Pedagogija (Pitanja i odgovori

)
Szerző: Marijana Tešić, Marija Stevanovic és 12 további a(z) ISPIT ZA LICENCU csoportban · Dokumentum szerkesztése OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE –

1. Značaj vaspitanja za razvoj pojedinca i društva Vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam. Ono se odnosi na sve što ljudi planski, svesno i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što preduzima društvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono što vaspitanik čini u odnosu na društvo. Kako se menjalo društvo tako se menjao i povećavao značaj vspitanja. Vaspitanje je neophodno zbog sve veće količine znanja koje je potrebno da pojedinac usvoji radi uspešnijeg i lakšeg života u savremenom svetu - stvoreno ''društvo koje uči'', a čovek je sam sebe doveo u situaciju da se stalno usavršava i uči, pa je za cilj vaspitanja postavljeno formiranje svestrane ličnosti vaspitanika. Vaspitanje postaje doživotan proces. A kulturan čovek se razlikuje od nekulturnog jer mu je bogatija riznica ciljeva. Značajno je zbog meĎusobnog zbližavanja ljudi i uspešnije komunikacije i predupreĎivanja negativnih pojava kao što su agresivnost, egoizam, izdaja, gramzivost, asocijalnost i drugo. Važno je zbog intenzivnijeg razvoja individualnog karaktera vaspitanika.

2. Mogućnosti i granice vaspitanja Kako mogućnosti, tako i granice vaspitanja leže u nasleĎenim osnovama, uslovima društvene sredine u kojima se ličnost razvija, u pravovremenom i pravilnom organizovanju vaspitanja i u ličnom angaţovanju vaspitanika. Mogućnosti i granice ljudskog vaspitanja su društvenoistorijski uslovljene, jer čovek živi i razvija se u odreĎenim društvenim okolnostima. TakoĎe zavise i od pola, temperamenta, pravovremenog otkrivanja talenta, zdravstvenog stanja, kulturne, religijske i druge tradicije. Faktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosa nazivamo ometajućim faktorima. A važna uloga nastavnika je da naĎe taj balans izmeĎu ovih odnosa, da otkrije sklonosti i sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju.

3. Odlučujući faktori u razvitku ličnosti Bitni faktori koji utiču na razvoj ličnosti su: nasleđe, sredina, vaspitanje i aktivnosti vaspitanika.

NasleĎe je proizvod dosadašnjeg života ljudi i genetska predodreĎenost ličnosti (telesna graĎa, endokrini i nervni sistem). Sredina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik živi. Ovi faktori su meĎusobno povezani i uslovljeni.

4. Vaspitanje i ličnost Vaspitanje je najširi pedagoški pojam i odnosi se na sve što ljudi sistemski, namerno, organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti. Cilj vaspitanja je stvaranje svestrane ličnosti. Proces vaspitanja ličnosti kroz njenu aktivnost i delatnost je višeslojan. *U njemu se mogu izdvojiti tri procesa: 1. proces usvajanja, znanja i umenja – racionalna osnove 2. proces razvijanja psihofizičkih sposobnosti –vrednosna i humanistička 3. formiranje pogleda na svet – vrednosna i humanistička *U toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja možemo izdvojiti tri etape: 1. etapa racionalnog 2. etapa emocionalnog 3. etapa voljnog (Sve tri su jedinstvo misli, osećanja i postupanja) *Osnovna područja razvoja ličnosti se obično dele na: 1. kognitivni razvoj (razvoj volje, intelektualne sposobnosti) 2. afektivni razvoj (stavovi, mišljenja, emocije) 3. psihomotorni razvoj (upravljanje motoričkim aparatima ljudskih organa) Sva tri se uklapaju u pojam vaspitanja u širem smislu.

5. Vaspitanje i društvo

Vaspitanje je delatnost koja omogućava funkcionisanje društva u razvojnom smislu. Vaspitanje je recipročan i povratan odnos razmene koji kroz složene socijalne uslove uključuje sve ljude. Društvena uslovljenost vaspitanja se zapaža još od samih početaka ove delatnosti. Isti oblici vaspitanja pojavljuju se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od drugih. Dakle, vaspitanje je tekovina društvenih odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih ciljeva vaspitanje vodi jednom sveopštem progresu i razvoju. Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, staleškom, klasnom i politilkom strukturom društva. Uložena sredstva jednog društva u vaspitanje višestruko se vraćaju istom tom društvu. Bogatije društvo – bolji sistem vaspitanja.

6. Vaspitanje i kultura Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguću transformaciju nižih oblika postojanja u više i humane oblike egzistiranja čoveka. Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za životne ili profesionalne uloge, već se bavi i stvaranjem svestrane ličnosti, koje u sebi sadrži i elemente kulturne ličnosti. Razvojem kulture razvijano je i vaspitanje. Veza je uvek bila obostrana. Vaspitanje u kulturi ima i produktivni karakter, jer stvara potencijale za novi napredak i razvoj. Vaspitanje je i sredstvo susreta različitih kultura i uporeĎivanja različitosti.

7. Vaspitanje i rad Vaspitanje i rad su dve večito povezane i uslovljene društvene funkcije. Kada se rad pojavio kao osvešćen oblik čovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i način za prenošenje tih čovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja čovek razvija svoje radne osobine i menja svoje individualne mogućnosti. Vaspitanje ne sme u potpunosti biti podreĎeno radu već mora imati i šire ciljeve vaspitanja celovite svestrane ličnosti.

8. Najpoznatije koncepcije ( teorije, škole, pravci vaspitanja ) Naučnici i teoretičari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji način, koja je svrha i pravac vaspitanja. Lista onih koji su težili da daju kompetentan odgovor na to stalno se proširivala. Koncepcije vaspitanja se prvenstveno razlikuju po tome šta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva. One stižu u pedagogiju iz različitih središta društvenih uticaja: od školskih reformatora, od filozofa i naučnika, voĎstva partijskih i revolucionarnih pokreta, religijskih organizacija itd. i bez obzira odakle dolaze ove koncepcije se sistematizuju, meĎusobno konfrontiraju i procenjuju i postaju pedagoške koncepcije. Njih ima u istoriji pedagogije na stotine, neke su vrlo slične, a većina meĎusobno suprotstavljena. Njih nije jednostavno grupisati i razvrstati. → Poljski pedagog Bogdan Suhodolski smatra da se borba vodi izmeĎu dve pedagogije tj. dve pedagoške koncepcije: 1. pedagogija esencije, koja insistira na opštosti, univerzalnosti, trajnosti

i nepromenjenosti, okrenuta je ka budućnosti, ka idealnom (ona govori o tome šta bi vaspitanik trebalo da bude). 2. pedagogija egzistencije, koja insistira na različitosti, individualnosti, pojavnom, prolaznom i promenjivom, okrenuta je neposrednoj sadašnjosti (ona pita šta vaspitanik jeste). → Češki pedagog František Singule smatra da postoji jedanaest pravaca savremene buržoaske pedagogije: reformna, pragmatistička, eksperimentalna, dinamička, psihoanalitičko-individualna, fašistička, socijalna, kulturna, esencijalistička, egzistencijalistička i religijska. → Pravci vaspitanja se mogu podeliti u nekoliko grupa: -Dete -Društvo (Država) čoveka i društva -Bog -Gentska šifra -Vrednosti van samog

-Sam pojedinac

→ Nikola Potkonjak sve značajnije pedagoške koncepcije i autore analizira s obzirom na to kakvi su im stavovi o predmetu , metodama, položaju vaspitanika i sadržaju vaspitanja i obrazovanja. Stare i nove koncepcije vaspitanja nam pomažu da kritički i samokritički gledamo na teorije o vaspitanju i pomažu nam u sprovoĎenju novih ideja.

9. Cilj i zadaci vaspitanja Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili više idealno zamišljen i generalizovan lik čoveka, ličnost određenih svojstava i sposobnosti, koje se žele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog člana određenog društva. Opšti cilj vaspitanja i obrazovanja u našem društvu je slobodna, svestrana ličnost – koju karakteriše bogatstvo ličnosti i njena kulturna osobenost i sposobnost. Tako je cilj vaspitanja svesno razvijanje svih potencijala jedne ličnosti (nasleĎenih i prethodno stečenih), njihovo bogaćenje i objedinjavanje u raznovrsnosti, razvijanje kritičkih sposobnosti, osposobljavanje ličnosti za stalno usavršavanje. Ciljevi vaspitanja se stalno moraju redefinisati i menjati u skladu sa opštim društvenim promenama i potrebama ljudi. Ono što odreĎuje ciljeve i zadatke vaspitanja je: Društvena zajednica utiče na prirodu i formulaciju ciljeva i zadataka vaspitanja svojim ureĎenjem; Priroda i karakter ljudskog rada, razvijenost sredstava za rad, podele u radu, položaj pojedinca u sferi proizvodnje; Ideološka i politička shvatanja i sistem vrednosti koje društvo i pojedinci proklamuju; Saznanja o čoveku i njegovoj prirodi; Tradicija; Stanje pedagoške nauke, srodnih nauka i izgraĎenost sistema vaspitanja, posebno školstva; Poloţaj, ţelje, potrebe, interesi i ambicije samih ličnosti.

prema vrstama škola i vaspitnoobrazovnim institucijama. moralnih osećanja. Zatim su se iz filozofije ''majke svih nauka'' početkom 19. prema nastavnim predmetima i programima. propis). Do toga je dolazilo postepeno i na različite načine u različitim epohama. češkog pedagoga Jana Amosa Komenskog. Zadaci umnog i radnog vaspitanja (usvajanje naučnih znanja i sistema vrednosti.). Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke Vaspitanje je oduvek bilo predmet proučavanja. Ciljevi vaspitanja su sastavni deo društvene svesti o potrebama. prema uzrastu (predškolski. Prve forme uopštenog vaspitanja postavljeni su kroz filozofiju. školski. Zadaci estetskog vaspitanja (stvaranje lepog u društvu) 4. formiranje radnih navika i umenja. odrasli).. → Jedan opšti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane ličnosti: 1. veku. ideološki. Kao što su se vaspitanjem. pa sve do ciljeva i zadataka jednog nastavnog časa. Zadaci društveno-moralnog vaspitanja (izgradnja moralne svesti. Za društvene i lične ciljeve važno je da budu konkretizovani i formulisani tako da ih svaki pojedinac veoma jasno shvata i razume. društveni. prenosila životna i radna iskustva. a zadaci vaspitanja na pitanje šta bi trebalo da uradimo da taj cilj ostvarimo. odnos prema zajednici i drugima) 3. veka izdvojile posebne nauke. naučni. Na formiranje ciljeva i zadataka vaspitanja utiču opšti i posebni ciljevi konkretnog društva u kome se vaspitanje odvija (individualni. s kolena na koleno.) 2.10. itd. prema nivou: društvene kompetentnosti (ustav. prema programskim celinama. nacionalni.PEDAGOGIJA – 11. Ciljevi vaspitanja se sprovode na svim nivoima i svim područjima vaspitnog rada. kojim je postavio najznačajniji kamen temeljac pedagogije u 16. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktičnom radu Cilj vaspitanja odgovara na pitanje šta ţelimo. tako i pedagogija.. mogućnostima i pravcima društvenog razvoja. ekonomski. Zadaci fizičko-zdravstvenog vaspitanja (očuvanje i jačanje zdravlja) . zakon.. Teško je tačno i precizno odrediti kada nastaje pedagogija kao nauka i kada vaspitna praksa postaje pedagoška teorija. Na samom . tako je to iskustvo odabirano i uopštavano. razvijanje stvaralačkog stava. Grči filozofi su u svojim delima prvi govorili o vaspitanju i njegovom značaju. pa mnogi taj trenutak smatraju za zvaničan početak pedagogije kao nauke. Prvim značajnim pedagoškim delom se smatra ''Didactica magna''. Istorija vaspitanja je starija od istorije pedagogije.

ekonomija obrazovanja idr. Uopštavanje pozitivnih iskustava je jedan od najstarijih metodoloških pristupa. koja će proučavati vaspitanje. pedagogija dolazi do odreĎenih naučnih saznanja o vaspitanju i otkriva veze i zakonitosti. Omogućeno je velikom broju dece da se uključi u školovanje (škola za sve bez obzira na rasu i poreklo). za koga je bolje reći da je sistematizator. 3. 2. a samim tim i vaspitanja. Vreme je pokazala da je neophodno konstituisati jednu celovitu nauku – pedagogiju. ali nije prevaziĎen. već i kako ga organizovati i voditi oko i sa vaspitanikom da bi se ostvario cilj. Analizom. a ne na latinskom. veka pojavio se i Herbart. Stari Kinezi su takoĎe opismenjavali bogatije. Kroz istoriju se pokazalo da su mnogi značajni pedagozi bili i pokretači promena u društvu i težili ka njegovom razvoju. a ne jedini osnivač pedagoške nauke. Percijanci su obraćali pažnju na fizičko zdravlje. Nastava je organizovana na maternjem jeziku. 12. već se usavršava. gramatička i retorska. Deskriptivna funkcija – opisuje vaspitanje kao pojavu.početku 19. Stalno se bogati novim dostignućima. TakoĎe za bogatije članove društva. itd) Za antičko drutšvo vasitanje se obavljalo u Atini. kada i u kakvim uslovima je nastalo. U Rimskom carstvu se izdvajaju tri vrste škola za dečake od 7 do 16 godina: elementarna. pedagoška antropologija. Izdvajaju se učeniji ljudi koji vrše delatnost vaspitavanja i obrazovanja. U prvobitnoj zajednici vaspitanje još uvek nije bilo izdvojeno u posebnu društvenu delatnost. usvajanje običaja i verovanja zajednice. sistematizacijom i uopštavanjem pozitivnog pedagoškog iskustva. Zasnivalo se na prenošenju iskustava neophodnih za opstanak i održanje. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoške nauke Istorija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju društva. Posebno se ističu tri funkcije pedagoške nauke: 1. Najstarije ljudske civilizacije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od varvarskih plemena koja su ih okruživala (U Sumeru su postojale škole i klinasto pismo pre 3000godina. pojavom privatne svojine i viška vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih socijalnih podela. U tom smislu su se razvile i pomoćne discipline: pedagoška psihologija. kako se razvijalo. Pedagošaka teorija koja izvire iz prakse – ona daje ideje za ostvarivanje bolje prakse. U nastavu se . filozofija vaspitanja. U Indiji je bilo organizovano učenje samo za najviše kaste i učilo se iz veda. U novom veku graĎanski stalež postaje osnovan snaga društvenog razvoja. Sparti i Rimu. U srednjem veku vaspitanje je staleško (sedam riterskih veština za feudalce). Razvojem društva i sredstava za rad. Dinamička funkcija – ogleda se u njenom doprinosu razvoja vaspitanja i predviĎanju kakva bi škola i vaspitanje trebalo da budu. Atina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske ličnosti. Predmet pedagogije je vaspitanje i to ne samo tako kako postoji. a vaspitanje su obavljali sveštenici.

popularan tokom 19. smatrao da bi sadržaj obrazovanja trebalo da čine realne nauke. Erazmo Roterdamski – ''Pohvala ludosti''. 20. Ţan Ţak Ruso – zastupa interese sitne buržoazije. Dţon Lok – bavi se pitanjem vaspitanja dece viših staleža i porodičnim vaspitanjem. .Na samom kraju 20. ureĎuje školu koju zovu ''dom radosti''. religijskih zabluda. despotizma. i poč. na maternjem jeziku. Socijalistički ureĎene zemlje nastavljaju tendenciju karakterističnu za industrijsko društvo. Škole se grade i opremaju o trošku države. Donose se ''školski ustavi''. U periodu humanizma sve više se govori o vasitanju. Pestolaci – ističe se kao veliki učitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema deci. veka u Engleskoj. bio je protivnik stvaranja državnih škola i smatrao da država ne bi trebalo da brine o školovanju radničke dece i sirotinje. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela Sokrat – Platon ''Drţava'' – Aristotel (svi u svojim delima govore o vaspitanju) Kvintijan – prvi po svojim delima pravi pedagog – vodio retorske škole i razradio metodiku govorništva. gde kritikuje feudalno vaspitanje. Mišel Montenj – u ''Esejima'' kritikuje učenje napamet i bez razumevanja. Franso Rable – u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritički opisuje odnos oca i sina. veka) dovešće do masovnog obrazovanja. veka smanjuje se potreba za fabričkim radnicima. zalagao se za smišljeno vaspitanje u predškolskom periodu. ustaje veoma oštro protiv društvene nejednakosti. on traži opštu obaveznu školu. Raste potreba za visoko obrazovanim kadrovima. Na prelazu iz srednjeg u novi vek: Jan Amos Komenski – Didactica magna. sačinio raazredno-predmetnu-časovnu nastavu. Herbert Spenser . bavio se pitanjem didaktike. Industrijska revolucija (kraj 19. On oštro kritikuje srednjevekovno vaspitanje. u njoj su sadržani interesi celog naroda. Vitorino da Feltre – učitelj novog tipa. Napisao ''Kako Gertruda uči svoju decu''. 13.uvode realije (tekovine prirodnih nauka). Princip očiglednosti se proklamuje. a povećava u sektoru obrazovanja.

Ušinski – veoma odlučan antiherbartovac. asocijativna. već više o istaknutim pojedincima. Vasa Pelagić. pa nije ni čudo što su ga fašisti hvalili. Svetozar Marković. Dositej Obradović. nastava i disciplina. Za razvoj prosvete i školstva u Srbiji zaslužni su mnogi. Sistem naučnih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama Razvijenih naučnih disciplina ima u pedagogiji onoliko koliko ima razvijenih područja vaspitnoobrazovnog rada: Područje vaspitno-obrazovnog rada Naučna disciplina u pedagogiji Vaspitanje u porodici Porodična pedagogija Vaspitanje predškolske dece . Prvi koji je pokušao da povuče razliku izmeĎu pedagogije kao teorije i kao prakse. Vujanovski. demokrata po ubeĎenju. veku se teško može govoriti o pedagoškim klasicima. Osnovna sredstva koja ističe za ostvarenje tog cilja su : upravljanje decom. sistematična i metodična – formalni stupnjevi nastave. Dţon Djui – istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. Po njemu nastava mora uvek biti jasna. Po njemu je ta cilj izgraĎen na osnovu moralnog religijskog shvatanja. Nestorović i Mrazović. ruski pedagog. veka organizovali prvu školu po ugledu na ''Opšti školski red''. 14. U 20. radio na prevaspitavanju mladih socijalnih slučajeva u vaspitno-radnim kolonijama. Nastojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu nauku zasnovanu na etici i psihologiji. Pedagogiju je sa opštih društvenih ciljeva usmerio na konkretne životne ciljeve. Milan Milićević. Neki od njih su: Mirijevski. spadaju u najpopularnije pedagoške knjige u svetu. koji su krajem 18.Johan Fridrih Herbart – od svih pomenutih se najviše izdvaja ovaj nemački pedagog. Prema Herbartu pedagogija bi trebalo da utvrdi cilj (što je izvesna novina). Nije se slagao sa Rusoovim idejama.Najpoznatija dela ''Pedagoška poema'' i ''Zastave na kulama''. Vuk Karadžić. Napisao ''Pedagogija i demokratija'' Anton Semjonovič Makarenko – najpoznatiji pedagog socijalističke epohe. Njegove pristalice su stvorile pokret – herbartijanstvo.

u industriji Industrijska pedagogija Vaspitanje u slobodno vreme Pedagogija slobodnog vremena Pojedine naučne discipline možemo klasifikovati prema drugim kriterijumima: . domska pedagogija Obraz.prema mestu izvođenja vaspitanja (porodična. pedagogija odraslih). i vasp. . u internatima i domovima Internatska.prema uzrastu vaspitanika (predškolska. dece ometene u razvoju Specijalna pedagogija Vojno vaspitanje Vojana pedagogija Vasp. školska. . internatska.Predškolska pedagogija Školsko vaspitanje Školska pedagogija Visokoškolsko obrazovanje Viskoškolska pedagogija Obrazovanje i vaspitanje odraslih Pedagogija odraslih. u uslovima nastave Didaktika Vasp. andragogija Vasp. vanškolska pedagogija). i obr.

logika. instrumenti i uslovi naučnog saznavanja u području vaspitanja. Pedagogija nije zatvoreni sistem i u tesnoj je vezi sa drugim naukama.prema vremenu poučavanja (istorija pedagogije. + Psihologija: Srodne nauke.teorijska i empirijska . sistem vrednosti. predmet). misija. koji su njegovi osnovni mehanizmi itd. . šta je to društvo. onda je ona neizostavna i u pedagogiji. teorija saznanja.razvojna (predviĎanje daljeg razvoja vaspitanja). + Sociologija: Vaspitanje je društveno uslovljeno. savremena. kao što su priroda i karakter vaspitanja. Naučno istraţivanje pojava u oblasti vaspitanja i obrazovanja – Metodologija pedagoških istraţivanja Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost čiji je cilj otkivanje i utvrĎivanje zakonitosti. sudbina. život. meĎusobno povezane i prožete.primenjena (operativna. + Filozofija: Filozofija teži da odgovori na pitanja čovekove egzistencije (šta je čovek.longitudinalna (razvoj pojave u jednom dužem periodu) i transferzalna (u istom trenutku) . cilj. . unutrašnjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja. kakva je njegova priroda. Pedagoška istraživanja su vrlo raznovrsna. 15.. Sva ta pitanja su u osnovi pedagoških koncepcija.). itd. a pošto se sociologija bavi proučavanjem društva. Metodologija pedagoških istraživanja je put proučavanja.fundamentalna (osnovna pitanja pedagogije. Pedagogija je naročito zainteresovana za razvoj pojedinih filozofskih disciplina kao što su : etika. praktična) Polazeći od drugih kriterijuma pedagoška istraživanja se mogu podeliti na: . tehnike.istorijska. futurološka pedagogija). Povezanost pedagogije i filozofije proističe iz prirode vaspitanja. estetika i drugo. Osnovna su: . pre svega to su metode. savremena i prognostička .

Praktična pitanja izrada naučno-istraţivačkih instrumenata u pedagoškim istraţivanjima (izrade testova znanja. upitnici. Izbor i formulacija predmeta istraživanja 2. skica za intervju. Postoje tri vrste pitanja u upitncima: otvorenog tipa. Anketa tj. tehnika i instrumenata 4. pouzdani. sociometrijski testovi. zatvorenog i kombinovanog. konkretizacija zadatka 3. jednostavan i praktičan i diskriminativan tj. pomoću kojih metoda. kako prouččavati. Prikupljanje podataka 6. koji su često bili jednostrani i suprotni. Pisanje izveštaja i objavljivanje Uzorak mora verno da oslikava svoju popilaciju. Tako s jedne strane se javio metodološki deduktivizam (koji je težio da svede pedagogiju na normativnu disciplinu) i metodološki induktivizam (deskriptivna pedagogija). Optimalna dužina upitnika je 25 pitanja. anketnih listova i slično) Istraživački instrumenti su sredstva kojima se prikupljaju činjenice u okviru istraživnja. Svako istraživanje vaspitnih pojava mora da ima logičan tok i da odgovori na osnovna pitanja: šta proučavati. mora jasno da izdvaja ono što se meri. Preciziranje populacije i uzoraka 5. To su testovi. upitnik služi za prikupljanje podataka u vezi sa stavom. OdreĎivanje cilja. tehnika i instrumenata. u suprotnom rezultat neće biti tačan. 16. protokol posmatranja.U istorijskom razvoju pedagogije poznati su različiti metodološki pristupi u istraživanju pojava u vaspitanju. . Instrumenti moraju biti tačni. interesovanjima ispitanika. Obrada podataka 7. a to su: 1. To često mogu biti mišljenja o aktuelnom problemu. Analiza rezultata i izvoĎenje zaključaka 8. obuhvatan. mišljenjem. koja se mogu uraditi za 30 minuta. anketni listići. Izbor metoda. Odgovori na ta pitanja se dobijaju razraĎenim etapama istraţivanja.

Mora se voditi računa da ispitanik prethodno bude upoznat sa temom. On je okosnica svakog sistema vaspitanja. vreme. cilj. od lakših ka težim. Škola i školski sistem.Višestrukog izbora SreĎivanje (poreĎati po redu) . Prve škole su se pojavile u direktnoj vezi sa društvenim razvojem najstarijim ljudskim zajednicama. Za rad nastavnika posebno je značajno da poznaje postupak izrade testova znanja. Najčešće su u upotrebi testovi znanja. testovi inteligencije itd. osnovna i srednja škola. Testovi. pošto se ove ustanove meĎusobno povezane i osnovni cilj im je vaspitna delatnost. posebno zato što pokriva najduže razdoblje organizovanog vaspitanja i obrazovanja jedne ličnosti u toku života. osnovne. (predškolske ustanove. prethodno isplanirani razgovor sa pojedincem ili grupom.On bi u sebi trebalo da sadrži raznovrsne tipove zadataka. svešteničke i činovničke škole. više i visoke škole i škole za odrasle.). visokoškolske ustanove) Školski sistem je jedan od činioca sistema vaspitanja (pored šireg pojam sistema obrazovanja. Da bude tako sastavljen da svaki vaspitanik može bar nešto da uradi. srednje. Kroz istorijsku borbu i promene i razvoj društva došlo se do ''obrazovanja za sve''. verovanja i navika b) škole skriba – čitanje i pisanje c) škole čitanja.Prisećanje Dopunjavanje .Dvočanog izbora (Da / Ne ) . Škola kao institucija je u stalnom procesu menjanja i usklaĎivanja sa potrebama i promenama u društvu. pisanja i računa d) sholastička škola – religija i klasični jezici e) klasična srednja škola – u periodu humanizma i renesanse . Najpre su se pojavile pisarske. mesto. Osnovno obrazovanje je obavezno i jednako za sve. Pravo na školovanje su imali bogati. u periodu njenog najintenzivnijeg razvoja. Od tradicionalnog do savremenog školskog sistema.UporeĎivanje - 17. testovi umešnosti. trajanje i statička obrada na kraju. Uporišne tačke u razvoju škola se mogu izdvojiti na sledećinačin: a) predinstitucionalni period – prenošenje iskustva. Tipovi zadataka su: . U sistem školstva spadaju dečji vrtići. Ona je najznačajnija ustanova savremenog društva. testovi interesovanja.Intervju je namerni. pitanja. Sadrži: temu.

ali u despotski ureĎenim društvima i pri crkvi. I pre toga su postojali školski sistemi. Nije selektivna. Odvojena od crkve. Konstituisanje celovitih školskih sistema počelo je stvaranjem industrijskog društva. Traju 3 ili 4 godine. a naročito razbijanju uniformisanosti.Osnovna škola – Ona je vaspitno-obrazovna ustanova i u njoj se najsistematičnije i najorganizovanije ostvaruju zadaci osnovnog vaspitanja i obrazovanja. a fakulteti VII stepena i pretežno traju od 4 do 5 godina. rad i učenje. U njima se vodi računa o fizičkom vaspitanju. Otvorena je prema porodici i lokalnoj zajednici. jezičke. . Sve to kroz igru. Na maternjem je jeziku. Mogu biti gimnazije (opšte. . Najmasovnija. Ima opšteobrazovni karakter.matematičke. priprema za polazak u školu. urednost). specijalne) i srednje stručne za obrazovanje odreĎenih profila. društvu i kulturi. Jedinstvena u osnovi i ista za svu decu. likovnom i muzičkom vaspitanju. boljoj unutrašnjoj povezanosti. intelektualnom razvoju sposobnosti pažnje i pamćenja.f) realne gimanzije – u razvoju industijskog društva g) politehnizacija školskog obrazovanja – kao izraz razvoja nauke i tehnike h) raznovrsnost modela školskih institucija Tradicionalna škola je bila usko povezana sa crkvom. Savremena škola teži otvaranju.Srednje škole – Srednje su zato što se nalaze u sredini izmeĎu osnovne škole i viših i visokih škola. nagrade i kazne). Obavezna je i besplatna za sve. a kasnije i sa državom. Državna institucija. Ima naglašenu vaspitnu ulogu.Visoke škole i fakulteti – Pružaju visko obrazovanje iz odreĎenih oblasti i spremaju kadara za različite granu u privredi. . kroz pohvale. moralnom vaspitanju (na osnovu ličnog iskustva. estetskom vaspitanju (čistoća. Odlike: Traje u periodu od 7 do 15 godina i osmorazredna je.Više škole obrazuju kadrove VI stepena obrazovanja i pertežno traju tri godine. radnom vaspitanju (navike). . Pruža osnovna znanja.Predškolske ustanove – Obuhvata vaspitanje dece od 3 do 6 godina i u tom periodu razvoj deteta je najintenzivniji. razvoju mašte i govora. .

Nastava je svakako njena centralna aktivnost i osnovna obaveza u školi. radionica. Savremena kritika škole kao institucije Sa pojavom krize u društvu dolazi i do krize i kritike u školstvu. obrazovanja odraslih. Profesionalna orijentacija i informisanje su aktivnosti škole. naročito 1968.Ona organizuje kolektivni pedagoški rad za one koji sporije napreduju u radu (posebno osnovan škola). Kulturna i javna delatnost škole pokazuje da deca u nju rado odlaze i da su uključena urazne kulturne aktivnosti. veka. 21. najsistematičniji i najorganizovaniji oblik vaspitno-obrazovnog rada škole.. bivšim učenicima.18. galeriji. baletsko i muzičko obrazovanje . a ne samo uče teorije o njemu. . U okviru nje se nalaze obavezne. Te organizacije su često ili gortovo uvek povezane i sa životom i . Savremena škola podrazumeva i niz drugih aktivnosti koje za cilj imaju celovitiji pedagoški razvoj učenika. osposobljavanje nastanika za nove uloge itd. rad organizacija i sl. . upravo kada su se pojavili prvi znaci krize industrijskog društva i najave snažne naučno-tehnološke revolucije. Ovaj preobražaj podrazumeva preureĎenje škole. Škola postaje mesto gde se odvija život. vannastavne aktivnosti. pravi ekološke programe i organizuje sekcije i razne dečje organizacije. ''slobodna škola''. Savremena kritika škole započela je u drugoj polovini 20. Javili su se zahtevi za reformom škola sa raznim idejama ''škola bez zidova''. sekcija. stvaranje nove klime u razredu i školi. čime se omogućava da se oni ostvare i ispolje kao svestrane ličnosti. Ali nije i jedini. izborne. ne samo sa učenicima već i sa predškolcima. fakultativne aktivnosti i profesionalna praksa.Rad u biblioteci. Škola kao pedagoški i kulturni centar lokalne sredine Nastava je svakako osnovni. ''otvorena škola'' itd. Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene škole Savremena škola ima veoma bogatu strukturu raznovrsnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti. muzeju. opremanje savremenim sredstvima.. Otvorenost škole se ogleda u njenom uticaju na graĎanje u okruženju. ''učenje bez škole''. Ona postaje mesto gde se razvijaju bogati meĎuljudski odnosi i ona vaspitno deluje na decu.Organizovanje predškolskog vaspitanja. koja i sada potresa svet.Organizovanje izleta i ekskurzija 19. -Zatim društveno koristan rad. . lokalnom zajednicom. u saradnji sa preduzećima. Brojne su vannastavne i slobodne aktivnosti koje škola organizuje u okviru svojih klubova. susedima. roditeljima.

TakoĎe ti podaci mogu da posluže i za istraživanja s ciljem unapreĎivanja vaspitnog rada. što je atmosfera mirnija i slobodnija. roditelji. već kao korisno utrošeno slobodno vreme na vršenje raznovrsnih aktivnosti. U našim osnovnim školama podaci se evidentiraju u ''Lični karton učenika''. Slobodno veme ne bi trebalo da se shvata kao vreme neorganizovanog lenstvovanja i dosaĎivanja. Porodica je najznačajniji faktor u vaspitanju i razvoju ličnosti: brak i porodica su osnovno i najpovoljnije mesto za obezbeĎivanje biološke reprodukcije čoveka. majka obezbeĎuju negu za fizičko održanje deteta. televizije. opšti sud odeljenjskog starešine. On. Ona je istovremeno i osnovna ćelija složenog društvenog sistema. prateći razvoj svoje dece i učestvujući u njemu. vaspitanje u slobodno vreme. Tako škole postaju svojevrsni pedagoški i kulturni centri lokalnih sredina. Neophodno je poznavati opšti proces razvitka ličnosti. Neophodnost poznavanja i praćenja razvoja ličnosti učenika U vaspitnoj delatnosti neophodno je poznavati ličnost vaspitanika. koji sadrži osnovne podatke. a vaspitanje jedna od osnovnih funkcija. vaspitni značaj sredstava masovnog komuniciranja (štampe. . koje su predmet interesovanja ličnosti. ali i školski lekar. filma i pozorišta). Plansko i sistematsko praćenje vaspitanika i prikupljanje podataka o njemu bi trebalo da bude u službi pedagoškog rada i da pomogne u razvoju i otklanjanju eventualnih problema. radija. to su veće šanse da se izgradi i razvija jedna svestrana ličnost. Što je bliskost i poverenje u porodici veće. može veoma negativno uticati na razvoj ličnosti i ostaviti brojne posledice. razredne starešine i nastavnik fizičkog vaspitanja. zdravstveno i fizičko stanje. ako se ne izvršava na pravilan način. a njegove posledice trajne.radom u lokalnoj sredini. faktore koji utiču na taj razvitak. Lokalna sredina i roditelji se uključuju u rad i život škole. interesovanje. bira sredstva rada i najoptimalnije metodske postupke. školske. rutinskom. Njegov uticaj je veliki. kao i individualne osobenosti svakog vaspitanika. ponašanje. vaspitač može da određuje položaj i aktivnosti vaspitanika. neorganizovanomi neplanskom toku. Za unošenje podataka odgovorni su učitelji. posebno. Kao što su: bavljenja . članovi porodice su prvi vaspitači i uzori deteta u njegovom najznačajnijem periodu razvoja i njihov uticaj je veliki.Vaspitanje u porodici – Porodica je osnovno socijalno okruženje u kome se ličnost razvija. 20. Na osnovu dobrog poznavanja svojih vaspitanika. karakteristike etapa kroz koje prolazi. Vaspitanje se ne može prepustiti slučajnom. Škola i njeno okruţenje: vaspitanje u porodici. gde se ne uči samo o životu već se život u njima i odvija. društveno ponašanje i zaduženja u školi. sklonosti. 22. vaspitanje i obrazovanje odraslih .Vaspitanje u slobodno vreme – Pod slobodnim vremenom podrazumeva se ono vreme koje nastupa nakon što izvršimo sve svoje radne. porodične i društvene obaveze.

pa se kasnijim školovanjem to nadoknaĎivali. Ono se danas više smatra ''doživotnim obrazovanjem'' jer se čovek kroz čitav svoj život usavršava i uči. Takvi su zahtevi savremenog društva da pojedinac ne može da očekuje da je završetkom školovanja završio i sa obrazovanjem i vaspitanjem. rad na filmu i bavljenje filskom tehnikom mogu biti od velikog značaja za vaspitanje i razvoj svestrane ličnosti. ako učenici i sami ureĎuju časopis u svojoj školi. ilustracijama i naučno-popularnog. atraktivni i dinamični sa slikama. stripovima.Vaspitanje i obrazovanje odraslih – U prošlosti se ''obrazovanje odraslih'' smatralo za osnovno obrazovanje odraslih koji ga nisu stekli u periodu kada je to bilo predviĎeno. Preko njih se informišemo o svemu što se dogaĎa u celom svetu. kulturne centre i razne klubove. Veoma je važno da sredstva javnog informisanja ne budu jednosmernog karaktera i da pozitivno utiču na razvoj i vaspitanje pojedinca i obogaćuju njegov kulturni i društveni život. kulturnog i sportskog sadržaja. pa se pojam ''obrazovanje odraslih'' danas odnosi na usavršavanje i obrazovanje odraslih u okviru njihovih profesija i šire. preko njih se upućujemo i informišemo o najznačajnijim dešavanjima u društvenom životu. odlazak u prirodu. Posebno je dobro. film može biti veoma zanimljiv oblik stvaralaštva samih učenika. Film – pored toga što je veoma popularan i dobro poznat svima još na najranijem uzrastu. Didaktički značaj televizije je u tome što približava stvarnost i budi interesovanja u procesu saznavanja. . hobijem. Listovi namenjeni deci . . Danas su ti slučajevi retki. Organizovanjem filmoteke u školi.rekreacijom.Vaspitni značaj sredstava masovnog kumuniciranja – Danas su sredstva masovnog komuniciranja neminovna. Isto tako ono ne podrazumeva nametanje bilo kakvih aktivnosti. razvija sposobnost opažanja. Samo pravilno okorišćeno slobodno vrememože ispuniti svoju svrhu razvoja i unapreĎenja vaspitanja. savetovališta itd. Njihovi sadržaji su popularni. METODIČKA PITANJA VASPITNOG RADA . radnički i narodni univerziteti.imaju poseban društveni i pedagoški značaj. Radio i televizija – nam često omogućavaju da se osećamo graĎanima čitavog sveta. pozorište. redovne škole koje organizuju programe za odrasle. osnivanjem ''Kluba ljubitelja filma''. jer u tom smislu gubi značaj kao slobodna aktivnost. galerije. Pored informativnog programa od posebnog su značaja obrazovni programi namenjeni deci. kulturni centri. Na ovom polju poseban značaj imaju institucije: posebne škole za odrasle i obrazovni centri pri fabrikama i preduzećima. iniciranjem rada u klubu i osposobljavanjem nastavnika za rad. Njihov cilj je da informišu decu i podstaknu stvaralaštvo.

Dok savremene teorije smatraju da je vaspitanik u mogućnosti da menja i usavršava sebe kroz svoje svesne aktivnosti. . sredstva i oblik vaspitanja. Nauka nije jedina koja čoveku otkriva svet. umetnosti i dr. ako što je adekvatna priprema i razrada sadržaja. Ovaj princip zahteva odreĎene pogodnosti. obavezuju se da će. ovaj princip ima snažno motivaciono dejstvo.A. tu su i široki prostori kulture. koristiti naučna istraživanja i dostignuća u svom vaspitnom delovanju. normativnost (odreĎuju najbitnije norme ponašanja).Princip humanosti i demokratičnosti vaspitanja – Humanost je određeni obavezujući stil ponašanja vaspitanika. Oni su predpostavka za uspešan rad.23. pedagoška nauka formuliše i četiri principa postupnosti (još od J. a demokratičnost je određeni način ponašanja i međusobnih odnosa u procesu vaspitanja. ali najveći broj čovekovih životnih aktivnosti počiva na naučnim posmatranjima i dokazima. Nastali su na osnovu formiranja bogatog pedagogškog iskustva. Principi su uslovljeni društveno i psihofizički. Nauka bi trebalo da bude u službi razvoja vaspitanja i poštovanjem ovog pravila nikako ne bi bilo dobro otići predaleko u scijentizam. Nastavnik usmerava naučne sadržaje ka ciljevima vaspitanja i obrazovanja i on je posrednik u tom složenom procesu. Menjaju se i njihovi nazivi i sadržaji. Principi vaspitanja sadrže i odreĎenu regulativnost (govore o odreĎenim odnosima koji vladaju u vaspitanju). Do svesne i stvaralačke ličnosti se može doći samo kroz raznovrsnu i punu aktivnost same ličnosti. od poznatog ka nepoznatom i od prostog ka složenom.Opšti principi vaspitnog rada Principi su rukovodeća načela kojih se moramo pridržavati u vaspitnom radu. Tradicionalne pedagoške teorije su smatrale da je ličnost već sudbinski odreĎena i da je vaspitanjem treba podsticati i pratiti. osposobljenost nastavnika i pripremu učenika. korelativnost i integrativnost (funkcionalno povezuju vaspitni rad na svim nivoima). Ovde se radi o opštem stavu ličnosti prema svom okruženju i shvatanju i boljem razumevanju zakonitosti po kojima ono funkcioniše. Nema univerzalno važećih principa koji bi važili za sva vremena i škole u različitim društvima. specifična adaptacija metoda. već se učeniku daje mogućnost da sam kreira i učestvuje u sopstvenom procesu napredovanja. celshodnost (jasno usmeravaju vaspitni proces). gde sve ličnosti imaju isti tretman. Prihvatajući ovaj princip.Princip naučne zasnovanosti i pozitivne vaspitne usmerenosti – Sve aktivnosti koje čine vaspitanje trebalo bi da budu zasnovane na nauci. Komenskog): od bližeg ka daljem. kad god su u mogućnosti. U okviru principa vaspitanja. TakoĎe. nastavnik više nije u centru aktivnosti. Pravila . . od lakšeg ka težem. svi koji rade u oblasti vaspitanja. Ovaj princip mnogi tumače i kao princip pozitivne vaspitne usmerenosti u vaspitanju. Zahvaljujući njima vaspitanje nije prepušteno improvizaciji i ličnom nahoĎenju pojedinaca.Princip svesne aktivnosti – Svesna aktivnost je uslov i rezultat vaspitanja. Demokratičnost podrazumeva organizaciju vaspitanja za sve bez izuzetaka. .

podsticanja i sprečavanja.Princip jedinstvenog delovanja svih činilaca vaspitanja – Cilj vaspitanja je jedinstven i potrebno je jedinstveno delovanje svih činilaca (pojedinac. poštovanju.Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju – U istoriji vaspitanja pincipi individualizacije i socijalizacije su se često suprtostavljali. a kao opšte metode javljaju se sledeće metode: ubeĎivanja i uveravanja. vaspitanje se ne sme svoditi samo na jedan od činilaca npr. Vaspitanje je samo po sebi humana delatnost jer je u potpunosti posvećena čoveku. iskrenim odnosima. 24.Humanost se pre svega u veri u čoveka i ljubav prema čoveku. Jedinstvo delovanja povećava snagu i moć vaspitanja i osigurava njegovo uspešno sprovoĎenje. Metode nam odgovaraju na pitanje ''Kako postupati'' da bi cilj bio ostvaren. crkva. razradu sadržaja. pa su jedni isticali jedan. Pitanje demokratičnosti vaspitanja je unutrašnje pedagoško pitanje. oblik i postupak vaspitanja. posmatranja. Cilj ovog principa je osposobljavanje pojedinca da se lakše integriše u socijalne tokove. . Postoje različite podele metoda u vaspitanju. MeĎutim cilj je u objedinjavanju oba. One označavaju relativno ustaljene postupke koji su se pokazali efikasnim. a jedni drugi. siromašnijih i bogatijih. istinito. na školu ili samo na porodicu... Nastavnik koji organizuje vaspitne delatnosti. škola. jer će tako uppadati u protivurečnosti i stvarati prepreku ka formiranju jedne celovite svestrane ličnosti. u želji da se pomogne.). . O svemu ovome učenici saznaju kroz činjenice koje im nastavnik prezentuje. sredstvo. pronalaženja dokaza. roditelji. zaključivanja. ali i isto tako i stalno promenjivo u vaspitanju: šta je dobro. Svako ko organizuje vaspitni proces trebalo bi da vodi računa o individualnim karakteristikama svakog pojedinca. -Metod ubeĎivanja i uveravanja – Može se reći da se ova metoda bavi onim što je večito. veţbanja i navikavanja. . dužan je da izvrši humanizaciju i demokratizaciju svih uslova u kojima se vaspitanje odvija. jer individualizacija je jedino moguća u okviru neke socijalne zajednice. Opšte metode vaspitanja ličnosti i sredstva koja se najčešće koriste u vaspitnom radu Metod je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja. a šta loše. vredno. lažno uvredljivo itd.ponašanja i odnosi su regulisani i nekim meĎunarodnim zakonima kao što su Konvencija o pravu deteta. i sl. ali i iz ličnog iskustva. moćnijih i nemoćnijih – poštovanje razlika. naučno dokazane i praktično proverene. pitanje meĎusobnih odnosa onih koji znaju prema onima koji ne znaju. Prema njima je potrebno odabrati odgovarajuću pedagošku meru. One bi u sebi trebalo da sadrže karakteristike koje su najdelotvornije.

Metodom podsticanja pomažemo vaspitaniku da se što bolje afirmiše i ispolji sve svoje sposobnosti. igra. organizovanost procesa vaspitanja. . odlika. polemike. Kritika (individualna. Sredstva sprečavanja su: Znaci neodobravanja i neslaganja s načinom rada ili ponašanjem. Sredstva vežbanja i navikavanja su: rad. kao što su higijenske. sistem vrednosti sopstvenih stavova. zabrana i nareĎenje. takmičenja. ali i kada naiĎe na poteškoće. predavanja. kolektivna. obećanja. zapovest. bodrenje i ohrabrivanje. već to treba neprekidno praktično primenjivati da bi cilj vaspitanja bio ispunjen. ocena. Ocena. ugledanje ( na roditelje.Metod veţbanja i navikavanja – Metodom vežbanja i navikavanja proveravamo usvojene stavove ubeĎivanja i uveravanja. Skretanje ili zamena motiva (navodimo učenika da izvrši zamenu aktivnosti nekom korisnijom). saveti i direktne poruke vaspitača. lična aktivnost vaspitanika. . kada se koleba i posustaje. Primedbe.Metod sprečavanja – Metod sprečavanja i kažnjavanja mnogi pokušavanju potpuno da isključe iz savremene metodike vaspitanja. Kazne. iskustvo uspeha. nagrade. kritika i samokritika. pohvale. propisi. zahtev. društveni običaji. . idole). javno mnjenje). Ocene vladanja. Nije dovoljno samo znati šta i kako treba raditi. blago i pravično postupanje. podaci i provereni dokazi. kulturne. situaciono uticanje (uključivanje učenika u aktuelna zbivanja). tradicija. prigovori. navike i zakoni. kontrola od strane nastavnika. zabava i kulturna razonoda. ubeĎenja i uverenja. upozorenje. praksa. Pretnja.Metod podsticanja – Metod podsticanja primenjujemo onda kada učenik pokazuje uspeh. Ova metoda ima emocionalnu podlogu i zasniva se na simpatijama i dobijanju poverenja vaspitanika. zamerke. Nju bi trebalo shvatiti kao pedagoški opravdanu intervenciju u cilju sprečavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponašanja. radne i profesionalne.Sredstva ubeĎivanja i uveravanja su: istinite činjenice. . tvrdeći da se radi o metodi represije na ličnost. Sredstva podsticanja su: izražena briga i razumevanje. priznanja. život i rad u kolektivu. školski red. režim života i rada učenika. javne rasprave. Potrebno je steći odreĎene pozitivne navike.

kazne koje omalovažavaju i ponižavaju ličnost. oduzimanjem stvari. vaspitanje. svo svoje znaje i umenje koristi za pomoć. obrazovanje i usmeravanje deteta. Njegova uloga i uticaj na dete je velika. već je ravnopravan s učenicima i služi kao posrednik u njihovom samostalnijem i aktivnijem razvoju.. kažnjavanje radom koji nije prijatan. demokrtski i ravnodušni. Od njega se očekuje da svojim znanjem.da ima široko i solidno opšte obrazovanje . Osnovne radne dužnosti su mu: . nastavnik postaje ''treći roditelj''. upićivanje kod direktora i sl. Jedan je od najstraijih poziva i smatra se osnovom svih drugih zanimanja. kazne zasnovane na strahu. zaspisivanjem u dnevnik rada. on brine o celokupnom razvoj ličnosti.organizaciona i koordinirajuća funkcija . izlaganje prirodnim posledicama svoje greške. Savremeni nastavnik je dobio niz novih uloga i radnih zadataka – on nije samo predavač.Sledeće kazne su zabranjene u školi: telesno kažnjavanje. Nastavnik: odlike poziva i ličnosti (Moţe biti i deo 46. pitanja) Nastavnik stavlja sve svoje lične i profesionalne kvalitete u službu svog poziva. Osobine nastavnikove ličnosti: . osobinama i ponašanjem bude primer deci.da je ovladao pedagoškim umenjima . organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja. a povećava se i njegova kreativna uloga planera i stratega ukupnog nastavnog procesa.da poznaje psihološko-pedagoške i metodičke osnove vaspitanja . Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine Odeljenjski starešina je pedagoški. pa se od davnina smatralo da su učitelji i nastavnici cenjene i odabrane ličnosti. 26. kazne glaĎu.da vlada predmetom koji predaje .pedagoška funkcija . već i vaspitač. On više nije dominirajućča.da se stalno usavršava Postoje tri podele nastavnika na: autoritativni. jedina i centralna ličnost koja predaje. 25.

Umesto teorije nastave. Komenski je smatrao da didaktika ne predstavlja samo veštinu učenja. oni insistiraju na razvijanju različitih oblika intelektualnih aktivnosti učenika. Iz toga je proizišao osnovni zadatak didaktike koji se sastojao u analizi postupaka nastavnika u školi. Herbartijanci su pridavali poseban značaj prenošenju znanja na učenike u okviru nastave (formalni stupnjevi nastave).. U svojoj didaktici je izneo ''sveopštu veštinu svih da se uče svemu''. Shvatanje didaktika kao teorija učenja i nastave koju zastupaju tzv. – Veoma širok pojam. već takoĎe i vaspitanje. predstavljaju jedinstvo i da se meĎusobno prepliću i nadopunjuju. Savremena shvatanja ističu da nastava i učenje čine celinu. Krajem 19. oni su zastupali teoriju učenja.god. odn. a ne učenju.saradnja sa roditeljima .administrativna funkcija Uloga odeljenjskog starešine je primarno vaspitne prirode. ''Berlinski didaktičari'' . Osnovni teorijski i metodološki problemi didaktike. a raspravljao je i o podučavanju mladih naukom. 2. Početkim 19. Didaktika kao nauka o nastavi i učenju u svim oblicima i nastavnim nivoima . radu u školi i vaspitanju bogobojažljivih. DIDAKTIKA 27. a posebno na razvijanju praktičnog delovanja.podrazumeva procese učenja i predavanja koji se dešavaju slučajno i nezavisno od uticaja koje na njih vrši nastava. Za taj posao se biraju najsposobniji i najbolji nastavnici u jednoj školi. Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi Didaktika se smatra veštinom učenja. Umesto zapamćivanja. veka Johan Fridrih Herbart je razradio teorijske osnove didaktike stvarajući teoriju vaspitne nastave. s ciljem da se učenici upoznaju sa novim sadržajem. savremeno shvatanje didaktike nije jednosmerno i nije jednostrano. Postoje četiri osnovna značenja i oblika didaktike kao posebne pedagoške veštine: 1. i početkom 20. Najpoznatije delo didaktike je ''Velika didaktika'' (Didactika magna) Jana Amosa Komenskog iz 1657. čiji je najistaknutiji predstavnik Dţon Djui. specifičnom praktičnom pedagoškom veštinom. Sadržaj ove didaktike je prihvaćen i primenjivan sve do danas. veka menja se osnovna orijentacija prema radu učenika i javlja se nova pedagoška struja. Predstavnici ovog pravca su pridavali najviše značaja aktivnoj ulozi učenika.Dakle. koja je u to vreme ulazila u okvire pedagogije. Danas ova dva pravca nisu više suprotstavljena. što se u velikoj meri razlikovalo od stava herbartijanaca.

stvaralačke sposobnosti nastavnika i učenika. analizu i planiranje nastave. nastavnici. Pedagoške intencije (ciljevi) 2. Berlinski didaktičari su izneli šest osnovnih kategorija za opisivanje.kibernetička didaktika) – Podvlači tehnički apekt. – Podvlači idejni aspekt 4.Jedna od najdelotvornijih i najoriginalnijih koncepcija u savremenoj didaktici. koje su podelili u dve grupe (od kojih u prvu spadaju četiri kategorije. Mediji ili sredstva 5. 1.. kao i mogućnosti za kontrolu i planiranje nastave. interesovanja i sl. Antropološke pretpostavke (sve psihičke delatnosti učenika u procesu nastave. Shvatanje didaktike kao teorije optimalnog učenja i nastave pomoću direktne nastave ili putem programa i nastavnih mašina (upravljanje procesima učenja . učenici) 3. USLOVNE ODLIKE ILI PRETPOSTAVKE 1. Autori nastoje da obave što sveobuhvatniju opis i analizu svih činilaca u procesu nastave i objasne njihovu opštu i uzajamnu zavisnost. a u drugu dve) . Shvatanje didaktike kao teorije obrazovnih sadrţaja nastavnog plana (dosta slična prethodnoj) . OSNOVNE ''STRUKTURNE'' ODLIKE NASTAVE 2.Nastavne teme (sadržaji) 3.Podvlači naučni aspekt. . Socijalno-kulturne pretpostavke (škola.Metode ili postupci 4.) 6.

pa nastava dobija oblik jednostranosti. a posebno programirane nastave i učenja) + Metodike odreĎenih nastavnih predmeta (Odnos opšte prema posebnim disciplinama) 29. Bez obzira gde se odvija nastava predstavlja one koji poučavaju i one koji uče. Zadatak didaktike je da obezbedi zajednički i jedinstven prilaz nastavi i učenju. kakav uticaj na mlade ima odreĎeni društveni sistem. Osnova i suština nastavnog procesa U širem smislu reči nastava je socijalna pojava i proces. Didaktika: odreĎuje ciljeve i zadatke nastave (bez kojih se ne može uspešno organizovati nastava). razmatra metode nastave. jer to stavlja u centar ili samo nastavnika ili učenika. metode i sredstva. Didaktika i druge nauke + Filozofija vaspitanja i teorija vaspitanja (omogućava da se realno shvati i odredi mesto obuke u razvoju učenika.Nedostatak ovih teorija je to što se teško mogu direktno primeniti na rešavanje konkretnih problema. Može se reći da je didaktika posebna pedagoška disciplina koja proučava suštinske probleme obrazovanja i vaspitanja putem nastave i učenja. već i odgovara na pitanje kako poučavati.) + Logika (proučava zakonitosti. Sva tri (2. Neophodan uslov dobre nastave je saradnja učenika i nastavnika koje povezuje zajednički cilj – stvaranje odreĎene promene u ličnosti učenika. socijalni i kulturni uslovi. Njen osnovni zadatak je da objasni zakonitosti po kojima se odvija nastavni proces. odreĎuje sadržaje i izbor naučnog materijala koji bi učenici trebalo da usvoje. 3. upoznaje s organizacionim oblicima nastave. Didaktika ne samo da odreĎuje sadržaj obrazovanja. a ni jedan ne obuhvata sve aspekte zajedničkog procesa u kome se odvijaju nastava i učenje. zakone i forme mišljenja) + Matematika i kibernetika (Sve veća primena u strukturi nastave. daje analizu procesa nastave. Jedinstvo ova dva čini nastavu uspešnom. A baveći se analizom sadržaja didaktika ima i dijagnostičku funkciju. Suština nastavnog . kao i mogućnosti formiranja njihove ličnosti u nastavnom procesu) + Istorija (Istorija pedagogije) + Sociologija (Sociologija vaspitanja. Nikako se ne sme svesti na samo jedno. što ukazuje na nje praktični karakter. kako bi se on sprovodio na što bolji način i uspešnije ostvarili ciljevi i zadaci obrazovanja. 4) odnose se na nastavne situacije. Prema sadržajima ona ima teorijsku i praktičnu funkciju. 28. materijalni. a iz toga proizilazi i prognostička funkcija. itd.

procesa je da nastavnik usmerava svoju delatnost ka učeniku s ciljem davanja znanja i razvijanja stvaralačkih i saznajnih sposobnosti. upoznavanje učenika sa novim gradivom. formalne i vaspitne prirode. utvrĎivanje znanja učenika. naučiti učenike da misle. Ritam i dinamika nastavnog procesa podležu opštim. učenicima je potrebno pružiti i znanja potrebna za život. Nastava se odvija prema prethodno isplaniranom i utvrĎenom procesu. Pored znanja koja su pogodna za razvoj mišljenja. fizičkog i psihičkog razvoja učenika. širok stepen stvaralačkog i aktivnog rada. povezivanje teorije i prakse. koji usvajaju. Po svom karakteru ona je višesmerna. koji taj proces organizuju. . jedinstvo teorije i prakse. ali i subjektivnog zbog onih koji u njemu učestvuju: nastavnika. sistem programa i nastavnih sadržaja koji mogu omogućiti što potpunije intelektualne procese. zatim. ali i raznovrsnosti spoljnih formi nastave. Zbog svog stalnog kretanja nastavni proces ima karakter procesualnosti. jer bez odreĎenog intelekta nije ni moguće usvojiti mnoga znanja. Zakonitosti nastavnog procesa su objektivnog karaktera. ali specifičnim zakonitostima. 30. To je i zadatak svih nastavnih predmeta. rukovoĎenje procesima uopštavanja. Ona je dužna da obezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje. Uspešan nastavni proces bi trebalo da sadrži: stvaranje motiva kod učenika. kontrola ocena i rezultat nastave. ali je ona ipak najorganizovaniji i najisplaniraniji oblik obrazovanja i vaspitanja. socijalnih odnosa. ali stalnim i aktivnim učešćem grupe ili pojedničnih učenika. 31. koji se menjaju i koji su neponovljivi. Odnos izmeĎu znanja i sposobnosti je uslovljen intelektualnim razvojem. kao i da samostalno stiču i razvijaju ta znanja. Primena teorija intelektualnog razvoja ličnosti učenika u nastavi Teorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od suštinskih pitanja teorije obrazovanja. mišljenja i aktivnosti. U nastavnom procesu vladaju zakonitosti: društvenog razvoja. nauka na kojima su zasnovane nastavne discipline. a ne opterećiveti ih pamćenjem nepotrebnih pojmova. Ovaj niz zakonitosti je višestruko povezan i utiču na nastavni proces. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa ??? Osnovu nastavnog procesa čini proces saznanja i vaspitanja koji su okviru nje odvijaju. U savremenoj didaktici se smatra da pored opšteg obrazovanja podjednak značaj ima i razvijanje intelektualnih sposobnosti učenika tj. proces nastave (poučavanja i učenja) itd. a njeni zadaci su materijalne. i učenika. Opšte zakonitosti nastavnog procesa se odvijaju pod uslovima. a to je ''Čime bi se trebalo rukovoditi u pri odabiru sadržaja opšteg obrazovanja?'' – Razvijanju intelektualnih sposobnosti učenika. Obrazovanje i vaspitanje se danas stiče i van nastave. pod rukovodstvom nastavnika. Škola mora organizovano i sistematski da radi na razvijanju sposobnosti učenika.

2. koja odgovaraju savremenim naučnim i tehnološkim dostignućima. da postavi jasan cilj i zadatak i da odabere adekvatne sadržaje. da za takav rad obezbedi odgovarajuća sredstva i primeni odgovarajuće metode. da se kod učenika formiraju samostalne navike i potreba za sticanjem naučnih znanja. Princip prilagoĎenosti nastave uzrastu učenika . principi i pravila nastave. stvaralaštva.32. Didaktičkim principima se označavaju osnovna i opšta načela koja odreĎuju tok nastavnog procesa i učenja u skladu sa ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave. Zajedno didaktički principi i pravila imaju funkciju orijentacije. rad nastavnika i organizacione oblike vaspitanja i obrazovanja. Princip naučnosti Suština principa naučnosti je u tome što on zahteva: da učenici tokom procesa obrazovanja i vaspitanja usvajaju naučno proverana znanja. Karakteristike pojedinih principa: 1. Zato su u didaktici formulisana pravila nastave. Oni obuhvataju obradu i tumačenje vaspitnoobrazovnih i nastavnih sadržaja. Savremeni nastavni proces za cilj ima stvaranje svestrane ličnosti. Opšti didaktički principi i pravila. najpre. Ona polaze od principa i daju korisna uputstva za primenu i izvoĎenje odreĎenih aktivnosti. Obeleţja i sistematika didaktičkih principa. da prepoznaju bitne oznake i svojstva predmeta pručavanja. Zakonitosti. pored toga što učenicima pruža odgovarajuća znanja iz nastavnih predmeta. pa se stalno insistira na njihovoj povezanosti i meĎusovnoj zavisnosti. da se upoznaju sa osnovama nauke i da nađu njenu primenu u svakodnevnom životu. samostalnog učenja i da pozitivno utiče na njegovo vaspitanje. u nastavni proces aktivno da uključi učenika. Pojedinačno oni nisu dovoljni za uspešno sprovoĎenje nastavnog procesa. Primena teorije razvoja ličnosti u nastavnom procesu. sagledaju povezanost nauke i svakodnevnog života. Razvijanje sposobnosti učenika u procesu nastave. Savremeni nastavni proces. 33. a u cilju razvijanja sposobnosti kritičkog mišljenja kod učenika. Princip predstavlja osnovu od koje se polazi i kojom se valja rukovoditi u različitim oblastima delatnosti. mora. Jedan od problema je veoma brz razvoj nauke i tehnike poslednjih godina i problem nagomilanih novih informacija. Oni su otvoreni i fleksibilni i podložni menjanju kroz istoriju i usklaĎivanju sa savremenim tokovima. Oni ne mogu zameniti stvaralački rad i aktivnost nastavnika. Zbog toga poseban značaj dobija izbor fundamentalnih znanja. Karakteristike pojedinih principa. ali mu teorija može pomoći u primeni konkretnih didaktičkih principa.

7. Njegova suština je da se sagleda kako učenici usvajaju znanja. a posebno je važno razvijati svest o njihovom značaju. izazavati veću aktivnost učenika i obratiti pažnju da se ostvari cilj jer samo posmatranje nije dovoljno. Princip povezanosti teorije i prakse Učenicima su potrebna teorijska znanja da bi ih primenili u praksi i potreban im je praksa da bi proverili i potvrdili svoja teorijska znanja i u školi. Princip trajnosti usvajanja znanja. J. polazeći od toga da je sve u prirodi povezano jedno s drugim. 4. uzrastom i interesovanjima. njegovim sposobnostima. kakav je njihov odnos prema nastavi i koji je stepen njihove aktivnosti. 3. Naravno.. a to su da se u učenju ide od lakšeg ka težem. ''Zlatno pravilo'' Komenskog koje je zahtevalo aktivnost svih čula ''što je vidljivo – čulu vida. Princip sistematičnosti i postupnosti Ovaj zahtev sistematičnosti je takoĎe uveo Komenski. Sistematičnost se postiže ako su svi delovi nastavnog gradiva povezani sa vodećom idejom i ako se teži otkrivanju suštine. U svakom nastavnom predmetu može se uspostaviti sklad teorije i prakse. u nekim discipinama je to moguće u manjoj meri. oslanjajući se na znanja i iskustva škole. gde oni u direktnom dodiru i kontaktu sa pojmom koji uče imaju veću motivaciju i mogućnost da nauče. Komenski Ovaj princip je zahtev za usklađivanje obima i sadržaja gradiva sa psihofizičkim razvojem učenika. Tom prilikom bi trebalo voditi računa da: svi učenici podjednako imaju mogućnost posmatranja.. Prva pravila ovog principa ustanovio je Komenski u svojoj ''Velikoj didaktici''. Isticao je da bi ljudi trebalo da uče upoznavanjem samih stvari. Princip očiglednosti Komenski je prvi izložio zahtev za očiglednošću. 5. Ovaj princip podvlači aktivnu ulogu učenika. a ne na osnovu izjava drugih o tome. što je slušljivo – čulu sluha. jer ne uče svi istim tempom. pregledno i logično raščlanjivanje nastavnog gradiva i izdvajanje bitno od nebitnog.''Ne nametati umu ono što ne odgovara uzrastu''. da se odvoje bitne karakteristike pojma koji se posmatra. što je opipljivo – čulu dodira. Očiglednost je povezana sa ličnom aktivnošću učenika. veština i navika .A. od prostog ka složenom i od bližeg ka daljem. da se predmet pokazuje uz aktivno učešće učenika. Ovim pravilima se danas može dodati i uvažavanje razlike u tempu rada i obimu prethodno stečenog znanja. od poznatog ka nepoznatom. Posebno se vodi računa o sistematičnosti pravljenja udžbenika. .''. dosledno didaktičko metodičko struktuiranje toka nastavnog časa. Pod sistematičnoćšu nastave podrazumeva se: jasno raščlanjivanje ciljeva kojima se teži. a u nekima u većoj. a ne statično. Princip svesne aktivnosti učenika u nastavi Ovaj princip uglavnom izražava psihološku stranu nastave. 6. ali i u svakodnevnom životu i radu i rešavanju brojnih problema.

logiku. Njeni predstavnici su bili Ruso. Kao osnovni kriterijum pri izboru nastavne materije naglašava se usvajanje odreĎenih znanja. Princip individualizacije U tradicionalnoj nastavi je prilaz učenicima bio jednak i ona je obrazovala i vaspitavala prosečnog učenika. Izbor nastavnih sadrţaja Pod sadržajem nastave podrazumeva se karakter i obim znanja koje bi pojedinac trebalo da usvoji tokom nastavnog procesa.Teorija formalnog obrazovanja -Teorija materijalnog obrazovanja . veka i početkom 19. njihovog obima i stepen njihove primenjivosti u praksi. a što je najvažnije biće više motivisan i shvataće da može da nauči onoliko koliko se potrudi. U savremenoj nastavi sve više se insistira na logičkom pamćenju. Teorija materijalnog obrazovanja se javlja u periodu razvoja kapitalizma sa pojavom potrebe za davanje praktičnih i korisnih znanja. TRADICIONALNE TEORIJE . podstakne razvoj njihovih sposobnosti. Pretostavljalo se da će se razvijanjem mišljenja učenici osposobiti za samostalno i lako učenje koje će im kasnije biti potrebno u životu. matematiku.Princip trajnosti usvajanja znanja ima za cilj da usvojena znanja postanu trajna učenikova svojina i da može da ih aktivira uvek kada je to potrebno. jer se na taj način pokazuje razumevanje naučenog i primenjuje njegova veza sa stvarnim svetom. Trajnost se ogleda i u prenošenju tih znanja na druge slučajeve. Glavni cilj nastave je da nauči učenike učenju i razmišljanju. 34. Smatrali su da je potrebno uvežbavati njihove umne sposobnosti (kroz gramatiku. Herbart. Oni su smatrali da bi kod učenika trebalo razvijati intelektualne sposobnosti. retoriku). Shvatanja o sadrţajima nastave. a ne na zapamćivanju. Poznata su brojna shvatanja i orijentacije. Ovaj princip se ostvaruje naglašenom upotrebom znanja u nastavi. 8. One se mogu svrstati u tradicionalne i savremene teorije.Tu su najviše štete imali slabiji i jači Ďaci. . Pestolaci. Princip individualizacije je danas sve aktuelniji i on zahteva diferenciranu nastavu. Kroz istoriju obrazovanja ovi sadržaji su definisani na različite načine i menjali se shodno zahtevima razvoja i društva. Problemi sadrţaja nastave.Didaktički utilitarizam Teorija formalnog obrazovanja je uvedena krajem 18. gde će svaki učenik biti u mogućnosti da napreduje prema svojim sposobnostima i tempom koji je njemu svojstven. kao i na osnovu rezultata pedagoških istraživanja i iskustva. jer ionako ne mogu tokom svog školavanja da nauče sve što im je potrebno za život.

ograničavaju razvoj intelekta i misli. Ova teorija je zasnovana na tzv. SAVREMENE TEORIJE I SHVATANJA Uticaj tradicionalnih teorija i borba izmeĎu materijalnog i formalnog obrazovanja još postoji. mi smo planove izraĎivali po takvim temama My family.Teoriju strukturalizma . Didaktički utilitarizam naglašava formiranje praktičnih veština. stalno ponavljati. gde se obrazovni sadržaji grupišu oko tema koje su odabrane. (korelacija izmeĎu predmeta) Teorija strukturalizma se zalaže za struktuiranje nastavnih predmeta.Teoriju egzemplarizma ..Problemsko-kompleksnu teoriju . opterećuje učenika informacijama. ona je danas sve aktuelnija. My house. Pomenute teorije su jednostrane: njihov osnovni nedostatak je jednostrano shvatanje koncepcije opšteg obrazovanja. Mada. koje omogućava smisaono povezivanje više elemenata u njemu.. Potrebno je izdvojiti sledeće: .Najdosledniji predstavnik ovog pravca je engleski pedagog Spenser. Stare teorije se sve više potiskuju i zamenjuju novim. Na taj način se objedinjuje gradivo različitih predmeta.Funkcionalni materijalizam Teoriju egzemplarizma je formulisao nemački didaktičar Hans Šoerl. Tako nastaju ''ostrva znanja''. On smatra da bi sadržaje trebalo izdvojiti po grupama i tako obuhvatiti materiju različitih predmeta. Dosledno primenjivanje ove teroje može se negativno odraziti na intelektualni razvoj. kao pripremu za profesionalni život. ali ona postaje sve oštrija zbog naglašenog prodiranja obima naučnih informacija i potrebe za akumuliranjem novih znanja. a služi i upoznanvanju konkretnih društvenih problema i dešavanja. egzemplarnom učenju. (prim. potrebno je shvatiti suštinske principe. Ova teorija je osporavana od pedagoga iz socijalističkih zemalja jer je smatraju isuviše intelektualističkom i apstraktno i da ne odgovara masovnoj školi. uz pomoć struktura učenici lakše pamte i bolje se orijentišu. doduše u izmenjenom obliku.). Problemsko-kompleksnu teoriju je formulisao poljski pedagog Bogdan Suhodolski i suprotstavio je informacionom izlaganju gradiva. . Opšte ideje strukturalizma Bruner je izneo na sledeći način: potrebno je da nastavni predmeti sadrže neku vrstu registra osnovnih reprezentativnih problema. u eri povećanog broja informacija one se teško pamte i potrebno ih je organizovati u celinu.

a to su : . On izlaže popis problema koji se nalaze pred psihologijom i pedagogijom. znanja o individualnim svojstvima učenika (pitanje razvojnih faza učenika i individualnih razlika) Nije dobro da se sadržaji odreĎuju samo prema opštem razvojnom nivou. nivo obrazovanosti i način prezentiranja) 2. koja označava celovito i skladno razvijanje ličnosti. . Ova teorija insistira na ostvarivanju svih ciljeva i zadataka obrazovanja i svestranom razvoju individualnosti učenika. a) Opšte i stručno obrazovanje. Iz mnogih teorija i shvatanja proizišla su tri kriterijuma za izbor nastavnih sadržaja. opšta teorija informisanja (sadržaj. već je neophodno voditi računa i o razlikama koje postoje meĎu učenicima. Izbor nastavnih sadrţaja Shvatanje o izboru nastavnih sadržaja izneo je Tomaševski u svom radu ''Na granici psihologije i pedagogije''.Didaktički kriterijum. i posebno izdvaja sledeće grupe pitanja: 1.Društveno politički kriterijum koji se odnosi na zahteve svakog društva . vannastavnim aktivnostima itd. Pod opštim obrazovanjem najčešće se podrazumeva obrazovanje u širokom smislu koje dobijaju svi članovi društva u istoj meri. jer pruža temeljno i jednako obrazovanje za sve. sekcijama.Naučni kriterijum. kako bi učenici usvojili određena znanja i primenili ih praktično. Suština ove teorije je u povezanosti saznanja i delatnosti. znanja o učenju: problem učenja samih učenika 3. a neki manje. količina informacija.Funkcionalni materijalizam (Okonj). Njeni kriterijumi za izbor sadržaja su veoma uopšteni. jer neki su razvijenije više. Osim toga ono se već u osnovnoj školi može proširivati na raznim dodatnama. Druga karakteristika je njegova univerzalnost. obuhvata pedagoški ( odnosi se na odabir sadržaja prema razvojnim mogućnostima učenika) i psihološki aspekt (odnosi se na najefikasniji način prenošenja i usvajanja znanja). Za njega je karakterističan demokratski karakter. odnosi se na uvažavanje naučnosti . 35. Sadržaji koji se unose u nastavne programe moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost.

redosled njihovog učenja po razredima. kulturna i javna delatnost škole itd. kako bi učenicimogli lakše da povežu pojmove u jednu celinu. mogućnostima učenika na odreĎenim starsnim nivoima. u davanju praktičnih znanja o radu. Pored redovne nastave. Ukupnost nastavnih predmeta razvrstanih po uzrastima bi trebalo da bude pregled celokupnog ljudskog razvoj i da obezbedi celovitiji razvoj učenika i njihovih mogućnosti. nastavnim planom se predviĎaju i drugi oblici vaspitnog i obrazovnog rada (dodatna i dopunska nastava. Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se računa o ciljevima i zadacima. o najnovijim pedahoškim i psihološkim dostignućima. upoznavanje sa nastavnim planom nastavnicima pomaže da vide gde se njihov predmet nalazi kao i to šta sve učenici proučavaju na kom nivou. Uslovi za uspešno sprovoĎenje tehničkog obrazovanja se nalaze i povezivanje nastave sa životom. teorije sa praksom. . Pri utvrĎivanju nastavnog plana trebalobi da se bodi računa o: ciljevima i zadacima osnvnog ili srednjoškolskog vaspitanja i obrazovanja. Nastavni plan je osnovni i zvanični dokument kojim se utvrĎuje broj i naziv predmeta. Pri izradi nastavnog plana posebno bi trebalo voditi računa o optimalnom obimu znanja i ekonomičnosti u okviru svakog nastavnog predmeta. messtu odreĎivanja predmeta u nastavnom planu (njegova zastupljenost u fondu časova). sadržaja. Za dobru izradu nastavnog plana. sistema i obima znanja koji bi učenici trebalo da savladaju tokom te godine. slobodne aktivnosti. c) Nastavni program. ekskurzije. b) Nastavni plan. vannastavne aktivnosti. Ovo obrazovanje daje znanja i praktična umenja koja omogućavaju bavljenje odreĎenom profesijom i sticanje kvalifikacija različitog stepena. uzrastu učenika. njihovog redosleda izvoĎenja. nastvnik mora da dobro poznaje svoj predmet. Nastvni program je za svakoga nastavnika obavezujući dokument koji se sastoji iz uvodnih napomena o ciljevima i zadacima nastavnog predmeta predviĎenim za taj razred. Opšte i tehničko obrazovanje su osnava za profesionalno obrazovanje. kao i dostignućim adrugih nauka. Na taj način svaki predmet ima svoje odreĎeno mesto i obim po razredima. S druge strane. kakva predznanja mogu da očekuju i kakvu korelaciju da izvrše. povezivanju teorije i prakse. norme nastavnog vremena.).Tehničko obrazovanje je postalo sastavni deo opšteg obrazovanja injegov zadatak je da pripremi učenika za odreĎenu profesiju. Nastavno gradivo bi trebalo da se logički dopunjuje i nastavlja kroz različite predmete. da poznaje predmete koje učenik izučava te godine da bi ostvario princip korelacije i da vodi računa o odgovarajućem tempu rada. razvijanje spretnosti i umeća. korelaciji.

specifičan način ispitivanja. One su objektivni činilac izvoĎenja nastave i posrednik u prenošenju znanja od nastavnika ka učeniku. Metode i sredstva nastave. d) Udţbenici i priručna literatura za nastavnike i učenike. formiranju pogleda na svet i pripremanje za život. Danas se za nastavni program sve više uvodi izraz curriculum. (Pričajte o onome sa čim radite. Natavne metode zavise od cilja i zadatka vaspitanja i obrazovanja. postupak odn. Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. dobro pripremljen i dobra poznavalc svog rada. racionalni princip (oblici zaključivanja). mada termin nije šire prihvaćen u stručnoj literaturi.U didaktici se izdajaju tri osnovna sistema programskih sadržaja: 1. a isto tako doprinosi i razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja. Nastavne metode podrazumevaju način upravljanja radom učenika u procesu nastave. metode govore o tome kako tu istu aktivnost sprovesti. Metoda je put. raspred sadržaja u vidu spirale – nalazi se izmeĎu linearnog i koncentričnog rasporeda. njih odreĎuje nastavnik. . a zatim prelazi na drugi. tačke gledanja na podatke. Metoda podrazumeva primenu četiri operacije: 1. 4. 2.) 36. čemu to sluţi itd. čije uspešno savlaĎivanje zavisi od prethodno usvojenog sadržaja. 3. Za razliku od nastavnih principa koji usmeravaju didaktičku aktivnost učenika i nastavnika. Pojam nastavnih metoda. ali uz ponavljanje i proširivanje znanja. Nastavna sredstva. linearni raspored – po kome učenik samo jednom uči dati sadržaj. One odreĎuju kako bi trebalo da teče nastavni proces i koje i kakve aktivnosti bi trebalo da ispunjavaju učenici i nastavnici. One same po sebi nisu dovoljne. njihove karakteristike i način korišćenja u nastavi. način prilaženja zadatku. koji omogućava sticanje znanja i njihovu primenu u praksi. koncentrični raspored – isti sadržaj se obraĎuje dva ili više puta. ali isto tako je važna i aktivna uloga učenika. 3. način istraživanja sa ciljem da se otkrije neka istina. 38. 2. U spiralnom rasporedu imamo vraćanje na obraĎeno i prelazak na drugi nivo sa višim i proširenim znanjem.

Nastavna sredstva se mogu podeliti na auditivna. 5. Ta osnova podrazmeva tri grupe nastavnih metoda: 1. 2. pripovedanje. nemaju sama po sebi sadržaj. već znake spoljnog sveta. vizelna i audiovizuelna sredstva. mikroskop. kompjuteri. Klasifikacija nastavnih metoda. 4. Nastavnik može biti u ulozi posrednika i nekoga ko može pomoći u korišćenju tih sredstava. Poljski pedagog Okonj iznosi podelu nastavnih sredstava na šest kategorija: 1. skice. Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda Poljski didaktičar Okonj je dao jednu od podela nastavnih metoda koja na najbolji način prikazuje osnovu i primenu metoda. 37. prosta (vizuelna) sredstva (originalni predmeti.). pisana (verbalna) sredstva (udžbenici i štampani materijali). Izuzetno motivaciono deluju na učenike. tehnička vizuelna sredstva (foto aparati. laptopovi) Sve je veći značaj upotrebe audiovizuelnih sredstava jer ''ne unose život u razred. slike. dijaloška (popularna predavanja. metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje) 2. modeli.Nastavne metode povlače odgovarajuća nastavna sredstva. Savremena didaktika sve više teži primeni različitih sredstava (povezanost medija). bez obzira da li su tradicionalna ili savremena. Nastavna sredstva pomažu u izvoĎenju nastavnih sadržaja. CD plejer). reči i praktična delatnost. predmet su onog o čemu se uči i pomažu nastavnicima da na slikovitiji i zanimljiviji način vode tok časa. Ne može se povući jasna crta izmeĎu učenja i nastave. kabineti za učenje jezika. Osnova od koje polazi pri razvrstavnju je: posmatranje. diskusije). Pri odabiru nastavnih sredstava trebalo bi da se vodi računa o adekvatnosti i primenjivosti na tu metodu. audiovizuelna sredstva (mašine za učenje. pričanje. tehnička akustička sredstva (gramofon. Njih je potrebno planski i sitematski uklopiti sa ciljem i sadržajem časa i sa nastavnom metodom. Specifičnosti pojedinih nastavnih metoda. metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika (praktična zanimanja. 3. itd. grafoskop. metode zasnovane na rečima (monološka: opis. lakše i duže pamte gradivo. Razlika izmeĎu nastavnih sredstava (koje koristi nastavnik) i sredstava za učenje (koja služe učeniku) nije didaktički opravdano.). Da li će neko sredstvo za potrebe nastave biti sredstvo za rad ili učenje to zavisi od njegove primene na času. rad sa knjigom) 3. projektor. mape. itd. laboratorijski metod) . Nastavna sredstva. koje bi trebalo interpretirati''. kasetofon.

) i analitičko (nakon iznošenja odreĎenih činjenica. CD. makete. ima mogućnost da uočava. Ograničenosti: Uglavnom se odnosi na činjenicu da samo opažanje nije dovoljno za ukupne aktivnosti ii rad učenika. Poznata je i kao metoda usmenog izlaganja i sticanja znanja. slika. prelaz se na objašnjenje). dogaĎaja ili procesa i objašnjavanje njihovih bitnih svojstava. mape. Postoje tri tipa monološke metode. Stiču znanja na jednostavan i lak način. Nastavna sredstva : različiti aparati. . Ona se sastoji u izlaganju različitih prirodnih predmeta (realnih). dogaĎaja. Zato su ove metode podeljene na nekoliko i razvrstane u grupu monoloških i dijaloških metoda. predmeta. Pomaže pojedincima da na pravi način usmere svoju pažnju.. prikazivanje odreĎenih pojava. > Monološka < Oblik verbalnog izlaganja u kome nastavnik sam izlaže gradivo naziva se monološka metoda. modeli. Karakteriše je izražena uloga nastavnika i pasivan položaj učenika. stiče potrebna znanja i svstrano se angažuje.Metode zasnovane na rečima – Da bi se rečima jasno iskazala stvarnost njima se mora pravilno služiti. Ova metoda daje neophodnu osnovu čulnog opažanja bez koje nema uspešnog usvajanja znanja i razvijanja apstraktnog mišljenja.modela. povezuje i donosi zaključke. Opšta pravila: posmatranje bi trebalo da se organizuje na takav način da svi podjednako doĎu u dodir sa izloženim i da detaljno pregledaju predmet. pripovedanja o konkretnim sadržajima nastave. Često je povezana i sa pokazivanjem. pitanja koja se postavljaju da daju suštinske i bitne odgovore i da posmatranje ostvari cilj upoznavanja sa odreĎenom pojavom. *Pričanje – Pričanje je izlaganje u obliku opisivanja rečima. reljefi..Metode zasnovane na posmatranju – *Pokazivanje – naziva se još i demonstrativna metoda.. Često zamenjuje posmatranje stvari i bilo bi dobro da se priča nastavnka što .NASTAVNE METODE . Najčešće se koristi u nastavi u dva vida: slikovito (opisivanjem slike. a zajedničko im je to što ih koriste ili samo nastavnici ili samo učenici: *Opisivanje – Najjednostavnija metod da se učenici upoznaju sa sadržajem. magnetna tabla. slike fotografije. Prednosti: Učenik se upoznaje sa raznovrsnim pojavama na opipljiv način.. DVD.

pravila. > Rad sa knjigom < . U dijalošku metodu spadaju: *Heuristički razgovor – metoda koja usmerava učenike da sami traže rešenje postavljenog problema. Razgovor pomaže nastavniku da podstakne učenika na razmišljanje. na lak način saznaju činjenice. definicije). predavanje mora biti dobroosmišljeno. Jedan od kritičara ove metode (nemački pedagog Gaudig) je smatrao da ova metoda bi trebalo da ide u obrnutom pravcu i da pitanja postavljaju oni koji ne znaju onome ko ih zna. da naglasi bitno i suštinosko. kad god je moguće trebalo bi ga povezati i sa drugim metodama. Iako ih do neke mere angažuje. pri čemu nastavnik ima vodeću ulogu. ona od učenika očekuje pasivnu ulogu slušača. mnoge su prednosti ove metode: ona budi interesovanje i motivaciju kod učenika. Da bi bilo uspešno. kontinuirano izlaganje složenijeg sadržaja. zahteva intelektualnu angažovanost. Osposobljava učenike za samostalan rad i podstiče aktivnost i angažovanost. Ova metoda ima efekta u mlaĎim razredima kao uvoĎenje u nova saznanja ili kao priprema za rad gde nastavnik saznaje šta učenici već zanaju na tu temu. Zasniva se na pitanjima i odgovorima. ali ako predugo traje postaje zamorna i mogućnosti da zapamte su sve manje. a istovremeno na osnovu njihovih odgovora da proceni nivo usvojenog znanja. da bi se uspešno sprovela neophodno je da učenici več poseduju odreĎena znanja iz te oblasti. više nego intelektualna. Nastavnik obično stavlja pred učenike odreĎeni zadatak i putem vešto postavljenih pitanja podstiče znanja koja oni već imaju i tako ih dovodi do otkrivanja istine. razvija toleranciju i poštovanje različitosti. jer predstavlja duže. *Popularno predavanje – metoda zasnovana na razgovoru nastavnika i učenika. činjenice. razgovoru nastvnika sa učenicima i u tome je njena osnovna karakteristika. Kod ovog metoda dominira emocionalna komponenta doživljavnja. Nastavnik smišljeno i prema odgovarajućem redosledu učenicima postavlja pitanja na koja oni odgovaraju. Ona se u savremenoj nastavi koristi u onim situacijama kada nastavno gradivo treba doslovno zapamtiti (zakoni. Ova metoda više odgovara starijim učenicima. Veoma dobro utiče na stvaranje demokratske klime u odeljenju i razvijanje takvog razmišljanja.više oslanja na znanje učenika da bi im sadržaj bio shvatljiviji. *Diskusija – ova metoda se sastoji u razmeni mišljenja na odgovarajuću temu. *Predavanje – Od svih pomenutih ovo je najsloženija metoda. *Katihetički razgovor – metoda koja se koristi za proveru znanja i ocenjivanje. > Dijaloška < Dijaloška metoda spada u metode zajedničkog rada učenika i nastvnika koja bi trebalo da dovede do odreĎenih rezultata i postizanja cilja. a ne monotono. Primenjivija je u starijim razredima. Nastavnik je voditelj diskusije i pomaže da se ona odvija u pravom smeru. da bude zanimljivo.

obrada. uzrasnim osobenostima učenika. a onda se pruža mogućnost izbora: dobijaju objašnjenja i podatke. >> PROGRAMIRANA NASTAVA I UČENJE << Teoriji o programiranoj nastavi je izložio američki psiholog Skiner u svom delu ''Nauka učenja i umetnost poučavanja'' nakon što je utvrdio slabosti nastave i učenja u školama.. relativno kratkim prezentacijama o suštini ili delu nastavnog gradiva. Ova metoda podstiče samostalan rad i sticcanje znanja. Ovde spada praktičan rad. od svakog se očekuje da korektno odgovori na pitanja ili reši problem. On je sastavio sistem programirane nastave u kojoj: 1. kratkim koracima iza čega sledi pitanje i tačan odgovor. Na ovaj način učenici se vode od početnog nivoa i idu ka željenom. Potrebno je prethodno izvršiti temeljnu pripremu i laboratorije i učenike uputiti u ceo proces izvoĎenja eksperimenta.Ova metoda sastoji se u sticanju znanja putem štampanog materijala ili teksta. u kom se insistira na detaljnijem izlaganju gradiva npr. sadržaju i specifičnosti nastavne materije. na času i vannjega. onaj ko pogreši dobija neki vid pomoći i objašnjenja kao pomoć. Pretežno se koristi za ponavljanje i utvrĎivanje. neposredno iza toga prima informaciju o tačnosti odgovora. svaki učenik se upoznaje sa sadržajem. Ova metoda je tesno povezana sa formiranjem i usavršavanjem veština i navika. . već i za utvrĎivanje i proširivanje znanja. utvrđivanje.. 2. Osnovna ideja je da putem ispravljanja grešaka učenik doĎe da znanja. Svaki naredni korak je uslovljen prethodnim. . Primena nije ni malo jednostavna. a to je kombinovano programiranje. proizvodni rad.Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika*Laboratorijska metoda – Ovom metodom se učenici osposobljavaju da izvode eksperimente. koja potiče od Kraudera. prirodi. za izradu projekata i istraživanja.). U praksi se pojavio i treći vid. Koristi se ne samo za davanje. Aktivnost učenika je slična naučnom radu. školskom vrtu.Kriterijumi za izbor nastavnih metoda Pri izboru nastavnih metoda trebalo bi da se vodi računa o sledećem: opštem cilju i zadatku vaspitanja i obrazovanja.linearna metoda. a mogu i ponovopreči na linearnu šemu ili dobiti nove zadatke. rad u radionicama. veličini i obimu razreda i stručnoj pripremljenosti nastavnika. *Metoda praktičnih aktivnosti – Cilj praktičnih metoda je sticanje znanja i veština na osnovu praktičnih aktivnosti. nastavno gradivo se izlaže linearno. itd. On smatra da koraci ne moraju biti mali. Nastavna materija se izlaže u delovima. didaktičkom cilju nastavnog časa (predavanje. Pored ove metode ima i razgranata metoda. već nešto složeniji i nudi višestruki izbor odgovora. 3. .

organizacionu jasnost. koji je ustanovljen pre 300 godina i ustanovio ga je Komenski. časovi za prenošenje novog znanja – obrada 3. uvodni časovi 2.Značajna šrednost programirane metode je u individualizaciji i odreĎivanju sopstvenog tempa rada. časovi za utvrĎivanje 4. Nastava je organizovana po razredno-časovnom sistemu. Cilj svakog nastavnog časa je da učeniku obezbedi sistematsko sticanje odgovarajućih znanja. Nastavne metode. Vremensku strukturu. rad u parovima. podela na kurseve po godinama i odreĎivanje programa u svakoj godini. Evo jedne od klasifikacija: 1. Organizacija nastave i 41. Tipovi časova se odreĎuju prema didaktičkim zadacima. individualni. . 39. odreĎenom dužinom rada. Nastao je kao zahtev društvene zajednice i odgovor na potrebe buržoazije. da unapredi samostalno učenje i da doprinese vaspitanju. Postoji puno klasifikacija i didaktika ne izdvaja ni jedan tip kao opšteprihvaćen. U svom delu ''Velika didaktka'' Komenski je obrazložio neophodnost grupnih oblika rada koji se odlikuje: istovremenim početkom svake godine u isto vreme i svakom nastavnom danu. nastava u grupi i timska nastava. Cilj. Ovakav rad i dan danas obezbeĎuje sistematičan rad. časovi za kontrolu znanja Struktura časa podrazumeva tok. Priprema bi trebalo da sadrži. Nastavni čas je glavni element razredno-časovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave. Organizacija rada na času: Oblici rada na času (podela koju je sačinio Klafki) je na frontalni rad. časovi za usavršavanje i razvijanje sposobnosti 5. itd. idejno i emocionalno delovanje nastavnika u kolektivu sa učenicima. Oblici i tipovi nastave. timski. A kao mane uzima se to što se smanjuje interakcija meĎu učenicima i sa nastavnikom. unutrašnju povezanost i meĎusobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata. moguće je diferenciranje sadržaja. podela na razrede prema uzrastu. Uzrast učenika i njihove radne sposobnosti. da učenika osposbi zanjegovu uspešnu primenu. Sadržaj časa (Uvod – Tok –Zaključak).

Pored individualnih zadataka. Domaći zadaci mogu biti pismeni. utvrĎivanje i produbljivanje znanja koja su stečena na času. to svi znate) 42. Postoje različite vrste ekskurzija: u prirodi. >>EKSKURZIJA<< Ekskurzija je oblik vaspitno-obrazovnog rada. Primenom rada u grupi mogu se postići tri pedagoška cilja: jačanje samostalnosti i sposobnosti individualnog učenja. tekuće (organizuju se uporedo sa obradom gradiva). U takvoj nastavi svi učenici obično ispunjavaju sve zadatke i usmereni su na nastavnika. Motivacija učenika za učenje u nastavnom procesu. proizvodnji. u cilju utvrĎivanja). istorijske. razviju interesovanja i obogate iskustvo. Školski i domaći rad učenika. Ovaj rad se pokazao dobar u ponavljanju i vežbanju. Domaći rad je tesno povezan sa školskim radom i zajedno oni čine didaktičko jedinstvo. osposbljavanje za saradnju u grupi. Zasniva se na radu u grupama od 3 – 6 učenika. ovaldavanje primenom praktičnih metoda. . geografske. .Individualni rad je rad u kome svaki učenik samostalno rad. 40. učenici mogu dobiti i . folklorne. estetske. zaključne ekskrzije (na kraju obraĎenog gradiva. usmeni ili praktični.Grupni rad je samostalan rad i učenje u grupi. može i iz različitih predmeta. Nastavnik usmerava rad na ceo razred. Uspeh ekskurzije zavisi od dobre organizacije. . prirodnim bogatsvima i da prošire svoja znanja. istorijskim znamenitostima.Frontalni rad je zajednički rad svih učenika pod neposrednim rukovodstvom nastavnika. Prema mestu u nastavnom preocesu mogu biti: uvodne (imaju za cilj prikupljanje podataka za istraživanje). Domaćim radom učenik se uči samostalnom učenju i usredsreĎivanju na njega. Organizuje se s ciljem da se učenici upoznaju sa kulturnim. (ovo me mrzelo da kucam. Ekskurzije se utvrĎuju godišnjim planom rada škole.. .Rad u parovima je zajednički rad dva učenika.Timska nastava je kada više nastavnika preuzima rad u jednom odeljenju. Cilj domaćeg rada je ponavljanje. biološke. Individualni rad je neophodan u svakoj nastavi jer osamostaljuje učenike u učenju. a potom objedinjava reakcije učenika. kao pojedinac.

Raznovrsnost vežbanja. 3. Uglavnom se odnosi na sažeto ponavljanje suštine.Tekuće ponavljanje – ponavljanje na kraju časa. Svesnost učenika o značaju vežbanja. pismena. utvrĎivanje i veţbanje u nastavnom radu. laboratorijska. Ponavljanje. 4. Ovo ponavljanje je veoma važno zato što istraživanja pokazuju da se u toku letnjeg raspusta zaboravi oko 50% naučenog.ali da bude naepžljiv). Na početku školske godine – s ciljem da se obnovi ranije naučeno gradivo. trebalo bi da se vodi računa o raznovrsnosti zadataka. 44. koji će jasno postaviti ciljeve vežbanja. 2. Proveravanje rezultata nastave – ocenjivanje rada. 43. grafička. Sistematičnost (svaki novi oblik rada bi trebalo da bude povezan sa prethodnim). Nastavnik može da organizuje i druge vrste ponavljanja. Ona mogu biti: usmena. potrebno je jasno im objasniti šta se od njih očekuje i kako da urade domaći.grupne zadatke kao što je istraživanje ili projekat. Završno ponavljanje – sistematizacija gradiva VEŢBANJE Vežbanje je jedan oblik ponavljanja sa naglašenom praktičnom primenom znanja. Da nastavnik bude svestan razlike meĎu učenicima. tehnička. PONAVLJANJE Ponavljanje se organizuje odmah posle nastavnikovog izlaganja novog gradiva radi boljeg usvajanja. Pažnja učenika (on može da razume cilj. Usmerenos ka cilju. . šta se i kako vežba. Poseban problem pri davanju domaćih zadataka je voĎenje računa o stvarnim mogućnostima učenika. uspeha i razvitka učenika u nastavi. Efikasna nastava podrazumeva redovno ponavljanje i vežbanje. voditi računa o obimu i redovno ih proveravati. Za uspešno vežbanje potrebno je da budu zadovoljeni sledeći uslovi: Dobro organizovan i smišljen način vežbanja od strane nastavnika. nastojati da domaći zadatak sadrži suštinu. Ponavljanje posle većih celina – po završetku programske celine ponavlja se suština. stalno ponavljanje naučenog s ciljem ada se na zaboravi i stalno nadovezuje na novo gradivo. kao što su: 1.

pravljenje celine neophodnih aktivnosti.Završno proveravanje. . Za nastavnika to je pedagoški i ljudski akt. plan mora da se odnosi na odreĎeni predmet ili predmete. ali i učenika. sredstva i uslova. Pismena provera. sadržaja. Za uspešno planiranje u nastavi značajni su sledeći zahtevi: 1.treba utvrditi kiličinu i složenost gradiva . izbor aktivnosti. provera znanja u okviru jednog ili više predmeta. a u odreĎenim vremenskim periodima.Prethodno proveravanje. Sistem i kriterijumi za ocenjivanje utvrĎeni su Uputstvom o načinu i postupku ocenjivanja učenika. obično se primenjuje nakon obrade pojedinih nastavnih celina. Planiranje nastavnog rada predstavlja: definisanje cilja aktivnosti. Glavnu osnovu svakog planiranja rada čine: učenici i nastavnici i interakcija izmeĎu njih. Planiranje nastavnog rada Planiranje rada je jedna od najznačajnijih delatnosti u vaspitno obrazovnoj ustanovi. Mogu biti: prijemni. omogućava dalje planiranje. rezultate planiranih uticaja. I mogu se obavljati: usmeno. 2. Davanjem ocene vrši se vrednovanje ukupnog rada učenika. On mora biti: . 3. na taj način se vrši provera znanja kojim je učenik ovladao i daje se odgovarajuća ocena. Provera putem testova Ocenjivanje je veoma složen proces za nastavnika. diferencijalni. Proverava se nivo znanja koje su učenici usvojili tokom perioda. Praktična provera.Tematsko provreravanje. primenjuje se krajem klasifikacionih perioda i na kraju godine. Metode proveravanja i ocenjivanja: Usmena provera. kroz koji se manifestuje nastavnik kao pedagog i čovek.realan i ostvariv. .Proveravanjei ocenjivanje neophodan zadatak nastavnika tokom i na kraju nastavnog procesa. praktično ili kombinovano. utvrĎivanje cilja delovanja. . stiče se uvid u nivo znanja kojim učenici vladaju.Ispiti. Planiranje nastave služi i kao izvestan podsetnik nastavniku. kvalifikacioni. 45. plan mora da obuhvati očekivane ishode. završni. . pismeno. U našoj zemlji ocenjivanje je numeričko (od 1 do 5) i opisno. godišnji. Vrste proveravanja: . na početku školske godine ili prelaska u novi klasifikacioni period.

tromesečni) – ovaj plan čini grupa tematski povezanih celina 3. sekcija. dodatne... povremena.potrebno je voditi o redosledu . koordinator.predvideti tok Planiranje se javlja najčešće u tri oblika: 1. zaključak. GODIŠNJI PLAN RADA – Planiranje celokupnog vaspitno-obrazovnog rada škole. specijalne nastave. nedeljni. broj časa. obavezna je kontrola izvršenih planova. itd. nastavnu jedinicu. bira sredstva za rad.imati u vidu da nisu svi meseci u godini isti . 46. metode. 2. ali sve se više ističe i aktivna uloga učenika. On je aktivni činilac nastavnog procesa. plan saradnje sa roditeljima i institucijama. Ona može biti stalna. Sadrži planove po predmetima. očekivane ishode. fakultativne nastave. PERIODIČNI PLAN RADA (mesečni. tok časa. samokontrola. plan izvoĎenja ekskurzija. klubova. planove slobodnih i vannastavih aktivnosti. odreĎuje ciljeve.. Na kraju. PLANIRANJE NASTAVNOG ČASA – Neophodna je dobra i temeljna priprema nastavnika za uuspešno izvoĎenje časa. Sadrži: ciljeve i zadatke. Srećno svima! . plan rada Ďačkog parlamenta. dopunske.voditi računa o prirodi i specifičnosti nastavnih sadržaja . plan rada odeljenjskih zajednica itd. Nastavnik kao činilac nastavnog procesa Organizator. izborne.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful