DEFINICIJA ERGONOMIJE I NJENI OSNOVNI CILJEVI (11.10.2007.

) Sa ete definicije ergonomije Projektovanje za ljudsku potrebu Organizacija radnih i ivotnih uslova Prilagodavanje rada coveku * ire gledano ergonomija je nauka koja se bavi izucavanjem ljudskih karakteristika i sposobnosti u konceptu uticaja na dizajn opreme,sistema i nacina obavljanja poslova sa zadatkom unapredivanja efikasnosti, bezbednosti i ostalih uslova koji se ticu ivota i rada ljudi ( Klark i Corlett) * Bavi se dizajniranjem za ljudsku upotrebu ,odnosno pode avanjem i oblikovanjem sistema ,masina I radnih procasa za koriscenje na najpogodniji nacin ( Pithy) * Ergonomija je disciplina koja integrise razlicita saznanja vezana za nauku o ljudima sa ciljem uskladjivanja radnih zadataka,sistema proizvoda I okruzenja sa fizickim I mentalnim sposobnostima I ogranicenjima ljudi. (Internacional Ergonomics Association (IEA),1997) * Ergonomija je skup saznanjakoja se odnose na ljudsku sposobnost,ogranicenja I druge karakteristike povezane sa dizajniranjem (Odbor za sertifikaciju u oblasti profesionalne ergonomije-BCPE) * Ergonomski dizajn ili inzenjerstvo predstavlja skup sazananja ismeren na oblikovanje opreme,uredjaja,masina ili sistema poslova, radnih zadataka,proizvoda I okruzenja za bezbednu,komfornu I efikasnu upotrebu (BCPE,1999) * Ergonomija predstavlja naucnu discipline koja se bavi fundamentalnim razumevanjem intrakcija izmedju ljudi I razlicitih elemenata sistema, kao i primenom odgovarajucih metoda I podataka radi poboljsanja zivota,rada, I sveukupnih preformansi sistema (IEA) * Ergonomija je nauka koja ima za cilj da izuci I prilagodi uslove rada,sretstva za rad,process rada I proizvod kao rezultat rada coveku sa psiholoskog,fizioloskog I anatomskog aspekta (Zunjic) Osnovni ciljevi ergonomije: Oblikovanje poslova,radnih sistema I proizvoda tako da budu komforni,bezbedni I efikasni I da doprinose zadovoljstvu coveka

Proucavanje fizickih I mentalnih uticaja na ljudske radne kapacitete I kvalite reakcija na primenjene stimuluse okruzenja Optimizacija interakcije coveka I ostalih elemenata sistema Razvoj postupaka za obavljanje rada I drugih ljudskih aktivnosti Povecanje efikasnosti I efektivnosti kojom se rad I druge aktivnosti obavljaju Unapredjenje zdravlja I bezbednosti radnika Testiranje I procena opreme,proizvoda,radnog okruzenja I postupaka sa ergonomskog aspekta Razvoj pomagala za rad iobucavanje Izbor I obuka osoblja koje ce raditi na opremi,proizvodima,napravama I procesima Prikupljanje I prezentacija podataka za primenu u projektovanju Slika1:ergonomski ciljevi proizvodnog sistema * Ergonomski ciljevi se cesto dele na dve grupe : one koje teze nekom poboljsanju ili unapredjenju za pojedinca I za proizvodni sistem * Prethodne dve grupe ciljeva se medjusobno ne iskljucuju vec dopunjuju jer nacin rada ili oprema koji su projektovani da zadovolje potrebe zaposlenih ili korisnika ne moguumanjiti radnu efikasnost vec je poboljsavaju. * Cilj ergonomija nije samo u tome da izvrsenje radnog zadatka cini laksim I brzim nego I pouzadnijim. POVEZANOST ERGONOMIJE I DRUGIH NAUKA * Ergonomija u svom multidisciplinarnom metodoloskom pristupu obuhvata veliki broj naucnih podrucja I oblasti koje se prozimaju. Ergonomija je povezana sa: Sistemskim naukama Psiholoskim naukama Tehnickim naukama Matematickim naukama Medicinsko-bioloskim naukama Kompjutrskim naukama

· Fizicko-hemijsjim naukama * 70-ih i 80-ih ergonomija ulazi u fazu kompletnog sazrevanja i izlazi iz debate o definisanju svojih granica * Ergonomija i nauke sa zajednickim interesima: · One koje dolaze do podataka o coveku · One koje joriste prethodne podatke OSNOVNA PODRUCJA ERGONOMSKIH ISTRAZIVANJA I NJENA PRIMENA * Ergonomska istrazivanja mogu se sistematizovati u sledecih 5 osnovnih oblasti: 1. psihofizioloska 2. sistemskotehnicka 3. organizaciona 4. pedagoska i 5. oblast zastite na radu 1-svojstva coveka koja uticu na upravljacke delatnosti 2-problemi covek-masina 3-pitanja vezana za organizaciju radnog mesta i opreme 4-profesionalna orijentacija i selekcija kadrova i obuka operatora primenom tehnickih sredstava za to 5-prevencija profesionalnih oboljenja i bezbednost Pri kraju II sv.rata ergonomija iz oblasti vojske prelazi u proizvadnju,komunikacije i saobracaj i dr. - Ergonomija ima najznacajniju primenu u vojnoj oblasti - Ergonomija se u projektivanju dosta primanjuje (os stvari do usluga) -Ergnomske kriterijume je neophodno primenjivati jos u pocetnoj fazi projektovanja ( prototip i prepravka) KORIST OD PRIMENE BAZICNIH ERGONOMSKIH RESENJA * Prica sa osvetljenjem i bukom u SAD i Poljskoj .

* smanjenje buke,prilagodjavanje tempa rada, bolje osvetljenje,p rilagodjavanje masine coveku = prast produktivnosti,smanjenje nesreca,smanjenje bolovanja itd... SISTEM COVEK- MASINA I NJEGOVE KOMPONENTE * Sistem predstavlja celinu cija je osnovna namena postojanja ispunjenje odredjenog cilja ( Bailey) * Sistem moze da sadrzi razlicite komponente. Sa ergonomskog gledista i system se sastoji od ljudi, masina i drugih entiteta koji f-onise udruzeno, kako bi bio ostvaren odredjeni cilj koji nezavisne komponente iz sastava sistema ne bi mogle samostalno da ispune. * SCM predstavlja kombinaciju jednog coveka ili grupe ljudi i jednog ili vise fizickih objekata koji su u medjusobnoj interakciji, sa ciljem da od datog ulaza naprave zeljeni izlaz. * U odnosu SCM,Sanders i McCormick isticu da se pod masinom podrazumeva bilo koji vid fizickog objekta,uredjaja,opreme,orudja ili stvari koje ljudi koriste kako bi ostvarili odredjenu aktivnost,u cilju izvrsenja postavljenog zadatka ili f-je. * Kada covek ostvaruje interakciju sa masinom nakon obrade informacije i donosenja odluke,covek preduzima odredjeni vid akcije,koja se ostvaruje pomocuefektorskog mehanizma.Ovaj mehanizam obuhvata odredjeni vid neuro-misicne aktivnosti. * Masina sa druge strane prima od coveka komande putem svog kontrolnog mehanizma .Masina zatim izvrsava odredjenu aktivnost koja je od nje zahtevana da bi se ostvario zeljeni izlaz.Putem displeja ona informise coveka o izvrsenjuz preduzete akcije. * Kako bi se ostvarila maksimalna efikasnost,SCM treba da bude koncipiran tako operator bude komplementaran svojstvima koriscene masine, dok bi masina trebalo da bude komplementarna sa mogucnostima i sposobnostima coveka (Murrell Slika5-primer strukture i povezanost elemenata u sistemu covekmasina;covek kao k ontrolor jednog zatvorenog sistema covekmasina(Murrell) * Pojava interferencije izmedju zatvorenih SCM moze da dovede do pojave pogorsanja u f-onisanju pojedinacnih sistema (bez medjudejstva su ok,ali

mogu i f-onisati na neodgovarajuci nacin kada su u sprezi, npr jedan covekdve ma sine) * Okruzenje predstavlja znacajan element koji moze imati velikog uticaja na f-onisanje SCM. (npr:sunceva svetlost moze prouzrokovati bljestanje displeja prilikom leta i ugroziti bezbednost posade i putnika) * Mnogi autori (Platonov,Lomov,Venda) kao jedinstven sistem posmatraju sistem koji se u globalu sastoji od tri komponente:covek-masina-okruzenje. Sl.6-elementi sistema covek-masina-okruzenje i njihove medjusobne veze (Juptner) * Pojedini autori u definisanju ergonomskih sistema idu dalje( u posmatranju komponenti) pa tako Benevolovskaja ergonomski sistem rezmatra kao sistem koji sadrzi pet elemenata:covek-masina-predmet rada-lica pored operatora koja se nalaze u zoni dejstva masine. Sl.7-Ergonomski sistam po Benevolovskoj * Sistem covek-masina se moze klasifikovati u tri osnovne grupe,zavisno od stepena i nacina kontrole,odnosno u f-onisanju sistema.U tom smislu se razlikuju: 1. manuelni 2. mehanicki (poluautomatski) 3. automatski 1-se sastoji od rucnih alata i drugih orudja kojima upravlja operator.U ovom slucaju covek koristi svoju fizicku energiju za odrzavanje rada sistema 2-sadrzi masinske komponente koje imaju sopstveni izvor energije.F-ja operatora u ovom sistemu se prvenstveno bazira na kontroli,zasnovanoj na koriscenju komandnih uredjaja 3-obavlja svoje operacije bez ucesca ili sa minimalnim ucescem coveka.Interakcija coveka i masine se u ovom slucaju zasniva na instaliranju,programiranju,reprogramiranju i odrzavanju f-je sistema. * Pored informacionog medjudejstva izmedju coveka i masine ,postoje i drugi vidovi medjudejstva koji su karakteristicni za f-onisanje ovog sistema.U tom smislu se mogu izdvojiti dejsva sile,brzina,ubrzanje,kolicina kretanja i trajektorija, koje su tajodje u vezi sa opisom f-je sistema (Volokova i saradnici)

Intenzitet j-tog tipa moze se odrediti iz izraza (Duskov i saradnici): . Ovaj pokazatelj se pdnosi na prosecno vreme u kojem pojedinacne komponente ili sistem kao celina mogu uspesno f-onisati do pojave otkaza ili na prosecno vreme izmedju dva otkaza.Zbog kompleksnosti coveka i njegovih osobina vezanih za izvrsenje radne aktivnosti. * Jedan od pokazatelja pouzdanosti operatora je verovatnoca rada bez pojave greske.tako i za celokupan proces rada. jedan od najvaznijih ciljeva je ocuvanje f-onisanja sistema u predvidjenom vremenskom periodu * Pouzdanost sistema se moze odrediti na osnovu registrovanja gresaka u f-onisanju sistema. dok se pouzdanost coveka obracunava na ne vise od tri decimale * Pouzdanost sistema moze se okarakterisati i velicinom koja se naziva srednje vreme do otkaza. * Neophodno je da pokazatelji pouzdanosti budu jedinstveni za sve clanove sistema covek-masina.Ova verovatnoca so moze izracunati kako za pojedinacne radne aktivnosti .POUZDANOST SISTEMA * Prilikom dizajniranja sistema.j =nj / Nj * Tj .postojece teorije koje se odnose na pouzdanost imaju ogranicen karakter. * Prilikom odredjivanja pouzdanosti sistema covek-masina treba posmatrati coveka-operatora koa komponentu koja utice na pouzdanost sistema.odnosno njegovih komponenata * Pouzdanost sistema se najcesce definise kao verovatnoca uspesnog izvrsenja postavljenih zadataka ( Sanders i McCormick) * Pouzdanost masine se uobicajeno obracunava na cetiri ili vise decimala. * Verovatnoca izvrsenja pojedinacne radne operacije bez pojave greske Pj .moze se izracunati iz formule (Duskov i saradnici): Pj= Nj nj/ Nj Nj ukupan broj gresaka j-tog tipa koji je izvrsen bez pojave greske nj broj gresaka koji se moze dopustiti * Kao pokazatelji rada bez pojave greske takodje se moze koristiti velicina koja se odnodsi na intenzitet pojave gresaka .

Sa svakim od tih faktora je povezano odredjeno stanje sistema covek-masina.n Pop =å pi × popi i=1 Pi-verovatnoca nastupanja i-tog stanja Popi-verovatnoca rada bez pojave greske u radu operatora za i-ot stanje * Koeficijent raspolozivosti operatora ( KRO) predstavlja vazan pokazatelj koji se odnosi na pouzdanost operatora. tako i izmenom stanja operatora. Sl.vec se menja tokom vremena. Tj opada i intenzitet gresaka u radu je veci. * Prethodno navedena formula vezana za intenzitet pojave gresaka moze se primenjivati samo na oblast postojane radne sposobnosti. * Pouzdanost coveka operatora nije const velicina . oblas II na fazu postojane radne sposobnosti.srednje vreme izvrsenja operacije Sto je broj gresaka veci. * Ukoliko izdvojimo m razlicitih stanja vezanih za proces rada operatora i za svako od tih stanja odredimo verovatnocu rada bez pojave greske u radu operatora. * Oblast I sa dijagrama se odnosi na fazu uhodavanja.pri cemu se za svako od tih stanja odredjuje kompletna vredost posmatranog pokazatelja pouzdanosti operatora.Tj. dok se oblast III odnosi na fazu koju karakterise pojava zamora u radu operatora. tada se srednja vrednost verovatnoce rada bez pojave greske u radu operatora moze odraditi iz izraza (Duskov i saradnici): .ukupno vreme rada operatora * Pokazatelj regeneracije je povezan sa mogucnoscu samokontrole dejstva operatora i ispravljanja dopustenih gresaka.On se odnosi na verovatnocu ukljucenja operatora u radi proces u proizvoljnom vremenskom trenutku.Ona je uslovljena promenom radnih uslova. * Prilikom odredjivanja pouzdanosti operatera u konkretnom slucaju potrebno je obuhvatiti sve faktore koji su karakteristicni za dati vid delatnosti.Verovatnoca ispravljanja dopustenih gresaka Pisp se moze dobiti iz izraza (Duskov i saradnici): .To/T To-vreme u kojem se operator iz bilo kog razloga ne nalazi na radnom mestu(vreme odsustva) T. Kop= 1.8-karakteristicna kriva koja se odnosi na tok promene gresaka operatora u okviru jednog radnog dana.

neophodno je poznavati streukturu i f-onalne osobine vizuelnog sistema * Receptori cula vida se nalaze u dnu oka odnosno na mreznjaci. * Culo vida je najcesce najopterecenije culo coveka tokom obavljanja neke radne aktivnosti.2007.verovatnoca emitovanja kontrolnog signala Pdet. * Prostorna-objektne informacije poticu iz trodimenzionalnog prostora koji okruzuje coveka.znaka.To su stapici i cepici.Oni su osetljivi na dnevnu svetlost i odgovorni za uocavanje i raspoznavanje boja.verovatnoca detekcije emitovanog signala od strane operatera Pi-verovatnoca ispravke pogresnog upravljackog dejstva pri ponovljenom pokusaju Kopirano prvi deo (11. * U radnom okruzenju vizuelne informacije treba predstaviti u onom obliku koji ce omoguciti pravovremenu detekciju i razumevanje.upozoravajuce oblike i natpise.U tom cilju.10.10.) Vizuelna informacija i vidjenje (18.pisane reci.u kojem on zapaza objekte..2007.kojih ima izmedju 6 i 7 miliona.Stapici f-onisu pri niskom nivou osvetljenosti (sumrak) i mogu razlikovati samo nijanse sive boje u rasponu od bele do crne.slova ili slike. * U centralnom delu mreznjace preovladjuju cepiici.odnosno na nacim na koji ce omoguciti ustedu uvremenu i sto manje gresaka u radu. * Vizuelne informacije mozemo podeliti prema poreklu u dve grupe: pisane i prostorno-objektne.kao sto su one informacije koje se odnose na pisane procedure.kretanje i preonene na njima.Ispod pigmentnog sloja mreznjace nalaze se dve grupe celija razlicite osetljivosti na svetlost.boju kao i rstojanje pojedinih objekata.njihov raspored. * U perifernom delu mreznjace preovladjuju stapici.) * Najveci deo informacija koji covek percipira u cilju izvrsenja nekog zadatka primljen je putem cula vide. .Pisp = PKPDET PI Pk.kojih ima priblizno 130 miliona(S&M).kontrolne pozicije svetlasne signale i drugo. * Pisane infirmacije se javljaju u vidu textualno predstavljenog sadrzaja.

sastavljena prvenstveno od cepica.iz razloga zato sto u tom podrucju retine velicina stimulusa nije od znacaja za detekciju.* U srednjem delu mreznjace se nalazi zuta mrlja.Prvi so odnosi na povecanje intenziteta stimulusa.Centralni deo zute mrlje je sastavljen iskljucivo od cepica (fotoreceptorskih i fotosenzibilnih celika konusnog oblika). * Kada svetlost sa posmatranog objekta padne na zutu mrlju ona se tada moze uociti najjasnije.prema zakonu I=C (Shiffman).dok je drugi povezan sa povecanjem povrsine mreznjace koja je obuhvacena stimulusom. * Svetlosna energija koja dospe na mreznjacu pretvara se u nervne impulse. * U slucaju detektovanja svetlosti sa objekta. * U oblasti centralnog dela mreznjace verovatnoca detekcije stimulusa se moze povecati na dva nacina.I je imtenzitet stimulusa dok je sa C oznacena konstanta koja se odnosi na vrednost praga detekcije (Shiffman). * Detekcija stimulusa u perifernom delu mreznjace zavisi samo od intenziteta stimulusa.verovatnoca detekcije stimulusa ce ostati nepromenjena. * Smanjenjem intenziteta stimulusa i istovrenemenim povecanjem njegovih dimanzija prema prethodnoj f-li. I predstavlja luminanaciju objekta L.koji se dalje prenose u delove centralnog nervnog sistema zaduzene za formiranje optickih predstava prostornih objekata iz covekovog okruzenja.intenzitet stimulusa i njegovo trajanje su obrnuto proporcionalni u smislu verovatnoce detekcije . * Ovi stimulusi kod kojih je proizvod intenziteta povrsine koja je zahvacena na mreznjaci identicanimaju podjednaku verovatnocu detekcije.(Borisov i saradnici) i on glasi: C = A ´L * Prethodne formule se ne mogu koristit za periferni deo mreznjace. * Riccov zakon je primenljiv za vidni ugao do 30*.Ova zavisnost je poznata kao RICCOV zakon i matematicki se moze izraziti na sedeci nacin: C=AxI Gde je sa A oznacena povrsina na mreznjaci zahvacena stimulusom. * Zakon Pipera je u upotrebi za vidni ugao da 7 stepeni. * U relativno kratkom vremenskom periodu. * Izmedju mreznjace i spoljasnje sredine postoji dioptricki aparat oka cije je uloga da na mreznjacu projektuje ostru sliku posmatranog objekta.

).bliskih posmatracu nisu u dovoljnoj meri konvergentni tako da se fokusiraju u tacki koja se nalazi iza mreznjace (socivo ne moze da promeni oblik u toj meri koja bi bila naophodna za nastanak jasne slike). gde je sa T oznaceno vreme trajanje stimulusa (Shiffman) . * Svetlosni zraci sa obj. * Konvergencija nastaje kada se oci pomeraju ka unutrasnjosti u pravcu nosa. * Svaki objekat koji je lociran na manjoj udaljenosti od polozaja najblize tacke bice zamagljen. RPA predstavlja rastojanje na kome se oci fokusiraju kada ne postoji posebna potreba za fokusiranjem odnosno odredjen objekat na koji bi se trebalo fokusirati (Ankrum). * Prilikom posmatranja objekata sa blizine. * Zraci sa svetlosnog izvora udaljeni 6 i vise m od posmaraca priblizno su paralelni tako da se mogu bez vecih problema fokusirati na mreznjaci. .stimulusa.ljudsko oko simultano obavlja tri operacije:kontrakciju zenice. * Bloshov zakon je primenljiv na periferni deo mreznjace u kojem preovladjuju stapici.Oko iznasi oko 79cm za mladje ljude dok se sa starenjem povecava (Ankrum).okr.U tom slucaju vazi relacija poznata pod nazivom BLOSHOV zakon koji glasi: C=TxI.kako bi se mogli videti stvari koje su na malom rastojanju od posmatraca (Sen &Richardson).vreme expozicije je duze kako bi film mogao da zabelezi sliku objekta.Kao rezultat nastaje zamagljena slika posmatranog objekta (Shiffman). * Prema Bloshovom zakonu ukoliko je stimulus manjeg intenziteta verovatnoca njegove detekcije nece biti umanjena ukoliko je vreme expozicije stimulusa duze.Ukoliko je osvetljenost niska.Ako se na taj nacin adaptira da bi slika obliznjih objekata bila jesna. * Prethodno opisana pojava primenjena za oblikovanje f-onalnih karakteristika.akomodaciju i konvergenciju. * Rastojanje koje se odnosi na na akomodacionu tacku odmora zavisi od godina starosti.Ukoliko je osv.veca tada se bira krace vreme expozicije kako objekti na fotki ne bi bili previse svetli. * Culo vida kod coveka poseduje predodredjeno akomodacino rastojanje koje se naziva akomodaciona tacka odmora (RPA. * Alomodacija je proces pri kome se menja oblik ocnog sociva.fotoaparata odnosno vremena expozicije. * Najkrace ratojanje sa kojeg se posmatrani objekat moze videti jesno naziva se najbliza tacka (Shiffman).kako bi se posmatrana slika ostro fokusirala na mreznjaci (Shiffman).

Buka promenljivog nivoa. Iako se odlikuje znatnim promenama zvucnog pritiska u okviru kratkih vremenskih intervala.odnosno intervali njenog pojavljivanja i nestanka. 2. * Istrazivanja dejstva buke na coveka su pokazala da je int. buka se mo e pojavljivati i nestajati postajuci opasna po zdravlje i bezbednost radnika ili se odr avati u bezbednim granicama. * Stepen konvergencije je kontrolisan pomocu misica. mada se razmatraju zasebno zbog svojih specificnosti. Ona takode mo e biti kontinualna.buka se moze klasifikovati u sledecih 5 kategorija: 1. 3. U vecini slucajeva industrijska buka je promenljivog nivoa.Najce ce potice od razlicitih zvucnih izvora koji emituju zvuk u neuskladenim i nepravilnim vremenskim intervalima. Dve naredne kategorije buke takode spadaju u grupu koja se odnosi na buku promenljivog nivoa. okruzenju se odlikuje postojanjem buke razlicitog int-a i kstika. Lab. Stabilna i buka promenljivog nivoa se izdvajaju kao dve osnovne buke u odnosu na koje se mo e klasifikovati buka.Isprekidana buka.Stabilna buka.Kontinualna buka. * U odnosu na nacin promene buke tokom vremena i njeno trajanje.Ova buka mo e nastati kao rezultat rada jednog ili vi e izvora. 4.cija aktivnost moze dovesti do pojave ocnog zamora (Sen &Richardson). Njena osnovna karakteristika se sastoji u tome da se emisija zvuka sa jednog ili vi e izvora obavlja neprekidno.* Objekti koji su locirani na velikoj udaljenosti od posmatraca iziskuju konvergenciju jer se ona mogu fixirati paralelno linijama posmatracevog oka.To je buka ciji se intenzitet tokom vremena ne menja ili se menja u uskim granicama.buke pored frekvencije i vremena delovanje buka osnovni indikator za procenu efekata buke na ljudski organizam.Sto je posmatrani objekat blizi vece je naprezanje misica koji su zaduzeni za kovergenciju (Ankrum).Usled ukljucivanja i iskljucivanja kao i promene re ima rada pojedinih ma ina. * Rad u ind. Osnovna karakteristika ove buke se sastoji u iznenadnim prekidima . Intenzitet je pribli no stalan i pokriva ceo opseg akusticnih frekvencija.vezba OCENA BUKE PROMENLJIVOG NIVOA * Buka predstavlja promenu pritiska u vazdusnoj sredini koje ljudsko uho registruje kao zvuk. Primerove ove buke je buka transformatora.

radpneumatskog cekica.gde je sa p oznacene promena zv. * Nivu zv. Njen intenzitet mo e biti razlicit kao i opseg akusticnih frekvencija koje obuhvata (Valcic). * ENB zavisi od dve osnovne promenljive velicine: vremena posmatranja i akusticnih promena tokom tog perioda. uvedena logaritamska skala. u j-ici vremena. Isprekidana buka slicno kontinualnoj pokriva ceo opseg akusticnih frekvencija mada postoje i izuzeci. -Pr. 2 .tako da je za registrovanje promene zv.prit.prit.prit. * S obzirom da je opseg zvusnog pritiska koje ljudsko uho moze da detektuje u paskalim Pa relativno veliik (odnos min-max koje uho detektuje je 30000). ( oko 100 Hz) i na visoko frekventne promene (preko 8000 Hz) .energije prijemniku kao postojeci vremenski zvuk. a sa po oznacen minimalni zv. * Intenzitet buke je velicina koja je direktno povezana sa promenom amplitude zvucnog pritiska.emisije zvuka ili padovima intenziteta koji su neujednacenog vremenskog trajanja.to je sa prakticne strane nepogodno direktno izrazavati promenu pritiska.Ova prosecna vrednost je dobila naziv ENB (Leq) . * F-cija buke se izrazava u hercima Hz. * Duzi niz godina su pojedinci.prit. * Ljusko uho je manje osetljivo na niskofrekventne promene zv. 1 -Pr. visokog je intenziteta i kratkog trajanja. 5. U kratkom vremenskom intervalu buka dosti e maksimalnu vrednost a zatim naglo izcezava.prit.konstantne buka koja u datom vremenskom periodu predaje isti iznos zv. eksplozije i slicno. u Pa.Ova buka nastaje naglo. u decibelima dB se odredjuje iz f-ule : L=10 log (p na kvadrat/po na kvadrat). koji ljudsko uho moze da detektuje i koji iznasi 20 mikropaskala.Impulsna buka.prit.Agencija za zastitu okruzenja je izvela zakljucak (1974) da je kod razmatranja kumulativnih efekata buke u odnosu na coveka najbolja mera za kvantifikaciju njenog uticaja dugotrajni prosecni nivo zvuka. Primer ove buke je buka koju proizvode prese. Ova vrsta buke je po svojoj prirodi daleko tetnija od kontinualne buke. i predstavlja broj promena zv.udruzenja i dezavne institucije predlagale veci broj pokazatelja za vremenski promenljiv nivo zvuka. * ENB je po energetskoj vrednosti i dejstvu jednak nivou zvucnog prit.

. * Prvi nacin vodi preko odredjivanja svih diskretnih vrednosti Li i odgovarajucih vrednosti ti koje se zatim uvrscavaju u gornju j-nu.ali se posle prosirila primena. * ENB u vremenskom intervalu t1-t2 se racuna po f-muli: 2 Leq = 10 × log éêëê t21 .1×Li ö÷ å i è i=1 ø Gde ti predstavlja deo od sveukupnog posmatrackog vremena u kom je postojao pdredjeni nivo buke. * ENB se putem obrasca moze odrediti na dva nacina u zavisnosti od vrednosti Li koja se uzima u proracunu.prit. * Vrednosti ti se u ovom slucaju odredjuju sa vremenskog histograma buke koji se prethodno nacrta. * Drugi nacin odredjivanja ENB-a putem obrasca se bazira na preporuci ISO-a.vrednost zvucnog pritiska. . a sa po referentni pritisak koji iznosi 20mikroHz-a.t1 tt1 pp 2 o ( t) dt ùúú û ò 2 gde je sa p(t) oznacen promenljiv vaz. * Ukoliko se umesto vazdusnog pritiska za odredjivanje ENB-a koristi nivo zvucnog pritiska (L) formula za odredjivanje Leq glasi: æ 1 TL( t )ö L = 10 × log çç T ò10 10 dt ÷÷ eq è 0 ø · Za prakticne potrebe ENB se izracunava iz formule: Leq = 10 × log æç i=nt ×100.Ovaj metod se zasniva na registrovanju diskretnih nivoa buke koji se ocitavaju sa fonometra i njihovom belezenju u posebnu tabelu predvidjenu z aizracunavanje ENB-a. dok Li predstavlja diskretni konstantni nivo buke odnosno const.uz koriscenje nomografa z aodredjivanje korekcionog f-tora i nomografa za kombinovanje dva nivoa zvucnog pritiska u cilju dobijanja rezultujuceg. * ENB se moze izracunati primenom metode Taylora i Lipscomba.* Prvobitna procena ENB-a je bila za merenje i procenu buke koja je poticala od aviona.

Oni koriste alfanumericke simbole za prikazivanje neophodnih informacija.Dopusteni nivo buke Lg se odredjuje tabelarno.pri cemu se merodavni nivo buke Lm odredjuje u zavisnosti od nacina promene buke tokom vremena. ) * Alfanumericki pokazivaci su najrasprostranjenija vrsta pokazivaca.U slucaju kada nivo buke tokom vremena nije const.citkost.buke.bike koje propisuje OSHA odgovaraju dozvoljenim vrednostima imp. * Merodavni nivo buke je onaj nivo buke koji se koristi za procenu stetnog dejstva. * Dozvoljene vrednosti imp.2007.buke. * Kriterijumi i postupak za ocenu stetnog dejstva vremenski promenljive buke su identicni sa onima za stabilnu buku. .predstavljene na pokazivacu. * S obzirom da je int.buke koje propisuje domaci pravilnik o merama i normativima zastite na radu od buke u radnim prostorijama.buke izrazito visok i da takva buka u relativno kratkom trajanju moze izazvati trajne negativne posledice po zdravlje ljudi standardima se propisuju dozvoljena vremena izlaganja za pojedine nivoe imp.U cilju osnovne pogodnosti koriscenog AN prikaza primenjuju se teorijske postavke vezane za citkost. CITKOST.10.buke u toku jednog osmocasovnog radnog dana. * Smatra se da je nedovoljno da simbol bude samo detektabilanvec da njegova priroda treba da bude takva da se moze razlikovati od simbolai ste vrste. * OSHA je tabelarno propisalamaximalno dozvoljene brojeve impulsa za razlicite int.* Impulsna buka se prema OSHA definise kao zvuk kod koga vreme uspona nije vece od 35ms do maximalnog int-a i sa trajanjem vecim od 500ms do trenutka kada je nivo za 20dB ispod maximuma .VIDLJIVOST I CITLJIVOST ALFA-NUMERICKIH INFORMACIJA (25. * Max dozvoljeni broj impulsa za 8-casovni radni dan se moze odrediti prema f-li: dozvoljeni broj impulsa = 16Li 10 10 Gde je sa Li nivo imp.vidljivost i citljivost AN simbola.imp. * Od posebne vaznosti je to kako su AN inf.Diskriminativnost AN simbola se kao oblast vremenom izdvojila iz sireg kontexta diskriminativnosti..merodvni nivo buke se odredjuje u zavisnosti od nacina na koji se buka menja tokom vremena.

Dve najce ce kategorije . U tom smoslu mogu se razlikovati softverski i hardverski faktori citkosti ( unjic) U softverske faktore citkosti spadaju: vrsta fonta. velicina karaktera. Kember i Varley smatraju da se citljivost ogleda kroz manifestacije vezane za process citanja dok se citkost odnosi na sposobnost prepoznavanja individualnih karaktera.2007. vrsta medijuma odnosno primena za titnog ekranskog filtera. odnosno oblik karaktera. osvetljenje.Kopirano drugi deo (25.) CITKOST ALFANUMERICKIH METODA Citkost se u naj iroj formi odreduje kao pogodnost ocitavanja vezanog za raspoznavanje (Sanders i Mc Cormick). irina crtica alfa numerickih metoda . citkost determini u kao lakocu sa kojom se pojedinacna slova mogu medusobno razlikovati odnosno sa kojom se reci mogu korektno raspoznati. U hardverske faktore citkosti spadaju (u koliko se koriste elektronski pokazivaci odnosno VDT monitori) fliker. FAKTORI CITKOSTI Postoji veci broj faktora od kojih zavisi citkost alfa numerickoh metoda. nestabilnost slike. Postoji preko 30000 vrsta fontova (Sanders i Mc Cormick). tehnologija izrade pokazivaca. Citkost texta se odnosi na lakocu kojom se grupa karaktera mo e korektno identifikovati kao rec. rastojanje izmedju karaktera i o trina ivica karaktera. Citkost karaktera se ogleda u sposobnosti identifikacije nekog odredjenog slova ili broja. citkost defini u kao karakteristiku alfa numerickih simbola koja obezbeduje njihovo medusobno razlikovanje. Polaritet i boja kao faktori citkosti se mogu menjati softversi mada je njihova promena u slucaju VDT monitora moguca samo ukoliko je to hardverski omoguceno.10. Hansen i Has. rezolucija. Neophodno je razlikovati citkost karaktera i citkost texta. Osnovna podela faktora citkosti je po poreklu samog faktora odnosno prema nacinu na koji se mo e izvr iti promena faktora ili njihovo regulisanje. a njihov broj se iz dana u dan sve vi e povecava. U nastavku ce biti predstavljene osnovne karakteristike softverskog faktora citkosti ukljucujuci polaritet i boju.

SERIF (odlikuju se malim kitnjastim orengmentnim segmentima u osnovi in a zavr etku karaktera) i SANS SERIF fontovi (bez kitnjastih segmenata) Tipican predstavnik SERIF fontova je TIMES NEW ROMAN dok je jedan od najpoznatijih SAN SERIF fontova ARIAL.Oni su sastavni deo zatvorene petlje sistema covek masina. Ranija istra ivanja su u pogledu lakoce ocitavanja prete no prednost davala SERIF u odnosu na SAN SERIF fontove. Informacija koja se prenosi pomocu komandnih organa moze biti prikazana na pokazivacu ili se moze manifestovati u prirodi odgovora kontrolisanog sistema. mada su nasuprot tome subjektivne preference ispitanika ukazivale da ARIAL ima prednost u odnosu na times new roman font. VERDANA font se pokazao najcitkijim iako nisu detektovane statisticki znacajne razlike u citkosti izmedju testiranih fontova.postrojenjima i opremi. Bernand i saradnici su na video displej terminalima poredili citkost na pet odabranih fontova iz grupe SERIF fontova i pet odabranih fontova iz grupe SAN SERIF fontova. Najnovije istra ivanje Bernanda i Millasa je pokazalo da je TIMES NEW ROMAN citkiji od ARIAL fonta jer je vreme potrebno ya ocitavanje krace. pogotovu ako je kori cenjen papir kao medijum. Kada se posmatraju velika slova prema Gluthu SERIF karakteri se te e razlikuju od SANSERIF karaktera. Times new roman je odlican primer jednog tradicionalnog fonta koji je uspe no adaptiran za primenu na video display terminalima tako da se cesto primenjuje kao osnovni font u vecini WEB pretra ivaca. Oblik karaktera direktno zavisi od vrste fonta medjutim ovaj factor se ponekad zasebno razmatra jer je njegov uticaj na citkost posebno izra ena. KOMANDNI ORGANI * To su fizicki objekti pomocu kojih se salju upravljacki signali masini. Na osnovu sveukupnih karakteristika dobijenih kao rezultat istra ivanja subjektivnih interference ispitanika.8x5. jer se smatralo da ornamentni * karaktera doprinose lakoci raspoznavanja* karaktera.Sa napretkom tehnologije raylika iymedju komadnih organa i pokazivaca postaje sve vise maglovita. Primera radi pritisna dugmad mogu biti oblikovana u vidu minijaturnog maticnog pokazivaca dimenzija 3.uredjajima.2cm koji moze biti tako programiran da prikaze . VERDANA font je soecijalno oblikovan font radi povecanja citkosti na video displej terminalima tako da ga LYNCH i FORTON zbog karakteristika koje poseduje preporucuju za kreiranje WEB stranica.

* Prema Attwoodu i saradnicima neki od osnovnih nedostataka koji su uzrok nepouzdanog rukovanja komadnim organima vezani su za nejasne tekstualne natpise koji se odnose na komandne organe.Aktivacija se odnosi na iniciranje radne aktivnosti kao sto je recimo ukljucivanje masine. Tipovi komandnih organa Osnovnih tipovi informacija koji se prenose putem komndnih organa mogu se podeliti u dve osnovne klase:diskretne i kontinalne informacija(Sanders i McCormick).Podesavanje se odnosi na prebacivanje sistema u odgovarajuce diskretno stanje cime se ujedno postize kontrola rada sistema.Unos podatak je povezan sa uvodjenje odredjenih disretnih podataka u system kao npr. * Kontinualna informacija sa druge strane podrazumeva da se moze napraviti izbor bilo koje informacije iz skupa koji se moze posmatrati kao .Fitts i Jones su analizirali 460gresaka koje su napravlili piloti pri upotrebi komandnih organa.toplo-mlako-hladno i sl.Ona se povezuje sa varijablama kao sto su tenzija.Slicna situacija is a takozvanim ekranima na dodir (tacskrin tehnologija). * Neadekvatno dizajnirani komandni organi mogu uzrokovati neefikasnost u radu i tako ugroziti funkcionisanje sistema covek-masina.lo e oblikovanje komandnih organa.Preostale greske su bile posledica nekompabilnosti izmedju komandnog organa i upotrebljenog pokazivaca(6%). Diskretna informacija je ona informacija koja se moze prikazati izolovana kao jedna iz konacnog skupa informacija koje opisuju stanje sistema kao sto je ukljuceno-iskljuceno.osnovne funkcije diskretnih komandnih organa su aktivacija.i nedostatak samopuzdanja pilota.Od ukupnog broja napravljanih gresaka 68% je bilo posledica neadekvatnog dizajna.te ko uocljive natpise.nedostatak natpisa.njihovo neadekvatno obzicioniranje odnosno funkcionisanje komandnih organa koji nije u skladu sa ocekivanjim.Shodno tome.nervosa.odredjenu poruku ili symbol (Sanders i McCormick).unos podataka i podesavanje.alafa numerickog preko tastature.odnosno u 26% slucajeva rezultat njihovog pogresnog razmestaja na * Istrazivanja Gerberta i Kemnila vezane za moguce uzroke nesrecnih slucajeva pokazala su da je komponenta nazvana koordinacija komandnih organa u samom vrhu saobracajnih nezgoda.

tockic.U nozne komandne organe spadaju nozni prekidac-dugme i pedala.Oni nude sirok opseg pozicija za podesavanje .klizac.Oni su posebno pogodni kada je potrebno koristiti samo dve pozicije komandnih organa mada se mogu uspesno koristit i u slucaju potrebe kontrlo 3 operativna stanja.Pritisna dugmeta su takodje najbolje resenje za unos podataka (Oborne) u slucaju potrebe za diskretnim podesavanjem rotacijoni selektorski prekidac je odlicno resenje jer sadrzi jasne naznacene pozicije.Laki su za upotrebu a njihova potreba se koristi da ukaze na stanje u kojem se nalazi masina kojom se upravlja.Za kvantitativno podesavanje se moze koristiti veci broj komandnih organa kao sto su pedale ili rucni tockic.poluga i volan. Kvantitativno podesavanje vezano za podesavanje rada uredjaja na odredjenu vrednost iz *kontinuma* kao sto je recimo podesavanje radio frekvezcije za prijem odredjene radio stanice. * Pritisno dugme se prvenstveno upotrebljava za uspostavljanje ili prekid nekih tokova(strunnog toka).Oni nisu pogodni za funkciju kontinulane kontrole.Traktorija kretanja moze biti prevoliniska ili bez promene(kao kod senzornog dugmeta).Tada je uobicajeno da se te dve pozicije posebno naznace uz koriscenje odredjenih pomocnih sredstava kao sto su fizicki polozaj ili indikacijono svetlo(Attwood i saradnici).ovo su ujedno i osnovni tipovi dizajnerskih resenja komandnih organa. * Preko kontinulane funkcije komandnih organa obavlja se kvantitativno podesavanje i kontinulana kontrola sistema (Oborne).informacijoni .Kao sto je recimo polozaj kursora na ekranu pri upotrebi misa ili izbor bilo koje numericke vrednisto u slucaju kada promenljiva velicina moze uzeti proizvoljnu vrednost iz kontinualnog intervala numerickih vrednosti. Kontinualna kontrola se najbolje postize pomocu rucnog tocka(Oborne). * Kontinualna kontrola se odnosi na permanetno pracenje i promenu stanja sistema obicno u vezi sa odrzavanjem odredjenog nivoa aktivnosti(usmeravanje putanje volzila pomocu volana).Postoji veliki broj razlicitih konstrukcionih resenja komandnih organa koji se koriste u praksi.prekidac.Razlikuju se rucni i nozni komandni organi.dirka.rucica za okretanje.Ako se brzina aktivacije usvoji kao osnovno kriterijum za izbor komandnih organa tada je pritisno dugme.Funkcija diskretne kontrole se moze uspesno obaviti pomocu mikroprekidaca i malih opruznih mehanickih prekidaca.Ono je veoma pogodno u slucaju kada je pogodno da komandni organ ima samo dve pozicije.U rucne komnadne organe spadaju dugme.Nisu svi komandni organi podjenako promenljivi za sve funkcije.Klizni prekidaci i tockici su sa druge strane pogodni za funkciju kontinulane kontrole.

namestaja. * U ergonomiji se koriste antropometriski podaci kako bi se obezbedilo da masina ili okruzenje budu prilagodjeni telesnim karakteristikama coveka.U skladu sa tim u praksi se vrsi kodiranje komandnih organa kako bi se olaksala njihova primena.odece.Indentifikacija komandnih organa u odredjenim slucajevima nije od kriticnog znacaja kao u slucaju koriscenje uredjaja namenjenih zabavi medjutim.Rotacijoni prekidac se moze koristiti kako za funkciju diskretne tako i za funkciju kontinulane kontrole(Attwood i saradnici) Kodiranje komandnih organa * Iako su pojedini komandni organi pogodniji za primenu od drugih pod odredjenim uslovima.alata.inercijalna svojstva i masa pojedinih delova tela. .lokacija i dr.Antropometriski podaci se koriste za dizajniranje prevoznih sredstava.protoka ili temperature.centar gravitacije.ukupna upotrebljivost komandnih organa zavisi od veceg broja komandnih organa kao sto su velicina.Tako McFarland citira statistiku koja se odnosi na nesrecne slucajeve pri koriscenju komandnih aviona koji su posledica gresaka prilikom Indentifikacija kontrlonih organa od strane pilota.Najcesce se koriste za podesavanje pritiska.Slicne greske se desavaju in a komercijalnim letovima kao npr kada se putnicki avion srusio u East River reku. Antropometrija * Antropometrija se bavi dimenzijama ljudskog tela i odredjenim fizickim karakteristikama kao sto su volumen.postoje situacije u kojima je brza i precizna Indentifikacija komandnih organa pitanje zivota sto je u ocljivo iz sledecih primera.i obicno ne zahtevaju koriscenje dodatnih indikatora pozicije.radnih mesta.za digitalnu identifikaciju i brojne druge namene.Konfuzija prilikom izbora komandnih organa namenjinih za aktiviranje tockova za prizemljenje i zakrlaca je bilo uzrok preko 400 avionskih nezgoda u periodu od 22 mseca u drugom svetskom ratu.Gankst navodi da je kod pojednih zelznickih lokomotiva pravljena greska u rukovanju koja se sastojala u tome da je umesto korscenja komadnde isljucivanje signalnog svetla bila greskom aktivirana za iskljucivanje pumpe za gorivo sto je rezultiralo unistenje dizel motora.Medjutim oni iziskuju fine pokrete prstiju porekte ruke.

Kako bi kriterijum imao upotrebnu vrednost neophodno je specifitirati operaciju koju istrazivac prilikom testitranja treba da izvrsi sa ciljem utvrdjivanja u kojoj meri i da li je postavljeni kriterijum zadovoljen u posmatranom slucaju.Medjutim dimenzije kogpita aviona su bile proektovane prema mernim standardima koji su radjeni sa osobama razlicitih profesija.Prilikom oblikovanja radnog prostora.* Mnogobrojne studije su pokazale opadanje radnih preforamansi kada radno okruzenje nije proektovano na nacin koji je u saglasnosti sa individualnim telesnim karakteristikama.dohvat.ispunjenje ovih kriterujuma ima veliki znacaj jer propusti u tom pravcu mogu biti potecijalno opasni po korisnika.Primera radi Lodge je sproveo istrazivanje na populaciji mornarickih pilota SAD koje je pokazala da su oni znatno visi nego osobe koje nerade u mornarici.radni polozaj.Kriterijumi koju u ergonoskom smislu odredjuju uspesnost dizajnerskog resenja mogu se klasifikovati u 3 osnovne grupe:konfor.radno mesto)u saglasnosti sa ljudskim karakteristikama(telesnom masinom).performanse i zdravlje i bezbednost.U tom smislu. * Problemi slobodnog prostora se odnose na obezbedjenje dovoljnog prostora za noge glavu i sl kao i na probleme koji se ticu neometanog kretanje kroz prolaze.ergonomski kriterijumi definisu granice do kojih je odredjeni proizvod(masina.obezbedjenje prstora oko i izmedju masnina kao i unutar same opreme u cilju njenog odrzavanja u ispravnom stanju. * Dizajnerski kriterijumi imaju hijerarhiski karakter i usled toga osnone dizajnerske kriterijume cesto sami po sebi ne sadrze operacijone karakteristike koje bi proektantima bile od pomoc.Kao posledica toga analizom 680 nesrecnih slucajeva utvrdjeno je da su piloti visi od 183cm bili uporedljivo vise zrtve avionskih nesreca nego nizi piloti.Za resavanje problema slobodnog prostora u obzir treba uzeti pre svega populaciju najkrpunijih korisnika.U cilju prevazilazenja ovog problema neophodno je kriterijume tranformisati u vece grupe podkriterijuma. .Ovako definisan kriterijum se naziva operacijno kriterijum. * Gregoire i Trimble su pokazali da su preformanse koriscenja hed ap pokazivaca bile znatno vise kada je displej bio lociran na visini koja je bila prilagodjena gledanja pilota nego kada je bila potrebana dodatna podrska za polozaj tela ili promena uobicajnog telesnog polozaja kako bi se pokazivac mogo lako ocitati.Pre koriscenja bilo kog antropometrsikog podatka neophodno je prethodno razmotriti kriterijume koje ce usmeravati razvoj aplikacije i biti okvir za testiranje donetih odluka.S tim u vezi antropometriski kriterijumi se dele u 3 kategorije: slobodan prostor.

Dimenzioni odnosi ljudskog tela * Kod zivih bica.pa tako i kod coveka.Prema tom kanonu ukupna stojeca visina coveka je iznoslila 19 duzina srednjeg prsta tacke slika 151.Za resavanje problema dohvata u obzir treba uzeti pre svega populaciju fizicki najmanjih korisnika.Moze se zapaziti da resavanje problema slobodnog prostora i dohvata obuhvata ogranicenja samo u jednom pravcu.pozicioniranje raznih povrsina i sl.Poznato je da se ovog kanon pridrzvao Leonardo Da Vinci.uocljiv je relativno stalan odnos dimenzija pojedinih delova tela.Poseldnji medju njima je bio odredjen modulom koji je obuhvatao dimenziju srednjeg prsta sake(slika 151).egipatski kanon(Baksa) * Grcki kano(za koji se smatra da mu je autor Polyklietos)je usvojilo za modul duzinu visine glave.mereno od vrha temena do ivice brade. * Medju najstarije kanone ubrajaju se takozvani egipatski kanoni.Kriterijumi slobodnih prstora ukazuju na to kada je neki objekat premali ali ne i preveliki kod suprotno vazi za krterijume dohvata. .Iz ove cinenjice je proistekao niz pokusaja utvrdjivanje zakonitosti dimenzionih odnosa pojedinih delova tela.Svaki od poznatih kanona je oblikovan prema takozvanom modulu koji predstavlja izabrana dimenziju prema kojoj se odredjuju velicine ostalih delova tela(koje mogu biti vece ili manje od dimenzije modula).Prema tom kanonu ukupna stojeca visina je iznosila 8 visina glave.Npr u koliko je rastojanje izmedju povrsine stolice predvidjenje za sedenje i donje povrsine radnog stola nedovoljno za smestaj butnog dela noge.* Problemi dohvata se pre svega odnose na lokaciju komandnih organa.utvrdjivanjem antropometriskih zakonitosti(kanona)se zapaza jos u antickoj umetnosti (Muftic).Nereseni problemi slobodnog prostora mogu da dovedu do problema neadekvatnog radnog polozaja.operator moze pristupiti resavanu ovog problema na neadekvatan nacin udaljavanjem stolice od radnog stola sto ce imati za rezultat neadekvatan radni polozaj (Pheasant). * Istoriski posmatrano.Na taj nacin se poznavanjem dimenzija jednog dela tela mogu sa zadovaljavajucom tacnosti odrediti dimenzije bilo kog drugog dela tela. * Kriterijumi radnog polozaja ogranicavaju sa diznajnerskog satnovista dizajnerska resenja u oba prethodno pomenuta pravca.

Harmonisko rasclanjavanje antropometriskih podataka Kombinovanjeg grckog kanona od osam duznina glave i harmoniske kruznice dobija se posebna konstrukcija harmoniske kruznice koja se koristi u cilju odredjivanja statickih antropomera.Ovo saznanje je . Priprema za II labaratorisku vezbu Procena fizickog napona pomocu pulsa * Puls predstavlja periodince oscilacije krvnih sudova kao posledica njihove elasticnosti i prosirenja srcane aorte za vreme kontrakcije srcanog misica.Ona omogucava olaksano odredjivanje dimenzija pojednih delova tela na osnovnu poznate dimenzije modula i takozvanog zicanog modela coveka u stojecem polozaju.hramoniska kruznica Primer primene haromniske kruznice za uspostavljanje veza izmedju pojednih telesnih dimnenziaj prikazana je na slici 154 (Mona Lisa-Leonardo Da Vinci). * Jos od davnina je primenjeno da puls(srcana frenkvenicja)varira u zavistonsti od opterecenja koje covek savldjuje pri radu.Na slici 153 prikazana je haromniska kruznica koja se koristi za odredjivanje zavisnosti pojednih delova tela Slika 153.Taj pristup se bazira na pracenju promene nivoa pulsa kao osnovnog idikatora fizickog napora.Kollman-of kanon je decimalni tj one je podelio stojecu visinu coveka na10 jednakih duzinskih delova kao sto je prikazano na slici 152 (Kollmanov decimalni kanon(Baksa)) Hramoniska kruznica * Definisanje veza izmedju izmerenih antropomera i onih kojie zelimo odrediti primenom haromniskih odnosa koje vladaju izmedju antropomere moze se obaviti primenom harmoniske kruznice.U okviru ove laboratoriske vezbe ce se obaviti procena fizickog radnog optercenja na osnovu jednog od najstarijih i najcesce primenjivanih pristupa za procenu dinamickog rada.Prethodno pomenuto je prikazano na slici 155(harmonisko rasclanjavanje antropometrskih podataka(Baksa)).* Proucavanjem dimenzijonih odnosa delova tela bavili su se i drugi istaknuti umetnici kao sto su Dure Kollman i dr.

fizicke pripremljenosti ispitanika i uslova radne sredine.Neposredno pred pocetka rada nivo srcane frekvencije se moze povecati kao posledica mentalne reakcije na predstojece fizicko naprezanje.6)utreniranost.predstavljalo osnovnu koja je omogucila razvoj veceg broja metoda za procenu radnog napona koje se baziraju na promeni nivao pulsa.sve do povratka na nivo u miraovanju.7)tempo obavljanje rada.2)misicna masa. * Nakon izvrsenog rada frekvencija srca opada zavisno od tezine prethodno obavljenog rada.Kada je radno opterecenje takvo da je postignuto maksimalna frekvenicja srca.Nakon tog perioda uspostavlja se stabilno stanje u kojem se nivo pulsa ustaljuje na nekoj priblizno konstantnoj vrednosti.Ovo povecanje moze biti razlicitog vremenskog trajanja.nivo pulsa se naglo povecava.4)vrsta rada. * Faktori koji uticu na nivo pulsa prilikom obavljanja fizickih aktivnosti mogu se svrstati u sledecih 7 grupa:1)intezitet rada.vlaznost vazduha i dr).Tada se kaze da je postignut plato srcane frekvencije.Ukoliko se intezitet rada neprekidno povecava kao posledica porasta radnog opterecenja ili tempa rada.dalje povecanje opterecenja nece uzrokovati povecanje nivoa pulsa.5)polozaj tela.u toku i nakon obavljenog dinamickog rada * Frekvencija srca u mirovanju pre odpocinjanja neke radne aktivonsti je priblizno konstantna velicina koja ne pokazuje vece oscilacije u odnosu na srednju vrednost.frekvencija srca se vec nakon nekog minuta moze vratiti na vrednost u mirovanju.frekvencija srca ce se povecati na pocetku brze.Momentalan stabilizacija ne nastupa iz razloga sto je metabolizam srcanog misica i organizma u celini jos uvek povecan is to se u krvotoku nalaze produkti metabolizma koji deliju stimulativno na centar za ubrzanje srcanog rada sve dok se ne eliminisu.a zatim sve sporije. * Nacin opadanje nivoa pulsa u prvim minutama oporavka je slican toku povecanja pulsa u prvim minutama obavljanja dinamickog rada. . * Sa pocetkom obavljanja dinamickog rada konstantnog inteziteta.Od duzine trajanje rada zavisi vreme trajanja oporavka.radne sposobnosti i uslova okruzenja(temperature. * Kod radova lakog i umerenog inteziteta. Frekvencija srca pre. * Smanjenje srcane frekvenicje je najvece u prvim minutama oporavka.3)trajanje rada.Ukoliko je obavljeni rad bio velikog inteziteta i duzeg trajanja oporavak je soporiji.Nakon toga dalje opadanje srcane frekvenicje se odvija sporije.obicno od pola minute do nekiliko minuta zavisno od opterecenja koje se savladjije.

On se sa tacnscu oko 80% moze izracunati iz relacije koje pored nivao pulsa objedinuje i faktore kao sto su telesna visina HT(u incima). * Maksimalana frekvencija srca je u funkciji od godine starosti coveka. FSmax=220-godine starosti(+ .10) * Primenom ove formule uocavamo da ljudi starosti 25god imaju prosecnu maksimalnu frekvenciju srca od oko 195 otkucaja u minuti.8 *G RHR-oznacen nivo pulsa u mirovanju G-vrednosti 0za muski pol i 1 za zenski pol * Promena pulsa tokom perioda mirovanja. Kao pokazatelj radnog opterecenja moze se koristiti odnos srednjih vrednosti pulsa u radu i mirovanju . Osnovni princip se sastoji u gradaciju nivoa obavljenog rada u zavistnosti od izmerene vrednosti pulsa ispitanika.58 *HR + 25.starost ispitanika A i pol B.Starenjem se smanjije u proseku za 1 otkucaj za svaku godinu zivotu za odredjene varijacije. Procena fizkickog radnog opterecenja Jedan od osnovnih kriterijuma na osnovu koga se moze proceniti tezina obavljenog fizickog rada baziranje na klasifikaciji tezine obavljenog rada u zavisnosti od srcane frekvencije.promena pulsa u mirovanju radu i oporavku za slcaj kad se radno opetrecenje neprekidno povecava(a)i kada je radno opterecenje priblizno konstantno(b).Ovo smanjenje se odnosi podjenako na oba pola. rada i oporavka se moze graficki prikazati kao sto je ucinjeno na slici 23. slika 23.* Metabolicki radni nivo MWR predstavlja indiator metaolicke reakcije metabolizma na obavljeni radni napon. * Formula za odredjivanje metabolickog radnog nivoa glasi(Kamlamakannan i saradnici) MWR=-1967 + o8.Najveca je kod dece u prvoj deciniji zivota kada iznosi 220 otkucaja u minuti.47 *RHR + 67.5 *A-7.1 *HT + 4.Za izracunavanje maksimalne frekvencije srca FSmax se moze koristiti sledeca formula(Nikolic).

alati i druga oprema.Izracunavanje %CVL omogucava da se odredi nivo ugrozenosti radnika odredjenim radnim opterecenjem kao i karakter mera koji je potrebno preuzeti u odredjenom vremenskom periodu u cilju eliminisanja mogucih stetnih posledica.moment ii odgovarajuca snaga za dejstvo prema spoljasnim objektima kao sto su komandni organi.) * Opste govoreci biomehanika se bavi proucavanjem pokreta ljudskog tela. Pm-pulsa u mirovanju.2007. kompozicije i masenih svojstva delova ljudskog tela.11.Ovaj pokazatelj obuhvata odredjivanje nekoliko razlicitih vrednosti srcanih frekvencija Pr-pulsa u radu. * Frankel i Norgin isticu da biomehanika primenjujuci zakone fizike i mehanike kao i inzenjerske koncepte kako bi se opisali porekti razlicitig segmenata covecijeg tela i sile koje deluju na te segmente kao rezultat uobicajenih radnih aktivnosti. dejstva spoljnih vibracija kao i proucavanjem voljnih akcija segmenta tela u cilju produkcije kontrolisan pokreta kako bi se proizvele sile. * Lammert je definisao jos jedan postupak na osnovu koga moze da se oceni radno naprezanje(Vilalis i saradnici). zatim povezivanjem telesnih segmenta u zglobovima.adukcija.PR (Vilalis i saradnici) PM Radno opterecenje moze da se proceni preko posebnog pokazatelja koji se oznacava sa procenat CVL(Yoo Pat and Glinsukon). Tipovi pokreta * Osnovni tipovi telesnih pokreta su fleksija.obdukcija. mehanickim relacijama koje definisu intenzitet i karakter dejstva sila. Pmax8h-maksimalne vrednosti pulsa za osmocasovni radni dan. mobilnoscu zglobnih veza. .Kriterijum za procne se bazira na odredjivanju tzv 50% nivoa koji obuhvata prosecnu vrednost pulsa u mirovanju i maksimalnu vrednost pulsa koju ispitanik moze da osrvari zavisno od godina starosti.ekstenzija. isticu da se ona prvenstveno bavi proucavanjem dimenzija. Beomehanika pokreta vrste i rasponi pokreta (15. Krojever i Thompson objasnjavajuci opseg izucavanja biomehanike kao oblasti.i rotacija.

* Ekstenzija je kretanje dela tela u suprotnom smeru od fleksije koje dovodi do povecanja ugla u zglobi kao sto je opruzanje ruke u laktu.profesija.Rotacija je kretanje telsenog segmenta oko njegove logitudinalne ose.Rotacija telesnog segmenta ka unutra u pravcu sredisnje leniji tela naziva se midijalna rotacija. Raspon pokreta se meri i izrazava u stepenima.oboljenje.kao sto je podizanje ruke u stranu.prisustvo odece (Oborne). Osnovni biomehanicki principi U sazetoj formi predstavljeno.Potrebno je koristiti takodje gravitacione pokrete(zamah.kao sto je izvijanje ledja.* Fleksija predstavlja pokrete telesnih segmenata koji dovode do smanjenja ugla u zglobu kao sto je savijanje ruke u laktu.Pronacija je rotacija koja ima za rezultat pokretanje palca na dole(odnosno dlana na dole)to je pronacija.rasa.obima misica i drugog tkiva u okreuzenju zgloba kao i elasticnosti misica.godine.Savijanje u stranu ka o npr trupa ili vrata se naziva latelarna fleksija. * Supinacija je rotacija koja ima za rezultat okretanje placa(dlana na gore). Preporucuje se izbegavanje statickog naprezanja misica. Raspon pokreta u svakom zglobu je u funkciji structure kostiju zgloba.Laktovi u toku rada treba da budu uz telo .polozaj tela. Raspon pokreta Raspon pokreta predstavlja opseg pokreta u odnosu na zglob posmatranu u ravni u kojoj se pokret obavlja.zamor.Rotacija sake i podlaktice imaju sopstvena nazive.uvezbanost.telesna gradja.slobodan pad i sl) pri savladjivanju vecih otpora. Adukcija predstavlja kretanje telesnog segmenta u pravcu sredisnje linije tela kao npr kretanje ruke iz horizontalnog polozaja od tela u vertikalan polozaj ka telu.osnovni biomehanicki principi koje treba primenjivati u praksi su ograniceni i programirane pokrete treba zameniti prirodnim i slobodnim pokretima kad god je to moguce.tetiva i ligamenata oko zgloba. Raspon pokreta moze varirati od osobe do osobe usled anatomskih razlika kao i nekih drugih faktora kao sto su pol. * Hiperekstenzija je ekstenzija telesnog segmenta u poziciji izvan njegovig normalnog polozaja. * Abdukcija predstavlja kretanje telesnig segmenta u bocnij ravni udaljavanjem od sredisnje linije tela.

tako da je u ovom slucaju pored usaglasavanja brzine neophodno i usaglasavanje polozaja.Primer je zakucavanje eksera cekicem. Osnovne vrste motornih pokreta Najveci broj pokreta koje covek koristi za izvrsenje zadatka su rucni pokreti.Potrebnoi je izbegavati brze i snazne pokrete. Repetitivni pokreti se svode na ucestalo ponavljanje identicnog pokreta u odnosu na stacijornarnu metu ili poziciju.U ovom slucaju meta(lokacija koja se prati) se krece konstantnom brzinom.U slucaju dejstva vibracija nepozeljana su veca misicna naprezanja.sekvencijalni i kontinualni(Sanders i McCornick).Osnovne vrste motornih pokreta su diskretni. .kad god je to moguce.Ovi pokreti se mogu obavljati u z ucesce ili bez ucesca vizualne kontrole. Diskretni pokreti se svode na pokrete dohvata. Motorni program na nultnom nivou ima zadatak da utvrdi koji polozaj treba postici. Sistem u svakom trenutku reaguje samo na gresku svog polozaja.Primer:kucanje na tastaturi.kao sto je recimo dohvat komandnog organa. Najnizi ili nulti nivo se odnosi na kontrolu polozaja.Neophodno je obezbediti dovljno prostora za pokrete(Grozdanovic).Primer su pokreti upravljanja volanom pri voznji automobile. Sekvencijalni pokreti se odnose na diskretne pokrete u odnosu na odredjeni broj stacionarnih pozicija pravilno ili nepravilno rasporedjeni u prostoru. Sledeci prvi nivo kontrole pokreta ukazuje na mogucnost neposrednog menjanja brzine i na sposobnost prilagodjavanja brzini. Kontinualni pokreti obuhvataju one pokrete koji zahtevaju izvestan stepen misicne kontrole tokom izvodjenja samog pokreta. Osnovni nivoi kontrole pokreta Mozemo razlikovati 4 osnovna nivoa kontrole pokreta (Leg i Barber).repetitivni.Neophodno je izbegavati pokrete glavom savianje trupa i rotacione pokrete trupa.

U prakticne svrhe nije uobicajeno vrsiti analize iznad treceg nivoa.Iz tog razloga.dok druga vrsta receptora reaguje na brzinu promene ugla. Izbor antropometriskih mera koje su od interesa za ergonomsku analizu zavisi kako od radne aktivnosti tako i od zahteva radnog mesta koje se ispitiju.Staticke antropomere se prevashodno odnose na podatke linearnih dimenzija tela.podmornicom se odnosi na sisteme koji izikuju kontrolu treceg nivoa (Leg i Braber).Prva vrsta reaguje na promenu ugla u zglobu. Staticka antropometrija(15.skoro svako ergonomsko . Postoje dve osnovne vrste prokrioceptivnih receptora koji se u tu sfrhu koriste.Ona pruza neophodne informacije o polozaju razlicitih delova tela.Upravljanje avionom. U vezi sa nultnom kontrolom pokreta treba pomenuti prokrioceptivnu kontrolu pokreta.kao sto su rastojanja izmedju karakteristicnih tacaka. Tetivni receptori neposredno obavestavaju po pritisku koji postoji u tetivi.Sve ono sto vazi za kontrolu brzine vazi i za kontrolu ubrzanja.11. Postoje dve vrste receptora u zglobovima. Treci nivo kontrole se odnosi na promenu ubrzanja i ponekad se on vezuje za trzaj .Informacije nepohodne za promenu misicne snage kod izvrsioca odredjenog pokreta dobijaju se preko tetivnih receptora.Na drugom nivou ubrzanjae je konstantno.To su receptori u zglobivima i tetivama.2007) Staticka antropometrija se bavi onim dimenzijama ljudskog tela koje se mere u fiksnim standardizovanim pozicijama.To je slucaj sa kontrolom nultog nivoa.Drugi nivo kontrole pokreta je vezan za komponentu ubrzavanja pokreta.Pomocu ovih receptora neposredno se procenjuje sredina podignutih predmeta.Delatnost je po pravilu uspesnija u onim slucajevima kada je moguca neposredna kontrola datog sistema.U grupu statickih antropomera takodje spadaju i uglovi izmedju pojedinih delova tela (Baksa) Podaci dobijeni na osnovu statickih antrpometriskih merenja se prevashodno koriste za dizajniranje radnih mesta u kojima covek obavlja staticku radnu aktivnost bez ili sa minimalnim pomeranjem telesnih segmenata.

primaktnutih peta i lagano odmaktnutih prstiju.u vezi sa dizajniranjem odredjenog radnog mesta ili proizvoda. Ukupna visina tela Ispitanik stoji na podu.meri se rastojanje od podloge na kojoj su smestena stopala do vrha desnog ramena (akromion).Meri se od poda do vrha glave.Klizac visinomera do najveceg udubljenja grudne kosti(suprasternale). Visina noge od poda do trohantera .ledja su potpuno ispravljena.standardizovanih antropo.Ispitanik stoji na podu sa sastavljnim petama.podpuno je uspravljen i opustenih ramena.mera kao i nacin njihovog merenja(prema Sovticu i Pavlici).glava treba da bude uzdignuta a pogleda paralelno sa podlogom.antropometrisko ispitivanje iziskuje poznavanje i odredjivanje nekih specificnih mera potrebno za utvrdjivanje morfoloskih karakteristika ljudskog tela.podataka. Sedeca visina od poda do ramena Ispitanik sedi kao i prilikom predhodnok merenja.podaci za dizajniranje U nastavku su dati opis i naziv pojednih.Ove mere se mogu koristiti za dizajniranje primenom statickih antropo. Ilijokristalna visina Predstavlja vertikalno rastojanje od poda do vrha iliacne kosti.Ukoliko je ispitanik gojazan potrebno je prethodno odrediti i obeleziti mernu tacku. Antropometriske mere. Sedeca visina od poda do vrha glave Ispitanik sedi na radnoj stolici. Jugularna Visina Meri se vertikalno rastojanje od poda do vrha grudne kosti duz vertikalne ose tela.

vratnog i 1.Ispitanik sedi na ravnoj podlozi kao i prilikom merenja sedece visine. Visina od sedista do podlaktice Ispitanik sedi na ravnoj podlozi uspranog trupa. podlaktica i nadlatica pod uglom od 90 stepeni.Meri se rastojanje od poda do cervikalne tacke (izmedju 7.Pogled je paralelan sa podom.Meri se visina od povrsina za sedenje do vrha desnog ugla lopatice.Kolena su stastavljena. torakalnog prsljena kicmenog stuba) Visina od sedista do srednje linije ociju Ispitanik sedi na ravnoj stolici uspranog trupa. sa podlogom.potkolenica i natkolenica su pod pravim uglom.Klizac antropomera se spusta do gornjeg dela kolena (patele). Sedeca visina Ispitanik sedi na ravnoj stolici kolena su sastavljena pot kolenica i natkolenica su pod pravim uglom. Cervikalna visina (cervicale) Ipitanik stoji kao prilikom merenja ukupne visine tela.Meri se vertiklano rastojanje od sedista do gornjeg ruba podlaktice Duzina nadkolenice .Meri se vertiklano rastojanje od sedista do srednje linije ociju (tacke dacrion). Visina od poda do kolena Meri se vertiklano rastojanje od poda do donjeg dela kolena.meri se rastojanje od sedista do vrha glave. Visina od sedista do vrha desnog ugla lopatice Ispitanik sedi kao i prilikom merenja sedece visine.pogledom paral.podlatica je pribliznom paralelnasa podlogom.Ispitaniku u uspranom polozaju se palpacijom odredi polozaj najbocine tacke velikog zgloba (trohanterion)a zatim izmeri pomenuto rastojanje.Meri se vertikalno rastojanje od poda to trohatera.

Ispitanik sedi kao i prilikom merenja sedece visine.Trup tela je u uspranom polozaju.Prsti ruke su potpuno ispruzene. Udaljenost od ledja do dodirne tacke palca i kaziprsta Ispitanik stoji uspravno sa ispruzenom desnom rukom napred.Prsti desne ruke su ispruzeni prema napred. Sirina kolena . Vertikalna duzina ruka Za vreme merenja ispitanik stoji. dok je podlatktica pod pravim uglom u odnosu na nadlakticu. su horizontalne i pralelne sa podlogom. Udaljenost od najistaknutijeg dela glutealne regije do najizbocenije strane lista podkolenice Ispitanik sedi za vreme merenja.(tj sredista cilindra koji ispitanik drzi u stisnutoj saci) Duzina nadlaktice Ispitanik moze za vreme merenja da sedi ili stoji.desna ruka mu je uz telo.Podkolenica i Nadkolenica zaklapaju prav ugao. Duzina podlaktice Ipitanik sedi kao prilikom merenja sede visine.podlakitca i nadlaktica su u liniji i uprani na pod.a nadlaktica i podlatktica obrazuju prav ugao.Meri se udaljenost od sedista do tangente desnog bedra u najistaknutijoj tacki.nadlatktica je u vertiklanom polozaju uz telo.meri se udaljenost od ledja ispitanik pa do dodirne tacke palca i kazi prsta. Deblmina bedra(butnog dela noge) u sedecem polozaju Ispiranik zauzima polozaj kao prilikom merenja sedece visine.Meri se vertikalno rastojanje od vrha desnog ramena(akromiona) pa do najduzeg prsta ruke. Meri se rastojanje od najudaljenije tacke glutealne regije pa do najizbocenije tacke redne strane kolena. podlaktica je paralelna sa podom.Meri se rastojanje od najitaknutijeg dela glutealne regije do zadnje strane lista podkolenice.Meri se rastojanje od vrha desne nadlaktice do podnozija lakta(glave radijusa). i nadl. podkolenica i nadkolenica su pod pravim uglom. podl.Meri se rastojanje od zadnjeg dela lakatnog zgloba pa do vrha najduzeg prsta.

* Ispitanik sedi na ravnoj stolici. Sirina u podrucju lakatnih zglobova Ispitanik sedi sa nadlakticama postavljeni uz telo i nadlaktice zaklapaju prav ugao.11.Meri se udaljenost izmedju spoljasnih strana levog i desnog kolena.god starosti.Prosecne visine odraslih osoba I i II socijalne klase su iznosile 1755mm za muskarce i 1625mm za zene.vertikalnog trupa i nogu primaknutih jedna uz drugu. Tokom zivota menjaju se dimenzije al ii njihov relativni odnos.zurnalistike i dr .socijanlne razlike. trup novorodjecenta zauzima 70% ukupne visine.dok su visine muskaraca i zena III i IV klase iznosile 1723mm. zatim etnicke. Prpadnost odredjenoj profesiji ili socijalnom stalezu.Tako npr.telekomunikacija.Muskarci su u Evropi prosecno za 10cm visi od zena.Tako je Knight pri proucavanju tog problema na populaciji odraslih u velikoj britaniji nasao da se prosecne visine razlicitih drustvenih slojeva medjusobono razlikuju. i nadkol. su pod 90 stepeni. Starenjem u poznijim godinama visina tela opada.Meri se rastojanje izmedju najizbocenijih delova nadlakticne kosti levog i desnog lakta.trup je u ispravnom polozaju. velicine.Merenjem se utvrdjuje udaljenost izmedju najudaljenijih tacaka levog i desnog boka.zatim nastupa diferencijacija koja se zadrzava do kraja zivota.rasne. Musku i zenski pol ne pokazuju znacajnije razlike sve do 14god zovota. Prijem i obrada informacijama(22. odnosno 1596mm (Baksa).2007) Pojam informacije Razliciti vidovi informacija su predmet razmatranja u okviru razlicitih disciplina pocev od kibernetike.Promena visine tela u pubertetu moze iznositi 15% za god dana.biologije. Faktori koji uticu na antropometrijske velicine Osnovni faktori su pol.a kod odraslog coveka 50%.vec i izmedju velikih skupova ljudi koje nazivamo rasama. Sirina bokova pri sedenju Ispitanik je u sedecem polozaju.kolena su sastavljena a podkol.moze biti od uticaja na antro.] Antropometrijske se ne javljaju samo izmedju pojedinaca.

gde je hi kolicina informacija u bitima vezana za dogadjaj i.informacija koja sadrzi odredjeni dogadjaj se izracunava iz seldece formule: hi = log2çæ ç 1 ÷ö . a koji postoji u formi pogodnoj za dalje prenosenje sredstvima neposredne i posredne komunikacije (Zunjic) Kolicinska dimenzija informacije Koliciana informacije H se meri u bitima.Ergonomija kao zasebna naucna disciplina dugo nije imala definiciju informacije koja bi bila pogodna za tumacenje razumevanje razlicitih pojava vezanih za prijem i obradu deformacija. dok pi predstavlja verovatnocu pojave tog dogadjaja.322 bita ( log210 = 3. 1 bit prestavlja kolicinu infromacije koja je neophodna za donosenje odluke izmedju dve podjenako verovatne alternative. Definica informacije sa aspekta ergonimije glasi: Informacija predstavlja svaki registrovani ili memorisani stimulus koji na coveka ostvaruje odredjeni uticaj i koji trenutno ili naknadnom obradom u centralnom nervnom sistemu dobija odredjeno znacenje koje doprinosi smanjenju neke neizvesnosti.Osnovni nedostaci ove definicije su se sastojalu u tome sto je sustinski bila zanemarena kvalitatovna komponenta informacije kao i to sto u osnovi nije bila orjetisana na coveka kao subjekta koji prima i obradjuje informaciju.omogucava resavanje problema ili davanje odgovora na postavljeni zadatak. Shanon 1948god informaciju definise kao kolicinu redukovane neodrejenosti u odredjeno komunikacionom kanalau.oblasti.332 ). è pi . Informacijom nazivamo sadrzaj sto razmenjujemo sa spoljanjim svetom dok mu se prilagodjavamo (Viner-Wiener). U slucaju kad su verovatnoce razlicitih alternativa jednake. odnosno H = log 2 N Primer: slucajno izabran broj od 0 do 9 zadrzi 3. Prosecna kolicina informacija koja se odnosi na seriju dogadjaja sa razlicitm verovatnocama pojavljivanja se izracunava prema formuli: . Ukoliko alternative nisu medjusobno jednake.kolicina informacije H u bitima jednaka je logaritmu sa osnovom 2 od broja takivh alternativa N.

a propusni opseg vidnog nervnog vlakna iznosi 1000 bita u sekundi (Sanders i McCornick). Makisamalna kolicina informacija Hmax se za veci broj dogadjaja odredjuje tako sto se pretpostavi da je verovatnoca njihovog pojavljivanja jedna. Dinamicke informacije se krakterise kontinualnom promenom tokom . Redond. srpskog knjizevnog jezika iznosi briblizno 67% (Milosevic).9 a drugog 0. Najcesce tipske greske koje covek pravi u slucajevima prijema vece kolicine inforomacija od one koju moze da obradi su: 1) Propust detekcije stimulusa 2) Greska u identifikaciji stimulusa 3) Neodgovarajuce vrednovanje vaznosti informacije 4) Greska u davanju odgovora na primljeni stimulus Klasifikacija informacija Informacije koje se prezentuju pomocu pokazivaca mogu biti staticke i dinamicke (opsta podela).47 bita. engleski jezik ima rendont. od pribliznu 68% (Sanders i McCornick) dok redont. Kolicina informacije koju covek moze da obradi u kracim vremenskim intervalima se krece od 2 do 10 bita u sekundi (Woodsom).1 onda je prema formuli prosecna kolicina informacija 0. Propusni opseg kanala predstavlja kolicinu infromacija koja se prenese kroz kanal u jedinici vremena.N æ 1 ö H sr =å pi çç log 2 ÷ . C se iracunava iz formule C = çæç 1H SR ÷ö ÷ x 100 è H max ø Primer: s obirom na nejednaku verovatnocu pojave pojedinih slova ili grupa slova u recima. usled nejednake verovatnoce pojave dogadjaja. Redondantnost (stepen suvisnosti informacije) predstavlja redukovanu velicinu informacije u odnosu na makismalnu kolicinu inf. Primer: Ako je verovatnoca pojave prvog dogadjaja 0. Primer: propusni opseg uha se procenjuje na 8 do 10000 bita u sekundi. i=1 è pi=1 .

Primeri:dinamickih informacija.vremena.Informacije prikazane na .

Staticke informacije ostaju nepromenjene tokom duzeg vremenskog perioda ili se u opste ne menjaju.muzicke note. Ove informacije se prvenstveno koriste za indikaciju promena posmatranog parametra (iako mogu da sadrze i kvantitativne vrednosti u odrejdenom manjem obimu). Npr. Mogu biti dinamicke (kao sto su pokretne slike nekog filma prikazane na ekranu) ili staticke (fotografije. One mogu biti statickog ili dinamickog karaktera. Identifikacione informacije se koriste za identif.radarskim i sl.semaforu (kontinualna promena zelenog.stampani material (najcesce su statice a mogu biti i dinamicke). Kvalitativne informacije odrazavaju aproksi.vred.mape.mape.signalana svetlost na avionu ili svetlost koju emituje svetionik. Reprezentacione informacije sadrze slikovnu ili graficku repz.objekta. Alfanumericke i simbolicke informacije se pojavljuju u razlicitim formama kao sto su brojevi razlicte oznake. .kolorno kodirane zice na eksploznim napravama i sl). Statusne informacije ukazuju na stanje ili status posmatranog sisitema ili uredjaja (kao sto je ukljuceno iskljuceno).smer promene ili neki drugi aspekt promenljive varijable. Upozoravajuce i signalne informacije se koriste za indikaciju urgentnih ili nebezbednih stanja kao i za oznacavanje prisustvaodsustva nekog ob jekta (stanja).zutog i crvenog svetla).saobracajni znaci. nekih uobicajenih statickih stanja ili objekta (kao sto je indikacija prisustva neke opasnosti. informacije prikazane na brzinomerima.podrucija ili nekih drugih konfiguracija.Primeri: stampane ili pisane informacije.nadpisi i dr.nivo promene.dijegrami i sl). Detaljnija podela (Sanders i McCornick) obuhvata sledece vrste informacije: 1) kvantitativne 2) kvalitativne 3) statusne 4) upozoravajuce i signalne 5) reprezentacione 6) identifikacione 7) alfanumericke i simbolicke 8) fazno-vremenske inforacije Kvantitativne iformacije predstavljaju kvantitativne vrednosti neke varijable (kao sto su temperature ili brzina). trendove.

U litaraturi je izvrsena na slican nacin podela pokazivaca na vizuelne auditorne dodirne i mirisne.Fazno-vremenske inforacije se javljaju u vidu razlicitih signala koji su kontrol.112007) U svakodnevnom zivotu i radu.U smislu duzine trajanja.binkujuce svetlo id r). Vizuelnu informaciju treba koristiti u slucajevima (Sanders i McCornick) 1) kada je poruka kompleksna .covek najcesce prima i obradje auditorne i vizualne informacije.kontaktne (koje se prenose do centralnog nervnog sistema culom dodira). Predhodna podela informacija je znacajna sa aspekta obrade informacija.kao i u pogledu vremenskog intervala izmedju sukcesivne pojave signala (primer je Morzeova azbuka. informacije mozemo podeliti (Zunic) na vizuelne.auditorne. Upotreba auditorne i vizuelne informacije (29.jer je pokazano da covek razlicite informacije obradjuje na razlicit nacin. Ukoliko se kao klasifikacije informacija usvoji vrsta cula kojim se vrsi prijem stimulusa tj informacija. olfaktorne (koje se prenose do nervnog sistema culom mirisa) i aromaticnosti (koje se prenose culom ukusa). · Auditornu informaciju treba koristiti u slucajevima (Sanders i McCornick): 1) kada je poruka jedinstvena 2) kada je poruka kratka 3) kada se poruka nece kasnije koristiti 4) kada se informacija emituje za vreme nekog dogadjaja koji traje 5) kada informacija zahteva trenutno izvrsenje 6) kada je vizuelni sistem coveka preopterecen 7) kada je podrucije predvidjeno za emitovanje infromacije suvise svetlo ili zahteva adaptaciju na mark 8) kada vrsta posla posla koju covek obavlja iziskuje cestu promenu polozaja tela ili lokacije. Navedene vrste informacija se korsite prilikom proektovanja pokazivaca razlicitih namena.

U cilju kodiranja inforamcija koriste se auditorni.video displej terminala mogu biti kodirani po velicini. obliku is l).2) kada je poruka dugacka 3) kada je informacija predvidjenja za naknadno korisece 4) kada je informaciju potrebno emitovati sa odredjene lokacije u prostoru (saobracaj) 5) kada informacija ne zahteva trenutno izvrsenje ili akciju 6) kada je auditorni sisitem coveka preopterecen 7) kada je podrucije prijema operacije previse bucno 8) kada vrsta posla koju covek obalja ne zahteva cestu promenu lokacije ili polozaja tela Kodiranje informacija Veci broj pokazivaca zahteva umesto koriscenja neposredne orginalne forme informacije njeno kodiranje. mape gradove na kojima su predstavljeni informacije o gradovima korsicenjem slova razlicith dimenzija i posebnim oznakama. Detektabilnost koda Prvo i osnovno pravilo je da svaka kodirana informacija terva da bude detektabilna. Kodiranje informacija je cesto visedimenzijalno pri cemu svaka varijacija reprezentuje odredjenu dimenziju stimulusa (nnp: objekti na ekranima. boji. Karakteristiki na osnovu kojih se procenjuje kvalitet primenjenog kodnog sistema su detektabilnost i diskriminatvnost koda. spoznajnost koda. ekrani radara na kojima su avionic predstavljnei u vidu svetlih tacaka. odnosno neophodno je da senzarni mehanizmi coveka mogu lako izvrsiti detekciju odredjene kodirane iformacije u odredjenim uslovim koriscenja (npr kolrno kodirani tasteri na opremi za podzemno miniranje nece biti lako detektovani niskog nivoa osvetljenosti koji je karakteristican za rad ispod nivao zemlje). Kodiranje se primenjuje u slucaju kada je potrebno orginalnu formu stimulusa konvertovati u novu formu i prikazati simbolicki (npr. alfaktorni i taktuelni kodni sistem.osvetljenosti. . auditorni upozoravajuci signal moze biti kodiran promenom frenkvencije. inteziteta. pauzama u emitovanju. elektricni otpornici koji koriste obojene trake za indikaciju otrpora u ovima i sl). standardizacija i multidimenzionalnost koda. vizuelni.

treba da bude signal da bi se izvrsila njegova identifikacija. kada je broj tonova razlicitih frekvencija povecan 20puta. Pollack navodi rezultate istrazivanja prema kojem su ispitanici sa uspehom detektovali 4 od 5 razlicith tonova cije su se frekvencije neznatno razlikovale. Izuzetak je slicaj poredjenja nepromenljivog etalon stimulusa sa stimulusom koje varijabilan. Spoznajnost koda Kodni sistem treba da bude osmisljen tako da je korisnik u mogucnosti da jednostavno odredi znacenje upotrebljenog koda. Metoda podesavanja seriske ekpozicije i konstantnih stimulusa se tada koriste za odredjivanje praga razlikovanja. u odnosu na pocetni opseg svega 8 tonova je sa uspehom detektovano. glasan itd. kao sto je slucaj crvenog svetla koje oznacava opasnost.U cilju merenja detektablinosti odredjuje se prag za posmatranu kodiranu informaciju koji se vezuje za odredjeni fiksni procenat dedtekcije stimulusa. Iz prikupljenih podataka prag se zatim odredjuje na osnovu odredjene procedure racunskim putem. Diskriminativnost koda Svaka kodirana informacija (cak i ona koja se lako moze detetkovati) mora biti diskriminativna odnosno takva informacija treba da se razlikuje od drugih kodiranih simbola. obicno 50% (drugim recima neophodno je dati odgovor na pitanje nap. Standardizacija koda . Od posebene vaznosti je utvrdjivanje nivoa kodiranja (ukoliko se recimo koristi 20 razlicitih nivoa velicine za kodiranje odredjene informacije veoma je verovatno da ce nastati konfuzija kod korisnika prilikom njihovog razlikovanja za takvu uvojenu skalu). koda se najcesce procenjuje na isti nacin kao i detekt koda.Medjutim.) U tu svrhu se korisiti takozvana metoda podesavanja. metoda seriske ekspozicije i metoda konstantnih stimulusa. Znacenje moze biti sadrzeno u samom kodu ili moze biti nauceno. pri cemu se zadatak sastoji u tome da se proceni da li postoji razlika izmedju takvih stimulusa ili ne. koliko svetao treba da bude stimulus da bi bio detektovan u 50% pojavaljivanja ili koliko velik. Diskrim.

tad anovi pokazivac treba da sadrizi identicne kodne seme kao i pokazivaci koji se vec koriste u toj fabrici.intenz. Primer: ukoliko je u nekoj fabrici potrebno instalirati novu vrstu pokazivaca. Bihejbioristicko glediste. Sekuler i Blake stimulus definisu kao oblik fizicke energije koju emituje neki objekat ili koja nastaje kao rezultat nekog dogadjaja iz okruzenja. preko cula. Stimuluse. covek detektuje pomocu senzornog sistema. Ljudski org. Ovaj nivo stimulusa se odnosi na donju granicu apsolutne senzitivnosti ljudskog organizma. ne odgovara podjednako na razlicite nivoe aktivacije. Stimulus niskog intenziteta koji ne pobudjuje osecaj kod coveka i koji in e dovodi do reakcije naziva se podprazni ili subliminalni.i duzinu trajanja kako bi izazvao neuronsku aktivaciju neophodnu za formiranje odgovarajuceg osecaja.stimulus se posmatra kao pojava koja omogucava prenos inf. Multidimenzijonalnost koda Zavisno od specif. zahteva. za ovu svrhu se preporucuje razmatranje primene principa redondantnog kodiranja (Sanders i McCormick). koji su uzrokovani razlicitom kolicinom i vrstom energije stimul. stimulus posmatra kao dogadjaj koji izaziva bilo koji oblik promene u ponasanju. od izvora do primenika. zadataka i broja razlicitih kodova koje treba primeniti.je direktno povezan sa problemima detekcije stimulusa. Kao i apsolutni prag. prag razlikovanja se u praksi odedjuje statistickim putem u eksperimentalnoj situaciji poredjenja reda velicine dva stimulusa ciju razliku je neophodno detektovati u 50% . Stimulus treba da poseduje minim. U teoriji inf. Minimalna dimenzija stimulusa neophodna za njegovu detekciju se naziva apsolutni prag. (crvena boja recimo treba da poseduje isto znacenje na svim pokazivacima. apsolutni prag i prag razlikovanja Prijem inf. koji mogu biti razliciti po svojoj prirodi. Detekcija stimulusa.porekla. Prag razlikovanja predstavlja najmanju razliku izmedju dva stimulusa koja je neophodna da bi se oni identifikovali kao razliciti.U slucajevima kada kodni sistem koriste razliciti korisnici u razlicitim situacijama neophodno je da kodovi budu standardizovani i da se ne menjaju zavisno od situacije u kojoj se primenjuju. odnosno.

Primer: ukoliko je izabrani red velicine zvucnog stimulusa 100 dB pri cemu je neophodno da se nivo zvuka poveca na 105 dB da bi se izazvala jedva primetna razlika. sto je veci broj receptora na jedinici povrsine. Velicina apsolutnog praga i praga razlikovanja koleriraju. stimulusa koja je neophodna da izazove tzv. A je velicina stimulusne povrsine coveka (pri konst.Prema ovoj hipotezi. Veberov (WEBER-ov) zakon Veber je uocio da je kolicinska dimenzija stimulusa neophodna za razlikovanje 2 drazi u f-ji od apsol. vrednost praga moze odrzavati prilikom smanjena intenz. prag ili prag razl). Apsolutni prag i prag razlikovanja su obrnuto propocijonalni broju receptora na jedinici povrsine na koju deluje stimulus. · U izvesnim granicama. to su nizi prag razlikovanja i apsolutni prag. apsolutnim prag i prag razlikovanja se menjaju zavisno od odnosa izmedju intenziteta stimulusa i vremana trajan ja stimulusa. · U izvesnim granicama apsolutni prag i prag razlikovanja se menjaju zavisno od odnosa izmedju inteziteta stimulusa i povrsine na koju stimulus deluje. dimenzije upotrebljenig stimulusa.Ista konstatacija vazi iza culo mirisa u odnosu na culo ukusa. 2 kapi vode dodate u praznu oglednu epruvetu malih dimenzija ce biti lako zapazane. gustini receptora). prag razlikovanja je kolicina promene neke fizicke karakter. Tako. odnosno prema relaciji: I x T = C gde je sa T oznaceno vreme trajanja impulsa (drugim recima konst. onda je prag razlikovanja 5 dB. nivo disriminacije (obicno apsol. npr. odnosno prema relaciji: I x A = C gde je sa I oznacen intezitet stimulusa. dok promena nastala dodatkom 2 kapi u posudu sa vodom od 1000 litara nece biti primeceno. dok je sa C oznacen neki konst. jedva primetnu razliku u osecaju ).(drugim recima. stimulusa.stimulusa u koliko se poveca vreme traja ja stimulusa). vrednost praga se moze odrazavati pri smanjenju izntenz. ukoliko se poveca povrsina na koju taj stimulus deluje. Ovo znaci da se konst. Veberov zakon izrazen putem formule glasi: .Apstolutni prag za culo vida je nesto nizi nego za culo sluha pri cemu isti odnos postoji i za velicinu praga razlike.

STIVENSON ZAKON . koji se moze detektovati. 1 uvek moze dodati koeficijent proporcionalnosti K). stimulusa. K1 i K2 uspostavio vezu K2 = K × K (jer se u odnosu izmedju dve konst.To znaci da je za recimo koeficijen K od 0. vibracije 0. Sa K je oznacena konst.stimul. da su sve jedva primetne razlike subjektivno podjednako velike. U slucaju svetlosnog stimulusa. Fehner-ov zakon Prihvatajuci zakon Vebera. . na 100 gr.079 . K iznosi 0. i dovodi do promene do promene u osecaju. osecaj tezine 0. koja zavisi od vrste cula tj. DI Fehner je Veberov zakon u obliku I = K . impulsa. Medjutim.013.02 neophodno povecati tezinu stimulusa za 2 % da bi proizveli jedva primetnu razliku (drugim recima.048. Prema ovom zakonu najmanji porast intenzit. tj.021 i elektricni nadrazaj 0. 4 gr.083. da velicine DS i DI mogu biti proizvoljno male. na 200 gr. je intenz. senzornog sistema.DI = K I gde je sa I oznacen intenzitet stimulusa koji odgovara pragu nadrazaja. kako bi se promena detektovala). Veberov zako je vazeci za siroki spektar stimulusa koji se srecu u svakodnevnom zivotu. ovaj zakon pokazuje nedostatke u granicnim podrucjima kada se koriste ekstremno visoki i niski intenz. proporc. za buku 0. Fehner je pretpostavio da za odredjeni senzorni sistem sve jedva primetne razlike predstavljaju podjednaku subjektivnu dimenziju senzacije. koji dodat intenz. diferencijali u matematickom smislu. S obzirom na pretpostavku da je razlika u osecaju S konstanta. za cilo ukusa (na so) 0. tj. je neophodno dodati 2 gr.036. Zamenon prethodnih vrednosti dobija se da je : DI DS = K × I Fehner je dalje pretpostavio. dok je sa DI oznacen onaj prirast intenziteta stimul. to se moze pisati da je DS = K2. a zatim imedju koefic. stimul.

Ovaj vid percepcije se naziva detekcija. Aktpercepcije je povezan sa prethodnim iskustvom i naucenim asocijacijama coveka operatora.. Osnovna forma percepcije se sastoji u odredjivanju prisustva nekog stimulusa. Postoje razliciti nivoi percepcije koji zavise od stimulusa i zadatka koji covek obavlja. Percepcija. gde je k konstanta koja uzima u obzir jedinicu u kojoj je izra en intenzitet dra i (grami.Oko 100 godina nakon objavljivanja Fehnerovog zakona Stivens je uveo pretpostavku da odnos izmedu dimenzija stimulusa i velicine senzornog odgovora nije logaritamski. masinom i spoljasnjom sredinom (Borisv i saradnici). Sa informaciojong aspekta delatnost coveka operatora se zasniva na prijemu i obradi informacija kao i davanju odgovara na primljeni stimulus. odnosno stvaranje opazaja sa druge strane. Visi nivo percepcije se vezuje za odredjivanje odredjenog signala u nekoj od ponudjenih klasa signala. Percepcija predstavlja mentalnu radnu aktivnost koja se globalno sastoji iz ve faze: stvaranje osecaja sa jedne strane. Kori cenjem metode dimenzione procene Stivens je do ao do matematicke relacije izmedu dimenzije stimulusa i dimenzije senzornog odgovora. te inu 1. za ukus 1. Teorija dedekcije signala predstavlja oblast koja se bavi proucavanjem i matetmatickim podesavanjem pojava vezanih za detekciju stimulusa.5 itd.) Pod covekom operatorom podrazumevamo coveka koji ostvaruje odredjeni vid delatnosti koja se u prvom palnu ogleda i bazira na njegovoj interakciji sa predmetom rada. cm .) dok je b eksponent prema kojem se menja intenzitet stimulusa. U slucaju jacine zvuka b = 0. paznja i odlucivanje (6. Prema ovon stepenu zakon intenzitet osecaja se menja u zavisnosti od odgovarajuceg stepena intenzireta dra i odnosno ( ifman) S = k * Ib . Imajuci u vidu prethodno. . neophodno je razmotriti odredjene bitne pojmove koji odredjuju kognitivnu (mentalnu) aktivnost covekaoperatora. pamcenje.2007. Ova vrsta zadatka se odnosi na oblast identifikacije ili raspoznavanja..3.12.

prosledi u kratkotrajnu memor. ikonicka memorija zadrzava sliku u memoriji nakon prestanka dejstva stimulusa. i kodirala u formi pogod. za dalju obradu i skladistenje. je zaduzena za zadrzavanje stimulusa obicno u trajanju od nekoliko sekundi (Sanders i McCornick). ehoucka mem. vec se njena aktivnost odvija autom. periodu potrebno je njeno kodiranje.Naucene asocijacije su na Wickensovom modelu obrade informacija reprezentovane usmernim linijama koje povezuju blok dugotrajne memorije sa blokom percepcije. Neophodno je ucesce paznje kako bi se inf. Zadrzavanje u ikonickoj memoriji je reda velicine 1 s (Sanders i McCornick).U slucaju vizuelnog stimulusa. prenela u kratkotrajnu mem. Smatra se da za svaki senzorni kanal postoji privremeni mehanizam namenjen za cuvanje prezentovanog stimulusa u kratkom vremenskom intervalu nakon njegovog izcezavanja. stimulusa. se ne vrsi kodiranje inf. bez potrebe za ucescem paznje. U senzornoj mem. Kratkotrajna i dugotrajna su neposreno odgovorni za osnovne vrste pancenja. .) kodira pomocu tri vrste koda : vizuelnog. takva vrsta mehaniznma se naziva ikonicka memorija. fonetickog i semantickog (Sanders i McCornick). u kratkotr. U slucaju kada je prez. mem. Mentalna aktivnos coveka obuhvata dve osnovne vrste pancenja: kratkotrajno i dugotrajno. stimulus. Smatra se da se inf. Akt jednostavne detekcije takodje obuhvata odredje kompleksne radnje vezane za obradu informacija i odlucivanja. Vizuelni i foneticki kod sacinjavaju vizuelnu i auditornu prez. (naziva se jos i radna mem. Ukoliko se vizuelni stimulus prezentuje u veoma kratkom vremenskom intervalu manjem od jedne sekunde. U cilju pamcenja inf. sto je u vecini slucajeva dovoljno da se inf. audit. Informacije iz podsistema senzorne memorije treba da prodju kroz kratkotrajnu memoriju da bi nakon toga mogle biti uskladnistene u dugotrajnoj memoriji (Sanders i McCornick). u dalju obradu. u duzem vrem. Kao zasebna vrsta memorije ponekad se razmatra i takozvana senzorna memorija.

Semantcki kod predstavlja apstraktnu represent. se moze odrediti iz izraza: PDM = 1-(1. prezauzetnosti kapaciteta kratk.intenz. Ukupno vreme ibrade inf. Verovat. u dugotr.mem. se moze odrediti iz izraza (Duskov i saradnici) TOBSL =(1. mem. vise od 9 jednokratno prezentovanih alfanumerickih simbola ne moze biti upamceno).r1 )(1. Kapacitet kratko. Analiza prispele inf.mem. . mem. mem. u dugotr. se moze opisati pravilom 7 ±2 (drugim recima. Imajuci u vidu da je paznja bitan elemenat procesa upamcivanja. za angaz. (pri cemu je neophodno usmeravanje paznje na taj proces).r2 ) gde je r1 verov. dok r2 verov.(Duskov i saradnici). promenama u mozgu. i njeno povezivanje sa vec uskladis. pomocu semantickog kodiranja (to znaci da inf. koje su vec uskladistene u dugotrajnu mem. podeljena. inf. se iz kratko. moze prebaciti u dugorocnu mem. zasniva na strukturnim organskim promenama u mozgu.). mem. uz ucesce dugotr. neophodno je istaci da postoje cetiri osnovne vrste paznje: selektivna.mem.. su od posebnog znacaja za trajno arhiviranje inf. Jedini nacin da se inf.mem..mem. i njenim povezivanjem sa inf. Srednja vrednost vremena opsluzivanja inf.PDM )×TKM + PDM ×( TTI + TKM ) Smatra se da je kratkotr. Inf. je ogranicen. mem. znacenja stimulusa za razliku od slikovne i zvucne forme koje su rezultat dejstva stimulusa. je duze od onog koje je potrebno za obradu samo uz ucesce kratk. se sastoji u ucestalom ponavljanju te inf. povezana sa krtakotrajnim elektricnim funkc. zadrzi u kratkor. fokusna i postojana paznja. Vremenska razlika je u tom slucaju opisana velicinom TTi koja se odnosi na vreme trazenja inf. moze biti trajno upamcena dodavanjem znacenja prispeloj inf. oznacava se TDM . kapacitet kratko. Kada je rec o alfanumerickim simbolima koje je potrebno zapamtiti. uz ucesce dugotr. dok se dugotr.iscezavanje traga u pamcenju (Duskov i saradnici).u kratko.mem.mem. je u tom slucaju: TTD =TTi +TKM gde je TKM vreme obrade inf. dugotr. Vreme obrade inf.mem.

75. koje je potrebno istovremeno obraditi u kracem vremenskom intervalu. Pojavu ovakvih redova odlikuje pristizanje nove inf. pre nego sto je zavrsena obrada prethodno pristigle inf. Shodno tome. naprezanja i zamaranja operatora. opter. operatora predst. dok TRD predst. Fokusna paznja se odnosi na usmeravanje paznje na samo jedam izvodr inf. tj. u duzem vremenskom periodu dolazi do ment.relevantnih za donosenje odluke. U slucaju operatora neophodno je obezbediti oko 25% vremena u toku radnog dana za odmor i relaksaciju. Jedan od pokazatelja mogucnosti pojave ment. cesto je primena esper. vreme u kojem operator ne obavlja obradu inf.Selektivna paznja predstavlja sposobnos usmeravanja na one inf. koje se smatraju vaznim uz ignorisanje ostalih prisutnih inf. je velicinom: TBO h=1TRD gde je sa TBO predst. Mentalno radno opterecenje Kao posledica prijema i obrade inf. pojave greske prilikom donosenja odluke. (signala) koje je neophodno obraditi. naprezanja moze da utice i pojava veceg broja inf. vreme rada (Duskov i saradnici). Odlucivanje je kompleksan proces gde se vrsi procena alternativa i selekcija odgovora. Na pojavu mentalnog naprezanja utice kako frekvencija pojave redova. sist. Podeljena paznja se odnosi na preraspodelu resursa paznje na veci broj operacija koje treba istovremeno pratiti i po potrebi davati adekvatan odg.icitih ishoda i vrednovanjem ocekivanih ishoda. potrebu prisustva paznje u vezi sa pracenjem pojavljivanja (detekcijom) retkih signala tokom duzeg vremenskog perioda bez koriscenja pauze. redova inf. akcije. Ovaj proces je povezan sa pretrazivanjem inf. Ovakva situacija se karakterise pojavom tzv. . uz ignorisanje svih ostalih izvora inf. koji predstavljaju podrsku u odlucivanju namenjenu za resavanje razlicitih poslovnih zadataka i problema. procenom verovatnoce razl. Postojana paznja se odnosi na kontin. Na pojavu ment. tako i duzina reda. S obzirom na verovat. neophodno je da bude ispunjen uslov h£0.

Bitna je odredjena vrsta informacionog balansa vezanog za kolicinu inf. sekundarnog zadatka. za standardizaciju ISO upotrebljivost definise kao granicu do koje proizvod moze biti upotrebljivan od starne odredjenog . Prosecna duzina inf. U odredjenoj meri nedovoljno radno opterecenje moze takodje uzrokovati mentalni zamor. Iscekivanje retkoh signala usled angazovanja postojane paznje. u preporucenim granicama. Sl. Teprijska kriva koja je opisuje prethodno receno prikazana je na clici 4. reda. ERP potencijal id r. reda je opisana velicinom N RED b= NU gde je sa N RED oznacen broj inf. Upotrebljivost Medjunarodna org.4 (Borisov i saradnici).(signala) koje se mogu obraditi u uslovima pojave inf. koji nastaje kao posledica monotonije. vezanog za obradu inf. Postoje brojne metode koje mogu da se koriste za procenu mentalnog radnog opterecenja. cak i kada je nivo opterecenja inf. Velicina b ne treba da predje vrednost od 0. moguci su propusti operatora u radu i povecanje radnog napora operatora. (stimulusa) i mentalnog radnog opterecenja prema Kumshiru Pojava mentalnog Zamora moze zastupiti i kao posledica dugotrajnog visegodisnjeg rada. dopk je sa NU oznacen ukupan broj signala koji pristizu na obradu (Duskov i saradnici).Verovatnoca obrade inf. mem. reda prevazilazi kapacitet kratkotr. moze uzrokovati pojavu mentalnog naprezanja. U praksi se najcesce primenjuju velicine dobijene pri obavljanju primarnog zadatka.). zavisnost izmedju kolicine inf. u uslovima pojave inf. zatim velicine dobijene na osnovu subjektivnog vrednovanja i rangiranja kao i odredjeni fizioloski pokazatelji(varijabilnost pulsa. takodje.4. Ukoliko duzina inf. reda ne treba da prelazi tri signala posmatrano u jedinicnom vremenskom intervalu (Duskov i saradnici). koje je potrebno obraditi. (kao sto je ranije receno funkcionise po principu 7 ± 2 ).

jer korisnik treba da se priseti akcije koja je neophodna za izvrsenje zadataka (a koju nije cesto upotrebljavao). prevenciju gresaka. sporovodjenje. Bilo koji od atributa upotreblj. medjutim rezultati testa upotrebljivosti nece biti zadovoljavajuce ukoliko nije primenjivan inzenjering upotrebljivosti u fazi razvoja proizvoda. Interativno testiranje se sprovodi u fazi dizajniranja i razvoja pri cemu se rezultati neprekidno uporedjuju sa postavljenim ciljevima. Svaki proizvod moze biti testiran u smislu upotrebljivosti. efikasnost. pogodnost za prisecanje. korisnika i zadataka koji oni treba da obave kao i . proizvoda. Ako je vreme izvrsenja zadataka limitirano. Ocena uptrebljivosti proizvoda orjentisana na korisnika se zasniva na identifikaciji reprez. dizajnm. Uspostavljane povratne veze sa korisnikom je takodje bitno i nakon instalacije kao finalna provera upotrebljivosti i funkcionalnosti proizvoda. Upotrebljivost ima pet osnovnih atributa : ucljivost (pogodnost za ucenje). razvoj i instalaciju (Scholtz). tj. efikasnosti i zadovoljstva pri koriscenju. Korisnici su prvi upotrevljivani za dobijanje informacija o uprebljiv. Ukoliko se neki softver retko koristi. zadovoljstvo korisnika (Scholtz). Ciljevi upotrebljivosti se utvrdjuju u fazi analize zahteva.korisnika kako bi se stvorio specificni cilj uz postizanje odgovarajuce efektivnosti. ekspert iz oblasti upotrebljivosti i mode. Modeli su nasli primenu 80-tih godina proslog veka dok se eksperska procena u vidu heuristickih analiza i kognitivnih prolaza primenjuje od ranih 90. analizu i izvestavanje o rezultatima upotrebljivosti. tj. moze imati kriticni zacaj sto zavisi od aplikacije koja se koristi. koji su zasluzni za dizajniranje.tih godina proslog veka. tada ce pogodnost prisecanja imati senzacijalni znacaj. Inzenjering upotrebljivosti ima sledece osnovne faze: analiyu zahteva. Inzenjering upotrebljivosti u ergonomskom smislu predstavlja oblast koja obezbedjuje metode za postizanje upotrebljivosti pri dizajniranju korisnickog interfejsa. Postoje 3 osnovna entiteta pomocu kojih se procenjuje upotrevljivost: korisnik. pri razvoju proizvoda ocena upotrebljivosti je deo tog procesa. Sva tir navedena entiteta su u direktnoj sprezi sa inzenjerima upotrebljivosti. tada ce se efikasnost i prevencija gresaka imati kritican znacaj. nacina na koji se ona koristi. testiranje.

U ranijim fazama evolucije se mogu koristiti papirni modeli li inicijalni dizajni ekrana. Koriscenje upitnika i postevoluativno intervjuisanje su odlicni izvori iner. od strane korisnika vezana za primenu pocetnog dizajnerskog koncepta nekog proizvoda (softvera). Formativno ocenjivanje Ovim ocenjivanjem se dobija povratna iner. razlikuju i po metodama. Tokom faze razvoja proizvoda (softvera) sprovode se dva tipa ocenjivanja korisnika. Drugi je sumativno ocenjivanje kod kojeg se obavlja procena efektivnosti. Prvi je formativno ocenjivanje koje se sprovodi sa ciljem prikupljanja podataka radi sprovodjenja interativnog dizajnerskog procesa (Danijelson) vezanog za oblikovanje interfejsa. forme) je peformalno po svojoj prirodi iz razloga sto je osnovni cilj prikuljanje inf.na registrovanju problema putem opservacije koje korisnici imaju tokom izvrsenja postavljenih zadataka. Kad god je to moguce treba kostisiti softver za evidentiranje stvarene interakcije izmedju kosisnika i interfejsa koji se testira. Formativnu evaluaciju je neophodno sprovoditi ubrzanim tempom kako bi se obezbedila neophodna informacija za dizajniranje u situacijama kada je to neophodno. Form. gormi i obimu ocenjivanja. ocena (ocenj. inzenjeri upotrevljivosti hvataju beleske vezano za kriticne(incidentne) momente pri koriscenju interfejsa(tokom evoluacije). U kasnijim fazama formativne evolucije mogu se koristiti delimicni prototipi koji se odnose na odredjeni deo testiranog interfejsa. kod formativnog ocenjivanja. Iz tog razloga. Pored toga. vrsti prikuljenih podataka i broju participanata. Primarni izvor porataka kod ove vrste ocenjivanja su verbalne informacije prikuljene od strane korisnika. koje ce prevashodno biti koriscene za dizajniranje (umesto za prikuljanje podataka radi porcine upotrebljivosti). efikasnosti i zadovoljstva korisnika pri koriscenju proizvoda na kraju procesa razvoja proizvoda (Scholtz). formativno ocenjivanje je neophodno koncentrisati na manje segmente interfejsa uz ucesce manjeg broja participanata pri cemu rezultati iz izvestaja mogu da imaju manje formalnu formu onih koji se dobijaju . Ova 2 tipa ocenjivanje se osim po cilju.

Sumativno ocenjivanje Ovo ocenjivanje ima formalniji karakter od formativnog ocenjivanja. Merenje efikasnosti.sumativnom evaluacijom. Osnovna prednost korisnicki orijentisani evaluacije je to sto ona obuhvata korisnike tako da se mogu otkriti oni aspekti interfejsa koji predstavljaju problem pri koriscenju proizvoda (softvera). Ukoliko rezultati sumativne evaluacije pokaze odstupanje od zacrtane zeljne upotrebljivosti. Sumativno ocenjivanje obuhvata i nesto veci broj korisnika (participanata). Smernice i materijal koji se prezentuju korisnicima prilikom ocenjivanja. pozeljno je prethodno testirati u manjoj (pilot) studiji kako bi se obezbedilo njihovo razumevanje. efektivnosti i zadovoljstva korisnika je tipicno za sumativnu evaulaciju. Potrebno je u najvecoj mogucoj meri obezbediti adekvatan kontekst upotrebe testiranog proizvoda (softvera) kako bi se ostvario realistican pristup koji simulira studiju slucaja (realne uslove koriscenja proizvoda). Kvalitetno osmisljeni eksperiment je od esencijalnog znacaja za tacnost sumativne evaluacije. Ukoliko softver nije upotrebljiv u labboratorijskim uslovima tada se on svakako nece biti upotrebljiv ni u realnim radnim uslovima. Zeljni nivo upotrebljivosti se definise u ranim dizajnerskim fazama tako da se rezultati sumativne ocene upotrebljivosti porede sa definisanim zeljnim vrednostima i karakteristikama upotrebljivosti. korisnici iz obe klase treba da budu obuhvaceni evulacijom. pri cemu evaluacijom treba da budu jasno definisane mere koje ce biti obuhvacene precizno definisanom mernom metodologijom. .Taj broj iznosi 5-7 po celiji gde celija prezentuje odredjenu klasu krajnjih korisnika. Ono se sprovodi da bi se dokumentovale karakteristike upotrevljivosti proizvoda (softvera). tada reprez. Rezultati treba da imaju formu koja omogucava njihovo neposredno koriscenje. Primer: ukoliko ce krajnji korisnici nekog softvera biti odrasle osobe i tinejdzeri. tada se obavlja diskusija vezana za povlacenje proizvoda(softvera) ili za njegovo redizajniranje i ponovnu naknadnu ocenu upotrebljivosti.

Osnovni nedostatak korisnicke orijentisane evaluacije je to sto cesto iziskuje znatan utrosak materijalnih sredstava i vremena. uslova okru enja) prilikom evaluacije takode predstavlja problem koji mo e da se odrazi na rezultate evaluacionog procesa.1 prezentovana je QUIS anketa. QUIS je primenjen u velikom broju projekta. Pored toga ostvareni stepen realisticnosti(zadataka. Kod kompleksnih i detaljnijih ispitivanja upotrebljicosti kompjuterskih sistema primenjuju se oba nivoa pitanja. uslova okruzenja) prilikom evaluacije takodje predstavlja problem koji moze da se odrazi na rezultate evaluacionog procesa. a dopunili su ga Cil. tada se obavlja diskusija vezana za poclacenje proizvoda(softvera) ili za njegovo redizajniranje i ponovnu naknadnu procenu upotrebljivosti. globalno posmatrano. Osnovni nedostatak korisnicki orijentisane evaluacije je to to cesto iziskuje znatan utri ak materijalnih sredstava i vremena. Potrebno je u najvecoj meri obezbediti adekvatan kontekst upotrebe testiranog proizvoda (softvera). . ima dva nivoa pitanja : opsta i detaljna. eljeni nivo upotrebljivosti se defini e u ranim dizajnerskim fazama tako da se rezultati sumaltivne ocene upotrebljivosti porede sa definisanim eljenim vrednostima i karakteristikama upotrebljivosti. Dil i Norman. Pored toga ostvareni stepen realisticnosti (zadataka. njime su ispitane hiljade korisnika i posluzio je kao polazna osnova za razvoj odredjenog broja softverskih aplikacija. QUIS upitnik . Ukoliko rezultati sumaltivne evaluacije pokazu odstupanje od zacrtane eljene upotrebljivosti. kako bi se ostvario realistican pristup koji simulira studiju slucaja(realne uslove kori cenja projizvoda). U tabeli 4. Testiranje upotrebljivosti Upitnik o satisfakciji korisnika tokom interakcije sa kompjuterom QUIS razvio je Snajderman. Osnovna prednost korisnicki orijentisane evaluacije je to to ona obuhvata korisnike tako da se mogu otkriti oni aspekti interfejsa koji predstavljaju problem pri kori cenju proizvoda(softvera).Ukoliko softver nije upotrebljiv u laolatorijskim uslovima tada on svakako nece biti upotrbljiv ni u realnim radnim uslovima.

Odredeni standardi grafickog korisnickog interfejsa treba da budu ugradeni u softversku aplikaciju koja se razvija. *Pluralisticki prolaz predstavlja vid zajednickih sastanaka na kojima dizajneri softvera(programeri). pluralisticki prolaz. diskutujuci razne segmente vezane za upotrebljivost elemenata dialoga u okviru razlicitih etapa scenarija(Mack i Nielsen). Rezultati evaluacije svakog clana tima se objedinjuju cime se ostvaruje sveobuhvatniji analiticki pristup. obezbediti jasne poruke o gre kama. Ove preporuke su ponekad medusobno kontraproduktualne razlog za to je to vode poreklo iz razlicitih studijakoje mogu biti rezultat eksperimentalnog istra ivanja. Nelsen izdvaja devet softverskih heuristika: primeniti jednostavan i prirodan dijalog. biti konzistentan. Ona podrazumeva sistematsku proveru dizajna pomocu preporuka koje su nastale kao rezultat dobrih rezultata iz prakse. *Ekspertske metode inspekcije obuhvataju heuristicku evaluaciju. *Heuristicka evaluacija spada u grupu neformalnih metoda(Hack i Nielsen). obezbediti precice.) *Ekspertska ocena upotrebljivosti je veoma slicna oceni dizajna nekog softverskog paketa i letimicnom pregledu softverskog hoda. proveru u odnosu na preporuke. proveru u odnosu na standarde. oberbediti vidljivo obelezene izlaze. proveru konzistentnosti. upotrebiti korisnicki jezik. minimizirati mentalni napor korisnika. *Postoje brojne preporuke za dizajniranje korisnickog interfejsa. obezbediti povratnu reakciju.2007.(Scholtz). . *Pojedine softverske kompanije poseduju interne preporuke vezane za dizajnerski stil i razvijaju kontrolne liste koje omogucavaju proveru primenjenosti preporucenog stila. omoguciti prevenciju gre aka.12. formalnu proveru upotrebljivosti i proveru karakteristika. korisnici i ergonomi prplaze zajednicki kroz scenario.Ekspertski bazirana ocena upotrebljivosti (13. karakteristike krajnjeg korisnika i okru enje u kojem ce se operacije primenjivati(Scholtz). U cilju sprovodenja analize koristise skup dizajnerskih heuristika koje su zasnovane na po tim dizajnerskim preporukama. kognitivni prolaz. *Provera u odnosu na standarde i preporuke obezbeduje bazu za dono enje odluka. opservacionih evidencija i ekspertskog mi ljenja. Primena preporuka zavisi od veceg broja faktora kao to su: tip komunikacije. Primena heuristicke evaluacije obuhvata obrazovanje evaulatorskog tima koji ce analizirati dizajn korisnickog interfejsa.

Razmatra se dali dizajnirana funkcija ispunjava ocekivanja i potrebe krajnjeg korisnika. Zadatak zapisnicara je da zabele e sve defekte i anomalije pronadjene tokom sastanka. Konzistentnost nastaje kao posledica primene odredenih standarda i preporuka. *Primena formalne upotrebljivosti kao metode podrazumeva precizno definisane uloge ucesnika testiranja. *Za razliku od provere upotrebljivosti koja se zasniva na oceni putem standarda i preporuka (koja se tretira kao staticka provera) primenom kognitivnog prolaza vr i se ocena upotrebljivosti u realnom radnom okru enju pri obavljanju konkretnih zadataka od strane korisnika(dinamicka provera). Ona omogucava korisnicima lak u upotrebu identicnih karakteristika kod razlicitih proizvoda (softvera). primenom modela. */Prilikom testiranja kognitivnim prolazom najpre se zadaje odredeni zadatak koji korisnik treba da izvr i. odnosno da upravlja sastankom. Ova tehnika se fokusira na to koliko dobro testirani interfejs podr ava neiskusnog korisnika bez prethodne formalne obuke u izvr enju zadatka(Woolrych i Hindmaich). dugotrajnu memoriju kao i karakteristike vezane za obradu audio i vizuelnih informacija. Primena ovog vida testiranja omogucava ocenu interfejsa na bazi predvidanja. Moderator ima zadatak da usmerava kako pojedince tako i tim ocenjivaca. *Provera karakteristika se fokusira na funkcije koje su prisutne u softverskom sistemu. *Formalna provera upotrebljivosti se cesto vr i pre nego to je napisan bilo kakav hod(Abras i saradnici). *Testiranje zasnovano na primeni modela inkorporira svojstva vezana za karakteristicnu memoriju. pona anja korisnika odnosno njihovog ucinka.*Proveru konzistentnosti obavlja dizajnerski tim vezano za realizaciju razlicitih projekata ili delova projekata kojitreba da budu uzajamno konzistentni. Dizajneri su zadu eni za probleme dizajniranja i redizajniranja. Provera karakteristika se ne odnosi samo na vrstu funkcije nego i kako je posmatrana funkcija dizajnirana(Mack i Nielsen). a zatim se posmatraju akcije koje on preduzima. odnosno koje elemente interfejsa on koristi da bi izvr io postavljeni zadatak. Zadatak inspektora(ocenjivaca) je da pronadju problem. Primena konzistentnosti smanjuje vreme potrebno za ucenje identicnih funkcija razlicitih softverskih paketa. *GOMS model je sastavljen od skupa koraka (operacija) koje treba izvr iti kako bi bio ostvaren postavljeni cilj pri cemu je za svaki interfejs . *Cilj primene kognitivnog prolaza je analiza kako pojedini elementi interfejsa vode korisnika kroz zadatak.

omogucava izradu studija vezano za rucno rukovanje materijalom koje su zasnovane na NIOSH preporukama. *Na slici 161 prikazan je programski alat koji Jack koristi za pobolj anje enterijera u razlicitim vozilima. videnje.Izbor i specifikacija zadataka koje covek treba da obavi.2008. savijanje tela i podizanje tereta. *Primenom Jack softverskog paketa mogu se dobiti i animirani filmovi. a da se pri tome proizvode isti rezultat. *Jack takode kreira izve taje koji se odnose na opterecenje lednog regiona. Zatim kreira izve taje o utro ku energije.Kreiranje virtuelnog modela coveka. Ergonomske metode istra ivanja * Metode istra ivanja u ergonomiji se mogu klasifikovati na razlicite nacine zavisno od toga ta su predmet i cilj istra ivanja. komfor i druge bitne ergonomske informacije.Pozicioniranje ljudskog modela u virtuelno okru enje.) *Jack predstavlja simulacioni softverski paket koji omogucava korisnicima da kreiraju virtuelno okru enje pomocu maticnih modela i inportovanjem CAD podataka. GOMS model se koristi samo za ocenu efikasnosti proceduralnog aspekta upotrebljivosti(a ne za identifikaciju gre aka). *Uobicajni koraci pri kori cenju ovog softverskog paketa su: 1. oblikuje obvojnice dohvata i daje specifikaciju bezbednih zona odnosno vr i procenu udobnosti sedenja. dohvat.moguce primeniti vi e metoda.01. koji omogucavaju trodimenzionalno pracenje izvr enja zadatka u datom okru enju. proceni konfora.Analiza kako se izvr ava zadatak u izabranom okru enju. 4.Izgradnja viruelnog okru enja. U nastavku ce na . kao i analizu vidljivosti. statickom naprezanju. Ovaj softver poma e in injerima da procene odredeni dizajnerski koncept u odnosu na ljudske performanse ukljucujuci i rizik od povezivanja. 5. 3. *Jack modelovanje coveka i simulacioni alati poma u firmama u industriji da pobolj aju ergonomski dizajn proizvoda i redefini u radni zadatak na posmatranom radnom mestu pre nego to se napravi bilo kakav prototip. zamor. 2. *Jack obezbeduje modele ljudi sa preciznim podacima koji se odnose na opsege pokreta u zglobovima. Korisnik u okviru ovog modela bira metod na osnovu pravila selekcije. *Na slici 162 prikazano je sme tanje ljudskog modela u virtuelno okru enje. Jack ergonomski paket (10. antroprometrijske dimenzije prirodnu kinematiku pokreta. kontrolu balansa.

u slucaju potrebe za kvantifikacijom. ali su pomeranja u vecini slucajeva pravilna. eksperimentalna istra ivanja i evaluaciona istra ivanja(Sanders McCormick).. Primenom ove metode u formi opisa pojedinih karakteristika prezentuju se osnovni podaci koji se kao takvi veoma cesto koriste kao polazna osnova za projektovanje. ) *Pomeranja usled dejstva vibracija mogu biti pravilna(ritmicna) i stohasticka(aperiodicna).. 1 ciklus u sekundi).. Z od boka do boka i Z od stopala ka glavi. * Vibraciona brzina tela se u su tini odnosi na frekvenciju kretanja tela odnosno na broj ciklusa koje telo napravi u jedinici vremena. (17. * Vibracije mogu da izazovu brojne funkcionalne i strukturalne promene kao i da se negativno odraze na radni ucinak coveka.2008.01.. Proracun se najce ce svodi na odredivanje srednje vrednosti i standardne devijacije neke velicine. medutim prema ISO organizaciji bilo koje pomeranje se mo e definisati i meriti u tri ortogonalna pravca: X od leda prema frontalnoj strani tela. * Nakon utvrdivanja smera dejstva vibracija one se dele posmatraju u odnosu na dva parametra: brzinu i intenzitet vibracija... Izra ava se u Hz (1 Hz odgovara..globalnom planu biti klasifikovane metode istra ivanja u ergonomiji pri cemu ce neke od metoda biti detaljnije opisane. * Vibracije koje poticu od ma ina su najce ce veoma kompleksne prirode. Intenzitet vibracija se najce ce izrazava u jedinicama za ubrzanje( m ili 2 s umno cima og g = ubrzanje zemljine te e). * Deskriptivne studije se cesto sprovode u cilju odredivanja znacaja i irine problema pre nego to se predlo e konacna re enja. * Deskriptivne studije ne promenjuju obimniji matematicki aparat za opisivanje proucavane pojave. . Vibracije.. * Deskriptivne studije imaju tendenciju da okarakteri u proucavanu populaciju (obicno su to ljudi) u pogledu odredenih atributa. Jedna od osnovnih podela ergonomskih metoda je na deskriptivne(opisne) studije. * Intenzitet se mo e izraziti u du inskim jedinicama (cm). * U eksperimentalne svrhe vibracije se uobicajno mere samo du Z ose (Oborne). * Telo mo e vibrirati u bilo kom pravcu..

Medutim takvo ubrzanje u du em vremenskom periodu ima odredene posledice na ljudski organizam. govorimo o zvucima ili buci ( umovima). . * Savremeni vojni avioni su dizajnirani da izdr e ubrzanje do 9G bez strukturnih promena. koji u centralnom nervnom sistemu dovodi do stvaranja auditornog osecaja. * U slucaju kori cenja vojnih aviona i svemirskih brodova. Sobzirom na to dali je stvoreni osecaj prijatan za coveka ili ne. * Borbeni avioni F16 i F17 mogu da ubrzaju od 0 do 9g za manje od 3s. Prirodai delovanje. Buka. * Putem cula sluha promena vazdu nog pritiska koju uzrokuje neko telo iz okru enja pretvara se u nervni ciklus. * Kao posledica dejstva velikih ubrzanja ceste su avionske nesrece usled gubitka svesti pilota. * Skoro svaka vo nja bilo kojim prevoznim sredstvom je povezana sa pojavom ubrzanog kretanja. Kod vecine vozila kao to su automobili. autobusi i komercijalni avioni. Ubrzanje i usporenje. * Ubrzanje predstavlja nivo promene brzine ili smera kretanja nekog tela odredene mase u jedinici vremena. uticaj ubrzanja je takav da su moguce odredene posledice ubrzanja na fiziolo ke funkcije. vozovi.Kretanje. Efekti na organizam. * Organ cula sluha kod coveka ima sposobnost da registruje pod izvesnim uslovima treperenje nekog tela. U takvim okolnostima piloti aviona padaju u nesvesno stanje pre nego to nastupe bilo kakve druge fiziolo ke promene (Sanders i McCormick). ubrzanja su srednjeg nivoa. Ekvivalentni nivo buke. a uticaj na ljudski organizam je zanemarljiv.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful