Pedagogija (Pitanja i odgovori

)
Szerző: Marijana Tešić, Marija Stevanovic és 12 további a(z) ISPIT ZA LICENCU csoportban · Dokumentum szerkesztése OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE –

1. Značaj vaspitanja za razvoj pojedinca i društva Vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam. Ono se odnosi na sve što ljudi planski, svesno i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što preduzima društvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono što vaspitanik čini u odnosu na društvo. Kako se menjalo društvo tako se menjao i povećavao značaj vspitanja. Vaspitanje je neophodno zbog sve veće količine znanja koje je potrebno da pojedinac usvoji radi uspešnijeg i lakšeg života u savremenom svetu - stvoreno ''društvo koje uči'', a čovek je sam sebe doveo u situaciju da se stalno usavršava i uči, pa je za cilj vaspitanja postavljeno formiranje svestrane ličnosti vaspitanika. Vaspitanje postaje doživotan proces. A kulturan čovek se razlikuje od nekulturnog jer mu je bogatija riznica ciljeva. Značajno je zbog meĎusobnog zbližavanja ljudi i uspešnije komunikacije i predupreĎivanja negativnih pojava kao što su agresivnost, egoizam, izdaja, gramzivost, asocijalnost i drugo. Važno je zbog intenzivnijeg razvoja individualnog karaktera vaspitanika.

2. Mogućnosti i granice vaspitanja Kako mogućnosti, tako i granice vaspitanja leže u nasleĎenim osnovama, uslovima društvene sredine u kojima se ličnost razvija, u pravovremenom i pravilnom organizovanju vaspitanja i u ličnom angaţovanju vaspitanika. Mogućnosti i granice ljudskog vaspitanja su društvenoistorijski uslovljene, jer čovek živi i razvija se u odreĎenim društvenim okolnostima. TakoĎe zavise i od pola, temperamenta, pravovremenog otkrivanja talenta, zdravstvenog stanja, kulturne, religijske i druge tradicije. Faktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosa nazivamo ometajućim faktorima. A važna uloga nastavnika je da naĎe taj balans izmeĎu ovih odnosa, da otkrije sklonosti i sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju.

3. Odlučujući faktori u razvitku ličnosti Bitni faktori koji utiču na razvoj ličnosti su: nasleđe, sredina, vaspitanje i aktivnosti vaspitanika.

NasleĎe je proizvod dosadašnjeg života ljudi i genetska predodreĎenost ličnosti (telesna graĎa, endokrini i nervni sistem). Sredina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik živi. Ovi faktori su meĎusobno povezani i uslovljeni.

4. Vaspitanje i ličnost Vaspitanje je najširi pedagoški pojam i odnosi se na sve što ljudi sistemski, namerno, organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti. Cilj vaspitanja je stvaranje svestrane ličnosti. Proces vaspitanja ličnosti kroz njenu aktivnost i delatnost je višeslojan. *U njemu se mogu izdvojiti tri procesa: 1. proces usvajanja, znanja i umenja – racionalna osnove 2. proces razvijanja psihofizičkih sposobnosti –vrednosna i humanistička 3. formiranje pogleda na svet – vrednosna i humanistička *U toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja možemo izdvojiti tri etape: 1. etapa racionalnog 2. etapa emocionalnog 3. etapa voljnog (Sve tri su jedinstvo misli, osećanja i postupanja) *Osnovna područja razvoja ličnosti se obično dele na: 1. kognitivni razvoj (razvoj volje, intelektualne sposobnosti) 2. afektivni razvoj (stavovi, mišljenja, emocije) 3. psihomotorni razvoj (upravljanje motoričkim aparatima ljudskih organa) Sva tri se uklapaju u pojam vaspitanja u širem smislu.

5. Vaspitanje i društvo

Vaspitanje je delatnost koja omogućava funkcionisanje društva u razvojnom smislu. Vaspitanje je recipročan i povratan odnos razmene koji kroz složene socijalne uslove uključuje sve ljude. Društvena uslovljenost vaspitanja se zapaža još od samih početaka ove delatnosti. Isti oblici vaspitanja pojavljuju se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od drugih. Dakle, vaspitanje je tekovina društvenih odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih ciljeva vaspitanje vodi jednom sveopštem progresu i razvoju. Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, staleškom, klasnom i politilkom strukturom društva. Uložena sredstva jednog društva u vaspitanje višestruko se vraćaju istom tom društvu. Bogatije društvo – bolji sistem vaspitanja.

6. Vaspitanje i kultura Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguću transformaciju nižih oblika postojanja u više i humane oblike egzistiranja čoveka. Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za životne ili profesionalne uloge, već se bavi i stvaranjem svestrane ličnosti, koje u sebi sadrži i elemente kulturne ličnosti. Razvojem kulture razvijano je i vaspitanje. Veza je uvek bila obostrana. Vaspitanje u kulturi ima i produktivni karakter, jer stvara potencijale za novi napredak i razvoj. Vaspitanje je i sredstvo susreta različitih kultura i uporeĎivanja različitosti.

7. Vaspitanje i rad Vaspitanje i rad su dve večito povezane i uslovljene društvene funkcije. Kada se rad pojavio kao osvešćen oblik čovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i način za prenošenje tih čovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja čovek razvija svoje radne osobine i menja svoje individualne mogućnosti. Vaspitanje ne sme u potpunosti biti podreĎeno radu već mora imati i šire ciljeve vaspitanja celovite svestrane ličnosti.

8. Najpoznatije koncepcije ( teorije, škole, pravci vaspitanja ) Naučnici i teoretičari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji način, koja je svrha i pravac vaspitanja. Lista onih koji su težili da daju kompetentan odgovor na to stalno se proširivala. Koncepcije vaspitanja se prvenstveno razlikuju po tome šta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva. One stižu u pedagogiju iz različitih središta društvenih uticaja: od školskih reformatora, od filozofa i naučnika, voĎstva partijskih i revolucionarnih pokreta, religijskih organizacija itd. i bez obzira odakle dolaze ove koncepcije se sistematizuju, meĎusobno konfrontiraju i procenjuju i postaju pedagoške koncepcije. Njih ima u istoriji pedagogije na stotine, neke su vrlo slične, a većina meĎusobno suprotstavljena. Njih nije jednostavno grupisati i razvrstati. → Poljski pedagog Bogdan Suhodolski smatra da se borba vodi izmeĎu dve pedagogije tj. dve pedagoške koncepcije: 1. pedagogija esencije, koja insistira na opštosti, univerzalnosti, trajnosti

i nepromenjenosti, okrenuta je ka budućnosti, ka idealnom (ona govori o tome šta bi vaspitanik trebalo da bude). 2. pedagogija egzistencije, koja insistira na različitosti, individualnosti, pojavnom, prolaznom i promenjivom, okrenuta je neposrednoj sadašnjosti (ona pita šta vaspitanik jeste). → Češki pedagog František Singule smatra da postoji jedanaest pravaca savremene buržoaske pedagogije: reformna, pragmatistička, eksperimentalna, dinamička, psihoanalitičko-individualna, fašistička, socijalna, kulturna, esencijalistička, egzistencijalistička i religijska. → Pravci vaspitanja se mogu podeliti u nekoliko grupa: -Dete -Društvo (Država) čoveka i društva -Bog -Gentska šifra -Vrednosti van samog

-Sam pojedinac

→ Nikola Potkonjak sve značajnije pedagoške koncepcije i autore analizira s obzirom na to kakvi su im stavovi o predmetu , metodama, položaju vaspitanika i sadržaju vaspitanja i obrazovanja. Stare i nove koncepcije vaspitanja nam pomažu da kritički i samokritički gledamo na teorije o vaspitanju i pomažu nam u sprovoĎenju novih ideja.

9. Cilj i zadaci vaspitanja Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili više idealno zamišljen i generalizovan lik čoveka, ličnost određenih svojstava i sposobnosti, koje se žele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog člana određenog društva. Opšti cilj vaspitanja i obrazovanja u našem društvu je slobodna, svestrana ličnost – koju karakteriše bogatstvo ličnosti i njena kulturna osobenost i sposobnost. Tako je cilj vaspitanja svesno razvijanje svih potencijala jedne ličnosti (nasleĎenih i prethodno stečenih), njihovo bogaćenje i objedinjavanje u raznovrsnosti, razvijanje kritičkih sposobnosti, osposobljavanje ličnosti za stalno usavršavanje. Ciljevi vaspitanja se stalno moraju redefinisati i menjati u skladu sa opštim društvenim promenama i potrebama ljudi. Ono što odreĎuje ciljeve i zadatke vaspitanja je: Društvena zajednica utiče na prirodu i formulaciju ciljeva i zadataka vaspitanja svojim ureĎenjem; Priroda i karakter ljudskog rada, razvijenost sredstava za rad, podele u radu, položaj pojedinca u sferi proizvodnje; Ideološka i politička shvatanja i sistem vrednosti koje društvo i pojedinci proklamuju; Saznanja o čoveku i njegovoj prirodi; Tradicija; Stanje pedagoške nauke, srodnih nauka i izgraĎenost sistema vaspitanja, posebno školstva; Poloţaj, ţelje, potrebe, interesi i ambicije samih ličnosti.

Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktičnom radu Cilj vaspitanja odgovara na pitanje šta ţelimo. s kolena na koleno. naučni. veka izdvojile posebne nauke. odrasli). kojim je postavio najznačajniji kamen temeljac pedagogije u 16.) 2. školski. Grči filozofi su u svojim delima prvi govorili o vaspitanju i njegovom značaju. Istorija vaspitanja je starija od istorije pedagogije.. formiranje radnih navika i umenja. Zadaci umnog i radnog vaspitanja (usvajanje naučnih znanja i sistema vrednosti. zakon. Ciljevi vaspitanja su sastavni deo društvene svesti o potrebama.). pa mnogi taj trenutak smatraju za zvaničan početak pedagogije kao nauke. mogućnostima i pravcima društvenog razvoja. prema nivou: društvene kompetentnosti (ustav. ideološki. → Jedan opšti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane ličnosti: 1. a zadaci vaspitanja na pitanje šta bi trebalo da uradimo da taj cilj ostvarimo. Prve forme uopštenog vaspitanja postavljeni su kroz filozofiju. Na formiranje ciljeva i zadataka vaspitanja utiču opšti i posebni ciljevi konkretnog društva u kome se vaspitanje odvija (individualni. Zatim su se iz filozofije ''majke svih nauka'' početkom 19. prema programskim celinama. ekonomski. razvijanje stvaralačkog stava. Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke Vaspitanje je oduvek bilo predmet proučavanja. tako je to iskustvo odabirano i uopštavano. prenosila životna i radna iskustva. Zadaci estetskog vaspitanja (stvaranje lepog u društvu) 4. Zadaci društveno-moralnog vaspitanja (izgradnja moralne svesti. odnos prema zajednici i drugima) 3. nacionalni. moralnih osećanja. Do toga je dolazilo postepeno i na različite načine u različitim epohama. Na samom . društveni. Zadaci fizičko-zdravstvenog vaspitanja (očuvanje i jačanje zdravlja) . itd.. prema vrstama škola i vaspitnoobrazovnim institucijama.. propis).PEDAGOGIJA – 11. Ciljevi vaspitanja se sprovode na svim nivoima i svim područjima vaspitnog rada. veku. prema nastavnim predmetima i programima.10. tako i pedagogija. pa sve do ciljeva i zadataka jednog nastavnog časa. Kao što su se vaspitanjem. Prvim značajnim pedagoškim delom se smatra ''Didactica magna''. Teško je tačno i precizno odrediti kada nastaje pedagogija kao nauka i kada vaspitna praksa postaje pedagoška teorija. Za društvene i lične ciljeve važno je da budu konkretizovani i formulisani tako da ih svaki pojedinac veoma jasno shvata i razume. češkog pedagoga Jana Amosa Komenskog. prema uzrastu (predškolski.

gramatička i retorska. Izdvajaju se učeniji ljudi koji vrše delatnost vaspitavanja i obrazovanja. 12. U srednjem veku vaspitanje je staleško (sedam riterskih veština za feudalce). veka pojavio se i Herbart. Pedagošaka teorija koja izvire iz prakse – ona daje ideje za ostvarivanje bolje prakse.početku 19. Vreme je pokazala da je neophodno konstituisati jednu celovitu nauku – pedagogiju. pojavom privatne svojine i viška vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih socijalnih podela. U Indiji je bilo organizovano učenje samo za najviše kaste i učilo se iz veda. U novom veku graĎanski stalež postaje osnovan snaga društvenog razvoja. Omogućeno je velikom broju dece da se uključi u školovanje (škola za sve bez obzira na rasu i poreklo). pedagoška antropologija. a ne jedini osnivač pedagoške nauke. a samim tim i vaspitanja. usvajanje običaja i verovanja zajednice. Atina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske ličnosti. itd) Za antičko drutšvo vasitanje se obavljalo u Atini. Predmet pedagogije je vaspitanje i to ne samo tako kako postoji. ali nije prevaziĎen. U nastavu se . već i kako ga organizovati i voditi oko i sa vaspitanikom da bi se ostvario cilj. a vaspitanje su obavljali sveštenici. 3. filozofija vaspitanja. koja će proučavati vaspitanje. Sparti i Rimu. ekonomija obrazovanja idr. već se usavršava. a ne na latinskom. Dinamička funkcija – ogleda se u njenom doprinosu razvoja vaspitanja i predviĎanju kakva bi škola i vaspitanje trebalo da budu. TakoĎe za bogatije članove društva. pedagogija dolazi do odreĎenih naučnih saznanja o vaspitanju i otkriva veze i zakonitosti. Stalno se bogati novim dostignućima. kako se razvijalo. Nastava je organizovana na maternjem jeziku. 2. Razvojem društva i sredstava za rad. Stari Kinezi su takoĎe opismenjavali bogatije. Deskriptivna funkcija – opisuje vaspitanje kao pojavu. Posebno se ističu tri funkcije pedagoške nauke: 1. sistematizacijom i uopštavanjem pozitivnog pedagoškog iskustva. za koga je bolje reći da je sistematizator. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoške nauke Istorija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju društva. Zasnivalo se na prenošenju iskustava neophodnih za opstanak i održanje. U tom smislu su se razvile i pomoćne discipline: pedagoška psihologija. Kroz istoriju se pokazalo da su mnogi značajni pedagozi bili i pokretači promena u društvu i težili ka njegovom razvoju. Percijanci su obraćali pažnju na fizičko zdravlje. kada i u kakvim uslovima je nastalo. U prvobitnoj zajednici vaspitanje još uvek nije bilo izdvojeno u posebnu društvenu delatnost. Uopštavanje pozitivnih iskustava je jedan od najstarijih metodoloških pristupa. U Rimskom carstvu se izdvajaju tri vrste škola za dečake od 7 do 16 godina: elementarna. Najstarije ljudske civilizacije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od varvarskih plemena koja su ih okruživala (U Sumeru su postojale škole i klinasto pismo pre 3000godina. Analizom.

na maternjem jeziku. religijskih zabluda. veka) dovešće do masovnog obrazovanja. Na prelazu iz srednjeg u novi vek: Jan Amos Komenski – Didactica magna. smatrao da bi sadržaj obrazovanja trebalo da čine realne nauke. 20. bio je protivnik stvaranja državnih škola i smatrao da država ne bi trebalo da brine o školovanju radničke dece i sirotinje. Industrijska revolucija (kraj 19. veka u Engleskoj. u njoj su sadržani interesi celog naroda. Princip očiglednosti se proklamuje. Donose se ''školski ustavi''. Mišel Montenj – u ''Esejima'' kritikuje učenje napamet i bez razumevanja. Herbert Spenser . On oštro kritikuje srednjevekovno vaspitanje. Napisao ''Kako Gertruda uči svoju decu''. . a povećava u sektoru obrazovanja. Ţan Ţak Ruso – zastupa interese sitne buržoazije. Socijalistički ureĎene zemlje nastavljaju tendenciju karakterističnu za industrijsko društvo. bavio se pitanjem didaktike. veka smanjuje se potreba za fabričkim radnicima. Erazmo Roterdamski – ''Pohvala ludosti''. 13. Pestolaci – ističe se kao veliki učitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema deci. Vitorino da Feltre – učitelj novog tipa. Franso Rable – u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritički opisuje odnos oca i sina. Dţon Lok – bavi se pitanjem vaspitanja dece viših staleža i porodičnim vaspitanjem. zalagao se za smišljeno vaspitanje u predškolskom periodu. despotizma. gde kritikuje feudalno vaspitanje.uvode realije (tekovine prirodnih nauka). ureĎuje školu koju zovu ''dom radosti''. U periodu humanizma sve više se govori o vasitanju. Škole se grade i opremaju o trošku države.popularan tokom 19.Na samom kraju 20. ustaje veoma oštro protiv društvene nejednakosti. Raste potreba za visoko obrazovanim kadrovima. sačinio raazredno-predmetnu-časovnu nastavu. on traži opštu obaveznu školu. i poč. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela Sokrat – Platon ''Drţava'' – Aristotel (svi u svojim delima govore o vaspitanju) Kvintijan – prvi po svojim delima pravi pedagog – vodio retorske škole i razradio metodiku govorništva.

Nije se slagao sa Rusoovim idejama. Njegove pristalice su stvorile pokret – herbartijanstvo. veka organizovali prvu školu po ugledu na ''Opšti školski red''. već više o istaknutim pojedincima. Neki od njih su: Mirijevski. Napisao ''Pedagogija i demokratija'' Anton Semjonovič Makarenko – najpoznatiji pedagog socijalističke epohe. veku se teško može govoriti o pedagoškim klasicima. Vuk Karadžić.Johan Fridrih Herbart – od svih pomenutih se najviše izdvaja ovaj nemački pedagog. Svetozar Marković. Prema Herbartu pedagogija bi trebalo da utvrdi cilj (što je izvesna novina). asocijativna. Dţon Djui – istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. ruski pedagog. Vasa Pelagić. Osnovna sredstva koja ističe za ostvarenje tog cilja su : upravljanje decom. Nestorović i Mrazović. Dositej Obradović. Za razvoj prosvete i školstva u Srbiji zaslužni su mnogi. Pedagogiju je sa opštih društvenih ciljeva usmerio na konkretne životne ciljeve. radio na prevaspitavanju mladih socijalnih slučajeva u vaspitno-radnim kolonijama.Najpoznatija dela ''Pedagoška poema'' i ''Zastave na kulama''. Vujanovski. Ušinski – veoma odlučan antiherbartovac. Po njemu je ta cilj izgraĎen na osnovu moralnog religijskog shvatanja. pa nije ni čudo što su ga fašisti hvalili. Prvi koji je pokušao da povuče razliku izmeĎu pedagogije kao teorije i kao prakse. sistematična i metodična – formalni stupnjevi nastave. Nastojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu nauku zasnovanu na etici i psihologiji. U 20. nastava i disciplina. 14. demokrata po ubeĎenju. Milan Milićević. Sistem naučnih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama Razvijenih naučnih disciplina ima u pedagogiji onoliko koliko ima razvijenih područja vaspitnoobrazovnog rada: Područje vaspitno-obrazovnog rada Naučna disciplina u pedagogiji Vaspitanje u porodici Porodična pedagogija Vaspitanje predškolske dece . Po njemu nastava mora uvek biti jasna. spadaju u najpopularnije pedagoške knjige u svetu. koji su krajem 18.

Predškolska pedagogija Školsko vaspitanje Školska pedagogija Visokoškolsko obrazovanje Viskoškolska pedagogija Obrazovanje i vaspitanje odraslih Pedagogija odraslih.prema uzrastu vaspitanika (predškolska. školska. i obr. pedagogija odraslih). andragogija Vasp. u uslovima nastave Didaktika Vasp. internatska.prema mestu izvođenja vaspitanja (porodična. u internatima i domovima Internatska. . u industriji Industrijska pedagogija Vaspitanje u slobodno vreme Pedagogija slobodnog vremena Pojedine naučne discipline možemo klasifikovati prema drugim kriterijumima: . i vasp. dece ometene u razvoju Specijalna pedagogija Vojno vaspitanje Vojana pedagogija Vasp. vanškolska pedagogija). domska pedagogija Obraz. .

prema vremenu poučavanja (istorija pedagogije. Pedagogija nije zatvoreni sistem i u tesnoj je vezi sa drugim naukama. Pedagoška istraživanja su vrlo raznovrsna. Pedagogija je naročito zainteresovana za razvoj pojedinih filozofskih disciplina kao što su : etika. Povezanost pedagogije i filozofije proističe iz prirode vaspitanja. misija. savremena. futurološka pedagogija).. onda je ona neizostavna i u pedagogiji. praktična) Polazeći od drugih kriterijuma pedagoška istraživanja se mogu podeliti na: .).primenjena (operativna. + Psihologija: Srodne nauke.longitudinalna (razvoj pojave u jednom dužem periodu) i transferzalna (u istom trenutku) . + Sociologija: Vaspitanje je društveno uslovljeno. savremena i prognostička . meĎusobno povezane i prožete.razvojna (predviĎanje daljeg razvoja vaspitanja). . koji su njegovi osnovni mehanizmi itd. estetika i drugo. kao što su priroda i karakter vaspitanja. Sva ta pitanja su u osnovi pedagoških koncepcija. Naučno istraţivanje pojava u oblasti vaspitanja i obrazovanja – Metodologija pedagoških istraţivanja Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost čiji je cilj otkivanje i utvrĎivanje zakonitosti. sistem vrednosti.teorijska i empirijska .istorijska. unutrašnjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja. . predmet). + Filozofija: Filozofija teži da odgovori na pitanja čovekove egzistencije (šta je čovek. Osnovna su: . Metodologija pedagoških istraživanja je put proučavanja. cilj. kakva je njegova priroda. život. tehnike.fundamentalna (osnovna pitanja pedagogije. itd. sudbina. pre svega to su metode. logika. teorija saznanja. 15. instrumenti i uslovi naučnog saznavanja u području vaspitanja. šta je to društvo. a pošto se sociologija bavi proučavanjem društva.

OdreĎivanje cilja. u suprotnom rezultat neće biti tačan. Obrada podataka 7. 16. skica za intervju. Praktična pitanja izrada naučno-istraţivačkih instrumenata u pedagoškim istraţivanjima (izrade testova znanja. Analiza rezultata i izvoĎenje zaključaka 8. tehnika i instrumenata. Tako s jedne strane se javio metodološki deduktivizam (koji je težio da svede pedagogiju na normativnu disciplinu) i metodološki induktivizam (deskriptivna pedagogija). interesovanjima ispitanika. Odgovori na ta pitanja se dobijaju razraĎenim etapama istraţivanja. obuhvatan. Pisanje izveštaja i objavljivanje Uzorak mora verno da oslikava svoju popilaciju. To su testovi. jednostavan i praktičan i diskriminativan tj. To često mogu biti mišljenja o aktuelnom problemu. anketni listići. protokol posmatranja. Izbor metoda. Postoje tri vrste pitanja u upitncima: otvorenog tipa. Instrumenti moraju biti tačni. upitnici. Prikupljanje podataka 6. zatvorenog i kombinovanog. tehnika i instrumenata 4. Izbor i formulacija predmeta istraživanja 2. mišljenjem. Svako istraživanje vaspitnih pojava mora da ima logičan tok i da odgovori na osnovna pitanja: šta proučavati. konkretizacija zadatka 3. Preciziranje populacije i uzoraka 5. . upitnik služi za prikupljanje podataka u vezi sa stavom. Anketa tj.U istorijskom razvoju pedagogije poznati su različiti metodološki pristupi u istraživanju pojava u vaspitanju. Optimalna dužina upitnika je 25 pitanja. anketnih listova i slično) Istraživački instrumenti su sredstva kojima se prikupljaju činjenice u okviru istraživnja. a to su: 1. pouzdani. koja se mogu uraditi za 30 minuta. koji su često bili jednostrani i suprotni. kako prouččavati. pomoću kojih metoda. mora jasno da izdvaja ono što se meri. sociometrijski testovi.

UporeĎivanje - 17. Testovi. pisanja i računa d) sholastička škola – religija i klasični jezici e) klasična srednja škola – u periodu humanizma i renesanse . verovanja i navika b) škole skriba – čitanje i pisanje c) škole čitanja. pošto se ove ustanove meĎusobno povezane i osnovni cilj im je vaspitna delatnost. testovi inteligencije itd.Prisećanje Dopunjavanje . trajanje i statička obrada na kraju. od lakših ka težim. Škola i školski sistem. vreme. više i visoke škole i škole za odrasle. U sistem školstva spadaju dečji vrtići. testovi interesovanja. Tipovi zadataka su: . Da bude tako sastavljen da svaki vaspitanik može bar nešto da uradi.Dvočanog izbora (Da / Ne ) .). testovi umešnosti. Pravo na školovanje su imali bogati. u periodu njenog najintenzivnijeg razvoja.Intervju je namerni. Sadrži: temu. prethodno isplanirani razgovor sa pojedincem ili grupom. visokoškolske ustanove) Školski sistem je jedan od činioca sistema vaspitanja (pored šireg pojam sistema obrazovanja. (predškolske ustanove. Kroz istorijsku borbu i promene i razvoj društva došlo se do ''obrazovanja za sve''. Ona je najznačajnija ustanova savremenog društva. cilj. osnovna i srednja škola. osnovne. Mora se voditi računa da ispitanik prethodno bude upoznat sa temom.On bi u sebi trebalo da sadrži raznovrsne tipove zadataka.Višestrukog izbora SreĎivanje (poreĎati po redu) . srednje. Osnovno obrazovanje je obavezno i jednako za sve. Prve škole su se pojavile u direktnoj vezi sa društvenim razvojem najstarijim ljudskim zajednicama. Najpre su se pojavile pisarske. On je okosnica svakog sistema vaspitanja. Od tradicionalnog do savremenog školskog sistema. svešteničke i činovničke škole. Škola kao institucija je u stalnom procesu menjanja i usklaĎivanja sa potrebama i promenama u društvu. Najčešće su u upotrebi testovi znanja. Uporišne tačke u razvoju škola se mogu izdvojiti na sledećinačin: a) predinstitucionalni period – prenošenje iskustva. Za rad nastavnika posebno je značajno da poznaje postupak izrade testova znanja. pitanja. posebno zato što pokriva najduže razdoblje organizovanog vaspitanja i obrazovanja jedne ličnosti u toku života. mesto.

intelektualnom razvoju sposobnosti pažnje i pamćenja. Nije selektivna. Obavezna je i besplatna za sve. jezičke. radnom vaspitanju (navike). Ima naglašenu vaspitnu ulogu. Mogu biti gimnazije (opšte. . Na maternjem je jeziku. Odvojena od crkve.Više škole obrazuju kadrove VI stepena obrazovanja i pertežno traju tri godine. likovnom i muzičkom vaspitanju.matematičke. specijalne) i srednje stručne za obrazovanje odreĎenih profila. Državna institucija. Otvorena je prema porodici i lokalnoj zajednici. nagrade i kazne). razvoju mašte i govora.Visoke škole i fakulteti – Pružaju visko obrazovanje iz odreĎenih oblasti i spremaju kadara za različite granu u privredi. a fakulteti VII stepena i pretežno traju od 4 do 5 godina. rad i učenje. . Odlike: Traje u periodu od 7 do 15 godina i osmorazredna je. Pruža osnovna znanja. . boljoj unutrašnjoj povezanosti. priprema za polazak u školu. Savremena škola teži otvaranju. Sve to kroz igru. U njima se vodi računa o fizičkom vaspitanju. estetskom vaspitanju (čistoća. društvu i kulturi. ali u despotski ureĎenim društvima i pri crkvi. . Traju 3 ili 4 godine.f) realne gimanzije – u razvoju industijskog društva g) politehnizacija školskog obrazovanja – kao izraz razvoja nauke i tehnike h) raznovrsnost modela školskih institucija Tradicionalna škola je bila usko povezana sa crkvom. a kasnije i sa državom. a naročito razbijanju uniformisanosti. Najmasovnija. Ima opšteobrazovni karakter. Jedinstvena u osnovi i ista za svu decu.Osnovna škola – Ona je vaspitno-obrazovna ustanova i u njoj se najsistematičnije i najorganizovanije ostvaruju zadaci osnovnog vaspitanja i obrazovanja. moralnom vaspitanju (na osnovu ličnog iskustva. kroz pohvale. Konstituisanje celovitih školskih sistema počelo je stvaranjem industrijskog društva.Predškolske ustanove – Obuhvata vaspitanje dece od 3 do 6 godina i u tom periodu razvoj deteta je najintenzivniji. urednost).Srednje škole – Srednje su zato što se nalaze u sredini izmeĎu osnovne škole i viših i visokih škola. I pre toga su postojali školski sistemi. .

''slobodna škola''. Otvorenost škole se ogleda u njenom uticaju na graĎanje u okruženju.Nastava je svakako njena centralna aktivnost i osnovna obaveza u školi. rad organizacija i sl. muzeju. vannastavne aktivnosti.Rad u biblioteci. Ali nije i jedini. Škola kao pedagoški i kulturni centar lokalne sredine Nastava je svakako osnovni. -Zatim društveno koristan rad. 21. opremanje savremenim sredstvima. koja i sada potresa svet. Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene škole Savremena škola ima veoma bogatu strukturu raznovrsnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti. susedima. galeriji. ''učenje bez škole''. ne samo sa učenicima već i sa predškolcima. roditeljima. Savremena kritika škole kao institucije Sa pojavom krize u društvu dolazi i do krize i kritike u školstvu..18. Ona postaje mesto gde se razvijaju bogati meĎuljudski odnosi i ona vaspitno deluje na decu. osposobljavanje nastanika za nove uloge itd..Organizovanje predškolskog vaspitanja. stvaranje nove klime u razredu i školi. ''otvorena škola'' itd. lokalnom zajednicom.Ona organizuje kolektivni pedagoški rad za one koji sporije napreduju u radu (posebno osnovan škola). izborne. bivšim učenicima. Profesionalna orijentacija i informisanje su aktivnosti škole. Savremena kritika škole započela je u drugoj polovini 20. pravi ekološke programe i organizuje sekcije i razne dečje organizacije. Javili su se zahtevi za reformom škola sa raznim idejama ''škola bez zidova''. . naročito 1968. radionica. . veka. upravo kada su se pojavili prvi znaci krize industrijskog društva i najave snažne naučno-tehnološke revolucije. fakultativne aktivnosti i profesionalna praksa. a ne samo uče teorije o njemu. Ovaj preobražaj podrazumeva preureĎenje škole. najsistematičniji i najorganizovaniji oblik vaspitno-obrazovnog rada škole. . sekcija. baletsko i muzičko obrazovanje . obrazovanja odraslih. Savremena škola podrazumeva i niz drugih aktivnosti koje za cilj imaju celovitiji pedagoški razvoj učenika.Organizovanje izleta i ekskurzija 19. U okviru nje se nalaze obavezne. Škola postaje mesto gde se odvija život. čime se omogućava da se oni ostvare i ispolje kao svestrane ličnosti. Kulturna i javna delatnost škole pokazuje da deca u nju rado odlaze i da su uključena urazne kulturne aktivnosti. u saradnji sa preduzećima. Brojne su vannastavne i slobodne aktivnosti koje škola organizuje u okviru svojih klubova. Te organizacije su često ili gortovo uvek povezane i sa životom i .

Tako škole postaju svojevrsni pedagoški i kulturni centri lokalnih sredina. porodične i društvene obaveze. Za unošenje podataka odgovorni su učitelji. vaspitač može da određuje položaj i aktivnosti vaspitanika. posebno. Što je bliskost i poverenje u porodici veće. bira sredstva rada i najoptimalnije metodske postupke. Njegov uticaj je veliki. rutinskom. On. ali i školski lekar. faktore koji utiču na taj razvitak. što je atmosfera mirnija i slobodnija. razredne starešine i nastavnik fizičkog vaspitanja. koji sadrži osnovne podatke. ponašanje. Neophodnost poznavanja i praćenja razvoja ličnosti učenika U vaspitnoj delatnosti neophodno je poznavati ličnost vaspitanika.Vaspitanje u porodici – Porodica je osnovno socijalno okruženje u kome se ličnost razvija. U našim osnovnim školama podaci se evidentiraju u ''Lični karton učenika''. Kao što su: bavljenja .Vaspitanje u slobodno vreme – Pod slobodnim vremenom podrazumeva se ono vreme koje nastupa nakon što izvršimo sve svoje radne. . kao i individualne osobenosti svakog vaspitanika. vaspitni značaj sredstava masovnog komuniciranja (štampe. Vaspitanje se ne može prepustiti slučajnom. gde se ne uči samo o životu već se život u njima i odvija. koje su predmet interesovanja ličnosti. može veoma negativno uticati na razvoj ličnosti i ostaviti brojne posledice. Ona je istovremeno i osnovna ćelija složenog društvenog sistema. radija. TakoĎe ti podaci mogu da posluže i za istraživanja s ciljem unapreĎivanja vaspitnog rada. neorganizovanomi neplanskom toku. Škola i njeno okruţenje: vaspitanje u porodici. 22. televizije. roditelji. vaspitanje u slobodno vreme. već kao korisno utrošeno slobodno vreme na vršenje raznovrsnih aktivnosti. a njegove posledice trajne. interesovanje. majka obezbeĎuju negu za fizičko održanje deteta. društveno ponašanje i zaduženja u školi. to su veće šanse da se izgradi i razvija jedna svestrana ličnost. 20. ako se ne izvršava na pravilan način. školske. sklonosti. prateći razvoj svoje dece i učestvujući u njemu. Plansko i sistematsko praćenje vaspitanika i prikupljanje podataka o njemu bi trebalo da bude u službi pedagoškog rada i da pomogne u razvoju i otklanjanju eventualnih problema. Lokalna sredina i roditelji se uključuju u rad i život škole. članovi porodice su prvi vaspitači i uzori deteta u njegovom najznačajnijem periodu razvoja i njihov uticaj je veliki. Slobodno veme ne bi trebalo da se shvata kao vreme neorganizovanog lenstvovanja i dosaĎivanja. Na osnovu dobrog poznavanja svojih vaspitanika. Neophodno je poznavati opšti proces razvitka ličnosti. zdravstveno i fizičko stanje. opšti sud odeljenjskog starešine. a vaspitanje jedna od osnovnih funkcija. karakteristike etapa kroz koje prolazi.radom u lokalnoj sredini. vaspitanje i obrazovanje odraslih . filma i pozorišta). Porodica je najznačajniji faktor u vaspitanju i razvoju ličnosti: brak i porodica su osnovno i najpovoljnije mesto za obezbeĎivanje biološke reprodukcije čoveka.

jer u tom smislu gubi značaj kao slobodna aktivnost. iniciranjem rada u klubu i osposobljavanjem nastavnika za rad.rekreacijom. galerije. Isto tako ono ne podrazumeva nametanje bilo kakvih aktivnosti. hobijem. odlazak u prirodu. Organizovanjem filmoteke u školi. Ono se danas više smatra ''doživotnim obrazovanjem'' jer se čovek kroz čitav svoj život usavršava i uči. savetovališta itd. Radio i televizija – nam često omogućavaju da se osećamo graĎanima čitavog sveta. METODIČKA PITANJA VASPITNOG RADA . radnički i narodni univerziteti. Listovi namenjeni deci . Veoma je važno da sredstva javnog informisanja ne budu jednosmernog karaktera i da pozitivno utiču na razvoj i vaspitanje pojedinca i obogaćuju njegov kulturni i društveni život. pa se kasnijim školovanjem to nadoknaĎivali. kulturni centri. film može biti veoma zanimljiv oblik stvaralaštva samih učenika. Danas su ti slučajevi retki. . . kulturnog i sportskog sadržaja. rad na filmu i bavljenje filskom tehnikom mogu biti od velikog značaja za vaspitanje i razvoj svestrane ličnosti. Posebno je dobro. pozorište. redovne škole koje organizuju programe za odrasle. pa se pojam ''obrazovanje odraslih'' danas odnosi na usavršavanje i obrazovanje odraslih u okviru njihovih profesija i šire. stripovima.imaju poseban društveni i pedagoški značaj.Vaspitanje i obrazovanje odraslih – U prošlosti se ''obrazovanje odraslih'' smatralo za osnovno obrazovanje odraslih koji ga nisu stekli u periodu kada je to bilo predviĎeno. Na ovom polju poseban značaj imaju institucije: posebne škole za odrasle i obrazovni centri pri fabrikama i preduzećima. Pored informativnog programa od posebnog su značaja obrazovni programi namenjeni deci. ako učenici i sami ureĎuju časopis u svojoj školi. osnivanjem ''Kluba ljubitelja filma''. Njihovi sadržaji su popularni.Vaspitni značaj sredstava masovnog kumuniciranja – Danas su sredstva masovnog komuniciranja neminovna. atraktivni i dinamični sa slikama. Takvi su zahtevi savremenog društva da pojedinac ne može da očekuje da je završetkom školovanja završio i sa obrazovanjem i vaspitanjem. Njihov cilj je da informišu decu i podstaknu stvaralaštvo. ilustracijama i naučno-popularnog. Preko njih se informišemo o svemu što se dogaĎa u celom svetu. Film – pored toga što je veoma popularan i dobro poznat svima još na najranijem uzrastu. preko njih se upućujemo i informišemo o najznačajnijim dešavanjima u društvenom životu. Didaktički značaj televizije je u tome što približava stvarnost i budi interesovanja u procesu saznavanja. razvija sposobnost opažanja. Samo pravilno okorišćeno slobodno vrememože ispuniti svoju svrhu razvoja i unapreĎenja vaspitanja. kulturne centre i razne klubove.

ako što je adekvatna priprema i razrada sadržaja. osposobljenost nastavnika i pripremu učenika. gde sve ličnosti imaju isti tretman. Nema univerzalno važećih principa koji bi važili za sva vremena i škole u različitim društvima. Pravila . . umetnosti i dr.Princip naučne zasnovanosti i pozitivne vaspitne usmerenosti – Sve aktivnosti koje čine vaspitanje trebalo bi da budu zasnovane na nauci.23. Menjaju se i njihovi nazivi i sadržaji. specifična adaptacija metoda. Prihvatajući ovaj princip. već se učeniku daje mogućnost da sam kreira i učestvuje u sopstvenom procesu napredovanja. svi koji rade u oblasti vaspitanja. Oni su predpostavka za uspešan rad. Nastavnik usmerava naučne sadržaje ka ciljevima vaspitanja i obrazovanja i on je posrednik u tom složenom procesu. celshodnost (jasno usmeravaju vaspitni proces). a demokratičnost je određeni način ponašanja i međusobnih odnosa u procesu vaspitanja. TakoĎe. korelativnost i integrativnost (funkcionalno povezuju vaspitni rad na svim nivoima). od lakšeg ka težem. Do svesne i stvaralačke ličnosti se može doći samo kroz raznovrsnu i punu aktivnost same ličnosti. Ovaj princip mnogi tumače i kao princip pozitivne vaspitne usmerenosti u vaspitanju. ovaj princip ima snažno motivaciono dejstvo. Nauka nije jedina koja čoveku otkriva svet. Ovaj princip zahteva odreĎene pogodnosti. Ovde se radi o opštem stavu ličnosti prema svom okruženju i shvatanju i boljem razumevanju zakonitosti po kojima ono funkcioniše. tu su i široki prostori kulture. od poznatog ka nepoznatom i od prostog ka složenom. Principi vaspitanja sadrže i odreĎenu regulativnost (govore o odreĎenim odnosima koji vladaju u vaspitanju).Opšti principi vaspitnog rada Principi su rukovodeća načela kojih se moramo pridržavati u vaspitnom radu.Princip humanosti i demokratičnosti vaspitanja – Humanost je određeni obavezujući stil ponašanja vaspitanika. pedagoška nauka formuliše i četiri principa postupnosti (još od J. Nauka bi trebalo da bude u službi razvoja vaspitanja i poštovanjem ovog pravila nikako ne bi bilo dobro otići predaleko u scijentizam. Dok savremene teorije smatraju da je vaspitanik u mogućnosti da menja i usavršava sebe kroz svoje svesne aktivnosti. sredstva i oblik vaspitanja. Demokratičnost podrazumeva organizaciju vaspitanja za sve bez izuzetaka. U okviru principa vaspitanja. Principi su uslovljeni društveno i psihofizički. Nastali su na osnovu formiranja bogatog pedagogškog iskustva. . obavezuju se da će. .A. koristiti naučna istraživanja i dostignuća u svom vaspitnom delovanju. nastavnik više nije u centru aktivnosti. kad god su u mogućnosti. normativnost (odreĎuju najbitnije norme ponašanja). Tradicionalne pedagoške teorije su smatrale da je ličnost već sudbinski odreĎena i da je vaspitanjem treba podsticati i pratiti. Zahvaljujući njima vaspitanje nije prepušteno improvizaciji i ličnom nahoĎenju pojedinaca. ali najveći broj čovekovih životnih aktivnosti počiva na naučnim posmatranjima i dokazima.Princip svesne aktivnosti – Svesna aktivnost je uslov i rezultat vaspitanja. Komenskog): od bližeg ka daljem.

poštovanju. Prema njima je potrebno odabrati odgovarajuću pedagošku meru. 24. MeĎutim cilj je u objedinjavanju oba. veţbanja i navikavanja. istinito. i sl. zaključivanja. Nastavnik koji organizuje vaspitne delatnosti. Cilj ovog principa je osposobljavanje pojedinca da se lakše integriše u socijalne tokove. crkva..).. -Metod ubeĎivanja i uveravanja – Može se reći da se ova metoda bavi onim što je večito. naučno dokazane i praktično proverene.Humanost se pre svega u veri u čoveka i ljubav prema čoveku. podsticanja i sprečavanja. O svemu ovome učenici saznaju kroz činjenice koje im nastavnik prezentuje. roditelji. Vaspitanje je samo po sebi humana delatnost jer je u potpunosti posvećena čoveku. siromašnijih i bogatijih. Svako ko organizuje vaspitni proces trebalo bi da vodi računa o individualnim karakteristikama svakog pojedinca. Metode nam odgovaraju na pitanje ''Kako postupati'' da bi cilj bio ostvaren. jer će tako uppadati u protivurečnosti i stvarati prepreku ka formiranju jedne celovite svestrane ličnosti. iskrenim odnosima. One bi u sebi trebalo da sadrže karakteristike koje su najdelotvornije. pronalaženja dokaza. dužan je da izvrši humanizaciju i demokratizaciju svih uslova u kojima se vaspitanje odvija. Jedinstvo delovanja povećava snagu i moć vaspitanja i osigurava njegovo uspešno sprovoĎenje. .Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju – U istoriji vaspitanja pincipi individualizacije i socijalizacije su se često suprtostavljali. ali i isto tako i stalno promenjivo u vaspitanju: šta je dobro.Princip jedinstvenog delovanja svih činilaca vaspitanja – Cilj vaspitanja je jedinstven i potrebno je jedinstveno delovanje svih činilaca (pojedinac. Pitanje demokratičnosti vaspitanja je unutrašnje pedagoško pitanje. . jer individualizacija je jedino moguća u okviru neke socijalne zajednice. lažno uvredljivo itd. oblik i postupak vaspitanja. moćnijih i nemoćnijih – poštovanje razlika. škola. a šta loše. a kao opšte metode javljaju se sledeće metode: ubeĎivanja i uveravanja. vaspitanje se ne sme svoditi samo na jedan od činilaca npr. . ali i iz ličnog iskustva. pitanje meĎusobnih odnosa onih koji znaju prema onima koji ne znaju. sredstvo. Postoje različite podele metoda u vaspitanju.ponašanja i odnosi su regulisani i nekim meĎunarodnim zakonima kao što su Konvencija o pravu deteta. na školu ili samo na porodicu. vredno. pa su jedni isticali jedan. One označavaju relativno ustaljene postupke koji su se pokazali efikasnim. razradu sadržaja. a jedni drugi. Opšte metode vaspitanja ličnosti i sredstva koja se najčešće koriste u vaspitnom radu Metod je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja. posmatranja. u želji da se pomogne.

polemike. praksa. ubeĎenja i uverenja. bodrenje i ohrabrivanje. prigovori. idole). nagrade. kolektivna. . ali i kada naiĎe na poteškoće. obećanja. podaci i provereni dokazi. kritika i samokritika. zabrana i nareĎenje. upozorenje. Kazne. Sredstva vežbanja i navikavanja su: rad. kontrola od strane nastavnika. takmičenja. ugledanje ( na roditelje. Primedbe.Sredstva ubeĎivanja i uveravanja su: istinite činjenice. igra. propisi. . . javno mnjenje). sistem vrednosti sopstvenih stavova. zamerke. Potrebno je steći odreĎene pozitivne navike. tvrdeći da se radi o metodi represije na ličnost. režim života i rada učenika. društveni običaji. Pretnja. odlika. blago i pravično postupanje. saveti i direktne poruke vaspitača. Ocene vladanja. Kritika (individualna. Ova metoda ima emocionalnu podlogu i zasniva se na simpatijama i dobijanju poverenja vaspitanika. radne i profesionalne. organizovanost procesa vaspitanja. situaciono uticanje (uključivanje učenika u aktuelna zbivanja). javne rasprave. kao što su higijenske. život i rad u kolektivu. Sredstva sprečavanja su: Znaci neodobravanja i neslaganja s načinom rada ili ponašanjem. predavanja. kada se koleba i posustaje. zapovest. već to treba neprekidno praktično primenjivati da bi cilj vaspitanja bio ispunjen. Nju bi trebalo shvatiti kao pedagoški opravdanu intervenciju u cilju sprečavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponašanja. tradicija. Sredstva podsticanja su: izražena briga i razumevanje.Metod sprečavanja – Metod sprečavanja i kažnjavanja mnogi pokušavanju potpuno da isključe iz savremene metodike vaspitanja. Skretanje ili zamena motiva (navodimo učenika da izvrši zamenu aktivnosti nekom korisnijom). Ocena. . Nije dovoljno samo znati šta i kako treba raditi.Metod veţbanja i navikavanja – Metodom vežbanja i navikavanja proveravamo usvojene stavove ubeĎivanja i uveravanja. iskustvo uspeha. Metodom podsticanja pomažemo vaspitaniku da se što bolje afirmiše i ispolji sve svoje sposobnosti. školski red.Metod podsticanja – Metod podsticanja primenjujemo onda kada učenik pokazuje uspeh. zahtev. ocena. lična aktivnost vaspitanika. zabava i kulturna razonoda. navike i zakoni. kulturne. pohvale. priznanja.

demokrtski i ravnodušni. zaspisivanjem u dnevnik rada. Osnovne radne dužnosti su mu: . Jedan je od najstraijih poziva i smatra se osnovom svih drugih zanimanja. On više nije dominirajućča. oduzimanjem stvari. on brine o celokupnom razvoj ličnosti. već i vaspitač. kazne koje omalovažavaju i ponižavaju ličnost.da ima široko i solidno opšte obrazovanje . nastavnik postaje ''treći roditelj''. pa se od davnina smatralo da su učitelji i nastavnici cenjene i odabrane ličnosti.pedagoška funkcija .da se stalno usavršava Postoje tri podele nastavnika na: autoritativni. Njegova uloga i uticaj na dete je velika. Nastavnik: odlike poziva i ličnosti (Moţe biti i deo 46.Sledeće kazne su zabranjene u školi: telesno kažnjavanje. 26. Osobine nastavnikove ličnosti: . već je ravnopravan s učenicima i služi kao posrednik u njihovom samostalnijem i aktivnijem razvoju. Savremeni nastavnik je dobio niz novih uloga i radnih zadataka – on nije samo predavač..da poznaje psihološko-pedagoške i metodičke osnove vaspitanja . organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja. Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine Odeljenjski starešina je pedagoški. svo svoje znaje i umenje koristi za pomoć.da vlada predmetom koji predaje . pitanja) Nastavnik stavlja sve svoje lične i profesionalne kvalitete u službu svog poziva. kazne zasnovane na strahu. obrazovanje i usmeravanje deteta. a povećava se i njegova kreativna uloga planera i stratega ukupnog nastavnog procesa. izlaganje prirodnim posledicama svoje greške. osobinama i ponašanjem bude primer deci. upićivanje kod direktora i sl. Od njega se očekuje da svojim znanjem. jedina i centralna ličnost koja predaje.da je ovladao pedagoškim umenjima . kažnjavanje radom koji nije prijatan.organizaciona i koordinirajuća funkcija . vaspitanje. kazne glaĎu. 25.

Herbartijanci su pridavali poseban značaj prenošenju znanja na učenike u okviru nastave (formalni stupnjevi nastave). a posebno na razvijanju praktičnog delovanja. Umesto zapamćivanja. U svojoj didaktici je izneo ''sveopštu veštinu svih da se uče svemu''. oni su zastupali teoriju učenja.god. čiji je najistaknutiji predstavnik Dţon Djui. Postoje četiri osnovna značenja i oblika didaktike kao posebne pedagoške veštine: 1. Shvatanje didaktika kao teorija učenja i nastave koju zastupaju tzv. Početkim 19. Savremena shvatanja ističu da nastava i učenje čine celinu. Sadržaj ove didaktike je prihvaćen i primenjivan sve do danas. veka Johan Fridrih Herbart je razradio teorijske osnove didaktike stvarajući teoriju vaspitne nastave. Komenski je smatrao da didaktika ne predstavlja samo veštinu učenja. Predstavnici ovog pravca su pridavali najviše značaja aktivnoj ulozi učenika. ''Berlinski didaktičari'' .podrazumeva procese učenja i predavanja koji se dešavaju slučajno i nezavisno od uticaja koje na njih vrši nastava. Najpoznatije delo didaktike je ''Velika didaktika'' (Didactika magna) Jana Amosa Komenskog iz 1657. oni insistiraju na razvijanju različitih oblika intelektualnih aktivnosti učenika. Krajem 19. s ciljem da se učenici upoznaju sa novim sadržajem. Umesto teorije nastave. 2. koja je u to vreme ulazila u okvire pedagogije. predstavljaju jedinstvo i da se meĎusobno prepliću i nadopunjuju.. Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi Didaktika se smatra veštinom učenja. Didaktika kao nauka o nastavi i učenju u svim oblicima i nastavnim nivoima . Osnovni teorijski i metodološki problemi didaktike. a ne učenju. odn. a raspravljao je i o podučavanju mladih naukom. – Veoma širok pojam. što se u velikoj meri razlikovalo od stava herbartijanaca. Iz toga je proizišao osnovni zadatak didaktike koji se sastojao u analizi postupaka nastavnika u školi. Danas ova dva pravca nisu više suprotstavljena.Dakle. već takoĎe i vaspitanje. i početkom 20. Za taj posao se biraju najsposobniji i najbolji nastavnici u jednoj školi. radu u školi i vaspitanju bogobojažljivih. specifičnom praktičnom pedagoškom veštinom. veka menja se osnovna orijentacija prema radu učenika i javlja se nova pedagoška struja.administrativna funkcija Uloga odeljenjskog starešine je primarno vaspitne prirode.saradnja sa roditeljima . savremeno shvatanje didaktike nije jednosmerno i nije jednostrano. DIDAKTIKA 27.

OSNOVNE ''STRUKTURNE'' ODLIKE NASTAVE 2. – Podvlači idejni aspekt 4. nastavnici. koje su podelili u dve grupe (od kojih u prvu spadaju četiri kategorije. učenici) 3. Shvatanje didaktike kao teorije optimalnog učenja i nastave pomoću direktne nastave ili putem programa i nastavnih mašina (upravljanje procesima učenja . Mediji ili sredstva 5.) 6. 1.Jedna od najdelotvornijih i najoriginalnijih koncepcija u savremenoj didaktici. stvaralačke sposobnosti nastavnika i učenika..Nastavne teme (sadržaji) 3.kibernetička didaktika) – Podvlači tehnički apekt.Metode ili postupci 4. interesovanja i sl. a u drugu dve) . Shvatanje didaktike kao teorije obrazovnih sadrţaja nastavnog plana (dosta slična prethodnoj) . Pedagoške intencije (ciljevi) 2. Autori nastoje da obave što sveobuhvatniju opis i analizu svih činilaca u procesu nastave i objasne njihovu opštu i uzajamnu zavisnost. analizu i planiranje nastave. .Podvlači naučni aspekt. Berlinski didaktičari su izneli šest osnovnih kategorija za opisivanje. Socijalno-kulturne pretpostavke (škola. kao i mogućnosti za kontrolu i planiranje nastave. Antropološke pretpostavke (sve psihičke delatnosti učenika u procesu nastave. USLOVNE ODLIKE ILI PRETPOSTAVKE 1.

pa nastava dobija oblik jednostranosti. Zadatak didaktike je da obezbedi zajednički i jedinstven prilaz nastavi i učenju. kakav uticaj na mlade ima odreĎeni društveni sistem. 4) odnose se na nastavne situacije. kako bi se on sprovodio na što bolji način i uspešnije ostvarili ciljevi i zadaci obrazovanja. Didaktika: odreĎuje ciljeve i zadatke nastave (bez kojih se ne može uspešno organizovati nastava). Didaktika i druge nauke + Filozofija vaspitanja i teorija vaspitanja (omogućava da se realno shvati i odredi mesto obuke u razvoju učenika. 3. a ni jedan ne obuhvata sve aspekte zajedničkog procesa u kome se odvijaju nastava i učenje. A baveći se analizom sadržaja didaktika ima i dijagnostičku funkciju. Sva tri (2. što ukazuje na nje praktični karakter. upoznaje s organizacionim oblicima nastave. već i odgovara na pitanje kako poučavati. zakone i forme mišljenja) + Matematika i kibernetika (Sve veća primena u strukturi nastave. a posebno programirane nastave i učenja) + Metodike odreĎenih nastavnih predmeta (Odnos opšte prema posebnim disciplinama) 29. Nikako se ne sme svesti na samo jedno.) + Logika (proučava zakonitosti. Prema sadržajima ona ima teorijsku i praktičnu funkciju. Osnova i suština nastavnog procesa U širem smislu reči nastava je socijalna pojava i proces. materijalni. daje analizu procesa nastave. Suština nastavnog . Njen osnovni zadatak je da objasni zakonitosti po kojima se odvija nastavni proces. a iz toga proizilazi i prognostička funkcija. Može se reći da je didaktika posebna pedagoška disciplina koja proučava suštinske probleme obrazovanja i vaspitanja putem nastave i učenja. socijalni i kulturni uslovi. Neophodan uslov dobre nastave je saradnja učenika i nastavnika koje povezuje zajednički cilj – stvaranje odreĎene promene u ličnosti učenika. Jedinstvo ova dva čini nastavu uspešnom. odreĎuje sadržaje i izbor naučnog materijala koji bi učenici trebalo da usvoje. razmatra metode nastave. Bez obzira gde se odvija nastava predstavlja one koji poučavaju i one koji uče. jer to stavlja u centar ili samo nastavnika ili učenika. kao i mogućnosti formiranja njihove ličnosti u nastavnom procesu) + Istorija (Istorija pedagogije) + Sociologija (Sociologija vaspitanja.Nedostatak ovih teorija je to što se teško mogu direktno primeniti na rešavanje konkretnih problema. 28. Didaktika ne samo da odreĎuje sadržaj obrazovanja. itd. metode i sredstva.

učenicima je potrebno pružiti i znanja potrebna za život. Nastava se odvija prema prethodno isplaniranom i utvrĎenom procesu. formalne i vaspitne prirode. a njeni zadaci su materijalne. Opšte zakonitosti nastavnog procesa se odvijaju pod uslovima. rukovoĎenje procesima uopštavanja. povezivanje teorije i prakse. Uspešan nastavni proces bi trebalo da sadrži: stvaranje motiva kod učenika. jer bez odreĎenog intelekta nije ni moguće usvojiti mnoga znanja. Ovaj niz zakonitosti je višestruko povezan i utiču na nastavni proces. kao i da samostalno stiču i razvijaju ta znanja. sistem programa i nastavnih sadržaja koji mogu omogućiti što potpunije intelektualne procese. mišljenja i aktivnosti. ali je ona ipak najorganizovaniji i najisplaniraniji oblik obrazovanja i vaspitanja. ali stalnim i aktivnim učešćem grupe ili pojedničnih učenika. Odnos izmeĎu znanja i sposobnosti je uslovljen intelektualnim razvojem. širok stepen stvaralačkog i aktivnog rada. Primena teorija intelektualnog razvoja ličnosti učenika u nastavi Teorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od suštinskih pitanja teorije obrazovanja. Zakonitosti nastavnog procesa su objektivnog karaktera. Po svom karakteru ona je višesmerna. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa ??? Osnovu nastavnog procesa čini proces saznanja i vaspitanja koji su okviru nje odvijaju. ali i raznovrsnosti spoljnih formi nastave. utvrĎivanje znanja učenika. Pored znanja koja su pogodna za razvoj mišljenja. ali i subjektivnog zbog onih koji u njemu učestvuju: nastavnika. a ne opterećiveti ih pamćenjem nepotrebnih pojmova. Ritam i dinamika nastavnog procesa podležu opštim. a to je ''Čime bi se trebalo rukovoditi u pri odabiru sadržaja opšteg obrazovanja?'' – Razvijanju intelektualnih sposobnosti učenika.procesa je da nastavnik usmerava svoju delatnost ka učeniku s ciljem davanja znanja i razvijanja stvaralačkih i saznajnih sposobnosti. . i učenika. pod rukovodstvom nastavnika. Obrazovanje i vaspitanje se danas stiče i van nastave. koji usvajaju. socijalnih odnosa. proces nastave (poučavanja i učenja) itd. naučiti učenike da misle. zatim. ali specifičnim zakonitostima. kontrola ocena i rezultat nastave. Škola mora organizovano i sistematski da radi na razvijanju sposobnosti učenika. To je i zadatak svih nastavnih predmeta. U savremenoj didaktici se smatra da pored opšteg obrazovanja podjednak značaj ima i razvijanje intelektualnih sposobnosti učenika tj. Zbog svog stalnog kretanja nastavni proces ima karakter procesualnosti. 31. fizičkog i psihičkog razvoja učenika. jedinstvo teorije i prakse. nauka na kojima su zasnovane nastavne discipline. Ona je dužna da obezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje. 30. koji se menjaju i koji su neponovljivi. U nastavnom procesu vladaju zakonitosti: društvenog razvoja. koji taj proces organizuju. upoznavanje učenika sa novim gradivom.

da se kod učenika formiraju samostalne navike i potreba za sticanjem naučnih znanja. da postavi jasan cilj i zadatak i da odabere adekvatne sadržaje. da za takav rad obezbedi odgovarajuća sredstva i primeni odgovarajuće metode. Karakteristike pojedinih principa: 1. Savremeni nastavni proces za cilj ima stvaranje svestrane ličnosti. pored toga što učenicima pruža odgovarajuća znanja iz nastavnih predmeta. Princip prilagoĎenosti nastave uzrastu učenika . Oni obuhvataju obradu i tumačenje vaspitnoobrazovnih i nastavnih sadržaja. Pojedinačno oni nisu dovoljni za uspešno sprovoĎenje nastavnog procesa. Zbog toga poseban značaj dobija izbor fundamentalnih znanja. Oni ne mogu zameniti stvaralački rad i aktivnost nastavnika. Ona polaze od principa i daju korisna uputstva za primenu i izvoĎenje odreĎenih aktivnosti. u nastavni proces aktivno da uključi učenika. ali mu teorija može pomoći u primeni konkretnih didaktičkih principa. da prepoznaju bitne oznake i svojstva predmeta pručavanja. Didaktičkim principima se označavaju osnovna i opšta načela koja odreĎuju tok nastavnog procesa i učenja u skladu sa ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave. Zakonitosti. koja odgovaraju savremenim naučnim i tehnološkim dostignućima. stvaralaštva. Karakteristike pojedinih principa. Princip naučnosti Suština principa naučnosti je u tome što on zahteva: da učenici tokom procesa obrazovanja i vaspitanja usvajaju naučno proverana znanja. Jedan od problema je veoma brz razvoj nauke i tehnike poslednjih godina i problem nagomilanih novih informacija. Zato su u didaktici formulisana pravila nastave. principi i pravila nastave. Princip predstavlja osnovu od koje se polazi i kojom se valja rukovoditi u različitim oblastima delatnosti. Oni su otvoreni i fleksibilni i podložni menjanju kroz istoriju i usklaĎivanju sa savremenim tokovima. sagledaju povezanost nauke i svakodnevnog života. mora. Primena teorije razvoja ličnosti u nastavnom procesu. 33. pa se stalno insistira na njihovoj povezanosti i meĎusovnoj zavisnosti. Obeleţja i sistematika didaktičkih principa.32. Zajedno didaktički principi i pravila imaju funkciju orijentacije. najpre. 2. Razvijanje sposobnosti učenika u procesu nastave. a u cilju razvijanja sposobnosti kritičkog mišljenja kod učenika. rad nastavnika i organizacione oblike vaspitanja i obrazovanja. Savremeni nastavni proces. samostalnog učenja i da pozitivno utiče na njegovo vaspitanje. da se upoznaju sa osnovama nauke i da nađu njenu primenu u svakodnevnom životu. Opšti didaktički principi i pravila.

4. 3. a ne na osnovu izjava drugih o tome. da se odvoje bitne karakteristike pojma koji se posmatra. J. 7. Princip trajnosti usvajanja znanja. Isticao je da bi ljudi trebalo da uče upoznavanjem samih stvari. Tom prilikom bi trebalo voditi računa da: svi učenici podjednako imaju mogućnost posmatranja. Princip očiglednosti Komenski je prvi izložio zahtev za očiglednošću. njegovim sposobnostima. u nekim discipinama je to moguće u manjoj meri. ''Zlatno pravilo'' Komenskog koje je zahtevalo aktivnost svih čula ''što je vidljivo – čulu vida. Njegova suština je da se sagleda kako učenici usvajaju znanja. pregledno i logično raščlanjivanje nastavnog gradiva i izdvajanje bitno od nebitnog. Sistematičnost se postiže ako su svi delovi nastavnog gradiva povezani sa vodećom idejom i ako se teži otkrivanju suštine. gde oni u direktnom dodiru i kontaktu sa pojmom koji uče imaju veću motivaciju i mogućnost da nauče. što je opipljivo – čulu dodira. što je slušljivo – čulu sluha.. uzrastom i interesovanjima. od prostog ka složenom i od bližeg ka daljem. 5.. polazeći od toga da je sve u prirodi povezano jedno s drugim. ali i u svakodnevnom životu i radu i rešavanju brojnih problema. a u nekima u većoj.''. oslanjajući se na znanja i iskustva škole.''Ne nametati umu ono što ne odgovara uzrastu''. Komenski Ovaj princip je zahtev za usklađivanje obima i sadržaja gradiva sa psihofizičkim razvojem učenika. od poznatog ka nepoznatom. Ovim pravilima se danas može dodati i uvažavanje razlike u tempu rada i obimu prethodno stečenog znanja. dosledno didaktičko metodičko struktuiranje toka nastavnog časa. jer ne uče svi istim tempom. . kakav je njihov odnos prema nastavi i koji je stepen njihove aktivnosti. a posebno je važno razvijati svest o njihovom značaju. Očiglednost je povezana sa ličnom aktivnošću učenika. Pod sistematičnoćšu nastave podrazumeva se: jasno raščlanjivanje ciljeva kojima se teži. a to su da se u učenju ide od lakšeg ka težem. Princip sistematičnosti i postupnosti Ovaj zahtev sistematičnosti je takoĎe uveo Komenski. Ovaj princip podvlači aktivnu ulogu učenika. izazavati veću aktivnost učenika i obratiti pažnju da se ostvari cilj jer samo posmatranje nije dovoljno. Princip svesne aktivnosti učenika u nastavi Ovaj princip uglavnom izražava psihološku stranu nastave. Prva pravila ovog principa ustanovio je Komenski u svojoj ''Velikoj didaktici''. da se predmet pokazuje uz aktivno učešće učenika. 6. Naravno. U svakom nastavnom predmetu može se uspostaviti sklad teorije i prakse. a ne statično.A. Princip povezanosti teorije i prakse Učenicima su potrebna teorijska znanja da bi ih primenili u praksi i potreban im je praksa da bi proverili i potvrdili svoja teorijska znanja i u školi. Posebno se vodi računa o sistematičnosti pravljenja udžbenika. veština i navika .

Tu su najviše štete imali slabiji i jači Ďaci. Princip individualizacije je danas sve aktuelniji i on zahteva diferenciranu nastavu. veka i početkom 19. a ne na zapamćivanju. Kroz istoriju obrazovanja ovi sadržaji su definisani na različite načine i menjali se shodno zahtevima razvoja i društva. U savremenoj nastavi sve više se insistira na logičkom pamćenju. jer se na taj način pokazuje razumevanje naučenog i primenjuje njegova veza sa stvarnim svetom. jer ionako ne mogu tokom svog školavanja da nauče sve što im je potrebno za život. Ovaj princip se ostvaruje naglašenom upotrebom znanja u nastavi.Teorija formalnog obrazovanja -Teorija materijalnog obrazovanja . matematiku. Trajnost se ogleda i u prenošenju tih znanja na druge slučajeve. gde će svaki učenik biti u mogućnosti da napreduje prema svojim sposobnostima i tempom koji je njemu svojstven. retoriku).Princip trajnosti usvajanja znanja ima za cilj da usvojena znanja postanu trajna učenikova svojina i da može da ih aktivira uvek kada je to potrebno. a što je najvažnije biće više motivisan i shvataće da može da nauči onoliko koliko se potrudi. Kao osnovni kriterijum pri izboru nastavne materije naglašava se usvajanje odreĎenih znanja. Herbart. TRADICIONALNE TEORIJE . One se mogu svrstati u tradicionalne i savremene teorije.Didaktički utilitarizam Teorija formalnog obrazovanja je uvedena krajem 18. logiku. Pestolaci. Glavni cilj nastave je da nauči učenike učenju i razmišljanju. . Izbor nastavnih sadrţaja Pod sadržajem nastave podrazumeva se karakter i obim znanja koje bi pojedinac trebalo da usvoji tokom nastavnog procesa. Princip individualizacije U tradicionalnoj nastavi je prilaz učenicima bio jednak i ona je obrazovala i vaspitavala prosečnog učenika. Teorija materijalnog obrazovanja se javlja u periodu razvoja kapitalizma sa pojavom potrebe za davanje praktičnih i korisnih znanja. kao i na osnovu rezultata pedagoških istraživanja i iskustva. Oni su smatrali da bi kod učenika trebalo razvijati intelektualne sposobnosti. 8. Smatrali su da je potrebno uvežbavati njihove umne sposobnosti (kroz gramatiku. Problemi sadrţaja nastave. Njeni predstavnici su bili Ruso. Shvatanja o sadrţajima nastave. njihovog obima i stepen njihove primenjivosti u praksi. podstakne razvoj njihovih sposobnosti. Poznata su brojna shvatanja i orijentacije. 34. Pretostavljalo se da će se razvijanjem mišljenja učenici osposobiti za samostalno i lako učenje koje će im kasnije biti potrebno u životu.

On smatra da bi sadržaje trebalo izdvojiti po grupama i tako obuhvatiti materiju različitih predmeta.Funkcionalni materijalizam Teoriju egzemplarizma je formulisao nemački didaktičar Hans Šoerl. Potrebno je izdvojiti sledeće: . stalno ponavljati. .). doduše u izmenjenom obliku.Teoriju strukturalizma . Ova teorija je zasnovana na tzv. u eri povećanog broja informacija one se teško pamte i potrebno ih je organizovati u celinu. ali ona postaje sve oštrija zbog naglašenog prodiranja obima naučnih informacija i potrebe za akumuliranjem novih znanja. ona je danas sve aktuelnija.Teoriju egzemplarizma . ograničavaju razvoj intelekta i misli. Mada. koje omogućava smisaono povezivanje više elemenata u njemu. My house. Ova teorija je osporavana od pedagoga iz socijalističkih zemalja jer je smatraju isuviše intelektualističkom i apstraktno i da ne odgovara masovnoj školi. (korelacija izmeĎu predmeta) Teorija strukturalizma se zalaže za struktuiranje nastavnih predmeta.Najdosledniji predstavnik ovog pravca je engleski pedagog Spenser. a služi i upoznanvanju konkretnih društvenih problema i dešavanja. SAVREMENE TEORIJE I SHVATANJA Uticaj tradicionalnih teorija i borba izmeĎu materijalnog i formalnog obrazovanja još postoji. opterećuje učenika informacijama. Dosledno primenjivanje ove teroje može se negativno odraziti na intelektualni razvoj. kao pripremu za profesionalni život.. Didaktički utilitarizam naglašava formiranje praktičnih veština. egzemplarnom učenju. Stare teorije se sve više potiskuju i zamenjuju novim. gde se obrazovni sadržaji grupišu oko tema koje su odabrane. Tako nastaju ''ostrva znanja''. Opšte ideje strukturalizma Bruner je izneo na sledeći način: potrebno je da nastavni predmeti sadrže neku vrstu registra osnovnih reprezentativnih problema. Na taj način se objedinjuje gradivo različitih predmeta. Pomenute teorije su jednostrane: njihov osnovni nedostatak je jednostrano shvatanje koncepcije opšteg obrazovanja. uz pomoć struktura učenici lakše pamte i bolje se orijentišu. (prim. Problemsko-kompleksnu teoriju je formulisao poljski pedagog Bogdan Suhodolski i suprotstavio je informacionom izlaganju gradiva.Problemsko-kompleksnu teoriju . mi smo planove izraĎivali po takvim temama My family. potrebno je shvatiti suštinske principe..

i posebno izdvaja sledeće grupe pitanja: 1. kako bi učenici usvojili određena znanja i primenili ih praktično. odnosi se na uvažavanje naučnosti . znanja o učenju: problem učenja samih učenika 3. jer pruža temeljno i jednako obrazovanje za sve. Izbor nastavnih sadrţaja Shvatanje o izboru nastavnih sadržaja izneo je Tomaševski u svom radu ''Na granici psihologije i pedagogije''. znanja o individualnim svojstvima učenika (pitanje razvojnih faza učenika i individualnih razlika) Nije dobro da se sadržaji odreĎuju samo prema opštem razvojnom nivou. opšta teorija informisanja (sadržaj. Pod opštim obrazovanjem najčešće se podrazumeva obrazovanje u širokom smislu koje dobijaju svi članovi društva u istoj meri. Za njega je karakterističan demokratski karakter. sekcijama. Njeni kriterijumi za izbor sadržaja su veoma uopšteni. obuhvata pedagoški ( odnosi se na odabir sadržaja prema razvojnim mogućnostima učenika) i psihološki aspekt (odnosi se na najefikasniji način prenošenja i usvajanja znanja). a to su : . vannastavnim aktivnostima itd. Iz mnogih teorija i shvatanja proizišla su tri kriterijuma za izbor nastavnih sadržaja. a neki manje.Društveno politički kriterijum koji se odnosi na zahteve svakog društva . Ova teorija insistira na ostvarivanju svih ciljeva i zadataka obrazovanja i svestranom razvoju individualnosti učenika.Naučni kriterijum. Druga karakteristika je njegova univerzalnost. Sadržaji koji se unose u nastavne programe moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost. 35. a) Opšte i stručno obrazovanje.Didaktički kriterijum. . količina informacija. Osim toga ono se već u osnovnoj školi može proširivati na raznim dodatnama. već je neophodno voditi računa i o razlikama koje postoje meĎu učenicima. nivo obrazovanosti i način prezentiranja) 2. On izlaže popis problema koji se nalaze pred psihologijom i pedagogijom. Suština ove teorije je u povezanosti saznanja i delatnosti. koja označava celovito i skladno razvijanje ličnosti. jer neki su razvijenije više.Funkcionalni materijalizam (Okonj).

Tehničko obrazovanje je postalo sastavni deo opšteg obrazovanja injegov zadatak je da pripremi učenika za odreĎenu profesiju. Pored redovne nastave. Za dobru izradu nastavnog plana.). c) Nastavni program. Nastavno gradivo bi trebalo da se logički dopunjuje i nastavlja kroz različite predmete. kakva predznanja mogu da očekuju i kakvu korelaciju da izvrše. . messtu odreĎivanja predmeta u nastavnom planu (njegova zastupljenost u fondu časova). uzrastu učenika. norme nastavnog vremena. upoznavanje sa nastavnim planom nastavnicima pomaže da vide gde se njihov predmet nalazi kao i to šta sve učenici proučavaju na kom nivou. Uslovi za uspešno sprovoĎenje tehničkog obrazovanja se nalaze i povezivanje nastave sa životom. Pri utvrĎivanju nastavnog plana trebalobi da se bodi računa o: ciljevima i zadacima osnvnog ili srednjoškolskog vaspitanja i obrazovanja. teorije sa praksom. nastvnik mora da dobro poznaje svoj predmet. Na taj način svaki predmet ima svoje odreĎeno mesto i obim po razredima. slobodne aktivnosti. razvijanje spretnosti i umeća. vannastavne aktivnosti. Pri izradi nastavnog plana posebno bi trebalo voditi računa o optimalnom obimu znanja i ekonomičnosti u okviru svakog nastavnog predmeta. da poznaje predmete koje učenik izučava te godine da bi ostvario princip korelacije i da vodi računa o odgovarajućem tempu rada. kao i dostignućim adrugih nauka. o najnovijim pedahoškim i psihološkim dostignućima. u davanju praktičnih znanja o radu. Ovo obrazovanje daje znanja i praktična umenja koja omogućavaju bavljenje odreĎenom profesijom i sticanje kvalifikacija različitog stepena. ekskurzije. korelaciji. redosled njihovog učenja po razredima. njihovog redosleda izvoĎenja. Ukupnost nastavnih predmeta razvrstanih po uzrastima bi trebalo da bude pregled celokupnog ljudskog razvoj i da obezbedi celovitiji razvoj učenika i njihovih mogućnosti. sistema i obima znanja koji bi učenici trebalo da savladaju tokom te godine. b) Nastavni plan. mogućnostima učenika na odreĎenim starsnim nivoima. kako bi učenicimogli lakše da povežu pojmove u jednu celinu. Nastavni plan je osnovni i zvanični dokument kojim se utvrĎuje broj i naziv predmeta. S druge strane. nastavnim planom se predviĎaju i drugi oblici vaspitnog i obrazovnog rada (dodatna i dopunska nastava. kulturna i javna delatnost škole itd. Opšte i tehničko obrazovanje su osnava za profesionalno obrazovanje. sadržaja. Nastvni program je za svakoga nastavnika obavezujući dokument koji se sastoji iz uvodnih napomena o ciljevima i zadacima nastavnog predmeta predviĎenim za taj razred. povezivanju teorije i prakse. Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se računa o ciljevima i zadacima.

) 36. specifičan način ispitivanja. Metoda podrazumeva primenu četiri operacije: 1. a isto tako doprinosi i razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja. Pojam nastavnih metoda. Nastavne metode podrazumevaju način upravljanja radom učenika u procesu nastave. Metoda je put. One odreĎuju kako bi trebalo da teče nastavni proces i koje i kakve aktivnosti bi trebalo da ispunjavaju učenici i nastavnici. Nastavna sredstva. način istraživanja sa ciljem da se otkrije neka istina. način prilaženja zadatku. linearni raspored – po kome učenik samo jednom uči dati sadržaj. racionalni princip (oblici zaključivanja). ali isto tako je važna i aktivna uloga učenika. ali uz ponavljanje i proširivanje znanja. Metode i sredstva nastave. (Pričajte o onome sa čim radite.U didaktici se izdajaju tri osnovna sistema programskih sadržaja: 1. . formiranju pogleda na svet i pripremanje za život. čije uspešno savlaĎivanje zavisi od prethodno usvojenog sadržaja. Natavne metode zavise od cilja i zadatka vaspitanja i obrazovanja. 3. 3. d) Udţbenici i priručna literatura za nastavnike i učenike. raspred sadržaja u vidu spirale – nalazi se izmeĎu linearnog i koncentričnog rasporeda. koncentrični raspored – isti sadržaj se obraĎuje dva ili više puta. tačke gledanja na podatke. U spiralnom rasporedu imamo vraćanje na obraĎeno i prelazak na drugi nivo sa višim i proširenim znanjem. 2. postupak odn. 38. metode govore o tome kako tu istu aktivnost sprovesti. mada termin nije šire prihvaćen u stručnoj literaturi. a zatim prelazi na drugi. njih odreĎuje nastavnik. Za razliku od nastavnih principa koji usmeravaju didaktičku aktivnost učenika i nastavnika. 2. čemu to sluţi itd. Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. dobro pripremljen i dobra poznavalc svog rada. koji omogućava sticanje znanja i njihovu primenu u praksi. One su objektivni činilac izvoĎenja nastave i posrednik u prenošenju znanja od nastavnika ka učeniku. njihove karakteristike i način korišćenja u nastavi. 4. Danas se za nastavni program sve više uvodi izraz curriculum. One same po sebi nisu dovoljne.

laptopovi) Sve je veći značaj upotrebe audiovizuelnih sredstava jer ''ne unose život u razred.Nastavne metode povlače odgovarajuća nastavna sredstva. tehnička akustička sredstva (gramofon. rad sa knjigom) 3. bez obzira da li su tradicionalna ili savremena. Osnova od koje polazi pri razvrstavnju je: posmatranje. kompjuteri. mikroskop. koje bi trebalo interpretirati''. grafoskop. audiovizuelna sredstva (mašine za učenje. itd. Nastavna sredstva. već znake spoljnog sveta. vizelna i audiovizuelna sredstva. Njih je potrebno planski i sitematski uklopiti sa ciljem i sadržajem časa i sa nastavnom metodom. kasetofon.). Pri odabiru nastavnih sredstava trebalo bi da se vodi računa o adekvatnosti i primenjivosti na tu metodu. Nastavnik može biti u ulozi posrednika i nekoga ko može pomoći u korišćenju tih sredstava. prosta (vizuelna) sredstva (originalni predmeti. reči i praktična delatnost. 2. pisana (verbalna) sredstva (udžbenici i štampani materijali). dijaloška (popularna predavanja. lakše i duže pamte gradivo. Nastavna sredstva pomažu u izvoĎenju nastavnih sadržaja. laboratorijski metod) . 37. metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika (praktična zanimanja. 4. predmet su onog o čemu se uči i pomažu nastavnicima da na slikovitiji i zanimljiviji način vode tok časa.). projektor. Specifičnosti pojedinih nastavnih metoda. kabineti za učenje jezika. pripovedanje. 5. Izuzetno motivaciono deluju na učenike. skice. Nastavna sredstva se mogu podeliti na auditivna. tehnička vizuelna sredstva (foto aparati. Savremena didaktika sve više teži primeni različitih sredstava (povezanost medija). Ne može se povući jasna crta izmeĎu učenja i nastave. metode zasnovane na rečima (monološka: opis. itd. diskusije). nemaju sama po sebi sadržaj. Da li će neko sredstvo za potrebe nastave biti sredstvo za rad ili učenje to zavisi od njegove primene na času. modeli. 3. mape. CD plejer). Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda Poljski didaktičar Okonj je dao jednu od podela nastavnih metoda koja na najbolji način prikazuje osnovu i primenu metoda. Poljski pedagog Okonj iznosi podelu nastavnih sredstava na šest kategorija: 1. pričanje. Ta osnova podrazmeva tri grupe nastavnih metoda: 1. Klasifikacija nastavnih metoda. Razlika izmeĎu nastavnih sredstava (koje koristi nastavnik) i sredstava za učenje (koja služe učeniku) nije didaktički opravdano. metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje) 2. slike.

. pitanja koja se postavljaju da daju suštinske i bitne odgovore i da posmatranje ostvari cilj upoznavanja sa odreĎenom pojavom. slika. Najčešće se koristi u nastavi u dva vida: slikovito (opisivanjem slike. Opšta pravila: posmatranje bi trebalo da se organizuje na takav način da svi podjednako doĎu u dodir sa izloženim i da detaljno pregledaju predmet. a zajedničko im je to što ih koriste ili samo nastavnici ili samo učenici: *Opisivanje – Najjednostavnija metod da se učenici upoznaju sa sadržajem. predmeta. Često zamenjuje posmatranje stvari i bilo bi dobro da se priča nastavnka što .Metode zasnovane na rečima – Da bi se rečima jasno iskazala stvarnost njima se mora pravilno služiti.) i analitičko (nakon iznošenja odreĎenih činjenica. Poznata je i kao metoda usmenog izlaganja i sticanja znanja.Metode zasnovane na posmatranju – *Pokazivanje – naziva se još i demonstrativna metoda. Postoje tri tipa monološke metode. Karakteriše je izražena uloga nastavnika i pasivan položaj učenika. slike fotografije. prelaz se na objašnjenje).modela. modeli. dogaĎaja. Prednosti: Učenik se upoznaje sa raznovrsnim pojavama na opipljiv način. stiče potrebna znanja i svstrano se angažuje.. Stiču znanja na jednostavan i lak način. magnetna tabla.. ima mogućnost da uočava. mape. makete. Zato su ove metode podeljene na nekoliko i razvrstane u grupu monoloških i dijaloških metoda. DVD. Ova metoda daje neophodnu osnovu čulnog opažanja bez koje nema uspešnog usvajanja znanja i razvijanja apstraktnog mišljenja. Nastavna sredstva : različiti aparati. Pomaže pojedincima da na pravi način usmere svoju pažnju. reljefi.. *Pričanje – Pričanje je izlaganje u obliku opisivanja rečima. prikazivanje odreĎenih pojava. Često je povezana i sa pokazivanjem. Ograničenosti: Uglavnom se odnosi na činjenicu da samo opažanje nije dovoljno za ukupne aktivnosti ii rad učenika. pripovedanja o konkretnim sadržajima nastave. > Monološka < Oblik verbalnog izlaganja u kome nastavnik sam izlaže gradivo naziva se monološka metoda. . Ona se sastoji u izlaganju različitih prirodnih predmeta (realnih). CD. dogaĎaja ili procesa i objašnjavanje njihovih bitnih svojstava.NASTAVNE METODE . povezuje i donosi zaključke.

Nastavnik obično stavlja pred učenike odreĎeni zadatak i putem vešto postavljenih pitanja podstiče znanja koja oni već imaju i tako ih dovodi do otkrivanja istine. da bi se uspešno sprovela neophodno je da učenici več poseduju odreĎena znanja iz te oblasti. više nego intelektualna. da naglasi bitno i suštinosko. jer predstavlja duže. Iako ih do neke mere angažuje. kad god je moguće trebalo bi ga povezati i sa drugim metodama. činjenice. Primenjivija je u starijim razredima. Nastavnik je voditelj diskusije i pomaže da se ona odvija u pravom smeru. > Rad sa knjigom < . Da bi bilo uspešno. na lak način saznaju činjenice. ona od učenika očekuje pasivnu ulogu slušača. a istovremeno na osnovu njihovih odgovora da proceni nivo usvojenog znanja. ali ako predugo traje postaje zamorna i mogućnosti da zapamte su sve manje. *Popularno predavanje – metoda zasnovana na razgovoru nastavnika i učenika. *Diskusija – ova metoda se sastoji u razmeni mišljenja na odgovarajuću temu. Nastavnik smišljeno i prema odgovarajućem redosledu učenicima postavlja pitanja na koja oni odgovaraju. Zasniva se na pitanjima i odgovorima. *Katihetički razgovor – metoda koja se koristi za proveru znanja i ocenjivanje. razvija toleranciju i poštovanje različitosti. zahteva intelektualnu angažovanost. Ova metoda ima efekta u mlaĎim razredima kao uvoĎenje u nova saznanja ili kao priprema za rad gde nastavnik saznaje šta učenici već zanaju na tu temu. > Dijaloška < Dijaloška metoda spada u metode zajedničkog rada učenika i nastvnika koja bi trebalo da dovede do odreĎenih rezultata i postizanja cilja. U dijalošku metodu spadaju: *Heuristički razgovor – metoda koja usmerava učenike da sami traže rešenje postavljenog problema. razgovoru nastvnika sa učenicima i u tome je njena osnovna karakteristika. Razgovor pomaže nastavniku da podstakne učenika na razmišljanje. Jedan od kritičara ove metode (nemački pedagog Gaudig) je smatrao da ova metoda bi trebalo da ide u obrnutom pravcu i da pitanja postavljaju oni koji ne znaju onome ko ih zna. predavanje mora biti dobroosmišljeno. mnoge su prednosti ove metode: ona budi interesovanje i motivaciju kod učenika. Ona se u savremenoj nastavi koristi u onim situacijama kada nastavno gradivo treba doslovno zapamtiti (zakoni. Ova metoda više odgovara starijim učenicima. kontinuirano izlaganje složenijeg sadržaja. *Predavanje – Od svih pomenutih ovo je najsloženija metoda. Veoma dobro utiče na stvaranje demokratske klime u odeljenju i razvijanje takvog razmišljanja. pri čemu nastavnik ima vodeću ulogu. pravila. da bude zanimljivo. definicije).više oslanja na znanje učenika da bi im sadržaj bio shvatljiviji. a ne monotono. Osposobljava učenike za samostalan rad i podstiče aktivnost i angažovanost. Kod ovog metoda dominira emocionalna komponenta doživljavnja.

rad u radionicama. Koristi se ne samo za davanje. a mogu i ponovopreči na linearnu šemu ili dobiti nove zadatke.). On smatra da koraci ne moraju biti mali.Ova metoda sastoji se u sticanju znanja putem štampanog materijala ili teksta. za izradu projekata i istraživanja. sadržaju i specifičnosti nastavne materije. koja potiče od Kraudera. U praksi se pojavio i treći vid. Nastavna materija se izlaže u delovima.Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika*Laboratorijska metoda – Ovom metodom se učenici osposobljavaju da izvode eksperimente. Ovde spada praktičan rad. Potrebno je prethodno izvršiti temeljnu pripremu i laboratorije i učenike uputiti u ceo proces izvoĎenja eksperimenta. itd. *Metoda praktičnih aktivnosti – Cilj praktičnih metoda je sticanje znanja i veština na osnovu praktičnih aktivnosti. na času i vannjega. od svakog se očekuje da korektno odgovori na pitanja ili reši problem. Svaki naredni korak je uslovljen prethodnim. kratkim koracima iza čega sledi pitanje i tačan odgovor. On je sastavio sistem programirane nastave u kojoj: 1. svaki učenik se upoznaje sa sadržajem. >> PROGRAMIRANA NASTAVA I UČENJE << Teoriji o programiranoj nastavi je izložio američki psiholog Skiner u svom delu ''Nauka učenja i umetnost poučavanja'' nakon što je utvrdio slabosti nastave i učenja u školama. onaj ko pogreši dobija neki vid pomoći i objašnjenja kao pomoć. didaktičkom cilju nastavnog časa (predavanje. 3.Kriterijumi za izbor nastavnih metoda Pri izboru nastavnih metoda trebalo bi da se vodi računa o sledećem: opštem cilju i zadatku vaspitanja i obrazovanja.linearna metoda. neposredno iza toga prima informaciju o tačnosti odgovora. veličini i obimu razreda i stručnoj pripremljenosti nastavnika. školskom vrtu. prirodi.. . već nešto složeniji i nudi višestruki izbor odgovora. Primena nije ni malo jednostavna. Ova metoda podstiče samostalan rad i sticcanje znanja.. Na ovaj način učenici se vode od početnog nivoa i idu ka željenom. a to je kombinovano programiranje. a onda se pruža mogućnost izbora: dobijaju objašnjenja i podatke. relativno kratkim prezentacijama o suštini ili delu nastavnog gradiva. Osnovna ideja je da putem ispravljanja grešaka učenik doĎe da znanja. Pored ove metode ima i razgranata metoda. Pretežno se koristi za ponavljanje i utvrĎivanje. 2. . u kom se insistira na detaljnijem izlaganju gradiva npr. već i za utvrĎivanje i proširivanje znanja. Aktivnost učenika je slična naučnom radu. obrada. proizvodni rad. uzrasnim osobenostima učenika. . Ova metoda je tesno povezana sa formiranjem i usavršavanjem veština i navika. utvrđivanje. nastavno gradivo se izlaže linearno.

časovi za utvrĎivanje 4. Nastava je organizovana po razredno-časovnom sistemu. Evo jedne od klasifikacija: 1. individualni. moguće je diferenciranje sadržaja. Cilj. koji je ustanovljen pre 300 godina i ustanovio ga je Komenski. timski. unutrašnju povezanost i meĎusobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata. Nastavne metode. Priprema bi trebalo da sadrži. A kao mane uzima se to što se smanjuje interakcija meĎu učenicima i sa nastavnikom. Postoji puno klasifikacija i didaktika ne izdvaja ni jedan tip kao opšteprihvaćen. Oblici i tipovi nastave. organizacionu jasnost. Nastao je kao zahtev društvene zajednice i odgovor na potrebe buržoazije. Tipovi časova se odreĎuju prema didaktičkim zadacima. podela na kurseve po godinama i odreĎivanje programa u svakoj godini. 39. Uzrast učenika i njihove radne sposobnosti. da unapredi samostalno učenje i da doprinese vaspitanju. Organizacija rada na času: Oblici rada na času (podela koju je sačinio Klafki) je na frontalni rad. uvodni časovi 2. časovi za usavršavanje i razvijanje sposobnosti 5. Nastavni čas je glavni element razredno-časovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave. itd. Sadržaj časa (Uvod – Tok –Zaključak). idejno i emocionalno delovanje nastavnika u kolektivu sa učenicima. Cilj svakog nastavnog časa je da učeniku obezbedi sistematsko sticanje odgovarajućih znanja. . U svom delu ''Velika didaktka'' Komenski je obrazložio neophodnost grupnih oblika rada koji se odlikuje: istovremenim početkom svake godine u isto vreme i svakom nastavnom danu.Značajna šrednost programirane metode je u individualizaciji i odreĎivanju sopstvenog tempa rada. Vremensku strukturu. odreĎenom dužinom rada. da učenika osposbi zanjegovu uspešnu primenu. nastava u grupi i timska nastava. Ovakav rad i dan danas obezbeĎuje sistematičan rad. Organizacija nastave i 41. časovi za kontrolu znanja Struktura časa podrazumeva tok. rad u parovima. podela na razrede prema uzrastu. časovi za prenošenje novog znanja – obrada 3.

Cilj domaćeg rada je ponavljanje. Ovaj rad se pokazao dobar u ponavljanju i vežbanju. . . utvrĎivanje i produbljivanje znanja koja su stečena na času. U takvoj nastavi svi učenici obično ispunjavaju sve zadatke i usmereni su na nastavnika.Frontalni rad je zajednički rad svih učenika pod neposrednim rukovodstvom nastavnika. estetske. (ovo me mrzelo da kucam. istorijske. Motivacija učenika za učenje u nastavnom procesu. Primenom rada u grupi mogu se postići tri pedagoška cilja: jačanje samostalnosti i sposobnosti individualnog učenja. Domaćim radom učenik se uči samostalnom učenju i usredsreĎivanju na njega. . usmeni ili praktični. folklorne. u cilju utvrĎivanja). zaključne ekskrzije (na kraju obraĎenog gradiva. Školski i domaći rad učenika. to svi znate) 42. kao pojedinac. učenici mogu dobiti i . razviju interesovanja i obogate iskustvo.Grupni rad je samostalan rad i učenje u grupi. osposbljavanje za saradnju u grupi. Postoje različite vrste ekskurzija: u prirodi. prirodnim bogatsvima i da prošire svoja znanja. Uspeh ekskurzije zavisi od dobre organizacije. Organizuje se s ciljem da se učenici upoznaju sa kulturnim. a potom objedinjava reakcije učenika. geografske. Zasniva se na radu u grupama od 3 – 6 učenika. tekuće (organizuju se uporedo sa obradom gradiva). 40. biološke.Individualni rad je rad u kome svaki učenik samostalno rad. Ekskurzije se utvrĎuju godišnjim planom rada škole. . proizvodnji.Timska nastava je kada više nastavnika preuzima rad u jednom odeljenju. Pored individualnih zadataka. >>EKSKURZIJA<< Ekskurzija je oblik vaspitno-obrazovnog rada.Rad u parovima je zajednički rad dva učenika. Domaći zadaci mogu biti pismeni. Nastavnik usmerava rad na ceo razred. Individualni rad je neophodan u svakoj nastavi jer osamostaljuje učenike u učenju. Domaći rad je tesno povezan sa školskim radom i zajedno oni čine didaktičko jedinstvo. ovaldavanje primenom praktičnih metoda. istorijskim znamenitostima.. Prema mestu u nastavnom preocesu mogu biti: uvodne (imaju za cilj prikupljanje podataka za istraživanje). može i iz različitih predmeta.

3. Raznovrsnost vežbanja. voditi računa o obimu i redovno ih proveravati. Efikasna nastava podrazumeva redovno ponavljanje i vežbanje. Nastavnik može da organizuje i druge vrste ponavljanja. trebalo bi da se vodi računa o raznovrsnosti zadataka. šta se i kako vežba. pismena. 43. potrebno je jasno im objasniti šta se od njih očekuje i kako da urade domaći. .grupne zadatke kao što je istraživanje ili projekat. Uglavnom se odnosi na sažeto ponavljanje suštine. kao što su: 1. Ona mogu biti: usmena. 44. Proveravanje rezultata nastave – ocenjivanje rada. Ovo ponavljanje je veoma važno zato što istraživanja pokazuju da se u toku letnjeg raspusta zaboravi oko 50% naučenog. Da nastavnik bude svestan razlike meĎu učenicima. stalno ponavljanje naučenog s ciljem ada se na zaboravi i stalno nadovezuje na novo gradivo.ali da bude naepžljiv). Završno ponavljanje – sistematizacija gradiva VEŢBANJE Vežbanje je jedan oblik ponavljanja sa naglašenom praktičnom primenom znanja.Tekuće ponavljanje – ponavljanje na kraju časa. 2. Na početku školske godine – s ciljem da se obnovi ranije naučeno gradivo. Svesnost učenika o značaju vežbanja. Pažnja učenika (on može da razume cilj. Za uspešno vežbanje potrebno je da budu zadovoljeni sledeći uslovi: Dobro organizovan i smišljen način vežbanja od strane nastavnika. grafička. utvrĎivanje i veţbanje u nastavnom radu. 4. uspeha i razvitka učenika u nastavi. Usmerenos ka cilju. Ponavljanje. PONAVLJANJE Ponavljanje se organizuje odmah posle nastavnikovog izlaganja novog gradiva radi boljeg usvajanja. Poseban problem pri davanju domaćih zadataka je voĎenje računa o stvarnim mogućnostima učenika. tehnička. koji će jasno postaviti ciljeve vežbanja. nastojati da domaći zadatak sadrži suštinu. laboratorijska. Ponavljanje posle većih celina – po završetku programske celine ponavlja se suština. Sistematičnost (svaki novi oblik rada bi trebalo da bude povezan sa prethodnim).

utvrĎivanje cilja delovanja. pismeno. ali i učenika. U našoj zemlji ocenjivanje je numeričko (od 1 do 5) i opisno.realan i ostvariv. . Davanjem ocene vrši se vrednovanje ukupnog rada učenika. Planiranje nastave služi i kao izvestan podsetnik nastavniku. a u odreĎenim vremenskim periodima. stiče se uvid u nivo znanja kojim učenici vladaju. Mogu biti: prijemni. provera znanja u okviru jednog ili više predmeta. Glavnu osnovu svakog planiranja rada čine: učenici i nastavnici i interakcija izmeĎu njih. Proverava se nivo znanja koje su učenici usvojili tokom perioda. Provera putem testova Ocenjivanje je veoma složen proces za nastavnika. Metode proveravanja i ocenjivanja: Usmena provera. završni. Planiranje nastavnog rada predstavlja: definisanje cilja aktivnosti. primenjuje se krajem klasifikacionih perioda i na kraju godine. On mora biti: . Za uspešno planiranje u nastavi značajni su sledeći zahtevi: 1. Za nastavnika to je pedagoški i ljudski akt. . na početku školske godine ili prelaska u novi klasifikacioni period. kvalifikacioni. plan mora da obuhvati očekivane ishode. plan mora da se odnosi na odreĎeni predmet ili predmete. Planiranje nastavnog rada Planiranje rada je jedna od najznačajnijih delatnosti u vaspitno obrazovnoj ustanovi. Vrste proveravanja: . Pismena provera. praktično ili kombinovano. Sistem i kriterijumi za ocenjivanje utvrĎeni su Uputstvom o načinu i postupku ocenjivanja učenika. 3. diferencijalni.Ispiti. 2. . sredstva i uslova. obično se primenjuje nakon obrade pojedinih nastavnih celina.Prethodno proveravanje. omogućava dalje planiranje.treba utvrditi kiličinu i složenost gradiva . na taj način se vrši provera znanja kojim je učenik ovladao i daje se odgovarajuća ocena. . rezultate planiranih uticaja. kroz koji se manifestuje nastavnik kao pedagog i čovek.Završno proveravanje. godišnji.Proveravanjei ocenjivanje neophodan zadatak nastavnika tokom i na kraju nastavnog procesa. I mogu se obavljati: usmeno.Tematsko provreravanje. sadržaja. Praktična provera. pravljenje celine neophodnih aktivnosti. 45. izbor aktivnosti.

izborne. specijalne nastave. Srećno svima! . sekcija. Nastavnik kao činilac nastavnog procesa Organizator. plan rada odeljenjskih zajednica itd.. Sadrži: ciljeve i zadatke. obavezna je kontrola izvršenih planova. zaključak. fakultativne nastave. PLANIRANJE NASTAVNOG ČASA – Neophodna je dobra i temeljna priprema nastavnika za uuspešno izvoĎenje časa. 46. itd.imati u vidu da nisu svi meseci u godini isti . klubova. planove slobodnih i vannastavih aktivnosti.. Sadrži planove po predmetima. plan izvoĎenja ekskurzija. ali sve se više ističe i aktivna uloga učenika. plan rada Ďačkog parlamenta. nastavnu jedinicu. samokontrola.predvideti tok Planiranje se javlja najčešće u tri oblika: 1. očekivane ishode. dodatne. GODIŠNJI PLAN RADA – Planiranje celokupnog vaspitno-obrazovnog rada škole. nedeljni. Na kraju.. 2. dopunske. bira sredstva za rad. Ona može biti stalna.potrebno je voditi o redosledu . On je aktivni činilac nastavnog procesa. povremena.voditi računa o prirodi i specifičnosti nastavnih sadržaja . tok časa. metode. plan saradnje sa roditeljima i institucijama. PERIODIČNI PLAN RADA (mesečni. koordinator. odreĎuje ciljeve. broj časa. tromesečni) – ovaj plan čini grupa tematski povezanih celina 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful