Dr Sneana teti Redovni profesor Prirodno matematiki fakultet Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo Univerzitet u Novom Sadu

STRATEGIJA RAZVOJA TURIZMA BANATA

(STUDIJA RAZVOJA TURIZMA BANATA)

Beograd, 2008.

UVOD Predmet istraivanja strategije je razvoj turizma i mogunosti njegovog odrivog razvoja na podruju Banata koje elimo da pozicioniramo kao turistiku destinaciju Srbije sa prepoznatljivim brendom. Radi se o primenjenom istraivanju, koje se bazira na prihvaenom saznanju da turizam predstavlja privrednu granu koja u potpunosti valorizuje sve resurse u prostoru sa ciljem poboljanja ekonomskog razvoja. U istraivanju su se uvaavali trendovi razvoja turizma u svetu i provodila terenska istraivanja u okviru svake subregije i uih lokaliteta, a sve u cilju definisanja modela razvoja za uspeno pozicioniranje turistike destinacije Banata na meunarodnom tritu. Pristup ovom istraivanju je u tenji da se postigne vii stepen kvaliteta i zadovoljavajui stepen blagostanja lokalnog stanovnitva u XXI veku. U rezultatima istraivanja se naglasak stavlja na preduslove koje treba ispuniti da bi turizam zaista postao jedan od vodeih elemenata sveukupnog razvoja regije, a destinacija Banata postala znaajna turistika destinacija u Srbiji i irem okruenju. Vano je zato da se naglasi da je Ugovorom o izradi programa predvien i monitoring , s intencijom da preraste u trajan kontrolni mehanizam turistikog razvoja i uspenosti pozicioniranja ove turistike destinacije u okruenju. Polazne osnove Drutveno ekonomske i politike promene praene rizicima, kao i promene u irem okruenju Republike Srbije nametnule su potrebu da se istrai poloaj turizma Banata u novim uslovima. Na to utiu i novi sadraji razvoja drutva u celini kao i snaan razvoj tehnologije koji u velikoj meri usmeravaju veliinu i strukturu drutvenog proizvoda i novi pristup razvoju turistikih destinacija. Iskorak koji je uinjen u razvoju turizma Banata poslednjih godina, dodatno je nametnuo uslove za njegove budue pravce razvoja i potrebu da se uporedno tei ostvarenju najviih ekonomskih, ekolokih i socijalnih ciljeva. Ukoliko elimo da pratimo savremene trendove, potrebe lokalnog stanovnitva i trita, namee se obaveza definisanja pravca i strategije razvoja. To predstavlja prekretnicu sveukupnog razvoja Banata, kojoj turizam treba da postane znaajna pokretaka snaga ukupnog ekonomskog razvoja. U poredjenju sa drugim ekonomskim granama, koje ima ili moe imati na ekonomski razvoj i na kvalitet ivota stanovnitva Banata, turizam ima poseban znaaj. Upravo ta uloga turizma, i izrazito naglaene promene koje namee savremeno turistiko trite i sve znaajniji uticaj turizma na domicilno stanovnitvo, nametnuli su potrebu da se istrae realne mogunosti njegovog budueg razvoja, kako bi se definisale smernice, i osigurala odgovarajua dokumentacijska osnova za savremeni pristup upravljanju turizma na nivou ove turistike destinacije. Ovaj problem je prepoznat od strane svih relevantnih tela Banata, to je u saradnji s timom naunika i strunjaka rezultiralo konkretnim projektnim zadatkom da se postavi teorijski utemeljen i praktino izvodljiv model razvoja turizma Banata. Naglasak je stavljen na potrebu da se mnogobrojne

komparativne prednosti ove turistike destinacije tritu ponude na odgovarajui nain, i da se preoblikuju u prepoznatljive konkurentske prednosti. U sreditu razvoja treba da bude profitabilni turistiki proizvod iji je integralni deo maksimalno ouvana ivotna sredina, kao i stalno poboljanje kvaliteta. To je izuzetno znaajno jer privlai, turiste sa razliitih trita. Na taj nain se utie na ukupni ekonomski razvitak i blagostanje lokalnog stanovnitva. Istraivanja koja su uradjena u okviru strategije uvaavala su specifine interese svake pojedine destinacije i lokaliteta kao ue destinacije, sa posebnim osvrtom na heterogenost raspoloivih turistikih resursa i atrakcija. Polo se od uvaavanja svih relevantnih osnova, na nain da se turistiki proizvod turistike destinacije Banata oblikovao uz uvaavanje hijerarhije ciljeva a u razvojnom modelu ova destinacija sagledala u jedinstvenom i neponovljivom spoju mogunosti koje nudi njena okolina a posebno destinacije razvoja specifinih oblika turizma. Cilj istraivanja Prema uraenoj Strategiji razvoja turizma Srbije oigledno je da Srbija ima komparativne prednosti u turizmu, meutim zakljuak je da ona nije ispravno trino pozicionirana. Iako poseduje diverzifikovanu strukturu turistikih resursa, dobru saobraajnu povezanost i poseduje ljudske potencijale njeni turistiki proizvodi nisu dovoljno razvijeni pa, ne mogu biti adekvatno plasirani na inostranom turistikom tritu. Samim tim, naa zemlja ne ostvaruje znaajan devizni priliv od turizma. Mali broj smetajnih kapaciteta i zastareli objeki utiu i na nemogunost njihovog plasiranja na inostranom tritu. Dosadanja ulaganja nisu ni priblino dovoljna da bi se ova situacija poboljala. Zbog zatvorenosti trita u Srbiji kasni proces restrukturisanja i privatizacije, kao i inostranih ulaganja to utie na zaostajanje turistike privrede Srbije u stvaranju modernih oblika ponude kao to su novi tematski hoteli, tematski parkova, golf tereni, wellness centri, ruralni sadraji, nove infrastrukture za potrebe turista specijalnih interesovanja i dr. Posmatrajui ove zakljuke, oigledno je da se ova slika direktno prenela i na podruje Banata, ija turistika ponuda ima sve karakteristike globalne turistike ponude Srbije. U elji da u potpunosti sagledamo sve strane turistikog proizvoda Banata uraena su opsena anketna istraivanja na terenu za potrebe ove studije. Na taj nain, sagledali smo situaciju na terenu i dobili podatke kako posluje turistika privreda, koje su jake i slabe take, a ta su pretnje i mogunosti turizma Banata. Cilj ovog istraivanja je da se izradi teorijski utemeljen i praktian model razvoja turizma Banata, koji e da osigura razvoj konkurentne destinacije, isplativog turistikog proizvoda i rast standarda stanovnitva. Plan razvoja mora da da konkretne odgovore na sva otvorena pitanja, to znai da treba imati jasnu viziju, da podrava naelo odrivog razvoja, realno proceni potencijale ulaganja i njihove ekonomske efekte. Istraivanjem treba da se dodje do saznanja, kako ponuditi tritu prepoznatljiv turistiki proizvod visokog kvalitet, i da osigura prosperitet i vii kvalitet ivota graana Banata. To namee obavezu da se prepozna interes svih uesnika ponude, i da se kroz partnerstvo osigura jedinstveno delovanje svih elemenata razvoja javnog i privatnog sektora. Na taj nain e se ovim planom definisati smernice i aktivnosti po nosiocima .

Strategija razvoja turizma Banata je od strane naruioca i izvodjaa koncipiran kao osnovni strateki dokument, kojim e se pokrenuti razvoj turizma u Banata, na nain da postane osnovna snaga razvoja drugih delatnosti. Osnovni cilj plana je poveanje konkurentnosti turistike ponude ove turistike destinacije uz istovremeni porast blagostanja graana, posebno onih koji su svoju ivotnu sudbinu vezali na posredan ili neposredan nain za sudbinu razvoja turizma. U tim okvirima pristupilo se razradi ekonomskih, ekolokih i drutvenih ciljeva, ime se znaenje plana iri i na druga podruja kojima se odreuje budunost i trasiraju mogui pravci daljeg razvoja jasno prepoznatljive turistike destinacije Banata. Posebno se naglaava cilj ouvanja ivotne sredine, koji znai prihvatanje odrivog razvoja kao koncepcije koja ima polazite u jo uvek raspoloivim prirodnim resursima (koje treba uvati i unapreivati), ali i svesti lokalnog stanovnitva koje eli da sauva autohtone vrednosti. Cilj je i bolja valorizacija kulturno-istorijskih spomenika i njihova zatita za generacije kojima to treba ostaviti u nasledje. Budui razvoj treba da poiva na tradiciji turistikog razvoja i njegovom buduem razvoju. Na taj nain plan ima za cilj podizanje turistike ponude na vii nivo kvalitet, pri emu treba uvaavati potrebe ljudi koji ive i rade na prostoru ove turistike destinacije to znai ujedno i poveanje kvalitet ivota lokalnog stanovnitva. Vizija Vizija razvoja turistike destinacije Banata, ali i svake pojedine ue turistike destinacije, ima osnovu kroz jasno definisane optih i pojedinanih ciljeva, ali i potrebi da se uvae njihove prostorne, istorijske, resursne i kulturne posebnosti kroz jedinstvo razliitosti. Turistika destinacija Banata eli da se profilira kao turistika regija ije e razliitosti i posebnosti predstavljati njenu komparativnu prednost, na nain da e se one objediniti u jedinstveno trino i prostorno povezanu celinu. Plan pozicioniranja Banata kao jedinstvo razliitosti, koje moraju da bude na kvalitetniji nain prepoznate na turistikom tritu, znai da treba bolje valorizovati znanje, kvalitet ponud, ouvane prirodne i antropogene resurse kao i ukljuivanje lokalne zajednice. Ukoliko tome dodamo i ostale pogodnosti, tada moemo da definiemo smernice za realizaciju optih i posebnih ciljeva turistikog razvoja Banata. Hipoteze U istraivanju se polazi od opte hipoteze, da turizam moe doprineti kompletnom ekonomskom razvoju, podizanju standarda i kvalitet ivota lokalnog stanovnitva Banata. Uslov je da se na novim, nauno utemeljenim i u praksi dokazanim saznanjima postavi takav model razvoja, koji e da osigura da se Banat pozicionira kao prepoznatljiva i privlana turistika destinacija. Ovako postavljenu hipotezu moemo da dokaemo imajui u vidu sledea teorijska i praktina saznanja:

Savremena turistika kretanja na globalnom nivou u stalnom su porastu. Prole godine (2007.g.) ova kretanja su dostigla nivo od skoro 9oo miliona inostranih turista (UNWTO). Globalizacija je doprinela velikoj heterogenosti turistike tranje na svetskom turistikom tritu usled brzih ekonomskih, tehnolokih, kulturnih, politikih i drugih promena. Turistiki trendovi se sagledavaju u okvirima kontinuiranog rasta i razvoja turistike ponude i potranje i u uslovima sve izraenije konkurencije meu turistikim destinacijama na svetskom turistikom tritu; da Srbija u svetu sve vie stie imid atraktivne turistike destinacije da se ekonomija Banata poslednjih godina suoava sa ozbiljnim strukturnim promenama, na nain da delimino ili potpuno nestaju neke delatnosti, koje se mogu zameniti tercijarnim sektorom u emu veliki znaaj pripada uslunim delatnostima, Kroz razvoj malih i srednjih preduzea u oblasti turizma , Banat dugorono vidi svoju ansu; Da se turistika destinacija prepoznaje po komparativnim prednostima, kao potencijala koje treba prepoznati, valorizovati, i pretvoriti u konkurentske prednosti; Da su zbog razliitih ekonomskih i politikih okolnosti neke konkurentne turistike destinacije osigurale bolje pozicioniranje na turistikom tritu; Samo se racionalnom i efikasnom saradnjom odnosno "partnerstvom" svih segmenata znaajnih za razvoj turizma moe da ostvari konkurentska prednost, Samo inovativni turistiki proizvod destinaciji moe da osigura vii stepen prepoznatljivosti . Plasman ovakvog turistikog proizvoda namee potrebu izbora optimalnog modela upravljanja destinacijom, to znai izgradnju "inteigrisanog menadmenta kvalitet" Nova evropska politika razvoja ima za cilj poveanje konkurentnosti regiona putem podrke politici boljeg iskorienja potencijala prirodnih, antropogenih i ljudskih. Svrha i cilj nove Evropske regionalne i kohezione politike koji se ogleda kroz, skup predvienih intervencija u stvaranju uslova poeljnih za razvoj biznisa (jaanje pozitivne spoljanje snage i unapreenje administrativnih kapaciteta lokalnih samouprava), kao i Poboljanje korienja lokalnih resursa u cilju privlaenja spoljnih resursa (prvenstveno kapitala) koji su teko dostupni na lokalnom nivou. Metode istraivanja Priroda istraivanja nametnula je potrebu da se poe od istorijske metode, kako bi se dolo do ocene dostignutog stepena teorijskih pretpostavki. Pri tome je konsultovana brojna savremena nauna i struna liiratura i mogunosti praktine primene ovih postavki u praksi kroz mnogobrojna istraivanja na terenu. Tokom istraivanja i izrade Strategije razvoja primenjivane su metode analize i sinteze, metode apstrakcije i konkretizacije,

metode indukcije i dedukcije, metoda komparacije, metoda uzorka, metoda klasifikacije, metode generalizacije i specijalizacije. Primenjeni su uobiajeni metodoloki instrumenti tako da su "desk" istraivanja temeljena na raspoloivoj dokumentaciji u koncipiranju relevantnih sadraja plana strategije razvoja turizma, a "field" istraivaki rad baziran je na proverenim metodama i tehnikama. Uvek se polazilo od optih metodolokih naela koja su uobiajena za ekonomska istraivanja, korien je dijalektiki pristup problemima, utemeljen na sintetikoj metodi sagledavanja razliitih metodolokih postupaka. Rezultat takvog pristupa doveo je do konkretizacije teorijskih saznanja o specifinim karakteristikama znaajnim za razvoj turizma ove destinacije. Analizom postojeeg stanja turistikih resursa i atrakcija, kao i drugih pretpostavki razvoja turizma, koristila se induktivna metoda za donoenje sudova o problematici koja se istrauje. U obradi rezultata prikupljenih na temelju anketnih upitnika i radionica na terenu, primenjen je logiki i analitiki postupak analize i sinteze, apstrakcije i generalizacije u otkrivanju zakonitosti ponaanja svih segmenata znaajnih za razvoj turizma ove turistike destinacije. Klasifikovana su sva svojstava do kojih se dolo istraivanjem kako bi se ukazalo na bitne veze i odnose, a metodom komparacije se dolo do saznanja o eljenim ciljevima i pravcima razvoja Banata kao turistike destinacije. Dobijeni rezultati prilikom istraivanja su se primenom deduktivne metode oblikovali u formu modela razvoja, koji e se prezentovati u deskriptivnom i elektronskom obliku. Istaknuto mesto pripalo je i delfi metodi kao podlozi za prognoziranje budueg razvoja, stepena razvoja i afirmacije uih turistikih destinacija na podruju jedinstvene turistike destinacije Banata. Metodoloka istraivanja u vezi sa ovim projektom raena su: Kroz primarna i sekundarna istraivanja i direktnim kontaktom sa interesnim subjektima to utie na stvaranje objektivne slike pretpostavke razvoja turizma Banata, Primenom principa od opteg ka posebnom sagledavajui razvoj turizma Srbije i mesto turizma Banata, Primenom principa od posebnog ka optem sagledavajui specifinosti turistike ponude Banata i uklapanja u Strategiju razvoja turizma Srbije, Uoavajui mogunosti razvoja turizma Banata posebno je dat naglasak na analizu klastera i njihovu integraciju u celovitu razvojnu strategiju turizma Banata, Na osnovu kvantitativnih i kvalitativnih trinih istraivanja , Sa ciljem definisanja upravljakog mehanizma i obezbeivanja plana implementacije strategije upravljanja turizmom Banata. Teorijska polazita Procesi globalizacije u turizmu manifestuju se kroz intraregionalna i interregionalna putovanja. Svaka turistika destinacija je mala geografska celina, koja mora da osigura ispunjenje zahteva ciljnih korisnika u okviru globalnih preferencija turista za odreenim proizvodima, uslugama ili nainom ivota. Savremeni turista deo je sveopte homogenizacije trita i zahteva

uvaavanje standarda, to dovodi do ujednaavanja potreba i elja kupaca na svetskom nivou. Konkurentnost na globalnom turistikom tritu i strukturne promene onemoguavaju ravnomeran rast svake turistike destinacije, pa se od ekonomskih i drugih subjekata u turizmu zahteva njihovo prilagoavanje novim odnosima. Teite se pomera od pojedinog subjekta turistike ponude na turistiku destinaciju odnosno na stvaranje integralnog proizvoda destinacije kojim upravlja destinacijski menadment u jednom od prihvaenih oblika partnerstva, sa zadatkom uvoenja novih metoda marketinga, nove organizacije,sistema opremanja i osiguranje integralnog kvalitet ponude. Turistika destinacija Banata treba da bude strateki definisana poslovna celina, prepoznatljiva po svim relevantnim elementima, mora imati jasan imid i da osigura uslove za stvaranje pozitivnog poslovanja. To je integralna celina koja uvaava sve relevantne zahteve prisutne u sistemu globalizacije, ali istovremeno prepoznatljiva po specifinostima svoje ponude. Ovu ponudu treba oblikovati uz uvaavanje optih i posebnih trendova, koji dominiraju na svetskom turistikom tritu i koje treba dalje istraivati i oslanjati se na njih. Takav pristup je uslovljen sve veim pritiskom konkurentskog okruenja, u kome samo objedinjeni poslovni i drugi subjekti mogu da odgovore na sve izazove na odgovarajui nain. Kako savremeni turisti ne ele da koriste samo osnovnu ponudu turistikog mesta, ve zahtevaju organizovanu ponudu i van njegovih uih granica, to jo vie naglaava potreba da se ova ponuda integrie. Zbog toga treba da se istrae svi specifini zahtevi potranje, i ponude integrisani sadraji u novoj organizovanoj formi, kako bi se mogla odrati konkurentnost destinacije na uvaavanje eko-pristupa i naela odrivog turizma. Turistika destinacija Banata kao znaajna turistika regija u Srbiji, opredelila se za odrivi razvoj, za to ima anse, s obzirom na ouvanost prirodnih resursa i istorijskog nasledja, a i zbog saznanja da za ovu turistiku destinaciju turizam ima vie pozitivnih no negativnih uticaja. Koncipiranje ponude turistike destinacije mora da uvaava osnovne komparativne prednosti, koje treba da budu prepoznatljive i prilagodjene potrebama ciljnog trita. Upravo su na ovim polazitima utemeljen potrebe zahtevi da se Banat definie kao turistika destinacija koja postaje i poslovna jedinica turistike ponude, kojom treba upravljati na novim osnovama i time stvoriti osnovne pretpostavke za pretvaranje komparativnih u konkurentske prednosti, kao polazite za bolje pozicioniranje na nacionalnom i svetskom turistikom tritu. Organizacija istraivanja Na polazitima ciljeva, vizije i prihvaene metodologije, a u dokazivanju postavljenih hipoteza, znaajno je opredjeljenje istraivakog tima, da proverava (testira) dostignuti stepen saznanja, i da ih ukljuuje u gotove celine. Upravo su na ovim polazitima definisani oni elementi modela, koji odraavaju rezultate sporazuma svih zainteresovanih uesnika privatnog i javnog sektora,

neprofitnih organizacija, zaposlenih i domicilnog stanovnitva. Tokom izrade Strategije razvoja naglasak je stavljen na: timski rad i multidisciplinarnost u organizovanju tima, i stalno prisutna terenska i druga izvorna istraivanja; pristup istraivanju koncipiran je od posebnog ka optem, odnosno od nie hijerarhije prema vioj. Tako se krenulo od elemenata relevantnih za konkretne poslovne sastave, do zahteva turistikog mesta (lokaliteta), preko sub-regija, do turistike destinacije Banata kao celine; uoptavanja posebnosti, koja su vodila ka kljunim obelejima "jedinstva razliitosti" toliko karakiristinim za turistiku destinaciju Banata, po emu se ona izdvaja od mnogih njoj slinih; kontinuiranom testiranju rezultata svake faze istraivanja odnosno pojedinih tematskih celina kako bi se sadraj prilagodio stvarnim potrebama i interesima svih zainteresovanih u lokalnoj zajednici, a posebno s ciljem da plan razvoja turizma bude prihvaen od domicilnog stanovnitva, kao uslova i svrhe njegove izrade i sprovodjenja; Oekivani rezultat istraivanja Rezultat ovoga istraivanja je izrada Strategije razvoja razvoja turizma Banata od koga se oekuje da prui jasne i realne odgovore na sva otvorena pitanja definisana projektnim zadatkom, s ciljem da se Banat pozicionirana kao prepoznatljiva turistika destinacija. Ve tokom ugovaranja, a posebno tokom istraivanja postignuta je saglasnost o kljunim, stratekim pitanjima odrivog razvoja, a podravan je i kroz sinergijsko usuglaavanje strategija, to se oekuje i tokom njihovog sprovodjenja. Izrada ovog projekta treba da ukae na neka osnovna pitanja i pravce razvoja turizma Banata kao to su: Na koji nain Banat treba da povea konkurentnu sposobnost na domaem turistikom tritu , Kako banat plasirati na inostranom turistikom tritu, Identifikacija podruja sa jakom potencijalnom turistikom ponudom, Pronalaenje sredstava za investiranja u turistiki razvoj, Pravci razvoja turistike svesti lokalnog stanovnitva Stvaranje pozitivnog imida o turistikoj ponudi Banata na domaem i inostranom turistikom tritu, Kako obezbediti primenu ovog projekta, Primena Strategije razvoja pretpostavlja stvaranje "inovativnog destinacijskog menadmenta", kroz jaanje pozicije meusobno povezanih subjekata u ponudi jedinstvenog turistikog proizvoda destinacije. To je pretpostavka za bre repozicioniranje uesnika turistike ponude, za stvaranje povoljnije ulagake klime za investitore, za bolje koriinje kapaciita i osigurane oekivane stope povratka ulaganja. Rezultati istraivanja i koristi Strategije razvoja mogu se jasno prepoznati i na polju podizanja kvalitet ivota lokalnog stanovnitva.

Ovaj plan, je kao rezultat primenjenog istraivanja koncipiran s ciljem da u praksi osigura visoku aplikativnu vrednost, i da se oivotvori u to irem obuhvatu i u realnom vremenu. Pretpostavka za to je da ga kroz hijerarhiju ciljeve prihvate svi stepeni odluivanja (od najnieg do najvieg), na nain da ih razumeju i sprovedu u ivot kao rezultat sopstvenih elja i saznanja. Tu se prvenstveno misli na jedinice lokalne samouprave, na turistike i ostale ekonomske subjeke, na lokalne turistike organizacije, kao i na celokupnu zainteresovanu javnost. Zavreni plan treba da bude i podloga i polazite za delovanje destinacijskog menadmenta, uspostavljenog na naelima partnerstva, od koga se oekuje da postane lider i pokreta razvoja turizma na novim osnovama. Jedan od preduslova uspene primene Strategije razvoja je sprovoenje monitoringa i ukljuivanje sistema kontinuirane edukacije, iji je zadatak osposobljavanje ljudi za njegovu primenu. To se prvenstveno odnosi na stvaraoce turistike ponude, turistike organizacije, ali i na sve ostale direktne i indirektne uesnike u turistikom razvoju. Menaderi svih nivoa i profila u turistikim organizacijama moraju da postignu konsenzus na profitnim ili neprofitnim osnovama, i izaberu lidera koji e prema zajednikoj koncepciji upravljati destinacijom uz uvaavanje svih relevantnih elemenata. Tu treba ukljuivati sve vodee strunjake na nivou destinacije, ali dati ansu i mladim i drugim kreativnim kadrovima, tj. svima koji turistiki razvoj destinacije povezuju s osiguranjem dobrih uslova rada i podizanjem kvalitet ivota. Koncepcija i dinamika istraivanja U skladu sa prihvaenom metodologijom izrade Strategije razvoja izvreno je obimno empirijsko istraivanje stanja turistike ponude Banata, i bie organizovan veliki broj prezentacija i radionica za destinaciju Banata kao celinu i za ue turistike destinacije od turistikih mesta do sub-regija. Osim toga, treba ugovoriti i brojne radne sastanke sa lanovima lokalnih uprava i samouprava, zaposlenima u turistikim organizacijama, lokalnog stanovnitva, i ostalim zainiresovanim osobama. Istraivaki tim izvrie prezentaciju koncepcije izrade Strategije razvoja turizma Banata. Tokom 2008 godine provedeno je obimno empirijsko istraivanje, utemeljeno na reprezentativnom uzorku, a s ciljem ocene postojee turistike ponude Banata kao jedinstvene destinacije, ali i uih turistikih destinacija. Rezultate istraivanja objaviemo na taj nain da se prepozna zajedniko i posebno u turistikoj ponudi ove jedinstvene turistike destinacije, i posebno e se evidentirati lokacije u kojima treba da se ostvari vei stepen prilagoenosti zahtevima turistikog trita na koje je turistika destinacija Banata orijentisana. Istraivanjem su obuhvaene sledee ciljne grupe: turistika privreda,turistike organizacije i turistiki menadment. Anketni upitnici provedeni su na reprezentativnom uzorku, a sadravali su opta i posebna pitanja za svaku navedenu ciljnu grupu, kao i za svaku destinaciju. Na taj nain svaka anketirana grupa dala je sopstveno miljenje o elementima turistike ponude Banata, ali i o pitanjima koja su od posebnog interesa samo za tu interesnu grupu. Anketnim upitnicima o stanju u turistikoj destinaciji i mogunostima za razvoj turizma izvren je popis sadanjeg stanja

PRILAGOAVANJE STRATEGIJE RAZVOJU TURIZMA BANATA Kako je vrlo teko napraviti kratak plan prezentacije svih saznanja do kojih se dolo prilikom izrade Strategije razvoja turizma Banata, u nastavku emo vrlo koncizno prikazati kljune sadraje istraivanja, s posebnim naglaskom na predstojee zadatke. STANJE, POTENCIJALI I OGRANIENJA ZA RAZVOJ TURIZMA Distribucija turistikih tokova u okviru destinacija Banata nije ravnomerna u veini sluajeva, zbog koncentracije turista na pojedinim takama, linijama i povrinama. Istraivanja turistike destinacije Banata ukazuje na injenicu da se turisti najee grupiu i poseuju odreene delove ove turistike destinacije. To su centralni lokaliteti i turistika jezgra, dok druge mnogo vee povrine unutar destinacije nisu predmet interesovanja posetilaca, pa samim tim ne predstavljaju znaaj prilikom turistike prezentacije. Jedan od ciljeva ove strategije je da se izvri uravnoteenje turistike ponude itavog prostora kako bi svi delovi imali podjednake anse, shodno svojim karakteristikama, na domaem i inostranom turistikom tritu. POLOAJ I PRIRODNE KARAKTERISTIKE BANATA Region Banat je geografska celina, administrativno podeljena izmeu Srbije, Rumunije i Maarske. Srpski deo Banata je uglavnom lociran u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, dok veoma mali deo Banata administrativno pripada gradu Beogradu. Srpski deo Banata najvea je od tri regije koje ine Vojvodinu (Banat, Backa, Srem). Izrazito ravniarski predeo sa Deliblatskom pearom i Vrakim planinama (641 m). Ima 177 naselja panonskog tipa, od kojih 30 sa vie od 5.000 stanovnika, a ukupno 750 hiljada stanovnika. Najvei grad je Zrenjanin, najbrojnije je srpsko stanovnitvo (65%), potom maarsko, pa rumunsko.

Karta broj 1: Teritorijalni prikaz Banata

10

Granice Banata su prema zapadu i jugu jasne i ine ih reka Dunav na jugu, a do ua Tise granicu na zapadu ini Tisa. Granice prema istoku i severu su politiko-administrativne. U ovim geografskim granicama Banat zahvata 9.830 km to predstavlja oko 17,56% ukupne povrine Srbije (izuzimajui Kosovo) i 45,71% ukupne povrine AP Vojvodina. Podaci o povrini Banata, broju naselja i broju stanovnika moemo videti u narednoj tabeli: Tabela broj : Teritorija Banata
Teritorija CENTRALNA SRBIJA AP VOJVODINA Srednje-banatski okrug Povrina, km2 55968 21506 3256 Broj naselja 4239 467 55 50 94 Broj stanovnika prema Broj stanovnika prema popisu 1991 popisu 2002 5611242 1970195 216754 177542 315633 5466009 2031992 208456 165881 313937

Severno-banatski 2329 okrug Juno-banatski okrug 4245

Izvor:Republiki zavod za statistiku, Beograd 2004.

Na teritoriji Vojvodine Banat je administrativno podeljen na okruge: Severnobanatski, Srednjobanatski i Junobanatski sa ukupno 19 optina. Najvei grad srpskog Banata je Zrenjanin (79.545), a ostali vei gradovi su: Panevo (76.110), Kikinda (41.825) i Vrac (36.001). Njegov geografski poloaj, je potencijalna konkurentna prednost koja moe uiniti da region postane raskre znaajnih meunarodnih tokova i resursa, jer se nalazi izmeu Centralne i Jugo-istone Evrope i na taj nain je povezan sa zapadnom evropom i Bliskim istokom.

Karta br. 2: Administrativna podela Banata

11

TURISTIKO-GEOGRAFSKI POLOAJ BANATA Turistiko-geografski poloaj je izuzetno vaan sa aspekta prostornog razmetaja turistikih znamenitosti, motiva podruja ili regiona udaljenost od glavnih putnih pravaca i sredstava za komunikaciju, prilagoenost oscilatornim kretanjima turista, uklopljenost u iru teritorijalnu celinu i dr. Povoljan prostorni razmetaj za odreeni turistiki region znai prednost za razvoj, dok nepovoljan poloaj moe da predstavlja realnu prepreku u razvoju turizma.

Karta br. 3: Geografski poloaj Banata

Turistiko-geografski poloaj Banata je povoljan, jer predstavlja severoistoni deo Vojvodine,koji se nalazi izmeu Tise, Dunava i Moria a na istoku do reke Tamia i erne. Dva prelaza na Dunavu i pet na Tisi ine veze kojima je Banat povezan sa ostalim delovima nae zemlje. Jedino je prema Sremu Banat ostao zatvoren a jedan od razloga je da na Banatskoj strani ne postoji nijedno vee naselje na Dunavu. Poloaj Banata u odnosu na susedne zemlje je povoljan. Postoje dva drumska prelaza (kod Vatina i Srpske Crnje), i dva eleznika (kod Vrca- Vatin i kod Kikinde) prelaza za Rumuniju. Veze Banata sa Maarskom nisu razvijene. Od vodenih puteva Dunav i Tisa imaju vei znaaj u ostvarivanju veza sa ostalim delovima nae zemlje i drugim zemljama Evrope.

12

SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA Na teritoriji nae zemlje je znaajna raskrsnica meunarodnih puteva i predstavlja most izmeu Evrope i Azije i Evrope i Afrike. Preko ovog ravniarskog podruja oduvek su vodili najkrai putevi izmeu centralne Evrope i Bliskog Istoka. Kroz Vojvodinu prolaze mnoge vane saobraajnice. Pre svega autoput E-75 koji ide iz centralne Evrope i Horgoa na granici prema Maarskoj, pa preko Novog Sada do Beograda i dalje na jugoistok ka Niu, gde se rava: jedan pravac vodi na istok ka granici sa Bugarskom; drugi na jug, prema Skoplju i Solunu. Trei krak autoputa E-70 se u Sremu odvaja na zapad, prema susednoj Republici Hrvatskoj i dalje ka zapadnoj Evropi. Oko autoputa je razvijena i mrea lokalnih puteva i eleznikih pravaca. Postojea putna mrea je uvek bila u funkciji proizvodnih potreba Banata. Drumske veze iz XVIII veka, su bile one koje su povezivale Segedin preko Kikinde sa Temivarom, zatim Segedin preko velikog Bekereka sa Panevom, Veliki Bekerek sa Kikindom itd. Skoro svi ovi putevi su zadrali svoje prvobitne i znaajne funkcije, ali povlaenjem granica prema Maarskoj i Rumuniji one su izmenjene i vie orjentisane prema Panevu i Beogradu. Najvaniji drumski putevi su: Beograd enta Perlez Zrenjanin-Kikinda Mokrin i druga linija jeste Beograd Panevo Alibunar- Uljma Vrac - Vatin rumunska granica, odnosno Uljma Bela Crkva. U drugoj polovini XIX veka, na ovom podruju, poele su da se grade eleznike pruge. Najstarija eleznika pruga je od Reica u Rumuniji preko Jasenova za Bazija na Dunavu. Ona je bila namenjena izvozu gvozdene rudae iz poznatih rudarskih krajeva. Neto kasnije je izgraena pruga Segedin Kikinda Temivar i Temivar Vrac Bela Crkva. Danas je mrea pruga u Banatu duga 439,1 kilometar.

Karta br 4: eleznikih pruga

13

Vodeni saobraaj se odvija na Tisi i Dunavu, a neto manje na Begeju i najmanje na Tamiu. Dunav je plovan celom svojom duinom oko Banata i povezuje Banat sa srednjoevropskim , zapadnoevropskim i istonim zemljama. Najvee pristanite je Panevo . Sastavni je deo transevropskog plovidbenog sistema Rajna-Majna-Dunav, koji svojom duinom od 3.505 km., plovnog puta spaja Atlantik i Mediteran povezuje zapad i istok Evrope i samim tim prua evropljanima skoro neograniene mogunosti za plovidbu. Vojvodina se nalazi na junom - delu Panonske nizije gde je i najvee reno hidrovorite u Evropi.

Karta br. 5: Plovni putevi Vojvodine

to se tie vazdunog saobraaja, banatsko podruje gravitira ka aerodromu ''Nikola Tesla'', kao i cela Vojvodina. U Vojvodini je aktivno i osam sportskih aerodroma i to u Subotici (Bikovo), Kikindi, Ekoj, eneju, Sremskoj Mitrovici, Panevu i Beloj Crkvi. Na sledeoj karti se moe videti udaljenost aerodroma u beogradu od pojedinih gradova (u kilometrima i asovima letenja. To ujedno pokazuje i mogunost potencijalne turistike klijentele u podruje Banata.

14

STANOVNITVO Ukupan broj stanovnika Banata, prema rezultatima popisa iz 2002. godine je neto manje od 720 hiljada, to priblino iznosi 35,31% ukupnog broja stanovnika AP Vojvodine. Gustina naseljenosti je 73 stanovnika po km2, to je ispod nacionalnog proseka. Tabela broj 1: Broj stanovnika i gustina naseljenosti Banata
BROJ STANOVNIKA I GUSTINA NASELJENOSTI PODRUJA SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA Republika SRBIJA BROJ STANOVNIKA 1991 2002 179783 170361 221353 214366 328428 332706 729564 717433 2013889 2030992 7822795 7498001

ST/Km2 (2002.) 73 66 78 73 94 85

Izvor: RZS, 1991, Popis 2002

Od poetka sedamdesetih godina dinamika populacije je negativna, to je sa drutveno-ekonomske take gledita veliki problem, naroito i zbog promena starosne strukture stanovnitva i starenjem populacije, budui da proizvodi negativne efekte na trite radne snage . Tabela br 2: Promene u populaciji u periodu od 1991-2002.g.

PROMENE U POPULACIJI 1991 2002 PODRUJA SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA Republika SRBIJA (*) PODACI ZA PERIOD 1990 - 2000 PROMENE U POPULACIJI (%) -5,24 -3,16 1,30 -1,66 0,89 4,15

Izvor: Ibid

Uporeivanje starosne strukture stanovnitva izmeu 1991. i 2002. godine ukazuje na poveanje broja starijih u ukupnom stanovnitvu, prouzrokovan najvie procesom pada stope roenih tokom sedamdesetih. Sve manje uee mladih na tritu radne snage i sve vei broj starijih stvara ozbiljne ekonomske posledice, u smislu pojaanog pritiska starijeg stanovnitva na posao.

15

Struktura stanovnitva prema polu ukazuje na poveanje broja enske populacije koji nastaje iz nekoliko razloga, a pre svega razlike u prosenom ivotnom veku polova. Specifine inicijative i akcije koje za cilj imaju podsticanje uee ena na tritu rada, do sada nije zadovoljavajue. Turizam kao privredna delatnost kod koje dominira uee enskog dela stanovnitva mogao bi promeniti broj radno aktivnog stanovnitva. Tabela broj 3: Starosna struktura stanovnitva.
STAROSNA STRUKTURA STANOVNITVA 1991 Podruja Severni Banat Srednji Banat Juni Banat BANAT Vojvodina Republika Srbija 2002 Podruja Severni Banat Srednji Banat Juni Banat BANAT Vojvodina Republika Srbija Godine 0-19 n. 44586 55071 84739 184396 517803 2953988 % 24.9 24.9 26.0 25.4 25.7 30.5 Godine 20-49 n. 74806 90630 137085 302521 844649 3998227 % 41.7 41.0 42.0 41.7 41.9 41.2 Godine 50-64 n. 35651 46412 64983 147046 403413 1761190 % 19.9 21.0 19.9 20.2 20.0 18.2 Godine 65+ n. 24255 28730 39309 92294 248024 982756 Godine 65+ n. 27308 34258 49352 110918 323747 1240505 % 16.5 16.5 15.8 16.2 15.9 16.7 % 13.5 13.0 12.1 12.7 12.3 10.1 Ukupno n. 179298 220843 326116 726257 2013889 9696161 Ukupno n. 165346 207836 312017 685199 2031992 7450071 % 100 100 100 100 100 100 % 100 100 100 100 100 100

Godine 0-19 n. 36950 46498 71064 154512 459991 1672412 % 22.3 22.4 22.8 22.5 22.6 22.4

Godine 20-49 n. 68745 87004 132722 288471 865599 3132832 % 41.6 41.9 42.5 42.1 42.6 42.1

Godine 50-64 n. 32343 40076 58879 131298 382655 1404322 % 19.6 19.3 18.9 19.2 18.8 18.8

Izvor: Ibid

Stepen urbanizacije je relativno nizak i nepromenjen tokom protekle decenije, to ukazuje na to da veliki deo stanovnitva, nema pristup nekim uslugama to utie i na nedostatak pokretaa razvoja veih naselja, koji funkcioniu kao osnova za prodiranje novih tehnologija i kultura. Zbog toga dolazi i do odliva radne snage prema veim urbanim delovima Vojvodine i ostalog dela Srbije. Posmatrajui sve odlike stanovnitva Banata, moemo da zakljuimo da su pozitivne take razvoja: etnika raznovrsnost stanovnitva .. Slabosti stanovnitva se ogledaju kroz: nisku stopu nataliteta, emigraciju, visoko procentualno uee starijeg stanovnitva i veliki broj raseljenih lica. Meutim, uz pravu politiku razvoja povratka na selo moemo uticati na poboljanje starosne strukture stanovnitva i stvaranje baze za razvoj turizma.

16

INFRASTRUKTURNA OPREMLJENOST BANATA Putna mrea Putna mrea u Banatu je zadovoljavajua na pravcu sever-jug, ali ne zadovoljava potrebe kada je u pitanju pravac istok-zapad. Pogranina podruja sa Rumunijom nemaju dobru vezu sa unutranou Banata. Pri tome, podruja Banata blie Beogradu, kao i srednji deo Banata imaju guu mreu putnih pravaca od severnog i jugoistonog Banata.Osim toga, problem je i izuzetno loe veze Banata sa Centralnom Srbijom istono od Beograda, zbog ne postojanja mostova preko Dunava. Veliki problem je i kvalitet puteva. Iako se neki putevi oznaavaju kao magistralni (na primer, Zrenjanin-Beograd), zbog loeg odravanja i injenice da su neki od njih bili izgraeni jo pre vie od pedeset godina, kvalitet puteva je znatno ispod odgovarajuih . To se odnosi na irinu puta, koja varira, tako i na kvalitet materijala od kojeg je izraen, kao i podloge puta. Pored toga relativno dugo treba da se putuje izmeu nekih destinacija u samom Banatu. (Kikinda i Vatina, Vrac i Srpska Crnja). To je odraz injenice da su pogranini delovi bili zanemareni prilikom gradnje i da nisu izgraene saobraajnice koja bi povezale ova podruja. Zemljani putevi predstavljaju manje od treine lokalnih puteva. Makadam je takoe izuzetak i relativno retko se sree. Nedostatak Banata je i to da dva koridora koja prolaze kroz Vojvodinu (koridor X i koridor VII), prolaze kroz Baku i Srem, tako da auto-putevi u izgradnji samo delom kod Horgoa dotiu administrativno podruje Severnobanatskog okruga (u delu koji se geografski nalazi u Bakoj). Auto-put u klasinom smislu u Banatu ne postoji.

Tabela br.4 : Duina puteva u Banatu 2002. godine

PODRUJE 1 Srednjebanatski okrug 2 Severnobanatski okrug 3 Junobanatski okrug 4 BANAT 5 Vojvodina 6 Srbija Izvor: RZS

Ukupno u km 733 599 982 2314 6057 37981

Savremeni u km 682 536 772 1990 5221 23709

Duina puteva kroz Banat iznosi 2.314 kilometara, od toga je 1.990 kilometara puteva savremeno. Ukupno 644 kilometra regionalnih puteva ima savremeni kolovoz, dok se kod lokalnih puteva, ija ukupna duina iznosi 1.044

17

kilometra, uz 737 kilometara puteva sa savremenim kolovozom, moe nai i 307 kilometara zemljanih ili puteva sa makadamom
Tabela 13: Duina putne mree Banata po kategorijama 2002. godine
Magistralni putevi Teritorija Br 1 2 3 4 5 6 Srednjebanatski okrug Severnobanatski okrug Junobanatski okrug BANAT Vojvodina Srbija Izvor: RZS svega 236 135 255 626 1563 4756 savremeni 236 118 255 609 1533 4603 svega 204 225 215 644 1797 10401 savremeni 204 225 215 644 1760 8818 svega 293 239 512 1044 2697 22824 savremeni 242 193 302 737 1928 10288 Regionalni putevi Lokalni putevi

Putna mrea u Banatu rea je nego u ostalom delu Vojvodine, jer povrina Banata obuhvata 45,7% povrine Vojvodine, ali zato duina puteva kroz Banat, kako savremenih, tako i onih bez sloja asfalta, zahvata 38% svih puteva u Vojvodini. Oigledno je da putevi u Banatu nisu bili od prioriteta za razvoj. Postojea putna infrastruktura, nije optimalna, ali zadovoljava trenutnu frekventnost puteva. Meutim, ako se planira intenzivan ekonomski razvoj, tada mora da se posveti vie panje kljunim putnim pravcima, sever-jug i zapadistok. Osim toga, neophodno je obnoviti i postojee putne pravce, pre svega one koji Banat povezuju sa Beogradom, Novim Sadom, Temivarom u Rumuniji i Segedinom u Maarskoj, ali i sa Jugoistonom Srbijom, preko Dunava, a u funkciji ubrzanog privrednog razvoja i podizanja standarda lokalnog stanovnitva.

elezniki saobraaj

Mrea eleznikih pruga, u veem delu, graena je jo u XIX i poetkom XX veka za vreme Austro-ugarske Monarhije, a potom za vreme Kraljevine SHS, odnosno Kraljevine Jugoslavije. Nakon, II Svetskog rata uglavnom nije bilo znaajnije gradnje pruga u Banatu. Mrea pruga u Banatu ukupno je duga 439,1 kilometar. Najdua je pruga koja povezuje Panevo preko Zrenjanina sa Kikindom i graninim prelazom sa Rumunijom (ombolja/Jimbolia). Najkraa je koja povezuje Zrenjanin (Tomaevac) preko Orlovata sa Perlezom, preko Tise ka Bakoj u smeru Novog Sada. Jo dve znaajne pruge koje Banat povezuju u smeru istok-zapad jesu Zrenjanin-VracBela Crkva i Panevo-Vrac-Granica prema Rumuniji (Moravica). Pruge Banata danas u svom najveem delu ne ispunjavaju zahteve savremenog eleznikog saobraaja. Pruge su uglavnom jednokolosene, sa tehnikim

18

elementima iz XIX veka, tehnoloki zastarelom opremom i po pravilu nedovoljno odravane. Posledice toga su neredovan elezniki saobraaj, male brzine, nizak nivo usluge, i male bezbednosti.

Vodeni putni pravci U poreenju sa ostalim vidovima saobraaja, reni saobraaj je nedovoljno iskorien u odnosu na svoje potencijale. Nema znaajniju ulogu u prevozu tereta, dok u prevozu putnika uopte i ne uestvuje. Ukupna duina plovnih puteva u Republici Srbiji iznosi 1.419 km (za nosivost do 150 t). Za Republiku Srbiju reka Dunav, kao evropski transportni Koridor VII, predstavlja strateku vezu koja treba da podstakne razvoj trgovine, turizma i usluga. Hidro sistem Dunav-Tisa-Dunav je vienamenski vodoprivredni sistem, ija je glavna funkcija navodnjavanje i odvoenje suvinih unutranjih voda, ali predstavlja i plovni put. Sastoji se od 12 plovnih kanala Bake i Banata (ukupne duine 600,6 km), svrstanih u pet kategorija. Stanje unutranjih plovnih puteva nije zadovoljavajue, zbog znatno smanjenog odravanja poslednjih godina. Odmah po zavretku graenja kanali hidrosistema poeli su da se koriste za sport, rekreaciju, turizam (sportski ribolov, veslanje, plivanje, motonautika, etnje, izleti). Uz kanale Hidrosistema nikla su mnoga vikend naselja (kod ebefoka, Bakog Monotra, Perleza, Stajieva, Novog Beeja, Kikinde, Zrenjanina, Vrbasa, vie restorana, motela, hotela, lovakih domova, kupalita. Sportovi na vodi upranjavaju se u Zrenjaninu, Novom Sadu i drugim mestima; takoe i takmienja veslaa, kajakaa i motonautiara. Osim toga na kanalima se organizuju razne regate. Za bri razvoj sporta, rekreacije i turizma na vodama i obalama kanala neophodno bi bilo osmisliti i izgraditi odgovarajue punktove sa potrebnim objektima, sadrajima, opremom (npr. marine, pristani i vezovi za amce, bungalovi, igralita, sportski rekviziti). Ove aktivnosti treba da prati odgovarajua propaganda, a preduslov svega je ista voda u kanalima, i ureeni priobalni deo. Po uzoru na dugu tradiciju korienja kanala u Francuskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, gde se uz kanale formirala i lokalna privreda, dolo se na ideju da se i ovdanji izgraeni resursi inovativno iskoriste i da se na taj nain pobolja i unapredi turistika ponuda Srbije. Prvi kanali u Vojvodini izgraeni su jo u vreme Marije Tereze i manji deo sistema dovrena je u periodu od 17951870, dok je najvei deo kanalske mree zavren u period posle 1945.godine. meutim oni nikada nisu korieni u turistike svrhe kao u Evropi. Turizam je potencijalna osnovna delatnost privrede Srbije, a reke ine njenu okosnicu, izgraeni kanali su jo jedno javno dobro koje je nedovonjno iskorieno i eksploatisano.

19

U pogledu broja prevezenih putnika u naoj zemlji, reni saobraaj je gotovo zanemarljiv. Do bombardovanja, reni saobraaj je uglavnom sluio za transport robe i sirovina. Posle 1999. godine, dolazi do smanjenja obima neputnikog renog saobraaja na minimalnu meru. Jaanjem trita krstarenja na rekama, plovni put Dunava se koristi i u naoj zemlji. U poetku je broj brodova koji pristaju u nae luke minimalan da bi se godinama poveavao.Tokom 2002.godine u Beograd je pristiglo 26 meunarodnih putnikih brodova sa oko 3.000 stranih turista( Nemaka, SAD, Skandinavske zemlje,Francuska...). Oekuje se da e 2008g. Dunavom doploviti oko 430 brodova. Prole godine je takozvanim kruzerima Beograd posetilo oko 50.000 turista. Dunavom sve vie plove putniki brodovi, uglavnom pod stranim zastavama i sa velikim brojem putnika. U 2006.godini, na pristanitu beograd zaustavilo se 300 brodova sa oko 42.000 putnika, dok se u Novom Sadu zaustavilo oko 150 brodova sa 30.000 putnika. Dunavom godinje proe vie od 600 putnikih brodova, zbog carinske kontrole u Bezdanu i Apatinu zadravaju se 5-6 sati i u tom intervalu treba im ponuditi kvalitetan turistiki program sa razgledanjem grada i kulturno-istorijskih znamenitosti to bi uticalo da Vojvodina postane jedan od turistikih brendova Srbije. Tabela 10. Statistiki podaci broja plovila i broja putnika za 2006-2007 god.
BROJ PLOVILA KOJI SU PROLI KROZ NOVI SAD 11 38 80 117 89 87 77 45 9 BROJ PLOVILA KOJI SU PRISTAJALI U NOVOM SADU 4 19 42 58 46 39 39 36 2

MESECI MART APRIL MAJ JUN JUL AVGUST SEPTEMBAR OKTOBAR NOVEMBAR

BROJ PUTNIKA 477 1938 4371 6508 6112 4781 5180 4424 286

Izvor: Luka Kapetanija ,Novi Sad

Vodeni putni pravci u Banatu obuhvataju rene i kanalske tokove. Duina toka Dunava kroz Banat iznosi 148 km, Tise 168 km, Begeja 75 km i Tamia 118 km. Ukupna duina renih tokova kroz Banat je 509 kilometara. Plovne reke su Dunav i Tisa u celom toku kroz ili pored Banata dok su Begej i Tami plovni jednim svojim delom. U toku je ienje Begeja prema rumunskoj granici, pa e uskoro biti plovan i do Temivara u Rumuniji. Od manjeg su znaaja kanali koji povezuju Dunav i Tisu, odnosno Begej. Ukupna mrea kanala u Banatu je 518,4 kilometara, od ega je plovno 317,7 kilometara, od ega 190,9 kilometara je plovno za brodove nosivosti do 1000 tona, daljih 98,4 kilometara je plovno za brodove nosivosti do 500 tona, dok je jo 28,4 plovno za brodove nosivosti do 200 tona. Konkretniji podaci se vide iz tabele koja sledi:

20

Tabela 5: Kanali u Banatu

Duina u km Plovni 1000T Nr. BANATSKI KANALI 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Zlatica Kikindski kanal Banatska Palanka - Novi Beej Stari Begej Begej Plovni Begej Tami Karaac Brzava 518,4 35 50,3 147,3 37,1 43,6 31,4 118 5,8 19,9 17,4 12,6 43,6 31,4 35 147,3 32 190,9

Plovni 500T 98,4

Plovni 200T 28,4 10,1 18,3

10 Moravica 11 Rojga Izvor: Vode Vojvodine

Na reci Dunavu kroz Republiku Srbiju smeteno je osam luka meunarodnog znaaja: Apatin, Bogojevo, Baka Palanka, Novi Sad, Beograd, Panevo, Smederevo i Prahovo, a na reci Tisi u Senti.Moe se smatrati da je veliki deo Banata potencijalno pogodan da se ukljui u mreu plovnih puteva Evrope (obzirom na kanal Dunav, Rajna, Majna). Najvei nedostatak su mu odgovarajue luke, jer su postojee zaputene i malih kapaciteta (u Zrenjaninu, i u gradovima du obala Tise i Dunava). Reni saobraaj je u pogledu prevoza putnika praktino beznaajan, a u prevozu robe sveden na minimum. S obzirom da je tok Dunava definisan kao evropski koridor VII, u budunosti treba raunati sa znaajnim porastom uloge vodenog transporta, ali prvenstveno u tranzitu. Robni transport Tisom, Begejom ili Tamiom, takoe moe da bude interesantan u budunosti, ali je potrebno mnogo investicija, kao i da se posebno osmisle regionalni projekti sa Rumunijom i Maarskom. Ne bi trebalo zanemariti ni kanale, koji praktino omoguavaju transport robe vodenim putem kroz sam centar Banata, ukljuujui i Zrenjanin, Kikindu i druge vee gradove. Ako se ima na umu ekonomski razvoj, treba odrediti prioritete, pri emu je potrebno na temelju injenica odluiti hoe li se vodeni transport svesti na transport rekama, koje su praktino na rubovima Banata, ili e se osposobljavati i mrea kanala, koja kapilarno povezuje sve znaajnije gradove Banata sa svetom. PRIVREDNI RAZVOJ Za potrebe naih istraivanja pogledaemo najvanije indikatore privrednog razvoja Banata :

21

Bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika u Banatu od 1990. do godine opao je na 50%, to je neto manji pad nego na nivou Srbije ; Najvee uee u nacionalnom dohotku Banata belei industrija sa 51,7%, sledi poljoprivreda sa 26%, dok usluge uestvuju sa 22,3%. Uee poljoprivrede i industrije je znatno vee nego to je to prosek u Srbiji, dok je uee usluga u nacionalnom dohotku u Srbiji znatno vee nego u Banatu. Iako ima pozitivnih pomaka, institucionalni i administrativni faktori jo uvek usporavaju poslovanje i razvoj privrede, kako zbog neureenih meusobnih odnosa pojedinih organa na razliitim nivoima, tako i zbog sporosti i parcijalnih interesa postojee birokratije u odreenim institucijama, umesto da doprinose njenoj diverzifikaciji i rastu. Izvoz Banata dominatno je iao u zemlje u tranziciji (50%), dok je u zemlje Evropske Unije izvoeno svega 18% proizvoda. To je drastina razlika u odnosu na 1991. godinu kada je preko 60% proizvoda Banata izvoeno u zemlje EU, a 27% u zemlje u tranziciju. Ako se izvoz Banata analizira sektorski, moe se konstatovati da industrija prednjai (95,6%), dok poljoprivreda (1,5 % ) i usluge ( 2,8%) simbolino uestvuju u izvozu. Po strukturi zaposlenosti, u Banatu dominira industrija sa 47,8%, usluge sa 39%, poljoprivreda sa 13,2%. U odnosu na Srbiju daleko je vie zaposlenih u Banatu u poljoprivredi, neto vie u industriji, a znatno manje u uslugama. U uslunoj sferi zaposlenost belei drastian pad, pri emu zaposlenost u uslugama zdravstva i obrazovanja belee manji pad od usluga trgovine, turizma i finansijskog posredovanja.

Posmatrani desetogodinji period (do 2005.god.) moe se okarakterisati kao period izrazitog dezinvestiranja, s obzirom na visoke negativne stope rasta investicija. To ukazuje i na tehniko-tehnoloke zastarelosti privrede Srbije i Vojvodine, to se negativno odraava i na strukturu njene proizvodnje. To je uticalo i na bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika u Banatu koji je 1990. godine iznosio 2.927, dok je 2002. godine iznosio 1.464.

22

Tabela 6: Bruto nacionalni dohodak 1990, 2002.

1990 2002

Teritorija Srednje-banatski Severno-banatski Juno-banatski BANAT Vojvodina

Nacionalni Nacionalni Nacionalni Nacionalni Indeks dohodak po dohodak po dohodak entiteta dohodak entiteta nacionalnog glavi glavi kada RS=100 kada RS=100 dohotka 2002/90 stanovnika stanovnika 2832,5 2812,2 3135,6 2926,8 2856,3 127,7 126,8 141,4 131,9 128,8 1296,7 1469,2 1627,9 1464,6 1487,0 136,3 154,4 171,1 153,9 156,3 45,8 52,2 51,9 50,0 52,1

Rep.Srbija 2218,2 100,0 951,4 100,0 42,9 Izvor: RZS, RZS i Integrativni plan drutveno-ekonomskog razvoja Banata, EAG 2006

Moemo uoiti da je jug Banata razvijeniji od severa, to je uticalo na to da a je Juni Banat lake podneo krizu, a razlozi tome se moraju traiti u strukturi privrede, posebno industrije Severnog i Junog Banata. Grafikon br 1: Nacionalni dohodak 1990/2002. po analiziranim teritorijama

NACIONALNI DOHODAK 1990/2002 3500,0 3000,0 2500,0 2000,0 1500,0 1000,0 500,0 0,0
Srednjebanatski Severnobanatski Junobanatski BANAT Vojvodina Rep.Serbia

Teritorija

1990 Nacionalni dohodak po glavi stanovnika 2002 Nacionalni dohodak po glavi stanovnika

EUR

Izvor: RZS, RZS i Integrativni plan drutveno-ekonomskog razvoja Banata, EAG 2006

Pri sektorskoj analizi moe se uoiti da je u Banatu dominatan sektor proizvodnje/industrije, zatim sektor poljoprivrede, a na treem mestu je sektor usluga. To ukazuje da industrija dominira,da se poljoprivreda koristi kao njena sirovinska baza, a sfera usluga trenutno ne predstavlja osnov ekonomskog razvoja. Pri tome, industrija sa oko 530 miliona, ini 51,6 % njegove nacionalne ekonomije. Poljoprivreda je doprinela nacionalnog dohotku Banata sa 267 miliona, to ini 26 %, a usluge su doprinele sa 229 miliona ili 22,3 %. Uee industrije je najvee u Severnom Banatu, uee poljoprivrede najvee u Srednjem Banatu, dok je usluna sfera neto razvijenija u Junom Banatu u odnosu na ostale njegove delove. Nacionalni dohodak Junog Banata jednak je zajednikom nacionalnom dohotku Severnog i Srednjeg Banata.

23

Uporednom analizom se uoava da je uee poljoprivrede u nacionalnog dohotku Srbije sledee:Banat 26%, Vojvodina 25,5%, a Srbija 21,3%.Sektor usluga znatno je razvijeniji u Srbiji nego u Banatu i Vojvodini, pri emu je i Vojvodina bitno ispred Banata (Banat 22,3%, Vojvodina 28,4%, a Srbija 36,8%). Izvoz Banata je neto vie usmeren u zemlje u tranziciji iz okruenja nego to je to privreda Vojvodine u celini, koja pak vie izvozi u zemlje Evropske Unije i vanevropske zemlje. izvoz Banata u odnosu na izvozna trita se izuzetno kolebao tokom poslednje decenije XX veka. Ne samo to je opao u apsolutnim vrednostima nego se i vie usmeravao na manje zahtevna trita zemalja u tranziciji, povlaei se sa trita zemalja EU. Taj trend je u Banatu izraeniji nego kod izvoza Vojvodine, ije povlaenje sa trita Evropske unije nije u toj meri dramatino. Pri ovim konstatacijama, naravno treba imati na umu rezerve da je najvei deo plasmana u zemlje u tranziciji usmeren prema dravama bive SFRJ, iz kojih se obavlja reeksport dobrog dela proizvoda koji se izvoze na ta trita. Oekuje se da e najbre jaati spoljnotrgovinska saradnja sa zemljama EU, a zatim sa zemljama u tranziciji. Grafikon br 2: Uee sektora u izvozu Banata 1991. prema. 2002. godini

UEE POJEDINIH SEKTORA U IZVOZU BANATA 1991. i 2002. GODINE

450.000.000 400.000.000

300.000.000 250.000.000 200.000.000 150.000.000 100.000.000 50.000.000 INDUSTRIJA POLJOPRIVREDA USLUGE

VREDNOST

350.000.000

19 91

SEKTOR
Izvor: Regionalna privredna komora Banata RZS i Integrativni plan drutvenoekonomskog razvoja Banata, EAG 2006

Prema procenama Regionalne privredne komore Banata 2002. godine uee usluga je 2,7%, pri emu trgovina sama participira sa 2,4%, dok je uee ugostiteljstva i turizma 0,01% . Poljopivreda i ruralni razvoj Poljoprivreda igra znaajnu ulogu u ekonomiji srpskog Banata budui da preko 50% populacije ivi u ruralnim oblastima. Njen znaaj se ogleda kroz doprinos ukupnom zapoljavanju koje je znaajno iznad nacionalnog

24

proseka. Mora se, ipak, istai da je stabilnost udela zaposlenih u poljoprivredi vie poseledica smanjenja zapoljavanja u industriji, nego otvaranja novih radnih mesta u ovom sektoru. Prirodni uslovi za poljoprivrednu proizvodnju su uopteno reeno povoljni, mada unutar regiona postoje odredjene razlike u skladu sa specifinim lokalnim uslovima kao to su plodnost zemljita, mikro-klimatska situacija i pristup vodi. Tabela 7 : Podruja prema granama poljoprivredne proizvodnje
PODRUJA PREMA GRANAMA POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE (%) 2002 PODRUJA SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA R. SRBIJA Obradivo zemljite 75.95 70.80 79.93 75.75 79.55 53.40 Vonjaci 0.73 0.67 0.51 0.62 0.91 3.90 Vinogradi 0.51 0.15 0.91 0.55 0.60 1.10 Panjaci 8.15 9.50 6.07 7.79 7.15 13.02 ume 0.02 0.08 0.02 0.04 0.07 0.03 Ribnjaci 1.50 2.61 1.55 1.91 1.51 0.57 Neobraen 13.13 16.18 11.01 13.35 10.21 27.98

IZVOR: RZS i Integrativni plan drutveno-ekonomskog razvoja Banata, EAG 2006

Prema ovim podacima, i analizi korienja zemljita po vrstama useva oigledno je da se na obradivim povrinama najvie gaji ito i industrijsko bilje, i to eerna repa i suncokret. Zanemarljivo male povrine su pod umama, vonjacima i vinogradima. Posebno je vaan razvoj plantaa pod vinogradima zbog uloge u zapoljavanju i mogunostima za poveanje prihoda lokalnog stanovnitva. Proizvodnja groa je uglavnom usmerena na proizvodnju vina, to treba iskoristiti u funkciji stvaranja onih vrsta vina koje se trae na tritu. Usmeravanje na kvalitet umesto na kvantitet treba da bude osnova u ovoj proizvodnji. Posebnu panju treba usmeriti na razvijanje vrsta sertifikovanog geografskog porekla, kao i na uspostavljanje specijalizovanih distributivnih sistema, koji su usmereni prema ciljnim segmentima tranje.Osim toga organska i bioloka proizvodnja bi podstakle razvoj sektora. Tabela 8 : Stanje vinogradarstva i voarstva u Banatu
VINOGRADARSTVO I VOARSTVO 2002 VINOVA LOZA PODRUJA SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA R. SRBIJA proizvod (000 t) 4.9 3.2 20.7 28.8 67.0 395.0 prinos (t/ha) 4.1 6.4 6.1 5.6 5.6 5.7 JABUKA proizvod (000 t) 0.8 0.7 3.2 4.7 23.0 95.6 prinos (t/ha) 0.5 0.3 1.7 0.8 12.8 3.9 LJIVA proizvod (000 t) 1.8 1.6 1.2 4.6 17.0 197.0 prinos (t/ha) 1.1 0.7 0.6 0.8 9.4 8.0

Izvor: RZS i Integrativni plan drutveno-ekonomskog razvoja Banata, EAG 2006

25

Broj stanovnika koji ive u optinama sa manje od 50 hiljada stanovnika u Banatu nije drastino opao to ne znai da demografski pad nije uoen. Smanjenje broja stanovnika je bilo karakteristino za vee optine. Migraciona kretanja su prema velikim gradovima, izvan regiona, uglavnom ka glavnom gradu, Novom Sadu, ali i inostranstvu. U ovim migracijama je najvie uestvovalo aktivno stanovnitvo. Na lokalnom nivou se pojavljuje i migracija unutar optine, sa sela u gradove. Rezultat toga je da celokupno stanovnitvo kao i ruralna i poljoprivredna radna snaga stari, a stopa aktivnosti u manjim optinama se usporava. To dovodi i do smanjenja proizvodnog kapaciteta i u vezi sa tim smanjenja prihoda budeta ruralnih optina To dovodi do pogoravanja ivotnih uslova, smanjenje mogunosti da se sauva stanovnitvo i smanjenje mogunosti da se privue kapital i kvalifikovano stanovnitvo.. Oigledno je da se uprkos velikom potencijalu, u ruralnim prostorima i poljoprivredi javljaju odreeni problemi: orijentacija ka masovnoj proizvodnji, kanjenja u tehnolokim i organizatorskim inovacijama, nerazvijenost lokalne prehrambeno-preraivake industrije, nedostatak sistema za garanciju kvaliteta proizvoda, ograniene informacije o mogunostima irenja trita, neadekvatan marketing i trini kapaciteti, prekobrojna i nisko osposobljena radna snaga. Ukratko, sektor zahteva strukturne promene da bi se podigla produktivnost i pojaala konkurentnost. Napredak u konkurentnosti je jo uvek teko postii, jer sektor pati i od nedostatka kapitala za neophodne investicije. Osim toga, prioritet u razvoju ovog sektora je i poboljanje kvaliteta ivota u ruralnim podrujima . Nedostatak kapitala je glavni problem u poljoprivredi i ruralnim podrujima koji proizvodi negativne efekte u smislu nedovoljnih investicija i progresivnog opadanja konkurentnosti u ovom sektoru. Inicijativa diversifikacije zarada poljoprivrednog stanovnitva mora biti ohrabrena, kako bi se poboljao nivo iskorienja resursa povezanih sa poljoprivredom i na taj nain pomogao proces akumulacije. To se moe uiniti, izmeu ostalog kroz : unapreenje proizvodnje kroz korienje bio-ubriva razvoj ruralnog i agro-turizma, Promocija atraktivnih dogaaja u ruralnim podrujima. Poboljanje kvantiteta i kvaliteta usluga doprinosi sa jedne strane poboljanju uslova ivota stanovnitva, a sa druge ini lokalnu sredinu atraktivnijom za kapital koji je neophodan za investicije u modernizaciju ruralne ekonomije, resursa strukturalno siromanog u ovim oblastima. Poboljanje kvaliteta ivota u ruralnim oblastima jaa osnovu razvoja ruralnog turizma i privlaenju drugih pokretnih faktora, kao to je turistika potronja. Razvoj agro i ruralnog turizma je povezan sa farmama i baziran na upotrebi poljoprivrednih proizvoda sa farme i sa antropogenim elementima zastupljenim u ruralnim sredinama. Ovaj vid turistikih kretanja u stalnom je

26

porastu to treba iskoristiti i na podruju Banata. Znaaj razvoja ruralnog turizma je viestruk, jer se kroz razvoj ove delatnosti i njegovim uklapanjem u ruralni prostor postiu mnogobrojni privredni i neprivredni efekti koji utiu kako na razvoj samih poljoprivrednih gazdinstava, tako i na razvoj celokupne lokalne zajednice. injenica je da Srbija ima izuzetnu ansu za razvoj poljoprivrede i turizma. Medjutim, zbog ve poznatih razloga i nedostataka u planiranju na saveznom nivou dolo je do zastoja razvoja ovih delatnosti. Vojvodina je itnica nae zemlje,meutim kada je razvoj ruralnog turizam u pitanju , glavni nedostatci se javljaju zbog: Kvaliteta infrastrukture, Ljudskih resursa Ne postojanja planskog razvoja ruralnog turizma, Nedostatka sredstava, i Neadekvatnih kadrova Imajui u vidu prirodne i antropogene resurse Vojvodine oigledno je da se dalji razvoj, izmeu ostalog, treba da bazira na razvoju poljoprivrede i turizma. Sektor usluga Prema istraivanjima sprovedenim na tritu Banata , moemo zakljuiti da sektor usluga nije bio razvijen kada se meri standardima evropske unije. Razvojna politika je oigledno usmeravana u prvom redu na industriju, a manjim delom na poljoprivredu. Doprinos sektora usluga nacionalnom dohotku Banata 2002. godine znatno je nii nego u Vojvodini i Srbiji (u Banatu on iznosi 22,3%, u Vojvodini 28,4% a u Srbiji 36,8%). U Banatu se belei i padu odnosu na 1992. Godinu ( 37,6%). Uee sektora usluga u broju zaposlenih u Banatu je 2002. godine iznosilo 39% (to je porast u odnosu na 1990. kada je iznosilo 37,6%). U Banatu je indeks lokacije skoro kod svih vrsta usluga ispod proseka u Srbiji, izuzmu li se usluge finansijskog posredovanja, zdravstvo, obrazovanje, socijalni rad, transport, skladita, komunikacije i administrativne usluge. Prema podacima iz 2002. godine, u uslunom sektoru Banata najvea zaposlenost je najvea u podsektorima koji svoj rad ne valorizuju neposredno na tritu kakav je turizam ( hoteli i restorani samo sa 2,67 %).

27

Sektor usluga treba da zauzme vano mesto u razvojnim programima Banata, s obzirom na jaanje ovog sektora svuda u svetu. Zbog toga u narednom periodu treba oekivati bri rast ovog sektora od industrije i poljoprivrede, posebno one vrste usluga koje su u direktnoj funkciji proizvodnih grana u kojima se belei trend rasta.

PROSTORNO-RAZVOJNE I RESURSNE KARAKTERISTIKE TURIZMA BANATA Prostor se moe valorizovati na razliite naine. Problem stvaranja atraktivnog prostora za turiste i jeste predmet ovog stratekog plana. Zato treba pronai nain da se prostor Banata uini dovoljno privlanim kako za domae, tako i za inostrane turiste. Turistika valorizavija, adekvatna prezentacija i plasiranje turistikog proizvoda Banata u osnovi ima prostor koji treba iskoristiti u turizmu na pravilan nain i kroz odrivi razvoj.

PRIRODNI POTENCIJALI ZNAAJNI ZA RAZVOJ TURIZMA Prirodni potencijali Vojvodine su mnogobrojni, pa je mogunost njihove valorizacije kroz turizam izuzetna. Znaajan turistiki potencijal Vojvodine, pored prirodnog bogatstva i kulturno istoriskog naslea poiva na ponudi autohtonih proizvoda i promovisanja vojvoanskog naina ivota (multikulturalnosti i gostoljubivosti). Prirodno bogatstvo Vojvodine ogleda se u 112 zatienih prirodnih dobara koja ine oko 5,5 % ukupne teritorije pokrajine. Meu zatienim prirodnim dobrima, po brojnosti se izdvajaju spomenici prirode (78). Kada je re o turistikim potencijalima Vojvodine, izdvajaju se prostrana lovita, nacionalni park Fruka gora, Obedska bara, Deliblatska peara, Dunav, kanali, Paliko jezero, kulturno-istorijski spomenici.... Reljef Banata Reljef Vojvodine krakteristian je po prostranim uzdignutim stepenastim povrinama lesnim zaravnima, pearama, lesnim terasama i niim zemljitem aluvijalnim ravnima. Ravnica je oiviena niskim planinama i Frukom gorom u severnom delu Srema, izmeu Dunava i Save i Vrakim planinama u jugoistonom Banatu. U junom Banatu izmeu Tamia, Dunava i Belocrkvanske kotline prostire se Deliblatska peara. Prema Maarskoj i na jugu prema Telekoj je Subotika peara. U formiranju nizijskog reljefa Vojvodine, dominantnu ulogu su imali eolski i fluvijalni procesi koji su se neizmenino smenjivali. Banat se moe podeliti na nekoliko geomorfolokih celina: Vrake planine, lesne zaravni, Banatski pesak, lesnu terasu, aluvijalne ravni i

28

istonu Banatsku depresiju. Dominantno morfoloko svojstvo reljefa dela Banata koji pripada Srbiji je mala denivelacija terena. Vrake planine predstavljaju jedini planinski prostor u Banatu. One su deo starog kopnenog jezgra Balkanskog poluostrva. Najvia taka ove planine je Guduriki vrh sa 641 m nadmorske visine i ujedno predstavlja najveu nadmorsku visinu Vojvodine. One su deo kristalaste mase koja se prostirala pravcem jug jugoistok sever severozapad. Pored tektonskih procesa na Vrakim planinama su obavljeni i erozivni procesi: fluvijalni i abrazioni. Abrazioni su stvorili dve terase, a fluvijalnom erozijom postale su potone doline. Zbog dobrih klimatskih prilika, dobre podloge, nagnutosti planinskih strana i zbog velike naklonosti okolnog stanovnitva prema gajenju vinove loze, Vrake planine su postale najproduktivnije vinogorje najkvalitetnijeg vina u Banatu. Ove visoko metamorfisane stene u sebi sadre izrazite i veoma krupne minerale: biotit, muskovit, liskuni i dr. Ove stene poseduju izuzetne estetske kvalitete. Odlina mesta za posmatranje ovih stena su postojei kamenolomi i plato na kom je izgraena Vraka kula.Vraka kula predstavlja i izuzetan vidikovac sa kojeg se prua odlian pogled na ostali deo masiva i ravniarski prostor jugoistonog dela Banata. Do Vrake kule se dolazi asfaltnim putem iz pravca Vrca. Na Vrakim planinama se nalazi i gusta mrea relativno dobro obeleenih planinarskih staza. Vrake planine imaju listopadne ume i etinare, a pored uma ima i raznovrsnog iblja i prizemne vegetacije sa lekovitim biljem. Lesne zaravni su poseban deo reljefa Banata, a svojim karakteristikama se izdvajaju: Junobanatska lesna zaravan koja se prua izmeu dolina Tamia na severu i zapadu, Dunava na jugu, Ilandanske i Alibunarske depresije na severoistoku i supodine Vrakih planina i Belocrkvanske kotline na istoku. Juna Banatska lesna zaravan ispunjava povrinu junog Banata izmeu Dunava, Vrakih planina i Tamia. To je znatno nia, dosta zaravnjena lesna povrina s nekoliko lesnih skladova. Suvozemni fosili u lesu ukazuju na suvo vreme kada je les navejan. Povrinu lesne zaravni treba shvatiti kao prostranu lesnu kosu na ijoj je sredini Banatski pesak. Lesna zaravan od te peare je nagnuta na sever i na zapad. Ova lesna zaravan zahvata povrinu od priblino 1000 km2. Geoloku grau ine lesno-paleozemljini horizonti razliite starosti. Geoloka graa zaravni se moe posmatrati na vie povrinskih kopova ciglana koje se nalaze na prelazu ka niim reljefnim jedinicama. Na profilima otvorenim u povrinskim kopovima mogue je posmatrati fosilne ljuturice kopnenih pueva. Ova lesna zaravan predstavlja relativno ravan plato koji uokviruje Banatsku pearu. Meutim, posebno treba izdvojiti njen najvii deo Dumau (Zagajaka brda) koja sa 249 m nadmorske visine predstavlja najvii deo nizijskog reljefa Vojvodine. Kroz prostor junobanatske lesne zaravni prolaze brojne drumske i dve eleznike saobraajnice.

29

U severnom Banatu pronaeno je samo na jednom mestu tvorevina koja bi mogla odgovarati lesnoj zaravni. To je prostrana lesna greda, koja se prostire pravcem severozapad jugoistok u duini oko 4 km i irini od 500-700 m. Nalazi se severno od Banatskog Aranelova. Tamiki lesni plato - Tamika lesna zaravan se nalazi u sredinjem delu Banata, izmeu Tamia i Begeja. Iako ovaj plato predstavlja najvii deo srednjeg Banata, njegova trouglasta povrina se diskretno izdie u odnosu na okolne terene. Istonu i junu granicu lesne zaravni ine lesni odseci uz desnu obalu Tamia. Na jugozapadu i severoistoku Tamiki lesni plato ograniavaju reliktne doline Petre i ozova. Ovako definisana granica, Tamikog lesnog platoa zahvata povrinu od priblino 26 km2. U grai Tamikog lesnog platoa izdvajaju se dva lesna horizonta koja su meusobno razdvojena fosilnim zemljitem. Najmarkantniji profili nalaze se uz desnu obalu Tamia u blizini Orlovata. Tu se nalazi i kota 99 m koja predstavlja najviu taku srednjeg Banata, koja je ujedno i dobar vidikovac. Banatski pesak je smeten u sredinjem delu june Banatske lesne zaravni. Pravac pruanja je jugoistok severozapad. Povrina Banatskog peska je sastavljena od ineterkolinskih depresija, garmada, dina i izduvina. Dine i depresije su meusobno paralelne i odgovaraju pravcu koave. Garmade i izduvine se javljaju tamo gde su dejstvovale lokalne struje vetrova. Ovaj deli pustinje poznat pod imenom Banatska peara, Deliblatska peara ili pesak. Banatska peara (ovaj prostor naziva se jo i Deliblatska peara, Deliblatski pesak, Babatski pesak i dr.) predstavlja verovatno najatraktivniji objekat geo-naslea Banata. Banatska peara zahvata povrinu od priblino 300 km2 pruajui se izmeu: Dubovca, Kajtasova, Grebenca, Dumae, Zagajskog brda, Vladimirovaca, Mramorka i Deliblata. Ovaj predeo izgleda kao zasvoena talasasta greda. Visinske razlike se kreu u rasponu od 70 do 189 m nadmorske visine. Do poetka poumljavanja tokom prve polovine XIX veka, Banatska peara je bila najvea zona sa nevezanim peskom u Evropi. Od tada potie njen popularan naziv "Evropska Sahara". Zahvaljujui tome, formiran je tipian dinski reljef. Peara je ostrvo stepe i umo-stepe, koje odlikuje mozaik travnih, bunastih i umskih stanita. Deliblatska peara ima posebnu, vrlo raznoliku umsku vegetaciju. Tu je visoko drvee liara i etinara, grmlje, travna i ostala zeljasta vegetacija. Najvie ume je pod bagremom, topolom i etinarima . Da nije ovih uma pesak bi pod naletom vetra dospevao ak do Zrenjanina. Osim uma Deliblatska peara ima raznovrsno iblje i prizemnu vegetaciju, to joj daje karakter specijalnog prirodnog rezervata lepih biljnih vrsta i prirodnih retkosti. Bogatstvo flore ovog podruja se ogleda u postojanju oko 900 vrsta viih biljaka, od kojih su mnoge relikti i rariteti, kao i vrste koje su u svom rasprostranjenju ograniene na Panonsku niziju. Jedino se ovde, u odnosu na

30

itav prostor Srbije nalaze: banatski bour, stepski bour, paniev pelen, erpet i kockavica Degenova. Svoje stanite ovde je "nalo" i 20 vrsta orhideja. Zbog prisustva velikog broja vrsta ptica, od kojih su mnoge retke i ugroene, ovo podruje je uvreno u najznaajnija stanita ptica u Evropi -IBA podruje. Iz grupe grabljivica, koje su najugroenije ptice, zastupljene su vrste kao to su: banatski soko, orao krsta i orao klikta. Njihovo pojavljivanje uslovljeno je panjakim povrinama i prisustvom tekunice, koja predstavlja osnov njihove ishrane. Od stanovnika ivotinjskog carstva peare, ovom prilikom izdvajamo prisustvo: vuka, jelena, srne i divlje svinje. Prirodne karakteristike i jedinstvenost ovog kraja ine ga pogodnim za rekreaciju, lov i ribolov, nautiki turizam, a pre svega ekoloki turuzam. U cilju zatite ovog podruja, Deliblatska peara je proglaena za Specijalni rezervat prirode. Prostor peare stavljen je pod poseban reim zatite u okviru specijalnog rezervata prirode "Deliblatska peara" i u pregledu geomorfolokog naslea Srbije, Banatska peara je uvrena u svetski nivo reljefnih vrednosti.Najvanija saobraajnica koja prolazi kroz pearu je Deliblato uara Uljma. Treba istai i veliki broj poljskih puteva na kojima se preporuuje upotreba terenskih vozila. Vredni i za turizam znaajni lokaliteti su Srnei gaj, Kremenjak, Devojaki bunar i Vrela, koji se posebno istiu umskim pejzaima. Lesna terasa je od 5 do 8 metara nia od lesne zaravni. Sastavljena je od peskovitog i glinovitog materijala. Lesna terasa je plodna jer ima dosta debelog ernozema i zbog svoje vee nadmorske visine mogla je da poslui za formiranje naselja na njenoj povrini. Na povrinu lesne terase pojavljuje se mnogo naputenih tokova Tisinih levih pritoka, a i same Tise. Ti stari i lesom zasuti tokovi na mnogim mestima su pretvoreni u slatine, od kojih su neke i lekovite Rusanda. Aluvijalne ravni su najnia zemljita u Banatu. Njihova nadmorska visina kree se od 80 do 66 metara. Po njihovoj sredini useeni su Tisa, Mori, Tami, Begej, Dunav, Kara i Nera. Aluvijalna ravan Moria prostire se u Maarskoj i Rumuniji, dok su samo manji delovi na teritoriji severnog Banata. Aluvijalna ravan Tise je dosta iroka i dobro zaravnjena. Na njoj Tisa razvija mnogobrojne meandre koji su prirodnim procesima pretvoreni u mrtvaje (Vrbica, Duga bara ....). Istono Banatska depresija prua se pravcem sever-severozapad-jugjugoistok u obliku blagog ulegnua koje na jugoistoku postaje sve izrazitije i dublje. Ove dublje depresije su Veliki Vraki rit, Ilanarski i Alibunarski. Pedoloki pokriva Banata odlikuje prisustvo automorfnih, hidromorfnih i halomorfnih zemljita. Dominantno je rasprostranjenje ernomeza, livadske i ritne crnice. Najvei diverzitet zemljita je vezan za oblast Vrakih planina Zbog visoke produktivne vrednosti, zemljita Banata su zahvaljujui dugotrajnoj

31

primeni agrotehnikih i meliorativnih mera, pretrpela znaajne promene primarnih svojstava. Delovi zemljita se mogu uvrstiti u pedoloko naslee to predstavlja poseban kvalitet u razvoju turizma. Ova zemljita imaju reliktno, netipino ili fosilno poreklo. Vrlo interesantno je znaajno prisustvo slatinastih zemljita ije je rasprostranjenje vezano za doline banatskih reka i peskovitih zemljita na prostoru banatske peare. Posebno su zanimljiva i terasna zemljita koja su zastupljena u Malom, Gajsko-dubovakom, Deliblatskom i Belocrkvanskom ritu i Banatskoj Peari. Takoe treba istai i prisustvo paleo zemljita koja se nalaze u sastavu lesnih zaravni. Pleistoceno paleontoloko nalazite - Povrinski kop IGM "Toza Markovi" u Kikindi predstavlja najznaajnije gornje pleistoceno paleontoloko nalazite na prostoru Vojvodine. Dosadanji paleontoloki spisak ovog lokaliteta ini vie biljaka iz rodova Salix, Pinus, Betula, i Quercus, 23 vrste ostrakoda, 28 vrsta vodenih i kopnenih mekuaca, ribe i fosilni sisari: vodena voluharica, runasti nosorog, runasti mamut i trogonterejev slon Mammuthus trogontheri. Skelet mamuta (Mammuthus trogonetherii) star preko 70.000 godina, predstavlja svojevrsnu atrakciju Gotovo u potpunosti ouvan skelet trogonterejevogslona je svakako najdragoceniji nalaz kikindske gornje pleistocene paleontoloke riznice. Vanost otkria skeleta Mammuthus trogontheri prevazilazi nacionalne okvire i ubraja se u red najznaajnijih paleontolokih nalaza te vrste u svetu . Klimatske karakteristike Banata Vojvodina zauzima prostor u umerenom klimatskom pojasu. etrdeset i peti uporednik prolazi pored Sremske Mitrovice, Rume i u blizini Stare Pazove i Banatskog Novog sela, po junim delovima Srema i Banata. Klima je odredjena njenim geografskim poloajem, preteno ravnim reljefom, hidrografijom, biljnim pokrivaem i drugim faktorima prirodne sredine koji utiu na formiranje klime u jednoj oblasti. Ipak Banat ima neto kontinentalniju klimu u odnosu na Baku. Razlog tome su male razlike udaljenosti od Jadranskog mora i Atlanskog okeana i evroazijskog kopna. Tabela br. 9: Osnovni klimatski elementi Banata
MESECI Stanice I II III IV V VI VII VIII IX O SREDNJE TEMPERATURE VAZDUHA ( C) Zrenjanin -1.3 1.1 5.7 11.3 16.4 19.8 21.4 20.9 17.1 Vrac 0.2 2.1 6.2 11.7 16.7 19.7 21.2 21.1 17.5 Panevo -0.9 1.4 5.8 11.6 16.6 20.0 21.4 20.9 17.1 SREDNJE VREDNOSTI RELATIVNE VLANOSTI VAZDUHA ( U % ) Zrenjanin 86 83 74 70 70 71 68 68 72 Vrac 79 77 68 66 68 69 68 67 68 Panevo 87 85 76 71 72 73 71 71 74 PROSENE SUME OSUNAVANJA ( asovi ) Zrenjanin 152. 193. 231. 255. 285. 266. 212. 95.9 77.6 2 6 0 0 2 5 3 Vrac 147. 186. 224. 250. 277. 255. 206. 88.8 72.2 6 9 4 3 8 9 3

X 11.5 12.2 11.5 75 70 79 150. 0 145. 1

XI 6.1 7.1 6.1 84 76 84 71.8 75.0

XII 1.5 2.5 1.7 87 81 91 57.3 54.8

32

SREDNJA OBLANOST ( U % ) Zrenjanin 69 66 58 Vrac 71 69 60 Panevo 69 66 57 VISINA PADAVINA ( U mm ) Zrenjanin 35 38 34 Vrac 40 40 36 Panevo 41 39 43 Izvor:RZS

56 59 57 47 52 51

55 57 53 63 71 75

52 53 48 79 93 93

42 43 40 57 72 65

37 40 36 51 60 46

42 43 39 38 44 44

48 50 46 35 42 41

69 68 66 50 53 57

72 74 73 55 54 58

Temperatura vazduha se odlikuje izraenim godinjim kolebanjima. Posmatrajui podatke moemo zakljuiti da je najhladniji mesec kod svih januar, kada su svuda negativne temperature sem u Vrcu. Temperature ujednaeno rastu sve do jula. Ako posmatramo srednje temperature po godinjim dobima zakljuujemo da je najhladnija zima, a najtoplije leto. Relativna vlanost vazduha je u zimskim mesecima najvea , a najmanja u letnjim mesecima. Godinja relativna vlanost vazduha u Banatu je 75%. Najvlaniji mesec je decembar sa prosekom od 86%, a najsuvlji je avgust sa 69%. Prosena srednja insolacija je u slivu Tamia iznosi 2068,7h. Jul je mesec sa najvie osunavanja, kada je proseno trajanje insolacije 281,5h. Najkrae osunavanje pokazuje decembar sa 56,1h . Zimski meseci su oblaniji od letnjih. Srednja godinja oblanost u slivu Tamia iznosi 57%. Po vlanosti Banat ne odstupa mnogo od Bake. Srednja godinja koliina taloga je 609 mm. U Banatu moemo izdvojiti suvlje i vlanije zone. Suvljoj zoni pripadaju severni i srednji Banat. Juna polovina Banata pripada vlanoj zoni, jer su u blizini Vrake planine. Vano je rei da se u Banatu javljaju izrazito sune i kine godine. Najvlaniji meseci su jun i decembar, a najsuvlji su oktobar i mart mesec. Snene padavine se javljaju od novembra do aprila. Prosean broj dana sa padanjem snega je 22,5. U proseku sneni pokriva se pojavljuje 31,6 dana godinje. Prosean broj dana sa snenim pokrivaem najvei je u januaru 12,7, a najmanji u novembru 0,8 dana. Banat je dosta vetrovita oblast. Od svih vetrova najpoznatiji su koava, severozapadni, juni, severni, zapadni, severoistoni i istoni vetar. Koava najee duva tokom jeseni, zime i prolea. Proseno se javlja 76 dana godinje. Tihog vremena ima leti i u jesen najvie. Koava ima najveu srednju brzinu. Zimi je najjaa 6,6m/sec, a najslabija je u leto 4,3m/sec. Klima je prirodni faktor od koga je u ovim krajevima zavisio nain ivota i izgradnja kua i okunica. Kada je razvoj turizma u pitanju, ovakva klima odgovara razvoju turizma naroito u periodu od prolea do jeseni. Klima ne predstavlja osnovni faktor razvoja turizma ovog regiona, ali duga topla leta

33

omoguavaju kupalinu sezonu i do tri meseca. Tokom zime, niske temperature pogoduju razvoju lovnog turizma, to dovodi prvenstveno inostranu turistiku tranju. Hidrografski turistiki motivi Vojvodina ima bogatu hidrografsku mreu, iju osnovu ine tri velike reke, a to su Dunav, Tisa i Sava. Pored ovih veih reka tu se nalazi i veliki broj manjih kao to su Begej, Tami, Krivaja, ik, Bosut i dr.

Karta br 6: Hidrografska mrea Vojvodine

Hidrografski potencijali Vojvodine su izuzetni. Velike reke Dunav, Tisa i Sava, sa svojim brojnim pritokama, koje protiu kroz Vojvodinu ili ine njene granice, kao i njena izrazita kontinentalna klima, sa veoma estom pojavom ekstremnih padavina (suni i vlani periodi), uinili su da ovo podruje spada u

34

najizrazitije vodoprivredno podruje Srbije, pa i Evrope. Najvanija reka je Dunav koji kroz Srbiju protie u duini od 588 km i to preteno kroz Vojvodinu a celom ovom duinom je plovan. Plovne su i njegove pritoke Tisa (168 km), Sava (206 km), Begej (75 km), manje reke kao to su Bosut (u Sremu), Tami (u Banatu) i ostale manje reice: Kara, Zlatica, Nera, Krivaja, ik, Mostonoga i Plazovi. Izmeu ovih reka prokopana je i razgranata mrea kanala za navodnjavanje, odvodnjavanje i transport ukupne duine 939 km od ega je 673 km plovno. Hidrografske karakteristike Banata U Banatu ima dosta malih reka ija su korita zamuljena i pretvorena u barutine. Na nekim delovima ona su sasvim isuena i pretvorena u plodna polja. Od vanijih reka moemo spomenuti: Zlaticu, Begej, Tisa, Nera,Tami, Galacka, Novokneevaki kanal i Kara.

Kart br 7: Reke Tisa i Dunav

Najznaajnija reka u Banatu je Tisa koja se po mnogo emu razlikuje od Dunava. Svojom duinom od 977 kilometara predstavlja samo 34% od duine Dunava. Izvire u Karpatima i kad se spusti u Panonsku niziju ona je izrazita ravniarska reka. Dalje, Tisino korito na teritoriji Vojvodine useeno je u vrem materijalu ispod kojeg su rastresiti slojevi. Zato je ono vee dubine, ima ujednaenu irinu i nema ostrva i renih rukavaca. Poto izvire u

35

Karpatima gde se sneg

ranije topi, Tisa ima za mesec dana raniji visoki

vodostaj od Dunava. Po svim ostalim osobinama Tisa je veoma slina Dunavu. Protiui kroz ravne delove Vojvodine, Tisa ima veoma mali pad. Posledice tako malog pada su velika krivudanja reke, stalno razvijanje njenih okuka i njihovo stalno nizvodno pomeranje.Sredinom XIX veka regulacijom Tise, vei broj mrtvaja je otkinut od Tisinog toka. Izmeu Krstura i Kneevca su Vrbica, krsturska Duga bara i Ekenda, izmeu Kanjie i Sente takoe je dobro vidljiv stari tok. Stari reni tokovi su i Jaruge, severno od Kumana, Kopovo kod Kumana, Jegdino Kopovo, severno od Taraa, Okanj, severno od Elemira, bare zapadno i juno od Araca itd. Ovakva naputanja tokova bila su vrena i vetakim putem. Prilikom regulacije na teritoriji Vojvodine prokopano je 14 kanala i tok je skraen u naoj zemlji za 76 kilometara. Takvih tokova, koje su ljudi vetakim putem odvojili od Tise, ima kod Horgoa, Martonoa, Sanada, Sente, Ostojieva, Ade i Mola, Beeja, Taraa, Araca i Moorina. Ritsko zemljite oko Tise je ispresecano mnogobrojnim kanalima, isueno je i pod kulturnim biljkama. Intezivno zelenilo ukazuje da je u blizini neka reka i da je izdanska voda plitka. Jedino jo uske zone izmeu renog korita i izgraenih nasipa s jedne i s druge strane prikazuju donekle prirodu kakva je bila pre intervencije oveka. Tu se javlja bujna vegetacija sitnog i krupnog rastinja koja svojim lisnatim bogatstvom ini da ovaj deo u letnjim danima ipak ima dosta sveine. Za stanovnitvo koji su blie Tisi ove ume pored reke vrlo su atraktivna podruja i uglavnom su sastavljene od stabala vrbe i bele i crne topole. Tu se moe nai veliki broj divljai kao sto su jelen, srna, zec, jarebica, fazan i dr., to pogoduje razvoju lovnog turizma. Tisa je bogata razlicitom vrstom ribe, od tzv. babuki i drugih sitnih primeraka, do arana, soma, tolstolobika i smuda. Ovde se nalaze idealna mesta za turizam, uz pecanje i plovidbu, Du itave obale proteu se vikend naselja sa improvizovanim marinama i brojnim ardama koje nude ukusne riblje specijalitete .iroka i samo na izgled spora, tipicna panonska reka Tisa u Srbiju ulazi kod sela ale i svoj put zavrava kod Slankamena, ulivajuci se u Dunav. Pojedini odseeni tokovi Tise su zadrali polumeseaste oblike. U ponekom udubljenju postoji i ivo blato, ije se dno ne sui. Od starih renih tokova moemo spomenuti Vrbicu, Ekenda, krsturska Duga bara, Jaruge, Okanj i dr. Posebne ari ove reke su u periodu cvetanja Tise. Uz ovu pojavu se vezuje i manifestacija ''Cvetanje Tise'' koja ima poseban znaaj za razvoj turizma. U Banatu ima dosta malih reka ija su korita manje-vie zamuljena i pretvorena u barutine. Na nekim delovima ona su sasvim isuena i pretvorena u plodna polja. Vanije i vee reke su: Novokneevaki kanal, Zlatica, Galacka, Begej, Tami, Nadela, Kara i Nera. Novokneevaki kanal predstavlja staro reno korito, kasnije kanalizovano. Slui za odvodnjavanje suvine vode s teritorije atara naselja severnog Banata.

36

Zlatica je jedna od najznaajnijih levih pritoka Tise u naoj zemlji. Mnogi zastareli tokovi, mrtvaje i aktivni meandri upuuju na to da je ova reka stalno menjala svoje korito. Kanalizacijom i izgradnjom nasipa ova nestalna reka upuena je pravilnijem oticanju. Njen tok u naoj zemlji danas je dug 30 kilometara. Leti obino presui. Galacka ja vie zabarena i mestimino kanalizovana reica koja potie iz Rumunije i kod Nakova prelazi dravnu granicu. Preko Kikinde ona otie na jugozapad prema Tisi u koju se uliva juno od Mola. Na naoj teritoriji Galacka je duga 68 kilometara. Kod Kikinde sastavljena je od vie paralelnih korita; neka su zasuta peskom, a neka naputena i pretvorena u jezera, bare i movare. Ove vodoplavne ili movarne povrine stanovnici nazivaju ritovima. Pojedini delovi ovih ritova imaju i svoja specijalna imena. Na severnoj strani je Olu, prvobitni ivi tok Galacke, zatim jezero a danas bara, koja leti presuuje. Pored ove tu su i druge bare kao to su Valom bara, Duboka bara, Galad, Ko i druge. Begej je najznaajnija leva pritoka Tise. Protie kroz srednji Banat i povezuje Temivar i Zrenjanin s plovnom Tisom. Pri ulazu u nau zemlju Begej ima pravolinijsko oticanje, jer je sredinom XVIII veka izvrena regulacija njegovog toka da bi se isuile silne movare oko Temivara, koje su inae dobro sluile za odbranu od eventualnih turskih napada. Kod Zrenjanina ni regulacioni radovi nisu mogli da izmene hidrografsku sliku Begeja. Blizu njegovog sputanja u aluvijalnu ravan Tise, Begej je izgradio itav niz okuka i prekih tokova te je zaista bilo teko ustanoviti koji je pravi a koji naputen tok. Tek kada su izvrene nove regulacije, mnoge okuke su pretvorene u starae, zabarene u movarne povrine. Vrlo komplikovana hidrografska slika uslovila je da se na ovom mestu izgradi i sam Zrenjanin. Na neto viem poloaju, koji nije bio plavljen, izgraeno je jezgro u vidu tvrave, a zatim i ostali delovi naselja. Za vreme Turaka Zrenjanin, odnosno Bekerek, bio je znaajno trino i saobraajno mesto i utvrenje. Prva regulacija Begeja sprovedena je jo iz jednog razloga. Temivar, kao velika vojna baza za junu Ugarsku, u svojoj blioj okolini nije imao dovoljno hrane, pa je hranu trebalo transportovati iz udaljenih krajeva. Ti itorodni predeli bili su oko Zrenjanina i u itavom zapadnom Banatu. Kasnije kada su se poljoprivredni proizvodi poeli traiti i u Podunavlju, Begej je postao jo vaniji jer je po njemu, Tisi i Dunavu Banat slao vrlo kvalitetnu starobanatsku penicu i brano do glavnih potroaa u Srednjoj Evropi. Koliina vode u Begeju je veoma promenljiva. Ona ne zavisi samo od hidrografskih prilika na teritoriji sliva nego jo vie od hidrografskih prilika na teritoriji Tamia. Spojnim kanalima u Rumuniji Begej dobija vodu iz Tamia da bi mu se plovnost poveala. Ali ako se u Begeju pojavi visoka voda, onda se ona puta u Tami. itava duina Begeja u Rumuniji i u naoj zemlji iznosi 255 kilometara. Tami je tok junog Banata. Nie Paneva spaja se s Dunavom. Kroz Vojvodinu protie duinom od 118 kilometara, a sa 222 km on je na teritoriji

37

Rumunije. Celim svojim tokom, a naroito u ravnici, Tami ima mali pad. Zbog toga njegov tok mnogo krivuda, gradei i s jedne i s druge strane mnogobrojne okuke i mrtvaje. Presecanjem preko stotinu okuka, od toga u Vojvodini 28, Tami je skraen za 140 kilometara. Od dravne granice pa sve do dunavskih ritova Tami je usekao iroku dolinu u neto vioj lesnoj terasi gde se svake godine izlivao i plavio ogromne povrine. Kasnije su mnogi ritovi nasipima odeljeni od renog toka, pa su i poplave bile znatno ree. Meutim, kako ni u samim ritovima nije bilo ozbiljnijih melioracionih radova, oni su skoro uvek imali podzemnu vodu pa su esto bili pokriveni manjim ili veim slojem vode. Izmeu sela ente i Barande Tami je probio u dunavski rit. Tu je nasledio neki stari dunavski tok i nastavio po njemu sve do Dunava. U Panevakom ritu ima vie naputenih renih tokova od kojih su najznaajniji: Nizelj, Sibnica, ebe i Kalovita reka. Nizelj i Sibnica predstavljaju naputene tokove Tamia. To dokazuju njihovi meandri koji su i po veliini i po oblicima istovetni s dananjim meandrima Tamia. ebe i Kalovita reka su rukavci Dunava. Tami se snabdeva vodom iz Karpata, ali i iz Banatskih planina. Tami nije bio plovan. Ali prokopavanjem kanala u duini od 3 kilometra mogue je da i vei plovni objekti dou do panevakog pristanita, velikih itnih magacina i eleznike stanice. Pri visokom vodostaju Tami je plovan sve do Opova, 40 kilometara od ua. Tami ima jednu vaniju pritoku na teritoriji Vojvodine. To je Brzava, duga 87 kilometara, koja sa leve strane prima Vraki kanal koji skuplja vodu s Vrakih planina, zatim iz Malog i Velikog vrakog rita, kao i iz alibunarskih i ilindanskih depresija. Nadela je najvea rena dolina na junoj banatskoj lesnoj terasi. Njenu izvorinu elenku ne ine izvori nego vie plitkih udubljenja, istono od Crepaje, iz kojih se povremeno sakupljena voda sliva prema Dunavu. Od Crepaje Nadela ima uglavnom juni pravac, ali veliki meandri znatno utiu na odstupanje od ovog pravca (meandar izmeu Kaareva i Jabuke, i jedan istono od Paneva. Nadela je dugaka 36 kilometara. Po svojim morfolokim osobinama slina je lesnim dolovima. Prosena irina doline iznosi 200 metara. Dananja Nadela mestimino se razliva po dolini, plavi je i zabaruje, a mestimice uzanim koritom meandrira po dolinskoj ravni. Kada je Dunav visok, onda se voda puta u njen donji deo da bi se osigurale dovoljne koliine vode za zalivanje i odravanje ribnjaka. Od izvorita do Omoljice, gde se sputa u aluvijalnu ravan Dunava, Nadela je useena u juno banatskoj lesnoj terasi. Prema tome, trebalo bi da je Nadela mlaa od terase. Nadelina dolina je jo starija od lesne praine, da je ona prelesna. Njena dolina predstavlja neki prelesni Tamiev tok, koji je Tami napustio pomerajui se prema severozapadu i zapadu. Nadelina dolina, prema tome, nije drugo nego neki stari naputeni prelesni tok Tamia, koji je zasut tanjim slojem lesa i koji je kasnije pruzela Nadela za svoju dolinu. Oblici reljefa u ovom delu june banatske lesne terase izraavaju, u stvari, bledu sliku prelesnog reljefa. Kara je pretposlednja pritoka koju Dunav prima na teritoriji Vojvodine. Gornjim i srednjim delom ova reka protie kroz Rumuniju, a donjim kroz nau zemlju. Njegova duina u naoj zemlji iznosi 60 kilometara. Kara u naoj

38

zemlji ima tri razliita dela. Prvi je izmeu Vrakih planina i lesnih naslaga. To je proireni deo doline koju je Kara stvorio bonom erozijom i intezivnom denudacijom malo otpornog jezerskog i lesnog materijala. U ovom delu je dolina iroka i do 3 km. Drugi deo je izmeu Velikog i Malog peska, sasvim uzan i veoma zasut peanim materijalom. Dolina se veoma razlikuje od prethodnog dela po tome to nema otre obalne delove, korito je nasuto peskom i zato zagueno. Voda jedva moe da otie. Trei deo sve do ua kod Banatske Palanke prilino je ravna i prostrana dolina u kojoj je Kara usekao svoje korito. Kara ima i s jedne i s druge strane svoje pritoke. Nera svojim gornjim i srednjim tokom protie kroz Rumuniju, a svojim donjim ona je naa granina reka u duini od 19 kilometara, Nera prima manje znaajne pritoke. Sa Lokve u Rumuniji sputa se est potoia. Svi su oni kratki s velikim padovima i promenljivom koliinom vode. Na teritoriji nae zemlje prima samo jedan potok.Nerina dolina je prilino stara. U Panevakom ritu postoji niz naputenih renih tokova. Neke su ve pominjane kao na primer: Nizelj, Sibnicu, ebe, Kalovitu reku. Prve dve su pominjane kao naputene tokove Tania, a ebe i Kalovitu reku kao rukavce Dunava. Sem ovih manje ili vie ivih tokova postoji i dosta naputenih rukavaca, koji su se zabarili i prekrili movarnom i barskom vegetacijom. Takve su hidrografske povrine, na primer, Jezero i Busija, jugoistono od Glogonja, Veliko blato, istono od Bore itd. Ali Panevaki rit ima i takvih naputenih tokova koji su ve odavno prirodnim procesima zasuti fluvijalnim materijalom. Treba pomenuti i jezero Provalija. Provalija je postala 1895. godine kada je visoka voda na Dunavu juno od Ploice probila stari nasip i iskopala udubljenje dugako 350 i iroko 50 do 150 metara. Prosena dubina provalije iznosi 7 metara, a na severnoj polovini mestimino i do 15 m. Prilikom provale vode stari nasip je odnesen, a novi koji je kasnije izgraen, obilazi Provaliju. Tako se sada pri svakom viem vodostaju dunavska voda spaja sa Provalijom. Vrlo karakteristinu povrinu predstavlja Majur bara, izmeu Gaja, Deliblata i Emanuelovaca. Ova bara predstavlja depresiju od 3 do 6 metara niu od okolnog zemljita. Ona je na severu oiviena odsekom lesne zaravni, visokim oko 40 metara, u ijem podnoju izvire prilino jako Malo i Veliko Vrelo. Ova vrela morala su biti bogata vodom i u vreme kada je stvarana lesna terasa. Otuda je na ovom mestu, gde se voda stalno zadravala, izdizanje povrine nagomilavanjem lesa ilo sporije nego u drugim suvljim predelima. Potamije ima nekoliko manjih fluvijalnih jezera. Severozapadno i jugozapadno od Uzdina postoje etiri jezera lunog i uzdunog oblika koja mnogo podseaju na naputene meandre neke reke koja je bila i vea i bogatija vodom od dananjeg Tamia. Ravenica, Ostru i Brnovac su u aluvijalnoj ravni Tamia i svakako su njegove mrtvaje. Kalda, koja je duboko useena u lesnoj terasi, takoe predstavlja naputeni tok Tamia, ali iz neke starije faze. Slino je i sa Bakim ritom, koji je skoro itav ujezeren, i Krivom barom, jugoistono od Idvora.

39

Istono od Barande i Opova postoji nekoliko bara lunog oblika. Slatina i Peena slatina, istono od Barande, zatim Slana bara, Rakita i Velika slatina, istono od Opova, kao i Mala slatina, istono od Sefkerina, predstavljaju veoma razliite i velike meandre, useene u lesnoj terasi. Hidrografija je takoe bila odluujui faktor prilikom formiranja prvih naseobina. Iz istorijskih izvora nam je poznato da su prvi gradovi nastali u dolinama velikih reka, i to pre svega zbog plodnog zemljita, boljeg snabdevanja vodom, bogatstva ribe i razvoja trgovine. Vodene povrine su atraktivniji prirodni motivi Banata. Otvorene vode sa adama i priobalnim umama predstavljaju kompletnu prostornu celinu koja prua raznovrsne mogunosti rekreiranja. Na primer, Bela stena je afirmisani lokalitet koji tokom leta poseti veliki broj turista iz okolinih naselja.

Karta br. 8: Sistem Dunav-Tisa-Dunav

Izvor: Vode Vojvodine, Novi Sad

40

Jezera kao turistiki motivi Vojvodina je bogata jezerima: Paliko, Ludoko, Ledniko, Krvavo, Slano, Belocrkvanska jezera, Obedska Bara itd. Ona se ne valorizuju u turizmu koliko bi trebala s obzirom na njihove karakteristike. Slano Kopovo spada u grupu slanih jezera koje se nalaze u paleomeandrima Tise na lesnoj terasi. Nalazi se 5 km severoistono od Novog Beeja u blizini pruge i puta. Slano Kopovo ima povrinu od 1,45 km2, a duina obalske linije iznosi 7 km. Ovo jezero je prirodna retkost koja predstavlja poznatu ornitoloku stanicu. Meutim, Slano Kopovo takoe predstavlja izuzetnu prirodnu vrednost gledano sa geomorfolokog, hidrolokog i mikroklimatskog aspekta. Leti jezero esto presui, tako da na dnu jezera ostane nataloeno i po nekoliko santimetara soli, a specifini mikroklimatski uslovi uslovljavaju spektakularne atmosverske pojave: efekat fatamorgane, vrtloaste vetrove i sl. Slano Kopovo je zatieno prirodno dobro. Slano jezero Rusanda nalazi se neposredno uz severoistoni kraj naselja Melenci. Po svojim prirodnim karakterisrikama je slino jezeru Slano Kopovo. Basen jezera predstavlja fosilni meandar izduen pravcem istok zapad polukrunog oblika. Veliina jezera iznosi 4 kvadratna kilometra, a dubina od 0,5 do 1,5 m. Jezero se snabdeva vodom od atmosferskih taloga i od izdani. Otuda su visoki vodostaji u periodima kia, tj. u jesen i u prolee, a niski kada su sue u letnjem delu godine. Na jezeru se javljaju velike oscilacije pa sa ovim i razliite dubine. Severni i juni priobalni delovi izloeni su poplavama. Voda u jezeru je mutna, mrko-zelena i osea se na sumpor-vodonik. Voda i peloid se vie decenija koriste u terapeutske svrhe u lokalnom stacionarnom leilitu. Banja Rusanda je jedan od najznaajnih balneolokih centara Banata. Slana jezera u okolini Opova su po svom postanku i osnovnim morfometrijskim karakteristikama vrlo slina jezerima Slano Kopovo i Rusanda. Nalaze se na lesnoj terasi u blizini Tamia. Jezera su locirana u blizini puta enta Opovo Panevo. Najvea jezera Slatina i Peena su pretvorena u ribnjake.Na ovom prostoru je otkriveni znaajno neolitsko arheoloko nalazite. Takoe, treba istai i tipina slatinska zemljita koja su rasprostranjena na okolnom terenu. Poseban fenomen meu vodenim povrinama junog Banata predstavljaju Belocrkvanska jezera. Nastala su u udubljenjima iz kojih se vadio ljunak. Razliite su veliine i dubine, a najvee je u neposrednoj blizini Bele Crkve. Istiu se svojom turistikom atraktivnou i izraenom sportskorekreativnom funkcijom istiu se Belocrkvanska jezera i Vrako jezero. Belocrkvanska jezera, sedam veih jezera sa kristalo istom vodom, nalaze se u neposrednoj blizini grada Bele Crkve. Izuzetno su bogata ribom: amur, smu, tuka, aran, som. Ova jezera su vano ribolovno podruje, i pravi su izazov za sportske ribolovce. Najstarje i rekreativnim potrebama prilagoeno jezero je Glavno jezero. Ostalih est jezera , za sada se i pored znaajnih

41

turistikih potencijala, koji omoguavaju razvoj rekreativnog turizma na vodi , kao i ribolovnog turizma, nedovoljno koriste . enanska jezera nalaze se na samo kilometar jugozapadno od sela enta, pored magistralnog puta Beograd-Zrenjanin, nalaze se dva manja jezera, od kojih je vee povrine 2,5 hektara i dubine oko 20 metara. Vikendima tokom leta na jezerima se okupi i preko hiljadu izletnika, meu kojima veliki broj iz Beograda. Jezera koja imaju karakter vetakih akumulacija su locirana irom Banata. Najznaajnija su: Ekenda, Vrbica, Jaruga severno od Kumana, Okanj severno od Elemira, i druge. Vode ovih jezera koriste se za navodnjavanje plantanih vonjaka i vinograda, za vodosnabdevanje, za zaustavljanje erozije okolnih zemljita. Ona su veoma pogodna stanita raznih ribljih vrsta, te se koriste za prirodni uzgoj ribe i sportsko turistiki ribolov. Izgradnjom turistikih objekata na obalama jezera podstakao bi se izletniki i sportsko rekreativni turizam Takodje treba spomenuti i najvee ribnjako jezero-Belo blato. Ribnjak ima veliki znaaj, jer se riba izvozi u velike gradove nae zemlje. Carska bara predstavlja specifino fluvijalno jezero koje se nalazi u plavnom meureju Tise i Begeja. Nalazi se u blizini magistralnog puta Zrenjanin Beograd, na sredokrai izmeu Stajieva i Perleza. Ovaj lokalitet obilije biogeografskim motivima i vana je ornitoloka stanica, to je uticalo da bude proglaena za specijalni rezervat prirode "Stari Begej Carska bara". Ovaj prostor raspolae izuzetnim pejzanim kvalitetima. Carska bara lei izmeu 3 grada: Beograda, Novog Sada i Zrenjanina. prostor Carske bare karakterie gusto izatkan ilim reka, kanala,jezera i bara. Na ovom prostoru nekada se protezalo bezbroj veih i manjih movara. Danas ovaj prostor karakteriu meandri Starog Begeja koji se suavaju i skrauju i bare sve vie nagnute o odnosu na dno renog korita. Carska bara je bogato stanite movarnih ptica i retkih biljnih vrsta. Biljni svet Carske bare, predstavljen je brojnim autohtonim vrstama, od kojih su neke retke, pored onih koje se redovno sreu na barskim kompleksima. Po svojoj vrednosti izdvajaju se od vodenih biljaka: vodeni griz, vodena paprat, beli lokvanj i druge; u livadskoj vegetaciji prisutni su vranjemil, hajduka trava, slez, pelen, livadska alfija i druge; a u movarnoj vegetaciji: zajednice traka, vodoljub, barska perunika, jeenica, paija trava, iirot i druge. umske povrine zauzimaju znaajne delove Rezervata. Brojna stabla u okolini kolonije aplji i kormorana imaju osuene vrhove, inei ih tako pogodnim za osmatranice i uzletita za lov ribe u jezeru ili bari, ovim stanovnicima bare. Za bogatstvom sveta flore ne zaostaje ni fauna, gde se uz dosta sree mogu pronai: divlja svinja, srna, lisica, zec, bizamski pacov, imi, tvor, je, tekunica, krtica, lasica, hrak, barska kornjaa, sivi guter, belouka, zelena aba i areni dadevnjak. U vodama Starog Begeja i Carske bare ivi ak 24 vrste riba iz 16 familija. Svetsku slavu ovom mestu donelo je prisustvo ptijeg sveta sa oko 240 vrsta, zbog ega je ovo dobro proglaeno za Ramsarsko

42

podruje, tj upisano u UNESCO-vu listu movarnih podruja od meunarodnog znaaja. Neke od retkih ptica koje se ovde mogu videti su: orao belorepan, eja movarica, livadska eja, kobac, miar, aplja kaikara i mnoge druge. Na predlog strunjaka Zavoda za zatitu prirode Srbije Vlada Republike Srbije proglasila je ovo podruje Specijalnim rezervatom prirode Stari Begej - Carska bara. U prostoru postoje tri stepena zatite. Prvom stepenu zatite pripadaju lokaliteti: Carska Bara sa Vojtinom mlakom, Perleska Bara, Tiganjica, i deo podruja Botokog Rita sa fragmentima livada i stepa, ukupno 703.7044 ha. Drugom stepenu pripadaju: tok Starog Begeja sa severnim meandrom i pojasom irine 10 m uz levu obalu u nivou Tiganjice i Perleske Bare, zatim podruje Zagnjenice, Ravenice, Visoke grede, Male grede i Saraice, ukupno 371.832 ha. U trei stepen zatite spadaju: deo novog nasipa irine 120 m, Farkadinski rit (livade, slatine, traci, kanali, stari nasip), deo starog nasipa izmeu Farkadinskog i Botokog rita sa pojasom irine 50 m (Dudara) i deo Botokog rita (put, traci, severni deo rita, stari nasip), ukupno 600.4650 ha. U monotonoj ravnici Panonske nizije, u Vojvodini, prirodni i antropogeni potencijali podruja Carske bare su viestruko atraktivni za vie oblika turistikog kretanja. Carska Bara dolazi u red nekoliko naj atraktivnih mesta na turistikoj mapi Vojvodine Prostor Gajsko dubovakog rita predstavlja tipian plavni teren koji je lociran u inudacionoj ravni Dunava. Rit je smeten u zoni izmeu Banatske peare i samog toka Dunava. Morfologija terena odslikava ivu fluvijalnu aktivnost. Kretanje Gajsko dubovakim ritom je najefikasnije amcem du brojnih rukavaca. Uspor vode u ovom sektoru Dunava je konstantan. Gajsko dubovaki rit se takoe odlikuje velikim biodiverzitetom i predstavlja pravi kontrast terenima peare Izvori i bunari Na mestima gde se izdanska voda ogoliti obrazuju se izvori. Ogolienih izdani najvie ima u Frukoj gori. Treba napomenuti da su usled tektonskih poremeaja ogolieni i mineralni izvori. U Starom Slankanenu je izvor slane vode nazvan Slanaa, i to je jedan od retkih prirodnih izvora mineralne vode u Vojvodini. Utvreno je da je voda slana jodna hipoterma, temperature 18,4 C. U vodi ima gasova CH1 i CO2. Pored toga voda sadri jod, kao i jone Sr, Mn i Ba. Strunjaci smatraju da je voda fosilno morska neto izmenjena infiltracionim vodama. Za razliku od Fruke gore, Vrake planine imaju vrlo malo pravih izvora. Na itavoj povrini ima est do sedam veih izvora, koji daju proseno svaki 2 do 4 litre vode u minutu. Najjai je izvor u Korkani, severno od sela Soice, koji daje oko 20 litara u minutu. Jae izvore imaju predeli istono od

43

Mise, iznad Vrca i u uvali iroko bilo. Ostali izvori nemaju otiuu vodu nego su zatvoreni u male bazene. U ostalim delovima Vojvodine nema pravih izvora. Ponegde, u podnoju Titelskog brega, oko Banatskog peska i neto oko lesnih zaravni javljaju se izvori s pitkom ili neto zaslanjenom vodom. Znaaj tih izvora je mali. Opta je odlika vojvoanske ravnice da je siromana prirodnim izvorskim vodama. Veliki nedostatak izvorske vode stanovnitvo nadoknauje vodom iz obinih ili artekih bunara. Obini bunari su kopane rupe u lesu ili pesku do prve izdani. Voda se iz kopanih bunara izvlai ermovima, koji su sastavni deo vojvoanskog pejzaa. Njih je danas sve manje na vojvoanskim ravnicama. Sem toga, ovaj primitivan, ali vrlo interesantan nain izvlaenje vode iz plitkih bunara odavno je zamenjen izvlaenjem vode pumpama na elektrini ili motorni pogon. Arteki bunari snabdevaju se vodom iz dubokih izdani. Usled hidrostatikog pritiska voda se izbacuje na povrinu tako da se svakog trenutka dobije ista i svea pitka voda. Na teritoriji Vojvodine ima mnogo artekih bunara. Svako selo je imalo po nekoliko. Termomineralni izvori Pored ve nabrojanih prirodnih mineralnih izvora potrebno je pomenuti i buene mineralne izvore. Posle Drugog svetskog rata vrena su mnogobrojna duboka buenja radi nafte, pa su se iz tih dubokih buotina pojavljivale i mineralizovane tople i hladne vode., to je uticalo na to da se hemijski sastav temeljnije proui i da se ukljue u eksploataciju. Zato se vre ispitivanja podzemnih voda pri svakom znaajnijem buenju. Vojvodina ima izvanredne mogunosti za razvoj banjskog turizma, jer obiluje termomineralnim vodama. Prema poslednjim podacima raspolae sa oko 350 nalazita termomineralnih voda. Od banja se po svojoj ureenosti i lekovitosti voda izdvajaju: Banja Kanjia, Banjsko rekreativni centar Vrdnik, Bezdanska banja, Banjsko leilite Rusanda, Banja u Slankamenu, Novosadska banja, Beejska banja, Banja Junakovi Prigrevica. Na teritoriji Vojvodine ima nekoliko lokaliteta u kojima se koristila lekovita voda ili peloid. To su: Jermenovake i mineralne toplice; Lemeka banja; Pali Banja; Temerinska Banja; Torda; Narodno kupatilo u Zmajevu i Izvor u Bakoj Topoli. Rastui broj potreba za banjskim leenjem i rekreacijom ukazuje na neophodnost konkretnih i organizovanih akcija koje bi doprinele izgradnju, ureenje i revitalizaciju banjskih centara. Svetsko turistiko trite ima izuzetnu potrebu, za kvalitetnim banjama s obzirom na rastui broj oboljenja u svim zemljama sveta. Zbog lekovitosti voda, Vojvodina ima dobre mogunosti za razvoj ovog segmenta turistike ponude.

44

Pored bogate mree povrinskih voda Banat obiluje i podzemnim vodama. Freatske vode su prisutne u celom Banatu i predstavljaju gornji najplii horizont. Medjutim, esta je zagadjenost freatskih voda usled pretvaranja kopanih bunara u septike jame i sve vee upotrebe mineralnih ubriva u poljoprivredi. Stoga su za vodosnabdevanje bitnije dubinske podzemne vode tzv. arteke vode. Skoncentrisane su na dubinama veim od 100 metera, dobrog su kvaliteta i mogu da se koriste za pie. U termomineralne izvore moemo da svrstamo: Kanjia (voda je alkalno kisela hipoterma 27O C) Gorki izvor u Tordi sadri natrijum, Vraki mineralni bunar 22O C, banja Rusanda poznata po slanoj vodi. Beejska banja( voda je zemnoalkalno murijatina, slabo kisela hipoterma) Ovi izvori imaju veliki znaaj jer su se pored njih razvile veoma poznate banje Vojvodine. Osim toga, oni su i veliki potencijal za razvoj podruja u kojima se nalaze. Banja Kanjia nalazi se na obali reke Tise u Kanjii, koja je na samoj granici Srbije i Maarske. Do nje se najlake dolazi autoputem, udaljenim svega 15 km od banjskog kompleksa. Po svom hemijskom sastavu, ova lekovita voda je natrijum-hidrokarbonantno, jodno, bromidno, sulfidna, alkalna, hiperterma mineralna voda temperature 51, 64 i 72 C, a sem nje u leenju reumatskih oboljenja i stanja nakon povrede kotano-zglobonog aparata, koristi se i lekovito blato. Banja raspolae sa vie stotina leaja u nekoliko objekata.Optina Kanjia sa okolinom, tokom citave godine prua razlicite sadraje, pocev od lova i ribolova na reci Tisi, pa sve do atletsko-plivackog maratona i dez festivala... Rusanda ima alkalno-murijatinu, slanastu vodu s karakterom bromnih voda. Salinitet vode vei je leti, kada su intenzivna isparavanja, a manji tokom prolea i jeseni, kada padaju kie. Detaljnijim ispitivanjima utvreno je da je salinitet jezera vei u dubljim delovima, gde su ogoliene plitke izdanske vode. Zato na mestima gde ovakva voda izbija, na "miravcima", znatno je slanija. Severna polovina jezera, gde su ovi miravci esti, pet puta je slanija nego na junoj polovini. Zbog tako velikog saliniteta Rusanda oskudeva u biljnom i ivotinjskom svetu. Susedna dva, po genezi ista jezera, Ostrvo i Okanj, zbog manje dubine imaju slatku vodu i bogatiji organski svet. Zbog velike slanosti Rusanda je postala veoma poznata kao kupalino i banjsko mesto. Biogeografski turistiki motivi Vojvodina, a pogotovo Baka je bogato izbrazdana kanalima (DTD,Veliki Baki,Bajski), rukavcima, mrtvajama (stari Dunavac) i naravno sadanjim

45

tokom Dunava. Izmeu brojnih rukavaca i bara nastaju jedinstvene oaze prirode koje nastanjuju brojne biljne i ivotinjske vrste. Sva mesta u priobalju Dunava u Vojvodini imaju bogat lovni i ribolovni fond. Ovde se sreu retke vrste ptica kao i kapitalni primerci jelena i divljih svinja. Po svom prirodnom bogatstvu najznaajniji su: Nacionalni park Fruka gora, Apatinski rit, Karaorevo, Petrovaradinsko-Koviljski rit i Deliblatska peara. Gusta mrea kanala, movare i stoletne ume bogate su ribljim fondom, insektima, beskimenjacima, kao i naseljavanja vidre u ovom kraju. Lov i ribolov u Vojvodini privlai turiste iz celog sveta. Ima 85 lovita Kozara, Subotike ume, Apatinski rit, Morovi, Biserno ostrvo i dr., koja su bogata sitnom i krupnom divljai. Od sitne divljai se love zeevi, fazani, jarebice, divlje guske i plovke. to se tie krupne divljai najatraktivniji je lov jelena, srne i divlje svinje. Posebnu zanimljivost ove ravniarske oblasti ini ribarstvo i uzgoj raznovrsne ribe, kao to su aran, smu, som, tuka i keiga. Na mnogim mestima ureeni su vetaki ribnjaci, a meu njima je najpoznatiji ribnjak u Eki kod Zrenjanina, gde se kvalitetna riba proizvodi u velikim koliinama. Biljni svet Vojvodine u proteklih 100 godina pretrpeo je velike promene izvorna vegetacija je zamenjena prirodnom. Na teritoriji Banata moemo izdvojiti tri biljne zajednice:umska, livadska i panjaka. umska zajednica su: ume Vrakih planina, aluvijalnih ravni i ume Banatskog peska. ume Vrakih planina su sastavljene od bagrema, lipe i hrasta. Peara je pokrivena umskom vegetacijom. Ritske ume su po aluvijalnim ravnima Tise i Dunava, koje nisu zatiene od poplava. Sastavljene su od bele i crne topole, vrbe i jasike. Izmedju drvea je iblje. Livadske zajednice se nalaze u aluvijalnim ravnima i po depresijama istonog Banata. Ovu fitocenozu ine dosta trave, iblje i estari. iblje predstavljaju crni glog, kupine, divlja rua. Panjaka zajednica se nalazi na celoj teritoriji Banata, gde nema livadskih trava i uma. Velikim zalaganjem ljudi ova fitocenoza je postala biljna zajednica kulturnih biljaka. DRUTVENO ISTORIJSKE OSOBENOSTI BANATA Plodno zemljite, obilje vode i umerena klima privlaili su ljude u vojvoansku ravnicu. Jo u starije kameno doba (u paleolitu) ljudi su se sputali u ovu ravnicu i kratkotrajno zadravali lovei mamute. Prvi zemljoradnici i stoari nastanjuju Vojvodinu u mladje kameno doba (u neolitu). Korienje metala poinje oko 3800. godine pre nove ere. Od bakra su pravljeni ne samo ukrasni predmeti nego i nova vrsta orua, a takodje i keramika ukraena duboreznom ornamentikom. Naveemo neke ostatke iz ovih epoha. Paleolit - U ovom periodu, praovek se sputao u ovu ravnicu, gde se kratko zadravao lovei irvase i mamute. Na dva mesta u Vatinu i Vrcu su naena orua od kamena koja su pripadala paleolitskim lovcima.

46

Mezolit - Pod uticajem vlane klime, na lesnim i aluvijalnim naslagama se formiraju ume, u kojima se mezolitske zajednice bave lovom. Izgrauju privremena ili stalna stanita na peskovitim dinama. Najznaajnije nalazite mezolitske kulture je Vrac. Neolit - Starija neolitska kultura u junom Banatu dobila je naziv Staevaka grupa. Naziv je dobila po selu Starevu kod Paneva. Ovde sreemo prve keramike posude od peene zemlje, prve alatke od uglaanog kamena i kosti. Sva naselja iz ovog razdoblja lee u ravnici, ali na uzvienim mestima kraj manjih reka. Najgue su bili naseljeni okolina dananjeg Vrca i ceo juni pojas Banata. Najznaajniji arheoloki lokaliteti su Kozluk kod Vrca, Pavli, Kovin, Hajduica, Gaj i Kusi. U mlaem neolitu i na ovom podruju se stvara Vinanska kultura. Tada se formiraju stalna naselja sa nadzemnim stanitima a stanovnitvo se bavi zemljoradnjom, stoarstvom i lovom. Najznaajniji lokaliteti bakarnog doba su Ciglana Bela Crkva, Stari Vinogradi-Banatska Dubica, Graniarska ulica-Vatin itd. Bronzano doba - Najznaajniji lokaliteti ovog doba su Ludo-Vrac, Bela bara-Vatin, idovar-Oreac i dr. Starijoj fazi gvozdenog doba pripadaju lokaliteti: Breg-Ritievo, RudineBanatska Palanka. U mlaoj fazi se formira populacija, koju nazivamo Skordisci. Ratniko pleme Kelta, Skordisci, stalno se naseljava u medjureju Dunava i Save. Ljudi su stanovali u dobro utvrdjenim naseljima, kakvo je boli idovar u jugoistonom Banatu. Trgovina se razvijala i kovao se novac koji je postajao merilo vrednosti robe. Trgovalo se i izmedju veoma udaljenih podruja. U drugoj polovini I v.p.n.e. u Vojvodinu prodiru Rimljani i osvajaju Srem i june delove Banata, a po ilirskom plemenu (Panonci) ovu pokrajinu nazivaju Panonija. Oni su irili pismenost, stvarali gradove, gradili puteve, intenzivirali poljoprivredu, uveli vinogradarstvo na Frukoj Gori, podsticali trgovinu i zanatstvo, ak su na Dunavu i Savi imali i flotu. Grad Sirmijum postao je krajem III i pocetkom IV veka metropola Rimskog Carstva. Iz rimskog perioda registrovano je 25 lokaliteta od kojih su najznaajniji u Staroj Palanci poznat pod nazivom Sapaja, zatim Kovin, Vrac, Banatski Karlovac i dr. Za podruje Banata znaajniji su i nalazi materijalne kulture Sarmata, koji u drugoj polovini III veka naseljavaju ovo podruje. Na naem terenu registrovano je oko 70 lokaliteta koji pripadaju sarmatskoj kulturi. Na prvom mestu treba izdvojiti Vrac u kojem je najpoznatije Dvorite Eparhije banatske. Krajem VI veka u ove krajeve dolaze Sloveni. Karlo Veliki je unitio avarski plemenski savez i Franaka je pomerila svoje granice do Fruke Gore. Bitne promene u drutveno-ekonomskim odnosima nastale su krajem IX veka kada su s istoka doli Madjari, i nastanili najvei deo teritorije dananje Vojvodine, gde su zatekli ostatke Avara, slovensko i franako stanovnitvo.U doba seobe naroda naselja su podizana u blizini ruevina antikih gradova. Najpoznatija nalazita iz ovog perioda su kod Kovina, Paneva, Vrbasa, Novog

47

Kneevca, Ade i elareva. Banat je bio pod vlau ugarske drave. Turci su posle kosovske bitke upuivali svoje odrede prema severu i upadali u Srem i Banat i pustoili ih. Kada je srpski despot Stefan Lazarevi 1403. godine stupio u vazalni odnos prema ugarskom kralju Zigmondu, koji mu je zauzvrat ustupio Beograd i Mavu, Srem i Banat su privremeno bili zatieni od Turaka odbrambenim pojasom koji je predstavljala srpska despotovina. Nadiranje Turaka na Balkan izaziva masovno kretanje Srba s Kosova i iz Pomoravlja prema teritoriji dananje Vojvodine. Posle pada srpske despotovine pod tursku vlast Ugarska prihvata izbeglice i koristili ih kao graniare za odbranu junih granica. Da bi jae vezao Srbe za Ugarsku, kralj je prihvatio potomke poslednje srpske vladarske dinastije i ak uveo titulu srpskog despota. Tako je srpska despotovina nastavila da ivi, iako bez svoje teritorije. Srpskim feudalcima kralj je delio imanja, dok su kmetovi Srbi bili u istom poloaju kao i maari. Srbi nastanjeni u Ugarskoj ostali su privreni svojoj veri i podigli veliki broj pravoslavnih crkava i manastira (iatovac, Jazak, Hopovo, Kruedol i dr.), koji su postali centri pismenosti, prepisivanja i irenja srpske kulture i pismenosti.Turci su uvrstili svoju vlast u Sremu u vreme prvog pohoda na Be 1529, Baku su osvojili 1542, dok je Banat konano pao u njihove ruke 1552. godine. Iz vojnih i ekonomskih razloga Turci su u Vojvodini naseljavali srpsko i vlako stanovnitvo, poto se veliki broj stanovnika, preteno madjara, odselio na sever. Vojvodina je pod Turcima bila privredno i kulturno unazaena Posle poraza Turaka pod Beom proterani su iz Bake, zapadnog i centralnog Srema, a posle Poarevakog mira, i iz Banata i istonog Srema. Turska vlast u Vojvodini zamenjena je austrijskom. Poto su Turci reorganizovali vojsku, naterali su Austrijance na povlaenje. Pred odmazdama Turaka, u velikoj seobi 1690. godine, pod patrijarhom Arsenijem III arnojevicem, hiljade Srba prelo je u Vojvodinu. U to vreme Srbi su ovde inili glavnu masu stanovnitva, a pored njih u Bakoj i Sremu iveli su Bunjevci i okci, odnosno Hrvati, a u Banatu Rumuni. Prema Turskoj je stvoren odbrambeni sistem u vidu Vojne granice. Na severu Banata protezala se Pomorika vojna granica, u Baoj uz Tisu bila je Potiska, a uz Dunav i Savu Podunavska i Posavska. Poto je Vojvodina posle ratova s Turcima bila opustoena a mnoge njive zaparloene, dravna vlast i spahije poeli su da naseljavaju stanovnitvo iz Nemake i severne Ugarske jer su Baka i Banat bili slabo naseljeni. Naseljenici su bili neophodni za pretvaranje pustara i movara u obradivo zemljite i za obnavljanje trgovine i zanatstva. Najvie je naseljeno Nemaca, koji su bili vini obradi zemlje i poznavali su zanate. Slovaci su se doseljavali s Karpata, oko 1740. godine u Baku, a kasnije i u Banat i Srem. U Bakoj su se u to vreme masovnije naseljavali i Madjari da bi se kasnije mnogi preseljavali u Banat. Rusine je na svoje bake posede naseljavala komora od kraja 40-tih godina i kasnije do 1765: posle su se oni selili i u Srem. Plansko naseljavanje Rumuna bilo je u drugoj polovini XVIII veka, ali oni su se i ranije samoinicijativno sputali u banatsku ravnicu, Nastavljeno je i naseljavanje Srba i Hrvata iz Like, Dalmatinske zagore, Srbije i Bosne. Zahvaljujui ekonomskom

48

progresu, dolo je do jaanja gradjanskog stalea. Dok su Nemci u prvom redu bil nosioci evropskog zanatstva, koje je pritiskivalo stare balkanske zanate, Srbi su drali trgovinu, stonu i itarsku, stvarajui veliki trgovaki kapital. Gradovi su se razvijali kao centri trgovine i zanatstva, ali kao i kulturna sredita. Izmeu esnaestog i devetnaestog veka, Vojvodina je bila kulturno stecite srpskog naroda elei da ostvare svoja nacionalna prava, Srbi su proglasili Srpsku Vojvodinu na Majskoj skuptini u Sremskim Karlovcima 1848. godine, koja se sastojala od Srema, Bake, Banata i Baranje. Posle poraza Maarske revolucije, odlukom austrijskog cara, 1849. godine, formirana je zasebna austrijska pokrajina, nazvana Vojvodstvo Srbija i Tamiki Banat, koja se sastojala od Banata, Bake i Srema. Poetkom XX veka (1918.g.) velika narodna skuptina Srba i drugih naroda Vojvodine, proglaava prikljuenje Vojvodine Kraljevini Srbiji. Izmeu 1929. i 1941. godine postojala je kao Dunavska banovina i to kao jedna od pokrajina Kraljevine Jugoslavije. Glavni grad banovine je bio Novi Sad, a pokrajina se sastojala od Srema, Banata, Bake, Baranje i umadije. Tokom Drugog svetskog rata Vojvodina je osloboena 1944. godine, a region je politiki obnovljen kao autonomna pokrajina u sastavu Srbije 1945. godine. Druga polovina XX i poetkom XXI veka Vojvodina dobija veoma znaajnu ulogu kao deo Srbije. Njena multikulturalnost predstavlja neprocenjivo bogatstvo. Na ovoj teritoriji ivi oko 2 miliona stanovnika, od ega su najvie Srbi (66%) a zatim Maari, Hrvati, Slovaci, Crnogorci, Rumuni, Rusini, Ukrajinci, okci, Nemci, Makedonci, Albanci, Slovenci, Romi... Istorijski dogaaji na tlu Vojvodine ostavili su izuzetno veliki broj antropogenih motiva koji se danas mogu valorizovati kroz turizam.
KULURNO ISTORIJSKA BATINA VOJVODINE

Vojvodina je bogata arheolokim nalazitima ije su iskopine veinom smetene u muzejima. Graditeljsko nasledje predstavljaju sakralna arhitektura, tvrdjave, dvorci, stara gradska jezgra, etno-graditeljstvo, i dr. Od 18. do 20. veka u Vojvodini je izgraeno vie monumentalnih graevina - dvoraca. Gradili su ih bogati zemljoposednici kao svoje letnjikovce utonule u parkovsko zelenilo, daleko od gradova, da prue pogled na nepregledno bogatstvo ravnice. Meu 30 tak dvoraca, verovatno najlepi je Fantast - dvorac porodice Dunerskih kod Beeja sa poznatom ergelom. Po lepoti i znaaju izdvajaju se jo: dvorac kod elareva u kojem je danas stalna muzejska postavka stilskog nametaja i predmeta primenjene umetnosti iz 18. i 19.v., zatim dvorac u Kulpinu koji je pretvoren u Muzej poljoprivrede i dvorac Katel - Eka kod Zrenjanina jednim delom pretvoren u hotel. Vojvodinu karakteriu veoma znaajni kulturno-istorijski spomenici i to iz perioda baroka, neoklasicizma, rokokoa i secesije. Stilski i umetniki, veoma vredne su pravoslavne crkve u Beeju, Panevu, Beloj Crkvi Vrcu, Novom Sadu i urugu (sa najveim crkvenim zvonom). Interesantni i vredni su njihovi zvonici a jo vrednije su ikone i ikonostasi koje su radili najpoznatiji slikari sa

49

ovog podruja iz 18. i 19. veka. Osim ovih pravoslavnih, orginalne i nadasve vredne su rumunske pravoslavne crkve u Vrcu, Uzdinu i Beloj Crkvi; rimokatolike crkve u Novom Sadu, Petrovaradinu, Vrcu, Zrenjaninu, Subotici, Bakoj Topoli, katolika katedrala u Subotici i barokna protestantska crkva u Kovaici. Vojvodinu odlikuju i mnogobrojini muzeji i galerije sa veoma bogatim zbirkama. U muzejima i galerijama Vojvodine uvaju se pokretni spomenici kojima se reprezentuje polietnika kultura Vojvodine. Bogate su muzejske zbirke u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, u narodnim muzejima Zrenjanina, Vrca, Paneva, u gradskim muzejima Subotice, Sombora i Muzeja Srema u Sremskoj Mitrovici. Posebne kolekecije predstavljaju materijalnu kulturu i duhovno stvaralatvo: Srba, Maara, Slovaka, Rumuna, Rusina, i drugih. Posebnu specificnost Vojvodini daju stara gradska jezgra. Nastala su u 18. i 19. veku i graena su u stilovima baroka, neoklasicizma, i secesije sa elementima tradicionalne arhitekture. Ovo slino ponavlja od malopre. Njihov znaaj ogleda se u veoma dobroj ouvanosti. Najoriginalnija gradska jezgra su u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Subotici, Somboru, Beeju, Vrcu, Panevu, Zrenjaninu, Kikindi, Senti i Novom Beeju. U etnografskom bogatstvu Vojvodine istiu se karakteristina uorena sela u kojima neki objekti imaju raritetne vrednosti. Posebno su interesantni delovi ulica od kojih su poneki zakonom zatieni kao u naseljima Baki Petrovac, Ruski Krstur, Baki Monotor, Stapar, Baki Breg, Sivac, Temerin, Netin, Kupinovo. Tu su i orginalne vojvoanske kue. Uz sela i gradove su salai, uvaju se i orginalni ardaci, ambari, a meu zatienim nepokretnim spomenicima su: suvaa u Kikindi (1899), vetrenjae u urugu i Bakoj Topoli, ambari u Staparu (1847), vodenice na nekim rekama u Banatu i na Dunavu. Bogato graditeljsko naslee Vojvodine, po raznovrsnosti oblika i stilova, po broju civilizacija iz kojih potie, predstavlja svedoanstvo o nastanku, smenjivanju i uzajamnom proimanju brojnih civilizacija i razliitih ostataka materijalne kulture na ovim prostorima. Na teritoriji Vojvodine su registrovana 424 nepokretna kulturna dobra koja su : od izuzetnog (65) i velikog znaaja (359).prema svojim svojstvima su podeljena na: spomenike kulture (318), arheoloka nalazita (15), prostorne kulturno-istorijske celine (16) i znamenita mesta (10). Arheoloka nalazita U Vojvodini je do danas evidentirano preko 2000 arheolokih lokaliteta iz praistorije, vie od 500 lokaliteta iz perioda antike i preko 200 nalazita iz srednjeg veka. Najznaajnija arheoloka nalazita su:

50

Sirmijum (1-4. veka n.e.), elarevo - ibska uma (8-9. vek), Basijana kod Rume (antiki period), Starevo kod Paneva (neolit), kao i vieslojna nalazita: Titelski plato, Gomolava kod Hrtkovaca i idovar kod Vrca. U Sremskoj Mitrovici, ispod samog grada, pronaeni su ostaci rimske carske prestonice, iz antikog perioda sa ostacima ruevina impozantne carske palate, brojni stambeni i privredni objekti, hramovi i crkve mnotvo mozaika, razliitih skulptura, nadgrobne i dekorativne plastike i drugo. Mnogi lokaliteti u samom gradu, ali i van njega jo uvek nisu arheoloki ispitani do kraja mostovi na Savi, letnjikovci... Manastiri i samostani Monake naseobine u Vojvodini nastaju na samom poetku irenja hrianstva u srednjem veku, i predstavljaju sliku nacionalne, verske i kulturne meovitosti ovog podruija. Ovi spomenici kulture danas predstavljaju pravu kulturnu i turistiku riznicu Vojvodine. Jedinstvenu celinu ini Fruka Gora sa nekada 35, a danas 15 sauvanih i aktivnih pravoslavnih manastira, nastalih u periodu od XV do XVIII veka: Novo i Staro Hopovo, Kruedol, Grgeteg, Ravanica - Vrdnik, Jazak, Mala i Velika Remeta, Kuvedin, Diva (ipa), Privina glava, Beoin, Rakovac, iatovac i Petkovica. Pored frukogorskih manastira u Vojvodini su i drugi manastiri i samostani zatieni kao nepokretna kulturna dobra: - u Bakoj to su pravoslavni manastiri Kovilj i Boani, kao i katoliki samostani u Petrovaradinu, Somboru, Subotici i Bau (enski i muki); - u Banatu pravoslavni manastiri Mesi kod Vrca i Vojlovica kod Paneva, kao i benediktinski samostan Araa kod Novog Beeja i franjevaki samostan u Panevu. FRANJEVAKI SAMOSTAN U BAU predstavlja najstariju monaku naseobinu u Vojvodini. Prema dokumentimaizgradili su ga vitezovi-templari 1169. godine. U 16. i 17. veku na prostoru dananjeg Banata bilo je puno srpskog pravoslavnog stanovnitva i postojalo je nekoliko episkopija: Lipovska, Temivarska, Bekereka i Karameebeka ili Vraka. Posle Velike seobe Srba 1690. bekereka eparhija je spojena sa temivarskom. Poetkom 30-ih godina 20. veka ujedinjenjem vrake eparhije i delova temivarske eparhije u Jugoslaviji nastala je eparhija banatska. Prvi episkop ove ujedinjene eparhije

51

bio je Georgije Leti. Prema podacima iz 2002. Banatska eparhija ima 158 parohija, 132 svetenika u 6 namesnitava. Manastiri eparhije banatske su Mesi kod Vrca, Manastir Vojlovica kod Paneva, Manastir Svete Trojice u Kikindi, Manastir Svete Melanije u Zrenjaninu, Manastir Bavanite kod Kovina, Manastir Sredite kod Vrca i Manastir Hajduica kod Plandita. Tvrave i dvorci - Povoljan geografski poloaj, velike evropske reke koje su u Vojvodini plovne celom dunom, uglavnom ravniarski teren omoguili su izgradnju razliitih fortifikacionih objekata ve u srednjem veku. Najznaajnije tvrave su: Ba iz XIV veka (po ovoj tvravi Baka je dobila ime), Petrovaradinska tvrava (XVII i XVIII vek), Slankamen i Kovin (XI vek), Vrdnik (XIV vek), Vrac (XV vek), Morovi (iz XIV veka) i druge. Ove tvrave su danas uglavnom u ruevinama. Etnografsko bogatstvo Vojvodine U muzejima Vojvodine uvaju se mnogobrojni pokretni spomenici kojima se reprezentuje polietnika struktura Pokrajine. Bogate su muzejske zbirke u Muzeju Vojvodine, narodnim muzejima Zrenjanina, Vrca i Paneva, u gradskim muzejima Subotice, Sombora i Muzeju Srema. Posebne kolekcije karakteriu materijalnu kulturu i duhovno stvaralatvo naroda i narodnosti Vojvodine: Srba, Maara, Slovaka, Rumuna, Rusina, i drugih. U etnografskom bogatstvu Vojvodine istiu se urbanistike celine vojvoanskih uorenih sela u kojima neki objekti imaju raritetne vrednosti (Baki Petrovac, Ruski Krstur, Netin, Petrovaradin, Stapar,Baki Monotar, Baki Breg, Sivac, Temerin).Tu su i originalne vojvoanske kue. Raznovrsan reljef u Banatu je uticao na seosku arhitekturu, razvoj kua i okunica. U zavisnosti od ovog prirodnog faktora menjao se tip i oblik kue. U planinskom delu Banata, na padinama Vrakih planina, gradjene su kue neto manjih dimenzija, od boljeg izolacionog materijala zbog hladnoe. Podrumi su gradjeni od kamena koji se uzimao iz oblinjih majdana, a glavna konstrukcija je bila od drveta. Poto se stanovnitvo vie bavilo stoarstvom, raspored okunice nije bio toliko bitan, u smislu racionalnog iskorienja zemljita, kao to je u ravniarskim krajevima. Uz sela i gradove su salai, uvaju se i originalni ardaci, ambari, a medu zatienim nepokretnim spomenicima su: suvaa (mlin) u Kikindi (1899), vetrenjaa u urugu, ambari u Staparu (1847) i vodenice na nekim rekama u Banatu i na Dunavu. ANTROPOGENI TURISTIKI MOTIVI BANATA Podruje Banata ima veliki broj antropogenih motiva koji mogu biti zanimljivi kako domaim, tako i stranim turistima. Ovo podruje raspolae velikim brojem raznovrsnih kulturnih dobara koja se mogu staviti u turistiku

52

funkciju. Jedan od efikasnijih naina za to je formiranje kulturnih ruta (putem klasterovanja) na osnovu grupisanja pojedinih kulturnih dobara. Na taj nain se doprinosi podizanju pojedinane atraktivnosti dobara ukljuenih u kulturnu turu Arheoloka nalazita i iskopine iz paleolita (Vrac, Vatin), starijeg neolita (Starevo, Vrac), mlaeg neolita (Vrac, Mesi, Potporanj), i bakarnog i gvozdenog doba (Vatin, Oreac, Dupljaja, Panevo, Omoljica, Banatski Karlovac) predstavljaju dragocena izvorita i materijale za rekonstrukciju brojnih kultura, koje su se na ovom podruju formirale, smenjivale i razvijale.
STANOVNITVO BANATA KROZ ISTORIJU

Na etniku prolost Banata, kao i itave Vojvodine, veliki uticaj je imao njen geografski poloaj. Kroz ovaj deo Panonske nizije prolaze najpovoljnije prirodne veze zapadne i severne Evrope sa jugom Starog kontinenta.Na teritoriji Banata tragove su ostavili mnogi narodi. U drugoj polovini I veka stare ere na podruje Vojvodine prodiru Rimljani, i zauzimaju Srem i june delove Banata. Banat je zajedno sa Bakom predstavljao graninu teritoriju antikog sveta. Granica Rimske drave du desne obale Dunava, presecala je. Poetkom II v.n.e. rimski car Trajan pokorio je Daane i najvei deo dananjeg Banata dospeo je pod rimsku vlast. Trajan je Banat naselio isluenim rimskim vojnicima. Na njegovom pobednikom monumentalnom stubu u mu se i danas mogu videti pognute figure pokorenih banatskih domorodaca. Period izmeu V i VII veka , doba Velike seobe naroda, ovim podrujem su prolazili Huni, Vandali, Goti, Sloveni. Poetkom V veka Huni, pod vostvom Atile, su se naselili izmeu Dunava i Tise. Krajem VI veka u ove krajeve dolaze Sloveni. Bitne promene u drutveno ekonomskim odnosima nastale su krajem IX veka, kada se sa istoka doli Maari. Poetkom XIV veka, za vreme dinastije Anujaca, u Ugarskoj dravi je dolo do ekspanzije privrede. Stabilizuje se monetarni sistem, to je uticalo na razvoj unutranje i spoljanje trgovine, i dolazi do pojave novih naselja trgovaca. Nadiranje Turaka na Balkan izazvalo je seobu Srba prema ovim prostorima. Godine 1552. Turci konano zauzimaju Banat gde iz vojnih i ekonomskih razloga naseljavaju srpski i vlaki ivalj. Banat je pod Turcima bio privredno i kulturno unazaen. U drugoj polovini XVII veka je Turska vlast u itavoj Vojvodini zamenjena austrijskom. U velikoj seobi 1690. godine, hiljade Srba beei od turske odmazde, prelazi u Banat. U to vreme Srbi su ovde inili glavnu masu stanovnitva, a pored njih su iveli i Rumuni. Beki dvor je pribeglim Srbima garantovao oslobaanje od glavnih feudalnih obaveza, slobodu veroispovesti i autonomiju u pogledu crkveno-narodnih poslova, jer je raunao na njih kao graniare. Prema Turskoj je stvorena Vojna granica. Na severu Banata protezala se Pomorika vojna granica, dravna vlast je odluila da tu naseli stanovnitvo iz Nemake i severne Ugarske. Nemci koji su se doselili iz doline Mozela bili su poznati po zanatstvu i vinogradarstvu. Vetinu saenja i gajenja vinove loze

53

preneli su i ovde, tako da je Vrac postao jedan od znaajnih evropskih centara za proizvodnju vina. Slovaci i Rumuni i pored protivljenja austrijskih vlasti su se sputali sa karpatskih planina u banatsku ravnicu u drugoj polovini XVIII veka. Nastavljeno je i naseljavanje Srba i Hrvata iz Like, Dalmatinske zagore, Srbije i Bosne. Zahvaljujui politici austrijske vlasti, dolo je do jaanja graanskog stalea. Dok su Nemci bili nosioci evropskog zanatstva, koje je pritiskalo stare balkanske zanate, Srbi su drali trgovinu ,stonu i itarsku. Gradovi su se razvijali kao centri trgovine i zanatstva, ali i kao kulturna sedita. Kada je Austro-Ugarska 1914. godine objavila rat Srbiji, u Vojvodini je nasilno prekinuta svaka drutveno-politika i kulturna aktivnost. Vlasti su zatvorile i ukinule sve srpske asopise i listove.Od odmazde je stradalo stanovnitvo Banata. Od 1921. godine broj stanovnika je bio u blagom porastu iji je uzrok velika pogranina zona. Najvei porast su imali banatski gradovi, i to: Panevo179,74%, Zrenjanin 116,48%, zatim Kovin 84,78%, Banatski Karlovac 73,42%, Kikinda 45,45% i Vrac 26,73% (Bukurov,1978). Nova naseljavanja Banata posle 1953. godine bila su izazvana privlanom silom veih gradova. Panevo je bilo primamljivo zbog svoje blizine Beogradu, Zrenjanin zbog osnivanja novih industrijskih pogona, otvaranje novih kola, Kovin zbog otvorene eerane , itd. Banatsko stanovnitvo je etniki veoma aroliko jer su plodne banatske ravnice pogodne za naseljavanje, oduvek privlaile razne narode. Najbrojniji su Srbi, koji su bili nastanjeni i pre pojave Turaka. Posle Srba najvie ima Maara. Oni su razmeteni po svim optinama i naseljima. Zatim moemo spomenuti manju etniku grupu - Rumuni. Prva Rumunska naselja nastala su u istonom Banatu ( Uzdin, Banatsko novo selo,Lokve, Nikolinci...). Slovaci su manje zastupljeni, ali ih ima u Kovaici, Aratcu, Belom Blatu, ekom selu, itd. Prostorne kulturno-istorijske celine Prostorne kulturno-istorijske celine su grupa najbrojnijih kulturnih dobara ne samo ovog podruja. To su: stara jezgra gradova, arhitektonske celine naselja, ostale ambijentalne celine, manastirske celine i srednjovekovni gradovi i utvrenja . Jezgra starih gradova su omiljena mesta brojnih turista jer se u njima mogu, prisustvovati raznim manifestacijama, upoznati kulturu mesta, nai prodavnice sa suvenirima, stvoriti poznanstva... Veina ovih celina u Banatu je nastala u 18. i 19. veku. Graena su u stilovima baroka i secesije sa elementima tradicionalne arhitekture. Njihov znaaj ogleda se u veoma dobroj ouvanosti. Posebne vrednosti predstavljaju arhitektonske celine naseljnih mesta: Zrenjanina,Kikinda, Senta, Panevo, Bela Crkva, Kovaica,Vrac i druga mesta koja imaju sauvane pojedine graevine i itave ambijentalne celine, to predstavlja primere raznih stilova . Ostale ambijentalne celine, kao to su ulice, bulevari, trgovi, pijace, vaari, kao i kue u kojima su iveli poznati ljudi, predstavljaju zanimljiva mesta na kojima turisti mogu upoznati ivot obinih ljudi. Meu ovim celinama u

54

Banatu najinteresantnije su kue u kojima su se rodile, ivele i stvarale neke od naih najpoznatijih naunih, javnih i kulturnih linosti ( Mihajlo Pupin, Milo Crnjanski, Uro Predi, Vasko Popa...). Manastirske celine su podgrupa koja zasluuje najveu panju u turistikoj valorizaciji i prezentaciji jer ne samo da nose peat umetnosti vremena iz kog potiu, ve i peat ukupnog kulturnog stvaralatva jednog naroda. Ostaci nekadanjih srednjovekovnih utvrenja-gradova su takoe objekti koji imaju veliku istorijsku i kulturnu vrednost. , kao to su Grad (kod Dupljaje) i idovar (kod Oreca), praistorijska zemljina utvrenja i rimski anevi, sistem dugakih zemljanih utvrenja na relaciji Crna bara-DeliblatoMramorak i Parta-Oreac-Grebenac. Kovinski Stari grad je utvrenje iz 1073. godine, a Vraki grad Kula je srednjovekovno strategijsko utvrenje iz sredine 14. veka i mnogi drugi. Znamenita mesta su prostori i objekti od posebnog istorijskog znaaja za jedan narod. To su specifini spomenici koji ukazuju na znaajne istorijske dogaaje, linosti i mesta. Veina ovakvih spomenika u Banatu govori o istorijskim i politikim zbivanjima tokom vekova. Veliki broj spomen ploa, spomen-bista, spomen-piramida, spomen-kosturnica, spomen-zgrada i drugih obeleja naroda Banata i njegovog istorijskog postojanja. Bogatstvo graditeljskog, istorijskog, kulturnog, ekonomskog i turistikog naslea, zasnovano je na raznovrsnosti kulturnih dobara, u emu dvorci i letnjikovci Vojvodine, kao i njihovi parkovi imaju posebno mesto. Dvorci i letnjikovci Vojvodine nastajali su tokom XVIII, XIX i poetkom XX veka, pa su i stilovi graenja ovih objekata razliiti i pripadaju prelaznom periodu od baroka do klasicizma.

Karta broj 6: Mapa dvoraca i letnjikovaca Vojvodine

Posebne turistike potencijale u Banatu predstavljaju dvorci ija valorizacija nije adekvatna, to je posledica trenutnog stepena ouvanosti ovih objekata. Nabrojmo samo neke od njih:

55

Dvorac "Vladianski" Vrac - Dvor je izgraen izmeu 1750. i 1757. Godine, za potrebe banatskih episkopa nakon preseljenja eparhije iz Karansebea u Vrac. Dvorac je spomenik kulture od izuzetnog znaaja. Veliki i mali dvorac "Lazarevi" - Veliko Sredite, Oba dvorca u Velikom Sreditu su spomenici kulture od velikog znaaja sagraeni krajem XIX i poetkom XX veka. Dvorac "Bisingen" - Vlajkovac, Iako ruiniran, dvorac predstavlja spomenik kulture od velikog znaaja Dvorac "Jagodi" kod Konaka (XIX). Dvorac je spomenik kulture od velikog znaaja. Dvorac "Lazar" Eka - Dvorac, poznatiji kao Katel, nalazi se u Eki izgraen poetkom XIX veka, a 2001 g. je proglaen za spomenik kulture U njemu se nalazi danas hotel. Dvorac "Danijel" - Konak (XIX). Dvorac je spomenik kulture od velikog znaaja. Dvorci veliki i mali "Danijel" - Stari Lec(XIX). Oba dvorca u Starom Lecu izgradili su lanovi jermenske veleposednike porodice Danijel i nalaze se u centru sela. Dvorac "Kapetanovo" - Stari Lec (XX) Dvorac "Maldeghem" Novi Kneevac Dvorac "Damaskin" Hajduica (XX). Dvorac je spomenik kulture od velikog znaaja Dvorac "Servijski" Novi Kneevac (XVIII/XIX) Dvorac "Sokolac" Novi Beej (XIX). Dvorac je proglaen za spomenik kulture Dvorac "Marcibanji" oka (XIX). Dvorac je spomenik kulture od velikog znaaja. Dvorac "Baji" Boar Dvorac "Hertelendi" Boar Dvorac "Divan Georga" - Padej (XIX). Kua je evidentirano kulturno dobro. Dvorac "ulho Vebera" - Padej (XX). Letnjikovac je evidentirano kulturno dobro. Dvorac "Engelman" Gunaro Dvorac "Fantast" Beej (XIX). Danas je dvorac renoviran i u njemu se nalazi hotel. Dvorac je spomenik kulture od velikog znaaja

Najvei deo ovih dvoraca jo uvek nemaju reenja o zatiti i sticanje statusa kulturnog dobra. Njihova revitalizacija i ureenje od velikog je znaaja da bi se zaustavilo propadanje i omoguila njihova valorizacija kroz turizam . Za svaku od ovih prelepih graevina vezana je neka legenda, koja govori o mistinom ivotu plemikih porodica, koja se moe uklopiti u turistiku prezentaciju i plasirati kroz adekvatan turistiki proizvod. PROSTORNI RAZMETAJ TURISTIKIH ATRAKTIVNOSTI BANATA Radi boljeg sagledavanja turistikih potencijala Banata daemo primer nekih zatienih kulturnih i prirodnih dobara kao i manifestacija koje se odravaju na prostorima pojedinih optina.

56

Optina Ada - Od zatienih spomenika kulture tu je crkva Vaznesenja Gospodnjeg od velikog znaaja i na Gornjem bregu, u ataru Ade kola od velikog znaaja. U Molu je crkva Sv. Save od velikog znaaja i rodna kua Novaka Radonjia. Optina Alibunar - Od zatienih kulturnih dobara u Dobrici je crkva Preobraenja od, u Ilandi crkva Sv. Nikole u Vladimirovcu bunare od velikog znaaja. Optina Bela Crkva - Od zatienih kulturnih dobara tu se nalazi u Dupljaji praistorijski grad arheoloko nalazite od velikog znaaja, u Grebencu Rumunska Pravoslavna crkva Vaznesenja spomenik kulture od velikog znaaja a u Beloj Crkvi crkva Sv. Petra i Pavla i Vatrogasni dom, oba spomenika kulture od velikog znaaja. Optina Kikinda - Od zatienih kulturnih dobara u Kikindi je crkva Sv. Nikole i suvaa oba spomenici kulture od izuzetnog znaaja, zatim zgrada Kurije i bogomolja Vodica Ognjene Marije oba spomenici kulture od velikog znaaja; u Mokrinu crkvu arhistratiga Mihaila spomenik kulture od izuzetnog znaaja; u Iou Gradite arheoloko nalazite od velikog znaaja i u Ruskom Selu grobnicu porodice arnojevi spomenik kulture od velikog znaaja. Optina oka - Od zatienih kulturnih dobara je Rimokatolika crkva Sv. Trojstva spomenik kulture od izuzetnog znaaja i pravoslavna crkva Sv. Arhanela spomenik kulture velikog znaaja. Optina Kanjia - Zgrada vea, izgraena je 1912. godine , nova katolika crkva Sveti Pavle pored stare crkve izgraene jo u 18. veku i pravoslavne crkve koja je 1700-tih godina dobila dananji izgled. Optina Kovaica -Od zatienih kulturnih dobara u Uzdinu je Rumunska pravoslavna crkva Sv. Georgija spomenik kulture od izuzetnog znaaja, u Idvoru Memorijalni kompleks Mihajla Pupina znamenito mesto od izuzetnog znaaja, u Samou crkva Sv. Nikole spomenik kulture od velikog znaaja i u Crepaji crkva Uspenja Bogorodice spomenik kulture od velikog znaaja. Optina Kovin - Od zatienih kulturnih dobara u Kovinu se nalazi crkva Svetog arhanela Mihajla i Gavrila i ostatci tvrave oba spomenici kulture od velikog znaaja a u Deliblatu je crkva Prenosa motiju Svetog Nikole spomenik kulture od velikog znaaja. Optina Novi Beej Od zatienih kulturnih dobara u Novom Beeju su: Kapela manastir spomenik kulture od velikog znaaja, u Vranjevu optinska zgrada, stambena zgrada, crkva Sv. Jovana Pretee sve spomenici kulture od velikog znaaja, Matejski brod - arheoloko nalazite od velikog znaaja, Araa, crkva Sv. Arhanela Mihajla spomenik kulture od izuzetnog znaaja, u Novom Miloevu dvorac Karaonji i crkva Sv. Arhanela oba spomenici kulture od velikog znaaja i u Boaru crkva Sv. Arhanela Gavrila

57

Optina Nova Crnja - Od zatienih kulturnih dobara u Srpskoj Crnji je rodna kua ure Jakia i crkva Svetog Prokopija oba spomenici kulture od velikog znaaja. Optina Novi Kneevac - Od zatienih kulturnih dobara u Novom Kneevcu nalazi se crkva Sv Arhanela, dvorac Servijski-ulpe i olajnicu sva tri spomenici kulture od velikog znaaja, u Srpskom Krsturu zgrada stare optine spomenik kulture od velikog znaaja. Optina Opovo - Od zatienih kulturnih dobara u Opovu imamo Srpsku pravoslavnu crkvu Sv. Nikole i u Sakulama Srpsku pravoslavnu crkvu Sv. Nikole obe spomenici kulture od velikog znaaja. Optina Panevo - Od zatienih kulturnih dobara u Panevu imamo staro gradsko jezgro prostorno kulturno-istorijska celina od velikog znaaja, Srpska pravoslavna crkva Preobraenja spomenik kulture od izuzetnog znaaja, Srpski pravoslavni manastir Sv. arh. Mihajla i Gavrila spomenik kulture od izuzetnog znaaja, Srpska pravoslavna Uspenjska crkva, zgrada Magistrata, zgrada Narodne pivare, zgrada na Trgu kralja Petra I broj 8-10. zgrada na Trgu kralja Petra I broj 11, zgrada u ulici Dimitrija Tucovia 2, zgrada u ulici JNA 2, zgrada u ulici Nikole Tesle 3, svih 8 spomenici kulture od velikog znaaja, svetionici na uu Tamia u Dunav spomenik kulture od velikog znaaja, neolitsko naselje Starevo - arheoloko nalazite od izuzetnog znaaj, u Banatskom Novom selu staro jezgro prostorno kulturno-istorijska celina od velikog znaaja i u Crepaji Srpska pravoslavna crkva Uspenja Bogorodice spomenik kulture od velikog znaaja. Optina Plandite - Od zatienih kulturnih dobara u Hajduici je dvorac Lazara Dunerskog a u Starom Lecu dvorac Jagodi i dvorac Kapetanovo sva tri dvorca su spomenici kulture od velikog znaaja. Optina Seanj - Od zatienih kulturnih dobara u Jai Tomiu je Srpska pravoslavna crkva Sv Nikole spomenik kulture od velikog znaaja, u urjanu Srpska pravoslavna crkva Vaznesenja spomenik kulture od velikog znaaja, u Konaku dvorac Danijel spomenik kulture od velikog znaaja i u Jarkovcu Srpska pravoslavna crkva Vaznesenja spomenik kulture od velikog znaaja. Optina Vrac - Gradsko podruje Vrca se odlikuje, lepo ureenim gradskim trgom, nizom reprezentativnih javnih objekata i spomenika kulture. U gradu i okolini postoji 19 kategorisanih i zatienih spomenika kulture:. zgrada Konkordije, katedrala sv. Gerharda, , Gradska kua iz XVIII veka, Vladianski dvor iz XVIII. veka sa bogatom riznicom, manastir Mesi iz XVI. veka, katedrala sv. Gerharda iz 1863. god., crkva sv. Nikolaja iz 1785.godine. Vraka kula iz XIV veka. Vladianski dvor i Manastir Mesi su spomenici najvie kategorije. Osim toga tu se nalaze i poznato pozorite, regionalni muzej, gradska biblioteka. Optina Zrenjanin - Zrenjanin je grad sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima. Gradska kua, (1816), Finansijska palata, danas Narodni muzej, (1894), Pozorite, (1839), najstarija pozorina zgrada u Srbiji, Sud, Katedrala, , Bukoveva palata, Gimnazija(1846), Uspenska crkva (1746), Mali most, najstariji most u gradu. Optine Srednjebanatskog okruga, imaju kulturna dobra

58

od izuzetnog znaaja, poev od praistorijske kulture (Govedareva humka kod Jae Tomia, Matejskog broda kod Novog Beeja i dr.), pa do najznaajnijeg spomen kompleksa - starog jezgra Zrenjanina, brojnih istorijskih spomenika etnologije, spomenika slikarstva i primenjene umetnosti i dr. Na teritoriji srednjeg Banata evidentirano je oko tri stotine nepokretnih spomenika kulture, a neki su nepovratno nestali (zgrada "starog" Muzeja. "Veliki most" itd.). ZATIENA PRIRODNA DOBRA BANATA Optina Alibunar - Od zatienih prirodnih dobara je Deliblatska peara, specijalni rezervat prirode. Optina Bela crkva glavni prirodni resursi su poljoprivredno zemljite, reka Dunav, 7 Belocrkvanskih jezera, mrea kanala DTD, Deliblatska peara. Optina oka Glavni prirodni resursi su: vinogradi, reka Tisa i Aranka, DTD kanalska mrea, i termalne vode. Od zatienih prirodnih dobara su: panjaci velike droplje specijalni rezervat prirode i stari park u oki spomenik prirode u centru mesta. i spomen park Kikindsko-mokrinskom partizanskom odredu memorijalni prirodni spomenik kod Simievog salaa. Optina Kovin Glavni prirodni resursi su: Deliblatska peara specijalni rezervat prirode (17.000ha), preko 50 km leve obale Dunava, i termo mineralnih voda. Od zatienih prirodnih dobara su: koprivi (Celtis australis L.) prirodni spomenik kod Deliblata, sastojina Juniperus virginijana strogi prirodni rezervat u okviru Deliblatske peare. Optina Novi Beej - Glavni prirodni i privredni resursi su: poljoprivredno zemljite (oko 42.000 hektara), reka Tisa, kanali DTD, Postoje bogata lovita i termalni izvori i tri grofovska dvorca. Zatiena prirodna dobra su: Slano Kopovo specijalni rezervat prirode, hrast lunjak spomenik prirode kod Kuman i park u Sokolcu prirodni spomenik vrtne arhitekture. Optina Nova Crnja -Od zatienih prirodnih dobara ovde se nalazi: grupa stabala koprivia spomenik prirode u Srpskoj Crnji, sastojina pitomog oraha prirodni spomenik u parku oko katela u blizini Rumunske granice, hrast lunjak spomenik prirode u Novoj Crnji i sofora spomenik prirode u Novoj Crnji. Optina Novi Kneevac - Od zatienih prirodnih dobara imamo: hrast lunjak prirodni spomenik na nasipu iza fabrike ambalae i park u Novom Kneevcu prirodni spomenik vrtne arhitekture u centru Novog Kneevca Optina Panevo - Od zatienih prirodnih dobara tu se nalazi Ponjavica park prirode kod Banatskog Brestovca i Omoljice, tri stabla belog jasena spomenik prirode na ulazu u Dolovo iz pravca Paneva i Omoljika ada, i strogi prirodni rezervat kod Ivanova u okviru Donjeg Podunavlja. Optina Plandite - Od zatienih prirodnih dobara tu je Stari park u Velikom Gaju spomenik prirode, koprivi, beli jasen, meja leska , Ginko , dva stabla hrasta lunjaka sve prirodni spomenici u Velikom Gaju, park dvorca u

59

Hajduici, crni orah, crni jasen, hrast lunjak, Tisa i dva stabla koprivia svi prirodni spomenici u parku u Hajduici i park dvorca Jagodi prirodni spomenik u Starom Lecu. Seanj - Od zatienih prirodnih dobara tu je park dvorca u Konaku prirodni spomenik vrtne arhitekture i staro stablo bresta memorijalni prirodni spomenik. Optina Vrac - Vrake planine su poznate po raznovrsnoj flori, posebno po lekovitom bilju i blagotvornoj klimi. Guduriki vrh sa 641m nadmorske visine, najvia je taka u Vojvodini. Vei deo umskog podruje ove planine, povrine 4.177 ha, zatieno je 1982. godine kao park prirode. Optina Zrenjanin - Na teritoriji optine nalaze se reke Tisa, Begej i Tami na kojima je formirano vie izletnikih lokaliteta, kao to su Bobotovo kod Elemira, Boto na Tamiu.U blizini Zrenjanina je banja Rusanda, oko ostrva Okanj i Ostrvo, su ribolovni tereni.Kod Eke je zatieni rezervat prirode Stari Begej - Carska bara. MANIFESTACIJE Ada -Tradicionalne manifestacije i takmienja su: Lingvistiki dani "Sarva Gabor", likovna kolonija "Novak Radonji", meunarodni festival kamernih horova "Bardo Lajo", plivaki miting , meunarodni ribolovaki miting "Art" Ada, meunarodni ribolovaki kup "Mol", memorijalni konjiki miting - Ada, smotra amaterskih kulturno-umetnikih drutava... Alibunar - Tradicionalna takmienja i manifestacije na teritoriji optine su: Dani Miloa Crnjanskog u Ilandi, "Pozorini dani Rumuna" u Alibunaru, Memorijalni turnir u rukometu, "Sabor pelara" na Devojakom bunaru, takmienje u sportskom ribolovu "Zlatna udica" u Janoiku. Bela Crkva - Tradicionalne manifestacije su: Karneval cvea, lov na soma kapitalca, jedriliarske regate i smotre negovanja kulture etnikih zajednica. oka - Tradicionalne manifestacije i takmienja su: uline trke kolske omladine u Padeju, Ostojievu i oki, turnir u ulinom basketu u oki, turnir u malom fudbalu u oki, Padeju, Ostojievu i Sanadu, Pesniko vee, Dani Maarskog filma, Deiji folklorni kamp i Muziko-folklorni kamp u Banatskom Monotoru, tradicionalni kamp za rune radove, domaa radinost u Ostojievu. U Kikindi Terra simpozijum skulpture, Dani ludaje, nauni skup u oblasti drutvenih nauka "Kikindski dijalozi", susreti pesnika srednjokolaca, tradicionalne manifestacije kulturno umetnikih drutava, Memorijal Miroslav Anti u Mokrinu i Festival rumunske muzike i folklora Vojvodine u Banatskom Novom Selu. Kovin - Tradicionalne manifestacije i takmienja su:u Kovinu Oktobarski likovni salon, Festival "Deca pevaju hitove", Smotre (recitatorske, folklorne, horske i orkestarske i amaterskih pozorita, Festival digitalne umetnosti i fijakerijade zatim u Bavanitu Dani irilice.

60

U Kovaici Kovaiki oktobar likovni salon i svetski dan maternjeg jezika, u Uzdinu Festival zabavne muzike Tineratea canta, konkurs recitatora Buna vestire Blagovesti, Meunarodni simpozijum "Znameniti Banaani korak ka Evropi" i meunarodni festival poezije "Putevi klasja" i u Debeljai Festival maarskih varokih pesama i ardaa VIVE. Optina Kanjia - Znaajne i uvene su razne manifestacije: Kolonija knjievnika koja ima dugu tradiciju, dani deza, Atletski i plivaki maraton, U Novom Beeju: Likovna kolonija Tiske akademije akvarela, Muziki festival dece Vojvodine, Dani Josifa Marinkovia,Velikogospojinski dani i takmienje solo pevaa. U Srpskoj Crnji su: Liparske veeri-urini dani i svesrpski turnir u natezanju konopca U Novom Kneevcu su: Meunarodni festival harmonikaa, Poetske etnje parkom i Akordi leta. Opovo - Tradicionalne manifestacije su: "Ovarski dani" u Sakulama, "Dani Austrije" u Opovu, tradicionalni maraton i turnir u malom fudbalu "Aca Radovi". Panevo - Tradicionalne manifestacije su u PanevuInternacionalna umetnika radionica "Staklo", Meunarodno takmienje kamernih ansambala duvaa, Festival muzike za decu "Raspevano prolee", Internacionalni festival autorskog stripa grrr!!!, Festival pozorine umetnosti "Portret", Likovna kolonija "Deliblatski pesak" i Struna konferencija regionalno-univerzalno, a u Omoljici Meunarodni festival amaterskog filma "isel", u Dolovu Festival muzikog i folklornog stvaralatva dece Srbije, a u Banatskom Novom selu Festival Rumunske muzike i folklora Vojvodine, Plandite - Prevodilaka radionica "Zoltan uka" i optinska smotra kulturno umetnikih drutava. Seanj Knjievni susreti "Pisci na granici", Smotra recitatora "Pesnie naroda mog", Letnje sportske igre, Festival dramskih amatera sela Vojvodine "FEDRAS) i susreti nacionalnih manjina. Optina Vrac - Kao najznaajnine i za razvoj kulturnomanifestacionog turizma posebno vredne istiu se sledee manifestacije: Dani berbe groa, Vraki venac, Dani Vaska Pope , Tragom Paje Jovanovia, Vraka pozorina jesen, Memorijal Bore Kostia. Optina Zrenjanin - Poslednja nedelja avgusta u znaku je "Dana piva" - turistike manifestacije koja se u gradu tradicionalno odrava od 1986. godine. Zatim tu je i osmomartovska manifestacija "Poklon eni" , manifestacija "Banatske vredne ruke" u junu mesecu, "Dani etve" manifestacija posveena kultu novog hleba. U okviru ove manifestacije odrava se i takmienje u runoj kosidbi penice. Odrava se krajem juna ili poetkom jula meseca. Sajam cvea - krajem septembra, Izloba suvog cvea i

61

prazninih cvetnih aranmana - sredinom decembra , Likovna kolonija u Eki koja se odrava svake druge godine (neparne) u septembru mesecu. PROSTORNI ELEMENTI RAZVOJA TURIZMA BANATA Prepoznatljiva turistika destinacija je prostorna celina u kojoj postoji odreena koncentracija turistikih resursa i kapaciteta, koja je saobraajno dostupna, gde postoje lokalne saobraajnice i koja je u oima turista prepoznatljiva i ima odreen imid. Samim tim, turistika ponuda jedne destinacije nisu samo infrastruktura i kapaciteti, ve i bezbroj aktivnosti koje je mogue sprovesti u odreenom geografskom prostoru . U Strategiji razvoja turizma Srbije je zakljueno da iako Srbija poseduje raznovrsnu atrakcijsku strukturu, nju ne prati adekvatan profil turistikih proizvoda. Turistiki proizvod je u mnogome zastareo s obzirom na ponudu koja je raena osamdesetih godina dvadesteog veka, a u bivoj Jugoslaviji najvei deo investicija se usmeravao prema obalnom podruju. To je uslovilo da je kontinentalni deo zemlje bio zapostavljen kada je re o razvoju turizma. Kao posledica takvog planiranja, mnogi delovi Srbije se nisu znaajno ukljuivali u inostrane, pa ak ni u domae turistike tokove. Rezultat ovakve politike razvoja turizma ogleda se kroz: Ne postojanje adekvatne turistike ponude Neizgraenosti turistike infrastructure Suprastruktura koja je stvorena za potrebe, uglavno, domaeg turizma, Smetajni kapaciteti nezadovoljavajueg kvaliteta za potrebe inostranog trita Baziranje ponude na malom broju proizvoda (banje, planine, administrativni centri) Pojava novih proizvoda (ruralni turizam,manifestacije), koji jo uvek nisu pronali svoje mesto u turistikoj ponudi Srbije . Ovakav zakljuak moe da se primeni i na posmatrano podruje Banata, koje u mnogome trpi negativne posledice zanemarivanja kontinentalnog dela prilikom razvoja turizma. Proces tranzicije u Srbiji je jo u toku to u mnogome utie i na pravce razvoja turizma. Pozitivno je, meutim, to se vrednost izvoza roba i usluga iz godine u godinu postepeno poveava, a treba oekivati da e izvoz srpske privrede u budunosti, kada se proces privatizacije preduzea privede kraju, biti bitno vei nego to je to danas sluaj. To bi trebao da bude rezultat rasta interne efikasnosti i meunarodne konkurentnosti veine privatizovanih preduzea. U tom kontekstu,Srbija je s jedne strane suoena s potrebom ubrzane revitalizacije nasleene suprastrukture, a s druge strane pravilnim korienjem i upravljanjem ouvanih resursa kroz oblikovanje novih proizvoda. Zvog toga se pri razvoju turizma Srbije postavlja zadatak efikasnog aktiviranja postojeih resursa i aktiviranje svih kapaciteta za razvoj turizma.

62

TURISTIKI PROMET BANATA Aktuelni problem povezan sa turizmom Srbije, a koji, u velikoj meri umanjuje znaaj turizma u privrednoj strukturi zemlje, povezan je sa statistikim praenjem turizma. Oigledno je da se ostvareni turistiki promet, dobrim delom, ne registruje od strane slubene dravne statistike. Smatra se da je to oko 30% zvaninog statistiki registrovanog turistikog prometa u zemlji. Na podruju Srbije, je u razdoblju od 2000. do 2004. ostvarena prosena stopa pada broja noenja u visini od -3,62% godinje. S obzirom da je broj registrovanih turistikih noenja u tom periodu samo nastavio negativan trend iz prolog perioda (1995. do 1999. godine), broj registrovanih turistikih noenja u 2004. godini, dostigao je oko 84,8% ostvarenih u baznoj 1995. godini. Sline tendencije karakterisale su i ukupan broj turista. Osim toga, zapaamo da su domai turisti zastupljena sa blizu 90% u ukupnom turistikom prometu. Kada je u pitanju noenje turista, uee inostranih turista je 13%, to ni u kom sluaju ne moe biti zadovoljavajue.
Tabela 10: Ukupan broj turista u Srbiji, Vojvodini i Banatu BROJ DOLAZAKA 1992 DOMAI BROJ % PODRUJA SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA REPUBLIKA SRBIJA 29641 95.3 26550 95.4 35079 94.1 91270 94.9 345312 94.8 2419204 94.4 2002 DOMAI BROJ % 22639 90.8 23341 87.7 17770 84.0 63750 87.7 233238 82.5 1897612 85.9 2005 DOMAI BROJ % 21570 24478 18215 64263 190518 1535790 82.5 83.2 76.9 81 73.2 77.2

INOSTRANI BROJ % 1464 1276 2185 4925 18887 143684 4.7 4.6 5.9 5.1 5.2 5.6

UKUPNO BROJ % 31105 27826 37264 96195 364199 2562888 100.0 100 100 100 100 100

PODRUJA SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA REPUBLIKA SRBIJA

INOSTRANI BROJ % 2282 9.2 3272 12.3 3379 16.0 8933 12.3 49599 17.5 312063 14.1 INOSTRANI BROJ % 4591 4960 5473 15024 69985 452679 17.5 16.8 23.1 19 26,8 22.8

UKUPNO BROJ % 24921 100 26613 100 21149 100 72683 100 282837 100 2209675 100 UKUPNO BROJ % 26161 29438 23668 79267 260.503 1988469 100.0 100 100 100 100 100

PODRUJA SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA REPUBLIKA SRBIJA

Izvor: RZS,

63

Turisiki promet Banata posmatrali smo u periodu od 1992 do 2005.godine, kako bi uporedili kretanja na turistikom tritu, i mesto ovog dela Srbije u ukupnom turistikom prometu. Kada je re o broju dolazaka u posmatranom periodu se belei znaajan pad. Porast procentualnog uea stranih turista je neznatan, turisti koji dolaze iz republika bive Jugoslavije raunaju se kao domai u 1992. godini, a kao strani u 2002 i 2005. godini. Za razliku od toga, pozitivna dinamika broja noenja za posledicu ima poveanje prosene duine boravaka. To utie na poveanje ekonomskih efekata od turizma, naroito vanih za lokalnu zajednicu gde turisti borave. Najvei deo turista koji dolaze u Banat su domai turisti, dok strani uestvuju sa manje od 30%. Broj inostranih turista je u posmatranom periodu znatno povean kako realno tako i procentualno, sa 5,1% u 1992.godini na 19,0% u 2005.g.
Tabela 11: Ukupan broj noenja u Srbiji, Vojvodini i Banatu BROJ NOENJA 1992 DOMAI INOSTRANI BROJ % BROJ % PODRUJA SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNIBANAT BANAT VOJVODINA REPUBLIKA SRBIJA 104870 63540 86116 254526 863280 8685945 95.7 94.4 93.5 94.6 94.6 96.2 2002 DOMAI BROJ % 144437 95.8 64631 89.2 46609 85.0 255677 92.0 631740 85.1 6468473 89.8 2005 DOMAI BROJ % 136678 91.5 81428 86.9 49850 79 267686 87.5 581706 79.2 5507604 84.7 4740 3739 6021 14500 49510 339334 4.3 5.6 6.5 5.4 5.4 3.8

TOTAL BROJ 109610 67279 92137 269026 912790 9025279

% 100.0 100 100 100 100 100

PODRUJA SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA REPUBLIKA SRBIJA

INOSTRANI BROJ % 6254 4.2 7865 10.8 8242 15.0 22361 8.0 110355 14.9 738231 10.2 INOSTRANI BROJ % 12667 8.5 12319 13.1 13277 21 38213 12.5 153172 20.8 991748 15.3

UKUPNO BROJ % 150691 100 72496 100 54851 100 278038 100 742095 100 7206704 100 UKUPNO BROJ % 149345 100 93747 100 63127 100 306219 100 734878 100 6499352 100

PODRUJA SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA REPUBLIKA SRBIJA Izvor: RZS,

Najvei deo turistikih noenja u Banatu ostvaruju domai turisti (oko 90%) a znatno manje inostrani turisti. Broj noenja u posmatranom periodu je zabeleio porast, to je jasnije izraeno kod inostranih nego domaih turistikih

64

noenja. Dok je broj noenja domaih turista smanjen za oko 5%, broj inostranih je povean za oko 163%. U ukupnom broju noenja domai turisti uestvuju sa 87,5% a inostrani sa 12,5%. Izuzetno poveanje broja noenja inostranih turista nije ni u kom sluaju povezano samo sa turistikim kretanjima, ve i sa poslovnim putovanjima povezanim sa kompletnom politikom situacijom prisutnom na teritoriji Srbije u posmatranom periodu.
Tabela 12: Prosena duina boravka turista u Srbiji, Vojvodini i Banatu PROSENO VREME BORAVKA (*) 1992 DOMAI INOSTRANI 3.5 3.2 2.4 2.9 2.5 2.8 2.8 2.9 2.5 2.6 3.6 2.4 2002 DOMAI INOSTRANI 6.4 2.7 2.8 2.4 2.6 2.4 4.0 2.5 2.7 2.2 3.4 2.4 2005 DOMAI INOSTRANI 6.3 3.3 2.7 4.2 3.1 3.6

PODRUJE SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA REPUBLIKA SRBIJA PODRUJE SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA REPUBLIKA SRBIJA PODRUJE SEVERNI BANAT SREDNJI BANAT JUNI BANAT BANAT VOJVODINA REPUBLIKA SRBIJA (*) noenja / dolasci

UKUPNO 3.5 2.4 2.5 2.8 2.5 3.5 UKUPNO 6.0 2.7 2.6 3.8 2.6 3.3 UKUPNO 2.8 2.5 2.4 2.5 0.4 2.2 5.7 3.2 2.7 3.9 1.3 3.3

Izvor: RZS, Ove karakteristike turistikog prometa odrazile su se i na prosean boravak turista u Banatu. Prosena duina boravka domaih turista poveana je sa 2,8 dana (1992.g.) na 4,2 dana (2005.g.), a inostranih turista je smanjena sa 2,9 dana (1992.g.) na 2,5 dana (2005.g.). ovakva izmena u duini boravka turista u mnogome je uticala i na devizni priliv od turizma, kao i na ostvarene ekonomske efekte u lokalnim zajednicama. TR Iako je broj registrovanih turistikih noenja i dolazaka u Srbiju u posmatranom periodu u stalnom opadanju, prosena duina boravka gostiju varirala je u najveoj meri kao rezultat promena u dominantnim segmentima turistike tranje, odnosno usled promena primarnog motiva dolaska. Generalno gledano, moe se konstatovati da je poetkom XXI veka dolo do odreenog smanjivanja prosene duine boravka, to je samo refleksija

65

globalnih trendova u savremenom turizmu. Iako u Srbiji postoji odreeni nivo sezonalnosti turistikog prometa, ona je bitno manje izraena nego u sluaju primorskih zemalja, to je zbog bitno drugaije strukture tranje, odnosno nepostojanje klasinog proizvoda "sunce i more". Najvei broj noenja u Srbiji ostvaruje se u periodu maj - oktobar, pri emu jul i avgust predstavljaju mesece s najveim brojem ostvarenih noenja. Kao najznaajnija emitivna trita za srpski turizam su trita Bosne i Hercegovine, eke, Nemake , Norveke , Italije i Turske. Interesantno je istai da prvih est emitivnih trita generie zajedno tek oko 42% ukupnog broja ostvarenih noenja, to ukazuje na injenicu da su posete i noenja inostranih turista, znatno vie posledica sluaja nego ciljanog pozicioniranja i promocije na odreenim, prethodno definisanim i izabranim tritima tranje. MATERIJALNA BAZA ZA RAZVOJ TURIZMA Materijalna baza je veoma vaan element turistike valorizacije nekog prostora, kao i svih prirodnih i antropogenih resursa vezanih za taj prostor. Sagledavanjem saobraajne i komunalne infrastrukture kao i receptivne baze za razvoj turizma, dobijamo sliku prostora i njegovih mogunosti za opsluivanje turistike tranje. Nekada je postojala praksa da se ukupna razvijenost materijalne baze turizma nekog prostora meri razvijenou ponude smetajnih kapaciteta. Razlog postojanja ovakve prakse lei u injenici da se najvei deo turistike potronje odnosi na objekte za smetaj. Meutim, poslednjih godina stvari se drastino menjuju usled sve vee potrebe da se razvoj turizma uskladi sa principima odrivog razvoja koji se podjednako odnose na ekoloke, sociokulturne i ekonomske elemente ivotne sredine. Upravo zbog toga receptivna baza ne moe biti jedini kriterijum u merenju ukupne razvijenosti materijalne baze, ve se podjednako moraju uzeti u obzir i saobraajna i komunalna infrastruktura. Najvei deo smetajnih kapaciteta Srbije se nalazi u jugozapadnoj regiji i regiji Kopaonika (39%), regiji Beograda (36%), dok se u Vojvodini nalazi oko 12% kapaciteta. U Srbiji je registrovano blizu 86.000 turistikih leajeva rasporeenih u 700 poslovnih objekata, to se nije bitno menjalo u poslednjih pet godina. Ukoliko se ovi podaci uporede sa podacima poslednje decenije XX veka (prema zvaninim podacima RZS) broj leajeva je smanjen za oko 5.000. Ovo smanjenje nije toliko zabeleeno u osnovnim, ve u komplementarsnim smetajnim kapacitetima. Najvee smanjenje broja leajeva je zabeleeno u sektoru privatnog smetaja. Ove tendencije su se odrazile in a smetajne kapacitete Banata, to predstavlja negativan trend razvoja turizma ove regije Osim toga, slaba razvijenost smetajnih kapaciteta na podruju Banata kao i nedostupnosti podataka koji se odnose na privatni smetaj, zadovoljiemo se analizom dostupnih podataka i procenom stanja. Na taj nain dolazimo do zakljuaka da je:

66

Struktura smetajnih kapaciteta, osim nedovoljnih kapaciteta, pati i od nedostatka neophodnih investicija (u odravanje, dogradnju, renoviranje, nove usluge). Hotelima, odmaralitima i drugim smetajnim objektima se upravlja individualno i nisu deo meunarodnih lanaca to za posledicu ima niz negativnih efekata na formiranje cena, pristup tritu (naroito meunardnom), garanciju potovanja standarda i obezbedjenje profesionalnog osoblja naroito u menadmentu.

Ostale usluge potrebne za turizam su takoe nedovoljne sa izuzetkom restorana ija je koncentracija u regionu prihvatljiva. Dobar znak je poveanje napora koje skoro sve optine ulau kako bi osnovale turistike kancelarije koje e pruati daleko vei opseg usluga nego to je informisanje. Meutim, spontana gostoljubivost stanovnitva delimino nadometa nedostatke u kvalitetu i profesionalizmu. Prouavanje materijalne baze i razvoja turizma Banata nam ukazuje na sledee bitne nedostatke: makrodestinacije nedefinisani trini poloaj Banata kao (nedostatak bilo kakvog stratekog pozicioniranja) i njena opta neprepoznatljivost na turistikoj mapi; nezadovoljavajua i zastarela struktura ukupnih smetajnih kapaciteta, s izuzetno visokim ueem hotelskih objekata niske kategorije; trina neprilagoenost dela hotelskih i drugih smetajnih kapaciteta zahtevima savremene tranje i propulzivnih trinih segmenata ; nezavren proces privatizacije (kao i sluajevi loe sprovedene privatizacije) onemoguava da se, u delu hotela i drugih smetajnih objekata, hitno zapone s ulaganjima u podizanje njihovog kvaliteta; nedostatak raznovrsnih turistikih proizvoda koji bi mogli da privuku inostranu tranju, aktiviraju turistiki potencijal cele zemlje, poveaju prosenu potronju i; nezadovoljavajua pristupanost atraktivnim delovima Banata ; nezadovoljavajua komunalna infrastruktura; nizak kvalitet usluga (dobrim delom povezano s dananjim nivoom kategorizacije objekata u privatnom i javnom sektoru); i neusklaenost cena i kvaliteta u delu ponude. S obzirom da razvoj turizma zavisi od kvantiteta i kvaliteta mnogobrojnih resursa: prirodnih, antropogenih, infrastrukturnih, politikih, kao i od kvaliteta i obima usluga, pre svega smetaja, kao i strategija preduzea u sektoru, u njegov razvoj treba da se ukljue razliite oblasti. Poto turizam zavisi od mnogobrojnih internih i eksternih faktora, prouavanju turizma Banata smo pristupili osim sa aspekta sagledavanja postojeeg stanja, i kroz analizu poslovanja turistike privrede. Posebnu panju smo obratili promociji turistike ponude Banata.

67

ISTRAIVANJE U OKVIRU PROJEKTA BANAT 22 PROMOCIJA 22 TURISTIKA MESTA I DOGAAJA U BANATU Za potrebe projekta BANAT 22 vrena su anketna istraivanja na terenu. Anketa je sprovoena na teritoriji itavog Banata: Severnobanatskom, Junobanatskom i Srednjebanatskom okrugu. Predmet istraivanja bile su: Javne institucije i turistike organizacije, Turistike agencije, Jedinice smetajnih kapaciteta . Cilj ovih istraivanja je bio: Opta percepcija o razvoju turizma u Banatu i njegovim specifinostima; Prepoznavanje glavnih turistikih proizvoda i usluga u Banatu; Identifikacija turistikih destinacija i dogaaja znaajnih za aktere na turistikom tritu; Opis vrednosnih pogodnosti turistikog potencijala zone; Definisanje potekoa na koje se nailazi u razvoju turizma i opis reenja u cilju njihovog otklanjanja; Identifikacija modaliteta promovisanja turistike ponude za aktere koji su prisutni na ovom tritu, itd. Kako su istraivanja vrena zasebno u sva tri sektora, to emo i rezultate prikazati posebno za svaki sektor. REZULTATI ANKETE PREDSTAVNIKA SMETAJNIH JEDINICA Anketna istraivanja su sprovedena u jedinicama smetaja u Severnobanatskom, Junobanatskom i Srednjebanatskom okrugu. Tom prilikom je korien metod istraivanja javnosti kroz upitnik koji je priloen uz strategiju. I pored velikog napora za sveobuhvatnom analizom 53% distribuiranih anketnih upitnika je vraeno bez odgovora, to ukazuje na nespremnost dela turistike privrede Banata da aktivno uestvuje u izradi strategije razvoja turizma. Ukratko emo dati najinteresantnije odgovore: 1. Na pitanje Navedite oblik turizma koji praktikuje Vaa jedinica najvei broj ispitanika je odgovorio da prua usluge: poslovnog turizma, odmorinog turizma, aktivnog odmora, kulturnog turizma, ruralnog turizma i banjskog turizma. To bi znailo da najvei segment turista u Banatu pripada poslovnim turistima, to je malo za verovati.

68

NE

DA

BANJSKI TURIZAM

93,00% 7,00% 77,00% 23,00% 82,00% 18,00% 81,00% 19,00% 73,0% 27,0% 73,0% 27,0%
*Procenata od ukupnog broja jedinica smetaja

AKTIVNI TURIZAM

RURALNI TURIZAM

KULTURNI TURIZAM

ODMORINI TURIZAM

POSLOVNI TURIZAM

2. Na pitanje: koje usluge prua vaa jedinica smeataja, odgovori su sledei: restoranske usluge, usluge parkinga, perionica i istionica, komercijalni prostor, igralite za decu, prevoz i fitnes sala, zakup vozila i medicinske usluge, to se moe videti na sledeem grafikonu.

IG RA LI TE ZA D EC U 88 .00 % 1 2.0 %

FITN ES SAL A

95. 00 % 5. 0%

PA R KIN G

7 2. 00% 28 .0%

PR E VOZ

95 .0% 5. 0%

RE STOR AN

5 2.0 % 48 .0%

NE DA

0%

1 0%

2 0%

3 0%

4 0%

5 0%

6 0% 7 0% 8 0% 9 0% *Proc ena ta o d uku pno g broja je din ica sm et aja

3. Sledea 4 pitanja su se odnosila na vrednovanje karakteristika strukture smetaja gde anketirani rade ili su rukovodioci. Vrednovanje je bilo od ocene 5 (povoljno miljenje9 do ocene 1 (nepovoljno miljenje9 sa mogunou i izjanjavanja ne znam .tom prilikom su se vrednovali: Kapacitet smetaja, gde su odgovori bili sledei:

69

KAPACITET SMETAJA

ocena 5 - povoljno miljenje ocena 4 ocena 3 ocena 2 ocena 1 - nepovoljno miljenje ne znam
0%

30.0% 36.7% 26.7% 6.7% 0.0% 0.0%

5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 45% 50%

*Procenata od ukupnog br oja jedinica sme

Poloaj gde je najvei broj ispitanika dalo ocenu 4 (40%), ocenu 3 je dala treina ispitanika, 23,35 je dalo ocenu 5 a ocenu 1 je dalo 6,7% ispitanika.
POLOAJ

ocena 5 - povoljno m iljenje

23.3%

ocena 4

4 0.0%

ocena 3

30.0%

ocena 2

0.0 %

ocena 1 - nepovoljno m iljenje

6.7%

ne znam

0.0%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

50%

**Procenata od ukupnog broja 4. Estetiku objekta u kome rade , ispitanici su podjednako jedinica socenom ocenili 4 i 5 sa po 33,3%, dok su ocenu 3 dala 26,7% ispitanika, a najnie ocene samo 6,6% zaposlenih.

ESTETIKA

33.3%

ocena 5 - povoljno miljenje ocena 4 ocena 3 ocena 2 ocena 1 - nepovoljno miljenje ne znam
0%

33.3% 26.7% 3.3% 3.3% 0.0%

5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 45% 50%

*Procenata od ukupnog broja jedinica sm etaja

70

5. Obezbeenost objekta u kome rade ispitanici su ocenili ocenom 3 (36,7%), ocenom 5 (33,3%), ocenom 4 (23,3%), dok je 6,65 dalo ocene 2i1 6. Najvei broj ispitanika je komfor objekta ocenio sa ocenom 3(46,7%), to je manje od ukupnog zbira onih koji su dali ocene 4 ili 5 (ukupno 46,6%) a opet najmanje ocene daje 6,6% ispitanika. 7. Na pitanje o najinteresantnijim turistikim destinacijama za turiste na podruju banata odgovori su bili sledei: U Junobanatskom okrugu najtraenije destinacije za koje turisti pokazuju interesovanje, jesu Vrac i okolina, putevi vina, Deliblatska peara, Dani berbe groa, dok se meu ostalim turistikim objektima/destinacijama/dogaajima, za koje turisti pokazuju interesovanje smatraju: Hajka na lisicu u Alibunaru, lovita peare, kanal DTD, retke ivotinje i dvorci u optini Plandite. Razlozi turistike konzumacije odnose se na oblast zabave i lova kao tradicionalnih aktivnosti sa gostima iz inostranstva naroito Italije, na injenicu da postoje dvorci za koje se malo zna i tradicionalne dane vina u Vrcu kao i mogunost korienja ponuda voz Romantika koji vozi na relaciji Beograd-Vrac-Beograd omoguavajui tako jednodnevne ili vikend ture u ovaj grad. u Srednjebanatskom okrugu isticani su objekti koji se odnose na prirodne lepote i manifestaciju Dani piva u Zrenjaninu, kao i: Carska bara, Banja Rusanda u Melencima. Razlozi turista za posetu ovih objekata su: odmor i relaksacija, poslovni turizam, zdravstveni razlozi. u Severnobanatskom okrugu predstavnici jedinica smetaja smatraju da je interesovanje turista usmereno posebno prema: Cvetanje Tise u Kanjii, korienje potencijala reke Tise, ribolov i gurmanluci, kao i Banja Kanjia; ree navodei dogaaje lokalnog karaktera kao to su Slaninijada, Gusandijada, Dani ludaje, itd, razlozi su zdravstveni turizam, odmorini turizam i rekreacija. 8. Sledea grupa pitanja se odnosila na informativno propagandni materijal o objektima, turistikim dogaajima i manifestacijama u Banatu. Ovaj materijal poseduje blizu 70% objekata, a materijal je gostima dostupan na recepciji i u hotelskoj sobi. 9. Iz ovih materijala gosti mogu da saznaju opte informacije o turistikoj destinaciji i zoni gde borave, kao i o zanimljivim destinacijama okruga u kome se nalazi objekat i objekti/dogaaji/destinacije sa lokalnom specifinou, pri emu se vodi rauna o obliku turizma koji je tu razvijen. 10. Ispitanici smatraju da je koliina ovih materijala dovoljna (6o%), da su oni kvalitetni ( 70% ) i korisni (70%). U objektima gde nije bilo dovoljno materijala zaposleni ne znaju zato je to tako (59%), a takoe se ne vri ni prezentacija destinacija povezanih sa etnikim zajednicama. 11. Uviajui ovaj propust, posebno pitanje u anketi se odnosilo na najznaajnije turistike destinacije/dogaaje/objekte koji imaju specifinost etnike zajednice od interesa za turiste? Iako 87% od ukupnog broja ispitanika nije dalo nikakav odgovor na ovo pitanje, dobili smo sledee odgovore:

71

U Junobanatskom okrugu sporadino su navedeni neki dogaaji/objekti: podrumi vina, etno kue u selima oko Vrakih planina, Put vina, Dani berbe groa, u Severnobanatskom okrugu navedena je injenica da u ovom delu ivi velika madjarska zajednica u Srednjebanatskom okrugu su to Belo Blato, Aradac, stari zanati, etno kue i sobe uz mogue predstavljanje razlicitih nacija, ipak dobijeni su veoma skromni odgovori na ovo pitanje 12. Kao najznaajnije akcije za promociju turistikih destinacija ak 45% njih nije dalo nikakav odgovor, dok je 16% navelo sajmove i izlobe a 11% degustaciju vina i hrane. 13. Najvei broj smetajnih jedinica(65,7%) moe dati usluge turistikih vodia svojim klijentima, to ukazuje na dobru obuenost ovog kadra u region. 14. Pri oceni kvaliteta zaposlenih u objektima polo se od znanja stranih jezika. Najvei broj zaposlenih govori engleski, nemaki, maarski i italijanski jezik, to se poklapa i sa strukturom inostranih gostiju . 15. Ispitanici smatraju da je osoblje zaposleno u smetajnim jedinicama ljubazno(83,3%), komunikativno (73,3%), poznaju dobro turistiku ponudu (90%), odlino reavaju nastale problem (93,4%) i aurni su (73,3%) 16. Sledea grupa pitanja se odnosila na promociju ponude objekata. Odgovori su sledei:
PrecizirajtekojisumodalitetikojimaVaajedinicapromoviesvojuponudu:
80
80 70 60 50 40

68 56 52 48 44 32

da

ne

30

20
20 10 0

*Procenataodukupnog brojajedinica smetaja

tampa

objavljivanjeaudio tvspotova

propagandni bilbordi

bilbordi indikatori

PrecizirajtekojisumodalitetikojimaVaajedinicapromoviesvojuponudu:
100 90

92 80

80

71
70 60 50 40 30

52

48

29 20

da

ne

20 10 0

prospekti

katalozi

baneri

turistikeagencije

*Procenataod ukupnogbroja 72 jedinica smetaja

Prema odgovorima oigledno je da se promocija objekata vri preko strukovnih udruenja (36% ), na sajmovima turizma (32%), kroz informativne centre (28%) ili lokalnu vlast (16%), degustacije vina (10%), filmovi (4%). 17. Sopstveni sajt ima 32% ispitanika, dok promociju preko interneta koristi 12% njih. Sajtovi su najee na srpskom i jo jednom svetskom jeziku (47%) i smatraju da su efikasni i aurirani shodno turistikoj ponudi. 18. Potekoe u razvoju turizma mesta i okoline daju nam ve poznate rezultate:

90 Nakojepotekoenailazirazvojturizmamestaiokoline? 80

83 70

70
70 60 50 40

73

30
30 20 10 0

27 17

30

nedostatak specijalizovanih ljudskihresursa

neodgovarajua nedostatak prevoznih nedostatak prilazna sredstava pogodnosti infrastruktura (voda,gas,elektrina struja)

da

ne

*Procenataodkupnog brojajedinica metaja

Nakojepotekoenailazirazvojturizmamestaiokoline?
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0

94

73 67 53 47 33 27 da 6 ne 57 43

nedovoljna promocija

nedostatak uslovaza rekreaciju

neuee lok.vlasti

odbojnost nedovoljno metana,etniko finasijskih uslovljavanje resursa

*Procenataodukupnog brojajedinica smetaja

19. Sugestije za reavanje problema su mnogobrojne, to ukazuje na potrebu njihovog to breg reavanja sa ciljem unapreenja turistikog razvoja Banata:

73

Kojesuvaesugestijezaotklanjanjepomenutihproblema?
odvajanjepolitikeodturizma strateskaedukacijastanovnistva o potencijalimaregijeukojojzive povoljnokreditiranjezarazvojturizma nedostajejednavelikainvesticijauturizmuu Banatu 17,0 jasnestrategijelokalnihvlasti poboljanjeinfrastruktureiurbanistickih planova 11,0 povecanjekapacitetazaseoski turizam,poslovniturizam, kongresniturizam boljapromocijatur.proizvodaisaradnja lokalnihsamoupravaizBanata turistickasignalizacija 9,0 obukakadrova,motivacija zaraduturizmu 14,0 15,0

11,0 9,0 4,0 6,0

7,0 *Procenata od ukupnog broja jedinica smetaja

20. Na kraju ove ankete ispitanici su zamoljeni da daju svoje vienje jakih i slabih taaka turistikog proizvoda banata. Evo njihovih odgovora: Jake take turistikih zona Banata su: Relativno dobra infrastruktura koja ipak rteba odrzavanje, dobar geografski poloaj (blizu granice i prestonice, multietnicknost i speificnost obicaja. Vecina ispitanika je odgovorila na pitanja o jakim tackama u turizmu u Banatu. Slabe take turistikih zona Banata su: Slaba promocija turistikih proizvoda, dotrajala infrastruktura, nedostatak velike investicije npr. Akva parka ili neke jasne specificnosti u turistkoj ponudi. Primetan je trend ne davanja odgovora ili veoma oskudnih odgovora Primetna je takodje i izvesna doza rezignacije u kontaktu sa turistikim radnicima. Veliki broj upitnika nije vraen (91 od 109, to je 45,5%, . Zakljuna razmatranja svih ispitanika u anketiranju su sledea: Najinteresantnije turistike destinacije/dogaaji/objekti su: Dani piva u Zrenjaninu, Deliblatska peara, Vrac i Vrake planine, Dani vina, Carska bara, manje lokalne manifestacije kao to je Slaninijada, Gusanijada i Dani ludaje; Slabo se poznaju turistiki proizvodi koji se zasnivaju na specifinostima etnikih zajednica Banata ili ih gotovo nema; primetna je istovremeno svesnost o multikutluralnosti Banata ali nema jasnih ideja kako je iskoristiti Mala banatska sela kao to su Belo Blato, eko selo, sa potencijalima i drugih sela su pomenuti kao turistiki proizvodi, dogaaji ili destinacije sa etnikim specifinostima, koje je mogue uvezati sa razliitim

74

festivalima etnikih zajednica, dobrom hranom i istim prirodnim okruenjem Belocrkvanska jezera, turistike ekskurzije kulturnog tipa, jednodnevni boravci u Banatu za goste iz Beograda i veih gradova, biciclizam, pecanje, lovni turizam, sportski turizam, banatski deo Dunava, regate na Tamiu, lepote reke Kara, Vrac, Zrenjanin, degustacije vina, dokumentarni filmovi o turistikim zonama, su turistike destinacije ili vrste turizma koje predlau turistiki radnici kao najatraktivnije u Banatu. Modaliteti za promociju turistikih proizvoda Banata su: publicitet na televiziji, novinama i asopisima, uee na sajmovima turizma, reklamiranje putem interneta, pute susreta turistikih radnika, razmeni informacija, promotivni paketi, distribucija prospekata, itd. Najvee potekoe koje ima razvoj turizma u Banatu su : nedovoljna promocija turistikih proizvoda Banata, uplitanje politike u struku, nepostojanje strategija razvoja turizma u optinama i na regionalnom nivou, nedostatak veih struktura za rekreaciju koji su modernizovani i koji bi mogli da privuku vei broj turista. Predloene mere za poboljanje situacije su: saradnja vlasti i investitora, razvoj turistikih zona, stvaranje finansijskih fondova, formiranje turistikih organizacija na bazi javno-privatnog partnerstva, usmeravanje dela budetskih sredstava za finansiranje projekata malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u oblasti turizma i pokretanje programa za edukaciju i upoznavanje stanovnitva sa potencijalima turizma u Banatu, usavravanje strunih kadrova, itd. Jake take turistikih zona Banata su: Bogatstvo resursa,lov i ribolov,multikulturalizam, zadovoljavajua infrastruktura, pogranina zona, razvoj ekoturizma, itd. Slabe take turistikih zona Banata su: nedostatak promocije, politizacije turizma, postavljanje nekompetentnih ljudi, nedostatak ljudskih resursa, politiki podobnih, ali ne strunih, slabo bavljenje vlasti strategijama turistikog razvoja i korienja potencijala Banata u turistike svrhe, neosetljivost za prirodne lepote i kulturno naslee, nedostatak kohezivne sile u okviru struke turizmologa i zajednikog cilja razvoja banatskog turizma-partikularizam, slabo uvezivanje turistikih proizvoda, loe stanje turistikih objekta i prilazna infrastruktura, nepovezanost sa Rumunijom, nedostatak smetajnih kapaciteta, nedostatak kvalifikovanih ljudskih resursa u ovoj oblasti Najpoznatiji svetski jezici koje govore zaposleni u kontaktu sa turistima su: engleski i italijanski, neto manje je poznavanje maarskog, a najmanje su korieni rumunski, slovaki, nemaki i ruski. REZULTATI ISTRAIVANJA U TURISTIKIM AGENCIJAMA i TURISTIKIM INFORMATIVNIM CENTRIMA Druga grupa upitnika je dostavljena zaposlenim u turistikim agencijama i turistiko informativnim centrima na teritoriji Banata. Predmet istraivanja je bio istovetan kao i kod zaposlenih u smetajnim kapacitetima, dok je metodologija istraivanja bila primerena ispitanicima:

75

Uzorak je prigodan, ini ga zaposleni iz turistikih info centara u razliitim banatskim optinama i turistikih agencija iz sva tri banatska okruga. Metod koji je primenjen je upitnik distribuiran preko strunih organizacija i turistikih informativnih centara Obim uzorka 38 (9 iz Severnobanatskog okruga, 11 iz Srednjebanatskog i 18 iz Junobanatskog), od ovog broja 28 agencija i 10 turistikih info centara Broj vraenih upitnika od ukupnog broja distribuiranih je 41% 1. prema ovim istraivanjima najvei deo turistikih agencija ima turistike aranmane koji obuhvataju ponudu Banata. Tom prilikom najinteresantniji proizvodi za domae i inostrane turiste su sledei:

Prema Vaem miljenu, koje su glavne destinacije/dogaaju/objekti u Banatu od interesa za turiste?

8 3 12 6

13 5 18

Dvorci Manifestacije u gradskim jezgrima Zatiena prirodna dobra Kulturne znamenitosti Ribolovni turizam Banje Dani piva Dani Ludaje Groembal Carska bara Deliblatska peara Kovaica, naivna umetnost Gastronomske znamentiosti i manifestacije Belocrkvanska jezera Reni tokovi

5 18 12 7 11 2 6 5

Naznaite tri od najtraenijih turistikih proizvoda Banata koje nudi klijentima Vaa agencija ili info centar i rasporedite prema silaznom redosledu, u odnosu na prodaju.
12 5 28
Carska bara Dvorci Banata Dani ludaje Dani piva Dani vina Manastir Mesi Banja Melenci

18

6 9 6 13 7

Belocrkvanska jezera Vrac Deliblatska peara

12

76
*Ukupan broj odgovora

2. Oigledno je da su komercijalni proizvodi turistikih agencija aranmani za dane piva (28%), banju Melenci, (18%), manastir mesi (13%), a zatim , carsku baru, dane vina ... 3. Drugi turistiki proizvodi koji imaju potencijale razvoja i plasiranja na turistikom tritu su: salai,reke, krstarenja, multikulturalnost, gastronomski specijaliteti, prirodne retkosti, lov i ribolov, biciklizam, Obiaji etnikih zajednica, igra, pesma folklor, instrumenti ... 4. Najvei broj anketiranih turistikih agencija (22) ima turistike proizvode koji se zasnivaju na specifinostima etnikih zajednica u Banatu, dok njih 6 nema ove proizvode u svojoj ponudi. 5. to se tiepromtivnih materijala za banat, ove agencije ih nude ali smatraju da ga nemaju dovoljno, ili pak nije potpun. 6. Turistike agencije, kao i smetajni kapaciteti mogu obezbediti usluge turistikih vodia, to je rezultat udruivanja turistikih vodia na nivou Zrenjanina, to utie na mogunost organizovane ponude ovih usluga na nivou banata. 7. Odgovori na pitanje o modalitetima za promociju ponude agencije i info centra su sledei:
NaznaitekojisumodalitetikojimaVaajedinicapromoviesvojuponudu:
35
35 30 25 20

34

29

23

15
15 10 5 0

da
3 4

ne

tampa

radiotvoglasi

distribucija broura,flajera

sajmovi

NaznaitekojisumodalitetikojimaVaajedinicapromoviesvojuponudu:
30

26
25

26 24

20

15

14 12 12

10

da
5

ne

turistikikatalozi

baneri

turistikaudruenja

NaznaitekojisumodalitetikojimaVaajedinicapromoviesvojuponudu:
30

29 24

25

20

16
15

14 12 9

10

da
5

ne

77
0

informativnituristikicentri

vebsajt

reklamenainternetu

8. Najvei broj turistikih agencija i infocentara, ukupno 87%, poseduje sopstveni web sajt to utie i na bolju njihovu promociju. Zakljuna razmatranja svih ispitanika u anketiranju su sledea: Priblino polovina agencija i info centara ne ukljuuje u turistiku ponudu objekte u Banatu (razlozi su ne postojanje vee potranje, postoji slaba zainteresovanost za saradnju i povezivanje dogaaja i turistikih proizvoda, takoe slaba afirmacija banatskog turizma od strane banatskih turistikih agencija) Slabo se poznaju turistiki proizvodi koji se zasnivaju na specifinostima etnikih zajednica Banata; Belocrkvanska jezera, kulturni turizam, jednodnevni boravci u Banatu, biciklizam, pecanje, lovni turizam, sportski turizam, banatski deo Dunava, regate na Tamiu, lepote reke Kara, Vrac, Zrenjanin, degustacije vina, dokumentarni filmovi o turistikim zonama, su turistike destinacije ili vrste turizma koje predlau turistike agencije, pored onih koje imaju u tekuoj ponudi. Vei je broj turistikih agencija koje ne ukljuuju u svoju ponudu turistike proizvode koji se zasnivaju na specifinostima etnikih zajednica u Banatu Polovina turistikih agencija ne nudi materijale za promociju turistikih proizvoda Banata. Ako ih agencija ipak nudi, oni sadre malo korisnih podataka koje je potrebno dodatno uiniti atraktivnim, retko su prevedeni na strane jezike. Glavni krtiterijumi za selekciju turistikih proizvoda za koje agencije i info centri nude informativne materijale su: bolja cena, uspenost ponude, zahtevi klijenata, itd. Skoro sve agencije i info centri imaju u svojoj ponudi usluge turistikog vodia. Modaliteti kojima agencije i info centri promoviu turistike ponude su: putem web sajta, preko tampe, preko turistikih kataloga, distribucijom prospekata i letaka, ueem na sajmovima turizma, preko propagandnih bilborda, preko informativnih centara itd. Najvei broj turistikih agencija i info centara imaju sopstveni sajt preko koga promoviu svoje ponude. U najveem broju sluajeva, frekvencija korienja sajtova, kvantitet i korisnost informacije su poveane, a prevoene su na najmanje jedan svetski jezik (ovaj zadnji aspekt je navelo skoro polovina agencija) Predloene mere za poboljanje situacije su: saradnja vlasti i investitora, razvoj turistikih zona, stvaranje finansijskih fondova, formiranje turistikih organizacija na bazi javno-privatnog partnerstva, usmeravanje dela budetskih sredstava za finansiranje projekata malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u oblasti turizma i pokretanje programa za edukaciju i upoznavanje stanovnitva sa potencijalima turizma u Banatu, usavravanje strunih kadrova, itd.

78

ZAKLJUCI ANALIZE JAVNIH INSTITUCIJA I TURISTIKIH ORGANIZACIJA U ovm delu istraivanja su sprovedena u turistikim organizacijama i javnim institucijama koje se bave turizmom, odnosno optinska tela i sektori za privredu, razvoj ili turizam (zavisno koji od njih optina ima). Od 19 kontaktiranih optina koliko ima ukupno u Banatu 17 optina je odgovorilo na jedan, dva ili sva tri navedena naina: Preko turistike organizacije na njenoj teritoriji Preko optinske slube koja se bavi turizmom (sektor za turizam) Preko optinske slube za razvoj, sektora za razvoj Iako broj vraenih upitnika od ukupnog broja distribuiranih nije 100% vee 55%, bili smo zadovoljni, jer prilikom nekih prethodnih istraivanja odaziv je bio znatno manji. Smatramo da je analiziran uzorak javnih institucija i turistikih organizacija dao relevantne odgovore koji mogu da okarakteriu njihov rad i miljenje o pitanjima iz oblasti turizma koja pokriva ovaj upitnik. Svi podaci koji su prikupljeni od strane zaposlenih u javnim institucijama i turistikim organizacijama podvrgnuti su kvalitativnoj analizi. Zakljuci analize su sledei: U odnosu na znaaj nekih turistikih destinacija/dogaaja/objekata u Banati, predstavnici javnih institucija ini se da imaju slina miljenja o odreenim zonama kao to su juni, srednji, severni Banat, pojas oko reke Tise i Deliblatska peara. Kao razlozi to su ovi objekti od interesa za turiste napominju se: specifini pejza zone, prisustvo turistikih objekata, pogodnih oblika reljefa za sportski i lovni turizam i potencijal za razvoj ovih oblika turizma uz adekvatnu podrku lokalne samouprave, razvoj senzibiliteta za prirodne lepote, svesnost zatitte prirodnih resursa i naslanjanje na adekvatne vidove preduzetnitva. Kao najvie pominjane destinacije u Banatu sa potencijalom izdvajaju se Deliblatska Peara, banatska obala Dunava, Vrake planine, potencijal reka za sportski turizam i odmor uz reku Tisu i njene obale. Pominju se takoe i festival piva u Zrenjaninu kao i kompletna muzika ponuda ovog grada, aktivnosti vezane za vinske puteve, kao i istorijske spomenike i etniku raznolikost. Kao to se oekivalo, odgovori turistikih radnika odraavaju adekvatno dokumentovanje, njihovu strunost i poznavanje istraene problematike u osetljivo razliitoj i velikoj meri u odnosu na aktere turizma: jedinice smetaja, turistike agencije. U pogledu objekata/ dogaaja/ destinacija sa specifinostima etnike zajednice, postoje nekoliko taaka oslonca, sela sa preteno rumunskim stanovnitvom, sela sa meanim etnikim stanovnitvom,

79

eko selo (eko stanovnitvo), optine sa preteno madjarskim stanovnitvom (Kanjia i okolina, vei deo optine Ada i Senta, itd). U nekoliko primera iz Banata evidentan je dobra saradnja izmeu optina i turistikih organizacija. To se najbolje vidi u zajednikim projektima koji su uradjeni na osnovu strategija razvoja optine. to se tie akcija za promociju turistikih destinacija/ dogaaja/ objekata u Banatu, u najveem broju su to tampani materijali za promociju turistikih objekata u Banatu, odravanje seminara, postoje pokuaji razvijanja programa za marketing koji imaju za cilj specifinosti svake destinacije, organizovani su odreeni dogaaji (promocije knjiga, fotoizlobe, likovne izlobe, itd.), koncipirani su i raspodeljeni su paketi za promociju banatskih objekata (broure, dokumentarni filmovi, geografske karte) Uglavnom sve institucije imaju bar neke informativne materijale o turistikim destinacijama Banata. U najveem broju sluajeva, smatra se da ovi materijali nisu dovoljni, esto su samo na srpskom jeziku, vizuelno tj. dizajnerski neusaglaeni i esto samo lokalno prisutni (bez njihove dalje distribucije u Beogradu ili drugim gradovima Banata i Srbije). Podeljena su miljenja oko atraktivnosti/neatraktivnosti grafiike ovih materijala, predstavnici javnih institucija ocenjuju u dovoljno velikoj meri da su ove informacije korisne ali takodje nedovoljne. Ne postoji povezanost promotivnog materijala sa drugim dogaajima i destinacijama u Banatu, sa drugim turistikim organizacijama i jaeg povezivanja turistikih agencija i turistikih organizacija. S druge strane, turistike organizacije i institucije se ale na nedovoljno ljudskih resursa strunih u oblasti turizma, nedostatak praktinog pristupa, nedostatak povezanost sa drugim turistikim proizvodima i posebno, nedostatak jasne strategija razvoja turizma u okviru sveobuhvatnog ekonomskog razvoja regiona Banata. Naini promocije turistike ponude ove zone su razliiti, a najee su: tampa, distribucija prospekata i letaka, uee na sajmovima turizma, promocija putem turistikih udruenja, preko sopstvenog web sajta kojim raspolau svi turistiko informativni centri u odreenim optinama i same optine ukoliko imaju sektor koji se bavi turizmom u okviru sektora za privredu. U pogledu stranih jezika koje govore zaposleni ovih agencija i info centara, u najveem broju sluajeva oni znaju: engleski, znatno manje itallijanski, francuski i nemaki. Takoe u nekoliko sluajeva zaposleni govore rumunski i maarski, kao i ruski. Usluge koje su naznaene u ovoj studiji ocenjene su povoljno kad je re o ljubaznosti, komunikativnosti, sposobnosti za reavanje problema, aurnosti. Istovremeno ukazano je skoro u svakoj anketi da

80

je edukacija zaposlenih veoma vana i to onih koji dolaze u kontakt sa turistima. Najvee potekoe u razvoju turizma su: neodgovarajua prilazna infrastruktura, nedostatak prevoznih sredstava i eleznikih veza unutar i preko granice, nedostatak struktura za rekreaciju, nedovoljna promocija turistikih proizvoda Banata, nedostatak veih investicija koje bi se vezale za imid Banata, nedostatak strunih ljudskih resursa. Mogua reenja za otklanjanje gore pomenutih problema su: popravka putne mree, vraanje eleznice, stvaranje odreenih specifinosti u strukturama za odmor i zabavu koje su specijalizovane u oblasti ekoturizma, stvaranje novih turistikih proizvoda, stvaranje bolje veze sa seoskim domainstvima u cilju poboljanja smetajnih kapaciteta kao dopuna ve postojeim, organizovanje kurseva za usavravanje i specijalizaciju za zaposlene koje dolaze u kontakt sa turistima, poboljanje infrastrukture, poboljanje saradnje meu administratorima turistikih objekata, lokalnim vlastima i akterima iz turistikog sektora turistike agencije, jedinice smetaja, usklaivanje vizije razvoja turizma, izbacivanje politike podobnosti na vodeim mestima u turizmu i postavljanje ljudi iz struke. Jake take turistikih zona u Banatu su: 1. prirodna okolina, razliitost reljefa, 2. multikulturalizam regije, gostoprimljivost i nacionalna ranolikost koja nije iskoriena 3. gastronomija i lokalni specijaliteti 4. privredni razvoj Banata, 5. vodeni tokovi reke i kanali 6. kontinentalna klima sa duim letom i mogunost adaptacije turistike ponude na ostala godinja doba, 7. povoljan gegorafski poloaj jer je u graninom kontaktu sa dve drave: Maarskom i Rumunijom 8. blizina prestonice Beograda 9. mogunost ulaganja u seoski turizam Slabe take su: 1. slabost smetajnih kapaciteta i higijenskih uslova u postojeim objektima,

2. neureenost zelenih povrina, veliki broj otpada i deponija 3. slaba promocija Banata kao turistike destinacije, veoma loa turistika signalizacija na putu (glavnim i sporednim, u samom mestu, kao i na mapama koje se i dalje tampaju sa netanim ili zastarelim informacijama) 4. nedostatak raznovrsnih turistikih proizvoda, 5. nedostatak jasne vizije razvoja turizma na osnovu strategije

81

6. preveliki politiki uticaji i u suprotnou sa potrebama struke, 7. nedovoljna povezanost sa drugim turistikim proizvodima, 8. nedostatak naglaene specifinosti regiona koji se moe dalje koristiti i razvijati 9. nedostatak strunog kadra iz oblasti turistiko ugostiteljske privrede, kao i za poslove valorizacije i promocije turistikih resursa 10. nedovoljna meuoptinska saradnja 11. Nedovoljna podrka dobrim projektima 12. Nedovoljno izdvajanje sredstava za organizaciju edukacije kadra u turizmu i podsticanje ukljuivanja radno sposobnog i mlaeg stanovnitva u poslove turizma 13. Nedovoljno ukazivanje na vanost stratekih partnerstava sa privatnim sektorom i stvaranjem privatno javnih aranmana TURISTIKE ZONE I REGIJE U SRBIJI Prema prostornom planu razvoja Srbije odreene su turistike zone i regije razvoja turizma na prostoru nae zemlje. Prema ovom dokumentu na prostoru Banata izdvajaju se Deliblatska peara, donja Tisa i gornja tisa sa pripadajuim teritorijama. Kao turistike aktivnosti na ovim prostorima izdvajaju se sledei oblici turizma: izletniki, nautiki, ekoloki,banjski,lovni, seoski. Smatramo da ovakvo usmeravanje razvoja turizma Banata ni u kom sluaju nije niti dovoljno a ni adekvatno s obzirom na turistike motive kojima raspolae prostor Banata. Zbog toga smo u ovoj strategiji uradili dublje analize i snimanje celokupnog prostora Banata, kako bi mogli da uputimo sve one koji treba da se bave pozicioniranjem turizma ovog regiona na sve mogunosti koje on prua. Prema Prostornom planu Srbije izdvojene su sledee turistike regije, koje pripadaju Banatu ili se pak preklapaju ili dotiu ovu regiju: II.2 C.5 DELIBLATSKA PECARA sa vrakim brdima, Nerom, Labudovim oknom, Belocrkvanskim jezerima, Dunavom, jezerom, Vrcem, Belom Crkvom, Velikim Graditem, graninim Kaluerovo i dr. Za ovu regiju se navode sledee turistike Izletnike, nautike, ekoloke i dr. Karaom, Srebrnim prelazom aktivnosti:

S SEVERNA ZONA - sa panonskim regijama S.1, S.2, S.3 i S.4 segmentima drumskih pravaca E75 i E660, segmentima plovnih pravaca Dunava, Tise i kanala DTD, lukama, pristanitima i marinama, II.1 S.1 FRUKA GORA - sa nacionalnim parkom, Dunavom, Novim Sadom, Petrovaradinskom tvrdavom, Sremskim Karlovcima, Backom Palankom, Irigom, Vrdnickom banjom, frukogorskim manastirima i dr. Izletnicke, nauticke, ekoloke, spomenicke i dr. Preklapanje sa zonom C na Dunavu i Kikindom, Backom Topolom, Adom, Sentom, banjom Slankamen, mrtvajama Tise, adama na Dunavu, ritovima, lovitima i dr.

82

II.2 S.4 DONJA TISA - sa Tisom, kanalima, Zrenjaninom, Beejem, Novim Beejem, abljem, Titelom, Banjom Rusandom, lovitima i dr. Za ovu regiju se navode sledee turistike aktivnosti: Izletnicke, nauticke, lovne i dr. Ovim planom je takoe predvien razvoj i ulaganja u infrastrukturne objekte kao to su tranzitni turistiki pravci. Za podruje Banata je istaknut Tranzitni turistiki pravac - Auto-put E-70 Beograd-Vrac-rumunska granica. Shodno tome treba definisati i makro i mikro prostorne zone na osnovu brojnih analiza i inventarizacije i ocene turistike ponude. Tom prilikom kategorije vane za definisanje makro prostornih zona bile bi sledee: Geografski poloaj; Prirodni resursi; Postojea turistika infrastruktura; Stanovnitvo. Poto je ovo pitanje prostornog plana i trasiranja turistikog razvoja, time bi trebalo da se detalno pozabavi tim strunjaka, koji bi mogao da koristi rezultate ovog Strategijskog plana razvoja turizma. USKLAIVANJE PROSTORNOG RAZVOJA TURIZMA BANATA Prilikom razvoja turizma distribucija turistikih tokova u okviru destinacija nije ravnomerna. Tom prilikom se javlja koncentracija turista na pojedinim takama, linijama i povrinama. Praksa ukazuje na injenicu da se turisti najee grupiu i poseuju odreene delove turistikih destinacija koji se odnose na centralne lokalitete i turistika jezgra, dok druge mnogo vee povrine unutar destinacija nisu predmet interesovanja posetilaca. Zbog toga razvojnom politikom treba omoguiti ravnomerniju prostornu distribuciju turista unutar destinacije, pri emu turistika kretanja treba usmeriti ka njenim perifernim delovima. Ovakva politika je vana zbog sledeeg: Smanjuje se pritisak na kritina podruja u kojima su locirani kljuni turistiki motivi. Podstie se turistika potronja u novim zonama i lokalitetima, ime se otvaraju nove poslovne mogunosti, doprinosi privrednom razvoju perifernih delova destinacije i poveava zaposlenost domicilnog stanovnitva; Politikom disperzivnog turistikog razvoja vri se prezentacijai nove, neotkrivene ili nedovoljno valorizovane vrednosti i osobenosti destinacije. Uspena politika disperzivnog turistikog razvoja zasniva se na razumevanju motivacije posetilaca, temeljnoj analizi naina na koji razliite grupe turista koriste dati prostor, kao i razvoju i

83

promociji razliitih atrakcija koje e odvui turiste od postojeih turistikih centara i lokaliteta i usmeriti ih ka novim oblastima. Npr. izuzetno bogatu i reprezentativnu ponudu Banata mogue je proirivati i na taj nain ostvariti ravnomerniji prostorni razvoj turizma. Brojne su mogunosti za razvoj razliitih vidova turizma: tranzitni, kulturnomanifestacioni, sportsko-rekreativni, izletniki, eko-turizam, seoski, lovni, ribolovni , kongresni, i dr. U svetu je teko nai regije relativno malog prostornog obuhvata sa ovako sadrajnom turistikom ponudom kao to je region Banata to bi uz efektan marketinki program mogao biti veoma interesantan ''turistiki proizvod'' za inostrano trite. Usitnjenost kapaciteta i ponude, tj. orijentacija na veliki broj lokaliteta ima i svoje negativne strane: poveana erozija tla prilikom izgradnje objekata, izraeni problemi vezani za obezbeenje dodatne infrastrukture (vodovod, kanalizacija), neracionalno irenje saobraajnica, kao i angaovanje veih zemljinih povrina po jedinici smetajnih kapaciteta. Disperzivan prostorni razvoj mora biti dobro planiran i organizovan da ne bi dolo do zaguenja i saturacije date destinacije, kao i konflikta izmeu razliitog tipa njenih korisnika, razliitih navika, ponaanja i potreba. Trebalo bi pratiti razvoj turizma u svetu i iz konkretnih primera doneti zakljuke kako na pravi nain razvijati turizam Organizacija, ureenje i opremanje prostora turistikih destinacija Prilikom organizacije i ureenja prostora turistikih destinacija treba podjednako uvaavati vie kriterijuma (motivski, ekonomski, ekoloki, sociokulturni i sl), sa ciljem da se omogue to vee koristi lokalnoj zajednici, uz minimalne negativne efekte. Zbog toga domicilno stanovnitvo mora biti aktivno ukljueno u sve faze donoenja i realizacije planova prostornog razvoja date sredine. Sa aspekta razvoja turizma, treba precizno identifikovati lokacije za: izgradnju hotela i drugih smetajnih kapaciteta, trgovinskih, zanatskih i drugih uslunih objekata; rekreativne zone, parkove i druge zelene povrine, zatiene oblasti i objekte; saobraajnu i ostalu infrastrukturu. Adekvatnim vrednovanjem svih inilaca koji deluju na datom prostoru treba na samom poetku spreiti mogunost predimenzioniranog turistikog razvoja, neprimerenog kapacitetu prostora. Najbolji pristup je da se intenzitet turistikog razvoja planira na osnovu procene noseeg kapaciteta date sredine. Ukoliko turizam prouzrokuje visok stepen saturacije prostora, neophodno je njegov dalji razvoj staviti pod rigoroznu kontrolu, preduzeti mere za poveanje noseeg

84

kapaciteta ili se orijentisati na razvoj drugih turistikih lokaliteta u bliem okruenju. Tom prilikom treba voditi rauna o standardima razvoja i dizajna turistikih kapaciteta. Postoji vie tipova standarda koji se primenjuju u kontroli i usmeravanju razvoja turistikih kapaciteta i oni se odnose na gustinu razvoja, visinu i spratnost objekta, proporciju izmeu izgraenih i slobodnih povrina/pejzanih predela, podizanje zatitnih pojaseva oko izgraenih kapaciteta, ureenje parking prostora i sl. O svim ovim standardima vie e biti rei prilikom izrade lokalnih strategioja razvoja turizma. Uvaavajui brojne specifinosti turizma, ipak moemo rei da kao i na drugim tritima, i ovde marketing ima ulogu da omogui plasman proizvoda i usluga, a shodno potrebama potroaa, a na svom razvojnom putu, marketing potpuno uvaava koncept odrivog razvoja. Raznovrsnost prirodnih i antropogenih turistikih motiva i njihova koncentracija u nekoliko disperzivnih centara imaju znaajnu i komparativnu prednost. Generalno posmatrano, turistiki najatraktivnije lokalitete Banata treba valorizovati kroz oblike turizma za koje njihova aktivnost predstavlja integralni turistiki motiv. Tom prilikom treba da vodimo rauna o kriterijumima po kojima emo vriti izbor. Pre svega , oni mogu biti: prostorni, motivski, ekonomski, ekoloki ili funkcionalni. Na osnovu prisustva kompleksa motiva i postojeih uslova razliitog karaktera, a uvaavajui utvrene kriterijume, nabrojaemo neke od najprikladnijih oblika turizma na prostoru Banata koji mogu da valorizuju njegove turistike vrednosti.

IZBOR MOGUIH OBLIKA TURIZMA NA PROSTORU BANATA Na osonovu analize turistikih resursa Banata moe se zakljuiti da postoje povoljni uslovi za stvaranje konkurentnih turistikih proizvoda ostvarivanjem postojeih komparativnih prednosti. Turistiki poslenici Banata treba da prepoznaju sve postojee anse i udrueni postignu zadovoljavajui nivo razvoja turizma ovog podruja. Dosadanji nivo razvoja turizma doprineo je stvaranju fizionomije pojedinih delova Banata na turistikom tritu. Shodno tome dosadanji razvoj turizma kretao se u sledeim pravcima: 1. Kulturni turizam se razvija na potezu Panevo, Vrac, Zrenjanin, Kikinda. Uslovi za realizaciju ovog vida turizma Banata su izuzetni s obzirom na veliki broj arheolokih lokaliteta, kulturno istorijskih spomenika i zatienih dobara. Turistika tranja se zadovoljava poboljanjem i diverzifikacijom postojeih smetajnih kapaciteta, izgradnjom novih i adekvatnom opemljenou i ureenou turistikog centra (sale, ugostiteljski kapaciteti, pratei rekreativni, zabavni i etno

85

programi i sadraji). Takoe, neophodno je izvriti kategorizaciju objekata. 2. Manifestacioni turizam dobija sve vaniju ulogu u turistikoj ponudi u svetu. Manifestacije su deo turistike ponude koje svojim programima i vrstama utiu na poboljanje kvaliteta turistike ponude, kao i obogaivanje ukupnog doivljaja turiste o odreenim prostorima. Postojanje velikog broja manifestacija na podruju Banata predstavlja izuzetan potencijal za razvoj ovog vida turizma. Treba posebno napraviti plan podsticajnih mera za razvoj ovog vida turizma. 3. Eko turizam moe da se razvija na itavom prostoru Banata s obzirom na postojee prirodne potencijale. Naroito se mora voditi rauna o razvoju rekreativno-edukativnih programa kojima se afirmiu prirodne i stvorene vrednosti podruja, prezentacija objekata i celina od kulturnog i istorijskog znaaja uz preduzimanje neophodnih mera za ureivanje njihove okoline, odreivanje moguih lokacija i sadraja informativnih punktova prema specifinostima, razvoja specifinih oblika privremenih i stacionarnih kapaciteta (etno, seoski turizam, eko kampovi...), razvoj specifinih ekolokih programa ugostiteljstva i usluga, sve u cilju popularizacije eko turizma. 4. Seoski turizam ima izuzetne mogunosti u posmatranoj regiji. Ono na emu treba da se radi je aktiviranje sela Banata . Pre svega treba raditi na turistikom i komunalnom opremanju sela kao i na aktivnostima razvoja specifinih (ekolokih, etno...) programa ugostiteljstva, usluga i proizvodnje, razvoj ekoloke poljoprivrede, razvoj specifinih oblika privremenih i stacionarnih smetajnih kapaciteta (etno, seoski turizam, eko kampovi...), razvoj prateih kulturno-zabavnih sadraja i programa, razvoj specifinih manifestacija vezanih za selo (kampovi, vaari, folklorno oivljavanje sela), razvoj saobraajne infrastrukture, edukacija domaina.Seoski turizam ima skoro neograniene mogunosti u pogledu obogaivanja ponude, jer sadraji mogu biti i dogaaji iz svakodnevnih radova: kosidba, setva, etva, posela, svedbe, slave, razni obiaji, to predstavlja nov kvalitet za turistiku prezentaciju zemlje kao i obogaivanje ve postojee stereotipne turistike ponude. 5. Nautiki turizam je zaboravljeni segment turizma kada su planovi razvoja Srbije, pa i Banata u pitanju. S obzirom na postojee hidro potencijale Banata, kao i na svetske turistike trendove, ovaj vid turizma Banat treba da prepozna kao svoju razvojnu ansu i shodno tome treba napraviti planove revitalizacije i valorizacije odreenih vodenih puteva i povrina i ureenje priobalja sa ciljem razvoja ovog vida turizma. 6. Boravini turizam na podruju veih gradskih centara i. Ukoliko elimo da se ovaj vid turizma i dalje razvija moraju se izgraditi novi i rekonstruisati postojei smetajni kapaciteti. Osim toga treba razvijati i pratee sadraje, (usluge, komunikacije, rekreacija) i omoguavanje njihovog funkcionisanja u toku cele godine Na taj nain se omoguava bogatija ponuda razliitih turistiko-rekreativnih programa i sadraja (kulturni, edukativni, zabavni, sportsko-rekreativni...) to podstie razvoj ekskurzione turistike ponude (ureenjem izletita i mrea rekreativnih staza). Neophodno je da se izgradnja i rekonstrukcija ugostiteljskih

86

objekata izvri prema kategorijama opremljenosti i specifinosti turistike ponude. 7. Banjski, zdravstveno-leilini turizam na postojeim lokacijama: Kanjia, Rusanda. Uslovi za realizaciju: Adekvatnom opremljenou i ureenou banjskog centra (zdravstveni centri, smetajni i ugostiteljski kapaciteti, pratei rekreativni, zabavni sadraji, etno-programi), ureenjem mesta i okruenja prua se kompletna usluga postojeim i potencijalnim turistima. 8. Tranzitni turizam se razvija shodno geografskoj i saobraajnoj povezanosti podruja Banata prema granici sa Rumunijom. Tranzitni turisti se odlikuju specifinim zahtevima to oteava mogunost za organizovanje adekvatne turistike ponude. Da bi se zadovoljila zahtevna turistika tranja, ponuda za tranzitne turiste mora biti raznovrsna. Neophodna je izgradnja novih, poboljanje i diverzifikacija postojeih smetajnih kapaciteta, formiranje mree ugostiteljskih objekata prema kategorijama opremljenosti i specifinosti turistike ponude, ureenje destinacija i unapreenje informativne slube, opravke i odravanje motornih vozila, snabdevanje rezervnim delovima, snabdevanje kamp i turistikom opremom, suveniri... 9. Sportsko-rekreativni turizam obiluje potencijalima za razvoj na podruju Banata. Uslovi za njegovu realizaciju je obezbeenje rekreativnih prostora koji omoguavaju korienje sezonski i u toku cele godine (ureenje i izgradnja kupalita , sportskih, rekreacionih i drugih sadraja) kao i ureenje prostora za lov i ribolov, sportskih i ekokampova, ine neophodnu turistiku ponudu. Svi vei gradovi banata poseduju sportsko rekreativne kapacitete za razvoj ovog vida turizma. Treba posebno napraviti plan ureenja pojedinih objekata i izgradnju novih u funkciji poboljanja kvaliteta ovog vida turizma. 10. Deji i omladinski turizam moe da se razvija na itavom podruju Banata, s tim da se u Banatu nalazi mali broj posebnih smetajnih objeakta za ovaj segment turistike tranje (u ardaku,Vraki breg, bela crkva...). Uslovi za dalji razvoj ovog dela trita je izgradnja novih, uveanje i diverzifikacija postojeih smetajnih kapaciteta, ureenje centara slobodnog vremena kao polifunkcionalnih celina sa koncentracijom razliitih rekreativnih sadraja, ureenje sportskih i eko kampova, prostora za kole, radionice i likovne kolonije, uvoenje i razvoj rekreativno-edukativnih programa kojima se afirmiu prirodne i stvorene atraktivnosti, sve u cilju uveanja turistike atraktivnosti podruja. 11. Izletniki turizam je deo turistike tranje koja ima velike mogunosti za razvoj u okviru Banata. To su, pre svega,gradski centri (Panevo, Zrenjanin,Vrac, Kikinda), mesta roenja znamenitih linosti i lokacije brojnih kulturno-istorijskih spomenika. Uslovi za realizaciju su ureivanje i opremanje izletita i rekreativnih staza, izgradnja ugostiteljskih sadraja, odreivanje moguih lokacija i sadraja informativnih punktova za pojedine delove prema specifinostima, sve u funkciji kvalitetnije turistike ponude.

87

12. Lovni turizam zahteva izradu programa posebnih mera zatite, izgradnje i ureivanje lovakih domova i lovakih eka, ureivanje i opremanje izletita. Banat poseduje ve ureenja lovita koja treba koristiti (Lovite "Deliblatska peara" , "Dragiev Hat", "Labudovo okno", Lovite "Vrake planine" , Lovite "Donje Podunavlje", okolina Kikinde).Treba uraditi poseban program razvoja umskog gazdinstva Banat radi njegovog ukljuivanja u razvoj lovnog turizma. 13. Bird watching kao deo specifinih oblika turizma ima izuzetne potencijale za razvoj na podruju Carske bare, Deliblatske peare, Crne bare, labudovo okno, panjaci velike droplje...) 14. Ribolovni turizam zahteva izradu programa posebnih mera zatite, izgradnju, ureivanje i opremanje prostora za ribolov, ureivanje i opremanje izletita, utvrivanje posebnih ribolovnih reima , kako bi se napravio idealan odnos prirode i turizma. S obzirom na obilje vodotokova i razliitih hidrografskih potencijala banata, ovo moe postati prepoznatljiv proizvod turizma Banata. 15. Biciklizam je u svetskim razmerama izuzetno razvijen. Konfiguracija terena Banata je povoljna i postoje idealne mogunosti za opremanje ovih prostora za potrebe razvoja ovog vida turizma. S tim u vezi treba urediti postojee saobraajnice i staze za ovaj vid transporta. Osim toga treba napraviti planove za ureenje posebnih staza i povezati se sa postojeim biciklistikim stazama u drugim delovima srbije i Rumunije. 16. Peaenje je izuzetno razvijen deo turistike tranje kako na domaem tako i na inostranom turistikom tritu. Posebno obeleavanje peakih staza je osnova daljeg razvoja ovog vida aktivnosti turista. Banatska ravnica i njeni zatieni prostori su dobar osnov za stvaranje i obeleavanje posebnih peakih staza koji bi povezivali interesantna mesta za turiste. 17. Industrijsko naslee na teritoriji Banata je jo uvek neiskoriena ansa za razvoj turizma. Tu se nalazi izuzetno vredno naslee (Kule svetionici u Panevu, svilara, mlinovi, prevodnica lajz u Kleku, Senanski most na Tisi, ustave na Tisi u Novom Beeju, postrojenja olajnica, Suvaca - mlin na konjski pogon 18. Kruna putovanja predstavljaju nain da se u kratkom roku obiu turistiki potencijali neke regije. Ovaj vid putovanja je u stalnom porastu, bez obzira na stvaranje novih vidova turizma.Imajui u vidu turistiko geografski poloaj Banata, kao I njegove resurse, stvaranje posebnih programa krunih tura po banatu u mnogome bi doprinelo turistikoj valorizaciji ovog podruja. 19. Vinske ture predstavljaju deo turistike tranje za specifinim oblicim turizma. Veliki potencijali koji postoje na podruju Banata bogatog vinogorjem, do sada nisu odgovarajui valorizovani, primer zemalja visokorazvijenog turizma (panija, Italija, Francuska), ukazuju nam da je ovaj vid turizma u porastu id a se od ovog segmenta ubira izuzetno veliki devizni priliv. Kako Banat ima mogunosti za razvoj ovog

88

vida turizma kroz manifestacije posveene berbama (Vrac), poludnevne, jednodnevne i viednevne izlete, to se ovaj turistiki proizvod mora posebno da osmisli i plasira na adekvatna trita. 20. Avanturistiki turizam jo uvek ini mali deo turistike tranje. Meutim, ova trina nia se stalno poveava i predstavlja izuzetnu mogunost za proirivanje turistike ponude Banata. Danas se u turizmu trai ono to je novo i to je neobino. Ukljuujui se u takvu potragu stvaramo nove mogunosti za razvoj turizma Banata. 21. Turizam obiaja moe biti izuzetno profitabilan na podruju Banata. Multikulturalnost ovog podruja koje naseljava veliki broj naroda i narodnosti, osnov su za razvoj ovog vida turizma.Bogatstvo, obiaja, folklora, muzike i gastronomije predstavljaju osnov za formiranje raznolikih turistikih proizvoda i turistikih programa kako za domae, tako i za inostrane goste. Posete i upoznavanje sa razliitim kulturama, boravak u razliitim kulturnim sredinama su neponovljivi doivljaj, kakvih na podruju Banata moe biti izuzetno puno. 22. Tematski turizam koji se bazira na principu 3-E : zabava, uzbuenje,obrazovanje (Entertainment , Excitement, Education), i ukljuuju turistiku ponudu I sadraje koji zadovoljavaju ove principe. Banat moe svoje prirodne I antropogene motive da kombinuje na bezbroj naina I time omogui stvaranje razliitih turistikih proizvoda za ovu vrstu turizma. 23. Verski turizam ima izuzetnu osnovu za svoj razvoj na teritoriji Banata. Multikulturalnost I razliite konfesije koje ive na prostoru Banata daju osnovu za mogunost razvoja ovog vida turizma. Pored toga, veliki broj sakralnih graevina koje su nastale kroz vekove ivljenja razliitih zajednica na ovom prostoru, omoguuju turistima da se upoznaju, vide i doive njihovu razliitost. 24. Odrivi turizam - Koncept odrivog razvoja moe postati osnova razvoja turizma u jednoj zemlji, ukoliko njegova naela budu ukljuena u proces stategijskog planiranja razvoja turizma i ukoliko se ovaj koncept postavi i kao jedan od strategijskih ciljeva razvoja. Neki od veoma bitnih uslova za upravljanjem odrivog razvoja destinacije su iniciranje i sprovoenje Agende 21 i Lokalnog ekolokog akcionog plana. To je proces zasnovan na irokom ueu lokalne zajednice koji obuhvata viziju lokalne zajednice, procenu stanja ivotne sredine, utvrivanje prioriteta, utvrivanje strategije i sprovoenje akcija. 25. Putevima znamenitih ljudi je turistika ponuda koja ima izuzetne mogunosti na tlu banata. Na ovom podruju su roeni, tu su boravili i stvarali mnogi ueni ljudi nae istorije i sadanjosti. Njima u ast, a nama i naim pokolenjima na znanje treba staviti u upotrebu njihove domove i mesta boravka. 26. Kongresni turizam delimino je razvijen u Vrcu, Zrenjaninu i Kikindi. Uslovi za realizaciju ovog vida turizma je adekvatna opremljenost i

89

ureenost centara sa akcentom na: kongresne prostore, tehnike ureaje i opremu, saobraajne uslove, kongresne biroe). Ovaj vid turizma zahteva izuzetno velika ulaganja to znai da na njegov intenzivan razvoj treba vremenom uticati i ukljuivati one objekte koji za to imaju sve potencijale. Dananji turisti imaju vie saznanja i samim tim vie zahteva prema turistikim destinacijama i organizatorima turistikih putovanja. Turistika tranja je izuzetno heterogena a za razliku od toga, turistika ponuda je esto vrlo kruta i neelastina. To dovodi do disproporcije onoga to turista eli i trai i onoga to mu se nudi u turistikoj destinaciji. To je i jedan od osnovnih razloga neuspeha mnogih turistikih destinacija da plasiraju svoje turistike proizvode na turistikom tritu. Nekadanja potreba da turistiki proizvod ima povoljnu cenu (Value for Money) sada nije dovoljna, ve se sve vie trai vredno novo iskustvo (Experience for Money), odnosno nove vredne emocije (Emotion for Money) koje se mogu doiveti u odreenoj turistikoj destinaciji. To nije nimalo lako, ali nije i neizvodljivo. Iako turizam u banatu nije dovoljno razvijen, to u neku ruku predstavlja dobru osnovu, jer nisu pravljene greke tipa promaenih investicija i pogrenog razvoja turizma. Upravo zbog toga treba dobro sagledati sve potencijale, uporediti sa svetskim i domaim turistikim kretanjima, i razvijati one vidove turizma koji se mogu plasirati na odreena trita. PROGRAMI TURISTIKOG RAZVOA BANATA Pri planiranju i izboru programa za razvoj turizma Banata mora se voditi rauna o prostornom,ekonomskom motivskom, ekolokom, sociopsiholokom i funkcionalnom razvoju ovog regiona.Tim pre, to je kvalitetno planiranje prostora jedan od najvanijih preduslova za dugoroni i odrivi razvoj turizma. Zbog toga se mora voditi rauna o uspostavljanju ravnotee izmeu potrebe turista, elje lokalnih planera i mogunosti prostora za prihvat odreenog broja posetilaca. Drugim reima, treba definisati upotrebu prostora za potrebe turizma na nacionalnom i regionalnom nivou. Razvojnom politikom treba omoguiti ravnomerniju prostornu distribuciju turista unutar destinacije, pri emu turistika kretanja treba pravilno rasporediti po itavoj teritoriji Banata shodno postojeim kapacitetima. Na ovaj nain mogu se ostvariti: Smanjenje pritiska na odreena podruja u kojima su locirani kljuni turistiki motivi to moe dovesti do niza ekolokih problema . Zbog toga, dalji razvoj turizma Banata treba usmeriti na brojne atraktivne lokalitete kako bi se prostorno razvio turizam u svim delovima regiona Podstie se turistika potronja u novim zonama i lokalitetima, ime se otvaraju nove poslovne mogunosti, doprinosi privrednom razvoju novih destinacija Banata i poveava zaposlenost domicilnog stanovnitva; Politikom disperzivnog turistikog razvoja mogu se promovisati nove, neotkrivene ili nedovoljno valorizovane vrednosti Banata Politika disperzivnog turistikog razvoja zasniva se na razumevanju motivacije turista, analizi korienja prostora od strane turista,

90

Posebno znaajan je pristup razvoju promocija i iskoriavanja resursa od strane lokalne zajednice sa ciljem privlaenja turista prema destinaciji Banata Ovakvom politikom korienja prostora nastaju mogunosti za razvoj razliitih vidova turizma: eko-turizam, seoski, lovni, ribolovni tranzitni, i, kulturno-manifestacioni, sportsko-rekreativni, izletniki, kongresn i dr. TRINO POZICIONIRANJE I SMERNICE Razliite destinacije, u meusobnom takmienju za privlaenje turista, ostvarie prednost u zavisnosti od lokacije i pristupanosti, koje su od sutinskog znaaja. U ostvarivanju prihoda od turizma geografska blizina podrujima sa visokim nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika jesu odluujua prednost.Zbog toga treba stvoriti posebne programe konkurentnosti koji imaju za cilj stvaranje uslova za pomo turistikom razvoju. Aktivnost koja treba da se preduzme pre nego to se zapone sa promotivnom kampanjom, je pozicioniranje turistikog proizvoda . Vano je da se u poetnoj fazi razvoja destinacija pravilno pozicionira, kako bi njen imid i mesto, koje e je razlikovati od drugih destinacija bilo jasno na tritu. Stvaranje spoljnih faktora i korisno investiranje u turizmu su glavni ciljevi, a mere za postizanje treba da budu ukljuene u plan koji e se detaljnije baviti tim pitanjima. Tabela 13: SWOT analiza resursa Banata SNAGE multikulturalnost postojanje mree reka, kanala i jezera za turistike svrhe prirodni resursi kulturno naslee gastronomija gostoljubivost povoljna klima iskustvo u starim zanatima ANSE renoviranje istorijskih zgrada porast korienja termalnih izvorita porast tranje za bio-proizvodima porast tranje za eko-turizmom novi zakoni o zatiti ivotnesredine porast interesovanja iz dijaspore plovni putevi (reka i kanali) valorizacija salaa SLABOSTI nedovoljna briga za okruenje zaputenost reka i jezera nedostatak uma

PRETNJE zapostavljanje prirodnih resursa Nezadovoljavajua zatita od poplava nedostatak prostornih i regulacionih planova i nedefinisani imovinsko pravni odnosi

91

Stvaranje uslova u kojima e se poveati stepen konkurentnosti na nacionalnom i meunarodnom nivou, kao i poboljanje sistema smetaja (kvaliteta i kvantiteta) pomoi e poboljanju konkurentske sposobnosti Banata. Karakteristini smetajni kapaciteti ovog regiona su niske ili srednje-niske kategorije (jedna, dve i tri zvezdice), sa nedostatkom internacionalnih standarda kvaliteta to utie na njenu celokupnu konkurentnost turistikog sektora. Banat nije tradicionalna turistika destinacija, naroito ne za inostrane turiste. Medjutim, razvoj turizma moe se osloniti na ni malo zanemarljive resurse - prirodne, istorijske, arhitektonske, kulturne, antropoloke. Uopteno gledano, sa stanovita resursa, najznaajnija komparativna prednost i jeste u specifinim socio-kulturnim karakteristikama, za koje se moe rei da su sinteza Evrope, jer je Banat mesto gde razliite nacije, kulture, religije, jezici i ivotni stilovi od srednjeevropskog do balkanskog koegzistiraju na relativno malom prostoru. Geografski poloaj Banata je povoljan. Region se nalazi u blizini najbogatijih svetskih podruja, velikih generatora turistike tranje i zemalja koje ulaze u red bogatih. Trokovi u turizmu, naroito radna snaga, su nii u poreenju sa podrujima koja imaju slinu ponudu, tako da su turistika preduzea relativno konkurentna u pogledu cena. Tabela 14: SWOT analiza - Lokacija i dostupnost SNAGE raskrsnica evropskih puteva blizina granica blizina emitivnih podruja

ANSE hidrografski potencijali tranzitni turizam blizina velikih gradova i metropola blizina zemalja evropske unije nove rute blizina rastuih industrijskih centara

SLABOSTI putevi u loem stanju nezadovoljavajua gustina i kvalitet pruga i puteva vizni reim nedostatak lokalnih aerodroma udaljenost od turistikih puteva PRETNJE nepostojanje mera vlade

Ponuda smetaja i prateih usluga na prvi pogled moe zadovoljiti potranju individualnih turista. Ukoliko se porast potranje za smetajnim kapacitetima ostvari u skladu sa predvidjanjima, preporuuje se izrada strategije boljeg iskorienja postojee ponude (tj. Optimizacija stope zauzetosti), pre nego izgradnja novih objekata.

92

Tabela 15: SWOT analiza - Smetajni kapaciteti i usluga SNAGE zadovoljavajui ugostiteljski kapaciteti (u kvantitativnom smislu) izvori termalne vode (bazeni) poetak gradnje novih kapaciteta

SLABOSTI nedostatak kvaliteta u turistikoj ponudi nedostatak profesionalnih kadrova siromaan imid nedostatak komplementarnih usluga neodgovarajui kapaciteti nedostatak informacionih tehnologija PRETNJE nezadovoljavajui kriterijumi za kategorizaciju nedostatak kapitala za investiranje pod povoljnim uslovima nedostatak adekvatnog marketinga nedostatak adekvatne konkurentne ponude nedostatak podrke od strane drave ne postojanje prostornih planova

ANSE Gastronomski potencijali mogunosti lokacija za izgradnju smetajnih kapaciteta gostoprimstvo pojaanja tranja za selektivnim oblicima turizma pojava Banata kao nove destinacije

PRIORITETNE TEME TURISTIKIH PROIZVODA BANATA Kako je kvalitet usluga osnovni uslov za nivo konkurentnosti svake turistike destinacije, tako i u Banatu treba da bude cilj poboljanje kvaliteta, a u skladu sa tim i konkurentska prednost, kao kljuni faktor uspeha za budui razvoj turizma. U turizmu je veoma vano da svi proizvodi i usluge zadovoljavaju standarde kvaliteta, a da su pri tome potroai i njihova prava adekvatno zatieni. U okviru turizma, sve vie panje se daje takozvanim prekograninim problemima zbog rastue globalne dimenzije turizma, to znai da se prava potroaa iz stranih zemalja, jednako kao i domaih potroaa, trebaju adekvatno da zatite. Osnovna prava potroaa u turizmu odnose se na sigurnost, dostupnost informacija, mogunost i pravo izbora, pravo izraavanja, pravo na reklamacije u sluaju nezadovoljstva uslugom ili proizvodom, pravo na zadovoljenje osnovnih potreba, pravo na zdravu okolinu Potreba koordinacije javne i privatne inicijative za razvoj turizma veoma je vana kako bi se postigla efikasnost i stvorile prednosti za razvoj turizmaunutar Banata. Osim toga,potrebne su nove mogunosti za razvoj i izgradnju novih smetajnih kapaciteta za domau i meunarodnu tranju, kao i izgradnja novih sadraja i kapaciteta za odreena ciljna trita i trine grupe u razliitim delovima Banata . Na osnovu analize turistikog potencijala Banata, stepena razvoja turizma Srbije , svetskih turistikih trendova i uporeivanja sa svetskom turistikom ponudom izdvojene su osnovne prednosti, slabosti, mogunosti i pretnje buduem razvoju turizma Banata.

93

JAKE TAKE Prirodne lepote i turistiki potencijali (termalni izvori, dvorci, zatiena podruja i dr.) Ekoloki isto prirodno okruenje Geografski poloaj Banata koji omoguava brzu dostupnost glavnim evropskim emitivnim tritima Sigurnost boravka, kako u smetajnim objektima, tako i u destinacijama Bogatstvo kulturno-istorijskih spomenika

SLABE TAKE Nedovren proces privatizacije hotela Koncepcijska i tehnoloka zastarelost Niska prosena stopa kvalitete smetajnih kapaciteta nepostojanje meunarodnih brendova Nezadovoljavajui izbor kvalitetnih sadraja i raznovrsnih usluga i nedovoljna gostoljubivost i arm Loa saobraajna infrastruktura i neadekvatna saobraajna povezanost na svim nivoima Nizak stepen popunjenosti kapaciteta, izrazita sezonalnost i nie prosene cene u odnosu na meunarodnu konkurenciju Nelikvidnost i prezaduenost velikog dela turistikih preduzea Nedostatak profesionalnog managementa PRETNJE Konfliktne razvojne opcije Nestimulativni makroekonomski okvir Zagaenje ivotne sredine Prirodni potencijal ugroen je zbog umskih poara, zbog nedovoljnog zbrinjavanja otpadnih voda i divljih deponija smea, nekontrolisanog lovnog turizma Intenzivan razvoj meunarodne konkurencije u smislu novih koncepata, vie kvalitete i boljih performansi operativnog poslovanja Zbog nepovoljnog demografskog i celokupnog ekonomskog razvoja u zapadnoj Europi mogua stagnacija potranje na visokom nivou Neefikasnost implementacije prostornih planova i nepotovanje prostorno-planske regulative Neplansko korienje i pekulacija pri kupovini zemlje mogu da podignu cene zemljita, to deluje destimulativno na potencijalne investitore Mogui nedostatak uske saradnje na svim politikim, administrativnim,privrednim i drutvenim nivoima Predugi proces privatizacije odgaa poetak investicijskog procesa

MOGUNOSTI Kontinuirani rast interesa emitivnih trita za ekoloke destinacije, kulturni, seoski turizam i nautiki turizam Zahvaljujui svom prirodnom potencijalu Banat ima predispozicije da privue znaajni segment potranje za selektivnim oblicima turizma Raspoloivost kvalitetnog prostora koji nije preterano izgraen pa se u velikoj meri sauvala lepota i istoa prirode Zahvaljujui svom geografskom poloaju, uz adekvatnu saobraajnu infrastrukturu, Banat moe poveati udeo individualnih gostiju u selektivnim oblicima turizma Idealni prirodni preduslovi (termalni izvori) za formiranje kvalitetne ponude wellness programa i sadraja i razvoj zdravstvenog i zabavnog turizma saobraajnice prolaze kroz podruje bogato zatienim prirodnim podrujima, pogodno za kreiranje kvalitetne ponude kao mikroregije Obnova i promocija starih puteva velike kulturne, panoramske vrednosti koje e dodatno obogatiti turistiku ponudu Banata Razvoj odrivog lovnog turizma u Banatu, na podrujima bogatim ivotinjskim vrstama Veliki broj dvoraca predstavlja neiskorieni potencijal Mogunost za razvoj sportskog turizma Turizam moe podstai bri rast proizvodnje i trgovine, tako da turistika preduzea nude Banatske proizvode, autentinosti turistike ponude konkurentskom cenom i kvalitetom moe uticati na kvalitet boravka Nezagaeno zemljite pogodno za proizvodnju zdrave hrane

Cilj strategije banatskog turizma je da se stvori okvir za razvoj kvalitetne turistike ponude i konkurentnosti banatskog turistikog trita. Odrivim razvojem turizma ispunjava se preduslov za ravnoteu, i stvara vrednost za sve uesnike na tritu. Za postizanje postavljenih ciljeva, akteri na svim nivoima, od lokalnog do regionalnog, moraju da postupaju u skladu sa principima

94

odrivog razvoja. Za ispunjenje tog cilja i postizanje dugorone odrivosti razvoja turizma Banata, neophodno je da se: razumeju, prepoznaju i zadovolje potrebe turista, jer ukoliko se ne ispune njihova oekivanja, svoje nezadovoljstvo podelie sa svima iz svog okruenja, to nanosi tetu imidu destinacije; osiguraju preduslovi za profitabilno poslovanje subjekata na tritu, jer stvaranjem pozitivne poslovne klime osiguravaju se uslovi za dolazak novih investitora i razvoj turizma u budunosti; investira u obrazovanje i edukaciju zaposlenih u turizmu na svim nivoima, kao i pronalaenje i stvaranje kvalitetnog menadmenta; insistira na zatiti i obnovi prirodnog i antropogenog bogatstva, kao primarnog resursa banatskog turizma; potuju kulturne vrednosti i razliitosti lokalnog stanovnitva, lokaliteta i destinacija koji direktno imaju koristi od razvoja turizma. Njihov odnos prema turizmu i turistima vitalan je za sliku koju region ostavlja, utie na zadovoljstvo gosta i na ekonomske efekte od turizma; osigura kontinuirana aktivna uloga drave koja kroz razvoj infrastrukture, izmenu zakonske regulative i drugim radnjama, utie na turistiki potencijal zemlje, a dugorono ima velike koristi od njegovog razvoja. Samo ravnoteom u meusobnom odnosu i ispunjavanju potreba odnosno ciljeva razliitih uesnika na turistikom tritu, moie da se stvori stabilan i dugorono odriv turistiki razvoj. STRATEGIJSKA AGENDA U TURIZMU BANATA Pri izradi ove strategije postavili smo nekoliko elemenata za razvoj strategijske agende u turizmu za podruje Banata: zaokruivanje postojee turistike ponude,i intenziviranje njenog korienja aktiviranje novih podruja sa dominantnim prirodnim i (ili) antropogenim turistikim resursima definisanje odrivog razvoja turizma u regionu stvaranje preduslova za upravljanje turizmom i poveanje njegove strategijske pozicije definisanje prioritetnih turistickih prostora definisanje strategije razvoja i omoguiti unapredivanje uslova za intervencij drave i lokalne zajednice Pristup razvoja turizma Banata e se koncentrisati po principu postepene intervencije koja ojaava sektor turizma. Tom prilikom treba da se sagledaju i sve mogunosti za rastrazvoja turizma i saradnju na regionalnom nivou sa podrkom lokalnih vlasti.

95

VIZIJA TURIZMA U REGIONU BANATA Pri stvaranju vizije razvoja turizma Banata treba preporuiti mesta u kojima je turizam ve razvijen kao i potencijalna turistika mesta kojima treba pomoi u daljem razvoju, a to su mesta gde je: odrivi razvoj turizma visokog kvaliteta koji privlae domae i inostrane turiste, diverzifikovana turistika ponuda, kvalitetna komunikacija, turistika tranja usmerena ka postojeim turistikim resursima, lokalna turistika privreda usmerena prema zadovoljenu turistike tranje, razvijena infrastruktura koja zadovoljava trini potencijal, promovie veze, utie na stvaranje ekonomskih efekatai koja poboljava ivotni standard lokalne zajednice prepoznat znaaj i uticaj turizma na zapoljavanje i ekonomske efekte. Stvaranje strategije razvoja predpostavlja i neka vodea pravila kojih treba da se pridravaju svi zainteresovani. Kljune poruke razvoja se mogu sagledati kao: borba za kvalitetnije poslovanje u turizmu jaanje privatnog sektora u turizmu intervenisanje tamo gde je najvee poveanje ekonomskih efekata kroz turizam, sagledavanje turizma kao integralnog dela razvoja turistikih destinacija, regiona i zemlje u celini, dalja strategija razvoja pojedinih optina i Banata u celini. Bazirajui se na viziji razvoja, turizam ima vrlo vanu ulogu u postizanju regionalne strategije razvoja i poveanja blagostanja lokalnog stanovnitva. Kljuni elementi strategije razvoja turizma u podruju Banata su: Investiranje u turistiku infrastrukturu na nivou regiona Promovisanje biznis mrea, privatnog sektora, kvalitetnije i bolje poslovne podrke, ukljuujui menadment promene u turistikoj industriji Unutranja strategijska ulaganja u turizam Razvoj i obuhvatanje potpune ekonomske i trine analize turizma Investiranje u razvoj regionalnog trinog brenda za turizam Prepoznavanje potencijala u turizmu u ruralnim i urbanim programima Provera turistikih vetina zaposlenih u turizmu i lokalnog stanovnitva Razvoj turizma kroz pograninu saradnju i saradnju sa ostalim regionima Srbije sa ciljem kvalitetnog turistikog proizvoda. Banat je oblast sa specifinim ekonomskim regionalnim razvojem koji je identifikovan kroz ovu strategiju i prihvaen za dalja razmatranja. Zbog toga emo u narednim segmentima sumirati uslove za razvoj turizma koji pokreu prioritetne akcije koje treba to pre preduzeti. Uzimajui u obzir veliko bogatstvo razliitosti turistike ponude Banata, lokalne specifinosti i razliite stepene razvoja turizma u pojedinim njegovim delovima moemo izdvojiti pojedine mikro destinacije razvijenog turizma i potencijalne mikroturistike

96

destinacije. Dosadanjim razvojem turizma izdvojili su se pojedini centri i lokaliteti kao to su: Gradovi :(Vrac, Zrenjanin, Panevo, Kikinda, Bela Crkva) Banje (Kanjia, Rusanda,) Arheoloki lokaliteti (Vina, Starevo, Vatin, idovar, Dupljaja...) Centri narodnog stvaralatva i razvoja kulture lokalnog stanovnitva (Kovaica, Uzdin, Belo Blato, ...) 5. Centri kulturno istorijske batine regiona sa mnogobrojnim sakralnim graevinama od izuzetne vanosti nalaze se na teritoriji itavog Banata (manastiri, crkve...), 6. Dvorci i stare palate nastale u periodu XVIII i XIX veka predstavljaju poseban potencijal za razvoj turizma Banata (Vladianski dvor, Fantast,Lazarevi, Lazar, Danijel, Jagodi, Sokolac, Marcibanji ...) 7. Posebno vani su znameniti ljudi koji su se rodili ili iveli na podruju Banata (Mihajlo Pupin, ura Jaki, Uro Predi,Miroslav Anti, Vasko Popa ...) 8. Prirodne retkosti, zatieni prostori i parkovi (Deliblatska peara, Carska bara, ponjavica, Crna bara, Slano kopovo, Biserno ostrvo, Panjaci velike droplje), 9. Seoska naselja, centri razvoja seoskog turizma, predstavljaju posebnu snagu i potencijal razvoja turizma Banata. Seoski turizam predstavlja snagu i ansu turistikog razvoja Banata. Zbog toga se razvoju seoskog turizma mora pristupiti planski i vrlo odgovorno. 10. Spomenici industrijskog naslea su u ovom podruju najee zaboravljeni potencijal kome tek treba dati ansu. Ovi objekti se nalaze na teritoriji itavog banata. Spomenimo samo neke (Kule svetionici u panevu,industrijska zona Paneva, svilara, mlinovi, prevodnica lajz u Kleku, Senanski most na Tisi, ustave na Tisi u Novom Beeju, Suvaa - mlin na konjski pogon ) U sreditu razvoja Banata treba da bude profitabilni turistiki proizvod iji je integralni deo maksimalno ouvana ivotna sredina, kao i stalno poboljanje kvalitet turistikih usluga. To je izuzetno znaajno jer privlai, turiste sa ekosenzibilnih trita koja su sve ira. Na taj nain se utie na ekonomski razvoj i blagostanje lokalnog stanovnitva. Istraivanja koja su uraena u okviru Prostornog plana uvaavala su specifine interese svake pojedine destinacije i lokaliteta kao ue destinacije, sa posebnim osvrtom na heterogenost raspoloivih turistikih resursa i atrakcija. Polo se od uvaavanja svih relevantnih osnova, na nain da se turistiki proizvod turistike destinacije Banatoblikovao uz uvaavanje hijerarhije ciljeva a u razvojnom modelu i ova destinacija sagledala u jedinstvenom i neponovljivom spoju mogunosti koje nudi njena okolina a posebno znaaj zatienih podruja. Tom prilikom smo , predlaui koncept razvoja turizma, pokuali da damo odgovore na sledea pitanja: 1. ta poseduje Banat za razvoj turizma? Zatiene prirodne resurse Antropogene resurse 1. 2. 3. 4.

97

Ljudske potencijale Blizinu emitivnih trita Sauvanu kulturu i obiaje Smetajne kapacitete prosenog kvaliteta 2. ta nema Banat? Smetajne objekte vie kategorije Kvalitetnu infrastruturu Kvalitetnu zabavu Sadraje kvalitetne rekreacije 3. ta elimo da postignemo razvojem turizma u Banatu? Da sauvamo kvalitetnu ivotnu sredinu Da stvorimo materijalnu bazu za razvoj turizma Da izgradimo adekvatne smetajne kapacitete Da stvorimo nova radna mesta Da poboljamo kvalitet ivota lokalnog stanovnitva Da sauvamo lokalni identite i kulturu Da privuemo privatni kapital Da stvorimo destinaciju nezaboravnog odmora 4. ta ne elimo da se dogodi razvojem turizma u Banatu? Nekontrolisani razvoj turizma Nekontrolisana izgradnja Gubljenje lokalnog identiteta Uvoenje masovnog turizma nieg kvaliteta Stvaranje nelojalne konkurencije meu regijama Unitavanje ivotne sredine Da bi smo pravilno pozicionirali turistike proizvode Banata moramo imati na umu da pojedini lokaliteti i turistiki centri u ovom prostoru ne budu konkurenti meusobno ve da svojom turistikom ponudom daju celovitu sliku kvalitetnog prostora za razvoj turizma. Zbog toga budui razvoj treba bazirati na podizanju kvaliteta postojeih objekata, izgradnju novih (prema potrebi) i stvaranju klastera koji e da dominiraju u turistikoj ponudi Banata. Tom prilikom e se posebno voditi rauna o odrivosti razvoja turizma.

VIZIJA I STRATEKI CILJEVI BANATSKOG TURIZMA DO 2015.GODINE Ono to je izuzetno vano prilikom vizije razvoja turizma Banata je da se shvati veliki potencijal turizma za prosperitet regionalne ekonomije i stvaranje velikog broja novih radnih mesta. Navedeni ciljevi e se najlake postii kroz javno-privatnu inicijativu i partnerstvo koje se bazira na: turizmu kao stratekom i razvojnom prioritetu sa pozitivnim uticajem na intenzitet ekonomske aktivnosti, rast zapoljavanja, modernizaciju infrastrukture i podsticanje investicija i izvoza;

98

nastojanju da se formira otvoreno i konkurentno trite kroz liberalizaciju propisa u delatnostima koje su povezane sa turizmom i uticaj na financiranje projekata u turizmu; insistiranju na odrivom razvoju, sa neophodnom saradnjom na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou; implementaciji prostornih i ekolokih standarda uz postojanje jasne strategije; eliminaciji razvojnih prepreka kroz prilagoavanje zakonske regulative, poreznog optereenja, i investiranje u edukaciju. Turizam znaajno doprinosi ekonomskom rastu Banata i blagostanju njenih graana, bazirajui se na odrivom koritenju prostornih, prirodnih i antropogenih potencijala aktivno stvarajui okruenje privlano za investitore. Strateki ciljevi banatskog turizma do 2015. Godine 1. Donoenje prostornog plana razvoja banatskog turizma u celini i pojedinih destinacija sa ciljem ouvanja atraktivnih prirodnih resursa - pokretaa razvoja odrivog razvoja turizma 2. Konkurentnost Banata na meunarodnom tritu kapitala 3. Ureenje vlasnikih odnosa i okonanje procesa privatizacije hotela 4. Izgradnja saobraajne infrastrukture i optimalna organizacija saobraaja u slubi turizma i stvaranje kvalitetnih prateih sadraja na tranzitnim pravcima. 5. Podizanje nivoa kvaliteta smetajnih kapaciteta kako osnovnih tako i komplementarnih 6. Prilagoavanje kriterijuma kvalitete meunarodnim standardima 7. Razvoj kvalitetne ponude turistike destinacije 8. Trajna zatita, implementacija i potovanje visokih ekolokih standarda i dugorono odriva valorizacija turistikih potencijala. 9. Edukacija managementa i svih zaposlenih u turizmu 10. Ulazak poznatih meunarodnih hotelskih brendova na banatsko trite 11. Efikasnija distribucija i korienje savremenih trendova komunikacije i marketinga Ovi ciljevi, treba da se realizuju na sledei nain priprema lokalnih Master planova za sve kljune turistike destinacije i projekte; priprema investicionih prospekata za najvanije projekte i njihova ponuda investitorima na lokalnom i internacionalnom tritu; formulisanje dodatnih programa podsticaja za investitore, a naroito na polju lokalne infrastrukture, oslobanje od plaanja komunalnih dabina, dodatno oslobaanje poreza na dobit u zavisnosti odbroja novih radnih mesta i sl.; i ovaj program takoe ima visoku hitnost konanog definisanja i promocije na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom tritu.

99

Vremenski okvir realizacije stratekih ciljeva banatskog turizam Da bi ostvarili sve zacrtane strateke ciljeve razvoja turizma u Banatu, odreeni procesi moraju da budu stalno prisutni id a prate i unapreuju rast i razvoj turizma u regionu. To su: Kontinuirani procesi za realizaciju stratekih ciljeva: Razvoj kompletne ponude turistike destinacije Banata; Podizanje nivoa kvaliteta svih smetajnih kapaciteta, kako osnovnih tako i komplementarnih; prilagoavanje kriterijuma kvaliteta meunarodnim standardima Edukacija managementa i svih zaposlenih u turizmu Efikasnija distribucija i korienje savremenih trendova komunikacije i marketinga podsticanje proizvodnje organske hrane i njen plasman kroz turistiku infrastrukturu Trajna zatita, implementacija i potovanje visokih ekolokih standarda i dugorono odriva valorizacija turistikih potencijala Etapni procesi za realizaciju stratekih ciljeva : 2008-2010 Donoenje prostornog plana razvoja banatskog turizma u svrhu ouvanja atraktivnih turistikih resursa - pokretaa odrivog razvoja turizma. Stvaranje prepoznatljivih proizvoda turistike destinacije Banata Stvaranje prepoznatljivog imida turistike destinacije Banata Povezivanje turistike ponude na regionalnom planu aktiviranje novih podruja sa dominantnim prirodnim turistikim resursima davanje veih ovlaenja lokalnim zajednicama za aktivnosti povezane sa aktiviranjem njihovih turistikih potencijala 2010-2015 Ulazak poznatih meunarodnih hotelskih brendova na trite Ureenje vlasnikih odnosa i okonanje procesa privatizacije Postizanje konkurentnosti Banata na meunarodnom tritu kapitala Izgradnja saobraajne infrastrukture i optimalna organizacija saobraaja u slubi turizma i podizanje kvaliteta prateih sadraja na tranzitnim pravcima .

UMESTO ZAKLJUKA Ova strategija, pre svega, treba da se shvati kao osnova za stvaranje konkurentske prednosti turizma Banata i kao koncept koji obuhvata aktivnosti ujedinjavanja turistike ponude celog regiona. Osim toga, ona vodi i ka

100

pograninoj saradnji sa ciljem stvaranja zajednikog turistikog proizvoda koji se moe plasirati na domaem i inostranom tritu. Re je o procesu preduzimanja koraka ka promeni trenutnog stanja nerazvijenog ili slabo razvijenog turizma u budue stanje razvijenog turizma u Banatu. Izvedena SWOT analiza ukazala je na podruja internih slabosti, gde je potrebno odmah zapoeti sa procesima brzih promena. Istovremeno, analiza je ukazala i na snage banatskog turizma, koje takoe trae odreene aktivnosti u cilju njihovog odravanja na postojeem nivou, odnosno daljnjem unapreenju. U zavisnosti od brzine i efikasnosti stratekog delovanja, zavisie i uspeh u razvoju turizma Banata. Detaljna operacionalizacija strategije u formi zadataka, projekata i aktivnosti, moe biti predmet sledeeg izvetaja, povezanog s formulisanjem planova konkurentnosti, investicija i marketinga banatskog turizma. Zbog toga emo u ovom izvetaju navesti samo neke od kljunih zadataka i s eljom da upozorimo na potrebu obezbeenja politike razvoja i ekonomskih mera sa ciljem poboljanja standard lokalnog stanovnitva kroz razvoj turizma Banata.

101

Literatura:
1. 2. 3. 4. Optine u Srbiji u 2000/07, Republiki Statistiki zavod. Strategija lokalnog ekonomskog razvoj Paneva, Saobraajni Institut CIP, Beograd. Akcioni plan za zatitu ivotne sredine Paneva. Projekat promocije zapoljavanja: Osnovna studija o lokalnim socio-ekonomskim uslovima i stanju na tritu rada u etiri pilot optine: Srbija, Finalni izvetaj, Decembar 2003, Birks Sinclair & Associates Ltd, Durham. OECD (2004): Best Practices in Local Development. OSCE Mision to Serbia and Montenegro (2004): Liber Perpetum: The Book of Renewable Energy in Serbia and Montenegro. uriin, D. & Janoevi, S. (2005): Menadment i strategija, Beograd. Ekonomski fakultet,

5. 6. 7. 8. 9.

R. Kaplan and D. Norton (2004): Strategy maps, Harvard Business School. Kaplan, R.S. & Norton, D.P. (1996): Using the Balanced Scorecard as a Strategic Management System, Harvard Business Review, January-February, str. 75-85.

10. Kaplan, R.S. & Norton, D.P. (1992): The Balanced Scorecard Measures that Drive Performance, Harvard Business Review, January-February, str. 71-79. 11. Silk, S. (1998): Automating the Balanced Scorecard, Management Accounting, Broj 80, 12. Yee-Chin, L.C. (2004): Performance Measurement and Adoption of Balanced Scorecards A Survey of Municipal Governments in the USA and Canada, The International Journal of Public Sector Management, Broj 17,. 13. Intervjui sa interesnim grupama u Banatu 14. Baki O. (2007.) Marketing u turizmu, Beograd, igoja 15. Baki O., ai K., Unkovi S. (2002.) Savremena kretanja na turistikom tritu, Beograd, Ekonomski fakultet 16. CenORT (2001.) Odgovorni i odrivi razvoj turizma, Beograd, igoja 17. Jevti M. (2006.) Strategija odrivog razvoja u Evropskoj uniji, Zatita u praksi, broj 138, 18. Jovanovi P., (2004.) Odrivi razvoj u lokalnoj zajednici, Zatita u praksi, brok 118, 19. teti S. (2007.) Posebni oblici turizma, Beograd, igoja 20. Weaver D. (2006.) Tourism managment, Milton Old, David Rule 21. URL.: http://www.expeditio.org.srp/odrziva.php (08.06.2007.) 22. Menno H. Odrivi ruralni turizam kao nain poboljanja upravljanja prirodom u donjem Podunavlju 23. Dr Slobodan Ristanovi: Kroz Srbiju i Crnu Goru, SIA KSE-NA, Loznica, 1995 24. Grupa autora:Srbija drumovima, prugama, rekama, Princip Bonart Pres, Beograd, 2007 25. Banato in Marisol Pals Castro: Nuevo Espasa Ilustrado, 2004. Diccionario enciclopdico, Espasa Calpe, Madrid, 2003,

102

26. Ministry for Science - Directorate for Environmental Protection and European Agency for Reconstruction Environment (2005) National Environmental Strategy of the Republic of Serbia, DRAFT submitted for inter-ministerial consultation 27. Ministry for Health and Environmental Protection, Directorate for Environmental Protection (2001)-National assessment - Serbia towards sustainable development 28. Natalija Bogdanov (2002)- Agriculture of Serbia - Framework and Actions for Transition, SCEPP and EAR 29. Sluzbeni glasnik RS br. 55/05 i 71/05 (2005) Strategija razvoja poljoprivrede Srbije

30. WTO Global Tourism Forecasts": World Tourism Organization, Global Tourism Forecasts to the Year 2000 and beyond: Europe", Volume 5, Madrid 1994 31. WTO Tourism Generating Markets": World Tourism Organization, Overview and Country Profiles", Madrid 1999 32. WTO "Tourism Market Trends - Europe, 2007 Edition" : World Tourism Organization, Madrid 2007 33. World Tourism Organization, 2020 Vision": World Tourism Organization, Tourism 2020 Vision", Executive Summary, A New Forecast, Madrid 1998 34. World Tourism Organization, 2020 Vision": World Tourism Organization, Tourism 2020 Vision", Executive Summary Updated, A New Forecast, Madrid 2005 35. World Tourism Organization, Yearbook 2006: World Tourism Organization, Yearbook of Tourism Statistics, Volume! , Madrid 2007 36. Microsoft Encarta World Atlas. Intenet izvori: 1. www.iso.org/iso/en/ISOOnline.frontpage 2. www.eco-tour.org 3. www.svanen.nu 4. www.gen.gr.jp 5. www.europa.eu.int/ecolabel 6. www.icte.es 7. www.touringclub.it 8. http://www.eco-tip.org 9. www.europa.eu.int/ecolabel 10. www.fairtrade.net 11. www.adac.de 12. www.iso.ch/iso/en/iso9000-14000 13. www.life.sustainable-tourism.org 14. www.culture-routes.lu/php/fo index.php?lng=en&dest=bd ac det&id=00000723 www.culturescope.ca/ev fr.php?ID=3791

103

15.

16. 17. 18. 19. 20.

201&ID2=DO TOPIC www.p4ps.com.au/urbrev.html www.europanostra.org/lang en/awards 2004/gr servia.htm www.gov.ns.ca/dtc/heritage/heritage heritageproperty.asp http://assembly.coe.int/Documents/Workin gDocs/doc03/EDOC9980.htm http://www2.rgu.ac.uk/schools/mcrg/stnati on.htm http://www.greentourism.org.uk/Default.aspx.LocID-008013002003004.htm http://www.nh.gov/visitors/tourism.html http://www.worldaboutus.com/tourism.htm http://www.tourismtasmania.com.au/tasind/attractions/ http://www.atec.ca/ http://www.surrey.ac.uk/

21. http://www.uq.edu.au/ http://www.cornell.edu/ 22. www.sopancevo.org.yu 23. www.pancevac.com/ 24. www.top.org.yu

104

SADRAJ UVOD .................................................................................................................... POLAZNE OSNOVE CILJ ISTRAIVANJA VIZIJA ......................................................................................... ......................................................................................... 1 2 3 4

................................................................................................................

HIPOTEZE

............................................................................................................ 4 ................................................................................. 5

METODE ISTRAIVANJA

TEORIJSKA POLAZITA ....................................................................................... 6 ORANIZACIJA ISTRAIVANJA .......................................................................... 7

OEKIVANI REZULTAT ISTRAIVANJA ............................................................. 8 KONCEPCIJA I DINAMIKA ISTRAIVANJA ....................................................... 9 ................... 10 10

PRILAGOAVANJE STRATEGIJE RAZVOJU TURIZMA BANATA

POLOAJ I PRIRODNE KARAKTERISTIKE BANATA .......................................

TURISTIKO GEOGRAFSKI POLOAJ BANATA ..................................................... 12 SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA ................................................................... STANOVNITVO ................................................................................................... INFRASTRUKTURNA OPREMLJENOST BANATA ............................................. PRIVREDNI RAZVOJ .......................................................................................... POLJOPRIVREDA I RURALNI RAZVOJ .............................................................
PROSTORNO-RAZVOJNE I RESURSNE KARAKTERISTIKE TURIZMA BANATA .......

13 15 17 21 24 28 28 46 52

PRIRODNI POTENCIJALI ZNAAJNI ZA RAZVOJ TURIZMA ........................... DRUTVENO ISTORIJSKE OSOBENOSTI BANATA ........................................... ANTROPOGENI TURISTIKI MOTIVI BANATA ...................................................

PROSTORNI RAZMETAJ TURISTIKIH ATRAKTIVNOSTI BANATA ...... 56 PROSTORNI ELEMENTI RAZVOJA TURIZMA BANATA ................................... TURISTIKI PROMET BANATA ............................................................................. MATERIJALNA BAZA ZA RAZVOJ TURIZMA ........................................................ ISTRAIVANJE U OKVIRU PROJEKTA BANAT 22 PROMOCIJA 22 TURISTIKA MESTA I DOGAAJA U BANATU ......................... 62 63 66 68

105

REZULTATI ANKETE PREDSTAVNIKA SMETAJNIH JEDINICA ........................ 68 REZULTATI ISTRAIVANJA U TURISTIKIM AGENCIJAMA i TURISTIKIM INFORMATIVNIM CENTRIMA ....................................................... 75 ZAKLJUCI ANALIZE JAVNIH INSTITUCIJA I TURISTIKIH ORGANIZACIJA ... 79 TURISTIKE ZONE I REGIJE U SRBIJI ................................................................ 82 USKLAIVANJE PROSTORNOG RAZVOJA TURIZMA BANATA 83 IZBOR MOGUIH OBLIKA TURIZMA NA PROSTORU BANATA ....................... PROGRAMI TURISTIKOG RAZVOA BANATA ................................................ TRINO POZICIONIRANJE I SMERNICE ........................................................ 85 90 91 93 95 96 98

PRIORITETNE TEME TURISTIKIH PROIZVODA BANATA

STRATEGIJSKA AGENDA U TURIZMU BANATA ............................................... VIZIJA TURIZMA U REGIONU BANATA ............................................................. VIZIJA I STRATEKI CILJEVI BANATSKOG TURIZMA DO 2015.GODINE UMESTO ZAKLJUKA .................................................................................. 100 LITERATURA ....................................................................................................... SADRAJ .............................................................................................................

101 105

106