Visoka medicinska skola strukovnih studija u Beogradu

Zdravstvena Nega

Seminarski rad

Tema:
Oblici lekova I nacini njihove primene

Mentor: Prof. Dr Sci Lenka Babić

Student: Stefan Tanovic Grupa 1 Beograd 2011 Br. Indeksa 12

...............................................................................................12 ............................................................................................................................1 -Podela lekova............2 -Nacini davanja leka..Sadrzaj: -Uvod...................................3 -Zakljucak.....11 -Literatura....................

u smislu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima. izdaje. Gotov lek. specifični i nespecifični imunoglobulini. Pod lekom u smislu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima smatra se. Oficinalni lekovi su preparati obuhvaceni farmakopejom i koje apotekar pre izdavanja spravlja iz uputstava navedenih u njoj. i pod zaštićenim imenom ili internacionalnim nezaštićenim imenom. odnosno prodaje kao lek sa zaštićenim imenom. postavljanje dijagnoze. toksini i alergeni) 1 . poboljšanje ili promene fizioloških funkcija. i izraz je tradicije ili drugih tradicionalnih terapijskih pristupa (tradicionalni biljni lekovi i drugi). Lek je proizvod koji sadrži supstancu ili kombinaciju supstanci proizvedenih i namenjenih za lečenje ili sprečavanje bolesti kod ljudi ili životinja. vakcine.Uvod Svetska zdravstvena organizacija lek definise kao supstancu ili proizvod koji se primenjuje da bi modifikovao ili ispitao fizioloske sisteme ili patoloska stanja. a u cilju dobrobiti coveka – Primaoca Lek (Remedium) je hemijska supstanca koja utiče na fiziološku funkciju na specifičan način.korisnika. kao i za postizanje drugih medicinski opravdanih ciljeva. obliku i pakovanju. Tradicionalni lek je lek koji može biti zasnovan na naučnim principima. označava se. jeste lek koji se stavlja u promet u određenoj jačini. Galenski lek je lek izrađen u galenskoj laboratoriji apoteke u skladu sa važećim farmakopejama ili važećim magistralnim formulama i namenjen je za izdavanje ili prodaju pacijentima-korisnicima te apoteke. Gotov lek pod posebnim trgovačkim imenom koje je odredio proizvođač. Magistralni lek je lek izrađen u apoteci na osnovu recepta (formule) za određenog pacijenta . i lek iz krvi proizveden iz humane ili životinjske krvi. imunološki lek za humanu i veterinarsku medicinu ( serumi.

. B-Blood. Koncept ove klasifikacije zasniva se na sifra kodu od 7 slovno brojcanih znakova koji oznacava internacionalni genericki naziv leka. 2 . kora(cortex).Podela lekova Anatomsko-Terapijsko-Hemijska(ATC) klasifikacija lekova obezbedjuje medjunarodno prepoznavamje medicinskih proizvoda. Podela lekova prema jacini dejstva 1.. N02BA01 – Aspirin ATC klasifikaciju odredjuje Svetska Zdravstvena Organizacija 2. atropin). pod kljucem. Peti nivo oznacava hemijki nivo. Hemijski preparati – Neorganske i organske lekovite supstance cije je hemijska struktura definisanai koji se najcesce dobijaju industrijski. noradrenalin. list(folium). A02BA02 – Ranitidin. C-Cardiovascular system. Cuvaju se odvojeno. Tih sedam znakova odredjuje pet takozvanih nivoa klasifikacije.. Galenski preparati se dobijaju obradom droga i hemijskih preparata Serumi – Aminotoksini – Sadrze imunoglobine Vakcine – Sterilne suspenzije mrtvih ili zivih mikroorganizama 2.) Drugi i treci nivo blize odredjuju terapijsko-farmakolosku grupu i podgrupu leka. koren(radix).2. Podela lekova prema farmakopeji Droge – Sasuseni ili sirovi delovi biljnog i zivotinjskog porekla: Cela biljka(herba). cvet(flos). Prvi nivo oznacava sistem organa na koji lek deluje(lekovi su svrstani u 14 anatomskih grupa: A-Alimentary tract. Lekovi veoma jakog dejstva oznaceni su sa dva krsta++(Adrenalin.1. Cetvrti nivo odredjuje terapijsko-farmakolosku-hemijsku podgrupu leka.

Lekovi za spoljasnju.3. Trigonici – Lekovi koji uticu na psihofizicke sposobnosti za upravljanjem autom i opasnim masinama. kortizolon. Radioaktivni preparati 5. Lekovi jekog dejstva oznaceni su sa jednim krstom+(Hloramfenikol. Opojna lekovita sredstva.Prazan trougao – lekovi sa mogucim uticajem na psihofizicke sposobnosti posebno u kombinacije sa alkohol-benzodiazepinima . 4. Lekovi blagog-indiferentnog dejstva 6.Pun trougao – snazan uticaj na psihofizicke sposobnosti(Antipsihotici. vodonik-peroksid) 3. znak paragrafa. ili lokalnu upotrebu 2. . Podela lekova prema nacinu upotrebe 1. ili sistemsku upotrebu 3 . Lekovi za unutrasnju.2. antidepresivi) 2.

4 . Oralno se daju oni lekovi koji se ne razgradjuju u gastrointestinalnom traktu i koji se resorbuju preko sluznice creva i zeludca. Ovaj nacin primene nije pogodan za hitna stanja zbog kasnijeg delovanja i nepreciznosti u doziranju. Ne moze se primeniti kod stanja soka. Ovi lekovi prelaze u krv i dalje do mesta metabolizma i mesta dejstva. kapsule i praskovi za oralnu primenu.Nacini davanja leka Izbor nacina davanja nekog leka zavisi kako od vrstebolesti tako i od vrste leka(Fizicke. Ne mogu se davati oralno lekovi koje razgradjuju digestivni enzimi ili hlorovodonicna kiselina. Na taj nacin se unosi 80% svih lekova. hemojske i farmakoloske osobine).. bolesnika koji povracaju. Oralno se mogu koristiti tablete. bolesnika bez svesti.. Nacini primene mogu biti:               Per os-oralni ili peroralni put Sublingvalni put Rektalni put Primena na druge epitelne povrsine: Koza Roznjaca Vagina Nazalna sluznica Inhalacioni put Parenteralna primena: Subkutani put Intramuskularni put Intravenski put Intratekalni put Oralna primena lekova je najpogodniji nacin primene..

Prednost ove metode koriscenja leka je I brzo delovanje istog. Tablete ne moraju biti higroskopne* i moraju biti postojane na vazduhu i svetlu. talk. Toj smesi se nekad dodaju materije koje bubre kao sto su agar i prasak od laminarije. namenjene za peroralnu primenu. Ova tezina je propisana po farmakopeji.Tablete su cvrste dozirane lekovite supstance ovalnog ili plocastog oblika ravnih ili slabo izbocenih povrsina. i lako se gutaju. Tezina tablete moze da bude od 50 do 500mg. da bi se izbeglo stetno dejstvo leka na zube. Tablete su najpogodniji oblici lekova jer imaju dug rok trajanja. Kapsule mogu sadrzati praskove. Sublingvalna primena – Resorpcija direktno iz usne duplje je korisna(pod uslovom da lek nema vrlo neprijatan ukus) kada je potrebno postići brzo delovanje. naročito ako je lek nestabilan u kiseloj sredini želuca ili se brzo metabolizuje u jetri. skrob. Praskovi Cvrsti oblici lekova se dobijaju sitnjenjem droga i hemikalija i prosejavanjem kroz farmakopejom propisana sito. Praskovi za oralnu primenu se dele prema jacini dejstva: Lekovi blagog dejstva i lekovi jakog dejstva. Kapsule su precizno dozirani preparati. Tablete mogu biti:        Tablete za zvakanje Tablete sa produzenim dejstvom Drazeje Puferete Lingvalete Bukalete Oriblete Kapsule su cvrsti oblici lekova. Sastoje se od lekovite supstance vehikuluma. laktoza.kada je potrebno da lek dospe nepromenjen do tankog creva.usnu duplju ili zeludac. kakao. Najcesce fabricki napravljene. precizno se doziraju. 6 . ulja i rastvore. Svrha kapsuliranja: Da se koriguje svojstvo leka koje je neugodno za pacijenta(neugodan ukus ili miris). valjkastog oblika. Prema sastavu se dele na jednostavne i slozene. Vehikulum cine indiferentni praskovi: glukoza.

Na ovaj nacin se primenjuje Diazepam kod dece sa epilepsijom kod kojih je intravenska resorpcija otezana. Lek se rektalno primenjuje kada: Lek treba da deluje lokalno u samom rektumu. postoji velika staza u sistemu vene porte. Antiflamatorni lekovi za lecenje ulceroznog kolitisa). subkutano. intramuskularno I intravenski. Lek dat rektalno. posle resorpcije prelazi u krv i preko donjih hemoroidnih vena ide direktno u donju suplju venu.Rektalno se mogu primeniti lekovi koji treba da deluju lokalno(npr. pa brisom natopljenim alkoholom Promeniti iglu na brizgalici I istisnuti vazduh 7 . ali je ovaj nacin primene koristan kod bolesnika koji povracaju ili nisu u stanju da progutaju lek(postoperativno). a potom u krvotok. ako se lek tesko podnosi zbog lokalnog nadrazajnog dejstva na sluznicu zeludca(ibuprofen). i zajedno sa ampulom odloziti na stocic Bolesnik se postavi u odgovarajuci polozaj. kao I lekovi koji treba da ispolje sistemske efekte. Resorpcija posle rektalne primene je nepouzdana. Priprema materijala – za sve vrste injekcija potrebno je pripremiti:  Lek(ampulu) I testericu za otvaranje ampule  Sterilne brizgalice I sterilne igle(vise)  Briseve vate(u cistoj staklenoj posudi)  Bocice sa dezinfekcionim sredstvima  Bubreznjak  Sud sa dezinfekcionim sredstvom  Gumena poveska Plan rada – Radnja se izvodi ovim redom:  Uvlacenje leka u brizgalicu  Postavljanje bolesnika u odgovarajuci polozaj  Davanje injekcije  Zbrinjavanje bolesnika  Raspremanje upoterbljenog materijala Uvlacenje leka u brizgalicu mora biti izvedeno po svim propisima na sledeci nacin:         Pazljivo otvoriti brizgalicu na oznacenom mestu Pazljivo otvoriti iglu(suprotno od vrha) Vatom natopljenom alkoholom(70%) dezinfikovati vrh ampule I testericu Ampulu otvoriti I spustiti na stocic Iz ampule aspirirati lek. zavisno od mesta uboda Mesto aplikacije ocistiti brisom natopljenim benzinom. zaobilzeci jetru na taj nacin. zelimo dejstvo da nastupi brze nego peroralno. kada bolesnik ne moze da proguta lek. Parenteralna primena podrazumeva ubrizgavanje sterilnih rastvora I lekova intrakutano.

ponoviti ubod novom iglom) Po zavrsenoj aplikaciji leka zbrinuti bolesnika. Brizgalice od 1ml ili insulinske brizgalice. Lakom aspiracijom proveriti da igla nije u krvnom sudu I ubrizgati rastvor. zameniti novom I izvrsiti ubod na drugom mestu. abdomena.  8 . a zatim lako aspirira da se spreci ubrizgavanje u krvni sud. Takva injekcija je bolnija. I kao najcesca posledica nestrucnog davanja injekcije je stvaranje apscesa na mestu aplikacije – unosenjem patogenih klica sa povrsine koze ili ishemije izazvane rastvorom. Na mestu ubrizgavanja koza se podigne sa dva prsta u vidu nabora u ciju bazu se pod uglom od 45 stepeni prema podlozi.M. Za intramuskularnu injekciju koristi se duza igla(5-7cm). Kod vecine odraslih osoba debljina masti u glutealnom predelu veca je od 3. iglu izvuci. Dezinfikovati kozu iznad izabranog mesta. S obzirom da u potkozno tkivo ubrizgavamo pored vodenih I uljane rastvore I suspenzije. Neki lekovi ubrizgani pod kozu ili misic izazivaju bol. prvo aspirirati. I prednjeg bocnog dela nadkolena.ischiadicus pri aplikaciji glutealne injekcije. I to u potkozno tkivoprednjeg dela nadlaktice I ramena. Intramuskularne injekcije – I. Muskularna injekcija predstavlja ubrizgavanje rastvora u relaksiranu muskulaturu. Komplikacije su jednake kod subkutane I intramuskularne injekcije. Subkutane injekcije – S. Potkozne ili subkutane injekcije daju se na svim lako pristupacnim mestima(delovima tela) na kojima se koza moze nabrati. aspiracijom obavezno proveriti da igla nije u krvnom sudu. koja se ubada pod pravim uglom na povrsinu misica. Zatim raspremiti upotrebljeni materijal. Ukoliko se pri povlacenju klipa ka sebi pojavi krv. Glutealna injekcija daje se u gornji bocni kvadrat spolja I iznad linije koja spaja prednju gornju ilijacnu spinu I viskokog trohantera. Nacin rada: Pre ubrizgavanja bolesnik treba da olabavi odgovarajuce misice. kao I onda kada je potrebna brza I potpuna apsorpcija koja se postize zbog dobre vaskularizacije misicnog tkiva. Intramuskularna injekcija primenjuje se za ubrizgavanje sredstava koja ne deluju nadrazajno na tkiva. ubada igla I dubinu 1-2 cm. a unseni lek se sporije apsorbuje. bolesnik treba da lezi ili sedi. Za ubadanje koristimo veoma tanke igle ili insulinske igle. a u cilju izbegavanja povrede n. Kada se daje intramuskularna injekcija. pa onda lagano ubrizgati lek(ako se pri aspiriranju pojavi krv u brizgalici. a zatim I deltoidne regije I natkolenica.5 cm.Ulaskom igle u odredjeno tkivo. bocnog dela toraksa. tako da se rastvor preko igle zabodene 3 cm ubrizga u masno tkivo.C. najcesce u predelu glutealne.

kao i da se izbegne presistemski metabolizam. teško je obezbediti da više od 15 do 20% doze leka dospe u pluća bolesnika. Pravilna tehnika inhalacija. koji dospeva neposredno na target-tkivo. Kod njih je lek inkorporiran u lepljivi flaster koji se primenjuje na mestu gde je koza tanka.INHALACIONI PUT PRIMENE LEKOVA Inhalacioni put primene lekova zasniva se na logičnoj osnovi boljeg delovanja leka ukoliko stupa u neposredan kontakt s velikom površinom traheobronhijalnog stabla i alveola. a zbog niske koncentracije leka u plazmi. 3. kortikosteroidi i protektivni preparati. Za efikasnu inhalacionu terapiju neophodno je nekoliko uslova. Zapaženo je da bolesnici vrlo često greše i imaju teškoće prilikom inhaliranja. a u male dece je poseban problem nedostatak saradnje (ili potpuno odbijanje da se lek udahne). Medjutim nacin je povoljan samo za liposolubilne lekove. a to su: 1. Nekoliko lekova npr. počinje da deluje brzo.Vecina lekova se veoma slabo resorbuje kroz intaktnu kozu. Zbog navedenih uslova. Upotreba transdermalnih aparata je u porastu. Pravilna tehnika primene doziranog aerosola značajan je preduslov efikasne inhalacione terapije. sistemske pojave i neželjena dejstva su retki. 2. Prednosti ovog načina primene lekova proizilaze iz korišćenja niskih doza leka. I pored toga ne moze doci do znacajne resorpcije I ispoljavanja sistemskih efekata. Male čestice leka (aerodinamički prečnik čestica manji od 5 mikrona). Estrogen koji se koristi u hormonskoj supstitucionoj terapiji dostupni su u ovom obliku. Primena na kozu Lekovi se primenjuju kada se zeli postici lokalni efekat na kozi. Prolazni disajni putevi. a I prilicno je skup. Inhalacionim putem najčešće se primenjuju bronhodilatatori. Transdermalni flaster 9 . Ovakvi flasteri omogucavaju da se lek oslobadja konstantnom brzinom.

te se tako izbegava acidoza prouzrokovana oralnom primenom acetazolamida. pri čemu se javljaju neželjeni efekti (bronhospazam kod astmatičnih pacijenata koji koriste kapi zaoči sa timololom za lečenje glaucoma) 10 . npr. Međutim.Kapi za oci Mnogi lekovi se primenjuju u obliku kapi za oci. Zeljeni lokalni efekti u oku mogu se postici bez pojave nezeljenih sistemskih efekata. odkle se lek resorbuje kroz epitel konjuktivalne kesice. Ovo se ostvaruje bez delovanja leka na bubrege. da bi ostvario svoj efekt. dorzolamid je inhibitor karboanhidraze koji se primenjuje u kapima za oči za smanjenje očnog pritiska kod pacijenata sa glaukomom. lek može delimično da se resorbuje iz oka i pređe sistemsku cirkulaciju.

i dostupne su svima. Jedina preventiva jeste edukacija stanovnistva. Sve je veci broj tabletomana koji uzimaju lekove na svoju ruku I postaju sve zavisniji od istih.Zakljucak Lekovi su supstance koje su rasprostranjene u celom svetu. 11 . Zbog toga u poslednje vreme dolazi do velikih zloupotreba lekova. a naravno i uvodjenje rigoroznijih kontrola pri prodaji I distribuciji lekova.

Klaassen. ISSN 14514680. Louis Sanford. Laurence Brunton. New York: McGraw-Hill. Фармакокинетика. Ed. Милена Покрајац (2002). ISBN 0071422803. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics.. ^ Група аутора (2006). Група аутора (2007). Goodman. ISBN 0071347216.: Љиљана Ивановић Регистар лекова 2008. John S. 6. Ed. Lazo. Gilman. Doull J. Amdur MO. 11. Inc.: Ненад Угрешић Фармакотерапијски водич 3.Literatura Keith Parker. Cassarett and Doull's Toxicology: The Basic Science of Poisons. CD... 12 . ISBN 86-902551-4-1. New York: McGraw-Hill. Alfred (2006). (2001).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful