Pedagogija (Pitanja i odgovori

)
Szerző: Marijana Tešić, Marija Stevanovic és 12 további a(z) ISPIT ZA LICENCU csoportban · Dokumentum szerkesztése OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE –

1. Značaj vaspitanja za razvoj pojedinca i društva Vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam. Ono se odnosi na sve što ljudi planski, svesno i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što preduzima društvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono što vaspitanik čini u odnosu na društvo. Kako se menjalo društvo tako se menjao i povećavao značaj vspitanja. Vaspitanje je neophodno zbog sve veće količine znanja koje je potrebno da pojedinac usvoji radi uspešnijeg i lakšeg života u savremenom svetu - stvoreno ''društvo koje uči'', a čovek je sam sebe doveo u situaciju da se stalno usavršava i uči, pa je za cilj vaspitanja postavljeno formiranje svestrane ličnosti vaspitanika. Vaspitanje postaje doživotan proces. A kulturan čovek se razlikuje od nekulturnog jer mu je bogatija riznica ciljeva. Značajno je zbog meĎusobnog zbližavanja ljudi i uspešnije komunikacije i predupreĎivanja negativnih pojava kao što su agresivnost, egoizam, izdaja, gramzivost, asocijalnost i drugo. Važno je zbog intenzivnijeg razvoja individualnog karaktera vaspitanika.

2. Mogućnosti i granice vaspitanja Kako mogućnosti, tako i granice vaspitanja leže u nasleĎenim osnovama, uslovima društvene sredine u kojima se ličnost razvija, u pravovremenom i pravilnom organizovanju vaspitanja i u ličnom angaţovanju vaspitanika. Mogućnosti i granice ljudskog vaspitanja su društvenoistorijski uslovljene, jer čovek živi i razvija se u odreĎenim društvenim okolnostima. TakoĎe zavise i od pola, temperamenta, pravovremenog otkrivanja talenta, zdravstvenog stanja, kulturne, religijske i druge tradicije. Faktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosa nazivamo ometajućim faktorima. A važna uloga nastavnika je da naĎe taj balans izmeĎu ovih odnosa, da otkrije sklonosti i sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju.

3. Odlučujući faktori u razvitku ličnosti Bitni faktori koji utiču na razvoj ličnosti su: nasleđe, sredina, vaspitanje i aktivnosti vaspitanika.

NasleĎe je proizvod dosadašnjeg života ljudi i genetska predodreĎenost ličnosti (telesna graĎa, endokrini i nervni sistem). Sredina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik živi. Ovi faktori su meĎusobno povezani i uslovljeni.

4. Vaspitanje i ličnost Vaspitanje je najširi pedagoški pojam i odnosi se na sve što ljudi sistemski, namerno, organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti. Cilj vaspitanja je stvaranje svestrane ličnosti. Proces vaspitanja ličnosti kroz njenu aktivnost i delatnost je višeslojan. *U njemu se mogu izdvojiti tri procesa: 1. proces usvajanja, znanja i umenja – racionalna osnove 2. proces razvijanja psihofizičkih sposobnosti –vrednosna i humanistička 3. formiranje pogleda na svet – vrednosna i humanistička *U toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja možemo izdvojiti tri etape: 1. etapa racionalnog 2. etapa emocionalnog 3. etapa voljnog (Sve tri su jedinstvo misli, osećanja i postupanja) *Osnovna područja razvoja ličnosti se obično dele na: 1. kognitivni razvoj (razvoj volje, intelektualne sposobnosti) 2. afektivni razvoj (stavovi, mišljenja, emocije) 3. psihomotorni razvoj (upravljanje motoričkim aparatima ljudskih organa) Sva tri se uklapaju u pojam vaspitanja u širem smislu.

5. Vaspitanje i društvo

Vaspitanje je delatnost koja omogućava funkcionisanje društva u razvojnom smislu. Vaspitanje je recipročan i povratan odnos razmene koji kroz složene socijalne uslove uključuje sve ljude. Društvena uslovljenost vaspitanja se zapaža još od samih početaka ove delatnosti. Isti oblici vaspitanja pojavljuju se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od drugih. Dakle, vaspitanje je tekovina društvenih odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih ciljeva vaspitanje vodi jednom sveopštem progresu i razvoju. Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, staleškom, klasnom i politilkom strukturom društva. Uložena sredstva jednog društva u vaspitanje višestruko se vraćaju istom tom društvu. Bogatije društvo – bolji sistem vaspitanja.

6. Vaspitanje i kultura Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguću transformaciju nižih oblika postojanja u više i humane oblike egzistiranja čoveka. Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za životne ili profesionalne uloge, već se bavi i stvaranjem svestrane ličnosti, koje u sebi sadrži i elemente kulturne ličnosti. Razvojem kulture razvijano je i vaspitanje. Veza je uvek bila obostrana. Vaspitanje u kulturi ima i produktivni karakter, jer stvara potencijale za novi napredak i razvoj. Vaspitanje je i sredstvo susreta različitih kultura i uporeĎivanja različitosti.

7. Vaspitanje i rad Vaspitanje i rad su dve večito povezane i uslovljene društvene funkcije. Kada se rad pojavio kao osvešćen oblik čovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i način za prenošenje tih čovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja čovek razvija svoje radne osobine i menja svoje individualne mogućnosti. Vaspitanje ne sme u potpunosti biti podreĎeno radu već mora imati i šire ciljeve vaspitanja celovite svestrane ličnosti.

8. Najpoznatije koncepcije ( teorije, škole, pravci vaspitanja ) Naučnici i teoretičari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji način, koja je svrha i pravac vaspitanja. Lista onih koji su težili da daju kompetentan odgovor na to stalno se proširivala. Koncepcije vaspitanja se prvenstveno razlikuju po tome šta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva. One stižu u pedagogiju iz različitih središta društvenih uticaja: od školskih reformatora, od filozofa i naučnika, voĎstva partijskih i revolucionarnih pokreta, religijskih organizacija itd. i bez obzira odakle dolaze ove koncepcije se sistematizuju, meĎusobno konfrontiraju i procenjuju i postaju pedagoške koncepcije. Njih ima u istoriji pedagogije na stotine, neke su vrlo slične, a većina meĎusobno suprotstavljena. Njih nije jednostavno grupisati i razvrstati. → Poljski pedagog Bogdan Suhodolski smatra da se borba vodi izmeĎu dve pedagogije tj. dve pedagoške koncepcije: 1. pedagogija esencije, koja insistira na opštosti, univerzalnosti, trajnosti

i nepromenjenosti, okrenuta je ka budućnosti, ka idealnom (ona govori o tome šta bi vaspitanik trebalo da bude). 2. pedagogija egzistencije, koja insistira na različitosti, individualnosti, pojavnom, prolaznom i promenjivom, okrenuta je neposrednoj sadašnjosti (ona pita šta vaspitanik jeste). → Češki pedagog František Singule smatra da postoji jedanaest pravaca savremene buržoaske pedagogije: reformna, pragmatistička, eksperimentalna, dinamička, psihoanalitičko-individualna, fašistička, socijalna, kulturna, esencijalistička, egzistencijalistička i religijska. → Pravci vaspitanja se mogu podeliti u nekoliko grupa: -Dete -Društvo (Država) čoveka i društva -Bog -Gentska šifra -Vrednosti van samog

-Sam pojedinac

→ Nikola Potkonjak sve značajnije pedagoške koncepcije i autore analizira s obzirom na to kakvi su im stavovi o predmetu , metodama, položaju vaspitanika i sadržaju vaspitanja i obrazovanja. Stare i nove koncepcije vaspitanja nam pomažu da kritički i samokritički gledamo na teorije o vaspitanju i pomažu nam u sprovoĎenju novih ideja.

9. Cilj i zadaci vaspitanja Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili više idealno zamišljen i generalizovan lik čoveka, ličnost određenih svojstava i sposobnosti, koje se žele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog člana određenog društva. Opšti cilj vaspitanja i obrazovanja u našem društvu je slobodna, svestrana ličnost – koju karakteriše bogatstvo ličnosti i njena kulturna osobenost i sposobnost. Tako je cilj vaspitanja svesno razvijanje svih potencijala jedne ličnosti (nasleĎenih i prethodno stečenih), njihovo bogaćenje i objedinjavanje u raznovrsnosti, razvijanje kritičkih sposobnosti, osposobljavanje ličnosti za stalno usavršavanje. Ciljevi vaspitanja se stalno moraju redefinisati i menjati u skladu sa opštim društvenim promenama i potrebama ljudi. Ono što odreĎuje ciljeve i zadatke vaspitanja je: Društvena zajednica utiče na prirodu i formulaciju ciljeva i zadataka vaspitanja svojim ureĎenjem; Priroda i karakter ljudskog rada, razvijenost sredstava za rad, podele u radu, položaj pojedinca u sferi proizvodnje; Ideološka i politička shvatanja i sistem vrednosti koje društvo i pojedinci proklamuju; Saznanja o čoveku i njegovoj prirodi; Tradicija; Stanje pedagoške nauke, srodnih nauka i izgraĎenost sistema vaspitanja, posebno školstva; Poloţaj, ţelje, potrebe, interesi i ambicije samih ličnosti.

tako je to iskustvo odabirano i uopštavano. Zadaci fizičko-zdravstvenog vaspitanja (očuvanje i jačanje zdravlja) . prema uzrastu (predškolski.. pa mnogi taj trenutak smatraju za zvaničan početak pedagogije kao nauke. Zadaci društveno-moralnog vaspitanja (izgradnja moralne svesti. razvijanje stvaralačkog stava. zakon. školski. veku. ideološki. odrasli). Prvim značajnim pedagoškim delom se smatra ''Didactica magna''. naučni. Za društvene i lične ciljeve važno je da budu konkretizovani i formulisani tako da ih svaki pojedinac veoma jasno shvata i razume. Ciljevi vaspitanja se sprovode na svim nivoima i svim područjima vaspitnog rada. ekonomski. pa sve do ciljeva i zadataka jednog nastavnog časa. češkog pedagoga Jana Amosa Komenskog. Teško je tačno i precizno odrediti kada nastaje pedagogija kao nauka i kada vaspitna praksa postaje pedagoška teorija. → Jedan opšti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane ličnosti: 1. Zadaci umnog i radnog vaspitanja (usvajanje naučnih znanja i sistema vrednosti. Do toga je dolazilo postepeno i na različite načine u različitim epohama. itd. Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke Vaspitanje je oduvek bilo predmet proučavanja.). prema vrstama škola i vaspitnoobrazovnim institucijama. kojim je postavio najznačajniji kamen temeljac pedagogije u 16. prema programskim celinama.. moralnih osećanja. Na formiranje ciljeva i zadataka vaspitanja utiču opšti i posebni ciljevi konkretnog društva u kome se vaspitanje odvija (individualni. Zatim su se iz filozofije ''majke svih nauka'' početkom 19. Istorija vaspitanja je starija od istorije pedagogije. Grči filozofi su u svojim delima prvi govorili o vaspitanju i njegovom značaju. formiranje radnih navika i umenja.10.) 2. veka izdvojile posebne nauke. prenosila životna i radna iskustva. nacionalni. Ciljevi vaspitanja su sastavni deo društvene svesti o potrebama. prema nivou: društvene kompetentnosti (ustav. a zadaci vaspitanja na pitanje šta bi trebalo da uradimo da taj cilj ostvarimo. s kolena na koleno. propis). Zadaci estetskog vaspitanja (stvaranje lepog u društvu) 4. tako i pedagogija. mogućnostima i pravcima društvenog razvoja.PEDAGOGIJA – 11. Kao što su se vaspitanjem. Na samom . Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktičnom radu Cilj vaspitanja odgovara na pitanje šta ţelimo.. prema nastavnim predmetima i programima. društveni. Prve forme uopštenog vaspitanja postavljeni su kroz filozofiju. odnos prema zajednici i drugima) 3.

a ne na latinskom. Analizom. kada i u kakvim uslovima je nastalo. Pedagošaka teorija koja izvire iz prakse – ona daje ideje za ostvarivanje bolje prakse. Atina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske ličnosti. Uopštavanje pozitivnih iskustava je jedan od najstarijih metodoloških pristupa. Stalno se bogati novim dostignućima. Nastava je organizovana na maternjem jeziku. Predmet pedagogije je vaspitanje i to ne samo tako kako postoji. Zasnivalo se na prenošenju iskustava neophodnih za opstanak i održanje. filozofija vaspitanja. Vreme je pokazala da je neophodno konstituisati jednu celovitu nauku – pedagogiju. sistematizacijom i uopštavanjem pozitivnog pedagoškog iskustva. Najstarije ljudske civilizacije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od varvarskih plemena koja su ih okruživala (U Sumeru su postojale škole i klinasto pismo pre 3000godina. već i kako ga organizovati i voditi oko i sa vaspitanikom da bi se ostvario cilj. Deskriptivna funkcija – opisuje vaspitanje kao pojavu. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoške nauke Istorija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju društva. TakoĎe za bogatije članove društva. a samim tim i vaspitanja. 12. itd) Za antičko drutšvo vasitanje se obavljalo u Atini. veka pojavio se i Herbart. kako se razvijalo. Dinamička funkcija – ogleda se u njenom doprinosu razvoja vaspitanja i predviĎanju kakva bi škola i vaspitanje trebalo da budu. Razvojem društva i sredstava za rad. pedagoška antropologija. a vaspitanje su obavljali sveštenici. Izdvajaju se učeniji ljudi koji vrše delatnost vaspitavanja i obrazovanja. Omogućeno je velikom broju dece da se uključi u školovanje (škola za sve bez obzira na rasu i poreklo). ali nije prevaziĎen. U prvobitnoj zajednici vaspitanje još uvek nije bilo izdvojeno u posebnu društvenu delatnost. U Rimskom carstvu se izdvajaju tri vrste škola za dečake od 7 do 16 godina: elementarna. Kroz istoriju se pokazalo da su mnogi značajni pedagozi bili i pokretači promena u društvu i težili ka njegovom razvoju. već se usavršava. 3. U Indiji je bilo organizovano učenje samo za najviše kaste i učilo se iz veda. Percijanci su obraćali pažnju na fizičko zdravlje. za koga je bolje reći da je sistematizator. U tom smislu su se razvile i pomoćne discipline: pedagoška psihologija. U nastavu se . U srednjem veku vaspitanje je staleško (sedam riterskih veština za feudalce).početku 19. gramatička i retorska. pojavom privatne svojine i viška vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih socijalnih podela. Posebno se ističu tri funkcije pedagoške nauke: 1. Stari Kinezi su takoĎe opismenjavali bogatije. a ne jedini osnivač pedagoške nauke. pedagogija dolazi do odreĎenih naučnih saznanja o vaspitanju i otkriva veze i zakonitosti. usvajanje običaja i verovanja zajednice. Sparti i Rimu. U novom veku graĎanski stalež postaje osnovan snaga društvenog razvoja. koja će proučavati vaspitanje. 2. ekonomija obrazovanja idr.

Socijalistički ureĎene zemlje nastavljaju tendenciju karakterističnu za industrijsko društvo. on traži opštu obaveznu školu. Škole se grade i opremaju o trošku države. Donose se ''školski ustavi''. Mišel Montenj – u ''Esejima'' kritikuje učenje napamet i bez razumevanja. a povećava u sektoru obrazovanja. veka) dovešće do masovnog obrazovanja. Pestolaci – ističe se kao veliki učitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema deci. u njoj su sadržani interesi celog naroda.Na samom kraju 20. bio je protivnik stvaranja državnih škola i smatrao da država ne bi trebalo da brine o školovanju radničke dece i sirotinje. On oštro kritikuje srednjevekovno vaspitanje. Napisao ''Kako Gertruda uči svoju decu''. i poč. Princip očiglednosti se proklamuje. 13. na maternjem jeziku. veka u Engleskoj. Erazmo Roterdamski – ''Pohvala ludosti''. Franso Rable – u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritički opisuje odnos oca i sina. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela Sokrat – Platon ''Drţava'' – Aristotel (svi u svojim delima govore o vaspitanju) Kvintijan – prvi po svojim delima pravi pedagog – vodio retorske škole i razradio metodiku govorništva. veka smanjuje se potreba za fabričkim radnicima. Industrijska revolucija (kraj 19. gde kritikuje feudalno vaspitanje. Na prelazu iz srednjeg u novi vek: Jan Amos Komenski – Didactica magna.uvode realije (tekovine prirodnih nauka). Raste potreba za visoko obrazovanim kadrovima. .popularan tokom 19. Dţon Lok – bavi se pitanjem vaspitanja dece viših staleža i porodičnim vaspitanjem. zalagao se za smišljeno vaspitanje u predškolskom periodu. bavio se pitanjem didaktike. Vitorino da Feltre – učitelj novog tipa. Herbert Spenser . sačinio raazredno-predmetnu-časovnu nastavu. ustaje veoma oštro protiv društvene nejednakosti. 20. religijskih zabluda. despotizma. Ţan Ţak Ruso – zastupa interese sitne buržoazije. U periodu humanizma sve više se govori o vasitanju. smatrao da bi sadržaj obrazovanja trebalo da čine realne nauke. ureĎuje školu koju zovu ''dom radosti''.

sistematična i metodična – formalni stupnjevi nastave. već više o istaknutim pojedincima. Nastojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu nauku zasnovanu na etici i psihologiji. Osnovna sredstva koja ističe za ostvarenje tog cilja su : upravljanje decom. Vujanovski.Johan Fridrih Herbart – od svih pomenutih se najviše izdvaja ovaj nemački pedagog. Ušinski – veoma odlučan antiherbartovac. Napisao ''Pedagogija i demokratija'' Anton Semjonovič Makarenko – najpoznatiji pedagog socijalističke epohe. Za razvoj prosvete i školstva u Srbiji zaslužni su mnogi. Svetozar Marković. Dositej Obradović. Pedagogiju je sa opštih društvenih ciljeva usmerio na konkretne životne ciljeve. 14. veku se teško može govoriti o pedagoškim klasicima. Neki od njih su: Mirijevski. koji su krajem 18. Prvi koji je pokušao da povuče razliku izmeĎu pedagogije kao teorije i kao prakse. Vasa Pelagić.Najpoznatija dela ''Pedagoška poema'' i ''Zastave na kulama''. Prema Herbartu pedagogija bi trebalo da utvrdi cilj (što je izvesna novina). Po njemu je ta cilj izgraĎen na osnovu moralnog religijskog shvatanja. Njegove pristalice su stvorile pokret – herbartijanstvo. demokrata po ubeĎenju. nastava i disciplina. Po njemu nastava mora uvek biti jasna. pa nije ni čudo što su ga fašisti hvalili. Nije se slagao sa Rusoovim idejama. U 20. spadaju u najpopularnije pedagoške knjige u svetu. ruski pedagog. radio na prevaspitavanju mladih socijalnih slučajeva u vaspitno-radnim kolonijama. Vuk Karadžić. veka organizovali prvu školu po ugledu na ''Opšti školski red''. Nestorović i Mrazović. Sistem naučnih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama Razvijenih naučnih disciplina ima u pedagogiji onoliko koliko ima razvijenih područja vaspitnoobrazovnog rada: Područje vaspitno-obrazovnog rada Naučna disciplina u pedagogiji Vaspitanje u porodici Porodična pedagogija Vaspitanje predškolske dece . Dţon Djui – istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. asocijativna. Milan Milićević.

pedagogija odraslih). i vasp.prema mestu izvođenja vaspitanja (porodična. domska pedagogija Obraz.prema uzrastu vaspitanika (predškolska.Predškolska pedagogija Školsko vaspitanje Školska pedagogija Visokoškolsko obrazovanje Viskoškolska pedagogija Obrazovanje i vaspitanje odraslih Pedagogija odraslih. andragogija Vasp. u uslovima nastave Didaktika Vasp. dece ometene u razvoju Specijalna pedagogija Vojno vaspitanje Vojana pedagogija Vasp. internatska. školska. u internatima i domovima Internatska. i obr. u industriji Industrijska pedagogija Vaspitanje u slobodno vreme Pedagogija slobodnog vremena Pojedine naučne discipline možemo klasifikovati prema drugim kriterijumima: . . . vanškolska pedagogija).

Pedagogija nije zatvoreni sistem i u tesnoj je vezi sa drugim naukama. Metodologija pedagoških istraživanja je put proučavanja. 15. . futurološka pedagogija).). tehnike. Naučno istraţivanje pojava u oblasti vaspitanja i obrazovanja – Metodologija pedagoških istraţivanja Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost čiji je cilj otkivanje i utvrĎivanje zakonitosti. savremena i prognostička .istorijska. instrumenti i uslovi naučnog saznavanja u području vaspitanja. .longitudinalna (razvoj pojave u jednom dužem periodu) i transferzalna (u istom trenutku) .fundamentalna (osnovna pitanja pedagogije. meĎusobno povezane i prožete. praktična) Polazeći od drugih kriterijuma pedagoška istraživanja se mogu podeliti na: .primenjena (operativna. teorija saznanja. unutrašnjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja.razvojna (predviĎanje daljeg razvoja vaspitanja). logika. Povezanost pedagogije i filozofije proističe iz prirode vaspitanja. Pedagogija je naročito zainteresovana za razvoj pojedinih filozofskih disciplina kao što su : etika. + Filozofija: Filozofija teži da odgovori na pitanja čovekove egzistencije (šta je čovek. život. savremena. pre svega to su metode. kakva je njegova priroda. Sva ta pitanja su u osnovi pedagoških koncepcija. misija. sudbina. a pošto se sociologija bavi proučavanjem društva. itd. sistem vrednosti. koji su njegovi osnovni mehanizmi itd.teorijska i empirijska . onda je ona neizostavna i u pedagogiji. + Psihologija: Srodne nauke.prema vremenu poučavanja (istorija pedagogije. predmet).. estetika i drugo. kao što su priroda i karakter vaspitanja. + Sociologija: Vaspitanje je društveno uslovljeno. Osnovna su: . Pedagoška istraživanja su vrlo raznovrsna. cilj. šta je to društvo.

To često mogu biti mišljenja o aktuelnom problemu. 16. anketnih listova i slično) Istraživački instrumenti su sredstva kojima se prikupljaju činjenice u okviru istraživnja. Analiza rezultata i izvoĎenje zaključaka 8. Izbor i formulacija predmeta istraživanja 2. skica za intervju. interesovanjima ispitanika. sociometrijski testovi. Prikupljanje podataka 6. kako prouččavati. u suprotnom rezultat neće biti tačan. protokol posmatranja. anketni listići. Odgovori na ta pitanja se dobijaju razraĎenim etapama istraţivanja.U istorijskom razvoju pedagogije poznati su različiti metodološki pristupi u istraživanju pojava u vaspitanju. tehnika i instrumenata. zatvorenog i kombinovanog. jednostavan i praktičan i diskriminativan tj. mišljenjem. koja se mogu uraditi za 30 minuta. koji su često bili jednostrani i suprotni. Postoje tri vrste pitanja u upitncima: otvorenog tipa. Obrada podataka 7. Izbor metoda. pouzdani. Preciziranje populacije i uzoraka 5. a to su: 1. Anketa tj. Instrumenti moraju biti tačni. Svako istraživanje vaspitnih pojava mora da ima logičan tok i da odgovori na osnovna pitanja: šta proučavati. . Praktična pitanja izrada naučno-istraţivačkih instrumenata u pedagoškim istraţivanjima (izrade testova znanja. upitnik služi za prikupljanje podataka u vezi sa stavom. Pisanje izveštaja i objavljivanje Uzorak mora verno da oslikava svoju popilaciju. tehnika i instrumenata 4. konkretizacija zadatka 3. mora jasno da izdvaja ono što se meri. Tako s jedne strane se javio metodološki deduktivizam (koji je težio da svede pedagogiju na normativnu disciplinu) i metodološki induktivizam (deskriptivna pedagogija). To su testovi. obuhvatan. pomoću kojih metoda. Optimalna dužina upitnika je 25 pitanja. upitnici. OdreĎivanje cilja.

srednje. prethodno isplanirani razgovor sa pojedincem ili grupom. Uporišne tačke u razvoju škola se mogu izdvojiti na sledećinačin: a) predinstitucionalni period – prenošenje iskustva. Testovi. Mora se voditi računa da ispitanik prethodno bude upoznat sa temom. trajanje i statička obrada na kraju. u periodu njenog najintenzivnijeg razvoja. osnovne. pisanja i računa d) sholastička škola – religija i klasični jezici e) klasična srednja škola – u periodu humanizma i renesanse .Prisećanje Dopunjavanje . Škola i školski sistem.Intervju je namerni.On bi u sebi trebalo da sadrži raznovrsne tipove zadataka.UporeĎivanje - 17. Prve škole su se pojavile u direktnoj vezi sa društvenim razvojem najstarijim ljudskim zajednicama. pošto se ove ustanove meĎusobno povezane i osnovni cilj im je vaspitna delatnost. testovi inteligencije itd. osnovna i srednja škola. Da bude tako sastavljen da svaki vaspitanik može bar nešto da uradi. Osnovno obrazovanje je obavezno i jednako za sve. cilj. vreme. Najpre su se pojavile pisarske. više i visoke škole i škole za odrasle. visokoškolske ustanove) Školski sistem je jedan od činioca sistema vaspitanja (pored šireg pojam sistema obrazovanja. Kroz istorijsku borbu i promene i razvoj društva došlo se do ''obrazovanja za sve''. Od tradicionalnog do savremenog školskog sistema. testovi interesovanja.). pitanja. mesto.Dvočanog izbora (Da / Ne ) . svešteničke i činovničke škole. verovanja i navika b) škole skriba – čitanje i pisanje c) škole čitanja. testovi umešnosti. On je okosnica svakog sistema vaspitanja. posebno zato što pokriva najduže razdoblje organizovanog vaspitanja i obrazovanja jedne ličnosti u toku života. Tipovi zadataka su: . U sistem školstva spadaju dečji vrtići. Za rad nastavnika posebno je značajno da poznaje postupak izrade testova znanja. od lakših ka težim. (predškolske ustanove.Višestrukog izbora SreĎivanje (poreĎati po redu) . Pravo na školovanje su imali bogati. Najčešće su u upotrebi testovi znanja. Škola kao institucija je u stalnom procesu menjanja i usklaĎivanja sa potrebama i promenama u društvu. Sadrži: temu. Ona je najznačajnija ustanova savremenog društva.

rad i učenje. . Državna institucija. Obavezna je i besplatna za sve. specijalne) i srednje stručne za obrazovanje odreĎenih profila. Traju 3 ili 4 godine. a naročito razbijanju uniformisanosti. .Više škole obrazuju kadrove VI stepena obrazovanja i pertežno traju tri godine. likovnom i muzičkom vaspitanju. društvu i kulturi. Nije selektivna. Mogu biti gimnazije (opšte. ali u despotski ureĎenim društvima i pri crkvi. intelektualnom razvoju sposobnosti pažnje i pamćenja. Sve to kroz igru.Predškolske ustanove – Obuhvata vaspitanje dece od 3 do 6 godina i u tom periodu razvoj deteta je najintenzivniji. Ima naglašenu vaspitnu ulogu. priprema za polazak u školu. jezičke. kroz pohvale. Otvorena je prema porodici i lokalnoj zajednici. urednost). Na maternjem je jeziku. Najmasovnija.Srednje škole – Srednje su zato što se nalaze u sredini izmeĎu osnovne škole i viših i visokih škola. a fakulteti VII stepena i pretežno traju od 4 do 5 godina. razvoju mašte i govora. I pre toga su postojali školski sistemi. Pruža osnovna znanja.Osnovna škola – Ona je vaspitno-obrazovna ustanova i u njoj se najsistematičnije i najorganizovanije ostvaruju zadaci osnovnog vaspitanja i obrazovanja. Savremena škola teži otvaranju.matematičke. nagrade i kazne). boljoj unutrašnjoj povezanosti. . Jedinstvena u osnovi i ista za svu decu. a kasnije i sa državom. . Odvojena od crkve. U njima se vodi računa o fizičkom vaspitanju. Ima opšteobrazovni karakter. . Konstituisanje celovitih školskih sistema počelo je stvaranjem industrijskog društva. estetskom vaspitanju (čistoća. radnom vaspitanju (navike). Odlike: Traje u periodu od 7 do 15 godina i osmorazredna je.Visoke škole i fakulteti – Pružaju visko obrazovanje iz odreĎenih oblasti i spremaju kadara za različite granu u privredi. moralnom vaspitanju (na osnovu ličnog iskustva.f) realne gimanzije – u razvoju industijskog društva g) politehnizacija školskog obrazovanja – kao izraz razvoja nauke i tehnike h) raznovrsnost modela školskih institucija Tradicionalna škola je bila usko povezana sa crkvom.

Ona postaje mesto gde se razvijaju bogati meĎuljudski odnosi i ona vaspitno deluje na decu. Škola postaje mesto gde se odvija život. 21. Ali nije i jedini. ''otvorena škola'' itd.. veka. osposobljavanje nastanika za nove uloge itd. ne samo sa učenicima već i sa predškolcima.Nastava je svakako njena centralna aktivnost i osnovna obaveza u školi. vannastavne aktivnosti.Organizovanje predškolskog vaspitanja. U okviru nje se nalaze obavezne.Organizovanje izleta i ekskurzija 19. muzeju. izborne. naročito 1968. Savremena škola podrazumeva i niz drugih aktivnosti koje za cilj imaju celovitiji pedagoški razvoj učenika. ''slobodna škola''. u saradnji sa preduzećima. čime se omogućava da se oni ostvare i ispolje kao svestrane ličnosti.18. upravo kada su se pojavili prvi znaci krize industrijskog društva i najave snažne naučno-tehnološke revolucije. Brojne su vannastavne i slobodne aktivnosti koje škola organizuje u okviru svojih klubova. opremanje savremenim sredstvima. obrazovanja odraslih. stvaranje nove klime u razredu i školi. lokalnom zajednicom. baletsko i muzičko obrazovanje . galeriji. Kulturna i javna delatnost škole pokazuje da deca u nju rado odlaze i da su uključena urazne kulturne aktivnosti. a ne samo uče teorije o njemu. Savremena kritika škole kao institucije Sa pojavom krize u društvu dolazi i do krize i kritike u školstvu. radionica. Te organizacije su često ili gortovo uvek povezane i sa životom i .. najsistematičniji i najorganizovaniji oblik vaspitno-obrazovnog rada škole. Škola kao pedagoški i kulturni centar lokalne sredine Nastava je svakako osnovni. susedima. pravi ekološke programe i organizuje sekcije i razne dečje organizacije. Profesionalna orijentacija i informisanje su aktivnosti škole. sekcija. . fakultativne aktivnosti i profesionalna praksa.Ona organizuje kolektivni pedagoški rad za one koji sporije napreduju u radu (posebno osnovan škola). . Javili su se zahtevi za reformom škola sa raznim idejama ''škola bez zidova''. bivšim učenicima. roditeljima. Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene škole Savremena škola ima veoma bogatu strukturu raznovrsnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti. Savremena kritika škole započela je u drugoj polovini 20. rad organizacija i sl. koja i sada potresa svet.Rad u biblioteci. . ''učenje bez škole''. Otvorenost škole se ogleda u njenom uticaju na graĎanje u okruženju. Ovaj preobražaj podrazumeva preureĎenje škole. -Zatim društveno koristan rad.

ali i školski lekar. ako se ne izvršava na pravilan način. članovi porodice su prvi vaspitači i uzori deteta u njegovom najznačajnijem periodu razvoja i njihov uticaj je veliki. društveno ponašanje i zaduženja u školi. koje su predmet interesovanja ličnosti. Tako škole postaju svojevrsni pedagoški i kulturni centri lokalnih sredina. Za unošenje podataka odgovorni su učitelji. rutinskom. neorganizovanomi neplanskom toku.Vaspitanje u porodici – Porodica je osnovno socijalno okruženje u kome se ličnost razvija. opšti sud odeljenjskog starešine. Ona je istovremeno i osnovna ćelija složenog društvenog sistema. Lokalna sredina i roditelji se uključuju u rad i život škole. . 20. Na osnovu dobrog poznavanja svojih vaspitanika. radija. 22. a vaspitanje jedna od osnovnih funkcija. televizije. Porodica je najznačajniji faktor u vaspitanju i razvoju ličnosti: brak i porodica su osnovno i najpovoljnije mesto za obezbeĎivanje biološke reprodukcije čoveka. školske. majka obezbeĎuju negu za fizičko održanje deteta. sklonosti. interesovanje. zdravstveno i fizičko stanje. vaspitač može da određuje položaj i aktivnosti vaspitanika. razredne starešine i nastavnik fizičkog vaspitanja. Njegov uticaj je veliki. Što je bliskost i poverenje u porodici veće. bira sredstva rada i najoptimalnije metodske postupke. ponašanje. kao i individualne osobenosti svakog vaspitanika. karakteristike etapa kroz koje prolazi. već kao korisno utrošeno slobodno vreme na vršenje raznovrsnih aktivnosti. faktore koji utiču na taj razvitak. vaspitanje i obrazovanje odraslih . TakoĎe ti podaci mogu da posluže i za istraživanja s ciljem unapreĎivanja vaspitnog rada. što je atmosfera mirnija i slobodnija. roditelji. Plansko i sistematsko praćenje vaspitanika i prikupljanje podataka o njemu bi trebalo da bude u službi pedagoškog rada i da pomogne u razvoju i otklanjanju eventualnih problema. posebno. to su veće šanse da se izgradi i razvija jedna svestrana ličnost. može veoma negativno uticati na razvoj ličnosti i ostaviti brojne posledice. koji sadrži osnovne podatke. vaspitni značaj sredstava masovnog komuniciranja (štampe. a njegove posledice trajne. On. vaspitanje u slobodno vreme. prateći razvoj svoje dece i učestvujući u njemu.Vaspitanje u slobodno vreme – Pod slobodnim vremenom podrazumeva se ono vreme koje nastupa nakon što izvršimo sve svoje radne. Vaspitanje se ne može prepustiti slučajnom. Neophodnost poznavanja i praćenja razvoja ličnosti učenika U vaspitnoj delatnosti neophodno je poznavati ličnost vaspitanika. gde se ne uči samo o životu već se život u njima i odvija. Slobodno veme ne bi trebalo da se shvata kao vreme neorganizovanog lenstvovanja i dosaĎivanja. U našim osnovnim školama podaci se evidentiraju u ''Lični karton učenika''.radom u lokalnoj sredini. filma i pozorišta). Kao što su: bavljenja . porodične i društvene obaveze. Škola i njeno okruţenje: vaspitanje u porodici. Neophodno je poznavati opšti proces razvitka ličnosti.

rekreacijom. stripovima. Pored informativnog programa od posebnog su značaja obrazovni programi namenjeni deci.Vaspitni značaj sredstava masovnog kumuniciranja – Danas su sredstva masovnog komuniciranja neminovna. Listovi namenjeni deci . kulturne centre i razne klubove. iniciranjem rada u klubu i osposobljavanjem nastavnika za rad. odlazak u prirodu. Danas su ti slučajevi retki. Radio i televizija – nam često omogućavaju da se osećamo graĎanima čitavog sveta. Ono se danas više smatra ''doživotnim obrazovanjem'' jer se čovek kroz čitav svoj život usavršava i uči. Njihovi sadržaji su popularni. Preko njih se informišemo o svemu što se dogaĎa u celom svetu. radnički i narodni univerziteti. jer u tom smislu gubi značaj kao slobodna aktivnost. Posebno je dobro.imaju poseban društveni i pedagoški značaj. Takvi su zahtevi savremenog društva da pojedinac ne može da očekuje da je završetkom školovanja završio i sa obrazovanjem i vaspitanjem. kulturni centri. Samo pravilno okorišćeno slobodno vrememože ispuniti svoju svrhu razvoja i unapreĎenja vaspitanja. Film – pored toga što je veoma popularan i dobro poznat svima još na najranijem uzrastu. film može biti veoma zanimljiv oblik stvaralaštva samih učenika. savetovališta itd. METODIČKA PITANJA VASPITNOG RADA . Organizovanjem filmoteke u školi. rad na filmu i bavljenje filskom tehnikom mogu biti od velikog značaja za vaspitanje i razvoj svestrane ličnosti. . osnivanjem ''Kluba ljubitelja filma''. galerije. ilustracijama i naučno-popularnog. Njihov cilj je da informišu decu i podstaknu stvaralaštvo. pa se pojam ''obrazovanje odraslih'' danas odnosi na usavršavanje i obrazovanje odraslih u okviru njihovih profesija i šire. kulturnog i sportskog sadržaja. Na ovom polju poseban značaj imaju institucije: posebne škole za odrasle i obrazovni centri pri fabrikama i preduzećima. preko njih se upućujemo i informišemo o najznačajnijim dešavanjima u društvenom životu. Isto tako ono ne podrazumeva nametanje bilo kakvih aktivnosti. atraktivni i dinamični sa slikama. ako učenici i sami ureĎuju časopis u svojoj školi. Veoma je važno da sredstva javnog informisanja ne budu jednosmernog karaktera i da pozitivno utiču na razvoj i vaspitanje pojedinca i obogaćuju njegov kulturni i društveni život. Didaktički značaj televizije je u tome što približava stvarnost i budi interesovanja u procesu saznavanja. razvija sposobnost opažanja. pozorište. hobijem. pa se kasnijim školovanjem to nadoknaĎivali. .Vaspitanje i obrazovanje odraslih – U prošlosti se ''obrazovanje odraslih'' smatralo za osnovno obrazovanje odraslih koji ga nisu stekli u periodu kada je to bilo predviĎeno. redovne škole koje organizuju programe za odrasle.

