DEFINICIJA ERGONOMIJE I NJENI OSNOVNI CILJEVI (11.10.2007.

) Sa ete definicije ergonomije Projektovanje za ljudsku potrebu Organizacija radnih i ivotnih uslova Prilagodavanje rada coveku * ire gledano ergonomija je nauka koja se bavi izucavanjem ljudskih karakteristika i sposobnosti u konceptu uticaja na dizajn opreme,sistema i nacina obavljanja poslova sa zadatkom unapredivanja efikasnosti, bezbednosti i ostalih uslova koji se ticu ivota i rada ljudi ( Klark i Corlett) * Bavi se dizajniranjem za ljudsku upotrebu ,odnosno pode avanjem i oblikovanjem sistema ,masina I radnih procasa za koriscenje na najpogodniji nacin ( Pithy) * Ergonomija je disciplina koja integrise razlicita saznanja vezana za nauku o ljudima sa ciljem uskladjivanja radnih zadataka,sistema proizvoda I okruzenja sa fizickim I mentalnim sposobnostima I ogranicenjima ljudi. (Internacional Ergonomics Association (IEA),1997) * Ergonomija je skup saznanjakoja se odnose na ljudsku sposobnost,ogranicenja I druge karakteristike povezane sa dizajniranjem (Odbor za sertifikaciju u oblasti profesionalne ergonomije-BCPE) * Ergonomski dizajn ili inzenjerstvo predstavlja skup sazananja ismeren na oblikovanje opreme,uredjaja,masina ili sistema poslova, radnih zadataka,proizvoda I okruzenja za bezbednu,komfornu I efikasnu upotrebu (BCPE,1999) * Ergonomija predstavlja naucnu discipline koja se bavi fundamentalnim razumevanjem intrakcija izmedju ljudi I razlicitih elemenata sistema, kao i primenom odgovarajucih metoda I podataka radi poboljsanja zivota,rada, I sveukupnih preformansi sistema (IEA) * Ergonomija je nauka koja ima za cilj da izuci I prilagodi uslove rada,sretstva za rad,process rada I proizvod kao rezultat rada coveku sa psiholoskog,fizioloskog I anatomskog aspekta (Zunjic) Osnovni ciljevi ergonomije: Oblikovanje poslova,radnih sistema I proizvoda tako da budu komforni,bezbedni I efikasni I da doprinose zadovoljstvu coveka

Proucavanje fizickih I mentalnih uticaja na ljudske radne kapacitete I kvalite reakcija na primenjene stimuluse okruzenja Optimizacija interakcije coveka I ostalih elemenata sistema Razvoj postupaka za obavljanje rada I drugih ljudskih aktivnosti Povecanje efikasnosti I efektivnosti kojom se rad I druge aktivnosti obavljaju Unapredjenje zdravlja I bezbednosti radnika Testiranje I procena opreme,proizvoda,radnog okruzenja I postupaka sa ergonomskog aspekta Razvoj pomagala za rad iobucavanje Izbor I obuka osoblja koje ce raditi na opremi,proizvodima,napravama I procesima Prikupljanje I prezentacija podataka za primenu u projektovanju Slika1:ergonomski ciljevi proizvodnog sistema * Ergonomski ciljevi se cesto dele na dve grupe : one koje teze nekom poboljsanju ili unapredjenju za pojedinca I za proizvodni sistem * Prethodne dve grupe ciljeva se medjusobno ne iskljucuju vec dopunjuju jer nacin rada ili oprema koji su projektovani da zadovolje potrebe zaposlenih ili korisnika ne moguumanjiti radnu efikasnost vec je poboljsavaju. * Cilj ergonomija nije samo u tome da izvrsenje radnog zadatka cini laksim I brzim nego I pouzadnijim. POVEZANOST ERGONOMIJE I DRUGIH NAUKA * Ergonomija u svom multidisciplinarnom metodoloskom pristupu obuhvata veliki broj naucnih podrucja I oblasti koje se prozimaju. Ergonomija je povezana sa: Sistemskim naukama Psiholoskim naukama Tehnickim naukama Matematickim naukama Medicinsko-bioloskim naukama Kompjutrskim naukama

· Fizicko-hemijsjim naukama * 70-ih i 80-ih ergonomija ulazi u fazu kompletnog sazrevanja i izlazi iz debate o definisanju svojih granica * Ergonomija i nauke sa zajednickim interesima: · One koje dolaze do podataka o coveku · One koje joriste prethodne podatke OSNOVNA PODRUCJA ERGONOMSKIH ISTRAZIVANJA I NJENA PRIMENA * Ergonomska istrazivanja mogu se sistematizovati u sledecih 5 osnovnih oblasti: 1. psihofizioloska 2. sistemskotehnicka 3. organizaciona 4. pedagoska i 5. oblast zastite na radu 1-svojstva coveka koja uticu na upravljacke delatnosti 2-problemi covek-masina 3-pitanja vezana za organizaciju radnog mesta i opreme 4-profesionalna orijentacija i selekcija kadrova i obuka operatora primenom tehnickih sredstava za to 5-prevencija profesionalnih oboljenja i bezbednost Pri kraju II sv.rata ergonomija iz oblasti vojske prelazi u proizvadnju,komunikacije i saobracaj i dr. - Ergonomija ima najznacajniju primenu u vojnoj oblasti - Ergonomija se u projektivanju dosta primanjuje (os stvari do usluga) -Ergnomske kriterijume je neophodno primenjivati jos u pocetnoj fazi projektovanja ( prototip i prepravka) KORIST OD PRIMENE BAZICNIH ERGONOMSKIH RESENJA * Prica sa osvetljenjem i bukom u SAD i Poljskoj .

* smanjenje buke,prilagodjavanje tempa rada, bolje osvetljenje,p rilagodjavanje masine coveku = prast produktivnosti,smanjenje nesreca,smanjenje bolovanja itd... SISTEM COVEK- MASINA I NJEGOVE KOMPONENTE * Sistem predstavlja celinu cija je osnovna namena postojanja ispunjenje odredjenog cilja ( Bailey) * Sistem moze da sadrzi razlicite komponente. Sa ergonomskog gledista i system se sastoji od ljudi, masina i drugih entiteta koji f-onise udruzeno, kako bi bio ostvaren odredjeni cilj koji nezavisne komponente iz sastava sistema ne bi mogle samostalno da ispune. * SCM predstavlja kombinaciju jednog coveka ili grupe ljudi i jednog ili vise fizickih objekata koji su u medjusobnoj interakciji, sa ciljem da od datog ulaza naprave zeljeni izlaz. * U odnosu SCM,Sanders i McCormick isticu da se pod masinom podrazumeva bilo koji vid fizickog objekta,uredjaja,opreme,orudja ili stvari koje ljudi koriste kako bi ostvarili odredjenu aktivnost,u cilju izvrsenja postavljenog zadatka ili f-je. * Kada covek ostvaruje interakciju sa masinom nakon obrade informacije i donosenja odluke,covek preduzima odredjeni vid akcije,koja se ostvaruje pomocuefektorskog mehanizma.Ovaj mehanizam obuhvata odredjeni vid neuro-misicne aktivnosti. * Masina sa druge strane prima od coveka komande putem svog kontrolnog mehanizma .Masina zatim izvrsava odredjenu aktivnost koja je od nje zahtevana da bi se ostvario zeljeni izlaz.Putem displeja ona informise coveka o izvrsenjuz preduzete akcije. * Kako bi se ostvarila maksimalna efikasnost,SCM treba da bude koncipiran tako operator bude komplementaran svojstvima koriscene masine, dok bi masina trebalo da bude komplementarna sa mogucnostima i sposobnostima coveka (Murrell Slika5-primer strukture i povezanost elemenata u sistemu covekmasina;covek kao k ontrolor jednog zatvorenog sistema covekmasina(Murrell) * Pojava interferencije izmedju zatvorenih SCM moze da dovede do pojave pogorsanja u f-onisanju pojedinacnih sistema (bez medjudejstva su ok,ali

mogu i f-onisati na neodgovarajuci nacin kada su u sprezi, npr jedan covekdve ma sine) * Okruzenje predstavlja znacajan element koji moze imati velikog uticaja na f-onisanje SCM. (npr:sunceva svetlost moze prouzrokovati bljestanje displeja prilikom leta i ugroziti bezbednost posade i putnika) * Mnogi autori (Platonov,Lomov,Venda) kao jedinstven sistem posmatraju sistem koji se u globalu sastoji od tri komponente:covek-masina-okruzenje. Sl.6-elementi sistema covek-masina-okruzenje i njihove medjusobne veze (Juptner) * Pojedini autori u definisanju ergonomskih sistema idu dalje( u posmatranju komponenti) pa tako Benevolovskaja ergonomski sistem rezmatra kao sistem koji sadrzi pet elemenata:covek-masina-predmet rada-lica pored operatora koja se nalaze u zoni dejstva masine. Sl.7-Ergonomski sistam po Benevolovskoj * Sistem covek-masina se moze klasifikovati u tri osnovne grupe,zavisno od stepena i nacina kontrole,odnosno u f-onisanju sistema.U tom smislu se razlikuju: 1. manuelni 2. mehanicki (poluautomatski) 3. automatski 1-se sastoji od rucnih alata i drugih orudja kojima upravlja operator.U ovom slucaju covek koristi svoju fizicku energiju za odrzavanje rada sistema 2-sadrzi masinske komponente koje imaju sopstveni izvor energije.F-ja operatora u ovom sistemu se prvenstveno bazira na kontroli,zasnovanoj na koriscenju komandnih uredjaja 3-obavlja svoje operacije bez ucesca ili sa minimalnim ucescem coveka.Interakcija coveka i masine se u ovom slucaju zasniva na instaliranju,programiranju,reprogramiranju i odrzavanju f-je sistema. * Pored informacionog medjudejstva izmedju coveka i masine ,postoje i drugi vidovi medjudejstva koji su karakteristicni za f-onisanje ovog sistema.U tom smislu se mogu izdvojiti dejsva sile,brzina,ubrzanje,kolicina kretanja i trajektorija, koje su tajodje u vezi sa opisom f-je sistema (Volokova i saradnici)

Ovaj pokazatelj se pdnosi na prosecno vreme u kojem pojedinacne komponente ili sistem kao celina mogu uspesno f-onisati do pojave otkaza ili na prosecno vreme izmedju dva otkaza. * Prilikom odredjivanja pouzdanosti sistema covek-masina treba posmatrati coveka-operatora koa komponentu koja utice na pouzdanost sistema. jedan od najvaznijih ciljeva je ocuvanje f-onisanja sistema u predvidjenom vremenskom periodu * Pouzdanost sistema se moze odrediti na osnovu registrovanja gresaka u f-onisanju sistema.Intenzitet j-tog tipa moze se odrediti iz izraza (Duskov i saradnici): .moze se izracunati iz formule (Duskov i saradnici): Pj= Nj nj/ Nj Nj ukupan broj gresaka j-tog tipa koji je izvrsen bez pojave greske nj broj gresaka koji se moze dopustiti * Kao pokazatelji rada bez pojave greske takodje se moze koristiti velicina koja se odnodsi na intenzitet pojave gresaka . * Jedan od pokazatelja pouzdanosti operatora je verovatnoca rada bez pojave greske. * Verovatnoca izvrsenja pojedinacne radne operacije bez pojave greske Pj .j =nj / Nj * Tj . dok se pouzdanost coveka obracunava na ne vise od tri decimale * Pouzdanost sistema moze se okarakterisati i velicinom koja se naziva srednje vreme do otkaza.tako i za celokupan proces rada.POUZDANOST SISTEMA * Prilikom dizajniranja sistema.odnosno njegovih komponenata * Pouzdanost sistema se najcesce definise kao verovatnoca uspesnog izvrsenja postavljenih zadataka ( Sanders i McCormick) * Pouzdanost masine se uobicajeno obracunava na cetiri ili vise decimala.Ova verovatnoca so moze izracunati kako za pojedinacne radne aktivnosti .Zbog kompleksnosti coveka i njegovih osobina vezanih za izvrsenje radne aktivnosti. * Neophodno je da pokazatelji pouzdanosti budu jedinstveni za sve clanove sistema covek-masina.postojece teorije koje se odnose na pouzdanost imaju ogranicen karakter.

srednje vreme izvrsenja operacije Sto je broj gresaka veci.ukupno vreme rada operatora * Pokazatelj regeneracije je povezan sa mogucnoscu samokontrole dejstva operatora i ispravljanja dopustenih gresaka.pri cemu se za svako od tih stanja odredjuje kompletna vredost posmatranog pokazatelja pouzdanosti operatora.Ona je uslovljena promenom radnih uslova.n Pop =å pi × popi i=1 Pi-verovatnoca nastupanja i-tog stanja Popi-verovatnoca rada bez pojave greske u radu operatora za i-ot stanje * Koeficijent raspolozivosti operatora ( KRO) predstavlja vazan pokazatelj koji se odnosi na pouzdanost operatora. Tj opada i intenzitet gresaka u radu je veci.8-karakteristicna kriva koja se odnosi na tok promene gresaka operatora u okviru jednog radnog dana.vec se menja tokom vremena.On se odnosi na verovatnocu ukljucenja operatora u radi proces u proizvoljnom vremenskom trenutku. tako i izmenom stanja operatora. dok se oblast III odnosi na fazu koju karakterise pojava zamora u radu operatora.Tj.Sa svakim od tih faktora je povezano odredjeno stanje sistema covek-masina. * Prilikom odredjivanja pouzdanosti operatera u konkretnom slucaju potrebno je obuhvatiti sve faktore koji su karakteristicni za dati vid delatnosti. oblas II na fazu postojane radne sposobnosti. * Ukoliko izdvojimo m razlicitih stanja vezanih za proces rada operatora i za svako od tih stanja odredimo verovatnocu rada bez pojave greske u radu operatora. Kop= 1. * Oblast I sa dijagrama se odnosi na fazu uhodavanja. * Pouzdanost coveka operatora nije const velicina . tada se srednja vrednost verovatnoce rada bez pojave greske u radu operatora moze odraditi iz izraza (Duskov i saradnici): .To/T To-vreme u kojem se operator iz bilo kog razloga ne nalazi na radnom mestu(vreme odsustva) T. * Prethodno navedena formula vezana za intenzitet pojave gresaka moze se primenjivati samo na oblast postojane radne sposobnosti.Verovatnoca ispravljanja dopustenih gresaka Pisp se moze dobiti iz izraza (Duskov i saradnici): . Sl.

Pisp = PKPDET PI Pk.Stapici f-onisu pri niskom nivou osvetljenosti (sumrak) i mogu razlikovati samo nijanse sive boje u rasponu od bele do crne.10.) * Najveci deo informacija koji covek percipira u cilju izvrsenja nekog zadatka primljen je putem cula vide.u kojem on zapaza objekte.njihov raspored.znaka.slova ili slike.boju kao i rstojanje pojedinih objekata. * U centralnom delu mreznjace preovladjuju cepiici.kontrolne pozicije svetlasne signale i drugo.odnosno na nacim na koji ce omoguciti ustedu uvremenu i sto manje gresaka u radu.kao sto su one informacije koje se odnose na pisane procedure.kojih ima priblizno 130 miliona(S&M). * U radnom okruzenju vizuelne informacije treba predstaviti u onom obliku koji ce omoguciti pravovremenu detekciju i razumevanje. * Vizuelne informacije mozemo podeliti prema poreklu u dve grupe: pisane i prostorno-objektne. * Pisane infirmacije se javljaju u vidu textualno predstavljenog sadrzaja.) Vizuelna informacija i vidjenje (18.To su stapici i cepici.verovatnoca detekcije emitovanog signala od strane operatera Pi-verovatnoca ispravke pogresnog upravljackog dejstva pri ponovljenom pokusaju Kopirano prvi deo (11.Oni su osetljivi na dnevnu svetlost i odgovorni za uocavanje i raspoznavanje boja.10. * Culo vida je najcesce najopterecenije culo coveka tokom obavljanja neke radne aktivnosti.kojih ima izmedju 6 i 7 miliona.2007.kretanje i preonene na njima. * U perifernom delu mreznjace preovladjuju stapici.Ispod pigmentnog sloja mreznjace nalaze se dve grupe celija razlicite osetljivosti na svetlost..U tom cilju. * Prostorna-objektne informacije poticu iz trodimenzionalnog prostora koji okruzuje coveka.verovatnoca emitovanja kontrolnog signala Pdet.pisane reci.2007.neophodno je poznavati streukturu i f-onalne osobine vizuelnog sistema * Receptori cula vida se nalaze u dnu oka odnosno na mreznjaci.upozoravajuce oblike i natpise. .

koji se dalje prenose u delove centralnog nervnog sistema zaduzene za formiranje optickih predstava prostornih objekata iz covekovog okruzenja. * Riccov zakon je primenljiv za vidni ugao do 30*. * Smanjenjem intenziteta stimulusa i istovrenemenim povecanjem njegovih dimanzija prema prethodnoj f-li. I predstavlja luminanaciju objekta L. * U relativno kratkom vremenskom periodu. * Ovi stimulusi kod kojih je proizvod intenziteta povrsine koja je zahvacena na mreznjaci identicanimaju podjednaku verovatnocu detekcije. * U slucaju detektovanja svetlosti sa objekta.dok je drugi povezan sa povecanjem povrsine mreznjace koja je obuhvacena stimulusom. * Zakon Pipera je u upotrebi za vidni ugao da 7 stepeni. * Kada svetlost sa posmatranog objekta padne na zutu mrlju ona se tada moze uociti najjasnije.Ova zavisnost je poznata kao RICCOV zakon i matematicki se moze izraziti na sedeci nacin: C=AxI Gde je sa A oznacena povrsina na mreznjaci zahvacena stimulusom.intenzitet stimulusa i njegovo trajanje su obrnuto proporcionalni u smislu verovatnoce detekcije .* U srednjem delu mreznjace se nalazi zuta mrlja.sastavljena prvenstveno od cepica.iz razloga zato sto u tom podrucju retine velicina stimulusa nije od znacaja za detekciju. * Izmedju mreznjace i spoljasnje sredine postoji dioptricki aparat oka cije je uloga da na mreznjacu projektuje ostru sliku posmatranog objekta.Prvi so odnosi na povecanje intenziteta stimulusa. * U oblasti centralnog dela mreznjace verovatnoca detekcije stimulusa se moze povecati na dva nacina.verovatnoca detekcije stimulusa ce ostati nepromenjena.I je imtenzitet stimulusa dok je sa C oznacena konstanta koja se odnosi na vrednost praga detekcije (Shiffman).(Borisov i saradnici) i on glasi: C = A ´L * Prethodne formule se ne mogu koristit za periferni deo mreznjace. * Detekcija stimulusa u perifernom delu mreznjace zavisi samo od intenziteta stimulusa. * Svetlosna energija koja dospe na mreznjacu pretvara se u nervne impulse.Centralni deo zute mrlje je sastavljen iskljucivo od cepica (fotoreceptorskih i fotosenzibilnih celika konusnog oblika).prema zakonu I=C (Shiffman).

* Prilikom posmatranja objekata sa blizine. gde je sa T oznaceno vreme trajanje stimulusa (Shiffman) .ljudsko oko simultano obavlja tri operacije:kontrakciju zenice.akomodaciju i konvergenciju.Ukoliko je osvetljenost niska.stimulusa. * Alomodacija je proces pri kome se menja oblik ocnog sociva.U tom slucaju vazi relacija poznata pod nazivom BLOSHOV zakon koji glasi: C=TxI.bliskih posmatracu nisu u dovoljnoj meri konvergentni tako da se fokusiraju u tacki koja se nalazi iza mreznjace (socivo ne moze da promeni oblik u toj meri koja bi bila naophodna za nastanak jasne slike). * Prema Bloshovom zakonu ukoliko je stimulus manjeg intenziteta verovatnoca njegove detekcije nece biti umanjena ukoliko je vreme expozicije stimulusa duze. * Najkrace ratojanje sa kojeg se posmatrani objekat moze videti jesno naziva se najbliza tacka (Shiffman). . * Rastojanje koje se odnosi na na akomodacionu tacku odmora zavisi od godina starosti. * Bloshov zakon je primenljiv na periferni deo mreznjace u kojem preovladjuju stapici.Ukoliko je osv. * Svaki objekat koji je lociran na manjoj udaljenosti od polozaja najblize tacke bice zamagljen.kako bi se posmatrana slika ostro fokusirala na mreznjaci (Shiffman). * Svetlosni zraci sa obj.kako bi se mogli videti stvari koje su na malom rastojanju od posmatraca (Sen &Richardson).okr.veca tada se bira krace vreme expozicije kako objekti na fotki ne bi bili previse svetli. * Zraci sa svetlosnog izvora udaljeni 6 i vise m od posmaraca priblizno su paralelni tako da se mogu bez vecih problema fokusirati na mreznjaci.Ako se na taj nacin adaptira da bi slika obliznjih objekata bila jesna.). * Culo vida kod coveka poseduje predodredjeno akomodacino rastojanje koje se naziva akomodaciona tacka odmora (RPA.Kao rezultat nastaje zamagljena slika posmatranog objekta (Shiffman). RPA predstavlja rastojanje na kome se oci fokusiraju kada ne postoji posebna potreba za fokusiranjem odnosno odredjen objekat na koji bi se trebalo fokusirati (Ankrum).fotoaparata odnosno vremena expozicije. * Konvergencija nastaje kada se oci pomeraju ka unutrasnjosti u pravcu nosa. * Prethodno opisana pojava primenjena za oblikovanje f-onalnih karakteristika.Oko iznasi oko 79cm za mladje ljude dok se sa starenjem povecava (Ankrum).vreme expozicije je duze kako bi film mogao da zabelezi sliku objekta.

Ona takode mo e biti kontinualna. Stabilna i buka promenljivog nivoa se izdvajaju kao dve osnovne buke u odnosu na koje se mo e klasifikovati buka. Njena osnovna karakteristika se sastoji u tome da se emisija zvuka sa jednog ili vi e izvora obavlja neprekidno.Ova buka mo e nastati kao rezultat rada jednog ili vi e izvora. * Istrazivanja dejstva buke na coveka su pokazala da je int. * Rad u ind.To je buka ciji se intenzitet tokom vremena ne menja ili se menja u uskim granicama.Buka promenljivog nivoa.Isprekidana buka. 3. Osnovna karakteristika ove buke se sastoji u iznenadnim prekidima . Intenzitet je pribli no stalan i pokriva ceo opseg akusticnih frekvencija.Stabilna buka.buke pored frekvencije i vremena delovanje buka osnovni indikator za procenu efekata buke na ljudski organizam. Dve naredne kategorije buke takode spadaju u grupu koja se odnosi na buku promenljivog nivoa.Najce ce potice od razlicitih zvucnih izvora koji emituju zvuk u neuskladenim i nepravilnim vremenskim intervalima. U vecini slucajeva industrijska buka je promenljivog nivoa.vezba OCENA BUKE PROMENLJIVOG NIVOA * Buka predstavlja promenu pritiska u vazdusnoj sredini koje ljudsko uho registruje kao zvuk. mada se razmatraju zasebno zbog svojih specificnosti. * Stepen konvergencije je kontrolisan pomocu misica.buka se moze klasifikovati u sledecih 5 kategorija: 1.Kontinualna buka.* Objekti koji su locirani na velikoj udaljenosti od posmatraca iziskuju konvergenciju jer se ona mogu fixirati paralelno linijama posmatracevog oka. 4. 2. Primerove ove buke je buka transformatora. Lab.Usled ukljucivanja i iskljucivanja kao i promene re ima rada pojedinih ma ina. buka se mo e pojavljivati i nestajati postajuci opasna po zdravlje i bezbednost radnika ili se odr avati u bezbednim granicama. Iako se odlikuje znatnim promenama zvucnog pritiska u okviru kratkih vremenskih intervala.cija aktivnost moze dovesti do pojave ocnog zamora (Sen &Richardson). * U odnosu na nacin promene buke tokom vremena i njeno trajanje.odnosno intervali njenog pojavljivanja i nestanka. okruzenju se odlikuje postojanjem buke razlicitog int-a i kstika.Sto je posmatrani objekat blizi vece je naprezanje misica koji su zaduzeni za kovergenciju (Ankrum).

* F-cija buke se izrazava u hercima Hz. -Pr.tako da je za registrovanje promene zv. U kratkom vremenskom intervalu buka dosti e maksimalnu vrednost a zatim naglo izcezava. * S obzirom da je opseg zvusnog pritiska koje ljudsko uho moze da detektuje u paskalim Pa relativno veliik (odnos min-max koje uho detektuje je 30000). * Ljusko uho je manje osetljivo na niskofrekventne promene zv. Ova vrsta buke je po svojoj prirodi daleko tetnija od kontinualne buke.Ova prosecna vrednost je dobila naziv ENB (Leq) . u Pa. 2 .energije prijemniku kao postojeci vremenski zvuk. uvedena logaritamska skala.prit. visokog je intenziteta i kratkog trajanja.gde je sa p oznacene promena zv.Agencija za zastitu okruzenja je izvela zakljucak (1974) da je kod razmatranja kumulativnih efekata buke u odnosu na coveka najbolja mera za kvantifikaciju njenog uticaja dugotrajni prosecni nivo zvuka. Njen intenzitet mo e biti razlicit kao i opseg akusticnih frekvencija koje obuhvata (Valcic). * Intenzitet buke je velicina koja je direktno povezana sa promenom amplitude zvucnog pritiska. Primer ove buke je buka koju proizvode prese.prit.prit. * ENB zavisi od dve osnovne promenljive velicine: vremena posmatranja i akusticnih promena tokom tog perioda. * Duzi niz godina su pojedinci. 1 -Pr. radpneumatskog cekica. ( oko 100 Hz) i na visoko frekventne promene (preko 8000 Hz) . i predstavlja broj promena zv. a sa po oznacen minimalni zv.prit.prit.udruzenja i dezavne institucije predlagale veci broj pokazatelja za vremenski promenljiv nivo zvuka. koji ljudsko uho moze da detektuje i koji iznasi 20 mikropaskala. u decibelima dB se odredjuje iz f-ule : L=10 log (p na kvadrat/po na kvadrat). * ENB je po energetskoj vrednosti i dejstvu jednak nivou zvucnog prit.prit.to je sa prakticne strane nepogodno direktno izrazavati promenu pritiska. * Nivu zv. 5. Isprekidana buka slicno kontinualnoj pokriva ceo opseg akusticnih frekvencija mada postoje i izuzeci.konstantne buka koja u datom vremenskom periodu predaje isti iznos zv.Impulsna buka.Ova buka nastaje naglo. u j-ici vremena.emisije zvuka ili padovima intenziteta koji su neujednacenog vremenskog trajanja. eksplozije i slicno.

1×Li ö÷ å i è i=1 ø Gde ti predstavlja deo od sveukupnog posmatrackog vremena u kom je postojao pdredjeni nivo buke. * Ukoliko se umesto vazdusnog pritiska za odredjivanje ENB-a koristi nivo zvucnog pritiska (L) formula za odredjivanje Leq glasi: æ 1 TL( t )ö L = 10 × log çç T ò10 10 dt ÷÷ eq è 0 ø · Za prakticne potrebe ENB se izracunava iz formule: Leq = 10 × log æç i=nt ×100.* Prvobitna procena ENB-a je bila za merenje i procenu buke koja je poticala od aviona. a sa po referentni pritisak koji iznosi 20mikroHz-a. . * Drugi nacin odredjivanja ENB-a putem obrasca se bazira na preporuci ISO-a.uz koriscenje nomografa z aodredjivanje korekcionog f-tora i nomografa za kombinovanje dva nivoa zvucnog pritiska u cilju dobijanja rezultujuceg.t1 tt1 pp 2 o ( t) dt ùúú û ò 2 gde je sa p(t) oznacen promenljiv vaz.prit. * ENB se moze izracunati primenom metode Taylora i Lipscomba. dok Li predstavlja diskretni konstantni nivo buke odnosno const. . * ENB u vremenskom intervalu t1-t2 se racuna po f-muli: 2 Leq = 10 × log éêëê t21 .Ovaj metod se zasniva na registrovanju diskretnih nivoa buke koji se ocitavaju sa fonometra i njihovom belezenju u posebnu tabelu predvidjenu z aizracunavanje ENB-a.ali se posle prosirila primena.vrednost zvucnog pritiska. * ENB se putem obrasca moze odrediti na dva nacina u zavisnosti od vrednosti Li koja se uzima u proracunu. * Prvi nacin vodi preko odredjivanja svih diskretnih vrednosti Li i odgovarajucih vrednosti ti koje se zatim uvrscavaju u gornju j-nu. * Vrednosti ti se u ovom slucaju odredjuju sa vremenskog histograma buke koji se prethodno nacrta.

merodvni nivo buke se odredjuje u zavisnosti od nacina na koji se buka menja tokom vremena.buke koje propisuje domaci pravilnik o merama i normativima zastite na radu od buke u radnim prostorijama. .10. * Od posebne vaznosti je to kako su AN inf.buke u toku jednog osmocasovnog radnog dana.vidljivost i citljivost AN simbola. * OSHA je tabelarno propisalamaximalno dozvoljene brojeve impulsa za razlicite int. * Kriterijumi i postupak za ocenu stetnog dejstva vremenski promenljive buke su identicni sa onima za stabilnu buku. ) * Alfanumericki pokazivaci su najrasprostranjenija vrsta pokazivaca. * Merodavni nivo buke je onaj nivo buke koji se koristi za procenu stetnog dejstva.VIDLJIVOST I CITLJIVOST ALFA-NUMERICKIH INFORMACIJA (25. * Dozvoljene vrednosti imp.U slucaju kada nivo buke tokom vremena nije const.U cilju osnovne pogodnosti koriscenog AN prikaza primenjuju se teorijske postavke vezane za citkost.buke.pri cemu se merodavni nivo buke Lm odredjuje u zavisnosti od nacina promene buke tokom vremena. * S obzirom da je int.* Impulsna buka se prema OSHA definise kao zvuk kod koga vreme uspona nije vece od 35ms do maximalnog int-a i sa trajanjem vecim od 500ms do trenutka kada je nivo za 20dB ispod maximuma .imp.Dopusteni nivo buke Lg se odredjuje tabelarno.buke izrazito visok i da takva buka u relativno kratkom trajanju moze izazvati trajne negativne posledice po zdravlje ljudi standardima se propisuju dozvoljena vremena izlaganja za pojedine nivoe imp. * Smatra se da je nedovoljno da simbol bude samo detektabilanvec da njegova priroda treba da bude takva da se moze razlikovati od simbolai ste vrste.2007.bike koje propisuje OSHA odgovaraju dozvoljenim vrednostima imp.predstavljene na pokazivacu.buke.Diskriminativnost AN simbola se kao oblast vremenom izdvojila iz sireg kontexta diskriminativnosti.citkost. CITKOST.Oni koriste alfanumericke simbole za prikazivanje neophodnih informacija.. * Max dozvoljeni broj impulsa za 8-casovni radni dan se moze odrediti prema f-li: dozvoljeni broj impulsa = 16Li 10 10 Gde je sa Li nivo imp.

Neophodno je razlikovati citkost karaktera i citkost texta. Polaritet i boja kao faktori citkosti se mogu menjati softversi mada je njihova promena u slucaju VDT monitora moguca samo ukoliko je to hardverski omoguceno. a njihov broj se iz dana u dan sve vi e povecava. Citkost texta se odnosi na lakocu kojom se grupa karaktera mo e korektno identifikovati kao rec. Citkost karaktera se ogleda u sposobnosti identifikacije nekog odredjenog slova ili broja. Kember i Varley smatraju da se citljivost ogleda kroz manifestacije vezane za process citanja dok se citkost odnosi na sposobnost prepoznavanja individualnih karaktera.10. citkost determini u kao lakocu sa kojom se pojedinacna slova mogu medusobno razlikovati odnosno sa kojom se reci mogu korektno raspoznati.2007. Postoji preko 30000 vrsta fontova (Sanders i Mc Cormick). tehnologija izrade pokazivaca. velicina karaktera. Hansen i Has. nestabilnost slike. U hardverske faktore citkosti spadaju (u koliko se koriste elektronski pokazivaci odnosno VDT monitori) fliker. rezolucija.) CITKOST ALFANUMERICKIH METODA Citkost se u naj iroj formi odreduje kao pogodnost ocitavanja vezanog za raspoznavanje (Sanders i Mc Cormick). U tom smoslu mogu se razlikovati softverski i hardverski faktori citkosti ( unjic) U softverske faktore citkosti spadaju: vrsta fonta. irina crtica alfa numerickih metoda . rastojanje izmedju karaktera i o trina ivica karaktera. Osnovna podela faktora citkosti je po poreklu samog faktora odnosno prema nacinu na koji se mo e izvr iti promena faktora ili njihovo regulisanje. vrsta medijuma odnosno primena za titnog ekranskog filtera. citkost defini u kao karakteristiku alfa numerickih simbola koja obezbeduje njihovo medusobno razlikovanje. Dve najce ce kategorije . U nastavku ce biti predstavljene osnovne karakteristike softverskog faktora citkosti ukljucujuci polaritet i boju. FAKTORI CITKOSTI Postoji veci broj faktora od kojih zavisi citkost alfa numerickoh metoda. odnosno oblik karaktera. osvetljenje.Kopirano drugi deo (25.

Kada se posmatraju velika slova prema Gluthu SERIF karakteri se te e razlikuju od SANSERIF karaktera.Oni su sastavni deo zatvorene petlje sistema covek masina.postrojenjima i opremi.uredjajima.SERIF (odlikuju se malim kitnjastim orengmentnim segmentima u osnovi in a zavr etku karaktera) i SANS SERIF fontovi (bez kitnjastih segmenata) Tipican predstavnik SERIF fontova je TIMES NEW ROMAN dok je jedan od najpoznatijih SAN SERIF fontova ARIAL. VERDANA font se pokazao najcitkijim iako nisu detektovane statisticki znacajne razlike u citkosti izmedju testiranih fontova. Primera radi pritisna dugmad mogu biti oblikovana u vidu minijaturnog maticnog pokazivaca dimenzija 3. pogotovu ako je kori cenjen papir kao medijum. Ranija istra ivanja su u pogledu lakoce ocitavanja prete no prednost davala SERIF u odnosu na SAN SERIF fontove.8x5.2cm koji moze biti tako programiran da prikaze . Times new roman je odlican primer jednog tradicionalnog fonta koji je uspe no adaptiran za primenu na video display terminalima tako da se cesto primenjuje kao osnovni font u vecini WEB pretra ivaca. Oblik karaktera direktno zavisi od vrste fonta medjutim ovaj factor se ponekad zasebno razmatra jer je njegov uticaj na citkost posebno izra ena. Na osnovu sveukupnih karakteristika dobijenih kao rezultat istra ivanja subjektivnih interference ispitanika. mada su nasuprot tome subjektivne preference ispitanika ukazivale da ARIAL ima prednost u odnosu na times new roman font. VERDANA font je soecijalno oblikovan font radi povecanja citkosti na video displej terminalima tako da ga LYNCH i FORTON zbog karakteristika koje poseduje preporucuju za kreiranje WEB stranica. jer se smatralo da ornamentni * karaktera doprinose lakoci raspoznavanja* karaktera. Bernand i saradnici su na video displej terminalima poredili citkost na pet odabranih fontova iz grupe SERIF fontova i pet odabranih fontova iz grupe SAN SERIF fontova. KOMANDNI ORGANI * To su fizicki objekti pomocu kojih se salju upravljacki signali masini. Informacija koja se prenosi pomocu komandnih organa moze biti prikazana na pokazivacu ili se moze manifestovati u prirodi odgovora kontrolisanog sistema. Najnovije istra ivanje Bernanda i Millasa je pokazalo da je TIMES NEW ROMAN citkiji od ARIAL fonta jer je vreme potrebno ya ocitavanje krace.Sa napretkom tehnologije raylika iymedju komadnih organa i pokazivaca postaje sve vise maglovita.

lo e oblikovanje komandnih organa.nedostatak natpisa.te ko uocljive natpise.toplo-mlako-hladno i sl.nervosa.odredjenu poruku ili symbol (Sanders i McCormick).Od ukupnog broja napravljanih gresaka 68% je bilo posledica neadekvatnog dizajna.Preostale greske su bile posledica nekompabilnosti izmedju komandnog organa i upotrebljenog pokazivaca(6%).Unos podatak je povezan sa uvodjenje odredjenih disretnih podataka u system kao npr.Shodno tome. Tipovi komandnih organa Osnovnih tipovi informacija koji se prenose putem komndnih organa mogu se podeliti u dve osnovne klase:diskretne i kontinalne informacija(Sanders i McCormick).Ona se povezuje sa varijablama kao sto su tenzija. * Neadekvatno dizajnirani komandni organi mogu uzrokovati neefikasnost u radu i tako ugroziti funkcionisanje sistema covek-masina.Podesavanje se odnosi na prebacivanje sistema u odgovarajuce diskretno stanje cime se ujedno postize kontrola rada sistema.Slicna situacija is a takozvanim ekranima na dodir (tacskrin tehnologija).njihovo neadekvatno obzicioniranje odnosno funkcionisanje komandnih organa koji nije u skladu sa ocekivanjim. * Prema Attwoodu i saradnicima neki od osnovnih nedostataka koji su uzrok nepouzdanog rukovanja komadnim organima vezani su za nejasne tekstualne natpise koji se odnose na komandne organe.odnosno u 26% slucajeva rezultat njihovog pogresnog razmestaja na * Istrazivanja Gerberta i Kemnila vezane za moguce uzroke nesrecnih slucajeva pokazala su da je komponenta nazvana koordinacija komandnih organa u samom vrhu saobracajnih nezgoda.Fitts i Jones su analizirali 460gresaka koje su napravlili piloti pri upotrebi komandnih organa. Diskretna informacija je ona informacija koja se moze prikazati izolovana kao jedna iz konacnog skupa informacija koje opisuju stanje sistema kao sto je ukljuceno-iskljuceno.alafa numerickog preko tastature.i nedostatak samopuzdanja pilota.unos podataka i podesavanje. * Kontinualna informacija sa druge strane podrazumeva da se moze napraviti izbor bilo koje informacije iz skupa koji se moze posmatrati kao .osnovne funkcije diskretnih komandnih organa su aktivacija.Aktivacija se odnosi na iniciranje radne aktivnosti kao sto je recimo ukljucivanje masine.

Tada je uobicajeno da se te dve pozicije posebno naznace uz koriscenje odredjenih pomocnih sredstava kao sto su fizicki polozaj ili indikacijono svetlo(Attwood i saradnici).Laki su za upotrebu a njihova potreba se koristi da ukaze na stanje u kojem se nalazi masina kojom se upravlja.tockic.Pritisna dugmeta su takodje najbolje resenje za unos podataka (Oborne) u slucaju potrebe za diskretnim podesavanjem rotacijoni selektorski prekidac je odlicno resenje jer sadrzi jasne naznacene pozicije. Kvantitativno podesavanje vezano za podesavanje rada uredjaja na odredjenu vrednost iz *kontinuma* kao sto je recimo podesavanje radio frekvezcije za prijem odredjene radio stanice.Ono je veoma pogodno u slucaju kada je pogodno da komandni organ ima samo dve pozicije.prekidac.Razlikuju se rucni i nozni komandni organi.rucica za okretanje.klizac.dirka.Oni nisu pogodni za funkciju kontinulane kontrole.U rucne komnadne organe spadaju dugme.Kao sto je recimo polozaj kursora na ekranu pri upotrebi misa ili izbor bilo koje numericke vrednisto u slucaju kada promenljiva velicina moze uzeti proizvoljnu vrednost iz kontinualnog intervala numerickih vrednosti.Ako se brzina aktivacije usvoji kao osnovno kriterijum za izbor komandnih organa tada je pritisno dugme.Nisu svi komandni organi podjenako promenljivi za sve funkcije. Kontinualna kontrola se najbolje postize pomocu rucnog tocka(Oborne).informacijoni .Funkcija diskretne kontrole se moze uspesno obaviti pomocu mikroprekidaca i malih opruznih mehanickih prekidaca.Traktorija kretanja moze biti prevoliniska ili bez promene(kao kod senzornog dugmeta).Postoji veliki broj razlicitih konstrukcionih resenja komandnih organa koji se koriste u praksi.Oni su posebno pogodni kada je potrebno koristiti samo dve pozicije komandnih organa mada se mogu uspesno koristit i u slucaju potrebe kontrlo 3 operativna stanja.U nozne komandne organe spadaju nozni prekidac-dugme i pedala.Klizni prekidaci i tockici su sa druge strane pogodni za funkciju kontinulane kontrole.Oni nude sirok opseg pozicija za podesavanje . * Pritisno dugme se prvenstveno upotrebljava za uspostavljanje ili prekid nekih tokova(strunnog toka).ovo su ujedno i osnovni tipovi dizajnerskih resenja komandnih organa.Za kvantitativno podesavanje se moze koristiti veci broj komandnih organa kao sto su pedale ili rucni tockic. * Kontinualna kontrola se odnosi na permanetno pracenje i promenu stanja sistema obicno u vezi sa odrzavanjem odredjenog nivoa aktivnosti(usmeravanje putanje volzila pomocu volana).poluga i volan. * Preko kontinulane funkcije komandnih organa obavlja se kvantitativno podesavanje i kontinulana kontrola sistema (Oborne).

.Konfuzija prilikom izbora komandnih organa namenjinih za aktiviranje tockova za prizemljenje i zakrlaca je bilo uzrok preko 400 avionskih nezgoda u periodu od 22 mseca u drugom svetskom ratu.namestaja.centar gravitacije.Tako McFarland citira statistiku koja se odnosi na nesrecne slucajeve pri koriscenju komandnih aviona koji su posledica gresaka prilikom Indentifikacija kontrlonih organa od strane pilota.Indentifikacija komandnih organa u odredjenim slucajevima nije od kriticnog znacaja kao u slucaju koriscenje uredjaja namenjenih zabavi medjutim.lokacija i dr.postoje situacije u kojima je brza i precizna Indentifikacija komandnih organa pitanje zivota sto je u ocljivo iz sledecih primera.inercijalna svojstva i masa pojedinih delova tela.alata.U skladu sa tim u praksi se vrsi kodiranje komandnih organa kako bi se olaksala njihova primena.protoka ili temperature.radnih mesta.Antropometriski podaci se koriste za dizajniranje prevoznih sredstava.odece.Slicne greske se desavaju in a komercijalnim letovima kao npr kada se putnicki avion srusio u East River reku.za digitalnu identifikaciju i brojne druge namene. Antropometrija * Antropometrija se bavi dimenzijama ljudskog tela i odredjenim fizickim karakteristikama kao sto su volumen.ukupna upotrebljivost komandnih organa zavisi od veceg broja komandnih organa kao sto su velicina.i obicno ne zahtevaju koriscenje dodatnih indikatora pozicije.Medjutim oni iziskuju fine pokrete prstiju porekte ruke.Gankst navodi da je kod pojednih zelznickih lokomotiva pravljena greska u rukovanju koja se sastojala u tome da je umesto korscenja komadnde isljucivanje signalnog svetla bila greskom aktivirana za iskljucivanje pumpe za gorivo sto je rezultiralo unistenje dizel motora.Najcesce se koriste za podesavanje pritiska.Rotacijoni prekidac se moze koristiti kako za funkciju diskretne tako i za funkciju kontinulane kontrole(Attwood i saradnici) Kodiranje komandnih organa * Iako su pojedini komandni organi pogodniji za primenu od drugih pod odredjenim uslovima. * U ergonomiji se koriste antropometriski podaci kako bi se obezbedilo da masina ili okruzenje budu prilagodjeni telesnim karakteristikama coveka.

S tim u vezi antropometriski kriterijumi se dele u 3 kategorije: slobodan prostor.Prilikom oblikovanja radnog prostora.U cilju prevazilazenja ovog problema neophodno je kriterijume tranformisati u vece grupe podkriterijuma. * Gregoire i Trimble su pokazali da su preformanse koriscenja hed ap pokazivaca bile znatno vise kada je displej bio lociran na visini koja je bila prilagodjena gledanja pilota nego kada je bila potrebana dodatna podrska za polozaj tela ili promena uobicajnog telesnog polozaja kako bi se pokazivac mogo lako ocitati. * Dizajnerski kriterijumi imaju hijerarhiski karakter i usled toga osnone dizajnerske kriterijume cesto sami po sebi ne sadrze operacijone karakteristike koje bi proektantima bile od pomoc.ergonomski kriterijumi definisu granice do kojih je odredjeni proizvod(masina.performanse i zdravlje i bezbednost.Medjutim dimenzije kogpita aviona su bile proektovane prema mernim standardima koji su radjeni sa osobama razlicitih profesija.radno mesto)u saglasnosti sa ljudskim karakteristikama(telesnom masinom). .Pre koriscenja bilo kog antropometrsikog podatka neophodno je prethodno razmotriti kriterijume koje ce usmeravati razvoj aplikacije i biti okvir za testiranje donetih odluka. * Problemi slobodnog prostora se odnose na obezbedjenje dovoljnog prostora za noge glavu i sl kao i na probleme koji se ticu neometanog kretanje kroz prolaze.radni polozaj.* Mnogobrojne studije su pokazale opadanje radnih preforamansi kada radno okruzenje nije proektovano na nacin koji je u saglasnosti sa individualnim telesnim karakteristikama.ispunjenje ovih kriterujuma ima veliki znacaj jer propusti u tom pravcu mogu biti potecijalno opasni po korisnika.U tom smislu.Primera radi Lodge je sproveo istrazivanje na populaciji mornarickih pilota SAD koje je pokazala da su oni znatno visi nego osobe koje nerade u mornarici. Kako bi kriterijum imao upotrebnu vrednost neophodno je specifitirati operaciju koju istrazivac prilikom testitranja treba da izvrsi sa ciljem utvrdjivanja u kojoj meri i da li je postavljeni kriterijum zadovoljen u posmatranom slucaju.Kao posledica toga analizom 680 nesrecnih slucajeva utvrdjeno je da su piloti visi od 183cm bili uporedljivo vise zrtve avionskih nesreca nego nizi piloti.Ovako definisan kriterijum se naziva operacijno kriterijum.Za resavanje problema slobodnog prostora u obzir treba uzeti pre svega populaciju najkrpunijih korisnika.dohvat.obezbedjenje prstora oko i izmedju masnina kao i unutar same opreme u cilju njenog odrzavanja u ispravnom stanju.Kriterijumi koju u ergonoskom smislu odredjuju uspesnost dizajnerskog resenja mogu se klasifikovati u 3 osnovne grupe:konfor.

Svaki od poznatih kanona je oblikovan prema takozvanom modulu koji predstavlja izabrana dimenziju prema kojoj se odredjuju velicine ostalih delova tela(koje mogu biti vece ili manje od dimenzije modula).* Problemi dohvata se pre svega odnose na lokaciju komandnih organa.Iz ove cinenjice je proistekao niz pokusaja utvrdjivanje zakonitosti dimenzionih odnosa pojedinih delova tela.Prema tom kanonu ukupna stojeca visina je iznosila 8 visina glave. * Istoriski posmatrano.Npr u koliko je rastojanje izmedju povrsine stolice predvidjenje za sedenje i donje povrsine radnog stola nedovoljno za smestaj butnog dela noge.Kriterijumi slobodnih prstora ukazuju na to kada je neki objekat premali ali ne i preveliki kod suprotno vazi za krterijume dohvata.operator moze pristupiti resavanu ovog problema na neadekvatan nacin udaljavanjem stolice od radnog stola sto ce imati za rezultat neadekvatan radni polozaj (Pheasant).uocljiv je relativno stalan odnos dimenzija pojedinih delova tela.Prema tom kanonu ukupna stojeca visina coveka je iznoslila 19 duzina srednjeg prsta tacke slika 151.pozicioniranje raznih povrsina i sl. * Medju najstarije kanone ubrajaju se takozvani egipatski kanoni.mereno od vrha temena do ivice brade.Nereseni problemi slobodnog prostora mogu da dovedu do problema neadekvatnog radnog polozaja.Moze se zapaziti da resavanje problema slobodnog prostora i dohvata obuhvata ogranicenja samo u jednom pravcu.Poseldnji medju njima je bio odredjen modulom koji je obuhvatao dimenziju srednjeg prsta sake(slika 151).egipatski kanon(Baksa) * Grcki kano(za koji se smatra da mu je autor Polyklietos)je usvojilo za modul duzinu visine glave.pa tako i kod coveka.utvrdjivanjem antropometriskih zakonitosti(kanona)se zapaza jos u antickoj umetnosti (Muftic).Za resavanje problema dohvata u obzir treba uzeti pre svega populaciju fizicki najmanjih korisnika. .Na taj nacin se poznavanjem dimenzija jednog dela tela mogu sa zadovaljavajucom tacnosti odrediti dimenzije bilo kog drugog dela tela. * Kriterijumi radnog polozaja ogranicavaju sa diznajnerskog satnovista dizajnerska resenja u oba prethodno pomenuta pravca. Dimenzioni odnosi ljudskog tela * Kod zivih bica.Poznato je da se ovog kanon pridrzvao Leonardo Da Vinci.

Harmonisko rasclanjavanje antropometriskih podataka Kombinovanjeg grckog kanona od osam duznina glave i harmoniske kruznice dobija se posebna konstrukcija harmoniske kruznice koja se koristi u cilju odredjivanja statickih antropomera.U okviru ove laboratoriske vezbe ce se obaviti procena fizickog radnog optercenja na osnovu jednog od najstarijih i najcesce primenjivanih pristupa za procenu dinamickog rada.Prethodno pomenuto je prikazano na slici 155(harmonisko rasclanjavanje antropometrskih podataka(Baksa)).Ovo saznanje je .Taj pristup se bazira na pracenju promene nivoa pulsa kao osnovnog idikatora fizickog napora.Na slici 153 prikazana je haromniska kruznica koja se koristi za odredjivanje zavisnosti pojednih delova tela Slika 153. Priprema za II labaratorisku vezbu Procena fizickog napona pomocu pulsa * Puls predstavlja periodince oscilacije krvnih sudova kao posledica njihove elasticnosti i prosirenja srcane aorte za vreme kontrakcije srcanog misica. * Jos od davnina je primenjeno da puls(srcana frenkvenicja)varira u zavistonsti od opterecenja koje covek savldjuje pri radu.hramoniska kruznica Primer primene haromniske kruznice za uspostavljanje veza izmedju pojednih telesnih dimnenziaj prikazana je na slici 154 (Mona Lisa-Leonardo Da Vinci).* Proucavanjem dimenzijonih odnosa delova tela bavili su se i drugi istaknuti umetnici kao sto su Dure Kollman i dr.Kollman-of kanon je decimalni tj one je podelio stojecu visinu coveka na10 jednakih duzinskih delova kao sto je prikazano na slici 152 (Kollmanov decimalni kanon(Baksa)) Hramoniska kruznica * Definisanje veza izmedju izmerenih antropomera i onih kojie zelimo odrediti primenom haromniskih odnosa koje vladaju izmedju antropomere moze se obaviti primenom harmoniske kruznice.Ona omogucava olaksano odredjivanje dimenzija pojednih delova tela na osnovnu poznate dimenzije modula i takozvanog zicanog modela coveka u stojecem polozaju.

Ukoliko je obavljeni rad bio velikog inteziteta i duzeg trajanja oporavak je soporiji. .Nakon tog perioda uspostavlja se stabilno stanje u kojem se nivo pulsa ustaljuje na nekoj priblizno konstantnoj vrednosti. * Nakon izvrsenog rada frekvencija srca opada zavisno od tezine prethodno obavljenog rada. * Smanjenje srcane frekvenicje je najvece u prvim minutama oporavka.Kada je radno opterecenje takvo da je postignuto maksimalna frekvenicja srca.dalje povecanje opterecenja nece uzrokovati povecanje nivoa pulsa.obicno od pola minute do nekiliko minuta zavisno od opterecenja koje se savladjije. * Kod radova lakog i umerenog inteziteta.Neposredno pred pocetka rada nivo srcane frekvencije se moze povecati kao posledica mentalne reakcije na predstojece fizicko naprezanje.u toku i nakon obavljenog dinamickog rada * Frekvencija srca u mirovanju pre odpocinjanja neke radne aktivonsti je priblizno konstantna velicina koja ne pokazuje vece oscilacije u odnosu na srednju vrednost.predstavljalo osnovnu koja je omogucila razvoj veceg broja metoda za procenu radnog napona koje se baziraju na promeni nivao pulsa. * Sa pocetkom obavljanja dinamickog rada konstantnog inteziteta.3)trajanje rada.Momentalan stabilizacija ne nastupa iz razloga sto je metabolizam srcanog misica i organizma u celini jos uvek povecan is to se u krvotoku nalaze produkti metabolizma koji deliju stimulativno na centar za ubrzanje srcanog rada sve dok se ne eliminisu.vlaznost vazduha i dr).nivo pulsa se naglo povecava.6)utreniranost.5)polozaj tela. Frekvencija srca pre.Tada se kaze da je postignut plato srcane frekvencije.Nakon toga dalje opadanje srcane frekvenicje se odvija sporije.Ovo povecanje moze biti razlicitog vremenskog trajanja. * Faktori koji uticu na nivo pulsa prilikom obavljanja fizickih aktivnosti mogu se svrstati u sledecih 7 grupa:1)intezitet rada.Ukoliko se intezitet rada neprekidno povecava kao posledica porasta radnog opterecenja ili tempa rada.radne sposobnosti i uslova okruzenja(temperature.frekvencija srca ce se povecati na pocetku brze.frekvencija srca se vec nakon nekog minuta moze vratiti na vrednost u mirovanju.sve do povratka na nivo u miraovanju.7)tempo obavljanje rada.fizicke pripremljenosti ispitanika i uslova radne sredine. * Nacin opadanje nivoa pulsa u prvim minutama oporavka je slican toku povecanja pulsa u prvim minutama obavljanja dinamickog rada.2)misicna masa.Od duzine trajanje rada zavisi vreme trajanja oporavka.a zatim sve sporije.4)vrsta rada.

Procena fizkickog radnog opterecenja Jedan od osnovnih kriterijuma na osnovu koga se moze proceniti tezina obavljenog fizickog rada baziranje na klasifikaciji tezine obavljenog rada u zavisnosti od srcane frekvencije. Osnovni princip se sastoji u gradaciju nivoa obavljenog rada u zavistnosti od izmerene vrednosti pulsa ispitanika.5 *A-7.47 *RHR + 67.Ovo smanjenje se odnosi podjenako na oba pola.8 *G RHR-oznacen nivo pulsa u mirovanju G-vrednosti 0za muski pol i 1 za zenski pol * Promena pulsa tokom perioda mirovanja. rada i oporavka se moze graficki prikazati kao sto je ucinjeno na slici 23.10) * Primenom ove formule uocavamo da ljudi starosti 25god imaju prosecnu maksimalnu frekvenciju srca od oko 195 otkucaja u minuti.starost ispitanika A i pol B.Najveca je kod dece u prvoj deciniji zivota kada iznosi 220 otkucaja u minuti.* Metabolicki radni nivo MWR predstavlja indiator metaolicke reakcije metabolizma na obavljeni radni napon. * Formula za odredjivanje metabolickog radnog nivoa glasi(Kamlamakannan i saradnici) MWR=-1967 + o8.1 *HT + 4.Za izracunavanje maksimalne frekvencije srca FSmax se moze koristiti sledeca formula(Nikolic).promena pulsa u mirovanju radu i oporavku za slcaj kad se radno opetrecenje neprekidno povecava(a)i kada je radno opterecenje priblizno konstantno(b).On se sa tacnscu oko 80% moze izracunati iz relacije koje pored nivao pulsa objedinuje i faktore kao sto su telesna visina HT(u incima). slika 23. FSmax=220-godine starosti(+ . * Maksimalana frekvencija srca je u funkciji od godine starosti coveka. Kao pokazatelj radnog opterecenja moze se koristiti odnos srednjih vrednosti pulsa u radu i mirovanju .58 *HR + 25.Starenjem se smanjije u proseku za 1 otkucaj za svaku godinu zivotu za odredjene varijacije.

obdukcija. Tipovi pokreta * Osnovni tipovi telesnih pokreta su fleksija. Beomehanika pokreta vrste i rasponi pokreta (15. kompozicije i masenih svojstva delova ljudskog tela.moment ii odgovarajuca snaga za dejstvo prema spoljasnim objektima kao sto su komandni organi.) * Opste govoreci biomehanika se bavi proucavanjem pokreta ljudskog tela.alati i druga oprema.Ovaj pokazatelj obuhvata odredjivanje nekoliko razlicitih vrednosti srcanih frekvencija Pr-pulsa u radu.adukcija. . isticu da se ona prvenstveno bavi proucavanjem dimenzija. dejstva spoljnih vibracija kao i proucavanjem voljnih akcija segmenta tela u cilju produkcije kontrolisan pokreta kako bi se proizvele sile. * Frankel i Norgin isticu da biomehanika primenjujuci zakone fizike i mehanike kao i inzenjerske koncepte kako bi se opisali porekti razlicitig segmenata covecijeg tela i sile koje deluju na te segmente kao rezultat uobicajenih radnih aktivnosti.2007.Kriterijum za procne se bazira na odredjivanju tzv 50% nivoa koji obuhvata prosecnu vrednost pulsa u mirovanju i maksimalnu vrednost pulsa koju ispitanik moze da osrvari zavisno od godina starosti.Izracunavanje %CVL omogucava da se odredi nivo ugrozenosti radnika odredjenim radnim opterecenjem kao i karakter mera koji je potrebno preuzeti u odredjenom vremenskom periodu u cilju eliminisanja mogucih stetnih posledica.11. Pmax8h-maksimalne vrednosti pulsa za osmocasovni radni dan. zatim povezivanjem telesnih segmenta u zglobovima. Krojever i Thompson objasnjavajuci opseg izucavanja biomehanike kao oblasti.PR (Vilalis i saradnici) PM Radno opterecenje moze da se proceni preko posebnog pokazatelja koji se oznacava sa procenat CVL(Yoo Pat and Glinsukon). Pm-pulsa u mirovanju.i rotacija. * Lammert je definisao jos jedan postupak na osnovu koga moze da se oceni radno naprezanje(Vilalis i saradnici). mobilnoscu zglobnih veza. mehanickim relacijama koje definisu intenzitet i karakter dejstva sila.ekstenzija.

Adukcija predstavlja kretanje telesnog segmenta u pravcu sredisnje linije tela kao npr kretanje ruke iz horizontalnog polozaja od tela u vertikalan polozaj ka telu.osnovni biomehanicki principi koje treba primenjivati u praksi su ograniceni i programirane pokrete treba zameniti prirodnim i slobodnim pokretima kad god je to moguce. Raspon pokreta u svakom zglobu je u funkciji structure kostiju zgloba.slobodan pad i sl) pri savladjivanju vecih otpora. Raspon pokreta se meri i izrazava u stepenima.Laktovi u toku rada treba da budu uz telo .Rotacija telesnog segmenta ka unutra u pravcu sredisnje leniji tela naziva se midijalna rotacija.Savijanje u stranu ka o npr trupa ili vrata se naziva latelarna fleksija.* Fleksija predstavlja pokrete telesnih segmenata koji dovode do smanjenja ugla u zglobu kao sto je savijanje ruke u laktu.rasa.Potrebno je koristiti takodje gravitacione pokrete(zamah. Raspon pokreta moze varirati od osobe do osobe usled anatomskih razlika kao i nekih drugih faktora kao sto su pol. Raspon pokreta Raspon pokreta predstavlja opseg pokreta u odnosu na zglob posmatranu u ravni u kojoj se pokret obavlja.polozaj tela.kao sto je izvijanje ledja.uvezbanost. * Ekstenzija je kretanje dela tela u suprotnom smeru od fleksije koje dovodi do povecanja ugla u zglobi kao sto je opruzanje ruke u laktu.kao sto je podizanje ruke u stranu.profesija. * Supinacija je rotacija koja ima za rezultat okretanje placa(dlana na gore). * Hiperekstenzija je ekstenzija telesnog segmenta u poziciji izvan njegovig normalnog polozaja. Preporucuje se izbegavanje statickog naprezanja misica.Rotacija je kretanje telsenog segmenta oko njegove logitudinalne ose. * Abdukcija predstavlja kretanje telesnig segmenta u bocnij ravni udaljavanjem od sredisnje linije tela. Osnovni biomehanicki principi U sazetoj formi predstavljeno.telesna gradja.Pronacija je rotacija koja ima za rezultat pokretanje palca na dole(odnosno dlana na dole)to je pronacija.godine.Rotacija sake i podlaktice imaju sopstvena nazive.zamor.obima misica i drugog tkiva u okreuzenju zgloba kao i elasticnosti misica.prisustvo odece (Oborne).tetiva i ligamenata oko zgloba.oboljenje.

Diskretni pokreti se svode na pokrete dohvata.Neophodno je izbegavati pokrete glavom savianje trupa i rotacione pokrete trupa.Potrebnoi je izbegavati brze i snazne pokrete. Sekvencijalni pokreti se odnose na diskretne pokrete u odnosu na odredjeni broj stacionarnih pozicija pravilno ili nepravilno rasporedjeni u prostoru. Osnovne vrste motornih pokreta Najveci broj pokreta koje covek koristi za izvrsenje zadatka su rucni pokreti.Osnovne vrste motornih pokreta su diskretni. Najnizi ili nulti nivo se odnosi na kontrolu polozaja.Primer su pokreti upravljanja volanom pri voznji automobile. Osnovni nivoi kontrole pokreta Mozemo razlikovati 4 osnovna nivoa kontrole pokreta (Leg i Barber).Neophodno je obezbediti dovljno prostora za pokrete(Grozdanovic). Kontinualni pokreti obuhvataju one pokrete koji zahtevaju izvestan stepen misicne kontrole tokom izvodjenja samog pokreta. Sledeci prvi nivo kontrole pokreta ukazuje na mogucnost neposrednog menjanja brzine i na sposobnost prilagodjavanja brzini. Repetitivni pokreti se svode na ucestalo ponavljanje identicnog pokreta u odnosu na stacijornarnu metu ili poziciju.sekvencijalni i kontinualni(Sanders i McCornick). .kad god je to moguce.Primer:kucanje na tastaturi.Ovi pokreti se mogu obavljati u z ucesce ili bez ucesca vizualne kontrole. Sistem u svakom trenutku reaguje samo na gresku svog polozaja.U ovom slucaju meta(lokacija koja se prati) se krece konstantnom brzinom.kao sto je recimo dohvat komandnog organa.tako da je u ovom slucaju pored usaglasavanja brzine neophodno i usaglasavanje polozaja. Motorni program na nultnom nivou ima zadatak da utvrdi koji polozaj treba postici.Primer je zakucavanje eksera cekicem.U slucaju dejstva vibracija nepozeljana su veca misicna naprezanja.repetitivni.

11.Ona pruza neophodne informacije o polozaju razlicitih delova tela. Postoje dve vrste receptora u zglobovima. Tetivni receptori neposredno obavestavaju po pritisku koji postoji u tetivi. U vezi sa nultnom kontrolom pokreta treba pomenuti prokrioceptivnu kontrolu pokreta.Staticke antropomere se prevashodno odnose na podatke linearnih dimenzija tela.Informacije nepohodne za promenu misicne snage kod izvrsioca odredjenog pokreta dobijaju se preko tetivnih receptora.Drugi nivo kontrole pokreta je vezan za komponentu ubrzavanja pokreta.Upravljanje avionom.dok druga vrsta receptora reaguje na brzinu promene ugla.2007) Staticka antropometrija se bavi onim dimenzijama ljudskog tela koje se mere u fiksnim standardizovanim pozicijama.U grupu statickih antropomera takodje spadaju i uglovi izmedju pojedinih delova tela (Baksa) Podaci dobijeni na osnovu statickih antrpometriskih merenja se prevashodno koriste za dizajniranje radnih mesta u kojima covek obavlja staticku radnu aktivnost bez ili sa minimalnim pomeranjem telesnih segmenata.podmornicom se odnosi na sisteme koji izikuju kontrolu treceg nivoa (Leg i Braber). Postoje dve osnovne vrste prokrioceptivnih receptora koji se u tu sfrhu koriste. Izbor antropometriskih mera koje su od interesa za ergonomsku analizu zavisi kako od radne aktivnosti tako i od zahteva radnog mesta koje se ispitiju.Sve ono sto vazi za kontrolu brzine vazi i za kontrolu ubrzanja.U prakticne svrhe nije uobicajeno vrsiti analize iznad treceg nivoa.Prva vrsta reaguje na promenu ugla u zglobu.Iz tog razloga.To su receptori u zglobivima i tetivama. Treci nivo kontrole se odnosi na promenu ubrzanja i ponekad se on vezuje za trzaj . Staticka antropometrija(15.Na drugom nivou ubrzanjae je konstantno.kao sto su rastojanja izmedju karakteristicnih tacaka.skoro svako ergonomsko .Pomocu ovih receptora neposredno se procenjuje sredina podignutih predmeta.Delatnost je po pravilu uspesnija u onim slucajevima kada je moguca neposredna kontrola datog sistema.To je slucaj sa kontrolom nultog nivoa.

antropometrisko ispitivanje iziskuje poznavanje i odredjivanje nekih specificnih mera potrebno za utvrdjivanje morfoloskih karakteristika ljudskog tela.podpuno je uspravljen i opustenih ramena.Klizac visinomera do najveceg udubljenja grudne kosti(suprasternale).podataka.Ispitanik stoji na podu sa sastavljnim petama.meri se rastojanje od podloge na kojoj su smestena stopala do vrha desnog ramena (akromion).Ukoliko je ispitanik gojazan potrebno je prethodno odrediti i obeleziti mernu tacku.glava treba da bude uzdignuta a pogleda paralelno sa podlogom. Ilijokristalna visina Predstavlja vertikalno rastojanje od poda do vrha iliacne kosti.u vezi sa dizajniranjem odredjenog radnog mesta ili proizvoda.Ove mere se mogu koristiti za dizajniranje primenom statickih antropo. Antropometriske mere.ledja su potpuno ispravljena.Meri se od poda do vrha glave. Sedeca visina od poda do vrha glave Ispitanik sedi na radnoj stolici. Jugularna Visina Meri se vertikalno rastojanje od poda do vrha grudne kosti duz vertikalne ose tela.standardizovanih antropo.primaktnutih peta i lagano odmaktnutih prstiju. Ukupna visina tela Ispitanik stoji na podu. Sedeca visina od poda do ramena Ispitanik sedi kao i prilikom predhodnok merenja.podaci za dizajniranje U nastavku su dati opis i naziv pojednih.mera kao i nacin njihovog merenja(prema Sovticu i Pavlici). Visina noge od poda do trohantera .

vratnog i 1. torakalnog prsljena kicmenog stuba) Visina od sedista do srednje linije ociju Ispitanik sedi na ravnoj stolici uspranog trupa. Visina od sedista do vrha desnog ugla lopatice Ispitanik sedi kao i prilikom merenja sedece visine.Meri se vertiklano rastojanje od sedista do gornjeg ruba podlaktice Duzina nadkolenice .Meri se vertiklano rastojanje od sedista do srednje linije ociju (tacke dacrion).potkolenica i natkolenica su pod pravim uglom.meri se rastojanje od sedista do vrha glave. Sedeca visina Ispitanik sedi na ravnoj stolici kolena su sastavljena pot kolenica i natkolenica su pod pravim uglom. Cervikalna visina (cervicale) Ipitanik stoji kao prilikom merenja ukupne visine tela. podlaktica i nadlatica pod uglom od 90 stepeni.podlatica je pribliznom paralelnasa podlogom.Klizac antropomera se spusta do gornjeg dela kolena (patele).Ispitaniku u uspranom polozaju se palpacijom odredi polozaj najbocine tacke velikog zgloba (trohanterion)a zatim izmeri pomenuto rastojanje.Meri se rastojanje od poda do cervikalne tacke (izmedju 7.Meri se visina od povrsina za sedenje do vrha desnog ugla lopatice. Visina od sedista do podlaktice Ispitanik sedi na ravnoj podlozi uspranog trupa.pogledom paral. sa podlogom. Visina od poda do kolena Meri se vertiklano rastojanje od poda do donjeg dela kolena.Meri se vertikalno rastojanje od poda to trohatera.Kolena su stastavljena.Pogled je paralelan sa podom.Ispitanik sedi na ravnoj podlozi kao i prilikom merenja sedece visine.

podl. dok je podlatktica pod pravim uglom u odnosu na nadlakticu. su horizontalne i pralelne sa podlogom.Podkolenica i Nadkolenica zaklapaju prav ugao.Meri se udaljenost od sedista do tangente desnog bedra u najistaknutijoj tacki. Udaljenost od ledja do dodirne tacke palca i kaziprsta Ispitanik stoji uspravno sa ispruzenom desnom rukom napred.Meri se rastojanje od vrha desne nadlaktice do podnozija lakta(glave radijusa). Deblmina bedra(butnog dela noge) u sedecem polozaju Ispiranik zauzima polozaj kao prilikom merenja sedece visine.Ispitanik sedi kao i prilikom merenja sedece visine.Trup tela je u uspranom polozaju.podlakitca i nadlaktica su u liniji i uprani na pod. i nadl.Prsti desne ruke su ispruzeni prema napred. Vertikalna duzina ruka Za vreme merenja ispitanik stoji.Meri se rastojanje od najitaknutijeg dela glutealne regije do zadnje strane lista podkolenice. Sirina kolena . Meri se rastojanje od najudaljenije tacke glutealne regije pa do najizbocenije tacke redne strane kolena. Udaljenost od najistaknutijeg dela glutealne regije do najizbocenije strane lista podkolenice Ispitanik sedi za vreme merenja.Prsti ruke su potpuno ispruzene. Duzina podlaktice Ipitanik sedi kao prilikom merenja sede visine.Meri se vertikalno rastojanje od vrha desnog ramena(akromiona) pa do najduzeg prsta ruke. podlaktica je paralelna sa podom.desna ruka mu je uz telo.a nadlaktica i podlatktica obrazuju prav ugao.meri se udaljenost od ledja ispitanik pa do dodirne tacke palca i kazi prsta. podkolenica i nadkolenica su pod pravim uglom.(tj sredista cilindra koji ispitanik drzi u stisnutoj saci) Duzina nadlaktice Ispitanik moze za vreme merenja da sedi ili stoji.Meri se rastojanje od zadnjeg dela lakatnog zgloba pa do vrha najduzeg prsta.nadlatktica je u vertiklanom polozaju uz telo.

Meri se udaljenost izmedju spoljasnih strana levog i desnog kolena. Prpadnost odredjenoj profesiji ili socijalnom stalezu.Meri se rastojanje izmedju najizbocenijih delova nadlakticne kosti levog i desnog lakta.Prosecne visine odraslih osoba I i II socijalne klase su iznosile 1755mm za muskarce i 1625mm za zene.Tako je Knight pri proucavanju tog problema na populaciji odraslih u velikoj britaniji nasao da se prosecne visine razlicitih drustvenih slojeva medjusobono razlikuju. Prijem i obrada informacijama(22. trup novorodjecenta zauzima 70% ukupne visine. Starenjem u poznijim godinama visina tela opada.trup je u ispravnom polozaju.rasne.Promena visine tela u pubertetu moze iznositi 15% za god dana.11. su pod 90 stepeni.god starosti. odnosno 1596mm (Baksa).telekomunikacija.biologije.Tako npr.a kod odraslog coveka 50%.moze biti od uticaja na antro. Faktori koji uticu na antropometrijske velicine Osnovni faktori su pol.2007) Pojam informacije Razliciti vidovi informacija su predmet razmatranja u okviru razlicitih disciplina pocev od kibernetike.vec i izmedju velikih skupova ljudi koje nazivamo rasama.kolena su sastavljena a podkol.Muskarci su u Evropi prosecno za 10cm visi od zena.vertikalnog trupa i nogu primaknutih jedna uz drugu. Musku i zenski pol ne pokazuju znacajnije razlike sve do 14god zovota.] Antropometrijske se ne javljaju samo izmedju pojedinaca. velicine. i nadkol. Sirina u podrucju lakatnih zglobova Ispitanik sedi sa nadlakticama postavljeni uz telo i nadlaktice zaklapaju prav ugao.zurnalistike i dr .socijanlne razlike.zatim nastupa diferencijacija koja se zadrzava do kraja zivota. zatim etnicke.* Ispitanik sedi na ravnoj stolici.Merenjem se utvrdjuje udaljenost izmedju najudaljenijih tacaka levog i desnog boka.dok su visine muskaraca i zena III i IV klase iznosile 1723mm. Tokom zivota menjaju se dimenzije al ii njihov relativni odnos. Sirina bokova pri sedenju Ispitanik je u sedecem polozaju.

dok pi predstavlja verovatnocu pojave tog dogadjaja. odnosno H = log 2 N Primer: slucajno izabran broj od 0 do 9 zadrzi 3.kolicina informacije H u bitima jednaka je logaritmu sa osnovom 2 od broja takivh alternativa N.oblasti.322 bita ( log210 = 3. è pi . Ukoliko alternative nisu medjusobno jednake. Informacijom nazivamo sadrzaj sto razmenjujemo sa spoljanjim svetom dok mu se prilagodjavamo (Viner-Wiener).informacija koja sadrzi odredjeni dogadjaj se izracunava iz seldece formule: hi = log2çæ ç 1 ÷ö . a koji postoji u formi pogodnoj za dalje prenosenje sredstvima neposredne i posredne komunikacije (Zunjic) Kolicinska dimenzija informacije Koliciana informacije H se meri u bitima.332 ).omogucava resavanje problema ili davanje odgovora na postavljeni zadatak. 1 bit prestavlja kolicinu infromacije koja je neophodna za donosenje odluke izmedju dve podjenako verovatne alternative. gde je hi kolicina informacija u bitima vezana za dogadjaj i. Shanon 1948god informaciju definise kao kolicinu redukovane neodrejenosti u odredjeno komunikacionom kanalau. U slucaju kad su verovatnoce razlicitih alternativa jednake. Prosecna kolicina informacija koja se odnosi na seriju dogadjaja sa razlicitm verovatnocama pojavljivanja se izracunava prema formuli: .Osnovni nedostaci ove definicije su se sastojalu u tome sto je sustinski bila zanemarena kvalitatovna komponenta informacije kao i to sto u osnovi nije bila orjetisana na coveka kao subjekta koji prima i obradjuje informaciju. Definica informacije sa aspekta ergonimije glasi: Informacija predstavlja svaki registrovani ili memorisani stimulus koji na coveka ostvaruje odredjeni uticaj i koji trenutno ili naknadnom obradom u centralnom nervnom sistemu dobija odredjeno znacenje koje doprinosi smanjenju neke neizvesnosti.Ergonomija kao zasebna naucna disciplina dugo nije imala definiciju informacije koja bi bila pogodna za tumacenje razumevanje razlicitih pojava vezanih za prijem i obradu deformacija.

Primer: Ako je verovatnoca pojave prvog dogadjaja 0. srpskog knjizevnog jezika iznosi briblizno 67% (Milosevic).47 bita. od pribliznu 68% (Sanders i McCornick) dok redont. Dinamicke informacije se krakterise kontinualnom promenom tokom . i=1 è pi=1 . engleski jezik ima rendont. Propusni opseg kanala predstavlja kolicinu infromacija koja se prenese kroz kanal u jedinici vremena. Primer: propusni opseg uha se procenjuje na 8 do 10000 bita u sekundi.1 onda je prema formuli prosecna kolicina informacija 0.a propusni opseg vidnog nervnog vlakna iznosi 1000 bita u sekundi (Sanders i McCornick). usled nejednake verovatnoce pojave dogadjaja. Makisamalna kolicina informacija Hmax se za veci broj dogadjaja odredjuje tako sto se pretpostavi da je verovatnoca njihovog pojavljivanja jedna. Kolicina informacije koju covek moze da obradi u kracim vremenskim intervalima se krece od 2 do 10 bita u sekundi (Woodsom). Najcesce tipske greske koje covek pravi u slucajevima prijema vece kolicine inforomacija od one koju moze da obradi su: 1) Propust detekcije stimulusa 2) Greska u identifikaciji stimulusa 3) Neodgovarajuce vrednovanje vaznosti informacije 4) Greska u davanju odgovora na primljeni stimulus Klasifikacija informacija Informacije koje se prezentuju pomocu pokazivaca mogu biti staticke i dinamicke (opsta podela). Redond.9 a drugog 0.N æ 1 ö H sr =å pi çç log 2 ÷ . Redondantnost (stepen suvisnosti informacije) predstavlja redukovanu velicinu informacije u odnosu na makismalnu kolicinu inf. C se iracunava iz formule C = çæç 1H SR ÷ö ÷ x 100 è H max ø Primer: s obirom na nejednaku verovatnocu pojave pojedinih slova ili grupa slova u recima.

vremena.Informacije prikazane na .Primeri:dinamickih informacija.

Kvalitativne informacije odrazavaju aproksi. Alfanumericke i simbolicke informacije se pojavljuju u razlicitim formama kao sto su brojevi razlicte oznake. Upozoravajuce i signalne informacije se koriste za indikaciju urgentnih ili nebezbednih stanja kao i za oznacavanje prisustvaodsustva nekog ob jekta (stanja).kolorno kodirane zice na eksploznim napravama i sl).dijegrami i sl). One mogu biti statickog ili dinamickog karaktera. Statusne informacije ukazuju na stanje ili status posmatranog sisitema ili uredjaja (kao sto je ukljuceno iskljuceno).podrucija ili nekih drugih konfiguracija.smer promene ili neki drugi aspekt promenljive varijable.mape. Reprezentacione informacije sadrze slikovnu ili graficku repz.mape.objekta.zutog i crvenog svetla).muzicke note.Primeri: stampane ili pisane informacije. Staticke informacije ostaju nepromenjene tokom duzeg vremenskog perioda ili se u opste ne menjaju. Identifikacione informacije se koriste za identif. nekih uobicajenih statickih stanja ili objekta (kao sto je indikacija prisustva neke opasnosti.nadpisi i dr. trendove.radarskim i sl. Ove informacije se prvenstveno koriste za indikaciju promena posmatranog parametra (iako mogu da sadrze i kvantitativne vrednosti u odrejdenom manjem obimu).nivo promene.saobracajni znaci. Npr. . Detaljnija podela (Sanders i McCornick) obuhvata sledece vrste informacije: 1) kvantitativne 2) kvalitativne 3) statusne 4) upozoravajuce i signalne 5) reprezentacione 6) identifikacione 7) alfanumericke i simbolicke 8) fazno-vremenske inforacije Kvantitativne iformacije predstavljaju kvantitativne vrednosti neke varijable (kao sto su temperature ili brzina).stampani material (najcesce su statice a mogu biti i dinamicke).semaforu (kontinualna promena zelenog. Mogu biti dinamicke (kao sto su pokretne slike nekog filma prikazane na ekranu) ili staticke (fotografije.signalana svetlost na avionu ili svetlost koju emituje svetionik. informacije prikazane na brzinomerima.vred.

Upotreba auditorne i vizuelne informacije (29.jer je pokazano da covek razlicite informacije obradjuje na razlicit nacin. Navedene vrste informacija se korsite prilikom proektovanja pokazivaca razlicitih namena.kontaktne (koje se prenose do centralnog nervnog sistema culom dodira).kao i u pogledu vremenskog intervala izmedju sukcesivne pojave signala (primer je Morzeova azbuka.binkujuce svetlo id r).Fazno-vremenske inforacije se javljaju u vidu razlicitih signala koji su kontrol. U litaraturi je izvrsena na slican nacin podela pokazivaca na vizuelne auditorne dodirne i mirisne.U smislu duzine trajanja. informacije mozemo podeliti (Zunic) na vizuelne. · Auditornu informaciju treba koristiti u slucajevima (Sanders i McCornick): 1) kada je poruka jedinstvena 2) kada je poruka kratka 3) kada se poruka nece kasnije koristiti 4) kada se informacija emituje za vreme nekog dogadjaja koji traje 5) kada informacija zahteva trenutno izvrsenje 6) kada je vizuelni sistem coveka preopterecen 7) kada je podrucije predvidjeno za emitovanje infromacije suvise svetlo ili zahteva adaptaciju na mark 8) kada vrsta posla posla koju covek obavlja iziskuje cestu promenu polozaja tela ili lokacije.112007) U svakodnevnom zivotu i radu. Predhodna podela informacija je znacajna sa aspekta obrade informacija.covek najcesce prima i obradje auditorne i vizualne informacije. Vizuelnu informaciju treba koristiti u slucajevima (Sanders i McCornick) 1) kada je poruka kompleksna . olfaktorne (koje se prenose do nervnog sistema culom mirisa) i aromaticnosti (koje se prenose culom ukusa). Ukoliko se kao klasifikacije informacija usvoji vrsta cula kojim se vrsi prijem stimulusa tj informacija.auditorne.

boji. vizuelni. Kodiranje informacija je cesto visedimenzijalno pri cemu svaka varijacija reprezentuje odredjenu dimenziju stimulusa (nnp: objekti na ekranima.video displej terminala mogu biti kodirani po velicini. mape gradove na kojima su predstavljeni informacije o gradovima korsicenjem slova razlicith dimenzija i posebnim oznakama. auditorni upozoravajuci signal moze biti kodiran promenom frenkvencije.2) kada je poruka dugacka 3) kada je informacija predvidjenja za naknadno korisece 4) kada je informaciju potrebno emitovati sa odredjene lokacije u prostoru (saobracaj) 5) kada informacija ne zahteva trenutno izvrsenje ili akciju 6) kada je auditorni sisitem coveka preopterecen 7) kada je podrucije prijema operacije previse bucno 8) kada vrsta posla koju covek obalja ne zahteva cestu promenu lokacije ili polozaja tela Kodiranje informacija Veci broj pokazivaca zahteva umesto koriscenja neposredne orginalne forme informacije njeno kodiranje. odnosno neophodno je da senzarni mehanizmi coveka mogu lako izvrsiti detekciju odredjene kodirane iformacije u odredjenim uslovim koriscenja (npr kolrno kodirani tasteri na opremi za podzemno miniranje nece biti lako detektovani niskog nivoa osvetljenosti koji je karakteristican za rad ispod nivao zemlje). Kodiranje se primenjuje u slucaju kada je potrebno orginalnu formu stimulusa konvertovati u novu formu i prikazati simbolicki (npr. alfaktorni i taktuelni kodni sistem. ekrani radara na kojima su avionic predstavljnei u vidu svetlih tacaka. inteziteta. spoznajnost koda. Karakteristiki na osnovu kojih se procenjuje kvalitet primenjenog kodnog sistema su detektabilnost i diskriminatvnost koda. elektricni otpornici koji koriste obojene trake za indikaciju otrpora u ovima i sl).osvetljenosti. obliku is l). Detektabilnost koda Prvo i osnovno pravilo je da svaka kodirana informacija terva da bude detektabilna. . pauzama u emitovanju. standardizacija i multidimenzionalnost koda. U cilju kodiranja inforamcija koriste se auditorni.

Diskrim. Standardizacija koda . koliko svetao treba da bude stimulus da bi bio detektovan u 50% pojavaljivanja ili koliko velik. Iz prikupljenih podataka prag se zatim odredjuje na osnovu odredjene procedure racunskim putem. obicno 50% (drugim recima neophodno je dati odgovor na pitanje nap. glasan itd. Pollack navodi rezultate istrazivanja prema kojem su ispitanici sa uspehom detektovali 4 od 5 razlicith tonova cije su se frekvencije neznatno razlikovale. kao sto je slucaj crvenog svetla koje oznacava opasnost. Spoznajnost koda Kodni sistem treba da bude osmisljen tako da je korisnik u mogucnosti da jednostavno odredi znacenje upotrebljenog koda. pri cemu se zadatak sastoji u tome da se proceni da li postoji razlika izmedju takvih stimulusa ili ne. u odnosu na pocetni opseg svega 8 tonova je sa uspehom detektovano.Medjutim. Metoda podesavanja seriske ekpozicije i konstantnih stimulusa se tada koriste za odredjivanje praga razlikovanja. Diskriminativnost koda Svaka kodirana informacija (cak i ona koja se lako moze detetkovati) mora biti diskriminativna odnosno takva informacija treba da se razlikuje od drugih kodiranih simbola. treba da bude signal da bi se izvrsila njegova identifikacija. koda se najcesce procenjuje na isti nacin kao i detekt koda. metoda seriske ekspozicije i metoda konstantnih stimulusa. Znacenje moze biti sadrzeno u samom kodu ili moze biti nauceno. Izuzetak je slicaj poredjenja nepromenljivog etalon stimulusa sa stimulusom koje varijabilan. kada je broj tonova razlicitih frekvencija povecan 20puta.) U tu svrhu se korisiti takozvana metoda podesavanja. Od posebene vaznosti je utvrdjivanje nivoa kodiranja (ukoliko se recimo koristi 20 razlicitih nivoa velicine za kodiranje odredjene informacije veoma je verovatno da ce nastati konfuzija kod korisnika prilikom njihovog razlikovanja za takvu uvojenu skalu).U cilju merenja detektablinosti odredjuje se prag za posmatranu kodiranu informaciju koji se vezuje za odredjeni fiksni procenat dedtekcije stimulusa.

koji su uzrokovani razlicitom kolicinom i vrstom energije stimul. Stimulus treba da poseduje minim. Bihejbioristicko glediste. Kao i apsolutni prag. Sekuler i Blake stimulus definisu kao oblik fizicke energije koju emituje neki objekat ili koja nastaje kao rezultat nekog dogadjaja iz okruzenja.stimulus se posmatra kao pojava koja omogucava prenos inf. (crvena boja recimo treba da poseduje isto znacenje na svim pokazivacima. Multidimenzijonalnost koda Zavisno od specif.porekla. Stimuluse. odnosno. apsolutni prag i prag razlikovanja Prijem inf. U teoriji inf. Minimalna dimenzija stimulusa neophodna za njegovu detekciju se naziva apsolutni prag. covek detektuje pomocu senzornog sistema. Stimulus niskog intenziteta koji ne pobudjuje osecaj kod coveka i koji in e dovodi do reakcije naziva se podprazni ili subliminalni. zahteva.intenz. Primer: ukoliko je u nekoj fabrici potrebno instalirati novu vrstu pokazivaca. Ljudski org. prag razlikovanja se u praksi odedjuje statistickim putem u eksperimentalnoj situaciji poredjenja reda velicine dva stimulusa ciju razliku je neophodno detektovati u 50% . stimulus posmatra kao dogadjaj koji izaziva bilo koji oblik promene u ponasanju. tad anovi pokazivac treba da sadrizi identicne kodne seme kao i pokazivaci koji se vec koriste u toj fabrici.U slucajevima kada kodni sistem koriste razliciti korisnici u razlicitim situacijama neophodno je da kodovi budu standardizovani i da se ne menjaju zavisno od situacije u kojoj se primenjuju. zadataka i broja razlicitih kodova koje treba primeniti. za ovu svrhu se preporucuje razmatranje primene principa redondantnog kodiranja (Sanders i McCormick). ne odgovara podjednako na razlicite nivoe aktivacije. koji mogu biti razliciti po svojoj prirodi. od izvora do primenika. Detekcija stimulusa. Prag razlikovanja predstavlja najmanju razliku izmedju dva stimulusa koja je neophodna da bi se oni identifikovali kao razliciti. Ovaj nivo stimulusa se odnosi na donju granicu apsolutne senzitivnosti ljudskog organizma.i duzinu trajanja kako bi izazvao neuronsku aktivaciju neophodnu za formiranje odgovarajuceg osecaja.je direktno povezan sa problemima detekcije stimulusa. preko cula.

dok promena nastala dodatkom 2 kapi u posudu sa vodom od 1000 litara nece biti primeceno. apsolutnim prag i prag razlikovanja se menjaju zavisno od odnosa izmedju intenziteta stimulusa i vremana trajan ja stimulusa. A je velicina stimulusne povrsine coveka (pri konst. to su nizi prag razlikovanja i apsolutni prag. prag ili prag razl). stimulusa koja je neophodna da izazove tzv. vrednost praga se moze odrazavati pri smanjenju izntenz. · U izvesnim granicama apsolutni prag i prag razlikovanja se menjaju zavisno od odnosa izmedju inteziteta stimulusa i povrsine na koju stimulus deluje. vrednost praga moze odrzavati prilikom smanjena intenz. 2 kapi vode dodate u praznu oglednu epruvetu malih dimenzija ce biti lako zapazane. Tako. npr. Apsolutni prag i prag razlikovanja su obrnuto propocijonalni broju receptora na jedinici povrsine na koju deluje stimulus.(drugim recima. · U izvesnim granicama. dok je sa C oznacen neki konst. prag razlikovanja je kolicina promene neke fizicke karakter. odnosno prema relaciji: I x A = C gde je sa I oznacen intezitet stimulusa. nivo disriminacije (obicno apsol.Ista konstatacija vazi iza culo mirisa u odnosu na culo ukusa. ukoliko se poveca povrsina na koju taj stimulus deluje. gustini receptora).stimulusa u koliko se poveca vreme traja ja stimulusa). stimulusa. sto je veci broj receptora na jedinici povrsine.Prema ovoj hipotezi. Veberov (WEBER-ov) zakon Veber je uocio da je kolicinska dimenzija stimulusa neophodna za razlikovanje 2 drazi u f-ji od apsol. Veberov zakon izrazen putem formule glasi: . jedva primetnu razliku u osecaju ). Ovo znaci da se konst. dimenzije upotrebljenig stimulusa. odnosno prema relaciji: I x T = C gde je sa T oznaceno vreme trajanja impulsa (drugim recima konst.Apstolutni prag za culo vida je nesto nizi nego za culo sluha pri cemu isti odnos postoji i za velicinu praga razlike. onda je prag razlikovanja 5 dB. Velicina apsolutnog praga i praga razlikovanja koleriraju. Primer: ukoliko je izabrani red velicine zvucnog stimulusa 100 dB pri cemu je neophodno da se nivo zvuka poveca na 105 dB da bi se izazvala jedva primetna razlika.

S obzirom na pretpostavku da je razlika u osecaju S konstanta.079 . je intenz.stimul. za buku 0. a zatim imedju koefic. na 100 gr. diferencijali u matematickom smislu. to se moze pisati da je DS = K2. je neophodno dodati 2 gr.02 neophodno povecati tezinu stimulusa za 2 % da bi proizveli jedva primetnu razliku (drugim recima. tj.021 i elektricni nadrazaj 0. Sa K je oznacena konst. osecaj tezine 0. kako bi se promena detektovala). stimulusa. STIVENSON ZAKON . Prema ovom zakonu najmanji porast intenzit. da velicine DS i DI mogu biti proizvoljno male. koji se moze detektovati. ovaj zakon pokazuje nedostatke u granicnim podrucjima kada se koriste ekstremno visoki i niski intenz. da su sve jedva primetne razlike subjektivno podjednako velike.036.013. impulsa.048. 4 gr. U slucaju svetlosnog stimulusa. dok je sa DI oznacen onaj prirast intenziteta stimul. senzornog sistema. Zamenon prethodnih vrednosti dobija se da je : DI DS = K × I Fehner je dalje pretpostavio. Medjutim.083. K iznosi 0. tj. proporc. K1 i K2 uspostavio vezu K2 = K × K (jer se u odnosu izmedju dve konst. i dovodi do promene do promene u osecaju. na 200 gr. koji dodat intenz. Veberov zako je vazeci za siroki spektar stimulusa koji se srecu u svakodnevnom zivotu. vibracije 0. Fehner-ov zakon Prihvatajuci zakon Vebera. koja zavisi od vrste cula tj.DI = K I gde je sa I oznacen intenzitet stimulusa koji odgovara pragu nadrazaja. za cilo ukusa (na so) 0.To znaci da je za recimo koeficijen K od 0. Fehner je pretpostavio da za odredjeni senzorni sistem sve jedva primetne razlike predstavljaju podjednaku subjektivnu dimenziju senzacije. DI Fehner je Veberov zakon u obliku I = K . . 1 uvek moze dodati koeficijent proporcionalnosti K). stimul.

Oko 100 godina nakon objavljivanja Fehnerovog zakona Stivens je uveo pretpostavku da odnos izmedu dimenzija stimulusa i velicine senzornog odgovora nije logaritamski. Teorija dedekcije signala predstavlja oblast koja se bavi proucavanjem i matetmatickim podesavanjem pojava vezanih za detekciju stimulusa. Osnovna forma percepcije se sastoji u odredjivanju prisustva nekog stimulusa. Percepcija.) dok je b eksponent prema kojem se menja intenzitet stimulusa. Prema ovon stepenu zakon intenzitet osecaja se menja u zavisnosti od odgovarajuceg stepena intenzireta dra i odnosno ( ifman) S = k * Ib .12...2007. te inu 1. Kori cenjem metode dimenzione procene Stivens je do ao do matematicke relacije izmedu dimenzije stimulusa i dimenzije senzornog odgovora.5 itd. neophodno je razmotriti odredjene bitne pojmove koji odredjuju kognitivnu (mentalnu) aktivnost covekaoperatora. Ovaj vid percepcije se naziva detekcija. Ova vrsta zadatka se odnosi na oblast identifikacije ili raspoznavanja. masinom i spoljasnjom sredinom (Borisv i saradnici). Imajuci u vidu prethodno. pamcenje. paznja i odlucivanje (6. Percepcija predstavlja mentalnu radnu aktivnost koja se globalno sastoji iz ve faze: stvaranje osecaja sa jedne strane. U slucaju jacine zvuka b = 0. .3. cm . Sa informaciojong aspekta delatnost coveka operatora se zasniva na prijemu i obradi informacija kao i davanju odgovara na primljeni stimulus. Visi nivo percepcije se vezuje za odredjivanje odredjenog signala u nekoj od ponudjenih klasa signala.) Pod covekom operatorom podrazumevamo coveka koji ostvaruje odredjeni vid delatnosti koja se u prvom palnu ogleda i bazira na njegovoj interakciji sa predmetom rada. Aktpercepcije je povezan sa prethodnim iskustvom i naucenim asocijacijama coveka operatora. odnosno stvaranje opazaja sa druge strane. Postoje razliciti nivoi percepcije koji zavise od stimulusa i zadatka koji covek obavlja. za ukus 1. gde je k konstanta koja uzima u obzir jedinicu u kojoj je izra en intenzitet dra i (grami.

prosledi u kratkotrajnu memor. takva vrsta mehaniznma se naziva ikonicka memorija.Naucene asocijacije su na Wickensovom modelu obrade informacija reprezentovane usmernim linijama koje povezuju blok dugotrajne memorije sa blokom percepcije.) kodira pomocu tri vrste koda : vizuelnog. se ne vrsi kodiranje inf. je zaduzena za zadrzavanje stimulusa obicno u trajanju od nekoliko sekundi (Sanders i McCornick). Ukoliko se vizuelni stimulus prezentuje u veoma kratkom vremenskom intervalu manjem od jedne sekunde. Vizuelni i foneticki kod sacinjavaju vizuelnu i auditornu prez. (naziva se jos i radna mem. stimulus. bez potrebe za ucescem paznje. Neophodno je ucesce paznje kako bi se inf. ikonicka memorija zadrzava sliku u memoriji nakon prestanka dejstva stimulusa. U senzornoj mem. Smatra se da se inf. sto je u vecini slucajeva dovoljno da se inf. ehoucka mem. u duzem vrem. Akt jednostavne detekcije takodje obuhvata odredje kompleksne radnje vezane za obradu informacija i odlucivanja. vec se njena aktivnost odvija autom. Informacije iz podsistema senzorne memorije treba da prodju kroz kratkotrajnu memoriju da bi nakon toga mogle biti uskladnistene u dugotrajnoj memoriji (Sanders i McCornick). U cilju pamcenja inf. Mentalna aktivnos coveka obuhvata dve osnovne vrste pancenja: kratkotrajno i dugotrajno. prenela u kratkotrajnu mem.U slucaju vizuelnog stimulusa. Kao zasebna vrsta memorije ponekad se razmatra i takozvana senzorna memorija. za dalju obradu i skladistenje. u dalju obradu. audit. fonetickog i semantickog (Sanders i McCornick). u kratkotr. Kratkotrajna i dugotrajna su neposreno odgovorni za osnovne vrste pancenja. Smatra se da za svaki senzorni kanal postoji privremeni mehanizam namenjen za cuvanje prezentovanog stimulusa u kratkom vremenskom intervalu nakon njegovog izcezavanja. stimulusa. U slucaju kada je prez. Zadrzavanje u ikonickoj memoriji je reda velicine 1 s (Sanders i McCornick). mem. i kodirala u formi pogod. periodu potrebno je njeno kodiranje. .

mem. zadrzi u kratkor.). . moze biti trajno upamcena dodavanjem znacenja prispeloj inf. povezana sa krtakotrajnim elektricnim funkc. Inf. uz ucesce dugotr.mem.mem. se moze odrediti iz izraza: PDM = 1-(1. Ukupno vreme ibrade inf.r1 )(1. u dugotr.PDM )×TKM + PDM ×( TTI + TKM ) Smatra se da je kratkotr. se moze odrediti iz izraza (Duskov i saradnici) TOBSL =(1. je u tom slucaju: TTD =TTi +TKM gde je TKM vreme obrade inf. (pri cemu je neophodno usmeravanje paznje na taj proces). pomocu semantickog kodiranja (to znaci da inf. neophodno je istaci da postoje cetiri osnovne vrste paznje: selektivna. dok r2 verov. i njenim povezivanjem sa inf.mem.mem. Kapacitet kratko.intenz. kapacitet kratko. mem.mem. podeljena. Srednja vrednost vremena opsluzivanja inf.u kratko.mem. znacenja stimulusa za razliku od slikovne i zvucne forme koje su rezultat dejstva stimulusa. dok se dugotr. koje su vec uskladistene u dugotrajnu mem. vise od 9 jednokratno prezentovanih alfanumerickih simbola ne moze biti upamceno). Imajuci u vidu da je paznja bitan elemenat procesa upamcivanja. Vreme obrade inf. Vremenska razlika je u tom slucaju opisana velicinom TTi koja se odnosi na vreme trazenja inf. dugotr. u dugotr. Verovat. je duze od onog koje je potrebno za obradu samo uz ucesce kratk.Semantcki kod predstavlja apstraktnu represent. i njeno povezivanje sa vec uskladis.iscezavanje traga u pamcenju (Duskov i saradnici). prezauzetnosti kapaciteta kratk. se iz kratko. moze prebaciti u dugorocnu mem. zasniva na strukturnim organskim promenama u mozgu. mem. su od posebnog znacaja za trajno arhiviranje inf.. je ogranicen. mem.mem. promenama u mozgu.(Duskov i saradnici). inf. Analiza prispele inf.r2 ) gde je r1 verov. Kada je rec o alfanumerickim simbolima koje je potrebno zapamtiti. oznacava se TDM . se moze opisati pravilom 7 ±2 (drugim recima. se sastoji u ucestalom ponavljanju te inf. Jedini nacin da se inf. fokusna i postojana paznja. mem. mem. uz ucesce dugotr. za angaz..

Odlucivanje je kompleksan proces gde se vrsi procena alternativa i selekcija odgovora. U slucaju operatora neophodno je obezbediti oko 25% vremena u toku radnog dana za odmor i relaksaciju.icitih ishoda i vrednovanjem ocekivanih ishoda. koji predstavljaju podrsku u odlucivanju namenjenu za resavanje razlicitih poslovnih zadataka i problema. Ovaj proces je povezan sa pretrazivanjem inf. Na pojavu mentalnog naprezanja utice kako frekvencija pojave redova. pre nego sto je zavrsena obrada prethodno pristigle inf. Postojana paznja se odnosi na kontin. cesto je primena esper. u duzem vremenskom periodu dolazi do ment. tako i duzina reda.relevantnih za donosenje odluke. operatora predst. potrebu prisustva paznje u vezi sa pracenjem pojavljivanja (detekcijom) retkih signala tokom duzeg vremenskog perioda bez koriscenja pauze. tj. uz ignorisanje svih ostalih izvora inf. vreme rada (Duskov i saradnici). . Ovakva situacija se karakterise pojavom tzv. (signala) koje je neophodno obraditi. redova inf.75. S obzirom na verovat. Mentalno radno opterecenje Kao posledica prijema i obrade inf. naprezanja moze da utice i pojava veceg broja inf. Fokusna paznja se odnosi na usmeravanje paznje na samo jedam izvodr inf. pojave greske prilikom donosenja odluke. sist. Na pojavu ment. procenom verovatnoce razl. neophodno je da bude ispunjen uslov h£0. koje se smatraju vaznim uz ignorisanje ostalih prisutnih inf. opter. je velicinom: TBO h=1TRD gde je sa TBO predst. Shodno tome. naprezanja i zamaranja operatora.Selektivna paznja predstavlja sposobnos usmeravanja na one inf. Podeljena paznja se odnosi na preraspodelu resursa paznje na veci broj operacija koje treba istovremeno pratiti i po potrebi davati adekvatan odg. Pojavu ovakvih redova odlikuje pristizanje nove inf. koje je potrebno istovremeno obraditi u kracem vremenskom intervalu. vreme u kojem operator ne obavlja obradu inf. akcije. Jedan od pokazatelja mogucnosti pojave ment. dok TRD predst.

(kao sto je ranije receno funkcionise po principu 7 ± 2 ). vezanog za obradu inf. Prosecna duzina inf. zatim velicine dobijene na osnovu subjektivnog vrednovanja i rangiranja kao i odredjeni fizioloski pokazatelji(varijabilnost pulsa.4. Velicina b ne treba da predje vrednost od 0. mem. reda. takodje. Ukoliko duzina inf.4 (Borisov i saradnici). Bitna je odredjena vrsta informacionog balansa vezanog za kolicinu inf. reda prevazilazi kapacitet kratkotr. (stimulusa) i mentalnog radnog opterecenja prema Kumshiru Pojava mentalnog Zamora moze zastupiti i kao posledica dugotrajnog visegodisnjeg rada. koji nastaje kao posledica monotonije. zavisnost izmedju kolicine inf. koje je potrebno obraditi. reda ne treba da prelazi tri signala posmatrano u jedinicnom vremenskom intervalu (Duskov i saradnici). Postoje brojne metode koje mogu da se koriste za procenu mentalnog radnog opterecenja. U odredjenoj meri nedovoljno radno opterecenje moze takodje uzrokovati mentalni zamor. Upotrebljivost Medjunarodna org.). moguci su propusti operatora u radu i povecanje radnog napora operatora. u preporucenim granicama.Verovatnoca obrade inf. Sl. Teprijska kriva koja je opisuje prethodno receno prikazana je na clici 4.(signala) koje se mogu obraditi u uslovima pojave inf. U praksi se najcesce primenjuju velicine dobijene pri obavljanju primarnog zadatka. cak i kada je nivo opterecenja inf. reda je opisana velicinom N RED b= NU gde je sa N RED oznacen broj inf. ERP potencijal id r. moze uzrokovati pojavu mentalnog naprezanja. sekundarnog zadatka. Iscekivanje retkoh signala usled angazovanja postojane paznje. za standardizaciju ISO upotrebljivost definise kao granicu do koje proizvod moze biti upotrebljivan od starne odredjenog . u uslovima pojave inf. dopk je sa NU oznacen ukupan broj signala koji pristizu na obradu (Duskov i saradnici).

moze imati kriticni zacaj sto zavisi od aplikacije koja se koristi. tj. Postoje 3 osnovna entiteta pomocu kojih se procenjuje upotrevljivost: korisnik. zadovoljstvo korisnika (Scholtz). Svaki proizvod moze biti testiran u smislu upotrebljivosti. prevenciju gresaka. medjutim rezultati testa upotrebljivosti nece biti zadovoljavajuce ukoliko nije primenjivan inzenjering upotrebljivosti u fazi razvoja proizvoda.tih godina proslog veka. Modeli su nasli primenu 80-tih godina proslog veka dok se eksperska procena u vidu heuristickih analiza i kognitivnih prolaza primenjuje od ranih 90. testiranje. sporovodjenje. ekspert iz oblasti upotrebljivosti i mode. Sva tir navedena entiteta su u direktnoj sprezi sa inzenjerima upotrebljivosti. efikasnosti i zadovoljstva pri koriscenju. korisnika i zadataka koji oni treba da obave kao i . pogodnost za prisecanje. tada ce pogodnost prisecanja imati senzacijalni znacaj. tada ce se efikasnost i prevencija gresaka imati kritican znacaj. Inzenjering upotrebljivosti u ergonomskom smislu predstavlja oblast koja obezbedjuje metode za postizanje upotrebljivosti pri dizajniranju korisnickog interfejsa. analizu i izvestavanje o rezultatima upotrebljivosti. koji su zasluzni za dizajniranje. pri razvoju proizvoda ocena upotrebljivosti je deo tog procesa. efikasnost. Inzenjering upotrebljivosti ima sledece osnovne faze: analiyu zahteva. proizvoda. dizajnm. Interativno testiranje se sprovodi u fazi dizajniranja i razvoja pri cemu se rezultati neprekidno uporedjuju sa postavljenim ciljevima. jer korisnik treba da se priseti akcije koja je neophodna za izvrsenje zadataka (a koju nije cesto upotrebljavao). Uspostavljane povratne veze sa korisnikom je takodje bitno i nakon instalacije kao finalna provera upotrebljivosti i funkcionalnosti proizvoda. Ako je vreme izvrsenja zadataka limitirano. Ocena uptrebljivosti proizvoda orjentisana na korisnika se zasniva na identifikaciji reprez. Upotrebljivost ima pet osnovnih atributa : ucljivost (pogodnost za ucenje). razvoj i instalaciju (Scholtz). nacina na koji se ona koristi.korisnika kako bi se stvorio specificni cilj uz postizanje odgovarajuce efektivnosti. Bilo koji od atributa upotreblj. Ukoliko se neki softver retko koristi. Ciljevi upotrebljivosti se utvrdjuju u fazi analize zahteva. Korisnici su prvi upotrevljivani za dobijanje informacija o uprebljiv. tj.

Iz tog razloga. Kad god je to moguce treba kostisiti softver za evidentiranje stvarene interakcije izmedju kosisnika i interfejsa koji se testira. gormi i obimu ocenjivanja. vrsti prikuljenih podataka i broju participanata. koje ce prevashodno biti koriscene za dizajniranje (umesto za prikuljanje podataka radi porcine upotrebljivosti). Ova 2 tipa ocenjivanje se osim po cilju.na registrovanju problema putem opservacije koje korisnici imaju tokom izvrsenja postavljenih zadataka. Prvi je formativno ocenjivanje koje se sprovodi sa ciljem prikupljanja podataka radi sprovodjenja interativnog dizajnerskog procesa (Danijelson) vezanog za oblikovanje interfejsa. Drugi je sumativno ocenjivanje kod kojeg se obavlja procena efektivnosti. efikasnosti i zadovoljstva korisnika pri koriscenju proizvoda na kraju procesa razvoja proizvoda (Scholtz). U ranijim fazama evolucije se mogu koristiti papirni modeli li inicijalni dizajni ekrana. inzenjeri upotrevljivosti hvataju beleske vezano za kriticne(incidentne) momente pri koriscenju interfejsa(tokom evoluacije). Formativno ocenjivanje Ovim ocenjivanjem se dobija povratna iner. U kasnijim fazama formativne evolucije mogu se koristiti delimicni prototipi koji se odnose na odredjeni deo testiranog interfejsa. Pored toga. ocena (ocenj. kod formativnog ocenjivanja. formativno ocenjivanje je neophodno koncentrisati na manje segmente interfejsa uz ucesce manjeg broja participanata pri cemu rezultati iz izvestaja mogu da imaju manje formalnu formu onih koji se dobijaju . Formativnu evaluaciju je neophodno sprovoditi ubrzanim tempom kako bi se obezbedila neophodna informacija za dizajniranje u situacijama kada je to neophodno. Primarni izvor porataka kod ove vrste ocenjivanja su verbalne informacije prikuljene od strane korisnika. od strane korisnika vezana za primenu pocetnog dizajnerskog koncepta nekog proizvoda (softvera). forme) je peformalno po svojoj prirodi iz razloga sto je osnovni cilj prikuljanje inf. razlikuju i po metodama. Tokom faze razvoja proizvoda (softvera) sprovode se dva tipa ocenjivanja korisnika. Koriscenje upitnika i postevoluativno intervjuisanje su odlicni izvori iner. Form.

sumativnom evaluacijom. Ono se sprovodi da bi se dokumentovale karakteristike upotrevljivosti proizvoda (softvera). pozeljno je prethodno testirati u manjoj (pilot) studiji kako bi se obezbedilo njihovo razumevanje. Osnovna prednost korisnicki orijentisani evaluacije je to sto ona obuhvata korisnike tako da se mogu otkriti oni aspekti interfejsa koji predstavljaju problem pri koriscenju proizvoda (softvera). Sumativno ocenjivanje obuhvata i nesto veci broj korisnika (participanata). Ukoliko softver nije upotrebljiv u labboratorijskim uslovima tada se on svakako nece biti upotrebljiv ni u realnim radnim uslovima. Zeljni nivo upotrebljivosti se definise u ranim dizajnerskim fazama tako da se rezultati sumativne ocene upotrebljivosti porede sa definisanim zeljnim vrednostima i karakteristikama upotrebljivosti. pri cemu evaluacijom treba da budu jasno definisane mere koje ce biti obuhvacene precizno definisanom mernom metodologijom. Merenje efikasnosti. Ukoliko rezultati sumativne evaluacije pokaze odstupanje od zacrtane zeljne upotrebljivosti. Sumativno ocenjivanje Ovo ocenjivanje ima formalniji karakter od formativnog ocenjivanja. . korisnici iz obe klase treba da budu obuhvaceni evulacijom. Potrebno je u najvecoj mogucoj meri obezbediti adekvatan kontekst upotrebe testiranog proizvoda (softvera) kako bi se ostvario realistican pristup koji simulira studiju slucaja (realne uslove koriscenja proizvoda). efektivnosti i zadovoljstva korisnika je tipicno za sumativnu evaulaciju. Kvalitetno osmisljeni eksperiment je od esencijalnog znacaja za tacnost sumativne evaluacije. tada reprez. tada se obavlja diskusija vezana za povlacenje proizvoda(softvera) ili za njegovo redizajniranje i ponovnu naknadnu ocenu upotrebljivosti.Taj broj iznosi 5-7 po celiji gde celija prezentuje odredjenu klasu krajnjih korisnika. Smernice i materijal koji se prezentuju korisnicima prilikom ocenjivanja. Primer: ukoliko ce krajnji korisnici nekog softvera biti odrasle osobe i tinejdzeri. Rezultati treba da imaju formu koja omogucava njihovo neposredno koriscenje.

Ukoliko softver nije upotrebljiv u laolatorijskim uslovima tada on svakako nece biti upotrbljiv ni u realnim radnim uslovima. uslova okru enja) prilikom evaluacije takode predstavlja problem koji mo e da se odrazi na rezultate evaluacionog procesa. globalno posmatrano. U tabeli 4. uslova okruzenja) prilikom evaluacije takodje predstavlja problem koji moze da se odrazi na rezultate evaluacionog procesa. Dil i Norman. QUIS je primenjen u velikom broju projekta. kako bi se ostvario realistican pristup koji simulira studiju slucaja(realne uslove kori cenja projizvoda). Pored toga ostvareni stepen realisticnosti (zadataka. ima dva nivoa pitanja : opsta i detaljna. . njime su ispitane hiljade korisnika i posluzio je kao polazna osnova za razvoj odredjenog broja softverskih aplikacija. eljeni nivo upotrebljivosti se defini e u ranim dizajnerskim fazama tako da se rezultati sumaltivne ocene upotrebljivosti porede sa definisanim eljenim vrednostima i karakteristikama upotrebljivosti.Osnovni nedostatak korisnicke orijentisane evaluacije je to sto cesto iziskuje znatan utrosak materijalnih sredstava i vremena. Kod kompleksnih i detaljnijih ispitivanja upotrebljicosti kompjuterskih sistema primenjuju se oba nivoa pitanja. Testiranje upotrebljivosti Upitnik o satisfakciji korisnika tokom interakcije sa kompjuterom QUIS razvio je Snajderman. a dopunili su ga Cil. Osnovni nedostatak korisnicki orijentisane evaluacije je to to cesto iziskuje znatan utri ak materijalnih sredstava i vremena.1 prezentovana je QUIS anketa. Ukoliko rezultati sumaltivne evaluacije pokazu odstupanje od zacrtane eljene upotrebljivosti. Osnovna prednost korisnicki orijentisane evaluacije je to to ona obuhvata korisnike tako da se mogu otkriti oni aspekti interfejsa koji predstavljaju problem pri kori cenju proizvoda(softvera). Potrebno je u najvecoj meri obezbediti adekvatan kontekst upotrebe testiranog proizvoda (softvera). QUIS upitnik . tada se obavlja diskusija vezana za poclacenje proizvoda(softvera) ili za njegovo redizajniranje i ponovnu naknadnu procenu upotrebljivosti. Pored toga ostvareni stepen realisticnosti(zadataka.

*Pojedine softverske kompanije poseduju interne preporuke vezane za dizajnerski stil i razvijaju kontrolne liste koje omogucavaju proveru primenjenosti preporucenog stila. *Postoje brojne preporuke za dizajniranje korisnickog interfejsa. opservacionih evidencija i ekspertskog mi ljenja. omoguciti prevenciju gre aka.12.) *Ekspertska ocena upotrebljivosti je veoma slicna oceni dizajna nekog softverskog paketa i letimicnom pregledu softverskog hoda. *Ekspertske metode inspekcije obuhvataju heuristicku evaluaciju. obezbediti povratnu reakciju. korisnici i ergonomi prplaze zajednicki kroz scenario. kognitivni prolaz.Ekspertski bazirana ocena upotrebljivosti (13. Odredeni standardi grafickog korisnickog interfejsa treba da budu ugradeni u softversku aplikaciju koja se razvija. proveru u odnosu na standarde. karakteristike krajnjeg korisnika i okru enje u kojem ce se operacije primenjivati(Scholtz). oberbediti vidljivo obelezene izlaze. obezbediti precice. U cilju sprovodenja analize koristise skup dizajnerskih heuristika koje su zasnovane na po tim dizajnerskim preporukama. biti konzistentan.(Scholtz). Ona podrazumeva sistematsku proveru dizajna pomocu preporuka koje su nastale kao rezultat dobrih rezultata iz prakse. obezbediti jasne poruke o gre kama. proveru konzistentnosti. Ove preporuke su ponekad medusobno kontraproduktualne razlog za to je to vode poreklo iz razlicitih studijakoje mogu biti rezultat eksperimentalnog istra ivanja. proveru u odnosu na preporuke. upotrebiti korisnicki jezik. minimizirati mentalni napor korisnika.2007. *Provera u odnosu na standarde i preporuke obezbeduje bazu za dono enje odluka. Primena preporuka zavisi od veceg broja faktora kao to su: tip komunikacije. diskutujuci razne segmente vezane za upotrebljivost elemenata dialoga u okviru razlicitih etapa scenarija(Mack i Nielsen). Rezultati evaluacije svakog clana tima se objedinjuju cime se ostvaruje sveobuhvatniji analiticki pristup. formalnu proveru upotrebljivosti i proveru karakteristika. *Pluralisticki prolaz predstavlja vid zajednickih sastanaka na kojima dizajneri softvera(programeri). pluralisticki prolaz. *Heuristicka evaluacija spada u grupu neformalnih metoda(Hack i Nielsen). . Nelsen izdvaja devet softverskih heuristika: primeniti jednostavan i prirodan dijalog. Primena heuristicke evaluacije obuhvata obrazovanje evaulatorskog tima koji ce analizirati dizajn korisnickog interfejsa.

*Cilj primene kognitivnog prolaza je analiza kako pojedini elementi interfejsa vode korisnika kroz zadatak. *Za razliku od provere upotrebljivosti koja se zasniva na oceni putem standarda i preporuka (koja se tretira kao staticka provera) primenom kognitivnog prolaza vr i se ocena upotrebljivosti u realnom radnom okru enju pri obavljanju konkretnih zadataka od strane korisnika(dinamicka provera). pona anja korisnika odnosno njihovog ucinka. primenom modela. Primena konzistentnosti smanjuje vreme potrebno za ucenje identicnih funkcija razlicitih softverskih paketa. Provera karakteristika se ne odnosi samo na vrstu funkcije nego i kako je posmatrana funkcija dizajnirana(Mack i Nielsen).*Proveru konzistentnosti obavlja dizajnerski tim vezano za realizaciju razlicitih projekata ili delova projekata kojitreba da budu uzajamno konzistentni. Konzistentnost nastaje kao posledica primene odredenih standarda i preporuka. Ova tehnika se fokusira na to koliko dobro testirani interfejs podr ava neiskusnog korisnika bez prethodne formalne obuke u izvr enju zadatka(Woolrych i Hindmaich). a zatim se posmatraju akcije koje on preduzima. Primena ovog vida testiranja omogucava ocenu interfejsa na bazi predvidanja. *GOMS model je sastavljen od skupa koraka (operacija) koje treba izvr iti kako bi bio ostvaren postavljeni cilj pri cemu je za svaki interfejs . Zadatak inspektora(ocenjivaca) je da pronadju problem. *Formalna provera upotrebljivosti se cesto vr i pre nego to je napisan bilo kakav hod(Abras i saradnici). *Primena formalne upotrebljivosti kao metode podrazumeva precizno definisane uloge ucesnika testiranja. Zadatak zapisnicara je da zabele e sve defekte i anomalije pronadjene tokom sastanka. odnosno koje elemente interfejsa on koristi da bi izvr io postavljeni zadatak. */Prilikom testiranja kognitivnim prolazom najpre se zadaje odredeni zadatak koji korisnik treba da izvr i. Moderator ima zadatak da usmerava kako pojedince tako i tim ocenjivaca. *Provera karakteristika se fokusira na funkcije koje su prisutne u softverskom sistemu. dugotrajnu memoriju kao i karakteristike vezane za obradu audio i vizuelnih informacija. *Testiranje zasnovano na primeni modela inkorporira svojstva vezana za karakteristicnu memoriju. Ona omogucava korisnicima lak u upotrebu identicnih karakteristika kod razlicitih proizvoda (softvera). odnosno da upravlja sastankom. Dizajneri su zadu eni za probleme dizajniranja i redizajniranja. Razmatra se dali dizajnirana funkcija ispunjava ocekivanja i potrebe krajnjeg korisnika.

3.Analiza kako se izvr ava zadatak u izabranom okru enju.2008.) *Jack predstavlja simulacioni softverski paket koji omogucava korisnicima da kreiraju virtuelno okru enje pomocu maticnih modela i inportovanjem CAD podataka. 5. Ovaj softver poma e in injerima da procene odredeni dizajnerski koncept u odnosu na ljudske performanse ukljucujuci i rizik od povezivanja. 4. *Na slici 161 prikazan je programski alat koji Jack koristi za pobolj anje enterijera u razlicitim vozilima. zamor. dohvat. kao i analizu vidljivosti.Pozicioniranje ljudskog modela u virtuelno okru enje. omogucava izradu studija vezano za rucno rukovanje materijalom koje su zasnovane na NIOSH preporukama. *Uobicajni koraci pri kori cenju ovog softverskog paketa su: 1. U nastavku ce na . *Primenom Jack softverskog paketa mogu se dobiti i animirani filmovi. *Na slici 162 prikazano je sme tanje ljudskog modela u virtuelno okru enje. proceni konfora.moguce primeniti vi e metoda. a da se pri tome proizvode isti rezultat. *Jack takode kreira izve taje koji se odnose na opterecenje lednog regiona. antroprometrijske dimenzije prirodnu kinematiku pokreta. 2.Kreiranje virtuelnog modela coveka. GOMS model se koristi samo za ocenu efikasnosti proceduralnog aspekta upotrebljivosti(a ne za identifikaciju gre aka).Izgradnja viruelnog okru enja. Zatim kreira izve taje o utro ku energije. koji omogucavaju trodimenzionalno pracenje izvr enja zadatka u datom okru enju. *Jack modelovanje coveka i simulacioni alati poma u firmama u industriji da pobolj aju ergonomski dizajn proizvoda i redefini u radni zadatak na posmatranom radnom mestu pre nego to se napravi bilo kakav prototip. Korisnik u okviru ovog modela bira metod na osnovu pravila selekcije. savijanje tela i podizanje tereta.01. Jack ergonomski paket (10. kontrolu balansa. komfor i druge bitne ergonomske informacije.Izbor i specifikacija zadataka koje covek treba da obavi. Ergonomske metode istra ivanja * Metode istra ivanja u ergonomiji se mogu klasifikovati na razlicite nacine zavisno od toga ta su predmet i cilj istra ivanja. videnje. statickom naprezanju. *Jack obezbeduje modele ljudi sa preciznim podacima koji se odnose na opsege pokreta u zglobovima. oblikuje obvojnice dohvata i daje specifikaciju bezbednih zona odnosno vr i procenu udobnosti sedenja.

eksperimentalna istra ivanja i evaluaciona istra ivanja(Sanders McCormick). Primenom ove metode u formi opisa pojedinih karakteristika prezentuju se osnovni podaci koji se kao takvi veoma cesto koriste kao polazna osnova za projektovanje.. Izra ava se u Hz (1 Hz odgovara..2008. * Telo mo e vibrirati u bilo kom pravcu.. ali su pomeranja u vecini slucajeva pravilna. * Nakon utvrdivanja smera dejstva vibracija one se dele posmatraju u odnosu na dva parametra: brzinu i intenzitet vibracija.01. . * Deskriptivne studije se cesto sprovode u cilju odredivanja znacaja i irine problema pre nego to se predlo e konacna re enja. Proracun se najce ce svodi na odredivanje srednje vrednosti i standardne devijacije neke velicine.globalnom planu biti klasifikovane metode istra ivanja u ergonomiji pri cemu ce neke od metoda biti detaljnije opisane. * Vibracije koje poticu od ma ina su najce ce veoma kompleksne prirode. * Deskriptivne studije ne promenjuju obimniji matematicki aparat za opisivanje proucavane pojave. * Vibracije mogu da izazovu brojne funkcionalne i strukturalne promene kao i da se negativno odraze na radni ucinak coveka. * U eksperimentalne svrhe vibracije se uobicajno mere samo du Z ose (Oborne). ) *Pomeranja usled dejstva vibracija mogu biti pravilna(ritmicna) i stohasticka(aperiodicna). medutim prema ISO organizaciji bilo koje pomeranje se mo e definisati i meriti u tri ortogonalna pravca: X od leda prema frontalnoj strani tela. * Intenzitet se mo e izraziti u du inskim jedinicama (cm).. Jedna od osnovnih podela ergonomskih metoda je na deskriptivne(opisne) studije. Vibracije... * Deskriptivne studije imaju tendenciju da okarakteri u proucavanu populaciju (obicno su to ljudi) u pogledu odredenih atributa. Intenzitet vibracija se najce ce izrazava u jedinicama za ubrzanje( m ili 2 s umno cima og g = ubrzanje zemljine te e). 1 ciklus u sekundi)... (17. Z od boka do boka i Z od stopala ka glavi. * Vibraciona brzina tela se u su tini odnosi na frekvenciju kretanja tela odnosno na broj ciklusa koje telo napravi u jedinici vremena.. u slucaju potrebe za kvantifikacijom.

Sobzirom na to dali je stvoreni osecaj prijatan za coveka ili ne. Medutim takvo ubrzanje u du em vremenskom periodu ima odredene posledice na ljudski organizam. U takvim okolnostima piloti aviona padaju u nesvesno stanje pre nego to nastupe bilo kakve druge fiziolo ke promene (Sanders i McCormick).Kretanje. Prirodai delovanje. koji u centralnom nervnom sistemu dovodi do stvaranja auditornog osecaja. uticaj ubrzanja je takav da su moguce odredene posledice ubrzanja na fiziolo ke funkcije. Buka. * Putem cula sluha promena vazdu nog pritiska koju uzrokuje neko telo iz okru enja pretvara se u nervni ciklus. * Skoro svaka vo nja bilo kojim prevoznim sredstvom je povezana sa pojavom ubrzanog kretanja. autobusi i komercijalni avioni. * Ubrzanje predstavlja nivo promene brzine ili smera kretanja nekog tela odredene mase u jedinici vremena. Efekti na organizam. * U slucaju kori cenja vojnih aviona i svemirskih brodova. . vozovi. Ekvivalentni nivo buke. ubrzanja su srednjeg nivoa. govorimo o zvucima ili buci ( umovima). * Savremeni vojni avioni su dizajnirani da izdr e ubrzanje do 9G bez strukturnih promena. * Kao posledica dejstva velikih ubrzanja ceste su avionske nesrece usled gubitka svesti pilota. * Borbeni avioni F16 i F17 mogu da ubrzaju od 0 do 9g za manje od 3s. Ubrzanje i usporenje. Kod vecine vozila kao to su automobili. * Organ cula sluha kod coveka ima sposobnost da registruje pod izvesnim uslovima treperenje nekog tela. a uticaj na ljudski organizam je zanemarljiv.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful