenka Urbanova, Vladeta Dragutinovi, Divna Radi, Nadeda Rizni, Teodor Arsenovi, Gordana Goi, Dara Miloevi, Aleksandar Zlatkovi, Boidar Drni, Marko Marinkovi, Frano Novakovi, Olga Spiridonovi, Mileva Bonjakovi, Sofija Peri-Nikoli, Rua Teki, Mirko Milisavljevi, Sima Ili, Jovan Nikoli, Boidar Nikoli, Milivoj Popovi-Mavid, Strahinja Petrovi, Jovan Gec, Mira Todorovi, Ljubica Sekuli, Mihailo Vasi, Relja uri, Zora Zlatkovi, Nevenka Mikuli, Desa Dugali, Toa Jovanovi, Milan Popovi itd. Od operskih umetnika izdvajali su se: Nikola Cveji-Vladin, arko Cveji, Slobodan Malbaki, Duan orevi, Bahrija Nuri-Hadi, Zdenka Zikova, Branko Pivniki, Jovan Stefanovi, Krsta Ivi, Aleksandar Trifunovi, Anita Mezetova, Bojka Konstantinova, Aleksandar Tucakovi. Meu baletskim umetnicima nalazimo: Natau Bokovi, Janju Vasiljevu, Anicu PreliNikoli, Radmilu Stefanovi, Marinu uminski, Danicu ivanovi,
184) 185) 186) 187)

Isto, br. 1, 1. oktobar 1941. Srpska scena", br. 20/1943. D. Kilibarda, n.d., 157. Srpska scena", br. 17, 1. jun 1942.

503

Smilju Torbicu, Ljilju Kolesnikov, Anatolija ukovskog, Aleksandra Dobrohotova, Miloa Ristia, Hanzi Janoa itd. 188) Posebne predstave, baletske i operske, Srpsko narodno pozorite davalo je za nemaku vojsku, sluei na taj nain u funkciji zabavljaa okupatorske vojne sile, to je jednim delom i odreivalo nemako ponaanje prilikom opravljanja i stavljanja u funkciju pozorinih ustanova. Nemaki umetnici su najee gostovali na baletskim i muzikim predstavama u Beogradu. Pojedini umetnici Srpskog narodnog pozorita gostovali su takoe van Beograda (Duan orevi u Operi Narodnog pozorita u Bratislavi u Kavaleriji Rustikani" i Toski" koju je sa velikim uspehom pevao u Italiji; Zdenka Zikova, primadona Opere u Prakoj operi gde je pevala 20 veeri; primabalerina Janja Vasiljeva i Anatolije ukovski, koreograf, reditelj i prvi igra baleta, otputovali su krajem januara 1942. godine u Berlin na tronedeljne baletske studije). Narodno pozorite prireivalo je i koncertne matinee: Pesme jednog nemakog vojnika". Pesme su tumaile prvakinje Opere Narodnog pozorita Zdenka Zikova, Zlata unevac i Stanoje Jankovi. 189) Pozorite je obeleavalo Svetog Savu i slavilo svoju krsnu slavu Sv. Jovana Krstitelja. Godine 1942. u slavi su uestvovali nemaki velikodostojnici (pukovnik fon Kajzenberg), Velibor Joni, ministar prosvete, episkop Arsenije i drugi. I tom prilikom istican je vaspitni znaaj i nacionalna uloga pozorita: U ivotu jednog naroda Pozorite znai veoma mnogo. Danas, kad se pod okriljem Velikonemakog Rajha stvara nova Evropa, nov svet, vaspitna uloga Pozorita je jo mnogo znaajnija. Ono mora biti prethodnica nove umetnosti, nove knjievnosti, novog drutva. Samo tako shvaeno, Pozorite moe biti od koristi po progres naeg nacionalnog i kulturnog ivota. Samo tako Pozorite moe posluiti za zdrav razvoj nae omladine i njenu spremnost da u novome svetu ponese sa au svoje ime. Neka nam dananja naa Slava pomogne u tim naim nastojanjima". 190 ' U srpskom narodnom pozoritu, u zgradi na Vraaru, organizovani su i duhovni koncerti, pod upravom Vojislava Ilia. Izvoena su, pre svega, dela Stevana Hristia i Stevana Mokranjca, arije Baha iz Pasije po Mateju". 191 ' U Beogradu je gostovalo Srpsko narodno pozorite Dunavske banovine i Narodno pozorite iz Nia. Ansambl Narodnog pozorita Moravske banovine u Niu bio je sastavljen od glumaca ranijih pozorita: nikog, skopskog i banjalukog. Gradsko amatersko pozorite u Kruevcu osnovano je maja 1942. godine. Istog meseca osnovano je i Srpsko pozorite u Kragujevcu, sa zadatkom da neguje nacionalnu dramu. Na repertoaru ovih pozorita
S. Kerkez, n.d., 470-1. Isto, 472. Srpska scena", br. 9, 1. februar 1942. Isto, br. 14, 16. april 1942.

188) 189) 190) 191)

504

preovlaivali su nacionalni komadi: Dido", Sumnjivo lice", Dva cvancika", Pokondirena tikva", Devojaka kletva" i drugi. Srpsko narodno pozorite Dunavske banovine nastavilo je posle aprilskog rata rad u Poarevcu, ali se decembra 1941. prebacilo u Kovin i odatle u Panevo, gde mu je i ostalo sedite. Pozorini ansambl izgubio je 17 svojih lanova prilikom katastrofalne eksplozije municije u Smederevskoj tvravi 5. juna 1941. godine. Pozorite je davalo predstave u Panevu, esto gostujui po varoima i gradovima Banata, severne srpske pokrajine", sa dramskim repertoarom Jovana Sterije Popovia, Slavomira Nastasijevia, Branislava Nuia, Jovana Geca, Pecije, Trifkovia, a od stranih dela bili su zastupljeni nemaki i italijanski dramski pisci.192> Nakon ulaska NOVJ u Beograd, oktobra 1944, sa stvarnim kolaboracionistima i ratnim zloincima uhapeni su, provedeni kroz Glavnjau, osueni na izdravanje kazni ili streljani i mnogi ugledni glumci, pevai i baletski igrai Srpskog narodnog pozorita. U toku 1945. neki od njih odgovarali su pred Sudom za zatitu srpske nacionalne asti. Iz Srpskog narodnog pozorita otputeno je posle 20. oktobra 1944. godine oko 150 umetnika - kako se tek danas na osnovu svedoanstava navodi - na osnovu sumnjienja, prijava, ablonskih karakteristika, osuda na javnim zborovima kolektiva. Ova tema likvidacija je bila decenijama tabuisana. Ekstenzivna primena kategorije kolaboracioniste, narodnog izdajnika", neprijatelja" u sluaju ovih umetnika oznaila je tragian gubitak za srpsku kulturu i umetnost.

192)

S. Kerkez, n.d., 481.

505

Glava VII

Srbi i federalizacija Jugoslavije

Srpsko-hrvatski sukob u emigraciji
ada razjedinjeni, srpski krugovi u emigraciji imali su prednost u odnosu na hrvatske i brojnou i, pre svega, uticajem koji se ispoljavao time to su predsednici vlada, do ubaia 1944, bili Srbi - Duan Simovi, Slobodan Jovanovi, Milo Trifunovi i Boidar Puri. Srbi su u emigraciji imali kralja i dvorsku svitu, vei broj ministara i voa politikih stranaka, ukljuujui i Srbe iz preka". Politiari srpskog porekla poistoveivali su se sa 27. martom kao narodnom revolucijom, kojom su pre drugih stali na stranu saveznika, uivali gostoprimstvo Britanaca, dobili svoje oruane snage u licu Jugoslovenske vojske u otadbini". Predavali su zaboravu aprilski rat sa bezuslovnom kapitulacijom i katastrofalnim slomom, to je sruilo oekivanja Britanaca da odloe poraz Grke i gubitak junog Denkerka". Dogaaje od 27. marta srpski politiari posmatrali su u kontinuitetu kao konstantu srpske istorije. Linija se vukla od aneksione krize 1908, preko balkanskih ratova, prvog svetskog rata, otpora 1941. i pokreta Drae Mihailovia. U velikim krizama Srbi su bili onaj vodei inilac, oduvek na pravoj istorijskoj strani, to se po drugi put u ovom veku za Hrvate nije moglo rei. Iako je Mihailovi izbio na istorijsku scenu neoekivano za Vladu i Britance, prihvaen je kao najvei adut srpskog graanstva u buduem raspletu, jer je potvrivao mit o nepobedivosti srpskog naroda aktivnim nastavljanjem otpora pod zastavom Kraljevine Jugoslavije u frontu saveznika, a na drugoj strani javljao kao faktor reda koji e onemoguiti bilo kakav prevrat i ugroavanje od strane novih socijalnih pokreta koji bi mogli iskoristiti rat u svoje subverzivne svrhe, pri emu se najpre mislilo na komuniste. Celokupno predratno naslee nacionalnog nepoverenja politiari su preneli i u inostranstvo, sada meutim optereeno novim sukobima u zemlji koji su se drastino odraavali u Londonu, u Vladi i meu iseljenitvom. Pitanja su izazivala jedna druga: ko je kriv? ije su greke? kako se osigurati u budunosti? kako spreiti Hrvate da internacionalizuju problem i otvore hrvatsko pitanje za vreme rata? kako onemoguiti Srbe da Hrvatima nametnu hipoteku za ustake zloine? Uee hrvatskih ministara u vladi i stvaranje kulta Maeka kao rtve, muenika, voe hrvatskog naroda, Jugoslovena, imalo je za

506

cilj da se odri i spasi jugoslovensko reenje, jer se Jugoslavija kao meunarodni subjekt nalazila na strani antifaistikih sila. Britanska arbitraa nad kraljevskom vladom u permanentnom srpsko-hrvatskom nacionalnom nadmetanju vodila je rauna o odranju jugoslovenskog okvira, ali se britanski zvaninici nisu mnogo uzbuivali oko toga kako e se ispuniti" taj okvir. Za hrvatske politiare bilo je bitno da se izbegne situacija 1918. godine, kada su Srbi u svakom pogledu bili nadmoniji: vojno, politiki i moralno, sa stanovita meunarodnog statusa Srbije. Srpski politiki inioci u emigraciji potovali su sporazum iz 1939. godine o stvaranju Banovine, iako nisu bili raspoloeni da ga u ratu potvruju ili dopunjuju, pogotovu ne u smislu hrvatskih zahteva za dobijanjem Bosne i Bake, te sticanja oruanih snaga u skladu sa starim Maekovim zahtevom svoja puka na svom ramenu". Srpska politika pozicija u inostranstvu bila je povoljnija i po prevazi u diplomatskom aparatu, a pogotovu forsiranjem Mihailovia kao legendarnog voe gerile i komandanta Jugoslovenske vojske u otadbini. Hrvatski politiari ustruavali su se da napadnu pogrome nad Srbima. Tek je Veeslav Vilder (SDS) februara 1942. preko Radio-Londona otro napao katoliki kler i nadbiskupa Stepinca to se nisu oglasili ni glasom sauea" prilikom krvavih pokolja Srba, pa i pravoslavnih svetenika. I pod najgorom tiranijom katolika hijerarhija nije smela da outi sve stravine zloine, tim pre to su biskupi predstavnici duhovne sile koja uiva imunitet ili na koju nije lako nasrnuti. Oni nisu znali i hteli da budu voe, apostoli, branioci naroda ba u tekim vremenima kada obini smrtnici gube glave. Da je nadbiskup Stepinac ustao u odbranu zaduio bi, smatrao je Vilder, upravo hrvatski narod. Umesto glasa protesta protiv prekrtavanja, Stepinac je uestvovao na faistikim paradama. Biskupi su veliali Pavelia, pevali mu ode, a Stepinac je nareivao da se slui Te Deum" za poglavnika i dobrobit nezavisne drave Hrvatske". Pozdravljajui NDH, hijerarhija se svrstavala na stranu nacizma, kao otvorenog neprijatelja hrianstva. Nadbiskup nije reagovao ni na progone slovenakih svetenika. Vilder je zbog svega toga proglaavao Stepinca za Pokojnika u svome narodu i svijetu".1^ Iako slabije zastupljeni u emigraciji, hrvatski predstavnici su znali svoju stvarnu snagu u mogunostima izazivanja krize drave, pasivnog otpora i proceduralne opstrukcije. Iza njih je stajao Vatikan, moni iseljeniki krugovi i uticajne struje britanske politike koje su se aktivno meale 1918. i u vreme preureenja drava 1939. Hrvatski ministri i politiari pretili su da sa Slovencima mogu obrazovati saveznu dravu koja se mogla prikljuiti nekoj (tada nepostojeoj) srednjeevropskoj federaciji, o ijoj se eventualnoj formaciji razmiljalo u katolikim krugovima u svetu, kao protivtei SSSR-u i Nemakoj, posle poraza,
1)

Lj. Boban, Hrvatska u arhivima izbjeglike vlade 1941-1943. Zagreb, 2 8 - 9 .

507

ukljuivanjem Austrije i Maarske. Ideje o federacijama i unijama nisu bile strane ni britanskoj politici za vreme rata, kao pandan panslovenskim inicijativama SSSR-a. 2 ) Koliki je strah u hrvatskom emigrantskom vrhu postojao od obnavljanja 1918. pokazuje iskljuivost Bogdana Radice da ne moe biti razgovora izmeu Srba i Hrvata sve dok saveznike trupe ne okupiraju razmee izmeu Srbije i Hrvatske. Nepoverenje u uzajamnim odnosima, sa strahom od velike Srbije na hrvatskoj strani i suprotnom pretnjom o izdvajanju Hrvatske, odnosno antijugoslovenskom stavu Hrvata, dosezali su grozniave i fobine razmere, koje nisu nastajale apstraktno bez incidentalnih izjava, sumnji, otrih polemikih varnica, iznoenja predloga i protivpredloga. Bogdan Radica je govorio da Hrvati ne treba da istupe protiv Jugoslavije za vreme rata, ili o njenom odbacivanju kao uslovnoj mogunosti. Hoemo je (Jugoslaviju - B . P . ) ali s uvjetima, a ti uvjeti je mogu uvjek razoriti". 3) Slobodan Jovanovi je primeivao da se u izjavama hrvatskih lanova vlade prenaglaeno istie ideja na tetu jugoslovenske ideje. Boa Maksimovi je pisao Grolu oktobra 1941: Ne da nee Jugoslaviju, nego ne umeju da budu za nju, te izgleda da su protiv nje". Sava Kosanovi je isticao da Jugoslaviju nije nikad postavljao kao conditio sine qua non, nego kao zlo koje se od nevolje trpi". 4) Za srpske ministre i stranake voe u emigraciji rat sa svojim nedaama, izbacivanjem stvari iz svojih leita, dramatizacijom unutranjih zbivanja, linom strepnjom za odranje srpskog naroda i jugoslovenske celine, bilo je vie nego teko savladivo iskuenje. Zbog dogaaja koji su se zbili 1941. Jugoslavija kao da je visila o koncu. Politiko iskustvo i mudrost upuivali su Vladu ipak da se ona mora odrati u srpskom interesu. Samo preko Jugoslavije mogao se okupiti u jednu celinu sav tzv. srpski svet, sve srpske zemlje, uraunavajui i Makedoniju kao Junu Srbiju". Van Jugoslavije, svako oiviavanje tih srpskih zemalja" moglo je da probudi otpore, stvori nacionalne zapreke, izazove meunarodne faktore. Za ivot Jugoslavije postojale su povoljne okolnosti meunarodnog karaktera, jer su sve velike sile bile za njenu obnovu. Suprotna Ruzveltova premiljanja bila su privremenog karaktera i vezana za ustrojstvo neke vrste dualnog ureenja sa razliitim oblikom vladavine, rezervisanjem za Srbiju monarhistike forme, odreene velikim delom srpsko-hrvatskim sukobima meu iseljenicima. Odbacivanje unitaristikog koncepta Jugoslavije od vodeih srpskih politiara u emigraciji, to je imalo osnov u predratnom proPosle konferencije ministara inostranih poslova vodeih sila Ujedinjenih naroda u Moskvi, oktobra 1943, bilo je odjeka u Donjem domu o stvaranju dunavske federacije (od Maarske, Jugoslavije i drugih), ali je na tome i ostalo. - A S S I P , Londonsko poslanstvo, F - I I , Izvetaj B. Jevtia - Ministarstvu inostranih poslova o ekspozeu A. Idna u Donjem domu od 15. novembra 1943. godine. - Ideju su u toku rata podravali: Vatikan, katoliki krugovi u S A D , deo emigracije (maarske, austrijske, nemake) u SAD. 3 ) M. Stefanovski, n.d., 163. 4> Isto, 157.
2)

508

cesu preureenja sa institucionalnim fragmentom u vidu Banovine Hrvatske, obavezivalo je srpsku politiku da i ona dovri oblikovanje Srbije u prostoru koji je smatrala svojim vitalnim interesom i tradicionalno priznatim istorijskim i etnikim prostorom, koji je obuhvatao Srbiju, Vojvodinu, Makedoniju, Kosovo i Metohiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, van Banovine NDH. Iskustvo sa politikom Svetozara Pribievia iz vremena ujedinjenja i prvih godina zajednikog ivota, pre svega prevazilaenjem unitaristike formule i integralnog jugoslovenstva, bilo je ve uoi rata strano Srbima. Oivljavao je interes za okretanjem junim krajevima budue srpske jedinice, koji su bili zapostavljeni orijentacijom ka jugoslovenskom severozapadu. Ova nova politika strujanja nesumnjivo su vodila rauna o vraanju srpske istorije u korito njenog tradicionalnog kretanja u prolosti, posebno o injenici da ti krajevi koji su tek pola veka ili neto due bili u sastavu Kraljevine Srbije, odnosno Kraljevine Jugoslavije, to jest od Berlinskog kongresa i balkanskih ratova, jo nisu sa Srbijom bili vrsto integrisani, te njihovom visokom stepenu nerazvijenosti, neprosveenosti, karakteristinim etnikim konglomeratom na Kosovu i Metohiji (Albanci, Turci, Muslimani, Cigani), pa i Makedoniji, gde je ivelo veinsko makedonsko stanovnitvo. Pobornici ove srpske politike, sa Slobodanom Jovanoviem, pridravajui se ve postojeeg koncepta iz vremena Srpskog kulturnog kluba, okretanje jugu shvatili su i kao srpsku etniku konsolidaciju, pod kojom su podrazumevali apsorbovanje jo neprobuenog makedonskog nacionaliteta. Srpsko-hrvatski sukobi poeli su pre nego to su vlada i kralj i napustili zemlju, jer su neki ministri optuivali Hrvate za izdaju u aprilskom ratu, a kasnije e se nastaviti i dovesti do krajnje zategnutosti zbog genocida nad srpskim narodom u NDH. Izmeu srpsko-hrvatskih politiara stajali su slovenaki politiari, zauzeti nacionalnom integracijom Slovenaca, korienjem saveznike pozicije Jugoslavije u ratu. Deo politiara izrazito integralistike orijentacije iz redova SDS i JNO nedvosmisleno je nastupao sa jugoslovenskih pozicija. Unitaristiki projekti upuivani iz zemlje emigraciji napadali su hrvatski partikularizam kao nacionalni partikularizam, gledajui u Jugoslaviji jednonacionalnu a ne pluralistiku dravu. Bilans tog partikularnog nacionalizma imao je u krajnjoj liniji ukljuivanje Hrvata u rat protiv Ujedinjenih naroda i itavog slovenskog sveta. U budunosti se trailo naputanje politiko-nacionalnog paralelizma ili srpsko-hrvatskog pluralizma u smislu Zagreb - Beograd, Hrvatska - Srbija u ime jugoslovenstva sa srpskom prevlau. Zakljuak je bio neopoziv: Hrvati treba lojalno i spontano da priznaju da se srpstvo pokazalo kao vidovitiji i sigurniji vod u istorijskim pitanjima i na velikim raskrima.5) Mada je radu vlade beleg davala nacionalna konfrontacija prvaka dve osnovne nacije, ipak se frantovi Hrvata i Srba ne mogu smatrati
5)

A V I I , K - 1 6 4 , Izvetaj Grizogona Radoju Kneeviu, 14. avgust 1942; B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2, 98-100.

509

homogenim i kompaktnim, sem u bitnim i presudnim odluivanjima kada je nacionalno merilo unapred odreivalo stav i postojalo dominantno. Stranake trzavice i razlikovanja delila su demokrate i radikale, dok su SDS i JNS bile van ovog fronta svojim jugoslovenskim nacionalnim optereenjima, koja su izgledala vie nego arhaino u uslovima meunacionalnih usijanja. Prvak samostalaca, Sran Budisavljevi, koga su zvali pravoslavni Hrvat", u velikom broju pitanja nije pripadao srpskom politikom frontu, nastojei da se uspostave mostovi izmeu sukobljenih strana, smire strasti, sauva Jugoslavija. 6) Meu hrvatskim politiarima Ivan ubai je, za razliku od Jurja Krnjevia, bio jugoslovenski i monarhistiki opredeljen. Zemljoradnici su se delili i meu sobom. Najkompaktnije se drala grupa slovenakih politiara, radei briljivo na slovenakom ujedinjenju u drugom svetskom ratu. Zalaganje Slovenaca za Jugoslaviju bilo je zalog da se u okvirima Slovenije posle rata nau Slovenci koji su posle prvog svetskog rata ostali van Kraljevine Jugoslavije, pod Italijom i Austrijom. Seme razdora unele su ve i same izjave srpskih ministara da su hrvatski vojnici izdali u aprilskom ratu, to je velikim delom bilo i tano, ali se izostavljao defetizam ostalih. Zatim je usledilo stvaranje NDH sa njenim teroristikim aparatom, koju hrvatski politiari nisu osuivali jasno, glasno, odluno i trajno, nedvosmisleno, izazivajui jo vea podozrenja na srpskoj strani. Hrvatski predstavnici su u odbacivanju optubi koristili u nekim sluajevima argumentaciju da se radi o falsifikatima, namernim iskrivljavanjima podataka, preterivanjima. Oni su se priklonili usvajanju protesta kraljevske vlade saveznikim vladama povodom stvaranja ove monstr-tvorevine, spasavajui pred saveznikom javnou privid o vladi kao jedinstvenom telu. Prilikom uloenog protesta, u njemu se nala i formulacija da su, uz vladu, legitimni predstavnik i autonomne vlasti u Hrvatskoj. Nita tako nije dolilo ulje na postojeu vatru sukoba u emigraciji poput Memoranduma Srpske pravoslavne crkve, koji je iz zemlje izneo Milo Sekuli krajem septembra 1941. godine. Tada se raspalila vatra koja se nikada vie nije ni stiala. Re je, u stvari, o ve pomenutim dokumentima koje su predstavnici Srpske pravoslavne crkve predali nemakim vojnoupravnim zapovednicima rederu i Dankelmanu jula i avgusta 1941, u kojima se detaljno govorilo o zloinima ustaa prema srpskom narodu u NDH. Na osnovu ovih podataka o ustakim zloinima dolo je do ogorenja meu srpskim lanovima vlade, koje se prenelo - preko stranica Amerikog Srbobrana" - i meu iseljenike. Kasniji izvetaji, koji su govorili o 700.000 rtava, do vrhunca su uzburkali strasti u inae uzavreloj sredini. Istovremeno su isticani i zahtevi hrvatskog nacionali6)

M. Stefanovski navodi da su S. Budisavljevi ( S D S ) i Jovo Banjanin (JNS) istupali najpomirljivije, potiskujui hrvatske i srpske preteranosti", kao d a j e kod Budisavljevia ostalo neto od negdanjeg nacionalnog jugoslovenstva Pribievievih samostalaca i kao d a j e Banjanin s vremenom evoluirao, uviajui neodrivost krute dravnopravne formule na kojoj je bila obrazovana njegova stranka". - n.d., 195.

510

zrna, koji su bili iri od Sporazuma iz 1939. godine. Novi hrvatski uslovi izazivali su nova srpska nezadovoljstva. Hrvati se nisu odazivali na ideju Slobodana Jovanovia o federaciji sa predstavnitvom biranim u itavoj dravi pod parlamentarno-demokratskom mornarhijom. Iz memoranduma Rudolfa Biania, na kome su saraivali i Krnjevi i utej, namenjenog prvenstveno britanskoj vladi, prednost se davala izdvajanju svih Hrvata u jednu jedinicu, a svuda onamo gde su bili izmeani sa Srbima odluku o opredeljenju trebalo je da donese veina stanovnitva. Zahtevao se paritet, naelo jednoglasnosti i odbacivanje majorizacije. Hrvatska vojska je, takoe, morala da izrazi individualnost Hrvatske. 7 ' Svae u sreditu vlade nisu mogle da se ne prenesu i na iseljeniki teren. Srpske politiare ozlojeivalo je potpisivanje Subaia kao bana Hrvatske, a na drugoj strani potezanje pitanja hrvatske vojske u emigraciji sa pretenzijama na Baku, kao deo Banovine. 8 ' Slom 1941, sa stvaranjem NDH i klanjem Srba, psiholoki su u srpskoj emigraciji izazivali takvo stanje svesti, pri kojoj je bilo nepojmljivo kako Hrvati na te stravine pojave mlako reaguju. U srpskom javnom mnenju u emigraciji sumnjalo se da Hrvati ele da iskoriste rat u toku i meunarodnu konstelaciju za jo izraenije predstavljanje hrvatske posebnosti i isticanje hrvatske nezavisnosti. Tome je na ruku ilo i daleko mnogobrojnije hrvatsko iseljenitvo u SAD, ije se starije generacije nisu bile saivele sa idejom Jugoslavije, znajui samo za nacionalne grupe, ali i slaba obavetenost saveznika o unutranjim odnosima u Jugoslaviji. Sirene su i ideje da je vojni poraz dao Hrvatskoj pravo na samoodreenje. U sutini, hrvatski politiari ilavo su branili svoju autonomiju, nastojei da neutraliu srpske pretenzije da steenu autonomiju, kako su mislili, dovedu u pitanje. Juraj Krnjevi je bio vie nego uporan, vet, iskustvom neiscrpan u dravnopravnom zanovetanju i rigidno ogranien u odbrani hrvatskih nacionalnih interesa. Politike prilike u SAD odraavale su one u Londonu. Emigrantska politika iznela je iz Jugoslavije bolest od koje je inae i onako bolovala, nacionalnu netrpeljivost, koja se sa vojnim porazom, stvaranjem NDH i pokoljima Srba jo vie razbuktala. Pomanjkanje oseanja za Jugoslaviju bilo je prisutno u vladi, u njenim diplomatskim predstavnitvima, meu iseljenitvom u SAD, Kanadi, Junoj Americi. Ministri u SAD povukli su se iz politikog ivota, ili su se umeali u iseljenike svae. Poslanik (ambasador od 1942) Kraljevine Jugoslavije u SAD, Konstantin Foti, napustio je praktino jugoslovensku orijentaciju, zalaui se za srpsku stvar pod uticajem sudbine Srba u zemlji. 9 ' Meu iseljenicima su se razgorevale raspre oko uloge Fotia u podsticanju pisanja Amerikog Srbobrana". List je, naime, prenosio
7) 8) 9)

Isto, 160, 162-3, 167, 169. Isto, 122. Foti je napadan od Hrvata zbog svog srbovanja". Zalagao se za etniko sabiranje Srba u Jugoslaviji, ali je istovremeno Jugoslaviju smatrao nemoguom i nepoeljnom za Srpstvo zbog nepouzdanosti Hrvata". - Smatrao je kasnije da su nosioci kampanje protiv Mihailovia u S A D iskoriavali jugoslovenstvo za ruenje dravne zajednice. A J , 103-25-165.

511

odgovornost za izgubljeni aprilski rat na hrvatske vojnike, meao se u poslove iseljenika, izjanjavao protiv hrvatskih organizacija (Hrvatske bratske zajednice" Ivana Butkovia, na primer) zato to rade na sakupljanju pomoi preko nacionalne organizacije umesto preko Jugoslovenske centralne organizacije. Hrvatski predstavnici, Dinko Tomai i Petar Stankovi, suprotstavljali su se meanju Fotia u rad iseljenitva. Foti je, pak, smatrao da su nedopustivi pokuaji da se on kao predstavnik dravnog aparata (diplomatije) odstrani iz poslova iseljenika, pogotovu na osnovu sporazuma iz 1939, kao sporazuma izmeu dva naroda. 10) Prema Fotiu, obnova Jugoslavije nije odgovarala Srpstvu", a novembra 1942. Kongres Srpske narodne odbrane" je u ikagu doneo antijugoslovensku rezoluciju. U Londonu se, meutim, Slobodan Jovanovi izjanjavao da budue unutranje ureenje poiva na federativnom principu, zbog tenji Hrvata za takvim oblikom ureenja, a na drugoj strani zbog zatite Srba da se u budunosti ne bi ponovili zloini ustaa nad njima kao 1941. godine. Dogaaji u NDH izazivali su povratnu reakciju meu srpskim delom iseljenitva u SAD. Redakcija Amerikog Srbobrana otvorila je kampanju protiv Jugoslavije, nailazei na Fotievu podrku. Hrvatski iseljenici bili su pod uticajem teze hrvatskih politiara iz HSS u SAD da je Hrvatska, vojnim porazom Kraljevine Jugoslavije, dobila puno pravo na svoje samoodreenje". Obnova unitaristike Jugoslavije za njih je bila neprihvatljiva, a Mihailovi je simbolisao upravo takvu politiku. No, taj deo hrvatskog iseljenitva nije nalazio snage da podvrgne kritici ustaku politiku, osudi teror nad Srbima i zaloi se za jedinstvo srpsko-hrvatskog iseljenitva. Za hrvatski deo iseljenitva Poslanstvo Kraljevine Jugoslavije u Vaingtonu nije bilo prihvatljivo. Nasuprot predsedniku kraljevske vlade, Slobodanu Jovanoviu, Mihailovi je sa oficirskim korom naginjao stvaranju Velike Srbije, na raun Hrvatske i Makedonije, koja bi preko srpskih krajeva u Hrvatskoj bila povezana sa Slovenijom. Optejugoslovenska izjanjavanja Mihailovia bila su u slubi prethodnog reenja srpskog pitanja u buduem jugoslovenskom okviru. Mihailovi je nameravao da u tekuem ratu uradi ono to nije uradila Paieva Srbija 1918. godine. Svae u emigraciji, sa dogaajima u zemlji, do te mere su kompromitovali ideju Jugoslavije da se stvarao utisak da postoje tri vlade: srpska, hrvatska i slovenaka, koje su se izmeu sebe gloile i sukobljavale. Jedinstveno istupanje, formulisanje optih ciljeva i koncentracija na ratni napor bili su onemogueni od prvog dana ivota- i rada u emigraciji. Ustaki zloini, a na drugoj strani Mihailovieva glorifikacija, s pojavom realne partizanske sile kao neprihvatljivog
10)

Sukob oko Fotia u vladi dostigao je kulminaciju prilikom imenovanja za ambasadora u Vaingtonu. Foti je optuivan u hrvatskim krugovima za mune odnose u iseljenitvu". Njegov estoki kritiar bio je i Sava Kosanovi. Po S. Jovanoviu Fotia je trebalo prineti na rtvu ne u ime jugoslovenske solidarnosti", nego u ime hrvatskog separatizma". - M. Stefanovski, n.d., 205.

512

partnera u emigrantskoj politici, doprinosili su potpunoj paralizi u voenju jugoslovenske politike, postizanju nacionalne saglasnosti, skladnijem ureenju meusobnih odnosa. Vlada je imala kapital saveznike zemlje, ali i balast nesloge. Njena faktika mo u ratu je, u sutini, bila beznaajna, jer za razliku od drugih vlada u Londonu nije imala svojih teritorija (u kolonijama), svoje vojske (sem simbolikog kontigenta na Bliskom istoku), za razliku od eha, Poljaka, Francuza, bez izgleda da - analogno iskustvu iz prvog svetskog rata - povea svoje vojne snage dobrovoljcima iz SAD, jer se i Amerika nala u ratu od decembra 1941; bila je meu sobom pocepana, bez parlamentarne kontrole, zasnivajui svoja ovlaenja na Oktroisanom ustavu kao pravnoj osnovi kontinuiteta Jugoslavije u obliku ustavne monarhije. Rad vlade jedno vreme ipak je proticao u znaku prevage srpske politike, zahvaljujui 27. martu, veini srpskih ministara, dinastiji, ali je hrvatska opstrukcija postajala sve snanija to je vreme odmicalo, zahvaljujui nizu injenica. Demitizacija Mihailovia ila je naruku hrvatskoj strani, ali je kao protivtea hrvatskoj politici ostao nezapameni ustaki zloin nad srpskim narodom. Zalaui se za obnovu Jugoslavije, vlada je uprkos stvarnoj paralizi odnosa u njoj uspevala da se odri do kraja rata, iako nije radila kao celoviti, jedinstveni i kompaktni jugoslovenski organ. Vladini predstavnici u SAD - I. ubai, F. Snoj i S. Kosanovi - bili su zadueni da rade meu narodnim grupama" i da zajedniki istupaju u odbranu Jugoslavije. Pri tom je trebalo da nastoje da se unutranji problemi vlade i nacionalnih odnosa ne iznose na meunarodni teren. Uprkos ovim rukovodnim idejama, oni su praktino radili na razliitim kolosecima. Veliki Nikola Tesla verovao je u obnovljenu Jugoslaviju i duboko su ga potresali srpsko-hrvatski sukobi meu iseljenicima u SAD, kao rezultat traginih dogaaja u zemlji i njihovih reperkusija na politiku emigraciju. Amerikanski Srbobran" je, pod uticajem zloina nad Srbima, ustanvoljenja NDH, osude Srba u hrvatskoj emigraciji za sudbinu meuratne Jugoslavije, svojom otrinom podgrejavao postojeu krizu u odnosima meu jugoslovenskim iseljenitvom. Mete napada ovog lista bili su hrvatski narod, njegovo svetenstvo, katolicizam. Odbrana Milana Nedia u Srbobranu" uticala je, zahvaljujui stavu hrvatskih iseljenika, na zvaninike SAD da posledice takvog pisanja podvedu pod pomaganje nacistike kampanje nesnoljivosti i rasne mrnje, to je delovalo tetno na ameriki ratni napor. Sef Ureda za ratne informacije Elmer Dejvis juna 1943. stavljao je do znanja Srpskom Narodnom Savezu da Ujedinjene nacije rade i u Jugoslaviji i u SAD na tome da se ujedine svi Srbi, Hrvati i Slovenci koji veruju u slobodu i demokratiju, a suprotstavljaju Osovini i njenim satelitima. Razdor meu ovim grupama ocenjen je kao opasan za optu stvar.11' Sava Kosanovi je politiku Srpskog narodnog saveza" i njegovog
U)

Jugoslavija i Ujedinjeni narodi, (priredili B. Petranovi, S. Neovi), Beograd, 1985 291-4.

513

organa Srbobrana" oznaavao kao suprotnu slubenim organima SAD i njihovoj demokratskoj politici. Situacija meu iseljenicima bila je samo odjek onoga to se deavalo u Jugoslaviji. Masakr nad Srbima i stvaranje NDH nije moglo da ne naie na reakcije u srpskom iseljenitvu. Na putu uspostavljanja sloge i jedinstva u SAD i u starom kraju", 1942. dolo je do manifestacija na Srpskom vidovdanskom kongresu i Hrvatskom kongresu 1943. godine. Meu iseljenicima sve aktivniju ulogu poeli su da igraju i komunisti u SAD, na podsticaj KPJ preko Kominterne, uz pomo KP SAD. Ujedinjeni odbor junoslovenskih Amerikanaca u svojim redovima uspeo je da okupi vie uglednih iseljenika jugoslovenskog porekla, sa Lujem Adamiem, Zlatkom Balokoviem, Franom Petrinoviem i drugima.12) Borba meu iseljenitvom prolazila je kroz razne faze, zavisno od dogaaja u zemlji, kojima su jedno vreme davali peat pokolji nad Srbima, zatim mit o Mihailoviu kao antifaistikom borcu Balkana, poetak probijanja istine o narodnooslobodilakom pokretu kao autentinom nosiocu antifaistike borbe i tvorcu federativne Jugoslavije. Jugoslovenska narodna odbrana (JNO) u Argentini i Urugvaju zalagala se za obnovu unitaristike Jugoslavije i veliala Mihailovia. 13) Pored ove nacionalno-jugoslovenske struje", meu iseljenitvom u Junoj Americi delovale su i druge struje (hrvatsko nacionalistike ili srpsko nacionalistike) koje su unitaristiki prvaci u politikoj emigraciji tretirali kao destruktivne".^ Nad delom iseljenitva u poetku je veliki uticaj ostvarivala Jugoslovenska kraljevska vlada u izbeglitvu, naroito meu srpskim iseljenicima, putem propagande, informativne slube, diplomatskih intervencija, sve dok je nisu poeli prevazilaziti dogaaji u zemlji, ruenje mita o Mihailoviu, vlastito raspadanje u beskonanim svaama i razlazima, naroito izmeu srpskih i hrvatskih ministara, to je uticalo na Vinstona Cerila da 1943. nije znao ta vie da radi sa svom tom bagaom". Odnosi u vladi rano su otkrivali da sudbinu Jugoslavije ne mogu da ree grupacije nacionalno sukobljenih politiara. Meu lanovima vlade bilo je i demokrata i blistavih intelektualaca, na srpskoj strani naroito, ali optereenih nasleem, kojeg se nikako nisu mogli otresti, nastavljajui da u olujnom vremenu drugog svetskog rata ive i misle u kategorijama iz prolosti, puni sumnji i neizleivog nepoverenja. Polovinom 1943. godine vlada Slobodana Jovanovia, koja se do kraja zalagala za pokret Mihailovia, koji je od januara 1942. bio i lan ove vlade u svojstvu ministra vojske Kraljevine Jugoslavije, prinuena je pod pritiskom dogaaja u zemlji i Britanaca da se izjasni o ratnim ciljevima, ukljuujui i pitanje budueg unutranjeg ureenja Jugoslavi12) 13) 14)

i j j J i

Jugoslovenske vlade u izbeglitvu 1943-1945, 132. A J , 103-44-218. Jugoslo venski nacionalisti (integralisti), neraspoloeni prema hrvatskom i srpskom separatizmu, izdvajali su sa novim podelama meu iseljenitvom kao glavne politike struje protivne jugoslovenstvu: ustae i komuniste.

je. Jovanovi je smatrao da je za to doao krajnji moment, jer se rat pribliavao svojoj odsudnoj fazi". Trebalo je uskladiti jugoslovensku gerilu Mihailovia sa saveznikim akcijama u Sredozemlju, kada do nje doe, na osnovu odluka erila i Ruzvelta u Kazablanki, januara 1943. godine, a na drugoj strani usaglasiti i politiki rad emigracije sa ratnim ciljevima Jugoslavije u okviru velike saveznike politike". Jovanovi je bio za vaspostavljanje Jugoslavije, kao i britanska vlada - zatitnica jugoslovenske emigracije i njen meunarodni protektor, te temeljnu reviziju njenih ustanova u duhu jedne podmlaene demokratije. Jovanovi je dosledno, kao i ranije, smatrao da se sluenjem jugoslovenskoj ideji najbolje slui dobro shvaenim interesima Srba, Hrvata i Slovenaca. Jake Jugoslavije nije moglo biti bez jakog Srpstva", isto tako kao to se jako Srpstvo" ne moe ostvariti bez jake Jugoslavije". Jovanovi je, isto tako, smatrao da Hrvati to mogu rei za Hrvatstvo" i Slovenci za Slovenstvo". Van Jugoslavije narodi koji je ine nali bi manje mogunosti za razvitak nego u Jugoslaviji. 15 ' Ovo Jovanovievo stanovite nisu prihvatali ekstremni etniki krugovi, koji su smatrali da je kriza Jugoslavije izbila 1918. godine i da se od tada samo produbljivala do vojnog poraza. Doba unitarizma za Jovanovia je bilo prolo, ustupajui mesto jednom vie ili manje federalistikom ureenju, koje bi omoguilo Srbima, Hrvatima i Slovencima da sarauju na zajednikim dravnim zadacima bez poricanja svoje nacionalne individualnosti. Pokopavajui unitarizam, Jovanovi je u Srbiji video najveu i najjau jedinicu koja bi u svom sastavu ukljuivala pored Srbije, Makedoniju, Crnu Goru, Vojvodinu, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Metohiju. Ova koncepcija bila je u punom neskladu sa politikom narodnooslobodilakog pokreta, koji je anticipirao u praksi federativno ureenje sa est jedinica koje su ve faktiki bile institucionalizovane u vojnoj i politikoj sferi. Jovanovieva ideja nije bila nova, jer se monarhistika trijalistika federacija pominjala i prilikom reorganizacije Kraljevine 1939. godine. Ona e se ponovo pojaviti na etnikom Svetosavskom kongresu januara 1944. godine. Ova iznuena izjava nije imala anse da bude i usvojena, jer je vlada jedva koraala". Odnosi izmeu predstavnika dve osnovne nacije srpske i hrvatske, bili su u kritinom stanju. Radikal Milo Trifunovi sagledavao je uzroke krize u tome to su hrvatski ministri bili uvereni da Srbi hoe Veliku Srbiju", nasuprot srpskim, koji su u Hrvatima gledali protagoniste velike nezavisne hrvatske drave. Slagao se sa Slobodanom Jovanoviem da Hrvati ele da postave svoje pitanje na meunarodnu scenu, stvore veliku Hrvatsku u okvirima drugog svetskog rata i da hrvatsku dravnu i nacionalnu individualnost afirmiu jo u emigraciji. Rascep je bio karakteristian od prvog dana ivota u emigraciji, a naraslo nepoverenje nesavladivo. Dok su za Trifunovia Srbi bili uvek za Jugoslaviju i Jugosloveni, dotle to Hrvati nisu bili nikada, ni jue ni danas. Trifunovia je posebno
15)

A J , 103-2-21 - Zapisnik sednice Ministarskog saveta od 9. juna 1943.

515

bolelo to hrvatski ministri napadaju Mihailovia kao srpskog eksponenta i vojno zalee za obnovu Kraljevine Jugoslavije. Kao i radikali uvek, tako je Trifunovi i sada odbacivao federativnu formulu zbog izmeanosti Hrvata i Srba. Federacija je slabila jedinstvo drave i vodila dezintegraciji. Odbacujui federativno ureenje, Trifunovi se zalagao za jedinstvenu dravnu celinu koja bi bila podeljena na administrativne ili autonomne jedinice. 16) Radikali predvoeni Miom Trifunoviem preuzimali su na sebe ulogu stranke sa najdubljim korenom u srpskom narodu, koja je odigrala odluujuu ulogu preko Paia u stvaranju Jugoslavije 1918, nezavisno od svog smanjenog uticaja posle 1926. i narednog razlaganja stranke na vie frakcija. Sumnjali su u Hrvate da koriste ratnu situaciju kako bi se izdvojili u zasebnu hrvatsku dravu. Ja mislim", govorio je Trifunovi 1943, da ste Hrvati doli u Ameriku i u London, da stvorite svoju hrvatsku dravnu individualnost na meunarodnom terenu. Vi hoete svoj nacionalni i dravni individualitet".Radikale je, kao i ostale srpske politiare, pritiskalo teko breme ivota u Kraljevini do aprilskog rata, a pogotovu stradanje Srba u NDH. Jo pod Paiem oni nisu naputali svoju nacionalnu oznaku, svesni da mogu da se organizuju i nezavisno od Jugoslavije, iako su pridavali veliki znaaj nacionalno-teritorijalnom omeavanju budue srpske jedinice pre nego to bi eventualno i napustili jugoslovensku zajednicu. Trifunoviu za istorijsku argumentaciju srpskog uloga i srpskih mogunosti nije nedostajalo dokaza, koji su jo vie vodili blokadi odnosa i iznalaenju zajednikog reenja. U skladu sa starom radikalskom politikom, njihov prvak nije verovao u mogunost federacije, odbacujui pogotovu njeno stvaranje na tetu Srba. Radikalskog prvaka posebno je brinulo iznoenje hrvatskih zahteva o razgranienju i omeavanju pred britansku diplomatiju. Prema Memorandumu Krnjevia iz 1943, upuenom britanskom ambasadoru Rendelu, Hrvatska bi pri razgranienju obuhvatala Trojednu Kraljevinu Hrvatsku, Slavoniju i Dalmaciju, zatim Bosnu i Hercegovinu, zapadni deo Vojvodine, ukljuujui i Suboticu i junu i sredinju Istru sa gradovima Rijekom i Zadrom. U svakoj od navedenih oblasti Krnjevi je predviao plebiscit pod britanskom okupacijom. Mada je srpsko stanovnitvo, po Krnjeviu, bilo dominantno u zapadnoj Bosni, ova oblast nije imala etniki kontinuitet sa Srbijom, niti geografsku i ekonomsku povezanost, a istorijski i ekonomski razlozi navodno su opredeljivali njeno ukljuivanje u sastav Hrvatske. 18) Trifunovia su podravali zemljoradnici sa Milanom Gavriloviem, koji se za privremeno, dok ne sazru uslovi, odricao od ideje narodnog jedinstva. Za njih je bilo najvanije, jednako kao i za radikale, da spree hrvatski ekspanzionizam, smatrajui da se ovaj najbolje moe onemogu16) 17) 18)

Isto. Isto. M Stefanovski, n.d., 253-4.

516

iti u jugoslovenskim dravnim okvirima, nezavisno od modaliteta dravnog ureenja, dozvoljavajui ak i mogunost unije. Tog sunovrata Jugoslavije - kada je Gavrilovi traio da se meu zavaenim drutvom odri koni", a Subai smatrao da bi bila dovoljna i pauina" - bio je duboko svestan i demokratski prvak Milan Grol, kome je teko padalo da je Jugoslavija samo ostala u firmi", nezadovoljan radom vlade Slobodana Jovanovia i ponaanjem hrvatskih ministara. Na sednici vlade 10. juna 1943. prebacio je Krnjeviu da je utao kada ga je molio da krikne iz dubine due protiv pokolja Srba". Eminentni hrvatski predstavnik u vladi branio je Bianiev Memorandum kao celinu. A tada je, po Grolu, izgledalo da se Hrvati u ovoj vladi saglaavaju sa Pavelievom dravom". 19 ' Jugoslovenske orijentacije bez rezerve, ali konstarniran diplomatsko-taktikim ponaanjem svojih hrvatskih kolega, Grol je istrajavao na federativnom konceptu Kraljevine Jugoslavije koji su demokrati rano lansirali, jo 1932. godine, videvi buduu srpsku jedinicu na liniji Dunava, Morave i Vardara, zapostavljanjem Makedonije ija je nacionalna posebnost jednostavno previena u ime June Srbije", to Grol nije ni kasnije naputao. Jugoslovensko nacionalno jedinstvo uporno su u vladi branili Srbi iz preka", Sran Budisavljevi prvak Samostalne demokratske stranke i Jovan Banjanin ef Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS), poznat kao apostol jugoslovenstva", kada vie nije bilo nikakvih realnih osnova da se ovaj unitaristiki i antifederalistiki koncept brani. Zajednikim istupanjem oni su praktino ometali raspad odnosa izmeu Srba i Hrvata, svojim jugoslovenstvom", istorijski neprilagoenim, politiki kontraproduktivnim i ivotno sterilnim, pokuavajui da ublae srpsko kliktanje Trifunovia i Gavrilovia. Banjanin je traio da se izostavlja sve to govori o propasti ideje narodnog jedinstva. Premda se konkretne ivotne prilike razvijaju vie ili manje u pravcu federacije, ipak ideja narodnog jedinstva nije umrla; ona ne zavisi od konkretnih formi dravnog ivota, ona je trajna i ima jo danas i u budunosti e imati vie ljudi koji e je nositi i braniti". Odbacivao je tezu Trifunovia o hrvatskom i srpskom nacionalizmu i nepomirljivosti meu njima, jer ako bi ta teza bila tana onda je bio uzaludan trud da se sauva Jugoslavija. Budisavljevi se uopte nije trudio da daje izjave u prilog Jugoslavije i njene ivotne potrebe, jer je to smatrao poniavajuim za sebe i SDS koja je oduvek nosila jugoslovenski program. Idealistiki i dogmatski zaslepljujue delovao je Budisavljeviev pledoaje u optoj razrivenosti odnosa da svi lanovi vlade zajedno rade na ostvarenju jugoslovenske politike. Rasprava u vladi 1943. otkrivala je da razliiti istorijsko-stvaralaki inioci dravno-politike tradicije, verske i crkvene ustanove, vojska i intelegencija nisu nali jednu zajedniku nacionalnu razvojnu misao vodilju. Sa miljenjima daje bez Jugoslavije bioloki opstanak pojedinih
19)

Jugoslovenske vlade u izbeglitvu 1943-1945, 120-1.

517

naroda vie ugroen nego u okviru organizovane dravne zajednice, suoavala su se i suprotna shvatanja da je ivot u njoj bez sukoba nemogu. Uprkos razlikama u Vladi, razjedinjenom srpskom politikom frontu, zaostalim unitaristikim zabludama, politiki vrh emigracije se najzad sloio za projekat federativnog preureenja posleratne Jugoslavije, ali je sporazum ostao internog karaktera, bez publiciteta, obavezujueg karaktera i praktinog efekta. Hrvatski ministri su opstrukcijom onemoguili da se ovaj politiki program i obelodani, dobije oficijelnu potvrdu i postane neka vrsta Magna charte jugoslovenske politike u emigraciji. Za hrvatske predstavnike u vladi federativni program mogao se objaviti samo ukoliko srpsko krilo vlade prethodno prizna Sporazum Cvetkovi - Maek o Banovini Hrvatskoj iz avgusta 1939. godine.20) Moe se postaviti pitanje otkuda takav znaaj i fetiistiki odnos prema ovom paretu autonomije", koji se uostalom nije ni dovodio u pitanje, iako je ponovno davanje izjave u ratnim uslovima smatrano nepotrebnim. Stepen sumnji i nepoverenja najbolje govori o obostranoj krizi odnosa. Knez Pavle i vladajui krugovi 1939. izdvojili su Banovinu Hrvatsku a da nisu prethodno uobliili ostale delove Jugoslavije, to jest Srbiju i Sloveniju. Sem priznanja samog Sporazuma, hrvatska politika je dodavala novi opstruktivni element vezan za ponovno teritorijalno omeavanje Banovine i reavanje pitanja njenih kompetencija. Poznato je da su hrvatski politiari sa Maekom istakli prirvremenost ovog Sporazuma, tako da ponovno pokretanje pitanja teritorijalnog obima i nadlenosti nije bio neoekivani zahtev. Iz nepoverenja prema srpskim politiarima stare garde proizilazio je hrvatski zahtev da se jednom priznato ponovo u ratnim uslovima i potvrdi. Ukoliko se ne bi potvrdilo, pri postojeem psiholoko-politikom stanju duha izmeu Srba i Hrvata posle pokolja srpskog naroda, u novoj istorijskoj situaciji moglo se postaviti pitanje da li Banovinu i u prvobitnom pogledu treba uopte i zadrati. Obostrane sumnje razarale su svaki prilaz sporazumevanju. Mihailovi je marta - aprila 1943. pretrpeo vojni poraz na Neretvi i Drini, a dolo je i do promene britanske politike prema etnicima (politika ekvidistance" ili duplog koloseka"). Ipak, Mihailoviev uticaj u zemlji i u inostranstvu, gde je imao jo zatitnika, nije bio do kraja doveden u pitanje. Samim tim u hrvatskoj politici se moglo raunati i na drukiji raspored drutvenih, nacionalnih i politikih snaga na kraju rata, koji je pretio da ugrozi predratnu nagodbu. Sa prvobitno izdvojenom Banovinom, pa i omeenom, iako po hrvatskom shvatanju provizorno, vrh hrvatske politike mogao je ometati i uslovljavati stvaranje budue srpske jedinice, polazei od sveane deklaracije o neprikosnovenosti pre rata stvorene hrvatske autonomije. Iz izvora se vidi da su hrvatski zahtevi pojaavani u smislu stvaranja posebnih oruanih snaga, pa i proirenja granica koje bi se protezale do Subotice i Drine. Srpska politika emigracija, ma koliko god bila
20)

M. Stefanovski, n.d., 294.

518

razjedinjena, nala se ujedinjena i suprotstavljena prema hrvatskoj, odbijajui da potvrdi Banovinu Hrvatsku. Na Izjavu vlade o ratnim ciljevima od 23. juna 1943. Krnjevi je stavio amandmane, ilustrujui ih stavom da je doba unitarizma prolo srpsko-hrvatskim sporazumom iz 1939. godine, kao jednim od temelja dravne politike Kraljevine Jugoslavije". Amandmani su polazili od toga da je jugoslovenska politika mogua samo na stvarnoj ravnopravnosti i saradnji svih triju naroda Jugoslavije - Srba, Hrvata i Slovenaca. Dravno ureenje Jugoslavije trebalo je da bude odlueno voljom veine srpskog, veine hrvatskog i veine slovenakog naroda. 21 ' Na donoenje ratne izjave uticali su i zapadni saveznici, koji su raunali sa Jugoslavijom, oienom od sviju sumnja i dvosmislica, radi njihovih politikih planova i akcija", kao i radi okrepljenja i ujedinjenja borbenih snaga u naoj zemlji u vremenu pred ofanzivom" (Milan Grol). Krajem maja i poetkom juna 1943. ambasador Rendel i Siton Votson sainili su Nacrt deklaracije koji je poivao na principima federativnog ureenja, monarhizma sa dinastijom Karaorevia i pune ravnopravnosti Srba, Hrvata i Slovenaca. Sto se tie procedure federalizacije zemlje, predvieno je da se do donoenja novog ustava, koji e izglasati ustavotvorna skuptina, obezbedi reafirmacija Krfske deklaracije iz 1917. i Rimskog pakta od 10. aprila 1918. godine, te prizna Sporazum Cvetkovi - Maek, sve dok konano ureenje ne prihvati Ustavotvorna skuptina. Slobodan Jovanovi je odbio britanski Nacrt deklaracije, smatrajui daje Nacrt odgovarao hrvatskom ukusu". Siton Votson, koji je sebe sujetno smatrao tvorcem prve Jugoslavije, preuzimao je u projektima unutranje reorganizacije Jugoslavije ulogu suverenog arbitra, bio pristrasan u prilog Hrvata, izdaan u savetima i sklon meanju. Jovanovi je zabeleio da prima za gotovo sve to mu se protiv Srba kazuje. Srpski politiari nisu bili protiv federalizma, ali je za njih stvaranjem Banovine Hrvatske bilo otvoreno i srpsko pitanje, koje je ostalo nereeno. Po postojeem nacrtu Hrvati su se mogli meati u iskljuivo srpske poslove, koji sve do konanog preureenja Jugoslavije ne bi bili izdvojeni u autonomni delokrug, to je za srpske politiare bilo neprihvatljivo. Milan Grol je bio svestan da se radi o poslednjoj vladi Jugoslavije koja jo sa nekim razlogom moe predstavljati zemlju, sa to malo simbolisanog legaliteta jednog mladog kralja i predstavnika politikih grupa", koja je duna da u skladu sa trenutkom i potrebama unutranjim i spoljnim, ratnim, istakne u deklaraciji tri ideje: federalizam tri naroda, demokratsku osnovu svemu ureenju i skladno ukljuenje u opti demokratski novi poredak. Za Slovenca, Mihu Kreka, bilo je najvanije restauriranje Jugoslavije i njeno poveanje, pri emu je mislio na nacionalnu integraciju Slovenaca, emu je podreivao sve drugo, izjanjavajui se zbog toga za prijem deklaracije. Grol je u odnosu na Krnjevieve amandmane smatrao da je neophodno usvojiti pomenute
21)

Isto, 300.

519

tri velike ideje, bez podavanja sitnoj raspri i sumnji u kojima se javlja atavizam" iz prolih vremena. S tim istrzanim vraanjem u prolost ne moemo projektovati dobru budunost". 22 ' Trifunovi je takoe primio federativni koncept deklaracije, kao i Petar ivkovi u ime JNS, suoen sa realnou da politike grupe stoje na stanovitu da su u pitanju tri naroda, iako nije odustajao od uverenja da je smisao jugoslovenskog narodnog jedinstva najsolidnija osnova za ureenje jugoslovenske drave. Krnjevi je pripisivao Srbima da dre svu vlast u centralnoj vladi, a da hrvatski narod ne eli da izgubi i ono malo autonomije to mu je garantovano Sporazumom. Potseao je ministre da je vlada u Jerusalimu maja 1941. potpisala i proglasila da je Sporazum iz 1939. jedan od temelja dravne politike. U Deklaraciji je, izmeu ostalog, stajalo: Ulazak dr Maeka i njegovih saradnika u vladu znaio je najbolju garantiju da je sporazum jedan od temelja dravne politike". 2 ' Stoga Knjevi nije bio spreman na diskusiju o promeni toga stanja.

Srbija i AVNOJ - nedovrena institucionalizacija

Sa stanovita porekla novog unutranjeg ureenja koje je KPJ stvarala u toku rata, odluujui je bio kriterijum teritorijalne organizacije KPJ pre aprilskog rata. U ve postojeoj strukturi partijskih organa i organizacija ujesen 1941. konstituisan je samo Oblasni komitet KPJ za Sandak, direktno vezan za CK KPJ, izdvajanjem iz dotadanje organizacije Crne Gore, Boke i Sandaka. Oblasna organizacija Kosova i Metohije izdvojena je uoi rata u organizaciju takoe vezanu za najvie partijsko rukovodstvo KPJ. Stoga je budua federativna organizacija Jugoslavije anticipirana partijskom strukturom, ili drukije reeno teritorijalna organizacija KPJ reprodukovana je i u dravnoj sferi. Ima istoriara koji u tome nalaze podudaranje teritorijalne organizacije sa nacionalnim individualitetima u praksi, zaboravljajui meutim na nekoliko relevantnih injenica da bi se tako moglo prosuivati. KPJ je mala partija, ilegalna, bez znaaja u Kominterni, pa i sa sekundarnim uticajem u javnom ivotu Jugoslavije, koji se tek uoi rata poeo poveavati. Sam kriterij izdvajanja teritorijalnih organizacija mogao je odraavati, kao to je i odraavao nacionalnu politiku KPJ, ali je podela izvoena iz projekcije jedne partije, bez verifikacije merila u iroj javnosti, suprotno koncepcijama daleko snanijih graanskih inilaca u politikom i drutvenom ivotu, zanemarivanjem istorijsko-etnikih merila razgranienja na izrazitu tetu srpskog nacionalnog koncepta rasprostranjenog i ukorenjenog u svesti najirih narodnih slojeva, bar u onom prostoru koji je tretiran kao srpski. U samoj organizaciji KPJ nije do kraja bilo izvedeno nacionalno prestruktuiranje organizacije,
22) 23)

Isto, 238, 258-9; Jugoslovenske vlade u izbjeglitvu 1943-1945, 167-9. M. Stefanovski, n.d., 121.

520

kao to pokazuje sluaj Srbije ija je organizacija konstituisana kao nacionalna tek maja 1945. godine. Postojea teritorijalna organizacija se od 1941, sa manjim odstupanjima, izraavala u vojnoj i politikoj institucionalizaciji narodnooslobodilakog pokreta: narodnooslobodilakih odbora, kao rudimentarnih oblika nove dravne vlasti i glavnih tabova pojedinih jugoslovenskih pokrajina u vojnoj oblasti. Tako je Glavni tab za Srbiju formiran krajem juna 1941, a Glavni Narodnooslobodilaki odbor Srbije novembra 1941. godine. Koliko je Tito ubrzavao diskontinuitet pokreta pod vodstvom komunista sa Kraljevinom Jugoslavijom u unutranjim odnosima, naravno u skladu sa predstavama KPJ o revolucionarnom osvajanju vlasti u toku drugog svetskog rata, najbolje pokazuje inicijativa iz avgusta 1941. godine da se obrazuje Narodni komitet osloboenja, organ slian vladi, u kome bi bili zastupljeni i nekomunisti, ak se govori o predstavnicima stranaka, naravno pod hegemonijom komunista.24' Ova inicijativa je prekinuta, jer je sovjetska vlada ponovo uspostavila diplomatske odnose sa kraljevskom jugoslovenskom vladom. Tito je slinu inicijativu obnavljao jo dva puta, u prolee i jesen 1942, neposredno pred osnivako zasedanje AVNOJ-a, ali je sovjetska intervencija i u ovom sluaju presekla njegovu ideju iz spoljnopolitikih obzira SSSR-a prema Kraljevini Jugoslaviji, njenim organima i Velikoj Britaniji. Slian karakter imala je inicijativa za osnivanje centralnog odbora za Srbiju, koju su pokrenuli Tito, Ivan Milutinovi i Sreten ujovi. Prve praktine korake za stvaranje ovog tela preduzeli su najvii partijski organi poetkom novembra 1941, mada se kao datum osnivanja ovog odbora vodi 17. novembar 1941. godine. U skladu sa svojim neprikosnovenim linim stilom odluivanja, Tito je i u sluaju stvaranja ovog tela odluujue uticao na njegovo obrazovanje. Glavni narodnooslobodilaki odbor (GNOO) Srbije, odnosno Centralni narodnooslobodilaki odbor za osloboenu teritoriju, 25 ' bio je neka vrsta prve partizanske vlade u Srbiji. Na elu se nalazio Dragojlo Dudi, zemljoradnik, istaknuti komunista, koji je istovremeno vodio poslove poljoprivrede, dok je za sekretara imenovan Petar Stamboli. lanovi GNOO, zadueni za pojedine resore, su bili: Mirko Tomi, organizovanje snabdevanja pozadine i bolnica; Jovan Popovi i Mitra Mitrovi za poslove obrazovanja i kulture; Mitar Baki za finansije; Nikola Grulovi za privredu, Vlada Zeevi, svetenik, za umarstvo. Jusuf Tuli bio je zamenik sekretara GNOO-a. Politiki sastav ovog tela imao je izrazito komunistiko obeleje. lanove tela odredio je Politbiro CK KPJ, a svi lanovi bili su istaknuti i iskusni komunisti,
V. Glii, Uika republika, 126-7. ' Tito u pismu tabu komande junog fronta", Jagodina (selo Bosanska Jagodina B. P.) od 16. novembra 1941. ovaj Odbor naziva Centralni odbor za itavu osloboenu teritoriju". - Muzej revolucije - Uice.

521

sem Vlade Zeevia, koji e tek kasnije biti primljen u KPJ, mada nije ni tada iskazivao svoj novi politiki status. Smatralo se daje nezgodno" da se svetenik pojavljuje kao lan KPJ, a u komunistikoj pragmatinoj predstavi takav ovek mogao se daleko vie koristiti" kao vanpartijski funkcioner, pogotovu kao duhovno lice. Ove mimikrije bile su este u komunistikoj kadrovskoj politici, nezavisno od toga to su bile vie nego prozirne za obavetenije i politiki obrazovanije graane. Glavni NOO nije radio kao kolektivno telo, a i inae o njegovom radu ima veoma malo posrednih tragova. Ovo telo radilo je kratko da bi se njegov uticaj i posledice delovanja mogle osetiti. Meutim, u partizanskoj intepretaciji u toku rata, kao i docnije u politikoj i publicistikoj literaturi, predstavljen je kao simbol kontinuiteta revolucionarne vlasti u Srbiji, iako njegov rad nije bio obnovljen ni u jednoj kasnijoj fazi do osloboenja Srbije od okupatora. Na prvom zasedanju AVNOJ-a, novembra 1942, nije razmatrano nacionalno pitanje, iako je proces faktike federalizacije Jugoslavije tekao u formama karakteristinim od prvog dana narodnooslobodilake borbe. Odnos prema nacionalnom pitanju mogao se videti iz tampe narodnooslobodilakog pokreta i proglasa, saznati iz internih instrukcija, govora i lanaka prvaka narodnooslobodilakog pokreta. Za taj proces karakteristino je da su osnovne koncepcije postojale i opti osnovni nacionalni ciljevi bili nesumnjivo odreeni, ali se oko pojedinosti razgranienja i karaktera potencijalnih federalnih jedinica rukovodstvo KPJ nije izjanjavalo, jer su razlozi unutranje i meunarodne politike oportunosti bitno opredeljivali poteze, reenja i kvalifikacije narodnooslobodilakog pokreta u tom pitanju. Stoga i dosta nedoumica, nejasnoa, skrivenih inicijativa i upozorenja preko konspirativnih partijskih organa. Najcelovitije i najsistematinije problem nacionalnog pitanja u narodnooslobodilakoj borbi izloio je Tito u partijskom organu Proleter", krajem 1942. godine, posle Prvog zasedanja AVNOJ-a. Titov lanak Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodno-oslobodilake borbe" konkretizacija je nacionalne politike KPJ u dotadanjem toku rata i narodnooslobodilake borbe. Kljuno mesto ovog lanka programsko strateke prirode, koje sadri sriku nacionalne politike KPJ, predstavlja teza da narodnooslobodilaka borba ne bi mogla da se zavri pobedom nad okupatorima i njihovim saradnicima (slugama") ako u toj borbi ne bi bilo narodnog jedinstva. Dananja narodno-oslobodilaka borba i nacionalno pitanje u Jugoslaviji, nerazdvojno su vezani. Naa narodnooslobodilaka borba ne bi bila tako uporna i tako uspena kada narodi Jugoslavije ne bi videli danas u toj borbi osim pobede nad faizmom i pobedu nad onim to je bilo za prolih reima, pobedu nad onima koji su ugnjetavali i tee daljem ugnjetavanju naroda Jugoslavije. Re - narodno-oslobodilaka borba - bila bi samo jedna fraza, pa ak i prevara, kad ona ne bi imala osim opte jugoslovenskog smisla i nacionalni smisao za svaki narod posebice, tj. kada ona ne bi znaila osim osloboenja Jugoslavije u isto

522

vreme osloboenje Hrvata, Slovenaca, Srba, Makedonaca, Arnauta, Muslimana itd., kada narodno-oslobodilaka borba ne bi imala tu sadrinu da zaista nosi slobodu, ravnopravnost i bratstvo svih naroda Jugoslavije. U tome i jeste sutina narodno-oslobodilake borbe." 26) lanak je taktiki sinhronizovan u trenutku najvee opasnosti po narodnooslobodilaki pokret od etnika. Iz ovog Titovog lanka istoriari su izvlaili uglavnom ovo mesto, koje je pregnatno izraavalo jedinstvo nacionalne i socijalne emancipacije naroda Jugoslavije u ratu koji je tekao. Socijalna komponenta emancipacije nije razraena ve samo izraena u usputnoj oceni da nema povratka na staro", pod ime se podrazumevalo negiranje vlasti i socijalnih osnova Kraljevine Jugoslavije. Drugo mesto koje je, takoe, esto navoeno odnosi se na to da se u redovima NOV i POJ od samog poetka pa do danas nalaze u ogromnoj veini ba Srbi, umesto da bude obratno. Ba srpski, crnogorski, bosanski i liki partizani i brigade koje su bile sastavljene gotovo iskljuivo od Srba, vodili su i danas vode nemilosrdnu brbu ne samo protiv okupatora ve i protiv etnika Drae Mihailovia i ostalih neprijatelja ugnjetenih naroda... Srpski je narod dao i jo uvek daje najvei doprinos u krvi u borbi protiv okupatora i njegovih izdajnikih slugu, ne samo Pavelia, Nedia, Peanca, nego i protiv Drae Mihailovia i njegovih etnika, za punu slobodu i nezavisnost svih naroda Jugoslavije". ' Titova analiza namerno je otkrivala perspektivu narodima koji su bili distancirani prema narodnooslobodilakoj borbi, ukazivanjem da samo u redovima narodnooslobodilakog pokreta mogu ostvariti slobodu, spasiti se odmazde za stradanja srpskog naroda, ali i od bratoubilakog rata. Naglaavanjem nacionalnih prava Hrvata i drugih naroda nastojalo se da se oni privole da se to aktivnije ukljue u narodnooslobodilaki pokret. injenica je, kao to istiu neki istoriari, da je re o simetriji zloina, ali u datoj situaciji jednostrano osuivanje masovnih zloina nad Srbima dovelo bi do izolacije i unitenja narodnooslobodilakog pokreta. Hrvati i Muslimani su upozoravani da je u njihovoj mobilizaciji za narodnooslobodilaki pokret jedini njihov spas. Bio je to dvostruki spas: od etnikog revana, a na drugoj strani prevoenje Hrvata i Hrvatske na stranu antifaistike koalicije. Titov taktiki prilaz privremeno je izgladio nesklad ove politike, ali ga je otvorio kasnije, u vidu srpskog odbacivanja strategije utanja ili zaborava. Isticanjem ravnopravnosti naroda i prava na samoopredeljenje, koje se reava aktivnim ueem u narodnooslobodilakoj borbi, komunistika politika radikalno se razlikovala od one svojih protivnika koja je poivala na likvidaciji celih naroda ili na kolektivnim odmazdama nad narodima bez razlike. Srpska snaga pod vodstvom KPJ zauzela je drukije nacionalno stanovite u odnosu na etniku politiku. Put nacionalne emancipacije vodio je jedino nagovetavanim putem, jer je od toga zavisila i sudbina borbe u toku i obnova
26) 27)

Proleter", organ CK K P J , god. X V I I , decembar 1942 (br. 16). Isto.

523

Jugoslavije, koja je najvee ratno delo jugoslovenskih komunista. No, ona je u sebi sadravala moralno-politiki nedozvoljivo utanje o masovnoj likvidaciji Srba. Izmeu dnevnog pragmatizma i budunosti, KPJ opredelila se za politiku koja e je zbog utanja initi teko hranjivom posle rata, kada se pitanje u uslovima snane Partije i organizovane drave moglo daleko lake otvoriti. No i tada je preovladavao strah od buenja srpskog nacionalizma, kao da on nije nastajao i narastao zbog utanja KPJ, ak i u njenim redovima. Strah vodstva KPJ od veinskog naroda prisutan pre rata, u toku rata, odrao se i posle 1945. godine. Dovoljno je pogledati koliko je stereotipa upotrebljeno na raun stvaranja Jugoslavije, meuratne pozicije srpskog graanstva, pa i dranja srpskih graanskih snaga u ratu: da je versajski mir" imao za narode Jugoslavije katastrofalne posledice; velikosrpska hegemonija"; versajska Jugoslavija" roena na Krfu, u Londonu i Parizu; da je stara Jugoslavija postala najtipinija zemlja nacionalnog ugnjetavanja u Evropi; da su Hrvati, Slovenci i Crnogorci bili neravnopravni dravljani Jugoslavije; da je velikosrpska hegemonistika klika korumpirala najreakcionarnije elemente Hrvata, Slovenaca, Muslimana; o Jugoslaviji kao maski srbizacije Hrvata i Slovenaca itd. 28) Time se uspostavljala i nastavljala da ivi hipoteka velikosrpske vladavine, koja praktino nije ni prekidana, jer je na njoj zasnivana nacionalna politika KPJ koja je od Srba zahtevala da ne pokreu svoje pitanje. U sutini, taktiki je trebalo zaplaiti narode u Hrvatskoj, Sloveniji i Muslimane, kao i manjine, da sa strepnjom iekuju pobedu drugih snaga srpske orijentacije, upozorenjem da etnici ve bruse noeve. Ovaj strah je u izvesnom smislu realan, jer su etnici imali antihrvatske i antimuslimanske programe, pretili odmazdom, spremali se da krenu na zapad Jugoslavije i unite NDH i partizansku republiku", nasuprot narodnooslobodilakom pokretu koji je planirao da na prolee 1943. krene na istok Jugoslavije. Izneti Titov stav imao je za cilj da stavi do znanja Hvatima i Muslimanima da se jedino mogu spasiti priklanjanjem narodnooslobodilakoj borbi, kao to je i uee Srba u narodnooslobodilakom pokretu obezbeivalo da ne doe do reprize novog klanja, ali sada Hrvata. Meutim, ako se ova politika ne sagleda u vertikalnoj liniji i sa antisrpskim posledicama, sa svom trajnou, onda se ne moe uoiti tetnost iznetih jednostranih ocena o nacionalnim odnosima u Jugoslaviji i dubljeg politikog smisla Titovih inspirativnih odrednica. Tito je mogao, kao to istiu neki istoriari, navoditi srpsku veinu NOVJ i zbog toga da svim faktorima u zemlji i inostranstvu stavi do znanja da etnici nemaju sve Srbe ve samo deo, ak manjinu, iako nam se ta injenica inila manje vana u asu taktikog objavljivanja Titovog programskog priloga u odnosu na iznete ciljeve sutinskog znaaja. Odlukom o federativnom ureenju isticalo se da se Jugoslavija izgrauje na federativnom principu, koji e obezbediti punu ravnoprav28

> Isto"

524

nost Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i Crnogoraca, odnosno naroda Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Predloeni grb od pet buktinja simbolie pet nacija. Bosna i Hercegovina je konstituisana kao federalna jedinica neposredno uoi drugog zasedanja AVNOJ-a u Mrkonjiu, jer se prethodno pominjala mogunost njene organizacije kao autonomije vezane za savez ili samostalne, neku vrstu federalne jedinice. 29 ' Suverenost naroda koja je proklamovana implicitno sadrala je i staranje za delove svog naroda u drugim federalnim jedinicama sa stanovita potovanja osnovnih nacionalnih prava i duhovne integracije naroda, naravno bez protekcionizma i intervencije koja bi vreala prava veinskog naroda i vlasti odgovarajue federalne jedinice. U datoj istorijskoj situaciji ova prava bila su zagarantovana osnovnim aktima federalnih jedinica u kojima su iveli delovi pojedinih naroda. ZAVNOH je doneo odluku koja garantuje ravnopravnost Hrvata i Srba u federalnoj Hrvatskoj. ZAVNOH je bio sastavljen od predstavnika hrvatskog i srpskog naroda, kao i nacionalnih manjina u Hrvatskoj. Budui da je bio najvie politiko telo narodnooslobodilake borbe u Hrvatskoj, ZAVNOH je na svom Prvom zasedanju, juna 1943. godine izraavao volju hrvatskog i srpskog naroda u Hrvatskoj da ostvare svoju tenju za slobodom i samostalnou, predstavljajui izraz borbenog jedinstva hrvatskog i srpskog naroda u Hrvatskoj. 30 ' Na drugom zasedanju ZAVNOH-a, odranom u Plakom od 12. do 15. oktobra 1943, usvojenom Rezolucijom izraavano je priznanje Srbima u Hrvatskoj za neviene rtve u dosadanjim borbama i dokaze koje su dali u svojoj velikoj ljubavi prema zajednikoj domovini. Oni e, kae se, zajedno uivati ,,i plodove pobjede i slobode". Nema, ne smije i nee biti Hrvatske, u kojoj Srbima ne bi bila zajemena puna ravnopravnost i jednakost". 31 ' Pitanje srpsko-hrvatskih odnosa, kao to su neki rukovodei ljudi ve septembra 1943. primeivali (dr Ivan Ribar), prevazilazilo je okvire Hrvatske, predstavljajui i jugoslovenski problem, jer je Srba bilo svuda u Jugoslaviji, sem u Sloveniji, zbog ega je pitanje tih odnosa trebalo reavati jedinstveno. Jer Srbin u Hrvatskoj ne sme da osjeti, da je Srbijancu, dakle Srbinu u Srbiji bolje nego njemu". 32 ' Srpski venici ZAVNOH-a obrazovali su poetkom 1944. Klub vjenika ZAVNOH-a, koji je bio neka vrsta stranakog pandana Izvrnom odboru HSS na osloboenoj teritoriji, konstituisanom oktobra 1943. godine, predstavljajui istovremeno - kao to istiu neki istoriari - i nacionalnu reprezentaciju srpskog naroda u predstavnitvu federalne Hrvatske. 33 '
29> 30) 31) 32) 33)

B. Petranovi, M. Zeevi, Jugoslovenski federalizam - ideje i stvarnost I, Beograd, 1987, 767-8. Zemaljsko antifaistiko vijee narodnog osloboenja Hrvatske, Zbornik dokumenata, 1943, Zagreb, 1964, 215-223. Isto, 478-481. A C K S K J , Fond A V N O J - a , Reg. br. 4384. Klub je osnovan u Otocu januara 1944. godine. J. Pleterski smatra da je Klub istakao nacionalni znaaj K P J za Srbe u Hrvatskoj". - J. Pleterski, Nacije Jugoslavija Revolucija, Beograd, 1985, 412.

525

Doneta reenja odraavala su prevagu srpskih boraca u jedinicama NOV u Hrvatskoj, potvrujui njihovu borbu garantovanjem ravnopravnog tretmana u postojeoj federalnoj jedinici kao dravi hrvatskog i srpskog naroda. Sve dubljim polarizacijama hrvatskog naroda za narodnooslobodilaku borbu i priticanjem Hrvata u NOV proirivale su se, meutim, i prve pukotine u sferi meunacionalnih, srpsko-hrvatskih odnosa, sumnje i nepoverenja koja su se vie oseala nego to bi se glasno iskazivala. U Srbiji su pripreme za stvaranje antifaistikog vea Srbije preduzimane jo u pvroj polovini 1943. godine, posle osnivakog zasedanja AVNOJ-a u Bihau. Iz sauvanih izvora vidi se da je Pokrajinski komitet 14. januara 1943. izvestio CK KPJ o kadrovskom sastavu budueg tela. Iz pisma PK proizilazi da se raunalo na Petra Stambolia u ime PK i Glavnog taba, na lanove okrunih komiteta, lanove tabova partizanskih odreda, ilegalce, kao i na pojedine vanpartijske linosti, pre svega na Vladislava Ribnikara, direktora Politike", bliskog komunistima, te Duana Bogdanovia, lana Glavnog odbora Narodne seljake stranke koji je odravao veze sa rukovodeim komunistima - Ivanom Milutinoviem i Blagojem Nekoviem. Bogdanovi je rukovodstvu Partije istovremeno bio veza sa generalnim sekretarom stranke, dr Dragoljubom Jovano viem. 34) Pokrajinski komitet je marta 1943. traio od svih okrunih komiteta da odrede po najmanje pet delegata za antifaistiko vee Srbije, komuniste, najpoznatije u svom kraju" , 35) ali od osnivanja ASNOS-a nije bilo nita, iz vie razloga, ali pre svega zato to CK KPJ nije davao naelnu saglasnost. Pri postojeoj hijerarhijskoj strukturi Partije i partijskom centralizmu bez presedana, nita se nije moglo niti smelo reavati samostalno. Objektivno gledano, u Srbiji polovinom 1943. nije bilo ni jednog okrunog narodnooslobodilakog odbora i brigade kao osnove za stvaranje najvieg organa vlasti srpske zemlje. Graanskih politiara, koji bi bili voljni da uestvuju u ovoj komunistikoj kombinaciji, jednostavno nije bilo. ak je i Dragoljub Jovanovi, kao leviar, pre rata narodnofrontofski orijentisan, koji je poznavao komuniste, ostao zakonspirisan, nespreman da sarauje sa strankom koja je partnere" stavljala pred svren in. Vladislav Ribnikar izaao je na slobodnu teritoriju i naao se u zapadnim delovima Jugoslavije. Duan Bogdanovi nije prihvatao predlog Pokrajinskog komiteta, kao i drugi konsultovani politiari i javni radnici. Narodnooslobodilaki pokret u Srbiji jo nije ostvarivao onoliki uticaj koji bi ohrabrivao graanske politiare da sarauju s njegovim strukturama vlasti. Petar Stamboli pominje da se polovinom 1943. raunalo da se za predsednika ASNOS-a izabere dr Sinia Stankovi. 36 ' Blagoje Nekovi je obavetavao CK KPJ da je PK zamislio da se Vee izabere na taj nain to bi se liste kandidata iznosile
34) 35) 36)

M. Borkovi, K P J u Srbiji 1941-1945, knj. druga, Beograd, 1974, 149. Isto, 150. Isto, 151.

526

na zborovima koje organizuju partizanski odredi i na konferencijama NOO, omladine i ena. 37) Iz postojeih izvora moe se videti da su neke radnje u vezi sa stvaranjem ovog tela preduzimane (Poarevac, aak itd.), ali da jo nisu bili sazreli uslovi za njegovo konstituisanje.38) Septembra i oktobra 1943. Pokrajinski komitet obnavlja ideju o izboru kandidata za Vee. Neki su ovo telo krstili kao AVNOJ Srbije". 39) Moma Markovi je 11. novembra 1943. obavestio PK KPJ za Srbiju da se u Bosni vre pripreme za stvaranje NKOJ-a i da CK KPJ trai da se hitno na slobodnu teritoriju prebace Duan Bogdanovi i Dragoljub Jovanovi, ali je Bogdanovi bio uhapen od okupatora marta 1943, a Dragoljub Jovanovi nije bio spreman da ulazi u komunistike organe bez svoje i stranake individualizacije, a na drugoj strani prethodnog ravnopravnog raspravljanja o odlukama i saglaavanja s njima. Pozivan je na slobodnu teritoriju, kae, tek posle svrenog ina da pokrije imenom Narodne seljake stranke i svojim imenom odluke u ijem donoenju nismo uestvovali". 40 ' Na drugom zasedanju AVNOJ-a preovlaivali su delegati srpskog porekla (54%). Delegaciju iz Srbije sainjavali su predstavnici iz srpskih jedinica NOV. Vojni kadrovi iz Srbije inili su reprezentativno partijsko predstavnitvo, samim tim su se u svojstvu venika na drugom zasedanju AVNOJ-a uglavnom nali rukovodei komunistiki kadrovi iz Srbije. No, oni nisu na drugom zasedanju ili posle njega, kao celina, ili pojedinano, sem donekle Moa Pijade, postavljali pitanje Srbije u Federaciji u smislu razjanjenja, preciziranja, granica, oblika budue federalne jedinice, centralizma i decentralizacije, vojske itd., dakle svih onih pitanja koja su u razgovoru sa maralom Titom posle zasedanja postavljali slovenaki delegati. Sem sa slovenakim venicima, slian sastanak Tito je imao i sa hrvatskom delegacijom. Ako se ima u vidu znaaj ina stvaranja sloene drave, njegovu najslabiju taku u Jajcu predstavlja to to nije bilo otvorene rasprave o naelima i pojedinostima unutranjeg ureenja. Polazilo se od opte politike teze da narodnooslobodilaka borba sa sobom nosi reenje nacionalnog pitanja u smislu ravnopravnosti svih naroda u dravnopravnoj formi federacije. S obzirom na ideoloku platformu ovih delegata, injenicu disciplinovanosti komunista, kao i irenje odijuma prema ranijoj velikosrpskoj politici, slina rasprava nije se mogla ni zamisliti. Pitanje moe da se pokree samo iz daleke perspektive, sa stanovita naknadno steenog iskustva i posledica koje su nastupile. Razgovori Tita sa hrvatskim i slovenakim venicima sadre neka blia objanjenja o karakteru jugoslovenske federacije. Tito je u razgovoru sa hrvatskim venicima isticao da je on sin Hrvatskog zagorskog seljaka", da se Hrvati nemaju ega plaiti od srpskog naroda i da Hrvatska igra vanu ulogu, jer su Hrvati i Hrvatska bili nosioci
Isto, 150. Isto. 3 9 ) Isto, 151. ^ A J , Dragoljub Jovanovi, Politike uspomene. Memoari, V I I , 351-353.
37) 38)

527

borbe protiv velikosrpske reakcije", da je u sklopu zajednike borbe Hrvatska jak stup, ako se iznutra izcimentira tada e Hrvati i Hrvatska odigrati veliku ulogu". Zadatak je likvidirati unutarnje neprijatelje, jer oni su opasniji od okupatora". ' Slovenaki delegati su se interesovali za centralizam, koji je Tito objanjavao spoljnopolitikim razlozima, te za slovenaki jezik u vojsci. Edvard Kocbek je u razgovoru naglasio Titovo lino prijateljstvo prema Slovencima". Vrhovni komandant je prihvatao da slovenaka vojska mora imati slovenaki jezik od vrhovnih komandi do najniih jedinica. Za osloboenje Slovenakog primorja i Koruke ne stoji samo vaa, slovenaka vojska, nego sva naa armija". 42 ' Pitanje centralizma, slovenakog jezika u vojsci i granica, odnosno nacionalne integracije Slovenaca bila su pitanja od vitalnog znaaja za slovenaki narod, koja su raspravljena i potvrena u razgovoru sa prvim ovekom KPJ. Koliko je pitanje nacionalne integracije Slovenaca bilo od primarnog znaaja za slovenaki narod svedoi istovetan stav koji su o njemu zauzimali i slovenaka emigracija i predstavnici narodnooslobodilakog pokreta. Izostanak razgovora o slinim pitanjima sa drugim delegacijama formalno gledano nije obavezivao, ali je faktiki izdvajao ove dve delegacije u odnosu na druge, tim pre to je delegacija najveeg naroda bila predstavljena iskljuivo preko predstavnika u vojnim jedinicama. Dok su se jedinice drugih naroda Jugoslavije u brigadama pod neposrednom komandom Vrhovnog taba borile van granica svojih zemalja, dotle jedino Slovenci nisu prihvatali da njihove jedinice preu na teritoriju drugih jugoslovenskih zemalja, ako se izuzmu granini predeli Hrvatske. Pokuaj Arsa Jovanovia, na osnovu Titovog ovlaenja, da formira brigade u Sloveniji 1942. koje bi napustile teritoriju Slovenije, naiao je na otpor CK KP Slovenije i dezavuisanje ovlaenog predstavnika Vrhovnog taba sa obrazloenjem da bi se time oduzela organska osnova" slovenakoj vojsci. Na drugom zasedanju AVNOJ-a zagarantovana su prava nacionalnih manjina, ali nije dolo do stvaranja autonomnih jedinica van proklamovanih federalnih jedinica ili u njihovom okviru. Uoi drugog zasedanja AVNOJ-a pominjala se autonomija samo za Bosnu i Hercegovinu, s obzirom na sloeni nacionalni karakter ove zemlje, a u skladu sa principom jugoslovenske federacije kao nacionalne da bude onoliko federalnih jedinica koliko ima i nacija, to je za Rodoljuba Colakovia bilo primena mehanikog" naela. olakovi je iznosio argumentaciju da je re o istorijskoj formiranoj geografsko-ekonomskoj celini, sa nacionalnom sloenou i strahom Muslimana da ih ponovo ne ponu pretvarati as u Srbe, as u Hrvate. 43 ' Oigledno je da koncepcija o
41) 42) 43)

Tito je isticao vanu ulogu Hrvatske", jer su Hrvati i Hrvatska bili nosioci borbe protiv velikosprske reakcije". - B . Petranovi, S. Neovi, A V N O J i revolucija, 457. Isto, 459-460. R. olakovi, Tako je roena nova Jugoslavija, I, Beograd, 1963, 118-119; R. olakovi, Pravi odgovor na pitanje: ija je Bosna i Hercegovina", A V N O J i narodnooslobodilaka borba u Bosni i Hercegovini, Beograd, 1974, 11-18.

528

statusu Bosne i Hercegovine u jugoslovenskoj federaciji nije bila jasna ni rukovodstvu KPJ. Ideja o autonomiji bila je pomenuta na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, oktobra 1940. godine. Prelazna ideja o autonomiji vezanoj za Savez prerasla je u ideju o federalnoj jedinici neposredno uoi drugog zasedanja AVNOJ-a. Vojvodina je imala relativno izgraenu vojno-politiku organizaciju, ali kao autonomna jedinica nije ozvaniena na AVNOJ-u. Proglaenje autonomije Vojvodine nesumnjivo se jo nije smatralo oportunim, s obzirom na stadijum razvitka narodnooslobodilake borbe u Hrvatskoj i Srbiji, pa i slab odziv manjinskog stanovnitva u narodnooslobodilakoj borbi. Izmeu hrvatskog i vojvoanskog rukovodstva postojao je i spor oko zapadnih delova Srema i Baranje. Status Kosova i Metohije takoe nije razmatran na Drugom zasedanju AVNOJ-a, ako se izuzme naelna odredba o priznanju prava nacionalnih manjina. Na Kosovu i Metohiji delovao je Oblasni komitet KPJ za Kosmet neposredno vezan za CK KPJ i Glavni tab, ali narodnooslobodilaka borba je bila nerazvijena i Albanci masovno van nje. Albanski pritisak na slovensko stanovnitvo Kosova i Metohije bio je snaan, a ideja velike Albanije u vodeim snagama albanskog drutva vie nego jaka, s obzirom na uticaj ovih snaga na albanske mase, razvijenu kolaboraciju i prihvatanje koncepcije etniki istog Kosova u Velikoj Albaniji". Taj pritisak e se jo vie pojaati obrazovanjem Druge prizrenske lige, septembra 1943. godine. Nastajui politiki i sistem vlasti oruane revolucije imao je ve u vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a federativno obeleje. Praksa jugoslovenske revolucije od prvog dana menjala je unutranje ureenje Jugoslavije, a nije kvalifikovala ove promene kao federalizam, federaciju, federativno ureenje iz unutranjepolitikih i meunarodnih obzira sve do jeseni 1943. godine. Re je o funkcionisanju vojno-politikih organa praktino prema teritorijalnim kompetencijama partijskih rukovodstava, odnosno partijskih organizacija, jer je KPJ jezgro narodnooslobodilakog pokreta. Prema tom teritorijalno-partijskom merilu stvarani su pokrajinska rukovodstva za vojno rukovoenje i organi vlasti, odnosno politika predstavnitva u formi zemaljskih vea", to terminoloki potsea na slina tela u jugoslovenskim zemljama pod Austrougarskom (zemaljske vlade" isl.). Tako je od prvog dana ustanka do u predveerje AVNOJ-a u Jajcu federacija okvirno i u naelu bila konstituisana i ivotno delatna. Optejugoslovensko jedinstvo, uz potovanje ravnopravnosti naroda u vienacionalnoj dravi, ali sada - za razliku od trijalistike formule - i makedonskog i crnogorskog, omoguavali su i uvrivali jasno definisani strategijski ciljevi rukovodeeg subjekta jugoslovenske revolucije. Jedinstvo je obezbeivala, pre svega, KPJ, integrisana kao rukovodee jezgro u sve pore nove drutvene i vojne organizacije, bez dovoenja u pitanje svog ideoloko-politikog identiteta. KPJ, odnosno narodnooslobodilaki pokret, obezbeivali su jedinstvo i koheziju jugoslovenske celine posredstvom Politbiroa CK KPJ, Vrhovnog taba,

529

Titovog autoriteta, ustanove delegata CK KPJ i Vrhovnog taba sa neogranienim ovlaenjima. Kao to je demokratski centralizam KPJ u praksi zapostavljao demokratsku na raun centralistike komponente, slino se deavalo i u organizaciji vlasti. Partija je u svojoj strukturi imala nacionalne kompartije, koje nisu istovremeno stvorene, ime je Srbija nesumnjivo bila oteena u vieznanom smislu rei, ali Jugoslavija ipak nije bila sutinski federalizovana, s obzirom na naelo demokratskog centralizma kojem su bile podreene nacionalne i pokrajinske partijske organizacije. Dominantna pozicija KPJ u federativnom sistemu vlasti uveliko je formalizovala delatnost i praksu jugoslovenske federacije, jer je glavni centar i kima sistema bila sadrana u Politbirou, sa suverenom moi generalnog sekretara KPJ koji je u linosti Tita ve poeo da dobija harizmatine oznake. Tito je istovremeno u vezi sa forsiranjem njegovog kulta posle drugog zasedanja AVNOJ-a iskoriavan kao personifikacija Jugoslavije. U komunikaciji Britanaca sa narodnooslobodilakim pokretom, odnosno novom Jugoslavijom, najee se govori o Titu, dok se AVNOJ, NKOJ, Vrhovni tab retko pominju, jer se on sa ovim organima izjednaavao. U tim izvorima jo se moglo naii na pitanje to misli Politbiro. Odluke AVNOJ-a, pre svega ova o federaciji, u datoj istorijskoj situaciji na najvidljiviji nain predstavljala je antitezu nacionalno istim dravama, bila izraz neprikosnovenosti Jugoslavije i njenog teritorijalnog integriteta. Proglaena je suverenost naroda, ali i Jugoslavije kao predstavnika suvereniteta drave u celini. Ova odredba davala je izvorni karakter federaciji. Sama odluka ima konstitutivni karakter, jer dovrava fizionomiju savezne drave u najvanijim linijama. AVNOJ je proglasio obnavljanje Jugoslavije ravnopravnih naroda, ali s oslonom na prethodnu borbu i ostvarenu institucionalizaciju potencijalnih federalnih jedinica. Narodnooslobodilaka borba tekla je od prvog dana u tom znaku, da su narodi Jugoslavije odluili da nastave ivot u okvirima Jugoslavije. Analiza ove odluke nedvosmisleno upuuje da je re o federaciji a ne savezu drava ili konfederaciji. No, federacija 1943. nije bila izgraena do kraja. Srbija jo nije bila izgraena kao sloena federalna jedinica, organizacije AVNOJ-a i NKOJ-a nisu bile dovrene, a nisu regulisani ni odnosi izmeu AVNOJ-a i zemaljskih antifaistikih vea. Granice federalnih jedinica nisu bile utvrene odlukama najviih dravnih organa. Teritorijalni okviri federalnih jedinica utvrivani su po nejednobraznim merilima i nejednakim hronolokim momentima. Jedna razgranienja zasnivana su na istorijskim, a druga na etnikim argumentima. Sporna pitanja reavana su u zatvorenom krugu Politbiroa, na sednicama Predsednitva AVNOJ-a, bez publiciteta, putem ad hoc partijsko-dravnih komisija, privremenim razgranienjem koje je vremenom postalo trajno, na bazi sporazuma predstavnika pojedinih federalnih jedinica. Srbija je tako razgraniena na osnovu stanja iz vremena posle Berlinskog kongresa, ako izuzmemo podelu Sandaka. Posle drugog zasedanja AVNOJ-a dolo je do razliitog tumaenja

530

odluke o poloaju Sandaka (koji su jedno vreme svojatali Crnogorci); postojao je spor izmeu Hrvatske i Vojvodine oko zapadnog Srema; spor izmeu Srbije i Makedonije oko tzv. Ristovake Makedonije; javljale su se autonomistike tenje u Dalmaciji, uz spor izmeu dalmatinskog i hrvatskog partijskog rukovodstva. U hrvatskom partijskom rukovodstvu u leto 1944. godine postojale su i tendencije konfederalizma Hrvatske vezivane za Andriju Hebranga (zasebna vojska). Moa Pijade je predlagao da se osnuje srpska pokrajina sa autonomnim statusom u federalnoj Hrvatskoj, ali o tome nema pisanog traga, ako izuzmemo memoarske iskaze. 44 ' Pijade je sa uspostavljanjem ove autonomije u Hrvatskoj raunao na eventualnu ravnoteu ukoliko se u Srbiji formiraju autonomne jedinice. Bilo je pojedinanih tendencija da se i u zapadnoj Makedoniji ustanovi autonomija. Odluke AVNOJ-a zamiljene su kao odluke o unutranjem ureenju, dakle kao najvaniji unutranji akt, a Srbija je bila najvea zemlja Jugoslavije. Formalna logika bi upuivala da se zasedanje nije moglo odrati bez reprezentativnih predstavnika najvee zemlje. Slobodno izabrana delegacija Srbije morala bi na drugom zasedanju postaviti pitanje poloaja Srbije u Jugoslaviji, u novoj federaciji, pitanje granica, a to Titu i rukovodstvu KPJ nije uopte odgovaralo. Stoga je odluka morala biti doneta bez kvalifikovanih srpskih delegata koji bi mogli otvoriti srpsko pitanje. Reenje je naeno u disciplinovanoj delegaciji iz srpskih jedinica NOVJ van Srbije, istaknutim komunistima, koji su sledili odluke po principu partijskog centralizma, slepo prihvatali ideologiju Partije i reorganizaciju Jugoslavije na federativnoj osnovi u skladu sa shvatanjima narodnooslobodilakog pokreta, koja su praktino bila shvatanja KPJ. Formiranje ASNOS-a u Srbiji takoe je odlagano, sa obrazloenjem da nema objektivne osnove za-saziv tog tela, iz ega proizilazi da nije bilo ni objektivne osnove da se odluuje o tako krucijalnom pitanju unutranjeg ureenja. U Srbiji nije moglo biti civilnih i vojnih inicijativa ukoliko one ne bi bile inspirisane iz centra partijskog i vojnog rukovodstva Jugoslavije. Reenja za Srbiju morala su poticati iz vrha narodnooslobodilakog pokreta i onemoguavati bilo kakvu opoziciju u smislu suprotnih odluka ili modifikacije postojee faktuelne federativne strukture Jugoslavije. Pa i osloboenje Srbije moralo je doi spolja, dejstvom partizanskih snaga iz zapadnih delova Jugoslavije. Jugoslavija se, suprotno iskustvu iz 1918, stvarala van Srbije, severno od Save i Dunava, uz odluujuu ulogu Srba iz zapadnih delova Jugoslavije i partizanskih jedinica iz Srbije i Crne Gore. Sa tim snagama, kao udarnim, Tito e u leto 1944. krenuti u oslobaanje Srbije, oslonjen na pomo trupa Crvene armije, koje su odigrale odlunu ulogu u tri pravca: slamanje nemakog otpora,
441

M. ilas, Revolucionarni rat; Beograd, 1990, 354.

531

faktiki raskid sa politikom jednakog politikog uticaja Sovjeta i Britanaca i skidanje s dnevnog reda nastavljanja graanskog rata. KPJ je radila da Srbija ne izkae svoj borbeni, vojni i politiki individualitet, jer se onda nije otvaralo srpsko pitanje. Jugoslovenska federacija stvorena na drugom zasedanju AVNOJ-a nesumnjivo je trijumfovala nad svim nacionalistikim politikama, ideologijama, institucionalizovanim pokretima i vazalnim dravama koje su negirale Jugoslaviju, nastavljale bratoubilaki rat i nacionalistiki delirium u znaku rata svih sa svima". Jugoslavija je obnavljana na federativnim osnovama, to je bila elja progresivnih snaga u srpskom narodu izraena i pre rata, iako neostvarena zbog faistike agresije na Jugoslaviju. Razlika izmeu graanske koncepcije federalizacije i one KPJ ogledala se u tome to je komunistika usvajala vie nacionalnih entiteta. Odluka drugog zasedanja AVNOJ-a o federativnom ustrojstvu polazila je i od postojanja makedonske i crnogorske nacije. Muslimani su se izdvajali u proglasima kao posebnost, ali ne i kao nacionalitet, do ega e doi mnogo kasnije. Ove odluke napadnute su kao odluke umskog tela", teroristiki akti", odluke komunistikog kabineta", kao politika svrenog ina", nedemokratska uzurpacija manjinske struje u raspravljanju pitanja ustavotvornog karaktera itd. Sa formalne take gledite, ovim odlukama i nainu njihovog donoenja zaista se moe mnogo toga prigovoriti, jer se, uostalom, radilo o promenama unutranjeg ureenja u uslovima krajnje iregularne, ratno-revolucionarne situacije. No formalnu perfekciju nemaju mnoge sline odluke u istoriji, ali im se legitimnost nije odricala. U delu srpskog naroda odravalo se uverenje da je druga, komunistika Jugoslavija, obnovljena u znaku slabljenja cepanja" i degradacije srpstva. Godine 1918. postojalo je uverenje da je pod zajednikim jugoslovenskim krovom ostvarena integracija svih Srba, ali se izdvajanjem Hrvata u corpus separatum" 1939. neminovno postavilo pitanje Srba. Otvaranje srpskog pitanja u jednoj tako heterogenoj zemlji kakva je Jugoslavija nije moglo da ne otvori sva ostala nacionalna pitanja. Komunistika Jugoslavija nije reila pitanje Srba u smislu sabiranja svih Srba u jednoj federalnoj jedinici, ali je obezbedila da Srbi van federalne Srbije dobiju status naroda (u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini). Komunistima je polo za rukom da dobiju na svoju stranu zapadne Srbe", to je dobrim delom omoguilo pobedu narodnooslobodilakog pokreta, sa Srbima iz Srbije internacionalistike, jugoslovenske orijentacije. Slinu pobedu KPJ je izvojevala i na Kosovu i Metohiji, gde su najiri narodni slojevi Srba i Crnogoraca, preli na stranu komunista a ne etnika. Srbi van Srbije bili su glavna vojska KPJ u drugom svetskom ratu. Iz izloenog moglo bi se izvui nekoliko optih zakljuaka koji imaju pokrie u verifikaciji istorije kao toka, ali i u strunoj proveri. 1. Obnovu Jugoslavije kao federativne drave podravale su i sile velike antifaistike koalicije (sa izuzetkom jednog asa Ruzveltova

532

Amerika), naroito Britanci, a i Sovjeti samim tim to je jezgro narodnooslobodilakog pokreta inila KPJ, kao njihov ideoloki i politiki eksponent. 2. Jugoslovenska federacija u ratu anticipirana je na osnovu partijske strukture izmeu dva rata i u ratu. Ipak, postoji jedna krupna razlika izmeu graanskog i komunistikog koncepta federacije, jer su komunisti, prihvatajui tzv. nacionalnu periferiju u graanskoj terminologiji polazili od vie nacionalnih entiteta nego HSS 1939. godine. 3. Pre nekoliko godina otvoreno je u naoj literaturi pitanje nejednakih etnikih merila oblikovanja lanica jugoslovenske federacije. Bosna i Hercegovina je preko noi, uoi zasedanja ZAVNOBiH-a u Mrkonji-gradu 1943. proglaena za federalnu jedinicu, koja svojom etnikom raznovrsnou odstupa od tipa nacionalne federacije (koliko nacija toliko i federalnih jedinica). Radei na obnovi Jugoslavije u vidu nacionalne ravnotee, deo srpskog naroda ostao je van svoje matine federalne jedinice. Ostaje, meutim, injenica da do srpske nacionalne integracije nije dolo ni u Kraljevini Jugoslaviji. Godine 1939. stvorena je Banovina Hrvatska, a nije omeena" Srbija niti je bitnije zatien srpski narod u buduoj hrvatskoj federalnoj jedinici. Partizanska ratna federacija predviala je kada ve nije dolo do sabiranja srpskog naroda u jednoj federalnoj jedinici, to nije ni izgledalo bitno u jakoj jedinstvenoj jugoslovenskoj federaciji s administrativnim granicama, da delovi srpskog naroda u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini dobiju status naroda. Srpski narod je i u Dravi SHS 1918. bio konstitutivni faktor, kao i po odlukama ZAVNOH-a 1943. koje su mu garantovale ravnopravnost i jednakost sa hrvatskim narodom. 4. Avnojevska federacija bila je negacija nacionalistikih dravnih tvorevina ili programa koji su se pojavili u toku rata. Stoga je njeno proglaenje krajem 1943. doekano na no od svih nacionalistikih snaga. Za hrvatske faiste Jugoslavija je bila novo ropstvo za Hrvate, koje donosi komunistiki pokret pod rukovodstvom Srba. Slabane snage srpskog kolaboracionizma oko Milana Nedia i Dimitrija Ljotia shvatale su novu Jugoslaviju kao kraj Srbije, videli u njoj slom srpstva padanjem Srbije u ropstvo internacionalnog komunizma, narkotino podleganje zabludi jugoslovenstva, iji su tvorci hrvatski komunisti. Draa Mihailovi, Boidar Puri i celokupna srpska emigracija gledali su na Drugo zasedanje AVNOJ-a kao na samovoljan akt komunista; za njih je to bilo telo ilegitimnih samozvanaca, forma za unitenje srpskog nacionalnog bia. A kada je dolo do sporazuma Tita i Subaia, izneta je teza po kojoj su tri Hrvata (Tito, Ivan Ribar i Ivan Subai) stavili Srbiju pod svoje", s ciljem da razbiju njenu snagu, unite do kraja ideju srpske drave i bioloku supstanciju srpskog naroda u jugoslovenskom okrilju. Kraljevska jugoslovenska vlada reagovala je na odluke drugog zasedanja AVNOJ-a na taj nain to je njen predsednik, Boidar Puri,

533

oznaio ove odluke kao akte teroristikog pokreta, koji ni u emu ne odgovara demokratskim i socijalnim shvatanjima naeg naroda niti njegovom narodnom duhu". Bio je to nesumnjivo teak poraz srpske struje u emigraciji, jer je odlukom AVNOJ-a bio oduzet legitimitet jugoslovenskoj kraljevskoj vladi, svesnoj da gubi pozicije kod saveznika i ugled u slobodnom javnom mnenju antifaistikog sveta. Osuda Mihailovieve politike u prethodnom periodu sa iznuenom ostavkom Puria - a preko njega i padom Mihailovia, od januara 1942. do juna 1944. ministra vojske u kraljevskoj vladi - dolo je do kraljevog mandata Ivanu ubaiu za sastav nove kraljevske vlade. Sve te injenice u zbiru doivljavale su se kao teak slom srpske politike, zapravo katastrofa, kako je situacija shvatana i u inostranstvu i u zemlji. Za etnike prvake u centru dogaaja nali su se Hrvati. U institucijama u zemlji i inostranstvu nije bilo istaknutih Srba ni iz graanski umerenijih struja. Pojedini pripadnici narodnooslobodilakog pokreta, koji su se predstavljali kao svetenici, demokrati ili slino, bili su uglavnom ve lanovi Partije (kao pop Vlado Zeevi, dr Rade Pribievi i drugi); meu srpskim graanskim politiarima na zasedanju AVNOJ-a nije bilo istaknutijih imena, jer se, radilo o regionalnim ili lokalnim prvacima SZ, DS, SDS. Dragoljub Jovanovi demantuje da je bio pozivan u Uice, Biha i Jajce, istiui zapravo da je bio pozivan tek posle donetih odluka, a nije eleo da prihvati politiku svrenog ina, gledajui u svojoj stranci (NSS) uvek partnera a ne posluniko orue. injenica je, meutim, da ovaj politiar nesumnjive antifaistike orijentacije pre rata i u toku rata nije prihvatio kolaboraciju s komunistima u nametnutim uslovima, to jest da ue u narodni front pre rata, uestvuje u narodnooslobodilakoj borbi i sarauje s KPJ posle izbora novembra 1945. godine, ime je praktino celog ivota sebe iskljuio iz odgovornosti za uee u javnom ivotu pod uslovima koji su za njega bili neprihvatljivi. Nesumnjivo je, takoe, da je njegova politika iekivanja za vreme rata vodila rauna o internacionalnoj strani rata i o tome kojoj e sferi interesa pripasti Jugoslavija. Sreten Vukosavljevi, kao ugledni javni radnik, poznati sociolog sela, uao je u Subaievu vladu protiv svoje volje, na Titov zahtev, kao pripadnik narodnooslobodilakog pokreta. ubaieva vlada nije u svom sastavu imala uticajnijeg Srbina. Uoi formiranja jedinstvene vlade D F J Britanci su sugerisali da u vladu ue jedan istaknutiji graanski politiar, antifaistike, demokratske i jugoslovenske orijentacije, to je Tito prihvatio, ali je to nailo na reakciju Sovjeta koji su marta 1945. godine protestovali to se na poloaju Milana Grola nije naao Stanoje Simi, kome su oni davali prednost (iako je bio nepoznata politika linost u srpskom narodu), smatrajui da je Grol opredeljen za Mihailovia i da e ometati rad vlade. Pobornici vazalne velike Albanije" projektovali su u liku Jugoslavije Srbiju koja eli da uniti albanski narod i onemogui albansku etniku integraciju, a u instruktorima KPJ kod CK KP Albanije videli srpske sluge".

534

Oteestveni front Bugarske je krajem 1943. pominjao nezavisnu Makedoniju na Balkanu. Mada je u ratu trijumfovala komunistika koncepcija jugoslovenske federacije, a snage pojedinanih i sukobljenih nacionalizama doivele teak poraz, navodimo iznete ideje jer one nisu sasvim nestale, ostajui priguene, nezavisno od toga to je njihovo pritajeno ispovedanje podlegalo otrim kaznenim merama. U pitanju su ideje dugog istorijskog trajanja, manje ili vie oformljene nacionalne ideologije u prolosti, koje se javljaju u raznim istorijskim oblicima i vremenima. Osim toga, nije u pitanju neka apstraktna ili sekundarna pojava ve fenomen iza koga su stajale realne drutveno-politike snage sve do svog poraza ali i kasnije. 5. Sa stanovita trajnosti ideja iz prolosti u novoj istorijskoj osnovi primetno je decenijsko zadravanje ideja konfederalizma kod Hrvata i Slovenaca. Na te ideje nailazimo jo 1914. godine, jae se nagovetavaju od Franje upila i kasnije na enevskoj konferenciji novembra 1918, u programskim istupanjima Stjepana Radia, delimino kod Maeka. Te ideje e svom snagom provaliti u Sloveniji i Hrvatskoj u nae vreme, s tim to su njihovi koreni dublji i u raznim oblicima izraavaju se mnogo ranije. 6. Jugoslavija je, zahvaljujui etnikom sastavu i nacionalnom nezadovoljstvu, bila u Drugom svetskom ratu zemlja sa najmasovnijom kolaboracijom. Kriza jugoslovenske federacije otuda nije mogla da ne izbaci na povrinu ideje koje su u ratnom kovitlacu jednom bile odbaene. Komunisti su se od prvog dana borili za Jugoslaviju kao dravni okvir. Njihova politika prema jugoslovenskim nacijama i nacionalnim manjinama bila je usmerena u pravcu da se sauva Jugoslavija kao strateka okosnica revolucije. Borbom protiv bratoubilatva koje su izazivale ustae na tlu NDH, prvenstveno protiv Srba, upuujui ih u borbu protiv okupatora i njihovih saradnika, KPJ je praktino u zapadnim delovima Jugoslavije meu srpskim narodom dobila jednu od odlunih bitaka za Jugoslaviju. Ustae su kanjavane za svoje zloine, ali pitanje odgovornosti za genocid nad srpskim narodom u NDH nije dobilo nune razmere. ak ni 1945. godine, kada je nova Jugoslavija" u odnosu na staru" imala daleko povoljniju meunarodnu poziciju, kao meunarodno priznata u vreme rata, imajui ugovorni odnos sa Sovjetskim Savezom, jednom od rukovodeih sila antifaistike koalicije, i predstavljajui jednu od zemalja-osnivaa svetske organizacije mira (OUN) u San Francisku aprila - maja 1945. godine. Politika srazmerne zastupljenosti u vlasti i politikim organizacijama dobila je tek posle rata puni legitimitet, nezavisno od uea naroda Jugoslavije u narodnooslobodilakoj borbi, to je inae bilo kanon posleratnog ponaanja. Svakako, odluivali su razlozi politikog pragmatizma, ali su oni zauzvrat pitanje odgovornosti ostavljali nere-

535

seno decenijama, da bi ono buknulo svom snagom tek u nae vreme. Ponaanje koje je jue moglo izgledati korisno za jedinstvo federacije, pretvorilo se vremenom u tetno, sa svim nacionalnim, politikim, humanistikim i moralnim posledicama. Negativne posledice u kasnijem razvitku poticale su i iz strukture jugoslovenske federacije koju su komunisti gradili u znaku nacionalne ravnotee, koja je menjala predratni poloaj Srbije i srpskog naroda u Jugoslaviji. Opti uzor svakako je bila sovjetska federacija, u kojoj je Rusija bila jedna od republika, ali bez svoje nacionalne partije, slino Srbiji do maja 1945. godine. Na drugoj strani, kao realnost, nije se moglo mimoilaziti ni iskustvo graanskih partija, pre svega HSS-a.

Mihailovieva nacionalna politika - zakasnele promene

Jo jedna velika razlika delila je Tita i Mihailovia, to nije bilo bez uticaj a na britansku politiku prema Mihailoviu. Tito je bio za Jugoslaviju federativne organizacije, prihvaene jo pre rata, kao dravnopravnog oblika reavanja nacionalnog pitanja, za razliku od Mihailovia koji se, iako za Jugoslaviju, izjanjavao za homogenu Srbiju u njoj kao najveu i premonu jedinicu. Za federativno trijalistiko monarhistiko ureenje etniki pokret je zvanino istupao tek od Svetosavskog kongresa januara 1944, kada se umerenija struja razila sa ultranacionalistikim krilom etnikog pokreta. ahovika rezolucija s kraja 1942. godine predviala je obnovu monarhije sa dinastijom Karaorevia i Jugoslavije kao unitarne i smaoupravne drave. Po toj rezoluciji u buduoj Jugoslaviji nije bilo nacionalnih manjina. Pravoslavna crkva definisana je kao nacionalna i svetosavska ustanova. Za Rimokatoliku crkvu se predvialo odvajanje od Vatikana u administrativnom smislu, da bi se smanjio negativan uticaj ove centralistike organizacije i ona postala vie jugoslovenska i nacionalna, pribliena duhu trosmajerovih ideja. Jaka vojska postala bi nacionalna i moralna kola naroda. U prelaznom periodu nagovetavala se podravljena etnika diktatura, jer je etnicima trebalo da pripadne celokupna vlast do ostvarenja uslova za prelaz na ustavne slobode. 45 ' Na jednoj strani nalazio se internacionalista, revolucionar koji ide na realizaciju svog ivotnog sna osvajanja vlasti, a na drugoj u sutini Velikosrbin Mihailovi", obuzet tragedijom svog naroda koji se 1941. naao u kovitlacu nesrea i najdramatinijih iskuenja. Dok je Tito formulisao kao akcionu parolu politiku bratstva i jedinstva", kao antitezu politici svih nacionalizama, dotle je Mihailovi iao na kolektivnu odmazdu za srpsko muenitvo u NDH i drugim krajevima Jugoslavije. Mihailovi je svoju politiku ansu video u jaanju svojih snaga bez rtava, za razliku od Tita koji je znao da samo beskompro45)

Rezolucija je smatrana nekom vrstom ustavnog akta, iako je doneta na regionalnom skupu, Imala je 17 taaka. - D j . Slijepevi, n.d., 420.

536

misnom borbom moe sebe uvesti u istoriju drugog svetskog rata, aeobazirui se na posledice. Tito je polazio od toga da borbena solidarnost naroda predstavlja preduslov pobede. Mihailovi je uzvraao odmazdama nad Muslimanama da bi naplatio srpska stradanja u Sandaku, istonoj Bosni i Hercegovini. Time je rasplamsavao bratoubilaki rat sa primesama verskog rata, koji se u nekim krajevima, naroito graninim, nacionalno i verski meovitim, vodio od pamtiveka, lako irio i kao zaraza razvijao, predstavljajui modernu varijantu sukoba krsta" i polumeseca". Time je izazivana lomaa na kojoj su mogli da izgore svi narodi ukoliko meusobno istrebljenje bude potrajalo i onemoguila se obnova Jugoslavije. U ime jugoslovenskog karaktera narodnooslobodilakog pokreta i jugoslovenskog poduhvata, obnove Jugoslavije ravnopravnih naroda, naroito od polovine 1942. kada se naao u zapadnim krajevima Jugoslavije, gde su iveli pomeani Srbi, Hrvati i Muslimani, Tito se jo jae zalagao za bratstvo. Pokrenuti pitanje odmazde nad pobijenim Srbima znailo je izazvati protiv sebe hrvatski narod i Muslimane, a time istovremeno oznaiti slom svog pokreta i kraj Jugoslavije. Pozivao je sve narode u zajedniki front protiv okupatora i nacionalistikih snaga kao smrtnih neprijatelja bratstva naroda, ali je na drugoj strani radi privlaenja u redove narodnooslobodilakog pokreta Hrvata i Muslimana ovim stavljao do znanja da je to put spasenja hrvatskog naroda, prelaenja na stranu pobednika, put da se sauva od zla etnike odmazde. U partizanskoj propagandi se isticalo da je posle poetnog dezulizioniranja hrvatski narod najzad shvatio ko su ustae. Ova strategija utanja" u ime obnove Jugoslavije i uspeha narodnooslobodilakog pokreta prelazila je praktino preko srpskih rtava. Ona nije prekinuta ni posle rata, kada su meunacionalni odnosi bili vri i manje izloeni eroziji. ta vie, ona se tek tada nastavljala, gradile su se srazmere zasluga, utanje je postajalo imperativ u ime neprikosnovenog bratstva; svaka povreda utanja o srpskom martirijumu bila je kanjiva po odredbama krivinog zakona, to je sve moglo biti pragmatino, ali nije etino i istorino prelaziti preko objanjenja nezaboravljene likvidacije jednog naroda. Tako je dugo, sve do jue, ovo mesto srpskog stradanja ostalo tabuisano, ime su meunacionalni odnosi postali jo bremenitiji nego da je istina blagovremeno kazana i objanjena. Sveti partijski kanon je bio da se o tome uti. utali su svi: politiari, istoriari, humanisti. Svako ko bi prekrio ovo pravilo smatran je nacionalistom, jo gore ovinistom koji razara drutvenu i dravnu osnovu jugoslovenske revolucije. Na toj politici nije se mogla izgraditi zdrava nacionalna politika ve kad-tad pojaviti nezaceljeni oiljak koji kao tektonski poremeaj dovodi u pitanje celo jugoslovensko zdanje. Mihailovieva politika prema Hrvatima i Muslimanima 1941, u vreme najteih posledica genocida nad Srbima, nije bila istovetna u svim fazama rata. Kao ministar vojske u Jugoslovenskoj izbeglikoj vladi Mihailovi je morao bar nominalno da vodi rauna i o drugim

537

snagama, nezavisno od njihovog nacionalnog statusa. Zbog odnosa saveznika prema Turskoj Mihailovi je menjao i svoj odnos prema Muslimanima. Ukljuivao je u svoj sastav muslimanske politiare (Mustafu Mulalia i druge, stvarajui i muslimanske vojne jedinice kao deo Jugoslovenske vojske u otadbini". 46 ' Naravno, polazei od toga da su Muslimani Srbi. Izdavao je i proglase hrvatskim domobranima da mu se pridrue. Jedino se nije obraao ustaama, koje je smatrao krvnim neprijateljima srpskog naroda. Ustaama se nisu obraale ni partizanske snage. Nema nijednog proglasa da oni preu na stranu narodnooslobodilakog pokreta. Iz toga proizilazi da su oni uzimani za faistiku, partijsku vojsku prema kojoj nema milosti. I ovaj moment jasno govori da se etnici i ustae ne mogu izjednaavati, jer su etnici neprekidno pozivani na predaju, delom tretirani kao zavedeni, amnestirani, ukljuivani u jedinice NOVJ koje su krajem rata bile zasiene bivim etnicima, domobrancima", Muslimanima iz raznih kolaboracionistikih milicija. Izuzetak se odnosio samo na intelektualne inspiratore politike i izvrioce zloina. S ustaama su mogli u Srbiji samo da se izjednaavaju ljotievci, poznati kao dobrovoljci", partijska vojska koja je uivala puno poverenje nacista. Izmeu etnika Mihailovia i dobrovoljaca", bez obzira to su se svi nalazili u jedinstvenom frontu protiv narodnooslobodilakog pokreta, dolazilo je do sukoba i obrauna u toku celog rata. Koliko su Nemci pridavali veru i poverenje ljotievcima vidi se i po tome to su ih evakuisali u jesen 1944. iz Srbije preko teritorije NDH u plombiranim vagonima. Na drugoj strani, injenica je da su ove vagone u tranzitu napadale jedinice ustaa predvoene Vjekoslavom Maksom Luburiem, to najbolje govori do kog su stepena patologije bili razvijeni meusobni odnosi. Britanci su igrali na kartu obnove Jugoslavije, kao i SSSR, ako se izuzme sovjetska suspenzija odnosa s Kraljevinom maja - juna 1941. godine. Britanci su kontrolisali emigrantsku vladu od naputanja Jugoslavije. Sovjeti su, pak, tajno podravali narodnooslobodilaki pokret, kao jugoslovenski pokret i kohezivni faktor u uzvitlanom moru separatizma koje su razjarivale snage legalnog antifaistikog fronta u emigraciji i u Jugoslaviji, a na drugoj strani vazalni reimi kao inioci novog evropskog poretka iji tvorci od aprilske okupacije nisu raunali sa ponovnim uspostavljanjem Jugoslavije razbijene 1941. i kao drave na osnovu okupatorske fikcije debelacije. Jugoslavija i Poljska bile su est predmet rasprava u krilu antifaistikog vrha koalicije Ujedinjenih naroda. Jugoslovensko pitanje bilo je internacionalizovano od jeseni 1941. godine. Britanci su podravali monarhiju kao objedinjavajui faktor, iako su se suoavali sa injenicom da ona nije bila prihvatljiva
^ Najistaknutiji predstavnici Muslimanske nacionalne vojne organizacije (dr Ismet Popovac, Mustafa Pai i Fehim Musakadi) 31. decembra 1942. doneli su rezoluciju u kojoj stoji da je muslimanska nacionalna vojna organizacija sastavni deo etnikog pokreta, da ona tei ka vrstoj saradnji Srba obiju vjera" na elu sa narodnim kraljem Petrom II Karaoreviem". - A V I I , a, k-226, Reg. br. 8/7; Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, 813.

'538

u nesrpskim delovima Jugoslavije. Stoga se i Mihailoviev pokret predstavljao kao jugoslovenski. U ime obnove Jugoslavije Britanci su podsticali i definisanje ratnih ciljeva reforme drave, pretvaranjem ove u federativnu monarhistiku zajednicu, ali bez uspeha. Izbeglika vlada iznela je celokupno breme nesloge iz Jugoslavije, produbljeno u aprilskom ratu stavom Graanske i Seljake zatite, proglaenjem NDH, genocidom nad Srbima, pojavom dva pokreta otpora meu sobom netrpeljiva i najzad otvoreno sukobljena. Na povrinu su provaljivale sve svae od 1918. i nepomirljiva gledita srpske i hrvatske struje u emigraciji. Sukob se prenosio i na jugoslovensko iseljenitvo u SAD, Kanadi, Junoj Americi. Vlada se odravala kao celovita pod britanskim nadzorom, jer bi u suprotnom pitanje Jugoslavije bilo dovedeno u pitanje. Rascep emigracije podsticale su i nemaka propaganda i obavetajne slube. Izneta strana pitanja esto se izostavlja iz analize prilikom procene uzroka koji su opredeljivali britansku vladu da pone menjati svoju politiku u Jugoslaviji, naputati Mihailovia i pribliavati se narodnooslobodilakom pokretu, ija je politika u jugoslovenskom smislu bila doslednija i davala prve praktine rezultate. Unutranji i meunarodni poloaj srpstva u vienju graanske klase u emigraciji i zemlji, pre svega Mihailovia kao prihvaenog vojnog predvodnika 1941, daljim tokom rata katastrofalno se pogoravao. U poetnoj fazi rata poloaj Srba perspektivno je izgledao najpovoljniji, bez obzira na stradanja. Jugoslavija je bila saveznika zemlja, Srbija je imala iza sebe slavu 27. marta, i Jugoslovensku vojsku u otadbini", u sutini srpsku, to je moglo potseati na situaciju uoi ujedinjenja, jer je hrvatska suparnica imala za sobom NDH, genocid nad Srbima, rat NDH sa SSSR-om, Velikom Britanijom i SAD. Povoljno reenje hrvatskog nacionalnog pitanja bilo je stvaranjem NDH uveliko ugroeno, nezavisno od negovanja apoteoze o Maeku kao lojalnom Jugoslovenu i mueniku pod ustaama, koji je ak amio i u Jasenovcu. Na pobedniku stranu moglo se prei samo preko narodnooslobodilakog pokreta, kao protivtee srpskom malju u licu oruanih formacija Mihailovia. Velika Britanija podravala je koncept unutranjeg ureenja Jugoslavije u federalistikom obliku, koji je daleko vie odgovarao Hrvatima nego Srbima 1943. godine, mada su i prvaci srpskog graanstva u emigraciji, sa Slobodanom Jovanoviem na elu, istupali za jedinstvenu jugoslovensku dravu ureenu na bazi trijalistikog monarhistikog principa. Mihailovi 1943-1944. nije odgovarao britanskoj politici po pitanju obnove Jugoslavije i njenog unutranjeg ureenja. Britanci su bili protiv srpske hegemonije u obnovljenoj Jugoslaviji, za sporazum sa Hrvatima iz 1939, koji se imao proiriti i na Srbe i Slovence. Siton - Votson zadravao je i pod okupacijom svoje simpatije za Hrvate. Izvori upuuju da je Siton - Votson zastupao miljenje da bi budua jugoslovenska federacija trebalo da bude podeljena na etiri jedinice: Srbiju, Hrvatsku,

539

Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu. Slobodan Jovanovi smatra da je Siton-Votson bio protiv trijalistikog reenja unutranjeg ureenja, jer bi se u primenjenom sluaju radilo o neuravnoteenim jedinicama", sa srpskom nadmonou, pa bi trajna jugoslovenska federacija oznaila serbiziranje" Jugoslavije. ' Britanci su krajem 1943. traili privlanu taku jugoslovenskog ujedinjenja, koju nije bilo lako nai na graansko-rojalistikoj, legitimnoj strani. Srpsko-hrvatski politiari su bili beznadeno posvaani, a razilazili su se i srpski politiari meu sobom, naroito politiari iz Srbije i oni iz preanskih krajeva. Vladu Boidara Puria smatrali su nepostojeom", jer je ona u stvari bila privremena i prelazna; njen glavni cilj je bio da iskljui iz svog sastava Mihailovia. Kralj je bio mlad, nemoan, usamljen. Britanske diplomate novembra 1943. uzimaju Mihailovia kao linost koja je izvor podela i sukoba". Tada su se Britanci setili Maeka kao Jugoslovena" koji uiva reputaciju, oveka koji nije uprljan" i koji je pre rata uivao presti meu politiarima u Kraljevini Jugoslaviji. Previalo se da su desniari od 1939. sve vie osvajali u njegovoj stranci, da HSS nije vie bila homogena, da Maek nije hteo rat, iako je uao u vladu od 27. marta posle ustupaka i nekoliko dana oklevanja, da je tu vladu napustio u toku rata i 10. aprila pozvao na lojalnost pristalice HSS novoj vlasti. Bio je konfiniran, a kasnije jedno vreme i zatoenik u Jasenovcu, gde se naao da bi bio neutralisan. O Maeku su se irile prie u emigraciji kao o velikom Jugoslovenu. Britanci su jedno vreme pomiljali da ga izvuku iz Jugoslavije, u Kairu pridrue kralju i stvore protivteu narodnooslobodilakom pokretu i Titu. 48 ' Komplikacije su nastajale, ak pod pretpostavkom tehnikog ostvarenja ovog plana - ideje, to se nije znalo kakav je stav Maeka prema Srbima i Jugoslaviji, a na drugoj strani bilo je nesumnjivo da ga narodnooslobodilaki pokret nije prihvatao. Maek se nije ni jednom izjasnio protiv masovnih ubistava Srba u NDH, dok su ministri iz HSS-a u emigrantskoj vladi, bili vie nego poznati po zaista bledim reakcijama na masovne zloine, posebno dr Juraj Krnjevi koji se gubio u besplodnim dravnopravnim raspravama. Maek je bio neprihvatljiv za narodnooslobodilaki pokret zbog svoje pacifistike politike pod okupacijom, izriito formulisane - nita s komunistima", strategije iekivanja, a posebno stvaranja fame da je domobranska vojska strateka rezerva Hrvata u zavrnoj fazi rata i posle njegovog okonanja. Pitanje je kako bi on bio prihvaen i od strane srpske politike emigracije, jer bi ojaao hrvatski deo vlade u Kairu. Narodnooslobodilaki pokret nije prihvatao Maeka koji je bio meta napada od prvog dana narodnooslobodilake borbe. Ti napadi su se znali stiavati, ali nikada nisu prestali. Tito je tek u vreme borbi za osloboenje Srbije kritikovao hrvatske kadrove to otvaraju pitanje Maeka u neprihvatljivom trenutku, kada se vodila bitka za osnovnu strategijsku taku jugoslovenske revolucije. Smatrao
47) 485

M. Stefanovski, n.d., 180-1; SI. Jovanovi, Zapisi o problemima i liudima, 61. St. R. Vlahovi, n.d., 117-126.

540

je da je za uspeh kampanje u Srbiji neophodno obustaviti sve vrste napada na Maeka. Maekovo kidnapovanje", teko izvodljivo u ustakom Zagrebu i Kupincu jer je bio budno uvan od ustaa, nije ni za erila bilo prihvatljivo, poto se time stvarala osnova i za rehabilitaciju kneza Pavia. Maek bi dobio za nagradu ono to knez Pavle za kaznu, jer je kao potpredsednik Cvetkovieve vlade bio za kapitulaciju Jugoslavije i potpisivanje Protokola o pristupu Jugoslavije Trojnom paktu. Dovoenje Maeka na Zapad imalo bi porazne posledice za narodnooslobodilaki pokret u NDH jer bi se Srbi nali zaobieni i prevareni, a zaustavilo bi se prilaenje Hrvata narodnooslobodilakom pokretu, koji je krajem 1943. i u toku 1944. na politici bratstva - jedinstva", stvaranja Hrvatske kao federalne jedinice i teritorijalnih prava prema Italiji doivljavao uspon, pogotovu kao glavna protivtea Mihailoviu i etnikoj nacionalnoj politici. Izmeu Tita i Maeka Britanci su se odluili za prvu soluciju. Prihvatanje Subaia, kao Maekovog bliskog predratnog saradnika i stranakog prvaka HSS-a, bilo je meutim shvatljivo, za razliku od Maeka koji se pokazao daleko tvri u prihvatanju partizanskih zahteva. ubai je bio monarhista i za federativnu Jugoslaviju, s tim to je ovo drugo odgovaralo Titu. Tim pre, to je ubai bio politiar malog formata, slab na partizanske zahteve, nesamostalan, podreen Britancima, bez uporita meu srpskim krugovima u zemlji i emigraciji, a i u samoj Hrvatskoj daleko manje uticajna i otporna linost u odnosu na Maeka. Kombinacije sa Maekom bile su odreene i tenjom da se nae reenje za obnovu Jugoslavije emu su teili Britanci. Kralj, a pogotovu Mihailovi, nisu mogli biti stoeri tog okupljanja. Britanske diplomate videle su u tome zalazak jedne dinastije". Koliko je to bilo stalo Britancima vidi se i iz ranih britanskih intervencija da se Vlada sloi oko pitanja unutranjeg ureenja Jugoslavije. Britancima je bila daleko blia hrvatska varijanta, jer su obostrano zadravali podozrivost prema moguoj opasnosti srpske majorizacije. Otuda im je, naravno liena ideolokog sadraja, bila najpriblinija nacionalna politika narodnooslobodilakog pokreta u nacionalno raznovrsnoj zemlji. Poznato je koliko su britanski oficiri pred kraj rata hvalili Titovu federaciju kao oblik unutranjeg ivota pomou kojeg se uspela ostvariti harmonija o kojoj se godinu ili dve ranije nije moglo ni misliti. Tada se nije postavljalo pitanje da je ova harmonija bila plaena utanjem o genocidu nad srpskim narodom u NDH. Rukovodstvo KPJ bilo je, opet, vezano takvom politikom iz svog internacionalistikog programa, jugoslovenskog partizanstva, nacionalnom politikom, formulisanom jo pre rata, jugoslovenskog poduhvata za koji su se opredelili jo 1941, ak kada je to bilo nezahvalno, jer je suavalo osnovu narodnooslobodilake borbe kod nacionalnih manjina koje su se opredelile za svoje matice i iluzija o nacionalnom osloboenju kod Hrvata i Makedonaca 1941. godine, te injenice da su morali u zapadnim delovima Jugoslavije posle

541

poraza na istoku Jugoslavije da se izbore za hrvatsko i muslimansko stanovnitvo. Otra antietnika politika narodnooslobodilakog pokreta davala je anse za mobilizaciju Hrvata i Muslimana. Prelaskom na stranu narodnooslobodilakog pokreta Hrvatska je prelazila na stranu pobednika, ulazila u front Ujedinjenih naroda, naroito od kraja 1942.i 1943. kada je strategijska inicijativa prelazila na stranu antifaistikih sila. Propaganda narodnooslobodilakog pokreta je prelazak Hrvata i Muslimana na stranu partizanskih snaga predstavljala kao spas od osvetnikog besa etnika, politike revana i nacionalne kolektivne odmazde. Britanci su se zanosili razliitim prilazima i reenjima kako da razree jugoslovensku dramu s razdeljenom zemljom pod okupacijom, brojnim kvislinkim reimima, isposvaanom i neautorativnom vladom, nacionalnim sukobima s krvavim rezultatima, naroito za srpski narod, dva antagonistika pokreta sa razliitim meunarodnim osmatranicama i takama oslonca. Tako se i javila zamisao s kraja 1943. da se otme Vlatko Maek i dovede na Ostrvo, odakle bi obrazovanjem vlade minirao Titov pokret u Hrvatskoj i podrio Pavelievu NDH. Time se, mada se to ne kae, mogla uspostaviti ravnotea izmeu Mihailovia i Maeka, Srba i Hrvata, te spasiti Jugoslavija. Odbacivanjem ovog nerealnog plana teite interesovanja pomeralo se prema Titu. Maek je bio veliko oklevalo, ovek koji se nije nikada izriito izjasnio za jugoslovensku formulu, a pitanje je bilo i kako bi srpski narod, krugovi u emigraciji i kralj reagovali na ovu supstituciju. Maek nije bio ovek 27. marta, iskazivao je pomirljivost prema Osovini sve dok ona ne bi napala, napustio vladu, pozvao na lojalnost NDH, bio ovek neodreene jugoslovenske linije, pacifistike filozofije, bez oruanih snaga, ako se nije raunalo na domobranske formacije, kao rezervu HSS-a, iji su pripadnici od kapitulacije Italije sve vie prilazili na stranu NOV. Privremena kombinacija s Maekom oigledno nije imala izglede. Ideje o otimanju Maeka i njegovog dovoenja u Kairo ili London nisu za britanski vrh bile prihvatljive i zbog opte pozicije britanske politike. eril je posle sastanka u Kvibeku avgusta 1943. (eril Ruzvelt) i u Teheranu novembra - decembra 1943. (eril - Ruzvelt - Staljin) bio svestan da nema saveznikog udara na meki trbuh" Treeg rajha s juga, sa Balkana i Podunavlja, jer su se tome protivila dva druga voa Koalicije: Staljin i Ruzvelt. Stoga je trebalo politikim sredstvima, pod vidom ofanzivne strategijske politike velikih saveznika koja je cenila vojni doprinos a ne ideoloku srodnost, nai taku oslonca u potencijalno pobednikom pokretu. Radilo se o Titovom pokretu koji su Britanci zaista znaajno vojno pomogli, daleko vie nego etnike ranije, dali mu nevienu propagandu i doprineli afirmaciji Tita kao legendarnog komandanta najvee gerilske armije koju je upoznala Evropa u drugom svetskom ratu. Ono to su Britanci inili sa etnicima do tada, sada su poeli da rade sa narodnooslobodilakim pokretom, ne obazirui se na injenicu da se on nalazio pod kontrolom i ru49)

Isto, 75,~84, 88, 94.

ko vodstvom KPJ. Sa demontaom" Mihailovia, oni su poeli da montiraju" Tita. 49 ' Britance je impresionirala politika Tita da stvori jugoslovensku federaciju koja je otklanjala opasnosti stalnog trvenja Srba i Hrvata, odbacujui varijantu pansrpske Jugoslavije". Mihailovi je potapan preko britanskih sredstava informisanja, uopte svetske propagande, kao velikosrbin, ovek koji tei revanu za milion pobijenih Srba u NDH, nasuprot Titu koji je Mihailovia izjednaavao sa Nediem i Ljotiem, a na drugoj strani sa Paveliem. Identifikacija Mihailovia i Pavelia potpuno je neprihvatljiva u bilo kojoj objektivnijoj analizi, jer su se oni nalazili na dve strane barikade, jedan u slubi faizma a drugi u frontu antifaizma, bez obzira to je svoju poziciju koristio da se u okviru graanskog rata uz pomo okupatora obrauna sa svojim unutranjim protivnikom, jednako kao to su snage narodnooslobodilakog pokreta nastojale da se oslobode Mihailovia kao glavnog sutranjeg protivnika, emu je najvie doprinosio sam Mihailovi svojom umrtvljenom, jednostranom, samoglavom strategijom koja je u vrtlogu drugog svetskog rata od poetka otkrivala ranjive take. Objektivno mogui pobednik postojala je, usled slabo definisane strategije u ratu, poraena strana sa teko branjivom hipotekom kolaboracije. Hipoteka je proizilazila iz njegove defanzivne strategije koja je vukla u kolaboraciju, koja je konstanta njegove politike a ne trenutna epizoda koja bi se mogla pravdati dinaminim zakonima gerilskog rata, nagodbama" uslovljenim trenutnom situacijom. Uskogruda nacionalna politika Mihailovia tolerisala je kolaboracionistiku politiku etnika u Crnoj Gori, kao da mu je bilo najlake da na nju prevali breme srama u toku rata. Ova Mihailovieva politika bila je sraunata, jer mu je do u tanine bila poznata, samim tim to je godinu dana proveo pod Sinjajevinom i u Morai, imajui potpunu mogunost da vidi ponaanje svojih crnogorskih komandanata koji su pravili sporazume i nesvesni koliko breme sramote nanose svom pokretu. Neki vii ciljevi ove politike, prihvatanje kapitulacije Italijana, mogli su se obaviti i bez neposredne slube okupatoru, tim pre to 1942. nije bilo partizanskog pritiska na etnike jedinice posle njihovog potiskivanja iz Crne Gore. Ficroj Maklejn je u svom izvetaju od 6. novembra 1943, potpuno otpisujui Mihailovia kao diskreditovanog u oima najveeg dela naroda", stavljao do znanja da on ne bi mogao ak u najpovoljnijim prilikama ujediniti zemlju. Re je o aspektu koji se zaboravlja prilikom promene britanske politike, vezane za mogunost obnove Jugoslavije na nain koji bi odgovarao Britancima. Mihailovievu politiku oznaava kao velikosrpsku, antihrvatsku i krajnje reakcionarnu" i otuda, kae, protiv naih vlastitih ciljeva". 50 ' No, glavni cilj kao da se sagleda iza sledee reenice: Podrka koju mu mi dajemo jedino slui produenju sadanjeg razdora, i time mi, za uzvrat, bez odgovarajue prednosti,
50)

Isto, 136.

543

stavljamo u opasnost nae odnose sa partizanima, terajui ih sve vie i vie da zakljue da je Sovjetski Savez njihov jedini prijatelj. Na drugoj strani, ako bismo mi odbacili Mihailovia i u isto vreme znatno poveali nau materijalnu pomo partizanima, time bismo ne samo podrali jugoslovenski doprinos saveznikom ratnom naporu, ve bi trebalo da postavimo anglo-jugoslovenske odnose na postojanoj osnovi, to bi mnogo doprinelo konsolidovanju naeg poloaja na Balkanu posle rata". 51) Taj moment je u sutini stajao u pozadini velike promene britanske politike u Jugoslaviji i odbacivanja Mihailovia, kao rezultat svetske politike i nacionalnih interesa velikih sila. Britansku politiku bilo je lako sprovesti u onoj srazmeri u kojoj Mihailovi nikako nije nalazio snage, umenosti i vizije da modifikuje svoju imobilnu strategiju, dogmatinu u sutini, ime je ubrzavao pobedu Tita. Ideja federacija i konfederacija, iva u drugom svetskom ratu, iako nije primenjena, bila je forma irenja britanskog ili sovjetskog interesa u okvirima drugog svetskog rata, protivtea politici jedne sile drugoj, nova forma sanitarnog kordona za Britance i bedem pretpostavljane sovjetske ekspanzije posle Staljingrada, sredstvo i nain neutralisanja novih socijalnih strujanja ili odravanja starih drutvenih reima. Od ovih kartografskih projekcija u toku drugog svetskog rata nije bilo nita. Velike sile pobednike koalicije zadovoljile su se reprodukcijom predratne evropske strukture, uz znaajne promene koje se ogledaju u graninim revizijama (SSSR, Poljska, Jugoslavija), podeli Nemake na okupacione zone i povraajem u preanje stanje nekih dravnih graninih okvira (ehoslovaka, delom Rumunije itd.). Mihailovi je krajem 1943. i 1944. pokuao da prilagodi svoju nacionalnu politiku stavu vlade, britanskim pogledima i promenama u zemlji. O tim pokuajima ima traga u etnikoj propagandi. Dolo je do okretanja Mihailovia umerenijim politiarima, naputanjem ekstremnog etnikog krila koje nije prihvatalo federativno ureenje Jugoslavije. Prelom je postao vidljiv posle odluka drugog zasedanja AVNOJ-a i etnike reakcije na ove odluke na Svetosavskom kongresu januara 1944. u selu Ba, blizu Ljiga, pod Suvoborom. 32 ' Svetosavski kongres Rezolucijom je usvojio program protivan AVNOJ-u. Jugoslovenska drava" imala je da se uredi kao federativna drava u obliku ustavne i parlamentarne narodne mornarhije, sa narodnom dinastijom Karaorevia i sa Kraljem Petrom II na elu.
51) 52)

Isto, 137. Kongres je odran od 25. do 28. januara 1944. Mihailovi je 1. januara 1945. depeama obavestio etnike komandante i ravnogorske prvake o odravanju kongresa i izboru po dva predstavnika - delegata iz svakog sreza Jugoslavije koje izaberu ravnogorski odbori. Omladinski ravnogorski kongres prethodio je Svetosavskom kongresu (odran je od 12. do 16. januara 1945). Kongres je otvorio Dragia Vasi, a predsednitvo kongresa su inili: Zivko Topalovi, predsednik, a kao potpredsedniei S. Moljevi, D. Vasi, V. Predavec, A. Kreji, V. Joji i M. Mulah. Topalovievo uee na Kongresu trebalo je da simbolizira prisustvo radnikih i demokratskih struja u ravnogorskom pokretu. Kongres je u sutini bio bleda i zakasnela reakcija na drugo zasedanje A V N O J - a .

544

U dravnoj zajednici trebalo je stvoriti jednu srpsku jedinicu, koja bi na demokratskim osnovama okupila ceo srpski narod, na njegovoj teritoriji, s tim da isto naelo vai i za Hrvate i za Slovence. Svetosavski kongres odbacivao je razgranienja izmeu Srba i Hrvata bez prisustva legitimnih predstavnika srpskog naroda, kao i sva druga faktina stanja stvorena pre rata ili u ratu, pod pritiskom nasilja i diktatom okupatora. Time se nisu priznavale ni odluke drugog zasedanja AVNOJ-a. Sto se tie odluka AVNOJ-a, stav ravnogorskog kongresa bio je sasvim jasan: Kongres osuuje pokuaj komunistikog vea, da jednostranim odlukama prisvoji sebi pravo, da menja ustavni poredak Jugoslavije. Te odluke su bez ikakvih vrednosti, i vlada Ribar - Broz - Pijade nije nikakva narodna vlada, ve je jednostrana tvorevina komunistike stranke Jugoslavije". 53 ' U selu Ba dolo je do koncesija vojnika politiarima, koje su se izraavale u karakteru donetih odluka i usvojenih koncepcija, a na drugoj strani pojaavanjem uloge politiara u Centralnom nacionalnom komitetu. Sa ueem Zivka Topalovia na Kongresu izraavalo se priklanjanje socijalistike struje ravnogorskom pokretu. U odnosu na AVNOJ, ravnogorski kongres je zakasnio, promaio i ostao bez odjeka u stvarnosti, jer su tokovi ili linijom politike kompromisa koju je prihvatio i narodnooslobodilaki pokret, uveren da ima, kao to je i imao, podrku SSSR-a, kao svog meunarodnog protektora. Nemci su bili protiv kongresa i odluka donetih na njemu, 0 emu govori hapenje predratnih politiara i javnih radnika kojima su ove ideje bile bliske ili su na njihovom ostvarenju radili. Milan Nedi je, takoe, kongres oznaio za antinemaku manifestaciju. Njegov glorifikator Miroslav Spalajkovi kritikovao je Svetosavski kongres i etniko velianje 27. marta. Spalajkovi je najavi obnovljene Jugoslavije suprotstavljao koncepciju ujedinjavanja srpskog naroda, duhovno 1 materijalno, u jednu veliku zadrunu dravu u kojoj bi Srbin iveo u duhu svetosavskog morala". 54 ' Njegovi istomiljenici su kritikovali Drainizam" kao organski produetak 27. marta i koncepciju demokratskog ureenja koje je po njima ostavljalo otvorena vrata za infiltraciju boljevizma. 55 ' Ravnogorski kongres i njegove odluke napadali su i ustake propagandiste (Ivo Bogdan), kvalifikujui celu stvar kao bizantinizam", to jest kao kamuflau velikosrpskih ciljeva, jer je srpska federalna jedinica trebalo da se stvori na raun hrvatskog etnikog prostora. Ivo Bogdan je odbacivao i komunistiki nacrt ustava", mislei na odluke drugog zasedanja AVNOJ-a, ali i program Draine i Petrove 'nove demokratske Jugoslavije", smatrajui da se radi o prevari na raun naroda i saveznika, pa i susednih naroda, jer se pomiljalo na Solun i albanske teritorije. 56 '
Jugoslovenska narodna demokratska zajednica - odluke Svetosavskog kongresa u slobodnim srpskim planinama. - Narodna biblioteka Srbije, 11/135199. 54) B. Petranovi, M. Zeevi, n.d., 1, 826. 55> Isto. 5 6 ) Hrvatski narod, 20. veljae 1944.
53)

545

Vojno-politika institucionalizacija Vojvodine srpsko-hrvatski sukob oko Srema

Narodnooslobodilake snage u Sremu uspele su 1942, oslonjene na Fruku goru, da obuhvate gotovo celo srpsko stanovnitvo u nacionalno meovitom Sremu (Srbi, Hrvati, Nemci, Maari, Slovaci i drugi), zahvaljujui strategiji oslobodilakog rata, bez klasnih zaotravanja, koja su inae bila karakteristina u to vreme u Crnoj Gori, Hercegovini, istonoj Bosni. Pokret je ve polovinom 1942. bio do te mere omasovljen i uvren da nisu mogle da ga slome ni krvavi pohodi ustaa Viktora Tomia protiv civilnog stanovnitva i pozadinskih organizacija. Iz ovoga su mnogo kasnije vojvoanski autonomai izvodili tezu da je Srem preiveo ustaku ofanzivu za razliku od zapadne Srbije u jesen 1941, svesno zanemarujui razliite situacije. Nemake jedinice upuene su na Srbiju po nareenju Berlina, dok je Viktor Tomi polazio iz Sremske Mitrovice; na Srbiju su ile operativne nemake divizije, a na Srem nemako-ustaka kaznena ekspedicija; ustanak u Srbiji morao je biti uguen u ime Hitlerove srbofobije, ime se nimalo ne umanjuje i Pavelievo srboderstvo. Geopolitiki poloaj Srema i predstojea zima uticali su na rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta u ovoj oblasti da u jesen 1942. donese odluku od dalekosenog znaaja o prelasku sremskih partizanskih snaga u istonu Bosnu. Time je izbegnuta opasnost unitenja na nepovoljnom sremskom prostoru, stenjenom izmeu velikih reka, pod pritiskom nemakih i ustakih snaga, kao i maarskih jedinica na drugoj strani Dunava. U prolee 1943. sremski partizani su u Istonoj Bosni formirali 1. i 2. vojvoansku brigadu. Jula 1943. obrazovan je Glavni tab za Vojvodinu, a vojvoanske brigade ule su u sastav 16. vojvoanske divizije. Vojna institucionalizacija vojvoanskih snaga usaglaavana je sa organizacijom NOVJ ve od kraja 1942. godine. Zadravanje partijske i vojne strukture Vojvodine u ratu svedoanstvo je samo za sebe da je tradicionalna ideja autonomije Srba u prolosti, u komunistikoj verziji kao oblika reavanja sloenih meunacionalnih odnosa na ovom podruju, bila iva u vojvoanskom partijskom rukovodstvu, iako je jedno vreme, posle poraza u Banatu i konstituisanja organizacija narodnooslobodilakog pokreta u Sremu, privremeno bila zamrla, da bi se obnovila krajem 1942. godine, im se pitanje Srema pojavilo kao pitanje srpsko-hrvatskih odnosa i pretenzija hrvatskog partijskog rukovodstva na Srem. Do polovine 1942. godine rukovodstvo Vojvodine odravalo je veze sa Blagojem Nekoviem, sekretarom PK KPJ za Srbiju, i njegovim punktom u Beogradu. Ivo Lola Ribar je avgusta 1942. preinaio ovu praksu, obavezujui Okruni komitet za Srem da se povee sa Povjerenstvom KP Hrvatske za Slavoniju, dok je Pokrajinsko poverenstvo za Banat imalo da zadri veze sa Beogradom. Ratna situacija bitno je uticala na ovaj dvojni kolosek, oslonjena na praktine

546

mogunosti i raniju usmerenost. Banat je oduvek bio upuen na Beograd, dok su sremski partizani i u zapadnom delu Srema razvili borbeno podruje koje se dodirivalo sa dejstvima hrvatskih partizana. Tito je jo ranije, januara 1942, uputio rukovodstvu Srema direktivu da potpada pod Glavni tab NOPO Hrvatske, ime je opredelio vojnu stranu budueg odnosa u toj fazi rata. Ve septembra 1942. Trei (Sremski) odred sa tri bataljona i jednom samostalnom etom nalazio se i delovao u okviru Tree operativne zone Hrvatske. Odluku rukovodstva da snage iz Srema preu u istonu Bosnu, donetu u jesen 1942, uz saglasnost Blagoja Nekovia, tab Tree operativne zone i Povjerenstvo CK KP Hrvatske za Slavoniju ocenili su kao teak promaaj vojne i politike prirode. Sremsko rukovodstvo nalo se u procepu izmeu odluke Vrhovnog taba, koja je vodila rauna o vojnim momentima i celishodnosti tekue borbe, za razliku od hrvatskog partijskog rukovodstva koje je na Srem gledalo kao na hrvatski prostor, smatrajui to svrenom injenicom. Decembra 1942. u Sremu se naao Josip Hrnevi, kao ovlaeni predstavnik Povjerenstva Centralnog komiteta KP Hrvatske za Slavoniju, ija je nadlenost bila da ostvari punu politiku kontrolu nad Sremom, ukljuujui i Zemun. 57 ' Oigledno je da je partijsko rukovodstvo Hrvatske nastojalo da sprovede ukljuivanje Srema u sastav Hrvatske, ime se praktino ozvaniavala i granica NDH, a emu se rukovodstvo Srema odluno suprotstavilo. Time je pitanje autonomije izbilo u prvi politiki plan srpsko-hrvatskih odnosa, kao i ranije, ali sada u uslovima nove politike konstelacije i izbijanja hrvatskih nacionalnih pretenzija preko rukovodstva KP Hrvatske. Za rukovodstvo Partije u Sremu ove pretenzije naliile su na stare podele oblasti, za koju su se zalagale i hrvatske graanske snage pre rata. Okruni komitet za Srem i savetovanje u Sasama decembra 1942. odbacili su irenje kompetencija Povjerenstva CK KP Hrvatske na Okruni komitet Srem. 58 ' Nasuprot ideji podele, sada Srema, a moglo se ve sutra otvoriti i pitanje Baranje i severozapadne Bake, Okruni komitet KPJ za Srem izjasnio se za obnovu Pokrajinskog komiteta za Vojvodinu. Jovan Veselinov je 31. januara 1943. u pismu Poverenstvu CK KPH zauzeo u ime OK Srem stav: Naa Partija stoji na stanovitu da Vojvodina, u koju ulaze Srem, Banata, Baka i Baranja, ini jednu celinu s obzirom na mnogonacionalnu strukturu. Svi problemi koji interesuju sve narode Vojvodine mogu se reiti zajednikom saradnjom svih naroda i davanjem Vojvodini autonomije..." Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu je 27. juna 1943. uputio pismo CK KPJ o obnovi
57)

J. Veselinov u pismu Poverenstvu CK KP Hrvatske za Slavoniju i Srem od 31. januara 1943. javlja da e do hrvatskog centra stii nekoliko odgovornih drugova i jedno-dve drugarice", im Steva (nadimak J. Hrnevia) ispita sadanju peaku liniju do vas". Inae, u pismu se Veselinov zauzima za vojvoanski P K , obnovu rada rukovodstva za celu Vojvodinu, za zajedniki ivot Vojvoana". - Lj. Vasili. n.d., 94-95. J. Veselinov, n.d., 89. - R e je o partijskom savetovanju Okrunog komiteta decembra 1942. na kojem j e , izmeu ostalog, postavljen zadatak obnavljanja pokrajinskog rukovodstva i povezivanja Srema sa Bakom i Banatom.

547

Pokrajinskog komiteta i razgranienju izmeu Hrvatske i Vojvodine, u kome je centralnom rukovodstvu stavio do znanja da CK KP Hrvatske i ZAWTOH u svojim publikacijama govore o Sremu kao pokrajini" Hrvatske, iako je to bilo pogreno". 59) Srem je smatran sastavnim delom Vojvodine i u propagandi vojvoanskih komunista za autonomiju Partija je to neprekidno isticala. Ni po nacionalnom sastavu Srem nije mogao ui u sastav Hrvatske, jer je veina naroda Srema bila za to da ivi u zajednici sa narodima Bake, Baranje i Banata. Na to je upuivala i obnova Pokrajinskog komiteta za Vojvodinu, kao oblik centralizovanja partijskog rada za celu pokrajinu, kao to je smatrao i CK KPJ, bez obzira na obavezu usaglaavanja rada i akcije Okrunog komiteta KPJ za Srem sa Povjerenitvom CK KP Hrvatske za Slavoniju i Pokrajinskog poverenitva za Banat sa Pokrajinskim komitetom KPJ za Srbiju. Time su se ova dva rukovodstva, jugoslovensko i regionalno za Srem, praktino izjanjavali za celovitost Vojvodine sa Sremom i u budunosti. Ali ova politiko-teritorijalna anticipacija nije mogla biti konano reena zbog osetljivih politikih i meunacionalnih okolnosti i u Sremu i u Hrvatskoj i Srbiji. CK KPJ je u datoj situaciji 3. jula 1943. prekinuo raspravu izmeu rukovodstva Vojvodine i Hrvatske o teritorij alno-politikoj pripadnosti Srema. Zakljuno", stoji u tom stavu jugoslovenskog partijskog rukovodstva, sa linijama Vukovar - Vinkovci - upanja pa sve istono ukljuivi i Zemun pripada ne samo kao vojno-operativno podruje Glavnom tabu Vojvodine, nego i kao podruje Pokrajinskog komiteta Vojvodine na kome e isti razviti svoju partijsku i politiku delatnost". 60) Istovremeno sa odbranom autonomije Vojvodine i odbacivanjem hrvatskih pretenzija na Srem, a potencijalno i na druge krajeve Vojvodine, OK Srem radio je na obnavljanju pokrajinskog partijskog rukovodstva i stvaranju organa vlasti na pokrajinskom nivou. Ideja o autonomiji Vojvodine, oslonjena na geopolitiki inilac, etno-nacionalnu strukturu Vojvodine i istorijsko naslee i tradiciju, raala se u uslovima otvaranja hrvatskih zahteva na njene delove. Vojvodina se u svoj svojoj sloenosti i arenolikosti nacionalnog sastava odrala do danas u uslovima etnikog konglomerata koji nije ometao - kako kau Jelena i edo Popov - brze i relativno rane procese nacionalne integracije i identifikacije svakog od njih pojedinano, kao i njihovo najvre povezivanje i ukljuivanje u bie svoje nacionalne matice. Na drugoj strani, nacionalne identifikacije na bazi etnike, jezike, kulturne i duhovno-verske srodnosti vodile su sukobima i nerazumevanjima meu pojedinim narodima June Ugarske (Srbima, Nemcima, Maarima, Hrvatima, Slovacima, Rumunima, Rusinima, Jevrejima), spreavajui da se stvori zajednika vojvoanska regionalna svest. Prema navedenim autorima, svim tim momentima treba pridruiti
59) 60)

Lj. Vasili, n.d., 163-4. Srem nije ulazio u Hrvatsku po stavu CK K P J , te je CK KP Hrvatske morao da ukine svoje Povjerenstvo za Slavoniju i Srijem i obrazuje Oblasni komitet za Slavoniju.

548

kao prepreku i pravno-politiku neintegrisanost podruja dananje Vojvodine sve do 1945. godine. Stanovnitvo s raznih strana koje je naseljavalo Vojvodinu unosilo je u njen prostor druge politike svesti, koje su bile daleko od regionalizma starosedelaca. Ovi dezintegracioni faktori sueljavali su se sa otporom centralistiko-denacionalizatorskim tendencijama drave prema ovom perifernom i vienacionalnom podruju, meu kojima je bio najsnaniji srpski nacionalni pokret koji je prvi i formulisao ideju o autonomiji ovog podruja. 61 ' Deo graanskih opozicionih snaga u Vojvodini, posle zagrebakih punktacija 1932, reagovao je na centralistiko-unitaristiki sistem i ukidanje politikih sloboda pod diktaturom zahtevom za autonomiju. Opozicija, sa samostalcem Duanom Bokoviem na elu smatrala je da je centralistiko ureenje propalo na svim poljima, traei za Vojvodinu i Srem isti poloaj u preureenoj dravi koji budu dobile ostale pokrajine. Nezadovoljstvo je proizilazilo iz osiromaavanja Vojvodine, njene prekomerne eksploatacije, poreskih optereenja, zapostavljanja ljudi iz Vojvodine u dravnoj upravi i vlasti. Autonomaki pokret naroito je oiveo u svetlosti hrvatsko-srpskog sukoba i uveliko, bez obzira na svoje posebne izvore i specifina nezadovoljstva, bio odreen antisrpskom politikom iz Zagreba, pre svega tenjama za izdvajanjem i parcelacijom koje su propovedali predstavnici Seljako-demokratske koalicije. Pokazivao je veliku uskogrudost, razvijao kult pokrajinske svesti, patio od pokrajinskog ovinizma. Protivnici su autonomae napadali kao ljude koji se zalau za nacionalnu smrt Vojvodine" i protagoniste nacionalne sramote". Umerenija struja Vojvoanskog fronta istupala je za proirenje pokrajinske samouprave, no s tim da se ne dovodi u pitanje jedinstvo srpskog narodnog podruja". 62 ' Sa Sporazumom Cvetkovi - Maek autonomake tendencije se gase, ali se razvijaju nova nacionalna usijanja, srpsko-hrvatska. Pristalice HSS-a traile su da Sremska Mitrovica pripadne Banovini Hrvatskoj, a Srpski kulturni klub da se Sid izdvoji iz njenog sastava i vrati u okrilje Dunavske banovine. Hrvatska komunistika partija je u toku celog rata smatrala da ne samo zapadni ve i istoni Srem pripadaju Hrvatskoj federalnoj jedinici, ukljuujui i Baranju kao deo Vojvodine. Bogatstvo Srema kao poljoprivrednog rejona, a na drugoj strani injenica da je Srem prikljuen NDH koja je u njemu sprovela kolonizaciju, uvrivao je u uverenju da se radi o hrvatskoj oblasti. Sukobi oko Srema razvijali su se na liniji hrvatskih ili vojvoanskih partijskih i vojnih kompetencija i na kraju rata zavrili su se kompromisom koji tek danas otkriva svoje nalije. Otvaranje ovog spora u ratu pokazuje da je internacionalistika ideologija zamraivala svest samo dela komunista, koji kao da su prezirali pitanje granica, nasuprot drugima koji su i te kako mislili o ostvarivanju hrvatske nacionalne integracije, pa makar i na tetu bratske" partije.
61) 62)

J. Popov, . Popov, Poreklo autonomije Vojvodine, rukopis (Nauna knjiga"). B. Petranovi, Istorija Jugoslavije 1918-1988, knj. 1, 294-5.

549

Srpsko partijsko rukovodstvo je u fazi rata bilo sasvim van ovog spora i odluivanja, zauzeto vlastitim problemima Srbije, a i inae bez dovoljno autoriteta i uticaja da pokrene pitanje zapadnih granica Vojvodine. S obzirom na onovremena partijska razgranienja ono to nije ni moglo niti smelo. Svaka takva inicijativa bila bi nesumnjivo oznaena kao nacionalizam, atak na bratstvo i jedinstvo, relikt buroaske nacionalne svesti. Ideja autonomije, koju je razvijalo rukovodstvo u Sremu, o obnavljanju Pokrajinskog komiteta, bila je zapravo najbolja formula za obnovu vojvoanske celine, iako je to na srpskoj graanskoj strani izazivalo reakcije o svesnom komunistikom cepanju srpstva, slabljenju Srbije, poputanju Hrvatima. Kako Vojvodina nije mogla biti federalna jedinica u skladu sa nacionalnom koncepcijom jugoslovenske federacije, niti je ona ikada u prolosti negovala ideju svoje dravnosti, ona je mogla ui samo kao autonomija u sastav jedne federalne jedinice, i to Srbije. Time su za Srbiju rezervisane autonomne jedinice koje se nisu pominjale za druge federalne jedinice (Hrvatsku, Makedoniju). Vojvoanska delegacija nije bila na drugom zasedanju AVNOJ-a, gde izriito nije ni bilo rei 0 autonomnim jedinicama. Pitanje poloaja Vojvodine nije se moglo pokretati iz isto oportunistikih razloga, jer bitka za Srbiju jo nije bila dobijena, kao ni za Hrvatsku. to se tie Kosova i Metohije, pokretanje njihovog statusa ometala je latentna ideja o stvaranju velike Albanije, kojoj bi se prikljuilo Kosovo i Metohija, ali tek kada Albanija postane sedma federalna jedinica Jugoslavije. Slinu formulu jugoslovensko rukovodstvo imalo je i za prisajedinjenje Pirinske Makedonije Makedoniji u sastavu Jugoslavije, i to kada doe do stvaranja junoslovenske federacije, to bi dovelo do vraanja Bugarskoj srezova Caribrod 1 Bosilgrad koje je Kraljevina SHS dobila posle prvog svetskog rata. Ideja federalizma nije iskljuivala formiranje autonomija, iako do njihove institucionalizacije nije dolo novembra 1943. u Jajcu, ali, ako se nova Jugoslavija stvarala na principu ravnotee opravdano je pitanje zato i autonomije u okviru pojedinih federalnih jedinica nisu stvarane na principu pariteta (u Hrvatskoj za Srbe, Istru posle 1947, Dalmaciju, zapadnu Makedoniju). Mada o tome nema arhivskih izvora, jedini predlog o teritorijalnoj autonomiji Srba u Hrvatskoj izneo je - kao to se moe videti iz memoara Milovana ilasa - Moa Pijade koji se na osnovu statistikih podataka izjanjavao za omeivanje srpske autonomije koju je trebalo da sainjavaju optine sa srpskom veinom u Lici, Baniji i Kordunu, ali bez Srba u Slavoniji. Po ilasovom kazivanju, Tito je bio potiten kada je uo za ovu novu ideju. Pijadinom predlogu prvi se usprotivio ilas smatrajui da je omeena teritorija neprirodna, bez centra i uslova, a povrh svega ulje na hrvatski nacionalizam", sa im se odmah sloio Edvard Kardelj. Najrevnosnijeg Srbina" u Politbirou poklopio" je A. Rankovi tezom da Srbi i Hrvati nisu toliko

550

razliiti da bi se svaka optina izdvajala. Tito je tada, po prvi put, upotrebio pojam administrativna granica", nasuprot shvatanju granica buroazije. U procesu institucionalizacije Vojvodine Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu je oktobra 1942. doneo odluku da se formira Pokrajinski NOO za Vojvodinu, ali ova inicijativa nije bila ostvarena. Tek u leto 1943. obrazovan je inicijativni pokrajinski narodnooslobodilaki odbor, koji je oktobra 1943. uputio raspis narodnooslobodilakim odborima. Pokrajinski NOO za Vojvodinu i Glavni tab NOV i PO Vojvodine obratili su se 23. avgusta 1943. proglasom rodoljubivom narodu Vojvodine da pojaanim snagama udare po zajednikom neprijatelju, jer svaki proputeni udarac znai produenje ivota zloinaca koje je oveanstvo osudilo na smrt". 63 ' No Glavni NOO Vojvodine odrao je svoju prvu sednicu tek 12. marta 1944. godine u Belegiu. Poto je pozdravio odluke AVNOJ-a, obavezao se da e raditi na njihovom oivotvorenju u Vojvodini. Odbor je smatrao da je ispunio svoju dunost ako naela AVNOJ-a bude potpuno sproveo u narodnosno veoma sloenoj i po okupatoru nasilno rasparanoj Vojvodini". 64 ' Spor oko zapadnog Srema, kao izraz hrvatskih pretenzija, nije se gasio. Po Odluci CK KPJ pod PK KPJ za Vojvodinu nalazili su se i vinkovaki i vukovarski srez, s ciljem da se i u tim krajevima razvije narodnooslobodilaka borba. No, Oblasni komitet za Slavoniju pristajao je da ustupi PK Vojvodine samo neka mesta u vukovarskom i vinkovakom srezu, ali ne i cele srezove. Delovi zapadnog Srema praktino su bili preuzeti u jesen 1943. (idski i upanjski srez, kao i delovi mitrovakog i ilokog). Zbog snanih nemako-ustakih snaga i sloenih nacionalnih odnosa, narodnooslobodilaka borba u ovim krajevima ipak se sporo razvijala. Odluka CK KPJ nije se sprovela ni do marta 1944. godine, izazivajui novu intervenciju CK KPJ. Oblasni komitet za Slavoniju predao" je do 13. marta 1944. 27 sela zapadnog Srema, dok su ostala sela i Vinkovci zadrani sa obrazloenjem da u njima ivi dosta Hrvata. 65 '

' Glavni N O O Vojvodine 1943-1945. (izbor i objanjenja J. Popov), Novi Sad - Sremski Karlovci, 1977, 3 - 8 . Isto, 21-32. 6 5 ) Oblasni komitet za Slavoniju pristajao je da ustupi PK Vojvodine samo neka mesta iz vukovarskog i vinkovakog sreza, ali ne i cele srezove. - A C K S K J , CK K P J , 1944, k - 2 2 , PK K P J za Vojvodinu - CK K P J , od 27. I. 1944, reg. br. 15. - Delovi zapadnog Srema praktino su preuzeti u jesen 1943. PK K P J za Vojvodinu javlja CK K P J da je prestao da se pogaa oko ovih teritorija sa Oblasnim komitetom KP Hrvatske za Slavoniju. Po njemu, CK K P J treba da ponovo javi CK KP Hrvatske da se ti srezovi predaju ili da ostane status quo. Okruni komitet iz Osijeka je javio PK Vojvodine da su delovi srezova zapadnog Srema zadrani po odluci CK KP Hrvatske. - Isto, CK K P J , 1944, k - 2 3 , PK Vojvodine - CK K P J , od 13. III 1944, reg. br. 78.

551

Kosovo i Metohija - pokuaj izdvajanja u Bujanu

Italijansku politiku na Kosovu nastavila je i nemaka okupaciona vlast. Osnivaka skuptina Druge prizrenske lige proglasila je septembra 1943. ujedinjenje Kosova i Metohije, Debra, Struge, Ulcinja i Tuzi (na pragu Podgorice) sa Albanijom. Izraena je i elja da se u Velikoj Albaniji" nae i kosovsko-mitrovaki okrug. 66) Centralni komitet Prizrenske lige obrazovao je i vojnu komandu, koja se oslanjala na snagu od 12-15 hiljada vulnetara naoruanih od Nemaca. Vojno obezbeenje Kosova, Metohije, zapadne Makedonije i dela Crne Gore povereno je 21. brdskoj SS diviziji Skenderbeg", sa nemakim stareinskim kadrom, koja je imala oko 7.000 vojnika iz redova Albanaca i dela bosanskih Muslimana iz SS Handar divizije", ostajui zapamena po krvavim zloinima nad srpsko-crnogorskim stanovnitvom na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori. ^ Ideja Velike Albanije" nije bila strana ni komunistima u jednoj fazi njihove nacionalne politike, naroito jasno izraena na Drezdenskom kongresu KPJ 1928. godine, koja otkriva antijugoslovensku liniju iz koje proizilazi i predavanje Kosova i Metohije Albaniji. Mada je KPJ napustila ovu politiku, ona se povratno izraavala u nizu poteza koji su mogli uticati na antijugoslovensko i antisrpsko ponaanje iptarskih masa. KPJ se oslanjala na albanske komuniste jer su oni, u inae malobrojnoj albanskoj komunistikoj grupi na Kosovu i Metohiji, jedno vreme inili upravo polovinu albanskih kadrova, iako je ona bila zaraena velikoalbanskim nacionalizmom. Nacionalizam nije bio stran i rukovodstvu narodnooslobodilakog pokreta Albanije. Manifestovao se u skrivenom obliku, a u skladu s uverenjem da Kosovo i Metohija imaju da pripadnu Albaniji slino tome kako su Istra i Slovenako primorje prikljueni u jesen 1943. Hrvatskoj i Sloveniji, odnosno Jugoslaviji. Albanska komunistika partija je u velikoalbanskom pravcu pri tiskana i od prozapadne nacionalistike organizacije Bali Kombtari, s kojom je Glavni narodnooslobodilaki odbor Albanije zakljuio sporazum o stvaranju Velike Albanije" u Muki avgusta 1943. godine,
66)

67)

Skuptina Druge prizrenske lige odrana je u Prizrenu od 16. do 20. septembra 1943. godine. Pored predstavnika" Kosova i Metohije i delegata" zapadne Makedonije i Sandaka, skupu su prisustvovali i dravljani Albanije. Izabran je Centralni komitet Lige, sa Redepom Mitrovicom kao predsednikom. Cilj Lige je stvaranje velike Albanije, koju bi pored stare Albanije" sainjavali i Kosovo i Metohija, zapadna Makedonija, deo Srbije do Nia i Kruevca, Novi Pazar, severozapadni delovi Grke. Stoga i glavne parole Lige: Etnika Albanija", Odbrana Kosova", Prisajedinjenje Kosova Albaniji". - R. Rajovi, Autonomija Kosova, Istorijsko-pravna studija, Beograd, 1985, 170-2. Prema nekim podacima, divizija je imala oko 10.000 Albanaca. U njen sastav ulo je i 800 Albanaca sa Kosova, koji su se borili u 11. SS Handar" diviziji. Divizija Skenderbeg" izvrila je jula 1944. masakre nad narodom Velike (uopte u dolini Lima, od akora do Andrijevice), pomognuta balistima i vulnetarima. Uestvovala je u operaciji Ribecal" avgusta 1944, na podruju Roaje - Velika. - P. Deletovi Ivanov, 21. SS divizija Skenderbeg", Beograd, 1987, 193-4, 231.

552

koji je kasnije na intervenciju jugoslovenskih delegata poniten u Labinotu na Drugoj konferenciji NOO. U jugoslovensko-albanskom odnosu po pitanju Kosova i Metohije Lenjinova ideja o samoopredeljenju do otcepljenja, prihvaena od albanskih komunista, sadravala je takoe tendenciju koja se kosila sa teritorijalnim integritetom Jugoslavije, odlukama drugog zasedanja A V N O J - a i ivotnim interesima srpskog naroda. Rukovodee snage KPJ nedvosmisleno su proglasile neprikosnovenost Jugoslavije i njenog teritorijalnog integriteta. Nacionalne manjine mogle su se opredeljivati samo u okviru Jugoslavije. Re je o naelu nacionalne politike KPJ i internom pravu koje se nije moglo protezati na izlazak bilo koje manjine iz Jugoslavije. Iz odluke AVNOJ-a, kao kljunog dokumenta o jugoslovenskoj federaciji, nije proizilazilo shvatanje o pravu Albanaca da se ujedine sa Albancima van Jugoslavije. Nacionalnim manjinama priznato je pravo na ravnopravnost, ali one nisu izjednaavane sa narodima u pravu na obrazovanje svoje drave, stvaranje federalne jedinice ili ujedinjenje sa nekom drugom dravom. Nacionalne manjine su se mogle opredeljivati samo za odgovarajuu federalnu jedinicu u okviru Jugoslavije. Kosovo i Metohija nisu tretirani kao tua" ili iskljuivo albanska oblast, jer se jednostavno nije mogla ignorisati istorija, istorijska svest srpskog naroda o Kosovu kao kolevci Srbije, postojanju Srba i Crnogoraca u oblasti; na drugoj strani, nije se previalo da su iptari (Albanci) iveli u junoj Srbiji, u Crnoj Gori i u zapadnoj Makedoniji, ime bi dolo i do teritorijalne izmene ovih federalnih jedinica, oblikovanja nove politike mape internog ureenja Jugoslavije, pokretanja pitanja teritorijalnog razgranienja. U sluaju izdvajanja Kosova i Metohije iz sastava Jugoslavije i njihovog pripajanja Albaniji stvorila bi se nova albanska drava na Balkanu, kao novi faktor balkanske konstelacije. Time bi celo pitanje dobilo i svoje balkansko i evropsko znaenje internacionalizacijom sa svim moguim posledicama, s obzirom na suprotne interese Jugoslavije, Grke i Bugarske, a da ne govorimo o reakciji SSSR-a i zapadnih demokratskih drava kao saveznica Jugoslavije u prolom ratu. Nije se moglo zaboravljati da je i etnika slika Kosova i Metohije bila sloena, jer su u oblasti pored Albanaca, Srba i Crnogoraca iveli i Turci, Cigani (Romi), Gorani. Svaka odluka Albanaca za vanjugoslovensko reenje znaila bi poetak razgraivanja Jugoslavije. Jednom reju, ujedinjenje svih Albanaca u okviru Albanije ve bi znailo njihovo otcepljenje iz Jugoslavije, povredu dravnih mea, promenu balkanske politike konfiguracije, ukljuivanje u mree borbi i sukoba interesa velikih suparnikih sila. Izbor trenutka za eventualne promene u sferi internog i meunarodnog prava odreivalo je rukovodstvo KPJ, procenjujui ga sa stanovita i interesa svog pokreta i Jugoslavije. Ono je moralo da vodi rauna i o postojeoj stvarnosti, kako sa unutranjeg gledita (o interesu Srba, Crnogoraca, Makedonaca), tako i sa meunarodnog stanovita

(o odnosima u koaliciji antifaistikih sila i sve naglaenijim sukobima interesa saveznikih zemalja sa pribliavanjem kraja rata). Interesi srpskog naroda nisu se mogli previati, naroito u jeku borbe za meunarodno priznanje, Cerilove politike kompromisa, graanskomonarhistikih snaga u Srbiji i prvih ispitivanja za prenoenje teita narodnooslobodilake borbe sa Zapada na Istok Jugoslavije. Tim pre, to su graanske snage u zemlji sa onima u inostranstvu gledale u narodnooslobodilakom pokretu antisrpski pokret, koji nastoji da pocepa srpski narod, podstiui nacionalnu periferiju" i stvaranje vetakih federalnih jedinica". Meutim, javne revizije odluka drugog zasedanja AVNOJ-a po pitanju federativnog ureenja nije bilo. Bar ne prema postojeim izvorima, na nivou ovog najvieg organa jugoslovenske federacije, u obliku zakljuaka ili odluka, to ne znai da nije bilo pojedinanih gledita koja nisu ozvaniena u smislu snage dravnih odluka. Ni pre konferencije u Bujanu, a ni posle, narodnooslobodilaka borba na Kosovu i Metohiji nije imala dublji koren meu albanskim stanovnitvom. Albanci su se vie nego sporo prikljuivali narodnooslobodilakom pokretu. Mrnja prema Jugoslaviji i Srbiji, koja datira iz meuratnog perioda, odnosno ranijih razdoblja, uticala je da se ova netrpeljivost prenese i na drugu Jugoslaviju za koju se borio narodnooslobodilaki pokret. Bez obzira na teke uslove i sloenu kosovsku situaciju, rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta u ovom prostoru je radilo svim silama da se i Albanci mobiliu za narodnooslobodilaku borbu. Prvo su obrazovani mali, simbolini partizanski odredi sa albanskim borcima. Glavni tab i Oblasni komitet Kosova i Metohije poeli su posle italijanske kapitulacije prebacivati borce na severne padine ar-planine, gde je formiran Kosovsko-metohijski partizanski odred, kao i na podruja Jablanice i Vranja. Kapitulacija Italije dovela je do poleta borbe u zapadnoj Makedoniji. Zapoela je i intenzivnija saradnja narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije i Albanije. Svetozar Vukmanovi Tempo je 25. jula 1943, na dan kada je oboren Musolini u Italiji, uputio direktivu Oblasnom komitetu KPJ za Kosovo i Metohiju o ostvarivanju to tenje saradnje sa albanskim vojnim rukovodstvom u graninim krajevima. Vukmanovi pie da je sa Glavnim tabom Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije postignut (je) sporazum o zajednikom delovanju na Kosmetu u cilju podizanja iptarskih masa u narodnooslobodilaku borbu. Po tom sporazumu oni treba da poalju dvije ete na sektor Ljume i Malesije, koje e prelaziti na Metohiju i Kosovo i zajedniki sa naim etama poraditi na ostvarivanju bratstva naroda Kosmeta u dananjoj narodnooslobodilakoj borbi. ... Dolazak albanskih eta na sektor Ljume i Malesije stvorie iroke mogunosti ne samo za politiko djelovanje medu iptarskim masama na Kosmetu, nego i za izvoenje zajednikih vojnikih operacija

554

i akcija. Pri tome moglo bi se prii ostvarivanju zajednikih operativnih tabova na sektorima Malesija - akovica i Ljuma - ara..." 6 8 ) Vukmanovieve onovremene analize i ocene ne previaju tekoe kosovske situacije, optereene ovinizmom Albanaca prema Srbima. U izvetaju Vukmanovia CK KPJ o stanju na Kosovu i Metohiji, Makedoniji i Albaniji od 8. avgusta 1943. stoji: ... Kroz tu borbu trebalo je postepeno organizovati partizanske odrede koji bi mogli uspeno delovati i pored velike ovinistike mrnje koja zaista postoji izmeu iptara i Srba"... Situacija na Kosovu i Metohiji nije se razvijala povoljno. U prvom redu velika ovinistika mrnja izmeu iptara i Srba bila je konica razvijanju narodnooslobodilake borbe". .. .Sva iptarska sela mobiliu se im se pojavi ma kakav odred. Jedino iptarski odredi imali su uslove za delovanje, ali u poslednje vreme i protiv njih se podiu sela smatrajui ih kao izdajnike Albanije koji stoje u slubi Srba"... iptarske mase u celini trae pripajanje Albaniji i postoji realna opasnost da te mase mobilie reakcionarna ovinistika grupacija iz stare Albanije 'Bali Kombtar'. Ugledni iptari", kae Vukmanovi, odbijaju saradnju iz straha da se ne kompromituju pred iptarskim masama zbog saradnje s narodnooslobodilakim pokretom". Vukmanovi usput dodaje da je Jedan oficir Albanac koji je bio pristao (na saradnju - B . P . ) otrovan je, a svi drugi koii su se izjanjavali za saradnju sa Srbima pohapeni su i internirani". ' Albanske partizanske jedinice imale su izvestan propagandno-politiki znaaj, ali nisu mogle masovnije podii Albance na narodnooslobodilaku borbu. Teko je bilo organizovati i skupove narodnooslobodilakog pokreta na kojima bi se stvorili zajedniki politiki organi za itavo Kosovo i Metohiju. Ideja o sazivanju ire konferencije radi konstituisanja Narodnooslobodilakog odbora za itavo Kosovo i ,,Dukadin" datira nekoliko meseci pre sazivanja konferencije u Bujanu. Tito je septembra 1943. pisao Ivanu Milutinoviu da bi bilo potrebno da vi to prije pristupite u Crnoj Gori, Boki, Sandaku i Metohiji pripremanju konferencija Antifaistikog vijea narodnog osloboenja za te krajeve i to po mogunosti odozdo, demokratskim putem, tajnim biranjem po srezovima. Svaki srez bi trebalo da poalje u Vijee jednog vijenika i njegovog zamjenika. Kod izbora treba da uestvuje i naa vojska i omladina, naroito ona koja je u vojsci bez razlike na starost (ali nemoj zaboraviti na ene). To bi Vijee trebalo to prije da se sastane i da izabere svoje predstavnike za Antifaistiko vijee Jugoslavije koje e takoe skoro da se sastane, radi pojaavanja i obuhvatanja Izvrnog odbora, iz koga je ispalo nekoliko lanova koji su poginuli". ' Na sednici CK KPJ 16-18. oktobra 1943, odranoj u Jajcu, bilo je rei o ubrzanju priprema za stvaranje vea za Srbiju, Crnu Goru i oblasnih
68) 69) 70)

Direktiva S. Vukmanovia Oblasnom komitetu K P J za Kosovo i Metohiju, 25. jul 1943 - A C K S K J , Fond CK K P J , Reg. br. 5187. Izvetaj S. Vukmanovia CK K P J o stanju na Kosmetu, Makedoniji, Albaniji, 8. avgust 1943 - Zbornik N O R , tom II, knj. 10, 143-165. Z. Laki, Z A V N O Crne Gore i B o k e , Titograd, 1963, 15-16.

555

narodnooslobodilakih odbora za Vojvodinu, Sandak i istonu Bosnu, ali ne i za Kosovo i Metohiju. 71) Savetovanje partijskog rukovodstva Kosmeta novembra 1943. razmatralo je sazivanje konferencije na kojoj bi uzeli uee predstavnici sva tri naroda i svih struja i stalea". Kao to se vidi govorilo se o predstavljanju svih nacionalnih grupa stanovnitva i demokratskoj irini skupa. Sazivanje konferencije ubrzavali su naroito Fadilj Hoda i Ismet airi, ne vodei meutim rauna o srazmernom nacionalnom predstavnitvu delegata. Tako airi pie Hodi da su ljudi za konferenciju pripremani na brzinu.72' Oigledno je da se nastojalo da se AVNOJ i Jugoslavija stave pred svren in. Bujanska rezolucija, sa usvojenim separatistikim stavom, bila je faktiki protest na odluku AVNOJ-a o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu koja nije pomenula iptare (Albance), ako izuzmemo optu formulaciju da e nacionalnim manjinama, pod koje su se i oni podvodili, biti garantovana sva prava. Da je postojalo nezadovoljstvo zbog toga to AVNOJ u Jajcu nije pomenuo iftare", vidi se iz depee Mitra Bakia CK KPJ od 31. decembra 1943. godine. Komesar Drugog udarnog korpusa javljao je da postoji negodovanje iptarskih prvaka zato to zasedanje AVNOJ-a i Deklaracija AVNOJ-a nisu pomenuli iftarski narod", to Tito nije dao jasan stav prema iftarima" i to se CK KPJ ne obraa albanskom stanovnitvu. Pokrajinski komitet traio je da se na neki nain pomenu iftari" , 73) Pritisak za prikljuenje Kosmeta Albaniji poticao je i od CK KP Albanije u jesen 1943. godine. Albanski komunisti, iako su se uvali od otvorenog iznoenja zahteva, gledali su na prikljuenje Kosmeta Albaniji kao na vid ostvarenja prava naroda na samoopredeljenje. Komunisti u Albaniji potpadali su pod uticaj velikoalbanskih snaga na drugoj strani, koje su na pitanju Velike Albanije mobilisale pristalice za borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta Albanije i Kosmeta. Nasuprot albanskim komunistima i reakciji, predstavnici CK KPJ bili su protiv pokretanja pitanja granica izmeu Jugoslavije i Albanije u toku rata. Svetozar Vukmanovi Tempo, delegat CK KPJ i Vrhovnog taba NOVJ, javljao je Oblasnom komitetu KPJ za Kosmet 2. oktobra 1943. da oni ve sada potpadaju pod uticaj velikoalbanske klike" u pogledu buduih granica izmeu Jugoslavije i ipnije". Kritike pri71)

72)

73)

Zakljueno j e , izmeu ostalog, da se u sastav A V N O J - a izaberu lanovi CK koji jo nisu bili u njemu, i da se (pod 4) ubrza stvaranje Vijea za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, kao i oblasnih N O O za Vojvodinu, Sandak i istonu Bosnu". A C K S K J , Fond CK K P J , 1943. Pripreme za prvu konferenciju narodnooslobodilakog odbora za Kosmet (koju Tito pominje septembra, a Politbiro CK K P J oktobra 1943. godine) trajale su tri meseca. Praticale su u znaku tekih prilika" i sa dosta urbe", odudarajui od zakljuaka novembarskog partijskog savetovanja - R. Rajovia, n.d., 204-5. tab Drugog korpusa N O V J izvestio je 31. decembra 1943: 1. Osjea se negodovanje kod pojedinih iptarskih prvaka, zato sadanje zasjedanje A V N O J - a i Deklaracija nije dotakla iftarski narod u Jugoslaviji. 2. Zato Tito kao predsednik, u izjavi i proglasu nije dao jasan stav prema iftarima. 2. Zato se CK Partije ne obraa iftarima. PK trai da se iftari na neki nain pomenu." - A C K S K J , Fond CK K P J , K - 2 7 , 31. decembar 1943.

556

medbe Vukmanovia odnosile su se i na postavljanje NOVJ na ravnu nogu" sa NOV ipnije. Kritika je u stvari ila protiv tretiranja vojske Kosova i Metohije" kao neke vojske koja je saveznik NOVJ i ipnije". Iako je stav rukovodstva narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije bio drugaiji, kosovsko rukovodstvo je, u stvari, zauzimalo velikoiptarsku liniju". Iz nekih naknadnih seanja Fadilja Hode proizilazi da su Albanci iveli u uverenju da e se, ako pobedi revolucija u Albaniji, Kosovo i Metohija, na bazi samoopredeljenja, nai u okviru Albanije. Miladin Popovi nalazio je analogiju izmeu Istre i Slovenakog primorja i Kosova i Metohije, iako se radilo o pojavama koje se nisu mogle uporeivati.74' Krajevi koje je Italija pripojila posle 1918. godine bili su posle italijanske kapitulacije zahvaeni vatrom ustanka, to nije bio sluaj sa Kosovom i Metohijom. Pitanje granica izmeu Jugoslavije i Albanije bilo je regulisano meudravnim ugovorom iz 1926. godine. Kosovo i Metohija nisu bili naseljeni samo iptarima (Albancima), ve i Srbima i Crnogorcima, koji su za razliku od Albanaca masovno uestvovali u narodnooslobodilakoj borbi. Slovenci i Hrvati pod Italijom bili su deo slovenakog i hrvatskog naroda, koji su posle prvog svetskog rata nasilno otrgnuti od Kraljevine SHS, odnosno od svojih nacionalnih matica, Slovenije i Hrvatske, za razliku od Albanaca na Kosmetu koji su uli u sastav Srbije pre nego to je i obrazovana Albanija kao samostalna drava. Iz ralanjivanja stava CK KPJ, u stvari Politbiroa, od 2. decembra 1943. godine, proizilazi da svaka nacija" ima pravo na samoopredeljenje, ukljuivi i otcepljenje. iptari (Albanci) u Jugoslaviji nisu smatrani nacijom ve nacionalnom manjinom. Pominjanje prava Albanaca da se opredele kada hoe i kako ele znai da je re o opredeljivanju u okviru Jugoslavije. Istovremeno se osporavalo izneto stanovite Miladina Popovia. U novoj Jugoslaviji, kako stoji, nee biti mesta za ugnjetavanje ni albanske manjine". 75 ' Stav protiv razgranienja sa Albanijom nalazi se u Titovom pismu Svetozaru Vukmanoviu Tempu od 6. decembra 1943. godine. Parola o prisajedinjavanju Kosova i Metohije Albaniji danas, koju predlae Miladin, kao i stav o Komandi albanskog Glavnog taba nad Metohijom, ustvari bi ila na ruku svim neprijateljima narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji i svim reakcionarnim i faistikim klikama, koje idu za tim da od demokratskog pokreta naroda Jugoslavije otru pare po pare i istiu u prvi plan ne pitanje borbe protiv okupatora, nego razgranienja, nacionalne suprotnosti itd. U tom smislu smo pisali i
74)

75)

U pismu CK KPJ CK KP Albanije od 25. oktobra 1943. kae se: iz pisma druga Tita vidite kakav je i njegov stav po pitanju ovoga dijela Albanije koji je pripao Jugoslaviji i kakav stav trebate imati prema tom dijelu Albanaca. Ponovo vam naglaavam da ne smijete dozvoliti da vi zauzmete stav kao to ga zauzima reakcionarna albanska buroazija, naime, da se taj dio jo sada ima prikljuiti Albaniji (podvukao - B . P . ) , ve da putem borbe i to zajednike trebamo osloboditi te krajeve od okupatora i ovih domaih izdajnika, a docnije e se narodi izjasniti to hoe i kuda hoe" (podvukao - B . P . ) . - R. Rajovi, n.d., 427. A C K S K J , Fond CK KPJ, 1943/378.

557

drugu Miladinu i CK-u Albanije. Mislim da nije potrebno naglaavati kako bi se to pitanje sutra postavilo ako sutra Albanija zaista bude ostvarena kao demokratska antiimperijalistika dravna tvorevina.. ," 7 6 ) Problem, oigledno, jo nije bio zreo za reavanje u toku rata. Pitanje promene granica bilo je i meunarodno pitanje, problem koji je i te kako tangirao Srbiju, te pitanje koje se nije smelo reiti suprotno interesima Jugoslavije. Pominjanje sutranjeg reenja uveliko je zavisilo od balkanske federacije i njenog ostvarenja iskljuivo pod uticajem Jugoslavije, i na pluralistikom nacionalnom principu koji je sankcionisao AVNOJ na svom drugom zasedanju. Za to meutim nisu bile sazrele okolnosti ni u toku rata niti posle rata. Tito je davao Kosovo Albaniji, ali pod uslovom ulaska Albanije kao antiimperijalistike dravne tvorevine" u jugoslovensku federaciju. Odluka AVNOJ-a o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu ne spominje Kosovo i Metohiju, a o Kosmetu kao autonomiji nema pomena ni u projektima Deklaracije o osnovnim pravima nacija i graana DFJ, na kojoj je radio Moa Pijade u prolee 1944. godine. 77} Delegate konferencije u Bujanu sazvao je Glavni tab Kosmeta. Od 61 pozvanih delegata stiglo je 49, ali su se dva delegata vodila kao da su prisutna (Ali Sukrija i Milan Zear), jer su se unapred saglasili sa odlukama koje konferencija bude donela. Po nacionalnoj strukturi na Bujanskoj konferenciji uzeli su uee 43 Albanca, 1 Musliman i 7 Srba i Crnogoraca. Deset delegata koji su punopravno odluivali bili su albanski dravljani, dok je jedan delegat bio iz Crne Gore (Plava), ime se na posredan nain manifestovala i navodna volja Albanaca iz druge federalne jedinice (Crne Gore). Oni su postali i lanovi Oblasnog NOO, a dva delegata albanske nacionalnosti ak su ula i u Predsednitvo odbora. 78) Konferencija je odrana u Bujanu, u akovakoj Malesiji na albanskoj teritoriji, gde je ruvkovodstvo narodnooslobodilakog pokreta imalo bazu, 31. decembra 1943 - 1. i 2. januara 1944. godine. Bitna taka Rezolucije usvojene u Bujanu protivureila je Odluci drugog zasedanja AVNOJ-a o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu, dovodei u pitanje teritorijalni integritet Jugoslavije. Rezolucijom je prevazilaeno pravo naroda na samoopredeljenje, ukljuujui pravo na otcepljenje. Njome se takoe vrealo pravo na suverenost naroda Jugoslavije, proklamovano u Jajcu, u datom sluaju Srba i Crnogoraca koji su iveli na Kosovu i Metohiji. Kosovo i Metohija", stoji u Rezoluciji, je kraj koji je naseljen najveim delom iptarskim narodom, a koji kao i uvek tako i danas - eli da se ujedini sa Sipnijom. Prema tome oseamo za dunost ukazati pravi put kojim treba da poe iptarski narod da bi ostvario svoje tenje. Jedini put da se Siptari Kosova i Metohije ujedine sa ipnijom jeste zajednika borba sa ostalim
76) 77) /8)

J. B. Tito, Sabrana djela, tom 18, (priredio D. Brajukovi), 19. A C K S K J , Fond A V N O J - a , Reg. br. 72 i br. 76. R. Rajovi, n.d., 206.

558

narodima Jugoslavije protiv okupatora i njegovih slugu. Jer je to jedini put da se izvojuje sloboda, kada e svi narodi pa i iptari biti u mogunosti da se izjasne o svojoj sudbini sa pravom na samoopredeljenje do otcepljenja. Garancija za ovo jeste Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije kao i NOV ipnije sa kojom je usko povezana. Pored ovoga, za ovo su garancija nai veliki saveznici: Sovjetski Savez, Velika Britanija i Amerika (Atlantska povelja, Moskovska i Teheranska konferencija)". Ova ideja nala je mesto i u Proglasu Bujanske konferencije (Narodi Kosova i Metohije"). 79 ' Ovaj stav Bujanske konferencije tipian je antijugoslovenski akt. On je u sukobu sa politikom KPJ od prvog dana narodnooslobodilake borbe i njenom sutinom u nacionalnom pitanju izraenom u Odluci drugog zasedanja AVNOJ-a o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu. Delegati na Bujanskoj konferenciji znali su za odluke drugog zasedanja AVNOJ-a, iz kojih nisu mogli izvui navedeni separatistiki stav, ve naprotiv. Iz toga proizilazi da su oni ili protiv tih odluka u odnosu na Kosovo i Metohiju. Rukovodstvo nove Jugoslavije stavljeno je pred politiku svrenog ina. Jedno je promena granica kao dravni akt, meunarodna sankcija, volja dve drave, a sasvim drugo borbena saradnja dva pokreta antifaistikog karaktera. Albanci, delegati na Bujanskoj konferenciji, prilazili su pitanju sa albanskog a ne jugoslovenskog stanovita. elja delegata Bujanske konferencije da se Albanci ujedine sa ipnijom" mogao je biti akt patriotizma", gledano prema Albaniji a ne prema Jugoslaviji. Konferencija je odrana na teritoriji Albanije, a ne Jugoslavije. Saradnja narodnooslobodilakih pokreta Jugoslavije i Albanije nije opravdanje za izbor mesta odravanja konferencije. Prigovori koji se ponekad uju da su se u toku narodnooslobodilake borbe znaajne dravno-pravne manifestacije odravale na tlu druge, susedne federalne jedinice (ASNOM, na primer), nisu adekvatni za komparaciju, jer se u datom sluaju ipak radilo o dve drave sa stanovita meunarodnog prava. Tim pre to se za mesto konferencije, ako nije bilo slobodne teritorije na tlu Kosova i Metohije, mogla odrati na tlu susedne Makedonije, gde se nalazila Makedonsko-kosovska brigada. Prigovor u pomenutom sluaju je neodriv, s obzirom na jedinstvo i nedeljivost narodnooslobodilake borbe, jer se radi o jedinstvenoj revoluciji, jedinstvenoj rukovodeoj snazi - KPJ, NOVJ, celovitoj jugoslovenskoj teritoriji, otvorenoj federativnoj strukturi nove Jugoslavije ije interne granice nisu nepremostive u uslovima promenljivih vojnih dejstava pogotovu ili nepovoljnog privremenog odnosa snaga u nekoj od federalnih jedinica. Realnost dravnih reenja u vreme kada su ve konstituisani dravni organi nove Jugoslavije i nove Albanije iskljuivala je internacionalistike prilaze karakteristine za saradnju partija, vojnih jedinica i pokreta.
79)

Narodni odbor A K M O 1943-1953; S. Aksi, Poloaj autonomnih pokrajina u ustavnom sistemu S F R J Jugoslavije, Beograd, 1967, 55-6.

559

Broj delegata koji su uestvovali u radu ove konferencije nije bio srazmeran nacionalnom sastavu stanovnitva na Kosovu i Metohiji. Nije bio proporcionalan ni ueu Srba i Crnogoraca u narodnooslobodilakoj borbi. Pa i sa stanovita priprema, procedure i irih demokratskih i antifaistikih merila, konferencija u Bujanu nije bila pripremljena u skladu sa stavom rukovodstva nove Jugoslavije, prakse narodnooslobodilakog pokreta i antifaistikog raspoloenja Srba i Crnogoraca na Kosmetu. Nije sporno da u Bujanu nisu bila predstavljena sva podruja Kosova i Metohije. Jedinice NOVJ koje su se borile van oblasti nisu birale delegate za konferenciju. Jedna petina delegata koji su odluivali punopravno nisu predstavljali dravljane Jugoslavije. iri krugovi narodnooslobodilakog pokreta nisu bili obaveteni i pripremljeni o emu e se raspravljati i odluivati. Po onovremenim popisima Srbi i Crnogorci inili su preko jedne treine stanovnitva Kosova. Konferenciju su, osim toga, pripremali komunisti koji su bili u emigraciji u Albaniji do 1941. godine. Danas je poznato da su oni bili organizaciono vezani i za komunistiku partiju Albanije. Komunisti su na Kosovu i Metohiji imali vie nesporazuma sa ovom grupom komunista (pre svega, Fadiljom Hodom, Davidom Nimanijem, Ismetom airijem, Devdet Dodom i drugima), jer su nastojali da se izbaci jugoslovenska oznaka iz naziva KPJ i da se slavi Dan albanske zastave" kao praznik susednog naroda. Komunisti iz Albanije bili su kritikovani i zbog zahteva za veim ueem Albanaca u vojno-politikim strukturama narodnooslobodilakog pokreta. Skup u akovikoj Malesiji praktino nije vodio rauna o drugim nacionalnim individualitetima na Kosovu i Metohiji, koje je narodnooslobodilaki pokret priznavao, o Srbima i Crnogorcima (koji se otro ne razdvajaju od Srba), dok ostale kategorije stanovnitva (Turci, Muslimani, Cigani - Romi) nisu ni pominjani, jer su za Albance predstavljali zanemarljive etno-konfesionalne grupe, kao i za narodnooslobodilaki pokret, koji celokupni odnos svodi na Srbe i Albance kao suprotstavljene strane i glavne inioce kosovske stvarnosti i budunosti. Ima albanskih istoriara koji smatraju da je odravanje konferencije u Bujanu, na albanskoj teritoriji potpuno zanemarljivo ne samo zbog internacionalistikog stava komunista i bliske saradnje jugoslovenskog i albanskog narodnooslobodilakog pokreta ve i zbog analogije iz istorije KPJ, pri emu se pominje odravanje partijskih kongresa i konferencija KPJ u inostranstvu (Beu, Drezdenu itd.). No, pravilo uporeivanja zahteva iste jedinice mere koje u pomenutom sluaju ne postoje. U sluaju KPJ pre rata radi se o ilegalnoj partiji, van zakona, a ne rukovodeoj snazi narodnooslobodilakog pokreta i stvarnom nukleusu politikog sistema u stvaranju; re je o partiji koja je izloena progonima; praksa Kominterne uvaavala je slinu aktivnost u inostranstvu i za ostale partije - sekcije Kominterne i njena rukovodstva koja su bila zabranjena u zemlji, nalazila se u Moskvi ili su njihovi rukovodei kadrovi radili u telima Kominterne. Jo vei je apsurd uporeivati akt

560

u Bujanu, prihvaen na albanskoj teritoriji, sa radom i delatnou srpske vlade na elu s Nikolom Paiem na Krfu u emigraciji, jer se radi o vladi koja se povukla sa vojskom iz svoje zemlje nastavljajui rat sa saveznicima na Solunskom frontu, a na drugoj strani saraujui sa Jugoslovenskim odborom u emigraciji na ostvarenju jugoslovenskog programa definisanog u Niu decembra 1914. godine. U pamfletima Enver Hode, napisanim post festum, Bujanska konferencija je akt donet od strane legitimnih predstavnika Kosmeta. Za njega je Bujanska rezolucija sa svojom separatistikom odredbom bila plebiscit albanskog naroda u ovoj oblasti. Bujansku rezoluciju u spornom delu praktino je ukinuo Politbiro CK KPJ. S obzirom na monopolnu politiku ulogu ovog operativnog tela protiv nje nije bilo priziva. Ona se morala sprovesti. Formalnog je karaktera prigovor da je odluku ove manljive konferencije trebalo ukinuti od strane organa koji ju je doneo, ili AVNOJ-a kao najvieg organa jugoslovenske federacije. Sto se tie AVNOJ-a, poznato je da nije bilo mogunosti da se u procesu borbe za meunarodno priznanje nove Jugoslavije, zapravo za legalizaciju revolucionarnih promena AVNOJ, saziva na redovno ili vanredno zasedanje. Uostalom, tada to pitanje nije dramatizovano, niti je imalo rang bitnog pitanja da bi se zbog njega AVNOJ sazivao. Naoj tezi da je Politbiro CK KPJ ponitio separatistiku odredbu Bujanske rezolucije ne protivurei injenica da u pismu Politbiroa CK KPJ iz marta 1944. godine ima protivurenosti (hvali se Proglas, a kritikuje Rezolucija, iako su ona i Proglas sadravali odredbu o ujedinjenju sa Sipnijom). Te protivurenosti mogu se razumeti kao izraz udaljenosti jugoslovenskog partijskog rukovodstva od Kosmeta, nerazumevanja svih strana problema, nedostatka potpunog uvida u dogaaje od strane potpisnika Pisma (Milovan ilas), ali je bitno da je u pitanju naelna negacija separatizma u skladu sa dotadanjim fundamentalnim naelima narodnooslobodilakog pokreta, odnosno nove Jugoslavije. Sutinsko mesto ovog Pisma ne moe se tumaiti suprotno Odluci AVNOJ-a. Treba, pre svega, da shvatite i najire populariete odluke AVNOJ-a (Antifaistikog vea narodnog osloboenja). U emu je sutina i smisao ovih odluka? U tome da te odluke obezbeuju ravnopravnost svim narodima, da one omoguuju pravo na samoopredeljenje. One su uperene protiv svih hegemonista koji hoe da stvaraju razne 'velikonacionalne' drave (velikosrba, velikohrvata, velikoalbanaca itd.)". 8 0 ) Ne verujemo da se ovaj stav moe, pa ma koliko god se ko natezao, tumaiti suprotno taki 4 Odluke o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu koji garantuje prava nacionalnih manjina. Pod pravom na samoopredeljenje i dalje se misli na pravo na samoopredeljenje naroda, a Albanci na Kosovu se tako u Jajcu ne kvalifikuju. Protezanje ovog stava na njih znai tek da oni imaju pravo izbora kojoj e federalnoj jedinicu u okviru Jugoslavije pripasti. Nad kljunim mestima iz Odluke AVNOJ-a i osnovnog stava iz ovog Pisma
80)

A C K S K J , Fond CK K P J , 1944/117.

561

blede ostale kontroverzne postavke u pismu - direktivi, pa i one u Proglasu Bujanske konferencije. U pismu se, takoe, kae da pravo na ravnopravnost narodi mogu da steknu samo borbom i u borbi protiv imperijalizma, konkretno protiv nemakog imperijalizma"; ... zato svako postavljanje pitanja razgranienja u stvari pomae Nemcima da podstiu jedan narod protiv drugog"; ... dalje, treba voditi rauna o tome da je oslobodilaki pokret danas najjai u Jugoslaviji i da susedni mali narodi (kao npr. Albanci) mogu da se, relativno lako, oslobode u naslonu na narode Jugoslavije, u bratstvu s njima, koji sa svoje strane, nee ugnjetavati druge narode i osvajati tue zemlje"; danas bi dakle, bilo iz osnova pogreno postavljati ili reavati ma kakva sporna pitanja". 81) Pod susednim malim narodima" Politbiro CK KPJ ima u vidu Albance u okvirima Albanije do aprila 1939, jer se valjda ne moe rei da rukovodstvo KPJ prihvata koncept kvislinke velike Albanije", koju verbalno odbacuje i rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta Albanije. Kaemo verbalno", jer albansko rukovodstvo negira snage koje nose ideje, ali ne i samu ideju, iako je otvoreno ne iznosi. ak i sa propagandistikog gledita, a u cilju rasplamsavanja narodnooslobodilake borbe, za KPJ je velikoalbanska ideja bila neprihvatljiva. Stav KPJ o okupatorsko-kvislinkim tvorevinama bio je poznat. Kosovo je, osim toga, bilo i podruje naseljeno slovenskim ivljem (Srbima i Crnogorcima). Negativan odnos Politbiroa CK KPJ prema bujanskoj Rezoluciji vidi se i u svoenju oblasnog NOO-a" na samoinicijativni organ, samo organ politikog jedinstva masa", kome se ne sme davati karakter organa vlasti, jer na Kosovu i Metohiji ne postoji slobodna teritorija. U Bujanu je obrazovan Narodnooslobodilaki odbor za Kosovo i Metohiju, iako se u sutini radilo o Oblasnom narodnooslobodilakom odboru. Politbiro CK KPJ bio je izriit da na Kosmetu ne treba stvarati Zemaljsko antifaistiko vee narodnog osloboenja".82^ Odnos partijskog rukovodstva Jugoslavije prema bujanskom skupu moe se videti i iz faktikog storniranja partijskog savetovanja koje je prethodilo konferenciji: ne treba, kae se, stvarati Pokrajinski komitet, jer Kosmet (va kraj") nije posebna kompaktna oblast"; CK K P J " je ponitio i odluku savetovanja partijskog rukovodstva Kosmeta iz novembra 1943. da se Metohija nazove Dukadin", jer se pod njim podrazumevaju i krajevi koji prelaze preko bive jugoslovenske granice. Kosovskom rukovodstvu nareivalo se da mora izbegavati nesporazume zbog raznih razgranienja".83^

83)

Naziv Dukadin" (za Metohiju) je predvien Rezolucijom usvojenom na esjtom oblasnom partijskom savetovanju, odranom od 3 - 5 . novembra 1945. na Sari. Dukadin je pojam iri od Metohije, starog srpskog srednjevekovnog naziva za ovu oblast, obuhvatajui prostor u severnoj Albaniji, oko gornjeg Drima, istono od Skadra. Na staru srpsku oblast praktino je primenjen naziv oblasti susedne Albanije.

562

Poloaj Sandaka - autonomija ili privremeno ratno reenje

Narodnooslobodilaka borba u Sandaku zapoela je u znaku negacije deobe oblasti, njene parcelizacije, izazivanja razdora i nacionalno-verskih surevnjivosti, diskriminacije i pogroma jedne grupe stanovnitva nad drugom. Program narodnooslobodilakog pokreta predstavljao je, zapravo antitezu cepanja oblasti, stvaranju zakrvljenih nacionalnih i verskih frontova i politici kolaboracije. Zalaganje KPJ za integralnost Sandaka izraava se veoma rano u vojno-politikoj institucionalizaciji narodnooslobodilakog pokreta u Sandaku. Ve u jesen 1941. KPJ u Sandaku dobija status samostalne partijske organizacije. Oblasni komitet KPJ za Sandak formiran je ve u leto 1939. godine na Sedmoj pokrajinskoj partijskoj konferenciji Crne Gore, Boke i Sandaka, ali kao deo partijske organizacije Crne Gore, a njegove kompetencije vrilo je mesno partijsko rukovodstvo za srez Bijelo Polje, jer u Sandaku nije bilo razvijenijeg partijskog ivota niti organizacija KPJ. Novi Oblasni komitet KPJ za Sandak dolazi oktobra 1941. u direktni organizacioni odnos sa CK KPJ, u stvari s njegovim ratnim Politbiroom, kojem upuuje izvetaje o svom radu i od njega dobija instrukcije, tako da se praktino ranija veza sa PK KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak gubi. Po formiranju Oblasnog komiteta KPJ za Sandak osniva se i tab partizanskih odreda za oblast, koji se uskoro pretvara u Glavni tab NOP odreda za Sandak, ime se regionalna politika institucionalizacija dopunjuje i vojnom. Po etno-konfesionalnom merilu Srbi su inili vie od polovine stanovnitva. Sandaka teritorija bila je podeljena na osam srezova: pribojski, novovaroki (zlatarski), prijepoljski (mileevski), sjeniki, novopazarski (deevski), tutinski (taviki), pljevaljski i bjelopoljski. Ova teritorija je bila neto ua od Novopazarskog sandaka kao upravne jedinice u periodu otomanske vlasti, zahvatajui deo Polimlja, predeo oko gornjeg Ibra, Stari Kolain i deo Kosova sa Kosovskom Mitrovicom ) Uobliavanje Sandaka kao jedinstvene politike, vojne i ekonomske oblasti u toku narodnooslobodilake borbe dobilo je poseban naglasak stvaranjem ZAVNO Sandaka, uoi Drugog zasedanja AVNOJ-a. Realnu podlogu ovom inu davala je osloboena teritorija Sandaka u jesen 1943. i razvijena mrea NOO na ovoj teritoriji. Skuptine sreskih narodnooslobodilakih odbora u pet srezova Sandaka izabrale su 250 delegata za osnivaku skuptinu ZAVNO Sandaka, koji se konstituisao 20. novembra 1943. godine u Pljevljima. Iz osnivake rezolucije ZAVNO Sandaka proizilazi da je ovo telo osnovano u duhu zakljuaka AVNOJ-a o osnivanju zemaljskih vea, a na drugoj strani da je njegova osnovna funkcija okupljanje svih snaga
84)

D. Petrovi, Konstituisanje federalne Srbije, Beograd, 1988, 101-2.

563

za narodnooslobodilaku borbu i brzo reavanje poslova koje je narodnooslobodilaki rat postavljao pred narod Sandaka. 85) Rezolucija osnivake skuptine kvalifikuje ZAVNO kao najvie politiko telo i predstavnitvo naroda Sandaka. ZAVNO Sandaka konstituie se neposredno pred Drugo zasedanje AVNOJ-a, a prilikom njegovog osnivanja i kasnije ukidanja naglaava da je stvoren zbog ratnih potreba. Analogno AVNOJ-u, stvorenom na bihakoj skuptini, ZAVNO vri politike funkcije, ali preko svog Izvrnog odbora deluje i kao organ vlasti i faktor koordinacije rada NOO. Da se ZAVNO Sandaka tretira i kao organ vlasti vidi se i po tome to se ono u Odluci AVNOJ-a o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu navodi meu osnovnim organima vlasti pojedinih naroda Jugoslavije. U Odluci Drugog zasedanja AVNOJ-a o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu, pod takom 3. je stajalo da osnovne organe narodne vlasti kod pojedinih naroda Jugoslavije predstavljaju narodnooslobodilaki odbori i zemaljska antifaistika vea narodnog osloboenja, s tim to se za Srbiju kao takav organ pominjao Glavni narodnooslobodilaki odbor Srbije, iako on praktino nije funkcionisao od decembra 1941. godine. Kao takav organ za Sandak navodi se Zemaljsko antifaistiko vee narodnog osloboenja Sandaka (ZAVNO). Iz Predloga Moe Pijade Predsednitvu AVNOJ-a, od 31. marta 1944, vidi se da je partizanski zakonodavac, istina bez ovlaenja za odluivanje koja su se sticala kod Tita i Edvarda Kardelja, predlagao da se ZAVNO Sandaka nazove Oblasnim odborom i da se obrazuju najpotrebniji odseci pri Izvrnom odboru do reenja poloaja Sandaka posle konanog osloboenja. 86 ) U Deklaraciji o osnovnim pravima nacija i graana D F J Pijade govori o D F J kao o jednoj dravnoj celini", a meu nacionalnim dravama te celine pominje Srbiju, Vojvodinu i Sandak, Hrvatsku, Slovenaku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru, iskljuujui svaku mogunost prevlasti ili privilegija ili majorizacije jednog naroda na raun drugoga, ili jedne federalne drave na raun druge. Iz stilizacije Vojvodina i Sandak" jasno se vidi da ove dve oblasti Pijade rauna u srpsku nacionalnu dravu.87) Odluka AVNOJ-a o federaciji u odnosu na Sandak ipak nije uklonila postojee nedoumice o buduem poloaju Sandaka u federativnoj Jugoslaviji, koje se izraavaju u pitanju da li e Sandak dobiti autonomiju u okviru jedne od graninih federalnih jedinica, pripasti u celini Crnoj Gori ili Srbiji, ili izmeu njih biti podeljen.
85)

86) 87)

Radi mobilisanja i okupljanja svih narodnih snaga i ujedinjenja svih napora naroda Sanaka, kao i radi uspenog i brzog reavanja svih pitanja i zadataka koje pred narod Sandaka postavlja narodnooslobodilaka b o r b a . . . " . Isticalo se, takode, da e Vee raditi na tome da se ne povrati i ne povampiri Jugoslavija nacionalnog ugnjetavanja i narodnog bespravlja". Bratstvo i jedinstvo Srba i muslimana Sandaka" istaknuto je kao prvi uslov brze pobede i srenije budunosti Sandaka". A C K S K J , Fond A V N O J - a , Reg. br. 72. Isto, Reg. br. 76. - Pod 1) govori se da D F J (Demokratska Federativna Jugoslavija) obezbeuje ravnopravnost svojih pet nacija, odnosno nacionalnih drava naroda Srbije, Vojvodine i Sandaka . . . "

564

Iz grae partijskog porekla vidi se, van sumnje, da status Sandaka posle Drugog zasedanja AVNOJ-a nije bio sasvim jasan. O tome svedoe i reakcije odgovornih partijskih foruma Sandaka, Crne Gore, i CK KPJ. Rekonstrukcija podataka pokazuje da neposredno po Drugom zasedanju AVNOJ-a, tanije poetkom januara 1944, Blao Jovanovi, sekretar PK KPJ za Crnu Goru i Boku, trai objanjenje od CK KPJ o odnosu partijske organizacije Crne Gore prema partijskoj organizaciji Sandaka. Preko Ivana Milutinovia PK je ve bio upoznat da je partijska organizacija Sandaka samostalna", s tim to je PK za Crnu Goru i Boku zaduen da joj prui pomo. Pitanje ovog odnosa specijalno je naglaavano posle Drugog zasedanja AVNOJ-a, kada se u Crnoj Gori oekivalo proglaenje Crne Gore i Sandaka za jednu federativnu jedinicu". Sekretar PK KPJ za Crnu Goru i Boku tim povodom istie da bi obaveza partijske organizacije Crne Gore prema partijskoj organizaciji Sandaka bila daleko vea ako bi ona spadala u crnogorsku nadlenost, ma da mi na to ne pretendujemo". 88 ' Poetkom februara 1944. CK KPJ je o odnosu dveju partijskih organizacija odgovorio: Neophodna je vaa hitna pomo drugovima u Sandaku bez obzira na definitivno reenje toga pitanja, koje ete dobiti u sledeem pismu". 89) Kao to se vidi, re je o definitivnom reenju toga pitanja" posle Drugog zasedanja AVNOJ-a to znai da njegov poloaj nije bio reen u Jajcu ili bar nije bio preciziran do kraja ili javno saopten. Proglas (letak) Izvrnog odbora ZAVNO Crne Gore i Boke o pripajanju Sandaka Crnoj Gori izazvao je varnice i nezadovoljstvo rukovodeih organa narodnooslobodilakog pokreta Sandaka. Na ovakvo shvatanje budueg poloaja oblasti reagovao je Izvrni odbor ZAVNO Sandaka. Oblasni komitet za Sandak ocenio je ovaj letak kao prejudiciranje statusa oblasti i konstatovao da je dolo do negodovanja pravoslavaca", dok se u Muslimane uselio str ah. 90) Zanimljivo je da je sekretar PK KPJ za Crnu Goru i Boku u pismu upuenom CK KPJ 1. januara 1944, pod ta. 5 izriito postavio pitanje: Interesuju nas i odluke u pogledu stvaranja jednog zajednikog Izvrnog odbora Antifaistikog vijea za Crnu Goru i Sandak, ukoliko su sazreli uslovi za to". 9 1 ) Na ovu reakciju organa narodnooslobodilakog pokreta u Sandaku PK KPJ za Crnu Goru i Boku je u pismu CK KPJ od 1. februara 1944. istakao da je federativna jedinica" Crne Gore i Sandaka pogreka". Ova pogreka" je, kae se u tom pismu, svesno napravljena, jer je Izvrni odbor naseo" vestima Radio-Londona. PK smatra ovu pogreku" kao svoju, jer je raunao da je tako odlueno u Jajcu na Drugom
88) 89) 90) 91)

Blao Jovanovi - CK K P J od 1. januara 1944 - A C K S K J , Fond CK K P J , 1944, K - 2 2 , Reg. br. 2. A. Rankovi - tabu Drugog korpusa za B. Jovanovia, 8. februar 1944. - Isto. Oblasni komitet K P J za Sandak - CK K P J , 5. februar 1944 - Isto, Reg. br. 36. Kao pod 87.

565

zasedanju AVNOJ-a. Pismo se zavravalo u tom smislu da je Pokrajinskom komitetu sada jasno da Crna Gora i Sandak ne spadaju" u jednu federalnu jedinicu. 92 ' Protiv proglasa Izvrnog odbora ZAVNO Crne Gore i Boke o pripajanju Sandaka Crnoj Gori izjasnio se i CK KPJ. Centralno partijsko rukovodstvo podvlai da se u odlukama AVNOJ-a ne govori o pripajanju Sandaka Crnoj Gori, niti uopte o pripajanju. CK KPJ osuuje stav o pripajanju, iznet u pomenutom proglasu (letku) Izvrnog odbora ZAVNO Crne Gore i Boke. CK KPJ je istovremeno naglaavao da AVNOJ i NKOJ danas ne vre razgranienja. U pismu CK KPJ kae se da je AVNOJ u Jajcu doneo samo principijelne odluke. to se tie Sandaka, CK KPJ je isticao da e oblast dobiti onakav poloaj za kakav se budu izjasnili njeni slobodno izabrani predstavnici. Po shvatanju CK KPJ, za Sandak e vaiti isto ono to je maral Tito pisao o Vojvodini u asopisu Nova Jugoslavija". 93) Oblasni komitet KPJ za Sandak se u martu 1944. godine vrlo decidirano izjasnio za zadravanje Glavnog taba Sandaka i za vii stepen njegove samostalnosti u odnosu na tabove operativnih jedinica. Iz ovog izlazi da je bilo i suprotnih gledita. Na to nas upuuje injenica da je Oblasni komitet poetkom februara 1944. raspolagao obavetenjima, dobijenim preko taba Drugog korpusa, da je Vrhovni tab imao predlog (ne kae se iji) da se formira zajedniki Glavni tab za Crnu Goru, Boku i Sandak. Po shvatanju Oblasnog komiteta, Glavni tab za Sandak morao je da se zadri u postojeoj strukturi oblasti, kao podesan vojni organ za koordinaciju tabova odreda i mobilizaciju na teritoriji Sandaka. Oblasni komitet se u martu 1944. kritiki osvrtao na podreeni odnos Glavnog taba komandi Drugog korpusa, nalazei da se ovaj pretvorio u tranzitnu stanicu" za prenoenje direktiva taba korpusa jedinicama iji su tabovi bili pored Glavnog taba". S tim u vezi Oblasni komitet je branio gladite da je u Sandaku neophodno vojno-politiko telo koje bi na novoosloboenoj teritoriji ostavarivalo mobilizaciju i organizaciju vojske u Sandaku, to nije u stanju da sprovodi tab novoformirane 37. divizije.
92) 931

94)

PK K P J za Crnu Goru i Boku - CK K P J , 1. februar 1944. - A C K S K J , CK K P J , 1944, Kut. 22. Znaaj odluka A V N O J - a za dalji razvoj oslobodilake borbe i stvaranje federativne dravne zajednice", lanak J. B. Tita objavljen u Novoj Jugoslaviji", br. 1, mart 1944. godine. - CK K P J je 31. marta 1944. iz Drvara uputio pismo Oblasnom komitetu K P J za Sandak, u kome je pod 5 stajalo: Iznenauje nas da su drugovi u Crnoj Gori mogli dopustiti tako ozbiljnu greku u tako osetljivoj stvari i proglasiti pripajanje Sandaka Crnoj Gori. U odlukama A V N O J - a o pripajanju nema ni slova. Mi ne samo da se s tim ne slaemo nego i osuujemo takav nepromiljen korak. A V N O J i Nacionalni komitet ne vre danas razgranienje, jer tome nije vreme. A V N O J je doneo samo principijelne odluke. A to se tie Sandaka, on e imati onakav poloaj za kakav se izjasne njegovi slobodno izabrani predstavnici. U tom pogledu za Sandak vai isto ono to je drug Tito pisao o Vojvodini u prvom broju Nove Jugoslavije". - A C K S K J , Fond CK K P J , Reg. br. 1944/125. Isto, Kut. 23. Reg. br. 90. 1944, Oblasni komitet K P J za Sandak - CK K P J , 20. marta 1944.

566

Nesporazumi izmeu rukovodstva Crne Gore i Oblasnog komiteta KPJ za Sandak oko statusa Sandaka odraavali su se i na meusobne odnose. Vredno je pomena, u tom pogledu, pismo PK KPJ Crne Gore i Boke od 3. aprila 1944. godine CK KPJ u kome stoji da su lanovi Izvrnog odbora ZAVNO Sandaka, a donekle i sandaki komunisti, veoma osetljivi prema Crnogorcima". Oni su, kae se, skloni da pogreno tumae i opravdane postupke taba Drugog korpusa i ZAVNO Crne Gore i Boke. ak i sitnije nepravilnosti, koje bi dole sa ove strane", u Sandaku se dublje shvataju nego to za to ima osnova, ali, stoji u pismu, verujemo da e se to otkloniti. 95) Prema CK KPJ odluka je trebalo da se prepusti volji slobodno izabranih predstavnika Sandaka, slino onome to je Tito pisao za Vojvodinu, iako je u sluaju Vojvodine moglo biti samo opredeljivanje za Srbiju, dok je u sluaju Sandaka - s obzirom na situaciju stvorenu posle balkanskih ratova - moglo doi do opredeljivanja izmeu Srbije i Crne Gore. Formiranje ZAVNO Sandaka novembra 1943. na inicijativu AVNOJ-a formalno kao da upuuje da je predviena neka vrsta federalne jedinice, jer se umesto oblasnog narodnooslobodilakog odbora govori o zemaljskom antifaistikom veu. U Sandaku su institucionalizovani na nivou oblasti vojni i politiki organi, stvorena je mrea narodnooslobodilakih odbora i vojnopozadinskih organa (komandi mesta i komandi podruja). Ova formalna analogija je, meutim, neodriva jer se ZAVNO Sandaka nije nikada pretvorio u vrhovni organ vlasti ove oblasti, kao to je to bio sluaj sa zemaljskim organima vlasti drugih federalnih jedinica. Otuda se slina pretpostavka mora na samom poetku odbaciti. Za to je nedostajao i nacionalni princip, od kojeg je odstupala samo BiH. Daleko je realnija pretpostavka koja govori u prilog konstituisanja Sandaka kao autonomne jedinice, samostalne, vezane za AVNOJ, ili za federalnu jedinicu Srbiju ili Crnu Goru. Na to je mogla upuivati etnika i konfesionalna struktura stanovnitva, sastavljena od Srba i Muslimana, koji nisu predstavljali nacionalitet, ali su nesumnjivo bili posebnost na bazi verskog razlikovanja, o kojoj se vodilo rauna u ratu, naroito u proglasima. Kao da je na takvo reenje upuivala bosansko-hercegovaka struktura stanovnitva, ali na niem autonomnom nivou za Sandak. Za sandaku celinu izjanjavali su se i Muslimani i Srbi. Pa i iz izvora narodnooslobodilakog porekla u Sandaku, vojnih i politikih, kao da izvire ta tenja za autonomnim statusom. Meutim, autonomija nije imala tradicionalni i istorijski osnov u prolosti. Pomenuto raspoloenje naroito je bilo jako kod muslimanskog stanovnitva, dok je srpsko insistiralo na celini Sandaka koji je tradicionalno gravitirao Srbiji. Za Srbe je Sandak kao celina mogao biti samo u Srbiji, ime su istaknute protivtenje eventualnoj deobi izmeu Srbije i Bosne, odnosno Srbije i Crne Gore.
95)

I s t o , R e g . b r . 111. -Pokrajinski komitet K P J za Crnu Goru i B o k u - C K K P J , 3 , 1 9 4 4 .

567

to se rat vie bliio kraju, to je cepanje", drobljenje" Srbije uvoenjem vie autonomnih jedinica u njen sastav moralo i nosiocima" ovih ideja u vrhu KPJ izgledati preterano u odnosu na Srbiju, tim pre to se arenilo sa autonomnim jedinicama predvialo samo za Srbiju, bez pariteta ili bar ustanovljivanja neke od takvih jedinica i u drugim federalnim jedinicama (Hrvatskoj, Makedoniji). Realno je prihvatiti bez obzira na mogue zamisli, koje nisu pismeno fiksirane niti ikada posle rata od uticajnih uesnika obrazlagane - da je preovlaivala pragmatina komponenta vojno-politikih potreba u vidu privremenog reenja, pogotovu to su odnosi izmeu Muslimana i Srba bili uveliko zaotreni. Na jednoj strani postojali su konfliktni odnosi izmeu etnika i Muslimana zbog pokolja srpskog ivlja, na koje su etnici uzvraali masovnim pokoljima Muslimana, ukljuujui decu, ene i starce, a na drugoj strani izmeu narodnooslobodilakog pokreta i muslimanskih kolaboracionistikih formacija. Sandak kao posebna jedinica, bez definitivnih reenja, mogao je doista uticati na prevazilaenje ovih sukoba, na razbijanje etnike i muslimanske kolaboracije i mobilizaciju svih snaga u Sandaku za narodnooslobodilaki pokret. ZAVNO Sandaka e tek krajem rata nestati iz strukture jugoslovenske federacije, kao posebni politiko-teritorijalni subjekt deobom izmeu Srbije i Crne Gore. Zavretak rata na tom podruju eliminisao je prvobitnu ideju o njegovom izdvajanju i posebnom konstituisanju. Da li je pojavu Vea Sandaka odreivao komunistiki pragmatizam ratnih okolnosti, s iskljuivim merilom osvajanja vlasti, ili neke druge koncepcije reavanja statusa Srbije, teko je rei poto one nisu javno iznoene, niti pismeno zabeleene. Sve se reavalo u vrhu Partije, bez irih elaboracija i konsultovanja, bez demokratskog postupka, kao to pokazuje i poslednji in deobe Sandaka izmeu dve federalne jedinice, nezavisno od miljenja u narodu i njegovom regionalnom rukovodstvu.

568

Glava VIII

Srbija u politici kompromisa

etniko-britanski odnosi - nerazumevanja i protivurenosti
lavno meunarodno uporite komunista kao jezgra narodnooslobodilakog pokreta je SSSR. Sovjetska politika nije bila spremna da rizikuje sukob sa svojim saveznicima zbog komunistike aktivnosti u zemljama u kojima su obe strane antifaistike koalicije bile zainteresovane, pa ni u Jugoslaviji. Sovjetska vlada se pridravala teze da ne eli da se mea u unutranje poslove drugih drava, da nema obavetenja, da dokazi kojima ona raspolae govore suprotno od propagande koja je dominirala u zapadnim dravama. Glavna platforma je bila jaanje antiokupatorskog pokreta otpora, to je bila politika i jedne i druge strane antifaistikog bloka. Na toj liniji ona je od leta 1942. isticala uspehe narodnooslobodilakog pokreta, a kompromitovala poziciju etnika Mihailovia. Ova spoljna strategija joj nije smetala da odrava vezu od prvog dana sa KPJ preko Kominterne, odnosno od njenog rasputanja preko Georgija Dimitrova, naelnika Informativnog odeljenja CK SKP (b). Tim kanalom ona je dobijala obavetenja Tita o kolaboraciji etnika, koja su uostalom bila - bez obzira na sva uveliavanja, nepreciznosti, pa i ideoloke pristrasnosti - preteno dokumentovana. O toj kolaboraciji nije mogla da ne vodi rauna i britanska vlada kada je dolo do obelodanjivanja ove dokumentacije. Sovjetska vlada je pokazivala retku hladnou prema izbeglikoj vladi, koja ni u jednoj fazi rata nije uivala njeno poverenje. Ona je u toj vladi gledala instrument britanske politike. Iz sovjetske dokumentacije jasno proizilazi da su stavljani prigovori da ta vlada nema svoj stav, niti svoju politiku. Sovjete su protiv ove vlade izazivale i neke linosti emigrantske politike, koje su bile osvedoeno probritanski raspoloene. Britanci su, na drugoj strani, podozrevali od prvog dana da SSSR vodi tajnu politiku preko Kominterne, kao organizacije koja podstie svetsku revoluciju, iako se ona u ratu nije javno oglaavala. Sumnjali su, takoe, i na Stanoja Simia, ambasadora Kraljevine Jugoslavije u SSSR-u posle Milana Gavrilovia, kao na oveka koji se nalazi u slubi sovjetske vlade ili - kako veli Dord Rendel - u depu (je) Sovjetske vlade, ili je potpuno usvojio njeno gledite".
St. R. Vlahovi, n.d., 82.

569

Sovjetska pomo narodnooslobodilakom pokretu ogledala se i u tome to Sovjetski Savez nije hteo da podlegne britanskim zahtevima i izbeglikoj vladi da se izjasni za ujedinjavanje svih antiokupatorskih snaga pod vodstvom Mihailovia. Od polovine 1942. poela je ofanzivnija politika SSSR-a, u smislu dezavuisanja Miahilovia kao borca protiv okupatora na osnovu izvetaja Tita, nezavisno od teke vojne situacije u kojoj se tada nalazio SSSR. Na Istonom frontu tada je zapravo poinjala bitka od koje je svetu zastajao dah: hoe li se Sovjeti odrati, zadrati Nemce na obali Volge ili biti uniteni. Propagandna ofanziva vodstva KPJ sada je dobila legalitet u komunistikoj i radnikoj tampi sveta, potpomognuta od Moskve. SSSR je zapoeo i diplomatsku bitku za Jugoslaviju, na strani narodnooslobodilakog pokreta, iako je septembra 1942. Tito izrazio nerazumevanje sovjetskog stava o dizanju poslanstva Kraljevine i obratno na nivo ambasada.2) Radilo se o isto taktikim potezima Sovjetske vlade, koja je veto koristila aktivnost Mihailovia protiv partizana i pasivnost etnika prema okupatorskim snagama. Osnovni kriterijum opredeljivanja u toku drugog svetskog rata, kao rezultat redukcije odnosa na dualnu formulu sukoba faizma i antifaizma, bio je sudbonosno porazan po Mihailovia koji nije eleo ili mogao da razume ovu situaciju podajui se statikoj igri iekivanja koja ga je vremenom bacala na margine dogaaja. Mihailovi je celokupnu svoju strategiju usmerio u pravcu iekivanja u ime ouvanja bioloke supstancije srpskog naroda, izbegavanja svega to je moglo izazvati nove rtve, odbacujui sve alternative koje su mogle naliiti na avanturizam. Ove intencije politike Mihailovia ne mogu da budu izdvojene iz ukupne analize. Meutim, ako ovu politiku podvrgnemo dubljem ispitivanju, videemo da je iza nje stajala ideologija status quo, onemoguavanje pobede suparnikog pokreta, odbrana monarhije i njenih institucija. Srpski narod je bio mali narod, ali narod sa jako razvijenom istorijskom sveu, tradicijom slobodarstva, koji ne prima niiju vlast nad sobom. etniki voa je, meutim, previao da je saveznika politika u drugom svetskom ratu traila daleko vee borbeno angaovanje od onog na koje je Mihailovi bio spreman. Mihailovi je eleo da pomou okupatora u ratu uniti glavnog protivnika, narodnooslobodilaki pokret, uveren da e se nain njegovog unitenja brzo zaboraviti. Kao da mu nije, na drugoj strani, nikako ulazilo u svest da se suparnik moe tui samo dinaminom strategijom koja bi maksimalno sauvala Srbe od novih stradanja, ali i obezbedila prednost etnika u odnosu na partizane kod saveznikih sila. Iako se samostalna politika malih naroda u prolom ratu nije dozvoljavala, u okviru saveznike politike moglo se nai prostora i za obezbeenje svojih nacionalnih interesa. Mihailovi nije naao tu meru. Suprotno njemu, Tito je od prvog dana imao svoje meunarodno uporite, pa i kada je bio nezadovoljan politikom svog protektora to nije glasno
2)

V. D e d i j e r , Novi prilozi za biografiju Josipa B r o z a Tita, 2, R i j e k a - Z a g r e b , 1 9 8 1 , 1 0 2 6 .

570

iskazivao, svestan to bi eona konfrontacija sa Staljinom znaila u vreme dok se pokret nalazio u povoju, a njegov predvodnik tek prekoraivao prag anonimnosti. Kao revolucionar, ovek koji tei osvajanju vlasti, nije mnogo razmiljao o ceni pobede. Okvir drugog svetskog rata istovremeno je predstavljao veliko poprite pojave novih socijalnih snaga i ideja. Rezonovanje mnogih emigrantskih pisaca da su etnici bili u pravu - poueni gorkim iskustvom da je jedina prava politika bila uzdanje iskljuivo u vlastite snage i svoju mudrost" - pokazala se isuvie kratkovida i upravo suprotna razvoju dogaaja. etniki pokret je gubio i izgubio bitku zato to nije imao svoju politiku strategiju usaglaenu strategiji velikih saveznika. Uz mnoge druge inioce, komunistiko vodstvo isuvie je dobro, od prvog dana borbe, shvatalo ta znai meunarodna taka oslonca i razvijanje maksimuma vlastite inicijative u okviru opte saveznike strategije. Antiokupatorsko ponaanje bilo je izgraeno u vrhovnu meru vrednosti u antifaistikoj koaliciji. U sovjetskim diplomatskim analizama nalazimo argumentaciju u prilog teze da su manje rtve u aktivnom otporu nego u pasivnoj rezistenciji. Kod Britanaca su sline analize ile ak do neviene take cinizma: to se trava vie kosi vie raste". Nacionalistiki tragizam etnika i sve vei izolacionizam pokreta u meunarodnim odnosima proizilazio je iz nerazumevanja sutine drugog svetskog rata kao sukoba snaga faizma i antifaizma. Nije li klasian primer ove redukcije pokazao faktiki ratni savez Velike Britanije i SSSR-a, jedne stare kolonijalne sile i parlamentarne demokratije sa SSSR-om, totalitarnom dravom sa socijalistikim predznakom? Slovenski, ruski faktor, bio je u Srbiji razvijen kod svih snaga bez razlike, s tim to su snage kolaboracije daleko vie od etnika skretale panju naroda da se iz SSSR-a ne krije velika slovenska matuka" ve boljevizam sa svim njegovim nastranostima drutvene organizacije i ivota. Stoga se prilikom uspeha SSSR-a u drugom svetskom ratu proslavljala snaga ruskog oruja kao i nekada^ Sovjetizam" se ipak jedno vreme nije razlikovao od slovenstva". to se tie komunista, oni su u svojoj politici i propagandi uveliko koristili taj slovenski faktor, poistoveujui Rusiju" sa SSSR-om. Komunisti su daleko najbolje koristili naraslo rusko oseanje u narodu, tradiciju, istorijski sentiment, ne razgraniavajui boljeviku, birokratsku silu kakav je bio Staljinov SSSR sa Rusijom". Ateistiki pokret koristio je i prie o pravoslavnoj Rusiji. etnika propaganda u suoavanju sa vlastitim boljevizmom poela je da razbija simplifikovane identifikacije Rusije i SSSR-a. Razdvajanje komunizma i sovjetske komponente od rusofilstva i sveslovenstva poelo je u etnikoj propagandi tek posle masovnih egzekucija u vreme tzv. levih skretanja 1942. u Crnoj Gori i Hercegovini. Slobodan Jovanovi je, januara 1943, stavio do znanja ambasadoru Dordu Rendelu da se u Jugoslaviji poslednje godine promenio sentiment prema komunizmu". Ranije se, naime, moglo rei da su

571

Srbi bili proruski raspoloeni i voljni da prihvate komunizam kao oblik vladavine u Rusiji, ali posle komunistikog eksperimenta u Jugoslaviji oni su sada postali antikomunistiki, pravei razliku izmeu prijateljstva prema Rusiji" i pomaganja sovjetskog reima. Jovanovi je mislio na likvidacije ljudi, rekviziciju imovine i druge srodne pojave u istonim delovima zemlje, dok nije dolo do povlaenja narodnooslobodilakih snaga prema zapadnim krajevima Jugoslavije. 3) Ovo razgranienje je dosta vetaki uinjeno, jer je vodstvo KPJ uspelo brzo, posle poraza i difamacije komunista, da usaglasi borbu u toku sa narodnooslobodilakom strategijom i antiokupatorskom akcijom kao trajnim imperativom, nastavljajui i dalje da poistoveuje Rusiju" i SSSR", to jest drutveni poredak u SSSR-u kao najpravedniji oblik drutva. Tome je pogodovala sovjetska kontraofanziva kod Staljingrada, kojoj je prethodio dinovski otpor Sovjeta, to je izazvalo novu plimu zanosa prema Rusiji - SSSR-u. Mlae generacije u sastavu narodnooslobidlakog pokreta, koje nisu poznavale predratnu propagandu protiv komunista i Staljina, doivljavale su na nov nain Sovjetski Savez. Mihailovi nije mogao da veruje da velika britanska imperija nema mogunosti da vie pomogne etnike vazdunim putem. Nesumnjivo da je objektivna britanska situacija bila vie nego teka, jer je Velika Britanija ratovala na svim takama sveta, oskudevala u ratnom materijalu, a SAD, zemlja nemoguih proizvodnih mogunosti", jo nije poela da transportuje po Zakonu o Lend Lizu ratni materijal na Ostrvo. Britanci su se najee opravdavali avionima starog porekla, esto u kvaru, pri tom malog akcionog radijusa, te da su Nemci nadmoni u vazduhu. Nestrpljivost etnika da se to pre dobije ratni materijal prerastala je u nezadovoljstvo. Za etnike je britanska pomo mogla imati i znaajni psiholoko-politiki efekat. Mihailovi je ostao trajno nezadovoljan malom britanskom pomoi. Prvi tovar materijala etnicima je sputen krajem oktobra 1941. godine, na prostor izmeu Maljena i Suvobora. Isporuke su bacane u limenim kantama, u kojima se nalazilo italijansko oruje, eksploziv, rublje, duvan, novac. etnici su bili nezadovoljni i neupotrebljivou sputenog materijala. 4) Mihailovi se jula 1942. alio Vladi, optuujui kapetana Hadsona da je u jesen 1941. ometao dostavljanje pomoi i izazvao krizu. Bojazan da britanski oficir to i sada ne ini kada je najpotrebnije i kada se blii slom Nemaca, nije ga ni kasnije naputala.5) Hadson je juna 1942. pisao Mihailoviu da je prolo vreme za primitivno dramatiziranje" njegove uloge.
3) 4) 5)

St. R. Vlahovi, n.d., 60-1. Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, 212. No iz nekih depea Mihailovia iz jula 1942. vidi se da on uvaava - bar verbalno engleske tekoe zbog stanja u Egiptu". - Isto, 499.

572

Neto slino se deavalo i sa suparnikom stranom - partizanskom, iji su pripadnici uzaludno oekivali pomo SSSR-a. Moa Pijade je februara 1942. iskrivio vrat" ekajui uzaludno na Durmitoru da stigne pomo iz Rusije". Niko se nije ni zapitao da li su Rusi", inae tada obuzeti svojom odbranom, uopte imali avione dugog akcionog radijusa koji bi mogli da dostignu crnogorske planine. Pomo NOVJ je poela tek iz baza u Kalinovki od februara 1944. i juna iste godine iz saveznikih baza u Bariju. Postojao je nesumnjivo i sloeni splet meusaveznike politike, koji obe sukobljene strane u Jugoslaviji nisu dovoljno cenile: za Sovjete od prvog dana ustanka, a za Britance od polovine 1942. godine. Sovjeti su se izgovarali da nemaju tehnike mogunosti za dostavljanje pomoi to je tano, mada je ostao prisutan i moment oportunosti direktnog meanja u jugoslovenske dogaaje koje je nadzirala Velika Britanija. Sto se tie Britanaca, oni su bili daleko blii popritu dogaaja, kao sila sa bazama na Mediteranu, ali su i oni oskudevali u transportnim mogunostima i oruju. Britanija je svuda po svetu imala posede, bila je angaovana u ratovanju ne samo u Evropi u smislu odbrane Ostrva, ve i u Africi i Aziji, na svim morima i okeanima. Mihailovi je, u svakom sluaju, birtansku pomo ocenjivao kao nedovoljnu i esto nesvrsishodnu, dok su partizani do jeseni 1943. bili prinueni da ratuju u stratekoj blokadi. etnike stareine sa gorinom su procenjivale britansku lakou potcenjivanja ili rtvovanja saveznika. Zaharije Ostoji je 1942. pokazivao rezerve prema Englezima i njihovom trgovakom shvatanju za ljudske ivote drugih nacija, koji treba da odigraju crnaku ulogu za njihovu plemenitu rasu". Februara 1943. Mihailovi e u tom smislu pred pukovnikom Bilom Bejlijem sroiti jetku optubu protiv Britanaca koja je zaprepastila erila. Slobodan Jovanovi je prihvatio Mihailovievu strategiju ekanja, javljajui etnikom voi aprila 1942. da bez naoruanja i goloruk ne pristupa veim akcijama zbog nesrazmere u rtvama, da produi organizovanje u celoj zemlji i da eka na odsudni as. No, septembra 1942. on je obavestio Mihailovia da je general Harold Aleksander traio da se napadnu neprijateljske komunikacione linije". Stalni napad na optereene nemake linije mogao je uiniti novu uslugu saveznikoj stvari. Istog meseca Jovanovi je traio od Mihailovia da preduzme sabotau najveeg mogueg obima, kako bi se omelo doturanje materijala ka Solunu. Novembra 1942. Jovanovi je upozoravao Mihailovia da su saveznike trupe prele u ofanzivu u Egiptu i da je po svaku cenu potrebno da se prekinu saobraajne veze sa bojitem u Libiji. Stavljao mu je do znanja da prekid linija prema Grkoj doprinosi i osloboenju Jugoslavije. Englezi insistiraju da traim od vas da udvostruite napore i raskinete sve nemake komunikacione linije i

573

stvorite najvie moguu dezorganizaciju i nered meu okupatorskim snagama u Jugoslaviji." Jovanoviu se pripisuje i krivica to je od Sovjetske vlade u tri navrata: jula, avgusta i septembra 1942. traio da intervenie u pravcu da se jugoslovenski komunisti podrede generalu Mihailoviu. Informacije jugoslovenske vlade o dogaajima u Jugoslaviji Sovjeti su ocenili kao pristrasne avgusta 1942. Time je Vlada ukljuivala u unutranji odnos veliku savezniku silu, preko Tita dobro snabdevenu injenicama 0 kolaboraciji etnika 1942, koja je u nekim krajevima Jugoslavije bila vie nego vidljiva, potkrepljena dokumentacijom, omoguavajui SSSRu da se slobodnije zauzima za stvar glavnog etnikog suparnika. Jednom reju, Jovanovi i vlada do kraja su doprineli internacionalizaciji ranije zapoete intervencije. 6) Kao da je to zavisilo od nje? Tito je nezavisno od emigracije, i protiv nje, zapravo njenih eksponenata u zemlji, otvarao pitanje karaktera unutranjih dogaaja u Jugoslaviji, to nije moglo da ne utie i na odnose u vrhu saveznike koalicije. Istovremeno s ovim porukama umnoavale su se vesti o etnikoj kolaboraciji s Italijanima u Dalmaciji i Hercegovini. Uprkos svim saveznikim zahtevima za akcijom, koje je prenosio resornom ministru na popritu, Jovanovi je 30. novembra 1942. upozoravao da blagovremeno preduzme mere da Srbi, po svome obiaju, ne ustanu pre vremena listom i sa motkama krenu na mitraljeze"... Vodite rauna o dosadanjim rtvama i mobiliite samo onoliko koliko moete naoruati". 7 ' Mihailovievi komandanti su u zapadnim delovima drave ve bili utonuli u kolaboraciju s Italijanima, etnici zanosili pohodom na NDH 1 partizansku republiku", a Mihailoviu su Britanci svojim stavom dozlogrdili. Major Piter Boj, iz sekcije S O E u Londonu, razgovarao je krajem decembra 1942. sa majorom ivanom Kneeviem, prenevi mu da su oni u S O E nezadovoljni Mihailo viem. Smatrali su ga kvislingom i da nije bolji od Nedia, te da je Mihailovi pan-Srbin" i anti-Hrvat". Pod ovim okolnostima britanska vlada nije bila sklona da ga pomae, elei da ga zameni novim komandantom. Britanska vlada ve je razmatrala ukidanje pomoi Mihailoviu. 8 ' Mihailovi nije uoio izmenu pozicije u vrhu Koalicije posle Staljingrada. Svojom nacionalnom politikom prestao je biti faktor objedinjavanja obnovljene Jugoslavije, zata se Velika Britanija izjanjavala. Njegovi komandanti isuvie su zabrazdili u saradnji s Italijanima, raunajui da e ih do kraja iskoristiti, iako ih je kolaboracija s njima samo kompromitovala. Mihailovi nije dinamiki sagledavao znaaj borbene aktivnosti radi sticanja prednosti; nije imao politikog sluha niti dobre savetnike. Zalagao se za vojni reim i u tome nije poputao do jeseni 1943. i Svetosavskog kongresa.
6) 7) 8)

St. R. Vlahovi, n.d., 58-9. A V I I , a, K - 2 8 1 , Reg. br. 14/1-21. Referat ivana Kneevia predsedniku Ministarskog saveta od 30. decembra 1942 Isto, K - 1 6 4 , Reg. br. 1/1-100.

574

Slobodan Jovanovi se januara 1943. obratio Idnu, upozoravajui britanskog ministra da se u znatnom broju lanaka u britanskoj tampi aktivnost Mihailovia prikazuje u nepovoljnom svetlu, ak optuuje za saradnju sa zajednikim neprijateljima, s namerom da se potvrdi da jedini aktivni otpor agresoru u Jugoslaviji pruaju ,,pro-komunistiki partizani". 9) Predsednitvo vlade Kraljevine Jugoslavije istovremeno je zahtevalo od svoje ambasade u SAD da se demantuju vesti po kojima Mihailovi dirigira pokoljima Hrvata i Muslimana", jer on navodno pokuava da organizuje saradnju svih Jugoslovena u borbi protiv Osovine. Jovanovi je obavestio Mihailovia da je sovjetska vlada saoptila o saradnji etnika sa Italijanima i da je pod zatitom Italijana unitavao hrvatska naselja u Dalmaciji. Jovanovi je od Mihailovia februara 1943. traio da izmeni stav prema Italijanima i Jugoslovenima" koji se bore protiv neprijatelja, jer bi inae britanska politika, koja je dotle pomagala iskljuivo etnike, s iskljuenjem svih drugih centara otpora u Jugoslaviji, morala da se promeni. Bilo je to posle Mihailovieve izjave u Lipovu, pred pukovnikom Bejlijem, da su partizani, ustae, Muslimani i Hrvati glavni neprijatelji i da e tek kada sa njima svri obrnuti oruje protiv Nemaca i Italijana. Pasivna strategija Mihailovia poela je sa stanovita budunosti da daje negativne rezultate, kao i njegova nacionalana politika likvidacije Hrvata i Muslimana kao nosilaca prvobitnog, neizazvanog genodica. Tome su i te kako doprinosili predstavnici izbeglike vlade i iz redova hrvatske emigracije, kojima je difamacija Mihailovia dolazila kao naruena radi slabljenja srpskog suparnika u zemlji. etniku kolaboraciju je u ime svog osnovnog stratekog cilja iskoriavao naroito Tito, preko Kominterne, u stvari sovjetske vlade. Sloena situacija u kojoj su delovali etnici, s obzirom na poloaj srpskog naroda i njegove dotadanje rtve, meunarodni odnosi u Koaliciji, britanski interes da poputa Rusiji", teko su se odraavali na Mihailovia koji nije uspevao da nae adekvatni protivodgovor, pogotovu kada je NOVJ marta - aprila 1943. potukla etnike na Neretvi i Drini, delom i kao rezultat nemake strateke zamisli o meusobnom unitavanju etnika i partizana, to je u prolee 1943. odgovaralo i oruanim snagama narodnooslobodilakog pokreta u smislu da razbiju etnike. Jovanovi je ve bio prinuen da stavi Mihailoviu do znanja ko su glavni neprijatelji, protiv kojih treba udruiti sve snage, ostavljajui po strani sve razmirice. Graanski rat koristi samo neprijatelju i nikome vie, isticao je. Iako se borba protiv partizana morala primiti u nekim situacijama, ona nije opravdavala saradnju s Italijanima, tim pre to se vojna pomo Britanije nije mogla koristiti za meusobne unutranje sukobe. Mislimo da je Jovanovi, iako sa zakanjenjem, izvrsno uoio pogrenost Mihailovieve strategije u narednim reima: Ma koliko trenutno s pogledom na lokalne prilike italijanska potpora izgledala
9)

A J , 103 - 25 - 165.

575

korisna, ona bi bila skupo plaena ako bi zbog nje bila dovedena u pitanje ona mnogo vanija i dragocenija potpora koju nam Velika Britanija ukazuje". 1 0 ' Jovanovi je tada imao u vidu i drugu stranu tetnosti Mihailovieve politike vezane za sukobe Srba i Hrvata, pravoslavaca i muslimana, a na drugoj strani etnika i partizana, jer se u Britaniji stvaralo uverenje da se Jugoslavija, usled nedovoljnog moralnog jedinstva", ne moe odrati. Podvlaio je da bi se to uverenje jo vie moglo pojaati ako bi se otvorio i verski rat izmeu pravoslavnih i Muslimana. S obzirom na ulogu Turske u saveznikoj politici, jugoslovenski poloaj na diplomatskom polju time bi jo vie bio otean. Maja 1943. Jovanovi je ponovo traio prekid faktikog primirja" izmeu etnika i Italijana, s tim da mora prestati i kontakt ili kolaboracija sa Nediem. Zahtevani su mirni odnosi" sa partizanima, ukoliko se ne bi radilo o nunoj samoodbrani. 11 ' Mihailovi kao da nije sagledavao praktine posledice sovjetskih pobeda na Istonom frontu za jaanje aktivnije pozicije Sovjetskog Saveza na Balkanu. Ni saveznici nisu mogli objektivno da sagledaju sve strane mnogostrane borbe" koja se vodila u Jugoslaviji, naroito u Bosni (ustae, domobrani, partizani, etnici, HSS, Srbi i Hrvati, Srbi i Muslimani, Hrvati i Muslimani). Mihailovi je, prema Bejlijevom izvetaju, februara 1943. smatrao da su Srbi bez prijatelja, opkoljeni unutranjim i spoljnim neprijateljima, a sramno zanemareni" od svojih tzv. saveznika. Napadao je Engleze da se u Jugoslaviji bezoseajno" bore do poslednjeg Srbina; trude da kupe srpsku krv za neznatne poiljke oruja. Mihailovi nije bio spreman za ovu sramnu trgovinu tipinu po englesku tradicionalnu periferiju". Reagovao je na to to ga Englezi stalno poniavaju, ne dajui mu neposrednu vezu sa jugoslovenskom vladom; kralj i vlada su, po njemu, bili britanski zatvorenici; Britanija je vreala suverenitet Jugoslavije svojim direktnim pregovorima sa sovjetskom vladom o unutranjim jugoslovenskim problemima. B B C je sa odvratnim cinizmom" prestao sa svojom potporom svetoj srpskoj stvari" i poeo da funkcionie kao agencija za reklamu u korist jedne grupe terorista. Kritike nije bila poteena ni amerika tampa, koja radi na izdajnikoj denuncijaciji etnikog pokreta" i potpori Hrvata protiv Srba i komunista protiv etnika. Mihailovi je odbacivao kao la shvatanje saveznika da su partizani Srpstvo". Pretio je da e posle rata raditi na panslovenskom jedinstvu i osvetiti se zapadnim demokratijama za eksploatisanje" u smislu prolivanja slovenske krvi. 12 '
10)

n) 12)

. . . Primarni objekt pokreta enerala Mihailovia mora biti otpor osovini. U tom cilju oevidno je potrebno da on koncentrie svoje snage na izgradnji jedne organizacije koja moe dati maksimum pomoi saveznikoj stvari i da se nee dati odvui od tog zadatka iz obzira prema unutranjim razmiricama. Njegovi su neprijatelji osovina, a ako ima elemenata otpora s kojima on ne moe da sarauje, on mora gledati da izbegava sukobe sa njima". - A V I I , K - 1 6 5 a , Reg. br. 34/4-3. Isto. Britanski zvaninici gledali su u Vasiu i Moljeviu glavne Mihailovieve savetnike, koji su pokazivali vrlo naglaeni velikosrpski sentiment, anti-hrvatski i anti-partizanski". - Isto. St. R. Vlahovi, n.d., 287.

576

Antibritansku politiku Mihailovia podravali su Dragia Vasi i Mirko Lalatovi. Mihailovi je bio iskreno uveren da su Srbi masakrirani da bi se priredila jedna saveznika strategijska sveanost". Britanske diplomate su aprila 1943. strahovale da zemlje jugoistone Evrope spontanim razvitkom pokreta otpora, bez sovjetske intervencije, organski budu uvedene u rusko sazvee". Britanci su bili svesni da se predratni nacionalni sistem" nee nikada vie moi uspostaviti u Jugoslaviji, jer je njegovo razaranje ubrzano okupatorskom bedom i unitavanjima dravne strukture. Vodili su i te kako rauna da narode Jugoslavije nee moi mimoii oduevljenje za trijumfalne sovjetske uspehe u zimu 1942-3, zatim oboavanje" sistema koji trai pravdu za uniene, a na drugoj strani uverenje da je emigrantska vlada pala u slubu jedne strane sile. Poraz u ratu utabao je put pobedi revolucionarnih reima". Britanija je bila svetska sila, razumljivo u opadanju, ali sa nepromenljivim predstavama o svojim interesima. Pogotovu ona nije mogla zaputati svoje dugorone interese. Otuda esta britanska hladnoa rezonovanja i lakoa odbacivanja dojueranjih prijatelja i saveznika u suoavanju sa novim protivsredstvima za obuzdavanje svog glavnog protivnika - SSSR-a i svetskog komunizma. Prihvatala se u tome tajne diplomatije, cininih kompromisa, preorijentacije i dogovora, naputanjem jednih saveznika u nameri da osigura druge, svesna da u vrhu koalicije postoje shvatanja koja se ne priklanjaju britanskom razmiljanju. Vojniki nije bila dovoljno jaka na jugu Evrope da bi mogla lako proputati politika reenja. Sa stanovita ishoda u ratu, ona su se prividno mogla pokazati neuspena, ali posmatrano u duim istorijskim deonicama ona su bila vie nego porazna za narode Jugoslavije, naroito Srbe. Sa stanovita globalne strategije protiv komunizma britanska politika u Jugoslaviji i te kako je dala rezultat. Pukovnik S. V. Bejli je na katoliki Boi 1942. stigao kod Mihailovia, ba uoi velikih priprema za pohod na Bosnu pod vidom borbe protiv ustaa, a u prvom redu protiv narodnooslobodilakih snaga. Bejli je posle etnikog poraza bio za to da se partizani uvrste u Hrvatskoj, a etnici u Srbiji. Kasnije e Ministarstvo rata zatraiti od Mihailovia da se razgranienje napravi zapadno i istono od Kopaonika. Mihailovi nije pristao da izvri ovo nareenje od kojega su kasnije odustali i Britanci. Mihailovi je napustio Lipovo 16. marta 1943. i preko Foe stigao u Kalinovik. Odatle se ponovo vratio u Lipovo 20. aprila 1943. da bi 12. maja preao Lim na putu za Ravnu goru. 13) Mihailovi je napustio Lipovo dan poto je Pavle urii u tabu Prve brdske divizije (11. maja 1943) nudio razoruanje etnika posle unitenja Tita. 14 ' Mihailovi
13)

14)

Novo vreme" je pisalo da je Mihailovi pobegao podmornicom u Englesku. Iz injenice da Mihailovi nije mnogo govorio o ovom svom boravku u Crnoj Gori, Z. V u k o v i j e sticao utisak da sve nije ilo kao po loju i da je bio zadovoljan to se vratio u umadiju". - Z. Vukovi, Od otpora do graanskog rata, 39. Na nemaki Vermaht je gledao kao na jedinu instancu reda. Izjavljivao je spremnost da se sa jednim delom svoga ljudstva bori na Istoku protiv komunista. Ova ponuda

577

je ve tada bio iznuren dvogodinjim ivotom u umi, nervno iscrpljen, ali je odbijao da delegira vlast, kako javlja Bejli, zato to je bio svestan sopstvenih nedostataka, naroito u politikom pogledu. Imao je strah da e ga, ako bude raspodelio kontrolu, njegovi potinjeni nadmudriti i iskoristiti. Snage NOVJ polovinom 1943. nalazile su se u prostoru Jugoslavije koji je Britance manje zanimao, u Bosni. Njihov strateki interes obuhvatao je kontrolu linije Beograd - Skoplje - Solun (severjug), te komunikacije Centralne Evrope, Italije i junog Balkana, ukljuujui krajnje take eleznike pruge na Jadranskom moru. Prvu oblast pokrivao" je Mihailovi, a drugu narodnooslobodilaki pokret. Vrhovna komanda britanskih trupa 26. maja 1943. prenela je pukovniku Bejliju da se Mihailovi locira istono od Kopaonika, jer su zapadno u Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni - njegove snage bile ili likvidirane ili u tesnoj saradnji sa Osovinom. Partizani pretstavljaju dobru i efikasnu borbenu snagu u svim reonima gde je eneral Mihailovi pretstavljen jedino Kvislinzima". Od Mihailovia je traeno da prekine svaku kolaboraciju i da pree na istok Srbije. Mihailovi se suprotstavio ovom nareenju, ne pristajui da ga izvri. Bejli je 6. avgusta 1943. preneo Mihailoviu da se zahtev od 26. maja povlai. Nesporazumi izmeu saveznikih oficira i Mihailovia nastupali su 1943. na liniji izvoenja veih akcija na vanim saobraajnim arterijama u dolini Morave, koje je Mihailovi izbegavao, jer nije imao snage za izvoenje velikih operacija, plaio se protivudara partizana i pre svega nemakih represalija. Izmeu Forin Ofisa i ministarstva rata postojala je razlika u prilazu jugoslovenskom pitanju, jer su kod prvog resora preovlaivali kompleksniji politiki razlozi a kod drugog kratkoroni vojni razlozi. Forin Ofis nije mogao da ne vodi rauna da bi se razgranienjem dovela u pitanje ideja Jugoslavije i produbila podela izmeu Srbije i Hrvatske. Predajom Hrvatske u ruke partizana, britanske diplomate uviale su opasnost od uvrivanja komunistikog reima sa znaajnim posledicama u budunosti. Strahovalo se da se iz Hrvatske ne uspostave veze sa komunistima u Austriji i Maarskoj i - kao to se vidi iz pisma Dorda Rendela ser Ormu Sarentu 3. februara 1943 - da je to no sa dve otrice jer
je izraavala situaciju u kojoj se naao, pa je u celini bila liena realnosti. Valter fon Stetner, komandant divizije, predlagao je da se uriieve snage legalizuju dok se ne uniti Tito, a i da se bore protiv ilegalnih etnika. Italijanski komandanti su smatrali da se razoruavanje etnika ne sme vriti bez saglasnosti guvernera Aleksandra Pircija Birolija. Fon tetner je isticao d a j e Musolini izdao nareenje za razoruavanje etnika. Generalu Ronkalji nije polo za rukom da spase uriia. etniki voa je razoruan sa 1.980 etnika i prebaen avionom u Beograd. Nemaki komandant je zabeleio da italijanski general Ronkalja nije prezao od toga da crnogorskoj javnosti prui nedostojnu pozorinu predstavu - da italijanski vojnici i mitraljezi zauzimaju poloaj pred mojim komandnim mestom". Za Nemce su svi etnici oekivali iskrcavanje na Balkan i maskirano" se pripremali za tu borbu. Zbornik N O R , tom X I V , knj. 2, 898; Mihailovi je 7. avgusta 1943. obavestio komandante etnikih jedinica da je 6. avgusta dobijeno priznanje kako britanske vlade tako i britanske Vrhovne komande sa obeanjem da e se davati materijalna i moralna potpora na celokupnoj teritoriji gde etnike jedinice budu u stanju da preduzmu operacije protiv Osovine. - A V I I , a, k - 2 , Reg. br. 3/3.

15)

578

bi se ovim ojaala baza za spontani porast komunistikog pokreta u jugoistonoj i centralnoj Evropi". 16 ' Mihailovia je na poetku 1943. snala nova nevolja, jer je B B C zauzeo neprijateljski stav prema etnikom voi. ef Jugoslovenske sekcije na B B C , H. D. Harison, rukovodio je ovom propagandom sa nekoliko mlaih jugoslovenskih leviara, neraspoloenih prema Mihailoviu, i Elizabet Barker. 17 ' Tom propagandom utirao se put buduoj ravnotei izmeu Mihailovia i partizana, bar u radio-emisijama. Forin Ofis je narednih meseci nastojao da obuzda neprijateljstvo prema Mihailoviu na talasima B B C , koji je uveliko bio sluan u Jugoslaviji i pored opasnosti od zabrana, oduzimanja radio-aparata, kazni. Poznato je da se nikada kao u ratu ne rairi toliko neistina. Postoje posebni propagandno-psiholoki centri koji proizvode vesti u cilju razaranja ratne ili odbrambene, odnosno ustanike volje ili za podizanje samopouzdanja pokreta otpora i raznih antiokupatorskih grupa okupiranih zemalja. Iregularnost situacije je sama za sebe dovoljna, ali i nemogunost kontrole emitovanih informacija. Politiki uticaj Radio Slobodna Jugoslavija", koji je davao vesti od novembra 1941. iz SSSR-a, bio je za jugoslovensku javnost nesumnjiv, iako sa stanovita preciznosti podataka o vojnoj strani zbivanja emisije ove radio-stanice teko mogu izdrati kritiku. Slobodna Jugoslavija" je bila samo jedna u lancu kominternistikih radio-stanica i pod njenom cenzurom. Snabdevala se informacijama iz sovjetskih zvaninih izvora, neutralne tampe, novina neprijatelja, a na drugoj strani depea koje je slao zagrebaki centar i Tito direktno, posle uspostavljanja neposredne veze s Moskvom, februara 1942. Preko ove radio-stanice probijala se opta istina da je narodnooslobodilaki pokret aktivan antiokupatorski inilac za razliku od etnika, mada tanost emitovanih informacija nije uvek odgovarala realnom zbivanju na ratitu. Radio-propagandom iz SSSR-a kontriralo se laima i obmanama Gebelsove propagande, a i saveznikih radio emisija posveenih Jugoslaviji - Radio-Londona" i Glasa Amerike", koji su do 1943. podravali etniku stranu. Sputanje Vilijema F. Dikina na Durmitor, krajem maja 1943, oznailo je znaajan proboj Britanaca u neposredno osmatranje jugoslovenske stvarnosti. Koliko je Dikinov dolazak znaio za narodnooslobodilaki pokret najbolje govori injenica da gaje Tito ekao na Durmitoru sedam dana. Dani iekivanja britanskog oficira kao da su bili sudbonosni za nemako zatvaranje obrua oko Operativne grupe divizija NOVJ. Ako se tome jo doda Titovo iznenaenje da su Nemci krenuli na unitenje partizanske grupacije polovinom maja 1943, onda su u pitanju injenice od odluujueg znaaja za dalji ishod bitke maja - juna 1943. godine. Tito je, pak, sa stanovita spoljne politike pokreta procenio da je dolazak Dikina i kapetana Vilijema Stjuarta od izvanrednog znaaja za njegovu i afirmaciju narodnooslobodilakog pokreta. Dikin je bio
16) 17)

St. R. Vlahovi, n.d., 63. Harison je poruivao Srbima u toku rata: Sto se trava vie kosi vie raste!" - Isto, 61.

579

erilov mlai saradnik na polju sabiranja dokumentacije, a do polovine 1942. boravio je u Njujorku regrutujui kanadske komuniste jugoslovenskog porekla koji su imali da postanu most preko kojega je trebalo doi do drugog pokreta pod vodstvom komunista, dotle zapostavljanog u korist etnika. Dikin je, meu ostalim, regrutovao Vilijema Donsona, kanadskog komunistu, koji se aprila 1943. spustio kod partizana u Hrvatskoj, pozivajui narod da prie narodnooslobidlakom pokretu koji se bori na strani Ujedinjenih naroda. Dikinova mar-ruta vodila je u Kairo, gde e se od polovine 1942. pridruiti sekciji SOE u kojoj je rukovodei ovek bio Bezil Dejvidson.

erilova politika kompromisa - odbacivanje Mihailovia

U politici oduvek vlada zakon jaeg, vlastite procene koristi i ostvarivanja nacionalnog interesa. Autentina politika je liena iracionalnosti, emocionalnih obojenosti, svih vrsta fobija ili preuveliavanja sklonosti, predubeenja, gradei se i primenjujui u skladu sa vlastitim mogunostima i realizmom nacionalnih i meunarodnih odnosa. Inae, jednostranou politike, zasnovane na nerealnim osnovama, izabranicima sudbine nije teko izazvati neprijatelje pokreta, nacije ili drave. Oni mogu sebe rtvovati u ime ideala koji su prvobitno istakli, to je i moralno, ali imaju li pravo da rizikuju upropaivanje pokreta kojem stoje na elu ili naroda ije interese navodno zastupaju? Nikada nije postojala i ne moe postojati monolitna struktura u unutranjim i pogotovu meunarodnim odnosima u kojoj ne bi delovale raznovrsne struje na koje se moe uticati i pomou njih pokuavati da se izmeni, neutralise ili ak i onemogui dominantni pravac jedne politike. S tim u vezi, bitno je proceniti i analizirati svoj strateki stav, odnos stvarnog i mogueg, ostvarivanje svojih ciljeva sa modifikovanim projektom, ukoliko on omoguuje da se bar donekle ispuni zahtev koji koliko toliko odgovara pokretu u pitanju. Naravno da je na raskrima vana blagovremenost izbora i ocena, dok se jo poseduje snaga, uticaj i ivi od ranije istorijske ili politike slave. Jogunasto i svojeglavo izgleda sukobljavanje pokreta sa svim protivnicima u svetu i u zemlji, na osnovu loih procena, neelastinim postupanjem ili direktnim antagoniziranjem odnosa istovremeno sa svima. Mihailovi moe izgledati, pa i biti muenik, lino i porodino uzev, ali za istoriju je bitno kakav je rezultat njegove politike. Neki Mihailovievi motivi humanistiko-nacionalne prirode mogu se i prihvatiti, ali se u istoriji ukupni rezultat linosti meri po krajnjem ishodu, koji je u njegovom sluaju katastrofalan, pre svega za srpski narod u ime kojega je nastupao. etniki pokret nije uspevao da savlada istovremene suprotne pojave u sebi. Tom pokretu i njegovom voi nije polo za rukom da spoji i slije u jedinstvenu, pa makar i neravnomernu celinu svoju politiku, prevazilazei njene protivurenosti u uslovima jednog antifaistikog rata, sa stanovita interesa srpskog naroda i Jugoslavije u duem

580

trajanju. Kontradiktorne strane Mihailovieve strategije neprestano su se sudarale, da bi na kraju probile i nadvladale one koje su pokret i njegovog vou vukle na dno dogaaja i ka istorijskoj egzekuciji pobednika. Pukovnik Bejli lucidno je zapazio da je Mihailovieva strategija ekanja vodila navikavanju obveznika na neaktivnost, svoenjem antinemakog stava na pasivni otpor, imajui za posledicu usahnue borbenog morala kod etnikih oficira i ljudstva", pogotovu u uslovima nepostojanja stalno prisutnih i mobilnih snaga, pokretljivih i operativno spremnih. Mihailovi nije iskoristio svoje prednosti u Srbiji 1942-1944. Za veinu stanovnitva, po britanskim procenama etnike akcije mogle su izgledati kao neuspeli i vremenski loe planirani poduhvat za opti ustanak. Mihailovi nije shvatio da je drugi svetski rat i okvir u kome se kritiki mora prii prethodnom istorijskom iskustvu, i drutvenom nasleu, uvaavanjem novih socijalno-ekonomskih i politikih ideja, nasuprot tome uporno istrajavajui na starim idejama i status quo. Danas se u delu strane i literature na srpsko-hrvatskom u inostranstvu Velika Britanija podvrgava estokoj kritici zbog svoje politike prema Jugoslaviji. U centru kritike je britanska politika prema malim narodima, koja se ocenjuje kao beskrupulozna. Britanske ustanove i resori koji su se bavili propagandom nazivaju se fabrikama lai". Govori se o erilovoj izdaji Mihailovia i srpske stvari. Velika Britanija se van sumnje ponaala kao velika sila koja primenjuje politiku koja iskljuivo odgovara njenim interesima. Svaka politika je uostalom liena emocionalnog odnosa i obojena pragmatizmom. Politika ove velike kolonijalno-parlamentarne sile u drugom svetskom ratu najmanje je mogla biti drukija. Britanci su znali ubijati komplimentima", pretvarati od svojih neprijatelja prijatelje, ali i svoje najblie saveznike resko, cinino i bezobzirno otpisivati u asu kada se njihovo ponaanje kosilo sa britanskim dravnim interesima. Na svim stranicama nacionalne i opte istorije nailazimo na takvu bezobzirnost", kojoj se pripisuje isuvie veliki etiki znaaj. Britanci se igou moralno, osuuju politiki, napadaju zbog njihove nesentimentalnosti, kao da se zakoni politike mogu meriti merilima morala i linog doivljaja istorijske sudbine svojih ili drugih zemalja, pokreta, stranaka. Svaka od sila u sukobu pred aprilski rat polazila je od ovih merila trajne prirode kada je re o politikim orijentacijama i vlastitoj kalkulaciji. Jugoslavija je 1941. imala biti rtvovana u ratu protiv faizma, jer je Velika Britanija u tome nalazila svoj interes. Ko se tome suprotstavio postao je rtva. Slina sudbina snala je, pre kneza, 1939. Milana Stojadinovia, koji je proveo rat na Mauricijusu, u izgnanstvu, pod britanskom kontrolom. Politiar kojega su Hitler i ano jedino cenili u Jugoslaviji, nije mogao biti prihvatljiv za erila, iako je mandat 1935. dobio i uz saglasnost Britanaca, jer se kasnije poneo protivbritanski. Navodi se da g a j e eril smatrao razbojnikom" i neprijateljem". Drugi zatoenik je bio knez Pavle. Za erila je knez 28. marta 1941.

581

bio Potencijalni srpski kvisling". 18 ' Vinston eril je, takoe, sa stanovita efikasnijeg voenja rata bio razoaran to britanska ulaganja u balkanski eksperiment nisu urodila oekivanim plodom. Prigovarao je kraljevskoj vladi to se povukla iz zemlje, iako se u jugoslovenskim brdima mogao, po njemu, voditi uspeno rat protiv nemakih tenkova. Godine 1943. pitae se ta da radi sa jugoslovenskom emigrantskom vladom. Te iste godine radikalno je menjao svoju taku oslonca u Jugoslaviji, naputajui Mihailovia i nastojei da privue Tita. Kao to je godinu dana ranije stvarao mit Mihailovia, tako je uz pomo svoje propagandne maine katapultirao u svetsku orbitu Tita, potapajui etnikog vou, s oslonom na daleko vei borbeni efekat NOVJ u odnosu na etnike koji su oekivali pogodan trenutak. Mihailovi, koji nije razumevao meunarodne odnose, niti bio sposoban da racionalno procenjuje meunarodne zaplete u okviru antifaistike koalicije, istupio je otvoreno poetkom 1943. sa uskonacionalnog, srpskog stanovnitva, u smislu da ne eli prolivati krv za interese Velike Britanije, oznaavajui Italijane, Hrvate i Muslimane za svoje glavne protivnike, ime je sebi potpisao smrtnu presudu. Njegov suparnik, Josip Broz Tito, i te kako je bio razoaran pasivnou Kominterne u sferi propagande, infoimacija i naoruanja, naroito 1941, ali sebi nije dozvolio luksuz javnog protesta, svestan ta znai konfrontiranje gledita sa svojim velikim i nemilosrdnim pokroviteljem - Staljinom. ak i kada je branio svoje saradnike od Staljinovog gnjeva (kao Milovana ilasa pod kraj 1944), radio je to molei Staljina u ime komunizma" i - traei njegovu intervenciju - kako bi se mogle otkloniti negativne meunarodne posledice koje su mogle nastupiti zbog ponaanja crvenoarmejaca u Jugoslaviji. Britancima nije odgovaralo to se Mihailovi spremao za veliki finale, vodei srpsku politiku koja nije mogla ujediniti napore ostalih naroda, to je bilo suprotno britanskoj politici. Saradnici su ga praktino kompromitovali kao nacionalnog vou. Sve one koji su imali liberalne poglede on je igosao kao komuniste. Zasnivao je svoj uticaj na snazi pokreta u Srbiji, u kojoj partizani po Bejliju nisu bili njegova alternacija. Nije bio spreman za drutvene reforme, oslanjajui se na vojni reim. Nije, jednostavno, imao vodia" za formulisanje politike. Kapitulacija Italije omoguila je iznurenim i desetkovanim partizanskim snagama na Sutjesci da ponovo izniknu kao feniks u istonoj Bosni. Toga su bili svesni i Britanci, jer su partizani brojno narasli, likvidirali etniko vodstvo u Crnoj Gori, dobili italijansko teko i drugo naoruanje. Mihailovi, koji se prsio da e iskoristiti kapitulaciju Italije, pokazalo se da nije bio dorastao tom zadatku. Pojaana delatnost Mihailovia od avgusta do novembra 1943, na koju u poslednje vreme ukazuje strana literatura, nesumnjivo je injenica, ukoliko se razdvoje operacije koje su izvodili partizani a etnici prisvajali kao svoje, i
18)

eril i Idn prisili" su mu kasnije stigmu izdajnitva". - Isto, n.d., 122.

582

obratno, a na drugoj strani ne izgubi iz vida da je ova promena morala biti promena strategije a ne taktike. Pa i obnova operacija veih razmera na tlu Srbije, posebno u strateki vanoj dolini Morave, nije mogla imati vie kobne posledice kao 1941-2, jer Nemci vie nisu imali onu snagu uzvraanja koja je za njih bila karakteristina dok su se nalazili na vrhuncu vojne moi. Britanci su vodili bitku u Italiji, gospodarili vazduhom, bili u stanju da transportuju veliku materijalnu pomo, ali su u oblasti Balkana ve od Staljingrada bili ograniavani sovjetskim uticajem koji nije prihvatao britanski mandat kao iskljuiv. U periodu od avgusta do decembra 1943. dolo je do naputanja etnika i formulisanja britanske politike kompromisa. Umesto da se i jedan i drugi pokret podjednako tretiraju i pomau, Britanci su skrenuli u politiku naputanja etnika i pomaganja iskljuivo partizana; Britanci su tada nali formulu kako da sauvaju ustavni kontinuitet i interese krune putem suspenzije, a ne detronizacije monarhije, dok je Tito morao odstupiti od levog radikalizma u svojoj spoljnoj politici i prihvatiti real-politiku. Od septembra 1943. pri Vrhovnom tabu NOVJ nalazio se brigadir Ficroj Maklejn. U svojim memoarima Maklejn je jasno stavio do znanja da je Tito klju njihovog problema". Kao dobar poznavalac sovjetskog sistema, on nije mogao da ne uoi izvesni stepen Titove slobode u komunikaciji, ponaanju i izjavama. Maklejn u svom poznatom izvetaju od 6. novembra 1943. istie daje on radio kao podzemni komunistiki agent jo od posle Prvog svetskog rata"... U razgovorima, dok bez sumnje izraava svoje miljenje o stvarima, ja sam ga uvek naao razlonim i prijateljskim sa irokim shvatanjem vojnih i politikih problema, sa dobro razvijenim smislom za humor"... Dogaaji e pokazati prirodu sovjetskih namera prema Jugoslaviji; mnogo e zavisiti od Tita, da li on vidi sebe u svojoj ranijoj ulozi agenta Kominterne ili kao potencijalnog vladara jedne nezavisne jugoslovenske drave. Mnogo na kraju zavisi i od dela uea drugih sila, koje budu uestvovale u osloboenju Jugoslavije". 19) Razvoj dogaaja, posmatran u kontinuitetu, pokazuje da je Tito drao sve konce u svojim rukama i da je situaciju procenjivao kroz linu prizmu svoga prestia i uspona. Policentristika koncepcija sankcionisana od Staljina opredelila bi njegovo ponaanje i zadovoljila njegove ambicije, jednako kao to je napad Staljina 1948. doveo da zaigra, uz pomo Zapada, antistaljinistiku igru, iz koje je sa kremaljskim tiraninom izaao kao pobednik. Rezultat je bio preduslov specifinog evolutivnog procesa u Jugoslaviji, svoja varijanta socijalizma, ali ne i put za naputanje diktature i zasnivanje demokratskog poretka. Tito je bio isuvie linost takve karakterno-psiholoke, moralne i ideoloke strukture koja optu stvar posmatra sa stanovita linog uspona. Britanci i njegovi saradnici od kraja 1943. stvaraju njegovu
19)

Tito - Churchill - strogo tajno (Izabrao i uredio D. Biber), Beograd - Zagreb, 3 2 - 3 5 .

583

harizmu. Kardelj je pisao poetkom 1944. slovenakom rukovodstvu: I u italijanskoj partizanskoj vojsci populariite druga Tita ne samo kao vou jugoslovenskih naroda, ve i kao vou narodnog demokratskog otpora u ovom delu Evrope. Objanjavajte italijanskim masama da je Jugoslavija odnosno narodnooslobodilaki pokret u Jugoslaviji centar svih narodnih demokratskih pokreta u ovom delu Evrope i da italijanski narod nee drukije doi do svoje stvarne slobode i nezavisnosti ve samo u tesnoj povezanosti s narodima Jugoslavije. Populariite ideju borbenog bratstva italijanskog naroda s narodima Jugoslavije. Populariite Tita kao vou, koji svima narodima u ovom delu Evrope pokazuje put k slobodi." 20) Izvetaj Maklejna od 6. novembra 1943, koji je bio sainjen krajem oktobra 1943, danas mnogo puta kritikovan u emigrantskoj i drugoj istorijskoj literaturi kao izraz cinine britanske politike, sadravao je neke postulate koji su jednostavno sugerisali zakljuke za buduu britansku politiku u irim razmerama. Maklejn je injeniki ilustrovao erilovu zamisao o poetku nove britanske politike u Jugoslaviji kao izraz promenjenih odnosa snaga u odnosima antifaistike koalicije. Maklejn u tome nije bio nevian, ako se ima u vidu njegovo predratno iskustvo u SSSR-u. Cerilova izvidnica u Jugoslaviji izvodila je od ranije nauenu politiku slabljenja komunistike moi. Za Maklejna partizanski pokret dominirao je veim delom Jugoslavije i sa nadmonom vojnom silom raspolagao efikasnim administrativnim i politikim sistemom. Bilo mu je jasno da se od samog poetka partizanski pokret zasnivao na snazi kojim je dirigovala komunistika partija, oliena u Titovoj linosti, linosti iji se identitet uva u tajnosti". Britanski oficir politiar, ili, kako ga je eril nazivao ambasador - voa", uoavao je impresivnost vojne i politike strukture koju je Tito sa svojim sledbenicima izgradio za dve godine, i to u zemlji okupiranoj od neprijatelja i bez strane pomoi. Uoio je ono za ta danas kaemo da se narodnooslobodilaki pokret borio u stratekoj blokadi. Brigadiru je bilo jasno da partizanska struktura postaje pobednika, iako je ona u sutini komunistika i u vojsci i u vlasti. Izbori su samo nominalno izvoeni na demokratskoj osnovi. Partizanski politiki sistem zasnovan je na optem antifaistikom frontu pod komunistikim vodstvom, jer sva vodea mesta zauzimaju lanovi komunistike partije i oni diktiraju politiku". Pod uslovom da su spremni da prihvate komunistiku hegemoniju i da slede partijsku liniju, druge partije i ustanove - ma da ih krajnji Gleichschhaltung bez sumnje oekuje - tolerisane su i podstaknute da se pridrue optem frontu". Iako nisu postojali znaci klasne borbe, pokret je pri svemu bitno revolucionaran". Sto se tie generala Mihailovia, mogao je odricati da je on lino uestvovao u kolaboraciji sa Osovinom, ali nije mogao odricati kolaboraciju svojih komandanata, na iji su predlog oni bili odlikovani najveim jugosloven20)

Dokumenti o spoljnoj politici F N R J 1941-1945, knj. II, (priredio Bogdan Popovi), Beograd, 1988.

584

skim odlikovanjima. Maklejna nije, meutim, zanimalo u kakvim su uslovima Srbi kao etnici ulazili u kolaboraciju u nacionalno-verski meovitim krajevima. Uoavao je koliko veliku ulogu SSSR ima u narodu. Partizani su Sovjetsku Rusiju izjednaavali u svojoj propagandi sa matukom Rusijom", uzdiui komunistiki SSSR kao zemlju sree". Rusija" se kod partizana pojavljivala kao politiki mentor, kao slovenska zatitnica i kao jedina zemlja koja uzima uee u ratu, osim njih samih. 21) Sami Britanci nisu prihvatali tezu Maklejna o snazi narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji i Makedoniji, znajui iz izvetaja koji su dobijali da su partizani jo relativno slabi u Srbiji i Makedoniji, te da Mihailovi jo uiva potporu veeg dela stanovnitva. Prve promene e se osetiti tek od jeseni 1943, s tim to e do punog poleta narodnooslobodilakog pokreta doi naredne godine. Tome su doprinosili pokuaji prodora partizanskih divizija u Srbiju, napredovanje junog fronta Crvene armije, a delom i bombardovanja srpskih gradova koje je uticalo na stanovnitvo da se sklanja iz gradova i pristupa NOVJ. No, Mihailovi jo nije bio izgubio bitku za Srbiju, predstavljajui srpskog nacionalistu" i nosioca otpora komunizmu. Ser Orme Sarent i drugi britanski funkcioneri uviali su da predloi Maklejna vode Jugoslaviju u komunistiku diktaturu". Britanska politika imala je pred sobom jednu dugoronu viziju, koja nije gubila iz vida da mogu postojati razne varijante ove diktature. Ta politika je, pre svega, bila podreena odnosima izmeu Velike Britanije i SSSR-a. Jugoslovenska situacija se nije posmatrala kroz jugoslovenskobritanski bilateralni odnos, nego kroz odnos Britanije i SSSR-a, u kome je Jugoslavija bila obian objekt. Uticaj Tita mogao je modifikovati ovu diktaturu i na taj nain stvoriti presedan u staljinistikom carstvu. Jugoslavija je usled svog geopolitikog reljefa gledana ve 1944. kao zemlja koja mora razgraniavati SSSR od ostalog sveta pobednika, bar kada je re o Bugarskoj i Rumuniji, ako je jo bilo rano za prosuivanje o Maarskoj i Austriji, gde je Velika Britanija imala mogunosti da zajedno sa SAD iskoristi svoj poloaj u Italiji invazijom Istre i prodorom preko ljubljanskih vratnica u Austriju i panonsku niziju, u Podunavlje. Suoeni sa opasnou da se Jugoslavija nae u sovjetskoj sferi interesa, neki britanski funkcioneri, poput Orme Sarenta, predlagali su neku vrstu teritorijalnog kompromisa, mada se u sutini eril odluio za daleko fleksibiliniju formulu kompromisa, u smislu podele politikog uticaja, bez tvrdih granica, ali podrazumevanjem da Jugoslavija ne moe iskljuivo deliti sudbinu jedne interesne sfere: britanske ili sovjetske. Meu raznim modalitetima videli su izlaz u komunistikoj Hrvatskoj i Bosni, i drugom delu Jugoslavije sastavljenom od ranije Srbije, koja bi bila zemljoradnika i monarhistika. Ovakva podela vodila je rauna o realnom odnosu snaga u tom asu, ali i o budunosti
21)

Kao pod 19.

585

u kojoj je monarhistika Srbija mogla postati bedem od sovjetske ekspanzije, dok bi se zapadni komunistiki deo podvrgao uticaju koji bi ublaavao komunistiku varijantu reima (katolicizmom, susedstvom Italije i Austrije, drukijim stilom ivota, tradicijama otpornim na komunistiko-ateistiku vladavinu itd.). Gledite o razbijanju Jugoslavije bilo je protivno britanskoj drugoronoj politici, koja je teila restauraciji Jugoslavije kao centralistike ili federativno organizovane drave. Britanci su videli dve snage koje tee obnovi Jugoslavije: komuniste, koji odbacuju verske i rasne podele, te monarhiju koja je do tada koriena za rekonstrukciju Jugoslavije na federativnoj osnovi (monarhistika trijalistika Jugoslavija). Ali, nije previana i trea snaga koja je cepala Jugoslaviju oliena u Mihailoviu, veliko-Srbinu", koji je bio vie zainteresovan da restaurira Srbiju za Srbe", nego Jugoslaviju za Jugoslovene". Iako je eril pravio koncesije Rusima" u Teheranu, nije sasvim odbacivao mogunost da u narednoj godini, u zajednici sa SAD, iskrca saveznike snage na Balkanu i prodorom u pravcu Bea i Budimpete skrati rat. ef amerikog generaltaba, general Dord Maral, savetovao je Ruzveltu da odbaci erilovu balkansku varijantu. Kao to je poznato, umesto na Balkanu, usvojena je odluka o invaziji june Francuske posle iskrcavanja u Normandiji. Od napada Nemake s juga, preko Jugoslavije, nije bilo nita. Nije dolo do analogije iz prvog svetskog rata. Na neuspeh erilove strateke zamisli uticalo je vie inilaca, meu kojima nam izgledaju najvaniji: suprotna shvatanja Sovjeta, nespremnost Amerikanaca da troe svoje vojne snage u balkanskom prostoru s nepogodnim reljefom i britanska vojna inferiornost bez amerike vojne podrke. Posle Teherana pojaavao se sovjetski uticaj u Jugoslaviji, to je bilo izraeno dolaskom sovjetske vojne misije sa general-lajtnantnom Nikolajem Kornjejevom u Vrhovni tab marala Tita, februara 1944. godine. eril je tim povodom pisao Idnu (1. aprila 1944) da je stigla grandiozna ruska misija u Titov tab,, i da postoji malo sumnje da Rusi nee sve uiniti za uspostavljanje komunistike Jugoslavije pod Titovom upravom, i da e oni sve drugo to se njima protivi denuncirati, kao 'nedemokratsko"'. 22 ' Dolazak Sovjetske vojne misije, posle de iure priznanja NOVJ u Teheranu, kod Vrhovnog taba NOVJ februara 1944. uveliko je doprineo uvrivanju poloaja partizanske Jugoslavije. Vojna misija NOVJ, sa general-lajtnantom Velimirom Terziem na elu i general-lajtnantom Milovanom ilasom, lanom Politbiroa CK KPJ, kao Titovim politikom izaslanikom, upuena je aprila 1944. u SSSR. Misija je aktivirala saradnju izmeu vojnih centara Crvene armije i Vrhovnog taba, uticala na irenje znanja kod sovjetskih ljudi o velikoj epopeji narodnooslobodilakih snaga i naroda Jugoslavije; radila na formiranju
22)

V. eril, n.d., V. 456.

586

Prve jugoslovenske brigade u SSSR-u, a kasnije Prve tenkovske brigade NOVJ. Pribliavanjem trupa Crvene armije granicama nove Jugoslavije, koliine ratnog materijala (oruja, municije, odee i obue, sanitetskog materijala, radio-stanica, hrane) sve vie e se uveavati. Mada je Misija NOVJ u SSSR-u, kao i sovjetska u Jugoslaviji, kod Vrhovnog taba, bila formalno gledano vojna misija, ona je imala i politika ovlaenja o emu svedoi njen rad, pa i uloga Milovana ilasa aprila-juna 1944. u Sovjetskom Savezu, Misija NOVJ predstavljala je Vrhovni tab kod odgovarajue sovjetske komande, ali je Tito istovremeno bio predsednik privremene narodne vlade" i poverenik NKOJ-a za poslove narodne odbrane. Bliskost odnosa omoguavala je da se na faktikom nivou reavaju i druga pitanja, a ne samo vojna (ekonomska, zdravstvena, propagandna, politika itd.). O tome svedoi i zakljuenje ugovora o zajmu sa SSSR-om to, svakako, ne predstavlja vojni akt ali, na drugoj strani, time to ugovor nije objavljen govori da je misija ipak imala status i delokrug vojne misije u javnoj komunikaciji. Ugovor o zajmu sa predstavnikom sovjetske vlade potpisao je u ime NKOJ-a general Velimir Terzi juna 1944., a sredstva ovog zajma koristila su se za potrebe Vrhovnog taba, NKOJ-a i jugoslovenskih vojnih misija. Vlada SSSR-a dala je besprocentni zajam na sumu od 2 miliona amerikih dolara i 1 milion rubalja za jugoslovenske potrebe u inostranstvu. Sovjeti su podravali Tita da napravi kompromis sa ubaiem, kao dezigniranim predsednikom kraljevske vlade posle obaranja Boidara Puria, i britanskim tienikom. Britancima, pak, nije preostajalo drugo reenje. Sa Mihailoviem nisu vie mogli raditi zbog neaktivnosti koja nije bila po volji ni jednom delu njegovih komandanata. Sovjeti su se sve vie pribliavali Balkanu i Jugoslaviji, a plan o invaziji Nemake s juga nije bio prihvatljiv za druge dve sile antifaistike koalicije. Koliko je Titova mo narastala najbolje govori Boidar Puri u jednom pismu kraljici Mariji, koristei re plima". 23) U nedostatku vojnih sredstava Britanci su se opredeljivali za politika reenja. U britanskoj politikoj istoriji bilo je poznato mnogo reenja koja su ila na to da se neprijatelj pretvori u prijatelja ili bar potencijalno korisnog saveznika. Sa stanovita subjekata koji su predstavljali Jugoslaviju u antifaistikom svetu, monarhistikog formalno, a narodnooslobodilakog pokreta faktiki, kvalitativnu istorijsku promenu predstavlja paralelizam vlada - NKOJ-a i Jugoslovenske vlade u izbeglitvu krajem 1943. godine. Partizanska vlada bila je efektivna u zemlji, ali nije mogla uestvovati u meunarodnim odnosima. Prvoj je rastao kapacitet ugovorne moi, a drugoj opadao. NKOJ je bio organ koji je dobijao sve ira ovlaenja, za razliku od inovnike vlade Boidara Puria, koja je avgusta 1943. zamenila kraljevsku vladu Miloa Trifunovia, da
23)

A J , 103-3-35.

587

bi se odmah nala pod pritiskom saveznika, Velike Britanije pre svega, a kasnije i SSSR-a da iz svojih redova iskljui Mihailovia. Puri je ilavo branio Mihailovia, napadajui Britance da rade za Ruse" i da nemaju strategiju. Na drugoj strani, Mihailovia je izjednaavao sa zatonikom srpstva koje je egzistencijalno ugroeno. Purievi diplomati izvetavali su sovjetske kolege o biolokoj ugroenosti srpskog naroda. Tako je A. G. Avakumovi, kraljevski poslanik u vedskoj, izvestio predsednika vlade Boidara Puria o svom razgovoru sa sovjetskim poslanikom u vedskoj, g-om Kolontaj, stavljajui joj do znanja da je srpski narod izloen istrebljenju od strane okupatora i njegovih slugu. Jednom rei, prikazao sam joj daje u pitanju bioloki opstanak srpskog naroda i da takve situacije namee jedino moguu politiku: spasti narod od neminovne fizike smrti i konanog istrebljenja". Protivio se sabotaama koje esto nisu u srazmeru sa cenom koja se, u ljudskim ivotima, plaa za to i da, s obzirom na ogromne rtve koje je na narod pretrpeo i trpi svakog dana i bez sabotaa, namee najvea obazrivost pri vrenju tih napada". Rusiju" je smatrao glavnim bojitem", jer Jugoslavija to nije bila; ona je samo jedna velika klanica" i danas i zaraene strane ne trae odluku na jugoslovenskoj teritoriji". Avakumovi je uveravao g-u Kolontaj da srpski narod stoji iza Mihailovia, a hrvatski iza Maeka, koji navodno ele zajedniku dravu Jugoslaviju. 24) Izvori pokazuju da je Tito konsultovao Moskvu pre i u toku prepiske sa britanskim premijerom i da je februara 1944. dobio saglasnost Georgija Dimitrova, odnosno Staljina, za otvaranje razgovora sa Britancima, zapravo politiarem kojega Britanci budu istakli da pregovara sa NKOJ-em. AVNOJ je suspenzijom monarha, umesto njegovim detoniziranjem, ostavio mogunost ovih razgovora. Tito je uputio radiogram Dimitrovu jo decembra 1943, obavetavajui ga o emu se engleska vlada interesovala preko jugoslovenske delegacije u Kairu. Postavljena su sledea pitanja o kojima su DM" (Dimitrov i Manuilski) obavestili Staljina, kao to se vidi na dokumentu. Pod 1) da li mi nastojimo da bi NKOJ bio formalno priznat; 2) da li mi ostajemo pri naem reenju da pitanje o kralju bude reeno posle rata; 3. hoemo li mi voditi propagandu protiv kralja. Valter (Tito) je nameravao da odgovori: 1. Do sada mi nigde oficijelno nismo nastojali da bi NKOJ bio odmah formalno priznat, no radiemo na tome - kae se obraajui panju na interese narodnooslobodilake borbe, ali i opte saveznike interese. 2. Ostajemo pri reenju da pitanje o kralju i monarhiji reavamo posle rata; 3. Pitanje propagande protiv kralja javlja se kao naa unutranja stvar i zavisie od kralja u odnosima antinarodnih snaga u zemlji i inostranstvu, koje pomau okupatori. Dimitrov je odgovorio u toku prepiske izmeu Tita i erila. Dimitrov je tada bio na poloaju naelnika Informativnog odeljenja CK SKP (b).
24)

A S S I P , Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije u Kairu, A. Avakumovi - B. Puriu 15. februar 1944.

G.

Dimitrov, tj. sovjetska vlada, odgovorio je sledee 9. februara 1944. godine: Dobili smo vau molbu u vezi s kraljem Petrom. Javljam vam nae zajedniko miljenje, ukljuujui i miljenje druga kojeg ste spomenuli (Staljina - B.P.); ubudue, molim vas, nazivajte ga Prijatelj. Englez (Vinston eril - B.P.) zalae se za jedinstvo Jugoslovena, ali dok postoje dvije vlade - jedna u Jugoslaviji, druga u Kairu - jedinstva ne moe biti. Zbog toga vlada u Kairu treba da bude eliminisana, ukljuujui i Drau Mihailovia, pri emu ona treba vladi AVNOJ-a da podnese potpuni izvetaj o troenju ogromne sume narodnog novca. 2) Vlada u Jugoslaviji, to jest vlada AVNOJ-eva, treba da bude priznata od strane Engleza i drugih saveznika kao jedina vlada Jugoslavije, pri emu treba da se potini zakonima AVNOJ-a. 3) Ako kralj Petar prihvati sve ove uslove, onda se AVNOJ ne protivi saradnji s njim, s tim da pitanje monarhije u Jugoslaviji reava narod poslije osloboenja Jugoslavije. Takvo je nae miljenje... 2 5 ' Poetkom aprila 1944. eril je obavestio Vjaeslava M. Molotova da je savetovao kralju da odmah otpusti Purievu vladu i da hitno formira malu administraciju od ljudi koji ne bi bili uvredljivi za Tita, ali bi jo odravali izvesne veze sa srpskim narodom. Ovaj korak e, smatrao j e , automatski liiti Mihailovia njegovog poloaja ministra vojske. eril je smatrao da bi prvi korak nove vlade bio da poalje sve jugoslovenske kraljevske snage u Egiptu i Bariu, u pomo Titu. Teio je ujedinjenoj akciji Srba, Hrvata i Slovenaca, svih klasa i politikih gledita u intenzivnom naporu da bi se Nemci potukli i izbacili iz Jugoslavije. Posle toga oni bi stupili ,,u prijateljske odnose" sa gerilcima u Maarskoj, kao i sa Rumunima koji bi im se pridruili na istonim granicama Jugoslavije. 26 ' Ova politika od ranije je bila odreena porazom Mihailovieve politike, snagom NOVJ i aktivnim interesovanjem Sovjeta za Balkan. Obnova Jugoslavije vie nije bila mogua na osnovi Mihailovieve politike koja je pretrpela slom, samim tim to je jedna velika sila bila prinuena na promenu svoje politike u Jugoslaviji, oslanjajui se na saglasnost druge. Totalni promaaj Mihailovieve strategije je politiku tih sila uslovljavao i olakavao. Kompromis je imao za cilj amalgamisanje raznorodnih snaga i osloboenje komunista od doktrinarne rigidnosti. Antibritanski stav u analizi situacije u drugom svetskom ratu naao je izraz u etnikoj i vladinoj dokumentaciji 1944, sa teitem napada na njenog neimara - Vinstona erila. Dovoljno je podsetiti na Purievu u, izlivenu protiv erila i Velike Britanije zato to predaju najvernijeg saveznika, Jugoslaviju i Mihailovievu gerilu kao prvu u Evropi na rtvenik sovjetskom komunizmu; to jednostavno nemaju svoje politike u Srednjoj Evropi i na Balkanu, ako se izuzme odstupanje
25) 26)

A C K S K J , Fond CK K P J - K l , br. 1944/17; J. B. Tito, Sabrana djela, tom 19 (priredio D. Brajukovi), 251. St. R. Vlahovi, n.d., 184.

589

pred Rusima". U spisima emigrantskog porekla istie se daje Boidar Puri erila smatrao srpskim krvnikom"; navodio je njegovu odvratnost prema Srbima, te shvatanje da u ratu koji se vodio moraju nestati oba militarizma, pruski i srpski. Sasvim se previa nezavidna vojna pozicija Britanaca na jugu, vojna premo Sovjeta, otpor Staljina pomognutog Ruzveltom, da se Britanci iskrcaju na Balkan, uopte na jugu Evrope. Godine 1944-1945. nije bilo kopnene snage u svetu koja se mogla suprotstaviti Crvenoj armiji. Osnovno pitanje moe se svesti na sledee: zato je eril 1943. odluio da pomogne komunistiku diktaturu" i napusti Mihailovia kojega su izvikali" Britanci i emigrantska vlada, stvarajui o njemu mit koji nije zasluivao sa stanovita akcije protiv okupatora od novembra 1941. godine. Britanci su jo poetkom 1943. radili na tome da ujedine sve elemente otpora u Jugoslaviji" i da im prue pomo, pokuavajui da za to pridobiju Sovjete, ali je takva kombinacija ve pripadala prolosti. Sovjeti su tajno podravali jednu stranu i radili to sve vie sa razvijanjem vojnog samopouzdanja i sagledavanjem nemoi Britanaca na jugu Evrope. Nali su za to izvanrednu formulu jo 1941: da ne ele da se meaju u unutranje jugoslovenske stvari. Usled sovjetskog odbijanja, Britanci su pokuavali da uspostave vezu sa partizanima bez sovjetske pomoi. Juna 1943. oni su sa zadovoljstvom prihvatili injenicu da su njihovi oficiri kod partizana bili dobro prihvaeni. Mihailovi je ve tada bio shvaen kao linost koja nema snage i uticaj a da koordinira sve snage otpora. On ve nije bio ni linost koja moe da obezbedi ujedinjavajuu ulogu u Jugoslaviji. Prednost saradnje sa partizanima ve je dobro uoavana. Britanci su raunali da se izazove kriza vlade i smeni Mihailovi, ali da s njegova organizacija sauva od raspadanja. Mihailovievu strategiju ve je bilo teko braniti i prelaziti preko partizanskih vojnih prednosti, pre svega odnosa sa SSSR-om koji se zalagao za antiokupatorsku aktivnost. Britanci su, pri tom, bili svesni partizanskog oduevljenja" i mogunosti da se pripadnici pokreta oslobode dogmatske komunistike ideologije i oigledno oduevljenje skrene u jaku zemljoradniku ideologiju". Od kraja maja 1943. eril je razvio svoju linu diplomatiju u odnosu na Jugoslaviju. Britanci su mogli polaziti od toga da su crnogorski etnici poraeni, da Mihailovi ima najjae snage kao glavni organizator otpora" u Srbiji, gde ne postoje znatne partizanske snage, da su partizani uvreni u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni, da su britanski oficiri kod partizanskih tabova i da su partizani najjai protiv-osovinski element u Jugoslaviji van Srbije". Iz toga je proizilazilo davanje pomoi u budunosti svim pokretima otpora" bez obzira na njihovu politiku boju". Poelo je usklaivanje propagande i zahtev suparnikim snagama u Jugoslaviji da ne preduzimaju akcije jedni protiv drugih, sem u samoodbrani. Opredeljujui se za politiku kompromisa, Britanci su krajem 1943. strahovali da dezavuisanje Mihailovia ne bude iskorieno za propa-

590

gandu kako je Britanija poklekla pred Rusijom". Takvu tezu mogli su razvijati i nemaki propagandisti, navoenjem daje Balkan od strane Engleza prodat SSSR-u. Iz pisma Antoni Idna erilu, od 30. decembra 1943, proizilaze rezerve efa Forin Ofisa: ... Ja nikad nisam smatrao za dovoljan razlog da prekidamo sa Mihailoviem zbog njegove neaktivnosti. Niti ga mi moemo osuditi jedino zbog toga to se bori protiv partizana. Prosto bi bilo nemogue dokazati da je on prvo poeo sa napadom". U drugom pismu od 19. januara 1944. Idn je skretao panju premijeru na to da Mihailovi jo uvek uiva veliku pomo u celoj Srbiji. 27 ' Idn je oigledno bio protiv odbacivanja Mihailovia, dok se Tito ne obavee da e prihvatiti kralja. eril je u Kairu, po povratku iz Teherana, bio zadobijen za partizansku stvar, to jest za snabdevanje partizana koji su se borili protiv Nemaca. U to vreme poela je i prepiska Tito - eril. Britanci, da ne bi vreali kralja Petra II, nisu od jeseni 1943. Tita nazivali maralom ve samo Tito" ili Vrhovni komandant Tito". Britansko vezivanje za narodnooslobodilaki pokret bilo je, izmeu ostalog, odreeno saznanjem da su partizani u usponu i njihov pokret rasprostranjen na veoj povrini Jugoslavije, te daje njegova jugoslovenska politika garant obnove Jugoslavije. Provala informacija protiv Mihailovia, koja je dobijala sve vie maha u sovjetskoj tampi, nije mogla da mimoie ni zapadnu tampu. Porazom etnika poetkom 1943, nestale su iluzije ideolokog i politikog karaktera da e Mihailovi moi da se odupre Titu. Decembra 1943. politika kompromisa je zapoela i sprovoena je lino od premijera. Ova promena je najveim delom bila uvijena u vojne razloge, to jest daleko veom borbenou vojnih snaga Tita u odnosu na one Mihailovia. Snage narodnooslobodilakog pokreta su, osim toga, omoguavale da se zapone traenje reenja izmeu Tita i kralja, jer narodnooslobodilaki pokret, iako u sutini republikanski, nije razvijao antimonarhistiku propagandu. Odluke drugog zasedanja AVNOJ-a ostavljale su pitanje oblika vladavine za reavanje posle rata. Time su stvorene pretpostavke da se ue u borbu za stvaranje jedinstvene vlade bez Mihailovia, koja je zavisila od odnosa unutranjih snaga i meunarodnih utanaenja u vrhu koalicije, pre svega izmeu Sovjeta i Britanaca. Mihailovi je bio kamen spoticanja" u postizanju jugoslovenskog jedinstva. Britanci kao da su bili svesni da e Jugoslavija posle rata biti komunistika drava, oslonjena na SSSR, ali nisu prestajali da istiu da je Srbija antikomunistika i da Mihailovi u njoj ima podrku veeg dela naroda koji ne eli uvoenje komunizma. U raznim kombinacijama na Mihailovia se
27)

No Idn se priklonio erilovom miljenju. Premijer je pisao svom ministru inostranih poslova 30. decembra 1943: Ni u kom sluaju neemo uspeti da pomirimo ove dve strane, sve dok se ne odreknemo Mihailovia, ne samo mi ve i Kralj". Zatim, 2. januara 1944: Iskazi ljudi koje poznajem i kojima verujem ubedili su me da je Mihailovi vodenini kamen privezan o vrat mjadoga kralja i da Kralj nema nikakvih izgleda sve dok ga se ne otarasi". Posle toga eril je uputio Titu prvo pismo od 8. januara 1944 - V. eril, n.d., V, 449.

591

jo gledalo kao na protivteu Titu i komunistima da ne uvedu komunizam i Srbija ne doivi komunistiku sudbinu. U britanskim analizama krajem 1943. smatralo se da bi bilo korisno i objektivno razgraniiti Mihailovia od etnika i srpskog naroda. Otuda i ideje da se Mihailovi zameni ovekom uravnoteenijeg i umeranijeg miljenja i da se onda ostvari pomirenje, ne rtvujui ni kralja Titu niti Srbiju komunizmu. Kako ga se reiti kada je on kontrolisao pokret i propagandu? Bilo je kombinacija da se pozove u Kairo na referisanje i zatim najuri". uli su se i predloi da se vlada proiri predstavnicima svih pokreta otpora. Nadvladalo je gledite da se radi na sjedinjenju NKOJ-a i jugoslovenske izbeglike vlade. Februara 1944. u Forin Ofisu preovladalo je miljenje da se Draa Mihailovi ukloni mirnim ili nasilnim putem, pri emu se nije radilo o fizikoj likvidaciji. Postojao je ve i plan za pu, koji su potvrdili Forin Ofis i Ministarstvo rata. Pre toga, britanska obavetajna sluba izbuila" je Mihailovievu organizaciju, naavi izvestan broj potinjenih oficira koji su bili spremni da se za raun Britanaca okrenu protiv svog komandanta, ali se imena ovih oficira izostavljaju u literaturi. Radilo se o zamenjivanju Mihailovia iznutra", pretpostavljajui mu nekog drugog, podesnijeg oficira. Brigadir arls Armstrong, nasuprot optimistima, smatrao je da disidentska grupa oficira nije sposobna da ukloni Mihailovia. Od Armstronga je poticao predlog da uklanjanje izvri kralj Petar, time to bi poslao odgovarajueg oficira da zameni Mihailovia. Kairo je, kao alternativu Armstrongovom gleditu, predviao davanje britanske podrke partizanima u Srbiji. No, bilo je i protivnika poslednjeg predloga zato to su partizani delovali na jugu Srbije i u izolovanim grupama na severu, u blizini Beograda. Orme Sarent je imao u vidu i rizik u sluaju da Mihailovi odbije poslunost kralju. U - tom sluaju bi dolo do prekida jedine kraljeve veze sa Jugoslavijom i sukoba sa Srbima. Na pitanja Forin Ofisa, brigadir Armstrong je podvlaio da promene mogu potei samo od kralja Petra. Kombinovalo se da naslednik Mihailovia dovede sa sobom nekoliko eneraltabnih oficira koji bi bili u stanju da otpuste ili ukrote generala Miroslava Trifunovia i dr Stevana Moljevia. Brigadir je smatrao da bi Mirko Lalatovi uradio to mu se kae, a kada bi Mihailovi ve jednom napustio scenu i novi komandant preuzeo vlast, komandanti korpusa ne bi sledili Mihailovieva nareenja. Pukovnik Bejli je povodom ovog puistikog plana navodio mogunost da bi Mihailovi mogao proglasiti da je kralj zarobljenik u britanskim rukama i obrazovati vladu u zemlji. Bejli nije video mogunost uklanjanja Mihailovia putem unapreenja. Ako bi bio unapreen u in feldmarala (vojvode), ne bi se mogao postaviti na neaktivnu dunost, jer su srpske vojvode iz prolog rata komandovale armijama na frontu. Nije bilo ni neke druge ustanove odgovarajue njegovom poloaju u zemlji, na ije je elo mogao biti postavljen. Nije se iskljuivala ni mogunost da Mihailovi, ostavi sam, dobije dovoljno vremena da minira" svog naslednika. Armstrong je

592

jedini razlog za smenu Mihailovia nalazio u tome da se zameni sa nekim ratobornijim etnikim komandantom, lojalnim kralju i saveznicima, a ne utabavanjem puta za lake komunistiko zauzimanje vlasti". 28) Prilikom obaranja Purieve vlade postojao je strah da Mihailovi ne formira svoju vladu u zemlji, tako da se na sceni pojave tri vlade: NKOJ - Titova privremena narodna vlada", ubaieva vlada i vlada Drae Mihailovia, ime bi se postojei haos poveao. Britansko pomaganje Mihailovia vie nije bilo mogue, bez obzira to su SAD jo zadravale neke obzire prema etnikom voi, jer su se primicanjem Crvene armije granicama Jugoslavije, narastanjem snaga NOVJ, neprihvatljivou Mihailovia od strane Hrvata, Slovenaca i Muslimana, stvarale pretpostavke za produbljivanje graanskog rata, narastanje zapleta sa Sovjetima, mogunost sukoba interesa na otvorenoj sceni izmeu saveznika pre zavretka rata. Mihailovieva strategija dovela je do situacije u kojoj je rtva postao etniki pokret i veliki deo srpskog naroda koji ga je podravao. Zahvaljujui Mihailovievoj strategiji bio je izgubljen srpski narod iz preka", potencijalno, koji je politikom narodnooslobodilakog pokreta preveden na stranu narodnooslobodilake borbe jo 1941. i u zimu 1941-1942, da bi u drugoj polovini 1942. na tlu tzv. Bihake republike predstavljao glavnu snagu NOVJ, o emu govore Tito i Vladimir Bakari. Srpski krajevi na zapadu Jugoslavije glavni su izvor za mobilizaciju boraca i poligon sa kojega se na prolee 1943. trebalo otisnuti ponovo na istok Jugoslavije, prema Crnoj Gori i Srbiji. Tito je unutranju bitku za Jugoslaviju dobio snagom srpskih masa u zapadnoj Jugoslaviji. Pomenute potencijalne komplikacije sa Rusima", ukoliko bi se na pozornici zadrao Mihailovi, eril je vie nego jasno sagledavao 13. aprila 1944. prilikom razgovora sa kraljem Petrom. Prema ambasadoru Ralfu Stivensonu, eril je ukazao kralju na mogunost brzog ruskog napredovanja preko Balkana, to e dovesti ruske armije u Jugoslaviju, gde e one, bez ikakve sumnje, traiti da se spoje sa snagama marala Tita. Ruskom nadiranju mogao bi se suprotstaviti general Mihailovi, u kom sluaju bi kralj Petar, savezniki suveren, mogao da se nae, zbog aktivnosti svog ministra rata, upleten u borbu na strani Nemaca, protiv jedne sile utemeljaa Ujedinjenih Nacija". U stvari Nj. Velianstvo bi se nalo na pogrenoj strani". Mihailovia je oznaio za zloduha" koji vodi kralja na dole". Kralj bi trebalo da se uzdigne iznad razdora koji preovlauje u njegovoj zemlji. 29 ' U vreme borbe za obaranje Purieve vlade ser Orme Sarent je imao u vidu sugestiju kralja Petra da se general Borivoje Mirkovi ukljui u novu, rekonstruisanu vladu. Marta 1944. Mirkovi je izraavao divljenja prema Drai Mihailoviu. Priznavao je Titovu korisnost sa vojnikog gledita, ali je partizanskog vou smatrao neprijateljem. Za
28) 29)

St. R. Vlahovi, n.d., 171-183. Isto, 202.

593

Mirkovia su etnici i komunisti bili nepomirljivi protivnici. Svaka od glavnih strana u jugoslovenskoj drami trebalo je da dobije britansku pomo i da bude svedena na zonu uticaja. Napadao je generala Simovia zato to je izdao Mihailovia i prodao se Titu". Idn je, nasuprot kralju, za novu vladu posle pada Purieve imao u vidu generala Simovia i bana ubaia, Mihaila Konstantinovia, Slovence Furlana i oka. Pominjao je da bi se na poloaju naelnika Vrhovne komande umesto Mihailovia mogao nai Duan Simovi. Imao je ak u vidu kombinaciju da se general Simovi poalje u Jugoslaviju i preuzme stvar u svoje ruke.30) Idnu je bilo jasno da se svim ovim radilo na rtvovanju monarhije i njenih institucija, drave, ali je bio raspoloen da se plati cena Staljinu. No, Srbi su bili antikomunisti, a Hrvati i Slovenci katolici. eril je u politici kompromisa nalazio zatitu britanskih kratkoronih i dugoronih interesa. S jedne strane, regulisao je spor oko Jugoslavije otvoren na Teheranskoj konferenciji sa Staljinom, a s druge, obezbeivao da vojno efikasniji pokret nadjaa. Dugorono, obezbeivao je jedinstvo Jugoslavije preko Tita, koje sa Mihailovievom nacionalnom politikom nije bilo mogue, a u budunosti uspeno suprotstavljao moguoj sovjetskoj ekspanziji jednim blaim reimom koji se odrekao revolucionarnog radikalizma. Rezultati ovakve politike osetili su se nekoliko godina kasnije, kada je dolo do raskida izmeu Tita i Staljina, pobune komunistikog disidenta protiv moskovskog pape. Sluaj raskida bio je bez presedana u komunistikom pokretu. Investicije uloene u politiku 1944. davale su plod etiri godine kasnije. U sukobu velikih suparnikih sila, ova ulaganja i obrt politike pokazali su se za Zapad produktivni: osigurana je obnova federativne Jugoslavije i pomognuta iznutra i spolja otporna mo prema Staljinovoj prevlasti i daljem prodiranju na Zapad. Naredni poloaj Srbije u Jugoslaviji reavao se u zavisnosti od sporazuma Tita sa saveznikim voama velikih sila, erilom i Staljinom. Bez uvaavanja ovih meunarodnih uslovljenosti ili internacionalne dimenzije jugoslovenske revolucije ne mogu se razumeti unutranjepolitiki procesi, pa ma koliko god unutranja vrstina i kohezija prokomunistike strukture narodnooslobodilakog pokreta bila jaka i uticala na niz modaliteta postignutih sporazuma na saveznikom vrhu. Politika kompromisa nije bila ideja unutranjih snaga, ve ideja velikih sila koju je narodnooslobodilaki pokret prihvatio. Neki nemaki istoriari ovu politiku kompromisa nazivaju skretanjem jugoslovenske politike narodnooslobodilakog pokreta od revolucionarnog radikalizma u pravcu real-politike, nametnute spoj ja. 3 '' Posle Moskovske konferencije, oktobra 1944, izmeu Staljina i erila, ona e se u nekim krugovima i istoriografski na Zapadu nazivati politikom fifti - fifti",
30) 31)

Kralj Petar nije eleo ni da uje za Simovia. - Isto, 201. Otmar Nikola Haberle u studiji Proces emancipacije K P J u periodu od 1941. do 1945", Prilozi za istoriju socijalizma, 10, Beograd, 1976. d

iako je re o naelnom sporazumu o jednakim politikim uticajima u Jugoslaviji. Za antititoiste, uopte za prostaljinistike snage posle 1948. ulaenje u politiku kompromisa znailo je degeneraciju revolucije, njenu izdaju i ulaenje u vode meunarodnog oportunizma tek da se pobedi, kao da iza te politike nije stajao i inspirisao je i Staljin u cilju da preko svog pokreta izmanevrie britanskog suparnika u antifaistikoj koaliciji. U Jugoslaviji je, ak, do skoro bilo politiara koji su se mrtili pri pomenu rei kompromis" u jugoslovenskom pitanju 1943-1945, kao da je re o neemu to skrnavi revoluciju ili umanjuje njenu pobedu. Kao da je revolucija u sloenim situacijama meunarodnog saveza i okruenja mogla da se razvije, potvrdi i meunarodno afirmie ostajui hermetiki zatvorena od spoljnih uticaja, protivureja interesa velikih sila i njihovih razliitih ciljeva. Britansku, u stvari erilovu politiku kompromisa, neki istoriari potcenjuju, smatraju je nerazumnom, da se stari vuk dao lako prevariti itd., to se granii sa infantilnou rasuivanja o sloenim istorijskim tokovima u kojima su sve zainteresovane strane gledale da izvuku najvee mogue koristi u datoj situaciji. Britanci su bili svesni svoje vojne nemoi na Balkanu u odnosu na neuporedivo nadmoniju sovjetsku oruanu silu; teili su kompromisu izmeu komunista i umerenijih graanskih snaga radi ublaavanja komunizma, jaanja unutranjih otpornih snaga pretpostavljenom sovjetskom pritisku. Britanska politika je, uz sve slinosti na jugu Evrope (Jugoslavija, Grka i Italija), imala izrazite osobenosti u svim ovim zemljama i potpuno razliite ishode koji su proizlazili iz drukijih odnosa snaga u njima na kraju rata. Zabrinuti sovjetskim napredovanjem, Britanci su se politikim sredstvima borili za svoje interese. Traili su politiki kompromis u situaciji u kojoj su bili vojno slabi i u kojoj je posle Normandije svakome bilo jasno da nema invazije na Balkan. Moglo se govoriti tek o britanskom korienju krajnjeg severozapada Jugoslavije preko Istre i ljubljanskih vratnica kako bi pretekli Ruse" u trci za Be. eril je obavestio Ruzvelta 23. juna 1944. da radi na ujedinjenju Titovih snaga sa snagama u Srbiji i svima onima koji su uz jugoslovensku kraljevsku vladu, koju smo obojica priznali.32' eril je, takoe, dobro znao ta strateki znai poraz Grupe armija Juna Ukrajina" kod Jaija i Kiinjeva. O tome je napisao: Ruska letnja kampanja bila je povest o zamanim uspesima..." Posle Rumunije i Bugarske zaokrenuvi ka zapadu, ruske armije su prodrle dolinom Dunava i preko junih Karpata do maarske granice, dok se njihovo levo krilo juno od Dunava postrojilo na granici Jugoslavije. Tu su se pripremile za veliko nadiranje ka zapadu koje je kasnije imalo da ih dovede do Bea". 3 3 '
32) 33)

V. eril, n.d., V I , 71-2. Isto, 77.

595

Mihailovi i SOE - teorija konspiracije

U delu zapadne literature poslednjih godina prenaglaeno je istaknut znaaj oficira leviara, koji su radili u SOE, doprinosei promociji Tita i jugoslovenskih komunista kao rukovodee snage narodnooslobodilakog pokreta. U kairskom tabu S O E bilo je dosta leviara, komunista, levih liberala, politikih oficira koji su znali i umeli da vojnike razloge i ciljeve navrnu na svoju politiku vodenicu". 34) Meu njima je vanu ulogu u priznanju Tita i odbacivanja Drae Mihailovia imao Bezil Dejvidson. Preko godinu dana, od prolea 1942. do kraja juna 1943, Dejvidson je bio u tabu kairskog odeljenja S O E kao odgovorni oficir za Jugoslaviju. Pristalice teorije konspiracije" smatraju da su njegovo miljenje i savet uticali na Vrhovnog saveznikog komandanta na Srednjem istoku, pa i samog predsednika vlade erila. Od juna 1943. do oktobra 1944. Dejvidson je boravio u Jugoslaviji, da bi se kasnije preko Vojvodine prebacio u Maarsku, gde je inae sluio u tajnoj vojnoj slubi jo 1940. godine. Dejvid Martin izuzetnu ulogu pripisuje Demsu Klugmanu, za koga i drugi istraivai vele da je predstavljao dinaminog marksistikog intelektualca", komunistu. Ne vidimo zato i mi ne bismo prihvatili da su ovi oficiri mogli isticati vojne prednosti narodnooslobodilakog pokreta, uostalom i oigledne, koje se nisu mogle ni zatajiti pri iole objektivnijem posmatranju. Uoavali su slabosti predratnih ustanova, kozervativnih i nesposobnih politiara i vojnika, to je takoe bilo vidljivo i to britanski analitiari nisu mogli prenebregnuti. Inae, za britanske ljude i od ranije je bilo karakteristino da su s rezervom gledali na Kraljevinu Jugoslaviju, te mogunosti njenog ozdravljenja videli, pre svega, izglaivanjem srpsko-hrvatskog konflikta i stvaranjem jugoslovenske federacije. Dejvidson je i posle rata gledao u Titu progres", nasuprot meuratnoj Jugoslaviji kao tamnici" u kojoj se narod nalazio u okovima"; zemlji koja je predstavljala gomilu mraka i zaostalosti", pripisujui sva zla Srbima i srpskim ustanovama, u prvom redu monarhiji. 35) Taj stav se nije mnogo razilazio od oficijelnog britanskog stava. Oficirima - leviarima u tabu SOE pripisuje se da su kontrolisali depee Drae Mihailovia. Dejvidson je potapao Mihailovia, drei njegove komunikacione vorove i kanale, predstavljajui sito" kroz koje su prolazile sve Mihailovieve depee vladi i obratno. Dejvidson i njegov naslednik Klugman doterivali su materijal ove vrste po svom nahoenju. Klugman je u Kairu prepravljao depee brigadira Armstronga i cenzurisao vesti iz Jugoslavije, a Dejvidson je pod svojom kontrolom imao britansku misiju kod Vrhovne komande i sve podmisije kod Mihailovia, sve do pada vlade Boidara Puria. Kod Stanie Vlahovia nalazimo da je Dejvidson uputio Mihailoviu jednu instruk34) 35)

St. R. Vlahovi, n.d.., 46. . Isto, 44.

596

ciju u ime Forin Ofisa, koju ovaj nije ni izdao ni odobrio. Ovi oficiri su, u osnovi, radili na obaranju Mihailovia i stvaranju partizanske legende, svodili celo pitanje na otpor - kolaboracija, za ili protiv okupatora", kao osnovne jednaine jugoslovenske situacije". Ruei Mihailovia, uzdizali su Tita. Ove injenice, koje uopte ne moraju biti sporne, ipak, se precenjuju sa stanovita uzroka opteg obrta i promene britanske politike. Vie se nego previa injenica da je eril menjao politiku pod pritiskom dva osnovna momenta: prvog, unutranje prirode, koji karakterie etnika defanzivnost, totalna kolaboracija u Crnoj Gori, Hercegovini, Dalmaciji, Bosni, otvorena i javna, o kojoj je bilo dokumentacije na pretek, i to u Crnoj Gori kao zemlji u kojoj se problem egzistencijalnog karaktera nije postavljao. Inkriminisani oficiri leviari ipak su bili Britanci, ija se zemlja nalazila u savezu sa SSSR-om. Njihova tenja da ostvare to uspeniji kontakt i sa drugim antifaistikim pokretom odgovarala je i britanskoj vladi. Vilijemu Dikinu se bar ne moe pripisivati komunistika orijentacija, iako je radio na uspostavljanju veza s narodnooslobodilakim pokretom preko bivih komunista. Postojala je i druga velika sila kao meunarodna taka oslonca narodnooslobodilakog pokreta o emu drugi, britanski saveznik nije mogao da ne vodi rauna. Britanci su svojom tehnikom uspevali da deifruju nemake poruke iz kojih su se mogle videti razmere operacija protiv NOVJ, tako da i ovim oficirima nije moglo biti sporno ko nosi otpor, dok u Crnoj Gori, Hercegovini i Dalmaciji etniko-italijanska kolaboracija nije ni skrivana. Da li je Britanija u saveznikom vrhu koalicije mogla tolerisati da se etnici ne bore, te da ih podrava uprkos tome, a da oni istovremeno ratuju protiv snage koja je nosila tu borbu uz oiglednu propagandno - politiku podrku druge velike sile antifaistikog saveza od polovine 1942. godine i to sile koja je u skladu sa usvojenom strategijom u saveznikoj koaliciji antiokupatorsku borbu proglasila za imperativni zadatak. Promena na velikom istonom ratitu, kod Staljingrada, na Volgi, u presudnoj bici drugog svetskog rata, menjala je poziciju SSSR-a kao pobednike sile, to nije moglo da ne utie i na britansko ponaanje. SSSR je od 1943. postao daleko uticajniji faktor balkanske strategije, dok je Velika Britanija do tada imala apsolutni mandat na Balkan, odreen injenicom da je posedovala baze daleko blie balkanskim zemljama, ukljuujui avione dovoljnog akcionog radijusa i podmornice koje su mogle iskrcati britanske oficire. U novoj situaciji Mihailovi nije izvukao sve zakljuke iz ovog radikalnog preokreta u drugom svetskom ratu, koji je zahtevao i promenu njegove strategije, aktivniji odnos prema okupatoru, samostalni nastup i izmenu odnosa prema SSSR-u. Mihailovia su zaslepljivala ideoloka predubeenja da je Britaniji komunizam toliko stran da ona ne moe zaigrati na njegovu kartu, zaboravljajui na privremenost taktike radi udovoljavanja SSSR-u, procene da su partizani sutranja snaga sa kojom mogu razblaiti apsolutni uticaj SSSR-a u redovima

597

narodnooslobodilakog pokreta ukoliko mu budu znali prii, sluei se, pri tom, i komunistikim" sredstvima i putevima: bivim leviarima, komunistikim parolama, dijalektikim analizama". Jednostavno, ,,upitomiti Tita", kako kae Zivko Topalovi. Ono to danas nesumnjivo znamo, zahvaljujui istraivaima SOE, jeste da su u njoj radili bivi komunisti, meu kojima najpre Dems Klugman, jedan od oficira ove slube u Kairu. Sa stanovita nae analize, ne mora zbunjivati ni teza Endrju Bojla daje Klugman pripadao istoj grupi sovjetskih agenata kakvi su bili Gej Bares, Donald Maklin, Harold Filbi Kim, koji su postali komunisti jo kao studenti univerziteta u Kembridu 30-ih godina. Oni su bili nesumnjiva manjina u ovoj slubi SOE. 3 6 ) Drugu grupu ljudi koje je S O E angaovala predstavljaju bivi komunisti ili antifaisti jugoslovenskog porekla, koji su uestvovali u panskom graanskom ratu i u Kanadi, od Britanaca zavrbovani da preu u Kairo i odatle se upute na osloboenu partizansku teritoriju. Nae je miljenje da je ova druga grupa ljudi bila kontrolisana od strane Britanaca i da je njihova ranija leva orijentacija sluila da budu bolje primljeni, uspostave u dodiru vie poverenja i razumevanja, ostvare britanske vojno-politike zamisli u krajnjoj liniji. Iz izvora KPJ nedvosmisleno proizilazi da se u njih sumnjalo. Treu grupu oficira, koja nama izgleda najhitnija, koja je odluujue delovala na preokret britanske politike u Jugoslaviji, ine oni iz najblieg erilovog kruga. Re je o linoj diplomatiji" koju je zamislio i ostvarivao Vinston eril, a kojoj pripadaju Vilijem Dikin i Ficroj Maklejn. Kasnije e se njima pridruiti i sin premijera erila, 37) s tim to njegov boravak jo vie posvedouje znaaj line diplomatije, ali istovremeno govori i o erilovom stavljanju do znanja Titu i ovim putem vanosti koju pridaje pokretu pod vodstvom komunista. Pored radikalno - revolucionarnog krila" SOE, koje je podravalo komuniste, etvrtu grupu ine pristalice Drae Mihailovia koje su u SOE imale jaku taku oslonca. Oni su podravali tezu da je Mihailovi prvi nosilac pokreta otpora, voa hrabre gerile, ovek prema kojem Britanci imaju moralne obaveze i da ne smeju dozvoliti da vojni razlozi" prevagnu u prilog Tita. Prvi koji je ukazao na to da su komunistiki elementi u S O E sabotirali program snabdevanja Mihailovia ratnim materijalom iz Kaira, nedovoljno ili jednostrano obavetavali zvanine krugove u Londonu o stvarnim dogaajima u Jugoslaviji, suprotno onome to su javljali britanski oficiri kod Mihailovia, bio je Martin Dejvid. Zar su oni bilo ta drugo mogli javljati sem da se legalizovani etnici od
36) 37)

Isto, 61; Dokumenti Huverovog instituta, Rodoljub ili izdajnik, Sluaj enerala Drae Mihailovia, Beograd, 116, 119-120. Randolf. - eril - otac pisao je Titu 8. januara 1944: Brigadir Maclean je takoer moj prijatelj i moj drug u donjem Domu. Sa njime e uskoro biti na slubi u vaem tabu moj sin, major Randolph Churchill, koji je takoe lan parlamenta". - Arhiv J. B. Tita, Fond K M J I - 3b/880.

598

novembra 1941. bore protiv partizana? No, Mihailovi je optuen za pasivnost ba u jesen 1943, kada je postao aktivniji u napadima na Nemce vie nego ikada od novembra 1941, i bio odbaen. Ta pojaana aktivnost etnika u jesen 1943. bila je neuporedivo manja u odnosu na aktivnost partizana posle italijanske kapitulacije. Mihailovi nije uspeo preko ovih lokalnih aktivnosti (ruenje mostova, akcije na prugama, privremeno zauzimanje Prijepolja, napad na Viegrad i d r u g o 1 da smanji utisak prethodne neaktivnosti koja je proizlazila iz njegove strategije iekivanja. Bio je to samo zakasneli pokuaj neuspenog korektiva pasivnosti prema okupatoru, koja je ve bila zapaena od Britanaca od kraja 1942. i predoena saveznikom javnom mnenju. Britanci su pojaanu aktivnost od Mihailovia ve traili od jeseni 1942. godine. Mihailovi nije nita uradio da se odrekne svojih kompromitovanih komandanta, jer to nije ni mogao, samim tim to se nije odricao ni svoje osnovne strategije ekanja. Zadravanjem svojih ilegalnih odreda u Srbiji van kontakta sa Nemcima, bar zapaenijeg, Mihailovi se u datom trenutku mogao opravdavati zbog kolaboracije etnika u Crnoj Gori kao neposlunih, divljih odreda, nedisciplinovanih komandanata, a na tlu NDH egzistencijalnim razlozima uslovljenim ustakom politikom genocida. Teza koja se istie u inostranoj literaturi da su uspehe etnika u borbi protiv okupatora u Srbiji 1943. partizani prisvajali, zahvaljujui B B C , sukobljava se sa injenicom o pojaanoj aktivnosti narodnooslobodilakog pokreta. Partizanske snage na jugu Srbije bile su trajan vojni inilac, a o razmerama borbi jedinica NOVJ govori za sebe pogibija boraca 1. umadijske brigade u Prijepolju. Zakasnele etnike aktivnosti nisu mogle da izmene pravac politike Velike Britanije, koji je od ranije bio trasiran i uslovljen daleko dubljim razlozima, vezanim za odnos Velike Britanije sa Sovjetskim Savezom. Narastanje snaga i uticaja narodnooslobodilakog pokreta moglo je samo olakavati ovu politiku. Klugman je nasledio Dejvidsona na mestu efa Jugoslovenske sekcije SOE, a krajem 1943. naao se u Bariju u svojstvu savetnika Balkanske avijacije zapadnih saveznika, odakle je, pretpostavljaju pomenuti pisci, mogao uticati koji e se srpski gradovi bombardovati. Zato je bombardovan Beograd a poteen Zagreb? Da li to samo proizilazi iz ukorenjenog shvatanja o partitetima? Poznato je da je izbeglika vlada, odnosno njeni predstavnici, traila zbog genocida nad Srbima da se bombarduje Zagreb i uzvrati nosiocima ustake politike. No, do toga nije dolo. Zagreb je nesumnjivo bio provincijski grad sa stanovita stratekog znaaja u poreenju sa Beogradom, znaajnim sreditem saobraajnih vorova, ali se, na drugoj strani, radilo i o prestonici NDH, koja je aktivno uestvovala u nemakoj kampanji na Istoku. U Zagrebu su se posle poraza ustaa, odnosno Seste nemake
3S)

Dejvid Martin objaljuje hronoloki pregled izvetaja iz britanskih i amerikih izvora o sabotaama i antiosovinskim akcijama Mihailovievih snaga, kao i odmazde. Rodoljub ili izdajnik..., 70-81.

599

armije feldmarala Paulusa kod Staljingrada, vile crne zastave kao i u Berlinu. Objavila je rat Velikoj Britaniji i SAD. U Zagrebu se zaela i zlokobna genocidna politika o unitenju jednog naroda - srpskog, u ime stvaranja nacionalne i katolike drave na Balkanu, Jevreja, Cigana, antifaista nezavisno od porekla. injenicu da Zagreb nije bombardovan trebalo bi traiti - mada to pitanje u naoj istoriografiji nije proueno - i u posrednoj zatiti Vatikana i katolikih krugova u svetu, ali pre svega u tome da vazdune napade na Zagreb nije traio Vrhovni tab NOVJ, odnosno Tito. Ostaje, ipak, neobjanjivo pitanje kako su ovih nekoliko oficira, ispravkama depea, mogli uticati na naputanje jednog pokreta i prihvatanje drugog, nasamariti erila, pomoi uspostavljanju komunistike diktature" u Jugoslaviji? Zar Britanci nisu imali svoje oficire u Jugoslaviji od septembra 1941? Zar pukovnik Bejli nije javio o antibritanskom govoru Mihailovia u Lipovu? Je li Mihailoviev govor izmiljen ili prepravljen? Nije li Hadson 1942. znao za antiokupatorske aktivnosti partizanskih snaga? Zar Britanci nisu mogli znati za nemake vesti o borbama u Jugoslaviji i nosiocima te borbe? Nisu li, jednom reju, daleko krupniji razlozi naterali erila da, angaujui se u jugoslovenskim dogaajima, napusti Mihailovia i priblii se Titu? Kako analitiari ovih dogaaja nemaju u vidu da su neki od ovih leviara" bili u funkciji ire britanske politike, pa i daleko pogodniji sa svojim komunistikim predznakom iz prolosti ili levo liberalnim shvatanjima da uspostavljaju vezu sa duhovno" srodnim jugoslovenskim komunistima u narodnooslobodilakom pokretu? Kako su oni mogli previati kraj 1942. i poetak 1943. kada se sva nemaka sila sruila na snage NOVJ, a etnici pod italijanskim nadzorom sprovodili najveu mobilizaciju u istoriji rne Gore protiv partizana pod vidom borbe protiv ustaa i Muslimana? Za njih, takoe, kao da ne postoji meunarodni kontekst britansko-sovjetskih odnosa i njegov uticaj na jugoslovenske dogaaje i britanska opredeljenja. Znaju li oni sistem odluivanja u britanskom vrhu i ko je stvaralac britanske politike? Jesu li se zapitali zato je eril u jugoslovenskom sluaju iao na linu" politiku? Tito e mu 1944. odgovoriti takoe linom diplomatijom", aljui na elu misije NOVJ u Veliku Britaniju Vladimira Velebita. Hadson i Dikin ne mogu se uzeti za leviare, komuniste, marksiste, dijalektiare u marksistikom smislu rei, a oni su odigrali odluujuu ulogu u naputanju Mihailovia i prihvatanju Tita. Kasnije je tome definitivno doprineo Ficroj Maklejn. U Kairu je kapetan Dikin razgovarao sa erilom o Jugoslaviji. Ova grupacija oficira bila je nadmonija u S O E od one kojoj se pripisuje leviarska orijentacija. Nijedan od pisaca koji prihvata ovu teoriju konspiracije" ne pripisuje pomenutim britanskim oficirima leviarima da su bili agenti strane sile (sem Klugmanu), to jest SSSR-a, ve da su izraavali shvatanja koja su im bila bliska i da nisu mogli da ih ne primene u uslovima rata pristajui na stranu levih snaga". Zaboravljaju na ve pomenutu

600

pretpostavku da su kao levicari" bili najpogodniji da se priblie drugom pokretu, vanom, ali Britancima nepoznatom. Nisu li pre svega bili u slubi svoje zemlje, no u funkciji pripisane im komunistike politike i ideologije? Ove sovjetske krtice", leviarski zaverenici", kako ih nazivaju poklonici teorije konspiracije", nisu mogli uzdii Tita, likvidirati Mihailovia i prevariti" erila svojim izvetajima. Tom priom eli se svesno ili nesvesno revidirati istorija i to u naivno uproenoj i jednostavnoj detektivsko-pijunskoj verziji. U njihovoj analizi nema Nemake koja je vojnim porazom Kraljevine stvorila revolucionarnu situaciju; nema SSSR-a koji podrava ideoloki srodan pokret, istovremeno gajei prema njemu znaajne rezerve zbog levog radikalizma koji bi moskovskom centru mogao poremetiti daleko vanije strateke zamisli; zar ga i usled toga nije bilo bolje drati pod okom i kontrolisati u okviru britanskih inicijativa, a i pomagati kao potencijalno svoj"? Dogaaji vezani za promenu britanske politike zbili su se nakon smanjivanja znaaja SOE: odreivanja Maklejna, slanja vee pomoi narodnooslobodilakim snagama, podsticanja Tita da uspostavi saradnju s kraljem Petrom II. to se tie Klugmana, on je - prema drugim britanskim istoriarima - promovisan u vanu linost kairske SOE u vreme kada je organizacija ve bila potisnuta sa scene balkanske politike i drugi vojno-politiki faktori preuzeli rukovoenje u svoje ruke. SOE vie nije bila jedini izvor informacija o jugoslovenskoj stvarnosti. Mitologizacija ove zavere ukazuje i na nerazumevanje funkcionisanja britanske vojno-politiko-ekonomske mainerije". Mada je van sumnje istoriografski korisno to se otkrivanjem i ove grupe u SOE upotpunjava slika istorije jednom bizarnom epizodom, izgleda nam neistorino od nje praviti odluujuu kariku preokreta 1943-1945. godine, ignorisanjem mnogobrojnih drugih injenica unutranjeg i stranog porekla, osvedoenih faktora promena, potiskivanja snaga koje su zakasnile da se preorijentiu u skladu sa situacijom i drugih koje su se blagovremeno nale u matici antifaistike strategije. Srodna gornjoj tezi je i ona koja se sve vie rasprostranjuje, da su komunisti, u stvari Tito, preveli edne preko vode" Vilijema Dikina i brigadira Ficroja Maklejna. Teza o komunistikoj obradi erilovih emisara je teko odriva, jer se radilo o samosvesnim i zrelim, iako mladim ljudima, od kojih je Maklejn ve pre rata proao kolu diplomatije, poznavao SSSR i komuniste, prisustvovao procesima Staljinovim rtvama, a kako nedavno saznajemo, u vreme svoje diplomatske misije obilazio jug SSSR-a, Kavkaz i Srednju Aziju. Iz njegovog pera proiziao je i Memorandum ije je ideje dugo koristila britanska politika protiv SSSR-a i njegovog razrivanja s juga, izazivanjem antisovjetskih strasti kod muslimanskih fanatika. Ti ljudi su i te kako znali sovjetsku varijantu i uopte druge varijante komunizma, a na drugoj strani bili poverljivi izabranici erila (Dikin) ili mu se uspeli i znali predstaviti (Maklejn). U punom znaenju te rei eril je vodio svoju

601

diplomatiju, zaobilazei resore inostranih poslova i rata, SOE. Organizacija je najmanje mogla uticati i odluivati o promenama generalnog kursa politike. Sa druge, Titove strane, nosilac misije je Vladimir Velebit, to znai da i Tito odgovara poverljivom diplomatijom, to mu nije bilo nimalo teko jer je u svojim rukama drao sve niti spoljnih poslova. Velebit je bio ovek tajnih misija i pre rata, kao zagrebaki advokat, i u toku rata (pregovori sa Nemcima i razgovori sa generalom Gleze fon Horstenauom u Zagrebu, a kasnije i nosilac misija u Egiptu, Londonu, Aliru). Slino erilu, prihvatajui politiku kompromisa koja nije ni zavisila od njega, ni Tito nije konsultovao svoje saradnike iz Politbiroa, a da ne pominjemo druga tela (AVNOJ, NKOJ) koja su mu sluila da im tek formalno referie posle obavljenih poslova. Prilikom prepiske sa erilom, Tito je najverovatnije radei po signalima Maklejna, koji je smatrao da on treba da otvori prepisku jednim kurtoaznim pismom engleskom premijeru, konsultovao moskovsku vezu preko Georgija Dimitrova, koji mu je prosledio koordinate ponaanja u razgovoru sa Britancima. Slino tome, general Nikolaj Kornjejev e juna 1944. na Visu pokazati Titu kopiju Molotovljevog pisma upuenog Ivanu ubaiu, ta mu je trebala biti indikacija za ponaanje. 39 ' Titova veza s Moskvom ila je preko misije Kornjejeva od februara 1944. godine, isto tako kao to je i vezu sa Milovanom ilasom za vreme njegovog boravka u Moskvi - radi ispitivanja mogunosti jednostranog priznanja NKOJ-a od strane SSSR-a - odravao istim kanalom. Teza Dejvida Martina po kojoj su saveznici izdali" Mihailovia ne obazire se na to da su oni birali izmeu dve strategije, od kojih je ona etnika bila defetistika i kao takva neprihvatljiva za vrh koalicije, pre svega za SSSR, dajui prednost drugoj, ofanzivnoj, daleko bolje prilagoenoj saveznikoj politici i proklamovanim ratnim ciljevima. U toj svetlosti gledano, spoljno teite je stavljeno na vojni doprinos NOVJ, koji je bio neuporedivo vei od onog etnikog. Postoji i druga strana medalje: polazei od ofanzivne strategije, narodnooslobodilaki pokret je omoguavao SSSR-u da neprekidno kritikuje etniki borbeni defetizam kod drugih saveznika. Nesumnjivo je da su zapadni saveznici, a pre svega oslabljena Velika Britanija koja je gubila raniji iskljuivi mandat za Balkan, na koji SAD nisu obraale panju niti su ga poznavali, preputajui odluke Engleskoj i SSSR-u, bili svesni koliko je SSSR postajao sve prisutniji inilac posle strategijske inicijative koju je Crvena armija stekla posle Staljingrada, ne isputajui je iz ruku do kraja rata. Od ovog preokreta na Istonom frontu Sovjetskom Savezu vie nije bilo neophodno otvaranje drugog fronta da bi se do kraja izvelo osloboenje okupiranih teritorija SSSR-a vlastitom snagom. Tri etnike teze, kao i pisaca koji zastupaju njihove interese u prolom ratu, stoje na ranjivim nogama. Prva je, da je SSSR bio do
39)

Poruka je datirana sa 15. jun 1944 - A J , 103-3-36.

602

kraja naklonjen narodnooslobodilakom pokretu, samo je donekle tana, jer sovjetska politika kao realna i pregmatizmu naklonjena nije ideolokim faktorima pridavala odluujuu ulogu. Naravno, pod uslovom da je etnika strana bila spremna ili mogla da se emancipuje i vodi svoju politiku van kontrole Britanaca. Kada se danas pogleda jugoslovensko-sovjetska dokumentacija o meusobnim odnosima na nivou vlada, moe se videti da su Sovjeti uveliko zamerali emigrantskoj vladi to je do kraja u rukama britanske politike. Druga etnika teza, po kojoj je u njihovim odnosima sa Britancima ideoloki faktor bitan u smislu da se moe raunati na razlaz SSSR-a i Velike Britanije ukoliko bi bili povreeni britanski interesi, kao vrhovno merilo, te da ih oni nee ostaviti na cedilu ni po koju cenu, pokazala se kao krajnje netana. etnici nisu izvukli zakljuke iz promene odnosa snaga posle sovjetske pobede kod Staljingrada i iskrcavanja zapadnih saveznika u Francuskoj Severnoj Africi, menjajui svoj odnos prema okupatoru. Umesto toga, oni su sve vie tonuli u saradnju koja e ih na kraju dovesti do take da im kralj, nesumnjivo nedorastao mladi, septembra 1944. godine zapreti izdajnikim igom ukoliko ne stanu uz bok oslobodilake armije pod Titovom komandom.40) Trea etnika teza je sasvim iracionalna, krajnje neistorina, svedena na statiku komparaciju prednosti svoje strategije u odnosu na partizansku, sa stanovita marginalizacije jugoslovenskog doprinosa promenama na svetskim frontovima, precenjivanjem svog legitimiteta, snage kojoj partizani samo kvare dobro promiljenu poetnu poziciju; pogotovu to su strani element, ta vie predstavljaju neprirodnu interpolaciju u organski istorijski proces. Kao da su se oni sluajno pojavili? Kao da ve nisu bili na sceni, te da i oni nisu bili deo srpskog naroda bez obzira na njihovo internacionalistiko vaspitanje i zanos.

Srbija 1944. - u aritu zbivanja

U politici KPJ Srbija je bila od prvog dana priprema ustanka, u toku ustanka i nastavljanja narodnooslobodilake borbe sutinski kljuna zemlja jugoslovenske revolucije, bez obzira to se to u dokumentaciji revolucionarnog subjekta nije uvek iskazivalo, izriito navodilo ili, najee, ostajalo je zamueno optejugoslovenskom optikom i
40)

Misli se na govor kralja Petra, odran 12. septembra posle bombardovanja Beograda (6. i 8. septembra 1944.), u kome poziva Srbe da stanu pod Titovu zastavu, to je pogodilo sve pristalice monarhije i Mihailovia u zemlji. - Boko N. Kostich, Istina o Milanu Nediu, Milvoki, S A D , 1965 - Povodom osloboenja Beograda Petar II je odrao novi govor u kome j e , izmeu ostalog, rekao: Pozdravljajui osloboeni Beograd, ja pozdravljam sve vas, dragi moji Srbi, Hrvati i Slovenci ispunjen najdubljom zahvalnou prema junakoj narodno-oslobodilakoj vojsci i maralu Titu, prema bratskoj i saveznikoj Crvenoj Armiji i njenom velikom maralu Staljinu i odajem potu svima herojima i rtvama za nau zajedniku slobodu". - A J , 8 3 - 2 - 6 5 7 , Bilten br. 399.

603

jednakou svih nacionalnih subjekata. Razumljivo, nije re samo o graninom poloaju Srbije prema zemljama satelitima: Bugarskoj, Rumuniji, te preko Vojvodine Maarskoj. Ali je i taj geopolitiki faktor 1943-1944, u zavrnoj fazi rata, bio znaajan ve od 1941. godine, s obzirom na Istoni front, naroito dok su bile ive iluzije o brzom i nezadrivom napredovanju Crvene armije prema Balkanu, preko Karpata i izlaenju na Dunav. Iluzije o povratku u Srbiju, iako nerealne sa stanovita unutranjih prilika posle partizanskog poraza i gubitka Uica, ali odravane oekivanjem konanog raspleta na Istonom frontu, sauvale su se kod Tita sve do juna 1942. godine, podravane od srpskih kadrova. Oekujui da u Srbiji u prolee ponovo izbije ustanak, generalni sekretar KPJ i Vrhovni komandant zadravao je partizanske snage na levoj strani Drine, uveren da e sovjetska prolena kontraofanziva kod Harkova biti pobedonosna i doprineti i balkanskom raspletu. Kao stoje poznato, ove iluzije su se sasvim rasprile, otkrivajui istovremeno svu Titovu neobavetenost o stvarnim prilikama u Srbiji, razmerama terora nad pristalicama narodnooslobodilakog pokreta, porazu grupe partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji marta - aprila 1942. godine. Sovjetska kontraofanziva pak, prema Harkovu, zapoeta 12. maja 1942. godine, preokrenula se u potpuni poraz. Titova odluka juna 1942. na Zelengori da partizanska grupacija krene prema Bosanskoj krajini, pala je posle saznanja da od sovjetske pobedonosne ofanzive nema nita i da se rat produava. Rukovodstvo partizanske grupacije na Zelengori znalo je za arite ustanka od 1941. na Kozari, ali ne i da je poela nemako-ustaka ofanziva na ovu planinu, posle koje e ona ui u partizansku legendu, ostajui pojam stradalnitva srpskog naroda. Odluka da se krene na zapad Jugoslavije doneta je gotovo istovremeno kada i nemaka odluka o poetku velike ofanzive prema Volgi i Kavkazu i podilaenju sovjetskoj prestonici s juga, posedanju petrolejskih polja Majkopa i Groznog, prelaenju Kavkaza i ugroavanju britanskih interesa na Srednjem istoku. Ponovo oivljavanje interesa za istone delove Jugoslavije - Srbiju, Kosmet i Makedoniju - oznaavala je misija Svetozara Vukmanovia Tempa, njegov put od Otrelja preko NDH i Beograda na jug Srbije i u Makedoniju, na Kosovo i Metohiju, u Grku i Albaniju, koji dobija puni smisao u vremenskom kontekstu iskrcavanja zapadnih saveznika na obalama Francuske Severne Afrike i ofanzive Crvene armije kod Staljingrada, novembra 1942. godine. Saveznika koalicija je preuzimala strategijsku inicijativu, koja nije mogla da ponovo ne pojaa, kao i 1941. godine, posle napada Nemake na SSSR, znaaj Srbije u narodnooslobodilakoj borbi naroda Jugoslavije i u meunarodnim spletovima jugoslovenskog pitanja, posebno 1943-1944. godine. Na istonoj strani Jugoslavije trebalo je spremno saekati pad satelitskih reima i susreti sa trupama Crvene armije. No, geopolitiki poloaj Srbije nije jedino objanjenje znaaja Srbije u jugoslovenskoj

604

revoluciji. Srbija je bila najvea jugoslovenska zemlja, a Srbi najbrojniji narod u Jugoslaviji, pogotovu sa onima van matice, u kojoj je trebalo - po koncepciji KPJ - da nadvladaju snage narodnooslobodilakog pokreta, uniti se etniki pokret, onemogui srpska emigracija i unutranje snage antipartizanske orijentacije, pa i spree meunarodne pekulacije" sa Srbijom u okviru britanske politike kompromisa. Srbija je, pod partizanskom kontrolom, mogla biti i znaajna mobilizaciona baza, izvor ekonomske snage i prostor sa kojega se mogla dovriti bitka za osloboenje zapadnih delova Jugoslavije. U jedinicama NOVJ van Srbije nalazili su se preteno srpski borci iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Vojvodine, koji su bili spremni da krenu u osloboenje istonih delova Jugoslavije. Ima istoriara koji tvrde da su borci Bosanske krajine ili na Srbiju da bi se iskupili za srpsku hegemoniju u Jugoslaviji izmeu dva svetska rata, 41 ' to je zaista preuveliavanje, nezavisno od propagande protiv Mihailovia i srpskih kolaboracionista Nedia i Ljotia, te komunistike indoktrinacije o Srbiji kao centru reakcije. Glavna operativna grupa divizija NOVJ je u borbama u prolee 1943. uzela pravac prema Albaniji, sa skretanjem prema Sandaku i Srbiji. Neoekivana ofanziva Nemaca maja-juna 1943. uticala je, posle Sutjeske, na povijanje prema istonoj Bosni. Vladimir Dedijer navodi da je Vrhovni tab i pre neprijateljske ofanzive januara 1943. imao plan da sa novim, sveim srpskim snagama iz Bosne krene prema Srbiji u prolee 1943. godine, ali je nemaka ofanziva iznudila pokret NOVJ ranije i pod borbom. Odavno je poznato da voe ne pokreu svoje snage uvek onamo i onda kada oni ele, kreui se esto pravcem koji nameu i odreuju drugi. Zbog sredinjeg poloaja Srbije na Balkanu i vanih saobraajnica koje je presecaju, njena odbrana je za komandu Vermahta od leta 1943. bila od prvorazrednog znaaja, tako da su Nemci, pored politikih planova Hermana Nojbahera da stvori antikomunistiki front" na istoku i jugu Jugoslavije, posebnu panju posveivali osujeivanju upada snaga NOVJ u Srbiju. Misao o prodoru u Srbiju javila se u Vrhovnom tabu ponovo avgusta 1943, kada su se, pribliavanjem kapitulacije Italije, mogli oekivati prelomni dogaaji na elom balkanskom ratitu. Druga proleterska divizija dobila je zadatak da krene za Sandak i Crnu Goru, kako zbog razoruanja Italijana tako i zbog stvaranja uporita za upad u Srbiju i spajanja s jedinicama koje su se borile na jugu i istoku Srbije, te u umadiji. Time se mogla razbuktati borba u Srbiji, dati snaan podsticaj antifaistikoj borbi u Bugarskoj, ugroziti celokupni nemaki sistem odbrane na Balkanu. Prodor u Srbiju trebalo je da oznai i razbijanje glavnog protivnika - etnika. Britanska politika kompromisa imala je za cilj da zloupotrebom Srbije, kao etnike
41)

Polazilo se uopte od toga da je srpski narod sposoban i voljan da dokraja izbrie onu hipoteku, koja je nekada teretila i ugroavala jugoslovensku zajednicu". - J. Pleterski, Nacije Jugoslavija Revolucija, Beograd, 1985, 508.

605

monarhistike i antipartizanske, obezbedi to jau poziciju Velike Britanije u odnosu na SSSR, videvi u njemu faktikog meunarodnog protektora narodnooslobodilakog pokreta, zapravo njegovog komunistikog jezgra. Za nemako komandovanje u jesen 1943. Srbija je, takoe, bila klju" odbrane Balkana. Nadiranje jedinica Druge i Pete proleterske divizije u prvoj polovini novembra 1943. godine do linije Sargan - Palisad - Ljubi nailo je na jak, gotovo nesavladljiv otpor Nemaca i etnika. Odmeravanje" snaga u jesen 1943. ukazalo je da je vreme za upad u Srbiju i probijanje nemako-etniko-nedievsko-ljotievske odbrane bilo jo preuranjeno. Bez jaanja unutranjeg otpora, pomeranja junog sovjetskog fronta i poetka nemakog izvlaenja iz Grke, situacija za prodor jedinica NOV u Srbiju nije, oigledno, bila sazrela. No, pribliavanje jakih partizanskih grupacija NOVJ na domak Drine, Lima, Ibra i Uvea davalo je vojno-politike i moralno-psiholoke pretpostavke za uspeh novih akcija u najskorijoj budunosti. Unutranje ratite u Srbiji, koje je poelo da se razgoreva i iri od jeseni 1943, bilo je lieno dve velike, tek formirane jedinice, koje su mogle doprineti rasplamsavanju borbi u Srbiji - 1. junomoravske i 1. umadijske brigade, koje su po nareenju Vrhovnog taba radio-putem povuene iz Srbije kada su u njoj bile najpotrebnije. Novoobrazovana 1. umadijska brigada, na putu iz Srbije u Bosnu, iskrvarila je u borbi s Nemcima 4. decembra 1943, branei, zajedno s 2. proleterskom brigadom, limski mostobran kod Prijepolja, na kome je palo oko 400 boraca. Sumadinci su na Limu vie nego desetkovani pre nego su i uspeli da napuste Srbiju. Prva junomoravska brigada prela je u istonu Bosnu u vreme tzv. este neprijateljske ofanzive i na Devetaku je, ve 15/16. decembra 1943, razbijena. Od delova ovih dveju brigada obrazovana je, februara 1944. u ajniu, 3. srpska udarna brigada, koja je ula u sastav 2. proleterske divizije i u njenom sastavu zadrala do kraja rata. Izvlaenje ove dve brigade iz Srbije, u Sandak i Bosnu, bilo je sinhronizovano sa pripremama Udarne grupe, odnosno Operativne grupe divizija koje su bile spremne na Limu i Drini da prodru u Srbiju, ali se na drugoj strani najbolja grupacija boraca sa vojnim i politikih rukovodstvom izvlaila iz Srbije. U vreme kada su bile najpotrebnije u Srbiji, one su odlazile van Srbije. S ovim brigadama Srbiju su napustili i Blagoje Nekovi i Moma Markovi, koji se u nju nisu mogli vratiti sve do jula 1944. godine, tako da je rukovodstvo praktino bilo obezglavljeno, to nije moglo da se tetno ne odrazi na ustanak na jugu Srbije i u Sumadiji, a pogotovu na partijski rad. Pokrajinsko rukovodstvo KPJ za Srbiju bilo je dugo, dve godine, odvojeno od Politbiroa CK KPJ i Vrhovnog taba, bez obzira na veze koje je Blagoje Nekovi ostvarivao sa centralnim rukovodstvom posredstvom zagrebakog punkta, preko Vojvodine i Bosne. U svakom sluaju, te veze su bile slabe, spore, sporadine, esto zaobilazne. Teite borbi 1942-1944. bilo je u zapadnim delovima Jugoslavije, preko

606

Drine, Lima, Save. Sa snagama NOVJ na zapadu, u njihovom sastavu nalazile su se i srpske jedinice, koje su se povukle prilikom poraza partizanskih sanga u jesen 1941, svrstane u bataljonima (srbijanskim) Prve proleterske i u Drugoj srpskoj proleterskoj brigadi. Ove elitne i eksteritorijalne jedinice nalazile su se pod Titovim rukovodstvom. Vodei srpski kadrovi u vrhu Partije, sa Aleksandrom Ranko viem, Ivom Lolom Ribarom (do pogibije novembra 1943) i Sretenom ujoviem, nisu imali bitan uticaj na vojno rukovoenje i spoljnopolitike veze, koje je u svojim rukama drao iskljuivo Tito. Sreten Zujovi je poticao iz rukovodstva Milana Gorkia (Josipa iinskog), kao i Tito, ostajui samim tim trajno obeleen, iako se to javno nije primeivalo. Njegova elja da postane voa srpske partije nije se nikada ostvarila. Srpska partija nije imala status nacionalne kompartije jer je zakljuak u tom smislu donet oktobra 1943, potvren juna 1944. na Visu i oivotvoren maja 1945. godine. Tito je bio najmarkantija figura narodnooslobodilakog pokreta. On je suvereno odluivao, oslonjen i na srpske snage u zapadnim delovima Jugoslavije, iz ijih je redova izrastao novi stareinski kadar koji je bio veran onome ko ga je i unapreivao. Blagoje Nekovi je bio manje poznat u jugoslovenskom komunistikom pokretu, pa i Srbiji, iako je njegov komunistiki sta bio dug, uee u panskom graanskom ratu davalo beleg, ali radei uglavnom ilegalno ostajao nedovoljno poznat irem partijskom lanstvu. Ostavljen je u Beogradu kao veza sa Kosovom, Makedonijom, Sremom, a na drugoj strani sa Vrhovnim tabom i CK KPJ, kao privremena i prelazna linost; bio je majstor konspiracije, neobino zasluan za odravanje rukovodstva u trenucima najtee krize, povezivanje partijskih organizacija i odravanje pokreta pod najnepovoljnijim uslovima. Ostajui u Beogradu, Nekovi je dobio uputstva i ovlaenja za svoj rad. On je ispunio zadatke koji su mu bili povereni, ako je ceniti po verifikaciji njegove delatnosti na Visu u leto 1944. godine, ime se ne zanemaruju kritika zapaanja na njegov rad. Analiza poruka koje su upuivane Nekoviu od CK KPJ, kao i njegovih odgovora i poruka CK KPJ, pokazuju da u njima nema velikih stratekih zamisli. Tek dolaskom Svetozara Vukmanovia, preko Beograda, na jug, poinje ostvarivanje znaajnijih akcija i razgorevanje borbe na istonom Balkanu. Rukovodstvo Srbije s Nekoviem, umrtvljeno pune dve godine sa stanovita pokretanja operacija veih razmera, nije, s obzirom na demokratski centralizam u Partiji - koji je poivao na centralistiko-direktivnom naelu odgovornosti niih organa prema viima - moglo ni pomiljati niti je pomiljalo na vee borbene operacije. Oigledno je da Nekovi, bez obzira na svu teinu situacije u Srbiji, teror Nemaca i kolaboracionista, nije inspirisao nijednu akciju do dolaska Svetozara Vukmanovia u smislu intenziviranja narodnooslobodilake borbe u Srbiji. Centralnom rukovodstvu narodnooslobodilakog pokreta, sa Titom na elu, nesumnjivo nije ni odgovaralo, ak i da su postojali povoljniji uslovi za borbu, da se ona razbukti i doe do masovnog

607

ustanka na istonom Balkanu, bez uticaja jugoslovenskog rukovodstva opsednutog dogaajima na zapadu Jugoslaviji i bitkama Glavne operativne grupe divizija. Ustanak je morao da se vodi pod Titovim simbolom i rukovodstvom, pogotovu u Srbiji. Poznato je daje Vrhovni komandant nareivao svojim komandantima, septembra 1944. iz Krajove, da obaveste narod preko radija da Tito vri inspekciju NOVJ u zapadnoj Srbiji, iako se nalazio u Rumuniji. --.. Udarna grupa divizija, sastavljena od 2. i 5. divizije, sa oko 5.000 ) ( boraca, pokuala je ponovo, poetkom marta 1944, da prodre u Toplicu i Jablanicu, spoji sa snagama NOV na jugu Srbije i stvori uporite za prodor novih snaga. Iako je uspela da pree Ibar, ona je morala pod pritiskom jakih snaga Nemaca, Bugara, etnika, Srpske dravne strae, Srpskog doborovoljakog korpusa i muslimanske milicije da skrene prema zapadu Srbije. Udarna grupa doprla je do Maljena i Povlena, ali je u maju 1944. morala da se povue preko Lima. Tek krajem jula Vrhovni tab je odluio da se teite narednih operacija trajno prenese na istok Jugoslavije, to jest u Srbiju, radi razbijanja etnika, susreta sa Crvenom armijom i krize satelitskih reima u Bugarskoj i Rumuniji. Trebalo je istovremeno spreiti povlaenje nemake armije iz Grke i Arhipelaga moravskom dolinom prema Beogradu, jer su samim tim mogle ojaati snage kolaboracije i, moda, u Beogradu-ustoliiti reim koji bi osujetio planove CK KPJ i Vrhovnog taba/ Operativna grupa^ divizija otpoela je prodor prema Srbiji 28. jula 1944. godine, a septembra 1944. snage NOVJ ovladale su zapadnom Srbijom. Srbija je ve od 1943. bila u centru panje nemakih vojnih " , politikih inilaca. Antikomunistiki blok na Balkanu gradio se pod > rukovodstvom Hermana Nojbahera od leta i jeseni 1943. godine. Za" (razliku od Zigmunda Kaea, Nojbaher je traio nain da se pomou"1 (^razumno tretirane Srbije" sprei slom nemakih trupa na Balkanu^ ( onemogui prilaz Treem rajhu s juga, osigura povlaenje trupa j ) i Grke i sa Arhipelaga, pojaa odbrana od nadiruih snaga Crvene ( armije. Otuda politika objedinjavanja svih snaga protiv komunistikih pokreta, stvaranje sistema vazalnih drava, prevazilaenje nacionalnih i politikih razlika, jer vie nije bilo vano da lije neko beo" ili zelen": bilo je vano da nije crven"J Od staljingradskog poraza nemaka politika i propaganda teite su stavljali na to da je Nemaka u slubi odbrane Evrope i njene civilizacije od nasrtaja azijatskog varvarstva i boljevizma. Federacija izmeu Srbije i Crne Gore preko Sandaka takoe je trebalo da poslui nameravanom cilju koncentracije antikomunistikih snaga na nacionalnoj osnovi, putem njihove nacionalne integracije. Gradei Srbiju pod nemakim protektoratom, Nojbaher je mnogo polagao i na njen antagonistiki pandan u vidu Velike Albanije". Nemci su preuzimali ulogu da mire i arbitriraju meu svojim tienicima u okviru glavne zamisli ojaavanja poloaja Treeg rajha na Balkanu.

608

Nojbaherova politika od jeseni 1943. godine menjala je neke strateke komponente dotadanje nemake politike. Ona nije bila uslovljena promenom stava Nemaca o srpskom narodu, ve politikovojnim pragmatinim interesima u situaciji povlaenja na Istoku, ispadanja" Italije iz rata, pribliavanja saveznika Jugoslaviji i Treem rajhu, narastanja partizanskih snaga u Jugoslaviji posle italijanske kapitulacije. Nemaka politika se menjala samo utoliko koliko su to zahtevali novi vojni momenti. Smatralo se da bi se_u istonim delovima Jugoslavije, pre svega u Srbiji i Crnoj Gori, .moglo sakupiti oko 80.000 vojnika^* Cto 50.OOCLeinika Drae Mihailovia u Srbiji i Crnoj Gori, oko 25.0001. pripadnika Nedieve Srpske dravne strae i oko 5.000 ljotievaca Srpskom dobrovoljakom korpusu^ Sa tolikim snagama Nojbaher je-> pretpostavljao da bi u sredinjem delu Balkana mogao prekinuti kontinuitet pokreta otpora pod vodstvom komunista od Peloponeza do Istre. Ispravljanje nemake politike znailo je, pre svega, ublaavanje surovih mera prema srpskom narodu. Nojbaher se posebno zalagao da se ojaa poloaj Milana Nedia posle britanske politike tzv, duplog koloseka (iliekviditance") prema Mihailoviu i partizanima. Nedi je i ranije propagandno radio na integraciji Srbije i Crne Gore, a nakon Nojbaherove inicijative Nedieva politika dobila je u iznetom pravcu vrste obrise slanjem pomoi, naoruanja, linim dodirima sa crnogorskim kolaboracionistima. Jo u vreme dok je Italija ratovala na strani Nemake, kao okupaciona sila angaovana u Crnoj Gori i Sandaku, bile su poznate inicijative Nedia da uspostavi nad Sandakom i Crnom Gorom civilnu vlast, ostavljajui Italijanima vojnu. Ova aktivnost Milana Nedia dobila je vei zamah sa Nojbaherovom politikom u jesen 1943. godine, jer je sada naila na potporu nemakog zvaninika. Nojbaher je oktobra 1943. dostavio Joahimu fon Ribentropu plan 0 srpsko-crnogorskoj federaciji, koji se sastojao iz sledeih est taaka: 1. Stvoriti Srpsku federaciju sastavljenu od Srbije, Crne Gore i Sandaka, preteno muslimanskog, koji je po raspadu Jugoslavije bio dodeljen (dobrim delom) Crnoj Gori, ali koji je od nje u stvari odeljen partizanskim frontom; 2. Armijski general Nedi da bude predsednik Federacije; 3. Federacija da obrazuje privrednu i valutarnu uniju, ali da ostanu autonomne uprave, naroito u pogledu unutranjih poslova 1 u kulturnim pitanjima; 4. Federativna vlada da donosi neophodne odluke o egzekutivi (andarmerija i dobrovoljni savezi); 5. Da se nacionalne kulturne institucije oslobode tutorstva organa vojne uprave i da se otvori Beogradski univerzitet; 6. Nemaka vojna uprava da bude ograniena samo na upravnu kontrolu, a njen aparat da se radiklano reducira". 42 ' Ujedinjavanjem kolaboracionista raznih boja Nemci su parirali antinemakom balkanskom frontu koji se posle italijanskog sloma sve vie razbuktavao.
42)

Oko ove osovine Beograd - Cetinje trebalo je da se izgradi nova obnovljena drava srpskog naroda. Federacija je zamiljena kao privredna i valutna unija, s autonomnom upravom i prosvetom. - B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2, 119.

609

Sam plan o federaciji je jedinstven u istoriji srpskog naroda, jer su od ranije bile poznate razne varijante ujedinjavanja, ali sada se po prvi put javljao federativni oblik. Milan Nedi je u odgovoru Ljubu Vuksanoviu, predsedniku kvislinke Narodne uprave, pozdravio ideju o srpsko-crnogorskoj federaciji kao vidu obnovljene drave, iji temelj mora da bude snana osovina Cetinje - Beograd, oko koje e se izgraditi nova obnovljena drava srpskog naroda". Samu injenicu to su se Crnogorci ponovo nali u bratskom zagrljaju sa braom Srbima", zahvaljivao je velikom Nemakom rajhu i posebno ministru Nojbaheru, pozivajui Vuksanovia da se Nemcima odue estitom i potenom pravom srpskom saradnjom". Meutim, Hitler je krajem 1943. u razgovoru sa Nojbaherom zatraio da se ovaj plan preispita, jer Nemaka ne sme dozvoliti da jedan narod na Balkanu postane nadmoan nad drugim, pogotovu Srbi, kao narod koji je kroz istoriju pokazao veliku dravotvornu snagu i ije su pretenzije sezale do Egejskog mora. 43) Crnogorske kvislinge na saradnju sa Nediem upuivala je i sve izraenija snaga narodnooslobodilakog pokreta u Crnoj Gori, koji je posle italijanske kapitulacije pogibije i streljanja etnikih prvaka u manastiru Otrog (generala Blaa ukanovia, pukovnika Baja Staniia i drugih) sve vie osvajao prostor izgubljen posle tzv. levih skretanja i naputanja Crne Gore pod pritiskom etniko-separatistikih i italijanskih snaga u prolee 1942. godine. Osnovni cilj je bio da se udruenim snagama to uspenije obrauna sa komunizmom. Ne sme se zanemariti i ekonomska strana pitanja, jer je Srbija preko Sandaka mogla u privrednom pogledu pomoi narodu Crne Gore. Rezerve prema iznetom federativnom projektu zadravale su separatistike snage koje su u ovom inu videle odluke Velike podgorike skuptine u novom izdanju. Aprila 1944. godine Hitler je u Salcburgu jo jednom odbacio Nojbaherov plan, smatrajui da Trei rajh treba da pobedi, pa sve ostalo dolazi samo po sebi, ime je sudbina ove ideje bila konano zapeaena. Ona je imala jo jednog velikog protivnika u zemlji, NDH, kao nemakog balkanskog eksponenta, ije je interese dosledno i do kraja zastupao poslanik Treeg rajha pri ustakoj dravi Zigfrid Kae. Za snage narodnooslobodilakog pokreta nosioci ideje zbliavanja i ujedinjenja bili su saradnici okupatora, jer se pokrovitelj federacije nije ni skrivao. Saradnja Nedievih i Ljotievih poklisara sa predstav43)

Nojbaher se zalagao da prestane streljanje talaca, oslobodi patrijarh Gavrilo, Nedieva vlast proiri na Sandak i Crnu Goru, Pavle urii pusti iz nemakog zatvora. Nemcima su bile potrebne sve antikomunistike snage, a naroito posle kapitulacije Italije i stvaranja praznine u okupacionom sistemu. Firer se, meutim, suprostavio ojaavanju Nedievog reima. Nemaka, po Hitleru, decembra 1943. nikako nije smela da dozvoli da na Balkanu bude jedan nadmoan narod koji smatra da ima politiku misiju. Srbi su jedan takav narod. Oni su pokazali jednu veliku dravotvornu sposobnost". - I. Avakumovi, n.d., 139. - J. Marjanovi, The Neubacher Plan and Practical Schemmes for the Establisment of a Greater Serbian Federation (1943-1944), The Third Reich and Jugoslavia 1933-1945, Beograd, 1977, 486-502; Neubacher Hermann, Sonder - Auftrag Sdost 1940-1945. Bericht eines fliegenden Diplomaten, Gttingen, Berlin, Frankfurt an Main, 1957, 155-6.

610

nicima kvislinke vlasti u Crnoj Gori i obratno nastavlja se sve do povlaenja etnika iz Crne Gore, novembra 1944. godine. U leto 1944. uhvaen je i ubijen kao sprski poklisar Jovan Plamenac na putu Rijeka Crnojevia - Vir Pazar, bivi regent Crne Gore u emigraciji i poslanik Kraljevine Jugoslavije po povratku iz egzila, kojeg je, inae, civilni guverner Sarafino Macolini proterao posle Petrovdanske skuptine iz Cetinja, jer se izjanjavao kao Srbin. Zahvaljujui intervencijama Nedia i Nojbahera, iz nemakog zarobljenitva osloboen je Pavle urii, razoruan i uhvaen od Nemaca kod Kolaina, posle etnikog poraza na Neretvi i Drini. Politiku kompromisa u Jugoslaviji nosili su Velika Britanija i SSSR, naravno, razliito motivisani, dok su SAD uglavnom sledile politiku ovih sila, uz odgovarajue rezerve. Pored britanskih oficira, kod Mihailovia se nalazilo i nekoliko oficira SAD. Potpukovnik Albert Sajc nalazio se na elu prve amerike misije kod generala Mihailovia od septembra 1943. do marta 1944. godine. Kapetan Dord Musulin bio je kod Mihailovia od oktobra 1943. do maja 1944. godine, da bi se 2. avgusta ponovo naao u Jugoslaviji na elu Vazduhoplovne misije za spasavanje. Kapetan Valter R. Mensfild boravio je u tabu Mihailovia u svojstvu pomonika pukovnika Sajca. Musulina je kod Mihailovia nasledio kapetan Nik Lali, u funkciji efa Vazduhoplovne misije za spasavanje, ostajui kod Mihailovia skoro pet meseci. Pri toj Vazduhoplovnoj misiji naao se kasnije i radio-telegrafista u mornarici Artur Dibilian. 4) Misija potpukovnika (pukovnika) Roberta Makdaula stigla je kod Mihailovia avgusta 1944. godine. Makdaul je pripadao Servisu generala Vilijema Donovana - OSS - (Uprava za strateke slube - Office of Strategic Services). Misija je ostvarena u vreme poetka borbe za Srbiju, primicanja Crvene armije Dunavu i Jugoslaviji i predstavljanja Srbije u erilovoj interpretaciji kao etnike i monarhistike, antititovske i antipartizanske, neke vrste hidre kontrarevolucije, jugoslovenske Vandeje. Makdaul demantuje da je podsticao Mihailovia da nastavi borbu protiv partizana i da mu je obeavao ameriku pomo. Izvesno je da se susreo sa nemakim predstavnikom Rudolfom terkerom, i to na nemaki poziv, sa odobrenjem svojih pretpostavljenih. Cilj sastanka je bio da se ispita mogunost predaje nemakih snaga na Balkanu. 45 ' Svakako, Makdaul je probudio neku nadu kod Mihailovia, pa i kod njegovog predstavnika u Italiji ivka Topalovia, koji je pisao Mihailoviu 4. septembra 1944. da sa amerikim pukovnikom treba otvoriti sve politike probleme, jer se samo preko Amerikanaca moe
u) 45)

Z . Vukovi, n.d., 79. terker je bio savetnik Upravnog taba Vojnog zapovednika Srbije. Sastao se marta 1944. sa komandantom etnikih odreda u Srbiji generalom M. Trifunoviem u blizini aka. Razgovor se vodio o snabdevanju etnika municijom i orujem radi borbe protiv partizana. Do sastanka je ponovo dolo aprila 1944. godine. Mihailovi se tajno sastao sa M. Nediem 12. i 13. avgusta 1944. u blizini Kosjeria. - M. Borkovi, n.d., 2, 331.

postii promena politikog kursa saveznika. Oni treba da se uvere da Tito i Subai nameu odluku orujem u srpskom prostoru i da Srbi moraju da se brane. 46) Ima tvrenja, takoe, da je ameriki obavetajni oficir prekoraivao svoja ovlaenja, obeavajui Mihailoviu podrku SAD etnicima. Iz ovoga bi se moglo zakljuiti da je ulivao nadu Mihailoviu, naputenom od Britanaca, da e dobiti podrku tree velike sile antifaistike koalicije, kada nije mogao oekivati podrku Sovjeta orijentisanih na pomaganje narodnooslobodilakog pokreta. Prema nekim posrednim i fragmentarnim podacima iz amerikih izvora proizilazi da se Makdaul naao u Srbiji da bi bio neposredni svedok kako ona pada pod vlast komunista. Srbi su u zapadnom javnom mnenju vaili za ljude individualnih sklonosti i raspoloenja, koji nisu bili spremni da prihvate kolektivistiku psihologiju i nain ivota koji namee komunizam.47) Da li je eleo da prisustvuje odstupanju Nemaca, za koje se verovalo da e nastupiti mnogo bre? Znalo se koji su znaaj Nemci pridavali Srbiji, dolini Morave, uu Save u Dunav, imajui u vidu odstupanje s juga prema severu, nastupanje sovjetskog junog fronta, vrenje u satelitskim reimima susednih zemalja, polet narodnooslobodilake borbe u Srbiji. Makdaulov dolazak mogao je izazvati odreene iluzije kod Mihailovia, ali nije mogao izmeniti njegov kritini poloaj. Protiv prisustva Makdaulove misije kod Vrhovne komande Drae Mihailovia protestovao je Tito, a eril je odmah zatraio od Ruzvelta da se ova misija povue iz Srbije. 48 ' Makdaul je napustio Mihailovia tek novembra 1944. godine sa improvizovanog aerodroma u Bosni. Makdaul je eleo da razgovara sa Hermanom Nojbaherom, kojem Berlin nije dozvolio direktno sueljavanje sa saveznikim oficirom, ve samo preko posrednika, generaltabnog pukovnika terkera. terker se po drugi put, u ime Nojbahera, sreo sa amerikim obavetajcem u blizini Mihailovieve Vrhovne komande. Makdauel se predstavio kao ovek koji ima ovlaenje da razgovara o elom Balkanu. Izjavio je da bi specijalnu nemaku delegaciju mogao prevesti avionom na razgovore sa saveznicima, u Italiju. Joahim fon Ribentrop se nije saglasio da Nojbaher otpone razgovore sa Amerikancima. Prema Nojbaheru, Makdaulova misija imala je politiki karakter koji se moe svesti na tri zadatka: spreiti sovjetsku ekspanziju Balkana, oponirati Titu i pomoi
46)

47) 48)

Amerikanci ine napore da nam pomognu i ne dadu nametanje reima Balkanu. Ali oni to mogu initi samo savetima, jer je Balkan englesko vojite". - A V I I , a, K - 1 4 , Reg. br. 28/2. Jugoslovenske vlade u izbeglitvu 1943-1945 (priredio B. Petranovi), Zagreb, 1981, 32. Tito je izvestio Glavni tab Srbije 18. septembra 1944, da je ameriki predstavnik kod Mihailovia Makdaul stupio u vezu s Nemcima. Izvetavao je da su Nemci traili da im se ne ometa izvlaenje, a da oni za uzvrat nee svoje balkanske trupe upuivati protiv oruanih snaga zapadnih sila. - A V I I , K - 2 6 , Reg. br. 10-17/13. - eril je 1. septembra 1944. osudio S A D to otvaraju scenu za graanski rat u Jugoslaviji pomaganjem Mihailovia, nasuprot njihovoj podrci Titu. Britanski premijer je ponavljao svoju staru tezu da se jedina ansa nalazila u sporazumu izmeu Tita i bana", a ne u davanju zatite Mihailoviu. - Zapisnici N K O J - a i Privremene vlade D F J 1943-1945 (priredio B. Petranovi i Lj. Markovi), Beograd, 1991, 167.

611

Mihailoviu da napusti ideju o borbi na dva fronta; smatrao je da je pametnije grupisati sve snage u borbi protiv Tita nego rasipati energiju protiv Nemaca koji e i onako napustiti Balkan. 49 ' Snage pod kontrolom Mihailovia spasile su 1944. nekoliko stotina amerikih pilota i drugog vazduhoplovnog osoblja, koji su bili prinueni da se spuste na teritoriju koju su nadzirali etnici prilikom bombardovanja objekata u Srbiji i Balkanu uopte, naroito petrolejskih polja Ploetija. Vazduhoplovce je trebalo prihvatiti, sauvati od Nemaca, neki put od njih i preotimati, leiti, hraniti i skrivati. Prihvatanje i odnos prema ovim pilotima govori da je Mihailoviev pokret bio prozapadni i antinemaki, daje amerike oficire tretirao kao saveznike. Radi njihovog spasa rizikovalo se sukobljavanje sa Nemcima ili odbijanje nemakih ultimatuma da im oni budu predati. Sa teritorije pod Mihailovievom kontrolom avijatiari SAD sa aerodroma u Pranjanima transportovani su u Italiju. Dejvid Martin navodi da su etnici spasili vie od 500, a moda i svih 600 avijatiara koji su se morali spustiti na tlo Srbije. 50 ' Oko 40 tih avijatiara evakuisano je sa britanskom misijom prilikom njenog povlaenja iz Mihailovievog Glavnog taba, krajem maja 1944. godine. Amerika vazduhoplovna misija za spasavanje evakuisala je od 9. avgusta do 27. decembra 1944. godine 432 lana amerikih posada i drugih saveznikih avijatiara koje su spasili etnici. Prema vazduhoplovnom maralu Tederu, snage NOVJ spasile su oko 2.000 avijatiara i drugog osoblja zapadnih saveznika. Po zvaninoj istoriji amerikog vazduhoplovstva, ovaj broj je daleko manji, naime, s aerodroma pod partizanskom kontrolom spaeno je 732 pilota, a sa Mihailovievih 356 do 1. oktobra 1944. godine. 51 ' Ameriki predsednik Hari Truman 19. marta 1948. posmrtno je odlikovao Drau Mihailovia Legijom za zasluge sa stepenom koji odgovara inu Glavnog komandanta, imajui u vidu da je bio glavnokomandujui jugoslovenskih oruanih snaga i docnije kao ministar vojni", da su njegove jedinice spasle mnoge amerike avijatiare i da su etnici borei se pod najteim okolnostima, doprineli (su) znatno saveznikoj stvari i dali svoj udeo krajnjoj pobedi saveznika". Ameriko odlikovanje bilo je posmrtno i imalo je politiki karakter, budui da je dato u uslovima zapoetog hladnog rata. Samim tim, nije od veeg znaaja u razmatranjima sluaja Mihailovi" 1941-1945. godine. Truman se, kako istiu neki publicisti, nije mnogo pretrgao" u vreme suenja Mihailoviu, polazei od meunarodnih odnosa onog vremena,
49)

50) 51>

U sutini, misija je obavetajnog karaktera, ali je Makdaul prekoraivao svoja ovlaenja. - V. Bakari je 21. septembra 1944, dostavio izvetaj Titu u kome stoji da je prigovorio funkcionerima S A D u Italiji zbog slanja misije Mihailoviu, da bi nova Jugoslavija elela dobre odnose sa S A D i da boravak Makdaula kod Mihailovia smatramo vrlo nezgodnim incidentom". - Isto, 430-1. Rodoljub ili izdajnik..., 11. Po M. Dejvidu bar stotinu amerikih avijatiara koje su spasli etnici sprovedeno je partizanima i evakuisano sa njihove osloboene teritorije. Pod spaenim" N O V J je vodila i amerike avijatiare, iji su avioni bili oteeni i spustili se na aerodrom Vis, pod partizanskom i engleskom kontrolom. - Isto, 11.

613

ali je post festum iskoristio potseanje na istoriju i pomo u spasavanju dela avijatiara SAD koji su pali na teritoriju pod kontrolom Mihailovievih snaga u politiko manifestativne svrhe. Kod etnika Dragutina Keserovia od avgusta 1944. nalazio se porunik Eisford Kremer, lan misije Makdaula, koji je prisustvovao oslobaanju Kruevca oktobra 1944. godine. Dragutin Keserovi je strahovao da e Crvenoarmejci koji su se pribliavali gradu pobiti etnike, nasuprot Kremeru, koji ih je razuveravao, dokazujui da e Crvena armija sa zadovoljstvom prihvatiti njihovu saradnju. Keserovi je u Kruevcu proslavio osloboenje s Rusima". 52) Saveznika bombardovanja bila su izraz koordinacije NOVJ i nemako-engleskih vazduhoplovnih snaga. Sem to su postizani strateki efekti napadima na vojne objekte, postrojenja, vane saobraajne punktove, bombardovanja su otrenjavala neprijatelja koji je izgubio nadmo u vazduhu i morao prepustiti nebo saveznikoj avijaciji. Bombardovanja su dovodila i do pranjenja gradova i odlazaka ljudi u partizane, na slobodnu teritoriju. No, nain bombardovanja i ogromne rtve meu civilima (tepih sistem" bombardovanja, bacanjem bombi nasumice nezavisno od vojnih objekata) proizvodili su krajnje suprotan rezultat, izazivajui velike rtve i grdne materijalne tete. Naroito je teko bombardovan Beograd na Uskrs 1944, dok se svet nalazio u crkvama. Najkarakteristiniji je sluaj Podgorice, koja je sravnjena sa zemljom maja 1944. godine. Na bombardovanju Podgorice graani su se na jo suroviji nain mogli uveriti to znai pojam koventrirati" (po engleskom gradu Koventriu). Pod udarom saveznike avijacije nali su se i drugi gradovi Srbije (Leskovac, Ni, Kraljevo i drugi). Posebno je pogaala injenica to su saveznici bombardovali Beograd u nedelju, na Uskrs 1944. godine, potseajui na strahote nemakog bombardovanja iz aprila 1941. Tim pre, to je sistemom tepih bombi" smrti bilo izloeno graanstvo i razarani civilni objekti umesto vojnih. Razorno bombardovanje Beograda i Podgorice nije se razlikovalo po brutalnosti od nemakog bombardovanja Beograda 1941. godine. U literaturi se pretpostavlja da je bombardovanje moralo potei na Titov zahtev, kao Vrhovnog komandanta NOVJ, preko Ficroja Maklejna, koji je jugoslovenske predloge dostavljao strunjacima u Italiji, a ovi komandantu balkanske avijacije" i komandantu sredozemnomorskog ratita. Izvesno je da je Tito ugovorio sa saveznikim komandantima u Italiji avgusta 1944. bombardovanje nemakih grupacija, koje su se u jesen 1944. povlaile s juga Balkana. Bombardovanje srpskih gradova u dolini Morave septembra 1944. (operacija Nedelja pacova")
52)

Saradnja je trajala kratko. Posle osvajanja Kruevca 16. oktobra, Keserovi je 18. oktobra obavestio majora D. Raia, komandanta etvrte grupe jurinih korpusa, da Rusi" saraduju samo s partizanima. Keserovi je obavestio Vrhovnu komandu da su Rusi" zatraili da do 18. oktobra u podne etnici poloe oruje. etniki komandant se povukao iz Kruevca sa 500 etnika. Do drukijeg stava Crvene armije prema etnicima dolo je posle Titovog protesta u tabu Treeg ukrajinskog fronta. - J. Tomasevich, n.d., 349-350.

Md

imalo je za cilj spreavanje povlaenja nemake balkanske armije s ostrva i Grke moravskim pravcem. Pored srpskih gradova, bombarodovani su i gradovi NDH, Split i ibenik, mada su razmere ruenja ovih gradova bile manje u odnosu na srpske gradove. Nakon bombardovanja usledio je protest J. Krnjevia i J. uteja, januara 1944. Bombardovanje nekih predgraa Zagreba izazvalo je februara 1944. i protest nadbiskupa Stepinca, uloen preko britanske ambasade pri Svetoj Stolici. Na bombardovanje Beograda reagovala je emigrantska vlada, preko ambasadora na britanskom dvoru, Bogoljuba Jevtia. Sem pomenutih gradova, bombardovani su i Banja Luka, Niki i drugi gradovi. Zadar je gotovo sravnjen sa zemljom, a teka oteenja pretrpeo je i Slavonski brod. Zbog velikih razaranja i rtava srpskih gradova, saveznici su omrznuti. General Mihailovi je izvestio o bombardovanju Beograda 16. i 17. aprila 1944. godine, kada su pogoene i bolnice i sanatorijumi. Najtee su stradali: blizina Tehnikog fakulteta, Studentski dom i Slavija, Terazije, Nemanjina ulica, Miloa Velikog ulica, kraljice Natalije i Sarajevska ulica, blizina Pozorita, Zeleni venac i Nova pijaca. Od vojnih objekata bila je pogoena eleznika stanica, jedna vojna tvornica i zgrada Gestapoa na Dorolu. Protest je uloio i potpukovnik ivan Kneevi, vojni izaslanik u SAD, ija su majka i sestra nastradale prilikom bombardovanja. Britanska strategija polazila je od toga da se, koristei nadmonost u vazduhu, s oslonom na nepresuni ameriki ratni materijal, stalnim bombardovanjima Nemci onemogue da pomognu feldmarala Keselringa u Italiji. Prema nekim miljenjima, Staljinu je opet bilo stalo da se Nemci to due zadre u Jugoslaviji, Grkoj i Albaniji kako bi obezbeivali nemaku pozadinu u Italiji, ime su zapadni saveznici spreavani da prodru u srednju Evropu pre Crvene armije. 53 ' U operaciji Kazna", aprila 1941, Beograd je stradao zbog 27. marta 1941. godine. Zato je stradao aprila 1944. godine? Moglo bi se odgovoriti zato to je bio strateki centar, to je uvek tako stradao u svojoj istoriji i to e tako stradati i u budunosti ukoliko nekom nesreom ponovo doe do ratova i sukoba svetova. Isidora Sekuli pisala je da je Beograd izloen i da e biti sve izloeniji ukoliko se bude vie uspravljao; izloen je i po tome to se niim ne moe zatititi. Takvi gradovi su", pisala je ova umna ena, kao one krupne ptice to na stenama ive i svaku nepogodu bez zaklona trpe. Izloenost Beograda je opasnost njegova. Sve u Beogradu, i stanovnici Beograda imaju neto od svojevoljnog ispadanja u nezaklonjenost, izlaska na videlo i na megdan". No, nedovoljno je te injenice samo propratiti reima da je rat u pitanju, sa svim svojim svirepostima ili prokleti geopolitiki poloaj; to nije uverljivo obrazloenje ni za pretrpljene rtve. Bombardovanje je
53)

St. R. Vlahovi, n.d., 272, 274-5.

615

imalo za cilj da razori vane objekte, demonstrira nadmo i skoru pobedu saveznika, demoralise Nemce i njihove saveznike. No, bilo je vezano i za unitavanje velikog broja pripadnika suparnikih vojnih formacija, koji su se iz unutranjosti Srbije, Crne Gore, Sandaka i drugih krajeva slivali u Beograd pred naletom pobedonosnih snaga NOVJ. Mada je eril odranije napustio Mihailovia, britanska politika je pred susret erila sa Staljinom jaala svoju pregovaraku poziciju u odnosu na sovjetskog tienika Tita, isticanjem da je Srbija antipartizanska i protiv Tita. Kod erila su se mogle meati zablude, sentimenti, kriva prosuivanja o odnosima snaga u Jugoslaviji u uslovima rata, ali nadasve je preovlaivala procena britanskih interesa i sagledavanje budunosti na prostoru koji je oznaavala Jugoslavija sa svojom osobenom istorijom, koja je razdvajala snage saveznika, naroito u asu kada je dotadanja dualna struktura faistikog i antifaistikog fronta na kraju rata nestajala. Nita bolje od samih erilovih analiza ne moe da pokae spoj tih zabluda i hladnih politikih interesa. Pisao je da je divlja gerila" otpoela po planinama u kojima su se Srbi vekovima opirali Turcima. General Mihailovi je bio njen prvi i najistaknutiji borac oko koga se okupila preivela jugoslovenska elita". Istorija, smatrao je eril, ne treba da izbrie Mihailovia iz spiska srpskih rodoljuba. 54 ' eril je u jesen 1943. uviao da razmimoilaenja izmeu Titovih partizana" i Mihailovievih etnika" imaju veoma dubok koren. Odgovorio je 5. februara 1944. na Titovo pismo da bi se privremenom nagodbom izmeu Tita i kralja konsolidovale mnoge snage, posebno srpski elementi, koji su se trenutno otuili". 55) Ili, u pismu od 17. maja 1944: Nije nam poznato to e se dogoditi u srpskom delu Jugoslavije. Kao vrhovni komandant, Mihailovi svakako zauzima moan poloaj na lokalnom planu i ne znai da e izgubiti svoj uticaj ako prestane da bude ministar rata. Ne moemo predvideti ta e on uiniti. Takoe postoji vrlo velika masa ljudi iji se broj penje moda i do 200.000. To su srpski seljaci - zemljoposednici, koji su najstrojeni antigermanski, ali i jako srpski i koji, prirodno, imaju zemljoposednika shvatanja suprotna teoriji Karla Marksa. Moj je cilj da nagnam ove snage da sarauju sa Vama na stvaranju jedne ujedinjene i nezavisne Jugoslavije koja e sa svoga tla isterati i poslednjeg hitlerovskog ubicu i osvajaa.56) Kao sprovodnik britanske politike, ubai je javljao iz Londona 1. jula 1944. da nailazi na tekoe zbog konane likvidacije Mihailovia, jer srpski politiari nisu pristajali da^ se Srbija bori pod Titovom komandom. Zato je predlagao da se ivko Topalovi vrati u Srbiju, kao predsednik Svetosavskog odbora, sa instrukcijama od kralja i u pratnji jednog generala koga e naimenovati kralj kao naslednika
54

> V. eril, n.d., V, 442. Isto, 452. 56) Isto, 456-7.

55)

616

Mihailovia. Taj je general trebalo da stupi u dodir s Titom, kako bi se ostvario sporazum o stvaranju ujedinjenog faktora. Britanci su smatrali da je to i najbolji nain da se Mihailovi ukloni iz Srbije. Na sastanku u Napulju, 13. avgusta 1944, drugi dan razgovora, eril je Titu podneo Memorandum vlade Nj. velianstva, kojim se trailo da maral Tito da izjavu da nee nametati komunizam zemlji i da nee upotrebiti oruanu snagu pokreta kako bi uticao na slobodno izraavanje volje naroda o buduem reimu u zemlji. Premijer je smatrao da bi to bio jo jedan doprinos ako bi se Tito sastao s kraljem Petrom II, po mogunosti na jugoslovenskoj teritoriji, te da se municija koju alje britanska vlada ne upotrebljava za bratoubilaki rat van samoodbrane, jer Britanci nisu eleli da budu umeani u jugoslovenske politike razmirice. Britanska vlada sa najveim divljenjem je gledala na hrabre ljude" marala Tita, ali nije bila zadovoljna sa stepenom priznanja koje se ukazuje pravima i moi srpskog naroda". 57 ' Sauvani neovereni zapisnici NKOJ-a 5 ^ iz druge polovine 1944. godine, pokazuju da je partizansko rukovodstvo odbacivalo sliku o Srbiji koju je stvarao eril. Na sednici NKOJ-a od 27. avgusta 1944. Tito je isticao da Memorandumom britanske vlade, koja eli da se postigne sporazum izmeu narodnooslobodilakog pokreta i srpskog naroda, nije prihvatljiv kao osnova za sporazum. Oigledno je da je eril dramatizovao sluaj Srbije, nastojei da joj obezbedi neki poseban subjektivitet naspram narodnooslobodilakog pokreta pod britanskim starateljstvom, a uoi budueg susreta sa Staljinom, gledajui budunost kroz prizmu podele politike odgovornosti sa drugom suparnikom silom. Tim povodom Tito je izneo sledee protivrazloge: prvo, narodnooslobodilaki pokret je avgusta 1944. imao neosporno daleko jae vojne formacije nego to ih ima Draa Mihailovi, koji sarauje sa Njemcima. Drugo, da je takva formulacija uopte nepravilna, jer borba srpskog naroda protiv okupatora ukljuena je u narodno-oslobodilaki pokret naroda Jugoslavije i ini sa njim nerazdvojivo i nerazorivo jedinstvo. I dalje, s takvom formulacijom vrea se i srpski narod koji je podnio i podnosi nadoveanske rtve i napore u toku ovog oslobodilakog rata." 5 9 ' Prema neoverenom 60 ' zapisniku NKOJ-a od 15. septembra 1944. Tito je podvlaio da u Srbiji plamti narodni ustanak". Tito je odnose velikih saveznikih sila prema Jugoslaviji 15. septembra 1944. razliito klasirao: odnose sa SSSR-om oznaio je kao odline. Sovjetski Savez prua nam punu politiku pomo u meunarodnim odnosima i mi tu moemo sa puno pouzdanja i povjerenja gledati na politiku SSSR-a prema nama. U granicama dozvoljene
Tito - Churchill..., 274-9. Zapisnici su objavljeni u zbirci Zapisnici N K O J - a i Privremene vlade D F J " , Beograd, 1991. 5 9 ) Isto, 29. ^ Nisu potpisani niti overeni, a ni prihvatani na narednoj sednici. Originali nisu do danas pronaeni.
57) 58)

617

mogunosti Rusi ine maksimalne napore da pomognu nau vojsku. Ta pomo sada se naroito osjea, a ubudue kada se stvore povoljnije tehnike mogunosti, mi emo, to se tie ratnog materijala, dobiti u neogranienim koliinama, tako da moemo potpuno snabdjeti nau vojsku".'61) Sa Engleskom nai su odnosi uglavnom dobri i nepromjenjeni, iako nam prave tu i tamo tekoa". Konstatovao je kao primetnu tendenciju Britanca da se 'instaliraju' na pojedinim naim ostrvima". 62 ' Zvanina amerika vlada vodi prema nama vrlo sumnjivu i dvolinu politiku". Mi smo znali da se kod Mihailovia nalazi amerika misija i da Amerikanci Mihailovia pomau u ratnom materijalu. 63 ' to se tie SSSR-a Tito je smatrao: Mi imamo mogunosti da sopstvenim snagama oistimo zemlju od okupatora i domaih izdajnika. U sluaju krajnje nude mi emo traiti vojniku pomo od Sovjetskog Saveza... Sumnjie nas da mi radimo po instrukcijama Rusije i da emo da uvedemo socijalizam u Jugoslaviji". 64 ' Tito je 30. oktobra 1944, predlaui za namesnika Acu Stanojevia, rekao da 200.000 srpskih familija, sa kojima su Englezi raunali, danas ne postoje u onakvom smislu kako su to oni zamiljali. Srpski narod je uz nas. Treba ga uvrstiti. To je jedan od naih prvih zadataka". 65 ' Pribliavanjem sovjetskih frontova Balkanu, Titu i sovjetskim vodama Staljinu i Molotovu urilo se sa raspletom u Srbiji, u kojoj su partizanske snage bile slabije u odnosu na snage NOVJ u zapadnim delovima Jugoslavije. Srbija je tek bila pred masovnim ustankom, po drugi put u ratu, sa uporitima NOV u junoj i istonoj Srbiji, oivljavanjem borbe u umadiji, stvaranjem velikih vojnih jedinica od novopridolih boraca i mobilisanih. Znaaj Srbije najbolje se moe videti iz misije Milovana ilasa, prvog rukovodioca KPJ, koji se neposredno susreo sa Staljinom, i Titovih razgovora septembra 1944, sa sovjetskim voom koji govore sami za sebe o znaaju jugoslovenskosovjetskih razgovora. Milovan ilas je Titu 26. aprila 1944. pisao da je na putu kroz Italiju i Kairo, a takoe i u SSSR-u, video da se Srbiji pridaje ogromni, tako rei, centralni znaaj". Ona je bila argument u rukama neprijatelja narodnooslobodilakog pokreta u vezi sa priznanjem NKOJ-a, a pridavao joj se veliki znaaj i zbog saradnje s Bugarima i stvaranja drave Junih Slovena, do koje je moglo doi u budunosti. Srbija je, izvetavao je general Velimir Terzi Tita 5. juna iz Moskve, bila u centru panje SSSR-a, a oni su tako malo znali o narodnoosloboilakoj borbi u Srbiji, tako da je trebalo javljati ak i o najmanjim arkama sa neprijateljima". 66 '
Isto. 44. > Isto. Isto 45. 641 Isto. S5) Reakcija na poznatu erilovu tvrdnju o antikomunistikoj opredeljenosti srpskih domaina". - Isto, 53-4. ^ Arhiv J. B. Tita.
61) 62 63)

618

ilas je, po Titovom nalogu, trebalo da dobije razjanjenje po pitanju priznanja Komiteta nacionalnog osloboenja Jugoslavije od strane saveznika i SSSR-a. Sovjeti, oigledno, nisu mislili da idu nekim svojim individualnim putem, ve su sledili politiku koja je bila odreena britanskim i jugoslovenskim kontaktom i prepiskom Tito - eril. ilas je 24. aprila 1944. obavestio Vjaeslava M. Molotova da je uticaj narodnooslobodilakog pokreta veliki, ali da nije organizaciono uvren. Mihailovia je ocenjivao kao poklonika Engleza, njegove etnike kao slabe borce i niskog morala, brojano jake oko 15.000, oznaavajui na drugoj strani ustae fanatinim borcima za ideju Velike Hrvatske". ilas je za najvaniji zadatak smatrao uvrenje pozicije Tita u Srbiji, to bi imalo veliki znaaj za meunarodno priznanje. 67 ' Formalno gledano, Sovjeti su traili od NKOJ-a da trupe Crvene armije preu na teritoriju Jugoslavije, obavetavajui o tome zapadne saveznike, ime su stvarali presedan za drugu stranu. Faktiki maral Tito je, pismima Staljinu i Molotovu od 5. jula 1944, pozvao trupe Crvene armije na tlo Jugoslavije. U literaturi Titov poziv jedni minimiziraju, a drugi precenjuju. Tito je pisao Staljinu da je narodnooslobodilakom pokretu neophodno mnogo vie naoruanja i hrane nego to su saveznici dostavili. Potrebe su rasle sa porastom vojske, jer su hiljade dobrovoljaca ekale da se naoruaju, naroito u Srbiji. S obzirom na politiku Engleza prema Srbiji, gde se na sve mogue naine pokuava pojaati pozicija pristalica kralja, odnosno etnika, a oslabiti nae pozicije, mi ne moemo raunati na neku efikasnu pomo od strane Saveznika. Ba ovde bie nam potrebna najvea Vaa pomo da bi mogli to prije reiti pitanje Srbije, koje je za nas vrlo vano, jer od toga zavisi konaan uspjeh u stvaranju demokratske federativne Jugoslavije". Tito je pisao Staljinu da se pokret nalazi u tekoj situaciji jer se sa raznih strana pokuavalo meati u unutranje stvari. U tim pitanjima nam je svaka, pa i najmanja pomo od strane SSSR-a vrlo dragocena. I ja Vas molim za tu pomo". Saveznici do tada nisu bili postavili pitanje iskrcavanja. U sluaju iskrcavanja mi ne moemo pristati na njihovu ma kakvu vojnu ili civilnu vlast u naoj zemlji, koju Saveznici uspostavljaju tamo gde dolaze, jer kod nas postoji kako vojna tako i civilna vlast. Isto tako neemo pristati da bilo kakva naa jedinica bude pod njihovom komandom". Tito pie Staljinu da bi bila dragocena pomo Crvene armije. Najjaa, ako bi ona nadirala preko Karpata i Rumunije u pravcu juga. Takav plan osujetio bi mnoge planove na Balkanu sa strane onih, koji ele da pomou razdora uvrste svoje pozicije." 68 ' U pismu Molotovu od istog datuma, 5. jula 1944, Tito je situaciju u Srbiji ocenio na sledei nain: U Srbiji sporazum nije uinio neki naroiti utisak, jer skoro sva srpska reakcija i onako ide zajedno s
67) 68)

Isto. - ilas je i u pismima od 21. maja i 5. juna obavetavao Tita o svojim razgovorima sa Staljinom. Voprosi istorii K P S S , br. 9, septembar 1984, 14-15.

619

Nemcima i samo jedan mali deo etnika poeo je da se koleba i prelazi na stranu N.O. Vojske. U Srbiji je velika veina naroda na strani narodno-oslobodilakog pokreta i jedino veliki teror i do nedavno naa vojna slabost u toj pokrajini, bili su uzrok da se ustanak nije razvio kao u ostalim delovima Jugoslavije. Danas je situacija ve druga. Narodno-oslobodilaka vojska brzo raste i ako budemo dobili na vreme oruje, mi emo imati u Srbiji za kratko vreme ne manje od 10 divizija... Ja mislim da nema tete ako se formiranje te vlade to dulje otegne, jer emo mi dobiti samo na vremenu za uvrivanje naih pozicija u Srbiji". Tito je smatrao da Britanci ele da dovuku" kralja u Jugoslaviju, bar u Srbiju, to bi znailo graanski rat, zbog ega je bilo potrebno boriti se protiv takvog pokuaja. 69 ' Brzi prodor Crvene armije preko Rumunije, s oekivanom skorom evakuacijom Nemaca i Bugara iz Srbije i Makedonije, izazvali su general-lajtnanta Velimira Terzia, efa Vojne misije NOVJ u SSSR-u, da predloi 31. avgusta 1944. privlaenje glavnih snaga Srbije na sektor Beograd - Dunav. U pitanju je Terzieva lina vojno-politika procena situacije u Rumuniji, Bugarskoj i u Jugoslaviji, odnosno Srbiji, a o vanosti sektora Banat - Beograd bilo je razgovora i sa sovjetskim ljudima", kako kae. Za nas je zanimljiva njegova bojazan da grupa Nedi - Mihailovi" u uslovima evakuacije Nemaca i Bugara zauzme Beograd, jer mu se nalazi nadomak, na jugu i jugoistono od Beograda i verovatno je spremna da se posedanjem glavnog grada pred svetskim javnim mnenjem predstavi kao njegov osvaja". Otuda predloi da se Banat aktivira kao operativna baza, ne samo za likvidaciju neprijateljskih snaga istono od Dunava, nego i za sadejstvo sa srpskim snagama juno od Dunava protiv grupe Nedia i Mihailovia u Srbiji. Glavne snage Nedia i Mihailovia u rejonu Beograda i umadije nale bi se tako u tekom poloaju izmeu tri grupe NOVJ: sremske, banatske i glavne srpske. Terzi je imao u vidu da bi partizanske snage u Banatu, u sadejstvu sa srpskim snagama u istonoj Srbiji, mogle brzo ovladati sektorom Dunava od pritoke Morave do pritoke Timoka, koje je podruje u vezi sa razvitkom operacija u Rumuniji imalo svakim danom sve vei znaaj. Operativni tab za Banat rukovodio bi narodnim pokretom, mobilizacijom i operacijom na tom sektoru. Ukoliko nije bilo mogunosti za operacije na jugoslovenskoj teritoriji, onda su one mogle otpoeti na teritoriji Rumunije. Brza ofanziva prema jugoslovenskoj granici aktuelizovala je stvaranje Operativnog taba za Banat. 70 ' Terzi e ponoviti tu ideju 3. septembra 1944, podseajui Tita da je raspravljao sa predstavnikom General-taba o pitanju svog dolaska na front Banata sa Moom Pijade. 71 ' Operacije za osloboenje Srbije su, meutim, drukije tekle. Terziev predlog ostaje zanimljiv kao vid "M^to!
70) 71)

Arhiv J. B. Tita. Isto.

620

strahovanja od etniko-nedievske koncentracije i prenaglaenih bojazni od njihovih snaga. Udaljeni od stvaranja organa nove Jugoslavije, AVNOJ-a i NKOJa, jugoslovenske federacije i organizacije osloboene teritorije, rukovodioci Srbije, sa Nekoviem, ak i posle boravka na Visu kritikovani su zbog krivog razumevanja znaaja Srbije, o emu govori okrunica PK KPJ za Srbiju iz 1944. godine. U reakciji CK KPJ na ovu okrunicu" Tito, Rankovi, Milutinovi i ilas kritikuju formulacije da se posle Drugog zasedanja AVNOJ-a teite prenosi ba na narod Srbije", te da narod Srbije ima ogromnu naprednu ulogu u reavanju budunosti ostalih naroda Jugoslavije". Smatra se da je nepravilno" rei da narod Srbije ima takvu ulogu u reavanju budunosti ostalih naroda Jugoslavije. Iz toga se moglo zakljuiti da narod u Srbiji oslobaa druge narode Jugoslavije to je, meutim, oznaeno kao netano. Pravilno je rei", kae se, da se srpski narod moe osloboditi samo u zajednikoj borbi s ostalim narodima Jugoslavije, i da u toj zajednikoj borbi ne moe doi do svoje vlastite slobode ako ne uniti razne velikosrpske hegemonistike klike". Kritikuju se i stavovi PK o komunizmu", izdajnicima", ,,o karakteru narodne vlasti" itd. 72) Ovo je uobiajeni direktivni nain komunikacije i usaglaavanja linije regionalnih i nacionalnih rukovodstava sa linijom CK KPJ. Formulacije PK KPJ za Srbiju nisu bile prihvatljive za jugoslovensko rukovodstvo jer su bile, po njegovom shvatanju, u sutini pogrene. Srpsko rukovodstvo nije imalo iskustva u radu na tim pitanjima jer se drava stvarala u zapadnim delovima Jugoslavije, od kojih su istoni dugo bili otkinuti. CK KPJ je stavio do znanja svoju direktivnu, u stvari naredbodavnu liniju, koja e se sve vie uvrivati i PK KPJ za Srbiju sve vie obezliavati. Kako se tada mogla dozvoliti teza o znaaju srpskog naroda u osloboenju drugih naroda, iako je ona u zavrnoj fazi dobijala taj karatker, naravno s drugim narodima Jugoslavije, sa stanovita ogromnih ljudskih mogunosti i ekonomskih izvora, perspektive trajnog osloboenja Srbije i Vojvodine, dobijanja izvanrednog strategijskog uporita za dovrenje dela osloboenja. Sto se tie zahteva za eliminaciju nekih radikalnih stavova o komunizmu" itd., oigledno je da Nekovi nije bio blie upoznat sa britanskom politikom kompromisa koja je obavezivala Tita. Generalni sekretar je februara 1944, u vreme kada je ve tekla njegova prepiska sa Cerilom, traio od tampe narodnooslobodilakog pokreta da prestane sektaki da pie o zapadnim saveznicima i njihovoj ulozi u ratu protiv faizma, pre svega o znaaju bombardovanja nemakih gradova radi slamanja Treeg rajha. Tito je avgusta 1944. u Italiji prihvatio memorandum britanske vlade, sa iznetim zahtevima da nee nametati komunizam u Srbiji i Jugoslaviji. Mada je britanska vlada gledala sa najveim divljenjem na hrabre ljude" marala Tita, ona nije zadovoljna sa stepenom priznanja koja
72)

A C K S K J , Fond CK K P J , CK K P J - PK K P J za Srbiju, Vis, 17. septembar 1944, Reg. br. 1944/297.

621

se ukazuje pravima i moi srpskog naroda". CK KPJ nije prihvatao ni ocene o osobitosti sadanjeg momenta, kao da se nije radilo o nekim kvalitativno novim momentima.

Titov put u SSSR - pomo i sadejstvo NOVJ sa Crvenom armijom u osloboenju Srbije i Vojvodine
Od dolaska sovjetske Vojne misije, februara 1944. godine, maral Tito razmenjivao je obavetenja i informacije sa general-lajtnantom Nikolajem Kornjejevom, koji joj se nalazio na elu. O pogledima Staljina na jugoslovensku situaciju obavetavao ga je i Milovan ilas koji se naao u SSSR-u, s jugoslovenskom vojnom misijom s general-lajtnantom Velimirom Terziem na elu. Tito se prvi put, kao to je navedeno, obratio pismenim putem Staljinu i Molotovu 5. jula 1944. godine. Jugoslovenskim istoriarima nije poznato da li je Staljin odgovorio na ovo pismo i ako jeste ta je odgovorio. Pisma su upuena (kao i tree Georgi Dimitrovu) u tekoj situaciji po narodnooslobodilaki pokret, nastaloj posle sporazuma na Visu, a u Moskvi ih je doneo - prema Milovanu Delebdiu - general Kornjejev 15. jula 1944. godine. Mi pretpostavljamo da je morao odgovoriti preko Sovjetske vojne misije, jer je Tito traio da poseti Moskvu, do ega je i dolo septembra 1944. godine. Bilo je to drugo Titovo ratno putovanje: posle razgovora sa britanskim premijerom Vinstonom erilom u Italiji, avgusta 1944, Tito je narednog meseca otiao i na sastanak sa drugim voom antifaistike koalicije, Staljinom. Ukoliko bi istoriari pronali eventualni Staljinov odgovor, moda bi postale jasnije i neke sadanje nedoumice oko Titovih razgovora sa britanskim premijerom avgusta 1944. godine. Titovo prvo putovanje u SSSR obavljeno je sa prenaglaenom tajnou. Niko, te noi 18./19. septembra 1944, sem Tita, nije znao kuda se leti. Sovjetski avion poleteo je s vikog aerodroma u pravcu Barija, da bi prema Rumuniji (Turn Severin) nastavio u konvoju 12 istovetnih sovjetskih aviona, od kojih se u jednom nalazio Tito. Od Turn Severina Tito je autom nastavio put do Krajove, gde se smestio u jednoj od vila ispranjenih za potrebe taba marala Fjodora Ivanovia Tolbuhina, komandanta 3. Ukrajinskog fronta. Tito je na sastanak sa Staljinom otputovao avionom 21. septembra 1944. godine, bez ijednog Jugoslovena, dok je Moskvu napustio 28. istog meseca. Razlozi bezbednosti, uslovljeni aktivnou nemake avijacije, opredeljivali su van sumnje tajni odlazak s utvrenog ostrva na daleki put, ali se ne smeju previati ni mere predostronosti zbog Britanaca. U partizanskim vrhovima, uprkos vojne i politike saradnje NOVJ i zapadnih saveznika, pa i prisustva Maklejnove misije, postojalo je dosta raireno nepoverenje u britanske namere. Na stepen toga nepoverenja upuuje i jedna ilasova poruka iz Moskve, od 5. juna 1944. godine,

622

dostavljena maralu Titu preko generala Kornjejeva, koja sadri vie upozoranja: savetuje se krajnja opreznost", uvanje od inostranih prijatelja", izriito pominje kvarenje" aviona u vazduhu73) pri emu se najverovatnije ima u vidu udes" poljskog predsednika vlade Vladislava Sikorskog. Pre odlaska brigadira Maklejna na kopno, Tito mu je saoptio da e koodinirati poslednju operaciju za Beograd, tako da se erilovom ambasadoru - voi" uinilo najrazumnijim da je maral poleteo prema Srbiji, gde se ve nalazila Vojna misija SAD sa pukovnikom Eleri Hantigtonom, koji je nasledio Lina Feria, poginulog nedelju dana ranije u svojstvu komandanta" amerike Vojne misije kod grkih partizana. Za Maklejna je nenadani i neobjanjivi" odlazak marala Tita prilino naudio naim odnosima sa partizanima". U Londonu i Caserti", kae smatrali su, ne ba bez razloga, da je takva tajanstvenost prilino uvredljiva, osobito kad se uzme da je u tadanjoj fazi bila potrebna najtenja suradnja izmeu saveznika. Osim toga, za vrijeme Titovog dosustva nije bilo nikoga tko bi mogao donositi odluke i s kime bi se mogla normalno i prijateljski obavljati svakodnevna veza. Zbog toga je dolo do trvenja i nai odnosi su se pokvarili". Put marala Tita kod Britanaca je izazivao srdbu" i stvarao zagonetku". Britanski eksperti su neoekivani Titov put u SSSR objanjavali njegovim reosiguranjem u Moskvi, zbog razgovora prethodno voenih sa Cerilom u Italiji. Preovlaivala je, ipak, pretpostavka da se odnosi Jugoslavije sa SSSR-om uspostavljaju na raun Britanaca, koji nisu smeli da uzvrate pritiskom, plaei se da se narodnooslobodilaki pokret jo vie ne priblii Rusima". Molotov je Idnu u Moskvi Titov postupak objanjavao nepoznavanjem diplomatije i pravila ponaanja. Iz Krajove, 10. oktobra 1944, Tito je, preko Peka Dapevia i Sretena ujovia, poruivao Maklejnu i Hantigtonu da je njegov odlazak s Visa bio diktiran vojnim i dravnim potrebama, da se put zbog Nemaca morao drati u tajnosti i da nema nikakvih promena u odnosima izmeu nas i saveznika. Mi smo nezavisna drava", naglaavao je, ,,i ja kao predsjednik Nacionalnog komiteta i Vrhovni komandant nisam nikome van zemlje odgovoran za svoje postupke i rad koji je u interesu naih naroda. efovi misija mogli su svravati poslove sa mojim zamenicima". 74) Do Titove posete Moskvi dolo je u sklopu sledeih optih dogaaja koji su opredeljivali karakter razgovora: posle iskrcavanja zapadnih saveznika u Normandiji, to je konano upuivalo na to da nema invazije Balkana; odluke Vrhovnog taba NOVJ o pomeranju teita
73)

74)

Sastanku su pored Staljina prisustvovali V. M. Molotov, a kasnije L. Berija i A. Mikojan. ilas je poruivao: U vezi sa svim to se kod Vas dogodilo i u vezi s mestom gde se nalazite skreem Vam panju na krajnju opreznost. Obratite panju prilikom prelaska u zemlju i drite u najvepj tajnosti vreme polaska. Ne zaboravite da se dogaa da se avioni kvare u vazduhu. uvajte se do krajnjih granica inostranih 'prijatelja'. U vezi sa ubaievom vladom, ovde stvar jo nije jasna. Preporuuju, ako trai sastanak, da sastanak ne odbijete..." - Arhiv J. B. Tita; V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, Zagreb - Rijeka, 1980, 1069. A V I I , K - 2 6 , Reg. br. 10 - 38/13.

623

operacije prema Srbiji i uopte istoku Jugoslavije; razgovora marala Tita sa britanskim premijerom i predstojeeg sastanka Staljina i erila. Tito je u pismima koje je uputio Staljinu i Molotovu 5. jula 1944. naveo da je odluio da krene na sastanak sa britanskim generalom. Tito se obratio Staljinu sa Dragi Josife Visarionoviu"; istakao je da eli lino da govori s njim, jer ima mnogo krupnih pitanja koja trae da se rasprave. Ako", kae, Vi smatrate za oportuno i potrebno, ja sam spreman da poetkom avgusta dodem tamo. No ne bih eleo da to smatrate mojom neskromnou, ve jedino dubokom tenjom da se pre mirovnih pregovora objasne neka pitanja i zauzme po njima stav, jer smatram da je to u interesu balkanskih zemalja i Sovjetskog Saveza". Umesto na sastanak sa generalom Henri Vilsonom ili u Moskvu, Tito je otiao u Italiju da razgovara sa drugim saveznikim voom, erilom. Neto vie od mesec dana posle tog sastanka otputovao je u sovjetsku prestonicu. Prethodni razgovori sa erilom pokazali su se kao pretpostavka za direktan susret sa Staljinom, bez posrednika. U SSSR-u se naao ponovo posle pet godina i prvi put susreo sa sovjetskim voom. Tito je bio sa generalom Sarlom De Golom i ehoslovakim predsednikom Eduardom Beneom, jedan od onih voa koji je razgovarao sa dvojicom vodeih predstavnika antifaistike koalicije. Pomenuto pismo Staljinu, ovaj je iskoristio u pritisku na KPJ i Jugoslaviju 1948. godine, pozivajui se na to da je Sovjetski Savez izvukao narodnooslobodilaki pokret iz krize u kojoj se nalazio posle drvarskog desanta i prelaska marala Tita na Vis. Interpretacija ovog pisma vana je i sa stanovita onovremenog nerazumevanja unutranjih procesa koji su tekli u Srbiji. Britanci su, zbog Sovjeta i svojih kompromisnih zamisli, Srbiju predstavljali kao Vandeju jugoslovenske revolucije zbog broja etnika, iako su izvetaji njihovih oficira sa lica mesta govorili o sve iroj osnovi narodnooslobodilakog pokreta; Tito je u razgovorima sa erilom, podran od ubaia, isticao polet narodnooslobidlake borbe u Srbiji; ilas je, pak, iz Moskve izvetavao da i tamonji krugovi smatraju Srbiju centralnim pitanjem; nemaka Vrhovna komanda je, takoe, u Srbiji gledala kljunu zemlju, zbog geopolitikog poloaja, blizine satelitskih reima i prodora ukrajinskih frontova marala Malinovskog i Tolbuhina prema Dunavu. Bitka za Srbiju tekla je u znaku prodora 1. Proleterskog korpusa Peka Dapevia i Mijalka Todorovia, dolaska trupa Crvene armije na jugoslovensko-rumunsku granicu i unutranjeg dejstva srpskih divizija koje su se na Dunavu srele sa jedinicama 3. Ukrajinskog fronta marala Tolbuhina. Tito je u pismu Staljinu traio pomo SSSR-a u naoruanju, naroito za borce iz Srbije. Jug" je bio normalan pravac kretanja ukrajinskih frontova posle Rumunije i Bugarske. Taj pritisak" spoljnjeg vojnog faktora vaan je za ceo Balkan, a ne samo za Srbiju, a ima u vidu neutralizaciju meunarodnih pekulacija" zapadnih saveznika u tom prostoru. Vojna, sa politikom strategijom druge strane, trebalo je da amortizuje suprotne interese zapadnih saveznika na Balkanu.

624

Vojni sticaj prilika nesumnjivo je olakao ulazak" divizija NOVJ u Srbiju, dok su se zapadni saveznici borili na Zapadu. Analiza ovog pisma ima jo jednu znaajnu sastavnicu sa gledita kasnijeg sastanka marala Tita sa Staljinom, jer se odnosi na poreklo jedne formule koja je dobila vidno mesto prilikom moskovskih razgovora dvaju komunistikih voa. Tito je, naime, isticao da NOVJ ne moe raunati na efikasnu pomo Saveznika", pod kojim terminom se iskljuivo misli na zapadne saveznike. On obavetava Staljina da saveznici nisu postavili pitanje iskrcavanja u Jugoslaviji, to nama", kae Tito, ne bi bilo drago", ali i ako doe do njega predloiemo sektor Istre i Hrvatskog primorja, dakle krajnji severozapad Jugoslavije u susedstvu italijanskog fronta. Izriit je kada kae da, ak i ako doe do iskrcavanja saveznika, narodnooslobodilaki pokret ne moe pristati na njihovu vojnu i civilnu vlast, jer mi imamo svoju" vlast. 75 ' Time, u stvari, anticipira reenje prihvaeno docnije od Staljina da sovjetska vojska prihvati graansku (civilnu) vlast narodnooslobidlakog pokreta kao realnu injenicu u graninim predelima Jugoslavije prema Rumuniji i Maarskoj, ime automatski nastaje presedan za snage zapadnih saveznika. Vodstvo narodnooslobodilakog pokreta, ije je jezgro KPJ, nije ni u ranijim fazama rata i revolucije skrivalo svoje elje da sovjetske armije pou u susret narodnooslobodilakim snagama Jugoslavije pre zapadnih saveznika. Iz posredne dokumentacije moe se zakljuiti da je u Moskvi bilo rei o meunarodnom priznanju, nainu ulaska Crvene armije na tlo istone Jugoslavije u graninom pojasu Rumunije, vojnoj pomoi NOVJ u naoruanju, odnosima Jugoslavije i Bugarske. Nikola Petrovi, svedok Titovog povratka iz Moskve u Krajovu, nije mogao da ne primeti izvesnu Titovu zabrinutost, pa i ljutnju", izazvanu Staljinovim insistiranjem da se formira kraljevska vlada sa Subaiem (proirena pripadnicima narodnooslobodilakog pokreta u skladu sa britanskim shvatanjem o ukidanju paralelizma), to, meutim, narodnooslobodilakom pokretu nije bilo potrebno, jer je praktino imao vlast na osloboenim teritorijama Jugoslavije. Tito je prisutnim Jugoslovenima rekao: Na kraju krajeva, ne moram ja biti ni predsednik te vlade", to je ove konsterniralo". 76 ' Prema Vladimiru Dedijeru Tito je septembra 1944. imao dva-tri sastanka sa Staljinom u Kremlju, a dva puta je bio u Staljinovoj privatnoj kui, na veeri. Tito je ovaj boravak u SSSR-u zapamtio po izvesnoj hladnoi". Staljin je iznosio shvatanja koja su se razilazila sa Titovim (Valterovim) procenama, jer nije poznavao prilike u Jugoslaviji, a na drugoj strani prihvatio je od decembra 1943. britansku politiku kompromisa u Jugoslaviji, bez obzira to su britanska i sovjetska politika bile odreene sasvim drukijim ciljevima i interesima. Iz Titovih seanja o toj poseti Moskvi i razgovorima koje je imao sa Staljinom
75) 76)

Voprosi istorii K P S S , br. 9, septembar 1984, 14-15. B. Petranovi, Tito i Staljin (1944-1946), Jugoslovenski istorijski asopis, 1 - 2 , 146.

625

proizilazi da je Staljin precenjivao snagu buroazije" u Srbiji; da je bio spreman da se kralj Petar II privremeno prihvati i zatim odbaci, to je kasnije savetovao i Edvardu Kardelju, kada je ovaj sa ubaiem novembra 1944. boravio u Moskvi. Staljin se protivio zaotravanju odnosa narodnooslobodilakog pokreta sa Britancima kako se ne bi remetila sovjetsko-britanska politika u Jugoslaviji. 77 ' Oko ovog pitanja Petrovi i Dedijer se ne razilaze, jer je pomenuto Titovo neraspoloenje moglo poticati zbog Staljinovog predloga o kralju, to proizilazi iz oba kazivanja u konkretnom sluaju. Vladimir Velebit, nasuprot Dedijeru, smatra da je Staljin hteo da impresionira marala Tita. On odbacuje da je tu i poetak razmimoilaenja, sa im se slaemo, jer mi na taj emancipativni tok gledamo drukije, u procesu. Po Velebitu, Staljin se septembra 1944. nalazio na vrhuncu svoje moi i slave, pred porazom Hitlera, kada su se trupe Crvene armije nalazile u Rumuniji i Bugarskoj, koje su ispale iz rata na strani Nemake (Sari de Gol ga naziva divom iz Kremlja"), a Tito na poetku svog uspona. Mi bismo tek dodali meunarodnog, koji je obeleen razgovorima sa erilom, mada je u to vreme ve bio proslavljeni komandant partizanske armije, voa jugoslovenske revolucije ili, kako se govorilo, na Zapadu - pokreta otpora". Bio je, kae Velebit, disciplinovani komunista, divio se Staljinu kojega je smatrao svojim uiteljem, ceo aktivni vek proveo je pod peatom Staljinovog politikog autoriteta. 78 ' Poznato je da je Tito u Moskvi dobio pomo u naoruanju veu od one koju je traio; sporazumeo se o sadejstvu NOVJ i Crvene armije, obavio niz korisnih stvari za narodnooslobodilaki pokret, odnosno novu Jugoslaviju. Svojim politikim uticajem pourivao je zavravanje niza poslova u SSSR-u, od kojih su neke zapoeli general Velimir Terzi i Milovan ilas, vezanih za emisiju Dinara D F J , izdavanje partijskih knjiica, ostvarivanje dolarskog kredita SSSR-a, izradu prvih partizanskih spomenica i odlikovanja po nacrtima Antuna Augustinia. Na savet prijatelja", to jest Staljina te vlastitih kritikih refleksija na nain podele pomoi opustoenim zemljama, Tito je oktobra 1944. otkazao pomo Unre. U vezi sa naoruanjem NOVJ Velebit - Titov diplomata, general-major NOVJ, smatra da Britanci nisu bili za metamorfozu" NOVJ, traei da ona ostane gerilska vojska; da su apotekarskom vagom" odmeravali pomo, dajui topie" i zastarele tenkove srednje veliine, jednom reju da su dozirali" vojnu pomo. On smatra da su Britanci ucenjivali kraljem a ne Sovjeti. Rusi" su, kae, traili umerenost da ne bi imali sukob sa Zapadom. Suprotno Britancima, Rusi" su bili zainteresovani da NOVJ preraste (transformie se) u redovnu vojsku, jer su na njenom elu stajale stareine koje su gajile ljubav prema SSSR-u. 7 9 ' Sovjetskom
77) 78) 79)

Isto; V. Dedijer, n.d., 384-6. V. Velebit, Seanja. Zagreb, 310-311. Isto, 320-321.

626

pomoi bila je razbijena tendencija za odravanjem monopola Britanaca na naoruanje NOVJ. Tito je boravak u SSSR-u iskoristio i za izravnjavanje" jugoslovenske meunarodne pozicije, imajui sovjetsku podrku u jesen 1944. godine. Mislimo da se jedino tako moe razumeti protest Radio-stanice Slobodna Jugoslavija" od 27. septembra 1944. godine, uz Titovu saglasnost, protiv pisanja na Zapadu da je NOVJ od gerilskih odreda podignuta" u regularnu armiju uz njihovu pomo. Izjave da bi oruane snage NOVJ ostale skupina gerile" da ih zapadni saveznici nisu pomogli materijalom, ljudima i avijacijom oznaavane su kao krivotvorene", jer je glavni izvor naih zaliha oruja i municije bio, kako se kae, i jo je uvek, uzimanje od neprijatelja. 80 ' Staljin se obavezao da do kraja godine isporui oruje za 12 divizija (brojnog sastava po 10.000 boraca) i dve vazduhoplovne divizije. Sporazum o predaji aviona postignut je izmeu marala Tita i komandanta 3. Ukrajinskog fronta marala Tolbuhina, 16. oktobra 1944. godine u Beloj Crkvi, predviajui da se borbeni aparati i razna tehnika sredstva 10. gardijske jurine i 236. lovake vazduhoplovne divizije Crvene armije predaju NOVJ. Aprila 1945. ova avijacija je sasvim prela u ruke obuenog kadra vazduhoplovstva Jugoslovenske armije. '
80) 81)

J. B. Tito, Sabrana djela, tom 23 (priredio M. Delebdi), 1982, 321. U pomoi N O V J sve vie se oseao uticaj SSSR-a, izraavan u vidu isporuka i konsultacija. Predsednik N K O J - a J. B. Tito opunomoio je general-majora Vladimira Velebita, efa Vojne misije Vrhovnog taba N O V , da od sovjetske vojne delegacije primi 100.000 dolara od sume od 350.000 dolara koje mu delegacija nosi. - Arhiv J. B. Tita, NKOJ-Punomo, 15. IV 1944 - Prvog avgusta 1944. bilo je pripremljeno 50 radio-telegrafista za samostalni rad koji su se iz SSSR-a mogli prebaciti na rad u Jugoslaviju. - Isto, V. Terzi maralu Titu, 14. jul 1944 - Istog dana Terzi je molio Tita da se javi gde treba spustiti medicinske knjige, vojnu potu. Terzi je izvetavao marala Tita da ivenje uniformi za N O V J ide prema postojeim obrascima i brzim tempom. Ve je gotovo nekoliko desetina hiljada pari uniformi koje e se uskoro poeti prebacivati u zemlju. - Isto, Terzi - Titu, 14. jul 1944 - Sovjetska vlada je otvorila kredit od 2 miliona dolara S A D . - Isto, Terzi - maralu Titu, 4. jul 1944 Mi ne znamo da li je ovaj kredit i realizovan u celosti. - Pribliavanjem sovjetskih snaga jugoslovenskoj granici stvarane su i povoljnije pretpostavke za dostavljanje naoruanja. Terzi je 5. oktobra obavestio marala Tita da je sovjetska vlada izdala nareenje da se baza za snabdevanje N O V J organizuje u Krajovi. Ona se ve poetkom oktobra 1944. nalazila u procesu organizacije. - Isto, 5. oktobar 1944 - General N. Kornjejev obavestio je Terzia da je sovjetska vlada dala na raspolaganje dva protivavionska puka koji e biti popunjeni sovjetskim ljudima kao specijalistima, a kasnije se moraju zameniti jugoslovenskim borcima. - Isto, 5. oktobar 1944, Terzi - Titu. - Terzi je obavestio marala Tita 12. septembra 1944. da je dao nalog Dravnoj banci da izda 150.000 dolara lanu sovjetske vojne misije u Jugoslaviji Mihailu Bodrovu, koji tu sumu ima da urui lino maralu Titu. - Isto, Terzi - Titu, 12. septembra 1944 - Sutradan je Terzi izvestio marala Tita da je avionima poslato: 44.368 raznih ordena i medalja, 100.000 znaaka Tito" i 15.000 komada znaaka Partizan 1941" - Isto, Terzi - Titu, 13. septembra 1944 - Tito je u svoje ime i u ime nagraenih generala i oficira N O V J izrazio Prezidijumu Vrhovnog sovjeta SSSR-a 9. septembra 1944. duboku blagodarnost za visoku nagradu kojom ste nam dodelili ordene Sovjetskog Saveza". - Isto - Tito se krajem 1944. obratio maralu Staljinu, traei 2.000 kamiona sa gorivom za snabdevanje gradova namirnicama u krajevima u kojima narod formalno umire od gladi, bar oko 1.000 kamiona, dok e se ostalo pokuati dobiti od Saveznika po Zakonu o zajmu i najmu. - Tito se alio Staljinu to sovjetska komanda nije potovala dogovor da se zaplenjeni kamioni u beogradskoj operaciji predaju N O V J , jer je gotovo sve ove kamione (preko 500) uzela Crvena

627

Prilikom moskovskih razgovora Tita i Staljina dolo je do sporazuma o nainu ulaska Crvene armije u granine predele Jugoslavije, s tim to je Tito kasnije, u Krajovi 5. oktobra 1944, sa tabom Treeg ukrajinskog fronta razradio detalje o ueu jedinica 2. i 3. Ukrajinskog fronta Crvene armije u borbama za osloboenje Srbije i Vojvodine, Molotov je o sovjetskoj molbi Tita da trupe Crvene armije privremeno preu na teritoriju Jugoslavije obavestio druge dve saveznike sile, SAD i Veliku Britaniju, iako je poziv potekao od Tita jula 1944. godine. 82 ' Vladimir Velebit smatra da se radilo o besmislenom traenju", jer su
armija, sem est kamiona. - Isto, Tito - Staljinu, Novembar 1944 (?) - Maral Tolbuhin je traio od N K O J - a i Tita da se do kraja decembra 1944. izda za potrebe Crvene armije 5 i po milijardi dinara.- Organima 3. Ukrajinskog fronta bilo je predato 1 milijarda i 600 miliona dinara, a predvieno je izdavanje u toku sutranjeg dana jo jedne milijarde dinara. Isticalo se, takoe, da e se do polovine decembra izdati dve milijarde dinara, a ostatak od jedne milijarde do kraja decembra, jer se itava traena suma nije mogla izdati odjednom, jednostavno jer je N K O J nije imao. Tito je obeavao da e izdati nareenje da se dinari i kune svuda obavezno upotrebljavaju kao sredstvo cirkulacije do putanja nove valute. Nova jugoslovenska valuta koja se tampa u Sovjetskom Savezu bie putena u promet u poetku januara". - Isto, Tito - Tolbuhin, 30. novembar 1944 - Tito je javljao Bevcu (Kardelju), Krajova, 3. oktobar 1944: Sovjetski Savez darovao je naoj zemlji prvu pomo od 50.000 tona ita. ito se ve ukrcava na brodove i lepove i upuuje se na one take na Dunavu koje sam ja dao. Piite o tome u tampi i stavite do znanja naem narodu. Nacionalni komitet neka se pobrine za nain na koji e se moi doturiti ito u Bosnu, Crnu Goru i druge krajeve, koji najvie stradaju". - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 23, priredio M. Delebdi, str. 221. ^ Narodni komesar inostranih poslova SSSR-a V. M. Molotov 26. septembra 1944. obratio se ambasadoru S A D u SSSR-u, molei ga da informie ameriku vladu da se nedavno sovjetska komanda obratila vrhovnoj komandi i Nacionalnom komitetu Jugoslavije s molbom da dozvoli jednom delu sovjetske vojske, radi razvoja operacija protiv nemako-maarske vojske u Maarskoj, da ue privremeno na teritoriju Jugoslavije koja se granii sa Maarskom, s tim da po prestanku potrebe sovjetska vojska izae iz Jugoslavije. Nacionalni komitet i vrhovna komanda Jugoslavije je izala u susret molbi sovjetske komande, pod uslovom da u pozadini sovjetske vojske na teritoriji Jugoslavije funkcionie iskljuivo jugoslovenska graanska administracija narodno-oslobodilakog pokreta. Sovjetska komanda je prihvatila taj uslov". - Molba se odnosila na pristanak N K O J - a i Vrhovnog taba N O V J za privremeni ulazak sovjetskih trupa na jugoslovensku teritoriju koja se granii s Maarskom, ali da e sovjetske trupe, poto izvre svoje operativne zadatke, biti povuene iz Jugoslavije; sovjetska komanda je primila uslov postavljen s jugoslovenske strane da e u tim oblastima delovati civilna administracija Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije". . . . U Saoptenju T A S S - a takoe stoji: Ulazak sovjetskih trupa na jugoslovensku teritoriju dogaa se uz dosledno potovanje naela o ravnopravnosti naroda" . . . Jugoslavija nije jednostavno okupirana drava, nego je Jugoslavija stvorila moni narodnooslobodilaki pokret iz koga je nikla nova, u narodu ukorenjena vlast. Jugoslavija ima svoju narodnu vojsku koja je oslobodila veliki deo njene teritorije. Ona ve vie godina predstavlja za neprijatelja poseban front, s kojim mora raunati. Jugoslovenski front bio je dugo vremena jedini front koji je sa sovjetsko-nemakog bojita odvlaio znatne delove neprijateljskih kopnenih snaga. Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije pod vodstvom marala Tita ini vaan elemenat u ratnim planovima antihitlerovske koalicije". O stepenu samostalnosti N O V J najbolje svedoi i formalna injenica da je u Saoptenju stajalo da sovjetska komanda nije zahtevala da joj se jugoslovenske oruane snage potine za vreme sovjetskih operacija na jugoslovenskoj dravnoj teritoriji. - Saoptenje T A S S - a o sporazumu N K O J - a i Vrhovnog taba N O V J i Sovjetske komande o uslovima ulaska sovjetskih trupa na jugoslovensku teritoriju, Moskva 28. septembar 1944 - Bive armije satelitskih reima posle 23. avgusta (Rumunija) i 9. septembra 1944 (Bugarska) nalazile su se pod operativnom sovjetskom komandom.

628

u pitanju bile okupirane teritorije. Po njemu, ceo kominike o sporazumu je nategnuta konstrukcija, a sovjetska komanda" nedovoljno definisani subjekat. Izvesno je, kae, da saveznici to nisu traili od Holandije, Norveke i drugih okupiranih zemalja. Preko toga SSSR je faktiki priznao NKOJ, tj. Tito je tada dobio polupriznanje", podigao samopouzdanje u narodu i vojsci, meunarodno ojaao, jer ga je Staljin indirektno podrao. Radilo se, nesumnjivo, o posrednom priznanju nove Jugoslavije, ignorisanjem izbeglike vlade, ubaieve u stvari, odboru za spoljne poslove NKOJ-a kako je nazivaju neki britanski oficiri, ali zakasnelom i formalno defektnom, jer to ini vojni organ (sovjetska komanda) a ne sovjetska vlada. Bitna je, po naem miljenju, sovjetska formalna molba za prelazak na jugoslovensku teritoriju da bi se stvorio presedan i za drugu stranu - britansku i ameriku. I Velebit govori o presedanu za druge zemlje, iako nam situacija faktiki ne izgledaju iste (Norveka i Jugoslavija, ak i Francuska i Jugoslavija), a na drugoj strani Vrhovni tab i Tito su insistirali na traenju saglasnosti za ulazak saveznikih brodova u jugoslovenske luke i iskrcavanje komandosa. U jugoslovenskom sluaju radilo se o snanoj, regularnoj armiji, neprihvatanju okupacije od aprila 1941. godine, odbacivanju deoba okupatora od strane saveznika, proglaenju federacije na drugom zasedanju AVNOJa, de iure priznanju NOVJ u vreme Teherana. Jugoslovenska emigracija je, i pored pomenutih formalnih nedostataka sporazuma, doivljavala sovjetsku molbu NKOJ-u i Vrhovnom tabu kao priznanje nove Jugoslavije. Sporazumom o ulasku sovjetskih trupa, pa makar i privremeno u prostor uz jugoslovensko-rumunsku i jugoslovensko-maarsku granicu, zapadni saveznici su i te kako bili pogoeni. Aleksandar Rankovi je izvetavao marala Tita o reakciji britanskih oficira na ovaj sporazum. Rusi su", javlja on, genijalno izigrali dogovor na Teheranskoj konferenciji o neuplitanju u naa pitanja". Njima je teko postaviti slian zahtev NKOJ-u strahujui da ne budu odbijeni, a na drugoj strani svesni da bi to znailo unekoliko njegovo priznanje. 83 ' Maral Tito se naao van Jugoslavije u fazi odsudne bitke za istone delove Jugoslavije, u stvari za osloboenje Srbije sa Beogradom i Vojvodine. 84 '
83) 841

A C K S K J , Fond CK K P J , 1944, k-26, Leki" (A. Rankoviu) - Nepoznati", 18. septembar 1944, Reg. br. 1944/239. U ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta na str. 697 zabeleeno je: Nova faza je poela kada su, posle otpadanja Rumunije i Bugarske, ruske armije, u sadejstvu sa rumunskim i bugarskim jedinicama, koje su suprotno oekivanju ostale vrsto u rukama njihovih vlada, poele brzo da nadiru ka zapadu" . . . Zadatak koji se iz nove situacije nametao Titu bio je jasan: to bre uspostavljanje veze sa Sovjetima, koji nadiru sa Istoka, da bi razbio novi nemaki front sever - jug koji se stvarao, bilo u skladu sa napadom sa zapada u duhu sovjetskih namera, bilo neposrednim sjedinjenjem sa ovima. Pretpostavlja se da je Tito od Sovjeta blagovremeno primio odgovarajue direktive. Ali i njegovi sopstveni ciljevi zahtevali su od njega da tako mora da postupa: njegov socijalni i ekonomsko-politiki program, uvrenje i preuzimanje vlasti u Srbiji, iskljuenje etnika i nacionalista itd. mogli su ruskom pomoi da se ostvare mnogo

629

Susret srpskih korpusa NOVJ sa Crvenom armijom na Dunavu i vojno sadejstvo proteklo je u znaku sledeih bitnih okolnosti: grupa nemakih armija nije mogla na sever dolinom Morave, jer je odbaena na sporedni pravac odstupanja; NOVJ je dobila od SSSR-a teko naoruanje - artiljeriju i avijaciju; jedinice NOVJ su se pokazale kao dorasle za sadejstvo sa Crvenom armijom, titei njen bok; kao to kau vojni istoriari, probijeno je potpuno strateko zaokruenje" u kome se ratovalo od 1941. godine; preseene su zamisli da se Srbija predstavi kao antipartizanska, monarhistika i etnika; poslednji pokuaj Mihailovia da preko potpukovnika Velimira Piletia obezbedi sovjetsku podrku, kao saveznike snage je propao. Tito se 11. septembra 1944. obratio Glavnom tabu Srbije da preko general-majora Gorkova proveri da li je tano da se Pileti predao Rusima". On je etnike oficire oznaio kao ratne zloince i izdajnike koje treba kazniti, dok ostalo ljudsto treba razoruati i drati kao zarobljenike. 85 ' Legalni saveznik je bila NOVJ, a ne etnici, to je bilo predvieno sporazumom Tito - ubai, koji su sankcionisali Sovjeti i Britanci. Postoji teza da su se na Dunavu sastale tri vojske, pri emu se misli na etnike koji su do tada ve doiveli vie poraza: juna 1944. na podruju Okruglice, Kosanice, Gornje Jablanice; 21. divizija razbila je juna 1944. etnike na Kopaoniku, potiskujui jedinice Keserovia prema Kurumliji i Kruevcu. Deset partizanskih brigada u Srbiji maja 1944. i stvaranje divizija razuveravali su saveznike da Mihailovi moe preokrenuti rasplet u svoju korist. NOVJ je u jesen imala oko 450.000 boraca. Poznato je da tri Mihailovieve mobilizacije u septembru 1944. nisu uspele i da je etniki komandant morao preko Drine napustiti Srbiju. Iza sporazuma Tito - ubai, koji su srpske snage u emigraciji smatrale antisrpskom zaverom Hrvata i Britanaca, stajao je kralj, to je psiholoki i politiki demoralisalo pristalice Mihailovia. Poveana sovjetska pomo narodnooslobodilakim snagama Srbije podizala je jo vie samopouzdanje pobednika.
bre i obimnije"... Sada se Tito pojavljuje kao vojni faktor u velikom raspletu na glavnom borbenom frontu i kao osniva socijalistikog dravnog jezgra u svetu jugoistonih i istonoevropskih drava, koje su se nalazile u punom preobraaju. Bilo je tu neke naroite logike to je on pri tome ponovo stupio u vezu sa silom, pod ijom je zatitom, ako ne po njenoj izriitoj direktivi, otpoeo svoj put. Kao u njegovim prvim poecima, kada je Engleska priznavala samo Mihailovia i kada nije htela da ima nikakvog posla sa komunistikim ustanikim pokretom u Hrvatskoj, sada je za njega ponovo bio odluujui samo Sovjetski Savez: ovoga puta (to on zaista nije nikada oekivao) neposrednom prostornom blizinom i razvojem vojne moi. Doba uske saradnje sa Britancima, koja je Tita iz nepoznatih bosansko-crnogorskih planinskih gnezda, preko englesko-jugoslovenske baze na Visu, odvela u Napulj i najzad u Rim u erilov hotel i crkvu Sv. Petra, sada je opet moralo da izae na videlo samo kao zavrena epizoda". . . . Sledei vojni zadatak Tita morao se sastojati u tome da blagovremeno prebacivanje Grupe armija ' E ' otea prekidom eleznike pruge Solun - Beograd, odnosno osujeti na sektoru koji je njemu bio pristupaan. I za to je blagovremeno dobio direktive od ruskog komandovanja koje je od samog poetka polazilo od toga da se Grupa armija ' E ' odsee i uniti"... - Izvod iz Ratnog dnevnika Vrhovne komande Vermahta, Vojnoistorijski glasnik, januar - april 1987, str. 412-414. A V I I , K - 2 6 , Reg. br. 8-4/12.

85)

630

Maral Tito otputovao je s Visa svestan da Jugoslaviji nije potrebno uee bugarske armije u borbama za osloboenje preostalih delova Jugoslavije, kao to se to moe videti iz jedne depee upuene Svetozaru Vukmanoviu Tempu 17. septembra 1944. godine. 86 ' Vladimir Velebit u Seanjima" navodi da su razgovori Tita sa predstavnicima OF Bugarske u Krajovi doprineli meunarodnoj afirmaciji nove Jugoslavije, zapravo legalizaciji revolucionarnog subjekta u meunarodnim odnosima, jer se bugarski predstavnici obraaju NKOJ-u a ne kraljevskoj vladi. Mislimo da ovaj argument nema sam za sebe teinu, pogotovu ako se ima u vidu sloeniji meunarodni okvir zbivanja, namera i stvarnih inicijativa. Postoji snaan Staljinov impuls u pravcu prihvatanja Bugarske, a ivo je shvatanje proleterskog internacionalizma koje opredeljuje novu Jugoslaviju da pomogne rehabilitaciji Bugarske; moe li se previati namera da se neutralie zapadna politika na Balkanu, dinamizam ideja revolucije koji prerasta granice Jugoslavije, injenica da se nova Jugoslavija nalazila u centru revolucionarno-demokratskih pokreta na Balkanu. Staljin je 1944. obnovio ideju federacije koju je oktobra 1943. preneo iz Moskve Sterju Atanasov, bugarski komunista, a Politbiro CK KPJ prihvatio na sednici od 16-18. oktobra 1943. godine, iako ona nije izneta na drugom zasedanju AVNOJ-a. Prema Staljinovom predlogu, trebalo je obrazovati federaciju (konfederaciju) Jugoslavije, Bugarske i Albanije, ime se moglo postii vie ciljeva: laka Staljinova kontrola budue labave federacije, uz mogunost njegove arbitrae, s dodavanjem" Jugoslaviji Bugarske i Albanije kao dva tega koja bi razblaila preveliko oseanje revolucionarnog samopouzdanja jugoslovenskog pokreta. Federacijom je Staljin kontrirao britanskim planovima o balkanskoj uniji", radio na rehabilitovanju Bugarske za rat na strani Osovine do septembra 1944. godine, to je moglo uticati i na zadravanje bugarskih okupacionih trupa u delu grke Trakije. Posrednim putem, preko kontrolisane federacije, SSSR je izlazio na Jadransko i Egejsko more. Daleki san o izlasku na topla mora" kao da je bio oivotvoren, drugim pravcem od onog tradicionalnog, istorijskog, preko Dardanela i Bosfora. U Moskvi su razamatrana i pitanja u vezi sa meunarodnim priznanjem revolucionarnih promena koje su se zbile u Jugoslaviji 1941-1944. godine, to je bilo od osobitog interesa s obzirom na predstojeu konferenciju Staljina i erila. Tito nije bio zadovoljan kombinacijom oko kralja, koje je predlagao Staljin, ukljuujui i stvaranje jedinstvene vlade. Rezutati razgovora Staljina i erila o Jugoslaviji sadrani su u kominikeu izdatom posle zavretka Moskovske konferencije: Obje vlade su se saglasile da u Jugoslaviji vode zajedniku politiku u cilju koncentracije svih snaga protiv Nijemaca koji se povlae i u cilju rjeavanja unutranjih tekoa Jugoslovena putem ujedinjenja
86)

Isto, Reg. br. 10-16/13.

631

jugoslovenske kraljevske vlade i narodnooslobodilakog pokreta". 87 ' Maklejn je obavestio erila 27. oktobra 1944. iz Beograda da se posledice premijerove posete Moskvi ovde ve oseaju".

Mihailo vice va neuspela mobilizacija - slom etnitva u Srbiji

ivko Topalovi otputovao je maja 1944. godine u Italiju, kao predstavnik Mihailovia kod saveznika, sa zadatkom da im stavi do znanja njegove ciljeve, vojnu snagu i spremnost da sve svoje jedinice stavi pod savezniku komandu. Ovaj potez ve je bio uveliko zakasneo, jer je u punom jeku bilo sprvodenje politike kompromisa koja je vodila stvaranju jedinstvene vlade. Mihailovieva politika doivela je slom: Mihailovi vie nije bio ministar vojske i mornarice, dok je za predsednika vlade kralj naznaio Ivana ubaia; na elu narodnooslobodilakog pokreta nalazio se Josip Broz Tito, a kao predsednik AVNOJ-a figurirao je dr Ivan Ribar. Istorijska sluajnost je htela da se dr Ribar nae na dvema ustavotvornim skuptinama: prve jugoslovenske drave - Kraljevine SHS 1921, i po drugi put, na elu partizanske skuptine 1942-1945. etnici su ve bili stavljeni pred svren in odlukama drugog zasedanja AVNOJ-a o suspenziji monarhije, oduzimanju zakonitosti izbeglikoj vladi u ijem se sastavu nalazio i Mihailovi i proglaenju jugoslovenske federacije. Dve velike sile koalicije stale su iza politike koja je teila legalizaciji revolucionarnih promena do kojih je dolo u sistemu vlasti starog subjekta meunarodne zajednice - Kraljevine Jugoslavije. Titov pokret je redak u istoriji koji je dobio meunarodno priznanje jo u toku trajanja rata i revolucije. U odbrani Srbije u prolee 1944. godine, prilikom prodora grupe divizija NOVJ, Vrhovna komanda Mihailovia naredila je Ni koraka nazad". Pravac partizanskih divizija bio je usmeren prema severoistoku Srbije, u cilju zauzimanja umadije, Suvobora i Rudnika kao centra Mihailovievog pokreta, a drugim pravcem prema Ibru i Kopaoniku kako bi se upalo u dolinu Morave izmeu Nia i Vranja. Na tom frontu etnike snage su bile koncentrisane zajedno sa Nemcima, Bugarima, SDS, ljotievcima. Opasnost od NOVJ ujedinjavala je sve snage, bez obzira na njihova razlikovanja. Nojbaherova antipartizanska politika davala je rezultat. No, prodor je bio jo preuranjen s obzirom na udaljenost junog sovjetskog fronta, vrstinu odbrane, znaaj Srbije u zaleu satelitskih reima i sovjetskih armija, kao i injenicu da ie dolina Morave bila najpovoljniji pravac budueg izvlaenja nemake armije s Balkana. Osim toga, jo nije bilo dolo do invazije Normandije, ime bi se razuverile sve snage u Jugoslaviji da naredna operacija saveznika nee biti usmerena na Trei rajh s juga. Mihailovieva zvezda se i u
87)

Nova Jugoslavija", br. 13-14/1944.

632

Srbiji u to vreme uveliko gasila. Engleske misije su ve bila napustile Mihailovia i njegove tabove. Ima pisaca koji iz zadravanja britanskih oficira posle nareenja o povlaenju izvlae zakljuak da su one preko brigadira Ficroja Maklejna obavetavale NOVJ o stanju etnikih poloaja, njihovoj snazi i borakim mogunostima.88' Savremenici piu i o partizanskim snagama kao borbenim i fanatizovanim ,neubedljivo to pripisujui tome to su se u njihovim redovima nalazili Muslimani politiki zatrovani da e ih etnici sve poklati ukoliko oni njih prethodno ne pobiju. Bolje kruum u grudi nego kama pod grlo", jer su ih partizani uili: Ako koljai pobede, u Bosni nee ostati ni muslimansko dete u kolevci". 89 ' etniki pokret bio je razrovan politikim intrigama u Vrhovnoj komandi, samovoljom pojedinih stareina, neposlunou niih stareina viim, sukobima blaih i radikalnijih struja, politiara i vojnika, naroito u zavrnoj fazi rata. etniko oekivanje iskrcavanja zapadnih saveznika izjalovilo se u prolee i leto 1944. godine, jednako kao i godinu ranije. Mihailovi, lien politikog smisla, bez razumevanja za odnose meu saveznicima, kao da nikada nije shvatio da se bitka za Jugoslaviju u sutini bije u vrhu antifaistike koalicije i da prednost dobija vojniki i politiki daleko organizovanija snaga, koja je u tom smislu stekla vea vojno-politika preimustva nagomilavana iz godine u godinu u samoj zemlji kao uporinoj taki za podrku u saveznikom vrhu. Saveznici su u kritinom trenutku imali da odluuju izmeu jednog rovitog pokreta i drugog nabreklog od snage, mladosti i pobednikog zanosa koji je pripremio preuzimanje vlasti u zemlji, oekujui od saveznika da ga u tome podre. Mihailovi je mogao biti krajnje opasan u trenutku kada snage rvene armije stignu na granicu i sretnu se sa susretnim snagama NOVJ, mogunou da pretvori Srbiju u ratnu arenu izazivanjem tekih trzavica u frontu koalicije, antagoniziranja na liniji komunizma i demokratije, izdvajanja Srbije iz sastava Jugoslavije. Posedanjem Srbije u jesen 1944. narodnooslobodilaki pokret reio je bitku za Jugoslaviju, jer je sada dobio trajno strategijsko i ekonomsko uporite, kao i izvor mobilizacije novih boraca. Mihailovieva defanzivna politika poela je u zavrnoj fazi rata davati negativne rezultate, sasvim suprotno onoj ofanzivnoj narodnooslobodilakog pokreta. Mihailovi je mogao u delu srpskih slojeva izgledati kao muenik, rtva za spas srpstva, njegov poslednji brani, ali je on faktiki izgubio bitku daleko ranije svojom neprimernom strategijom u svim pravcima. Pokazao se na popritu unutranje i meunarodne bitke nedorastao dogaajima. Mihailovi je do kraja popustio svojim komandantima, toleriui im ulaenje u saradnju sa Nemcima, to je bilo podstaknuto opasnou od narodnooslobodilakog pokreta, nedostatkom oruja i lekova, oseanjem vlastite bespomonosti
88) 89)

Z. Vukovi. Od otpora do graanskog rata, 68, 111. Isto, 118.

633

ukoliko ostane bez meunarodne take oslonca, pa makar ona poticala i od sila koje su okupirale Jugoslaviju i u saveznikom frontu vaile kao protivnici. Mihailovieva tragedija je bila dvostruka: to je imao neprijatelja u narodnooslobodilakom pokretu koji je u njemu gledao glavnog sutranjeg protivnika, a do kraja mu nije verovao ni nemaki okupator, jer se u projekciji Nemaca radilo o velikosrpskom i antinemakom, probritanskom pokretu, ak i onda kada su ga Britanci odbacili. Potisnut, zajedno sa srpskim prvacima u emigraciji, sa poprita meunarodne scene, Mihailovi nije bio svestan kada je proglaavao mobilizacije u Srbiji septembra 1944. da je jugoslovenski problem reen na drugoj osnovi. Posebno je tragino Mihailovievo nerazumevanje politike, koje se ogledalo u uverenju da su komunisti u krajnjoj liniji za Britance neprihvatljivi iz ideolokih razloga. Pa i ako je postojalo trenutno skretanje britanske politike u korist komunista, ono nije moglo dugo trajati. Bila je to velika zabluda Mihailovia, koji je sasvim previao sav pragmatizam politike uopte, a posebno britanske. Mihailovi je nudio preko Zivka Topalovia svoje snage saveznikim komandantima u Italiji u vreme kada je eril ve postavio i utvrdio politiku kompromisa u smislu obrazovanja jedinstvene vlade, kontrole Tita preko naoruavanja pomorskih i vazduhoplovnih snaga, to je Tito sa Staljinom prekrio. Mihailovi e preko svojih oficira nuditi pomo Crvenoj armiji u svojstvu saveznike vojske u vreme kada je ova ve bila razbijena, posle Titovog boravka u Moskvi i njegovih utanaenja sa Staljinom. Zakanjavanje u iskoriavanju otsudnog trenutka Mihailoviu se teko osvetilo. Bez veza, kao i emigracija, sa SSSR-om, u iluziji da sebi moe dozvoliti svau sa Vladom Njegovog Kraljevskog Velianstva, naao se potpuno usamljen i odbaen, pretpostavljajui kao i njegovi privrenici u emigraciji - da e bar SAD pokazati razumevanje za propalu etniku stvar. Nije uoavao da je u pitanju sfera Britanaca i Rusa" i da predsednik Ruzvelt nije raspoloen da se uputa u poslove Balkana koji su mu bili daleki, nerazumljivi, sloeni i osetljivi. U literaturi se navodi da je Ruzvelt za balkansku situaciju upotrebljavao izraz osinjak". Amerikanci, pri tom nisu mogli naruavati sporazume o sovjetskim vojnim prioritetima, a snage NOVJ pobedonosno su prodirale kroz zapadnu Srbiju i Sumadiju ka Beogradu, dok je jug bio uveliko pod kontrolom narodnooslobodilakog pokreta na domaku veza sa frontovima Crvene armije. U prethodnim borbama na jugu i istoku bila je razbijena i unitena etnika vojna sila. Stoga su preterane teze pojedinih pisaca da su etnici krili" put Crvenoj armiji u Srbiji. Mihailoviu je preostalo da preko Drine napusti Srbiju i pree u Bosnu, doivljavajui svoju golgotu do Vujaka i natrag preko Sutjeske i Kalinovika, ka Srbiji. Mihailovieva ideja o koncentraciji srpskih snaga radi ponavljanja primera generala Bora Komorovskog u Beogradu 1944. pokazala se takoe kao neostvarljiva, jer mu ni Nemci nisu verovali.

634

Politika Hermana Nojbahera nije dobila podrku Hitlera u odnosu na Srbe, prema kojima Firer nije prestao da iskazuje nepoverenje do kraja. Balkanski planovi Nojbahera praeni su nizom poteza prema Srbima u cilju ispravljanja ranije brutalne politike, kao to je obustavljanje da se streljaju taoci, putanje iz zatvora Pavia uriia, zalaganje da se iz logora oslobodi patrijarh Gavrilo (mada je Hitler bio protiv), proire ovlaenja Milana Nedia, ostvare veze sa etnikim komandantima, radi na stvaranju federacije Srbije i Crne Gore, stvori snani antikomunistiki nacionalni front, obrazuje nacionalna armija, eventualno proiri vlast Nedia na istonu Bosnu i Srem. Nojbaherova elastinija politika nije bila izraz dobre volje prema Srbima ve nemake krize, imperativa da se po svaku cenu protivstave komunistikoj opasnosti od Peloponeza do panonske ravnice, stvore vazalne dravice i reimi koji bi obrazovali odbrambenu liniju na prilazima jugu Treeg rajha. Stoga nam izgleda neprihvatljivo razmiljanje pisaca koji u Nojbaherovim potezima vide tenju da se ublai sudbina srpskog naroda, jer je, kao to ti isti pisci ne mogu da izostave, sutinski cilj bio da se pojaaju one snage za koje je (Nojbaher) znao da mogu da se suprotstave Titu". 9 0 ' Rezerve prema Mihailoviu nije zadravao samo vrh Treeg rajha ve i vodei vojni i policijski funkcioneri, kao feldmaral Vilhelm fon Vajks, general SS Majsner i drugi. Hitler je 22. avgusta 1944. odbio Nojbaherov plan da se Srbima isporui oruje za 50.000 ljudi. Hitler je fon Vajksu i generalu Jodlu stavio do znanja da su Velikosrbi", dravotvoran narod na Balkanu, iji se planovi moraju u korenu sasei. Jedna srpska vojska ne sme da postoji. Bolja je ak izvesna komunistika opasnost". Firer nije imao poverenja u Srbe, koji su odbacivali novi poredak" i oekivali slom hitlerizma i Treeg rajha. Poloaj etnikog pokreta sa meunarodne take gledita pokazao se u leto i jesen 1944. vie nego porazan: etnici su jo 1943. poeli da gube podrku zapadnih saveznika, praktino Britanaca, a u vreme kada se Crvena armija nala na Dunavu oni nisu imali vezu sa Sovjetima, jer njeno uspostavljanje nije polo za rukom ni srpskim politiarima u emigraciji niti kralju. Stoga su se inicijative Mihailovievih komandanata da uspostave vezu sa komandama Crvene armije unapred mogle smatrati neuspenim. Crvena armija se nalazila pod apsolutnom kontrolom Staljina da bi mogli uspeti izdvojeni lokalni pokuaji vojne saradnje, to uostalom pokazuju misije Mihailovievih oficira Velimira Piletia, Dragutina Keserovia, Predraga Rakovia. Politika prema Jugoslaviji je ve bila usaglaena u saveznikom vrhu, ukljuujui naputanje etnika i prihvatanje narodnooslobodilakog pokreta u formi ustavnog kontinuiteta i stvaranja jedinstvene jugoslovenske vlade kao sutine britanske politike kompromisa. Sovjeti i Britanci striktno su primenjivali politiku jednakog politikog uticaja u Jugoslaviji, s tom razlikom to su sovjetske vojne snage
90)

I. Avakumovi, n.d., 139.

635

bile daleko superiornije, a na drugoj strani mogle su se nasloniti na Titovu armiju i pokret koji je Staljin stopostotno smatrao svojim uporitem u Jugoslaviji. Sovjetske trupe privremeno su prole istonim graninim predelima Jugoslavije iz Rumunije u pravcu Maarske, ali se nisu kretale zapadnije od Kraljeva. Na drugoj strani pak, britanski brodovi uplovljavali su i pored protesta Vrhovnog taba u jadranske luke, a britanske jedinice Flojd 1" i Flojd 2" iskrcale se kod Dubrovnika pruajui pomo 2. udarnom korpusu u odbacivanju Nemaca, koji u iz Crne Gore i Albanije pokuavali da se probiju prema Mostaru. U sledstvu ovih sporazuma na vrhu izmeu Velike Britanije i SSSR-a, nije se ni mogao oekivati uspean rezultat misije potpukovnika Velimira Piletia u sovjetskom tabu u Turn Severinu (Krajovi), ili od akcije majora Dragutina Keserovia u Kruevcu, tim pre i napadi potpukovnika Vojislava Lukaevia na Nemce u Hercegovini. Bitka, politika i vojna, za istoni prostor Jugoslavije bila je dobijena snanim prodorom NOVJ prema Srbiji, dolaskom Crvene armije na Dunav septembra 1944. i politikim dogovorima saveznika koji e biti sankcionisani prilikom druge erilove posete Moskvi, oktobra 1944. godine. Kraljev proglas da se svi patrioti pridrue Titu, rasprio je i poslednje iluzije etnika. Izvesne nade gajene su jo zbog prisustva amerike misije potpukovnika Roberta Makdaula, ali je i njena sudbina bila zapeaena Titovom intervencijom i erilovim pritiskom na Ruzvelta da se evakuie iz Srbije. Mihailovieve mobilizacije, tri puta proglaavane, nisu dale nikakav rezultat. Mihailoviu je ispostavljen raun za jednu propalu strategiju u toku rata, koje se drao kao pijan plota" i slabu teritorijalnu strukturu svoje vojske koja se na kraju pokazala kao i svaka kombinacija na papiru. Zivko Topalovi je u memorandumu saveznikim vladama, poetkom avgusta 1944, uzaludno upozoravao da se graanski rat u Jugoslaviji nalazi u svojoj najvioj fazi u kojoj uestvuje 300.000 ljudi, a za naredni sukob sprema se dva puta toliko. Narodna revolucija u Jugoslaviji guta svoju decu" i troi u uzajamnoj borbi dve revolucionarne vojske" koje obustavljaju ili svode na najmanju meru rat protiv okupatora. U toj narodnoj revoluciji" video je dve strane: Titovu komunistiku akciju koja se utakala u nju od poetka i dobija meunarodnu potporu svojih prijatelja i drugu stranu narodne revolucije demokratsko-nacionalne i nekomunistike", koja je postala vrlo odluna u pobijanju one strane pod komunistikim vodstvom. Topalovi je smatrao da je proces duhovnog, politikog i vojnikog ujedinjavanja naroda napredovao u toku 1943. i doveo do stvaranja Jugoslovenske narodne demokratske zajednice sa ciljem da se prekine rat i obe formacije ukljue (ukopaju") u optu vojnu akciju svetske demokratije. To se moglo postii, po njemu, samo ako bi se obe strane posvetile iskljuivo vojnoj akciji, priznale osnovna naela demokratije i prepustile narodu pitanje budueg politikog i socijalnog poretka u Jugoslaviji. Radilo se o unutranjoj pacifikaciji, prekidu graanskog rata, vraanju narodne revolucije sa

636

stranputice ka narodnooslobodilakoj borbi protiv okupatora. Veliki saveznici su, meutim, poli obrnutim putem, priznajui Tita. Topalovi je upozoravao da Mihailovi raspolae sa 170.000 ljudi i da moe mobilisati 500.000 ljudi koji e se braniti od Tita kao novog osvajaa i da e mnogo krvi potei da bi se pokorila Srbija. Od saveznika se trailo da ne nameu Tita saveznikim orujem. Razumnu politiku video je u tome da se snage titizma" i Mihailovia razdvoje i kanaliu ka optim ciljevima, da prekinu meusobnu borbu i sukobljene strane razdvoje u dve posebne operativne zone (ukopaju ih u dogovorom utvreni plan ratne akcije na Balkanu"). ' Sve su to bili zakasneli predloi, jer je politika kompromisa imala drukiji cilj, pogibeljan za Mihailovia. Mihailovi je postajao rtva svoje dotadanje pasivne strategije. Ova blaa varijanta etnitva, koju je simbolisao Topalovi, bila je isuvie odocnela da bi mogla uroditi plodom. Topalovi je srpsku situaciju poetkom septembra 1944. ocenjivao kao traginiju od kosovske, ali iz toga nije izvlaio zakljuak o promaenosti Mihailovieve strategije koja je do takve situacije dovela. U jednom pismu Mihailoviu iz Italije, poetkom septembra 1944, jasno je sagledavao slabosti Mihailovievog metoda isticanjem prednosti Titovog: da je spretno osvojio demokratsku frazeologiju koja gospodari anglosaksonskim svetom, o emu etnici nisu vodili rauna. Britancima je odgovarao jugoslovenski pristup, a Titu je polo za rukom da stvori jugoslovensku kombinaciju". ak je i emigrantska vlada Subaia shvatila znaaj potinjavanja Englezima. Kralj se odvojio od svog naroda, od tradicije svojih predaka, ispustio kormilo drave iz svojih ruku, dok su u njegovo ime radili drugi.92' Mihailoviev otpor nastavljao se i u politiko-propagandnoj sferi. Pismo Drae Mihailovia i Izvrnog odbora Centralnog nacionalnog komiteta (CNK) Robertu Makdaulu od 18. septembra 1944. sadravalo je sledee zahteve: da se ne dozvoli da KPJ, naoruana saveznikim orujem, obezglavi Srpski narod"; da SAD preduzmu mere da se sprei dalji graanski rat u Jugoslaviji; da amerika armija obrazuje komandu u Jugoslaviji pod koju bi se stavili i etnici; da se prekine slanje oruja i municije komunistima i sprovede plebiscit izmeu nacionalnih i komunistikih snaga". 93 ' Mihailovi je poetkom septembra izdao letak da je partizanima ukinuta svaka saveznika pomo, te da e se u Jugoslaviji uskoro iskrcati amerike trupe. U letku je stajalo da su saveznici odluili da se odmah raspuste i razoruaju partizanski odredi u Italiji i Francuskoj. 94 ' Mihailovi je time podizao psiholoko raspoloenje kod naroda pred konani rasplet u Srbiji, koji je ve uzimao katastrofalan ishod po njega i njegove snage.
91) 92) 93) 94)

Zbornik N O R , tom X I V , knj. 4, 27-31. Isto, 185-188. Isto, 303-306. Isto, 208.

637

Na tlu Toplice tekle su pripreme za osnivanje JNOF-a Srbije i odravanje Antifaistike narodnooslobodilake skuptine Srbije. Pod udarom britanske avijacije, na osnovu sporazuma marala Tita i britanskih vojnih predstavnika u Italiji avgusta 1944, napadana je pruga u dolini June Morave, kojom su Nemci pokuavali da se povlae prema severu. Zatvaranjem tog pravca, uz pomo Crvene armije, istovremeno bombardovanjem srpskih gradova, naselja, saobraajnih centara, onemoguavane su n e m a k e e t n i k e koncentracije snaga. Operacija poznata kao i.Nedelja pacova" uveliko je uticala na demoralizaciju i Raspadanje etnikih jedinica. Svima je bilo jasno da je buenje Srbije, uz naraslu i delujuu silu jedinica NOVJ iz Sandaka sa britanskom akcijom iz vazduha i oekivanjem trupa Crvene armije ukazivalo da je kraj rata blizu i da je partizanska vojska deo ujedinjenog saveznikog fronta na bazi prethodnih politikih dogovora i kompromisa. Stvar Mihailovia branili su u SAD naroito Konstantin Foti i potpukovnik Zivan Kneevi, nastojei da se probije linija" etnika i Mihailovia, dobije podrka SAD, kao intervenijenta u sovjetsko-britanskom sporazumevanju oko Jugoslavije. Mada su SAD imale rezerve prema britanskoj politici, od nje se nije moglo odstupati, jer je ona u krajnjoj liniji bila zajednika politika saveznika. Britanci su se plaili da Srbija ne postane nova panija, zapravo da se iz nje ne proiri anarhija" na Maarsku posle dolaska sovjetskih trupa. U Mihailovievom proglasu od 1. septembra 1944. o mobilizaciji Svih Srba, Hrvata i Slovenaca", koja je opta, nareivao je da se sve izvodi po direktivama Vrhovne komande i da ravnogorska revolucija" ne sme biti revolucija nereda i ubistava, a da se krivci izvode pred ravnogorske sudove. Mihailovi je sve radio sa zakanjenjem i u pogreno vreme. Njegova vojna i politika organizacija pokazala je svoju inferiornost pred onom narodnooslobodilakog pokreta u kritinom trenutku, koji je inae toliko oekivao. Neprekidna borbena aktivnost NOVJ pokazala je velike prednosti pred borbeno neprekaljenim etnikim snagama, koje su se do tada ogledale samo u sukobima sa partizanima, i to uz okupatorsku potporu. Najporazniji utisak na etnike izazvao je govor kralja Petra II septembra 1944. godine, kojim je pozvao sve Srbe, Hrvate i Slovence da se ujedine, i pristupe NOVJ pod maralom Titom. Kralj je naglaavao da je njegova vlada, ubaieva, zakljuila vane i korisne sporazume sa Naom narodnom vojskom" koja je jednoglasno priznata, pomagana i podravana od saveznika. Petar II, pod pritiskom Britanaca, imao je u vidu zakljuak Teheranske konferencije da se NOVJ pomogne svim sredstvima. Svima onima koji se oslanjaju na neprijatelja i ne budu se odazvali ovom pozivu nee uspeti da se oslobode izdajnikog iga" ni pred narodom ni pred istorijom". Ovom porukom kralj je osuivao zloupotrebu svoga imena i autoriteta krune kojom se pokuavala pravdati saradnja s neprijateljem i izazivati razdor meu borbenim

638

narodom "..(Kralj je zavravao svoju poruku poklikom velikoj j j l o b o d ^ noj federativnoj Jugoslaviji". 95 ' - Nezavisna grupa nacionalnog otpora Jugoslovenske vojske u otadbini 19. avgusta 1944. reila je da otpone ofanzivne operacije protiv okupatora i svih onih koji se nalaze u njihovoj slubi. Proglas su potpisali potpukovnik Zaharije Ostoji, potpukovnik Petar Baovi, potpukovnik Pavle Novakovi, major Vojislav Lukaevi i publicista Velimir Krivoi. Bio je to pokuaj pritiska na Britance da se zauzmu za zajednika dejstva protiv neprijatelja, ali rukovodstvo NOVJ nije bilo spremno da prihvati ovaj zakasneli apel za nastavljanje borbe. Vlado egrt, komandant 29. hercegovake NOU divizije odbio je molbu V. Lukaevia od 11. septembra da se obustave napadi na etnike jedinice i dogovori o zajednikim akcijama protiv Nemaca. 96 ' etnici Lukaevia, s kojim je Mihailovi bio nezadovoljan zbog vlastitih poteza koje je kao podreeni stareina preduzimao, napali su Nemce u Trebinju, ali su se kasnije nali u procepu izmeu Nemaca i jedinica 29. divizije NOVJ, koja je napala etnike u Bilei nanosei im (Bilekoj brigadi") teke gubitke (samo u toku noi 32 mrtva i 27 ranjenih). Mihailovi je 28. novembra 1944. kritikovao potpukovnika Pavia Novakovia i majora Lukaevia to su veu o iskrcavanju Engleza krajem septembra 1944. navukli deo snaga na avanturistike akcije, koje su ih kotale velikih rtava u Trebinju i kod Bilee, posle ega je izgubljena cela juna Hercegovina. Lukaevi je traio da se povlai prema Grkoj, to je takoe oznaeno za veliku vojniku avanturu". 97 ' Pomenuta etnika delegacija sa Velimirom Piletiem na elu prela je Dunav 10. septembra 1944. i u Krajovi stupila u kontakt sa predstavnicima Crvene armije. U Krajovi se zadrala do 1. oktobra 1944. Bio je to pokuaj Mihailovia da napravi sporazum sa Crvenom armijom, da se predstavi kao saveznik i uzme uee u borbi protiv Nemaca. Meutim, Mihailovi je i u ovom sluaju gledao na dogaaje kratkovido i provincijski. Mimoilazio je ranije veze Tita sa SSSR-om i neprijateljstvo ovog prema etnicima. Na drugoj strani, zanemarivao je notornu injenicu da Staljinova lina strogo centralizovana politika nije mogla da se zameni nekim perifernim sporazumom sa jedinicama Crvene armije. U to vreme je i Tito s Visa poleteo u Rumuniju, odakle je otputovao u Moskvu, praen, s retkom predostronou, sovjetskim avionima iz baza u Bariju. Piletieva misija doivela je krah onog asa kada je bio prepoznat od pristalica narodnooslobodilakog pokreta. Pileti i njegovi pratioci su kao pijuni prebaeni iz Rumunije u Moskvu. Miroslav Trifunovi je 31. oktobra 1944. zahtevao od zaostalog etnikog ljudstva da se u propagandi ne napada komunizam zbog
95)

Kraljev proglas od 12. septembra 1944 - Z. Ostoji i P. Baovi su javljali Mihailoviu da posle ovakvog Kraljevog govora, nikakva uveravanja, niti autoritet nee moi da odre narod na okupu niti da ga upotrebe u borbi protiv partizana". - Isto, 376. 96> A V I I , a, K - 2 2 2 , Reg. br. 16/3. 9 7 ) Zbornik N O R , tom X I V , 4, 425.

639

Rusa", ve samo jugoslovenski partizani, da se Rusi" tretiraju kao saveznici, a borba sa partizanima pred Rusima" tumai kao nacionalna tragedija. Sve su nade polagane u Ruse" da ree ovo pitanje". Nemce je, pak, trebalo smatrati za najvee neprijatelje. 98 ' Da je politika Mihailovia pretrpela totalan neuspeh bilo je jasno i njegovim najpouzdanijim komandantima. Iz memoranduma komandanta 4. grupe jurinih korpusa, kapetana Dragoslava Raia, iz septembra 1944, izbija saznanje da su komunisti preoteli politiki uticaj na saveznike" i oterali nas u ilegalnost; zapadni saveznici nas ne priznaju, a Sovjeti ve dugo zauzimaju neprijateljski stav prema nama. Bio je to poraz meunarodne politike Mihailovia. Rai sagledava da etnicima nije polo za rukom da izvre nacionalnu revoluciju", jer su u svoj sastav prihvatili nosioce starog reima. Kolebanja u toku rata dovela su do poniavanja prema protivnicima, jer smo as paktirali, as bili legalni, as zauzimali stav oruanog sukoba". Kako se od saveznika nije mogla oekivati podrka, a dosadanji put je samo produenje ivotarenja", Rai je predlagao da se prekine sa dosadanjim stavom iekivanja. ak je predlagao da se potpuno naslonimo na Nemce", pod uslovom da od njih dobijemo naoruanje kojim bi mogli unititi komuniste i postati gospodari situacije. 99 ' Do poslednjeg asa traio se spoljni faktor kao presudni inilac. Vrh oko Mihailovia podsticao je nade da predstoji iskrcavanje zapadnih saveznika. Iz iskrcavanja Britanaca u Albaniji, na primer, Isturena komanda je krajem septembra 1944. nalazila da moe doi do invazije saveznika od Ulcinja do ibenika. 100 ' Poznato je da se davljenik" za slamku hvata. Neverovatno je do kog je stepena meunarodna strana jugoslovenskog pitanja shvatana bez razumevanja sloenog okvira meusaveznikih odnosa i neuoavano koliko pasivna strategija proteklih godina bere negativne plodove. Mihailovi je bio opsednut shvatanjem da iz politiko-ideolokih razloga Jugoslavija nee biti preputena komunistima, previao je rezultate partizanske ofanzivne strategije, bio nerealno opsenjen znaajem Srbije i njene antipartizanske pozicije. Dok je jedna grupacija etnika odstupala s Mihailoviem preko Drine, druga se iz Srbije povlaila preko Sandaka i Bosne, pod komandom generala Miroslava Trifunovia Dronje. Crnogorski etnici odstupali su iz Podgorice novembra 1944. godine, preko Mojkovca i Sandaka u pravcu Bosne, pod komandom Pavia uriia. S borcima su odstupali i lanovi porodica, u strahu od partizanskih odmazdi, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije Lipovac i vei broj svetenika. Mada su glavnu re imale vojne stareine sa uriiem, zbog vanih pitanja sazivan je kao konsultativni organ Nacionalni komitet sa Milanom Radonjiem, bivim narodnim poslanikom, kao predsednikom. Ukupna snaga etnike grupacije je imala 11.000 ljudi, ali se
98) 99) 100)

Isto, 387. Isto, 309-312. Isto, 321-2.

640

pominje i 12.000. etnici su u odstupanju bili izloeni napadima Albanaca, bombardovanjima saveznike avijacije, zasedama i napadima ustaa i partizanskih snaga. Pegavi tifus je kosio i borce i neborce. U sandako-bosanskom bespuu mnogi su stradali i od studeni i gladi. Kretanje etnika je oteavala i bolnica sa oko 1.200 ranjenika. Momilo Duji je sa likim i dalmatinskim etnicima odstupio" u pravcu Istre, posle poraza koji su mu zadale jedinice 8. korpusa NOVJ. Na severozapadu Jugoslavije nalazile su se ve jedinice Ljotia (dobrovoljci"), Srpske dravne strae, etnici Dobrosava Jevevia. Ljoti je pozivao Mihailovia u Istru kako bi odatle zajednikim snagama otpoeli borbu za osloboenje zemlje od komunista. U svojim govorima isticao je da, ako je osloboenje 1918. zapoelo preko Soluna, zato ne bi i sada, 1945. od Triglava. Ideoloke predrasude, a posebno uverenje o mogunostima meusaveznikog raskida, ak i novog rata meu njima, remetili su mogunost voama kolaboracije da sagledaju vlastitu situaciju kao beznadeno izgubljenu. Mihailovi je 8. novembra 1944. uputio memorandum komandantu saveznikih trupa u Sredozemlju da komunisti ometaju borbu njegovih snaga protiv Nemaca, zbog ega je morao napustiti Srbiju, u kojoj su poela streljanja nacionalista. Stavljao se na raspolaganje saveznikoj komandi i zahtevao ukljuivanje u ofanzivne planove angloamerikih armija koje e prodirati u Jugoslaviju. Prisutno je uverenje da postoji razlaz izmeu saveznika, u kome e Srbija imati veliki znaaj u moguem sukobu. Traio je snabdevanje municijom i slanje misija u tab Vrhovne komande i kod etnikih komandanata. 101 ' Jedan od vodeih Mihailovievih stareina, Zaharije Ostoji, traio je od Mihailovia da nae izlaz iz situacije, polazei od toga da se etnici ne mogu odrati ako Tito uspostavi vlast a Englezi se ne iskrcaju. Po njemu, Tito bi pobedio ukoliko bi se organizovao plebiscit pod njegovom kontrolom. Ostoji je dozvoljavao probijanje bilo za Albaniju bilo za Istru. I on i Petar Baovi su za situaciju okrivljavali - za to to su se Srbi jedini na svetu nali u bezizlaznoj situaciji - Vrhovnu komandu i Nacionalni komitet. Potseali su da su sve zemlje, ukljuujui i neprijateljske, nale izlaz, pogotovu saveznika Grka stavljanjem svojih grupa pod savezniku komandu", ime su spasile narod. Iz Mihailovievog naputanja Srbije preko Drine, kod Badovinaca, 20. septembra 1944. izvlaili su zakljuak da je Srbija za etnike izgubljena. Ostoji i Baovi su bili svesni da se Englezi i Amerikanci nee iskcrcati i da je Sve preputeno Titu", te da su Engleska i Amerika slabe prema Rusiji". Pesimistiki su sagledavali situaciju, to se vidi iz sledeeg rasuivanja: Nae je miljenje da vojniku situaciju ne moemo popraviti jer zato nemamo preduslova, i da je jedini spas za srpski narod, da se nae pitanje politiki uspeno rei kod saveznika. rtve koje danas traite od srpskog naroda su potpuno uzaludne. Mi smo nastavili borbu protiv komunista po Vaem nareenju..." 1 0 2 '
101) 102)

Isto, 400-407. Isto, 373-4, 375, 378-380.

641

Glava IX

Srbija u periodu privremenog ustavnog ureenja

Srbija u zavrnoj fazi rata - ratni napor i drutvene promene
emci su u odbrani Srbije preduzeli ofanzivne operacije za odbacivanje snaga NOVJ u istonoj Bosni, Sandaku i Crnoj Gori, sa koncentrinim dejstvima protiv jedinica NOVJ u jugoistonoj Srbiji. Ofanziva na Toplicu, Jablanicu i Rasinu (Toplikojablanika) pod ifrom Trumf" izvoena je od 10. jula 1944. do 6. avgusta 1944. Cilj je bio razbijanje 21, 22, 24. i 25, srpske divizije NOVJ. Nemci su ukupno angaovali 27.800 vojnika, sa motomehanizovanim snagama i avijacijom. Glavni tab NOV i PO za Srbiju izvestio je 14. septembra 1944. da u ovoj operaciji uestvuju bugarski vojnici, nedievci, etnici i oko 1.800 nemakih vojnika sa tenkovima i avionima. Operacija Trumf" zavrena je 17. jula jugozapadno od Leskovca, kada je zapoelo pregrupisavanje neprijateljskih sanga za operaciju Keraus", iji je cilj bio da se razbiju partizanske divizije u meureju reka Toplice, June Morave i Jablanice. Operacije neprijatelja u smislu razbijanja partizanskih divizija nisu uspele. im je Operativna grupa divizija NOVJ poela da prelazi Lim, 26. jula 1944, nastupajui pravcem Golija - Ibar, jedinice 21. i 24. srpske divizije krenule su da ponovo oslobode Toplicu i Jablanicu, dok je 25 divizija upuena na june padine planine Kukavice. 1 ' Jedinice koje su se borile u Toplici i Jablanici dobij ale su krajem jula i poetkom avgusta 1944. pomo od saveznika iz vazduha (cipele, brano, uniforme, municiju, pukomitraljeze). Sa improvizovanog letilita prebaeno je za Italiju 110 ranjenika. 2 ' Nemakoj balkanskoj vojsci snage NOVJ, Crvene armije i bugarske vojske zatvarale su pravac odstupanja prema severu, moravskom dolinom, usled ega je ona morala da se povlai preko Kosova, Sandaka i Bosne. Od sredine oktobra do polovine novembra jedinice Grupe armije E", s preko 350.000 ljudi, te policijskim i drugim pomonim snagama van njenog sastava, pokuavale su da se izvuku preko Ibra i Zapadne Morave, potpomagane balistikim snagama na Kosovu i Metohiji.
'> A V I I , K - 1 8 1 , Reg. br. 3/5; Zbornik N O R , tom I, knj. 9, dok. 8; Isto, dok. 9, Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije, knj. 2, 225; Predrag Peji, 19. srpska brigada, Beograd, 1989, 21, 23, 34. 2> P. Peji, n.d., 37.

642

Bitka za Srbiju u leto i ranu jesen 1944. tekla je u znaku prodora 1. proleterskog korpusa, dolaska trupa Crvene armije na rumunsko-jugoslovensku granicu i unutranjeg dejstva srpskih divizija koje su se na Dunavu srele sa jedinicama 3. ukrajinskog fronta marala Tolbuhina. Izbijanjem Crvene armije na jugoslovensko-rumunsku granicu definitivno je razbijena blokada u kojoj je do tada ratovala NOVJ. Septembra 1944. obrazovani su 13. i 14. korpus u Srbiji, a na Kosovu i Metohiji dolo je do formiranja tri nove kosovsko-metohijske brigade. Jedinice Prve armijske grupe NOVJ sastojale su se od devet divizija: 1. proleterske, 5. krajike, 6. proleterske, 11. krajike, 16. vojvoanske, 17. istonobosanske, 21. srpske, 28. slavonske i 36 vojvoanske udarne divizije, jaine oko 50.000 boraca. Osloboenjem Nia, nemakim snagama koje su odstupale prema severu preseena je odstupnica prema severu, dolinom Morave. U operaciji za osloboenje Nia sadejstvovale su jedinice NOVJ, Crvene armije i 2. armije Bugarske, na osnovu sporazuma u Krajovi. Bugarske trupe operativno su bile potci njene tabu 3. ukrajinskog fronta. Zavretak prve etape operacija za osloboenje Srbije bio je zavren prodorom Operativne grupe divizija u umadiju. izbijanjem 1. proleterskog i 12. korpusa na Kolubaru i Jadar i 14. korpusa na Dunav i zatvaranjem doline reke June Morave od strane 13. korpusa NOVJ. Prva armijska grupa imala je da sa svoja dva korpusa - 1. proleterskim i 12. korpusom - podie Beogradu sa juga i zapada i izbije na liniju Topola - Mladenovac - Obrenovac, a delom snaga na Moravu, kod Velike Plane, obezbeujui se od neprijatelja u Kragujevcu, Kraljevu i aku. etrnaesti korpus (23, 25. i 45. divizija) trebalo je sa jedinicama Crvene armije da oslobodi istonu Srbiju. Trinaesti korpus (22, 24. 46. i 47. divizija) spreavao je prodor nemakih snaga dolinom June Morave, od Skoplja ka Niu, napadao nemake garnizone u dolini June Morave i delom snaga dejstvovao na nikom pravcu, zajedno sa bugarskim jedinicama. ' Jedinice Prve armijske grupe NOVJ i trupe Crvene armije, praene 14. korpusom NOVJ, spojile su se 10. oktobra 1944. kod Velike Plane. Snage NOVJ napale su Beograd, u sadejstvu sa Pokretnom grupom 3. ukrajinskog fronta Crvene armije, koja je u sutini predstavljala ojaani 4. gardijski mehanizovani korpus sa preko 17.000 boraca, 160 tenkova i 366 topova i minobacaa, pod komandom general-lajtanta Vladimira Ivanovia danova. Tito se sa Komandom Crvene armije dogovorio da trupe NOVJ prve uu u Beograd, a da jedinice Crvene armije bez velike nude neupotrebljavaju teka artiljerijska orua u gradu. Neposredna bitka za Beograd poela je 14. i trajala do 20. oktobra 1944. godine. Specijalni odredi crvenoarmejaca oistili su osloboeni grad od mina. Jedinice koje su oslobaale Beograd bile su jugoslovenske po sastavu, ali su u njima ogromnu veinu inili Srbi. Glavni tab Srbije
' Institut za vojnu istoriju Ministarstva odbrane S S S R Vojnoistorijski institut J N A , Beogradska operacija, drugo izdanje, Beograd, 1989, 156.

643

je u bici za Beograd imao sasvim sporednu ulogu, jer se operacija nalazila pod neposrednom komadnom Vrhovnog taba, iako se Tito nalazio van Jugoslavije. Tito je u vreme borbi za Srbiju slao poruke Peku Dapeviu da javi preko radija da se on nalazi na elu snaga NOVJ koje pobedonosno mariraju u zapadnoj Srbiji. 4 ' Drugog dana posle osloboenja Beograda pao je i Kragujevac. Grupi armija E" nije uspelo da se povee sa Armijskom grupom Felber" u Srbiji. Poetkom oktobra 1944. osloboeni su Vranje, Leskovac, Ni i Kruevac, zbog ega je Grupi armija E" nareeno da pree na vardarsko-ibarski pravac. Ulogu operativne zatitnice povlaenja ove velike armijske grupe dolinom Ibra i Zapadne Morave dobio je nemaki 34. armijski korpus. Nemcima su se suprotstavljali 68. streljaki korpus Crvene armije i partizanske divizije.5' Jedinice Crvene armije prele su 2. oktobra Tisu i oslobodile Baku, izbijajui sa vojvoanskim brigadama na Dunav. Novembra 1944. 51. divizija NOVJ i jedinice Crvene armije oslobodile su Baranju. Teite operacija ponovo se prenosilo na zapad Jugoslavije. Nemci jo nisu bili poraeni u Maarskoj, a na njihovoj strani ostae do kraja rata kao najverniji saveznik NDH, sa 170.000 vojnika januara 1945. godine. Kosovo i Metohija osloboeni su novembra 1944, posle estonedeljnih borbi. Osim snaga NOVJ, meu kojima se nalazilo i pet kosovskometohijskih brigada, u osloboenju Kosova sudelovale su 3. i 5. brigada NOV Albanije i jedinice 2. bugarske armije. Dve albanske divizije (5. i 6.) uestvovale su u gonjenju Nemaca, koji su odstupali preko Sandaka i istone Bosne. Ove dve divizije vratile su se iz rejona Viegrada na Kosovo, doprinosei sreivanju prilika u oblasti, ali nisu vojno angaovane. Osloboenjem Beograda, sovjetske trupe izvrile su operativni zadatak na jugoslovenskoj teritoriji, odlazei na budimpetansko-beki pravac. Sovjetska 57. armija, sa jedinicama 51. divizije NOVJ, forsirala je Dunav u rejonu Batine i Apatina. Na jugoslovenskoj teritoriji dejstvovali su samo vazduhoplovna grupa pod komandom generala Vitruka i 68. streljaki korpus. 6 ' Jedinice 1. proleterskog i 12. udarnog korpusa NOVJ prenele su teite svojih dejstava na pravac Zemun - Vinkovci, sa zadatkom unitavanja nemakih snaga koje su se povlaile izmeu Save i Dunava
4)

5) 6)

J. B. Tito, Sabrana djela, tom 23, 207 - Tito je radi zavaravanja oficira zapadnih misija kod Vrhovnog taba 29. septembra 1944. iz Krajove javio Vrhovnom tabu N O V i P O J da se da u tampu i preko Tanjuga da je zavrio inspekciju trupa u zapadnoj Srbiji i nekim drugim oblastima". - A V I I , K - 1 5 , Reg. br. 54-1-1. - Tito se nalazio u Krajovi posle povratka iz Moskve. - Iz depea koje je upuivao svojim zamenicima u Jugoslaviji vidi se da je eleo da suvereno rukovodi operacijama. estog oktobra 1944. iz Krajove javlja A. Rankoviu i A. Jovanoviu: Za Srbiju dajem nareenja ja. Prestanite s vaim davanjem nareenja". - A V I I , K - 2 6 , Reg. br. 12-3/13. - Peku Dapeviu javlja istog dana: Nareenja sluajte moja, a ne s Visa". - A V I I , k - 2 6 , Reg. br. 10-27/13. - Vid. Sabrana djela J. B. Tita, tom 24 (priredio M. Delebdi), 4, 16. Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije, knj. 2, 377; P. Peji, n.d., 91. Beogradska operacija, 315.

644

na zapad. Sremska Mitrovica je zauzeta 1. novembra 1944. godine. Jedinice ovih korpusa izbile su do 10. novembra na liniju Ilok - Erdevik - Martinci, koja je razbijena poetkom decembra 1944, zauzet id i nemake snage potisnute prema Vinkovcima. Prvih dana decembra na teritoriju Srema stigle su jedinice 68. streljakog korpusa Crvene armije, posle osloboenja Kraljeva, na kom sektoru je ostao 14. korpus NOVJ. Jedinice 68. streljakog korpusa pokuale su da zauzmu rejon Osijeka, u cilju obezbeenja levog boka trupa 3. Ukrajinskog fronta, koje su dejstvovale zapadno od Dunava. Napad na Vukovar ostao je bez uspeha, a desantne jedinice Dunavske ratne flotile pretrpele su velike gubitke. Sovjetski 68. streljaki koprus predao je svoj deo fronta istono od Sotina 3. i 8. diviziji 1. bugarske armije, prebacio se preko Dunava i uputio u rejon koncentracije jedinica Crvene armije u Maarskoj. Poslednjih dana decembra 1944. u Maarsku su prebaene i bugarske divizije. Borbe protiv nemakih snaga na frontu koji se stabilizovao u meureju Save, Dunava i Drave produile su da vode 1. i 3. jugoslovenska armija, formirane 1. januara 1945. 7) NOVJ je uspostavila Sremski front izmeu Dunava, bosutskih uma i Save, koji je obezbeivala Prva armija. Nemaki sistem odbrane sastojao se od snanih utvrenja u dubini od 30 km. Krajem januara 1945, posle ogorenih borbi Prve armije sa 34. nemakim armijskim korpusom, Sremski front se sve do proboja u aprilu 1945. stabilizovao na liniji istono od Mohova, Tovarnika i sela Lipovac na Bosutu. NOVJ se u sremskoj ravnici u jesen i zimu 1944-1945. susrela sa jednim novim nainom rata: frontalnim sukobima i rovovskim ratom. Brigadir Ficroj Maklejn zapazio je da je prolo vreme romantinog ratovanja", mislei na partizansku fazu borbe. Na ovom sektoru fronta NOVJ je suoena sa rovovskim ratom, artiljerijskim dvobojima i dubinskim sistemom utvrenja, koja su Nemci uporno branili, osiguravajui nemaku grupaciju u Maarskoj i odstupanje balkanske armije. 8 ' Mada je od Crvene armije dobijeno teko naoruanje, borci NOVJ jo nisu bili naviknuti na frontalni nain rata. Sa prilivom ogromne mase boraca iz Srbije nije bilo dovoljno i komandnog kadra za tu vrstu rata, a na drugoj strani golobradi mladii nisu bili vini ratovanju, bez vojne spreme i obuke. U borbama je dolo do masovnog stradanja, u uslovima za koje borci nisu bili pripremljeni. Danas neki komandanti osporavaju i celishodnost Sremskog fronta. Broj poginulih istoriografski nije utvren, ali se pominje broj od 30.000 boraca, nasuprot tvrdnji komandanata NOVJ koji smatraju da nije poginulo vie od 10.000 boraca. Pokuaj da se utvrdi broj rtava dovodi i do podatka od 15.000 boraca. Tek, Sremski front je u crno zavio Srbiju.
7) a)

Isto, 317. Nemake jedinice na Sremskom frontu, izmeu Save i Dunava, utvrdile su se u dubini sistemom fortifikacija. Njihov bok su uvale sledee nemake snage: 27. divizija, 963. tvravska brigada Klotz", delovi 21. peadijske divizije, kanjeniki bataljoni 999. posadne divizije, 21. Skenderbeg divizija, 12. ustako-domobranska divizija. U tom prostoru, naroito do Majevice, nalazile su se i snage D. Mihailovia. Borbe u istonoj Bosni voene su od decembra 1944. do prve dekade aprila 1945. godine.

645

Tito je najverovatnije eleo da radi renomea NOVJ Sremski front dre jugoslovenske jedinice, bez obzira to nisu bile pripremljene za takvu vrstu ratovanja. Front se ustalio na 100 km od Beograda. Ima pretpostavki da je napredovanje zadrano da snage NOVJ sa srpske strane ne upadnu u NDH i da osloboenje ne bude slino onome 1918. godine. U sluaju napredovanja postojala je i opasnost od sudara snaga dve nepomirljive strane. Ofanzivni pohod NOVJ mogao je naliiti na okupaciju koja dolazi iz Srbije. No, prodor NOVJ na zapad bio je neostvarljiv bez podrke Crvene armije, koja je januara - februara 1945. godine bila strateki vezana borbama izmeu Budimpete i Balatona. Osim toga, ona nije mogla ii dalje na zapad Jugoslavije od utvrene linije, kako je bilo utanaeno izmeu Staljina i erila u Moskvi, oktobra 1944. godine. Tek zbog stanja velikih frontova, pretpostavke za proboj Sremskog fronta stvorene su poetkom aprila 1945. godine. Tako su snage NOVJ od oktobra 1944. do aprila 1945. morale da se zadre, vie od est meseci na utvrenim poloajima u Sremu, uglavnom u rovovskom ratu, umrtvljene, ako se izuzme nemaka protivofanziva i protivodgovor jedinica NOVJ januara 1945, kada se front ustalio oko ida. ^ Nareenje Generaltaba za proboj Sremskog fronta izdato je 9. aprila 1945. Ofanziva Jugoslovenske armije (u koju je 1. marta 1945. preimenovana NOVJ) preduzeta je u vreme kada je rvena armija ve prodrla u Austriju, ime je odstupnica nemakih trupa iz Jugoslavije bila dovedena u pitanje. Trea armija je imala da izvri desant preko Drave u pozadinu Sremskog fronta, a 2. armija da osigura levi bok 1. armije. Prva armija probila je Sremski front 12. aprila. Trupe 2. armije, pod komandom general-lajtnanta Koe Popovia, morale su da prou vie vodenih prepreka: Bosnu, Vrbas, Unu, Kupu, Savu. Prva armija je sa jedinicama 2. armije oslobodila Zagreb 8. maja 1945, posle pada Berlina i dan uoi bezuslovne kapitulacije Treeg rajha. Nemaka balkanska vojska prestala je da se bori tek 15. maja 1945. godine. Titovim nareenjem od 17. oktobra 1944. militarizovana je vlast u Banatu, Bakoj i Baranji ( B B B ) , uspostavljanjem vojne uprave u dotadanjem ratu nepoznate pojave. Februara 1945. bila je uvedena vojna uprava i na Kosovu i Metohiji, ali je ona imala drukiji karakter, s obzirom na masovni ustanak Albanaca protiv NOVJ, koji je morao da se slomi vojnom silom. Vojna uprava delila se na vojnu oblast za Banat i vojnu oblast za Baku i Baranju, koje su se opet delile na komande podruja, komande mesta i vojne stanice sela. U ruke vojske prela je celokupna izvrna i sudska vlast. U uslovima vojnog reima dolo je do mobilizacije svih privrednih snaga ovih oblasti za to uspenije voenje rata. Vojna vlast uvedena je u svim nemakim mestima. Nemcima je zabranjen izlazak iz mesta bez specijalnog odobrenja komandanta dotinog sela, skinuti su nemaki natpisi, zabranjen nemaki jezik na javnim mestima; sve radnje, fabrike i druga preduzea Nemaca stavljene su pod kontrolu vojne vlasti. Nemci su

646

deportovani u logore. Vojni komandanti sa partizanskim straama privremeno su postavljeni i u sva maarska i rumunska mesta. Negativan odnos prema neslovenskom stanovnitvu, Maarima i Rumunima, bio je zauzet samo u prvoj fazi vojne uprave, do poetka decembra 1944. godine. Vojna uprava ukinuta je krajem januara 1945. godine, a s radom je trebalo da prestane do 15. februara 1945. godine. Osloboenjem Srbije sa Beogradom, ujesen 1944. godine, Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije dobijala je novo strategijsko uporite za dovravanje konanog osloboenja zemlje, ekonomsku osnovu za dalje voenje rata i nove izvore za mobilizaciju ljudstva. Srbija je dala NOVJ oko 300.000 ratnika, roenih izmeu 1912-1927, od kojih su mnogi zauvek ostali na bojitima Sremskog fronta, u Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji. 9 ' Cenu pobede Srbija je platila sa 160.626 poginulih graana, 102.309 onesposobljenih, 323.652 zatvorenih, interniranih i lienih slobode na razne naine. 10 ' U Vojvodini je streljano ili obeeno 44.651 stanovnik, dok je na ratitima poginulo 14.069 boraca. Samo iz Srema je poginulo 10.037 boraca i 21.597 civila. 11 ' Na Kosovu i Metohiji tokom rata poginulo je 6.203 borca partizanskih jedinica. 12 ' Beograd, Ni, Leskovac, Kraljevo i drugi gradovi pretrpeli su velika razaranja prilikom bombardovanja od strane nemake i saveznike avijacije. Naroito je stradao saobraaj, industrija (demontirana i unitena), poljoprivreda. Najvii dravni i vojni organi nove Jugoslavije: AVNOJ, NKOJ i Vrhovni tab bili su spremni za prelaz na slobodnu teritoriju Srbije jo poetkom oktobra 1944. lanovi rukovodeih tela prebaeni su na aerodrom kod Valjeva, odakle su preli u osloboeni Beograd. Predsednik NKOJ-a stigao je u Beograd iz Banata, posle povratka iz SSSR-a i Rumunije, nastavljajui na Dedinju razgovore s Ivanom Subaiem o obrazovanju jedinstvene vlade, zapoete u Banatu. U Beogradu, na Banjici, Tito je 27. oktobra 1944. govorio borcima, komandirima, komandantima i politikim komesarima NOV. Rad NKOJ-a zapoet je u gradu teko oteenom od nemakih (1941) i saveznikih bombaradovanja (1944), nemakih razaranja pri povlaenju i posledica tek zavrenih borbi, mada se ivot brzo obnavljao zahvaljujui organizovanom naporu vojnih organa i politikih organizacija podranih nesebinou graana. Komanda mesta i Mesni komitet Partije daju, zajedno s imenovanim Izvrnim narodnooslobodilakim odborom Beograda (INOO) i Jedinstvenim narodnooslobodilakim frontom (JNOF), smer i peat poetnoj obnovi, sreivanju privrednih
Na osnivakom kongresu KP Srbije B. Nekovi govori o 250.000 boraca iz Srbije, ali naknadna istraivanja vojnih istoriara pokazuju da je taj broj vei (A. Jani i drugi). B. Nekovi istie da je od osloboenja do maja 1945. mobilisano i odazvalo na poziv za vojsku 250.000 ljudi, dezertiralo oko 7.000 i nije se odazvalo oko 25.000. - Osnivaki kongres KP Srbije (priredili M. Borkovi, V. Glii), Beograd, 1972, 35. Momilo Mitrovi, Drutveno-ekonomske promene i organizacija upravljanja privredom u Srbiji 1942-1952. godine, Beograd, 1988, 36. Dr Jelena Popov, Narodni front u Vojvodini 1944-1953, Novi Sad, 1986, 54. M. Mitrovi, n.d., 38.

10) n) 12>

647

prilika i politikih aktivnosti. Najvii politiki i dravni organi Jugoslavije pomau izgradnju organa vlasti i politikih organizacija federalne Srbije: ASNOS-a i JNOF-a. Od CK KPJ potekla je 30. decembra 1944. inicijativa za osnivanje Jedinstvenih sindikata radnika i nametenika Jugoslavije (JSRNJ), 1 3 ) kao poslednje masovne drutveno-politike organizacije koja se formira u toku rata, to je uskoro i ostvareno na skupu sindikalnih delegata u Beogradu od 23. do 25. januara 1945. Rad NKOJ-a i drugih organa vlasti i uprave oslanjao se na prethodno iskustvo steeno u ratu, tokom sastanaka NKOJ-a i Predsednitva AVNOJ-a, odnosno njihovih lanova u Jajcu, na Vlaiu i Rogu, u Drvaru i na Visu. Osim toga, najvii dravni organi nove Jugoslavije i politiko rukovodstvo sada su bili stalno na okupu. Prelazak AVNOJ-a i NKOJ-a oznaavao je i poetak zakonodavne delatnosti Predsednitva AVNOJ-a, a na drugoj strani rad na stvaranju centralnog aparata uprave. Kao neposredni organ AVNOJ-a, NKOJ je na sednicama do osloboenja Beograda, dranim zajedno sa Predsednitvom AVNOJ-a ili odvojeno, utirao puteve organizaciji obnove veih razmera, savlaivanju posledica rata, meunarodnom priznanju i unutranjem ustrojstvu nove vlasti. U vrenju svoje izvrno-naredbodavne funkcije NKOJ je odgovarao AVNOJ-u. Zbog ratnih uslova i meunarodnih obzira, tvorci odluka AVNOJ-a u Jajcu oznaili su i AVNOJ i NKOJ kao privremene organe narodne vlasti", tako da NKOJ nije dobio formu vlade iako je organizovan kao vlada i imao sva obeleja narodne vlade". U sistemu nove uprave posebno mesto dobijaju dva nova organa: Privredni savet NKOJ-a i Komisija za privrednu obnovu zemlje, u njegovom sastavu. Privredni savet zaduen je za rukovoenje privredom i usaglaavanje rada svih privrednih poverenitava u iji su sastav ulazili: poverenici trgovine i industrije, finansija, poljoprivrede, ishrane, uma, ruda, saobraaja, graevina i predstavnik Poverenitva narodne odbrane. Komisija za privrednu obnovu zemlje nalazila se u sastavu Privrednog saveta i radila pod rukovodstvom i nadzorom predsednika Privrednog saveta. Ratna situacija prikivala je sve snage za front i dovravanje dela osloboenja Jugoslavije, ali se istovremeno sa ratnim naporom naglaavao znaaj obnove saobraaja, rudnika i industrijskih preduzea u pozadini, sreivanje ekonomskih prilika, prikupljanje neobrane letine i pomo stanovnitvu opustoenih krajeva. Na sednici NKOJ-a od 19. decembra 1944. odobreni su krediti za poslove narodnog zdravlja, socijalne pomoi, poljoprivrede i prehrane. Za isplaivanje preuzetog inovnitva, NKOJ poetkom februara 1945. odluuje da tampa novanice u iznosu od 5 milijardi dinara. NKOJ primenjuje odluku Predsednitva AVNOJ-a o prelazu u dravnu svojinu neprijateljske
13)

A C K S K J , Fond CK K P J , CK K P J - rukovodstvima Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Kosmeta, K - 2 5 , 1944/405.

648

imovine, o dravnoj upravi nad imovinom neprisutnih lica i o sekvestru nad imovinom koju su okupatorske vlasti prisilno otuile, koja je objavljena poetkom februara 1945. Ova odluka daje pravnu osnovu za masovnu eksproprijaciju graanskih slojeva u Jugoslaviji i nemake nacionalne manjine, u specifinoj formi konfiskacije, vodei stvaranju dravnog sektora privrede. NKOJ daje i prve opte smernice za obnovu zemlje. Januara 1945. obrazuje se Vrhovna komisija za zamenu novca. Pre poetka povlaenja raznih novanih jedinica u prometu, odreen je privremeni kurs dinara na osloboenoj teritoriji Jugoslavije. U Poverenitvu trgovine i industrije NKOJ-a izraen je poetkom 1945. godine projekt odluke o suzbijanju pekulacije i privredne sabotae. Boravak marala Tita u SSSR-u i moskovska konferencija Staljina i erila otvorila su vrata za drugi sporazum izmeu NKOJ-a i predsednika kraljevske vlade Ivana Subaia. Sporazum je zakljuen 1. novembra 1944, a poiva na principu meunarodnopravnog kontinuiteta Jugoslavije, jer se polazi od toga da je Jugoslavija poznata u drutvu Ujedinjenih naroda u svom starom obliku i da kao takva funkcionie". Prema tome, Jugoslavija se pred spoljnim svetom i u svim aktima spoljne politike pojavljuje u starom obliku", dok dravna zajednica (budua demokratska federativna Jugoslavija") ne dobije, slobodnom odlukom naroda, svoj definitivni oblik vladavine. Kao to se vidi, volji naroda posle rata preputa se samo odluka o obliku vladavine, jer se demokratska federativna Jugoslavija uzima kao neprikosnoveno reenje koje prihvata i kraljevska vlada. Da bi se izbeglo svako mogue zaotravanje odnosa u zemlji, maral Tito i ubai potvrdili su da kralj Petar II ne ulazi u zemlju. Ova odredba Sporazuma odgovarala je odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a i Vikog sporazuma. Nova je bila ideja regentstva. Naime, Beogradski sporazum predvia da u kraljevoj odsutnosti vlast vri kraljevsko namesnitvo. Prema Sporazumu, namesnitvo se postavlja ustavnim aktom kralja, na predlog kraljevske vlade, a po sporazumu predsednika NKOJ-a marala Tita sa predsednikom kraljevske vlade Ivanom ubaiem. Kraljevsko namesnitvo polae zakletvu kralju, a vlada narodu. Pored uvoenja ove nove ustanove, Sporazum je utvrdio i strukturu jedinstvene vlade. Sporazum obavezuje na pridravanje temeljnih i optih naela o ustavnosti koja je svojstvena svim istinskim demokratskim dravama". U tom smislu dogovoreno je da nova vlada objavi deklaraciju koja e sadravati osnovna naela demokratskih sloboda i garancije za njihovo spro voenje. Posle potpisivanja Beogradskog sporazuma, Ivan ubai i Edvard Kardelj otputovali su 17. novembra 1944 u SSSR, gde su 24. i 25. novembra vodili razgovore sa Staljinom i Molotovom, kojima su prisustvovali i Stanoje Simi i sovjetski poslanik N. V. Novikov. U toku ovih razgovora obostrano je istaknuta neophodnost stvaranja jedinstvene jugoslovenske vlade, ime je Sporazum Tito - ubai dobio i formalnu potvrdu meunarodnih faktora, tj. vlada Velike Britanije i SSSR-a.

649

O saglasnosti SSSR-a sa Beogradskim sporazumom Staljin je 24. novembra 1944. izvestio erila. Prema ubaievom kazivanju brigadiru Maklejnu, Staljin je podravao ubaievo uverenje da e se pod regentstvom razviti demokratski stranaki sistem". On je, pri tom, aludirao na izbor ASNOS-a aklamacijom. 14) ubai je najverovatnije u Moskvi pokrenuo pitanje dodataka Sporazuma od 1. novembra 1944, jer je, po svom povratku u Jugoslaviju, u razgovorima sa maralom Titom dolo do dopune Sporazuma 7. decembra 1944. Dopuna Sporazuma od 7. decembra ticala se garancije za rad politikih stranaka i ratifikacije zakonodavnih akata AVNOJ-a od strane budue Ustavotvorne skuptine.15' Vidljiv je napor Britanaca da dobiju to izriitija uveravanja i garancije o demokratskim izborima u Jugoslaviji, podrazumevajui pod tim slobodu opredeljenja, partijski pluralizam i izraavanje gledita svih stranaka, grupa i pojedinaca, sem ratnih zloinaca i saradnika neprijatelja. Za Britance je Beogradski sporazum bio uvanje ustavne forme". Uveravajui kralja u vrednost Sporazuma, Vinston eril je naglaavao da je revolucionarni pokret, koji bi mogao jednostavno nastaviti silom", pristao na odravanje principa ustavne monarhije kao forme vladavine u Jugoslaviji, dok se volja naroda slobodno ne izrazi". eril je iznosio i ideju da bi velike sile mogle da kontroliu plebiscit. eril i Idn dokazivali su Petru II da je Tito gospodar situacije i da on moe da sastavi vladu i bez regentstva.16) Udarom" od 11. januara 1945. Petar II se naao potpuno usamljen. Svi zainteresovani faktori sloili su se da se Beogradski sporazum sprovede nezavisno od kraljevog posrednog odbijanja. Pored injenice da kralj nije imao snage da se odupre pritisku svog najueg kruga, izgleda da je on precenjivao i stepen razmimoilaenja izmeu Velike Britanije i SAD u jugoslovenskom pitanju. Iz objavljene dokumentacije vidi se da se Staljin sloio sa erilom da se Sporazum opunovai i kralj mimoie". Na sednici britanskog ratnog kabineta, 22. januara 1945, u raspravi je pomenuto da marali Staljin i Tito mogu da izgube strpljenje, svrgnu kralja i otkau Beogradski sporazum. U zapisniku ove sednice izneto je neuvijeno obrazloenje britanskog dranja u zapletima koji su se javili otporom kralja da prihvati Sporazum. Na podruju Balkana mi praktiki ne moemo utjecati na dogaaje u Rumunjskoj i Bugarskoj. Mi jo imamo neto utjecaja u Jugoslaviji, iako je naa pozicija sve prije nego jaka. Ako kralj ostane tvrdoglav, da li je poeljno riskirati da izgubimo ostatak svojega utjecaja samo zbog odugovlaenja Sjedinjenih Drava, pogotovu to postoje, kako se ini, mali izgledi da bi vlada Sjedinjenih Drava imala iznijeti bilo kakvu konstruktivnu alternativu." 17) Dan kasnije, 23. januara 1945, vlada SAD pristala je na faktiko
Navedeno prema D. Biber, V U S , Zagreb, 21. veljae 1973. V. Simovi, A V N O J , Pravno-politika studija, Beograd, 1958, 104-5. D. Biber, n.n., 28. veljae 1973. Isto, 12. rujan 1973.

16) 17)

650

priznanje ujedinjene vlade, ukoliko dobije jemstvo za slobodni plebiscit. Opstrukcija Petra II nailazila je na opte neodobravanje. On je 22. januara 1945. objavio da ubai nema njegovo poverenje i daje vlada u ostavci. Dva dana kasnije, 24. januara 1945, on je zatraio od Subaia da podnese ostavku i da, ponovo dobijajui mandat, zakljui sporazum koji bi vodio rauna o kraljevskim predlozima. U nastalim zapletima maral Tito je zatraio od ubaia da sa svojom vladom doe u Beograd ako kralj nije spreman da prihvati zakljueni sporazum u integralnom obliku. Sa svoje strane, britanska vlada pozvala je ubaia da krene u Beograd i sprovede Sporazum u ivot. Ona je podrala ubaia i stala na stanovite da nije spremna da prizna novu vladu Petra II. 1 8 ' Koncentrini pritisak naterao je Petra II da zadri ubaievu vladu. Plenarna sednica Krimske konferencije usvojila je preporuku, o kojoj je Moskva obavestila marala Tita istog dana. Pristajui na ovu preporuku, Tito je isticao da ona ne moe tetiti novoj Jugoslaviji, jer je bilo mnogo kompromitovanih poslanika Narodne skuptine Kraljevine Jugoslavije koji, samim tim, nisu dolazili u obzir da uu u AVNOJ. to se tie nekompromitovanih politiara, oni su od strane vodstva narodnooslobodilakog pokreta i ranije pozivani da pristupe pokretu. 19 ' Preporuka je vid meunarodnog sankcionisanja sporazuma, ali ujedno i specifini oblik meanja u unutranje stvari Jugoslavije. to meanje zapadnih saveznika nije moglo da ugrozi dalji razvoj Jugoslavije, odluno je uticala podrka SSSR-a i snani politiki sistem izgraen u ratu, iji je osnovni stub i konstituens bila KPJ. Preporuka je govorila o proirenju AVNOJ-a, ime su velike saveznike sile uvaavale datu jugoslovensku stvarnost.^ Nekoliko dana po zavretku Krimske konferencije, 16. februara, ubaieva vlada stigla je u Beograd. Posle natezanja s kraljem Petrom II, on je najzad 2. marta imenovao za regente Srana Budisavljevia, Antu Mandia i Duana Serneca. Tri dana kasnije dolo je do ostavki vlade i NKOJ-a. Nova vlada, sastavljena 7. marta 1945, usvojila je 9. marta Deklaraciju, koju je iste veeri njen predsednik Tito proitao preko Radio-Beograda. Osloboeni Beograd postao je sredite ivota Srbije i Jugoslavije, koji je tekao u senci najvanijeg zadatka: dovrenja rata i osloboenja cele Jugoslavije, sa meunarodnim priznanjem promena do kojih je dolo u toku rata, stvaranjem i uvrivanjem nove vlasti i pokretanjem obnove. Partijska organizacija Beograda bila je rastrojena u neravnopravnoj borbi s okupatorom i kvislinzima u toku narodnooslobodilake borbe, iako otpor protiv neprijatelja nije prestajao. Prilikom osloboenja Beograda, 20. oktobra 1944, u gradu je zateeno oko 3.000 aktivista Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta, organizovanih po poznanstvu, koji su pruili aktivnu pomo jedinicama NOVJ i Crvene armije u zavrnim borbama. Rukovodstvo ovim grupama i uopte pripremama
18) 19)

Isto. Josip Smodlaka, Partizanski dnevnik, Beograd, 1972, 259.

651

za odsudan obraun s neprijateljem u porobljenom gradu preuzela je grupa partijskih rukovodilaca, koju je Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju uputio u Beograd dva meseca pre osloboenja, zajedno s novom grupom ubaenom 18. oktobra 1944. Od ovih rukovodilaca formiran je neposredno pred osloboenjem Beograda (spominju se 18. i 19. oktobar) Mesni komitet KP Srbije za Beograd. 20) Zateene grupe aktivista nastavile su da rade kao organizacije JNOF-a, istovremeno sa radnikim odborima po fabrikama. Partijska organizacija Beograda stvarana je od oktobra do decembra 1944. U svakom rejonu nalazio se po jedan iskusni lan Partije. elije su obrazovane prvo po ulicama, a od decembra 1944. i u januaru 1945. poelo je organizovanje partijskih elija po preduzeima. Teite rada pomeralo se na preduzea i ustanove kao ile kucavice celog drutvenog ivota". Proelnika vea, sastavljena od sekretara elija, zamenjena su formiranjem komiteta u est rejona kao jedinstvenih rukovodstava. U Beogradu je bilo 960 lanova KPJ, od kojih je u novembru primljeno oko 70 ljudi, a u decembru oko 180 i 288 kandidata. Partijska organizacija je narednih meseci i godina pokazivala stalan rast, suzbijajui sektatvo omasovljivanjem. Maja 1945, u vreme Osnivakog kongresa KP Srbije, organizacija KP Srbije u Beogradu imala je 1810 lanova. Krajem 1945. ona je narasla na 5.614 lanova Partije. Na Prvoj mesnoj konferenciji, februara 1945, isticano je da je Nedievska parola o spaavanju srpstva iva", da je Srbija osloboena i da sada ne treba davati rtve za oslobaanje Hrvata. Prisutne su i druge parole: o cepanju" i ugroavanju" Srba, da su Hrvati na upravi i da je i Tito Hrvat". Vlast je proglaavana za nesposobnu da organizuje privredu. Njen autoritet je potkopavan na najrazliitije naine: front za osloboenje Jugoslavije slabljenje svoenjem dovrenja rata na reavanje optih potrebtina"; isticalo se daje vlast komunista privremena i da predstoji neto novo", pod ime se najee podrazumevao dolazak zapadnih saveznika, analogno intervenciji britanskog generala Skobija u Grkoj. Uzimajui za primer Grku, antikomunistike snage raunale su na razmimoilaenje izmeu SSSR-a, Velike Britanije i SAD. Bila su naroito primetna nastojanja ovih snaga da u narod unesu strah od budueg razlaza ratnih saveznika. Poslodavci u privatnom sektoru psiholoki su pritiskali radnike, irenjem glasina da je vlast nestabilna i privremena. } to se tie politike klime u osloboenom gradu, dominirala je borba protiv velikosrpskog ovinizma. Dragoslav Mutapovi je u svojstvu sekretara Mesnog komiteta na Prvoj mesnoj partijskoj konferenciji govorio o neprijateljskim snagama pod optim nazivom drainovtina". Naglaavanjem slobodarskog ponaanja graana Beograda u nedavnoj
20) 21)

B. Petranovi, Zapisnici Mesne (gradske) konferencije KP Srbije Beograda 1945-1952. kao istorijski izvor, Istorijski glasnik 1-2/1979, Beograd, 66. Isto, 63.

652

prolosti, nije se mimoilazilo ni to da je Nedi iz Beograda trovao" narod ovinizmom i da je jedan od osnovnih zadataka da se dotue velikosrpski ovinizam". Borba protiv izliva ovinizma u partijskoj organizaciji i van nje jedna je od osnovnih tema Osnivakog kongresa KP Srbije, odranog od 8-13. maja 1945. u sali Kolareve zadubine u Beogradu. Partijska organizacija Beograda u vreme napada Petra II Karaorevia na sporazum Tito - ubai, u januaru 1945, koji Josip Smodlaka naziva salonskim udarom", na podsticaj CK KPJ podigla je na noge stanovnitvo glavnog grada. Mutapovi je tim povodom navodio Titovu ocenu da se radilo o probnom plebiscitu", koji je izveo sam narod. Politiki ivot Beograda tekao je u okviru Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta Beograda, odnosno Narodnog fronta posle konstituisanja organizacije avgusta 1945. Gradski odbor JNOF-a osnovan je neposredno po osloboenju Beograda. U vreme Prve mesne konferencije oko 4.000 aktivista Narodnog fronta radilo je u 650 odbora JNOF-a, organizovanih po ulicama, preduzeima i ustanovama. Antifaistiki front ena funkcionisao je preko svog Gradskog odbora i 14 rejonskih odbora sa 800 aktivistkinja i 25.000 lanica. Od svog osnivanja u Beogradu, januara 1945, u sastavu JNOF-a nalazio se i Savez jedinstvenih sindikata radnika i nametenika Jugoslavije, koji je u Beogradu 1945. okupljao 74.000 radnika. Gradski odbor USAOS-a, sa rejonskim odborima omladine, bio je udarna snaga Narodnog fronta u politikim i radnim akcijama na otklanjanju ratnih posledica i sreivanju ivotnih prilika. Prvi Izvrni narodnooslobodilaki odbor (INOO) grada imenovan je svega nekoliko dana po osloboenju Beograda, 26. oktobra. Na sednici buduih odbornika dr Sinia Stankovi saoptio je odluku Glavnog NOO Srbije o postavljanju lanova INOO-a Beograd. Prema toj odluci, INOO vri funkcije vlasti dok okolnosti ne omogue redovni izbor organa vlasti. Glavni NOO Srbije je za prve odbornike Beograda postavio: Mihaila Ratkovia za predsednika, dr Stevana elinea za prvog potpredsednika, Mihaila Maksimovia za drugog potpredsednika, a za lanove - koji su istovremeno rukovodili pojedinim odsecima Borivoja Manojlovia (graevinski odsek), Milana Drakulia (upravni odsek), Lazu Savievia (veze s vojskom), Dragutina Prokia (prosvetni odsek), Teimira urevia (obnova), Radenka Bogosavljevia (privredni odsek), Bosu orevi (socijalno staranje), Jovana Jankovia (odsek za saobraaj i osvetljenje), Velisava Lilia (odsek za vodovod), Petra Nikezia (odsek za snabdevanje), Radovana Maksia (odsek za trgovinu), Gligorija Paunovia, Milana ainovia, Vuka Ivkovia (odsek za industriju i zanatstvo), Dragoljuba ivkovia (odsek za finansije i fondove). 22 ' INOO je radio i nou. Prema zakljuku INOO-a, odbor je morao da bude neprekidno na okupu. Imajui u vidu
22>

Arhiv Beograda, Knjiga zapisnika INOO-a Beograda, Zapisnik od 26. oktobra 1944.

653

nesreene prilike u tek osloboenom gradu, Komanda grada izrazila je spremnost da odbornicima dodeli oruje, a po potrebi i pratioce. Na sednici od 29. oktobra 1944, odbornici zadueni za pojedine resore ovlaeni su da preuzmu bive optinske zgrade, zaponu s radom i obrazuju struno-upravne slube. Iz bive beogradske optine, formirane aktom okupacione vlasti, udaljavani su nepotrebni slubenici i nepouzdana lica. ) Pre INOO-a, kao prva vlast u osloboenom gradu ustanovljena je Komanda grada, na ijem se elu nalazio general Ljubodrag uri. Komanda je obavljala poslove preko odeljaka, kojih je bilo 16-17. Ovi odeljci su teritorijalno obuhvatali bive kvartove Beograda i dva do tri periferijska kvarta sa oblinjim selima. Komanda grada je organ vojne vlasti koji je, neposredno posle osloboenja, imao i prerogative civilne vlasti. Od svog imenovanja, INOO paralelno radi sa komandom grada, ije su nadlenosti prvih meseci daleko vee. Zbog ratnog stanja i blizine zone operacija vojna vlast je imala prevagu nad graanskom. Grad je do proboja Sremskog fronta zamraen, a kretanje graana dozvoljeno do 20 asova. Okupator je bio proteran iz grada, ali su se u Beogradu zadrale grupice i pojedinci kojima je bila preseena odstupnica ili su ostali po nareenju. Dok je deo graana u toku rata naputao grad, odlazei u unutranjost ili na osloboenu teritoriju, odvoen u logore i tamnice, dotle su se u Beograd, s druge strane, slivale brojne izbeglice iz drugih krajeva zemlje, saradnici neprijatelja i pripadnici kvislinkih organizacija. U Beogradu su se nalazila i snana uporita graanskih snaga iz ijih su se redova u ratu popunjavale formacije Drae Mihailovia, Nedia i Ljotia. Vojni sud Komande grada Beograda izrekao je vie kazni, ukljuujui i smrtne, pljakaima i licima koja su zloupotrebila slubeni poloaj i ovlaenja. Pred vojnim sudovima su odgovarali ratni zloinci i saradnici neprijatelja, ime je javni ivot ien od faistikog naslea i razotkrivani motivi saradnje pripadnika Drae Mihailovia s okupatorom, ali najvei broj graana inkriminisanih zbog kolaboracije nije bio ni izvoen na sud. U odnosu na INOO, Komanda grada je imala u svojim rukama poslove vezane za mobilizaciju, odravanje reda i bezbednosti i podelu stanova. Do zavretka rata celokupna industrija je radila za potrebe fronta i nalazila se pod vojnom kontrolom, tako da su ovlaenja civilne vlasti bila vie nego suena. Udaljavanjem fronta od Beograda i pribliavanjem kraja rata, delokrug poslova organa civilne vlasti se uveavao. INOO postepeno preuzima poslove od Komande grada i proiruje sferu civilne vlasti. Na sednici INOO-a, od 2. oktobra 1945, pokrenuto je pitanje prikljuenja Zemuna Beogradu, s obzirom na njegovu privrednu i saobraajnu povezanost sa Beogradom. Beogradskom podruju pripala je i teritorija aerodroma pored Beanije. Zakon Narodne skuptine
23)

Isto, Zapisnici INOO-a od 29. oktobra 1944. i 5. januara 1945.

654

Srbije o prikljuenju Zemuna stupio je na snagu 20. oktobra 1945, na godinjicu osloboenja Beograda. Zemun je prikljuen u poloaju rejona. Do prikljuenja NO Zemuna bio je u sastavu Okrunog narodnog odbora u Sremskoj Mitrovici. Za razliku od INOO-a Beograda, NO Zemuna je bio izabran na izborima koji su u leto 1945. sprovedeni za organe narodne vlasti u Vojvodini. 24 ' Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, odnosno CK KP Srbije od maja 1945, pokreta je - pod okriljem CK KPJ - izgradnje partijske organizacije Srbije, SKOJ-a i masovnih antifaistikih organizacija organa vlasti. Preko organa vlasti sprovodila se partijska linija putem politikih odluka i normativnih akata. Zakonodavna aktivnost pripadala je Predsednitvu ASNOS-a. Na osnovu odluke Velike antifaistike narodnooslobodilake skuptine Srbije, Predsednitvo ASNOS-a obrazovalo je 18. novembra 1944. poverenitva pri Predsednitvu ASNOS-a i imenovalo poverenike koji su u stvari inili najviu privremenu izvrnu vlast. Za graevine imenovan je in. Mihailo urovi, za privredu dr Milivoje Perovi, za ishranu ivota ermanovi, za prosvetu Mitra Mitrovi, za zdravlje dr Vojislav Duli, za socijalnu politiku Svetozar Krsti, za finansije Mita Stanisavljevi, za pravosue Milovan Kri, za unutranje poslove in. Milentije Popovi, za poljoprivredu prota Milan Smiljani i za ume Petar Mundri. 25 ' Predsednitvo ASNOS-a 17. marta 1945. donelo je odluku da se Skuptina sazove u prvo vanredno zasedanje 7. aprila 1945. godine. ASNOS je pretvoren u Narodnu skuptinu Srbije i izabrana je prva vlada federalne Srbije. Vlada je obrazovana na osnovu Uputstva o osnovnim naelima za obrazovanje vlada federalnih jedinica D F J od 5. aprila 1945. godine. Sastavljena je od komunista i pripadnika drugih politikih partija, iako se njeni lanovi u slubenom dokumentu o obrazovanju vlade nisu vodili po politikoj pripadnosti. Komunisti su u vladi imali kljune resore: predsednik dr Blagoje Nekovi (KPJ); prvi potpredsednik in. Mihailo urovi (radikal); drugi potpredsednik Stanislav Bokovi, zemljoradnik (NF); ministar unutranjih poslova in. Milentije Popovi (KPJ); ministar pravosua Milo Carevi (demokrata); ministar prosvete Mitra Mitrovi - ilas (KPJ); ministar finansija Petar Stamboli (KPJ); ministar industrije i rudarstva dr Milivoje Perovi (KPJ); ministar trgovine i snabdevanja Voja Lekovi (KPJ); ministar poljoprivrede prota Milan Smiljani (radikal); ministar uma dr Milo Moskovljevi (zemljoradnik); ministar narodnog zdravlja dr Uro Jeki (KPJ); ministar socijalne politike ivota ermanovi (Narodna seljaka stranka dr Dragoljuba Jovanovia); ministar graevina in. Mihailo Stojanovi (Jugoslovenska republikanska stranka). 26 '
24) 25) 26)

Izabrani I N O O imao je 47 lanova, od kojih su 4 prilikom pripajanja Zemuna Beogradu uli u sastav INO-a Beograda. Slobodan Neovi, Prva narodna vlada federalne Srbije, Zbornik Matice srpske za istoriju, br. 35/1987. Isto, 150.

655

U vladu Srbije nisu uvedeni predstavnici AP Vojvodine i Kosovskometohijske Oblasti samo zato to njihove skuptine zbog izvanrednih politikih i vojnih prilika (vojnih uprava) u zimu 1944-1945. na njihovim teritorijama nisu jo imale mogunosti da odre skuptine i donesu i formalne, punovane odluke o tome da i one ulaze u okvir federalne Srbije. Izjave predstavnika njihovih delegacija o tome da se Vojvodina i Kosovo i Metohija smatraju sastavnim delovima Srbije, ipak nisu bile dovoljne da bi i predstavnici Vojvodine i Kosova i Metohije uli u prvu vladu. Ali, to je uinjeno prilikom prve rekonstrukcije vlade Srbije, poto su Pokrajinska skuptina u Novom Sadu (30. i 31. jula 1945) i Oblasna skuptina Kosova i Metohije u Prizrenu (10. jula 1945) donele jednodune odluke da ulaze u sastav federalne Srbije. Na tim skuptinama izabrani su i poslanici za Narodnu skuptinu Srbije. 27) Skuptina je donela rezoluciju kojom pozdravlja prisajedinjenje Srbiji pribojskog, mileevskog (Prijepolje), zlatarskog (Nova Varo), sjenikog, deevskog (Novi Pazar) i tavikog (Tutin) sreza, a zatim i jednodunu odluku GNOO Vojvodine da, kao autonomna pokrajina, bude sastavni deo federalne Srbije, te i deklaraciju predstavnika Kosmeta da se i Kosovo i Metohija smatraju sastavnim delom federalne Srbije. Skuptina AP Vojvodine i Kosovsko-metohijske Oblasti formalno su tek jula 1945. godine donele jednoglasne odluke da svoje teritorije smatraju sastavnim delovima federalne Srbije. Odlukama Predsednitva AVNOJ-a i odlukama plenuma Treeg zasedanja AVNOJ-a od 7. i 10. avgusta, najvieg predstavnikog i zakonodavnog tela nove Jugoslavije, potvrene su jednoglasne odluke skuptine Vojvodine od 30-31. jula 1945, Kosova i Metohije od 8-10. jula 1945, te AVNO Sandaka od 29. marta 1945. o prikljuenju Vojvodine, Kosova i Metohije i Novopazarskog okruga iz bive teritorije AVNO Sandaka federalnoj Srbiji. Time je dovreno organizovanje Srbije kao sloene federalne jedinice. 28) U najvie predstavniko i zakonodavno telo, Narodnu skuptinu Srbiju, i u najvii izvrni organ, vladu Srbije, uli su i njihovi predstavnici. Po konstituisanju Narodne skuptine Srbije (aprila 1945), a na osnovu odluka skuptina SAP Vojvodine, ova pokrajina je od jula 1945. godine bila adekvatno zastupljena sa 110 poslanika, a Kosovsko-metohijska Oblast sa 50 poslanika. Predstavnici AP Vojvodine zauzimali su od poetka, pored niza drugih, i kljune poloaje u Skuptini Srbije i u vladi federalne jedinice, kao i u organima KP Srbije i u svim drugim vanijim institucijama.29^ Kosovsko-metohijsku Oblast u najviim organima vlasti Srbije godinama su predstavljali Mehmed Hoda, Mita Miljkovi, oko Pajkovi, Duan Mugoa, Krsto Filipovi, Ali ukrija, te Pavle Jovievi. 30
27) 28) 29) 30)

Isto, 151. Isto, 152. Isto. Isto, 153.

656

Politika stabilizacija prilika tekla je paralelno sa izgradnjom aparata vlasti, amnestiranjem zavedenih pripadnika kolaboracionistikih formacija, kampanjama JNOF-a protiv snaga reakcije". Amnestije s kraja 1944. i s poetka avgusta 1945. obuhvatale su veliki broj pripadnika kolaboracionistikih jedinica, izuzimajui ideoloke kolovoe i ljude koji su poinili zloine. Narodnooslobodilaki pokret u toku celog rata istrajavao je na duhovnom i politikom razoruavanju faizma, ali u ekstenzivnim razmerama, to je kao krajnost kritikovala opozicija. Deo kolaboracionista odgovarao je pred vojnim sudovima, ali je mnoge ljude pojela pomrina" u danima proterivanja Nemaca. Egzekutivnu ulogu imalo je Odeljenje zatita naroda (OZN-a) koje je pod vidom obrauna sa faizmom vrilo egzekuciju na hiljade nevinih ljudi, nepravedno osumnjienih, bez suenja likvidiranih, ak bez znanja njihovih porodica, kao opasnih za sutranjicu ili to su se zamerili za vreme rata predstavnicima nove vlasti. Iskljuivost karakteristinu za suparnike pokrete u toku celog rata narodnooslobodilaki pokret nastavio je i u uslovima svog pobednikog trijumfa. Masovne likvidacije vrene su i posle zakljuenja rata nad snagama kolaboracije koje su se predale ili su ih Britanci izruili Jugoslovenskoj armiji. etnici i ljotievci koje su Britanci predali Jugoslovenskoj armiji likvidirani su u umama Koevja. Posle zavretka rata, nikada utvreni broj etnika, likvidiran je u tzv. marevima smrti od severozapadnih granica Jugoslavije prema unutranjosti. Masovnim, neselektivnim likvidacijama pripadnika suparnikih formacija i kolaboracionistikog reima, vansudski su nestajali u zavrnoj fazi rata i neposredno po njegovom zavretku. U ime revolucionarne pravde" i ienja zemlje od ostataka faizma, pobednici su se preventivno oslobaali - sa notornim zloincima - i onih koji su mogli izgledati opasni sa stanovita trajnog odranja nove vlasti. Od ovih likvidacije treba razlikovati obraune do kojih je dolazilo u procesu unitavanja zaostalih etnikih grupa, ostrvljenih, naputenih od svih i svakoga, koje su u zabitim planinskim krajevima napadale seljake, aktiviste narodnooslobodilakog fronta, odbornike, pljakale prodavnice, razarali mostove. 31 ' Srbija je u zvaninoj politici i propagandi bila postojbina i matica velikosrpskog hegemonizma. Stoga su u njoj procesi politike stabilizacije bili praeni, pored nesumnjivog zanosa osloboenih radnih slojeva grada i sela, masovnim i tajnim egzekucijama bez sudske forme. Propagandna mainerija nastojala je da se snage reakcije" to vie ocrne i potencijalni neprijatelji uklone iz javnog ivota. Tekle su revizije slubenikog aparata, penzionera, lanova Advokatske komore. Kroz kadrovske filtre nisu mogli da prou graani optueni da su bili saradnici okupatora, pomagai privrednog aparata kvislinga, javni i drugi funkcioneri za vreme okupacije, pripadnici ravnogorske organiza31)

B. Petranovi, Politika i ekonomska osnova narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme obnove, Beograd, 1969, 175-179.

657

cije, koia je na osnovu teritorijalnih spiskova prekrivala Srbiju 19421944. godine. Uklanjani su iz slube nepouzdani i sumnjivi. Za ienje se postarao sistem personalnih referenata povezanih sa OZN-om. Narodni tuioci su graani koji su pomagali tuiocima, dostavljajui prijave o nedolinoj prolosti ili nedozvoljenom radu svojih sugraana. Izvrena je i revizija nastavnog osoblja Univerziteta u Beogradu. Atmosfera napada na opoziciju pogodovala je porastu budnosti, na emu je Partija insistirala. Graani su pozivani da uestvuju u pregledu birakih spiskova, oduzimanju birakog prava, prijavljivanju ratne dobiti graana koji su za vreme rata radili za potrebe okupatora. Nije bilo preliva u proceni kolaboracije sa stanovita nude, tekih ivotnih okolnosti, ekonomske bede, uticaj a srodnika i raznih javnih linosti, grupa i organizacija, prinudne mobilizacije, itd. Masovno su radili, i to iskljuivo u Srbiji, sudovi za prestupe protiv srpske nacionalne asti. Sud za suenje zloina i prestupa protiv srpske nacionalne asti ustanovljen je Odlukom Velike antifaistike narodnooslobodilake skuptine sa zadatkom da kazni i nacionalno igoe" sve one graane koji su iz bilo kojih politikih, ekonomskih i socijalnih motiva pomagali okupatore, ukoliko se slina dela nisu mogla kvalifikovati kao veleizdaja ili ratni zloin. Protiv ovih sudova nije bilo pravnog leka. Osueni se umrtvljivao" jer nije imao pravo na slubu, penziju, birako pravo, noenje ordena itd. Nova vlast je organizovala obnovu na osnovu iskustva steenog u radu organa narodne vlasti na osloboenoj teritoriji Srbije, planskih smernica NKOJ-a iz 1944, dobrovoljnog angaovanja najirih narodnih slojeva koji su, osloboenjem od okupatorske vlasti, novi poredak primali i kao vid socijalno-ekonomskog osloboenja. Prvenstvo u obnovi dobile su najvanije grane: saobraaj, industrija i poljoprivreda. Beograd je prvo povezan s Niom, jer je taj deo eleznike linije opravljen 5. decembra 1944. godine. Most na Savi kod Beograda puten je u saobraaj tek 31. decembra 1945. godine. Direktan saobraaj izmeu Beograda i Zagreba uspostavljen je polovinom juna 1945. godine. Zelezniko povezivanje Vojvodine sa Beogradom bilo je oteano zbog poruenosti mostova na Dunavu, Tisi i Tamiu. 32 ' Najmanje 100.000 seoskog stanovnitva Srbije doekalo je osloboenje Srbije bez krova nad glavom. Dobijeni i investirani krediti za obnovu seoskih stambenih zgrada u Srbiji do kraja 1945. iznosili su 28.700.000 din. Materijal je nabavljan preko okrunih odbora i Ministarstva za graevine vlade Srbije. Najtee se dolazilo do stakla, eksera, okova, eleza, krovne hartije itd. U proeku, po jednoj zgradi drava je davala kredit oko 4.000 dinara za materijal i neophodnu strunu snagu, dok je 80% vrednosti uraeno dobrovoljnim radom i besplatnim materijalom. U deset okruga obnovljeno je ukupno 5.655 stambenih zgrada, to je iznosilo 36% od poruenih i oteenih objekata. Nestaica
32)

B Petranovi, Politike i pravne prilike za vreme Privremene vlade D F J , Beograd, 1964, 25.

658

industrijske robe bila je ogromna, a dok je rat trajao provizorno obnovljena preduzea radila su iskljuivo za vojsku. Preduzee Sartid" (valjaonica lima) bilo je najvei proizvoa metalne robe. Za vojsku su radili Kruevac" a. d. i Jasenica a. d. iz Smederevske Palanke. Zbog starih i dotrajalnih maina, nestaice pogonskog goriva i sirovina mnoga preduzea su radila sa smanjenim kapacitetom: Zmaj" sa 37%, Rogoarski sa manje od 30%, Beogradska tekstilna industrija svega sa 31%; mnogi mlinovi radili su takoe sa smanjenim kapacitetom. ' Vojvodina je kao itnica Jugoslavije imala glavnu ulogu u ishrani vojske i stanovnitva iz osloboenih, tzv. pasivnih krajeva. Program prebacivanja itnih rezervi za zimu do 1. oktobra 1945. predviao je prevoz 300.000 tona itarica. Obrada poljoprivrednih povrina bila je primarni zadatak, kao i ubiranje letine, na emu su pored seljaka uestvovale radne brigade, vojnici, omladina, poljoprivredni radnici iz Bosne, Srbije i drugih krajeva plaani u naturi. Povlaenjem dela pripadnika nemake narodnosne grupe sa Vermahtom i deportacijom preostalih, na stotine hiljada katastarskih jutara zemlje ostalo je neobraeno. Preteni deo naputene i neobraene zemlje nalazio su kulskom, somborskom, apatinskom, topolskom, odakom, karlovakom, staropazovakom, panevakom, jaatomikom, bekerekom i alibunarskom srezu. Od 300.000 radnih konja i volova ostalo je svega 120.000 grla, to jest 60.000 zaprega. 34 ' Osloboenjem Srbije, januara 1945, poele su rad komisije za zamenu stranih valuta, njihovo povlaenje iz prometa i zamena za Dinar DFJ. Vrhovna komisija D F J obrazovala je Komisiju za podruje srpskog dinara u Beogradu, Komisiju za podruje kune u Zemunu, Komisiju za podruje albanskog franka (leka) u Uroevcu i Komisiju za podruje penga u Novom Sadu. Novanice Dinara D F J tampane su u Moskvi u vrednosti od 5.000.209.500 din., a u apoenima od 1000, 500, 100, 50, 20, 5, 1 dinar. Zamena je izvrena od 20-30. aprila 1945. godine. 35 ' Eksproprijacija je tekla na osnovu konfiskacije kao metode poznate od poetka narodnooslobodilake borbe. Tito je obeao erilu avgusta 1944. da u Srbiji nee uvoditi komunizam, ali im se promenio odnos snaga u prilog narodnooslobodilakog pokreta dolo je do masovnih konfiskacija imovine na osnovi vlastitog zakonodavstva iz novembra 1944. godine. Sekvestar je predvien kao mera za one strane firme ija imovina nije podlegala eksproprijaciji iz dva razloga: Titovog obeanja Ficroju Maklejnu da se nee eksproprisati britanski kapital i nepostojanje pojma odgovornosti za pravna lica u toku rata u pravu saveznikih i neutralnih drava. Do polovine decembra 1945. u Srbiji je kod sudova pokrenuto 11.381 predmeta konfiskacije, od kojih je konana odluka
33) 34) 35)

M. Mitrovi, n.d., 129-130. A J , Fond Ministarstva poljoprivrede, Komisija za setvu Vojvodine, Izvetaj bez broja i datuma. A J , 4 1 - 2 0 - 4 2 , Zapisnici Vrhovne komisije.

659

bila doneta u oko 60% predmeta. Imovina proglaenih za narodne neprijatelje (streljanih, ubijenih, poginulih ili pobeglih tokom rata) u pojedinim okruzima je iznosila: leskovaki 1.020 predmeta, kruevaki 126, aanski 1.344, niki 287, valjevski 350, novopazarski 990, uiki 503 i prokupaki 800, dok za druge okruge nema izvetaja. 36 ' Imovina Nemaca i pripadnika nemake nacionalne manjine konfiskovana je upravnim aktom, a drugih sudskom presudom. Konfiskacijom i sekvestrom bio je zahvaen i strani kapital u industriji i rudnicima. Konfiskacija je zahvatila sledea preduzea: Prvu Srpsku parnu pivaru ore Vajfert a. d. Beograd sa 5,25% austrijskog i 11,25% maarskog kapitala od ukupno 30.000.000 kapitala; Industrija piva a. d. Sremska Mitrovica i Valjevo imala je 3,35% maarskog i 23,98% nemakog kapitala; Aga-Rua, udruenje jugoslovenske tvornice acitilena i oksigena a.d. pogon u Rakovici, vedski kapital 55% ; Dravni rudnik Srea Despotovac, 100%, nemaki kapital; Koa a. d. Beograd od 4 miliona kapitala, 58% bio je eki; Dravna fabrika salame i suhomesnate robe Juhor 100% kapital talijanskog dravljanina; Dravna fabrika lana Kneevac - nemaki kapital; Neboja a . d . Beograd, pogon u Beogradu 5 miliona ehoslovakog kapitala; Tekstilna industrija Zivojina Vukojiia Zemun od 8 miliona 60% italijanskog kapitala; Merima Kruevac od 10 miliona akcijskog kapitala, 10,6% ehoslovakog kapitala. 37) Inostrani kapital sekvestriran je u Srbiji po sledeim preduzeima: Domovinska industrija za pletenu i vezenu robu Dom" a. d. Beograd - 500.000 dinara talijanskog kapitala; Osvit, a. d. Beograd - 50% maarskog i 20% nemakog kapitala od ukupno 2,000.000 din; Jugostroj, a. d. fabrika maina i aparata Beograd - 100% ekog kapitala od ukupno 2,000.000 din; Beogradska fabrika asfalta i katranskih proizvoda a. d. - 50% maarskog kapitala, od ukupno 1 milion dinara; Francusko-srpska industrija cementa i uglja a. d. Lipnica veina od 30 miliona francuskog kapitala; Beogradska tekstilna industrija - 38% engleskog od ukupno 10 miliona akcijskog kapitala; Metal i farbe 100% ; austrijski kapital. ^ Pod udar je dola i imovina dinastije Karaorevi. Zbog pomanjkanja zemlje za podelu Srbija nije doivela unutranju kolonizaciju. Po koliini zemlje koja je ula u agrarni fond, ona je spadala meu republike sa najmanje sakupljenom povrinom. Ukupno je taj fond iznosio 63.859,66 ha i to: 26.511,50 ha oranica, 334,88 ha vinograda, 1.341,32 vonjaka, 157.53 ha vrtova, 3.873. ha livada, 26.392,61 ha uma i drugo 166. Prema N. Gaei zemljini fond Srbije je iznosio preko 67.931 ha. Fond Vojvodine iznosio je 668.412 ha, NR Hrvatske 390.510 ha, NR Slovenije 266.478 ha, NR Bosne i Hercegovine 110.559 ha, NR Makedonije 101.435 ha i NR Crne Gore 10.476 ha. Po broju poseda koji su doli pod udar agrarne reforme Srbija sa Kosmetom, je takoe imala daleko manje od veine ostalih republika:
36) 37) 3S)

M. Mitrovi, n.d., 201. Isto, 219. Isto, 220.

660

3.943 poseda; Crna Gora 399, AP Vojvodina 87.393, Hrvatska 37.923, Slovenija 11.143, Bosna i Hercegovina 15.480 i Makedonija 10.559. U Srbiji sa Kosmetom oduzeto je najvie zemlje od zemljoradnika, koji su imali preko maksimuma. Tako je od njih 1.170 oduzeto 18.773,23 ha, od crkava i manastira 18.693,15 ha (od 139 verskih ustanova), nezemljoradnika 14.305,77 ha (2.327 poseda), veloposednika 8.843,43 ha (139 veleposeda), nestalih vlasnika 502,35 ha (44 vlasnika), 1 nemakog poseda 193,17 ha, 35 konfiskovana poseda, 380,43 ha, 8 dravnih poseda izdvojenih za fond 263,83 ha i ostalih 1 posed od 3,35 ha povrine.39' Tabela o veliinama agrarnog fonda pojedinih okruga i broju agrarnih interesenata najbolja je ilustracija mogunosti zadovoljena potreba za zemljom u Srbiji.
VELIINA ZEMLJINOG FONDA okrug 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. beogradski valjevski vranjski kragujevaki kruevaki leskovaki moravski niki novopazarski pirotski podrinski poarevaki timoki topliki uiki aanski ha 5.490 5.436 2.700 4.718 4.166 2.235 6.134 1.899 1.535 1.611 10.140 6.852 4.731 526 3.568 6.090 a 54 39 72 54 61 89 91 87 76 72 25 22 80 79 79 81 m 60 16 39 44 13 99 66 75 86 34 40 5 61 59 81 6 broj agrarnih interesenata 6.320 3.959 2.418 3.406 1.380 3.763 427 2.295 1.401 2.196 8.591 4.045 5.769 794 1.180 3.093

U pojedinim okruzima (timoki, niki, topliki i dr.) na jednog bezemljaa (ili seljaka sa malo zemlje) nije dolazio ni 1 ha zemlje. Glad za zemljom srpskog seljatva najbolje se uoava po broju prijavljenih agrarnih interesenata. Do 17. maja 1946. godine taj broj za celu Srbiju iznosio je 130.529 (Srbija 42.600, Kosmet 14.511, Vojvodina 73.412). 40 ' Ukupno je u Srbiji sa Kosmetom zemlju dobilo 26.592 agrarna interesenta (povrine 29.762 ha). U Vojvodini zemlju je dobio 137.951 agrarni interesent, u ukupnoj povrini od 493.502 ha. Istovremeno su
39) 40)

Isto, 260. Isto, 261.

661

u Vojvodini i poljoprivredna dobra i ustanove dobijale daleko vie zemlje od onih u Srbiji i Kosmetu. Nedovoljan agrarni fond u Srbiji doprineo je da su porodice dobijale male posede. Tako su bezemljake porodice u Srbiji u proeku dobijale 1,26 ha po porodici, Vojvodini 2,57 ha, dok je jugoslovenski proek iznosio 2,04 ha po porodici. Kod agrarnih interesenata koji su imali neto zemlje taj proek je bio jo manji, 1,00 ha po porodici (Vojvodina 1,85 ha), dok je jugoslovenski proek iznosio 1,76 ha. Usitnjavanje poseda negativno se odrazilo i na onako lou posedovnu strukturu seljakog gazdinstva u Srbiji.41^ Agrarni savet je poetkom septembra 1945. godine doneo reenje 0 kvoti preseljavanja svake federalne jedinice u saveznoj kolonizaciji i plan naseljavanja Banata, Bake, Baranje i Srema. Prema tom reenju, federalne jedinice su dobile sledee kvote: Bosna i Hercegovina 12.000 porodica; Hrvatska - 9.000 porodica; Crna Gora - 7.000 porodica; Srbija - 6.000 porodica; Vojvodina - 6.000; Slovenija - 3.000 1 Makedonija - 2.000 porodica. Prema planu, Banat je trebalo da naseli 16.500 porodica i to: 3.000 iz Slovenije, 2.000 iz Makedonije, 3.000 iz Srbije i 8.5000 iz Bosne. Porodice iz Srbije naseljavale su srezove: belocrkvanski, panevaki i kovinski. U Baku je trebalo da se naseli 20.000 porodica, i to: 7.000 iz Crne Gore, 7.500 iz Hrvatske, 3.000 iz Bosne i Hercegovine i 2.500 iz Srbije. 42) U kvotu od 45.000 porodica, koliko je predvieno za saveznu kolonizaciju, ulazili su i borci iz Kosova i Metohije i Makedonije, koji su po Zakonu o reviziji izgubili pravo na ranije dodeljenu zemlju. Oni su ulazili u kvotu federalne jedinice, odakle su bili rodom. Za povratak naseljenika na Kosovo i Metohiju zalagao se naroito Sreten Vukosavljevi, ministar za kolonizaciju Privremene vlade D F J , ali bezuspeno. Siptari su se oslanjali na novu vlast, zainteresovanu za normalizaciju odnosa sa iptarskom veinom na Kosovu i Metohiji, te dobre odnose sa Albanijom. Etnika slika Kosova i Metohije menjala se ve u toku rata proterivanjem naseljenika i dovoenjem na njihova imanja Albanaca iz severne Albanije. Naseljenici - Srbi i Crnogorci su i posle osloboenja Kosmeta bili podvrgnuti pritisku, onemoguavan je njihov povratak ili zadravanje na imanjima. Oni koji su se vratili pritiskani su da se isele u Vojvodinu ili vrate u matine krajeve. Istovremeno su iptari u vlasti potpomagali posedanje imanja od strane kaaka i Albanaca koji su iveli u Albaniji, pre rata. Odupirui se povratku naseljenika, Siptari su terorisali Srbe i Crnogorce koji su se vratili na popaljena imanja, preputajui im - ako su ve morali umesto obradive zemlje krevine i utrine. Suprotno kolonizaciji Srba na Kosovu i u Vojvodini, hrvatska kolonizacija je tekla u organizaciji hrvatskih vlasti, samostalno, u okviru unutranje kolonizacije, s ciljem da se zadre kolonisti NDH u Slavoniji i Sremu, ojaa hrvatsko
41

> IstoT^ffiT Isto, 266.

42)

stanovnitvo u Slavoniji i na taj nain omogui stvaranje to istije etnike oblasti. Do sredine novembra 1945. u Srbiji je bio sainjen plan naseljavanja boraca u Vojvodini, prema kome su srez odaki naseljavali borci iz leskovakog, pirotskog, nikog i vranjskog okruga. Juni Banat naseljavali su kolonisti kruevakog, zajearskog, poarevakog, novopazarskog, moravskog i drugih okruga. U Srem su odlazili borci aanskog _ i kragujevakog okruga. U Srbiji je za kolonizaciju u to vreme bilo podneto molbi: kruevaki okrug - 879, poarevaki - 170, leskovaki - 2.296, pirotski - 829, kragujevaki - 239, moravski - 308, zajearski - 732, niki - 580, podrinjski - 1.163, uiki - 674, topliki - 1829, valjevski - 373, beogradski - 880, novopazarski 1068, oblast Kosmeta - 286. Mogunost preseljavanja iz pojedinih okruga bila je daleko manja. Kvote prema okruzima Srbije iznosile su: niki - 337, uiki 404, valjevski - 180, pirotski - 409, kragujevaki - 159, aanski - 345, aki - 686, leskovaki - 1.175, beogradski - 244, zajearski -

Mihailoviev kraj - nova mitologija

Nesloga u Vrhovnoj komandi produbljena je prilikom povlaenja etnika prema zapadu Jugoslavije. Mihailovi je zastupao gledite da treba nastaviti gerilsku borbu, dok su se svi vii oficiri zalagali za odstupanje na zapad. Od Mihailovia su se odvojili etnici pod komandom Pavia uriia, Zaharija Ostojia, Petra Baovia, dakle jedinice iz Crne Gore, Hercegovine i delom Bosne. Crnogorskim i hercegovakim jedinicama pridruio se i Dragia Vasi. Ne zna se koja je grupacija loije prola: ona koja je krenula na zapad preko NDH, ili ona sa Mihailoviem koja je iz Bosne, sa planine Vujak, krenula ka Srbiji, celim putem napadana od snaga N O V J , posebno Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ), probijajui se prema Zelengori gde je polovinom maja doivela strahovit poraz. 44 ' Izmeu Mihailovia i etnikih jedinica iz Crne Gore dolo je do razliitih gledita i nesporazuma, to se vidi iz Mihailovieve kritike njihove nediscipline, nesavesnog odnosa prema ranjenicima, pljake, mogunosti stvaranja omraze izmeu brae bosanaca prema brai' Crnogorcima". 45) Crnogorci su zamerali Mihailoviu to ih je pozvao da odstupaju preko Bosne. Po Mihailovievoj verziji, pak, on ih nije zvao, verujui da e ostati u Crnoj Gori. 4 6 ' Mihailovi nije prihvatao diktat
43) 441

45) 46)

Arhiv Srbije, CK KP Srbije, F - 4 2 ; M. Mitrovi, n.d., 267. Izmeu ova dva poraza, od ustaa i snaga Jugoslovenske armije, etnici su u istonoj Bosni stradali od raznih boletina. Iz Mihailovieve depee od 12. februara 1945. se vidi da su Srbijanske snage (su) stalno u borbi. Trpimo mnogo gubitaka od pegavca." Zbornik N O R , tom X I V , knj. 4, 936. Isto, 786-7. 14. Svuda i na svakom mestu ogoreno govore da su oni lepo mogli iz Crne Gore preko Albanije da odu za Grku, ali ih je zvao Draa, i eto sad se ovde muimo i patimo. Meutim Vi najbolje znate kako je stvar tekla." - Draa Mihailovi

663

dela stareina da naredi koncentraciju svih snaga u zapadnom delu zemlje, gde bi se one mogle reorganizovati, odmoriti i osposobiti za b o r b u . u r i i a je politiki obezbeivao Nacionalni komitet Crne Gore, Boke i Starog Rasa. 48) Mihailovi nije, meutim, spreavao Pavia uriia da nastavi put na zapad. No, smatrao je da je Slovenija kao prostor sabiranja svih snaga ekonomski siromana i da bi to politiki bilo katastrofalno, jer bi znailo sluenje okupatoru. Ako bi i krenuo prema Sloveniji, Mihailovi je nameravao da zadri svoju ilegalnost i nastavi da se bori protiv komunista.49) Meu crnogorskim etnikim stareinama bilo je onih koji su se jo u Podgorici zalagali za odstupanje u Grku preko Albanije, imajui u vidu povlaenje srpske vojske 1915-1916. godine, kao i injenicu da su se u Grkoj iskrcali Britanci. Draa Mihailovi nije bio pristalica odstupanja preko Albanije, kao prostora koji nije pruao ire manevarske mogunosti. Sta vie, uticao je slanjem depee od 27. novembra 1944. Pavlu uriiu kao komandantu Crne Gore, Boke i Starog Rasa da se sve etnike snage koncentriu na liniji Viegrad - Gorade Kalinovik. Meu crnogorskim etnicima irene su vesti da ih na naznaenoj liniji eka 120.000 etnika iz Srbije. Navedena poruka urisiu o kretanju prema Bosni nije meutim istoriografski proverena. Polovinom februara 1945. crnogorski etnici su se nali u prostoru Trebave, gde je dolo do sukoba Mihailovia i uriia oko daljeg kretanja. Kada se sa svojom vojskom ve zaputio na zapad, urii je teio da se domogne Slovenije da bi se snagama Ljotia, Nedia i popa Momila ujia obrazovao nacionalni front protiv komunista. Ako je sloboda u prvom svetskom ratu dola preko juga, Solunskog fronta, zato ne bi u drugom dola sa severozapada, iz Istre i Slovenije, uz pomo zapadnih saveznika. Olako se previalo da je ovoga puta antikomunistika vojska odstupala sa Nemcima, dok su komunisti bili prihvaeni od saveznika. Nasuprot uriiu, Mihailovi je zastupao sasvim drugu koncepciju; da se etnike snage razbiju na grupe i vrate u Srbiju i Crnu Goru i tamo saekaju izbijanje sukoba izmeu Velike
komandantu Crne Gore, B o k e i Starog Rasa - Pavlu uriiu, 2. marta 1945 - Isto, 785-787 - Mihailovi je u ovom obavetenju precrtao stav koji je glasio: Meutim, to je skroz netano, jer vas ja nisam pozvao i ba naprotiv verovao sam da ete ostati u Crnoj Gori". - isto, 787. 4 7 ) Isto, 788-791. ^ Komitet je predstavljao politiko-konsultativno telo crnogorskih etnika, u stvari Komande Crne Gore, B o k e i Starog Rasa. Odluivao je praktino Pavle urii, koji je od ranije izgradio lini kult o hrabrosti i nepobedivosti. 4 9 ' Mihailovi je 23. marta 1945. obavestio svoje komandante da je Pavle urii izvrio (je) formalnu izdaju prema narodu, Kralju i ovoj komandi". urii se preko svojih opunomoenika sa Beirom Tomoviem na elu sporazumeo sa Sekulom Drljeviem, separatistom i Pavelievim saradnikom, koji je stajao na elu nekakvog Crnogorskog dravnog vijea", da se etnici stave pod njegovu komandu i transportuju eleznicom u Sloveniju. etniki komandant je odustao od ovog sporazuma, ali je u Lijeve Polju, bio potuen od jedinica 7. ustako-domobranske divizije. Glavnina uriievih snaga se predala ustaama koje su ih kasnije pobile. Isto, 791, 852-853.

664

Britanije i SAD s jedne strane, i SSSR-a s druge. Ova dva gledita etnikih voa o sudbini daljeg kretanja njihovih vojski pokazala su se kao neizmirljiva. Sa etnicima su odstupale i Nedieve jedinice. Srpska dravna straa i Srpska granina straa u dogovoru sa generalom Miroslavom Trifunoviem, etnikim komandantom Srbije, transformirane su u Srpski udarni korpus (SUK) od 6.800 ljudi, koji su se sa etnicima povlaili preko Sandaka i Bosne. Decembra 1944. poelo je njihovo osipanje i jedinice SUK-a su transportovane za Be, odakle su se kasnije prebacivale u Sloveniju i Istru, gde su se koncentrisale dobrovoljake i etnike jedinice. 50 ' Ideja povlaenja na jug, prema Grkoj, kao nekada u doba prvog svetskog rata, nije privlaila Mihailovia. Mada to nije glasno isticao, kao da ga je plenila sila Vermahta, na koju su se etnici objektivno oslanjali u toku rata 1942-1945, ak i u porazu, iako je podozrevao od bilo kakve neposredne kolaboracije s Nemcima. Kao da je raunao da e se uz Vermaht najbolje izvui iz partizanskog i ustakog okruenja. Time su do kraja, to se tie glavnine svoje vojske, etnici delili sudbinu Nemaca. Mihailovi je nesumnjivo rizikovao prebacujui se preko NDH, jer su se etnici i ustae jedni prema drugim odnosili kao smrtni neprijatelji, o emu svedoi i sudbina crnogorsko-hercegovakih etnika na Lijeve Polju. No, situacija u kojoj se Mihailovi naao terala ga je da preko punomonika uspostavlja vezu sa Paveliem i nadbiskupom Stepincem, duhovnim zaetnikom genocida nad srpskim ivljem. 51 ' Kraj i slom jednih i drugih ipak nije mogao izbrisati granice izmeu dojueranjih zakletih neprijatelja, mada su sve ove raznorodne snage u NOVJ gledale jedinstvenog protivnika, kao i ona u njima snage
50)

Dobrovoljci su poeli da se povlae iz Beograda 8. oktobra 1944 (Prvi i etvrti puk); Trei puk se pridruio u Rumi; Drugi puk je preao Savu kod Obrenovca, a Peti puk se probijao iz rejona Nia preko Bosne ka Sloveniji. Herman Nojbaher je uspeo da ih tajno transportuje preko N D H (provue"). Na sastanku Nojbahera, Ljotia i Koste Muickog odlueno je da se u Sloveniji angauje oko 4.000 vojnika S D K (Srpskog Dobrovoljakog Korpusa). Naelnik taba Vrhovne komande Vermahta Alfred Jodl uputio je poruku komandantu Jugoistoka, u kojoj Ljotievim dobrovoljcima odaje priznanje u ime Hitlera: 1) Srpski dobrovoljaki korpus dobro se je borio u borbama sa Titovim bandama u Srbiji i otro je antiboljeviki nastrojen. Posle povlaenja fronta na Jugoistoku zasluni dobrovoljaki korpus ne sme da bude preputen svojoj sudbini, ve mora da se angauje na drugom mestu za nae potrebe; 2) Firer je stoga naredio da se Srpski dobrovoljaki korpus (oko 4.000 ljudi) ima najbre dodeliti komandi Jugozapada za borbu protiv bandi i za osiguranje Hrvatske u rejonu Istre." - Navedeno prema M. Stefanovi, n.d., 301. A V I I , K - 9 , Zapisnik o sasluanju ustakog generala Ante Mokova (komandanta Pavelievog Tjelesnog zdruga"). - Mihailovi je pisao Paveliu i Stepincu da aktiviraju sve nacionalne snage u borbi protiv komunizma. etnici su priznavali N D H , ali su traili povlaenje Pavelia, da se objavi jedna antikomunistika izjava Srba, Hrvata i Slovenaca i dostavi zapadnim saveznicima, ali da se pitanje granice u istonoj Bosni rei posle rata. etnici u rejonu Banje Luke, sa ogromnim brojem ranjenih i bolesnih, stenjeni izmeu J A , Nemaca i ustaa, nastojali su da dobiju prolaz prema Sloveniji. Mihailovi osporava da je slao pisma, dozvoljavajui da mu ih je neko mogao podmetnuti na potpis, dok Stepinac odbacuje da je primio Mihailovievo pismo. Skup dogaaja uoi sloma N D H i situacija u kojoj su se nalazili etnici upuuje, meutim, da je pokuaj uspostavljanja veze ipak postojao.

665

nacionalne izdaje. Za razliku od proreenih etnika, snage NDH su bile desetostruko jae. 5 2 ) Sa Stepincem je juna 1945. razgovarao i Tito. ne obazirui se na to da se nadbiskup saglasio sa prekrtavanjem pravoslavnih na osnovu ustakog zakonodavstva, ukoliko je in saglasan sa kanonskim pravom. 53) ta vie, proustaki nadbiskup se 27. jula 1945. nalazio sa dr Vladimirom Bakariem na sveanoj tribini pred kojom su na dan ustanka defilovali sinovi onih koje je prekrtavao. uriievi predstavnici su 22. marta 1945. sainili sporazum sa Sekulom Drljeviem, predsednikom Crnogorskog dravnog vijea, pod Pavelievim pokroviteljstvom, prema kome se etnicima dozvoljavao prolaz preko NDH kao Crnogorskoj narodnoj vojsci, pod komandom Drljevia. Za Mihailovia je ova saradnja bila akt izdaje kralja i etnike stvari. Duriieva nerazumna nada, da pomou Drljevia odobrovolji ustae kako bi propustili etnike do Slovenije, uskoro se pokazala kao krajnje tragina za sudbinu vojske koju je predvodio. Neto pregovorima, u kojima nije nedostajalo uzajamnog nepoverenja i prevara sa ustake strane, stenjeni izmeu partizana i ustaa, crnogorski etnici su doiveli katastrofalan kraj u Staroj Gradiki i Jasenovcu. Ostaci uriieve vojske preformirani su u Crnogorsku narodnu vojsku pod komandom Boka Agrama, sastavljenu od tri brigade, i stavljeni pod ustaku komandu u Karlovcu, odakle su sa ustakim oruanim snagama odstupali prema Austriji. U zoni Trsta naao se poetkom maja 1945. deo zapadnih etnika pod komandom Dobrosava Jevevia i popa Momila ujua. Pored njih, u istom prostoru nalazile su se i slabe snage hvatske etnike armije", tek osnovane, pod komandom generala Matije Parca, kao i deo slovenake armije" kojom je komandovao general Ivan Prezelj. 541 Od uriievih etnika, koji su stradali kod Lijeve Polja i u Staroj Gradiki, uspeo je da se spase samo manji deo. Budui najpoverljivija nemaka snaga, Ljotievi dobrovoljci" su preko NDH transporto vani na zapad. 55) Za titularnog komandanta" jedinica na zapadu postavljen je general Miodrag Damjanovi, bivi ratni zarobljenik, koji se priklonio Nediu. Damjanovi se pojavljuje kao komandant istaknutog dela Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadbini. Imao je zadatak
52)

Radilo se o velikoj vojnoj snazi N D H , ak i da je taj broj bio manji (160.000, 150.000), kao to navode neki istraivai. 'Tito je u svojstvu predsednika Privremene vlade D F J prvo razgovarao sa biskupom Salis Sevisom, a sutradan sa nadbiskupom Stepincem, ali nije dolo do sporazuma jer je Stepinac smatrao da interni odnosi izmeu Katolike crkve i drave moraju da se reguliu konkordatom sa Vatikanom. 54> Konspirativno ime Andrej. Mihailovi je Prezelja unapredio u in generala. Sporazumeo se sa D. Ljotiem i M. ujiem u Ljubljani da zajedno nastupaju protiv Jugoslovenske armije. 5 5 ) Glavnina dobrovoljaca nalazila se u Sloveniji u prostoru Ilirske Bistrice i Postojne. Iz B e a je u Sloveniju stiglo i oko 1.500 pripadnika Nedieve S D S (Srpske dravne strae), sa generalom Borivojem Joniem, pomonikom komandanta SUK-a - Srpskog udarnog korpusa.
531

666

da prikupi sve snage na zapadu i da ih privede u sastav glavnine, negde oko centralnog masiva bosanskih planina. 56 ' Sva ova raznorodna vojska praktino se nalazila, bez obzira na formalno nezavisan status, u sklopu nemake odstupajue armije sa Balkana. Mihailovieva strategija je i ovde podbacila, polazei od promaene pretpostavke da e izmeu saveznika doi do razlaza, malte ne do poetka treeg svetskog rata, koji e uticati da etnici ponovo dobiju na znaaju za angloameriku koaliciju. etniko povlaenje prema zapadu Jugoslavije kotalo je na desetine hiljada rtava - to od tifusa, studeni i gladi to od ustaa i borbi sa NOVJ, potpuno promaenih, jer je sudbina Mihailovieve politike i strategije bila daleko ranije zapeaena. Mihailovi se prevario u oceni da e u Srbiji na prolee izbiti ustanak. To je bila njegova poslednja iluzija, koja e ga marta 1946. kotati zarobljavanja i izvoenja pred vojni sud, koji ga je jula 1946. osudio na smrt. Na njegovo ponaanje u toku celog rata uticala je konzervativna filozofija srpskog sela, monarhizam, tradicionalni pogledi, arhaina verovanja, skup vrednosti koji su uveliko zahtevali prevazilaenje u svim pravcima: filozofskom, ideolokom, politikom, irem teritorijalnom i akcionom radijusu kretanja, razvijenijoj meunarodnoj viziji. Ostao je pritenjen do kraja
56)

Pomou ifre, koju je doneo Boko Krsti, Ljoti je uspostavio radio-vezu sa Mihailoviem. U prvoj poruci Ljoti je saoptio: Delegati stigli sino. Primio Vae pismo i poruku preko Kostia. Iskreno od srca Vam zahvaljujem. Smatram to Bojom milou. Verujem i nadam se da e Gospod pomoi da Kralja vratimo Otadbini i Otadbini Kralja. Radujem se dolasku denerala Damjanovia i ostalih... Trudiemo se da resimo ovdanje probleme koje smatram presudnim u iduim dogaajima. Dostaviu svoje gledite im budem upoznat sa jo nekim stvarima..." Od tada je Ljoti bio u stalnoj radio-vezi sa Mihailoviem. Tako je u depeama broj 2. i 3. od 30. marta 1945. godine Ljoti javio: Ne verujem da Angloamerikanci ulaze u Jugoslaviju dok ne doe do raskida sa Sovjetima... Glavna bitka sa Titom je ovde. To se vidi iz njegove ofanzive na Bihau. On ovde mora doi da sprei stvaranje novog Solunskog fronta. Sve emo initi da nae sloimo i ojaamo, a njegove sadanje snage unitimo. Ali opet smo slabi za glavnu bitku... Odagna li nas ili uniti, dobio je bitku. Otuda molim da ovo smatrate glavnom borbenom linijom, a celu zemlju ostalu, terenom za izvianje neprijatelja. Zato sve glavne snage ovamo s Vama zajedno... Ne izgleda mi umesno razdvajanje snaga na dva dela kada je ovde odluna bitka i uslovi bolji za n j u . . . " U 4, 5, 6. i 7. depei od 6. aprila Ljoti je javio Mihailoviu: Stigao sino s Damjanoviem iz Feldena i Trsta. Primio est depea od 1. aprila. ujemo da je Pavle urii kod Zagreba sa 16.000 ljudi i izbeglicama. Ne javlja se. Da li imate kakvu vezu sa Kopaonikom. Tamo se nalazi naa dobra grupa." Depeama 8, 9, 10, 11 i 12 od 10. aprila Ljoti je izvestio Mihailovia: Operacija zapadno od Bihaa s jakim snagama izgleda potvruje procenu iz moje depee broj 2 . . . Zato sam i molio neprestano koncentraciju i Va dolazak ovamo. I nai ljudi ele u Srbiju, ali odluke se donose po razlozima, a njihove elje su slabije nego ostali razlozi. Ustanak u Srbiji e biti krvavo uguen i nacionalisti obezglavljeni... Onda e se prvo oduevljenje pretvoriti u oajanje i krivie Vas za ono to su sami eleli. Ustanak u Srbiji potreban samo pod jednim od ova tri uslova... Nemako neko udo i reakcija u pravcu Balkana, sukob Angloamerikanaca sa Sovjetima, unutranja revolucija u Sovjetiji. Otuda na rad u Srbiji, dok se ne pojavi taj uslov, mora biti potpuno prikriven... Da li imate kakve podatke o razlozima putovanja Tita i ostalih u Moskvu?... Katoliko svetenstvo primer antiboljevizma i nacionalizma... Da li znate gde je Pavle urii? Imate li veze s njim?" U depeama broj 22, 23 , 24 i 25 od 14. aprila Ljoti je obavestio Mihailovia da je primio njegovu depeu od 12. aprila i ponovo je urgirao da Draa sa svojom vojskom doe to pre u Sloveniju. Mi ovde, moramo biti to jai u svakom pogledu..." - M. Stefanovi, n.d., 317-318.

667

nesumnjivo dramatinom srpskom situacijom, ali nad kojom je bio zanet na svoj vie nego uskogrudi nain. Miris srpske zemlje stalno ga je vraao u rodni kraj, davao mu neku mitsku snagu i veru, iako je prostor bitke gde se odluivalo o sudbini Jugoslavije bio daleko iri, pa makar u njemu Srbija i imala najvaniju, gotovo odluujuu ulogu. ak i u najveoj krizi pokreta Mihailovi nije verovao da e Srbija biti preputena na milost i nemilost komunista, jednostavno, da Velika Britanija nee dozvoliti da Srbija padne u komunistiko rojpstvo. Ove ideoloke zablude previale su pragmatizam politike. Ziveo je u uverenju da Zapad pravi privremene koncesije Sovjetima zato to drugi front nije otvoren na Zapadu, a da se komunistima nikako nee prepustiti Balkan i srednja Evropa. Mihailovi ni u jednom trenutku 1944-1945. nije traio od zapadnih saveznika da ga evakuiu iz Jugoslavije. Nije na to ni pomiljao. Bio je sudbinski vezan za jugoslovensko, pre svega srpsko tlo. Poznato je, meutim, da je amerika strateka komanda OSS pravila - preko pukovnika Roberta Makdaula - plan da prebaci Mihailovia u Italiju. Harold Makmilan je, kao ministar rezident, novembra 1944, obraajui se Forin Ofisu razmatrao pitanje njegove evakuacije, s tim da operacijom rukovodi general Henri M. Vilson. Ali gde smestiti Mihailovia? Kairo nije bio podesan za izbeglice, dok se na Mauricijusu nalazio Stojadinovi. Makmilan je imao u vidu i drugu kombinaciju: da se od Tita iznudi da^ amnestira Mihailovia i da ta klauzula ue u sporazum izmeu Tita i ubaia. Raunalo se da bi mu i SAD mogle dati utoite. Britanci nisu bili za Mihailovievo izruenje Titu, a na drugoj strani najmanje su pokazivali volju da ga tretiraju kao saveznika. Smatrali su da se Mihailovievim silaskom sa scene moglo potpomoi bolje prilagoavanje izmeu etnika i partizana. Trebalo se, meutim, osigurati od negativnog odjeka Mihailovievog odstranjivanja. Amerikanci se nisu odazvali na pozive za prihvat i smetaj Mihailovia. ak je Ruzvelt izaao u susret erilovom zahtevu da povue pukovnika Makdaula iz Mihailovievog taba. 57) Britancima je marta 1945. bilo jasno da su se prilike promenile i da oni sada ne bi mogli odoleti zahtevu Tita da mu ne predaju eventualno evakuisanog Mihailovia. Ako bi, pak, Mihailovi bio uhvaen od snaga NOVJ, nije dolazila u obzir nikakva britanska intervencija. Britanska vlada se u skladu sa ovim stavom drala i 1946. godine, prilikom njegovog hvatanja, za razliku od SAD. Britanci su mogli
57)

Ruzvelt je ve 3. septembra 1944. na intervenciju erila dao instrukciju generalu V. Donovanu da povue misiju R. Makdaula. Amerikom oficiru je predloeno 9. oktobra 1944. da se sporazume sa Mihailoviem o prelasku do najblie partizanske jedinice, to je ef amerike misije odbio kao opasan plan. Evakuisan je tek 1. novembra 1944, sa improvizovanog aerodroma kod Doboja. Makdaul je bio pristalica Mihailovia. U svom izvetaju od 23. novembra 1944. zalagao se za pomo S A D etnicima, za prekid graanskog rata, da amerika komanda zavede red, da se amerike misije poalju u provincijske centre. Izvetaj se uglavnom oslanjao na predloge Drae Mihailovia i njegovog Centralnog komiteta koje je Makdaul preneo radio-putem 21. septembra 1944. godine.

668

oekivati da Mihailovi bude uhvaen od partizana, izveden na sud i osuen zbog kolaboracije svojih komandanata, o emu je postojala velika dokumentacija. Od januara 1945. Odeljenje zatite naroda (OZN-a) moglo je da prati kretanje Mihailovia preko radio-stanice poginulog kapetana Predraga Rakovia, koristei majora Trifuna osia i dva radiotelegrafista.58' Sticajem okolnosti Mihailovi je dva puta pretvoren u legendarnu veliinu, romantinu i precenjenu osobu, to je bilo u nesrazmeri sa njegovim linim osobinama i nije odgovaralo njegovoj vojnikoj vanosti. im je bio naputen od saveznika ova se legenda raspuknula", ali se posle ponovo poela raati kao nova legenda koju su stvarali partizani. Mihailovi je u partizanskoj verziji postajao legendarno udovite", koje simbolizira reakciju, tiraniju i srpski partikularizam. Dok se nalazio na slobodi opozicija je oekivala da se pojavi kao neki arobnjak koji bi poveo u borbu za ruenje reima. Sada je opoziciji, prema britanskom ambasadoru Ralfu Stivensonu, preostajalo da nae spasioca iz svojih redova. Mihailovi je postao prepreka da se nae efektivna opozicija reimu. 59 ' Stivenson se ipak u ovoj proceni prevario, jer je prostor za aktivnost opozicije bila sve vie suavana, tako da se ona u Titovoj Jugoslaviji nije mogla ni pojaviti. Mihailovi je, po Ralfu Stivensonu, ambasadoru i engleskom balkanologu" bio isuvie partikularista", veliko-Srbin", da bi postao jugoslovenski, nacionalni voa prihvaen u svim krajevima zemlje. 60 ' Bio je potpuno bespomoan politiar. Legenda 1941-1942, vetaki stvorena masovnom propagandom u saveznikim zemljama, zahvaljujui delu emigracije, Velike Britanije i SAD prestae to da bude kada se otkrije istina o njegovoj strategiji defanzivnosti iz koje je proizilazila kolaboracija najveeg dela njegovih komandanata. Partizani od njega stvaraju negativnu legendu". Time je naglaavan vlastiti znaaj u ratu i novoj posleratnoj strukturi, Mihailovi ocrnjivan do kraja i Srbiji nametana hipoteka - preko etnike izdaje i etnikog voe kao zagovornika velike Srbije", to je u nacionalnoj politici KPJ bio najtei greh. Suenje i egzekucija napravie od Mihailovia po trei put legendu, tako da e u smrti postati veliki ovek, to on nije nikada bio za ivota. Raspadanje socijalizma u svetu i u Jugoslaviji otkriva ponovo Mihailovia u ulozi muenika, proroka, vidovitog oveka koji je u komunistima osetio uzurpatore; oveka koji je uviao da e Nemci i onako biti tueni, bez srpskih rtava; da ne moe da se bori s okupatorom, jer ga partizani napadaju s lea; oveka koji je predvideo da e oni uspostaviti komunistiku tiraniju u zemlji, znajui da je mnogo gori domai tiranin od stranog. No, roeno je Mihailovievo muenitvo i on postaje neka vrsta Hrista. Stivenson je jo 1946. predviao da e Mihailovi ponovo
58) 59) 60)

Zbornik N O R , tom X I V , knj. 4, 961-5. Stania R. Vlahovi, n.d., 230. Isto.

669

postati legenda koja e efektirati istoriju Jugoslavije, s a m o o n d a a k o s e n a e o v e k , ili g r u p a l j u d i u z e m l j i ili n a s t r a n i , k o j a e s h v a t i t i o v u legendu, i a k o oni b u d u znali k a k o da je u p o t r e b e " . ^

ta da se tek kae danas, pola veka posle dogaaja, pola veka obeleenog vladavinom stranke koja je pobedila 1941-1945, izneveravajui narednih decenija sve ideale koje je proklamovala u mladosti svog pokreta, u fazi borbe da se osvoji vlast u ime svitanja novog doba. Tako proklamovani ideali decenijama su suoavani sa degenerativnim procesima koji su tekli do naeg vremena, na organizaciono-politikoj osnovi socijalizma Titove varijante. Da li je Moskva konsultovana o tome da li Mihailovia izvesti na sud? Mogue je, pretpostavlja Ralf Stivenson. Britanski diplomata smatra da je Mihailovievim izvoenjem na sud napravljena kardinalna greka, jer bi za reim bilo bolje da je ubijen u toku hvatanja ili u pokuaju bekstva. Ako su Rusi" dali saglasnost za izvoenje Mihailovia na sud, to se razumljivo bez dokumentacije ne moe tvrditi, mada se Tito maja - juna 1946. nalazio u Moskvi, time su hteli da proces poslui kao unutranja propaganda za uvrivanje komunistikog reima, to je Titu i te kako odgovaralo.62^ Mihailovi je pogubljen za nacionalnu izdaju i na etnitvo je stavljena trajna hipoteka narednih decenija. Iste godine nadbiskup zagrebaki osuen je kao u ime neke ravnotee, mada ne na smrt i ne za pravi zloin prevoenja pravoslavnih na katolicizam. Mihailovi je rtva iskljuivosti dva pokreta, svoje nedoraslosti u sloenoj istorijskoj situaciji, kolaboracije sa svim i svakim pod pretpostavkom da je bio protiv komunizma. Uskogrudom nacionalnom politikom i nerazumevanjem znaaja meunarodne komponente u ratu 1941-1945. godine, Mihailovi je samo ubrzavao slom svoje neprimerene strategije.

Politika osnova vlasti - hegemonija komunista

Prema Odluci CK KPJ iz jula 1945. godine o organizacijskim pitanjima, struktura centralnog partijskog aparata izgraena je iz tri odeljenja i devet komisija. Preko Organizacijsko-instruktorskog odeljenja prenoene su razraene direktive CK i kontrolisano njihovo sprovoenje. Ovo Odeljenje je pratilo, kako se govorilo, organizacijsko postavljanje" i funkcionisanje Partije, pomaui ostvarenju zadataka i otkrivanju politikih, privrednih i ostalih problema u radu partijskih organa. Kadrovsko odeljenje je imalo monopol u rasporeivanju rukovodeih kadrova KPJ i SKOJ-a, a Agitaciono-propagandno je dralo
^ Pismo R. Stivensona Vilijemu Hejteru (Hayter) u Forin Ofisu. - Isto, 228. Ako sam ja u pravu", pie Stivensn, pod pretpostavkom, da su Rusi dali ovaj rav savet, ja ne sumnjam da oni nisu pretpostavljali da e jedan proces ovih razmera (misli se na proces D. Mihailoviu u Beogradu) posluiti kao korisna unutranja propaganda za komunistiki reim koji se tek ispilio." - Isto, 230.

670

u svojoj nadlenosti" celokupni ideoloko-politiki rad, faktiki poslove kulture, prosvete, radio-difuzije, izdavake delatnosti, tampe. Za sprovodenje partijske linije, uvanje istote Partije" i proveravanje izvrenja odluka partijskih organa i lanova stvorena je, odlukom iz jula 1945, Kontrolna komisija CK KPJ. Pojedine grane drutvenih i dravnih poslova Partija je obuhvatala preko komisija: sindikalne, vojne, za ene, spoljnopolitike, za ekonomsku politiku, za kole, izgradnju narodne vlasti, socijalnu politiku. 63) Sa izuzetkom Kontrolne i Spoljnopolitike komisije, ovi organi uspostavljeni su i pri nacionalnim i pokrajinskim partijskim rukovodstvima. to se tie karaktera ovih komisija one su pokrivale odreeni sektor delatnosti; radilo se o internim organima sa savetodavnom funkcijom; bile su sastavljene preteno od rukovodeih komunista u dravnom aparatu sa zadatkom da sprovode i kontroliu primenu partijske linije, predstavljajui produne organe" Partije u odreenoj oblasti, resoru, sektoru rada. Politiku Partije i neposredne zadatke komisije ostvarivale su preko odgovarajuih dravnih organa. Ve prilikom konstituisanja ovih komisija zapaeno je preplitanje dravnih i partijskih funkcija, paralelizam kompetencija i neefikasnosti, dolazilo do srastanja Partije i dravne vlasti. Personalna unija Partije i vlasti sprovodila se od vrha do dna celokupnog sistema. Na elu dravnih organa, ustanova, drutvenih foruma, vojnih jedinica, organa bezbednosti nalazili su se probrani partijski kadrovi. Sekretari centralnih komiteta i nacionalnih rukovodstava istovremeno su predsednici savezne i federalnih, odnosno republikih vlada; lanovi CK i PK, kao i drugih rukovodstava, lanovi su ovih vlada, poslanici narodnih skuptina, odbornici. Personalna i stvarna unija izmeu partijskih i dravnih organa razvijala se i na niim nivoima. Partijski aparat je poinjao da podsea na kopiju dravnog aparata. U okrunim partijskim rukovodstvima ustanovljeni su sektori koji pokrivaju celokupnu dravnu i drutveno-politiku problematiku: vlast, rad drutveno-politikih organizacija, zadrugarstvo, agitaciju i propagandu. Politiki sekretari okrunih komiteta ujedno su i sekretari okrunih odbora Narodnog fronta. U rukovodee organe Narodnog fronta, izvrni odbor i plenum, ulazili su gotovo svi lanovi okrunih komiteta Partije, dok su rukovodioci pojedinih sektora sekretari odgovarajuih organa vlasti i drutveno-politikih organizacija. Slina podela poslova po sektorima sprovedena je i u sreskim, mesnim i rejonskim komitetima, kao i u osnovnim jedinicama organizacije K P J - elijama. Metod rada K P J odreen je injenicom da se partijsko i dravno rukovodstvo sjedinjavalo. Usmeravanje razvitka K P J je faktiki ostvarivala kro? dravni aparat. Zakljuci rukovodeih partijskih foruma obavezivali su sve dravne organe. Veze viih foruma s niim odravale su se slanjem direktiva i raspisa, obilascima instruktorskih grupa, linim dodirima. Obilaske instruktorskih grupa pratila je izrada plana provere
63)

A C K S K J , Fond CK K P J , Odluka CK K P J o organizacionim pitanjima, 3. jul 1945.

671

i pregleda u pojedinim krajevima. Razni krajevi su prilikom instruktae diferencirani po specifinostima: na ustanike, industrijske, na krajeve s velikim brojem kolonista, jakim uticajem kulaka". Partijska savetovanja sekretara niih komiteta ili elija sluila su za upoznavanje sa direktivama viih organa i za njihovu primenu. U tu svrhu sluila su i punktovna savetovanja" sekretara elija i pojedinih lanova KP sa sekretarima komiteta. Direktive viih komiteta prenoene su na nie i konkretizovane preko organa vlasti. Kao najvia forma klasne organizacije, KPJ je usmeravala i masovne antifaistike organizacije, koje su njeni kaievi" delovanja na mase. Rukovodea uloga u vlasti pripadala je KPJ, a ona nije bila spremna da je deli ni s jednom drugom politkom snagom. Sistem organa KPJ postavljen je na hijerarhijskom principu. Na elu organizacije nalazio se CK KPJ, koji je imao punu koncentraciju vlasti i monopol donoenja najvanijih odluka: partijsko-organizacijskih, spoljnopolitikih, privrednih, iz oblasti meunarodnog radnikog pokreta, bilateralnih partijskih veza, unutranje politike i kadrovskih pitanja. CK KPJ se u toku rata i obnove nije sastajao u sastavu izabranom na V zemaljskoj konferenciji 1940, mada je bilo irih partijskih skupova rukovodeeg aktiva na jugoslovenskom nivou. Faktiko odluivanje pripadalo je uem telu (birou) ili grupi lanova biroa, koji se vodi kao CK KPJ". Partijskim organizacijama u republikama rukovodili su centralni komiteti Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Srbije i pokrajinski komiteti Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji su krajem 1948, posle V kongresa KPJ, kao rezultat dovravanja vienacionalne strukture Partije, pretvoreni u centralne komitete ovih republika. Partijsko rukovodstvo u Vojvodini pripadalo je Pokrajinskom komitetu, a na Kosmetu Oblasnom komitetu, ije su organizacije bile prikljuene KP Srbije na Prvom osnivakom kongresu, maja 1945. Polovinom 1945. CK KPJ odobrio je i stvaranje autonomne KPJ za Trst i Julijsku krajinu, pod rukovodstvom CK KP Slovenije. Na Osnivakom kongresu KP Srbije, odranom u Beogradu od 8. do 12. maja 1945. godine, kome je prisustvovalo 459 delegata iz Srbije, Vojvodine i Kosova i Metohije i predstavnika partijske organizacije iz Jugoslovenske armije, izabran je CK KP Srbije od 43 lana i 6 kandidata. Na Prvom Plenumu CK KP Srbije izabran je Biro (Politbiro) CK KP Srbije u koji su uli: Blagoje Nekovi, politiki sekretar, Jovan Veselinov, organizacioni sekretar, a kao lanovi: Spasenija Babovi, Voja Lekovi, Duan Petrovi, Petar Stamboli, Mitra Mitrovi, Milentije Popovi i Dobrivoje Radosavljevi. 64 ' Komunistaka partija Jugoslavije je 1945. imala odluujui kapacitet drutvene moi i sile, jer u svojstvu rukovodeeg faktora diriguje
M>

Osnivaki kongres KP Srbije, 229-232. - Maja 1945. u vreme odravanja Osnivakog kongresa KP Srbije, organizacija je bila obnovljena u svim krajevima Srbije, okupljajui 15.534 lana, a sa Vojvodinom i Kosovom i Metohijom 23.988 - A C K S K J , O I U , X X V I I I , Pregled lanova Partije u vreme Kongresa KP Srbije. - Maja i juna 1945. organizacija se poveala na 18.360 lanova. - Isto.

672

dravom, ima kadrovski monopol, transmituje svoju volju preko drutvenih organizacija, rukovodi Armijom i organima bezbednosti. No, i uprkos tolikoj svojoj drutvenoj moi i apsolutnoj suverenosti odluivanja, ona nije i ustavno oznaena kao rukovodea snaga drutva. Prema tome, ona je ekstraustavni inilac drutva, za razliku od SKP (b), koja predstavlja sastavni deo sistema vlasti i njegovu bitnu polugu, to je nalo i adekvatnu formulaciju u sovjetskom ustavu iz 1936. godine. lan 126 ovog Ustava odreivao je ovako ulogu i mesto Partije u sistemu sovjetske vlasti: Najaktivniji i najsvesniji graani iz redova radnike klase i iz drugih slojeva trudbenika ujedinjuju se u Svesaveznu komunistiku partiju (boljevika), koja predstavlja avangardu radnog naroda u njegovoj borbi za uvrenje i razvitak socijalistikog ureenja, i koja predstavlja rukovodee jezgro svih organizacija trudbenika kako drutvenih, tako i dravnih". Komunistika partija Jugoslavije se u toku rata i u periodu obnove omasovljuje. CK KPJ trai od partijskih rukovodstava januara 1945. da smelije omasovljuje Partiju i potiskuje sektatvo. Uska i malobrojna Partija nije mogla da odgovori ulozi rukovodee snage u osloboenoj zemlji. Obuhvatanje aparata dravne vlasti i uprave u stvaranju dravnog sektora privrede, masovnih antifaistikih organizacija i sprovoenje obnove - zahtevalo je omasovljenje KPJ. irenje KPJ zapravo je imperativ koji je proizlazio iz njene rukovodee uloge u revoluciji. Poveavanje broja partijskog lanstva teklo je u znaku borbe protiv sektatva i zatvaranja Partije. Sektatvo je potiskivano u KPJ i van nje: u organima vlasti, SKOJ-u, NOF-u, AFZ-u; po nacionalnoj liniji; u odnosu na socijalni sastav Partije; prema staroj inteligenciji; deci i porodicama neprijatelja. Sektailo se prema radnicima (nisu uestvovali u ratu"), seljacima (imaju dvostruku prirodu"), intelektualcima (nesiguran i kolebljiv element). Izvori tog sektatva su irokog raspona, pa bilo da je re o precenjivanju merila za lanstvo u Partiji ili refleks istunstva, koje ide i do askeze i samoodricanja ili primenjivanja sistema vrednosti iz vremena ilegalnog ivota Partije ili iz rata koje nije odgovaralo posleratnim uslovima. Deo lanstva nije ni razumevao nove zadatke Partije koji nisu mogli da se ostvare bez proirivanja kadrovske osnove Partije. Nije bez znaaja i tendencija meu delom lanstva da se Partija konzervira, ovekovei kao sekta, kako bi se spreilo njeno razvodnjavanje", iza ega, realno gledajui, stoje tenje za to iskljuivijim poloajem lanstva koje se ve nalazilo u organizaciji. Napadi na sektatvo nisu znaili i naputanje dotadanjih kadrovskih merila za prijem u lanstvo. Komunistika partija Jugoslavije i dalje ostaje kadrovska partija. Koncepcija kadrovske partije nije protivreila njenom omasovljivanju, jer problem nije bio u brojnosti nego u kadrovsko-ideolokoj vrstini Partije. Kadar viih i niih funkcionera KPJ, izrastao pre i u toku rata, sainjavao je i nakon osloboenja duu i jezgro" Partije. Poveavanjem lanstva KPJ ne eli da sledi liniju stvaranja masovnih partija poput onih koje se obrazuju u Italiji,

673

Maarskoj i nekim drugim zemljama. Prema jednoj predstavci CK KPJ - CK SKP (b) iz januara 1946. rukovodstvo KPJ se s krajnjim nepoverenjem odnosilo prema tipu masovnih partija, smatrajui ih zdanjem sa glinenim nogama". Priliv novog lanstva prate i suprotni procesi. Krajem 1945. i poetkom 1946. sprovedena je istka" Partije od sluajnih saputnika, neprijatelja i idejno-politiki nezrelog lanstva. Nezavisno od ove istke", iz KPJ su iskljuivani komunisti koji su svojim istupanjem, nemoralnim stavom, loim ivotom i neradom krnjili ugled Partije. Na partijskim sastancima raspravljani su meusobni odnosi komunista i odnosi izmeu lanova KPJ i vanpartijaca (bez prisustva ovih poslednjih), koji su ponekad zasecali i u sferu najintimnijih odnosa. Naputanje (statutarno nepredvieno) ili iskljuenje iz KPJ je u nekim sluajevima bilo ravno drutveno-politikoj ekskomunikaciji. Pripreme za lanstvo vrene su putem kandidature i lanstva u SKOJ-u. Novi komunisti proveravani su na konkretnim zadacima obnove i izgradnje novog sistema. Novoprimljeno lanstvo podvrgavalo se pojaanom ideoloko-politikom radu. 65 ' Stvoreni politiki sistem je izraavao hegemoniju KPJ i uvrivao diktaturu snaga koje su izvodile smenu vlasti u Jugoslaviji, pa je samim tim i mehanizam tog sistema odgovarao vladajuoj ulozi KPJ i ostvarivanju njene politike volje preko aparata vlasti, vojnih organa i masovnih politikih organizacija. KPJ na izlasku iz rata dri nedeljivo vlast; ona je okosnica i odluujui konstitutivni inilac toga sistema, nezavisno od toga to kao takav nije i formalno ustavno oznaena. U okviru takvog modela politike organizacije, direktivno-centralistiki nain odluivanja je imao apsolutnu prevagu. Pokrajinski, odnosno od maja 1945. Centralni komitet KP Srbije je deo ove centralizovane partijske mainerije, kojoj na elu stoji CK KPJ, a u stvari Politbiro CK KPJ sa odluujuom ulogom Josipa Broza Tita koji personifikuje sistem, vojnu silu, jedinstvo zemlje, vezujui se - sa jako naglaenim elementima kulta - za pobedu u narodnooslobodilakom ratu i revoluciji. Tito je sinonim Partije. Rukovodstvo KP Srbije u strukturi KPJ nije se osetnije osealo. Partijska organizacija Srbije je tek maja 1945. dobila status nacionalne organizacije; srpsko rukovodstvo nije konsultovano u vanim pitanjima vezanim za karakter jugoslovenske federacije, sprovodei u delo politiku koja je ve bila formulisana na drugom zasedanju AVNOJ-a i kasnije; ono nije konsultovano ni u procesu stvaranja balkanske federacije i ujedinjenja sa Albanijom, iako se radilo o pitanjima koja su menjala politiku mapu Srbije; radilo je u senci CK KPJ, u njegovom seditu, manje vie reprodukujui odluke jugoslovenskog partijskog rukovodstva. Na partijskim savetovanjima rukovodei komunisti Srbije su isticali da e sprovesti odluke CK KPJ i druga Tita"; srpski komunisti su bili deurni krivci za ispoljavanje velikosrpskog hegemonizma, zadueni da se protiv
65)

B. Petranovi, Politika i ekonomska osnova narodne vlasti za vreme obnove, Beograd, 1969, 19-21.

674

njega bore u okvirima politike bratstva-jedinstva"; nisu imali uticaj na struktuiranje Srbije kao sloene federalne jedinice sa dve autonomne jedinice, prihvatajui te odluke kao svren in na dravnim telima i u samoj partiji; bili su opsednuti internacionalizmom vie od ostalih jugoslovenskih komunista, izuzimajui crnogorske komuniste. Po personalnoj liniji gledano, Blagoje Nekovi je rat proveo u Srbiji, van centra gde se izgraivala druga Jugoslavija, Sreten ujovi je bio lan Gorkievog rukovodstva to je za Tita bio trajni peat sumnje, tako da nije mogao doi na elo organizacije Srbije, a u svom internacionalistikom transu zamiljao je budui status Jugoslavije kao republike SSSR-a; Aleksandar Rankovi je nesumnjivo bio prvi ovek Srbije, ali kao faktikom efu OZN-e i kasnijem ministru unutranjih poslova u njegovoj kompetenciji su bili obrauni sa snagama reakcije" i ostacima etnika, kripara", kriara", itd., a u Partiji kadrovski poslovi od manjeg znaaja za Tita, slovenake i hrvatske rukovodioce. Komunistika partija Srbije je uoi osloboenja Srbije poela da radi na stvaranju JNOF-a i Sindikata i organizacionom uvrivanju kolektivnih lanova JNOF-a: USAOS-a i AF-a. Pripreme za stvaranje Narodnooslobodilakog fronta Srbije poele su u leto 1944. Rukovodstvo KP Srbije je polovinom avgusta 1944. izradilo Osnove Narodnooslobodilakog fronta Srbije, koje je uputilo na odobrenje CK KPJ. Osnivaka skuptina JNOF-a Srbije i antifaistike skuptine narodnog osloboenja odlagana je do osloboenja Beograda, mada je jedno vreme postojala ideja da se odri na osloboenjim podrujima june Srbije. JNOF Srbije konstituisan je 14. novembra 1944. u Beogradu. Organizacija se izjasnila za nastavljanje rata, izgradnju drave i obnovu zemlje. JNOF-u su prili Jaa Prodanovi, Mihajlo urovi, Milorad Beli, dr Vaso Cubrilovi. Na osnivakom sastanku JNOF-a Srbije izabrano je rukovodstvo ove organizacije: Predsednitvo Izvrnog odbora, lanovi Izvrnog odbora i plenum. Za sekretara Izvrnog odbora izabran je Blagoje Nekovi, sekretar Pokrajinskog komiteta KP za Srbiju, za potpredsednika Sreten ujovi i prota Milan Smiljani. Ispred republikanaca u Izvrni odbor uli su Stanoje Simi i Jaa Prodanovi. Prema Blagoju Nekoviu, JNOF Srbije bio je najvia forma jedinstva naroda, optepartijska organizacija" i tribina sa koje se moglo iskazati miljenje, bez straha od kritike". Sekretar Pokrajinskog komiteta upuivao je JNOF Srbije da se ui na iskustvu rada ovih organizacija u Hrvatskoj i Sloveniji. Jedinstveni front Srbije pokazao je masovnost u demonstracijama januara 1945, na podsticaj CK KPJ, protiv Petra II Karaorevia i njegovog^ salonskog udara" kojim je pokuao da opozove sporazum Tito - Subai, zakljuen u Beogradu 1. novembra 1944.66)
^ Demonstracije je organizovao CK K P J direktivnim uputstvom partijskim rukovodstvima federalnih jedinica. One su za pozadinu imale pokuaj kralja Petra II da odbaci odredbe Sporazuma Tito - Subai od 1. novembra 1941, koje su se odnosile na predloeni oblik Namesnikog vea i neogranienu zakonodavnu vlast A V N O J - a . Prigovori na sporazum od 13. januara 1945 - A V I I , Arhiva neprijateljskih jedinica , K - 3 4 8 , Reg. br. 6 a / l - 5 .

675

Stvaranjem JNOF-a u Vojvodini, politiki rad je sa narodnooslobodilakih odbora prelazio na odbore JNOF-a. U raspisu PK KPJ za Vojvodinu svim okrunim komitetima u Vojvodini o stvaranju JNOF-a i njegovim zadacima od 20. oktobra 1944. stajalo je da sekretari sreskih komiteta Partije treba da budu i sekretari sreskih odbora NOF-a. Prilikom izbora odbora JNOF-a nije trebalo naglaavati stranaku ili grupnu pripadnost pojedinaca. Drugim raspisom Pokrajinskog komiteta od 23. novembra 1944. komiteti su obaveteni da je reeno da se pokrajinska konferencija JNOF-a odri 10. decembra 1944. i na njoj izabere pokrajinski odbor. Komiteti su informisani da e na konferenciji prisustvovati do 500 delegata i da e svaka oblast (Srem, Banat i Baka) poslati do 140 delegata. 67 ' U novembru 1944. odrani su izbori za Oblasni odbor JNOF-a za Srem i za Okruni odbor JNOF-a za severni Banat. Pokrajinska konferencija JNOF-a odrana je 10. i 11. decembra 1944. u Novom Sadu. Za predsednika Pokrajinskog odbora JNOF-a Vojvodine izabran je dr Aleksandar Mo, za potpredsednika Isa Jovanovi, Boko Raji i Petar Milovanovi, za sekretara Jovan Veselinov, sekretar PK KPJ za Vojvodinu. 68 ' Prva pokrajinska konferencija JNOF-a Kosova i Metohije odrana je U. i 12. aprila 1945, uz uee oko 500 delegata iz svih krajeva oblasti. Nacionalni pokret iptara" na Kosovu i Metohiji izrazio se u formi iptarskog komiteta", koji je obrazovan na Skuptini od 27. i 28. marta 1945. godine na elu s Fadiljom Hodom, Davidom Nimanijem, Koljom irokim i drugima. Ovaj komitet je svojim radom na politikom, ekonomskom i kulturno-prosvetnom polju nastojao da podigne nacionalnu svest kod Albanaca u obnovi zemlje i razvijanju tekovina narodnoslobodilake borbe, 69 ' ali bez veeg uspeha. JNOF je predstavljao politiku osnovu nove vlasti i federalnih jedinica. Pomou JNOF-a okupljane su patriotske snage naroda za borbu protiv okupatora, odvajane mase od uticaja klera i politikih vodstava koja su nastojala da se organizuju kao samostalne stranke. U periodu borbe za meunarodno priznanje nove Jugoslavije i promena koje je Jugoslavija doivela u ratu i revoluciji, JNOF je proglaen za okvir sabiranja svih demokratskih i rodoljubivih grupacija na koje su raunale spoljne snage. JNOF je na osloboenim teritorijama pod svojom politikom kontrolom i pritiskom drao sve one grupe i pojedince koji su nastojali da se organizuju na samostalnoj osnovi protiv revolucionarnog poretka. Svojim jedinstvom i kompaktnou JNOF je bio antipod drobljenju snaga karakteristinih za stranaki pluralizam. Koncepcija politikog sistema JNOF-a polazila je od jedinstvenog organizma JNOF-a, s dominantnom ulogom KPJ, a ne od pluralizma
67) 68) 691

Pokrajinski komitet K P J za Vojvodinu 1941-1945, priredila Ljubica Vasili, Novi Sad - Sremski Karlovci, 1971, 447-448. J. Popov, Politika K P J u Vojvodini na stvaranju masovne osnove narodnooslobodilakog rata i revolucije, Zbornik za istoriju 16. Novi Sad, 1977, 23. Zapisnik I redovnog zasedanja prvog saziva Oblasnog narodnog odbora Kosovsko-metohijske oblasti, Referat o politikoj situaciji 10. juli 1945.

676

stranaka koje bi se sukobljavale oko bitnih pitanja drutvenog, politikog i ekonomskog razvitka zemlje. KPJ nije bila raspoloena da prihvati obnovu raspalih graanskih partija, ali je preko njihovih levih jezgara koja su pristajala na hegemoniju KPJ nastojala da ubrza diferencijaciju meu njihovim bivim lanstvom. Individualno iskazivanje ovih grupa podrano je samo u onim zemljama gde su koreni stranakog ivota i odmeravanja bili dublji, kao u Srbiji i Hrvatskoj. KPJ je insistirala na monolitnosti JNOF-a da bi obezbedila mir i vrstinu novog poredka proizilog iz otrih drutvenih i nacionalnih sukoba. Trebalo je posebno onemoguiti srpske opozicione graanske snage koje su podravale Velika Britanija i SAD u vreme borbe za meunarodno priznanje Jugoslavije, smatrajui da je Srbija antipartizanska i da nee primiti Tita, a na drugoj strani Maekov deo HSS-a koji je, pa ma koliko god bio oslabljen u ratu, pokuavao da iskoristi domobranstvo u zavrnoj fazi rata, deli vlast sa komunistima fuzionisanjem na ravnopravnoj osnovi sa ZAVNOH-om i poslui ubaiem kao strujom HSS-a - inae protivnog narodnooslobodilakom pokretu - u vreme kada se raspadalo etnitvo i snage velikosrpstva. Drei se politike KPJ, JNOF Srbije doneo je na sednici Izvrnog odbora JNOF-a 31. decembra 1944. Deklaraciju o politikoj osnovici. Deklaracija je poivala na isticanju jedinstva srpskog naroda i na pozivu svim graanima da se okupe oko JNOF-a na sledeoj politikoj platformi: mobilizacija svih snaga za okonanje rata, aktivno uee u uvrivanju bratstva i jedinstva srpskog naroda, izgradnja narodne vlasti, uklanjanje saradnika i pomagaa neprijatelja iz aparata vlasti, oivljavanje privrednog ivota. Deklaracija je predviala (ta. 9) kao obavezu za sve grupe, stranke i pojedince, koji su sainjavali JNOF, da rade saglasno meu sobom u reavanju svih pitanja koja su spadala u okvir obaveza iz ove Deklaracije. Taka 10. Deklaracije utvrivala je obavezu pripadnika JNOF-a da prihvate odluke Izvrnog odbora JNOF-a. 70 ^ Od osnivakog sastanka JNOF-a Srbije u njemu se nalazila Jugoslovenska republikanska strana sa svojim istaknutim prvacima, Jaom Prodanoviem voom stranke i Vladimirom Simiem na elu. U skladu sa svojim starim republikanskim idealima, Jaa Prodanovi je isticao da narod u monarhiji ne moe opstati niti se razvijati kako treba. Za svoju stranku Prodanovi je govorio da je prva u Srbiji stala na pravilno gledite federacije i dosledno borila protiv ravih vladalaca i njihovih zloina".71^ lanovi grupe oko lista Napred, iji je predratni osniva i ef bio dr Mihailo Ili, pozvani su da pristupe JNOF-u od strane Izvrnog odbora JNOF-a Srbije neposredno po njegovom konstituisanju. Grupa naprednih graanskih intelektualaca Napred" odrala je sastanak 18. novembra 1944. i donela odluku da pristupi JNOF-u. Grupa Napred" nije bila politika stranka ve ideoloko-politiki
70) 71)

Politika", 6, 7. i 8. januar 1945. Borba", 15. novembar 1944.

677

pokret sa svojim jasno odreenim stavom i idejnim programom", koji se ostvarivao preko lista Napred i Biblioteke. Na politikom polju taj program se izraavao u postavci: sloboda i demokratska federativna Jugoslavija. Grupa je zauzela stanovite da je duna da uestvuje u naporima za potpuno osloboenje zemlje, kao i za dovrenje rata protiv Nemake, s jedne strane; a s druge, da doprinese to vie obnovi privrednog, kulturnog i uopte drutvenog ivota. Istovremeno, pristupanjem JNOF-u grupa Napred" odredila je svoje predstavnike u rukovodstvu JNOF-u Srbije: dr Milivoja Markovia, docenta univerziteta, za lana Izvrnog odbora JNOF-a i prof, dr Baju Bajia, za plenum JNOF-a. 7 2 ) JNOF-u Srbije prila je februara 1945. i Narodna seljaka stranka (NSS), posle dueg taktiziranja njenog efa (generalnog sekretara stranke) dr Dragoljuba Jovanovia, koji je hteo da prethodno raisti odnose o svom poloaju u JNOF-u sa vrhom KPJ, da se to jae izrazi individualnost stranke i da ona dobije svoj list. Pozivajui se na rtve ove stranke u toku rata na strani narodnooslobodilakog pokreta i u borbi protiv faizma uopte, rukovodei ljudi ove stranke isticali su da su oni odranije u JNOF-u i da se sada radi samo o njihovom formalnom pristupanju. Ovaj pristup Jovanovieve stranke JNOF-u podravala je i KP Srbije, da bi onemoguila pokuaje da se ona odvoji od JNOF-a i nae u drugom taboru. Milentije Popovi je toplo" i iskreno" pozdravljao ulazak Narodne seljake stranke u JNOF. 7 3 ' Ve uoi osloboenja Beograda Jovanovi je izjavio da lanovi Narodne seljake stranke ne pristupaju narodnooslobodilakom pokretu kao pojedinci, ve kao stranka. U uputstvu za lanove NSS koji odlaze u partizane", septembra 1944, naglaavalo se da su oni predstavnici stranke ije je vodstvo 1941. ostalo u zemlji, koja je kao celina uestvovala u narodnooslobodilakoj borbi, da govore u ime Srbije i da predstavljaju selo i seljatvo. Mi smo stranka, i to stvarna snaga, ne pojedinci koji nita ne predstavljaju, kao drugi koji su prili. Mi moramo dobiti realan uticaj u voenju poslova. Ne biti lutke i figuranti. Oni (misli se na komuniste - B. P.) moraju uvideti da ne mogu sami i da ne mogu bez nas. Moraju deliti vodstvo sa nama pre svega. Bez toga ne moe biti stvarne saradnje". 741 Ovu ideju o stranakoj samostalnosti i pregovaranju s KPJ na ravnopravnoj osnovi Jovanovi ponavlja posle osloboenja u najrazliitijim varijacijama: da komunisti" ponavljaju svoju poznatu taktiku preko glave njihovih voa (stranakih B.P.) pridobijati narodne mase"; on kae Slobodanu Peneziu u osloboenom Beogradu da eka da stigne drug Tito, da nastavimo razgovor iz juna 1941"; u ime NSS u jednom letku, pozdravlja Crvenu armiju i NOVJ, ne spominjui KPJ. Iz razgovora Jovanovia s Rankoviem, Nekoviem i Popoviem vidimo da on zamera KPJ to NSS ne
72) 73) 74)

Politika", 4. februar 1945. Borba", 26. februar 1945. A J , D. Jovanovi, Politike uspomene, Memoari, V I I , 165, 167.

678

shvata kao saveznika ve ga tretira kao konkurenta, kojega treba oslabiti. Njegovo geslo je sledee: neu da uestvujem nego da saraujem". Svoje poglede Jovanovi iznosi i posle razgovora s maralom Titom, 12. decembra 1944. godine: Mi ga (Narodnooslobodilaki front) zamiljamo kao savez stranaka, ili bar dve glavne stranke, radnike i seljake. Jo dugo e postojati dve klase radnog naroda, dve prijateljske klase, kako kau u Rusiji, pa neka svaka ima svog politikog predstavnika. Ne moramo obnavljati stare partije, ne mora biti mnogo partija, ali neka budu bar te dve. Onda emo imati demokratiju". Odnos KPJ prema NSS izazivao je kod Jovanovia asocijacije na sudbinu levih esera" posle oktobarske revolucije, jer KPJ eli da naspram atomiziranog fronta", stoji kompaktna, kao vrsto organizovana komunistika partija. Tezu o samostalnosti NSS sa svojim organizacijama, uporedo s KPJ, Jovanovi je izneo i Sretenu ujoviu 14. januara 1945. godine. Odluujui se za pristup Jedinstvenom narodnooslobidlakom frontu (JNOF) 14. februara 1945. Jovanovi je ponovo izjavio da u JNOF-u oekuje lojalnu i ravnopravnu saradnju, uz uzajamno potovanje i podupiranje" 75 Realno stanje bive Narodne seljake stranke nije ilo u prilog zahtevima Dragoljuba Jovanovia. Vodstvo NSS je u toku rata bilo nejedinstveno, jer je nasuprot taktiziranju Jovanovia najvei deo prvaka i lanova bio na strani narodnooslobodilakog pokreta. NOP-u je, pred kraj rata, spetembra 1944, priao i Radomir Todorovi, predsednik Stranke, iako se on drao Jovanovia. Meu pripadnicima NSS u redovima narodnooslobodilakog pokreta bilo je i onih koji su tokom rata promenili svoj politiki status i postali lanovi KPJ. Mnogo je pripadnika ove stranke ija su se shvatanja pribliila stanovitu i programu JNOF-a, lojalno ostvarujui saradnju s ovom masovnom komunistikom organizacijom. Na Velikoj narodnooslobodilakoj skuptini Srbije jedan od prvaka NSS ivota ermanovi je osudio dranje Dragoljuba Jovanovia u toku rata. to je najvanije, ranije lanstvo NSS se ve tokom narodnooslobodilakog rata prelilo u front jedinstvene narodnooslobodilake borbe. Jedini ustupci koje je KPJ uinila Jovanoviu krajem 1944. odnosili su se na mogunost obrazovanja Izvrnog odbora Narodne seljake stranke i izdavanja lista, to je bilo dozvoljeno i grupi HSS na slobodnoj teritoriji Hrvatske od jeseni 1943. 76) Pozivi Dragoljubu Jovanoviu da pristupi JNOF-u od strane rukovodilaca federalne Srbije i D F J bili su uslovljeni, ako se izuzmu iri meunarodni razlozi, pojavom stranakih grupa u politikoj strukturi i nizom drugih politiko-taktikih razloga (da se NSS izoluje, jasno odredi prema novom poretku, iskoristi za razbijanje i polarizaciju drugih graanskih politiara suprotstavljenih novom toku stvari u Jugoslaviji).
75) 76)

Isto, 196, 197, 199, 201, 202, 209-10, 212, 235a. Isto, 262.

679

Politika KPJ za privlaenje nekomprornitovanih graanskih politiara u JNOF nije znaila i otklanjanje sumnji u njihove stvarne namere. Na osnivakom kongresu KP Srbije ulo se da Dragoljub Jovanovi s manjom grupicom oko sebe radi podmuklo iza kulisa protiv narodnooslobodilakog pokreta i nae Partije", iako je neupuenima, zbog njegove frazeologije, izgledalo da je najblii KPJ. Blagoje Nekovi ocenjuje sutinu neprijateljstva Jovanovia u njegovoj tezi da je nemogua izgradnja drave pod rukovodstvom jedne partije i da KPJ rukovodeu ulogu treba da podeli sa Narodnom seljakom strankom. Naroito su opasne, kae se, Jovanovieve frazerske", naizgled leviarske i trockizerske fraze", preko kojih Jovanovi eli da privue najsiromanije seljake i da odvoji Partiju od seljatva, nastupajui kao njegov jedini zastupnik. Parole pristalica Dragoljuba Jovanovia o zadrugarskoj organizaciji" i prie o neizvesnoj sutranjici seljaka, terale su prvake KP Srbije da polovinom 1945. obnavljaju predratne ocene iz Proletera o Jovanoviu kao poslednjoj rezervi buroazije, kao oveku koji eli da skrene revolucionarno raspoloenje masa u pravcu koji nije opasan po interese buroazije. 77 ' Grupa istaknutijih prvaka biveg Saveza zemljoradnika (M. Vujai, braa ubrilovi - Branko i Vaso, J. etkovi) ukljuuje se u JNOF 14. marta 1945, izazivajui time i formalni rascep vodstva Stranke, do kojeg je faktiki dolo radom Milana Gavrilovia u emigraciji i pristupanjem vie politiara Saveza zemljoradnika u Srbiji jo 1941. etnikom pokretu. Na zemaljskoj konferenciji Zemljoradnika stranka je odluila da stupi u JNOF Srbije 14. marta 1945. Zemljoradnici, opredeljeni za JNOF, prihvatili su Deklaraciju ASNOS-a, Deklaraciju JNOF-a i Deklaraciju Privremene vlade DFJ. U rezoluciji ove grupe stajalo je: inei ovako ova skuptina smatra da time radi u duhu ideje Saveza zemljoradnika i dvadesetpetogodinje borbe i da e na taj nain najvie i najbolje doprineti konanom osloboenju, obnovi kao i zavoenju pune politike demokratije to podrazumeva potpuno aktiviranje i saradnju irokih narodnih zemljoradnikih masa u saradnji sa naprednom inteligencijom, onako kako iziskuje dananja istorijska neophodnost i naa unutranja politika stabilnost". Rukovodstvo Zemljoradnike stranke pozivalo je lanstvo da stupi u Jedinstveni narodnooslobodilaki front. JNOF Srbije je 18. marta 1945. jednoglasno primio Zemljoradniku stranku u JNOF Srbije. 78 ' Prihvatajui u svoje redove predratne graanske stranke i grupe, koje su se izjanjavale za njegovu platformu, JNOF je istupao kao protivnik saradnje sa kompromitovanim vodstvima estojanuarskih i reimskih formacija. Pravljena je razlika izmeu progresivnih i konzervativnih frakcija u postojeim grupama i strankama, a na drugoj strani izmeu predratnih umerenijih, demokratski orijentisanih i opozicionih
77) 78)

Osnivaki kongres KP Srbije, 37, 45-46, 98. B o r b a " , 15. i 20. mart 1945.

680

stranaka i onih koje su davale politiku osnovu vladavini nenarodnih reima". Izvrni odbor JNOF-a 28. februara 1945. odbio je da primi u svoje redove Jugoslovensku nacionalnu stranku (JNS), iji su lanovi Glavnog odbora (dr Grizogono, dr Olip, dr eerov, Velja Popovi, dr Kumanudi i drugi) posebnom izjavom izrazili elju da se ulane". JNOF je zauzeo naelno stanovite da je Jugoslovenska nacionalna stranka kao grupa nepoeljna u JNOF-u, jer je odigrala kobnu ulogu u slomu nae zemlje"; da je ona bila profaistika stranka, sprovodila politiku nacionalnog ugnjetavanja i u spoljnoj politici oslanjala se na faistike zemlje. Prema JNOF-u, veina rukovodilaca ove stranke pomagala je okupatore i Mihailovia. Ako ovoj grupi nije bilo mesto u JNOF-u, pojedinci iz njenog sastava, koji su se asno drali" u zemlji i inostranstvu za vreme dok je narod vodio borbu protiv faizma i njegovih pomagaa, mogli su da pristupe Narodnom frontu ukoliko su prihvatili osnovicu JNOF-a. 79 ) Modifikacijom Krimske preporuke o proirenju AVNOJ-a poslanicima Narodne skuptine Kraljevine Jugoslavije, izabranim na poslednjim izborima u Kraljevini decembra 1938, koji se nisu kompromitovali kolaboracijom sa neprijateljem, u AVNOJ su mogli da uu pored ove kategorije poslanika i drugi pripadnici stranaka i grupa, kao i javni i kulturni radnici. Time je jo jednom istaknuta stranaka oznaka poslanika i potvreno prisustvo ovih stranaka i grupa u politikom ivotu DFJ, bilo kao lanova Narodnog fronta ili van Narodnog fronta. Za Savu Kosanovia, efa Samostalne demokratske stranke i ministra u Privremenoj vladi D F J , ujedinjavanje svih progresivnih demokratskih snaga u jedan optenarodni front bilo je neophodno sa gledita sreivanja politikog ivota i obnavljanja ekonomskih potencijala. Za njega su saziv AVNOJ-a, njegovo proirenje i Kongres JNOF-a obeleavali prelazak iz ratnog perioda u period normalizacije ivota. Kosanovi je bio kategorian da e proirenje AVNOJ-a, u kome su jezgro inili venici AVNOJ-a iz Jajca, biti izvedeno u punoj harmoniji sa svima konstruktivnim politikim snagama i demokratskim partijama". Optenarodni karakter Narodnog fronta nije smetao da postoje i stranke van Narodnog fronta i da uestvuju u izgradnji drave, pretpostavljajui da nemaju antidemokratske ciljeve i da ih ne vode kompromitovani ljudi. 80) Shvatanja i pogledi Kosanovia na postojei politiki trenutak i osnovu saradnje vodeih snaga sa graanskim partijama nisu se razilazili sa onima Narodnog fronta. Istupajui kao visoki dravni funkcioner i pristalica demokratske i federativne Jugoslavije, Kosanovi se identifikovao sa onim snagama u Narodnom frontu iz redova graanskih stranaka koje su bile za lojalnu kolaboraciju i podravanje veine Narodnog fronta, nasuprot frakciji Duana Dude Bokovia, koja se suprotstavljala saradnji samostalnih demokrata s Narodnim frontom.
79) 80)

Isto, 1. mart 1945. Politika", 3. avgust 1945.

681

Deo graanskih politiara koji je priao N a r o d n o m frontu bio je za stapanje sa Narodnim frontom i brisanje stranakih oznaka, za razliku od dela politiara koji su uviali potrebu jedinstva ali uz zadravanje politikih grupa kao delova Narodnog fronta. Branko ubrilovi, istaknuti prvak Zemljoradnike stranke, polazei od ovih delova" Narodnog fronta, smatrao je uoi Kongresa NFJ i saziva AVNOJ-a na tree zasedanje da je sada vano i moda vrlo sudbonosno, shvatiti Kongres fronta Jugoslavije momentom gde su se svi pogledi raznih grupa uskladili u jedan jedinstveni idejni stav JNOF-a radi uvrivanja narodnih tekovina i izgradnje Demokratske Federativne Jugoslavije". ' Narodni front je zbog visokog stepena politikog jedinstva bio napadan kao vid jednopartijske diktature. Umesto jedinstvenog Narodnog fronta, graanske politike snage van njega traile su viepartijski sistem i stalno odmeravanje politike snage. Po svojim nominalnim oznakama, ove stranke imale su neka svojstva politikih organizama, ali nepotpuna: nisu imale organizaciju od vrha stranke do dna; imale su predratne izabrane glavne odbore stranke, proreene i krnje" na izlasku iz rata; njihovi programi su bili zastareli i suprotni novom dobu; najvei deo bivih pristalica ovih stranaka nalazio se u redovima Narodnog fronta nezavisno od volje svojih rukovodeih tela; u njima su se vrile polarizacije na desna" i leva" krila, od kojih su ova poslednja bila za saradnju s Narodnim frontom. Na program Narodnog fronta odluno je uticala KPJ. Partija je u posleratnoj fazi razvitka izraavala svoj program preko Narodnog frotna, kao svoje poluge" za politiki rad i druge aktivnosti na privrednom, socijalnom i kulturnoprosvetnom polju. Za graansku opoziciju Narodni front je bio inkarnacija jednopartijske diktature, jer je iza kulisa Narodnog fronta stajala mona KPJ, apsolutni hegemon vlasti, nespremna da deli vlast sa snagama demokratije" ili pravi formalne koalicije privremenog znaaja. Partija je nesumnjivo teila monolitizmu u politikom ivotu Jugoslavije, s tim to su tendencije prevlaivanja njenog monopola u politikoj strukturi sve vie jaale sa uspostavljanjem ekonomskog monopola drave i njene administrativne intervencije preko centralizovanog planiranja. Narodni front je razblaavao klasini jednopartijski sistem u fazi obnove, poto su u politikoj strukturi istupale politike organizacije sa specifinim sadrajem svog rada, pa i politike grupe i stranke sa individualnim obelejima, nezavisno od toga to su one prihvatale program Narodnog fronta, s njime lojalno saraivale i tokom vremena sve vie se stapale u jedinstveni organizam. Kao ventil" demokratske inicijative graana, Narodni front je stvarao izvestan prostor za politiko ispoljavanje vanpartijskih masa. KPJ nije formalno iskazivala svoju rukovodeu ulogu u politikom sistemu D F J , pa ni u Narodnom frontu, ali ju je ona faktiki ostvarivala. KPJ nije bila ustavni inilac, a kao tvorac Narodnog fronta i njegov organizator i pokreta
81)

Isto, 1. avgust 1945.

682

nije bila ni registrovana kao partija u Narodnom frontu, iako su na kongresima NFJ istupali predstavnici KPJ i to u njeno ime. Uloga Narodnog fronta kao transmisije" Partije nesumnjivo je bila refleks dogmatskog uenja o polugama" Partije, iako je ova organizacija po svojoj irini, sastavu i tradicijama onemoguavala da se celokupna politika struktura drutva identifikuje sa klasinim monolitizmom. No sa tendencijom birokratizacije drutvenih odnosa, KPJ je pokazivala sve razvijenije tenje da politiki ivot svede na neposredno odluivanje Partije i dravnih organa, to se na Narodni front manifestovalo gubljenjem obeleja politike organizacije i njegovim pretvaranjem u deo dravne strukture i pomoni aparat partijskih aktivista. Partijski vrh, olien u Politbirou CK KPJ, pokretao je i podsticao celokupnu politiku KPJ, a preko nje sva dravna tela i rukovodstva, kao i rukovodea tela masovnih organizacija. Komunistika partija postajala je imitacija dravne organizacije, formalizujui na taj nain odluke dravnih organa: Vlade, Privremene narodne skuptine, rukovodstva masovnih organizacija. Partijski vrh je radio bez publiciteta, tako da je scena odluivanja bila u prvoj instanci nevidljiva. Na sednicama ovog tela reavala su se pitanja sastava Vlade, Predsednitva (Prezidijuma) Konstituante, to jest da li e predsednik Predsednitva Konstituante biti dr Ivan Ribar ili dr Sinia Stankovi; na njemu su primani projekti statuta Narodnog fronta, projekt Ustava FNRJ, kadrovska pitanja (postavljenja, kooptiranje partijskih rukovodilaca, donoene odluke o proglaenju FNRJ, primane liste Akcionog odbora JNOF-a za Jugoslaviju); Politbiro je razmatrao veze izmeu komunistikih partija; pruanje finansijske pomoi panskim komunistima.82) Vanfrontovska opozicija" sastojala se od pripadnika Demokratske stranke Milana Grola i dela kolebljivih elemenata iz drugih graanskih stranaka, koju su objektivno podravale snage koje nisu dole pod udar sudova za zatitu srpske nacionalne asti, nameravajui da obnove svoju delatnost skriveni iza plata legalne opozicije. Shvatanje demokratije i demokratske politike borbe izmeu ovih snaga i komunista kao organizatora Narodnog fronta radikalno se razlikovalo, jer su ovi poslednji teite stavljali na krupne socijalne reforme i nacionalni program KPJ kao bitnu pretpostavku stvarne demokratije. Tito se zalagao za monolitni Narodni front, smatrajui da bi se partije meu sobom klale" i nadmudrivale", izazivale ovinizam i vodile meunacionalnim obraunima. 83) Na kongresu zemaljskih narodnooslobodilakih frontova (JNOF-a) Jugoslavije u Beogradu 5-7. avgusta 1945. dolo je do njihovog objedinjavanja i stvaranja Narodnog fronta Jugoslavije (NFJ). Iz Srbije je na Kongresu uestvovalo 440 delegata od ukupno 1.186 delegata. Kongres je u ime Akcionog komiteta (odbora) za sazivanje jugoslovenskog kongresa otvorio dr Sinia Stankovi.
82) 83)

A C K S K J , Zapisnici CK K P J od 16. juna 1945, 25. novembar 1945,10. januar 1946. Josip Broz Tito, Govori i lanci, 1, 1959, 337-338.

683

O programu Narodnog fronta referisao je Dragoljub Jovanovi, generalni sekretar Narodne seljeke stranke (NSS), koji je u to vreme podravao politiku JNOF-a, odnosno NFJ. Program je bio izraen dosta brzo i lako jer su grupe u Narodnom frontu bile slone", nalazei dosta zajednikog. Jovanovi je u referatu apelovao na aktiviste" u unutranjosti za tolerancijom i strpljenjem, smatrajui daje na terenu" raeno kao na vrhu" da bi na Kongresu bilo vie seljaka. Jovanovi se, inae, opsednut uverenjem da predstavlja i govori u ime seljatva, pitao zato je u zemlji u kojoj je bilo 80% seljaka bilo tako malo seljaka na Kongresu. 84 ' Program NFJ sadravao je temeljna naela relevantna za KPJ u toj fazi jugoslovenske revolucije. Polazio je od nove vlasti i Jugoslovenske armije kao ustanova izraslih u ratu, predviajui neposredne zadatke organizacije. U prvom delu govorilo se o dravnoj celini i nezavisnosti Jugoslavije", bratstvu i jedinstvu naih naroda", bez obzira na rasu i veru, da li su iveli kao Celina ili kao manjina u granicama DFJ. Izriito se navodilo da e se Narodni front boriti protiv svakog pokuaja da se oivi ma koji ovinizam, hegemonistike ili separatistike tenje, da se raspiruje nacionalna, verska ili rasna mrnja. Narodni front se izjanjavao za dalje razvijanje ravnopravnosti naroda Jugoslavije, za jugoslovensko bratstvo i balkansku solidarnost", za slovensku solidarnost i saradnju, mir meu narodima". Narodni front je manifestovao spremnost da razvija prijateljstvo sa svim slobodoljubivim narodima", pre svega sa zapadnim saveznicima kako bi se obezbedio mir, unitile faistike i antidemokratske klice i ostvarila meusobna privredna i kulturna saradnja. Zalaui se za mir, Narodni front je bio spreman da potpomae uee Jugoslavije u Organizaciji ujedinjenih nacija i u svim meunarodnim akcijama i organizacijama za mir. 85) Novousvojeni program poivao je na odbrani narodne vlasti, kao temeljne tekovine narodnooslobodilake borbe", na republikanskom obliku vladavine i na demokratskim pravima". U ta. 11. Programa stajalo je izriito da su bratstvo i jedinstvo naroda, federativno ureenje drave i istinske demokratije neizmirljivi, sa monarhistikim oblikom vladavine i da e se Narodni front zalagati da narod na izborima za Ustavotvornu skuptinu da svoj glas za republikanski oblik vladavine. Uzimajui re na Osnivakom kongresu, maral Tito je monarhiju oznaio kao nespojivu sa federacijom. Po Titu, monarhiju nisu bili spremni da prihvate Makedonci, Slovenci, Hrvati, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i velika veina naroda u Srbiji. Monarhija je bila nespojiva i sa narodnom vlau, kao i sa narodnom demokratijom". 86 ' Zbog Titovog istupanja na Kongresu NFJ, Petar II Karaorevi opozvao je Namesnitvo smatrajui da je antimonarhistikim stavom prekren
85) 86)

A J , Fond N F J , F - 3 , Osnivaki kongres N F J , Referat Dragoljuba Jovanovia. Isto. Isto, Govor J . B . Tita.

684

Sporazum Tito - Subai, iako Sporazum formalno nije mogao obavezivati Narodni front Jugoslavije - kao optenarodni pokret i politiku organizaciju - da brani monarhiju. Iz Programa NFJ proizilazila je obaveza lanstva da brani novu vlast, da je kontrolie" i zalae se za to vee uee naroda u vlasti i za odgovornost nosilaca vlasti narodu. Zanimljiva su neka tumaenja ovog Programa i komentari referenta o Programu Dragoljuba Jovanovia. Po njemu, ono za ta se zalagao Narodni front nije bio komunizam, ali nije bila ni stara graanska demokratija. Sklon da se figurativno izraava, Jovanovi je na Kongresu isticao: Lokomotiva nae demokratije ide po dvema inama: jedna je narodna vlast, a druga je narodni front". 87 ) Program je formulisao vie neposrednih zadataka: obnovu zemlje, izgradnju privrede na planskoj osnovi, jaanje dravnog sektora privrede, razvijanje zadrugarstva, podravanje privatne inicijative u sklopu opteg privrednog plana; borbu za socijalno obezbeenje (pravo na rad, na odmor, na leenje itd.), za pruanje zdravstvene pomoi narodu, besplatno kolovanje, uklanjanje nepismenosti, uee ena u svim oblastima politikog i drutvenog ivota, pomo omladini. Narodni front se izjanjavao za bolji ivot seljaka i hitno ostvarenje agrarne reforme prema naelu Zemlja onima koji je obrauju", za razvijanje seljakog zadrugarstva, za reenje pitanja dugova. Narodni front se obavezivao da uloi sve sile da razvije udarnitvo, profesionalnu savesnost i radnu disciplinu.88) U 32, poslednjoj taki Programa NFJ, isticao se znaaj jedinstva naroda u NFJ. Nesalomljiv savez naih radnih masa i svih slobodoljubivih ljudi" suprotstavljao se privremenoj partijskoj koaliciji koja nije odgovarala prirodi Narodnog fronta, niti situaciji u kojoj se nalazila zemlja. lanovi Narodnog fronta morali su da se staraju da taj savez bude dovoljno jak i jedinstven da bi obezbedio demokratski poredak. Kao nosioce narodne demokratije Dragoljub Jovanovi je isticao: osloboene ene, omladinu, seljatvo i radnike. Smatrao je da je Narodni front morao da prie srednjim slojevima i istakne da ga se oni ne boje. Sklon irim interpretacijama, Jovanovi je kontrolu vlasti sagledavao u predohrani da se vlast ne pogospodi" i da lupa po prstima" ako drugovi" trae kolae" i meso" za ruak, podilazei tako seljakom mentalitetu i iskustvom steenom strahu u narodu da se vlast ne pokvari". 89 ) Osnivaki kongres NFJ usvojio je Statut koji je definisao NFJ kao optenarodni antifaistiki demokratski pokret naroda Jugoslavije" (l. 1 Statuta). Narodni front Jugoslavije oznaen je za osnovnu politiku snagu u izgradnji Demokratske Federativne Jugoslavije. irina NFJ obezbeivala se lanom 2 Statuta, u kome je stajalo da lan NFJ moe
^
88

Isto, Referat D. Jovanovia. Isto, Program N F J . ' Isto, Referat D. Jovanovia.

685

biti svaki estiti i slobodoljubivi graanin", koji je uivao graanska i biraka prava u DFJ, usvajao i radio na ostvarenju naela sadranih u Programu i Statutu NFJ. Svaki lan Narodnog fronta morao je da radi kao lan jednog od odbora Narodnog fronta. ' lanovi NFJ morali su da prihvate osnovna akta: Program i Statut; svaki lan NFJ morao je da bude lan jednog odbora NFJ; lanovi su uplaivali prilog prema materijalnim mogunostima. Samim tim to su pripadnici Narodnog fronta morali da rade u mesnim organizacijama, obezbeivala se kohezija organizacije. Organizacija je bila izgraena na principu federalizma kao i organizacija vlasti u D F J , odnosno FNRJ. Kongres su sainjavali delegati Narodnog fronta svih federalnih jedinica. Za Savezni odbor svaki zemaljski odbor predlagao je Kongresu isti broj lanova, ime se iskljuivalo nadglasavanje. Najvii organ Narodnog fronta pojedinih federalnih jedinica bio je zemaljski kongres. U okviru Narodnog fronta mogle su da se nalaze i masovne organizacije; sindikalne, omladinske, enske, zadrune, kulturne i druge ako su prihvatale Program i Statut Narodnog fronta. Ove organizacije, ulanjene u Narodnom frontu Jugoslavije, imale su statut tzv. kolektivnih lanova, ali je i njihovo lanstvo moralo da radi u osnovnim organizacijama Narodnog fronta Jugoslavije. 91 ' Narodni front je, formalno gledano, imao koaliciono obeleje u vrhu organizacije, jer je Statut dozvoljavao postojanje stranaka i grupa u Narodnom frontu Jugoslavije. l. 3. Statuta predvideo je da u NFJ mogu postojati organizovane i politike grupe i stranke sa svojim organizacijama, ako su prihvatale Program i Statut Narodnog fronta i njihovi lanovi ujedno bili i lanovi odbora Narodnog fronta. Po l. 14 grupe i stranke koje su bile ulanjene u Narodnom frontu zadravale su i ubudue individualnost" u Narodnom frontu. Ova strana organizacije NFJ ukazuje na koalicionu strukturu jer su u NFJ jedno vreme postojale stranke i grupe (sve do 1948. godine), preko svojih predstavnika bile zastupljene u odgovarajuim telima i komisijama organizacije, donosile svoje proglase, odravale sednice rukovodstva, izdavale svoje listove (Jugoslovenska republikanska stranka Republiku). No, postojala je i realna strana ovog pitanja. lanovi ovih stranaka i grupa morali su da rade u mesnim odborima Narodnog fronta koji nisu bili sastavljeni po stranakom merilu. Ove grupe nisu uspele da se organizaciono obnove posle rata i izrastu u efektivnije inioce politikog ivota Jugoslavije, jer se njihovo lanstvo, nezavisno od stava rukovodstva od ranije, najveim delom nalazilo u Narodnom frontu. One su bile posebno bez uticaja u Armiji, sudstvu, organima bezbednosti, aparatu vlasti, u izdavakoj delatnosti i tampi. Prilikom obrazloenja Statuta, referent o ovom aktu dr Zlatan Sremec odbacivao je tezu da je Narodni front bio koalicija vrhova, i uopte koalicija, jer je takva formacija obino stvarana kao privremena kombinacija. 92 '
90) 91 1:12

Isto, F - l , Statut N F J . > Isto. ' Isto, Referat dr Zlatana Sremeca.

686

Stranaka i grupna arolikost Narodnog fronta Jugoslavije posle osloboenja, izazvana meunarodnim obzirima i unutranjim procesima o celishodnosti irine Narodnog fronta, nije dovodila u pitanje njegovu jedinstvenost i organizacionu vrstinu. Predstavnici ovih grupa uli su u Narodni front u zavrnoj fazi fata, uestvovali u radu Narodnog fronta, pozdravili Kongres i prihvatili njegove fundamentalne akte: Program i Statut. U ime zemljoradnika" izjavu u tom smislu proitao je Milan Popovi, naglaavajui da Savez zemljoradnika (Zemljoradnika stranka) stoji na naelu privatne svojine, malog i srednjeg poseda. Po tom govorniku zemljoradnici su bili u JNOF-u i pre 14. marta 1945, kada su oni i formalno uli u Narodni front Jugoslavije. Odravajui kontinuitet progresa", zemljoradnici su se ak uporeivali sa KPJ, koja se u periodu izmeu dva rata borila ilegalno, a zemljoradnici legalno. Za taj kontinuitet govorilo je navodno to to su bili protiv Vidovdanskog ustava, stranka u opoziciji, jugoslovenska po rasprostiranju, istupali protiv ovinistiko-plemenskih" i verskih netrpeljivosti i razmirica. Sava Kosanovi pozdravio je Kongres u ime Samostalne demokratske stranke. U ime Socijal-demokratske stranke Jugoslavije Veljko Kovaevi je dao izjavu da smatra Narodni front nunou sadanjice", da ponese misiju obnove, na temeljima jednakosti i ravnopravnosti naroda Jugoslavije i stvarne demokratije. Ova stranka traila je demokratizaciju u svim oblastima dravnog i drutvenog ivota, istupala za potovanje narodne tradicije i za demokratski poredak koji ne moe da postoji bez osnovnih sloboda. Franjo Gai, prvak HRSS, jo jednom je osudio Maeka, zaloio se za bratstvo i jedinstvo Srba i Hrvata u Hrvatskoj i podravao napore NFJ u ime hrvatskog seljakog naroda". On je patetino isticao da su lanovi HRSS svoju izjavu na ovom Kongresu pisali krvlju i krvlju zapeatili". Vlado Zeevi, govorei u ime demokrata", koji su pripadali Narodnom frontu, osporavao je valjanost Glavnog odbora Demokratske stranke Milana Grola, istiui da se nije sastao od 1938. godine. Za Vladimira Simia oivotvorenje osnovnih naela Narodnog fronta predstavljalo je bitnost" politikog verovanja republikanaca od samog nastanka Jugoslovenske republikanske stranke. Program i Statut NFJ prihvatili su u ime grupe Napred" Milivoje Markovi, Frane Frol u ime HRSS, Rade Pribievi u ime Srpskog kluba vijenika ZAVNOH-a. Ispred Saveza zemljoradnika govorio je Marko Vujai, Narodne seljake stranke Radomir Todorovi, a u ime Izvrnog odbora HRSS-a Ante Martinovi. U ime radikala u Narodnom frontu Mihajlo urovi je isticao da oni nemaju druge politike organizacije sem organizacije ,,JNOF-a". Po njemu, radikali su usvajanjem Programa i Statuta izvrili svoje politike obaveze. Program i Statut u ime KPJ prihvatio je na kongresu NFJ Milovan ilas, istiui da e se KPJ boriti za ostvarenje Programa i Statuta NFJ. 9 3 )
3) Isto, Diskusija o Statutu.

687

Srbija kao sloena federalna jedinica

Velika antifaistika narodnooslobodilaka skuptina Srbije (SNOS) odrana je u osloboenom Beogradu 9-12. novembra 1944. godine. Izabrano je 989 delegata, od kojih je zasedanju prisustvovalo 883. Formalnu inicijativu za odravanje Skuptine dao je Glavni narodnooslobodilaki odbor Srbije, osnovan novembra 1941. godine na osloboenoj teritoriji zapadne Srbije (Centralni odbor za osloboene teritorije"). Prenoenjem teita borbi u Srbiju postalo je akutno obrazovanje Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta (JNOF-a) i Saveta" (skuptine) Srbije. Obrazovanje Saveta" traio je i CK KPJ, ali se datum odravanja skuptine za izbor ovog Saveta" menjao. Nije se, takoe, znalo ni mesto u kome bi se ova skuptina odrala. Blagoje Nekovi je odravanje skupa vezivao za uspostavljanje veze izmeu jugoistone Srbije sa Sumadijom i Kosmajem. Polovinom jula 1944. javljeno je CK KPJ da e se kongres za Srbiju" odrati 1. septembra 1944. 94 ' Pripremajui ovu skuptinu, CK KPJ za Srbiju obavestio je delegacije iz nikog, pirotskog, vranjskog, leskovakog, toplikog i rasinskog okruga da budu spremne za 12. septembar 1944. godine. Planirano je da se sastanak odri na teritoriji Jablanice - Toplice. Pokrajinsko rukovodstvo je raunalo da se delegati iz ostalih krajeva Srbije uzmu iz vojnih jedinica ili da ih odredi CK KPJ i uputi avionima. No, ni time nije bilo definitivno utanaeno mesto odravanja ove skuptine, jer je Sreten Zujovi Crni, koji je iao sa jedinicama Peka Dapevia, smatrao da skuptina treba da se odri u zapadnoj Srbiji. Po prvobitnom dogovoru sa CK KPJ, Glavni narodnooslobodilaki odbor (GNOO) Srbije trebalo je da se pretvori u Glavni odbor NOF-a, a potom obrazuje Savet". Preinaavanjem ove odluke reeno je da zasedanje sazove GNOO Srbije i da se na njemu pretvori u Savet" izborom novog Predsednitva i lanova Saveta". ' Predstojee zasedanje pretvoreno je u konferenciju predstavnika okruga zajearskog (160), nikog (60), kruevakog (96), prokupakog (20), na kojoj su izabrani delegati za skuptinu.9^ Skuptina Srbije naknadno je zakazana za 10. oktobar, ali jo nije bilo utvreno mesto njenog odravanja. 97 ' Nagaanje oko odravanja skuptine prekinuo je maral Tito, javljajui 5. oktobra 1944. da zadrava za sebe pravo da odredi vreme i mesto ovog zasedanja, mislei pri tom najverovatnije na Beograd. 98 ' U toku priprema za obrazovanje Narodnooslobodilakog fronta, PK Srbije izradio je 'osnovu" i pravilnik" budue organizacije. Ovu osnovu" kritikovao je Sreten ujovi, zbog opasnosti da se organizacija
94) 95) 96) 97) 98)

A C K S K J , CK K P J , K - 2 5 , B. Nekovi - CK K P J od 9. avgusta 1944. Reg. br. 213; Isto, R. Dugonji - CK K P J , 16. juli 1944, Reg. br. 193. Isto, K - 2 6 , B. Nekovi - CK K P J , 6. IX 1944. Isto, B. Nekovi - CK K P J , 19. IX 1944. Isto, A. Rankovi - J. B. Titu, 3. X 1944. Isto, Tito - A. Rankoviu, 5. X 1944.

688

ne stegne", smatrajui da ona treba da proizlazi iz masa".Pored opasnosti od sektatva, koje se ogledalo u neprivlaenju" rodoljuba, Blagoje Nekovi je video i opasnost od nesavlaivanja" svih onih koji su u leto 1944. prilazili narodnooslobodilakom pokretu. Razmatrajui njihove motive, Nekovi je isticao da su jedni prilazili NOP-u zato to su bili poteni", drugi to nisu imali drugi izlaz, a trei (etnici) po nareenju svojih pretpostavljenih.") PK Srbije istovremeno je oekivao da Dragoljub Jovanovi zatrai da ue u Narodnooslobodilaki front kao predstavnik nezavisne stranke, ali je odluno bio protiv stvaranja NOF-a na bazi koalicije. Jo neobnovljena partijska organizacija Srbije suoila se krajem leta 1944. sa velikim prilivom novih boraca i graana koji su pristizali na osloboenu teritoriju, to je problem rukovodeih kadrova postavilo u prvi plan. Blagoje Nekovi, tim povodom, javlja CK KPJ: Mi nemamo dovoljno kadrova, ni vojnih, ni politikih da obuhvatimo ovoliku vojsku. Prisiljeni smo da za komandire postavljamo ljude koji prvi put uzimaju puku u ruke. Takva vojska nee biti sigurna, to nam je pokazala i ofanziva koju smo ovde preiveli. Trebalo bi nam slati bar iz Italije sve prezdravele ranjenike i bolesnike iz svih krajeva Jugoslavije"... Iz Crne Gore mogli bi da traite za nas sav viak partijskih rukovodilaca, jer su nam potrebni za nae okrune i sreske komitete". 100 ) Zasedanje Velike antifaistike narodnooslobodilake skuptine Srbije odrano je u Beogradu 9-12. novembra 1944. Skuptinu su pozdravili: dr Ivan Ribar, kao predsednik AVNOJ-a, general-lajtnant Arso Jovanovi u ime Vrhovnog taba NOV i POJ, Milovan ilas u ime CK KPJ, Edvard Kardelj u ime Slovenskega narodnoosvobodilnega sveta i slovenakog naroda, Andrija Hebrang u ime ZAVNOH-a, Mitar Baki kao predstavnik crnogorskog naroda, Dimitar Vlahov, predstavnik makedonskog naroda. Jovan Veselinov je u ime vojvoanske delegacije istakao da na slovenski narod, naroito Srbi u Vojvodini, koji su vrsto povezani sa svojom braom s ove strane Save i Dunava, ele da budu u to boljim odnosima sa braom Srbijancima, sa slobodnom demokratskom Srbijom..." U ime Srba iz Hrvatske govorio je dr Rade Pribievi... Odmah nekako iza poetka Francuske revolucije", po Pribieviu, Srbija je stala na elo oslobodilake borbe naroda Jugoslavije i svih balkanskih naroda, i tu zastavu slobode nije ona nikada do danas ispustila. To je Srbija Prvoga ustanka, Srbija socijalizma Svetozara Markovia, Srbija 1903. godine, Srbija tri rata od 1912-1918. i Srbija partizanske Narodnooslobodilake borbe od 19411944. godine. Za sve to vreme ona je vodila ratove, dizala bune protiv stranih napadaa i ugnjetaa i protiv domaih silnika, - kako narodna pesma kae: Hrani sina i alji na vojsku, Srbija se umiriti ne moe..." Skuptinu je u ime Glavnog taba Srbije pozdravio general-lajtnant
99) 10

Isto, B. Nekovi - CK K P J , 6. IX 1944. > Isto.

689

Koa Popovi. Koa Popovi je govorio i o znaaju srpskih jedinica koje su 1941. prele Lim i Drinu i uestvovale u stvaranju NOVJ. Na ASNOS-u je govorio i Tito. Skuptinu su pozdravili predstavnici bugarske delegacije - Dobri Terpeev i general Blagoje Ivanov. 101) Delegati za Veliku antifaistiku narodnooslobodilaku skuptinu Srbije predstavljali su grad Beograd, te kragujevaki, kraljevaki, poarevaki, mladenovaki, pirotski, abaki, leskovaki, niki, aanski, kruevaki, vranjski, moravski, topliki, valjevski, timoki i uiki okrug. Izvetaje su podneli: dr Blagoje Nekovi o radu Glavnog narodnooslobodilakog odbora Srbije i o radu predstavnika Glavnog odbora Srbije na drugom zasedanju AVNOJ-a, Aleksandar Rankovi o politikom poloaju Srbije i zadacima Velike antifaistike skuptine narodnog osloboenja Srbije, Petar Stamboli o izgradnji i zadacima narodnooslobodilake vlasti u Srbiji, Sreten ujovi o privredi i privrednim zadacima Srbije. Usvojen je predlog odluke o konstituisanju Antifaistike skuptine narodnog osloboenja Srbije, kao vrhovnog zakonodavnog i izvrnog organa dravne vlasti demokratske Srbije. Izabrano je Predsednitvo Antifaistike skuptine narodnog osloboenja Srbije: dr Sinia Stankovi, zv. predsednika, za potpredsednike - Aleksandar Rankovi, St. Simi, R. Gruji, sekretari - Petar Stamboli i dr Milorad Vlajkovi, a za lanove: Spasenija Babovi, Milan Belovukovi, Milan Bokovi, Stanislav Bokovi, dr Vojislav Dulie, ivota ermanovi, in. Mihailo urovi, Sreten ujovi, Vlada Zeevi, ivko Jovanovi, Radivoje Jovanovi, Svetozar Krsti, Milovan Kri, Momilo Markovi, Dobrica Matkovi, Milosav Milosavljevi, Mitra Mitrovi - ilas, Petar Mudrini, dr Blagoje Nekovi, ivojin Nikoli, Slobodan Penezi, dr Milivoje Perovi, Moa Pijade, Koa Popovi, in. Milentije Popovi, Vladislav Ribnikar, Pavle Savi, Milan Smiljani, Mita Stanisavljevi, Luka Stojanovi, in0 Mijalko Todorovi, Radomir Todorovi, ivotije Cvetkovi, Mihajlo vabi. Velika antifaistika narodnooslobodilaka skuptina Srbije donela je Odluku o odobrenju rada Glavnog NOO Srbije. U l. 1 te Odluke stoji da skuptina, kao najvie predstavniko telo naroda, utvruje da je GNOO u toku narodnooslobodilake borbe prerastao iz najvieg organa borbenog jedinstva Srbije u privremeni vrhovni organ narodne vlasti Srbije. Istovremeno se odobrava i potvruje rad GNOO u toku narodnooslobodilake borbe, mada se on ugasio istog meseca kada je osnovan, novembra 1941. godine. Skuptina odobrava i rad predstavnika Srbije na drugom zasedanju AVNOJ-a. Odluka o konstituisanju ASNOS-a u vrhovni zakonodavni i izvrni organ dravne vlasti demokratske Srbije ima ustavotvorni karakter. Skuptina je odluila da se GNOO Srbije proiri i rekonstruie u Antifaistiku skuptinu narodnog osloboenja Srbije, koja predstavlja vrhovni organ dravne vlasti
101

' Zasedanje Velike antifaistike narodnooslobodilake skuptine Srbije 9-12. novembra 1944, Sten, beleke, Beograd.

690

demokratske Srbije. Time se uspostavljao kontinuitet izmeu najvieg organa vlasti ustanike Srbije, obrazovanog novembra 1941, u vreme kada se Vermaht nalazio pod Moskvom, i ASNOS-a stvorenog u gotovo ve osloboenoj Srbiji. Velika antifaistika narodnooslobodilaka skuptina Srbije izabrala je Prvu antifaistiku skuptinu narodnog osloboenja (ASNOS). ASNOS je vrio izvrnu vlast preko Predsednitva i narodne vlade Srbije po njenom obrazovanju, aprila 1945. godine. Velika skuptina donela je odluke o ustanovljenju Suda za suenje zloina i prestupa protiv srpske nacionalne asti, o uspostavljanju Zemaljske komisije za ispitivanje zloina okupatora i njegovih pomagaa, o osnivanju Privredne banke Srbije. Izabrano predstavnitvno ASNOS-a donelo je 1. decembra 1944. Odluku o ustrojstvu i poslovanju NOO i NO skuptina demokratske Srbije. Konstituisanje Srbije kao sloene federalne jedinice ometale su sledee okolnosti. 1. Komunistika partija Srbije jo nije bila konstituisana, iako je o tome postojao zakljuak Politbiroa CK KPJ iz 1943, odnosno 1944. god. 2. Na Kosovu je decembra 1944. godine izbila oruana pobuna masovnih razmera koja je dovela do zavoenja Vojne uprave, do tekih borbi i vojnog krenja balistike" sile polovinom februara 1945. godine. Albanska pobuna je bila inspirisana od strane Druge prizrenske lige u ime odbrane etniki iste i velike Albanije koju je stvorio italijanski i podravao nemaki okupator posle kapitulacije Italije. I pored razbijanja balista" silom NOVJ i militarizacije vlasti u zimu 1945, na podruju Kosova i Metohije zadrale su se razbijene grupe koje su i dalje ostvarivale uticaj u Rugovskoj klisuri, u predelu planine ievice i na drugim podrujima Kosmeta. 3. Naredbom vrhovnog komandanta Tita zavedena je oktobra 1944. Vojna uprava za Banat, Baku i Baranju ( B B B ) . Srbija se nije mogla organizovati kao sloena federalna jedinica dok se ne odri osnivaki kongres KP Srbije, koji je trebalo da objedini u jedinstvenoj partijskoj organizaciji do tada separatne partijske organizacije Srbije, Vojvodine i Kosmeta. Dok su sve ostale federalne jedinice uglavnom znale svoj unutranji izgled, granice i sastav, dotle je prolo vie od jedne godine dok Srbija nije konstituisana u obliku koji je potvren Ustavom FNRJ i Ustavom NR Srbije. Osnivanje KP Srbije prvi put je pomenuto na sastanku Politbiroa CK KPJ u Jajcu oktobra 1943,12) zatim juna 1944. na Visu 103) a ostvareno na osnivakom kongresu KP Srbije odranom maja 1945. u Beogradu. Kongres je odran u osloboenom Beogradu bez publiciteta, u konspirativnim uslovima. Posle osloboenja Beograda odravanje osnivakog kongresa KP Srbije je odlagano, najverovatnije zbog jo
102) 103)

A C K S K J , Fond CK K P J , 1943. Osnivaki kongres KP Srbije, 27.

691

nereenog statusa Vojvodine i Kosova i Metohije, pa i samim tim i neizgraene Srbije kao sloene federalne jedinice DFJ. Ako se i apstrahujemo od konkretnih okolnosti koje su uticale na zakanjavanje odravanja ovog Kongresa, izgleda da je jedan od znaajnih razloga viegodinjeg odlaganja bio vladajui sovjetski uticaj vezan za nain organizacije SKP(b). Po shvatanjima nekih publicista i istoriara, koja nam izgledaju prihvatljiva, organizacija Rusije u sklopu SKP(b) takoe nije bila ureena na nacionalnom principu, mada je inila najbrojniju partijsku organizaciju, to je opredeljivalo tvorce statuta da za nju vae odredbe SKP (b). U sastavu nae partije ulaze kompartije saveznih republika Ukrajine, Belorusije, Kazahstana, Uzbekistana, Gruzije, Jermenije, Azerbejdana, Turkmenistana, Tadikistana, Kirgizije, Litvanije, Letonije, Estonije, Moldavije, i Karelo-Finske SSSR. Ali te kompartije ne ulaze u SKP (b) s pravima samostalnih partija, ve s pravima oblasnih organizacija SKP (b).. ." 1 0 4 ) Neto slino moglo je vaiti i za srpsku partiju u okviru KPJ, tim pre to je i u jugoslovenskom sluaju srpska nacija bila 16 puta vea od najmanje nacije" u Jugoslaviji. Izmeu baze i vrha partijske piramide SKP(b) nalazila su se srednja partijska rukovodstva u vidu stupnjeva na teritorijalnom principu od organizacije optina do oblasti i republika. Struktura partijske organizacije je od Osme partijske konferencije, u decembru 1919. godine, bila odreena dravno-administrativnom podelom zemlje. Ovakva organizacija SKP (b) posluila (je) i kao prototip za organizaciju svih komunistikih partija". Statuti doneti od Osme sveruske partijske konferencije na XI kongresu partije, XII partijskoj konferenciji, na X I V , X V I I i XVIII kongresu partije nisu menjali niti ukidali organizacione principe boljevizma", izraene u statutu. lan 43 Statuta SKP (b) usvojenog na XVIII kongresu SKP (b) predviao je: Najvii organ oblasne, pokrajinske, republike partijske organizacije jeste oblasna, pokrajinska partijska konferencija ili kongres komunistike partije savezne republike, a u razdoblju izmeu njih, oblasni komitet, pokrajinski komitet, CK komunistike partije savezne republike. U svojoj delatnosti oni se rukovode odlukama SKP (b) i njenih rukovodeih organa". 105) Pored politikih odluka Kongresa KP Srbije u smislu prevazilaenja postojee nesrazmere nacionalnog sastava u budunosti, CK KP Srbije u daljem radu preduzimao je i druge organizacione mere. Jedna od takvih je i primena blaih merila za prijem pripadnika iptarske (albanske) manjine u Partiju. U dokumentu Mere i predloi za jaanje partijskih organizacija Srbije (8. juna 1946) pod II stoji: Da bi se Partija vre povezala s najmnogobrojnijom, a politiki najzaostalijom nacionalnom grupom na Kosmetu treba da se razlikuje od partijskih organizacija u drugim delovima, tj. da se u partijsku organizaciju
104) 105)

Partijska izgradnja", br. 5 - 6 za 1940 - Prevod, Materijali i dokumenti, II, 13. B. urovi, Transformacija boljevike partije nakon oktobra 1917-1924, Beograd, 1969, 139.

primaju i iptarske mase mnogo ire nego to se obino ulanjuje. To je jedini nain da se partijska organizacija na Kosmetu ire povee sa iptarskim masama i time izmeni svoj nacionalni sastav. Meutim, u Vojvodini treba razbiti sektatvo u odnosu na primanje Hrvata i nacionalnih manjina u partijsku organizaciju, zadravajui obina merin i 106)

pskih, (podvukao B. P.) borba za bratski odnos meu svim nacionalnim grupama koje ive u Srbiji, Vojvodini, na Kosovu i u Metohiji, borba za najpotpunije ostvarenje nacionalnih prava svih nacionalnih manjina koje ive u Srbiji, Vojvodini, na Kosovu i u Metohiji. Istovremeno, Komunistika partija Srbije i dalje e se najodlunije boriti za uvanje bratstva, jedinstva i ravnopravnosti svih naroda Jugoslavije". 107 ' Primetna kritika velikosrpskog hegemonizma" je samo delimino razumljiva kao rezultat strahovitih sukoba u ratu, bratoubilakih sukoba, koje je KPJ prevazilazila antitezom politike bratstva i jedinstva, pa i posebne odgovornosti srpskog naroda za meunacionalne odnose, kao najveeg naroda u Jugoslaviji i federalne jedinice sa brojnim manjinama, ali se slogan o velikosrpskom hegemonizmu" pretvarao u trajnu hipoteku, kao da srpski komunisti nisu sudelovali u stvaranju nove jugoslovenske federacije. Osnivaki kongres KPJ za Srbiju u tom smislu je bio vie nego karakteristian. Od KP Srbije se trailo da se zalae za najpotpunije ostvarenje nacionalnih prava svih nacionalnih manjina koje ive u Srbiji, Vojvodini, Kosovu i Metohiji". Za najznaajniji uspeh KP Srbije oznaena je izolacija velikosrpske reakcije u Srbiji". Komunisti Srbije raspoznavali su se po borbi protiv vlastitog hegemonizma i ovinizma, kao da ovinizma nije bilo i na strani drugih naroda i nacionalnih manjina. Taj strah od srpske prevlasti i majorizacije Srba nastavio je
106) 107)

Komunistikom partijom Srbije postavlja kao protiv ovinistikih i hegemonistikih tendencija,

Osnivaki kongres KP Srbije u svojoj rezoluciji zaloio se za najpotpunije ostvarenje nacionalnih prava svih nacionalnih manjina koje ive u Srbiji, u Vojvodini, na Kosovu i Metohiji. U uvrivanju odnosa izmeu srpskog naroda i iptara (Albanaca) na Kosovu i Metohiji gledalo se kao na sponu" koja e povezati narode nae zemlje sa narodom Albanije". Takva politika je u sutini ve menjala raniju poziciju Srbije prema Kosovu, uslovljavajui poetak iseljavanja, izraavajui u sutini novu nacionalnu politiku KPJ, ideologiju internacionalizma kao vladajuu politiku onoga vremena, spoljnopolitike koncepcije nove Jugoslavije i planove stvaranja balkanske federacije. To je u izvesnom smislu i reeno pod ta. II Rezolucije kongresa, gde stoji: Jaanje nae nove drave, demokratske federativne Jugoslavije, jeste najvaniji zadatak svih naroda koji u njoj ive. Zato se pred

osnovni zadatak borba i to uglavnom velikosr-

A C K S K J , O I U , X X V I I I , Mere i predloi za jaanje partijske organizacije, 8. jun 1946, Reg. br. 12922. Osnivaki kongres KP Srbije, 226.

693

da ivi i posle rata, kao i u ratu i pre rata. Ideja o hegemoniji najveeg naroda koja plai ostale narode bila je slina situaciji sa Rusijom, mada je Staljin u SSSR-u iz razloga politikog pragmatizma iao posle rata u drugu krajnost, istiui snagu i patriotizam Rusa kao da ga nisu pokazivali i drugi narodi, ak unosei ime Rusije u himnu Sovjetskog Saveza. Velikosrpstvo" je bilo strailo i najvea politika opasnost koja se nemilosrdno osuivala u praktinom politikom radu i u ideolokim analizama. Otuda se bez velikog rizika po politiku sudbinu pojedinaca nije mogao, niti smeo istaknuti nijedan srpski nacionalni problem vezan za sudbinu srpskog naroda u ratu poev od genocida do zabrane povratka naseljenika na Kosovo i Metohiju, nezavisno od naina na koji je dobio zemlju sa koje je bio oteran bez prava da je sa osloboenjem ponovo posedne. Revnosnost komunista u nacionalnoj politici otkriva i odnos prema Vlasima na Osnivakom kongresu KP Srbije. Posle drugog svetskog rata u Srbiji je bilo 93.440 stanovnika koji su se deklarisali da im je maternji jezik vlaki i cincarski, najvie u istonoj Srbiji - Kljuu, Poreu, Zvidu, Homolju, oko Bora i u Krajini, gde su inili veinu, zatim u Crnoj Reci, oko Zajeara, u Golubakom podunavlju, Branievu, Stigu, Mlavi, Resavi i neto u Pomoravlju. U Poarevakom okrugu oko 350.000 stanovnika bilo je blizu 150.000 Vlaha. Oni su inili veinu u homoljskom srezu, dok su srezovima golubakom, mlavskom, pomoravskom sainjavali polovinu ukupnog broja stanovnika. Njihov kulturni nivo bio je veoma nizak, a 1941. su se izjanjavali kao Srbi, budui saivljeni sa srpskim narodom. Smatrajui sebe Srbima, oni su primili i srpske narodne obiaje (slavu itd.). Ulazei u etnike odrede Vlasi su se takoe borili za srpstvo. Na Osnivakom kongresu postavljalo se pitanje narodnosne grupe Vlaha, iji je jezik bio veoma siromaan (oko 3000 rei). Milovan ilas je reagovao u tom smislu da im treba dati kole da na svom jeziku razvijaju i obogate svoju individualnu kulturu.108) Revnosnost u reavanju nacionalnog pitanja ak i ovakvih narodnosnih grupa, iji su pripadnici, naroito mukarci koji su sluili vojsku govorili srpski, kao i deca, za razliku od ena i starijih eljadi, samo govori do kojeg je stepena ilo komunistiko istunstvo u priznavanju nacionalnih razlika i u podupiranju emancipativnih procesa, bar kada je bila re o Srbiji, jer na sline pojave ne nalazimo u Makedoniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini. Taj strah od velikosrpskog hegemonizma proimao je i misao i politiku komunistikih kadrova koji su strahovali da se pod srpskim narodom ne ostvare asimilativni procesi drugih narodnosti. Sve dok nisu dovrene diferencijacije u Srbiji i Hrvatskoj, gde su jo preostajale odsudne bitke, nije se postavljalo pitanje Vojvodine kao
108

> Isto, 46-48. ,

694

autonomne pokrajine. Nije se smelo otvarati pitanje kome pripada Vojvodina, jer je moglo doi do reakcije oko toga ko epa Srpstvo". Tito je marta 1944. pisao u Novoj Jugoslaviji" da e i Vojvodina, kao i druge oblasti koje pretenduju na to, dobiti najiru autonomiju, ali pitanje autonomije i pitanje kojoj e federativnoj jedinici dotina pokrajina biti pripojena zavisi od samog naroda, odnosno njegovih predstavnika, kada se posle rata bude reavalo o definitivnom dravnom ureenju. 109 ' Iz ovoga proizilazi da se o njoj nije razmiljalo kao o federalnoj jedinici, ili kao autonomiji direktno vezanoj za Savez, to jest jugoslovensku federaciju, ve kao o delu neke federalne jedinice. Formalno gledano to je mogla biti bilo koja jedinica koja se graniila sa Vojvodinom - Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija. Meutim, logino je bilo da je re iskljuivo o Srbiji iz brojnih razloga. Na to su upuivali istorijska tradicija, veina srpskog stanovnitva u Vojvodini, duhovne veze, naslee u sferi umetnosti i narodnog stvaralatva, zalee Beograda, veze Srema i Zemuna kao predgraa Beograda, vezanost Banata za Srbiju. Nemci su se povukli, iselili ili bili deportovani u logore. Prema Vojvodini je tekao i kolonistiki talas srpskog sveta, uglavnom koji je trebalo da pojaa nacionalni sastav prema Maarskoj i Rumuniji, da zameni iseljene i logorisane Nemce, pojaa novi poredak, njegov sistem vlasti, slabei istovremeno srpstvo" u zapadnim delovima Jugoslavije. U isto vreme, marta 1944, Moa Pijade je u predlogu Deklaracije o narodnoj vlasti i pravima graana predviao da Glavni NOO Vojvodine dobije naziv Pokrajinskog AVNO-a Vojvodine i izda deklaraciju u odgovarajuem smislu, ali do toga nije dolo. 110 ' Iz jedne direktive CK KPJ od 18. septembra 1944, neposredno uoi Titovog odlaska u Moskvu, upuene PK KPJ za Vojvodinu, bilo je reeno da treba nastojati da se to pre sazove Antifaistika skuptina narodnog osloboenja Vojvodine (ASNOV) na elu sa Predsednitvom, kao nosilac zakonodavne i izvrne vlasti u autonomnoj Vojvodini, ali ona nije ostvarena. Oivotvorenjem ove ideje Vojvodina bi tek postala konstituent federacije. U odnosu na tekui razvitak ova direktiva je bila suprotna ostvarivanju autonomije Vojvodine u okviru jedne od federalnih jedinica, u stvari Srbije. Srbija se konstituisala kao posebna federalna jedinica demokratske federalne Jugoslavije na Velikoj antifaistikoj narodnooslobodilakoj skuptini Srbije novembra 1944. godine, ali ona tada nije postala i sloena federalna jedinica. U vreme odravanja Velike skuptine" nije bilo reeno pitanje budueg poloaja Sandaka, Kosova i Metohije i Vojvodine i njihovog odnosa prema Srbiji. Srbija se u to vreme sastojala od 16 okruga, koji su bili podeljeni na srezove, iako sreske i okrune skuptine nisu bile izabrane.
109) 110)

J. B. Tito, Znaaj odluka A V N O J - a za daljni razvoj nae borbe i stvaranje federativne dravne zajednice, Nova Jugoslavija, 1. mart 1944. A C K S K J , Fond A V N O J - a , 1944/17.

695

Aleksandar Rankovi je na Velikoj antifaistikoj narodnooslobodilakoj skuptini Srbije isticao da se u Vojvodini zaela nova srpska kultura; da u njoj ivi izmeano stanovnitvo; da ona ima posebne istorijske i druge osobenosti; da u Vojvodini ive veinom Srbi i da su oni krvlju i tradicijama povezani sa Srbima u Srbiji. Pitanje Vojvodine, prema Rankoviu, imao je da rei sam narod Vojvodine, i to tako to e istovremeno uvrstiti vezu sa Srbijom i obezbediti sebi ona posebna prava koja proizilaze iz specifinog poloaja Vojvodine. Iz ovoga posebno proistie da e Vojvodina osigurati autonomni poloaj u sklopu Srbije. Na to upuuje i izlaganje Jovana Veselinova na Prvoj pokrajinskoj konferenciji JNOF-a Vojvodine. Novi Sad je smatran srpskom Atinom", a kulturni inioci Vojvodine su jedan od najvanijih kulturnih konstituenata srpske kulture. Vojvodina je na osnovu volje delegata svih optina ula 1918. u Jugoslaviju preko Srbije. Jovan Veselinov je na Prvoj pokrajinskoj konferenciji JNOF-a Vojvodine, odranoj u Novom Sadu 11. decembra 1944, rekao: Mi govorimo o Vojvodini kao autonomnoj jedinici. Iz tog se vidi da Vojvodina nee imati isti poloaj u dravi kao to ga imaju federativne jedinice: Hrvatska, Srbija, Slovenija itd. Autonomna Vojovodina bie u sastavu jedne od federalnih jedinica nae demokratske Jugoslavije". Veselinov je toga decembra 1944. predviao da velika veina naroda u Vojvodini eli da bude u boljim odnosima s naom braom Srbima."111^ U vreme reavanja poloaja Srbije kao sloene jedinice, Srbi su brojno preovlaivali u KPJ. Isto tako, KP Srbije je bila uglavnom srpska, jer je u njenom sastavu 1945. bilo vie nego malo lanova drugih nacija i nacionalnih manjina. Jugoslovenska federacija je bila tako ustrojena da su Srbi iveli u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Vojvodini i Kosovu i Metohiji. Stoga su se Vojvodina i Kosmet morale nai u sastavu Srbije, jer je inae bilo dosta nemog nezadovoljstva zbog toga to Srbija slabi u novoj dravi, te da je rasparana na etiri dela". Posle osnivakog kongresa KP Srbije ubrzalo se pitanje razgranienja izmeu Hrvatske i Vojvodine. Odluke o granicama donesene su u vrhu KPJ, bez konsultovanja naroda i publiciteta, i to kao privremene. Predsednitvo Glavnog NOO Vojvodine odluilo je da se u Vojvodini raspiu izbori za narodne odbore 16. maja 1945, ali je Ministarstvo za Hrvatsku Privremene vlade D F J podnelo predlog Vladi da se izbori odgode, to je zatraio i Glavni NOO Vojvodine, sve dok se ne odrede konane granice Vojvodine. Baranja je bila izuzeta iz sastava Vojvodine ovom Odlukom, ali se postavljalo pitanje velikog broja naselja u severozapadnoj Bakoj, pa i samog grada Subotice, u kojima je iveo pretean deo Bunjevaca. U vukovarskom srezu veinu
1U)

Veselinov je i na Velikoj antifaistikoj skuptini novembra 1944. isticao da Srbi u Vojvodini ele da budu u to boljim odnosima sa braom Srbijancima sa slobodnom demokratskom Srbijom". - Zasedanje Velike antifaistike narodnooslobodilake skuptine, Sten, beleke.

696

stanovnitva inili su Srbi, ali je on pripadao Hrvatskoj, a polovinu vinkovakog sreza naseljavala je veina Hrvata koja je elela da ostane u Hrvatskoj. Hrvatsko partijsko rukovodstvo odbacivalo je argumentaciju PK KPJ za Vojvodinu da Vukovar i Vinkovci ostanu u sastavu Vojvodine zato to su ti krajevi bili osloboeni od jedinica NOV Srema i u njima organizovana narodna vlast iz sremskog centra; ono je smatralo da sporni krajevi pripadaju onim federalnim jedinicama u kojima su bili pre invazije neprijatelja aprila 1941. godine. U Vojvodini su se nalazili jo neki krajevi na koje je pretendovala Hrvatska (Baranja, zapadni deo Srema) , ukljuujui Suboticu i deo mesta severozapadne Bake u kojima su preteeno iveli Bunjevci. Predsednitvo AVNOJ-a izabralo je komisiju za utvrivanje granice izmeu Vojvodine i Hrvatske, 19. juna 1945. u kojoj su se nalazili: Milovan ilas, ministar za Crnu Goru Savezne vlade, kao predsednik, Vicko Krstulovi, ministar unutranjih poslova narodne vlade Hrvatske, Milentije Popovi^ ministar unutranjih poslova narodne vlade Srbije, Jovan Veselinov arko, sekretar JNOF-a Vojvodine i Jerko Zlatari, potpredsednik Okrunog NOO, Sombor. 112) Prilikom razgranienja izmeu Vojvodine i federalne Hrvatske srezovi zapadnog Srema: vukovarski, vinkovaki i upanjski pripali su federalnoj Hrvatskoj. Kao nekada u Austro-Ugarskoj, oni su se vodili kao kotari istone Slavonije. Hrvatskoj je pripala i oblast Baranje. Ona je jo maja 1945. odlukom Predsednitva Glavnog odbora Vojvodine bila izuzeta iz sastava Pokrajine. Predstavnici Vojvodine isticali su u ono vreme vrhovno naelo: da teritorija pripada onome ko je oslobodio dotine krajeve; ko je organizovao narodnooslobodilaku borbu u odnosnim krajevima; ustanovio organe vlasti, ali u konkretnom sluaju Hrvatska nije prihvatila izneta naela. Komisija za privremeno razgranienje izmeu Vojvodine i Hrvatske podnela je 1. jula 1945. godine izvetaj o obavljenom poslu Predsednitvu AVNOJ-a koje ju je i odredilo 19. juna 1945. godine. Prema tadanjoj praksi, ovaj organ je samo formalno odredio komisiju, jer se u sutini radilo o partijskoj komisiji. Prilikom razgranienja iskorien je metod obilaska terena, razgovora i raspravljanja sa lokalnim vlastima, predstavnicima politikih organizacija i predstavnicima nacionalnosti. Razgranienje je bilo privremenog karaktera, s tim da se definitivno razgranienje sprovede od strane kompetentnih tela", jer je bilo odreeno olakanjem politike situacije na tom prostoru, obezbeenjem lakeg funkcionisanja vlasti i breg i povoljnijeg razvitka ekonomskog ivota", ali je postalo trajno. Prema zakljuku ove Komisije, privremena granica izmeu Vojvodine i Hrvatske trebalo je da ide od maarske granice, rekom Dunav, do mee izmeu Bakog Novog Sela i Bukina (bako-palanaki srez); odatle preko Dunava izmeu prostora Podgrae - Ilinci, Adaevci - Mala Vaica, Lipovac - Batrovci, Stroinci - Morovi (zajedno sa svojim atarima) - Vojvodini. U3)
" 2 ) Arhiv Josipa Broza Tita, Izvetaj Komisije za razgranienje Predsednitva A V N O J - a . U 3 ) Isto.

697

Sporne teritorije izmeu Hrvatske i Vojvodine su bile: 1. srezovi: Subotica, Sombor, Apatin, Odaci - severno i severoistono od reke Dunava (Baka); 2. srezovi: Batina, Darda, u slivu izmeu reka Drava i Dunav (Baranja); 3. srezovi: Vukovar, id i Ilok - jugozapadno i juno od reke Dunav (Srem). Zanimljivo je kakvo je obrazloenje za ova sporna podruja dala ova ilasova komisija". Srez Subotica naseljen je u ogromnoj veini Hrvatima. Srez Sombor od slovenskih manjina ima relativnu (neznatnu) veinu Srba i to rasporeenu tako - da Srbi imaju veinu u gradu Somboru, a Hrvati po selima. Relativnu veinu od svih nacionalnosti danas imaju Maari, a ranije su imali Nemci. U apatinskom srezu relativnu veinu od slovenskog ivlja imaju Hrvati, a u itavom srezu od svih nacionalnosti danas Maari, a ranije Nemci. U srezu Odaci relativnu veinu imaju Slovaci, zatim Srbi, a u itavom srezu od svih nacionalnosti Maari, a ranije Nemci. Iako je srez Subotica u apsolutnoj veini naseljen kompaktnim hrvatskim stanovnitvom, komisija nije mogla doi do zakljuka da bi sjeverno od grada Sombora mogao da se uspostavi jedan pojas koji bi zajedno sa gradom Suboticom pripadao Hrvatskoj. Taj pojas bio bi jedna neprirodna tvorevina, koja, iako bi imala ogromnu veinu Hrvata, ne bi bila cjelovito povezana, a Suboticu, kao krupni privredni i kulturni centar, pretvorila bi u periferijski grad, ije komunikacije i itav privredni ivot struje na jug, a ne na zapad. Ukljuenje svih pomenutih srezova u Hrvatskoj ne dolazi u obzir iz prostog razloga, to u nekim od tih srezova Srbi imaju relativnu (od slovenskog ivlja) veinu. Zato je komisija smatrala da itava ova teritorija treba da ostane Vojvodini. Razumije se, ako bi se ova teritorija proirila na sjever preko stare jugoslovensko-maarske granice i ukljuila u sebe i Hrvate u prostoru Baje, koji se sada nalaze u Maarskoj pitanje bi se moralo ponovo uzeti u pretres. Prema tome je pitanje razgranienja na tome prostoru, sem ostalog, usko povezano sa pitanjem definitivnog utvrivanja granica Jugoslavije na mirovnim i drugim konferencijama". Sto se tie teritorije srezova Batina i Darda u Baranji, uzeti zajedno, oni su imali, po nalazu Komisije, od slovenskih manjina, relativnu veinu Hrvata. Oba ova sreza, ekonomski i privredno, naginjali su ka zapadu. Prema tome i ekonomski i nacionalni razlozi zahtevali su da oba ova sreza uu u sastav federalne Hrvatske i iziu iz Vojvodine, u kojoj su se do tada nalazili. Ranija teritorija vukovarskog sreza, stoji u izvetaju Komisije, od slovenskog stanovnitva, imala je u sebi veinu Srba. U toku rata, sa razvitkom samog ustanka, ovaj srez je razdvojen u dva dijela i to tako, da je sjeverni dio, neposredno na sever i zapad od Vukovara, zajedno sa selima Bogdanovci, Marinci, Petrovci, Ceri i fabrikim naseljima i selom Borovo pripao Hrvatskoj; juni deo sreza, zajedno sa selima iz

698

vinkovakog sreza - Mirkovci, Novi Jankovci, Slavkovci, Oriolik, Komletinci, Nijemci, Donje Novo Selo, Podgrae, pripao je Vojvodini. Karakteristino je da danas postoje dva vukovarska sreza (kotara) jedan (sjeverni dio) u Hrvatskoj, a drugi (juni dio) u Vojvodini, od kojih je onaj u Hrvatskoj sa relativnom veinom Srba, a onaj u Vojvodini sa relativnom veinom Hrvata. Vano je istai da je predratni vukovarski srez, oevidno, jedna vetaka tvorevina, namjerno nainjena, da bi se dobila relativna veina Srba, ne vodei rauna ni o nacionalnim, ni privrednim, ni geografskim uslovima. Ako se pogleda itav prostor od Vinkovaca i Vukovara do Sida, onda on pretstavlja jedan pojas hrvatskog stanovnitva, sa relativno malim brojem Srba, tako da je sjeverni dio vukovarskog sreza (dananji vukovarski kotar u osijekom okrugu) izolovana srpska oaza u Hrvatskoj. Zato je komisija smatrala, da na ovom prostoru i granica treba da bude istono od pomenutog hrvatskog^ pojasa, tj. izmeu Sida i Vukovara, selima koja su ve pomenuta. Sto se tie ilokog sreza, iako zapadna sela aren-grad i Ljuba, kao i grad Ilok, imaju ogromnu veinu Hrvata, a istona sela Petin, Susek, Banotor i dr. ogromnu srpsku veinu, komisija je smatrala da zasada ne bi ovaj srez trebalo cijepati na dva dijela, nego ga ostaviti u sadanjem sastavu, s tim to bi pripao Vojvodini. Srez inae, uzet u cjelini, ima relativnu veinu Srba. Ilok je grad i pristanite na Dunavu i njegovo pripojenje Hrvatskoj, zasada bi, zbog daljine administrativnih veza, otealo njegov razvitak. Poslije sreivanja vlasti, s jedne i druge strane granice, koju predlae komisija, moglo bi se postaviti pitanje prikljuenja Hrvatskoj zapadnih sela iz ilokog sreza, kao i grada Iloka. Sada bi to moglo izazvati izvjesne tekoe, to utoliko pre to prilike tamo nisu sreene. Uzimajui u obzir sve te razloge, a naroito ekonomske, komisija smatra, da kao privremeno reenje treba uzeti da iloki srez u svom sadanjem sastavu, koji odgovara predratnom, ostane u sastavu Vojvodine." ' Iz sastava Vojvodine izuzeti su zapadni Srem sa Vukovarom, Vinkovcima i upanjom, kao i Baranja (sa srezovima Batina i Darda). U sluaju Baranje, isticalo se da taj kraj ima relativnu hrvatsku veinu i da ekonomski gravitira prema Hrvatskoj, iako se oduvek nalazio u Vojvodini. to se tie zapadnog Srema, CK KP Hrvatske je jo u toku rata smatrao da se Srem nalazi u celini pod vojnim i partijskim rukovodstvom Glavnog taba Hrvatske i CK KP Hrvatske preko odgovarajuih vojnih i partijskih organa Slavonije, to je u toku rata spreeno, ali je krajem rata ipak u odnosu na zapadni Srem sprovedeno. Komunistiki centar Jugoslavije time je praktino potvrdio teritorijalno razgranienje na osnovu sporazuma Cvetkovi - Maek, tim pre to je ovo razgranienje voa HSS Maek smatrao privremenim, pa je u nekom smislu predstavljao i priznanje prostiranja vlasti NDH na ove krajeve. Po zakljuku Komisije za razgranienje izmeu Vojvodine i
116)

Isto.

699

Hrvatske, razgranienje je takoe smatrano privremenim, ali nikada vie nije razmatrano. Izjave o sudbini Vojvodine aprila 1945. bile su vie nego jasno odreene i ve bez ikakvih kolebanja. Vojvodina je svojom voljom ulazila u Srbiju. Jovan Veselinov je na Sedmoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Vojvodinu poetkom aprila 1945. u Novom Sadu izjavio da se iz nacionalnog sastava jasno vidi da Vojvodina treba da bude u sklopu federalne Srbije, jer su Srbi inili relativnu veinu u Vojvodini. Na poziv Predsednitva ASNOS-a predstavnici GNOOV-a su kao delegati prisustvovali Prvom vanrednom zasedanju ASNOS-a. Ve je Jovan Veselinov na Sedmoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Vojvodinu izneo da e ti delegati biti neto vie nego gosti" i da e dati jasniju izjavu u pogledu poloaja Vojvodine prema Srbiji. Delegaciju su sainjavali: Jovan Veselinov, Vasa Staji, Blako Raji (katoliki svetenik iz Subotice koji je pismeno osporavao uee u delegaciji), dr Aleksandar Mo, Aleksandar evi, prota Alimpije Popovi i drugi. Veselinov je tada izjavio da e pitanje manjina biti reeno u duhu AVNOJ-a, izuzimajui Nemce koji nisu mogli uivati manjinska i graanska prava. Konferencija Sedme pokrajinske konferencije jednoduno se izjasnila za ukljuenje autonomne Vojvodine u federalnu Srbiju. Protiv ovakvog vojvoanskog poloaja istupio je predratni autonoma - Duan Duda Bokovi, koji je uao u proireni AVNOJ, odnosno Privremenu narodnu skuptinu avgusta 1945, saglasno Preporuci Krimske konferencije, pretpostavljajui autonomnoj Vojvodini u Srbiji separatizam Vojvodine" (Jovan Veselinov). Delegati GNOOV-a dali su na vanrednom zasedanju Narodne skuptine Srbije izjavu o prikljuenju Autonomne Vojvodine federalnoj Srbiji". ASNOS je Rezolucijom od 8. aprila 1945. pozdravio jednodunu odluku GNOOV-a da Vojvodina kao autonomna pokrajina treba da postane sastavni deo federalne jedinice Srbije. Priznata su prava nacionalnim manjinama. Maarsko stanovnitvo uivae kao starosedelako stanovnitvo sva graanska prava. Bie kanjeni samo zloinci i sluge Hortijevog okupatorskog reima". Skuptina je odobravala stav GNOOV-a u odnosu na nemako stanovnitvo, koje je u svojoj celini bilo u slubi nemakog faizma i kome vie nema mesta u naoj zemlji, ali graanska prava uivae oni Nemci koji su se borili u partizanskim odredima i u Jugoslovenskoj armiji ili su na drugi nain pomagali narodnooslobodilaku borbu.. ," 1 1 7 ) AVNOJ je avgusta 1945. jednoglasno prihvatio odluku Prve skuptine izaslanika naroda Vojvodine o prikljuenju Autonomne Pokrajine Vojvodine federalnoj Srbiji. Na Prvoj sednici Predsednitva Glavnog narodnog odbora Vojvodine prilikom rasprave o obimu autonomije", Aleksandar evi je naglaavao poverenje", otklanjajui bojazan da emo biti. zaskoeni". evi je samim tim smatrao da ne treba sastavljati nikakav pisani akt o autonomiji Vojvodine, a da ubudue ne
ll7)

Zasedanje Antifaistike skuptine narodnog osloboenja Srbije i Narodne skuptine Srbije, Sten, beleke, knj. 2, 20.

700

treba raditi preko saveznih ministarstava ve preko vlade federalne Srbije. 118) Vojovodina kao autonomija nije bila konstituent federacije i njen sastavni deo, ve je u federaciju ulazila preko Srbije kao njena autonomna jedinica. Smirivanjem prilika u oblasti, Oblasna narodna skuptina Kosova i Metohije, odrana u Prizrenu, usvojila je Rezoluciju 9. jula 1945, u kojoj je izraena saglasnost sa odlukama drugog zasedanja AVNOJ-a. Time je potpuno ignorisana Bujanska rezolucija usvojena u akovakoj Malesiji, koju je organizovao Fadilj Hoda sa komunistima koji su 1941. stigli iz Albanije, kao nitavan akt sa svojim (iako to nije izriito reeno) separatistikim zahtevom o ujedinjenju Kosova i Metohije sa ipnijom". Delegati su izrazili elju da Kosovo i Metohija budu prikljueni federalnoj Srbiji kao njen sastavni deo". Odluke predstavnikih tela Vojvodine i Kosova i Metohije prihvatio je i AVNOJ na svom treem i poslednjem zasedanju, avgusta 1945. godine. Svoje antijugoslovensko i antisrpsko raspoloenje masovna iptarska kolaboracija u toku rata pokazala je naroito u vreme borbi za osloboenje Kosova i Metohije u jesen 1944. godine i neposredno posle osloboenja oblasti, ustankom protiv nove vlasti decembra 1944 januara - februara 1945. godine. Balistike snage naoruane i dirigovane od Nemaca i Druge prizrenske lige pomagale su izvlaenje nemake balkanske vojske preko Makedonije i Kosova. Rukovodstvo Druge prizrenske lige bilo je nosilac procesa militarizacije Kosova i Metohije u interesu nemake politike odbrane okupacionog sistema i zatite nemake vojske u povlaenju s juga Balkana. Od albanske omladine trailo se, polovinom oktobra 1944, da svi ustanu u odbranu etniki iste Albanije. Trebalo je odupreti se svim snagama srpsko-slovenskim snagama koje su teile da okupiraju Kosovo. Pored vulnetara, Kosovskog puka i jedinica SS Skender beg" divizije, na noge je ustalo celo albansko stanovnitvo branei granice Velike Albanije" i spreavajui ponovnu srpsku" okupaciju Kosova. Kosovo sa Metohijom bilo je stavljeno pod komandu Operativnog taba Kosmeta, ime je degradirana uloga glavnog taba Srbije. 119) Jake balistike snage su posle osloboenja Kosova, decembra 1944, napale Uroevac i Gnjilane, osvojile Orahovac sa namerom da napadnu Pe. Grupa za mobilizaciju iptara za NOVJ, pod rukovodstvom abana Polue, uspela je da okupi oko 10.000 iptara, odluivi kasnije da ne ide na Sremski front ve da se vrati u stari kraj, Drenicu i druga
118) 119)

B. Petranovi, S. Neovi, A V N O J i revolucija, Beograd, 1983, 734-5. Time je jo jedanput degradiran Glavni tab Srbije ija se nadlenost od tada svodila, uglavnom, na teritoriju dananje ue Srbije s tim d a j e i Beograd bio pod neposrednom komandom Vrhovnog komandanta". - Ratko Martinovi, Znaaj dejstva grupe partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji (decembar 1941 - konac marta 1942), Rukovoenje narodnooslobodilakom borbom i revolucijom u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1988, 144.

701

podruja, i odatle pokrene borbu za ruenje nove vlasti. Pobuna je zahvatila i alju. Borbe su dobile najire razmere. Vrhovni komandant NOVJ, Tito, 8. februara 1945. doneo je odluku o zavoenju vojne uprave na Kosovu i Metohiji. Protiv iptarske pobune angaovano je 39.000 boraca svrstanih u 15 brigada NOVJ. Do odluujueg sudara sa abanom Poluom i Mehmedom Gradicom dolo je 21. februara 1945. godine u selu Trsteniku u Drenici, koji se zavrio slomom pobunjenika i pogibijom njihovih voa.1201 Ova albanska pobuna protiv nove vlasti izrazito antijugoslovenskog i antisrpskog usmerenja, u cilju ouvanja etniki iste Velike Albanije", odnosno Kosova i Metohije, bila je masovna i sa stanovita borbi koje su voene vie nego estoka, a trajala je skoro tri meseca. Aktivnost Albanaca pripremili su nesumnjivo Nemci instruktaom, orujem i propagandom, ali glavni mobilizacioni faktor su voe i sprovodnici politike Druge albanske lige. Pobunu su iskoriavali, izgleda i podsticali i britanski oficiri i obavetajci za stvaranje podruja nemira i nesigurnosti u strateki vanom podruju za britansku politiku u vreme intervencije u Grkoj (Atini) za slamanje oruanih snaga EAM-a. Angaovanje veih vojnih snaga i zavoenje vojne uprave bilo je uslovljeno i agresivnim nastupom pobunjenika, napadima na vea mesta, dotadanjim velikim gubicima jedinica NOVJ, oslonom ustaniko-pobunjenikih grupacija na masu jataka i kamuflirane protivnike Srbije i Jugoslavije u organizacijama narodnooslobodilakog pokreta. Odmetnike grupe i pojedinci nastavili su svoju aktivnost i posle slamanja pobune i objavljivanja amnestije. Marta 1945. velikoalbanski nacionalisti organizovali su i ubistvo Miladina Popovia, sekretara Oblasnog komiteta KPJ za Kosmet. Operativni tab za Kosovo i Metohiju, na ijem se elu nalazio Fadilj Hoda, pokazao je nedozvoljivo visok stepen poverenja prema grupaciji pod rukovodstvom abana Polue, inae biveg kolaboracioniste. I razvueni pregovori praktino su ili na ruku potencijalnim pobunjenicima da promene pravac kretanja i ustanu protiv uspostavljanja novog poretka. Osloboenje Kosmeta nije donelo i osloboenje prognanim naseljenicima 1941. Poverenik unutranjih poslova NKOJ-a Vlada Zeevi, u vreme kada je NKOJ ve bio rasputen, doneo je 6. marta 1945. Reenje o privremenoj zabrani vraanja kolonista u njihova ranija mesta ivljenja. 121) Proterani kolonisti dobili su za kaznu ono to Siptari za nagradu. Umesto da protera iptare sa uzurpiranih imanja nova vlast je pod vidom brige za koloniste ovima zabranila da se povrate na stari posed. Ova zabrana vaila je za sve one kategorije naseljenika koji su bili naseljeni u Makedoniji, Kosovu, Metohiji, Sremu i Vojvodini. Na kosovskim imanjima ostali su iptari, a na onima u Sremu kolonisti
120) ,21)

Savo Drljevi, Vojna uprava na Kosmetu, Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije, Beograd, 1986. B. Petranovi, Lj. Markov, Zapisnici N K O J - a i Privremene vlade D F J 1943-1945, Beograd, 1991, 202.

702

koje je u itnicu NDH" naselio Paveli. Reenje je predvialo da e biti blagovremeno obaveteni ko e, kada i u koji kraj drave moi da se preseli", to znai da je pravac naseljavanja imala da odlui u krajnjoj liniji vlast, prema svojim merilima o celishodnosti, ime se unapred nije priznavalo pravo na naseljavanje na ranijem ognjitu. To reenje je ostalo na snazi i posle 17. marta 1945, kada je ministar unutranjih poslova, Vlado Zeevi, dozvolio preseljenje kolonista za Vojvodinu, ali ne i za Makedoniju, Kosmet i Srem. 122 ' Tito je na sednici Politbiroa od 1. aprila 1945. rekao da treba da se vrate svi koji su tamo iveli, ali i da treba reiti agrarno pitanje na Kosovu i Metohiji. Time je naglaavao socijalnu stranu smirivanja stanja na Kosmetu, 123 ' ali na tetu srpskih nacionalnih interesa, jer je ovom zabranom zapravo poelo pranjenje" Kosova i Metohije. Oko akovice je 1945. bilo sluajeva da su zemlju koristili begovi dajui je ivijama, koji su po svim pravilima feudalnih odnosa plaali napolicu, iako je zemlja formalno pripadala kolonistima. 124 ' Kasnije agrarno zakonodavstvo takoe je favorizovalo veinsko stanovnitvo, jer se raunalo da e se iptari posle ratnih sukoba privui na stranu vlasti i na taj nain srediti situacija na Kosmetu. Tako su po Zakonu o reviziji dodeljivanja zemlje u Makedoniji i Kosovo-Metohijskoj oblasti kolonisti gubili zemlju ako im je bila dodeljena zemlja privatnih vlasnika, zemlja iptara emigranata posle 1918. ili ukoliko nisu bili zemljoradnici ve andarmi, inovnici i rentijeri. Po Zakonu o postupku sa naputenom zemljom kolonista u AKMO iz februara 1947. godine, zemlju su gubili svi oni kolonisti koji se ne budu vratili na zemlju do septembra 1947. godine, to je praktino bio rok od pola godine, isuvie kratak i kao takav neprihvatljiv. Na sednici Polibiroa CK KPJ aprila 1945, Blagoje Nekovi je izneo da su iptari frontalno protiv novog poretka. Delegaciji iptara, koja je posetila Tita u prolee 1945, predsednik vlade DFJ je rekao da su masovno bili kolaboracionisti, da je na njih pala ljaga, ali da su na svojoj zemlji. Oigledno je politika teila da socijalnim merilima potpomogne stabilizaciju prilika u oblasti, favorizujui iptare. Vladalo je opte miljenje da je u pitanju bila kolonizacija bivih reima iz politikih razloga, a sve staro u onovremenoj komunistikoj verziji nije valjalo i trebalo ga je osuditi. Iako se meu kolonistima nalazilo mnogo onih koji su dobili zemlju na pravian nain, iveli kao sirotinja, bili ljudi koji nisu sluili reim, gubilo se iz vida da su Srbi i Crnogorci naseljavani delom na zemlji Turaka koji su se odselili, da je taj broj kolonista u Makedoniji bio mali i da ih je najmanje bilo iz Srbije (Srbijanaca). Putem dekolonizacije nije se mogao reiti problem nestaice zemlje. Neprijateljstvo prema kolonistima izazivalo je loe politike posledice, negodovanja, omraze, pa i nezadovoljstva meu Srbima, pogotovu to se prema
123

124)

' A C K S K J , III/l. A J , Fond Ministarstva poljoprivrede, F - 5 7 9 a , Izvetaj o stanju kolonista u Metohiji - Predsednitvu vlade Srbije, bez broja i datuma.

703

naseljenicima zauzimao apriorno neprijateljski stav. Revizijom je obuhvaeno vraanje one zemlje koja je bila nasilno oduzeta zemljoradnicima posle prvog rata, ili koja je dodeljena predstavnicima reima koji je nisu obraivali, ali se diskriminacija proirivala na sve kojima je zabranjen povratak na Kosmet. Sreten Vukosavljevi je uzalud ukazivao da su mnogi meu naseljenicima uloili ivot u obradu zemlje, kao i njihova deca, ime je njihov trud doveden u pitanje, a deo je ueem u narodnooslobodilakoj borbi posvedoio svoja progresivna i patriotska raspoloenja. Nova vlast se u ime svoje nacionalne politike i smirivanja strasti opredelila da pitanje reava podilaenjem iptarskim domorocima, gubei iz vida pomenute okolnosti, a na drugoj strani potpuno zapostavljajui interese druge populacije - srpske i crnogorske. Umesto da se vodi rauna o nacionalnoj perspektivi ovog kraja, kao duhovnoj postojbini srpskog naroda, nekadanjem sreditu srpske drave, kraju koji predstavlja srce i duu" Srbije, ilo se naruku iptarskoj masi u ime internacionalizma, iz socijalnih razloga, politikog pragmatizma, svesnim zaboravljanjem da se time nanosi teta srpskom narodu, da se prelazi preko masovne iptarske kolaboracije i antijugoslovenskog ponaanja u drugom svetskom ratu, te da e se u budunosti oslabiti srpski i crnogorski ivalj na raun porasta iptarskog. Ignorisana je i injenica da su srpsku i crnogorsku zemlju na Kosmetu zadravali i oni Albanci koji su se naselili u toku rata, za vreme Velike Albanije, bez granica izmeu Kosova i Metohije i Albanije. Prihvaeno je stanje stvoreno u ratu, koje se zadralo do danas. Osloboenjem Sandaka, njegovo zadravanje kao posebne oblasti nije vie dolazilo u pitanje. Sandak se nije mogao konstituisati kao autonomna oblast, jer bi to ve bilo previe za Srbiju u ijoj strukturi su se ve mogle nasluivati konture dve oblasti, odnosno pokrajine, za razliku od Hrvatske u kojoj ni Dalmacija, ni podruja sa srpskim narodom nisu bila zamiljena kao autonomije. Prema tome, asimetrija" se u Srbiji nije mogla vie iriti. Ve su bile osloboene Crna Gora i Srbija i reavanje statusa Sandaka se nalazilo na dnevnom redu, to je bilo neophodno radi razgranienja ovih dveju federalnih jedinica. Bez utvrivanja granica nije se mogla sazvati ni Ustavotvorna skuptina. Predsednitvo AVNOJ-a reilo je pitanje Sandaka bez konsultovanja naroda, odnosno baze". Protiv tog reenja je bio Sreten Vukosavljevi, koji je smatrao da sa odlukom ne treba uriti. 125) Marko Vujai je predlagao da Kosovo i Metohija i Sandak, pre svega Novopazarski Sandak, pripadnu kao dva Dukadina" Crnoj Gori, ali su Kardelj, Moa Pijade i drugi bili protiv, pozivajui se na politike, racionalne saobraajne i ekonomske razloge. 126) Za zadravanje autonomije nije bilo nacionalne podloge, jer su Srbi i Muslimani bili u Sandaku izmeani. Prema Predsednitvu AVNOJ-a, autonomno reenje znailo
125) 126)

B. Petranovi, M. Zeevi, Jugoslovenski federalizam, ideje i stvarnost, 2. 154. Zakonodavni rad Predsdenitva A V N O J - a i Predsednitva PNS, 54.

704

bi izlino i neracionalno drobljenje srpske i crnogorske celine, kao i Jugoslavije uopte". Nije bilo razloga ni da se Sandak konstituie i zbog Muslimana, jer su oni mogli uivati ista prava i u Crnoj Gori i u Srbiji. Vukosavljevi je u sutini bio protiv deobe Sandaka izmeu Srbije i Crne Gore. Za njega se u sluaju Sandaka radilo o oblasti", pojmu sa svojim specifinim i politikim privrednim obelejima". Kardelj i ujovi su smatrali da Sandak nema politike, ekonomske i etnike pretpostavke za samostalan ivot. Kao najracionalnije reenje smatrali su podelu oblasti, uzimajui u obzir momente politiko-ekonomske i geografske gravitacije pojedinih srezova. Za Zujovia je prikljuenje Sandaka Crnoj Gori bilo ravno ideji obnavljanja bive Zetske banovine. Spajanje Sandaka sa Crnom Gorom smatrao je neprirodnim reenjem, jer je Ibarska dolina za Novi Pazar bila mnogo prirodniji izlaz.127' Na sednici od 29. marta 1945, odranoj u Novom Pazaru, skuptina je donela odluku da se oblast podeli na taj nain da srezovi pribojski, mileevski, zlatarski, sjeniki, deevski i taviki pripadaju federalnoj Srbiji, a srezovi pljevaljski (sa bivim bojanikim) i bjelopoljski (sa bivim lozanskim) Crnoj Gori. Odluku o gaenju ZAVNO Sandaka i podeli izmeu Srbije i Crne Gore trebalo je da sprovedu Moa Pijade, Mile Perunii i dr Rade Pribievi. Novopazarasku odluku potvrdio je AVNOJ na svom treem zasedanju u Beogradu, 7. avgusta 1945. godine. Sreten Vukosavljevi nije potpisao odluku ZAVNO Sandaka. Oigledno je da je bio protivnik podele oblasti. Pitanje podele oblasti razmatralo se u politikom vrhu gde je ve bila doneta odluka bez konsultovanja naroda, iako se radilo o krupnom pitanju unutranjeg ureenja. Srbija, kao federalna jedinica u sastavu D F J , sastojala se - kao to se vidi iz Zakona o administrativnoj podeli Srbije od 1. septembra 1945 - iz: Beogradskog (Beograd), Valjevskog (Valjevo), Vranjskog (Vranje), Kragujevakog (Kragujevac), Kruevakog (Kruevac), Leskovakog (Leskovac), Moravskog (Jagodina), Novopazarskog (Novi Pazar), Nikog (Ni), Pirotskog (Pirot), Podrinskog (abac), Poarevakog (Poarevac), Timokog (Zajear), Toplikog (Prokuplje), Uikog (Uice), aanskog (aak) okruga i podruja grada Beograda (Beograd); iz Autonomne pokrajine Vojvodine i iz Autonomne Kosovskometohijske oblasti. Posebnim zakonima od 1. septembra 1945. kao privremeno je ustanovljeno i ustrojstvo ovih autonomnih jedinica u sastavu federalne Srbije. 128 ' U vreme konstituisanja federalne Srbije, kao sloene jedinice sa jednom autonomnom pokrajinom i jednom autonomnom oblau Kosmetom, bilo je u javnoj raspravi o Nacrtu ustava i predloga da status autonomije dobije i Dalmacija, Za Dalmaciju se traio poloaj autonomne oblasti ili ak i status republike. 129 ' Radilo se o odjecima
1271 128) 129)

Isto, 53-56. Slubeni glasnik Srbije, god. I, br. 28, 9. septembar 1945. Zasedanje Ustavotvorne skuptine, Sten, beleke, 187.

705

na poloaj ove oblasti u prolosti, koja nije bila povezana sa Hrvatskom i Slavonijom do 1939.; zatim ivim autonomistikim tendencijama, ali i miljenjima meu dalmatinskim komunistima, jer izvori govore o zategnutim odnosima izmeu PK i CK KP Hrvatske u toku rata. 130) I na strani srpskih komunista bilo je svakako i shvatanja o stvaranju ravnotee u unutranjem ureenju Srbije i Hrvatske, kako bi se izbegla jednostrana asimetrina pozicija federalne Srbije sa dve autonomne jedinice. No, to nije bilo oficijelno stanovite; o tome nije postojao predlog niti je bila pokrenuta zvanina inicijativa. S obzirom na onovremenu klimu i naelo demokratskog centralizma - s prevagom centralistike komponente - niko se nije ni usuivao da javno iznosi i brani pojedinana miljenja. Nacrt ustava 1945. nije predviao pravo na samoopredeljenje (ujedinjenje do otcepljenja), ali je ipak uneto u Ustav budui da je bilo proklamovano odlukom AVNOJ-a. U Atlantskoj povelji to pravo je stajalo kao osnovno, s obzirom na znaaj primera i moralne pomoi za ostale neslobodne - porobljene narode sveta". Pravo na samoopredeljenje do otcepljenja ne razjedinjuje nego, naprotiv, ujedinjuje narode. To pravo sluilo je samo kao pravo u potrebi, a ne kao obaveza". Tvorci novog ustava nadali su se da e i drugi narodi, bez straha, sa veom voljom i u skorijem vremenu reiti da se prisajedine federativnoj narodnoj republici Jugoslaviji", pri emu se najverovatnije mislilo na bugarski i albanski narod, stvaranjem Balkanske federacije. Usvajanjem ovog naela rukovodstvo KPJ i D F J htelo je da iskae svoje uverenje da samo nenarodni reim" moe postati tvorac separatizma. Ono se nije plailo ni jugoslovenskih naroda uzetih posebno, jer u tom smislu Moa Pijade i kae: da se srpski narod (koji je) pijemont jugoslovenske ideje i srce Jugoslavije", ne moe plaiti hrvatskog naroda koji oduvek vodi borbu za federalizam i republiku", slovenakog naroda koji bi bez zajednikog ivota sa ostalim narodima Jugoslavije bio porobljen ili veito u opasnosti od severnih i zapadnih suseda", naroda Bosne i Hercegovine koji je krvno i ekonomski vezan sa srpskim i hrvatskim narodom", niti crnogorskog naroda koji po svom geografskom i ekonomskom poloaju ne moe iveti bez ostalih naroda Jugoslavije", i najzad makedonskog naroda koji je po prvi put dobio svoju nacionalnu slobodu u okviru nove Jugoslavije, borei se zajedno sa ostalim narodima Jugoslavije". 131 ) Deklaracija o proglaenju FNRJ doneta je pre Ustava i predvidela da je FNRJ savezna narodna drava republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda, koji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu ujedinjeni u Jugoslaviji. lan 2 Ustava FNRJ predviao je da Jugoslaviju sainjavaju: NR Srbija, NR Hrvatska, NR Slovenija, NR Bosna i Hercegovina, NR
130) 131)

B. Petranovi, K P J i drutveno-politike promene u Jugoslaviji od A V N O J - a do Ustavotvorne skuptine, Istraivanja 1, Novi Sad, 1971, 390. A C K S K J , X 11/19, Predlog za dopunu Nacrta Ustava.

706

Makedonija i NR Crna Gora. U drugom stavu ovog lana stajalo je d^ NR Srbija ima u svom sastavu Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu kosovsko-metohijsku oblast. lanom 13. Ustava reeno ja da nacionalne manjine uivaju u FNRJ sva prava i zatitu svog kulturnog razvitka i slobodne upotrebe svoga jezika. Autonomne jedinice donosile; su statute koji su morali biti u saglasnosti sa Ustavom FNRJ i ustavom republike, koji je potvrivala Narodna skuptina Republike. Najvii organi dravne vlasti u autonomnoj pokrajini, odnosno oblasti, bili su. Narodna skuptina autonomne pokrajine, odnosno Oblasni narodni odbor (l. 103, 104 Ustava FNRJ). Ustavom NR Srbije, donetim 17. januara 1947, ona je bila definisana kao narodna drava republikanskog oblika". U l. 2 Ustava reeno je da se srpski narod ujedinio na osnovu naela ravnopravnosti sa ostalim narodima Jugoslavije i njihovim narodnim republikama. Narodna skuptina Srbije javljala se kao predstavnik narodnog suvereniteta NR Srbije. Ustavom NR Srbije, Srbija je proglaena za narodnu dravu republikanskog oblika, koja je obuhvatala podruja tadanjih okruga Srbije, Autonomnu Kosovsko-metohijsku oblast i Autonomnu pokrajinu Vojvodinu. Autonomne jedinice imale su autonomna prava, obezbeena Ustavom NR Srbije u saglasnosti sa Ustavom FNRJ. Nacionalne manjine u NR Srbiji uivale su pravo i zatitu svog kulturnog razvitka i slobodne upotrebe svog jezika.132)

Opozicija i nacionalno pitanje

U uslovima apsolutne politike prevlasti KPJ, odnos nekomunistikih snaga prema nacionalnom pitanju i federativnom ureenju nije mogao biti slobodno i do kraja formulisan, razvijen i propagiran. Nova struktura federativnog ureenja, konstituisana na osloboenim teritorijama Jugoslavije, ostvarena je na predratnim teritorijalnim partijsko-politikim osnovama, po nejednakim istorijskim merilima i bez uvaavanja srpske etnike granice, predstavljajui osnovu federativne dravne organizacije koja se zasnivala na zemaljskim antifaistikim veima i vladama federalnih jedinica obrazovanih aprila - maja 1945. godine. Suoena sa ovom stvarnou, graanska opozicija odgovarala je prihvatanjem federativne drave, zadravajui se na nekim pitanjima o broju federalnih jedinica, pitanju racionalnosti stvaranja novih nacija, otporu da se vri revizija nekih odluka iz prolosti ili kritikim refleksijama na centralistiku sutinu vladavine u formi federativne fasade u finansijskoekonomskoj sferi. Federativno ureenje bilo je jedan od onih neprikosnovenih postulata KPJ o novom ureenju o kome nije moglo biti rasprave. Graanske snage u JNOF-u pokazale su otpor i nerazumevanje prema komunistikom nainu reavanja nacionalnog pitanja, bitno se ne razlikujui u rezervama od demokratske opozicije Milana Grola.
132)

Ustav F N R J i ustavi narodnih republika, Zbirka zakona F N R J , br. 22, Beograd, 1948.

707

Demokratska opozicija bila je dvostruko ograniena: prvo, to Demokratska stranka posle ulaenja u politiki ivot nije mogla temeljnije da postavi svoj program federativnog ureenja, a drugo, stranku je vezivala injenica to je prvi ovek stranke - Grol, uao u Privremenu vladu DFJ, koja je prihvatila Deklaraciju vlade u kojoj je federativno ureenje proglaeno na AVNOJ-u oznaeno za svetinju, definitivno reeno i jedna od osnovnih tekovina narodnooslobodilake borbe. Za razliku od drugih stranaka Kraljevine Jugoslavije posle 1945. demokrati su, meutim, veoma rano prihvatili ideju federalizma, jo 1932, pa ma koliko god se njihov koncept bitno razlikovao od komunistikog u ratu i posle njegovog zavretka. Pre svega, ideja Ljube Davidovia o federativnoj dravnoj zajednici iz 1932. godine predviala je tri federalne jedinice: Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju i, s oslonom na nacionalni realizam" Bosnu i Hercegovinu kao neku vrstu tampon" jedinice. Predvianjem Bosne i Hercegovine kao etvrte federalne jedinice, demokrati su teili da otklone trenja izmeu dva odve osetljiva i sirova nacionalizma u srpskoj i hrvatskoj jedinici, stavljanjem izmeu njih jedne nacionalno neutralisane jedinice", tragajui za razumnim reenjem za jednu prelaznu meovitu jedinicu u kojoj u datom sluaju ne bi moglo doi do prevlasti bilo koje nacionalne grupe vezane za Beograd ili Zagreb. Davidovi je smatrao da u Bosni i Hercegovini kao, nacionalno i verski sloenoj oblasti, ivotni interes Srba, Hrvata i Muslimana zahteva uspostavljanje trpeljivosti kao ivotnu nudu. U oblasti u kojoj su pravoslavni inili relativnu veinu nije mogla vladati ni jedna od postojee tri vere, nego samo saglaena volja sve tri". Bosna i Hercegovina morala je biti most" a ne mea". Ljuba Davidovi je prihvatao misao Ljube Stojanovia da izmeu Srba i Hrvata nema razumnog razgranienja". Prave postavljene mee tu nema do preko grobova". Davidovi e ovo shvatanje zadrati i u vreme Sporazuma Cvetkovi - Maek, kojim je bio nezadovoljan, nastojei da cepanje drave ne dovede do cepanja naroda. Ponovo su potvrene ranije ideje o Bosni i Hercegovini kao sredinjoj zemlji, prelaznoj i meovitog karaktera, koja treba da neutralie i ublai podvajanje posebnih nacionalizama - srpskog i hrvatskog, da otkloni postavljanje granica u ovoj oblasti izmeu Srba i Hrvata, koje se po njemu nisu mogle ni postaviti. Demokrati, koji su sledili Davidovia, ponovo su se i 1939. izjanjavali za ujedinjenu Bosnu i Hercegovinu. Ako se Davidoviu ve nije mogla ispuniti elja da Bosna i Hercegovina postane jugoslovenska vajcarska, onda je bar morala da prestane da bude jabuka razdora. Demokrati su isticali jo jedan razlog za ujedinjenu Bosnu i Hercegovinu i to ekonomske prirode. Smatrali su, pak, da Bosna i Hercegovina moe da se otvori prema lukama june Dalmacije i privredno osposobi za veliki promet dobara, kako njenih sopstvenih tako i iz drugih krajeva Jugoslavije. Izjanjavanjem ovakvog statusa za

708

Bosnu i Hercegovinu, izdizao se opti interes narodne zajednice iznad posebnih interesa plemena, vera i politikih ideja". 133) Drei se tradicije stranke iz predratnog perioda, demokrati i 1945. godine, prihvatajui federativnu sturkturu Jugoslavije, nisu pokretali pitanje ustanovljenja u toku rata Bosne i Hercegovine kao posebne federalne jedinice. U Programu Demokratske stranke prihvata se Demokratska Federativna Jugoslavija, ali pod uslovom da ona pretpostavlja dosledno sprovoenje tri obeleja iz njenog imena. Naglasak se stavljao na demokratsku osnovu drutva (narod kao izvor vlasti, osloboenje od bilo ijeg dikatata, nepristrasni sudovi, politike slobode). Ravnopravnost narodnosti, vera, dravopravnih okvira u kojima su narodi Jugoslavije iveli, imala je da se pokae i u stvaranju miljenja 0 organizaciji zajednikog narodnog ivota. U kulturnom i duhovnom pogledu, demokratski princip slobode savesti obuhvatao je slobodnu i za sve graane ravnopravnu kulturu jezika, narodnosti i slobodu veroispovesti. Federativna osnova dravnog ureenja podrazumevala je jednakost prava federalnih jedinica i autonomnih oblasti, jednakost 1 ravnopravnost narodnosti, vera i razvoja kultura. Demokrati su podrazumevali da se u definitivno razraenom ureenju odnosa federalnih jedinica i autonomnih oblasti ouva organska celina jedne dravne zajednice neophodne prirodnom ekonomskom i kulturnom razvoju. Demokratija, federacija i jugoslovenstvo smatrani su nedeljivim uslovima budunosti Jugoslavije. Tradicionalno su se isticali tesni odnosi sa Bugarskom i proirenje odnosa sa balkanskim susedima, ak do ostvarenja i konfederacije balkanskih naroda. 134) Prihvatanjem Bosne i Hercegovine kao federalne jedinice DFJ, demokrati su najvie rezervi pokazivali prema makedonskoj i crnogorskoj federalnoj jedinici, ak do take njihove negacije, iako pitanje u toj formi nije bilo izriito iznoeno. Dovoljno je podsetiti da je program demokrata u procesu reorganizacije Kraljevine Jugoslavije uoi rata polazio od toga da e se i Makedonija i Crna Gora nalaziti u buduoj srpskoj jedinici, kao srpske zemlje. Od Grola je poticala formula: Dunav - Morava - Vardar, koja je sada bila skraena na Morava Vardar. Demokrati su, prihvatajui federativno ureenje Jugoslavije u privremenom periodu DFJ, smatrali da tek predstoji definitivno ureenje odnosa u postojeoj federaciji i njeno ustavnopravo konstituisanje. Dok je za komuniste to bio formalni in, jer su smatrali da je federacija ostvarena, nepromenljiva u strukturi predvienoj na drugom zasedanju AVNOJ-a, kao neprikosnovenom naelu, dotle su demokrati oekivali raspravu i o federalizaciji sa izjanjavanjem na demokratskoj osnovi, shvaenoj kao izraz volje naroda. Oko tog pitanja, da lije re o svrenoj
133)

134)

Deklaracija Lj. Davidovia, februar 1933 - A J , Zbirka M. Stojadinovia, Ministarstvo vojske i mornarice - Predsednitvu vlade, 9. februar 1933; Rezolucija Glavnog odbora Demokratske stranke 1937 - Isto. - Demokrati o sadanjem stanju u zemlji, novembra 1939 - A J , Dragoljub Jovanovi, Politike uspomene, knj. VI. ACKSKJ, CK KPJ, X-2-II/3.

709

injenici ili o ideji koja tek ima da se razmotri sa stanovita njenog konanog konkretnog ostvarenja, izbio je kasnije i spor o suverenosti Konstituante. Granica do koje su demokrati ili u priznanju prava Makedonaca jeste priznanje autonomnog ivota Makedonije, to je bilo izraeno i 1932. i 1938. godine, svakako tada u okvirima srpske federalne jedinice. Pod time se podrazumevalo da narod reava svoje probleme to neposrednije u javnim poslovima, dok federalni okvir u savremenoj Jugoslaviji ide toliko daleko manifestujui se u priznanju makedonskog jezika i makedonske narodnosti. Za Milana Grola makedonski ivalj je bio etniki sloen, slovenski pretean, svojstveno obeleen vie naravima, mentalitetom, ekonomskim i socijalnim standardom ivota nego li obelejima posebne nacije", ali demokrati su izjavljivali da su daleko od toga da spore tom narodu da se izraava kako eli i kako se osea. Tako je bilo i u sluaju jezika, to jest da li e se iz nekoliko nareja doi do jednog jezika u odnosu na ve davno izgraene srodne jezike - srpski i bugarski, ali je i to pitanje jezika bilo svakako ono koje se nee i ne moe reavati paragrafima zakona. Grol je govorio u prilog irokog kulturnog uticaja u ime napretka, smatrajui paradoksalnim da se ovinistike srpske i bugarske tendencije potiskuju vetakom ogradom jednog kraja. Za Srbe je pitanje Makedonije bilo ispred sentimenta kao pitanje plua", zbog ega se i podvlaila nedeljivost linije Morave i Vardara. Demokrati su federalni poloaj Makedonije prosuivali sa stanovita razvoja privrede, kulture, opticaja vrednosti materijalnih i moralnih, i u tom okviru nacionalnih u irem smislu. Kao to se moe vide ti, ove rezerve su bile dosta suptilno izreene i u sutini nisu odbacivale makedonsku nacionalnost, iako su je dovodili u pitanje sloenom etnikom strukturom i vetakim jezikom skrpljenim iz vie nareja. Ovakav stav odreivala je i Grolova pozicija u Vladi, neprikosnovenost makedonskog nacionalnog individualiteta po odlukama AVNOJ-a i uopte u komunistikoj projekciji nacionalnog pitanja, i to od predratnog perioda, ukljuujui i makedonsku nacionalnu osetljivost koja se pri postojeoj federalnoj jedinici nije smela podsticati. Ovakve rezerve, obrazlagane potiskivanjem kulturne autarhije", kao neprirodne i nesavremene, vezivane su u smislu smetnje za razvitak i napredak naroda Povardarja, uznemiravajui na drugoj strani i narod Pomoravlja kao tendencija nove brane prirodnom razvoju ne nacionalnog nego opteg razvitka". Grol je odbacivao najee prigovore o srpskom ovinizmu, jer je reakcija na tendencije stvaranja nerealnih podloga federalnim jedinicama" izvirala - po njemu - iz objektivnih uzroka. 135 Srbizacija Makedonaca pre rata, ostavila je u ratnim i posle.ratnim uslovima konstituisanja makedonske federalne jedinice neobinu osetljivost i na najmanje osporavanje makedonskog nacionalnog bia, samobitnosti Makedonca i prava na dravu u okvirima Jugoslavije,
135)

Politika", 10. mart 1945; Demokratija", 27. septembar 1945.

710

ravnopravne sa drugim federalnim jedinicama. U raspletu nacionalnog pitanja u Jugoslaviji Demokratska stranka nije ila dalje od makedonske autonomije. Pozitivan, iako uslovan, i sa mnogo rezervi, stav Demokratske stranke 1945. bio je iznuen objektivnim stanjem odnosa na koje se u tom asu nije dalje ilo, sem iznetim pozivima na izlaenje iz zatvorenosti i suprotstavljanje samodovoljnosti bilo ekonomskog ili kulturnog tipa. Reavanje makedonskog nacionalnog pitanja u toku narodnooslobodilakog rata, ali bez nacionalne integracije Makedonaca, koja je bila sadrana u naelnom pozitivnom opredeljenju - ali ne i kao akcioni zahtev Makedonije i nove Jugoslavije - bila je glavna tekovina Makedonaca, koja je u politici i propagandi narodnooslobodilakog pokreta bila najvie izraena. Ona je osnova za napade na opoziciju u Bugarskoj, zbog osporavanja Makedonaca, ali i za kritiku shvatanja koja su poticala iz Srbije, okomljavanjem na njih kao na velikosrpska, pretnje novom hegemonijom, podrivanjem makedonske nacionalne osnove. Kao i svaki mladi nacionalizam, oslonjen na program KPJ i federativnu zgradu predvienu AVNOJ-em, tako je i makedonski istupao protiv predratne kolonizacije: spreavao se povratak bivih naseljenika na stara ognjita; 136 ' krajem rata su delom bili kritini prema slanju makedonskih jedinica na sever umesto na jug, prema Solunu. 137 ' Deo Makedonaca ostao je u dubini svoje due pogoen to nova Jugoslavija nije pokrenula pitanje makedonskog narodnog ujedinjenja i ispravljanja reenja proisteklih iz balkanskih ratova, iako je to ak i u vreme kulminacije moi KPJ i Titove Jugoslavije bilo neostvarljivo bez sukoba sa velikim silama koje su garantovale postojeu politiku topografiju predvienu posle mirovnih ugovora iza balkanskih i prvog rata. Nacionalna integracija Vardarske Makedonije oekivala se bar sa Pirinskom Makedonijom u sastavu oteestveno-frontofske Bugarske, stvaranjem Balkanske federacije, mada je i na tom planu dolo do otpora dela rukovodeih bugarskih kadrova. U tom novom, mladom nacionalizmu razvijao se jedan izolacionizam i prituljeno nezadovoljstvo, naroito ispoljavano prema
Generalnu netrpeljivost prema srpskim kolonistima, nezavisno od socijalnih merila, iznosio je Metodije atorov na Petoj zemaljskoj konferenciji K P J , oktobra 1940. godine. Makedonski ovinisti su i 1945. prenosili glasove o invaziji srpstva". Srbi su smatrali da se favorizuju velikobugarski elementi. Mada broj starih srpskih kolonista i nije bio velik, oni su proterani iz Makedonije. U jednom izvetaju Ministarstvu unutranjih poslova F N R J od 24. februara 1946. povodom revizije ranije sprovedene kolonizacije moe se proitati da dranje makedonskih komunista nije komunistiko, da lie na ljude koji imaju sebine - lokalne interese i da se boje da diraju u zemljino stanje stvoreno za vreme bugarske okupacije. - Izvetaj R. Miokovia - partijskoj organizaciji Ministarstva unutranjih poslova F N R J , A C K S K J , X, 2-II/6. 137-) Re je o delovima makedonske brigade koja se pobunila u tipu, odbijajui da ide na Sremski front. - Sv. Vukmanovi Tempo, n.d., 2, 6 - Bugari nisu priznavali makedonsku naciju, a grko rukovodstvo je zakljuilo da je predaleko otilo u davanju autonomnih prava makedonskom stanovnitvu; na drugoj strani, u odnosu na sever - Jugoslaviju i Srbiju - meu makedonskim predstavnicima javljala su se nacinalistika i ovinistika oseanja, naroito izraena uoi zasedanja Antifaistikog sobranja narodnog osloboenja Makedonije (ASNOM-a) avgusta 1944. godine. - Isto, 412, 125, 426-427.
136)

711

severnom susedu u jugoslovenskoj federaciji - Srbiji koje se u zaeu iskazivalo na pitanju teritorijalnog suvereniteta manastira Sv. Prohor Pinjski gde je odrano osnivako zasedanje ASNOM-a, koji je pripadao Srbiji, pitanju tzv. Ristovake Makedonije; ponovne kolonizacije Srba i pripadnika drugih naroda u Makedoniji, poetnog odvajanja makedonske crkve od Srpske pravoslavne crkve, izrade makedonskog bukvara i razvoja makedonskog knjievnog jezika. 138 ' Stoga ne zauuje da je i po shvatanju CK KPJ, odnosno Politbiroa aprila 1945. Makedonija ocenjivana kao najodvojenija zemlja od Jugoslavije i da Makedonci moraju da naue ta znai federacija. 139 ' Rezerve demokrata prema federaciji nisu izbijale na pitanju da li za federaciju ili protiv nje, jer su se pripadnici ove stranke pre rata izjasnili za federativni koncept dravnog ureenja, ve na pitanju merila po kojima se federacija oblikovala (krojila"); to jest da li su ova merila bila objektivna i odgovarala raspoloenju i potrebama jednog kraja, a na drugoj strani sa stanovita celine i stvaranja prirodnog organizma". Demokrati su ostavljali Crnogorcima da se sami izjanjavaju o granicama i ivotnim uslovima svoje federalne jedinice, ali nisu bili ubeeni da su argumenti za ekonomsko i nacionalno osamostaljivanje Crne Gore morali biti izraeni u zamiljenoj narodnosti. Nezavisno od dekreta, svaki se deo naroda oseao onako kako se oseao. Mihailo Boovi je u Demokratiji" odbacivao u sutini crnogorski nacionalitet, kritikujui reenja AVNOJ-a o kojima narod nije imao priliku da se izajasni, a na drugoj strani nazivajui ilasovu argumentaciju o crnogorskom nacionalnom pitanju iz 1945. godine kao maglovit i neodreen" pristup. Dominirala je stara teza da se Crnogorci nisu nikada u toku svoje istorije drukije oseali sem kao Srbi. Navodilo se da Crnogorac za Srbina iz Srbije nee nikada rei Srbin" ve Srbijanac" (kako su ih u prolosti jo razgraniavali srpski prvaci koji su dolazili u ustaniku Srbiju iz Vojvodine), jer je Srbin" smatran irim nacionalnim pojmom za razliku od onog Srbijanac", koji je ui, provincijski, odgovarajui pojmu Crnogorac". Boovi je prihvatao da pitanje Crne Gore postoji kao politiko, iako je narod Crne Gore 1918. izglasao ujedinjenje sa Srbijom i preko nje uao u Jugoslaviju. Masovni ustanak Crnogoraca 13. jula 1941. posmatran je, takoe, kao vid odbacivanja odluke Petrovdanske skuptine crnogorskih separatista pod pokroviteljstvom Italije, a samim tim kao izjanjavanje za nekadanje ujedinjenje. Usput se dodavalo da je ilas, kao delegat KPJ, iao na izdvajanje ili definisanje Crnogoraca kao posebne nacije 1941, 140 ' ustanak takvog
138)

U okvirima Makedonije ostala su, meutim, srpska sela na padinama Skopske Crne Gore, s tendencijom asimilacije srpskog stanovnitva. 139) Po Titu: Makedonija je najodvojenija zemlja od Jugoslavije, ne daje koliko moe za rat i obnovu. Makedonija sve vie postaje predmet meunarodnih intriga i spletaka. Partijskoj organizaciji u Makedoniji treba objasniti ta znai federacija". - A C K S K J , Zapisnici CK K P J , Zapisnik CK K P J od 1. aprila 1945. lio) prijmom proglaenja Zemaljskog antifaistikog vijea narodnog osloboenja u Crnogorsko-antifaistiku skuptinu nacionalnog osloboenja Ivan Milutinovi je isticao da se time ne umanjuje jedinstvo i ljubav Crnogoraca prema srpskom narodu,

712

masovnog karaktera ne bi se mogao ni izvesti. Ako se to pitanje ponovo postavljalo u novoj situaciji, za demokrate je ono bilo isto politiko a ne nacionalno pitanje. Nije, dakle potrebno na silu stvarati crnogorsku nacionalnu individualnost, da bi se opravdala crnogorska federalna jedinica, jer za nju mogu govoriti drugi objektivni razlozi". Jednom reju, dravno ureenje zavisilo je od narodne volje", a ne od bilo kakvih drugih odluka, pri emu se, oigledno, aludiralo na odluke drugog zasedanja AVNOJ-a. 1 4 1 ) Za komuniste, kao suverenu politiku snagu koja je vedrila i oblaila" u Jugoslaviji, nezavisno od prelaznih i uslovnih meunarodnih modaliteta u spoljnoj sferi i sa stanovita oblika vladavine, pitanje nacionalne strukture Jugoslavije bilo je reeno u toku rata, isticano pre aprilske agresije u dokumentima KPJ i od te osnove nije bilo odstupanja. Tzv. narodna volja identifikovala se sa politikom KPJ, iako je nacionalni moment veoma malo znaio u narodnooslobodilakoj borbi naroda Crne Gore, ako se izuzme borba sa etnikim snagama koje su identifikovane kao unionistike u toku rata, pa i u formalnom interegnumu do odluke Konstituante i donoenja novog jugoslovenskog ustava. Ideja o dve srpske drave u dvema federalnim jedinicama, Srbiji i Crnoj Gori, nije imala pristalica u vladajuem pokretu, koji je inae u crnogorskom ambijentu najvie bio optereen jugoslovenskom vizijom kao internacionalistikom, ne pridajui vei znaaj nacionalnom fenomenu. U skladu sa svojim ranijim idejama, demokrati su pridavali velik znaaj organskom jedinstvu", vrstini dravne zajednice, skladu izmeu opteg i posebnog, ueg nacionalnog i ireg, jugoslovenskog. Pozivali su se, pri tome, na tendencije partikularizma i separatizma koji proizilazi iz samog sastava sloene drave, to vue od centra" i to je glavni razlog nedovoljne vrstine i snage federalne drave u poetnoj fazi. Svest o potrebi i korisnosti zajednice trebalo je da zameni one nesvesne inioce i onaj entuzijazam koji su faktor jedinstva u jednoj uoj nacionalnoj zajednici". Sem obezbeenja uslova za ui nacionalni razvoj, federacija je morala da osigura i odgovarajue uee u voenju zajednikih dravnih poslova. U sloenoj zajednici lanice federacije morale su se osigurati od nadglasavanja, ija bi rtva mogla biti jedna lanica saveza, osobito u pitanjima od sutinskog znaaja vezanog za
te da odluka o stvaranju slobodne Crne Gore u sastavu federativne Jugoslavije trajno ne obavezuje. U pitanju je samo pravo Crnogoraca da se sutra mogu slobodno i dobrovoljno ujediniti sa Srbijom ili nekom drugom zajednicom. Za Milutinovia Crnogorci i Srbijanci bili su narod jednog plemena". Po ilasu 1945: Proces formiranja crnogorske nacije i danjdanji traje, a u ovome ratu posebna crnogorska individualnost, ispoljavanje nacionalne svijesti i nacionalne osobenosti, najotrije su doli - do izraza! Ovaj rat, u izvjesnom smislu, oznaava kulminacionu taku procesa Crnogoraca u posebnu naciju, posebnu nacionalnu individualnost. Po plemenskoj tradiciji oni se osjeaju, a i jesu Srbi (srpska plemena u srednjem vijeku, srpska raja, srpski narod pod Turcima), ali su oni u nacionalnom pogledu danas i neto posebno, svoje, crnogorsko (kao to i npr. Srbi iz Srbije nijesu Crnogorci i ne osjeaju se takvima).... " Demokratija", 11. X 1945.

141)

713

nacionalnost jedne lanice. U zatiti svoje autonomije lanice su morale biti osigurane putem prava isticanja veta, a u oblasti popune saveznog aparata srazmernim ueem u upravnoj i sudskoj vlasti svake od nacionalnosti koje su sainjavale odnosnu federaciju. Unitarizam i federalizam u demokratskom vienju nisu posmatrani kao prednosti same za sebe, kao naelo organizacije unutranjeg ureenja, ve sa stanovita stvarnosti" ili nestvarnosti" primenjenog federalistikog naina. Uzimajui federaciju kao dinamiku zajednicu koja se stalno izgrauje, moralo se voditi rauna i o faktorima razvitka olienim u politikim i socijalnim organizacijama, rasprostranjenim po elom Savezu, koje su preko svojih lanova imale da doprinesu politikoj integraciji celine i povezivanju preko interesa raznorodnih delova Saveza u to jedinstveniji organizam koji ne gui specifine interese. Polazei od stvarnosti federacije, koje nisu bile sastavljene od jednakih lanica - nacija po svojoj snazi, broju, ekonomskim mogunostima, demokrati su traili da se ne zapostavljaju interesi pojedinih nacionalnih grupa ili centralnih nacija", koje su sa stanovita pomenutih faktora i svog geografskog poloaja u zemlji bile stub njene vrstine, razvitka i napredka, a da se time ne ugroavaju interesi ostalih lanica. 142 ' Nije teko, bez obzira koliko bilo oprezno reeno i nedoreeno formulisano, da se ovde zapravo radilo o poloaju Srbije u jugoslovenskoj federaciji i o odnosima Srba i Hrvata. Procenjujui federalizam Jugoslavije sa stanovita samostalnosti u finansijskoj sferi federalnih jedinica (zemalja) prema Savezu, analitiari Demokratije" su nalazili da je on vie nego fiktivan, zahvaljujui postojanju jedinstvenog centralnog dravnog budeta, diktata centralnih organa niim jedinicama, strogosti saveznog ministra finansija nad federalnim ministrom finansija, iz ega je proisticala potpuna zavisnost federalnih finansija od saveznog ministra finansija. Zavisnost se ogledala i u davanju dotacija iz opte dravne blagajne, proizvodei dva negativna rezultata: jedan, sadran u zavisnosti federalnih jedinica od savezne vlasti, i drugi u vidu podsticanja na hronini deficit, ubijanja sopstvene inicijative i slabljenja oseanja sopstvene odgovornosti". Zakljuak je bio vie nego jasan: Ovakav finansijski federalizam - predstavlja negaciju prave samouprave. Kao i demokratizam, tako se i dananji federalizam ispoljava vie na reima nego na delu". 143 ' Poslanici opozicije u Privremenoj narodnoj skuptini suprotstavili su se i dvodomosti Ustavotvorne skuptine kao vida prejudiciranja federativnog ureenja, zahtevom komunistike veine da se sankcioniu tekovine narodnooslobodilake borbe kao svrene injenice. Za skuptinsku manjinu shvatanje o dvodomosti Ustavotvorne skuptine (Savezno vee i Vee naroda) bilo je oblik ograniavanja suvereniteta i vezivanja ruku Konstituanti. Spor oko suveriniteta isticao je postojanje formalnih atributa suverenosti Konstituante, jer je mogla da donese ili
142) 143)

Isto, 27. IX 1945. Isto, 1. XI 1945.

714

ne donese Ustav, prihvati odluke AVNOJ-a ili ove odbaci. 144) Ona se i sama rasputala, poslanici polagali zakletvu narodu a ne efu drave. Za razliku od drugih ustavotvornih skuptina, ona je predstavljala i vrhovni organ dravne vlasti. Nasuprot demokratskoj opoziciji, vladajua komunistika grupacija je preko Narodnog fronta, kao svoje transmisije, imala sasvim drukija shvatanja o Ustavotvornoj skuptini, koja su se zasnivala na faktikoj prevlasti novih vladajuih snaga. Konstituanta je imala formalne slobode, a vladajua grupacija delovala u potpuno izmenjenim uslovima koji su joj omoguavali da nametne svoju prevagu ostvarenu u prethodnom procesu revolucionarnog osvajanja vlasti. Postojea promena odnosa snaga inkarnirala je i materijalizovala volju naroda u konkretnoj istorijskoj situaciji". I graanska opozicija i vladajui faktori sistema, zapravo KPJ, iako konspirativna u toj fazi razvitka, pozivali su se na narod", na narodnu volju", razlikujui se u tome to je za komuniste narod ve bio odluio, dok je opozicija u demokratskom postupku tek trebalo da se izjasni u skladu sa demokratskom tradicijom i procedurom. U samoj Ustavotvornoj skuptini ogromna veina poslanika koja je sledila liniju KPJ stajala je naspram 17 poslanika opozicije. Opozicija oko Narodnog glasa ovjenosti, pravice i slobode", Glasila hrvatske seljake politike je u svom jedinom broju od 20. oktobra 1941, koji je po izlasku bio zabranjen, odbacivala vaee shvatanje da je revolucija resila nacionalno pitanje. Opozicija oko ovog lista, HSS-ovske provenijencije, reenje nacionalnog pitanja pripisivala je saveznicima koji su u Jugoslaviji sveano priznali tri narodne individualnosti. Opozicija je federaciju videla kroz trijalistiku prizmu, ignoriui estolanu jugoslovensku federaciju potvrenu na drugom zasedanju AVNOJ-a. Odnos prema komunistikoj federaciji bio je odreen vlastitim istorijskim iskustvom HSS u prolosti i ideolokim eksluzivizmom i netolerancijom komunista. Reenja koja su proisticala iz vrha KPJ kroz partijski, dravni i aparat masovnih organizacija sprovoena su do dna. Balast HSS-a iz predratnih preganjanja oko teritorijalnog razgranienja, koji nije prestajao ni u emigraciji, optereivao je i ovu malenu, institucionalno neizgraenu grupu oko udove Marije Stj. Radi i Ivana Bernardia, glavnog i odgovornog urednika lista. Komunisti su napadani to su komadali hrvatske zemlje, pri emu se najverovatnije mislilo na stvaranje Bosne i Hercegovine kao federalne jedinice D F J , autonomne Vojvodine u sastavu Srbije, te na razgranienje izmeu Hrvatske i Vojvodine. Smatrali su da komunisti vie
144>

U Izvetaju manjine o Predlogu zakona u Ustavotvornoj skuptini, koji su podneli Savko Dukanac i J. Stojanovi, isticalo se da je projekt definitivno odluivao o ureenju zemlje i time oduzimao to suvereno pravo Konstituanti, to je bilo suprotno Krimskoj deklaraciji o Jugoslaviji koja je nastavljala i produavala Sporazum Tito - ubai", pa i l. 1. Predloga zakona o Ustavotvornoj skuptini u kome se izrino reklo da se Ustavotvorna skuptina bira da bi narodi nove Jugoslavije mogli izraziti svoju suverenu volju o osnovnim pitanjima dravnog ureenja." - Tree zasedanje A V N O J - a i Privremene narodne skuptine, Sten, beleke, 464-5.

715

komplikuju" srpsko-hrvatske odnose nego to je to bio sluaj u prolosti. Za takvu federaciju okrivljavan je Tito, zato to je uz pomo SSSR-a, a na osnovu rezultata politike borbe HSS, reformisao nekada centralistiku, protivhrvatsku i protivseljaku komunistiku Jugoslaviju na federativnoj osnovi. S pozivom na iskustvo prolosti, osloboenje Hrvatske 1945. proglaavano je novom okupacijom Hrvatske. 145 ' Previalo se da je, zahvaljujui narodnooslobodilakom pokretu i njegovom jezgru - komunistima, te emigrantskoj vladi, sa hrvatskim ministrima, Hrvatska doekala slobodu na saveznikoj strani, i pored NDH i njenog rata" na Istoku i objave rata SAD i Velikoj Britaniji, proirenjem Hrvatske i pripajanjem matici Istre, Zadra i dalmatinskih ostrva. Za Vjeeslava Vildera, komunistikom estolanom federacijom, sa predvianjem Trsta kao sedme jedinice, Jugoslavija je praktino bila minirana, jer je sada bila dovedena u pitanje svojim ivinim delovima: Makedonijom, Vojvodinom i Trstom, odakle je pretila stalna opasnost erozije. Zdrava evolucija od ideje narodnog jedinstva do tri individualiteta u komunistikoj verziji dovela je do organizma podeljenog na sedam drava koji nema izgleda za opstanak. ' Za federativno ureenje izjasnile su se i sve graanske i druge stranke koje su se registrovale u jesen 1945. godine, ukljuujui ak i radikale koji su se najtvrdokornije odupirali sloenom karakteru drave, pretpostavljajui federaciji dravno jedinstvo sa razvijenim samoupravama. Nastojei da nastavi svoj rad u novoj Jugoslaviji, mada komunisti nisu raunali na trajnije zadravanje stranaka u politikoj strukturi 'Jugoslavije, Narodna radikalna stranka izjavila je da je za federalno ureenje D F J i za jedinstveno dravljanstvo, ali da nee zaboraviti da su teritorije iz kojih je drava bila sastavljena ivele u prolosti posebnim ivotom i u toku dugog vremena stekle posebne navike, administrativne, politike i druge o kojima se mora voditi rauna, raunajui, pre svega, na ouvanje tradicija i individualno-istorijskih oznaka iz srpske prolosti. 147 ' Za republikanski i federativni oblik drave izjasnila se i Socijalistika partija. 148 ' Socijal demokrati su smatrali da federativni sistem najbolje odgovara posebnim nacionalnim, istorijskim i drutvenim individualitetima pojedinih naroda i jugoslovenskih oblasti. Smatrali su da se kroz federativno ureenje najbolje moe obezbediti dravno, narodno i privredno jedinstvo, ravnopravnost svakoj nacionalnoj ili oblasnoj jedinici, sistem autonomije i samouprave u poslovima mesnog znaaja, a da svakoj narodnoj grupi mora biti zajamena potpuna ravnopravnost i kulturna autonomija. 149 ' Rezerve prema jugoslovenskoj federaciji, kako je ona bila uspostavljena na drugom zasedanju AVNOJ-a, iznosili su krajem 1944. godine
145

' Narodni glas ovjenosti, pravice i slobode, glasilo hrvatske seljake politike", br. 1, 20. oktobar 1945. A J , Zbirka Save Kosanovia (83-5), Pismo V. Vildera S. Kosanoviu, London, 23, septembar 1945. 147) A C K S K J , CK K P J , X - 2 - II/3. 148> Isto. 149> Isto.
146)

716

i predstavnici JNOF-a iz graanskih partija. Prvo, oni se nisu bili saiveli sa federativnim ureenjem kako je ono funkcionisalo od kraja 1943. na osloboenim teritorijama Jugoslavije. Drugo, oni su tek pristupili JNOF-u i jo nisu shvatili svoju pomonu, sporednu i usputnu ulogu u politikom ivotu, koja je bila odreena voljom komunista kao direktivne i vodee politike snage. Tree, kao ljudi starije generacije, koji su politiki ivot poeli izmeu dva svetska rata, ili ak u Kraljevini Srbiji, teko su se mirili sa nekim usvojenim modalitetima jugoslovenske federacije i komunistikom politikom u nacionalnom pitanju. etvrto, sloena Srbija kao federalna jedinica jo nije bila dobila svoju zaokruenu fizionomiju. Peto, bili su optereeni analogijom, iskustvom iz predratne Jugoslavije, svetskom istorijom federalizma, ne uviajui da komunisti grade federaciju na temeljima iskustva koje graanskim politiarima nije bilo poznato ni priraslo za srce. Meu otrim kritiarima jugoslovenske federacije, iako ju je u naelu prihvatao, nalazio se Jaa Prodanovi, ef Jugoslovenske republikanske stranke, koja je meutim smatrala da je ostvarila svoj glavni program ukidanjem monarhistikog oblika vladavine, kao najveeg krivca za sve nesree Jugoslavije. Republikanci su se prikljuili narodnooslobodilakom frontu, jer su u komunistima videli glavnog izvrioca politike i istorijske presude monarhiji. Meutim, Prodanovi je izraavao nepoverenje u proklamovani princip naroda na samoopredeljenje, ukljuujui i pravo na otcepljenje, to se u njegovom tumaenju kosilo sa garancijom granica od strane velikih saveznika. Pitanje je 1945. uglavnom bilo akademskog karaktera, jer se granice nisu mislile ni menjati, sem u okvirima koje su zamiljali komunisti kao preduslov za ostvarenje nove balkanske formacije. Komunisti su otcepljenju pridavali znaaj vie deklarativnog naela, jer su narodi Jugoslavije - kako su smatrali ueem u narodnooslobodilakoj borbi pokazali da ele da ive zajedno. Pravo na samoopredeljenje, pak, bilo je u instrumentalnoj ulozi borbe protiv okupatora da bi se razgorevanjem ove borbe steklo pravo da se trai drukiji poloaj u vanjugoslovenskim dravama, pri emu se mislilo na Grku, Bugarsku, Italiju, optiranjem jugoslovenskog stanovnitva za maticu. Prodanovi je, s tim u vezi, istupao protiv preirokog prihvatanja naela ravnopravnosti naroda i manjina, pitajui se da li je bilo gde u svetu pravo na samoopredeljenje sprovedeno na apsolutan nain, ukljuujui i Rusiju". Prodanovi je takav stav vezivao za hipnozu ideologije", koja je inae plenila KPJ, ak i onda kada je vrh iza ideolokih zastora imao u vidu sasvim konkretne interese. Potseao je na klasino istorijsko iskustvo rata u Svajcarskoj i SAD prilikom pokuaja odvajanja delova, kada su savezne snage silom spreile akcije razaranja federativne drave. Sto se tie jugoslovenskog iskustva, Prodanovi je smatrao da se niko nee silom ni zadravati u Jugoslaviji, ali da ne treba ni nuditi nikome da izae iz federacije. 150 '
150)

Zapisnici J N O F - a - NF-a Srbije 1944-1948 (ljubaznou dr M. Mitrovia), navedeni u: B. Petranovi, M. Zeevi, Jugoslovenski federalizam, ideje i stvarnost, knj. 2, 201-2.

717

Za prvaka srpskih i jugoslovenskih republikanaca, inae stranke dosledne u svom antimonarhizmu, ali neuticajne, Skoplje i Kumanovo su pripadali Srbiji, bili krajevi za koje je Srbija ratovala. Prodanovi je strahovao da se Makedonija ne izdvoji i ne ue u sastav Bugarske. Bolelo ga je to Makedonci nisu dozvoljavali povratak naseljenika proteranih od bugarske okupatorske vlasti. U Bugarima je video stranu koja je vie puta na strani neprijatelja ratovala protiv Srbije. 151 ' Sef republikanaca odbacivao je, kao i veina graanskih politiara, tezu o crnogorskoj naciji, smatrajui da taj pojam ne postoji ni u istoriji niti u knjievnosti, iako nije imao nita protiv federalne Crne Gore. Za Vasu ubrilovia Crnogorci su jednako bili Srbi kao i Bosanci. 152 ' Isto gledite zastupao je i dr Milivoje Markovi, predstavnik predratne grupe Napred" u JNOF-u Srbije. Suprotno gledite imao je Kirilo Savi, koji je etniki razlikovao Srbe od Makedonaca i Crnogoraca, smatrajui da Srbi treba da se ugledaju na Rusiju" koja se odrekla da svoje ime namee drugima. Inae, ovaj veliki slovenofil, posebno rusofil, koji je 1948. napustio saveznu vladu, smatrao je da se ujedinjuju raznolikosti" a ne jednolikosti". 153 ' Rua Pribievi polazila je od osetljivosti nacionalnog pitanja Srba, koje inae niko u vrhu vlasti nije priznavao, istupajui protiv eventualnog otcepljenja Kosova i njegovog prisajedinjenja Albaniji. Za razliku od nje, Sreten ujovi je dozvoljavao ovu mogunost pod uslovima da Albanija bude organizovana na istim osnovama kao i Jugoslavija. Ukoliko bi se pak, u Albaniji ustanovio reakcionaran" reim, onda pomenuta mogunost ne bi dolazila u pitanje. Krajem 1944. Sreten ujovi je smatrao da Albanci, koji su se ogreili o narodnooslobodilaku borbu moraju biti kanjeni, ali su ostali Arnauti" morali da osete potpunu slobodu. 154 ' Internacionalistika merila su i ovde izbijala svom snagom: progresivnost ili reakcionarnosti jednog reima odluivala je o sudbini dela dravne teritorije, srca srpske zemlje u srednjem veku i duhovne postojbine srpskog naroda. Dragoljub Jovanovi, voa Narodne seljake stranke, pozdravljao je Deklaraciju Privremene vlade DFJ, dajui joj prednost pred Deklaracijom vlade Stojana Protia iz 1918, nalazei u programu D F J precizniji dokument. Da bi ideje i stavovi iz ove Deklaracije mogli da oive, smatrao je da svi zainteresovani faktori moraju biti upoznati s namerama vlade i znati odgovore vlade na krupna pitanja koja pritiskaju novu Jugoslaviju. Za Jovanovia ova pitanja su bila maarsko i arnautsko", pitanje Hrvata i njihove kolonizacije u Bakoj, pitanje Makedonije i Crne Gore, monarhije ili republike, sa drugim akutnim politikim i ekonomskim problemima. Jovanovi je bio politiar jugoslovenske orijentacije i veliki poklonik njene nezavisnosti i dravne celine.
Isto, 202. > Isto. I54> Isto.
152) 153

718

U tom smislu izjasnio se i prilikom referisanja o Programu NFJ na prvom, osnivakom kongresu Narodnog fronta Jugoslavije, avgusta 1945. godine. Zanimljivo je da je Jovanovi nekoliko meseci posle Krimske konferencije video ulogu Jugoslavije u sponi izmeu zapadnih saveznika i SSSR-a, drukije reeno da ona mora da postoji da ne bi dolo do sukoba izmeu saveznika sa Zapada i nae sovjetske brae". 155 ' U raspravi za dopunu Nacrta ustava, Dragoljub Jovanovi je smatrao da treba uneti pravo na samoopredeljenje i ujedinjenje do otcepljenja, jer je to naelo propagirano u toku celog rata, a na drugoj strani nijedan progresivni reim ne bi smeo da se plai separatizma. Pravo na samoopredeljenje nije moglo nikada biti konsumirano, jer je bilo imanentno samom pravu na samoopredeljenje, inilo njegov sadraj i trebalo je da ostane zauvek", da svaki narod raspolae uvek svojom sudbinom. Za Jovanovia pravo na samoopredeljenje nije bilo sredstvo reakcije za protivnarodnu akciju", ve garancija ravnopravnosti koja se davala jugoslovenskim narodima. Pravo na samoopredeljenje do otcepljenja trebalo je da slui narodima i to samo kao pravo u potrebi", a ne kao obaveza". Njegovim proklamovanjem moglo se oekivati da se u skorijem vremenu bez straha i sa veom voljom i drugi narodi prisajedine federativnoj narodnoj republici Jugoslaviji. 156 '

Srbija na izborima za Ustavotvornu skuptinu Jugoslavije

AVNOJ je i nakon proirenja na osnovu krimske preporuke saveznikih voa iz februara 1945 - zapravo njene modifikacije od Odbora za popunu i proirenje AVNOJ-a i Ministarstva za konstituantu, s Edvardom Kardeljom na elu - zadrao u svom sastavu veinu poslanika Narodnog fronta Jugoslavije. Dotadanji program i sastav AVNOJ-a nisu bili ugroeni njegovim pretvaranjem u Privremenu narodnu skuptinu (PNS), koja je trebalo da - kao prelazna ustanova - donese politiko zakonodavstvo i pripremi izbore za ustavotvornu skuptinu. Krimska preporuka, sadrana u Izjavi o rezultatima Krimske konferencije, predviala je, sem proirenja AVNOJ-a, da zakonodavna akta koja je on doneo budu podneta na ratifikaciju Ustavotvornoj skuptini. Razmatrajui predloge o proirenju AVNOJ-a, Privremena vlada D F J stala je na gledite da treba do krajnjih granica mogunosti izai u susret koji je dala konferencija saveznikih rukovodilaca u Jalti". Izmenu ove preporuke u smislu da se za AVNOJ, pored predratnih
155)

156)

B. Petranovi, M. Zeevi, n.d., 2, 191 - Mi smatramo da ova drava ima svoje istorijsko opravdanje. To smatra i Sovjetski Savez, a to smatraju i nai veliki saveznici Zapada. Jugoslavija treba da postoji, Jugoslavija mora da postoji ba zbog toga da ne bi dolo do sukoba izmeu saveznika sa Zapada i nae sovjetske brae. Mi tu treba da stojimo kao spona izmeu jednih i drugih, i na taj nain obezbedimo mir na Balkanu, mir u Srednjoj Evropi i mir u svetu". Znaajnu kohezivnu i objediniteljsku ulogu Jugoslavije Jovanovi je video u Titu. Predlog za dopunu Nacrta Ustava 1945. - A C K S K J , CK K P J , X 11/19.

719

poslanika, predloe i istaknuti javni radnici (politiari, naunici) uslovila je injenica to je poslednja Narodna skuptina Kraljevine Jugoslavije bila izabrana na nedemokratski nain, a njeni poslanici veinom utonuli u kolaboraciju s okupatorima. Demokratska stranka Milana Grola predloila je 13 lanova za poslanike proirenog AVNOJ-a, Glavni odbor Saveza zemljoradnika 12 (ukljuujui predsednika stranke Kosana Pavlovia), Hrvatska republikanska seljaka stranka (radievci) 9, a ubaieva HSS 4. Samostalna demokratska stranka Save Kosanovia i Jugoslovenska republikanska stranka Jae Prodanovia dale su u AVNOJ po 11 predstavnika, Narodna seljaka stranka Dragoljuba Jovanovia 8, a za predstavnika Socijaldemokratske stranke predloen je Nedeljko Divac. 7) Privremena narodna skuptina, obrazovana 10. avgusta proirenjem AVNOJ-a, radila je do Ukaza Predsednitva PNS od 26. oktobra 1945. o njenom rasputanju. Predsednitvo PNS reilo je da se Ustavotvorna skuptina, poto se za nju obave izbori 11. novembra, sazove u zasedanje za 29. novembar. Pored privremene vlade i AVNOJ-a, odnosno PNS, i njihovih predsednitava, u sistemu vlasti D F J postojalo je i Namesnitvo, ustanova prelaznog karaktera, u sutini dekorativna. Namesnici nisu imali bitnija ovlaenja, jer su ova pripadala AVNOJ-u, Vladi i Predsednitvu AVNOJ-a, a kasnije PNS i njenom predsednitvu. Namesnitvo se moe uzeti kao formalni uvar prenetih kraljevskih ovlaenja ili kao neka vrsta kontrole sporazuma izmeu NKOJ-a i kraljevske vlade. Namesnici su bili ljudi na zalasku politike karijere (Sran Budisavljevi i Ante Mandi), bez veeg uticaja u politikom ivotu (Duan Sernec) a i lino nespremni da se zalau za stvar monarhije u Jugoslaviji. Namesnitvo je, sutinski gledano, predstavljalo dekor ustavnosti ili vid prilagoavanja revolucionarnih promena ustavnoj formi. 158 ' Priseajui se svoje uloge namesnika, Sran Budisavljevi je isticao da mu je, kao nekadanjem aktivnom javnom radniku, vie nego teko padala ta sporedna uloga, koju je privremeno morao da vri. Proglaenjem republike i ukidanjem monarhije prestala je funkcija namesnitva. Privremeno narodno predstavnitvo bilo je izraz posleratne situacije u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, za razliku od Privremene narodne skuptine koja je konstituisana kao izraz meunarodnih potreba nove Jugoslavije. Popunjavanje AVNOJ-a nije proizilazilo iz unutranjih potreba, ve iz meunarodnih obzira pobednika prema velikim saveznikim silama, prvenstveno Velikoj Britaniji i SSSR-u. Za razliku od Privremenog narodnog predstavnitva, Privremena narodna skuptina je, radei u drugaijoj situaciji i novim drutvenim odnosima, donela potrebno zakonodavstvo u vie nego kratkom roku, a njeno
157)

158)

A C K S K J , CK K P J , Komisija za izgradnju narodne vlasti pri CK K P J , Predlog potpredsednika vlade i ministra za Konstituantu E. Kardelja o proirenju A V N O J - a od 21. jula 1945. O radu Namesnitva videti: B. Petranovi, Lj. Markovi, Zapisnici N K O J - a i Privremene vlade D F J 1943-1945, Beograd, 1991, 581-2, 591-593. i drugi.

720

Predsednitvo raspisalo je izbore za Ustavotvornu skuptinu za 11. novembar 1945. Poznato je koliko su vlade Kraljevine SHS kritikovane zbog odlaganja izbora za Ustavotvornu skuptinu. Na osnovu opteg prava glasa, koje je tekovina oslobodilake borbe naroda Jugoslavije, predratno birako telo dvostruko je uveano ukljuivanjem vojnika, ena i omladine s navrenih 18 godina. Pravo glasa nisu imali aktivni saradnici neprijatelja i pristalice predratnih faistikih organizacija. Birako pravo oduzimalo se po Zakonu o birakim spiskovima koji je donela Privremena narodna skuptina DFJ, avgusta 1945, sledeim kategorijama lica: 1. svim ministrima koji su uestvovali u vladama od 6. januara 1929. do 5. februara 1939. godine, izuzimajui one koji su se odlikovali svojim radom u borbi protiv okupatora; 2. svim pripadnicima vojnih formacija okupatora i njihovih domaih saradnika koji su se trajno i aktivno borili protiv NOVJ; 3. lanovima Kultur bunda, italijanskih faistikih organizacija i lanova njihovih porodica, ukoliko ne mogu da dokau da su radili u korist narodnooslobodilake borbe; 4. licima koja su bila aktivni funkcioneri i istaknuti lanovi u ustakim, etnikim, nedievskim, ljotievskim organizacijama, beloj i plavoj gardi, kao i drugim kvislinkim organizacijama u zemlji i inostranstvu; 5. licima koja su bila u politikoj i policijskoj slubi okupatora i kvislinga; 6. licima koja su dobrovoljno, svojom inicijativom i u cilju pomaganja neprijatelja, stavljala na raspolaganje vojna i privredna sredstva okupatoru i njihovim pomagaima; 7. licima koja su sudskom presudom osuena na gubitak nacionalne asti, odnosno politikih ili pojedinih graanskih prava za vreme dok taj gubitak traje; 8. i najzad, to nije imalo veze sa prethodnim osnovima, licima pod starateljstvom. Vlada Srbije je na osnovu l. 4 Zakona donela, u saglasnosti sa saveznom vladom, listu pripadnika organizacija iji lanovi nisu imali birako pravo, na kojoj su se nalazili: Ljotievi dobrovoljaki odredi; Ljotieva organizacija Zbor", Nedieva Srpska dravna straa; Nedieva Granina straa; Nedieva Poljska straa; Srpska zajednica rada; Pozorite Srpske zajednice rada; Obavezna sluba rada; Centrala za humor, Peanevi etniki odredi, etnike organizacije Drae Mihailovia (vojnike i poluvojnike formacije, Centralni i Nacionalni komitet, okruni, sreski i seoski komiteti, ravnogorski odbori, J U R A O Jugoslovenska ravnogorska omladina, ROS - enska ravnogorska omladina, Crne amije - enska etnika organizacija na teritoriji kragujevakog okruga), Balistika organizacija na Kosovu, Albanski nacionalni komitet, Kulturbund, Maarski strelasti krstovi, Imredijeva partija, Turanski lovci, Maarski kulturni savez, Banatski maarski kulturni savez, Astra - Rumunska kulturno-politika organizacija, Rumunska gvozdena garda, Maar haz (Dom Maara) - maarska ekonomsko-politika organizacija, Rajfajzen, ekonomsko-politika nemaka organizacija (Agririja), Hitlerjugend, Jungenhajm, ustake vojne formacije, domobranska vojska, ustake organizacije, Sabor NDH,

721

Muslimanska milicija, SS divizija - Skender beg, Organizacije kontraudarnih ceta (,,kontrai"). 159) Zahtevi graanskih politiara u vreme Potsdama samo potvruju koliko su graanske snage bile nemone da se bez oslonca na strane faktore odupru vladavini komunista u Jugoslaviji. Potsdamska konferencija je uticala na bre popunjavanje AVNOJ-a u skladu s krimskom preporukom, jer je postojei Odbor za proirenje AVNOJ-a - zapravo Ministarstvo za konstituantu, koje je praktino obavljalo taj posao kasnio u odabiranju nekompromitovanih poslanika. Grol je bio nezadovoljan to se sednice Privremene vlade D F J ne odravaju redovno. Podneo je maralu Titu memorandum, u kome je stajalo da e ostati u vladi samo pod uslovom da se najhitnije postigne sporazum o proirenju AVNOJ-a, da nova skuptina donese osnovne zakone o slobodi tampe, zbora i govora, o izborima, o graanskoj sigurnosti i o karakteru novog reima. 160) Krajem jula 1945. ubai je dao podrku Grolu da se obrazuje Komitet ministara za prouavanje zakona i proirenje AVNOJ-a, u koji su uli: Edvard Kardelj, predsednik, Milan Grol, Sava Kosanovi, dr Juraj utej, Frane Frol, Andrija Hebrang i Jaa Prodanovi; ali, prema oceni graanskih predstavnika u tom telu, komunisti" nisu nameravali da se odreknu eljezne kontrole". Za razliku od Grola, ubai nije eleo da istupi protiv D F J , smatrajui da reim" ima svu fiziku vlast u svojim rukama, da je narodni front neizbean i da je alternativa graanskog rata neprihvatljiva. Za njega je bilo najvanije da se obrazovanjem koalicije stranaka, pa makar u njoj Komunistika partija imala i odluujui uticaj, izbegne skrivanje jednopartijskog sistema pod platom narodnog fronta. 161)
159) 160)

l. 4 Zakona o birakim spiskovima, Slubeni list D F J br. 59/1945. O tome M. Grol u ostavci podnetoj maralu J. B. Titu 18. avgusta kae: Izlaganje mojih miljenja o situaciji ostalo je bez odgovora. Za punih mesec i po dana nije dolo do nove zakljune line izmene misli izmeu mene i Vas, niti je bilo sednice Vlade na kojoj bih mogao pokrenuti ta pitanja. U jednom trenutku, izjava potpredsednika Kardelja, da i on misli da bi pre svih odluka o A V N O J - u trebalo sporazumeti se programu, kao i obeanje njegovo od pre nekoliko nedelja da e se 'za dan-dva' odrati sednica Vlade - dalo mi je nade da do tog sporazumevanja moe doi. Mesto svega toga, iza pauze od tri meseca, sednica Vlade zakazana je bila tek u poslednjoj nedelji pred sam saziv A V N O J - a , i nekoliko dana pre toga dostavljena je lanovima Vlade hrpa zakonskih projekata: izbornog zakona, zakona o birakim spiskovima, zakona o kanjavanju zloina i prestupa protiv otadbine, o Ustavotvornoj skuptini, o dravljanstvu, o vojnim sudovima, o agrarnoj reformi, predlog Ministra za Konstituantu o proirenju A V N O J - a , zatim zakoni o tampi, o udruenjima i zborovima. Svi ti vani i za reavanje dananjih problema odluujui zakonski projekti, izraivani bez irih naelnih sporazuma, ubaeni su bili odjednom, u poslednjem trenutku, pred Ministarski Savet pred saziv A V N O J - a , o ijem se proirenju u Privremeni parlament - o principu i o merilima - za sve ovo vreme isto tako nije sporazumevalo. U takvom nainu rada pokazuje se jedno poslovno gledanje osnovnih politikih pitanja, skoro tehniko sprovoenje jedne politike kao ve osvetane, neprikosnovene, koja iskljuuje svako podvajanje miljenja. Na jedan ili drugi nain ti zakoni ograniavaju ili ponitavaju graanska prava, demantuju sporazume o definitivnom ureenju zemlje i osporavaju osnovna naela na kojima su oni nainjeni." - Arhiva J. B. Tita, II56. 161> B. Petranovi, S. Neovi, A V N O J i revolucija, Beograd, 1983., 741-744.

722

Grolu nije polo za rukom da Komitetu nametne svoje poglede na izradu zakonskih projekata u smislu pronalaenja kompromisne formule. Grupa demokrata u Privremenoj narodnoj skuptini D F J pristupila je kritici predloenog zakonodavstva sa stanovita povrede demokratskih naela. Opozicija je gledala na stvaranje jedinstvene vlade kao na podelu vlasti. Dragi Joksimovi, poslanik Privremene narodne skuptine, traio je da se sprovedu izbori za organe lokalne vlasti, jer se kua gradi od temelja", a ne od krova", i donese zakon o slobodi od straha. 162 ' Ova opozicija je 1945. bila kristalizacioni centar otpora jednostranakoj vlasti u Srbiji i Jugoslaviji. Grolovim pristalicama u PNS prilo je i nekoliko poslanika iz drugih graanskih grupacija, tako da je opoziciju novom zakonodavstvu inilo najvie 17 poslanika. Grolovi jednomiljenici u PNS istupali su protiv politike iskljuivosti KPJ, politikih procesija" Narodnog fronta, traili zaborav nevoljnih ogreenja" u ratu. Grol je govorio o uslovima sveopte ekonomske krize i nesmirene atmosfere". List Demokratija se pozivao na zahteve iz naroda da bude vie Hunre manje Hozne". 163 ' Za Grola je Sporazum Tito - Subai znaio podelu vlasti izmeu komunista i ostalih progresivnih politikih partija". Opozicija je, uz pomo zapadnih sila, oslonjena na Deklaraciju o osloboenoj Evropi usvojenoj na Krimskoj konferenciji, nastojala da izgradi legalnu osnovu rada i ostvari podelu vlasti s KPJ, koja na to nije ni pomiljala. Suoen sa injenicom da se Tito ne dri Krimske preporuke u shvatanju demokratske opozcije, a na drugoj strani nemajui mogunosti da se odmerava sa Narodnim frontom iza kojega je stajala KPJ sa dravnim aparatom vlasti, Grol je 18. avgusta 1945. podneo ostavku Titu na poloaj potpredsednika Privremene vlade DFJ. Za Grola, naela Deklaracije vlade iz marta 1945. nisu bila u praksi potovana. Ukazao je predsedniku vlade da sednice vlade nisu tri meseca sazivane. Donoenje hrpe zakonskih projekata" bilo je izneto pred vladu u poslednji as. Za Grola je ovakav nain rada predstavljao tehniko sprovoenje jedne politike kao neprikosnovene, koja iskljuuje svako podvajanje miljenja. Iz toga je izvlaio zakljuak o tendenciji da se mehanikim sredstvima obezbedi ono to se saglaavanjem ne moe". Osuivao je masovna okrivljavanja, pretnje i stavljanje pod pitanje osnovnih prava graana. Pod udar Grolove inkriminacije posebno je dolo proizvoljno stavljanje pod oznakom faizma svega onog to nije bilo na liniji oslobodilakog rata. Iz svega je proizilazilo da politiki zakoni koji ne obezbeuju slobodnu razmenu miljenja ne vode ni slobodnim izborima za Ustavotvornu skuptinu.164' Privremena vlada DFJ, od obrazovanja marta 1945, bila je, u stvari organ KPJ, odnosno Politbiroa CK KPJ, nezavisno od svog arolikog
m) 163) 164)

B . Petranovi, M . Zeevi, n.d., 2 , 194. Aluzije u Bosni da bude manje represije a vie strane ekonomske pomoi. Arhiv J. B. Tita, I I - 5 - 6 .

723

sastava. Pored komunista, u Privremenoj vladi D F J nalazili su se i predstavnici drugih stranaka i politikih grupa: Milan Grol (Demokratska stranka), Ivan Subai i Juraj utej (HSS), Sava Kosanovi (Samostalna demokratska stranka), Jaa Prodanovi (Jugoslovenska republikanska stranka), Edvard Kocbek (bivi hrianski socijalist), Frane Frol (HSS u JNOF-u). No, komunisti su u njoj imali najistaknutije prvake svoje partije: predsedniki poloaj pripao je maralu Josipu Brozu Titu, generalnom sekretaru KPJ, mada se njegova najvia partijska funkcija nije javno iskazivala; Tito se istovremeno nalazio na elu resora narodne odbrane, kao vrhovni komandant Jugoslovenske armije; Edvard Kardelj, lan Politbiroa CK KPJ nije bio samo potpredsednik vlade ve i ministar za konstituantu; stajao je na elu ministarstva koje je u postojeoj prelaznoj situaciji bilo jedno od najvanijih, jer je trebalo pripremiti pretvaranje AVNOJ-a u Privremenu narodnu skuptinu, saglasno krimskoj preporuci efova velikih sila, organizovati izbore za ustavotvornu skuptinu i izraditi nacrt budueg ustava. Glavni partijski ideolog, Milovan ilas, nalazio se na elu Ministarstva za Crnu Goru, kao i Pavle Gregori za Hrvatsku, a Rodoljub olakovi za Bosnu i Hercegovinu. Resore industrije, saobraaja, spoljne trgovine, rudarstva i prosvete drali su takoe komunisti (Andrija Hebrang, Todor Vujasinovi, Nikola Petrovi, Bane Andrejev i Vladislav Ribnikar). Hebrang je bio povuen iz Hrvatske na rad u federaciju posle kritike njegovog rada kao separatistikog, ali to ira javnost, pa ak i lanovi KPJ, nisu znali. Ministarstvom finansija rukovodio je Sreten ujovi, lan Politbiroa CK KPJ. Na elu Ministarstva unutranjih poslova stajao je pop Vlada Zeevi, istaknuti partizanski prvak iz zapadne Srbije, lan KPJ od 1942. godine. Zeevi nije imao istaknuto mesto u partijskoj hijerarhiji, ali je kao svetenik, ija je popularnost probila granice Jugoslavije zahvaljujui propagandi narodnooslobodilakog pokreta i naprednih iseljenikih krugova, mogao garantovati u oima javnog mnjenja da e se unutranji organi drati demokratskih pravila u predstojeim izborima. Uostalom, organima bezbednosti (Odeljenje zatite naroda - OZN-a), na Zapadu poznatim kao tajna politika policija", rukovodio je Aleksandar Rankovi Marko, lan Politbiroa CK KPJ i general-lajtnant J A . Odeljenje zatite naroda, stvoreno 13. maja 1944. godine, nalazilo se - po tadanjem formacijskom sastavu - u okviru Ministarstva narodne odbrane a ne Ministarstva unutranjih poslova. Nominalni nosilac spoljne politike bio je Ivan Subai, ali su poslovi s inostranstvom (ukljuujui meunarodne odnose i komunistike veze) bili koncentrisani, kao i ranije (dok je Josip Smodlaka bio u NKOJ-u prvi partizanski poverenik za spoljne poslove), u rukama marala Tita. Glavne linije spoljne politike formulisao je i iznosio Tito u svojstvu predsednika Privremene vlade DFJ. Prepiska izmeu Tita i Staljina, odnosno drugih sovjetskih najviih zvaninika (politikih i vojnih) ostvarivana je bez publiciteta. Tito je s Edvardom Kardeljem drao sve

724

konce spoljne politike u vreme transke krize. Ostale resore drali su predstavnici graanskih grupa i partija, koji su bili pripadnici narodnooslobodilakog pokreta (iz redova HSS - Frane Frol i Zlatan Sremec, ili poznati pisac, katoliki mislilac, prvak hrianskih socijalista i Osvobodilne fronte Edvard Kocbek); sledili liniju JNOF-a (kao ef Jugoslovenske republikanske stranke Jakov Jaa Prodanovi); orijentisani prema naprednim snagama u Jugoslaviji za vreme boravka u emigraciji (prvak Samostalne demokratske stranke Sava Kosanovi, vatreni branilac obnove Jugoslavije u inostranstvu); politiari koji su vaili za rusofilski, odnosno slovenski orijentisane. Van stranaka u Vladi nalazili su se istaknuti javni radnici i raniji politiari, ali sada bez stranakog opredeljenja (Josip Smodlaka, Vasa ubrilovi). Predsednitvo Privremene narodne skuptine raspisalo je 1. septembra 1945. izbore za Ustavotvornu skuptinu za 11. novembar iste godine. Narodni front Jugoslavije je samim tim otvorio predizbornu kampanju. Na sednici Izvrnog odbora Narodnog fronta Srbije 5. IX 1945. pretresano je pismo Izvrnog odbora NFJ upueno svim zemaljskim odborima. Tim povodom je zakljueno: 1. da se pri Izvrnom odboru NF Srbije stvori Izvrni odbor u koji bi uli predstavnici svih stranaka i grupa koje su se nalazile u Narodnom frontu; 2. da se ovi odbori obrazuju i pri okrunim odborima i proire sa po jednim predstavnikom grupa u Narodnom frontu; 3. da izborni odbori podnose predloge za okrunu listu Izvrnom odboru NF okruga na konano reavanje; 4. radi ubrzavanja postupka oko postavljanja okrunih lista i vee saglasnosti svih grupa u Narodnom frontu odlueno je da Izborni odbor pri Gradskom odboru izvri kandidaciju za celu Srbiju, kako za Saveznu skuptinu, tako i za Skuptinu naroda, i pre dobijanja predloga od okrunih odbora Narodnog fronta. Samim tim, Izvrni odbor Narodnog fronta Srbije mogao je da uputi predlog okrunim odborima za stavljanje odreenih lica na okrune liste. Ovaj postupak, meutim, po stavu Izvrnog odbora Narodnog fronta Srbije, nije spreavao okrune odbore Narodnog fronta da popunjavaju svoje okrune liste i dodaju kandidate za koje se izjasnio Glavni odbor Narodnog fronta Srbije. 5. U okrune izborne odbore nisu mogla da se biraju lica koja su bila kandidati na toj listi. 6. Glavni odbor je preporuio okrunim odborima da pojaaju svoj agitacioni aparat i da izbegavaju potpirivanje meustranake borbe, to je moglo da nanese neocenjivu tetu". Svim grupama je trebalo da se prue ista materijalna sredstva. Grupe u Narodnom frontu mogle su u naelu i samostalno da istupaju, ali je Glavni odbor preporuivao zajedniki nastup. Formalno gledano, Glavni odbor je traio da Narodni front vodi brobu protiv izbornih nezakonitosti, naroito u pitanju zborova i dogovora graana, i da se tampa svih grupa rastura podjednako. 165)
165)

B. Petranovi, Narodni front Beograda na izborima za Ustavotvornu skuptinu Jugoslavije 11. novembra 1945. godine, Godinjak grada Beograda, knj. X V I - 1969, 88.

725

Zemaljska izborna komisija Srbije donela je 6. septembra 1945. odluku o ustanovljenju izbornih srezova i odreivanju broja poslanika koje e birati pojedini izborni srezovi na teritoriji Srbije za Saveznu skuptinu Ustavotvorne skuptine. Prema odluci Savezne izborne komisije od 3. IX 1945, Srbija je birala 87 poslanika. Grad Beograd sa 288.938 stanovnika, po popisu iz 1931, godine, birao je 7 poslanika (jedan poslanik na 40 hiljada stanovnika). Svaki rejon Beograda inio je poseban izborni savez. 166) Na osnovu lana 10 Zakona o izboru narodnih poslanika za Ustavotvornu skuptinu, Zemaljska izborna komisija Srbije je 6. septembra donela Odluku o postavljenju izbornih komisija za grad Beograd i pojedine okruge Srbije. Po uputstvima Izvrnog odbora Narodnog fronta Srbije, Gradski izborni odbor morao je da predstavlja sve grupe. Prihvatajui ovaj stav, Gradski odbor Narodnog fronta Beograda trai 11. septembra da u izborni odbor uu i predstavnici organizacija AF-a, USAOS-a, Jedinstvenih sindikata i pojedini aktivisti Narodnog fronta koji nisu pripadali ni jednoj stranci, ali su se istakli kao pripadnici Narodnog fronta. Izborni odbor Srbije, sastavljen od predstavnika svih grupa, ovlaen je od Izvrnog odbora NF Srbije da privede kraju kandidacije za Beograd i pojedine okruge u Srbiji. Listu za grad Beograd nosio je maral Tito, kao kandidat u VII rejonu, dok je za njegovog zamenika kandidovan dr Blagoje Nekovi, predsednik Narodne vlade Srbije; u I rejonu kandidovan je Moa Pijade, potpredsednik Privremene narodne skuptine, a za zamenika Ste van Jakovljevi, rektor Univerziteta; drugi kandidat bio je dr Svetislav ivkovi, profesor; u II rejonu kandidovan je general-lajtnant Sreten ujovi, ministar finansija, a za zamenika Dragi Stamenkovi, sindikalni funkcioner; u II rejonu Vladimir Simi, advokat, a za zamenika Marko Nikezi, potpredsednik INO-a Beograda; u IV rejonu Vladislav Ribnikar, ministar prosvete, a za zamenika Milan ivkovi, apotekar; drugi kandidat je bio Miladin Zari, uitelj, a njegov zamenik Milutin Najdanovi, privatni inovnik; u V rejonu kandidovan je Pavle Pavlovi, abadijski radnik, a kao zamenik Dragoslav Mutapovi, pomonik ministra poljoprivrede Srbije; drugi kandidat u ovom rejonu je Dragoljub Jovanovi, profesor Univerziteta; u VI rejonu kandidovan je Aleksandar Rankovi, general-lajtnant, iji je zamenik Slavka Parenta, ef socijalnog odeljenja INO-a; drugi kandidat je bio Nikola opi, pomonik direktora Hemijske centrale, a zamenik Velimir Stojanovi, graevinar.167) Na izborima za Ustavotvornu skuptinu nije bilo drugih lista Narodnog fronta. 168) Oekivalo se da Narodni front na izborima izrazi jedinstvo politike misli naroda Jugoslavije. Izvrni odbor NFJ u tom smislu izdao je 11. septembra 1945. proglas lanovima organizacije povodom izbora za
16) 167) 168)

Glas", 8. septembar 1945. Isto, 25. septembar 1945. B. Petranovi, n.d., 90.

726

Ustavotvornu skuptinu. Osnovne parole NFJ pozivaju na jaanje bratstva i jedinstva i ravnopravnosti naroda, razvijanje saveza radnika i seljaka i svih drugih naprednih slojeva drutva", savez sa SSSR-om i prijateljstvo sa ostalim saveznicima. Narodni front Jugoslavije pozivao je na izbore sve graane i osuivao reakcionarnu opoziciju". Jedinstveni sindikati okrunicom pozivaju svoje organizacije da u predizbornoj kampanji izdaju letke, agitacijom i propagandom raskrinkavaju" opoziciju. Glavni odbor JSRNJ objavio je predizborni proglas radnikoj klasi Jugoslavije 25. oktobra 1945. Odmah po raspisivanju izbora, u Srbiji se razbuktala politika aktivnost. U Beogradu je nosilac ove aktivnosti bio Gradski odbor Narodnog fronta. Na svojim sednicama i aljui raspise rejonskim odborima, Gradski odbor Narodnog fronta davao je ton akcijama. Gradski odbor Narodnog fronta objanjavao je karakter ustanove zamenika" i podvlaio da dve liste za Skuptinu naroda u Srbiji ne znae cepanje Narodnog fronta. NF Beograda poziva aktiviste da na dan izbora dovedu to vie graana na biralita. Rukovodstvo Narodnog fronta u Beogradu pokree, takoe, pitanje sredstava za pokrie rashoda oko likovne i pismene propagande, organizacije izbora i drugih potreba izborne kampanje. Odlukom Izvrnog odbora NF Srbije obrazovan je Izborni fond Narodnog fronta. Fond se formirao od priloga, a deljen je na sledei nain: 25% NFJ, 50% NF Srbije i 25% okrunim odborima NF-a. U Beogradu su prilozi skupljani po rejonima i dostavljani Gradskom odboru Narodnog fronta. Iz psiholokih razloga posebna panja je obraena na iznos koji su prilagali prvi prilagai. ' Program akcije, koji je razradio Gradski odbor Narodnog fronta u vezi sa izborima, obuhvatio je: 1. proradu Proglasa NFJ, razraivanje govora marala Tita, tumaenje socijalno-politikog znaaja novog zakonodavstva PNS, objanjavanje kandidacionih lista; 2. organizovanje rejonskih konferencija, koje su morale da se zavre do 30. septembra; 3. masovne organizacije su zaduene da razviju akciju meu svojim lanstvom, radnicima, omladinom, enama; 4. planirane konferencije za 7. oktobar zamiljene su kao vrhunske take izborne agitacije; 5. Gradski odbor preuzimao je na sebe izdavanje proglasa graanima, tampanje parola i agitaciju za izborni fond. 170 ' U poetnoj fazi predizborne kampanje odravani su mesni sastanci i rejonske konferencije, na kojima su objanjavani zakoni o birakim spiskovima i o izboru narodnih poslanika, kao i naglaavan znaaj Privremene narodne skuptine kao novog parlamenta". Radnici Beograda odlazili su ekipno u oblinja sela i manifestovali u prilog Narodnog fronta. Organizacije AF-a agituju da ene koriste birako pravo 11. novembra. Predizborna propaganda i agitacija vodila se preko tampe, kulturno-prosvetnih priredaba, plakata, popularnih broura. lanstvo Narodnog fronta pomagalo je na sreivanju birakih spiskova.
169) 170)

Istorijski arhiv Beograda, Fond NF-a, Zapisnici sa sednice Gradskog odbora NF-a od 25. septembra 1945. Isto, Zapisnik od 18. i 25. septembra 1945.

727

Iz birakih spiskova su brisani saradnici neprijatelja kao nedostojni", koji su, kako se govorilo, sami sebi oduzeli birako pravo". Pored nebudnosti" lanova Narodnog fronta prilikom upisa graana u spiskove, bilo je, s druge strane, i preteranog sitniarenja". Prema izvetajima, koji su pristizali, neprijateljski elementi" su na konferencijama pokazivali i lanu revnost", nastojei da se iz spiskova briu i poteni graani". Broj predloenih graana za brisanje u Beogradu do kraja avgusta je iznosio 5-6 hiljada ili 2,5% od upisanog broja biraa. 171 ' Partijska organizacija proglasila je izbore za glavni zadatak. Mesni komitet je odluio da se za jedan mesec odloi odravanje partijskog kursa pri Mesnom komitetu. Na teorijskim sastancima razraivali su se govori u vezi sa izborima. Komitet je, takoe, odloio rad na ispunjavanju anketnih partijskih listova i druge tekue poslove. Po direktivi Mesnog komiteta nisu se odlagali jedino poslovi vezani za obilaenje partijskih jedinica, spremanje zimnice i proizvodnja. Komunisti su obavezani da u svest naroda unose shvatanje da je svako izjanjavanje protiv Narodnog fronta - izdaja. 172 ' Kune i uline konferencije ustupale su u oktobru mesto veim predizbornim mitinzima i zborovima, ali politika aktivnost ni u ovim najmanjim jedinicama nije prestajala. 173 ' Dok je u septembru teite bilo na objanjavanju odredaba i principa izbornog zakonodavstva, dotle je u oktobru najveim delom govoreno o uspenoj obnovi zemlje, daljim perspektivama razvitka, karakteru opozicije. Narodni front je spreavao pokuaje opozicije da omalovai izbore; suzbijao je vesti da e se izbori odloiti ili ponititi, ukoliko se i odre; razbijalo se shvatanje da glasanje i politika nije za ene. Rad opozicije u redovima omladine svodio se uglavnom na pridobijanje pojedinaca i delatnost bivih lanova Jugoslovenske ravnogorske omladine (JURAO), ali je dolazilo i do obrazovanja manjih grupica od po 3-4 omladinca. Omladinci, pod uticajem opozicije inili su pojedinane ispade", ali nisu imali snagu da stvore organizaciju. Antikomunistiki raspoloeni omladinci pisali su ceduljice" sa parolama: Omladino, komunisti vas gone samo na rad"; klevetali Tita i veliali kralja. Veini ovih punoletnih omladinaca bilo je oduzeto i birako pravo. U jeku predizborne kampanje deo ovih omladinaca nalazio je stecite u prostorijama redakcije lista Demokratija". 174 ' Narodni front je u izbornoj agitaciji raskrinkavao", sem opozicije u Srbiji i njenih prvaka, i Vlatka Maeka kao potpisnika Trojnog pakta i saradnika ustakog pokreta. Iz direktiva Narodnog fronta Srbije vidi se da je sutina apstinencije opozicije na izborima objanjavana slabou unutranje reakcije" i njenim tenjama da stvori osnov za inostranu
1711 172) 173) 174)

Isto; Borba", 1. septembar 1945.Istorijski arhiv Beograda, Zapisnik MK od 1. X 1945. B. Petranovi, n.d., 92. Isto.

728

intervenciju. Narodni front Srbije traio je, takoe da se u okrunoj tampi demaskiraju" lokalne voe opozicije. 175) Izmeu graanskih stranaka i grupa u Narodnom frontu i onih van Narodnog fronta postojale su, u odnosu na postojei poredak, krupne razlike. Predstavnici veeg broja grupa u Narodnom frontu uglavnom su lojalno saraivali sa Narodnim frontom u predizbornoj kampanji. Voe nekih od ovih grupa vezivale su svoj budui opstanak za uspeh na izborima, naglaavajui svojim malobrojnim pristalicama da e sutra" vredeti onoliko koliko su na izborima dobili glasova. Graanske stranke u Narodnom frontu uputile su lanstvu predizborne proglase, i to: Jugoslovenska republikanska stranka, Narodna seljaka stranka, Savez zemljoradnika, Samostalna demokratska stranka. Izraavajui se za demokratiju, federativno ureenje i republikanski oblik vlasti, republikanci su isticali da je Narodni front do tog stepena potreban da bi ga trebalo stvoriti ak i kada ne bi postojao. Samostalna demokratska stranka pozivala je svoje lanove da glasaju za Narodni front, jer su snage koje ga predstavljaju protiv diktature, za agrarnu reformu, za federaciju i bratstvo i jedinstvo. Ova grupa izdala je predizborni proglas u zajednici sa Seljakim kolom". Proglas su potpisali najistaknutiji rukovodioci stranke: Sava Kosanovi, Vojislav Kecmanovi, Sreten Vukosavljevi, Aleksandar Mo, Hinko Krizman, Zaim arac, Aleksandar evi, Ljubo Leonti, Rajko ermanovi. ll(i) U izbornom proglasu Narodne seljake stranke reeno je: Neka Narodni front bude svima vaniji od vlastite stranke ili linosti". I dalje: Neemo graanski rat, neemo haos i skok u nepoznato ili po zlu poznato, neemo nazad, nego samo napred"... Glasajte za listu Narodnog fronta, a za kandidate koji vam se najvie sviaju". U lanku Izbori u pravi as" Dragoljub Jovanovi je pisao: Na obema listama rasporeeni su predstavnici svih stranaka u Frontu i to u prilino ravnoj meri. U srezovima, sem jednog ili dva izuzetka, gde je samo jedan kandidat, svuda su po dva do tri pa i pet kandidata. Narod u Srbiji imae prilike da bira meu tim kandidatima ne samo prema linostima, nego i prema stranakoj pripadnosti.177) Dragoljub Jovanovi je sve one koji su ostajali van Narodnog fronta nazivao unutranjim emigrantima", a izbore tumaio kao odluan trenutak da seljaci kau to im je na ,,dui". 178) Nausuprot snagama oko Narodnog fronta, neuspeno je pokuavao da se stvori i front opozicionih graanskih snaga. Pojedinci i frakcije iz grupa u Narodnom fontu nastojali su da stvore utisak da te grupe ne idu sa Narodnim frontom. Na poetku izborne kampanje Vaso ubrilovi je demantovao da postoje dve grupe Saveza zemljoradnika koje e na izborima samostalno da okuaju" svoju vrednost. Predsed175) 176 177

Isto. J Glas", 19. septembar 1945. Isto, 3. oktobar 1945. 178) Isto, 11. septembar 1945.

729

nitvo Saveza zemljoradnika (Zemljoradnike stranke) saoptilo je uoi izbora da je netana vest Demokratije" da je Glavni izvrni odbor Zemljoradnike stranke resio na sednici od 26. oktobra da ne uestvuje na izborima. Tim povodom Predsednitvo je isticalo da je Zemljoradnika stranka od stupanja u Narodni front, 14. marta 1945, lojalno saraivala u Narodnom frontu, pa nema razloga da tu lojalnost ne zadri i uoi izbora, s tim to je samo jedan lan Glavnog odbora bio protivan da stranka izlazi na izbore. 179 ' Na poetku izborne kampanje demantovana je i vest agencije Rojter da e Socijalistika partija Jugoslavije Milorada Belia i druge grupe izai samostalno na izbore. ' U jeku kampanje Ministarstvo unutranjih poslova odobrilo je rad Narodnoj radikalnoj stranci Miloa Trifunovia, a na prijavu Ace Stanojevia. 181 ' Mada ovim strankama nisu javno pravljene formalne smetnje, one su, onako malobrojne, bile pod neprekidnim moralno-politikim pritiskom Narodnog fronta i bez mogunosti da se nametnu kao znaajniji politiki faktori. Tek to je tree zasedanje AVNOJ-a otpoelo s radom, uveano novoprimljenim poslanicima u skladu sa preporukom Krimske konferencije, Petar II Karaorevi dao je izjavu da povlai ovlaenja kraljevskim namesnicima. Ovim aktima poinje pritisak opozicije da izazove vei interes Zapada za dogaaje u Jugoslaviji, pa i eventualnu intervenciju. Petar Karaorevi je obrazlagao svoju akciju time da je Tito na kongresu NFJ prejudicirao stav prema monarhiji, da se Sporazum Tito - ubai ne izvruje od prvog dana i da se sprema nasilni plebiscit. Agencija Tanjug je sutinu ove kraljeve intervencije oznaila kao tenju da se minira" narodnooslobodilaki pokret i rezultati njegove borbe. 182 ' Grupa bivih politiara na elu sa Slobodanom Jovanoviem, Jovanom Banjaninom, Milanom Gavrilo viem, Vjeeslavom Vilderom i drugima, podnela je 10. septembra 1945. Savetu ministara inostranih poslova velikih sila u Londonu memorandum, u kome se isticalo da reim u Jugoslaviji nema nieg zajednikog sa demokratijom i da u zemlji vlada strahovlada KPJ. Ovi politiari su traili od saveznikih sila da se u Jugoslaviji obrazuje vlada od svih demokratskih partija i uspostavi kontrola izbora, jer je u Jugoslaviji graanski rat ve bio zapoeo. 183 ' U prvom broju Demokratije" od 27. septembra 1945. objavljeno je Saoptenje udruenih opozicionih stranaka" u kome je stajalo: Ravi politiki zakoni pokazali su se od prvih dana u primeni iskljuive reimske vlasti kao nemogui. Izborna radnja poela je oduzimanjem
Isto, 8. septembar, 3. novembar 1945. ' Isto, 5. septembar 1945. Borba", 10. oktobar 1945. 182) Isto, 21. avgust 1945. 183) Isto, 10. avgust 1945.
8 181)

730

birakog prava stotinama hiljada graana, koje povlai sobom liavanje drugih prava i oteavanje samih ivotnih uslova. Izborna kampanja poela je pritiskom, koji u atmosferi nespokojstva i jo neumirene zemlje, vodi tekim posledicama. Jedna konstituanta iz takvih izbora ne moe imati prava ni mogunosti da rei teke probleme u zemlji. Iz tih razloga udruene demokratske stranke u opoziciji - demokrati radikali i zemljoradnici, ne postavljaju svoju izbornu listu. Ovom dananjem saoptenju sledovae odluke grupa u Zagrebu i Ljubljani". 184 ' Grupe, koje se u ovom saoptenju pominju, u stvari su bile frakcije stranaka u Narodnom frontu (samostalnih demokrata i zemljoradnika). Sa sednice frakcije Samostalne demokratske stranke, odrane pod predsednitvom Duana Bokovia, potpredsednika SDS, 15. septembra 1945. u Beogradu, izdato je saoptenje da se ova grupa ne slae sa dr Hinkom Krizmanom i Savom Kosanoviem i uopte ueem Samostalne demokratske stranke u Narodnom frontu. Kominike se zavrava time, da e Samostalna demokratska stranka nastaviti svoj rad u zajednici sa ostalim demokratskim strankama van Narodnog fronta. 185) to se tie radikala, oni su bili malobrojni, jo pre rata razbijeni i rastrojeni kao stranka, a posle rata mnogi od njenih bivih voa proglaeni za saradnike okupatora. U toku celog oktobra Demokratija" je napadala nain organizacije izbora, Narodni front i drutveni sistem. Reim je proglaen za totalitaran, jer nema diferenciranja miljenja i partija niti razumevanja za ljude van Narodnog fronta. Grolov list je isticao da na jedan list opozicije dolazi 130 listova Narodnog fronta u zemlji. Demokratija" je pisala da se mase harangiraju" na predizbornim konferencijama, velikim i malim, rejonskim, ulinim i kunim, a da su litije sa barjacima i transparentima poslednjih dana dobile nezapamene razmere". Demokratima je smetala ova hajka", posebno ispisane parole po zidovima zgrada i na trotoarima. 186 ' Nema ni jedne ustanove, mere ili akcije Narodnog fronta koju Demokratija" nije podvrgavala kritici, napadima, sumnji: nain deobe Unrine robe, broj brisanih iz birakih spiskova, davanja karakteristika, tok predizbornih konferencija; tvrdilo se da vlast nije slobodno izabrana, da nije samoupravna i da je laicizirana; napadao se nain izvoenja privredne obnove. 187 ' Paljenje Demokratije" 18. oktobra 1945. u raznim krajevima Beograda od strane omladinskih grupa, podstaknutih od MK KPJ, dalo je osnov demokratima da napadnu nepotovanje odredbi Zakona o slobodi tampe, zbora i dogovora. Pod pritiskom Narodnog fronta Demokratija" je uoi izbora prestala da izlazi, jer navodno nisu vie hteli da je tampaju tipografski radnici. Na sednici Predsednitva Privremene narodne skuptine od 26. oktobra 1945, na predlog Edvarda Kardelja ustanovljena je kutija bez
184) 185)

Saoptenje je datirano sa 20. septembar 1945 - Demokratija", 27. septembar 1945. Isto, 4. oktobar 1945. 8 Isto, 18. septembar 1945. > Isto, 1 - 6 , od 27. septembra do 1. novembra 1945.

731

liste", kao korektiv da se ne glasa samo za vladinu listu". Demokratija" je ovu meru oznaila kao injenicu koja ne menja u sutini nita u izvoenju izbornih radnji. Ova mera nije uticala na opoziciju da se odrekne politike apstinencije koju je opravdavala sledeim razlozima: ogranienjem slobode; to su itave pokrajine nepristupane akciji opozicije; to narod nije u situaciji da voljno glasa. Demokratija" je preporuivala samo pojedincima, koji nisu imali drugi izlaz, da glasaju za kutiju bez liste". Narodni front je u borbi protiv demokratske opozicije Milana Grola koristio i grupu demokrata koji su pripadali narodnom frontu. Ova grupa, u kojoj su najuticajniju ulogu imali V. Zeevi, M. Carevi, M. Perunii, M. Vlajkovi i A. Popovi, sazvali su konferenciju svojih pristalica u Beogradu 14. septembra 1945, na kojoj su osudili manjinu Milana Grola, usvojili program Narodnog fronta i izabrali akcioni odbor od 7 lica da sazove konferenciju demokrata i postavi kandidate za izbore. 188 ' Za predsednika Akcionog odobra izabran je Vlada Zeevi, a za sekretara Milo Carevi. Konferencija sreskih delegata Demokratske stranke sazvana je za 27. septembar 1945. u Beogradu. Odlueno je da se pokrene list stranke i otvore klupske prostorije. Rejonske konferencije demokrata za izbor delegata odrane su 23. septembra. Obrazovan je privremeni odbor lanova Demokratske stranke u Narodnom frontu za Beograd. Zemaljska konferencija Demokratske stranke u Narodnom frontu donela je Rezoluciju u kojoj je grupa Milana Grola oznaena kao manjina stranke i usvojen program Narodnog fronta. Grolova grupa okvalifikovana je kao disidentska". U Privremeni akcioni odbor, sem dotadanjih lanova Akcionog odbora, uli su i svi lanovi Glavnog odbora Demokratske stranke koji su se nalazili u Narodnom frontu i po jedan predstavnik svakog okruga. Zakljuak konferencije, unet i u Rezoluciju, bio je da stranka izae jedinstveno na izbore za Ustavotvornu skuptinu.189'1 Na zemaljskoj konferenciji stranke uestvovalo je 235 delegata. U napadima na Grolovu grupu najvie je isticano da krnji sastav rukovodeih tela stranke nije savremeni izraz volje pristalica stranke. 190 ' lanovi Demokratske stranke napadali su, meutim, uesnike ove zemaljske konferencije demokrata kao ljude malo znane" i neprizante" u krajevima iz kojih su dolazili.191'
188) 189) 190>

Borba", 15. septembar 1945. Glas", 29. septembar 1945. Od 153 lana izabranih pre rata u Glavni odbor stranke, koji su predstavljali stranku 1945, u ivotu se nalazilo oko 120 lica. Po oceni uesnika jo je vie bio okrnjen Izvrni odbor Stranke sastavljen pre rata od 27 lica: saraivali su sa kvislinzima (Joji je bio ministar), Draom Mihailoviem (Kujundi); neki su ostali u emigraciji ( B . Markovi, B. Vlaji, R. Kneevi, D. Lazarevi); trojica se nisu nalazili u birakim spiskovima, jer su izgubili pravo glasa kao neprijatelji": R. Stojiljkovi, Cievi, Stojanovi; jedan je bio u Vladi Cvetkovi-Maek ( D . Ikoni), jedan odsutan iz Srbije, a deo nije bio politiko-moralno ist": S. Dukanac, N. onovi, R. Nikoli, J. Trandafilovi, T. Dimitrijevi. Prema analizi Andrije Popovia Izvrni odbor se svodio na grupu nekompromitovanih u toku rata: Milana Grola, Tripka ugia, Nikolu kerovia, D. Rankovia, L. Milievia. - B. Petranovi, n.d., 99. Demokratija", 4. oktobar 1945.

191)

732

Masovno uee naroda na predizbornim mitinzima unapred je otkrivalo raspoloenje graana Beograda prema novom poretku i njegovim protivnicima. Ceo oktobar 1945. bio je u Beogradu ispunjen odravanjem predizbornih skupova i mitinga. Centralni predizborni zbor Beograana odranje 4. novembra 1945. pred Kneevim spomenikom". Ovo je na zbor - kae se u proglasu Izvrnog odbora Narodnog fronta upuenog Beograanima - zbor vas koji ste okupljeni pod zastavom Narodnog fronta u obnovi i izgradnji nae zemlje, okupljeni na radu za bolju i sreniju budunost naih naroda. Uinite sve da na ovom velikom predizbornom zboru Narodnog fronta manifestujemo svoju snagu, snagu jedinstva graana Beograda ostvarenog u Narodnom frontu. Uinimo sve da ostanemo dostojni slobodarskog Beograda, glavnog grada nove Demokratske Federativne Jugoslavije. 1 9 ^ Na masovnim zborovima uzimali su uee najvii dravni i politiki rukovodioci. Brojnost ovih konferencija i zborova pokazuje sledee cifre: u beogradskom okrugu odrano je 620 konferencija, 284 zborova i 4 mitinga sa 298.421 uesnika; u Beogradu je odrano na hiljade kunih i ulinih konferencija na kojima je prisustvovalo 228.600 ljudi. Pored velikih rejonskih zborova i konferencija, u Beogradu su odrana i etiri velika gradska manifestaciona zbora sa vie od 500.000 uesnika. U poslednjoj fazi izborna kampanja dostigla je najviu taku. Istovremeno sa odravanjem velikih zborova i politikim pripremama za njihov uspeh, aktivisti Narodnog fronta zavravali su tehniku stranu izbora, sprovodili agitaciju u linom dodiru, organizovali predavanja po naseljima za 7. novembar, davali priredbe sa predizbornim programom. Mesni komitet je krajem oktobra 1945. dao direktivu da se u birake odbore biraju komunisti i poteni graani". Prilikom revizije birakih spiskova objavljivana su imena graana kojima je vraeno birako pravo. Za uvare kutija, po direktivi Mesnog komiteta, trebalo je da se pronau asni, najbolji i najugledniji ljudi, koji imaju uticaj na mase, ne nikako samo poznati komunisti". Po naseljima, gde su se oekivali slabiji rezultati, rapsoreivani su birai-pripadnici JA. 1 9 3 ' Za izbore 11. novembra 1945. bila je karakteristina opta mobilizacija Partije, visok stepen politizacije, opte oduevljenje organizovanih masa preko Narodnog fronta Srbije, dvostruko uveano birako telo. Od izbornog ina Partija je napravila politiku manifestaciju. Narodni front je do poslednjeg asa drao pod politikim pritiskom opoziciju, odnosno stare snage", reakciju", neprijatelje" u terminologiji vlada192)

193)

Isto. - Glas", 4. X I I 1945 - Na ovom zboru u prisustvu 200.000 graana govorili su Blagoje Nekovi, Vlada Zeevi, Kirilo Savi, Kosa Pavlovi, Dragoljub Jovanovi, Jaa Prodanovi. - Predizborna aktivnost zavrena je konferencijom graana VI rejona na kojoj je govorio Aleksandar Rankovi, izbornim skupom graana V I I rejona, gde je istupio Blagoje Nekovi i zborom graana II rejona na kome je govorio Sreten ujovi. Isto. - T a k o je na IV rejonu bilo rasporeeno za glasanje 6.389 vojnika, a na V I I rejonu 6.035 vojnika. - Istorijski arhiv Beograda, Zapisnik Mesnog komiteta od 22. X 1945.

733

juih snaga Jugoslavije. Zvanini rezultati izbora pokazuju da je u Srbiji za saveznu kandidatsku listu NFJ od 2.423.009 biraa glasalo 1.867.701 (77,16%), od ega za kandidate Narodnog fronta 1.654.545 (88,59), a za kutiju bez liste 213.156 ili 11,41%. Od ukupno upisanih u Vojvodini 977.276 biraa glasalo je 901.040 (92,20%); za kandidate Narodnog fronta 769.482 glasa (85,40%), a za kutiju bez liste 131.558 (14.60%). Broj upisanih biraa na Kosovu i Metohiji iznosio je 322. 803 od kojih je glasalo 315.312 (96,68%), za kandidate Narodnog fronta 305.148 (96,78%), a u kutiju bez liste 10.164 (3,22%). 1 9 4 ) U celoj Jugoslaviji bilo je potvreno devet zemaljskih, odnosno oblasnih kandidatskih lista za izbore narodnih poslanika za Skuptinu naroda Ustavotvorne skuptine. U federalnoj jedinici Srbiji bile su dve zemaljske kandidatske liste: Narodnog fronta Srbije, sa nosiocem liste dr Siniom Stankoviem, predsednikom Narodne skuptine Srbije, i pripojena zemaljska kandidatska lista NF Srbije, sa nosiocem liste Jaom Prodanoviem, ministrom za Srbiju Privremene vlade DFJ. U autonomnoj pokrajini Vojvodini oblasnu kandidatsku listu NF Vojvodine je nosio in. Nikola Petrovi, ministar trgovine i snabdevanja Privremene vlade DFJ, dok je u autonomnoj oblasti Kosovu i Metohiji nosilac oblasne liste Narodnog fronta Kosova i Metohije bio Ali ukrija, javni tuilac za Kosovo i Metohiju. U Srbiji je broj upisanih biraa iznosio 2.423.099, a glasalo je 1.858.409 (76,70%). Za kandidate Narodnog fronta glasalo je 1.622.616 glasova (87,31%), od ega za kutiju bez liste 235.793 ili 12,69%. Broj upisanih biraa u Vojvodini je iznosio 977.276, a glasalo je 900.250 (92,12%). Za kandidate Narodnog fronta glasalo je 726.051 (80,65%), od ega za kutiju bez liste 174.199 (19,35%). Na Kosovu i Metohiji bilo je upisano 322.803 biraa, a glasalo je 314.135 (97,31%). Za kandidate Narodnog fronta glasalo je 299.546 biraa ili 95,36%, a za kutiju bez liste 14.589 ili 4,64%. 1 9 5 ) Kao vladajua partija KPJ je, pogotovu na talasima pobednikog oduevljenja, pokazivala visoki stepen iskljuivosti, krutosti i netrpeljivosti prema formalnoj demokratiji", socijaldemokratskim liderima, opoziciji. Na tapetu Blagoja Nekovia u Narodnom frontu Srbije naao se i Nedeljko Divac, socijaldemokratski voa i antifaist, samo zato to je branio linu neprikosnovenost i izraavao nespremnost da bude statista u NF-u Srbije i radi na mig partijskih vlastodraca. ak se i Jaa Prodanovi nije mogao nai na listi kao predstavnik Republikanske stranke ve samo kao inkarnacija republikanskog nastrojenja". Stranke u NF-u Srbije mogle su opstati samo kao sprovodnici partijske volje. U jeku izborne kampanje srpski komunisti su smatrali da je nezgodno postavljati protivkandidate Titu, jer je Titova kandidatura smatrana kao neka vrsta plebiscita. Celokupna izborna kampanja sprovoena je sa zaleem na aparat vlasti. arolikost u smislu kandidature Dragoljuba Jovanovia, Jae
194) 195)

B Petranovi, Lj. Markovi, n.d., 636. Isto, 658.

734

Prodanovia i drugih graanskih prvaka imala je vie nego dekorativni karakter, ime se pred inostranstvom potvrivao pluralizam demokratske forme. Izbore su sprovodile i rezultate saoptavale komisije van uticaja i kontrole graanskih prvaka i stranaka. Izborni rezultati u nekim izbornim okruzima bili su za NF nezadovoljavajui (u Mavi, u moravskom kraju, itd.); pravdani su aktivnou starih snaga" klataranjem ostataka etnikih bandi", slabim radom Narodnog fronta. Pobeda Narodnog fronta na izborima 11. novembra 1945. bila je nesumnjiva, ali nije ostvarena u uslovima uobiajenim za demokratske zemlje sa viestranakim miljeom, kontrolom izbornih rezultata, ravnopravnim uticajem u tampi i prilikom priprema izborne kampanje. Opozicione snage u tom smislu bile su izrazito neravnopravne. Bitno je ipak odluila sreenost prilika, podrka SSSR-a reimu, totalni slom etnitva, sa populistikom filozofijom Narodnog fronta i gvozdenom disciplinom Partije. Izbornim rezultatima se i formalno - sa stanovita vladajue stranke - davao imprimatur na faktiki osvojenu vlast i unapred reeno pitanje o obliku vladavine u Jugoslaviji. Budua Ustavotvorna skuptina shvatana je kao telo na kome treba tek da se potvrdi realno izmenjeni odnos unutranjih snaga, pa i u Srbiji, u toku drugog svetskog rata.

735

Opti zakljuak
prilski rat i postaprilska situacija maksimalno su produbili u najtraginijim razmerama antijugoslovenske i antisrpske tendencije, koje su se u embrionalnim oblicima ispoljavale od 1918. godine, a posebno su naglaene u kriznim takama meuratnog razdoblja: u okviru tzv. dravno-pravnog provizorijuma 1918-1921. godine (uvrenje granica, unutranja konsolidacija, problem meunarodnog priznanja, ustavne potvrde unutranjeg ureenja); ukidanja parlamentarizma i zavoenja line vlasti u ime savlaivanja plemenskih atavizama" i ustanovljivanja ukazanog jugoslovenstva; borbe za nacionalnu reorganizaciju Jugoslavije 1932-1939; promene centralistike strukture drave stvaranjem Banovine Hrvatske sa pojaanim srpsko-hrvatskim nacionalnim sukobima; ruenja namesnikog reima 27. marta 1941, sa svim posledicama koje su nastupile. Naroito u zavrnim kritinim fazama reljefno je ukrtanje unutranjeg i spoljnog faktora, karakteristino po raspadanju jednog meunarodnog poretka odnosa i obrisima novog, imajui za optu oznaku kulminaciju antisrpske politike 1941, bez presedana u istoriji drugog svetskog rata, ugroavanjem opstanka celog srpskog naroda, pre svega Srba u NDH. Istraivanje je bilo usredsreeno na dobijanje odgovora na pitanje zato se sila Nemake i njenih saveznica 1941. sa svim nesrpskim snagama u Jugoslaviji, sem Slovenaca, sruila na srpski narod, dovodei njegovu egzistenciju na sam rub propasti. Srbija u Kraljevini Jugoslaviji nije bila individualizirana, pa ni administrativno celovita i teritorijalno zaokruena. Prvo je bila razbijena na oblasti, a kasnije na banovine. Oznaka Srbije u nazivu Kraljevstva (Kraljevine) SHS vie je bila izraz tenje Nikole Paia da sprei njeno rastvaranje u pojmu i novoj realnosti Jugoslavije, nego to je znaila u smislu upravne jedinice ili fiksiranog teritorijalnog okvira. Ona je, ta vie, u poreenju sa ostalim jugoslovenskim zemljama bila teritorijalno izdeljenija, budui da joj se teritorija nalazila u pet banovina (Moravskoj, Vardarskoj, Dunavskoj, Zetskoj i Drinskoj). Prvenstveno je bio iscepkan srpski narod, geografski zasut i delom odeljen od svoje matice. Razdeljen i izmean sa drugim narodima i nacionalnim manjimana, trebalo je 1929. da obezbedi - voljom suverena, jugoslovensku osnovu vlasti, neutraliui pelemenske tenje drugih, autonomne manifestacije, pokuaj separatizma i izdvajanja. Srbija se nije oblikovala u posebnu jedinicu ni 1939, kada je Jugoslavija poela da se reorganizuje na nacionalnom principu. Udruena srpska opozicija polazila je od

736

jedinstva srpskog naroda, izraenog u krilatici Dunav - Morava Vardar, pa i rasprostranjenog srpskog shvatanja da u buduoj jedinici srpskih zemalja" imaju da se nau, pored Srbije i Crne Gore, i Bosna i Hercegovina, Vojvodina i Juna Srbija, odnosno Makedonija. U obe ove istorijske situacije, do 1939. i posle 1939, Srbija kao deo unitaristike drave, uoi rata u razgradnji, sa znaajnom izmenom unutranje strukture stvaranjem Banovine Hrvatske s posebnim statusom, nije imala ni meunarodni subjektivitet. Sasvim drugo znaenje imala je injenica da je na poetku ivota Kraljevinu SHS, kao nepriznatu dravu na Mirovnoj konferenciji - do meunarodnog priznanja, predstavljala Kraljevina Srbija. Srbija pod vojnom upravom 1941-1944. i vazalnim reimom takoe nije imala svojstvo drave, pa samim tim nije mogla biti ni subjekt u meunarodnim odnosima Osovine, za razliku od NDH. Mada Srbija nije imala atribute drave 1918-1944, sutinski gledano ona i srpski narod u periodu mirnodopskog ivota Kraljevine Jugoslavije i ratnog razdoblja imali su kljuni znaaj u jugoslovenskim meuratnim i ratnim raspletima; neuporedivo vei od onih jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina koji su u ratnim uslovima stekli kvazidravnost. Srpski narod je najvei jugoslovenski narod i zato se, ne bez razloga, moe govoriti i o zakonu broja"; Srbija je sa Crnom Gorom uloila svoju nezavisnu dravu u temelje Jugoslavije 1918, a za stvaranje prve i obnovu druge Jugoslavije sprski narod je platio najveu cenu. Imao je razvijenu dravotvornu svest i politiki uticao ire od granica svog prostiranja. iveo je rasprostranjen u svim delovima Jugoslavije, izuzimajui Sloveniju. Srpski narod je posedao centralne delove Balkana, sa vanim renim dolinama, preko Crne Gore izlazio na Sredozemlje, ulazei vojvoanskim prostorom u panonsku niziju i srednju Evropu. Od ponaanja srpskog naroda u prolosti i danas je uveliko zavisila stabilnost Jugoslavije, pa i Balkana. Dalje i blie istorijsko iskustvo pokazuje da je reavanje srpskog pitanja u prolosti i savremenosti prevazilazilo unutranje granice, znalo dobijati internacionalne razmere, zasecati u meunarodni poredak, tangirati okolne drave, pa i velike sile kao nosioce meunarodnog poretka. Uoljivo se mogu pratiti meunarodne reakcije na srpsko sazrevanje, stasavanje i dravno uobliavanje u toku puna dva veka: 1804, 1878, 1912-1913, 1914-1918, u procesu preispitivanja poloaja Srbije u Jugoslaviji 1939-1941, u drugom svetskom ratu, pa i danas. Srpski narod se smatrao kimom Kraljevine Jugoslavije u unutranjim politikim odnosima, ali i u meunarodnoj zajednici uspostavljenoj posle prvog svetskog rata. Snaenje faistikih sila i porast njihove agresije od polovine 30-ih godina pogaali su, ugroavanje osnova meunarodnog poretka ustanovljenog posle 1918, poloaj i interese protektora Kraljevine Jugoslavije, pa i srpskog naroda kao jednog od njenih glavnih tvoraca. Italija je, naroito preko Albanije, ugroavala Jugoslaviju i Srbiju, koristei se aspiracijama velikoalbanaca na Kosovo i Metohiju, to je za kralja Aleksandra bilo pitanje ivota ili smrti

737

Jugoslavije. Bugarska se nije odricala Makedonije, koja se vodila kao Juna Srbija, ugroavajui je komitskim upadima VMRO-a i propagandom makedonstvujuih, pretendujui na drugoj strani na povraaj tzv. zapadnih krajeva (Caribrod i Bosilgrad) i irenje u prostoru jugoistone Srbije. Maarska nije prestajala da na Trijanon gleda kao na diktat, oekujui trenutak za reviziju granica. Drugi svetski rat stvarao je uslove za aktuelizaciju svih njihovih pretenzija. Srbija je u Jugoslaviji i van nje smatrana za eksponenta francuske politike. U njoj se gajio kult Francuske - politiki, vojni, kulturni. Francuska se smatrala za zemlju najsavrenije vojne doktrine i neprevazienu vojnu silu. Od zajednikih srpsko-francuskih borbi na Solunskom frontu stvorena je i negovana romantina epizoda, koja je pribliavanjem drugog svetskog rata sve manje znaila. Uoi izbijanja drugog svetskog rata i u njegovoj prvoj fazi, pokazalo se da Francuska vie nije bila ona mona sila iz prvog svetskog rata, jednako kao to to nije bila ni Srbija kao okosnica Jugoslavije. Oslon Jugoslavije na Francusku izmeu dva rata rede se posmatra kao sredstvo za neutralisanje hrvatskog nacionalnog pitanja. Francuska i Velika Britanija podravale su diktaturu kralja Aleksandra, inae jedan od fatalnih poteza suverena da dekretom, preko noi, stvori jugoslovensku naciju. Meutim, svi pokuaji internacionalizacije hrvatskog pitanja od 1918. godine (hrvatske interpelacije stranim predstavnitvima i konferencijama, bojkot narodnog predstavnitva, slanje emisara u zapadne zemlje itd.) su propadali, jer sile koje su branile postojei poredak meunarodnih odnosa nisu dozvoljavale slabljenje Jugoslavije i njene uloge u tom poretku. Situacija je poela da se menja tek sazrevanjem meunarodne krize uoi izbijanja drugog svetskog rata i u njegovoj prvoj fazi 1939-1941. godine. Milan Stojadinovi se 19351939, na drugoj strani, pribliavao faistikim silama ne bi li blokirao njihovu podrku reenju hrvatskog pitanja. Slinog karaktera je bio i Stojadinoviev pokuaj da zakljuenjem konkordata sa Vatikanom odvoji Katoliku crkvu od HSS-a, to je za rezultat imalo provalu verskog nezadovoljstva zbog privilegovanja Katolike crkve u Jugoslaviji. Umesto oekivanog pribliavanja vladujueg reima i Vatikana dolo je, nakon odbacivanja konkordata, do hlaenja jugoslovensko-vatikanskih odnosa, sa negativnim unutranjim reperkusijama u smislu pribliavanja dela predstavnika Katolike crkve u Jugoslaviji i frankovako-ustakih snaga u Hrvatskoj. Strani faktor je uticao i na poetak nacionalne reorganizacije Kraljevine Jugoslavije 1939. godine, iji su inicijatori- preko kneza Pavia kao sprovodnika engleske politike u Jugoslaviji - bili Britanci, pokuavajui da uvrste jugoslovensku dravu iznutra pred oekivani svetski sukob. Oni su podsticali preureivanje drave, rukovoeni slabljenjem centralizma, u kome su sagledavali srpsku prevlast, s tenjom da se uspostavi ravnotea koja bi obezbedila vrstinu Jugoslavije iznutra zbog prestojeeg rata. Umesto oekivane stabilizacije, dolo

738

je do jo vee dezorganizacije, porasta defetizma, upadljivog slabljenja vojne moi drave i njenih odbrambenih mogunosti. Britanci i u toku rata nisu prestali da rade na ostvarenju svoje predratne formule, oblikovanjem Jugoslavije kao federativne drave u kojoj bi se oslabio raniji srpski uticaj. U britanskim idejama i projektima nalazimo i shvatanje o Bosni i Hercegovini kao jednoj od federalnih jedinica koja bi u trijalistikoj federaciji spreila prevagu srpske jedinice ili serbizma". Agresija faizma nije mogla da ne utie na jaanje svih antijugoslovenskih snaga razliitog smera: od ustaa i tzv. obnovitelja u Kulturbundu do makedonstvujuih i Kosovskog komiteta. Ovaj proces je imao objektivnu osnovu u nemakoj negaciji tzv. versajskog sistema i konturama poretka nove Evrope", nezavisno od pragmatizma nemake politike u odnosima sa Kraljevinom Jugoslavijom. Nemaka se u svojoj politici pozivala i na naelo prava naroda na samoopredeljenje, to je dovelo do unitenja Austrije i Cehoslovake kao drava (anlus, Sudeti, Slovaka), s tim to e Nemci zloupotrebiti ovo pravo posle 27. marta i u Jugoslaviji, protiv Srba. Uprkos proklamovanoj neutralnosti u ratu, Jugoslavija je na svojim granicama imala vie potencijalnih protivnika, koji su oslonom na unutranja arita antisrpstva i antijugoslovenstva aktivno istupili posle prevrata u Beogradu i zbacivanja namesnikog reima. Sve do tog asa Nemaka nije nameravala vojno da likvidira Kraljevinu Jugoslaviju, ak neutraliui napadake namere Italije. Privrede dve zemlje bile su ekonomski komplementarne, nalazei obostrane interese u intenziviranoj ekonomskoj razmeni. Nemaka je, prevodei svoju privredu na ratni kolosek, bila zainteresovana, naroito kasnije, sa zavoenjem britanske blokade, da ostvari to razvijenije privredne odnose sa Jugoslavijom, kojoj je posle 1938. godine postala i sused. A i u iroj nemakoj viziji Jugoslavija je, sa drugim zemljama Jugoistoka, bila dodatni ekonomski prostor velikog privrednog prostora koji se nameravao stvoriti na Istoku. Meunarodne promene uticale su i na zaokrete Kominterne, koja se posle jednodecenijskog zalaganja za unitenje jugoslovenske drave, kao zemlje tzv. velikosrpske hegemonije, preorijentisala nakon pobede nacista u Nemakoj na njeno prihvatanje kao realnog inioca u postojeoj evropskoj strukturi. Nadvladala je procena da je prema potencijalno agresivnom faizmu bolje imati jednu jedinstvenu dravu na Balkanu nego vie mikro drava, meu sobom suprotstavljenih. Staljin u novoj meunarodnoj konstelaciji nije mogao menjati odnose prema Ligi naroda, Francuskoj, ehoslovakoj i drugim demokratskim organizacijama i dravama , a da ne promeni i odnos prema dravi koja je bila deo meunarodnog sistema uspostavljenog posle prvog svetskog rata. Staljinova procena o neophodnosti novog meunarodnog pregrupisavanja u Evrc/pi bila je, pre svega, odreena dravnim interesima SSSR-a, to se automatski odraavalo i na politiku KPJ kao sekcije Kominterne. Prethodno i novo ponaanje SSSR-a ostaje tipian primer

739

kako je od pragmatizma strane politike u odreenom asu zavisila ne samo orijentacija navodno samostalne svetske komunistike organizacije, ve i presuda na smrt ili opoziv ove presude jednoj dravi u novosagledanim svetskim okolnostima. Kao u kakvom voritu, 27. marta stekli su se i ukrstili dotadanji, tekui i budui procesi koji su odluivali sudbinu srpskog naroda u drugom svetskom ratu. Britancima je bilo vano da Jugoslaviju uvedu u rat, a na drugoj strani i SSSR je imao veliki interes da se Nemaka zaglibi u ratnoj kampanji na Balkanu. Nemaka je nakon 27. marta reila da razbije Jugoslaviju kao dravu i da kazni sprski narod kao njeno jezgro. Revizionistike drave mogle su ispostaviti zahteve za povraaj svih onih teritorija koje su izgubile 1918. godine. Klerofaizam u Hrvatskoj je najzad doao u situaciju da uz pomo Italije i Nemake stvori jaku katoliku dravu na Balkanu, prethodnim unitenjem Srba u NDH, raunajui i na krajnju degradaciju srpske matice. Progovorio je srbofobski kompleks Hitlera. Austrija, kao deo Treeg rajha, naplaivala je raune za 1914-1915, za Solunski front 1916-1918, Senermenski ugovor. Cela ruevina Jugoslavije stropotala se na Srbiju i njoj pripisane stvarne i izmiljene krivice u meuratnom razdoblju. Srbi su 1941. ostali bez drave, ime je bio omoguen i genocid. Komunisti su se nali na sceni kao aktivna politika snaga bez namere da se sa nje povlae. Srpski narod je eksplozivno izrazio svoju politiku volju 27. marta 1941. godine. U narodu su postojale snane antigermanske, slobodarske i antifaistike struje. Vojska, Srpska pravoslavna crkva, graanske antifaistike snage, komunisti, narod u celini - svi su se nali na sudbonosnoj istorijskoj pozornici. Otpor srpskog naroda bio je u duhu srpske istorije. No, od 27. marta sve snage u srpskom drutvu delile su sudbinu koju su im namenili njihovi strani protektori: faistike sile, Velika Britanija i SSSR. Od prevrata u Beogradu kralj i srpski graanski politiari antifaistike orijentacije postali su zatoenici Britanaca. Nacionalno i politiki nehomogena politika emigracija nala se u potpunoj zavisnosti od britanske ratne politike. Tajna, ali trajna i perspektivna veza rukovodstva KPJ sa Staljinovom politikom i njenim institucijama u meunarodnom komunistikom pokretu, obezbeivala je komunistima od prvog dana - sa snanom organizacijom i razvijenom strategijom osvajanja vlasti u okvirima drugog svetskog rata - neprocenjive prednosti prilikom internacionalizacije jugoslovenskog pitanja. Pokuaji Mihailovia da se emancipuje od britanskog uticaja upravo su dali porazne rezultate, jer su izvoeni na nain koji je bio u totalnoj divergenciji sa optim tokom i karakterom rata, znaajem meunarodnog faktora za krajnji ishod dogaaja u Jugoslaviji i nerazumevanjem koji su sve interesi - spoljni i unutranji - bili upleteni u obnovu Jugoslavije i njenog subjektiviteta u meunarodnim odnosima. Zamiljena zatita srpskog egzistencijalnog interesa imala je u krajnjem ishodu porazan rezultat, koji je u sutini odluio sudbinu srpskog naroda
7 Af)

u Jugoslaviji. Maihailoviev slom ujedno je i klasian primer u istoriji kako na velikim istorijskim prelomnicama nedoraslo vodstvo, lieno vizije i razumevanja sloenih nacionalnih, socijalnih i meunarodnih uslovljenosti, bez obzira na svoje line motivacije, ak i uz prvobitne prednosti u odnosu na suparnike unutranje snage, zna dovesti u pitanje sudbinu pokreta ili naroda na ijem se kormilu u tim prelomnim i dramatinim trenucima nalo. Kao to meunarodna strana zbivanja 1941. za srpski narod i Srbiju nije bila nova, istorijski nepoznata, odraavajui sliku iz vremena prvog svetskog rata, bez obzira na razliite ideoloke sutine nekih od glavnih subjekata (SSSR-a i Nemake) i drugaiji raspored nekih uesnica (Italije i Rumunije), tako je i genocid kojem je bio izloen srpski narod imao korene u blioj i daljoj prolosti. Iz stare istorijske osnove prenela se nesumnjivo u novu ideologija nacionalne iskljuivosti i netolerancije u vidu pravake ideologije pankroatizma" Ante Starevia. Mada je starevianstvo podstaklo razvoj hrvatske nacionalne samosvesti, ono ju je trajno opteretilo nacionalistiko-rasnom iskljuivou. Zaboravu se ne mogu preputati ni genocidni akti protiv srpskog naroda krajem prolog i poetkom ovog veka, naroito posle sarajevskog atentata 1914. godine. Katoliki svetenici prednjaili su u pozivu na obraun sa protivnicima Monarhije. Poraz Srbije je za njih mogao znaiti spas Monarhije kao najkatolikije drave". Kao politiki nadziratelj unutranjeg ivota vernika, Katolika crkva je kontrolisala i usmeravala njihovo ponaanje u meunacionalnoj i meuverskoj sferi, fanatizujui vernike, naroito u verski i nacionalno meovitim krajevima. U novoj istorijskoj osnovi nastaloj posle 1918, koju odlikuje stvaranje prve jugoslovenske drave, tendencije antisrpske politike nisu ugaene; ta vie, one su ak bile i pojaane, manifestujui se as slabije as jae, u zavisnosti od dubine krize jugoslovenskog drutva. Na njihovo odravanje i nain izbijanja uticale su i novi ideoloki tokovi karakteristini za Evropu izmeu dva svetska rata: faizam, nacional-socijalizam i komunizam. Snage suprotstavljene versajskom sistemu" su u svojstvu gubitnika, ili sa stanovita novih ciljeva socijal-imperijalizma, u vidu ispravljanja starih istorijskih nepravdi ili perspektive svetske revolucije, podsticali napade na srpsku prevlast u Jugoslaviji kao pogubnu po hrvatske nacionalne interese, svesnim zanemarivanjem znaaja ujedinjenja za Hrvate prelaskom na stranu Antante, neplaanjem reparacija i ostvarivanjem duhovnog jedinstva hrvatskog naroda u smislu povezivanja Dalmacije i severne Hrvatske. U genezi genocidne politike koju su kleroustake snage poele da ostvaruju na najneposredniji nain 1941. godine, neophodno je razlikovati ustaku politiku likvidacije Srba u nezavisnoj dravi Hrvata, koja bi nastala izdvajanjem iz sastava Jugoslavije ili na njenim ruevinama od otpora HRSS-a, odnosno HSS-a prema vladajuem unutranjem ureenju, iako je sam nain voenja politike Radieve stranke mogao negativno uticati na kolektivnu svest hrvatskog naroda.

741

U svakom sluaju, srpsko-hrvatske odnose ne moemo isputati ni u periodu izmeu dva svetska rata, ne samo sa stanovita kompleksnog sagledavanja duhovne pripreme genocidnog terora, nego i zbog apsolutno neodrive teze da su ustaki zloini 1941. kompenzacija za nasilje nad Hrvatima za vreme Kraljevine, to su, uostalom, vie nego jasno uviali i nemaki pokrovitelji ustaa. Pripremanje genocida u periodu izmeu dva svetska rata dugo je ostalo u senci opte istorije. Genocid se iskljuivo objanjavao dogaajima vezanim za nastanak ustakog pokreta ili iz dubine istorije srpsko-hrvatskih odnosa. Uoptavanje iskustva i istorijskih saznanja u meuratnom razdoblju Kraljevine Jugoslavije pokazuje da je genocidu pogodovalo vie pojedinanih i sloenih injenica. Deo oficirsko-inovnike elite Hrvatske, kao dela Austro-Ugarske, s frankovakom strujom, pokazao je od prvog dana stvaranja jugoslovenske drave neprijateljstvo prema njoj, davao otpor u zemlji i emigraciji, sejao mrnju i prezir prema Jugoslaviji, idealizujui propalu Crno-utu monarhiju. Stvarana je psiholoko-politika klima i trovana svest Hrvata da je srpska vlast najvei unesreitelj hrvatskog naroda. U periodu izmeu dva svetska rata stvorena je teroristika organizacija ustaa, razraen njen program i metodi delovanja. Ustaka mrnja nije mogla ostati van kolektivne svesti dela naroda. Srbi su bili nosioci svih nemira na Balkanu, a Srbija ognjite svih intriga, zavera, klevetanja i nasrtaja na Hrvatsku, kojoj je srpski imperijalizam pretio da je sasvim zatre. Pod uticajem Aleksandrove diktature, ak i bivi nosioci jugoslovenske ideologije kod Hrvata videli su u Srbima asimilatore, agresivni narod, osvajae, koji su nametnuli Hrvatima jaram, gospodarski ih unitili", orobili", liili hrvatski narod "njegove gotovine". Za raun velikosprskih halapljivaca" oni su, navodno, Hrvatsku eleli da pretvore u srbijanski paaluk". Od pojave ustaa bio je prihvaen terorizam kao nain borbe. U ime terora odbacivane su ostale "deklamacije" i mudrolije". Ustakoj nacionalnoj iskljuivosti ila je na ruku nacional-socijalistika rasna doktrina i praksa. Pre svega, svojim teroristikim iskustvom, legalizacijom logora smrti, pogromima nad Jevrejima, idejama antislovenskog karatkera, rasnom teorijom i rasnoantroplokom diskvalifikacijom ljudi nearijevskog porekla, negacijom Jugoslavije kao drave 1941, srpbofobijom nemakog vrha, Hitlerovim preporuivanjem Poglavniku da nemilosrdno rei srpsko pitanje, jer za 50 godina moe biti kasno. Komunizam nije bio prirodni saveznik hrvatskog nacionalizma, ali je u antijugoslovenskoj fazi KPJ (1925-1935) dolazilo do povremene saradnje hrvatskih nacionalista i jugoslovenskih internacionalista, na osnovu zajednikog odbacivanja Jugoslavije, razbijanja drave obostrano ocenjene kao vjetake" i osude reima tzv. velikosrpske hegemonije. U Rezoluciji IV kongresa KPJ - o privremenom i politikom poloaju Jugoslavije i o zadacima KPJ - usvojenoj u Drezdenu oktobra 1928. godine, isticalo se da je oko treine albanskog naroda

742

ostalo pod vladavinom velikosrpske buroazije". Komunisti su se izjanjavali za pomo svim narodima, sem srpskom, za izdvajanje iz Kraljevine i obrazovanje nezavisnih drava, pa i za nezavisnu i ujedinjenu Albaniju. Maarskoj nacionalnoj manjini u severnoj Vojvodini priznavalo se pravo na otcepljenje. Rukovodstvo KPJ podravalo je ustaku akciju u Lici 1932, iza koje je stajala Italija, tzv. velebitski ustanak, smatrajui da je ona izraz revolucionarnih tenji hrvatskih narodnih masa". Kompleks srpskog hegemonizma" optereivao je komuniste i posle vojnog sloma Kraljevine Jugoslavije, ali je jugoslovenska strategija komunista 1941. u funkciji revolucije odredila, pored razliitih meunarodnih uporita (Nemake i SSSR-a), antikomunistiko ponaanje ustaa. Komunisti su se u NDH oslonili na rtvu srpski narod, kao na svoju glavnu udarnu snagu. Oni su dobili bitku za ugroene Srbe u NDH, u Vojvodini i na Kosovu i Metohiji, to je odluujue uticalo - bar kada je re o unutranjim faktorima - na pobedu narodnooslobodilakog pokreta. Stvaranju antisrpskog raspoloenja u Kraljevini Jugoslaviji objektivno su doprinosili neadekvatni metodi politike i ustavne borbe HRSS (HSS), posebno u pokuajima da itnernacionalizuju hrvatsko pitanje, izazivanjem antisrpskih raspoloenja meu nesrpskim stanovnitvom Bosne i Hercegovine, Makedonije, Vojvodine, Kosova i Metohije, isticanjem megalomanskih teritorijalnih pretenzija u pregovorima i programskim dokumentima, s kartografskim projekcijama; tretiranjem Sporazuma iz 1939. kao privremenog i nepotpunog na podruju kompetencija, vojske i teritorijalnih reenja. Voe hrvatske opozicije negirale su i postojanje srpskog pitanja u Hrvatskoj, emu je na ruku ila i politika Samostalne demokratske stranke S. Pribievia od 1927. i stvaranja Seljako-demokratske koalicije, ak do te take da se Srbi izoluju od matice i u sutini prepuste postupnoj asimilaciji. Maekova stranka, u stvari nacionalni pokret hrvatskog naroda, od 1938-39. sve vie se otvarala frankovako-ustakim i klerikalnim snagama. Bez obzira na motive koji su rukovodili Maeka da stupa, preko posrednika, u razgovore sa grofom anom, koji se u delu literature objanjavaju i kao pritisak na Beograd 1939. da to vie popusti u pregovorima, ostaju objektivno nelegitimne i nelegalne, inicijative koje su potkopavale postojeu dravu, naruavale uzajamno poverenje i ugroavale odbrambenu mo Jugoslavije. Svakojake kombinacije cirkulisale su uoi drugog svetskog rata. Pominjala se ak i ideja o povezivanju Hrvatske sa krunom Sv. Stefana, kojoj bi se prikljuile Poljska i Slovaka i time stvorio lanac katolikih drava od Baltika do Jadrana. Ispitivanje ovakve ili slinih alternativa, pred poetak svetske bure, moglo je proizvoditi samo defetizam i raati jo vee sumnje od postojeih. Od konkordatske krize 1937. naroito su podjarivane verske suprotnosti, iskljuivosti i nepomirljivost prema pravoslavlju. Nadbiskup Stepinac je uoi aprilskog rata svu krivicu svaljivao na pravoslavlje,

743

na bizantinizam". Posle 27. marta nadbiskup je zabeleio da se radi 0 dva nepomirljiva svijeta". Klerikalna propaganda je sekundirala ustakoj, gledajui na Jugoslaviju kao na sektarsku dravu", kojoj je gospodarila Srbija, izmatina drava" koja mrzi Katoliku crkvu, papu i Hrvate zato to su katolici. Romantiarsko-idealistiko tumaenje hrvatske prolosti postajalo je sve vie vladajui oblik istorijske svesti. U ime superkompenzacije, zbog navodno inferiornog poloaja u Kraljevini SHS, odnosno Jugoslaviji, razvijana je slika slavne prolosti kao sastavnica nacionalistikog sindroma koji je zapljuskivao hrvatsku politiku, manje ili vie graen na stereotipima, zabludama i falsifikatima, vodei stvaranju mocionalne zaslepljenosti. Korieno je hrvatsko povjesno pravo, tisuugodinja kulturna batina, mit o velikoj srednjevekovnoj pomorskoj sili, slavnoj ulozi koju su odigrali u odbrani Zapada i hrianske civilizacije pred turskom navalom. Samouverenost u svoje kulturne prednosti i istorijsku slavu nosila je u sebi potencijalne ili stvarne elemente rasizma 1 borbenog nacionalizma. Kako je Hrvatima, navodno, bila ponitena povijest", uskraena prava, oni kao narod ugroeni, sve vie je osvajalo nacionalno ludilo da je spas jedino u unitenju svog muitelja i progonitelja. Epidemija nacionalizma osvajala je prostor, utiskujui se u svest ljudi, tako da nije bilo teko u trenuktu raspleta iskoristiti nabujali nacionalizam za pogrome i fiziku likvidaciju srpskog naroda u NDH. Objektivnu istorijsku osnovu nastajanja ove istorijske grandomanije kao odbrambenog sredstva i izravnjavanja oseanja nacionalne ugroenosti, inila su i dva promaena reenja srpske i jugoslovenske politike: formula etnikog jedinstva sa mitologijom stvaranja integralnog jugoslovenstva ukaznim putem i silom diktature. Nacionalistika svest se vie nije zadravala samo u uskim okvirima ilegalnih pokreta i stranaka - naroito za vreme estoj anuarske diktature - osvajajui i nekadanje pobornike ujedinjenja. Ante Trumbi je 1932. proglaavao 1918. za nesretan brak", isputajui hrvatske koristi prelaenjem na stranu pobednika. Potencirao je nesumnjive razlike u mentalitetima, istorijskim iskustvima, kulturnim oblejima. Za Trumbia je Srbija ivila pod uplivom Bizanta, a zatim pod dominacijom turskom, doim mi ovamo ivili smo pod uplivom Zapada..." Optuivao je Beograd za ekonomsku pljaku, ali nije mogao da ne ostane protivurean navoenjem Zagreba kao centra finansijske organizacije, sa Ljubljanom i Sarajevom. Napadao je Srbe zbog posrbljivanja Muslimana kao najistijih i najstarijih Hrvata. Sva ova razdvajanja Trumbiu nisu bila dovoljna a da ne spomene opasnost od pravoslavlja. Beograd je, po nekadanjem predsedniku Jugoslovenskog odbora, postao centar opeg sveslovenskog pravoslavlja". Za politike snage Srbije u elom meuratnom razdoblju bila je karakteristina razdrobljenost koja nije prevaziena ni u suoavanju sa dravnom krizom i zapoetim svetskim ratom 1939. godine. Nasuprot

744

politikom jedinstvu Hrvata i manjina (folksdojera, Albanaca i Maara) sprska politika je nalikovala ratu svih sa svima. Struje srpske politike mogle su se svrstati na graanske antifaistike (ili prozapadne), na profaistike, na oficijelnu namesniku struju (jugoslovenske neutralnosti) i komuniste kao lanove centralizovane jugoslovenske organizacije. Srpski politiari iz bive Udruene opozicije i Srpskog kulturnog kluba (SKK) ustajali su protiv Namesnitva i onih koji su podravali kneza u unutranjoj politici; sukobljavali su se pobornici srpske politike i jugoslovenski integralisti, opozicione i reimske stranke; u Vojvodini se oseao autonomistiki duh samostalnih demokrata nasuprot radikalima i demokratima koji su istupali za nerazdeljivo jedinstvo Srbije i Vojvodine; Srpski kulturni klub (SKK) je odbacivao sporazum iz 1939. videi u njemu srpsku katastrofu. Udruena srpska opozicija nastupala je protiv Stojadinovieve spoljne i unutranje politike gotovo od prvog dana njegove vladavine. Meu liberalnom inteligencijom javljali su se zagovornici amerikog federalizma, okupljeni oko grupe i lista Napred". Demokratska stranka Ljube Davidovia se od 1933. iganjavala za program federalizacije Jugoslavije. Integralist Vlada Corovi je uviao da je za narodno jedinstvo jo bilo prerano. Po Slobodanu Jovanoviu, jedinstvena jugoslovenska drava nije bila smetnja za izraavanje ravnopravnosti naroda u njoj. U vojsci je raslo vrenje i nezadovoljstvo knezom tuincem". Duhovni stub onovremenog srpskog drutva - Srpska pravoslavna crkva - smatrala je da je Srpstvo u Kraljevini Jugoslaviji ugroeno. Komunisti su se oseali sve snaniji, hranei se krizom jugoslovenskog drutva. Njihova politika filozofija je osobena, samim tim to je u pitanju bila partija internacionalne ideologije i socijalne revolucije. Reim ih je u narodnofrontovskoj fazi i uoi rata precenjivao, a engleski diplomati u Beogradu potcenjivali. Snaga im je bila u krizi starog drutva, jakoj organizaciji, meunarodnom uporitu u Kominterni, a preko ove u SSSR-u. Manjine su sve otvorenije izraavale svoje antisrpsko i antijugoslovensko opredeljenje sa rastuom agresijom faistikih sila. Pronemaka struja srpske politike imala je svog glavnog predstavnika u Dimitriju Ljotiu i ,,ZBOR"-u, iji je ideoloki i politiki program bio odreen uverenjem u pobedu Nemake, povezivanjem nacional-socijalistikih ideja sa pravoslavnom mistikom, slovenstvom i tradicionalnim idejama srpskih stalea. Profaistike snage Srbije su 1941. bile malobrojne, neuticajne, bez ugleda u narodu, kao i svi vazalni reimi. Te snage nisu bile ni jedinstvene meu sobom, sem u svom antikomunizmu. Predstavnici tih snaga su od ranije poklonici Treeg rajha i nacionalsocijalistikog sistema. Aimovi se zauzimao, kao nekadanji ovek Milana Stojadinovia, da se ovaj oslobodi sa Mauricijusa i postavi za nemakog guvernera Srbije, kao najsposobniji i najautoritativniji jugoslovenski politiar. General Milan Nedi je osobeniji sluaj. Zahvaen je defetizmom od prolea 1940. i pada Francuske, u kojoj su sprski oficiri gledali nepobedivu silu. General je rezonovao da je sila koja je pobedila

745

Francusku siguran pobednik u tekuem ratu. Nedi je nastojao da izgradi Srbiju u okviru poretka nove Evrope", ispustajuci iz vida nespornu injenicu da za Srbiju nije bilo mesta u novom ustrojstvu Evrope i sveta. Stoga su i planovi Aimovia i Nedia o srpskoj etnikoj integraciji uz pomo Nemake bili lieni stvarnosti. Vlada je zavisila od Nemaca, iz ijih je ruku, preko generala Dankelmana, general Nedi primio invenstituru avgusta 1941. godine. Nediu nisu oprostili ni njegov kralj, ni vlada Simovia niti Mihailovi. etnika tampa govori o Nediu kao beogradskom veziru". Rano je degradiran (rainjen"), a za vlade zapadnih saveznika bio je i ostao obian kvisling. Komunisti su u njemu videli nacionalnog izdajnika. Nemci su se odluili za Nedia, kao najautoritativniju linost u srpskom drutvu pod okupacijom. Predratni graanski politiari Dragia Cvetkovi, Aleksandar Cincar Markovi, Kota Kumanudi, Lazar Markovi i drugi - nisu bili aktivni pod okupacijom, iako neki od njih nisu nepoznati kao tzv. sive eminencije, konsultanti nemakih funkcionera Feliksa Bender, Ribentropovog opunomoenika u Beogradu, Harolda Turnera, naelnika Upravnog taba Vojnog zapovednika, Franca Nojhauzena i drugih. Iza scene se naroito isticao Cvetkoviev ministar inostranih poslova, Aleksandar Cincar Markovi. U vladi generala Nedia postojale su tri struje: Nedieva, oslonjena na generale u vladi, Ljotieva i Aimovieva. Struja pronemake orijentacije gradila je svoju poziciju na saradnji s Treim rajhom. elela je uveriti srpski narod da su mu Nemci prijatelji. Bila je izrazito antijugoslovenska. Za predstavnike ove struje Jugoslavija je pokojnik", grobar", drava koju su izmislili majstori s mora". U njoj se Srbija rastvorila 1918; izgubila je u njoj svoju duu. Podlegla je engleskoj politici, koja je skrenula njen prirodni razvoj umesto prema jugu ka severozapadu, gde se istroila u jalovim borbama za hrvatsku i slovenaku autonomiju. U Jugoslaviji Srbija je tek bila postament", a njeni akteri lieni vlastitosti. Podela politikih snaga uoi rata na srpskoj drutvenoj sceni zadrala se i produbila i posle aprila 1941. godine. Samim tim, navodno svemoni, determinirajui egzistencijalni faktor sa stanovita postojeeg politikog naslea ne moe se apsolutizirati. Nijedna od predratnih politikih snaga nije napustila svoja naela i izmenila ideoloko-politiko ponaanje u postaprilskoj situaciji. Srpske graanske snage prozapadnog usmerenja i posle aprilskog rata ostale su antinemake, ali na pozicijama atantizma u zemlji i emigraciji. Vlada Duana Simovia, tj. srpsko krilo ove vlade, bilo je opredeljeno za atantizam iz vie razloga: ono je ve imalo kapital 27. marta; vlada nije elela da nagli sa otporom, namerna da sauva bioloku supstanciju srpskog naroda; elela je da predupredi socijalne nemire u'okviru rata koji bi mogli uticati na ugroavanje osnova monarhistiko-graanskog poretka. Postoji i etvrti racionalno-analitiki motiv za politiku atantizma, koji je vezan za oseanje superiornije

746

srpske pozicije 1941. u odnosu na glavnu unutranju suparnicu Srbije - Hrvatsku, ije su najekstremnije snage (klerofaistike) bile na strani Osovine. U zamiljenoj viziji kraja rata Srbija je - ako sauva svoju vojnu silu i stvorene prednosti Saveznika - opet mogla ponoviti 1918. godinu. Osobenu antifaistiku graansku struju u Srbiji pod okupacijom inili su profesori Beogradskog univerziteta, koji su se na sednici Senata, avgusta 1941, suprotstavili reformi Univerziteta. Profesori su odbacivali plan reformi Velibora Jonia, smatrajui da okupacija, kao privremena situacija, ne dozvoljava izmenu zakonodavstva. Reforma je bila neprihvatljiva i zbog stanja u kome se nalazio srpski narod, iji su oficiri i vojnici amili u zarobljenitvu, a narod u NDH izloen nevienom stradanju. Srpska veina u kraljevskoj vladi u izbeglitvu bila je politiki nehomogena i atantistiki raspoloena. Politiki raskorak je postojao izmeu srpskih nacionalista i jugoslovenskih integralaca. Emigranti su se stranaki svrstavali kao radikali, demokrati, zemljoradnici itd. Srpska pozicija bila je oslabljena nedostatkom vojne sile u inostranstvu, jer je, za razliku od prvog svetskog rata, iz Jugoslavije 1941. odstupio beznaajni vojni kontigent. Kralj je bio mlad, bez iskustva, izloen pritisku dvorske klike i Britanaca. Kralj i vlada su, u sutini, bili i ostali britanski zatvorenici. Britanci su drali pod kontrolom sve sisteme veza vlade sa zemljom. Jo od 27. marta 1941. graanske snage prozapadnog smera nisu bile samostalne, budui u rukama Velike Britanije koja je sve do Staljingrada drala mandat nad Balkanom i Jugoslavijom. Nezavisno od Vlade, stav atantizma zauzeo je i pukovnik Mihailovi maja 1941. godine. Mihailovi je ovu strateku zamisao zadrao sve vreme rata, iako se situacija u Srbiji, Jugoslaviji, i u svetu menjala, inei njegovu strategiju sve vie neprimerenom. Strategija atantizma 1941. nije bila bez objektivne osnove. Katastrofalni vojni poraz zarezao se vie nego bolno u svest, a nemaka vojna sila impresionirala; izgubljena je drava, dok se Engleska nalazila daleko i nemona da pomogne. Od juna 1941. teklo je i neoekivano povlaenje Crvene armije u dubinu ruskog prostora. Graanstvo se najveim delom izmaklo iz politike i uvuklo u sebe ili je nastavilo da posluje u uslovima okupacije. Srbija je bila teritorijalno osakaena, stegnuta u predkumanovske granice, sa ogromnim brojem oficira i vojnika u nemakim logorima ratnih zarobljenika. Strah su izazivali i neprijatelji Srbije na svim granicama. Ustae su se nalazile na Drini, a od oktobra 1941. i u Zemunu; NDH je radila na stvaranju novog slovenskog saveza sa Bugarskom, obostrano uperenog protiv Srbije; Maari su okupirali Baku i Baranju, proterujui koloniste i denacionalizirajui srpsko stanovnitvo. Bugari su poseli dva okruga - vranjski i pirotski - koja su uskoro i anektirali, s tendencijom da se okupacioni prostor proiri prema Moravi kao blgarskoj" reci. Decembra 1941 - januara 1942.

747

u Srbiji se naao Prvi okupacioni korpus, pod komandom generala Asena Nikolova. Beograd je aprila 1941. doiveo osvetniko bombardovanje. Muslimanski prvaci iz Sandaka traili su od Pavelia posle aprilskog rata da posedne Sandak, kao sastavni deo Bosne, pa samim tim i NDH. Italijani su u Dalmaciji i NDH vodili politiku koja se oznaavala kao srbofilska", to im nije smetalo da na drugoj strani stvaraju tzv. Veliku Albaniju na raun Srbije i srpskog naroda. Nemci su u Banatu - formalno dunavskoj banovini, sa seditem u Smederevu - uspostavili dravu u dravi", kao to je i kosovsko-mitrovaki okrug praktino bio pod nemakom kontrolom, iako u sastavu drinske banovine. Srpska pravoslavna crkva bila je obezglavljena. Na strategiju atantizma moglo je uticati i iskustvo iz prvog svetskog rata, kada je Srpska Vrhovna komanda 1916. godine u zemlju uputila porunika Kostu Milovanovia Peanca, sa zadatkom da pripremi ustanak u dolini Morave, ali tek kada sa Soluna zapone odluna saveznika ofanziva. U svetlosti racionalne analize, situacija u Srbiji zaista nije bila povoljna za novo izazivanje protivnika, pogotovu tako surovog kakav je bio nemaki, koji je sa prvim danima okupacije najavio naotrije mere. Na istorijskoj pozornici nalazio se i drugi subjekt, KPJ, koji se u 27-martovskim dogaajima, po prvi put od 1921, polulegalizovao. Komunistie snage su bile ofanzivne, ekale su svoj trenutak, pre svega ulazak SSSR-a u rat. Za razliku od ostalih drutvenih snaga koje su bile upletene u prevrat 27. marta 1941, komunisti su bili u povoljnijoj situaciji jer ih Nemci nisu gonili do 22. juna 1941, u stvari do znaka iz Berlina pod ifrom Internacionala". Daleko je vanije da su imali iskustvo iz ilegalne faze borbe (ne i ratno, pa ni vojno-profesionalno znanje); svikli su na podzemni, konspirativni stil rada; neki od njih su uestvovali u panskom graanskom ratu 1936-1939. godine; bili su lanovi snane organizacije, s gvozdenom disciplinom, organizacijom militantnom i neverovatno probojnom. Dok je Mihailovi izgraivao svoju organizaciju, KPJ je mogla raunati na ve postojeu organizaciju Partije i SKOJ-a, svoju partijsku tehniku izgraenu uoi rata. KPJ je bila organizacija mladih ljudi. Komunisti su imali i drugu veliku prednost, koja se ogledala u tome to je njihov voa, Josip Broz, imao uporite u Kominterni, vezu sa internacionalnom organizacijom, kao delom Staljinovog instumentarija za uticaj na meunarodni radniki i komunistiki pokret. Mihailovi e tek kasnije biti prihvaen od Vlade i Britanaca, za razliku od Tita koji je osigurao svoju politiku promociju u Kominterni uoi rata. Te veze Tita sa Georgi Dimitrovom, tj. sa Moskvom, u toku rata bile su vanredno znaajan otvor KPJ u svet. Voe suparnikih pokreta nali su se u Srbiji 1941. godine, gledajui u njoj kljunu zemlju Jugoslavije sa stanovita zbivanja u toku i konanog raspleta.

748

Borbe u Srbiji nisu mogle poeti ako za njih nisu postojale odreene objektivne i subjektivne pretpostavke i na komunistikoj i na graanskoj strani. Pored svih kritikih refleksija na raun Kraljevine Jugoslavije, srpski narod je vojni slom Jugoslavije oseao kao gubitak svoje drave. Bila je to drava srpskog naroda, drava u koju je uloio svoju dravu 1918. godine. Aprilski rat je za srpski narod ostao neka vrsta nedovrenog rata". Oficiri, naroito mlai, oekivali su svoju rehabilitaciju. Slobodarsko i antigermansko raspoloenje moglo se ponovo razbuktati. U narodu je krajem leta i poetkom jeseni 1941. postojala elja za otporom okupatoru. Nasuprot etnicima - atantistima, komunisti su bili za ofanzivnu antiokupatorsku borbu kao okvir i put osvajanja vlasti u drugom svetskom ratu. Borbom su ispunjavali internacionalistiki dug prema SSSR-u, a na drugoj strani ostvarivali svoj revolucionarni program o uspostavljanju sovjetske republike, zapisan jo u Vukovarskom programu KPJ. Nije postajalo nita ega su se bili spremni odrei u ime ostvarenja svog krajnjeg cilja - osvajanja vlasti. Ideoloko-politika i klasna iskljuivost komunista i etnika spreavala je od poetka uspostavljanje zajednikog jezika za due vreme, pa samim tim i paralelizam pokreta otpora, poznat u okupiranim zemljama zapadne Evrope. Privremeno sadejstvo partizanskih i etnikih snaga u Srbiji 1941. bilo je kratkog veka, nabijeno obostranim nepoverenjem, poznato po mnogim incidentima i potmulim obraunima, iekivanjem konanog razlaza. Zavrilo se graanskim ratom na tlu zapadne Srbije u jesen 1941, koji e zahvatiti ceo prostor Jugoslavije, inei* sa genocidom ustaa u NDH, jednu od najkarakteristinijih dimenzija istorije srpskog i ostalih jugoslovenskih naroda u prolom ratu. U Srbiji je partizanskoetniki sukob bio osnovni oblik graanskog rata, ali su uz trajne sukobe partizana i etnikih te kvislinkih snaga tekli i obrauni etnika sa ljotievcima i etnicima Peanca. Na tlu Srbije prisutna su dva pokreta: jedan, koji eli odranje status quo, primenjuje defanzivnu strategiju, eli kolektivnu odmazdu nad nosiocima genocida nad srpskim ivljem, kanjavanje vinovnika aprilske izdaje, i drugi, koji nalazi daje sazrela revolucionarna situacija, nosi izrazito jugoslovenski karakter (kao prostor za ostvarenje revolucionarnih ciljeva), izraava ofanzivnu strategiju. U istoriografiji je godinama isticano da je KPJ suspendovala direktivu Kominterne da nema prelaska na drugu etapu, tj. na socijalnu revoluciju. Uoavan je, uglavnom, aspekt samosvesti revolucionarnog subjekta u odnosu na Kominternu, to je nesumnjivo vie nego znaajno, ali je isputana druga strana ovog pitanja. Ignoriui moskovsku poruku, KPJ vie nije mogla iskreno da trai modus vivendi sa drugom antiokupatorskom snagom u Srbiji - etnicima Mihailovia, koja bi mogla ugroziti ili dovesti u pitanje revolucionarnu perspektivu. Na drugoj strani, Mihailoviev pokret - nastupajui s pozicija legitimistike snage - ne dozvoljava revolucionarnim snagama naruavanje

749

status quo. Samim tim, sukob je bio neizbean u onoj meri u kojoj su oba pokreta i njihove voe bili nosioci iskljuivih i nepomirljivih koncepcija. Sukob je izbio pre kolaboracije najveeg dela etnikih odreda. Na osnovi ovih iskljuivosti, graanski rat na tlu tzv. Uike republike preneo se i na ostale srpske zemlje. Komunisti su odgovorili preventivnim terorom decembra 1941 - aprila 1942, koji je imao katastrofalne vojne, politike i moralne posledice po narodnooslobodilaki pokret u Crnoj Gori, Hercegovini, istonoj Bosni. Oekivala se svetska revolucija, tekle su pripreme za preuzimanje vlasti, likvidirali se anglofili bez sudova, na osnovu sumnji, uklanjali potencijalni protivnici. U Vojvodini je Pokrajinski komitet sve do savetovanja u Turiji, maja 1942. slao poruke komitetima i lanstvu o pripremama za preuzimanje vlasti. Komunisti su, uz pomo Moskve, uspeli daleko bolje od etnika da shvate da je rat u toku antifaistiki. Zaparavo, da se radi o novoj istorijskoj situaciji, razliitoj od one iz prvog svetskog rata, za koju je bio karakteristian sukob izmeu faizma i antifaizma. Narodnooslobodilaka retorika komunista prikrivala je socijalnu revoluciju u toku. Komunisti su nali snage da vode rat na dva fronta: protiv okupatora i protiv etnika, od jeseni 1941, kao njegovih saradnika. Poznata je etnika antikomunistika zaslepljenost, jednako kao i komunistike ocene o etnicima kao snagama starog drutva i najopasnijim sutranjim protivnicima. Nemci su istovremeno Mihailovieve etnike tretirali kao srpski i probritanski pokret, zadravajui prema njima rezerve, ak i u legalizovanim formacijama Srpske dravne strae. Za razliku od komunista, etnici nisu bili spremni za aktivnu borbu protiv okupatora pre saveznike invazije, opsednuti spreavanjem komunistike uzurpacije u njihovom vienju. Dosadanje analize upuuju na to da K P J nije imala uporite na srpskom selu. Pogotovu ako se selo Srbije uporeuje sa selom Crne Gore, Vojvodine, Dalmacije. Oslonjeni na tradiciju etnitva u prolosti, etnici Mihailovia su - ako se izuzme period naglog porasta partizanske ustanike aktivnosti od septembra 1941. do poetka graanskog rata, poetkom novembra 1941 - imali u Srbiji brojno gledano daleko vei uticaj od partizana, ije se rukovodstvo, usled okupatorskokvislinkog terora, nalazilo zakonspirisano u Beogradu, centralno-jugoslovensko daleko od Srbije, a provereni komunistiki kadrovi su odstupili preko Uvea i nali se u sastavu 1. i 2. proleterske brigade. Izuzetak je inio jug Srbije. Srbija je posle sloma tzv. Uike republike bila izloena strahovitom progonu i represiji komunista i njihovih pristalica. Odnos snaga u Srbiji poeo se menjati tek od jeseni 1943. i u toku prve polovine 1944, da bi se radikalni preokret odigrao u leto i ranu jesen 1944. godine. Vodee snage srpskog drutva u drugom svetskom ratu - narodnooslobodilaki pokret, ije je jezgro komunistiko, te graanske antiokupatorske snage oliene u etnikom pokretu Drae Mihailovia

750

i srpskoj emigraciji sa kraljem - nosioci su kontinuiteta Jugoslavije kao drave i njenog subjektiviteta u meunarodnim odnosima. Razlike se ogledaju u tome to je komunistika politika bila konzekventno jugoslovenska, teei obnovi Jugoslavije, za razliku od etnike. Na tom pitanju nije bilo kolebanja od prvog dana, ak i onda kada je Sovjetski Savez, maja 1941, prekinuo diplomatske odnose sa Kraljevinom Jugoslavijom, pod pritiskom Nemake sa kojom se Sovjetski Savez od avgusta 1939. nalazio u ugovornom odnosu. O tome govore sledee injenice: jugoslovenska organizacija KPJ; odbacivanje okupatorske podele Jugoslavije; odbrana integriteta KPJ u pokuaju Metodija Satorova da pripoji organizaciju u Makedoniji B R P ; strategija narodnooslobodilake borbe kao jugoslovenske; nazivi organa i organizacija narodnooslobodilakog pokreta, Titova inicijativa avgusta 1941. da se stvori neka vrsta jugoslovenske vlade ili komiteta. Komunisti su na toj jugoslovenskoj odredbi svoje organizacije i borbe u toku istrajavali ak i onda kada je to bilo kontraproduktivno, 1941. godine, s obzirom na stav manjinskog stanovnitva koje se opredelilo za svoje matice, Hrvati prihvatili jednonacionalnu dravu u vidu NDH, Makedonci iveli u uverenju da sa bugarskom okupacijom dolazi nacionalno osloboenje od srpskog jarma". Druga antiokupatorska struja, Mihailovieva, takoe se izjanjavala kao jugoslovenska i nosilac kontinuiteta otpora Jugoslovenske vojske. Bila je predstavnik obnove monarhistike Jugoslavije i prihvatanja Jugoslovenske vlade u izbeglitvu, u kojoj je Mihailovi bio i ministar vojni januara 1942 - juna 1944. godine, a od juna 1942. naelnik taba Vrhovne komande u Otadbini. I Mihailovieve organizacije, vojne i politike, imale su jugoslovensku oznaku (Jugoslovenska vojska u otadbini", Jugoslavenska ravnogorska omladina" itd.). Razlika izmeu jugoslovenstva komunista i etnika ipak je u dijametralno razliitim nacionalnim politikama. Komunisti su eleli obnovu Jugoslavije, kao federativne zajednice, zasnivajui svoju nacionalnu politiku na jugoslovenstvu kao vidu internacionalizma u jugoslovenskim uslovima. Vojna i politika integracija komunista zasnivala se na sintezi socijalne i nacionalne emancipacije. etnika nacionalna politika polazila je pak od Jugoslavije, ali u kojoj se mora prethodno omeiti Srbija, nadoknaditi u drugom svetskom ratu ono to nije uraeno 1918. godine, pobijanjem koia oko srpskih zemalja, sa prethodnim kanjavanjem vinovnika izdaje aprila 1941. i genocida nad srpskim narodom u NDH. Obnovi Jugoslavije na osnovama trijalistike monarhistike federacije teila je i jugoslovenska vlada u izbeglitvu, koja je 1943, pod pritiskom Britanaca, iznela svoj projekat - u okviru definisanja ratnih ciljeva obnove Jugoslavije kao federativne drave. Slobodan Jovanovi je zastupao ideju vaspostavljanja Jugoslavije, s temeljnom revizijom njenih ustanova u duhu jedne podmlaene demokratije. Jovanovi je dosledno, kao i ranije, smatrao da se sluenjem jugoslovenskoj ideji najbolje slui dobro shvaenim interesima Srba, Hrvata i Slovenaca. Jake Jugoslavi-

751

je" nije moglo biti bez jakog srpstva", isto kao to se jako srpstvo" ne moe ostvariti bez jake Jugoslavije". Jovanovi je, isto tako, smatrao da Hrvati to mogu rei za Hrvatstvo" i Slovenci za Slovenstvo". Narodi koji ine Jugoslaviju nali bi van nje manje mogunosti za razvitak nego u Jugoslaviji. Doba unitarizma smatrao je prolou. Ovakvim stavovima Jovanovi se razilazio sa najekstremnijim etnikim krugovima, dok je njegova koncepcija bila u neskladu sa onom narodnooslobodilakog pokreta, koja je predviala pet jedinica (od AVNOJ-a est), jer je u Srbiji video najveu i najjau jedinicu koja bi u svom sastavu, pored Srbije, obuhvatala Makedoniju, Crnu Goru, Vojvodinu, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Metohiju. Projekat Jovanovia nije proao polovinom 1943. usled razilaenja srpske i hrvatske struje u emigraciji, ali e biti usvojen kao ublaena etnika koncepcija na Svetosavskom kongresu u selu Ba, januara 1944. godine. Koncepcija Jovanovia nema u vidu zapadno srpstvo, za razliku od nekih etnikih projekata ije omeavanje srpske zemlje see daleko na zapad, do najzapadnijih srpskih brda - amarice, Kozare, Grmea i Petrove gore. Obnovi Jugoslavije bile su u drugom svetskom ratu naklonjene sve velike sile antifaistike koalicije. Britanci su nastavljali svoju predratnu politiku federalizacije. Mnogi izvori nas upozoravaju da su Britanci na srpskoj strani izazivali nezadovoljstvo zbog favorizovanja Hrvata prilikom izrada projekata o unutranjem ureenju. Odbacivanje Mihailovia 1943-1944. bilo je uveliko odreeno britanskim shvatanjem da je on Velikosrbin" i da nije vie kohezivni inilac Jugoslavije. Sovjetski Savez podravao je obnovu Jugoslavije, tajno pomaui svog eksponenta, KPJ, jer se preko obnovljene Jugoslavije i pokreta kojega je stopostotno smatrao svojim irila zona Staljinove ekspanzije. SAD su, isto tako, bile pobornik obnove Jugoslavije, sem u sluaju dve-tri Ruzveltove reakcije koje su dovodile u pitanje zajedniki ivot Srba i Hrvata. Partizanska federacija je stvorena kao centralizovana, na partijskoj svemoi zasnovana, personifikovana u Titu, izgraena na ideolokoj osnovi jugoslovenstva koje za svoju akcionu formulu ima ,,bratstvo-jedinstvo". Proglaena na Drugom zasedanju AVNOJ-a, bila je odluka definitivnog karaktera, za razliku od drugih privremenih reenja. U pitanju je tipina kompromisna tvorevina, graena na ravnotei, omeivanjem nekih jedinica kao nesrpskih, suprotno tradicionalnom srpstvu graanskom stavu i politici, sa novim nacionalnim entitetima u liku Crnogoraca i Makedonaca, skladno partijskom shvatanju i pre rata. Teritorijalna izmeanost Srba reena je na taj nain to su oni zadrani u tri federalne jedinice: matinoj, te u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali sa statusom naroda, kao konstitutivni inilac, to pokazuju odluke ZAVNOH-a i ZAVNOBiH-a. Za komuniste je ovakav nain unutranjeg ustrojstva bio jedino mogu oblik ponovnog vaspostavljanja Jugoslavije, a za srpske graanske snage dokaz o cepanju srpstva, komunistikoj negaciji njegove celine, vid opkoljavanja Srbije tzv. na-

752

cionalnom periferijom vetakih ili nesazrelih nacija. Savremena kritika odluke AVNOJ-a o federativnom ureenju Jugoslavije polazila je od nejednakih etnikih i istorijskih kriterijuma prilikom konstituisanja federalnih jedinica. Budua federalna Srbija nije na drugom zasedanju A V N O J - a teritorijalno uobliena. Najverovatnije iz razloga politikog oportunizma rukovodstva, jer su se jo vodile borbe za narodnooslobodilaki pokret i protiv njega u Srbiji (etnitvo nije bilo poraeno) i u Hrvatskoj (Hrvatska je januara 1945. u vojnom sastavu imala 170.000 ljudi). Krajem 1943. nije dolo ni do paritetnog uspostavljanja autonomija u okviru federalnih jedinica, iako je za to bilo uslova i u Hrvatskoj, ak i pokuaja pre rata i u ratu, pa i posle zavretka rata, pre donoenja Ustava FNRJ. Pri tom mislimo na srpsku autonomiju u Hrvatskoj, na Dalmaciju, Istru posle mirovnog ugovora sa Italijom. Na drugom zasedanju AVNOJ-a gradilo se unutranje ustrojstvo druge Jugoslavije, to je nesumnjivo krupan istorijski in. Meutim, revolucionarnoj skuptini nisu prisustvovali delegati iz Srbije, koja je predstavljena borcima iz srpskih jedinica u Bosni, niti je u Srbiji bilo obrazovano zemaljsko antifaistiko vee Srbije kao u drugim jugoslovenskim zemljama, sem u Makedoniji, gde je postojao samo Akcioni odbor za sazivanje ASNOM-a. Mada je iz istorije poznato da u mnogim kljunim trenucima nema formalne perfektnosti prilikom donoenja politikih odluka, ova manjkavost ipak nije zanemarljiva. Tim pre, to je Ustavotvorna skuptina, proizila iz izbora 11. novembra 1945, u sutini bila telo koje je oznaavalo samo formalnu potvrdu tekovina narodnooslobodilakog rata. Iz razloga politikog oportunizma u zavrnoj fazi rata, kao i posle njegovog zavretka, Jugoslavija nije pokretala pitanje srpskih nacionalnih manjina u susednim zemljama. Za Slovence narodnooslobodilaka borba je oznaila, po prvi put posle Karantanije, stvaranje slovenake nacionalne drave i postizanje maksimalne - za one uslove - nacionalne integracije Slovenaca, pa i Hrvata prikljuenjem Istre, Zadra i ostrva 1943-1947. godine. Odluku o federativnom ureenju nije napala ni jedna od velikih saveznikih sila 1943-1945. ta vie, u izvetajima britanskih oficira i posmatraa govorilo se o velikom uspehu narodnooslobodilakog pokreta da stvori harmoninu federaciju, dok se jo oseao dah graanskog i bratoubilakog rata. Odluka o unutranjem ustrojstvu Jugoslavije oznaavala je pobedu narodnooslobodilakog pokreta nad svim ostalim nacionalistikim pokretima, koju je deo Hrvata doivljavao kao srpsku tvorevinu a etnike snage kao katastrofu srpskog naroda, najvei poraz u istoriji srpskog naroda, smanjivanje Srbije na raun drugih naroda u ime stvaranja hrvatske prevlasti. Vlast se, po ovim drugima, nala u rukama tri Hrvata: Tita, Ribara i ubaia. Politika KPJ od 1935 - 1936. godine, izraavana u partijskoj publicistici i teorijskim radovima o nacionalnom pitanju, imala je za

753

polaznu poziciju ruenja tzv. srpskog hegemonizma u Jugoslaviji. Na tome je poivala i politika narodnooslobodilakog pokreta. Sama Odluka AVNOJ-a polazila je od toga da Jugoslavija ne sme vie postati dornen bilo koje hegemonistike klike", pri emu se vie nego jasno aludiralo na politiku srpskog graanstva izmeu dva rata. Odluke AVNOJ-a zaista su donete u vremenu u kome je narodnooslobodilaki pokret pokazivao vojnu, politiku i meunarodnu nadmo u odnosu na etnike i politiku emigraciju u Velikoj Britaniji, odnosno na Bliskom istoku. Mihailovieva preimustva iz 1941. godine nisu bila iskoriena u antifaistikom ratu. Tzv. srpske zemlje bile su tokom rata vojno i politiki institucionalizovane kao samostalne federalne jedinice: Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija. Nacionalna politika KPJ ila je, u osnovi, protiv bilo kojeg oblika nacionalne integracije srpskog naroda, jer se to kosilo sa njenom politikom i praksom celovitog razreavanja nacionalnog kompleksa u Jugoslaviji. Srpski komunisti u centralistikoj Partiji kakva je bila KPJ nisu imali uticaja da postave srpsko pitanje, ak i da su bili svesni njegovog znaaja. Za njih je, kao internacionaliste, nacionalno pitanje imalo tek znaaj za pobedu revolucije, to jest osvajanje vlasti. U komunistikoj Jugoslaviji smatrali su da je to pitanje - kao pitanje granica, nacionalne homogenizacije, sabiranja svih Srba - sekundarno, jer su u pitanju administrativne granice. Oni su bili optereeni i hipotekom srpskog hegemonizma kao politike i ideologije glavnog suparnikog pokreta - etnikog, zbog ega nije bilo poeljno ni razmiljati u tim kategorijama. Srpski komunisti su previali trajnost ovog pitanja i njegov znaaj, sasvim suprotno slovenakim i delu hrvatskih komunista, kao i komunistima susednih zemalja (bugarskim, grkim, albanskim, italijanskim, maarskim i drugim). Nacionalna politika narodnooslobodilakog pokreta u toku rata je neutralisala okupatorsko-kvislinku politiku da se u Jugoslaviji do kraja ostvari rat sviju protiv svih". Ali, formula AVNOJ-evske federacije ima i svoje krupne slabosti ije posledice anju savremene generacije. U ime sklada te formule plaena je cena utanjem o genocidu nad srpskim narodom. Srpski narod, koji je 1941. predstavljao najmasovniju i udarnu snagu narodnooslobodilakog pokreta, izgubio je steenu politiko-moralnu prevagu raznim proporcijama, merilima izjednaavanja u Partiji, organima vlasti, organizacijama antifaistikog karaktera. Federacija, na principu ravnotee, uspostavljene mimo demokratske procedure, omoguavala je u uslovima jednopartijskog monopola tajne, preutne, faktualne saveze protiv eventualnih sprskih pokuaja i namera. Bez srpske konsultacije radilo se na raznim policentristikim koncepcijama (Balkanske federacije, ujedinjenja Kosmeta i Albanije), koje su potkopavale ideju Jugoslavije, ostajui istovremeno kao svedoanstvo minornog srpskog politikog uticaja u hijerarhiji vlasti i Partije. Slovenaka nacionalna integracija ostvarena je zahvaljujui, izmeu ostalog, i podrci srpskog naroda, koji je

754

1944-1945. mobilisao oko 400.000 novih boraca, stvorio trajno ekonomsko uporite za osloboenje cele Jugoslavije i po drugi put u ovom veku dosegao Karavanke i Sou. Narodnooslobodilakom pokretu je polo za rukom da jo u jeku rata dobije bitku sa etnicima za tzv. zapadno srpstvo, za srpski narod u Sremu, za stanovnitvo srpskog i crnogorskog porekla na Kosmetu i Metohiji. Otuda i prividan paradoks: da srpske partizanske snage iz tih krajeva sa snagama Crvene armije i korpusima NOV Srbije, uestvuju u osloboenju Srbije 1944. godine i unitenju druge suparnike snage srpske orijentacije - etnika Mihailovia. Jugoslovensko pitanje bilo je internacionalizovano u jesen 1941. godine, intervencijom Velike Britanije i SSSR-a povodom graanskog rata u Srbiji. Sa svom vanou unutranjih inilaca vojno-politike pozornice i primenjivanih strategija sukobljenih pokreta - narodnooslobodilakog pokreta i etnika Mihailovia koji su gledali jedan u drugom glavne sutranje protivnike - sudbina Jugoslavije prelamala se ipak kroz bilateralne odnose dveju velikih sila antifaistike koalicije: Velike Britanije i Sovjetskog Saveza. Vlada i kralj nalazili su se u punoj zavisnosti od Britanaca od 27. marta 1941. godine, s tim to se taj odnos zavisnosti posle bekstva iz Jugoslavije i dobijanja utoita u Velikoj Britaniji sve vie pojaavao. Sovjetski Savez se prikrivao naelom da ne eli meanje u unutranje odnose drugih drava, izjanjavao za vaspostavljanje nezavisne Jugoslavije i aktivno saraivao, uprkos proklamovanim naelima, sa rukovodstvom KPJ preko Kominterne. Stoga se i dogaaji u Jugoslaviji i Srbiji ne mogu razumeti van okvira odnosa ove dve velike sile, koliko god Tito naputanjem revolucionarnog radikalizma i usvajanjem real-politike pod britansko-sovjetskim uticajem, nastojao da modifikuje strane poruke u ime to veeg manevarskog polja u optem kontekstu odnosa snaga. Preimustvo Velike Britanije u Jugoslaviji, u odnosu na SSSR, bilo je vie nego upadljivo do staljingradskog poraza Vermahta i sticanja strategijske inicijative Crvene armije 1943. godine. ak se moe govoriti o preutnom mandatu Velike Britanije na Jugoslaviju do prolea 1943. godine. Od tada je Velika Britanija morala da se suoava sa sve veim sovjetskim samopouzdanjem, izraenijim angaovanjem Sovjeta u jugoslovenskim i balkanskim zapletima, sa puno predostronosti, tajnom komunikacijom, ali istrajnim zauzimanjem za narodnooslobodilaki pokret. im je dolo do priznanja NOVJ, posle Teherana, Sovjetski Savez je formalno priao britanskoj politici kompromisa koju je formulisao britanski premijer, razume se sa stanovita uspenije realizacije i zatite interesa svog tienika, sa kojim je sinhronizovao najvei deo svojih politiko-diplomatskih poteza. Za B. Puria bilo je to svedoanstvo da Velika Britanija nema svoje politike u Jugoslaviji i da praktino radi za Ruse". Iza sve vee britanske inferiornosti stajali su objektivni razlozi, koji su se ogledali u porazu strategije Mihailovia 1943. i 1944. godine, uslovljavajui njegovo naputanje, nespremnosti SAD - uz protivljenje i Rusa" da se otvori drugi front na Balkanu, nedostatka veih vojnih snaga

755

na jugu Evrope. eril se otuda morao opredeliti za drugi nain odbrane britanskih interesa, koristei u svojim politikim kombinacijama potencijalno antibritanski narodnooslobodilaki pokret protiv etnikog, iji je voa do poslednjeg dana iveo u uverenju da Velika Britanija iz svojih ideolokih, vojnih i politikih interesa nee i ne moe napustiti Jugoslaviju i Srbiju predajui ih na milost i nemilost komunistima. Politika kompromisa polazila je od jednakog britanskog i sovjetskog uticaja u Jugoslaviji, pri emu je narodnooslobodilaki pokret imao jae uporite u zapadnim delovima Jugoslavije, a etniki u Srbiji. erilova propaganda prenaglaavala je da je Srbija antipartizanska i monarhistika, te da nee prihvatiti Josipa Broza Tita. etnici su zaista i bili nadmoniji u Srbiji od narodnooslobodilakog pokreta, gledano bar po broju obveznika Mihailovieve teritorijalne strukture. Meutim, olako se zaboravljalo da je pitanje Jugoslavije, pa i Srbije, ve prethodne godine prelo u ruke velikih sila, koje su davale prednost narodnooslobodilakom pokretu kao nadmonijem iniocu u jugoslovenskim odmeravanjima, posmatrano u celini, ija je ofanzivna strategija od prvog dana davala dividende koriene u politike i propagandne svrhe, a na drugoj strani da je narodnooslobodilaki pokret tretiran kao snaniji kohezivni inilac budue obnovljene Jugoslavije. Strategiju atantizma Mihailovia neophodno je posmatrati u istorijskoj dinamici: izgledajui u jednoj fazi racionalna po srpski narod, u zavrnoj fazi pokazala se kao sasvim promaena svojom statinou i defetizmom. Takozvana bitka za Srbiju, 1944. godine, bila je za snage etnika izgubljena pre nego to je i poela. Srbija je za Nemce bila klju" balkanske odbrane, a za Britance zemlja koja predstavlja ulog u politici kompromisa. Staljin i Molotov su se u razgovoru sa Milovanom ilasom, 1944. godine, raspitivali o njoj kao voritu raspleta u Jugoslaviji. Narodnooslobodilaki pokret je van Srbije, u srpskom narodu, od ranije imao na svojoj strani najpreteniji deo srpskog naroda na zapadu Jugoslavije, bez obzira na prve zaetke nezadovoljstva Srba njihovim poloajem u Hrvatskoj, kao rezultat priticanja veeg broja Hrvata na stranu NOVJ. U Srbiji je 1943-1944. tekao proces buenja narodnooslobodilake borbe, koja se na jugu Srbije nije ni gasila od poetka ustanka. Sovjetski frontovi nezadrivo su se probijali prema Bukuretu i Sofiji, Karpatima i Dunavu, a saveznika pomo proizvodila je znaajan psiholoko-politiki uticaj na narod u prilog narodnooslobodilakog pokreta. Bombardovanja srpskih gradova izazivala su nezadovoljstvo zbog velikih civilnih rtava i razaranja, ali su istovremeno ukazivala da se rat blii kraju i da predstoji evakuacija Nemaca ka severu i zapadu Jugoslavije. Britanski oficiri su napustili Mihailovieve tabove, dok su Nemci i dalje prema etnicima iskazivali nepoverenje. Misija pukovnika Mak Daula je samo za kratko podigla samopouzdanje Mihailovia. Mihailovieva teritorijalna struktura nije mogla odgovoriti potrebama brze mobilizacije, ak i da su opte vojno-politike prilike bile povoljnije za odziv obveznika. Krajnju demoralizaciju izazvali su govori i poruke kralja Petra II Karaorevia. Mihailovi je ve

septembra 1944. morao da napusti Srbiju i preko Drine pree u Bosnu. Politika Velike Britanije, tzv. politika kompromisa, bila je prihvaena od strane SSSR-a, koji je o oportunitetu poteza, taktikih i stratekih zamisli obavetavao i instruirao svog tienika. Britanci su raunali da e svojom politikom odvojiti Tita od Rusa". Uspostavljanjem ove ravnotee, Britanci i Rusi" osiguravali su svoj politiki uticaj u Jugoslaviji, pri emu su Sovjeti i Tito polazili od svog realno daleko jaeg uticaja. Komunistiki pokuaji izigravanja" Britanaca ispoljavali su se u najraznovrsnijim vidovima (naoruanje, poloaj kralja, pitanje demokratskih normi, sastav jedinstvene vlade itd.), pa i u obliku pokuaja prekoraenja svog meunarodno sankcionisanog uticaja krajem i posle rata (1945 - 1948), ali ipak nisu uspeli da se oslobode obaveza koje su savezniki lideri Staljin i eril preuzeli u Moskvi oktobra 1944. i na Krimu februara 1945. godine. O tome govori naknadni razvoj dogaaja, sa svim specifinostima, sve do pada sistema meunarodnih odnosa, poznatog pod nazivom krimski". Odnosi Tita i erila bili su pak odreeni u vremenskom luku od prvog Titovog kurtoaznog j>isma erilu decembra 1943. i njegove posete Velikoj Britaniji i Cerilu marta 1953. godine, ostvarene neposredno posle Staljinove smrti.

757

Registar linih imena

Aimovi, Milan 116, 134, 135, 137, 138, 141, 145, 146, 147, 157, 182, 183, 227, 247, 329, 414, 463, 461 Adami, Luj 514 Adi, Mirko 462 Ajzenhauer, Dvajt 374 Ageli, Edgar 103 Agram, Boko 66 Akamovi, Antun 87, 124 Alani, Angeli Edgar 103 Aleksander, Harold 573 Aleksi, Dragan 326 Alkalaj, Olga 483 Alozlino, Josif 483 Anaf, Salamon 483 Anderson, Benedikt, 19 Andersen, Boris 294, 443 Andrejev, Bane 724 Andrejevi, ore 149 Andres, Ivan 86, 108 Andri, Ivo 218 Andri, Vojin 376, 422 Andelinovi, Budislav 170, 176 Anelkovi, Nikola 417 Antonesku, Jon 87, 88, 117 Antunovi, Rista 339 Armstrong, aris 410, 413, 592, Arnovljevi, Vojislav 493 Arsenije (episkop) 504 Arsenovi, Teodor 503 Artukovi, Andrija 127 Artur, Mak 366 Atanasov, terj 631 Aterton, Terens 65 Augustini, Antun 626 Avakumovi, G . A . 588 Avakumovi, Ivan 223, 408, 610 Avramovi, Ranislav 147 Babek, Jelica 312 Babi, Ljuba 391 136, 156, 392, Babi, Mijo 131 Babovi, Spasenija 83, 153, 179, 310, 313, 335, 672, 690 Baovi, Petar 167, 368, 369, 370, 378, 396, 397, 399, 403, 423, 639, 641, 663 Bader, Paul 331, 340, 346, 355, 468, 469 Bajdak, Leonik 103 Baji, B a j a 678 Baji, Branko 255, 354, 358 Baji, Slobodan 259, 362 Bakari, Vladimir 593, 613, 666 Baki, Mitar 265, 556, 689 Baleti, Luka 367 Balokovi, Zlatko 514 Baljkas, Ivo 151 Bani, Milan 69, 424 Banjanin, Jovan 8 6 , 1 7 6 , 5 1 0 , 5 1 7 , 7 3 0 Bardes, Gej 598 Barjaktarevi, Jovan 416 Barjaktari, Muharem 291 Barker, Elizabet 579 Baruh, Bora 449, 483, 450 Baruh, Izidor 483 Baruh, Josif 483 Baruh, Raela, 483 Batina, Rafael 483 Bearevi, Boidar 332 Begoli, Sajfedin 245 Bejli, Bil 65, 273, 413, 573, 575, 576, 592, 600 Bejli, V . S . 401, 577, 578, 581, 582 Belajdi, Vladimir 83 Beli, Aleksandar 218 Beli, Milorad 675, 730 Belof, Nora 6 Belovukovi, Milan 690 Berne, Franc 224, 242, 245 B e n d e r , Feliks 134, 135, 137, 183, 217, 226, 229, 330, 346, 469

596

758

Bene, Eduard 290, 624 B e r , Stevan. 443 Berija, L. 623 Betner 474 Biani, Rudolf 27, 44, 113, 175, 458, 459, 511, 517 Birolio, Pircio Alesandro 393 Bizmark, Oto 94 Bjelajac, Slavko 368 Blagojevi, Milan 149, 240, 265 Blai, Dalmac 394 Bobi, Ljubinka 503 Bobi, Milo 176 Bogdan, Ivo 545 Bogdanovi, Boro 357 Bogdanovi, Duan 526, 527 Bogdanovi, Nikodije 83 Bogdanovi, Vladeta 75 Bogosavljevi, Radenko 653 Bogunovi, Branko 397 B o j , Piter 574 Bojevi, Milan 422 Boji, Milosav 447 Boji, Endrju, 598 Boletini, Bajazit 246 Bombeles 61 Bonaparta, Napoleon 89, 259, 266, 370 Borkovi, Milan 459, 611 Borovski, Hajnrih 355 Bokovi, Dragutin 462 Bokovi, Duan 32, 549, 681 Bokovi, Milan 690 Bokovi, Nataa 503 Bokovi, Stanislav 655, 690 Bonjakovi, Boidar 502, 503 Bonjakovi, Mileva 503 Boi, Savo 399 Boovi, Jovan 31 Boovi, Mihailo 712 Brajovi, Pavle 249 Brajovi, Petar 250 B rako vic, Milenko 182 Branjevi, Petar 270 Brankovi, Vuk 76 Brdari, Isa 451 Breznik 164 Brki, Aleksandar 476 Brklja, Dane 250 Biroli, Pircio Alesandro 3 9 3 , 4 1 2 , 5 7 8

Broz Josip Tito 5, 64, 70, 71, 130, 147, 150, 152, 153, 158, 159, 160, 161, 162, 167, 170, 171, 172, 179, 180, 185, 189, 198, 199, 200, 204, 205, 206, 221, 230, 232, 237, 239, 241, 265, 267, 268, 270, 272, 273, 276, 280, 283, 284, 285, 286, 287, 288, 289, 293, 294, 295, 297, 298, 307, 310, 315, 316, 319, 320, 321, 322, 323, 328, 336, 338, 341, 342, 343, 348, 359, 366, 378, 379, 401, 405, 407, 408, 411, 412, 413, 414, 420, 427, 521, 522, 523, 527, 528, 529, 531, 533, 534, 536, 537, 540, 541, 542, 543, 544, 545, 550, 555, 556, 557, 558, 564, 566, 569, 570, 574, 575, 578, 579, 582, 583, 584, 585, 586, 587, 588, 590, 591, 592, 593, 594, 596, 597, 598, 600, 601, 602, 603, 604, 607, 608, 612, 613, 614, 616, 617, 618, 619, 620, 621, 622, 623, 624, 625, 626, 627, 628, 629, 630, 631, 632, 634, 635, 636, 637, 638, 639, 641, 644, 646, 647, 649, 650, 651, 652, 653, 659, 665 , 667, 668, 669, 670, 674, 675, 677, 679, 683, 684, 685, 688, 690, 691, 695, 702, 703, 715, 716, 722, 723, 724, 726, 728, 730, 734 Bu, Stjepan 61 Budak, Mile 61, 123, 127 Budisavljevi, Srdan 75, 79, 86, 156, 176, 510, 517, 651, 720 Buha, Vasilije 179, 180, 313, 335 Buharin 40 Bulatovi, Vuksan 453 Buli, Dragutin 418 Burazovi, Stjepan 80 Burdovi, Rifat 296 Buri, Viktor 123 Butkovi, Ivan 512 Cankov 54 Carevi, Milo 655, 732 Crnjak, Cvetko 335 Cveji, Nikola 513 Cveji, arko 513 Cvetkovi, Aleksandar 503 Cvetkovi, Dragia 21, 30, 31, 36, 53, 56, 61, 63, 64, 75, 76, 79, 83, 86, 87, 89, 96, 134, 135, 175, 253, 518, 519, 541, 549, 699, 708, 732

759

Cvetkovi, ivotije 690 Cvetkovi, ore, 110 Cvijanovi, Budimir 147 Cvijovi, Josif 456 ano, Galeaco 30, 45, 61, 177, 207, 581 etkovi, Jelena 334, 452, 680 etkovi, Pero 184 irpanov, Radivoj 356 opi, Branko 129, 260 opi, Nikola 726 orovi, Vladimir 37, 83, 139 osi, Dobrica 453 osi, Trifun 669 ai, Mihailo 410 ajkanovi, Veselin 429, 493 aki 55 angajek 234 eril, Vinston 38, 64, 79, 84, 92, 95, 167, 173, 174, 272, 276, 288, 289, 291, 389, 405, 514, 515, 541, 542, 554, 573, 580, 581, 582, 584, 585, 586, 588, 589, 590, 591, 593, 594, 595, 596, 597, 598, 600, 601, 602, 611, 612, 616, 617, 619, 621, 622, 623, 624, 626, 630, 631, 632, 634, 636, 646, 649, 650, 659, 668 ievi 732 ini, Omer 245 olakovi, Rodoljub 153, 180, 240, 322, 357, 528, 724 olovi, Stevan 149 ubrilovi, Branko 75, 86, 176, 680, ubrilovi, Vasa 675 , 680, 718, 725, 729 ulinovi, Mato 103 vorovi, Vitomir 322 Dabi, Vukola 332 Dakovi, Marko 86, 107, 191 Dalo 349 Damjanovi, Miodrag 666 Dangi, Jezdimir 235 Danilovi, Ugljea, 130, 231 Dankelman 136, 218, 219, 220, 345, 449, 458, 510 Dapevi, Peko 623, 644, 688

Davidov, Dinko 124 Davidovi, Dragan 123 Davidovi, Ljubomir 28, 67, 74, 708 D' Epere, Franse 20 Dedijer, Vladimir 240, 322, 448, 605, 623, 625, 626 De Gol, ari 164, 167, 186, 188, 190, 366, 374, 389, 624, 626 D ej vid, Martin 391, 596, 598, 602 Dejvidson, Bezil 580, 596, 599 Dejvis, Elmer 513 Delie, Borka 149 Deroko, Jovan 236 Deva, Dafer 245 Devald, Toma 335 Devi, Ivica 317 Dibilian, Artur 611 Dikin, Vilijem 288, 579, 5 8 0 , 5 9 7 , 598, 600, 601 Dikovi, Milija 462 Dimitrijevi, Boidar 153 Dimitrijevi, Dragutin Apis 157 Dimitrijevi, Duan 165, 273, 372 Dimtrijevi, T. 732 Dimitrov, Georgi 71, 158, 171, 297, 348, 454, 569, 588, 589, 602, 622 Dini, Tanasije 116, 134, 145, 147, 218, 482, 495 Divac, Nedeljko 720 Dobrinovi, Pera 503 Dobrohotov, Aleksandar 504 Dodom, Devdet 560 Doki, Dura 219 Dolane, Stane 6 Domanji 255 Donovan, Vilijem 67, 79, 611, 668 onovi, Lazar 110 Doi, Gavrilo 63, 68, 74, 76, 79, 81, 163, 191, 225, 456, 458, 459, 610, 635 Doi, Lazar 334 Draga, Ali 247 Draga, Ferad 247 Draganovi, Krunoslav 113 Dragutinovi, Vladeta 502, 503 Drakuli, Milan 653 Draki, Panta 219 Draskovic, Slobodan 376 Drenovac, Bora 317 Drenovi, Uro 195, 398

682

760

Drljevi, Savo 341 Drljevi, Sekula 24, 34,296, 664, 666 Drni, Boidar 503 Dudi, Dragojlo 148, 184, 241, 446 Dugali, Desa 513 Dukadini, Leka 23, 248 Dukanac, Slavko 715, 732 Dukin, Todor 334 Duli, Vojislav 655, 690 Dumandi, lozo 127 Dunjajevski, Isak 449 eline, Stevan 653 ermanovi, Rajko 729 ermanovi, ivota 655, 679, 690 ilas, Milovan 82, 153, 160, 179, 188, 189, 239, 257, 273, 280, 286, 298, 299, 307, 308, 320, 321, 550, 561, 582, 586, 587, 602, 618, 619, 621, 622, 626, 687, 689, 694, 697, 724 ilas, Mitra 313, 448, 450, 655, 672 olovi, Ivko 444, 445 onovi, Jovan 67, 167, 176, 191 onovi, N. 732 orevi, Andra 240 orevi, Bosa 653 orevi, Ceka 466 orevi, Duan 504, 516 orevi, Ivan 462 orevi, Mihajlo 134 orevi, Milorad 44, 45 orevi, Pavle, 462 orevi, Vladimir 83 uji, Momilo 193, 370, 397, 398, 400, 423, 641, 664, 668 ukanovi, Blao 370, 393, 610 uki, Labud 153 unevac, Zlata 504 uranovi, Vlajko 361 urica, Pero 250 uri, Dragomir 476 uri, Ljubodrag 654 uri, Milo 218 uri, Radoslav 169, 236, 266, 269, 390, 422, 423 uri, Relja 503 uri, Stanojka 443 uri, Veljko 126, 457 urii, Boko 76, 152

urii, Pavle 214, 233, 234, 284, 368, 372, 384, 386, 397, 402, 412, 423, 578, 610, 611, 635, 640, 663, 664, 666, 667 urobi, uro 422 urovi, Maan 415 urovi, Mihailo 655, 675, 687, 690 Dal, Franjo 103 Delebdi, Milovan 622 Deletovi, P. 552 Demali, Ilijaz 245 Demali, Jahja 245 Donson, Vilijem 580 Eberhard 245 Ekmei, Milorad 20 Emanuel, Fridrih 499 Emanuel Viktor III 27, 177, 246 Emeri Dulian 273 Ermeni Abas 291 Erti, Rudolf 502 Espozit 294 Ferster, Helmut 132, 136 Filbi, Harold Kim 598 Filipovi, Krsto 656 Foti, Konstantin 168, 511, 512, 638 Frajdefeld, Dori 483 Franceti, Jure 128, 131 Frank, Josip 122 Franko, Francisko 120 Frankopani 262 Fraeri, Mehdi 291 Fregi, Ivan 164, 270 Frkovi, Mate 127 Frol, Frane 687, 722, 724, 725 Gaea, Nada 660 Gaea, Vasilije 194 Gaji, Milorad 447 Gavrilovi, Milan 46, 47, 65, 76, 165, 166, 176, 378, 516, 517, 569, 680, 730 Gai, Franjo 687 Gebels, 579 Gec, Jovan 503, 505 Gering, Herman 137, 229, 472 Germogen 457 Gete 499

761

Gezeman, Gerhart 494 Glii, Milo 271 Glii, Milovan 448 Gogi, Todor 167, 367 Godevac, Velizar 476, 502 Goldner 476 Goli, Dragutin 311 Golubi, Mustafa 49, 112, 157, 162, 311 Gorbaov, Mihail 5 Gordi, Bogdan 415, 418 Gorjup, Zdenko 103 Gorki 447 Gorki, Milan 607, 675 Goi, Gordana 503 Gotvald, Klement 70 Gradia, Jusuf 245 Gradia, Mehmed 702 Gradojevi, Mihajlo 493 Grani, Filaret 429 Gri, Radmilo 394 Gregori, Danilo 51, 69, 135, 424, 425, 464, 500 Gregori, Pavle 724 Grinle, Kenet 374 Grizogomo 681 Grol, Milan 67, 8 6 , 1 6 8 , 1 7 5 , 1 7 6 , 384, 508, 517, 519, 534, 683, 707, 708, 710, 720, 722, 723, 731, 732 Gruba, Duan 333 Gruji, Danilo 257 Gruji, Pavle 423 Gruji, Radoslav 459, 690 Grulovi, Aim 256, 360, 362 Grulovi, Nikola 180, 240, 322, 361 Gri, Radmilo 370 Guberina, Petar 113 Guti, Viktor 127, 131 Gutman, Frida 483

158,

Harison, D . H . 579 Hauptman, Gerhart 503 Hebrang, Andrija 531, 689, 722, 724 Hereni, Ivan 13 Heren, Viktor 73, 89 Himler 114, 143, 164, 407 Hindenburg 225 Hitler, Adolf 40, 43, 50, 51, 63, 64, 66, 69, 71, 74, 76, 77, 78, 82, 83, 84, 85, 88, 89, 90, 91, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 99, 103, 104, 105, 106, 109, 111, 117, 118, 119, 127, 137, 138, 147, 164, 180, 191, 192, 200, 220, 222, 226, 233, 242, 247, 260, 264, 275, 278, 280, 302, 329, 330, 331, 345, 353, 407, 409, 420, 451, 466, 484, 491, 546, 581, 626, 635, 665 Hoda, Enver 561 Hoda, Fadilj 249, 556, 557, 560, 676, 701, 702 Hoda, Mehmed 656 Hoptner, Jakob 88 Horstenau, Gleze 118, 602 Horti, Miklo 1 0 5 , 1 0 6 , 1 5 5 , 2 5 4 , 2 6 1 Hristi 502 Hrnevi, Josip 547 Hruov, Sergejevi Nikita 328 Idn, Antoni 92, 173, 403, 575, 586, 591, 594, 623, 650 Ignjatovi, Milisav 338 Ignjatovi, Vuko 265, 268, 271 IkOni, Dragutin 79 Ili, Bogoljub 86, 87, 89, 91, 107 Ili, Mihailo 32, 37, 677 Ili, Ljuba 167 Ili, Sima 503 Ili, Vlada 219 Ili, Vojislav 447, 504 Ivani, Stevan 1 3 5 , 4 1 7 , 4 2 9 , 4 6 4 , 4 8 9 Ivanov, Blagoje 690 Ivanovi, Fjodor Tolbuhin 622 Ivanovi, Vladimir danov 693 Ivi, Krsta 503 Ivkovi, Miodrag 180 Ivkovi, Vuko 653 Jakovljevi, Stevan 726 Jaki, Dragutin 417

140,

383, 687, 724,

358,

Hadri, Ali 245 Hadson, Duan Bil 65, 174, 272, 273, 274, 572, 600 Hadi, Aif 245 Hadi, Bahrija Nuri 503 Hajdrih, Rajnhard 133, 331 Halili, air 245 Hanau, Julijus 65

762

Jaki, Dura 447, 450 Jaki, Pavle 240 Janei Olga 444 Jankovi, Janko 157, 335 Jankovi, Jovan 653 Jankovi, Milan 146, 152 Jankovi, Momilo 135, 219 Jankovi, Radivoje, 108 Jankovi, Stanoje 504 Jankovi ika 443 Janoa, Hanzi 504 Janji, Strahinja 418 Javor, Stipe 262 Javorski, Boa 372, 373, 492 Jeki, Uro 655 Jelaska Vicko 151 Jerkovi, Duan 184, 322 Jevdokimovi, Fjodor Mahina 402

401,

Jevevi, Dobrosav 3 6 9 , 3 7 0 , 3 7 2 , 387, 388, 394, 395, 397, 400, 641, 666 Jevti, Bogoljub 27, 86, 176 Jevti, Borivoje 502 Jevti, Duan 462 Jevti, Kamenko 395 Jodl, Alfred 407, 635, 665 Joji, Risto 135, 147 Joji, Velimir 387, 544 Jokanovi, Nikola 126 Joki, Boko 462 Joksimovi, Dragi 723 Joksimovi, Velimir 450 Joni, Borivoje 666 Joni, Velibor 1 3 7 , 1 4 0 , 147, 218, 417, 429 , 465 , 469 , 484, 485, 488, 494, 495, 496, 498, 504 Josif (mitropolit skopski) 225, 456, 457, 458 Josifovi, Stanislav 135 Josipovi, Srba 313 Jovan (episkop niski) 218, 459 Jovanovi, Arso 184, 273, 528, 644, 689 Jovanovi, Dragan 443 Jovanovi, Dragi 149, 157, 219, 227, 463 Jovanovi, Dragoljub 67, 71, 82, 84, 152, 182, 526, 527, 534, 655, 678, 679, 680, 684, 685, 689, 718, 719, 720, 726, 733, 734

Jovanovi, Dragomir 116, 137, 532 Jovanovi, ore, 149, 450 Jovanovi, Dura 360 Jovanovi, Irena 503 Jovanovi, Isa 360, 676 Jovanovi, Jovan 28, 67, 7 4 , 1 3 1 , 250 Jovanovi, Jovan Zmaj 447, 449, 450 Jovanovi, Ljuba 410 Jovanovi, Milan 145 Jovanovi, Radivoje 184, 311, 315, 317, 322, 326, 327, 328, 336, 341, 690 Jovanovi, Rado 339 Jovanovi, Sava 126, 457 Jovanovi, Slobodan 22, 23, 33, 72, 75, 86, 89, 107, 168, 176, 190, 234, 274, 275, 391, 403, 421, 506, 508, 509, 511, 512, 515, 517, 519, 539, 540, 571, 573, 574, 575, 576, 730 Jovanovi, Toa 513 Jovanovi, Zdravko 240 Jovanovi, ikica 149, 182, 326 Jovanovi, ivko 690 Jovievi, Pavle 656 Jovovi, Jakov 80 Juki, Ilija 175 Kai, Petar 448 Kajtel, 329, 330 Kalabi, Milan 462 Kalabi, Nikola 271, 367, 370, 371, 372, 408, 409, 410 Kalafatovi, Danilo 108, 219 Kanaki, Svetislav 149, 312 Kanaris 133 Karaore 2 1 6 , 2 2 6 , 2 2 7 , 3 3 6 , 4 8 7 , 4 9 0 Karaorevi, Aleksandar 19, 23, 25, 26, 36, 39, 43, 67, 72, 78, 86, 168 Karaorevi, Pavle 26, 28, 37 , 41, 43, 61, 63, 66, 67, 68, 69, 72, 73, 74, 75, 78, 79, 80, 93, 96, 106, 165, 275, 518, 541, 582, 583 Karaorevi, Petar II 79, 80, 81, 83, 84, 108, 174, 234, 235, 391, 416, 422, 544, 545, 589, 591, 592, 593, 601, 603, 626, 638, 649, 675, 684, 730 Karadi, Stefanovi Vuk 499 Karajii, Nedeljko 313, 342 Karamatijevi, Pivo 449, 450

763

Karapandi, Borivoje 159 Kardelj, Edvard 179, 200, 210, 303, 314, 359, 433, 550, 564, 584, 626, 628, 649, 650, 651, 653, 689, 704, 705, 719, 720, 722, 724, 731 Karneluti, Amadeo 61 Kaanin, Milan 218 Kae, Zigfrid 608, 610 Kai, Duan 457 Kaiko vie, J. 444 Katani, Momilo 443 Kecmanovi, Vojislav 729 Kelcira, Ali 291 Keserovi, Dragutin 270, 373, 390, 421, 422, 614, 630, 635 , 636 Kevi, G. 229 Kidri, Boris 280, 359 Kilibarda, D. 455 Klingenberg 105 Klisold, Stefan 159 Klugman, Dems, 596, 598, 599, 600, 601 Kljaji, Filip, 153, 180, 240, 322 Kneevi Radoje 87, 88, 732 Kneevi, Vladimir 296, 297 Kneevi, ivan 79, 80, 275, 390, 615, 638 Kocbek, Edvard 528, 724, 725 Kogart Rudolf 267, 286 Kolb, Martin 445 Kolesnikov, Ljilja 504 Kolin, Viktor 444 Kolin, Vrabi Mira 444 Kolontaj 588 Koljanin, Milan 330, 331 Komorovski, Boro 186, 634 Konar, Rade 83, 152, 179 Konianin, Demo 295 Konstantinova, Bojka 503 Konstantinovi, Mihailo 37, 75, 176, 594 Konti, Vladimir 189 Kopini, Josip, 64, 161, 162, 180 Kora, Budimir 462 Kora, Manojlo 271 Kornjejev, Nikolaj 586, 602, 622, 623, 627 Koroec, Anton 27, 31 Kosanovi,'Sava 28, 32, 86, 168, 176, 508, 513, 681, 687, 720, 722, 724, 725, 729, 731

Kosanovi, Velja 311 Koi, Mitko 134 Koi, Petar 79, 134 Kosti, Boko 417 Kosti, Josif 211 Kosti, Lazar, 135, 147, 493 Kosti, Milivoje 218 Kovaevi, Cile 157 Kovaevi, Mija 334 Kovaevi, Radovan 339 Kovai, Matija 127 Krajai, Steva 311 Krajikovi, Kota 176 Krakov, Stanislav 144, 145, 223, 225, 426 Kraus, Herbert 443 Krdi, Milovan 655, 690 Kreji, Anton 164, 387, 544 Krek, Miha 33, 8 6 , 1 0 3 , 3 0 2 , 3 5 9 , 5 1 9 Kremer, Elsford 614 Kren, Vladimir 101 Krieziu, Sulekman 245 Krips, Staford 274 Krivoi, Velimir 639 Krizman, Hinko 729, 731 Krnjevi, Juraj 175, 383, 510, 511, 516, 517, 519, 520, 540, 615 Krsmanovi, Branko 149, 153, 180, 322 Krstai, Boko 153, 667 Krsti, Krunoslav 113 Krsti Svetozar 655, 690 Krstulovi, Vicko 697 Krtini, Nikola 250 Kruja, Mustafa 247, 252 Krulj, Nektarije 126 Kruevac, edo 149, 157, 311 Kuera 255 Kuhar, Alojze 359 Kujundi, Slavoljub 17 Kulenovi, Dafer 86, 108 Kulenovi, Skender 260 Kuli, Dimitrije 347 Kulovec, Fran 86, 89, 103 Kumanudi, Kota 681 Kunce, Volter 330, 331, 336 Kupi, Abas 291 Kusovac, Labud 151 Kuzmanovi, Ognjen 219 Kuzmanovi, Slavko 359

764

Kutuzov 259 Kui, Milinko 240, 297, 322 Kvaternik, Eugen 118, 159, 262 Kvaternik, Ljubomir 131 Kvaternik, Slavko 160, 242 Labus, Mile 250 Labus, Nikica 250 Lacmanovi, Dragana 17 Lalatovi, Mirko 167, 269, 273, 367, 390, 577, 592 Lali, Nik 611 Laner, Jozef 502 Lai ore 214, 233, 384 Laurens 273 Lavrentijev, Anatolij 46 Lazarevi, Aleksandar 417 Lazarevi, Dobrivoje 176, 732 Lazi, Dragoljub 376 Lazi, Miodrag 80 Lazovi, Zivan 271 Lebedev, Vladimir 51, 93, 238 Leki, Danilo 362 Lekovi, Voja 655, 672 Leklerk 187 Lenac, Vladimir 417 Lenjin 159, 259, 313, 553, 447, 455 Leonti, Ljubo 729 Ler, Aleksander 100, 140, 331 Leskoek, Franc 179 Letica, Duan 135, 146 Levi, Kurt 443 Levi, Moa 483 Lili, Velisav 653 Lis, Majki 6 Lombrozi 402 Lonar, Bogdan 182 Lorkovi, Mladen 113, 127, 287 Lozi, Krsto 167 Lozi, Miodrag 167 Luburi, Vjekoslav Maks 380, 538 Lukaevi, Vojislav 368, 402, 408, 410 423, 636, 639 Lukas, F. 262 Luki, Dragomir 462 Ljoti, Dimitrije 68, 69, 87, 139, 140, 145, 198, 218, 225, 227, 230, 241, 264, 332, 337, 390, 391, 392, 134, 219, 284, 393, 135, 220, 317, 417,

418 , 455 , 458, 459, 463, 465, 466, 469, 480, 483, 484, 489, 490, 491, 498, 533, 543, 605, 610, 641, 654, 664, 665, 666, 667, 721 Ljutviu, Ibrahim 246 Macolini, Sarafino 611 Maek, Ivan 259 Maek, Vlatko 21, 27, 28, 30, 31, 32, 36, 37, 56, 57, 60, 61, 75, 79, 80, 85, 86, 87, 89, 92, 96, 107, 120, 121, 175, 253, 380, 383, 506, 518, 519, 520, 535 , 540, 541, 542, 543, 549, 588, 677, 687, 708, 728, 732 Majcen, S. 37 Majsner, August 143, 144, 330, 332, 335, 469, 635 Majstorovi, Miroslav 118 Makanec, Julije 103, 262 Makdaul, Robert 611, 612, 613, 614, 636, 637 Makenzen 78 Maklejn, Ficroj 543, 583, 584, 585, 598, 600, 601, 602, 614, 622, 623, 632, 633, 645, 650, 659 Maklin, Donald 598 Makmilan, Harold 668 Maksi, Radovan 653 Maksimovi, Boidar 79, 508, 732 Maksimovi, Mihailo 653 Maksimovi, Toma 125, 163 Malbaki, Slobodan 513 Males, Ivan 494 Maletke, Valter 87 Mami, Milo 313 Mandi, Ante 651, 720 Manerhajm 225 Manojlovi, Borivoje 653 Manojlovi, Milo 339 Manojlovi, Todor 502 Manuilski, Dmitrij 64, 70, 158, 588 Mareti, Vukain 195, 196, 399 Mari, Ivan 151 Marinkovi, Marko 503 Marinkovi, Nikola 426 Marjanovi, edomir 219 Marjanovi, Filip 449 Marjanovi, Jovan 183, 274, 610 Markovi, Boidar 86, 168, 176, 383

765

Markovi, Aleksandar Cincar 41, 44, 45,51,55,108,134,135,218,219 Markovi, Duan 418 Markovi, ore 355 Markovi, Ljiljana 612 Markovi, Milivoje 678, 687, 718 Markovi, Moma 148, 153, 179, 180, 313, 315, 336, 341, 342, 343, 451, 452, 522, 606 Markovi, Momilo 690 Markovi, Predrag 390 Markovi, Radovan 462 Markovi, Sima 168 Markovi, Svetozar 255,257,354,358, 360, 454, 689 Markovi, Vladislav 44 Marks 454, 616 Maral, Dord 586 Martin, Dejvid 6, 279, 613 Martinovi, Ante 687 Martinovi Ratko 184, 236, 319 Masalovi, Milo 68, 391 Maslea, Veselin 28, 148 Masterson, Tomas 66 Mati, Milan 145, 420, 421, 424, 427, 431 Matijevi, Milo 179, 333 Matkovi, Dobrica 690 Mati, Jozef 267 Medi, Filip 485 Mensfild, Valter 611 Mesermit, Gustav 489 Meterovi, Dura 149, 443 Meterovi, Julka 443 Meterle, Elza 312 Mezetova, Anita 503 Mihailovi, Aleksandar 169 Mihailovi, Dragoljub Draa 15, 16, 116, 136, 147, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 166, 167, 168, 169, 170, 171, 172, 173, 174, 175, 176, 182, 186, 187, 189, 190, 197, 199, 200, 201, 211, 212, 213, 214, 215, 216, 217, 219, 220, 221, 222, 223, 225, 226, 227, 229, 231, 232, 233, 234, 235, 236, 237, 238, 241, 242, 244, 250, 253, 262, 263, 265, 266, 268, 269, 270, 271, 272, 273, 274, 275, 281, 284, 285, 286, 291, 292, 293, 300, 306, 309, 316, 317, 323, 324,

326, 341, 351, 363, 364, 365, 366, 367, 368, 369, 370, 371, 372, 373, 374, 375, 376, 377, 378, 379, 380, 382, 384, 385, 386, 387, 388, 389, 390, 391, 392, 393, 396, 397, 398, 399, 400, 401, 402, 403, 405, 406, 407, 408, 409, 410, 411, 412, 413, 414, 415, 416, 417, 418, 419, 420, 421, 422, 439, 440, 449, 455, 457, 458, 471, 491, 492, 496, 497, 506, 507, 511, 512, 513, 514, 515, 516, 518, 523, 533, 534, 536, 537, 538, 539, 540, 541, 542, 543, 544, 545, 569, 570, 572, 573, 574, 575, 576, 577, 578, 579, 580, 581, 582, 584, 585, 586, 588, 589, 590, 591, 592, 593, 594, 596, 597, 599, 600, 601, 602, 603, 605, 609, 611, 612, 613, 614, 615, 616, 617, 618, 619, 620, 630, 632, 633, 634, 635, 636, 637, 638, 639, 640, 641, 645, 654, 663, 664, 665, 666, 667, 668, 669, 670, 681, 721, 732 Mihajlov, Ivan Vane 62 Mihajlovi, Gradimir Bajloni 402 Mihajlovi, Sergije 235 Mihaldi, S. 48 Mihi, Ilija 368, 400 Mijalkovi, Milan 180 Mijukovi, Jovan 219 Miki, Ljubia 44, 219 Mikin, Bora 354 Mikojan, Anastas 45, 46, 623 Mikuli, Nevenka 513 Miladinovi, Jovan 250 Milai, Duan 502 Milatovi, Milorad 322, 326 Milenovi, Sinadin 339 Mileti, Krsta 176 Mileti, Petko 151 Mileti, Svetozar 83 Mileti, Vera 331 Milievi, Ivan 463 Milievi, Rade 250 Mili, Vasa 79 Milisavljevi, Mirko 503 Milojevi, Miloje 429 Milojevi, Predrag 144 Milosavljevi, Ljubinka 153, 179, 313 Milosavljevi, Milosav 344, 690

766

Milosevic, Dara 503 Milosevic, Sima 82 Miloevi, Slobodan 252 Milovanovi, Kota Peanac 223, 226, 230, 235, 241, 249, 264, 267, 270, 284, 346, 372, 373, 391, 402, 441, 449, 523, 721 Milovanovi, Petar 676 Milutinovi, Dobrica 503 Milutinovic, Ivan 153, 171,

165, 243, 336, 403,

198, 244, 337, 415,

521, 526,

555, 565, 712, 713 Milutinovi, Kota 429 Miljkovi, Mita 656 Minderovi, edomir 447, 450 Mini, Milo 180, 327 Mirkovi, Borivoje 65 , 67, 79, 80, 88, 166, 593, 594 Mirkovi, Lazar 459 Mirkovi, Mirko 17 Mirkovi, Vlada 335 Misita, Veselin 182, 236 Mii, Aleksandar 168, 270 Mikovi, Branko 334 Miti, Boidar 77 Miti, Ljubomir 480 Miti, Milorad 265 Mitro vica, Redep 552 Mitrovi, Golub 399 Mitrovi, Radia 485, 486 Mitrovi, Ratko 152, 153, 236, 266, 333 Mitrovi, Stefan 362 Mitrovi, Vukica 179, 333 Mladenovi, edomir 462 Mladenovi, Milo 144 Mladenovi, Nikola 271 Mladenovi, Tanasije 450 Mo, Aleksandar 32,84,676, 700,729 Moji, Milorad 491 Mokranjac, Ste van 504 Molotov, Vjaeslav 39, 45, 50, 589, 602, 618, 619, 622, 623, 624, 628, 649 Moskovljevi, Milo 655 Mokov, Ante 665 Moljevi, Stevan 35, 168, 214, 215, 217, 364, 367, 376, 377, 379, 380, 381, 382, 422, 544, 592 Mrak, Ivan 103

Mrki, Luka 359 Mudrini, Petar 610 Mugoa, Duan 251, 656 Muker, Ivan 153 Mulali, Mustafa 216, 387, 538, 544 Mundri, Petar 655 Musakadi, Fehim 385, 386, 538 Musakart 216 Muslin, orde 374 Musolini, Benito 27, 53, 77, 79, 99, 103, 191, 207, 554, 578 Musulin, Dord 611 Muicki, Kota 415, 417, 418, 665 Mutapovi, Dragoslav 652, 726 Najdanovi, Dimitrije 69, 117, 225, 416, 417, 426, 429, 459, 485, 488, 489, 490 Najdanovi, Milutin 726 Napijalo, Mia 194 Nastasijevi, Slavomir 505 Nastasijevi, Svetomir 502, 503 Nazor, Vladimir 452 Nedeljkovi, Duan 448 Nedeljkovi, Milorad 501 Nedeljkovi, Petar 103 Nedeljkovi, Radisav 153, 240 Nedi, Milan 53, 54, 68, 69, 101, 144, 145, 198, 203, 211, 217, 219, 220, 221, 222, 223, 224, 145, 466,

135, 218, 225,

226, 227, 228, 229, 235, 241, 264, 267, 268, 269, 270, 271, 274, 300, 302, 321, 323, 324, 326, 336, 345, 346, 347, 373, 377, 390, 391, 408, 410, 413, 414, 415, 416, 417, 424, 425, 428, 429, 444, 449, 453, 455, 456, 457, 459, 460, 462, 463, 464, 465, 466, 467, 468, 469, 470, 471, 472, 473, 474, 479, 480, 483, 485, 487, 491, 492, 495, 498, 499, 500, 503, 513, 523, 574, 576, 609, 610, 611, 620, 635, 653, 654, 664, 665, 721 Nedi, Neko 271 Nektar (episkop zvorniko-tuzlanski) 218, 459 Nei, Ljuba 153 Nekovi, Blagoje 149, 153, 179, 298, 305, 310, 311, 312, 313, 314, 315, 328, 335, 339, 340, 341, 342, 343,

767

344, 360, 452, 526, 533, 543, 546, 547, 606, 607, 621, 647, 666, 672, 675, 678, 680, 688, 690, 703, 726, 733, 734 Nekovi, Vladimir 462 Nikezi, Marko 726 Nikezi, Petar 653 Nikoli, Anica 503 Nikoli, Boidar 503 Nikoli, Franjo 103 Nikoli, Jovan 503 Nikoli, Milutin 91 Nikoli, Nataa 17 Nikoli, Sofija 503 Nikoli, Vojislav 462 Nikoli, R. 732 Nikoli, ivojin 690 Nikoli, Gojko, 294, 443 Nikolov, Asen 226, 345, 410 Niki, Aleksandar 371 Nimani, David 560, 676 Nini, Momilo 86, 89, 176 Ninkovi, Dragia 268 Nojbaher, Herman 409, 410, 414, 608, 609, 610, 611, 612, 632, 665 Nojhauzen Franc 104, 114, 136, 230, 471, 472, 482 Nolte, Ernst 7 Notaro, Kresoje 417 Novak, Karei 164, 371 Novakovi, Frano 503 Novakovi, Ljuba 368, 372, 373 Novakovi, Niko 192 Novakovi, Pave 367, 639 Nui, Branislav 449, 505 Njego 85, 398, 447 Obradovi, Sava 44 Obrenovi, Milo 412, 490, Ocokolji, Sinia 244, 374, 455 Ojgen 118 Okinlek, C.J. 374 Orli, M. 452 Orovi, Savo 83, 184 Ostoji, Zaharije 167, 273, 368, 369, 370, 386, 390, 422, 423, 573, 641, 663 Ostrovski, Nikolaj 447, 449

545, 655, 689,

605, 635, 229,

492 405, 422,

485, 367, 396, 407,

Paariz, Sulejman 295 Pajkovi, oko 656 Palmerston 168 Paloevi, Miodrag 168, 390 Pani, Surep Milorad 453 Panteli, Vojislav 271 Panti, Branislav 169, 267 Panti, Duan 135 Panti, Milo 443 Pantovi, Radovan 453 Pantovi, Vito 153 Panvic 362 Papje, Njegovan 270 Paranos, Ilija 218 Pare, Matija 666 Parent, Slavko 726 Pareanin, Ratko 416, 417, 484 Pai, Mustafa 386, 538 Pai, Nikola 20, 25, 131, 168, 512, 516, 561 Patrovi, Manfred 176 Paulus 600 Paunovi, Gligorije 653 Paunovi, Gvozden 153 Paunovi, Radoslav 417 Paunovi, Stanko 259, 355 Paveli, Ante 60, 99, 117, 119, 130, 131, 153, 159, 173, 204, 206, 225, 230, 238, 262, 280, 296, 355, 384, 386, 394, 401, 517, 523, 542, 543, 546, 547, 666, 703 Pavlovi, Aleksandar 376 Pavlovi, Andra 167 Pavlovi, Dragoslav 168, 169, 266, 367, 369, 390, 422 Pavlovi, Georgije 490 Pavlovi, Kosan 720, 733 Pavlovi, Milorad 294, 447 Pavlovi, Pavle, 157, 726 Pavlovi, Ratk 149, 243, 339 Pavlovi, ivojin 151 Pejanovi, Radoslav 446 Pejani, Bedri 247 Pejovi, Vasa 243 Pelagi, Vasa 454 Penezi, Slobodan 678, 690 Peri, ore 69, 134, 135, 145, 424, 425 Perii, Draginja 445

492,

123, 205, 284, 406, 665,

265,

147,

768

Perii, Miroslav 17 Perlinek, Rudolf 164 Perovi, Brano 312 Perovi, Boa 363 Perovi, Ivo 134 Perovi, Milivoje 655, 690 Perunii, Mile 705 , 732 Pei, Petar 54, 79, 86, 134 Peten, Filip 116, 120, 166, 203, 225, 292 Petkovi, Vlasta 376 Petrinovi, Fran 514 Petrovi, Duan 672 Petrovi, Marisav 224, 277, 418 Petrovi, Nikola 358, 361, 625, 626, 724, 734 Petrovi, Radomir 462 Petrovi, Slobodan 462 Petrovi, Strahinja 503 Petrovi, Veljko 218 Pevec, Joe 164 Pijade, Moa 130, 148, 239, 284, 405, 406, 483, 527, 531, 545, 550, 558, 564, 573, 610, 620, 695, 704, 705, 706, 726 Pik, Vilhelm 70, 171 Pileti, Velimir 169, 244, 365, 374, 390, 408, 455, 630, 635, 636, 639 Pitovi, Dimitrije 443 Pivniki, Branko 503 Plamenac, Jovan 611 Plotnjikov, Viktor 46, 47, 49, 51 Poorek 78 Pokrovski, Mihail 5 Polovina, Gojko 152 Polua, aban 701, 702 Popov, edo 548 Popov, Jelena 548 Popovao, Ismet 216, 371, 372, 385, 386, 538 Popovi, Alimpije 700 Popovi, Andrija 463, 732 Popovi, edo 157 Popovi, Dejan 294, 443 Popovi, Dragojla 484 Popovi, Duan 462 Popovi, Jovan 358, 376, 447, 450, 501, 502, 505 Popovi, Koa 149, 240, 286, 288, 322, 344, 450, 646, 690

Popovi, Miladin 248, 251, 557, 558,

702 Popovi, Milan 261, 353, 513, 687 Popovi, Milentije 655, 672, 678, 690, 697 Popovi, Milovan 424, 430, 483, 496 Popovi, Nikola 17 Popovi, Nikola 140, 493 Popovi, Slavoljub 462 Popovi, Svetomir 462 Popovi, Velja 681 Predavec, Vladimir 387, 544 Preradovi, Petar 447 Preern, France 447 Prezelj, Ivan, 164, 666 Pribievi, Rade 534, 687, 689, 705 Pribievi, Rua 718 Pribievi, Svetozar 23, 25, 32, 33 Pribievi, Valerijan 68 Pria, Ognjen 150 Princip, Gavrilo 129 Prodanov, Vikentije 456, 457 Prodanovi, Jaa 675, 677, 717, 718, 720, 722, 724, 725, 733, 734, 735 Proki, Dragutin 653 Proki, Lazar 424, 425, 428, 500 Proti, Jeremija, 135, 146, 147 Proti, Stoj an 28, 36, 466 Pri, Miloje 17 Pri, Ilija 219, 466 Puk, Marko 127 Radica, Bogdan 175, 508 Rai, Dragoslav 82, 231, 236, 268, 285, 369, 378, 408, 411, 455, 614, 640 Radi, Divna 503 Radi, Jovo 357 Radi, Radoslav 399 Radi, Stjepan 21, 23, 24, 25, 30, 60, 262, 535 Radii, ore 449 Radojii, ore 429 Radojii, Nikola 429, 493 Radojii, ika 79 Radonji, Milan 640 Radosavljevi, Dobrivoje 314, 349, 672 Radosavljevi, Milo 219 Radosavljevi, Momilo 152, 236, 240

769

Radovanovic, Stevan 456 Radovi, Milka 17 Radusinovi, Mitar 249 Raenovi, Stevo 192, 193 Raji, Boko 676, 700 Rajkovi, Borivoje 271 Rajkovi, Stevan 309 Rajntgen, Hajnc Karlo 500 Rajter, Milade 312 Rakovi, Predrag 273, 403, Rama, Sadik 245 Ranke, Leopold 499 Rankovi, Aleksandar 5, 238, 269, 303, 310, 321, 607, 621, 629, 644, 675, 724, 726, 733 Ratkovi, Mihailo 653 Redi, Enver 132 Relji, Milenko 168 Rendel, Dari403, 516,569, Ribar, Ivan 71, 198, 427,

635, 669 152, 153, 335, 550, 678, 696,

Samohin 51 Saraevi, Jovan 417 Saraoglu 50 Sarent, Orme 403, 578, 593 Savi, Dragutin 80 Savi, Duan 446 Savi, Jovan 462 Savi, Kirilo 718, 733 Savi, Miodrag 476 Savi, Pavle 311, 690 Savi, Sreta 362 Savovi, Milo, 452, 492 Seitz, Aleksandar 127 Sekuli, Isidora 218, 615 Sekuli, Ljubica 503 Sekuli, Milo 376, 458, 510 Sep, Janko 58 Serafim (episkop rako-prizrenski) 456 Sernec, Duan 651, 720 Sevis, Salis 666 Sidonija, Litman 443 Sikorski, Vladislav 290, 623, 726 Simenko, Natalija 443 Simi, Boin 93 Simovi, Duan 67, 75, 79, 80, 86, 87, 88, 89 90, 91, 92, 93, 107,108,116, 134, 157, 168, 169, 170, 173, 175, 199, 219, 236, 274, 363, 506, 594 Simi, Jevrem 403, 405, 410 Simi, Lazar 149, 311 Simi, Stanoje 391, 534, 569, 649, 675, 690 Simi, Vladimir 677, 687 Skenderbeg 246 Skobi 652 Skorodumov 230 Slijepevi, Aim 367 Slijepevi, oko 416, 417, 459, 484 Slijepevi, Pero 376 Smajevi, Vasilije 347, 653 Smiljani, Milan 42, 655, 675, 690 Smodlaka, Josip 35, 653, 724, 725 Smoljan, Baria 86, 108 Snoj, F. 513 Sotirovi, Sotir 334 Spaho, Fehim 121 Spaho, Mehmed 27 Spalajkovi, Miroslav 225, 429, 459, 484, 489, 490, 492, 545

571,578 525, 533,

545, 632, 683, 689, 690 Ribar, Jurica 448 Ribar, Lola Ivo 83, 153, 179, 269, 314, 315, 316, 321, 360, 427, 546, 607 Ribentrop, Joahim 39, 87, 98, 114, 127, 133, 134, 137, 163, 469, 609, 612 Ribnikar, Vladislav 526,690,724,726 Risti, Milo 504 Rizni, Nadeda 503 Roata, Mario 394, 397 Robi, Milo 62 Rodalovski Vladislav, 275 Rokvi, Mane 397 Romano, Jaa 483 Ronkalji 578 Rozenberg, Alfred 489 Rupi, Dragutin 103 Rutem, Dasper 374 Ruzvelt, Franklin 64, 67, 73, 74, 79, 84, 95,174,187, 293, 405, 508, 515, 532, 542, 586, 590, 595, 612, 634, 636, 668 Sajc, Albert 611 Salai 255 Salazar 120 Samardi, Luka 157 Samardi, Petar 378

770

Spiridonovi, Olga 503 Sredojevi, Vukadin 462 Sremec, Zlatan 686, 725 Staji, Vasa 700 Staljin, 39, 40, 42, 48, 50, 51, 70, 71, 129, 149, 150, 151, 159, 168, 172, 180, 181, 187, 188, 200, 205, 225, 272, 276, 277, 283, 289, 291, 295, 299, 309, 321, 354, 455, 542, 571, 572 , 582, 583, 589, 590, 594, 595, 601, 603, 615, 616, 617, 618, 619, 622, 623, 624, 625, 626, 627, 628, 629, 631, 634, 635, 636, 639, 646, 649, 650, 694, 724 Stamboli, Petar 180, 241, 269, 322, 341, 342, 344, 452, 526, 655, 672, 690 Stamenkovi, Dragi 313, 317, 342, 344, 452, 453, 726 Stamenkovi, Kota 337 Stamenkovi, Trajko 322 Stanev, Dimitr 345 Stanisavljevi, Mita 655, 690 Stanii, Bajo 372, 397, 610 Stankovi, Petar 512 Stankovi, Radenko 81, 134 Stankovi, Sinia 526, 653 , 683, 690, 734 Stanojevi, Aca 74, 618, 730 Stanojlovi, 79 Starevi, Ante 122, 262 Stefanovi, Jovan 503 Stefanovi, Obrad 153 Stefanovi, Radmila 503 Stefanovi, Risto 157 Stefanovi, Strahinja 354 Stefanovi, Svetislav 240, 424, 429, 462, 466, 494, 500 Stepinac, Alojzije 85, 121 122, 123, 384, 507, 615, 665, 666 Stilinovi, Marijan 259, 448 Stivenson, Ralf 593, 669, 670 Stjuart, Vilijem 288, 579 Stojadinovi, Milan 26, 27, 28, 30, 33, 38, 57, 61, 63, 67, 68, 72, 99, 134, 146, 218, 372, 502, 581 Stoj anovi, Luka 690 Stojanovi, Ljuba 28, 36, 708 Stojanovi, Mihailo 655 Stojanovi, Miroslav 149

Stojanovi, Nikola 376 Stoj an, Stanislav 164 Stojanovi, Velimir 726 Stojanovi, Voja 445 Stojiljkovi, Radovan 271, 732 Stojkovi, Mladen 184 Stoki, anka 503 Storov, Boris 103 Stranjakovi, Dragoslav 215,376,380 Stranjakovi, Sreten 462 Strugar, uro 153, 179, 333 upilo, Franjo 19, 535 Svai, Petar 129, 262 Sveti Sava 430, 486, 487, 504 airi, Ismet 556, 560 Sainovi, Milan 653 anti, Aleksa 449 anti, Milan 369 arac, Zaim 729 atorov, Metodije 155, 171, 172, 711 urla, Josip 334 eerov 681 egrt, Vlado 639 ekspir 124 evi, Aleksandar 359, 700, 729 imrak, Janko 123 iroka, Kolj 676 kavovi, Jovan 242, 270 kerovi, Nikola 732 lezinder, Artur 6 olaja, Sima 184 oti, Pal 361 reder 136, 458, 510 tajfon 418 tal, Fridrih 355 teri, Dragoljub 335 terker, Rudolf 611, 612 tetner, Valter 578 traus, Johan 502 ubai, Ivan 108, 121, 175, 176, 506, 510, 511, 513, 533, 534, 587, 593, 594, 612, 616, 623, 626, 629, 630, 632, 647, 649, 651, 653, 668, 675, 677, 685, 720, 722, 723, 724, 730 ukrija, Ali 208, 558, 656, 734 umanovi, Sava 355 umenkovi, Ilija 41, 44, 50

248,

221, 541, 625, 650, 715,

771

uminski, Marina 503 unka, Luka 333 Sutej, Juraj 86,383, 511,615,722,724 Svabi, Mihailo 690 Tasi, ore 32, 37 Tatalovi, Radoslav 417, 418 Tatovi, Miodrag 450 Teki, Rua 503 Teleki, Pal 105 Terentijev, Aleksej 41, 42 Terpeev, Dobri 690 Terzi, Ljubia 367 Terzi, Velimir 10, 184, 289, 586, 587, 618, 620, 622, 626, 627 Tesla, Nikola 513 Tei, Dobrosav 110 Teanovi, Lazar 195, 196, 399 Tikvicki, Geza 361 Timoenko 366 Tisa, Jozef 38, 120 Todorovi, Aleksa 416 Todorovi, Boko 169, 235, 395, 396, 401 Todorovi, Mijalko 240, 690 Todorovi, Mira 503 Todorovi, Radomir 679, 687, 690 Todorovi, arko 169 Todorovi, ivota 376 Tolbuhin 627, 628, 643 Toljati, Palmiro 26, 70, 158 Tomaevi, Dinko 175, 512 Tomaevi, Jozo 289, 614 Tomi, Jaa 490 Tomi, Mirko 148,149, 152, 179,180, 313, 315, 322, 324, 326, 328, 336, 452 Tomi, Radenko 424 Tomi, Viktor 355, 469, 546 Topalovi, ivko 134, 166, 168, 190, 376, 382 , 387, 544, 545 , 598, 611, 616, 632, 634, 636, 637 Torbar, Josip 86, 108 Torbica, Smilja 504 Trajkovi, Aleksa 476 Trajkovi, Jovan 259 Trajkovi, Nikola 502 Traminac, M. 427 Trandafilovi, J. 732 Trbi, Vasilije 372

Trifunovi, Ilija 65, 165, 166, 234, 397, 400 Trifunovi, Milo 61, 74, 86, 176, 506, 515, 516, 517, 520, 587, 730 Trifunovi, Miroslav 168, 408, 592, 639, 640, 665 Trii, Jovan 135 Trivunac, Milo 219, 494 Trklja, Lazar 376, 378 Trlaji, Sava 457 Trnavac, Dimitrije 339 Trnski, Slave 347, 349 Trocki, Lav 23 Tromar, Kol 291 Truman, Hari 613 Trumbi, Ante 19 Tucakovi, Aleksandar 503 Tucovi, Vladimir 157 Tuli, Jusuf 256, 259 Tupanjanin, Milo 65, 165, 166, 176 Turner, Harold 140, 144, 156, 219, 267, 330, 331, 470 Ulema, Reis 121 Unamuno 117 Uroevi, Ljubia 240 Urukalo, Sergije 192 Uvali, Radivoje 149, 157, 311 Uzelac, Milojko 168 Vajfert, orde 635 Vajks, Maksimilijan 106,108,136, 409 Vajks, Vilhelm 635 Valerijan (episkop budimnjanski) 218, 459 Varnava 68 Vasi, Dragia 168, 215, 238, 265, 367, 376, 377, 379, 380, 390, 400, 422, 462, 492, 544, 577 Vasi, Mihailo 503 Vasi, Milorad 366 Vasiljevi, Janja 503, 504 Vasiljevi, Milosav 135, 429, 480, 484, 491, 493, 500 Vegan, Maksim 51 Velebit, Vladimir 64, 130, 600, 602, 626, 627, 628, 629, 631 Velimirovi, Nikolaj 68, 74, 76, 79, 87, 163, 225, 456, 458

Trifunovi, Aleksandar 503

772

Velmar Jankovi, Vladimir 140, 429 Velji, Velibor 449 Veselinov, Jovan 15, 259, 360, 361, 547, 676, 689, 696, 697 Veselinovi, Radoslav 473 Vezenmajer, Edmund 133 Vidakovi, Matija 112, 149, 311 Vilder, Vjeeslav 65, 76, 176, 507, 716, 730 Viler, Mark 274 Vilson, Henri 53, 624, 668 Vlahov, Dimitar 689 Vlahovi, Stania 596, 615 Vlahovi, Vlajko 416, 417 Vlajkovi, Milorad 690 Vodopivec 164 Vohoski, Svetislav 275 Vojnovi, Milo 417, 418 Volf, Rihard 494 Votson Siton 26, 28 Vonjak, Bohumil 164 Vrangel 418 Vrane 476 Vrebalov, Boko 444, 445 Vukovi, Niko 184 Vukovi, Vojislav 311 Vukovi, Zvonimir 268, 269, 355, 369, 372, 380, 422, 577, 611 Vujai, Marko 680, 687, 704 Vujanac, Vojislav 376 Vuj asinovi, Todor 724 Vujkovi, Svetozar 329 Vujovi, Vlada 339 Vukevi, Slavko 17 Vukmanovi, Svetozar 82, 153, 179, 191, 257, 311, 312, 315, 326, 336, 338, 339, 340, 379, 554, 555, 556, 557 Vukmirovi, Boris 249, 250 Vukojii, ivojin 660 Vukosavljevi, Sreten 534, 704, 705

Vuksanovi, Ljubo 610 Vulovi, Danilo 429 Zalad, Obrad 335 Zalar, Drago 44 Zdravkovi, Miladin 726 Zdravkovi, Stoj an 80, 476 Zikova, Zdenka 503, 504 Zimonji, Petar 126, 457 Zisi, ore 429 Zear, Milan 251, 558 Zeevi, Momilo 17 Zeevi, Vlada 236, 322, 522, 534, 687, 690, 702, 703, 724, 732, 733 Zlatari, Jerko 697 Zlatkovi, Aleksandar 503 Zlatkovi, Zora 513 Zobenica, Danilo 80 Zorin, A. 454 Zrenjanin, arko 304, 314, 354 Zrinski 262 Zvizdi, Hasan 295 ani, Milovan 127 ilinski, Endre Bajci 261 ivanovi, Milivoje 503 ivadinovi, Ratko 416 ivkovi, Danica 503 ivkovi, Dragoljub 633 ivkovi, Milan 726 ivkovi, Petar 57, 176, 520 ivkovi, Svetislav 726 ugi, Tripko 732 ujovi, Mladen 215, 376, 377 ujovi, Sreten 151, 179, 180, 185, 240, 308, 322, 521, 607, 623, 675, 679, 688, 690, 705, 718, 724, 726, 733 ujovi, Zoran 453 ukovski, Anatolije 502, 504 uti, Nikola 17

Registar geografskih pojmova*

Ada Ciganlija 156 Adaevci 697 Afrika 167, 374, 424, 573 Albanija 8, 30, 38, 52, 53, 56, 59, 60, 66, 89, 92, 93, 100, 101, 107, 110, 122, 177, 188, 214, 218, 246, 251, 252, 291, 295, 314, 359, 372, 381, 382, 383, 384, 398, 402, 413, 422, 529, 534, 550, 552, 553, 554, 555, 556, 557, 558, 559, 560, 562, 604, 605, 615, 631, 636, 640, 641, 644, 662 663, 664, 674, 691, 701, 718 Aleksandrija 175, 273 Aleksandrovac 461 Aleksinac 461, 477 Alibunar 105, 257, 460 Alzas 23 Alir 167, 602 Anadolija 33 Andrejevac 461 Andrijevica 74, 191, 241, 387, 552 Ankara 41, 42, 44, 51 Apatin 644, 698 Arad 101 Aranelovac 105, 217, 265, 312, 313, 318, 326, 335, 342, 452, 454, 461, 498 Argentina 514 Arilje 232, 241, 242, 418, 461 Atina 291, 702 Austrija 16, 21, 25, 30, 38, 100, 101, 245, 279, 281, 508, 510, 578, 585, 586, 646, 666 Austro-Ugarska 19, 20, 21, 22, 24, 34, 53,66,94,161,171,232,529,697 Avala 80, 105, 152 Avdilovac 445 Avtovac 236, 400 Azerbejdan 692 Azija 573 Ba 189, 214, 382, 387, 544, 545 Baba 128 Babika gora 243, 336, 444 Babuna 128 Baka 3 2 , 1 0 2 , 1 0 6 , 1 1 1 , 1 1 5 , 1 5 5 , 2 2 8 , 253, 254, 255, 256, 257, 258, 259, 264, 304, 351, 352, 353, 354, 355, 360, 382, 423, 507, 511, 547, 548, 644, 646, 662, 676, 691, 696, 697, 698, 718 Baka Palanka 351 Bako Novo Selo 697 Bado vinci 641 Baja 698 Bajetina 418 Bajina Bata 241, 332, 438, 449, 451, 461 ' Balaton 646 Balkan 25, 31, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, "54, 55, 57, 66, 68, 69, 70, 93, 94, 95, 98, 99, 119, 122, 135, 136, 138, 161, 165, 167, 177, 191, 192, 213, 215, 235, 238, 247, 248, 271, 272, 273, 285, 295, 341, 344, 366, 379, 381, 388, 389, 394, 400, 405, 407, 411, 423, 514, 535, 542, 544, 553, 576, 578, 583, 586, 587, 589, 590, 591, 593, 595, 597, 600, 604, 605, 606, 607, 608, 609, 610, 611, 612, 613, 614, 618, 619, 623, 631, 632, 634, 635, 637, 650, 667, 668, 701, 719 Banat 23, 32, 95, 107, 113, 117, 158, 183, 214, 217, 253, 254, 255, 256,

* Zbog estog pominjanja, pojmovi Srbija i Jugoslavija nisu obuhvaeni registrom.

774

257, 259, 300, 310, 314, 331, 351, 352, 354, 360, 382, 423, 456, 470, 472, 505, 546, 547, 548, 620, 646, 662, 663 , 676, 691, 695 Banija 16, 126, 127, 192, 193, 194, 195, 209, 214, 350, 381, 550 Banotor 699 Banovina Hrvatska 19, 31, 32, 33, 34, 35, 37, 56, 57, 63, 72, 74, 80, 85, 86, 9 1 , 1 2 1 , 2 1 3 , 2 1 4 , 2 1 5 , 2 5 3 , 359, 459, 509 Banovina Slovenija 37 Banska Bistrica 186 Banja Luka 92, 131, 457, 615, 665 Banjica 80, 329, 330, 647 Banjiki venac 312 Bara 107 Baranja 32, 106, 111, 214, 228, 304, 353, 529, 547, 548, 549, 644, 646, 662, 691, 696, 697, 698, 699 Bari 445 , 573, 589 , 599 , 622 , 639 Bari 470 Batina 644, 698, 699 Batrovci 697 Bee 245 Be 21, 44, 76, 104, 157, 260, 311, 560, 586, 595, 665, 666 Beej 261 Begej 258 Bela Crkva 181, 182, 451, 460, 627 Bela Palanka 337, 349, 461 Belanovica 417, 461 Belegi 359, 551 Belorusija 692 Benkovac 35 Beograd 5, 8, 24, 28, 30, 36, 37, 39, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 53, 56, 57, 60, 61, 65 , 66, 67, 73 , 74, 76, 77, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 97, 98, 100, 101, 102, 103, 105, 106, 107, 108, 109, 110, 111, 112, 114, 117,118, 122, 123, 125, 132, 133, 134, 136, 137, 144, 151, 152, 153, 154, 156, 157, 161, 162, 164, 169, 170, 182, 183, 185, 197, 205, 213, 217, 218, 224, 226, 229, 230, 235, 238, 241, 242, 243, 245, 257, 267, 285, 310, 311, 312, 313, 314, 315, 318, 328, 329, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 339,

342, 343, 346, 347, 352, 353, 360, 367, 374, 377, 411, 415, 423, 424, 425 , 426, 428, 434, 436, 439 , 442, 445, 452, 460, 461, 463, 467, 469, 475, 476, 477, 480, 482, 483, 493, 494, 495, 498, 499, 500, 502, 503, 504, 509, 546, 578, 592, 599, 603, 604, 607, 608, 609, 610, 612, 614, 615 , 616 , 617, 620 , 623 , 629, 630, 631, 643, 644, 646, 647, 648, 651, 652, 653, 654, 655, 658, 660, 665, 670, 672, 675, 678, 683, 688, 689, 690, 691, 695, 701, 705, 708, 726, 727 , 728 , 731, 732, 733 Berane 74, 191, 241, 285, 344, 411 Berkovii 130, 131 Berlin 43, 51, 68, 70, 71, 85, 88, 89, 92, 9 3 , 1 1 4 , 1 3 7 , 1 5 6 , 1 9 7 , 200,208, 229, 331, 390, 425, 503, 504, 610, 612, 646 Besarabija 39, 40, 43, 49, 50 Beanija 654 Biha 35, 126,131, 398, 448, 457, 526, 534, 667 Bijela gora 128 Bijelo Polje 214, 296, 384, 563 Bijeljina 92, 357 Bilea 74, 128, 639 Binika Morava 117 Bira 129, 132, 195 Bistrica 265 Bitolj 53, 54, 401 Bjelovar 103, 126, 457 Bliski Istok 174, 176, 234, 293, 368, 513 Bogati 182, 461 Bogdanovci 698 Bogovina 477 Bohinjska Bistrica 151 Bojnik 347, 445 Boka 251, 296, 367, 423, 520, 555, 563, 565, 566, 567, 664 Boljevac 333, 460, 498 Bor 153, 156, 244, 333, 418, 423, 477, 478, 479, 694 Bordo 292 Borovo 698 Bosanska Jagodina 521 Bosanska Gradika 92

775

Bosanska Krajina 16, 35, 128, 129, 130, 131, 178, 193, 195, 209, 308, 350, 355, 399, 604, 605 Bosanska Krupa 126, 457 Bosanska Posavina 132 Bosanski Brod 92 Bosanski Novi 126, 457 Bosanski Petrovac 35, 195 Bosansko Grahovo 195, 196 Bosfor 631 Bosiljgrad 102, 550 Bosna 9 0 , 1 0 0 , 1 1 5 , 1 2 6 , 1 2 9 , 1 3 1 , 1 4 6 , 167, 177, 192, 234, 235 , 236, 254, 257, 259, 260 , 261, 266, 268, 283, 285, 287, 294, 295, 300, 304, 314, 315, 316, 317, 321, 322, 327, 328 Bosna i Hercegovina 24, 27, 28, 31, 32, 68, 95, 111, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 139, 155, 177, 194, 195, 196, 202, 204, 205, 205, 209, 210, 213, 214, 215, 216, 219, 223, 230, 295, 297, 303, 367, 368, 457, 509, 605, 660, 661, 662, 672, 684, 694, 695, 696, 706, 708, 709, 715 Bosut 645 Bonjani 477 Brajii 238, 265, 267, 268, 272 Branievo 244, 694 Bratislava 504 Bratunac 195 Brko 32, 357 Brdo kod Kranja 72 Breice 100 Brodarevo 296 Brus 461 Buje 77 Budimpeta 55, 117, 233, 586, 646 Bugarska 20, 30, 34, 38, 42, 43, 45, 46, 47, 48, 52, 53, 54, 55, 56, 62, 63, 67, 73, 78, 90, 93, 95, 97, 102, 107, 111, 113, 165, 171, 187, 202, 214, 229, 230, 246, 283, 293, 310, 314, 344, 345, 348, 349, 359, 366, 381, 382, 400, 419, 422, 441, 457, 496, 497, 535, 550, 553, 585, 595, 604, 605, 608, 620, 625, 626, 628, 629, 631, 643 , 650, 709, 711, 717, 718 Bujane 8, 552, 554, 555, 558, 559, 560, 561, 562 Bukovac 477

Bukovica 193 Bukovina 39, 40,43, 49, 50,115,254 Bukulja 230, 235, 322, 340, 342, 448 Bukuret 88, 117, 186 Caribrod 550 Carigrad 33, 45, 65, 174, 372, 458 Cazin 34, 35, 126, 457 Celje 164 Cer 66,78, 87,117,161,197,232,325 Ceri 698 Cetinska krajina 193 Cetinje 37, 76, 83, 191, 416, 609, 610, 611 Crna Gora 20, 21, 23, 24, 29, 30, 33, 34, 48, 49, 60, 68, 74, 75, 83, 85, 100, 111, 122, 123, 125, 131, 138, 139, 148, 152, 155, 177, 178, 182, 186, 187, 189, 190, 191, 192, 210, 214, 216, 230, 233, 236, 238, 239, 241, 242, 243, 247, 248, 249, 251, 253, 273, 283, 284, 287, 288, 295, 296, 297, 298, 299, 300, 307, 308, 309, 338, 342, 365, 366, 367, 371, 372, 377, 382, 387, 391, 393, 398, 401, 402, 407, 408, 414, 421, 423, 509, 515, 520, 525, 531, 543, 546, 546, 552, 553, 555, 556, 558, 563, 564, 565, 566, 567, 568, 571, 577, 578, 582, 593, 597, 599, 600, 605, 608, 609, 610, 611, 616, 628, 635, 642, 660, 661, 662, 663, 664, 672, 684, 689, 696, 704, 705, 707, 709, 712, 713 Crna Reka 694 Crna Trava 314, 336, 339, 349, 350, 445, 452, 454, 455 Crni vrh 337 uprija 345, 346, 460 ustendil 101, 214, 381 abar 194 aak 7 6 , 1 5 3 , 1 5 4 , 1 5 6 , 1 8 0 , 2 3 2 , 2 3 4 , 241, 265, 266, 268, 293, 313, 320, 335, 418, 437, 438, 439, 443, 444, 449, 451, 453, 454, 461, 470, 478, 527, 611, 643 ajetina 241, 461 ajnie 343, 483, 606 akor 371, 552

776

ehoslovaka 21, 30, 39, 40 57 120 143, 289, 544 ' ' emerno 366 eka 21, 31, 281 ikago 512 ile 40 ukarica 152 urug 257, 261 Dabar 130 Dad 477 Dalmacija 20, 22, 29, 65, 75, 100, 108, 111, 126, 127, 128, 148, 192, 193, 196, 203, 213, 215, 216, 217, 234, 367, 370, 387, 391, 394, 396, 400, 408, 423, 516, 531, 550, 704, 705 Dalmatinska Zagora 192 Darda 698, 699 Dardaneli 64, 631 Debar 246, 552 Dedinje 100, 647 Deli-Jovan 244 Delnice 194 Denkerk 52, 506 Derventa 32 Despota vac 461, 660 Devetak 606 Deevo 252 Dinara 370, 396, 397 Divci 227, 267, 286, 391, 410 Doboj 160, 169, 236, 668 Dobra 477 Dobra Srea 477 Dobria 434 Dobruda 54 Dobrua 245 Donje Novo Selo 699 Donji Dreanj 178 Donji Lapac 193 Donji Milanovac 461, 478 Donja Sabanta 418 Donja atornja 417 Dorol 100 Dra 101, 401 Dragobraa 104 Dragovac 347 Drava 645, 646, 698 Dravska banovina 29, 33, 37, 113 Drenica 245, 478, 701, 702

a p l j i n a 178

Drenova 298, 301, 315, 321 Drezden 26, 560, 574, 575, 597 Drenica 194 Drim 562

Drina 117, 124, 125, 126, 127, 131, 147, 185, 225, 229, 242, 244, 288, 294, 314, 316, 317, 322, 327, 342, 353, 392, 399, 409, 418, 518, 575, 604, 606, 607, 611, 634, 641, 690 Drinska banovina 32, 135, 214, 219, 246 Drinjaa 195 Drni 457 Drnje 470 Drvar 193, 195, 648 Dubica 35 Dubrava 69 Dubrovaka republika 381 Dubrovnik 32, 214, 381, 636 Dualovac 477 Dudik 355 Dugo Selo 387 Duleni 239, 240, 418 Dulkak 477 Dunav 33, 50, 66, 90, 100, 105, 106, 110, 113, 117, 118, 158, 161, 178, 187, 200, 210, 225 , 229, 244, 254, 257, 258, 261, 295, 314, 350, 353, 356, 517, 531, 546, 595, 604, 611, 612, 620, 628, 629, 630, 635, 636, 643, 644, 645, 658, 697, 698, 709 Dunavska banovina 32, 113, 135, 214, 504, 505 Durmitor 107, 161, 288, 573, 579 Dvor 35, 194 akovaka Malesija 558, 560, 701 akovica 102, 245, 249, 555, 703 erdap 65, 103, 118 etinja 293 ovdin 477 Egejsko more 64, 73, 78, 113, 220, 285, 411, 610, 631 Egipat 273, 367, 573, 589, 602 Engleska 20, 40, 43, 45, 50, 51, 52, 82, 106, 116, 146, 163, 234, 288, 306, 307, 389, 577, 602, 630, 641 Erdelj 40 Erdevik 355, 645

777

Estonija 39, 692 Evropa 19, 25, 30, 38, 39, 41, 45, 48, 52, 54, 58, 64, 83, 84, 85, 94, 97, 98, 105, 119, 137, 145, 149, 182, 186, 187, 213, 222, 223, 229, 238, 242, 263, 271, 277, 289, 290, 291, 331, 374, 389, 419, 426, 429, 469, 474, 481, 482, 485, 486, 489, 490, 504, 524, 542, 573, 577, 578, 579, 584, 589, 590, 595, 608, 615, 668, 719 Felden 667 Finska 42, 50 Firenca 456 Foa 306, 307, 372, 577 Fojnica 32 Francuska 20, 23, 38, 39, 40, 42, 43, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 62, 67, 78, 82, 84, 95, 108, 120, 146, 157, 163, 164, 166, 167, 187, 190, 203, 210, 225, 242, 260, 272, 290, 291, 292, 293, 629, 637, 689 Francuska Severna Afrika 338, 603, 604 Fraka gora 253, 258, 352, 353, 355, 362, 546 Gacko 128 Gazimestan 72 Glamo 195, 196 Glavatievo 288 Glina 35, 126, 194, 457 Gnjilane 249, 250, 251, 701 Go 184, 408 Godomin 472 Gole 251 Golija 407 Golubac 461 Golubako Podunavlje 694 Gomirje 194 Gorade 664 Gorica 382, 413 Gornja Jablanica 630 Gornja Sabanta 418 Gornjak 244 Gornji Milanovac 230, 231, 232, 263, 264, 265, 326, 376, 379, 418, 437, 443, 453, 461 Gornji Tatovac 452 Gornji Vakuf 286

Gorobilje 230 Gorski kotar 16, 127, 194 Gospi 193 Grabovac 457 Gostivar 102, 246 Grac 101 Graac 35, 193 Gradaac 32 Grka 38, 52, 53, 54, 63, 64, 65, 70, 76, 78, 80, 97, 100, 101, 106, 108, 163, 188, 229, 242, 290, 291, 310, 324, 345, 359, 381, 419, 552, 553, 573 , 595 , 604, 608, 615, 639, 641, 652, 663, 664, 665, 702, 717 Grdelica 111 Grgoc 245 Grgurevci 353 Grenobl 164 Grme 288, 414 Grocka 460 Gruzija 692 Gua 418, 437, 461 Gudovac 126, 457 Gusinje 247 Han-Pijesak 195 Harkov 294, 328, 604 Hazi 178 Hercegovina 30, 100, 126, 128, 129, 130, 131, 132, 167, 177, 178, 186, 195, 234, 236, 238, 273, 284, 288, 298, 307, 308, 338, 371, 381, 382, 385, 387, 396, 398, 400, 401, 402, 407, 408, 413, 423, 515, 516, 525, 528, 529, 532, 533, 537, 540, 546, 564, 571, 574, 578, 592, 636, 639, 647, 663 Holandija 48, 629 Homolje 158,244,327,374,408,694 Hrgud 128 Hrvatska 20, 21, 22, 23, 26, 27, 30, 32, 33, 34, 56, 57, 61, 68, 72, 78, 87, 9 5 , 1 0 1 , 1 0 3 , 1 0 5 , 1 0 6 , 1 0 7 , 1 0 8 , 111, 113, 117, 123, 129, 131, 138, 139, 142, 147, 152, 153, 155, 159, 160, 165, 177, 192, 194, 195, 201, 202, 204, 205, 209, 210, 212, 214, 216, 217, 256, 259, 260, 262, 284, 314, 355, 357, 359, 360, 361, 362, 371, 380, 381, 382, 383, 384, 385, 406, 409, 413, 414, 425, 457, 508,

778

509, 510, 511, 512, 516, 524, 525, 526, 527, 529, 533, 535, 539, 541, 542, 548, 549, 550, 552, 564, 578, 580, 585, 590, 605, 665, 672, 675, 677, 679, 694, 695, 696, 697, 698, 704, 706, 708, 716, 724 Hrvatsko primorje 625

518, 531, 546, 568, 660, 687, 699,

519, 532, 547, 577, 661, 689, 700,

Jadran 52, 394 Jadranska obala 281 Jadransko more 52, 53, 7 3 , 5711 J a g o d i n a 7 6 , 1 0 2 , 1 0 4 , 1 3 6 , 151, J a j c e 151, 527, 529, 534, 5 5 0 , 5

157, 242, 316, 345, 3 4 6 , 500,

Ibar 117, 124, 125, 147, 225, 285, 326, 343, 345, 371, 410, 411, 418, 477, 606, 608, 632, 642, 644 Ibarska dolina 705 Ilija 128 Ilinci 697 Ilirska Bistrica 666 Ilok 32, 214, 253, 261, 645, 698, 699 Irska 23 Istoni front 136, 171, 180, 242, 278, 279, 299, 304, 345, 354, 602, 604, 605 Istok 245 Istra 22, 382, 417, 516, 550, 585, 595, 609, 625, 642, 664, 665, 716 Italija 16, 19, 20, 25, 26, 27, 38, 40, 43, 47, 50, 53, 54, 55, 56, 60, 61, 63, 64, 67, 68, 70, 95, 97, 100, 105, 111, 113, 122, 127, 128, 141, 177, 186, 192, 239, 246, 247, 249, 278, 279, 283, 291, 293, 295, 382, 387, 394, 396, 398, 408, 413, 414, 445, 456, 494, 504, 510, 543, 554, 557, 578, 582, 583, 585, 586, 595, 609, 610, 611, 612, 613, 614, 615, 618, 621, 622, 623, 624, 632, 634, 637, 638, 642, 668, 689, 691, 717 Ivani 259, 303, 304 Ivanovo 477 Ivanja 453 Ivanjica 164, 232, 242, 265, 343, 403, 418, 449, 478 Jablanica 251, 288, 327, 336, 339, 340, 342, 343, 344, 349, 434, 453, 454, 455, 554, 608, 642, 688 Jablanik 323 Jabukovac 460 Jadar 643 Jadovno 457

558, 561, 565, 566, 6 4 8 , 691 Jajinci 329, 331 Jano 245 Janja 195 Jarak 260 Jasenica 472, 475, 659 Jasenovac 127, 355, 3 5 6 , 371 TO, 539, 540, 666 Jastrebac 243, 336, 337, 4 0 8 , 4 1 , 444, 445 Jastrebarsko 470 Jai 595 Jaa Tomi 460 Javor 343 Jeklov 477 Jermenija 692 Jerusalim 520 Jugoistok 140, 230, 330, 3 3 1 , 3 0 6 , 409, 470, 479 Julijska krajina 672 Juna Amerika 511, 514, 5 3 9 Juna Dobruda 40, 43 Juna Morava 102, 285, 3 4 4 , 411,441, 638, 642, 643 Juna Ugarska 548 Kaanik 249 Kadinjaa 293 Kairo 273, 380, 463, 5 4 0 , 542,580, 588, 589, 591, 592, 5 9 6 , 598JO,' 618 Kajmakalan 490 Kalemegdan 500 Kalinovik 195, 285, 2 8 8 , 407,573, 577, 634, 664 Kalna 349 Kamenica 460 Kanada 175, 511, 539, 5 9 8 Karaburma 49 Karadordevo 354 Karan 265 Karavanke 22, 38 Karlovac 194, 383, 666 Karpati 161, 171, 178, 1 8 7 , 5%M, 619

779

Kavkaz 294, 426, 601, 604 Kazablanka 405, 515 Kazahstan 692 Kazerta 623 Kievo 246 Kijevo 178 Kijevska gora 178 Kina 234 Kirgizija 692 Kladovo 460 Klenak 105 Klenovnik 477 Klju 126, 694 Kneevac 660 Kneica 477 Kni 417 Knin 35, 178, 383, 457 Kninska krajina 178, 193, 196 Knjaevac 77, 102, 333, 337, 339, 460, 475 Koevje 657 Kokin Brod 408 Kolain 234, 241, 307, 398, 401, 412, 611 Kolubara 66, 117, 228, 232, 265, 327, 472, 477, 643 Komletinci 699 Komovi 107 Konstanca 50 Konventri 614 Kopaonik 326, 327, 339, 371, 408, 577, 578, 630, 632, 667 Koprivnica 470 Kordun 16, 126, 127, 129, 130, 192, 193, 194, 195, 206, 209, 214, 230, 261, 285, 350, 381, 407, 414, 550 Korenica 193 Koruka 382, 413, 528 Kosani 344, 445 Kosanica 371, 630 Kosjeri 241, 271, 408, 418, 437, 461, 611 Kosmaj 152, 312, 313, 314, 322, 327, 339, 341, 454, 688 Kosmet 208, 251, 338, 371, 382, 529, 554, 556, 558, 560, 562, 604, 660, 661, 662, 703, 704, 705 Kosovo 246, 247, 249, 250, 251, 252, 253, 310, 343, 371, 412, 487, 490, 515, 520, 529, 532, 550, 552, 553,

554, 555, 556, 557, 607, 644, 698, 718, 721 Kosovo i Metohija 13, 14, 16, 23, 26, 30, 33, 55, 60, 95, 102, 110, 111, 114, 116, 117, 124, 125, 138, 155, 163, 190, 201, 202, 216, 228, 231, 246, 248, 249, 250, 251, 252, 260, 295, 310, 313, 314, 338, 340, 345, 350, 456, 471, 509, 558, 559, 560, 561, 562, 563, 642, 643, 644, 646, 647, 656, 662, 672, 676, 691, 692, 693, 694, 695, 696, 701, 702, 703, 704, 718 Kosovo polje 72, 326 Kosovska Mitrovica 92, 113, 114, 136, 137, 245, 246, 249, 250, 252, 314, 460, 461, 563 Kostajnica 35, 194 Kostolac 477 Kotor 76, 191 Kovaica 460 Koviljaa 92 Kovin 460, 505 Kozara 22, 195, 355, 356, 604 Kozice 178 Kozjak 339 Kragujevac 76, 92, 102, 103, 136, 137, 153, 156, 157, 196, 217, 224, 227, 238, 239, 240, 264. 291, 316, 324, 328, 339, 344, 345, 346, 392, 417, 429, 452, 453, 460, 461, 470, 482, 498, 499, 500, 504, 643, 644, 705 Krajina 244, 374, 454, 694 Krajova 622, 623, 625, 627, 628, 631, 639, 643, 644 Krakov 132 Kraljevina Jugoslavija 14, 21, 23, 26, 29, 35, 38, 41, 42, 45, 47, 51, 52, 53, 55, 60, 63, 64, 65, 68, 85, 87, 91, 97, 98, 103, 106, 109, 112, 113, 114, 115, 116, 120, 125, 138, 139, 140, 148, 162, 163, 165, 167, 169, 172, 173, 174, 175, 196, 201, 203, 204, 211, 220, 228, 232, 234, 235, 237, 240, 241, 245, 247, 248, 255, 274, 363, 368, 384, 388, 390, 391, 434, 475, 484, 485, 498, 506, 509, 510, 511, 512, 516, 517, 519, 521, 523, 533, 537, 540, 575, 596, 611, 632, 681, 708, 709, 720

780

26, 59, 120, 164, 248, 632, 720, 721, 734 Kraljevina Srbija 19, 24,117,460,509 Kraljevina Ugarska 23 Kraljevo 76, 91, 92, 103, 148, 153, 156, 157, 224, 227, 231, 232, 236, 265 , 266, 291, 313 , 318, 324, 328, 333, 417, 418, 429, 439, 452, 460, 461, 475, 500, 614, 636, 643, 645, 647 Krf 52, 73, 524, 561 Kremlj 41, 45, 290, 500, 625, 626 Krit 97, 163 Kriva Palanka 101, 338 Krka 25 Krupanj 230, 241, 418, 443, 451, 461, 478 Kruevac 126, 180, 242, 243, 312, 313, 316, 318, 335, 339, 346, 349, 453, 454, 460, 461, 463, 475, 483, 500, 504, 552, 614, 630, 636, 644, 659, 660, 705 Kruik 242 Kruevica 243 Kucaj 244 Kuevo 76, 244, 461 Kukavica 243, 337, 339, 344, 441, 445, 642 Kumanovo 78, 338, 339, 490 Kupa 128, 192, 646 Kupinec 107 Kupres 126 Kurumlija 245, 252, 346, 437, 461, 630 Kvibek 542 Lapovo 345 Lazarevac 102,265,314,326,470,477 Lebane 243, 252, 461 Leca 243 Lenjingrad 39, 260 Lerin 164, 401 Leskovac 136,153, 154, 156, 157, 183, 245, 312, 313, 318, 340, 344, 345, 346, 349, 434, 442, 448, 453, 454, 455, 460, 461, 475, 642, 644, 647, 705 Letonija 692 Liban 293

Kraljevina S H S 8, 19, 20, 21, 23, 25,

Libija 573 Like Jesenice 194 Lijeva Polje 664, 665, 666 Lika 16, 126, 127, 128, 129, 130, 193, 195, 196, 206, 209, 214, 230, 261, 285, 350, 367, 370, 387, 414, 400, 401, 407 Lim 296, 297, 321, 343, 384, 552, 606, 607, 690 Lipovac 645, 697 Lipovo 401, 575, 577, 600 Lisa 478 Litvanija 39, 692 Livno 195, 196, 387 London 43, 52, 116, 132, 145, 174, 213, 236, 237, 274, 292, 306, 308, 317, 324, 363, 364, 366, 381, 383, 390, 391, 392, 402, 403, 421, 422, 426, 427, 458, 463, 506, 507, 511, 516, 542, 565, 574, 579, 598, 602, 623, 730 Loren 23

192, 216, 381, 577,

146, 303, 365, 397, 447, 524, 618,

Loznica 182, 183, 236, 323, 451, 461, 478 Luga 472 Luksemburg 132 Ljig 214, 326, 417, 450, 544 Lje 101 Ljuba 699 Ljuberaa 461 Ljubi 606 Ljubinje 128, 178, 457 Ljubi 325 Ljubljana 76, 84, 85, 91,100,164, 666, 731 Ljubostinja 456 Ljubovija 293, 326, 461 Ljuma 554, 555 Mava 103, 158, 217, 231, 240, 241, 242, 260, 268, 314, 323, 325, 326, 353, 391, 429, 472, 735 Maarska 19, 21, 30, 38, 43, 46, 55, 56, 73, 95, 97, 100, 102, 105, 106, 111, 115, 125, 155, 202, 214, 217, 255, 259, 283, 290, 350, 400, 508, 578, 585 , 589, 596, 604, 625, 628, 636, 638, 644, 695 , 698

781

Maglie 161 Majdai.pek 244, 418 Majevica 132, 195, 357, 362, 378, 400, 414, 645 Makedonija 22, 26, 29, 30, 33, 54, 60, 62, 63, 68, 75, 101, 102, 106, 111, 124, 125, 139, 155, 163, 172, 201, 202, 214, 228, 231, 243, 246, 249, 253, 310, 313, 314, 338, 341, 345, 349, 367, 371, 382, 390, 397, 408, 412, 426, 427, 456, 457, 471, 508, 512, 515, 517, 525, 531, 535, 550, 552, 553, 554, 564, 568, 585, 604, 607, 620, 660, 661, 662, 672, 694, 701, 702, 703, 707, 709, 710, 711, 712, 716, 718 Maki 80 Malajnica 39 Malesija 554, 555 Maleevci 357 Mali Izvor 333 Mali Jastrebac 243 Malta 174 Maljen 274, 322, 323, 327, 366, 408, 572, 608 Manasija 477 Mandelos 446 Maribor 65, 101, 311, 387 Marica 285, 411 Marinci 698 Markovac 104 Marsej 26 Martinci 353, 645 Masurica 435 Mauricijus 146, 581 Mavrovo 34 Medak 193 Mediteran 64, 573 Medvednik 322, 323, 325, 327 Medveda 243 Medumurje 107, 427 Melnica 477 Metkovi 383 Metohija 245, 371, 412, 550, 552, 553, 554, 555, 556, 557, 558, 559, 560, 562 Metovnica 333 Minhen 35 Mionica 242, 270, 326 Mirkovci 699

Miroevci 445 Miljenovac 444 Mladenovac 102, 104, 105, 318, 335, 339, 344, 452, 453, 460, 643 Mlava 241, 244, 472, 694 Mogila 472 Mohovo 645 Mojkovac 640 Moldavija 161, 692 Moraa 543 Morava 33, 54, 102, 113, 118, 158, 161, 226, 228, 243, 244, 267, 323, 326, 338, 345, 477, 578, 583, 612, 614, 620, 630, 643, 709, 710 Moravica 232 Moravska 21 Moravska banovina 135, 462, 504 Moravska Ostrava 132 Moskva 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 49, 50, 51, 64, 70, 71, 82, 86, 93, 116, 145, 146, 152, 157, 158, 161, 162, 169, 171, 172, 180, 188, 190, 197, 199, 200, 208, 213, 238, 260, 262, 274, 286, 287, 290, 294, 297, 298, 299, 300, 303, 305, 306, 309, 320, 321, 328, 342, 348, 366, 429, 447, 463, 508, 560, 570, 578, 588, 602, 625, 626, 628, 631, 632, 634, 636, 639, 644, 646, 650, 651, 659, 667, 670, 691, 695 Mostar 92,164,165,178,383,386, 636 Moorina 261 Mrkonji grad 533 Mura 552 Nant 292 Napulj 630 NDH (Nezavisna Drava Hrvatska) 15, 22, 25, 38, 97, 103, 104,- 110, 111, 117, 118, 119, 120, 121, 122, 124, 125, 126, 127, 128, 129, 130, 135, 138, 139, 142, 147, 155, 156, 160, 161, 163, 171, 172, 173, 175, 177, 178, 190, 191, 192, 193, 195, 202, 209, 211, 214, 219, 220, 225, 226, 227, 228, 231, 235, 238, 242, 253, 254, 260, 262, 279, 280, 287, 293, 295, 328, 350, 352, 356, 359, 365, 382, 384, 385, 386, 392, 393, 394, 395, 397, 398, 399, 401, 402,

782

412, 414, 418, 419, 456, 457, 459, 470, 471, 507, 509, 510, 511, 512, 513, 514, 516, 524, 535, 536, 542, 543, 547, 549, 599, 604, 410, 615, 644 , 646, 663 , 665 , 666, 699, 716, 721 Negotin 102, 333, 423, 461 Neij 30, 54 Nemaka 16, 25, 26, 27, 29, 30, 36, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 57, 58, 59, 61, 62, 63, 64, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 75, 76, 79, 82, 85, 89, 90, 93, 94, 96, 97, 99, 106, 111, 113, 114, 116, 127, 128, 135, 137, 140, 141, 145, 155, 156, 157, 158, 161, 170, 172, 178, 183, 184, 186, 191, 222, 228, 233, 246, 247, 257, 259, 260, 267, 270, 280, 281, 283, 289, 290, 291, 293, 299, 302, 303, 305, 313, 321, 329, 330, 331, 345, 350, 353, 375, 382, 409, 414, 416, 419, 420, 425, 431, 445, 469, 472, 475 , 479, 481, 482, 483, 484, 485, 494, 495, 499, 503, 586, 587, 601, 604, 608, 626, 646, 678 Neretva 107, 288, 409, 412, 413, 518, 575, 611 Nevesinje 128, 129, 288 Nijemci 699 Niki 76, 92, 381 Nirnberg 227 Ni 37, 65, 9 2 , 1 0 0 , 1 0 2 , 1 0 7 , 1 3 4 , 1 3 5 , 136, 137, 156, 157, 180, 183, 230, 245, 313, 318, 329, 330, 331, 333, 335, 337, 338, 345, 346, 348, 349, 406, 434, 441, 442, 445, 452, 460, 461, 475, 482, 499, 504, 632, 644, 647, 658, 665, 705 Niava 117, 243, 285, 411 Nika Banja 226, 345 Normandija 186, 411, 586, 595, 623, 632 Norveka 47, 330, 445, 629 Nova Gradika 470 Nova Varo 296, 298, 657 Novi Beej 460 Novi Jankovci 699 Novi Karlovci 361 Novi Kneevac 460

Novi Pazar 225, 245, 246, 252, 321, 461, 552, 656, 705 Novi Sad 6, 37, 74, 83, 91, 92, 104, 261, 351, 353 , 355 , 358, 656, 659, 676, 696, 700 Novo Selo 477 Njujork 580 Obilievo 463, 483 Obrenovac 102, 460, 643, 665 Obrovac 178 Odaci 698 Ogulin 194 Ohrid 30, 38, 246 Okruglica 339, 630 Olovo 321 Oplenac 265, 477 Opuzen 457 Oraac 265, 477 Oriolik 699 Osijek 107, 214, 361, 383, 645 Otrog 163, 610 Otoac 193 Otrant 113 Ovar-banja 269, 456 Ozren 195, 441 Pakrac 25, 470 Pale 108 Palisad 294, 325, 443, 606 Panevo 92, 105, 136, 163, 257, 335, 460, 505 Panonija 213 Parain 92, 242, 461, 475 Pariz 43,132,157,187,192,292, 379 Pasjaa 243, 336, 337, 344, 347, 434, 441, 442 Patras 291 Paievo 351 Paino brdo 156 Pinja 349 Pecka 342 Pe 245, 249, 250, 701 Peinci 259 Peuj 101, 110, 214, 217 Pek 241, 244 Peloponez 635 Petrovac 273, 477 Petrovaki Leskovac 477

783

Petrova Gora 22 Petrovgrad 44,105,113,136,183,460 Petrovci 698 Peta 21 Peter 295, 384 Petin 699 Pirinska Makedonija 711 Pirot 102, 111, 148, 338, 339, 347,349, 434, 442, 705 Piva 299 Planinica 242, 268 Plaanska dolina 194 Plako 194, 525 Plav 247, 558 Plavac 453 Ploeti 65, 613 Pljevlja 191, 294, 297, 300, 320, 563 Pocerina 323, 472 Pouta 324 Podgorica 74, 76, 110, 191, 552, 640, 664 Podgorina 324, 325, 327 Podgrae 697 , 699 Podgrme 195, 356 Podlugovi 129, 195 Podrinje 238, 242 Podujevo 245, 246, 252, 461 Podunavlje 41, 5 5 , 1 2 8 , 1 7 7 , 1 9 1 , 241, 244, 281, 394, 472, 542, 585 Poljska 38, 39, 50, 82, 84, 186, 188, 190, 277, 290, 538, 544 Pomoravlje 154, 180, 231, 239, 241, 244, 249, 340, 436, 472, 694, 710 Popovac 475 Pore 34, 244, 694 Poreje 455 Poreka reka 241, 244 Portugalija 38, 120, 187 Posavina 231, 240, 314, 353, 472 Posavo-Tamnava 323 Postojna 666 Povardarje 710 Povlen 322, 323, 327, 608 Poarevac 153, 312, 313, 318, 335, 336, 453, 460, 461, 505, 527, 705 Poega 230, 233, 241, 265, 266, 326, 343 , 408 , 437 , 449 , 461 Prag 21, 132, 164, 187, 192, 290, 311 Pranjani 268, 387 Preljina 332, 461
7Q/1

Prenj 107, 288 Prespa 246 Priboj 343 Prijedor 92, 126, 178, 356, 457 Prijepolje 298, 341, 342, 408, 599, 606, 656 Primorska banovina 28, 32, 35 Pritina 92, 101, 102, 245, 249, 250, 345 Prizren 245, 249, 552, 656, 701 Prnjavor 217 Prokletije 125, 251, 371 Prokop 477 Prokuplje 243, 318, 333, 346, 434, 435, 442, 461, 705 Pusta Reka 336, 344, 454, 455 Raa 77, 444, 450, 461 Radan 243, 349, 441, 444, 445 Radljevo 477 Radoinja 322 Radomir 101 Radoni 245 Radova 273 Radevina 182, 327 Rajkovac 477 Rajlovac 92 Rakova Bara 477 Rakovica 80, 163, 475, 476, 660 Ras 296, 367, 664 Rasina 642 Raka 92,232,245,246,252,314,478 Ravna Gora 160, 162, 166, 168, 169, 170, 189, 213, 230, 232, 236, 238, 242, 268, 269, 270, 272, 324, 363, 368, 372, 376, 377, 378, 408, 492, 577 Ravna Reka 477 Raanj 461 Rekovac 461 Resava 241, 477, 694 Resice 214 Ribaevina 265 Rijeka 516 Rijeka Crnojevia 611 Rim 43, 46, 61, 88, 89, 113, 128, 191, 275, 630 Robaje 450 Rog 648 Rogaa 477 Rogatica 303

405, 406, 408, 451, 632 Rudo 295, 296, 303 Rugovska klisura 691 Ruma 76, 167, 352, 355, 362, 665 Rumunija 19, 38, 40, 43, 46, 50, 52, 53, 54, 62, 65, 73, 87, 93, 97, 100, 101, 117, 173, 187, 214, 217, 229, 259, 344, 469, 544, 585, 595, 604, 608, 625, 626, 628, 629, 636, 639, 647, 650, 695 Rusija 20, 25, 39, 41, 42, 43, 45, 47, 49, 50, 54, 76, 83, 89, 121, 129, 158, 159, 161, 172, 178, 181, 191, 192, 200, 228, 234, 260, 276, 283, 290, 298, 306, 419, 422, 429, 430, 467 , 490 , 496, 536 , 571, 572, 573, 575, 585, 588, 641, 679, 692, 694, 718 SAD 16, 44, 45, 46, 64, 66, 67, 68, 168, 171, 173, 174, 175, 234, 238, 276, 289, 297, 306, 321, 366, 384, 412, 501, 508, 511, 512, 513, 514, 539, 572, 585, 586, 593, 600, 602, 611, 612 , 613 , 614 , 615, 623 , 628, 634, 637, 638, 650, 652, 665, 668, 669, 677, 716, 717 Sajmite 330, 331 Sala 241, 333, 461 Salcburg 610 Samail 439 San Francisko 535 Sandak 13,14, 2 9 , 1 3 8 , 1 4 6 , 1 5 2 , 225, 260, 268, 273, 294, 295, 296, 297, 300, 302, 303 , 313 , 315, 317, 320, 321, 322, 323, 324, 325, 329, 331, 332, 341, 342, 366, 367, 371, 384, 385, 391, 392, 401, 408, 410, 413, . 423, 442, 443, 520, 530, 555, 556, 562, 564 , 565, 566, 567, 568, 605, 606, 608, 609, 610, 616, 638, 640, 642, 644, 665, 695, 704, 705 Sanski Most 126, 130, 178, 457 Sarajevo 28, 35, 37, 65, 66, 76, 77, 79, 84, 85, 92, 129, 140, 164, 195, 286, 303, 395

R o m a n i j a 129, 195, 378, 414, 443 Rostov 299 R o t e r d a m 106 R o a j e 2 4 7 , 552 Rudnik 263, 326, 327, 3 4 0 , 3 4 1 , 3 7 0 ,

Sase 547 Sava 66, 80, 90, 102, 103, 105, 106, 107, 110, 117, 124, 125, 128, 147, 192, 225, 242, 254, 257, 295, 350, 352, 355, 356, 357, 531, 607, 612, 644, 645, 646, 658, 665, 689 Savska banovina 28, 32, 35 Seca Reka 418 Segedin 110, 261 Semberija 132, 195, 355, 357, 362 Semizovac 195 Sena 188 Severna Afrika 175, 278, 428 Sicilija 19 Sikole 477 Sinjajevina 407, 414, 543 Sip 100 Sirija 51, 293 Sirinika upa 249 Sisevac 477 Sitarice 242 Sitnica 128, 179 Sjenica 245, 294, 295, 297, 384 Sjetlina 92 Skadar 101, 102, 106, 249, 382, 401, 413, 562 Skoplje 37, 65, 66, 76, 79, 84, 85, 92, 100, 101, 102, 103, 107, 111, 113, 138, 140, 164, 246, 578, 643, 718 Skopska Crna Gora 34, 251, 712 Skrape 472 Slavkovci 699 Slavnik 448 Slavonija 16, 107, 124, 214, 261, 328. 350, 352, 356, 357, 359, 360, 361, 367, 371, 381, 516, 546, 547, 548, 550, 551, 662, 663, 697, 699, 706 Slavonska Poega 470 Slavonski Brod 383 Slovac 242 Slovaka 31, 38, 39, 103, 120, 186, 187, 192, 290 Slovenako primorje 22, 528, 557 Slovenija 17, 21, 23, 27, 33, 35, 59, 63, 72, 75, 78, 80, 100, 101, 103, 106, 122, 147, 164, 165, 189, 211, 290, 302, 338, 367, 382, 510, 518, 524, 525, 528, 535, 540, 552, 647, 660, 661, 662, 664, 665, 666, 667, 672, 675, 696, 706, 708

785

Smederevo 112, 113, 135, 153, 154, 218, 416, 460, 475, 498 Smederevska Palanka 76, 92,104,153, 316, 430, 460, 475, 483, 659 Smolensk 180 Snijenica 128 Sofija 42, 43, 44, 101, 102, 107, 113, 117, 164, 186, 233, 311 Sokobanja 270,339,367,373,445,461 Sokolska planina 322, 323, 325 Solun 53, 63, 64, 73, 90, 243, 291, 372, 545, 573, 578, 630, 641, 711 Solunski front 164, 226, 664, 667 Sombor 351, 697, 698 Sopot 460 Sotin 645 Split 66, 76, 84, 95, 165, 234, 377, 388, 400 Srebrnica 195 Srea 477 Srednja Azija 601 Srednji istok 51, 374, 596, 604 Sredozemlje 43, 52, 64, 164, 389, 515, 641 Sredozemno more 52 Srem 16, 102, 105, 107, 114, 117, 124, 210, 242, 253, 254, 255, 256, 257, 258, 259, 260, 261, 262, 300, 304, 305, 310, 314, 350, 351, 352, 353, 355, 356, 357, 358, 359, 360, 361, 362, 382, 392, 423, 446, 469, 529, 531, 546, 547, 548, 549, 550, 551, 607, 645, 646, 647, 662, 663, 676, 695, 697, 698, 699, 702, 703 Sremska Mitrovica 253, 258, 355, 549, 645, 655 Sremski front 343, 645, 646, 647, 654, 701, 711 Sremski Karlovci 107 Sremsko Podunavlje 358 Srpske Moravice 194 SSSR (Sovjetski Savez) 5, 16, 26, 29, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 55, 63, 65, 70, 71, 72, 93, 97, 128, 129, 134, 146, 149, 151, 152, 153, 156, 157, 158, 159, 161, 162, 164, 165, 170, 171, 172, 174, 178, 180, 181, 184, 185, 186, 188, 190, 191, 196, 197, 198, 199, 200, 207, 211, 225, 230, 238, 240, 257. 260, 265, 272, 274, 276,

277, 286, 287, 289, 290, 297, 299, 301, 303, 306, 313, 321, 331, 388, 412, 455, 467, 496. 500, 508, 521, 535, 539, 544, 553, 559, 569, 570, 571, 572, 573, 574, 576, 577, 579, 584, 585, 587, 588, 590, 591, 597, 599, 601, 602, 603, 604, 611, 617, 618, 619, 620, 622, 623, 624, 626, 627 , 628, 630, 631, 634, 636, 639, 647, 649, 650, 651, 652, 665, 675, 692, 694, 716, 719, 720, 727, 735 Staljingrad 221, 338, 544, 574, 583 Stamnica 477 Stara Gradika 127, 666 Stara Pazova 259, 362 Stari Kolain 563 Stari Trg 478 Stig 694 Stoc 128 Stolice 239, 451 Stracin 101 Stragari 417, 418 Stratinska 178 Stroinci 697 Struga 246, 552 Struganik 236, 238, 268, 496 Struma 285, 411 Strudenica 343 Subotica 140, 518, 696, 697, 698, 700 Sudetska oblast 290 Sunj 383 Susek 699 Sutjeska 322, 582, 605, 634 Suak 65, 194, 400 Suvaja 457 Suva planina 337 Suva Reka 102 Suvobor 66, 117, 161, 164, 232, 236, 274, 322, 326, 327, 414, 544, 572, 632 Sveti Jovan 477 Svetozarevo 76, 180 Svilajnac 461 S vrij ig 337, 339, 461 abac 22, 76, 102, 117, 136, 137, 153, 180, 184, 217, 231, 313, 324, 326, 330, 331, 418, 453, 460, 461, 475, 482, 705 ahovii 214, 382 Sajkaka 261

786

amarica 22, 194, 209, 414 argan 606

aren-grad 699 ar-planina 554, 555 arvar 254 evica 477 ibenik 25, 216, 383, 398, 640 id 32, 214, 253, 355, 362, 549, 645, 698, 699 ljivovica 445 panija 38, 4 0 , 1 2 0 , 1 4 3 , 1 7 3 , 1 8 7 , 2 6 5 , 310, 379, 638 umadija 74, 122, 138, 182, 189, 231, 232, 239, 241, 242, 243, 263, 270, 311, 312, 315, 317, 327, 336, 339, 340, 342, 343, 390, 441, 452, 453, 454, 455, 477, 492, 577, 605, 606, 632, 634, 643, 688 vajcarska 87, 708, 717 Tadikistan 692 Tami 658 Tamnava 323, 325, 327, 472 Tara 323, 326, 342, 444 Tavnik 477 Teheran 542, 586, 591, 629 Temivar 91, 101, 107, 214, 217 Terazije 49, 80, 82, 217 Tetovo 102, 401 Timok 22, 54, 77, 111, 244, 454, 472, 620 Tirana 104, 249, 456 Tisa 255, 258, 350, 644, 658 Titel 261 Tjentite 366 Tolisavci 451 Topider 91, 100 Toplica 243, 318, 327, 339, 340, 341, 342, 343, 434, 441, 447, 453, 454, 471, 608, 638, 642, 688 Topola 102, 183, 234, 461, 417, 643 Tovarnik 362, 645 Trakija 54, 106, 631 Tramonja 178 Transilvanija 40 Travnik 32 Trbunica 265 Trgovite 349 Trebava 664 Trebevi 129, 195

Trebinje 128, 639 Trepa 65, 113, 114, 156, 247, 249, 250, 295, 376, 418, 477, 478, 692 Tresibaba 477 Trenjica 265 Trijanon 30, 55, 254 Triglav 641 Trn 102, 347 Trst 64, 382, 666, 667, 672, 716 Trstenik 461, 702 Tulon 293 Tunis 405 Turija 305, 354 Turkmenistan 692 Turn Severin 622, 636 Turska 33, 38, 41, 50, 51, 52, 97, 187, 215, 216, 285, 383, 384, 385, 411, 538, 576 Tutin 295, 656 Tuzi 247, 552 Tuzla 357 Udbina 35, 193 Ugarska 456 Ugrinovci 439 Ukrajina 115, 362, 430, 467, 692 Ulcinj 247, 552, 640 Umka 460 Una 22, 25, 35, 107, 126, 355, 646 Uroevac 92, 101, 249, 250, 251, 659, 701 Urugvaj 514 Uvac 117, 182, 230, 294, 295, 296, 320, 321, 322, 323, 325, 606 Uzbekistan 692 Uice 135, 136, 137, 152, 153, 156, 180, 217, 227, 230, 232, 241, 265, 266, 268, 272, 273, 283, 293, 294, 297, 313, 318, 319, 320, 326, 343, 408, 418, 434, 436, 437, 438, 439, 443, 448, 449, 451, 460, 461, 462, 475, 478, 495, 521, 534, 604, 705 Uika republika 151, 223, 228, 230, 231, 232, 241, 242, 293, 295, 310, 319, 329, 440, 450, 483 Valjevo 76, 154, 180, 312, 314, 444, 452, 475, 647, 92, 102, 231, 232, 323, 324, 453, 454, 660, 705 135, 241, 335, 460, 136, 242, 418, 461, 153, 267, 434, 470,

787

Valjevska Kamenica 183 Vapa 313 Vardar 33, 54, 102, 285, 411, 517, 709, 710 Vardarska banovina 33 Varkiza 291 Varava 106, 132, 187, 188, 192 Varvarin 39 Vaington 298, 512 Velebit 107 Veles 34, 103 Velika Albanija 15, 60, 111, 114, 177, 202, 225, 226, 245, 246, 247, 248, 250, 252, 253, 291, 293, 295, 456, 608, 702, 704, 707 Velika Britanija 16, 26, 38, 39, 40, 43, 48, 51, 52, 53, 61, 64, 65, 67, 68, 72, 92, 93, 95, 96, 146, 164, 167, 171, 173, 174, 185, 187, 198, 200, 205, 207, 237, 273, 276, 283, 297, 306, 321, 326, 330, 333, 388, 410, 412, 539, 559, 571, 572, 573, 574, 575, 576, 577, 581, 582, 585, 588, 589, 591, 597, 599, 600, 602, 603, 606, 611, 628, 636, 649, 650, 652, 668, 669, 677, 689, 691, 716, 720 Velika Ivanca 477 Velika Kikinda 183 Velika Plana 104, 455, 643 Velika Srbija 213, 215, 217, 270 Velika upa 355 Veliki Bekerek 113 Veliki Lug 472 Veliki Maki 472 Velikograditanski rit 472 Veliko Gradite 244, 461 Veliko Oraje 460 Veljun 457 Venac 405 Venani 444 Verden 116, 166 Versaj 25, 49 Vidin 214, 381 Vidojevica 243 Vidua 128, 179 Vinkovci 253, 361, 548, 551, 644, 645, 697, 699 Virovitica 25, 371 Vir Pazar 611 Vis 344, 602, 607, 621, 622, 623, 624, 630, 639, 648, 691

Visla 186 Vitomirica 245, 249, 250 Viegrad 395,408,439,599,644,664 Vievac 76 Vii 293 Vladimirci 461 Vladimirovac 257 Vlasenica 132, 195 Vlasotinci 76, 461 Vlai 648 Vojlovica 163 Vojni 35, 126, 457 Vojvodina 13, 14, 20, 21, 28, 29, 31, 32, 34, 58, 59, 75, 76, 77, 83, 85, 111, 124, 125, 139, 148, 155, 163, 202, 206, 207, 216, 231, 253, 254, 255, 256, 257, 258, 259, 304, 305, 313, 314, 333, 350, 351, 352, 353, 354, 358, 359, 360, 361, 362, 367, 445, 470, 471, 475, 509, 515, 516, 529, 531, 546, 547, 548, 549, 550, 551, 556, 564, 566, 567, 596, 604, 605, 621, 622, 628, 629, 647, 655, 656 , 658, 659, 660, 661, 662, 663, 672, 692, 693, 694, 695, 696, 697, 698, 699, 700, 701, 702, 703, 705, 712, 715, 716, 734 Volga 338, 570, 597, 604 Volujak 161 Vraar 503, 504 Vranje 76, 111, 153, 156, 243, 318, 338, 340, 347, 434, 442, 497, 554, 632, 644, 705 Vrbas 355, 646 Vrbaska banovina 32, 35, 214 Vrbovsko 194 Vrii 477 Vreoci 470 Vrlika 193 Vrnjaka Banja 92, 232, 245, 463 Vrac 76, 104, 107, 257, 460 Vraki breg 253 Vrka uka 477 Vuevo 161 Vuitrn 245, 246, 252, 461 Vujak 634, 663 Vuj anovo 453, 454 Vukovar 196, 214, 253, 361, 548, 645, 687, 698, 699

788

79, 80, 81, 84, 87, 91, 92, 100, 103, 104, 107, 113, 117, 123, 153, 159, 160, 162, 172, 204, 286, 287, 289, 310, 311, 312, 352, 387, 388, 509, 541, 549, 600, 602, 612, 615, 623, 646, 708, 731 Zajaa 478 Zajear 102, 111, 136, 153, 154, 180, 243, 312, 313, 333, 335, 340, 346, 423, 453, 460, 475, 705 Zapadna Morava 285, 342, 411, 644 Zaplanje 243, 336, 434 Zavlaka 181, 182 Zelengora 316, 604, 663 Zeleni vrh 337 Zelenkovac 128

Zadar 22, 25, 101, 516, 716 Zagreb 24, 34, 56, 57, 61, 66, 69, 72,

101, 131, 239, 314, 599, 658, 157, 338, 694, 642,

Zemun 22, 80, 92, 105, 107, 114, 117, 132, 256, 314, 318, 330, 331, 334, 352, 353, 361, 362, 451, 547, 548, 644, 654, 655, 660, 695 Zetska banovina 32, 219, 705 Zlatar 477 Zlatibor 294, 326, 342, 343, 443 Zveane 478 Zvid 244, 694 Zvezdara 156 abalj 257, 261, 353 abari 461 agubica 461 drelo 477 ednik 255 ia 499 itkovac 461 itni Potok 349 itomir 130 upanja 361, 548, 699

789

SADRAJ

PREDGOVOR

. Glava I

SRPSKI N A R O D U P R V O J F A Z I D R U G O G S V E T S K O G R A T A 1939-1941. Stvaranje Banovine Hrvatske i otvaranje srpskog pitanja Kraljevina u meunarodnoj krizi i porast separatizma Nosioci otpora kapitulaciji pred Osovinom Prevrat 27. marta - izraz narodne volje Vlada Duana Simovia i pitanje otpora Glava II VOJNI P O R A Z K R A L J E V I N E I S U D B I N A S R P S K O G N A R O D A Aprilski rat kao nedovreni" rat Srbi kao rtve vojnog sloma Okupator i vazalni Savet komesara Komunisti i revolucionarna praksa Antiokupatorske snage srpskog graanstva i emigracije Glava III SRPSKI N A R O D U U S T A N K U Ustanci srpskog naroda - klasni, nacionalnooslobodilaki i egzistencijalni motivi Suparniki pokreti u Srbiji - razliite strategije i suprotne nacionalne politike Nemci i ustanak - vlada narodnog spasa Milana Nedia Uika republika" - dualna obeleja Albanska kolaboracija i srpski egzodus Ustanak u ravnici - poraz banatskih odreda Graanski rat u senci nemake ofanzive - legalizacija etnika Kontroverze - graanski rat ili narodnooslobodilaka borba Pokreti otpora - evropsko iskustvo Novovaroka faza - provala klasnog radikalizma 177 196 217 228 245 253 262 275 289 293 97 111 132 147 162 19 38 63 75 86

Glava IV NARODNOOSLOBODILAKI POKRET U USLOVIMA KRIZE I O I V L J A V A N J A . USPON U S T A N K A U S R E M U Partijski centar u Beogradu - metod rukovoenja Naputeni u obruu - unitenje partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji . Nastavak terora - novi metod borbe Gestapoa i Specijalne policije . . Iz defanzive u ofanzivu - stvaranje vojske kroz akciju Bugarski okupator - iluzije K P J i ponaanje bugarskih vojnika arite ustanka u Sremu - sadejstvo s bosanskim snagama Glava V VOJNO-POLITIKA ORGANIZACIJA ETNIKA I KVISLINGA A N T I K O M U N I S T I K A SUTINA K O L A B O R A C I J E Vojna organizacija pokreta Drae Mihailovia - slabosti teritorijalne strukture Politiki program - prevaga nacionalne ideologije Kolaboracija kao strategija - nesagledive posledice Kolaboracionistike formacije SDS i dobrovoljci Organizacija, uloga i efekti etnike propagande tampa i propaganda kvislinkog reima Glava VI IDEOLOKE OSNOVE VLASTI I DRUTVENI IVOT Organizatorska uloga Partije i NOO - privredna politika na osloboenim teritorijama Sanitetska sluba partizanskih snaga Partizanska prosveta i kultura Administrativna reorganizacija Nedieve Srbije - koncepcija zadrune drave Selo pod okupacijom Industrija i rudarstvo u slubi nemakog ratnog napora Nedi i radnitvo - Srpska zajednica rada" Ideoloke osnove prosvete i kulture Kolaboracionistika prosvetna politika u praksi Kulturni ivot pod okupacijom Glava VII SRBI I FEDERALIZACIJA JUGOSLAVIJE Srpsko-hrvatski sukob u emigraciji Srbija i A V N O J - nedovrena institucionalizacija 506 520 363 375 389 415 419 424 310 319 328 335 345 350

432 442 446 455 470 474 479 484 494 498

Mihailovieva nacionalna politika - zakasnele promene Vojno-politika institucionalizacija Vojvodine - srpsko-hrvatski sukob oko Srema Kosovo i Metohija - pokuaj izdvajanja u Bujanu Poloaj Sandaka - autonomija ili privremeno ratno reenje Glava VIII S R B I J A U POLITICI KOMPROMISA etniko-britanski odnosi - nerazumevanja i protivurenosti erilova politika kompromisa - odbacivanje Mihailovia Mihailovi i S O E - teorija konspiracije Srbija 1944. - u aritu zbivanja Titov put u S S S R - pomo i sadejstvo N O V J sa Crvenom armijom u osloboenju Srbije i Vojvodine Mihailovieva neuspela mobilizacija - slom etnitva u Srbiji Glava IX SRBIJA U PERIODU PRIVREMENOG USTAVNOG UREENJA Srbija u zavrnoj fazi rata - ratni napor i drutvene promene Mihailoviev kraj - nova mitologija Politika osnova vlasti - hegemonija komunista Srbija kao sloena federalna jedinica Opozicija i nacionalno pitanje Srbija na izborima za Ustavotvornu skuptinu Jugoslavije OPTI Z A K L J U A K REGISTRI

536 546 552 563

569 580 596 603 622 632

642 663 670 688 707 719 736 758