Pedagogija (Pitanja i odgovori

)
Szerző: Marijana Tešić, Marija Stevanovic és 12 további a(z) ISPIT ZA LICENCU csoportban · Dokumentum szerkesztése OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE –

1. Značaj vaspitanja za razvoj pojedinca i društva Vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam. Ono se odnosi na sve što ljudi planski, svesno i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što preduzima društvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono što vaspitanik čini u odnosu na društvo. Kako se menjalo društvo tako se menjao i povećavao značaj vspitanja. Vaspitanje je neophodno zbog sve veće količine znanja koje je potrebno da pojedinac usvoji radi uspešnijeg i lakšeg života u savremenom svetu - stvoreno ''društvo koje uči'', a čovek je sam sebe doveo u situaciju da se stalno usavršava i uči, pa je za cilj vaspitanja postavljeno formiranje svestrane ličnosti vaspitanika. Vaspitanje postaje doživotan proces. A kulturan čovek se razlikuje od nekulturnog jer mu je bogatija riznica ciljeva. Značajno je zbog meĎusobnog zbližavanja ljudi i uspešnije komunikacije i predupreĎivanja negativnih pojava kao što su agresivnost, egoizam, izdaja, gramzivost, asocijalnost i drugo. Važno je zbog intenzivnijeg razvoja individualnog karaktera vaspitanika.

2. Mogućnosti i granice vaspitanja Kako mogućnosti, tako i granice vaspitanja leže u nasleĎenim osnovama, uslovima društvene sredine u kojima se ličnost razvija, u pravovremenom i pravilnom organizovanju vaspitanja i u ličnom angaţovanju vaspitanika. Mogućnosti i granice ljudskog vaspitanja su društvenoistorijski uslovljene, jer čovek živi i razvija se u odreĎenim društvenim okolnostima. TakoĎe zavise i od pola, temperamenta, pravovremenog otkrivanja talenta, zdravstvenog stanja, kulturne, religijske i druge tradicije. Faktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosa nazivamo ometajućim faktorima. A važna uloga nastavnika je da naĎe taj balans izmeĎu ovih odnosa, da otkrije sklonosti i sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju.

3. Odlučujući faktori u razvitku ličnosti Bitni faktori koji utiču na razvoj ličnosti su: nasleđe, sredina, vaspitanje i aktivnosti vaspitanika.

NasleĎe je proizvod dosadašnjeg života ljudi i genetska predodreĎenost ličnosti (telesna graĎa, endokrini i nervni sistem). Sredina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik živi. Ovi faktori su meĎusobno povezani i uslovljeni.

4. Vaspitanje i ličnost Vaspitanje je najširi pedagoški pojam i odnosi se na sve što ljudi sistemski, namerno, organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti. Cilj vaspitanja je stvaranje svestrane ličnosti. Proces vaspitanja ličnosti kroz njenu aktivnost i delatnost je višeslojan. *U njemu se mogu izdvojiti tri procesa: 1. proces usvajanja, znanja i umenja – racionalna osnove 2. proces razvijanja psihofizičkih sposobnosti –vrednosna i humanistička 3. formiranje pogleda na svet – vrednosna i humanistička *U toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja možemo izdvojiti tri etape: 1. etapa racionalnog 2. etapa emocionalnog 3. etapa voljnog (Sve tri su jedinstvo misli, osećanja i postupanja) *Osnovna područja razvoja ličnosti se obično dele na: 1. kognitivni razvoj (razvoj volje, intelektualne sposobnosti) 2. afektivni razvoj (stavovi, mišljenja, emocije) 3. psihomotorni razvoj (upravljanje motoričkim aparatima ljudskih organa) Sva tri se uklapaju u pojam vaspitanja u širem smislu.

5. Vaspitanje i društvo

Vaspitanje je delatnost koja omogućava funkcionisanje društva u razvojnom smislu. Vaspitanje je recipročan i povratan odnos razmene koji kroz složene socijalne uslove uključuje sve ljude. Društvena uslovljenost vaspitanja se zapaža još od samih početaka ove delatnosti. Isti oblici vaspitanja pojavljuju se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od drugih. Dakle, vaspitanje je tekovina društvenih odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih ciljeva vaspitanje vodi jednom sveopštem progresu i razvoju. Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, staleškom, klasnom i politilkom strukturom društva. Uložena sredstva jednog društva u vaspitanje višestruko se vraćaju istom tom društvu. Bogatije društvo – bolji sistem vaspitanja.

6. Vaspitanje i kultura Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguću transformaciju nižih oblika postojanja u više i humane oblike egzistiranja čoveka. Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za životne ili profesionalne uloge, već se bavi i stvaranjem svestrane ličnosti, koje u sebi sadrži i elemente kulturne ličnosti. Razvojem kulture razvijano je i vaspitanje. Veza je uvek bila obostrana. Vaspitanje u kulturi ima i produktivni karakter, jer stvara potencijale za novi napredak i razvoj. Vaspitanje je i sredstvo susreta različitih kultura i uporeĎivanja različitosti.

7. Vaspitanje i rad Vaspitanje i rad su dve večito povezane i uslovljene društvene funkcije. Kada se rad pojavio kao osvešćen oblik čovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i način za prenošenje tih čovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja čovek razvija svoje radne osobine i menja svoje individualne mogućnosti. Vaspitanje ne sme u potpunosti biti podreĎeno radu već mora imati i šire ciljeve vaspitanja celovite svestrane ličnosti.

8. Najpoznatije koncepcije ( teorije, škole, pravci vaspitanja ) Naučnici i teoretičari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji način, koja je svrha i pravac vaspitanja. Lista onih koji su težili da daju kompetentan odgovor na to stalno se proširivala. Koncepcije vaspitanja se prvenstveno razlikuju po tome šta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva. One stižu u pedagogiju iz različitih središta društvenih uticaja: od školskih reformatora, od filozofa i naučnika, voĎstva partijskih i revolucionarnih pokreta, religijskih organizacija itd. i bez obzira odakle dolaze ove koncepcije se sistematizuju, meĎusobno konfrontiraju i procenjuju i postaju pedagoške koncepcije. Njih ima u istoriji pedagogije na stotine, neke su vrlo slične, a većina meĎusobno suprotstavljena. Njih nije jednostavno grupisati i razvrstati. → Poljski pedagog Bogdan Suhodolski smatra da se borba vodi izmeĎu dve pedagogije tj. dve pedagoške koncepcije: 1. pedagogija esencije, koja insistira na opštosti, univerzalnosti, trajnosti

i nepromenjenosti, okrenuta je ka budućnosti, ka idealnom (ona govori o tome šta bi vaspitanik trebalo da bude). 2. pedagogija egzistencije, koja insistira na različitosti, individualnosti, pojavnom, prolaznom i promenjivom, okrenuta je neposrednoj sadašnjosti (ona pita šta vaspitanik jeste). → Češki pedagog František Singule smatra da postoji jedanaest pravaca savremene buržoaske pedagogije: reformna, pragmatistička, eksperimentalna, dinamička, psihoanalitičko-individualna, fašistička, socijalna, kulturna, esencijalistička, egzistencijalistička i religijska. → Pravci vaspitanja se mogu podeliti u nekoliko grupa: -Dete -Društvo (Država) čoveka i društva -Bog -Gentska šifra -Vrednosti van samog

-Sam pojedinac

→ Nikola Potkonjak sve značajnije pedagoške koncepcije i autore analizira s obzirom na to kakvi su im stavovi o predmetu , metodama, položaju vaspitanika i sadržaju vaspitanja i obrazovanja. Stare i nove koncepcije vaspitanja nam pomažu da kritički i samokritički gledamo na teorije o vaspitanju i pomažu nam u sprovoĎenju novih ideja.

9. Cilj i zadaci vaspitanja Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili više idealno zamišljen i generalizovan lik čoveka, ličnost određenih svojstava i sposobnosti, koje se žele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog člana određenog društva. Opšti cilj vaspitanja i obrazovanja u našem društvu je slobodna, svestrana ličnost – koju karakteriše bogatstvo ličnosti i njena kulturna osobenost i sposobnost. Tako je cilj vaspitanja svesno razvijanje svih potencijala jedne ličnosti (nasleĎenih i prethodno stečenih), njihovo bogaćenje i objedinjavanje u raznovrsnosti, razvijanje kritičkih sposobnosti, osposobljavanje ličnosti za stalno usavršavanje. Ciljevi vaspitanja se stalno moraju redefinisati i menjati u skladu sa opštim društvenim promenama i potrebama ljudi. Ono što odreĎuje ciljeve i zadatke vaspitanja je: Društvena zajednica utiče na prirodu i formulaciju ciljeva i zadataka vaspitanja svojim ureĎenjem; Priroda i karakter ljudskog rada, razvijenost sredstava za rad, podele u radu, položaj pojedinca u sferi proizvodnje; Ideološka i politička shvatanja i sistem vrednosti koje društvo i pojedinci proklamuju; Saznanja o čoveku i njegovoj prirodi; Tradicija; Stanje pedagoške nauke, srodnih nauka i izgraĎenost sistema vaspitanja, posebno školstva; Poloţaj, ţelje, potrebe, interesi i ambicije samih ličnosti.

razvijanje stvaralačkog stava. češkog pedagoga Jana Amosa Komenskog. Za društvene i lične ciljeve važno je da budu konkretizovani i formulisani tako da ih svaki pojedinac veoma jasno shvata i razume. Zadaci estetskog vaspitanja (stvaranje lepog u društvu) 4. prema vrstama škola i vaspitnoobrazovnim institucijama. s kolena na koleno. prenosila životna i radna iskustva. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktičnom radu Cilj vaspitanja odgovara na pitanje šta ţelimo. Zadaci umnog i radnog vaspitanja (usvajanje naučnih znanja i sistema vrednosti. Kao što su se vaspitanjem. nacionalni. → Jedan opšti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane ličnosti: 1. zakon. Na formiranje ciljeva i zadataka vaspitanja utiču opšti i posebni ciljevi konkretnog društva u kome se vaspitanje odvija (individualni. Teško je tačno i precizno odrediti kada nastaje pedagogija kao nauka i kada vaspitna praksa postaje pedagoška teorija. Grči filozofi su u svojim delima prvi govorili o vaspitanju i njegovom značaju. prema nastavnim predmetima i programima.10. prema nivou: društvene kompetentnosti (ustav.).. naučni. Istorija vaspitanja je starija od istorije pedagogije. školski.. Na samom . a zadaci vaspitanja na pitanje šta bi trebalo da uradimo da taj cilj ostvarimo. moralnih osećanja. itd. Ciljevi vaspitanja su sastavni deo društvene svesti o potrebama. Zadaci društveno-moralnog vaspitanja (izgradnja moralne svesti. veku. kojim je postavio najznačajniji kamen temeljac pedagogije u 16. Zatim su se iz filozofije ''majke svih nauka'' početkom 19. prema uzrastu (predškolski. odrasli). tako i pedagogija. Zadaci fizičko-zdravstvenog vaspitanja (očuvanje i jačanje zdravlja) . Ciljevi vaspitanja se sprovode na svim nivoima i svim područjima vaspitnog rada. prema programskim celinama. Prve forme uopštenog vaspitanja postavljeni su kroz filozofiju. ideološki. tako je to iskustvo odabirano i uopštavano. Do toga je dolazilo postepeno i na različite načine u različitim epohama. propis). formiranje radnih navika i umenja.. pa sve do ciljeva i zadataka jednog nastavnog časa.) 2. Prvim značajnim pedagoškim delom se smatra ''Didactica magna''.PEDAGOGIJA – 11. veka izdvojile posebne nauke. mogućnostima i pravcima društvenog razvoja. odnos prema zajednici i drugima) 3. Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke Vaspitanje je oduvek bilo predmet proučavanja. društveni. pa mnogi taj trenutak smatraju za zvaničan početak pedagogije kao nauke. ekonomski.

Percijanci su obraćali pažnju na fizičko zdravlje. Izdvajaju se učeniji ljudi koji vrše delatnost vaspitavanja i obrazovanja. već se usavršava. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoške nauke Istorija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju društva. 12. Omogućeno je velikom broju dece da se uključi u školovanje (škola za sve bez obzira na rasu i poreklo). Zasnivalo se na prenošenju iskustava neophodnih za opstanak i održanje. Dinamička funkcija – ogleda se u njenom doprinosu razvoja vaspitanja i predviĎanju kakva bi škola i vaspitanje trebalo da budu. već i kako ga organizovati i voditi oko i sa vaspitanikom da bi se ostvario cilj. Vreme je pokazala da je neophodno konstituisati jednu celovitu nauku – pedagogiju. Posebno se ističu tri funkcije pedagoške nauke: 1. U srednjem veku vaspitanje je staleško (sedam riterskih veština za feudalce). Najstarije ljudske civilizacije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od varvarskih plemena koja su ih okruživala (U Sumeru su postojale škole i klinasto pismo pre 3000godina. Uopštavanje pozitivnih iskustava je jedan od najstarijih metodoloških pristupa. U nastavu se . sistematizacijom i uopštavanjem pozitivnog pedagoškog iskustva. Stalno se bogati novim dostignućima. U prvobitnoj zajednici vaspitanje još uvek nije bilo izdvojeno u posebnu društvenu delatnost. kako se razvijalo. pedagoška antropologija. ali nije prevaziĎen. TakoĎe za bogatije članove društva. Atina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske ličnosti. gramatička i retorska. ekonomija obrazovanja idr. Kroz istoriju se pokazalo da su mnogi značajni pedagozi bili i pokretači promena u društvu i težili ka njegovom razvoju. U tom smislu su se razvile i pomoćne discipline: pedagoška psihologija. U novom veku graĎanski stalež postaje osnovan snaga društvenog razvoja. itd) Za antičko drutšvo vasitanje se obavljalo u Atini. a ne na latinskom. koja će proučavati vaspitanje. 3. usvajanje običaja i verovanja zajednice. Pedagošaka teorija koja izvire iz prakse – ona daje ideje za ostvarivanje bolje prakse. za koga je bolje reći da je sistematizator. kada i u kakvim uslovima je nastalo. Analizom. Deskriptivna funkcija – opisuje vaspitanje kao pojavu. pojavom privatne svojine i viška vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih socijalnih podela. pedagogija dolazi do odreĎenih naučnih saznanja o vaspitanju i otkriva veze i zakonitosti. U Rimskom carstvu se izdvajaju tri vrste škola za dečake od 7 do 16 godina: elementarna.početku 19. a ne jedini osnivač pedagoške nauke. filozofija vaspitanja. a vaspitanje su obavljali sveštenici. Razvojem društva i sredstava za rad. a samim tim i vaspitanja. Stari Kinezi su takoĎe opismenjavali bogatije. Sparti i Rimu. 2. U Indiji je bilo organizovano učenje samo za najviše kaste i učilo se iz veda. Predmet pedagogije je vaspitanje i to ne samo tako kako postoji. veka pojavio se i Herbart. Nastava je organizovana na maternjem jeziku.

veka u Engleskoj. u njoj su sadržani interesi celog naroda. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela Sokrat – Platon ''Drţava'' – Aristotel (svi u svojim delima govore o vaspitanju) Kvintijan – prvi po svojim delima pravi pedagog – vodio retorske škole i razradio metodiku govorništva. on traži opštu obaveznu školu. zalagao se za smišljeno vaspitanje u predškolskom periodu. 20. U periodu humanizma sve više se govori o vasitanju. Raste potreba za visoko obrazovanim kadrovima. On oštro kritikuje srednjevekovno vaspitanje. Na prelazu iz srednjeg u novi vek: Jan Amos Komenski – Didactica magna. i poč. despotizma. religijskih zabluda.uvode realije (tekovine prirodnih nauka). bavio se pitanjem didaktike. Ţan Ţak Ruso – zastupa interese sitne buržoazije. Herbert Spenser . Vitorino da Feltre – učitelj novog tipa. bio je protivnik stvaranja državnih škola i smatrao da država ne bi trebalo da brine o školovanju radničke dece i sirotinje. ustaje veoma oštro protiv društvene nejednakosti. a povećava u sektoru obrazovanja. Princip očiglednosti se proklamuje. sačinio raazredno-predmetnu-časovnu nastavu. Socijalistički ureĎene zemlje nastavljaju tendenciju karakterističnu za industrijsko društvo.popularan tokom 19. Napisao ''Kako Gertruda uči svoju decu''. Dţon Lok – bavi se pitanjem vaspitanja dece viših staleža i porodičnim vaspitanjem. Erazmo Roterdamski – ''Pohvala ludosti''. Škole se grade i opremaju o trošku države. Industrijska revolucija (kraj 19. Franso Rable – u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritički opisuje odnos oca i sina. Pestolaci – ističe se kao veliki učitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema deci. 13. smatrao da bi sadržaj obrazovanja trebalo da čine realne nauke. Mišel Montenj – u ''Esejima'' kritikuje učenje napamet i bez razumevanja. gde kritikuje feudalno vaspitanje. na maternjem jeziku.Na samom kraju 20. . veka smanjuje se potreba za fabričkim radnicima. Donose se ''školski ustavi''. ureĎuje školu koju zovu ''dom radosti''. veka) dovešće do masovnog obrazovanja.

Najpoznatija dela ''Pedagoška poema'' i ''Zastave na kulama''. Svetozar Marković. sistematična i metodična – formalni stupnjevi nastave. Po njemu je ta cilj izgraĎen na osnovu moralnog religijskog shvatanja. demokrata po ubeĎenju. već više o istaknutim pojedincima. spadaju u najpopularnije pedagoške knjige u svetu. Nestorović i Mrazović. veku se teško može govoriti o pedagoškim klasicima. Vujanovski. Neki od njih su: Mirijevski. Dţon Djui – istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. Pedagogiju je sa opštih društvenih ciljeva usmerio na konkretne životne ciljeve. Osnovna sredstva koja ističe za ostvarenje tog cilja su : upravljanje decom. nastava i disciplina. Ušinski – veoma odlučan antiherbartovac. 14. Vuk Karadžić. radio na prevaspitavanju mladih socijalnih slučajeva u vaspitno-radnim kolonijama. Vasa Pelagić. veka organizovali prvu školu po ugledu na ''Opšti školski red''.Johan Fridrih Herbart – od svih pomenutih se najviše izdvaja ovaj nemački pedagog. Po njemu nastava mora uvek biti jasna. pa nije ni čudo što su ga fašisti hvalili. Njegove pristalice su stvorile pokret – herbartijanstvo. Nije se slagao sa Rusoovim idejama. Milan Milićević. Sistem naučnih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama Razvijenih naučnih disciplina ima u pedagogiji onoliko koliko ima razvijenih područja vaspitnoobrazovnog rada: Područje vaspitno-obrazovnog rada Naučna disciplina u pedagogiji Vaspitanje u porodici Porodična pedagogija Vaspitanje predškolske dece . Nastojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu nauku zasnovanu na etici i psihologiji. Prema Herbartu pedagogija bi trebalo da utvrdi cilj (što je izvesna novina). Napisao ''Pedagogija i demokratija'' Anton Semjonovič Makarenko – najpoznatiji pedagog socijalističke epohe. Dositej Obradović. asocijativna. koji su krajem 18. ruski pedagog. Prvi koji je pokušao da povuče razliku izmeĎu pedagogije kao teorije i kao prakse. Za razvoj prosvete i školstva u Srbiji zaslužni su mnogi. U 20.

. .Predškolska pedagogija Školsko vaspitanje Školska pedagogija Visokoškolsko obrazovanje Viskoškolska pedagogija Obrazovanje i vaspitanje odraslih Pedagogija odraslih. i obr. pedagogija odraslih). domska pedagogija Obraz. dece ometene u razvoju Specijalna pedagogija Vojno vaspitanje Vojana pedagogija Vasp. u uslovima nastave Didaktika Vasp. školska. i vasp.prema mestu izvođenja vaspitanja (porodična. internatska. u internatima i domovima Internatska. andragogija Vasp. vanškolska pedagogija).prema uzrastu vaspitanika (predškolska. u industriji Industrijska pedagogija Vaspitanje u slobodno vreme Pedagogija slobodnog vremena Pojedine naučne discipline možemo klasifikovati prema drugim kriterijumima: .

Pedagoška istraživanja su vrlo raznovrsna. Metodologija pedagoških istraživanja je put proučavanja.prema vremenu poučavanja (istorija pedagogije.longitudinalna (razvoj pojave u jednom dužem periodu) i transferzalna (u istom trenutku) . instrumenti i uslovi naučnog saznavanja u području vaspitanja.primenjena (operativna. + Sociologija: Vaspitanje je društveno uslovljeno. Sva ta pitanja su u osnovi pedagoških koncepcija.teorijska i empirijska . . Pedagogija nije zatvoreni sistem i u tesnoj je vezi sa drugim naukama. estetika i drugo.. . + Psihologija: Srodne nauke. Osnovna su: . cilj. život. meĎusobno povezane i prožete. savremena i prognostička .fundamentalna (osnovna pitanja pedagogije. logika.razvojna (predviĎanje daljeg razvoja vaspitanja). unutrašnjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja. itd.). sistem vrednosti. tehnike. teorija saznanja. praktična) Polazeći od drugih kriterijuma pedagoška istraživanja se mogu podeliti na: . kao što su priroda i karakter vaspitanja. sudbina.istorijska. Naučno istraţivanje pojava u oblasti vaspitanja i obrazovanja – Metodologija pedagoških istraţivanja Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost čiji je cilj otkivanje i utvrĎivanje zakonitosti. kakva je njegova priroda. futurološka pedagogija). šta je to društvo. 15. Povezanost pedagogije i filozofije proističe iz prirode vaspitanja. savremena. Pedagogija je naročito zainteresovana za razvoj pojedinih filozofskih disciplina kao što su : etika. koji su njegovi osnovni mehanizmi itd. predmet). pre svega to su metode. onda je ona neizostavna i u pedagogiji. misija. + Filozofija: Filozofija teži da odgovori na pitanja čovekove egzistencije (šta je čovek. a pošto se sociologija bavi proučavanjem društva.

anketnih listova i slično) Istraživački instrumenti su sredstva kojima se prikupljaju činjenice u okviru istraživnja. protokol posmatranja. anketni listići. upitnici. tehnika i instrumenata. mišljenjem. Odgovori na ta pitanja se dobijaju razraĎenim etapama istraţivanja. Prikupljanje podataka 6. konkretizacija zadatka 3. Anketa tj. tehnika i instrumenata 4. kako prouččavati. koja se mogu uraditi za 30 minuta. Preciziranje populacije i uzoraka 5. Obrada podataka 7. Instrumenti moraju biti tačni. obuhvatan. 16. To su testovi. Izbor i formulacija predmeta istraživanja 2. Praktična pitanja izrada naučno-istraţivačkih instrumenata u pedagoškim istraţivanjima (izrade testova znanja. To često mogu biti mišljenja o aktuelnom problemu. Analiza rezultata i izvoĎenje zaključaka 8. sociometrijski testovi. mora jasno da izdvaja ono što se meri. OdreĎivanje cilja. koji su često bili jednostrani i suprotni. Svako istraživanje vaspitnih pojava mora da ima logičan tok i da odgovori na osnovna pitanja: šta proučavati. a to su: 1. upitnik služi za prikupljanje podataka u vezi sa stavom. zatvorenog i kombinovanog. . pouzdani. jednostavan i praktičan i diskriminativan tj. Optimalna dužina upitnika je 25 pitanja. u suprotnom rezultat neće biti tačan. pomoću kojih metoda. Postoje tri vrste pitanja u upitncima: otvorenog tipa. Izbor metoda. skica za intervju.U istorijskom razvoju pedagogije poznati su različiti metodološki pristupi u istraživanju pojava u vaspitanju. Pisanje izveštaja i objavljivanje Uzorak mora verno da oslikava svoju popilaciju. interesovanjima ispitanika. Tako s jedne strane se javio metodološki deduktivizam (koji je težio da svede pedagogiju na normativnu disciplinu) i metodološki induktivizam (deskriptivna pedagogija).

vreme. osnovne. Mora se voditi računa da ispitanik prethodno bude upoznat sa temom. verovanja i navika b) škole skriba – čitanje i pisanje c) škole čitanja. prethodno isplanirani razgovor sa pojedincem ili grupom. Pravo na školovanje su imali bogati. pisanja i računa d) sholastička škola – religija i klasični jezici e) klasična srednja škola – u periodu humanizma i renesanse . Uporišne tačke u razvoju škola se mogu izdvojiti na sledećinačin: a) predinstitucionalni period – prenošenje iskustva.Prisećanje Dopunjavanje . visokoškolske ustanove) Školski sistem je jedan od činioca sistema vaspitanja (pored šireg pojam sistema obrazovanja. Škola i školski sistem. Testovi. testovi inteligencije itd. Tipovi zadataka su: . Sadrži: temu. u periodu njenog najintenzivnijeg razvoja. (predškolske ustanove. od lakših ka težim. testovi umešnosti. Za rad nastavnika posebno je značajno da poznaje postupak izrade testova znanja. pošto se ove ustanove meĎusobno povezane i osnovni cilj im je vaspitna delatnost. Najpre su se pojavile pisarske. trajanje i statička obrada na kraju.On bi u sebi trebalo da sadrži raznovrsne tipove zadataka.Višestrukog izbora SreĎivanje (poreĎati po redu) .UporeĎivanje - 17. cilj. testovi interesovanja. Ona je najznačajnija ustanova savremenog društva. Da bude tako sastavljen da svaki vaspitanik može bar nešto da uradi. Kroz istorijsku borbu i promene i razvoj društva došlo se do ''obrazovanja za sve''.). Prve škole su se pojavile u direktnoj vezi sa društvenim razvojem najstarijim ljudskim zajednicama. osnovna i srednja škola. Najčešće su u upotrebi testovi znanja. mesto. On je okosnica svakog sistema vaspitanja. Osnovno obrazovanje je obavezno i jednako za sve.Intervju je namerni. posebno zato što pokriva najduže razdoblje organizovanog vaspitanja i obrazovanja jedne ličnosti u toku života.Dvočanog izbora (Da / Ne ) . Od tradicionalnog do savremenog školskog sistema. U sistem školstva spadaju dečji vrtići. pitanja. srednje. više i visoke škole i škole za odrasle. svešteničke i činovničke škole. Škola kao institucija je u stalnom procesu menjanja i usklaĎivanja sa potrebama i promenama u društvu.

Visoke škole i fakulteti – Pružaju visko obrazovanje iz odreĎenih oblasti i spremaju kadara za različite granu u privredi. a naročito razbijanju uniformisanosti. . Obavezna je i besplatna za sve. U njima se vodi računa o fizičkom vaspitanju. estetskom vaspitanju (čistoća. Konstituisanje celovitih školskih sistema počelo je stvaranjem industrijskog društva. Otvorena je prema porodici i lokalnoj zajednici. Ima naglašenu vaspitnu ulogu. . I pre toga su postojali školski sistemi. Jedinstvena u osnovi i ista za svu decu. ali u despotski ureĎenim društvima i pri crkvi. moralnom vaspitanju (na osnovu ličnog iskustva. . urednost). rad i učenje.f) realne gimanzije – u razvoju industijskog društva g) politehnizacija školskog obrazovanja – kao izraz razvoja nauke i tehnike h) raznovrsnost modela školskih institucija Tradicionalna škola je bila usko povezana sa crkvom. Pruža osnovna znanja. kroz pohvale. a fakulteti VII stepena i pretežno traju od 4 do 5 godina. Odlike: Traje u periodu od 7 do 15 godina i osmorazredna je. Na maternjem je jeziku. likovnom i muzičkom vaspitanju. nagrade i kazne). Odvojena od crkve. Najmasovnija. razvoju mašte i govora. Mogu biti gimnazije (opšte. Savremena škola teži otvaranju. društvu i kulturi.Predškolske ustanove – Obuhvata vaspitanje dece od 3 do 6 godina i u tom periodu razvoj deteta je najintenzivniji.matematičke.Osnovna škola – Ona je vaspitno-obrazovna ustanova i u njoj se najsistematičnije i najorganizovanije ostvaruju zadaci osnovnog vaspitanja i obrazovanja. Ima opšteobrazovni karakter.Srednje škole – Srednje su zato što se nalaze u sredini izmeĎu osnovne škole i viših i visokih škola.Više škole obrazuju kadrove VI stepena obrazovanja i pertežno traju tri godine. Nije selektivna. radnom vaspitanju (navike). jezičke. a kasnije i sa državom. Traju 3 ili 4 godine. specijalne) i srednje stručne za obrazovanje odreĎenih profila. intelektualnom razvoju sposobnosti pažnje i pamćenja. . boljoj unutrašnjoj povezanosti. . Državna institucija. Sve to kroz igru. priprema za polazak u školu.

sekcija. Ali nije i jedini. Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene škole Savremena škola ima veoma bogatu strukturu raznovrsnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti. obrazovanja odraslih. ne samo sa učenicima već i sa predškolcima.18. lokalnom zajednicom. ''učenje bez škole''. bivšim učenicima. Kulturna i javna delatnost škole pokazuje da deca u nju rado odlaze i da su uključena urazne kulturne aktivnosti. 21. Ona postaje mesto gde se razvijaju bogati meĎuljudski odnosi i ona vaspitno deluje na decu.Rad u biblioteci. Te organizacije su često ili gortovo uvek povezane i sa životom i . U okviru nje se nalaze obavezne. naročito 1968. susedima. Profesionalna orijentacija i informisanje su aktivnosti škole. a ne samo uče teorije o njemu. opremanje savremenim sredstvima. čime se omogućava da se oni ostvare i ispolje kao svestrane ličnosti. Škola postaje mesto gde se odvija život. rad organizacija i sl. Javili su se zahtevi za reformom škola sa raznim idejama ''škola bez zidova''.Ona organizuje kolektivni pedagoški rad za one koji sporije napreduju u radu (posebno osnovan škola). u saradnji sa preduzećima. pravi ekološke programe i organizuje sekcije i razne dečje organizacije. ''otvorena škola'' itd.Organizovanje izleta i ekskurzija 19. baletsko i muzičko obrazovanje . Škola kao pedagoški i kulturni centar lokalne sredine Nastava je svakako osnovni. -Zatim društveno koristan rad. veka. muzeju. Savremena kritika škole započela je u drugoj polovini 20. koja i sada potresa svet. Otvorenost škole se ogleda u njenom uticaju na graĎanje u okruženju. stvaranje nove klime u razredu i školi. . Ovaj preobražaj podrazumeva preureĎenje škole. izborne. upravo kada su se pojavili prvi znaci krize industrijskog društva i najave snažne naučno-tehnološke revolucije. radionica. .Nastava je svakako njena centralna aktivnost i osnovna obaveza u školi. fakultativne aktivnosti i profesionalna praksa.. galeriji. vannastavne aktivnosti. Brojne su vannastavne i slobodne aktivnosti koje škola organizuje u okviru svojih klubova. . najsistematičniji i najorganizovaniji oblik vaspitno-obrazovnog rada škole.Organizovanje predškolskog vaspitanja. Savremena škola podrazumeva i niz drugih aktivnosti koje za cilj imaju celovitiji pedagoški razvoj učenika.. ''slobodna škola''. roditeljima. osposobljavanje nastanika za nove uloge itd. Savremena kritika škole kao institucije Sa pojavom krize u društvu dolazi i do krize i kritike u školstvu.

Ona je istovremeno i osnovna ćelija složenog društvenog sistema. može veoma negativno uticati na razvoj ličnosti i ostaviti brojne posledice. ponašanje. gde se ne uči samo o životu već se život u njima i odvija. radija. a vaspitanje jedna od osnovnih funkcija. Neophodno je poznavati opšti proces razvitka ličnosti. Slobodno veme ne bi trebalo da se shvata kao vreme neorganizovanog lenstvovanja i dosaĎivanja. 20. razredne starešine i nastavnik fizičkog vaspitanja. neorganizovanomi neplanskom toku. On. vaspitni značaj sredstava masovnog komuniciranja (štampe. ali i školski lekar. majka obezbeĎuju negu za fizičko održanje deteta.Vaspitanje u slobodno vreme – Pod slobodnim vremenom podrazumeva se ono vreme koje nastupa nakon što izvršimo sve svoje radne. porodične i društvene obaveze. vaspitanje u slobodno vreme. Porodica je najznačajniji faktor u vaspitanju i razvoju ličnosti: brak i porodica su osnovno i najpovoljnije mesto za obezbeĎivanje biološke reprodukcije čoveka. Za unošenje podataka odgovorni su učitelji. faktore koji utiču na taj razvitak. zdravstveno i fizičko stanje. koje su predmet interesovanja ličnosti. interesovanje. Kao što su: bavljenja . koji sadrži osnovne podatke. a njegove posledice trajne. karakteristike etapa kroz koje prolazi.Vaspitanje u porodici – Porodica je osnovno socijalno okruženje u kome se ličnost razvija. posebno. kao i individualne osobenosti svakog vaspitanika. Na osnovu dobrog poznavanja svojih vaspitanika. školske. roditelji. televizije. što je atmosfera mirnija i slobodnija. Njegov uticaj je veliki.radom u lokalnoj sredini. opšti sud odeljenjskog starešine. Tako škole postaju svojevrsni pedagoški i kulturni centri lokalnih sredina. članovi porodice su prvi vaspitači i uzori deteta u njegovom najznačajnijem periodu razvoja i njihov uticaj je veliki. Škola i njeno okruţenje: vaspitanje u porodici. društveno ponašanje i zaduženja u školi. Lokalna sredina i roditelji se uključuju u rad i život škole. rutinskom. U našim osnovnim školama podaci se evidentiraju u ''Lični karton učenika''. vaspitanje i obrazovanje odraslih . već kao korisno utrošeno slobodno vreme na vršenje raznovrsnih aktivnosti. prateći razvoj svoje dece i učestvujući u njemu. TakoĎe ti podaci mogu da posluže i za istraživanja s ciljem unapreĎivanja vaspitnog rada. bira sredstva rada i najoptimalnije metodske postupke. filma i pozorišta). ako se ne izvršava na pravilan način. Što je bliskost i poverenje u porodici veće. to su veće šanse da se izgradi i razvija jedna svestrana ličnost. . Vaspitanje se ne može prepustiti slučajnom. vaspitač može da određuje položaj i aktivnosti vaspitanika. Plansko i sistematsko praćenje vaspitanika i prikupljanje podataka o njemu bi trebalo da bude u službi pedagoškog rada i da pomogne u razvoju i otklanjanju eventualnih problema. 22. sklonosti. Neophodnost poznavanja i praćenja razvoja ličnosti učenika U vaspitnoj delatnosti neophodno je poznavati ličnost vaspitanika.

Njihovi sadržaji su popularni. Na ovom polju poseban značaj imaju institucije: posebne škole za odrasle i obrazovni centri pri fabrikama i preduzećima. radnički i narodni univerziteti.Vaspitanje i obrazovanje odraslih – U prošlosti se ''obrazovanje odraslih'' smatralo za osnovno obrazovanje odraslih koji ga nisu stekli u periodu kada je to bilo predviĎeno. Listovi namenjeni deci . pa se pojam ''obrazovanje odraslih'' danas odnosi na usavršavanje i obrazovanje odraslih u okviru njihovih profesija i šire. kulturne centre i razne klubove. . pozorište. ako učenici i sami ureĎuju časopis u svojoj školi. kulturnog i sportskog sadržaja. Njihov cilj je da informišu decu i podstaknu stvaralaštvo.imaju poseban društveni i pedagoški značaj. Takvi su zahtevi savremenog društva da pojedinac ne može da očekuje da je završetkom školovanja završio i sa obrazovanjem i vaspitanjem. Danas su ti slučajevi retki.Vaspitni značaj sredstava masovnog kumuniciranja – Danas su sredstva masovnog komuniciranja neminovna. savetovališta itd. Isto tako ono ne podrazumeva nametanje bilo kakvih aktivnosti. stripovima. hobijem. Film – pored toga što je veoma popularan i dobro poznat svima još na najranijem uzrastu. preko njih se upućujemo i informišemo o najznačajnijim dešavanjima u društvenom životu. film može biti veoma zanimljiv oblik stvaralaštva samih učenika. Samo pravilno okorišćeno slobodno vrememože ispuniti svoju svrhu razvoja i unapreĎenja vaspitanja. kulturni centri. galerije. ilustracijama i naučno-popularnog. . jer u tom smislu gubi značaj kao slobodna aktivnost. razvija sposobnost opažanja. Didaktički značaj televizije je u tome što približava stvarnost i budi interesovanja u procesu saznavanja. Veoma je važno da sredstva javnog informisanja ne budu jednosmernog karaktera i da pozitivno utiču na razvoj i vaspitanje pojedinca i obogaćuju njegov kulturni i društveni život.rekreacijom. Preko njih se informišemo o svemu što se dogaĎa u celom svetu. redovne škole koje organizuju programe za odrasle. Organizovanjem filmoteke u školi. Posebno je dobro. METODIČKA PITANJA VASPITNOG RADA . osnivanjem ''Kluba ljubitelja filma''. pa se kasnijim školovanjem to nadoknaĎivali. Ono se danas više smatra ''doživotnim obrazovanjem'' jer se čovek kroz čitav svoj život usavršava i uči. rad na filmu i bavljenje filskom tehnikom mogu biti od velikog značaja za vaspitanje i razvoj svestrane ličnosti. odlazak u prirodu. Radio i televizija – nam često omogućavaju da se osećamo graĎanima čitavog sveta. Pored informativnog programa od posebnog su značaja obrazovni programi namenjeni deci. iniciranjem rada u klubu i osposobljavanjem nastavnika za rad. atraktivni i dinamični sa slikama.

ako što je adekvatna priprema i razrada sadržaja. svi koji rade u oblasti vaspitanja. koristiti naučna istraživanja i dostignuća u svom vaspitnom delovanju. Principi vaspitanja sadrže i odreĎenu regulativnost (govore o odreĎenim odnosima koji vladaju u vaspitanju). Nastali su na osnovu formiranja bogatog pedagogškog iskustva. ovaj princip ima snažno motivaciono dejstvo. Ovde se radi o opštem stavu ličnosti prema svom okruženju i shvatanju i boljem razumevanju zakonitosti po kojima ono funkcioniše.Princip humanosti i demokratičnosti vaspitanja – Humanost je određeni obavezujući stil ponašanja vaspitanika. sredstva i oblik vaspitanja.Princip naučne zasnovanosti i pozitivne vaspitne usmerenosti – Sve aktivnosti koje čine vaspitanje trebalo bi da budu zasnovane na nauci. obavezuju se da će. . celshodnost (jasno usmeravaju vaspitni proces). . Komenskog): od bližeg ka daljem. osposobljenost nastavnika i pripremu učenika. pedagoška nauka formuliše i četiri principa postupnosti (još od J. Ovaj princip zahteva odreĎene pogodnosti. Do svesne i stvaralačke ličnosti se može doći samo kroz raznovrsnu i punu aktivnost same ličnosti. Nema univerzalno važećih principa koji bi važili za sva vremena i škole u različitim društvima. korelativnost i integrativnost (funkcionalno povezuju vaspitni rad na svim nivoima). Tradicionalne pedagoške teorije su smatrale da je ličnost već sudbinski odreĎena i da je vaspitanjem treba podsticati i pratiti.A. Zahvaljujući njima vaspitanje nije prepušteno improvizaciji i ličnom nahoĎenju pojedinaca. Menjaju se i njihovi nazivi i sadržaji. Demokratičnost podrazumeva organizaciju vaspitanja za sve bez izuzetaka. gde sve ličnosti imaju isti tretman.23. od poznatog ka nepoznatom i od prostog ka složenom. Ovaj princip mnogi tumače i kao princip pozitivne vaspitne usmerenosti u vaspitanju. kad god su u mogućnosti. Pravila . Prihvatajući ovaj princip. Nauka bi trebalo da bude u službi razvoja vaspitanja i poštovanjem ovog pravila nikako ne bi bilo dobro otići predaleko u scijentizam. tu su i široki prostori kulture. . Oni su predpostavka za uspešan rad. Principi su uslovljeni društveno i psihofizički. već se učeniku daje mogućnost da sam kreira i učestvuje u sopstvenom procesu napredovanja. a demokratičnost je određeni način ponašanja i međusobnih odnosa u procesu vaspitanja. umetnosti i dr. specifična adaptacija metoda. Nastavnik usmerava naučne sadržaje ka ciljevima vaspitanja i obrazovanja i on je posrednik u tom složenom procesu. U okviru principa vaspitanja. normativnost (odreĎuju najbitnije norme ponašanja). TakoĎe. od lakšeg ka težem.Opšti principi vaspitnog rada Principi su rukovodeća načela kojih se moramo pridržavati u vaspitnom radu. nastavnik više nije u centru aktivnosti.Princip svesne aktivnosti – Svesna aktivnost je uslov i rezultat vaspitanja. ali najveći broj čovekovih životnih aktivnosti počiva na naučnim posmatranjima i dokazima. Dok savremene teorije smatraju da je vaspitanik u mogućnosti da menja i usavršava sebe kroz svoje svesne aktivnosti. Nauka nije jedina koja čoveku otkriva svet.

O svemu ovome učenici saznaju kroz činjenice koje im nastavnik prezentuje. Pitanje demokratičnosti vaspitanja je unutrašnje pedagoško pitanje. oblik i postupak vaspitanja. Jedinstvo delovanja povećava snagu i moć vaspitanja i osigurava njegovo uspešno sprovoĎenje. crkva. a jedni drugi. vaspitanje se ne sme svoditi samo na jedan od činilaca npr. ali i iz ličnog iskustva. ali i isto tako i stalno promenjivo u vaspitanju: šta je dobro. Nastavnik koji organizuje vaspitne delatnosti. jer individualizacija je jedino moguća u okviru neke socijalne zajednice. pronalaženja dokaza.). podsticanja i sprečavanja. . One označavaju relativno ustaljene postupke koji su se pokazali efikasnim. razradu sadržaja. Prema njima je potrebno odabrati odgovarajuću pedagošku meru. roditelji. moćnijih i nemoćnijih – poštovanje razlika. Vaspitanje je samo po sebi humana delatnost jer je u potpunosti posvećena čoveku. -Metod ubeĎivanja i uveravanja – Može se reći da se ova metoda bavi onim što je večito. Opšte metode vaspitanja ličnosti i sredstva koja se najčešće koriste u vaspitnom radu Metod je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja.Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju – U istoriji vaspitanja pincipi individualizacije i socijalizacije su se često suprtostavljali. . veţbanja i navikavanja. naučno dokazane i praktično proverene.ponašanja i odnosi su regulisani i nekim meĎunarodnim zakonima kao što su Konvencija o pravu deteta.Humanost se pre svega u veri u čoveka i ljubav prema čoveku. . lažno uvredljivo itd. u želji da se pomogne.Princip jedinstvenog delovanja svih činilaca vaspitanja – Cilj vaspitanja je jedinstven i potrebno je jedinstveno delovanje svih činilaca (pojedinac. pitanje meĎusobnih odnosa onih koji znaju prema onima koji ne znaju. Cilj ovog principa je osposobljavanje pojedinca da se lakše integriše u socijalne tokove. jer će tako uppadati u protivurečnosti i stvarati prepreku ka formiranju jedne celovite svestrane ličnosti. i sl. 24.. na školu ili samo na porodicu. poštovanju. siromašnijih i bogatijih. iskrenim odnosima. MeĎutim cilj je u objedinjavanju oba. škola. One bi u sebi trebalo da sadrže karakteristike koje su najdelotvornije. a šta loše. dužan je da izvrši humanizaciju i demokratizaciju svih uslova u kojima se vaspitanje odvija. sredstvo. istinito. posmatranja. Postoje različite podele metoda u vaspitanju. vredno. pa su jedni isticali jedan. Svako ko organizuje vaspitni proces trebalo bi da vodi računa o individualnim karakteristikama svakog pojedinca. zaključivanja. a kao opšte metode javljaju se sledeće metode: ubeĎivanja i uveravanja. Metode nam odgovaraju na pitanje ''Kako postupati'' da bi cilj bio ostvaren..

obećanja. bodrenje i ohrabrivanje. kada se koleba i posustaje. Kritika (individualna. kritika i samokritika. idole). ali i kada naiĎe na poteškoće. ugledanje ( na roditelje. takmičenja. Kazne. društveni običaji. javne rasprave. sistem vrednosti sopstvenih stavova. situaciono uticanje (uključivanje učenika u aktuelna zbivanja).Metod sprečavanja – Metod sprečavanja i kažnjavanja mnogi pokušavanju potpuno da isključe iz savremene metodike vaspitanja. život i rad u kolektivu. Ocene vladanja. odlika. .Metod podsticanja – Metod podsticanja primenjujemo onda kada učenik pokazuje uspeh. podaci i provereni dokazi. Nije dovoljno samo znati šta i kako treba raditi. Ova metoda ima emocionalnu podlogu i zasniva se na simpatijama i dobijanju poverenja vaspitanika. polemike. kontrola od strane nastavnika. zabava i kulturna razonoda. predavanja. radne i profesionalne. kao što su higijenske. saveti i direktne poruke vaspitača. zabrana i nareĎenje. javno mnjenje). zapovest. priznanja. iskustvo uspeha. zamerke. lična aktivnost vaspitanika. Skretanje ili zamena motiva (navodimo učenika da izvrši zamenu aktivnosti nekom korisnijom). kolektivna. Pretnja. Sredstva vežbanja i navikavanja su: rad. . Potrebno je steći odreĎene pozitivne navike. Sredstva sprečavanja su: Znaci neodobravanja i neslaganja s načinom rada ili ponašanjem. organizovanost procesa vaspitanja. Primedbe. blago i pravično postupanje. pohvale. Metodom podsticanja pomažemo vaspitaniku da se što bolje afirmiše i ispolji sve svoje sposobnosti. kulturne. praksa. upozorenje. Sredstva podsticanja su: izražena briga i razumevanje. navike i zakoni. nagrade. režim života i rada učenika. .Metod veţbanja i navikavanja – Metodom vežbanja i navikavanja proveravamo usvojene stavove ubeĎivanja i uveravanja. Ocena.Sredstva ubeĎivanja i uveravanja su: istinite činjenice. propisi. već to treba neprekidno praktično primenjivati da bi cilj vaspitanja bio ispunjen. . ubeĎenja i uverenja. prigovori. tvrdeći da se radi o metodi represije na ličnost. tradicija. ocena. igra. zahtev. Nju bi trebalo shvatiti kao pedagoški opravdanu intervenciju u cilju sprečavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponašanja. školski red.

Sledeće kazne su zabranjene u školi: telesno kažnjavanje. pa se od davnina smatralo da su učitelji i nastavnici cenjene i odabrane ličnosti. već je ravnopravan s učenicima i služi kao posrednik u njihovom samostalnijem i aktivnijem razvoju. kažnjavanje radom koji nije prijatan.da ima široko i solidno opšte obrazovanje . nastavnik postaje ''treći roditelj''. demokrtski i ravnodušni. kazne zasnovane na strahu. Jedan je od najstraijih poziva i smatra se osnovom svih drugih zanimanja. oduzimanjem stvari. Osnovne radne dužnosti su mu: .organizaciona i koordinirajuća funkcija . već i vaspitač. on brine o celokupnom razvoj ličnosti.. vaspitanje.pedagoška funkcija . obrazovanje i usmeravanje deteta. kazne glaĎu.da je ovladao pedagoškim umenjima . kazne koje omalovažavaju i ponižavaju ličnost.da se stalno usavršava Postoje tri podele nastavnika na: autoritativni. zaspisivanjem u dnevnik rada. organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja. osobinama i ponašanjem bude primer deci. svo svoje znaje i umenje koristi za pomoć. pitanja) Nastavnik stavlja sve svoje lične i profesionalne kvalitete u službu svog poziva. jedina i centralna ličnost koja predaje. Od njega se očekuje da svojim znanjem. Savremeni nastavnik je dobio niz novih uloga i radnih zadataka – on nije samo predavač. Nastavnik: odlike poziva i ličnosti (Moţe biti i deo 46. On više nije dominirajućča. Osobine nastavnikove ličnosti: . Njegova uloga i uticaj na dete je velika. a povećava se i njegova kreativna uloga planera i stratega ukupnog nastavnog procesa. upićivanje kod direktora i sl.da poznaje psihološko-pedagoške i metodičke osnove vaspitanja . 26.da vlada predmetom koji predaje . Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine Odeljenjski starešina je pedagoški. izlaganje prirodnim posledicama svoje greške. 25.

što se u velikoj meri razlikovalo od stava herbartijanaca. Komenski je smatrao da didaktika ne predstavlja samo veštinu učenja. Postoje četiri osnovna značenja i oblika didaktike kao posebne pedagoške veštine: 1. s ciljem da se učenici upoznaju sa novim sadržajem. Najpoznatije delo didaktike je ''Velika didaktika'' (Didactika magna) Jana Amosa Komenskog iz 1657. odn. Didaktika kao nauka o nastavi i učenju u svim oblicima i nastavnim nivoima .administrativna funkcija Uloga odeljenjskog starešine je primarno vaspitne prirode. veka menja se osnovna orijentacija prema radu učenika i javlja se nova pedagoška struja. Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi Didaktika se smatra veštinom učenja. čiji je najistaknutiji predstavnik Dţon Djui. Shvatanje didaktika kao teorija učenja i nastave koju zastupaju tzv. veka Johan Fridrih Herbart je razradio teorijske osnove didaktike stvarajući teoriju vaspitne nastave. Za taj posao se biraju najsposobniji i najbolji nastavnici u jednoj školi. već takoĎe i vaspitanje.podrazumeva procese učenja i predavanja koji se dešavaju slučajno i nezavisno od uticaja koje na njih vrši nastava. Herbartijanci su pridavali poseban značaj prenošenju znanja na učenike u okviru nastave (formalni stupnjevi nastave). U svojoj didaktici je izneo ''sveopštu veštinu svih da se uče svemu''. Osnovni teorijski i metodološki problemi didaktike. a raspravljao je i o podučavanju mladih naukom. Sadržaj ove didaktike je prihvaćen i primenjivan sve do danas. Danas ova dva pravca nisu više suprotstavljena. DIDAKTIKA 27. 2. Početkim 19. Iz toga je proizišao osnovni zadatak didaktike koji se sastojao u analizi postupaka nastavnika u školi. koja je u to vreme ulazila u okvire pedagogije. a posebno na razvijanju praktičnog delovanja. ''Berlinski didaktičari'' .. Predstavnici ovog pravca su pridavali najviše značaja aktivnoj ulozi učenika. a ne učenju.god. specifičnom praktičnom pedagoškom veštinom. predstavljaju jedinstvo i da se meĎusobno prepliću i nadopunjuju. Umesto teorije nastave. oni su zastupali teoriju učenja. Umesto zapamćivanja. oni insistiraju na razvijanju različitih oblika intelektualnih aktivnosti učenika. Krajem 19. savremeno shvatanje didaktike nije jednosmerno i nije jednostrano.saradnja sa roditeljima . – Veoma širok pojam.Dakle. i početkom 20. Savremena shvatanja ističu da nastava i učenje čine celinu. radu u školi i vaspitanju bogobojažljivih.

Shvatanje didaktike kao teorije optimalnog učenja i nastave pomoću direktne nastave ili putem programa i nastavnih mašina (upravljanje procesima učenja .Podvlači naučni aspekt. Socijalno-kulturne pretpostavke (škola. .Metode ili postupci 4. nastavnici.kibernetička didaktika) – Podvlači tehnički apekt. stvaralačke sposobnosti nastavnika i učenika. koje su podelili u dve grupe (od kojih u prvu spadaju četiri kategorije. 1. kao i mogućnosti za kontrolu i planiranje nastave. a u drugu dve) . Berlinski didaktičari su izneli šest osnovnih kategorija za opisivanje. Mediji ili sredstva 5. – Podvlači idejni aspekt 4. Antropološke pretpostavke (sve psihičke delatnosti učenika u procesu nastave.) 6..Nastavne teme (sadržaji) 3. Autori nastoje da obave što sveobuhvatniju opis i analizu svih činilaca u procesu nastave i objasne njihovu opštu i uzajamnu zavisnost. analizu i planiranje nastave. učenici) 3. Pedagoške intencije (ciljevi) 2. Shvatanje didaktike kao teorije obrazovnih sadrţaja nastavnog plana (dosta slična prethodnoj) . OSNOVNE ''STRUKTURNE'' ODLIKE NASTAVE 2.Jedna od najdelotvornijih i najoriginalnijih koncepcija u savremenoj didaktici. interesovanja i sl. USLOVNE ODLIKE ILI PRETPOSTAVKE 1.

odreĎuje sadržaje i izbor naučnog materijala koji bi učenici trebalo da usvoje. pa nastava dobija oblik jednostranosti. upoznaje s organizacionim oblicima nastave. Didaktika ne samo da odreĎuje sadržaj obrazovanja. kao i mogućnosti formiranja njihove ličnosti u nastavnom procesu) + Istorija (Istorija pedagogije) + Sociologija (Sociologija vaspitanja. jer to stavlja u centar ili samo nastavnika ili učenika. Jedinstvo ova dva čini nastavu uspešnom. Nikako se ne sme svesti na samo jedno. itd. Njen osnovni zadatak je da objasni zakonitosti po kojima se odvija nastavni proces. Bez obzira gde se odvija nastava predstavlja one koji poučavaju i one koji uče. Može se reći da je didaktika posebna pedagoška disciplina koja proučava suštinske probleme obrazovanja i vaspitanja putem nastave i učenja. zakone i forme mišljenja) + Matematika i kibernetika (Sve veća primena u strukturi nastave. materijalni. 4) odnose se na nastavne situacije. daje analizu procesa nastave. razmatra metode nastave. 28. kakav uticaj na mlade ima odreĎeni društveni sistem. Suština nastavnog . što ukazuje na nje praktični karakter. Prema sadržajima ona ima teorijsku i praktičnu funkciju. a ni jedan ne obuhvata sve aspekte zajedničkog procesa u kome se odvijaju nastava i učenje. Sva tri (2. već i odgovara na pitanje kako poučavati. Didaktika i druge nauke + Filozofija vaspitanja i teorija vaspitanja (omogućava da se realno shvati i odredi mesto obuke u razvoju učenika. kako bi se on sprovodio na što bolji način i uspešnije ostvarili ciljevi i zadaci obrazovanja.Nedostatak ovih teorija je to što se teško mogu direktno primeniti na rešavanje konkretnih problema. Didaktika: odreĎuje ciljeve i zadatke nastave (bez kojih se ne može uspešno organizovati nastava). Osnova i suština nastavnog procesa U širem smislu reči nastava je socijalna pojava i proces. a posebno programirane nastave i učenja) + Metodike odreĎenih nastavnih predmeta (Odnos opšte prema posebnim disciplinama) 29. socijalni i kulturni uslovi. metode i sredstva. a iz toga proizilazi i prognostička funkcija. 3.) + Logika (proučava zakonitosti. Zadatak didaktike je da obezbedi zajednički i jedinstven prilaz nastavi i učenju. A baveći se analizom sadržaja didaktika ima i dijagnostičku funkciju. Neophodan uslov dobre nastave je saradnja učenika i nastavnika koje povezuje zajednički cilj – stvaranje odreĎene promene u ličnosti učenika.

Odnos izmeĎu znanja i sposobnosti je uslovljen intelektualnim razvojem. U savremenoj didaktici se smatra da pored opšteg obrazovanja podjednak značaj ima i razvijanje intelektualnih sposobnosti učenika tj. pod rukovodstvom nastavnika. sistem programa i nastavnih sadržaja koji mogu omogućiti što potpunije intelektualne procese. ali i raznovrsnosti spoljnih formi nastave. a njeni zadaci su materijalne. ali stalnim i aktivnim učešćem grupe ili pojedničnih učenika. Ritam i dinamika nastavnog procesa podležu opštim. Primena teorija intelektualnog razvoja ličnosti učenika u nastavi Teorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od suštinskih pitanja teorije obrazovanja.procesa je da nastavnik usmerava svoju delatnost ka učeniku s ciljem davanja znanja i razvijanja stvaralačkih i saznajnih sposobnosti. Zakonitosti nastavnog procesa su objektivnog karaktera. Uspešan nastavni proces bi trebalo da sadrži: stvaranje motiva kod učenika. naučiti učenike da misle. ali je ona ipak najorganizovaniji i najisplaniraniji oblik obrazovanja i vaspitanja. Ona je dužna da obezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje. koji se menjaju i koji su neponovljivi. . nauka na kojima su zasnovane nastavne discipline. povezivanje teorije i prakse. Ovaj niz zakonitosti je višestruko povezan i utiču na nastavni proces. Zbog svog stalnog kretanja nastavni proces ima karakter procesualnosti. koji taj proces organizuju. a to je ''Čime bi se trebalo rukovoditi u pri odabiru sadržaja opšteg obrazovanja?'' – Razvijanju intelektualnih sposobnosti učenika. jedinstvo teorije i prakse. proces nastave (poučavanja i učenja) itd. 30. formalne i vaspitne prirode. širok stepen stvaralačkog i aktivnog rada. jer bez odreĎenog intelekta nije ni moguće usvojiti mnoga znanja. kao i da samostalno stiču i razvijaju ta znanja. rukovoĎenje procesima uopštavanja. Obrazovanje i vaspitanje se danas stiče i van nastave. To je i zadatak svih nastavnih predmeta. ali i subjektivnog zbog onih koji u njemu učestvuju: nastavnika. Škola mora organizovano i sistematski da radi na razvijanju sposobnosti učenika. zatim. mišljenja i aktivnosti. učenicima je potrebno pružiti i znanja potrebna za život. a ne opterećiveti ih pamćenjem nepotrebnih pojmova. ali specifičnim zakonitostima. 31. kontrola ocena i rezultat nastave. Nastava se odvija prema prethodno isplaniranom i utvrĎenom procesu. socijalnih odnosa. Po svom karakteru ona je višesmerna. i učenika. koji usvajaju. Opšte zakonitosti nastavnog procesa se odvijaju pod uslovima. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa ??? Osnovu nastavnog procesa čini proces saznanja i vaspitanja koji su okviru nje odvijaju. fizičkog i psihičkog razvoja učenika. utvrĎivanje znanja učenika. upoznavanje učenika sa novim gradivom. Pored znanja koja su pogodna za razvoj mišljenja. U nastavnom procesu vladaju zakonitosti: društvenog razvoja.

najpre. Savremeni nastavni proces. rad nastavnika i organizacione oblike vaspitanja i obrazovanja. u nastavni proces aktivno da uključi učenika. da za takav rad obezbedi odgovarajuća sredstva i primeni odgovarajuće metode. 33. mora. Oni su otvoreni i fleksibilni i podložni menjanju kroz istoriju i usklaĎivanju sa savremenim tokovima. da se upoznaju sa osnovama nauke i da nađu njenu primenu u svakodnevnom životu. samostalnog učenja i da pozitivno utiče na njegovo vaspitanje. Zato su u didaktici formulisana pravila nastave. da se kod učenika formiraju samostalne navike i potreba za sticanjem naučnih znanja. principi i pravila nastave. Oni obuhvataju obradu i tumačenje vaspitnoobrazovnih i nastavnih sadržaja. Pojedinačno oni nisu dovoljni za uspešno sprovoĎenje nastavnog procesa. Princip naučnosti Suština principa naučnosti je u tome što on zahteva: da učenici tokom procesa obrazovanja i vaspitanja usvajaju naučno proverana znanja. Zbog toga poseban značaj dobija izbor fundamentalnih znanja. Zajedno didaktički principi i pravila imaju funkciju orijentacije. koja odgovaraju savremenim naučnim i tehnološkim dostignućima. da postavi jasan cilj i zadatak i da odabere adekvatne sadržaje. ali mu teorija može pomoći u primeni konkretnih didaktičkih principa. Karakteristike pojedinih principa: 1. Ona polaze od principa i daju korisna uputstva za primenu i izvoĎenje odreĎenih aktivnosti. Zakonitosti. Princip predstavlja osnovu od koje se polazi i kojom se valja rukovoditi u različitim oblastima delatnosti. Jedan od problema je veoma brz razvoj nauke i tehnike poslednjih godina i problem nagomilanih novih informacija. Opšti didaktički principi i pravila. pa se stalno insistira na njihovoj povezanosti i meĎusovnoj zavisnosti. da prepoznaju bitne oznake i svojstva predmeta pručavanja. Oni ne mogu zameniti stvaralački rad i aktivnost nastavnika. a u cilju razvijanja sposobnosti kritičkog mišljenja kod učenika. Savremeni nastavni proces za cilj ima stvaranje svestrane ličnosti.32. Princip prilagoĎenosti nastave uzrastu učenika . Obeleţja i sistematika didaktičkih principa. Karakteristike pojedinih principa. sagledaju povezanost nauke i svakodnevnog života. Primena teorije razvoja ličnosti u nastavnom procesu. 2. Razvijanje sposobnosti učenika u procesu nastave. pored toga što učenicima pruža odgovarajuća znanja iz nastavnih predmeta. stvaralaštva. Didaktičkim principima se označavaju osnovna i opšta načela koja odreĎuju tok nastavnog procesa i učenja u skladu sa ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave.

pregledno i logično raščlanjivanje nastavnog gradiva i izdvajanje bitno od nebitnog. a to su da se u učenju ide od lakšeg ka težem. Komenski Ovaj princip je zahtev za usklađivanje obima i sadržaja gradiva sa psihofizičkim razvojem učenika. dosledno didaktičko metodičko struktuiranje toka nastavnog časa. a posebno je važno razvijati svest o njihovom značaju. a ne na osnovu izjava drugih o tome. J. od poznatog ka nepoznatom.. polazeći od toga da je sve u prirodi povezano jedno s drugim. Ovaj princip podvlači aktivnu ulogu učenika.A. gde oni u direktnom dodiru i kontaktu sa pojmom koji uče imaju veću motivaciju i mogućnost da nauče. 7. Isticao je da bi ljudi trebalo da uče upoznavanjem samih stvari. od prostog ka složenom i od bližeg ka daljem. Princip svesne aktivnosti učenika u nastavi Ovaj princip uglavnom izražava psihološku stranu nastave. Princip povezanosti teorije i prakse Učenicima su potrebna teorijska znanja da bi ih primenili u praksi i potreban im je praksa da bi proverili i potvrdili svoja teorijska znanja i u školi. u nekim discipinama je to moguće u manjoj meri. Naravno. uzrastom i interesovanjima. da se odvoje bitne karakteristike pojma koji se posmatra. veština i navika . Sistematičnost se postiže ako su svi delovi nastavnog gradiva povezani sa vodećom idejom i ako se teži otkrivanju suštine. ..''. da se predmet pokazuje uz aktivno učešće učenika. kakav je njihov odnos prema nastavi i koji je stepen njihove aktivnosti. Očiglednost je povezana sa ličnom aktivnošću učenika. 3. Pod sistematičnoćšu nastave podrazumeva se: jasno raščlanjivanje ciljeva kojima se teži. a u nekima u većoj. ali i u svakodnevnom životu i radu i rešavanju brojnih problema. Princip trajnosti usvajanja znanja. Posebno se vodi računa o sistematičnosti pravljenja udžbenika. Prva pravila ovog principa ustanovio je Komenski u svojoj ''Velikoj didaktici''. oslanjajući se na znanja i iskustva škole. što je opipljivo – čulu dodira. 6. njegovim sposobnostima.''Ne nametati umu ono što ne odgovara uzrastu''. jer ne uče svi istim tempom. što je slušljivo – čulu sluha. Ovim pravilima se danas može dodati i uvažavanje razlike u tempu rada i obimu prethodno stečenog znanja. Princip sistematičnosti i postupnosti Ovaj zahtev sistematičnosti je takoĎe uveo Komenski. Njegova suština je da se sagleda kako učenici usvajaju znanja. U svakom nastavnom predmetu može se uspostaviti sklad teorije i prakse. izazavati veću aktivnost učenika i obratiti pažnju da se ostvari cilj jer samo posmatranje nije dovoljno. ''Zlatno pravilo'' Komenskog koje je zahtevalo aktivnost svih čula ''što je vidljivo – čulu vida. 4. 5. Tom prilikom bi trebalo voditi računa da: svi učenici podjednako imaju mogućnost posmatranja. a ne statično. Princip očiglednosti Komenski je prvi izložio zahtev za očiglednošću.

TRADICIONALNE TEORIJE . Trajnost se ogleda i u prenošenju tih znanja na druge slučajeve. veka i početkom 19. Oni su smatrali da bi kod učenika trebalo razvijati intelektualne sposobnosti.Teorija formalnog obrazovanja -Teorija materijalnog obrazovanja . Princip individualizacije je danas sve aktuelniji i on zahteva diferenciranu nastavu. Princip individualizacije U tradicionalnoj nastavi je prilaz učenicima bio jednak i ona je obrazovala i vaspitavala prosečnog učenika. Pretostavljalo se da će se razvijanjem mišljenja učenici osposobiti za samostalno i lako učenje koje će im kasnije biti potrebno u životu. U savremenoj nastavi sve više se insistira na logičkom pamćenju. Problemi sadrţaja nastave. jer se na taj način pokazuje razumevanje naučenog i primenjuje njegova veza sa stvarnim svetom. njihovog obima i stepen njihove primenjivosti u praksi. One se mogu svrstati u tradicionalne i savremene teorije. Pestolaci. retoriku). Ovaj princip se ostvaruje naglašenom upotrebom znanja u nastavi. a što je najvažnije biće više motivisan i shvataće da može da nauči onoliko koliko se potrudi. Izbor nastavnih sadrţaja Pod sadržajem nastave podrazumeva se karakter i obim znanja koje bi pojedinac trebalo da usvoji tokom nastavnog procesa.Princip trajnosti usvajanja znanja ima za cilj da usvojena znanja postanu trajna učenikova svojina i da može da ih aktivira uvek kada je to potrebno. Kroz istoriju obrazovanja ovi sadržaji su definisani na različite načine i menjali se shodno zahtevima razvoja i društva. Herbart. podstakne razvoj njihovih sposobnosti. Glavni cilj nastave je da nauči učenike učenju i razmišljanju.Tu su najviše štete imali slabiji i jači Ďaci. Smatrali su da je potrebno uvežbavati njihove umne sposobnosti (kroz gramatiku. 8.Didaktički utilitarizam Teorija formalnog obrazovanja je uvedena krajem 18. Njeni predstavnici su bili Ruso. jer ionako ne mogu tokom svog školavanja da nauče sve što im je potrebno za život. Shvatanja o sadrţajima nastave. 34. kao i na osnovu rezultata pedagoških istraživanja i iskustva. a ne na zapamćivanju. logiku. Poznata su brojna shvatanja i orijentacije. Teorija materijalnog obrazovanja se javlja u periodu razvoja kapitalizma sa pojavom potrebe za davanje praktičnih i korisnih znanja. matematiku. . gde će svaki učenik biti u mogućnosti da napreduje prema svojim sposobnostima i tempom koji je njemu svojstven. Kao osnovni kriterijum pri izboru nastavne materije naglašava se usvajanje odreĎenih znanja.

opterećuje učenika informacijama. a služi i upoznanvanju konkretnih društvenih problema i dešavanja.). Na taj način se objedinjuje gradivo različitih predmeta. Ova teorija je osporavana od pedagoga iz socijalističkih zemalja jer je smatraju isuviše intelektualističkom i apstraktno i da ne odgovara masovnoj školi.Teoriju egzemplarizma .Najdosledniji predstavnik ovog pravca je engleski pedagog Spenser. ograničavaju razvoj intelekta i misli. Opšte ideje strukturalizma Bruner je izneo na sledeći način: potrebno je da nastavni predmeti sadrže neku vrstu registra osnovnih reprezentativnih problema. Mada. uz pomoć struktura učenici lakše pamte i bolje se orijentišu. kao pripremu za profesionalni život. Problemsko-kompleksnu teoriju je formulisao poljski pedagog Bogdan Suhodolski i suprotstavio je informacionom izlaganju gradiva. ali ona postaje sve oštrija zbog naglašenog prodiranja obima naučnih informacija i potrebe za akumuliranjem novih znanja. Stare teorije se sve više potiskuju i zamenjuju novim. gde se obrazovni sadržaji grupišu oko tema koje su odabrane. Tako nastaju ''ostrva znanja''. koje omogućava smisaono povezivanje više elemenata u njemu. (korelacija izmeĎu predmeta) Teorija strukturalizma se zalaže za struktuiranje nastavnih predmeta. Potrebno je izdvojiti sledeće: . My house. SAVREMENE TEORIJE I SHVATANJA Uticaj tradicionalnih teorija i borba izmeĎu materijalnog i formalnog obrazovanja još postoji. stalno ponavljati. On smatra da bi sadržaje trebalo izdvojiti po grupama i tako obuhvatiti materiju različitih predmeta. Ova teorija je zasnovana na tzv.Funkcionalni materijalizam Teoriju egzemplarizma je formulisao nemački didaktičar Hans Šoerl. u eri povećanog broja informacija one se teško pamte i potrebno ih je organizovati u celinu. Dosledno primenjivanje ove teroje može se negativno odraziti na intelektualni razvoj.. Didaktički utilitarizam naglašava formiranje praktičnih veština. potrebno je shvatiti suštinske principe. (prim. mi smo planove izraĎivali po takvim temama My family. doduše u izmenjenom obliku.Teoriju strukturalizma . Pomenute teorije su jednostrane: njihov osnovni nedostatak je jednostrano shvatanje koncepcije opšteg obrazovanja.Problemsko-kompleksnu teoriju . . ona je danas sve aktuelnija. egzemplarnom učenju..

opšta teorija informisanja (sadržaj. vannastavnim aktivnostima itd. i posebno izdvaja sledeće grupe pitanja: 1. odnosi se na uvažavanje naučnosti . Iz mnogih teorija i shvatanja proizišla su tri kriterijuma za izbor nastavnih sadržaja. 35. . količina informacija. sekcijama. Za njega je karakterističan demokratski karakter.Naučni kriterijum. kako bi učenici usvojili određena znanja i primenili ih praktično.Funkcionalni materijalizam (Okonj). jer pruža temeljno i jednako obrazovanje za sve. znanja o individualnim svojstvima učenika (pitanje razvojnih faza učenika i individualnih razlika) Nije dobro da se sadržaji odreĎuju samo prema opštem razvojnom nivou. On izlaže popis problema koji se nalaze pred psihologijom i pedagogijom. Sadržaji koji se unose u nastavne programe moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost. obuhvata pedagoški ( odnosi se na odabir sadržaja prema razvojnim mogućnostima učenika) i psihološki aspekt (odnosi se na najefikasniji način prenošenja i usvajanja znanja). Njeni kriterijumi za izbor sadržaja su veoma uopšteni. već je neophodno voditi računa i o razlikama koje postoje meĎu učenicima.Didaktički kriterijum. Druga karakteristika je njegova univerzalnost. a neki manje. a) Opšte i stručno obrazovanje. Osim toga ono se već u osnovnoj školi može proširivati na raznim dodatnama. a to su : .Društveno politički kriterijum koji se odnosi na zahteve svakog društva . Pod opštim obrazovanjem najčešće se podrazumeva obrazovanje u širokom smislu koje dobijaju svi članovi društva u istoj meri. jer neki su razvijenije više. znanja o učenju: problem učenja samih učenika 3. nivo obrazovanosti i način prezentiranja) 2. koja označava celovito i skladno razvijanje ličnosti. Izbor nastavnih sadrţaja Shvatanje o izboru nastavnih sadržaja izneo je Tomaševski u svom radu ''Na granici psihologije i pedagogije''. Ova teorija insistira na ostvarivanju svih ciljeva i zadataka obrazovanja i svestranom razvoju individualnosti učenika. Suština ove teorije je u povezanosti saznanja i delatnosti.

Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se računa o ciljevima i zadacima.Tehničko obrazovanje je postalo sastavni deo opšteg obrazovanja injegov zadatak je da pripremi učenika za odreĎenu profesiju. slobodne aktivnosti. razvijanje spretnosti i umeća.). Ukupnost nastavnih predmeta razvrstanih po uzrastima bi trebalo da bude pregled celokupnog ljudskog razvoj i da obezbedi celovitiji razvoj učenika i njihovih mogućnosti. nastavnim planom se predviĎaju i drugi oblici vaspitnog i obrazovnog rada (dodatna i dopunska nastava. norme nastavnog vremena. sistema i obima znanja koji bi učenici trebalo da savladaju tokom te godine. u davanju praktičnih znanja o radu. Ovo obrazovanje daje znanja i praktična umenja koja omogućavaju bavljenje odreĎenom profesijom i sticanje kvalifikacija različitog stepena. messtu odreĎivanja predmeta u nastavnom planu (njegova zastupljenost u fondu časova). Nastavni plan je osnovni i zvanični dokument kojim se utvrĎuje broj i naziv predmeta. da poznaje predmete koje učenik izučava te godine da bi ostvario princip korelacije i da vodi računa o odgovarajućem tempu rada. b) Nastavni plan. nastvnik mora da dobro poznaje svoj predmet. sadržaja. kulturna i javna delatnost škole itd. . Nastvni program je za svakoga nastavnika obavezujući dokument koji se sastoji iz uvodnih napomena o ciljevima i zadacima nastavnog predmeta predviĎenim za taj razred. o najnovijim pedahoškim i psihološkim dostignućima. njihovog redosleda izvoĎenja. S druge strane. kakva predznanja mogu da očekuju i kakvu korelaciju da izvrše. korelaciji. kako bi učenicimogli lakše da povežu pojmove u jednu celinu. mogućnostima učenika na odreĎenim starsnim nivoima. Pored redovne nastave. vannastavne aktivnosti. redosled njihovog učenja po razredima. upoznavanje sa nastavnim planom nastavnicima pomaže da vide gde se njihov predmet nalazi kao i to šta sve učenici proučavaju na kom nivou. Nastavno gradivo bi trebalo da se logički dopunjuje i nastavlja kroz različite predmete. kao i dostignućim adrugih nauka. Opšte i tehničko obrazovanje su osnava za profesionalno obrazovanje. Pri utvrĎivanju nastavnog plana trebalobi da se bodi računa o: ciljevima i zadacima osnvnog ili srednjoškolskog vaspitanja i obrazovanja. ekskurzije. povezivanju teorije i prakse. Uslovi za uspešno sprovoĎenje tehničkog obrazovanja se nalaze i povezivanje nastave sa životom. Za dobru izradu nastavnog plana. Na taj način svaki predmet ima svoje odreĎeno mesto i obim po razredima. c) Nastavni program. uzrastu učenika. Pri izradi nastavnog plana posebno bi trebalo voditi računa o optimalnom obimu znanja i ekonomičnosti u okviru svakog nastavnog predmeta. teorije sa praksom.

Metoda podrazumeva primenu četiri operacije: 1. 38. čije uspešno savlaĎivanje zavisi od prethodno usvojenog sadržaja. način prilaženja zadatku. Nastavna sredstva. a isto tako doprinosi i razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja. U spiralnom rasporedu imamo vraćanje na obraĎeno i prelazak na drugi nivo sa višim i proširenim znanjem. koncentrični raspored – isti sadržaj se obraĎuje dva ili više puta. Metoda je put.) 36. Za razliku od nastavnih principa koji usmeravaju didaktičku aktivnost učenika i nastavnika. ali uz ponavljanje i proširivanje znanja. formiranju pogleda na svet i pripremanje za život.U didaktici se izdajaju tri osnovna sistema programskih sadržaja: 1. One same po sebi nisu dovoljne. postupak odn. metode govore o tome kako tu istu aktivnost sprovesti. Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. mada termin nije šire prihvaćen u stručnoj literaturi. ali isto tako je važna i aktivna uloga učenika. Pojam nastavnih metoda. One odreĎuju kako bi trebalo da teče nastavni proces i koje i kakve aktivnosti bi trebalo da ispunjavaju učenici i nastavnici. njihove karakteristike i način korišćenja u nastavi. Danas se za nastavni program sve više uvodi izraz curriculum. čemu to sluţi itd. dobro pripremljen i dobra poznavalc svog rada. racionalni princip (oblici zaključivanja). linearni raspored – po kome učenik samo jednom uči dati sadržaj. (Pričajte o onome sa čim radite. specifičan način ispitivanja. a zatim prelazi na drugi. 2. njih odreĎuje nastavnik. . Natavne metode zavise od cilja i zadatka vaspitanja i obrazovanja. način istraživanja sa ciljem da se otkrije neka istina. Metode i sredstva nastave. raspred sadržaja u vidu spirale – nalazi se izmeĎu linearnog i koncentričnog rasporeda. 2. One su objektivni činilac izvoĎenja nastave i posrednik u prenošenju znanja od nastavnika ka učeniku. 4. koji omogućava sticanje znanja i njihovu primenu u praksi. 3. tačke gledanja na podatke. Nastavne metode podrazumevaju način upravljanja radom učenika u procesu nastave. 3. d) Udţbenici i priručna literatura za nastavnike i učenike.

Poljski pedagog Okonj iznosi podelu nastavnih sredstava na šest kategorija: 1. 2. vizelna i audiovizuelna sredstva. metode zasnovane na rečima (monološka: opis. tehnička vizuelna sredstva (foto aparati. Nastavna sredstva. Ne može se povući jasna crta izmeĎu učenja i nastave. 4. metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika (praktična zanimanja. projektor. pričanje. audiovizuelna sredstva (mašine za učenje.Nastavne metode povlače odgovarajuća nastavna sredstva. Nastavna sredstva se mogu podeliti na auditivna. bez obzira da li su tradicionalna ili savremena. metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje) 2. grafoskop. lakše i duže pamte gradivo. predmet su onog o čemu se uči i pomažu nastavnicima da na slikovitiji i zanimljiviji način vode tok časa.). reči i praktična delatnost. 37. Izuzetno motivaciono deluju na učenike. dijaloška (popularna predavanja. Ta osnova podrazmeva tri grupe nastavnih metoda: 1. laptopovi) Sve je veći značaj upotrebe audiovizuelnih sredstava jer ''ne unose život u razred. kompjuteri. Savremena didaktika sve više teži primeni različitih sredstava (povezanost medija). kasetofon. tehnička akustička sredstva (gramofon. pisana (verbalna) sredstva (udžbenici i štampani materijali). Njih je potrebno planski i sitematski uklopiti sa ciljem i sadržajem časa i sa nastavnom metodom. skice. 3. Nastavna sredstva pomažu u izvoĎenju nastavnih sadržaja. Specifičnosti pojedinih nastavnih metoda. CD plejer).). koje bi trebalo interpretirati''. modeli. pripovedanje. Osnova od koje polazi pri razvrstavnju je: posmatranje. 5. diskusije). laboratorijski metod) . Da li će neko sredstvo za potrebe nastave biti sredstvo za rad ili učenje to zavisi od njegove primene na času. kabineti za učenje jezika. itd. već znake spoljnog sveta. rad sa knjigom) 3. prosta (vizuelna) sredstva (originalni predmeti. Razlika izmeĎu nastavnih sredstava (koje koristi nastavnik) i sredstava za učenje (koja služe učeniku) nije didaktički opravdano. Klasifikacija nastavnih metoda. mikroskop. slike. Nastavnik može biti u ulozi posrednika i nekoga ko može pomoći u korišćenju tih sredstava. mape. nemaju sama po sebi sadržaj. itd. Pri odabiru nastavnih sredstava trebalo bi da se vodi računa o adekvatnosti i primenjivosti na tu metodu. Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda Poljski didaktičar Okonj je dao jednu od podela nastavnih metoda koja na najbolji način prikazuje osnovu i primenu metoda.

. mape.Metode zasnovane na posmatranju – *Pokazivanje – naziva se još i demonstrativna metoda. prikazivanje odreĎenih pojava.) i analitičko (nakon iznošenja odreĎenih činjenica. Poznata je i kao metoda usmenog izlaganja i sticanja znanja. reljefi. Prednosti: Učenik se upoznaje sa raznovrsnim pojavama na opipljiv način. Postoje tri tipa monološke metode. modeli. pitanja koja se postavljaju da daju suštinske i bitne odgovore i da posmatranje ostvari cilj upoznavanja sa odreĎenom pojavom. > Monološka < Oblik verbalnog izlaganja u kome nastavnik sam izlaže gradivo naziva se monološka metoda. CD.. dogaĎaja ili procesa i objašnjavanje njihovih bitnih svojstava.. magnetna tabla.Metode zasnovane na rečima – Da bi se rečima jasno iskazala stvarnost njima se mora pravilno služiti. povezuje i donosi zaključke. a zajedničko im je to što ih koriste ili samo nastavnici ili samo učenici: *Opisivanje – Najjednostavnija metod da se učenici upoznaju sa sadržajem. Stiču znanja na jednostavan i lak način.modela. Pomaže pojedincima da na pravi način usmere svoju pažnju. Karakteriše je izražena uloga nastavnika i pasivan položaj učenika. DVD. Ona se sastoji u izlaganju različitih prirodnih predmeta (realnih). Opšta pravila: posmatranje bi trebalo da se organizuje na takav način da svi podjednako doĎu u dodir sa izloženim i da detaljno pregledaju predmet. slika. pripovedanja o konkretnim sadržajima nastave. dogaĎaja. ima mogućnost da uočava.. Često je povezana i sa pokazivanjem. stiče potrebna znanja i svstrano se angažuje. prelaz se na objašnjenje). slike fotografije.NASTAVNE METODE . predmeta. . Zato su ove metode podeljene na nekoliko i razvrstane u grupu monoloških i dijaloških metoda. Često zamenjuje posmatranje stvari i bilo bi dobro da se priča nastavnka što . *Pričanje – Pričanje je izlaganje u obliku opisivanja rečima. makete. Nastavna sredstva : različiti aparati. Ova metoda daje neophodnu osnovu čulnog opažanja bez koje nema uspešnog usvajanja znanja i razvijanja apstraktnog mišljenja. Najčešće se koristi u nastavi u dva vida: slikovito (opisivanjem slike. Ograničenosti: Uglavnom se odnosi na činjenicu da samo opažanje nije dovoljno za ukupne aktivnosti ii rad učenika.

Razgovor pomaže nastavniku da podstakne učenika na razmišljanje. Veoma dobro utiče na stvaranje demokratske klime u odeljenju i razvijanje takvog razmišljanja. više nego intelektualna. ona od učenika očekuje pasivnu ulogu slušača. Zasniva se na pitanjima i odgovorima. pri čemu nastavnik ima vodeću ulogu. činjenice. da naglasi bitno i suštinosko. *Predavanje – Od svih pomenutih ovo je najsloženija metoda. *Katihetički razgovor – metoda koja se koristi za proveru znanja i ocenjivanje. a istovremeno na osnovu njihovih odgovora da proceni nivo usvojenog znanja. *Diskusija – ova metoda se sastoji u razmeni mišljenja na odgovarajuću temu. Osposobljava učenike za samostalan rad i podstiče aktivnost i angažovanost. jer predstavlja duže. definicije). zahteva intelektualnu angažovanost. da bi se uspešno sprovela neophodno je da učenici več poseduju odreĎena znanja iz te oblasti. Ova metoda više odgovara starijim učenicima. na lak način saznaju činjenice. Ona se u savremenoj nastavi koristi u onim situacijama kada nastavno gradivo treba doslovno zapamtiti (zakoni. razgovoru nastvnika sa učenicima i u tome je njena osnovna karakteristika. Nastavnik obično stavlja pred učenike odreĎeni zadatak i putem vešto postavljenih pitanja podstiče znanja koja oni već imaju i tako ih dovodi do otkrivanja istine. pravila. da bude zanimljivo. Nastavnik smišljeno i prema odgovarajućem redosledu učenicima postavlja pitanja na koja oni odgovaraju. Jedan od kritičara ove metode (nemački pedagog Gaudig) je smatrao da ova metoda bi trebalo da ide u obrnutom pravcu i da pitanja postavljaju oni koji ne znaju onome ko ih zna. a ne monotono. predavanje mora biti dobroosmišljeno. mnoge su prednosti ove metode: ona budi interesovanje i motivaciju kod učenika. kad god je moguće trebalo bi ga povezati i sa drugim metodama.više oslanja na znanje učenika da bi im sadržaj bio shvatljiviji. Iako ih do neke mere angažuje. Primenjivija je u starijim razredima. ali ako predugo traje postaje zamorna i mogućnosti da zapamte su sve manje. Da bi bilo uspešno. Ova metoda ima efekta u mlaĎim razredima kao uvoĎenje u nova saznanja ili kao priprema za rad gde nastavnik saznaje šta učenici već zanaju na tu temu. kontinuirano izlaganje složenijeg sadržaja. U dijalošku metodu spadaju: *Heuristički razgovor – metoda koja usmerava učenike da sami traže rešenje postavljenog problema. razvija toleranciju i poštovanje različitosti. *Popularno predavanje – metoda zasnovana na razgovoru nastavnika i učenika. > Dijaloška < Dijaloška metoda spada u metode zajedničkog rada učenika i nastvnika koja bi trebalo da dovede do odreĎenih rezultata i postizanja cilja. Nastavnik je voditelj diskusije i pomaže da se ona odvija u pravom smeru. > Rad sa knjigom < . Kod ovog metoda dominira emocionalna komponenta doživljavnja.

Pored ove metode ima i razgranata metoda. veličini i obimu razreda i stručnoj pripremljenosti nastavnika. . neposredno iza toga prima informaciju o tačnosti odgovora. sadržaju i specifičnosti nastavne materije. . proizvodni rad.linearna metoda. Osnovna ideja je da putem ispravljanja grešaka učenik doĎe da znanja. na času i vannjega. On je sastavio sistem programirane nastave u kojoj: 1. *Metoda praktičnih aktivnosti – Cilj praktičnih metoda je sticanje znanja i veština na osnovu praktičnih aktivnosti. u kom se insistira na detaljnijem izlaganju gradiva npr. 3. itd. Koristi se ne samo za davanje. već i za utvrĎivanje i proširivanje znanja. utvrđivanje. Aktivnost učenika je slična naučnom radu..Ova metoda sastoji se u sticanju znanja putem štampanog materijala ili teksta. Pretežno se koristi za ponavljanje i utvrĎivanje. svaki učenik se upoznaje sa sadržajem. uzrasnim osobenostima učenika. Ova metoda podstiče samostalan rad i sticcanje znanja. prirodi.. U praksi se pojavio i treći vid. didaktičkom cilju nastavnog časa (predavanje. Ova metoda je tesno povezana sa formiranjem i usavršavanjem veština i navika. kratkim koracima iza čega sledi pitanje i tačan odgovor. koja potiče od Kraudera. On smatra da koraci ne moraju biti mali.Kriterijumi za izbor nastavnih metoda Pri izboru nastavnih metoda trebalo bi da se vodi računa o sledećem: opštem cilju i zadatku vaspitanja i obrazovanja. >> PROGRAMIRANA NASTAVA I UČENJE << Teoriji o programiranoj nastavi je izložio američki psiholog Skiner u svom delu ''Nauka učenja i umetnost poučavanja'' nakon što je utvrdio slabosti nastave i učenja u školama. za izradu projekata i istraživanja.). Svaki naredni korak je uslovljen prethodnim. . onaj ko pogreši dobija neki vid pomoći i objašnjenja kao pomoć. Na ovaj način učenici se vode od početnog nivoa i idu ka željenom. od svakog se očekuje da korektno odgovori na pitanja ili reši problem. nastavno gradivo se izlaže linearno. Potrebno je prethodno izvršiti temeljnu pripremu i laboratorije i učenike uputiti u ceo proces izvoĎenja eksperimenta. a mogu i ponovopreči na linearnu šemu ili dobiti nove zadatke. a onda se pruža mogućnost izbora: dobijaju objašnjenja i podatke. a to je kombinovano programiranje. obrada. Primena nije ni malo jednostavna. rad u radionicama.Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika*Laboratorijska metoda – Ovom metodom se učenici osposobljavaju da izvode eksperimente. Ovde spada praktičan rad. 2. Nastavna materija se izlaže u delovima. relativno kratkim prezentacijama o suštini ili delu nastavnog gradiva. već nešto složeniji i nudi višestruki izbor odgovora. školskom vrtu.

U svom delu ''Velika didaktka'' Komenski je obrazložio neophodnost grupnih oblika rada koji se odlikuje: istovremenim početkom svake godine u isto vreme i svakom nastavnom danu. rad u parovima. Postoji puno klasifikacija i didaktika ne izdvaja ni jedan tip kao opšteprihvaćen. organizacionu jasnost. Organizacija nastave i 41. timski. časovi za usavršavanje i razvijanje sposobnosti 5. koji je ustanovljen pre 300 godina i ustanovio ga je Komenski. časovi za kontrolu znanja Struktura časa podrazumeva tok. podela na razrede prema uzrastu. časovi za prenošenje novog znanja – obrada 3. Cilj svakog nastavnog časa je da učeniku obezbedi sistematsko sticanje odgovarajućih znanja. Oblici i tipovi nastave. da učenika osposbi zanjegovu uspešnu primenu. Tipovi časova se odreĎuju prema didaktičkim zadacima. individualni.Značajna šrednost programirane metode je u individualizaciji i odreĎivanju sopstvenog tempa rada. Cilj. Vremensku strukturu. da unapredi samostalno učenje i da doprinese vaspitanju. 39. unutrašnju povezanost i meĎusobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata. Ovakav rad i dan danas obezbeĎuje sistematičan rad. Evo jedne od klasifikacija: 1. Nastavni čas je glavni element razredno-časovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave. Sadržaj časa (Uvod – Tok –Zaključak). nastava u grupi i timska nastava. idejno i emocionalno delovanje nastavnika u kolektivu sa učenicima. Nastao je kao zahtev društvene zajednice i odgovor na potrebe buržoazije. časovi za utvrĎivanje 4. Uzrast učenika i njihove radne sposobnosti. Nastava je organizovana po razredno-časovnom sistemu. itd. Organizacija rada na času: Oblici rada na času (podela koju je sačinio Klafki) je na frontalni rad. moguće je diferenciranje sadržaja. odreĎenom dužinom rada. Priprema bi trebalo da sadrži. uvodni časovi 2. podela na kurseve po godinama i odreĎivanje programa u svakoj godini. A kao mane uzima se to što se smanjuje interakcija meĎu učenicima i sa nastavnikom. Nastavne metode. .

. Cilj domaćeg rada je ponavljanje. Organizuje se s ciljem da se učenici upoznaju sa kulturnim. ovaldavanje primenom praktičnih metoda. 40. biološke. Domaći rad je tesno povezan sa školskim radom i zajedno oni čine didaktičko jedinstvo. Ekskurzije se utvrĎuju godišnjim planom rada škole. prirodnim bogatsvima i da prošire svoja znanja. Uspeh ekskurzije zavisi od dobre organizacije. Pored individualnih zadataka. . Primenom rada u grupi mogu se postići tri pedagoška cilja: jačanje samostalnosti i sposobnosti individualnog učenja. Nastavnik usmerava rad na ceo razred. (ovo me mrzelo da kucam. >>EKSKURZIJA<< Ekskurzija je oblik vaspitno-obrazovnog rada. razviju interesovanja i obogate iskustvo. istorijskim znamenitostima.Rad u parovima je zajednički rad dva učenika. tekuće (organizuju se uporedo sa obradom gradiva).. Prema mestu u nastavnom preocesu mogu biti: uvodne (imaju za cilj prikupljanje podataka za istraživanje). kao pojedinac. u cilju utvrĎivanja). geografske. usmeni ili praktični. Motivacija učenika za učenje u nastavnom procesu. učenici mogu dobiti i . U takvoj nastavi svi učenici obično ispunjavaju sve zadatke i usmereni su na nastavnika. folklorne. istorijske. Ovaj rad se pokazao dobar u ponavljanju i vežbanju. Domaćim radom učenik se uči samostalnom učenju i usredsreĎivanju na njega. proizvodnji. a potom objedinjava reakcije učenika. Postoje različite vrste ekskurzija: u prirodi. to svi znate) 42.Grupni rad je samostalan rad i učenje u grupi. zaključne ekskrzije (na kraju obraĎenog gradiva. Individualni rad je neophodan u svakoj nastavi jer osamostaljuje učenike u učenju.Individualni rad je rad u kome svaki učenik samostalno rad. utvrĎivanje i produbljivanje znanja koja su stečena na času. . . osposbljavanje za saradnju u grupi.Timska nastava je kada više nastavnika preuzima rad u jednom odeljenju. može i iz različitih predmeta. Zasniva se na radu u grupama od 3 – 6 učenika. Domaći zadaci mogu biti pismeni. Školski i domaći rad učenika.Frontalni rad je zajednički rad svih učenika pod neposrednim rukovodstvom nastavnika. estetske.

44. Da nastavnik bude svestan razlike meĎu učenicima. voditi računa o obimu i redovno ih proveravati. stalno ponavljanje naučenog s ciljem ada se na zaboravi i stalno nadovezuje na novo gradivo. Efikasna nastava podrazumeva redovno ponavljanje i vežbanje. Ponavljanje. pismena. Ovo ponavljanje je veoma važno zato što istraživanja pokazuju da se u toku letnjeg raspusta zaboravi oko 50% naučenog. 4. kao što su: 1. Ona mogu biti: usmena. Proveravanje rezultata nastave – ocenjivanje rada. Sistematičnost (svaki novi oblik rada bi trebalo da bude povezan sa prethodnim).Tekuće ponavljanje – ponavljanje na kraju časa. PONAVLJANJE Ponavljanje se organizuje odmah posle nastavnikovog izlaganja novog gradiva radi boljeg usvajanja. šta se i kako vežba. trebalo bi da se vodi računa o raznovrsnosti zadataka. Poseban problem pri davanju domaćih zadataka je voĎenje računa o stvarnim mogućnostima učenika. Za uspešno vežbanje potrebno je da budu zadovoljeni sledeći uslovi: Dobro organizovan i smišljen način vežbanja od strane nastavnika. Ponavljanje posle većih celina – po završetku programske celine ponavlja se suština. nastojati da domaći zadatak sadrži suštinu.grupne zadatke kao što je istraživanje ili projekat. Nastavnik može da organizuje i druge vrste ponavljanja. 2. tehnička. Na početku školske godine – s ciljem da se obnovi ranije naučeno gradivo. . Usmerenos ka cilju. Završno ponavljanje – sistematizacija gradiva VEŢBANJE Vežbanje je jedan oblik ponavljanja sa naglašenom praktičnom primenom znanja. uspeha i razvitka učenika u nastavi. koji će jasno postaviti ciljeve vežbanja. 3. utvrĎivanje i veţbanje u nastavnom radu. Uglavnom se odnosi na sažeto ponavljanje suštine. 43.ali da bude naepžljiv). Svesnost učenika o značaju vežbanja. potrebno je jasno im objasniti šta se od njih očekuje i kako da urade domaći. Pažnja učenika (on može da razume cilj. grafička. laboratorijska. Raznovrsnost vežbanja.

. Pismena provera. 3. Sistem i kriterijumi za ocenjivanje utvrĎeni su Uputstvom o načinu i postupku ocenjivanja učenika. Planiranje nastave služi i kao izvestan podsetnik nastavniku. Praktična provera. Vrste proveravanja: . Planiranje nastavnog rada Planiranje rada je jedna od najznačajnijih delatnosti u vaspitno obrazovnoj ustanovi. na taj način se vrši provera znanja kojim je učenik ovladao i daje se odgovarajuća ocena. kvalifikacioni. .Prethodno proveravanje. diferencijalni. Glavnu osnovu svakog planiranja rada čine: učenici i nastavnici i interakcija izmeĎu njih. plan mora da obuhvati očekivane ishode.treba utvrditi kiličinu i složenost gradiva . rezultate planiranih uticaja. Proverava se nivo znanja koje su učenici usvojili tokom perioda. pravljenje celine neophodnih aktivnosti. sredstva i uslova. . Mogu biti: prijemni. U našoj zemlji ocenjivanje je numeričko (od 1 do 5) i opisno. plan mora da se odnosi na odreĎeni predmet ili predmete. ali i učenika. Davanjem ocene vrši se vrednovanje ukupnog rada učenika. provera znanja u okviru jednog ili više predmeta.Tematsko provreravanje. omogućava dalje planiranje. Planiranje nastavnog rada predstavlja: definisanje cilja aktivnosti. završni. pismeno. I mogu se obavljati: usmeno. kroz koji se manifestuje nastavnik kao pedagog i čovek. stiče se uvid u nivo znanja kojim učenici vladaju. Provera putem testova Ocenjivanje je veoma složen proces za nastavnika.Proveravanjei ocenjivanje neophodan zadatak nastavnika tokom i na kraju nastavnog procesa. obično se primenjuje nakon obrade pojedinih nastavnih celina. . 2.Završno proveravanje. utvrĎivanje cilja delovanja. Za nastavnika to je pedagoški i ljudski akt. sadržaja. primenjuje se krajem klasifikacionih perioda i na kraju godine. godišnji. praktično ili kombinovano. a u odreĎenim vremenskim periodima. na početku školske godine ili prelaska u novi klasifikacioni period.Ispiti. On mora biti: . 45.realan i ostvariv. Metode proveravanja i ocenjivanja: Usmena provera. Za uspešno planiranje u nastavi značajni su sledeći zahtevi: 1. izbor aktivnosti.

itd. dodatne. specijalne nastave.predvideti tok Planiranje se javlja najčešće u tri oblika: 1. odreĎuje ciljeve. nastavnu jedinicu. plan izvoĎenja ekskurzija. GODIŠNJI PLAN RADA – Planiranje celokupnog vaspitno-obrazovnog rada škole. plan saradnje sa roditeljima i institucijama. 46. očekivane ishode. sekcija. Na kraju. tok časa. broj časa..potrebno je voditi o redosledu . On je aktivni činilac nastavnog procesa. zaključak. klubova.imati u vidu da nisu svi meseci u godini isti . Nastavnik kao činilac nastavnog procesa Organizator. 2. PLANIRANJE NASTAVNOG ČASA – Neophodna je dobra i temeljna priprema nastavnika za uuspešno izvoĎenje časa. Ona može biti stalna. Sadrži planove po predmetima. izborne. PERIODIČNI PLAN RADA (mesečni. nedeljni. plan rada odeljenjskih zajednica itd. Sadrži: ciljeve i zadatke. tromesečni) – ovaj plan čini grupa tematski povezanih celina 3. metode. fakultativne nastave. ali sve se više ističe i aktivna uloga učenika. dopunske. bira sredstva za rad. obavezna je kontrola izvršenih planova. samokontrola. Srećno svima! ..voditi računa o prirodi i specifičnosti nastavnih sadržaja . plan rada Ďačkog parlamenta. povremena. koordinator. planove slobodnih i vannastavih aktivnosti..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful