P. 1
komunikologija

komunikologija

|Views: 883|Likes:

More info:

Published by: Gradimir Milosavljevic on Apr 06, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/25/2015

pdf

text

original

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________

SADRŽAJ
1. UVOD .................................................................................................................... 2 1.1. Organizacijsko komuniciranje ......................................................................... 3 Modeli govornog komuniciranja ..................................................................... 4 2. INTERPERSONALNA KOMUNIKACIJA .......................................................... 4 3. DEFINISANJE INTERPERSONALNE KOMUNIKACIJE ................................... 6 3.1. Dinamički faktori interpersonalnog komuniciranja .......................................... 7 3.2. Statički faktori interpersonalnog komuniciranja .............................................. 8 4. OBLICI INTERPERSONALNOG KOMUNICIRANJA U POSLOVNOJ SREDINI ....................................................................................... 9 5. RECIPROČNA RAZMENA U INTERPERSONALNOJ KOMUNIKACIJI ..... 9 6. PREPREKE U INTERPERSONALNOJ KOMUNIKACIJI .................................. 10 7. VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA ........................................... 11 7.1. Prevazilaženj barijera ...................................................................................... 14 8. METODE INTERPERSONALNE POSLOVNE KOMUNIKACIJE ..................... 15 8.1. Interpersonalna komunikacija i pregovori ..................................................... 16 8.2. Statički faktori interpersonalnog komuniciranja ............................................. 16 8.3. Forma interpersonalne komunikacije .............................................................. 17 9. EFEKTIVNA KOMUNIKAICJA ......................................................................... 18 9.1. Komuniciranje u radnoj sredini ...................................................................... 19 9.2. Tipovi komunikacije u grupi .......................................................................... 20 9.3. Komunikacija u organizaciji .......................................................................... 20 9.4. Vertikalan i horizontalna komunikacija u organizaciji .................................. 20 9.5. Komunikacione mreže u organizaciji ............................................................ 21 10. SAVREMENO POSLOVNO KOMUNICIRANJE .............................................. 21 11. KOMUNIKACIJA U POSLOVNOJ SREDINI KOD NAS ................................. 22 12. ZAKLJUČAK ........................................................................................................ 23 13. LITERATURA ....................................................................................................... 25

-1-

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________

1. UVOD
Komuniciranje se često definiše kao razmena informacija, simbolički, organizovanih kao poruke, izmedju dva (od kojih jedan može biti zamišljen fiktivan), ili više, i neograničenog broja subjekata, neposredno ili posredstvom medija, u odredjenom socijalno-političkom ambijentu i sa odredjenim efiktima.Harold Lasvel komunikaciju vidi ako proces permanentne razmene informacija, odnosno: smisao komunikacije je sadržan u razmeni poruka, čije su finkcije upozorenje, savet, informacija, ubeđivanje, izražavanje mišljenja i uživanje. Komunikacija se može definisati i preko sredstava koja koristi, prema tome razlikuju se: - Forma, a to je način na koji se nešto saopštava - Medijum, odnosno sredstvo komunikacije koja kombinuje različite forme. - Mediji - tu se misli na tehnološka sredstva masovne komunikacije kao što su štampa, radio, televizija. Društvene nauke komunikaciji prilaze iz specifičnog ugla. Pod komuniciranjem se podrazumeva sveukupnost odnosa izmedju pripadnika društva, a ta veza ispoljava se u tri ravni kao: * psihosocijalne, * materijalne, i * masovne komunikacije. Komunikacija i kultura su dve strane istog novčića koji se zove ljudski život. Kultura daje životu mesto trajanja, sadržinu i smisao bića, dok mu komunikacija daje razlog postojanja, povezujući ga sa svetom spolja i iznutra, sa vremenom i prostorom, sa precima i potomcima. Čovek je biće koje misli i komunicira. Sposobnost kumuniciranja jedna je od njegovoih suštinskih odlika, zahvaljujući kojoj su ljudske zajednice uopšte moguće. Schram tvrdi da upravo komuniciranje čini društvo mogućim, i po svojoj prirodi najbitnije odvaja ljudsku od ostalih zajednica. Komunikacioni čin i komunikaciona situacija u svojim strukturalnim elementima sadrže kriterijume za klasifikaciju različitih oblika komuniciranja u sveukupnoj

-2-

ukoliko je ostvareno na pavi. -3- . ali poslovno komuniciranje može biti mač sa dve oštrice. kao i analize strukture i načina funkcionisanja. i izgleda. a sa druge strane. 1. poslovnog komuniciranja i odnosa s javnošću. Pod poslovnim komuniciranjem smatra samo usmeini ili pismeni kontakt izmedju poslovnih partnera. odnosa s javnošću. naročito izmedju učesnika koji pripadaju različitim kulturnim krugovima.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ komunikativnoj praksi čoveka. poslovnog ponašanja. grupno komuniciranje i masovno komuniciranje. Cvetanoviću se sastoji iz: poslovnog morala. postignutog poslovnog ugleda. ono će biti korisno i delotvorno. Profesor Dragoslav Jokić i profesorka Andjela Mikić smatraju da je poslovno komuniciranje posebna vrsta masovnog ili interpersonalnog komuniciranja koji se sprovodi u cilju obavljana poslvoniha aktivnosti pri čemu se ono može ostvrivati u užem i širem smislu. poslovnog komuniciranja. Mogu se empirijski prepoznati i teorijski izolovati četiri klasična oblika komuniciranja: • • • • intrapersonalno komuniciranje. odnosno znalački način. pogrešno izvedeno komuniciranje se može izroditi u njegovu suprotnost. Efekti poslovnog komuniciranja se ogledaju u efektima samog posla a mogu se izraziti preko ostvarene dobiti. što znači da ovi autori poslovnu komunikaciju dele na masovnu i interpersonalnu. odnosno organizacije komunikacionih mreža i sistema. Organizacijsko komuniciranje je blisko shvatanju kulture po prof. interpersonalno komuniciranje.1. osvojenih novih tržišta idr. Organizacijsko komuniciranje Pod organizacijsko komuniciranjem se podrazumeva izučavanje reklama.

nesledstvenost i neponovljivost. slušaju i istovremeno prave određene pokrete lica. efekat koji je ostvarila postaje faktor za dalje poruke. . a koji zauzvrat daju različite rezultate. nepovratnost. 2. Naime.Dinamičnost komunikacije se sastoji iz većeg broja akcija koje izazivaju različite efekte. .Komunikacija je složena jer se ne sastoji samo iz stimulans-odgovor. jer traje i posle direktne komunikacije. Iako je početni napor u procesu komunikacije lak. Za to vreme se komunicira sa drugima i zato ovaj proces nema ni početka ni kraja.Nepovratnost se iskazju prosto time što se komunikacija ne može vratiti nazad kad se jednom pošalje poruka i kad se primi. Modeli govornog komuniciranja Prema Berlovom modelu u uspešnoj komunikaciji sposobnost izvora i primaoca moraju se u znatnoj meri podudarati jer će u suprotnom komunikacija. glave. Mogu se pojaviti u bilo kom sledu ili nasumično. odnosno nedostignuti. Razemevanje sveta počinje rodjenjem i traje do smrti. tj. -4- . . složenost. misle. .Neponovljivost komunikacije ogleda se u tome što su učesnici promenljivi i proces se ne može ponavljati. trajnost. učesnici u komuniciranju govore. postizanje komunikacije je teško. INTERPERSONALNA KOMUNIKACIJA Interpersonalno komuniciranje predstavlja proces interakcije.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ 1. . jer menjaju značenje svim kasnijim aktima komunikacije. Bret Bredli kod govornog tipa komunikacije prepoznaje šest karakteristika. u kombinaciji sa veštinom slušanja. . dinamičnost. Dokaz za to je problem prenošenja ideja.2. U takvom procesu koriste se verbalno i nevrbalno komuniciranje. a samim tim i njen cilj biti promašeni. Pozicije na shemi se stalno menjaju.Komunikacija je trajna. razmene porika između najmanje dve osobe. ruku i sl.Komunikacija je nesledstvena jer njeni elementi nisu nužno ni u kakvom sledu ili poretku.

U zavisnosti od homogenosti odnosa. telefonom i slično. kao par. Ako se veza nastavlja. uspostavljanja kontakta sa drugima. pisanim putem. odnosi se inteziviraju i postaju spontaniji. Istovremeno. -5- . učesnici u komuniciranju mogu lakše da utvrde značenje poruke.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Ovakav vid komuniciranja predstavlja istovremeno slanje i prijem informacija koje „nose“ određenu poruku. • Unutar grupe i • Kao javno komuniciranje. Načini ostvarivanja komunikacije su različiti: lični kontakt. Na taj način. Ako je reč o komuniciranju sa namenom za sklapanje braka. tj. • velike mogućnosti za ostvarivanje povratnih veza i dr. kroz komuniciranje sa drugima definiše se sopstveni identitet. potom nastupa eksperimentisanje ( da bi se utvrdile šanse za nastavak odnosa) . Za interpersonalno komuniciranje je bitno da se odnosi uspostavljaju i razvijaju u zavisnosti od cilja komuniciranja. odnosi se uspostavljaju i razvijaju tako što najpre dolazi do susreta. kakve stavove ima u vezi sa predmetom komuniciranja. Interpersonalno komuniciranje se može odvijati na tri načina: • Između dve osobe. ili u pitanju poslovnog partnerstva. Osnovne karakteristike ovakvog komuniciranja su: • direktna veza. • uspostavljanje bližih odnosa. čime su stvoreni uslovi da učesnici komuniciranja deluju kao homogena celina. tj. zavisi kojom brzinom će doći do takozvanog vezivanja. Najzad interpersonalno komuniciranje omogućuje zadovoljavanje svojevrsnih potreba. Na primer. na osnovu kojih subjekti komuniciranja saznaju o sagovorniku šta zna. jer je mogu stavljati u određeni kotekst. • spontanost. oseća ili razmišlja. koje označava ostvareni cilj komuniciranja. Faza eksperimentisanja može imati različite ishode: • odnos nije uspostavljen. • neposrednost. ili u pogledu želje za dokazivanjem svojih sposobnosti ili pak u pogledu potrebe da se stekne naklonost. poverenje i simpatija drugih. u pogledu povezivanja. • za održavanje distance.

već da bi se postigao odredjeni cilj. simboličke forme u kojima se ostvaruje. Elementarnost i rasprostranjenost interpersonalnog komuniciranja. odnosno postigla svrha komuniciranja. najznačajniji: motivi i ciljevi komuniciranja. DEFINISANJE INTERPERSONALNE KOMUNIKACIJE Interpersonalno komuniciranje elementarni je i najrasprostranjeniji oblik društvenog komuniciranja. proističu iz samog karaktera čoveka. U meri u kojoj je drugi zagonetka i tajna za mene.aksiološka. priroda odnosa koji su uspostavljeni ili se uspostavljaju. Ili. Ontološka: nedovršenost čoveka kome je drugi potreban da bi se ostvarila punoća sopstvene ličnosti. neposrednim ili posrednim putem. ali koje teži da valja početi sa razgovorom. uz recipročnu izmenjivost uloga komunikatora i recipijenta i neposrednu povratnu vezu u procesu razmene poruka. -6- .gnoseološka i . Drugi nije tu da me samo ograničava.ontološka. Determinisano je nizom interakcijskih i situacionih faktora medju kojima su. pokreće ljude na svakodnevnu praksu interpersonalnog komuniciranja? Šušnjić navodi da su to sledeće tri filozofske pretpostavke: . Šta. Interpersonalno komuniciranje predstavlja recipročnu razmenu poruka izmedju dva ili više pojedinaca.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ 3. stepen komunikativne kompetentnosti subjekata komunikacionog čina. kako to Liotar kaže: «Govoriti znači boriti se». ne komunicira se radi samog komuniciranja. neko moje odvojeno ja. nešto drugačije od mene. podjednako značajan za čoveka u daleko predistorijsko vreme kada je predstavljao jedini oblik komunikativne prakse. znanje i umeće». Jer. prisutnog u svakodnevnici svakog od nas. u savremenoj epohi koju karakteriše predominacija medija masovnog komuniciranja. kao i socijalni kontekst u kojem se ostvaruje. on je tu i da me proširi za sebe: za svoje iskustvo. shvaćenog kao socijalnog bića. u toj meri sam ja tajna za sebe. . kao i u bližoj ili daljoj budućnosti koju će oblikovati elektronski čip i multimedijalna računarska mreža. «Ako uzmem da drugi nije ništa drugo do jedna drugačija mogućnost mene. svakako.

pa mu je potreban drugi radi spoznaje istine». (3) ciljeve razmene prokuka i. Aksiološka: želja da se kroz razgovor stvori nova vrednost. oličeno kroz racionalno postavljen cilj. kao i korišćenje verbalnih i neverbalnih znakova. Dakle: svako je sa te strane ranjiv. samoreprezentativnost. (2) interakcijske uslove ostvarivanja recipročnosti uloga. 3.1. takoreći. jeste neka vrednost». Persuazivnim procesom se nastiji. nema potrebe za razgovorom. delovati na stavove u smislu njihovog: (1) potvrdjivanja. osećanje i čula sagovornika. Ne trebamo ispustiti iz vida i ciljeve razmene poruka jer je interpersonalno kumuniciranja veoma svrhovito. Njegova suština je u nastojanju da se razmenom poruka deluje na mišljenje. ali isto tako ne bi trebalo ispustiti iz vida ni motivacono dinamički aspekat interpersonalnog komuniciranja koji je odredjen mentalno-psihičkom strukturom ličnosti. Komunikativna kompetentnost je odredjena nizom čovekovih sposobnosti kao što su na primer: prepoznavanje fidbeka i artikulisanje pozitivnog odgovora. posebno. (2) korekcije ili (3) menjanja. (4) komunikativnu kompetentnost učesnika komunikacije. Od ostalih dinamičkih faktora treba istaći (1) subjekte komuniciranja. pažljivo posmatranje sebe i drugih. «Samo onaj ko zna celu istinu. Dakle: kroz razgovor se orvaraju i stvaraju nove vrednosti. Krajnji ishod razgovora. sposobnost epatije sa drugima sposobnost da se drugi slušaju. idealno visi izvan razgovora.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Gnoseološka: čovekovo traganje za istinom o sebi koja je uvek nepotpuna. Zbog toga se može govoriti o neuočljivom procesu interpersonalne komunikacije poznatim kao persuazivni proces. do kojeg se razgovorom tek dopire. -7- . Dinamički faktori interpersonalnog komuniciranja Što se tiče dinamičkih faktora interpersonalnog komuniciranja u poslovnoj sredini u prvom redu treba istaći povratnu vezu (feedback). plod koji. Celu istinu ne zna niko medju nama. ali i sebe samog.

Primarni kontakti ostvareni u porodici. Spontanost potiče iz čovekove stalne izloženosti komunikacionim podsticajima i temelji se na racionalnosti. Interpersonalno komuniciranje se odbije u primanim grupama. od pripadništva makrosocijalnim grupama (naciji. porodica je nesumnjivo. morala. (6) akcijske grupe. rasi. (2) uvežbano. pri tome priroda uspostavljenih odnosa ili odnosa koji se uspostavljaju odredjuje formu interpersonalnog komuniciranja i ono može biti: (1) spontatno. 4. religije. o uticajima na interpersonalno komuniciranja koji potiču od različitih oblika društvene svesti (običaja. (3) ktarktičke grupe. Statički faktori interpersonalnog komuniciranja Ovde se radi u prvom redu. održavaju se na kasnije interpersonalne kontakte u drugim primarnim grupama.). na primer sa neznancima. Interpesonalno komuniciranje se odvija i izvan primarnih grupa. itd. (5) grupe za olučivanje. starosti obrazovanja). Moguće je govoriti o šest tipova primarnog grupisanja ljudi i to: (1) porodica kao primarna grupa. itd.2. milje u okviru kojeg se prenosi i usvaja jezik. (3) plansko. (4) grupe za igru. sloju. Uvežbano komuniciranje predstavlja razmenu poruka koje su rezultat procesa dugotranje socijalizacije i stečenih komunikacionih refleksa. Plansko interpersonalno komuniciranje se manifestuje preko delovanja čoveka kao racionalnog bića koje u interakcijski odnos stupa sa unapred određenim ciljem.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ 3.) i od različitog socijalnog statusa (pola. OBLICI INTERPERSONALNOG KOMUNICIRANJA -8- . (2) prigonde grupe.

pri komunikaciji na distancirana – intimna (razlika u kvalitetu odnosa i veza izmedju osoba koje su u jednoj. dijalektička sprega bez koje je interpersonalno komuniciranje nemoguće. prema Šušnjiću. formalna – neformalna (razlika izmedju proračunatog ili promišljenog. dok intimna pretpostavlja bliže i čvršće odnose medju ljudima) 4. sklonosti i osećanja sigurnosti u grupi) 5. komunikaciji. 3.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ U POSLOVNOJ SREDINI Interpersonalnu komunikaciju mogućno je kategorizovati i preko situacija u kojima se ona odvija. RECIPROČNA RAZMENA U INTERPERSONALNOJ KOMUNIKACIJI Ljudi su. Reč je o dva lica jednog te istog procesa u kojem su recipročna izmenjivost uloga i razmena poruka istovremeni uzrok i posledica jedno drugom. Interpersonalnog komuniciranja ne bi bilo i ne bi moglo da bude kada bi uloge komunikatora i recipijenta bile okamenjene. Na osnovu toga može se zaključiti. javnom mestu izbegava se korišćenje neverbalnih znakova i pokazivanje emocija). oblikujući dijalog. 2. funkcionalna – ekspresivna (razlike u kvalitetu i svrhovitoj upotrebi jezika. 5. U prvom slučaju jezik se koristi striktno funkcionalno. upućeni jedni na druge da bi ostvarili sebe kao svesna i razumna bića. i spontanog korišćenja komunikacijskih veština. Ritualizovana komunikacija potvrdjuje veze. na drugoj strani). pa time i komuniciranje. interpersonalna komunikacija može biti: 1. Tako. ritualna – otvorena (različita mogućnost predvidjanja upotrebe odredjenog komunikacijskog koda. Distancirana komunikacija uključuje izvestan formalizam u govoru ili nastupu. i sam njime oblikuje. da «Osobe koje -9- . kako to čini David Berlo. Recipročna razmena uloga komunikatora i recipijenta u interpersonalnom komuniciranju omogućava recipročnu razmenu poruka. a u drugom kao sredstvo diskusije i spekulacije). na javna – privatna (razlika u pogledu konteksta komunikacije. Njihova interakcija u dijalogu potvrda je ljudskog razuma koji se.

. PREPREKE U INTERPERSONALNOJ KOMUNIKACIJI U interpersonalnoj komunikaciji pojavljuju se različite prepreke ili barijere koje smanjuju njenu efikativnost i efikasnost. kao načešće prisutne u praksi oblikuju kako sadržaj onoga što se saopštava. U suštini.Emocije (odnosno raspoloženja primaoca. onda onaj koji emituje poruku i onaj koji je prima ista su osoba». a do nje dolazi zbog nerazumevanja značaja neke reči. ili nesposobnosti da se na odgovarajući način saopšti odredjena poruka. .Psihološke barijere. Sve barijere se dele na tri grupa problema. .Sematičke barijere se odnose na problem neprecizne upotrebe reči. 6. U interpersonalnoj komunikaciji u poslovnoj sredini dolazi do sledećih barijera: . menadžera posle višednevnog odsustva može da očekuje i preko 1000 novih prouka).Filtriranje (ono može biti namerna manipulacija informacijama kako bi one izgledale privlačinije za primaoca). pa ni interpersonalna komunikacija nije svuda ista.Mehaničke barijere blokiraju komunikaciju u fizičkom smislu (buka ili oštećenje tehničkog pomagala).10 - . dok druge neguju tradiciju kolektivizma.Jezik i nacionalna kultura (neke zemlje pridaju veliki značaj individualnosti. .Defanzivnost (nastaje iz osećanja ugroženosti smanjuje mogućnost da se postigne medjusobno sporazumevanje). na: .Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ se nalaze s jedne i druge strane komunikativnog procesa potpuno su slične. VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA .Pretrpanost inforamcijama (je sve iražajnije. . utiču na to kako će se primljena poruka protumačiti. kada se pristupa interpersonalnoj komunikaciji. 7. .