Princip naučne zasnovanosti i pozitivne vaspitne usmerenosti – Sve aktivnosti koje čine vaspitanje trebalo bi da budu zasnovane na nauci. Tradicionalne pedagoške teorije su smatrale da je ličnost već sudbinski odreĎena i da je vaspitanjem treba podsticati i pratiti.A. od poznatog ka nepoznatom i od prostog ka složenom. osposobljenost nastavnika i pripremu učenika. gde sve ličnosti imaju isti tretman. od lakšeg ka težem. sredstva i oblik vaspitanja. Zahvaljujući njima vaspitanje nije prepušteno improvizaciji i ličnom nahoĎenju pojedinaca. Pravila . Oni su predpostavka za uspešan rad. Ovaj princip mnogi tumače i kao princip pozitivne vaspitne usmerenosti u vaspitanju.Opšti principi vaspitnog rada Principi su rukovodeća načela kojih se moramo pridržavati u vaspitnom radu. umetnosti i dr. . već se učeniku daje mogućnost da sam kreira i učestvuje u sopstvenom procesu napredovanja. Komenskog): od bližeg ka daljem. Prihvatajući ovaj princip. ovaj princip ima snažno motivaciono dejstvo.23. svi koji rade u oblasti vaspitanja. Ovaj princip zahteva odreĎene pogodnosti. Dok savremene teorije smatraju da je vaspitanik u mogućnosti da menja i usavršava sebe kroz svoje svesne aktivnosti. a demokratičnost je određeni način ponašanja i međusobnih odnosa u procesu vaspitanja. . Principi vaspitanja sadrže i odreĎenu regulativnost (govore o odreĎenim odnosima koji vladaju u vaspitanju). Ovde se radi o opštem stavu ličnosti prema svom okruženju i shvatanju i boljem razumevanju zakonitosti po kojima ono funkcioniše.Princip svesne aktivnosti – Svesna aktivnost je uslov i rezultat vaspitanja. kad god su u mogućnosti. obavezuju se da će. . Nastavnik usmerava naučne sadržaje ka ciljevima vaspitanja i obrazovanja i on je posrednik u tom složenom procesu. pedagoška nauka formuliše i četiri principa postupnosti (još od J. specifična adaptacija metoda. ali najveći broj čovekovih životnih aktivnosti počiva na naučnim posmatranjima i dokazima. tu su i široki prostori kulture. normativnost (odreĎuju najbitnije norme ponašanja). Principi su uslovljeni društveno i psihofizički. celshodnost (jasno usmeravaju vaspitni proces). koristiti naučna istraživanja i dostignuća u svom vaspitnom delovanju. ako što je adekvatna priprema i razrada sadržaja. Demokratičnost podrazumeva organizaciju vaspitanja za sve bez izuzetaka. TakoĎe. Menjaju se i njihovi nazivi i sadržaji.Princip humanosti i demokratičnosti vaspitanja – Humanost je određeni obavezujući stil ponašanja vaspitanika. Nema univerzalno važećih principa koji bi važili za sva vremena i škole u različitim društvima. Nastali su na osnovu formiranja bogatog pedagogškog iskustva. Do svesne i stvaralačke ličnosti se može doći samo kroz raznovrsnu i punu aktivnost same ličnosti. nastavnik više nije u centru aktivnosti. korelativnost i integrativnost (funkcionalno povezuju vaspitni rad na svim nivoima). Nauka nije jedina koja čoveku otkriva svet. Nauka bi trebalo da bude u službi razvoja vaspitanja i poštovanjem ovog pravila nikako ne bi bilo dobro otići predaleko u scijentizam. U okviru principa vaspitanja.

24. Postoje različite podele metoda u vaspitanju. O svemu ovome učenici saznaju kroz činjenice koje im nastavnik prezentuje.Humanost se pre svega u veri u čoveka i ljubav prema čoveku. zaključivanja. ali i isto tako i stalno promenjivo u vaspitanju: šta je dobro. MeĎutim cilj je u objedinjavanju oba. Nastavnik koji organizuje vaspitne delatnosti. Pitanje demokratičnosti vaspitanja je unutrašnje pedagoško pitanje. na školu ili samo na porodicu. Vaspitanje je samo po sebi humana delatnost jer je u potpunosti posvećena čoveku. škola. dužan je da izvrši humanizaciju i demokratizaciju svih uslova u kojima se vaspitanje odvija. moćnijih i nemoćnijih – poštovanje razlika... jer će tako uppadati u protivurečnosti i stvarati prepreku ka formiranju jedne celovite svestrane ličnosti. a kao opšte metode javljaju se sledeće metode: ubeĎivanja i uveravanja. sredstvo. pronalaženja dokaza. naučno dokazane i praktično proverene. iskrenim odnosima.Princip jedinstvenog delovanja svih činilaca vaspitanja – Cilj vaspitanja je jedinstven i potrebno je jedinstveno delovanje svih činilaca (pojedinac. vredno.). i sl. Prema njima je potrebno odabrati odgovarajuću pedagošku meru. podsticanja i sprečavanja. pa su jedni isticali jedan. a šta loše. veţbanja i navikavanja. . Svako ko organizuje vaspitni proces trebalo bi da vodi računa o individualnim karakteristikama svakog pojedinca. Cilj ovog principa je osposobljavanje pojedinca da se lakše integriše u socijalne tokove. oblik i postupak vaspitanja. One označavaju relativno ustaljene postupke koji su se pokazali efikasnim. istinito. roditelji. vaspitanje se ne sme svoditi samo na jedan od činilaca npr. crkva. One bi u sebi trebalo da sadrže karakteristike koje su najdelotvornije. Metode nam odgovaraju na pitanje ''Kako postupati'' da bi cilj bio ostvaren. lažno uvredljivo itd.ponašanja i odnosi su regulisani i nekim meĎunarodnim zakonima kao što su Konvencija o pravu deteta. a jedni drugi. . posmatranja. u želji da se pomogne. -Metod ubeĎivanja i uveravanja – Može se reći da se ova metoda bavi onim što je večito. poštovanju. Opšte metode vaspitanja ličnosti i sredstva koja se najčešće koriste u vaspitnom radu Metod je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja. ali i iz ličnog iskustva. jer individualizacija je jedino moguća u okviru neke socijalne zajednice.Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju – U istoriji vaspitanja pincipi individualizacije i socijalizacije su se često suprtostavljali. . razradu sadržaja. Jedinstvo delovanja povećava snagu i moć vaspitanja i osigurava njegovo uspešno sprovoĎenje. pitanje meĎusobnih odnosa onih koji znaju prema onima koji ne znaju. siromašnijih i bogatijih.

kontrola od strane nastavnika. društveni običaji. odlika. režim života i rada učenika. kulturne. tradicija. obećanja. situaciono uticanje (uključivanje učenika u aktuelna zbivanja). praksa. život i rad u kolektivu. blago i pravično postupanje. saveti i direktne poruke vaspitača. propisi. organizovanost procesa vaspitanja. Skretanje ili zamena motiva (navodimo učenika da izvrši zamenu aktivnosti nekom korisnijom). zapovest. upozorenje. kao što su higijenske. kritika i samokritika. . pohvale. Potrebno je steći odreĎene pozitivne navike. nagrade. . Pretnja. javne rasprave. Sredstva podsticanja su: izražena briga i razumevanje. Sredstva vežbanja i navikavanja su: rad. lična aktivnost vaspitanika. Nju bi trebalo shvatiti kao pedagoški opravdanu intervenciju u cilju sprečavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponašanja. ubeĎenja i uverenja.Metod podsticanja – Metod podsticanja primenjujemo onda kada učenik pokazuje uspeh. navike i zakoni. zabava i kulturna razonoda. Ocene vladanja. podaci i provereni dokazi. predavanja. Primedbe. kolektivna. već to treba neprekidno praktično primenjivati da bi cilj vaspitanja bio ispunjen. takmičenja. kada se koleba i posustaje. . zahtev. iskustvo uspeha. Nije dovoljno samo znati šta i kako treba raditi. zabrana i nareĎenje. ugledanje ( na roditelje.Sredstva ubeĎivanja i uveravanja su: istinite činjenice. Kritika (individualna. Ova metoda ima emocionalnu podlogu i zasniva se na simpatijama i dobijanju poverenja vaspitanika. ali i kada naiĎe na poteškoće. tvrdeći da se radi o metodi represije na ličnost. zamerke. javno mnjenje). priznanja. prigovori. . ocena. Sredstva sprečavanja su: Znaci neodobravanja i neslaganja s načinom rada ili ponašanjem.Metod sprečavanja – Metod sprečavanja i kažnjavanja mnogi pokušavanju potpuno da isključe iz savremene metodike vaspitanja. radne i profesionalne. Metodom podsticanja pomažemo vaspitaniku da se što bolje afirmiše i ispolji sve svoje sposobnosti. Ocena.Metod veţbanja i navikavanja – Metodom vežbanja i navikavanja proveravamo usvojene stavove ubeĎivanja i uveravanja. Kazne. igra. sistem vrednosti sopstvenih stavova. bodrenje i ohrabrivanje. školski red. idole). polemike.

svo svoje znaje i umenje koristi za pomoć. vaspitanje. pitanja) Nastavnik stavlja sve svoje lične i profesionalne kvalitete u službu svog poziva. on brine o celokupnom razvoj ličnosti. Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine Odeljenjski starešina je pedagoški. obrazovanje i usmeravanje deteta. Njegova uloga i uticaj na dete je velika.da vlada predmetom koji predaje . Nastavnik: odlike poziva i ličnosti (Moţe biti i deo 46. 25.. Savremeni nastavnik je dobio niz novih uloga i radnih zadataka – on nije samo predavač. Jedan je od najstraijih poziva i smatra se osnovom svih drugih zanimanja. nastavnik postaje ''treći roditelj''.Sledeće kazne su zabranjene u školi: telesno kažnjavanje. zaspisivanjem u dnevnik rada. Osobine nastavnikove ličnosti: . On više nije dominirajućča. izlaganje prirodnim posledicama svoje greške. jedina i centralna ličnost koja predaje. oduzimanjem stvari. kazne zasnovane na strahu. Od njega se očekuje da svojim znanjem.pedagoška funkcija . već je ravnopravan s učenicima i služi kao posrednik u njihovom samostalnijem i aktivnijem razvoju.da ima široko i solidno opšte obrazovanje . Osnovne radne dužnosti su mu: . a povećava se i njegova kreativna uloga planera i stratega ukupnog nastavnog procesa. kazne glaĎu. upićivanje kod direktora i sl.da je ovladao pedagoškim umenjima .organizaciona i koordinirajuća funkcija . organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja.da poznaje psihološko-pedagoške i metodičke osnove vaspitanja . kazne koje omalovažavaju i ponižavaju ličnost. kažnjavanje radom koji nije prijatan. pa se od davnina smatralo da su učitelji i nastavnici cenjene i odabrane ličnosti. 26. već i vaspitač. osobinama i ponašanjem bude primer deci.da se stalno usavršava Postoje tri podele nastavnika na: autoritativni. demokrtski i ravnodušni.

što se u velikoj meri razlikovalo od stava herbartijanaca. ''Berlinski didaktičari'' . Početkim 19. Predstavnici ovog pravca su pridavali najviše značaja aktivnoj ulozi učenika. 2. radu u školi i vaspitanju bogobojažljivih. savremeno shvatanje didaktike nije jednosmerno i nije jednostrano. – Veoma širok pojam. koja je u to vreme ulazila u okvire pedagogije. Za taj posao se biraju najsposobniji i najbolji nastavnici u jednoj školi. Didaktika kao nauka o nastavi i učenju u svim oblicima i nastavnim nivoima . predstavljaju jedinstvo i da se meĎusobno prepliću i nadopunjuju. specifičnom praktičnom pedagoškom veštinom. i početkom 20. Najpoznatije delo didaktike je ''Velika didaktika'' (Didactika magna) Jana Amosa Komenskog iz 1657. oni su zastupali teoriju učenja. već takoĎe i vaspitanje. Savremena shvatanja ističu da nastava i učenje čine celinu. s ciljem da se učenici upoznaju sa novim sadržajem. Osnovni teorijski i metodološki problemi didaktike. veka menja se osnovna orijentacija prema radu učenika i javlja se nova pedagoška struja. Komenski je smatrao da didaktika ne predstavlja samo veštinu učenja.saradnja sa roditeljima . Umesto zapamćivanja. veka Johan Fridrih Herbart je razradio teorijske osnove didaktike stvarajući teoriju vaspitne nastave. Shvatanje didaktika kao teorija učenja i nastave koju zastupaju tzv. Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi Didaktika se smatra veštinom učenja.Dakle. Umesto teorije nastave.. Krajem 19.administrativna funkcija Uloga odeljenjskog starešine je primarno vaspitne prirode. a ne učenju.podrazumeva procese učenja i predavanja koji se dešavaju slučajno i nezavisno od uticaja koje na njih vrši nastava. odn. Herbartijanci su pridavali poseban značaj prenošenju znanja na učenike u okviru nastave (formalni stupnjevi nastave). Sadržaj ove didaktike je prihvaćen i primenjivan sve do danas. U svojoj didaktici je izneo ''sveopštu veštinu svih da se uče svemu''. Danas ova dva pravca nisu više suprotstavljena. oni insistiraju na razvijanju različitih oblika intelektualnih aktivnosti učenika. DIDAKTIKA 27. a raspravljao je i o podučavanju mladih naukom. a posebno na razvijanju praktičnog delovanja. Iz toga je proizišao osnovni zadatak didaktike koji se sastojao u analizi postupaka nastavnika u školi.god. čiji je najistaknutiji predstavnik Dţon Djui. Postoje četiri osnovna značenja i oblika didaktike kao posebne pedagoške veštine: 1.

USLOVNE ODLIKE ILI PRETPOSTAVKE 1. Socijalno-kulturne pretpostavke (škola. nastavnici.) 6.kibernetička didaktika) – Podvlači tehnički apekt. OSNOVNE ''STRUKTURNE'' ODLIKE NASTAVE 2.. kao i mogućnosti za kontrolu i planiranje nastave. Autori nastoje da obave što sveobuhvatniju opis i analizu svih činilaca u procesu nastave i objasne njihovu opštu i uzajamnu zavisnost.Podvlači naučni aspekt. koje su podelili u dve grupe (od kojih u prvu spadaju četiri kategorije.Metode ili postupci 4. učenici) 3. Shvatanje didaktike kao teorije optimalnog učenja i nastave pomoću direktne nastave ili putem programa i nastavnih mašina (upravljanje procesima učenja . interesovanja i sl. Antropološke pretpostavke (sve psihičke delatnosti učenika u procesu nastave. 1. . a u drugu dve) . Pedagoške intencije (ciljevi) 2.Jedna od najdelotvornijih i najoriginalnijih koncepcija u savremenoj didaktici. Mediji ili sredstva 5. – Podvlači idejni aspekt 4. Berlinski didaktičari su izneli šest osnovnih kategorija za opisivanje. analizu i planiranje nastave.Nastavne teme (sadržaji) 3. stvaralačke sposobnosti nastavnika i učenika. Shvatanje didaktike kao teorije obrazovnih sadrţaja nastavnog plana (dosta slična prethodnoj) .

što ukazuje na nje praktični karakter. Njen osnovni zadatak je da objasni zakonitosti po kojima se odvija nastavni proces. a iz toga proizilazi i prognostička funkcija. Suština nastavnog . razmatra metode nastave. 28. materijalni. Neophodan uslov dobre nastave je saradnja učenika i nastavnika koje povezuje zajednički cilj – stvaranje odreĎene promene u ličnosti učenika. kao i mogućnosti formiranja njihove ličnosti u nastavnom procesu) + Istorija (Istorija pedagogije) + Sociologija (Sociologija vaspitanja. 4) odnose se na nastavne situacije. pa nastava dobija oblik jednostranosti. Bez obzira gde se odvija nastava predstavlja one koji poučavaju i one koji uče. itd. Nikako se ne sme svesti na samo jedno. metode i sredstva. socijalni i kulturni uslovi. Jedinstvo ova dva čini nastavu uspešnom. kakav uticaj na mlade ima odreĎeni društveni sistem. upoznaje s organizacionim oblicima nastave. A baveći se analizom sadržaja didaktika ima i dijagnostičku funkciju. Zadatak didaktike je da obezbedi zajednički i jedinstven prilaz nastavi i učenju. a posebno programirane nastave i učenja) + Metodike odreĎenih nastavnih predmeta (Odnos opšte prema posebnim disciplinama) 29. 3. daje analizu procesa nastave. Didaktika: odreĎuje ciljeve i zadatke nastave (bez kojih se ne može uspešno organizovati nastava). a ni jedan ne obuhvata sve aspekte zajedničkog procesa u kome se odvijaju nastava i učenje. Didaktika i druge nauke + Filozofija vaspitanja i teorija vaspitanja (omogućava da se realno shvati i odredi mesto obuke u razvoju učenika. Sva tri (2. jer to stavlja u centar ili samo nastavnika ili učenika. kako bi se on sprovodio na što bolji način i uspešnije ostvarili ciljevi i zadaci obrazovanja. Prema sadržajima ona ima teorijsku i praktičnu funkciju.Nedostatak ovih teorija je to što se teško mogu direktno primeniti na rešavanje konkretnih problema. Didaktika ne samo da odreĎuje sadržaj obrazovanja. Osnova i suština nastavnog procesa U širem smislu reči nastava je socijalna pojava i proces. Može se reći da je didaktika posebna pedagoška disciplina koja proučava suštinske probleme obrazovanja i vaspitanja putem nastave i učenja.) + Logika (proučava zakonitosti. već i odgovara na pitanje kako poučavati. zakone i forme mišljenja) + Matematika i kibernetika (Sve veća primena u strukturi nastave. odreĎuje sadržaje i izbor naučnog materijala koji bi učenici trebalo da usvoje.

fizičkog i psihičkog razvoja učenika. rukovoĎenje procesima uopštavanja. zatim. Ona je dužna da obezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje. ali stalnim i aktivnim učešćem grupe ili pojedničnih učenika. To je i zadatak svih nastavnih predmeta. kontrola ocena i rezultat nastave. Pored znanja koja su pogodna za razvoj mišljenja. ali i raznovrsnosti spoljnih formi nastave. proces nastave (poučavanja i učenja) itd. pod rukovodstvom nastavnika. . ali i subjektivnog zbog onih koji u njemu učestvuju: nastavnika. Ritam i dinamika nastavnog procesa podležu opštim. Primena teorija intelektualnog razvoja ličnosti učenika u nastavi Teorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od suštinskih pitanja teorije obrazovanja. formalne i vaspitne prirode. jer bez odreĎenog intelekta nije ni moguće usvojiti mnoga znanja. U nastavnom procesu vladaju zakonitosti: društvenog razvoja. i učenika. Uspešan nastavni proces bi trebalo da sadrži: stvaranje motiva kod učenika. Škola mora organizovano i sistematski da radi na razvijanju sposobnosti učenika. sistem programa i nastavnih sadržaja koji mogu omogućiti što potpunije intelektualne procese. 31. 30. utvrĎivanje znanja učenika. mišljenja i aktivnosti. Zakonitosti nastavnog procesa su objektivnog karaktera. naučiti učenike da misle. a njeni zadaci su materijalne. Zbog svog stalnog kretanja nastavni proces ima karakter procesualnosti. a to je ''Čime bi se trebalo rukovoditi u pri odabiru sadržaja opšteg obrazovanja?'' – Razvijanju intelektualnih sposobnosti učenika. koji se menjaju i koji su neponovljivi. upoznavanje učenika sa novim gradivom. Opšte zakonitosti nastavnog procesa se odvijaju pod uslovima. ali je ona ipak najorganizovaniji i najisplaniraniji oblik obrazovanja i vaspitanja. socijalnih odnosa.procesa je da nastavnik usmerava svoju delatnost ka učeniku s ciljem davanja znanja i razvijanja stvaralačkih i saznajnih sposobnosti. jedinstvo teorije i prakse. Obrazovanje i vaspitanje se danas stiče i van nastave. povezivanje teorije i prakse. Ovaj niz zakonitosti je višestruko povezan i utiču na nastavni proces. učenicima je potrebno pružiti i znanja potrebna za život. a ne opterećiveti ih pamćenjem nepotrebnih pojmova. Po svom karakteru ona je višesmerna. koji usvajaju. U savremenoj didaktici se smatra da pored opšteg obrazovanja podjednak značaj ima i razvijanje intelektualnih sposobnosti učenika tj. širok stepen stvaralačkog i aktivnog rada. nauka na kojima su zasnovane nastavne discipline. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa ??? Osnovu nastavnog procesa čini proces saznanja i vaspitanja koji su okviru nje odvijaju. koji taj proces organizuju. Nastava se odvija prema prethodno isplaniranom i utvrĎenom procesu. ali specifičnim zakonitostima. kao i da samostalno stiču i razvijaju ta znanja. Odnos izmeĎu znanja i sposobnosti je uslovljen intelektualnim razvojem.

pored toga što učenicima pruža odgovarajuća znanja iz nastavnih predmeta. Opšti didaktički principi i pravila. sagledaju povezanost nauke i svakodnevnog života. Oni su otvoreni i fleksibilni i podložni menjanju kroz istoriju i usklaĎivanju sa savremenim tokovima. Princip prilagoĎenosti nastave uzrastu učenika . Zbog toga poseban značaj dobija izbor fundamentalnih znanja. Zajedno didaktički principi i pravila imaju funkciju orijentacije. Razvijanje sposobnosti učenika u procesu nastave. Jedan od problema je veoma brz razvoj nauke i tehnike poslednjih godina i problem nagomilanih novih informacija. ali mu teorija može pomoći u primeni konkretnih didaktičkih principa. Ona polaze od principa i daju korisna uputstva za primenu i izvoĎenje odreĎenih aktivnosti. Primena teorije razvoja ličnosti u nastavnom procesu. Zato su u didaktici formulisana pravila nastave. da se kod učenika formiraju samostalne navike i potreba za sticanjem naučnih znanja. koja odgovaraju savremenim naučnim i tehnološkim dostignućima. Oni obuhvataju obradu i tumačenje vaspitnoobrazovnih i nastavnih sadržaja. pa se stalno insistira na njihovoj povezanosti i meĎusovnoj zavisnosti. da postavi jasan cilj i zadatak i da odabere adekvatne sadržaje. mora. da za takav rad obezbedi odgovarajuća sredstva i primeni odgovarajuće metode. u nastavni proces aktivno da uključi učenika. principi i pravila nastave. Obeleţja i sistematika didaktičkih principa. da se upoznaju sa osnovama nauke i da nađu njenu primenu u svakodnevnom životu. Oni ne mogu zameniti stvaralački rad i aktivnost nastavnika. stvaralaštva. Didaktičkim principima se označavaju osnovna i opšta načela koja odreĎuju tok nastavnog procesa i učenja u skladu sa ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave. rad nastavnika i organizacione oblike vaspitanja i obrazovanja. Karakteristike pojedinih principa: 1. najpre. 33. Zakonitosti. Princip predstavlja osnovu od koje se polazi i kojom se valja rukovoditi u različitim oblastima delatnosti. Savremeni nastavni proces za cilj ima stvaranje svestrane ličnosti. da prepoznaju bitne oznake i svojstva predmeta pručavanja. samostalnog učenja i da pozitivno utiče na njegovo vaspitanje. Savremeni nastavni proces. 2. Princip naučnosti Suština principa naučnosti je u tome što on zahteva: da učenici tokom procesa obrazovanja i vaspitanja usvajaju naučno proverana znanja. Pojedinačno oni nisu dovoljni za uspešno sprovoĎenje nastavnog procesa. Karakteristike pojedinih principa.32. a u cilju razvijanja sposobnosti kritičkog mišljenja kod učenika.

Pod sistematičnoćšu nastave podrazumeva se: jasno raščlanjivanje ciljeva kojima se teži. a ne statično. u nekim discipinama je to moguće u manjoj meri. kakav je njihov odnos prema nastavi i koji je stepen njihove aktivnosti. Prva pravila ovog principa ustanovio je Komenski u svojoj ''Velikoj didaktici''. U svakom nastavnom predmetu može se uspostaviti sklad teorije i prakse. da se odvoje bitne karakteristike pojma koji se posmatra. . da se predmet pokazuje uz aktivno učešće učenika. 4. gde oni u direktnom dodiru i kontaktu sa pojmom koji uče imaju veću motivaciju i mogućnost da nauče. Princip povezanosti teorije i prakse Učenicima su potrebna teorijska znanja da bi ih primenili u praksi i potreban im je praksa da bi proverili i potvrdili svoja teorijska znanja i u školi. polazeći od toga da je sve u prirodi povezano jedno s drugim. Princip svesne aktivnosti učenika u nastavi Ovaj princip uglavnom izražava psihološku stranu nastave. što je opipljivo – čulu dodira. jer ne uče svi istim tempom. Tom prilikom bi trebalo voditi računa da: svi učenici podjednako imaju mogućnost posmatranja. 7.A. ''Zlatno pravilo'' Komenskog koje je zahtevalo aktivnost svih čula ''što je vidljivo – čulu vida. 6. pregledno i logično raščlanjivanje nastavnog gradiva i izdvajanje bitno od nebitnog. njegovim sposobnostima. a u nekima u većoj. Očiglednost je povezana sa ličnom aktivnošću učenika. Komenski Ovaj princip je zahtev za usklađivanje obima i sadržaja gradiva sa psihofizičkim razvojem učenika. ali i u svakodnevnom životu i radu i rešavanju brojnih problema. 5. a to su da se u učenju ide od lakšeg ka težem. veština i navika . 3. oslanjajući se na znanja i iskustva škole.''. Isticao je da bi ljudi trebalo da uče upoznavanjem samih stvari. Princip očiglednosti Komenski je prvi izložio zahtev za očiglednošću. Princip sistematičnosti i postupnosti Ovaj zahtev sistematičnosti je takoĎe uveo Komenski. Ovim pravilima se danas može dodati i uvažavanje razlike u tempu rada i obimu prethodno stečenog znanja. dosledno didaktičko metodičko struktuiranje toka nastavnog časa. izazavati veću aktivnost učenika i obratiti pažnju da se ostvari cilj jer samo posmatranje nije dovoljno.. Princip trajnosti usvajanja znanja.. Posebno se vodi računa o sistematičnosti pravljenja udžbenika. a posebno je važno razvijati svest o njihovom značaju. od poznatog ka nepoznatom. Ovaj princip podvlači aktivnu ulogu učenika. što je slušljivo – čulu sluha. a ne na osnovu izjava drugih o tome. uzrastom i interesovanjima. od prostog ka složenom i od bližeg ka daljem.''Ne nametati umu ono što ne odgovara uzrastu''. Njegova suština je da se sagleda kako učenici usvajaju znanja. Sistematičnost se postiže ako su svi delovi nastavnog gradiva povezani sa vodećom idejom i ako se teži otkrivanju suštine. J. Naravno.

Ovaj princip se ostvaruje naglašenom upotrebom znanja u nastavi. Princip individualizacije je danas sve aktuelniji i on zahteva diferenciranu nastavu. retoriku). Smatrali su da je potrebno uvežbavati njihove umne sposobnosti (kroz gramatiku. Shvatanja o sadrţajima nastave. a što je najvažnije biće više motivisan i shvataće da može da nauči onoliko koliko se potrudi.Tu su najviše štete imali slabiji i jači Ďaci. Herbart. Pretostavljalo se da će se razvijanjem mišljenja učenici osposobiti za samostalno i lako učenje koje će im kasnije biti potrebno u životu. logiku. Problemi sadrţaja nastave. TRADICIONALNE TEORIJE . Njeni predstavnici su bili Ruso. 8. Kao osnovni kriterijum pri izboru nastavne materije naglašava se usvajanje odreĎenih znanja. Kroz istoriju obrazovanja ovi sadržaji su definisani na različite načine i menjali se shodno zahtevima razvoja i društva. veka i početkom 19.Teorija formalnog obrazovanja -Teorija materijalnog obrazovanja . podstakne razvoj njihovih sposobnosti. Izbor nastavnih sadrţaja Pod sadržajem nastave podrazumeva se karakter i obim znanja koje bi pojedinac trebalo da usvoji tokom nastavnog procesa.Didaktički utilitarizam Teorija formalnog obrazovanja je uvedena krajem 18. U savremenoj nastavi sve više se insistira na logičkom pamćenju. kao i na osnovu rezultata pedagoških istraživanja i iskustva. jer ionako ne mogu tokom svog školavanja da nauče sve što im je potrebno za život. Oni su smatrali da bi kod učenika trebalo razvijati intelektualne sposobnosti. matematiku. gde će svaki učenik biti u mogućnosti da napreduje prema svojim sposobnostima i tempom koji je njemu svojstven. Princip individualizacije U tradicionalnoj nastavi je prilaz učenicima bio jednak i ona je obrazovala i vaspitavala prosečnog učenika. 34. Glavni cilj nastave je da nauči učenike učenju i razmišljanju. Trajnost se ogleda i u prenošenju tih znanja na druge slučajeve. njihovog obima i stepen njihove primenjivosti u praksi. Pestolaci. jer se na taj način pokazuje razumevanje naučenog i primenjuje njegova veza sa stvarnim svetom. . Poznata su brojna shvatanja i orijentacije. a ne na zapamćivanju.Princip trajnosti usvajanja znanja ima za cilj da usvojena znanja postanu trajna učenikova svojina i da može da ih aktivira uvek kada je to potrebno. Teorija materijalnog obrazovanja se javlja u periodu razvoja kapitalizma sa pojavom potrebe za davanje praktičnih i korisnih znanja. One se mogu svrstati u tradicionalne i savremene teorije.

Potrebno je izdvojiti sledeće: . Dosledno primenjivanje ove teroje može se negativno odraziti na intelektualni razvoj. .Teoriju strukturalizma .. u eri povećanog broja informacija one se teško pamte i potrebno ih je organizovati u celinu. SAVREMENE TEORIJE I SHVATANJA Uticaj tradicionalnih teorija i borba izmeĎu materijalnog i formalnog obrazovanja još postoji. Problemsko-kompleksnu teoriju je formulisao poljski pedagog Bogdan Suhodolski i suprotstavio je informacionom izlaganju gradiva.Teoriju egzemplarizma . koje omogućava smisaono povezivanje više elemenata u njemu. (korelacija izmeĎu predmeta) Teorija strukturalizma se zalaže za struktuiranje nastavnih predmeta. kao pripremu za profesionalni život.Funkcionalni materijalizam Teoriju egzemplarizma je formulisao nemački didaktičar Hans Šoerl. gde se obrazovni sadržaji grupišu oko tema koje su odabrane. egzemplarnom učenju. Na taj način se objedinjuje gradivo različitih predmeta. a služi i upoznanvanju konkretnih društvenih problema i dešavanja. uz pomoć struktura učenici lakše pamte i bolje se orijentišu. Didaktički utilitarizam naglašava formiranje praktičnih veština.Najdosledniji predstavnik ovog pravca je engleski pedagog Spenser. Mada. Ova teorija je zasnovana na tzv. On smatra da bi sadržaje trebalo izdvojiti po grupama i tako obuhvatiti materiju različitih predmeta. Tako nastaju ''ostrva znanja''.). doduše u izmenjenom obliku. mi smo planove izraĎivali po takvim temama My family. opterećuje učenika informacijama. Stare teorije se sve više potiskuju i zamenjuju novim.. stalno ponavljati.Problemsko-kompleksnu teoriju . ali ona postaje sve oštrija zbog naglašenog prodiranja obima naučnih informacija i potrebe za akumuliranjem novih znanja. My house. ona je danas sve aktuelnija. Opšte ideje strukturalizma Bruner je izneo na sledeći način: potrebno je da nastavni predmeti sadrže neku vrstu registra osnovnih reprezentativnih problema. Ova teorija je osporavana od pedagoga iz socijalističkih zemalja jer je smatraju isuviše intelektualističkom i apstraktno i da ne odgovara masovnoj školi. potrebno je shvatiti suštinske principe. ograničavaju razvoj intelekta i misli. Pomenute teorije su jednostrane: njihov osnovni nedostatak je jednostrano shvatanje koncepcije opšteg obrazovanja. (prim.

. sekcijama. a) Opšte i stručno obrazovanje.Didaktički kriterijum. Ova teorija insistira na ostvarivanju svih ciljeva i zadataka obrazovanja i svestranom razvoju individualnosti učenika. Osim toga ono se već u osnovnoj školi može proširivati na raznim dodatnama. obuhvata pedagoški ( odnosi se na odabir sadržaja prema razvojnim mogućnostima učenika) i psihološki aspekt (odnosi se na najefikasniji način prenošenja i usvajanja znanja). količina informacija. odnosi se na uvažavanje naučnosti . a to su : . opšta teorija informisanja (sadržaj. koja označava celovito i skladno razvijanje ličnosti. Sadržaji koji se unose u nastavne programe moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost. nivo obrazovanosti i način prezentiranja) 2. Izbor nastavnih sadrţaja Shvatanje o izboru nastavnih sadržaja izneo je Tomaševski u svom radu ''Na granici psihologije i pedagogije''. On izlaže popis problema koji se nalaze pred psihologijom i pedagogijom. Za njega je karakterističan demokratski karakter.Funkcionalni materijalizam (Okonj). kako bi učenici usvojili određena znanja i primenili ih praktično. Iz mnogih teorija i shvatanja proizišla su tri kriterijuma za izbor nastavnih sadržaja. Njeni kriterijumi za izbor sadržaja su veoma uopšteni. jer neki su razvijenije više. već je neophodno voditi računa i o razlikama koje postoje meĎu učenicima. a neki manje.Naučni kriterijum. jer pruža temeljno i jednako obrazovanje za sve. znanja o učenju: problem učenja samih učenika 3. i posebno izdvaja sledeće grupe pitanja: 1. znanja o individualnim svojstvima učenika (pitanje razvojnih faza učenika i individualnih razlika) Nije dobro da se sadržaji odreĎuju samo prema opštem razvojnom nivou. Suština ove teorije je u povezanosti saznanja i delatnosti.Društveno politički kriterijum koji se odnosi na zahteve svakog društva . 35. Pod opštim obrazovanjem najčešće se podrazumeva obrazovanje u širokom smislu koje dobijaju svi članovi društva u istoj meri. vannastavnim aktivnostima itd. Druga karakteristika je njegova univerzalnost.

Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se računa o ciljevima i zadacima. povezivanju teorije i prakse. slobodne aktivnosti. Za dobru izradu nastavnog plana. b) Nastavni plan. Na taj način svaki predmet ima svoje odreĎeno mesto i obim po razredima. sadržaja. ekskurzije. kao i dostignućim adrugih nauka. kako bi učenicimogli lakše da povežu pojmove u jednu celinu. Uslovi za uspešno sprovoĎenje tehničkog obrazovanja se nalaze i povezivanje nastave sa životom. mogućnostima učenika na odreĎenim starsnim nivoima.Tehničko obrazovanje je postalo sastavni deo opšteg obrazovanja injegov zadatak je da pripremi učenika za odreĎenu profesiju. Pri utvrĎivanju nastavnog plana trebalobi da se bodi računa o: ciljevima i zadacima osnvnog ili srednjoškolskog vaspitanja i obrazovanja. norme nastavnog vremena. upoznavanje sa nastavnim planom nastavnicima pomaže da vide gde se njihov predmet nalazi kao i to šta sve učenici proučavaju na kom nivou. razvijanje spretnosti i umeća. kakva predznanja mogu da očekuju i kakvu korelaciju da izvrše. o najnovijim pedahoškim i psihološkim dostignućima. Nastvni program je za svakoga nastavnika obavezujući dokument koji se sastoji iz uvodnih napomena o ciljevima i zadacima nastavnog predmeta predviĎenim za taj razred. nastavnim planom se predviĎaju i drugi oblici vaspitnog i obrazovnog rada (dodatna i dopunska nastava. c) Nastavni program. messtu odreĎivanja predmeta u nastavnom planu (njegova zastupljenost u fondu časova). kulturna i javna delatnost škole itd. teorije sa praksom. Nastavno gradivo bi trebalo da se logički dopunjuje i nastavlja kroz različite predmete. vannastavne aktivnosti. u davanju praktičnih znanja o radu. redosled njihovog učenja po razredima. Nastavni plan je osnovni i zvanični dokument kojim se utvrĎuje broj i naziv predmeta. S druge strane. uzrastu učenika. Pored redovne nastave. . korelaciji.). Pri izradi nastavnog plana posebno bi trebalo voditi računa o optimalnom obimu znanja i ekonomičnosti u okviru svakog nastavnog predmeta. Opšte i tehničko obrazovanje su osnava za profesionalno obrazovanje. sistema i obima znanja koji bi učenici trebalo da savladaju tokom te godine. nastvnik mora da dobro poznaje svoj predmet. Ovo obrazovanje daje znanja i praktična umenja koja omogućavaju bavljenje odreĎenom profesijom i sticanje kvalifikacija različitog stepena. da poznaje predmete koje učenik izučava te godine da bi ostvario princip korelacije i da vodi računa o odgovarajućem tempu rada. njihovog redosleda izvoĎenja. Ukupnost nastavnih predmeta razvrstanih po uzrastima bi trebalo da bude pregled celokupnog ljudskog razvoj i da obezbedi celovitiji razvoj učenika i njihovih mogućnosti.

Danas se za nastavni program sve više uvodi izraz curriculum. 38. čije uspešno savlaĎivanje zavisi od prethodno usvojenog sadržaja. a isto tako doprinosi i razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja. Nastavne metode podrazumevaju način upravljanja radom učenika u procesu nastave. Nastavna sredstva. Natavne metode zavise od cilja i zadatka vaspitanja i obrazovanja. .) 36. čemu to sluţi itd. One same po sebi nisu dovoljne. mada termin nije šire prihvaćen u stručnoj literaturi. 3. One odreĎuju kako bi trebalo da teče nastavni proces i koje i kakve aktivnosti bi trebalo da ispunjavaju učenici i nastavnici. 2. Pojam nastavnih metoda. način prilaženja zadatku. dobro pripremljen i dobra poznavalc svog rada. njih odreĎuje nastavnik. raspred sadržaja u vidu spirale – nalazi se izmeĎu linearnog i koncentričnog rasporeda. linearni raspored – po kome učenik samo jednom uči dati sadržaj. Metode i sredstva nastave. One su objektivni činilac izvoĎenja nastave i posrednik u prenošenju znanja od nastavnika ka učeniku. Metoda podrazumeva primenu četiri operacije: 1. 3. koji omogućava sticanje znanja i njihovu primenu u praksi. a zatim prelazi na drugi.U didaktici se izdajaju tri osnovna sistema programskih sadržaja: 1. način istraživanja sa ciljem da se otkrije neka istina. ali uz ponavljanje i proširivanje znanja. U spiralnom rasporedu imamo vraćanje na obraĎeno i prelazak na drugi nivo sa višim i proširenim znanjem. tačke gledanja na podatke. (Pričajte o onome sa čim radite. ali isto tako je važna i aktivna uloga učenika. koncentrični raspored – isti sadržaj se obraĎuje dva ili više puta. formiranju pogleda na svet i pripremanje za život. metode govore o tome kako tu istu aktivnost sprovesti. Za razliku od nastavnih principa koji usmeravaju didaktičku aktivnost učenika i nastavnika. 2. njihove karakteristike i način korišćenja u nastavi. d) Udţbenici i priručna literatura za nastavnike i učenike. postupak odn. Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. Metoda je put. specifičan način ispitivanja. racionalni princip (oblici zaključivanja). 4.

slike. 2.). mape. Pri odabiru nastavnih sredstava trebalo bi da se vodi računa o adekvatnosti i primenjivosti na tu metodu. CD plejer). predmet su onog o čemu se uči i pomažu nastavnicima da na slikovitiji i zanimljiviji način vode tok časa. 5.). Savremena didaktika sve više teži primeni različitih sredstava (povezanost medija). grafoskop. prosta (vizuelna) sredstva (originalni predmeti. dijaloška (popularna predavanja.Nastavne metode povlače odgovarajuća nastavna sredstva. pisana (verbalna) sredstva (udžbenici i štampani materijali). Specifičnosti pojedinih nastavnih metoda. već znake spoljnog sveta. 3. itd. metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika (praktična zanimanja. laboratorijski metod) . 37. itd. audiovizuelna sredstva (mašine za učenje. Poljski pedagog Okonj iznosi podelu nastavnih sredstava na šest kategorija: 1. kompjuteri. nemaju sama po sebi sadržaj. modeli. Izuzetno motivaciono deluju na učenike. kabineti za učenje jezika. vizelna i audiovizuelna sredstva. Razlika izmeĎu nastavnih sredstava (koje koristi nastavnik) i sredstava za učenje (koja služe učeniku) nije didaktički opravdano. laptopovi) Sve je veći značaj upotrebe audiovizuelnih sredstava jer ''ne unose život u razred. diskusije). Nastavnik može biti u ulozi posrednika i nekoga ko može pomoći u korišćenju tih sredstava. koje bi trebalo interpretirati''. reči i praktična delatnost. Da li će neko sredstvo za potrebe nastave biti sredstvo za rad ili učenje to zavisi od njegove primene na času. pričanje. Osnova od koje polazi pri razvrstavnju je: posmatranje. Njih je potrebno planski i sitematski uklopiti sa ciljem i sadržajem časa i sa nastavnom metodom. Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda Poljski didaktičar Okonj je dao jednu od podela nastavnih metoda koja na najbolji način prikazuje osnovu i primenu metoda. Klasifikacija nastavnih metoda. pripovedanje. projektor. bez obzira da li su tradicionalna ili savremena. mikroskop. rad sa knjigom) 3. Nastavna sredstva. Nastavna sredstva se mogu podeliti na auditivna. Ta osnova podrazmeva tri grupe nastavnih metoda: 1. lakše i duže pamte gradivo. Ne može se povući jasna crta izmeĎu učenja i nastave. tehnička akustička sredstva (gramofon. skice. Nastavna sredstva pomažu u izvoĎenju nastavnih sadržaja. 4. metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje) 2. tehnička vizuelna sredstva (foto aparati. metode zasnovane na rečima (monološka: opis. kasetofon.

predmeta. Poznata je i kao metoda usmenog izlaganja i sticanja znanja. Ograničenosti: Uglavnom se odnosi na činjenicu da samo opažanje nije dovoljno za ukupne aktivnosti ii rad učenika. *Pričanje – Pričanje je izlaganje u obliku opisivanja rečima. ima mogućnost da uočava. Zato su ove metode podeljene na nekoliko i razvrstane u grupu monoloških i dijaloških metoda. Najčešće se koristi u nastavi u dva vida: slikovito (opisivanjem slike.modela. stiče potrebna znanja i svstrano se angažuje. Stiču znanja na jednostavan i lak način.. pripovedanja o konkretnim sadržajima nastave. reljefi. Postoje tri tipa monološke metode. makete.) i analitičko (nakon iznošenja odreĎenih činjenica. Ona se sastoji u izlaganju različitih prirodnih predmeta (realnih). DVD.NASTAVNE METODE .Metode zasnovane na rečima – Da bi se rečima jasno iskazala stvarnost njima se mora pravilno služiti. Nastavna sredstva : različiti aparati. . Često je povezana i sa pokazivanjem. modeli.Metode zasnovane na posmatranju – *Pokazivanje – naziva se još i demonstrativna metoda. Opšta pravila: posmatranje bi trebalo da se organizuje na takav način da svi podjednako doĎu u dodir sa izloženim i da detaljno pregledaju predmet. pitanja koja se postavljaju da daju suštinske i bitne odgovore i da posmatranje ostvari cilj upoznavanja sa odreĎenom pojavom. magnetna tabla. > Monološka < Oblik verbalnog izlaganja u kome nastavnik sam izlaže gradivo naziva se monološka metoda. slike fotografije. dogaĎaja. prelaz se na objašnjenje). Karakteriše je izražena uloga nastavnika i pasivan položaj učenika... dogaĎaja ili procesa i objašnjavanje njihovih bitnih svojstava. Prednosti: Učenik se upoznaje sa raznovrsnim pojavama na opipljiv način. mape. slika. Pomaže pojedincima da na pravi način usmere svoju pažnju. CD. a zajedničko im je to što ih koriste ili samo nastavnici ili samo učenici: *Opisivanje – Najjednostavnija metod da se učenici upoznaju sa sadržajem. Često zamenjuje posmatranje stvari i bilo bi dobro da se priča nastavnka što . povezuje i donosi zaključke. prikazivanje odreĎenih pojava. Ova metoda daje neophodnu osnovu čulnog opažanja bez koje nema uspešnog usvajanja znanja i razvijanja apstraktnog mišljenja..

Kod ovog metoda dominira emocionalna komponenta doživljavnja. zahteva intelektualnu angažovanost. mnoge su prednosti ove metode: ona budi interesovanje i motivaciju kod učenika. *Predavanje – Od svih pomenutih ovo je najsloženija metoda. Iako ih do neke mere angažuje. U dijalošku metodu spadaju: *Heuristički razgovor – metoda koja usmerava učenike da sami traže rešenje postavljenog problema. da bi se uspešno sprovela neophodno je da učenici več poseduju odreĎena znanja iz te oblasti. pravila. pri čemu nastavnik ima vodeću ulogu. ona od učenika očekuje pasivnu ulogu slušača. > Rad sa knjigom < . na lak način saznaju činjenice. Primenjivija je u starijim razredima. razgovoru nastvnika sa učenicima i u tome je njena osnovna karakteristika. ali ako predugo traje postaje zamorna i mogućnosti da zapamte su sve manje. Ova metoda ima efekta u mlaĎim razredima kao uvoĎenje u nova saznanja ili kao priprema za rad gde nastavnik saznaje šta učenici već zanaju na tu temu. Nastavnik je voditelj diskusije i pomaže da se ona odvija u pravom smeru. kad god je moguće trebalo bi ga povezati i sa drugim metodama. *Diskusija – ova metoda se sastoji u razmeni mišljenja na odgovarajuću temu. Da bi bilo uspešno. a istovremeno na osnovu njihovih odgovora da proceni nivo usvojenog znanja. Zasniva se na pitanjima i odgovorima. *Katihetički razgovor – metoda koja se koristi za proveru znanja i ocenjivanje. Ona se u savremenoj nastavi koristi u onim situacijama kada nastavno gradivo treba doslovno zapamtiti (zakoni. Veoma dobro utiče na stvaranje demokratske klime u odeljenju i razvijanje takvog razmišljanja. > Dijaloška < Dijaloška metoda spada u metode zajedničkog rada učenika i nastvnika koja bi trebalo da dovede do odreĎenih rezultata i postizanja cilja. Nastavnik smišljeno i prema odgovarajućem redosledu učenicima postavlja pitanja na koja oni odgovaraju. da naglasi bitno i suštinosko. razvija toleranciju i poštovanje različitosti. jer predstavlja duže. činjenice. a ne monotono. više nego intelektualna. Ova metoda više odgovara starijim učenicima.više oslanja na znanje učenika da bi im sadržaj bio shvatljiviji. *Popularno predavanje – metoda zasnovana na razgovoru nastavnika i učenika. kontinuirano izlaganje složenijeg sadržaja. Razgovor pomaže nastavniku da podstakne učenika na razmišljanje. Jedan od kritičara ove metode (nemački pedagog Gaudig) je smatrao da ova metoda bi trebalo da ide u obrnutom pravcu i da pitanja postavljaju oni koji ne znaju onome ko ih zna. definicije). da bude zanimljivo. Osposobljava učenike za samostalan rad i podstiče aktivnost i angažovanost. predavanje mora biti dobroosmišljeno. Nastavnik obično stavlja pred učenike odreĎeni zadatak i putem vešto postavljenih pitanja podstiče znanja koja oni već imaju i tako ih dovodi do otkrivanja istine.

a onda se pruža mogućnost izbora: dobijaju objašnjenja i podatke. >> PROGRAMIRANA NASTAVA I UČENJE << Teoriji o programiranoj nastavi je izložio američki psiholog Skiner u svom delu ''Nauka učenja i umetnost poučavanja'' nakon što je utvrdio slabosti nastave i učenja u školama. onaj ko pogreši dobija neki vid pomoći i objašnjenja kao pomoć. Svaki naredni korak je uslovljen prethodnim.Kriterijumi za izbor nastavnih metoda Pri izboru nastavnih metoda trebalo bi da se vodi računa o sledećem: opštem cilju i zadatku vaspitanja i obrazovanja. rad u radionicama. Ova metoda podstiče samostalan rad i sticcanje znanja. već nešto složeniji i nudi višestruki izbor odgovora. nastavno gradivo se izlaže linearno. 3.linearna metoda. uzrasnim osobenostima učenika. Ovde spada praktičan rad. Pretežno se koristi za ponavljanje i utvrĎivanje. a mogu i ponovopreči na linearnu šemu ili dobiti nove zadatke. sadržaju i specifičnosti nastavne materije. veličini i obimu razreda i stručnoj pripremljenosti nastavnika. neposredno iza toga prima informaciju o tačnosti odgovora. za izradu projekata i istraživanja. školskom vrtu.). koja potiče od Kraudera. didaktičkom cilju nastavnog časa (predavanje. U praksi se pojavio i treći vid. proizvodni rad. u kom se insistira na detaljnijem izlaganju gradiva npr. *Metoda praktičnih aktivnosti – Cilj praktičnih metoda je sticanje znanja i veština na osnovu praktičnih aktivnosti. .. Ova metoda je tesno povezana sa formiranjem i usavršavanjem veština i navika. Aktivnost učenika je slična naučnom radu.Ova metoda sastoji se u sticanju znanja putem štampanog materijala ili teksta. na času i vannjega. On je sastavio sistem programirane nastave u kojoj: 1. svaki učenik se upoznaje sa sadržajem. 2. a to je kombinovano programiranje. od svakog se očekuje da korektno odgovori na pitanja ili reši problem. kratkim koracima iza čega sledi pitanje i tačan odgovor. relativno kratkim prezentacijama o suštini ili delu nastavnog gradiva. itd. Potrebno je prethodno izvršiti temeljnu pripremu i laboratorije i učenike uputiti u ceo proces izvoĎenja eksperimenta. On smatra da koraci ne moraju biti mali. prirodi. Osnovna ideja je da putem ispravljanja grešaka učenik doĎe da znanja. Primena nije ni malo jednostavna. Pored ove metode ima i razgranata metoda. Na ovaj način učenici se vode od početnog nivoa i idu ka željenom. Koristi se ne samo za davanje. Nastavna materija se izlaže u delovima. . već i za utvrĎivanje i proširivanje znanja. utvrđivanje. obrada..Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika*Laboratorijska metoda – Ovom metodom se učenici osposobljavaju da izvode eksperimente. .

koji je ustanovljen pre 300 godina i ustanovio ga je Komenski. individualni. Evo jedne od klasifikacija: 1. časovi za kontrolu znanja Struktura časa podrazumeva tok. uvodni časovi 2. časovi za prenošenje novog znanja – obrada 3. Ovakav rad i dan danas obezbeĎuje sistematičan rad. U svom delu ''Velika didaktka'' Komenski je obrazložio neophodnost grupnih oblika rada koji se odlikuje: istovremenim početkom svake godine u isto vreme i svakom nastavnom danu. 39. Nastavni čas je glavni element razredno-časovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave. A kao mane uzima se to što se smanjuje interakcija meĎu učenicima i sa nastavnikom. . idejno i emocionalno delovanje nastavnika u kolektivu sa učenicima. organizacionu jasnost. moguće je diferenciranje sadržaja. Postoji puno klasifikacija i didaktika ne izdvaja ni jedan tip kao opšteprihvaćen. da učenika osposbi zanjegovu uspešnu primenu. Oblici i tipovi nastave. Tipovi časova se odreĎuju prema didaktičkim zadacima. Nastava je organizovana po razredno-časovnom sistemu. podela na kurseve po godinama i odreĎivanje programa u svakoj godini. Nastavne metode.Značajna šrednost programirane metode je u individualizaciji i odreĎivanju sopstvenog tempa rada. timski. nastava u grupi i timska nastava. Vremensku strukturu. Organizacija rada na času: Oblici rada na času (podela koju je sačinio Klafki) je na frontalni rad. da unapredi samostalno učenje i da doprinese vaspitanju. časovi za utvrĎivanje 4. Sadržaj časa (Uvod – Tok –Zaključak). Uzrast učenika i njihove radne sposobnosti. Cilj svakog nastavnog časa je da učeniku obezbedi sistematsko sticanje odgovarajućih znanja. Cilj. podela na razrede prema uzrastu. časovi za usavršavanje i razvijanje sposobnosti 5. Priprema bi trebalo da sadrži. Nastao je kao zahtev društvene zajednice i odgovor na potrebe buržoazije. itd. Organizacija nastave i 41. unutrašnju povezanost i meĎusobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata. rad u parovima. odreĎenom dužinom rada.

. Nastavnik usmerava rad na ceo razred. u cilju utvrĎivanja). istorijskim znamenitostima. ovaldavanje primenom praktičnih metoda. osposbljavanje za saradnju u grupi. Uspeh ekskurzije zavisi od dobre organizacije. Zasniva se na radu u grupama od 3 – 6 učenika. Organizuje se s ciljem da se učenici upoznaju sa kulturnim. U takvoj nastavi svi učenici obično ispunjavaju sve zadatke i usmereni su na nastavnika. proizvodnji.Timska nastava je kada više nastavnika preuzima rad u jednom odeljenju. . razviju interesovanja i obogate iskustvo. Ekskurzije se utvrĎuju godišnjim planom rada škole.Frontalni rad je zajednički rad svih učenika pod neposrednim rukovodstvom nastavnika. Cilj domaćeg rada je ponavljanje. Individualni rad je neophodan u svakoj nastavi jer osamostaljuje učenike u učenju. 40. estetske. (ovo me mrzelo da kucam.Grupni rad je samostalan rad i učenje u grupi. Domaćim radom učenik se uči samostalnom učenju i usredsreĎivanju na njega. geografske. Motivacija učenika za učenje u nastavnom procesu. usmeni ili praktični. Postoje različite vrste ekskurzija: u prirodi. učenici mogu dobiti i ..Individualni rad je rad u kome svaki učenik samostalno rad. a potom objedinjava reakcije učenika. . Domaći zadaci mogu biti pismeni. zaključne ekskrzije (na kraju obraĎenog gradiva. istorijske. tekuće (organizuju se uporedo sa obradom gradiva). Primenom rada u grupi mogu se postići tri pedagoška cilja: jačanje samostalnosti i sposobnosti individualnog učenja. kao pojedinac. Prema mestu u nastavnom preocesu mogu biti: uvodne (imaju za cilj prikupljanje podataka za istraživanje). . Domaći rad je tesno povezan sa školskim radom i zajedno oni čine didaktičko jedinstvo. >>EKSKURZIJA<< Ekskurzija je oblik vaspitno-obrazovnog rada. Pored individualnih zadataka. Ovaj rad se pokazao dobar u ponavljanju i vežbanju. može i iz različitih predmeta. utvrĎivanje i produbljivanje znanja koja su stečena na času. Školski i domaći rad učenika. biološke.Rad u parovima je zajednički rad dva učenika. folklorne. to svi znate) 42. prirodnim bogatsvima i da prošire svoja znanja.

voditi računa o obimu i redovno ih proveravati. 43. PONAVLJANJE Ponavljanje se organizuje odmah posle nastavnikovog izlaganja novog gradiva radi boljeg usvajanja. stalno ponavljanje naučenog s ciljem ada se na zaboravi i stalno nadovezuje na novo gradivo. Uglavnom se odnosi na sažeto ponavljanje suštine. tehnička. Da nastavnik bude svestan razlike meĎu učenicima. Proveravanje rezultata nastave – ocenjivanje rada. Svesnost učenika o značaju vežbanja. 4. Poseban problem pri davanju domaćih zadataka je voĎenje računa o stvarnim mogućnostima učenika. uspeha i razvitka učenika u nastavi. Sistematičnost (svaki novi oblik rada bi trebalo da bude povezan sa prethodnim). Za uspešno vežbanje potrebno je da budu zadovoljeni sledeći uslovi: Dobro organizovan i smišljen način vežbanja od strane nastavnika. kao što su: 1.ali da bude naepžljiv). Ovo ponavljanje je veoma važno zato što istraživanja pokazuju da se u toku letnjeg raspusta zaboravi oko 50% naučenog. Ponavljanje posle većih celina – po završetku programske celine ponavlja se suština. Nastavnik može da organizuje i druge vrste ponavljanja. Završno ponavljanje – sistematizacija gradiva VEŢBANJE Vežbanje je jedan oblik ponavljanja sa naglašenom praktičnom primenom znanja. trebalo bi da se vodi računa o raznovrsnosti zadataka. grafička. Ponavljanje. šta se i kako vežba. koji će jasno postaviti ciljeve vežbanja. Usmerenos ka cilju. potrebno je jasno im objasniti šta se od njih očekuje i kako da urade domaći. Pažnja učenika (on može da razume cilj. laboratorijska. Efikasna nastava podrazumeva redovno ponavljanje i vežbanje. nastojati da domaći zadatak sadrži suštinu.grupne zadatke kao što je istraživanje ili projekat. pismena. Na početku školske godine – s ciljem da se obnovi ranije naučeno gradivo. Ona mogu biti: usmena. 3. 44. . Raznovrsnost vežbanja. 2.Tekuće ponavljanje – ponavljanje na kraju časa. utvrĎivanje i veţbanje u nastavnom radu.

primenjuje se krajem klasifikacionih perioda i na kraju godine.treba utvrditi kiličinu i složenost gradiva . rezultate planiranih uticaja. utvrĎivanje cilja delovanja. kroz koji se manifestuje nastavnik kao pedagog i čovek. Glavnu osnovu svakog planiranja rada čine: učenici i nastavnici i interakcija izmeĎu njih. praktično ili kombinovano. . na početku školske godine ili prelaska u novi klasifikacioni period. On mora biti: . pismeno. Sistem i kriterijumi za ocenjivanje utvrĎeni su Uputstvom o načinu i postupku ocenjivanja učenika. . Planiranje nastavnog rada predstavlja: definisanje cilja aktivnosti. na taj način se vrši provera znanja kojim je učenik ovladao i daje se odgovarajuća ocena. Vrste proveravanja: . ali i učenika. sredstva i uslova. 3. a u odreĎenim vremenskim periodima. Mogu biti: prijemni.Prethodno proveravanje. Davanjem ocene vrši se vrednovanje ukupnog rada učenika. U našoj zemlji ocenjivanje je numeričko (od 1 do 5) i opisno. završni. Za uspešno planiranje u nastavi značajni su sledeći zahtevi: 1. I mogu se obavljati: usmeno. Metode proveravanja i ocenjivanja: Usmena provera. sadržaja. plan mora da obuhvati očekivane ishode. diferencijalni.realan i ostvariv. . omogućava dalje planiranje.Tematsko provreravanje.Završno proveravanje. izbor aktivnosti. . 2. Proverava se nivo znanja koje su učenici usvojili tokom perioda. Provera putem testova Ocenjivanje je veoma složen proces za nastavnika. 45. Pismena provera. plan mora da se odnosi na odreĎeni predmet ili predmete. Za nastavnika to je pedagoški i ljudski akt. pravljenje celine neophodnih aktivnosti. stiče se uvid u nivo znanja kojim učenici vladaju. godišnji.Proveravanjei ocenjivanje neophodan zadatak nastavnika tokom i na kraju nastavnog procesa.Ispiti. provera znanja u okviru jednog ili više predmeta. kvalifikacioni. Praktična provera. Planiranje nastavnog rada Planiranje rada je jedna od najznačajnijih delatnosti u vaspitno obrazovnoj ustanovi. Planiranje nastave služi i kao izvestan podsetnik nastavniku. obično se primenjuje nakon obrade pojedinih nastavnih celina.

predvideti tok Planiranje se javlja najčešće u tri oblika: 1. plan saradnje sa roditeljima i institucijama. tok časa. tromesečni) – ovaj plan čini grupa tematski povezanih celina 3.voditi računa o prirodi i specifičnosti nastavnih sadržaja .. Na kraju. broj časa.. klubova. nastavnu jedinicu. fakultativne nastave. plan rada odeljenjskih zajednica itd. Sadrži: ciljeve i zadatke. itd. povremena. koordinator. sekcija.imati u vidu da nisu svi meseci u godini isti . Nastavnik kao činilac nastavnog procesa Organizator. zaključak. ali sve se više ističe i aktivna uloga učenika. dodatne. GODIŠNJI PLAN RADA – Planiranje celokupnog vaspitno-obrazovnog rada škole. samokontrola. PLANIRANJE NASTAVNOG ČASA – Neophodna je dobra i temeljna priprema nastavnika za uuspešno izvoĎenje časa. PERIODIČNI PLAN RADA (mesečni. odreĎuje ciljeve. izborne. Srećno svima! . metode. Ona može biti stalna.. 2. On je aktivni činilac nastavnog procesa. bira sredstva za rad.potrebno je voditi o redosledu . očekivane ishode. plan izvoĎenja ekskurzija. nedeljni. Sadrži planove po predmetima. plan rada Ďačkog parlamenta. obavezna je kontrola izvršenih planova. specijalne nastave. planove slobodnih i vannastavih aktivnosti. dopunske. 46.