P. 1
Red

Red

|Views: 257|Likes:
Published by LS

More info:

Published by: LS on Apr 06, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/13/2015

pdf

text

original

Matematički fakultet u Beogradu

Seminarski rad iz metodike nastave matematike 2

Brojni red

Profesor Zoran Lučić

Beograd 2008

Student Stamenković Tanja

Uvod
Brojnim redovima ljudi su se bavili od nastanka matematike. Zbir beskonačnog geometrijskog reda količnika manjeg od 1 izračunao je još Arhimed. Divergenciju ∞ 1 harmoniskog reda ∑ odredio je 1650 god. italijanski naučnik Mengoli. Njutn se k =1 k bavio stepenim redovima 1665 god. Smatrao je da se svaka funkcija može predstaviti stepenim redom. Međutim, teorija redova počinje da se razvija sa radovima Gausa 1812 god. i Bolcana 1817 god., a Koši je 1821 god. definisao definicuju konvergencije reda i dao osnovne teoreme.

2

Објекти a1 .. често се наводи скраћени запис ∑a k =1 ∞ k или.. a1 + a 2 . a2 . Већ према томе шта су му чланови.. или матрице. 2. или векторе. ред матрице. a gornji krajna vrednost. + a n + .. Na ovom primeru to bi izgledalo ovako Pojam i svojstva brojnog reda Ред је збир математичких објеката ai тј. ред може бити нумерички ред. i piše se 1+2+3+4=10. функционални ред... или функције.. Уместо наведеног. Operacija zbira se takodje moze izraziti koristeci oznaku ∑ gde se za donji broj uzima pocetna vrednost. + an + . понекад.... још краће ∑a k ∑a k =1 ∞ k = a1 + a2 + a3 + .. 3 . Na primer. 3 i 4 je 10. Koje bi bilo resenje reda koji ima beskonačno članova npr. итд. развијеног записа реда.. (1) Izraz (1) naziva se beskonačnim brojnim redom.. an . zbir brojeva 1.. који се називају чланови реда.Pojam reda Red je rezultat nekog zbira. ред вектора. могу означавати бројеве.. Brojevi koji se sabiraju nazivaju se činioci.

u ovom primeru to bi bila itd.Ako izračunamo zbir prvih nekoliko članova reda posmatrajmo šta se desava.. onda kažemo da je n →∞ n →∞ k =1 n divergentan. Zbir prva dva člana reda je Zbir prva tri člana reda je Zbir prva četiri člana reda je Zbir prva pet člana reda je Ove pojedinačne sume reda nazivaju se parcijalnim zbirovima ili parcijalnim sumama reda (1). U tom slučaju se piše S = lim S n = lim ∑ ak . + an . u ovom primeru to bi Treća parcijalna suma je suma prvi tri člana reda. k =1 ∞ 1 4 . Ako postoji konačna granična vrednost lim S n = S gde je S n = a1 + a2 + . Parcijalne sume reda označava sa malo slovo S n gde n označava zbir n članova reda. u ovom primeru to bi bila bila Druga parcijalna suma je suma prvi dva člana reda. a ako red nije konvergentan. n→∞ Definicija 1 onda za red (1) kažemo da je konvergentan i da mu zbir iznosi S. Loranov red) ali i oblik Primeri: Ispitati konvergenciju i odrediti sumu redova: 1. Red može imati i oblik (npr.. ∑ k ( k + 1) . Prva parcijalna suma je prvi član sume.

Rešenje: ∞ 1 1 1 ∑ k ( k + 1) = 1⋅ 2 + 2 ⋅ 3 + k =1 + 1 + n ( n + 1) n -ta parcijalna suma je: 1 1 1 ⎛ 1⎞ ⎛1 1⎞ Sn = + + + = ⎜1 − ⎟ + ⎜ − ⎟ + 1⋅ 2 2 ⋅ 3 n ( n + 1) ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 3 ⎠ 1 ⎞ 1 ⎛1 +⎜ − .. 2. = ∑ am + k k =1 ∞ Ovaj red ćemo zvati ostatkom reda (1) posle m-tog člana i označavati sa rm . Stav 1 1. 1− q Ako je q < 1 Ako je q > 1 Ako je q = 1 Ako je q = −1 S = lim S n = lim a ⋅ n →∞ 1 − q n +1 a = i red je konvergentan. ⎟ = 1− n +1 ⎝ n n +1 ⎠ 1 ⎞ ⎛ S = lim S n = lim ⎜1 − ⎟ =1 n →∞ n →∞ ⎝ n +1⎠ Zaključujemo da je red konvergentan i da mu je sima S = 1 . Red i njegov ostakak su ekvikonvergentni. Uporedo sa redom (1) posmatrajmo red am +1 + am + 2 + .( geometrijski red ) Rešenje: n -ta parcijalna suma je Sn = a ⋅ 1 − q n +1 . Ako je red konvergentan i ako je rn = k = n +1 ∑a ∞ k njegov ostatak. n →∞ Dokaz: 5 . ⎧ 0. oba reda su ili konvergentni ili divergentni. tj... n = 2k + 1 divergentan je. n = 2k Sn = ⎨ red nema graničnu vrednost i ⎩ a. 2. S = lim S n = ∞ i red je divergentan. n →∞ S n = a ( n + 1) .. tada je lim rn = 0 . + am + k + . n →∞ n →∞ 1− q 1− q S = lim S n = ∞ i red je divergentan. ∑ aq k =0 ∞ k = a + aq + aq 2 + + aq n + .

Simbolički zapisano: ∑a k =1 ∞ k konvergira ⇔ (∀ε > 0)(∃n0 ∈ Ν )(∀n. n →∞ n →∞ Znači da sumu svakog konvergentnog reda možemo po volji aproksimirati pomoću parcijalnih suma prvih n članova.. n→∞ Teorema Dokaz: Kako je Sn = a1 + a2 + n →∞ n →∞ n →∞ n ←∞ an i S n −1 = a1 + a2 + an −1 . + an + p |< ε ) .. p ∈ Ν sledi | an +1 + an + 2 + . Iz lim S k →∞ ' k = S ' sledi ' lim Sm+k = S + Sm 2. Očito je S k' = S m + k − S m Ako k →∞ je lim S k →∞ m+k =S. a dokazali smo da je n →∞ n →∞ n red divergentan... U tim problemima osnovnu ulogu igra tačnost ocenjivanja. Ako red konvergira onda je: lim an = lim( S n − S n −1 ) = lim S n − lim S n −1 = S − S = 0 . a parcijalnu sumu am +1 + am + 2 + . Na primeru harmoniskog reda možemo da uočimo da je izloženi uslov potreban.1. Jedna od glavnih primena teorije redova je približno izračunavanje veličina. p ∈ Ν )(n > n0 ⇒| an +1 + an + 2 + . tj. Potreban uslov za konvergenciju reda je da lim a n = 0 . Onda je lim S k →∞ ' k = S − Sm . koje zasnivamo na oceni ostatka reda. rn je apsolutna greška aproksimacije S ≈ Sn .. + an + p |< ε . dobijamo a n = S n − S n −1 . 6 . + am + k reda (2) označićemo sa S k' . čineći pri tom grešku rn . Teorema (Kosijev kriterijum za konvergenciju reda) Red ∑a k =1 ∞ k konvergira ako i samo ako za svako ε >0 postoji n0 ∈ Ν tako da za n > n0 .. 1 a ne i dovoljan za konvergenciju reda. lim a n = lim = 0 . + am reda (1) označićemo sa S m .. Parcijalna suma a1 + a2 + . Kako je S n + rn = S ⇔ rn = S − Sn onda je lim rn = S − lim Sn = S − S = 0 ..

Ako je Can = C ( a1 + a2 + n →∞ S n′ parcijalna suma reda ∑C a k =1 ∞ k . ′ ′′ Dokaz:Ako su Sn i Sn parcijalne sume redova ′′ lim Sn = S ′′ . a n →∞ Neka n →∞ je n →∞ ′ ′′ Sn = Sn ± Sn niz n →∞ delimičnih n →∞ suma reda ∑(a k =1 ∞ k ± bk ) . tj n →∞ ∑a k =1 ∞ k . k =1 ∞ Primer: Dokazati da je red Rezultat: ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ 1 + 2k 1 2k 1 1 ∑ 22k = ∑ 22k + ∑ 22k = ∑ 4k + ∑ 2k . tada će i red ∑(a k =1 ∞ k ± bk ) konvergirati i suma mu je S ′ ± S ′′ . dobija se red ∑ C ak . tada je ′ ′′ ′ ′′ lim S n = lim ( S n ± S n ) = lim S n ± lim S n = S ′ ± S ′′ . Znači novi red se isto ponaša kao polazni. ( C ≠ 0 ) . Dokaz:Ako je dati red vrednost S .Niz njegovih parcijalnih suma Sn ima graničnu lim S n = S . Njegova granična vrednost je ′ lim Sn = lim C S n = C lim Sn = CS . 1 + 2k ∑ 22k konvergentan. Ovo su dva geometrijska reda čije su k =1 k =1 k =1 k =1 k =1 1 4 1 4 10 sume S1 = = i S2 = = 2 . koji je konvergentan ili divergentan zavisno od toga da li je red k =1 ∑a k =1 ∞ k konvergentan ili divergentan. n →∞ ∑ ak i k =1 ∞ ∑b k =1 ∞ k ′ i lim Sn = S ′ .Teorema Ako se svaki član reda ∞ ∑a k =1 ∞ k pomnoži sa konstantom C . Teorema Ako su redovi ∑ ak i k =1 ∞ ∑b k =1 ∞ k konvergentni i ako su im sume S ′ i S ′′ . pa je suma reda S = + 2 = . tj S n′ = Ca1 + Ca2 + n →∞ n →∞ an ) = CS n . 1 3 1 3 3 1− 1− 4 2 7 .

tada i zadati red konvergira. a kako su svi članovi reda pozitivni n →∞ ′′ S n < S ′′ . 8 . Kriterijum upoređivanja članova redova Ako su članovi reda ∑a k =1 ∞ k sa pozitivnim članovima. počev od nekog člana. uvek veći od odgovarajućih članova reda tada i zadati red divergira. bez određivanja sume reda. Alternativni (naizmenični) redovi.Brojni redovi se dele na : • • Redovi sa pozitivnim članovima. Redovi sa pozitivnim članovima Red čiji su svi članovi pozitivni naziva se pozitivan red. počev od nekog člana. ′ ′′ Dokaz:U prvom slučaju. reda uvek manji od odgovarajućih članova konvergira. Ako su članovi reda ∑b k =1 ∞ k za koji znamo da ∑a k =1 ∞ k sa pozitivnim članovima. Parcijalne sume pozitivnog reda su monotono rastuće i prema tome granična vrednost ovih suma uvek postoji ( konačna ili beskonačna ). S ′′ > 0 . onda je lim S n = S ′′. ako su Sn i Sn parcijalne sume datih redova. a red ∑b k =1 ∞ k ′′ konvergira. Kriterijumi za ispitivanje konvergencije pozitivnih redova Kriterijumi o kojima će biti reči u narednom poglavlju samo odgovaraju na pitanje da li red konvergira ili ne. ∑b k =1 ∞ k za koji znamo da divergira.

Dokaz u drugom slučaju je istovetan. tj lim Sn = S ′ . dakle i zadati red konvergira. k =1 k ln n 1 > . odnosno S n < S ′′ . a2 < b2 . zaključujemo da i zadati n n red divergira. te i zadati red konvergira. ′ što znači da se vrednosti niza Sn moraju nagomilavati oko nekog broja S ′ koji je manji ili jednak S ′′ .Kako k =1 ∞ 1 je 1 1 > = bn i znajući da harmonijski red divergira. ∑ k =1 ∞ 1 k . ∑ 2 . odnosno red n→∞ ∑a k =1 ∞ k konvergira. zadati red sa harmonijskim redom Rešenje:Uporedimo ∑ k . ∞ 1 3. Opšti član poznatog konvek =1 k ( k + 1) rgentnog reda je bn = 1 1 . 2. a red n n ∞ Rešenje:Kako je an = divergentan. Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ 1 1. an = 4. k k =1 k ⋅ 2 ∞ 1 1 1 Rešenje:Kako je an = < n . biće i zadati red 9 . a red ∑ k je konvergentan ( geometrijski n 2 n⋅2 k =1 2 red ). k =1 k Rešenje:Da bismo dokazali konvergenciju ovog reda uporedićemo ga sa ∞ 1 redom ∑ za koji znamo da konvergira. = 2 n ( n + 1) n + n Opšti član zadatog reda an = 1 ( n + 1) 2 < 1 = bn je dakle uvek manji od opšteg n +n 2 člana reda koji konvergira. an < bn dobijamo da je S n < S n .′ ′ ′′ Iz relacije a1 < b1 . ∑k k =1 ∞ 1 je divergentan. Dakle počev od nekog dovoljno velikog broja svi članovi niza ′ ′ Sn nagomilavaće se oko neke vrednosti S ′ . ∑ ln k . ∑ .

Na osnovu kriterijuma upoređivanja i zadati red konvergira. Tada za: an • • • l < 1 . am + 2 < am +1q < q 2 am . Sabiranjem ovih nejednakosti dobijamo ∑a k =1 ∞ m+k < am ∑ q k . an +1 ≤ qan an Za ∀n > m . Posmatrajmo desnu stranu nejednakosti i uzmimo da je l + ε = q < 1 tj. tj sa izuzetkom konačno mnogo članova niza važi am +1 < qam . francuski matematičar 10 . ali ne izračunava sumu reda. k =1 ∞ Red na desnoj strani nejednakosti je geometrijski red koji konvergira. 1 J. Dokaz:Neka je lim n →∞ an +1 = l .red konvergira.. an +1 < l +ε . Ovaj kriterijum samo odgovara na pitanje da li red konvergira ili ne.ne znamo da li red konvergira ili divergira (prelazimo na drugi kriterijum za ispitivanje konvergencije). l = 1 .red divergira. l −ε < an +1 < l + ε = q < 1 . am +3 < am +3q < q 3am . D’alambert (1717-1783). Na osnovu definicije granične vrednosti niza za an an +1 − l < ε . tj an svaki ε > 0 može se odrediti broj m ∈ N takav da je ∀n > m . ……………………. l > 1 .Dalamberov kriterijum (D’Alamber) 1 Teorema ∞ ∑a k =1 k je red sa pozitivnim članovima i neka je lim n→∞ a n +1 = l . an Neka je l < 1 .

∑ . red divergira. ∑ k . k =1 k 11 . Ako je l = 1 ovaj kriterijum je slab i nemamo odgovor na pitanje da li red konvergira ili ne.Kako je am je pozitivan broj. odnosno da red divergira. k =1 2 Rešenje: n +1 n +1 1 n +1 1 = lim 2 = lim = n →∞ n 2 n →∞ n 2 n 2 lim a n +1 n→∞ a n 1 < 1 . Znači počev od nekog člana m . Ako je l > 1 . k =1 k ! Rešenje: 100n +1 ( n + 1)! = lim 100n ! = lim 100 = 0 a lim n +1 = lim n →∞ a n →∞ 100 n n →∞ ( n + 1) ! n →∞ n + 1 n n! Kako je l = 0 < 1 . 2 ∞ k! 3. ∞ k 2. k =1 10 Rešenje: l= (n + 1)! n +1 a n +1 n +1 = lim 10 = lim =∞ lim n →∞ a n →∞ n →∞ 10 n! n 10 n l = ∞ > 1 . ∑ . red konvergira. red konvergira. zaključujemo da opšti član reda ne teži nuli.an +1 > l − ε = q > 1 . an am +1 > am . ∑ k . ∞ 1 4. onda je Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ 100k 1. U ovom slučaju moramo da koristimo neki drugi kriterijum za ispitivanje konvergencije reda.

Ovo je harmonijski red za koji smo dokazali da divergira. 5 ∞ (2k − 1)!! . ∞ kk 5. ∑ k =1 ∞ 1 ⎛2⎞ ⎜ ⎟ . red konvergira. red konvergira. 3 7. ∑ . ∑ . 8.Rešenje: 1 a n +1 lim n +1 = lim n + 1 = lim =1 n→∞ a n→∞ n→∞ n 1 n n l = 1 . red divergira. 3k k =1 Rešenje: n →∞ ( n + 1) ( n + 1)! a lim n +1 = lim an n →∞ n +1 ( n + 1) = lim n →∞ n nn ⎛ 1⎞ = lim ⎜1 + ⎟ = e n →∞ ⎝ n⎠ n (n + 1) ⋅ 2n +3 2 ( n + 1) 2 a 3n +1 = lim = lim n +1 = lim n +1 n →∞ a n →∞ n →∞ n⋅2 3n 3 n n 3 2 l = < 1 . k =1 k! Rešenje: nn n! l = e > 1 . ∞ k ⋅ 2k + 2 6. 4k + 1 ⎝ 5 ⎠ n +1 k Rešenje: 1 ⎛ 2⎞ ⎜ ⎟ an +1 4n + 5 ⎝ 5 ⎠ = lim 4n + 1 ⋅ 2 = 2 = lim lim n n →∞ a n →∞ n →∞ 4n + 5 5 5 1 ⎛2⎞ n ⎜ ⎟ 4n + 1 ⎝ 5 ⎠ 2 l = < 1 . ∑ 3 k k! k =1 Rešenje: 12 . ne znamo da li red divergira ili konvergira.

l = 1 . ∑ k . 3 ∞ 3 k k! 9. Tada za: n →∞ • • • l < 1 . red konvergira. Tada je n n an − l ≤ ε .red divergira.( 2n + 1)!! 3n +1 ( n + 1) ! a 2n + 1 2 lim n +1 = lim = lim = n →∞ a n →∞ ( 2n − 1) !! n →∞ 3 ( n + 1) 3 n 3n n ! 2 < 1 . k =1 k Rešenje: 3n +1 ( n + 1) ! l= a lim n +1 = lim n →∞ a n →∞ n l= ( n + 1) n n +1 3 n! nn = lim 3 ⎛ n +1⎞ ⎜ ⎟ ⎝ n ⎠ n n →∞ = lim 3 ⎛ 1⎞ ⎜1 + ⎟ ⎝ n⎠ n n →∞ = 3 e 3 > 0 . za svaki ε > 0 . e Košijev kriterijum (Cauchy) Teorema Neka je ∞ ∑a k =1 k red sa pozitivnim članovima i lim n a n = l .ne znamo da li red konvergira ili divergira (prelazimo na drugi kriterijum za ispitivanje konvergencije) Dokaz:Na osnovu definicije granične vrednosti. red divergira. tj l − ε ≤ n an ≤ l + ε . Dakle za svako ∀n > m dobijamo am ≤ q m am +1 ≤ q m +1 am + 2 ≤ q m + 2 …………… Sabiranjem ovih veza dobijamo 13 . an ≤ l + ε = q < 1 .red konvergira. l > 1 .odakle je an ≤ q n . može se odrediti broj m ∈ N takav da je ∀n > m Neka je l < 1 .

4. ∑ ⎜ ⎟ . Ako je l > 1 .Prema tome za ∀n > m zadovoljeno je da n an > 1 . ∑ k . Red na desnoj strani nejednakosti je geometrijski red koji konvergira. k =1 k Rešenje: 1 1 lim n a n = lim n n = lim = 0 . Kako opšti član reda ne teži nuli red divergira. e ∞ k2 ⎛ k2 + 2 ⎞ ⎟ . an ≥ l − ε > 1 . red konvergira. ⎛ k ⎞ 2. ⎛ 1⎞ lim a n = lim ⎜1 + ⎟ n→∞ n →∞ ⎝ n⎠ l= −n 2 ⎛ n + 1⎞ = lim⎜ ⎟ n →∞ ⎝ n ⎠ −n ⎛ ⎞ ⎜ 1 ⎟ ⎟ =1 = lim⎜ n →∞⎜ 1⎟ e ⎜1+ ⎟ n⎠ ⎝ n 1 < 1 . k =1 ⎝ k + 1 ⎠ Rešenje: ∞ k2 ⎛ n ⎞ lim n an = lim n ⎜ ⎟ n →∞ n →∞ ⎝ n +1 ⎠ l= n2 ⎛ ⎞ ⎜ 1 ⎟ 1 ⎛ n ⎞ = lim ⎜ ⎟ = lim ⎜ 1 ⎟ = . ∑ ⎜1 + ⎟ k⎠ k =1 ⎝ Rešenje: n n . e ∞ −k 2 ⎛ 1⎞ 3. n→∞ n →∞ n →∞ n n l = 0 < 1 . ∑ ⎜ 2 ⎟ ⎜ k =1 ⎝ k + k + 3 ⎠ Rešenje: 14 . Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ 1 1.∑a k =0 ∞ m+ k ≤q m ∑q k =0 n ∞ k . Ako je l = 1 ne znamo da li red konvergira ili divergira. red konvergira. red konvergira. Na osnovu kriterijuma upoređivanja i zadati red konvergira. dakle an > 1 . n →∞ n + 1 e ⎝ ⎠ n →∞ ⎜ 1 + ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ n⎠ n n 1 < 1 .

onda 15 . … . e 2 n2 n +1 ⎞ ⎛ = lim ⎜ 1 − 2 ⎟ n →∞ ⎝ n + n +3⎠ n2 + n +3 ⋅n n + n + 3 n +1 n +1 2 ⋅ =e − lim n2 + n n→∞ n 2 + n + 3 = e −1 1⎞ ⎛ 5. ⎟ k =1 ⎝ k + 1 ⎠ Rešenje: l= 1 < 1 . an = f ( n ) . e k ( k −1) ∞ ⎛ k −1 ⎞ 7. −n −1 1⎞ 1⎞ 1 ⎛ ⎛ lim an = lim n ⎜ 2 + ⎟ = lim n n ⎜ 2 + ⎟ = 1 ⋅ 2−1 = n →∞ n →∞ n →∞ n⎠ n⎠ 2 ⎝ ⎝ 1 l = < 1 . ∞) pozitivna. ( n −1) n 3 n+2 ⋅( n −1) 3 ⎛ k −1 ⎞ 6. neprekidna i nerastuća takva da je a1 = f (1) . e2 ⋅ =e n→∞ lim 3n −3 n+2 = e −3 Košijev integralni kriterijum Teorema Neka je ∞ ∑a k =1 k red sa pozitivnim i nerastućim članovima. zato što je 2 lim n = e n n →∞ n→∞ lim ln n n = e0 = 1 . red konvergira. ∑ ⎜ . red konvergira. ∑ k ⎜ 2 + ⎟ k⎠ k =1 ⎝ Rešenje: n n ∞ −k .⎛ n +2 ⎞ lim n an = lim n ⎜ 2 ⎟ n →∞ n →∞ ⎝ n + n +3⎠ 1 l = < 1 . . tj. red konvergira.… . ak > 0 I a1 ≥ a2 ≥ Ako je funkcija f ( x ) na intervalu [1. a2 = f ( 2 ) . red konvergira. ∑ ⎜ ⎟ k =2 ⎝ k + 2 ⎠ Rešenje: ∞ ( k −1) k 3 ⎞ n+2 ⎛ n −1 ⎞ ⎛ lim n an = lim n ⎜ = lim ⎜1 − ⎟ ⎟ n →∞ n →∞ n →∞ ⎝ n+2⎠ ⎝ n+2⎠ 1 l = 3 < 1 .

tj S n +1 < I n + a1 < S n + a1 . Znači postoji lim Sn +1 = S . zaklapa funkcija f ( x ) . ∑ k =1 k 16 . tj red konvergira. x = n + 1 . n→∞ Ako integral divergira. Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ ln k . Interval [1. onda i red f ( x ) dx divergira. Zbir površina svih opisanih pravougaonika iznosi PO = a1 + a2 + … an = Sn . 1. pa iz veze I n < Sn sledi da lim Sn +1 = ∞ . n +1 Izraz I n = ∫ f ( x ) dx predstavlja površinu krivoliniskog trapeza koga 1 sa osom x i pravama x = 1 . ako nesvojstveni integral n +1 integral ∫ f ( x ) dx 1 1 n +1 ∫ f ( x ) dx konvergira tada pa dobijamo teži konačnoj vrednosti I . Dokaz: Posmatrajmo funkciju f ( x ) na intervalu [1. U a1 a2 a n an+1 Površinu krivoliniskog trapeza je broj koji zadovoljava vezu S n +1 − a1 < I n < S n . tada lim I n +1 = ∞ .∞ • • ako ako 1 ∞ ∫ ∫ 1 f ( x ) dx konvergira. 1 S n +1 < I n + a1 < S n + a1 . n + 1] podelimo na n jednakih delova i formiramo stepenaste figure sastavljene od upisnih i opisanih pravougaonika osnovica 1 i visina f ( n ) = an . ∑a k =1 ∞ k divergira. tj n →∞ n →∞ red divergira. onda i red ∑a k =1 ∞ k konvergira. ∞ Kada pustimo da n → ∞ . tj. tj rastući niz parcijalnih suma S n +1 je ograničen odozgo. a zbir površina svih upisnih pravougaonika iznosi P = a2 + … + an + an +1 = Sn +1 − a1 . I n = ∫ f ( x ) dx < I . n + 1] .

∞ e− k 3.Rešenje:Uočimo funkciju f ( x ) = Kako je f ′ ( x ) = Kako je e = 2. ∞ ) funkcija je pozitivna i nerastuća. ∞ a ln a ln a ln xdx ln xdx = lim ∫ = {ln x = t} = lim ∫ tdt = lim t 2 = lim ( ln 2 a − ln 2 3) = ∞ . x 2 ln 3 x Za x ∈ ( 0. ∞ 1 2. x = e . ∞ ) . x ∈ [1. ∞ ) ⇒ f ( x ) . ln x . f ′ ( x ) = 0 . e ) ⇒ f ( x ) x2 x ∈ ( e. x . 1 I = lim ∫ a →∞ a e− x dx = { x = t = 2 lim } ∫e a −t dt = −2 lim e − t a →∞ a 1 ⎛ 1 1⎞ 2 = −2 lim ⎜ a − ⎟ = . ∑ . f ′( x) = − Dakle za x ∈ [ 2. a →∞ e⎠ e ⎝e 4.za x ∈ ( 0. ∞ ) . a za x ∈ ( e −2 . ln x + 2 = 0 . 1 − ln x . na kome je ona pozitivna i nerastuća. k k =1 e− x . ∑ . ∞ ) znači funkcija opada 2 x xe x xe ln a ln a ( ) a →∞ x 1 integral konvergira . I =∫ a →∞ a →∞ a →∞ a →∞ ln 3 x x 3 3 ln 3 Kako integral divergira po Košijevoj teotemi divergiraju i red. 718… funkciju ćemo posmatrati u intervalu x ∈ [3. x ∈ [1. x ∈ [1. 1 − ln x = 0 . f ′ ( x ) = 0 . 2 k = 2 k ln k Rešenje:Uočimo funkciju f ( x ) = x ≥ 2. e −2 ) ⇒ f ( x ) . x = e −2 . 1 1 − x− x +1 f ′( x) = 2 x x 2 x = − < 0 . ∞ ) ⇒ f ( x ) . Rešenje: 17 . pa konvergira i red.Funkcija f ( x ) ≥ 0 i neprekidna za x ln 2 x ln x + 2 . što povlači da i red konvergira. a za 1 . ∞ ) . ∑k k =1 ∞ a . Rešenje:Uočimo funkciju f ( x ) = x Funkcija je očigledno pozitivna i neprekidna za x ≥ 1 . ∞ a dx dx dt 1 ⎞ 1 ⎛ 1⎞ ⎛ 1 = lim ∫ = {ln x = t} = lim ∫ 2 = lim ⎜ − ⎟ = − lim ⎜ − I =∫ ⎟= 2 2 a →∞ a →∞ a ←∞ ln a x ln x a →∞ 2 x ln x t ln 2 ⎠ ln 2 ⎝ t ⎠ ln 2 ⎝ 2 ln 2 i nesvosstveni integral konvergira. x ≥ 2 .

tj. tako da je K n ≥ δ za n ≥ n0 . Ako postoje δ > 0 i n0 ∈ Ν . an +1 gde su an . 2. nemački matematičar 18 . red (1) konvergira. dok redovi n n =1 3 n =1 n ∑n .E. Na osnovu stava 1 mozemo predpostaviti da je n0 = 1 . n ∈ Ν . 1. članovi reda (1). Ako postoji n0 ∈ Ν tako da je K n ≤ 0 za n ≥ n0 . b ≠ 1 ∫ x b = ⎨1 − b 1 ⎪ ln x. ∑ 2 divergiraju. Ako je K > 0. n→∞ oda on divergira. Odavde sledi da je niz (an cc ) ∞=1 strogo opadajući. jer njegov niz parcijalnih suma (a1c1 − an +1cn +1 ) ∞=1 je ograničen i n 2 E. a ako je K < 0. n ∈ Ν . Kumerov kriterijum 2 Teorema: Neka je (cn ) n∈Ν niz pozitivnih brojeva. onda red (1) ' ' konvergira. takav da red ∑c n =1 ∞ 1 n divergira. b = 1 ⎩ Ako je b ≤ 1 integral divergira. a red n ∑ (c a n =1 ∞ n n − cn +1an +1 ) konvergira. cn an > cn +1an +1 . 1.a) Ako je a > 0 red divergira jer opšti član reda ne teži nuli. Neka je K n ≥ δ > 0 za n ≥ n0 . Odnosno cn an − cn +1an +1 > 0 . Označimo a K n = cn n − cn +1 . a = −b . ako je b > 1 integral konvergira. Odavde Dokaz: cn an − cn +1an +1 ≥ δan +1 .Kummer (1810-1893). b) Ako je a < 0 . pa i red konvergira ∞ ∞ 1 1 Na primer redovi ∑ . ∑ n =1 2 n =1 ∞ 1 ∞ 1 n 3 2 konvergiraju. Neka postoji lim K n = K . b > 0 pa imamo ⎧ 1−b ∞ dx ⎪ x . pa i red divergira. onda red (1) divergira.

onda red (1) konvergira. 1 an +1 cn +1 ≥ . Raabe (1801-1859) švajcarski matematičar 19 . red (1) konvergira. odnosno divergira. 0 < δ < K . Ako je ' 0 n→∞ lim K n →∞ n ' < 0 . za a n +1 n →∞ r > 1. i n0 ∈ Ν . onda je cn an − c n +1 ≤ 0 . Primeri: 1. onda red (1) konvergira. Tada an − (n + 1) . Neka je lim K n = K > 0. Postoje δ . a n +1 a (b) Ako je lim n( n − 1) = r . Za dati red se dobija ∑a n =1 ∞ n ako u Kumerovom kriterijumu stavimo 4c n = n . vazi nejednakost n( n( an − 1) ≤ 1 . J. 1 an cn 1 a n divergira. a n +1 an − 1) ≥ r > 1 . onda postoji n0 ∈ Ν . Ako u Kumerovom kriterijumu stavimo cn = 1 dobija se Dalamberov kriterijum. a n +1 tj. odnosno divergira. odnosno a n +1 Kn = n Dakle: (a) Ako. Ponovo primenjujući 1. Neka je dati red ∑a n =1 ∞ n sa pozitivnim članovima. dobijamo da red (1) divergira.monoton. tako da je K n ≤ 0 za n ≥ n . Prema ovome I red ∑ δa n =1 ∞ n +1 konvergira. Ako je K n ≤ 0 za n ∈ Ν .L. odnosno r < 1 ( Rubeov 3 kriterijum )3. pa konvergira i red ∑a n =1 ∞ n . Kako red ∑ divergira. Na osnovu 1. to i red n =1 n =1 cn 2. počevši od nekog n. n∈Ν . 2. tako da ∞ ∑ ∞ n > n0 ⇒ K n > δ .

a (θ n ) je ograničen niz. Naime. μ <1) red (1) konvergira (odnosno divergira). an +1 n n gde su λ . λ n →∞ a n +1 (b) Za λ =1. Tada red ∑ divergira i pritom je n =1 cn K n = n ln n(1 + 1 θn + ) − (n + 1) ln(n + 1) n nα θ ln n = (n + 1) ln n + n α −1 ) − (n + 1) ln(n + 1) n θ ln n 1 n+1 ) .3. obliku Predpostavimo da se odnos an članova reda (1) moze napisati u an +1 an μ θn =λ+ + α . Tada: (a) Za λ > 1 (odnosno λ < 1) red (1) konvergira (odnosno divergira). 4 C. e n →∞ Kriterijum opisan u ovom primeru zove se Gausov odakle je lim K n kriterijum 4 . μ >1 (odnosno λ =1. α >1. Ovo tvrdjenje sledi iz Rabeovog kriterijuma. n →∞ (c) Za λ =1. s obzirom da je u ovom slučaju a lim n( a nn+1 − 1) = μ . s obzirom da je tada lim n = . = n α −1 + ln(1 − n n +1 = ln 1 = −1 . μ =1 red (1) divergira. i α konstante. μ . u Kumerovom kriterijumu stavimo ∞ 1 c n = n ln n .F. Gauss (1777-1855) nemački matematičar 20 . Ovo a 1 sledi iz Dalamberovog kriterijuma.

S 4 . lim S 2 n +1 = lim S2 n + lim a2 n +1 = S + 0 = S . Dakle niz S 2 n je rastući i ograničen je odozgo. n →∞ S > 0 i S ≤ a1 .Redovi sa proizvoljnim članovim Red a1 − a2 + a3 − naizmenični red. tj lim S2 n = S . pa je konvergentan. Kako je a1 ≥ a2 ≥ a3 ≥ ≥ an dobijamo da je S 2 n ≥ 0 . n →∞ n →∞ n →∞ Kako je lim S2 n = S i lim S 2 n +1 = S zaključujemo da je lim S n = S odnosno polazni n →∞ n →∞ n →∞ red konvergira. i lim an = 0 .… S 2 n raste ( ne opada). + ( −1) n −1 an + = ∑ ( −1) k =1 ∞ k −1 ak . ako postoji. Sa druge strane zbir neparnih članova je S 2 n +1 = S 2 n + a2 n +1 . naziva se alternativni ili Lajbnicova teorema Teorima: Alternativni red konvergira ako : apsolutne vrednosti članova alternativnog reda opadaju ( ne rastu) tj a1 ≥ a2 ≥ a3 ≥ ≥ an . pa je S 2 n ≤ a1 . Suma reda S. ∑ ( −1) . n→0 S 2 n = ( a1 − a2 ) + ( a3 − a4 ) Dokaz:Uočimo zbir konačno mnogo parnih članova reda + ( a2 n −1 − a2 n ) . k k =1 21 . Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ k −1 1 1. Očigledno niz S 2 . Sa druge strane ovaj zbir se može napisati i u sledećem obliku: S 2 n = a1 − ( a2 − a3 ) − ( a4 − a5 ) + ( a2 n − 2 − a2 n −1 ) − an . zadovoljava nejednakost 0 ≤ S ≤ a1 . ak > 0 .

odnosno niz an opada za n ≥ 2 . ∞ k k . x ( x + 1) f ′( x) = −2 x 2 + 2 x − 1 (x 2 + x) 2 . f ′( x) = 0 . pa red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu.1) + (1. x Uočimo funkciju f ( x ) = 2 . ⎟ ⎜ 2 ⎟ ⎝ ⎠ - ⎛ 1− 3 1+ 3 ⎞ ⎜ ⎜ 2 . red n konvergira. gde je opšti član ima oblik ( −1) n −1 an . Rešenje: Ovo je alternativni red. 2n − 1 =0 1. n →∞ n →∞ n + 1 ii. 2 ⎟ ⎟ ⎝ ⎠ + ⎛ 1+ 3 ⎞ ⎜ ⎜ 2 .x ≥1 x +1 1 − x2 . lim an = lim n →∞ n →∞ n( n + 1) 2. Dokažimo još da niz an opada. lim an = lim 2 = 0.Rešenje:Ovo je alternativni red. gde je 1 pozitivan i monotono opadajući nula niz. x ≥ 1. što znači da i niz sa opštim članom an opada za n ≥ 1 . f ′ ( x ) = 0 ⇔ x = ±1 f ′( x) = 2 x 2 + 1) ( x y′ ( −∞. ∑ ( −1) 2 k +1 k =1 an = Rešenje:Ovo je alternativni red. 22 . x = 1± 3 2 x y′ y ⎛ 1− 3 ⎞ ⎜ −∞. −1) ( −1. Po Lajbnicovom kriterijumu. Dokažimo još da niz an opada. 2.∞⎟ ⎟ ⎝ ⎠ - Iz tablice vidimo da za x ≥ 2 funkcija opada. n i. ∞ ) - y Iz tablice vidimo da funkcija opada za x ≥ 1 . 2x −1 Uočimo funkciju f ( x ) = .

Teorema: Ostatak reda po apsolutnoj vrednosti je manji od apsolutne vrednosti prvog izostavljenog člana. 1 1 . pa je 0 ≤ −rn ≤ an +1 . koja je po apsolutnoj vrednosti manja od prvog zanemarenog člana a n +1 = 1001 1 dakle R = S − S1000 < . Ocena ostatka naizmeničnog reda Ostatak neizmeničnog reda je rn = ( −1) an +1 + ( −1) n n +1 an + 2 + .1. −rn = + an +1 − an + 2 + . k = n +1 ∑ ( −1) ∞ k ak +1 < an +1 . 23 . S1000 = 1 − + − 2 1000 1 . Ako S aproksimiramo sa S1000 . znači ni treća parcijalnom sumom S1000 sadrži grešku koja je manja od 1001 decimala nije sigurna. Ovaj red zadovoljava Lajbnicov kriterijum pa je 0 ≤ rn ≤ an +1 . a znak ostatka jednak je znaku Dokaz: Neka je n paran broj rn = an +1 − an + 2 + . 1. činimo grešku R = S − S1000 .Dakle red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu. Dat je red ∑ ( −1) ∞ k +1 b) Izračunati zbir reda sa tačnošću do 0. odnosno aproksimacija S 1001 1 . Neka je n neparan broj rn = −an +1 + an + 2 − .Red sporo konvergira. rn = prvog izostavljenog člana. tj rn ≤ an +1 Primeri: 1 k k =1 a) kolika je greška ako sumu reda S aproksimiramo sa S1000 ? Rešenje:Ovaj red po Lajbnicovom kriterijumu konvergira.

k! Rešenje:Nađimo n za koje je Rn ≤ 0.Tada je S9 = 1 − + − 2 3 2. Dobijamo red čiji su članovi istog znaka. Zato ćemo posmatrati samo one redove koji imaju beskonačno mnogo kako pozitivnih tako i negativnih članova kao što su alternativni redovi.625 . 24 .01. 9 ∑ ( −1) k =1 ∞ k +1 1 sa tačnošću do 0. kažemo da je polazni red apsolutno konvergentan.01 . Izračunati sumu reda + 1 = 0. konvergencija ili divergencija se ne menja. 2! 3! 4! Rn ≤ a n +1 = Apsolutna i uslovna konvergencija reda Ako red ima konačno mnogo pozitivnih ili negativnih članova. Ako je red k =1 ∑a k =1 ∞ k divergentan. Ako je red k =1 ∞ ∞ ∑a k =1 ∞ k konvergentan. 1 < 0.01 ⇒ (n + 1)!> 100 ⇒ n = 4 (n + 1)! 1 1 1 Tada je S 3 = 1 − + − = 0.1 Rn ≤ a n +1 = 1 pa je dovoljno staviti n +1 1 1 n + 1 = 10 . Uvodimo pojam apsolutne i uslovne konvergencije redova. Definicija • Neka je red ∑ ak konvergentan. • Neka je red ∑ ak konvergentan.Rešenje: Nađimo n za koje je Rn ≤ 0. 746 . kažemo da je polazni red uslovno konvergentan. n = 9 . odbacujući ih.

1. Znači zadati red uslovno k =1 k konvergira. Ispitati konvergenciju reda ∑ ( −1) . Ispitati konvergenciju reda ∑ ( −1) ⎜ ⎟ . ∑ a =∑ ( a k =1 k k =1 ∞ ∞ k Polazni red se može napisati u obliku red + ak ) − ∑ ak i proizilazi da je k =1 ∞ ∑a k =1 ∞ k konvergentan kao razlika dva konvergentna reda. što znači zadati red apsolutno konvergira. k k k =1 Rešenje:Ovo je alternativni red koji konvergira po Lajbnicovom kriterijumu. koji divergira. 1 n Kako je lim n a n = lim = < 1 .Košijeva teorema Teorema: Ako je red važi). onda je i red ∑a k =1 ∞ k konvergentan (obratno ne Dokaz:Posmatrajmo pomoćni red (a + a ) + (a 1 1 2 + a2 ) + (a n + an ) + = ∑ ( ak + ak ) . Znači zadati red k =1 2 k apsolutno konvergira. Red njegovih apsolutnih ∞ 1 vrednosti ∑ je harmonijski red. Ispitati konvergenciju reda ∑ ( −1) ∞ k ⎛ k ⎞ 3. ⎝ 2k + 1 ⎠ k =1 Rešenje:Red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu. pa je po kriterijumu ∑(a k =1 ∞ k + ak ) konvergentan. Red ∞ 1 njegovih apsolutnih vrednosti ∑ 3 takođe konvergira. k k =1 Rešenje:Ovo je alternativni red koji konvergira. ∑a k =1 ∞ k konvergentan. ∞ 1 k +1 2. k =1 ∞ Kako je 0 ≤ an + an ≤ 2 an . red njegovih apsolutnih vrednosti po n →∞ n←∞ n + 1 2 Košijevom korenom kriterijumu konvergira. Primeri: 1 . a red upoređivanja i red ∑2 a k =1 ∞ k je konvergentan. k +1 ∞ k 25 .

Monotonost ovog niza smo već dokazivali korišćenjem funkcija. ∞ 26 . Znači zadati red uslovno k =1 k + 1 k =1 ln ( k + 1) konvergira. 2x +1 dx = lim ∫ ( )1 ⎜ ⎟ ∫ x ( x + 1) a→∞ 1 x ( x + 1) a →∞ ∫ x a →∞ x +1⎠ 1 1⎝ Znači zadati red uslovno konvergira. ln n < n ⇒ > ⇒ > ln n n ln(n + 1) n + 1 ∞ ∞ 1 1 a kako red ∑ divergira i red ∑ divergira. ln ( k + 1) k =1 Rešenje:Dati red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu. ∑ ( −1) ∞ k +1 Red apsolutnih vrednosti divergira po integralnom Košijevom kriterijumu. Ispitati konvergenciju reda ∑ ( −1) ∞ k +1 2k + 1 . k ( k + 1) k =1 Rešenje:Zadati red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu: 2n + 1 1. 4. a red apsolutnih vrednosti konvergira po kriterijumu upoređivanja. a ( x + 1) + x dx = lim a ⎛ 1 + 1 ⎞dx = lim ln x x + 1 a = ∞ . ali možemo i po definiciji monotonosti niza da dokažemo da opada. tj 2n + 1 2n + 3 an ≥ an +1 ⇔ ≥ ⇔ ( 2n + 1)( n + 2 ) ≥ n ( 2n + 3) ⇔ 2n + 2 ≥ 0 n ( n + 1) ( n + 1)( n + 2 ) 5. lim an = lim =0 n →∞ n →∞ n ( n + 1) 2.1 . tj 1 1 1 1 .

......................................................................................... 21 Lajbnicova teorema ......................................................................................... 15 Kumerov kriterijum ...................................................................... 3 Pojam i svojstva brojnog reda ................ 6 Redovi sa pozitivnim članovima ............. 8 Kriterijumi za ispitivanje konvergencije pozitivnih redova ....................... 13 Košijev integralni kriterijum ............................ 24 Košijeva teorema ........................................................................................... 23 Apsolutna i uslovna konvergencija reda .......................................................................... 18 Redovi sa proizvoljnim članovim ............................................................................................................................... 10 Košijev kriterijum (Cauchy)... 8 Kriterijum upoređivanja članova redova ....... 3 Teorema (Kosijev kriterijum za konvergenciju reda) ..................................................................................................... 25 27 ..................... 8 Dalamberov kriterijum (D’Alamber) ....................................................Sadržaj Uvod .... 2 Pojam reda................................ 21 Ocena ostatka naizmeničnog reda .......

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->