neverbalno ponašanje. mogu biti rečitiji od samog govora.). brzina i ritam glasa. odnosno. Telesni stav može izražavati stav napetosti ili stav opuštenosti. jačina. dok subjekti od kojih se očekuje izvestan stepen saradnje. njegove emocije ili namere. mimikom ili pokretima tela. mogu se podeliti u tri osnovne grupe: 1. sede ili stoje jedni pored drugih.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Interpersonalna komunikacija može biti: verbalna i neverbalna. * Telesni stav – predstavlja način na koji se drži telo. Neverbalna komunikacija. Za razliku od jezika. Jezik tela sastoji se iz pet elemenata: * Gestovi – predstavlja način na koji se koriste ruke i šake. a služe interpetaciji reči u toku govora. Jezik tela – ovaj sistem znakova veoma često se koristi uz govor i u najvećoj meri otkriva osećanja. U parajezičke forme spadaju uzvici. Govor tela je kulturno uslovljen. odvija se uvek kada smo u kontaktu sa drugom osobom. 3. Oči i usta predstavljaju dominantne crte lica. Na primer: subjekti koji se takmiče. Za ljude oštećenog sluha to je najvažniji model komunikacije. samo je delimično pod našom kontrolom. * Prostor koji zauzima telo – ovaj apekt ukazuje na činjenicu da svaka osoba zahteva izvestan prostor za sebe. izjavljivanje saučešća. očima ili obrvama. jezik tela. . stavove i namere neke osobe. * Dodir – u najvećoj meri govori o stepenu prisnosti sa drugom osobom. 2. Paralingvistički znaci ukazuju na trenutno raspoloženje govornika. permanentno primanje i emitovanje znakova gestovima. već da su različita za različite kulture. * Izraz lica – lice najbolje govori o raspoloženju i emocijama neke osobe. Parajezik – predstavlja sistem neverbalnih znakova ili gestova koji prate verbalno izražavanje. lice u lice. sede naspram jedni drugih. čestitanje itd. Neverbalni znaci komunikacije. Mnoštvo suptilnih znakova koji se upućuju usnama.11 - . što znači ne samo da se njegova značenja i upotreba uče. parajezik i odeća. jezičke poštapalice. Znakovi dodira mogu biti konvencionalno odredjeni i klišeizirani odredjenim situacijama (rukovanje.

3. Medjutim. na poslovnim skupovima i u okviru poslovnih razgovora komunikacija se vodi sa mesta sedeći. Plač je praćen izlučivanjem suza. nakit i sl. govornik uvek treba da stoji. upotreba glasova ili vokalnih simbola koji nisu reči. Važno je kako treba stajati. jer se tako pokazuje sigurnost ili nesigurnost. Ipak. dovoljno je govor tela situirati i posmatrati kao deo onog što u okviru govorne signalizacije realizuje govornik Stav govornika zavisi od karaktera govora i veoma je važan. (Odelo ne čini čoveka. a to su šminka. «govor» ili pokreti očiju vreme u komuniciranju. odnosno na auditorijum. kada je reč o kulturi poslovnog komuniciranja. 4. . a drugo misle. Odeća može ukazivati i na socijalni i profesionalni status osobe. Pogled govornika – mora da obezbedi kontakt sa slušaocem ili sa auditorijumom. mnogo je značajnije da se obezbedi prijatnost prvog utiska. Izgled ne podrazumeva samo prijatnu spoljašnost. je u osnovi pravi govor tela. ali . Smeh može biti izazvan spoljnim nadražajem (golicanje) ali i afektivnim stanjem nastalim u posebnim. pakosti. Smeh kao i plač. 5. Posebnu formu ljudske neverbalne komunikacije predstavlja smeh i plač. predstavlja rasterećenja napetosti. grčevitim smehom. jer se i na taj način deluje na sagovornika. frizura. Po pravilu. govor tela. Odeća signalizuje nečiji doživljaj sopstvenog identiteta. gorčine.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Odeća – u ovu kategoriju spada sve ono što nas u vizuelnom smislu determiniše. Plač može biti izraz tuge. Pogled treba da prati i sadržinu govora. besa. Kada je reč o interakciji. ali mogu imati odredjeno Sve ono što dodje kao gest i mimika. komičnim situacijama. a kod auditorijuma postepeno se pogled prenosi od jednog na drugi kraj. Stav i pogled govornika medjusobno se dopunjuju. U neverbalnom komuniciranju bitnu ulogu imaju: 1. bola. Smeh može biti izražen smeškom. tada se insistira da se sagovornik gleda u oči. ljubavi. Mnoge govornike je pogled odavao da jedno govore. ganuća. kikotom itd. Plač može biti osećaj fizičkog bola ili fizičke neprijatnosti.12 - značenje. 2. Izgled govornika veoma je važan kao bitno odredjenje njegove spoljašnosti. glasnim smehom. jer tako ima i bolji pregled i mogućnost praćenja reagovanja auditorijuma. prostorno komuniciranje. dobro je da govrnik uvek kada je u mogućnosti stoji dok govori. očaja. saučešća itd. radosti. jer to utiče na ono što se dobija kao govorna signalizacija. Posebno treba negovati urednost i neupadljivost. Medjutim.

a drugi. naročito u poslovnom svetu. pojednostavljanje jezika. Tačnost je prva pozitivna osobina svakog poslovnog čoveka. Verbalna komunikacija zadovoljava više potreba uključenih u socijalnu interakciju. bolje shvate i bolje razjasne osnovne poruke u izlaganju. jer se drugačije obavlja komuniciranje u zatvorenom. U nekim delima naših pisaca kao znak neodobravanja imamo glasno iskazan – CAK! U novije vreme. a drugačije u otvorenom prostoru. Govorna signalizacija kao celokupnost ponašanja govornika u komunikativnoj fazi govora. i posmatranje neverbalnih znakova. jer ona i omogućava da se govornik i sagovornik ili auditorijum bolje upoznaju. U neverbanom komuniciranju. Govornik treba da ima preglednost onoga šta se dogadja u prostoriji. kontrolisanje emocija. biće nam jasno šta sve mogu da «govore» razni pokreti očiju u toku govora.13 - .Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ govori o čoveku) «Oči su ogledalo duše» .1. ima izuzetan značaj u usmenom komuniciranju uopšte. koje menadžeri preduzimaju u prevazilaženju barijera ističu se: Korišćenje fidbeka. isto kao i neverbalni znaci. posebno su značajna dva aspekta: prvi je problem zakašnjenja govora. Upotreba glasova PST! – znači da se traži tišina. Za dobro odvijanje govora izuzetno je značajno vreme u komuniciranju. Na taj način može pratiti ne samo sagovornika nego i sve prisutne kako bi po reagovanjima i njegovom ili njihovom nevervalnom komuniciranju mogao da ima pravu sliku koliko je njegov govor dobro funkcionalan i koliko se ono što on kazuje prihvata ili jednostavno «ide u vetar». Govorna signalizacija bitno zavisi od prostornog kumuniciranja. govorna signalizacija se posebno izdvaja kao osnovni deo kulture usmenog komuniciranja. problem trajanja govora. 7. Izbor jezika u verbalnoj komunikaciji odražava i determiniše vrstu društvenog saobraćanja i odnos medju govornicima. Verbalna komunikacija – Postoji mišljenje da su se jezik i neverbalna komunikacija razvili kako bi obavljali dve različite funkcije: da jezik informiše o idejama i dogadjajima. Prevazilaženj barijera Kao najvažnije mere. dok svrha neverbalne komunikacije da informiše o neposrednom društvenom saobraćanju. . aktivno slušanje.

Mnogi ljudi su loši slušaoci jer prosečni čovek može da izgovori od 125 do 200 reči u minuti a može da shvati i od 400 reči u minutu a ta razlika ostavlja dosta vremena za lutanje uma. postavljanje pitanja.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Tipačan način korišćenja fedbeka je postavljanje pitanja “da li ste razumeli šta sam vam rekao” odgovor koji se ne bi stastojao od samo jedne reči obično da bio bi dobar fedbek. Jedan od načina da se poboljša aktivno slušanje je stavljanje sebe u poziciju pošiljaoca. 8. METODE INTERPERSONALNE POSLOVNE KOMUNIKACIJE Interpersonalna poslovna komunikacija se ostvaruje primenom različitih metoda komunikacije medju kojima je i “licem u lice” komunikacija telefonom. potvrdinm klimanjem glave i adekvatnim izrazom lica. bez prečestih prekidanaja govornika. a tu su naravno i aktivno gledanje u oči govornika. parafraziranjme i dr. formalnim .14 - .

Klapmpit predlaže 12 kriterijuma od značaja za izbor metoda. memorandumima. 2. karakteristika kanala i potrebe primaoca. Postavalja se pitanje koju metodu odabrati. 3.Interpersonalna toplina (Koliko dobro metod prenosi interpersonalnu toplinu?). Interpersonalna komunikacija i pregovori Pregovori su najzahtevniji oblik poslovnog komuniciranja u kojem dolaze do izražaja sva znanja i veštine komuniciranja. Lakoća kodiranja ( Da li pošiljalac može lako i brzo da koristi ovaj kanal). 4. 8. poštom. elektronskom poštom.15 - .Vremensko-prostorno ograničenje (Da li je potrebno da pošiljalac i primalac komuniciraju istovremeno i u istom prostoru?). telekonferencijama i videokonferencijama idr.Kapacitet kompleksnosti (Da li metod može efektivno da obradi složene poruke?).Utrošak vremena (Da li pošiljalac ili primalac imaju veći deo kontrole nad vremenom koje se odnosi na poruku?) 8. 7. 9. Odluka o izboru nekog metoda zavisi od potrebe pošiljaoca. 5. Pregovaranje se sastoji od elemenata pregovaranja kao što su: . 10.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ prezentacijama.Formalnost (Da li metod ima potrebnu količinu formalnosti?). 6. 12. karakteristika poruke. audio i video trakama.Cena (Koliko košta korišćenje metoda?).Lakoća dekodiranja (Da li primalac može lako i brzo da dekodira poruke?). 11.Potencijal obima (Koliko različitih poruka se može preneti korišćenjem metoda?).1.Vidljivost (Da li metod dozvoljava da se poruka lako vidi ili da se primete važne informacije?). Kriterijumi koje Klampit predlaže su: 1.Poverljivost (Da li osobe koje komuniciraju realno mogu da budu sigurne da su poruke primili samo oni kojima su namenjene?).Fidbek (Koliko brzo primalac može da odgovori na poruku?).

religije. 2. 8. «win-win» pregovori.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ 1. 3. starosti. porodica kao primarna grupa (najznačajnija primarna grupa u kojoj se odvija prigodne grupe (skup osoba koje se medjusobno vezuju na duže staze po osnovu katarktičke grupe (skup osoba formiran zbog potrebe rešavanja zajedničkog grupe za igru (najbrojnije su. rasi. maternji) ljudske komunikacije.) i od različitog socijalnog statusa (pola. Pregovori na silu – su brzi. efikasni i nekvalitetni. milje u okviru kojeg se prenosi i usvaja jezik (po pravilu. odnosno primarnih grupa su: 1.). sloju. 4. morala. biti sposoban slušati i postavljati pitanja. organizovanja kompetencijama). 5.16 - . moć ubedjivanja i traženje alternativnih mogućnosti. itd.2. obrazovanja). pregovori na silu kompromisni pregovori takmičarski pregovori i tzv. grupe za odlučivanje (ove grupe nastaju u svim oblicima šireg društvenog ljudi a predstavljaju skup ljudi povezanih istim ili sličnim čitav niz komunikacionih činova). odnosno ima ih koliko i igara). Porodica je. nalaženje velikog broja mogućih opcija. problema koji se tako manifestuje kao kohezioni faktor grupe). Pregovaračka veština podrazumeva veći broj kvaliteta. gde pregovaračke strane mere svoju snagu na osnovu različitih izvora moći. 3. pripremljenost. U praksi se mogu prepoznati različite pregovaračke tehnike koje se medjusobno prepliću. . nesumnjivo. kao što su: sposobnost odredjivanja realnih ciljeva. Najčešći oblici grupisanja ljudi. 2. 2. slučajnog zbližavanja koje kasnije prerasta u naviku). Statički faktori interpersonalnog komuniciranja Statički faktori interpersonalne komunikacije potiču od različitih oblika društvene svesti (običaja. 4. itd. Navode se četiri pregovaračke tehnike: 1. od pripadništva makrosocijalnim grupama (naciji. Prisutan je nedostatak vremena ili kad je loš sporazum bolji od nepostizanja sporazuma.

Ljudi takodje stupaju u interpersonalno komuniciranje sa neznancima. Efektivna komunikacija izmedju individua i grupa. 2. Pored . ali refleksivno ne preradjuje. Forma interpersonalne komunikacije Interpersonalno komuniciranje ne dešava se samo u primarnim grupama. racionalnog bića koje u interakcijski odnos stupa sa unapred odredjenim ciljem. uvežbano ili planirano. Priroda uspostavljenih ili odnosa koji se uspostavljaju odredjuje formu interpersonalnog komuniciranja.3. EFEKTIVNA KOMUNIKAICJA Organizacija predstavlja specifičan tip grupe. akcijske grupe (grupa naučnika koja radi u okviru jednog projekta). Ono može biti: 1. 8.17 - . 3. spontano – (potiče iz čovekove stalne izloženosti komunikacionim podsticajima. u koju se individue udružuju kako bi zajedno rešile neki problem ili ostvarile zajednički cilj. predstavlja osnov uspešnog funkcionisanja svake organizacije. Priroda uspostavljenih odnosa ili odnosa koji se uspostavljaju odredjuje formu interpersonalnog komuniciranja. mada su one njegov prirodni ambijent. Stvarnost se vrlo često samo registruje. Organizacija razvija sopstvene norme ponašanja i standarde komunikacije. Struktura komunikacijskih kanala u organizaciji. 9. poznavajući pri tome i kontekst u kojem komunicira). uvežbano – (komuniciranje predstavlja razmenu poruka koje su rezultat procesa plansko – (komuniciranje manifestuje se preko delovanja čoveka kao i ono se ne temelji na racionalnosti. Prema Suzana Langer ljud provode veliki deo svog života u «besvesnom stanju». prepušteni čulima i emocijama. koje može biti: spontano. dugotrajne socijalizacije i stečenih komunikacionih refleksa). predstavlja svojevrsnu šemu strukture moći.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ 6. pripadnicima primarnih grupa kojima ne pripadaju ili poznanicima.

kao bitnog uslova za uključivanje u sistem modernih železnica Evrope (posebno u normalnim uslovima privrede i poslovanja). održavanje higijene i njihovog funkcionalnog korišćenja znatno složenija i delotvornija za kvalitet usluge i uspešnost poslovanja. stvaranja miljea. uvodjenje stjuardesa. prekfalifikacije i dokvalifikacije. informatičko poslovanje. želiznica prima čitav niz obaveza što se tiče kvaliteta železničkih usluga. ali po delikatnosti uredjenja i održavanja kapaciteta. mišljenja. Tržište je sve probirljivije . odnosno kvalitet proizvodnje. na primer uvodjenje dizel i elktrovučnih lokomotiva. ali i kao posledica kompetitivne prakse koja prati napredovanje u organizaciji. Kao javni prevoznik putnika i robe u unutrašnjem i medjunarodnom železničkom saobraćaju. ambicija i modela ponašanja. nastaju kao posledica razlika iskustava. kao što su pruge za velike brzine. Ostvarenjem programa modernizacije železnica znatno su poboljšani uslovi rada. mehanizovanim održavanjem pruga. primena najmodernije elektrotehnike. ugradjivanjem telekomandnih uredjaja i dr. tako da preduzeća mogu opstati samo ako prezentira kvalitetan proizvod ili uslugu. ali je nužnost da se u datim uslovima čini ono što se može. situacija po obimu i riziku osoblja znatno je jednostavnija. Kada je reč o železničkom ugostiteljstvu i turizmu. Stoga kultura i komunikacija osoblja spadaju u suštinska znanja njihove struke. statusa. težih povredjivanja i sl. Utopija je da se to može postići lako i brzo. U samoj organizaciji izvor konflikata predstavlja hijerarhijsko ustrojstvo i podela moći medju članovima. Iako svaka organizacija funkcioniše na principu efektivnog komuniciranja. Inače. Nalazimo se pred značajnim inovacijama na našim železnicama. navedena sredstva rada su ogromne .18 - . Sposobnost da se na zdrav način suočavamo sa konfliktima u direktnoj je zavisnosti od sposobnosti komuniciranja i prirode veza i odnosa koje uspostavljamo sa drugim ljudima. Visoka tehnologija menja i zahteve poslovnja. a što je opet nametalo potrebu većeg stepena znanja. vrednosti.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ formalnih sistema komunikacije. železničkih putničkih agencija i dr. električnih udara. Koreni konflikta mogu biti različiti. predstavljaju ključne elemente uspešnog komuniciranja u organizaciji. poslovnih vozova. U personalnim konfliktima u koje zapada pojedinac čije su ideje ili sistem vrednosti u suprotnosti sa vrednostima grupe. konflkti su neizbežni. Interpersonalni konflikti. vozovi velikih brzina i visokog komfora. u svakoj organizaciji razvija se i paralelni neformalni sistem opštenja medju njenim članovima. bazirane na savremenim tehnologijama i uslovima. Pozitivan stav prema razmeni mišljenja. Opšta kultura i civilizovan odnos čine značajne faktore da se ovo postigne. korektna upotreba jezika i neverbalnih znakova.. percepcija. kao i kooperativnost i otvorenost prema drugima. kao i nove opasnosti od velikih brzina. pažljivo slušanje i percipiranje drugih.

Proces komuniciranja omogućava upravljanje svim aktivnostima organizacije u željenom pravcu. grupe.5 puta vrednijim sredstvima rada od ostalih radnika u privredi. Javljaće se novi ekološki problemi. kultura i komunikacija su nužnost već za sadašnjost. u kojima se dolazi do saznanja o tome sa kime članovi grupe opšte neposredno pri ostvarivanju zadataka i uopšte tokom boravka u grupi. savladjivanje eventualnih rizika i opasnosti. Komuniciranje u radnoj sredini Komuniciranje u poslovnoj sredini je složen dinamički sistem. specijalne mere zaštite pri radu. pruge za velike brzine i vozovi velikih brzina koji će zahtevati: veći stepen psihofizičkih sposobnosti radnika u celini. Prema sadržaju moguće je razlikovati tri kategorije komuniciranja: (1) (2) komunikacije komunikcaije u o vezi opštim sa obavljanjem rada tekućih i poslova i zadataka. nove oblike komuniciranja i servisiranja visokog komfora.19 - . odnosno odredjuje ponašanje i primalaca i komunikatroa da deluju ka ostvarivanju zajedničkih ciljeva. viši stepen stručnosti i kulture. Svaki zaposleni radnik na železnici rukuje u proseku sa 2. kontinuirano obrazovanje i specijalizaciju i dr. Dakle. kao što su npr. poslovniji odnos klijentele. Napokon. a deo priprema za budućnost železnice.2. vitalnije sposobnosti prilagodjavanja i adaptacije. lične i trećih lica. Tipovi komunikacije u grupi Prema Livitu moguće je razlikovati četiri tipa ovih mraža u maloj grupi od 5 članova. Komuniciranje u grupi odvija se u okviru komunikacione strukture. . 9.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ vrednosti. a što uslovljava posebne zahteve i odgovornost. Jedan od važnijih aspekata ove strukture su komunikacione mreže.1. nova tehnologija i standardizacija imaju uticaja i na domen ekologije. gde inače železnica ima značajne komparativne prednosti u odnosu na druge grane saobraćaja. pitanjima organizacije rada (3) komunikacije koje su izraz socijalno-emocionalnih potreba članova grupe. 9. može da ostvaruje svoje osnovne ciljeve (proizvodnja dobara ili pružanje usluge) zahvaljujući procesima komuniciranja unutar same organizacije i izmedju grupe i okruženja.

Veoma važna vrsta horizontalnih komunikacija jesu komunikacije kojima se ostvaruju . Ali je u organizacijama komunkaciona mreža uvek posredna i ima hijerarhijski karakter. 9. 9. U cilju veće uspešnosti komunikacije. broj kmounikacionih prenosnih mesta svodi se na najmanju moguću meru. Sadržaj horizontalnog komuniciranja može biti raznolik. ponekad taj sadržaj predstavlja i pretinju za rukovodeće strukture. potrebno radi koordinacije aktivnosti organizacije.3.Druga vrsta horizontalnih komunikacija je komunikacija medju rokovodiocima i članovima raznih jedinica a istog statusnog nivoa. . Ovo je najrasprostranjeniji vid komuniciranja kod većine članova organizacije koji se realizuje kako tokom rada tako i u periodu odmora. Vertikalan i horizontalna komunikacija u organizaciji Opšti pravci komunikacije u organizaciji su (1) vertikalni i (2) horizontalni pravac. Desentralizovani tipovi komunikacione mreže su u organizacijama prisutni samo u njenim pojedinim delovima.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ (1) kružna komunikaciona mreža ili krug gde svaki član grupe neposredno komunicira samo sa po dva susedna člana (2) lančana komunikaciona mreža ili lanac gde jedan od članova zauzima centralni položaj pa samo on može neposredno da komunicira sa dva susedna člana. Nikola Rot nudi opis najvažnijih sadržaja horizontalnog komuniciranja.4. Vertikalna komunikacija teče od rukovodećih ljudi prema perifernim delovima organizacije. . gde se izvršavaju poslovi.20 - .Sadržaj može da bude pružanje i saradjivanje u izvršavanju tekućih zadataka . Isto važi i za komuniciranje osoba jednakih statusa a zaposlenih u različitim organizacijama. a ostali samo sa po jednim članom grupe ili sa dva člana grupe (4) Komunikaciona mreža u vidu točka gde samo jedan član koji je u centru komunicira neposredno sa svim članovima grupe dok svi ostali članovi nemaju uopšte mogućnost neposredne komunikacije. Komunikacija u organizaciji Komunikacija se može ostvariti na neposredan način. Horizontalna komunikacija je komunikacija medju osobama jednakih po statusu u jednoj radnoj jedinici. (3) Mreža u obliku slova Y gde jedan od članova grupe može da komunicira sa tri susedna člana.

Efektivnost komunikacije se može procenjivati uzimanjem u obzir četiri kriterijuma: (1) brzine. slikarstvo.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ lični. s tim u vezi.Može se pojaviti kao sadržaj horizontalnih komunikacija i dogovaranje dela članova organizacije radi ostvarivanja odredjenih ciljeva koji mogu biti opšti i posebni. Upravo je . televizija. . naučna literatura. deluju. Menadžeri su zaduženi za orgaizaciju posla i za usmeravanje zaposlenih u preduzeću. obezbedjuje donošenje dobrih odluka i njihovu uspešnu realizaciju. bolje. pa je u vezi s tim i njihovo zalaganje maksimalno. (2) tačnosti (3) verovatnoće pojavljivljivanja lidera i (4) važnosti zadovoljstva članova. dok su sredstva komuniciranja – sredstva informisanja (štampa. njihova uloga u procesu komuniciranja postaje veoma značajna. Ukoliko je važno da tim ima jakog lidera koristiće se mreža u obliku „točka“. Dobra komunikacija uz adekvatno motivisanje zaposlenih.21 - . kao i ostali savremeni moderni oblici opštenja.5. Preduzeća u kojima postoji slobodna i nesmetana komunikacija doživljavaju se od strane zaposlneih kao dom. dugotrajnije i imaju pozitivnu povratnu vezu (fedbek) ako su realizovani na znalački način. 10. internet). SAVREMENO POSLOVNO KOMUNICIRANJE Komuniciranje je proces koji teče izmedju dva prostora na kojima se nalaze izvor lii pošiljalac i korisnik informacija ili primalac. umetnist (književnost. socijalni i emocionalni odnosi medju članovima organizacije. Pa ukoliko bi se insistiralo na zadovoljenju članova onda bi najbolja mreža bila ona koja uključuje sve kanale komunikacije. generator i koordinator svih poslovnih aktivnosti i predstavlja skup svih privrednih i poslovnih aktivnosti subjekata i firme u celini. radio. Komunikacione mreže u organizaciji Menadžeri se odlučuju za odredjeni tip komunikacione mreže u zavisnosti od cilja koji se želi ostvariti. muzika). Poslovno komuniciranje znači istovremeno davanje i primanje poslonih informacija radi postizanja odredjenih poslovnih ciljeva i konkretnih rezultata. Poslovno komuniciranje postaje pokretač. cifre. 9. simboli i drugo. U savremenom poslovnom svetu usmeno/pismeno opštenje. a ako je tačnost najvažnija onda se koristi mreža u obliku „lanaca”.

upućujući mlade ljude u tajne i finese tehnike vodjenja poslovnog razgovora bilo pismenog ili usmenog. postoje kursevi. godine komunikativnost u konkursima javlja . Ti ciljevi nisu statičke prirode. u šta spadaju poslvona kultura ikomunikativnost. 11. vec komunikacija uopšte. nije u pitanju samo poslovna komunikacija. KOMUNIKACIJA U POSLOVNOJ SREDINI KOD NAS Nivo komunikacionih veština kod nas je još uvek je zabrinjavajuce nizak. pisci udžbenika. sposobnije distributere i najbolje službenike. Svaki promišljeni napor. već se oni kroz stalni rad i tokom vremena. nekad manje a nekad više menjaju. U malom broju preduzeća. rade se testovi. najčešće umladim savremenim preduzećima. Poslovna politika mnogih naših kompanija ne predvidja postojanje komunikacione strategije. zavisi kvaltiet obavljenog posla. kada se ovom pitanju okreću istraživači. menja se poslovna klima. Treba imati u vidu da svako pravilo u privatnom ponašanju ima svoj direktni ekvivalet pri poslovnom ophodjenju. obezbediti bolje tržišno mesto. vecu prodaju. a s tim u vezi dolazi i do promena poslnve kulture. neophodna je permanentna komunikacija i ostvarenost prema novimm predlozima i idejama. Interesatno je i zapažanje da se tokom 2001. svaki ozbiljan čovekov korak u životu ima svoje početne ciljeve. i majući u vidu da od njihove uspešnosti. kao i ponašanja. predavači. ili se ova oblast izučava na fakultetima. svoju svrhu. Kultura poslovnog komuniciranja postaje naša stvarnost.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ njihov zadatak da uoče značaj dobre komunikacije unutar organizacione šeme preduzeća i da na to ukazuju svim zaposlenima. Polazilo se od stava da kvalitet razgovora spada isključivo u domen individualnih sposobnosti svakog pojedinca ali neopravdano. Savremena praksa dokazuje suprotno. ali da bi bili operativno upotrebljivi. jer ne prepoznaje njenu funkciju. Nije bez razloga Bil Gejts izjavio: "Kada bi mi ostao samo jedan dolar potrošio bih ga na PR!"Kulturi govora u izlaganju nije se u našim obrazovanim institucijama posvećivala dovljna pažnja do pre nekoliko godina. Objavljuju se brojne publikacije i praktični priručnici.22 - . Znanje i iskustvo su potrebni elementi. Cilj zaposlenih je da svoje zadatke realizuju što bolje. prilagodjavaju novostvorenim uslovima. Medutim. Oni koji odlučuju još uvek ne vide u kojoj meri dobar PR program može unaprediti poslovanje. mediji. situacijama i stečenim znanjima i iskustvima. stabilnije partnere.

Zašto? Zato sto u organizaciji postoji permanentna potreba za direktnim komuniciranjem u grupi ( n primer. razgovor dva menadžera. a to dovodi do sveukupnog poslovnog uspeha. Da bi se ona unapredila treba raditi na prevazilaženju barijera u njoj. duboko zasecaju u ustaljene predstave o socijalnoj organizaciji. menadžera i njegovog podčinjenog i sl. koji svakim danom sve više ispunjavaju našu svakodnevicu. prezentacija na seminaru za edukaciju kadrova). bez obzira na to da li su konkurs objavile strane ili domaće firme. Ova delatnost uključuje stvaranje vrednosti. normi. na pretvaranje bogatstva ljudske istorije u unutrašnje bogatstvo čoveka. njegovu kulturu. naročito jezikom za normalno komuniciranjeizmeđu dva ili više učesnika. da bi tokom 2002. Da bi se interpersonalna komunikacija poboljšala u oblasti poslovnog komuniciranja treba se posebno usredsrediti na učenje. neformalne i formalne grupe isl. ili potreba za komuniciranjem u grupi ( n primer. posmatranje i prilagođavanje drugim kulturama kao kreativnim socijalnim delatnostima čoveka u svim domenima materijalnog života i svesti. svakog pojedinca ponaosob.23 - . semiotskih sistema i usmerena je na transformaciju stvarnosti. godine bila isticana u većem broju konkursa. odnosu . U savremenim tokovima poslovnog komuniciranja bitan segment zauzima računarska mreža i virtuelno komuniciranje.) kao i potreba za javnim komuniciranjem ( na primer. i to pretežno u listu “Politika”. ZAKLJUČAK Na osnovu rečenog o interpersonalnom komuniciranju nameće se zaključak da je interpersonalno komuniciranje takav pristup koji se zasniva na predpostavkama karakterističnim za poslovno komuniciranje uopšte. Poslovna komunikacija obuhvata različite vrste aktivnosti. Pojedinačno to se može postići čitanjem stručnih literatura i posećivanjem seminara. 12. radne grupe. Većina problema je vezana za kulturu i zato treba shvatiti značaj kulture za interkulturnu poslovnu komunikaciju jer ona je bitan faktor za neposrednu interpersonalnu komunikaciju.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ samo sporadično. Takođe treba raditi na približavanju kultura u smislu poznavanja sa tradicijom.).

Društva koja žele širenje tržišta ideja. Jer. čovek sačuvati svoju superiornost nad tim mašinama. internet. da budućnost poslovnog komuniciranja leži u spoju starih i novih medija. na kraju. U tom procesu lične mreže počinju da se takmiče direktnije sa većim masovnim medijima kao izvorima informacije. Da li. faks mašine. ima svoje mesto u savremenim poslovnim sistemima i u budućnosti. zahvaljujući tehnološkom progresu koji prisutan u sve većem obimu iz dana u dan. kablovsku tv. upozorenja o sistemu u kome su pojedinci i grupe svrstani u informaciona ostrva. Predvidjanja o budućnosti masovnih medija idu od jedne do druge krajnosti.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ pojedinca i zajednice i dinamici društvenog razvoja. ali je time nije otkrio. u nemogućnosti da se povežu jedni sa drugima. – su već stvarnost i menjaju informacione navike miliona ljudi. Na jednoj strani je vizija demokratske nirvane sa kompjuterizovanim pristupom ogromnim informacionim izvorima koji će svima biti dostupni. medjutim. nove lične mreže dobijaju karakteristike tradicionalnih masovnih medija. moraju prihvati društveni rizik novih elektronskih mreža. sa sigurnošću možemo reći da sam sistem interpersonlanog komuniciranja. Nove lične mreže uključujući i mobilne telefone. Na drugoj strani. kojim je potražen tehnički ekvivalent ljudskom umu može ovladati celinom našeg života? Postavlja se pitanje: hoće li.24 - . ali koja su u svakom slučaju prvobitni podsticaj morala da imaju u čoveku. bez ikakvih zajedničkih kulturnih dodirnih tačaka. . tviter i dr. nesvesni zajedničkih problema. i pojačavala čula. jer «pomoću iskustva stavljenog u brojeve čovek može upravljati tajnom. proizvodnja kompjutera. Od ere televizije stvarana su tehnička sredstva koja su nadmašila naše fizičke nedostatke. Očigledno je. Bez obzira na to koliko je kriza duboko ukorenjena u našem poslovnom svetu.

Mirko Miletić.Dr. Zorica Tomić. Beograd. LITERATURA 1. Komunikacije i kultura.dr. Komuniciranje u novim medijskim uslovima. Razna literatura 9.2003 4.Beograd. Jagodina. Intarnet . Jasna Janićijević. Nikola Klem.2006 8. 2006 2.25 - . Neverbalne komunikacije. 2000 3. Prof. Milovan Vuković. Beograd. Kultura poslovnog komuniciranja. Prof. Vladimir Cvetanović. Uvod u kulturu komunikacije.1999 5. Novi Sad. Komunikologija.1998 6.2001 7. Vladimir Cvetanović.Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ 13. Rukovodilac u interaktivnoj komuniciranju. Beograd.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->