Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________

SADRAJ
1. UVOD .................................................................................................................... 2 1.1. Organizacijsko komuniciranje ......................................................................... 3 Modeli govornog komuniciranja ..................................................................... 4 2. INTERPERSONALNA KOMUNIKACIJA .......................................................... 4 3. DEFINISANJE INTERPERSONALNE KOMUNIKACIJE ................................... 6 3.1. Dinamiki faktori interpersonalnog komuniciranja .......................................... 7 3.2. Statiki faktori interpersonalnog komuniciranja .............................................. 8 4. OBLICI INTERPERSONALNOG KOMUNICIRANJA U POSLOVNOJ SREDINI ....................................................................................... 9 5. RECIPRONA RAZMENA U INTERPERSONALNOJ KOMUNIKACIJI ..... 9 6. PREPREKE U INTERPERSONALNOJ KOMUNIKACIJI .................................. 10 7. VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA ........................................... 11 7.1. Prevazilaenj barijera ...................................................................................... 14 8. METODE INTERPERSONALNE POSLOVNE KOMUNIKACIJE ..................... 15 8.1. Interpersonalna komunikacija i pregovori ..................................................... 16 8.2. Statiki faktori interpersonalnog komuniciranja ............................................. 16 8.3. Forma interpersonalne komunikacije .............................................................. 17 9. EFEKTIVNA KOMUNIKAICJA ......................................................................... 18 9.1. Komuniciranje u radnoj sredini ...................................................................... 19 9.2. Tipovi komunikacije u grupi .......................................................................... 20 9.3. Komunikacija u organizaciji .......................................................................... 20 9.4. Vertikalan i horizontalna komunikacija u organizaciji .................................. 20 9.5. Komunikacione mree u organizaciji ............................................................ 21 10. SAVREMENO POSLOVNO KOMUNICIRANJE .............................................. 21 11. KOMUNIKACIJA U POSLOVNOJ SREDINI KOD NAS ................................. 22 12. ZAKLJUAK ........................................................................................................ 23 13. LITERATURA ....................................................................................................... 25

-1-

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________

1. UVOD
Komuniciranje se esto definie kao razmena informacija, simboliki, organizovanih kao poruke, izmedju dva (od kojih jedan moe biti zamiljen fiktivan), ili vie, i neogranienog broja subjekata, neposredno ili posredstvom medija, u odredjenom socijalno-politikom ambijentu i sa odredjenim efiktima.Harold Lasvel komunikaciju vidi ako proces permanentne razmene informacija, odnosno: smisao komunikacije je sadran u razmeni poruka, ije su finkcije upozorenje, savet, informacija, ubeivanje, izraavanje miljenja i uivanje. Komunikacija se moe definisati i preko sredstava koja koristi, prema tome razlikuju se: - Forma, a to je nain na koji se neto saoptava - Medijum, odnosno sredstvo komunikacije koja kombinuje razliite forme. - Mediji - tu se misli na tehnoloka sredstva masovne komunikacije kao to su tampa, radio, televizija. Drutvene nauke komunikaciji prilaze iz specifinog ugla. Pod komuniciranjem se podrazumeva sveukupnost odnosa izmedju pripadnika drutva, a ta veza ispoljava se u tri ravni kao: * psihosocijalne, * materijalne, i * masovne komunikacije. Komunikacija i kultura su dve strane istog novia koji se zove ljudski ivot. Kultura daje ivotu mesto trajanja, sadrinu i smisao bia, dok mu komunikacija daje razlog postojanja, povezujui ga sa svetom spolja i iznutra, sa vremenom i prostorom, sa precima i potomcima. ovek je bie koje misli i komunicira. Sposobnost kumuniciranja jedna je od njegovoih sutinskih odlika, zahvaljujui kojoj su ljudske zajednice uopte mogue. Schram tvrdi da upravo komuniciranje ini drutvo moguim, i po svojoj prirodi najbitnije odvaja ljudsku od ostalih zajednica. Komunikacioni in i komunikaciona situacija u svojim strukturalnim elementima sadre kriterijume za klasifikaciju razliitih oblika komuniciranja u sveukupnoj

-2-

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ komunikativnoj praksi oveka. Mogu se empirijski prepoznati i teorijski izolovati etiri klasina oblika komuniciranja: intrapersonalno komuniciranje, interpersonalno komuniciranje, grupno komuniciranje i masovno komuniciranje.

1.1. Organizacijsko komuniciranje

Pod organizacijsko komuniciranjem se podrazumeva izuavanje reklama, odnosa s javnou, poslovnog komuniciranja, kao i analize strukture i naina funkcionisanja, odnosno organizacije komunikacionih mrea i sistema. Organizacijsko komuniciranje je blisko shvatanju kulture po prof. Cvetanoviu se sastoji iz: poslovnog morala, poslovnog ponaanja, i izgleda, poslovnog komuniciranja i odnosa s javnou. Pod poslovnim komuniciranjem smatra samo usmeini ili pismeni kontakt izmedju poslovnih partnera, ali poslovno komuniciranje moe biti ma sa dve otrice, ukoliko je ostvareno na pavi, odnosno znalaki nain, ono e biti korisno i delotvorno, a sa druge strane, pogreno izvedeno komuniciranje se moe izroditi u njegovu suprotnost, naroito izmedju uesnika koji pripadaju razliitim kulturnim krugovima. Profesor Dragoslav Joki i profesorka Andjela Miki smatraju da je poslovno komuniciranje posebna vrsta masovnog ili interpersonalnog komuniciranja koji se sprovodi u cilju obavljana poslvoniha aktivnosti pri emu se ono moe ostvrivati u uem i irem smislu, to znai da ovi autori poslovnu komunikaciju dele na masovnu i interpersonalnu. Efekti poslovnog komuniciranja se ogledaju u efektima samog posla a mogu se izraziti preko ostvarene dobiti, postignutog poslovnog ugleda, osvojenih novih trita idr.

-3-

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________

1.2. Modeli govornog komuniciranja

Prema Berlovom modelu u uspenoj komunikaciji sposobnost izvora i primaoca moraju se u znatnoj meri podudarati jer e u suprotnom komunikacija, a samim tim i njen cilj biti promaeni, odnosno nedostignuti. Bret Bredli kod govornog tipa komunikacije prepoznaje est karakteristika, dinaminost, trajnost, sloenost, nepovratnost, nesledstvenost i neponovljivost. - Dinaminost komunikacije se sastoji iz veeg broja akcija koje izazivaju razliite efekte, a koji zauzvrat daju razliite rezultate. - Komunikacija je trajna. Razemevanje sveta poinje rodjenjem i traje do smrti. Za to vreme se komunicira sa drugima i zato ovaj proces nema ni poetka ni kraja, jer traje i posle direktne komunikacije. - Komunikacija je sloena jer se ne sastoji samo iz stimulans-odgovor. Iako je poetni napor u procesu komunikacije lak, postizanje komunikacije je teko. Dokaz za to je problem prenoenja ideja. - Nepovratnost se iskazju prosto time to se komunikacija ne moe vratiti nazad kad se jednom poalje poruka i kad se primi, efekat koji je ostvarila postaje faktor za dalje poruke. - Komunikacija je nesledstvena jer njeni elementi nisu nuno ni u kakvom sledu ili poretku. Mogu se pojaviti u bilo kom sledu ili nasumino. Pozicije na shemi se stalno menjaju. - Neponovljivost komunikacije ogleda se u tome to su uesnici promenljivi i proces se ne moe ponavljati, jer menjaju znaenje svim kasnijim aktima komunikacije.

2. INTERPERSONALNA KOMUNIKACIJA
Interpersonalno komuniciranje predstavlja proces interakcije, tj. razmene porika izmeu najmanje dve osobe. U takvom procesu koriste se verbalno i nevrbalno komuniciranje, u kombinaciji sa vetinom sluanja. Naime, uesnici u komuniciranju govore, misle, sluaju i istovremeno prave odreene pokrete lica, glave, ruku i sl.

-4-

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Ovakav vid komuniciranja predstavlja istovremeno slanje i prijem informacija koje nose odreenu poruku, na osnovu kojih subjekti komuniciranja saznaju o sagovorniku ta zna, osea ili razmilja, kakve stavove ima u vezi sa predmetom komuniciranja. Na taj nain, uesnici u komuniciranju mogu lake da utvrde znaenje poruke, jer je mogu stavljati u odreeni kotekst. Istovremeno, kroz komuniciranje sa drugima definie se sopstveni identitet. Najzad interpersonalno komuniciranje omoguuje zadovoljavanje svojevrsnih potreba, u pogledu povezivanja, tj. uspostavljanja kontakta sa drugima, ili u pogledu elje za dokazivanjem svojih sposobnosti ili pak u pogledu potrebe da se stekne naklonost, poverenje i simpatija drugih. Interpersonalno komuniciranje se moe odvijati na tri naina: Izmeu dve osobe, Unutar grupe i Kao javno komuniciranje. Naini ostvarivanja komunikacije su razliiti: lini kontakt, pisanim putem, telefonom i slino. Osnovne karakteristike ovakvog komuniciranja su: direktna veza, neposrednost, spontanost, velike mogunosti za ostvarivanje povratnih veza i dr. Za interpersonalno komuniciranje je bitno da se odnosi uspostavljaju i razvijaju u zavisnosti od cilja komuniciranja. Na primer, Ako je re o komuniciranju sa namenom za sklapanje braka, ili u pitanju poslovnog partnerstva, odnosi se uspostavljaju i razvijaju tako to najpre dolazi do susreta, potom nastupa eksperimentisanje ( da bi se utvrdile anse za nastavak odnosa) . Faza eksperimentisanja moe imati razliite ishode: odnos nije uspostavljen, za odravanje distance, uspostavljanje bliih odnosa. Ako se veza nastavlja, odnosi se inteziviraju i postaju spontaniji, ime su stvoreni uslovi da uesnici komuniciranja deluju kao homogena celina, tj. kao par. U zavisnosti od homogenosti odnosa, zavisi kojom brzinom e doi do takozvanog vezivanja, koje oznaava ostvareni cilj komuniciranja. -5-

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________

3. DEFINISANJE INTERPERSONALNE KOMUNIKACIJE Interpersonalno komuniciranje elementarni je i najrasprostranjeniji oblik drutvenog komuniciranja, podjednako znaajan za oveka u daleko predistorijsko vreme kada je predstavljao jedini oblik komunikativne prakse; u savremenoj epohi koju karakterie predominacija medija masovnog komuniciranja, kao i u blioj ili daljoj budunosti koju e oblikovati elektronski ip i multimedijalna raunarska mrea. Interpersonalno komuniciranje predstavlja recipronu razmenu poruka izmedju dva ili vie pojedinaca, neposrednim ili posrednim putem, uz recipronu izmenjivost uloga komunikatora i recipijenta i neposrednu povratnu vezu u procesu razmene poruka. Determinisano je nizom interakcijskih i situacionih faktora medju kojima su, svakako, najznaajniji: motivi i ciljevi komuniciranja, simbolike forme u kojima se ostvaruje, stepen komunikativne kompetentnosti subjekata komunikacionog ina, priroda odnosa koji su uspostavljeni ili se uspostavljaju, kao i socijalni kontekst u kojem se ostvaruje. Elementarnost i rasprostranjenost interpersonalnog komuniciranja, prisutnog u svakodnevnici svakog od nas, proistiu iz samog karaktera oveka, shvaenog kao socijalnog bia. Jer, ne komunicira se radi samog komuniciranja, ve da bi se postigao odredjeni cilj, odnosno postigla svrha komuniciranja. Ili, kako to Liotar kae: Govoriti znai boriti se. ta, pokree ljude na svakodnevnu praksu interpersonalnog komuniciranja? unji navodi da su to sledee tri filozofske pretpostavke: - ontoloka, - gnoseoloka i - aksioloka. Ontoloka: nedovrenost oveka kome je drugi potreban da bi se ostvarila punoa sopstvene linosti. Ako uzmem da drugi nije nita drugo do jedna drugaija mogunost mene, neko moje odvojeno ja, neto drugaije od mene, ali koje tei da valja poeti sa razgovorom. U meri u kojoj je drugi zagonetka i tajna za mene, u toj meri sam ja tajna za sebe. Drugi nije tu da me samo ograniava, on je tu i da me proiri za sebe: za svoje iskustvo, znanje i umee.

-6-

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Gnoseoloka: ovekovo traganje za istinom o sebi koja je uvek nepotpuna. Samo onaj ko zna celu istinu, nema potrebe za razgovorom. Celu istinu ne zna niko medju nama. Dakle: svako je sa te strane ranjiv, pa mu je potreban drugi radi spoznaje istine. Aksioloka: elja da se kroz razgovor stvori nova vrednost. Dakle: kroz razgovor se orvaraju i stvaraju nove vrednosti. Krajnji ishod razgovora, plod koji, takorei, idealno visi izvan razgovora, do kojeg se razgovorom tek dopire, jeste neka vrednost.

3.1. Dinamiki faktori interpersonalnog komuniciranja

to se tie dinamikih faktora interpersonalnog komuniciranja u poslovnoj sredini u prvom redu treba istai povratnu vezu (feedback). Od ostalih dinamikih faktora treba istai (1) subjekte komuniciranja, (2) interakcijske uslove ostvarivanja recipronosti uloga, (3) ciljeve razmene prokuka i, (4) komunikativnu kompetentnost uesnika komunikacije. Ne trebamo ispustiti iz vida i ciljeve razmene poruka jer je interpersonalno kumuniciranja veoma svrhovito, olieno kroz racionalno postavljen cilj, ali isto tako ne bi trebalo ispustiti iz vida ni motivacono dinamiki aspekat interpersonalnog komuniciranja koji je odredjen mentalno-psihikom strukturom linosti. Zbog toga se moe govoriti o neuoljivom procesu interpersonalne komunikacije poznatim kao persuazivni proces. Njegova sutina je u nastojanju da se razmenom poruka deluje na miljenje, oseanje i ula sagovornika, ali i sebe samog. Persuazivnim procesom se nastiji, posebno, delovati na stavove u smislu njihovog: (1) potvrdjivanja, (2) korekcije ili (3) menjanja. Komunikativna kompetentnost je odredjena nizom ovekovih sposobnosti kao to su na primer: prepoznavanje fidbeka i artikulisanje pozitivnog odgovora, sposobnost epatije sa drugima sposobnost da se drugi sluaju, samoreprezentativnost, paljivo posmatranje sebe i drugih, kao i korienje verbalnih i neverbalnih znakova.

-7-

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________

3.2. Statiki faktori interpersonalnog komuniciranja

Ovde se radi u prvom redu, o uticajima na interpersonalno komuniciranja koji potiu od razliitih oblika drutvene svesti (obiaja, morala, religije, itd.), od pripadnitva makrosocijalnim grupama (naciji, rasi, sloju, itd.) i od razliitog socijalnog statusa (pola, starosti obrazovanja). Interpersonalno komuniciranje se odbije u primanim grupama, porodica je nesumnjivo, milje u okviru kojeg se prenosi i usvaja jezik. Primarni kontakti ostvareni u porodici, odravaju se na kasnije interpersonalne kontakte u drugim primarnim grupama. Mogue je govoriti o est tipova primarnog grupisanja ljudi i to: (1) porodica kao primarna grupa, (2) prigonde grupe, (3) ktarktike grupe, (4) grupe za igru, (5) grupe za oluivanje, (6) akcijske grupe. Interpesonalno komuniciranje se odvija i izvan primarnih grupa, na primer sa neznancima, pri tome priroda uspostavljenih odnosa ili odnosa koji se uspostavljaju odredjuje formu interpersonalnog komuniciranja i ono moe biti: (1) spontatno, (2) uvebano, (3) plansko. Spontanost potie iz ovekove stalne izloenosti komunikacionim podsticajima i temelji se na racionalnosti. Uvebano komuniciranje predstavlja razmenu poruka koje su rezultat procesa dugotranje socijalizacije i steenih komunikacionih refleksa. Plansko interpersonalno komuniciranje se manifestuje preko delovanja oveka kao racionalnog bia koje u interakcijski odnos stupa sa unapred odreenim ciljem.

4. OBLICI INTERPERSONALNOG KOMUNICIRANJA

-8-

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________

U POSLOVNOJ SREDINI
Interpersonalnu komunikaciju moguno je kategorizovati i preko situacija u kojima se ona odvija. Tako, interpersonalna komunikacija moe biti: 1. 2. 3. formalna neformalna (razlika izmedju proraunatog ili promiljenog, na javna privatna (razlika u pogledu konteksta komunikacije; pri komunikaciji na distancirana intimna (razlika u kvalitetu odnosa i veza izmedju osoba koje su u jednoj, i spontanog korienja komunikacijskih vetina, na drugoj strani); javnom mestu izbegava se korienje neverbalnih znakova i pokazivanje emocija); komunikaciji. Distancirana komunikacija ukljuuje izvestan formalizam u govoru ili nastupu, dok intimna pretpostavlja blie i vre odnose medju ljudima) 4. ritualna otvorena (razliita mogunost predvidjanja upotrebe odredjenog komunikacijskog koda. Ritualizovana komunikacija potvrdjuje veze, sklonosti i oseanja sigurnosti u grupi) 5. funkcionalna ekspresivna (razlike u kvalitetu i svrhovitoj upotrebi jezika. U prvom sluaju jezik se koristi striktno funkcionalno, a u drugom kao sredstvo diskusije i spekulacije).

5. RECIPRONA RAZMENA U INTERPERSONALNOJ KOMUNIKACIJI

Ljudi su, prema unjiu, upueni jedni na druge da bi ostvarili sebe kao svesna i razumna bia. Njihova interakcija u dijalogu potvrda je ljudskog razuma koji se, oblikujui dijalog, i sam njime oblikuje. Interpersonalnog komuniciranja ne bi bilo i ne bi moglo da bude kada bi uloge komunikatora i recipijenta bile okamenjene. Reciprona razmena uloga komunikatora i recipijenta u interpersonalnom komuniciranju omoguava recipronu razmenu poruka, pa time i komuniciranje. Re je o dva lica jednog te istog procesa u kojem su reciprona izmenjivost uloga i razmena poruka istovremeni uzrok i posledica jedno drugom, dijalektika sprega bez koje je interpersonalno komuniciranje nemogue. Na osnovu toga moe se zakljuiti, kako to ini David Berlo, da Osobe koje

-9-

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ se nalaze s jedne i druge strane komunikativnog procesa potpuno su sline. U sutini, kada se pristupa interpersonalnoj komunikaciji, onda onaj koji emituje poruku i onaj koji je prima ista su osoba.

6. PREPREKE U INTERPERSONALNOJ KOMUNIKACIJI

U interpersonalnoj komunikaciji pojavljuju se razliite prepreke ili barijere koje smanjuju njenu efikativnost i efikasnost. Sve barijere se dele na tri grupa problema, na: - Mehanike barijere blokiraju komunikaciju u fizikom smislu (buka ili oteenje tehnikog pomagala). - Sematike barijere se odnose na problem neprecizne upotrebe rei, a do nje dolazi zbog nerazumevanja znaaja neke rei, ili nesposobnosti da se na odgovarajui nain saopti odredjena poruka. - Psiholoke barijere, kao naee prisutne u praksi oblikuju kako sadraj onoga to se saoptava. U interpersonalnoj komunikaciji u poslovnoj sredini dolazi do sledeih barijera: - Filtriranje (ono moe biti namerna manipulacija informacijama kako bi one izgledale privlainije za primaoca). - Emocije (odnosno raspoloenja primaoca, utiu na to kako e se primljena poruka protumaiti. - Pretrpanost inforamcijama (je sve iraajnije, menadera posle viednevnog odsustva moe da oekuje i preko 1000 novih prouka). - Defanzivnost (nastaje iz oseanja ugroenosti smanjuje mogunost da se postigne medjusobno sporazumevanje). - Jezik i nacionalna kultura (neke zemlje pridaju veliki znaaj individualnosti, dok druge neguju tradiciju kolektivizma, pa ni interpersonalna komunikacija nije svuda ista.

7. VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

- 10 -

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Interpersonalna komunikacija moe biti: verbalna i neverbalna. Neverbalna komunikacija, odnosno, permanentno primanje i emitovanje znakova gestovima, mimikom ili pokretima tela, odvija se uvek kada smo u kontaktu sa drugom osobom. Za razliku od jezika, neverbalno ponaanje, samo je delimino pod naom kontrolom. Neverbalni znaci komunikacije, mogu se podeliti u tri osnovne grupe: 1. 2. 3. jezik tela, parajezik i odea. Jezik tela ovaj sistem znakova veoma esto se koristi uz govor i u najveoj meri otkriva oseanja, stavove i namere neke osobe. Govor tela je kulturno uslovljen, to znai ne samo da se njegova znaenja i upotreba ue, ve da su razliita za razliite kulture. Jezik tela sastoji se iz pet elemenata: * Gestovi predstavlja nain na koji se koriste ruke i ake. Za ljude oteenog sluha to je najvaniji model komunikacije; * Izraz lica lice najbolje govori o raspoloenju i emocijama neke osobe. Oi i usta predstavljaju dominantne crte lica. Mnotvo suptilnih znakova koji se upuuju usnama, oima ili obrvama, mogu biti reitiji od samog govora; * Telesni stav predstavlja nain na koji se dri telo. Telesni stav moe izraavati stav napetosti ili stav oputenosti; * Prostor koji zauzima telo ovaj apekt ukazuje na injenicu da svaka osoba zahteva izvestan prostor za sebe. Na primer: subjekti koji se takmie, sede naspram jedni drugih, lice u lice, dok subjekti od kojih se oekuje izvestan stepen saradnje, sede ili stoje jedni pored drugih; * Dodir u najveoj meri govori o stepenu prisnosti sa drugom osobom. Znakovi dodira mogu biti konvencionalno odredjeni i klieizirani odredjenim situacijama (rukovanje, izjavljivanje sauea, estitanje itd.). Parajezik predstavlja sistem neverbalnih znakova ili gestova koji prate verbalno izraavanje, a slue interpetaciji rei u toku govora. U parajezike forme spadaju uzvici, jezike potapalice, jaina, brzina i ritam glasa. Paralingvistiki znaci ukazuju na trenutno raspoloenje govornika, njegove emocije ili namere.

- 11 -

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Odea u ovu kategoriju spada sve ono to nas u vizuelnom smislu determinie, a to su minka, frizura, nakit i sl. Odea signalizuje neiji doivljaj sopstvenog identiteta. Odea moe ukazivati i na socijalni i profesionalni status osobe. Posebnu formu ljudske neverbalne komunikacije predstavlja smeh i pla. Pla moe biti oseaj fizikog bola ili fizike neprijatnosti. Pla je praen izluivanjem suza. Pla moe biti izraz tuge, bola, oaja, ganua, gorine, besa, pakosti, ljubavi, radosti, sauea itd. Smeh kao i pla, predstavlja rastereenja napetosti. Smeh moe biti izraen smekom, glasnim smehom, grevitim smehom, kikotom itd. Smeh moe biti izazvan spoljnim nadraajem (golicanje) ali i afektivnim stanjem nastalim u posebnim, kominim situacijama. U neverbalnom komuniciranju bitnu ulogu imaju: 1. 2. 3. 4. 5. govor tela; govor ili pokreti oiju vreme u komuniciranju; prostorno komuniciranje; upotreba glasova ili vokalnih simbola koji nisu rei, ali mogu imati odredjeno Sve ono to dodje kao gest i mimika, je u osnovi pravi govor tela. Medjutim, kada je re o kulturi poslovnog komuniciranja, dovoljno je govor tela situirati i posmatrati kao deo onog to u okviru govorne signalizacije realizuje govornik Stav govornika zavisi od karaktera govora i veoma je vaan, jer se i na taj nain deluje na sagovornika, odnosno na auditorijum. Po pravilu, govornik uvek treba da stoji. Medjutim, na poslovnim skupovima i u okviru poslovnih razgovora komunikacija se vodi sa mesta sedei. Ipak, dobro je da govrnik uvek kada je u mogunosti stoji dok govori, jer tako ima i bolji pregled i mogunost praenja reagovanja auditorijuma. Vano je kako treba stajati, jer to utie na ono to se dobija kao govorna signalizacija. Pogled govornika mora da obezbedi kontakt sa sluaocem ili sa auditorijumom. Kada je re o interakciji, tada se insistira da se sagovornik gleda u oi, a kod auditorijuma postepeno se pogled prenosi od jednog na drugi kraj. Pogled treba da prati i sadrinu govora. Mnoge govornike je pogled odavao da jedno govore, a drugo misle. Stav i pogled govornika medjusobno se dopunjuju, jer se tako pokazuje sigurnost ili nesigurnost. Izgled govornika veoma je vaan kao bitno odredjenje njegove spoljanosti. Izgled ne podrazumeva samo prijatnu spoljanost, mnogo je znaajnije da se obezbedi prijatnost prvog utiska. Posebno treba negovati urednost i neupadljivost. (Odelo ne ini oveka, ali - 12 -

znaenje.

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ govori o oveku) Oi su ogledalo due , bie nam jasno ta sve mogu da govore razni pokreti oiju u toku govora. Za dobro odvijanje govora izuzetno je znaajno vreme u komuniciranju. U neverbanom komuniciranju, posebno su znaajna dva aspekta: prvi je problem zakanjenja govora, a drugi, problem trajanja govora. Tanost je prva pozitivna osobina svakog poslovnog oveka. Govorna signalizacija bitno zavisi od prostornog kumuniciranja, jer se drugaije obavlja komuniciranje u zatvorenom, a drugaije u otvorenom prostoru. Govornik treba da ima preglednost onoga ta se dogadja u prostoriji. Na taj nain moe pratiti ne samo sagovornika nego i sve prisutne kako bi po reagovanjima i njegovom ili njihovom nevervalnom komuniciranju mogao da ima pravu sliku koliko je njegov govor dobro funkcionalan i koliko se ono to on kazuje prihvata ili jednostavno ide u vetar. Govorna signalizacija kao celokupnost ponaanja govornika u komunikativnoj fazi govora, ima izuzetan znaaj u usmenom komuniciranju uopte. Upotreba glasova PST! znai da se trai tiina. U nekim delima naih pisaca kao znak neodobravanja imamo glasno iskazan CAK! U novije vreme, naroito u poslovnom svetu, govorna signalizacija se posebno izdvaja kao osnovni deo kulture usmenog komuniciranja, jer ona i omoguava da se govornik i sagovornik ili auditorijum bolje upoznaju, bolje shvate i bolje razjasne osnovne poruke u izlaganju. Verbalna komunikacija Postoji miljenje da su se jezik i neverbalna komunikacija razvili kako bi obavljali dve razliite funkcije: da jezik informie o idejama i dogadjajima, dok svrha neverbalne komunikacije da informie o neposrednom drutvenom saobraanju. Verbalna komunikacija zadovoljava vie potreba ukljuenih u socijalnu interakciju. Izbor jezika u verbalnoj komunikaciji odraava i determinie vrstu drutvenog saobraanja i odnos medju govornicima, isto kao i neverbalni znaci.

7.1. Prevazilaenj barijera

Kao najvanije mere, koje menaderi preduzimaju u prevazilaenju barijera istiu se: Korienje fidbeka, pojednostavljanje jezika, aktivno sluanje, kontrolisanje emocija, i posmatranje neverbalnih znakova. - 13 -

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ Tipaan nain korienja fedbeka je postavljanje pitanja da li ste razumeli ta sam vam rekao odgovor koji se ne bi stastojao od samo jedne rei obino da bio bi dobar fedbek. Mnogi ljudi su loi sluaoci jer proseni ovek moe da izgovori od 125 do 200 rei u minuti a moe da shvati i od 400 rei u minutu a ta razlika ostavlja dosta vremena za lutanje uma. Jedan od naina da se pobolja aktivno sluanje je stavljanje sebe u poziciju poiljaoca, a tu su naravno i aktivno gledanje u oi govornika, postavljanje pitanja, bez preestih prekidanaja govornika, potvrdinm klimanjem glave i adekvatnim izrazom lica, parafraziranjme i dr.

8. METODE INTERPERSONALNE POSLOVNE KOMUNIKACIJE

Interpersonalna poslovna komunikacija se ostvaruje primenom razliitih metoda komunikacije medju kojima je i licem u lice komunikacija telefonom, formalnim

- 14 -

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ prezentacijama, memorandumima, potom, elektronskom potom, audio i video trakama, telekonferencijama i videokonferencijama idr. Postavalja se pitanje koju metodu odabrati. Klapmpit predlae 12 kriterijuma od znaaja za izbor metoda. Odluka o izboru nekog metoda zavisi od potrebe poiljaoca, karakteristika poruke, karakteristika kanala i potrebe primaoca. Kriterijumi koje Klampit predlae su: 1.Fidbek (Koliko brzo primalac moe da odgovori na poruku?); 2.Kapacitet kompleksnosti (Da li metod moe efektivno da obradi sloene poruke?); 3.Potencijal obima (Koliko razliitih poruka se moe preneti korienjem metoda?); 4.Poverljivost (Da li osobe koje komuniciraju realno mogu da budu sigurne da su poruke primili samo oni kojima su namenjene?); 5. Lakoa kodiranja ( Da li poiljalac moe lako i brzo da koristi ovaj kanal); 6.Lakoa dekodiranja (Da li primalac moe lako i brzo da dekodira poruke?); 7.Vremensko-prostorno ogranienje (Da li je potrebno da poiljalac i primalac komuniciraju istovremeno i u istom prostoru?); 8.Cena (Koliko kota korienje metoda?); 9.Interpersonalna toplina (Koliko dobro metod prenosi interpersonalnu toplinu?); 10.Formalnost (Da li metod ima potrebnu koliinu formalnosti?); 11.Vidljivost (Da li metod dozvoljava da se poruka lako vidi ili da se primete vane informacije?); 12.Utroak vremena (Da li poiljalac ili primalac imaju vei deo kontrole nad vremenom koje se odnosi na poruku?)

8.1. Interpersonalna komunikacija i pregovori

Pregovori su najzahtevniji oblik poslovnog komuniciranja u kojem dolaze do izraaja sva znanja i vetine komuniciranja. Pregovaranje se sastoji od elemenata pregovaranja kao to su: - 15 -

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ 1. 2. mo ubedjivanja i traenje alternativnih mogunosti. Pregovaraka vetina podrazumeva vei broj kvaliteta, kao to su: sposobnost odredjivanja realnih ciljeva, nalaenje velikog broja moguih opcija, pripremljenost, biti sposoban sluati i postavljati pitanja. U praksi se mogu prepoznati razliite pregovarake tehnike koje se medjusobno prepliu. Navode se etiri pregovarake tehnike: 1. 2. 3. 4. pregovori na silu kompromisni pregovori takmiarski pregovori i tzv. win-win pregovori. Pregovori na silu su brzi, efikasni i nekvalitetni, gde pregovarake strane mere svoju snagu na osnovu razliitih izvora moi. Prisutan je nedostatak vremena ili kad je lo sporazum bolji od nepostizanja sporazuma.

8.2. Statiki faktori interpersonalnog komuniciranja

Statiki faktori interpersonalne komunikacije potiu od razliitih oblika drutvene svesti (obiaja, morala, religije, itd.), od pripadnitva makrosocijalnim grupama (naciji, rasi, sloju, itd.) i od razliitog socijalnog statusa (pola, starosti, obrazovanja). Porodica je, nesumnjivo, milje u okviru kojeg se prenosi i usvaja jezik (po pravilu, maternji) ljudske komunikacije. Najei oblici grupisanja ljudi, odnosno primarnih grupa su: 1. 2. 3. 4. 5. porodica kao primarna grupa (najznaajnija primarna grupa u kojoj se odvija prigodne grupe (skup osoba koje se medjusobno vezuju na due staze po osnovu katarktike grupe (skup osoba formiran zbog potrebe reavanja zajednikog grupe za igru (najbrojnije su, odnosno ima ih koliko i igara); grupe za odluivanje (ove grupe nastaju u svim oblicima ireg drutvenog ljudi a predstavljaju skup ljudi povezanih istim ili slinim itav niz komunikacionih inova); sluajnog zbliavanja koje kasnije prerasta u naviku); problema koji se tako manifestuje kao kohezioni faktor grupe);

organizovanja

kompetencijama);

- 16 -

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ 6. akcijske grupe (grupa naunika koja radi u okviru jednog projekta).

8.3. Forma interpersonalne komunikacije

Interpersonalno komuniciranje ne deava se samo u primarnim grupama, mada su one njegov prirodni ambijent. Ljudi takodje stupaju u interpersonalno komuniciranje sa neznancima, pripadnicima primarnih grupa kojima ne pripadaju ili poznanicima. Priroda uspostavljenih ili odnosa koji se uspostavljaju odredjuje formu interpersonalnog komuniciranja, koje moe biti: spontano, uvebano ili planirano. Prema Suzana Langer ljud provode veliki deo svog ivota u besvesnom stanju, preputeni ulima i emocijama. Stvarnost se vrlo esto samo registruje, ali refleksivno ne preradjuje. Priroda uspostavljenih odnosa ili odnosa koji se uspostavljaju odredjuje formu interpersonalnog komuniciranja. Ono moe biti: 1. 2. 3. spontano (potie iz ovekove stalne izloenosti komunikacionim podsticajima, uvebano (komuniciranje predstavlja razmenu poruka koje su rezultat procesa plansko (komuniciranje manifestuje se preko delovanja oveka kao i ono se ne temelji na racionalnosti; dugotrajne socijalizacije i steenih komunikacionih refleksa); racionalnog bia koje u interakcijski odnos stupa sa unapred odredjenim ciljem, poznavajui pri tome i kontekst u kojem komunicira).

9. EFEKTIVNA KOMUNIKAICJA Organizacija predstavlja specifian tip grupe, u koju se individue udruuju kako bi zajedno reile neki problem ili ostvarile zajedniki cilj. Efektivna komunikacija izmedju individua i grupa, predstavlja osnov uspenog funkcionisanja svake organizacije. Organizacija razvija sopstvene norme ponaanja i standarde komunikacije. Struktura komunikacijskih kanala u organizaciji, predstavlja svojevrsnu emu strukture moi. Pored

- 17 -

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ formalnih sistema komunikacije, u svakoj organizaciji razvija se i paralelni neformalni sistem optenja medju njenim lanovima. Iako svaka organizacija funkcionie na principu efektivnog komuniciranja, konflkti su neizbeni. Koreni konflikta mogu biti razliiti. U personalnim konfliktima u koje zapada pojedinac ije su ideje ili sistem vrednosti u suprotnosti sa vrednostima grupe. Interpersonalni konflikti, nastaju kao posledica razlika iskustava, percepcija, miljenja, vrednosti, statusa, ambicija i modela ponaanja, ali i kao posledica kompetitivne prakse koja prati napredovanje u organizaciji. U samoj organizaciji izvor konflikata predstavlja hijerarhijsko ustrojstvo i podela moi medju lanovima. Sposobnost da se na zdrav nain suoavamo sa konfliktima u direktnoj je zavisnosti od sposobnosti komuniciranja i prirode veza i odnosa koje uspostavljamo sa drugim ljudima. Pozitivan stav prema razmeni miljenja, paljivo sluanje i percipiranje drugih, korektna upotreba jezika i neverbalnih znakova, kao i kooperativnost i otvorenost prema drugima, predstavljaju kljune elemente uspenog komuniciranja u organizaciji. Trite je sve probirljivije , tako da preduzea mogu opstati samo ako prezentira kvalitetan proizvod ili uslugu, bazirane na savremenim tehnologijama i uslovima. Kada je re o eleznikom ugostiteljstvu i turizmu, situacija po obimu i riziku osoblja znatno je jednostavnija, ali po delikatnosti uredjenja i odravanja kapaciteta, stvaranja miljea, odravanje higijene i njihovog funkcionalnog korienja znatno sloenija i delotvornija za kvalitet usluge i uspenost poslovanja. Stoga kultura i komunikacija osoblja spadaju u sutinska znanja njihove struke. Opta kultura i civilizovan odnos ine znaajne faktore da se ovo postigne. Utopija je da se to moe postii lako i brzo, ali je nunost da se u datim uslovima ini ono to se moe. Nalazimo se pred znaajnim inovacijama na naim eleznicama, kao to su pruge za velike brzine, vozovi velikih brzina i visokog komfora, informatiko poslovanje, primena najmodernije elektrotehnike, uvodjenje stjuardesa, poslovnih vozova, eleznikih putnikih agencija i dr. Visoka tehnologija menja i zahteve poslovnja, odnosno kvalitet proizvodnje. Kao javni prevoznik putnika i robe u unutranjem i medjunarodnom eleznikom saobraaju, eliznica prima itav niz obaveza to se tie kvaliteta eleznikih usluga, kao bitnog uslova za ukljuivanje u sistem modernih eleznica Evrope (posebno u normalnim uslovima privrede i poslovanja). Ostvarenjem programa modernizacije eleznica znatno su poboljani uslovi rada, na primer uvodjenje dizel i elktrovunih lokomotiva, mehanizovanim odravanjem pruga, ugradjivanjem telekomandnih uredjaja i dr., a to je opet nametalo potrebu veeg stepena znanja, prekfalifikacije i dokvalifikacije, kao i nove opasnosti od velikih brzina, elektrinih udara, teih povredjivanja i sl. Inae, navedena sredstva rada su ogromne - 18 -

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ vrednosti. Svaki zaposleni radnik na eleznici rukuje u proseku sa 2,5 puta vrednijim
sredstvima rada od ostalih radnika u privredi, a to uslovljava posebne zahteve i odgovornost. Napokon, nova tehnologija i standardizacija imaju uticaja i na domen ekologije, gde inae eleznica ima znaajne komparativne prednosti u odnosu na druge grane saobraaja. Javljae se novi ekoloki problemi, kao to su npr. pruge za velike brzine i vozovi velikih brzina koji e zahtevati: vei stepen psihofizikih sposobnosti radnika u celini, vitalnije sposobnosti prilagodjavanja i adaptacije, vii stepen strunosti i kulture, poslovniji odnos klijentele, savladjivanje eventualnih rizika i opasnosti, line i treih lica, specijalne mere zatite pri

radu, nove oblike komuniciranja i servisiranja visokog komfora, kontinuirano obrazovanje i specijalizaciju i dr. Dakle, kultura i komunikacija su nunost ve za sadanjost, a deo priprema za budunost eleznice.

9.1. Komuniciranje u radnoj sredini

Komuniciranje u poslovnoj sredini je sloen dinamiki sistem, moe da ostvaruje svoje osnovne ciljeve (proizvodnja dobara ili pruanje usluge) zahvaljujui procesima komuniciranja unutar same organizacije i izmedju grupe i okruenja. Proces komuniciranja omoguava upravljanje svim aktivnostima organizacije u eljenom pravcu, odnosno odredjuje ponaanje i primalaca i komunikatroa da deluju ka ostvarivanju zajednikih ciljeva. Prema sadraju mogue je razlikovati tri kategorije komuniciranja: (1) (2) komunikacije komunikcaije u o vezi optim sa obavljanjem rada tekuih i poslova i zadataka, grupe, pitanjima organizacije rada

(3) komunikacije koje su izraz socijalno-emocionalnih potreba lanova grupe. Komuniciranje u grupi odvija se u okviru komunikacione strukture. Jedan od vanijih aspekata ove strukture su komunikacione mree, u kojima se dolazi do saznanja o tome sa kime lanovi grupe opte neposredno pri ostvarivanju zadataka i uopte tokom boravka u grupi.

9.2. Tipovi komunikacije u grupi

Prema Livitu mogue je razlikovati etiri tipa ovih mraa u maloj grupi od 5 lanova.

- 19 -

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ (1) kruna komunikaciona mrea ili krug gde svaki lan grupe neposredno komunicira samo sa po dva susedna lana (2) lanana komunikaciona mrea ili lanac gde jedan od lanova zauzima centralni poloaj pa samo on moe neposredno da komunicira sa dva susedna lana. (3) Mrea u obliku slova Y gde jedan od lanova grupe moe da komunicira sa tri susedna lana, a ostali samo sa po jednim lanom grupe ili sa dva lana grupe (4) Komunikaciona mrea u vidu toka gde samo jedan lan koji je u centru komunicira neposredno sa svim lanovima grupe dok svi ostali lanovi nemaju uopte mogunost neposredne komunikacije.

9.3. Komunikacija u organizaciji

Komunikacija se moe ostvariti na neposredan nain. Ali je u organizacijama komunkaciona mrea uvek posredna i ima hijerarhijski karakter. Desentralizovani tipovi komunikacione mree su u organizacijama prisutni samo u njenim pojedinim delovima. U cilju vee uspenosti komunikacije, broj kmounikacionih prenosnih mesta svodi se na najmanju moguu meru.

9.4. Vertikalan i horizontalna komunikacija u organizaciji

Opti pravci komunikacije u organizaciji su (1) vertikalni i (2) horizontalni pravac. Vertikalna komunikacija tee od rukovodeih ljudi prema perifernim delovima organizacije, gde se izvravaju poslovi. Horizontalna komunikacija je komunikacija medju osobama jednakih po statusu u jednoj radnoj jedinici. Isto vai i za komuniciranje osoba jednakih statusa a zaposlenih u razliitim organizacijama. Ovo je najrasprostranjeniji vid komuniciranja kod veine lanova organizacije koji se realizuje kako tokom rada tako i u periodu odmora. Sadraj horizontalnog komuniciranja moe biti raznolik, ponekad taj sadraj predstavlja i pretinju za rukovodee strukture. Nikola Rot nudi opis najvanijih sadraja horizontalnog komuniciranja. - Sadraj moe da bude pruanje i saradjivanje u izvravanju tekuih zadataka - Druga vrsta horizontalnih komunikacija je komunikacija medju rokovodiocima i lanovima raznih jedinica a istog statusnog nivoa, potrebno radi koordinacije aktivnosti organizacije. - Veoma vana vrsta horizontalnih komunikacija jesu komunikacije kojima se ostvaruju

- 20 -

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ lini, socijalni i emocionalni odnosi medju lanovima organizacije. - Moe se pojaviti kao sadraj horizontalnih komunikacija i dogovaranje dela lanova organizacije radi ostvarivanja odredjenih ciljeva koji mogu biti opti i posebni.

9.5. Komunikacione mree u organizaciji

Menaderi se odluuju za odredjeni tip komunikacione mree u zavisnosti od cilja koji se eli ostvariti. Efektivnost komunikacije se moe procenjivati uzimanjem u obzir etiri kriterijuma: (1) brzine, (2) tanosti (3) verovatnoe pojavljivljivanja lidera i (4) vanosti zadovoljstva lanova. Pa ukoliko bi se insistiralo na zadovoljenju lanova onda bi najbolja mrea bila ona koja ukljuuje sve kanale komunikacije. Ukoliko je vano da tim ima jakog lidera koristie se mrea u obliku toka, a ako je tanost najvanija onda se koristi mrea u obliku lanaca.

10. SAVREMENO POSLOVNO KOMUNICIRANJE

Komuniciranje je proces koji tee izmedju dva prostora na kojima se nalaze izvor lii poiljalac i korisnik informacija ili primalac, dok su sredstva komuniciranja sredstva informisanja (tampa, radio, televizija, internet), umetnist (knjievnost, slikarstvo, muzika), nauna literatura, cifre, simboli i drugo. Poslovno komuniciranje znai istovremeno davanje i primanje poslonih informacija radi postizanja odredjenih poslovnih ciljeva i konkretnih rezultata. Preduzea u kojima postoji slobodna i nesmetana komunikacija doivljavaju se od strane zaposlneih kao dom, pa je u vezi s tim i njihovo zalaganje maksimalno. Poslovno komuniciranje postaje pokreta, generator i koordinator svih poslovnih aktivnosti i predstavlja skup svih privrednih i poslovnih aktivnosti subjekata i firme u celini. U savremenom poslovnom svetu usmeno/pismeno optenje, kao i ostali savremeni moderni oblici optenja, deluju, bolje, dugotrajnije i imaju pozitivnu povratnu vezu (fedbek) ako su realizovani na znalaki nain. Dobra komunikacija uz adekvatno motivisanje zaposlenih, obezbedjuje donoenje dobrih odluka i njihovu uspenu realizaciju. Menaderi su zadueni za orgaizaciju posla i za usmeravanje zaposlenih u preduzeu, s tim u vezi, njihova uloga u procesu komuniciranja postaje veoma znaajna. Upravo je - 21 -

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ njihov zadatak da uoe znaaj dobre komunikacije unutar organizacione eme preduzea i da na to ukazuju svim zaposlenima. Kultura poslovnog komuniciranja postaje naa stvarnost. Treba imati u vidu da svako pravilo u privatnom ponaanju ima svoj direktni ekvivalet pri poslovnom ophodjenju. Svaki promiljeni napor, svaki ozbiljan ovekov korak u ivotu ima svoje poetne ciljeve, svoju svrhu. Ti ciljevi nisu statike prirode, ve se oni kroz stalni rad i tokom vremena, nekad manje a nekad vie menjaju, prilagodjavaju novostvorenim uslovima, situacijama i steenim znanjima i iskustvima. Znanje i iskustvo su potrebni elementi, ali da bi bili operativno upotrebljivi, neophodna je permanentna komunikacija i ostvarenost prema novimm predlozima i idejama.

11. KOMUNIKACIJA U POSLOVNOJ SREDINI KOD NAS

Nivo komunikacionih vetina kod nas je jo uvek je zabrinjavajuce nizak. Medutim, nije u pitanju samo poslovna komunikacija, vec komunikacija uopte. Poslovna politika mnogih naih kompanija ne predvidja postojanje komunikacione strategije, jer ne prepoznaje njenu funkciju. Oni koji odluuju jo uvek ne vide u kojoj meri dobar PR program moe unaprediti poslovanje, obezbediti bolje trino mesto, vecu prodaju, stabilnije partnere, sposobnije distributere i najbolje slubenike. Nije bez razloga Bil Gejts izjavio: "Kada bi mi ostao samo jedan dolar potroio bih ga na PR!"Kulturi govora u izlaganju nije se u naim obrazovanim institucijama posveivala dovljna panja do pre nekoliko godina, kada se ovom pitanju okreu istraivai, pisci udbenika, mediji, predavai. Polazilo se od stava da kvalitet razgovora spada iskljuivo u domen individualnih sposobnosti svakog pojedinca ali neopravdano. Savremena praksa dokazuje suprotno. Objavljuju se brojne publikacije i praktini prirunici, rade se testovi, postoje kursevi, ili se ova oblast izuava na fakultetima, upuujui mlade ljude u tajne i finese tehnike vodjenja poslovnog razgovora bilo pismenog ili usmenog, kao i ponaanja. U malom broju preduzea, najee umladim savremenim preduzeima, menja se poslovna klima, a s tim u vezi dolazi i do promena poslnve kulture. Cilj zaposlenih je da svoje zadatke realizuju to bolje, i majui u vidu da od njihove uspenosti, u ta spadaju poslvona kultura ikomunikativnost, zavisi kvaltiet obavljenog posla. Interesatno je i zapaanje da se tokom 2001. godine komunikativnost u konkursima javlja

- 22 -

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ samo sporadino, i to preteno u listu Politika, da bi tokom 2002. godine bila isticana u veem broju konkursa, bez obzira na to da li su konkurs objavile strane ili domae firme.

12. ZAKLJUAK

Na osnovu reenog o interpersonalnom komuniciranju namee se zakljuak da je interpersonalno komuniciranje takav pristup koji se zasniva na predpostavkama karakteristinim za poslovno komuniciranje uopte. Zato? Zato sto u organizaciji postoji permanentna potreba za direktnim komuniciranjem u grupi ( n primer, razgovor dva menadera, menadera i njegovog podinjenog i sl.), ili potreba za komuniciranjem u grupi ( n primer, radne grupe, neformalne i formalne grupe isl.) kao i potreba za javnim komuniciranjem ( na primer, prezentacija na seminaru za edukaciju kadrova). Poslovna komunikacija obuhvata razliite vrste aktivnosti. Da bi se ona unapredila treba raditi na prevazilaenju barijera u njoj. Veina problema je vezana za kulturu i zato treba shvatiti znaaj kulture za interkulturnu poslovnu komunikaciju jer ona je bitan faktor za neposrednu interpersonalnu komunikaciju. Takoe treba raditi na pribliavanju kultura u smislu poznavanja sa tradicijom, naroito jezikom za normalno komuniciranjeizmeu dva ili vie uesnika. Pojedinano to se moe postii itanjem strunih literatura i poseivanjem seminara. Da bi se interpersonalna komunikacija poboljala u oblasti poslovnog komuniciranja treba se posebno usredsrediti na uenje, posmatranje i prilagoavanje drugim kulturama kao kreativnim socijalnim delatnostima oveka u svim domenima materijalnog ivota i svesti. Ova delatnost ukljuuje stvaranje vrednosti, normi, semiotskih sistema i usmerena je na transformaciju stvarnosti, na pretvaranje bogatstva ljudske istorije u unutranje bogatstvo oveka, njegovu kulturu, a to dovodi do sveukupnog poslovnog uspeha, svakog pojedinca ponaosob. U savremenim tokovima poslovnog komuniciranja bitan segment zauzima raunarska mrea i virtuelno komuniciranje, koji svakim danom sve vie ispunjavaju nau svakodnevicu, duboko zasecaju u ustaljene predstave o socijalnoj organizaciji, odnosu

- 23 -

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________ pojedinca i zajednice i dinamici drutvenog razvoja. Od ere televizije stvarana su tehnika sredstva koja su nadmaila nae fizike nedostatke, i pojaavala ula, ali koja su u svakom sluaju prvobitni podsticaj morala da imaju u oveku. Da li, medjutim, proizvodnja kompjutera, kojim je potraen tehniki ekvivalent ljudskom umu moe ovladati celinom naeg ivota? Postavlja se pitanje: hoe li, na kraju, ovek sauvati svoju superiornost nad tim mainama, jer pomou iskustva stavljenog u brojeve ovek moe upravljati tajnom, ali je time nije otkrio. Oigledno je, da budunost poslovnog komuniciranja lei u spoju starih i novih medija. Jer, nove line mree dobijaju karakteristike tradicionalnih masovnih medija. U tom procesu line mree poinju da se takmie direktnije sa veim masovnim medijima kao izvorima informacije. Nove line mree ukljuujui i mobilne telefone, kablovsku tv, faks maine, internet, tviter i dr. su ve stvarnost i menjaju informacione navike miliona ljudi. Drutva koja ele irenje trita ideja, moraju prihvati drutveni rizik novih elektronskih mrea. Predvidjanja o budunosti masovnih medija idu od jedne do druge krajnosti. Na jednoj strani je vizija demokratske nirvane sa kompjuterizovanim pristupom ogromnim informacionim izvorima koji e svima biti dostupni. Na drugoj strani, upozorenja o sistemu u kome su pojedinci i grupe svrstani u informaciona ostrva, u nemogunosti da se poveu jedni sa drugima, nesvesni zajednikih problema, bez ikakvih zajednikih kulturnih dodirnih taaka. Bez obzira na to koliko je kriza duboko ukorenjena u naem poslovnom svetu, sa sigurnou moemo rei da sam sistem interpersonlanog komuniciranja, zahvaljujui tehnolokom progresu koji prisutan u sve veem obimu iz dana u dan, ima svoje mesto u savremenim poslovnim sistemima i u budunosti.

- 24 -

Seminarski rad Komunikologija ___________________________________________________________________________

13. LITERATURA
1. Prof.dr. Milovan Vukovi, Uvod u kulturu komunikacije, 2006 2. Jasna Janiijevi, Komunikacije i kultura, Novi Sad, 2000 3. Zorica Tomi, Komunikologija, Beograd,2003 4. Vladimir Cvetanovi, Kultura poslovnog komuniciranja, Beograd,1999 5. Mirko Mileti, Komuniciranje u novim medijskim uslovima, Jagodina,1998 6. Vladimir Cvetanovi, Rukovodilac u interaktivnoj komuniciranju,Beograd,2001 7. Prof.Dr. Nikola Klem, Neverbalne komunikacije, Beograd,2006 8. Razna literatura 9. Intarnet

- 25 -