Pedagogija

Pedagogija (Pitanja i odgovori

)
Szerző: Marijana Tešić, Marija Stevanovic és 12 további a(z) ISPIT ZA LICENCU csoportban · Dokumentum szerkesztése OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE –

1. Značaj vaspitanja za razvoj pojedinca i društva Vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam. Ono se odnosi na sve što ljudi planski, svesno i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što preduzima društvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono što vaspitanik čini u odnosu na društvo. Kako se menjalo društvo tako se menjao i povećavao značaj vspitanja. Vaspitanje je neophodno zbog sve veće količine znanja koje je potrebno da pojedinac usvoji radi uspešnijeg i lakšeg života u savremenom svetu - stvoreno ''društvo koje uči'', a čovek je sam sebe doveo u situaciju da se stalno usavršava i uči, pa je za cilj vaspitanja postavljeno formiranje svestrane ličnosti vaspitanika. Vaspitanje postaje doživotan proces. A kulturan čovek se razlikuje od nekulturnog jer mu je bogatija riznica ciljeva. Značajno je zbog meĎusobnog zbližavanja ljudi i uspešnije komunikacije i predupreĎivanja negativnih pojava kao što su agresivnost, egoizam, izdaja, gramzivost, asocijalnost i drugo. Važno je zbog intenzivnijeg razvoja individualnog karaktera vaspitanika.

2. Mogućnosti i granice vaspitanja Kako mogućnosti, tako i granice vaspitanja leže u nasleĎenim osnovama, uslovima društvene sredine u kojima se ličnost razvija, u pravovremenom i pravilnom organizovanju vaspitanja i u ličnom angaţovanju vaspitanika. Mogućnosti i granice ljudskog vaspitanja su društvenoistorijski uslovljene, jer čovek živi i razvija se u odreĎenim društvenim okolnostima. TakoĎe zavise i od pola, temperamenta, pravovremenog otkrivanja talenta, zdravstvenog stanja, kulturne, religijske i druge tradicije. Faktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosa nazivamo ometajućim faktorima. A važna uloga nastavnika je da naĎe taj balans izmeĎu ovih odnosa, da otkrije sklonosti i sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju.

3. Odlučujući faktori u razvitku ličnosti Bitni faktori koji utiču na razvoj ličnosti su: nasleđe, sredina, vaspitanje i aktivnosti vaspitanika.

NasleĎe je proizvod dosadašnjeg života ljudi i genetska predodreĎenost ličnosti (telesna graĎa, endokrini i nervni sistem). Sredina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik živi. Ovi faktori su meĎusobno povezani i uslovljeni.

4. Vaspitanje i ličnost Vaspitanje je najširi pedagoški pojam i odnosi se na sve što ljudi sistemski, namerno, organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti. Cilj vaspitanja je stvaranje svestrane ličnosti. Proces vaspitanja ličnosti kroz njenu aktivnost i delatnost je višeslojan. *U njemu se mogu izdvojiti tri procesa: 1. proces usvajanja, znanja i umenja – racionalna osnove 2. proces razvijanja psihofizičkih sposobnosti –vrednosna i humanistička 3. formiranje pogleda na svet – vrednosna i humanistička *U toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja možemo izdvojiti tri etape: 1. etapa racionalnog 2. etapa emocionalnog 3. etapa voljnog (Sve tri su jedinstvo misli, osećanja i postupanja) *Osnovna područja razvoja ličnosti se obično dele na: 1. kognitivni razvoj (razvoj volje, intelektualne sposobnosti) 2. afektivni razvoj (stavovi, mišljenja, emocije) 3. psihomotorni razvoj (upravljanje motoričkim aparatima ljudskih organa) Sva tri se uklapaju u pojam vaspitanja u širem smislu.

5. Vaspitanje i društvo

Vaspitanje je delatnost koja omogućava funkcionisanje društva u razvojnom smislu. Vaspitanje je recipročan i povratan odnos razmene koji kroz složene socijalne uslove uključuje sve ljude. Društvena uslovljenost vaspitanja se zapaža još od samih početaka ove delatnosti. Isti oblici vaspitanja pojavljuju se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od drugih. Dakle, vaspitanje je tekovina društvenih odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih ciljeva vaspitanje vodi jednom sveopštem progresu i razvoju. Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, staleškom, klasnom i politilkom strukturom društva. Uložena sredstva jednog društva u vaspitanje višestruko se vraćaju istom tom društvu. Bogatije društvo – bolji sistem vaspitanja.

6. Vaspitanje i kultura Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguću transformaciju nižih oblika postojanja u više i humane oblike egzistiranja čoveka. Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za životne ili profesionalne uloge, već se bavi i stvaranjem svestrane ličnosti, koje u sebi sadrži i elemente kulturne ličnosti. Razvojem kulture razvijano je i vaspitanje. Veza je uvek bila obostrana. Vaspitanje u kulturi ima i produktivni karakter, jer stvara potencijale za novi napredak i razvoj. Vaspitanje je i sredstvo susreta različitih kultura i uporeĎivanja različitosti.

7. Vaspitanje i rad Vaspitanje i rad su dve večito povezane i uslovljene društvene funkcije. Kada se rad pojavio kao osvešćen oblik čovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i način za prenošenje tih čovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja čovek razvija svoje radne osobine i menja svoje individualne mogućnosti. Vaspitanje ne sme u potpunosti biti podreĎeno radu već mora imati i šire ciljeve vaspitanja celovite svestrane ličnosti.

8. Najpoznatije koncepcije ( teorije, škole, pravci vaspitanja ) Naučnici i teoretičari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji način, koja je svrha i pravac vaspitanja. Lista onih koji su težili da daju kompetentan odgovor na to stalno se proširivala. Koncepcije vaspitanja se prvenstveno razlikuju po tome šta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva. One stižu u pedagogiju iz različitih središta društvenih uticaja: od školskih reformatora, od filozofa i naučnika, voĎstva partijskih i revolucionarnih pokreta, religijskih organizacija itd. i bez obzira odakle dolaze ove koncepcije se sistematizuju, meĎusobno konfrontiraju i procenjuju i postaju pedagoške koncepcije. Njih ima u istoriji pedagogije na stotine, neke su vrlo slične, a većina meĎusobno suprotstavljena. Njih nije jednostavno grupisati i razvrstati. → Poljski pedagog Bogdan Suhodolski smatra da se borba vodi izmeĎu dve pedagogije tj. dve pedagoške koncepcije: 1. pedagogija esencije, koja insistira na opštosti, univerzalnosti, trajnosti

i nepromenjenosti, okrenuta je ka budućnosti, ka idealnom (ona govori o tome šta bi vaspitanik trebalo da bude). 2. pedagogija egzistencije, koja insistira na različitosti, individualnosti, pojavnom, prolaznom i promenjivom, okrenuta je neposrednoj sadašnjosti (ona pita šta vaspitanik jeste). → Češki pedagog František Singule smatra da postoji jedanaest pravaca savremene buržoaske pedagogije: reformna, pragmatistička, eksperimentalna, dinamička, psihoanalitičko-individualna, fašistička, socijalna, kulturna, esencijalistička, egzistencijalistička i religijska. → Pravci vaspitanja se mogu podeliti u nekoliko grupa: -Dete -Društvo (Država) čoveka i društva -Bog -Gentska šifra -Vrednosti van samog

-Sam pojedinac

→ Nikola Potkonjak sve značajnije pedagoške koncepcije i autore analizira s obzirom na to kakvi su im stavovi o predmetu , metodama, položaju vaspitanika i sadržaju vaspitanja i obrazovanja. Stare i nove koncepcije vaspitanja nam pomažu da kritički i samokritički gledamo na teorije o vaspitanju i pomažu nam u sprovoĎenju novih ideja.

9. Cilj i zadaci vaspitanja Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili više idealno zamišljen i generalizovan lik čoveka, ličnost određenih svojstava i sposobnosti, koje se žele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog člana određenog društva. Opšti cilj vaspitanja i obrazovanja u našem društvu je slobodna, svestrana ličnost – koju karakteriše bogatstvo ličnosti i njena kulturna osobenost i sposobnost. Tako je cilj vaspitanja svesno razvijanje svih potencijala jedne ličnosti (nasleĎenih i prethodno stečenih), njihovo bogaćenje i objedinjavanje u raznovrsnosti, razvijanje kritičkih sposobnosti, osposobljavanje ličnosti za stalno usavršavanje. Ciljevi vaspitanja se stalno moraju redefinisati i menjati u skladu sa opštim društvenim promenama i potrebama ljudi. Ono što odreĎuje ciljeve i zadatke vaspitanja je: Društvena zajednica utiče na prirodu i formulaciju ciljeva i zadataka vaspitanja svojim ureĎenjem; Priroda i karakter ljudskog rada, razvijenost sredstava za rad, podele u radu, položaj pojedinca u sferi proizvodnje; Ideološka i politička shvatanja i sistem vrednosti koje društvo i pojedinci proklamuju; Saznanja o čoveku i njegovoj prirodi; Tradicija; Stanje pedagoške nauke, srodnih nauka i izgraĎenost sistema vaspitanja, posebno školstva; Poloţaj, ţelje, potrebe, interesi i ambicije samih ličnosti.

Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke Vaspitanje je oduvek bilo predmet proučavanja. Istorija vaspitanja je starija od istorije pedagogije. Ciljevi vaspitanja su sastavni deo društvene svesti o potrebama.PEDAGOGIJA – 11.) 2. → Jedan opšti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane ličnosti: 1. tako je to iskustvo odabirano i uopštavano.). Zadaci umnog i radnog vaspitanja (usvajanje naučnih znanja i sistema vrednosti. veka izdvojile posebne nauke. prema nivou: društvene kompetentnosti (ustav.. Grči filozofi su u svojim delima prvi govorili o vaspitanju i njegovom značaju. Zadaci društveno-moralnog vaspitanja (izgradnja moralne svesti. Ciljevi vaspitanja se sprovode na svim nivoima i svim područjima vaspitnog rada. itd. prema uzrastu (predškolski. nacionalni. Kao što su se vaspitanjem.. prema vrstama škola i vaspitnoobrazovnim institucijama. prema programskim celinama. Prve forme uopštenog vaspitanja postavljeni su kroz filozofiju.10. propis). Zatim su se iz filozofije ''majke svih nauka'' početkom 19. Prvim značajnim pedagoškim delom se smatra ''Didactica magna''. zakon. s kolena na koleno. Teško je tačno i precizno odrediti kada nastaje pedagogija kao nauka i kada vaspitna praksa postaje pedagoška teorija. odnos prema zajednici i drugima) 3. pa mnogi taj trenutak smatraju za zvaničan početak pedagogije kao nauke. Na samom . Zadaci fizičko-zdravstvenog vaspitanja (očuvanje i jačanje zdravlja) . moralnih osećanja. ideološki. Na formiranje ciljeva i zadataka vaspitanja utiču opšti i posebni ciljevi konkretnog društva u kome se vaspitanje odvija (individualni. prema nastavnim predmetima i programima. naučni. formiranje radnih navika i umenja. češkog pedagoga Jana Amosa Komenskog. školski. tako i pedagogija. Za društvene i lične ciljeve važno je da budu konkretizovani i formulisani tako da ih svaki pojedinac veoma jasno shvata i razume. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktičnom radu Cilj vaspitanja odgovara na pitanje šta ţelimo. a zadaci vaspitanja na pitanje šta bi trebalo da uradimo da taj cilj ostvarimo. kojim je postavio najznačajniji kamen temeljac pedagogije u 16. Zadaci estetskog vaspitanja (stvaranje lepog u društvu) 4.. društveni. razvijanje stvaralačkog stava. prenosila životna i radna iskustva. Do toga je dolazilo postepeno i na različite načine u različitim epohama. mogućnostima i pravcima društvenog razvoja. ekonomski. pa sve do ciljeva i zadataka jednog nastavnog časa. odrasli). veku.

TakoĎe za bogatije članove društva. već i kako ga organizovati i voditi oko i sa vaspitanikom da bi se ostvario cilj. ekonomija obrazovanja idr. U nastavu se . usvajanje običaja i verovanja zajednice. U prvobitnoj zajednici vaspitanje još uvek nije bilo izdvojeno u posebnu društvenu delatnost. već se usavršava. Zasnivalo se na prenošenju iskustava neophodnih za opstanak i održanje. kada i u kakvim uslovima je nastalo.početku 19. a vaspitanje su obavljali sveštenici. 3. Uopštavanje pozitivnih iskustava je jedan od najstarijih metodoloških pristupa. gramatička i retorska. sistematizacijom i uopštavanjem pozitivnog pedagoškog iskustva. Stari Kinezi su takoĎe opismenjavali bogatije. filozofija vaspitanja. veka pojavio se i Herbart. ali nije prevaziĎen. Atina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske ličnosti. 2. a ne jedini osnivač pedagoške nauke. Kroz istoriju se pokazalo da su mnogi značajni pedagozi bili i pokretači promena u društvu i težili ka njegovom razvoju. Analizom. Najstarije ljudske civilizacije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od varvarskih plemena koja su ih okruživala (U Sumeru su postojale škole i klinasto pismo pre 3000godina. U Indiji je bilo organizovano učenje samo za najviše kaste i učilo se iz veda. a samim tim i vaspitanja. Posebno se ističu tri funkcije pedagoške nauke: 1. pedagoška antropologija. U Rimskom carstvu se izdvajaju tri vrste škola za dečake od 7 do 16 godina: elementarna. Deskriptivna funkcija – opisuje vaspitanje kao pojavu. U novom veku graĎanski stalež postaje osnovan snaga društvenog razvoja. Omogućeno je velikom broju dece da se uključi u školovanje (škola za sve bez obzira na rasu i poreklo). Stalno se bogati novim dostignućima. Predmet pedagogije je vaspitanje i to ne samo tako kako postoji. Izdvajaju se učeniji ljudi koji vrše delatnost vaspitavanja i obrazovanja. 12. pojavom privatne svojine i viška vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih socijalnih podela. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoške nauke Istorija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju društva. a ne na latinskom. kako se razvijalo. U tom smislu su se razvile i pomoćne discipline: pedagoška psihologija. Vreme je pokazala da je neophodno konstituisati jednu celovitu nauku – pedagogiju. koja će proučavati vaspitanje. Sparti i Rimu. pedagogija dolazi do odreĎenih naučnih saznanja o vaspitanju i otkriva veze i zakonitosti. U srednjem veku vaspitanje je staleško (sedam riterskih veština za feudalce). Pedagošaka teorija koja izvire iz prakse – ona daje ideje za ostvarivanje bolje prakse. Dinamička funkcija – ogleda se u njenom doprinosu razvoja vaspitanja i predviĎanju kakva bi škola i vaspitanje trebalo da budu. itd) Za antičko drutšvo vasitanje se obavljalo u Atini. Nastava je organizovana na maternjem jeziku. Percijanci su obraćali pažnju na fizičko zdravlje. Razvojem društva i sredstava za rad. za koga je bolje reći da je sistematizator.

zalagao se za smišljeno vaspitanje u predškolskom periodu. smatrao da bi sadržaj obrazovanja trebalo da čine realne nauke.Na samom kraju 20. Na prelazu iz srednjeg u novi vek: Jan Amos Komenski – Didactica magna. Vitorino da Feltre – učitelj novog tipa. u njoj su sadržani interesi celog naroda. ureĎuje školu koju zovu ''dom radosti''. gde kritikuje feudalno vaspitanje. Napisao ''Kako Gertruda uči svoju decu''. religijskih zabluda. Socijalistički ureĎene zemlje nastavljaju tendenciju karakterističnu za industrijsko društvo.uvode realije (tekovine prirodnih nauka). On oštro kritikuje srednjevekovno vaspitanje. Ţan Ţak Ruso – zastupa interese sitne buržoazije.popularan tokom 19. 20. despotizma. sačinio raazredno-predmetnu-časovnu nastavu. i poč. . a povećava u sektoru obrazovanja. veka u Engleskoj. Škole se grade i opremaju o trošku države. Donose se ''školski ustavi''. on traži opštu obaveznu školu. veka) dovešće do masovnog obrazovanja. ustaje veoma oštro protiv društvene nejednakosti. Dţon Lok – bavi se pitanjem vaspitanja dece viših staleža i porodičnim vaspitanjem. Erazmo Roterdamski – ''Pohvala ludosti''. Pestolaci – ističe se kao veliki učitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema deci. Mišel Montenj – u ''Esejima'' kritikuje učenje napamet i bez razumevanja. bio je protivnik stvaranja državnih škola i smatrao da država ne bi trebalo da brine o školovanju radničke dece i sirotinje. U periodu humanizma sve više se govori o vasitanju. veka smanjuje se potreba za fabričkim radnicima. 13. Herbert Spenser . Franso Rable – u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritički opisuje odnos oca i sina. Industrijska revolucija (kraj 19. Raste potreba za visoko obrazovanim kadrovima. na maternjem jeziku. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela Sokrat – Platon ''Drţava'' – Aristotel (svi u svojim delima govore o vaspitanju) Kvintijan – prvi po svojim delima pravi pedagog – vodio retorske škole i razradio metodiku govorništva. bavio se pitanjem didaktike. Princip očiglednosti se proklamuje.

koji su krajem 18. Nestorović i Mrazović. radio na prevaspitavanju mladih socijalnih slučajeva u vaspitno-radnim kolonijama. U 20. nastava i disciplina.Najpoznatija dela ''Pedagoška poema'' i ''Zastave na kulama''. Za razvoj prosvete i školstva u Srbiji zaslužni su mnogi. Napisao ''Pedagogija i demokratija'' Anton Semjonovič Makarenko – najpoznatiji pedagog socijalističke epohe. sistematična i metodična – formalni stupnjevi nastave. Po njemu je ta cilj izgraĎen na osnovu moralnog religijskog shvatanja. Milan Milićević. demokrata po ubeĎenju. Vujanovski. Dţon Djui – istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. veku se teško može govoriti o pedagoškim klasicima. Svetozar Marković. Prvi koji je pokušao da povuče razliku izmeĎu pedagogije kao teorije i kao prakse. Nastojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu nauku zasnovanu na etici i psihologiji. Nije se slagao sa Rusoovim idejama. Vasa Pelagić. pa nije ni čudo što su ga fašisti hvalili. Dositej Obradović. veka organizovali prvu školu po ugledu na ''Opšti školski red''. asocijativna. Prema Herbartu pedagogija bi trebalo da utvrdi cilj (što je izvesna novina). Po njemu nastava mora uvek biti jasna. ruski pedagog. spadaju u najpopularnije pedagoške knjige u svetu.Johan Fridrih Herbart – od svih pomenutih se najviše izdvaja ovaj nemački pedagog. 14. Sistem naučnih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama Razvijenih naučnih disciplina ima u pedagogiji onoliko koliko ima razvijenih područja vaspitnoobrazovnog rada: Područje vaspitno-obrazovnog rada Naučna disciplina u pedagogiji Vaspitanje u porodici Porodična pedagogija Vaspitanje predškolske dece . Osnovna sredstva koja ističe za ostvarenje tog cilja su : upravljanje decom. Pedagogiju je sa opštih društvenih ciljeva usmerio na konkretne životne ciljeve. Neki od njih su: Mirijevski. Vuk Karadžić. Njegove pristalice su stvorile pokret – herbartijanstvo. već više o istaknutim pojedincima. Ušinski – veoma odlučan antiherbartovac.

prema uzrastu vaspitanika (predškolska. pedagogija odraslih). u uslovima nastave Didaktika Vasp.prema mestu izvođenja vaspitanja (porodična. u internatima i domovima Internatska. andragogija Vasp. . u industriji Industrijska pedagogija Vaspitanje u slobodno vreme Pedagogija slobodnog vremena Pojedine naučne discipline možemo klasifikovati prema drugim kriterijumima: . i vasp. domska pedagogija Obraz. dece ometene u razvoju Specijalna pedagogija Vojno vaspitanje Vojana pedagogija Vasp.Predškolska pedagogija Školsko vaspitanje Školska pedagogija Visokoškolsko obrazovanje Viskoškolska pedagogija Obrazovanje i vaspitanje odraslih Pedagogija odraslih. internatska. . vanškolska pedagogija). i obr. školska.

Metodologija pedagoških istraživanja je put proučavanja. tehnike. život. Povezanost pedagogije i filozofije proističe iz prirode vaspitanja.prema vremenu poučavanja (istorija pedagogije. teorija saznanja. logika. savremena. pre svega to su metode. + Filozofija: Filozofija teži da odgovori na pitanja čovekove egzistencije (šta je čovek.istorijska.razvojna (predviĎanje daljeg razvoja vaspitanja).fundamentalna (osnovna pitanja pedagogije. Pedagogija je naročito zainteresovana za razvoj pojedinih filozofskih disciplina kao što su : etika. kao što su priroda i karakter vaspitanja. Pedagogija nije zatvoreni sistem i u tesnoj je vezi sa drugim naukama. savremena i prognostička . instrumenti i uslovi naučnog saznavanja u području vaspitanja. unutrašnjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja.longitudinalna (razvoj pojave u jednom dužem periodu) i transferzalna (u istom trenutku) . praktična) Polazeći od drugih kriterijuma pedagoška istraživanja se mogu podeliti na: . a pošto se sociologija bavi proučavanjem društva. futurološka pedagogija). kakva je njegova priroda. estetika i drugo. Osnovna su: . + Psihologija: Srodne nauke. misija. onda je ona neizostavna i u pedagogiji. sudbina. Sva ta pitanja su u osnovi pedagoških koncepcija. sistem vrednosti. koji su njegovi osnovni mehanizmi itd.teorijska i empirijska . + Sociologija: Vaspitanje je društveno uslovljeno. šta je to društvo. predmet). . Pedagoška istraživanja su vrlo raznovrsna. Naučno istraţivanje pojava u oblasti vaspitanja i obrazovanja – Metodologija pedagoških istraţivanja Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost čiji je cilj otkivanje i utvrĎivanje zakonitosti. cilj. meĎusobno povezane i prožete.. 15. itd. .).primenjena (operativna.

To su testovi. pouzdani. anketni listići. Izbor i formulacija predmeta istraživanja 2. zatvorenog i kombinovanog. upitnik služi za prikupljanje podataka u vezi sa stavom. mora jasno da izdvaja ono što se meri. Optimalna dužina upitnika je 25 pitanja. Svako istraživanje vaspitnih pojava mora da ima logičan tok i da odgovori na osnovna pitanja: šta proučavati. u suprotnom rezultat neće biti tačan. Odgovori na ta pitanja se dobijaju razraĎenim etapama istraţivanja. a to su: 1. jednostavan i praktičan i diskriminativan tj. OdreĎivanje cilja. tehnika i instrumenata. upitnici. kako prouččavati. Tako s jedne strane se javio metodološki deduktivizam (koji je težio da svede pedagogiju na normativnu disciplinu) i metodološki induktivizam (deskriptivna pedagogija). pomoću kojih metoda. sociometrijski testovi. koja se mogu uraditi za 30 minuta. konkretizacija zadatka 3. tehnika i instrumenata 4. mišljenjem. koji su često bili jednostrani i suprotni. Postoje tri vrste pitanja u upitncima: otvorenog tipa. Anketa tj. To često mogu biti mišljenja o aktuelnom problemu. Analiza rezultata i izvoĎenje zaključaka 8. Instrumenti moraju biti tačni. Izbor metoda. anketnih listova i slično) Istraživački instrumenti su sredstva kojima se prikupljaju činjenice u okviru istraživnja. 16. skica za intervju.U istorijskom razvoju pedagogije poznati su različiti metodološki pristupi u istraživanju pojava u vaspitanju. obuhvatan. Praktična pitanja izrada naučno-istraţivačkih instrumenata u pedagoškim istraţivanjima (izrade testova znanja. Pisanje izveštaja i objavljivanje Uzorak mora verno da oslikava svoju popilaciju. Obrada podataka 7. Prikupljanje podataka 6. interesovanjima ispitanika. . Preciziranje populacije i uzoraka 5. protokol posmatranja.

Pravo na školovanje su imali bogati. pošto se ove ustanove meĎusobno povezane i osnovni cilj im je vaspitna delatnost.On bi u sebi trebalo da sadrži raznovrsne tipove zadataka.UporeĎivanje - 17. Od tradicionalnog do savremenog školskog sistema. testovi inteligencije itd. više i visoke škole i škole za odrasle. Tipovi zadataka su: . (predškolske ustanove. Osnovno obrazovanje je obavezno i jednako za sve. Ona je najznačajnija ustanova savremenog društva. Uporišne tačke u razvoju škola se mogu izdvojiti na sledećinačin: a) predinstitucionalni period – prenošenje iskustva. pisanja i računa d) sholastička škola – religija i klasični jezici e) klasična srednja škola – u periodu humanizma i renesanse . osnovna i srednja škola. Mora se voditi računa da ispitanik prethodno bude upoznat sa temom. Sadrži: temu. srednje.Prisećanje Dopunjavanje . Škola i školski sistem. pitanja. testovi umešnosti. svešteničke i činovničke škole. od lakših ka težim. Za rad nastavnika posebno je značajno da poznaje postupak izrade testova znanja. vreme. prethodno isplanirani razgovor sa pojedincem ili grupom. Najčešće su u upotrebi testovi znanja. posebno zato što pokriva najduže razdoblje organizovanog vaspitanja i obrazovanja jedne ličnosti u toku života. cilj. Testovi. Da bude tako sastavljen da svaki vaspitanik može bar nešto da uradi.Višestrukog izbora SreĎivanje (poreĎati po redu) . On je okosnica svakog sistema vaspitanja. trajanje i statička obrada na kraju. verovanja i navika b) škole skriba – čitanje i pisanje c) škole čitanja. u periodu njenog najintenzivnijeg razvoja.Intervju je namerni. osnovne. Najpre su se pojavile pisarske. visokoškolske ustanove) Školski sistem je jedan od činioca sistema vaspitanja (pored šireg pojam sistema obrazovanja.Dvočanog izbora (Da / Ne ) . U sistem školstva spadaju dečji vrtići. Škola kao institucija je u stalnom procesu menjanja i usklaĎivanja sa potrebama i promenama u društvu. Kroz istorijsku borbu i promene i razvoj društva došlo se do ''obrazovanja za sve''. Prve škole su se pojavile u direktnoj vezi sa društvenim razvojem najstarijim ljudskim zajednicama.). mesto. testovi interesovanja.

jezičke. Najmasovnija.f) realne gimanzije – u razvoju industijskog društva g) politehnizacija školskog obrazovanja – kao izraz razvoja nauke i tehnike h) raznovrsnost modela školskih institucija Tradicionalna škola je bila usko povezana sa crkvom. Sve to kroz igru. a naročito razbijanju uniformisanosti. nagrade i kazne). Ima naglašenu vaspitnu ulogu. estetskom vaspitanju (čistoća. Na maternjem je jeziku.Predškolske ustanove – Obuhvata vaspitanje dece od 3 do 6 godina i u tom periodu razvoj deteta je najintenzivniji. Konstituisanje celovitih školskih sistema počelo je stvaranjem industrijskog društva.Srednje škole – Srednje su zato što se nalaze u sredini izmeĎu osnovne škole i viših i visokih škola. Savremena škola teži otvaranju. Odvojena od crkve.Osnovna škola – Ona je vaspitno-obrazovna ustanova i u njoj se najsistematičnije i najorganizovanije ostvaruju zadaci osnovnog vaspitanja i obrazovanja. kroz pohvale.Više škole obrazuju kadrove VI stepena obrazovanja i pertežno traju tri godine. specijalne) i srednje stručne za obrazovanje odreĎenih profila. urednost). . moralnom vaspitanju (na osnovu ličnog iskustva.matematičke. likovnom i muzičkom vaspitanju. društvu i kulturi. Jedinstvena u osnovi i ista za svu decu. Traju 3 ili 4 godine.Visoke škole i fakulteti – Pružaju visko obrazovanje iz odreĎenih oblasti i spremaju kadara za različite granu u privredi. . . I pre toga su postojali školski sistemi. a fakulteti VII stepena i pretežno traju od 4 do 5 godina. priprema za polazak u školu. intelektualnom razvoju sposobnosti pažnje i pamćenja. . rad i učenje. U njima se vodi računa o fizičkom vaspitanju. Obavezna je i besplatna za sve. a kasnije i sa državom. Nije selektivna. razvoju mašte i govora. ali u despotski ureĎenim društvima i pri crkvi. Odlike: Traje u periodu od 7 do 15 godina i osmorazredna je. boljoj unutrašnjoj povezanosti. Pruža osnovna znanja. Ima opšteobrazovni karakter. Mogu biti gimnazije (opšte. Državna institucija. . Otvorena je prema porodici i lokalnoj zajednici. radnom vaspitanju (navike).

fakultativne aktivnosti i profesionalna praksa. Otvorenost škole se ogleda u njenom uticaju na graĎanje u okruženju. lokalnom zajednicom. baletsko i muzičko obrazovanje . U okviru nje se nalaze obavezne. Te organizacije su često ili gortovo uvek povezane i sa životom i .Ona organizuje kolektivni pedagoški rad za one koji sporije napreduju u radu (posebno osnovan škola). Savremena kritika škole započela je u drugoj polovini 20. ''otvorena škola'' itd. Javili su se zahtevi za reformom škola sa raznim idejama ''škola bez zidova''. Škola kao pedagoški i kulturni centar lokalne sredine Nastava je svakako osnovni. Profesionalna orijentacija i informisanje su aktivnosti škole. 21. ''učenje bez škole''. upravo kada su se pojavili prvi znaci krize industrijskog društva i najave snažne naučno-tehnološke revolucije. bivšim učenicima. . izborne. Savremena škola podrazumeva i niz drugih aktivnosti koje za cilj imaju celovitiji pedagoški razvoj učenika. opremanje savremenim sredstvima. -Zatim društveno koristan rad. veka. Ovaj preobražaj podrazumeva preureĎenje škole.18. Savremena kritika škole kao institucije Sa pojavom krize u društvu dolazi i do krize i kritike u školstvu. Kulturna i javna delatnost škole pokazuje da deca u nju rado odlaze i da su uključena urazne kulturne aktivnosti. Škola postaje mesto gde se odvija život. vannastavne aktivnosti. koja i sada potresa svet. Ona postaje mesto gde se razvijaju bogati meĎuljudski odnosi i ona vaspitno deluje na decu. rad organizacija i sl. a ne samo uče teorije o njemu. muzeju. naročito 1968.Nastava je svakako njena centralna aktivnost i osnovna obaveza u školi. pravi ekološke programe i organizuje sekcije i razne dečje organizacije.Organizovanje predškolskog vaspitanja. Ali nije i jedini. u saradnji sa preduzećima..Rad u biblioteci.Organizovanje izleta i ekskurzija 19. . ne samo sa učenicima već i sa predškolcima. Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene škole Savremena škola ima veoma bogatu strukturu raznovrsnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti. stvaranje nove klime u razredu i školi. sekcija. radionica. osposobljavanje nastanika za nove uloge itd. čime se omogućava da se oni ostvare i ispolje kao svestrane ličnosti. najsistematičniji i najorganizovaniji oblik vaspitno-obrazovnog rada škole.. susedima. ''slobodna škola''. obrazovanja odraslih. Brojne su vannastavne i slobodne aktivnosti koje škola organizuje u okviru svojih klubova. galeriji. roditeljima. .

kao i individualne osobenosti svakog vaspitanika. filma i pozorišta). vaspitanje i obrazovanje odraslih . to su veće šanse da se izgradi i razvija jedna svestrana ličnost. Lokalna sredina i roditelji se uključuju u rad i život škole. opšti sud odeljenjskog starešine. vaspitač može da određuje položaj i aktivnosti vaspitanika. sklonosti. Porodica je najznačajniji faktor u vaspitanju i razvoju ličnosti: brak i porodica su osnovno i najpovoljnije mesto za obezbeĎivanje biološke reprodukcije čoveka. ako se ne izvršava na pravilan način. Neophodno je poznavati opšti proces razvitka ličnosti. koji sadrži osnovne podatke. školske. a njegove posledice trajne. društveno ponašanje i zaduženja u školi. razredne starešine i nastavnik fizičkog vaspitanja. . Neophodnost poznavanja i praćenja razvoja ličnosti učenika U vaspitnoj delatnosti neophodno je poznavati ličnost vaspitanika. 20. koje su predmet interesovanja ličnosti. Slobodno veme ne bi trebalo da se shvata kao vreme neorganizovanog lenstvovanja i dosaĎivanja. porodične i društvene obaveze. gde se ne uči samo o životu već se život u njima i odvija. TakoĎe ti podaci mogu da posluže i za istraživanja s ciljem unapreĎivanja vaspitnog rada. televizije. a vaspitanje jedna od osnovnih funkcija. Njegov uticaj je veliki. prateći razvoj svoje dece i učestvujući u njemu. posebno. može veoma negativno uticati na razvoj ličnosti i ostaviti brojne posledice. roditelji. bira sredstva rada i najoptimalnije metodske postupke. Za unošenje podataka odgovorni su učitelji.radom u lokalnoj sredini. Tako škole postaju svojevrsni pedagoški i kulturni centri lokalnih sredina. ali i školski lekar. rutinskom. već kao korisno utrošeno slobodno vreme na vršenje raznovrsnih aktivnosti. Što je bliskost i poverenje u porodici veće. vaspitanje u slobodno vreme. Škola i njeno okruţenje: vaspitanje u porodici. Plansko i sistematsko praćenje vaspitanika i prikupljanje podataka o njemu bi trebalo da bude u službi pedagoškog rada i da pomogne u razvoju i otklanjanju eventualnih problema. Vaspitanje se ne može prepustiti slučajnom. faktore koji utiču na taj razvitak. ponašanje. majka obezbeĎuju negu za fizičko održanje deteta. On. što je atmosfera mirnija i slobodnija. Ona je istovremeno i osnovna ćelija složenog društvenog sistema. vaspitni značaj sredstava masovnog komuniciranja (štampe.Vaspitanje u porodici – Porodica je osnovno socijalno okruženje u kome se ličnost razvija. zdravstveno i fizičko stanje. Na osnovu dobrog poznavanja svojih vaspitanika. radija.Vaspitanje u slobodno vreme – Pod slobodnim vremenom podrazumeva se ono vreme koje nastupa nakon što izvršimo sve svoje radne. 22. Kao što su: bavljenja . karakteristike etapa kroz koje prolazi. interesovanje. neorganizovanomi neplanskom toku. članovi porodice su prvi vaspitači i uzori deteta u njegovom najznačajnijem periodu razvoja i njihov uticaj je veliki. U našim osnovnim školama podaci se evidentiraju u ''Lični karton učenika''.

Isto tako ono ne podrazumeva nametanje bilo kakvih aktivnosti. Na ovom polju poseban značaj imaju institucije: posebne škole za odrasle i obrazovni centri pri fabrikama i preduzećima. jer u tom smislu gubi značaj kao slobodna aktivnost. Film – pored toga što je veoma popularan i dobro poznat svima još na najranijem uzrastu. pa se pojam ''obrazovanje odraslih'' danas odnosi na usavršavanje i obrazovanje odraslih u okviru njihovih profesija i šire. ilustracijama i naučno-popularnog. kulturni centri. galerije. Njihov cilj je da informišu decu i podstaknu stvaralaštvo.Vaspitni značaj sredstava masovnog kumuniciranja – Danas su sredstva masovnog komuniciranja neminovna. METODIČKA PITANJA VASPITNOG RADA .Vaspitanje i obrazovanje odraslih – U prošlosti se ''obrazovanje odraslih'' smatralo za osnovno obrazovanje odraslih koji ga nisu stekli u periodu kada je to bilo predviĎeno. Listovi namenjeni deci . osnivanjem ''Kluba ljubitelja filma''. radnički i narodni univerziteti. ako učenici i sami ureĎuju časopis u svojoj školi. Didaktički značaj televizije je u tome što približava stvarnost i budi interesovanja u procesu saznavanja. hobijem. pozorište.imaju poseban društveni i pedagoški značaj. Veoma je važno da sredstva javnog informisanja ne budu jednosmernog karaktera i da pozitivno utiču na razvoj i vaspitanje pojedinca i obogaćuju njegov kulturni i društveni život. Njihovi sadržaji su popularni. Organizovanjem filmoteke u školi. odlazak u prirodu. rad na filmu i bavljenje filskom tehnikom mogu biti od velikog značaja za vaspitanje i razvoj svestrane ličnosti. iniciranjem rada u klubu i osposobljavanjem nastavnika za rad. Posebno je dobro. kulturnog i sportskog sadržaja. Pored informativnog programa od posebnog su značaja obrazovni programi namenjeni deci. razvija sposobnost opažanja. atraktivni i dinamični sa slikama. . kulturne centre i razne klubove. preko njih se upućujemo i informišemo o najznačajnijim dešavanjima u društvenom životu. stripovima. Preko njih se informišemo o svemu što se dogaĎa u celom svetu. Ono se danas više smatra ''doživotnim obrazovanjem'' jer se čovek kroz čitav svoj život usavršava i uči. redovne škole koje organizuju programe za odrasle.rekreacijom. Takvi su zahtevi savremenog društva da pojedinac ne može da očekuje da je završetkom školovanja završio i sa obrazovanjem i vaspitanjem. Radio i televizija – nam često omogućavaju da se osećamo graĎanima čitavog sveta. film može biti veoma zanimljiv oblik stvaralaštva samih učenika. Samo pravilno okorišćeno slobodno vrememože ispuniti svoju svrhu razvoja i unapreĎenja vaspitanja. savetovališta itd. . pa se kasnijim školovanjem to nadoknaĎivali. Danas su ti slučajevi retki.

ovaj princip ima snažno motivaciono dejstvo. Menjaju se i njihovi nazivi i sadržaji. Pravila . Oni su predpostavka za uspešan rad. .23. specifična adaptacija metoda. Komenskog): od bližeg ka daljem. a demokratičnost je određeni način ponašanja i međusobnih odnosa u procesu vaspitanja. Demokratičnost podrazumeva organizaciju vaspitanja za sve bez izuzetaka. ako što je adekvatna priprema i razrada sadržaja. Ovde se radi o opštem stavu ličnosti prema svom okruženju i shvatanju i boljem razumevanju zakonitosti po kojima ono funkcioniše. Nauka bi trebalo da bude u službi razvoja vaspitanja i poštovanjem ovog pravila nikako ne bi bilo dobro otići predaleko u scijentizam. umetnosti i dr. .A.Princip naučne zasnovanosti i pozitivne vaspitne usmerenosti – Sve aktivnosti koje čine vaspitanje trebalo bi da budu zasnovane na nauci. Tradicionalne pedagoške teorije su smatrale da je ličnost već sudbinski odreĎena i da je vaspitanjem treba podsticati i pratiti. osposobljenost nastavnika i pripremu učenika. pedagoška nauka formuliše i četiri principa postupnosti (još od J. koristiti naučna istraživanja i dostignuća u svom vaspitnom delovanju. nastavnik više nije u centru aktivnosti. Ovaj princip mnogi tumače i kao princip pozitivne vaspitne usmerenosti u vaspitanju.Princip humanosti i demokratičnosti vaspitanja – Humanost je određeni obavezujući stil ponašanja vaspitanika. Do svesne i stvaralačke ličnosti se može doći samo kroz raznovrsnu i punu aktivnost same ličnosti. korelativnost i integrativnost (funkcionalno povezuju vaspitni rad na svim nivoima).Opšti principi vaspitnog rada Principi su rukovodeća načela kojih se moramo pridržavati u vaspitnom radu. normativnost (odreĎuju najbitnije norme ponašanja). U okviru principa vaspitanja. kad god su u mogućnosti. Dok savremene teorije smatraju da je vaspitanik u mogućnosti da menja i usavršava sebe kroz svoje svesne aktivnosti. . gde sve ličnosti imaju isti tretman.Princip svesne aktivnosti – Svesna aktivnost je uslov i rezultat vaspitanja. celshodnost (jasno usmeravaju vaspitni proces). obavezuju se da će. Nastali su na osnovu formiranja bogatog pedagogškog iskustva. Principi vaspitanja sadrže i odreĎenu regulativnost (govore o odreĎenim odnosima koji vladaju u vaspitanju). već se učeniku daje mogućnost da sam kreira i učestvuje u sopstvenom procesu napredovanja. Principi su uslovljeni društveno i psihofizički. od lakšeg ka težem. tu su i široki prostori kulture. TakoĎe. Nastavnik usmerava naučne sadržaje ka ciljevima vaspitanja i obrazovanja i on je posrednik u tom složenom procesu. Nema univerzalno važećih principa koji bi važili za sva vremena i škole u različitim društvima. od poznatog ka nepoznatom i od prostog ka složenom. ali najveći broj čovekovih životnih aktivnosti počiva na naučnim posmatranjima i dokazima. sredstva i oblik vaspitanja. Zahvaljujući njima vaspitanje nije prepušteno improvizaciji i ličnom nahoĎenju pojedinaca. svi koji rade u oblasti vaspitanja. Prihvatajući ovaj princip. Nauka nije jedina koja čoveku otkriva svet. Ovaj princip zahteva odreĎene pogodnosti.

iskrenim odnosima. Svako ko organizuje vaspitni proces trebalo bi da vodi računa o individualnim karakteristikama svakog pojedinca. O svemu ovome učenici saznaju kroz činjenice koje im nastavnik prezentuje. 24. pronalaženja dokaza. istinito. posmatranja. jer individualizacija je jedino moguća u okviru neke socijalne zajednice. MeĎutim cilj je u objedinjavanju oba. oblik i postupak vaspitanja. na školu ili samo na porodicu.. -Metod ubeĎivanja i uveravanja – Može se reći da se ova metoda bavi onim što je večito. Vaspitanje je samo po sebi humana delatnost jer je u potpunosti posvećena čoveku. zaključivanja. sredstvo. . ali i isto tako i stalno promenjivo u vaspitanju: šta je dobro. vredno. Postoje različite podele metoda u vaspitanju. dužan je da izvrši humanizaciju i demokratizaciju svih uslova u kojima se vaspitanje odvija. vaspitanje se ne sme svoditi samo na jedan od činilaca npr. One označavaju relativno ustaljene postupke koji su se pokazali efikasnim.). Cilj ovog principa je osposobljavanje pojedinca da se lakše integriše u socijalne tokove. roditelji. . siromašnijih i bogatijih. veţbanja i navikavanja. naučno dokazane i praktično proverene. Prema njima je potrebno odabrati odgovarajuću pedagošku meru. One bi u sebi trebalo da sadrže karakteristike koje su najdelotvornije.Princip jedinstvenog delovanja svih činilaca vaspitanja – Cilj vaspitanja je jedinstven i potrebno je jedinstveno delovanje svih činilaca (pojedinac. jer će tako uppadati u protivurečnosti i stvarati prepreku ka formiranju jedne celovite svestrane ličnosti. podsticanja i sprečavanja. Opšte metode vaspitanja ličnosti i sredstva koja se najčešće koriste u vaspitnom radu Metod je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja. Jedinstvo delovanja povećava snagu i moć vaspitanja i osigurava njegovo uspešno sprovoĎenje. u želji da se pomogne. a šta loše. razradu sadržaja. a kao opšte metode javljaju se sledeće metode: ubeĎivanja i uveravanja. moćnijih i nemoćnijih – poštovanje razlika. lažno uvredljivo itd. škola.Humanost se pre svega u veri u čoveka i ljubav prema čoveku. .Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju – U istoriji vaspitanja pincipi individualizacije i socijalizacije su se često suprtostavljali. poštovanju.ponašanja i odnosi su regulisani i nekim meĎunarodnim zakonima kao što su Konvencija o pravu deteta. pitanje meĎusobnih odnosa onih koji znaju prema onima koji ne znaju.. i sl. a jedni drugi. Pitanje demokratičnosti vaspitanja je unutrašnje pedagoško pitanje. ali i iz ličnog iskustva. crkva. Metode nam odgovaraju na pitanje ''Kako postupati'' da bi cilj bio ostvaren. pa su jedni isticali jedan. Nastavnik koji organizuje vaspitne delatnosti.

Sredstva vežbanja i navikavanja su: rad. sistem vrednosti sopstvenih stavova. Metodom podsticanja pomažemo vaspitaniku da se što bolje afirmiše i ispolji sve svoje sposobnosti. ugledanje ( na roditelje. ocena. praksa. navike i zakoni. propisi. Sredstva podsticanja su: izražena briga i razumevanje. Potrebno je steći odreĎene pozitivne navike. kontrola od strane nastavnika. Sredstva sprečavanja su: Znaci neodobravanja i neslaganja s načinom rada ili ponašanjem. lična aktivnost vaspitanika. društveni običaji. već to treba neprekidno praktično primenjivati da bi cilj vaspitanja bio ispunjen. organizovanost procesa vaspitanja. kolektivna. kada se koleba i posustaje. javne rasprave. Ocene vladanja. Nije dovoljno samo znati šta i kako treba raditi.Metod veţbanja i navikavanja – Metodom vežbanja i navikavanja proveravamo usvojene stavove ubeĎivanja i uveravanja. . režim života i rada učenika. iskustvo uspeha. . javno mnjenje). Kritika (individualna. kulturne. situaciono uticanje (uključivanje učenika u aktuelna zbivanja). kritika i samokritika. prigovori. zahtev. nagrade. Ova metoda ima emocionalnu podlogu i zasniva se na simpatijama i dobijanju poverenja vaspitanika. radne i profesionalne. Nju bi trebalo shvatiti kao pedagoški opravdanu intervenciju u cilju sprečavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponašanja. Kazne.Sredstva ubeĎivanja i uveravanja su: istinite činjenice.Metod podsticanja – Metod podsticanja primenjujemo onda kada učenik pokazuje uspeh. Primedbe. kao što su higijenske. školski red. tradicija. zamerke. saveti i direktne poruke vaspitača. zabrana i nareĎenje. blago i pravično postupanje. . idole). igra. odlika. takmičenja.Metod sprečavanja – Metod sprečavanja i kažnjavanja mnogi pokušavanju potpuno da isključe iz savremene metodike vaspitanja. ali i kada naiĎe na poteškoće. priznanja. zabava i kulturna razonoda. . tvrdeći da se radi o metodi represije na ličnost. podaci i provereni dokazi. Pretnja. Skretanje ili zamena motiva (navodimo učenika da izvrši zamenu aktivnosti nekom korisnijom). upozorenje. bodrenje i ohrabrivanje. pohvale. zapovest. ubeĎenja i uverenja. Ocena. obećanja. polemike. predavanja. život i rad u kolektivu.

pedagoška funkcija . Osobine nastavnikove ličnosti: . pitanja) Nastavnik stavlja sve svoje lične i profesionalne kvalitete u službu svog poziva. obrazovanje i usmeravanje deteta. kazne koje omalovažavaju i ponižavaju ličnost. upićivanje kod direktora i sl.organizaciona i koordinirajuća funkcija . 25.da je ovladao pedagoškim umenjima . pa se od davnina smatralo da su učitelji i nastavnici cenjene i odabrane ličnosti. on brine o celokupnom razvoj ličnosti. jedina i centralna ličnost koja predaje. već je ravnopravan s učenicima i služi kao posrednik u njihovom samostalnijem i aktivnijem razvoju. kažnjavanje radom koji nije prijatan. Njegova uloga i uticaj na dete je velika. izlaganje prirodnim posledicama svoje greške. osobinama i ponašanjem bude primer deci. kazne zasnovane na strahu. demokrtski i ravnodušni. oduzimanjem stvari. Savremeni nastavnik je dobio niz novih uloga i radnih zadataka – on nije samo predavač.. Nastavnik: odlike poziva i ličnosti (Moţe biti i deo 46. Jedan je od najstraijih poziva i smatra se osnovom svih drugih zanimanja. organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja. već i vaspitač. 26.da se stalno usavršava Postoje tri podele nastavnika na: autoritativni. zaspisivanjem u dnevnik rada.da poznaje psihološko-pedagoške i metodičke osnove vaspitanja . Od njega se očekuje da svojim znanjem. Osnovne radne dužnosti su mu: . vaspitanje. Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine Odeljenjski starešina je pedagoški.Sledeće kazne su zabranjene u školi: telesno kažnjavanje.da vlada predmetom koji predaje . On više nije dominirajućča. svo svoje znaje i umenje koristi za pomoć. a povećava se i njegova kreativna uloga planera i stratega ukupnog nastavnog procesa.da ima široko i solidno opšte obrazovanje . kazne glaĎu. nastavnik postaje ''treći roditelj''.

Herbartijanci su pridavali poseban značaj prenošenju znanja na učenike u okviru nastave (formalni stupnjevi nastave).. Najpoznatije delo didaktike je ''Velika didaktika'' (Didactika magna) Jana Amosa Komenskog iz 1657. Početkim 19. Osnovni teorijski i metodološki problemi didaktike. Savremena shvatanja ističu da nastava i učenje čine celinu. Danas ova dva pravca nisu više suprotstavljena. a posebno na razvijanju praktičnog delovanja. Shvatanje didaktika kao teorija učenja i nastave koju zastupaju tzv. Didaktika kao nauka o nastavi i učenju u svim oblicima i nastavnim nivoima . i početkom 20. specifičnom praktičnom pedagoškom veštinom. a raspravljao je i o podučavanju mladih naukom. DIDAKTIKA 27. Umesto teorije nastave. Komenski je smatrao da didaktika ne predstavlja samo veštinu učenja. Sadržaj ove didaktike je prihvaćen i primenjivan sve do danas. radu u školi i vaspitanju bogobojažljivih.Dakle. Postoje četiri osnovna značenja i oblika didaktike kao posebne pedagoške veštine: 1. Krajem 19. – Veoma širok pojam. U svojoj didaktici je izneo ''sveopštu veštinu svih da se uče svemu''. odn. Iz toga je proizišao osnovni zadatak didaktike koji se sastojao u analizi postupaka nastavnika u školi. čiji je najistaknutiji predstavnik Dţon Djui.administrativna funkcija Uloga odeljenjskog starešine je primarno vaspitne prirode. Umesto zapamćivanja. savremeno shvatanje didaktike nije jednosmerno i nije jednostrano. predstavljaju jedinstvo i da se meĎusobno prepliću i nadopunjuju. oni su zastupali teoriju učenja. veka menja se osnovna orijentacija prema radu učenika i javlja se nova pedagoška struja. a ne učenju. s ciljem da se učenici upoznaju sa novim sadržajem.god. već takoĎe i vaspitanje.saradnja sa roditeljima . ''Berlinski didaktičari'' . Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi Didaktika se smatra veštinom učenja. oni insistiraju na razvijanju različitih oblika intelektualnih aktivnosti učenika. koja je u to vreme ulazila u okvire pedagogije.podrazumeva procese učenja i predavanja koji se dešavaju slučajno i nezavisno od uticaja koje na njih vrši nastava. što se u velikoj meri razlikovalo od stava herbartijanaca. Predstavnici ovog pravca su pridavali najviše značaja aktivnoj ulozi učenika. Za taj posao se biraju najsposobniji i najbolji nastavnici u jednoj školi. 2. veka Johan Fridrih Herbart je razradio teorijske osnove didaktike stvarajući teoriju vaspitne nastave.

. OSNOVNE ''STRUKTURNE'' ODLIKE NASTAVE 2. interesovanja i sl. Berlinski didaktičari su izneli šest osnovnih kategorija za opisivanje. nastavnici.kibernetička didaktika) – Podvlači tehnički apekt. kao i mogućnosti za kontrolu i planiranje nastave. stvaralačke sposobnosti nastavnika i učenika. Autori nastoje da obave što sveobuhvatniju opis i analizu svih činilaca u procesu nastave i objasne njihovu opštu i uzajamnu zavisnost. Pedagoške intencije (ciljevi) 2.) 6. učenici) 3. 1.Jedna od najdelotvornijih i najoriginalnijih koncepcija u savremenoj didaktici. Shvatanje didaktike kao teorije optimalnog učenja i nastave pomoću direktne nastave ili putem programa i nastavnih mašina (upravljanje procesima učenja . Socijalno-kulturne pretpostavke (škola. a u drugu dve) . – Podvlači idejni aspekt 4. koje su podelili u dve grupe (od kojih u prvu spadaju četiri kategorije.Podvlači naučni aspekt.Metode ili postupci 4. Mediji ili sredstva 5.Nastavne teme (sadržaji) 3. USLOVNE ODLIKE ILI PRETPOSTAVKE 1. Shvatanje didaktike kao teorije obrazovnih sadrţaja nastavnog plana (dosta slična prethodnoj) . Antropološke pretpostavke (sve psihičke delatnosti učenika u procesu nastave.. analizu i planiranje nastave.

Zadatak didaktike je da obezbedi zajednički i jedinstven prilaz nastavi i učenju. daje analizu procesa nastave. Nikako se ne sme svesti na samo jedno. Prema sadržajima ona ima teorijsku i praktičnu funkciju. kao i mogućnosti formiranja njihove ličnosti u nastavnom procesu) + Istorija (Istorija pedagogije) + Sociologija (Sociologija vaspitanja.Nedostatak ovih teorija je to što se teško mogu direktno primeniti na rešavanje konkretnih problema. Suština nastavnog . Didaktika i druge nauke + Filozofija vaspitanja i teorija vaspitanja (omogućava da se realno shvati i odredi mesto obuke u razvoju učenika. pa nastava dobija oblik jednostranosti. Sva tri (2. razmatra metode nastave. kako bi se on sprovodio na što bolji način i uspešnije ostvarili ciljevi i zadaci obrazovanja. Jedinstvo ova dva čini nastavu uspešnom. itd. Didaktika ne samo da odreĎuje sadržaj obrazovanja. 4) odnose se na nastavne situacije. a posebno programirane nastave i učenja) + Metodike odreĎenih nastavnih predmeta (Odnos opšte prema posebnim disciplinama) 29. kakav uticaj na mlade ima odreĎeni društveni sistem. što ukazuje na nje praktični karakter. Može se reći da je didaktika posebna pedagoška disciplina koja proučava suštinske probleme obrazovanja i vaspitanja putem nastave i učenja. već i odgovara na pitanje kako poučavati. a iz toga proizilazi i prognostička funkcija. upoznaje s organizacionim oblicima nastave. jer to stavlja u centar ili samo nastavnika ili učenika. zakone i forme mišljenja) + Matematika i kibernetika (Sve veća primena u strukturi nastave. 28. Neophodan uslov dobre nastave je saradnja učenika i nastavnika koje povezuje zajednički cilj – stvaranje odreĎene promene u ličnosti učenika. Njen osnovni zadatak je da objasni zakonitosti po kojima se odvija nastavni proces. A baveći se analizom sadržaja didaktika ima i dijagnostičku funkciju. odreĎuje sadržaje i izbor naučnog materijala koji bi učenici trebalo da usvoje. 3.) + Logika (proučava zakonitosti. socijalni i kulturni uslovi. materijalni. metode i sredstva. a ni jedan ne obuhvata sve aspekte zajedničkog procesa u kome se odvijaju nastava i učenje. Osnova i suština nastavnog procesa U širem smislu reči nastava je socijalna pojava i proces. Bez obzira gde se odvija nastava predstavlja one koji poučavaju i one koji uče. Didaktika: odreĎuje ciljeve i zadatke nastave (bez kojih se ne može uspešno organizovati nastava).

U savremenoj didaktici se smatra da pored opšteg obrazovanja podjednak značaj ima i razvijanje intelektualnih sposobnosti učenika tj. sistem programa i nastavnih sadržaja koji mogu omogućiti što potpunije intelektualne procese. kao i da samostalno stiču i razvijaju ta znanja. Primena teorija intelektualnog razvoja ličnosti učenika u nastavi Teorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od suštinskih pitanja teorije obrazovanja. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa ??? Osnovu nastavnog procesa čini proces saznanja i vaspitanja koji su okviru nje odvijaju. a njeni zadaci su materijalne. Ovaj niz zakonitosti je višestruko povezan i utiču na nastavni proces. koji se menjaju i koji su neponovljivi. ali specifičnim zakonitostima. formalne i vaspitne prirode. jer bez odreĎenog intelekta nije ni moguće usvojiti mnoga znanja. Ona je dužna da obezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje. U nastavnom procesu vladaju zakonitosti: društvenog razvoja. ali i subjektivnog zbog onih koji u njemu učestvuju: nastavnika. naučiti učenike da misle. upoznavanje učenika sa novim gradivom. . 31. a to je ''Čime bi se trebalo rukovoditi u pri odabiru sadržaja opšteg obrazovanja?'' – Razvijanju intelektualnih sposobnosti učenika. Obrazovanje i vaspitanje se danas stiče i van nastave. socijalnih odnosa. učenicima je potrebno pružiti i znanja potrebna za život. Nastava se odvija prema prethodno isplaniranom i utvrĎenom procesu. nauka na kojima su zasnovane nastavne discipline. širok stepen stvaralačkog i aktivnog rada. koji usvajaju. mišljenja i aktivnosti. Po svom karakteru ona je višesmerna. Pored znanja koja su pogodna za razvoj mišljenja.procesa je da nastavnik usmerava svoju delatnost ka učeniku s ciljem davanja znanja i razvijanja stvaralačkih i saznajnih sposobnosti. proces nastave (poučavanja i učenja) itd. i učenika. zatim. rukovoĎenje procesima uopštavanja. ali je ona ipak najorganizovaniji i najisplaniraniji oblik obrazovanja i vaspitanja. Odnos izmeĎu znanja i sposobnosti je uslovljen intelektualnim razvojem. ali i raznovrsnosti spoljnih formi nastave. Zbog svog stalnog kretanja nastavni proces ima karakter procesualnosti. ali stalnim i aktivnim učešćem grupe ili pojedničnih učenika. Škola mora organizovano i sistematski da radi na razvijanju sposobnosti učenika. pod rukovodstvom nastavnika. Ritam i dinamika nastavnog procesa podležu opštim. jedinstvo teorije i prakse. koji taj proces organizuju. To je i zadatak svih nastavnih predmeta. Opšte zakonitosti nastavnog procesa se odvijaju pod uslovima. kontrola ocena i rezultat nastave. povezivanje teorije i prakse. Uspešan nastavni proces bi trebalo da sadrži: stvaranje motiva kod učenika. a ne opterećiveti ih pamćenjem nepotrebnih pojmova. fizičkog i psihičkog razvoja učenika. 30. utvrĎivanje znanja učenika. Zakonitosti nastavnog procesa su objektivnog karaktera.

Oni su otvoreni i fleksibilni i podložni menjanju kroz istoriju i usklaĎivanju sa savremenim tokovima. najpre. samostalnog učenja i da pozitivno utiče na njegovo vaspitanje. Princip prilagoĎenosti nastave uzrastu učenika . mora. da se upoznaju sa osnovama nauke i da nađu njenu primenu u svakodnevnom životu. ali mu teorija može pomoći u primeni konkretnih didaktičkih principa. Pojedinačno oni nisu dovoljni za uspešno sprovoĎenje nastavnog procesa. pored toga što učenicima pruža odgovarajuća znanja iz nastavnih predmeta. Zato su u didaktici formulisana pravila nastave. 33. Zakonitosti.32. Obeleţja i sistematika didaktičkih principa. koja odgovaraju savremenim naučnim i tehnološkim dostignućima. pa se stalno insistira na njihovoj povezanosti i meĎusovnoj zavisnosti. Savremeni nastavni proces za cilj ima stvaranje svestrane ličnosti. da postavi jasan cilj i zadatak i da odabere adekvatne sadržaje. Karakteristike pojedinih principa. sagledaju povezanost nauke i svakodnevnog života. Razvijanje sposobnosti učenika u procesu nastave. da prepoznaju bitne oznake i svojstva predmeta pručavanja. Oni ne mogu zameniti stvaralački rad i aktivnost nastavnika. Ona polaze od principa i daju korisna uputstva za primenu i izvoĎenje odreĎenih aktivnosti. Zajedno didaktički principi i pravila imaju funkciju orijentacije. principi i pravila nastave. Savremeni nastavni proces. Oni obuhvataju obradu i tumačenje vaspitnoobrazovnih i nastavnih sadržaja. Jedan od problema je veoma brz razvoj nauke i tehnike poslednjih godina i problem nagomilanih novih informacija. rad nastavnika i organizacione oblike vaspitanja i obrazovanja. Karakteristike pojedinih principa: 1. da za takav rad obezbedi odgovarajuća sredstva i primeni odgovarajuće metode. Princip predstavlja osnovu od koje se polazi i kojom se valja rukovoditi u različitim oblastima delatnosti. 2. Primena teorije razvoja ličnosti u nastavnom procesu. a u cilju razvijanja sposobnosti kritičkog mišljenja kod učenika. Princip naučnosti Suština principa naučnosti je u tome što on zahteva: da učenici tokom procesa obrazovanja i vaspitanja usvajaju naučno proverana znanja. stvaralaštva. Opšti didaktički principi i pravila. Zbog toga poseban značaj dobija izbor fundamentalnih znanja. u nastavni proces aktivno da uključi učenika. da se kod učenika formiraju samostalne navike i potreba za sticanjem naučnih znanja. Didaktičkim principima se označavaju osnovna i opšta načela koja odreĎuju tok nastavnog procesa i učenja u skladu sa ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave.

polazeći od toga da je sve u prirodi povezano jedno s drugim. Komenski Ovaj princip je zahtev za usklađivanje obima i sadržaja gradiva sa psihofizičkim razvojem učenika. da se predmet pokazuje uz aktivno učešće učenika. Princip očiglednosti Komenski je prvi izložio zahtev za očiglednošću. Tom prilikom bi trebalo voditi računa da: svi učenici podjednako imaju mogućnost posmatranja. Princip svesne aktivnosti učenika u nastavi Ovaj princip uglavnom izražava psihološku stranu nastave. Ovaj princip podvlači aktivnu ulogu učenika. Prva pravila ovog principa ustanovio je Komenski u svojoj ''Velikoj didaktici''. u nekim discipinama je to moguće u manjoj meri. uzrastom i interesovanjima. 6. Isticao je da bi ljudi trebalo da uče upoznavanjem samih stvari. gde oni u direktnom dodiru i kontaktu sa pojmom koji uče imaju veću motivaciju i mogućnost da nauče. U svakom nastavnom predmetu može se uspostaviti sklad teorije i prakse. a u nekima u većoj. J. Sistematičnost se postiže ako su svi delovi nastavnog gradiva povezani sa vodećom idejom i ako se teži otkrivanju suštine. ali i u svakodnevnom životu i radu i rešavanju brojnih problema. oslanjajući se na znanja i iskustva škole. Očiglednost je povezana sa ličnom aktivnošću učenika. izazavati veću aktivnost učenika i obratiti pažnju da se ostvari cilj jer samo posmatranje nije dovoljno. 7. .''. veština i navika . a posebno je važno razvijati svest o njihovom značaju. njegovim sposobnostima. 4.. dosledno didaktičko metodičko struktuiranje toka nastavnog časa. 3. a ne na osnovu izjava drugih o tome. od prostog ka složenom i od bližeg ka daljem. a to su da se u učenju ide od lakšeg ka težem. a ne statično. što je opipljivo – čulu dodira. Njegova suština je da se sagleda kako učenici usvajaju znanja. Princip sistematičnosti i postupnosti Ovaj zahtev sistematičnosti je takoĎe uveo Komenski. Princip trajnosti usvajanja znanja.. pregledno i logično raščlanjivanje nastavnog gradiva i izdvajanje bitno od nebitnog. ''Zlatno pravilo'' Komenskog koje je zahtevalo aktivnost svih čula ''što je vidljivo – čulu vida. kakav je njihov odnos prema nastavi i koji je stepen njihove aktivnosti. Pod sistematičnoćšu nastave podrazumeva se: jasno raščlanjivanje ciljeva kojima se teži. Posebno se vodi računa o sistematičnosti pravljenja udžbenika.A. Naravno. što je slušljivo – čulu sluha. Ovim pravilima se danas može dodati i uvažavanje razlike u tempu rada i obimu prethodno stečenog znanja. da se odvoje bitne karakteristike pojma koji se posmatra. 5. Princip povezanosti teorije i prakse Učenicima su potrebna teorijska znanja da bi ih primenili u praksi i potreban im je praksa da bi proverili i potvrdili svoja teorijska znanja i u školi. od poznatog ka nepoznatom.''Ne nametati umu ono što ne odgovara uzrastu''. jer ne uče svi istim tempom.

a ne na zapamćivanju. Herbart. Ovaj princip se ostvaruje naglašenom upotrebom znanja u nastavi. matematiku. jer se na taj način pokazuje razumevanje naučenog i primenjuje njegova veza sa stvarnim svetom. jer ionako ne mogu tokom svog školavanja da nauče sve što im je potrebno za život. Kao osnovni kriterijum pri izboru nastavne materije naglašava se usvajanje odreĎenih znanja.Teorija formalnog obrazovanja -Teorija materijalnog obrazovanja . Njeni predstavnici su bili Ruso. njihovog obima i stepen njihove primenjivosti u praksi. 34. Shvatanja o sadrţajima nastave. Izbor nastavnih sadrţaja Pod sadržajem nastave podrazumeva se karakter i obim znanja koje bi pojedinac trebalo da usvoji tokom nastavnog procesa. Teorija materijalnog obrazovanja se javlja u periodu razvoja kapitalizma sa pojavom potrebe za davanje praktičnih i korisnih znanja. Princip individualizacije U tradicionalnoj nastavi je prilaz učenicima bio jednak i ona je obrazovala i vaspitavala prosečnog učenika. 8. logiku. gde će svaki učenik biti u mogućnosti da napreduje prema svojim sposobnostima i tempom koji je njemu svojstven. retoriku). Poznata su brojna shvatanja i orijentacije. Princip individualizacije je danas sve aktuelniji i on zahteva diferenciranu nastavu.Princip trajnosti usvajanja znanja ima za cilj da usvojena znanja postanu trajna učenikova svojina i da može da ih aktivira uvek kada je to potrebno.Didaktički utilitarizam Teorija formalnog obrazovanja je uvedena krajem 18. Smatrali su da je potrebno uvežbavati njihove umne sposobnosti (kroz gramatiku. Kroz istoriju obrazovanja ovi sadržaji su definisani na različite načine i menjali se shodno zahtevima razvoja i društva. Pretostavljalo se da će se razvijanjem mišljenja učenici osposobiti za samostalno i lako učenje koje će im kasnije biti potrebno u životu. TRADICIONALNE TEORIJE . podstakne razvoj njihovih sposobnosti. Glavni cilj nastave je da nauči učenike učenju i razmišljanju. Problemi sadrţaja nastave. One se mogu svrstati u tradicionalne i savremene teorije. kao i na osnovu rezultata pedagoških istraživanja i iskustva.Tu su najviše štete imali slabiji i jači Ďaci. . a što je najvažnije biće više motivisan i shvataće da može da nauči onoliko koliko se potrudi. Pestolaci. Oni su smatrali da bi kod učenika trebalo razvijati intelektualne sposobnosti. Trajnost se ogleda i u prenošenju tih znanja na druge slučajeve. veka i početkom 19. U savremenoj nastavi sve više se insistira na logičkom pamćenju.

. opterećuje učenika informacijama. (prim.Funkcionalni materijalizam Teoriju egzemplarizma je formulisao nemački didaktičar Hans Šoerl. Na taj način se objedinjuje gradivo različitih predmeta. u eri povećanog broja informacija one se teško pamte i potrebno ih je organizovati u celinu. Problemsko-kompleksnu teoriju je formulisao poljski pedagog Bogdan Suhodolski i suprotstavio je informacionom izlaganju gradiva. ona je danas sve aktuelnija.). Dosledno primenjivanje ove teroje može se negativno odraziti na intelektualni razvoj.Teoriju strukturalizma .Teoriju egzemplarizma . Opšte ideje strukturalizma Bruner je izneo na sledeći način: potrebno je da nastavni predmeti sadrže neku vrstu registra osnovnih reprezentativnih problema. koje omogućava smisaono povezivanje više elemenata u njemu. (korelacija izmeĎu predmeta) Teorija strukturalizma se zalaže za struktuiranje nastavnih predmeta. kao pripremu za profesionalni život. SAVREMENE TEORIJE I SHVATANJA Uticaj tradicionalnih teorija i borba izmeĎu materijalnog i formalnog obrazovanja još postoji.Najdosledniji predstavnik ovog pravca je engleski pedagog Spenser. ograničavaju razvoj intelekta i misli. stalno ponavljati. Potrebno je izdvojiti sledeće: . . Ova teorija je zasnovana na tzv. egzemplarnom učenju.Problemsko-kompleksnu teoriju . Mada. On smatra da bi sadržaje trebalo izdvojiti po grupama i tako obuhvatiti materiju različitih predmeta. Ova teorija je osporavana od pedagoga iz socijalističkih zemalja jer je smatraju isuviše intelektualističkom i apstraktno i da ne odgovara masovnoj školi. Didaktički utilitarizam naglašava formiranje praktičnih veština.. ali ona postaje sve oštrija zbog naglašenog prodiranja obima naučnih informacija i potrebe za akumuliranjem novih znanja. Tako nastaju ''ostrva znanja''. uz pomoć struktura učenici lakše pamte i bolje se orijentišu. potrebno je shvatiti suštinske principe. Pomenute teorije su jednostrane: njihov osnovni nedostatak je jednostrano shvatanje koncepcije opšteg obrazovanja. My house. gde se obrazovni sadržaji grupišu oko tema koje su odabrane. a služi i upoznanvanju konkretnih društvenih problema i dešavanja. mi smo planove izraĎivali po takvim temama My family. doduše u izmenjenom obliku. Stare teorije se sve više potiskuju i zamenjuju novim.

količina informacija. Osim toga ono se već u osnovnoj školi može proširivati na raznim dodatnama.Naučni kriterijum. vannastavnim aktivnostima itd. Ova teorija insistira na ostvarivanju svih ciljeva i zadataka obrazovanja i svestranom razvoju individualnosti učenika. Za njega je karakterističan demokratski karakter. On izlaže popis problema koji se nalaze pred psihologijom i pedagogijom. a neki manje. jer pruža temeljno i jednako obrazovanje za sve. 35.Didaktički kriterijum. nivo obrazovanosti i način prezentiranja) 2. jer neki su razvijenije više. i posebno izdvaja sledeće grupe pitanja: 1. znanja o učenju: problem učenja samih učenika 3. znanja o individualnim svojstvima učenika (pitanje razvojnih faza učenika i individualnih razlika) Nije dobro da se sadržaji odreĎuju samo prema opštem razvojnom nivou. koja označava celovito i skladno razvijanje ličnosti. kako bi učenici usvojili određena znanja i primenili ih praktično.Društveno politički kriterijum koji se odnosi na zahteve svakog društva . već je neophodno voditi računa i o razlikama koje postoje meĎu učenicima. Iz mnogih teorija i shvatanja proizišla su tri kriterijuma za izbor nastavnih sadržaja. opšta teorija informisanja (sadržaj. a to su : . Njeni kriterijumi za izbor sadržaja su veoma uopšteni. odnosi se na uvažavanje naučnosti . Pod opštim obrazovanjem najčešće se podrazumeva obrazovanje u širokom smislu koje dobijaju svi članovi društva u istoj meri. Izbor nastavnih sadrţaja Shvatanje o izboru nastavnih sadržaja izneo je Tomaševski u svom radu ''Na granici psihologije i pedagogije''. sekcijama.Funkcionalni materijalizam (Okonj). . Sadržaji koji se unose u nastavne programe moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost. obuhvata pedagoški ( odnosi se na odabir sadržaja prema razvojnim mogućnostima učenika) i psihološki aspekt (odnosi se na najefikasniji način prenošenja i usvajanja znanja). a) Opšte i stručno obrazovanje. Suština ove teorije je u povezanosti saznanja i delatnosti. Druga karakteristika je njegova univerzalnost.

nastavnim planom se predviĎaju i drugi oblici vaspitnog i obrazovnog rada (dodatna i dopunska nastava. teorije sa praksom. Na taj način svaki predmet ima svoje odreĎeno mesto i obim po razredima. uzrastu učenika. messtu odreĎivanja predmeta u nastavnom planu (njegova zastupljenost u fondu časova). ekskurzije. njihovog redosleda izvoĎenja. razvijanje spretnosti i umeća. korelaciji. redosled njihovog učenja po razredima. sadržaja. u davanju praktičnih znanja o radu. b) Nastavni plan. norme nastavnog vremena. kulturna i javna delatnost škole itd. sistema i obima znanja koji bi učenici trebalo da savladaju tokom te godine. vannastavne aktivnosti. S druge strane. Ukupnost nastavnih predmeta razvrstanih po uzrastima bi trebalo da bude pregled celokupnog ljudskog razvoj i da obezbedi celovitiji razvoj učenika i njihovih mogućnosti. povezivanju teorije i prakse. Pri utvrĎivanju nastavnog plana trebalobi da se bodi računa o: ciljevima i zadacima osnvnog ili srednjoškolskog vaspitanja i obrazovanja. Pri izradi nastavnog plana posebno bi trebalo voditi računa o optimalnom obimu znanja i ekonomičnosti u okviru svakog nastavnog predmeta. mogućnostima učenika na odreĎenim starsnim nivoima. nastvnik mora da dobro poznaje svoj predmet. c) Nastavni program. da poznaje predmete koje učenik izučava te godine da bi ostvario princip korelacije i da vodi računa o odgovarajućem tempu rada. Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se računa o ciljevima i zadacima. kakva predznanja mogu da očekuju i kakvu korelaciju da izvrše. o najnovijim pedahoškim i psihološkim dostignućima. kao i dostignućim adrugih nauka. kako bi učenicimogli lakše da povežu pojmove u jednu celinu. Za dobru izradu nastavnog plana. Uslovi za uspešno sprovoĎenje tehničkog obrazovanja se nalaze i povezivanje nastave sa životom. slobodne aktivnosti. upoznavanje sa nastavnim planom nastavnicima pomaže da vide gde se njihov predmet nalazi kao i to šta sve učenici proučavaju na kom nivou. Nastvni program je za svakoga nastavnika obavezujući dokument koji se sastoji iz uvodnih napomena o ciljevima i zadacima nastavnog predmeta predviĎenim za taj razred.Tehničko obrazovanje je postalo sastavni deo opšteg obrazovanja injegov zadatak je da pripremi učenika za odreĎenu profesiju.). . Nastavno gradivo bi trebalo da se logički dopunjuje i nastavlja kroz različite predmete. Pored redovne nastave. Nastavni plan je osnovni i zvanični dokument kojim se utvrĎuje broj i naziv predmeta. Opšte i tehničko obrazovanje su osnava za profesionalno obrazovanje. Ovo obrazovanje daje znanja i praktična umenja koja omogućavaju bavljenje odreĎenom profesijom i sticanje kvalifikacija različitog stepena.

One odreĎuju kako bi trebalo da teče nastavni proces i koje i kakve aktivnosti bi trebalo da ispunjavaju učenici i nastavnici. 3. raspred sadržaja u vidu spirale – nalazi se izmeĎu linearnog i koncentričnog rasporeda. koji omogućava sticanje znanja i njihovu primenu u praksi. Za razliku od nastavnih principa koji usmeravaju didaktičku aktivnost učenika i nastavnika. način prilaženja zadatku. Metoda je put. ali uz ponavljanje i proširivanje znanja. a isto tako doprinosi i razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja. Metode i sredstva nastave.) 36. linearni raspored – po kome učenik samo jednom uči dati sadržaj. metode govore o tome kako tu istu aktivnost sprovesti. U spiralnom rasporedu imamo vraćanje na obraĎeno i prelazak na drugi nivo sa višim i proširenim znanjem. Nastavna sredstva. dobro pripremljen i dobra poznavalc svog rada. koncentrični raspored – isti sadržaj se obraĎuje dva ili više puta. postupak odn. (Pričajte o onome sa čim radite. Natavne metode zavise od cilja i zadatka vaspitanja i obrazovanja. d) Udţbenici i priručna literatura za nastavnike i učenike. mada termin nije šire prihvaćen u stručnoj literaturi. Nastavne metode podrazumevaju način upravljanja radom učenika u procesu nastave. a zatim prelazi na drugi. Pojam nastavnih metoda. One same po sebi nisu dovoljne. Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. One su objektivni činilac izvoĎenja nastave i posrednik u prenošenju znanja od nastavnika ka učeniku. 2.U didaktici se izdajaju tri osnovna sistema programskih sadržaja: 1. Danas se za nastavni program sve više uvodi izraz curriculum. njih odreĎuje nastavnik. tačke gledanja na podatke. način istraživanja sa ciljem da se otkrije neka istina. ali isto tako je važna i aktivna uloga učenika. racionalni princip (oblici zaključivanja). čije uspešno savlaĎivanje zavisi od prethodno usvojenog sadržaja. 2. čemu to sluţi itd. formiranju pogleda na svet i pripremanje za život. njihove karakteristike i način korišćenja u nastavi. 38. specifičan način ispitivanja. 3. . 4. Metoda podrazumeva primenu četiri operacije: 1.

vizelna i audiovizuelna sredstva. rad sa knjigom) 3. Ta osnova podrazmeva tri grupe nastavnih metoda: 1. lakše i duže pamte gradivo. kompjuteri. Nastavna sredstva se mogu podeliti na auditivna. slike. 4.Nastavne metode povlače odgovarajuća nastavna sredstva. Klasifikacija nastavnih metoda. Da li će neko sredstvo za potrebe nastave biti sredstvo za rad ili učenje to zavisi od njegove primene na času. grafoskop. mape. laptopovi) Sve je veći značaj upotrebe audiovizuelnih sredstava jer ''ne unose život u razred. Razlika izmeĎu nastavnih sredstava (koje koristi nastavnik) i sredstava za učenje (koja služe učeniku) nije didaktički opravdano. audiovizuelna sredstva (mašine za učenje.). Pri odabiru nastavnih sredstava trebalo bi da se vodi računa o adekvatnosti i primenjivosti na tu metodu. prosta (vizuelna) sredstva (originalni predmeti. laboratorijski metod) . Izuzetno motivaciono deluju na učenike. Ne može se povući jasna crta izmeĎu učenja i nastave. 37. metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje) 2. bez obzira da li su tradicionalna ili savremena. metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika (praktična zanimanja. projektor. pričanje. već znake spoljnog sveta. 3. koje bi trebalo interpretirati''. reči i praktična delatnost. dijaloška (popularna predavanja. metode zasnovane na rečima (monološka: opis. diskusije). CD plejer).). nemaju sama po sebi sadržaj. Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda Poljski didaktičar Okonj je dao jednu od podela nastavnih metoda koja na najbolji način prikazuje osnovu i primenu metoda. tehnička vizuelna sredstva (foto aparati. itd. Nastavnik može biti u ulozi posrednika i nekoga ko može pomoći u korišćenju tih sredstava. itd. Njih je potrebno planski i sitematski uklopiti sa ciljem i sadržajem časa i sa nastavnom metodom. modeli. Savremena didaktika sve više teži primeni različitih sredstava (povezanost medija). predmet su onog o čemu se uči i pomažu nastavnicima da na slikovitiji i zanimljiviji način vode tok časa. kabineti za učenje jezika. tehnička akustička sredstva (gramofon. Specifičnosti pojedinih nastavnih metoda. 5. pisana (verbalna) sredstva (udžbenici i štampani materijali). mikroskop. 2. Osnova od koje polazi pri razvrstavnju je: posmatranje. Nastavna sredstva. kasetofon. Poljski pedagog Okonj iznosi podelu nastavnih sredstava na šest kategorija: 1. skice. Nastavna sredstva pomažu u izvoĎenju nastavnih sadržaja. pripovedanje.

predmeta.Metode zasnovane na rečima – Da bi se rečima jasno iskazala stvarnost njima se mora pravilno služiti. povezuje i donosi zaključke..) i analitičko (nakon iznošenja odreĎenih činjenica. dogaĎaja ili procesa i objašnjavanje njihovih bitnih svojstava. Stiču znanja na jednostavan i lak način. makete. pripovedanja o konkretnim sadržajima nastave. magnetna tabla. Pomaže pojedincima da na pravi način usmere svoju pažnju. Najčešće se koristi u nastavi u dva vida: slikovito (opisivanjem slike.. Ova metoda daje neophodnu osnovu čulnog opažanja bez koje nema uspešnog usvajanja znanja i razvijanja apstraktnog mišljenja. Karakteriše je izražena uloga nastavnika i pasivan položaj učenika..NASTAVNE METODE . prelaz se na objašnjenje). Nastavna sredstva : različiti aparati. mape. CD. slike fotografije.Metode zasnovane na posmatranju – *Pokazivanje – naziva se još i demonstrativna metoda. > Monološka < Oblik verbalnog izlaganja u kome nastavnik sam izlaže gradivo naziva se monološka metoda. DVD. . ima mogućnost da uočava. a zajedničko im je to što ih koriste ili samo nastavnici ili samo učenici: *Opisivanje – Najjednostavnija metod da se učenici upoznaju sa sadržajem.modela. slika. stiče potrebna znanja i svstrano se angažuje. reljefi. dogaĎaja. Ograničenosti: Uglavnom se odnosi na činjenicu da samo opažanje nije dovoljno za ukupne aktivnosti ii rad učenika. Ona se sastoji u izlaganju različitih prirodnih predmeta (realnih). Opšta pravila: posmatranje bi trebalo da se organizuje na takav način da svi podjednako doĎu u dodir sa izloženim i da detaljno pregledaju predmet. modeli. Poznata je i kao metoda usmenog izlaganja i sticanja znanja.. *Pričanje – Pričanje je izlaganje u obliku opisivanja rečima. pitanja koja se postavljaju da daju suštinske i bitne odgovore i da posmatranje ostvari cilj upoznavanja sa odreĎenom pojavom. Prednosti: Učenik se upoznaje sa raznovrsnim pojavama na opipljiv način. Često zamenjuje posmatranje stvari i bilo bi dobro da se priča nastavnka što . Zato su ove metode podeljene na nekoliko i razvrstane u grupu monoloških i dijaloških metoda. Često je povezana i sa pokazivanjem. Postoje tri tipa monološke metode. prikazivanje odreĎenih pojava.

definicije). Nastavnik je voditelj diskusije i pomaže da se ona odvija u pravom smeru. *Katihetički razgovor – metoda koja se koristi za proveru znanja i ocenjivanje. *Diskusija – ova metoda se sastoji u razmeni mišljenja na odgovarajuću temu. mnoge su prednosti ove metode: ona budi interesovanje i motivaciju kod učenika. a istovremeno na osnovu njihovih odgovora da proceni nivo usvojenog znanja. *Predavanje – Od svih pomenutih ovo je najsloženija metoda. pri čemu nastavnik ima vodeću ulogu. U dijalošku metodu spadaju: *Heuristički razgovor – metoda koja usmerava učenike da sami traže rešenje postavljenog problema. Zasniva se na pitanjima i odgovorima. ali ako predugo traje postaje zamorna i mogućnosti da zapamte su sve manje. kontinuirano izlaganje složenijeg sadržaja. pravila. Da bi bilo uspešno. kad god je moguće trebalo bi ga povezati i sa drugim metodama. > Rad sa knjigom < . razvija toleranciju i poštovanje različitosti. predavanje mora biti dobroosmišljeno. Veoma dobro utiče na stvaranje demokratske klime u odeljenju i razvijanje takvog razmišljanja. *Popularno predavanje – metoda zasnovana na razgovoru nastavnika i učenika. Jedan od kritičara ove metode (nemački pedagog Gaudig) je smatrao da ova metoda bi trebalo da ide u obrnutom pravcu i da pitanja postavljaju oni koji ne znaju onome ko ih zna. jer predstavlja duže. Nastavnik obično stavlja pred učenike odreĎeni zadatak i putem vešto postavljenih pitanja podstiče znanja koja oni već imaju i tako ih dovodi do otkrivanja istine.više oslanja na znanje učenika da bi im sadržaj bio shvatljiviji. da naglasi bitno i suštinosko. Razgovor pomaže nastavniku da podstakne učenika na razmišljanje. Osposobljava učenike za samostalan rad i podstiče aktivnost i angažovanost. da bi se uspešno sprovela neophodno je da učenici več poseduju odreĎena znanja iz te oblasti. Ova metoda ima efekta u mlaĎim razredima kao uvoĎenje u nova saznanja ili kao priprema za rad gde nastavnik saznaje šta učenici već zanaju na tu temu. razgovoru nastvnika sa učenicima i u tome je njena osnovna karakteristika. Primenjivija je u starijim razredima. činjenice. da bude zanimljivo. a ne monotono. zahteva intelektualnu angažovanost. ona od učenika očekuje pasivnu ulogu slušača. više nego intelektualna. Kod ovog metoda dominira emocionalna komponenta doživljavnja. > Dijaloška < Dijaloška metoda spada u metode zajedničkog rada učenika i nastvnika koja bi trebalo da dovede do odreĎenih rezultata i postizanja cilja. Nastavnik smišljeno i prema odgovarajućem redosledu učenicima postavlja pitanja na koja oni odgovaraju. Ova metoda više odgovara starijim učenicima. na lak način saznaju činjenice. Ona se u savremenoj nastavi koristi u onim situacijama kada nastavno gradivo treba doslovno zapamtiti (zakoni. Iako ih do neke mere angažuje.

Osnovna ideja je da putem ispravljanja grešaka učenik doĎe da znanja. Koristi se ne samo za davanje. Ovde spada praktičan rad. Potrebno je prethodno izvršiti temeljnu pripremu i laboratorije i učenike uputiti u ceo proces izvoĎenja eksperimenta. relativno kratkim prezentacijama o suštini ili delu nastavnog gradiva. proizvodni rad.linearna metoda. On je sastavio sistem programirane nastave u kojoj: 1. uzrasnim osobenostima učenika. utvrđivanje. na času i vannjega. 3.Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika*Laboratorijska metoda – Ovom metodom se učenici osposobljavaju da izvode eksperimente. Ova metoda je tesno povezana sa formiranjem i usavršavanjem veština i navika. Svaki naredni korak je uslovljen prethodnim. onaj ko pogreši dobija neki vid pomoći i objašnjenja kao pomoć. za izradu projekata i istraživanja. 2.Kriterijumi za izbor nastavnih metoda Pri izboru nastavnih metoda trebalo bi da se vodi računa o sledećem: opštem cilju i zadatku vaspitanja i obrazovanja. koja potiče od Kraudera. . već nešto složeniji i nudi višestruki izbor odgovora. obrada.. >> PROGRAMIRANA NASTAVA I UČENJE << Teoriji o programiranoj nastavi je izložio američki psiholog Skiner u svom delu ''Nauka učenja i umetnost poučavanja'' nakon što je utvrdio slabosti nastave i učenja u školama. itd. veličini i obimu razreda i stručnoj pripremljenosti nastavnika. Pretežno se koristi za ponavljanje i utvrĎivanje. kratkim koracima iza čega sledi pitanje i tačan odgovor. rad u radionicama. Aktivnost učenika je slična naučnom radu. . Na ovaj način učenici se vode od početnog nivoa i idu ka željenom. nastavno gradivo se izlaže linearno. *Metoda praktičnih aktivnosti – Cilj praktičnih metoda je sticanje znanja i veština na osnovu praktičnih aktivnosti. On smatra da koraci ne moraju biti mali. Nastavna materija se izlaže u delovima. prirodi. Pored ove metode ima i razgranata metoda. neposredno iza toga prima informaciju o tačnosti odgovora.Ova metoda sastoji se u sticanju znanja putem štampanog materijala ili teksta. od svakog se očekuje da korektno odgovori na pitanja ili reši problem. Primena nije ni malo jednostavna. već i za utvrĎivanje i proširivanje znanja. a mogu i ponovopreči na linearnu šemu ili dobiti nove zadatke. a to je kombinovano programiranje. Ova metoda podstiče samostalan rad i sticcanje znanja. a onda se pruža mogućnost izbora: dobijaju objašnjenja i podatke. . U praksi se pojavio i treći vid.. sadržaju i specifičnosti nastavne materije. svaki učenik se upoznaje sa sadržajem. didaktičkom cilju nastavnog časa (predavanje. školskom vrtu.). u kom se insistira na detaljnijem izlaganju gradiva npr.

Nastava je organizovana po razredno-časovnom sistemu. Nastao je kao zahtev društvene zajednice i odgovor na potrebe buržoazije. podela na razrede prema uzrastu. Vremensku strukturu. individualni. Organizacija nastave i 41. koji je ustanovljen pre 300 godina i ustanovio ga je Komenski. Evo jedne od klasifikacija: 1. idejno i emocionalno delovanje nastavnika u kolektivu sa učenicima. Postoji puno klasifikacija i didaktika ne izdvaja ni jedan tip kao opšteprihvaćen. 39. A kao mane uzima se to što se smanjuje interakcija meĎu učenicima i sa nastavnikom. timski. Ovakav rad i dan danas obezbeĎuje sistematičan rad. podela na kurseve po godinama i odreĎivanje programa u svakoj godini. rad u parovima.Značajna šrednost programirane metode je u individualizaciji i odreĎivanju sopstvenog tempa rada. časovi za usavršavanje i razvijanje sposobnosti 5. časovi za utvrĎivanje 4. Tipovi časova se odreĎuju prema didaktičkim zadacima. časovi za prenošenje novog znanja – obrada 3. organizacionu jasnost. Cilj. Nastavne metode. da unapredi samostalno učenje i da doprinese vaspitanju. Organizacija rada na času: Oblici rada na času (podela koju je sačinio Klafki) je na frontalni rad. unutrašnju povezanost i meĎusobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata. nastava u grupi i timska nastava. moguće je diferenciranje sadržaja. . U svom delu ''Velika didaktka'' Komenski je obrazložio neophodnost grupnih oblika rada koji se odlikuje: istovremenim početkom svake godine u isto vreme i svakom nastavnom danu. odreĎenom dužinom rada. Nastavni čas je glavni element razredno-časovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave. da učenika osposbi zanjegovu uspešnu primenu. Uzrast učenika i njihove radne sposobnosti. itd. časovi za kontrolu znanja Struktura časa podrazumeva tok. Oblici i tipovi nastave. Sadržaj časa (Uvod – Tok –Zaključak). Cilj svakog nastavnog časa je da učeniku obezbedi sistematsko sticanje odgovarajućih znanja. Priprema bi trebalo da sadrži. uvodni časovi 2.

(ovo me mrzelo da kucam. proizvodnji. Ovaj rad se pokazao dobar u ponavljanju i vežbanju.Rad u parovima je zajednički rad dva učenika. učenici mogu dobiti i . istorijskim znamenitostima. geografske. u cilju utvrĎivanja). Zasniva se na radu u grupama od 3 – 6 učenika. Prema mestu u nastavnom preocesu mogu biti: uvodne (imaju za cilj prikupljanje podataka za istraživanje). .. >>EKSKURZIJA<< Ekskurzija je oblik vaspitno-obrazovnog rada. Primenom rada u grupi mogu se postići tri pedagoška cilja: jačanje samostalnosti i sposobnosti individualnog učenja. Cilj domaćeg rada je ponavljanje. Individualni rad je neophodan u svakoj nastavi jer osamostaljuje učenike u učenju. Organizuje se s ciljem da se učenici upoznaju sa kulturnim. 40. Motivacija učenika za učenje u nastavnom procesu. utvrĎivanje i produbljivanje znanja koja su stečena na času. može i iz različitih predmeta. . tekuće (organizuju se uporedo sa obradom gradiva). Domaći zadaci mogu biti pismeni. biološke. U takvoj nastavi svi učenici obično ispunjavaju sve zadatke i usmereni su na nastavnika. zaključne ekskrzije (na kraju obraĎenog gradiva. Ekskurzije se utvrĎuju godišnjim planom rada škole.Timska nastava je kada više nastavnika preuzima rad u jednom odeljenju. istorijske. Domaći rad je tesno povezan sa školskim radom i zajedno oni čine didaktičko jedinstvo. Nastavnik usmerava rad na ceo razred. . kao pojedinac.Individualni rad je rad u kome svaki učenik samostalno rad. a potom objedinjava reakcije učenika. Školski i domaći rad učenika. razviju interesovanja i obogate iskustvo.Grupni rad je samostalan rad i učenje u grupi. Postoje različite vrste ekskurzija: u prirodi.Frontalni rad je zajednički rad svih učenika pod neposrednim rukovodstvom nastavnika. to svi znate) 42. prirodnim bogatsvima i da prošire svoja znanja. . ovaldavanje primenom praktičnih metoda. Uspeh ekskurzije zavisi od dobre organizacije. osposbljavanje za saradnju u grupi. Pored individualnih zadataka. folklorne. Domaćim radom učenik se uči samostalnom učenju i usredsreĎivanju na njega. usmeni ili praktični. estetske.

Ponavljanje. uspeha i razvitka učenika u nastavi. voditi računa o obimu i redovno ih proveravati. 44. Svesnost učenika o značaju vežbanja.ali da bude naepžljiv). pismena. Nastavnik može da organizuje i druge vrste ponavljanja. Poseban problem pri davanju domaćih zadataka je voĎenje računa o stvarnim mogućnostima učenika. Sistematičnost (svaki novi oblik rada bi trebalo da bude povezan sa prethodnim). kao što su: 1. PONAVLJANJE Ponavljanje se organizuje odmah posle nastavnikovog izlaganja novog gradiva radi boljeg usvajanja. Završno ponavljanje – sistematizacija gradiva VEŢBANJE Vežbanje je jedan oblik ponavljanja sa naglašenom praktičnom primenom znanja. tehnička. potrebno je jasno im objasniti šta se od njih očekuje i kako da urade domaći. grafička. Na početku školske godine – s ciljem da se obnovi ranije naučeno gradivo. 43. šta se i kako vežba. Efikasna nastava podrazumeva redovno ponavljanje i vežbanje. Raznovrsnost vežbanja. Proveravanje rezultata nastave – ocenjivanje rada. utvrĎivanje i veţbanje u nastavnom radu. Uglavnom se odnosi na sažeto ponavljanje suštine. Za uspešno vežbanje potrebno je da budu zadovoljeni sledeći uslovi: Dobro organizovan i smišljen način vežbanja od strane nastavnika. laboratorijska.grupne zadatke kao što je istraživanje ili projekat. 4. Ona mogu biti: usmena. Pažnja učenika (on može da razume cilj. 2. Usmerenos ka cilju. trebalo bi da se vodi računa o raznovrsnosti zadataka. 3. koji će jasno postaviti ciljeve vežbanja. Ovo ponavljanje je veoma važno zato što istraživanja pokazuju da se u toku letnjeg raspusta zaboravi oko 50% naučenog. stalno ponavljanje naučenog s ciljem ada se na zaboravi i stalno nadovezuje na novo gradivo.Tekuće ponavljanje – ponavljanje na kraju časa. Da nastavnik bude svestan razlike meĎu učenicima. . nastojati da domaći zadatak sadrži suštinu. Ponavljanje posle većih celina – po završetku programske celine ponavlja se suština.

diferencijalni. Mogu biti: prijemni. . Planiranje nastave služi i kao izvestan podsetnik nastavniku. U našoj zemlji ocenjivanje je numeričko (od 1 do 5) i opisno.Ispiti. kroz koji se manifestuje nastavnik kao pedagog i čovek. praktično ili kombinovano. ali i učenika. 2. a u odreĎenim vremenskim periodima. On mora biti: . pravljenje celine neophodnih aktivnosti. izbor aktivnosti. Glavnu osnovu svakog planiranja rada čine: učenici i nastavnici i interakcija izmeĎu njih. stiče se uvid u nivo znanja kojim učenici vladaju. Davanjem ocene vrši se vrednovanje ukupnog rada učenika. godišnji. Metode proveravanja i ocenjivanja: Usmena provera. Planiranje nastavnog rada predstavlja: definisanje cilja aktivnosti. na početku školske godine ili prelaska u novi klasifikacioni period. obično se primenjuje nakon obrade pojedinih nastavnih celina. utvrĎivanje cilja delovanja.Završno proveravanje. sredstva i uslova. Praktična provera. Za uspešno planiranje u nastavi značajni su sledeći zahtevi: 1. Sistem i kriterijumi za ocenjivanje utvrĎeni su Uputstvom o načinu i postupku ocenjivanja učenika. kvalifikacioni. . Pismena provera. završni. pismeno.Prethodno proveravanje. Planiranje nastavnog rada Planiranje rada je jedna od najznačajnijih delatnosti u vaspitno obrazovnoj ustanovi. sadržaja. 3. provera znanja u okviru jednog ili više predmeta. Proverava se nivo znanja koje su učenici usvojili tokom perioda.Proveravanjei ocenjivanje neophodan zadatak nastavnika tokom i na kraju nastavnog procesa. omogućava dalje planiranje.Tematsko provreravanje. primenjuje se krajem klasifikacionih perioda i na kraju godine. na taj način se vrši provera znanja kojim je učenik ovladao i daje se odgovarajuća ocena. Za nastavnika to je pedagoški i ljudski akt.treba utvrditi kiličinu i složenost gradiva . 45. plan mora da obuhvati očekivane ishode. . plan mora da se odnosi na odreĎeni predmet ili predmete. Vrste proveravanja: . . I mogu se obavljati: usmeno. rezultate planiranih uticaja. Provera putem testova Ocenjivanje je veoma složen proces za nastavnika.realan i ostvariv.

izborne. specijalne nastave. broj časa. Srećno svima! . 46. GODIŠNJI PLAN RADA – Planiranje celokupnog vaspitno-obrazovnog rada škole.voditi računa o prirodi i specifičnosti nastavnih sadržaja . metode. fakultativne nastave. očekivane ishode. Sadrži: ciljeve i zadatke. plan saradnje sa roditeljima i institucijama. tromesečni) – ovaj plan čini grupa tematski povezanih celina 3. zaključak. dodatne. plan izvoĎenja ekskurzija. odreĎuje ciljeve. PERIODIČNI PLAN RADA (mesečni. PLANIRANJE NASTAVNOG ČASA – Neophodna je dobra i temeljna priprema nastavnika za uuspešno izvoĎenje časa. sekcija. nedeljni. plan rada Ďačkog parlamenta.. povremena.imati u vidu da nisu svi meseci u godini isti . On je aktivni činilac nastavnog procesa. nastavnu jedinicu. 2. Na kraju. obavezna je kontrola izvršenih planova. bira sredstva za rad. Ona može biti stalna. samokontrola.. klubova. koordinator. plan rada odeljenjskih zajednica itd.predvideti tok Planiranje se javlja najčešće u tri oblika: 1. itd.potrebno je voditi o redosledu . ali sve se više ističe i aktivna uloga učenika. dopunske. planove slobodnih i vannastavih aktivnosti. Nastavnik kao činilac nastavnog procesa Organizator.. Sadrži planove po predmetima. tok časa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful