P. 1
Pedagogija

Pedagogija

|Views: 1,009|Likes:

More info:

Published by: Gabriella Zivkovic Varnyú on Apr 03, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/19/2013

pdf

text

original

Pedagogija (Pitanja i odgovori

)
Szerző: Marijana Tešić, Marija Stevanovic és 12 további a(z) ISPIT ZA LICENCU csoportban · Dokumentum szerkesztése OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE –

1. Značaj vaspitanja za razvoj pojedinca i društva Vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam. Ono se odnosi na sve što ljudi planski, svesno i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što preduzima društvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono što vaspitanik čini u odnosu na društvo. Kako se menjalo društvo tako se menjao i povećavao značaj vspitanja. Vaspitanje je neophodno zbog sve veće količine znanja koje je potrebno da pojedinac usvoji radi uspešnijeg i lakšeg života u savremenom svetu - stvoreno ''društvo koje uči'', a čovek je sam sebe doveo u situaciju da se stalno usavršava i uči, pa je za cilj vaspitanja postavljeno formiranje svestrane ličnosti vaspitanika. Vaspitanje postaje doživotan proces. A kulturan čovek se razlikuje od nekulturnog jer mu je bogatija riznica ciljeva. Značajno je zbog meĎusobnog zbližavanja ljudi i uspešnije komunikacije i predupreĎivanja negativnih pojava kao što su agresivnost, egoizam, izdaja, gramzivost, asocijalnost i drugo. Važno je zbog intenzivnijeg razvoja individualnog karaktera vaspitanika.

2. Mogućnosti i granice vaspitanja Kako mogućnosti, tako i granice vaspitanja leže u nasleĎenim osnovama, uslovima društvene sredine u kojima se ličnost razvija, u pravovremenom i pravilnom organizovanju vaspitanja i u ličnom angaţovanju vaspitanika. Mogućnosti i granice ljudskog vaspitanja su društvenoistorijski uslovljene, jer čovek živi i razvija se u odreĎenim društvenim okolnostima. TakoĎe zavise i od pola, temperamenta, pravovremenog otkrivanja talenta, zdravstvenog stanja, kulturne, religijske i druge tradicije. Faktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosa nazivamo ometajućim faktorima. A važna uloga nastavnika je da naĎe taj balans izmeĎu ovih odnosa, da otkrije sklonosti i sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju.

3. Odlučujući faktori u razvitku ličnosti Bitni faktori koji utiču na razvoj ličnosti su: nasleđe, sredina, vaspitanje i aktivnosti vaspitanika.

NasleĎe je proizvod dosadašnjeg života ljudi i genetska predodreĎenost ličnosti (telesna graĎa, endokrini i nervni sistem). Sredina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik živi. Ovi faktori su meĎusobno povezani i uslovljeni.

4. Vaspitanje i ličnost Vaspitanje je najširi pedagoški pojam i odnosi se na sve što ljudi sistemski, namerno, organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti. Cilj vaspitanja je stvaranje svestrane ličnosti. Proces vaspitanja ličnosti kroz njenu aktivnost i delatnost je višeslojan. *U njemu se mogu izdvojiti tri procesa: 1. proces usvajanja, znanja i umenja – racionalna osnove 2. proces razvijanja psihofizičkih sposobnosti –vrednosna i humanistička 3. formiranje pogleda na svet – vrednosna i humanistička *U toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja možemo izdvojiti tri etape: 1. etapa racionalnog 2. etapa emocionalnog 3. etapa voljnog (Sve tri su jedinstvo misli, osećanja i postupanja) *Osnovna područja razvoja ličnosti se obično dele na: 1. kognitivni razvoj (razvoj volje, intelektualne sposobnosti) 2. afektivni razvoj (stavovi, mišljenja, emocije) 3. psihomotorni razvoj (upravljanje motoričkim aparatima ljudskih organa) Sva tri se uklapaju u pojam vaspitanja u širem smislu.

5. Vaspitanje i društvo

Vaspitanje je delatnost koja omogućava funkcionisanje društva u razvojnom smislu. Vaspitanje je recipročan i povratan odnos razmene koji kroz složene socijalne uslove uključuje sve ljude. Društvena uslovljenost vaspitanja se zapaža još od samih početaka ove delatnosti. Isti oblici vaspitanja pojavljuju se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od drugih. Dakle, vaspitanje je tekovina društvenih odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih ciljeva vaspitanje vodi jednom sveopštem progresu i razvoju. Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, staleškom, klasnom i politilkom strukturom društva. Uložena sredstva jednog društva u vaspitanje višestruko se vraćaju istom tom društvu. Bogatije društvo – bolji sistem vaspitanja.

6. Vaspitanje i kultura Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguću transformaciju nižih oblika postojanja u više i humane oblike egzistiranja čoveka. Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za životne ili profesionalne uloge, već se bavi i stvaranjem svestrane ličnosti, koje u sebi sadrži i elemente kulturne ličnosti. Razvojem kulture razvijano je i vaspitanje. Veza je uvek bila obostrana. Vaspitanje u kulturi ima i produktivni karakter, jer stvara potencijale za novi napredak i razvoj. Vaspitanje je i sredstvo susreta različitih kultura i uporeĎivanja različitosti.

7. Vaspitanje i rad Vaspitanje i rad su dve večito povezane i uslovljene društvene funkcije. Kada se rad pojavio kao osvešćen oblik čovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i način za prenošenje tih čovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja čovek razvija svoje radne osobine i menja svoje individualne mogućnosti. Vaspitanje ne sme u potpunosti biti podreĎeno radu već mora imati i šire ciljeve vaspitanja celovite svestrane ličnosti.

8. Najpoznatije koncepcije ( teorije, škole, pravci vaspitanja ) Naučnici i teoretičari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji način, koja je svrha i pravac vaspitanja. Lista onih koji su težili da daju kompetentan odgovor na to stalno se proširivala. Koncepcije vaspitanja se prvenstveno razlikuju po tome šta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva. One stižu u pedagogiju iz različitih središta društvenih uticaja: od školskih reformatora, od filozofa i naučnika, voĎstva partijskih i revolucionarnih pokreta, religijskih organizacija itd. i bez obzira odakle dolaze ove koncepcije se sistematizuju, meĎusobno konfrontiraju i procenjuju i postaju pedagoške koncepcije. Njih ima u istoriji pedagogije na stotine, neke su vrlo slične, a većina meĎusobno suprotstavljena. Njih nije jednostavno grupisati i razvrstati. → Poljski pedagog Bogdan Suhodolski smatra da se borba vodi izmeĎu dve pedagogije tj. dve pedagoške koncepcije: 1. pedagogija esencije, koja insistira na opštosti, univerzalnosti, trajnosti

i nepromenjenosti, okrenuta je ka budućnosti, ka idealnom (ona govori o tome šta bi vaspitanik trebalo da bude). 2. pedagogija egzistencije, koja insistira na različitosti, individualnosti, pojavnom, prolaznom i promenjivom, okrenuta je neposrednoj sadašnjosti (ona pita šta vaspitanik jeste). → Češki pedagog František Singule smatra da postoji jedanaest pravaca savremene buržoaske pedagogije: reformna, pragmatistička, eksperimentalna, dinamička, psihoanalitičko-individualna, fašistička, socijalna, kulturna, esencijalistička, egzistencijalistička i religijska. → Pravci vaspitanja se mogu podeliti u nekoliko grupa: -Dete -Društvo (Država) čoveka i društva -Bog -Gentska šifra -Vrednosti van samog

-Sam pojedinac

→ Nikola Potkonjak sve značajnije pedagoške koncepcije i autore analizira s obzirom na to kakvi su im stavovi o predmetu , metodama, položaju vaspitanika i sadržaju vaspitanja i obrazovanja. Stare i nove koncepcije vaspitanja nam pomažu da kritički i samokritički gledamo na teorije o vaspitanju i pomažu nam u sprovoĎenju novih ideja.

9. Cilj i zadaci vaspitanja Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili više idealno zamišljen i generalizovan lik čoveka, ličnost određenih svojstava i sposobnosti, koje se žele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog člana određenog društva. Opšti cilj vaspitanja i obrazovanja u našem društvu je slobodna, svestrana ličnost – koju karakteriše bogatstvo ličnosti i njena kulturna osobenost i sposobnost. Tako je cilj vaspitanja svesno razvijanje svih potencijala jedne ličnosti (nasleĎenih i prethodno stečenih), njihovo bogaćenje i objedinjavanje u raznovrsnosti, razvijanje kritičkih sposobnosti, osposobljavanje ličnosti za stalno usavršavanje. Ciljevi vaspitanja se stalno moraju redefinisati i menjati u skladu sa opštim društvenim promenama i potrebama ljudi. Ono što odreĎuje ciljeve i zadatke vaspitanja je: Društvena zajednica utiče na prirodu i formulaciju ciljeva i zadataka vaspitanja svojim ureĎenjem; Priroda i karakter ljudskog rada, razvijenost sredstava za rad, podele u radu, položaj pojedinca u sferi proizvodnje; Ideološka i politička shvatanja i sistem vrednosti koje društvo i pojedinci proklamuju; Saznanja o čoveku i njegovoj prirodi; Tradicija; Stanje pedagoške nauke, srodnih nauka i izgraĎenost sistema vaspitanja, posebno školstva; Poloţaj, ţelje, potrebe, interesi i ambicije samih ličnosti.

Zadaci fizičko-zdravstvenog vaspitanja (očuvanje i jačanje zdravlja) . Na formiranje ciljeva i zadataka vaspitanja utiču opšti i posebni ciljevi konkretnog društva u kome se vaspitanje odvija (individualni. ekonomski.10. tako i pedagogija. prema nastavnim predmetima i programima. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktičnom radu Cilj vaspitanja odgovara na pitanje šta ţelimo. Prve forme uopštenog vaspitanja postavljeni su kroz filozofiju. Na samom . Zadaci umnog i radnog vaspitanja (usvajanje naučnih znanja i sistema vrednosti. propis). Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke Vaspitanje je oduvek bilo predmet proučavanja. razvijanje stvaralačkog stava. zakon. društveni. Zadaci društveno-moralnog vaspitanja (izgradnja moralne svesti..PEDAGOGIJA – 11. Prvim značajnim pedagoškim delom se smatra ''Didactica magna''. s kolena na koleno. Ciljevi vaspitanja su sastavni deo društvene svesti o potrebama. veku. itd. odrasli).. prema programskim celinama. prema uzrastu (predškolski. naučni. školski. Zatim su se iz filozofije ''majke svih nauka'' početkom 19. prema vrstama škola i vaspitnoobrazovnim institucijama. češkog pedagoga Jana Amosa Komenskog. Za društvene i lične ciljeve važno je da budu konkretizovani i formulisani tako da ih svaki pojedinac veoma jasno shvata i razume. Ciljevi vaspitanja se sprovode na svim nivoima i svim područjima vaspitnog rada. tako je to iskustvo odabirano i uopštavano. Istorija vaspitanja je starija od istorije pedagogije. Grči filozofi su u svojim delima prvi govorili o vaspitanju i njegovom značaju. Kao što su se vaspitanjem. mogućnostima i pravcima društvenog razvoja. pa sve do ciljeva i zadataka jednog nastavnog časa. prenosila životna i radna iskustva. formiranje radnih navika i umenja..) 2. Teško je tačno i precizno odrediti kada nastaje pedagogija kao nauka i kada vaspitna praksa postaje pedagoška teorija. prema nivou: društvene kompetentnosti (ustav. kojim je postavio najznačajniji kamen temeljac pedagogije u 16. nacionalni. ideološki. moralnih osećanja. a zadaci vaspitanja na pitanje šta bi trebalo da uradimo da taj cilj ostvarimo. → Jedan opšti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane ličnosti: 1. Zadaci estetskog vaspitanja (stvaranje lepog u društvu) 4. odnos prema zajednici i drugima) 3. pa mnogi taj trenutak smatraju za zvaničan početak pedagogije kao nauke.). veka izdvojile posebne nauke. Do toga je dolazilo postepeno i na različite načine u različitim epohama.

a vaspitanje su obavljali sveštenici. Stalno se bogati novim dostignućima. Pedagošaka teorija koja izvire iz prakse – ona daje ideje za ostvarivanje bolje prakse. 2. U Indiji je bilo organizovano učenje samo za najviše kaste i učilo se iz veda. kako se razvijalo. pedagogija dolazi do odreĎenih naučnih saznanja o vaspitanju i otkriva veze i zakonitosti. veka pojavio se i Herbart. Sparti i Rimu. U srednjem veku vaspitanje je staleško (sedam riterskih veština za feudalce). U nastavu se . Predmet pedagogije je vaspitanje i to ne samo tako kako postoji. za koga je bolje reći da je sistematizator. filozofija vaspitanja. a ne na latinskom. Najstarije ljudske civilizacije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od varvarskih plemena koja su ih okruživala (U Sumeru su postojale škole i klinasto pismo pre 3000godina. pojavom privatne svojine i viška vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih socijalnih podela. ekonomija obrazovanja idr. Atina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske ličnosti. usvajanje običaja i verovanja zajednice. već i kako ga organizovati i voditi oko i sa vaspitanikom da bi se ostvario cilj. Dinamička funkcija – ogleda se u njenom doprinosu razvoja vaspitanja i predviĎanju kakva bi škola i vaspitanje trebalo da budu. Omogućeno je velikom broju dece da se uključi u školovanje (škola za sve bez obzira na rasu i poreklo). već se usavršava. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoške nauke Istorija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju društva.početku 19. Zasnivalo se na prenošenju iskustava neophodnih za opstanak i održanje. Vreme je pokazala da je neophodno konstituisati jednu celovitu nauku – pedagogiju. Uopštavanje pozitivnih iskustava je jedan od najstarijih metodoloških pristupa. U tom smislu su se razvile i pomoćne discipline: pedagoška psihologija. 3. pedagoška antropologija. koja će proučavati vaspitanje. a ne jedini osnivač pedagoške nauke. U novom veku graĎanski stalež postaje osnovan snaga društvenog razvoja. Kroz istoriju se pokazalo da su mnogi značajni pedagozi bili i pokretači promena u društvu i težili ka njegovom razvoju. ali nije prevaziĎen. Percijanci su obraćali pažnju na fizičko zdravlje. Stari Kinezi su takoĎe opismenjavali bogatije. Nastava je organizovana na maternjem jeziku. kada i u kakvim uslovima je nastalo. gramatička i retorska. Razvojem društva i sredstava za rad. U prvobitnoj zajednici vaspitanje još uvek nije bilo izdvojeno u posebnu društvenu delatnost. TakoĎe za bogatije članove društva. sistematizacijom i uopštavanjem pozitivnog pedagoškog iskustva. itd) Za antičko drutšvo vasitanje se obavljalo u Atini. a samim tim i vaspitanja. U Rimskom carstvu se izdvajaju tri vrste škola za dečake od 7 do 16 godina: elementarna. Posebno se ističu tri funkcije pedagoške nauke: 1. Analizom. 12. Deskriptivna funkcija – opisuje vaspitanje kao pojavu. Izdvajaju se učeniji ljudi koji vrše delatnost vaspitavanja i obrazovanja.

Franso Rable – u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritički opisuje odnos oca i sina. bavio se pitanjem didaktike. Raste potreba za visoko obrazovanim kadrovima. Dţon Lok – bavi se pitanjem vaspitanja dece viših staleža i porodičnim vaspitanjem. u njoj su sadržani interesi celog naroda. gde kritikuje feudalno vaspitanje. sačinio raazredno-predmetnu-časovnu nastavu. 13. ustaje veoma oštro protiv društvene nejednakosti. Socijalistički ureĎene zemlje nastavljaju tendenciju karakterističnu za industrijsko društvo. Napisao ''Kako Gertruda uči svoju decu''. i poč. Vitorino da Feltre – učitelj novog tipa. 20. Mišel Montenj – u ''Esejima'' kritikuje učenje napamet i bez razumevanja. Industrijska revolucija (kraj 19. ureĎuje školu koju zovu ''dom radosti''. Erazmo Roterdamski – ''Pohvala ludosti''. On oštro kritikuje srednjevekovno vaspitanje. smatrao da bi sadržaj obrazovanja trebalo da čine realne nauke. veka u Engleskoj. . na maternjem jeziku.Na samom kraju 20. veka smanjuje se potreba za fabričkim radnicima. despotizma. a povećava u sektoru obrazovanja.popularan tokom 19.uvode realije (tekovine prirodnih nauka). veka) dovešće do masovnog obrazovanja. Herbert Spenser . Pestolaci – ističe se kao veliki učitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema deci. bio je protivnik stvaranja državnih škola i smatrao da država ne bi trebalo da brine o školovanju radničke dece i sirotinje. Princip očiglednosti se proklamuje. zalagao se za smišljeno vaspitanje u predškolskom periodu. Donose se ''školski ustavi''. Škole se grade i opremaju o trošku države. Na prelazu iz srednjeg u novi vek: Jan Amos Komenski – Didactica magna. on traži opštu obaveznu školu. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela Sokrat – Platon ''Drţava'' – Aristotel (svi u svojim delima govore o vaspitanju) Kvintijan – prvi po svojim delima pravi pedagog – vodio retorske škole i razradio metodiku govorništva. Ţan Ţak Ruso – zastupa interese sitne buržoazije. religijskih zabluda. U periodu humanizma sve više se govori o vasitanju.

Vasa Pelagić. Vuk Karadžić. već više o istaknutim pojedincima. Nastojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu nauku zasnovanu na etici i psihologiji. Pedagogiju je sa opštih društvenih ciljeva usmerio na konkretne životne ciljeve. Prema Herbartu pedagogija bi trebalo da utvrdi cilj (što je izvesna novina). demokrata po ubeĎenju. Napisao ''Pedagogija i demokratija'' Anton Semjonovič Makarenko – najpoznatiji pedagog socijalističke epohe. nastava i disciplina. radio na prevaspitavanju mladih socijalnih slučajeva u vaspitno-radnim kolonijama. sistematična i metodična – formalni stupnjevi nastave. Za razvoj prosvete i školstva u Srbiji zaslužni su mnogi. Neki od njih su: Mirijevski. veka organizovali prvu školu po ugledu na ''Opšti školski red''. pa nije ni čudo što su ga fašisti hvalili. Vujanovski. Milan Milićević. Ušinski – veoma odlučan antiherbartovac. Nestorović i Mrazović. U 20. Osnovna sredstva koja ističe za ostvarenje tog cilja su : upravljanje decom. Njegove pristalice su stvorile pokret – herbartijanstvo. koji su krajem 18. ruski pedagog. Po njemu nastava mora uvek biti jasna. Dositej Obradović. Svetozar Marković. Dţon Djui – istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. Nije se slagao sa Rusoovim idejama. spadaju u najpopularnije pedagoške knjige u svetu. asocijativna. veku se teško može govoriti o pedagoškim klasicima. 14. Sistem naučnih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama Razvijenih naučnih disciplina ima u pedagogiji onoliko koliko ima razvijenih područja vaspitnoobrazovnog rada: Područje vaspitno-obrazovnog rada Naučna disciplina u pedagogiji Vaspitanje u porodici Porodična pedagogija Vaspitanje predškolske dece . Po njemu je ta cilj izgraĎen na osnovu moralnog religijskog shvatanja.Najpoznatija dela ''Pedagoška poema'' i ''Zastave na kulama''. Prvi koji je pokušao da povuče razliku izmeĎu pedagogije kao teorije i kao prakse.Johan Fridrih Herbart – od svih pomenutih se najviše izdvaja ovaj nemački pedagog.

andragogija Vasp. . i obr. vanškolska pedagogija).prema uzrastu vaspitanika (predškolska. u internatima i domovima Internatska. domska pedagogija Obraz. i vasp. pedagogija odraslih). internatska. školska. .prema mestu izvođenja vaspitanja (porodična. u uslovima nastave Didaktika Vasp. dece ometene u razvoju Specijalna pedagogija Vojno vaspitanje Vojana pedagogija Vasp. u industriji Industrijska pedagogija Vaspitanje u slobodno vreme Pedagogija slobodnog vremena Pojedine naučne discipline možemo klasifikovati prema drugim kriterijumima: .Predškolska pedagogija Školsko vaspitanje Školska pedagogija Visokoškolsko obrazovanje Viskoškolska pedagogija Obrazovanje i vaspitanje odraslih Pedagogija odraslih.

longitudinalna (razvoj pojave u jednom dužem periodu) i transferzalna (u istom trenutku) . šta je to društvo..fundamentalna (osnovna pitanja pedagogije. sistem vrednosti. koji su njegovi osnovni mehanizmi itd.primenjena (operativna. Pedagogija je naročito zainteresovana za razvoj pojedinih filozofskih disciplina kao što su : etika.). meĎusobno povezane i prožete.istorijska.razvojna (predviĎanje daljeg razvoja vaspitanja). teorija saznanja. . onda je ona neizostavna i u pedagogiji. Metodologija pedagoških istraživanja je put proučavanja. praktična) Polazeći od drugih kriterijuma pedagoška istraživanja se mogu podeliti na: . život. a pošto se sociologija bavi proučavanjem društva. instrumenti i uslovi naučnog saznavanja u području vaspitanja.prema vremenu poučavanja (istorija pedagogije. + Psihologija: Srodne nauke. Naučno istraţivanje pojava u oblasti vaspitanja i obrazovanja – Metodologija pedagoških istraţivanja Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost čiji je cilj otkivanje i utvrĎivanje zakonitosti. savremena.teorijska i empirijska . pre svega to su metode. predmet). Pedagoška istraživanja su vrlo raznovrsna. misija. . + Filozofija: Filozofija teži da odgovori na pitanja čovekove egzistencije (šta je čovek. Sva ta pitanja su u osnovi pedagoških koncepcija. kao što su priroda i karakter vaspitanja. futurološka pedagogija). unutrašnjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja. logika. cilj. + Sociologija: Vaspitanje je društveno uslovljeno. savremena i prognostička . 15. tehnike. Povezanost pedagogije i filozofije proističe iz prirode vaspitanja. Osnovna su: . kakva je njegova priroda. estetika i drugo. Pedagogija nije zatvoreni sistem i u tesnoj je vezi sa drugim naukama. itd. sudbina.

Praktična pitanja izrada naučno-istraţivačkih instrumenata u pedagoškim istraţivanjima (izrade testova znanja. Obrada podataka 7. mišljenjem. interesovanjima ispitanika. koji su često bili jednostrani i suprotni. 16. zatvorenog i kombinovanog. kako prouččavati.U istorijskom razvoju pedagogije poznati su različiti metodološki pristupi u istraživanju pojava u vaspitanju. pomoću kojih metoda. Anketa tj. konkretizacija zadatka 3. anketnih listova i slično) Istraživački instrumenti su sredstva kojima se prikupljaju činjenice u okviru istraživnja. sociometrijski testovi. Prikupljanje podataka 6. protokol posmatranja. obuhvatan. Odgovori na ta pitanja se dobijaju razraĎenim etapama istraţivanja. Postoje tri vrste pitanja u upitncima: otvorenog tipa. Optimalna dužina upitnika je 25 pitanja. jednostavan i praktičan i diskriminativan tj. a to su: 1. upitnici. Izbor metoda. u suprotnom rezultat neće biti tačan. . skica za intervju. Tako s jedne strane se javio metodološki deduktivizam (koji je težio da svede pedagogiju na normativnu disciplinu) i metodološki induktivizam (deskriptivna pedagogija). To često mogu biti mišljenja o aktuelnom problemu. Pisanje izveštaja i objavljivanje Uzorak mora verno da oslikava svoju popilaciju. anketni listići. Svako istraživanje vaspitnih pojava mora da ima logičan tok i da odgovori na osnovna pitanja: šta proučavati. pouzdani. Instrumenti moraju biti tačni. Analiza rezultata i izvoĎenje zaključaka 8. OdreĎivanje cilja. tehnika i instrumenata 4. mora jasno da izdvaja ono što se meri. koja se mogu uraditi za 30 minuta. Izbor i formulacija predmeta istraživanja 2. Preciziranje populacije i uzoraka 5. To su testovi. upitnik služi za prikupljanje podataka u vezi sa stavom. tehnika i instrumenata.

Intervju je namerni. prethodno isplanirani razgovor sa pojedincem ili grupom.On bi u sebi trebalo da sadrži raznovrsne tipove zadataka. Pravo na školovanje su imali bogati. mesto. verovanja i navika b) škole skriba – čitanje i pisanje c) škole čitanja. vreme. svešteničke i činovničke škole. Sadrži: temu.Dvočanog izbora (Da / Ne ) . Kroz istorijsku borbu i promene i razvoj društva došlo se do ''obrazovanja za sve''. više i visoke škole i škole za odrasle. od lakših ka težim. osnovne. On je okosnica svakog sistema vaspitanja. testovi inteligencije itd. testovi interesovanja. Mora se voditi računa da ispitanik prethodno bude upoznat sa temom. Škola kao institucija je u stalnom procesu menjanja i usklaĎivanja sa potrebama i promenama u društvu. testovi umešnosti.UporeĎivanje - 17. osnovna i srednja škola. pošto se ove ustanove meĎusobno povezane i osnovni cilj im je vaspitna delatnost. Testovi. Da bude tako sastavljen da svaki vaspitanik može bar nešto da uradi.Prisećanje Dopunjavanje . Ona je najznačajnija ustanova savremenog društva. Osnovno obrazovanje je obavezno i jednako za sve. visokoškolske ustanove) Školski sistem je jedan od činioca sistema vaspitanja (pored šireg pojam sistema obrazovanja. posebno zato što pokriva najduže razdoblje organizovanog vaspitanja i obrazovanja jedne ličnosti u toku života. Uporišne tačke u razvoju škola se mogu izdvojiti na sledećinačin: a) predinstitucionalni period – prenošenje iskustva.Višestrukog izbora SreĎivanje (poreĎati po redu) . trajanje i statička obrada na kraju. pisanja i računa d) sholastička škola – religija i klasični jezici e) klasična srednja škola – u periodu humanizma i renesanse . Za rad nastavnika posebno je značajno da poznaje postupak izrade testova znanja. Od tradicionalnog do savremenog školskog sistema. Škola i školski sistem.). U sistem školstva spadaju dečji vrtići. Prve škole su se pojavile u direktnoj vezi sa društvenim razvojem najstarijim ljudskim zajednicama. (predškolske ustanove. Najčešće su u upotrebi testovi znanja. pitanja. Tipovi zadataka su: . u periodu njenog najintenzivnijeg razvoja. cilj. Najpre su se pojavile pisarske. srednje.

priprema za polazak u školu. a naročito razbijanju uniformisanosti. Odlike: Traje u periodu od 7 do 15 godina i osmorazredna je. Obavezna je i besplatna za sve. društvu i kulturi. moralnom vaspitanju (na osnovu ličnog iskustva. kroz pohvale. jezičke. . Mogu biti gimnazije (opšte. Ima opšteobrazovni karakter.matematičke. boljoj unutrašnjoj povezanosti. Ima naglašenu vaspitnu ulogu. Otvorena je prema porodici i lokalnoj zajednici. Pruža osnovna znanja. . urednost). Nije selektivna. . a kasnije i sa državom.Srednje škole – Srednje su zato što se nalaze u sredini izmeĎu osnovne škole i viših i visokih škola. Jedinstvena u osnovi i ista za svu decu.Visoke škole i fakulteti – Pružaju visko obrazovanje iz odreĎenih oblasti i spremaju kadara za različite granu u privredi.Osnovna škola – Ona je vaspitno-obrazovna ustanova i u njoj se najsistematičnije i najorganizovanije ostvaruju zadaci osnovnog vaspitanja i obrazovanja. razvoju mašte i govora. Državna institucija. . I pre toga su postojali školski sistemi.Više škole obrazuju kadrove VI stepena obrazovanja i pertežno traju tri godine. intelektualnom razvoju sposobnosti pažnje i pamćenja. likovnom i muzičkom vaspitanju. Najmasovnija. U njima se vodi računa o fizičkom vaspitanju.f) realne gimanzije – u razvoju industijskog društva g) politehnizacija školskog obrazovanja – kao izraz razvoja nauke i tehnike h) raznovrsnost modela školskih institucija Tradicionalna škola je bila usko povezana sa crkvom. . rad i učenje. Konstituisanje celovitih školskih sistema počelo je stvaranjem industrijskog društva. Sve to kroz igru. Traju 3 ili 4 godine. Savremena škola teži otvaranju.Predškolske ustanove – Obuhvata vaspitanje dece od 3 do 6 godina i u tom periodu razvoj deteta je najintenzivniji. Na maternjem je jeziku. a fakulteti VII stepena i pretežno traju od 4 do 5 godina. estetskom vaspitanju (čistoća. specijalne) i srednje stručne za obrazovanje odreĎenih profila. radnom vaspitanju (navike). nagrade i kazne). ali u despotski ureĎenim društvima i pri crkvi. Odvojena od crkve.

Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene škole Savremena škola ima veoma bogatu strukturu raznovrsnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti. fakultativne aktivnosti i profesionalna praksa.Rad u biblioteci. osposobljavanje nastanika za nove uloge itd. roditeljima. Te organizacije su često ili gortovo uvek povezane i sa životom i . sekcija. Škola kao pedagoški i kulturni centar lokalne sredine Nastava je svakako osnovni. rad organizacija i sl. Otvorenost škole se ogleda u njenom uticaju na graĎanje u okruženju. izborne. Ali nije i jedini. Savremena kritika škole kao institucije Sa pojavom krize u društvu dolazi i do krize i kritike u školstvu. čime se omogućava da se oni ostvare i ispolje kao svestrane ličnosti.Organizovanje izleta i ekskurzija 19. baletsko i muzičko obrazovanje . -Zatim društveno koristan rad. lokalnom zajednicom. . bivšim učenicima. ne samo sa učenicima već i sa predškolcima. upravo kada su se pojavili prvi znaci krize industrijskog društva i najave snažne naučno-tehnološke revolucije. veka. U okviru nje se nalaze obavezne.. ''otvorena škola'' itd. Ovaj preobražaj podrazumeva preureĎenje škole. Savremena kritika škole započela je u drugoj polovini 20. ''slobodna škola''. pravi ekološke programe i organizuje sekcije i razne dečje organizacije. u saradnji sa preduzećima. . Javili su se zahtevi za reformom škola sa raznim idejama ''škola bez zidova''. Škola postaje mesto gde se odvija život. naročito 1968. susedima. koja i sada potresa svet. 21.18. Brojne su vannastavne i slobodne aktivnosti koje škola organizuje u okviru svojih klubova. ''učenje bez škole''. stvaranje nove klime u razredu i školi. a ne samo uče teorije o njemu.Ona organizuje kolektivni pedagoški rad za one koji sporije napreduju u radu (posebno osnovan škola). muzeju. galeriji.. Kulturna i javna delatnost škole pokazuje da deca u nju rado odlaze i da su uključena urazne kulturne aktivnosti.Nastava je svakako njena centralna aktivnost i osnovna obaveza u školi. najsistematičniji i najorganizovaniji oblik vaspitno-obrazovnog rada škole. radionica. Profesionalna orijentacija i informisanje su aktivnosti škole. vannastavne aktivnosti. . opremanje savremenim sredstvima.Organizovanje predškolskog vaspitanja. obrazovanja odraslih. Savremena škola podrazumeva i niz drugih aktivnosti koje za cilj imaju celovitiji pedagoški razvoj učenika. Ona postaje mesto gde se razvijaju bogati meĎuljudski odnosi i ona vaspitno deluje na decu.

Njegov uticaj je veliki. društveno ponašanje i zaduženja u školi.Vaspitanje u porodici – Porodica je osnovno socijalno okruženje u kome se ličnost razvija. Neophodnost poznavanja i praćenja razvoja ličnosti učenika U vaspitnoj delatnosti neophodno je poznavati ličnost vaspitanika. majka obezbeĎuju negu za fizičko održanje deteta. filma i pozorišta). posebno. a vaspitanje jedna od osnovnih funkcija. koji sadrži osnovne podatke. može veoma negativno uticati na razvoj ličnosti i ostaviti brojne posledice. ako se ne izvršava na pravilan način. vaspitač može da određuje položaj i aktivnosti vaspitanika. TakoĎe ti podaci mogu da posluže i za istraživanja s ciljem unapreĎivanja vaspitnog rada. bira sredstva rada i najoptimalnije metodske postupke. Škola i njeno okruţenje: vaspitanje u porodici.radom u lokalnoj sredini. U našim osnovnim školama podaci se evidentiraju u ''Lični karton učenika''. članovi porodice su prvi vaspitači i uzori deteta u njegovom najznačajnijem periodu razvoja i njihov uticaj je veliki. ali i školski lekar. 22. prateći razvoj svoje dece i učestvujući u njemu. faktore koji utiču na taj razvitak. 20. što je atmosfera mirnija i slobodnija. rutinskom. već kao korisno utrošeno slobodno vreme na vršenje raznovrsnih aktivnosti. Vaspitanje se ne može prepustiti slučajnom. gde se ne uči samo o životu već se život u njima i odvija. radija. . Lokalna sredina i roditelji se uključuju u rad i život škole. Porodica je najznačajniji faktor u vaspitanju i razvoju ličnosti: brak i porodica su osnovno i najpovoljnije mesto za obezbeĎivanje biološke reprodukcije čoveka. Ona je istovremeno i osnovna ćelija složenog društvenog sistema.Vaspitanje u slobodno vreme – Pod slobodnim vremenom podrazumeva se ono vreme koje nastupa nakon što izvršimo sve svoje radne. zdravstveno i fizičko stanje. televizije. vaspitanje i obrazovanje odraslih . vaspitni značaj sredstava masovnog komuniciranja (štampe. Neophodno je poznavati opšti proces razvitka ličnosti. Što je bliskost i poverenje u porodici veće. ponašanje. interesovanje. karakteristike etapa kroz koje prolazi. Na osnovu dobrog poznavanja svojih vaspitanika. On. porodične i društvene obaveze. to su veće šanse da se izgradi i razvija jedna svestrana ličnost. Kao što su: bavljenja . Slobodno veme ne bi trebalo da se shvata kao vreme neorganizovanog lenstvovanja i dosaĎivanja. neorganizovanomi neplanskom toku. opšti sud odeljenjskog starešine. vaspitanje u slobodno vreme. školske. koje su predmet interesovanja ličnosti. Za unošenje podataka odgovorni su učitelji. roditelji. a njegove posledice trajne. kao i individualne osobenosti svakog vaspitanika. Plansko i sistematsko praćenje vaspitanika i prikupljanje podataka o njemu bi trebalo da bude u službi pedagoškog rada i da pomogne u razvoju i otklanjanju eventualnih problema. sklonosti. razredne starešine i nastavnik fizičkog vaspitanja. Tako škole postaju svojevrsni pedagoški i kulturni centri lokalnih sredina.

Danas su ti slučajevi retki. stripovima. galerije.rekreacijom. atraktivni i dinamični sa slikama. kulturni centri. ilustracijama i naučno-popularnog. Pored informativnog programa od posebnog su značaja obrazovni programi namenjeni deci. Posebno je dobro. odlazak u prirodu. kulturnog i sportskog sadržaja. Takvi su zahtevi savremenog društva da pojedinac ne može da očekuje da je završetkom školovanja završio i sa obrazovanjem i vaspitanjem.Vaspitanje i obrazovanje odraslih – U prošlosti se ''obrazovanje odraslih'' smatralo za osnovno obrazovanje odraslih koji ga nisu stekli u periodu kada je to bilo predviĎeno. kulturne centre i razne klubove.imaju poseban društveni i pedagoški značaj. pozorište. Veoma je važno da sredstva javnog informisanja ne budu jednosmernog karaktera i da pozitivno utiču na razvoj i vaspitanje pojedinca i obogaćuju njegov kulturni i društveni život. preko njih se upućujemo i informišemo o najznačajnijim dešavanjima u društvenom životu. Listovi namenjeni deci . rad na filmu i bavljenje filskom tehnikom mogu biti od velikog značaja za vaspitanje i razvoj svestrane ličnosti. Ono se danas više smatra ''doživotnim obrazovanjem'' jer se čovek kroz čitav svoj život usavršava i uči. osnivanjem ''Kluba ljubitelja filma''. Organizovanjem filmoteke u školi.Vaspitni značaj sredstava masovnog kumuniciranja – Danas su sredstva masovnog komuniciranja neminovna. Radio i televizija – nam često omogućavaju da se osećamo graĎanima čitavog sveta. Preko njih se informišemo o svemu što se dogaĎa u celom svetu. radnički i narodni univerziteti. Na ovom polju poseban značaj imaju institucije: posebne škole za odrasle i obrazovni centri pri fabrikama i preduzećima. savetovališta itd. film može biti veoma zanimljiv oblik stvaralaštva samih učenika. Didaktički značaj televizije je u tome što približava stvarnost i budi interesovanja u procesu saznavanja. METODIČKA PITANJA VASPITNOG RADA . . Njihovi sadržaji su popularni. jer u tom smislu gubi značaj kao slobodna aktivnost. razvija sposobnost opažanja. Samo pravilno okorišćeno slobodno vrememože ispuniti svoju svrhu razvoja i unapreĎenja vaspitanja. iniciranjem rada u klubu i osposobljavanjem nastavnika za rad. . pa se pojam ''obrazovanje odraslih'' danas odnosi na usavršavanje i obrazovanje odraslih u okviru njihovih profesija i šire. Film – pored toga što je veoma popularan i dobro poznat svima još na najranijem uzrastu. Isto tako ono ne podrazumeva nametanje bilo kakvih aktivnosti. redovne škole koje organizuju programe za odrasle. pa se kasnijim školovanjem to nadoknaĎivali. Njihov cilj je da informišu decu i podstaknu stvaralaštvo. hobijem. ako učenici i sami ureĎuju časopis u svojoj školi.

. Nastali su na osnovu formiranja bogatog pedagogškog iskustva. Oni su predpostavka za uspešan rad. Principi su uslovljeni društveno i psihofizički.Princip humanosti i demokratičnosti vaspitanja – Humanost je određeni obavezujući stil ponašanja vaspitanika. gde sve ličnosti imaju isti tretman. normativnost (odreĎuju najbitnije norme ponašanja). Prihvatajući ovaj princip. Nauka nije jedina koja čoveku otkriva svet. Ovaj princip mnogi tumače i kao princip pozitivne vaspitne usmerenosti u vaspitanju. Demokratičnost podrazumeva organizaciju vaspitanja za sve bez izuzetaka. Principi vaspitanja sadrže i odreĎenu regulativnost (govore o odreĎenim odnosima koji vladaju u vaspitanju).Princip svesne aktivnosti – Svesna aktivnost je uslov i rezultat vaspitanja. ovaj princip ima snažno motivaciono dejstvo. Tradicionalne pedagoške teorije su smatrale da je ličnost već sudbinski odreĎena i da je vaspitanjem treba podsticati i pratiti. Do svesne i stvaralačke ličnosti se može doći samo kroz raznovrsnu i punu aktivnost same ličnosti. Komenskog): od bližeg ka daljem. obavezuju se da će.23. . pedagoška nauka formuliše i četiri principa postupnosti (još od J. već se učeniku daje mogućnost da sam kreira i učestvuje u sopstvenom procesu napredovanja. Nastavnik usmerava naučne sadržaje ka ciljevima vaspitanja i obrazovanja i on je posrednik u tom složenom procesu. sredstva i oblik vaspitanja. specifična adaptacija metoda. od poznatog ka nepoznatom i od prostog ka složenom. ako što je adekvatna priprema i razrada sadržaja. osposobljenost nastavnika i pripremu učenika. Dok savremene teorije smatraju da je vaspitanik u mogućnosti da menja i usavršava sebe kroz svoje svesne aktivnosti. Ovde se radi o opštem stavu ličnosti prema svom okruženju i shvatanju i boljem razumevanju zakonitosti po kojima ono funkcioniše. svi koji rade u oblasti vaspitanja. Ovaj princip zahteva odreĎene pogodnosti. Zahvaljujući njima vaspitanje nije prepušteno improvizaciji i ličnom nahoĎenju pojedinaca. korelativnost i integrativnost (funkcionalno povezuju vaspitni rad na svim nivoima).Princip naučne zasnovanosti i pozitivne vaspitne usmerenosti – Sve aktivnosti koje čine vaspitanje trebalo bi da budu zasnovane na nauci. Menjaju se i njihovi nazivi i sadržaji.A. . a demokratičnost je određeni način ponašanja i međusobnih odnosa u procesu vaspitanja. umetnosti i dr. U okviru principa vaspitanja.Opšti principi vaspitnog rada Principi su rukovodeća načela kojih se moramo pridržavati u vaspitnom radu. od lakšeg ka težem. kad god su u mogućnosti. ali najveći broj čovekovih životnih aktivnosti počiva na naučnim posmatranjima i dokazima. celshodnost (jasno usmeravaju vaspitni proces). koristiti naučna istraživanja i dostignuća u svom vaspitnom delovanju. Pravila . nastavnik više nije u centru aktivnosti. Nauka bi trebalo da bude u službi razvoja vaspitanja i poštovanjem ovog pravila nikako ne bi bilo dobro otići predaleko u scijentizam. TakoĎe. Nema univerzalno važećih principa koji bi važili za sva vremena i škole u različitim društvima. tu su i široki prostori kulture.

pa su jedni isticali jedan.. na školu ili samo na porodicu.). a šta loše. vaspitanje se ne sme svoditi samo na jedan od činilaca npr. ali i isto tako i stalno promenjivo u vaspitanju: šta je dobro. One označavaju relativno ustaljene postupke koji su se pokazali efikasnim. O svemu ovome učenici saznaju kroz činjenice koje im nastavnik prezentuje. razradu sadržaja. dužan je da izvrši humanizaciju i demokratizaciju svih uslova u kojima se vaspitanje odvija. jer će tako uppadati u protivurečnosti i stvarati prepreku ka formiranju jedne celovite svestrane ličnosti. i sl.ponašanja i odnosi su regulisani i nekim meĎunarodnim zakonima kao što su Konvencija o pravu deteta. . MeĎutim cilj je u objedinjavanju oba. Jedinstvo delovanja povećava snagu i moć vaspitanja i osigurava njegovo uspešno sprovoĎenje. oblik i postupak vaspitanja. u želji da se pomogne.Humanost se pre svega u veri u čoveka i ljubav prema čoveku. istinito. podsticanja i sprečavanja. Cilj ovog principa je osposobljavanje pojedinca da se lakše integriše u socijalne tokove. Pitanje demokratičnosti vaspitanja je unutrašnje pedagoško pitanje. pronalaženja dokaza. posmatranja. sredstvo. 24. lažno uvredljivo itd. veţbanja i navikavanja. iskrenim odnosima. poštovanju. zaključivanja. -Metod ubeĎivanja i uveravanja – Može se reći da se ova metoda bavi onim što je večito. . naučno dokazane i praktično proverene. pitanje meĎusobnih odnosa onih koji znaju prema onima koji ne znaju. ali i iz ličnog iskustva. vredno. One bi u sebi trebalo da sadrže karakteristike koje su najdelotvornije. roditelji. Opšte metode vaspitanja ličnosti i sredstva koja se najčešće koriste u vaspitnom radu Metod je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja. Nastavnik koji organizuje vaspitne delatnosti. a kao opšte metode javljaju se sledeće metode: ubeĎivanja i uveravanja.. moćnijih i nemoćnijih – poštovanje razlika. jer individualizacija je jedino moguća u okviru neke socijalne zajednice. Metode nam odgovaraju na pitanje ''Kako postupati'' da bi cilj bio ostvaren. . a jedni drugi. Postoje različite podele metoda u vaspitanju. crkva.Princip jedinstvenog delovanja svih činilaca vaspitanja – Cilj vaspitanja je jedinstven i potrebno je jedinstveno delovanje svih činilaca (pojedinac. siromašnijih i bogatijih.Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju – U istoriji vaspitanja pincipi individualizacije i socijalizacije su se često suprtostavljali. Prema njima je potrebno odabrati odgovarajuću pedagošku meru. škola. Svako ko organizuje vaspitni proces trebalo bi da vodi računa o individualnim karakteristikama svakog pojedinca. Vaspitanje je samo po sebi humana delatnost jer je u potpunosti posvećena čoveku.

ali i kada naiĎe na poteškoće. idole). upozorenje. zamerke. obećanja. Sredstva sprečavanja su: Znaci neodobravanja i neslaganja s načinom rada ili ponašanjem. iskustvo uspeha.Sredstva ubeĎivanja i uveravanja su: istinite činjenice. . podaci i provereni dokazi. ubeĎenja i uverenja. Primedbe. nagrade.Metod veţbanja i navikavanja – Metodom vežbanja i navikavanja proveravamo usvojene stavove ubeĎivanja i uveravanja. zahtev. kada se koleba i posustaje. Sredstva podsticanja su: izražena briga i razumevanje. Skretanje ili zamena motiva (navodimo učenika da izvrši zamenu aktivnosti nekom korisnijom). priznanja. situaciono uticanje (uključivanje učenika u aktuelna zbivanja). igra. Kazne. . ugledanje ( na roditelje. Ocene vladanja. društveni običaji. sistem vrednosti sopstvenih stavova. takmičenja. saveti i direktne poruke vaspitača. kao što su higijenske.Metod podsticanja – Metod podsticanja primenjujemo onda kada učenik pokazuje uspeh. režim života i rada učenika. polemike. tradicija. ocena. predavanja. Sredstva vežbanja i navikavanja su: rad. kontrola od strane nastavnika. lična aktivnost vaspitanika. Pretnja. kolektivna. propisi.Metod sprečavanja – Metod sprečavanja i kažnjavanja mnogi pokušavanju potpuno da isključe iz savremene metodike vaspitanja. navike i zakoni. zabava i kulturna razonoda. prigovori. blago i pravično postupanje. organizovanost procesa vaspitanja. Kritika (individualna. Nju bi trebalo shvatiti kao pedagoški opravdanu intervenciju u cilju sprečavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponašanja. tvrdeći da se radi o metodi represije na ličnost. odlika. zabrana i nareĎenje. radne i profesionalne. zapovest. Potrebno je steći odreĎene pozitivne navike. kritika i samokritika. praksa. Ova metoda ima emocionalnu podlogu i zasniva se na simpatijama i dobijanju poverenja vaspitanika. javno mnjenje). školski red. . pohvale. bodrenje i ohrabrivanje. Metodom podsticanja pomažemo vaspitaniku da se što bolje afirmiše i ispolji sve svoje sposobnosti. život i rad u kolektivu. već to treba neprekidno praktično primenjivati da bi cilj vaspitanja bio ispunjen. javne rasprave. kulturne. . Nije dovoljno samo znati šta i kako treba raditi. Ocena.

demokrtski i ravnodušni. upićivanje kod direktora i sl. kazne zasnovane na strahu. Od njega se očekuje da svojim znanjem.da je ovladao pedagoškim umenjima . izlaganje prirodnim posledicama svoje greške. kažnjavanje radom koji nije prijatan. nastavnik postaje ''treći roditelj''. svo svoje znaje i umenje koristi za pomoć. oduzimanjem stvari..da vlada predmetom koji predaje . vaspitanje. on brine o celokupnom razvoj ličnosti. već je ravnopravan s učenicima i služi kao posrednik u njihovom samostalnijem i aktivnijem razvoju. Savremeni nastavnik je dobio niz novih uloga i radnih zadataka – on nije samo predavač.pedagoška funkcija . a povećava se i njegova kreativna uloga planera i stratega ukupnog nastavnog procesa. Njegova uloga i uticaj na dete je velika.da ima široko i solidno opšte obrazovanje . već i vaspitač. kazne glaĎu. organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja.da se stalno usavršava Postoje tri podele nastavnika na: autoritativni. kazne koje omalovažavaju i ponižavaju ličnost.Sledeće kazne su zabranjene u školi: telesno kažnjavanje. 26. jedina i centralna ličnost koja predaje. Jedan je od najstraijih poziva i smatra se osnovom svih drugih zanimanja. pa se od davnina smatralo da su učitelji i nastavnici cenjene i odabrane ličnosti. Osnovne radne dužnosti su mu: . osobinama i ponašanjem bude primer deci.organizaciona i koordinirajuća funkcija . zaspisivanjem u dnevnik rada. Osobine nastavnikove ličnosti: . obrazovanje i usmeravanje deteta. 25. Nastavnik: odlike poziva i ličnosti (Moţe biti i deo 46. On više nije dominirajućča.da poznaje psihološko-pedagoške i metodičke osnove vaspitanja . pitanja) Nastavnik stavlja sve svoje lične i profesionalne kvalitete u službu svog poziva. Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine Odeljenjski starešina je pedagoški.

. Komenski je smatrao da didaktika ne predstavlja samo veštinu učenja. odn.Dakle. koja je u to vreme ulazila u okvire pedagogije. Osnovni teorijski i metodološki problemi didaktike. ''Berlinski didaktičari'' . 2. Postoje četiri osnovna značenja i oblika didaktike kao posebne pedagoške veštine: 1. a posebno na razvijanju praktičnog delovanja. Predstavnici ovog pravca su pridavali najviše značaja aktivnoj ulozi učenika. oni su zastupali teoriju učenja. Herbartijanci su pridavali poseban značaj prenošenju znanja na učenike u okviru nastave (formalni stupnjevi nastave).saradnja sa roditeljima . Krajem 19. Danas ova dva pravca nisu više suprotstavljena. Umesto zapamćivanja. već takoĎe i vaspitanje. Sadržaj ove didaktike je prihvaćen i primenjivan sve do danas.podrazumeva procese učenja i predavanja koji se dešavaju slučajno i nezavisno od uticaja koje na njih vrši nastava. i početkom 20. Umesto teorije nastave. a raspravljao je i o podučavanju mladih naukom. veka Johan Fridrih Herbart je razradio teorijske osnove didaktike stvarajući teoriju vaspitne nastave.god. veka menja se osnovna orijentacija prema radu učenika i javlja se nova pedagoška struja. Shvatanje didaktika kao teorija učenja i nastave koju zastupaju tzv. oni insistiraju na razvijanju različitih oblika intelektualnih aktivnosti učenika. Najpoznatije delo didaktike je ''Velika didaktika'' (Didactika magna) Jana Amosa Komenskog iz 1657. s ciljem da se učenici upoznaju sa novim sadržajem. U svojoj didaktici je izneo ''sveopštu veštinu svih da se uče svemu''. a ne učenju. predstavljaju jedinstvo i da se meĎusobno prepliću i nadopunjuju. Didaktika kao nauka o nastavi i učenju u svim oblicima i nastavnim nivoima . čiji je najistaknutiji predstavnik Dţon Djui. DIDAKTIKA 27. savremeno shvatanje didaktike nije jednosmerno i nije jednostrano. što se u velikoj meri razlikovalo od stava herbartijanaca. Početkim 19. Savremena shvatanja ističu da nastava i učenje čine celinu.administrativna funkcija Uloga odeljenjskog starešine je primarno vaspitne prirode. Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi Didaktika se smatra veštinom učenja. Iz toga je proizišao osnovni zadatak didaktike koji se sastojao u analizi postupaka nastavnika u školi. Za taj posao se biraju najsposobniji i najbolji nastavnici u jednoj školi. radu u školi i vaspitanju bogobojažljivih. – Veoma širok pojam. specifičnom praktičnom pedagoškom veštinom.

a u drugu dve) . Autori nastoje da obave što sveobuhvatniju opis i analizu svih činilaca u procesu nastave i objasne njihovu opštu i uzajamnu zavisnost. OSNOVNE ''STRUKTURNE'' ODLIKE NASTAVE 2. stvaralačke sposobnosti nastavnika i učenika.) 6. Shvatanje didaktike kao teorije obrazovnih sadrţaja nastavnog plana (dosta slična prethodnoj) . . učenici) 3. kao i mogućnosti za kontrolu i planiranje nastave. interesovanja i sl.Podvlači naučni aspekt.Nastavne teme (sadržaji) 3. Shvatanje didaktike kao teorije optimalnog učenja i nastave pomoću direktne nastave ili putem programa i nastavnih mašina (upravljanje procesima učenja .Metode ili postupci 4. 1. Antropološke pretpostavke (sve psihičke delatnosti učenika u procesu nastave. Socijalno-kulturne pretpostavke (škola. – Podvlači idejni aspekt 4. analizu i planiranje nastave.. Berlinski didaktičari su izneli šest osnovnih kategorija za opisivanje. koje su podelili u dve grupe (od kojih u prvu spadaju četiri kategorije. USLOVNE ODLIKE ILI PRETPOSTAVKE 1. Mediji ili sredstva 5. nastavnici.kibernetička didaktika) – Podvlači tehnički apekt.Jedna od najdelotvornijih i najoriginalnijih koncepcija u savremenoj didaktici. Pedagoške intencije (ciljevi) 2.

a ni jedan ne obuhvata sve aspekte zajedničkog procesa u kome se odvijaju nastava i učenje. Njen osnovni zadatak je da objasni zakonitosti po kojima se odvija nastavni proces. daje analizu procesa nastave. kao i mogućnosti formiranja njihove ličnosti u nastavnom procesu) + Istorija (Istorija pedagogije) + Sociologija (Sociologija vaspitanja. već i odgovara na pitanje kako poučavati. 3. razmatra metode nastave. kako bi se on sprovodio na što bolji način i uspešnije ostvarili ciljevi i zadaci obrazovanja. itd. pa nastava dobija oblik jednostranosti. metode i sredstva. socijalni i kulturni uslovi. Zadatak didaktike je da obezbedi zajednički i jedinstven prilaz nastavi i učenju. 4) odnose se na nastavne situacije. Prema sadržajima ona ima teorijsku i praktičnu funkciju. što ukazuje na nje praktični karakter. Suština nastavnog . materijalni. 28. Nikako se ne sme svesti na samo jedno. a iz toga proizilazi i prognostička funkcija. Sva tri (2. Može se reći da je didaktika posebna pedagoška disciplina koja proučava suštinske probleme obrazovanja i vaspitanja putem nastave i učenja. a posebno programirane nastave i učenja) + Metodike odreĎenih nastavnih predmeta (Odnos opšte prema posebnim disciplinama) 29. A baveći se analizom sadržaja didaktika ima i dijagnostičku funkciju.) + Logika (proučava zakonitosti. jer to stavlja u centar ili samo nastavnika ili učenika. Osnova i suština nastavnog procesa U širem smislu reči nastava je socijalna pojava i proces. Didaktika: odreĎuje ciljeve i zadatke nastave (bez kojih se ne može uspešno organizovati nastava). upoznaje s organizacionim oblicima nastave. Jedinstvo ova dva čini nastavu uspešnom. Bez obzira gde se odvija nastava predstavlja one koji poučavaju i one koji uče. Neophodan uslov dobre nastave je saradnja učenika i nastavnika koje povezuje zajednički cilj – stvaranje odreĎene promene u ličnosti učenika. Didaktika ne samo da odreĎuje sadržaj obrazovanja. odreĎuje sadržaje i izbor naučnog materijala koji bi učenici trebalo da usvoje. Didaktika i druge nauke + Filozofija vaspitanja i teorija vaspitanja (omogućava da se realno shvati i odredi mesto obuke u razvoju učenika. zakone i forme mišljenja) + Matematika i kibernetika (Sve veća primena u strukturi nastave. kakav uticaj na mlade ima odreĎeni društveni sistem.Nedostatak ovih teorija je to što se teško mogu direktno primeniti na rešavanje konkretnih problema.

koji se menjaju i koji su neponovljivi. ali i raznovrsnosti spoljnih formi nastave. jedinstvo teorije i prakse. koji taj proces organizuju. naučiti učenike da misle. socijalnih odnosa. Odnos izmeĎu znanja i sposobnosti je uslovljen intelektualnim razvojem. Opšte zakonitosti nastavnog procesa se odvijaju pod uslovima. Nastava se odvija prema prethodno isplaniranom i utvrĎenom procesu. koji usvajaju. ali je ona ipak najorganizovaniji i najisplaniraniji oblik obrazovanja i vaspitanja. U nastavnom procesu vladaju zakonitosti: društvenog razvoja. To je i zadatak svih nastavnih predmeta. Uspešan nastavni proces bi trebalo da sadrži: stvaranje motiva kod učenika. Primena teorija intelektualnog razvoja ličnosti učenika u nastavi Teorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od suštinskih pitanja teorije obrazovanja. a njeni zadaci su materijalne. sistem programa i nastavnih sadržaja koji mogu omogućiti što potpunije intelektualne procese. mišljenja i aktivnosti. Ovaj niz zakonitosti je višestruko povezan i utiču na nastavni proces. Pored znanja koja su pogodna za razvoj mišljenja. proces nastave (poučavanja i učenja) itd. utvrĎivanje znanja učenika. a ne opterećiveti ih pamćenjem nepotrebnih pojmova. Zbog svog stalnog kretanja nastavni proces ima karakter procesualnosti. Po svom karakteru ona je višesmerna. ali stalnim i aktivnim učešćem grupe ili pojedničnih učenika. Škola mora organizovano i sistematski da radi na razvijanju sposobnosti učenika. ali i subjektivnog zbog onih koji u njemu učestvuju: nastavnika. upoznavanje učenika sa novim gradivom. pod rukovodstvom nastavnika. . rukovoĎenje procesima uopštavanja. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa ??? Osnovu nastavnog procesa čini proces saznanja i vaspitanja koji su okviru nje odvijaju. 30. U savremenoj didaktici se smatra da pored opšteg obrazovanja podjednak značaj ima i razvijanje intelektualnih sposobnosti učenika tj. Obrazovanje i vaspitanje se danas stiče i van nastave. fizičkog i psihičkog razvoja učenika. 31. Ona je dužna da obezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje.procesa je da nastavnik usmerava svoju delatnost ka učeniku s ciljem davanja znanja i razvijanja stvaralačkih i saznajnih sposobnosti. i učenika. zatim. jer bez odreĎenog intelekta nije ni moguće usvojiti mnoga znanja. učenicima je potrebno pružiti i znanja potrebna za život. nauka na kojima su zasnovane nastavne discipline. a to je ''Čime bi se trebalo rukovoditi u pri odabiru sadržaja opšteg obrazovanja?'' – Razvijanju intelektualnih sposobnosti učenika. kontrola ocena i rezultat nastave. Ritam i dinamika nastavnog procesa podležu opštim. Zakonitosti nastavnog procesa su objektivnog karaktera. ali specifičnim zakonitostima. širok stepen stvaralačkog i aktivnog rada. formalne i vaspitne prirode. povezivanje teorije i prakse. kao i da samostalno stiču i razvijaju ta znanja.

Savremeni nastavni proces. pa se stalno insistira na njihovoj povezanosti i meĎusovnoj zavisnosti. da se kod učenika formiraju samostalne navike i potreba za sticanjem naučnih znanja. Razvijanje sposobnosti učenika u procesu nastave. Oni su otvoreni i fleksibilni i podložni menjanju kroz istoriju i usklaĎivanju sa savremenim tokovima. Didaktičkim principima se označavaju osnovna i opšta načela koja odreĎuju tok nastavnog procesa i učenja u skladu sa ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave. Savremeni nastavni proces za cilj ima stvaranje svestrane ličnosti. u nastavni proces aktivno da uključi učenika. mora. koja odgovaraju savremenim naučnim i tehnološkim dostignućima. Princip naučnosti Suština principa naučnosti je u tome što on zahteva: da učenici tokom procesa obrazovanja i vaspitanja usvajaju naučno proverana znanja. Karakteristike pojedinih principa: 1. Zato su u didaktici formulisana pravila nastave. sagledaju povezanost nauke i svakodnevnog života. Karakteristike pojedinih principa. Primena teorije razvoja ličnosti u nastavnom procesu. pored toga što učenicima pruža odgovarajuća znanja iz nastavnih predmeta. najpre. da postavi jasan cilj i zadatak i da odabere adekvatne sadržaje. Zakonitosti. da prepoznaju bitne oznake i svojstva predmeta pručavanja. Pojedinačno oni nisu dovoljni za uspešno sprovoĎenje nastavnog procesa. rad nastavnika i organizacione oblike vaspitanja i obrazovanja. 2. da za takav rad obezbedi odgovarajuća sredstva i primeni odgovarajuće metode. Jedan od problema je veoma brz razvoj nauke i tehnike poslednjih godina i problem nagomilanih novih informacija. Zajedno didaktički principi i pravila imaju funkciju orijentacije. Zbog toga poseban značaj dobija izbor fundamentalnih znanja. Oni obuhvataju obradu i tumačenje vaspitnoobrazovnih i nastavnih sadržaja. samostalnog učenja i da pozitivno utiče na njegovo vaspitanje. Princip prilagoĎenosti nastave uzrastu učenika . principi i pravila nastave. Ona polaze od principa i daju korisna uputstva za primenu i izvoĎenje odreĎenih aktivnosti. ali mu teorija može pomoći u primeni konkretnih didaktičkih principa. a u cilju razvijanja sposobnosti kritičkog mišljenja kod učenika. da se upoznaju sa osnovama nauke i da nađu njenu primenu u svakodnevnom životu. stvaralaštva.32. Obeleţja i sistematika didaktičkih principa. Oni ne mogu zameniti stvaralački rad i aktivnost nastavnika. Princip predstavlja osnovu od koje se polazi i kojom se valja rukovoditi u različitim oblastima delatnosti. Opšti didaktički principi i pravila. 33.

Očiglednost je povezana sa ličnom aktivnošću učenika.. pregledno i logično raščlanjivanje nastavnog gradiva i izdvajanje bitno od nebitnog. Ovaj princip podvlači aktivnu ulogu učenika. kakav je njihov odnos prema nastavi i koji je stepen njihove aktivnosti. jer ne uče svi istim tempom. Princip povezanosti teorije i prakse Učenicima su potrebna teorijska znanja da bi ih primenili u praksi i potreban im je praksa da bi proverili i potvrdili svoja teorijska znanja i u školi. od prostog ka složenom i od bližeg ka daljem. Komenski Ovaj princip je zahtev za usklađivanje obima i sadržaja gradiva sa psihofizičkim razvojem učenika.''Ne nametati umu ono što ne odgovara uzrastu''. ''Zlatno pravilo'' Komenskog koje je zahtevalo aktivnost svih čula ''što je vidljivo – čulu vida. što je opipljivo – čulu dodira. 3. da se odvoje bitne karakteristike pojma koji se posmatra. Princip svesne aktivnosti učenika u nastavi Ovaj princip uglavnom izražava psihološku stranu nastave. oslanjajući se na znanja i iskustva škole. Princip trajnosti usvajanja znanja. 6. gde oni u direktnom dodiru i kontaktu sa pojmom koji uče imaju veću motivaciju i mogućnost da nauče. Pod sistematičnoćšu nastave podrazumeva se: jasno raščlanjivanje ciljeva kojima se teži. a to su da se u učenju ide od lakšeg ka težem.. a u nekima u većoj. . što je slušljivo – čulu sluha. a posebno je važno razvijati svest o njihovom značaju. a ne na osnovu izjava drugih o tome. uzrastom i interesovanjima. ali i u svakodnevnom životu i radu i rešavanju brojnih problema. Ovim pravilima se danas može dodati i uvažavanje razlike u tempu rada i obimu prethodno stečenog znanja. Tom prilikom bi trebalo voditi računa da: svi učenici podjednako imaju mogućnost posmatranja. Sistematičnost se postiže ako su svi delovi nastavnog gradiva povezani sa vodećom idejom i ako se teži otkrivanju suštine. 4. dosledno didaktičko metodičko struktuiranje toka nastavnog časa. od poznatog ka nepoznatom. u nekim discipinama je to moguće u manjoj meri. Princip očiglednosti Komenski je prvi izložio zahtev za očiglednošću. 5. Posebno se vodi računa o sistematičnosti pravljenja udžbenika. a ne statično. Princip sistematičnosti i postupnosti Ovaj zahtev sistematičnosti je takoĎe uveo Komenski. Prva pravila ovog principa ustanovio je Komenski u svojoj ''Velikoj didaktici''. veština i navika . njegovim sposobnostima. Njegova suština je da se sagleda kako učenici usvajaju znanja. 7.A. Isticao je da bi ljudi trebalo da uče upoznavanjem samih stvari. izazavati veću aktivnost učenika i obratiti pažnju da se ostvari cilj jer samo posmatranje nije dovoljno. Naravno.''. U svakom nastavnom predmetu može se uspostaviti sklad teorije i prakse. polazeći od toga da je sve u prirodi povezano jedno s drugim. J. da se predmet pokazuje uz aktivno učešće učenika.

logiku. Princip individualizacije je danas sve aktuelniji i on zahteva diferenciranu nastavu. 34. Princip individualizacije U tradicionalnoj nastavi je prilaz učenicima bio jednak i ona je obrazovala i vaspitavala prosečnog učenika. Oni su smatrali da bi kod učenika trebalo razvijati intelektualne sposobnosti. Poznata su brojna shvatanja i orijentacije. U savremenoj nastavi sve više se insistira na logičkom pamćenju. One se mogu svrstati u tradicionalne i savremene teorije. a što je najvažnije biće više motivisan i shvataće da može da nauči onoliko koliko se potrudi.Tu su najviše štete imali slabiji i jači Ďaci. gde će svaki učenik biti u mogućnosti da napreduje prema svojim sposobnostima i tempom koji je njemu svojstven. Smatrali su da je potrebno uvežbavati njihove umne sposobnosti (kroz gramatiku. Kao osnovni kriterijum pri izboru nastavne materije naglašava se usvajanje odreĎenih znanja. Trajnost se ogleda i u prenošenju tih znanja na druge slučajeve. kao i na osnovu rezultata pedagoških istraživanja i iskustva. 8. podstakne razvoj njihovih sposobnosti. njihovog obima i stepen njihove primenjivosti u praksi. Shvatanja o sadrţajima nastave. Herbart. Pretostavljalo se da će se razvijanjem mišljenja učenici osposobiti za samostalno i lako učenje koje će im kasnije biti potrebno u životu. retoriku).Teorija formalnog obrazovanja -Teorija materijalnog obrazovanja . veka i početkom 19. Problemi sadrţaja nastave. Njeni predstavnici su bili Ruso. Ovaj princip se ostvaruje naglašenom upotrebom znanja u nastavi. Teorija materijalnog obrazovanja se javlja u periodu razvoja kapitalizma sa pojavom potrebe za davanje praktičnih i korisnih znanja. TRADICIONALNE TEORIJE . matematiku. jer se na taj način pokazuje razumevanje naučenog i primenjuje njegova veza sa stvarnim svetom. .Didaktički utilitarizam Teorija formalnog obrazovanja je uvedena krajem 18. Izbor nastavnih sadrţaja Pod sadržajem nastave podrazumeva se karakter i obim znanja koje bi pojedinac trebalo da usvoji tokom nastavnog procesa. Kroz istoriju obrazovanja ovi sadržaji su definisani na različite načine i menjali se shodno zahtevima razvoja i društva.Princip trajnosti usvajanja znanja ima za cilj da usvojena znanja postanu trajna učenikova svojina i da može da ih aktivira uvek kada je to potrebno. a ne na zapamćivanju. jer ionako ne mogu tokom svog školavanja da nauče sve što im je potrebno za život. Pestolaci. Glavni cilj nastave je da nauči učenike učenju i razmišljanju.

kao pripremu za profesionalni život. Problemsko-kompleksnu teoriju je formulisao poljski pedagog Bogdan Suhodolski i suprotstavio je informacionom izlaganju gradiva.Funkcionalni materijalizam Teoriju egzemplarizma je formulisao nemački didaktičar Hans Šoerl. On smatra da bi sadržaje trebalo izdvojiti po grupama i tako obuhvatiti materiju različitih predmeta. koje omogućava smisaono povezivanje više elemenata u njemu. Na taj način se objedinjuje gradivo različitih predmeta. egzemplarnom učenju.Najdosledniji predstavnik ovog pravca je engleski pedagog Spenser. Ova teorija je osporavana od pedagoga iz socijalističkih zemalja jer je smatraju isuviše intelektualističkom i apstraktno i da ne odgovara masovnoj školi. Pomenute teorije su jednostrane: njihov osnovni nedostatak je jednostrano shvatanje koncepcije opšteg obrazovanja. mi smo planove izraĎivali po takvim temama My family. Didaktički utilitarizam naglašava formiranje praktičnih veština. ona je danas sve aktuelnija. opterećuje učenika informacijama. My house. uz pomoć struktura učenici lakše pamte i bolje se orijentišu. a služi i upoznanvanju konkretnih društvenih problema i dešavanja. potrebno je shvatiti suštinske principe. Ova teorija je zasnovana na tzv. Tako nastaju ''ostrva znanja''. Mada. (prim. stalno ponavljati. SAVREMENE TEORIJE I SHVATANJA Uticaj tradicionalnih teorija i borba izmeĎu materijalnog i formalnog obrazovanja još postoji. Stare teorije se sve više potiskuju i zamenjuju novim. ograničavaju razvoj intelekta i misli.Teoriju strukturalizma .Teoriju egzemplarizma . ali ona postaje sve oštrija zbog naglašenog prodiranja obima naučnih informacija i potrebe za akumuliranjem novih znanja. Potrebno je izdvojiti sledeće: . (korelacija izmeĎu predmeta) Teorija strukturalizma se zalaže za struktuiranje nastavnih predmeta. doduše u izmenjenom obliku. u eri povećanog broja informacija one se teško pamte i potrebno ih je organizovati u celinu. Dosledno primenjivanje ove teroje može se negativno odraziti na intelektualni razvoj.. ..). gde se obrazovni sadržaji grupišu oko tema koje su odabrane. Opšte ideje strukturalizma Bruner je izneo na sledeći način: potrebno je da nastavni predmeti sadrže neku vrstu registra osnovnih reprezentativnih problema.Problemsko-kompleksnu teoriju .

Ova teorija insistira na ostvarivanju svih ciljeva i zadataka obrazovanja i svestranom razvoju individualnosti učenika. nivo obrazovanosti i način prezentiranja) 2. . Suština ove teorije je u povezanosti saznanja i delatnosti.Funkcionalni materijalizam (Okonj). Izbor nastavnih sadrţaja Shvatanje o izboru nastavnih sadržaja izneo je Tomaševski u svom radu ''Na granici psihologije i pedagogije''. kako bi učenici usvojili određena znanja i primenili ih praktično. opšta teorija informisanja (sadržaj.Didaktički kriterijum. On izlaže popis problema koji se nalaze pred psihologijom i pedagogijom. vannastavnim aktivnostima itd. Osim toga ono se već u osnovnoj školi može proširivati na raznim dodatnama. znanja o individualnim svojstvima učenika (pitanje razvojnih faza učenika i individualnih razlika) Nije dobro da se sadržaji odreĎuju samo prema opštem razvojnom nivou. količina informacija. a to su : . i posebno izdvaja sledeće grupe pitanja: 1. Pod opštim obrazovanjem najčešće se podrazumeva obrazovanje u širokom smislu koje dobijaju svi članovi društva u istoj meri. Njeni kriterijumi za izbor sadržaja su veoma uopšteni.Društveno politički kriterijum koji se odnosi na zahteve svakog društva . Sadržaji koji se unose u nastavne programe moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost.Naučni kriterijum. sekcijama. a neki manje. Za njega je karakterističan demokratski karakter. Druga karakteristika je njegova univerzalnost. jer pruža temeljno i jednako obrazovanje za sve. koja označava celovito i skladno razvijanje ličnosti. jer neki su razvijenije više. a) Opšte i stručno obrazovanje. znanja o učenju: problem učenja samih učenika 3. obuhvata pedagoški ( odnosi se na odabir sadržaja prema razvojnim mogućnostima učenika) i psihološki aspekt (odnosi se na najefikasniji način prenošenja i usvajanja znanja). 35. Iz mnogih teorija i shvatanja proizišla su tri kriterijuma za izbor nastavnih sadržaja. već je neophodno voditi računa i o razlikama koje postoje meĎu učenicima. odnosi se na uvažavanje naučnosti .

Ovo obrazovanje daje znanja i praktična umenja koja omogućavaju bavljenje odreĎenom profesijom i sticanje kvalifikacija različitog stepena. povezivanju teorije i prakse. Pri izradi nastavnog plana posebno bi trebalo voditi računa o optimalnom obimu znanja i ekonomičnosti u okviru svakog nastavnog predmeta. Nastavno gradivo bi trebalo da se logički dopunjuje i nastavlja kroz različite predmete. b) Nastavni plan. upoznavanje sa nastavnim planom nastavnicima pomaže da vide gde se njihov predmet nalazi kao i to šta sve učenici proučavaju na kom nivou. Pored redovne nastave. norme nastavnog vremena. . Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se računa o ciljevima i zadacima.Tehničko obrazovanje je postalo sastavni deo opšteg obrazovanja injegov zadatak je da pripremi učenika za odreĎenu profesiju. nastvnik mora da dobro poznaje svoj predmet. vannastavne aktivnosti. Uslovi za uspešno sprovoĎenje tehničkog obrazovanja se nalaze i povezivanje nastave sa životom. uzrastu učenika. sistema i obima znanja koji bi učenici trebalo da savladaju tokom te godine. da poznaje predmete koje učenik izučava te godine da bi ostvario princip korelacije i da vodi računa o odgovarajućem tempu rada. kulturna i javna delatnost škole itd. u davanju praktičnih znanja o radu. njihovog redosleda izvoĎenja. S druge strane. Nastavni plan je osnovni i zvanični dokument kojim se utvrĎuje broj i naziv predmeta. kako bi učenicimogli lakše da povežu pojmove u jednu celinu. o najnovijim pedahoškim i psihološkim dostignućima. slobodne aktivnosti. teorije sa praksom. c) Nastavni program. Za dobru izradu nastavnog plana. redosled njihovog učenja po razredima. korelaciji. Na taj način svaki predmet ima svoje odreĎeno mesto i obim po razredima. razvijanje spretnosti i umeća. kao i dostignućim adrugih nauka. Nastvni program je za svakoga nastavnika obavezujući dokument koji se sastoji iz uvodnih napomena o ciljevima i zadacima nastavnog predmeta predviĎenim za taj razred. Ukupnost nastavnih predmeta razvrstanih po uzrastima bi trebalo da bude pregled celokupnog ljudskog razvoj i da obezbedi celovitiji razvoj učenika i njihovih mogućnosti. ekskurzije. nastavnim planom se predviĎaju i drugi oblici vaspitnog i obrazovnog rada (dodatna i dopunska nastava. sadržaja.). kakva predznanja mogu da očekuju i kakvu korelaciju da izvrše. mogućnostima učenika na odreĎenim starsnim nivoima. messtu odreĎivanja predmeta u nastavnom planu (njegova zastupljenost u fondu časova). Opšte i tehničko obrazovanje su osnava za profesionalno obrazovanje. Pri utvrĎivanju nastavnog plana trebalobi da se bodi računa o: ciljevima i zadacima osnvnog ili srednjoškolskog vaspitanja i obrazovanja.

U spiralnom rasporedu imamo vraćanje na obraĎeno i prelazak na drugi nivo sa višim i proširenim znanjem. mada termin nije šire prihvaćen u stručnoj literaturi. Metode i sredstva nastave. Metoda je put. 4. (Pričajte o onome sa čim radite. 2. One same po sebi nisu dovoljne. Nastavna sredstva. ali uz ponavljanje i proširivanje znanja. linearni raspored – po kome učenik samo jednom uči dati sadržaj. One odreĎuju kako bi trebalo da teče nastavni proces i koje i kakve aktivnosti bi trebalo da ispunjavaju učenici i nastavnici. Natavne metode zavise od cilja i zadatka vaspitanja i obrazovanja. a zatim prelazi na drugi. 3. Za razliku od nastavnih principa koji usmeravaju didaktičku aktivnost učenika i nastavnika. njihove karakteristike i način korišćenja u nastavi. . d) Udţbenici i priručna literatura za nastavnike i učenike. Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. specifičan način ispitivanja. racionalni princip (oblici zaključivanja). dobro pripremljen i dobra poznavalc svog rada. raspred sadržaja u vidu spirale – nalazi se izmeĎu linearnog i koncentričnog rasporeda. metode govore o tome kako tu istu aktivnost sprovesti. njih odreĎuje nastavnik. postupak odn. 3. Danas se za nastavni program sve više uvodi izraz curriculum. formiranju pogleda na svet i pripremanje za život.U didaktici se izdajaju tri osnovna sistema programskih sadržaja: 1. 38. One su objektivni činilac izvoĎenja nastave i posrednik u prenošenju znanja od nastavnika ka učeniku. način prilaženja zadatku. ali isto tako je važna i aktivna uloga učenika. koncentrični raspored – isti sadržaj se obraĎuje dva ili više puta. tačke gledanja na podatke. Nastavne metode podrazumevaju način upravljanja radom učenika u procesu nastave.) 36. način istraživanja sa ciljem da se otkrije neka istina. čije uspešno savlaĎivanje zavisi od prethodno usvojenog sadržaja. Metoda podrazumeva primenu četiri operacije: 1. koji omogućava sticanje znanja i njihovu primenu u praksi. Pojam nastavnih metoda. a isto tako doprinosi i razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja. 2. čemu to sluţi itd.

Nastavnik može biti u ulozi posrednika i nekoga ko može pomoći u korišćenju tih sredstava. koje bi trebalo interpretirati''. Klasifikacija nastavnih metoda. reči i praktična delatnost. Savremena didaktika sve više teži primeni različitih sredstava (povezanost medija). laboratorijski metod) . Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda Poljski didaktičar Okonj je dao jednu od podela nastavnih metoda koja na najbolji način prikazuje osnovu i primenu metoda. mikroskop. vizelna i audiovizuelna sredstva. 4. rad sa knjigom) 3. kabineti za učenje jezika. 3. Nastavna sredstva se mogu podeliti na auditivna. Specifičnosti pojedinih nastavnih metoda. metode zasnovane na rečima (monološka: opis. predmet su onog o čemu se uči i pomažu nastavnicima da na slikovitiji i zanimljiviji način vode tok časa. dijaloška (popularna predavanja. laptopovi) Sve je veći značaj upotrebe audiovizuelnih sredstava jer ''ne unose život u razred. modeli. itd. 2. Nastavna sredstva. Ta osnova podrazmeva tri grupe nastavnih metoda: 1. Da li će neko sredstvo za potrebe nastave biti sredstvo za rad ili učenje to zavisi od njegove primene na času. Osnova od koje polazi pri razvrstavnju je: posmatranje.). pripovedanje. Njih je potrebno planski i sitematski uklopiti sa ciljem i sadržajem časa i sa nastavnom metodom. 37. Izuzetno motivaciono deluju na učenike. grafoskop. audiovizuelna sredstva (mašine za učenje. skice. slike.Nastavne metode povlače odgovarajuća nastavna sredstva. itd. već znake spoljnog sveta. Nastavna sredstva pomažu u izvoĎenju nastavnih sadržaja. metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika (praktična zanimanja. kasetofon. Razlika izmeĎu nastavnih sredstava (koje koristi nastavnik) i sredstava za učenje (koja služe učeniku) nije didaktički opravdano. diskusije). kompjuteri. Ne može se povući jasna crta izmeĎu učenja i nastave. 5. pisana (verbalna) sredstva (udžbenici i štampani materijali). metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje) 2. Pri odabiru nastavnih sredstava trebalo bi da se vodi računa o adekvatnosti i primenjivosti na tu metodu. tehnička akustička sredstva (gramofon. nemaju sama po sebi sadržaj. prosta (vizuelna) sredstva (originalni predmeti.). pričanje. tehnička vizuelna sredstva (foto aparati. projektor. bez obzira da li su tradicionalna ili savremena. CD plejer). mape. Poljski pedagog Okonj iznosi podelu nastavnih sredstava na šest kategorija: 1. lakše i duže pamte gradivo.

Opšta pravila: posmatranje bi trebalo da se organizuje na takav način da svi podjednako doĎu u dodir sa izloženim i da detaljno pregledaju predmet. Ograničenosti: Uglavnom se odnosi na činjenicu da samo opažanje nije dovoljno za ukupne aktivnosti ii rad učenika. Ona se sastoji u izlaganju različitih prirodnih predmeta (realnih). stiče potrebna znanja i svstrano se angažuje.. CD. > Monološka < Oblik verbalnog izlaganja u kome nastavnik sam izlaže gradivo naziva se monološka metoda. Često je povezana i sa pokazivanjem. pitanja koja se postavljaju da daju suštinske i bitne odgovore i da posmatranje ostvari cilj upoznavanja sa odreĎenom pojavom.NASTAVNE METODE . pripovedanja o konkretnim sadržajima nastave.Metode zasnovane na posmatranju – *Pokazivanje – naziva se još i demonstrativna metoda. Pomaže pojedincima da na pravi način usmere svoju pažnju. povezuje i donosi zaključke. Često zamenjuje posmatranje stvari i bilo bi dobro da se priča nastavnka što . DVD. prelaz se na objašnjenje). prikazivanje odreĎenih pojava. *Pričanje – Pričanje je izlaganje u obliku opisivanja rečima. Karakteriše je izražena uloga nastavnika i pasivan položaj učenika. slika. Stiču znanja na jednostavan i lak način. Najčešće se koristi u nastavi u dva vida: slikovito (opisivanjem slike.. Prednosti: Učenik se upoznaje sa raznovrsnim pojavama na opipljiv način. . slike fotografije. predmeta.Metode zasnovane na rečima – Da bi se rečima jasno iskazala stvarnost njima se mora pravilno služiti. Nastavna sredstva : različiti aparati.modela.) i analitičko (nakon iznošenja odreĎenih činjenica. Zato su ove metode podeljene na nekoliko i razvrstane u grupu monoloških i dijaloških metoda. mape.. modeli. magnetna tabla. reljefi. dogaĎaja. a zajedničko im je to što ih koriste ili samo nastavnici ili samo učenici: *Opisivanje – Najjednostavnija metod da se učenici upoznaju sa sadržajem. Poznata je i kao metoda usmenog izlaganja i sticanja znanja.. dogaĎaja ili procesa i objašnjavanje njihovih bitnih svojstava. makete. ima mogućnost da uočava. Postoje tri tipa monološke metode. Ova metoda daje neophodnu osnovu čulnog opažanja bez koje nema uspešnog usvajanja znanja i razvijanja apstraktnog mišljenja.

pravila. Zasniva se na pitanjima i odgovorima. na lak način saznaju činjenice. kontinuirano izlaganje složenijeg sadržaja. *Katihetički razgovor – metoda koja se koristi za proveru znanja i ocenjivanje. predavanje mora biti dobroosmišljeno. mnoge su prednosti ove metode: ona budi interesovanje i motivaciju kod učenika. Nastavnik je voditelj diskusije i pomaže da se ona odvija u pravom smeru. Ova metoda više odgovara starijim učenicima. ali ako predugo traje postaje zamorna i mogućnosti da zapamte su sve manje. a istovremeno na osnovu njihovih odgovora da proceni nivo usvojenog znanja. da naglasi bitno i suštinosko. ona od učenika očekuje pasivnu ulogu slušača. definicije). Nastavnik obično stavlja pred učenike odreĎeni zadatak i putem vešto postavljenih pitanja podstiče znanja koja oni već imaju i tako ih dovodi do otkrivanja istine. Iako ih do neke mere angažuje. da bi se uspešno sprovela neophodno je da učenici več poseduju odreĎena znanja iz te oblasti. Da bi bilo uspešno. Ona se u savremenoj nastavi koristi u onim situacijama kada nastavno gradivo treba doslovno zapamtiti (zakoni. razgovoru nastvnika sa učenicima i u tome je njena osnovna karakteristika. Primenjivija je u starijim razredima. kad god je moguće trebalo bi ga povezati i sa drugim metodama. Osposobljava učenike za samostalan rad i podstiče aktivnost i angažovanost. da bude zanimljivo. Jedan od kritičara ove metode (nemački pedagog Gaudig) je smatrao da ova metoda bi trebalo da ide u obrnutom pravcu i da pitanja postavljaju oni koji ne znaju onome ko ih zna. pri čemu nastavnik ima vodeću ulogu. Veoma dobro utiče na stvaranje demokratske klime u odeljenju i razvijanje takvog razmišljanja. razvija toleranciju i poštovanje različitosti. Ova metoda ima efekta u mlaĎim razredima kao uvoĎenje u nova saznanja ili kao priprema za rad gde nastavnik saznaje šta učenici već zanaju na tu temu. Razgovor pomaže nastavniku da podstakne učenika na razmišljanje. činjenice. a ne monotono. *Predavanje – Od svih pomenutih ovo je najsloženija metoda. *Diskusija – ova metoda se sastoji u razmeni mišljenja na odgovarajuću temu. jer predstavlja duže. više nego intelektualna. *Popularno predavanje – metoda zasnovana na razgovoru nastavnika i učenika. Kod ovog metoda dominira emocionalna komponenta doživljavnja.više oslanja na znanje učenika da bi im sadržaj bio shvatljiviji. > Rad sa knjigom < . > Dijaloška < Dijaloška metoda spada u metode zajedničkog rada učenika i nastvnika koja bi trebalo da dovede do odreĎenih rezultata i postizanja cilja. zahteva intelektualnu angažovanost. Nastavnik smišljeno i prema odgovarajućem redosledu učenicima postavlja pitanja na koja oni odgovaraju. U dijalošku metodu spadaju: *Heuristički razgovor – metoda koja usmerava učenike da sami traže rešenje postavljenog problema.

a to je kombinovano programiranje. uzrasnim osobenostima učenika..Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika*Laboratorijska metoda – Ovom metodom se učenici osposobljavaju da izvode eksperimente. od svakog se očekuje da korektno odgovori na pitanja ili reši problem. Primena nije ni malo jednostavna.). . sadržaju i specifičnosti nastavne materije. . Pretežno se koristi za ponavljanje i utvrĎivanje. utvrđivanje. Ova metoda podstiče samostalan rad i sticcanje znanja. veličini i obimu razreda i stručnoj pripremljenosti nastavnika. svaki učenik se upoznaje sa sadržajem. a onda se pruža mogućnost izbora: dobijaju objašnjenja i podatke. onaj ko pogreši dobija neki vid pomoći i objašnjenja kao pomoć. Potrebno je prethodno izvršiti temeljnu pripremu i laboratorije i učenike uputiti u ceo proces izvoĎenja eksperimenta. Nastavna materija se izlaže u delovima. neposredno iza toga prima informaciju o tačnosti odgovora. itd. Na ovaj način učenici se vode od početnog nivoa i idu ka željenom. 2. On smatra da koraci ne moraju biti mali. već i za utvrĎivanje i proširivanje znanja. . On je sastavio sistem programirane nastave u kojoj: 1. rad u radionicama.. za izradu projekata i istraživanja. >> PROGRAMIRANA NASTAVA I UČENJE << Teoriji o programiranoj nastavi je izložio američki psiholog Skiner u svom delu ''Nauka učenja i umetnost poučavanja'' nakon što je utvrdio slabosti nastave i učenja u školama. već nešto složeniji i nudi višestruki izbor odgovora. didaktičkom cilju nastavnog časa (predavanje. školskom vrtu. kratkim koracima iza čega sledi pitanje i tačan odgovor. Ova metoda je tesno povezana sa formiranjem i usavršavanjem veština i navika. 3.Ova metoda sastoji se u sticanju znanja putem štampanog materijala ili teksta. obrada. U praksi se pojavio i treći vid. Svaki naredni korak je uslovljen prethodnim. Koristi se ne samo za davanje. nastavno gradivo se izlaže linearno. Osnovna ideja je da putem ispravljanja grešaka učenik doĎe da znanja. a mogu i ponovopreči na linearnu šemu ili dobiti nove zadatke.Kriterijumi za izbor nastavnih metoda Pri izboru nastavnih metoda trebalo bi da se vodi računa o sledećem: opštem cilju i zadatku vaspitanja i obrazovanja. proizvodni rad. na času i vannjega. prirodi. Aktivnost učenika je slična naučnom radu. u kom se insistira na detaljnijem izlaganju gradiva npr. koja potiče od Kraudera. Ovde spada praktičan rad.linearna metoda. Pored ove metode ima i razgranata metoda. *Metoda praktičnih aktivnosti – Cilj praktičnih metoda je sticanje znanja i veština na osnovu praktičnih aktivnosti. relativno kratkim prezentacijama o suštini ili delu nastavnog gradiva.

koji je ustanovljen pre 300 godina i ustanovio ga je Komenski. organizacionu jasnost. rad u parovima. Sadržaj časa (Uvod – Tok –Zaključak). časovi za utvrĎivanje 4. Nastava je organizovana po razredno-časovnom sistemu. Nastao je kao zahtev društvene zajednice i odgovor na potrebe buržoazije. Priprema bi trebalo da sadrži. idejno i emocionalno delovanje nastavnika u kolektivu sa učenicima. Nastavni čas je glavni element razredno-časovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave. Oblici i tipovi nastave. da učenika osposbi zanjegovu uspešnu primenu. 39. časovi za kontrolu znanja Struktura časa podrazumeva tok. Uzrast učenika i njihove radne sposobnosti. Cilj. Vremensku strukturu. itd.Značajna šrednost programirane metode je u individualizaciji i odreĎivanju sopstvenog tempa rada. moguće je diferenciranje sadržaja. U svom delu ''Velika didaktka'' Komenski je obrazložio neophodnost grupnih oblika rada koji se odlikuje: istovremenim početkom svake godine u isto vreme i svakom nastavnom danu. individualni. Evo jedne od klasifikacija: 1. Organizacija rada na času: Oblici rada na času (podela koju je sačinio Klafki) je na frontalni rad. Cilj svakog nastavnog časa je da učeniku obezbedi sistematsko sticanje odgovarajućih znanja. Nastavne metode. Postoji puno klasifikacija i didaktika ne izdvaja ni jedan tip kao opšteprihvaćen. da unapredi samostalno učenje i da doprinese vaspitanju. odreĎenom dužinom rada. Ovakav rad i dan danas obezbeĎuje sistematičan rad. . unutrašnju povezanost i meĎusobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata. A kao mane uzima se to što se smanjuje interakcija meĎu učenicima i sa nastavnikom. podela na kurseve po godinama i odreĎivanje programa u svakoj godini. Tipovi časova se odreĎuju prema didaktičkim zadacima. uvodni časovi 2. Organizacija nastave i 41. podela na razrede prema uzrastu. časovi za usavršavanje i razvijanje sposobnosti 5. nastava u grupi i timska nastava. timski. časovi za prenošenje novog znanja – obrada 3.

Ekskurzije se utvrĎuju godišnjim planom rada škole. proizvodnji. . geografske. Ovaj rad se pokazao dobar u ponavljanju i vežbanju.Rad u parovima je zajednički rad dva učenika. (ovo me mrzelo da kucam. tekuće (organizuju se uporedo sa obradom gradiva). biološke. Prema mestu u nastavnom preocesu mogu biti: uvodne (imaju za cilj prikupljanje podataka za istraživanje).. >>EKSKURZIJA<< Ekskurzija je oblik vaspitno-obrazovnog rada. može i iz različitih predmeta.Individualni rad je rad u kome svaki učenik samostalno rad. Motivacija učenika za učenje u nastavnom procesu. a potom objedinjava reakcije učenika.Timska nastava je kada više nastavnika preuzima rad u jednom odeljenju. Uspeh ekskurzije zavisi od dobre organizacije. . Individualni rad je neophodan u svakoj nastavi jer osamostaljuje učenike u učenju. kao pojedinac. istorijske. Primenom rada u grupi mogu se postići tri pedagoška cilja: jačanje samostalnosti i sposobnosti individualnog učenja. istorijskim znamenitostima. razviju interesovanja i obogate iskustvo. . osposbljavanje za saradnju u grupi. Organizuje se s ciljem da se učenici upoznaju sa kulturnim. Domaćim radom učenik se uči samostalnom učenju i usredsreĎivanju na njega. učenici mogu dobiti i . Školski i domaći rad učenika. zaključne ekskrzije (na kraju obraĎenog gradiva. ovaldavanje primenom praktičnih metoda. folklorne. U takvoj nastavi svi učenici obično ispunjavaju sve zadatke i usmereni su na nastavnika. estetske.Grupni rad je samostalan rad i učenje u grupi. Postoje različite vrste ekskurzija: u prirodi. Pored individualnih zadataka. Domaći zadaci mogu biti pismeni. Nastavnik usmerava rad na ceo razred. utvrĎivanje i produbljivanje znanja koja su stečena na času. usmeni ili praktični. Cilj domaćeg rada je ponavljanje. 40. Zasniva se na radu u grupama od 3 – 6 učenika. to svi znate) 42. u cilju utvrĎivanja). prirodnim bogatsvima i da prošire svoja znanja. . Domaći rad je tesno povezan sa školskim radom i zajedno oni čine didaktičko jedinstvo.Frontalni rad je zajednički rad svih učenika pod neposrednim rukovodstvom nastavnika.

2. Pažnja učenika (on može da razume cilj. Poseban problem pri davanju domaćih zadataka je voĎenje računa o stvarnim mogućnostima učenika. nastojati da domaći zadatak sadrži suštinu. Sistematičnost (svaki novi oblik rada bi trebalo da bude povezan sa prethodnim). Za uspešno vežbanje potrebno je da budu zadovoljeni sledeći uslovi: Dobro organizovan i smišljen način vežbanja od strane nastavnika.grupne zadatke kao što je istraživanje ili projekat.Tekuće ponavljanje – ponavljanje na kraju časa. Ponavljanje posle većih celina – po završetku programske celine ponavlja se suština. Nastavnik može da organizuje i druge vrste ponavljanja. potrebno je jasno im objasniti šta se od njih očekuje i kako da urade domaći. Na početku školske godine – s ciljem da se obnovi ranije naučeno gradivo. Raznovrsnost vežbanja. stalno ponavljanje naučenog s ciljem ada se na zaboravi i stalno nadovezuje na novo gradivo. Završno ponavljanje – sistematizacija gradiva VEŢBANJE Vežbanje je jedan oblik ponavljanja sa naglašenom praktičnom primenom znanja. šta se i kako vežba. 4. kao što su: 1. Ponavljanje. laboratorijska. PONAVLJANJE Ponavljanje se organizuje odmah posle nastavnikovog izlaganja novog gradiva radi boljeg usvajanja. 43. Uglavnom se odnosi na sažeto ponavljanje suštine. Ona mogu biti: usmena. Ovo ponavljanje je veoma važno zato što istraživanja pokazuju da se u toku letnjeg raspusta zaboravi oko 50% naučenog. voditi računa o obimu i redovno ih proveravati. uspeha i razvitka učenika u nastavi. koji će jasno postaviti ciljeve vežbanja. pismena. 3. Usmerenos ka cilju. Da nastavnik bude svestan razlike meĎu učenicima.ali da bude naepžljiv). Proveravanje rezultata nastave – ocenjivanje rada. Efikasna nastava podrazumeva redovno ponavljanje i vežbanje. trebalo bi da se vodi računa o raznovrsnosti zadataka. 44. . utvrĎivanje i veţbanje u nastavnom radu. Svesnost učenika o značaju vežbanja. tehnička. grafička.

ali i učenika. Vrste proveravanja: .realan i ostvariv.Završno proveravanje.Prethodno proveravanje. Pismena provera. Davanjem ocene vrši se vrednovanje ukupnog rada učenika. . na taj način se vrši provera znanja kojim je učenik ovladao i daje se odgovarajuća ocena. praktično ili kombinovano.Proveravanjei ocenjivanje neophodan zadatak nastavnika tokom i na kraju nastavnog procesa. . kvalifikacioni. Praktična provera. U našoj zemlji ocenjivanje je numeričko (od 1 do 5) i opisno. Planiranje nastave služi i kao izvestan podsetnik nastavniku. plan mora da obuhvati očekivane ishode. rezultate planiranih uticaja. a u odreĎenim vremenskim periodima.Ispiti. 45. Proverava se nivo znanja koje su učenici usvojili tokom perioda. Planiranje nastavnog rada predstavlja: definisanje cilja aktivnosti. diferencijalni. 3. Za nastavnika to je pedagoški i ljudski akt. završni.Tematsko provreravanje. na početku školske godine ili prelaska u novi klasifikacioni period. utvrĎivanje cilja delovanja. Za uspešno planiranje u nastavi značajni su sledeći zahtevi: 1. godišnji. obično se primenjuje nakon obrade pojedinih nastavnih celina. plan mora da se odnosi na odreĎeni predmet ili predmete. pismeno. stiče se uvid u nivo znanja kojim učenici vladaju. Metode proveravanja i ocenjivanja: Usmena provera. Glavnu osnovu svakog planiranja rada čine: učenici i nastavnici i interakcija izmeĎu njih. . pravljenje celine neophodnih aktivnosti. izbor aktivnosti. 2. omogućava dalje planiranje.treba utvrditi kiličinu i složenost gradiva . Mogu biti: prijemni. I mogu se obavljati: usmeno. Sistem i kriterijumi za ocenjivanje utvrĎeni su Uputstvom o načinu i postupku ocenjivanja učenika. Provera putem testova Ocenjivanje je veoma složen proces za nastavnika. sredstva i uslova. kroz koji se manifestuje nastavnik kao pedagog i čovek. . provera znanja u okviru jednog ili više predmeta. On mora biti: . primenjuje se krajem klasifikacionih perioda i na kraju godine. sadržaja. Planiranje nastavnog rada Planiranje rada je jedna od najznačajnijih delatnosti u vaspitno obrazovnoj ustanovi.

PERIODIČNI PLAN RADA (mesečni.. Sadrži planove po predmetima. plan saradnje sa roditeljima i institucijama. itd. nedeljni. klubova..potrebno je voditi o redosledu . planove slobodnih i vannastavih aktivnosti. tok časa. plan rada odeljenjskih zajednica itd. broj časa. plan rada Ďačkog parlamenta. očekivane ishode. povremena. dodatne..voditi računa o prirodi i specifičnosti nastavnih sadržaja . 2.imati u vidu da nisu svi meseci u godini isti .predvideti tok Planiranje se javlja najčešće u tri oblika: 1. odreĎuje ciljeve. 46. dopunske. On je aktivni činilac nastavnog procesa. sekcija. Sadrži: ciljeve i zadatke. Na kraju. koordinator. ali sve se više ističe i aktivna uloga učenika. izborne. nastavnu jedinicu. fakultativne nastave. metode. samokontrola. PLANIRANJE NASTAVNOG ČASA – Neophodna je dobra i temeljna priprema nastavnika za uuspešno izvoĎenje časa. Ona može biti stalna. plan izvoĎenja ekskurzija. specijalne nastave. Srećno svima! . tromesečni) – ovaj plan čini grupa tematski povezanih celina 3. GODIŠNJI PLAN RADA – Planiranje celokupnog vaspitno-obrazovnog rada škole. zaključak. obavezna je kontrola izvršenih planova. Nastavnik kao činilac nastavnog procesa Organizator. bira sredstva za rad.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->