DEFINICIJA ERGONOMIJE I NJENI OSNOVNI CILJEVI (11.10.2007.

) Sa ete definicije ergonomije Projektovanje za ljudsku potrebu Organizacija radnih i ivotnih uslova Prilagodavanje rada coveku * ire gledano ergonomija je nauka koja se bavi izucavanjem ljudskih karakteristika i sposobnosti u konceptu uticaja na dizajn opreme,sistema i nacina obavljanja poslova sa zadatkom unapredivanja efikasnosti, bezbednosti i ostalih uslova koji se ticu ivota i rada ljudi ( Klark i Corlett) * Bavi se dizajniranjem za ljudsku upotrebu ,odnosno pode avanjem i oblikovanjem sistema ,masina I radnih procasa za koriscenje na najpogodniji nacin ( Pithy) * Ergonomija je disciplina koja integrise razlicita saznanja vezana za nauku o ljudima sa ciljem uskladjivanja radnih zadataka,sistema proizvoda I okruzenja sa fizickim I mentalnim sposobnostima I ogranicenjima ljudi. (Internacional Ergonomics Association (IEA),1997) * Ergonomija je skup saznanjakoja se odnose na ljudsku sposobnost,ogranicenja I druge karakteristike povezane sa dizajniranjem (Odbor za sertifikaciju u oblasti profesionalne ergonomije-BCPE) * Ergonomski dizajn ili inzenjerstvo predstavlja skup sazananja ismeren na oblikovanje opreme,uredjaja,masina ili sistema poslova, radnih zadataka,proizvoda I okruzenja za bezbednu,komfornu I efikasnu upotrebu (BCPE,1999) * Ergonomija predstavlja naucnu discipline koja se bavi fundamentalnim razumevanjem intrakcija izmedju ljudi I razlicitih elemenata sistema, kao i primenom odgovarajucih metoda I podataka radi poboljsanja zivota,rada, I sveukupnih preformansi sistema (IEA) * Ergonomija je nauka koja ima za cilj da izuci I prilagodi uslove rada,sretstva za rad,process rada I proizvod kao rezultat rada coveku sa psiholoskog,fizioloskog I anatomskog aspekta (Zunjic) Osnovni ciljevi ergonomije: Oblikovanje poslova,radnih sistema I proizvoda tako da budu komforni,bezbedni I efikasni I da doprinose zadovoljstvu coveka

Proucavanje fizickih I mentalnih uticaja na ljudske radne kapacitete I kvalite reakcija na primenjene stimuluse okruzenja Optimizacija interakcije coveka I ostalih elemenata sistema Razvoj postupaka za obavljanje rada I drugih ljudskih aktivnosti Povecanje efikasnosti I efektivnosti kojom se rad I druge aktivnosti obavljaju Unapredjenje zdravlja I bezbednosti radnika Testiranje I procena opreme,proizvoda,radnog okruzenja I postupaka sa ergonomskog aspekta Razvoj pomagala za rad iobucavanje Izbor I obuka osoblja koje ce raditi na opremi,proizvodima,napravama I procesima Prikupljanje I prezentacija podataka za primenu u projektovanju Slika1:ergonomski ciljevi proizvodnog sistema * Ergonomski ciljevi se cesto dele na dve grupe : one koje teze nekom poboljsanju ili unapredjenju za pojedinca I za proizvodni sistem * Prethodne dve grupe ciljeva se medjusobno ne iskljucuju vec dopunjuju jer nacin rada ili oprema koji su projektovani da zadovolje potrebe zaposlenih ili korisnika ne moguumanjiti radnu efikasnost vec je poboljsavaju. * Cilj ergonomija nije samo u tome da izvrsenje radnog zadatka cini laksim I brzim nego I pouzadnijim. POVEZANOST ERGONOMIJE I DRUGIH NAUKA * Ergonomija u svom multidisciplinarnom metodoloskom pristupu obuhvata veliki broj naucnih podrucja I oblasti koje se prozimaju. Ergonomija je povezana sa: Sistemskim naukama Psiholoskim naukama Tehnickim naukama Matematickim naukama Medicinsko-bioloskim naukama Kompjutrskim naukama

· Fizicko-hemijsjim naukama * 70-ih i 80-ih ergonomija ulazi u fazu kompletnog sazrevanja i izlazi iz debate o definisanju svojih granica * Ergonomija i nauke sa zajednickim interesima: · One koje dolaze do podataka o coveku · One koje joriste prethodne podatke OSNOVNA PODRUCJA ERGONOMSKIH ISTRAZIVANJA I NJENA PRIMENA * Ergonomska istrazivanja mogu se sistematizovati u sledecih 5 osnovnih oblasti: 1. psihofizioloska 2. sistemskotehnicka 3. organizaciona 4. pedagoska i 5. oblast zastite na radu 1-svojstva coveka koja uticu na upravljacke delatnosti 2-problemi covek-masina 3-pitanja vezana za organizaciju radnog mesta i opreme 4-profesionalna orijentacija i selekcija kadrova i obuka operatora primenom tehnickih sredstava za to 5-prevencija profesionalnih oboljenja i bezbednost Pri kraju II sv.rata ergonomija iz oblasti vojske prelazi u proizvadnju,komunikacije i saobracaj i dr. - Ergonomija ima najznacajniju primenu u vojnoj oblasti - Ergonomija se u projektivanju dosta primanjuje (os stvari do usluga) -Ergnomske kriterijume je neophodno primenjivati jos u pocetnoj fazi projektovanja ( prototip i prepravka) KORIST OD PRIMENE BAZICNIH ERGONOMSKIH RESENJA * Prica sa osvetljenjem i bukom u SAD i Poljskoj .

* smanjenje buke,prilagodjavanje tempa rada, bolje osvetljenje,p rilagodjavanje masine coveku = prast produktivnosti,smanjenje nesreca,smanjenje bolovanja itd... SISTEM COVEK- MASINA I NJEGOVE KOMPONENTE * Sistem predstavlja celinu cija je osnovna namena postojanja ispunjenje odredjenog cilja ( Bailey) * Sistem moze da sadrzi razlicite komponente. Sa ergonomskog gledista i system se sastoji od ljudi, masina i drugih entiteta koji f-onise udruzeno, kako bi bio ostvaren odredjeni cilj koji nezavisne komponente iz sastava sistema ne bi mogle samostalno da ispune. * SCM predstavlja kombinaciju jednog coveka ili grupe ljudi i jednog ili vise fizickih objekata koji su u medjusobnoj interakciji, sa ciljem da od datog ulaza naprave zeljeni izlaz. * U odnosu SCM,Sanders i McCormick isticu da se pod masinom podrazumeva bilo koji vid fizickog objekta,uredjaja,opreme,orudja ili stvari koje ljudi koriste kako bi ostvarili odredjenu aktivnost,u cilju izvrsenja postavljenog zadatka ili f-je. * Kada covek ostvaruje interakciju sa masinom nakon obrade informacije i donosenja odluke,covek preduzima odredjeni vid akcije,koja se ostvaruje pomocuefektorskog mehanizma.Ovaj mehanizam obuhvata odredjeni vid neuro-misicne aktivnosti. * Masina sa druge strane prima od coveka komande putem svog kontrolnog mehanizma .Masina zatim izvrsava odredjenu aktivnost koja je od nje zahtevana da bi se ostvario zeljeni izlaz.Putem displeja ona informise coveka o izvrsenjuz preduzete akcije. * Kako bi se ostvarila maksimalna efikasnost,SCM treba da bude koncipiran tako operator bude komplementaran svojstvima koriscene masine, dok bi masina trebalo da bude komplementarna sa mogucnostima i sposobnostima coveka (Murrell Slika5-primer strukture i povezanost elemenata u sistemu covekmasina;covek kao k ontrolor jednog zatvorenog sistema covekmasina(Murrell) * Pojava interferencije izmedju zatvorenih SCM moze da dovede do pojave pogorsanja u f-onisanju pojedinacnih sistema (bez medjudejstva su ok,ali

mogu i f-onisati na neodgovarajuci nacin kada su u sprezi, npr jedan covekdve ma sine) * Okruzenje predstavlja znacajan element koji moze imati velikog uticaja na f-onisanje SCM. (npr:sunceva svetlost moze prouzrokovati bljestanje displeja prilikom leta i ugroziti bezbednost posade i putnika) * Mnogi autori (Platonov,Lomov,Venda) kao jedinstven sistem posmatraju sistem koji se u globalu sastoji od tri komponente:covek-masina-okruzenje. Sl.6-elementi sistema covek-masina-okruzenje i njihove medjusobne veze (Juptner) * Pojedini autori u definisanju ergonomskih sistema idu dalje( u posmatranju komponenti) pa tako Benevolovskaja ergonomski sistem rezmatra kao sistem koji sadrzi pet elemenata:covek-masina-predmet rada-lica pored operatora koja se nalaze u zoni dejstva masine. Sl.7-Ergonomski sistam po Benevolovskoj * Sistem covek-masina se moze klasifikovati u tri osnovne grupe,zavisno od stepena i nacina kontrole,odnosno u f-onisanju sistema.U tom smislu se razlikuju: 1. manuelni 2. mehanicki (poluautomatski) 3. automatski 1-se sastoji od rucnih alata i drugih orudja kojima upravlja operator.U ovom slucaju covek koristi svoju fizicku energiju za odrzavanje rada sistema 2-sadrzi masinske komponente koje imaju sopstveni izvor energije.F-ja operatora u ovom sistemu se prvenstveno bazira na kontroli,zasnovanoj na koriscenju komandnih uredjaja 3-obavlja svoje operacije bez ucesca ili sa minimalnim ucescem coveka.Interakcija coveka i masine se u ovom slucaju zasniva na instaliranju,programiranju,reprogramiranju i odrzavanju f-je sistema. * Pored informacionog medjudejstva izmedju coveka i masine ,postoje i drugi vidovi medjudejstva koji su karakteristicni za f-onisanje ovog sistema.U tom smislu se mogu izdvojiti dejsva sile,brzina,ubrzanje,kolicina kretanja i trajektorija, koje su tajodje u vezi sa opisom f-je sistema (Volokova i saradnici)

* Prilikom odredjivanja pouzdanosti sistema covek-masina treba posmatrati coveka-operatora koa komponentu koja utice na pouzdanost sistema. jedan od najvaznijih ciljeva je ocuvanje f-onisanja sistema u predvidjenom vremenskom periodu * Pouzdanost sistema se moze odrediti na osnovu registrovanja gresaka u f-onisanju sistema.j =nj / Nj * Tj . dok se pouzdanost coveka obracunava na ne vise od tri decimale * Pouzdanost sistema moze se okarakterisati i velicinom koja se naziva srednje vreme do otkaza. * Neophodno je da pokazatelji pouzdanosti budu jedinstveni za sve clanove sistema covek-masina.odnosno njegovih komponenata * Pouzdanost sistema se najcesce definise kao verovatnoca uspesnog izvrsenja postavljenih zadataka ( Sanders i McCormick) * Pouzdanost masine se uobicajeno obracunava na cetiri ili vise decimala.moze se izracunati iz formule (Duskov i saradnici): Pj= Nj nj/ Nj Nj ukupan broj gresaka j-tog tipa koji je izvrsen bez pojave greske nj broj gresaka koji se moze dopustiti * Kao pokazatelji rada bez pojave greske takodje se moze koristiti velicina koja se odnodsi na intenzitet pojave gresaka .postojece teorije koje se odnose na pouzdanost imaju ogranicen karakter.tako i za celokupan proces rada.Zbog kompleksnosti coveka i njegovih osobina vezanih za izvrsenje radne aktivnosti. Ovaj pokazatelj se pdnosi na prosecno vreme u kojem pojedinacne komponente ili sistem kao celina mogu uspesno f-onisati do pojave otkaza ili na prosecno vreme izmedju dva otkaza.POUZDANOST SISTEMA * Prilikom dizajniranja sistema.Ova verovatnoca so moze izracunati kako za pojedinacne radne aktivnosti . * Jedan od pokazatelja pouzdanosti operatora je verovatnoca rada bez pojave greske. * Verovatnoca izvrsenja pojedinacne radne operacije bez pojave greske Pj .Intenzitet j-tog tipa moze se odrediti iz izraza (Duskov i saradnici): .

On se odnosi na verovatnocu ukljucenja operatora u radi proces u proizvoljnom vremenskom trenutku.Verovatnoca ispravljanja dopustenih gresaka Pisp se moze dobiti iz izraza (Duskov i saradnici): . Kop= 1. * Prethodno navedena formula vezana za intenzitet pojave gresaka moze se primenjivati samo na oblast postojane radne sposobnosti.vec se menja tokom vremena. dok se oblast III odnosi na fazu koju karakterise pojava zamora u radu operatora. tako i izmenom stanja operatora.ukupno vreme rada operatora * Pokazatelj regeneracije je povezan sa mogucnoscu samokontrole dejstva operatora i ispravljanja dopustenih gresaka. tada se srednja vrednost verovatnoce rada bez pojave greske u radu operatora moze odraditi iz izraza (Duskov i saradnici): . * Oblast I sa dijagrama se odnosi na fazu uhodavanja.Tj. * Prilikom odredjivanja pouzdanosti operatera u konkretnom slucaju potrebno je obuhvatiti sve faktore koji su karakteristicni za dati vid delatnosti. oblas II na fazu postojane radne sposobnosti. Sl.srednje vreme izvrsenja operacije Sto je broj gresaka veci.Ona je uslovljena promenom radnih uslova.8-karakteristicna kriva koja se odnosi na tok promene gresaka operatora u okviru jednog radnog dana. Tj opada i intenzitet gresaka u radu je veci.n Pop =å pi × popi i=1 Pi-verovatnoca nastupanja i-tog stanja Popi-verovatnoca rada bez pojave greske u radu operatora za i-ot stanje * Koeficijent raspolozivosti operatora ( KRO) predstavlja vazan pokazatelj koji se odnosi na pouzdanost operatora. * Ukoliko izdvojimo m razlicitih stanja vezanih za proces rada operatora i za svako od tih stanja odredimo verovatnocu rada bez pojave greske u radu operatora.pri cemu se za svako od tih stanja odredjuje kompletna vredost posmatranog pokazatelja pouzdanosti operatora.Sa svakim od tih faktora je povezano odredjeno stanje sistema covek-masina.To/T To-vreme u kojem se operator iz bilo kog razloga ne nalazi na radnom mestu(vreme odsustva) T. * Pouzdanost coveka operatora nije const velicina .

) Vizuelna informacija i vidjenje (18.upozoravajuce oblike i natpise.2007.kao sto su one informacije koje se odnose na pisane procedure.boju kao i rstojanje pojedinih objekata.To su stapici i cepici. * Prostorna-objektne informacije poticu iz trodimenzionalnog prostora koji okruzuje coveka. * Pisane infirmacije se javljaju u vidu textualno predstavljenog sadrzaja.Ispod pigmentnog sloja mreznjace nalaze se dve grupe celija razlicite osetljivosti na svetlost.10.kojih ima izmedju 6 i 7 miliona.pisane reci. * U perifernom delu mreznjace preovladjuju stapici. * Vizuelne informacije mozemo podeliti prema poreklu u dve grupe: pisane i prostorno-objektne.verovatnoca detekcije emitovanog signala od strane operatera Pi-verovatnoca ispravke pogresnog upravljackog dejstva pri ponovljenom pokusaju Kopirano prvi deo (11.) * Najveci deo informacija koji covek percipira u cilju izvrsenja nekog zadatka primljen je putem cula vide.Pisp = PKPDET PI Pk.verovatnoca emitovanja kontrolnog signala Pdet.odnosno na nacim na koji ce omoguciti ustedu uvremenu i sto manje gresaka u radu.njihov raspored.neophodno je poznavati streukturu i f-onalne osobine vizuelnog sistema * Receptori cula vida se nalaze u dnu oka odnosno na mreznjaci.kretanje i preonene na njima. .Stapici f-onisu pri niskom nivou osvetljenosti (sumrak) i mogu razlikovati samo nijanse sive boje u rasponu od bele do crne..slova ili slike.znaka. * Culo vida je najcesce najopterecenije culo coveka tokom obavljanja neke radne aktivnosti.kontrolne pozicije svetlasne signale i drugo.10.U tom cilju. * U centralnom delu mreznjace preovladjuju cepiici. * U radnom okruzenju vizuelne informacije treba predstaviti u onom obliku koji ce omoguciti pravovremenu detekciju i razumevanje.u kojem on zapaza objekte.2007.Oni su osetljivi na dnevnu svetlost i odgovorni za uocavanje i raspoznavanje boja.kojih ima priblizno 130 miliona(S&M).

(Borisov i saradnici) i on glasi: C = A ´L * Prethodne formule se ne mogu koristit za periferni deo mreznjace. * Zakon Pipera je u upotrebi za vidni ugao da 7 stepeni.sastavljena prvenstveno od cepica.koji se dalje prenose u delove centralnog nervnog sistema zaduzene za formiranje optickih predstava prostornih objekata iz covekovog okruzenja.I je imtenzitet stimulusa dok je sa C oznacena konstanta koja se odnosi na vrednost praga detekcije (Shiffman). * Izmedju mreznjace i spoljasnje sredine postoji dioptricki aparat oka cije je uloga da na mreznjacu projektuje ostru sliku posmatranog objekta. I predstavlja luminanaciju objekta L. * Kada svetlost sa posmatranog objekta padne na zutu mrlju ona se tada moze uociti najjasnije. * Smanjenjem intenziteta stimulusa i istovrenemenim povecanjem njegovih dimanzija prema prethodnoj f-li. * Ovi stimulusi kod kojih je proizvod intenziteta povrsine koja je zahvacena na mreznjaci identicanimaju podjednaku verovatnocu detekcije.* U srednjem delu mreznjace se nalazi zuta mrlja. * Svetlosna energija koja dospe na mreznjacu pretvara se u nervne impulse.iz razloga zato sto u tom podrucju retine velicina stimulusa nije od znacaja za detekciju. * U oblasti centralnog dela mreznjace verovatnoca detekcije stimulusa se moze povecati na dva nacina. * Detekcija stimulusa u perifernom delu mreznjace zavisi samo od intenziteta stimulusa.Centralni deo zute mrlje je sastavljen iskljucivo od cepica (fotoreceptorskih i fotosenzibilnih celika konusnog oblika).Prvi so odnosi na povecanje intenziteta stimulusa.verovatnoca detekcije stimulusa ce ostati nepromenjena.dok je drugi povezan sa povecanjem povrsine mreznjace koja je obuhvacena stimulusom. * U relativno kratkom vremenskom periodu.intenzitet stimulusa i njegovo trajanje su obrnuto proporcionalni u smislu verovatnoce detekcije . * Riccov zakon je primenljiv za vidni ugao do 30*.prema zakonu I=C (Shiffman). * U slucaju detektovanja svetlosti sa objekta.Ova zavisnost je poznata kao RICCOV zakon i matematicki se moze izraziti na sedeci nacin: C=AxI Gde je sa A oznacena povrsina na mreznjaci zahvacena stimulusom.

kako bi se posmatrana slika ostro fokusirala na mreznjaci (Shiffman). * Svaki objekat koji je lociran na manjoj udaljenosti od polozaja najblize tacke bice zamagljen. * Alomodacija je proces pri kome se menja oblik ocnog sociva. * Prilikom posmatranja objekata sa blizine.akomodaciju i konvergenciju.veca tada se bira krace vreme expozicije kako objekti na fotki ne bi bili previse svetli.Ako se na taj nacin adaptira da bi slika obliznjih objekata bila jesna.stimulusa.Ukoliko je osv. * Bloshov zakon je primenljiv na periferni deo mreznjace u kojem preovladjuju stapici. * Najkrace ratojanje sa kojeg se posmatrani objekat moze videti jesno naziva se najbliza tacka (Shiffman).Kao rezultat nastaje zamagljena slika posmatranog objekta (Shiffman). .okr. gde je sa T oznaceno vreme trajanje stimulusa (Shiffman) .fotoaparata odnosno vremena expozicije.Ukoliko je osvetljenost niska. * Prema Bloshovom zakonu ukoliko je stimulus manjeg intenziteta verovatnoca njegove detekcije nece biti umanjena ukoliko je vreme expozicije stimulusa duze.kako bi se mogli videti stvari koje su na malom rastojanju od posmatraca (Sen &Richardson). * Zraci sa svetlosnog izvora udaljeni 6 i vise m od posmaraca priblizno su paralelni tako da se mogu bez vecih problema fokusirati na mreznjaci.Oko iznasi oko 79cm za mladje ljude dok se sa starenjem povecava (Ankrum).U tom slucaju vazi relacija poznata pod nazivom BLOSHOV zakon koji glasi: C=TxI.). * Rastojanje koje se odnosi na na akomodacionu tacku odmora zavisi od godina starosti. * Konvergencija nastaje kada se oci pomeraju ka unutrasnjosti u pravcu nosa.ljudsko oko simultano obavlja tri operacije:kontrakciju zenice.bliskih posmatracu nisu u dovoljnoj meri konvergentni tako da se fokusiraju u tacki koja se nalazi iza mreznjace (socivo ne moze da promeni oblik u toj meri koja bi bila naophodna za nastanak jasne slike). RPA predstavlja rastojanje na kome se oci fokusiraju kada ne postoji posebna potreba za fokusiranjem odnosno odredjen objekat na koji bi se trebalo fokusirati (Ankrum).vreme expozicije je duze kako bi film mogao da zabelezi sliku objekta. * Svetlosni zraci sa obj. * Culo vida kod coveka poseduje predodredjeno akomodacino rastojanje koje se naziva akomodaciona tacka odmora (RPA. * Prethodno opisana pojava primenjena za oblikovanje f-onalnih karakteristika.

okruzenju se odlikuje postojanjem buke razlicitog int-a i kstika.To je buka ciji se intenzitet tokom vremena ne menja ili se menja u uskim granicama. U vecini slucajeva industrijska buka je promenljivog nivoa. Stabilna i buka promenljivog nivoa se izdvajaju kao dve osnovne buke u odnosu na koje se mo e klasifikovati buka. Iako se odlikuje znatnim promenama zvucnog pritiska u okviru kratkih vremenskih intervala.Kontinualna buka. 2.buke pored frekvencije i vremena delovanje buka osnovni indikator za procenu efekata buke na ljudski organizam. Njena osnovna karakteristika se sastoji u tome da se emisija zvuka sa jednog ili vi e izvora obavlja neprekidno. * Istrazivanja dejstva buke na coveka su pokazala da je int. 3.Usled ukljucivanja i iskljucivanja kao i promene re ima rada pojedinih ma ina.Buka promenljivog nivoa.Stabilna buka. * Rad u ind. Lab.buka se moze klasifikovati u sledecih 5 kategorija: 1. mada se razmatraju zasebno zbog svojih specificnosti. Primerove ove buke je buka transformatora.odnosno intervali njenog pojavljivanja i nestanka. Osnovna karakteristika ove buke se sastoji u iznenadnim prekidima . * Stepen konvergencije je kontrolisan pomocu misica. Intenzitet je pribli no stalan i pokriva ceo opseg akusticnih frekvencija.Ova buka mo e nastati kao rezultat rada jednog ili vi e izvora.* Objekti koji su locirani na velikoj udaljenosti od posmatraca iziskuju konvergenciju jer se ona mogu fixirati paralelno linijama posmatracevog oka.Isprekidana buka.Sto je posmatrani objekat blizi vece je naprezanje misica koji su zaduzeni za kovergenciju (Ankrum).Najce ce potice od razlicitih zvucnih izvora koji emituju zvuk u neuskladenim i nepravilnim vremenskim intervalima. * U odnosu na nacin promene buke tokom vremena i njeno trajanje.cija aktivnost moze dovesti do pojave ocnog zamora (Sen &Richardson).vezba OCENA BUKE PROMENLJIVOG NIVOA * Buka predstavlja promenu pritiska u vazdusnoj sredini koje ljudsko uho registruje kao zvuk. 4. Ona takode mo e biti kontinualna. buka se mo e pojavljivati i nestajati postajuci opasna po zdravlje i bezbednost radnika ili se odr avati u bezbednim granicama. Dve naredne kategorije buke takode spadaju u grupu koja se odnosi na buku promenljivog nivoa.

* S obzirom da je opseg zvusnog pritiska koje ljudsko uho moze da detektuje u paskalim Pa relativno veliik (odnos min-max koje uho detektuje je 30000). * Ljusko uho je manje osetljivo na niskofrekventne promene zv. U kratkom vremenskom intervalu buka dosti e maksimalnu vrednost a zatim naglo izcezava. u j-ici vremena.prit. Isprekidana buka slicno kontinualnoj pokriva ceo opseg akusticnih frekvencija mada postoje i izuzeci. * Duzi niz godina su pojedinci. visokog je intenziteta i kratkog trajanja. u decibelima dB se odredjuje iz f-ule : L=10 log (p na kvadrat/po na kvadrat). * Nivu zv.Impulsna buka. * F-cija buke se izrazava u hercima Hz. uvedena logaritamska skala.prit.gde je sa p oznacene promena zv.to je sa prakticne strane nepogodno direktno izrazavati promenu pritiska. 5. eksplozije i slicno. ( oko 100 Hz) i na visoko frekventne promene (preko 8000 Hz) .prit. Njen intenzitet mo e biti razlicit kao i opseg akusticnih frekvencija koje obuhvata (Valcic).prit. * ENB zavisi od dve osnovne promenljive velicine: vremena posmatranja i akusticnih promena tokom tog perioda. * Intenzitet buke je velicina koja je direktno povezana sa promenom amplitude zvucnog pritiska. Ova vrsta buke je po svojoj prirodi daleko tetnija od kontinualne buke. a sa po oznacen minimalni zv. koji ljudsko uho moze da detektuje i koji iznasi 20 mikropaskala. * ENB je po energetskoj vrednosti i dejstvu jednak nivou zvucnog prit.tako da je za registrovanje promene zv.emisije zvuka ili padovima intenziteta koji su neujednacenog vremenskog trajanja.konstantne buka koja u datom vremenskom periodu predaje isti iznos zv. Primer ove buke je buka koju proizvode prese. 1 -Pr. i predstavlja broj promena zv.prit. -Pr. 2 . u Pa.energije prijemniku kao postojeci vremenski zvuk.prit. radpneumatskog cekica.Ova prosecna vrednost je dobila naziv ENB (Leq) .Ova buka nastaje naglo.udruzenja i dezavne institucije predlagale veci broj pokazatelja za vremenski promenljiv nivo zvuka.Agencija za zastitu okruzenja je izvela zakljucak (1974) da je kod razmatranja kumulativnih efekata buke u odnosu na coveka najbolja mera za kvantifikaciju njenog uticaja dugotrajni prosecni nivo zvuka.

* ENB se putem obrasca moze odrediti na dva nacina u zavisnosti od vrednosti Li koja se uzima u proracunu. . * Vrednosti ti se u ovom slucaju odredjuju sa vremenskog histograma buke koji se prethodno nacrta. * ENB u vremenskom intervalu t1-t2 se racuna po f-muli: 2 Leq = 10 × log éêëê t21 .Ovaj metod se zasniva na registrovanju diskretnih nivoa buke koji se ocitavaju sa fonometra i njihovom belezenju u posebnu tabelu predvidjenu z aizracunavanje ENB-a.uz koriscenje nomografa z aodredjivanje korekcionog f-tora i nomografa za kombinovanje dva nivoa zvucnog pritiska u cilju dobijanja rezultujuceg.* Prvobitna procena ENB-a je bila za merenje i procenu buke koja je poticala od aviona.ali se posle prosirila primena.prit. * Ukoliko se umesto vazdusnog pritiska za odredjivanje ENB-a koristi nivo zvucnog pritiska (L) formula za odredjivanje Leq glasi: æ 1 TL( t )ö L = 10 × log çç T ò10 10 dt ÷÷ eq è 0 ø · Za prakticne potrebe ENB se izracunava iz formule: Leq = 10 × log æç i=nt ×100.t1 tt1 pp 2 o ( t) dt ùúú û ò 2 gde je sa p(t) oznacen promenljiv vaz. * Prvi nacin vodi preko odredjivanja svih diskretnih vrednosti Li i odgovarajucih vrednosti ti koje se zatim uvrscavaju u gornju j-nu. . * Drugi nacin odredjivanja ENB-a putem obrasca se bazira na preporuci ISO-a. a sa po referentni pritisak koji iznosi 20mikroHz-a. dok Li predstavlja diskretni konstantni nivo buke odnosno const.1×Li ö÷ å i è i=1 ø Gde ti predstavlja deo od sveukupnog posmatrackog vremena u kom je postojao pdredjeni nivo buke.vrednost zvucnog pritiska. * ENB se moze izracunati primenom metode Taylora i Lipscomba.

2007.VIDLJIVOST I CITLJIVOST ALFA-NUMERICKIH INFORMACIJA (25. * S obzirom da je int. * Od posebne vaznosti je to kako su AN inf.pri cemu se merodavni nivo buke Lm odredjuje u zavisnosti od nacina promene buke tokom vremena.10. * Kriterijumi i postupak za ocenu stetnog dejstva vremenski promenljive buke su identicni sa onima za stabilnu buku.citkost.buke u toku jednog osmocasovnog radnog dana.U slucaju kada nivo buke tokom vremena nije const. .buke.bike koje propisuje OSHA odgovaraju dozvoljenim vrednostima imp.* Impulsna buka se prema OSHA definise kao zvuk kod koga vreme uspona nije vece od 35ms do maximalnog int-a i sa trajanjem vecim od 500ms do trenutka kada je nivo za 20dB ispod maximuma .buke koje propisuje domaci pravilnik o merama i normativima zastite na radu od buke u radnim prostorijama.buke.imp. * Smatra se da je nedovoljno da simbol bude samo detektabilanvec da njegova priroda treba da bude takva da se moze razlikovati od simbolai ste vrste. * Max dozvoljeni broj impulsa za 8-casovni radni dan se moze odrediti prema f-li: dozvoljeni broj impulsa = 16Li 10 10 Gde je sa Li nivo imp. * OSHA je tabelarno propisalamaximalno dozvoljene brojeve impulsa za razlicite int. ) * Alfanumericki pokazivaci su najrasprostranjenija vrsta pokazivaca.U cilju osnovne pogodnosti koriscenog AN prikaza primenjuju se teorijske postavke vezane za citkost.Dopusteni nivo buke Lg se odredjuje tabelarno..Oni koriste alfanumericke simbole za prikazivanje neophodnih informacija. CITKOST.predstavljene na pokazivacu.Diskriminativnost AN simbola se kao oblast vremenom izdvojila iz sireg kontexta diskriminativnosti. * Dozvoljene vrednosti imp. * Merodavni nivo buke je onaj nivo buke koji se koristi za procenu stetnog dejstva.vidljivost i citljivost AN simbola.merodvni nivo buke se odredjuje u zavisnosti od nacina na koji se buka menja tokom vremena.buke izrazito visok i da takva buka u relativno kratkom trajanju moze izazvati trajne negativne posledice po zdravlje ljudi standardima se propisuju dozvoljena vremena izlaganja za pojedine nivoe imp.

rezolucija. velicina karaktera. U nastavku ce biti predstavljene osnovne karakteristike softverskog faktora citkosti ukljucujuci polaritet i boju. irina crtica alfa numerickih metoda . osvetljenje. odnosno oblik karaktera. Citkost karaktera se ogleda u sposobnosti identifikacije nekog odredjenog slova ili broja.10. FAKTORI CITKOSTI Postoji veci broj faktora od kojih zavisi citkost alfa numerickoh metoda. rastojanje izmedju karaktera i o trina ivica karaktera.2007. Dve najce ce kategorije . Osnovna podela faktora citkosti je po poreklu samog faktora odnosno prema nacinu na koji se mo e izvr iti promena faktora ili njihovo regulisanje. Kember i Varley smatraju da se citljivost ogleda kroz manifestacije vezane za process citanja dok se citkost odnosi na sposobnost prepoznavanja individualnih karaktera. nestabilnost slike. vrsta medijuma odnosno primena za titnog ekranskog filtera. U hardverske faktore citkosti spadaju (u koliko se koriste elektronski pokazivaci odnosno VDT monitori) fliker. citkost determini u kao lakocu sa kojom se pojedinacna slova mogu medusobno razlikovati odnosno sa kojom se reci mogu korektno raspoznati. tehnologija izrade pokazivaca. a njihov broj se iz dana u dan sve vi e povecava. U tom smoslu mogu se razlikovati softverski i hardverski faktori citkosti ( unjic) U softverske faktore citkosti spadaju: vrsta fonta. Citkost texta se odnosi na lakocu kojom se grupa karaktera mo e korektno identifikovati kao rec. Neophodno je razlikovati citkost karaktera i citkost texta. Postoji preko 30000 vrsta fontova (Sanders i Mc Cormick). Polaritet i boja kao faktori citkosti se mogu menjati softversi mada je njihova promena u slucaju VDT monitora moguca samo ukoliko je to hardverski omoguceno. Hansen i Has. citkost defini u kao karakteristiku alfa numerickih simbola koja obezbeduje njihovo medusobno razlikovanje.Kopirano drugi deo (25.) CITKOST ALFANUMERICKIH METODA Citkost se u naj iroj formi odreduje kao pogodnost ocitavanja vezanog za raspoznavanje (Sanders i Mc Cormick).

Na osnovu sveukupnih karakteristika dobijenih kao rezultat istra ivanja subjektivnih interference ispitanika. pogotovu ako je kori cenjen papir kao medijum. Ranija istra ivanja su u pogledu lakoce ocitavanja prete no prednost davala SERIF u odnosu na SAN SERIF fontove. VERDANA font je soecijalno oblikovan font radi povecanja citkosti na video displej terminalima tako da ga LYNCH i FORTON zbog karakteristika koje poseduje preporucuju za kreiranje WEB stranica. Informacija koja se prenosi pomocu komandnih organa moze biti prikazana na pokazivacu ili se moze manifestovati u prirodi odgovora kontrolisanog sistema.SERIF (odlikuju se malim kitnjastim orengmentnim segmentima u osnovi in a zavr etku karaktera) i SANS SERIF fontovi (bez kitnjastih segmenata) Tipican predstavnik SERIF fontova je TIMES NEW ROMAN dok je jedan od najpoznatijih SAN SERIF fontova ARIAL. mada su nasuprot tome subjektivne preference ispitanika ukazivale da ARIAL ima prednost u odnosu na times new roman font.8x5.Oni su sastavni deo zatvorene petlje sistema covek masina. KOMANDNI ORGANI * To su fizicki objekti pomocu kojih se salju upravljacki signali masini. Kada se posmatraju velika slova prema Gluthu SERIF karakteri se te e razlikuju od SANSERIF karaktera. Oblik karaktera direktno zavisi od vrste fonta medjutim ovaj factor se ponekad zasebno razmatra jer je njegov uticaj na citkost posebno izra ena. Bernand i saradnici su na video displej terminalima poredili citkost na pet odabranih fontova iz grupe SERIF fontova i pet odabranih fontova iz grupe SAN SERIF fontova. Times new roman je odlican primer jednog tradicionalnog fonta koji je uspe no adaptiran za primenu na video display terminalima tako da se cesto primenjuje kao osnovni font u vecini WEB pretra ivaca.uredjajima. jer se smatralo da ornamentni * karaktera doprinose lakoci raspoznavanja* karaktera.Sa napretkom tehnologije raylika iymedju komadnih organa i pokazivaca postaje sve vise maglovita. VERDANA font se pokazao najcitkijim iako nisu detektovane statisticki znacajne razlike u citkosti izmedju testiranih fontova. Primera radi pritisna dugmad mogu biti oblikovana u vidu minijaturnog maticnog pokazivaca dimenzija 3.postrojenjima i opremi.2cm koji moze biti tako programiran da prikaze . Najnovije istra ivanje Bernanda i Millasa je pokazalo da je TIMES NEW ROMAN citkiji od ARIAL fonta jer je vreme potrebno ya ocitavanje krace.

Podesavanje se odnosi na prebacivanje sistema u odgovarajuce diskretno stanje cime se ujedno postize kontrola rada sistema.Ona se povezuje sa varijablama kao sto su tenzija. Diskretna informacija je ona informacija koja se moze prikazati izolovana kao jedna iz konacnog skupa informacija koje opisuju stanje sistema kao sto je ukljuceno-iskljuceno. * Neadekvatno dizajnirani komandni organi mogu uzrokovati neefikasnost u radu i tako ugroziti funkcionisanje sistema covek-masina.Preostale greske su bile posledica nekompabilnosti izmedju komandnog organa i upotrebljenog pokazivaca(6%). * Prema Attwoodu i saradnicima neki od osnovnih nedostataka koji su uzrok nepouzdanog rukovanja komadnim organima vezani su za nejasne tekstualne natpise koji se odnose na komandne organe.Aktivacija se odnosi na iniciranje radne aktivnosti kao sto je recimo ukljucivanje masine.te ko uocljive natpise.lo e oblikovanje komandnih organa.Shodno tome.unos podataka i podesavanje.i nedostatak samopuzdanja pilota.nedostatak natpisa.nervosa.osnovne funkcije diskretnih komandnih organa su aktivacija.alafa numerickog preko tastature.Slicna situacija is a takozvanim ekranima na dodir (tacskrin tehnologija).njihovo neadekvatno obzicioniranje odnosno funkcionisanje komandnih organa koji nije u skladu sa ocekivanjim.Od ukupnog broja napravljanih gresaka 68% je bilo posledica neadekvatnog dizajna.Fitts i Jones su analizirali 460gresaka koje su napravlili piloti pri upotrebi komandnih organa. Tipovi komandnih organa Osnovnih tipovi informacija koji se prenose putem komndnih organa mogu se podeliti u dve osnovne klase:diskretne i kontinalne informacija(Sanders i McCormick).odnosno u 26% slucajeva rezultat njihovog pogresnog razmestaja na * Istrazivanja Gerberta i Kemnila vezane za moguce uzroke nesrecnih slucajeva pokazala su da je komponenta nazvana koordinacija komandnih organa u samom vrhu saobracajnih nezgoda. * Kontinualna informacija sa druge strane podrazumeva da se moze napraviti izbor bilo koje informacije iz skupa koji se moze posmatrati kao .odredjenu poruku ili symbol (Sanders i McCormick).toplo-mlako-hladno i sl.Unos podatak je povezan sa uvodjenje odredjenih disretnih podataka u system kao npr.

Nisu svi komandni organi podjenako promenljivi za sve funkcije.Postoji veliki broj razlicitih konstrukcionih resenja komandnih organa koji se koriste u praksi. * Pritisno dugme se prvenstveno upotrebljava za uspostavljanje ili prekid nekih tokova(strunnog toka). * Preko kontinulane funkcije komandnih organa obavlja se kvantitativno podesavanje i kontinulana kontrola sistema (Oborne).Kao sto je recimo polozaj kursora na ekranu pri upotrebi misa ili izbor bilo koje numericke vrednisto u slucaju kada promenljiva velicina moze uzeti proizvoljnu vrednost iz kontinualnog intervala numerickih vrednosti.Ono je veoma pogodno u slucaju kada je pogodno da komandni organ ima samo dve pozicije. * Kontinualna kontrola se odnosi na permanetno pracenje i promenu stanja sistema obicno u vezi sa odrzavanjem odredjenog nivoa aktivnosti(usmeravanje putanje volzila pomocu volana).Ako se brzina aktivacije usvoji kao osnovno kriterijum za izbor komandnih organa tada je pritisno dugme.prekidac. Kvantitativno podesavanje vezano za podesavanje rada uredjaja na odredjenu vrednost iz *kontinuma* kao sto je recimo podesavanje radio frekvezcije za prijem odredjene radio stanice.Razlikuju se rucni i nozni komandni organi.rucica za okretanje.Oni nisu pogodni za funkciju kontinulane kontrole.Oni su posebno pogodni kada je potrebno koristiti samo dve pozicije komandnih organa mada se mogu uspesno koristit i u slucaju potrebe kontrlo 3 operativna stanja.Za kvantitativno podesavanje se moze koristiti veci broj komandnih organa kao sto su pedale ili rucni tockic.klizac.Tada je uobicajeno da se te dve pozicije posebno naznace uz koriscenje odredjenih pomocnih sredstava kao sto su fizicki polozaj ili indikacijono svetlo(Attwood i saradnici).Klizni prekidaci i tockici su sa druge strane pogodni za funkciju kontinulane kontrole. Kontinualna kontrola se najbolje postize pomocu rucnog tocka(Oborne).tockic.U nozne komandne organe spadaju nozni prekidac-dugme i pedala.Pritisna dugmeta su takodje najbolje resenje za unos podataka (Oborne) u slucaju potrebe za diskretnim podesavanjem rotacijoni selektorski prekidac je odlicno resenje jer sadrzi jasne naznacene pozicije.informacijoni .ovo su ujedno i osnovni tipovi dizajnerskih resenja komandnih organa.Funkcija diskretne kontrole se moze uspesno obaviti pomocu mikroprekidaca i malih opruznih mehanickih prekidaca.poluga i volan.Traktorija kretanja moze biti prevoliniska ili bez promene(kao kod senzornog dugmeta).Oni nude sirok opseg pozicija za podesavanje .dirka.Laki su za upotrebu a njihova potreba se koristi da ukaze na stanje u kojem se nalazi masina kojom se upravlja.U rucne komnadne organe spadaju dugme.

radnih mesta.namestaja.lokacija i dr.protoka ili temperature.alata. .Rotacijoni prekidac se moze koristiti kako za funkciju diskretne tako i za funkciju kontinulane kontrole(Attwood i saradnici) Kodiranje komandnih organa * Iako su pojedini komandni organi pogodniji za primenu od drugih pod odredjenim uslovima. Antropometrija * Antropometrija se bavi dimenzijama ljudskog tela i odredjenim fizickim karakteristikama kao sto su volumen.Gankst navodi da je kod pojednih zelznickih lokomotiva pravljena greska u rukovanju koja se sastojala u tome da je umesto korscenja komadnde isljucivanje signalnog svetla bila greskom aktivirana za iskljucivanje pumpe za gorivo sto je rezultiralo unistenje dizel motora.za digitalnu identifikaciju i brojne druge namene.odece. * U ergonomiji se koriste antropometriski podaci kako bi se obezbedilo da masina ili okruzenje budu prilagodjeni telesnim karakteristikama coveka.Medjutim oni iziskuju fine pokrete prstiju porekte ruke.ukupna upotrebljivost komandnih organa zavisi od veceg broja komandnih organa kao sto su velicina.inercijalna svojstva i masa pojedinih delova tela.Najcesce se koriste za podesavanje pritiska.i obicno ne zahtevaju koriscenje dodatnih indikatora pozicije.postoje situacije u kojima je brza i precizna Indentifikacija komandnih organa pitanje zivota sto je u ocljivo iz sledecih primera.Indentifikacija komandnih organa u odredjenim slucajevima nije od kriticnog znacaja kao u slucaju koriscenje uredjaja namenjenih zabavi medjutim.Slicne greske se desavaju in a komercijalnim letovima kao npr kada se putnicki avion srusio u East River reku.Antropometriski podaci se koriste za dizajniranje prevoznih sredstava.centar gravitacije.Tako McFarland citira statistiku koja se odnosi na nesrecne slucajeve pri koriscenju komandnih aviona koji su posledica gresaka prilikom Indentifikacija kontrlonih organa od strane pilota.Konfuzija prilikom izbora komandnih organa namenjinih za aktiviranje tockova za prizemljenje i zakrlaca je bilo uzrok preko 400 avionskih nezgoda u periodu od 22 mseca u drugom svetskom ratu.U skladu sa tim u praksi se vrsi kodiranje komandnih organa kako bi se olaksala njihova primena.

performanse i zdravlje i bezbednost.U tom smislu. .radni polozaj.Ovako definisan kriterijum se naziva operacijno kriterijum.obezbedjenje prstora oko i izmedju masnina kao i unutar same opreme u cilju njenog odrzavanja u ispravnom stanju.U cilju prevazilazenja ovog problema neophodno je kriterijume tranformisati u vece grupe podkriterijuma.ispunjenje ovih kriterujuma ima veliki znacaj jer propusti u tom pravcu mogu biti potecijalno opasni po korisnika.Kriterijumi koju u ergonoskom smislu odredjuju uspesnost dizajnerskog resenja mogu se klasifikovati u 3 osnovne grupe:konfor. * Gregoire i Trimble su pokazali da su preformanse koriscenja hed ap pokazivaca bile znatno vise kada je displej bio lociran na visini koja je bila prilagodjena gledanja pilota nego kada je bila potrebana dodatna podrska za polozaj tela ili promena uobicajnog telesnog polozaja kako bi se pokazivac mogo lako ocitati. * Problemi slobodnog prostora se odnose na obezbedjenje dovoljnog prostora za noge glavu i sl kao i na probleme koji se ticu neometanog kretanje kroz prolaze. * Dizajnerski kriterijumi imaju hijerarhiski karakter i usled toga osnone dizajnerske kriterijume cesto sami po sebi ne sadrze operacijone karakteristike koje bi proektantima bile od pomoc.Pre koriscenja bilo kog antropometrsikog podatka neophodno je prethodno razmotriti kriterijume koje ce usmeravati razvoj aplikacije i biti okvir za testiranje donetih odluka.Za resavanje problema slobodnog prostora u obzir treba uzeti pre svega populaciju najkrpunijih korisnika.dohvat.Medjutim dimenzije kogpita aviona su bile proektovane prema mernim standardima koji su radjeni sa osobama razlicitih profesija.ergonomski kriterijumi definisu granice do kojih je odredjeni proizvod(masina.radno mesto)u saglasnosti sa ljudskim karakteristikama(telesnom masinom).Primera radi Lodge je sproveo istrazivanje na populaciji mornarickih pilota SAD koje je pokazala da su oni znatno visi nego osobe koje nerade u mornarici.S tim u vezi antropometriski kriterijumi se dele u 3 kategorije: slobodan prostor.Prilikom oblikovanja radnog prostora.* Mnogobrojne studije su pokazale opadanje radnih preforamansi kada radno okruzenje nije proektovano na nacin koji je u saglasnosti sa individualnim telesnim karakteristikama.Kao posledica toga analizom 680 nesrecnih slucajeva utvrdjeno je da su piloti visi od 183cm bili uporedljivo vise zrtve avionskih nesreca nego nizi piloti. Kako bi kriterijum imao upotrebnu vrednost neophodno je specifitirati operaciju koju istrazivac prilikom testitranja treba da izvrsi sa ciljem utvrdjivanja u kojoj meri i da li je postavljeni kriterijum zadovoljen u posmatranom slucaju.

egipatski kanon(Baksa) * Grcki kano(za koji se smatra da mu je autor Polyklietos)je usvojilo za modul duzinu visine glave.utvrdjivanjem antropometriskih zakonitosti(kanona)se zapaza jos u antickoj umetnosti (Muftic).Nereseni problemi slobodnog prostora mogu da dovedu do problema neadekvatnog radnog polozaja. .Za resavanje problema dohvata u obzir treba uzeti pre svega populaciju fizicki najmanjih korisnika. * Istoriski posmatrano.pa tako i kod coveka.Poseldnji medju njima je bio odredjen modulom koji je obuhvatao dimenziju srednjeg prsta sake(slika 151). * Medju najstarije kanone ubrajaju se takozvani egipatski kanoni.Moze se zapaziti da resavanje problema slobodnog prostora i dohvata obuhvata ogranicenja samo u jednom pravcu.* Problemi dohvata se pre svega odnose na lokaciju komandnih organa.Svaki od poznatih kanona je oblikovan prema takozvanom modulu koji predstavlja izabrana dimenziju prema kojoj se odredjuju velicine ostalih delova tela(koje mogu biti vece ili manje od dimenzije modula).Iz ove cinenjice je proistekao niz pokusaja utvrdjivanje zakonitosti dimenzionih odnosa pojedinih delova tela.mereno od vrha temena do ivice brade. * Kriterijumi radnog polozaja ogranicavaju sa diznajnerskog satnovista dizajnerska resenja u oba prethodno pomenuta pravca.Kriterijumi slobodnih prstora ukazuju na to kada je neki objekat premali ali ne i preveliki kod suprotno vazi za krterijume dohvata.Prema tom kanonu ukupna stojeca visina coveka je iznoslila 19 duzina srednjeg prsta tacke slika 151. Dimenzioni odnosi ljudskog tela * Kod zivih bica.Na taj nacin se poznavanjem dimenzija jednog dela tela mogu sa zadovaljavajucom tacnosti odrediti dimenzije bilo kog drugog dela tela.uocljiv je relativno stalan odnos dimenzija pojedinih delova tela.Npr u koliko je rastojanje izmedju povrsine stolice predvidjenje za sedenje i donje povrsine radnog stola nedovoljno za smestaj butnog dela noge.Prema tom kanonu ukupna stojeca visina je iznosila 8 visina glave.operator moze pristupiti resavanu ovog problema na neadekvatan nacin udaljavanjem stolice od radnog stola sto ce imati za rezultat neadekvatan radni polozaj (Pheasant).pozicioniranje raznih povrsina i sl.Poznato je da se ovog kanon pridrzvao Leonardo Da Vinci.

Priprema za II labaratorisku vezbu Procena fizickog napona pomocu pulsa * Puls predstavlja periodince oscilacije krvnih sudova kao posledica njihove elasticnosti i prosirenja srcane aorte za vreme kontrakcije srcanog misica.Taj pristup se bazira na pracenju promene nivoa pulsa kao osnovnog idikatora fizickog napora.Ona omogucava olaksano odredjivanje dimenzija pojednih delova tela na osnovnu poznate dimenzije modula i takozvanog zicanog modela coveka u stojecem polozaju.* Proucavanjem dimenzijonih odnosa delova tela bavili su se i drugi istaknuti umetnici kao sto su Dure Kollman i dr.Kollman-of kanon je decimalni tj one je podelio stojecu visinu coveka na10 jednakih duzinskih delova kao sto je prikazano na slici 152 (Kollmanov decimalni kanon(Baksa)) Hramoniska kruznica * Definisanje veza izmedju izmerenih antropomera i onih kojie zelimo odrediti primenom haromniskih odnosa koje vladaju izmedju antropomere moze se obaviti primenom harmoniske kruznice.Prethodno pomenuto je prikazano na slici 155(harmonisko rasclanjavanje antropometrskih podataka(Baksa)).Na slici 153 prikazana je haromniska kruznica koja se koristi za odredjivanje zavisnosti pojednih delova tela Slika 153.hramoniska kruznica Primer primene haromniske kruznice za uspostavljanje veza izmedju pojednih telesnih dimnenziaj prikazana je na slici 154 (Mona Lisa-Leonardo Da Vinci). * Jos od davnina je primenjeno da puls(srcana frenkvenicja)varira u zavistonsti od opterecenja koje covek savldjuje pri radu.U okviru ove laboratoriske vezbe ce se obaviti procena fizickog radnog optercenja na osnovu jednog od najstarijih i najcesce primenjivanih pristupa za procenu dinamickog rada. Harmonisko rasclanjavanje antropometriskih podataka Kombinovanjeg grckog kanona od osam duznina glave i harmoniske kruznice dobija se posebna konstrukcija harmoniske kruznice koja se koristi u cilju odredjivanja statickih antropomera.Ovo saznanje je .

* Faktori koji uticu na nivo pulsa prilikom obavljanja fizickih aktivnosti mogu se svrstati u sledecih 7 grupa:1)intezitet rada.a zatim sve sporije.7)tempo obavljanje rada.Tada se kaze da je postignut plato srcane frekvencije.Ovo povecanje moze biti razlicitog vremenskog trajanja.sve do povratka na nivo u miraovanju.dalje povecanje opterecenja nece uzrokovati povecanje nivoa pulsa. * Smanjenje srcane frekvenicje je najvece u prvim minutama oporavka. * Nakon izvrsenog rada frekvencija srca opada zavisno od tezine prethodno obavljenog rada.5)polozaj tela.Ukoliko se intezitet rada neprekidno povecava kao posledica porasta radnog opterecenja ili tempa rada.fizicke pripremljenosti ispitanika i uslova radne sredine.nivo pulsa se naglo povecava.obicno od pola minute do nekiliko minuta zavisno od opterecenja koje se savladjije. . Frekvencija srca pre.6)utreniranost.Od duzine trajanje rada zavisi vreme trajanja oporavka.2)misicna masa.Nakon tog perioda uspostavlja se stabilno stanje u kojem se nivo pulsa ustaljuje na nekoj priblizno konstantnoj vrednosti.vlaznost vazduha i dr).Neposredno pred pocetka rada nivo srcane frekvencije se moze povecati kao posledica mentalne reakcije na predstojece fizicko naprezanje. * Sa pocetkom obavljanja dinamickog rada konstantnog inteziteta.4)vrsta rada.Momentalan stabilizacija ne nastupa iz razloga sto je metabolizam srcanog misica i organizma u celini jos uvek povecan is to se u krvotoku nalaze produkti metabolizma koji deliju stimulativno na centar za ubrzanje srcanog rada sve dok se ne eliminisu. * Nacin opadanje nivoa pulsa u prvim minutama oporavka je slican toku povecanja pulsa u prvim minutama obavljanja dinamickog rada.Ukoliko je obavljeni rad bio velikog inteziteta i duzeg trajanja oporavak je soporiji.3)trajanje rada.Nakon toga dalje opadanje srcane frekvenicje se odvija sporije.predstavljalo osnovnu koja je omogucila razvoj veceg broja metoda za procenu radnog napona koje se baziraju na promeni nivao pulsa.u toku i nakon obavljenog dinamickog rada * Frekvencija srca u mirovanju pre odpocinjanja neke radne aktivonsti je priblizno konstantna velicina koja ne pokazuje vece oscilacije u odnosu na srednju vrednost. * Kod radova lakog i umerenog inteziteta.Kada je radno opterecenje takvo da je postignuto maksimalna frekvenicja srca.frekvencija srca ce se povecati na pocetku brze.frekvencija srca se vec nakon nekog minuta moze vratiti na vrednost u mirovanju.radne sposobnosti i uslova okruzenja(temperature.

1 *HT + 4.Starenjem se smanjije u proseku za 1 otkucaj za svaku godinu zivotu za odredjene varijacije. rada i oporavka se moze graficki prikazati kao sto je ucinjeno na slici 23. * Formula za odredjivanje metabolickog radnog nivoa glasi(Kamlamakannan i saradnici) MWR=-1967 + o8.Za izracunavanje maksimalne frekvencije srca FSmax se moze koristiti sledeca formula(Nikolic).47 *RHR + 67.Najveca je kod dece u prvoj deciniji zivota kada iznosi 220 otkucaja u minuti. Procena fizkickog radnog opterecenja Jedan od osnovnih kriterijuma na osnovu koga se moze proceniti tezina obavljenog fizickog rada baziranje na klasifikaciji tezine obavljenog rada u zavisnosti od srcane frekvencije.* Metabolicki radni nivo MWR predstavlja indiator metaolicke reakcije metabolizma na obavljeni radni napon.starost ispitanika A i pol B. FSmax=220-godine starosti(+ .58 *HR + 25. slika 23.8 *G RHR-oznacen nivo pulsa u mirovanju G-vrednosti 0za muski pol i 1 za zenski pol * Promena pulsa tokom perioda mirovanja.5 *A-7. Kao pokazatelj radnog opterecenja moze se koristiti odnos srednjih vrednosti pulsa u radu i mirovanju .On se sa tacnscu oko 80% moze izracunati iz relacije koje pored nivao pulsa objedinuje i faktore kao sto su telesna visina HT(u incima).10) * Primenom ove formule uocavamo da ljudi starosti 25god imaju prosecnu maksimalnu frekvenciju srca od oko 195 otkucaja u minuti. Osnovni princip se sastoji u gradaciju nivoa obavljenog rada u zavistnosti od izmerene vrednosti pulsa ispitanika. * Maksimalana frekvencija srca je u funkciji od godine starosti coveka.Ovo smanjenje se odnosi podjenako na oba pola.promena pulsa u mirovanju radu i oporavku za slcaj kad se radno opetrecenje neprekidno povecava(a)i kada je radno opterecenje priblizno konstantno(b).

kompozicije i masenih svojstva delova ljudskog tela. isticu da se ona prvenstveno bavi proucavanjem dimenzija. mobilnoscu zglobnih veza. Pmax8h-maksimalne vrednosti pulsa za osmocasovni radni dan. * Frankel i Norgin isticu da biomehanika primenjujuci zakone fizike i mehanike kao i inzenjerske koncepte kako bi se opisali porekti razlicitig segmenata covecijeg tela i sile koje deluju na te segmente kao rezultat uobicajenih radnih aktivnosti. Pm-pulsa u mirovanju. Beomehanika pokreta vrste i rasponi pokreta (15.2007.Izracunavanje %CVL omogucava da se odredi nivo ugrozenosti radnika odredjenim radnim opterecenjem kao i karakter mera koji je potrebno preuzeti u odredjenom vremenskom periodu u cilju eliminisanja mogucih stetnih posledica.11.Ovaj pokazatelj obuhvata odredjivanje nekoliko razlicitih vrednosti srcanih frekvencija Pr-pulsa u radu.moment ii odgovarajuca snaga za dejstvo prema spoljasnim objektima kao sto su komandni organi. .Kriterijum za procne se bazira na odredjivanju tzv 50% nivoa koji obuhvata prosecnu vrednost pulsa u mirovanju i maksimalnu vrednost pulsa koju ispitanik moze da osrvari zavisno od godina starosti.PR (Vilalis i saradnici) PM Radno opterecenje moze da se proceni preko posebnog pokazatelja koji se oznacava sa procenat CVL(Yoo Pat and Glinsukon). Krojever i Thompson objasnjavajuci opseg izucavanja biomehanike kao oblasti.alati i druga oprema.ekstenzija. mehanickim relacijama koje definisu intenzitet i karakter dejstva sila. zatim povezivanjem telesnih segmenta u zglobovima.i rotacija. dejstva spoljnih vibracija kao i proucavanjem voljnih akcija segmenta tela u cilju produkcije kontrolisan pokreta kako bi se proizvele sile.) * Opste govoreci biomehanika se bavi proucavanjem pokreta ljudskog tela.obdukcija.adukcija. * Lammert je definisao jos jedan postupak na osnovu koga moze da se oceni radno naprezanje(Vilalis i saradnici). Tipovi pokreta * Osnovni tipovi telesnih pokreta su fleksija.

Laktovi u toku rada treba da budu uz telo . Raspon pokreta u svakom zglobu je u funkciji structure kostiju zgloba. Osnovni biomehanicki principi U sazetoj formi predstavljeno.Potrebno je koristiti takodje gravitacione pokrete(zamah.* Fleksija predstavlja pokrete telesnih segmenata koji dovode do smanjenja ugla u zglobu kao sto je savijanje ruke u laktu.Rotacija je kretanje telsenog segmenta oko njegove logitudinalne ose. Raspon pokreta moze varirati od osobe do osobe usled anatomskih razlika kao i nekih drugih faktora kao sto su pol. * Abdukcija predstavlja kretanje telesnig segmenta u bocnij ravni udaljavanjem od sredisnje linije tela.Pronacija je rotacija koja ima za rezultat pokretanje palca na dole(odnosno dlana na dole)to je pronacija.kao sto je izvijanje ledja.telesna gradja. Raspon pokreta se meri i izrazava u stepenima.godine.tetiva i ligamenata oko zgloba.zamor.oboljenje. Preporucuje se izbegavanje statickog naprezanja misica. Raspon pokreta Raspon pokreta predstavlja opseg pokreta u odnosu na zglob posmatranu u ravni u kojoj se pokret obavlja.Rotacija telesnog segmenta ka unutra u pravcu sredisnje leniji tela naziva se midijalna rotacija.uvezbanost. * Hiperekstenzija je ekstenzija telesnog segmenta u poziciji izvan njegovig normalnog polozaja.osnovni biomehanicki principi koje treba primenjivati u praksi su ograniceni i programirane pokrete treba zameniti prirodnim i slobodnim pokretima kad god je to moguce.Rotacija sake i podlaktice imaju sopstvena nazive. * Ekstenzija je kretanje dela tela u suprotnom smeru od fleksije koje dovodi do povecanja ugla u zglobi kao sto je opruzanje ruke u laktu.profesija.polozaj tela.Savijanje u stranu ka o npr trupa ili vrata se naziva latelarna fleksija.rasa.prisustvo odece (Oborne). * Supinacija je rotacija koja ima za rezultat okretanje placa(dlana na gore).slobodan pad i sl) pri savladjivanju vecih otpora.obima misica i drugog tkiva u okreuzenju zgloba kao i elasticnosti misica. Adukcija predstavlja kretanje telesnog segmenta u pravcu sredisnje linije tela kao npr kretanje ruke iz horizontalnog polozaja od tela u vertikalan polozaj ka telu.kao sto je podizanje ruke u stranu.

Sekvencijalni pokreti se odnose na diskretne pokrete u odnosu na odredjeni broj stacionarnih pozicija pravilno ili nepravilno rasporedjeni u prostoru. Kontinualni pokreti obuhvataju one pokrete koji zahtevaju izvestan stepen misicne kontrole tokom izvodjenja samog pokreta.Potrebnoi je izbegavati brze i snazne pokrete.U slucaju dejstva vibracija nepozeljana su veca misicna naprezanja.kao sto je recimo dohvat komandnog organa. Sistem u svakom trenutku reaguje samo na gresku svog polozaja. Sledeci prvi nivo kontrole pokreta ukazuje na mogucnost neposrednog menjanja brzine i na sposobnost prilagodjavanja brzini.Neophodno je obezbediti dovljno prostora za pokrete(Grozdanovic).kad god je to moguce.Primer su pokreti upravljanja volanom pri voznji automobile. Osnovni nivoi kontrole pokreta Mozemo razlikovati 4 osnovna nivoa kontrole pokreta (Leg i Barber). Osnovne vrste motornih pokreta Najveci broj pokreta koje covek koristi za izvrsenje zadatka su rucni pokreti. Najnizi ili nulti nivo se odnosi na kontrolu polozaja.repetitivni. Motorni program na nultnom nivou ima zadatak da utvrdi koji polozaj treba postici.Primer je zakucavanje eksera cekicem. .Ovi pokreti se mogu obavljati u z ucesce ili bez ucesca vizualne kontrole.Primer:kucanje na tastaturi.Neophodno je izbegavati pokrete glavom savianje trupa i rotacione pokrete trupa.U ovom slucaju meta(lokacija koja se prati) se krece konstantnom brzinom.Osnovne vrste motornih pokreta su diskretni.sekvencijalni i kontinualni(Sanders i McCornick). Repetitivni pokreti se svode na ucestalo ponavljanje identicnog pokreta u odnosu na stacijornarnu metu ili poziciju.tako da je u ovom slucaju pored usaglasavanja brzine neophodno i usaglasavanje polozaja. Diskretni pokreti se svode na pokrete dohvata.

dok druga vrsta receptora reaguje na brzinu promene ugla.To su receptori u zglobivima i tetivama. Tetivni receptori neposredno obavestavaju po pritisku koji postoji u tetivi.U prakticne svrhe nije uobicajeno vrsiti analize iznad treceg nivoa.11. Treci nivo kontrole se odnosi na promenu ubrzanja i ponekad se on vezuje za trzaj .To je slucaj sa kontrolom nultog nivoa.U grupu statickih antropomera takodje spadaju i uglovi izmedju pojedinih delova tela (Baksa) Podaci dobijeni na osnovu statickih antrpometriskih merenja se prevashodno koriste za dizajniranje radnih mesta u kojima covek obavlja staticku radnu aktivnost bez ili sa minimalnim pomeranjem telesnih segmenata.Upravljanje avionom.Informacije nepohodne za promenu misicne snage kod izvrsioca odredjenog pokreta dobijaju se preko tetivnih receptora.Ona pruza neophodne informacije o polozaju razlicitih delova tela.Prva vrsta reaguje na promenu ugla u zglobu. Postoje dve vrste receptora u zglobovima.Delatnost je po pravilu uspesnija u onim slucajevima kada je moguca neposredna kontrola datog sistema.kao sto su rastojanja izmedju karakteristicnih tacaka. U vezi sa nultnom kontrolom pokreta treba pomenuti prokrioceptivnu kontrolu pokreta.Sve ono sto vazi za kontrolu brzine vazi i za kontrolu ubrzanja.Staticke antropomere se prevashodno odnose na podatke linearnih dimenzija tela.Na drugom nivou ubrzanjae je konstantno.Pomocu ovih receptora neposredno se procenjuje sredina podignutih predmeta. Staticka antropometrija(15.skoro svako ergonomsko . Izbor antropometriskih mera koje su od interesa za ergonomsku analizu zavisi kako od radne aktivnosti tako i od zahteva radnog mesta koje se ispitiju.2007) Staticka antropometrija se bavi onim dimenzijama ljudskog tela koje se mere u fiksnim standardizovanim pozicijama.podmornicom se odnosi na sisteme koji izikuju kontrolu treceg nivoa (Leg i Braber).Iz tog razloga. Postoje dve osnovne vrste prokrioceptivnih receptora koji se u tu sfrhu koriste.Drugi nivo kontrole pokreta je vezan za komponentu ubrzavanja pokreta.

Meri se od poda do vrha glave.glava treba da bude uzdignuta a pogleda paralelno sa podlogom. Sedeca visina od poda do ramena Ispitanik sedi kao i prilikom predhodnok merenja.mera kao i nacin njihovog merenja(prema Sovticu i Pavlici).u vezi sa dizajniranjem odredjenog radnog mesta ili proizvoda.antropometrisko ispitivanje iziskuje poznavanje i odredjivanje nekih specificnih mera potrebno za utvrdjivanje morfoloskih karakteristika ljudskog tela.podpuno je uspravljen i opustenih ramena. Jugularna Visina Meri se vertikalno rastojanje od poda do vrha grudne kosti duz vertikalne ose tela.standardizovanih antropo. Ukupna visina tela Ispitanik stoji na podu. Antropometriske mere. Ilijokristalna visina Predstavlja vertikalno rastojanje od poda do vrha iliacne kosti.meri se rastojanje od podloge na kojoj su smestena stopala do vrha desnog ramena (akromion). Sedeca visina od poda do vrha glave Ispitanik sedi na radnoj stolici.podataka.Ukoliko je ispitanik gojazan potrebno je prethodno odrediti i obeleziti mernu tacku.Ispitanik stoji na podu sa sastavljnim petama. Visina noge od poda do trohantera .primaktnutih peta i lagano odmaktnutih prstiju.Klizac visinomera do najveceg udubljenja grudne kosti(suprasternale).Ove mere se mogu koristiti za dizajniranje primenom statickih antropo.podaci za dizajniranje U nastavku su dati opis i naziv pojednih.ledja su potpuno ispravljena.

Klizac antropomera se spusta do gornjeg dela kolena (patele).Meri se visina od povrsina za sedenje do vrha desnog ugla lopatice.pogledom paral.podlatica je pribliznom paralelnasa podlogom.potkolenica i natkolenica su pod pravim uglom.Meri se vertiklano rastojanje od sedista do srednje linije ociju (tacke dacrion).Meri se rastojanje od poda do cervikalne tacke (izmedju 7.meri se rastojanje od sedista do vrha glave. Visina od sedista do vrha desnog ugla lopatice Ispitanik sedi kao i prilikom merenja sedece visine.Ispitaniku u uspranom polozaju se palpacijom odredi polozaj najbocine tacke velikog zgloba (trohanterion)a zatim izmeri pomenuto rastojanje. podlaktica i nadlatica pod uglom od 90 stepeni. vratnog i 1. sa podlogom. Visina od sedista do podlaktice Ispitanik sedi na ravnoj podlozi uspranog trupa. torakalnog prsljena kicmenog stuba) Visina od sedista do srednje linije ociju Ispitanik sedi na ravnoj stolici uspranog trupa.Pogled je paralelan sa podom.Kolena su stastavljena. Cervikalna visina (cervicale) Ipitanik stoji kao prilikom merenja ukupne visine tela. Visina od poda do kolena Meri se vertiklano rastojanje od poda do donjeg dela kolena.Ispitanik sedi na ravnoj podlozi kao i prilikom merenja sedece visine.Meri se vertiklano rastojanje od sedista do gornjeg ruba podlaktice Duzina nadkolenice .Meri se vertikalno rastojanje od poda to trohatera. Sedeca visina Ispitanik sedi na ravnoj stolici kolena su sastavljena pot kolenica i natkolenica su pod pravim uglom.

nadlatktica je u vertiklanom polozaju uz telo.a nadlaktica i podlatktica obrazuju prav ugao.Meri se rastojanje od vrha desne nadlaktice do podnozija lakta(glave radijusa).Podkolenica i Nadkolenica zaklapaju prav ugao. su horizontalne i pralelne sa podlogom. Udaljenost od najistaknutijeg dela glutealne regije do najizbocenije strane lista podkolenice Ispitanik sedi za vreme merenja. podkolenica i nadkolenica su pod pravim uglom.Ispitanik sedi kao i prilikom merenja sedece visine. podlaktica je paralelna sa podom. Sirina kolena . Meri se rastojanje od najudaljenije tacke glutealne regije pa do najizbocenije tacke redne strane kolena.Meri se rastojanje od zadnjeg dela lakatnog zgloba pa do vrha najduzeg prsta.meri se udaljenost od ledja ispitanik pa do dodirne tacke palca i kazi prsta.Meri se udaljenost od sedista do tangente desnog bedra u najistaknutijoj tacki. Duzina podlaktice Ipitanik sedi kao prilikom merenja sede visine.(tj sredista cilindra koji ispitanik drzi u stisnutoj saci) Duzina nadlaktice Ispitanik moze za vreme merenja da sedi ili stoji.desna ruka mu je uz telo.Prsti ruke su potpuno ispruzene. Deblmina bedra(butnog dela noge) u sedecem polozaju Ispiranik zauzima polozaj kao prilikom merenja sedece visine.Prsti desne ruke su ispruzeni prema napred.Meri se rastojanje od najitaknutijeg dela glutealne regije do zadnje strane lista podkolenice. Vertikalna duzina ruka Za vreme merenja ispitanik stoji. Udaljenost od ledja do dodirne tacke palca i kaziprsta Ispitanik stoji uspravno sa ispruzenom desnom rukom napred.Trup tela je u uspranom polozaju.podlakitca i nadlaktica su u liniji i uprani na pod. dok je podlatktica pod pravim uglom u odnosu na nadlakticu. i nadl.Meri se vertikalno rastojanje od vrha desnog ramena(akromiona) pa do najduzeg prsta ruke. podl.

Meri se udaljenost izmedju spoljasnih strana levog i desnog kolena.vec i izmedju velikih skupova ljudi koje nazivamo rasama.Tako npr. trup novorodjecenta zauzima 70% ukupne visine.god starosti.zurnalistike i dr . Starenjem u poznijim godinama visina tela opada. Musku i zenski pol ne pokazuju znacajnije razlike sve do 14god zovota. velicine. su pod 90 stepeni. Faktori koji uticu na antropometrijske velicine Osnovni faktori su pol.socijanlne razlike.a kod odraslog coveka 50%.11.dok su visine muskaraca i zena III i IV klase iznosile 1723mm. Prijem i obrada informacijama(22.Meri se rastojanje izmedju najizbocenijih delova nadlakticne kosti levog i desnog lakta. Sirina bokova pri sedenju Ispitanik je u sedecem polozaju.2007) Pojam informacije Razliciti vidovi informacija su predmet razmatranja u okviru razlicitih disciplina pocev od kibernetike.Promena visine tela u pubertetu moze iznositi 15% za god dana.biologije. odnosno 1596mm (Baksa).* Ispitanik sedi na ravnoj stolici.Merenjem se utvrdjuje udaljenost izmedju najudaljenijih tacaka levog i desnog boka. zatim etnicke.kolena su sastavljena a podkol. Sirina u podrucju lakatnih zglobova Ispitanik sedi sa nadlakticama postavljeni uz telo i nadlaktice zaklapaju prav ugao. i nadkol.telekomunikacija. Prpadnost odredjenoj profesiji ili socijalnom stalezu.vertikalnog trupa i nogu primaknutih jedna uz drugu.trup je u ispravnom polozaju.rasne. Tokom zivota menjaju se dimenzije al ii njihov relativni odnos.Tako je Knight pri proucavanju tog problema na populaciji odraslih u velikoj britaniji nasao da se prosecne visine razlicitih drustvenih slojeva medjusobono razlikuju.] Antropometrijske se ne javljaju samo izmedju pojedinaca.Muskarci su u Evropi prosecno za 10cm visi od zena.moze biti od uticaja na antro.Prosecne visine odraslih osoba I i II socijalne klase su iznosile 1755mm za muskarce i 1625mm za zene.zatim nastupa diferencijacija koja se zadrzava do kraja zivota.

U slucaju kad su verovatnoce razlicitih alternativa jednake.322 bita ( log210 = 3. Ukoliko alternative nisu medjusobno jednake. Prosecna kolicina informacija koja se odnosi na seriju dogadjaja sa razlicitm verovatnocama pojavljivanja se izracunava prema formuli: .oblasti.kolicina informacije H u bitima jednaka je logaritmu sa osnovom 2 od broja takivh alternativa N. Shanon 1948god informaciju definise kao kolicinu redukovane neodrejenosti u odredjeno komunikacionom kanalau.Ergonomija kao zasebna naucna disciplina dugo nije imala definiciju informacije koja bi bila pogodna za tumacenje razumevanje razlicitih pojava vezanih za prijem i obradu deformacija.informacija koja sadrzi odredjeni dogadjaj se izracunava iz seldece formule: hi = log2çæ ç 1 ÷ö . Informacijom nazivamo sadrzaj sto razmenjujemo sa spoljanjim svetom dok mu se prilagodjavamo (Viner-Wiener). è pi . odnosno H = log 2 N Primer: slucajno izabran broj od 0 do 9 zadrzi 3. a koji postoji u formi pogodnoj za dalje prenosenje sredstvima neposredne i posredne komunikacije (Zunjic) Kolicinska dimenzija informacije Koliciana informacije H se meri u bitima. Definica informacije sa aspekta ergonimije glasi: Informacija predstavlja svaki registrovani ili memorisani stimulus koji na coveka ostvaruje odredjeni uticaj i koji trenutno ili naknadnom obradom u centralnom nervnom sistemu dobija odredjeno znacenje koje doprinosi smanjenju neke neizvesnosti.omogucava resavanje problema ili davanje odgovora na postavljeni zadatak. dok pi predstavlja verovatnocu pojave tog dogadjaja. 1 bit prestavlja kolicinu infromacije koja je neophodna za donosenje odluke izmedju dve podjenako verovatne alternative. gde je hi kolicina informacija u bitima vezana za dogadjaj i.332 ).Osnovni nedostaci ove definicije su se sastojalu u tome sto je sustinski bila zanemarena kvalitatovna komponenta informacije kao i to sto u osnovi nije bila orjetisana na coveka kao subjekta koji prima i obradjuje informaciju.

engleski jezik ima rendont.47 bita.9 a drugog 0. usled nejednake verovatnoce pojave dogadjaja.a propusni opseg vidnog nervnog vlakna iznosi 1000 bita u sekundi (Sanders i McCornick). Kolicina informacije koju covek moze da obradi u kracim vremenskim intervalima se krece od 2 do 10 bita u sekundi (Woodsom). i=1 è pi=1 .N æ 1 ö H sr =å pi çç log 2 ÷ . od pribliznu 68% (Sanders i McCornick) dok redont. Primer: Ako je verovatnoca pojave prvog dogadjaja 0. Makisamalna kolicina informacija Hmax se za veci broj dogadjaja odredjuje tako sto se pretpostavi da je verovatnoca njihovog pojavljivanja jedna. C se iracunava iz formule C = çæç 1H SR ÷ö ÷ x 100 è H max ø Primer: s obirom na nejednaku verovatnocu pojave pojedinih slova ili grupa slova u recima. Redondantnost (stepen suvisnosti informacije) predstavlja redukovanu velicinu informacije u odnosu na makismalnu kolicinu inf. srpskog knjizevnog jezika iznosi briblizno 67% (Milosevic). Propusni opseg kanala predstavlja kolicinu infromacija koja se prenese kroz kanal u jedinici vremena. Dinamicke informacije se krakterise kontinualnom promenom tokom . Primer: propusni opseg uha se procenjuje na 8 do 10000 bita u sekundi. Najcesce tipske greske koje covek pravi u slucajevima prijema vece kolicine inforomacija od one koju moze da obradi su: 1) Propust detekcije stimulusa 2) Greska u identifikaciji stimulusa 3) Neodgovarajuce vrednovanje vaznosti informacije 4) Greska u davanju odgovora na primljeni stimulus Klasifikacija informacija Informacije koje se prezentuju pomocu pokazivaca mogu biti staticke i dinamicke (opsta podela). Redond.1 onda je prema formuli prosecna kolicina informacija 0.

Primeri:dinamickih informacija.vremena.Informacije prikazane na .

radarskim i sl.semaforu (kontinualna promena zelenog. Ove informacije se prvenstveno koriste za indikaciju promena posmatranog parametra (iako mogu da sadrze i kvantitativne vrednosti u odrejdenom manjem obimu). .podrucija ili nekih drugih konfiguracija. Reprezentacione informacije sadrze slikovnu ili graficku repz.nivo promene. Kvalitativne informacije odrazavaju aproksi.Primeri: stampane ili pisane informacije.muzicke note.kolorno kodirane zice na eksploznim napravama i sl).mape.signalana svetlost na avionu ili svetlost koju emituje svetionik.dijegrami i sl). trendove.vred. Statusne informacije ukazuju na stanje ili status posmatranog sisitema ili uredjaja (kao sto je ukljuceno iskljuceno). Detaljnija podela (Sanders i McCornick) obuhvata sledece vrste informacije: 1) kvantitativne 2) kvalitativne 3) statusne 4) upozoravajuce i signalne 5) reprezentacione 6) identifikacione 7) alfanumericke i simbolicke 8) fazno-vremenske inforacije Kvantitativne iformacije predstavljaju kvantitativne vrednosti neke varijable (kao sto su temperature ili brzina).mape. Identifikacione informacije se koriste za identif.nadpisi i dr. Staticke informacije ostaju nepromenjene tokom duzeg vremenskog perioda ili se u opste ne menjaju. Upozoravajuce i signalne informacije se koriste za indikaciju urgentnih ili nebezbednih stanja kao i za oznacavanje prisustvaodsustva nekog ob jekta (stanja). informacije prikazane na brzinomerima.smer promene ili neki drugi aspekt promenljive varijable.zutog i crvenog svetla). One mogu biti statickog ili dinamickog karaktera.stampani material (najcesce su statice a mogu biti i dinamicke).saobracajni znaci.objekta. Npr. Mogu biti dinamicke (kao sto su pokretne slike nekog filma prikazane na ekranu) ili staticke (fotografije. nekih uobicajenih statickih stanja ili objekta (kao sto je indikacija prisustva neke opasnosti. Alfanumericke i simbolicke informacije se pojavljuju u razlicitim formama kao sto su brojevi razlicte oznake.

Navedene vrste informacija se korsite prilikom proektovanja pokazivaca razlicitih namena.jer je pokazano da covek razlicite informacije obradjuje na razlicit nacin.kao i u pogledu vremenskog intervala izmedju sukcesivne pojave signala (primer je Morzeova azbuka.auditorne.Fazno-vremenske inforacije se javljaju u vidu razlicitih signala koji su kontrol.covek najcesce prima i obradje auditorne i vizualne informacije. Predhodna podela informacija je znacajna sa aspekta obrade informacija. Upotreba auditorne i vizuelne informacije (29. Ukoliko se kao klasifikacije informacija usvoji vrsta cula kojim se vrsi prijem stimulusa tj informacija.U smislu duzine trajanja.112007) U svakodnevnom zivotu i radu. Vizuelnu informaciju treba koristiti u slucajevima (Sanders i McCornick) 1) kada je poruka kompleksna . U litaraturi je izvrsena na slican nacin podela pokazivaca na vizuelne auditorne dodirne i mirisne. · Auditornu informaciju treba koristiti u slucajevima (Sanders i McCornick): 1) kada je poruka jedinstvena 2) kada je poruka kratka 3) kada se poruka nece kasnije koristiti 4) kada se informacija emituje za vreme nekog dogadjaja koji traje 5) kada informacija zahteva trenutno izvrsenje 6) kada je vizuelni sistem coveka preopterecen 7) kada je podrucije predvidjeno za emitovanje infromacije suvise svetlo ili zahteva adaptaciju na mark 8) kada vrsta posla posla koju covek obavlja iziskuje cestu promenu polozaja tela ili lokacije.kontaktne (koje se prenose do centralnog nervnog sistema culom dodira). olfaktorne (koje se prenose do nervnog sistema culom mirisa) i aromaticnosti (koje se prenose culom ukusa).binkujuce svetlo id r). informacije mozemo podeliti (Zunic) na vizuelne.

boji. mape gradove na kojima su predstavljeni informacije o gradovima korsicenjem slova razlicith dimenzija i posebnim oznakama.osvetljenosti. vizuelni. pauzama u emitovanju. alfaktorni i taktuelni kodni sistem. Kodiranje informacija je cesto visedimenzijalno pri cemu svaka varijacija reprezentuje odredjenu dimenziju stimulusa (nnp: objekti na ekranima. obliku is l).video displej terminala mogu biti kodirani po velicini. ekrani radara na kojima su avionic predstavljnei u vidu svetlih tacaka. standardizacija i multidimenzionalnost koda. inteziteta. odnosno neophodno je da senzarni mehanizmi coveka mogu lako izvrsiti detekciju odredjene kodirane iformacije u odredjenim uslovim koriscenja (npr kolrno kodirani tasteri na opremi za podzemno miniranje nece biti lako detektovani niskog nivoa osvetljenosti koji je karakteristican za rad ispod nivao zemlje). elektricni otpornici koji koriste obojene trake za indikaciju otrpora u ovima i sl). Detektabilnost koda Prvo i osnovno pravilo je da svaka kodirana informacija terva da bude detektabilna. spoznajnost koda. . Karakteristiki na osnovu kojih se procenjuje kvalitet primenjenog kodnog sistema su detektabilnost i diskriminatvnost koda. U cilju kodiranja inforamcija koriste se auditorni. Kodiranje se primenjuje u slucaju kada je potrebno orginalnu formu stimulusa konvertovati u novu formu i prikazati simbolicki (npr.2) kada je poruka dugacka 3) kada je informacija predvidjenja za naknadno korisece 4) kada je informaciju potrebno emitovati sa odredjene lokacije u prostoru (saobracaj) 5) kada informacija ne zahteva trenutno izvrsenje ili akciju 6) kada je auditorni sisitem coveka preopterecen 7) kada je podrucije prijema operacije previse bucno 8) kada vrsta posla koju covek obalja ne zahteva cestu promenu lokacije ili polozaja tela Kodiranje informacija Veci broj pokazivaca zahteva umesto koriscenja neposredne orginalne forme informacije njeno kodiranje. auditorni upozoravajuci signal moze biti kodiran promenom frenkvencije.

u odnosu na pocetni opseg svega 8 tonova je sa uspehom detektovano. obicno 50% (drugim recima neophodno je dati odgovor na pitanje nap. Spoznajnost koda Kodni sistem treba da bude osmisljen tako da je korisnik u mogucnosti da jednostavno odredi znacenje upotrebljenog koda. koda se najcesce procenjuje na isti nacin kao i detekt koda. kao sto je slucaj crvenog svetla koje oznacava opasnost. pri cemu se zadatak sastoji u tome da se proceni da li postoji razlika izmedju takvih stimulusa ili ne. Izuzetak je slicaj poredjenja nepromenljivog etalon stimulusa sa stimulusom koje varijabilan. Standardizacija koda . treba da bude signal da bi se izvrsila njegova identifikacija. Iz prikupljenih podataka prag se zatim odredjuje na osnovu odredjene procedure racunskim putem. metoda seriske ekspozicije i metoda konstantnih stimulusa. Diskriminativnost koda Svaka kodirana informacija (cak i ona koja se lako moze detetkovati) mora biti diskriminativna odnosno takva informacija treba da se razlikuje od drugih kodiranih simbola. Diskrim.Medjutim.U cilju merenja detektablinosti odredjuje se prag za posmatranu kodiranu informaciju koji se vezuje za odredjeni fiksni procenat dedtekcije stimulusa. Znacenje moze biti sadrzeno u samom kodu ili moze biti nauceno. Metoda podesavanja seriske ekpozicije i konstantnih stimulusa se tada koriste za odredjivanje praga razlikovanja. koliko svetao treba da bude stimulus da bi bio detektovan u 50% pojavaljivanja ili koliko velik.) U tu svrhu se korisiti takozvana metoda podesavanja. Od posebene vaznosti je utvrdjivanje nivoa kodiranja (ukoliko se recimo koristi 20 razlicitih nivoa velicine za kodiranje odredjene informacije veoma je verovatno da ce nastati konfuzija kod korisnika prilikom njihovog razlikovanja za takvu uvojenu skalu). kada je broj tonova razlicitih frekvencija povecan 20puta. Pollack navodi rezultate istrazivanja prema kojem su ispitanici sa uspehom detektovali 4 od 5 razlicith tonova cije su se frekvencije neznatno razlikovale. glasan itd.

Ljudski org. stimulus posmatra kao dogadjaj koji izaziva bilo koji oblik promene u ponasanju.intenz. zadataka i broja razlicitih kodova koje treba primeniti. zahteva. tad anovi pokazivac treba da sadrizi identicne kodne seme kao i pokazivaci koji se vec koriste u toj fabrici. koji mogu biti razliciti po svojoj prirodi. U teoriji inf. Sekuler i Blake stimulus definisu kao oblik fizicke energije koju emituje neki objekat ili koja nastaje kao rezultat nekog dogadjaja iz okruzenja. covek detektuje pomocu senzornog sistema. Stimuluse. Kao i apsolutni prag. prag razlikovanja se u praksi odedjuje statistickim putem u eksperimentalnoj situaciji poredjenja reda velicine dva stimulusa ciju razliku je neophodno detektovati u 50% . odnosno. Primer: ukoliko je u nekoj fabrici potrebno instalirati novu vrstu pokazivaca.i duzinu trajanja kako bi izazvao neuronsku aktivaciju neophodnu za formiranje odgovarajuceg osecaja. Minimalna dimenzija stimulusa neophodna za njegovu detekciju se naziva apsolutni prag. od izvora do primenika. apsolutni prag i prag razlikovanja Prijem inf. Multidimenzijonalnost koda Zavisno od specif. Ovaj nivo stimulusa se odnosi na donju granicu apsolutne senzitivnosti ljudskog organizma. za ovu svrhu se preporucuje razmatranje primene principa redondantnog kodiranja (Sanders i McCormick). Prag razlikovanja predstavlja najmanju razliku izmedju dva stimulusa koja je neophodna da bi se oni identifikovali kao razliciti. (crvena boja recimo treba da poseduje isto znacenje na svim pokazivacima.porekla. koji su uzrokovani razlicitom kolicinom i vrstom energije stimul. Bihejbioristicko glediste. Detekcija stimulusa.je direktno povezan sa problemima detekcije stimulusa.stimulus se posmatra kao pojava koja omogucava prenos inf. Stimulus niskog intenziteta koji ne pobudjuje osecaj kod coveka i koji in e dovodi do reakcije naziva se podprazni ili subliminalni. preko cula. Stimulus treba da poseduje minim.U slucajevima kada kodni sistem koriste razliciti korisnici u razlicitim situacijama neophodno je da kodovi budu standardizovani i da se ne menjaju zavisno od situacije u kojoj se primenjuju. ne odgovara podjednako na razlicite nivoe aktivacije.

Tako. odnosno prema relaciji: I x A = C gde je sa I oznacen intezitet stimulusa.stimulusa u koliko se poveca vreme traja ja stimulusa). npr. dok je sa C oznacen neki konst. 2 kapi vode dodate u praznu oglednu epruvetu malih dimenzija ce biti lako zapazane. onda je prag razlikovanja 5 dB.Prema ovoj hipotezi. Ovo znaci da se konst.(drugim recima. gustini receptora). vrednost praga se moze odrazavati pri smanjenju izntenz.Apstolutni prag za culo vida je nesto nizi nego za culo sluha pri cemu isti odnos postoji i za velicinu praga razlike. Veberov zakon izrazen putem formule glasi: . prag razlikovanja je kolicina promene neke fizicke karakter. apsolutnim prag i prag razlikovanja se menjaju zavisno od odnosa izmedju intenziteta stimulusa i vremana trajan ja stimulusa. Veberov (WEBER-ov) zakon Veber je uocio da je kolicinska dimenzija stimulusa neophodna za razlikovanje 2 drazi u f-ji od apsol. vrednost praga moze odrzavati prilikom smanjena intenz. odnosno prema relaciji: I x T = C gde je sa T oznaceno vreme trajanja impulsa (drugim recima konst. dimenzije upotrebljenig stimulusa. ukoliko se poveca povrsina na koju taj stimulus deluje. to su nizi prag razlikovanja i apsolutni prag. prag ili prag razl). · U izvesnim granicama apsolutni prag i prag razlikovanja se menjaju zavisno od odnosa izmedju inteziteta stimulusa i povrsine na koju stimulus deluje. nivo disriminacije (obicno apsol. Apsolutni prag i prag razlikovanja su obrnuto propocijonalni broju receptora na jedinici povrsine na koju deluje stimulus. dok promena nastala dodatkom 2 kapi u posudu sa vodom od 1000 litara nece biti primeceno. Velicina apsolutnog praga i praga razlikovanja koleriraju. Primer: ukoliko je izabrani red velicine zvucnog stimulusa 100 dB pri cemu je neophodno da se nivo zvuka poveca na 105 dB da bi se izazvala jedva primetna razlika. sto je veci broj receptora na jedinici povrsine. stimulusa koja je neophodna da izazove tzv. · U izvesnim granicama. stimulusa.Ista konstatacija vazi iza culo mirisa u odnosu na culo ukusa. A je velicina stimulusne povrsine coveka (pri konst. jedva primetnu razliku u osecaju ).

na 200 gr.021 i elektricni nadrazaj 0. Prema ovom zakonu najmanji porast intenzit. senzornog sistema. je neophodno dodati 2 gr. vibracije 0.036. osecaj tezine 0. Fehner-ov zakon Prihvatajuci zakon Vebera. impulsa. ovaj zakon pokazuje nedostatke u granicnim podrucjima kada se koriste ekstremno visoki i niski intenz.stimul. diferencijali u matematickom smislu. dok je sa DI oznacen onaj prirast intenziteta stimul. U slucaju svetlosnog stimulusa. a zatim imedju koefic. i dovodi do promene do promene u osecaju. Medjutim. je intenz. 1 uvek moze dodati koeficijent proporcionalnosti K). stimulusa. kako bi se promena detektovala). koji se moze detektovati.079 . 4 gr. . Sa K je oznacena konst.013.DI = K I gde je sa I oznacen intenzitet stimulusa koji odgovara pragu nadrazaja. S obzirom na pretpostavku da je razlika u osecaju S konstanta. tj. tj. to se moze pisati da je DS = K2.083.02 neophodno povecati tezinu stimulusa za 2 % da bi proizveli jedva primetnu razliku (drugim recima. Fehner je pretpostavio da za odredjeni senzorni sistem sve jedva primetne razlike predstavljaju podjednaku subjektivnu dimenziju senzacije. STIVENSON ZAKON . K1 i K2 uspostavio vezu K2 = K × K (jer se u odnosu izmedju dve konst.048. da su sve jedva primetne razlike subjektivno podjednako velike. koji dodat intenz. za buku 0.To znaci da je za recimo koeficijen K od 0. da velicine DS i DI mogu biti proizvoljno male. za cilo ukusa (na so) 0. Zamenon prethodnih vrednosti dobija se da je : DI DS = K × I Fehner je dalje pretpostavio. koja zavisi od vrste cula tj. K iznosi 0. DI Fehner je Veberov zakon u obliku I = K . stimul. na 100 gr. Veberov zako je vazeci za siroki spektar stimulusa koji se srecu u svakodnevnom zivotu. proporc.

Oko 100 godina nakon objavljivanja Fehnerovog zakona Stivens je uveo pretpostavku da odnos izmedu dimenzija stimulusa i velicine senzornog odgovora nije logaritamski. Osnovna forma percepcije se sastoji u odredjivanju prisustva nekog stimulusa. Kori cenjem metode dimenzione procene Stivens je do ao do matematicke relacije izmedu dimenzije stimulusa i dimenzije senzornog odgovora. cm . Prema ovon stepenu zakon intenzitet osecaja se menja u zavisnosti od odgovarajuceg stepena intenzireta dra i odnosno ( ifman) S = k * Ib . pamcenje. Percepcija predstavlja mentalnu radnu aktivnost koja se globalno sastoji iz ve faze: stvaranje osecaja sa jedne strane.3. neophodno je razmotriti odredjene bitne pojmove koji odredjuju kognitivnu (mentalnu) aktivnost covekaoperatora. te inu 1. Visi nivo percepcije se vezuje za odredjivanje odredjenog signala u nekoj od ponudjenih klasa signala. Ova vrsta zadatka se odnosi na oblast identifikacije ili raspoznavanja.12. Postoje razliciti nivoi percepcije koji zavise od stimulusa i zadatka koji covek obavlja. gde je k konstanta koja uzima u obzir jedinicu u kojoj je izra en intenzitet dra i (grami..) Pod covekom operatorom podrazumevamo coveka koji ostvaruje odredjeni vid delatnosti koja se u prvom palnu ogleda i bazira na njegovoj interakciji sa predmetom rada. . odnosno stvaranje opazaja sa druge strane.5 itd. za ukus 1. U slucaju jacine zvuka b = 0. Sa informaciojong aspekta delatnost coveka operatora se zasniva na prijemu i obradi informacija kao i davanju odgovara na primljeni stimulus. masinom i spoljasnjom sredinom (Borisv i saradnici). Aktpercepcije je povezan sa prethodnim iskustvom i naucenim asocijacijama coveka operatora. Ovaj vid percepcije se naziva detekcija. paznja i odlucivanje (6.2007.. Imajuci u vidu prethodno. Percepcija.) dok je b eksponent prema kojem se menja intenzitet stimulusa. Teorija dedekcije signala predstavlja oblast koja se bavi proucavanjem i matetmatickim podesavanjem pojava vezanih za detekciju stimulusa.

ehoucka mem. audit. Neophodno je ucesce paznje kako bi se inf. fonetickog i semantickog (Sanders i McCornick). Kao zasebna vrsta memorije ponekad se razmatra i takozvana senzorna memorija.) kodira pomocu tri vrste koda : vizuelnog. je zaduzena za zadrzavanje stimulusa obicno u trajanju od nekoliko sekundi (Sanders i McCornick). periodu potrebno je njeno kodiranje. Informacije iz podsistema senzorne memorije treba da prodju kroz kratkotrajnu memoriju da bi nakon toga mogle biti uskladnistene u dugotrajnoj memoriji (Sanders i McCornick). za dalju obradu i skladistenje. vec se njena aktivnost odvija autom. prenela u kratkotrajnu mem. sto je u vecini slucajeva dovoljno da se inf. (naziva se jos i radna mem. mem. u dalju obradu. Kratkotrajna i dugotrajna su neposreno odgovorni za osnovne vrste pancenja. U senzornoj mem. stimulusa. Smatra se da se inf. Smatra se da za svaki senzorni kanal postoji privremeni mehanizam namenjen za cuvanje prezentovanog stimulusa u kratkom vremenskom intervalu nakon njegovog izcezavanja.U slucaju vizuelnog stimulusa. U slucaju kada je prez. . U cilju pamcenja inf. bez potrebe za ucescem paznje. takva vrsta mehaniznma se naziva ikonicka memorija. Vizuelni i foneticki kod sacinjavaju vizuelnu i auditornu prez. prosledi u kratkotrajnu memor. se ne vrsi kodiranje inf. Akt jednostavne detekcije takodje obuhvata odredje kompleksne radnje vezane za obradu informacija i odlucivanja. ikonicka memorija zadrzava sliku u memoriji nakon prestanka dejstva stimulusa.Naucene asocijacije su na Wickensovom modelu obrade informacija reprezentovane usmernim linijama koje povezuju blok dugotrajne memorije sa blokom percepcije. Mentalna aktivnos coveka obuhvata dve osnovne vrste pancenja: kratkotrajno i dugotrajno. i kodirala u formi pogod. u duzem vrem. Zadrzavanje u ikonickoj memoriji je reda velicine 1 s (Sanders i McCornick). stimulus. Ukoliko se vizuelni stimulus prezentuje u veoma kratkom vremenskom intervalu manjem od jedne sekunde. u kratkotr.

znacenja stimulusa za razliku od slikovne i zvucne forme koje su rezultat dejstva stimulusa. uz ucesce dugotr. Verovat.r2 ) gde je r1 verov.mem. oznacava se TDM .mem. dok r2 verov.mem.mem. podeljena.iscezavanje traga u pamcenju (Duskov i saradnici). (pri cemu je neophodno usmeravanje paznje na taj proces). uz ucesce dugotr. u dugotr. je u tom slucaju: TTD =TTi +TKM gde je TKM vreme obrade inf. je duze od onog koje je potrebno za obradu samo uz ucesce kratk. dugotr. moze biti trajno upamcena dodavanjem znacenja prispeloj inf.Semantcki kod predstavlja apstraktnu represent. mem. mem. se moze odrediti iz izraza (Duskov i saradnici) TOBSL =(1.mem. fokusna i postojana paznja. dok se dugotr. Ukupno vreme ibrade inf. Vremenska razlika je u tom slucaju opisana velicinom TTi koja se odnosi na vreme trazenja inf. pomocu semantickog kodiranja (to znaci da inf.intenz. Kada je rec o alfanumerickim simbolima koje je potrebno zapamtiti. Srednja vrednost vremena opsluzivanja inf. Inf. kapacitet kratko. u dugotr.(Duskov i saradnici). i njeno povezivanje sa vec uskladis. zasniva na strukturnim organskim promenama u mozgu. Vreme obrade inf. Kapacitet kratko. se moze odrediti iz izraza: PDM = 1-(1.u kratko.mem. koje su vec uskladistene u dugotrajnu mem. neophodno je istaci da postoje cetiri osnovne vrste paznje: selektivna. se sastoji u ucestalom ponavljanju te inf.PDM )×TKM + PDM ×( TTI + TKM ) Smatra se da je kratkotr. promenama u mozgu.mem. inf. Imajuci u vidu da je paznja bitan elemenat procesa upamcivanja. Analiza prispele inf. se moze opisati pravilom 7 ±2 (drugim recima. . i njenim povezivanjem sa inf. Jedini nacin da se inf. mem. mem.r1 )(1. su od posebnog znacaja za trajno arhiviranje inf.mem.. moze prebaciti u dugorocnu mem. zadrzi u kratkor. za angaz. povezana sa krtakotrajnim elektricnim funkc. prezauzetnosti kapaciteta kratk. vise od 9 jednokratno prezentovanih alfanumerickih simbola ne moze biti upamceno).. se iz kratko. mem.). je ogranicen.

Ovakva situacija se karakterise pojavom tzv. koje je potrebno istovremeno obraditi u kracem vremenskom intervalu. pojave greske prilikom donosenja odluke. Podeljena paznja se odnosi na preraspodelu resursa paznje na veci broj operacija koje treba istovremeno pratiti i po potrebi davati adekvatan odg. Fokusna paznja se odnosi na usmeravanje paznje na samo jedam izvodr inf. naprezanja moze da utice i pojava veceg broja inf. tj. neophodno je da bude ispunjen uslov h£0. Pojavu ovakvih redova odlikuje pristizanje nove inf. redova inf. naprezanja i zamaranja operatora. akcije. S obzirom na verovat. vreme rada (Duskov i saradnici). procenom verovatnoce razl. Postojana paznja se odnosi na kontin. (signala) koje je neophodno obraditi. . tako i duzina reda. Na pojavu mentalnog naprezanja utice kako frekvencija pojave redova. dok TRD predst.75. koje se smatraju vaznim uz ignorisanje ostalih prisutnih inf. pre nego sto je zavrsena obrada prethodno pristigle inf. operatora predst. u duzem vremenskom periodu dolazi do ment. Ovaj proces je povezan sa pretrazivanjem inf. Mentalno radno opterecenje Kao posledica prijema i obrade inf.Selektivna paznja predstavlja sposobnos usmeravanja na one inf. uz ignorisanje svih ostalih izvora inf. vreme u kojem operator ne obavlja obradu inf. koji predstavljaju podrsku u odlucivanju namenjenu za resavanje razlicitih poslovnih zadataka i problema.relevantnih za donosenje odluke.icitih ishoda i vrednovanjem ocekivanih ishoda. Odlucivanje je kompleksan proces gde se vrsi procena alternativa i selekcija odgovora. U slucaju operatora neophodno je obezbediti oko 25% vremena u toku radnog dana za odmor i relaksaciju. cesto je primena esper. Shodno tome. opter. sist. je velicinom: TBO h=1TRD gde je sa TBO predst. potrebu prisustva paznje u vezi sa pracenjem pojavljivanja (detekcijom) retkih signala tokom duzeg vremenskog perioda bez koriscenja pauze. Jedan od pokazatelja mogucnosti pojave ment. Na pojavu ment.

Ukoliko duzina inf.4. za standardizaciju ISO upotrebljivost definise kao granicu do koje proizvod moze biti upotrebljivan od starne odredjenog . Velicina b ne treba da predje vrednost od 0. U odredjenoj meri nedovoljno radno opterecenje moze takodje uzrokovati mentalni zamor. dopk je sa NU oznacen ukupan broj signala koji pristizu na obradu (Duskov i saradnici). vezanog za obradu inf. reda ne treba da prelazi tri signala posmatrano u jedinicnom vremenskom intervalu (Duskov i saradnici).4 (Borisov i saradnici). cak i kada je nivo opterecenja inf. zavisnost izmedju kolicine inf. reda.). sekundarnog zadatka. Prosecna duzina inf. u preporucenim granicama. Bitna je odredjena vrsta informacionog balansa vezanog za kolicinu inf. Sl. Postoje brojne metode koje mogu da se koriste za procenu mentalnog radnog opterecenja. mem. koji nastaje kao posledica monotonije. koje je potrebno obraditi. u uslovima pojave inf. zatim velicine dobijene na osnovu subjektivnog vrednovanja i rangiranja kao i odredjeni fizioloski pokazatelji(varijabilnost pulsa. (stimulusa) i mentalnog radnog opterecenja prema Kumshiru Pojava mentalnog Zamora moze zastupiti i kao posledica dugotrajnog visegodisnjeg rada. Upotrebljivost Medjunarodna org.(signala) koje se mogu obraditi u uslovima pojave inf.Verovatnoca obrade inf. Iscekivanje retkoh signala usled angazovanja postojane paznje. ERP potencijal id r. (kao sto je ranije receno funkcionise po principu 7 ± 2 ). U praksi se najcesce primenjuju velicine dobijene pri obavljanju primarnog zadatka. moguci su propusti operatora u radu i povecanje radnog napora operatora. reda prevazilazi kapacitet kratkotr. reda je opisana velicinom N RED b= NU gde je sa N RED oznacen broj inf. moze uzrokovati pojavu mentalnog naprezanja. takodje. Teprijska kriva koja je opisuje prethodno receno prikazana je na clici 4.

tih godina proslog veka. dizajnm. Postoje 3 osnovna entiteta pomocu kojih se procenjuje upotrevljivost: korisnik. koji su zasluzni za dizajniranje. Modeli su nasli primenu 80-tih godina proslog veka dok se eksperska procena u vidu heuristickih analiza i kognitivnih prolaza primenjuje od ranih 90. Bilo koji od atributa upotreblj. Sva tir navedena entiteta su u direktnoj sprezi sa inzenjerima upotrebljivosti. pogodnost za prisecanje. testiranje. tada ce pogodnost prisecanja imati senzacijalni znacaj. tada ce se efikasnost i prevencija gresaka imati kritican znacaj. Ako je vreme izvrsenja zadataka limitirano. korisnika i zadataka koji oni treba da obave kao i . moze imati kriticni zacaj sto zavisi od aplikacije koja se koristi.korisnika kako bi se stvorio specificni cilj uz postizanje odgovarajuce efektivnosti. Ukoliko se neki softver retko koristi. Interativno testiranje se sprovodi u fazi dizajniranja i razvoja pri cemu se rezultati neprekidno uporedjuju sa postavljenim ciljevima. Uspostavljane povratne veze sa korisnikom je takodje bitno i nakon instalacije kao finalna provera upotrebljivosti i funkcionalnosti proizvoda. zadovoljstvo korisnika (Scholtz). sporovodjenje. tj. medjutim rezultati testa upotrebljivosti nece biti zadovoljavajuce ukoliko nije primenjivan inzenjering upotrebljivosti u fazi razvoja proizvoda. Inzenjering upotrebljivosti u ergonomskom smislu predstavlja oblast koja obezbedjuje metode za postizanje upotrebljivosti pri dizajniranju korisnickog interfejsa. efikasnosti i zadovoljstva pri koriscenju. analizu i izvestavanje o rezultatima upotrebljivosti. ekspert iz oblasti upotrebljivosti i mode. Ocena uptrebljivosti proizvoda orjentisana na korisnika se zasniva na identifikaciji reprez. pri razvoju proizvoda ocena upotrebljivosti je deo tog procesa. Svaki proizvod moze biti testiran u smislu upotrebljivosti. tj. jer korisnik treba da se priseti akcije koja je neophodna za izvrsenje zadataka (a koju nije cesto upotrebljavao). Korisnici su prvi upotrevljivani za dobijanje informacija o uprebljiv. Upotrebljivost ima pet osnovnih atributa : ucljivost (pogodnost za ucenje). razvoj i instalaciju (Scholtz). nacina na koji se ona koristi. prevenciju gresaka. Inzenjering upotrebljivosti ima sledece osnovne faze: analiyu zahteva. proizvoda. efikasnost. Ciljevi upotrebljivosti se utvrdjuju u fazi analize zahteva.

od strane korisnika vezana za primenu pocetnog dizajnerskog koncepta nekog proizvoda (softvera). Tokom faze razvoja proizvoda (softvera) sprovode se dva tipa ocenjivanja korisnika. Pored toga. ocena (ocenj. U kasnijim fazama formativne evolucije mogu se koristiti delimicni prototipi koji se odnose na odredjeni deo testiranog interfejsa. Ova 2 tipa ocenjivanje se osim po cilju. U ranijim fazama evolucije se mogu koristiti papirni modeli li inicijalni dizajni ekrana. razlikuju i po metodama. Prvi je formativno ocenjivanje koje se sprovodi sa ciljem prikupljanja podataka radi sprovodjenja interativnog dizajnerskog procesa (Danijelson) vezanog za oblikovanje interfejsa. Kad god je to moguce treba kostisiti softver za evidentiranje stvarene interakcije izmedju kosisnika i interfejsa koji se testira. Form. Drugi je sumativno ocenjivanje kod kojeg se obavlja procena efektivnosti. forme) je peformalno po svojoj prirodi iz razloga sto je osnovni cilj prikuljanje inf. gormi i obimu ocenjivanja. formativno ocenjivanje je neophodno koncentrisati na manje segmente interfejsa uz ucesce manjeg broja participanata pri cemu rezultati iz izvestaja mogu da imaju manje formalnu formu onih koji se dobijaju .na registrovanju problema putem opservacije koje korisnici imaju tokom izvrsenja postavljenih zadataka. Formativnu evaluaciju je neophodno sprovoditi ubrzanim tempom kako bi se obezbedila neophodna informacija za dizajniranje u situacijama kada je to neophodno. koje ce prevashodno biti koriscene za dizajniranje (umesto za prikuljanje podataka radi porcine upotrebljivosti). kod formativnog ocenjivanja. Primarni izvor porataka kod ove vrste ocenjivanja su verbalne informacije prikuljene od strane korisnika. Formativno ocenjivanje Ovim ocenjivanjem se dobija povratna iner. vrsti prikuljenih podataka i broju participanata. efikasnosti i zadovoljstva korisnika pri koriscenju proizvoda na kraju procesa razvoja proizvoda (Scholtz). Koriscenje upitnika i postevoluativno intervjuisanje su odlicni izvori iner. Iz tog razloga. inzenjeri upotrevljivosti hvataju beleske vezano za kriticne(incidentne) momente pri koriscenju interfejsa(tokom evoluacije).

Sumativno ocenjivanje obuhvata i nesto veci broj korisnika (participanata). Sumativno ocenjivanje Ovo ocenjivanje ima formalniji karakter od formativnog ocenjivanja. Potrebno je u najvecoj mogucoj meri obezbediti adekvatan kontekst upotrebe testiranog proizvoda (softvera) kako bi se ostvario realistican pristup koji simulira studiju slucaja (realne uslove koriscenja proizvoda). pri cemu evaluacijom treba da budu jasno definisane mere koje ce biti obuhvacene precizno definisanom mernom metodologijom. Ukoliko rezultati sumativne evaluacije pokaze odstupanje od zacrtane zeljne upotrebljivosti. Rezultati treba da imaju formu koja omogucava njihovo neposredno koriscenje.Taj broj iznosi 5-7 po celiji gde celija prezentuje odredjenu klasu krajnjih korisnika. tada se obavlja diskusija vezana za povlacenje proizvoda(softvera) ili za njegovo redizajniranje i ponovnu naknadnu ocenu upotrebljivosti. . Zeljni nivo upotrebljivosti se definise u ranim dizajnerskim fazama tako da se rezultati sumativne ocene upotrebljivosti porede sa definisanim zeljnim vrednostima i karakteristikama upotrebljivosti. Ono se sprovodi da bi se dokumentovale karakteristike upotrevljivosti proizvoda (softvera). Primer: ukoliko ce krajnji korisnici nekog softvera biti odrasle osobe i tinejdzeri.sumativnom evaluacijom. Merenje efikasnosti. Ukoliko softver nije upotrebljiv u labboratorijskim uslovima tada se on svakako nece biti upotrebljiv ni u realnim radnim uslovima. pozeljno je prethodno testirati u manjoj (pilot) studiji kako bi se obezbedilo njihovo razumevanje. korisnici iz obe klase treba da budu obuhvaceni evulacijom. efektivnosti i zadovoljstva korisnika je tipicno za sumativnu evaulaciju. Kvalitetno osmisljeni eksperiment je od esencijalnog znacaja za tacnost sumativne evaluacije. Osnovna prednost korisnicki orijentisani evaluacije je to sto ona obuhvata korisnike tako da se mogu otkriti oni aspekti interfejsa koji predstavljaju problem pri koriscenju proizvoda (softvera). Smernice i materijal koji se prezentuju korisnicima prilikom ocenjivanja. tada reprez.

uslova okru enja) prilikom evaluacije takode predstavlja problem koji mo e da se odrazi na rezultate evaluacionog procesa. Testiranje upotrebljivosti Upitnik o satisfakciji korisnika tokom interakcije sa kompjuterom QUIS razvio je Snajderman.Osnovni nedostatak korisnicke orijentisane evaluacije je to sto cesto iziskuje znatan utrosak materijalnih sredstava i vremena. Ukoliko rezultati sumaltivne evaluacije pokazu odstupanje od zacrtane eljene upotrebljivosti. Kod kompleksnih i detaljnijih ispitivanja upotrebljicosti kompjuterskih sistema primenjuju se oba nivoa pitanja. njime su ispitane hiljade korisnika i posluzio je kao polazna osnova za razvoj odredjenog broja softverskih aplikacija. Osnovna prednost korisnicki orijentisane evaluacije je to to ona obuhvata korisnike tako da se mogu otkriti oni aspekti interfejsa koji predstavljaju problem pri kori cenju proizvoda(softvera). uslova okruzenja) prilikom evaluacije takodje predstavlja problem koji moze da se odrazi na rezultate evaluacionog procesa. a dopunili su ga Cil. Osnovni nedostatak korisnicki orijentisane evaluacije je to to cesto iziskuje znatan utri ak materijalnih sredstava i vremena. Potrebno je u najvecoj meri obezbediti adekvatan kontekst upotrebe testiranog proizvoda (softvera). eljeni nivo upotrebljivosti se defini e u ranim dizajnerskim fazama tako da se rezultati sumaltivne ocene upotrebljivosti porede sa definisanim eljenim vrednostima i karakteristikama upotrebljivosti. QUIS je primenjen u velikom broju projekta. Dil i Norman. QUIS upitnik .Ukoliko softver nije upotrebljiv u laolatorijskim uslovima tada on svakako nece biti upotrbljiv ni u realnim radnim uslovima. Pored toga ostvareni stepen realisticnosti (zadataka. . kako bi se ostvario realistican pristup koji simulira studiju slucaja(realne uslove kori cenja projizvoda). ima dva nivoa pitanja : opsta i detaljna. Pored toga ostvareni stepen realisticnosti(zadataka. globalno posmatrano. U tabeli 4.1 prezentovana je QUIS anketa. tada se obavlja diskusija vezana za poclacenje proizvoda(softvera) ili za njegovo redizajniranje i ponovnu naknadnu procenu upotrebljivosti.

proveru konzistentnosti. omoguciti prevenciju gre aka. pluralisticki prolaz. . U cilju sprovodenja analize koristise skup dizajnerskih heuristika koje su zasnovane na po tim dizajnerskim preporukama. karakteristike krajnjeg korisnika i okru enje u kojem ce se operacije primenjivati(Scholtz). *Provera u odnosu na standarde i preporuke obezbeduje bazu za dono enje odluka. Odredeni standardi grafickog korisnickog interfejsa treba da budu ugradeni u softversku aplikaciju koja se razvija. Ove preporuke su ponekad medusobno kontraproduktualne razlog za to je to vode poreklo iz razlicitih studijakoje mogu biti rezultat eksperimentalnog istra ivanja.) *Ekspertska ocena upotrebljivosti je veoma slicna oceni dizajna nekog softverskog paketa i letimicnom pregledu softverskog hoda. proveru u odnosu na preporuke. Rezultati evaluacije svakog clana tima se objedinjuju cime se ostvaruje sveobuhvatniji analiticki pristup.2007. *Ekspertske metode inspekcije obuhvataju heuristicku evaluaciju. *Postoje brojne preporuke za dizajniranje korisnickog interfejsa. obezbediti jasne poruke o gre kama. *Pojedine softverske kompanije poseduju interne preporuke vezane za dizajnerski stil i razvijaju kontrolne liste koje omogucavaju proveru primenjenosti preporucenog stila. oberbediti vidljivo obelezene izlaze.(Scholtz). obezbediti precice. Ona podrazumeva sistematsku proveru dizajna pomocu preporuka koje su nastale kao rezultat dobrih rezultata iz prakse. Primena preporuka zavisi od veceg broja faktora kao to su: tip komunikacije. korisnici i ergonomi prplaze zajednicki kroz scenario.12. diskutujuci razne segmente vezane za upotrebljivost elemenata dialoga u okviru razlicitih etapa scenarija(Mack i Nielsen). kognitivni prolaz. upotrebiti korisnicki jezik. obezbediti povratnu reakciju. Nelsen izdvaja devet softverskih heuristika: primeniti jednostavan i prirodan dijalog.Ekspertski bazirana ocena upotrebljivosti (13. biti konzistentan. formalnu proveru upotrebljivosti i proveru karakteristika. *Pluralisticki prolaz predstavlja vid zajednickih sastanaka na kojima dizajneri softvera(programeri). *Heuristicka evaluacija spada u grupu neformalnih metoda(Hack i Nielsen). proveru u odnosu na standarde. opservacionih evidencija i ekspertskog mi ljenja. minimizirati mentalni napor korisnika. Primena heuristicke evaluacije obuhvata obrazovanje evaulatorskog tima koji ce analizirati dizajn korisnickog interfejsa.

Moderator ima zadatak da usmerava kako pojedince tako i tim ocenjivaca. pona anja korisnika odnosno njihovog ucinka. */Prilikom testiranja kognitivnim prolazom najpre se zadaje odredeni zadatak koji korisnik treba da izvr i. Zadatak zapisnicara je da zabele e sve defekte i anomalije pronadjene tokom sastanka. *Primena formalne upotrebljivosti kao metode podrazumeva precizno definisane uloge ucesnika testiranja. Zadatak inspektora(ocenjivaca) je da pronadju problem. *Testiranje zasnovano na primeni modela inkorporira svojstva vezana za karakteristicnu memoriju. odnosno da upravlja sastankom. Primena ovog vida testiranja omogucava ocenu interfejsa na bazi predvidanja.*Proveru konzistentnosti obavlja dizajnerski tim vezano za realizaciju razlicitih projekata ili delova projekata kojitreba da budu uzajamno konzistentni. primenom modela. Ona omogucava korisnicima lak u upotrebu identicnih karakteristika kod razlicitih proizvoda (softvera). Ova tehnika se fokusira na to koliko dobro testirani interfejs podr ava neiskusnog korisnika bez prethodne formalne obuke u izvr enju zadatka(Woolrych i Hindmaich). a zatim se posmatraju akcije koje on preduzima. *Formalna provera upotrebljivosti se cesto vr i pre nego to je napisan bilo kakav hod(Abras i saradnici). Provera karakteristika se ne odnosi samo na vrstu funkcije nego i kako je posmatrana funkcija dizajnirana(Mack i Nielsen). dugotrajnu memoriju kao i karakteristike vezane za obradu audio i vizuelnih informacija. odnosno koje elemente interfejsa on koristi da bi izvr io postavljeni zadatak. *Cilj primene kognitivnog prolaza je analiza kako pojedini elementi interfejsa vode korisnika kroz zadatak. *Provera karakteristika se fokusira na funkcije koje su prisutne u softverskom sistemu. Dizajneri su zadu eni za probleme dizajniranja i redizajniranja. Primena konzistentnosti smanjuje vreme potrebno za ucenje identicnih funkcija razlicitih softverskih paketa. *GOMS model je sastavljen od skupa koraka (operacija) koje treba izvr iti kako bi bio ostvaren postavljeni cilj pri cemu je za svaki interfejs . Razmatra se dali dizajnirana funkcija ispunjava ocekivanja i potrebe krajnjeg korisnika. *Za razliku od provere upotrebljivosti koja se zasniva na oceni putem standarda i preporuka (koja se tretira kao staticka provera) primenom kognitivnog prolaza vr i se ocena upotrebljivosti u realnom radnom okru enju pri obavljanju konkretnih zadataka od strane korisnika(dinamicka provera). Konzistentnost nastaje kao posledica primene odredenih standarda i preporuka.

savijanje tela i podizanje tereta. a da se pri tome proizvode isti rezultat. Ergonomske metode istra ivanja * Metode istra ivanja u ergonomiji se mogu klasifikovati na razlicite nacine zavisno od toga ta su predmet i cilj istra ivanja. Ovaj softver poma e in injerima da procene odredeni dizajnerski koncept u odnosu na ljudske performanse ukljucujuci i rizik od povezivanja. videnje. U nastavku ce na . statickom naprezanju. 4. 2.Analiza kako se izvr ava zadatak u izabranom okru enju. Korisnik u okviru ovog modela bira metod na osnovu pravila selekcije. antroprometrijske dimenzije prirodnu kinematiku pokreta.01. 5. GOMS model se koristi samo za ocenu efikasnosti proceduralnog aspekta upotrebljivosti(a ne za identifikaciju gre aka). *Uobicajni koraci pri kori cenju ovog softverskog paketa su: 1.Izbor i specifikacija zadataka koje covek treba da obavi.2008. kontrolu balansa. zamor. *Jack obezbeduje modele ljudi sa preciznim podacima koji se odnose na opsege pokreta u zglobovima.moguce primeniti vi e metoda. *Na slici 161 prikazan je programski alat koji Jack koristi za pobolj anje enterijera u razlicitim vozilima. proceni konfora. kao i analizu vidljivosti. *Primenom Jack softverskog paketa mogu se dobiti i animirani filmovi. Jack ergonomski paket (10. koji omogucavaju trodimenzionalno pracenje izvr enja zadatka u datom okru enju.) *Jack predstavlja simulacioni softverski paket koji omogucava korisnicima da kreiraju virtuelno okru enje pomocu maticnih modela i inportovanjem CAD podataka. *Na slici 162 prikazano je sme tanje ljudskog modela u virtuelno okru enje.Izgradnja viruelnog okru enja.Pozicioniranje ljudskog modela u virtuelno okru enje. oblikuje obvojnice dohvata i daje specifikaciju bezbednih zona odnosno vr i procenu udobnosti sedenja.Kreiranje virtuelnog modela coveka. komfor i druge bitne ergonomske informacije. *Jack modelovanje coveka i simulacioni alati poma u firmama u industriji da pobolj aju ergonomski dizajn proizvoda i redefini u radni zadatak na posmatranom radnom mestu pre nego to se napravi bilo kakav prototip. Zatim kreira izve taje o utro ku energije. dohvat. 3. *Jack takode kreira izve taje koji se odnose na opterecenje lednog regiona. omogucava izradu studija vezano za rucno rukovanje materijalom koje su zasnovane na NIOSH preporukama.

. ali su pomeranja u vecini slucajeva pravilna. * Vibracije mogu da izazovu brojne funkcionalne i strukturalne promene kao i da se negativno odraze na radni ucinak coveka.. u slucaju potrebe za kvantifikacijom. Jedna od osnovnih podela ergonomskih metoda je na deskriptivne(opisne) studije. eksperimentalna istra ivanja i evaluaciona istra ivanja(Sanders McCormick). Vibracije.01. * Vibraciona brzina tela se u su tini odnosi na frekvenciju kretanja tela odnosno na broj ciklusa koje telo napravi u jedinici vremena. * Telo mo e vibrirati u bilo kom pravcu.. medutim prema ISO organizaciji bilo koje pomeranje se mo e definisati i meriti u tri ortogonalna pravca: X od leda prema frontalnoj strani tela. Proracun se najce ce svodi na odredivanje srednje vrednosti i standardne devijacije neke velicine.. .. (17. * Vibracije koje poticu od ma ina su najce ce veoma kompleksne prirode. * Deskriptivne studije imaju tendenciju da okarakteri u proucavanu populaciju (obicno su to ljudi) u pogledu odredenih atributa. * U eksperimentalne svrhe vibracije se uobicajno mere samo du Z ose (Oborne).2008. Izra ava se u Hz (1 Hz odgovara. Intenzitet vibracija se najce ce izrazava u jedinicama za ubrzanje( m ili 2 s umno cima og g = ubrzanje zemljine te e). * Nakon utvrdivanja smera dejstva vibracija one se dele posmatraju u odnosu na dva parametra: brzinu i intenzitet vibracija. 1 ciklus u sekundi). Z od boka do boka i Z od stopala ka glavi. Primenom ove metode u formi opisa pojedinih karakteristika prezentuju se osnovni podaci koji se kao takvi veoma cesto koriste kao polazna osnova za projektovanje. * Deskriptivne studije se cesto sprovode u cilju odredivanja znacaja i irine problema pre nego to se predlo e konacna re enja.globalnom planu biti klasifikovane metode istra ivanja u ergonomiji pri cemu ce neke od metoda biti detaljnije opisane... ) *Pomeranja usled dejstva vibracija mogu biti pravilna(ritmicna) i stohasticka(aperiodicna).. * Intenzitet se mo e izraziti u du inskim jedinicama (cm).. * Deskriptivne studije ne promenjuju obimniji matematicki aparat za opisivanje proucavane pojave.

Kod vecine vozila kao to su automobili. uticaj ubrzanja je takav da su moguce odredene posledice ubrzanja na fiziolo ke funkcije. Ubrzanje i usporenje. * Kao posledica dejstva velikih ubrzanja ceste su avionske nesrece usled gubitka svesti pilota. * Savremeni vojni avioni su dizajnirani da izdr e ubrzanje do 9G bez strukturnih promena. * Skoro svaka vo nja bilo kojim prevoznim sredstvom je povezana sa pojavom ubrzanog kretanja.Kretanje. koji u centralnom nervnom sistemu dovodi do stvaranja auditornog osecaja. ubrzanja su srednjeg nivoa. * Borbeni avioni F16 i F17 mogu da ubrzaju od 0 do 9g za manje od 3s. Medutim takvo ubrzanje u du em vremenskom periodu ima odredene posledice na ljudski organizam. Prirodai delovanje. Efekti na organizam. U takvim okolnostima piloti aviona padaju u nesvesno stanje pre nego to nastupe bilo kakve druge fiziolo ke promene (Sanders i McCormick). * U slucaju kori cenja vojnih aviona i svemirskih brodova. vozovi. * Ubrzanje predstavlja nivo promene brzine ili smera kretanja nekog tela odredene mase u jedinici vremena. govorimo o zvucima ili buci ( umovima). Buka. Sobzirom na to dali je stvoreni osecaj prijatan za coveka ili ne. * Organ cula sluha kod coveka ima sposobnost da registruje pod izvesnim uslovima treperenje nekog tela. * Putem cula sluha promena vazdu nog pritiska koju uzrokuje neko telo iz okru enja pretvara se u nervni ciklus. Ekvivalentni nivo buke. . a uticaj na ljudski organizam je zanemarljiv. autobusi i komercijalni avioni.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful