Visoka medicinska skola strukovnih studija u Beogradu

Zdravstvena Nega

Seminarski rad

Tema:
Oblici lekova I nacini njihove primene

Mentor: Prof. Dr Sci Lenka Babić

Student: Stefan Tanovic Grupa 1 Beograd 2011 Br. Indeksa 12

.................................................................11 -Literatura..........................................................................12 ........................3 -Zakljucak..............1 -Podela lekova..........................................................2 -Nacini davanja leka...........Sadrzaj: -Uvod...............................................

Magistralni lek je lek izrađen u apoteci na osnovu recepta (formule) za određenog pacijenta . vakcine. postavljanje dijagnoze. Lek je proizvod koji sadrži supstancu ili kombinaciju supstanci proizvedenih i namenjenih za lečenje ili sprečavanje bolesti kod ljudi ili životinja. Galenski lek je lek izrađen u galenskoj laboratoriji apoteke u skladu sa važećim farmakopejama ili važećim magistralnim formulama i namenjen je za izdavanje ili prodaju pacijentima-korisnicima te apoteke. Gotov lek pod posebnim trgovačkim imenom koje je odredio proizvođač. Gotov lek. i pod zaštićenim imenom ili internacionalnim nezaštićenim imenom.Uvod Svetska zdravstvena organizacija lek definise kao supstancu ili proizvod koji se primenjuje da bi modifikovao ili ispitao fizioloske sisteme ili patoloska stanja. jeste lek koji se stavlja u promet u određenoj jačini. kao i za postizanje drugih medicinski opravdanih ciljeva. poboljšanje ili promene fizioloških funkcija. Tradicionalni lek je lek koji može biti zasnovan na naučnim principima. toksini i alergeni) 1 . specifični i nespecifični imunoglobulini. imunološki lek za humanu i veterinarsku medicinu ( serumi. i izraz je tradicije ili drugih tradicionalnih terapijskih pristupa (tradicionalni biljni lekovi i drugi). i lek iz krvi proizveden iz humane ili životinjske krvi. a u cilju dobrobiti coveka – Primaoca Lek (Remedium) je hemijska supstanca koja utiče na fiziološku funkciju na specifičan način. u smislu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima. odnosno prodaje kao lek sa zaštićenim imenom. Pod lekom u smislu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima smatra se. Oficinalni lekovi su preparati obuhvaceni farmakopejom i koje apotekar pre izdavanja spravlja iz uputstava navedenih u njoj.korisnika. izdaje. obliku i pakovanju. označava se.

2 . N02BA01 – Aspirin ATC klasifikaciju odredjuje Svetska Zdravstvena Organizacija 2.1. Tih sedam znakova odredjuje pet takozvanih nivoa klasifikacije.) Drugi i treci nivo blize odredjuju terapijsko-farmakolosku grupu i podgrupu leka. Prvi nivo oznacava sistem organa na koji lek deluje(lekovi su svrstani u 14 anatomskih grupa: A-Alimentary tract. Podela lekova prema jacini dejstva 1. A02BA02 – Ranitidin.. Hemijski preparati – Neorganske i organske lekovite supstance cije je hemijska struktura definisanai koji se najcesce dobijaju industrijski. noradrenalin. Lekovi veoma jakog dejstva oznaceni su sa dva krsta++(Adrenalin. Cuvaju se odvojeno. kora(cortex). koren(radix). list(folium).. Cetvrti nivo odredjuje terapijsko-farmakolosku-hemijsku podgrupu leka. Koncept ove klasifikacije zasniva se na sifra kodu od 7 slovno brojcanih znakova koji oznacava internacionalni genericki naziv leka. B-Blood.2. Peti nivo oznacava hemijki nivo. Galenski preparati se dobijaju obradom droga i hemijskih preparata Serumi – Aminotoksini – Sadrze imunoglobine Vakcine – Sterilne suspenzije mrtvih ili zivih mikroorganizama 2. Podela lekova prema farmakopeji Droge – Sasuseni ili sirovi delovi biljnog i zivotinjskog porekla: Cela biljka(herba).Podela lekova Anatomsko-Terapijsko-Hemijska(ATC) klasifikacija lekova obezbedjuje medjunarodno prepoznavamje medicinskih proizvoda. cvet(flos). C-Cardiovascular system. pod kljucem.. atropin).

Podela lekova prema nacinu upotrebe 1. Opojna lekovita sredstva.3. Lekovi jekog dejstva oznaceni su sa jednim krstom+(Hloramfenikol. Lekovi za spoljasnju.Pun trougao – snazan uticaj na psihofizicke sposobnosti(Antipsihotici. antidepresivi) 2.Prazan trougao – lekovi sa mogucim uticajem na psihofizicke sposobnosti posebno u kombinacije sa alkohol-benzodiazepinima . Lekovi za unutrasnju. znak paragrafa. ili lokalnu upotrebu 2. .2. vodonik-peroksid) 3. Lekovi blagog-indiferentnog dejstva 6. Trigonici – Lekovi koji uticu na psihofizicke sposobnosti za upravljanjem autom i opasnim masinama. Radioaktivni preparati 5. kortizolon. ili sistemsku upotrebu 3 . 4.

Oralno se mogu koristiti tablete. Ovi lekovi prelaze u krv i dalje do mesta metabolizma i mesta dejstva.. Nacini primene mogu biti:               Per os-oralni ili peroralni put Sublingvalni put Rektalni put Primena na druge epitelne povrsine: Koza Roznjaca Vagina Nazalna sluznica Inhalacioni put Parenteralna primena: Subkutani put Intramuskularni put Intravenski put Intratekalni put Oralna primena lekova je najpogodniji nacin primene. Na taj nacin se unosi 80% svih lekova. kapsule i praskovi za oralnu primenu. Ne mogu se davati oralno lekovi koje razgradjuju digestivni enzimi ili hlorovodonicna kiselina. bolesnika koji povracaju. Ovaj nacin primene nije pogodan za hitna stanja zbog kasnijeg delovanja i nepreciznosti u doziranju. 4 ..Nacini davanja leka Izbor nacina davanja nekog leka zavisi kako od vrstebolesti tako i od vrste leka(Fizicke.. bolesnika bez svesti. Oralno se daju oni lekovi koji se ne razgradjuju u gastrointestinalnom traktu i koji se resorbuju preko sluznice creva i zeludca. Ne moze se primeniti kod stanja soka. hemojske i farmakoloske osobine).

Vehikulum cine indiferentni praskovi: glukoza. Kapsule mogu sadrzati praskove.kada je potrebno da lek dospe nepromenjen do tankog creva. talk. da bi se izbeglo stetno dejstvo leka na zube. Svrha kapsuliranja: Da se koriguje svojstvo leka koje je neugodno za pacijenta(neugodan ukus ili miris). Tezina tablete moze da bude od 50 do 500mg. Tablete su najpogodniji oblici lekova jer imaju dug rok trajanja. skrob. naročito ako je lek nestabilan u kiseloj sredini želuca ili se brzo metabolizuje u jetri. Ova tezina je propisana po farmakopeji. Prema sastavu se dele na jednostavne i slozene.usnu duplju ili zeludac. Toj smesi se nekad dodaju materije koje bubre kao sto su agar i prasak od laminarije. Sastoje se od lekovite supstance vehikuluma. Prednost ove metode koriscenja leka je I brzo delovanje istog. Praskovi za oralnu primenu se dele prema jacini dejstva: Lekovi blagog dejstva i lekovi jakog dejstva. Tablete ne moraju biti higroskopne* i moraju biti postojane na vazduhu i svetlu. Kapsule su precizno dozirani preparati.Tablete su cvrste dozirane lekovite supstance ovalnog ili plocastog oblika ravnih ili slabo izbocenih povrsina. Najcesce fabricki napravljene. Tablete mogu biti:        Tablete za zvakanje Tablete sa produzenim dejstvom Drazeje Puferete Lingvalete Bukalete Oriblete Kapsule su cvrsti oblici lekova. Praskovi Cvrsti oblici lekova se dobijaju sitnjenjem droga i hemikalija i prosejavanjem kroz farmakopejom propisana sito. 6 . laktoza. precizno se doziraju. i lako se gutaju. valjkastog oblika. namenjene za peroralnu primenu. ulja i rastvore. Sublingvalna primena – Resorpcija direktno iz usne duplje je korisna(pod uslovom da lek nema vrlo neprijatan ukus) kada je potrebno postići brzo delovanje. kakao.

intramuskularno I intravenski. zelimo dejstvo da nastupi brze nego peroralno. Resorpcija posle rektalne primene je nepouzdana. a potom u krvotok. pa brisom natopljenim alkoholom Promeniti iglu na brizgalici I istisnuti vazduh 7 . kao I lekovi koji treba da ispolje sistemske efekte.Rektalno se mogu primeniti lekovi koji treba da deluju lokalno(npr. Priprema materijala – za sve vrste injekcija potrebno je pripremiti:  Lek(ampulu) I testericu za otvaranje ampule  Sterilne brizgalice I sterilne igle(vise)  Briseve vate(u cistoj staklenoj posudi)  Bocice sa dezinfekcionim sredstvima  Bubreznjak  Sud sa dezinfekcionim sredstvom  Gumena poveska Plan rada – Radnja se izvodi ovim redom:  Uvlacenje leka u brizgalicu  Postavljanje bolesnika u odgovarajuci polozaj  Davanje injekcije  Zbrinjavanje bolesnika  Raspremanje upoterbljenog materijala Uvlacenje leka u brizgalicu mora biti izvedeno po svim propisima na sledeci nacin:         Pazljivo otvoriti brizgalicu na oznacenom mestu Pazljivo otvoriti iglu(suprotno od vrha) Vatom natopljenom alkoholom(70%) dezinfikovati vrh ampule I testericu Ampulu otvoriti I spustiti na stocic Iz ampule aspirirati lek. kada bolesnik ne moze da proguta lek. Lek se rektalno primenjuje kada: Lek treba da deluje lokalno u samom rektumu. ali je ovaj nacin primene koristan kod bolesnika koji povracaju ili nisu u stanju da progutaju lek(postoperativno). subkutano. Lek dat rektalno. ako se lek tesko podnosi zbog lokalnog nadrazajnog dejstva na sluznicu zeludca(ibuprofen). Parenteralna primena podrazumeva ubrizgavanje sterilnih rastvora I lekova intrakutano. i zajedno sa ampulom odloziti na stocic Bolesnik se postavi u odgovarajuci polozaj. posle resorpcije prelazi u krv i preko donjih hemoroidnih vena ide direktno u donju suplju venu. zaobilzeci jetru na taj nacin. postoji velika staza u sistemu vene porte. zavisno od mesta uboda Mesto aplikacije ocistiti brisom natopljenim benzinom. Na ovaj nacin se primenjuje Diazepam kod dece sa epilepsijom kod kojih je intravenska resorpcija otezana. Antiflamatorni lekovi za lecenje ulceroznog kolitisa).

abdomena. Komplikacije su jednake kod subkutane I intramuskularne injekcije. Takva injekcija je bolnija. kao I onda kada je potrebna brza I potpuna apsorpcija koja se postize zbog dobre vaskularizacije misicnog tkiva. Subkutane injekcije – S. Za intramuskularnu injekciju koristi se duza igla(5-7cm). tako da se rastvor preko igle zabodene 3 cm ubrizga u masno tkivo. bolesnik treba da lezi ili sedi.C. Ukoliko se pri povlacenju klipa ka sebi pojavi krv. Intramuskularna injekcija primenjuje se za ubrizgavanje sredstava koja ne deluju nadrazajno na tkiva. Lakom aspiracijom proveriti da igla nije u krvnom sudu I ubrizgati rastvor.Ulaskom igle u odredjeno tkivo. I prednjeg bocnog dela nadkolena. Za ubadanje koristimo veoma tanke igle ili insulinske igle. Kod vecine odraslih osoba debljina masti u glutealnom predelu veca je od 3. Zatim raspremiti upotrebljeni materijal. I to u potkozno tkivoprednjeg dela nadlaktice I ramena. a u cilju izbegavanja povrede n. Intramuskularne injekcije – I. Neki lekovi ubrizgani pod kozu ili misic izazivaju bol. Na mestu ubrizgavanja koza se podigne sa dva prsta u vidu nabora u ciju bazu se pod uglom od 45 stepeni prema podlozi. iglu izvuci. Muskularna injekcija predstavlja ubrizgavanje rastvora u relaksiranu muskulaturu. I kao najcesca posledica nestrucnog davanja injekcije je stvaranje apscesa na mestu aplikacije – unosenjem patogenih klica sa povrsine koze ili ishemije izazvane rastvorom. aspiracijom obavezno proveriti da igla nije u krvnom sudu. Brizgalice od 1ml ili insulinske brizgalice. zameniti novom I izvrsiti ubod na drugom mestu. najcesce u predelu glutealne.5 cm. prvo aspirirati. a zatim lako aspirira da se spreci ubrizgavanje u krvni sud. Potkozne ili subkutane injekcije daju se na svim lako pristupacnim mestima(delovima tela) na kojima se koza moze nabrati. bocnog dela toraksa.M. Glutealna injekcija daje se u gornji bocni kvadrat spolja I iznad linije koja spaja prednju gornju ilijacnu spinu I viskokog trohantera. a unseni lek se sporije apsorbuje. Nacin rada: Pre ubrizgavanja bolesnik treba da olabavi odgovarajuce misice. S obzirom da u potkozno tkivo ubrizgavamo pored vodenih I uljane rastvore I suspenzije. Dezinfikovati kozu iznad izabranog mesta. ponoviti ubod novom iglom) Po zavrsenoj aplikaciji leka zbrinuti bolesnika. ubada igla I dubinu 1-2 cm. koja se ubada pod pravim uglom na povrsinu misica.  8 . Kada se daje intramuskularna injekcija. a zatim I deltoidne regije I natkolenica.ischiadicus pri aplikaciji glutealne injekcije. pa onda lagano ubrizgati lek(ako se pri aspiriranju pojavi krv u brizgalici.

Pravilna tehnika primene doziranog aerosola značajan je preduslov efikasne inhalacione terapije. Estrogen koji se koristi u hormonskoj supstitucionoj terapiji dostupni su u ovom obliku. kortikosteroidi i protektivni preparati. Ovakvi flasteri omogucavaju da se lek oslobadja konstantnom brzinom. 3. 2. koji dospeva neposredno na target-tkivo. Prednosti ovog načina primene lekova proizilaze iz korišćenja niskih doza leka. Kod njih je lek inkorporiran u lepljivi flaster koji se primenjuje na mestu gde je koza tanka. Upotreba transdermalnih aparata je u porastu. Pravilna tehnika inhalacija.Vecina lekova se veoma slabo resorbuje kroz intaktnu kozu. Za efikasnu inhalacionu terapiju neophodno je nekoliko uslova. Zbog navedenih uslova. teško je obezbediti da više od 15 do 20% doze leka dospe u pluća bolesnika. Medjutim nacin je povoljan samo za liposolubilne lekove. počinje da deluje brzo. a zbog niske koncentracije leka u plazmi. Male čestice leka (aerodinamički prečnik čestica manji od 5 mikrona). a u male dece je poseban problem nedostatak saradnje (ili potpuno odbijanje da se lek udahne). Transdermalni flaster 9 . Nekoliko lekova npr. Primena na kozu Lekovi se primenjuju kada se zeli postici lokalni efekat na kozi. sistemske pojave i neželjena dejstva su retki. I pored toga ne moze doci do znacajne resorpcije I ispoljavanja sistemskih efekata. kao i da se izbegne presistemski metabolizam. Prolazni disajni putevi. a to su: 1. a I prilicno je skup. Zapaženo je da bolesnici vrlo često greše i imaju teškoće prilikom inhaliranja.INHALACIONI PUT PRIMENE LEKOVA Inhalacioni put primene lekova zasniva se na logičnoj osnovi boljeg delovanja leka ukoliko stupa u neposredan kontakt s velikom površinom traheobronhijalnog stabla i alveola. Inhalacionim putem najčešće se primenjuju bronhodilatatori.

Kapi za oci Mnogi lekovi se primenjuju u obliku kapi za oci. Ovo se ostvaruje bez delovanja leka na bubrege. da bi ostvario svoj efekt. odkle se lek resorbuje kroz epitel konjuktivalne kesice. Zeljeni lokalni efekti u oku mogu se postici bez pojave nezeljenih sistemskih efekata. Međutim. pri čemu se javljaju neželjeni efekti (bronhospazam kod astmatičnih pacijenata koji koriste kapi zaoči sa timololom za lečenje glaucoma) 10 . te se tako izbegava acidoza prouzrokovana oralnom primenom acetazolamida. dorzolamid je inhibitor karboanhidraze koji se primenjuje u kapima za oči za smanjenje očnog pritiska kod pacijenata sa glaukomom. lek može delimično da se resorbuje iz oka i pređe sistemsku cirkulaciju. npr.

Zakljucak Lekovi su supstance koje su rasprostranjene u celom svetu. i dostupne su svima. a naravno i uvodjenje rigoroznijih kontrola pri prodaji I distribuciji lekova. 11 . Sve je veci broj tabletomana koji uzimaju lekove na svoju ruku I postaju sve zavisniji od istih. Zbog toga u poslednje vreme dolazi do velikih zloupotreba lekova. Jedina preventiva jeste edukacija stanovnistva.

: Љиљана Ивановић Регистар лекова 2008. ISBN 86-902551-4-1. ISBN 0071347216. Laurence Brunton. Amdur MO. Ed. John S. Goodman. (2001). 6. CD. 12 . Милена Покрајац (2002).. Klaassen. Louis Sanford. ISSN 14514680. New York: McGraw-Hill. Lazo. Gilman. Група аутора (2007).. Doull J. New York: McGraw-Hill. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics. ^ Група аутора (2006). 11. Ed. Inc.: Ненад Угрешић Фармакотерапијски водич 3..Literatura Keith Parker. Фармакокинетика. Cassarett and Doull's Toxicology: The Basic Science of Poisons. Alfred (2006). ISBN 0071422803.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful