Visoka medicinska skola strukovnih studija u Beogradu

Zdravstvena Nega

Seminarski rad

Tema:
Oblici lekova I nacini njihove primene

Mentor: Prof. Dr Sci Lenka Babić

Student: Stefan Tanovic Grupa 1 Beograd 2011 Br. Indeksa 12

.............................................................................12 ..........11 -Literatura...............Sadrzaj: -Uvod...........................................................................2 -Nacini davanja leka.....................1 -Podela lekova.............3 -Zakljucak..................................................................................

vakcine. Oficinalni lekovi su preparati obuhvaceni farmakopejom i koje apotekar pre izdavanja spravlja iz uputstava navedenih u njoj. i izraz je tradicije ili drugih tradicionalnih terapijskih pristupa (tradicionalni biljni lekovi i drugi). poboljšanje ili promene fizioloških funkcija. toksini i alergeni) 1 . označava se. izdaje. Tradicionalni lek je lek koji može biti zasnovan na naučnim principima. Galenski lek je lek izrađen u galenskoj laboratoriji apoteke u skladu sa važećim farmakopejama ili važećim magistralnim formulama i namenjen je za izdavanje ili prodaju pacijentima-korisnicima te apoteke. specifični i nespecifični imunoglobulini. i pod zaštićenim imenom ili internacionalnim nezaštićenim imenom. odnosno prodaje kao lek sa zaštićenim imenom. Lek je proizvod koji sadrži supstancu ili kombinaciju supstanci proizvedenih i namenjenih za lečenje ili sprečavanje bolesti kod ljudi ili životinja. obliku i pakovanju.korisnika. Pod lekom u smislu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima smatra se. imunološki lek za humanu i veterinarsku medicinu ( serumi. Gotov lek.Uvod Svetska zdravstvena organizacija lek definise kao supstancu ili proizvod koji se primenjuje da bi modifikovao ili ispitao fizioloske sisteme ili patoloska stanja. u smislu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima. i lek iz krvi proizveden iz humane ili životinjske krvi. Magistralni lek je lek izrađen u apoteci na osnovu recepta (formule) za određenog pacijenta . Gotov lek pod posebnim trgovačkim imenom koje je odredio proizvođač. jeste lek koji se stavlja u promet u određenoj jačini. postavljanje dijagnoze. a u cilju dobrobiti coveka – Primaoca Lek (Remedium) je hemijska supstanca koja utiče na fiziološku funkciju na specifičan način. kao i za postizanje drugih medicinski opravdanih ciljeva.

) Drugi i treci nivo blize odredjuju terapijsko-farmakolosku grupu i podgrupu leka. A02BA02 – Ranitidin. pod kljucem.Podela lekova Anatomsko-Terapijsko-Hemijska(ATC) klasifikacija lekova obezbedjuje medjunarodno prepoznavamje medicinskih proizvoda. Podela lekova prema jacini dejstva 1. koren(radix).2. Cetvrti nivo odredjuje terapijsko-farmakolosku-hemijsku podgrupu leka. list(folium). Peti nivo oznacava hemijki nivo. Tih sedam znakova odredjuje pet takozvanih nivoa klasifikacije. cvet(flos). noradrenalin. atropin). Cuvaju se odvojeno. Galenski preparati se dobijaju obradom droga i hemijskih preparata Serumi – Aminotoksini – Sadrze imunoglobine Vakcine – Sterilne suspenzije mrtvih ili zivih mikroorganizama 2. 2 .. B-Blood.1.. N02BA01 – Aspirin ATC klasifikaciju odredjuje Svetska Zdravstvena Organizacija 2. C-Cardiovascular system. kora(cortex). Podela lekova prema farmakopeji Droge – Sasuseni ili sirovi delovi biljnog i zivotinjskog porekla: Cela biljka(herba).. Prvi nivo oznacava sistem organa na koji lek deluje(lekovi su svrstani u 14 anatomskih grupa: A-Alimentary tract. Hemijski preparati – Neorganske i organske lekovite supstance cije je hemijska struktura definisanai koji se najcesce dobijaju industrijski. Koncept ove klasifikacije zasniva se na sifra kodu od 7 slovno brojcanih znakova koji oznacava internacionalni genericki naziv leka. Lekovi veoma jakog dejstva oznaceni su sa dva krsta++(Adrenalin.

kortizolon. Lekovi za spoljasnju. 4. ili sistemsku upotrebu 3 . Trigonici – Lekovi koji uticu na psihofizicke sposobnosti za upravljanjem autom i opasnim masinama.Pun trougao – snazan uticaj na psihofizicke sposobnosti(Antipsihotici.2. . antidepresivi) 2. vodonik-peroksid) 3. Opojna lekovita sredstva. Radioaktivni preparati 5. Lekovi blagog-indiferentnog dejstva 6. Lekovi jekog dejstva oznaceni su sa jednim krstom+(Hloramfenikol.3. Podela lekova prema nacinu upotrebe 1. Lekovi za unutrasnju. znak paragrafa.Prazan trougao – lekovi sa mogucim uticajem na psihofizicke sposobnosti posebno u kombinacije sa alkohol-benzodiazepinima . ili lokalnu upotrebu 2.

Oralno se mogu koristiti tablete. Ovi lekovi prelaze u krv i dalje do mesta metabolizma i mesta dejstva. Nacini primene mogu biti:               Per os-oralni ili peroralni put Sublingvalni put Rektalni put Primena na druge epitelne povrsine: Koza Roznjaca Vagina Nazalna sluznica Inhalacioni put Parenteralna primena: Subkutani put Intramuskularni put Intravenski put Intratekalni put Oralna primena lekova je najpogodniji nacin primene. hemojske i farmakoloske osobine). Ne mogu se davati oralno lekovi koje razgradjuju digestivni enzimi ili hlorovodonicna kiselina.. Ne moze se primeniti kod stanja soka. 4 . Ovaj nacin primene nije pogodan za hitna stanja zbog kasnijeg delovanja i nepreciznosti u doziranju. Oralno se daju oni lekovi koji se ne razgradjuju u gastrointestinalnom traktu i koji se resorbuju preko sluznice creva i zeludca. kapsule i praskovi za oralnu primenu.Nacini davanja leka Izbor nacina davanja nekog leka zavisi kako od vrstebolesti tako i od vrste leka(Fizicke.. bolesnika koji povracaju. bolesnika bez svesti.. Na taj nacin se unosi 80% svih lekova.

Sublingvalna primena – Resorpcija direktno iz usne duplje je korisna(pod uslovom da lek nema vrlo neprijatan ukus) kada je potrebno postići brzo delovanje. Kapsule su precizno dozirani preparati. Kapsule mogu sadrzati praskove. Tablete su najpogodniji oblici lekova jer imaju dug rok trajanja. Tablete mogu biti:        Tablete za zvakanje Tablete sa produzenim dejstvom Drazeje Puferete Lingvalete Bukalete Oriblete Kapsule su cvrsti oblici lekova. Sastoje se od lekovite supstance vehikuluma. laktoza. 6 . i lako se gutaju. da bi se izbeglo stetno dejstvo leka na zube. talk. Praskovi za oralnu primenu se dele prema jacini dejstva: Lekovi blagog dejstva i lekovi jakog dejstva.usnu duplju ili zeludac. Najcesce fabricki napravljene. Tablete ne moraju biti higroskopne* i moraju biti postojane na vazduhu i svetlu. valjkastog oblika. precizno se doziraju. skrob. Prednost ove metode koriscenja leka je I brzo delovanje istog. naročito ako je lek nestabilan u kiseloj sredini želuca ili se brzo metabolizuje u jetri. Ova tezina je propisana po farmakopeji.Tablete su cvrste dozirane lekovite supstance ovalnog ili plocastog oblika ravnih ili slabo izbocenih povrsina. Vehikulum cine indiferentni praskovi: glukoza. ulja i rastvore.kada je potrebno da lek dospe nepromenjen do tankog creva. kakao. Toj smesi se nekad dodaju materije koje bubre kao sto su agar i prasak od laminarije. Tezina tablete moze da bude od 50 do 500mg. Prema sastavu se dele na jednostavne i slozene. Praskovi Cvrsti oblici lekova se dobijaju sitnjenjem droga i hemikalija i prosejavanjem kroz farmakopejom propisana sito. namenjene za peroralnu primenu. Svrha kapsuliranja: Da se koriguje svojstvo leka koje je neugodno za pacijenta(neugodan ukus ili miris).

pa brisom natopljenim alkoholom Promeniti iglu na brizgalici I istisnuti vazduh 7 .Rektalno se mogu primeniti lekovi koji treba da deluju lokalno(npr. Lek dat rektalno. intramuskularno I intravenski. Lek se rektalno primenjuje kada: Lek treba da deluje lokalno u samom rektumu. zaobilzeci jetru na taj nacin. Parenteralna primena podrazumeva ubrizgavanje sterilnih rastvora I lekova intrakutano. kada bolesnik ne moze da proguta lek. zelimo dejstvo da nastupi brze nego peroralno. postoji velika staza u sistemu vene porte. posle resorpcije prelazi u krv i preko donjih hemoroidnih vena ide direktno u donju suplju venu. i zajedno sa ampulom odloziti na stocic Bolesnik se postavi u odgovarajuci polozaj. Resorpcija posle rektalne primene je nepouzdana. ako se lek tesko podnosi zbog lokalnog nadrazajnog dejstva na sluznicu zeludca(ibuprofen). Na ovaj nacin se primenjuje Diazepam kod dece sa epilepsijom kod kojih je intravenska resorpcija otezana. zavisno od mesta uboda Mesto aplikacije ocistiti brisom natopljenim benzinom. subkutano. Antiflamatorni lekovi za lecenje ulceroznog kolitisa). kao I lekovi koji treba da ispolje sistemske efekte. a potom u krvotok. ali je ovaj nacin primene koristan kod bolesnika koji povracaju ili nisu u stanju da progutaju lek(postoperativno). Priprema materijala – za sve vrste injekcija potrebno je pripremiti:  Lek(ampulu) I testericu za otvaranje ampule  Sterilne brizgalice I sterilne igle(vise)  Briseve vate(u cistoj staklenoj posudi)  Bocice sa dezinfekcionim sredstvima  Bubreznjak  Sud sa dezinfekcionim sredstvom  Gumena poveska Plan rada – Radnja se izvodi ovim redom:  Uvlacenje leka u brizgalicu  Postavljanje bolesnika u odgovarajuci polozaj  Davanje injekcije  Zbrinjavanje bolesnika  Raspremanje upoterbljenog materijala Uvlacenje leka u brizgalicu mora biti izvedeno po svim propisima na sledeci nacin:         Pazljivo otvoriti brizgalicu na oznacenom mestu Pazljivo otvoriti iglu(suprotno od vrha) Vatom natopljenom alkoholom(70%) dezinfikovati vrh ampule I testericu Ampulu otvoriti I spustiti na stocic Iz ampule aspirirati lek.

Ulaskom igle u odredjeno tkivo. Muskularna injekcija predstavlja ubrizgavanje rastvora u relaksiranu muskulaturu. Dezinfikovati kozu iznad izabranog mesta.ischiadicus pri aplikaciji glutealne injekcije. bocnog dela toraksa.M. a zatim lako aspirira da se spreci ubrizgavanje u krvni sud. Za ubadanje koristimo veoma tanke igle ili insulinske igle. Komplikacije su jednake kod subkutane I intramuskularne injekcije. a unseni lek se sporije apsorbuje. pa onda lagano ubrizgati lek(ako se pri aspiriranju pojavi krv u brizgalici.C. Lakom aspiracijom proveriti da igla nije u krvnom sudu I ubrizgati rastvor. Zatim raspremiti upotrebljeni materijal. najcesce u predelu glutealne. I to u potkozno tkivoprednjeg dela nadlaktice I ramena. Neki lekovi ubrizgani pod kozu ili misic izazivaju bol. iglu izvuci. Subkutane injekcije – S. Intramuskularna injekcija primenjuje se za ubrizgavanje sredstava koja ne deluju nadrazajno na tkiva. Kada se daje intramuskularna injekcija. Takva injekcija je bolnija. S obzirom da u potkozno tkivo ubrizgavamo pored vodenih I uljane rastvore I suspenzije. a zatim I deltoidne regije I natkolenica. abdomena. a u cilju izbegavanja povrede n.5 cm. zameniti novom I izvrsiti ubod na drugom mestu. Za intramuskularnu injekciju koristi se duza igla(5-7cm). Na mestu ubrizgavanja koza se podigne sa dva prsta u vidu nabora u ciju bazu se pod uglom od 45 stepeni prema podlozi. I kao najcesca posledica nestrucnog davanja injekcije je stvaranje apscesa na mestu aplikacije – unosenjem patogenih klica sa povrsine koze ili ishemije izazvane rastvorom. Ukoliko se pri povlacenju klipa ka sebi pojavi krv. ubada igla I dubinu 1-2 cm. bolesnik treba da lezi ili sedi. Kod vecine odraslih osoba debljina masti u glutealnom predelu veca je od 3. Glutealna injekcija daje se u gornji bocni kvadrat spolja I iznad linije koja spaja prednju gornju ilijacnu spinu I viskokog trohantera. Nacin rada: Pre ubrizgavanja bolesnik treba da olabavi odgovarajuce misice. I prednjeg bocnog dela nadkolena. prvo aspirirati. kao I onda kada je potrebna brza I potpuna apsorpcija koja se postize zbog dobre vaskularizacije misicnog tkiva. aspiracijom obavezno proveriti da igla nije u krvnom sudu. ponoviti ubod novom iglom) Po zavrsenoj aplikaciji leka zbrinuti bolesnika.  8 . Intramuskularne injekcije – I. Brizgalice od 1ml ili insulinske brizgalice. koja se ubada pod pravim uglom na povrsinu misica. Potkozne ili subkutane injekcije daju se na svim lako pristupacnim mestima(delovima tela) na kojima se koza moze nabrati. tako da se rastvor preko igle zabodene 3 cm ubrizga u masno tkivo.

a I prilicno je skup. kortikosteroidi i protektivni preparati. koji dospeva neposredno na target-tkivo.Vecina lekova se veoma slabo resorbuje kroz intaktnu kozu. Ovakvi flasteri omogucavaju da se lek oslobadja konstantnom brzinom. sistemske pojave i neželjena dejstva su retki. Prolazni disajni putevi. počinje da deluje brzo. Medjutim nacin je povoljan samo za liposolubilne lekove. Transdermalni flaster 9 . Prednosti ovog načina primene lekova proizilaze iz korišćenja niskih doza leka. Nekoliko lekova npr. Estrogen koji se koristi u hormonskoj supstitucionoj terapiji dostupni su u ovom obliku. Zapaženo je da bolesnici vrlo često greše i imaju teškoće prilikom inhaliranja. Pravilna tehnika primene doziranog aerosola značajan je preduslov efikasne inhalacione terapije. Pravilna tehnika inhalacija. Male čestice leka (aerodinamički prečnik čestica manji od 5 mikrona). a zbog niske koncentracije leka u plazmi. kao i da se izbegne presistemski metabolizam. I pored toga ne moze doci do znacajne resorpcije I ispoljavanja sistemskih efekata. Zbog navedenih uslova. 2. Za efikasnu inhalacionu terapiju neophodno je nekoliko uslova. 3. a to su: 1.INHALACIONI PUT PRIMENE LEKOVA Inhalacioni put primene lekova zasniva se na logičnoj osnovi boljeg delovanja leka ukoliko stupa u neposredan kontakt s velikom površinom traheobronhijalnog stabla i alveola. Kod njih je lek inkorporiran u lepljivi flaster koji se primenjuje na mestu gde je koza tanka. Primena na kozu Lekovi se primenjuju kada se zeli postici lokalni efekat na kozi. Inhalacionim putem najčešće se primenjuju bronhodilatatori. Upotreba transdermalnih aparata je u porastu. teško je obezbediti da više od 15 do 20% doze leka dospe u pluća bolesnika. a u male dece je poseban problem nedostatak saradnje (ili potpuno odbijanje da se lek udahne).

Kapi za oci Mnogi lekovi se primenjuju u obliku kapi za oci. odkle se lek resorbuje kroz epitel konjuktivalne kesice. Ovo se ostvaruje bez delovanja leka na bubrege. Zeljeni lokalni efekti u oku mogu se postici bez pojave nezeljenih sistemskih efekata. npr. Međutim. pri čemu se javljaju neželjeni efekti (bronhospazam kod astmatičnih pacijenata koji koriste kapi zaoči sa timololom za lečenje glaucoma) 10 . dorzolamid je inhibitor karboanhidraze koji se primenjuje u kapima za oči za smanjenje očnog pritiska kod pacijenata sa glaukomom. lek može delimično da se resorbuje iz oka i pređe sistemsku cirkulaciju. da bi ostvario svoj efekt. te se tako izbegava acidoza prouzrokovana oralnom primenom acetazolamida.

a naravno i uvodjenje rigoroznijih kontrola pri prodaji I distribuciji lekova. i dostupne su svima.Zakljucak Lekovi su supstance koje su rasprostranjene u celom svetu. Sve je veci broj tabletomana koji uzimaju lekove na svoju ruku I postaju sve zavisniji od istih. Zbog toga u poslednje vreme dolazi do velikih zloupotreba lekova. 11 . Jedina preventiva jeste edukacija stanovnistva.

12 . ISBN 86-902551-4-1.. ^ Група аутора (2006). Фармакокинетика. Ed.: Ненад Угрешић Фармакотерапијски водич 3.. New York: McGraw-Hill. 11. Laurence Brunton. Cassarett and Doull's Toxicology: The Basic Science of Poisons. Goodman. ISBN 0071422803. Група аутора (2007). Ed. Lazo. 6. CD. ISSN 14514680. John S. Alfred (2006). Klaassen.: Љиљана Ивановић Регистар лекова 2008.. Gilman. Inc. (2001). ISBN 0071347216. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics. New York: McGraw-Hill.Literatura Keith Parker. Doull J. Amdur MO. Louis Sanford. Милена Покрајац (2002).