Pedagogija (Pitanja i odgovori

)
Szerző: Marijana Tešić, Marija Stevanovic és 12 további a(z) ISPIT ZA LICENCU csoportban · Dokumentum szerkesztése OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE –

1. Značaj vaspitanja za razvoj pojedinca i društva Vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam. Ono se odnosi na sve što ljudi planski, svesno i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što preduzima društvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono što vaspitanik čini u odnosu na društvo. Kako se menjalo društvo tako se menjao i povećavao značaj vspitanja. Vaspitanje je neophodno zbog sve veće količine znanja koje je potrebno da pojedinac usvoji radi uspešnijeg i lakšeg života u savremenom svetu - stvoreno ''društvo koje uči'', a čovek je sam sebe doveo u situaciju da se stalno usavršava i uči, pa je za cilj vaspitanja postavljeno formiranje svestrane ličnosti vaspitanika. Vaspitanje postaje doživotan proces. A kulturan čovek se razlikuje od nekulturnog jer mu je bogatija riznica ciljeva. Značajno je zbog meĎusobnog zbližavanja ljudi i uspešnije komunikacije i predupreĎivanja negativnih pojava kao što su agresivnost, egoizam, izdaja, gramzivost, asocijalnost i drugo. Važno je zbog intenzivnijeg razvoja individualnog karaktera vaspitanika.

2. Mogućnosti i granice vaspitanja Kako mogućnosti, tako i granice vaspitanja leže u nasleĎenim osnovama, uslovima društvene sredine u kojima se ličnost razvija, u pravovremenom i pravilnom organizovanju vaspitanja i u ličnom angaţovanju vaspitanika. Mogućnosti i granice ljudskog vaspitanja su društvenoistorijski uslovljene, jer čovek živi i razvija se u odreĎenim društvenim okolnostima. TakoĎe zavise i od pola, temperamenta, pravovremenog otkrivanja talenta, zdravstvenog stanja, kulturne, religijske i druge tradicije. Faktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosa nazivamo ometajućim faktorima. A važna uloga nastavnika je da naĎe taj balans izmeĎu ovih odnosa, da otkrije sklonosti i sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju.

3. Odlučujući faktori u razvitku ličnosti Bitni faktori koji utiču na razvoj ličnosti su: nasleđe, sredina, vaspitanje i aktivnosti vaspitanika.

NasleĎe je proizvod dosadašnjeg života ljudi i genetska predodreĎenost ličnosti (telesna graĎa, endokrini i nervni sistem). Sredina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik živi. Ovi faktori su meĎusobno povezani i uslovljeni.

4. Vaspitanje i ličnost Vaspitanje je najširi pedagoški pojam i odnosi se na sve što ljudi sistemski, namerno, organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti. Cilj vaspitanja je stvaranje svestrane ličnosti. Proces vaspitanja ličnosti kroz njenu aktivnost i delatnost je višeslojan. *U njemu se mogu izdvojiti tri procesa: 1. proces usvajanja, znanja i umenja – racionalna osnove 2. proces razvijanja psihofizičkih sposobnosti –vrednosna i humanistička 3. formiranje pogleda na svet – vrednosna i humanistička *U toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja možemo izdvojiti tri etape: 1. etapa racionalnog 2. etapa emocionalnog 3. etapa voljnog (Sve tri su jedinstvo misli, osećanja i postupanja) *Osnovna područja razvoja ličnosti se obično dele na: 1. kognitivni razvoj (razvoj volje, intelektualne sposobnosti) 2. afektivni razvoj (stavovi, mišljenja, emocije) 3. psihomotorni razvoj (upravljanje motoričkim aparatima ljudskih organa) Sva tri se uklapaju u pojam vaspitanja u širem smislu.

5. Vaspitanje i društvo

Vaspitanje je delatnost koja omogućava funkcionisanje društva u razvojnom smislu. Vaspitanje je recipročan i povratan odnos razmene koji kroz složene socijalne uslove uključuje sve ljude. Društvena uslovljenost vaspitanja se zapaža još od samih početaka ove delatnosti. Isti oblici vaspitanja pojavljuju se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od drugih. Dakle, vaspitanje je tekovina društvenih odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih ciljeva vaspitanje vodi jednom sveopštem progresu i razvoju. Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, staleškom, klasnom i politilkom strukturom društva. Uložena sredstva jednog društva u vaspitanje višestruko se vraćaju istom tom društvu. Bogatije društvo – bolji sistem vaspitanja.

6. Vaspitanje i kultura Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguću transformaciju nižih oblika postojanja u više i humane oblike egzistiranja čoveka. Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za životne ili profesionalne uloge, već se bavi i stvaranjem svestrane ličnosti, koje u sebi sadrži i elemente kulturne ličnosti. Razvojem kulture razvijano je i vaspitanje. Veza je uvek bila obostrana. Vaspitanje u kulturi ima i produktivni karakter, jer stvara potencijale za novi napredak i razvoj. Vaspitanje je i sredstvo susreta različitih kultura i uporeĎivanja različitosti.

7. Vaspitanje i rad Vaspitanje i rad su dve večito povezane i uslovljene društvene funkcije. Kada se rad pojavio kao osvešćen oblik čovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i način za prenošenje tih čovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja čovek razvija svoje radne osobine i menja svoje individualne mogućnosti. Vaspitanje ne sme u potpunosti biti podreĎeno radu već mora imati i šire ciljeve vaspitanja celovite svestrane ličnosti.

8. Najpoznatije koncepcije ( teorije, škole, pravci vaspitanja ) Naučnici i teoretičari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji način, koja je svrha i pravac vaspitanja. Lista onih koji su težili da daju kompetentan odgovor na to stalno se proširivala. Koncepcije vaspitanja se prvenstveno razlikuju po tome šta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva. One stižu u pedagogiju iz različitih središta društvenih uticaja: od školskih reformatora, od filozofa i naučnika, voĎstva partijskih i revolucionarnih pokreta, religijskih organizacija itd. i bez obzira odakle dolaze ove koncepcije se sistematizuju, meĎusobno konfrontiraju i procenjuju i postaju pedagoške koncepcije. Njih ima u istoriji pedagogije na stotine, neke su vrlo slične, a većina meĎusobno suprotstavljena. Njih nije jednostavno grupisati i razvrstati. → Poljski pedagog Bogdan Suhodolski smatra da se borba vodi izmeĎu dve pedagogije tj. dve pedagoške koncepcije: 1. pedagogija esencije, koja insistira na opštosti, univerzalnosti, trajnosti

i nepromenjenosti, okrenuta je ka budućnosti, ka idealnom (ona govori o tome šta bi vaspitanik trebalo da bude). 2. pedagogija egzistencije, koja insistira na različitosti, individualnosti, pojavnom, prolaznom i promenjivom, okrenuta je neposrednoj sadašnjosti (ona pita šta vaspitanik jeste). → Češki pedagog František Singule smatra da postoji jedanaest pravaca savremene buržoaske pedagogije: reformna, pragmatistička, eksperimentalna, dinamička, psihoanalitičko-individualna, fašistička, socijalna, kulturna, esencijalistička, egzistencijalistička i religijska. → Pravci vaspitanja se mogu podeliti u nekoliko grupa: -Dete -Društvo (Država) čoveka i društva -Bog -Gentska šifra -Vrednosti van samog

-Sam pojedinac

→ Nikola Potkonjak sve značajnije pedagoške koncepcije i autore analizira s obzirom na to kakvi su im stavovi o predmetu , metodama, položaju vaspitanika i sadržaju vaspitanja i obrazovanja. Stare i nove koncepcije vaspitanja nam pomažu da kritički i samokritički gledamo na teorije o vaspitanju i pomažu nam u sprovoĎenju novih ideja.

9. Cilj i zadaci vaspitanja Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili više idealno zamišljen i generalizovan lik čoveka, ličnost određenih svojstava i sposobnosti, koje se žele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog člana određenog društva. Opšti cilj vaspitanja i obrazovanja u našem društvu je slobodna, svestrana ličnost – koju karakteriše bogatstvo ličnosti i njena kulturna osobenost i sposobnost. Tako je cilj vaspitanja svesno razvijanje svih potencijala jedne ličnosti (nasleĎenih i prethodno stečenih), njihovo bogaćenje i objedinjavanje u raznovrsnosti, razvijanje kritičkih sposobnosti, osposobljavanje ličnosti za stalno usavršavanje. Ciljevi vaspitanja se stalno moraju redefinisati i menjati u skladu sa opštim društvenim promenama i potrebama ljudi. Ono što odreĎuje ciljeve i zadatke vaspitanja je: Društvena zajednica utiče na prirodu i formulaciju ciljeva i zadataka vaspitanja svojim ureĎenjem; Priroda i karakter ljudskog rada, razvijenost sredstava za rad, podele u radu, položaj pojedinca u sferi proizvodnje; Ideološka i politička shvatanja i sistem vrednosti koje društvo i pojedinci proklamuju; Saznanja o čoveku i njegovoj prirodi; Tradicija; Stanje pedagoške nauke, srodnih nauka i izgraĎenost sistema vaspitanja, posebno školstva; Poloţaj, ţelje, potrebe, interesi i ambicije samih ličnosti.

Zatim su se iz filozofije ''majke svih nauka'' početkom 19.. nacionalni. Teško je tačno i precizno odrediti kada nastaje pedagogija kao nauka i kada vaspitna praksa postaje pedagoška teorija. odrasli). Zadaci estetskog vaspitanja (stvaranje lepog u društvu) 4.PEDAGOGIJA – 11. Kao što su se vaspitanjem. Na samom . češkog pedagoga Jana Amosa Komenskog. Na formiranje ciljeva i zadataka vaspitanja utiču opšti i posebni ciljevi konkretnog društva u kome se vaspitanje odvija (individualni. naučni. veku. a zadaci vaspitanja na pitanje šta bi trebalo da uradimo da taj cilj ostvarimo. formiranje radnih navika i umenja.). društveni. s kolena na koleno. ideološki. razvijanje stvaralačkog stava.. Do toga je dolazilo postepeno i na različite načine u različitim epohama. prema nastavnim predmetima i programima. Prve forme uopštenog vaspitanja postavljeni su kroz filozofiju. školski. Prvim značajnim pedagoškim delom se smatra ''Didactica magna''. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktičnom radu Cilj vaspitanja odgovara na pitanje šta ţelimo. Ciljevi vaspitanja su sastavni deo društvene svesti o potrebama. prema nivou: društvene kompetentnosti (ustav. → Jedan opšti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane ličnosti: 1. Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke Vaspitanje je oduvek bilo predmet proučavanja. prema programskim celinama. Zadaci umnog i radnog vaspitanja (usvajanje naučnih znanja i sistema vrednosti. Za društvene i lične ciljeve važno je da budu konkretizovani i formulisani tako da ih svaki pojedinac veoma jasno shvata i razume. itd. propis). tako je to iskustvo odabirano i uopštavano. moralnih osećanja.. pa mnogi taj trenutak smatraju za zvaničan početak pedagogije kao nauke. Ciljevi vaspitanja se sprovode na svim nivoima i svim područjima vaspitnog rada. prema uzrastu (predškolski. Zadaci društveno-moralnog vaspitanja (izgradnja moralne svesti.10. prenosila životna i radna iskustva. Zadaci fizičko-zdravstvenog vaspitanja (očuvanje i jačanje zdravlja) . pa sve do ciljeva i zadataka jednog nastavnog časa. mogućnostima i pravcima društvenog razvoja. veka izdvojile posebne nauke. prema vrstama škola i vaspitnoobrazovnim institucijama. kojim je postavio najznačajniji kamen temeljac pedagogije u 16. tako i pedagogija. Grči filozofi su u svojim delima prvi govorili o vaspitanju i njegovom značaju. zakon. Istorija vaspitanja je starija od istorije pedagogije. ekonomski. odnos prema zajednici i drugima) 3.) 2.

a vaspitanje su obavljali sveštenici. Nastava je organizovana na maternjem jeziku. pedagoška antropologija. koja će proučavati vaspitanje. usvajanje običaja i verovanja zajednice. pedagogija dolazi do odreĎenih naučnih saznanja o vaspitanju i otkriva veze i zakonitosti. filozofija vaspitanja. veka pojavio se i Herbart. 3. Kroz istoriju se pokazalo da su mnogi značajni pedagozi bili i pokretači promena u društvu i težili ka njegovom razvoju. kako se razvijalo. a ne jedini osnivač pedagoške nauke. Deskriptivna funkcija – opisuje vaspitanje kao pojavu. gramatička i retorska. U Indiji je bilo organizovano učenje samo za najviše kaste i učilo se iz veda. kada i u kakvim uslovima je nastalo. Stalno se bogati novim dostignućima. Dinamička funkcija – ogleda se u njenom doprinosu razvoja vaspitanja i predviĎanju kakva bi škola i vaspitanje trebalo da budu. Vreme je pokazala da je neophodno konstituisati jednu celovitu nauku – pedagogiju. U novom veku graĎanski stalež postaje osnovan snaga društvenog razvoja. 2. Zasnivalo se na prenošenju iskustava neophodnih za opstanak i održanje. za koga je bolje reći da je sistematizator. već i kako ga organizovati i voditi oko i sa vaspitanikom da bi se ostvario cilj. pojavom privatne svojine i viška vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih socijalnih podela. Stari Kinezi su takoĎe opismenjavali bogatije. Izdvajaju se učeniji ljudi koji vrše delatnost vaspitavanja i obrazovanja. ekonomija obrazovanja idr. već se usavršava. Pedagošaka teorija koja izvire iz prakse – ona daje ideje za ostvarivanje bolje prakse. Sparti i Rimu. Uopštavanje pozitivnih iskustava je jedan od najstarijih metodoloških pristupa. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoške nauke Istorija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju društva. sistematizacijom i uopštavanjem pozitivnog pedagoškog iskustva. TakoĎe za bogatije članove društva. a samim tim i vaspitanja. U tom smislu su se razvile i pomoćne discipline: pedagoška psihologija. Atina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske ličnosti. a ne na latinskom. U Rimskom carstvu se izdvajaju tri vrste škola za dečake od 7 do 16 godina: elementarna. Razvojem društva i sredstava za rad. Posebno se ističu tri funkcije pedagoške nauke: 1. 12. Predmet pedagogije je vaspitanje i to ne samo tako kako postoji. U srednjem veku vaspitanje je staleško (sedam riterskih veština za feudalce). U prvobitnoj zajednici vaspitanje još uvek nije bilo izdvojeno u posebnu društvenu delatnost. Najstarije ljudske civilizacije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od varvarskih plemena koja su ih okruživala (U Sumeru su postojale škole i klinasto pismo pre 3000godina. Omogućeno je velikom broju dece da se uključi u školovanje (škola za sve bez obzira na rasu i poreklo). U nastavu se . ali nije prevaziĎen. Percijanci su obraćali pažnju na fizičko zdravlje. itd) Za antičko drutšvo vasitanje se obavljalo u Atini. Analizom.početku 19.

Na prelazu iz srednjeg u novi vek: Jan Amos Komenski – Didactica magna. 20. Ţan Ţak Ruso – zastupa interese sitne buržoazije. gde kritikuje feudalno vaspitanje. Pestolaci – ističe se kao veliki učitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema deci. na maternjem jeziku.uvode realije (tekovine prirodnih nauka). zalagao se za smišljeno vaspitanje u predškolskom periodu. religijskih zabluda. Franso Rable – u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritički opisuje odnos oca i sina. Mišel Montenj – u ''Esejima'' kritikuje učenje napamet i bez razumevanja. Napisao ''Kako Gertruda uči svoju decu''. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela Sokrat – Platon ''Drţava'' – Aristotel (svi u svojim delima govore o vaspitanju) Kvintijan – prvi po svojim delima pravi pedagog – vodio retorske škole i razradio metodiku govorništva. Dţon Lok – bavi se pitanjem vaspitanja dece viših staleža i porodičnim vaspitanjem. Socijalistički ureĎene zemlje nastavljaju tendenciju karakterističnu za industrijsko društvo. ustaje veoma oštro protiv društvene nejednakosti. smatrao da bi sadržaj obrazovanja trebalo da čine realne nauke. Raste potreba za visoko obrazovanim kadrovima. u njoj su sadržani interesi celog naroda. 13. Škole se grade i opremaju o trošku države.popularan tokom 19. veka) dovešće do masovnog obrazovanja. U periodu humanizma sve više se govori o vasitanju.Na samom kraju 20. veka smanjuje se potreba za fabričkim radnicima. despotizma. Industrijska revolucija (kraj 19. ureĎuje školu koju zovu ''dom radosti''. a povećava u sektoru obrazovanja. sačinio raazredno-predmetnu-časovnu nastavu. bio je protivnik stvaranja državnih škola i smatrao da država ne bi trebalo da brine o školovanju radničke dece i sirotinje. i poč. . Princip očiglednosti se proklamuje. Donose se ''školski ustavi''. bavio se pitanjem didaktike. Vitorino da Feltre – učitelj novog tipa. On oštro kritikuje srednjevekovno vaspitanje. Herbert Spenser . on traži opštu obaveznu školu. veka u Engleskoj. Erazmo Roterdamski – ''Pohvala ludosti''.

Neki od njih su: Mirijevski. veka organizovali prvu školu po ugledu na ''Opšti školski red''.Najpoznatija dela ''Pedagoška poema'' i ''Zastave na kulama''. Nije se slagao sa Rusoovim idejama. Svetozar Marković. Dositej Obradović. ruski pedagog. asocijativna. Dţon Djui – istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. nastava i disciplina. Pedagogiju je sa opštih društvenih ciljeva usmerio na konkretne životne ciljeve. već više o istaknutim pojedincima. Nestorović i Mrazović. Osnovna sredstva koja ističe za ostvarenje tog cilja su : upravljanje decom. sistematična i metodična – formalni stupnjevi nastave. Napisao ''Pedagogija i demokratija'' Anton Semjonovič Makarenko – najpoznatiji pedagog socijalističke epohe. koji su krajem 18. U 20. pa nije ni čudo što su ga fašisti hvalili. spadaju u najpopularnije pedagoške knjige u svetu. veku se teško može govoriti o pedagoškim klasicima. demokrata po ubeĎenju. Za razvoj prosvete i školstva u Srbiji zaslužni su mnogi. Vasa Pelagić. 14. Sistem naučnih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama Razvijenih naučnih disciplina ima u pedagogiji onoliko koliko ima razvijenih područja vaspitnoobrazovnog rada: Područje vaspitno-obrazovnog rada Naučna disciplina u pedagogiji Vaspitanje u porodici Porodična pedagogija Vaspitanje predškolske dece . Po njemu nastava mora uvek biti jasna. Po njemu je ta cilj izgraĎen na osnovu moralnog religijskog shvatanja. Nastojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu nauku zasnovanu na etici i psihologiji. Milan Milićević.Johan Fridrih Herbart – od svih pomenutih se najviše izdvaja ovaj nemački pedagog. Njegove pristalice su stvorile pokret – herbartijanstvo. Vujanovski. Vuk Karadžić. Prema Herbartu pedagogija bi trebalo da utvrdi cilj (što je izvesna novina). Ušinski – veoma odlučan antiherbartovac. Prvi koji je pokušao da povuče razliku izmeĎu pedagogije kao teorije i kao prakse. radio na prevaspitavanju mladih socijalnih slučajeva u vaspitno-radnim kolonijama.

u uslovima nastave Didaktika Vasp. .prema uzrastu vaspitanika (predškolska. internatska. školska. i vasp. andragogija Vasp. pedagogija odraslih). vanškolska pedagogija). u internatima i domovima Internatska. i obr.prema mestu izvođenja vaspitanja (porodična. . domska pedagogija Obraz. u industriji Industrijska pedagogija Vaspitanje u slobodno vreme Pedagogija slobodnog vremena Pojedine naučne discipline možemo klasifikovati prema drugim kriterijumima: .Predškolska pedagogija Školsko vaspitanje Školska pedagogija Visokoškolsko obrazovanje Viskoškolska pedagogija Obrazovanje i vaspitanje odraslih Pedagogija odraslih. dece ometene u razvoju Specijalna pedagogija Vojno vaspitanje Vojana pedagogija Vasp.

sudbina. Pedagogija je naročito zainteresovana za razvoj pojedinih filozofskih disciplina kao što su : etika. sistem vrednosti. šta je to društvo. itd. cilj. meĎusobno povezane i prožete. Pedagogija nije zatvoreni sistem i u tesnoj je vezi sa drugim naukama. teorija saznanja. Metodologija pedagoških istraživanja je put proučavanja. .longitudinalna (razvoj pojave u jednom dužem periodu) i transferzalna (u istom trenutku) .fundamentalna (osnovna pitanja pedagogije. estetika i drugo.primenjena (operativna. onda je ona neizostavna i u pedagogiji. + Psihologija: Srodne nauke. kakva je njegova priroda. Pedagoška istraživanja su vrlo raznovrsna.razvojna (predviĎanje daljeg razvoja vaspitanja). + Filozofija: Filozofija teži da odgovori na pitanja čovekove egzistencije (šta je čovek.teorijska i empirijska . a pošto se sociologija bavi proučavanjem društva.istorijska. kao što su priroda i karakter vaspitanja. koji su njegovi osnovni mehanizmi itd. logika. futurološka pedagogija). Osnovna su: . Povezanost pedagogije i filozofije proističe iz prirode vaspitanja.prema vremenu poučavanja (istorija pedagogije. . unutrašnjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja. 15. Naučno istraţivanje pojava u oblasti vaspitanja i obrazovanja – Metodologija pedagoških istraţivanja Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost čiji je cilj otkivanje i utvrĎivanje zakonitosti. pre svega to su metode. Sva ta pitanja su u osnovi pedagoških koncepcija. savremena.).. predmet). praktična) Polazeći od drugih kriterijuma pedagoška istraživanja se mogu podeliti na: . + Sociologija: Vaspitanje je društveno uslovljeno. misija. tehnike. život. savremena i prognostička . instrumenti i uslovi naučnog saznavanja u području vaspitanja.

Postoje tri vrste pitanja u upitncima: otvorenog tipa. a to su: 1. koji su često bili jednostrani i suprotni. sociometrijski testovi. koja se mogu uraditi za 30 minuta. To su testovi. konkretizacija zadatka 3. tehnika i instrumenata. u suprotnom rezultat neće biti tačan. jednostavan i praktičan i diskriminativan tj. Tako s jedne strane se javio metodološki deduktivizam (koji je težio da svede pedagogiju na normativnu disciplinu) i metodološki induktivizam (deskriptivna pedagogija). kako prouččavati. 16. pomoću kojih metoda. upitnik služi za prikupljanje podataka u vezi sa stavom. Izbor metoda. upitnici. Pisanje izveštaja i objavljivanje Uzorak mora verno da oslikava svoju popilaciju. Izbor i formulacija predmeta istraživanja 2. mišljenjem. pouzdani. zatvorenog i kombinovanog. Optimalna dužina upitnika je 25 pitanja. Prikupljanje podataka 6. anketnih listova i slično) Istraživački instrumenti su sredstva kojima se prikupljaju činjenice u okviru istraživnja. . Analiza rezultata i izvoĎenje zaključaka 8.U istorijskom razvoju pedagogije poznati su različiti metodološki pristupi u istraživanju pojava u vaspitanju. tehnika i instrumenata 4. mora jasno da izdvaja ono što se meri. OdreĎivanje cilja. Anketa tj. Preciziranje populacije i uzoraka 5. interesovanjima ispitanika. anketni listići. To često mogu biti mišljenja o aktuelnom problemu. obuhvatan. protokol posmatranja. Svako istraživanje vaspitnih pojava mora da ima logičan tok i da odgovori na osnovna pitanja: šta proučavati. Instrumenti moraju biti tačni. Praktična pitanja izrada naučno-istraţivačkih instrumenata u pedagoškim istraţivanjima (izrade testova znanja. Odgovori na ta pitanja se dobijaju razraĎenim etapama istraţivanja. skica za intervju. Obrada podataka 7.

UporeĎivanje - 17. Uporišne tačke u razvoju škola se mogu izdvojiti na sledećinačin: a) predinstitucionalni period – prenošenje iskustva. u periodu njenog najintenzivnijeg razvoja. On je okosnica svakog sistema vaspitanja. testovi inteligencije itd.Višestrukog izbora SreĎivanje (poreĎati po redu) . osnovna i srednja škola. Najpre su se pojavile pisarske. (predškolske ustanove. Najčešće su u upotrebi testovi znanja.Dvočanog izbora (Da / Ne ) . srednje. Kroz istorijsku borbu i promene i razvoj društva došlo se do ''obrazovanja za sve''. Osnovno obrazovanje je obavezno i jednako za sve.Intervju je namerni.On bi u sebi trebalo da sadrži raznovrsne tipove zadataka. verovanja i navika b) škole skriba – čitanje i pisanje c) škole čitanja. pitanja. Da bude tako sastavljen da svaki vaspitanik može bar nešto da uradi. Pravo na školovanje su imali bogati.Prisećanje Dopunjavanje . osnovne. svešteničke i činovničke škole. visokoškolske ustanove) Školski sistem je jedan od činioca sistema vaspitanja (pored šireg pojam sistema obrazovanja. Testovi. cilj. Škola i školski sistem. prethodno isplanirani razgovor sa pojedincem ili grupom. Mora se voditi računa da ispitanik prethodno bude upoznat sa temom. Prve škole su se pojavile u direktnoj vezi sa društvenim razvojem najstarijim ljudskim zajednicama. vreme. testovi interesovanja. posebno zato što pokriva najduže razdoblje organizovanog vaspitanja i obrazovanja jedne ličnosti u toku života. U sistem školstva spadaju dečji vrtići. testovi umešnosti. Ona je najznačajnija ustanova savremenog društva. pošto se ove ustanove meĎusobno povezane i osnovni cilj im je vaspitna delatnost. pisanja i računa d) sholastička škola – religija i klasični jezici e) klasična srednja škola – u periodu humanizma i renesanse . od lakših ka težim. Tipovi zadataka su: . Za rad nastavnika posebno je značajno da poznaje postupak izrade testova znanja. mesto. Od tradicionalnog do savremenog školskog sistema. trajanje i statička obrada na kraju.). više i visoke škole i škole za odrasle. Sadrži: temu. Škola kao institucija je u stalnom procesu menjanja i usklaĎivanja sa potrebama i promenama u društvu.

Na maternjem je jeziku. moralnom vaspitanju (na osnovu ličnog iskustva. Konstituisanje celovitih školskih sistema počelo je stvaranjem industrijskog društva.matematičke. . likovnom i muzičkom vaspitanju. priprema za polazak u školu. urednost). Savremena škola teži otvaranju. . U njima se vodi računa o fizičkom vaspitanju. Nije selektivna. Mogu biti gimnazije (opšte.f) realne gimanzije – u razvoju industijskog društva g) politehnizacija školskog obrazovanja – kao izraz razvoja nauke i tehnike h) raznovrsnost modela školskih institucija Tradicionalna škola je bila usko povezana sa crkvom. radnom vaspitanju (navike). boljoj unutrašnjoj povezanosti. Otvorena je prema porodici i lokalnoj zajednici. Obavezna je i besplatna za sve. Pruža osnovna znanja.Više škole obrazuju kadrove VI stepena obrazovanja i pertežno traju tri godine. estetskom vaspitanju (čistoća. rad i učenje.Osnovna škola – Ona je vaspitno-obrazovna ustanova i u njoj se najsistematičnije i najorganizovanije ostvaruju zadaci osnovnog vaspitanja i obrazovanja. specijalne) i srednje stručne za obrazovanje odreĎenih profila. Sve to kroz igru. intelektualnom razvoju sposobnosti pažnje i pamćenja. a naročito razbijanju uniformisanosti. Ima naglašenu vaspitnu ulogu. Ima opšteobrazovni karakter. Državna institucija. kroz pohvale. a kasnije i sa državom. . a fakulteti VII stepena i pretežno traju od 4 do 5 godina. jezičke. Odvojena od crkve. Najmasovnija. razvoju mašte i govora. Jedinstvena u osnovi i ista za svu decu. ali u despotski ureĎenim društvima i pri crkvi. .Predškolske ustanove – Obuhvata vaspitanje dece od 3 do 6 godina i u tom periodu razvoj deteta je najintenzivniji.Srednje škole – Srednje su zato što se nalaze u sredini izmeĎu osnovne škole i viših i visokih škola. Traju 3 ili 4 godine. Odlike: Traje u periodu od 7 do 15 godina i osmorazredna je.Visoke škole i fakulteti – Pružaju visko obrazovanje iz odreĎenih oblasti i spremaju kadara za različite granu u privredi. društvu i kulturi. I pre toga su postojali školski sistemi. nagrade i kazne). .

Škola kao pedagoški i kulturni centar lokalne sredine Nastava je svakako osnovni. rad organizacija i sl. Ona postaje mesto gde se razvijaju bogati meĎuljudski odnosi i ona vaspitno deluje na decu.Organizovanje izleta i ekskurzija 19.18. Otvorenost škole se ogleda u njenom uticaju na graĎanje u okruženju. Ali nije i jedini. Savremena kritika škole započela je u drugoj polovini 20. Savremena škola podrazumeva i niz drugih aktivnosti koje za cilj imaju celovitiji pedagoški razvoj učenika. radionica.Ona organizuje kolektivni pedagoški rad za one koji sporije napreduju u radu (posebno osnovan škola). najsistematičniji i najorganizovaniji oblik vaspitno-obrazovnog rada škole. a ne samo uče teorije o njemu. Škola postaje mesto gde se odvija život.Nastava je svakako njena centralna aktivnost i osnovna obaveza u školi. koja i sada potresa svet. 21. U okviru nje se nalaze obavezne. Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene škole Savremena škola ima veoma bogatu strukturu raznovrsnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti. ne samo sa učenicima već i sa predškolcima. opremanje savremenim sredstvima. vannastavne aktivnosti. veka.. fakultativne aktivnosti i profesionalna praksa. ''otvorena škola'' itd. roditeljima. čime se omogućava da se oni ostvare i ispolje kao svestrane ličnosti. Profesionalna orijentacija i informisanje su aktivnosti škole. Savremena kritika škole kao institucije Sa pojavom krize u društvu dolazi i do krize i kritike u školstvu. . bivšim učenicima. ''slobodna škola''. upravo kada su se pojavili prvi znaci krize industrijskog društva i najave snažne naučno-tehnološke revolucije. naročito 1968. susedima.. . osposobljavanje nastanika za nove uloge itd. sekcija. baletsko i muzičko obrazovanje . Javili su se zahtevi za reformom škola sa raznim idejama ''škola bez zidova''. muzeju. Kulturna i javna delatnost škole pokazuje da deca u nju rado odlaze i da su uključena urazne kulturne aktivnosti. ''učenje bez škole''. galeriji. lokalnom zajednicom. Te organizacije su često ili gortovo uvek povezane i sa životom i .Rad u biblioteci. izborne. obrazovanja odraslih. u saradnji sa preduzećima. pravi ekološke programe i organizuje sekcije i razne dečje organizacije. Ovaj preobražaj podrazumeva preureĎenje škole.Organizovanje predškolskog vaspitanja. stvaranje nove klime u razredu i školi. Brojne su vannastavne i slobodne aktivnosti koje škola organizuje u okviru svojih klubova. -Zatim društveno koristan rad. .

neorganizovanomi neplanskom toku. sklonosti. što je atmosfera mirnija i slobodnija. a vaspitanje jedna od osnovnih funkcija. ako se ne izvršava na pravilan način. Za unošenje podataka odgovorni su učitelji. . Na osnovu dobrog poznavanja svojih vaspitanika. kao i individualne osobenosti svakog vaspitanika. Slobodno veme ne bi trebalo da se shvata kao vreme neorganizovanog lenstvovanja i dosaĎivanja. televizije. On. interesovanje. već kao korisno utrošeno slobodno vreme na vršenje raznovrsnih aktivnosti. Kao što su: bavljenja . ponašanje. Neophodnost poznavanja i praćenja razvoja ličnosti učenika U vaspitnoj delatnosti neophodno je poznavati ličnost vaspitanika. razredne starešine i nastavnik fizičkog vaspitanja. vaspitni značaj sredstava masovnog komuniciranja (štampe. porodične i društvene obaveze. Ona je istovremeno i osnovna ćelija složenog društvenog sistema. TakoĎe ti podaci mogu da posluže i za istraživanja s ciljem unapreĎivanja vaspitnog rada. Što je bliskost i poverenje u porodici veće. vaspitač može da određuje položaj i aktivnosti vaspitanika.Vaspitanje u porodici – Porodica je osnovno socijalno okruženje u kome se ličnost razvija. članovi porodice su prvi vaspitači i uzori deteta u njegovom najznačajnijem periodu razvoja i njihov uticaj je veliki. koji sadrži osnovne podatke. opšti sud odeljenjskog starešine. Škola i njeno okruţenje: vaspitanje u porodici. Njegov uticaj je veliki. vaspitanje u slobodno vreme. rutinskom. Lokalna sredina i roditelji se uključuju u rad i život škole. majka obezbeĎuju negu za fizičko održanje deteta. radija. faktore koji utiču na taj razvitak. roditelji. bira sredstva rada i najoptimalnije metodske postupke. gde se ne uči samo o životu već se život u njima i odvija. a njegove posledice trajne. može veoma negativno uticati na razvoj ličnosti i ostaviti brojne posledice. prateći razvoj svoje dece i učestvujući u njemu. 20. 22. koje su predmet interesovanja ličnosti. filma i pozorišta). zdravstveno i fizičko stanje. karakteristike etapa kroz koje prolazi. U našim osnovnim školama podaci se evidentiraju u ''Lični karton učenika''.Vaspitanje u slobodno vreme – Pod slobodnim vremenom podrazumeva se ono vreme koje nastupa nakon što izvršimo sve svoje radne. posebno. Neophodno je poznavati opšti proces razvitka ličnosti. ali i školski lekar. vaspitanje i obrazovanje odraslih . školske. Vaspitanje se ne može prepustiti slučajnom. to su veće šanse da se izgradi i razvija jedna svestrana ličnost. Porodica je najznačajniji faktor u vaspitanju i razvoju ličnosti: brak i porodica su osnovno i najpovoljnije mesto za obezbeĎivanje biološke reprodukcije čoveka. Tako škole postaju svojevrsni pedagoški i kulturni centri lokalnih sredina. društveno ponašanje i zaduženja u školi.radom u lokalnoj sredini. Plansko i sistematsko praćenje vaspitanika i prikupljanje podataka o njemu bi trebalo da bude u službi pedagoškog rada i da pomogne u razvoju i otklanjanju eventualnih problema.

Njihovi sadržaji su popularni. kulturni centri. kulturne centre i razne klubove. Radio i televizija – nam često omogućavaju da se osećamo graĎanima čitavog sveta. ako učenici i sami ureĎuju časopis u svojoj školi. radnički i narodni univerziteti. METODIČKA PITANJA VASPITNOG RADA . Listovi namenjeni deci . Organizovanjem filmoteke u školi. Didaktički značaj televizije je u tome što približava stvarnost i budi interesovanja u procesu saznavanja. Danas su ti slučajevi retki. Njihov cilj je da informišu decu i podstaknu stvaralaštvo.Vaspitanje i obrazovanje odraslih – U prošlosti se ''obrazovanje odraslih'' smatralo za osnovno obrazovanje odraslih koji ga nisu stekli u periodu kada je to bilo predviĎeno. Film – pored toga što je veoma popularan i dobro poznat svima još na najranijem uzrastu. jer u tom smislu gubi značaj kao slobodna aktivnost. Posebno je dobro. rad na filmu i bavljenje filskom tehnikom mogu biti od velikog značaja za vaspitanje i razvoj svestrane ličnosti. Veoma je važno da sredstva javnog informisanja ne budu jednosmernog karaktera i da pozitivno utiču na razvoj i vaspitanje pojedinca i obogaćuju njegov kulturni i društveni život. Ono se danas više smatra ''doživotnim obrazovanjem'' jer se čovek kroz čitav svoj život usavršava i uči. Na ovom polju poseban značaj imaju institucije: posebne škole za odrasle i obrazovni centri pri fabrikama i preduzećima. Samo pravilno okorišćeno slobodno vrememože ispuniti svoju svrhu razvoja i unapreĎenja vaspitanja. hobijem. pozorište. Preko njih se informišemo o svemu što se dogaĎa u celom svetu. Isto tako ono ne podrazumeva nametanje bilo kakvih aktivnosti. stripovima. kulturnog i sportskog sadržaja. . pa se kasnijim školovanjem to nadoknaĎivali.Vaspitni značaj sredstava masovnog kumuniciranja – Danas su sredstva masovnog komuniciranja neminovna. .imaju poseban društveni i pedagoški značaj.rekreacijom. redovne škole koje organizuju programe za odrasle. osnivanjem ''Kluba ljubitelja filma''. odlazak u prirodu. pa se pojam ''obrazovanje odraslih'' danas odnosi na usavršavanje i obrazovanje odraslih u okviru njihovih profesija i šire. ilustracijama i naučno-popularnog. iniciranjem rada u klubu i osposobljavanjem nastavnika za rad. preko njih se upućujemo i informišemo o najznačajnijim dešavanjima u društvenom životu. razvija sposobnost opažanja. film može biti veoma zanimljiv oblik stvaralaštva samih učenika. savetovališta itd. atraktivni i dinamični sa slikama. galerije. Takvi su zahtevi savremenog društva da pojedinac ne može da očekuje da je završetkom školovanja završio i sa obrazovanjem i vaspitanjem. Pored informativnog programa od posebnog su značaja obrazovni programi namenjeni deci.

TakoĎe. Menjaju se i njihovi nazivi i sadržaji. a demokratičnost je određeni način ponašanja i međusobnih odnosa u procesu vaspitanja. Ovaj princip zahteva odreĎene pogodnosti. . Prihvatajući ovaj princip.Princip svesne aktivnosti – Svesna aktivnost je uslov i rezultat vaspitanja. specifična adaptacija metoda.Opšti principi vaspitnog rada Principi su rukovodeća načela kojih se moramo pridržavati u vaspitnom radu. nastavnik više nije u centru aktivnosti. Nastavnik usmerava naučne sadržaje ka ciljevima vaspitanja i obrazovanja i on je posrednik u tom složenom procesu.Princip humanosti i demokratičnosti vaspitanja – Humanost je određeni obavezujući stil ponašanja vaspitanika. Nastali su na osnovu formiranja bogatog pedagogškog iskustva. ovaj princip ima snažno motivaciono dejstvo. kad god su u mogućnosti. Principi vaspitanja sadrže i odreĎenu regulativnost (govore o odreĎenim odnosima koji vladaju u vaspitanju). tu su i široki prostori kulture.23. umetnosti i dr. Demokratičnost podrazumeva organizaciju vaspitanja za sve bez izuzetaka. Oni su predpostavka za uspešan rad. obavezuju se da će. ako što je adekvatna priprema i razrada sadržaja. osposobljenost nastavnika i pripremu učenika. sredstva i oblik vaspitanja. ali najveći broj čovekovih životnih aktivnosti počiva na naučnim posmatranjima i dokazima. pedagoška nauka formuliše i četiri principa postupnosti (još od J. svi koji rade u oblasti vaspitanja. Pravila . Tradicionalne pedagoške teorije su smatrale da je ličnost već sudbinski odreĎena i da je vaspitanjem treba podsticati i pratiti. Principi su uslovljeni društveno i psihofizički. od poznatog ka nepoznatom i od prostog ka složenom. Komenskog): od bližeg ka daljem. Nauka nije jedina koja čoveku otkriva svet. Nauka bi trebalo da bude u službi razvoja vaspitanja i poštovanjem ovog pravila nikako ne bi bilo dobro otići predaleko u scijentizam. korelativnost i integrativnost (funkcionalno povezuju vaspitni rad na svim nivoima). gde sve ličnosti imaju isti tretman. Ovde se radi o opštem stavu ličnosti prema svom okruženju i shvatanju i boljem razumevanju zakonitosti po kojima ono funkcioniše. Nema univerzalno važećih principa koji bi važili za sva vremena i škole u različitim društvima.A. od lakšeg ka težem. Ovaj princip mnogi tumače i kao princip pozitivne vaspitne usmerenosti u vaspitanju. Dok savremene teorije smatraju da je vaspitanik u mogućnosti da menja i usavršava sebe kroz svoje svesne aktivnosti. već se učeniku daje mogućnost da sam kreira i učestvuje u sopstvenom procesu napredovanja. Do svesne i stvaralačke ličnosti se može doći samo kroz raznovrsnu i punu aktivnost same ličnosti. . normativnost (odreĎuju najbitnije norme ponašanja).Princip naučne zasnovanosti i pozitivne vaspitne usmerenosti – Sve aktivnosti koje čine vaspitanje trebalo bi da budu zasnovane na nauci. celshodnost (jasno usmeravaju vaspitni proces). koristiti naučna istraživanja i dostignuća u svom vaspitnom delovanju. U okviru principa vaspitanja. . Zahvaljujući njima vaspitanje nije prepušteno improvizaciji i ličnom nahoĎenju pojedinaca.

poštovanju. Jedinstvo delovanja povećava snagu i moć vaspitanja i osigurava njegovo uspešno sprovoĎenje. pronalaženja dokaza. Opšte metode vaspitanja ličnosti i sredstva koja se najčešće koriste u vaspitnom radu Metod je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja. podsticanja i sprečavanja. a kao opšte metode javljaju se sledeće metode: ubeĎivanja i uveravanja. naučno dokazane i praktično proverene. Svako ko organizuje vaspitni proces trebalo bi da vodi računa o individualnim karakteristikama svakog pojedinca. One bi u sebi trebalo da sadrže karakteristike koje su najdelotvornije. u želji da se pomogne. siromašnijih i bogatijih. .). pa su jedni isticali jedan. Prema njima je potrebno odabrati odgovarajuću pedagošku meru. škola.ponašanja i odnosi su regulisani i nekim meĎunarodnim zakonima kao što su Konvencija o pravu deteta.. vredno. razradu sadržaja. veţbanja i navikavanja. Nastavnik koji organizuje vaspitne delatnosti. -Metod ubeĎivanja i uveravanja – Može se reći da se ova metoda bavi onim što je večito. vaspitanje se ne sme svoditi samo na jedan od činilaca npr. istinito. One označavaju relativno ustaljene postupke koji su se pokazali efikasnim. Cilj ovog principa je osposobljavanje pojedinca da se lakše integriše u socijalne tokove. pitanje meĎusobnih odnosa onih koji znaju prema onima koji ne znaju. zaključivanja. i sl. lažno uvredljivo itd. jer individualizacija je jedino moguća u okviru neke socijalne zajednice. MeĎutim cilj je u objedinjavanju oba. Postoje različite podele metoda u vaspitanju.Humanost se pre svega u veri u čoveka i ljubav prema čoveku. ali i iz ličnog iskustva. dužan je da izvrši humanizaciju i demokratizaciju svih uslova u kojima se vaspitanje odvija. a jedni drugi. Vaspitanje je samo po sebi humana delatnost jer je u potpunosti posvećena čoveku. crkva. . Metode nam odgovaraju na pitanje ''Kako postupati'' da bi cilj bio ostvaren. ali i isto tako i stalno promenjivo u vaspitanju: šta je dobro. 24. iskrenim odnosima. jer će tako uppadati u protivurečnosti i stvarati prepreku ka formiranju jedne celovite svestrane ličnosti.Princip jedinstvenog delovanja svih činilaca vaspitanja – Cilj vaspitanja je jedinstven i potrebno je jedinstveno delovanje svih činilaca (pojedinac. O svemu ovome učenici saznaju kroz činjenice koje im nastavnik prezentuje.. roditelji. a šta loše. Pitanje demokratičnosti vaspitanja je unutrašnje pedagoško pitanje. . posmatranja. oblik i postupak vaspitanja. sredstvo. moćnijih i nemoćnijih – poštovanje razlika.Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju – U istoriji vaspitanja pincipi individualizacije i socijalizacije su se često suprtostavljali. na školu ili samo na porodicu.

Skretanje ili zamena motiva (navodimo učenika da izvrši zamenu aktivnosti nekom korisnijom). zabrana i nareĎenje.Sredstva ubeĎivanja i uveravanja su: istinite činjenice. zabava i kulturna razonoda. blago i pravično postupanje. odlika. javno mnjenje). idole). iskustvo uspeha. Sredstva vežbanja i navikavanja su: rad. propisi. praksa. već to treba neprekidno praktično primenjivati da bi cilj vaspitanja bio ispunjen. školski red. podaci i provereni dokazi. zapovest. ocena. upozorenje. organizovanost procesa vaspitanja. priznanja. Ocena. Metodom podsticanja pomažemo vaspitaniku da se što bolje afirmiše i ispolji sve svoje sposobnosti. Nju bi trebalo shvatiti kao pedagoški opravdanu intervenciju u cilju sprečavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponašanja. kolektivna. . ubeĎenja i uverenja. Primedbe. prigovori. zahtev. Kazne. sistem vrednosti sopstvenih stavova. kulturne. kontrola od strane nastavnika. Sredstva podsticanja su: izražena briga i razumevanje. tradicija. život i rad u kolektivu. Ocene vladanja. kada se koleba i posustaje. režim života i rada učenika. Pretnja. takmičenja. Sredstva sprečavanja su: Znaci neodobravanja i neslaganja s načinom rada ili ponašanjem. . Kritika (individualna. javne rasprave. bodrenje i ohrabrivanje. zamerke. polemike. radne i profesionalne. ali i kada naiĎe na poteškoće. lična aktivnost vaspitanika. situaciono uticanje (uključivanje učenika u aktuelna zbivanja). obećanja. kao što su higijenske. saveti i direktne poruke vaspitača. . pohvale.Metod veţbanja i navikavanja – Metodom vežbanja i navikavanja proveravamo usvojene stavove ubeĎivanja i uveravanja. ugledanje ( na roditelje. Ova metoda ima emocionalnu podlogu i zasniva se na simpatijama i dobijanju poverenja vaspitanika. tvrdeći da se radi o metodi represije na ličnost. . igra. predavanja. navike i zakoni.Metod sprečavanja – Metod sprečavanja i kažnjavanja mnogi pokušavanju potpuno da isključe iz savremene metodike vaspitanja. Potrebno je steći odreĎene pozitivne navike. društveni običaji. Nije dovoljno samo znati šta i kako treba raditi. kritika i samokritika.Metod podsticanja – Metod podsticanja primenjujemo onda kada učenik pokazuje uspeh. nagrade.

svo svoje znaje i umenje koristi za pomoć.Sledeće kazne su zabranjene u školi: telesno kažnjavanje. Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine Odeljenjski starešina je pedagoški. zaspisivanjem u dnevnik rada. demokrtski i ravnodušni. Od njega se očekuje da svojim znanjem. on brine o celokupnom razvoj ličnosti. kazne glaĎu.da ima široko i solidno opšte obrazovanje . pitanja) Nastavnik stavlja sve svoje lične i profesionalne kvalitete u službu svog poziva. već je ravnopravan s učenicima i služi kao posrednik u njihovom samostalnijem i aktivnijem razvoju. 25. jedina i centralna ličnost koja predaje.organizaciona i koordinirajuća funkcija . oduzimanjem stvari. Osobine nastavnikove ličnosti: .da je ovladao pedagoškim umenjima . pa se od davnina smatralo da su učitelji i nastavnici cenjene i odabrane ličnosti. kazne koje omalovažavaju i ponižavaju ličnost. Nastavnik: odlike poziva i ličnosti (Moţe biti i deo 46. 26. a povećava se i njegova kreativna uloga planera i stratega ukupnog nastavnog procesa. organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja. vaspitanje. Savremeni nastavnik je dobio niz novih uloga i radnih zadataka – on nije samo predavač.da vlada predmetom koji predaje .pedagoška funkcija . upićivanje kod direktora i sl. kazne zasnovane na strahu. Njegova uloga i uticaj na dete je velika. već i vaspitač. On više nije dominirajućča. osobinama i ponašanjem bude primer deci. Osnovne radne dužnosti su mu: . Jedan je od najstraijih poziva i smatra se osnovom svih drugih zanimanja. kažnjavanje radom koji nije prijatan. obrazovanje i usmeravanje deteta..da poznaje psihološko-pedagoške i metodičke osnove vaspitanja . nastavnik postaje ''treći roditelj''.da se stalno usavršava Postoje tri podele nastavnika na: autoritativni. izlaganje prirodnim posledicama svoje greške.

Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi Didaktika se smatra veštinom učenja. 2. i početkom 20. Osnovni teorijski i metodološki problemi didaktike. Shvatanje didaktika kao teorija učenja i nastave koju zastupaju tzv. oni su zastupali teoriju učenja. ''Berlinski didaktičari'' .saradnja sa roditeljima . s ciljem da se učenici upoznaju sa novim sadržajem.. Najpoznatije delo didaktike je ''Velika didaktika'' (Didactika magna) Jana Amosa Komenskog iz 1657. Savremena shvatanja ističu da nastava i učenje čine celinu. savremeno shvatanje didaktike nije jednosmerno i nije jednostrano. a ne učenju. Komenski je smatrao da didaktika ne predstavlja samo veštinu učenja. čiji je najistaknutiji predstavnik Dţon Djui. Iz toga je proizišao osnovni zadatak didaktike koji se sastojao u analizi postupaka nastavnika u školi. Herbartijanci su pridavali poseban značaj prenošenju znanja na učenike u okviru nastave (formalni stupnjevi nastave). DIDAKTIKA 27. Za taj posao se biraju najsposobniji i najbolji nastavnici u jednoj školi. oni insistiraju na razvijanju različitih oblika intelektualnih aktivnosti učenika. Danas ova dva pravca nisu više suprotstavljena. Predstavnici ovog pravca su pridavali najviše značaja aktivnoj ulozi učenika. radu u školi i vaspitanju bogobojažljivih. Didaktika kao nauka o nastavi i učenju u svim oblicima i nastavnim nivoima . veka Johan Fridrih Herbart je razradio teorijske osnove didaktike stvarajući teoriju vaspitne nastave. U svojoj didaktici je izneo ''sveopštu veštinu svih da se uče svemu''.Dakle. Krajem 19. a posebno na razvijanju praktičnog delovanja. što se u velikoj meri razlikovalo od stava herbartijanaca. Umesto teorije nastave. specifičnom praktičnom pedagoškom veštinom.god. predstavljaju jedinstvo i da se meĎusobno prepliću i nadopunjuju. odn. Postoje četiri osnovna značenja i oblika didaktike kao posebne pedagoške veštine: 1.administrativna funkcija Uloga odeljenjskog starešine je primarno vaspitne prirode. veka menja se osnovna orijentacija prema radu učenika i javlja se nova pedagoška struja. koja je u to vreme ulazila u okvire pedagogije. već takoĎe i vaspitanje. – Veoma širok pojam. a raspravljao je i o podučavanju mladih naukom. Sadržaj ove didaktike je prihvaćen i primenjivan sve do danas.podrazumeva procese učenja i predavanja koji se dešavaju slučajno i nezavisno od uticaja koje na njih vrši nastava. Početkim 19. Umesto zapamćivanja.

Shvatanje didaktike kao teorije obrazovnih sadrţaja nastavnog plana (dosta slična prethodnoj) . a u drugu dve) . Pedagoške intencije (ciljevi) 2. .Podvlači naučni aspekt. kao i mogućnosti za kontrolu i planiranje nastave. Autori nastoje da obave što sveobuhvatniju opis i analizu svih činilaca u procesu nastave i objasne njihovu opštu i uzajamnu zavisnost. OSNOVNE ''STRUKTURNE'' ODLIKE NASTAVE 2.. koje su podelili u dve grupe (od kojih u prvu spadaju četiri kategorije. učenici) 3. Berlinski didaktičari su izneli šest osnovnih kategorija za opisivanje. interesovanja i sl. Antropološke pretpostavke (sve psihičke delatnosti učenika u procesu nastave. USLOVNE ODLIKE ILI PRETPOSTAVKE 1.Metode ili postupci 4. Socijalno-kulturne pretpostavke (škola. – Podvlači idejni aspekt 4. stvaralačke sposobnosti nastavnika i učenika.Jedna od najdelotvornijih i najoriginalnijih koncepcija u savremenoj didaktici.Nastavne teme (sadržaji) 3. Shvatanje didaktike kao teorije optimalnog učenja i nastave pomoću direktne nastave ili putem programa i nastavnih mašina (upravljanje procesima učenja . analizu i planiranje nastave. nastavnici. Mediji ili sredstva 5. 1.) 6.kibernetička didaktika) – Podvlači tehnički apekt.

kao i mogućnosti formiranja njihove ličnosti u nastavnom procesu) + Istorija (Istorija pedagogije) + Sociologija (Sociologija vaspitanja. itd. socijalni i kulturni uslovi. Osnova i suština nastavnog procesa U širem smislu reči nastava je socijalna pojava i proces. jer to stavlja u centar ili samo nastavnika ili učenika. Didaktika ne samo da odreĎuje sadržaj obrazovanja. zakone i forme mišljenja) + Matematika i kibernetika (Sve veća primena u strukturi nastave. Neophodan uslov dobre nastave je saradnja učenika i nastavnika koje povezuje zajednički cilj – stvaranje odreĎene promene u ličnosti učenika. Bez obzira gde se odvija nastava predstavlja one koji poučavaju i one koji uče.Nedostatak ovih teorija je to što se teško mogu direktno primeniti na rešavanje konkretnih problema. Jedinstvo ova dva čini nastavu uspešnom. a iz toga proizilazi i prognostička funkcija. Njen osnovni zadatak je da objasni zakonitosti po kojima se odvija nastavni proces. što ukazuje na nje praktični karakter. metode i sredstva. 28. a posebno programirane nastave i učenja) + Metodike odreĎenih nastavnih predmeta (Odnos opšte prema posebnim disciplinama) 29. Prema sadržajima ona ima teorijsku i praktičnu funkciju. Može se reći da je didaktika posebna pedagoška disciplina koja proučava suštinske probleme obrazovanja i vaspitanja putem nastave i učenja. odreĎuje sadržaje i izbor naučnog materijala koji bi učenici trebalo da usvoje. Didaktika i druge nauke + Filozofija vaspitanja i teorija vaspitanja (omogućava da se realno shvati i odredi mesto obuke u razvoju učenika.) + Logika (proučava zakonitosti. kako bi se on sprovodio na što bolji način i uspešnije ostvarili ciljevi i zadaci obrazovanja. razmatra metode nastave. Suština nastavnog . upoznaje s organizacionim oblicima nastave. već i odgovara na pitanje kako poučavati. pa nastava dobija oblik jednostranosti. materijalni. daje analizu procesa nastave. 3. Didaktika: odreĎuje ciljeve i zadatke nastave (bez kojih se ne može uspešno organizovati nastava). A baveći se analizom sadržaja didaktika ima i dijagnostičku funkciju. a ni jedan ne obuhvata sve aspekte zajedničkog procesa u kome se odvijaju nastava i učenje. Nikako se ne sme svesti na samo jedno. 4) odnose se na nastavne situacije. kakav uticaj na mlade ima odreĎeni društveni sistem. Zadatak didaktike je da obezbedi zajednički i jedinstven prilaz nastavi i učenju. Sva tri (2.

Zakonitosti i odlike nastavnog procesa ??? Osnovu nastavnog procesa čini proces saznanja i vaspitanja koji su okviru nje odvijaju. povezivanje teorije i prakse. To je i zadatak svih nastavnih predmeta. jer bez odreĎenog intelekta nije ni moguće usvojiti mnoga znanja. ali je ona ipak najorganizovaniji i najisplaniraniji oblik obrazovanja i vaspitanja. socijalnih odnosa. kao i da samostalno stiču i razvijaju ta znanja. širok stepen stvaralačkog i aktivnog rada. mišljenja i aktivnosti. Opšte zakonitosti nastavnog procesa se odvijaju pod uslovima. Odnos izmeĎu znanja i sposobnosti je uslovljen intelektualnim razvojem. Primena teorija intelektualnog razvoja ličnosti učenika u nastavi Teorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od suštinskih pitanja teorije obrazovanja. i učenika. koji usvajaju. formalne i vaspitne prirode. U nastavnom procesu vladaju zakonitosti: društvenog razvoja. proces nastave (poučavanja i učenja) itd. fizičkog i psihičkog razvoja učenika. zatim. U savremenoj didaktici se smatra da pored opšteg obrazovanja podjednak značaj ima i razvijanje intelektualnih sposobnosti učenika tj. jedinstvo teorije i prakse. Po svom karakteru ona je višesmerna. rukovoĎenje procesima uopštavanja. Uspešan nastavni proces bi trebalo da sadrži: stvaranje motiva kod učenika. ali specifičnim zakonitostima. upoznavanje učenika sa novim gradivom. utvrĎivanje znanja učenika. Škola mora organizovano i sistematski da radi na razvijanju sposobnosti učenika. ali i subjektivnog zbog onih koji u njemu učestvuju: nastavnika. Zbog svog stalnog kretanja nastavni proces ima karakter procesualnosti. 31. nauka na kojima su zasnovane nastavne discipline. pod rukovodstvom nastavnika. a to je ''Čime bi se trebalo rukovoditi u pri odabiru sadržaja opšteg obrazovanja?'' – Razvijanju intelektualnih sposobnosti učenika. Ovaj niz zakonitosti je višestruko povezan i utiču na nastavni proces. Ona je dužna da obezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje. Zakonitosti nastavnog procesa su objektivnog karaktera. ali i raznovrsnosti spoljnih formi nastave. sistem programa i nastavnih sadržaja koji mogu omogućiti što potpunije intelektualne procese. ali stalnim i aktivnim učešćem grupe ili pojedničnih učenika. učenicima je potrebno pružiti i znanja potrebna za život. a njeni zadaci su materijalne.procesa je da nastavnik usmerava svoju delatnost ka učeniku s ciljem davanja znanja i razvijanja stvaralačkih i saznajnih sposobnosti. Obrazovanje i vaspitanje se danas stiče i van nastave. Pored znanja koja su pogodna za razvoj mišljenja. naučiti učenike da misle. a ne opterećiveti ih pamćenjem nepotrebnih pojmova. 30. Ritam i dinamika nastavnog procesa podležu opštim. kontrola ocena i rezultat nastave. . koji taj proces organizuju. Nastava se odvija prema prethodno isplaniranom i utvrĎenom procesu. koji se menjaju i koji su neponovljivi.

koja odgovaraju savremenim naučnim i tehnološkim dostignućima. Zakonitosti. samostalnog učenja i da pozitivno utiče na njegovo vaspitanje. najpre. Karakteristike pojedinih principa. Zajedno didaktički principi i pravila imaju funkciju orijentacije. mora. Didaktičkim principima se označavaju osnovna i opšta načela koja odreĎuju tok nastavnog procesa i učenja u skladu sa ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave. Savremeni nastavni proces za cilj ima stvaranje svestrane ličnosti. Opšti didaktički principi i pravila. Ona polaze od principa i daju korisna uputstva za primenu i izvoĎenje odreĎenih aktivnosti. a u cilju razvijanja sposobnosti kritičkog mišljenja kod učenika. pored toga što učenicima pruža odgovarajuća znanja iz nastavnih predmeta. da prepoznaju bitne oznake i svojstva predmeta pručavanja. Karakteristike pojedinih principa: 1. Zato su u didaktici formulisana pravila nastave. 2. ali mu teorija može pomoći u primeni konkretnih didaktičkih principa. da za takav rad obezbedi odgovarajuća sredstva i primeni odgovarajuće metode. Princip prilagoĎenosti nastave uzrastu učenika . Savremeni nastavni proces. Princip naučnosti Suština principa naučnosti je u tome što on zahteva: da učenici tokom procesa obrazovanja i vaspitanja usvajaju naučno proverana znanja. rad nastavnika i organizacione oblike vaspitanja i obrazovanja. da se kod učenika formiraju samostalne navike i potreba za sticanjem naučnih znanja. da se upoznaju sa osnovama nauke i da nađu njenu primenu u svakodnevnom životu.32. Primena teorije razvoja ličnosti u nastavnom procesu. Princip predstavlja osnovu od koje se polazi i kojom se valja rukovoditi u različitim oblastima delatnosti. 33. Razvijanje sposobnosti učenika u procesu nastave. stvaralaštva. da postavi jasan cilj i zadatak i da odabere adekvatne sadržaje. Zbog toga poseban značaj dobija izbor fundamentalnih znanja. Oni ne mogu zameniti stvaralački rad i aktivnost nastavnika. sagledaju povezanost nauke i svakodnevnog života. pa se stalno insistira na njihovoj povezanosti i meĎusovnoj zavisnosti. Oni su otvoreni i fleksibilni i podložni menjanju kroz istoriju i usklaĎivanju sa savremenim tokovima. u nastavni proces aktivno da uključi učenika. Pojedinačno oni nisu dovoljni za uspešno sprovoĎenje nastavnog procesa. Oni obuhvataju obradu i tumačenje vaspitnoobrazovnih i nastavnih sadržaja. Jedan od problema je veoma brz razvoj nauke i tehnike poslednjih godina i problem nagomilanih novih informacija. principi i pravila nastave. Obeleţja i sistematika didaktičkih principa.

''Ne nametati umu ono što ne odgovara uzrastu''. Prva pravila ovog principa ustanovio je Komenski u svojoj ''Velikoj didaktici''. a to su da se u učenju ide od lakšeg ka težem. Princip trajnosti usvajanja znanja. Princip svesne aktivnosti učenika u nastavi Ovaj princip uglavnom izražava psihološku stranu nastave. uzrastom i interesovanjima.''. Sistematičnost se postiže ako su svi delovi nastavnog gradiva povezani sa vodećom idejom i ako se teži otkrivanju suštine. 4. 5. njegovim sposobnostima. Princip sistematičnosti i postupnosti Ovaj zahtev sistematičnosti je takoĎe uveo Komenski. oslanjajući se na znanja i iskustva škole. 7. a ne statično. a u nekima u većoj. U svakom nastavnom predmetu može se uspostaviti sklad teorije i prakse. što je slušljivo – čulu sluha. dosledno didaktičko metodičko struktuiranje toka nastavnog časa. od poznatog ka nepoznatom. izazavati veću aktivnost učenika i obratiti pažnju da se ostvari cilj jer samo posmatranje nije dovoljno. da se predmet pokazuje uz aktivno učešće učenika. od prostog ka složenom i od bližeg ka daljem. pregledno i logično raščlanjivanje nastavnog gradiva i izdvajanje bitno od nebitnog. Komenski Ovaj princip je zahtev za usklađivanje obima i sadržaja gradiva sa psihofizičkim razvojem učenika.. 3. Pod sistematičnoćšu nastave podrazumeva se: jasno raščlanjivanje ciljeva kojima se teži. Očiglednost je povezana sa ličnom aktivnošću učenika. da se odvoje bitne karakteristike pojma koji se posmatra. J. jer ne uče svi istim tempom. Isticao je da bi ljudi trebalo da uče upoznavanjem samih stvari. Tom prilikom bi trebalo voditi računa da: svi učenici podjednako imaju mogućnost posmatranja. što je opipljivo – čulu dodira. Njegova suština je da se sagleda kako učenici usvajaju znanja. Princip očiglednosti Komenski je prvi izložio zahtev za očiglednošću.A. a ne na osnovu izjava drugih o tome. ali i u svakodnevnom životu i radu i rešavanju brojnih problema. Ovim pravilima se danas može dodati i uvažavanje razlike u tempu rada i obimu prethodno stečenog znanja. Ovaj princip podvlači aktivnu ulogu učenika. polazeći od toga da je sve u prirodi povezano jedno s drugim. a posebno je važno razvijati svest o njihovom značaju. u nekim discipinama je to moguće u manjoj meri. 6. ''Zlatno pravilo'' Komenskog koje je zahtevalo aktivnost svih čula ''što je vidljivo – čulu vida. . Posebno se vodi računa o sistematičnosti pravljenja udžbenika. Naravno. gde oni u direktnom dodiru i kontaktu sa pojmom koji uče imaju veću motivaciju i mogućnost da nauče. veština i navika . kakav je njihov odnos prema nastavi i koji je stepen njihove aktivnosti. Princip povezanosti teorije i prakse Učenicima su potrebna teorijska znanja da bi ih primenili u praksi i potreban im je praksa da bi proverili i potvrdili svoja teorijska znanja i u školi..

a što je najvažnije biće više motivisan i shvataće da može da nauči onoliko koliko se potrudi. Pretostavljalo se da će se razvijanjem mišljenja učenici osposobiti za samostalno i lako učenje koje će im kasnije biti potrebno u životu. a ne na zapamćivanju. 34. podstakne razvoj njihovih sposobnosti. jer se na taj način pokazuje razumevanje naučenog i primenjuje njegova veza sa stvarnim svetom.Teorija formalnog obrazovanja -Teorija materijalnog obrazovanja . Princip individualizacije je danas sve aktuelniji i on zahteva diferenciranu nastavu. U savremenoj nastavi sve više se insistira na logičkom pamćenju. matematiku. kao i na osnovu rezultata pedagoških istraživanja i iskustva. Kao osnovni kriterijum pri izboru nastavne materije naglašava se usvajanje odreĎenih znanja. retoriku). logiku. Teorija materijalnog obrazovanja se javlja u periodu razvoja kapitalizma sa pojavom potrebe za davanje praktičnih i korisnih znanja. Poznata su brojna shvatanja i orijentacije.Tu su najviše štete imali slabiji i jači Ďaci. Izbor nastavnih sadrţaja Pod sadržajem nastave podrazumeva se karakter i obim znanja koje bi pojedinac trebalo da usvoji tokom nastavnog procesa. Smatrali su da je potrebno uvežbavati njihove umne sposobnosti (kroz gramatiku. Shvatanja o sadrţajima nastave. Problemi sadrţaja nastave. . Pestolaci.Princip trajnosti usvajanja znanja ima za cilj da usvojena znanja postanu trajna učenikova svojina i da može da ih aktivira uvek kada je to potrebno. Oni su smatrali da bi kod učenika trebalo razvijati intelektualne sposobnosti. Glavni cilj nastave je da nauči učenike učenju i razmišljanju.Didaktički utilitarizam Teorija formalnog obrazovanja je uvedena krajem 18. TRADICIONALNE TEORIJE . Princip individualizacije U tradicionalnoj nastavi je prilaz učenicima bio jednak i ona je obrazovala i vaspitavala prosečnog učenika. One se mogu svrstati u tradicionalne i savremene teorije. 8. Kroz istoriju obrazovanja ovi sadržaji su definisani na različite načine i menjali se shodno zahtevima razvoja i društva. jer ionako ne mogu tokom svog školavanja da nauče sve što im je potrebno za život. veka i početkom 19. Ovaj princip se ostvaruje naglašenom upotrebom znanja u nastavi. njihovog obima i stepen njihove primenjivosti u praksi. gde će svaki učenik biti u mogućnosti da napreduje prema svojim sposobnostima i tempom koji je njemu svojstven. Herbart. Njeni predstavnici su bili Ruso. Trajnost se ogleda i u prenošenju tih znanja na druge slučajeve.

doduše u izmenjenom obliku. Stare teorije se sve više potiskuju i zamenjuju novim. Problemsko-kompleksnu teoriju je formulisao poljski pedagog Bogdan Suhodolski i suprotstavio je informacionom izlaganju gradiva. My house.. Potrebno je izdvojiti sledeće: . Ova teorija je zasnovana na tzv. Didaktički utilitarizam naglašava formiranje praktičnih veština.Najdosledniji predstavnik ovog pravca je engleski pedagog Spenser. On smatra da bi sadržaje trebalo izdvojiti po grupama i tako obuhvatiti materiju različitih predmeta. ona je danas sve aktuelnija. Na taj način se objedinjuje gradivo različitih predmeta. . potrebno je shvatiti suštinske principe.. (prim. stalno ponavljati. SAVREMENE TEORIJE I SHVATANJA Uticaj tradicionalnih teorija i borba izmeĎu materijalnog i formalnog obrazovanja još postoji. kao pripremu za profesionalni život. ograničavaju razvoj intelekta i misli. egzemplarnom učenju. opterećuje učenika informacijama. Tako nastaju ''ostrva znanja''. a služi i upoznanvanju konkretnih društvenih problema i dešavanja. koje omogućava smisaono povezivanje više elemenata u njemu. Mada. u eri povećanog broja informacija one se teško pamte i potrebno ih je organizovati u celinu. Ova teorija je osporavana od pedagoga iz socijalističkih zemalja jer je smatraju isuviše intelektualističkom i apstraktno i da ne odgovara masovnoj školi. uz pomoć struktura učenici lakše pamte i bolje se orijentišu. Pomenute teorije su jednostrane: njihov osnovni nedostatak je jednostrano shvatanje koncepcije opšteg obrazovanja. ali ona postaje sve oštrija zbog naglašenog prodiranja obima naučnih informacija i potrebe za akumuliranjem novih znanja. Opšte ideje strukturalizma Bruner je izneo na sledeći način: potrebno je da nastavni predmeti sadrže neku vrstu registra osnovnih reprezentativnih problema. (korelacija izmeĎu predmeta) Teorija strukturalizma se zalaže za struktuiranje nastavnih predmeta. mi smo planove izraĎivali po takvim temama My family.Funkcionalni materijalizam Teoriju egzemplarizma je formulisao nemački didaktičar Hans Šoerl. gde se obrazovni sadržaji grupišu oko tema koje su odabrane. Dosledno primenjivanje ove teroje može se negativno odraziti na intelektualni razvoj.Teoriju egzemplarizma .).Teoriju strukturalizma .Problemsko-kompleksnu teoriju .

odnosi se na uvažavanje naučnosti . Druga karakteristika je njegova univerzalnost. a to su : . znanja o učenju: problem učenja samih učenika 3. Osim toga ono se već u osnovnoj školi može proširivati na raznim dodatnama.Funkcionalni materijalizam (Okonj).Naučni kriterijum. Suština ove teorije je u povezanosti saznanja i delatnosti. kako bi učenici usvojili određena znanja i primenili ih praktično. sekcijama.Didaktički kriterijum. . već je neophodno voditi računa i o razlikama koje postoje meĎu učenicima. a neki manje. jer neki su razvijenije više.Društveno politički kriterijum koji se odnosi na zahteve svakog društva . Sadržaji koji se unose u nastavne programe moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost. nivo obrazovanosti i način prezentiranja) 2. i posebno izdvaja sledeće grupe pitanja: 1. obuhvata pedagoški ( odnosi se na odabir sadržaja prema razvojnim mogućnostima učenika) i psihološki aspekt (odnosi se na najefikasniji način prenošenja i usvajanja znanja). Iz mnogih teorija i shvatanja proizišla su tri kriterijuma za izbor nastavnih sadržaja. Pod opštim obrazovanjem najčešće se podrazumeva obrazovanje u širokom smislu koje dobijaju svi članovi društva u istoj meri. opšta teorija informisanja (sadržaj. Njeni kriterijumi za izbor sadržaja su veoma uopšteni. količina informacija. Za njega je karakterističan demokratski karakter. znanja o individualnim svojstvima učenika (pitanje razvojnih faza učenika i individualnih razlika) Nije dobro da se sadržaji odreĎuju samo prema opštem razvojnom nivou. 35. a) Opšte i stručno obrazovanje. Ova teorija insistira na ostvarivanju svih ciljeva i zadataka obrazovanja i svestranom razvoju individualnosti učenika. koja označava celovito i skladno razvijanje ličnosti. On izlaže popis problema koji se nalaze pred psihologijom i pedagogijom. Izbor nastavnih sadrţaja Shvatanje o izboru nastavnih sadržaja izneo je Tomaševski u svom radu ''Na granici psihologije i pedagogije''. vannastavnim aktivnostima itd. jer pruža temeljno i jednako obrazovanje za sve.

Pri utvrĎivanju nastavnog plana trebalobi da se bodi računa o: ciljevima i zadacima osnvnog ili srednjoškolskog vaspitanja i obrazovanja. ekskurzije. korelaciji. nastavnim planom se predviĎaju i drugi oblici vaspitnog i obrazovnog rada (dodatna i dopunska nastava. Opšte i tehničko obrazovanje su osnava za profesionalno obrazovanje. redosled njihovog učenja po razredima. c) Nastavni program. kulturna i javna delatnost škole itd. S druge strane. norme nastavnog vremena. kakva predznanja mogu da očekuju i kakvu korelaciju da izvrše. Ovo obrazovanje daje znanja i praktična umenja koja omogućavaju bavljenje odreĎenom profesijom i sticanje kvalifikacija različitog stepena. Nastvni program je za svakoga nastavnika obavezujući dokument koji se sastoji iz uvodnih napomena o ciljevima i zadacima nastavnog predmeta predviĎenim za taj razred. vannastavne aktivnosti. sadržaja. Uslovi za uspešno sprovoĎenje tehničkog obrazovanja se nalaze i povezivanje nastave sa životom. Ukupnost nastavnih predmeta razvrstanih po uzrastima bi trebalo da bude pregled celokupnog ljudskog razvoj i da obezbedi celovitiji razvoj učenika i njihovih mogućnosti. Za dobru izradu nastavnog plana. uzrastu učenika. Na taj način svaki predmet ima svoje odreĎeno mesto i obim po razredima. Pored redovne nastave. o najnovijim pedahoškim i psihološkim dostignućima. kako bi učenicimogli lakše da povežu pojmove u jednu celinu. njihovog redosleda izvoĎenja. sistema i obima znanja koji bi učenici trebalo da savladaju tokom te godine. Nastavni plan je osnovni i zvanični dokument kojim se utvrĎuje broj i naziv predmeta. Nastavno gradivo bi trebalo da se logički dopunjuje i nastavlja kroz različite predmete. razvijanje spretnosti i umeća. upoznavanje sa nastavnim planom nastavnicima pomaže da vide gde se njihov predmet nalazi kao i to šta sve učenici proučavaju na kom nivou. Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se računa o ciljevima i zadacima. kao i dostignućim adrugih nauka. messtu odreĎivanja predmeta u nastavnom planu (njegova zastupljenost u fondu časova). teorije sa praksom.). povezivanju teorije i prakse.Tehničko obrazovanje je postalo sastavni deo opšteg obrazovanja injegov zadatak je da pripremi učenika za odreĎenu profesiju. b) Nastavni plan. nastvnik mora da dobro poznaje svoj predmet. u davanju praktičnih znanja o radu. slobodne aktivnosti. mogućnostima učenika na odreĎenim starsnim nivoima. Pri izradi nastavnog plana posebno bi trebalo voditi računa o optimalnom obimu znanja i ekonomičnosti u okviru svakog nastavnog predmeta. . da poznaje predmete koje učenik izučava te godine da bi ostvario princip korelacije i da vodi računa o odgovarajućem tempu rada.

specifičan način ispitivanja. njih odreĎuje nastavnik. postupak odn. U spiralnom rasporedu imamo vraćanje na obraĎeno i prelazak na drugi nivo sa višim i proširenim znanjem. . čije uspešno savlaĎivanje zavisi od prethodno usvojenog sadržaja. Za razliku od nastavnih principa koji usmeravaju didaktičku aktivnost učenika i nastavnika. linearni raspored – po kome učenik samo jednom uči dati sadržaj. metode govore o tome kako tu istu aktivnost sprovesti. One same po sebi nisu dovoljne. čemu to sluţi itd. Natavne metode zavise od cilja i zadatka vaspitanja i obrazovanja. 4. Metode i sredstva nastave.U didaktici se izdajaju tri osnovna sistema programskih sadržaja: 1. raspred sadržaja u vidu spirale – nalazi se izmeĎu linearnog i koncentričnog rasporeda. a isto tako doprinosi i razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja. a zatim prelazi na drugi.) 36. racionalni princip (oblici zaključivanja). ali isto tako je važna i aktivna uloga učenika. 2. koncentrični raspored – isti sadržaj se obraĎuje dva ili više puta. One odreĎuju kako bi trebalo da teče nastavni proces i koje i kakve aktivnosti bi trebalo da ispunjavaju učenici i nastavnici. Danas se za nastavni program sve više uvodi izraz curriculum. Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. One su objektivni činilac izvoĎenja nastave i posrednik u prenošenju znanja od nastavnika ka učeniku. Metoda podrazumeva primenu četiri operacije: 1. tačke gledanja na podatke. Nastavne metode podrazumevaju način upravljanja radom učenika u procesu nastave. (Pričajte o onome sa čim radite. dobro pripremljen i dobra poznavalc svog rada. d) Udţbenici i priručna literatura za nastavnike i učenike. mada termin nije šire prihvaćen u stručnoj literaturi. 38. koji omogućava sticanje znanja i njihovu primenu u praksi. 3. 2. način prilaženja zadatku. Nastavna sredstva. ali uz ponavljanje i proširivanje znanja. 3. način istraživanja sa ciljem da se otkrije neka istina. Pojam nastavnih metoda. Metoda je put. njihove karakteristike i način korišćenja u nastavi. formiranju pogleda na svet i pripremanje za život.

Ne može se povući jasna crta izmeĎu učenja i nastave. dijaloška (popularna predavanja. kompjuteri. Nastavna sredstva. Poljski pedagog Okonj iznosi podelu nastavnih sredstava na šest kategorija: 1. pripovedanje. projektor. diskusije). 2. 37. Nastavna sredstva se mogu podeliti na auditivna. tehnička akustička sredstva (gramofon. kabineti za učenje jezika. laboratorijski metod) . pisana (verbalna) sredstva (udžbenici i štampani materijali).). Nastavna sredstva pomažu u izvoĎenju nastavnih sadržaja. Klasifikacija nastavnih metoda. 4. skice. laptopovi) Sve je veći značaj upotrebe audiovizuelnih sredstava jer ''ne unose život u razred. lakše i duže pamte gradivo. Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda Poljski didaktičar Okonj je dao jednu od podela nastavnih metoda koja na najbolji način prikazuje osnovu i primenu metoda.Nastavne metode povlače odgovarajuća nastavna sredstva. prosta (vizuelna) sredstva (originalni predmeti. predmet su onog o čemu se uči i pomažu nastavnicima da na slikovitiji i zanimljiviji način vode tok časa. rad sa knjigom) 3. već znake spoljnog sveta. itd. kasetofon. modeli. bez obzira da li su tradicionalna ili savremena. pričanje. Osnova od koje polazi pri razvrstavnju je: posmatranje. vizelna i audiovizuelna sredstva. grafoskop. reči i praktična delatnost. Razlika izmeĎu nastavnih sredstava (koje koristi nastavnik) i sredstava za učenje (koja služe učeniku) nije didaktički opravdano. CD plejer). slike. itd. Ta osnova podrazmeva tri grupe nastavnih metoda: 1. mikroskop. tehnička vizuelna sredstva (foto aparati. Da li će neko sredstvo za potrebe nastave biti sredstvo za rad ili učenje to zavisi od njegove primene na času. mape. nemaju sama po sebi sadržaj. Specifičnosti pojedinih nastavnih metoda. Nastavnik može biti u ulozi posrednika i nekoga ko može pomoći u korišćenju tih sredstava. metode zasnovane na rečima (monološka: opis. Izuzetno motivaciono deluju na učenike. 3. audiovizuelna sredstva (mašine za učenje.). Pri odabiru nastavnih sredstava trebalo bi da se vodi računa o adekvatnosti i primenjivosti na tu metodu. 5. koje bi trebalo interpretirati''. metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje) 2. metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika (praktična zanimanja. Savremena didaktika sve više teži primeni različitih sredstava (povezanost medija). Njih je potrebno planski i sitematski uklopiti sa ciljem i sadržajem časa i sa nastavnom metodom.

Često zamenjuje posmatranje stvari i bilo bi dobro da se priča nastavnka što .NASTAVNE METODE .Metode zasnovane na posmatranju – *Pokazivanje – naziva se još i demonstrativna metoda. Karakteriše je izražena uloga nastavnika i pasivan položaj učenika. Pomaže pojedincima da na pravi način usmere svoju pažnju. . magnetna tabla. Zato su ove metode podeljene na nekoliko i razvrstane u grupu monoloških i dijaloških metoda.modela. Prednosti: Učenik se upoznaje sa raznovrsnim pojavama na opipljiv način. reljefi. > Monološka < Oblik verbalnog izlaganja u kome nastavnik sam izlaže gradivo naziva se monološka metoda. Ova metoda daje neophodnu osnovu čulnog opažanja bez koje nema uspešnog usvajanja znanja i razvijanja apstraktnog mišljenja. prikazivanje odreĎenih pojava. slika.. stiče potrebna znanja i svstrano se angažuje. povezuje i donosi zaključke. slike fotografije. Najčešće se koristi u nastavi u dva vida: slikovito (opisivanjem slike. *Pričanje – Pričanje je izlaganje u obliku opisivanja rečima. CD. Ona se sastoji u izlaganju različitih prirodnih predmeta (realnih).Metode zasnovane na rečima – Da bi se rečima jasno iskazala stvarnost njima se mora pravilno služiti. Opšta pravila: posmatranje bi trebalo da se organizuje na takav način da svi podjednako doĎu u dodir sa izloženim i da detaljno pregledaju predmet. Postoje tri tipa monološke metode. ima mogućnost da uočava. DVD. Poznata je i kao metoda usmenog izlaganja i sticanja znanja. modeli. Stiču znanja na jednostavan i lak način. Ograničenosti: Uglavnom se odnosi na činjenicu da samo opažanje nije dovoljno za ukupne aktivnosti ii rad učenika. Nastavna sredstva : različiti aparati. dogaĎaja. pripovedanja o konkretnim sadržajima nastave. pitanja koja se postavljaju da daju suštinske i bitne odgovore i da posmatranje ostvari cilj upoznavanja sa odreĎenom pojavom. mape. Često je povezana i sa pokazivanjem.. prelaz se na objašnjenje).) i analitičko (nakon iznošenja odreĎenih činjenica. predmeta. a zajedničko im je to što ih koriste ili samo nastavnici ili samo učenici: *Opisivanje – Najjednostavnija metod da se učenici upoznaju sa sadržajem... dogaĎaja ili procesa i objašnjavanje njihovih bitnih svojstava. makete.

kontinuirano izlaganje složenijeg sadržaja. definicije). Nastavnik obično stavlja pred učenike odreĎeni zadatak i putem vešto postavljenih pitanja podstiče znanja koja oni već imaju i tako ih dovodi do otkrivanja istine. Zasniva se na pitanjima i odgovorima. Primenjivija je u starijim razredima. Da bi bilo uspešno. da naglasi bitno i suštinosko. a istovremeno na osnovu njihovih odgovora da proceni nivo usvojenog znanja. ali ako predugo traje postaje zamorna i mogućnosti da zapamte su sve manje. *Diskusija – ova metoda se sastoji u razmeni mišljenja na odgovarajuću temu. pri čemu nastavnik ima vodeću ulogu. Razgovor pomaže nastavniku da podstakne učenika na razmišljanje. Osposobljava učenike za samostalan rad i podstiče aktivnost i angažovanost.više oslanja na znanje učenika da bi im sadržaj bio shvatljiviji. *Katihetički razgovor – metoda koja se koristi za proveru znanja i ocenjivanje. Jedan od kritičara ove metode (nemački pedagog Gaudig) je smatrao da ova metoda bi trebalo da ide u obrnutom pravcu i da pitanja postavljaju oni koji ne znaju onome ko ih zna. razvija toleranciju i poštovanje različitosti. jer predstavlja duže. a ne monotono. *Predavanje – Od svih pomenutih ovo je najsloženija metoda. > Rad sa knjigom < . > Dijaloška < Dijaloška metoda spada u metode zajedničkog rada učenika i nastvnika koja bi trebalo da dovede do odreĎenih rezultata i postizanja cilja. ona od učenika očekuje pasivnu ulogu slušača. Kod ovog metoda dominira emocionalna komponenta doživljavnja. Ova metoda ima efekta u mlaĎim razredima kao uvoĎenje u nova saznanja ili kao priprema za rad gde nastavnik saznaje šta učenici već zanaju na tu temu. Ona se u savremenoj nastavi koristi u onim situacijama kada nastavno gradivo treba doslovno zapamtiti (zakoni. Nastavnik smišljeno i prema odgovarajućem redosledu učenicima postavlja pitanja na koja oni odgovaraju. U dijalošku metodu spadaju: *Heuristički razgovor – metoda koja usmerava učenike da sami traže rešenje postavljenog problema. na lak način saznaju činjenice. Ova metoda više odgovara starijim učenicima. da bude zanimljivo. *Popularno predavanje – metoda zasnovana na razgovoru nastavnika i učenika. razgovoru nastvnika sa učenicima i u tome je njena osnovna karakteristika. pravila. Veoma dobro utiče na stvaranje demokratske klime u odeljenju i razvijanje takvog razmišljanja. više nego intelektualna. zahteva intelektualnu angažovanost. mnoge su prednosti ove metode: ona budi interesovanje i motivaciju kod učenika. da bi se uspešno sprovela neophodno je da učenici več poseduju odreĎena znanja iz te oblasti. Iako ih do neke mere angažuje. predavanje mora biti dobroosmišljeno. Nastavnik je voditelj diskusije i pomaže da se ona odvija u pravom smeru. činjenice. kad god je moguće trebalo bi ga povezati i sa drugim metodama.

Potrebno je prethodno izvršiti temeljnu pripremu i laboratorije i učenike uputiti u ceo proces izvoĎenja eksperimenta. Pretežno se koristi za ponavljanje i utvrĎivanje. >> PROGRAMIRANA NASTAVA I UČENJE << Teoriji o programiranoj nastavi je izložio američki psiholog Skiner u svom delu ''Nauka učenja i umetnost poučavanja'' nakon što je utvrdio slabosti nastave i učenja u školama. neposredno iza toga prima informaciju o tačnosti odgovora.Kriterijumi za izbor nastavnih metoda Pri izboru nastavnih metoda trebalo bi da se vodi računa o sledećem: opštem cilju i zadatku vaspitanja i obrazovanja. 2. *Metoda praktičnih aktivnosti – Cilj praktičnih metoda je sticanje znanja i veština na osnovu praktičnih aktivnosti. od svakog se očekuje da korektno odgovori na pitanja ili reši problem. sadržaju i specifičnosti nastavne materije. a mogu i ponovopreči na linearnu šemu ili dobiti nove zadatke. itd. Svaki naredni korak je uslovljen prethodnim. na času i vannjega. obrada. On je sastavio sistem programirane nastave u kojoj: 1. .). onaj ko pogreši dobija neki vid pomoći i objašnjenja kao pomoć. utvrđivanje. . Na ovaj način učenici se vode od početnog nivoa i idu ka željenom. U praksi se pojavio i treći vid. prirodi.Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika*Laboratorijska metoda – Ovom metodom se učenici osposobljavaju da izvode eksperimente. Pored ove metode ima i razgranata metoda.Ova metoda sastoji se u sticanju znanja putem štampanog materijala ili teksta.. Ovde spada praktičan rad. Osnovna ideja je da putem ispravljanja grešaka učenik doĎe da znanja. koja potiče od Kraudera. već nešto složeniji i nudi višestruki izbor odgovora. uzrasnim osobenostima učenika. Aktivnost učenika je slična naučnom radu. didaktičkom cilju nastavnog časa (predavanje. nastavno gradivo se izlaže linearno. Primena nije ni malo jednostavna.. a to je kombinovano programiranje. Koristi se ne samo za davanje. rad u radionicama. . Nastavna materija se izlaže u delovima. veličini i obimu razreda i stručnoj pripremljenosti nastavnika. školskom vrtu. relativno kratkim prezentacijama o suštini ili delu nastavnog gradiva. kratkim koracima iza čega sledi pitanje i tačan odgovor.linearna metoda. 3. svaki učenik se upoznaje sa sadržajem. On smatra da koraci ne moraju biti mali. proizvodni rad. za izradu projekata i istraživanja. u kom se insistira na detaljnijem izlaganju gradiva npr. Ova metoda podstiče samostalan rad i sticcanje znanja. Ova metoda je tesno povezana sa formiranjem i usavršavanjem veština i navika. već i za utvrĎivanje i proširivanje znanja. a onda se pruža mogućnost izbora: dobijaju objašnjenja i podatke.

časovi za prenošenje novog znanja – obrada 3. Vremensku strukturu. časovi za utvrĎivanje 4. Priprema bi trebalo da sadrži. časovi za kontrolu znanja Struktura časa podrazumeva tok. timski. A kao mane uzima se to što se smanjuje interakcija meĎu učenicima i sa nastavnikom. Nastavne metode. unutrašnju povezanost i meĎusobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata. da učenika osposbi zanjegovu uspešnu primenu. Nastava je organizovana po razredno-časovnom sistemu. Postoji puno klasifikacija i didaktika ne izdvaja ni jedan tip kao opšteprihvaćen. Cilj svakog nastavnog časa je da učeniku obezbedi sistematsko sticanje odgovarajućih znanja. Oblici i tipovi nastave. idejno i emocionalno delovanje nastavnika u kolektivu sa učenicima. Nastavni čas je glavni element razredno-časovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave. organizacionu jasnost. Evo jedne od klasifikacija: 1. 39. moguće je diferenciranje sadržaja. Organizacija rada na času: Oblici rada na času (podela koju je sačinio Klafki) je na frontalni rad. Nastao je kao zahtev društvene zajednice i odgovor na potrebe buržoazije. časovi za usavršavanje i razvijanje sposobnosti 5. odreĎenom dužinom rada.Značajna šrednost programirane metode je u individualizaciji i odreĎivanju sopstvenog tempa rada. da unapredi samostalno učenje i da doprinese vaspitanju. Ovakav rad i dan danas obezbeĎuje sistematičan rad. Cilj. rad u parovima. nastava u grupi i timska nastava. Organizacija nastave i 41. Tipovi časova se odreĎuju prema didaktičkim zadacima. podela na razrede prema uzrastu. uvodni časovi 2. U svom delu ''Velika didaktka'' Komenski je obrazložio neophodnost grupnih oblika rada koji se odlikuje: istovremenim početkom svake godine u isto vreme i svakom nastavnom danu. Sadržaj časa (Uvod – Tok –Zaključak). Uzrast učenika i njihove radne sposobnosti. itd. koji je ustanovljen pre 300 godina i ustanovio ga je Komenski. . podela na kurseve po godinama i odreĎivanje programa u svakoj godini. individualni.

Domaćim radom učenik se uči samostalnom učenju i usredsreĎivanju na njega.Timska nastava je kada više nastavnika preuzima rad u jednom odeljenju. Motivacija učenika za učenje u nastavnom procesu.Individualni rad je rad u kome svaki učenik samostalno rad. Primenom rada u grupi mogu se postići tri pedagoška cilja: jačanje samostalnosti i sposobnosti individualnog učenja. u cilju utvrĎivanja). . Školski i domaći rad učenika. folklorne. kao pojedinac. . ovaldavanje primenom praktičnih metoda. tekuće (organizuju se uporedo sa obradom gradiva).Grupni rad je samostalan rad i učenje u grupi. >>EKSKURZIJA<< Ekskurzija je oblik vaspitno-obrazovnog rada. Uspeh ekskurzije zavisi od dobre organizacije. Ekskurzije se utvrĎuju godišnjim planom rada škole. Individualni rad je neophodan u svakoj nastavi jer osamostaljuje učenike u učenju. Domaći zadaci mogu biti pismeni. učenici mogu dobiti i . osposbljavanje za saradnju u grupi. Domaći rad je tesno povezan sa školskim radom i zajedno oni čine didaktičko jedinstvo. proizvodnji. biološke. . istorijskim znamenitostima. Organizuje se s ciljem da se učenici upoznaju sa kulturnim. prirodnim bogatsvima i da prošire svoja znanja. Prema mestu u nastavnom preocesu mogu biti: uvodne (imaju za cilj prikupljanje podataka za istraživanje). a potom objedinjava reakcije učenika. usmeni ili praktični. 40. istorijske. Zasniva se na radu u grupama od 3 – 6 učenika.Frontalni rad je zajednički rad svih učenika pod neposrednim rukovodstvom nastavnika.Rad u parovima je zajednički rad dva učenika. estetske. Pored individualnih zadataka. Ovaj rad se pokazao dobar u ponavljanju i vežbanju. može i iz različitih predmeta. geografske. razviju interesovanja i obogate iskustvo. . to svi znate) 42.. Cilj domaćeg rada je ponavljanje. zaključne ekskrzije (na kraju obraĎenog gradiva. Postoje različite vrste ekskurzija: u prirodi. U takvoj nastavi svi učenici obično ispunjavaju sve zadatke i usmereni su na nastavnika. utvrĎivanje i produbljivanje znanja koja su stečena na času. (ovo me mrzelo da kucam. Nastavnik usmerava rad na ceo razred.

Ona mogu biti: usmena. Ponavljanje. Završno ponavljanje – sistematizacija gradiva VEŢBANJE Vežbanje je jedan oblik ponavljanja sa naglašenom praktičnom primenom znanja. Efikasna nastava podrazumeva redovno ponavljanje i vežbanje. PONAVLJANJE Ponavljanje se organizuje odmah posle nastavnikovog izlaganja novog gradiva radi boljeg usvajanja. kao što su: 1. potrebno je jasno im objasniti šta se od njih očekuje i kako da urade domaći. 2. pismena. Za uspešno vežbanje potrebno je da budu zadovoljeni sledeći uslovi: Dobro organizovan i smišljen način vežbanja od strane nastavnika.grupne zadatke kao što je istraživanje ili projekat. 3. Da nastavnik bude svestan razlike meĎu učenicima. koji će jasno postaviti ciljeve vežbanja. Pažnja učenika (on može da razume cilj. trebalo bi da se vodi računa o raznovrsnosti zadataka. laboratorijska. Ovo ponavljanje je veoma važno zato što istraživanja pokazuju da se u toku letnjeg raspusta zaboravi oko 50% naučenog. uspeha i razvitka učenika u nastavi. 4. Proveravanje rezultata nastave – ocenjivanje rada. 44. Usmerenos ka cilju. voditi računa o obimu i redovno ih proveravati. tehnička. nastojati da domaći zadatak sadrži suštinu. Na početku školske godine – s ciljem da se obnovi ranije naučeno gradivo. utvrĎivanje i veţbanje u nastavnom radu. Uglavnom se odnosi na sažeto ponavljanje suštine. . šta se i kako vežba. stalno ponavljanje naučenog s ciljem ada se na zaboravi i stalno nadovezuje na novo gradivo. Sistematičnost (svaki novi oblik rada bi trebalo da bude povezan sa prethodnim). Ponavljanje posle većih celina – po završetku programske celine ponavlja se suština. Svesnost učenika o značaju vežbanja. Poseban problem pri davanju domaćih zadataka je voĎenje računa o stvarnim mogućnostima učenika. 43. Nastavnik može da organizuje i druge vrste ponavljanja. Raznovrsnost vežbanja. grafička.ali da bude naepžljiv).Tekuće ponavljanje – ponavljanje na kraju časa.

stiče se uvid u nivo znanja kojim učenici vladaju. sadržaja. obično se primenjuje nakon obrade pojedinih nastavnih celina.treba utvrditi kiličinu i složenost gradiva . ali i učenika. završni. Pismena provera. pismeno.Proveravanjei ocenjivanje neophodan zadatak nastavnika tokom i na kraju nastavnog procesa. a u odreĎenim vremenskim periodima. 45. Planiranje nastavnog rada Planiranje rada je jedna od najznačajnijih delatnosti u vaspitno obrazovnoj ustanovi.realan i ostvariv. pravljenje celine neophodnih aktivnosti. Za nastavnika to je pedagoški i ljudski akt. Praktična provera. godišnji. primenjuje se krajem klasifikacionih perioda i na kraju godine. diferencijalni. . Provera putem testova Ocenjivanje je veoma složen proces za nastavnika. I mogu se obavljati: usmeno.Prethodno proveravanje. Planiranje nastavnog rada predstavlja: definisanje cilja aktivnosti. plan mora da obuhvati očekivane ishode.Tematsko provreravanje. praktično ili kombinovano. rezultate planiranih uticaja. provera znanja u okviru jednog ili više predmeta. On mora biti: . sredstva i uslova. Proverava se nivo znanja koje su učenici usvojili tokom perioda. Mogu biti: prijemni. 3. .Završno proveravanje. 2. omogućava dalje planiranje. Za uspešno planiranje u nastavi značajni su sledeći zahtevi: 1. Davanjem ocene vrši se vrednovanje ukupnog rada učenika. Metode proveravanja i ocenjivanja: Usmena provera. Glavnu osnovu svakog planiranja rada čine: učenici i nastavnici i interakcija izmeĎu njih. . . kroz koji se manifestuje nastavnik kao pedagog i čovek. Vrste proveravanja: . kvalifikacioni. utvrĎivanje cilja delovanja. Planiranje nastave služi i kao izvestan podsetnik nastavniku. izbor aktivnosti. na taj način se vrši provera znanja kojim je učenik ovladao i daje se odgovarajuća ocena. U našoj zemlji ocenjivanje je numeričko (od 1 do 5) i opisno. Sistem i kriterijumi za ocenjivanje utvrĎeni su Uputstvom o načinu i postupku ocenjivanja učenika. na početku školske godine ili prelaska u novi klasifikacioni period.Ispiti. plan mora da se odnosi na odreĎeni predmet ili predmete.

bira sredstva za rad. povremena. 2. fakultativne nastave. izborne. plan saradnje sa roditeljima i institucijama. Sadrži planove po predmetima. plan rada odeljenjskih zajednica itd. plan rada Ďačkog parlamenta. PLANIRANJE NASTAVNOG ČASA – Neophodna je dobra i temeljna priprema nastavnika za uuspešno izvoĎenje časa. nedeljni.. 46. On je aktivni činilac nastavnog procesa.. tromesečni) – ovaj plan čini grupa tematski povezanih celina 3. obavezna je kontrola izvršenih planova. odreĎuje ciljeve.voditi računa o prirodi i specifičnosti nastavnih sadržaja . nastavnu jedinicu. očekivane ishode. tok časa. zaključak. klubova. plan izvoĎenja ekskurzija. Sadrži: ciljeve i zadatke.imati u vidu da nisu svi meseci u godini isti . Nastavnik kao činilac nastavnog procesa Organizator. specijalne nastave. samokontrola. Na kraju. Srećno svima! . ali sve se više ističe i aktivna uloga učenika..potrebno je voditi o redosledu . itd. sekcija. broj časa.predvideti tok Planiranje se javlja najčešće u tri oblika: 1. dopunske. koordinator. Ona može biti stalna. dodatne. GODIŠNJI PLAN RADA – Planiranje celokupnog vaspitno-obrazovnog rada škole. metode. planove slobodnih i vannastavih aktivnosti. PERIODIČNI PLAN RADA (mesečni.