DEFINICIJA ERGONOMIJE I NJENI OSNOVNI CILJEVI (11.10.2007.

) Sa ete definicije ergonomije Projektovanje za ljudsku potrebu Organizacija radnih i ivotnih uslova Prilagodavanje rada coveku * ire gledano ergonomija je nauka koja se bavi izucavanjem ljudskih karakteristika i sposobnosti u konceptu uticaja na dizajn opreme,sistema i nacina obavljanja poslova sa zadatkom unapredivanja efikasnosti, bezbednosti i ostalih uslova koji se ticu ivota i rada ljudi ( Klark i Corlett) * Bavi se dizajniranjem za ljudsku upotrebu ,odnosno pode avanjem i oblikovanjem sistema ,masina I radnih procasa za koriscenje na najpogodniji nacin ( Pithy) * Ergonomija je disciplina koja integrise razlicita saznanja vezana za nauku o ljudima sa ciljem uskladjivanja radnih zadataka,sistema proizvoda I okruzenja sa fizickim I mentalnim sposobnostima I ogranicenjima ljudi. (Internacional Ergonomics Association (IEA),1997) * Ergonomija je skup saznanjakoja se odnose na ljudsku sposobnost,ogranicenja I druge karakteristike povezane sa dizajniranjem (Odbor za sertifikaciju u oblasti profesionalne ergonomije-BCPE) * Ergonomski dizajn ili inzenjerstvo predstavlja skup sazananja ismeren na oblikovanje opreme,uredjaja,masina ili sistema poslova, radnih zadataka,proizvoda I okruzenja za bezbednu,komfornu I efikasnu upotrebu (BCPE,1999) * Ergonomija predstavlja naucnu discipline koja se bavi fundamentalnim razumevanjem intrakcija izmedju ljudi I razlicitih elemenata sistema, kao i primenom odgovarajucih metoda I podataka radi poboljsanja zivota,rada, I sveukupnih preformansi sistema (IEA) * Ergonomija je nauka koja ima za cilj da izuci I prilagodi uslove rada,sretstva za rad,process rada I proizvod kao rezultat rada coveku sa psiholoskog,fizioloskog I anatomskog aspekta (Zunjic) Osnovni ciljevi ergonomije: Oblikovanje poslova,radnih sistema I proizvoda tako da budu komforni,bezbedni I efikasni I da doprinose zadovoljstvu coveka

Proucavanje fizickih I mentalnih uticaja na ljudske radne kapacitete I kvalite reakcija na primenjene stimuluse okruzenja Optimizacija interakcije coveka I ostalih elemenata sistema Razvoj postupaka za obavljanje rada I drugih ljudskih aktivnosti Povecanje efikasnosti I efektivnosti kojom se rad I druge aktivnosti obavljaju Unapredjenje zdravlja I bezbednosti radnika Testiranje I procena opreme,proizvoda,radnog okruzenja I postupaka sa ergonomskog aspekta Razvoj pomagala za rad iobucavanje Izbor I obuka osoblja koje ce raditi na opremi,proizvodima,napravama I procesima Prikupljanje I prezentacija podataka za primenu u projektovanju Slika1:ergonomski ciljevi proizvodnog sistema * Ergonomski ciljevi se cesto dele na dve grupe : one koje teze nekom poboljsanju ili unapredjenju za pojedinca I za proizvodni sistem * Prethodne dve grupe ciljeva se medjusobno ne iskljucuju vec dopunjuju jer nacin rada ili oprema koji su projektovani da zadovolje potrebe zaposlenih ili korisnika ne moguumanjiti radnu efikasnost vec je poboljsavaju. * Cilj ergonomija nije samo u tome da izvrsenje radnog zadatka cini laksim I brzim nego I pouzadnijim. POVEZANOST ERGONOMIJE I DRUGIH NAUKA * Ergonomija u svom multidisciplinarnom metodoloskom pristupu obuhvata veliki broj naucnih podrucja I oblasti koje se prozimaju. Ergonomija je povezana sa: Sistemskim naukama Psiholoskim naukama Tehnickim naukama Matematickim naukama Medicinsko-bioloskim naukama Kompjutrskim naukama

· Fizicko-hemijsjim naukama * 70-ih i 80-ih ergonomija ulazi u fazu kompletnog sazrevanja i izlazi iz debate o definisanju svojih granica * Ergonomija i nauke sa zajednickim interesima: · One koje dolaze do podataka o coveku · One koje joriste prethodne podatke OSNOVNA PODRUCJA ERGONOMSKIH ISTRAZIVANJA I NJENA PRIMENA * Ergonomska istrazivanja mogu se sistematizovati u sledecih 5 osnovnih oblasti: 1. psihofizioloska 2. sistemskotehnicka 3. organizaciona 4. pedagoska i 5. oblast zastite na radu 1-svojstva coveka koja uticu na upravljacke delatnosti 2-problemi covek-masina 3-pitanja vezana za organizaciju radnog mesta i opreme 4-profesionalna orijentacija i selekcija kadrova i obuka operatora primenom tehnickih sredstava za to 5-prevencija profesionalnih oboljenja i bezbednost Pri kraju II sv.rata ergonomija iz oblasti vojske prelazi u proizvadnju,komunikacije i saobracaj i dr. - Ergonomija ima najznacajniju primenu u vojnoj oblasti - Ergonomija se u projektivanju dosta primanjuje (os stvari do usluga) -Ergnomske kriterijume je neophodno primenjivati jos u pocetnoj fazi projektovanja ( prototip i prepravka) KORIST OD PRIMENE BAZICNIH ERGONOMSKIH RESENJA * Prica sa osvetljenjem i bukom u SAD i Poljskoj .

* smanjenje buke,prilagodjavanje tempa rada, bolje osvetljenje,p rilagodjavanje masine coveku = prast produktivnosti,smanjenje nesreca,smanjenje bolovanja itd... SISTEM COVEK- MASINA I NJEGOVE KOMPONENTE * Sistem predstavlja celinu cija je osnovna namena postojanja ispunjenje odredjenog cilja ( Bailey) * Sistem moze da sadrzi razlicite komponente. Sa ergonomskog gledista i system se sastoji od ljudi, masina i drugih entiteta koji f-onise udruzeno, kako bi bio ostvaren odredjeni cilj koji nezavisne komponente iz sastava sistema ne bi mogle samostalno da ispune. * SCM predstavlja kombinaciju jednog coveka ili grupe ljudi i jednog ili vise fizickih objekata koji su u medjusobnoj interakciji, sa ciljem da od datog ulaza naprave zeljeni izlaz. * U odnosu SCM,Sanders i McCormick isticu da se pod masinom podrazumeva bilo koji vid fizickog objekta,uredjaja,opreme,orudja ili stvari koje ljudi koriste kako bi ostvarili odredjenu aktivnost,u cilju izvrsenja postavljenog zadatka ili f-je. * Kada covek ostvaruje interakciju sa masinom nakon obrade informacije i donosenja odluke,covek preduzima odredjeni vid akcije,koja se ostvaruje pomocuefektorskog mehanizma.Ovaj mehanizam obuhvata odredjeni vid neuro-misicne aktivnosti. * Masina sa druge strane prima od coveka komande putem svog kontrolnog mehanizma .Masina zatim izvrsava odredjenu aktivnost koja je od nje zahtevana da bi se ostvario zeljeni izlaz.Putem displeja ona informise coveka o izvrsenjuz preduzete akcije. * Kako bi se ostvarila maksimalna efikasnost,SCM treba da bude koncipiran tako operator bude komplementaran svojstvima koriscene masine, dok bi masina trebalo da bude komplementarna sa mogucnostima i sposobnostima coveka (Murrell Slika5-primer strukture i povezanost elemenata u sistemu covekmasina;covek kao k ontrolor jednog zatvorenog sistema covekmasina(Murrell) * Pojava interferencije izmedju zatvorenih SCM moze da dovede do pojave pogorsanja u f-onisanju pojedinacnih sistema (bez medjudejstva su ok,ali

mogu i f-onisati na neodgovarajuci nacin kada su u sprezi, npr jedan covekdve ma sine) * Okruzenje predstavlja znacajan element koji moze imati velikog uticaja na f-onisanje SCM. (npr:sunceva svetlost moze prouzrokovati bljestanje displeja prilikom leta i ugroziti bezbednost posade i putnika) * Mnogi autori (Platonov,Lomov,Venda) kao jedinstven sistem posmatraju sistem koji se u globalu sastoji od tri komponente:covek-masina-okruzenje. Sl.6-elementi sistema covek-masina-okruzenje i njihove medjusobne veze (Juptner) * Pojedini autori u definisanju ergonomskih sistema idu dalje( u posmatranju komponenti) pa tako Benevolovskaja ergonomski sistem rezmatra kao sistem koji sadrzi pet elemenata:covek-masina-predmet rada-lica pored operatora koja se nalaze u zoni dejstva masine. Sl.7-Ergonomski sistam po Benevolovskoj * Sistem covek-masina se moze klasifikovati u tri osnovne grupe,zavisno od stepena i nacina kontrole,odnosno u f-onisanju sistema.U tom smislu se razlikuju: 1. manuelni 2. mehanicki (poluautomatski) 3. automatski 1-se sastoji od rucnih alata i drugih orudja kojima upravlja operator.U ovom slucaju covek koristi svoju fizicku energiju za odrzavanje rada sistema 2-sadrzi masinske komponente koje imaju sopstveni izvor energije.F-ja operatora u ovom sistemu se prvenstveno bazira na kontroli,zasnovanoj na koriscenju komandnih uredjaja 3-obavlja svoje operacije bez ucesca ili sa minimalnim ucescem coveka.Interakcija coveka i masine se u ovom slucaju zasniva na instaliranju,programiranju,reprogramiranju i odrzavanju f-je sistema. * Pored informacionog medjudejstva izmedju coveka i masine ,postoje i drugi vidovi medjudejstva koji su karakteristicni za f-onisanje ovog sistema.U tom smislu se mogu izdvojiti dejsva sile,brzina,ubrzanje,kolicina kretanja i trajektorija, koje su tajodje u vezi sa opisom f-je sistema (Volokova i saradnici)

Zbog kompleksnosti coveka i njegovih osobina vezanih za izvrsenje radne aktivnosti. dok se pouzdanost coveka obracunava na ne vise od tri decimale * Pouzdanost sistema moze se okarakterisati i velicinom koja se naziva srednje vreme do otkaza.moze se izracunati iz formule (Duskov i saradnici): Pj= Nj nj/ Nj Nj ukupan broj gresaka j-tog tipa koji je izvrsen bez pojave greske nj broj gresaka koji se moze dopustiti * Kao pokazatelji rada bez pojave greske takodje se moze koristiti velicina koja se odnodsi na intenzitet pojave gresaka .j =nj / Nj * Tj .postojece teorije koje se odnose na pouzdanost imaju ogranicen karakter. Ovaj pokazatelj se pdnosi na prosecno vreme u kojem pojedinacne komponente ili sistem kao celina mogu uspesno f-onisati do pojave otkaza ili na prosecno vreme izmedju dva otkaza.POUZDANOST SISTEMA * Prilikom dizajniranja sistema. jedan od najvaznijih ciljeva je ocuvanje f-onisanja sistema u predvidjenom vremenskom periodu * Pouzdanost sistema se moze odrediti na osnovu registrovanja gresaka u f-onisanju sistema.odnosno njegovih komponenata * Pouzdanost sistema se najcesce definise kao verovatnoca uspesnog izvrsenja postavljenih zadataka ( Sanders i McCormick) * Pouzdanost masine se uobicajeno obracunava na cetiri ili vise decimala. * Verovatnoca izvrsenja pojedinacne radne operacije bez pojave greske Pj . * Prilikom odredjivanja pouzdanosti sistema covek-masina treba posmatrati coveka-operatora koa komponentu koja utice na pouzdanost sistema.Ova verovatnoca so moze izracunati kako za pojedinacne radne aktivnosti . * Neophodno je da pokazatelji pouzdanosti budu jedinstveni za sve clanove sistema covek-masina.Intenzitet j-tog tipa moze se odrediti iz izraza (Duskov i saradnici): . * Jedan od pokazatelja pouzdanosti operatora je verovatnoca rada bez pojave greske.tako i za celokupan proces rada.

Tj opada i intenzitet gresaka u radu je veci. Sl. * Ukoliko izdvojimo m razlicitih stanja vezanih za proces rada operatora i za svako od tih stanja odredimo verovatnocu rada bez pojave greske u radu operatora.Sa svakim od tih faktora je povezano odredjeno stanje sistema covek-masina.On se odnosi na verovatnocu ukljucenja operatora u radi proces u proizvoljnom vremenskom trenutku. tako i izmenom stanja operatora. * Pouzdanost coveka operatora nije const velicina .pri cemu se za svako od tih stanja odredjuje kompletna vredost posmatranog pokazatelja pouzdanosti operatora.To/T To-vreme u kojem se operator iz bilo kog razloga ne nalazi na radnom mestu(vreme odsustva) T.srednje vreme izvrsenja operacije Sto je broj gresaka veci.Verovatnoca ispravljanja dopustenih gresaka Pisp se moze dobiti iz izraza (Duskov i saradnici): .Ona je uslovljena promenom radnih uslova. * Prilikom odredjivanja pouzdanosti operatera u konkretnom slucaju potrebno je obuhvatiti sve faktore koji su karakteristicni za dati vid delatnosti.vec se menja tokom vremena.Tj. oblas II na fazu postojane radne sposobnosti.ukupno vreme rada operatora * Pokazatelj regeneracije je povezan sa mogucnoscu samokontrole dejstva operatora i ispravljanja dopustenih gresaka. dok se oblast III odnosi na fazu koju karakterise pojava zamora u radu operatora. Kop= 1.8-karakteristicna kriva koja se odnosi na tok promene gresaka operatora u okviru jednog radnog dana. * Oblast I sa dijagrama se odnosi na fazu uhodavanja. * Prethodno navedena formula vezana za intenzitet pojave gresaka moze se primenjivati samo na oblast postojane radne sposobnosti.n Pop =å pi × popi i=1 Pi-verovatnoca nastupanja i-tog stanja Popi-verovatnoca rada bez pojave greske u radu operatora za i-ot stanje * Koeficijent raspolozivosti operatora ( KRO) predstavlja vazan pokazatelj koji se odnosi na pouzdanost operatora. tada se srednja vrednost verovatnoce rada bez pojave greske u radu operatora moze odraditi iz izraza (Duskov i saradnici): .

Oni su osetljivi na dnevnu svetlost i odgovorni za uocavanje i raspoznavanje boja.verovatnoca emitovanja kontrolnog signala Pdet.odnosno na nacim na koji ce omoguciti ustedu uvremenu i sto manje gresaka u radu.) Vizuelna informacija i vidjenje (18. * Pisane infirmacije se javljaju u vidu textualno predstavljenog sadrzaja.kao sto su one informacije koje se odnose na pisane procedure. * Vizuelne informacije mozemo podeliti prema poreklu u dve grupe: pisane i prostorno-objektne.slova ili slike.boju kao i rstojanje pojedinih objekata.pisane reci. * Prostorna-objektne informacije poticu iz trodimenzionalnog prostora koji okruzuje coveka.U tom cilju.kojih ima izmedju 6 i 7 miliona.2007.) * Najveci deo informacija koji covek percipira u cilju izvrsenja nekog zadatka primljen je putem cula vide.Ispod pigmentnog sloja mreznjace nalaze se dve grupe celija razlicite osetljivosti na svetlost.Stapici f-onisu pri niskom nivou osvetljenosti (sumrak) i mogu razlikovati samo nijanse sive boje u rasponu od bele do crne.To su stapici i cepici.njihov raspored.neophodno je poznavati streukturu i f-onalne osobine vizuelnog sistema * Receptori cula vida se nalaze u dnu oka odnosno na mreznjaci.znaka.u kojem on zapaza objekte.Pisp = PKPDET PI Pk. * Culo vida je najcesce najopterecenije culo coveka tokom obavljanja neke radne aktivnosti.kontrolne pozicije svetlasne signale i drugo. * U centralnom delu mreznjace preovladjuju cepiici.kretanje i preonene na njima.10. .2007. * U radnom okruzenju vizuelne informacije treba predstaviti u onom obliku koji ce omoguciti pravovremenu detekciju i razumevanje. * U perifernom delu mreznjace preovladjuju stapici.verovatnoca detekcije emitovanog signala od strane operatera Pi-verovatnoca ispravke pogresnog upravljackog dejstva pri ponovljenom pokusaju Kopirano prvi deo (11..10.upozoravajuce oblike i natpise.kojih ima priblizno 130 miliona(S&M).

I predstavlja luminanaciju objekta L.Ova zavisnost je poznata kao RICCOV zakon i matematicki se moze izraziti na sedeci nacin: C=AxI Gde je sa A oznacena povrsina na mreznjaci zahvacena stimulusom. * Detekcija stimulusa u perifernom delu mreznjace zavisi samo od intenziteta stimulusa.(Borisov i saradnici) i on glasi: C = A ´L * Prethodne formule se ne mogu koristit za periferni deo mreznjace.prema zakonu I=C (Shiffman).Prvi so odnosi na povecanje intenziteta stimulusa. * Ovi stimulusi kod kojih je proizvod intenziteta povrsine koja je zahvacena na mreznjaci identicanimaju podjednaku verovatnocu detekcije.iz razloga zato sto u tom podrucju retine velicina stimulusa nije od znacaja za detekciju. * U slucaju detektovanja svetlosti sa objekta. * Zakon Pipera je u upotrebi za vidni ugao da 7 stepeni.koji se dalje prenose u delove centralnog nervnog sistema zaduzene za formiranje optickih predstava prostornih objekata iz covekovog okruzenja.dok je drugi povezan sa povecanjem povrsine mreznjace koja je obuhvacena stimulusom. * Svetlosna energija koja dospe na mreznjacu pretvara se u nervne impulse. * Izmedju mreznjace i spoljasnje sredine postoji dioptricki aparat oka cije je uloga da na mreznjacu projektuje ostru sliku posmatranog objekta.verovatnoca detekcije stimulusa ce ostati nepromenjena.Centralni deo zute mrlje je sastavljen iskljucivo od cepica (fotoreceptorskih i fotosenzibilnih celika konusnog oblika).I je imtenzitet stimulusa dok je sa C oznacena konstanta koja se odnosi na vrednost praga detekcije (Shiffman). * Smanjenjem intenziteta stimulusa i istovrenemenim povecanjem njegovih dimanzija prema prethodnoj f-li. * U relativno kratkom vremenskom periodu.intenzitet stimulusa i njegovo trajanje su obrnuto proporcionalni u smislu verovatnoce detekcije . * Riccov zakon je primenljiv za vidni ugao do 30*. * U oblasti centralnog dela mreznjace verovatnoca detekcije stimulusa se moze povecati na dva nacina.sastavljena prvenstveno od cepica.* U srednjem delu mreznjace se nalazi zuta mrlja. * Kada svetlost sa posmatranog objekta padne na zutu mrlju ona se tada moze uociti najjasnije.

* Alomodacija je proces pri kome se menja oblik ocnog sociva.Ako se na taj nacin adaptira da bi slika obliznjih objekata bila jesna. . * Rastojanje koje se odnosi na na akomodacionu tacku odmora zavisi od godina starosti. * Konvergencija nastaje kada se oci pomeraju ka unutrasnjosti u pravcu nosa. * Culo vida kod coveka poseduje predodredjeno akomodacino rastojanje koje se naziva akomodaciona tacka odmora (RPA.vreme expozicije je duze kako bi film mogao da zabelezi sliku objekta.veca tada se bira krace vreme expozicije kako objekti na fotki ne bi bili previse svetli. * Prema Bloshovom zakonu ukoliko je stimulus manjeg intenziteta verovatnoca njegove detekcije nece biti umanjena ukoliko je vreme expozicije stimulusa duze.Ukoliko je osv.bliskih posmatracu nisu u dovoljnoj meri konvergentni tako da se fokusiraju u tacki koja se nalazi iza mreznjace (socivo ne moze da promeni oblik u toj meri koja bi bila naophodna za nastanak jasne slike). * Svetlosni zraci sa obj.fotoaparata odnosno vremena expozicije.okr. * Najkrace ratojanje sa kojeg se posmatrani objekat moze videti jesno naziva se najbliza tacka (Shiffman).). * Svaki objekat koji je lociran na manjoj udaljenosti od polozaja najblize tacke bice zamagljen.Kao rezultat nastaje zamagljena slika posmatranog objekta (Shiffman).U tom slucaju vazi relacija poznata pod nazivom BLOSHOV zakon koji glasi: C=TxI.Oko iznasi oko 79cm za mladje ljude dok se sa starenjem povecava (Ankrum). RPA predstavlja rastojanje na kome se oci fokusiraju kada ne postoji posebna potreba za fokusiranjem odnosno odredjen objekat na koji bi se trebalo fokusirati (Ankrum). * Zraci sa svetlosnog izvora udaljeni 6 i vise m od posmaraca priblizno su paralelni tako da se mogu bez vecih problema fokusirati na mreznjaci. gde je sa T oznaceno vreme trajanje stimulusa (Shiffman) . * Prethodno opisana pojava primenjena za oblikovanje f-onalnih karakteristika.akomodaciju i konvergenciju.kako bi se mogli videti stvari koje su na malom rastojanju od posmatraca (Sen &Richardson).kako bi se posmatrana slika ostro fokusirala na mreznjaci (Shiffman).Ukoliko je osvetljenost niska.stimulusa. * Bloshov zakon je primenljiv na periferni deo mreznjace u kojem preovladjuju stapici.ljudsko oko simultano obavlja tri operacije:kontrakciju zenice. * Prilikom posmatranja objekata sa blizine.

* U odnosu na nacin promene buke tokom vremena i njeno trajanje.vezba OCENA BUKE PROMENLJIVOG NIVOA * Buka predstavlja promenu pritiska u vazdusnoj sredini koje ljudsko uho registruje kao zvuk. * Stepen konvergencije je kontrolisan pomocu misica. Njena osnovna karakteristika se sastoji u tome da se emisija zvuka sa jednog ili vi e izvora obavlja neprekidno.Buka promenljivog nivoa. Stabilna i buka promenljivog nivoa se izdvajaju kao dve osnovne buke u odnosu na koje se mo e klasifikovati buka. 2. okruzenju se odlikuje postojanjem buke razlicitog int-a i kstika.Usled ukljucivanja i iskljucivanja kao i promene re ima rada pojedinih ma ina.Sto je posmatrani objekat blizi vece je naprezanje misica koji su zaduzeni za kovergenciju (Ankrum).buke pored frekvencije i vremena delovanje buka osnovni indikator za procenu efekata buke na ljudski organizam. Ona takode mo e biti kontinualna. 4. Osnovna karakteristika ove buke se sastoji u iznenadnim prekidima . 3.To je buka ciji se intenzitet tokom vremena ne menja ili se menja u uskim granicama. Intenzitet je pribli no stalan i pokriva ceo opseg akusticnih frekvencija.Stabilna buka.Najce ce potice od razlicitih zvucnih izvora koji emituju zvuk u neuskladenim i nepravilnim vremenskim intervalima. mada se razmatraju zasebno zbog svojih specificnosti.Kontinualna buka.cija aktivnost moze dovesti do pojave ocnog zamora (Sen &Richardson). Lab.odnosno intervali njenog pojavljivanja i nestanka. U vecini slucajeva industrijska buka je promenljivog nivoa.* Objekti koji su locirani na velikoj udaljenosti od posmatraca iziskuju konvergenciju jer se ona mogu fixirati paralelno linijama posmatracevog oka.Isprekidana buka. Primerove ove buke je buka transformatora. Iako se odlikuje znatnim promenama zvucnog pritiska u okviru kratkih vremenskih intervala.buka se moze klasifikovati u sledecih 5 kategorija: 1. * Istrazivanja dejstva buke na coveka su pokazala da je int. buka se mo e pojavljivati i nestajati postajuci opasna po zdravlje i bezbednost radnika ili se odr avati u bezbednim granicama. Dve naredne kategorije buke takode spadaju u grupu koja se odnosi na buku promenljivog nivoa. * Rad u ind.Ova buka mo e nastati kao rezultat rada jednog ili vi e izvora.

2 . Primer ove buke je buka koju proizvode prese. Isprekidana buka slicno kontinualnoj pokriva ceo opseg akusticnih frekvencija mada postoje i izuzeci.konstantne buka koja u datom vremenskom periodu predaje isti iznos zv. u decibelima dB se odredjuje iz f-ule : L=10 log (p na kvadrat/po na kvadrat).tako da je za registrovanje promene zv. koji ljudsko uho moze da detektuje i koji iznasi 20 mikropaskala. ( oko 100 Hz) i na visoko frekventne promene (preko 8000 Hz) . * ENB je po energetskoj vrednosti i dejstvu jednak nivou zvucnog prit. i predstavlja broj promena zv.prit.gde je sa p oznacene promena zv. -Pr. 1 -Pr.prit. * S obzirom da je opseg zvusnog pritiska koje ljudsko uho moze da detektuje u paskalim Pa relativno veliik (odnos min-max koje uho detektuje je 30000).energije prijemniku kao postojeci vremenski zvuk.udruzenja i dezavne institucije predlagale veci broj pokazatelja za vremenski promenljiv nivo zvuka.Ova buka nastaje naglo.prit. Ova vrsta buke je po svojoj prirodi daleko tetnija od kontinualne buke. * Nivu zv. a sa po oznacen minimalni zv. * ENB zavisi od dve osnovne promenljive velicine: vremena posmatranja i akusticnih promena tokom tog perioda.Impulsna buka.prit. radpneumatskog cekica. visokog je intenziteta i kratkog trajanja.prit. * Ljusko uho je manje osetljivo na niskofrekventne promene zv.to je sa prakticne strane nepogodno direktno izrazavati promenu pritiska. * F-cija buke se izrazava u hercima Hz.emisije zvuka ili padovima intenziteta koji su neujednacenog vremenskog trajanja.prit. uvedena logaritamska skala. Njen intenzitet mo e biti razlicit kao i opseg akusticnih frekvencija koje obuhvata (Valcic). eksplozije i slicno. u j-ici vremena. 5. * Intenzitet buke je velicina koja je direktno povezana sa promenom amplitude zvucnog pritiska. U kratkom vremenskom intervalu buka dosti e maksimalnu vrednost a zatim naglo izcezava. * Duzi niz godina su pojedinci.Ova prosecna vrednost je dobila naziv ENB (Leq) .Agencija za zastitu okruzenja je izvela zakljucak (1974) da je kod razmatranja kumulativnih efekata buke u odnosu na coveka najbolja mera za kvantifikaciju njenog uticaja dugotrajni prosecni nivo zvuka. u Pa.

. * ENB se putem obrasca moze odrediti na dva nacina u zavisnosti od vrednosti Li koja se uzima u proracunu.t1 tt1 pp 2 o ( t) dt ùúú û ò 2 gde je sa p(t) oznacen promenljiv vaz.1×Li ö÷ å i è i=1 ø Gde ti predstavlja deo od sveukupnog posmatrackog vremena u kom je postojao pdredjeni nivo buke.* Prvobitna procena ENB-a je bila za merenje i procenu buke koja je poticala od aviona. * Vrednosti ti se u ovom slucaju odredjuju sa vremenskog histograma buke koji se prethodno nacrta.vrednost zvucnog pritiska. * Ukoliko se umesto vazdusnog pritiska za odredjivanje ENB-a koristi nivo zvucnog pritiska (L) formula za odredjivanje Leq glasi: æ 1 TL( t )ö L = 10 × log çç T ò10 10 dt ÷÷ eq è 0 ø · Za prakticne potrebe ENB se izracunava iz formule: Leq = 10 × log æç i=nt ×100. . * ENB u vremenskom intervalu t1-t2 se racuna po f-muli: 2 Leq = 10 × log éêëê t21 . * Prvi nacin vodi preko odredjivanja svih diskretnih vrednosti Li i odgovarajucih vrednosti ti koje se zatim uvrscavaju u gornju j-nu. dok Li predstavlja diskretni konstantni nivo buke odnosno const. a sa po referentni pritisak koji iznosi 20mikroHz-a.prit.Ovaj metod se zasniva na registrovanju diskretnih nivoa buke koji se ocitavaju sa fonometra i njihovom belezenju u posebnu tabelu predvidjenu z aizracunavanje ENB-a.ali se posle prosirila primena.uz koriscenje nomografa z aodredjivanje korekcionog f-tora i nomografa za kombinovanje dva nivoa zvucnog pritiska u cilju dobijanja rezultujuceg. * ENB se moze izracunati primenom metode Taylora i Lipscomba. * Drugi nacin odredjivanja ENB-a putem obrasca se bazira na preporuci ISO-a.

Dopusteni nivo buke Lg se odredjuje tabelarno. ) * Alfanumericki pokazivaci su najrasprostranjenija vrsta pokazivaca. * Kriterijumi i postupak za ocenu stetnog dejstva vremenski promenljive buke su identicni sa onima za stabilnu buku. . * Od posebne vaznosti je to kako su AN inf. * S obzirom da je int.citkost. * Dozvoljene vrednosti imp.pri cemu se merodavni nivo buke Lm odredjuje u zavisnosti od nacina promene buke tokom vremena.VIDLJIVOST I CITLJIVOST ALFA-NUMERICKIH INFORMACIJA (25.buke izrazito visok i da takva buka u relativno kratkom trajanju moze izazvati trajne negativne posledice po zdravlje ljudi standardima se propisuju dozvoljena vremena izlaganja za pojedine nivoe imp. * Max dozvoljeni broj impulsa za 8-casovni radni dan se moze odrediti prema f-li: dozvoljeni broj impulsa = 16Li 10 10 Gde je sa Li nivo imp..Diskriminativnost AN simbola se kao oblast vremenom izdvojila iz sireg kontexta diskriminativnosti. * Smatra se da je nedovoljno da simbol bude samo detektabilanvec da njegova priroda treba da bude takva da se moze razlikovati od simbolai ste vrste.imp.buke.buke u toku jednog osmocasovnog radnog dana.vidljivost i citljivost AN simbola.buke koje propisuje domaci pravilnik o merama i normativima zastite na radu od buke u radnim prostorijama.2007.merodvni nivo buke se odredjuje u zavisnosti od nacina na koji se buka menja tokom vremena. CITKOST. * Merodavni nivo buke je onaj nivo buke koji se koristi za procenu stetnog dejstva.* Impulsna buka se prema OSHA definise kao zvuk kod koga vreme uspona nije vece od 35ms do maximalnog int-a i sa trajanjem vecim od 500ms do trenutka kada je nivo za 20dB ispod maximuma .bike koje propisuje OSHA odgovaraju dozvoljenim vrednostima imp.U cilju osnovne pogodnosti koriscenog AN prikaza primenjuju se teorijske postavke vezane za citkost.10.buke.Oni koriste alfanumericke simbole za prikazivanje neophodnih informacija. * OSHA je tabelarno propisalamaximalno dozvoljene brojeve impulsa za razlicite int.U slucaju kada nivo buke tokom vremena nije const.predstavljene na pokazivacu.

Hansen i Has. Citkost texta se odnosi na lakocu kojom se grupa karaktera mo e korektno identifikovati kao rec. Postoji preko 30000 vrsta fontova (Sanders i Mc Cormick). Osnovna podela faktora citkosti je po poreklu samog faktora odnosno prema nacinu na koji se mo e izvr iti promena faktora ili njihovo regulisanje.10. odnosno oblik karaktera.Kopirano drugi deo (25. irina crtica alfa numerickih metoda . FAKTORI CITKOSTI Postoji veci broj faktora od kojih zavisi citkost alfa numerickoh metoda. rezolucija. a njihov broj se iz dana u dan sve vi e povecava. U nastavku ce biti predstavljene osnovne karakteristike softverskog faktora citkosti ukljucujuci polaritet i boju. Kember i Varley smatraju da se citljivost ogleda kroz manifestacije vezane za process citanja dok se citkost odnosi na sposobnost prepoznavanja individualnih karaktera. velicina karaktera.) CITKOST ALFANUMERICKIH METODA Citkost se u naj iroj formi odreduje kao pogodnost ocitavanja vezanog za raspoznavanje (Sanders i Mc Cormick). citkost defini u kao karakteristiku alfa numerickih simbola koja obezbeduje njihovo medusobno razlikovanje. Neophodno je razlikovati citkost karaktera i citkost texta. vrsta medijuma odnosno primena za titnog ekranskog filtera. rastojanje izmedju karaktera i o trina ivica karaktera. Polaritet i boja kao faktori citkosti se mogu menjati softversi mada je njihova promena u slucaju VDT monitora moguca samo ukoliko je to hardverski omoguceno. Citkost karaktera se ogleda u sposobnosti identifikacije nekog odredjenog slova ili broja.2007. nestabilnost slike. U hardverske faktore citkosti spadaju (u koliko se koriste elektronski pokazivaci odnosno VDT monitori) fliker. citkost determini u kao lakocu sa kojom se pojedinacna slova mogu medusobno razlikovati odnosno sa kojom se reci mogu korektno raspoznati. tehnologija izrade pokazivaca. U tom smoslu mogu se razlikovati softverski i hardverski faktori citkosti ( unjic) U softverske faktore citkosti spadaju: vrsta fonta. Dve najce ce kategorije . osvetljenje.

mada su nasuprot tome subjektivne preference ispitanika ukazivale da ARIAL ima prednost u odnosu na times new roman font.Sa napretkom tehnologije raylika iymedju komadnih organa i pokazivaca postaje sve vise maglovita.Oni su sastavni deo zatvorene petlje sistema covek masina.uredjajima. Ranija istra ivanja su u pogledu lakoce ocitavanja prete no prednost davala SERIF u odnosu na SAN SERIF fontove. VERDANA font se pokazao najcitkijim iako nisu detektovane statisticki znacajne razlike u citkosti izmedju testiranih fontova. Oblik karaktera direktno zavisi od vrste fonta medjutim ovaj factor se ponekad zasebno razmatra jer je njegov uticaj na citkost posebno izra ena. VERDANA font je soecijalno oblikovan font radi povecanja citkosti na video displej terminalima tako da ga LYNCH i FORTON zbog karakteristika koje poseduje preporucuju za kreiranje WEB stranica. KOMANDNI ORGANI * To su fizicki objekti pomocu kojih se salju upravljacki signali masini. Kada se posmatraju velika slova prema Gluthu SERIF karakteri se te e razlikuju od SANSERIF karaktera. jer se smatralo da ornamentni * karaktera doprinose lakoci raspoznavanja* karaktera.SERIF (odlikuju se malim kitnjastim orengmentnim segmentima u osnovi in a zavr etku karaktera) i SANS SERIF fontovi (bez kitnjastih segmenata) Tipican predstavnik SERIF fontova je TIMES NEW ROMAN dok je jedan od najpoznatijih SAN SERIF fontova ARIAL. pogotovu ako je kori cenjen papir kao medijum. Primera radi pritisna dugmad mogu biti oblikovana u vidu minijaturnog maticnog pokazivaca dimenzija 3. Times new roman je odlican primer jednog tradicionalnog fonta koji je uspe no adaptiran za primenu na video display terminalima tako da se cesto primenjuje kao osnovni font u vecini WEB pretra ivaca. Bernand i saradnici su na video displej terminalima poredili citkost na pet odabranih fontova iz grupe SERIF fontova i pet odabranih fontova iz grupe SAN SERIF fontova. Informacija koja se prenosi pomocu komandnih organa moze biti prikazana na pokazivacu ili se moze manifestovati u prirodi odgovora kontrolisanog sistema. Najnovije istra ivanje Bernanda i Millasa je pokazalo da je TIMES NEW ROMAN citkiji od ARIAL fonta jer je vreme potrebno ya ocitavanje krace.2cm koji moze biti tako programiran da prikaze .8x5. Na osnovu sveukupnih karakteristika dobijenih kao rezultat istra ivanja subjektivnih interference ispitanika.postrojenjima i opremi.

Od ukupnog broja napravljanih gresaka 68% je bilo posledica neadekvatnog dizajna.lo e oblikovanje komandnih organa.unos podataka i podesavanje.Shodno tome.i nedostatak samopuzdanja pilota.osnovne funkcije diskretnih komandnih organa su aktivacija. Diskretna informacija je ona informacija koja se moze prikazati izolovana kao jedna iz konacnog skupa informacija koje opisuju stanje sistema kao sto je ukljuceno-iskljuceno.Aktivacija se odnosi na iniciranje radne aktivnosti kao sto je recimo ukljucivanje masine. Tipovi komandnih organa Osnovnih tipovi informacija koji se prenose putem komndnih organa mogu se podeliti u dve osnovne klase:diskretne i kontinalne informacija(Sanders i McCormick).njihovo neadekvatno obzicioniranje odnosno funkcionisanje komandnih organa koji nije u skladu sa ocekivanjim.odredjenu poruku ili symbol (Sanders i McCormick).alafa numerickog preko tastature. * Prema Attwoodu i saradnicima neki od osnovnih nedostataka koji su uzrok nepouzdanog rukovanja komadnim organima vezani su za nejasne tekstualne natpise koji se odnose na komandne organe.Ona se povezuje sa varijablama kao sto su tenzija.toplo-mlako-hladno i sl.Slicna situacija is a takozvanim ekranima na dodir (tacskrin tehnologija).Podesavanje se odnosi na prebacivanje sistema u odgovarajuce diskretno stanje cime se ujedno postize kontrola rada sistema.te ko uocljive natpise. * Kontinualna informacija sa druge strane podrazumeva da se moze napraviti izbor bilo koje informacije iz skupa koji se moze posmatrati kao . * Neadekvatno dizajnirani komandni organi mogu uzrokovati neefikasnost u radu i tako ugroziti funkcionisanje sistema covek-masina.nervosa.Fitts i Jones su analizirali 460gresaka koje su napravlili piloti pri upotrebi komandnih organa.odnosno u 26% slucajeva rezultat njihovog pogresnog razmestaja na * Istrazivanja Gerberta i Kemnila vezane za moguce uzroke nesrecnih slucajeva pokazala su da je komponenta nazvana koordinacija komandnih organa u samom vrhu saobracajnih nezgoda.Unos podatak je povezan sa uvodjenje odredjenih disretnih podataka u system kao npr.Preostale greske su bile posledica nekompabilnosti izmedju komandnog organa i upotrebljenog pokazivaca(6%).nedostatak natpisa.

Klizni prekidaci i tockici su sa druge strane pogodni za funkciju kontinulane kontrole.prekidac.Nisu svi komandni organi podjenako promenljivi za sve funkcije.dirka.ovo su ujedno i osnovni tipovi dizajnerskih resenja komandnih organa.Razlikuju se rucni i nozni komandni organi.Kao sto je recimo polozaj kursora na ekranu pri upotrebi misa ili izbor bilo koje numericke vrednisto u slucaju kada promenljiva velicina moze uzeti proizvoljnu vrednost iz kontinualnog intervala numerickih vrednosti. * Kontinualna kontrola se odnosi na permanetno pracenje i promenu stanja sistema obicno u vezi sa odrzavanjem odredjenog nivoa aktivnosti(usmeravanje putanje volzila pomocu volana).poluga i volan.Funkcija diskretne kontrole se moze uspesno obaviti pomocu mikroprekidaca i malih opruznih mehanickih prekidaca.informacijoni .Oni su posebno pogodni kada je potrebno koristiti samo dve pozicije komandnih organa mada se mogu uspesno koristit i u slucaju potrebe kontrlo 3 operativna stanja.Ono je veoma pogodno u slucaju kada je pogodno da komandni organ ima samo dve pozicije.tockic. * Preko kontinulane funkcije komandnih organa obavlja se kvantitativno podesavanje i kontinulana kontrola sistema (Oborne). Kontinualna kontrola se najbolje postize pomocu rucnog tocka(Oborne).U nozne komandne organe spadaju nozni prekidac-dugme i pedala.Oni nisu pogodni za funkciju kontinulane kontrole.rucica za okretanje. * Pritisno dugme se prvenstveno upotrebljava za uspostavljanje ili prekid nekih tokova(strunnog toka).Za kvantitativno podesavanje se moze koristiti veci broj komandnih organa kao sto su pedale ili rucni tockic. Kvantitativno podesavanje vezano za podesavanje rada uredjaja na odredjenu vrednost iz *kontinuma* kao sto je recimo podesavanje radio frekvezcije za prijem odredjene radio stanice.Laki su za upotrebu a njihova potreba se koristi da ukaze na stanje u kojem se nalazi masina kojom se upravlja.klizac.Oni nude sirok opseg pozicija za podesavanje .Ako se brzina aktivacije usvoji kao osnovno kriterijum za izbor komandnih organa tada je pritisno dugme.Pritisna dugmeta su takodje najbolje resenje za unos podataka (Oborne) u slucaju potrebe za diskretnim podesavanjem rotacijoni selektorski prekidac je odlicno resenje jer sadrzi jasne naznacene pozicije.Traktorija kretanja moze biti prevoliniska ili bez promene(kao kod senzornog dugmeta).Postoji veliki broj razlicitih konstrukcionih resenja komandnih organa koji se koriste u praksi.Tada je uobicajeno da se te dve pozicije posebno naznace uz koriscenje odredjenih pomocnih sredstava kao sto su fizicki polozaj ili indikacijono svetlo(Attwood i saradnici).U rucne komnadne organe spadaju dugme.

i obicno ne zahtevaju koriscenje dodatnih indikatora pozicije.protoka ili temperature.Slicne greske se desavaju in a komercijalnim letovima kao npr kada se putnicki avion srusio u East River reku.postoje situacije u kojima je brza i precizna Indentifikacija komandnih organa pitanje zivota sto je u ocljivo iz sledecih primera.Najcesce se koriste za podesavanje pritiska.Rotacijoni prekidac se moze koristiti kako za funkciju diskretne tako i za funkciju kontinulane kontrole(Attwood i saradnici) Kodiranje komandnih organa * Iako su pojedini komandni organi pogodniji za primenu od drugih pod odredjenim uslovima.Indentifikacija komandnih organa u odredjenim slucajevima nije od kriticnog znacaja kao u slucaju koriscenje uredjaja namenjenih zabavi medjutim.odece. .ukupna upotrebljivost komandnih organa zavisi od veceg broja komandnih organa kao sto su velicina.U skladu sa tim u praksi se vrsi kodiranje komandnih organa kako bi se olaksala njihova primena. * U ergonomiji se koriste antropometriski podaci kako bi se obezbedilo da masina ili okruzenje budu prilagodjeni telesnim karakteristikama coveka.inercijalna svojstva i masa pojedinih delova tela.Gankst navodi da je kod pojednih zelznickih lokomotiva pravljena greska u rukovanju koja se sastojala u tome da je umesto korscenja komadnde isljucivanje signalnog svetla bila greskom aktivirana za iskljucivanje pumpe za gorivo sto je rezultiralo unistenje dizel motora.namestaja.centar gravitacije.alata.Konfuzija prilikom izbora komandnih organa namenjinih za aktiviranje tockova za prizemljenje i zakrlaca je bilo uzrok preko 400 avionskih nezgoda u periodu od 22 mseca u drugom svetskom ratu.Medjutim oni iziskuju fine pokrete prstiju porekte ruke. Antropometrija * Antropometrija se bavi dimenzijama ljudskog tela i odredjenim fizickim karakteristikama kao sto su volumen.Tako McFarland citira statistiku koja se odnosi na nesrecne slucajeve pri koriscenju komandnih aviona koji su posledica gresaka prilikom Indentifikacija kontrlonih organa od strane pilota.za digitalnu identifikaciju i brojne druge namene.Antropometriski podaci se koriste za dizajniranje prevoznih sredstava.radnih mesta.lokacija i dr.

Prilikom oblikovanja radnog prostora.Ovako definisan kriterijum se naziva operacijno kriterijum.Za resavanje problema slobodnog prostora u obzir treba uzeti pre svega populaciju najkrpunijih korisnika.dohvat.radni polozaj.Primera radi Lodge je sproveo istrazivanje na populaciji mornarickih pilota SAD koje je pokazala da su oni znatno visi nego osobe koje nerade u mornarici.Medjutim dimenzije kogpita aviona su bile proektovane prema mernim standardima koji su radjeni sa osobama razlicitih profesija. * Dizajnerski kriterijumi imaju hijerarhiski karakter i usled toga osnone dizajnerske kriterijume cesto sami po sebi ne sadrze operacijone karakteristike koje bi proektantima bile od pomoc. * Problemi slobodnog prostora se odnose na obezbedjenje dovoljnog prostora za noge glavu i sl kao i na probleme koji se ticu neometanog kretanje kroz prolaze.ispunjenje ovih kriterujuma ima veliki znacaj jer propusti u tom pravcu mogu biti potecijalno opasni po korisnika.radno mesto)u saglasnosti sa ljudskim karakteristikama(telesnom masinom).U cilju prevazilazenja ovog problema neophodno je kriterijume tranformisati u vece grupe podkriterijuma.* Mnogobrojne studije su pokazale opadanje radnih preforamansi kada radno okruzenje nije proektovano na nacin koji je u saglasnosti sa individualnim telesnim karakteristikama.Kao posledica toga analizom 680 nesrecnih slucajeva utvrdjeno je da su piloti visi od 183cm bili uporedljivo vise zrtve avionskih nesreca nego nizi piloti.obezbedjenje prstora oko i izmedju masnina kao i unutar same opreme u cilju njenog odrzavanja u ispravnom stanju.Kriterijumi koju u ergonoskom smislu odredjuju uspesnost dizajnerskog resenja mogu se klasifikovati u 3 osnovne grupe:konfor.performanse i zdravlje i bezbednost. * Gregoire i Trimble su pokazali da su preformanse koriscenja hed ap pokazivaca bile znatno vise kada je displej bio lociran na visini koja je bila prilagodjena gledanja pilota nego kada je bila potrebana dodatna podrska za polozaj tela ili promena uobicajnog telesnog polozaja kako bi se pokazivac mogo lako ocitati.S tim u vezi antropometriski kriterijumi se dele u 3 kategorije: slobodan prostor.U tom smislu.Pre koriscenja bilo kog antropometrsikog podatka neophodno je prethodno razmotriti kriterijume koje ce usmeravati razvoj aplikacije i biti okvir za testiranje donetih odluka. . Kako bi kriterijum imao upotrebnu vrednost neophodno je specifitirati operaciju koju istrazivac prilikom testitranja treba da izvrsi sa ciljem utvrdjivanja u kojoj meri i da li je postavljeni kriterijum zadovoljen u posmatranom slucaju.ergonomski kriterijumi definisu granice do kojih je odredjeni proizvod(masina.

Na taj nacin se poznavanjem dimenzija jednog dela tela mogu sa zadovaljavajucom tacnosti odrediti dimenzije bilo kog drugog dela tela.pozicioniranje raznih povrsina i sl.Moze se zapaziti da resavanje problema slobodnog prostora i dohvata obuhvata ogranicenja samo u jednom pravcu.mereno od vrha temena do ivice brade.utvrdjivanjem antropometriskih zakonitosti(kanona)se zapaza jos u antickoj umetnosti (Muftic).pa tako i kod coveka.Poseldnji medju njima je bio odredjen modulom koji je obuhvatao dimenziju srednjeg prsta sake(slika 151). * Medju najstarije kanone ubrajaju se takozvani egipatski kanoni. * Kriterijumi radnog polozaja ogranicavaju sa diznajnerskog satnovista dizajnerska resenja u oba prethodno pomenuta pravca.Poznato je da se ovog kanon pridrzvao Leonardo Da Vinci.Prema tom kanonu ukupna stojeca visina je iznosila 8 visina glave. Dimenzioni odnosi ljudskog tela * Kod zivih bica.Npr u koliko je rastojanje izmedju povrsine stolice predvidjenje za sedenje i donje povrsine radnog stola nedovoljno za smestaj butnog dela noge.Svaki od poznatih kanona je oblikovan prema takozvanom modulu koji predstavlja izabrana dimenziju prema kojoj se odredjuju velicine ostalih delova tela(koje mogu biti vece ili manje od dimenzije modula).* Problemi dohvata se pre svega odnose na lokaciju komandnih organa.egipatski kanon(Baksa) * Grcki kano(za koji se smatra da mu je autor Polyklietos)je usvojilo za modul duzinu visine glave.Nereseni problemi slobodnog prostora mogu da dovedu do problema neadekvatnog radnog polozaja.Za resavanje problema dohvata u obzir treba uzeti pre svega populaciju fizicki najmanjih korisnika. .Kriterijumi slobodnih prstora ukazuju na to kada je neki objekat premali ali ne i preveliki kod suprotno vazi za krterijume dohvata.Iz ove cinenjice je proistekao niz pokusaja utvrdjivanje zakonitosti dimenzionih odnosa pojedinih delova tela. * Istoriski posmatrano.uocljiv je relativno stalan odnos dimenzija pojedinih delova tela.Prema tom kanonu ukupna stojeca visina coveka je iznoslila 19 duzina srednjeg prsta tacke slika 151.operator moze pristupiti resavanu ovog problema na neadekvatan nacin udaljavanjem stolice od radnog stola sto ce imati za rezultat neadekvatan radni polozaj (Pheasant).

Ovo saznanje je . Harmonisko rasclanjavanje antropometriskih podataka Kombinovanjeg grckog kanona od osam duznina glave i harmoniske kruznice dobija se posebna konstrukcija harmoniske kruznice koja se koristi u cilju odredjivanja statickih antropomera.Na slici 153 prikazana je haromniska kruznica koja se koristi za odredjivanje zavisnosti pojednih delova tela Slika 153.* Proucavanjem dimenzijonih odnosa delova tela bavili su se i drugi istaknuti umetnici kao sto su Dure Kollman i dr.Taj pristup se bazira na pracenju promene nivoa pulsa kao osnovnog idikatora fizickog napora.hramoniska kruznica Primer primene haromniske kruznice za uspostavljanje veza izmedju pojednih telesnih dimnenziaj prikazana je na slici 154 (Mona Lisa-Leonardo Da Vinci).Ona omogucava olaksano odredjivanje dimenzija pojednih delova tela na osnovnu poznate dimenzije modula i takozvanog zicanog modela coveka u stojecem polozaju.Prethodno pomenuto je prikazano na slici 155(harmonisko rasclanjavanje antropometrskih podataka(Baksa)).Kollman-of kanon je decimalni tj one je podelio stojecu visinu coveka na10 jednakih duzinskih delova kao sto je prikazano na slici 152 (Kollmanov decimalni kanon(Baksa)) Hramoniska kruznica * Definisanje veza izmedju izmerenih antropomera i onih kojie zelimo odrediti primenom haromniskih odnosa koje vladaju izmedju antropomere moze se obaviti primenom harmoniske kruznice. * Jos od davnina je primenjeno da puls(srcana frenkvenicja)varira u zavistonsti od opterecenja koje covek savldjuje pri radu. Priprema za II labaratorisku vezbu Procena fizickog napona pomocu pulsa * Puls predstavlja periodince oscilacije krvnih sudova kao posledica njihove elasticnosti i prosirenja srcane aorte za vreme kontrakcije srcanog misica.U okviru ove laboratoriske vezbe ce se obaviti procena fizickog radnog optercenja na osnovu jednog od najstarijih i najcesce primenjivanih pristupa za procenu dinamickog rada.

Od duzine trajanje rada zavisi vreme trajanja oporavka.Nakon tog perioda uspostavlja se stabilno stanje u kojem se nivo pulsa ustaljuje na nekoj priblizno konstantnoj vrednosti.nivo pulsa se naglo povecava.vlaznost vazduha i dr).Ovo povecanje moze biti razlicitog vremenskog trajanja.2)misicna masa.4)vrsta rada. * Smanjenje srcane frekvenicje je najvece u prvim minutama oporavka.Momentalan stabilizacija ne nastupa iz razloga sto je metabolizam srcanog misica i organizma u celini jos uvek povecan is to se u krvotoku nalaze produkti metabolizma koji deliju stimulativno na centar za ubrzanje srcanog rada sve dok se ne eliminisu.Ukoliko je obavljeni rad bio velikog inteziteta i duzeg trajanja oporavak je soporiji.sve do povratka na nivo u miraovanju.6)utreniranost. Frekvencija srca pre.7)tempo obavljanje rada.dalje povecanje opterecenja nece uzrokovati povecanje nivoa pulsa. * Nacin opadanje nivoa pulsa u prvim minutama oporavka je slican toku povecanja pulsa u prvim minutama obavljanja dinamickog rada. * Faktori koji uticu na nivo pulsa prilikom obavljanja fizickih aktivnosti mogu se svrstati u sledecih 7 grupa:1)intezitet rada.obicno od pola minute do nekiliko minuta zavisno od opterecenja koje se savladjije.Tada se kaze da je postignut plato srcane frekvencije. * Kod radova lakog i umerenog inteziteta. * Sa pocetkom obavljanja dinamickog rada konstantnog inteziteta.Nakon toga dalje opadanje srcane frekvenicje se odvija sporije.Kada je radno opterecenje takvo da je postignuto maksimalna frekvenicja srca.fizicke pripremljenosti ispitanika i uslova radne sredine.u toku i nakon obavljenog dinamickog rada * Frekvencija srca u mirovanju pre odpocinjanja neke radne aktivonsti je priblizno konstantna velicina koja ne pokazuje vece oscilacije u odnosu na srednju vrednost.frekvencija srca ce se povecati na pocetku brze.Neposredno pred pocetka rada nivo srcane frekvencije se moze povecati kao posledica mentalne reakcije na predstojece fizicko naprezanje.Ukoliko se intezitet rada neprekidno povecava kao posledica porasta radnog opterecenja ili tempa rada. .a zatim sve sporije.predstavljalo osnovnu koja je omogucila razvoj veceg broja metoda za procenu radnog napona koje se baziraju na promeni nivao pulsa. * Nakon izvrsenog rada frekvencija srca opada zavisno od tezine prethodno obavljenog rada.radne sposobnosti i uslova okruzenja(temperature.frekvencija srca se vec nakon nekog minuta moze vratiti na vrednost u mirovanju.3)trajanje rada.5)polozaj tela.

Osnovni princip se sastoji u gradaciju nivoa obavljenog rada u zavistnosti od izmerene vrednosti pulsa ispitanika.1 *HT + 4.On se sa tacnscu oko 80% moze izracunati iz relacije koje pored nivao pulsa objedinuje i faktore kao sto su telesna visina HT(u incima). rada i oporavka se moze graficki prikazati kao sto je ucinjeno na slici 23. * Maksimalana frekvencija srca je u funkciji od godine starosti coveka.5 *A-7. Procena fizkickog radnog opterecenja Jedan od osnovnih kriterijuma na osnovu koga se moze proceniti tezina obavljenog fizickog rada baziranje na klasifikaciji tezine obavljenog rada u zavisnosti od srcane frekvencije.Ovo smanjenje se odnosi podjenako na oba pola. * Formula za odredjivanje metabolickog radnog nivoa glasi(Kamlamakannan i saradnici) MWR=-1967 + o8.Za izracunavanje maksimalne frekvencije srca FSmax se moze koristiti sledeca formula(Nikolic).47 *RHR + 67.8 *G RHR-oznacen nivo pulsa u mirovanju G-vrednosti 0za muski pol i 1 za zenski pol * Promena pulsa tokom perioda mirovanja.* Metabolicki radni nivo MWR predstavlja indiator metaolicke reakcije metabolizma na obavljeni radni napon.promena pulsa u mirovanju radu i oporavku za slcaj kad se radno opetrecenje neprekidno povecava(a)i kada je radno opterecenje priblizno konstantno(b). Kao pokazatelj radnog opterecenja moze se koristiti odnos srednjih vrednosti pulsa u radu i mirovanju .starost ispitanika A i pol B.58 *HR + 25.Starenjem se smanjije u proseku za 1 otkucaj za svaku godinu zivotu za odredjene varijacije.10) * Primenom ove formule uocavamo da ljudi starosti 25god imaju prosecnu maksimalnu frekvenciju srca od oko 195 otkucaja u minuti.Najveca je kod dece u prvoj deciniji zivota kada iznosi 220 otkucaja u minuti. slika 23. FSmax=220-godine starosti(+ .

11. zatim povezivanjem telesnih segmenta u zglobovima. Pmax8h-maksimalne vrednosti pulsa za osmocasovni radni dan.adukcija. Tipovi pokreta * Osnovni tipovi telesnih pokreta su fleksija.ekstenzija.i rotacija.moment ii odgovarajuca snaga za dejstvo prema spoljasnim objektima kao sto su komandni organi. .Izracunavanje %CVL omogucava da se odredi nivo ugrozenosti radnika odredjenim radnim opterecenjem kao i karakter mera koji je potrebno preuzeti u odredjenom vremenskom periodu u cilju eliminisanja mogucih stetnih posledica. Pm-pulsa u mirovanju. isticu da se ona prvenstveno bavi proucavanjem dimenzija. mehanickim relacijama koje definisu intenzitet i karakter dejstva sila. * Lammert je definisao jos jedan postupak na osnovu koga moze da se oceni radno naprezanje(Vilalis i saradnici).) * Opste govoreci biomehanika se bavi proucavanjem pokreta ljudskog tela.2007. dejstva spoljnih vibracija kao i proucavanjem voljnih akcija segmenta tela u cilju produkcije kontrolisan pokreta kako bi se proizvele sile.Kriterijum za procne se bazira na odredjivanju tzv 50% nivoa koji obuhvata prosecnu vrednost pulsa u mirovanju i maksimalnu vrednost pulsa koju ispitanik moze da osrvari zavisno od godina starosti. * Frankel i Norgin isticu da biomehanika primenjujuci zakone fizike i mehanike kao i inzenjerske koncepte kako bi se opisali porekti razlicitig segmenata covecijeg tela i sile koje deluju na te segmente kao rezultat uobicajenih radnih aktivnosti.alati i druga oprema. mobilnoscu zglobnih veza. kompozicije i masenih svojstva delova ljudskog tela. Beomehanika pokreta vrste i rasponi pokreta (15.PR (Vilalis i saradnici) PM Radno opterecenje moze da se proceni preko posebnog pokazatelja koji se oznacava sa procenat CVL(Yoo Pat and Glinsukon).Ovaj pokazatelj obuhvata odredjivanje nekoliko razlicitih vrednosti srcanih frekvencija Pr-pulsa u radu. Krojever i Thompson objasnjavajuci opseg izucavanja biomehanike kao oblasti.obdukcija.

* Ekstenzija je kretanje dela tela u suprotnom smeru od fleksije koje dovodi do povecanja ugla u zglobi kao sto je opruzanje ruke u laktu.slobodan pad i sl) pri savladjivanju vecih otpora. * Abdukcija predstavlja kretanje telesnig segmenta u bocnij ravni udaljavanjem od sredisnje linije tela.polozaj tela. Raspon pokreta se meri i izrazava u stepenima. * Supinacija je rotacija koja ima za rezultat okretanje placa(dlana na gore).* Fleksija predstavlja pokrete telesnih segmenata koji dovode do smanjenja ugla u zglobu kao sto je savijanje ruke u laktu.zamor.Rotacija sake i podlaktice imaju sopstvena nazive.godine.oboljenje.telesna gradja.osnovni biomehanicki principi koje treba primenjivati u praksi su ograniceni i programirane pokrete treba zameniti prirodnim i slobodnim pokretima kad god je to moguce.Laktovi u toku rada treba da budu uz telo .rasa.kao sto je podizanje ruke u stranu.profesija. * Hiperekstenzija je ekstenzija telesnog segmenta u poziciji izvan njegovig normalnog polozaja. Preporucuje se izbegavanje statickog naprezanja misica.tetiva i ligamenata oko zgloba.kao sto je izvijanje ledja.obima misica i drugog tkiva u okreuzenju zgloba kao i elasticnosti misica. Raspon pokreta Raspon pokreta predstavlja opseg pokreta u odnosu na zglob posmatranu u ravni u kojoj se pokret obavlja.Savijanje u stranu ka o npr trupa ili vrata se naziva latelarna fleksija.Potrebno je koristiti takodje gravitacione pokrete(zamah. Raspon pokreta moze varirati od osobe do osobe usled anatomskih razlika kao i nekih drugih faktora kao sto su pol. Adukcija predstavlja kretanje telesnog segmenta u pravcu sredisnje linije tela kao npr kretanje ruke iz horizontalnog polozaja od tela u vertikalan polozaj ka telu. Raspon pokreta u svakom zglobu je u funkciji structure kostiju zgloba.Rotacija je kretanje telsenog segmenta oko njegove logitudinalne ose.uvezbanost.Pronacija je rotacija koja ima za rezultat pokretanje palca na dole(odnosno dlana na dole)to je pronacija. Osnovni biomehanicki principi U sazetoj formi predstavljeno.prisustvo odece (Oborne).Rotacija telesnog segmenta ka unutra u pravcu sredisnje leniji tela naziva se midijalna rotacija.

Neophodno je obezbediti dovljno prostora za pokrete(Grozdanovic).sekvencijalni i kontinualni(Sanders i McCornick).Ovi pokreti se mogu obavljati u z ucesce ili bez ucesca vizualne kontrole.Primer:kucanje na tastaturi.U ovom slucaju meta(lokacija koja se prati) se krece konstantnom brzinom.repetitivni. Sledeci prvi nivo kontrole pokreta ukazuje na mogucnost neposrednog menjanja brzine i na sposobnost prilagodjavanja brzini.U slucaju dejstva vibracija nepozeljana su veca misicna naprezanja. Repetitivni pokreti se svode na ucestalo ponavljanje identicnog pokreta u odnosu na stacijornarnu metu ili poziciju.Neophodno je izbegavati pokrete glavom savianje trupa i rotacione pokrete trupa.kao sto je recimo dohvat komandnog organa. Sekvencijalni pokreti se odnose na diskretne pokrete u odnosu na odredjeni broj stacionarnih pozicija pravilno ili nepravilno rasporedjeni u prostoru.Potrebnoi je izbegavati brze i snazne pokrete.Primer je zakucavanje eksera cekicem.Primer su pokreti upravljanja volanom pri voznji automobile.tako da je u ovom slucaju pored usaglasavanja brzine neophodno i usaglasavanje polozaja. Osnovni nivoi kontrole pokreta Mozemo razlikovati 4 osnovna nivoa kontrole pokreta (Leg i Barber). Sistem u svakom trenutku reaguje samo na gresku svog polozaja. Najnizi ili nulti nivo se odnosi na kontrolu polozaja. . Motorni program na nultnom nivou ima zadatak da utvrdi koji polozaj treba postici. Osnovne vrste motornih pokreta Najveci broj pokreta koje covek koristi za izvrsenje zadatka su rucni pokreti. Kontinualni pokreti obuhvataju one pokrete koji zahtevaju izvestan stepen misicne kontrole tokom izvodjenja samog pokreta. Diskretni pokreti se svode na pokrete dohvata.kad god je to moguce.Osnovne vrste motornih pokreta su diskretni.

U prakticne svrhe nije uobicajeno vrsiti analize iznad treceg nivoa.Ona pruza neophodne informacije o polozaju razlicitih delova tela.Informacije nepohodne za promenu misicne snage kod izvrsioca odredjenog pokreta dobijaju se preko tetivnih receptora.Sve ono sto vazi za kontrolu brzine vazi i za kontrolu ubrzanja. Treci nivo kontrole se odnosi na promenu ubrzanja i ponekad se on vezuje za trzaj .dok druga vrsta receptora reaguje na brzinu promene ugla.Prva vrsta reaguje na promenu ugla u zglobu.Pomocu ovih receptora neposredno se procenjuje sredina podignutih predmeta. Postoje dve osnovne vrste prokrioceptivnih receptora koji se u tu sfrhu koriste.skoro svako ergonomsko . U vezi sa nultnom kontrolom pokreta treba pomenuti prokrioceptivnu kontrolu pokreta.11.To je slucaj sa kontrolom nultog nivoa.Na drugom nivou ubrzanjae je konstantno.2007) Staticka antropometrija se bavi onim dimenzijama ljudskog tela koje se mere u fiksnim standardizovanim pozicijama. Tetivni receptori neposredno obavestavaju po pritisku koji postoji u tetivi.To su receptori u zglobivima i tetivama.Delatnost je po pravilu uspesnija u onim slucajevima kada je moguca neposredna kontrola datog sistema.Upravljanje avionom. Staticka antropometrija(15.Staticke antropomere se prevashodno odnose na podatke linearnih dimenzija tela. Postoje dve vrste receptora u zglobovima.U grupu statickih antropomera takodje spadaju i uglovi izmedju pojedinih delova tela (Baksa) Podaci dobijeni na osnovu statickih antrpometriskih merenja se prevashodno koriste za dizajniranje radnih mesta u kojima covek obavlja staticku radnu aktivnost bez ili sa minimalnim pomeranjem telesnih segmenata.kao sto su rastojanja izmedju karakteristicnih tacaka.podmornicom se odnosi na sisteme koji izikuju kontrolu treceg nivoa (Leg i Braber). Izbor antropometriskih mera koje su od interesa za ergonomsku analizu zavisi kako od radne aktivnosti tako i od zahteva radnog mesta koje se ispitiju.Iz tog razloga.Drugi nivo kontrole pokreta je vezan za komponentu ubrzavanja pokreta.

Sedeca visina od poda do ramena Ispitanik sedi kao i prilikom predhodnok merenja. Sedeca visina od poda do vrha glave Ispitanik sedi na radnoj stolici.ledja su potpuno ispravljena. Ilijokristalna visina Predstavlja vertikalno rastojanje od poda do vrha iliacne kosti. Antropometriske mere.Ukoliko je ispitanik gojazan potrebno je prethodno odrediti i obeleziti mernu tacku.standardizovanih antropo.podpuno je uspravljen i opustenih ramena.podataka.primaktnutih peta i lagano odmaktnutih prstiju.Ispitanik stoji na podu sa sastavljnim petama.Meri se od poda do vrha glave.glava treba da bude uzdignuta a pogleda paralelno sa podlogom.Ove mere se mogu koristiti za dizajniranje primenom statickih antropo.Klizac visinomera do najveceg udubljenja grudne kosti(suprasternale).mera kao i nacin njihovog merenja(prema Sovticu i Pavlici).podaci za dizajniranje U nastavku su dati opis i naziv pojednih. Ukupna visina tela Ispitanik stoji na podu.antropometrisko ispitivanje iziskuje poznavanje i odredjivanje nekih specificnih mera potrebno za utvrdjivanje morfoloskih karakteristika ljudskog tela.meri se rastojanje od podloge na kojoj su smestena stopala do vrha desnog ramena (akromion). Visina noge od poda do trohantera . Jugularna Visina Meri se vertikalno rastojanje od poda do vrha grudne kosti duz vertikalne ose tela.u vezi sa dizajniranjem odredjenog radnog mesta ili proizvoda.

podlatica je pribliznom paralelnasa podlogom.Pogled je paralelan sa podom.Kolena su stastavljena. Sedeca visina Ispitanik sedi na ravnoj stolici kolena su sastavljena pot kolenica i natkolenica su pod pravim uglom. vratnog i 1. sa podlogom. Cervikalna visina (cervicale) Ipitanik stoji kao prilikom merenja ukupne visine tela. Visina od poda do kolena Meri se vertiklano rastojanje od poda do donjeg dela kolena. Visina od sedista do vrha desnog ugla lopatice Ispitanik sedi kao i prilikom merenja sedece visine. podlaktica i nadlatica pod uglom od 90 stepeni.Meri se vertiklano rastojanje od sedista do srednje linije ociju (tacke dacrion).Klizac antropomera se spusta do gornjeg dela kolena (patele).Meri se vertikalno rastojanje od poda to trohatera.pogledom paral.Ispitanik sedi na ravnoj podlozi kao i prilikom merenja sedece visine.meri se rastojanje od sedista do vrha glave.Ispitaniku u uspranom polozaju se palpacijom odredi polozaj najbocine tacke velikog zgloba (trohanterion)a zatim izmeri pomenuto rastojanje.Meri se visina od povrsina za sedenje do vrha desnog ugla lopatice.Meri se rastojanje od poda do cervikalne tacke (izmedju 7. Visina od sedista do podlaktice Ispitanik sedi na ravnoj podlozi uspranog trupa.Meri se vertiklano rastojanje od sedista do gornjeg ruba podlaktice Duzina nadkolenice .potkolenica i natkolenica su pod pravim uglom. torakalnog prsljena kicmenog stuba) Visina od sedista do srednje linije ociju Ispitanik sedi na ravnoj stolici uspranog trupa.

Trup tela je u uspranom polozaju. Sirina kolena .Meri se vertikalno rastojanje od vrha desnog ramena(akromiona) pa do najduzeg prsta ruke. podlaktica je paralelna sa podom.Meri se rastojanje od vrha desne nadlaktice do podnozija lakta(glave radijusa).Prsti ruke su potpuno ispruzene.Meri se rastojanje od najitaknutijeg dela glutealne regije do zadnje strane lista podkolenice. podl.Meri se udaljenost od sedista do tangente desnog bedra u najistaknutijoj tacki. Vertikalna duzina ruka Za vreme merenja ispitanik stoji. Udaljenost od najistaknutijeg dela glutealne regije do najizbocenije strane lista podkolenice Ispitanik sedi za vreme merenja.(tj sredista cilindra koji ispitanik drzi u stisnutoj saci) Duzina nadlaktice Ispitanik moze za vreme merenja da sedi ili stoji.Podkolenica i Nadkolenica zaklapaju prav ugao. podkolenica i nadkolenica su pod pravim uglom.Ispitanik sedi kao i prilikom merenja sedece visine.desna ruka mu je uz telo.Meri se rastojanje od zadnjeg dela lakatnog zgloba pa do vrha najduzeg prsta. i nadl. Udaljenost od ledja do dodirne tacke palca i kaziprsta Ispitanik stoji uspravno sa ispruzenom desnom rukom napred.a nadlaktica i podlatktica obrazuju prav ugao. su horizontalne i pralelne sa podlogom. Deblmina bedra(butnog dela noge) u sedecem polozaju Ispiranik zauzima polozaj kao prilikom merenja sedece visine. dok je podlatktica pod pravim uglom u odnosu na nadlakticu. Duzina podlaktice Ipitanik sedi kao prilikom merenja sede visine.meri se udaljenost od ledja ispitanik pa do dodirne tacke palca i kazi prsta. Meri se rastojanje od najudaljenije tacke glutealne regije pa do najizbocenije tacke redne strane kolena.podlakitca i nadlaktica su u liniji i uprani na pod.Prsti desne ruke su ispruzeni prema napred.nadlatktica je u vertiklanom polozaju uz telo.

zatim nastupa diferencijacija koja se zadrzava do kraja zivota. Musku i zenski pol ne pokazuju znacajnije razlike sve do 14god zovota. Sirina u podrucju lakatnih zglobova Ispitanik sedi sa nadlakticama postavljeni uz telo i nadlaktice zaklapaju prav ugao.11.vec i izmedju velikih skupova ljudi koje nazivamo rasama.Promena visine tela u pubertetu moze iznositi 15% za god dana.god starosti.vertikalnog trupa i nogu primaknutih jedna uz drugu. su pod 90 stepeni. trup novorodjecenta zauzima 70% ukupne visine. Faktori koji uticu na antropometrijske velicine Osnovni faktori su pol. Prijem i obrada informacijama(22. Tokom zivota menjaju se dimenzije al ii njihov relativni odnos.trup je u ispravnom polozaju.Prosecne visine odraslih osoba I i II socijalne klase su iznosile 1755mm za muskarce i 1625mm za zene.biologije.Meri se rastojanje izmedju najizbocenijih delova nadlakticne kosti levog i desnog lakta.a kod odraslog coveka 50%. Prpadnost odredjenoj profesiji ili socijalnom stalezu.socijanlne razlike. Sirina bokova pri sedenju Ispitanik je u sedecem polozaju.moze biti od uticaja na antro.Muskarci su u Evropi prosecno za 10cm visi od zena.telekomunikacija.dok su visine muskaraca i zena III i IV klase iznosile 1723mm.Tako npr.kolena su sastavljena a podkol. zatim etnicke.* Ispitanik sedi na ravnoj stolici. i nadkol. odnosno 1596mm (Baksa).Tako je Knight pri proucavanju tog problema na populaciji odraslih u velikoj britaniji nasao da se prosecne visine razlicitih drustvenih slojeva medjusobono razlikuju.Merenjem se utvrdjuje udaljenost izmedju najudaljenijih tacaka levog i desnog boka.2007) Pojam informacije Razliciti vidovi informacija su predmet razmatranja u okviru razlicitih disciplina pocev od kibernetike.] Antropometrijske se ne javljaju samo izmedju pojedinaca.rasne.zurnalistike i dr . Starenjem u poznijim godinama visina tela opada.Meri se udaljenost izmedju spoljasnih strana levog i desnog kolena. velicine.

è pi . Definica informacije sa aspekta ergonimije glasi: Informacija predstavlja svaki registrovani ili memorisani stimulus koji na coveka ostvaruje odredjeni uticaj i koji trenutno ili naknadnom obradom u centralnom nervnom sistemu dobija odredjeno znacenje koje doprinosi smanjenju neke neizvesnosti.332 ). 1 bit prestavlja kolicinu infromacije koja je neophodna za donosenje odluke izmedju dve podjenako verovatne alternative. gde je hi kolicina informacija u bitima vezana za dogadjaj i. dok pi predstavlja verovatnocu pojave tog dogadjaja.322 bita ( log210 = 3. a koji postoji u formi pogodnoj za dalje prenosenje sredstvima neposredne i posredne komunikacije (Zunjic) Kolicinska dimenzija informacije Koliciana informacije H se meri u bitima.Osnovni nedostaci ove definicije su se sastojalu u tome sto je sustinski bila zanemarena kvalitatovna komponenta informacije kao i to sto u osnovi nije bila orjetisana na coveka kao subjekta koji prima i obradjuje informaciju.Ergonomija kao zasebna naucna disciplina dugo nije imala definiciju informacije koja bi bila pogodna za tumacenje razumevanje razlicitih pojava vezanih za prijem i obradu deformacija.omogucava resavanje problema ili davanje odgovora na postavljeni zadatak. odnosno H = log 2 N Primer: slucajno izabran broj od 0 do 9 zadrzi 3. Shanon 1948god informaciju definise kao kolicinu redukovane neodrejenosti u odredjeno komunikacionom kanalau.informacija koja sadrzi odredjeni dogadjaj se izracunava iz seldece formule: hi = log2çæ ç 1 ÷ö . U slucaju kad su verovatnoce razlicitih alternativa jednake. Ukoliko alternative nisu medjusobno jednake.oblasti. Prosecna kolicina informacija koja se odnosi na seriju dogadjaja sa razlicitm verovatnocama pojavljivanja se izracunava prema formuli: . Informacijom nazivamo sadrzaj sto razmenjujemo sa spoljanjim svetom dok mu se prilagodjavamo (Viner-Wiener).kolicina informacije H u bitima jednaka je logaritmu sa osnovom 2 od broja takivh alternativa N.

Najcesce tipske greske koje covek pravi u slucajevima prijema vece kolicine inforomacija od one koju moze da obradi su: 1) Propust detekcije stimulusa 2) Greska u identifikaciji stimulusa 3) Neodgovarajuce vrednovanje vaznosti informacije 4) Greska u davanju odgovora na primljeni stimulus Klasifikacija informacija Informacije koje se prezentuju pomocu pokazivaca mogu biti staticke i dinamicke (opsta podela). engleski jezik ima rendont. Propusni opseg kanala predstavlja kolicinu infromacija koja se prenese kroz kanal u jedinici vremena. srpskog knjizevnog jezika iznosi briblizno 67% (Milosevic).47 bita. Kolicina informacije koju covek moze da obradi u kracim vremenskim intervalima se krece od 2 do 10 bita u sekundi (Woodsom).a propusni opseg vidnog nervnog vlakna iznosi 1000 bita u sekundi (Sanders i McCornick). usled nejednake verovatnoce pojave dogadjaja. Primer: Ako je verovatnoca pojave prvog dogadjaja 0.9 a drugog 0. C se iracunava iz formule C = çæç 1H SR ÷ö ÷ x 100 è H max ø Primer: s obirom na nejednaku verovatnocu pojave pojedinih slova ili grupa slova u recima. od pribliznu 68% (Sanders i McCornick) dok redont. Primer: propusni opseg uha se procenjuje na 8 do 10000 bita u sekundi.1 onda je prema formuli prosecna kolicina informacija 0.N æ 1 ö H sr =å pi çç log 2 ÷ . i=1 è pi=1 . Redond. Dinamicke informacije se krakterise kontinualnom promenom tokom . Makisamalna kolicina informacija Hmax se za veci broj dogadjaja odredjuje tako sto se pretpostavi da je verovatnoca njihovog pojavljivanja jedna. Redondantnost (stepen suvisnosti informacije) predstavlja redukovanu velicinu informacije u odnosu na makismalnu kolicinu inf.

Informacije prikazane na .vremena.Primeri:dinamickih informacija.

signalana svetlost na avionu ili svetlost koju emituje svetionik. Statusne informacije ukazuju na stanje ili status posmatranog sisitema ili uredjaja (kao sto je ukljuceno iskljuceno). Detaljnija podela (Sanders i McCornick) obuhvata sledece vrste informacije: 1) kvantitativne 2) kvalitativne 3) statusne 4) upozoravajuce i signalne 5) reprezentacione 6) identifikacione 7) alfanumericke i simbolicke 8) fazno-vremenske inforacije Kvantitativne iformacije predstavljaju kvantitativne vrednosti neke varijable (kao sto su temperature ili brzina). Upozoravajuce i signalne informacije se koriste za indikaciju urgentnih ili nebezbednih stanja kao i za oznacavanje prisustvaodsustva nekog ob jekta (stanja).zutog i crvenog svetla). Mogu biti dinamicke (kao sto su pokretne slike nekog filma prikazane na ekranu) ili staticke (fotografije.objekta.kolorno kodirane zice na eksploznim napravama i sl).Primeri: stampane ili pisane informacije. Npr. trendove. Reprezentacione informacije sadrze slikovnu ili graficku repz.mape.nadpisi i dr.stampani material (najcesce su statice a mogu biti i dinamicke). .nivo promene.dijegrami i sl).mape.muzicke note. Identifikacione informacije se koriste za identif.smer promene ili neki drugi aspekt promenljive varijable. Kvalitativne informacije odrazavaju aproksi.semaforu (kontinualna promena zelenog. Ove informacije se prvenstveno koriste za indikaciju promena posmatranog parametra (iako mogu da sadrze i kvantitativne vrednosti u odrejdenom manjem obimu). nekih uobicajenih statickih stanja ili objekta (kao sto je indikacija prisustva neke opasnosti.radarskim i sl. informacije prikazane na brzinomerima.podrucija ili nekih drugih konfiguracija.vred. One mogu biti statickog ili dinamickog karaktera.saobracajni znaci. Alfanumericke i simbolicke informacije se pojavljuju u razlicitim formama kao sto su brojevi razlicte oznake. Staticke informacije ostaju nepromenjene tokom duzeg vremenskog perioda ili se u opste ne menjaju.

Ukoliko se kao klasifikacije informacija usvoji vrsta cula kojim se vrsi prijem stimulusa tj informacija. informacije mozemo podeliti (Zunic) na vizuelne.jer je pokazano da covek razlicite informacije obradjuje na razlicit nacin. Vizuelnu informaciju treba koristiti u slucajevima (Sanders i McCornick) 1) kada je poruka kompleksna .U smislu duzine trajanja.kao i u pogledu vremenskog intervala izmedju sukcesivne pojave signala (primer je Morzeova azbuka. Predhodna podela informacija je znacajna sa aspekta obrade informacija.Fazno-vremenske inforacije se javljaju u vidu razlicitih signala koji su kontrol. olfaktorne (koje se prenose do nervnog sistema culom mirisa) i aromaticnosti (koje se prenose culom ukusa).binkujuce svetlo id r). U litaraturi je izvrsena na slican nacin podela pokazivaca na vizuelne auditorne dodirne i mirisne.112007) U svakodnevnom zivotu i radu.kontaktne (koje se prenose do centralnog nervnog sistema culom dodira).auditorne.covek najcesce prima i obradje auditorne i vizualne informacije. Navedene vrste informacija se korsite prilikom proektovanja pokazivaca razlicitih namena. Upotreba auditorne i vizuelne informacije (29. · Auditornu informaciju treba koristiti u slucajevima (Sanders i McCornick): 1) kada je poruka jedinstvena 2) kada je poruka kratka 3) kada se poruka nece kasnije koristiti 4) kada se informacija emituje za vreme nekog dogadjaja koji traje 5) kada informacija zahteva trenutno izvrsenje 6) kada je vizuelni sistem coveka preopterecen 7) kada je podrucije predvidjeno za emitovanje infromacije suvise svetlo ili zahteva adaptaciju na mark 8) kada vrsta posla posla koju covek obavlja iziskuje cestu promenu polozaja tela ili lokacije.

inteziteta. Kodiranje informacija je cesto visedimenzijalno pri cemu svaka varijacija reprezentuje odredjenu dimenziju stimulusa (nnp: objekti na ekranima. odnosno neophodno je da senzarni mehanizmi coveka mogu lako izvrsiti detekciju odredjene kodirane iformacije u odredjenim uslovim koriscenja (npr kolrno kodirani tasteri na opremi za podzemno miniranje nece biti lako detektovani niskog nivoa osvetljenosti koji je karakteristican za rad ispod nivao zemlje). . auditorni upozoravajuci signal moze biti kodiran promenom frenkvencije. alfaktorni i taktuelni kodni sistem. Kodiranje se primenjuje u slucaju kada je potrebno orginalnu formu stimulusa konvertovati u novu formu i prikazati simbolicki (npr. standardizacija i multidimenzionalnost koda. spoznajnost koda. U cilju kodiranja inforamcija koriste se auditorni. obliku is l). pauzama u emitovanju. vizuelni. ekrani radara na kojima su avionic predstavljnei u vidu svetlih tacaka. boji. elektricni otpornici koji koriste obojene trake za indikaciju otrpora u ovima i sl). mape gradove na kojima su predstavljeni informacije o gradovima korsicenjem slova razlicith dimenzija i posebnim oznakama. Detektabilnost koda Prvo i osnovno pravilo je da svaka kodirana informacija terva da bude detektabilna.2) kada je poruka dugacka 3) kada je informacija predvidjenja za naknadno korisece 4) kada je informaciju potrebno emitovati sa odredjene lokacije u prostoru (saobracaj) 5) kada informacija ne zahteva trenutno izvrsenje ili akciju 6) kada je auditorni sisitem coveka preopterecen 7) kada je podrucije prijema operacije previse bucno 8) kada vrsta posla koju covek obalja ne zahteva cestu promenu lokacije ili polozaja tela Kodiranje informacija Veci broj pokazivaca zahteva umesto koriscenja neposredne orginalne forme informacije njeno kodiranje.video displej terminala mogu biti kodirani po velicini. Karakteristiki na osnovu kojih se procenjuje kvalitet primenjenog kodnog sistema su detektabilnost i diskriminatvnost koda.osvetljenosti.

Standardizacija koda . Iz prikupljenih podataka prag se zatim odredjuje na osnovu odredjene procedure racunskim putem.) U tu svrhu se korisiti takozvana metoda podesavanja. metoda seriske ekspozicije i metoda konstantnih stimulusa. koliko svetao treba da bude stimulus da bi bio detektovan u 50% pojavaljivanja ili koliko velik. Metoda podesavanja seriske ekpozicije i konstantnih stimulusa se tada koriste za odredjivanje praga razlikovanja. Od posebene vaznosti je utvrdjivanje nivoa kodiranja (ukoliko se recimo koristi 20 razlicitih nivoa velicine za kodiranje odredjene informacije veoma je verovatno da ce nastati konfuzija kod korisnika prilikom njihovog razlikovanja za takvu uvojenu skalu). Pollack navodi rezultate istrazivanja prema kojem su ispitanici sa uspehom detektovali 4 od 5 razlicith tonova cije su se frekvencije neznatno razlikovale. glasan itd. Diskriminativnost koda Svaka kodirana informacija (cak i ona koja se lako moze detetkovati) mora biti diskriminativna odnosno takva informacija treba da se razlikuje od drugih kodiranih simbola.Medjutim. obicno 50% (drugim recima neophodno je dati odgovor na pitanje nap. Spoznajnost koda Kodni sistem treba da bude osmisljen tako da je korisnik u mogucnosti da jednostavno odredi znacenje upotrebljenog koda. treba da bude signal da bi se izvrsila njegova identifikacija. Znacenje moze biti sadrzeno u samom kodu ili moze biti nauceno. kao sto je slucaj crvenog svetla koje oznacava opasnost. pri cemu se zadatak sastoji u tome da se proceni da li postoji razlika izmedju takvih stimulusa ili ne.U cilju merenja detektablinosti odredjuje se prag za posmatranu kodiranu informaciju koji se vezuje za odredjeni fiksni procenat dedtekcije stimulusa. u odnosu na pocetni opseg svega 8 tonova je sa uspehom detektovano. Diskrim. kada je broj tonova razlicitih frekvencija povecan 20puta. koda se najcesce procenjuje na isti nacin kao i detekt koda. Izuzetak je slicaj poredjenja nepromenljivog etalon stimulusa sa stimulusom koje varijabilan.

Detekcija stimulusa. Ovaj nivo stimulusa se odnosi na donju granicu apsolutne senzitivnosti ljudskog organizma. Sekuler i Blake stimulus definisu kao oblik fizicke energije koju emituje neki objekat ili koja nastaje kao rezultat nekog dogadjaja iz okruzenja. tad anovi pokazivac treba da sadrizi identicne kodne seme kao i pokazivaci koji se vec koriste u toj fabrici. ne odgovara podjednako na razlicite nivoe aktivacije. zahteva. Kao i apsolutni prag. Stimulus niskog intenziteta koji ne pobudjuje osecaj kod coveka i koji in e dovodi do reakcije naziva se podprazni ili subliminalni. Primer: ukoliko je u nekoj fabrici potrebno instalirati novu vrstu pokazivaca. preko cula.i duzinu trajanja kako bi izazvao neuronsku aktivaciju neophodnu za formiranje odgovarajuceg osecaja. stimulus posmatra kao dogadjaj koji izaziva bilo koji oblik promene u ponasanju. Stimulus treba da poseduje minim. zadataka i broja razlicitih kodova koje treba primeniti. koji mogu biti razliciti po svojoj prirodi. Minimalna dimenzija stimulusa neophodna za njegovu detekciju se naziva apsolutni prag. (crvena boja recimo treba da poseduje isto znacenje na svim pokazivacima. covek detektuje pomocu senzornog sistema.porekla.stimulus se posmatra kao pojava koja omogucava prenos inf. apsolutni prag i prag razlikovanja Prijem inf.intenz. Multidimenzijonalnost koda Zavisno od specif. prag razlikovanja se u praksi odedjuje statistickim putem u eksperimentalnoj situaciji poredjenja reda velicine dva stimulusa ciju razliku je neophodno detektovati u 50% . za ovu svrhu se preporucuje razmatranje primene principa redondantnog kodiranja (Sanders i McCormick). Stimuluse.je direktno povezan sa problemima detekcije stimulusa.U slucajevima kada kodni sistem koriste razliciti korisnici u razlicitim situacijama neophodno je da kodovi budu standardizovani i da se ne menjaju zavisno od situacije u kojoj se primenjuju. od izvora do primenika. odnosno. Prag razlikovanja predstavlja najmanju razliku izmedju dva stimulusa koja je neophodna da bi se oni identifikovali kao razliciti. U teoriji inf. Ljudski org. koji su uzrokovani razlicitom kolicinom i vrstom energije stimul. Bihejbioristicko glediste.

vrednost praga moze odrzavati prilikom smanjena intenz. Veberov zakon izrazen putem formule glasi: . npr. dok promena nastala dodatkom 2 kapi u posudu sa vodom od 1000 litara nece biti primeceno. to su nizi prag razlikovanja i apsolutni prag. Tako. sto je veci broj receptora na jedinici povrsine. stimulusa koja je neophodna da izazove tzv.stimulusa u koliko se poveca vreme traja ja stimulusa). A je velicina stimulusne povrsine coveka (pri konst. Velicina apsolutnog praga i praga razlikovanja koleriraju. Veberov (WEBER-ov) zakon Veber je uocio da je kolicinska dimenzija stimulusa neophodna za razlikovanje 2 drazi u f-ji od apsol. prag razlikovanja je kolicina promene neke fizicke karakter. Apsolutni prag i prag razlikovanja su obrnuto propocijonalni broju receptora na jedinici povrsine na koju deluje stimulus. · U izvesnim granicama.(drugim recima. Primer: ukoliko je izabrani red velicine zvucnog stimulusa 100 dB pri cemu je neophodno da se nivo zvuka poveca na 105 dB da bi se izazvala jedva primetna razlika. vrednost praga se moze odrazavati pri smanjenju izntenz. prag ili prag razl). 2 kapi vode dodate u praznu oglednu epruvetu malih dimenzija ce biti lako zapazane.Prema ovoj hipotezi. dimenzije upotrebljenig stimulusa. ukoliko se poveca povrsina na koju taj stimulus deluje. apsolutnim prag i prag razlikovanja se menjaju zavisno od odnosa izmedju intenziteta stimulusa i vremana trajan ja stimulusa.Apstolutni prag za culo vida je nesto nizi nego za culo sluha pri cemu isti odnos postoji i za velicinu praga razlike. gustini receptora). odnosno prema relaciji: I x T = C gde je sa T oznaceno vreme trajanja impulsa (drugim recima konst. nivo disriminacije (obicno apsol.Ista konstatacija vazi iza culo mirisa u odnosu na culo ukusa. onda je prag razlikovanja 5 dB. dok je sa C oznacen neki konst. stimulusa. jedva primetnu razliku u osecaju ). · U izvesnim granicama apsolutni prag i prag razlikovanja se menjaju zavisno od odnosa izmedju inteziteta stimulusa i povrsine na koju stimulus deluje. Ovo znaci da se konst. odnosno prema relaciji: I x A = C gde je sa I oznacen intezitet stimulusa.

ovaj zakon pokazuje nedostatke u granicnim podrucjima kada se koriste ekstremno visoki i niski intenz. kako bi se promena detektovala). 1 uvek moze dodati koeficijent proporcionalnosti K). impulsa. je intenz. da velicine DS i DI mogu biti proizvoljno male. senzornog sistema.stimul. Sa K je oznacena konst. a zatim imedju koefic.048. diferencijali u matematickom smislu. Veberov zako je vazeci za siroki spektar stimulusa koji se srecu u svakodnevnom zivotu.To znaci da je za recimo koeficijen K od 0. osecaj tezine 0. vibracije 0.DI = K I gde je sa I oznacen intenzitet stimulusa koji odgovara pragu nadrazaja. koji se moze detektovati. tj.036. koja zavisi od vrste cula tj. tj. K iznosi 0. K1 i K2 uspostavio vezu K2 = K × K (jer se u odnosu izmedju dve konst. Fehner-ov zakon Prihvatajuci zakon Vebera. je neophodno dodati 2 gr. proporc.013. U slucaju svetlosnog stimulusa. na 200 gr.079 . i dovodi do promene do promene u osecaju. Zamenon prethodnih vrednosti dobija se da je : DI DS = K × I Fehner je dalje pretpostavio. stimulusa. Fehner je pretpostavio da za odredjeni senzorni sistem sve jedva primetne razlike predstavljaju podjednaku subjektivnu dimenziju senzacije. . na 100 gr. dok je sa DI oznacen onaj prirast intenziteta stimul. S obzirom na pretpostavku da je razlika u osecaju S konstanta. 4 gr. za buku 0. DI Fehner je Veberov zakon u obliku I = K . za cilo ukusa (na so) 0. koji dodat intenz. STIVENSON ZAKON .02 neophodno povecati tezinu stimulusa za 2 % da bi proizveli jedva primetnu razliku (drugim recima.021 i elektricni nadrazaj 0. stimul. to se moze pisati da je DS = K2. Medjutim. da su sve jedva primetne razlike subjektivno podjednako velike.083. Prema ovom zakonu najmanji porast intenzit.

Postoje razliciti nivoi percepcije koji zavise od stimulusa i zadatka koji covek obavlja.5 itd.Oko 100 godina nakon objavljivanja Fehnerovog zakona Stivens je uveo pretpostavku da odnos izmedu dimenzija stimulusa i velicine senzornog odgovora nije logaritamski. Ovaj vid percepcije se naziva detekcija. Prema ovon stepenu zakon intenzitet osecaja se menja u zavisnosti od odgovarajuceg stepena intenzireta dra i odnosno ( ifman) S = k * Ib . odnosno stvaranje opazaja sa druge strane. Kori cenjem metode dimenzione procene Stivens je do ao do matematicke relacije izmedu dimenzije stimulusa i dimenzije senzornog odgovora. cm . masinom i spoljasnjom sredinom (Borisv i saradnici). Percepcija predstavlja mentalnu radnu aktivnost koja se globalno sastoji iz ve faze: stvaranje osecaja sa jedne strane. Visi nivo percepcije se vezuje za odredjivanje odredjenog signala u nekoj od ponudjenih klasa signala. za ukus 1. Imajuci u vidu prethodno. .3. U slucaju jacine zvuka b = 0.) Pod covekom operatorom podrazumevamo coveka koji ostvaruje odredjeni vid delatnosti koja se u prvom palnu ogleda i bazira na njegovoj interakciji sa predmetom rada.2007.. te inu 1. Aktpercepcije je povezan sa prethodnim iskustvom i naucenim asocijacijama coveka operatora. Osnovna forma percepcije se sastoji u odredjivanju prisustva nekog stimulusa.12. paznja i odlucivanje (6. gde je k konstanta koja uzima u obzir jedinicu u kojoj je izra en intenzitet dra i (grami. Ova vrsta zadatka se odnosi na oblast identifikacije ili raspoznavanja.. neophodno je razmotriti odredjene bitne pojmove koji odredjuju kognitivnu (mentalnu) aktivnost covekaoperatora. Teorija dedekcije signala predstavlja oblast koja se bavi proucavanjem i matetmatickim podesavanjem pojava vezanih za detekciju stimulusa. Sa informaciojong aspekta delatnost coveka operatora se zasniva na prijemu i obradi informacija kao i davanju odgovara na primljeni stimulus. pamcenje.) dok je b eksponent prema kojem se menja intenzitet stimulusa. Percepcija.

ikonicka memorija zadrzava sliku u memoriji nakon prestanka dejstva stimulusa. Smatra se da se inf. U senzornoj mem. i kodirala u formi pogod. Kao zasebna vrsta memorije ponekad se razmatra i takozvana senzorna memorija.U slucaju vizuelnog stimulusa. mem. se ne vrsi kodiranje inf. fonetickog i semantickog (Sanders i McCornick). . u duzem vrem. U cilju pamcenja inf. bez potrebe za ucescem paznje. periodu potrebno je njeno kodiranje. prosledi u kratkotrajnu memor. u kratkotr. Zadrzavanje u ikonickoj memoriji je reda velicine 1 s (Sanders i McCornick). stimulusa. u dalju obradu. stimulus. U slucaju kada je prez. Kratkotrajna i dugotrajna su neposreno odgovorni za osnovne vrste pancenja. Mentalna aktivnos coveka obuhvata dve osnovne vrste pancenja: kratkotrajno i dugotrajno. prenela u kratkotrajnu mem. audit. Akt jednostavne detekcije takodje obuhvata odredje kompleksne radnje vezane za obradu informacija i odlucivanja. Informacije iz podsistema senzorne memorije treba da prodju kroz kratkotrajnu memoriju da bi nakon toga mogle biti uskladnistene u dugotrajnoj memoriji (Sanders i McCornick). vec se njena aktivnost odvija autom. sto je u vecini slucajeva dovoljno da se inf. takva vrsta mehaniznma se naziva ikonicka memorija. (naziva se jos i radna mem. ehoucka mem. Vizuelni i foneticki kod sacinjavaju vizuelnu i auditornu prez. je zaduzena za zadrzavanje stimulusa obicno u trajanju od nekoliko sekundi (Sanders i McCornick).) kodira pomocu tri vrste koda : vizuelnog. Neophodno je ucesce paznje kako bi se inf.Naucene asocijacije su na Wickensovom modelu obrade informacija reprezentovane usmernim linijama koje povezuju blok dugotrajne memorije sa blokom percepcije. za dalju obradu i skladistenje. Ukoliko se vizuelni stimulus prezentuje u veoma kratkom vremenskom intervalu manjem od jedne sekunde. Smatra se da za svaki senzorni kanal postoji privremeni mehanizam namenjen za cuvanje prezentovanog stimulusa u kratkom vremenskom intervalu nakon njegovog izcezavanja.

mem. se iz kratko. povezana sa krtakotrajnim elektricnim funkc. vise od 9 jednokratno prezentovanih alfanumerickih simbola ne moze biti upamceno).u kratko.mem. i njenim povezivanjem sa inf. za angaz. zadrzi u kratkor. mem.mem. dok r2 verov. mem. inf. . mem. (pri cemu je neophodno usmeravanje paznje na taj proces). se moze odrediti iz izraza: PDM = 1-(1. moze biti trajno upamcena dodavanjem znacenja prispeloj inf. neophodno je istaci da postoje cetiri osnovne vrste paznje: selektivna. dok se dugotr. su od posebnog znacaja za trajno arhiviranje inf. podeljena. prezauzetnosti kapaciteta kratk. promenama u mozgu. dugotr.mem. fokusna i postojana paznja. se sastoji u ucestalom ponavljanju te inf. znacenja stimulusa za razliku od slikovne i zvucne forme koje su rezultat dejstva stimulusa.mem.mem.mem.(Duskov i saradnici). je ogranicen. Kada je rec o alfanumerickim simbolima koje je potrebno zapamtiti. Srednja vrednost vremena opsluzivanja inf.. se moze odrediti iz izraza (Duskov i saradnici) TOBSL =(1. Analiza prispele inf.iscezavanje traga u pamcenju (Duskov i saradnici). pomocu semantickog kodiranja (to znaci da inf. je duze od onog koje je potrebno za obradu samo uz ucesce kratk. mem. u dugotr. Inf. oznacava se TDM . koje su vec uskladistene u dugotrajnu mem. Ukupno vreme ibrade inf. Vremenska razlika je u tom slucaju opisana velicinom TTi koja se odnosi na vreme trazenja inf. Kapacitet kratko..r2 ) gde je r1 verov. Jedini nacin da se inf. uz ucesce dugotr. Verovat.intenz. i njeno povezivanje sa vec uskladis. Vreme obrade inf.PDM )×TKM + PDM ×( TTI + TKM ) Smatra se da je kratkotr. kapacitet kratko.mem. mem.r1 )(1. Imajuci u vidu da je paznja bitan elemenat procesa upamcivanja. se moze opisati pravilom 7 ±2 (drugim recima. zasniva na strukturnim organskim promenama u mozgu.). uz ucesce dugotr. moze prebaciti u dugorocnu mem. u dugotr. je u tom slucaju: TTD =TTi +TKM gde je TKM vreme obrade inf.Semantcki kod predstavlja apstraktnu represent.

vreme u kojem operator ne obavlja obradu inf. Odlucivanje je kompleksan proces gde se vrsi procena alternativa i selekcija odgovora. opter. naprezanja i zamaranja operatora. operatora predst. je velicinom: TBO h=1TRD gde je sa TBO predst. S obzirom na verovat. Jedan od pokazatelja mogucnosti pojave ment. koji predstavljaju podrsku u odlucivanju namenjenu za resavanje razlicitih poslovnih zadataka i problema. sist. koje je potrebno istovremeno obraditi u kracem vremenskom intervalu. U slucaju operatora neophodno je obezbediti oko 25% vremena u toku radnog dana za odmor i relaksaciju. Na pojavu mentalnog naprezanja utice kako frekvencija pojave redova. procenom verovatnoce razl. Ovaj proces je povezan sa pretrazivanjem inf. uz ignorisanje svih ostalih izvora inf. pojave greske prilikom donosenja odluke. (signala) koje je neophodno obraditi. koje se smatraju vaznim uz ignorisanje ostalih prisutnih inf.icitih ishoda i vrednovanjem ocekivanih ishoda. neophodno je da bude ispunjen uslov h£0. vreme rada (Duskov i saradnici). Postojana paznja se odnosi na kontin.Selektivna paznja predstavlja sposobnos usmeravanja na one inf. redova inf. Fokusna paznja se odnosi na usmeravanje paznje na samo jedam izvodr inf. naprezanja moze da utice i pojava veceg broja inf. Podeljena paznja se odnosi na preraspodelu resursa paznje na veci broj operacija koje treba istovremeno pratiti i po potrebi davati adekvatan odg. Na pojavu ment.75. u duzem vremenskom periodu dolazi do ment. pre nego sto je zavrsena obrada prethodno pristigle inf. cesto je primena esper. Mentalno radno opterecenje Kao posledica prijema i obrade inf. tj. Ovakva situacija se karakterise pojavom tzv. potrebu prisustva paznje u vezi sa pracenjem pojavljivanja (detekcijom) retkih signala tokom duzeg vremenskog perioda bez koriscenja pauze. Pojavu ovakvih redova odlikuje pristizanje nove inf. Shodno tome. dok TRD predst.relevantnih za donosenje odluke. . akcije. tako i duzina reda.

reda prevazilazi kapacitet kratkotr. mem. reda ne treba da prelazi tri signala posmatrano u jedinicnom vremenskom intervalu (Duskov i saradnici). Velicina b ne treba da predje vrednost od 0.(signala) koje se mogu obraditi u uslovima pojave inf. u uslovima pojave inf.Verovatnoca obrade inf. za standardizaciju ISO upotrebljivost definise kao granicu do koje proizvod moze biti upotrebljivan od starne odredjenog . Sl. koji nastaje kao posledica monotonije. (kao sto je ranije receno funkcionise po principu 7 ± 2 ). koje je potrebno obraditi. (stimulusa) i mentalnog radnog opterecenja prema Kumshiru Pojava mentalnog Zamora moze zastupiti i kao posledica dugotrajnog visegodisnjeg rada. takodje. U praksi se najcesce primenjuju velicine dobijene pri obavljanju primarnog zadatka. Postoje brojne metode koje mogu da se koriste za procenu mentalnog radnog opterecenja. Prosecna duzina inf. vezanog za obradu inf. Iscekivanje retkoh signala usled angazovanja postojane paznje. u preporucenim granicama. Ukoliko duzina inf. zavisnost izmedju kolicine inf. cak i kada je nivo opterecenja inf. dopk je sa NU oznacen ukupan broj signala koji pristizu na obradu (Duskov i saradnici). zatim velicine dobijene na osnovu subjektivnog vrednovanja i rangiranja kao i odredjeni fizioloski pokazatelji(varijabilnost pulsa. moguci su propusti operatora u radu i povecanje radnog napora operatora. moze uzrokovati pojavu mentalnog naprezanja.4 (Borisov i saradnici). reda. ERP potencijal id r. Upotrebljivost Medjunarodna org. Bitna je odredjena vrsta informacionog balansa vezanog za kolicinu inf. sekundarnog zadatka.).4. U odredjenoj meri nedovoljno radno opterecenje moze takodje uzrokovati mentalni zamor. reda je opisana velicinom N RED b= NU gde je sa N RED oznacen broj inf. Teprijska kriva koja je opisuje prethodno receno prikazana je na clici 4.

Inzenjering upotrebljivosti ima sledece osnovne faze: analiyu zahteva. tj. korisnika i zadataka koji oni treba da obave kao i . pogodnost za prisecanje. efikasnost. zadovoljstvo korisnika (Scholtz). prevenciju gresaka. dizajnm. medjutim rezultati testa upotrebljivosti nece biti zadovoljavajuce ukoliko nije primenjivan inzenjering upotrebljivosti u fazi razvoja proizvoda. efikasnosti i zadovoljstva pri koriscenju. Sva tir navedena entiteta su u direktnoj sprezi sa inzenjerima upotrebljivosti. ekspert iz oblasti upotrebljivosti i mode. nacina na koji se ona koristi. Svaki proizvod moze biti testiran u smislu upotrebljivosti. tj. Ocena uptrebljivosti proizvoda orjentisana na korisnika se zasniva na identifikaciji reprez. Bilo koji od atributa upotreblj. Korisnici su prvi upotrevljivani za dobijanje informacija o uprebljiv. jer korisnik treba da se priseti akcije koja je neophodna za izvrsenje zadataka (a koju nije cesto upotrebljavao). testiranje. Inzenjering upotrebljivosti u ergonomskom smislu predstavlja oblast koja obezbedjuje metode za postizanje upotrebljivosti pri dizajniranju korisnickog interfejsa. Ukoliko se neki softver retko koristi. proizvoda. Ako je vreme izvrsenja zadataka limitirano. analizu i izvestavanje o rezultatima upotrebljivosti. tada ce se efikasnost i prevencija gresaka imati kritican znacaj. razvoj i instalaciju (Scholtz). Uspostavljane povratne veze sa korisnikom je takodje bitno i nakon instalacije kao finalna provera upotrebljivosti i funkcionalnosti proizvoda.korisnika kako bi se stvorio specificni cilj uz postizanje odgovarajuce efektivnosti. Interativno testiranje se sprovodi u fazi dizajniranja i razvoja pri cemu se rezultati neprekidno uporedjuju sa postavljenim ciljevima. moze imati kriticni zacaj sto zavisi od aplikacije koja se koristi. Modeli su nasli primenu 80-tih godina proslog veka dok se eksperska procena u vidu heuristickih analiza i kognitivnih prolaza primenjuje od ranih 90. sporovodjenje. pri razvoju proizvoda ocena upotrebljivosti je deo tog procesa. Ciljevi upotrebljivosti se utvrdjuju u fazi analize zahteva. tada ce pogodnost prisecanja imati senzacijalni znacaj. Upotrebljivost ima pet osnovnih atributa : ucljivost (pogodnost za ucenje). Postoje 3 osnovna entiteta pomocu kojih se procenjuje upotrevljivost: korisnik. koji su zasluzni za dizajniranje.tih godina proslog veka.

Pored toga. gormi i obimu ocenjivanja. Iz tog razloga. formativno ocenjivanje je neophodno koncentrisati na manje segmente interfejsa uz ucesce manjeg broja participanata pri cemu rezultati iz izvestaja mogu da imaju manje formalnu formu onih koji se dobijaju . od strane korisnika vezana za primenu pocetnog dizajnerskog koncepta nekog proizvoda (softvera). Formativno ocenjivanje Ovim ocenjivanjem se dobija povratna iner. U kasnijim fazama formativne evolucije mogu se koristiti delimicni prototipi koji se odnose na odredjeni deo testiranog interfejsa. Prvi je formativno ocenjivanje koje se sprovodi sa ciljem prikupljanja podataka radi sprovodjenja interativnog dizajnerskog procesa (Danijelson) vezanog za oblikovanje interfejsa. razlikuju i po metodama. efikasnosti i zadovoljstva korisnika pri koriscenju proizvoda na kraju procesa razvoja proizvoda (Scholtz). Drugi je sumativno ocenjivanje kod kojeg se obavlja procena efektivnosti. vrsti prikuljenih podataka i broju participanata. Tokom faze razvoja proizvoda (softvera) sprovode se dva tipa ocenjivanja korisnika. forme) je peformalno po svojoj prirodi iz razloga sto je osnovni cilj prikuljanje inf. Kad god je to moguce treba kostisiti softver za evidentiranje stvarene interakcije izmedju kosisnika i interfejsa koji se testira. ocena (ocenj. Form. Ova 2 tipa ocenjivanje se osim po cilju. Koriscenje upitnika i postevoluativno intervjuisanje su odlicni izvori iner. Primarni izvor porataka kod ove vrste ocenjivanja su verbalne informacije prikuljene od strane korisnika. inzenjeri upotrevljivosti hvataju beleske vezano za kriticne(incidentne) momente pri koriscenju interfejsa(tokom evoluacije). U ranijim fazama evolucije se mogu koristiti papirni modeli li inicijalni dizajni ekrana. kod formativnog ocenjivanja. Formativnu evaluaciju je neophodno sprovoditi ubrzanim tempom kako bi se obezbedila neophodna informacija za dizajniranje u situacijama kada je to neophodno. koje ce prevashodno biti koriscene za dizajniranje (umesto za prikuljanje podataka radi porcine upotrebljivosti).na registrovanju problema putem opservacije koje korisnici imaju tokom izvrsenja postavljenih zadataka.

Kvalitetno osmisljeni eksperiment je od esencijalnog znacaja za tacnost sumativne evaluacije. tada reprez.Taj broj iznosi 5-7 po celiji gde celija prezentuje odredjenu klasu krajnjih korisnika. Ukoliko rezultati sumativne evaluacije pokaze odstupanje od zacrtane zeljne upotrebljivosti. Potrebno je u najvecoj mogucoj meri obezbediti adekvatan kontekst upotrebe testiranog proizvoda (softvera) kako bi se ostvario realistican pristup koji simulira studiju slucaja (realne uslove koriscenja proizvoda). Sumativno ocenjivanje Ovo ocenjivanje ima formalniji karakter od formativnog ocenjivanja. Sumativno ocenjivanje obuhvata i nesto veci broj korisnika (participanata). Rezultati treba da imaju formu koja omogucava njihovo neposredno koriscenje. Osnovna prednost korisnicki orijentisani evaluacije je to sto ona obuhvata korisnike tako da se mogu otkriti oni aspekti interfejsa koji predstavljaju problem pri koriscenju proizvoda (softvera). Ukoliko softver nije upotrebljiv u labboratorijskim uslovima tada se on svakako nece biti upotrebljiv ni u realnim radnim uslovima. Ono se sprovodi da bi se dokumentovale karakteristike upotrevljivosti proizvoda (softvera). Zeljni nivo upotrebljivosti se definise u ranim dizajnerskim fazama tako da se rezultati sumativne ocene upotrebljivosti porede sa definisanim zeljnim vrednostima i karakteristikama upotrebljivosti. Smernice i materijal koji se prezentuju korisnicima prilikom ocenjivanja. pozeljno je prethodno testirati u manjoj (pilot) studiji kako bi se obezbedilo njihovo razumevanje. Primer: ukoliko ce krajnji korisnici nekog softvera biti odrasle osobe i tinejdzeri. .sumativnom evaluacijom. pri cemu evaluacijom treba da budu jasno definisane mere koje ce biti obuhvacene precizno definisanom mernom metodologijom. korisnici iz obe klase treba da budu obuhvaceni evulacijom. tada se obavlja diskusija vezana za povlacenje proizvoda(softvera) ili za njegovo redizajniranje i ponovnu naknadnu ocenu upotrebljivosti. efektivnosti i zadovoljstva korisnika je tipicno za sumativnu evaulaciju. Merenje efikasnosti.

QUIS je primenjen u velikom broju projekta. globalno posmatrano. QUIS upitnik .Ukoliko softver nije upotrebljiv u laolatorijskim uslovima tada on svakako nece biti upotrbljiv ni u realnim radnim uslovima. Potrebno je u najvecoj meri obezbediti adekvatan kontekst upotrebe testiranog proizvoda (softvera). ima dva nivoa pitanja : opsta i detaljna.Osnovni nedostatak korisnicke orijentisane evaluacije je to sto cesto iziskuje znatan utrosak materijalnih sredstava i vremena. . eljeni nivo upotrebljivosti se defini e u ranim dizajnerskim fazama tako da se rezultati sumaltivne ocene upotrebljivosti porede sa definisanim eljenim vrednostima i karakteristikama upotrebljivosti. Dil i Norman. tada se obavlja diskusija vezana za poclacenje proizvoda(softvera) ili za njegovo redizajniranje i ponovnu naknadnu procenu upotrebljivosti. uslova okru enja) prilikom evaluacije takode predstavlja problem koji mo e da se odrazi na rezultate evaluacionog procesa. kako bi se ostvario realistican pristup koji simulira studiju slucaja(realne uslove kori cenja projizvoda). U tabeli 4. Testiranje upotrebljivosti Upitnik o satisfakciji korisnika tokom interakcije sa kompjuterom QUIS razvio je Snajderman. Pored toga ostvareni stepen realisticnosti(zadataka. a dopunili su ga Cil. uslova okruzenja) prilikom evaluacije takodje predstavlja problem koji moze da se odrazi na rezultate evaluacionog procesa. Kod kompleksnih i detaljnijih ispitivanja upotrebljicosti kompjuterskih sistema primenjuju se oba nivoa pitanja. Pored toga ostvareni stepen realisticnosti (zadataka. Osnovna prednost korisnicki orijentisane evaluacije je to to ona obuhvata korisnike tako da se mogu otkriti oni aspekti interfejsa koji predstavljaju problem pri kori cenju proizvoda(softvera). Osnovni nedostatak korisnicki orijentisane evaluacije je to to cesto iziskuje znatan utri ak materijalnih sredstava i vremena.1 prezentovana je QUIS anketa. njime su ispitane hiljade korisnika i posluzio je kao polazna osnova za razvoj odredjenog broja softverskih aplikacija. Ukoliko rezultati sumaltivne evaluacije pokazu odstupanje od zacrtane eljene upotrebljivosti.

) *Ekspertska ocena upotrebljivosti je veoma slicna oceni dizajna nekog softverskog paketa i letimicnom pregledu softverskog hoda.12. Nelsen izdvaja devet softverskih heuristika: primeniti jednostavan i prirodan dijalog. *Heuristicka evaluacija spada u grupu neformalnih metoda(Hack i Nielsen). obezbediti precice. oberbediti vidljivo obelezene izlaze. U cilju sprovodenja analize koristise skup dizajnerskih heuristika koje su zasnovane na po tim dizajnerskim preporukama. pluralisticki prolaz. *Postoje brojne preporuke za dizajniranje korisnickog interfejsa. *Provera u odnosu na standarde i preporuke obezbeduje bazu za dono enje odluka. proveru konzistentnosti. minimizirati mentalni napor korisnika. diskutujuci razne segmente vezane za upotrebljivost elemenata dialoga u okviru razlicitih etapa scenarija(Mack i Nielsen). formalnu proveru upotrebljivosti i proveru karakteristika. karakteristike krajnjeg korisnika i okru enje u kojem ce se operacije primenjivati(Scholtz). opservacionih evidencija i ekspertskog mi ljenja. obezbediti povratnu reakciju. Rezultati evaluacije svakog clana tima se objedinjuju cime se ostvaruje sveobuhvatniji analiticki pristup. Ove preporuke su ponekad medusobno kontraproduktualne razlog za to je to vode poreklo iz razlicitih studijakoje mogu biti rezultat eksperimentalnog istra ivanja. proveru u odnosu na preporuke. Ona podrazumeva sistematsku proveru dizajna pomocu preporuka koje su nastale kao rezultat dobrih rezultata iz prakse. Odredeni standardi grafickog korisnickog interfejsa treba da budu ugradeni u softversku aplikaciju koja se razvija.2007.(Scholtz). obezbediti jasne poruke o gre kama. proveru u odnosu na standarde. kognitivni prolaz. biti konzistentan. upotrebiti korisnicki jezik. *Ekspertske metode inspekcije obuhvataju heuristicku evaluaciju. omoguciti prevenciju gre aka. Primena heuristicke evaluacije obuhvata obrazovanje evaulatorskog tima koji ce analizirati dizajn korisnickog interfejsa. *Pluralisticki prolaz predstavlja vid zajednickih sastanaka na kojima dizajneri softvera(programeri). *Pojedine softverske kompanije poseduju interne preporuke vezane za dizajnerski stil i razvijaju kontrolne liste koje omogucavaju proveru primenjenosti preporucenog stila.Ekspertski bazirana ocena upotrebljivosti (13. . Primena preporuka zavisi od veceg broja faktora kao to su: tip komunikacije. korisnici i ergonomi prplaze zajednicki kroz scenario.

Razmatra se dali dizajnirana funkcija ispunjava ocekivanja i potrebe krajnjeg korisnika. Ova tehnika se fokusira na to koliko dobro testirani interfejs podr ava neiskusnog korisnika bez prethodne formalne obuke u izvr enju zadatka(Woolrych i Hindmaich). Ona omogucava korisnicima lak u upotrebu identicnih karakteristika kod razlicitih proizvoda (softvera). *Cilj primene kognitivnog prolaza je analiza kako pojedini elementi interfejsa vode korisnika kroz zadatak. Primena konzistentnosti smanjuje vreme potrebno za ucenje identicnih funkcija razlicitih softverskih paketa. *Za razliku od provere upotrebljivosti koja se zasniva na oceni putem standarda i preporuka (koja se tretira kao staticka provera) primenom kognitivnog prolaza vr i se ocena upotrebljivosti u realnom radnom okru enju pri obavljanju konkretnih zadataka od strane korisnika(dinamicka provera). pona anja korisnika odnosno njihovog ucinka. primenom modela.*Proveru konzistentnosti obavlja dizajnerski tim vezano za realizaciju razlicitih projekata ili delova projekata kojitreba da budu uzajamno konzistentni. a zatim se posmatraju akcije koje on preduzima. *GOMS model je sastavljen od skupa koraka (operacija) koje treba izvr iti kako bi bio ostvaren postavljeni cilj pri cemu je za svaki interfejs . *Provera karakteristika se fokusira na funkcije koje su prisutne u softverskom sistemu. odnosno koje elemente interfejsa on koristi da bi izvr io postavljeni zadatak. *Primena formalne upotrebljivosti kao metode podrazumeva precizno definisane uloge ucesnika testiranja. Zadatak zapisnicara je da zabele e sve defekte i anomalije pronadjene tokom sastanka. Moderator ima zadatak da usmerava kako pojedince tako i tim ocenjivaca. Dizajneri su zadu eni za probleme dizajniranja i redizajniranja. *Testiranje zasnovano na primeni modela inkorporira svojstva vezana za karakteristicnu memoriju. Zadatak inspektora(ocenjivaca) je da pronadju problem. Provera karakteristika se ne odnosi samo na vrstu funkcije nego i kako je posmatrana funkcija dizajnirana(Mack i Nielsen). *Formalna provera upotrebljivosti se cesto vr i pre nego to je napisan bilo kakav hod(Abras i saradnici). dugotrajnu memoriju kao i karakteristike vezane za obradu audio i vizuelnih informacija. Primena ovog vida testiranja omogucava ocenu interfejsa na bazi predvidanja. odnosno da upravlja sastankom. Konzistentnost nastaje kao posledica primene odredenih standarda i preporuka. */Prilikom testiranja kognitivnim prolazom najpre se zadaje odredeni zadatak koji korisnik treba da izvr i.

*Primenom Jack softverskog paketa mogu se dobiti i animirani filmovi. Korisnik u okviru ovog modela bira metod na osnovu pravila selekcije. *Jack obezbeduje modele ljudi sa preciznim podacima koji se odnose na opsege pokreta u zglobovima. dohvat. a da se pri tome proizvode isti rezultat. koji omogucavaju trodimenzionalno pracenje izvr enja zadatka u datom okru enju. U nastavku ce na . *Jack modelovanje coveka i simulacioni alati poma u firmama u industriji da pobolj aju ergonomski dizajn proizvoda i redefini u radni zadatak na posmatranom radnom mestu pre nego to se napravi bilo kakav prototip. 2. 5. Ovaj softver poma e in injerima da procene odredeni dizajnerski koncept u odnosu na ljudske performanse ukljucujuci i rizik od povezivanja. GOMS model se koristi samo za ocenu efikasnosti proceduralnog aspekta upotrebljivosti(a ne za identifikaciju gre aka).Analiza kako se izvr ava zadatak u izabranom okru enju. savijanje tela i podizanje tereta.Izbor i specifikacija zadataka koje covek treba da obavi.01. statickom naprezanju. komfor i druge bitne ergonomske informacije.moguce primeniti vi e metoda. Zatim kreira izve taje o utro ku energije. 4.Izgradnja viruelnog okru enja. zamor. *Uobicajni koraci pri kori cenju ovog softverskog paketa su: 1. omogucava izradu studija vezano za rucno rukovanje materijalom koje su zasnovane na NIOSH preporukama. oblikuje obvojnice dohvata i daje specifikaciju bezbednih zona odnosno vr i procenu udobnosti sedenja. kontrolu balansa.2008. *Na slici 162 prikazano je sme tanje ljudskog modela u virtuelno okru enje. videnje. Ergonomske metode istra ivanja * Metode istra ivanja u ergonomiji se mogu klasifikovati na razlicite nacine zavisno od toga ta su predmet i cilj istra ivanja. Jack ergonomski paket (10. *Jack takode kreira izve taje koji se odnose na opterecenje lednog regiona.Kreiranje virtuelnog modela coveka.Pozicioniranje ljudskog modela u virtuelno okru enje. antroprometrijske dimenzije prirodnu kinematiku pokreta. kao i analizu vidljivosti.) *Jack predstavlja simulacioni softverski paket koji omogucava korisnicima da kreiraju virtuelno okru enje pomocu maticnih modela i inportovanjem CAD podataka. *Na slici 161 prikazan je programski alat koji Jack koristi za pobolj anje enterijera u razlicitim vozilima. proceni konfora. 3.

.01. * Deskriptivne studije ne promenjuju obimniji matematicki aparat za opisivanje proucavane pojave.. * U eksperimentalne svrhe vibracije se uobicajno mere samo du Z ose (Oborne). Z od boka do boka i Z od stopala ka glavi. Primenom ove metode u formi opisa pojedinih karakteristika prezentuju se osnovni podaci koji se kao takvi veoma cesto koriste kao polazna osnova za projektovanje.. 1 ciklus u sekundi). * Nakon utvrdivanja smera dejstva vibracija one se dele posmatraju u odnosu na dva parametra: brzinu i intenzitet vibracija. * Vibracije mogu da izazovu brojne funkcionalne i strukturalne promene kao i da se negativno odraze na radni ucinak coveka. * Vibraciona brzina tela se u su tini odnosi na frekvenciju kretanja tela odnosno na broj ciklusa koje telo napravi u jedinici vremena... eksperimentalna istra ivanja i evaluaciona istra ivanja(Sanders McCormick). (17.globalnom planu biti klasifikovane metode istra ivanja u ergonomiji pri cemu ce neke od metoda biti detaljnije opisane. Vibracije. Jedna od osnovnih podela ergonomskih metoda je na deskriptivne(opisne) studije.. Proracun se najce ce svodi na odredivanje srednje vrednosti i standardne devijacije neke velicine.2008.. Intenzitet vibracija se najce ce izrazava u jedinicama za ubrzanje( m ili 2 s umno cima og g = ubrzanje zemljine te e).. * Intenzitet se mo e izraziti u du inskim jedinicama (cm). * Vibracije koje poticu od ma ina su najce ce veoma kompleksne prirode. * Telo mo e vibrirati u bilo kom pravcu. Izra ava se u Hz (1 Hz odgovara. . medutim prema ISO organizaciji bilo koje pomeranje se mo e definisati i meriti u tri ortogonalna pravca: X od leda prema frontalnoj strani tela. ali su pomeranja u vecini slucajeva pravilna. * Deskriptivne studije se cesto sprovode u cilju odredivanja znacaja i irine problema pre nego to se predlo e konacna re enja. * Deskriptivne studije imaju tendenciju da okarakteri u proucavanu populaciju (obicno su to ljudi) u pogledu odredenih atributa. u slucaju potrebe za kvantifikacijom. ) *Pomeranja usled dejstva vibracija mogu biti pravilna(ritmicna) i stohasticka(aperiodicna)..

Efekti na organizam. Ekvivalentni nivo buke. a uticaj na ljudski organizam je zanemarljiv. vozovi. koji u centralnom nervnom sistemu dovodi do stvaranja auditornog osecaja. Kod vecine vozila kao to su automobili. * Organ cula sluha kod coveka ima sposobnost da registruje pod izvesnim uslovima treperenje nekog tela. * Putem cula sluha promena vazdu nog pritiska koju uzrokuje neko telo iz okru enja pretvara se u nervni ciklus. govorimo o zvucima ili buci ( umovima). . Prirodai delovanje. * Savremeni vojni avioni su dizajnirani da izdr e ubrzanje do 9G bez strukturnih promena. Buka. * Kao posledica dejstva velikih ubrzanja ceste su avionske nesrece usled gubitka svesti pilota. uticaj ubrzanja je takav da su moguce odredene posledice ubrzanja na fiziolo ke funkcije. * U slucaju kori cenja vojnih aviona i svemirskih brodova. * Borbeni avioni F16 i F17 mogu da ubrzaju od 0 do 9g za manje od 3s. ubrzanja su srednjeg nivoa. * Skoro svaka vo nja bilo kojim prevoznim sredstvom je povezana sa pojavom ubrzanog kretanja. Ubrzanje i usporenje. Sobzirom na to dali je stvoreni osecaj prijatan za coveka ili ne. autobusi i komercijalni avioni. U takvim okolnostima piloti aviona padaju u nesvesno stanje pre nego to nastupe bilo kakve druge fiziolo ke promene (Sanders i McCormick). Medutim takvo ubrzanje u du em vremenskom periodu ima odredene posledice na ljudski organizam.Kretanje. * Ubrzanje predstavlja nivo promene brzine ili smera kretanja nekog tela odredene mase u jedinici vremena.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful