Pedagogija (Pitanja i odgovori

)
Szerző: Marijana Tešić, Marija Stevanovic és 12 további a(z) ISPIT ZA LICENCU csoportban · Dokumentum szerkesztése OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE –

1. Značaj vaspitanja za razvoj pojedinca i društva Vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam. Ono se odnosi na sve što ljudi planski, svesno i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što preduzima društvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono što vaspitanik čini u odnosu na društvo. Kako se menjalo društvo tako se menjao i povećavao značaj vspitanja. Vaspitanje je neophodno zbog sve veće količine znanja koje je potrebno da pojedinac usvoji radi uspešnijeg i lakšeg života u savremenom svetu - stvoreno ''društvo koje uči'', a čovek je sam sebe doveo u situaciju da se stalno usavršava i uči, pa je za cilj vaspitanja postavljeno formiranje svestrane ličnosti vaspitanika. Vaspitanje postaje doživotan proces. A kulturan čovek se razlikuje od nekulturnog jer mu je bogatija riznica ciljeva. Značajno je zbog meĎusobnog zbližavanja ljudi i uspešnije komunikacije i predupreĎivanja negativnih pojava kao što su agresivnost, egoizam, izdaja, gramzivost, asocijalnost i drugo. Važno je zbog intenzivnijeg razvoja individualnog karaktera vaspitanika.

2. Mogućnosti i granice vaspitanja Kako mogućnosti, tako i granice vaspitanja leže u nasleĎenim osnovama, uslovima društvene sredine u kojima se ličnost razvija, u pravovremenom i pravilnom organizovanju vaspitanja i u ličnom angaţovanju vaspitanika. Mogućnosti i granice ljudskog vaspitanja su društvenoistorijski uslovljene, jer čovek živi i razvija se u odreĎenim društvenim okolnostima. TakoĎe zavise i od pola, temperamenta, pravovremenog otkrivanja talenta, zdravstvenog stanja, kulturne, religijske i druge tradicije. Faktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosa nazivamo ometajućim faktorima. A važna uloga nastavnika je da naĎe taj balans izmeĎu ovih odnosa, da otkrije sklonosti i sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju.

3. Odlučujući faktori u razvitku ličnosti Bitni faktori koji utiču na razvoj ličnosti su: nasleđe, sredina, vaspitanje i aktivnosti vaspitanika.

NasleĎe je proizvod dosadašnjeg života ljudi i genetska predodreĎenost ličnosti (telesna graĎa, endokrini i nervni sistem). Sredina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik živi. Ovi faktori su meĎusobno povezani i uslovljeni.

4. Vaspitanje i ličnost Vaspitanje je najširi pedagoški pojam i odnosi se na sve što ljudi sistemski, namerno, organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti. Cilj vaspitanja je stvaranje svestrane ličnosti. Proces vaspitanja ličnosti kroz njenu aktivnost i delatnost je višeslojan. *U njemu se mogu izdvojiti tri procesa: 1. proces usvajanja, znanja i umenja – racionalna osnove 2. proces razvijanja psihofizičkih sposobnosti –vrednosna i humanistička 3. formiranje pogleda na svet – vrednosna i humanistička *U toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja možemo izdvojiti tri etape: 1. etapa racionalnog 2. etapa emocionalnog 3. etapa voljnog (Sve tri su jedinstvo misli, osećanja i postupanja) *Osnovna područja razvoja ličnosti se obično dele na: 1. kognitivni razvoj (razvoj volje, intelektualne sposobnosti) 2. afektivni razvoj (stavovi, mišljenja, emocije) 3. psihomotorni razvoj (upravljanje motoričkim aparatima ljudskih organa) Sva tri se uklapaju u pojam vaspitanja u širem smislu.

5. Vaspitanje i društvo

Vaspitanje je delatnost koja omogućava funkcionisanje društva u razvojnom smislu. Vaspitanje je recipročan i povratan odnos razmene koji kroz složene socijalne uslove uključuje sve ljude. Društvena uslovljenost vaspitanja se zapaža još od samih početaka ove delatnosti. Isti oblici vaspitanja pojavljuju se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od drugih. Dakle, vaspitanje je tekovina društvenih odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih ciljeva vaspitanje vodi jednom sveopštem progresu i razvoju. Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, staleškom, klasnom i politilkom strukturom društva. Uložena sredstva jednog društva u vaspitanje višestruko se vraćaju istom tom društvu. Bogatije društvo – bolji sistem vaspitanja.

6. Vaspitanje i kultura Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguću transformaciju nižih oblika postojanja u više i humane oblike egzistiranja čoveka. Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za životne ili profesionalne uloge, već se bavi i stvaranjem svestrane ličnosti, koje u sebi sadrži i elemente kulturne ličnosti. Razvojem kulture razvijano je i vaspitanje. Veza je uvek bila obostrana. Vaspitanje u kulturi ima i produktivni karakter, jer stvara potencijale za novi napredak i razvoj. Vaspitanje je i sredstvo susreta različitih kultura i uporeĎivanja različitosti.

7. Vaspitanje i rad Vaspitanje i rad su dve večito povezane i uslovljene društvene funkcije. Kada se rad pojavio kao osvešćen oblik čovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i način za prenošenje tih čovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja čovek razvija svoje radne osobine i menja svoje individualne mogućnosti. Vaspitanje ne sme u potpunosti biti podreĎeno radu već mora imati i šire ciljeve vaspitanja celovite svestrane ličnosti.

8. Najpoznatije koncepcije ( teorije, škole, pravci vaspitanja ) Naučnici i teoretičari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji način, koja je svrha i pravac vaspitanja. Lista onih koji su težili da daju kompetentan odgovor na to stalno se proširivala. Koncepcije vaspitanja se prvenstveno razlikuju po tome šta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva. One stižu u pedagogiju iz različitih središta društvenih uticaja: od školskih reformatora, od filozofa i naučnika, voĎstva partijskih i revolucionarnih pokreta, religijskih organizacija itd. i bez obzira odakle dolaze ove koncepcije se sistematizuju, meĎusobno konfrontiraju i procenjuju i postaju pedagoške koncepcije. Njih ima u istoriji pedagogije na stotine, neke su vrlo slične, a većina meĎusobno suprotstavljena. Njih nije jednostavno grupisati i razvrstati. → Poljski pedagog Bogdan Suhodolski smatra da se borba vodi izmeĎu dve pedagogije tj. dve pedagoške koncepcije: 1. pedagogija esencije, koja insistira na opštosti, univerzalnosti, trajnosti

i nepromenjenosti, okrenuta je ka budućnosti, ka idealnom (ona govori o tome šta bi vaspitanik trebalo da bude). 2. pedagogija egzistencije, koja insistira na različitosti, individualnosti, pojavnom, prolaznom i promenjivom, okrenuta je neposrednoj sadašnjosti (ona pita šta vaspitanik jeste). → Češki pedagog František Singule smatra da postoji jedanaest pravaca savremene buržoaske pedagogije: reformna, pragmatistička, eksperimentalna, dinamička, psihoanalitičko-individualna, fašistička, socijalna, kulturna, esencijalistička, egzistencijalistička i religijska. → Pravci vaspitanja se mogu podeliti u nekoliko grupa: -Dete -Društvo (Država) čoveka i društva -Bog -Gentska šifra -Vrednosti van samog

-Sam pojedinac

→ Nikola Potkonjak sve značajnije pedagoške koncepcije i autore analizira s obzirom na to kakvi su im stavovi o predmetu , metodama, položaju vaspitanika i sadržaju vaspitanja i obrazovanja. Stare i nove koncepcije vaspitanja nam pomažu da kritički i samokritički gledamo na teorije o vaspitanju i pomažu nam u sprovoĎenju novih ideja.

9. Cilj i zadaci vaspitanja Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili više idealno zamišljen i generalizovan lik čoveka, ličnost određenih svojstava i sposobnosti, koje se žele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog člana određenog društva. Opšti cilj vaspitanja i obrazovanja u našem društvu je slobodna, svestrana ličnost – koju karakteriše bogatstvo ličnosti i njena kulturna osobenost i sposobnost. Tako je cilj vaspitanja svesno razvijanje svih potencijala jedne ličnosti (nasleĎenih i prethodno stečenih), njihovo bogaćenje i objedinjavanje u raznovrsnosti, razvijanje kritičkih sposobnosti, osposobljavanje ličnosti za stalno usavršavanje. Ciljevi vaspitanja se stalno moraju redefinisati i menjati u skladu sa opštim društvenim promenama i potrebama ljudi. Ono što odreĎuje ciljeve i zadatke vaspitanja je: Društvena zajednica utiče na prirodu i formulaciju ciljeva i zadataka vaspitanja svojim ureĎenjem; Priroda i karakter ljudskog rada, razvijenost sredstava za rad, podele u radu, položaj pojedinca u sferi proizvodnje; Ideološka i politička shvatanja i sistem vrednosti koje društvo i pojedinci proklamuju; Saznanja o čoveku i njegovoj prirodi; Tradicija; Stanje pedagoške nauke, srodnih nauka i izgraĎenost sistema vaspitanja, posebno školstva; Poloţaj, ţelje, potrebe, interesi i ambicije samih ličnosti.

→ Jedan opšti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane ličnosti: 1. Zadaci umnog i radnog vaspitanja (usvajanje naučnih znanja i sistema vrednosti. prenosila životna i radna iskustva. pa sve do ciljeva i zadataka jednog nastavnog časa. Istorija vaspitanja je starija od istorije pedagogije. Ciljevi vaspitanja se sprovode na svim nivoima i svim područjima vaspitnog rada. društveni. moralnih osećanja. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktičnom radu Cilj vaspitanja odgovara na pitanje šta ţelimo. Zadaci fizičko-zdravstvenog vaspitanja (očuvanje i jačanje zdravlja) . pa mnogi taj trenutak smatraju za zvaničan početak pedagogije kao nauke. Zadaci društveno-moralnog vaspitanja (izgradnja moralne svesti. veka izdvojile posebne nauke. Do toga je dolazilo postepeno i na različite načine u različitim epohama. prema programskim celinama. Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke Vaspitanje je oduvek bilo predmet proučavanja. ideološki. prema nivou: društvene kompetentnosti (ustav. Ciljevi vaspitanja su sastavni deo društvene svesti o potrebama. veku. prema vrstama škola i vaspitnoobrazovnim institucijama. Grči filozofi su u svojim delima prvi govorili o vaspitanju i njegovom značaju. Zatim su se iz filozofije ''majke svih nauka'' početkom 19. prema nastavnim predmetima i programima. tako je to iskustvo odabirano i uopštavano. ekonomski. nacionalni. formiranje radnih navika i umenja. odrasli). a zadaci vaspitanja na pitanje šta bi trebalo da uradimo da taj cilj ostvarimo. Na samom . školski.. Prve forme uopštenog vaspitanja postavljeni su kroz filozofiju. s kolena na koleno. propis). tako i pedagogija.PEDAGOGIJA – 11. Kao što su se vaspitanjem. kojim je postavio najznačajniji kamen temeljac pedagogije u 16. mogućnostima i pravcima društvenog razvoja. zakon.). prema uzrastu (predškolski.10. naučni. itd.) 2. češkog pedagoga Jana Amosa Komenskog. Za društvene i lične ciljeve važno je da budu konkretizovani i formulisani tako da ih svaki pojedinac veoma jasno shvata i razume. razvijanje stvaralačkog stava. odnos prema zajednici i drugima) 3. Teško je tačno i precizno odrediti kada nastaje pedagogija kao nauka i kada vaspitna praksa postaje pedagoška teorija.. Na formiranje ciljeva i zadataka vaspitanja utiču opšti i posebni ciljevi konkretnog društva u kome se vaspitanje odvija (individualni.. Prvim značajnim pedagoškim delom se smatra ''Didactica magna''. Zadaci estetskog vaspitanja (stvaranje lepog u društvu) 4.

U novom veku graĎanski stalež postaje osnovan snaga društvenog razvoja. pojavom privatne svojine i viška vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih socijalnih podela. U srednjem veku vaspitanje je staleško (sedam riterskih veština za feudalce). Kroz istoriju se pokazalo da su mnogi značajni pedagozi bili i pokretači promena u društvu i težili ka njegovom razvoju. kada i u kakvim uslovima je nastalo. a vaspitanje su obavljali sveštenici. Dinamička funkcija – ogleda se u njenom doprinosu razvoja vaspitanja i predviĎanju kakva bi škola i vaspitanje trebalo da budu. Vreme je pokazala da je neophodno konstituisati jednu celovitu nauku – pedagogiju.početku 19. pedagoška antropologija. a samim tim i vaspitanja. Nastava je organizovana na maternjem jeziku. TakoĎe za bogatije članove društva. pedagogija dolazi do odreĎenih naučnih saznanja o vaspitanju i otkriva veze i zakonitosti. već se usavršava. Posebno se ističu tri funkcije pedagoške nauke: 1. Percijanci su obraćali pažnju na fizičko zdravlje. Uopštavanje pozitivnih iskustava je jedan od najstarijih metodoloških pristupa. U Rimskom carstvu se izdvajaju tri vrste škola za dečake od 7 do 16 godina: elementarna. itd) Za antičko drutšvo vasitanje se obavljalo u Atini. ali nije prevaziĎen. U nastavu se . Izdvajaju se učeniji ljudi koji vrše delatnost vaspitavanja i obrazovanja. Sparti i Rimu. 12. veka pojavio se i Herbart. Atina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske ličnosti. već i kako ga organizovati i voditi oko i sa vaspitanikom da bi se ostvario cilj. Predmet pedagogije je vaspitanje i to ne samo tako kako postoji. a ne na latinskom. Stari Kinezi su takoĎe opismenjavali bogatije. sistematizacijom i uopštavanjem pozitivnog pedagoškog iskustva. 3. U tom smislu su se razvile i pomoćne discipline: pedagoška psihologija. ekonomija obrazovanja idr. U prvobitnoj zajednici vaspitanje još uvek nije bilo izdvojeno u posebnu društvenu delatnost. Omogućeno je velikom broju dece da se uključi u školovanje (škola za sve bez obzira na rasu i poreklo). Najstarije ljudske civilizacije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od varvarskih plemena koja su ih okruživala (U Sumeru su postojale škole i klinasto pismo pre 3000godina. filozofija vaspitanja. za koga je bolje reći da je sistematizator. gramatička i retorska. U Indiji je bilo organizovano učenje samo za najviše kaste i učilo se iz veda. Analizom. Deskriptivna funkcija – opisuje vaspitanje kao pojavu. Stalno se bogati novim dostignućima. usvajanje običaja i verovanja zajednice. koja će proučavati vaspitanje. Pedagošaka teorija koja izvire iz prakse – ona daje ideje za ostvarivanje bolje prakse. Zasnivalo se na prenošenju iskustava neophodnih za opstanak i održanje. 2. kako se razvijalo. Razvojem društva i sredstava za rad. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoške nauke Istorija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju društva. a ne jedini osnivač pedagoške nauke.

Pestolaci – ističe se kao veliki učitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema deci.Na samom kraju 20. bavio se pitanjem didaktike. na maternjem jeziku. Industrijska revolucija (kraj 19. bio je protivnik stvaranja državnih škola i smatrao da država ne bi trebalo da brine o školovanju radničke dece i sirotinje. despotizma. Dţon Lok – bavi se pitanjem vaspitanja dece viših staleža i porodičnim vaspitanjem. 13. 20. Donose se ''školski ustavi''. Mišel Montenj – u ''Esejima'' kritikuje učenje napamet i bez razumevanja. Raste potreba za visoko obrazovanim kadrovima. religijskih zabluda.popularan tokom 19. veka) dovešće do masovnog obrazovanja. Herbert Spenser . U periodu humanizma sve više se govori o vasitanju. Ţan Ţak Ruso – zastupa interese sitne buržoazije. Socijalistički ureĎene zemlje nastavljaju tendenciju karakterističnu za industrijsko društvo. Princip očiglednosti se proklamuje. zalagao se za smišljeno vaspitanje u predškolskom periodu. u njoj su sadržani interesi celog naroda. a povećava u sektoru obrazovanja. i poč. On oštro kritikuje srednjevekovno vaspitanje. . Franso Rable – u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritički opisuje odnos oca i sina. Škole se grade i opremaju o trošku države. gde kritikuje feudalno vaspitanje. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela Sokrat – Platon ''Drţava'' – Aristotel (svi u svojim delima govore o vaspitanju) Kvintijan – prvi po svojim delima pravi pedagog – vodio retorske škole i razradio metodiku govorništva. Na prelazu iz srednjeg u novi vek: Jan Amos Komenski – Didactica magna. Vitorino da Feltre – učitelj novog tipa. sačinio raazredno-predmetnu-časovnu nastavu. on traži opštu obaveznu školu. smatrao da bi sadržaj obrazovanja trebalo da čine realne nauke.uvode realije (tekovine prirodnih nauka). Napisao ''Kako Gertruda uči svoju decu''. ureĎuje školu koju zovu ''dom radosti''. veka u Engleskoj. Erazmo Roterdamski – ''Pohvala ludosti''. ustaje veoma oštro protiv društvene nejednakosti. veka smanjuje se potreba za fabričkim radnicima.

Nastojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu nauku zasnovanu na etici i psihologiji. pa nije ni čudo što su ga fašisti hvalili. ruski pedagog. demokrata po ubeĎenju. Pedagogiju je sa opštih društvenih ciljeva usmerio na konkretne životne ciljeve. U 20. već više o istaknutim pojedincima. Neki od njih su: Mirijevski. nastava i disciplina.Johan Fridrih Herbart – od svih pomenutih se najviše izdvaja ovaj nemački pedagog. Vujanovski. Prema Herbartu pedagogija bi trebalo da utvrdi cilj (što je izvesna novina). spadaju u najpopularnije pedagoške knjige u svetu. Napisao ''Pedagogija i demokratija'' Anton Semjonovič Makarenko – najpoznatiji pedagog socijalističke epohe. Dositej Obradović. Dţon Djui – istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. Ušinski – veoma odlučan antiherbartovac. Osnovna sredstva koja ističe za ostvarenje tog cilja su : upravljanje decom. koji su krajem 18. radio na prevaspitavanju mladih socijalnih slučajeva u vaspitno-radnim kolonijama. Vuk Karadžić. Za razvoj prosvete i školstva u Srbiji zaslužni su mnogi. Njegove pristalice su stvorile pokret – herbartijanstvo. Nije se slagao sa Rusoovim idejama. Vasa Pelagić. Milan Milićević. Po njemu nastava mora uvek biti jasna. Prvi koji je pokušao da povuče razliku izmeĎu pedagogije kao teorije i kao prakse. veku se teško može govoriti o pedagoškim klasicima. sistematična i metodična – formalni stupnjevi nastave. Nestorović i Mrazović. Po njemu je ta cilj izgraĎen na osnovu moralnog religijskog shvatanja.Najpoznatija dela ''Pedagoška poema'' i ''Zastave na kulama''. Sistem naučnih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama Razvijenih naučnih disciplina ima u pedagogiji onoliko koliko ima razvijenih područja vaspitnoobrazovnog rada: Područje vaspitno-obrazovnog rada Naučna disciplina u pedagogiji Vaspitanje u porodici Porodična pedagogija Vaspitanje predškolske dece . Svetozar Marković. veka organizovali prvu školu po ugledu na ''Opšti školski red''. asocijativna. 14.

dece ometene u razvoju Specijalna pedagogija Vojno vaspitanje Vojana pedagogija Vasp. domska pedagogija Obraz. . i vasp.prema uzrastu vaspitanika (predškolska. u uslovima nastave Didaktika Vasp.Predškolska pedagogija Školsko vaspitanje Školska pedagogija Visokoškolsko obrazovanje Viskoškolska pedagogija Obrazovanje i vaspitanje odraslih Pedagogija odraslih. andragogija Vasp. vanškolska pedagogija). pedagogija odraslih).prema mestu izvođenja vaspitanja (porodična. u internatima i domovima Internatska. internatska. i obr. . školska. u industriji Industrijska pedagogija Vaspitanje u slobodno vreme Pedagogija slobodnog vremena Pojedine naučne discipline možemo klasifikovati prema drugim kriterijumima: .

15. savremena i prognostička .istorijska. Metodologija pedagoških istraživanja je put proučavanja. Naučno istraţivanje pojava u oblasti vaspitanja i obrazovanja – Metodologija pedagoških istraţivanja Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost čiji je cilj otkivanje i utvrĎivanje zakonitosti. kakva je njegova priroda. predmet). estetika i drugo. koji su njegovi osnovni mehanizmi itd. praktična) Polazeći od drugih kriterijuma pedagoška istraživanja se mogu podeliti na: . Pedagogija nije zatvoreni sistem i u tesnoj je vezi sa drugim naukama.longitudinalna (razvoj pojave u jednom dužem periodu) i transferzalna (u istom trenutku) . onda je ona neizostavna i u pedagogiji. . + Psihologija: Srodne nauke. futurološka pedagogija). pre svega to su metode. a pošto se sociologija bavi proučavanjem društva. Sva ta pitanja su u osnovi pedagoških koncepcija. kao što su priroda i karakter vaspitanja. život. cilj. teorija saznanja. šta je to društvo. itd. unutrašnjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja. misija. meĎusobno povezane i prožete. sudbina. Povezanost pedagogije i filozofije proističe iz prirode vaspitanja. Osnovna su: . Pedagoška istraživanja su vrlo raznovrsna.razvojna (predviĎanje daljeg razvoja vaspitanja).. .primenjena (operativna. savremena. tehnike.prema vremenu poučavanja (istorija pedagogije. logika. Pedagogija je naročito zainteresovana za razvoj pojedinih filozofskih disciplina kao što su : etika.teorijska i empirijska .fundamentalna (osnovna pitanja pedagogije.). sistem vrednosti. instrumenti i uslovi naučnog saznavanja u području vaspitanja. + Sociologija: Vaspitanje je društveno uslovljeno. + Filozofija: Filozofija teži da odgovori na pitanja čovekove egzistencije (šta je čovek.

To su testovi. protokol posmatranja. To često mogu biti mišljenja o aktuelnom problemu. koji su često bili jednostrani i suprotni. Izbor metoda. Praktična pitanja izrada naučno-istraţivačkih instrumenata u pedagoškim istraţivanjima (izrade testova znanja. skica za intervju. Svako istraživanje vaspitnih pojava mora da ima logičan tok i da odgovori na osnovna pitanja: šta proučavati. Anketa tj. . 16. a to su: 1. Izbor i formulacija predmeta istraživanja 2. Instrumenti moraju biti tačni. Pisanje izveštaja i objavljivanje Uzorak mora verno da oslikava svoju popilaciju. OdreĎivanje cilja. Obrada podataka 7. obuhvatan. upitnik služi za prikupljanje podataka u vezi sa stavom. mišljenjem. koja se mogu uraditi za 30 minuta. sociometrijski testovi. upitnici. Preciziranje populacije i uzoraka 5. interesovanjima ispitanika. kako prouččavati. pomoću kojih metoda. tehnika i instrumenata 4. u suprotnom rezultat neće biti tačan. zatvorenog i kombinovanog. anketni listići. jednostavan i praktičan i diskriminativan tj. Prikupljanje podataka 6. konkretizacija zadatka 3. Odgovori na ta pitanja se dobijaju razraĎenim etapama istraţivanja. Optimalna dužina upitnika je 25 pitanja. Postoje tri vrste pitanja u upitncima: otvorenog tipa.U istorijskom razvoju pedagogije poznati su različiti metodološki pristupi u istraživanju pojava u vaspitanju. tehnika i instrumenata. anketnih listova i slično) Istraživački instrumenti su sredstva kojima se prikupljaju činjenice u okviru istraživnja. Analiza rezultata i izvoĎenje zaključaka 8. mora jasno da izdvaja ono što se meri. Tako s jedne strane se javio metodološki deduktivizam (koji je težio da svede pedagogiju na normativnu disciplinu) i metodološki induktivizam (deskriptivna pedagogija). pouzdani.

cilj. Mora se voditi računa da ispitanik prethodno bude upoznat sa temom. pošto se ove ustanove meĎusobno povezane i osnovni cilj im je vaspitna delatnost. Prve škole su se pojavile u direktnoj vezi sa društvenim razvojem najstarijim ljudskim zajednicama. pisanja i računa d) sholastička škola – religija i klasični jezici e) klasična srednja škola – u periodu humanizma i renesanse .Dvočanog izbora (Da / Ne ) . pitanja. vreme. Škola i školski sistem. mesto.On bi u sebi trebalo da sadrži raznovrsne tipove zadataka. Da bude tako sastavljen da svaki vaspitanik može bar nešto da uradi. osnovne. trajanje i statička obrada na kraju. testovi umešnosti. od lakših ka težim. više i visoke škole i škole za odrasle. osnovna i srednja škola. Najčešće su u upotrebi testovi znanja. Testovi. Najpre su se pojavile pisarske. Za rad nastavnika posebno je značajno da poznaje postupak izrade testova znanja. Osnovno obrazovanje je obavezno i jednako za sve. testovi inteligencije itd. U sistem školstva spadaju dečji vrtići. On je okosnica svakog sistema vaspitanja. visokoškolske ustanove) Školski sistem je jedan od činioca sistema vaspitanja (pored šireg pojam sistema obrazovanja. testovi interesovanja. u periodu njenog najintenzivnijeg razvoja. svešteničke i činovničke škole.Višestrukog izbora SreĎivanje (poreĎati po redu) .). Od tradicionalnog do savremenog školskog sistema. Uporišne tačke u razvoju škola se mogu izdvojiti na sledećinačin: a) predinstitucionalni period – prenošenje iskustva.UporeĎivanje - 17. Ona je najznačajnija ustanova savremenog društva. Kroz istorijsku borbu i promene i razvoj društva došlo se do ''obrazovanja za sve''. (predškolske ustanove. Škola kao institucija je u stalnom procesu menjanja i usklaĎivanja sa potrebama i promenama u društvu. Pravo na školovanje su imali bogati. srednje. prethodno isplanirani razgovor sa pojedincem ili grupom.Prisećanje Dopunjavanje . posebno zato što pokriva najduže razdoblje organizovanog vaspitanja i obrazovanja jedne ličnosti u toku života. Tipovi zadataka su: . verovanja i navika b) škole skriba – čitanje i pisanje c) škole čitanja.Intervju je namerni. Sadrži: temu.

Konstituisanje celovitih školskih sistema počelo je stvaranjem industrijskog društva. jezičke. nagrade i kazne). Otvorena je prema porodici i lokalnoj zajednici. estetskom vaspitanju (čistoća.Osnovna škola – Ona je vaspitno-obrazovna ustanova i u njoj se najsistematičnije i najorganizovanije ostvaruju zadaci osnovnog vaspitanja i obrazovanja. razvoju mašte i govora. specijalne) i srednje stručne za obrazovanje odreĎenih profila. likovnom i muzičkom vaspitanju.Srednje škole – Srednje su zato što se nalaze u sredini izmeĎu osnovne škole i viših i visokih škola. Nije selektivna. Državna institucija. urednost). Najmasovnija. Savremena škola teži otvaranju. Obavezna je i besplatna za sve.Više škole obrazuju kadrove VI stepena obrazovanja i pertežno traju tri godine. društvu i kulturi. rad i učenje. . intelektualnom razvoju sposobnosti pažnje i pamćenja. kroz pohvale. U njima se vodi računa o fizičkom vaspitanju. Ima opšteobrazovni karakter.Visoke škole i fakulteti – Pružaju visko obrazovanje iz odreĎenih oblasti i spremaju kadara za različite granu u privredi. a kasnije i sa državom. Ima naglašenu vaspitnu ulogu. Sve to kroz igru.matematičke. Odlike: Traje u periodu od 7 do 15 godina i osmorazredna je. moralnom vaspitanju (na osnovu ličnog iskustva. radnom vaspitanju (navike). . . a naročito razbijanju uniformisanosti. priprema za polazak u školu. boljoj unutrašnjoj povezanosti. . Traju 3 ili 4 godine. a fakulteti VII stepena i pretežno traju od 4 do 5 godina. ali u despotski ureĎenim društvima i pri crkvi. Jedinstvena u osnovi i ista za svu decu. Pruža osnovna znanja. . Na maternjem je jeziku. Odvojena od crkve. Mogu biti gimnazije (opšte.Predškolske ustanove – Obuhvata vaspitanje dece od 3 do 6 godina i u tom periodu razvoj deteta je najintenzivniji. I pre toga su postojali školski sistemi.f) realne gimanzije – u razvoju industijskog društva g) politehnizacija školskog obrazovanja – kao izraz razvoja nauke i tehnike h) raznovrsnost modela školskih institucija Tradicionalna škola je bila usko povezana sa crkvom.

21. Savremena kritika škole kao institucije Sa pojavom krize u društvu dolazi i do krize i kritike u školstvu. Profesionalna orijentacija i informisanje su aktivnosti škole.Organizovanje izleta i ekskurzija 19.. ''učenje bez škole''. . Te organizacije su često ili gortovo uvek povezane i sa životom i .Nastava je svakako njena centralna aktivnost i osnovna obaveza u školi.Rad u biblioteci. . obrazovanja odraslih. Ovaj preobražaj podrazumeva preureĎenje škole. pravi ekološke programe i organizuje sekcije i razne dečje organizacije. baletsko i muzičko obrazovanje . radionica. osposobljavanje nastanika za nove uloge itd. Javili su se zahtevi za reformom škola sa raznim idejama ''škola bez zidova''. susedima. -Zatim društveno koristan rad. Ona postaje mesto gde se razvijaju bogati meĎuljudski odnosi i ona vaspitno deluje na decu. sekcija.18. lokalnom zajednicom. ''otvorena škola'' itd. . izborne. naročito 1968. u saradnji sa preduzećima. stvaranje nove klime u razredu i školi. Savremena kritika škole započela je u drugoj polovini 20. opremanje savremenim sredstvima. a ne samo uče teorije o njemu. veka. galeriji. Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene škole Savremena škola ima veoma bogatu strukturu raznovrsnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti. najsistematičniji i najorganizovaniji oblik vaspitno-obrazovnog rada škole. ''slobodna škola''.. roditeljima. muzeju. ne samo sa učenicima već i sa predškolcima. upravo kada su se pojavili prvi znaci krize industrijskog društva i najave snažne naučno-tehnološke revolucije. bivšim učenicima. Ali nije i jedini. fakultativne aktivnosti i profesionalna praksa. Kulturna i javna delatnost škole pokazuje da deca u nju rado odlaze i da su uključena urazne kulturne aktivnosti. Savremena škola podrazumeva i niz drugih aktivnosti koje za cilj imaju celovitiji pedagoški razvoj učenika. Škola kao pedagoški i kulturni centar lokalne sredine Nastava je svakako osnovni. Škola postaje mesto gde se odvija život.Organizovanje predškolskog vaspitanja. rad organizacija i sl. čime se omogućava da se oni ostvare i ispolje kao svestrane ličnosti. U okviru nje se nalaze obavezne. vannastavne aktivnosti.Ona organizuje kolektivni pedagoški rad za one koji sporije napreduju u radu (posebno osnovan škola). Brojne su vannastavne i slobodne aktivnosti koje škola organizuje u okviru svojih klubova. Otvorenost škole se ogleda u njenom uticaju na graĎanje u okruženju. koja i sada potresa svet.

a vaspitanje jedna od osnovnih funkcija. Kao što su: bavljenja . vaspitni značaj sredstava masovnog komuniciranja (štampe. 22. interesovanje. Plansko i sistematsko praćenje vaspitanika i prikupljanje podataka o njemu bi trebalo da bude u službi pedagoškog rada i da pomogne u razvoju i otklanjanju eventualnih problema. faktore koji utiču na taj razvitak. gde se ne uči samo o životu već se život u njima i odvija. rutinskom. zdravstveno i fizičko stanje. kao i individualne osobenosti svakog vaspitanika. posebno. radija. Za unošenje podataka odgovorni su učitelji. to su veće šanse da se izgradi i razvija jedna svestrana ličnost. društveno ponašanje i zaduženja u školi. On. U našim osnovnim školama podaci se evidentiraju u ''Lični karton učenika''. prateći razvoj svoje dece i učestvujući u njemu. Lokalna sredina i roditelji se uključuju u rad i život škole.Vaspitanje u slobodno vreme – Pod slobodnim vremenom podrazumeva se ono vreme koje nastupa nakon što izvršimo sve svoje radne. Neophodnost poznavanja i praćenja razvoja ličnosti učenika U vaspitnoj delatnosti neophodno je poznavati ličnost vaspitanika. što je atmosfera mirnija i slobodnija. . ali i školski lekar. filma i pozorišta). a njegove posledice trajne.Vaspitanje u porodici – Porodica je osnovno socijalno okruženje u kome se ličnost razvija. roditelji. već kao korisno utrošeno slobodno vreme na vršenje raznovrsnih aktivnosti. neorganizovanomi neplanskom toku. Škola i njeno okruţenje: vaspitanje u porodici. televizije. Neophodno je poznavati opšti proces razvitka ličnosti. koje su predmet interesovanja ličnosti. može veoma negativno uticati na razvoj ličnosti i ostaviti brojne posledice. Porodica je najznačajniji faktor u vaspitanju i razvoju ličnosti: brak i porodica su osnovno i najpovoljnije mesto za obezbeĎivanje biološke reprodukcije čoveka. razredne starešine i nastavnik fizičkog vaspitanja. vaspitanje u slobodno vreme. bira sredstva rada i najoptimalnije metodske postupke. sklonosti. TakoĎe ti podaci mogu da posluže i za istraživanja s ciljem unapreĎivanja vaspitnog rada. ponašanje. 20. porodične i društvene obaveze. školske. Tako škole postaju svojevrsni pedagoški i kulturni centri lokalnih sredina. Što je bliskost i poverenje u porodici veće. koji sadrži osnovne podatke. ako se ne izvršava na pravilan način. majka obezbeĎuju negu za fizičko održanje deteta. vaspitanje i obrazovanje odraslih . Ona je istovremeno i osnovna ćelija složenog društvenog sistema. Njegov uticaj je veliki.radom u lokalnoj sredini. opšti sud odeljenjskog starešine. vaspitač može da određuje položaj i aktivnosti vaspitanika. Na osnovu dobrog poznavanja svojih vaspitanika. karakteristike etapa kroz koje prolazi. Vaspitanje se ne može prepustiti slučajnom. članovi porodice su prvi vaspitači i uzori deteta u njegovom najznačajnijem periodu razvoja i njihov uticaj je veliki. Slobodno veme ne bi trebalo da se shvata kao vreme neorganizovanog lenstvovanja i dosaĎivanja.

pa se pojam ''obrazovanje odraslih'' danas odnosi na usavršavanje i obrazovanje odraslih u okviru njihovih profesija i šire. Ono se danas više smatra ''doživotnim obrazovanjem'' jer se čovek kroz čitav svoj život usavršava i uči. Danas su ti slučajevi retki. osnivanjem ''Kluba ljubitelja filma''. . kulturne centre i razne klubove. Veoma je važno da sredstva javnog informisanja ne budu jednosmernog karaktera i da pozitivno utiču na razvoj i vaspitanje pojedinca i obogaćuju njegov kulturni i društveni život. Organizovanjem filmoteke u školi. atraktivni i dinamični sa slikama. METODIČKA PITANJA VASPITNOG RADA . Takvi su zahtevi savremenog društva da pojedinac ne može da očekuje da je završetkom školovanja završio i sa obrazovanjem i vaspitanjem. iniciranjem rada u klubu i osposobljavanjem nastavnika za rad. Samo pravilno okorišćeno slobodno vrememože ispuniti svoju svrhu razvoja i unapreĎenja vaspitanja. Preko njih se informišemo o svemu što se dogaĎa u celom svetu. razvija sposobnost opažanja. Posebno je dobro. kulturni centri.Vaspitanje i obrazovanje odraslih – U prošlosti se ''obrazovanje odraslih'' smatralo za osnovno obrazovanje odraslih koji ga nisu stekli u periodu kada je to bilo predviĎeno. galerije. hobijem. kulturnog i sportskog sadržaja. Didaktički značaj televizije je u tome što približava stvarnost i budi interesovanja u procesu saznavanja. Na ovom polju poseban značaj imaju institucije: posebne škole za odrasle i obrazovni centri pri fabrikama i preduzećima. redovne škole koje organizuju programe za odrasle. Njihovi sadržaji su popularni. pozorište. jer u tom smislu gubi značaj kao slobodna aktivnost. ako učenici i sami ureĎuju časopis u svojoj školi. Listovi namenjeni deci . ilustracijama i naučno-popularnog. Radio i televizija – nam često omogućavaju da se osećamo graĎanima čitavog sveta. . Film – pored toga što je veoma popularan i dobro poznat svima još na najranijem uzrastu. preko njih se upućujemo i informišemo o najznačajnijim dešavanjima u društvenom životu. stripovima. rad na filmu i bavljenje filskom tehnikom mogu biti od velikog značaja za vaspitanje i razvoj svestrane ličnosti. Isto tako ono ne podrazumeva nametanje bilo kakvih aktivnosti. savetovališta itd.rekreacijom. pa se kasnijim školovanjem to nadoknaĎivali. Pored informativnog programa od posebnog su značaja obrazovni programi namenjeni deci. Njihov cilj je da informišu decu i podstaknu stvaralaštvo.imaju poseban društveni i pedagoški značaj. film može biti veoma zanimljiv oblik stvaralaštva samih učenika. radnički i narodni univerziteti. odlazak u prirodu.Vaspitni značaj sredstava masovnog kumuniciranja – Danas su sredstva masovnog komuniciranja neminovna.

Pravila . koristiti naučna istraživanja i dostignuća u svom vaspitnom delovanju. pedagoška nauka formuliše i četiri principa postupnosti (još od J. Oni su predpostavka za uspešan rad. osposobljenost nastavnika i pripremu učenika. već se učeniku daje mogućnost da sam kreira i učestvuje u sopstvenom procesu napredovanja. tu su i široki prostori kulture. normativnost (odreĎuju najbitnije norme ponašanja). celshodnost (jasno usmeravaju vaspitni proces). Nema univerzalno važećih principa koji bi važili za sva vremena i škole u različitim društvima.Princip naučne zasnovanosti i pozitivne vaspitne usmerenosti – Sve aktivnosti koje čine vaspitanje trebalo bi da budu zasnovane na nauci. sredstva i oblik vaspitanja. Nastavnik usmerava naučne sadržaje ka ciljevima vaspitanja i obrazovanja i on je posrednik u tom složenom procesu.23. Komenskog): od bližeg ka daljem.Princip svesne aktivnosti – Svesna aktivnost je uslov i rezultat vaspitanja. Prihvatajući ovaj princip.Opšti principi vaspitnog rada Principi su rukovodeća načela kojih se moramo pridržavati u vaspitnom radu. Ovaj princip mnogi tumače i kao princip pozitivne vaspitne usmerenosti u vaspitanju. nastavnik više nije u centru aktivnosti. Principi vaspitanja sadrže i odreĎenu regulativnost (govore o odreĎenim odnosima koji vladaju u vaspitanju). obavezuju se da će. specifična adaptacija metoda. Demokratičnost podrazumeva organizaciju vaspitanja za sve bez izuzetaka. a demokratičnost je određeni način ponašanja i međusobnih odnosa u procesu vaspitanja. ako što je adekvatna priprema i razrada sadržaja. Tradicionalne pedagoške teorije su smatrale da je ličnost već sudbinski odreĎena i da je vaspitanjem treba podsticati i pratiti. . U okviru principa vaspitanja. od poznatog ka nepoznatom i od prostog ka složenom. umetnosti i dr. Ovde se radi o opštem stavu ličnosti prema svom okruženju i shvatanju i boljem razumevanju zakonitosti po kojima ono funkcioniše. gde sve ličnosti imaju isti tretman. TakoĎe. Nauka bi trebalo da bude u službi razvoja vaspitanja i poštovanjem ovog pravila nikako ne bi bilo dobro otići predaleko u scijentizam. Dok savremene teorije smatraju da je vaspitanik u mogućnosti da menja i usavršava sebe kroz svoje svesne aktivnosti. Zahvaljujući njima vaspitanje nije prepušteno improvizaciji i ličnom nahoĎenju pojedinaca. Do svesne i stvaralačke ličnosti se može doći samo kroz raznovrsnu i punu aktivnost same ličnosti. Nastali su na osnovu formiranja bogatog pedagogškog iskustva. . od lakšeg ka težem. Ovaj princip zahteva odreĎene pogodnosti. ovaj princip ima snažno motivaciono dejstvo. korelativnost i integrativnost (funkcionalno povezuju vaspitni rad na svim nivoima). kad god su u mogućnosti. Principi su uslovljeni društveno i psihofizički.A. .Princip humanosti i demokratičnosti vaspitanja – Humanost je određeni obavezujući stil ponašanja vaspitanika. Menjaju se i njihovi nazivi i sadržaji. ali najveći broj čovekovih životnih aktivnosti počiva na naučnim posmatranjima i dokazima. svi koji rade u oblasti vaspitanja. Nauka nije jedina koja čoveku otkriva svet.

i sl. MeĎutim cilj je u objedinjavanju oba. Metode nam odgovaraju na pitanje ''Kako postupati'' da bi cilj bio ostvaren. Svako ko organizuje vaspitni proces trebalo bi da vodi računa o individualnim karakteristikama svakog pojedinca. istinito. moćnijih i nemoćnijih – poštovanje razlika. škola. pa su jedni isticali jedan. podsticanja i sprečavanja. vredno. crkva. One bi u sebi trebalo da sadrže karakteristike koje su najdelotvornije. Vaspitanje je samo po sebi humana delatnost jer je u potpunosti posvećena čoveku. . veţbanja i navikavanja. poštovanju. naučno dokazane i praktično proverene. ali i iz ličnog iskustva. Pitanje demokratičnosti vaspitanja je unutrašnje pedagoško pitanje. Postoje različite podele metoda u vaspitanju. -Metod ubeĎivanja i uveravanja – Može se reći da se ova metoda bavi onim što je večito.Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju – U istoriji vaspitanja pincipi individualizacije i socijalizacije su se često suprtostavljali.. pitanje meĎusobnih odnosa onih koji znaju prema onima koji ne znaju.ponašanja i odnosi su regulisani i nekim meĎunarodnim zakonima kao što su Konvencija o pravu deteta. 24. . jer individualizacija je jedino moguća u okviru neke socijalne zajednice. a kao opšte metode javljaju se sledeće metode: ubeĎivanja i uveravanja. a jedni drugi. sredstvo.).Humanost se pre svega u veri u čoveka i ljubav prema čoveku. jer će tako uppadati u protivurečnosti i stvarati prepreku ka formiranju jedne celovite svestrane ličnosti. vaspitanje se ne sme svoditi samo na jedan od činilaca npr. roditelji. Opšte metode vaspitanja ličnosti i sredstva koja se najčešće koriste u vaspitnom radu Metod je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja. Cilj ovog principa je osposobljavanje pojedinca da se lakše integriše u socijalne tokove. ali i isto tako i stalno promenjivo u vaspitanju: šta je dobro. razradu sadržaja. O svemu ovome učenici saznaju kroz činjenice koje im nastavnik prezentuje. . dužan je da izvrši humanizaciju i demokratizaciju svih uslova u kojima se vaspitanje odvija. Prema njima je potrebno odabrati odgovarajuću pedagošku meru. oblik i postupak vaspitanja. iskrenim odnosima.. lažno uvredljivo itd. zaključivanja. u želji da se pomogne. One označavaju relativno ustaljene postupke koji su se pokazali efikasnim. pronalaženja dokaza. Nastavnik koji organizuje vaspitne delatnosti. siromašnijih i bogatijih. Jedinstvo delovanja povećava snagu i moć vaspitanja i osigurava njegovo uspešno sprovoĎenje.Princip jedinstvenog delovanja svih činilaca vaspitanja – Cilj vaspitanja je jedinstven i potrebno je jedinstveno delovanje svih činilaca (pojedinac. posmatranja. na školu ili samo na porodicu. a šta loše.

lična aktivnost vaspitanika. organizovanost procesa vaspitanja. kritika i samokritika. Sredstva vežbanja i navikavanja su: rad.Metod sprečavanja – Metod sprečavanja i kažnjavanja mnogi pokušavanju potpuno da isključe iz savremene metodike vaspitanja. Nije dovoljno samo znati šta i kako treba raditi. situaciono uticanje (uključivanje učenika u aktuelna zbivanja). Metodom podsticanja pomažemo vaspitaniku da se što bolje afirmiše i ispolji sve svoje sposobnosti. odlika. javno mnjenje). Sredstva sprečavanja su: Znaci neodobravanja i neslaganja s načinom rada ili ponašanjem. život i rad u kolektivu. javne rasprave. školski red. Pretnja. zabrana i nareĎenje. Kritika (individualna. . pohvale. blago i pravično postupanje. idole). kulturne. zapovest. već to treba neprekidno praktično primenjivati da bi cilj vaspitanja bio ispunjen. iskustvo uspeha. prigovori.Sredstva ubeĎivanja i uveravanja su: istinite činjenice. navike i zakoni. praksa. priznanja. Potrebno je steći odreĎene pozitivne navike. Ocene vladanja. ali i kada naiĎe na poteškoće. Sredstva podsticanja su: izražena briga i razumevanje. podaci i provereni dokazi.Metod veţbanja i navikavanja – Metodom vežbanja i navikavanja proveravamo usvojene stavove ubeĎivanja i uveravanja.Metod podsticanja – Metod podsticanja primenjujemo onda kada učenik pokazuje uspeh. ugledanje ( na roditelje. . tradicija. nagrade. . kolektivna. režim života i rada učenika. kontrola od strane nastavnika. zamerke. igra. kada se koleba i posustaje. zabava i kulturna razonoda. kao što su higijenske. Ocena. saveti i direktne poruke vaspitača. bodrenje i ohrabrivanje. tvrdeći da se radi o metodi represije na ličnost. Ova metoda ima emocionalnu podlogu i zasniva se na simpatijama i dobijanju poverenja vaspitanika. Primedbe. . Nju bi trebalo shvatiti kao pedagoški opravdanu intervenciju u cilju sprečavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponašanja. ubeĎenja i uverenja. radne i profesionalne. upozorenje. takmičenja. zahtev. polemike. predavanja. sistem vrednosti sopstvenih stavova. društveni običaji. Kazne. ocena. obećanja. Skretanje ili zamena motiva (navodimo učenika da izvrši zamenu aktivnosti nekom korisnijom). propisi.

da je ovladao pedagoškim umenjima .da ima široko i solidno opšte obrazovanje . 25.da poznaje psihološko-pedagoške i metodičke osnove vaspitanja . Osobine nastavnikove ličnosti: . oduzimanjem stvari. On više nije dominirajućča. već je ravnopravan s učenicima i služi kao posrednik u njihovom samostalnijem i aktivnijem razvoju.da se stalno usavršava Postoje tri podele nastavnika na: autoritativni. demokrtski i ravnodušni. Nastavnik: odlike poziva i ličnosti (Moţe biti i deo 46. kazne glaĎu. Jedan je od najstraijih poziva i smatra se osnovom svih drugih zanimanja.organizaciona i koordinirajuća funkcija .Sledeće kazne su zabranjene u školi: telesno kažnjavanje.. nastavnik postaje ''treći roditelj''. osobinama i ponašanjem bude primer deci. a povećava se i njegova kreativna uloga planera i stratega ukupnog nastavnog procesa. kazne koje omalovažavaju i ponižavaju ličnost. kažnjavanje radom koji nije prijatan. kazne zasnovane na strahu. Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine Odeljenjski starešina je pedagoški. vaspitanje.da vlada predmetom koji predaje . obrazovanje i usmeravanje deteta. organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja. on brine o celokupnom razvoj ličnosti. već i vaspitač. Osnovne radne dužnosti su mu: . zaspisivanjem u dnevnik rada. Savremeni nastavnik je dobio niz novih uloga i radnih zadataka – on nije samo predavač. 26. svo svoje znaje i umenje koristi za pomoć. Njegova uloga i uticaj na dete je velika. jedina i centralna ličnost koja predaje. izlaganje prirodnim posledicama svoje greške. pa se od davnina smatralo da su učitelji i nastavnici cenjene i odabrane ličnosti. Od njega se očekuje da svojim znanjem. pitanja) Nastavnik stavlja sve svoje lične i profesionalne kvalitete u službu svog poziva.pedagoška funkcija . upićivanje kod direktora i sl.

U svojoj didaktici je izneo ''sveopštu veštinu svih da se uče svemu''. Herbartijanci su pridavali poseban značaj prenošenju znanja na učenike u okviru nastave (formalni stupnjevi nastave). i početkom 20.podrazumeva procese učenja i predavanja koji se dešavaju slučajno i nezavisno od uticaja koje na njih vrši nastava. Najpoznatije delo didaktike je ''Velika didaktika'' (Didactika magna) Jana Amosa Komenskog iz 1657. Postoje četiri osnovna značenja i oblika didaktike kao posebne pedagoške veštine: 1. savremeno shvatanje didaktike nije jednosmerno i nije jednostrano. – Veoma širok pojam. specifičnom praktičnom pedagoškom veštinom. odn. radu u školi i vaspitanju bogobojažljivih.saradnja sa roditeljima . Krajem 19. ''Berlinski didaktičari'' . Osnovni teorijski i metodološki problemi didaktike.administrativna funkcija Uloga odeljenjskog starešine je primarno vaspitne prirode. veka menja se osnovna orijentacija prema radu učenika i javlja se nova pedagoška struja. čiji je najistaknutiji predstavnik Dţon Djui. DIDAKTIKA 27. 2. Umesto teorije nastave. Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi Didaktika se smatra veštinom učenja.. koja je u to vreme ulazila u okvire pedagogije.god. Savremena shvatanja ističu da nastava i učenje čine celinu. Početkim 19. veka Johan Fridrih Herbart je razradio teorijske osnove didaktike stvarajući teoriju vaspitne nastave. oni su zastupali teoriju učenja. Didaktika kao nauka o nastavi i učenju u svim oblicima i nastavnim nivoima . što se u velikoj meri razlikovalo od stava herbartijanaca.Dakle. Umesto zapamćivanja. a posebno na razvijanju praktičnog delovanja. Sadržaj ove didaktike je prihvaćen i primenjivan sve do danas. oni insistiraju na razvijanju različitih oblika intelektualnih aktivnosti učenika. Za taj posao se biraju najsposobniji i najbolji nastavnici u jednoj školi. predstavljaju jedinstvo i da se meĎusobno prepliću i nadopunjuju. Komenski je smatrao da didaktika ne predstavlja samo veštinu učenja. s ciljem da se učenici upoznaju sa novim sadržajem. Iz toga je proizišao osnovni zadatak didaktike koji se sastojao u analizi postupaka nastavnika u školi. a ne učenju. Danas ova dva pravca nisu više suprotstavljena. Predstavnici ovog pravca su pridavali najviše značaja aktivnoj ulozi učenika. Shvatanje didaktika kao teorija učenja i nastave koju zastupaju tzv. već takoĎe i vaspitanje. a raspravljao je i o podučavanju mladih naukom.

stvaralačke sposobnosti nastavnika i učenika. a u drugu dve) . Mediji ili sredstva 5. . – Podvlači idejni aspekt 4. Pedagoške intencije (ciljevi) 2.Podvlači naučni aspekt. Socijalno-kulturne pretpostavke (škola. kao i mogućnosti za kontrolu i planiranje nastave. OSNOVNE ''STRUKTURNE'' ODLIKE NASTAVE 2. nastavnici. Shvatanje didaktike kao teorije obrazovnih sadrţaja nastavnog plana (dosta slična prethodnoj) . Antropološke pretpostavke (sve psihičke delatnosti učenika u procesu nastave. 1.Metode ili postupci 4.Nastavne teme (sadržaji) 3. Autori nastoje da obave što sveobuhvatniju opis i analizu svih činilaca u procesu nastave i objasne njihovu opštu i uzajamnu zavisnost. analizu i planiranje nastave. učenici) 3.. koje su podelili u dve grupe (od kojih u prvu spadaju četiri kategorije. USLOVNE ODLIKE ILI PRETPOSTAVKE 1. Berlinski didaktičari su izneli šest osnovnih kategorija za opisivanje.) 6. interesovanja i sl.kibernetička didaktika) – Podvlači tehnički apekt. Shvatanje didaktike kao teorije optimalnog učenja i nastave pomoću direktne nastave ili putem programa i nastavnih mašina (upravljanje procesima učenja .Jedna od najdelotvornijih i najoriginalnijih koncepcija u savremenoj didaktici.

a ni jedan ne obuhvata sve aspekte zajedničkog procesa u kome se odvijaju nastava i učenje. Didaktika: odreĎuje ciljeve i zadatke nastave (bez kojih se ne može uspešno organizovati nastava). što ukazuje na nje praktični karakter. pa nastava dobija oblik jednostranosti. Jedinstvo ova dva čini nastavu uspešnom.Nedostatak ovih teorija je to što se teško mogu direktno primeniti na rešavanje konkretnih problema. kakav uticaj na mlade ima odreĎeni društveni sistem. Prema sadržajima ona ima teorijsku i praktičnu funkciju. Njen osnovni zadatak je da objasni zakonitosti po kojima se odvija nastavni proces. razmatra metode nastave. daje analizu procesa nastave. materijalni. već i odgovara na pitanje kako poučavati. Didaktika i druge nauke + Filozofija vaspitanja i teorija vaspitanja (omogućava da se realno shvati i odredi mesto obuke u razvoju učenika. upoznaje s organizacionim oblicima nastave. Nikako se ne sme svesti na samo jedno. Didaktika ne samo da odreĎuje sadržaj obrazovanja. zakone i forme mišljenja) + Matematika i kibernetika (Sve veća primena u strukturi nastave. itd. Osnova i suština nastavnog procesa U širem smislu reči nastava je socijalna pojava i proces. 28.) + Logika (proučava zakonitosti. a iz toga proizilazi i prognostička funkcija. A baveći se analizom sadržaja didaktika ima i dijagnostičku funkciju. Suština nastavnog . 4) odnose se na nastavne situacije. Neophodan uslov dobre nastave je saradnja učenika i nastavnika koje povezuje zajednički cilj – stvaranje odreĎene promene u ličnosti učenika. Zadatak didaktike je da obezbedi zajednički i jedinstven prilaz nastavi i učenju. kako bi se on sprovodio na što bolji način i uspešnije ostvarili ciljevi i zadaci obrazovanja. Može se reći da je didaktika posebna pedagoška disciplina koja proučava suštinske probleme obrazovanja i vaspitanja putem nastave i učenja. metode i sredstva. odreĎuje sadržaje i izbor naučnog materijala koji bi učenici trebalo da usvoje. Sva tri (2. 3. Bez obzira gde se odvija nastava predstavlja one koji poučavaju i one koji uče. a posebno programirane nastave i učenja) + Metodike odreĎenih nastavnih predmeta (Odnos opšte prema posebnim disciplinama) 29. socijalni i kulturni uslovi. jer to stavlja u centar ili samo nastavnika ili učenika. kao i mogućnosti formiranja njihove ličnosti u nastavnom procesu) + Istorija (Istorija pedagogije) + Sociologija (Sociologija vaspitanja.

koji se menjaju i koji su neponovljivi. Odnos izmeĎu znanja i sposobnosti je uslovljen intelektualnim razvojem. Ritam i dinamika nastavnog procesa podležu opštim. ali i subjektivnog zbog onih koji u njemu učestvuju: nastavnika. Po svom karakteru ona je višesmerna. socijalnih odnosa. a njeni zadaci su materijalne. i učenika. ali specifičnim zakonitostima. koji usvajaju. rukovoĎenje procesima uopštavanja. zatim. Ovaj niz zakonitosti je višestruko povezan i utiču na nastavni proces. To je i zadatak svih nastavnih predmeta. jedinstvo teorije i prakse. pod rukovodstvom nastavnika. Zbog svog stalnog kretanja nastavni proces ima karakter procesualnosti. širok stepen stvaralačkog i aktivnog rada. Ona je dužna da obezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje. . kao i da samostalno stiču i razvijaju ta znanja. sistem programa i nastavnih sadržaja koji mogu omogućiti što potpunije intelektualne procese. povezivanje teorije i prakse. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa ??? Osnovu nastavnog procesa čini proces saznanja i vaspitanja koji su okviru nje odvijaju. Obrazovanje i vaspitanje se danas stiče i van nastave. jer bez odreĎenog intelekta nije ni moguće usvojiti mnoga znanja. Škola mora organizovano i sistematski da radi na razvijanju sposobnosti učenika. učenicima je potrebno pružiti i znanja potrebna za život. a ne opterećiveti ih pamćenjem nepotrebnih pojmova. Primena teorija intelektualnog razvoja ličnosti učenika u nastavi Teorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od suštinskih pitanja teorije obrazovanja. Nastava se odvija prema prethodno isplaniranom i utvrĎenom procesu. U nastavnom procesu vladaju zakonitosti: društvenog razvoja. proces nastave (poučavanja i učenja) itd. nauka na kojima su zasnovane nastavne discipline. U savremenoj didaktici se smatra da pored opšteg obrazovanja podjednak značaj ima i razvijanje intelektualnih sposobnosti učenika tj. ali i raznovrsnosti spoljnih formi nastave. Pored znanja koja su pogodna za razvoj mišljenja. Uspešan nastavni proces bi trebalo da sadrži: stvaranje motiva kod učenika. formalne i vaspitne prirode. naučiti učenike da misle. 30. Opšte zakonitosti nastavnog procesa se odvijaju pod uslovima. 31.procesa je da nastavnik usmerava svoju delatnost ka učeniku s ciljem davanja znanja i razvijanja stvaralačkih i saznajnih sposobnosti. upoznavanje učenika sa novim gradivom. a to je ''Čime bi se trebalo rukovoditi u pri odabiru sadržaja opšteg obrazovanja?'' – Razvijanju intelektualnih sposobnosti učenika. koji taj proces organizuju. kontrola ocena i rezultat nastave. Zakonitosti nastavnog procesa su objektivnog karaktera. fizičkog i psihičkog razvoja učenika. ali stalnim i aktivnim učešćem grupe ili pojedničnih učenika. mišljenja i aktivnosti. utvrĎivanje znanja učenika. ali je ona ipak najorganizovaniji i najisplaniraniji oblik obrazovanja i vaspitanja.

Savremeni nastavni proces. Jedan od problema je veoma brz razvoj nauke i tehnike poslednjih godina i problem nagomilanih novih informacija. da se upoznaju sa osnovama nauke i da nađu njenu primenu u svakodnevnom životu. principi i pravila nastave. Pojedinačno oni nisu dovoljni za uspešno sprovoĎenje nastavnog procesa. 2. Savremeni nastavni proces za cilj ima stvaranje svestrane ličnosti. Karakteristike pojedinih principa. da za takav rad obezbedi odgovarajuća sredstva i primeni odgovarajuće metode. Zajedno didaktički principi i pravila imaju funkciju orijentacije. Princip predstavlja osnovu od koje se polazi i kojom se valja rukovoditi u različitim oblastima delatnosti.32. mora. koja odgovaraju savremenim naučnim i tehnološkim dostignućima. Opšti didaktički principi i pravila. Karakteristike pojedinih principa: 1. pored toga što učenicima pruža odgovarajuća znanja iz nastavnih predmeta. ali mu teorija može pomoći u primeni konkretnih didaktičkih principa. Princip naučnosti Suština principa naučnosti je u tome što on zahteva: da učenici tokom procesa obrazovanja i vaspitanja usvajaju naučno proverana znanja. da postavi jasan cilj i zadatak i da odabere adekvatne sadržaje. Oni ne mogu zameniti stvaralački rad i aktivnost nastavnika. Didaktičkim principima se označavaju osnovna i opšta načela koja odreĎuju tok nastavnog procesa i učenja u skladu sa ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave. stvaralaštva. najpre. da se kod učenika formiraju samostalne navike i potreba za sticanjem naučnih znanja. u nastavni proces aktivno da uključi učenika. Zbog toga poseban značaj dobija izbor fundamentalnih znanja. Ona polaze od principa i daju korisna uputstva za primenu i izvoĎenje odreĎenih aktivnosti. Zato su u didaktici formulisana pravila nastave. sagledaju povezanost nauke i svakodnevnog života. Razvijanje sposobnosti učenika u procesu nastave. da prepoznaju bitne oznake i svojstva predmeta pručavanja. 33. Princip prilagoĎenosti nastave uzrastu učenika . Oni su otvoreni i fleksibilni i podložni menjanju kroz istoriju i usklaĎivanju sa savremenim tokovima. pa se stalno insistira na njihovoj povezanosti i meĎusovnoj zavisnosti. samostalnog učenja i da pozitivno utiče na njegovo vaspitanje. a u cilju razvijanja sposobnosti kritičkog mišljenja kod učenika. Oni obuhvataju obradu i tumačenje vaspitnoobrazovnih i nastavnih sadržaja. Obeleţja i sistematika didaktičkih principa. Zakonitosti. rad nastavnika i organizacione oblike vaspitanja i obrazovanja. Primena teorije razvoja ličnosti u nastavnom procesu.

. U svakom nastavnom predmetu može se uspostaviti sklad teorije i prakse. da se predmet pokazuje uz aktivno učešće učenika. Njegova suština je da se sagleda kako učenici usvajaju znanja. a u nekima u većoj.. veština i navika . što je opipljivo – čulu dodira. . Komenski Ovaj princip je zahtev za usklađivanje obima i sadržaja gradiva sa psihofizičkim razvojem učenika. a to su da se u učenju ide od lakšeg ka težem. od prostog ka složenom i od bližeg ka daljem. kakav je njihov odnos prema nastavi i koji je stepen njihove aktivnosti. od poznatog ka nepoznatom. Isticao je da bi ljudi trebalo da uče upoznavanjem samih stvari.''Ne nametati umu ono što ne odgovara uzrastu''.''. Sistematičnost se postiže ako su svi delovi nastavnog gradiva povezani sa vodećom idejom i ako se teži otkrivanju suštine. 4. J. a posebno je važno razvijati svest o njihovom značaju. 5. da se odvoje bitne karakteristike pojma koji se posmatra. 6. jer ne uče svi istim tempom. izazavati veću aktivnost učenika i obratiti pažnju da se ostvari cilj jer samo posmatranje nije dovoljno. pregledno i logično raščlanjivanje nastavnog gradiva i izdvajanje bitno od nebitnog. Naravno. a ne na osnovu izjava drugih o tome. a ne statično. Tom prilikom bi trebalo voditi računa da: svi učenici podjednako imaju mogućnost posmatranja. Princip trajnosti usvajanja znanja. Princip svesne aktivnosti učenika u nastavi Ovaj princip uglavnom izražava psihološku stranu nastave. Princip povezanosti teorije i prakse Učenicima su potrebna teorijska znanja da bi ih primenili u praksi i potreban im je praksa da bi proverili i potvrdili svoja teorijska znanja i u školi. gde oni u direktnom dodiru i kontaktu sa pojmom koji uče imaju veću motivaciju i mogućnost da nauče. u nekim discipinama je to moguće u manjoj meri. ''Zlatno pravilo'' Komenskog koje je zahtevalo aktivnost svih čula ''što je vidljivo – čulu vida. oslanjajući se na znanja i iskustva škole. Ovaj princip podvlači aktivnu ulogu učenika. Posebno se vodi računa o sistematičnosti pravljenja udžbenika. Očiglednost je povezana sa ličnom aktivnošću učenika.A. 3. dosledno didaktičko metodičko struktuiranje toka nastavnog časa. njegovim sposobnostima. Prva pravila ovog principa ustanovio je Komenski u svojoj ''Velikoj didaktici''. Pod sistematičnoćšu nastave podrazumeva se: jasno raščlanjivanje ciljeva kojima se teži. polazeći od toga da je sve u prirodi povezano jedno s drugim. što je slušljivo – čulu sluha. 7. Princip očiglednosti Komenski je prvi izložio zahtev za očiglednošću. Ovim pravilima se danas može dodati i uvažavanje razlike u tempu rada i obimu prethodno stečenog znanja. uzrastom i interesovanjima. ali i u svakodnevnom životu i radu i rešavanju brojnih problema. Princip sistematičnosti i postupnosti Ovaj zahtev sistematičnosti je takoĎe uveo Komenski.

TRADICIONALNE TEORIJE . Teorija materijalnog obrazovanja se javlja u periodu razvoja kapitalizma sa pojavom potrebe za davanje praktičnih i korisnih znanja.Teorija formalnog obrazovanja -Teorija materijalnog obrazovanja . 8. Problemi sadrţaja nastave. jer ionako ne mogu tokom svog školavanja da nauče sve što im je potrebno za život. Princip individualizacije U tradicionalnoj nastavi je prilaz učenicima bio jednak i ona je obrazovala i vaspitavala prosečnog učenika. Poznata su brojna shvatanja i orijentacije. Pretostavljalo se da će se razvijanjem mišljenja učenici osposobiti za samostalno i lako učenje koje će im kasnije biti potrebno u životu. podstakne razvoj njihovih sposobnosti. retoriku). Njeni predstavnici su bili Ruso. matematiku.Tu su najviše štete imali slabiji i jači Ďaci.Didaktički utilitarizam Teorija formalnog obrazovanja je uvedena krajem 18. Smatrali su da je potrebno uvežbavati njihove umne sposobnosti (kroz gramatiku.Princip trajnosti usvajanja znanja ima za cilj da usvojena znanja postanu trajna učenikova svojina i da može da ih aktivira uvek kada je to potrebno. veka i početkom 19. logiku. Herbart. kao i na osnovu rezultata pedagoških istraživanja i iskustva. Trajnost se ogleda i u prenošenju tih znanja na druge slučajeve. jer se na taj način pokazuje razumevanje naučenog i primenjuje njegova veza sa stvarnim svetom. . One se mogu svrstati u tradicionalne i savremene teorije. Kroz istoriju obrazovanja ovi sadržaji su definisani na različite načine i menjali se shodno zahtevima razvoja i društva. Izbor nastavnih sadrţaja Pod sadržajem nastave podrazumeva se karakter i obim znanja koje bi pojedinac trebalo da usvoji tokom nastavnog procesa. 34. Ovaj princip se ostvaruje naglašenom upotrebom znanja u nastavi. gde će svaki učenik biti u mogućnosti da napreduje prema svojim sposobnostima i tempom koji je njemu svojstven. Princip individualizacije je danas sve aktuelniji i on zahteva diferenciranu nastavu. Glavni cilj nastave je da nauči učenike učenju i razmišljanju. a što je najvažnije biće više motivisan i shvataće da može da nauči onoliko koliko se potrudi. Oni su smatrali da bi kod učenika trebalo razvijati intelektualne sposobnosti. U savremenoj nastavi sve više se insistira na logičkom pamćenju. njihovog obima i stepen njihove primenjivosti u praksi. a ne na zapamćivanju. Kao osnovni kriterijum pri izboru nastavne materije naglašava se usvajanje odreĎenih znanja. Shvatanja o sadrţajima nastave. Pestolaci.

egzemplarnom učenju. Ova teorija je zasnovana na tzv. Ova teorija je osporavana od pedagoga iz socijalističkih zemalja jer je smatraju isuviše intelektualističkom i apstraktno i da ne odgovara masovnoj školi. koje omogućava smisaono povezivanje više elemenata u njemu. Stare teorije se sve više potiskuju i zamenjuju novim. Tako nastaju ''ostrva znanja''.Funkcionalni materijalizam Teoriju egzemplarizma je formulisao nemački didaktičar Hans Šoerl.). (prim. kao pripremu za profesionalni život. gde se obrazovni sadržaji grupišu oko tema koje su odabrane... Pomenute teorije su jednostrane: njihov osnovni nedostatak je jednostrano shvatanje koncepcije opšteg obrazovanja. mi smo planove izraĎivali po takvim temama My family. doduše u izmenjenom obliku. Problemsko-kompleksnu teoriju je formulisao poljski pedagog Bogdan Suhodolski i suprotstavio je informacionom izlaganju gradiva. potrebno je shvatiti suštinske principe. (korelacija izmeĎu predmeta) Teorija strukturalizma se zalaže za struktuiranje nastavnih predmeta. Na taj način se objedinjuje gradivo različitih predmeta. On smatra da bi sadržaje trebalo izdvojiti po grupama i tako obuhvatiti materiju različitih predmeta. ona je danas sve aktuelnija. ali ona postaje sve oštrija zbog naglašenog prodiranja obima naučnih informacija i potrebe za akumuliranjem novih znanja.Najdosledniji predstavnik ovog pravca je engleski pedagog Spenser. u eri povećanog broja informacija one se teško pamte i potrebno ih je organizovati u celinu.Teoriju egzemplarizma . . a služi i upoznanvanju konkretnih društvenih problema i dešavanja. Dosledno primenjivanje ove teroje može se negativno odraziti na intelektualni razvoj. opterećuje učenika informacijama. Opšte ideje strukturalizma Bruner je izneo na sledeći način: potrebno je da nastavni predmeti sadrže neku vrstu registra osnovnih reprezentativnih problema. Didaktički utilitarizam naglašava formiranje praktičnih veština. Potrebno je izdvojiti sledeće: . SAVREMENE TEORIJE I SHVATANJA Uticaj tradicionalnih teorija i borba izmeĎu materijalnog i formalnog obrazovanja još postoji. stalno ponavljati.Teoriju strukturalizma . uz pomoć struktura učenici lakše pamte i bolje se orijentišu. My house. Mada.Problemsko-kompleksnu teoriju . ograničavaju razvoj intelekta i misli.

Ova teorija insistira na ostvarivanju svih ciljeva i zadataka obrazovanja i svestranom razvoju individualnosti učenika. količina informacija. i posebno izdvaja sledeće grupe pitanja: 1. kako bi učenici usvojili određena znanja i primenili ih praktično. 35.Funkcionalni materijalizam (Okonj). odnosi se na uvažavanje naučnosti . jer pruža temeljno i jednako obrazovanje za sve. a) Opšte i stručno obrazovanje. već je neophodno voditi računa i o razlikama koje postoje meĎu učenicima. On izlaže popis problema koji se nalaze pred psihologijom i pedagogijom. .Didaktički kriterijum. Osim toga ono se već u osnovnoj školi može proširivati na raznim dodatnama.Naučni kriterijum. obuhvata pedagoški ( odnosi se na odabir sadržaja prema razvojnim mogućnostima učenika) i psihološki aspekt (odnosi se na najefikasniji način prenošenja i usvajanja znanja). a neki manje. Iz mnogih teorija i shvatanja proizišla su tri kriterijuma za izbor nastavnih sadržaja. nivo obrazovanosti i način prezentiranja) 2. Njeni kriterijumi za izbor sadržaja su veoma uopšteni. koja označava celovito i skladno razvijanje ličnosti. Suština ove teorije je u povezanosti saznanja i delatnosti. opšta teorija informisanja (sadržaj. Druga karakteristika je njegova univerzalnost. jer neki su razvijenije više. znanja o učenju: problem učenja samih učenika 3. a to su : . vannastavnim aktivnostima itd. znanja o individualnim svojstvima učenika (pitanje razvojnih faza učenika i individualnih razlika) Nije dobro da se sadržaji odreĎuju samo prema opštem razvojnom nivou. Za njega je karakterističan demokratski karakter. Pod opštim obrazovanjem najčešće se podrazumeva obrazovanje u širokom smislu koje dobijaju svi članovi društva u istoj meri. Izbor nastavnih sadrţaja Shvatanje o izboru nastavnih sadržaja izneo je Tomaševski u svom radu ''Na granici psihologije i pedagogije''. Sadržaji koji se unose u nastavne programe moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost. sekcijama.Društveno politički kriterijum koji se odnosi na zahteve svakog društva .

Na taj način svaki predmet ima svoje odreĎeno mesto i obim po razredima. Pri izradi nastavnog plana posebno bi trebalo voditi računa o optimalnom obimu znanja i ekonomičnosti u okviru svakog nastavnog predmeta. nastavnim planom se predviĎaju i drugi oblici vaspitnog i obrazovnog rada (dodatna i dopunska nastava. norme nastavnog vremena. ekskurzije. povezivanju teorije i prakse. Pored redovne nastave. Opšte i tehničko obrazovanje su osnava za profesionalno obrazovanje. messtu odreĎivanja predmeta u nastavnom planu (njegova zastupljenost u fondu časova). upoznavanje sa nastavnim planom nastavnicima pomaže da vide gde se njihov predmet nalazi kao i to šta sve učenici proučavaju na kom nivou. slobodne aktivnosti. Nastavni plan je osnovni i zvanični dokument kojim se utvrĎuje broj i naziv predmeta. Za dobru izradu nastavnog plana. Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se računa o ciljevima i zadacima. uzrastu učenika. sadržaja. korelaciji. redosled njihovog učenja po razredima.). kako bi učenicimogli lakše da povežu pojmove u jednu celinu. nastvnik mora da dobro poznaje svoj predmet. da poznaje predmete koje učenik izučava te godine da bi ostvario princip korelacije i da vodi računa o odgovarajućem tempu rada. . vannastavne aktivnosti. Pri utvrĎivanju nastavnog plana trebalobi da se bodi računa o: ciljevima i zadacima osnvnog ili srednjoškolskog vaspitanja i obrazovanja. Nastvni program je za svakoga nastavnika obavezujući dokument koji se sastoji iz uvodnih napomena o ciljevima i zadacima nastavnog predmeta predviĎenim za taj razred. Ukupnost nastavnih predmeta razvrstanih po uzrastima bi trebalo da bude pregled celokupnog ljudskog razvoj i da obezbedi celovitiji razvoj učenika i njihovih mogućnosti. sistema i obima znanja koji bi učenici trebalo da savladaju tokom te godine. kakva predznanja mogu da očekuju i kakvu korelaciju da izvrše. teorije sa praksom. mogućnostima učenika na odreĎenim starsnim nivoima.Tehničko obrazovanje je postalo sastavni deo opšteg obrazovanja injegov zadatak je da pripremi učenika za odreĎenu profesiju. njihovog redosleda izvoĎenja. Ovo obrazovanje daje znanja i praktična umenja koja omogućavaju bavljenje odreĎenom profesijom i sticanje kvalifikacija različitog stepena. b) Nastavni plan. kulturna i javna delatnost škole itd. S druge strane. Nastavno gradivo bi trebalo da se logički dopunjuje i nastavlja kroz različite predmete. kao i dostignućim adrugih nauka. razvijanje spretnosti i umeća. o najnovijim pedahoškim i psihološkim dostignućima. Uslovi za uspešno sprovoĎenje tehničkog obrazovanja se nalaze i povezivanje nastave sa životom. u davanju praktičnih znanja o radu. c) Nastavni program.

Pojam nastavnih metoda. U spiralnom rasporedu imamo vraćanje na obraĎeno i prelazak na drugi nivo sa višim i proširenim znanjem. 3. 4. koncentrični raspored – isti sadržaj se obraĎuje dva ili više puta. tačke gledanja na podatke. formiranju pogleda na svet i pripremanje za život. 3. Danas se za nastavni program sve više uvodi izraz curriculum. metode govore o tome kako tu istu aktivnost sprovesti.U didaktici se izdajaju tri osnovna sistema programskih sadržaja: 1. Metoda podrazumeva primenu četiri operacije: 1. dobro pripremljen i dobra poznavalc svog rada. d) Udţbenici i priručna literatura za nastavnike i učenike. Nastavna sredstva. postupak odn. raspred sadržaja u vidu spirale – nalazi se izmeĎu linearnog i koncentričnog rasporeda. ali uz ponavljanje i proširivanje znanja. Natavne metode zavise od cilja i zadatka vaspitanja i obrazovanja. način istraživanja sa ciljem da se otkrije neka istina. ali isto tako je važna i aktivna uloga učenika. One odreĎuju kako bi trebalo da teče nastavni proces i koje i kakve aktivnosti bi trebalo da ispunjavaju učenici i nastavnici. a isto tako doprinosi i razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja. Metode i sredstva nastave. 38. Za razliku od nastavnih principa koji usmeravaju didaktičku aktivnost učenika i nastavnika. linearni raspored – po kome učenik samo jednom uči dati sadržaj. čije uspešno savlaĎivanje zavisi od prethodno usvojenog sadržaja. specifičan način ispitivanja. mada termin nije šire prihvaćen u stručnoj literaturi. a zatim prelazi na drugi. njih odreĎuje nastavnik. čemu to sluţi itd. racionalni princip (oblici zaključivanja). njihove karakteristike i način korišćenja u nastavi. (Pričajte o onome sa čim radite.) 36. . 2. način prilaženja zadatku. koji omogućava sticanje znanja i njihovu primenu u praksi. Nastavne metode podrazumevaju način upravljanja radom učenika u procesu nastave. Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. Metoda je put. One su objektivni činilac izvoĎenja nastave i posrednik u prenošenju znanja od nastavnika ka učeniku. 2. One same po sebi nisu dovoljne.

audiovizuelna sredstva (mašine za učenje. lakše i duže pamte gradivo. diskusije). pisana (verbalna) sredstva (udžbenici i štampani materijali). koje bi trebalo interpretirati''. već znake spoljnog sveta. Osnova od koje polazi pri razvrstavnju je: posmatranje. kasetofon. Nastavnik može biti u ulozi posrednika i nekoga ko može pomoći u korišćenju tih sredstava. mape. 2. 4. Ne može se povući jasna crta izmeĎu učenja i nastave. nemaju sama po sebi sadržaj. Izuzetno motivaciono deluju na učenike. metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika (praktična zanimanja. pripovedanje.). vizelna i audiovizuelna sredstva. itd. dijaloška (popularna predavanja. bez obzira da li su tradicionalna ili savremena. Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda Poljski didaktičar Okonj je dao jednu od podela nastavnih metoda koja na najbolji način prikazuje osnovu i primenu metoda.Nastavne metode povlače odgovarajuća nastavna sredstva. Specifičnosti pojedinih nastavnih metoda. modeli. projektor. slike. laboratorijski metod) . Da li će neko sredstvo za potrebe nastave biti sredstvo za rad ili učenje to zavisi od njegove primene na času. mikroskop. Ta osnova podrazmeva tri grupe nastavnih metoda: 1. 37. Klasifikacija nastavnih metoda. predmet su onog o čemu se uči i pomažu nastavnicima da na slikovitiji i zanimljiviji način vode tok časa. laptopovi) Sve je veći značaj upotrebe audiovizuelnih sredstava jer ''ne unose život u razred. reči i praktična delatnost. Njih je potrebno planski i sitematski uklopiti sa ciljem i sadržajem časa i sa nastavnom metodom. tehnička akustička sredstva (gramofon. prosta (vizuelna) sredstva (originalni predmeti.). Nastavna sredstva se mogu podeliti na auditivna. 3. Poljski pedagog Okonj iznosi podelu nastavnih sredstava na šest kategorija: 1. itd. skice. Savremena didaktika sve više teži primeni različitih sredstava (povezanost medija). grafoskop. metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje) 2. kabineti za učenje jezika. rad sa knjigom) 3. Pri odabiru nastavnih sredstava trebalo bi da se vodi računa o adekvatnosti i primenjivosti na tu metodu. tehnička vizuelna sredstva (foto aparati. Razlika izmeĎu nastavnih sredstava (koje koristi nastavnik) i sredstava za učenje (koja služe učeniku) nije didaktički opravdano. pričanje. 5. Nastavna sredstva pomažu u izvoĎenju nastavnih sadržaja. kompjuteri. CD plejer). metode zasnovane na rečima (monološka: opis. Nastavna sredstva.

prikazivanje odreĎenih pojava. Često je povezana i sa pokazivanjem.Metode zasnovane na posmatranju – *Pokazivanje – naziva se još i demonstrativna metoda. a zajedničko im je to što ih koriste ili samo nastavnici ili samo učenici: *Opisivanje – Najjednostavnija metod da se učenici upoznaju sa sadržajem. DVD. stiče potrebna znanja i svstrano se angažuje.) i analitičko (nakon iznošenja odreĎenih činjenica. povezuje i donosi zaključke. prelaz se na objašnjenje). Poznata je i kao metoda usmenog izlaganja i sticanja znanja. pripovedanja o konkretnim sadržajima nastave. Ograničenosti: Uglavnom se odnosi na činjenicu da samo opažanje nije dovoljno za ukupne aktivnosti ii rad učenika.Metode zasnovane na rečima – Da bi se rečima jasno iskazala stvarnost njima se mora pravilno služiti.. Često zamenjuje posmatranje stvari i bilo bi dobro da se priča nastavnka što . reljefi. modeli. predmeta.. Najčešće se koristi u nastavi u dva vida: slikovito (opisivanjem slike.NASTAVNE METODE . . Opšta pravila: posmatranje bi trebalo da se organizuje na takav način da svi podjednako doĎu u dodir sa izloženim i da detaljno pregledaju predmet. magnetna tabla. Pomaže pojedincima da na pravi način usmere svoju pažnju. *Pričanje – Pričanje je izlaganje u obliku opisivanja rečima. Karakteriše je izražena uloga nastavnika i pasivan položaj učenika. mape. Prednosti: Učenik se upoznaje sa raznovrsnim pojavama na opipljiv način. dogaĎaja ili procesa i objašnjavanje njihovih bitnih svojstava. slike fotografije. ima mogućnost da uočava.modela. > Monološka < Oblik verbalnog izlaganja u kome nastavnik sam izlaže gradivo naziva se monološka metoda. makete. Postoje tri tipa monološke metode. dogaĎaja. Nastavna sredstva : različiti aparati. CD. Ova metoda daje neophodnu osnovu čulnog opažanja bez koje nema uspešnog usvajanja znanja i razvijanja apstraktnog mišljenja.. Ona se sastoji u izlaganju različitih prirodnih predmeta (realnih). Zato su ove metode podeljene na nekoliko i razvrstane u grupu monoloških i dijaloških metoda. slika.. Stiču znanja na jednostavan i lak način. pitanja koja se postavljaju da daju suštinske i bitne odgovore i da posmatranje ostvari cilj upoznavanja sa odreĎenom pojavom.

kad god je moguće trebalo bi ga povezati i sa drugim metodama. Nastavnik smišljeno i prema odgovarajućem redosledu učenicima postavlja pitanja na koja oni odgovaraju. predavanje mora biti dobroosmišljeno.više oslanja na znanje učenika da bi im sadržaj bio shvatljiviji. da bi se uspešno sprovela neophodno je da učenici več poseduju odreĎena znanja iz te oblasti. Nastavnik obično stavlja pred učenike odreĎeni zadatak i putem vešto postavljenih pitanja podstiče znanja koja oni već imaju i tako ih dovodi do otkrivanja istine. a istovremeno na osnovu njihovih odgovora da proceni nivo usvojenog znanja. Nastavnik je voditelj diskusije i pomaže da se ona odvija u pravom smeru. više nego intelektualna. U dijalošku metodu spadaju: *Heuristički razgovor – metoda koja usmerava učenike da sami traže rešenje postavljenog problema. da bude zanimljivo. a ne monotono. Primenjivija je u starijim razredima. zahteva intelektualnu angažovanost. Jedan od kritičara ove metode (nemački pedagog Gaudig) je smatrao da ova metoda bi trebalo da ide u obrnutom pravcu i da pitanja postavljaju oni koji ne znaju onome ko ih zna. Ova metoda više odgovara starijim učenicima. činjenice. > Rad sa knjigom < . ali ako predugo traje postaje zamorna i mogućnosti da zapamte su sve manje. ona od učenika očekuje pasivnu ulogu slušača. kontinuirano izlaganje složenijeg sadržaja. razvija toleranciju i poštovanje različitosti. razgovoru nastvnika sa učenicima i u tome je njena osnovna karakteristika. *Predavanje – Od svih pomenutih ovo je najsloženija metoda. > Dijaloška < Dijaloška metoda spada u metode zajedničkog rada učenika i nastvnika koja bi trebalo da dovede do odreĎenih rezultata i postizanja cilja. Iako ih do neke mere angažuje. mnoge su prednosti ove metode: ona budi interesovanje i motivaciju kod učenika. da naglasi bitno i suštinosko. definicije). Ona se u savremenoj nastavi koristi u onim situacijama kada nastavno gradivo treba doslovno zapamtiti (zakoni. Veoma dobro utiče na stvaranje demokratske klime u odeljenju i razvijanje takvog razmišljanja. na lak način saznaju činjenice. jer predstavlja duže. Da bi bilo uspešno. pravila. *Katihetički razgovor – metoda koja se koristi za proveru znanja i ocenjivanje. Osposobljava učenike za samostalan rad i podstiče aktivnost i angažovanost. Zasniva se na pitanjima i odgovorima. Kod ovog metoda dominira emocionalna komponenta doživljavnja. *Popularno predavanje – metoda zasnovana na razgovoru nastavnika i učenika. Ova metoda ima efekta u mlaĎim razredima kao uvoĎenje u nova saznanja ili kao priprema za rad gde nastavnik saznaje šta učenici već zanaju na tu temu. pri čemu nastavnik ima vodeću ulogu. *Diskusija – ova metoda se sastoji u razmeni mišljenja na odgovarajuću temu. Razgovor pomaže nastavniku da podstakne učenika na razmišljanje.

Ova metoda je tesno povezana sa formiranjem i usavršavanjem veština i navika. .linearna metoda. Ova metoda podstiče samostalan rad i sticcanje znanja. 3. 2. u kom se insistira na detaljnijem izlaganju gradiva npr. . rad u radionicama.. . sadržaju i specifičnosti nastavne materije. itd. didaktičkom cilju nastavnog časa (predavanje. relativno kratkim prezentacijama o suštini ili delu nastavnog gradiva. Koristi se ne samo za davanje.Ova metoda sastoji se u sticanju znanja putem štampanog materijala ili teksta. nastavno gradivo se izlaže linearno. za izradu projekata i istraživanja. proizvodni rad. već nešto složeniji i nudi višestruki izbor odgovora. Osnovna ideja je da putem ispravljanja grešaka učenik doĎe da znanja. a to je kombinovano programiranje. Ovde spada praktičan rad. Na ovaj način učenici se vode od početnog nivoa i idu ka željenom. školskom vrtu. od svakog se očekuje da korektno odgovori na pitanja ili reši problem. a mogu i ponovopreči na linearnu šemu ili dobiti nove zadatke. *Metoda praktičnih aktivnosti – Cilj praktičnih metoda je sticanje znanja i veština na osnovu praktičnih aktivnosti. U praksi se pojavio i treći vid. prirodi. na času i vannjega. obrada. Pored ove metode ima i razgranata metoda. utvrđivanje. Nastavna materija se izlaže u delovima. >> PROGRAMIRANA NASTAVA I UČENJE << Teoriji o programiranoj nastavi je izložio američki psiholog Skiner u svom delu ''Nauka učenja i umetnost poučavanja'' nakon što je utvrdio slabosti nastave i učenja u školama. uzrasnim osobenostima učenika. kratkim koracima iza čega sledi pitanje i tačan odgovor. a onda se pruža mogućnost izbora: dobijaju objašnjenja i podatke. Pretežno se koristi za ponavljanje i utvrĎivanje. On smatra da koraci ne moraju biti mali. On je sastavio sistem programirane nastave u kojoj: 1. Aktivnost učenika je slična naučnom radu.Kriterijumi za izbor nastavnih metoda Pri izboru nastavnih metoda trebalo bi da se vodi računa o sledećem: opštem cilju i zadatku vaspitanja i obrazovanja. koja potiče od Kraudera. svaki učenik se upoznaje sa sadržajem. Potrebno je prethodno izvršiti temeljnu pripremu i laboratorije i učenike uputiti u ceo proces izvoĎenja eksperimenta.). neposredno iza toga prima informaciju o tačnosti odgovora. Primena nije ni malo jednostavna. Svaki naredni korak je uslovljen prethodnim.Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika*Laboratorijska metoda – Ovom metodom se učenici osposobljavaju da izvode eksperimente.. veličini i obimu razreda i stručnoj pripremljenosti nastavnika. već i za utvrĎivanje i proširivanje znanja. onaj ko pogreši dobija neki vid pomoći i objašnjenja kao pomoć.

individualni. Nastao je kao zahtev društvene zajednice i odgovor na potrebe buržoazije. uvodni časovi 2. nastava u grupi i timska nastava. unutrašnju povezanost i meĎusobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata. moguće je diferenciranje sadržaja. časovi za utvrĎivanje 4. časovi za kontrolu znanja Struktura časa podrazumeva tok. Evo jedne od klasifikacija: 1. Postoji puno klasifikacija i didaktika ne izdvaja ni jedan tip kao opšteprihvaćen. Nastavni čas je glavni element razredno-časovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave. odreĎenom dužinom rada. časovi za prenošenje novog znanja – obrada 3. Cilj svakog nastavnog časa je da učeniku obezbedi sistematsko sticanje odgovarajućih znanja. A kao mane uzima se to što se smanjuje interakcija meĎu učenicima i sa nastavnikom. Tipovi časova se odreĎuju prema didaktičkim zadacima.Značajna šrednost programirane metode je u individualizaciji i odreĎivanju sopstvenog tempa rada. Sadržaj časa (Uvod – Tok –Zaključak). Uzrast učenika i njihove radne sposobnosti. Oblici i tipovi nastave. Priprema bi trebalo da sadrži. Organizacija rada na času: Oblici rada na času (podela koju je sačinio Klafki) je na frontalni rad. Vremensku strukturu. podela na razrede prema uzrastu. itd. 39. Cilj. da učenika osposbi zanjegovu uspešnu primenu. Nastavne metode. U svom delu ''Velika didaktka'' Komenski je obrazložio neophodnost grupnih oblika rada koji se odlikuje: istovremenim početkom svake godine u isto vreme i svakom nastavnom danu. rad u parovima. . Ovakav rad i dan danas obezbeĎuje sistematičan rad. koji je ustanovljen pre 300 godina i ustanovio ga je Komenski. podela na kurseve po godinama i odreĎivanje programa u svakoj godini. Nastava je organizovana po razredno-časovnom sistemu. Organizacija nastave i 41. timski. idejno i emocionalno delovanje nastavnika u kolektivu sa učenicima. da unapredi samostalno učenje i da doprinese vaspitanju. organizacionu jasnost. časovi za usavršavanje i razvijanje sposobnosti 5.

istorijskim znamenitostima. Zasniva se na radu u grupama od 3 – 6 učenika. Nastavnik usmerava rad na ceo razred. Postoje različite vrste ekskurzija: u prirodi. razviju interesovanja i obogate iskustvo. Motivacija učenika za učenje u nastavnom procesu. Domaći rad je tesno povezan sa školskim radom i zajedno oni čine didaktičko jedinstvo. Školski i domaći rad učenika. utvrĎivanje i produbljivanje znanja koja su stečena na času. može i iz različitih predmeta. .Rad u parovima je zajednički rad dva učenika. istorijske. tekuće (organizuju se uporedo sa obradom gradiva). geografske. Ekskurzije se utvrĎuju godišnjim planom rada škole.Frontalni rad je zajednički rad svih učenika pod neposrednim rukovodstvom nastavnika. Individualni rad je neophodan u svakoj nastavi jer osamostaljuje učenike u učenju. Pored individualnih zadataka. (ovo me mrzelo da kucam. folklorne.. U takvoj nastavi svi učenici obično ispunjavaju sve zadatke i usmereni su na nastavnika. 40. to svi znate) 42.Individualni rad je rad u kome svaki učenik samostalno rad.Timska nastava je kada više nastavnika preuzima rad u jednom odeljenju. ovaldavanje primenom praktičnih metoda. biološke. Cilj domaćeg rada je ponavljanje.Grupni rad je samostalan rad i učenje u grupi. Primenom rada u grupi mogu se postići tri pedagoška cilja: jačanje samostalnosti i sposobnosti individualnog učenja. >>EKSKURZIJA<< Ekskurzija je oblik vaspitno-obrazovnog rada. Uspeh ekskurzije zavisi od dobre organizacije. Domaći zadaci mogu biti pismeni. Organizuje se s ciljem da se učenici upoznaju sa kulturnim. učenici mogu dobiti i . proizvodnji. zaključne ekskrzije (na kraju obraĎenog gradiva. Domaćim radom učenik se uči samostalnom učenju i usredsreĎivanju na njega. u cilju utvrĎivanja). estetske. Ovaj rad se pokazao dobar u ponavljanju i vežbanju. usmeni ili praktični. osposbljavanje za saradnju u grupi. . . Prema mestu u nastavnom preocesu mogu biti: uvodne (imaju za cilj prikupljanje podataka za istraživanje). . a potom objedinjava reakcije učenika. prirodnim bogatsvima i da prošire svoja znanja. kao pojedinac.

Tekuće ponavljanje – ponavljanje na kraju časa.grupne zadatke kao što je istraživanje ili projekat. stalno ponavljanje naučenog s ciljem ada se na zaboravi i stalno nadovezuje na novo gradivo. 3. potrebno je jasno im objasniti šta se od njih očekuje i kako da urade domaći. 4. pismena. nastojati da domaći zadatak sadrži suštinu. grafička. Poseban problem pri davanju domaćih zadataka je voĎenje računa o stvarnim mogućnostima učenika. 43. Svesnost učenika o značaju vežbanja. trebalo bi da se vodi računa o raznovrsnosti zadataka. Ponavljanje posle većih celina – po završetku programske celine ponavlja se suština. Ovo ponavljanje je veoma važno zato što istraživanja pokazuju da se u toku letnjeg raspusta zaboravi oko 50% naučenog. Na početku školske godine – s ciljem da se obnovi ranije naučeno gradivo. Proveravanje rezultata nastave – ocenjivanje rada. Uglavnom se odnosi na sažeto ponavljanje suštine. PONAVLJANJE Ponavljanje se organizuje odmah posle nastavnikovog izlaganja novog gradiva radi boljeg usvajanja. Raznovrsnost vežbanja. Pažnja učenika (on može da razume cilj. Za uspešno vežbanje potrebno je da budu zadovoljeni sledeći uslovi: Dobro organizovan i smišljen način vežbanja od strane nastavnika.ali da bude naepžljiv). Da nastavnik bude svestan razlike meĎu učenicima. Ona mogu biti: usmena. 44. voditi računa o obimu i redovno ih proveravati. Efikasna nastava podrazumeva redovno ponavljanje i vežbanje. šta se i kako vežba. koji će jasno postaviti ciljeve vežbanja. Završno ponavljanje – sistematizacija gradiva VEŢBANJE Vežbanje je jedan oblik ponavljanja sa naglašenom praktičnom primenom znanja. uspeha i razvitka učenika u nastavi. . Nastavnik može da organizuje i druge vrste ponavljanja. tehnička. laboratorijska. Ponavljanje. kao što su: 1. Usmerenos ka cilju. 2. utvrĎivanje i veţbanje u nastavnom radu. Sistematičnost (svaki novi oblik rada bi trebalo da bude povezan sa prethodnim).

na taj način se vrši provera znanja kojim je učenik ovladao i daje se odgovarajuća ocena. Glavnu osnovu svakog planiranja rada čine: učenici i nastavnici i interakcija izmeĎu njih. Planiranje nastavnog rada Planiranje rada je jedna od najznačajnijih delatnosti u vaspitno obrazovnoj ustanovi.Prethodno proveravanje. pravljenje celine neophodnih aktivnosti.Proveravanjei ocenjivanje neophodan zadatak nastavnika tokom i na kraju nastavnog procesa.Ispiti. Praktična provera. Metode proveravanja i ocenjivanja: Usmena provera. 45. plan mora da se odnosi na odreĎeni predmet ili predmete. Za uspešno planiranje u nastavi značajni su sledeći zahtevi: 1. godišnji. primenjuje se krajem klasifikacionih perioda i na kraju godine. na početku školske godine ili prelaska u novi klasifikacioni period. ali i učenika. Sistem i kriterijumi za ocenjivanje utvrĎeni su Uputstvom o načinu i postupku ocenjivanja učenika. kroz koji se manifestuje nastavnik kao pedagog i čovek. Proverava se nivo znanja koje su učenici usvojili tokom perioda. a u odreĎenim vremenskim periodima. .treba utvrditi kiličinu i složenost gradiva . Provera putem testova Ocenjivanje je veoma složen proces za nastavnika. plan mora da obuhvati očekivane ishode. Planiranje nastave služi i kao izvestan podsetnik nastavniku. 2. . U našoj zemlji ocenjivanje je numeričko (od 1 do 5) i opisno. I mogu se obavljati: usmeno. završni. sadržaja. Mogu biti: prijemni. izbor aktivnosti.realan i ostvariv. 3. provera znanja u okviru jednog ili više predmeta. Za nastavnika to je pedagoški i ljudski akt. sredstva i uslova. stiče se uvid u nivo znanja kojim učenici vladaju. kvalifikacioni. diferencijalni.Završno proveravanje. . On mora biti: . Planiranje nastavnog rada predstavlja: definisanje cilja aktivnosti. utvrĎivanje cilja delovanja. omogućava dalje planiranje. obično se primenjuje nakon obrade pojedinih nastavnih celina. pismeno. Pismena provera. Vrste proveravanja: . Davanjem ocene vrši se vrednovanje ukupnog rada učenika.Tematsko provreravanje. praktično ili kombinovano. . rezultate planiranih uticaja.

metode. klubova. broj časa. Na kraju. tok časa. dodatne. plan rada odeljenjskih zajednica itd. 2. PERIODIČNI PLAN RADA (mesečni. obavezna je kontrola izvršenih planova.potrebno je voditi o redosledu . plan rada Ďačkog parlamenta. izborne. Sadrži: ciljeve i zadatke. samokontrola.. planove slobodnih i vannastavih aktivnosti. bira sredstva za rad. odreĎuje ciljeve. ali sve se više ističe i aktivna uloga učenika. Nastavnik kao činilac nastavnog procesa Organizator. PLANIRANJE NASTAVNOG ČASA – Neophodna je dobra i temeljna priprema nastavnika za uuspešno izvoĎenje časa. 46. nedeljni.predvideti tok Planiranje se javlja najčešće u tri oblika: 1.imati u vidu da nisu svi meseci u godini isti . zaključak. specijalne nastave. GODIŠNJI PLAN RADA – Planiranje celokupnog vaspitno-obrazovnog rada škole. fakultativne nastave. nastavnu jedinicu. dopunske. očekivane ishode. koordinator. Sadrži planove po predmetima. On je aktivni činilac nastavnog procesa. povremena.. sekcija.. tromesečni) – ovaj plan čini grupa tematski povezanih celina 3. Srećno svima! . plan saradnje sa roditeljima i institucijama. itd. Ona može biti stalna.voditi računa o prirodi i specifičnosti nastavnih sadržaja . plan izvoĎenja ekskurzija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful