DEFINICIJA ERGONOMIJE I NJENI OSNOVNI CILJEVI (11.10.2007.

) Sa ete definicije ergonomije Projektovanje za ljudsku potrebu Organizacija radnih i ivotnih uslova Prilagodavanje rada coveku * ire gledano ergonomija je nauka koja se bavi izucavanjem ljudskih karakteristika i sposobnosti u konceptu uticaja na dizajn opreme,sistema i nacina obavljanja poslova sa zadatkom unapredivanja efikasnosti, bezbednosti i ostalih uslova koji se ticu ivota i rada ljudi ( Klark i Corlett) * Bavi se dizajniranjem za ljudsku upotrebu ,odnosno pode avanjem i oblikovanjem sistema ,masina I radnih procasa za koriscenje na najpogodniji nacin ( Pithy) * Ergonomija je disciplina koja integrise razlicita saznanja vezana za nauku o ljudima sa ciljem uskladjivanja radnih zadataka,sistema proizvoda I okruzenja sa fizickim I mentalnim sposobnostima I ogranicenjima ljudi. (Internacional Ergonomics Association (IEA),1997) * Ergonomija je skup saznanjakoja se odnose na ljudsku sposobnost,ogranicenja I druge karakteristike povezane sa dizajniranjem (Odbor za sertifikaciju u oblasti profesionalne ergonomije-BCPE) * Ergonomski dizajn ili inzenjerstvo predstavlja skup sazananja ismeren na oblikovanje opreme,uredjaja,masina ili sistema poslova, radnih zadataka,proizvoda I okruzenja za bezbednu,komfornu I efikasnu upotrebu (BCPE,1999) * Ergonomija predstavlja naucnu discipline koja se bavi fundamentalnim razumevanjem intrakcija izmedju ljudi I razlicitih elemenata sistema, kao i primenom odgovarajucih metoda I podataka radi poboljsanja zivota,rada, I sveukupnih preformansi sistema (IEA) * Ergonomija je nauka koja ima za cilj da izuci I prilagodi uslove rada,sretstva za rad,process rada I proizvod kao rezultat rada coveku sa psiholoskog,fizioloskog I anatomskog aspekta (Zunjic) Osnovni ciljevi ergonomije: Oblikovanje poslova,radnih sistema I proizvoda tako da budu komforni,bezbedni I efikasni I da doprinose zadovoljstvu coveka

Proucavanje fizickih I mentalnih uticaja na ljudske radne kapacitete I kvalite reakcija na primenjene stimuluse okruzenja Optimizacija interakcije coveka I ostalih elemenata sistema Razvoj postupaka za obavljanje rada I drugih ljudskih aktivnosti Povecanje efikasnosti I efektivnosti kojom se rad I druge aktivnosti obavljaju Unapredjenje zdravlja I bezbednosti radnika Testiranje I procena opreme,proizvoda,radnog okruzenja I postupaka sa ergonomskog aspekta Razvoj pomagala za rad iobucavanje Izbor I obuka osoblja koje ce raditi na opremi,proizvodima,napravama I procesima Prikupljanje I prezentacija podataka za primenu u projektovanju Slika1:ergonomski ciljevi proizvodnog sistema * Ergonomski ciljevi se cesto dele na dve grupe : one koje teze nekom poboljsanju ili unapredjenju za pojedinca I za proizvodni sistem * Prethodne dve grupe ciljeva se medjusobno ne iskljucuju vec dopunjuju jer nacin rada ili oprema koji su projektovani da zadovolje potrebe zaposlenih ili korisnika ne moguumanjiti radnu efikasnost vec je poboljsavaju. * Cilj ergonomija nije samo u tome da izvrsenje radnog zadatka cini laksim I brzim nego I pouzadnijim. POVEZANOST ERGONOMIJE I DRUGIH NAUKA * Ergonomija u svom multidisciplinarnom metodoloskom pristupu obuhvata veliki broj naucnih podrucja I oblasti koje se prozimaju. Ergonomija je povezana sa: Sistemskim naukama Psiholoskim naukama Tehnickim naukama Matematickim naukama Medicinsko-bioloskim naukama Kompjutrskim naukama

· Fizicko-hemijsjim naukama * 70-ih i 80-ih ergonomija ulazi u fazu kompletnog sazrevanja i izlazi iz debate o definisanju svojih granica * Ergonomija i nauke sa zajednickim interesima: · One koje dolaze do podataka o coveku · One koje joriste prethodne podatke OSNOVNA PODRUCJA ERGONOMSKIH ISTRAZIVANJA I NJENA PRIMENA * Ergonomska istrazivanja mogu se sistematizovati u sledecih 5 osnovnih oblasti: 1. psihofizioloska 2. sistemskotehnicka 3. organizaciona 4. pedagoska i 5. oblast zastite na radu 1-svojstva coveka koja uticu na upravljacke delatnosti 2-problemi covek-masina 3-pitanja vezana za organizaciju radnog mesta i opreme 4-profesionalna orijentacija i selekcija kadrova i obuka operatora primenom tehnickih sredstava za to 5-prevencija profesionalnih oboljenja i bezbednost Pri kraju II sv.rata ergonomija iz oblasti vojske prelazi u proizvadnju,komunikacije i saobracaj i dr. - Ergonomija ima najznacajniju primenu u vojnoj oblasti - Ergonomija se u projektivanju dosta primanjuje (os stvari do usluga) -Ergnomske kriterijume je neophodno primenjivati jos u pocetnoj fazi projektovanja ( prototip i prepravka) KORIST OD PRIMENE BAZICNIH ERGONOMSKIH RESENJA * Prica sa osvetljenjem i bukom u SAD i Poljskoj .

* smanjenje buke,prilagodjavanje tempa rada, bolje osvetljenje,p rilagodjavanje masine coveku = prast produktivnosti,smanjenje nesreca,smanjenje bolovanja itd... SISTEM COVEK- MASINA I NJEGOVE KOMPONENTE * Sistem predstavlja celinu cija je osnovna namena postojanja ispunjenje odredjenog cilja ( Bailey) * Sistem moze da sadrzi razlicite komponente. Sa ergonomskog gledista i system se sastoji od ljudi, masina i drugih entiteta koji f-onise udruzeno, kako bi bio ostvaren odredjeni cilj koji nezavisne komponente iz sastava sistema ne bi mogle samostalno da ispune. * SCM predstavlja kombinaciju jednog coveka ili grupe ljudi i jednog ili vise fizickih objekata koji su u medjusobnoj interakciji, sa ciljem da od datog ulaza naprave zeljeni izlaz. * U odnosu SCM,Sanders i McCormick isticu da se pod masinom podrazumeva bilo koji vid fizickog objekta,uredjaja,opreme,orudja ili stvari koje ljudi koriste kako bi ostvarili odredjenu aktivnost,u cilju izvrsenja postavljenog zadatka ili f-je. * Kada covek ostvaruje interakciju sa masinom nakon obrade informacije i donosenja odluke,covek preduzima odredjeni vid akcije,koja se ostvaruje pomocuefektorskog mehanizma.Ovaj mehanizam obuhvata odredjeni vid neuro-misicne aktivnosti. * Masina sa druge strane prima od coveka komande putem svog kontrolnog mehanizma .Masina zatim izvrsava odredjenu aktivnost koja je od nje zahtevana da bi se ostvario zeljeni izlaz.Putem displeja ona informise coveka o izvrsenjuz preduzete akcije. * Kako bi se ostvarila maksimalna efikasnost,SCM treba da bude koncipiran tako operator bude komplementaran svojstvima koriscene masine, dok bi masina trebalo da bude komplementarna sa mogucnostima i sposobnostima coveka (Murrell Slika5-primer strukture i povezanost elemenata u sistemu covekmasina;covek kao k ontrolor jednog zatvorenog sistema covekmasina(Murrell) * Pojava interferencije izmedju zatvorenih SCM moze da dovede do pojave pogorsanja u f-onisanju pojedinacnih sistema (bez medjudejstva su ok,ali

mogu i f-onisati na neodgovarajuci nacin kada su u sprezi, npr jedan covekdve ma sine) * Okruzenje predstavlja znacajan element koji moze imati velikog uticaja na f-onisanje SCM. (npr:sunceva svetlost moze prouzrokovati bljestanje displeja prilikom leta i ugroziti bezbednost posade i putnika) * Mnogi autori (Platonov,Lomov,Venda) kao jedinstven sistem posmatraju sistem koji se u globalu sastoji od tri komponente:covek-masina-okruzenje. Sl.6-elementi sistema covek-masina-okruzenje i njihove medjusobne veze (Juptner) * Pojedini autori u definisanju ergonomskih sistema idu dalje( u posmatranju komponenti) pa tako Benevolovskaja ergonomski sistem rezmatra kao sistem koji sadrzi pet elemenata:covek-masina-predmet rada-lica pored operatora koja se nalaze u zoni dejstva masine. Sl.7-Ergonomski sistam po Benevolovskoj * Sistem covek-masina se moze klasifikovati u tri osnovne grupe,zavisno od stepena i nacina kontrole,odnosno u f-onisanju sistema.U tom smislu se razlikuju: 1. manuelni 2. mehanicki (poluautomatski) 3. automatski 1-se sastoji od rucnih alata i drugih orudja kojima upravlja operator.U ovom slucaju covek koristi svoju fizicku energiju za odrzavanje rada sistema 2-sadrzi masinske komponente koje imaju sopstveni izvor energije.F-ja operatora u ovom sistemu se prvenstveno bazira na kontroli,zasnovanoj na koriscenju komandnih uredjaja 3-obavlja svoje operacije bez ucesca ili sa minimalnim ucescem coveka.Interakcija coveka i masine se u ovom slucaju zasniva na instaliranju,programiranju,reprogramiranju i odrzavanju f-je sistema. * Pored informacionog medjudejstva izmedju coveka i masine ,postoje i drugi vidovi medjudejstva koji su karakteristicni za f-onisanje ovog sistema.U tom smislu se mogu izdvojiti dejsva sile,brzina,ubrzanje,kolicina kretanja i trajektorija, koje su tajodje u vezi sa opisom f-je sistema (Volokova i saradnici)

tako i za celokupan proces rada.odnosno njegovih komponenata * Pouzdanost sistema se najcesce definise kao verovatnoca uspesnog izvrsenja postavljenih zadataka ( Sanders i McCormick) * Pouzdanost masine se uobicajeno obracunava na cetiri ili vise decimala. jedan od najvaznijih ciljeva je ocuvanje f-onisanja sistema u predvidjenom vremenskom periodu * Pouzdanost sistema se moze odrediti na osnovu registrovanja gresaka u f-onisanju sistema. * Neophodno je da pokazatelji pouzdanosti budu jedinstveni za sve clanove sistema covek-masina. dok se pouzdanost coveka obracunava na ne vise od tri decimale * Pouzdanost sistema moze se okarakterisati i velicinom koja se naziva srednje vreme do otkaza.j =nj / Nj * Tj .Zbog kompleksnosti coveka i njegovih osobina vezanih za izvrsenje radne aktivnosti. * Jedan od pokazatelja pouzdanosti operatora je verovatnoca rada bez pojave greske.moze se izracunati iz formule (Duskov i saradnici): Pj= Nj nj/ Nj Nj ukupan broj gresaka j-tog tipa koji je izvrsen bez pojave greske nj broj gresaka koji se moze dopustiti * Kao pokazatelji rada bez pojave greske takodje se moze koristiti velicina koja se odnodsi na intenzitet pojave gresaka .Intenzitet j-tog tipa moze se odrediti iz izraza (Duskov i saradnici): . * Prilikom odredjivanja pouzdanosti sistema covek-masina treba posmatrati coveka-operatora koa komponentu koja utice na pouzdanost sistema.Ova verovatnoca so moze izracunati kako za pojedinacne radne aktivnosti . * Verovatnoca izvrsenja pojedinacne radne operacije bez pojave greske Pj . Ovaj pokazatelj se pdnosi na prosecno vreme u kojem pojedinacne komponente ili sistem kao celina mogu uspesno f-onisati do pojave otkaza ili na prosecno vreme izmedju dva otkaza.POUZDANOST SISTEMA * Prilikom dizajniranja sistema.postojece teorije koje se odnose na pouzdanost imaju ogranicen karakter.

Tj opada i intenzitet gresaka u radu je veci.vec se menja tokom vremena. dok se oblast III odnosi na fazu koju karakterise pojava zamora u radu operatora. * Prethodno navedena formula vezana za intenzitet pojave gresaka moze se primenjivati samo na oblast postojane radne sposobnosti.srednje vreme izvrsenja operacije Sto je broj gresaka veci.On se odnosi na verovatnocu ukljucenja operatora u radi proces u proizvoljnom vremenskom trenutku.pri cemu se za svako od tih stanja odredjuje kompletna vredost posmatranog pokazatelja pouzdanosti operatora.n Pop =å pi × popi i=1 Pi-verovatnoca nastupanja i-tog stanja Popi-verovatnoca rada bez pojave greske u radu operatora za i-ot stanje * Koeficijent raspolozivosti operatora ( KRO) predstavlja vazan pokazatelj koji se odnosi na pouzdanost operatora. oblas II na fazu postojane radne sposobnosti.Sa svakim od tih faktora je povezano odredjeno stanje sistema covek-masina.To/T To-vreme u kojem se operator iz bilo kog razloga ne nalazi na radnom mestu(vreme odsustva) T.8-karakteristicna kriva koja se odnosi na tok promene gresaka operatora u okviru jednog radnog dana.Verovatnoca ispravljanja dopustenih gresaka Pisp se moze dobiti iz izraza (Duskov i saradnici): . * Pouzdanost coveka operatora nije const velicina . Kop= 1.ukupno vreme rada operatora * Pokazatelj regeneracije je povezan sa mogucnoscu samokontrole dejstva operatora i ispravljanja dopustenih gresaka. Sl.Tj. tada se srednja vrednost verovatnoce rada bez pojave greske u radu operatora moze odraditi iz izraza (Duskov i saradnici): . * Prilikom odredjivanja pouzdanosti operatera u konkretnom slucaju potrebno je obuhvatiti sve faktore koji su karakteristicni za dati vid delatnosti. tako i izmenom stanja operatora.Ona je uslovljena promenom radnih uslova. * Oblast I sa dijagrama se odnosi na fazu uhodavanja. * Ukoliko izdvojimo m razlicitih stanja vezanih za proces rada operatora i za svako od tih stanja odredimo verovatnocu rada bez pojave greske u radu operatora.

verovatnoca emitovanja kontrolnog signala Pdet.verovatnoca detekcije emitovanog signala od strane operatera Pi-verovatnoca ispravke pogresnog upravljackog dejstva pri ponovljenom pokusaju Kopirano prvi deo (11. * Vizuelne informacije mozemo podeliti prema poreklu u dve grupe: pisane i prostorno-objektne..njihov raspored.Pisp = PKPDET PI Pk. * U centralnom delu mreznjace preovladjuju cepiici.U tom cilju.kretanje i preonene na njima.odnosno na nacim na koji ce omoguciti ustedu uvremenu i sto manje gresaka u radu. * Prostorna-objektne informacije poticu iz trodimenzionalnog prostora koji okruzuje coveka. * Culo vida je najcesce najopterecenije culo coveka tokom obavljanja neke radne aktivnosti.kojih ima izmedju 6 i 7 miliona.2007.pisane reci.slova ili slike.) * Najveci deo informacija koji covek percipira u cilju izvrsenja nekog zadatka primljen je putem cula vide. * U perifernom delu mreznjace preovladjuju stapici.kojih ima priblizno 130 miliona(S&M). .Stapici f-onisu pri niskom nivou osvetljenosti (sumrak) i mogu razlikovati samo nijanse sive boje u rasponu od bele do crne.kontrolne pozicije svetlasne signale i drugo. * Pisane infirmacije se javljaju u vidu textualno predstavljenog sadrzaja.u kojem on zapaza objekte.boju kao i rstojanje pojedinih objekata.neophodno je poznavati streukturu i f-onalne osobine vizuelnog sistema * Receptori cula vida se nalaze u dnu oka odnosno na mreznjaci.10.10.Oni su osetljivi na dnevnu svetlost i odgovorni za uocavanje i raspoznavanje boja.Ispod pigmentnog sloja mreznjace nalaze se dve grupe celija razlicite osetljivosti na svetlost.2007.upozoravajuce oblike i natpise. * U radnom okruzenju vizuelne informacije treba predstaviti u onom obliku koji ce omoguciti pravovremenu detekciju i razumevanje.kao sto su one informacije koje se odnose na pisane procedure.) Vizuelna informacija i vidjenje (18.znaka.To su stapici i cepici.

prema zakonu I=C (Shiffman).Prvi so odnosi na povecanje intenziteta stimulusa.verovatnoca detekcije stimulusa ce ostati nepromenjena. * Smanjenjem intenziteta stimulusa i istovrenemenim povecanjem njegovih dimanzija prema prethodnoj f-li. I predstavlja luminanaciju objekta L. * Zakon Pipera je u upotrebi za vidni ugao da 7 stepeni.I je imtenzitet stimulusa dok je sa C oznacena konstanta koja se odnosi na vrednost praga detekcije (Shiffman). * Riccov zakon je primenljiv za vidni ugao do 30*. * Detekcija stimulusa u perifernom delu mreznjace zavisi samo od intenziteta stimulusa.Ova zavisnost je poznata kao RICCOV zakon i matematicki se moze izraziti na sedeci nacin: C=AxI Gde je sa A oznacena povrsina na mreznjaci zahvacena stimulusom. * Izmedju mreznjace i spoljasnje sredine postoji dioptricki aparat oka cije je uloga da na mreznjacu projektuje ostru sliku posmatranog objekta. * Svetlosna energija koja dospe na mreznjacu pretvara se u nervne impulse.dok je drugi povezan sa povecanjem povrsine mreznjace koja je obuhvacena stimulusom. * U relativno kratkom vremenskom periodu.Centralni deo zute mrlje je sastavljen iskljucivo od cepica (fotoreceptorskih i fotosenzibilnih celika konusnog oblika).sastavljena prvenstveno od cepica. * Kada svetlost sa posmatranog objekta padne na zutu mrlju ona se tada moze uociti najjasnije. * U slucaju detektovanja svetlosti sa objekta.intenzitet stimulusa i njegovo trajanje su obrnuto proporcionalni u smislu verovatnoce detekcije . * U oblasti centralnog dela mreznjace verovatnoca detekcije stimulusa se moze povecati na dva nacina.koji se dalje prenose u delove centralnog nervnog sistema zaduzene za formiranje optickih predstava prostornih objekata iz covekovog okruzenja.* U srednjem delu mreznjace se nalazi zuta mrlja. * Ovi stimulusi kod kojih je proizvod intenziteta povrsine koja je zahvacena na mreznjaci identicanimaju podjednaku verovatnocu detekcije.iz razloga zato sto u tom podrucju retine velicina stimulusa nije od znacaja za detekciju.(Borisov i saradnici) i on glasi: C = A ´L * Prethodne formule se ne mogu koristit za periferni deo mreznjace.

veca tada se bira krace vreme expozicije kako objekti na fotki ne bi bili previse svetli.).vreme expozicije je duze kako bi film mogao da zabelezi sliku objekta.U tom slucaju vazi relacija poznata pod nazivom BLOSHOV zakon koji glasi: C=TxI.Ukoliko je osv.bliskih posmatracu nisu u dovoljnoj meri konvergentni tako da se fokusiraju u tacki koja se nalazi iza mreznjace (socivo ne moze da promeni oblik u toj meri koja bi bila naophodna za nastanak jasne slike). * Rastojanje koje se odnosi na na akomodacionu tacku odmora zavisi od godina starosti.ljudsko oko simultano obavlja tri operacije:kontrakciju zenice. * Prema Bloshovom zakonu ukoliko je stimulus manjeg intenziteta verovatnoca njegove detekcije nece biti umanjena ukoliko je vreme expozicije stimulusa duze.Ako se na taj nacin adaptira da bi slika obliznjih objekata bila jesna. * Alomodacija je proces pri kome se menja oblik ocnog sociva.Ukoliko je osvetljenost niska.kako bi se mogli videti stvari koje su na malom rastojanju od posmatraca (Sen &Richardson).okr. * Konvergencija nastaje kada se oci pomeraju ka unutrasnjosti u pravcu nosa. RPA predstavlja rastojanje na kome se oci fokusiraju kada ne postoji posebna potreba za fokusiranjem odnosno odredjen objekat na koji bi se trebalo fokusirati (Ankrum).Kao rezultat nastaje zamagljena slika posmatranog objekta (Shiffman). gde je sa T oznaceno vreme trajanje stimulusa (Shiffman) . . * Zraci sa svetlosnog izvora udaljeni 6 i vise m od posmaraca priblizno su paralelni tako da se mogu bez vecih problema fokusirati na mreznjaci. * Prethodno opisana pojava primenjena za oblikovanje f-onalnih karakteristika. * Prilikom posmatranja objekata sa blizine.kako bi se posmatrana slika ostro fokusirala na mreznjaci (Shiffman). * Bloshov zakon je primenljiv na periferni deo mreznjace u kojem preovladjuju stapici. * Svetlosni zraci sa obj. * Culo vida kod coveka poseduje predodredjeno akomodacino rastojanje koje se naziva akomodaciona tacka odmora (RPA.fotoaparata odnosno vremena expozicije. * Svaki objekat koji je lociran na manjoj udaljenosti od polozaja najblize tacke bice zamagljen.akomodaciju i konvergenciju. * Najkrace ratojanje sa kojeg se posmatrani objekat moze videti jesno naziva se najbliza tacka (Shiffman).stimulusa.Oko iznasi oko 79cm za mladje ljude dok se sa starenjem povecava (Ankrum).

4.Usled ukljucivanja i iskljucivanja kao i promene re ima rada pojedinih ma ina.Ova buka mo e nastati kao rezultat rada jednog ili vi e izvora. U vecini slucajeva industrijska buka je promenljivog nivoa.vezba OCENA BUKE PROMENLJIVOG NIVOA * Buka predstavlja promenu pritiska u vazdusnoj sredini koje ljudsko uho registruje kao zvuk. Primerove ove buke je buka transformatora. 2. Osnovna karakteristika ove buke se sastoji u iznenadnim prekidima .* Objekti koji su locirani na velikoj udaljenosti od posmatraca iziskuju konvergenciju jer se ona mogu fixirati paralelno linijama posmatracevog oka. Iako se odlikuje znatnim promenama zvucnog pritiska u okviru kratkih vremenskih intervala.Stabilna buka.cija aktivnost moze dovesti do pojave ocnog zamora (Sen &Richardson). * Rad u ind.Najce ce potice od razlicitih zvucnih izvora koji emituju zvuk u neuskladenim i nepravilnim vremenskim intervalima.Kontinualna buka. buka se mo e pojavljivati i nestajati postajuci opasna po zdravlje i bezbednost radnika ili se odr avati u bezbednim granicama. 3.buka se moze klasifikovati u sledecih 5 kategorija: 1. mada se razmatraju zasebno zbog svojih specificnosti. Ona takode mo e biti kontinualna.To je buka ciji se intenzitet tokom vremena ne menja ili se menja u uskim granicama.Buka promenljivog nivoa. Njena osnovna karakteristika se sastoji u tome da se emisija zvuka sa jednog ili vi e izvora obavlja neprekidno. okruzenju se odlikuje postojanjem buke razlicitog int-a i kstika. * Istrazivanja dejstva buke na coveka su pokazala da je int.Isprekidana buka. Stabilna i buka promenljivog nivoa se izdvajaju kao dve osnovne buke u odnosu na koje se mo e klasifikovati buka.buke pored frekvencije i vremena delovanje buka osnovni indikator za procenu efekata buke na ljudski organizam. * U odnosu na nacin promene buke tokom vremena i njeno trajanje. Intenzitet je pribli no stalan i pokriva ceo opseg akusticnih frekvencija.odnosno intervali njenog pojavljivanja i nestanka. Dve naredne kategorije buke takode spadaju u grupu koja se odnosi na buku promenljivog nivoa.Sto je posmatrani objekat blizi vece je naprezanje misica koji su zaduzeni za kovergenciju (Ankrum). Lab. * Stepen konvergencije je kontrolisan pomocu misica.

Isprekidana buka slicno kontinualnoj pokriva ceo opseg akusticnih frekvencija mada postoje i izuzeci.prit. 2 . radpneumatskog cekica. 1 -Pr.prit.udruzenja i dezavne institucije predlagale veci broj pokazatelja za vremenski promenljiv nivo zvuka. u decibelima dB se odredjuje iz f-ule : L=10 log (p na kvadrat/po na kvadrat). u j-ici vremena.energije prijemniku kao postojeci vremenski zvuk. Ova vrsta buke je po svojoj prirodi daleko tetnija od kontinualne buke. * Intenzitet buke je velicina koja je direktno povezana sa promenom amplitude zvucnog pritiska. Primer ove buke je buka koju proizvode prese.gde je sa p oznacene promena zv. * ENB zavisi od dve osnovne promenljive velicine: vremena posmatranja i akusticnih promena tokom tog perioda.prit. * Ljusko uho je manje osetljivo na niskofrekventne promene zv. Njen intenzitet mo e biti razlicit kao i opseg akusticnih frekvencija koje obuhvata (Valcic). U kratkom vremenskom intervalu buka dosti e maksimalnu vrednost a zatim naglo izcezava.Ova prosecna vrednost je dobila naziv ENB (Leq) .to je sa prakticne strane nepogodno direktno izrazavati promenu pritiska. koji ljudsko uho moze da detektuje i koji iznasi 20 mikropaskala.emisije zvuka ili padovima intenziteta koji su neujednacenog vremenskog trajanja. * Duzi niz godina su pojedinci. u Pa. * Nivu zv. * F-cija buke se izrazava u hercima Hz.Ova buka nastaje naglo. 5. eksplozije i slicno. a sa po oznacen minimalni zv. * S obzirom da je opseg zvusnog pritiska koje ljudsko uho moze da detektuje u paskalim Pa relativno veliik (odnos min-max koje uho detektuje je 30000). uvedena logaritamska skala. ( oko 100 Hz) i na visoko frekventne promene (preko 8000 Hz) .prit.Agencija za zastitu okruzenja je izvela zakljucak (1974) da je kod razmatranja kumulativnih efekata buke u odnosu na coveka najbolja mera za kvantifikaciju njenog uticaja dugotrajni prosecni nivo zvuka.konstantne buka koja u datom vremenskom periodu predaje isti iznos zv.prit. visokog je intenziteta i kratkog trajanja. i predstavlja broj promena zv.Impulsna buka. * ENB je po energetskoj vrednosti i dejstvu jednak nivou zvucnog prit.tako da je za registrovanje promene zv. -Pr.prit.

vrednost zvucnog pritiska. .Ovaj metod se zasniva na registrovanju diskretnih nivoa buke koji se ocitavaju sa fonometra i njihovom belezenju u posebnu tabelu predvidjenu z aizracunavanje ENB-a. * ENB se moze izracunati primenom metode Taylora i Lipscomba. * Prvi nacin vodi preko odredjivanja svih diskretnih vrednosti Li i odgovarajucih vrednosti ti koje se zatim uvrscavaju u gornju j-nu. * Vrednosti ti se u ovom slucaju odredjuju sa vremenskog histograma buke koji se prethodno nacrta. . * Drugi nacin odredjivanja ENB-a putem obrasca se bazira na preporuci ISO-a.t1 tt1 pp 2 o ( t) dt ùúú û ò 2 gde je sa p(t) oznacen promenljiv vaz. * Ukoliko se umesto vazdusnog pritiska za odredjivanje ENB-a koristi nivo zvucnog pritiska (L) formula za odredjivanje Leq glasi: æ 1 TL( t )ö L = 10 × log çç T ò10 10 dt ÷÷ eq è 0 ø · Za prakticne potrebe ENB se izracunava iz formule: Leq = 10 × log æç i=nt ×100. dok Li predstavlja diskretni konstantni nivo buke odnosno const. * ENB se putem obrasca moze odrediti na dva nacina u zavisnosti od vrednosti Li koja se uzima u proracunu.uz koriscenje nomografa z aodredjivanje korekcionog f-tora i nomografa za kombinovanje dva nivoa zvucnog pritiska u cilju dobijanja rezultujuceg.1×Li ö÷ å i è i=1 ø Gde ti predstavlja deo od sveukupnog posmatrackog vremena u kom je postojao pdredjeni nivo buke. * ENB u vremenskom intervalu t1-t2 se racuna po f-muli: 2 Leq = 10 × log éêëê t21 . a sa po referentni pritisak koji iznosi 20mikroHz-a.* Prvobitna procena ENB-a je bila za merenje i procenu buke koja je poticala od aviona.ali se posle prosirila primena.prit.

* Dozvoljene vrednosti imp.buke koje propisuje domaci pravilnik o merama i normativima zastite na radu od buke u radnim prostorijama.buke izrazito visok i da takva buka u relativno kratkom trajanju moze izazvati trajne negativne posledice po zdravlje ljudi standardima se propisuju dozvoljena vremena izlaganja za pojedine nivoe imp.buke.Diskriminativnost AN simbola se kao oblast vremenom izdvojila iz sireg kontexta diskriminativnosti.buke.pri cemu se merodavni nivo buke Lm odredjuje u zavisnosti od nacina promene buke tokom vremena.predstavljene na pokazivacu.Oni koriste alfanumericke simbole za prikazivanje neophodnih informacija.10..U slucaju kada nivo buke tokom vremena nije const. * Od posebne vaznosti je to kako su AN inf. .citkost.merodvni nivo buke se odredjuje u zavisnosti od nacina na koji se buka menja tokom vremena.bike koje propisuje OSHA odgovaraju dozvoljenim vrednostima imp. ) * Alfanumericki pokazivaci su najrasprostranjenija vrsta pokazivaca.* Impulsna buka se prema OSHA definise kao zvuk kod koga vreme uspona nije vece od 35ms do maximalnog int-a i sa trajanjem vecim od 500ms do trenutka kada je nivo za 20dB ispod maximuma . * Merodavni nivo buke je onaj nivo buke koji se koristi za procenu stetnog dejstva.vidljivost i citljivost AN simbola. * OSHA je tabelarno propisalamaximalno dozvoljene brojeve impulsa za razlicite int. * Kriterijumi i postupak za ocenu stetnog dejstva vremenski promenljive buke su identicni sa onima za stabilnu buku. * Max dozvoljeni broj impulsa za 8-casovni radni dan se moze odrediti prema f-li: dozvoljeni broj impulsa = 16Li 10 10 Gde je sa Li nivo imp.imp.VIDLJIVOST I CITLJIVOST ALFA-NUMERICKIH INFORMACIJA (25. * Smatra se da je nedovoljno da simbol bude samo detektabilanvec da njegova priroda treba da bude takva da se moze razlikovati od simbolai ste vrste.Dopusteni nivo buke Lg se odredjuje tabelarno.U cilju osnovne pogodnosti koriscenog AN prikaza primenjuju se teorijske postavke vezane za citkost. CITKOST.2007.buke u toku jednog osmocasovnog radnog dana. * S obzirom da je int.

citkost determini u kao lakocu sa kojom se pojedinacna slova mogu medusobno razlikovati odnosno sa kojom se reci mogu korektno raspoznati. Neophodno je razlikovati citkost karaktera i citkost texta. odnosno oblik karaktera. osvetljenje. Citkost texta se odnosi na lakocu kojom se grupa karaktera mo e korektno identifikovati kao rec. Polaritet i boja kao faktori citkosti se mogu menjati softversi mada je njihova promena u slucaju VDT monitora moguca samo ukoliko je to hardverski omoguceno. U tom smoslu mogu se razlikovati softverski i hardverski faktori citkosti ( unjic) U softverske faktore citkosti spadaju: vrsta fonta.2007. vrsta medijuma odnosno primena za titnog ekranskog filtera. U hardverske faktore citkosti spadaju (u koliko se koriste elektronski pokazivaci odnosno VDT monitori) fliker. Hansen i Has. Dve najce ce kategorije . Postoji preko 30000 vrsta fontova (Sanders i Mc Cormick).) CITKOST ALFANUMERICKIH METODA Citkost se u naj iroj formi odreduje kao pogodnost ocitavanja vezanog za raspoznavanje (Sanders i Mc Cormick). Kember i Varley smatraju da se citljivost ogleda kroz manifestacije vezane za process citanja dok se citkost odnosi na sposobnost prepoznavanja individualnih karaktera. Citkost karaktera se ogleda u sposobnosti identifikacije nekog odredjenog slova ili broja.10. irina crtica alfa numerickih metoda . FAKTORI CITKOSTI Postoji veci broj faktora od kojih zavisi citkost alfa numerickoh metoda. nestabilnost slike. rezolucija. tehnologija izrade pokazivaca. citkost defini u kao karakteristiku alfa numerickih simbola koja obezbeduje njihovo medusobno razlikovanje. Osnovna podela faktora citkosti je po poreklu samog faktora odnosno prema nacinu na koji se mo e izvr iti promena faktora ili njihovo regulisanje. U nastavku ce biti predstavljene osnovne karakteristike softverskog faktora citkosti ukljucujuci polaritet i boju. a njihov broj se iz dana u dan sve vi e povecava. rastojanje izmedju karaktera i o trina ivica karaktera. velicina karaktera.Kopirano drugi deo (25.

SERIF (odlikuju se malim kitnjastim orengmentnim segmentima u osnovi in a zavr etku karaktera) i SANS SERIF fontovi (bez kitnjastih segmenata) Tipican predstavnik SERIF fontova je TIMES NEW ROMAN dok je jedan od najpoznatijih SAN SERIF fontova ARIAL. Ranija istra ivanja su u pogledu lakoce ocitavanja prete no prednost davala SERIF u odnosu na SAN SERIF fontove. Najnovije istra ivanje Bernanda i Millasa je pokazalo da je TIMES NEW ROMAN citkiji od ARIAL fonta jer je vreme potrebno ya ocitavanje krace. Oblik karaktera direktno zavisi od vrste fonta medjutim ovaj factor se ponekad zasebno razmatra jer je njegov uticaj na citkost posebno izra ena.Oni su sastavni deo zatvorene petlje sistema covek masina. Times new roman je odlican primer jednog tradicionalnog fonta koji je uspe no adaptiran za primenu na video display terminalima tako da se cesto primenjuje kao osnovni font u vecini WEB pretra ivaca. VERDANA font se pokazao najcitkijim iako nisu detektovane statisticki znacajne razlike u citkosti izmedju testiranih fontova. pogotovu ako je kori cenjen papir kao medijum. jer se smatralo da ornamentni * karaktera doprinose lakoci raspoznavanja* karaktera. Informacija koja se prenosi pomocu komandnih organa moze biti prikazana na pokazivacu ili se moze manifestovati u prirodi odgovora kontrolisanog sistema. Kada se posmatraju velika slova prema Gluthu SERIF karakteri se te e razlikuju od SANSERIF karaktera. Primera radi pritisna dugmad mogu biti oblikovana u vidu minijaturnog maticnog pokazivaca dimenzija 3. VERDANA font je soecijalno oblikovan font radi povecanja citkosti na video displej terminalima tako da ga LYNCH i FORTON zbog karakteristika koje poseduje preporucuju za kreiranje WEB stranica. Bernand i saradnici su na video displej terminalima poredili citkost na pet odabranih fontova iz grupe SERIF fontova i pet odabranih fontova iz grupe SAN SERIF fontova. KOMANDNI ORGANI * To su fizicki objekti pomocu kojih se salju upravljacki signali masini. mada su nasuprot tome subjektivne preference ispitanika ukazivale da ARIAL ima prednost u odnosu na times new roman font.postrojenjima i opremi.uredjajima.2cm koji moze biti tako programiran da prikaze .Sa napretkom tehnologije raylika iymedju komadnih organa i pokazivaca postaje sve vise maglovita.8x5. Na osnovu sveukupnih karakteristika dobijenih kao rezultat istra ivanja subjektivnih interference ispitanika.

i nedostatak samopuzdanja pilota.te ko uocljive natpise.toplo-mlako-hladno i sl.Unos podatak je povezan sa uvodjenje odredjenih disretnih podataka u system kao npr. * Prema Attwoodu i saradnicima neki od osnovnih nedostataka koji su uzrok nepouzdanog rukovanja komadnim organima vezani su za nejasne tekstualne natpise koji se odnose na komandne organe.nervosa.unos podataka i podesavanje.Podesavanje se odnosi na prebacivanje sistema u odgovarajuce diskretno stanje cime se ujedno postize kontrola rada sistema.Fitts i Jones su analizirali 460gresaka koje su napravlili piloti pri upotrebi komandnih organa.osnovne funkcije diskretnih komandnih organa su aktivacija.Preostale greske su bile posledica nekompabilnosti izmedju komandnog organa i upotrebljenog pokazivaca(6%). * Neadekvatno dizajnirani komandni organi mogu uzrokovati neefikasnost u radu i tako ugroziti funkcionisanje sistema covek-masina. Tipovi komandnih organa Osnovnih tipovi informacija koji se prenose putem komndnih organa mogu se podeliti u dve osnovne klase:diskretne i kontinalne informacija(Sanders i McCormick).nedostatak natpisa. * Kontinualna informacija sa druge strane podrazumeva da se moze napraviti izbor bilo koje informacije iz skupa koji se moze posmatrati kao .lo e oblikovanje komandnih organa. Diskretna informacija je ona informacija koja se moze prikazati izolovana kao jedna iz konacnog skupa informacija koje opisuju stanje sistema kao sto je ukljuceno-iskljuceno.Shodno tome.Ona se povezuje sa varijablama kao sto su tenzija.njihovo neadekvatno obzicioniranje odnosno funkcionisanje komandnih organa koji nije u skladu sa ocekivanjim.Aktivacija se odnosi na iniciranje radne aktivnosti kao sto je recimo ukljucivanje masine.odredjenu poruku ili symbol (Sanders i McCormick).odnosno u 26% slucajeva rezultat njihovog pogresnog razmestaja na * Istrazivanja Gerberta i Kemnila vezane za moguce uzroke nesrecnih slucajeva pokazala su da je komponenta nazvana koordinacija komandnih organa u samom vrhu saobracajnih nezgoda.Slicna situacija is a takozvanim ekranima na dodir (tacskrin tehnologija).Od ukupnog broja napravljanih gresaka 68% je bilo posledica neadekvatnog dizajna.alafa numerickog preko tastature.

Kontinualna kontrola se najbolje postize pomocu rucnog tocka(Oborne).klizac.Oni nude sirok opseg pozicija za podesavanje .Kao sto je recimo polozaj kursora na ekranu pri upotrebi misa ili izbor bilo koje numericke vrednisto u slucaju kada promenljiva velicina moze uzeti proizvoljnu vrednost iz kontinualnog intervala numerickih vrednosti.Nisu svi komandni organi podjenako promenljivi za sve funkcije.dirka.U rucne komnadne organe spadaju dugme.Pritisna dugmeta su takodje najbolje resenje za unos podataka (Oborne) u slucaju potrebe za diskretnim podesavanjem rotacijoni selektorski prekidac je odlicno resenje jer sadrzi jasne naznacene pozicije.informacijoni .Ono je veoma pogodno u slucaju kada je pogodno da komandni organ ima samo dve pozicije.Oni su posebno pogodni kada je potrebno koristiti samo dve pozicije komandnih organa mada se mogu uspesno koristit i u slucaju potrebe kontrlo 3 operativna stanja. * Preko kontinulane funkcije komandnih organa obavlja se kvantitativno podesavanje i kontinulana kontrola sistema (Oborne).Klizni prekidaci i tockici su sa druge strane pogodni za funkciju kontinulane kontrole.Funkcija diskretne kontrole se moze uspesno obaviti pomocu mikroprekidaca i malih opruznih mehanickih prekidaca. Kvantitativno podesavanje vezano za podesavanje rada uredjaja na odredjenu vrednost iz *kontinuma* kao sto je recimo podesavanje radio frekvezcije za prijem odredjene radio stanice.prekidac. * Pritisno dugme se prvenstveno upotrebljava za uspostavljanje ili prekid nekih tokova(strunnog toka).Razlikuju se rucni i nozni komandni organi. * Kontinualna kontrola se odnosi na permanetno pracenje i promenu stanja sistema obicno u vezi sa odrzavanjem odredjenog nivoa aktivnosti(usmeravanje putanje volzila pomocu volana).U nozne komandne organe spadaju nozni prekidac-dugme i pedala.poluga i volan.Oni nisu pogodni za funkciju kontinulane kontrole.rucica za okretanje.Postoji veliki broj razlicitih konstrukcionih resenja komandnih organa koji se koriste u praksi.tockic.Za kvantitativno podesavanje se moze koristiti veci broj komandnih organa kao sto su pedale ili rucni tockic.Traktorija kretanja moze biti prevoliniska ili bez promene(kao kod senzornog dugmeta).Tada je uobicajeno da se te dve pozicije posebno naznace uz koriscenje odredjenih pomocnih sredstava kao sto su fizicki polozaj ili indikacijono svetlo(Attwood i saradnici).Laki su za upotrebu a njihova potreba se koristi da ukaze na stanje u kojem se nalazi masina kojom se upravlja.ovo su ujedno i osnovni tipovi dizajnerskih resenja komandnih organa.Ako se brzina aktivacije usvoji kao osnovno kriterijum za izbor komandnih organa tada je pritisno dugme.

za digitalnu identifikaciju i brojne druge namene.Najcesce se koriste za podesavanje pritiska.ukupna upotrebljivost komandnih organa zavisi od veceg broja komandnih organa kao sto su velicina. .Tako McFarland citira statistiku koja se odnosi na nesrecne slucajeve pri koriscenju komandnih aviona koji su posledica gresaka prilikom Indentifikacija kontrlonih organa od strane pilota.Konfuzija prilikom izbora komandnih organa namenjinih za aktiviranje tockova za prizemljenje i zakrlaca je bilo uzrok preko 400 avionskih nezgoda u periodu od 22 mseca u drugom svetskom ratu.Indentifikacija komandnih organa u odredjenim slucajevima nije od kriticnog znacaja kao u slucaju koriscenje uredjaja namenjenih zabavi medjutim.Gankst navodi da je kod pojednih zelznickih lokomotiva pravljena greska u rukovanju koja se sastojala u tome da je umesto korscenja komadnde isljucivanje signalnog svetla bila greskom aktivirana za iskljucivanje pumpe za gorivo sto je rezultiralo unistenje dizel motora.U skladu sa tim u praksi se vrsi kodiranje komandnih organa kako bi se olaksala njihova primena.Antropometriski podaci se koriste za dizajniranje prevoznih sredstava. * U ergonomiji se koriste antropometriski podaci kako bi se obezbedilo da masina ili okruzenje budu prilagodjeni telesnim karakteristikama coveka.i obicno ne zahtevaju koriscenje dodatnih indikatora pozicije. Antropometrija * Antropometrija se bavi dimenzijama ljudskog tela i odredjenim fizickim karakteristikama kao sto su volumen.namestaja.Rotacijoni prekidac se moze koristiti kako za funkciju diskretne tako i za funkciju kontinulane kontrole(Attwood i saradnici) Kodiranje komandnih organa * Iako su pojedini komandni organi pogodniji za primenu od drugih pod odredjenim uslovima.postoje situacije u kojima je brza i precizna Indentifikacija komandnih organa pitanje zivota sto je u ocljivo iz sledecih primera.Medjutim oni iziskuju fine pokrete prstiju porekte ruke.alata.odece.inercijalna svojstva i masa pojedinih delova tela.Slicne greske se desavaju in a komercijalnim letovima kao npr kada se putnicki avion srusio u East River reku.lokacija i dr.centar gravitacije.protoka ili temperature.radnih mesta.

Pre koriscenja bilo kog antropometrsikog podatka neophodno je prethodno razmotriti kriterijume koje ce usmeravati razvoj aplikacije i biti okvir za testiranje donetih odluka.Kriterijumi koju u ergonoskom smislu odredjuju uspesnost dizajnerskog resenja mogu se klasifikovati u 3 osnovne grupe:konfor.ergonomski kriterijumi definisu granice do kojih je odredjeni proizvod(masina.ispunjenje ovih kriterujuma ima veliki znacaj jer propusti u tom pravcu mogu biti potecijalno opasni po korisnika.Kao posledica toga analizom 680 nesrecnih slucajeva utvrdjeno je da su piloti visi od 183cm bili uporedljivo vise zrtve avionskih nesreca nego nizi piloti.obezbedjenje prstora oko i izmedju masnina kao i unutar same opreme u cilju njenog odrzavanja u ispravnom stanju.Primera radi Lodge je sproveo istrazivanje na populaciji mornarickih pilota SAD koje je pokazala da su oni znatno visi nego osobe koje nerade u mornarici.U cilju prevazilazenja ovog problema neophodno je kriterijume tranformisati u vece grupe podkriterijuma.Medjutim dimenzije kogpita aviona su bile proektovane prema mernim standardima koji su radjeni sa osobama razlicitih profesija.radno mesto)u saglasnosti sa ljudskim karakteristikama(telesnom masinom). * Problemi slobodnog prostora se odnose na obezbedjenje dovoljnog prostora za noge glavu i sl kao i na probleme koji se ticu neometanog kretanje kroz prolaze. * Dizajnerski kriterijumi imaju hijerarhiski karakter i usled toga osnone dizajnerske kriterijume cesto sami po sebi ne sadrze operacijone karakteristike koje bi proektantima bile od pomoc.dohvat.S tim u vezi antropometriski kriterijumi se dele u 3 kategorije: slobodan prostor.Za resavanje problema slobodnog prostora u obzir treba uzeti pre svega populaciju najkrpunijih korisnika.performanse i zdravlje i bezbednost.radni polozaj.Ovako definisan kriterijum se naziva operacijno kriterijum.* Mnogobrojne studije su pokazale opadanje radnih preforamansi kada radno okruzenje nije proektovano na nacin koji je u saglasnosti sa individualnim telesnim karakteristikama.U tom smislu.Prilikom oblikovanja radnog prostora. Kako bi kriterijum imao upotrebnu vrednost neophodno je specifitirati operaciju koju istrazivac prilikom testitranja treba da izvrsi sa ciljem utvrdjivanja u kojoj meri i da li je postavljeni kriterijum zadovoljen u posmatranom slucaju. * Gregoire i Trimble su pokazali da su preformanse koriscenja hed ap pokazivaca bile znatno vise kada je displej bio lociran na visini koja je bila prilagodjena gledanja pilota nego kada je bila potrebana dodatna podrska za polozaj tela ili promena uobicajnog telesnog polozaja kako bi se pokazivac mogo lako ocitati. .

mereno od vrha temena do ivice brade.Poznato je da se ovog kanon pridrzvao Leonardo Da Vinci.Iz ove cinenjice je proistekao niz pokusaja utvrdjivanje zakonitosti dimenzionih odnosa pojedinih delova tela.Prema tom kanonu ukupna stojeca visina je iznosila 8 visina glave.utvrdjivanjem antropometriskih zakonitosti(kanona)se zapaza jos u antickoj umetnosti (Muftic). * Kriterijumi radnog polozaja ogranicavaju sa diznajnerskog satnovista dizajnerska resenja u oba prethodno pomenuta pravca.* Problemi dohvata se pre svega odnose na lokaciju komandnih organa.operator moze pristupiti resavanu ovog problema na neadekvatan nacin udaljavanjem stolice od radnog stola sto ce imati za rezultat neadekvatan radni polozaj (Pheasant).Za resavanje problema dohvata u obzir treba uzeti pre svega populaciju fizicki najmanjih korisnika.Nereseni problemi slobodnog prostora mogu da dovedu do problema neadekvatnog radnog polozaja.Na taj nacin se poznavanjem dimenzija jednog dela tela mogu sa zadovaljavajucom tacnosti odrediti dimenzije bilo kog drugog dela tela.Svaki od poznatih kanona je oblikovan prema takozvanom modulu koji predstavlja izabrana dimenziju prema kojoj se odredjuju velicine ostalih delova tela(koje mogu biti vece ili manje od dimenzije modula).Kriterijumi slobodnih prstora ukazuju na to kada je neki objekat premali ali ne i preveliki kod suprotno vazi za krterijume dohvata. * Medju najstarije kanone ubrajaju se takozvani egipatski kanoni.uocljiv je relativno stalan odnos dimenzija pojedinih delova tela. * Istoriski posmatrano.Moze se zapaziti da resavanje problema slobodnog prostora i dohvata obuhvata ogranicenja samo u jednom pravcu.Npr u koliko je rastojanje izmedju povrsine stolice predvidjenje za sedenje i donje povrsine radnog stola nedovoljno za smestaj butnog dela noge. Dimenzioni odnosi ljudskog tela * Kod zivih bica. .egipatski kanon(Baksa) * Grcki kano(za koji se smatra da mu je autor Polyklietos)je usvojilo za modul duzinu visine glave.pa tako i kod coveka.pozicioniranje raznih povrsina i sl.Prema tom kanonu ukupna stojeca visina coveka je iznoslila 19 duzina srednjeg prsta tacke slika 151.Poseldnji medju njima je bio odredjen modulom koji je obuhvatao dimenziju srednjeg prsta sake(slika 151).

Ovo saznanje je . Harmonisko rasclanjavanje antropometriskih podataka Kombinovanjeg grckog kanona od osam duznina glave i harmoniske kruznice dobija se posebna konstrukcija harmoniske kruznice koja se koristi u cilju odredjivanja statickih antropomera.Taj pristup se bazira na pracenju promene nivoa pulsa kao osnovnog idikatora fizickog napora. * Jos od davnina je primenjeno da puls(srcana frenkvenicja)varira u zavistonsti od opterecenja koje covek savldjuje pri radu.U okviru ove laboratoriske vezbe ce se obaviti procena fizickog radnog optercenja na osnovu jednog od najstarijih i najcesce primenjivanih pristupa za procenu dinamickog rada.Prethodno pomenuto je prikazano na slici 155(harmonisko rasclanjavanje antropometrskih podataka(Baksa)). Priprema za II labaratorisku vezbu Procena fizickog napona pomocu pulsa * Puls predstavlja periodince oscilacije krvnih sudova kao posledica njihove elasticnosti i prosirenja srcane aorte za vreme kontrakcije srcanog misica.hramoniska kruznica Primer primene haromniske kruznice za uspostavljanje veza izmedju pojednih telesnih dimnenziaj prikazana je na slici 154 (Mona Lisa-Leonardo Da Vinci).Kollman-of kanon je decimalni tj one je podelio stojecu visinu coveka na10 jednakih duzinskih delova kao sto je prikazano na slici 152 (Kollmanov decimalni kanon(Baksa)) Hramoniska kruznica * Definisanje veza izmedju izmerenih antropomera i onih kojie zelimo odrediti primenom haromniskih odnosa koje vladaju izmedju antropomere moze se obaviti primenom harmoniske kruznice.Na slici 153 prikazana je haromniska kruznica koja se koristi za odredjivanje zavisnosti pojednih delova tela Slika 153.* Proucavanjem dimenzijonih odnosa delova tela bavili su se i drugi istaknuti umetnici kao sto su Dure Kollman i dr.Ona omogucava olaksano odredjivanje dimenzija pojednih delova tela na osnovnu poznate dimenzije modula i takozvanog zicanog modela coveka u stojecem polozaju.

2)misicna masa.Ovo povecanje moze biti razlicitog vremenskog trajanja. * Smanjenje srcane frekvenicje je najvece u prvim minutama oporavka.a zatim sve sporije.5)polozaj tela.u toku i nakon obavljenog dinamickog rada * Frekvencija srca u mirovanju pre odpocinjanja neke radne aktivonsti je priblizno konstantna velicina koja ne pokazuje vece oscilacije u odnosu na srednju vrednost.predstavljalo osnovnu koja je omogucila razvoj veceg broja metoda za procenu radnog napona koje se baziraju na promeni nivao pulsa.nivo pulsa se naglo povecava.fizicke pripremljenosti ispitanika i uslova radne sredine.sve do povratka na nivo u miraovanju.4)vrsta rada.frekvencija srca se vec nakon nekog minuta moze vratiti na vrednost u mirovanju.Kada je radno opterecenje takvo da je postignuto maksimalna frekvenicja srca.dalje povecanje opterecenja nece uzrokovati povecanje nivoa pulsa.Od duzine trajanje rada zavisi vreme trajanja oporavka.Tada se kaze da je postignut plato srcane frekvencije. * Nacin opadanje nivoa pulsa u prvim minutama oporavka je slican toku povecanja pulsa u prvim minutama obavljanja dinamickog rada.6)utreniranost.Ukoliko je obavljeni rad bio velikog inteziteta i duzeg trajanja oporavak je soporiji. . * Nakon izvrsenog rada frekvencija srca opada zavisno od tezine prethodno obavljenog rada.obicno od pola minute do nekiliko minuta zavisno od opterecenja koje se savladjije.Momentalan stabilizacija ne nastupa iz razloga sto je metabolizam srcanog misica i organizma u celini jos uvek povecan is to se u krvotoku nalaze produkti metabolizma koji deliju stimulativno na centar za ubrzanje srcanog rada sve dok se ne eliminisu.Neposredno pred pocetka rada nivo srcane frekvencije se moze povecati kao posledica mentalne reakcije na predstojece fizicko naprezanje.Ukoliko se intezitet rada neprekidno povecava kao posledica porasta radnog opterecenja ili tempa rada.7)tempo obavljanje rada. * Kod radova lakog i umerenog inteziteta.Nakon tog perioda uspostavlja se stabilno stanje u kojem se nivo pulsa ustaljuje na nekoj priblizno konstantnoj vrednosti.radne sposobnosti i uslova okruzenja(temperature.frekvencija srca ce se povecati na pocetku brze.Nakon toga dalje opadanje srcane frekvenicje se odvija sporije.3)trajanje rada.vlaznost vazduha i dr). Frekvencija srca pre. * Sa pocetkom obavljanja dinamickog rada konstantnog inteziteta. * Faktori koji uticu na nivo pulsa prilikom obavljanja fizickih aktivnosti mogu se svrstati u sledecih 7 grupa:1)intezitet rada.

On se sa tacnscu oko 80% moze izracunati iz relacije koje pored nivao pulsa objedinuje i faktore kao sto su telesna visina HT(u incima).Za izracunavanje maksimalne frekvencije srca FSmax se moze koristiti sledeca formula(Nikolic). rada i oporavka se moze graficki prikazati kao sto je ucinjeno na slici 23.Najveca je kod dece u prvoj deciniji zivota kada iznosi 220 otkucaja u minuti. slika 23. Procena fizkickog radnog opterecenja Jedan od osnovnih kriterijuma na osnovu koga se moze proceniti tezina obavljenog fizickog rada baziranje na klasifikaciji tezine obavljenog rada u zavisnosti od srcane frekvencije. FSmax=220-godine starosti(+ . Osnovni princip se sastoji u gradaciju nivoa obavljenog rada u zavistnosti od izmerene vrednosti pulsa ispitanika.8 *G RHR-oznacen nivo pulsa u mirovanju G-vrednosti 0za muski pol i 1 za zenski pol * Promena pulsa tokom perioda mirovanja.10) * Primenom ove formule uocavamo da ljudi starosti 25god imaju prosecnu maksimalnu frekvenciju srca od oko 195 otkucaja u minuti.Starenjem se smanjije u proseku za 1 otkucaj za svaku godinu zivotu za odredjene varijacije.* Metabolicki radni nivo MWR predstavlja indiator metaolicke reakcije metabolizma na obavljeni radni napon. * Maksimalana frekvencija srca je u funkciji od godine starosti coveka. Kao pokazatelj radnog opterecenja moze se koristiti odnos srednjih vrednosti pulsa u radu i mirovanju . * Formula za odredjivanje metabolickog radnog nivoa glasi(Kamlamakannan i saradnici) MWR=-1967 + o8.promena pulsa u mirovanju radu i oporavku za slcaj kad se radno opetrecenje neprekidno povecava(a)i kada je radno opterecenje priblizno konstantno(b).5 *A-7.58 *HR + 25.47 *RHR + 67.1 *HT + 4.starost ispitanika A i pol B.Ovo smanjenje se odnosi podjenako na oba pola.

obdukcija.Kriterijum za procne se bazira na odredjivanju tzv 50% nivoa koji obuhvata prosecnu vrednost pulsa u mirovanju i maksimalnu vrednost pulsa koju ispitanik moze da osrvari zavisno od godina starosti. * Frankel i Norgin isticu da biomehanika primenjujuci zakone fizike i mehanike kao i inzenjerske koncepte kako bi se opisali porekti razlicitig segmenata covecijeg tela i sile koje deluju na te segmente kao rezultat uobicajenih radnih aktivnosti.Izracunavanje %CVL omogucava da se odredi nivo ugrozenosti radnika odredjenim radnim opterecenjem kao i karakter mera koji je potrebno preuzeti u odredjenom vremenskom periodu u cilju eliminisanja mogucih stetnih posledica. Pm-pulsa u mirovanju. Beomehanika pokreta vrste i rasponi pokreta (15. .11.moment ii odgovarajuca snaga za dejstvo prema spoljasnim objektima kao sto su komandni organi. kompozicije i masenih svojstva delova ljudskog tela.Ovaj pokazatelj obuhvata odredjivanje nekoliko razlicitih vrednosti srcanih frekvencija Pr-pulsa u radu. Tipovi pokreta * Osnovni tipovi telesnih pokreta su fleksija.PR (Vilalis i saradnici) PM Radno opterecenje moze da se proceni preko posebnog pokazatelja koji se oznacava sa procenat CVL(Yoo Pat and Glinsukon).ekstenzija. mehanickim relacijama koje definisu intenzitet i karakter dejstva sila.) * Opste govoreci biomehanika se bavi proucavanjem pokreta ljudskog tela.2007. Pmax8h-maksimalne vrednosti pulsa za osmocasovni radni dan.alati i druga oprema. Krojever i Thompson objasnjavajuci opseg izucavanja biomehanike kao oblasti. mobilnoscu zglobnih veza.i rotacija. * Lammert je definisao jos jedan postupak na osnovu koga moze da se oceni radno naprezanje(Vilalis i saradnici).adukcija. dejstva spoljnih vibracija kao i proucavanjem voljnih akcija segmenta tela u cilju produkcije kontrolisan pokreta kako bi se proizvele sile. zatim povezivanjem telesnih segmenta u zglobovima. isticu da se ona prvenstveno bavi proucavanjem dimenzija.

* Fleksija predstavlja pokrete telesnih segmenata koji dovode do smanjenja ugla u zglobu kao sto je savijanje ruke u laktu.Rotacija je kretanje telsenog segmenta oko njegove logitudinalne ose.osnovni biomehanicki principi koje treba primenjivati u praksi su ograniceni i programirane pokrete treba zameniti prirodnim i slobodnim pokretima kad god je to moguce.Laktovi u toku rada treba da budu uz telo .tetiva i ligamenata oko zgloba. * Abdukcija predstavlja kretanje telesnig segmenta u bocnij ravni udaljavanjem od sredisnje linije tela. Raspon pokreta se meri i izrazava u stepenima.prisustvo odece (Oborne).polozaj tela.zamor.Savijanje u stranu ka o npr trupa ili vrata se naziva latelarna fleksija.profesija.Rotacija sake i podlaktice imaju sopstvena nazive. Osnovni biomehanicki principi U sazetoj formi predstavljeno. * Ekstenzija je kretanje dela tela u suprotnom smeru od fleksije koje dovodi do povecanja ugla u zglobi kao sto je opruzanje ruke u laktu.slobodan pad i sl) pri savladjivanju vecih otpora. * Supinacija je rotacija koja ima za rezultat okretanje placa(dlana na gore).kao sto je podizanje ruke u stranu.oboljenje. Raspon pokreta Raspon pokreta predstavlja opseg pokreta u odnosu na zglob posmatranu u ravni u kojoj se pokret obavlja.godine.telesna gradja. Adukcija predstavlja kretanje telesnog segmenta u pravcu sredisnje linije tela kao npr kretanje ruke iz horizontalnog polozaja od tela u vertikalan polozaj ka telu.Pronacija je rotacija koja ima za rezultat pokretanje palca na dole(odnosno dlana na dole)to je pronacija.obima misica i drugog tkiva u okreuzenju zgloba kao i elasticnosti misica.kao sto je izvijanje ledja.Potrebno je koristiti takodje gravitacione pokrete(zamah. Raspon pokreta moze varirati od osobe do osobe usled anatomskih razlika kao i nekih drugih faktora kao sto su pol.rasa.uvezbanost.Rotacija telesnog segmenta ka unutra u pravcu sredisnje leniji tela naziva se midijalna rotacija. * Hiperekstenzija je ekstenzija telesnog segmenta u poziciji izvan njegovig normalnog polozaja. Preporucuje se izbegavanje statickog naprezanja misica. Raspon pokreta u svakom zglobu je u funkciji structure kostiju zgloba.

Primer su pokreti upravljanja volanom pri voznji automobile.repetitivni.U slucaju dejstva vibracija nepozeljana su veca misicna naprezanja. Repetitivni pokreti se svode na ucestalo ponavljanje identicnog pokreta u odnosu na stacijornarnu metu ili poziciju.kao sto je recimo dohvat komandnog organa. Osnovni nivoi kontrole pokreta Mozemo razlikovati 4 osnovna nivoa kontrole pokreta (Leg i Barber).U ovom slucaju meta(lokacija koja se prati) se krece konstantnom brzinom. Sekvencijalni pokreti se odnose na diskretne pokrete u odnosu na odredjeni broj stacionarnih pozicija pravilno ili nepravilno rasporedjeni u prostoru.Neophodno je izbegavati pokrete glavom savianje trupa i rotacione pokrete trupa.Potrebnoi je izbegavati brze i snazne pokrete. Sledeci prvi nivo kontrole pokreta ukazuje na mogucnost neposrednog menjanja brzine i na sposobnost prilagodjavanja brzini. Sistem u svakom trenutku reaguje samo na gresku svog polozaja. Motorni program na nultnom nivou ima zadatak da utvrdi koji polozaj treba postici.Osnovne vrste motornih pokreta su diskretni.Primer je zakucavanje eksera cekicem.kad god je to moguce. Najnizi ili nulti nivo se odnosi na kontrolu polozaja. . Kontinualni pokreti obuhvataju one pokrete koji zahtevaju izvestan stepen misicne kontrole tokom izvodjenja samog pokreta.Primer:kucanje na tastaturi. Diskretni pokreti se svode na pokrete dohvata.Ovi pokreti se mogu obavljati u z ucesce ili bez ucesca vizualne kontrole.sekvencijalni i kontinualni(Sanders i McCornick).tako da je u ovom slucaju pored usaglasavanja brzine neophodno i usaglasavanje polozaja.Neophodno je obezbediti dovljno prostora za pokrete(Grozdanovic). Osnovne vrste motornih pokreta Najveci broj pokreta koje covek koristi za izvrsenje zadatka su rucni pokreti.

2007) Staticka antropometrija se bavi onim dimenzijama ljudskog tela koje se mere u fiksnim standardizovanim pozicijama.Drugi nivo kontrole pokreta je vezan za komponentu ubrzavanja pokreta.Upravljanje avionom.U prakticne svrhe nije uobicajeno vrsiti analize iznad treceg nivoa.dok druga vrsta receptora reaguje na brzinu promene ugla.Iz tog razloga.Informacije nepohodne za promenu misicne snage kod izvrsioca odredjenog pokreta dobijaju se preko tetivnih receptora. U vezi sa nultnom kontrolom pokreta treba pomenuti prokrioceptivnu kontrolu pokreta.skoro svako ergonomsko .kao sto su rastojanja izmedju karakteristicnih tacaka.U grupu statickih antropomera takodje spadaju i uglovi izmedju pojedinih delova tela (Baksa) Podaci dobijeni na osnovu statickih antrpometriskih merenja se prevashodno koriste za dizajniranje radnih mesta u kojima covek obavlja staticku radnu aktivnost bez ili sa minimalnim pomeranjem telesnih segmenata. Tetivni receptori neposredno obavestavaju po pritisku koji postoji u tetivi.Na drugom nivou ubrzanjae je konstantno.Prva vrsta reaguje na promenu ugla u zglobu. Treci nivo kontrole se odnosi na promenu ubrzanja i ponekad se on vezuje za trzaj .Delatnost je po pravilu uspesnija u onim slucajevima kada je moguca neposredna kontrola datog sistema.Pomocu ovih receptora neposredno se procenjuje sredina podignutih predmeta. Staticka antropometrija(15.11.Ona pruza neophodne informacije o polozaju razlicitih delova tela. Izbor antropometriskih mera koje su od interesa za ergonomsku analizu zavisi kako od radne aktivnosti tako i od zahteva radnog mesta koje se ispitiju.podmornicom se odnosi na sisteme koji izikuju kontrolu treceg nivoa (Leg i Braber).Staticke antropomere se prevashodno odnose na podatke linearnih dimenzija tela.To je slucaj sa kontrolom nultog nivoa.To su receptori u zglobivima i tetivama.Sve ono sto vazi za kontrolu brzine vazi i za kontrolu ubrzanja. Postoje dve vrste receptora u zglobovima. Postoje dve osnovne vrste prokrioceptivnih receptora koji se u tu sfrhu koriste.

Ilijokristalna visina Predstavlja vertikalno rastojanje od poda do vrha iliacne kosti. Sedeca visina od poda do vrha glave Ispitanik sedi na radnoj stolici.ledja su potpuno ispravljena. Antropometriske mere.podaci za dizajniranje U nastavku su dati opis i naziv pojednih.u vezi sa dizajniranjem odredjenog radnog mesta ili proizvoda.primaktnutih peta i lagano odmaktnutih prstiju.glava treba da bude uzdignuta a pogleda paralelno sa podlogom. Ukupna visina tela Ispitanik stoji na podu.Klizac visinomera do najveceg udubljenja grudne kosti(suprasternale).podataka.antropometrisko ispitivanje iziskuje poznavanje i odredjivanje nekih specificnih mera potrebno za utvrdjivanje morfoloskih karakteristika ljudskog tela.Ove mere se mogu koristiti za dizajniranje primenom statickih antropo.Ukoliko je ispitanik gojazan potrebno je prethodno odrediti i obeleziti mernu tacku.Meri se od poda do vrha glave. Sedeca visina od poda do ramena Ispitanik sedi kao i prilikom predhodnok merenja.Ispitanik stoji na podu sa sastavljnim petama.meri se rastojanje od podloge na kojoj su smestena stopala do vrha desnog ramena (akromion).standardizovanih antropo. Visina noge od poda do trohantera . Jugularna Visina Meri se vertikalno rastojanje od poda do vrha grudne kosti duz vertikalne ose tela.podpuno je uspravljen i opustenih ramena.mera kao i nacin njihovog merenja(prema Sovticu i Pavlici).

Sedeca visina Ispitanik sedi na ravnoj stolici kolena su sastavljena pot kolenica i natkolenica su pod pravim uglom. Visina od sedista do podlaktice Ispitanik sedi na ravnoj podlozi uspranog trupa.Meri se vertiklano rastojanje od sedista do srednje linije ociju (tacke dacrion).potkolenica i natkolenica su pod pravim uglom.Meri se visina od povrsina za sedenje do vrha desnog ugla lopatice.Pogled je paralelan sa podom.Ispitaniku u uspranom polozaju se palpacijom odredi polozaj najbocine tacke velikog zgloba (trohanterion)a zatim izmeri pomenuto rastojanje.Meri se rastojanje od poda do cervikalne tacke (izmedju 7.Kolena su stastavljena. podlaktica i nadlatica pod uglom od 90 stepeni. sa podlogom.Ispitanik sedi na ravnoj podlozi kao i prilikom merenja sedece visine. Cervikalna visina (cervicale) Ipitanik stoji kao prilikom merenja ukupne visine tela. vratnog i 1. torakalnog prsljena kicmenog stuba) Visina od sedista do srednje linije ociju Ispitanik sedi na ravnoj stolici uspranog trupa. Visina od sedista do vrha desnog ugla lopatice Ispitanik sedi kao i prilikom merenja sedece visine.meri se rastojanje od sedista do vrha glave.podlatica je pribliznom paralelnasa podlogom.Klizac antropomera se spusta do gornjeg dela kolena (patele). Visina od poda do kolena Meri se vertiklano rastojanje od poda do donjeg dela kolena.Meri se vertikalno rastojanje od poda to trohatera.Meri se vertiklano rastojanje od sedista do gornjeg ruba podlaktice Duzina nadkolenice .pogledom paral.

Meri se rastojanje od najitaknutijeg dela glutealne regije do zadnje strane lista podkolenice.podlakitca i nadlaktica su u liniji i uprani na pod. podlaktica je paralelna sa podom.desna ruka mu je uz telo.Meri se vertikalno rastojanje od vrha desnog ramena(akromiona) pa do najduzeg prsta ruke.Prsti desne ruke su ispruzeni prema napred.Ispitanik sedi kao i prilikom merenja sedece visine.Prsti ruke su potpuno ispruzene.Meri se udaljenost od sedista do tangente desnog bedra u najistaknutijoj tacki.(tj sredista cilindra koji ispitanik drzi u stisnutoj saci) Duzina nadlaktice Ispitanik moze za vreme merenja da sedi ili stoji. Udaljenost od najistaknutijeg dela glutealne regije do najizbocenije strane lista podkolenice Ispitanik sedi za vreme merenja. i nadl. Udaljenost od ledja do dodirne tacke palca i kaziprsta Ispitanik stoji uspravno sa ispruzenom desnom rukom napred. Vertikalna duzina ruka Za vreme merenja ispitanik stoji. podl.Meri se rastojanje od zadnjeg dela lakatnog zgloba pa do vrha najduzeg prsta. podkolenica i nadkolenica su pod pravim uglom. Deblmina bedra(butnog dela noge) u sedecem polozaju Ispiranik zauzima polozaj kao prilikom merenja sedece visine. su horizontalne i pralelne sa podlogom. dok je podlatktica pod pravim uglom u odnosu na nadlakticu.meri se udaljenost od ledja ispitanik pa do dodirne tacke palca i kazi prsta. Meri se rastojanje od najudaljenije tacke glutealne regije pa do najizbocenije tacke redne strane kolena.nadlatktica je u vertiklanom polozaju uz telo.Meri se rastojanje od vrha desne nadlaktice do podnozija lakta(glave radijusa).Podkolenica i Nadkolenica zaklapaju prav ugao. Sirina kolena . Duzina podlaktice Ipitanik sedi kao prilikom merenja sede visine.Trup tela je u uspranom polozaju.a nadlaktica i podlatktica obrazuju prav ugao.

Prijem i obrada informacijama(22.socijanlne razlike.Prosecne visine odraslih osoba I i II socijalne klase su iznosile 1755mm za muskarce i 1625mm za zene.moze biti od uticaja na antro. Sirina bokova pri sedenju Ispitanik je u sedecem polozaju.zurnalistike i dr .zatim nastupa diferencijacija koja se zadrzava do kraja zivota.Tako je Knight pri proucavanju tog problema na populaciji odraslih u velikoj britaniji nasao da se prosecne visine razlicitih drustvenih slojeva medjusobono razlikuju.biologije. trup novorodjecenta zauzima 70% ukupne visine. Tokom zivota menjaju se dimenzije al ii njihov relativni odnos.* Ispitanik sedi na ravnoj stolici.11.] Antropometrijske se ne javljaju samo izmedju pojedinaca.vertikalnog trupa i nogu primaknutih jedna uz drugu.Merenjem se utvrdjuje udaljenost izmedju najudaljenijih tacaka levog i desnog boka.2007) Pojam informacije Razliciti vidovi informacija su predmet razmatranja u okviru razlicitih disciplina pocev od kibernetike.telekomunikacija.Tako npr.Promena visine tela u pubertetu moze iznositi 15% za god dana.Meri se udaljenost izmedju spoljasnih strana levog i desnog kolena. Prpadnost odredjenoj profesiji ili socijalnom stalezu.Muskarci su u Evropi prosecno za 10cm visi od zena.a kod odraslog coveka 50%. Sirina u podrucju lakatnih zglobova Ispitanik sedi sa nadlakticama postavljeni uz telo i nadlaktice zaklapaju prav ugao. odnosno 1596mm (Baksa).Meri se rastojanje izmedju najizbocenijih delova nadlakticne kosti levog i desnog lakta. Starenjem u poznijim godinama visina tela opada.kolena su sastavljena a podkol.vec i izmedju velikih skupova ljudi koje nazivamo rasama. su pod 90 stepeni.god starosti. Musku i zenski pol ne pokazuju znacajnije razlike sve do 14god zovota. zatim etnicke.dok su visine muskaraca i zena III i IV klase iznosile 1723mm. velicine. i nadkol. Faktori koji uticu na antropometrijske velicine Osnovni faktori su pol.trup je u ispravnom polozaju.rasne.

Shanon 1948god informaciju definise kao kolicinu redukovane neodrejenosti u odredjeno komunikacionom kanalau. 1 bit prestavlja kolicinu infromacije koja je neophodna za donosenje odluke izmedju dve podjenako verovatne alternative.Ergonomija kao zasebna naucna disciplina dugo nije imala definiciju informacije koja bi bila pogodna za tumacenje razumevanje razlicitih pojava vezanih za prijem i obradu deformacija.oblasti. Definica informacije sa aspekta ergonimije glasi: Informacija predstavlja svaki registrovani ili memorisani stimulus koji na coveka ostvaruje odredjeni uticaj i koji trenutno ili naknadnom obradom u centralnom nervnom sistemu dobija odredjeno znacenje koje doprinosi smanjenju neke neizvesnosti. U slucaju kad su verovatnoce razlicitih alternativa jednake.omogucava resavanje problema ili davanje odgovora na postavljeni zadatak.informacija koja sadrzi odredjeni dogadjaj se izracunava iz seldece formule: hi = log2çæ ç 1 ÷ö . Prosecna kolicina informacija koja se odnosi na seriju dogadjaja sa razlicitm verovatnocama pojavljivanja se izracunava prema formuli: . è pi . odnosno H = log 2 N Primer: slucajno izabran broj od 0 do 9 zadrzi 3. dok pi predstavlja verovatnocu pojave tog dogadjaja.332 ). Ukoliko alternative nisu medjusobno jednake.322 bita ( log210 = 3. a koji postoji u formi pogodnoj za dalje prenosenje sredstvima neposredne i posredne komunikacije (Zunjic) Kolicinska dimenzija informacije Koliciana informacije H se meri u bitima. Informacijom nazivamo sadrzaj sto razmenjujemo sa spoljanjim svetom dok mu se prilagodjavamo (Viner-Wiener). gde je hi kolicina informacija u bitima vezana za dogadjaj i.Osnovni nedostaci ove definicije su se sastojalu u tome sto je sustinski bila zanemarena kvalitatovna komponenta informacije kao i to sto u osnovi nije bila orjetisana na coveka kao subjekta koji prima i obradjuje informaciju.kolicina informacije H u bitima jednaka je logaritmu sa osnovom 2 od broja takivh alternativa N.

9 a drugog 0. Primer: Ako je verovatnoca pojave prvog dogadjaja 0. Kolicina informacije koju covek moze da obradi u kracim vremenskim intervalima se krece od 2 do 10 bita u sekundi (Woodsom). engleski jezik ima rendont. Makisamalna kolicina informacija Hmax se za veci broj dogadjaja odredjuje tako sto se pretpostavi da je verovatnoca njihovog pojavljivanja jedna. Primer: propusni opseg uha se procenjuje na 8 do 10000 bita u sekundi.N æ 1 ö H sr =å pi çç log 2 ÷ .47 bita. srpskog knjizevnog jezika iznosi briblizno 67% (Milosevic). Dinamicke informacije se krakterise kontinualnom promenom tokom .a propusni opseg vidnog nervnog vlakna iznosi 1000 bita u sekundi (Sanders i McCornick). Redondantnost (stepen suvisnosti informacije) predstavlja redukovanu velicinu informacije u odnosu na makismalnu kolicinu inf. od pribliznu 68% (Sanders i McCornick) dok redont. C se iracunava iz formule C = çæç 1H SR ÷ö ÷ x 100 è H max ø Primer: s obirom na nejednaku verovatnocu pojave pojedinih slova ili grupa slova u recima. usled nejednake verovatnoce pojave dogadjaja. Propusni opseg kanala predstavlja kolicinu infromacija koja se prenese kroz kanal u jedinici vremena. i=1 è pi=1 . Najcesce tipske greske koje covek pravi u slucajevima prijema vece kolicine inforomacija od one koju moze da obradi su: 1) Propust detekcije stimulusa 2) Greska u identifikaciji stimulusa 3) Neodgovarajuce vrednovanje vaznosti informacije 4) Greska u davanju odgovora na primljeni stimulus Klasifikacija informacija Informacije koje se prezentuju pomocu pokazivaca mogu biti staticke i dinamicke (opsta podela). Redond.1 onda je prema formuli prosecna kolicina informacija 0.

vremena.Primeri:dinamickih informacija.Informacije prikazane na .

semaforu (kontinualna promena zelenog.stampani material (najcesce su statice a mogu biti i dinamicke). Kvalitativne informacije odrazavaju aproksi.zutog i crvenog svetla).saobracajni znaci.muzicke note. Mogu biti dinamicke (kao sto su pokretne slike nekog filma prikazane na ekranu) ili staticke (fotografije. informacije prikazane na brzinomerima. Ove informacije se prvenstveno koriste za indikaciju promena posmatranog parametra (iako mogu da sadrze i kvantitativne vrednosti u odrejdenom manjem obimu).signalana svetlost na avionu ili svetlost koju emituje svetionik.nivo promene. Statusne informacije ukazuju na stanje ili status posmatranog sisitema ili uredjaja (kao sto je ukljuceno iskljuceno).mape. One mogu biti statickog ili dinamickog karaktera. Staticke informacije ostaju nepromenjene tokom duzeg vremenskog perioda ili se u opste ne menjaju.Primeri: stampane ili pisane informacije.dijegrami i sl).objekta. Alfanumericke i simbolicke informacije se pojavljuju u razlicitim formama kao sto su brojevi razlicte oznake.kolorno kodirane zice na eksploznim napravama i sl).podrucija ili nekih drugih konfiguracija. .vred. Reprezentacione informacije sadrze slikovnu ili graficku repz. Upozoravajuce i signalne informacije se koriste za indikaciju urgentnih ili nebezbednih stanja kao i za oznacavanje prisustvaodsustva nekog ob jekta (stanja). Detaljnija podela (Sanders i McCornick) obuhvata sledece vrste informacije: 1) kvantitativne 2) kvalitativne 3) statusne 4) upozoravajuce i signalne 5) reprezentacione 6) identifikacione 7) alfanumericke i simbolicke 8) fazno-vremenske inforacije Kvantitativne iformacije predstavljaju kvantitativne vrednosti neke varijable (kao sto su temperature ili brzina).smer promene ili neki drugi aspekt promenljive varijable. trendove. Identifikacione informacije se koriste za identif. Npr.nadpisi i dr.radarskim i sl. nekih uobicajenih statickih stanja ili objekta (kao sto je indikacija prisustva neke opasnosti.mape.

112007) U svakodnevnom zivotu i radu. U litaraturi je izvrsena na slican nacin podela pokazivaca na vizuelne auditorne dodirne i mirisne.covek najcesce prima i obradje auditorne i vizualne informacije.U smislu duzine trajanja.kontaktne (koje se prenose do centralnog nervnog sistema culom dodira). · Auditornu informaciju treba koristiti u slucajevima (Sanders i McCornick): 1) kada je poruka jedinstvena 2) kada je poruka kratka 3) kada se poruka nece kasnije koristiti 4) kada se informacija emituje za vreme nekog dogadjaja koji traje 5) kada informacija zahteva trenutno izvrsenje 6) kada je vizuelni sistem coveka preopterecen 7) kada je podrucije predvidjeno za emitovanje infromacije suvise svetlo ili zahteva adaptaciju na mark 8) kada vrsta posla posla koju covek obavlja iziskuje cestu promenu polozaja tela ili lokacije. Navedene vrste informacija se korsite prilikom proektovanja pokazivaca razlicitih namena.kao i u pogledu vremenskog intervala izmedju sukcesivne pojave signala (primer je Morzeova azbuka.binkujuce svetlo id r).Fazno-vremenske inforacije se javljaju u vidu razlicitih signala koji su kontrol. olfaktorne (koje se prenose do nervnog sistema culom mirisa) i aromaticnosti (koje se prenose culom ukusa).jer je pokazano da covek razlicite informacije obradjuje na razlicit nacin. informacije mozemo podeliti (Zunic) na vizuelne. Vizuelnu informaciju treba koristiti u slucajevima (Sanders i McCornick) 1) kada je poruka kompleksna . Ukoliko se kao klasifikacije informacija usvoji vrsta cula kojim se vrsi prijem stimulusa tj informacija. Predhodna podela informacija je znacajna sa aspekta obrade informacija. Upotreba auditorne i vizuelne informacije (29.auditorne.

pauzama u emitovanju. ekrani radara na kojima su avionic predstavljnei u vidu svetlih tacaka. inteziteta. auditorni upozoravajuci signal moze biti kodiran promenom frenkvencije. Karakteristiki na osnovu kojih se procenjuje kvalitet primenjenog kodnog sistema su detektabilnost i diskriminatvnost koda. elektricni otpornici koji koriste obojene trake za indikaciju otrpora u ovima i sl). Kodiranje informacija je cesto visedimenzijalno pri cemu svaka varijacija reprezentuje odredjenu dimenziju stimulusa (nnp: objekti na ekranima. Detektabilnost koda Prvo i osnovno pravilo je da svaka kodirana informacija terva da bude detektabilna. standardizacija i multidimenzionalnost koda.2) kada je poruka dugacka 3) kada je informacija predvidjenja za naknadno korisece 4) kada je informaciju potrebno emitovati sa odredjene lokacije u prostoru (saobracaj) 5) kada informacija ne zahteva trenutno izvrsenje ili akciju 6) kada je auditorni sisitem coveka preopterecen 7) kada je podrucije prijema operacije previse bucno 8) kada vrsta posla koju covek obalja ne zahteva cestu promenu lokacije ili polozaja tela Kodiranje informacija Veci broj pokazivaca zahteva umesto koriscenja neposredne orginalne forme informacije njeno kodiranje. odnosno neophodno je da senzarni mehanizmi coveka mogu lako izvrsiti detekciju odredjene kodirane iformacije u odredjenim uslovim koriscenja (npr kolrno kodirani tasteri na opremi za podzemno miniranje nece biti lako detektovani niskog nivoa osvetljenosti koji je karakteristican za rad ispod nivao zemlje). spoznajnost koda. vizuelni. boji. alfaktorni i taktuelni kodni sistem.video displej terminala mogu biti kodirani po velicini. U cilju kodiranja inforamcija koriste se auditorni. obliku is l). . Kodiranje se primenjuje u slucaju kada je potrebno orginalnu formu stimulusa konvertovati u novu formu i prikazati simbolicki (npr. mape gradove na kojima su predstavljeni informacije o gradovima korsicenjem slova razlicith dimenzija i posebnim oznakama.osvetljenosti.

kao sto je slucaj crvenog svetla koje oznacava opasnost. Spoznajnost koda Kodni sistem treba da bude osmisljen tako da je korisnik u mogucnosti da jednostavno odredi znacenje upotrebljenog koda. pri cemu se zadatak sastoji u tome da se proceni da li postoji razlika izmedju takvih stimulusa ili ne. Pollack navodi rezultate istrazivanja prema kojem su ispitanici sa uspehom detektovali 4 od 5 razlicith tonova cije su se frekvencije neznatno razlikovale. Diskriminativnost koda Svaka kodirana informacija (cak i ona koja se lako moze detetkovati) mora biti diskriminativna odnosno takva informacija treba da se razlikuje od drugih kodiranih simbola. glasan itd. obicno 50% (drugim recima neophodno je dati odgovor na pitanje nap.) U tu svrhu se korisiti takozvana metoda podesavanja. koliko svetao treba da bude stimulus da bi bio detektovan u 50% pojavaljivanja ili koliko velik. Standardizacija koda . koda se najcesce procenjuje na isti nacin kao i detekt koda. treba da bude signal da bi se izvrsila njegova identifikacija.U cilju merenja detektablinosti odredjuje se prag za posmatranu kodiranu informaciju koji se vezuje za odredjeni fiksni procenat dedtekcije stimulusa.Medjutim. Od posebene vaznosti je utvrdjivanje nivoa kodiranja (ukoliko se recimo koristi 20 razlicitih nivoa velicine za kodiranje odredjene informacije veoma je verovatno da ce nastati konfuzija kod korisnika prilikom njihovog razlikovanja za takvu uvojenu skalu). Izuzetak je slicaj poredjenja nepromenljivog etalon stimulusa sa stimulusom koje varijabilan. metoda seriske ekspozicije i metoda konstantnih stimulusa. Iz prikupljenih podataka prag se zatim odredjuje na osnovu odredjene procedure racunskim putem. u odnosu na pocetni opseg svega 8 tonova je sa uspehom detektovano. Diskrim. Znacenje moze biti sadrzeno u samom kodu ili moze biti nauceno. Metoda podesavanja seriske ekpozicije i konstantnih stimulusa se tada koriste za odredjivanje praga razlikovanja. kada je broj tonova razlicitih frekvencija povecan 20puta.

porekla. koji mogu biti razliciti po svojoj prirodi. ne odgovara podjednako na razlicite nivoe aktivacije. tad anovi pokazivac treba da sadrizi identicne kodne seme kao i pokazivaci koji se vec koriste u toj fabrici. Stimulus treba da poseduje minim. stimulus posmatra kao dogadjaj koji izaziva bilo koji oblik promene u ponasanju. zadataka i broja razlicitih kodova koje treba primeniti. koji su uzrokovani razlicitom kolicinom i vrstom energije stimul. apsolutni prag i prag razlikovanja Prijem inf.U slucajevima kada kodni sistem koriste razliciti korisnici u razlicitim situacijama neophodno je da kodovi budu standardizovani i da se ne menjaju zavisno od situacije u kojoj se primenjuju. Multidimenzijonalnost koda Zavisno od specif. covek detektuje pomocu senzornog sistema. Bihejbioristicko glediste.je direktno povezan sa problemima detekcije stimulusa. za ovu svrhu se preporucuje razmatranje primene principa redondantnog kodiranja (Sanders i McCormick). odnosno. zahteva. prag razlikovanja se u praksi odedjuje statistickim putem u eksperimentalnoj situaciji poredjenja reda velicine dva stimulusa ciju razliku je neophodno detektovati u 50% . (crvena boja recimo treba da poseduje isto znacenje na svim pokazivacima. Primer: ukoliko je u nekoj fabrici potrebno instalirati novu vrstu pokazivaca. Detekcija stimulusa. U teoriji inf. Stimuluse. Ljudski org. Minimalna dimenzija stimulusa neophodna za njegovu detekciju se naziva apsolutni prag. od izvora do primenika. Prag razlikovanja predstavlja najmanju razliku izmedju dva stimulusa koja je neophodna da bi se oni identifikovali kao razliciti. Kao i apsolutni prag. preko cula.i duzinu trajanja kako bi izazvao neuronsku aktivaciju neophodnu za formiranje odgovarajuceg osecaja. Ovaj nivo stimulusa se odnosi na donju granicu apsolutne senzitivnosti ljudskog organizma.intenz.stimulus se posmatra kao pojava koja omogucava prenos inf. Stimulus niskog intenziteta koji ne pobudjuje osecaj kod coveka i koji in e dovodi do reakcije naziva se podprazni ili subliminalni. Sekuler i Blake stimulus definisu kao oblik fizicke energije koju emituje neki objekat ili koja nastaje kao rezultat nekog dogadjaja iz okruzenja.

2 kapi vode dodate u praznu oglednu epruvetu malih dimenzija ce biti lako zapazane. · U izvesnim granicama apsolutni prag i prag razlikovanja se menjaju zavisno od odnosa izmedju inteziteta stimulusa i povrsine na koju stimulus deluje. gustini receptora). onda je prag razlikovanja 5 dB. odnosno prema relaciji: I x T = C gde je sa T oznaceno vreme trajanja impulsa (drugim recima konst. nivo disriminacije (obicno apsol. Veberov (WEBER-ov) zakon Veber je uocio da je kolicinska dimenzija stimulusa neophodna za razlikovanje 2 drazi u f-ji od apsol. prag ili prag razl). Apsolutni prag i prag razlikovanja su obrnuto propocijonalni broju receptora na jedinici povrsine na koju deluje stimulus. npr. Veberov zakon izrazen putem formule glasi: . vrednost praga se moze odrazavati pri smanjenju izntenz. vrednost praga moze odrzavati prilikom smanjena intenz. A je velicina stimulusne povrsine coveka (pri konst. · U izvesnim granicama.Prema ovoj hipotezi. Velicina apsolutnog praga i praga razlikovanja koleriraju. dok je sa C oznacen neki konst. odnosno prema relaciji: I x A = C gde je sa I oznacen intezitet stimulusa.(drugim recima. dimenzije upotrebljenig stimulusa. Tako. Primer: ukoliko je izabrani red velicine zvucnog stimulusa 100 dB pri cemu je neophodno da se nivo zvuka poveca na 105 dB da bi se izazvala jedva primetna razlika. Ovo znaci da se konst. prag razlikovanja je kolicina promene neke fizicke karakter. stimulusa koja je neophodna da izazove tzv. ukoliko se poveca povrsina na koju taj stimulus deluje. sto je veci broj receptora na jedinici povrsine.Apstolutni prag za culo vida je nesto nizi nego za culo sluha pri cemu isti odnos postoji i za velicinu praga razlike. jedva primetnu razliku u osecaju ).stimulusa u koliko se poveca vreme traja ja stimulusa). dok promena nastala dodatkom 2 kapi u posudu sa vodom od 1000 litara nece biti primeceno.Ista konstatacija vazi iza culo mirisa u odnosu na culo ukusa. stimulusa. to su nizi prag razlikovanja i apsolutni prag. apsolutnim prag i prag razlikovanja se menjaju zavisno od odnosa izmedju intenziteta stimulusa i vremana trajan ja stimulusa.

tj. vibracije 0. K iznosi 0. Medjutim. proporc. diferencijali u matematickom smislu. i dovodi do promene do promene u osecaju. senzornog sistema. ovaj zakon pokazuje nedostatke u granicnim podrucjima kada se koriste ekstremno visoki i niski intenz. koji se moze detektovati.02 neophodno povecati tezinu stimulusa za 2 % da bi proizveli jedva primetnu razliku (drugim recima. da velicine DS i DI mogu biti proizvoljno male. .DI = K I gde je sa I oznacen intenzitet stimulusa koji odgovara pragu nadrazaja. STIVENSON ZAKON .013.048. Prema ovom zakonu najmanji porast intenzit. za cilo ukusa (na so) 0. za buku 0. a zatim imedju koefic. je neophodno dodati 2 gr. na 100 gr. Fehner-ov zakon Prihvatajuci zakon Vebera. U slucaju svetlosnog stimulusa. koji dodat intenz.stimul. Sa K je oznacena konst. K1 i K2 uspostavio vezu K2 = K × K (jer se u odnosu izmedju dve konst. na 200 gr.036. S obzirom na pretpostavku da je razlika u osecaju S konstanta.079 . kako bi se promena detektovala). stimul. tj. Fehner je pretpostavio da za odredjeni senzorni sistem sve jedva primetne razlike predstavljaju podjednaku subjektivnu dimenziju senzacije. 1 uvek moze dodati koeficijent proporcionalnosti K). to se moze pisati da je DS = K2. stimulusa. DI Fehner je Veberov zakon u obliku I = K . impulsa.To znaci da je za recimo koeficijen K od 0. da su sve jedva primetne razlike subjektivno podjednako velike. 4 gr.021 i elektricni nadrazaj 0. Zamenon prethodnih vrednosti dobija se da je : DI DS = K × I Fehner je dalje pretpostavio. Veberov zako je vazeci za siroki spektar stimulusa koji se srecu u svakodnevnom zivotu. osecaj tezine 0. je intenz.083. dok je sa DI oznacen onaj prirast intenziteta stimul. koja zavisi od vrste cula tj.

Postoje razliciti nivoi percepcije koji zavise od stimulusa i zadatka koji covek obavlja. Sa informaciojong aspekta delatnost coveka operatora se zasniva na prijemu i obradi informacija kao i davanju odgovara na primljeni stimulus. za ukus 1. te inu 1.12. Ovaj vid percepcije se naziva detekcija. paznja i odlucivanje (6. Imajuci u vidu prethodno. odnosno stvaranje opazaja sa druge strane.) Pod covekom operatorom podrazumevamo coveka koji ostvaruje odredjeni vid delatnosti koja se u prvom palnu ogleda i bazira na njegovoj interakciji sa predmetom rada.. Ova vrsta zadatka se odnosi na oblast identifikacije ili raspoznavanja. masinom i spoljasnjom sredinom (Borisv i saradnici). gde je k konstanta koja uzima u obzir jedinicu u kojoj je izra en intenzitet dra i (grami. Kori cenjem metode dimenzione procene Stivens je do ao do matematicke relacije izmedu dimenzije stimulusa i dimenzije senzornog odgovora.5 itd. neophodno je razmotriti odredjene bitne pojmove koji odredjuju kognitivnu (mentalnu) aktivnost covekaoperatora. pamcenje.. Prema ovon stepenu zakon intenzitet osecaja se menja u zavisnosti od odgovarajuceg stepena intenzireta dra i odnosno ( ifman) S = k * Ib . . Visi nivo percepcije se vezuje za odredjivanje odredjenog signala u nekoj od ponudjenih klasa signala. U slucaju jacine zvuka b = 0. cm . Teorija dedekcije signala predstavlja oblast koja se bavi proucavanjem i matetmatickim podesavanjem pojava vezanih za detekciju stimulusa. Aktpercepcije je povezan sa prethodnim iskustvom i naucenim asocijacijama coveka operatora. Percepcija predstavlja mentalnu radnu aktivnost koja se globalno sastoji iz ve faze: stvaranje osecaja sa jedne strane. Percepcija.2007. Osnovna forma percepcije se sastoji u odredjivanju prisustva nekog stimulusa.3.Oko 100 godina nakon objavljivanja Fehnerovog zakona Stivens je uveo pretpostavku da odnos izmedu dimenzija stimulusa i velicine senzornog odgovora nije logaritamski.) dok je b eksponent prema kojem se menja intenzitet stimulusa.

Vizuelni i foneticki kod sacinjavaju vizuelnu i auditornu prez. u dalju obradu.Naucene asocijacije su na Wickensovom modelu obrade informacija reprezentovane usmernim linijama koje povezuju blok dugotrajne memorije sa blokom percepcije. vec se njena aktivnost odvija autom. stimulusa. ikonicka memorija zadrzava sliku u memoriji nakon prestanka dejstva stimulusa. Zadrzavanje u ikonickoj memoriji je reda velicine 1 s (Sanders i McCornick). Kratkotrajna i dugotrajna su neposreno odgovorni za osnovne vrste pancenja. Informacije iz podsistema senzorne memorije treba da prodju kroz kratkotrajnu memoriju da bi nakon toga mogle biti uskladnistene u dugotrajnoj memoriji (Sanders i McCornick). sto je u vecini slucajeva dovoljno da se inf. za dalju obradu i skladistenje. periodu potrebno je njeno kodiranje. (naziva se jos i radna mem. takva vrsta mehaniznma se naziva ikonicka memorija. u duzem vrem. U senzornoj mem. Neophodno je ucesce paznje kako bi se inf. Mentalna aktivnos coveka obuhvata dve osnovne vrste pancenja: kratkotrajno i dugotrajno. U cilju pamcenja inf. bez potrebe za ucescem paznje. Smatra se da za svaki senzorni kanal postoji privremeni mehanizam namenjen za cuvanje prezentovanog stimulusa u kratkom vremenskom intervalu nakon njegovog izcezavanja. u kratkotr. i kodirala u formi pogod. stimulus. ehoucka mem. Ukoliko se vizuelni stimulus prezentuje u veoma kratkom vremenskom intervalu manjem od jedne sekunde. mem. Smatra se da se inf. je zaduzena za zadrzavanje stimulusa obicno u trajanju od nekoliko sekundi (Sanders i McCornick).) kodira pomocu tri vrste koda : vizuelnog. . Kao zasebna vrsta memorije ponekad se razmatra i takozvana senzorna memorija. Akt jednostavne detekcije takodje obuhvata odredje kompleksne radnje vezane za obradu informacija i odlucivanja. audit. prosledi u kratkotrajnu memor. se ne vrsi kodiranje inf. U slucaju kada je prez. prenela u kratkotrajnu mem. fonetickog i semantickog (Sanders i McCornick).U slucaju vizuelnog stimulusa.

oznacava se TDM . neophodno je istaci da postoje cetiri osnovne vrste paznje: selektivna..Semantcki kod predstavlja apstraktnu represent. Imajuci u vidu da je paznja bitan elemenat procesa upamcivanja.PDM )×TKM + PDM ×( TTI + TKM ) Smatra se da je kratkotr. povezana sa krtakotrajnim elektricnim funkc.mem.. u dugotr.intenz. Verovat. dugotr.mem. se sastoji u ucestalom ponavljanju te inf. vise od 9 jednokratno prezentovanih alfanumerickih simbola ne moze biti upamceno). u dugotr. se moze opisati pravilom 7 ±2 (drugim recima.mem. za angaz. inf. Inf. Srednja vrednost vremena opsluzivanja inf. i njeno povezivanje sa vec uskladis. zasniva na strukturnim organskim promenama u mozgu.mem.). Vremenska razlika je u tom slucaju opisana velicinom TTi koja se odnosi na vreme trazenja inf.(Duskov i saradnici). uz ucesce dugotr. promenama u mozgu.mem.mem. Jedini nacin da se inf.u kratko. Kada je rec o alfanumerickim simbolima koje je potrebno zapamtiti.iscezavanje traga u pamcenju (Duskov i saradnici). se moze odrediti iz izraza: PDM = 1-(1.r1 )(1. Ukupno vreme ibrade inf. mem. se iz kratko. podeljena. moze biti trajno upamcena dodavanjem znacenja prispeloj inf. mem. su od posebnog znacaja za trajno arhiviranje inf. dok r2 verov. uz ucesce dugotr. je ogranicen.mem.mem. i njenim povezivanjem sa inf. mem. zadrzi u kratkor. Kapacitet kratko. Vreme obrade inf. je u tom slucaju: TTD =TTi +TKM gde je TKM vreme obrade inf. . je duze od onog koje je potrebno za obradu samo uz ucesce kratk. moze prebaciti u dugorocnu mem.r2 ) gde je r1 verov. prezauzetnosti kapaciteta kratk. (pri cemu je neophodno usmeravanje paznje na taj proces). se moze odrediti iz izraza (Duskov i saradnici) TOBSL =(1. znacenja stimulusa za razliku od slikovne i zvucne forme koje su rezultat dejstva stimulusa. fokusna i postojana paznja. pomocu semantickog kodiranja (to znaci da inf. kapacitet kratko. dok se dugotr. koje su vec uskladistene u dugotrajnu mem. Analiza prispele inf. mem. mem.

75. Ovakva situacija se karakterise pojavom tzv. potrebu prisustva paznje u vezi sa pracenjem pojavljivanja (detekcijom) retkih signala tokom duzeg vremenskog perioda bez koriscenja pauze.icitih ishoda i vrednovanjem ocekivanih ishoda. naprezanja moze da utice i pojava veceg broja inf. Pojavu ovakvih redova odlikuje pristizanje nove inf. (signala) koje je neophodno obraditi. redova inf.Selektivna paznja predstavlja sposobnos usmeravanja na one inf. naprezanja i zamaranja operatora. Podeljena paznja se odnosi na preraspodelu resursa paznje na veci broj operacija koje treba istovremeno pratiti i po potrebi davati adekvatan odg. S obzirom na verovat. vreme rada (Duskov i saradnici). Na pojavu mentalnog naprezanja utice kako frekvencija pojave redova. pre nego sto je zavrsena obrada prethodno pristigle inf. operatora predst. u duzem vremenskom periodu dolazi do ment. uz ignorisanje svih ostalih izvora inf. akcije. vreme u kojem operator ne obavlja obradu inf. Shodno tome. koji predstavljaju podrsku u odlucivanju namenjenu za resavanje razlicitih poslovnih zadataka i problema. Fokusna paznja se odnosi na usmeravanje paznje na samo jedam izvodr inf. sist. procenom verovatnoce razl.relevantnih za donosenje odluke. Jedan od pokazatelja mogucnosti pojave ment. koje je potrebno istovremeno obraditi u kracem vremenskom intervalu. dok TRD predst. opter. tj. koje se smatraju vaznim uz ignorisanje ostalih prisutnih inf. Na pojavu ment. pojave greske prilikom donosenja odluke. Postojana paznja se odnosi na kontin. . je velicinom: TBO h=1TRD gde je sa TBO predst. tako i duzina reda. Odlucivanje je kompleksan proces gde se vrsi procena alternativa i selekcija odgovora. neophodno je da bude ispunjen uslov h£0. U slucaju operatora neophodno je obezbediti oko 25% vremena u toku radnog dana za odmor i relaksaciju. Mentalno radno opterecenje Kao posledica prijema i obrade inf. Ovaj proces je povezan sa pretrazivanjem inf. cesto je primena esper.

koje je potrebno obraditi. (kao sto je ranije receno funkcionise po principu 7 ± 2 ).Verovatnoca obrade inf. vezanog za obradu inf. U odredjenoj meri nedovoljno radno opterecenje moze takodje uzrokovati mentalni zamor. u uslovima pojave inf. za standardizaciju ISO upotrebljivost definise kao granicu do koje proizvod moze biti upotrebljivan od starne odredjenog . Velicina b ne treba da predje vrednost od 0. mem. koji nastaje kao posledica monotonije. Upotrebljivost Medjunarodna org. Sl. u preporucenim granicama.4. takodje. reda prevazilazi kapacitet kratkotr. (stimulusa) i mentalnog radnog opterecenja prema Kumshiru Pojava mentalnog Zamora moze zastupiti i kao posledica dugotrajnog visegodisnjeg rada.4 (Borisov i saradnici). reda ne treba da prelazi tri signala posmatrano u jedinicnom vremenskom intervalu (Duskov i saradnici). moze uzrokovati pojavu mentalnog naprezanja. Bitna je odredjena vrsta informacionog balansa vezanog za kolicinu inf.(signala) koje se mogu obraditi u uslovima pojave inf. ERP potencijal id r. dopk je sa NU oznacen ukupan broj signala koji pristizu na obradu (Duskov i saradnici). moguci su propusti operatora u radu i povecanje radnog napora operatora. reda. Teprijska kriva koja je opisuje prethodno receno prikazana je na clici 4.). sekundarnog zadatka. U praksi se najcesce primenjuju velicine dobijene pri obavljanju primarnog zadatka. Ukoliko duzina inf. cak i kada je nivo opterecenja inf. zavisnost izmedju kolicine inf. zatim velicine dobijene na osnovu subjektivnog vrednovanja i rangiranja kao i odredjeni fizioloski pokazatelji(varijabilnost pulsa. reda je opisana velicinom N RED b= NU gde je sa N RED oznacen broj inf. Iscekivanje retkoh signala usled angazovanja postojane paznje. Prosecna duzina inf. Postoje brojne metode koje mogu da se koriste za procenu mentalnog radnog opterecenja.

dizajnm. efikasnosti i zadovoljstva pri koriscenju.tih godina proslog veka. Ako je vreme izvrsenja zadataka limitirano. korisnika i zadataka koji oni treba da obave kao i . prevenciju gresaka. ekspert iz oblasti upotrebljivosti i mode. Ukoliko se neki softver retko koristi. zadovoljstvo korisnika (Scholtz). tj. koji su zasluzni za dizajniranje. Bilo koji od atributa upotreblj. pri razvoju proizvoda ocena upotrebljivosti je deo tog procesa. jer korisnik treba da se priseti akcije koja je neophodna za izvrsenje zadataka (a koju nije cesto upotrebljavao). tj. Inzenjering upotrebljivosti ima sledece osnovne faze: analiyu zahteva. tada ce se efikasnost i prevencija gresaka imati kritican znacaj. Korisnici su prvi upotrevljivani za dobijanje informacija o uprebljiv. proizvoda. Postoje 3 osnovna entiteta pomocu kojih se procenjuje upotrevljivost: korisnik. Ciljevi upotrebljivosti se utvrdjuju u fazi analize zahteva. pogodnost za prisecanje. Ocena uptrebljivosti proizvoda orjentisana na korisnika se zasniva na identifikaciji reprez. Interativno testiranje se sprovodi u fazi dizajniranja i razvoja pri cemu se rezultati neprekidno uporedjuju sa postavljenim ciljevima. efikasnost.korisnika kako bi se stvorio specificni cilj uz postizanje odgovarajuce efektivnosti. tada ce pogodnost prisecanja imati senzacijalni znacaj. nacina na koji se ona koristi. Uspostavljane povratne veze sa korisnikom je takodje bitno i nakon instalacije kao finalna provera upotrebljivosti i funkcionalnosti proizvoda. Modeli su nasli primenu 80-tih godina proslog veka dok se eksperska procena u vidu heuristickih analiza i kognitivnih prolaza primenjuje od ranih 90. analizu i izvestavanje o rezultatima upotrebljivosti. Sva tir navedena entiteta su u direktnoj sprezi sa inzenjerima upotrebljivosti. medjutim rezultati testa upotrebljivosti nece biti zadovoljavajuce ukoliko nije primenjivan inzenjering upotrebljivosti u fazi razvoja proizvoda. razvoj i instalaciju (Scholtz). sporovodjenje. Upotrebljivost ima pet osnovnih atributa : ucljivost (pogodnost za ucenje). Svaki proizvod moze biti testiran u smislu upotrebljivosti. moze imati kriticni zacaj sto zavisi od aplikacije koja se koristi. Inzenjering upotrebljivosti u ergonomskom smislu predstavlja oblast koja obezbedjuje metode za postizanje upotrebljivosti pri dizajniranju korisnickog interfejsa. testiranje.

razlikuju i po metodama. vrsti prikuljenih podataka i broju participanata. efikasnosti i zadovoljstva korisnika pri koriscenju proizvoda na kraju procesa razvoja proizvoda (Scholtz). Form. Pored toga.na registrovanju problema putem opservacije koje korisnici imaju tokom izvrsenja postavljenih zadataka. inzenjeri upotrevljivosti hvataju beleske vezano za kriticne(incidentne) momente pri koriscenju interfejsa(tokom evoluacije). kod formativnog ocenjivanja. gormi i obimu ocenjivanja. forme) je peformalno po svojoj prirodi iz razloga sto je osnovni cilj prikuljanje inf. Tokom faze razvoja proizvoda (softvera) sprovode se dva tipa ocenjivanja korisnika. formativno ocenjivanje je neophodno koncentrisati na manje segmente interfejsa uz ucesce manjeg broja participanata pri cemu rezultati iz izvestaja mogu da imaju manje formalnu formu onih koji se dobijaju . Iz tog razloga. Primarni izvor porataka kod ove vrste ocenjivanja su verbalne informacije prikuljene od strane korisnika. Koriscenje upitnika i postevoluativno intervjuisanje su odlicni izvori iner. Prvi je formativno ocenjivanje koje se sprovodi sa ciljem prikupljanja podataka radi sprovodjenja interativnog dizajnerskog procesa (Danijelson) vezanog za oblikovanje interfejsa. Formativnu evaluaciju je neophodno sprovoditi ubrzanim tempom kako bi se obezbedila neophodna informacija za dizajniranje u situacijama kada je to neophodno. Formativno ocenjivanje Ovim ocenjivanjem se dobija povratna iner. Drugi je sumativno ocenjivanje kod kojeg se obavlja procena efektivnosti. Kad god je to moguce treba kostisiti softver za evidentiranje stvarene interakcije izmedju kosisnika i interfejsa koji se testira. U kasnijim fazama formativne evolucije mogu se koristiti delimicni prototipi koji se odnose na odredjeni deo testiranog interfejsa. U ranijim fazama evolucije se mogu koristiti papirni modeli li inicijalni dizajni ekrana. ocena (ocenj. Ova 2 tipa ocenjivanje se osim po cilju. koje ce prevashodno biti koriscene za dizajniranje (umesto za prikuljanje podataka radi porcine upotrebljivosti). od strane korisnika vezana za primenu pocetnog dizajnerskog koncepta nekog proizvoda (softvera).

Ukoliko rezultati sumativne evaluacije pokaze odstupanje od zacrtane zeljne upotrebljivosti.sumativnom evaluacijom. Sumativno ocenjivanje Ovo ocenjivanje ima formalniji karakter od formativnog ocenjivanja. Merenje efikasnosti. efektivnosti i zadovoljstva korisnika je tipicno za sumativnu evaulaciju. Ukoliko softver nije upotrebljiv u labboratorijskim uslovima tada se on svakako nece biti upotrebljiv ni u realnim radnim uslovima. pozeljno je prethodno testirati u manjoj (pilot) studiji kako bi se obezbedilo njihovo razumevanje. . tada se obavlja diskusija vezana za povlacenje proizvoda(softvera) ili za njegovo redizajniranje i ponovnu naknadnu ocenu upotrebljivosti. pri cemu evaluacijom treba da budu jasno definisane mere koje ce biti obuhvacene precizno definisanom mernom metodologijom.Taj broj iznosi 5-7 po celiji gde celija prezentuje odredjenu klasu krajnjih korisnika. Rezultati treba da imaju formu koja omogucava njihovo neposredno koriscenje. Osnovna prednost korisnicki orijentisani evaluacije je to sto ona obuhvata korisnike tako da se mogu otkriti oni aspekti interfejsa koji predstavljaju problem pri koriscenju proizvoda (softvera). Smernice i materijal koji se prezentuju korisnicima prilikom ocenjivanja. tada reprez. Zeljni nivo upotrebljivosti se definise u ranim dizajnerskim fazama tako da se rezultati sumativne ocene upotrebljivosti porede sa definisanim zeljnim vrednostima i karakteristikama upotrebljivosti. korisnici iz obe klase treba da budu obuhvaceni evulacijom. Primer: ukoliko ce krajnji korisnici nekog softvera biti odrasle osobe i tinejdzeri. Potrebno je u najvecoj mogucoj meri obezbediti adekvatan kontekst upotrebe testiranog proizvoda (softvera) kako bi se ostvario realistican pristup koji simulira studiju slucaja (realne uslove koriscenja proizvoda). Kvalitetno osmisljeni eksperiment je od esencijalnog znacaja za tacnost sumativne evaluacije. Ono se sprovodi da bi se dokumentovale karakteristike upotrevljivosti proizvoda (softvera). Sumativno ocenjivanje obuhvata i nesto veci broj korisnika (participanata).

U tabeli 4. Potrebno je u najvecoj meri obezbediti adekvatan kontekst upotrebe testiranog proizvoda (softvera). Osnovni nedostatak korisnicki orijentisane evaluacije je to to cesto iziskuje znatan utri ak materijalnih sredstava i vremena. .1 prezentovana je QUIS anketa. Osnovna prednost korisnicki orijentisane evaluacije je to to ona obuhvata korisnike tako da se mogu otkriti oni aspekti interfejsa koji predstavljaju problem pri kori cenju proizvoda(softvera). uslova okru enja) prilikom evaluacije takode predstavlja problem koji mo e da se odrazi na rezultate evaluacionog procesa. QUIS je primenjen u velikom broju projekta. Dil i Norman. Ukoliko rezultati sumaltivne evaluacije pokazu odstupanje od zacrtane eljene upotrebljivosti. a dopunili su ga Cil. uslova okruzenja) prilikom evaluacije takodje predstavlja problem koji moze da se odrazi na rezultate evaluacionog procesa. globalno posmatrano. njime su ispitane hiljade korisnika i posluzio je kao polazna osnova za razvoj odredjenog broja softverskih aplikacija. Testiranje upotrebljivosti Upitnik o satisfakciji korisnika tokom interakcije sa kompjuterom QUIS razvio je Snajderman. Kod kompleksnih i detaljnijih ispitivanja upotrebljicosti kompjuterskih sistema primenjuju se oba nivoa pitanja.Osnovni nedostatak korisnicke orijentisane evaluacije je to sto cesto iziskuje znatan utrosak materijalnih sredstava i vremena.Ukoliko softver nije upotrebljiv u laolatorijskim uslovima tada on svakako nece biti upotrbljiv ni u realnim radnim uslovima. ima dva nivoa pitanja : opsta i detaljna. tada se obavlja diskusija vezana za poclacenje proizvoda(softvera) ili za njegovo redizajniranje i ponovnu naknadnu procenu upotrebljivosti. eljeni nivo upotrebljivosti se defini e u ranim dizajnerskim fazama tako da se rezultati sumaltivne ocene upotrebljivosti porede sa definisanim eljenim vrednostima i karakteristikama upotrebljivosti. Pored toga ostvareni stepen realisticnosti(zadataka. Pored toga ostvareni stepen realisticnosti (zadataka. QUIS upitnik . kako bi se ostvario realistican pristup koji simulira studiju slucaja(realne uslove kori cenja projizvoda).

U cilju sprovodenja analize koristise skup dizajnerskih heuristika koje su zasnovane na po tim dizajnerskim preporukama. Primena heuristicke evaluacije obuhvata obrazovanje evaulatorskog tima koji ce analizirati dizajn korisnickog interfejsa.2007.) *Ekspertska ocena upotrebljivosti je veoma slicna oceni dizajna nekog softverskog paketa i letimicnom pregledu softverskog hoda. minimizirati mentalni napor korisnika.Ekspertski bazirana ocena upotrebljivosti (13. *Heuristicka evaluacija spada u grupu neformalnih metoda(Hack i Nielsen). Ona podrazumeva sistematsku proveru dizajna pomocu preporuka koje su nastale kao rezultat dobrih rezultata iz prakse. Odredeni standardi grafickog korisnickog interfejsa treba da budu ugradeni u softversku aplikaciju koja se razvija. upotrebiti korisnicki jezik. Ove preporuke su ponekad medusobno kontraproduktualne razlog za to je to vode poreklo iz razlicitih studijakoje mogu biti rezultat eksperimentalnog istra ivanja. diskutujuci razne segmente vezane za upotrebljivost elemenata dialoga u okviru razlicitih etapa scenarija(Mack i Nielsen). omoguciti prevenciju gre aka. oberbediti vidljivo obelezene izlaze. pluralisticki prolaz.12. *Postoje brojne preporuke za dizajniranje korisnickog interfejsa. Rezultati evaluacije svakog clana tima se objedinjuju cime se ostvaruje sveobuhvatniji analiticki pristup. formalnu proveru upotrebljivosti i proveru karakteristika. *Ekspertske metode inspekcije obuhvataju heuristicku evaluaciju. *Pojedine softverske kompanije poseduju interne preporuke vezane za dizajnerski stil i razvijaju kontrolne liste koje omogucavaju proveru primenjenosti preporucenog stila. Nelsen izdvaja devet softverskih heuristika: primeniti jednostavan i prirodan dijalog. obezbediti jasne poruke o gre kama. Primena preporuka zavisi od veceg broja faktora kao to su: tip komunikacije. biti konzistentan. obezbediti povratnu reakciju. karakteristike krajnjeg korisnika i okru enje u kojem ce se operacije primenjivati(Scholtz). proveru u odnosu na preporuke. opservacionih evidencija i ekspertskog mi ljenja.(Scholtz). *Provera u odnosu na standarde i preporuke obezbeduje bazu za dono enje odluka. proveru u odnosu na standarde. *Pluralisticki prolaz predstavlja vid zajednickih sastanaka na kojima dizajneri softvera(programeri). obezbediti precice. kognitivni prolaz. . korisnici i ergonomi prplaze zajednicki kroz scenario. proveru konzistentnosti.

*/Prilikom testiranja kognitivnim prolazom najpre se zadaje odredeni zadatak koji korisnik treba da izvr i. Dizajneri su zadu eni za probleme dizajniranja i redizajniranja. Primena ovog vida testiranja omogucava ocenu interfejsa na bazi predvidanja.*Proveru konzistentnosti obavlja dizajnerski tim vezano za realizaciju razlicitih projekata ili delova projekata kojitreba da budu uzajamno konzistentni. *Provera karakteristika se fokusira na funkcije koje su prisutne u softverskom sistemu. *Primena formalne upotrebljivosti kao metode podrazumeva precizno definisane uloge ucesnika testiranja. Razmatra se dali dizajnirana funkcija ispunjava ocekivanja i potrebe krajnjeg korisnika. pona anja korisnika odnosno njihovog ucinka. *GOMS model je sastavljen od skupa koraka (operacija) koje treba izvr iti kako bi bio ostvaren postavljeni cilj pri cemu je za svaki interfejs . *Cilj primene kognitivnog prolaza je analiza kako pojedini elementi interfejsa vode korisnika kroz zadatak. primenom modela. Konzistentnost nastaje kao posledica primene odredenih standarda i preporuka. dugotrajnu memoriju kao i karakteristike vezane za obradu audio i vizuelnih informacija. *Testiranje zasnovano na primeni modela inkorporira svojstva vezana za karakteristicnu memoriju. odnosno koje elemente interfejsa on koristi da bi izvr io postavljeni zadatak. Ona omogucava korisnicima lak u upotrebu identicnih karakteristika kod razlicitih proizvoda (softvera). Zadatak zapisnicara je da zabele e sve defekte i anomalije pronadjene tokom sastanka. Moderator ima zadatak da usmerava kako pojedince tako i tim ocenjivaca. Ova tehnika se fokusira na to koliko dobro testirani interfejs podr ava neiskusnog korisnika bez prethodne formalne obuke u izvr enju zadatka(Woolrych i Hindmaich). *Formalna provera upotrebljivosti se cesto vr i pre nego to je napisan bilo kakav hod(Abras i saradnici). Zadatak inspektora(ocenjivaca) je da pronadju problem. Primena konzistentnosti smanjuje vreme potrebno za ucenje identicnih funkcija razlicitih softverskih paketa. a zatim se posmatraju akcije koje on preduzima. Provera karakteristika se ne odnosi samo na vrstu funkcije nego i kako je posmatrana funkcija dizajnirana(Mack i Nielsen). *Za razliku od provere upotrebljivosti koja se zasniva na oceni putem standarda i preporuka (koja se tretira kao staticka provera) primenom kognitivnog prolaza vr i se ocena upotrebljivosti u realnom radnom okru enju pri obavljanju konkretnih zadataka od strane korisnika(dinamicka provera). odnosno da upravlja sastankom.

koji omogucavaju trodimenzionalno pracenje izvr enja zadatka u datom okru enju. *Na slici 162 prikazano je sme tanje ljudskog modela u virtuelno okru enje. Ovaj softver poma e in injerima da procene odredeni dizajnerski koncept u odnosu na ljudske performanse ukljucujuci i rizik od povezivanja.Izbor i specifikacija zadataka koje covek treba da obavi. oblikuje obvojnice dohvata i daje specifikaciju bezbednih zona odnosno vr i procenu udobnosti sedenja. U nastavku ce na . *Na slici 161 prikazan je programski alat koji Jack koristi za pobolj anje enterijera u razlicitim vozilima. kao i analizu vidljivosti. *Jack modelovanje coveka i simulacioni alati poma u firmama u industriji da pobolj aju ergonomski dizajn proizvoda i redefini u radni zadatak na posmatranom radnom mestu pre nego to se napravi bilo kakav prototip. a da se pri tome proizvode isti rezultat.Kreiranje virtuelnog modela coveka. *Jack takode kreira izve taje koji se odnose na opterecenje lednog regiona. Ergonomske metode istra ivanja * Metode istra ivanja u ergonomiji se mogu klasifikovati na razlicite nacine zavisno od toga ta su predmet i cilj istra ivanja.Izgradnja viruelnog okru enja. Jack ergonomski paket (10.moguce primeniti vi e metoda. GOMS model se koristi samo za ocenu efikasnosti proceduralnog aspekta upotrebljivosti(a ne za identifikaciju gre aka). kontrolu balansa. komfor i druge bitne ergonomske informacije. videnje.) *Jack predstavlja simulacioni softverski paket koji omogucava korisnicima da kreiraju virtuelno okru enje pomocu maticnih modela i inportovanjem CAD podataka. *Primenom Jack softverskog paketa mogu se dobiti i animirani filmovi.01. zamor.2008. 4. proceni konfora. statickom naprezanju. *Uobicajni koraci pri kori cenju ovog softverskog paketa su: 1.Pozicioniranje ljudskog modela u virtuelno okru enje. omogucava izradu studija vezano za rucno rukovanje materijalom koje su zasnovane na NIOSH preporukama. antroprometrijske dimenzije prirodnu kinematiku pokreta. dohvat.Analiza kako se izvr ava zadatak u izabranom okru enju. 2. 3. *Jack obezbeduje modele ljudi sa preciznim podacima koji se odnose na opsege pokreta u zglobovima. Korisnik u okviru ovog modela bira metod na osnovu pravila selekcije. Zatim kreira izve taje o utro ku energije. savijanje tela i podizanje tereta. 5.

* Vibraciona brzina tela se u su tini odnosi na frekvenciju kretanja tela odnosno na broj ciklusa koje telo napravi u jedinici vremena.. * Telo mo e vibrirati u bilo kom pravcu.. 1 ciklus u sekundi).... medutim prema ISO organizaciji bilo koje pomeranje se mo e definisati i meriti u tri ortogonalna pravca: X od leda prema frontalnoj strani tela. Intenzitet vibracija se najce ce izrazava u jedinicama za ubrzanje( m ili 2 s umno cima og g = ubrzanje zemljine te e). Jedna od osnovnih podela ergonomskih metoda je na deskriptivne(opisne) studije. Proracun se najce ce svodi na odredivanje srednje vrednosti i standardne devijacije neke velicine... * Deskriptivne studije se cesto sprovode u cilju odredivanja znacaja i irine problema pre nego to se predlo e konacna re enja. . * Nakon utvrdivanja smera dejstva vibracija one se dele posmatraju u odnosu na dva parametra: brzinu i intenzitet vibracija. Z od boka do boka i Z od stopala ka glavi. Izra ava se u Hz (1 Hz odgovara. ) *Pomeranja usled dejstva vibracija mogu biti pravilna(ritmicna) i stohasticka(aperiodicna). * Intenzitet se mo e izraziti u du inskim jedinicama (cm). Primenom ove metode u formi opisa pojedinih karakteristika prezentuju se osnovni podaci koji se kao takvi veoma cesto koriste kao polazna osnova za projektovanje.01. * Deskriptivne studije ne promenjuju obimniji matematicki aparat za opisivanje proucavane pojave. (17. eksperimentalna istra ivanja i evaluaciona istra ivanja(Sanders McCormick).2008. Vibracije. ali su pomeranja u vecini slucajeva pravilna.. * U eksperimentalne svrhe vibracije se uobicajno mere samo du Z ose (Oborne). * Deskriptivne studije imaju tendenciju da okarakteri u proucavanu populaciju (obicno su to ljudi) u pogledu odredenih atributa.globalnom planu biti klasifikovane metode istra ivanja u ergonomiji pri cemu ce neke od metoda biti detaljnije opisane. * Vibracije mogu da izazovu brojne funkcionalne i strukturalne promene kao i da se negativno odraze na radni ucinak coveka. u slucaju potrebe za kvantifikacijom. * Vibracije koje poticu od ma ina su najce ce veoma kompleksne prirode..

Prirodai delovanje. Ubrzanje i usporenje. uticaj ubrzanja je takav da su moguce odredene posledice ubrzanja na fiziolo ke funkcije. vozovi. Ekvivalentni nivo buke. Kod vecine vozila kao to su automobili. Sobzirom na to dali je stvoreni osecaj prijatan za coveka ili ne. * Ubrzanje predstavlja nivo promene brzine ili smera kretanja nekog tela odredene mase u jedinici vremena. U takvim okolnostima piloti aviona padaju u nesvesno stanje pre nego to nastupe bilo kakve druge fiziolo ke promene (Sanders i McCormick). * Putem cula sluha promena vazdu nog pritiska koju uzrokuje neko telo iz okru enja pretvara se u nervni ciklus. . * Organ cula sluha kod coveka ima sposobnost da registruje pod izvesnim uslovima treperenje nekog tela. Medutim takvo ubrzanje u du em vremenskom periodu ima odredene posledice na ljudski organizam. ubrzanja su srednjeg nivoa. Buka. * U slucaju kori cenja vojnih aviona i svemirskih brodova. * Savremeni vojni avioni su dizajnirani da izdr e ubrzanje do 9G bez strukturnih promena. * Borbeni avioni F16 i F17 mogu da ubrzaju od 0 do 9g za manje od 3s. Efekti na organizam. a uticaj na ljudski organizam je zanemarljiv. * Skoro svaka vo nja bilo kojim prevoznim sredstvom je povezana sa pojavom ubrzanog kretanja. * Kao posledica dejstva velikih ubrzanja ceste su avionske nesrece usled gubitka svesti pilota. autobusi i komercijalni avioni. govorimo o zvucima ili buci ( umovima). koji u centralnom nervnom sistemu dovodi do stvaranja auditornog osecaja.Kretanje.