Prirucnik Za Stecajne Upravnike-Usaid

Prirucnik za
stecajne upravnike
Milo Stevanovic
Odabrane teme za prakticnu primenu novog Zakona o stecajnom
postupku za stecajne upravnike i druge ucesnike u postupku
Prirucnik za
stecajne upravnike
Milo Stevanovic
Beograd, 2005
Odabrane teme za prakticnu primenu novog Zakona o stecajnom
postupku za stecajne upravnike i druge ucesnike u postupku
iaaac
USAID Projekat reIorme sudske uprave trgovinskih sudova Srbije (CCASA)
Obilicev venac 18-20/VI, Beograd, Srbija i Crna Gora
tel: 381 (0)11 3343 798, 3343 687
aer
Milo Stevanovic
erlrema a am
WordHouse, Beograd
www.wordhouse.co.yu
sama
Publikum, Beograd
www.publikum.co.yu
1lra
1.000 primeraka
issn s4si
seeraa
Jaaar s
2005 USAID Projekat reIorme sudske uprave trgovinskih sudova Srbije
SVA PRAVA ZADRZANA. Nijedan deo ove publikacije ne moze biti reprodukovan niti smesten
u sistem za skladistenje podataka ili prenesen u bilo kom obliku: elektronski, mehanicki, Iotokopi-
ranjem, snimanjem ili na drugi nacin, bez prethodne pismene dozvole nosioca autorskih prava.
Zahteve za dozvolu umnozavanja poslati postom na adresu: CCASA, Obilicev venac 18-20/VI,
11000 Beograd, Srbija i Crna Gora ili e-mailom predstavniku projekta Milu Stevanovicu na adresu:
milovisionaol.com.
:
saoezaJ
zauvatnica ii
eecocovoe is
uvoo i
eeak1icni aseck1i eaoa s1ccaJnoc ueeavnika
c||jev|stecajaea;|ava||a zI
csaevaeeaeve|aest|stecajaea;|ava||a zI
c||j|eataa||etstva.ma|s|ma|aeaam||eaje zs
c||j|ea|ee|aa|zac|je.asvajaaje|zvea|j|ve;|aaa|ee|aa|zac|je zs
ca|a|e|ejezaatevaja;es|evaa;|eceaa z
cce||vat|ae|ea||eataz|jaa;|eaazeca z
r|v|aaa||memeat|saaajvaza|j| z
sa|et|ate|esa z
r|aa||aajea|t|vaest|;|e|meaevaajastecajaea;|ava||a :o
r|etaeaae;|aa||aajevezaaeza|ea||etaas|acaj :o
r||tav|jaaje|ate|mac|ja :i
nceckcJcscrecouz|ntJurc|ncucvtuJu :z
r|eaz|maaje|eat|e|eaaaaaza||em :z
ctavestavaajeza|ate|esevaa|ast|aaae|meaevaaja :z
uaaze|a|e|aa|a;|ava :z
keat|e|a|zast|ta|mev|ae ::
r|eastav|jaaje;|aaa|sastav|jaaje||stestva|||ejet|etaa|aa|t| ::
||stastva||aaa|ej|mat|eta;|eazet|a|zav|aa||eat|e|a ::
sastaac|sa|ava|mc|aaev|maa;|ave +z
reae|aeaeve|aest| +z
za;es|ea| +:
stecaja|a;|ava||jeave|;eaaaaze|em ++
r|aaas|js|a;ez|c|ja ++
r|etaeaae|zvestavaaje ++
roeMc ooosecnJa i sactasnos1i 4
resta;aajetezsa|asaest|mezeaaaeveaeae|az|eseaja +I
resteje|az||c|tev|stesa|asaest| +I
c;steea|eate +s
keasa|tac|je +
eoeis ss
uac|eaa|a|staaaa|a| ss
c||j ss
r|etaeaaaea|a|aeaastav|jaaja;esta;|a sc
r|aa||aajet|z|c|e;e;|s|vaaja|mev|ae sc
+
eeieucnik za s1ccaJnc ueeavnikc
taazevaajest|acaja|a ss
uaaze| ss
uac|a|aase;|ecea||e||c|aa s
csaeveatv|a|vaajav|eaaest||aveata|a s
utv|a|vaaje;|eceajeaev|eaaest||mev|ae co
ua;|at|va;et|az|vaaja ci
retv|aaeast|aaeaaza||a c:
utv|a|vaajemaaj|a c:
|mev|aastecajaeaaza||a;eaas|evem c:
eeoccna veconos1i eecouzcca
r|eceaav|eaaest|jesatje|t|vaa c
rez|c|ja|a;cajeaajzaacaja|ja c
re|t|z|saav|eaaest.jea|aa;eazaaaa;|eceaa Io
neteae|e|je Io
k|jacae;|et;estav|eza;|eceaav|eaaest| Ii
o|aac|jasv|aa-a|aac|jav|eaaest Ii
neste|v|eme Iz
v|eaaest;|eaazeca|ejetaa|c|ea|seaasa;|et|||v|aac|eaejv|eaaest| Iz
uve|;|eve|avat|tacaest;|et;estav||aa|ej|masezasa|va;|eceaa Iz
saaasajav|eaaest/a|s|eatevaa|aevcaa|te|ev| I:
r||meaaaa;|eceaav|eaaest|;|eaazeca Ic
ct|acaaa|s|eatatezv|emeas|ee|aa|ceaja II
caaesceaaa|c|ja/;||aea|(c/r, II
|ate|e|taa|aasvej|aa|teste|esaestva|| Is
ca|aaajea;esta;c|mastecaja-at|c||ea|aev|eaaest| Is
okoncanJc zaeocc1iu eostova i nas1avtJanJc eostovanJa s
r|ava|esaev s+
res|evaaea|a|a s+
r|ava|staaaa|a.oeta|;||v|eaa|| s+
uastav|jaaje;es|evaaja ss
za;ecet|aaezav|sea|;es|ev| sc
taa||zat|es|eva sI
r|eceaa||z||a sI
za;es|ea| s
za|a;| s
csta|a;|taaja s
Moea1oeiJuM na eaonJc eovceitaca
sv|aame|ate||jama :
ne|ate||jamate|a;|etaeaaestecajae;esta;|aa|jeaatemats|| :
ne|ate||jam|ej|aasta;a;e||etaajemstecajae;esta;|ajeaatemats|| :
ne|ate||jamje;||v|emea +
s
u||aaajeme|ate||jama +
ueaeaeseajeea|a|e I
|m;|||ac|jeeazaacajazastecajaea;|ava||a s
rinansiJski tizinc ii
r|aaas|js||||z|aa|eate|stastecaja;||maeca||z|aa ioi
saa||etstve||||ee|aa|zac|ja ioz
uet|aaas|js||||z|a ioz
s|acajev|t|aaas|js|e||z|aaa|ej|majeaava|ac||z|aastecaja|aaza|| ioz
ooasie ak1ivnos1i za naeta1u eo1eazivanJa s1ccaJnoc ouznika is
ctavesteajeeaastav|aetaveze;|acaaja ioc
ctje|t|vaa;|eceaaece||vaae|zaesaaa;|ate ioc
eosiJanJc eeavniu eostova i
ret|jeae;|avae|aaajesaaeestecajaemase iio
reeaevaaje;eve|||aca|;|eva|ae|aaaje iio
||caev|asceaaza;et|jaaje;|ava|a|aaaj|stecajaeaaza||a iii
r|et|v|easemeze;eaaet|tazta iii
resta;a| iii
v|emeas|||as;e|ea||e|ev| iii
eacaaaaje|e|eva iiz
ret|jaaje|zv|sae|s;|ave ii:
ret|jaaje;|ava|a|aaaj|aa|ea;e||etaajastecajae;esta;|a ii:
v|ste;|ava|a;es|eva|ej|semea;et|jat| ii:
zaatevaajeaes|eaeesteceaja;eve|||aca ii+
ues;esetaest;|acaajaaaza||a iis
kea||etae|aaaje;et|jaaja iic
cat|aaa izo
csta||za|ea||ej|semea;||mea|t| izz
eonis1avanJc nceovotJniu ovos1eaniu ucovoea is
cv|asceaja|zc|aaaI+.stavi. izs
steta;estaje;et|az|vaaje izs
us|ev.ae|s;aajeajeetavezaeteaeve|aest|aae izs
ua|aaaae||seajeaeve|a|aetaveza izc
eeooaJa iMovinc i
fcuu|ck|tsrckf|recotJc|ncv|uc i:z
r|eaajajava|maaametaajem i::
r|eaajaae;es|eaaem;eeatem|java|m;|||a;|jaajem;eaaaa i:s
r|eaaja|va||j|ve|ete i:
s|eastvaestva|eaa;|eaajem i:
recotJtrecouzcctktccc||uc i+o
ccetu|ccuJccoccvceucsf| i+:
stoeztJ
c
stucaJcvi s1ccaJa scz iMovinc i4
oet|a|c|ja i+
resta;a||;|a|t|cae;es|ea|ce i+
r|e;ezaavaajes|acajevastecajatez|mev|ae i+
s|acajev|stecajatez|mev|aeae;ea|azamevaja;|eva|a|||||seaje;|e;|sa iso
r||me||-r|e;ezaavaajestecajatez|mev|ae iso
eo1eazivanJa iss
v|ste;et|az|vaaja iss
eeaes|eaaam||eajastecaja|a;eve|||aca.|s;|ata||eaev| iss
oes;e|est;et|az|vaaja isc
keave|z|ja;et|az|vaaja isc
kamate isI
kamata|aeve|aa|azaazteae|s;aajeajaaeve|a|aetaveza isI
zasta|e|a;et|az|vaaja iss
|z|acaa;et|az|vaaja iss
u1veoivanJc veconos1i eo1eazivanJa ii
c;sta;|taajae;esta;|a icz
|m;|||ac|je;esta;|a ic+
ueacestvevaaje;eve|||aca-cestaes;e|azam ic+
r|a|sastecajaea;|ava||aavez|sa|s;|t|vaajem;et|az|vaaja ics
reeatastecajaea;|ava||a icc
staaaa|a|zevaate|ma|a|zaae|az|vaaje;et|az|vaaja icI
ee|ev|zaaestav|jaaje|;es|ea|ce icI
r||eve|;eve|||aca ics
s;|sa|a|t|vaest||ejet|eta;|eaazet|a;esta;|aatv|a|vaaja;et|az|vaaja ics
oosoe eovceitaca ii
eazMa1eanJc Mocucnos1i ecoecanizaciJc i
c|asaajeea||aaajameacaest||ee|aa|zac|je.c|aaz:.stavs. iIs
ra|te||za|azmat|aaje iI
res|evaaje;|eaazeca iI
uz|ec|;es|evaeaeas;eaa iso
caaes;||||vaaevca|aaevaaja isi
r|eceaaaevcaae|zaesa|ej|seece|aje;es|e;|eaaje|mev|ae isz
ecoecanizaciJa. seasavanJc eecouzcca is
c||j.|zvea|j|v;|aa|ee|aa|zac|je isI
reze|ja|s;e|eaa||eza|tat|as;esae|ee|aa|zac|je isI
uastav|t|saetav|jaajemv|ta|a|ataa|c|ja;|eaazeca iss
|zteavaajeemetaajaa;es|a iss
tkf|vucsf| is
zast|ta|mev|ae-;eceta|;|et|em| is
I
r|vet|ta|;|et|em.cetevaevacaee;aeaaazaz|vet;|eaazeca iz
r||;|emazaetev|as|e|s;|ate iz
recccvce|strcvce|cc|nt i:
sa|aaajasa;eve||ec|ma.||jacaastva|zaas;esaa|ee|aa|zac|ja i:
r|eeve||ev|s|a|aaevaaja-jeaaaeaaajtez|azaaata|a i+
r|eaaja|mev|ae|aaaa|jemeacaeeve|e|e;|aaa|ee|aa|zac|je is
ueetezteaea|;eve||ec|seet|caeaam||eama|ejme|||||seaeaam||e is
roeMutaciJa etana ecoecanizaciJc i
c|v||za;|eeve|e iI
ne|eza|ea||zac|ja;|aaa|ee|aa|zac|je iI
ee;|e|am||aajeaaeva i
r|etva|aajeaaaaa|c|js|||a;|ta| zoo
|zaavaajea|aac|ja|e;c|je zoi
ctaav|jaajeaeve|a zoi
fcuu|ckccoecoscr|tuteccectu|ztc|Jc zoz
saa|z|aa;|aaa zoz
ke|ma;|aveaa;eaaese;|aa|ee|aa|zac|je zos
f|es|ev|sac|ajavaaja;|aaa|ee|aa|zac|je zos
ee|ev| zos
c|asaaje zoc
k|ase;eve|||aca zoc
f|etmaa;et|az|vaajaae|v||a;|aaa zoI
usvajaaje;|aaa zos
ueasvajaaje;|aaa|ee|aa|zac|je zos
r|emeaaasvejeae;|aaa|ee|aa|zac|je zos
r|avae;es|ea|ceasvajaaja zo
uaaze|aaas;|eveaeajem;|aaa|ee|aa|zac|je zo
|zazeta|ea;||meaeea|eaea|a;|e;|saeaa|t|jamaeav|eaaest| zo
|zv|seaje;|aaa|ee|aa|zac|je zio
ue;esta;aaje;easvejeaem;|aaa zio
uastava|;esta;|ataa||etstvem zii
uaa;|eaaeeve|ea;|aa|ee|aa|zac|je ziz
naozoe nao seeovoocnJcM etana ecoecanizaciJc is
oet|a|saajeet|maaaazmaaastecajaea;|ava||a zis
sastav|jaaje;|e|amaaaaze|a zic
oestav|jaaje|zvestaja ziI
zaeostcni i eaoni oonosi i
r|estaaa||aaaeeaaesa;eea|ac|stecajaea;|ava||a zi
zaa|zavaajeza;es|ea|a|za;es|javaajeaev|a||ca zi
ue|s;|aceaeza|aaeza;es|ea|a;|e;e||etaajastecajae;esta;|a zzo
ct;|ema|aa|ae;||aes| zzo
stoeztJ
s
etou|coucs|urecouzccu zzi
receta|sastaac|saza;es|ea|ma zzi
s;e|azam|sas|aa||at|ma||aaae;|avaeza|eaeaavstve zzi
s|ejza;es|ea|a zzi
smaajeajet|ejaza;es|ea|a zzz
rinansieanJc s1ccaJnoc eos1ueka s
r|aazav|acaaje zzs
uev|zajmeaavc| zzs
restejec|zajmeaavc| zzc
k|ea|t||aajeeast|aaesaataevaca zzI
r|eaaja|mev|ae|ejaa|jeea||jacaezaacaja zzI
reve||ec|c|jasa;et|az|vaajaaasta|a;es|e;e||etaajastecajae;esta;|a zzI
savet zzs
eeostcMi u vczi sa oezavoM i eeoeisiMa i
oonosi sa McoiJiMa s
ve||||stecaja|;esta;c|;||v|ace;azajamea|ja z:s
nco|Jsktsfetfcc|Jt|r|tu z:s
nea|js|ast|ate|ja.stecaja|a;|ava||jejea|a||eata|t z:s
recetaesae;steajezastam;a z:c
nea|ja;|aa z:c
ct;astaajaas|acajev|ma|ej||zaz|vajave|||e|ate|esevaaje z:c
eoonoscnJc izvcs1aJa
s||acea|;|||azc|aaevaza|eaa|ej|setave|zvestavaajem z:
receta|t||aasstaajaastecaja z:
|zvestaj|za;|ve;eve|||ac|e|ec|ste z+o
eeaeva|meseca||zvestaj| z+i
|zvestaj|teac|j|za||ceac||aajestecaja|aa;|ava||a z+z
|zvestavaaje;e|es||ae|aaa z+z
zav|sa||acaa z+z
ocosa 4s
oe||m|caa(;||v|emeaa,aeeta z+s
c|avaaaeeta z+c
oooa1ak i. eeiJava eo1eazivanJa 4
oooa1ak . osavcs1cnJc o oseoeavanJu eo1eazivanJa si
oooa1ak . 1ascta eokova s
zakon o s1ccaJnoM eos1ueku s
zakon o accnciJi za ticcncieanJc s1ccaJniu ueeavnika
zakon o ooeuni zakona o accnciJi za eeiva1izaciJu i
ooaseanc ooecosc oeuciu zakona is
sctcska o au1oeu 44i
ii
zauvatnica
Ovaf tekst fe nastao kao re:ultat brofnih preaavanfa, seminara i strucnih ais-
kusifa i: oblasti stecafne materife, oar:anih u posleanfih par goaina u ar:avnof
:afeanici Srbife i Crne Gore, u regionu i sire, u :emlfama u tran:icifi. Zahvalfu-
fem se svima kofi su aoprineli, ili na bilo kofi nacin ucestvovali u pripremi i
ureaivanfu ove knfige, i to.
I:u:etnom Pravnom oaelfenfu CCASA Programa reforme suaske uprave kofi
reali:ufe Boo: Allen Hamilton, i to. Tomu D:ersilau, Milici Jesovic i Katarini
Pavicevic, kao i Natasi Rasic i Branislavu Cale, kofi su aali svof aoprinos ra-
aom i sugestifama u finalnof fa:i pripreme ovog prirucnika.
Dragani Stanofevic, Jeleni Ga:ivoaa i Milanu Samara:icu i: IBM kofi su
ucestvovali u pripremi nacrta prirucnika.
Sfafnim konsultantima Bearing Pointa na poka:anom strplfenfu i poarsci :a
vreme pisanfa ovog prirucnika, narocito Ket Julfora i Metu Maselaru.
Jeliko hvala i Robertu Gorlifu i: Svetske banke kofi fe bio specifalni savetnik
u Ministarstvu :a privreau i privati:acifu i kofi fe veoma aoprineo saar:afu
ovog prirucnika, kao i ostalim clanovima tima Svetske banke. Suaifama Carlsu
Kefsu i Semfuelu Baforau, Jilifamu Felpsu, Robertu Fafaleru, Hfu Diksonu,
suaifi Defanu Kostovskom, Jlaaislavu Tamburkovskom, kao i Danu Ficpatriku
i ostalima kofi su aoprineli svofim saar:afnim materifalima, konstruktivnim
aiskusifama na temu stecafa i temama na trenin:ima u posleanfih nekoliko go-
aina. Dusanu Nike:icu i Mirku Cvetkovicu hvala na vi:ifi i ra:umevanfu.
Konacno, posebno se :ahvalfufem lfuaima i: USAID-a, Bilu Foaereru i Mafi
Piscevic na nfihovof veri u ovaf profekat i nfegove cilfeve, kao i poarsci kofu su
nam pru:ili. Mnogo augufemo nfihovof vi:ifi i entu:ifa:mu.
Milo Milutin Stevanovich, Esq. Beograa, 2005
i:
Dragi citaoce,
U privredi Srbije, kao i u zakonima koji je regulisu, u toku su velike promene.
Novi Zakon o stecajnom postupku, usvojen dana 23. jula 2004. godine (,Sluzbe-
ni glasnik Republike Srbije, br. 84/2004) je jedan od takvih zakona.
Finansijski neuspeh je uobicajena pojava, cak i u najrazvijenijim svetskim eko-
nomijama. Za resavanje takvih situacija od kljucnog znacaja je uspostavljanje
transparentnog i pouzdanog pravnog mehanizma koji ce omoguciti eIikasnu,
pravicnu i nepristrasnu reorganizaciju kada je preduzece moguce spasiti, kao i
sprovodenje bankrotstva onda kada to vise nije moguce. Novi Zakon o stecaj-
nom postupku i prateci propisi obezbeduju takav pravni mehanizam u Srbiji.
Prema tom zakonu, stecajni upravnik i stecajni sudija imaju kljucne uloge. Za-
kon redeIinise uloge i odnos stecajnog sudije i stecajnog upravnika. Stecajni
upravnik preuzima vecu odgovornost u poslovnom aspektu predmeta dok sudi-
ja zadrzava tradicionalnu ulogu u odlucivanju u spornim situacijama i vrsenju
nadzora nad sprovodenjem postupka. Da bi preuzeo svoju novu ulogu, stecajni
upravnik mora da poznaje i razume nacin na koji se zakon primenjuje u praksi.
Ovaj prirucnik bi stecajnom upravniku trebalo da pruzi uvid u primenu srpskog
Zakona o stecajnom postupku koji ne pruzaju drugi pravni ili racunovodstve-
ni tekstovi. Mnoge teme, kao sto su reorganizacija i ukidanje moratorijuma,
nemaju ekvivalente u drugim oblastima i speciIicne su samo za polje stecaja.
Otuda ce ovaj prirucnik pokusati da podrobnije objasni pojedine teme koje nisu
obradene na drugim mestima. On je osmisljen tako da odredene oblasti priblizi
prakticaru stecajnom upravniku. On ne treba da bude apstraktna rasprava ko-
ja ce se baviti svakim pojedinacnim poglavljem zakona, vec razrada odredenih
oblasti. Iako je sacinjen polazeci od uloge stecajnog upravnika, prirucnik moze
da bude od koristi i za sudije koje vrse nadzor nad radom stecajnih upravnika
kao i za advokate koji se bave ovom oblascu prava.
Nadam se da ce Vam ovaj tekst biti koristan i praktican.
Srdacno,
Beograd, Srbija
Milo Stevanovich, Esq. januara 2005
is
eecocovoe
ele. salja semjei t. satera
Trzisna ekonomija zasnovana na privatnoj svojini, sa odgovarajucom pravnom
regulativom, pokazala se kao najbolji ekonomski sistem za stvaranje i ocuvanje
bogatstva drzave i njenih gradna. Trzisna ekonomija zahteva odredeno pravno
okruzenje kako bi se ekonomska prava neophodna za njeno eIikasno Iunkcioni-
sanje mogla ostvariti i zastititi. U kontinentalnoj Evropi, to pravno okruzenje
cine gradanski i trgovinski zakonici i drugi relevantni propisi iz oblasti privred-
nog prava.
Zakon o stecajnom postupku je vazan deo pravnog sistema, neophodan za
trzisnu ekonomiju. EIikasan sistem stecaja podstice preuzimanje rizika od
strane preduzetnika, umanjuje ekonomske gubitke, privlaci strane investicije
i podstice razvoj i povecanje bogatstva celog drustva. Stecajni zakon treba da
pomogne da se resursi sa neekonomicnih, neproduktivnih ili neproIitabilnih
preduzeca preusmeravaju tamo gde ce biti eIikasnije upotrebljeni. Njime se po-
stavlja sistem u okviru koga moze da se izvrsi ta relokacija, ali se u isto vreme
(u meri u kojoj je to u datim okolnostima moguce) stite obligaciona i stvarna
prava razlicitih strana u postupku, ukljucujuci vlasnike preduzeca, poverioce
i radnike. Svaka od ovih grupa mora da snosi deo gubitaka prouzrokovanih
stecajem preduzeca i svaka od njih mora da zrtvuje deo svojih interesa preraspo-
deli imovine koja nije dovoljna da se svi u potpunosti namire.
Novi Zakon o stecajnom postupku je osmisljen tako da se u pravnom i eko-
nomskom sistemu Srbije ova svrha eIikasno postigne. Medutim, bice potrebno
vreme i iskustvo da se dostigne njegova eIikasna primena. Glavni ucesnici u
stecajnom postupku treba da nauce kako da realizuju svoje uloge na sto produk-
tivniji nacin i za to ce im biti potrebna saradnja i medusobna pomoc. Takode,
zakon ce verovatno biti potrebno doradivati jer ce domaca pravna struktura i
ekonomski uslovi postajati bolje deIinisani i menjace se kako ekonomski razvoj
bude napredovao.
Stecajni upravnik je najvazniji ucesnik u stecajnom postupku. U bankrotstvu,
stecajni upravnik preuzima imovinu preduzeca prodaje je i sredstva ostvarena
prodajom rasporeduje na poverioce. On je duzan da obezbedi prodaju imovine
duznika na odgovarajuci nacin kako bi se postigla najbolja moguca cena na
Suaifa Bafora fe feaeralni stecafni suaifa u Los Anaelesu, ar:ava Kalifornifa, SAD. On fe takoae
vanreani profesor Pravnog fakulteta Harvara univer:iteta i preaavao fe na brofnim seminarima :a
suaife i aruge :vanicnike u Istocnof Evropi i arugim aelovima sveta.
ic
trzistu u razumnom vremenu posle pokretanja bankrotstva. Takode je duzan da
odluci da li je imovina vredna truda i sredstava koje je potrebno uloziti da bi se
ona prodala, ili treba odustati od prodaje jer je njena trzisna vrednost niza od
troskova prodaje i njene pripreme.
StecCLni upravnik je, zatim, duzan da pronade imovinu koja je sakrivena ili na
drugi nacin uklonjena iz poslovnih prostorija, kako bi obezbedio da sva vredna
imovina bude locirana i prodata. Stecajni upravnik takode ima obavezu da
cuva imovinu dok ona ne bude prodata i da cuva sredstva ostvarena od prodaje
imovine do njihove raspodele poveriocima.
Da bi ostvario ove ciljeve, stecajni upravnik treba da bude upoznat sa relevant-
nim domacim i medunarodnim trzistem, kao i koracima koje je neophodno
preduzeti da bi se u konkretnom slucaju prodaja imovine eIikasno obavila. Da
bi izgradio i razvio ovu vestinu, stecajni upravnik treba da ucestvuje u obrazov-
nim programima kako bi pratio promene u zakonodavstvu, sistemima i tehnika-
ma potrebnim za izvrsavanje svojih odgovornosti. Stecajni upravnik, takode,
u svim Iazama prikupljanja i prodaje imovine treba da zna koji su to strucnjaci
koji bi mu bili od pomoci u eIikasnom vrsenju njegovog posla.
Stecajni upravnik je duzan obezbediti da se stecajni postupak vodi u skladu
sa zahtevima stecajnog zakona i drugim relevantnim propisima. U tom cilju,
moze mu biti potrebna pravna pomoc kako bi razumeo i pridrzavao se odgova-
rajucih zakona ili pomoc drugih eksperata, kao sto su racunovode, procenitelji,
savetnici za investicije i aukcije. U isto vreme, stecajni upravnik ima obavezu
da svede na najmanji nivo troskove ovih savetnika i uopste troskove vodenja
postupka, kako bi ocuvao sredstva koja treba da se raspodele poveriocima.
Nadalje, stecajni upravnik ima obavezu da organizuje postupak bankrotstva na
transparentan nacin. Transparentnost u ovom kontekstu znaci da ce se imovina
obicno prodavati putem javnog nadmetanja na nacin koji treba da dovede do
najbolje moguce ponude, kao i da stecajni upravnik treba u svemu da postupa u
skladu sa propisima koji stite ucesnike u ovom postupku.
U tranzicionoj privredi, kao sto je privreda u Srbiji, stecajni upravnici se su-
ocavaju sa posebnim izazovima. Trziste cesto nije potpuno razvijeno i moze
biti komplikovano naci kupce koji su raspolozeni da plate dobru cenu za imovi-
nu koja se prodaje. Mnogo je vaznije da stecajni upravnik proda imovinu u sto
kracem vremenskom periodu, kako bi ona brzo bila vracena ne trziste, umesto
da ceka da se pojavi andeo sa vise novca u neodredenom vremenskom periodu.
Spora prodaja imovine nosi velike troskove, kako za pojedinacno preduzece,
tako i za celu privredu. Stecajni upravnik mora biti spreman i na odluku da se
neke stvari, narocito one koje su stare, trosne ili koje su zastarele, bace ili uni-
iI
ste, kako bi se prazno zemljiste ili sirovine koje ostanu od njih mogle upotrebiti
za drugu, ekonomicniju svrhu.
Stecajni upravnik takode ima obavezu da prouci poslovne knjige i dokumenta-
ciju stecajnog duznika kako bi utvrdio koje pravne poslove zakljucene pre otva-
ranja stecajnog postupka treba osporiti zbog toga sto je doslo do pogodovanja
poverilaca, prevare ili ugovaranja preniske cene. Ponekad mora pokrenuti i sud-
ski postupak kako bi se ovi pravni poslovi stavili van snage i kako bi se povratila
imovina za namirenja poverilaca. U ovom postupku, stecajni upravnik treba da
bude dovoljno mudar i proceni koja su od ovih pobijanja ekonomski isplativa,
kako bi ignorisao ili odustao od onih koja nece dovesti do povracaja opipljivih
sredstava ili pristao na zakljucenje poravnanja koja su Iinansijski opravdana.
Kod reorganizacije, obaveze stecajnog upravnika su jos vaznije. Nakon pocetka
postupka reorganizacije, stecajni upravnik treba da saraduje sa clanovima upra-
ve i zaposlenima kako bi preduzece nastavilo da posluje. Pri tome, i stecajni
upravnik i uprava treba da nastoje da eliminisu one delatnosti koji dovode do
gubitaka i ucvrste one koje donose proIit preduzecu. Stecajni upravnik mora da
ima veliko iskustvo u oblasti poslovanja, ekonomije i Iinansija kako bi mogao
da donese operativne odluke koje ce podstaci povratak na proIitabilno poslova-
nje i obezbediti uslove za odrziv plan reorganizacije.
Reorganizacija zahteva restrukturiranje i operativnih i Iinansijskih poslova
preduzeca kako bi bilo konkurentno na trzistu i proIitabilno. Plan koji treba
da dovede do ovog cilja treba da sacine stecajni upravnik i organ uprave stecaj-
nog duznika zajedno, uz savetovanje sa najvaznijim poveriocima. Ovakav plan
mora biti u skladu sa vazecim zakonima i sacinjen tako da njegovo usvajanje
podrzi dovoljno poverilaca. Stecajni upravnik ima narocito znacajnu ulogu u
pripremi prihvatljivog plana i njegovom vodenju kroz postupak koji ce voditi
njegovom usvajanju i odobrenju od strane suda.
Nakon sto plan reorganizacije bude usvojen, stecajni upravnik moze imati dalju
obavezu da plan sprovede u skladu sa njegovim odredbama i obezbedi poveri-
ocima isplatu iznosa koji je dogovoren tokom pregovoranja plana. Ukoliko
dode do promene ekonomskih uslova u odnosu na one koji su bili predvideni
planom, stecajni upravnik ce se suociti sa izazovom prilagodavanja poslovanja
reorganizovanog duznika novim okolnostima kako bi mogao da ispuni svoje
obaveze u skladu sa planom.
Stecajni upravnik, vise nego bilo koji ucesnik stecajnog postupka, obezbeduje
da taj sistem eIikasno Iunkcionise, tako da imovina koja se ne iskoriscava na
eIikasan nacin moze biti iskoriscena u druge svrhe, u korist konkretnog predu-
zeca, ali i cele privrede.
recoccvce
is
Ovaj prirucnik ce, nadam se, biti koristan stecajnim upravnicima prilikom
donosenja odluka u toku postupka bankrotstva ili reorganizacije. Takode bi
trebalo da bude od koristi i sudijama, advokatima, revizorima, ekonomistima i
drugim licima koja obavljaju proIesionalnu delatnost u okviru sistema stecaja.
Moze da pruzi inIormacije znacajne i za upravu kako stecajnog duznika tako i
stecajnih poverilaca, kako bi bolje razumeli prirodu stecajnog postupka i razvili
razumna ocekivanja u odnosu na njegov tok i ishod.
zi
uvoo
sa eeaaa ecajae rae
Sistem stecaja je kljucna i neophodna komponenta svake trzisne ekonomije.
Da bi se preduzeca koja imaju teskoca u poslovanju reorganizovala, kada je to
moguce, ili uklonila sa trzista kada je reorganizacija nemoguca, neophodan je
ureden pravni okvir. EIikasan sistem stecajnog postupka obezbeduje vracanje
imovine i resursa u proizvodne tokove. Ista imovina moze biti povoljno kuplje-
na od strane drugih lica kao osnovni kapital za novo preduzece, koje ce da za-
posli radnike, placa poreze i doprinese ekonomskom rastu. Zakon o stecajnom
postupku podstice davanje kredita time sto se stite prava poverilaca, umanjuje
rizik koji se pojavljuje prilikom davanja zajmova a time i povecava dostupnost
kredita za Iinansiranje ekonomskog razvoja.
Svrha Zakona o stecajnom postupku je da se uspostavi mehanizam putem kog
neobezbedeni poverioci mogu da namire svoja potrazivanja u najvecoj mogucoj
meri. To je mehanizam za namirenje potrazivanja svih neobezbedenih poverila-
ca u okviru samo jednog postupka. Ukoliko stecajni duznik ne moze da isplati
sva svoja dugovanja prema prvobitno ugovorenim uslovima, umesto uobicajenih
prava na namirenje pojedinacnih poverilaca, u okviru drugih postupaka, moze se
pokrenuti ovaj kolektivni pravni mehanizam. Zakon predvida utvrden postupak
prikupljanja i raspodele imovine, posto ona bude unovcena, sto sprecava utrkiva-
nje poverilaca da stecajnog duznika rasparcaju na delove. Njime se obezbeduje
pravican tretman svih poverilaca na osnovu njihovih zakonskih prava i redosleda
naplate, koji nije uslovljen time ko je od njih prvi pokrenuo sudski postupak. Bez
kolektivnog stecajnog postupka, prvi poverilac koji bi uspeo da ostvari svoja pra-
va bi mogao da preuzme celu imovinu, ne ostavljajuci nista za ostale poverioce
u istom isplatnom redu. Zakon o stecajnom postupku usvaja princip apsolutnog
prioriteta, prema kom prava razlicitih poverilaca, obezbedenih i neobezbedenih,
ne mogu biti izmenjena samo zbog toga sto je nastupio stecaj.
sa ecajae rae ae reaaija
Zakon o steajnom postupku nije socijalnog karaktera. Iako stecaj ima so-
cijalni aspekt, sam zakon ima ekonomsku, a ne socijalnu Iunkciju. Socijalna
zastita ne spada u razloge za donosenje Zakona o stecajnom postupku. Cilj
ovog zakona nije da se odrzi zaposlenost radne snage stecajnog duznika, niti
da obezbedi da duznik nastavi da posluje, niti da se odrzi postojeca vlasnicka
struktura. Iako ovo ponekad moze biti posledica uspesne reorganizacije, to nije
smisao Zakona o stecajnom postupku.
zz
Steajni postupak nije dopuna krivinog zakonodavstva. Stecajni upravnik
nema ulogu policajaca niti tuzioca. Stecajni postupak ima ekonomsku Iunkciju
namirenja poverilaca stecajnog duznika u najvecoj mogucoj meri, a ne kaznja-
vanja za greske iz proslosti. Ipak, Zakon o stecajnom postupku cesto sadrzi
brojne odredbe o novcanim kaznama i drugim sankcijama u slucaju da stecajni
duznik onemogucuje sprovodenje stecajnog postupka. Takode, ukoliko stecajni
upravnik sazna da stecajni duznik ili druga lica preduzimaju radnje koje mogu
predstavljati krivicno delo, on je duzan da ih prijavi javnom tuziocu i nadleznim
organima. Posao stecajnog upravnika nije da se bavi krivicnim gonjenjem.
sarl asea
Novi Zakon o stecajnom postupku (usvojen 23.07.2004, Sluzbeni glasnik 84/04)
treba da ispravi nedostatke starog Zakona o prinudnom poravnanju, stecaju i li-
kvidaciji, posebno u delu koji se odnosi na tzv. ,radni stecaj. Prethodni zakon
je sadrzao krute, tesko primenjive odredbe o prinudnom poravnanju, koje su pri-
moravale sudije da biraju izmedu sirokog tumacenja zakonskih normi kako bi se
izvrsila reorganizacija, i bankrotstva preduzeca koje bi mozda moglo da prezivi.
Nastavak poslovanja preduzeca bez obzira na pravila o prinudnom poravnanju
je bilo poznato kao ,radni stecaj. Radni stecaj je podrazumevao mere koje su
prevazilazile okvire starog zakona i bio je dokaz da taj zakon nije omogucavao eIi-
kasan mehanizam reorganizacije pa je sudovima, duznicima i poveriocima postao
neophodan novi mehanizam koji bi bio u skladu sa potrebama savremenog doba.
Prema starom zakonu, postupak nije uvek bio pokretan na osnovu objektivnih
Iinansijskih kriterijuma. Stecaj je cesto iniciran na osnovu zakonske odredbe
prema kojoj se automatski pokrece postupak ukoliko bude blokiran racun inace
solventnog preduzeca. Bankovni racuni su cesto bivali zamrznuti iz razloga
koji nisu bili Iinansijske prirode. Poverioci nisu imali stvarni uticaj na postu-
pak. Sudije su bile nadlezne za sve aspekte postupka, ukljucujuci i oblasti koje
mnogo vise odgovaraju ljudima sa poslovnim iskustvom. Stecajni upravnik je
imao ulogu sluzbenika suda, bez mnogo prilike da samostalno donosi odluke
i pokrece inicijative. Postupci su trajali godinama, neki od njih i vise od jedne
decenije. Stari zakon se nije oslanjao ni na najbolju domacu praksu ni na medu-
narodne standarde. Ukratko, taj zakon je trebalo promeniti.
nel asea
Novi zakon je bio potreban da bi se dobio eIikasan postupak sa jasnim rokovi-
ma i pravnim posledicama, dovoljno Ileksibilan da omoguci duzniku i poveri-
ocima da sami osmisle resenje svog problema, omoguci eIikasniji mehanizam
restrukturiranja i obezbedi uskladivanje sa medunarodnim standardima koji se
z:
razvijaju. Takode je bio od kljucne vaznosti i za dalji razvoj sistema kreditira-
nja koji trazi jasan, siguran i stabilan ambijent.
Novi srpski Zakon o stecajnom postupku je osmisljen tako da ispravi nedostat-
ke prethodnog zakona. On predvida:
jasna pravila za razresenje neuspeha u poslovanju, na predvidiv i
pravedan nacin;
razne metode za reorganizaciju poslovanja, koje su dovoljno Ileksibilne
i omogucuju duzniku i poveriocima da osmisle resenje svog, u sustini
ekonomskog, problema;
vecu nadleznost, naknadu za rad i odgovornost stecajnog upravnika;
pravila o organizovanom prikupljanju imovine;
pravila koja regulisu pravicnu raspodelu sredstava poveriocima;
jasan i vremenski precizan postupak prijavljivanja i usvajanja prijave
potrazivanja;
veci uticaj poverilaca bez opterecivanja i usporavanja postupka;
uslove za usvajanje potrazivanja kojima se eliminisu neadekvatne
prijave potrazivanja;
kazne za podnosenje lazne dokumentacije i prijavljivanje laznih
potrazivanja.
Od svih promena koje su uvedene novim zakonom, najvaznije su one koje se
odnose na povecanu odgovornost stecajnog upravnika, a narocito na poboljsan
postupak reorganizacije. Novi zakon omogucuje vecu Ileksibilnost u pogledu
mogucnosti koje preduzece ima prilikom sastavljanja plana reorganizacije, ali u
okviru strogih rokova i zahteva da poverioci glasanjem usvoje plan. Zakon tako-
de omogucava poveriocima da podnesu svoje planove reorganizacije, a postoje
i odredbe koje omogucavaju Iinansiranje reorganizacije i unapred pripremljene
planove reorganizacije. U novom zakonu se nalaze i medunarodne odredbe o
stecaju, iz UNCITRAL-ovog model zakona o stecaju sa inostranim elementom.
Najvaznije od svega, zakon obezbeduje pravni ambijent za ozbiljne pregovore
koji bi omogucili resavanje sporova vansudskim putem. On sadrzi savremene
odredbe slicne onima koje su prihvacene u drugim zemljama koje pokusavaju
da reIormisu i modernizuju svoj sistem stecaja i u skladu je sa standardima
Svetske banke i MMF-a.
eeecaa aacaj iee ecajae raalsa
Novi zakon predvida znacajniju ulogu stecajnog upravnika, koja sadrzi i pro-
sirenje njegovog delokruga poslova. Priroda te uloge je slicnija privredniku
uvco
z+
nego sluzbeniku suda. Zakon prepusta sudu tradicionalniju ulogu organa koji
resava sporove, sto sudijama obezbeduje objektivniji polozaj onoga ko nadzire
postupak. Sud odlucuje o prigovorima koje podnose poverioci i resava nesu-
glasice u vezi sa radnjama stecajnog upravnika. Uopsteno gledano, u odsustvu
prigovora poverilaca, stecajni upravnik moze samostalno da vodi postupak, ali
uvek u okviru zakona. Stecajni upravnik i poverioci slicni su igracima u igri sa
precizno deIinisanim pravilima, gde je sudija arbitar koji proverava da li se svi
pridrzavaju pravila i da li se igra na Ier nacin.
Ovlascenja stecajnog upravnika jesu znatno veca, ali je zato znatno veca i njego-
va odgovornost. Stecajni upravnik mora da postupa u skladu sa strogim rokovi-
ma koje predvida zakon. Prilikom obavljanja svojih duznosti, stecajni upravnik
ce se sasvim sigurno suociti sa razlicitim problemima, raznovrsnim kao i sama
privreda. Neke od duznosti stecajnog upravnika su navedene u zakonu, neke ni-
su jasno odredene. Sam zakon ne moze precizno da propise proceduru za svaku
situaciju koja moze da nastupi u toku upravljanja stecajnim postupkom. Zakon
moze samo da postavi okvir, niz parametara u okviru kojih stecajni upravnik
mora da Iunkcionise. Od njega se zahteva da pravilno procenjuje situaciju u
svakom konkretnom slucaju.
sraa ee sajle
Materijali objavljeni u ovom prirucniku pripremljeni su kako bi se stecajnom
upravniku pomoglo da se suoci sa izazovima i novim odgovornostima koje mu
zakon namece. Ovo izdanje je skup prakticnih belezaka na odabrane teme.
One upoznaju citaoca sa odredenim kljucnim mehanizmima stecaja, kao i sa
njihovom prakticnom primenom. Osmisljene su kako bi pomogle kandidatima
za stecajne upravnike da se pripreme za polaganje ispita za licencu za stecajnog
upravnika, kao i za kasniju praksu. One su polazna tacka putovanja. Iako je
siroka baza teoretskog znanja od kljucnog znacaja za uspesan rad stecajnog
upravnika, iskustvo steceno u praksi je nezamenjivo.
,Mnogo :nanfa nas ne uci muarosti.
Heraklit, 56 vek p.n.e.
,Sto vise :nam, manfe ra:umem.`
Don Henli, Sustina stvari, 1989
Nadamo se da ce praktican pristup odabranim temama u ovoj knjizi obezbediti
eIikasnu vezu izmedu teoretskog znanja i stvarnih problema sa kojima ce se
stecajni upravnik suocavati u praksi.
zI
eeak1icni aseck1i eaoa s1ccaJnoc ueeavnika
oes1a ei1anJa
clijel ecajae raalsa
Posao stecajnog upravnika razlikuje se od slucaja do slucaja. Njegov cilj se
drasticno razlikuje u zavisnosti od toga da li ce u konkretnom postupku doci
do bankrotstva ili do reorganizacije preduzeca. I svoje aktivnosti ce prilago-
diti tome i pokusati da ocuva i restrukturira poslovanje preduzeca u postupku
reorganizacije za razliku od situacije u kojoj ce prikupljati i prodavati imovinu
preduzeca koje je prestalo da posluje.
Medutim, u trenutku pokretanja stecajnog postupka, moze biti nejasno u kom
smeru ce se postupak kretati. Zakon je napisan tako da nema jasne razlike izme-
du prodaje i reorganizacije, sve do momenta podnosenja plana reorganizacije.
Na puno mesta u toku postupka moze postati jasno da pokusaj reorganizacije
nece uspeti, pa se prelazi na bankrotstvo i unovcenje imovine, clan 139. i clan
109. kao i clan 23. stav 5.
Ipak, veliki broj prakticnih koraka koje preduzima stecajni upravnik ce u vecini
slucajeva biti slicni. U pocetnom stadijumu postupka, stecajni upravnik mora
da locira, ocuva i zastiti imovinu koja pripada stecajnoj masi bez obzira na to
o kojoj vrsti preduzeca se radi i da li ce se predmet zavrsiti reorganizacijom ili
prodajom. Osim u slucaju kada prethodna uprava duznika nastavlja da obavlja
poslovanje preduzeca, stecajni upravnik je lice koje kontrolise svu imovinu, sa
svim ovlascenjima upravnih organa preduzeca, bez obzira na to ko je sastavio
plan reorganizacije. Jedini cilj stecajnog upravnika je da se u najvecoj mogucoj
meri namire potrazivanja poverilaca.
oaeae eaeerael ecajae raalsa
Ukoliko se generalno rezimiraju, osnovne obaveze stecajnog upravnika su da:
Locira, kontrolise, sacuva i zastiti svu imovinu;
Analizira i isplanira najeIikasniji metod prodaje imovine;
Odrzava ili bar nadgleda javnu prodaju imovine ili druge vrste prodaje;
Pazljivo prati sva raspolaganja inovinom, podneske, radnje i raspodele;
Utvrdi osnovanost prijavljenih potrazivanja;
Izvrsi raspodelu poveriocima u skladu sa zakonom;
Pripremi potpune i precizne izvestaje;
zs
Da se u svakom trenutku ponasa odgovorno, raspodeli imovinu na
transparentan nacin u skladu sa zakonom i proIesionalnim standardima
i da se trudi da izbegne bilo kakav utisak da se stecajni postupak vodi
na neodgovarajuci nacin.
Prakticno sve raanfe stecafnog upravnika u postupku bankrotstva au:nika, ima-
ce :a osnovu barem neki oa gore naveaenih koraka.
clij sea eaasrea. maslmaiae aamlreaje
Jednostavno receno, cilj stecajnog upravnika kod bankrotstva je da preduzme
sve sto je potrebno da se u maksimalnoj mogucoj meri namire potrazivanja
stecajnih poverilaca. To podrazumeva eIikasno prikupljanje imovine i utvrdiv-
anje najeIikasnijeg metoda prodaje kako bi sredstva ostvarena od prodaje bila
sto veca.
clij sea reeraalaclje. ajaaje leaijle iaaa reeraalaclje
Clavni cilj. Kod reorganizacije, cilj kome stecajni upravnik treba da tezi je
stvaranje plana reorganizacije koji ce biti apsolutno prihvacen i izvodljiv i
koji postavlja preduzece na cvrste Iinansijske osnove. Plan reorganizacije je
dokument kojim se vrsi pretvaranje postojecih obaveza duznika prema pov-
eriocima u nove obligacije, i kojim se deIinisu buduce aktivnosti preduzeca,
narocito u pogledu toga kako, kada i u kojoj meri ce biti isplacena vec dospela
dugovanja.
Prethodni cilj. Na pocetku, cilj stecajnog upravnika je da ocuva imovinu, nast-
avi poslovanje i odrzi vrednost preduzeca. Nadalje, stecajni upravnik mora
da se trudi da poverioci imaju dovoljno inIormacija kako bi mogli da odluce
da li je reorganizacija bolja strategija za namirenje njihovih potrazivanja od
bankrotstva.
Aaredni cilj. Kada plan bude usvojen, stecajni upravnik mora da obezbedi nj-
egovo sprovodenje na dogovoren nacin, a kada to nije slucaj, poverioci o tome
moraju odmah biti obavesteni kako bi mogli da preduzmu odgovarajuce mere
u cilju zastite svojih interesa.
stecaja|a;|ava||etav|jae|eaems|ataa|c|ja.caa|jea|t|;e||cajaca|t|
taz||ac.ujeevc||jjeaaaaajvecejmeacejme||aam|||;et|az|vaaja
;eve|||aca.aaeaa|azajavaza|es|e|z;|es|est|.
koMcn1ae iz eeaksc
z
oaise seje aaeaj eiea recea
Stecajni upravnik ce morati da donosi odluke o tome da li je isplativo koristiti
sredstva za:
preduzimanje radnji u cilju povracaja nedozvoljenog ili pogodovanog
prenosa imovine do kog je doslo pre otvaranja stecajnog postupka;
popravku imovine, fnalizaciju proizvodnje i sastavljanje proizvoda pre
nego sto budu prodati ili prodaju robe u ,kakvom-takvom stanju;
nastavak nepovoljnih zakupa ili ugovaranje povoljnijih uslova;
naplatu nenamirenih potrazivanja od trecih lica;
pravljenje kompromisa sa duznicima ili ugovaranje pogodnijih uslova
isplate.
oceslal aerea l seatlj reaec
Preduzeca sa Iinansijskim problemima su cesto u veoma nesredenom stanju.
Poverioci stalno zovu duznika (ili podnose tuzbe). Zaposleni napustaju preduz-
ece (ili strajkuju). Sve to, uz visok stepen rizika da ce imovina biti izgubljena
ili ukradena. Stecajni upravnik treba da ocekuje da ce zateci stanje haosa i
dezorganizacije kada stupi na duznost.
erl aaal l memeal aajaaljl
Prvi dani stupanja stecajnog upravnika na duznost su najvazniji. Tada se odred-
uje nacin i ritam upravljanja postupkom. Ono sto stecajni upravnik preduzme u
cilju uspostavljanja kontrole na pocetku u velikoj meri ce odrediti dalji pravac
postupka. Sve sto uradi bice tumaceno kao najava onoga sto moze od njega
dalje da se ocekuje. Takode ce odrediti i nivo saradnje i postovanja koji ce mu
biti ukazani.
ssee laerea
Pre samog imenovanja, ili odmah posto bude imenovan, stecajni upravnik treba
da preduzme sve razumne mere kako bi ustanovio da li postoji sukob interesa
ili neko drugo ogranicenje zbog koga ne bi mogao da obavlja zadatke navedene
u clanu 14. i 15. Zakona o stecajnom postupku. To se postize utvrdivanjem ko
su glavni ucesnici stecajnog postupka kako bi se videlo da li prethodne poslo-
vne aktivnosti stecajnog upravnika predstavljaju razlog za njegovo obavezno
ili relativno izuzece u postupku ili mogu da uticu na njegovu nepristrasnost. U
nekim slucajevima, samo iznosenje odredenih cinjenica stranama u postupku i
sudu moze resiti ovaj problem.
retkf|cu|tsrckf|etotsfcctJuccuretvu|kt
:o
Kod svakog imenovanja, Agencija za licenciranje stecajnih upravnika ce zahtev-
ati od stecajnog upravnika potvrdu da ne postoji sukob interesa i da on poseduje
znanje i sposobnosti neophodne za obavljanje ove duznosti.
eiaalraaje aslael re lmeaeaaja ecajae raalsa
U toku prvih dana stecajnog postupka izgledace kao da postoji previse stvari
koje treba uraditi. Kljucna stvar pri preuzimanju uprave je planiranje pre samog
preuzimanja, kako bi se postavio sistem koji ce omoguciti sto lakse obavljanje
zadataka. Postoje odredene mere koje stecajni upravnik treba da preduzme
unapred, kako bi mogao da pocne sa radom odmah po imenovanju. Vazno je
pripremiti kancelarijske poslove i pronaci vec postojece spiskove zaposlenih u
racunovodstvu, u obezbedenju i ostalim sluzbama, kako bi stecajni upravnik
mogao brzo dobiti pomoc ovih lica, kada mu to bude potrebno.
Neke od mera koje stecajni upravnik moze preduzeti pre imenovanja su da:
pripremi listu aktivnosti koje treba odmah preduzeti;
pripremi plan i pravila raspolaganja novcem;
locira i odrzi sastanke sa Iirmama i pojedincima koji mu mogu biti od
pomoci;
prouci procedure i uslove banaka za otvaranje novih racuna;
konIigurise kompjuterski soItver za pracenje kretanja postupka;
EIikasno upravljanje u ranim Iazama postupka ce preduprediti mnoge probleme
koji mogu nastati kasnije, cime ce doci i do veceg povracaja sredstava steca-
jnim poveriocima.
ereaeaae iaalraaje eaae a seasreaa icaj
Pre preuzimanja uprave nad duznikom, stecajni upravnik mora da pribavi inIo-
rmacije o preduzecu i obimu njegove imovine i poslovanja. Ovo podrazumeva
pribavljanje svih dokumenata koji su predati sudu, utvrdivanje svih lokacija na
kojima se preduzece odnosno njegovi delovi nalaze, kao i vrsta imovine koje
stecajni upravnik moze ocekivati da ce zateci. Ukoliko je u pitanju preduzece u
oblasti rudarstva, stecajni upravnik moze ocekivati tesku masineriju. Ukoliko
je u pitanju banka ili Iinansijsko preduzece, stecajni upravnik moze ocekivati
dokumentaciju i kompjutere. U svakom od ovih slucajeva bice potrebno pre-
duzeti razlicite mere, a moze se javiti i potreba za raznim vrstama strucnog
znanja. Za preduzece koje ima vise lokacija moze biti potrebno da stecajni
upravnik na svaku od njih posalje tim koji ce je obezbedivati. Za eIikasno plan-
iranje od kljucnog znacaja je da stecajni upravnik pazljivo prouci o kojoj vrsti
:i
preduzeca se radi, gde se nalaze prostorije u kojima se cuva inventar i odakle
se vodi posao.
erleaijaaje latermaclja
U trenutku imenovanja, stecajni upravnik je u losoj poziciji s obzirom da mu
je u ovoj pocetnoj Iazi na raspolaganju vrlo malo inIormacija. Ipak, uprkos
tome, mora brzo da deluje kako bi uspostavio kontrolu nad situacijom. Proces
saznavanja i razumevanja objektivne situacije je tezi nego sto to na prvi pogled
deluje i stecajni upravnik u tom cilju mora da koristi sve resurse koji su mu na
raspolaganju.
Stecajni upravnik mora prikupiti inIormacije o preduzecu iz svih raspolozivih
izvora. Prvi izvor je postupajuci sud, kao i sva dokumentacija na osnovu koje
se pokrece postupak. Takode treba pribaviti i razmotriti sve ostale inIormacije
koje su odmah dostupne.
Neki od mogucih izvora inIormacija su:
dokumentacija koja cini spis predmeta;
sudija koji postupa po predmetu;
izvestaji u medijima;
Agencija za privredne registre koja vodi registar privrednih subjekata;
Agencija za hartije od vrednosti i i drugi registri;
javne knjige sa podacima o nepokretnostima (inIormacije o vlasnistvu,
hipotekama i drugim zaloznim pravima);
Uprava javnih prihoda;
glavni poverioci;
postojeca uprava preduzeca;
glavni zaposleni;
privredna komora.
Na prvim sastancima je potrebno saznati sledece podatke o preduzecu i njeg-
ovim proizvodima:
proizvodi / lokacije Iabrika / baza podataka o zaposlenima / struktura
uprave / snabdevaci;
problemi koji prouzrokuju fnansijske poteskoce;
fnansijski izvestaji;
glavni akcionari / poverioci / nadzorni organi / ostala uticajne strane;
problemi krivicne ili prekrsajne prirode.
:z
Mcec koJc sc eecouziMaJu eo iMcnovanJu
erelmaaje seareie aaa aalsem
Imenovanje stecajnog upravnika je prekretnica koju uprava preduzeca i svi
zaposleni moraju da razumeju. Stecajni upravnik je ovlascen da upravlja posl-
ovima preduzeca u skladu sa nalozima suda. Iako je stecajni upravnik ovlascen
da upravlja preduzecem, on moze delegirati svoja ovlascenja na generalnog
direktora, kada smatra da je to korisno.
oeaeaaaje alaereeaala raaa e lmeaeaaj
Vazno je da generalni direktor i svi zaposleni budu obavesteni o imenovanju stec-
ajnog upravnika. Stecajni upravnik treba odmah dostaviti nadzornom organu i
upravi preduzeca primerak resenja o svom imenovanju. Stecajni upravnik treba
da se upozna sa nadzornim organom
i upravom duznika i da im objasni
kako je on od tog trenutka ovlascen
da upravlja preduzecem i da njihovo
pravo na upravljanje prestaje (cla-
novi 16, 17. i 60.) Stecajni upravnik
treba da dostavi svim glavnim clano-
vima uprave duznika kopiju resenja o
imenovanju, kao i kopiju dela zakona
kojim se detaljno opisuju ovlascenja
stecajnog upravnika, narocito napred
navedene clanove. On, takode, moze
postaviti kopiju resenja o imenovanju
na mesto vidljivo svim zaposlenima.
Stecajni upravnik bi trebalo da
dostavi kopiju resenja i drugim stra-
nama koje imaju neki interes u konkr-
etnom slucaju.
naaeral eraa l raa
Iako stecajni upravnik preuzima prava i obaveze uprave preduzeca, njemu ce
brzo postati neophodna saradnja sa postojecom upravom preduzeca kako bi
brzo preuzeo kontrolu nad preduzecem, locirao i obezbedio imovinu, i utvrdio
Iinansijsko stanje preduzeca. Stecajni upravnik treba da pripremi i Iormalno
dostavi upravi preduzeca pismo u kome objasnjava njihove odgovornosti i oba-
veze, kao sto je navedeno u clanovima 16. i 17. Stecajni upravnik moze i
stecaja|a;|ava||t|etaaa
;et;|se;etv|aezasva;|eaze
taetev|aa|||||jaceve.fet|eta
aaa|aae|sv|c|aaev|a;|ave
|||za;es|ea||ea|ej|ajeesta|e
aesteea|mev|ae;|eaazeca.
r|||||em;|eaz|maajaeteve
aevca.v|eaaesa|a;a;||a|||a|a
|a;|eametavecev|eaaest|.
azstecajaea;|ava||a.;etv|aa
t|eta.|aesveae|.aa;et;|se
ta|jesjeaae||ce|ejeje;||sas
tveva|et|ejaaja|;|eaz|maaja
te|mev|ae.fet|etaa|aa|t||aa|
zast|testecajaea;|ava||aea
eveataa|a|ae;tazt|zaae;|e;
|sae;esta;aaje.
koMcn1ae iz eeaksc
::
razmotriti mogucnost da upravi preduzeca dostavi upitnik koji bi oni popunili,
kako bi stekao bolji uvid u poslovnu situaciju.
keareia l ala lmelae
Jedan od neposrednih ciljeva imenovanja stecajnog upravnika je da se uspostavi
kontrola nad imovinom, kao i da se ona obezbedi i zastiti. Clan 84. Zakona o
stecajnom postupku propisuje da stecajni upravnik odmah po pokretanju stec-
ajnog postupka mora preuzeti svu imovinu koja spada u stecajnu masu. Naj-
cesce ce biti u pitanju isti dan kada bude pokrenut stecajni postupak. Ovo je
narocito vazno kada je imovinu duznika lako transportovati ili prodati. Ukoliko
stecajni upravnik ne preuzme imovinu odmah, on rizikuje da bude optuzen da
je postupao nemarno i da je ostetio poverioce. Kako bi izbegao ovaj rizik, stec-
ajni upravnik treba u ovom pogledu da deluje sto je brze moguce.
ereaaijaaje iaaa l aaijaaje ile arl seje reea raall
Pri preuzimanju kontrole, izuzetno znacajno je imati plan za preuzimanje i
saopstiti ovaj plan saradnicima i strucnjacima koji pomazu stecajnom uprav-
niku, kao i svim ostalim zaposlenima u preduzecu, kojima nije prestao radni
odnos. Vrlo je dobro imati sveobuhvatnu listu radnji koje treba preduzeti, i koju
je moguce koristiti u svim dokumentima kako bi se obezbedilo da sva pitanja
budu pokrivena. Ova lista ce takode pomoci manje iskusnim prakticarima iz
oblasti stecaja da eIikasnije obavljaju svoje duznosti.
Primer koncepta za listu stvari koje treba uraditi je prikazan nize.
tla arl aaa sejlma reea reel arala l searei
Izuzetno je vazno da se sto pre preuzme imovina duznika. Potrebno je odmah
identiIikovati i obezbediti drzavinu nad najvrednijim pokretnim stvarima. Ove
stvari ce se razlikovati u zavisnosti od toga cime se stecajni duznik bavi, ali
najcesce ce podrazumevati gotov novac i racune u banci, hartije od vrednosti,
inventar velike vrednosti, Iinansijske knjige, dokumentaciju koja potvrduje
vlasnistvo i motorna vozila.
Dole su na uopsten nacin navedeni neki od koraka koje treba preduzeti i pitanja
koja treba imati u vidu kada se preuzima imovina. Na osnovu ovog koncepta
moze se sastaviti lista stvari koje treba uraditi.
:+
i oeaeaaaje e lmeaeaaj
Dolazak u prostorije stecajnog duznika i dostavljanje kopije
sudskog resenja o pokretanju stecajnog postupka i imenovanju
stecajnog upravnika.
Dostavljanje navedenih resenja se moze izvrsiti, u zavisnosti od
potrebe u konkretnom slucaju:
Bankama i drugim Iinansijskim institucijama;
Posti sa instrukcijama da preusmere svu postu na stecajnog
upravnika;
Kupcima koji nisu jos platili proizvode sa uputstvom da sve
uplate salju na stecajnog upravnika;
Advokatima, revizorima i drugim strucnim savetnicima predu-
zeca;
Osiguravajucem drustvu kod koga je stecajni duznik osiguran
sa uputstvima da se promeni korisnik osiguranja;
Berzi, ako je potrebno;
Dobavljacima;
Vlasnicima poslovnog prostora ili zakupcima;
Trecim licima koja drze imovinu preduzeca;
Trecim licima cija je imovina na cuvanju kod stecajnog duznika;
Lokalnim vlastima;
Javnim komunalnim sluzbama (struja, gas, voda, teleIon);
Poreskim organima, organima nadleznim za penziono i zdrav-
stveno osiguranje i zaposljavanje;
Izdavaocima kreditnih kartice, ako postoje;
Odredenim sluzbenicima policije.
Kad su u pitanju banke, vazno je poslati obavestenje da lica koja
su do sada bila ovlascena za raspolaganje sredstvima to vise nisu i
da nikakve uplate, transIeri niti transakcije vise nisu dozvoljeni bez
odobrenja stecajnog upravnika;
Sto se tice vlasnika poslovnog prostora, moze biti potrebno da se
resenje o pokretanju stecajnog postupka postavi na glavna vrata ili
kapiju prostorija stecajnog duznika;
Kad se radi o posti, vazno je poslati uputstvo da se od sada sva
posta za preduzece salje stecajnom upravniku;
:s
Za osiguravajuce drustvo je vazno naznaciti promenu korisnika
osiguranja, kada je to potrebno;
Sto se tice kupaca koji jos uvek nisu platili kupljene proizvode,
vazno je poslati uputstvo da se od sad sve uplate salju na ime
stecajnog upravnika (ili u seI u banci) i da uplate izvrsene bilo kom
drugom licu nece imati za posledicu smanjenje iznosa dugovanja;
Advokatima, revizorima i drugim strucnim savetnicima je vazno
naznaciti da svi izvestaji treba da budu adresirani na stecajnog
upravnika i da stecajni upravnik od sada upravlja svim parnicama
koje su u toku. Takode, treba zahtevati od ovih lica spisak svih
poslova na kojima trenutno rade za stecajnog duznika.
ii eeceal aaaas a raem
Sastati se sa upravom i objasniti da su pokretanjem stecajnog
postupka prestala ovlascenja organa uprave da na bilo koji nacin
raspolazu imovinom duznika, bez izricitog ovlascenja stecajnog
upravnika.
Drugi ciljevi pocetnog sastanka su:
Da se pribave inIormacije potrebne za odlucivanje o tome da
li preduzece na kratak rok treba da nastavi sa poslovanjem;
Da se obezbedi saradnja sa upravom preduzeca;
Da se pribave inIormacije o tome koja pitanja su najhitnija;
Da se uprava obavesti o obavezama i duznostima koje prois-
ticu iz Zakona o stecajnom postupku
iii rllcsl eeeeeall lmela
Preuzeti gotov novac i male stvari velike vrednosti koje lako mogu
biti sakrivene ili ukradene;
Preuzeti sve hartije od vrednosti, dokumentaciju koja potvrduje
vlasnistvo, registracionu dokumentaciju, licence, najvaznije ugo-
vore, posebno one o zakupu;
Preuzeti sve pecate, pecate sa potpisom i slicne instrumente koji
potvrduju autenticnost;
:c
Preuzeti kljuceve od svih kutija ili seIova, kombinacije za katance
sa siIrom, kao i sve drugo sto omogucava pristup vrednim stvarima
ili vaznim inIormacijama;
Razmotriti mogucnost da se zamene sve brave u prostorijama duz-
nika. U principu, pametno je promeniti sve brave i tako onemogu-
citi pristup prostorijama;
Locirati sva motorna vozila i preuzeti sve kljuceve od njih;
Za one kljuceve koji se ne mogu vratiti, napraviti spisak ljudi kod
kojih se kljucevi nalaze i pozvati ih da potpisu da se kljucevi nalaze
kod njih;
U pocetku ce samo stecajni upravnik i njegovo osoblje imati klju-
ceve. Kasnije, kada se stekne poverenje u odredene zaposlene, i
njima se mogu poveriti kljucevi od prostorija;
Razmotriti da li clanove obezbedenja treba promeniti ili zaposliti, i
ako je potrebno - da li za puno radno vreme ili samo za pola radnog
vremena;
Utvrditi da li su prostorije stecajnog duznika opremljene alarmom
koji Iunkcionise, i ukoliko jesu, obavestiti preduzece koje je
instaliralo alarm da je imenovan stecajni upravnik i promeniti siIru.
Ukoliko ne postoji alarm, razmotriti mogucnost njegove instalacije;
U odredenim slucajevima moze biti neophodno da imovina stec-
ajnog duznika bude premestena na sigurno mesto, na cuvanje kod
treceg lica, ili da sluzbenik suda zapecati imovinu;
Organizovati redovnu kontrolu nad svim predmetima koji se iznose
iz prostorija. Mora se postaviti lice koje ce proveravati da zapos-
leni i druga lica ne iznose imovinu preduzeca bez dozvole;
Urediti odnose sa komunalnim sluzbama i zakupcima. Sto se tice
komunalnih sluzbi, moze biti potrebno da se u sudu, kao sredstvo
obezbedenja, deponuju sredstva u visini mesecnog iznosa racuna za
komunalije;
Razmotriti mogucnost da se naprave IotograIije ili kamerom snimi
imovina na dan njenog preuzimanja;
Imati u vidu vrednost onih predmeta sa skrivenom ili potencijalnom
vrednoscu koja bi se u suprotnom mogla prevideti, kao na primer:
Staro gvozde;
Otpad iz proizvodnje;
:I
Nepotreban inventar;
Visak materijala;
Visak radne snage;
Visak proizvodnih kapaciteta;
Neiskoriscene sirovine;
Neiskoriscen prostor za proizvodnju ili magacinski prostor;
Neiskoriscene zgrade i masine;
Cigle i drugi gradevinski materijal;
Neiskoriscena prava i licence;
Patenti / zigovi / logo;
Spisak adresa;
Prava na koriscenje zemljista.
iv imelaa seja e aaial sea recla ilca
Obavestiti treca lica koja drze imovinu stecajnog duznika da je
pokrenut stecajni postupak;
Treca lica bi trebalo da budu obavestena sto je pre moguce,
teleIonom ili licno, sto treba propratiti i pismenim obavestenjem.
Treba im ukazati da nije dozvoljeno da premestaju stvari koje
pripadaju duzniku niti da na bilo koji nacin njima raspolazu, bez
izricitog pismenog odobrenja stecajnog upravnika;
Ukoliko je vrednost ovih stvari materijalne prirode, stecajni
upravnik bi trebalo da poseti prostorije treceg lica kako bi potvrdio
da one postoje i proverio u kakvom su stanju, kao i njihovu bezb-
ednost. FotograIisanje ili snimanje kamerom ce biti od koristi za
popunjavanje dokumentacije stecajnog upravnika;
Ukoliko trece lice tvrdi da ima potrazivanje prema stecajnom
duzniku i zadrzava imovinu stecajnog duznika kao obezbedenje za
to svoje potrazivanje, stecajni upravnik mora da proveri osnovanost
njegovog potrazivanja. U skladu sa odgovarajucim zakonom trece
lice moze imati pravo da zadrzi imovinu stecajnog duznika dok mu
dug ne bude placen u celosti. Medutim, nema pravo da koristi ili
proda imovinu;
:s
v imelaa recla ilca
Stecajni upravnik bi trebalo da zadrzi imovinu koja pripada trecim
licima (imovina izlucnih poverilaca) dok oni ne obezbede odgovara-
jucu dokumentaciju kojom potvrduju da ne postoji interes stecajne
mase usmeren na tu imovinu;
Postupak za ovo je izlozen u clanu 91. Zakona o stecajnom post-
upku. Lice koje tvrdi da ima pravo svojine na prostorijama duznika
zahteva povracaj prostorija; stecajni upravnik na taj zahtev mora
da odgovori u roku od 20 dana. Ukoliko stecajni upravnik odbije
zahtev, trece lice ima pravo da podnese prigovor stecajnom vecu u
roku od 5 dana od saznanja za odbijanje;
Oprema i druga imovina koja je predmet Iinansijskog lizinga je re-
gulisana clanom 75. Usled postojanja moratorijuma, predvidenog
odredbom clana 73. zakona, davalac lizinga ne moze da preuzme
svoju imovinu pre nego sto bude doneta odluka o bankrotstvu,
osim ukoliko dokaze da trpi stetu usled radnji stecajnog upravnika.
U tom slucaju, davalac lizinga bi mogao da izdejstvuje ukidanje
moratorijuma na njegovoj imovini ili drugu vrstu zastite, kao sto je
navedeno u clanu 48.
vi rlaaaljse sajle
Neophodno je obezbediti sve Iinansijske podatke. Ukoliko je
moguce, treba promeniti lozinke za pristup svim kompjuterskim
sistemima. Posebno treba obratiti paznju da se obezbede podaci u
kompjuterima, posto oni mogu biti lako promenjeni ili obrisani od
strane uprave ili zaposlenih u preduzecu;
Trebalo bi razmotriti potrebu da se obezbedi stampana kopija naj-
vaznijih podataka sa kompjutera. Takode, treba prouciti procedure
redovnog snimanja podataka koje je koristio stecajni duznik;
Razmotriti onemogucavanje svakog pristupa podacima osim iz kan-
celarije, ukljucujuci i pristup podacima putem interneta. Iskljuciti
modeme i teleIonske linije iz kompjutera, tako da se onemoguci
svako dodavanje i brisanje podataka;
Dati instrukcije zaposlenima u racunovodstvu da azuriraju podatke u Iin-
ansijskim knjigama zakljucno sa danom pokretanja stecajnog postupka;
:
Prouciti racunovodstveni sistem i videti da li je adekvatan za pot-
rebe stecajnog upravnika (racunovodstveni sistem koji se zasniva
samo na nacionalnim siIrama racuna najverovatnije nece biti
dovoljan za izracunavanje visine raznih vrsta marginalnih troskova,
a ti su podaci potrebni stecajnom upravniku.
vii oaae a aeiealma
Organizovati sastanak sa zaposlenima kako bi oni bili obavesteni
o pokretanju stecajnog postupka. Predstavnici sindikata bi trebalo
da budu posebno obavesteni o tome koje su obaveze i ovlascenja
stecajnog upravnika;
Pokretanje stecajnog postupka se smatralo razlogom za
otpustanje zaposlenih prema zakonodavstvu iz oblasti stecaja
i radnih odnosa. Medutim, novim zakonom se ne zahteva
momentalno ili automatsko otpustanje zaposlenih otvaranjem
stecajnog postupka. Kako bi se zastitila imovina duznika,
stecajni upravnik mora da odredi koliki je najmanji broj
zaposlenih koji su mu potrebni za rad;
Zaposleni koji ostanu zadrzani u radnom odnosu moraju biti
obavesteni kakve su njihove odgovornosti u toku stecajnog
postupka. Stecajni upravnik moze da zadrzi zaposlene samo na
osnovu ugovora zakljucenog na odredeno vreme;
Stecajni upravnik moze zahtevati da nadgleda ili da on sam vrsi
isplatu zarada zaposlenima. Zaposleni treba tom prilikom da
pokazu svoju identiIikaciju i potvrdu o zaposlenju. Svrha ovoga
je da se utvrdi da li na platnom spisku postoji neko ko je Iiktivno
zaposlen ili ne obavlja rad.
viii ceelaa l eaase
Utvrditi gde se nalaze bankovni racuni duznika i teleIonom
obavestiti banku o imenovanju stecajnog upravnika, zatim to
propratiti pismenom potvrdom i kopijom sudskog resenja o
pokretanju stecajnog postupka;
Otvoriti novi racun u banci, kao sto je objasnjeno u clanu 65, ugasiti
stare racune stecajnog duznika i preneti sva sredstva na novi racun;
+o
Ovlascenje za potpisivanje naloga za raspolaganje sredstvima na
novom racunu na pocetku bi trebalo da ima samo stecajni upravnik,
a kasnije bi moglo biti prosireno i na neke zaposlene, ako to bude
bilo potrebno;
Treba preuzeti sav gotov novac, izbrojati ga, potpisati koliko je
novca nadeno i deponovati ga na novi racun u banci. Trebalo bi da
uvek bude prisutno jos jedno lice tokom brojanja novca.
ix iaeaar lmelae
Pribaviti kopiju poslednjeg inventara stvari koje cine imovinu;
Kada su sve prostorije obezbedene, treba poceti sa Iizickim
identiIikovanjem imovine. Clan 17. stav 1. tacka 3. propisuje da
inventar treba zapoceti u roku od 10 dana od dana imenovanja
stecajnog upravnika i zavrsiti u ga u roku od 30 dana. Kako bi ovaj
posao obavio na vreme, stecajni upravnik ce veoma cesto morati da
se koncentrise na najvazniju imovinu. Popis koji stecajni upravnik
pripremi u ovom stadijumu postupka sluzice mu, pre svega, kao
osnov za sastavljanje izvestaja za prvo poverilacko rociste. Za
ovaj izvestaj vazno je da stecajni upravnik moze da kaze da li
postoji neka imovina koja ocigledno nedostaje i da moze da
uporedi racunovodstvenu vrednost najvrednije imovine sa njenom
procenjenom vrednoscu na trzistu. U ovom stadijumu postupka
nije neophodna potpuna preciznost;
Upotreba IotograIija i video zapisa moze biti korisna u ovom
ranom stadijumu pravljenja popisa;
Pripremiti kompletan spisak iznosa koji duznici stecajnog duznika
duguju stecajnom duzniku (naplativa potrazivanja). Potrebno je
obavestiti ih o imenovanju stecajnog upravnika i zahtevati da sva
svoja dospela dugovanja isplate njemu. Za svako potrazivanje,
stecajni upravnik bi trebalo da Iormira predmet (ukoliko vec ne
postoji) u kome ce se nalaziti sve Iakture, ugovori, transportna
dokumentacija, prepiska i sve drugo na cemu se zasniva pravo
stecajnog upravnika da zahteva isplatu odredenog iznosa od strane
duznika stecajnog duznika. Narocito treba obratiti paznju na situacije
u kojima postoji spor, otvoreni nalozi, kao i na situacije kada je dug o
kome se radi deo pogresno zavedene isplate snabdevaca, recimo kao
deo kompenzacione seme sa vise ucesnika.
+i
x ierse es
Treba zabraniti sav ulaz i izlaz robe dok stecajni upravnik ne zavrsi
procenu cele situacije;
Roba koja je u transportu mora biti ukljucena u inventar postojece
imovine stecajnog duznika na dan imenovanja stecajnog upravnika;
Pre nego sto odobri isporuku robe, stecajni upravnik mora biti
siguran da ce ona biti placena odmah po isporuci ili da je izvrsena
kredibilnim kupcima. On mora resiti sva pitanja u vezi sa
garancijama, prebijanjima i sl. pre nego sto isporuka bude izvrsena;
Ne treba isporuciti robu ni kupcima koji su platili unapred, sve dok
stecajni upravnik ne prihvati ova potrazivanja kao razlucna. Da bi tako
postupio, on mora utvrditi da je pravo svojine preslo na kupca u trenutku
placanja ili najkasnije pre datuma kada je bila planirana isporuka;
Moguce je da roba koja je poslata duzniku pre pokretanja stecajnog
postupka bude isporucena posle tog datuma. Stecajni upravnik ce u
ovakvoj situaciji postupati na dva nacina: prvo, ukoliko je poverilac
(prodavac) obavestio stecajnog upravnika i zamolio ga da vrati robu i
ako stecajni upravnik smatra da su ispunjeni uslovi iz cl. 80. st. 1. onda
bi on trebalo da vrati robu. Tokom vremenskog perioda potrebnog za
procenu situacije, ovu robu treba drzati po strani i stecajni upravnik ne
bi trebalo da je upotrebljava. Alternativno, ukoliko stecajni upravnik
prihvati robu, moze se smatrati da je on iskoristio svoja prava na
osnovu clana 74. da ispuni dvostranoteretni ugovor. U tom slucaju,
stecajni upravnik moze da ukljuci cenu robe u troskove stecajnog
postupka, bez obzira na to da li on stvarno moze ovu robu da iskoristi.
xi olraaje
Stecajni upravnik treba da napravi spisak svih ugovora o osiguranju
i da ih pregleda kako bi bio siguran da je sva imovina osigurana
na odgovarajuci nacin (cl.17. st.1. tac.6.) Ukoliko su potrebne
nove polise osiguranja, stecajni upravnik treba da nabavi primerak
svake polise i da proveri da li su svi detalji pravilno navedeni.
Ukoliko osiguranje vise nije potrebno, treba ugovoriti nove premije
ili obezbediti povracaj sredstava. Ukoliko stecajni upravnik, bez
obzira na kontinuirana upozorenja da osigura stecajnu masu od
stete, to ne uradi, on moze biti smenjen (cl.20. st.1. tac.5.)
+z
saaacl a iaalm ciaaelma rae
Ceneralni direktor. Sto je pre moguce, stecajni upravnik bi trebalo da se
sastane sa postojecim generalnim direktorom i od njega sazna vise podataka i
postavi osnove za dalje upravljanje i poslovanje preduzeca, kao i za planiranje
reorganizacije.
Potrebno je diskutovati o jasnoj raspodeli odgovornosti, osmisliti kako ce ona
izgledati, pa rezultate ovih aktivnosti dokumentovati i saopstiti zaposlenima.
Nemoguce je naglasiti do koje mere je ovo znacajno. Malo stvari moze biti
do te mere kontraproduktivno kao konIuzija medu zaposlenima do koje dolazi
kada nije jasno ko je za sta zaduzen.
eeaeia eaeerael
Stecajni upravnik treba da radi sa postojecom upravom preduzeca sto je pre
to moguce kako bi raspodelio zaduzenja. Odgovornost treba podeliti tako da
stecajni upravnik zadrzi kontrolu nad poslovanjem i da imovina bude sigurna.
U principu, sve kljucne oblasti treba da budu pod direktnom odgovornoscu
stecajnog upravnika. Stecajni upravnik ce tako obicno imati primarnu odgov-
ornost i kontrolu nad Iinansijama, a operativne Iunkcije ce delegirati opera-
tivnoj upravi preduzeca. Oblasti koje su delegirane upravi ostaju pod nadzo-
rom stecajnog upravnika, tako da on mora osmisliti mehanizam koje ce mu
omoguciti da ove aktivnosti pazljivo prati.
Tipicna situacija u preduzecu koje se bavi proizvodnjom bi bila sledeca:
Odgovornosti steajnog upravnika:
Sve Iinansijske i racunovodstvene Iunkcije;
Svi bankovni racuni;
Sve naplate;
Svi odnosi sa medijima i ostale komunikacije;
Svi odnosi sa drzavnim organima bilo kog nivoa;
Svi pregovori o zakupima ili drugim bitnim nabavkama;
Svi pregovori sa poveriocima;
Svi odnosi sa snabdevacima.
Delegirane odgovornosti:
Rad postrojenja;
Prodaja i marketing;
Manje i rutinske nabavke.
+:
Iako generalni direktor moze biti odgovoran za proizvodnju, stecajni upravnik
treba da nadgleda rezultate proizvodnje, ukljucujuci kolicinu proizvoda, isko-
riscene resurse, stopu iskoriscenosti radne snage, itd. kako bi utvrdio da li proiz-
vodnja ide po planu i da se resursi ne bacaju ili rasipaju. Uporedivanje kljucnih
statistickih podataka u proizvodnji moze da otkrije znacajne nesaglasnosti koje
treba ispitati. Na primer, ako je upotreba sirovina drasticno porasla, a kolicina
proizvedenih dobara ostala ista, to ukazuje na neeIikasnost, cak i na kradu.
Samo jedna kontakt osoba. Na svim prvim sastancima, stecajni upravnik treba
da objasni kako je on jedina kontakt osoba za:
Svaki prijem gotovine;
Odobravanje velikih nabavki;
Odobravanje novih ugovora;
Odobravanje svih velikih isplata gotovog novca.
Stecajni upravnik bi trebalo da odredi visinu transakcije iznad koje je neophod-
no pribaviti njegov potpis kao odobrenje.
Ovlasceno lice za bankovne raune. Stecajni upravnik treba da bude ovlasceno
lice za sve bankovne racune.
Gore navedene stavke su kljucni elementi kontrole u preduzecu. U zavisnosti
od prirode posla, moze ih biti i vise. Na primer, u zlatari se nalazi veliki broj
malih, ali vrednih predmeta koje je lako sakriti. Treba razviti posebne meha-
nizme kontrole kako bi se zastitili od krade. Stecajni upravnik treba da razvije
mehanizam za nadgledanje ovih kljucnih oblasti sto je pre moguce.
zaeieal
Stecajni upravnik treba da izda instrukcije zaposlenima o:
Ovlascenjima stecajnog upravnika;
Raspodeli odgovornosti za najvaznije Iunkcije;
Granicama ovlascenja zaposlenih;
Novim merama ili procedurama obezbedenja;
Ogranicenom izdavanju naloga za nabavku;
Ogranicenom prijemu i otpremi dobara;
Kontroli dolazece i odlazece poste;
Proceduri za vrsenje inventara;
InIormacijama koje treba izdati kupcima i dobavljacima;
Mogucoj potrebi da uprava redovno odrzava sastanke sa stecajnim
upravnikom.
++
secajal raals je es ea aaaerem
Stecajni upravnik je uvek pod nadzorom drugih: generalnog direktora, rukovo-
dilaca pojedinacnih organizacionih jedinica preduzeca, akcionara, zaposlenih
i, u predmetima od interesa za javnost, medija, politicara i sire javnosti. Svoju
reputaciju gradi na osnovu onoga sto se vidi u javnosti i zato mora da bude sves-
tan signala koji salje i kada se radi o nekim, naizgled nebitnim, postupcima.
Cak i veoma male nepravilnosti u radu ce se smatrati za njegovo uobicajeno
ponasanje pa ih zato treba potpuno izbeci. Stecajni upravnik treba da nastoji da
zastiti svoju reputaciju.
rlaaaljsa elclja
Stecajni upravnik ce nastojati da brzo utvrdi Iinansijsku poziciju preduzeca
kako bi odredio da li treba nastaviti sa poslovanjem preduzeca jos jedan kratak
vremenski period, pristupiti prodaji imovine ili izvrsiti reorganizaciju. Vidi
clanove 17., 23., 88. i 109.
Prilikom ispitivanja Iinansijskog stanja preduzeca stecajni upravnik moze:
Ispitati kratkorocne tokove novca;
Prouciti racunovodstveni sistem i procedure interne kontrole;
Napraviti spisak uslovnih obaveza;
Proveriti da li postoje potrazivanja prema glavnim duznicima koja se
mogu prebiti.
Vidi clanove 73., 74., 78., 84., 86. i 87. Jiai oaelfak ,I:vestavanfe`.
ereaeaae leaaaje
Stecajni upravnik ce ispitati poslovanje preduzeca i na osnovu toga oIormiti
svoje misljenje u kom smeru ce se dalje kretati postupak. Stecajni upravnik
mora pripremiti izvestaj za poverioce o poslovima, imovini i Iinansijskom
stanju preduzeca, clanovi 17., 23. stav 3. i 88. Jiai oaelfak ,I:vestavanfe`.
Ukoliko po zavrsetku navedenog ispitivanja stecajni upravnik ustanovi da
postoje realne sanse da neke poslovne aktivnosti budu restrukturirane na nacin
koji ce obezbediti veci protok novca kojim ce se namiriti potrazivanja stecajnih
poverilaca, on ce uneti ovo misljenje u svoj izvestaj koji ce podneti na prvom
poverilackom rocistu.
+I
roeMc ooosecnJa i sactasnos1i koJc u1icu
na eao s1ccaJnoc ueeavnika
oes1a ei1anJa
eeaaje ee aiaael mee aa aeeae ae rareeaja
U clanu 20 navedeni su razlozi za razresenje stecajnog upravnika. U clanu 20.
stav 1. tacka 6. navodi se: ,Stecafno vece ce ra:resiti stecafnog upravnika ako.
nife tra:io saglasnost ili nife postupio po aobifenof saglasnosti u svim onim
slucafevima gae fe ovim :akonom preaviaena obave:na saglasnost oabora po-
verilaca. Postavlja se pitanje je kako se tumaci ,saglasnost u pogledu clana
20. stava 1., tacke 6. a narocito sta predstavlja saglasnost.
eeeje railcle re aiaael
Pod saglasnoscu se najcesce podrazumeva izricito odobrenje. Medutim, pri-
likom Iormulacija zakonskih odredaba zakonodavac je nastojao da izbegne
situacije u kojima se trazi izricita saglasnost poverilaca da u odsustvu odgo-
vora poverilaca ne bi dolazilo do zastoja u aktivnostima stecajnog upravnika i
samom stecajnom postupku.
Odobrenje i saglasnost. Na puno mesta u zakonu, za neke normalne, uobicaje-
ne aktivnosti stecajnog upravnika zahteva se da se za njih ,pribavi saglasnost
sudije. Na primer: clan 17. stav 1. tacka 2. (priprema plana stecajnog postupka
ukljucujuci predracun troskova i vremenski plan); clan 17. stav 1. tacka 10.
(procena osnovanosti, obima i prioriteta prijavljenih potrazivanja, kao i svih
obezbedenja potrazivanja); clan 17. stav 1. tacka 12. (pripremiti nacrt resenja
za glavnu deobu stecajne mase i nacrt zavrsnog stecajnog bilansa). Jasno je da
,saglasnost stecajnog upravnika podrazumeva manje od ,odobrenja. Ove
aktivnosti su uobicajene i neophodne za stecajnog upravnika; malo je verovat-
no da zakon trazi ,saglasnost u pogledu odluke da se otpocnu ove radnje, vec
samo da stecajni upravnik obavesti sudiju o metodu i nacinu na koji planira da
sprovede ove radnje. Nasuprot tome, delovi zakona u kojima se navodi da je
potrebno ,odobrenje stecajnog sudije zahteva se konkretna dozvola da bi se
otpocelo obavljanje odredenih aktivnosti. Na primer, clan 130. stav 2. (produ-
zenje roka za podnosenje plana reorganizacije); clan 132. stav 5. (uspostavlja-
nje posebne klase potrazivanja iz administrativnih razloga). Na osnovu ovih
primera je jasno da se za ,odobrenje trazi vise nego za ,saglasnost.
Obavestavanje poverilaca i mogucnost reagovanja. Na mnogo mesta u Za-
konu o stecajnom postupku, dovoljno je samo obavestiti odbor poverilaca i
+s
zainteresovane poverioce o odredenoj aktivnosti, kako bi oni imali mogucnost
da reaguju. Medutim, za neke radnje potrebna je izricita saglasnost odbora
poverilaca. Na primer, za zaduzivanje bez obezbedenja ili uz obezbedenje se u
clanu 17. stav 2. zahteva izricita saglasnost odbora poverilaca, bas kao i za pro-
daju stecajnog duznika kao pravnog lica ili njegovih delova koji predstavljaju
Iunkcionalnu celinu na osnovu clana 112. stav 1. Za produzenje roka za pod-
nosenje plana reorganizacije duzeg od 30 dana stecajni sudija mora da pribavi
jednoglasnu saglasnost odbora poverilaca, clan 130. stav 2. Medutim, ovako
visok stepen saglasnosti poverilaca je retkost u zakonu, tako da on predstavlja
izuzetak u Zakonu o stecajnom postupku, a ne pravilo.
Misljenje odbora poverilaca. U odredenim clanovima zakona, ne trazi se cak
ni minimalna saglasnost. Umesto toga, navodi se samo mogucnost da se daju
komentari ili misljenje. Na primer: clan 27 stav 1. tacka 1. (nacin unovcenja
imovine, ukoliko se prodaja ne vrsi javnim nadmetanjem); clan 27. stav 2. tacka
6. (iznos visine naknade troskova i nagrade stecajnog upravnika); clan 27 stav
2. tacka 4. (manjkovi utvrdeni prilikom inventarisanja). Ove odredbe zakona
omogucuju da odbor poverilaca da svoje misljenje o konkretnom pitanju, ali ne
obavezuju stecajnog upravnika da postupi u skladu sa tim misljenjem. Namera
je sigurno bila da se cuje misljenje poverilaca, ali ne i da se njihova volja namet-
ne stecajnom upravniku.
Na primer, prema odredbama clana 27. stav 1. tacka 1. odbor poverilaca moze
da se sastane i uopsteno razmatra prodaju imovine bez odrzavanja javnog nad-
metanja. Ali, oni u svakom slucaju imaju pravo da se u kasnijem toku postupka
suprotstave prodaji odredene imovine, posto bude poslato obavestenje o proda-
ji, ukoliko za to postoji neki od osnova navedenih u clanu 111.
Napomena. Tabela potrebnih oaobrenfa i saglasnosti se nala:i na krafu ovog oaelfka.
oe eareaee
Zakonom su predvidena pravila za vecinu redovnih situacija u toku prosecnog
stecajnog postupka, ali moze doci do odredenih situacija kada stecajni upravnik
mora da preduzme radnje od velikog znacaja koje nisu posebno regulisane zako-
nom. Za te slucajeve postoji opsta odredba kojom se namece duznost obavesta-
vanja suda i poverilaca o radnjama koje mogu biti od velikog znacaja za stecajnu
masu. Ove odredbe propisane su clanom 18. stavovima 3., 4. i 5. One glase:
,Raanfe kofe preau:ima stecafni upravnik, a kofe uticu na stecafnu masu, kao
sto su poai:anfe kreaita ili kupovina i proaafa :nacafnifeg aela imovine i ar.
(u aalfem tekstu. raanfe oa i:u:etnog :nacafa), mogu se preau:eti u: obavesta-
vanfe stecafnog suaife i aobifanfe saglasnosti oabora poverilaca ili pofeainih
poverilaca na cifa potra:ivanfa ove raanfe uticu, u sklaau sa ovim :akonom.
+
Ako ovim :akonom nife propisan poseban postupak aobifanfa saglasnosti :a
raanfe oa i:u:etnog :nacafa, stecafni upravnik fe au:an aa pismeno obavesti o
nameravanof raanfi stecafnog suaifu, oabor poverilaca i one stecafne poverio-
ce na kofe ove raanfe uticu, nafkasnife 10 aana pre preau:imanfa raanfe.
Oabor poverilaca ili bilo kofi stecafni poverilac na koga raanfa i: stava 3.
ovog clana utice, ima pravo prigovora stecafnom suaifi kofi fe au:an aa aonosi
oaluku po prigovoru.
Ove odredbe su od izuzetne vaznosti. Njima se uspostavlja obaveza stecajnog
upravnika da upozori sud, odbor poverilaca i sve zainteresovane poverioce o
preduzimanju odredene radnje, cak i ako se zakonom ne trazi ovakvo obavesta-
vanje, ukoliko radnje koje ce biti preduzete mogu biti od velikog znacaja. Uz
odredbe gore navedenog clana 20. stav 1., stecajni upravnik moze biti razresen
ukoliko ne posalje ovo pismeno obavestenje. U skladu sa tim, ukoliko postoji
bilo kakva sumnja u pogledu znacaja neke radnje, treba biti oprezan i poslati
obavestenje.
keaiaclje
Prema odredbi clana 18. stav 6. dozvoljava se (i daje se podsticaj) stecajnom
upravniku da konsultuje odbor poverilaca i sud o pitanjima od znacaja za ste-
cajni postupak. Dobar stecajni upravnik nece samo cekati negativan odgovor
poverilaca na obavestenje o aktivnostima u toku stecajnog postupka. Cesto je
bolje razgovarati o ovim pitanjima sa predstavnicima odbora poverilaca, ili sa
zainteresovanim poveriocem, kako bi se unapred dobilo njihovo misljenje i ta-
ko umanjila mogucnost da dode do njihovog suprotstavljanja. Odredbom clana
18. stav 6. se takode predvida i mogucnost konsultovanja suda. Medutim, ove
konsultacije sa stecajnim sudijom treba vrsiti na otvoren i transparentan nacin,
po mogucstvu na rocistu, kako bi se izbegao utisak neregularnosti
rcenccocsecuJt|stc|tsucsf|kcJcuf|cuutetosfctJuccuretvu|kt
so
ciaa eaaaja
vra ereeae aiaael lil
eaeereaja
iI.st.i.
tac.z.
sastav|jaaje;|aaate|astecajae;esta;|a
sa;|ea|acaaemt|es|eva|v|emeas||m
;|aaema|e|aea:oaaaaeaaaaa|meae
vaaja.
sa|asaeststecajaesaa|je.
iI.st.z. rea|zaaje||ea|tatezetezteaeaja|||zaaaz|
vaajeazetezteaeajeaa|mev|a|aa|ejejae
;esteje;|etaeaa|te|et|.
r|etaeaaeetavestavaaje
stecajaesaa|je|sa|asaest
eate|a;eve|||aca.
iI.st.i.
tac..|
c:.st.:.
utv|a|vaajeesaevaaest|.et|ma|;||e||teta
;||jav|jea|a;et|az|vaaja;|emastecajaemaa
za||a.|ae|sv|aetezteaeaja;et|az|vaaja.
iI.st.i.
tac.io.
sastav|jaajeaac|ta|eseajaza|avaaaeeta
stecajaemase|aac|tazav|saestecajae
t||aasa.
iI.st.i.
tac.iz.
sastav|jaajeaac|ta|eseajaza|avaaaeeta
stecajaemase|aac|tazav|saestecajae
t||aasa.
is.st.:. eaaaje|eje;|eaaz|mastecaja|a;|ava||.
a|ejeat|caaastecajaamasa.|aestesa
;ea|zaaje||ea|ta||||a;ev|aa|;|eaajazaa
caja|jeae|a|mev|ae|a|.(aaa|jemte|sta.
|aaajeea|zazetaezaacaja,.
ctavestavaajestecajae
saa|je|sa|asaesteate|a
;eve|||aca|||za|ate|esevaa|a
;eve|||aca.
is.st.+. t|eza|eaema|je;|e;|saa;esetaa;esta
;a|aet|jaajasa|asaest|za|aaajeea|za
zetaezaacaja.stecaja|a;|ava||jeaazaa
aa;esa|je;|smeaeetavesteaje.aaj|asa|je
ioaaaa;|e;|eaaz|maaja|aaaje.
r|etaeaaeetavestavaaje
stecajaesaa|je|eate|a
;eve|||aca|||za|ate|esevaa|a
;eve|||aca.
zi.st.:.|
st.+.
r|e||m|aa|aav|s|aaaa|aaae|aa|aaestecaj
aema;|ava||a
ca|eaajestecaja|saa|ja.
si
ciaa eaaaja
eaeereaja
zi.st.z. keaacaav|s|aaaa|aaae|aa|aae
stecajaema;|ava||aav|emeza||jaceaja
stecajae;esta;|a.
ca|eaajestecajaevece.
zI.st.z.
tac.c.
v|s|aaaa|aaaet|es|eva|aa|aaestecajae
a;|ava||a.
|zjasajavaajeeate|a;eve||
|aca.
zI.st.z.
tac.+.
r||zaavaajee;|avaaa|amaaj|evaatv|aea|a
;|||||em|aveata||saaja.
n|s|jeajeeate|a;eve|||aca.
zI.st.i.
tac.i.
uac|aaaevceaja|mev|ae.a|e|||ese;|eaaja
aev|s|java|maaametaajem.
n|s|jeajeeate|a;eve|||aca.
s+.st.:. u|aaaje|||aac|acavaaja|mev|aestecajae
aaza||a.a|eseaajejaaaaetevaevac.
aa|t|jeeav|eaaest||||a|aeceaest|.
sa|asaesteate|a;eve|||aca.
ss.st.i. reve|avaaje;|eceaev|eaaest|stva||
vesta|a.
iio.st.s. r|eaajaae;es|eaaem;eeatem.tez
javae;|||a;|jaaja;eaaaa.
r|etaeaaeeaet|eajeeate|a
;eve|||aca.
iii.st.i. oestavaetavesteajaeaame||.;|aaa;|eaa
je.aac|aa;|eaaje||e|ev|ma;|eaaje.
ctavestavaajeeate|a;eve||
|aca.;eve||ec|ma|ej||maja
etezteaeae;et|az|vaaje
aa|mev|a||ejase;|eaaje|
sv|m||c|ma|ejasa|s|aza|a
|ate|eszata|mev|aa(:oaaaa
;|ejavaeaaametaaja/is
aaaa;|eza||jaceaja;|eaaje
java|m;|||a;|jaajem;eaaaa|||
ae;es|eaaem;eeatem,.
iii.st.I. us|ev|ma|ceaa;est|aata|zv|seaem
;|eaajem.
ctavestavaajestecajae
saa|je.stecajaeveca|eate|a
;eve|||acaa|e|aeaioaaaa
ea|zv|seae;|eaaje.
rcenccocsecuJt|stc|tsucsf|kcJcuf|cuutetosfctJuccuretvu|kt
sz
ciaa eaaaja
eaeereaja
iii.st.iz. t|ea|aecea|meta||.m|ae|a||.aa|t|je
eav|eaaest||a|aes||caestva|||ejese
aet|cajeae;|eaajaaate|z|||||majat|z|saa
ceaa.av|eme;|eaajeaemajate|zaas|a
eaaesaet|z|saaceaa.;|eaajaseae;es|ea
aem;eeatem.
iiz.st.i. r|eaajastecajaeaaza||a|ae;|avae||ca
|||ajeev|aae|eva|ej|;|eastav|jajataa|c|e
aa|aace||aa.
iz:. re|aaaje|easaaa|zaesa|ej|sa|zavejea|
;|||||emzav|saeaeetestecajaemase.
sa|asaeststecajaeveca.
i:o.st.i. r|aa|ee|aa|zac|je;eaaes|seaaeaet|ava
ajestecajaemsaa|j|.
caet|eajestecajaesaa|je.
i:o.st.z. r|eaazeaje|e|aza;eaaeseaje;|aaa|ee|a
a|zac|jeae:oaaaa.
i:o.st.z. r|eaazeaje|e|aza;eaaeseaje;|aaa|ee|a
a|zac|je;|e|e:oaaaa(;|e|eizoaaaaea
aaaa;e||etaajastecajae;esta;|a,.
Jeaae|asaa;|etaeaaasa|a
saesteate|a;eve|||aca.
i:z.st.i.|
st.+.
c|asaajeeasvajaaja;|aaa|ee|aa|zac|je. rejea|aacae|asaaje;eve||
|aca.;e|s;|ata|m|eaev|ma.
s|azme|aev|s|a|aj|aev|a
;et|az|vaaja.
i:z.st.s. re|m||aaje;esetae||ase;et|az|vaaja|z
aam|a|st|at|va|a|az|eaa|e;estej|v|se
eazoo;et|az|vaajac|j||zaes|ae;|e|aze
so.oooa|aa|a|a|esaaeaet||te|m||aaje
ta|ve||ase.
ss
eoeis
oes1a ei1anJa
Clanom 17, stav 1, tacka 3 Zakona o stecajnom postupku propisano je da Iizicki
popis imovine stecajnog duznika mora da pocne u roku od 10 dana od dana
imenovanja stecajnog upravnika, kao i da bude zavrsen u roku od 30 dana od
imenovanja. Pored citirane odredbe ova obaveza je propisana i clanom 85 istog
Zakona. Clan 87 takode propisuje obavezu stecajnog upravnika da sastavi listu
duznika stecajnog duznika (naplativa potrazivanja). Kompletna lista imovine
stecajnog duznika je sustinski element aktive pocetnog stecajnog bilansa koji
stecajni upravnik mora da sastavi u roku od 30 dana od dana pokretanja stecaj-
nog postupka.
Kako bi ovu obavezu ispunio u roku, stecajni upravnik treba da se koncentrise
na imovinu najvece vrednosti. Stecajni upravnik ce morati da se bavi proce-
njivanjem. Popis koji stecajni upravnik sastavi u datom trenutku ce mu pre
svega sluziti za sastavljanje izvestaja za prvo poverilacko rociste. Za potrebe
ovog izvestaja stecajni upravnik treba da utvrdi da li neka imovina ocigledno
nedostaje, kao i da uporedi vrednost imovine u Iinansijskim knjigama stecajnog
duznika sa njihovom pribliznom trzisnom vrednoscu. U ovoj Iazi postupka nije
potrebna potpuna tacnost i preciznost podataka. Poverioci treba da steknu opsti
uvid u situaciju.
Zbog kratkog roka, mozda ce biti potrebno da stecajni upravnik unajmi proIesi-
onalno obucena lica koja ce mu pomoci da se popis uspesno sprovede. Ovo ce
narocito biti slucaj ako postoji vise lokacija na kojima se imovina nalazi.
nacleaaial aaaaral
Agencija za licenciranje stecajnih upravnika, koju osniva Ministarstvo privrede
u skladu sa zakonom koji regulise njen rad, a na koji upucuje odredba cl. 14.,
treba da donese nacionalne standarde kojima ce se regulisati popisivanje ste-
cajne mase. Odredbe nacionalnih standarda se moraju postovati u potpunosti.
Materijali nize navedeni su izmedu ostalog sastavljeni kako bi pomogli stecaj-
nom upravniku da ispuni uslove koji ce verovatno biti ustanovljeni nacionalnim
standardima.
clij
Osnovna svrha popisivanje imovine stecajnog duznika je da se stecajnom uprav-
niku pomogne da utvrdi:
sc
da li postoji dovoljno sredstava za vodenje stecajnog postupka (cl. 4,
cl.17 st.1, tac.2, clanovi 88, 145)
koja imovina je potencijalno raspoloziva za konacnu raspodelu pove-
riocima, ili alternativno, da li postoji dovoljno imovine, po kvalitetu i
kolicini, za sastavljanje plana reorganizacije;
da li je bilo neovlascenog uklanjanja imovine stecajnog duznika koja
moze biti povracena u korist poverilaca.
ereaeaaa eaisa e aaaijaaj esa
Jedna od najvaznijih odluka koju stecajni upravnik treba da donese je da li ima
dovoljno imovine da bi se uopste vodio stecajni postupak (viai oaelfak ,Sluca-
fevi stecafa be: imovine`) U roku od 30 dana od imenovanja, a uz odobrenje
stecajnog sudije, stecajni upravnik je obavezan da sastavi plan toka stecajnog
postupka sa predracunom troskova i vremenskim planom. Stecajni upravnik tre-
ba da sastavi ovaj plan sto je pre moguce, pre zapocinjanja drugih vaznih radnji
u postupku, ukljucujuci i glavni Iizicki popis, kojim se bavi ovo poglavlje.
Da bi pripremio pomenuti plan stecajni upravnik mora blagovremeno da:
utvrdi najvaznije sastavne delove imovine;
odredi na kojoj imovini postoje tereti;
uporedi procenjenu vrednost imovine sa iznosom tereta koji su zabele-
zeni u knjigama duznika.
Ako ova kalkulacija pokazuje da stecajni poverioci nemaju naplativ Iinansijski
interes na imovini duznika, i kao rezultat toga stecaj ne moze biti Iinansiran od
imovine u stecajnoj masi, stecajni upravnik mora odmah o tome da konsultuje
stecajnog sudiju. Ukoliko ima dovoljno imovine da se sprovede stecajni postu-
pak, stecajni upravnik ce poceti sa sastavljanjem detaljnijeg popisa imovine,
kao sto je opisano nize.
eiaalraaje tllcse ellaaja lmelae
Popisivanje je blisko povezano sa stupanjem u posed imovine stecajnog duzni-
ka, sto u pocetku podrazumeva preuzimanje svega sto se moze smatrati imovi-
nom duznika, bilo da se ova imovina nalazi u prostorijama duznika ili van ovih
prostorija, odnosno koja se nalazi kod poverilaca. Sledeca Iaza u popisivanju je
identiIikovanje prava svojine, zatim kolicine, osobina i stanja u kome se nalazi
imovina koju je stecajni upravnik preuzeo.
Obicno se popisivanje organizuje tako da se obavi u jednom danu, kako bi se
izbeglo duplo prebrojavanje (ili da neke stvari uopste ne budu prebrojane) prili-
sI
kom unosenja i iznosenja inventara, ili premestanja u okviru poslovnog prosto-
ra duznika. Idealno je da se inventar na svim lokacijama popise istog dana i da
nema premestanja izmedu razlicitih prostorija duznika za vreme prebrojavanja.
Sve isporuke se zaustavljaju i sve radnje se zatvaraju u toku popisa.
U okolnostima stecaja, prebrojavanje bi trebalo obaviti sto je pre moguce po
pokretanju stecajnog postupka, narocito ako duznik posluje i ako stecajni uprav-
nik nastavlja da prodaje proizvode duznika.
Medutim, ovo u stecaju nece uvek biti moguce. Stecajni upravnik treba da
razmotri mogucnost organizovanja prebrojavanja inventara u Iazama, imajuci
u vidu dinamiku prodaje odredene vrste stvari. Kvarljiva roba ce biti prva popi-
sana i prodata, odmah po obavestavanju stecajnog sudije. Dalje, stecajni uprav-
nik treba na dan svog imenovanja da prebroji raspolozive gotove proizvode, a
potom sirovine i materijale koji ce biti upotrebljeni ili preradeni u proizvodnji,
gde je ovo primenjivo. (Jiai poglavlfe ,Okoncanfe :apocetih poslova i nasta-
vlfanfe poslovanfa stecafnog au:nika`)
Stecajni upravnik je obavezan da sastavi poseban izvestaj o rezultatima svojih
aktivnosti kao deo zavrsnog izvestaja. Ovo nece biti moguce ako nije jasno
razgranicena imovina koja je bila na raspolaganju na dan pokretanja stecajnog
postupka od one imovine koja je naknadno proizvedena ili nabavljena, dakle u
periodu u kom je stecajni upravnik obavljao svoju Iunkciju.
Stecajni upravnik ce popisati manje vrednu imovinu posto je popisao gore na-
veden inventar. U velikom broju slucajeva, zgrade, oprema i vozila ce najve-
rovatnije predstavljati najveci deo vrednosti duznikove imovine; medutim, u
zavisnosti od vrste imovine, takode je manje verovatno da ce oni biti ukradeni
ili da ce im brzo po pokretanju stecajnog postupka opasti vrednost.
Posto se razlicite vrste imovine mogu utvrditi u razlicitim stadijumima popisiva-
nja, i na taj nacin se moze se obaviti zadatak utvrdivanje vrednosti ovih razlici-
tih vrsta imovine. Nije neophodno cekati da se napravi ceo popis pre nego sto
se krene sa utvrdivanjem vrednosti razlicitih vrsta imovine i identiIikovanjem
postojecih tereta koji su na njima uspostavljeni.
Drugi nacin organizovanja popisa je da se prvo koncentrise na predmete najve-
ce vrednosti, i postepeno prelazi na one manje vredne. S obzirom na vrlo stroge
rokove i na to da je obicno potrebno da prode vreme da bi se procenila vrednost
inventara, posto je on Iizicki prebrojan, nema mnogo smisla prebrojavati pred-
mete kojih ima u velikoj kolicini, a koji su male vrednosti, ako nije ocigledno
da za to ima dovoljno vremena. Prioritetno je da aktivnosti budu obavljene na
vreme, a ne apsolutno precizno.
rcr|s
ss
Gde god je to moguce, stecajni upravnik treba do koristi dokumentaciju ste-
cajnog duznika, narocito onu koja se odnosi na prethodno inventarisanje, kao
delimicnu osnovu za inventarisanje koje ce sam sprovesti. Malo je verovatno
da se imovina koju je duznik koristio drasticno menjala od kraja prethodne go-
dine. Kao rezultat toga, najskorija dokumentacija o Iizickom inventaru duznika
ce biti izuzetno vredan izvor inIormacija za stecajnog upravnika. Iz ove doku-
mentacije moze se videti vrsta i naziv imovine koju treba popisati. Takode, zna-
cajan i ocigledan nedostatak odredene vrste imovine moze ukazati stecajnom
upravniku na mogucnost skorasnje krade ili neovlascenog umanjenja imovine.
U slucajevima u kojima je to moguce, stecajni upravnik treba da iskoristi pomoc
lica koja su bila zaposlena kod stecajnog duznika prilikom popisivanja, posto ce
ona biti upoznata sa detaljnim osobinama imovine. Stecajni upravnik treba da
koristi isti metod popisivanja, osim ako taj metod ima ocigledne nedostatke.
aaaeaaje rcajasa
Stecajni upravnik moze, s vremena na vreme, naici na znacajnu imovinu speciIic-
ne prirode koju je tesko precizno odrediti ili joj proceniti vrednost. Ovo mogu
biti stvari kao sto su ruda gvozda ili minerali u rudniku, podzemne rezerve naIte
ili prirodnog gasa, ili speciIicni neuobicajeni predmeti kao sto su dijamanti, drago
kamenje ili retka umetnicka dela; intelektualna svojina kao sto su patenti; drugi
predmeti od vrednosti kao sto su posebne licence, dozvole, ugovori o koncesija-
ma. U takvim slucajevima, stecajni upravnik treba da utvrdi da li je potrebno
unajmiti specijalizovane strucnjake sa sposobnostima i znanjem da sastave tabelu
podataka ili procene vrednost ove imovine. Stecajni upravnik treba blagovreme-
no da locira i predlozi angazovanje geologa ili strucnjaka za procenu vrednosti
umetnickih dela ukoliko je to potrebno. Odabrani strucnjak bi trebalo da:
bude kvaliIikovan i iskusan;
nema sukob interesa; i
bude spreman da se obaveze da nece pokusati da pribavi, direktno ili
indirektno, imovinu duznika ukoliko ona bude ponudena na prodaju.
Unajmljivanje ovih strucnjaka mora da bude odobreno unapred od strane suda,
prema proceduri propisanoj u Zakonu o stecajnom postupku.
naaer
Stecajni upravnik ne moze da bude svuda u isto vreme. Ukoliko su lokacije
prostrane ili ih ima vise, stecajni upravnik ce mozda smatrati da je potrebno da
angazuje racunovodstvenu Iirmu ili nekog drugog, da mu pomognu pri samom
s
popisivanju i pravljenju tabela. Ukoliko to uradi, stecajni upravnik i dalje osta-
je odgovoran za nezavisnost postupka, pribliznu tacnost rezultata popisivanja,
sto nadzor cini veoma bitnom komponentom. Stecajni upravnik treba da ispla-
nira postupak popisivanja tako sto ce odrediti ko ce popisivati koje delove i
kada. Trebalo bi postaviti druga lica koja nisu prebrojavala imovinu da izvrse
ponovno prebrojavanje kako bi potvrdili prvobitan popis. Treba koristiti sistem
oznaka i nalepnica kako bi se pratilo sta je prebrojano i provereno tj. kako bi se
izbeglo preskakanje, odnosno dvostruko prebrojavanje tj. popisivanje. Stecajni
upravnik moze izvrsiti proveru tako sto ce nasumicno prebrojati odredene pred-
mete i videti da li se njegovi rezultati slazu sa prvobitnim. Prostorije moraju
u toku popisivanja biti obezbedene, cime bi se onemogucilo da stvari u toku
prebrojavanja budu dodavane, odnosno iznosene.
naclal aa e receal seilclaa
Ponekad postoje metode koje se mogu upotrebiti da se proceni kolicina. Na
primer, kada se prebrojavaju predmeti iste vrste u velikoj kolicini, a male vred-
nosti, stecajni upravnik moze da izmeri 100 komada, odredi njihovu vrednost,
a onda da izmeri ukupnu kolicinu tih stvari. Ukupna kolicina se onda mnozi sa
gore navedenom vrednoscu da bi se dobila procena ukupne vrednosti.
Slicno tome, merenje neke kolicine predmeta koji su poredani u gomile je jos
jedan metod. Ako se, na primer, radi o neodredenoj kolicini uglja ili zitarica
na odredenoj povrsini, moze da se proceni kolika je vrednost jednog kubnog
metra. Stecajni upravnik ce onda pomnoziti ovu vrednost sa procenjenom ukup-
nom kolicinom ovih stvari izrazene u kubnim metrima, kako bi dobio njihovu
ukupnu vrednost. Stecajni upravnik mora da proveri da se na celoj gomili zai-
sta nalaze stvari iste vrste, a ne da jedna vrsta stvari samo prekriva neke druge
stvari, drugacije vrednosti, koje se nalaze ispod.
oaee relaaja reaael laeaara
Kako bi ispunio svoje obaveze, stecajni upravnik mora da proceni vrednost na
osnovu bar dve osnove, vreanosti u knfigama i procenfene tr:isne vreanosti.
Knjigovodstvena vrednost. Stecajni upravnik ce upotrebiti dokumentaciju ste-
cajnog duznika prvo kako bi identiIikovao najvazniju imovinu, a onda kako bi
utvrdio da li je imovina koja je dokumentovana u knjigama duznika i dalje deo
stecajne mase, odnosno u drzavini i pod kontrolom stecajnog upravnika. Stecajni
upravnik mora da podnese izvestaj odboru poverilaca o bilo kakvom manjku koji
je utvrden prilikom inventarisanja imovine stecajnog duznika. (Clan 27, stav. 2,
tacka. 4.) Utvrdivanje ovih racunovodstvenih manjkova se izvodi uporedivanjem
rcr|s
co
knfigovoastvene vreanosti imovine, navedenoj u poslovnim knjigama stecajnog du-
znika i knfigovoastvene vreanosti do koje se doslo prilikom popisa koji je izvrsio
stecajni upravnik. Kada knjige nisu azurne, gotovo sigurno ce se pojaviti razlike,
narocito kod imovine koju je lako unovciti ; ovo je uobicajeno i to je situacija
koju u izvestaju stecajnog upravnika treba razlikovati od krade ili neovlascenog
uklanjanja imovine.
Procenjena trzisna vrednost. Clan 85. Zakona o stecajnom postupku propisuje
da se procena vrednosti stvari koje ulaze u stecajnu masu vrsi na osnovu ,procene
u visini ocekivanog unovcenja, bez daljeg objasnjenja. Kako bi bio od koristi
za stecajnog upravnika i poverioce, ova vrednost treba da bude ,procenfena tr:i-
sna vreanost, gde na trzisnu vrednost u velikoj meri utice cinjenica da je duznik
u stecaju. Iako ova vrednost moze da varira u zavisnosti od kategorije imovine,
termin ,procena u visini ocekivanog unovcenja oznacava ,vrednost imovine
stecajnog duznika u kontekstu popisa stvari koje ulaze u stecajnu masu. Ukoli-
ko stecajni upravnik nema iskustva sa procenjivanjem prodajne vrednosti, on bi
trebalo da angazuje strucnog procenitelja, uz saglasnost stecajnog sudije.
Stecajni upravnik moze takode da pokusa da odredi vrednost imovine na osno-
vu vrednosti ,preduzeca koje posluje, koja ce u slucaju stecaja obicno biti
negde izmedu vrednosti prikazane u poslovnim knjigama stecajnog duznika i
prodajne vrednosti.
Konceptualno, vrednost ,preduzeca koje posluje se deIinise kao trenutna trzi-
sna vrednost tog preduzeca umanjena za popust buducih prihoda koje ono moze
da ostvari pod pretpostavkom da se prihodi ostvaruju pri obavljanju tekucih po-
slova. Prakticno posmatrano, vrednost ,preduzeca koje posluje podrazumeva
ukupnu imovinu u slucaju kada preduzece nastavlja sa poslovanjem, ili kada je
moguce lako obnoviti poslovanje preduzeca. Malo je verovatno da ce stecajni
upravnik moci da izvrsi procenu imovine preduzeca koje uspesno posluje u
okviru roka koji je postavljen za okoncanje popisa i pocetnog stecajnog bilansa,
posto ce u tom periodu imati druge, hitnije obaveze.
Precizne vrednosti nisu neophodne. Po deIiniciji, vrednosti koje se traze nisu
precizne; ne postoji tacna ,procenjena vrednost. Kolicina vremena i troskova
potrebna da bi se pribavila potpuno precizna vrednost u najvecem broju slucaje-
va nece biti opravdana. Imovina manje vrednosti, koja ce verovatno imati mali
ili nikakav uticaj na odluku poverilaca, moze biti uzeta u obzir kasnije.
urelaaje receajeae reaael lmelae
Ako stecajni upravnik nije upoznat sa drugacijim konceptom vrednosti, ili s tim
kako da izvrsi procenu vrednosti imovine stecajnog duznika po ,procenjenoj
ci
trzisnoj vrednoti, potrebno je angazovanje strucnog procenitelja.
Jedna od prvih stvari koju stecajni upravnik treba da shvati je da se prodaja imo-
vine stecajnog duznika najverovatnije nece ostvariti po ,uobicajenoj trzisnoj
ceni. Uobicajena trzisna cena je gotovo irelevantna, s obzirom da stecaj ne
spada u redovne okolnosti. Cinjenica da duznik moze da prestane da postoji
znaci da potrosaci ne mogu da vrate ono sto su kupili, da nije moguce osloniti
se na garancije ili na popravku robe od strane stecajnog duznika. Takode, ste-
cajni upravnik ce obicno morati brzo da pretvori imovinu u novac, ukoliko zeli
da svede na minimum troskove upravljanja stecajnim postupkom kako bi sto je
vise moguce uvecao kolicinu sredstava za namirenje poverilaca.
Vrednost imovine kojom se trguje ce zavisiti od velikog broja Iaktora, ukljucu-
juci starost, strukturu i stanje. Na primer, ukoliko odredene stvari stoje na lage-
ru vise od dve godine, to je dobar pokazatelj da ove predmete nije lako prodati
i da ce biti moguce prodati ih samo po drasticno smanjenim cenama. Ako se
imovina sastoji od vracene robe, ili ostecenih predmeta, ona ce imati malu ili
nikakvu vrednost na trzistu.
Kako bi omogucio procenitelju da lakse odredi ,procenjenu trzisnu vrednost
ove imovine, vazno je da je Iizicki popis svih vrsta imovine ukljucio sve gore
pomenute elemente, Zaposleni kod stecajnog duznika su cesto veoma vazan
izvor inIormacija, posto mogu da detaljno opisu kada je masina poslednji put
upotrebljena, da li joj nedostaju neki delovi, ili postoje drugi nedostaci koji
uticu na vrednost imovine.
Jedna od osobina vecine stecajnih duznika jeste da su u postupku koji pretho-
di pokretanju stecajnog postupka vec prodali sve sto se moglo prodati u ocaj-
nickim pokusajima da stvore gotovinska sredstva. To znaci da stecajni duznik
raspolaze sa vrlo malo preostale imovine koja se moze prodati pod povoljnim
uslovima Druga zajednicka osobina je da su potrosene zalihe rezervnih delova
i imovine potrebne za odrzavanje Veoma cesto, deo masina ce morati da bu-
de demontiran kako bi bar preostale masine mogle da Iunkcionisu nesmetano.
Ovako ozbiljno narusavanje kapaciteta masina je vrlo retko moguce videti u
poslovnim knjigama duznika.
naiala eralaaja
Stecajni upravnik ima obavezu da sastavi spisak imovine lica koja su duznici ste-
cajnog duznika kao deo svojih obaveza koji se odnosi na sacinjavanje pocetnog
stecajnog bilansa. Dugovanja solventnih trecih lica prema stecajnom duzniku
kao poveriocu iz njihovog ugovornog odnosa predstavljaju ,naplativa potrazi-
vanja. Jedna od kljucnih mera za ocuvanje vrednosti duznikovih naplativih
rcr|s
cz
potrazivanja (ili njegovih drugih prava) je da se zastite knjige i dokumentacija
kojima se dokazuju ta potrazivanja. Ova dokumentacija podrazumeva ugovore,
Iakture, transportnu dokumentaciju ili dokumentaciju koja potvrduje isporuku,
kao i dokumentaciju o isplati tj. namirenju naplativih potrazivanja koju vodi
stecajni duznik. Najveci deo inIormacija moze da se cuva u elektronskom ob-
liku u kompjuterima; ove inIormacije mogu se lako zagubiti ili biti izbrisane
ukoliko stecajni upravnik ne preduzme odgovarajuce mere zastite.
Vazno je istaci da se radnje stecajnog upravnika kojima stupa u posed imovine
mogu odraziti na naplativost potrazivanja kad su u pitanju bestelesne stvari.
Ekstreman primer bi bio slucaj u kom stecajni upravnik ne uspe da obezbedi
racunovodstvenu dokumentaciju stecajnog duznika. Iznos koji kupci duguju
stecajnom duzniku moze potpuno izgubiti vrednost ako nema mogucnosti da
se to potrazivanje naplati zbog toga sto je izgubljena osnovna dokumentacija
kojom se potvrduje postojanje potrazivanja.
Stecajni upravnik takode mora da proceni vrednost dospelih potrazivanja du-
znika. Na vrednost bilo kog dospelog potrazivanja duznika uticace, izmedu
ostalih, sledeci Iaktori:
starost potrazivanja;
da li je obezbedeno, odnosno da li postoji garant;
da li je potvrdeno izvrsnom ispravom;
kvalitet dokumentacije koja dokazuje potrazivanje;
postojanje bilo kakvih sporova u pogledu isporuke, kolicine, kvaliteta
odnosno mogucnosti naplate potrazivanja;
postojanje potrazivanje koja se mogu prebiti;
verodostojnost racunovodstvenih podataka.
Stecajni upravnik ce prepoznati da se ovde javljaju ista pitanja kao i u kod utvr-
divanja potrazivanja stecajnih poverilaca prema duzniku.
Iznos koji ce se verovatno ostvariti od naplativih potrazivanja moze biti grubo
procenjen u odnosu na njegovu starost i na to koliko su redovne bile prethod-
ne isplate. Za starija potrazivanja manje je verovatno da ce biti naplacena od
potrazivanja nastalih u skorije vreme. Sto se tice namirenja potrazivanja u
ratama, manje je verovatno da ce biti namirena ona koja u poslednje vreme nisu
isplacivana redovno u odnosu na ona koja jesu.
U nekim ekonomskim sistemima, postoji neIormalan metod procene da je za
dug koji je dospeo, a nije isplacen vise od 6 meseci, verovatnoca naplate oko
50, a da su dugovi koji nisu isplaceni vise od godinu dana verovatno potpu-
no nenaplativi. Ovaj vremenski okvir mozda nije primenjiv u ekonomijama u
c:
tranziciji, ali vazi osnovni princip da je manja verovatnoca da ce starija potrazi-
vanja biti naplacena od onih koja su nastala u skorije vreme.
eeraa ea raae aalsa
U skladu sa Zakonom o stecajnom postupku duznik nema direktnu obavezu da
ucestvuje u popisu, niti da potvrdi rezultate popisa. Posto je procenjivanje vred-
nosti subjektivno, duznik verovatno nece dati svoje misljenje o vrednosti koju
je procenio stecajni upravnik. Medutim, u okviru opste obaveze koja nalaze ste-
cajnom duzniku da saraduje sa stecajnim upravnikom, stecajni upravnik treba
da zahteva od stecajnog duznika da potvrdi da je popis, sa procenom vrednosti,
sadrzan u poslovnim knjigama duznika, potpun i tacan. Ukoliko duznik odbije
da ovo ucini, stecajni upravnik bi trebalo da o tome obavesti poverioce u svome
izvestaju o Iinansijskom stanju duznika.
urelaaje maajsa
Stecajni upravnik mora da uporedi procenjenu vrednost popisane imovine na-
kon njegovog imenovanja, sa knjigovodstvenom vrednoscu koja je bila iskaza-
na u poslovnim knjigama i dokumentaciji duznika. U zavisnosti od okolnosti,
ovo moze biti uporedivanje sa azuriranim knjigama duznika, odnosno sa de-
taljno unetim podacima iz poslednjeg popisa Iizicke imovine koji je sastavio
stecajni duznik.
Nije neobicno da dode do promena u inventaru stvari kojima se trguje; stecajni
upravnik moze ocekivati da ce se ovaj inventar smanjivati u skladu sa pokusaji-
ma duznika da dode do gotovinskih sredstava i nastavi poslovanje. Medutim,
stecajni upravnik treba da uporedi stvarne promene u inventaru sa cenom pro-
date robe u izvestaju o prihodima ili u drugoj dokumentaciji. Velika neslaganja
mogu da ukazu na to da je neka imovina nepropisno uklonjena, tj umanjena.
Ukoliko postoje neobjasnjene promene koje se ticu opreme i vozila (ponekad i
zgrada) stecajni upravnik mora da ispita okolnosti.
Bilo kakvo umanjenje, bez obzira da li stecajni upravnik smatra da za njega po-
stoji odgovarajuce objasnjenje, potrebno je prijaviti odboru poverilaca. Ovo je
neophodno kako bi se dozvolilo odboru da izrazi svoje misljenje o utvrdenom
manjku, kao i da se pribavi misljenje odbora o odgovarajucim aktivnostima
koje je potrebno preduzeti u pogledu tog manjka.
imelaa ecajae aalsa ea ieem
Moze se desiti da je doslo do velikog prenosa imovine stecajnog duznika ne-
posredno pre nego sto je pokrenut stecajni postupak. Osim Iizickog prenosa
rcr|s
c+
imovine ili sredstava na trece lice, postoji jos jedan vid prenosa koji podrazume-
va uspostavljanje sumnjive hipoteke na imovini, a zatim pristajanje na izvrsne
radnje kojima se svojina na imovini prenosi na onu stranu koja se predstavlja
kao hipotekarni poverilac. U ovakvim slucajevima, stecajni upravnik mora da
sprovede detaljnu istragu, narocito u pogledu vremena zasnivanja hipoteke koja
je nastale pod sumnjivim okolnostima, i iznosa za koje se tvrdi da su pozajm-
ljeni duzniku i obezbedeni hipotekom. Stecajni upravnik ispitivanjem treba
da utvrdi da li ima osnova za tuzbu u cilju povracaja imovine u stecajnu masu,
putem pobijanja pravnih radnji (clanovi 98.103. Zakona o stecajnom postup-
ku. Jiai oaelfak ,Pobifanfe pravnih raanfi stecafnog au:nika`). Ovakvi sporni
poslovi bi trebalo da budu jasno navedeni u pocetnom bilansu kao ,imovina
pod uslovom.
Imovina pod uslovom je ona koja u trenutku popisa nije potpuno sigurno utvrde-
na, ali o njoj vredi izvestiti poverioce kako bi oni bili obavesteni o mogucnosti
njenog postojanja. Po deIiniciji, ova imovina je ,uslovna, i zavisi od nastupa-
nja nekog dogadaja. Imovina pod uslovom ne sme uci u procenu o tome da li
postoji dovoljno sredstava za vodenje stecajnog postupka.
iaeaar aeeia
Stecajni upravnik obavlja Iunkciju u predmetu koji se tice stecaja jed-
nog hotela. Imovina najvece vrednosti je hotelska zgrada od pet sprato-
va, i sva imovina koja se u njoj nalazi. Hotel trenutno ne radi i tek od
skoro je prestao da posluje. Kako bi pripremio pocetni stecajni bilans u
roku od 30 dana od pokretanja stecajnog postupka, kako je to propisano
u clanu 17. Zakona o stecajnom postupku, stecajni upravnik je uradio
sledece: Preuzeo je neposrednu kontrolu nad imovinom, ukljucujuci
dokumentaciju, racunovodstvene podatke, sve kljuceve, i narocito ras-
poloziva gotovinska sredstva i sredstva na racunu u banci. Prebrojao
je zatecenu gotovinu, naveo iznos kao prvu stavku u pocetnom bilansu
stanja, u kategoriji ,aktiva. Novac na racunu u banci je naveo kao
drugu stavku, itd.
Posto je shvatio da su sustinski sva preostala sredstva hotelska zgrada i
ono sto se u njoj nalazi, poceo je da sastavlja procenu sadrzaja i vrednosti
zgrade. Procenio je kvadraturu zgrade grubim merenjem - tako sto je
pesice obisao zgradu korakom dugackim otprilike jedan metar. Utvrdio
je da je ukupna povrsina partera oko 1.000 kvadrata. Ovu procenu kva-
eeiMce. ereceaa reaael
cs
drature partera je pomnozio sa brojem identicnih spratova pet i dobio
ukupnu procenu od 5.000 kvadratnih metara. (Dobio potvrdu svoje proce-
ne od direktora hotela koji je uspeo da pronade neke planove zgrade.)
Zatim je trebalo utvrditi prosecnu cenu kvadratnog metra u tom delu
grada. Ovo je ucinio tako sto je razgovarao sa agentom za nekretnine,
upravom i osobljem hotela, te uvidom u cene nekretnina u tom delu
grada, navedenih u novinama. Procenio je da je prosecna cena u tom
delu grada izmedu 1.000 i 1.500 evra po kvadratnom metru, uz odstu-
panja u odnosu na starost gradevine i stanje u kom se nalazi. Stecajni
upravnik je onda pomnozio ukupnu procenjenu povrsinu sa procenom
trzisne vrednosti kvadratnog metra u tom delu grada. Prema tome, on je
procenio da sama zgrada vredi izmedu 5.000.000 i 7.500.000 evra.
Namestaj u svakoj od 120 soba za goste je standardan, i sastoji se od dva
kreveta, posteljine, duseka, dva stola, stolica i radnog stola. Na osnovu
stanja u kom se namestaj nalazi, stecajni upravnik je procenio da njego-
va vrednost iznosi 10 od cene koja je placena kad je namestaj kupljen.
Dokumentacija o troskovima je pribavljena iz racunovodstvene doku-
mentacije hotela. Onda je ovaj broj pomnozio sa 120, odnosno ukupnim
brojem soba. Radi sopstvene sigurnosti, proverom je ustanovio da se
navedeni predmeti zaista tu nalaze. Zatim je napravio tabelu imovine
koja se nalazi u predvorju hotela, kancelarijama, sali za rucavanje, i ma-
gacinu i procenio vrednost i ove imovine. Dokumentacija o troskovima
je pribavljena iz racunovodstvene dokumentacije hotela.
Potom je, sa racunovodom hotela, a koristeci najskoriju racunovod-
stvenu dokumentaciju, sastavio deo pocetnog bilansa koji se odnosi na
aktivu, a na osnovu podataka o proceni koje je prikupio, ali i drugih
elemenata, kao sto su potrazivanja prema trecim licima, zigovi, i ostala
imovina. Sve ovo se odigralo u toku jednog popodneva, prilikom prvog
dolaska stecajnog upravnika u hotel.
(Primedba: Stecajni upravnik je mogao takode da proceni vrednost
imovine i primenom metoda trenutne vrednosti buducih prihoda. Jiai
oaelfak ,Procenfivanfe vreanosti`. Moze se napraviti procena iznosa
uobicajenih poslovnih prihoda, umanjenih za uobicajene troskove, kao
i gruba projekcija i analiza prihoda u cilju pristupa proceni vrednosti na
osnovu neke druge metode. Medutim, s obzirom da preduzece ne Iunk-
cionise, stecajni upravnik je pretpostavio da ce ova metoda biti manje
precizna od metode koju je on koristio.)
rcr|s
cc
Sledeceg dana, stecajni upravnik se sastao sa racunovodama hotela ka-
ko bi utvrdio iznos i status dospelih dugovanja, ukljucujuci tu i status
zaloge na pokretnim stvarima ili hipoteka na nepokretnosti. Veci deo
ovih podataka vec je sadrzan u dokumentaciji podnetoj uz predlog za
pokretanje stecajnog postupka, a narocito u pratecim izvestajima. Ste-
cajni upravnik je istovremeno prikupio i dokumentaciju o izvrsenim
isplatama, kako bi ustanovio da li se mogu pobijati kao pravne radnje
stecajnog duznika kojima se narusava ravnomerno namirenje stecajnih
poverilaca, odnosno kojima se stecajni poverioci ostecuju.
U toku svog dvodnevnog boravka, stecajni upravnik je prikupio dovolj-
no podataka da sastavi pocetni bilans stanja, koji se zahteva zakonom.
Naravno, kako postupak tece, bice dostupno vise inIormacija, ali pri-
kupljeno je dovoljno osnovnih podataka da se poveriocima obezbedi
upotrebljiv pocetni bilans stanja i da se ispune zakonski uslovi. U ovom
pocetnom stadijumu slucaja poverioci su zainteresovani da znaju sa
cime se suocavaju, da li mogu da ocekuju bilo kakvo namirenje ili je
slucaj takav da je duznik beznadezno prezaduzen. Poverioci imaju do-
voljno osnovnih inIormacija na osnovu kojih mogu da rade i steknu uvid
u situaciju. U ovom primeru sa hotelom, cekanje preciznije procene
vrednosti verovatno nece rezultirati upotrebljivijim izvestajem posmatra-
no iz perspektive poverilaca, tako da se najverovatnije ne isplati cekati,
odnosno stvarati dodatne troskove.
c
eeoccna veconos1i eecouzcca
Procena vreanosti preau:eca kao samostalna tema, mogla bi lako aa :a-
u:me cak ava puta veci prostor oa ovog prirucnika. Potpuno ra:umevan-
fe konkretne problematike preva:ila:i nivo prirucnika. Ovo poglavlfe
saar:i osnovne informacife na temu procene vreanosti preau:eca. Ono
fe pre svega namenfeno upo:navanfu onih citalaca kofi nemafu iskustva
u bi:nisu, racunovoastvu ili finansifama, sa osnovnim konceptom pro-
cene vreanosti, kofi bi trebalo aa po:nafu stecafni upravnik ili suaifa,
aa bi voaili stecafni postupak. U nfemu fe preastavlfen osnovni koncept
kofi se :asniva na nafcesce koriscenim tehnikama poslovnih procena i
uklfucufe naffeanostavnifi primer procene saaasnfe vreanosti. Citaoci
sa finansifskim prea:nanfem ce mo:aa po:eleti aa preskoce ovaf aeo.
ereceaa reaael je ejeslaa
Procena vrednosti je jedna od najkomplikovanijih tema, s obzirom da je ap-
straktnog karaktera naime, sama vrednost preduzeca nije opipljiva. Procena
vrednosti je, u najvecem delu subjektivne prirode i zavisi od velikog broja unu-
trasnjih i spoljasnjih Iaktora koji uticu na imovinu cija se vrednost procenjuje.
Tesko je, i uvek ce biti tesko, da se vrednost odredi sa potpunom preciznoscu.
Za veliki broj sredstava koja su predmet procene ne moze se matematicki preci-
zno odrediti vrednost, iako postoje soIisticirane matematicke metode za izracu-
navanje vrednosti odredenog predmeta ili preduzeca.
Vazno je naglasiti da su ove racunice, u najboljem slucaju, samo procene. Ce-
sto se procene i najboljih strucnjaka povodom istog predmet razlikuju. Prili-
kom utvrdivanja pretpostavki koje ce ciniti osnov za obavljanje procene uvek
je vazno koristiti zdrav razum. Sve procene su uglavnom pokusaji da se odredi
najpribliznija vrednost, pod datim okolnostima. Cak ce se i ove vrednosti me-
njati tokom vremena.
eelclja sca je aajaacajalja
Vazno je shvatiti na koji nacin potencifalni kupci sagledavaju imovinu. Nas
subjektivni utisak nije od znacaja.
sve|z|acaaatev|eaaest|sasame;|eceae. zaktJucak i -
Io
Mozemo smatrati da zgrada Iabrike, cija je izgradnja pre deset godina kostala
10 miliona evra, danas vredi 9 miliona evra. Vrednost zgrade u Iinansijskim
knjigama moze da bude 8,5 miliona evra. To medutim, ne znaci da bilo koji od
ovih iznosa predstavlja njenu pravu vrednost. Ukoliko potencijalni kupac moze
da sagradi Iabriku u drugoj zemlji za samo 6 miliona evra, on najverovatnije
nece hteti da kupi polovnu zgradu za 9 miliona. Uvek se moraju imati u vidu
realne alternative koje kupcu stoje na raspolaganju. Kupci imaju mogucnost
izbora i oni ce odabrati ono sto je za njih ekonomski racionalnije.
rer rlaa reaae. jealaa eaaaa receaa
Svaki proizvod, usluga, predmet
ili preduzece imaju svoju trzisnu
vrednost. Jedan od nacina da se
odredi trzisna vrednost imovine
je da se ona stavi na trziste radi
prodaje. Cena oko koje se saglase
kupac i prodavac imovine je njena
Ier i realna trzisna cena.
Ako izuzmemo stvarnu prodaju, mozemo samo pretpostaviti pribliznu vrednost
odredene imovine. Za imovinu koja se koristi u komercijalne svrhe, a koja je
pri tome na trzistu adekvatno izlozena prodaji tako da sve zainteresovane strane
imaju mogucnost da daju svoju ponudu, Ier trzisna vrednost imovine bi obicno
bila trenutna najvisa neto cena, koja obuhvata priliv novca u buducnosti, koji bi
svaki potencijalni kupac ocekivao da se od te imovine ostvari. Kao sto je opi-
sano u daljem tekstu, svaki potencijalni kupac moze imati razlicita ocekivanja
buduceg priliva gotovine, kao i razlicite diskontne stope.
Meeaeielje
Postoji suvise metoda za procenu vrednosti da bi smo se ovde bavili svima nji-
ma. Medutim, najveci broj spada u jednu od sledecih kategorija:
Razliciti metodi procene vrednosti imovine:
Poredenje sa slicnim dobrima / uslugama / imovinom;
Trenutna vrednost / metoda diskontovanih novcanih tokova;
stav|t|sea;ez|c|ja;eteac|ja|ae|a;ca. zaktJucak -
najceca aetlalclja ter rlae
reaael je.
,Cena :a kofu bi kupac i proaavac
bili volfni aa i:vrse kupoproaafu na
aatom mestu i u aatom trenutku.`
Jea|aas|a|aav|eaaestjete|t|z|saav|eaaest. zaktJucak -
Ii
Direktna procena od strane specijaliste / strucnjaka
Organizovana trzista kapitala gde se objavljuju cene akcija / dobara /
robe;
Procene u specijalizovanim publikacijama ili pregledima trzista;
Cena;
Cena umanjena za stopu amortizacije;
Cena uvecana ili umanjena za stopu inIlacije;
Knjigovodstvena vrednost;
Troskovi zamene.
Ovi metodi razlicitog su znacaja i stepena upotrebljivosti. Na primer, knjigo-
vodstvena vrednost je retko koriscena od strane kupca jer je zasnovana na racu-
novodstvenim pravilima koja gotovo nikad ne oslikavaju realnost trzista. Bolje
je izabrati metod koji bi bio najverovatnije koriscen od strane potencijalnog
kupca, u vreme i uslovima prodaje.
kijcae reease a recea reaael
Veliki broj Iaktora utice na procenu vrednosti imovine. Mnogi od njih nisu u
vezi sa samim karakteristikama imovine, vec se ticu spoljnih cinilaca koji uticu
i na imovinu i na prodavca. Sve metode procene zavise od odredenih pretpo-
stavki, od kojih veliki broj nije u direktnoj vezi sa imovinom koja se prodaje:
Relevantno trziste;
Svrha (namena) imovine u pitanju;
Postojanje potencijalnih kupaca;
Dostupnost sredstava;
Mesto prodaje;
Vreme prodaje;
Visina kamatnih stopa.
oraclja raa - araclja reaae
Procena vrednosti iste imovine se moze razlikovati u zavisnosti od svrhe za
koju se ona koristi. Na primer, polovan automobil koji je ispravan moze biti
procenjen na 3.000 evra, kada se uporedi sa automobilom slicne klase, kilome-
traze i stanja. Ukoliko bude prodat u delovima, za njega se mozda moze dobiti
i 5.000 evra. Ukoliko se proda kao staro gvozde, za njega ce se verovatno dobiti
200 evra. Takode, isti automobil ce verovatno vredeti vise u Londonu nego u
Meksiko Sitiju. Konacno, sto duze prodavac bude cekao, to ce automobil biti
stariji i njegova vrednost ce biti sve manja.
recccutvecoucsf|recouzcct
Iz
Mee l reme
Mesto na kome se imovina nudi na prodaju moze bitno uticati na konacnu cenu.
Vreme je isto tako od kljucnog znacaja. Vrednost imovine je relevantna samo
u odredenom vremenskom trenutku. Imovina koja se proda za 18 meseci moze
imati znatno manju vrednost nego danas. Potraznja za tim predmetom moze se
promeniti. Taj predmet ce biti 18 meseci stariji, a tehnologija koju koristi moze
biti zastarela. Preduzece koje se prodaje u periodu kada je ekonomija jaka ce
imati vece sanse za postizanje veceg iznosa nego preduzece koje se prodaje za
vreme recesije.
vreaae reaeca seje tascleale aare ilslaacleaej reaael
Vrednost preduzeca zavisice od toga da li ono posluje pa se prodaje kao celina
koja Iunkcionise, ili ne posluje pa se prodaje deo po deo, kao sto je prikazano
na primeru automobila.
Ukoliko preduzece Iunkcionise u potpunosti, njegova vrednost ce se procenji-
vati na osnovu sposobnosti da ostvaruje prihode. Ukoliko preduzece redovno
proizvodi gubitke, ono moze imati negativnu vrednost. Ukoliko preduzece ne
Iunkcionise i nad njim je otvoren postupak bankrotstva, vrednost preduzeca se
procenjuje na osnovu vrednosti njegovih pojedinih delova. U ovom slucaju
preduzece se deli i imovina se prodaje pojedinacno. Ukoliko je masina pokva-
rena, stara i ne moze biti popravljena njena odgovarajuca vrednost ce najvero-
vatnije biti iznos koje ce se postici prodajom masine kao tzv. ,staro gvozde.
Medutim, nepokretnosti u imovini preduzeca mogu vredeti vise nego samo
preduzece koje ne posluje.
U stecajnim predmetima obicno postoji jedna od sledecih situacija:
vra reamea Meeaeielja
ereaece eije ct|caa;|eceaav|eaaest|;|eaazeca|aesteje.saaasaja
v|eaaest;|eaazeca/a|s|eatevaa|aevcaa|te|ev|;|eaazeca
|aece||ae.
ereaece ae eije
(taa||etstve,
rejea|aacaa;|eceaav|eaaest||mev|ae(v|eaaevaajesva|e
;ejea|aacaestva||||||a;estva|||aa|t|eaatae;|eaaje,.
ues reeraal acae reeasl aa sejlma e aala receaa
Procene su tacne samo onoliko koliko su tacne pretpostavke na kojima se zasni-
vaju. Vrlo je vazno detaljno proveriti sve pretpostavke posto se cesto dogada
da pazljivo pripremljene procene nisu tacne jer se zasnivaju na pogresnim po-
cetnim pretpostavkama. Bez obzira na to koliko je sama racunica kompleksna
I:
ili tehnicki precizna, procena nece biti tacna ukoliko se zasniva na pogresnim
polaznim osnovama.
ProIesionalno izvrsene procene su cesto odstampane u brosurama koje vrlo do-
bro izgledaju, lepo su ukoricene, pune graIikona i mogu da daju lazan utisak
pouzdanosti. Stecajni upravnici moraju biti svesni ovih mogucnosti i ne treba
previse da veruju impresivnim omotima i pakovanjima ovih brosura
saaaaja reaae alseaeaal aecaal esel
Metod sadasnje vrednosti / diskontovani novcani tokovi, je jedan od najcesce
koriscenih metoda za procenu vrednosti imovine koja donosi prihode. Gotovo
sva imovina preduzeca koja donosi prihode moze biti procenjena na ovaj nacin.
Kupac je spreman da plati cenu u zavisnosti od ocekivanog prihoda od te imovine
u buducnosti. Ovom metodom izracunava se sadasnja vrednost prihoda koji ce biti
stecen u buducnosti. On predstavlja najveci iznos koji bi kupac bio spreman da
plati za buduce prihode, imajuci u vidu promenu vrednosti novca tokom vremena.
Kupci ce, prilikom procene za koju ce se od vise investicija opredeliti, cesto ko-
ristiti ovaj metod kako bi izracunali kapitalizovanu (uvecanu) vrednost prihoda
i tako izvrsili poredenje medu investicijama. Metod diskontovanih novcanih
Zahtevana je proIesionalna procena za deo zeleznicke pruge koji jedno
zeleznicko preduzece treba da kupi od drugog. Prihodi od jednog dela
pruge zavise od zeleznickog saobracaja na njemu. Napravljeno je neko-
liko vrlo lepo pripremljenih procena na osnovu postojeceg zeleznickog
saobracaja i podataka o saobracaju iz prethodnih godina na osnovu
pretpostavke da ce se saobracaj u buducnosti zadrzati na slicnom nivou.
Medutim, cim je pruga prodata, prethodni vlasnik je sav svoj saobracaj
preusmerio na drugu rutu. Posto su vozovi prethodnog vlasnika cinili
najveci deo saobracaja na ovoj ruti, ocekivani prihodi se nisu ostvarili.
Preduzece kupac je ubrzo podnelo predlog za pokretanje stecajnog
postupka i sudski postupak je otpoceo.
eeiMce. eereae receae reaael
uve||azamet||;|eve||t|||jacae;|et;estav|e. zaktJucak 4 -
I+
tokova/sadasnje vrednosti omogucava lako medusobno uporedivanje prihoda
od razlicitih investicija.
Investitori imaju izbor gde i u sta da investiraju. Investitori traze najvecu stopu
prihoda u odnosu na rizik, bez obzira na to u sta se investira, kao na primer:
Fabrika za proizvodnju guma u Kini;
Lanac restorana u Amsterdamu;
Obveznice kojima se trguje na njujorskoj berzi; ili
TeleIonska kompanija u Beogradu.
Investitori uporeduju investicije na osnovu odnosa izmedu prihoda koji donose
i rizika koji ih prate, bez obzira na to gde na svetu se one nalaze. Analiza sada-
snje vrednosti/diskontovanih novcanih tokova olaksava investitorima procenu
razlicitih investicionih mogucnosti.
Metode sadasnje vrednosti su:
Objektivne;
Cesto koriscene i prihvacene;
Zasnovane na univerzalnim principima;
Relativno jednostavne za izracunavanje;
Primenjive na svaki izvor prihoda.
Metode sadasnje vrednosti mogu se primeniti na:
Obveznice i druge hartije od vrednosti;
Dospela potrazivanja;
Deo preduzeca ili zavisno preduzece;
Preduzece kao celinu;
Svu imovinu koja donosi prihode.
Metod sadasnje vrednosti / diskontovanih novcanih tokova se moze primeniti
na sve vrste imovine koja donosi prihode. Na ovaj nacin, mogu se uporedivati
i procenjivati investicije razlicitog tipa. Moze se uporediti koliko bi investitor
bio spreman da plati za obveznicu sa Iiksnom godisnjom kamatnom stopom i
koliko bi platio za preduzece koje donosi odreden nivo prihoda. Investitori po-
rede investicije prema ocekivanim prihodima koje ce od njih ostvariti u odnosu
na rizik.
saaaaja reaae alseaeaal aecaal esel
Uzmimo priliv od 1.000 evra godisnje, za period od 6 godina, sa kamatnom
stopom od 10:
Is
t1.000 t1.000 t1.000 t1.000 t1.000 t1.000 t6.000
Pitanfe. Da li fe vreanost 6.000 evra?
Oagovor. Ne. Mora biti manfa oa 6.000 evra.
Vrednost je 4.354 evra (uz kamatnu stopu od 10). Zasto je vrednost manja?
Zbog vise spoljnih Iaktora, kao sto su:
inIlacija
rizik;
promena vrednosti novca tokom vremena.
Evro (dolar, dinar, ili bilo koja druga valuta) danas, vredi vise od ocekivane
vrednosti u buducnosti. InIlacija i promene kursa mogu da umanje kupovnu
moc evra u buducnosti. Ali, tu je i rizik za slucaj neispunjenja obaveze u
buducnosti. Takode i ,promena vreanosti novca tokom vremena`, jer se od
investiranog novca zaraduje kamata, a od neinvestiranog ne. Postoji trosak
neinvestiranog novca, jer fe novac mogao aa buae upotreblfen na proauktivan
nacin. Ovaj trosak iznosi onoliko koliki je iznos kamate koja je mogla da bude
zaradena da je novac investiran.
Drugim recima, evro danas vredi vise nego evro koji treba da bude isplacen
za godinu dana, zato sto taj evro danas moze biti investiran i vredeti vise u
buducnosti.
Priliv prihoda, odnosno redovan prihod novca tokom odredenog vremena, mo-
ze biti ,diskontovan odnosno umanjen zbog proteka vremena i kamatne stope,
kako bi se uzeli u obzir ovi Iaktori. Diskontovana suma odrazava uticaj ovih
Iaktora.
Kao sto je gore navedeno, evro danas vredi vise nego evro koji ce biti isplacen
za godinu dana. Prema tome, iznos manfi oa feanog evra bi mogao da bude ulo-
zen danas kako bi doneo jedan ceo evro za godinu dana, po odredenoj kamatnoj
stopi. Ovo se zove ,diskontovanje i razmatra se u daljem tekstu.
Dakle, da bi se dobio jedan evro na kraju godine, mora se staviti i:nos manfi oa
feanog evra u banku. Po kamatnoj stopi od 10, ovaj iznos bi bio 0,909 evra.
Ukoliko ulozimo 0,909 evra u banku po kamatnoj stopi od 10, za godinu dana
cemo dobiti tacno 1 evro. Prema tome, 1.000 evra za godinu dana danas vredi
909 evra, i tako dalje. Ukupan priliv prihoda moze biti diskontovan i putem
njega se moze odrediti sadasnja vrednost.
Pitanje: Dakle, koliko danas vredi sestogodisnji prihod od 1.000 evra godisnje?
Odgovor: 4.354 evra (uz kamatnu stopu od 10).
Ic
Evo zasto:
cealaa iae olsea usae
i ci.ooo o.o co
z ci.ooo o.szc cszc
: ci.ooo o.Isi cIsi
+ ci.ooo o.cs: ccs:
s ci.ooo o.czi cczi
c ci.ooo o.sc+ csc+
usaa aaaaja reaae c4.s4
erlmeaa aa recea reaael reaeca
Regularni prihodi preduzeca mogu
biti diskontovani kako bi se uporedili
sa drugom imovinom koja donosi pri-
hode. Medutim, ova analiza je samo
pocetak. Drugi Iaktori, kao sto je
potencijal preduzeca za rast, moraju
takode biti uzeti u obzir.
Ukoliko racunamo sadasnju vrednost pri-
menjujuci visu diskontnu stopu, sadasnja
vrednost ce biti niza. Na primer, ukoliko
na dati primer primenimo diskontnu
stopu od 25, sadasnja vrednost bi bila
samo 640.000 evra. To znaci da bi kupac
platio 640.000 evra za imovinu koja je
donosila iste prihode tokom prethodnih
5 godina uz diskontnu stopu od 25.
U primeru smo koristili prosecan priliv
prihoda preduzeca u poslednjih pet go-
dina. Ovo bi bilo u redu kad bi poslova-
nje preduzeca bilo stabilno, uhodano i
kada bi se moglo ocekivati da ce se odr-
zati slican priliv prihoda u buducnosti.
(Ukoliko se ne zeli dobiti prosek, moze
se obracunati diskont i na godisnjem
nivou, obracunavanjem diskontne stope
na godisnji prihod, kao sto je uradeno
na primeru sestogodisnjeg proseka.)
Pretpostavimo da je preduzece
imalo sledeci priliv prihoda:
1994: t125.000
1995: t200.000
1996: t150.000
1997: t175.000
1998: t180.000
Hronoloski gledano, preduzece
je u proseku imalo prihod od
166.000 evra godisnje. Ukoliko
pretpostavimo da ce preduzece
nastaviti da ostvaruje slicne pri-
hode, njegov trenutna vrednost
bi bila 1.328.640 evra (ukoliko
pretpostavimo diskontnu stopu
od 12 na 50 godina).
eeiMce
r|taaje.oa||seevameteaameze
|e||st|t|za;|eceaav|eaaest|;|eaazeca:
caeve|.oa.r|esecaa;||||v;||
aeaa;|eaazecamezeaaevajaac|a
t|t|a|s|eatevaa|a|et|se|z|acaaa|a
ajeevasaaasajav|eaaest
II
naeaeaa racalca je ame eceas
Pretpostavke treba da pokriju sve moguce alternative, u skladu sa okolnostima
konkretnog slucaja. Na primer, prihodi preduzeca mogu biti nestabilni; mogu
imati uzlazni ili silazni trend. Investitori mozda nece zeleti da uloze u preduze-
ce koje ima stopu povracaja od samo 12, ali mozda bi hteli da uloze ukoliko
bi ova stopa bila visa. Stoga, iznos koji su oni u startu spremni da plate za ovu
investiciju bi bio nizi. Investitor ce obicno ocekivati visi iznos od onog koji
moze da ostvari polaganjem sredstava na racun u banci ili ulaganjem u drzavne
obveznice, od kojih moze racunati na siguran prihod. Takode, investitor moze
biti spreman da plati premiju za potencijalni buauci rast prihoda, kao sto je slu-
caj sa mnogim novoosnovanim preduzecima u oblasti visoke tehnologije koja u
pocetnim godinama svog poslovanja imaju male prihode ili ih uopste nemaju,
ali koji kroz vreme rastu.
oeraca alseaa ee remease eraalceaja
Sadasnja vrednost moze biti dis-
kontovana u nedogled, odnosno
tako sto se prihod obracunava
sa diskontom koji se ocekuje za
svaku sledecu godinu, bez vre-
menskog ogranicenja (Iormula
desno). U nasem prethodnom
primeru, trenutna vrednost bi
sa popustom bez vremenskog
ogranicenja iznosila 1.383.333
evra.
oaae ceaa asclja rlaeal (ce,
Ukoliko je lako odrediti trzisnu vrednost preduzeca, kao sto je u slucaju cena
akcija koje se slobodno prodaju na berzi, trzisna cena se cesto poredi sa priho-
dom preduzeca, kroz odnos cene i prihoda. Trzisna cena akcija podeljena sa
zaradom ostvarenom po jednoj akciji se naziva ,odnos C/P. To je kolicnik
cene akcija preduzeca i prihoda koji ona donosi. Prema tome, odnos C/P od 10
prema 1 znaci da je cena akcije preduzeca deset puta veca od godisnjih prihoda
ostvarenih po akciji.
Ovaj odnos je brz nacin da se uporedi isplativost investicije u odnosu na cenu.
Preduzece cije se akcije prodaju na berzi po ceni od po 20 dolara i godisnjim
prihodima od 2 dolara po akciji (C/P odnos 10:1) ce biti ,jeItinije od preduze-
f|eaataav|eaaesttezv|emeas|e
e|aa|ceaja
Trenutna vrednost

A iznos; k kamatna stopa; n broj godina

Gore naveaen i:nos fe i:racunat na osnovu
pretpostavlfene aiskontne stope oa 10.
A

(1 k)
n
Is
ca cije akcije se prodaju po 8 dolara i godisnjim prihodima od 0,50 dolara po
akciji (C/P odnos 16:1). Drugo preduzece se prodaje za cenu koja je 16 puta
veca od njegovih prihoda, a prvo za cenu koja je samo 10 puta veca. Koristeci
isti rezon, zgrada koja se nudi na prodaju po ceni od 400.000 evra, koja donosi
neto prihode od 4.000 evra mesecno (znaci 48.000 evra godisnje), ima C/P
odnos od 8,3:1, i za nju se neIormalno moze reci da se ,prodaje za osmostruki
iznos svojih prihoda.
iaeiesaiaa ejlaa l eeeieae arl
Verovatno je najteze proceniti vrednost intelektualne svojine. Zbog njenog je-
dinstvenog karaktera, vrlo je tesko ustanoviti polaznu osnovu cene. Tesko je
proceniti vrednost patenata, autorskih prava, zastitnog znaka, zigova, trgovin-
skih oznaka, logotipa preduzeca, lista musterija i poslovnih obicaja. Vrednost
ovih vrsta intelektualne svojine se cesto pokazuje kao netacna, ako se ponovo
izracunava.
U slucaju ekskluzivne licence, autorskog prava ili patenta, gde je inIormacija
o prihodu preduzeca prikupljena na osnovu licence, autorskog prava ili paten-
ta poznata, procena se moze izvrsiti pomocu koriscenja poznatih vrednosnih
tehnika. Na primer, ako se patent za odredenu vrstu leka istice u buducnosti,
a podaci o prihodima od tog leka u proslosti su dostupni, cena tog patenta se
moze izracunati na osnovu pretpostavljenih prihoda.
Ista vrsta analize moze biti primenjena prilikom odredivanja vrednosti zakupa,
koji jos traje. Na primer, duznik moze imati zakup na 30 godina na poslovnim
prostorijama, u momentu kada je jos 20 godina preostalo do isteka ugovora o
zakupu tih prostorija, a nad njime je otvoren stecajni postupak. Ako je zakup
ispod trzisne cene (sto bi znacilo da je ugovorena cena zakupa manja od trenut-
ne cene zakupa u nekom drugom objektu na slicnoj lokaciji), tada i sam zakup
moze imati vrednost. Razlika izmedu ugovorene cene zakupa i cene koju bi
trebalo platiti za istu lokaciju, uz popust za duzinu trajanja zakupa (20 godina),
bice sadasnja vrednost. Ta sadasnja vrednost moze onda biti uzeta kao polazna
osnova za pregovore o prenosu prava zakupa na kupca.
oaiaaaje eclma ecaja - elcl reaiae reaael
Odlaganje u postupcima stecaja, posebno odlaganje konverzije imovine u no-
vac, obicno smanjuje celokupan povracaj. Kao sto je prikazano u primerima,
koristeci analizu sadasnje vrednosti, postoji jedan trosak, koji se maniIestuje
na taj nacin sto se gotovinska sredstva ne koriste pravovremeno i na taj nacin
se gubi zarada na kamatama. Cekanje na bolju cenu, koja se mozda ostvari, a
mozda i ne, cesto nije opravdano, jer vrednost koja se dobije moze biti manja
I
od one koja je mogla biti dobijena
da nije bilo cekanja. Kada se trosko-
vi usled dodatnog odlaganja uzmu u
obzir (tekuci troskovi, kamatni trosko-
vi, skladistenje, odrzavanje, zastitne
mere i osiguranje) cena odlaganja je
cak i veca. Tekuci troskovi su skupi i
brzo se povecavaju. Ovi troskovi mo-
gu smanjiti ili cak eliminisati prihode
koji su cekanjem postignuti.
Praksa takode pokazuje da cekanje
ne rezultira uvek visom prodajnom
cenom. Sredstva postaju stara i gube
na vrednosti ili postaju prevazidena
posto se novi proizvodi pojavljuju na trzistu. Kupci mozda nece biti vise zain-
teresovani za kupovinu starog proizvoda. ili mozda nece vise imati mogucnost
da plate. Platezna moc potencijalnih kupaca moze da se smanji, sto ce ih uciniti
nesposobnim da plate uvecanu cenu.
Dok je odlaganje prodaje imovine skupo, jos je skuplje u slucajevima steca-
ja, kada se isplacuju i proIesionalne naknade za vreme odlaganja. Potencijalni
kupci imovine postaju nezadovoljni odlaganjem i cesto odustaju. Ovo u sirem
smislu moze dovesti do toga, da se trziste za trgovinu imovinom iz stecaja
smanji ili nestane. Sansa da se imovina upotrebi u korisne svrhe, moze biti pro-
pustena. Nije redak slucaj da se imovina kupljena u toku stecajnog postupka,
potencijalno iskoristi od strane kupca za pocetak novog posla, koji mozda bez
ovog nacina kupovine ne bi zapoceo.
Sto se tice poverilaca, koji bi verovatno primili manje novca od vrednosti njiho-
vih potrazivanja (sto je slucaj u vecini stecajeva), oni bi odlaganjem mogli da
izgube mogucnost da i tako umanjene iznose sredstava uloze ili na drugi nacin
uposle svoj kapital. Odlaganje ce prouzrokovati da poverilac izgubi cak i vise
novca prateci i kontrolisuci postupak stecaja.
Odlaganje moze, ionako preopterecen sudski sistem, dodatno opteretiti sa no-
vim zapocetim a nezavrsenim predmetima. Javnost gubi poverenje u moguc-
nost sistema da resava stecajne predmete na eIikasan i Ier nacin.
GraIikon 1 prikazuje posledice kasnjenja na smanjenje vrednosti imovine:
oaiaaaje lma aealae etese aa
e cealse es jer e.
- s|eastvaae|e||ste;|eaa|t|vae
- s|eastvaatev|eaaest
te|emv|emeaa
- s|eastva|z|s|ajaaeaatae
t|es|evezacavaaje
- meajav|eaaest|aevcate|em
v|emeaa/|m;||c|ta|t|es|ev|
;|e;astea|a|avest|c|ja
- meajajaas|ev|aat|z|sta
- ;ejav|jajaaeveteaae|e|je/
zasta|evajasta|e
- ;|e;astajaeveataa|ae;|||||e
so
Pod pretpostavkom da se vrednost imovine smanjuje, ona se umanjuje prote-
kom vremena, dok tekuci troskovi u vezi sa imovinom, narocito kamata na
potrazivanja obezbedenih poverilaca, nastavljaju da rastu. U odredenom trenut-
ku, troskovi ce prevazici dodatnu vrednost ostvarenu cekanjem da se postigne
bolja prodajna cena.
U nafvecem brofu slucafeva, ukoliko se proaafa imovine cak i ispoa optimalne
vreanosti obavi br:o, to ce aoneti bolfi ukupan re:ultat :a sve :ainteresovane
strane nego kaaa bi se cekalo aa se aobife bolfa proaafna cena.
ca|aaajeet|caea|jev|eaaece|aaja. zaktJucak s -
oaiaaaje lce aa e alaereeaae raae
- oals.|mev|aajeza|et|jeaaa;esta;|a|at|v|eaaest.ste
ceaevest|aeteaaaceestat|maajes|eastavaza|as;eae|a
;eve||ec|ma.
- eeeacljaial scl.catest|;|jeaje|eaastajaea|a;ev|ae.
t|z|staza;|eaajaea|eaeae|eteaestaja.|mev|aaseae|e||st|
aa;|eaa|t|vaaaac|a.
- eeerlecl.oe|az|ae.at|t|av|eaaest|as|ea;|ete|av|emeaa
|mev|ae|ejaje|eaa|ema|ev|eaaest|.f|es|sev|se|esa|saza
;|aceaje;esta;|a.
- sael.r|ee;te|ecea|ae|esea|m;|eamet|ma.
- Jaae.cat|;eve|eajeataa|c|ea|saajes|stema.
vreaae lmelae l escl resel
v|eaaest|mev|aesev|emeaemsmaajaje
v|eme
v
|
e
a
a
e
s
t
|
v
o
cearikon i
v-v|eaaest|mev|ae.o-aa/;et|az|vaaje;eve||eca
s:
okoncanJc zaeocc1iu eostova i nas1avtJanJc
eostovanJa s1ccaJnoc ouznika
oes1a ei1anJa
Kod stecaja preduzeca koje se bavi proizvodnjom stecajni upravnik ce najvero-
vatnije naici na nedovrsene poslove sklapanja proizvoda ili tome slicne poslo-
ve. Stecajni upravnik treba tada da odluci da li ce zavrsiti ove poslove ili ce
ih prekinuti i osloboditi se nedovrsenih proizvoda prodajom ili na drugi nacin.
Ova odluka je znacajnija nego sto na prvi pogled izgleda i u vezi je sa jos nekim
odlukama koje treba doneti. Takve odluke su: koji deo duznikovog poslovanja
ce se nastaviti i do kada, koliko ce radne snage duznika ostati zaposleno, a za-
tim, i kolika je verovatnoca da ce kupci platiti za dovrsene proizvode. Na temu
da li uopste po pokretanju stecajnog postupka treba nastaviti sa poslovanjem
stecajnog duznika, nezavisno od zavrsavanja zapocetih a nedovrsenih poslova,
govori se u tekstu koji sledi, s obzirom da postoje neki rizici i problemi koji su
zajednicki za ova dva pitanja.
eraal eae
Prema Zakonu o stecajnom postupku stecajni upravnik imenovanjem stice sva
prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika stecajnog duznika, clan 16.
Prema tome, stecajni upravnik ima puno ovlascenje da donosi odluke kako u
vezi sa zavrsavanjem zapocetih a nedovrsenih poslova tako i sa nastavljanjem
poslovanja duznika. To je deo obaveze stecajnog upravnika da stiti imovinu
koja ulazi u stecajnu masu. Stecajni upravnik je duzan ,da preduzme sve neo-
phodne mere za zastitu imovine stecajnog duznika., clan 17. stav 1. tacka
1. Naime, zakonom je narocito propisano da je stecajni upravnik duzan da ,se
kao dobar privrednik stara o zavrsetku zapocetih a nezavrsenih poslova stecaj-
nog duznika, u cilju zastite poverilaca, kao i poslova koji su potrebni da bi se
sprecilo nastupanje stete nad sredstvima stecajnog duznika..., clan 17. stav 1.
tacka 8. Nasuprot tome, stecajni upravnik nife obavezan da zavrsi zapocete a
nedovrsene poslove stecajnog duznika ukoliko to nije potrebno da bi se zastitili
poverioci ili da bi se sprecilo da bude nacinjena steta imovini stecajnog duzni-
ka, clan 17. stav 1. tacka 8. Stecajni duznik cak ima obavezu da prestane sa
obavljanjem poslova kada je njihov rezultat cist gubitak imovine. Nastavljanje
poslovanja uz gubitke moze ostetiti poverioce i izloziti stecajnog upravnika
licnoj odgovornosti.
Upravljanje poslovanjem stecajnog duznika nije posao kojim ce se stecajni
upravnik baviti zauvek. Poverioci mogu glasati za prodaju imovine stecajnog
s+
duznika na prvom poverilackom rocistu (40 dana po pokretanju stecajnog po-
stupka) ili odbiti predlozene planove reorganizacije (otprilike 100 dana po po-
kretanju stecajnog postupka).
eeieaa eaisa
Odluka o tome da li zavrsiti zapocete a nedovrsene poslove ili uopste nasta-
viti sa poslovanjem stecajnog duznika je u sustini poslovna odluka. Ona bi
trebalo da bude zasnovana na pazljivoj proceni koja mogucnost ce vise uvecati
imovinu stecajnog duznika. U sustini, ovo :naci aa aoaatna vreanost kofa se
ocekufe oa proaafe gotovog proi:voaa treba aa buae veca oa aoaatnih troskova
:avrsavanfa poslova. Ukoliko iznos troskova nije bar isti kao iznos povecanja
vrednosti imovine postignutog prodajom, ishod ce biti smanjenje imovine ste-
cajnog duznika raspolozive za raspodelu stecajnim poveriocima. Odluka da li
zavrsiti zapocete poslove je oaluka i:meau troskova i koristi, pri cemu treba
uzeti u obzir sve moguce troskove i rizike.
eraal aaaara. oeear rlreaals
U clanu 17. stav 1. tacka 8. govori se o nivou paznje koji stecajni upravnik treba
da ima prilikom obavljanja poslova duznika ili zavrsavanja zapocetih poslova,
koji je opisan ,kao dobar privrednik. Izraz ,dobar privrednik je pravni stan-
dard i nije deIinisan Zakonom o stecaj nom postupku.
Stecajni upravnik ce biti obavezan da se ponasa onako kako bi se zamisljeni
,dobar privrednik ponasao u istim ili slicnim okolnostima. On mora da vodi
posao na isti nacin na koji bi ga vodio dobar privrednik. Ovo je objektivan
standard. Njime se ne odreduje subjektivna namera stecajnog upravnika niti da
li su sve odluke stecajnog upravnika ispravne ili nisu, vec da li bi njih doneo
dobar privrednik. To je standard prema kome se procenjuje da li je pod datim
okolnostima stecajni upravnik postupio nepazljivo ili na neodgovarajuci nacin.
Imajuci u vidu da taj standard nije zakonom deIinisan, podlozan je tumacenju u
svakom konkretnom slucaju. Naime, svaki pojedini slucaj ima svoje osobenosti
i kako bi to ,dobar privrednik trebalo da postupi takode se razlikuje od slucaja
do slucaja. Ne postoji Iormula koja bi objedinila sve situacije, tako da sud ovaj
standard mora da utvrduje u svakom pojedinacnom slucaju.
U nedostatku precizne deIinicije standarda po kome bi trebalo da se ponasa,
stecajni upravnik bi trebalo da bude upucen u uobicajenu poslovnu praksu po-
nasanja i prosudivanja u svim mogucim situacijama. Iza svake odluke treba da
sledi obrazlozenje koje ce biti od koristi u slucaju eventualnog spora.
ss
naaijaaje eieaaja
Osim sto moze da nastavi sa poslovanjem u cilju zavrsavanja zapocetih a nedo-
vrsenih poslova, stecajni upravnik moze odluciti da duznik nastavi da posluje
jos neko krace vreme kako bi se njegova imovina prodala kao preduzece koje
Iunkcionise, cak iako je u pitanju bankrotstvo. Kao sto se vidi u odeljku ,Pro-
cena vrednosti preduzeca, u nekim situacijama preduzece koje Iunkcionise
moze da vredi vise ako se proda kao celina nego ako se zasebno prodaju delovi
imovine tog preduzeca. Nemaju sva preduzeca vrednost preduzeca koje Iunk-
cionise. Nastupanje stecaja je vrlo znacajan pokazatelj da nedostaju bar neki
elementi koji daju preduzecu tu vrednost. Nisu ni sva preduzeca adekvatna za
nastavljanje poslovanja. Iako nema jasnog kriterijuma za brzu procenu, proiz-
vodna preduzeca najcesce mogu da budu podobna za nastavljanje poslovanja,
dok su usluzne delatnosti, kao na primer restorani, manje pogodne.
Cak i kada ne postoji namera da se duznicko preduzece proda kao preduzece
koje Iunkcionise, nastavak poslovanja neko kratko vreme moze da obezbedi po-
vecanje vrednosti imovine stecajnog duznika. Na primer, ukoliko je u pitanju
prodavnica, preduzece moze da odrzi ,rasproaafu :bog :atvaranfa` sa znatno
snizenim cenama kako bi se rasprodala preostala roba. Na ovaj nacin, stecajni
upravnik moze da proda duznikovu robu u maloprodaji, koristeci uobicajeno
mesto poslovanja stecajnog duznika, umesto da robu otpremi na drugo mesto i
odrzi javnu prodaju ili da trazi kupca na veliko.
Ovo dodatno vreme poslovanja preduzeca moze posluziti stecajnom upravni-
ku da bolje osmisli, organizuje i kontrolise zatvaranje preduzeca sto ce dove-
sti do vecih ukupnih prihoda, nego sto bi to bio slucaj kod momentalnog ob-
ustavljanja poslovanja po preuzimanju duznosti stecajnog duznika. Dodatno
vreme za poslovanje takode moze povecati verovatnocu namirenja odredenog
iznosa dugovanja od duznika stecajnog duznika. Kada postoji ovakva moguc-
nost, pre no sto stecajni upravnik donese odluku da nastavi poslovanje, cak
i u kratkom vremenskom periodu, treba da proceni sve moguce troskove i
eventualne rizike.
Kao i kod odluke o zavrsavanju zapocetih a nezavrsenih poslova, odluka o
nastavljanju poslovanja je oaluka i:meau koristi i troskova pri kojoj se moraju
uzeti u obzir svi potencijalni troskovi i rizici. Ukoliko troskovi koji nastanu pri-
likom nastavljanja poslovanja ne budu barem pokriveni odgovarajucim rastom
vrednosti stecajne mase, ukupan rezultat ce biti smanjenje vrednosti stecajne
mase koja ce biti na raspolaganju za raspodelu stecajnim poveriocima. Nasta-
vljanje poslovanja uz gubitke moze se smatrati prouzrokovanjem stete poverio-
cima i moze izloziti stecajnog upravnika tuzbenim zahtevima na osnovu licne
odgovornosti, na osnovu clana 19. stav 1.
ckcuctuJcztrcccf|urcs|cvt|utsftv|JtuJcrcs|cvtuJtsfcctJuccouzu|kt
sc
Pri donosenju takve odluke, preporucljivo je da se stecajni upravnik konsultuje
sa odborom poverilaca (ili grupom poverilaca sa najvecim delom potrazivanja,
ukoliko odbor ne postoji) kako bi oni razumeli razloge zbog kojih stecajni
upravnik donosi takvu odluku. Time bi se u velikoj meri sprecili eventualne
kasnije primedbe poverilaca na rad upravnika.
zaecel a aeareal eiel
Odluka da se dovrse zapoceti a nezavrseni poslovi mora biti doneta posebno za
svaki posao. U svakom slucaju, trebalo bi izvrsiti objektivnu analizu kako bi
se utvrdilo da li bi ispunjenje ugovora ocuvalo ili povecalo iznos koji ce biti na
raspolaganju za raspodelu stecajnim poveriocima u odnosu na prodaju imovine
u njenom trenutnom stanju.
Ne treba zaboraviti da prema Zakonu o stecajnom postupku dvostrano teret-
ni ugovori mogu biti ispunjeni ili se njihovo ispunjenje moze odbiti, clan 74.
Neispunjeni ugovori mogu dovesti do potrazivanja naknade stete, koja ce u
stecajnom postupku biti isplacena kao obicna neobezbedena potrazivanja, ali
obicno samo u svom malom delu. Stecajni upravnik bi trebalo da ima ovo u
vidu prilikom pravljenja analize predmeta.
Kao opste pravilo, pretvaranje postofecih sirovina i zapocetih a nezavrsenih
poslova u gotove proizvode ce povecati prodajnu vrednost imovine koja ulazi
u stecajnu masu, posto bi imovina ove kategorije inace imala veoma malu pro-
dajnu vrednost prilikom njene prodaje u ,kakvom-takvom stanju. Osnovno
pitanje je da li ce zavrsavanje zapocetih poslova povecati neto vreanost gotovih
proizvoda, kada se uzmu u obzir svi prateci troskovi. Medutim, analiza stecaj-
nog upravnika ne bi trebalo ovde da stane. Stecajni upravnik treba takode da
uzme u obzir kolika je mogucnost da proda ove proizvode i koliko je verovatno
da ce kupci za njih platiti. Prema tome, moraju se uzeti u obzir i drugi Iaktori,
a ne samo troskovi zavrsavanja poslova. Nekoliko ovih dodatnih Iaktora su
razmotreni nize pod naslovom ,Procena rizika.
Sto se tice vremenske granice za nastavljanje poslovanja i zavrsavanje zapo-
cetih a nezavrsenih poslova, stecajni upravnik ne treba da racuna na dugacak
rok. Odluka da se zavrse zapoceti a nezavrseni poslovi ili da se nastavi po-
slovanje je kratkorocna. Stecajni upravnik ne treba da preduzima radnje pod
pretpostavkom da ce poverioci odobriti plan reorganizacije. Na primer, on
ne treba, u ocekivanju da ce se poslovanje nastaviti na dugi rok, da kupi vecu
kolicinu sirovina od one koja je potrebna da bi se zavrsili postojeci zapoceti
poslovi. U slucaju bankrotstva, stecajni upravnik ce najverovatnije morati
da sirovine, kupljene po punoj ceni, proda po nizoj ceni koju ce postici pro-
dajom u postupku bankrotstva. Ovo ce skoro sigurno biti procenjeno kao
sI
postupak kojim su osteceni poverioci i izloziti stecajnog upravnika licnoj
odgovornosti.
aaaila resea
Duznici sa kojima ce raditi stecajni upravnik najverovatnije nece imati preciznu
analizu troskova proizvodnje, tako da ce stecajni upravnik morati da napravi
grubu procenu. Bilo koji prethodno ustanovljeni proizvodni pokazatelji ce ve-
rovatno biti suvise optimisticni. Stecajni upravnik mora da razmotri odgovara-
juce troskove prilikom analiziranja da li da zavrsi zapocete poslove. On treba
da se koncentrise na povecane troskove. To su oni dodatni varijabilni troskovi
do kojih ce doci zato sto je doneta odluka da se zavrse zapoceti poslovi. Fiksni
troskovi, do kojih ce doci bez obzira na to da li ce poslovanje biti nastavljeno ili
ne, nisu relevantni za analizu.
Nakon sto preuzme svoju duznost stecajni upravnik treba da utvrdi kolika je
prodajna vrednost sirovina koje su zatecene i da odluci da li ce za stecajnu masu
biti postignuta veca vrednost njihovom upotrebom za zavrsavanje zapocetih a
nedovrsenih poslova ili trenutnom prodajom. Ukoliko stecajni upravnik mora
da kupi nove sirovine kako bi zavrsio zapocete poslove, onda je relevantan
iznos ukupne cene koju treba platiti, posto ovi troskovi postaju deo troskova
stecajne mase.
ereceaa rllsa
Stecajni upravnik bi trebalo da razume i ogranici rizike bilo da se radi o odluci
da nastavi poslovanje ili da se zavrse zapoceti poslovi. Nemoguce je navesti
koji sve rizici postoje, posto oni obuhvataju sve rizike poslovanja, posebno
naglasene cinjenicom da je nad stecajnim duznikom otvoren stecajni postupak.
Rizici se razlikuju s obzirom na vrstu posla i proizvoda o kome se radi. Medu-
tim, moze se govoriti o nekim opstim rizicima.
Pretpostavlja se da je stecajni duznik poslovao sa gubitkom pre nego sto je otvo-
ren stecajni postupak. S obzirom da je poslovanje stecajnog duznika novo za
stecajnog upravnika, malo je verovatno da ce on uspeti da napravi proIit kada nije
uspela ni prethodna uprava. Neposredno posto bude postavljen, stecajni upravnik
zna manje o preduzecu i njegovom poslovanju i ima manju kontrolu nad situaci-
jom nego u kasnijim Iazama postupka. Usled toga, moze se ocekivati da ce se
troskovi i dalje stvarati i da ce se uvecati usled vise razloga, ukljucujuci:
ostaju i dalje osnovni razlozi za otvaranje stecajnog postupka, s tim
sto su ukupni troskovi sada veci jer se odnose i na naknadu stecajnog
upravnika i troskove upravljanja stecajnom masom;
ss
povecava se neizvesnost za sve koji su na bilo koji nacin povezani sa
stecajnim duznikom;
radna snaga je nemotivisana usled neizvesnosti;
nije sigurno ni da ce uprava saradivati takode zbog neizvesnosti;
usled pokretanja stecajnog postupka moze izostati podrska kupaca;
snabdevaci mogu insistirati na placanju u gotovom novcu, ili napraviti
takvu strategiju placanja koja ce im omoguciti da namire deo svojih
potrazivanja kao naknadu za to sto ce nastaviti snabdevanje;
stecajni upravnik nema odgovarajuce poznavanje Iinansijskih aspekata
rada tog preduzeca, ukljucujuci neodgovarajuce inIormacije o cenama;
opsta je tendencija da ce stvari u stecaju poci naopako, sto znaci u racu-
nici stecajnog upravnika mora postojati puno prostora za nepredvidene
dogadaje.
S obzirom na gore navedeno, stecajni upravnik se suocava sa velikim proble-
mom prilikom donosenja odluke o nastavljanju poslovanja.
Uopsteno posmatrano, ispunjenje postojecih neispunjenih naloga i ugovora je
manje rizicno od nagomilavanja imovine u iscekivanju eventualne prodaje. Po-
stojeci kupci koji su obavezani na kupovinu ugovorom su sigurniji od potenci-
jalnih kupaca. Postoji odredena cena i vremenski raspored za izvrsenje svakog
ugovora, odnosno za pretvaranje proizvoda u prihod. Medutim, poslovanje u
cilju ispunjenja postojecih naloga i ugovora nije bez rizika; kupci mozda nece
smatrati da je stecajna masa isto sto i stecajni duznik iz puno razloga. Na pri-
mer, kupac moze biti zabrinut zbog garancija ili drugih buducih obaveza koje
su bile deo prvobitnog ugovora.
Stecajni upravnik treba da bude veoma pazljiv prilikom procene da li da zavrsi
zapocete poslove pod sledecim okolnostima:
ukoliko sirovine i/ili zapoceti poslovi predstavljaju manji deo cene
gotovog proizvoda (npr. ukoliko je u pitanju ugovor koji se u najvecoj
meri odnosi na pruzanje usluga, kao sto je ugovor o izgradnji);
ukoliko postojece sirovine predstavljaju samo mali deo potrebnih
materijala (drugim recima treba da se nabavi dosta materijala kako bi
se povecala vrednost postojece imovine);
ukoliko vec postoji dovoljan broj gotovih proizvoda, sto dovodi u pita-
nje potrebe nastavljanja proizvodnje i vrednosti koja se time ostvaruje;
ukoliko se naknada za ovaj proizvod uobicajeno dobija putem trampe
ili kompenzacijom, cime se u stecajnu masu unosi imovina koja se opet
mora prodati;
s
ukoliko je namera da se proizvodi iskoriste kao kompenzacija za ispla-
tu dugovanja stecajnom poveriocu.
zaeieal
Stecajni upravnik treba sto pre da otpusti suvisnu radnu snagu. To je od znacaja
jer smanjenjem radne snage na najmanji nivo potreban da bi ispunio svoje za-
datke, stecajni upravnik smanjuje troskove stecajne mase za iznos njihovih za-
rada. Stecajni upravnik ima punu kontrolu nad iznosom troskova zarada koji
opterecuju stecajnu masu. Ukoliko stecajni upravnik dobrovoljno dozvoli da
se nastavi sa gomilanjem troskova zarada koji prevazilaze korist za stecajnu
masu, on ce naneti stetu stecajnim poveriocima i na taj nacin moze sebe izloziti
odgovornosti.
zasl
Stecajni upravnik treba da raskine sve ugovore o zakupu zgrada i opreme koji
nisu potrebni za zavrsavanje zapocetih poslova, pod pretpostavkom da se ne pla-
nira reorganizacija u kojoj bi oni bili potrebni. Raskinuti zakupi dovode do stete
za poverioce, koja ce se pretvoriti u potrazivanja prema stecajnoj masi. Posebno
je pitanje Iinansijskog lizinga koji se razmatra u odeljku ,Finansijski lizing.
oaia laaja
Druga pitanja koja zahtevaju paznju stecajnog upravnika:
Odbor poverilaca. Da li je imenovan odbor poverilaca sa clanovima
koji mogu pomoci stecajnom upravniku da napravi analizu ili da proce-
ni kvalitet inIormacija na osnovu kojih ce dati svoje preporuke?
Odlaganje odluke. Da li odluka o nastavljanju poslovanja moze ili
treba da bude odlozena do prve skupstine poverilaca?
Aivo ispunjenja. Do koje mere je ugovor vec delimicno ispunjen?
Prihvatanje kupaca. Da li je kupac i dalje spreman da prihvati buduce
isporuke od stecajnog upravnika na osnovu ugovora?
Placanje u proslosti. Kako je kupac placao u proslosti? Da li postoji
rizik da ce stecajni upravnik izvrsiti isporuku prema ugovoru, a da nece
moci naplatiti cenu?
Sporovi sa kupcem. Da li postoje nereseni sporovi izmedu kupca i
stecajnog duznika? Da li u proslosti postoje sporovi ili neplacanja koji
ukazuju na mogucnost da ovaj kupac nece platiti?
Uslovi placanja. Kakvi su uslovi placanja? Ukoliko je u pitanju kom-
penzacija ili trampa, da li to zamena za sirovine ili je to roba u naturi
o
koju stecajni duznik/stecajni upravnik opet treba da proda? Ukoliko su
u pitanju sirovine, kada ce one biti upotrebljene i koji drugi resursi su
potrebni da bi one mogle da se iskoriste.
Efekat na naplatu potrazivanja duznika. Da li ce neispunjenje ugovo-
ra staviti pod sumnju konacno namirenje potrazivanja duznika?
Moguca steta. Da li ce nezavrsavanje odredenog zapocetog posla dove-
sti do velikih potrazivanja naknade stete prema stecajnom duzniku zbog
povrede ugovornih obaveza? Kakav ce biti eIekat ovih potrazivanja?
Sukobljena obezbedena potrazivanja. Ukoliko postoji vise obez-
bedenih poverilaca, da li postoje razlicita, potencijalno sukobljena
obezbedena potrazivanja na sirovinama i gotovim proizvodima? Da
li ce zavrsavanje zapocetih poslova dovesti do promene obezbedenih
potrazivanja nekih od poverilaca?
:
Moea1oeiJuM na eaonJc eovceitaca
sraa meraerljma
Zakon o stecajnom postupku sadrzi odredbe koje privremeno sprecavaju spro-
vodenje izvrsenja prema stecajnom duzniku, kao i druge mere radi naplate du-
govanja. Svrha ovog moratorijuma u prethodnom stecajnom postupku je da
imovina duznika ostane netaknuta, kako bi ostao najveci broj mogucnosti na
raspolaganju. Ako je u toku postupka sprovedeno izvrsenje na najvaznijim stva-
rima u imovini duznika, bice izuzetno tesko, ako ne i nemoguce, saciniti plan re-
organizacije na osnovu prethodnih poslovnih aktivnosti duznika. Moratorijum
postoji da bi se duzniku dao privremeni period ,da se pripremi, pre nego sto
poverioci pocnu sa preduzimanjem radnji u cilju naplate svojih potrazivanja, ili
da bi se stecajnom upravniku omogucilo da izvrsi pripreme za dobro organizo-
vanu prodaju imovine duznika kada reorganizacija nije moguca.
Meraerljm es reaeaae ecajae esa alje aemasl
Moratorijum u prethodnom stecajnom postupku ne nastupa automatski. Cla-
nom 47. stav 2. tacka 4. predvideno je da stecajno vece tokom prethodnog ste-
cajnog postupka moze ,zabraniti ili privremeno odloziti sprovodenje izvrsenja
prema stecajnom duzniku, ukljucujuci i zabranu ili privremeno odlaganje koje
se odnosi na ostvarivanje prava razlucnih poverilaca moratorijum kao meru
obezbedenja ,radi sprecavanja promene imovinskog polozaja stecajnog duzni-
ka. Iako zakon ne precizira koja to lica mogu podneti zahtev za uspostavlja-
nje privremenog moratorijuma, razumno bi bilo pretpostaviti da to mogu biti
stecajni duznik, stecajni upravnik ili poverilac.
Ukoliko predlog za pokretanje stecajnog postupka bude odbijen, moratorijum
se ukida, a razlucni poverioci mogu nastaviti sa naplatom svojih potrazivanja
prema odredbama postupka koje ne regulise stecajni zakon.
Meraerljm sejl aaa esreaajem ecajae esa je aemasl
Pokretanjem stecajnog postupka privremeno se odlaze pravo razlucnih pove-
rilaca da se naplate iz vrednosti zalozene stvari, cak i ako u toku prethodnog
stecajnog postupka nije odreden moratorijum (clan 73. stav 1.) Zapravo, kao i
za vreme trajanja moratorijuma zabranjena je svaka radnja usmerena protiv du-
znika ili stecajne mase, bilo da se odnosi na naplatu potrazivanja, obezbedenog
ili neobezbedenog, bilo u neku drugu svrhu.
+
Meraerljm je rlremea
U oba slucaja, moratorijum je u zakonu opisan kao privremen. Sud nece zahte-
vati od razlucnih poverilaca da se izlazu vecem riziku niti da trpe gubitke kako
bi se omogucila naplata poverilaca nizeg isplatnog reda. Pravilo prvenstva na-
plate podrazumeva da se prava poverilaca viseg isplatnog reda moraju uvek
tretirati kao vaznija od prava poverilaca nizeg isplatnog reda. Iako ova potrazi-
vanja poverilaca nastaju pre otvaranja stecajnog postupka, ona se odrzavaju u
stecaju. Ipak, pravo da se oduzme imovina ili na drugi nacin sprovede izvrsenje
nad duznikom se privremeno odlaze na osnovu moratorijuma. Drugi elementi
prava, kao sto su status potrazivanja i prvenstvo naplate, ostaju netaknuti, osim
ako su osporeni u postupku utvrdivanja potrazivanja.
uslaaaje meraerljma
Clanom 48. stav 1. propisana je duznost stecajnog upravnika ili duznika da
obezbede ,adekvatnu zastitu imovine, na nacin kojim ce osigurati da vrednost
i stanje imovine ostanu nepromenjeni. Razlucni poverioci mogu u odredenim
zakonom propisanim okolnostima da podnesu zahtev za ukidanje moratorijuma
sudu kako bi mogli da ostvare svoje pravo namirenja iz predmeta obezbedenja
ukoliko ovaj zahtev bude usvojen. Postoje vrlo konkretni uslovi za odobrava-
nje ovog zahteva. Oni su detaljno razmotreni nize.
Moratorijum moze biti ukinut ukoliko je ispunjen bilo koji od tri uslova iz clana
48. stav 2.: (1) da je fi:icka be:beanost imovine i:lo:ena ri:iku; (2) da vreanost
imovine opaaa; (3) mala vreanost imovina nife oa klfucnog :nacafa :a reorga-
ni:acifu. Treba imati u vidu da clan 48. stav 2. tacka 1. 2. i 3. treba citati alter-
nativno svaki od ovih uslova pojedinacno je osnov za ukidanje moratorijuma
u odnosu na poverioca koji je podneo zahtev.
Prva dva uslova, u clanu 48. stav 2. tacka 1. i 2. bave se stvarnim ili potencijal-
nim opadanjem vrednosti imovine. Zakon omogucuje razlucnom poveriocu da
zahteva zastitu svoje imovine ukoliko je stecajni upravnik ne stiti na odgovara-
juci nacin ili ukoliko vrednost opterecene imovine iz nekog razloga opada. Po-
verilac u ovim slucajevima ima na raspolaganju mogucnosti predvidene clanom
48. stav 2. tacka 1. i 2. koji glasi:
,Stecajno vece, na pismeni zahtev razlucnog poverioca, moze da donese odlu-
ku o ukidanju ili uslovljavanju dejstva moratorijuma ako:
1) stecajni duznik ili stecajni upravnik nisu na adekvatan nacin zastitili
obezbedenu imovinu tako da je njena Iizicka bezbednost izlozena
riziku;
s
2) vrednost imovine opada, a nema druge mogucnosti da se obezbedi
primerena i eIikasna zastita
3) je vrednost predmetne imovine manja od ukupnog iznosa obezbedenih
potrazivanja, ukoliko predmetna imovina nije od kljucnog znacaja za
reorganizaciju.
Fizika bezbednost imovine. Ukoliko razlucni poverilac ukazuje da je imovina
duznika ostecena tako sto je neosigurana a izlozena riziku, ili tome slicno, u tom
slucaju on postupa po osnovu clana 48. stav 2. tacka 1. Ono sto je u ovde bitno
ustanoviti jeste - da li je imovina ostecena i da li je njena Iizicka bezbednost
izlozena riziku. Sta se podrazumeva pod Iizickom bezbednoscu imovine zavisi
od svih okolnosti konkretnog slucaja, a duznost suda je da to utvrdi. Druga
vazna pitanja, iz tacke 1. ovog clana, kao sto je pitanje postojanja mogucnosti
za reorganizaciju preduzeca i slicno, nisu od znacaja u ovom trenutku. Problem
za stecajnog duznika ili stecajnog upravnika nastaje ukoliko sud odluci da ukine
moratorijum. Medutim, stecajni upravnik ce najverovatnije preduzeti sve potreb-
ne mere da zastiti ili osigura imovinu duznika. Stecajno vece moze (a verovatno
ce tako i postupiti) doneti odluku o nekoj drugoj meri zastite imovine umesto uki-
danja moratorijuma, kao sto su mere iz clana 48. stav 4. tacka 1-4. koji glasi:
,Na predlog razlucnog poverioca, stecajno vece moze da donese odluku o pred-
uzimanju mera adekvatne zastite imovine koja je predmet obezbedenja njego-
vog potrazivanja, koje se odnose na:
1) isplatu redovnih novcanih nadoknada razlucnom poveriocu, ciji je iz-
nos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknadu
za stvarne ili predvidene gubitke;
2) zamenu imovine ili odredivanje dodatne obezbedene imovine, dovoljne
da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak;
3) podelu prihoda dobijenih prodajom, koriscenjem ili otudenjem imovine
koja je predmet obezbedenog potrazivanja razlucnom poveriocu, do
visine njegovog obezbedenog potrazivanja;
4) popravku, odrzavanje, osiguranje ili mere posebnog obezbedivanja i
cuvanja imovine;
5) druge zastitne mere ili druge vrste nadoknada za koje stecajno vece
smatra da ce zastititi vrednost imovine razlucnog poverioca.
Ukoliko ni ove mere nisu odgovarajuce, stecajno vece ipak moze ukinuti mo-
ratorijum.
Nivo ostecenja ili rizika od ostecenja koji je potreban da bi zahtev na osnovu
clana 48. stav 2. tacka 2. bio usvojen, ne moze biti precizno utvrden u zakonu;
ncetfce|JunutetouJcrcvce||tct
c
jednostavno ne postoji nacin da se kvantiIikuju vrste rizika ili ostecenja koji
mogu da se jave na odredenoj vrsti imovine ili pod odredenim okolnostima.
To je stvar sudske procene i sud ce morati da uzme u obzir argumente i dokaze
koje podnesu obe strane. Jasan primer takvog rizika je situacija kada istekne
osiguranje, a stecajni duznik / stecajni upravnik ga ne produzi. U ovom slucaju,
jasno je da je imovina izlozena riziku. Jos jedan primer je izlaganje osetljive
opreme elementarnim nepogodama. Ipak, opasnost od ukidanja moratorijuma,
pracena mogucnoscu ostvarenja prava razlucnih poverilaca, obicno predstavlja
jaku motivaciju za stecajnog upravnika ili stecajnog duznika da produzi osigu-
ranje ili preduzme dodatne mere obezbedenja.
Opadanje vrednost imovine. U clanu 48. stav 2. tacka 2. postavlja se pitanje
da li dolazi do opadanja vrednosti obezbedene imovine. Teoretski posmatra-
no, poverilac je ovlascen da ocekuje da se vrednost imovine odrzi na nivou u
vreme podnosenja zahteva. Opet na teoretskom nivou, vrednost koja treba da
bude ocuvana je ona koju ima poveriocevo potrazivanje a ne nuzno i vrednost
citave imovine. Da bi poverilac bio namiren, vrednost imovine treba da je veca
od vrednosti njegovog potrazivanja. To zakonom nije eksplicitno reseno i bice
nesumnjivo podlozno sudijskom tumacenju.
Ovde se ne razmatra pitanje smanjenja vrednosti imovine pre otvaranja ste-
cajnog postupka. Zakon ne odreduje pocetnu vrednost imovine ili procenat
smanjenja vrednosti koji mora postojati da bi zahtev bio usvojen. Sud mora po-
smatrati i utvrditi potrebne cinjenice i okolnosti u svakom konkretnom slucaju.
Ukoliko poverilac pruzi dokaze vecu da vrednost imovine zaista u velikoj meri
opada (a stecajni upravnik ili stecajni duznik nemaju protivargumente), vece
moze naloziti ili ukidanje moratorijuma ili neku blazu meru, na primer neku od
mera zastite imovine iz clana 48. stav 4. tacka 1-5. (viai gore). Na osnovu clana
48, stecajno vece moze doneti odluku da stecajni duznik ili stecajni upravnik
vrsi isplatu redovnih novcanih nadoknada razlucnom poveriocu, ciji je iznos
jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine, da dodatno obezbedi za-
lozenu imovinu, da isplati prihode ostvarene koriscenjem imovine, da popravi,
osigura, odrzava i obezbedi imovinu, kao i da preduzme druge neophodne mere
da bi se ocuvala vrednost zalozene imovine.
Primer za ovakvu situaciju bi bila povecana upotreba predmeta cija vrednost za-
visi od toga koliko je bio koriscen, kao sto je motor aviona cija se upotrebljivost
meri u broju milja koji je preleteo. Iznos za koji je umanjena vrednost imovine
moze se izracunati na osnovu cene predmeta ili trzisne cene iznajmljivanja ta-
kvog predmeta, koju bi duznik periodicno placao za upotrebu.
Mala vrednost - imovina nije od kljunog znaaja za reorganizaciju. Dalje,
prema clanu 48. stav 2. tacka 3, razlucni poverilac moze podneti zahtev za ukida-
I
nje moratorijuma sudu, u slucaju da je ukupan iznos svih tereta veci od ukupne
vrednosti imovine koja sluzi za obezbedenje potrazivanja i da ova imovina nije
potrebna za reorganizaciju. U tom slucaju, nema nikakvog razloga da stecajni
duznik ili stecajni upravnik dalje zadrzava imovinu. Mala vrednost podrazume-
va da je imovina koja sluzi za obezbedenje potrazivanja preopterecena zaloznim
pravima jednog ili vise razlucnih poverilaca, tako da cak i ako stecajni upravnik
proda ovu imovinu, nece ostati dodatnih sredstava za raspodelu neobezbedenim
stecajnim poveriocima kada se namire razlucni poverioci (treba imati u vidu da
je u ovu racunicu uneta i vrednost kamate na koju razlucni poverilac ima pravo
ukoliko je vrednost imovine koja sluzi za obezbedenje potrazivanja veca od izno-
sa glavnice. Razlog za to je sto prema clanu 69. stav 2. razlucni poverilac ima
pravo da pored glavnice zahteva i kamatu do visine vrednosti imovine koja sluzi
za obezbedenje potrazivanja. Kamata se obracunava do momenta prodaje imo-
vine, ili do momenta kada vrednost potrazivanja i nagomilane kamate prevazide
vrednost imovine koja sluzi za obezbedenje potrazivanja). Ukoliko imovina nije
male vrednosti, stecajni upravnik u tom slucaju ima razloga da je cuva i zahtev
poverilaca za ukidanje moratorijuma mora biti odbijen, posto postoji visak vred-
nosti koji treba zastiti kako bi bio raspodeljen ostalim stecajnim poveriocima.
Takode, ukoliko je imovina koja sluzi za obezbedenje potrazivanja od kljucnog
znacaja za uspesnu reorganizaciju, ona ne sme biti prodata. I u tom slucaju zahtev
poverioca treba da bude odbijen. Moratorijum se ne ukida, imovina ostaje netak-
nuta. Zakon o stecajnom postupku povecava sanse za uspeh postupka reorganiza-
cije tako sto sprecava oduzimanje imovine koja je neophodna za ovaj poduhvat.
Pitanje da li je imovina koja sluzi za obezbedenje potrazivanja neophodna za
reorganizaciju, je jos jedno pitanje o kome odlucuje sud. Stecajno vece pri dono-
senju odluke mora da prouci sve cinjenice i okolnosti konkretnog slucaja, kao i
dokaze koje podnesu obe strane. Stecajno vece ne bi trebalo da prihvati zahtev
za ukidanje moratorijuma cak ni u odnosu na onu zalozenu imovinu koja samo
deluje kao da bi mogla da bude neophodna za plan reorganizacije, posto postoji
velika sansa da reorganizacija bez nje nece uspeti. Za takvu imovinu, sud ce
najverovatnije naloziti stecajnom upravniku da izvrsi placanja i da preduzme do-
datne mere obezbedenja propisane clanom 48. kako bi se ocuvala njena vrednost.
Drugim recima, pretnja da ce moratorijum biti ukinut sluzi kao katalizator koji
moze dovesti stranke do kompromisnog resenja, kao sto su mere obezbedenja iz
clana 48. stav 4. tacke 1-5.
neaeaeeaje eaise
Clan 48. stav 3. zakona je neobicna zakonska odredba, posto predvida da ce
se, ukoliko sud ne donese odluku o zahtevu razlucnog poverioca u roku od 20
ncetfce|JunutetouJcrcvce||tct
s
dana, smatrati da je moratorijum ukinut, a razlucni poverilac ce imati pravo da
zahteva sprovodenje izvrsenja na imovini. Ovo resenje je u skladu sa hitnom
prirodom stecajnog postupka i sa pretpostavkom da je svako odlaganje stetno
za razlucnog poverioca.
imilsaclje ea aacaja a ecajae raalsa
Stecajnu upravnik ima generalnu obavezu da stiti vrednost imovine koja cini
stecajnu masu u korist stecajnih poverilaca. Ovo treba tumaciti kao neto vred-
nost imovine, bez troskova odrzavanja i prodaje. Isplate razlucnom poveriocu
ucinjene u cilju zastite vrednosti imovine koja sluzi za obezbedenje njegovog
potrazivanja su troskovi za stecajnu masu. Kao i sa svim ostalim troskovima,
stecajni upravnik mora da vodi racuna o tome da ovi troskovi ne budu visi od
iznosa sredstava koja ovim putem udu u stecajnu masu iz koje ce se namiriti
ostali stecajni poverioci.
Zakon ne predvida kako ce biti odredena vrednost imovine koja sluzi za obezbe-
denje potrazivanja u trenutku pokretanja stecajnog postupka, iako je logicno da
se moze krenuti od ,pretpostavljene vrednosti iz pocetnog stecajnog bilansa.
Medutim, ova vrednost nije konacna i moze biti osporena ukoliko za to postoje
dokazi. Jos jedna osnova za izracunavanja ove vrednosti je iznos koji imovini
pripisuje razlucni poverilac ukoliko prijavi svoje potrazivanje po pokretanju
stecajnog postupka. I ovaj iznos se moze osporavati. Mogu postojati razlike
u misljenju. Razlucni poverilac moze u cilju odobravanja zahteva za ukidanje
moratorijuma tvrditi da je doslo do umanjenja vrednosti imovine, clan 48. stav
2. tacka 2. ili da je vrednost suvise mala, clan 48 stav 2. tacka 3. Medutim, su-
protno ovoj tvrdnji, razlucni poverilac ce kasnije morati da tvrdi da je vrednost
imovine veca, kada stecajni duznik predlozi plan reorganizacije, kako bi imao
pravo na veci udeo u raspodeli.
Kada jednom bude doneta odluka o prodaji imovine stecajnog duznika, prestaju
argumenti da imovina poverilaca treba da ostane u stecajnoj masi zbog moguce
reorganizacije. Pod ovim okolnostima, razlucni poverilac moze uspesno zahte-
vati da se ukine moratorijum na imovini koja sluzi za obezbedenje njegovog
potrazivanja. Da li ce stecajni upravnik biti protiv ove odluke zavisice od toga
da li je ta imovina kljucni deo neke imovinske celine, koja bi mogla biti prodata
po znatno visoj ceni ukoliko u njoj ostane zalozena stvar, nego ukoliko ostale
stvari budu prodate pojedinacno. Ovo je slucaj kada se stvari prodaju ,en bloc
(kao celina). Ukoliko stecajni upravnik smatra da ce ovom strategijom prodaje
obezbediti najvecu mogucu prodajnu vrednost imovine, on mora zastititi polo-
zaj razlucnog poverioca, ili da rizikuje da sud ukine moratorijum i onemoguci
ovu strategiju prodaje.
ioi
rinansiJski tizinc
oes1a ei1anJa
Finansijski lizing je vrsta lizing transakcija koja je osmisljena kao mehanizam za
Iinansiranje kupovine odredene imovine. Posao Iinansijskog lizinga je u sustini
po svojoj prirodi slican Iinansiranju putem obezbedenja potrazivanja. Zakon o
Iinansijskom lizingu (Sluzbeni glasnik RS br. 55/03) tacno deIinise posao Iinan-
sijskog lizinga (prema Medunarodnim racunovodstvenim standardima i drugi
poslovi lizinga bi se mogli smatrati Iinansijskim lizingom, iako to nisu prema
Zakonu o Iinansijskom lizingu). Za pravne poslove koji prema ovom zakonu
spadaju u poslove Iinansijskog lizinga predvidene su odredene prednosti, kao
sto je ubrzan postupak izvrsenja u slucaju neispunjenja obaveza.
Medutim, u kontekstu stecajnog postupka, Iinansijski lizing ima slican tretman
kao obezbedena potrazivanja, jer je smisao ovog pravnog posla u sustini slican
Iinansiranju putem obezbedenja potrazivanja. Odredbe sadrzane u clanu 75.
Zakona o stecajnom postupku u sustini preslikavaju tretman koji u stecajnom
postupku imaju obezbedena potrazivanja.
rlaaaljsl illa seaes ecaja rlmaeca illaa
U situaciji kad je nad primaocem lizinga pokrenut stecajni postupak, davalac
lizinga zadrzava sva prava koja ima na osnovu zakona o lizingu, kao sto je pra-
vo na odvojeno namirenje i pravo prioriteta na predmetu lizinga, clan 75. stav
1. Medutim, zabrana izvrsenja i namirenja (moratorijum) koji stupa na snagu
pokretanjem stecajnog postupka sprecava davaoca lizinga da preuzme predmet
lizinga, clan 75. stav 2. Ovo znaci da davalac lizinga ne moze prosto uzeti pred-
met lizinga na osnovu sporazuma o lizingu i zakona o lizingu ukoliko je u toku
stecajni postupak nad duznikom, usled postojanja moratorijuma regulisanog
stecajnim zakonom.
Stecajni upravnik ima opstu obavezu da zastiti imovinu koja je u njegovoj
drzavini, ukljucujuci imovinu koja je predmet Iinansijskog lizinga. Davalac
Iinansijskog lizinga moze zahtevati ukidanje ili izmenu zabrane i/ili odgovara-
juce mere obezbedenja na osnovu odredaba sadrzanih u clanu 48. Zakona o ste-
cajnom postupku, ukoliko obezbedena imovina nije zasticena na odgovarajuci
nacin (aetalfnife o ra:lo:ima ukiaanfa :abrane, viai u oaelfku ,Moratorifum na
raanfe poverilaca`), clan 73. i clan 75. stav 3.
Kada moratorijum bude ukinut ili suspendovan davalac Iinansijskog lizinga
ima pravo da zahteva svoja prava prema Zakonu o Iinansijskom lizingu. Uko-
ioz
liko moratorijum nije ukinut, sud moze alternativno da odredi odgovarajuce
mere zastite navedene u clanu 48. stav 4. tacke 1-5.
saasree lil reeraalaclja
Zakon o stecajnom postupku sadrzi odredbe koje predvidaju ubrzano izvrsenje
koje stupa na snagu kada postane jasno da li se radi o bankrotstvu ili reorgani-
zaciji:
Bankrotstvo. U slucaju bankrotstva prema Zakonu o stecajnom postupku, ste-
cajni duznik / stecajni upravnik mora da preda predmet lizinga davaocu lizinga
u roku od 30 dana od dana prijema pismenog zahteva, upucenog posle odluke
o bankrotstvu i prodaji imovine, osim u slucaju da se davalac lizinga saglasi sa
drugacijom odlukom, clan 75. stav 4. Ako predmet lizinga ne bude predat u
ovom roku, zabrana automatski prestaje i davalac lizinga ima pravo da zahteva
povracaj drzavine i izvrsenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odno-
sno zakonom, clan 75. stav 5.
Reorganizacija. U slucaju reorganizacije stecajni upravnik je duzan da u roku
od osam dana od dana prijema pismenog zahteva, obavesti davaoca lizinga o
nameri da nastavi sa koriscenjem imovine koja je predmet lizinga, clan 75. stav
6. U ovakvim okolnostima, stecajni upravnik je duzan da nastavi da isplacuje
lizing naknadu davaocu lizinga nakon pokretanja stecajnog postupka. Ako to
ne uradi, davalac lizinga ima pravo da zahteva povracaj drzavine i izvrsenje na
predmetu lizinga, clan 75. stav 7.
Dokle god ne bude utvrdeno da li ce se sprovesti reorganizacija ili bankrotstvo,
davalac lizinga ima pravo iz osnovanih razloga zahtevati od suda da ukine mo-
ratorijum, kao sto je gore navedeno.
netlaaaljsl illa
Uobicajeni lizing, kao lizing koji nije Iinansijski, tretira se kao dvostranoteretni
ugovor prema clanu 74. zakona, clan 75. stav 8.
sicajel tlaaaljse illaa sejlma je aaaiac illaa ecajal aals
Kada se u poslu Iinansijskog lizinga prema davaocu lizinga vodi stecajni po-
stupak, primenjuju se odredbe clana 74. koje se odnose na dvostrane teretne
ugovore, clan 75. stav 8.
ios
ooasie ak1ivnos1i za naeta1u eo1eazivanJa
s1ccaJnoc ouznika
oes1a ei1anJa
Potrazivanja, ili potencijalna potrazivanja duznika prema trecim licima (duzni-
cima stecajnog duznika) spadaju u imovinu stecajne mase. Parnice zapocete
pre otvaranja stecajnog postupka ce u ime i za racun duznika preuzeti stecajni
upravnik, clan 72. i 97. Stecajni upravnik je obavezan da se prema ovoj imo-
vini odnosi sa paznjom i da se trudi da je ocuva, isto kao i svu ostalu imovinu
duznika, clan 17. stav 1. Stecajni upravnik preuzima parnicu u vezi sa potra-
zivanjem stecajnog poverioca u onom stadijumu u kom se ta parnica nalazi u
trenutku pokretanja stecajnog postupka, clan 97. stav 1. Takode je obavezan
da, pored postojecih potrazivanja, ima u vidu i potencijalna potrazivanja prema
trecim licima. Stecajni upravnik je ovlascen da zapocne sudski potupak protiv
trecih lica koji su duznici stecajnog duznika. Ovo ovlascenje omogucuje stecaj-
nom upravniku da u velikoj meri uveca stecajnu masu tako sto ce prikupiti i
naplatiti potrazivanja stecajnog duznika. Stecajni upravnik ne mora da se bavi
svim parnicama koje su zapocete pre pokretanja stecajnog postupka, ukoliko
nije verovatno da ce one doprineti uvecanju stecajne mase. Sama cinjenica
da postoji naplativo potrazivanje ne znaci automatski da ga u svakom slu-
caju treba aktivirati. Stecajni upravnik treba da napravi analizu troskova i
prihoda za svaku parnicu, kao i za sav ostali tekuci posao, i da proceni da li
je u interesu poverilaca da se u tu parnicu upusta. Stecajni upravnik mora da
objektivno proceni realnu situaciju u konkretnom slucaju pre nego sto odluci
koje aktivnosti dalje da preduzme. Vrlo je moguce da se ne vredi dalje baviti
odredenim potrazivanjem stecajnog duznika prema nekom od njegovih duzni-
ka zato sto bi troskovi parnice bili veci od iznosa koji bi se dobio od samog
naplacenog potrazivanja. Okolnosti koje treba razmotriti pri donosenju ove
odluke su navedene na spisku nize. Stecajni upravnik bi trebalo generalno da
bude upoznat sa pravnim postupcima za naplatu potrazivanja i da priblizno zna
koliki su uobicajeni troskovi aktivnosti u vezi sa naplatom.
Stecajni upravnik je ovlascen da potrazivanja naplati u manjem iznosu, ili da
potpuno odustane od potrazivanja. U zavisnosti od visine konkretnog spornog
potrazivanja i mogucih posledica za stecajnu masu, stecajni upravnik bi treba-
lo da nastavak, odnosno odustajanje od parnice razmotri kao ,vazno pitanje
za koje se zahteva saglasnost odbora poverilaca, u skladu sa clanom 18. stav
3. ili 4. ili bar da zatrazi konsultacije shodno clanu 18. stav 6.
ioc
oeaeeaje e aaas eeaee iacaaja
Cesto je slucaj da treca lica, duznici, pogresno smatraju da cinjenica da je njihov
poverilac u stecaju znaci da oni vise nemaju obavezu placanja. Kako bi se izbegle
moguce nejasnoce, potrebno je poslati pismo koje obavestava duznika o nastavku
obaveze placanja i da je stecajni upravnik ovlascen da primi isplatu. U slucaju
da duznik ne isplati svoj dug, stecajni upravnik ce morati da razmotri mogucnost
preduzimanja odredenih pravnih radnji protiv duznika radi naplate duga.
oejeslaa receaa eceslaae laea aaiae
Kako bi stecajni upravnik brzo ustanovio kako da naplati potrazivanje od treceg
lica koje je duznik stecajnog duznika, on mora da u tom konkretnom slucaju
proceni svoj pravni polozaj, kao i pravni polozaj treceg lica. Ukoliko ovo ne
uradi, moze se desiti da se u cilju naplate potrosi velika kolicina sredstava na
neodgovarajuce ili pogresne aktivnosti.
Sledece aktivnosti mogu olaksati vrsenje ove procene:
A. Ustanoviti osnovanost i visinu potrazivanja.
Iznos potrazivanja / kamate / ugovorne kazne;
Dan dospeca.
B. Analizirati druge mogucnosti koje bi potencijalno isle u prilog stecaj-
nom upravniku.
IdentiIikovati druga potrazivanja ili poslove sa trecim licima u cilju
moguceg prebijanja potrazivanja;
Bona Iide odbijanje da se plati / neadekvatnost robe / usluga.
C. Ustanoviti osnovanost i iznos obezbedenja.
Pravna osnovanost sredstava obezbedenja ispravna registracija /
prioritet;
Postojanje sredstva obezbedenja i njegovo stanje da li vredi potraziva-
ti ovu imovinu;
Mogucnost naplate: pravna / prakticna;
Garanti i iznos garancija, ukoliko ih ima.
D. Ustanoviti mogucnost treceg lica da plati dug.
Da li je u pitanju privremen problem likvidnosti?
Opadanje valute;
Parnica / nepovratni gubitak;
ioI
Porezi / potrazivanja drzave;
Privremeni poremecaj poslovanja.
Da li postoji Iinansijski ili operativni problem?
Znacaj buduceg poslovanja duznika?
Da li su drugi poverioci izneli svoja potrazivanja?
Da li trece lice ima imovine?
Da li je veci deo ili sva imovina treceg lica opterecena?
Da li je stecaj neminovan?
Kakva naplata se moze ocekivati u slucaju bankrotstva?
Tek posto su ispitane sve ili vecina ovih okolnosti, stecajni upravnik moze da
donese adekvatnu odluku o naplati potrazivanja.
cots|etkf|vucsf|ztutr|tfurcfetz|vtuJtsfcctJuccouzu|kt
io
eosiJanJc eeavniu eostova
oes1a ei1anJa
Jednak tretman poverilaca istog reda je osnovni princip svih stecajnih zakona
na svetu. Vecina zakona sadrzi odredbe kojima se mogu pobijati odredene tran-
sakcije nastale u periodu neposredno pre stecaja. Razlog za to je sprecavanje
njihovog neravnomernog namirenja, pre pokretanja stecajnog postupka. Bez
ove mogucnosti pobijanja, stecajni zakon ne bi imao eIekta duznik bi mogao
svom svojom imovinom da isplati jednog poverioca u celosti, a ostali poverioci
istog reda bi ostali nenamireni. Ili, sto je jos gore, duznik bi mogao da prenese
svu svoju imovinu na trece lice, uz malu nadoknadu ili bez ikakve nadoknade,
a za poverioce ne bi ostalo nista. Da bi se sprecili ovaj i drugi moguci ne-
ravnopravni ishodi, zakonodavac je Zakonom o stecajnom postupku propisao
odredbe kojima se predvida pobijanje takvih pravnih poslova, kako bi se po-
vratila imovina koja je prodata pre pokretanja stecajnog postupka i raspodelila
poveriocima u skladu sa zakonom.
Uzmimo u obzir sledeci primer:
Duznik duguje dvojici poverilaca, A i B, po 1.000 evra. Oba poverioca imaju
potrazivanja koja su osnovana i dospela. Duznik ima imovinu u vrednosti od
samo 1.000 evra. Mesec dana pre podnosenja zahteva za pokretanje stecajnog
postupka. Poverilac A zahteva isplatu svog potrazivanja i duznik mu isplati
1.000 evra, namirivsi time njegovo potrazivanje u celosti. Poverilac B ne zahte-
va nista i ne dobija nista i preostala imovina nije dovoljna da se namiri njegovo
potrazivanje.
sliaa aaja re liae sliaa aaja eie liae
t|t|va ras|va t|t|va ras|va
iooo tiooo o to
siooo siooo
Kao sto se moze videti, imovina duznika je u potpunosti potrosena isplatom u
korist Poverioca A.
Posledice opisane isplate ce zavisiti od principa kojima se rukovodi konkretan
zakon i interesa za koje zakonodavac smatra da je potrebno zastititi. Postoje
dva resenja za gore navedeni primer. Zakon moze da obezbedi zastitu legitim-
nog poverioca koji je primio isplatu. Ovakvo resenje bi podrzavalo princip
zastite legitimnih poverilaca i sigurnost pravnog prometa. Poverilac A je zaista
imao osnovano potrazivanje u iznosu od 1.000 evra koje je primio. Bio je vre-
iio
dan i prvi se naplatio. On bi smatrao da je izuzetno nepravedno da se od njega
zahteva povracaj novca koji je primio na ime svog osnovanog potrazivanja. Na
kraju krajeva, Poverilac A ima legitimno pravo na namirenje.
S druge strane, zakon moze da bude osmisljen i tako da stiti princip jednakosti
poverilaca Poverilac B ima ista prava kao i Poverilac A i oni bi trebalo da ima-
ju isti tretman. Zakon Republike Srbije, kao i vecina drugih modernih zakona o
stecajnom postupku, usvaja ovaj drugi pristup koji podrzava princip jednakosti
namirenja, kojim se derogira obligacionopravna obaveza i dozvoljava povracaj
isplacenog iznosa kako bi on bio ravnomerno raspodeljen nenamirenim pove-
riocima. Po novom zakonu, isplata 1.000 evra poveriocu B bila bi pobijena
(najverovatnije po clanu 99.) cime bi se omogucila proporcionalna raspodela
raspolozivih sredstava (po 50 svakom poveriocu).
Nakon povracaja i preraspodele, bilans stanja bi izgledao ovako:
Time bi oba poverioca bila
namirena u visini od po 50
njihovih potrazivanja tj. po
500 evra.

eeeljeae raae raaaje aee ecajae mae
Pobijanje pravnih radnji se u praksi izvodi putem podnosenja tuzbe nadleznom
trgovinskom sudu, kojom se zahteva da odredena pravna radnja nema dejstva
prema stecajnoj masi cime se otklanjaju sve posledice koje je prouzrokovala
Odredbom clana 106. stav 1. regulise se pokretanje tog postupka Sve vreme
treba imati u vidu da se imovina duznika mora sacuvati i zastiti kako bi se omo-
gucilo pravedno i proporcionalno namirenje stecajnih poverilaca.
eeeaeaaje eerliaca l rearae raaaje
Kao sto je slucaj sa najvecim brojem modernih zakona o stecaju, Zakon o ste-
cajnom postupku razlikuje dve opste kategorije pravnih poslova duznika koji
mogu biti predmet pobijanja u okviru stecajnog postupka:
Pogodovanje poverilaca, kao isplata ili prenos izvrsen jednom poveri-
ocu pre pokretanja stecajnog postupka kojim se taj poverilac stavlja u
pogodniji polozaj od drugih poverilaca istog reda, i
Prevarne radnje, isplata ili prenos imovine duznika trecem licu za iz-
nos nizi od pune vrednosti ili sa namerom da se nanese steta pojedinim
poveriocima.
sliaa aaja aasea eracaja l reraeaeie
tssets ||at|||t|es
o tsoo
ssoo
iii
Odredbe Zakona o stecajnom postupku u glavi VIII , clanovi 98-108., regulisu
obe navedene kategorije, tako sto postavljaju opste uslove za pobijanje pet raz-
licitih vrsta pravnih poslova i posebna pravila za svaki od njih.
tlca eiaceaa a eeljaaje raala raaajl ecajae aalsa
Pravne radnje moze pobijati stecajni upravnik ili poverilac, u ime i za racun
stecajnog duznika, clan 107. stav 1. i 98. stav 1. Posto je cilj pobijanja povracaj
sredstava koja ce se vratiti u stecajnu masu i na pravedan nacin raspodeliti po
stecajnom zakonu, sve radnje se preduzimaju u ime i za racun stecajne mase,
bez obzira na to ko je tuzilac.
erel sea e mee eaael ea
Stecajni zakon omogucava veliku Ileksibilnost u cilju povracaja sredstava od
svakog lica u ciju korist je izvrsen prenos, clan 107. stav 2. i 3. Ovo podrazu-
meva poverioca sa kojim je posao zakljucen, stecajnog duznika, kao i bilo kog
naslednika ili drugog univerzalnog pravnog sledbenika, clan 107. stav 3. Tuzba
se moze podneti i protiv bilo kog drugog pravnog sledbenika ili lica koje je
steklo korist, ukoliko su ova lica znala za cinjenice koje predstavljaju razlog za
pobijanje; ili ukoliko su postali pravni sledbenici bez naknade ili uz neznatnu
naknadu, clan 107. stav 4. tacke 1. i 2. Uslovi iz clana 107. stav 4 u sustini stite
potpuno savesna treca lica od eIekta pobijanja pravnih radnji.
eeas
Pobijanje pravnih radnji se zapocinje podnosenjem tuzbe kojom se pokrece
parnica pred trgovinskim sudom. Pravni posao ili pravna radnja stecajnog du-
znika se mogu pobijati i protivtuzbom ili prigovorom u parnici u kom slucaju
se ne vazi rok iz clana 98. stav 4. (Jiai. ,Jremenski rasporea i rokovi`). Ova
odredba se odnosi na situaciju u kojoj vec tece parnica izmedu poverioca koji
dokazuje postojanje svog potrazivanja i stecajnog duznika. U ovakvim sluca-
jevima, stecajni duznik moze ili da stavi prigovor na potrazivanje poverioca ili
da podnese protivtuzbu na osnovu cinjenica koje dokazuju da osporeno potrazi-
vanje ispunjava zakonske uslove za pobijanje pravnih poslova. Prema odredbi
clana 106. stav 2. rok predviden u clanu 98. stav 4. u tom slucaju ne vazi.
vremeasl raerea l resel
Rok za podnosenje tuzbe je od presudnog znacaja za stecajnog upravnika. Uko-
liko stecajni upravnik ne podnese tuzbu za pobijanje radnji stecajnog duznika,
to ce gotovo sigurno biti protumaceno kao povreda njegove duznosti i dovesti
rcs|JtuJcretvu|urcs|cvt
iiz
do njegove licne odgovornosti shodno clanu 19. stav 1. Izuzetno je vazno da
stecajni upravnik dobro razume ove rokove i brzo pregleda sve pravne poslove
zakljucene pred otvaranje stecajnog postupka kako bi utvrdio koji od njih bi
mogli da budu pobijani.
Postoje dve vrste rokova u vezi sa tuzbama za pobijanje:
1) rok :a poanosenfe tu:be, je onaj rok do kog sudu mora biti podneta
tuzba za pobijanje i,
2) rokovi kofi se racunafu una:aa, predstavljaju vremenski period pre
pokretanja stecajnog postupka u kom su zakljuceni pravni poslovi koji
se mogu pobijati.
Za stecajnog upravnika je vazno da razume kako rokovi Iunkcionisu i koji je
znacaj svakog od njih, posto se ove dve vrste rokova cesto mesaju. Prvi, rok za
podnosenje tuzbe, je proceduralne prirode kojim se odreduje vremenski trenu-
tak do kog stecajni upravnik mora da preduzme odredenu radnju, tj. da podnese
tuzbu, ukoliko hoce da ospori neki od pravnih poslova stecajnog duznika.
Rok za podnosenje tuzbe. Clan 98. stav 4. Zakona o stecajnom postupku odreduje
da rok za podnosenje tuzbe za sve vrste pobijanja tece od dana otvaranja stecajnog
postupka do dana odrzavanja rocista za glavnu deobu stecajne mase. Drugim reci-
ma, svaka parnica u kojoj se osporavaju pravni poslovi duznika mora biti zapoceta
pre odrzavanja rocista za glavnu deobu stecajne mase. Ukoliko postupak ne pocne
u ovom roku, stecajni upravnik se izlaze riziku podnosenja tuzbe od strane stecaj-
nih poverilaca obzirom da je povredio njihova prava time sto nije podneo tuzbe za
pobijanje radnji stecajnog duznika, sto bi dovelo do povracaja imovine u stecajnu
masu. U sustini, to je gubitak imovine koja bi pripadala stecajnoj masi.
Rokovi koji se raunaju ,unazad" odreduju vremenski period pre pokretanja
stecajnog postupka, u kome je konkretan pravni posao koji je predmet pobija-
nja, zakljucen. Rokovi koji se racunaju ,unazad su razliciti i zavise od kon-
kretne vrste pravnog posla koji se pobija i detaljno su analizirani nize. Stecajni
upravnik treba da proverava zakonske rokove koji se racunaju ,unazad za
svaki konkretan pravni posao dok bude ispitivao duznikovo poslovanje, kako
bi utvrdio da li postoji osnov za pobijanje radnji stecajnog duznika.
eacaaaje resea
Rokovi koji vaze ,unazad racunaju se retroaktivno pocev od dana podnosenja
predloga za pokretanje stecajnog postupka ili otvaranje stecajnog postupka. Ro-
kovi koji se odnose na pravne radnje i pravne poslove stecajnog duznika koji
se mogu pobijati tuzbom, racunaju se od dana u mesecu koji po broju odgovara
ii:
danu podnosenja predloga za pokretanje stecajnog postupka ili danu otvaranja
stecajnog postupka. Ako dan sa tim brojem ne postoji u poslednjem mesecu,
rok se racuna od poslednjeg dana tog meseca. Ovo su opsta pravila za racuna-
nje rokova koji se nalaze u zakonu o stecaju, clan 105. stav 1.
Rokovi za podnosenje tuzbi koji se odnose na sve situacije pobijanja pravnih
radni stecajnog duznika teku do dana odrzavanja rocista za glavnu deobu
stecajne mase, clan 98. stav 4.
Za potrebe racunanja rokova, smatra se da je pravni posao zakljucen onda kada
su ispunjeni uslovi za njegovu punovaznost, clan 105. stav 2. Ukoliko je za pu-
novaznost nekog pravnog posla potreban upis u zemljisnu knjigu ili u registar
brodova, vazduhoplova ili patenata, odnosno u drugu javnu knjigu ili registar,
smatra se da je pravni posao zakljucen onda kada je overena izjava volje za upis
i kad je zahtev za upis podnet nadleznom organu, clan 105. stav 2.
eeeljaaje lrae lrae
Pobijati se mogu i pravni poslovi i pravne radnje za koje postoji izvrsna isprava
ili koje su preduzete u postupku prinudnog izvrsenja. Ako zahtev za pobijanje
bude usvojen, prestaje dejstvo izvrsne isprave prema poveriocima stecajnog
duznika, clan 98. stav 3.
eeeljaaje raala raaajl aasea esreaaja ecajae esa
Iako su pravni poslovi koji se mogu pobijati obicno zakljuceni pre podnosenja
predloga za pokretanje stecajnog postupka, neke radnje posle pokretanja steca-
ja mogu biti pobijane na isti nacin clan 99. stav 2. i 101. stav 1. i 2.
vre raala eiea sejl e me eeljal
Zakon o stecajnom postupku obuhvata i pogodovanje poverilaca i prevarne rad-
nje, koje su podeljene u pet razlicitih vrsta pravnih poslova:
Pobifanfe raanfi na osnovu pogoaovanfa poverilaca.
1. Uobicajeno namirenje (clan 99.);
2. Neuobicajeno namirenje (clan 100.);
3. Neposredno ostecenje stecajnih poverilaca (clan 101.)
Prevarne raanfe.
4. Namerno ostecenje poverilaca (clan 102.);
5. Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu (clan 103.)
ii+
Stecajni zakon predvida posebna pravila kojima se omogucuje pobijanje svake
od ovih vrsta radnji, o cemu se detaljno raspravlja u kasnijim poglavljima. Ova
pravila obuhvataju razlicite odredbe koje se odnose na sledece Iaktore:
Nesposobnost placanja i / ili znanje za nesposobnost placanja
Namera duznika
Ostecenje poverilaca
Rok koji se racuna unazad
Potrebno je detaljnije objasniti kako Iunkcionisu ovi Iaktori. O tome u daljem
tekstu.
zaae aa je aeie ae eeceaja eerliaca
U clanu 98. stav 1. navode se dve kategorije povrede prava zbog kojih stecajni
upravnik ili stecajni poverilac moze da ospori pravni posao ili radnju stecajnog
duznika. To su pravni poslovi ili pravne radnje kojima se:
a) narusava ravnomerno namirenje stecajnih poverilaca (sto je nazvano
,ostecenje stecajnih poverilaca) ili
b) pojedini poverioci stavljaju u povoljniji polozaj (nazvano ,pogodova-
nje poverilaca).
Zakonski uslovi su u sustini jedan opsti uslov da je doslo do ostecenja. Opsti u
smislu negativnog eIekta na druge poverioce, a ne da je utvrdena posebna vrsta
povrede prava pojedinog poverioca.
Zakonski uslov da radnja koja se pobija treba da ima jedan od gore navedenih
negativnih eIekata se primenjuje na sve pravne poslove koji su predmet pobijanja
prema odredbama sadrzanim u ovom delu Zakona o stecajnom postupku. Prema
tome, poverilac se moze odbraniti od tuzbe za pobijanje ukoliko dokaze da nije
naruseno ravnopravno namirenje drugih poverilaca, u smislu da je isplata izvrsena
pre pokretanja stecajnog postupka bila iste velicine kao iznos koji bi poverilac do-
bio raspodelom u stecajnom postupku. Isto tako, eIikasna odbrana za poverioca je
da dokaze da nije bilo promene imovinskog stanja duznika koja bi imala negativan
eIekat na poverioce, te stoga nema razloga da stecajni upravnik podnosi tuzbu.
Na primer, poverilac koji bi u slucaju bankrotstva imao pravo na raspodelu u izno-
su od 3.000 evra za potrazivanje od 10.000 evra, koje je u potpunosti isplaceno pre
pokretanja stecajnog postupka, u slucaju povracaja bi morao da vrati samo 7.000
evra. Preostalih 3.000 evra, poverilac bi mogao da zadrzi, posto je to tacno onoli-
ko koliko bi dobio raspodelom. To je isti iznos koji bi dobili poverioci istog reda,
tako da nije naruseno ravnopravno namirenje isplatom iznosa od 3.000 evra.
iis
Slicna je situacija u kojoj obezbedeni poverilac primi isplatu pre pokretanja
stecajnog postupka koja verovatno nece biti pobijana. Ukoliko je u korist pove-
rioca bilo zasnovano prioritetno zalozno pravo i primio je isplatu u iznosu koji
je jednak ili manji od obezbedenog potrazivanja, poverilac ce imati eIikasnu
odbranu u postupku pobijanja, do tog iznosa. Medutim, ukoliko je poverilac
primio veci iznos od onog na koji je imao pravo, morace da vrati visak. Ovo
bi bila situacija u kojoj dug iznosi 100.000 evra, a vrednost imovine kojom se
obezbedio u trenutku pokretanja stecajnog postupka je samo 50.000 evra. Uko-
liko poverilac primi iznos od 75.000 evra pre pokretanja stecajnog postupka,
postoji rizik da ce mu biti pobijan iznos od 25.000 evra, ukoliko su ispunjeni
svi uslovi za pobijanje pravnih radnji stecajnog duznika. U pogledu viska od
25.000 evra koje je primio, obezbedeni poverilac ima isti polozaj kao obicni
stecajni poverioci, tako da je potrebno utvrditi da li je ovom isplatom doslo do
krsenja odredbi o pogodovanja poverilaca, a narocito clana 99.
neeeeae iacaaja aalsa
Neke od radnji pobijanja zahtevaju nesposobnost placanja ili znanje da je posto-
jala nesposobnost placanja. Posto se pobijanje radnji stecajnog duznika moze
preduzeti samo posle pokretanja stecajnog postupka, ocigledno je da je u tom
trenutku duznik nesposoban za placanje. Medutim, odredbama o pobijanju zah-
teva se da je nesposobnost placanja duznika postojala u trenutku kaaa fe pravni
posao kofi se pobifa :aklfucen, clan 99. stav 1., 101. stav 1. tacka 1. i stav 1. tac-
ka 2. Ovo je mnogo teze utvrditi jer je potrebno ispitati kojim cinjenicama se
raspolagalo u prethodnom vremenskom periodu. Takode, moze se pretpostaviti
sta je bilo poznato ili je moralo biti poznato u odredenom vremenskom periodu.
U nekim slucajevima stecaja, u pogledu radnji pobijanja nesposobnost placanja
se pretpostavlja, clan 99. stav 3.
Jos jedno pitanje je sta je tacno ,nesposobnost placanja u smislu odredaba
o radnjama pobijanja. Iako nema izricite deIinicije u delu koji se bavi radnja-
ma pobijanja, deIinicija ,nesposobnosti placanja postoji u drugim oblastima
stecajnog zakona. Nejasno je da li ce se ove deIinicije primeniti po analogiji
na delove zakona koji se bave pobijanjem. Nesposobnost placanja duznika se
deIinise u clanu 2. i 3. Zakona o stecajnom postupku. Prema clanu 2. stav 2.,
smatra se da je stecajni duznik nesposoban za placanje ako:
ne moze odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana
dospelosti obaveze;
nije vrsio placanja neprekidno 30 dana;
ucini verovatnim da svoje vec postojece obaveze nece moci da ispuni
po dospecu - preteca nesposobnost za placanje.
iic
Ukoliko je vec bilo neuspesnih pokusaja naplate potrazivanja od duznika, pretpo-
stavljace se da je poverilac znao za nesposobnost placanja. Gore navedene odred-
be prihvataju metod ostvarenih prihoaa za utvrdivanje nesposobnosti placanja,
a ne metod bilansa stanfa. Metodom ostvarenih prihoda posmatra se mogucnost
au:nika aa svofe obave:e ispuni o aospecu kao merilo nesposobnosti placanja.
Metodom bilansa stanja nesposobnost placanja procenjuje se tako sto se poredi
aa li fe ukupna aktiva veca oa ukupne pasive. Nije jasno koja ce deIinicija ,ne-
sposobnosti placanja biti primenjena za radnje pobijanja u ovom delu zakona.
U clanu 3. postoji pretpostavka nesposobnosti placanja ukoliko je postupak po-
krenut na predlog poverioca koji u sudskom ili poreskom izvrsnom postupku
nije mogao namiriti svoje potrazivanje. U takvim slucajevima, pretpostavlja se
da je nesposobnost placanja deIinitivno dokazana i odmah ce biti pokrenut ste-
cajni postupak, bez sprovodenja prethodnog stecajnog postupka. Nije jasno da
li ce se ova pretpostavka primenjivati i kod pobijanja pravnih radnji stecajnog
duznika. Pretpostavke su vazne u slucajevima u kojima zakon propisuje, kao
preduslove za pobijanje, da je poverilac znao da je duznik nesposoban za placa-
nje ili da je stavljen predlog za pokretanje stecajnog postupka, clan 99. stav 1. i
stav 2., 101. stav 1. tacka 1. i stav 1. tacka 2. i clan 102.
keasreae raaaje eeljaaja
Svaka od pet konkretnih radnji pobijanja u stecajnom zakonu je razmotrena
nize u pogledu detaljnih uslova za svaku od njih, ukljucujuci: nesposobnost pla-
canja i znanje za nesposobnost placanja; uticaj na poverioce; namera duznika;
i rok koji se racuna unazad.
Pobijanje zbog pogodovanje poverilaca - Uobiajeno namirenje - Clan 99.
Clan 99. Zakona regulise pitanje mogucnosti pobijanja isplata koje su izvrsene
,uobicajenim namirenjem, sto znaci da predvida cak i pobijanje onih pravnih
poslova u kojima je poverilac po zakonu u potpunosti je imao pravo da primi
isplatu. Dakle, poverilac nije ucinio nista nepropisno. Kod uobicajenog namire-
nja, koje podrazumeva ,obavljanje redovnih poslova, postavlja se pitanje onih
pravnih poslova u kojima se poverilac namiruje u skladu sa ugovorom: treba
zastiti od povracaja datog onog poverioca koji je redovno placen za ispunjenje
ugovorne obaveze isporukom robe ili izvrsenjem usluge. Takav poverilac ne
umanjuje vrednost stecajne mase na stetu drugih poverilaca posto nastavlja sa
ispunjenjem ugovornih obaveza snabdevanjem robom ili uslugama. S druge
strane, svi pravni poslovi zakljuceni u kratkom roku pre pokretanja stecajnog
postupka bi trebalo da budu predmet osporavanja, u korist svih poverilaca. Ste-
cajnim zakonom se pokusava uspostaviti balans izmedu dozvoljavanja pobija-
iiI
nja uobicajenih pravnih poslova, ali samo ukoliko je poverilac znao ili morao
da zna da je duznik bio nesposoban za placanje, clan 99.
Nesposobnost placanfa i :nanfe o postofanfu nesposobnosti placanfa Nespo-
sobnost placanja duznika i znanje poverioca (ili pretpostavka znanja ,znao ili
morao da zna) o nesposobnosti placanja duznika, kao uslovi su nuzni, da bi
se pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti na nacin i u vreme koji su u
skladu sa sadrzinom njegovog prava (uobicajeno namirenje), i kao takvi mogu
biti predmet pobijanja, clan 99. stav 1. Cilj ove odredbe je da se uspostavi
balans izmedu potrebe da se zastiti stecajna masa i obezbedi ravnomerno nami-
renje svih stecajnih poverilaca, a da se istovremeno ne kazne poverioci koji su
obavljali redovne poslove u dobroj veri.
Shodno zakonu, uobicajeno namirenje se moze pobijati i nakon podnosenja
predloga za pokretanje stecajnog postupka, clan 99. stav 2.
Takode, clan 99. stav 3 predvida da ce se smatrati da je poverilac znao ili morao
znati za nesposobnost placanja stecajnog duznika ako je znao za okolnosti iz
kojih se na nesumnjiv nacin moze zakljuciti da postoji nesposobnost placanja
i navodi jedan primer: da je znao da je podnet predlog za pokretanje stecajnog
postupka. Ovim se obuhvata znanje poverioca o ekonomskim i Iinansijskim
poteskocama duznika i o svim cinjenicama na osnovu kojih moze da se zakljuci
da duznik nije u stanju da redovno ispunjava svoje poslovne obaveze.
U praksi, pitanje da li je poverilac znao za nesposobnost placanja koje obuhvata
interpretaciju reci ,nesumnjiv nacin i standardne Iormulacije ,znao ili morao
da zna, se poverava sudu na odluku, osim u slucaju kada stecajni upravnik
moze da se pozove na clan 3. Zakona o stecajnom postupku (npr. kada je protiv
duznika vec sproveden neuspesan pokusaj izvrsenja). Ukoliko je doslo do ta-
kvog neuspesnog pokusaja, znanje za nesposobnost za placanje ce se, u smislu
ovog dela zakona, verovatno pretpostaviti.
Uticaj na poverioce. Samo pravni poslovi koji su imali negativan uticaj na po-
verioce mogu biti predmet pobijanja na osnovu odredaba u ovom delu zakona.
To znaci da ukoliko poverilac nastavlja da uvecava stecajnu masu (tako sto na-
stavlja da dostavlja robu u periodu ili posle perioda u kome je izvrsena isplata),
prijem isplate nije umanjio vrednost stecajne mase na stetu poverilaca.
Aamera duznika. Namera duznika nije uslov za ovo ni za druga pobijanja
pravnih radnji stecajnog duznika.
Rok koji se rauna unazad. Rok koji se racuna ,unazad za osporavanje uobi-
cajenog namirenja je tri meseca pre nego sto bude podnet predlog za pokretanje
stecajnog postupka, sto znaci da je uobicajeno namirenje koje se pobija moralo
iis
da se dogodi u toku ovog perioda od tri meseca pre podnosenja predloga o pokre-
tanju stecajnog postupka, clan 99. stav 1. Svako uobicajeno namirenje koje se
dogodilo pre vise od tri meseca ne moze biti predmet pobijanja. Relativno kratak
rok je logicna posledica potrebe da se zastite poverioci koji redovno obavljaju svo-
je poslove i obezbedivanje odgovarajuceg nivoa sigurnosti u pravnom prometu.
Pobijanje zbog pogodovanja poverilaca - Aeuobiajeno namirenje - lan 1.
Odredba clana 100. o neuobicajenom namirenju odnosi se na pravne poslove,
radnje ili drugo namirenje koje ne spada u redovno poslovanje. Tu spadaju rad-
nje koje primalac uopste nije imao pravo da trazi, ili je imao pravo da trazi ali
ne na nacin i u vreme kada su preduzete, clan 100. Ova odredba je s namerom
siroko odredena, tako da obuhvata pobijanje radnji koje uopste nemaju prirodu
novcanih placanja, kao sto je uspostavljanje obezbedenja.
Neuobicajeno namirenje podrazumeva pravne poslove ili drugo namirenje koje
je neobicno, ,neuobicajeno, narocito pravne poslove u kojima uopste nema
osnova za namirenje. Clan 100. deIinise mehanizam kojim se pobija neuobi-
cajeno namirenje, bez dokazivanja namere da se ostete poverioci. Osnovna
razlika ove dve vrste namirenja je da ima manje uslova za pobijanje neuobica-
jenog namirenja, pa ih je lakse dokazati, a rok koji se racuna ,unazad je duzi.
Neuobicajeno namirenje moze biti osporeno ukoliko se dogodilo sest meseci
pre podnosenja predloga za pokretanje stecajnog postupka.
Aesposobnost placanja. U slucaju ,neuobicajenog namirenja, ne trazi se ne-
sposobnost placanja duznika u trenutku namirenja, kao ni da je znao za nespo-
sobnost placanja, clan 100.
Aamera duznika. Kao sto je gore navedeno, namera duznika nije uslov u sluca-
jevima pogodovanja poverilaca.
Uticaj na poverioce. Prema ovoj odredbi, mogu biti pobijani samo oni pravni
poslovi koji su imali negativan uticaj na poverioce. To znaci da ukoliko po-
verilac nastavlja da uvecava stecajnu masu (tako sto dostavlja robu u periodu
kada je ili posto je izvrsena isplata), onda prijem isplate ne umanjuje vrednost
imovine stecajne mase na stetu drugih poverilaca.
Rok koji se rauna unazad. Neuobicajeno namirenje se moze pobijati ukoliko
se dogodilo sest meseci pre podnosenja predloga za pokretanje stecajnog po-
stupka, clan 100.
ii
Pobijanje zbog pogodovanja poverilaca - Aeposredno ostecenje steajnih po-
verilaca - lan 11.
Ovaj oblik pravnog posla koji se moze pobiti ima gotovo identicne karakteristi-
ke kao uobicajeno namirenja. Ovaj deo se odnosi na pobijanje preduzimanja /
propustanja duznikovih radnji kojom on gubi neko svoje pravo ili zbog koje on
to pravo vise ne moze ostvariti, clan 101. stav 1. tacka 3. kao i pobijanje radnji
koje su preduzete posle pokretanja stecajnog postupka.
Aesposobnost placanja. Nesposobnost placanja duznika i znanje poverioca da
je duznik bio nesposoban za placanje u vreme zakljucenja pravnog posla, pred-
stavljaju nuzne uslove, da bi se mogle pobijati radnje stecajnog duznika kojima
se neposredno ostecuju poverioci, clan 101. stav 1. tacke 1. i 2.
Uticaj na poverioce. Prema ovom delu zakona, neophodno je da je nastala
neka steta za poverioce ili ,neposredno ostecenje poverilaca. Medutim, nije
jasno sta je tacno ,neposredno ostecenje prema ovoj odredbi i po cemu se ono
razlikuje od uslova iz prethodnog dela. Izgleda da se ovom odredbom obuhvata-
ju svi pravni poslovi kojima se ostecuje jedan poverilac ili poverioci uopste.
Aamera duznika. Postojanje namere duznika da osteti poverioce nije uslov
koji se zahteva za pobijanje ove vrste pravnih poslova i ne mora se dokazivati
sama cinjenica da je steta nastala usled konkretnog pravnog posla je dovoljan
razlog za pobijanje.
Rok koji se rauna unazad. Rok koji se racuna unazad za osporavanje pravnih
poslova kojima su neposredno osteceni stecajni poverioci je tri meseca pre pod-
nosenja predloga za pokretanje stecajnog postupka, clan 101. stav 1. tacka 1.
Prevarne radnje - Aamerno ostecenje poverilaca (prava prevara) - Clan 12
Ukoliko je duznik prodao imovinu sa namerom da prevari poverioce, najveci
broj sistema stecaja sirom sveta predvida neki mehanizam kojim se stecajnom
upravniku omogucuje da povrati imovinu ili iznos u vrednosti imovine u korist
poverilaca bez dokazivanja nesposobnosti placanja u vreme zakljucenja prav-
nog posla. Taj mehanizam predviden je odredbom clana 102. Princip je da se
duznici odvrate od prevarnog sakrivanja imovine na stetu poverilaca. Rok koji
se racuna ,unazad je znatno duzi nego u drugim slucajevima, ali dokazivanje
namere duznika da osteti poverioce ostaje kljucni uslov.
Aesposobnost placanja. Posto je duznik nameravao da prevari poverioce, ne
zahteva se nesposobnost placanja ni znanje da je postojala nesposobnost placa-
nja, clan 102.
izo
Aamera duznika. Neophodno je da se ustanovi da je saugovarac stecajnog du-
znika znao za njegovu nameru da bi se uspesno pobila pravna radnja duznika.
Medutim, po ovom clanu znanje namere se pretpostavlja ako je saugovarac
stecajnog duznika znao da stecajnom duzniku preti nesposobnost placanja i da
se radnjom ostecuju poverioci, clan 102.
Rok koji se rauna unazad. Rok koji se racuna unazad sa namerom prevare je
znatno duzi nego kod drugih radnji 5 godina od dana podnosenja predloga za
pokretanje stecajnog postupka. Tako dug rok je logicna posledica potrebe da se
omoguci otkrivanje namernog ostecenja poverilaca.
Uticaj na poverioce. Ne trazi se dokaz ostecenja poverilaca u slucajevima
prevarnih radnji. Negativan eIekat se pretpostavlja zbog postojanja namere
duznika da osteti poverioce.
Prevarne radnje - Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu (Pre-
vara koja se pretpostavlja) - Clan 13.
Pravni posao i pravna radnja stecajnog duznika bez naknade ili uz neznatnu
naknadu mogu se pobijati, shodno clanu 103. Prema ovoj odredbi, smatra se
da je doslo do prevarne radnje ukoliko je duznik prodao imovinu znatno ispod
njene prave trzisne vrednosti, odnosno bez naknade ili uz neznatnu tj. nepropor-
cionalno nisku naknadu, clan 103.
Aesposobnost placanja. Zakonom se ne zahteva postojanje nesposobnosti pla-
canja, kao ni znanje da je postojala nesposobnost placanja u ovim slucajevima,
clan 103.
Aamera duznika. Ne zahteva se dokazivanje namere da se prevare poverioci,
clan 103.
Rok koji se rauna unazad. U ovim slucajevima rok koji se racuna unazad
je dve godine pre podnosenja predloga tj. pravni posao bez naknade ili uz
neznatnu naknadu mora da bude zakljucen dve godine pre podnosenja predloga
za pokretanje stecajnog postupka, clan 103.
Uticaj na poverioce. Ne trazi se nikakav poseban dokaz da su poverioci oste-
ceni. Negativan eIekat se pretpostavlja posto duznik nije primio odgovarajucu
nadoknadu za prenos, cime su poverioci osteceni, jer se smanjila imovina du-
znika, clan 103.
oaeraaa
U clanu 104. navodi se da su izuzete odredene radnje koje bi inace mogle da bu-
du predmet pobijanja. Na primer, ne mogu se pobijati radnje koje su preduzete
izi
prilikom izvrsenja odobrenog plana reorganizacije stecajnog duznika preduzeta
posto je pokrenut stecajni postupak. Takode, izuzeto je nastavljanje poslova
preduzetih posto je pokrenut stecajni postupak. Dalje, izuzete su isplate po me-
nicama ili cekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila
pravo na regres protiv ostalih menicnih odnosno cekovnih obveznika, clan 104.
stav 3.
Osim zakonskih izuzetaka navedenih u clanu 104., poverilac se moze braniti od
pobijanja na osnovu toga sto nisu ispunjeni neki zakonski uslovi. Tu spadaju:
Da je tuzba podneta po isteku zakonskog roka;
Da je pravni posao zakljucen van navedenih rokova koji se racunaju
unazad;
Da ne postoji nesposobnost placanja ili znanje za nesposobnost placanja;
Da nije postojala namera;
Da ne postoji zahtevani eIekat ili ostecenje poverilaca.
Konkretan uslov ce zavisiti od toga na kom clanu zakona se zasniva tuzba za po-
bijanje. Na primer, za pobijanje usled pogodovanja poverilaca se prema clano-
vima 99., 100. ili 101. trazi ostecenje ili negativan uticaj na druge poverioce, uz
isunjenje opstih uslova iz clana 98. stav 1. Prema tome, poverilac ce se uspesno
odbraniti od ove tuzbe ukoliko moze da dokaze da je nastavio da uvecava ste-
cajnu masu, na primer robom ili drugim imovinskim vrednostima, istovremeno
kada je primio isplatu, jer onda nije doslo do ostecenja poverilaca.
Ukoliko upotrebimo primer sa pocetka ovog poglavlja sa poveriocima A i B
(gde obojica imaju potrazivanje od po 1.000 evra, i poverilac A trazi i dobija
isplatu, a poverilac B ne dobija nista), ukoliko je poverilac A prodao duzniku
robu vrednu 500 evra u isto ili priblizno vreme kada je primljena isplata, imo-
vina duznika nije umanjena do visine iznosa jednakog vrednosti pribavljene
robe. Poverilac A ce osnovano moci da osporava tuzbu u visini iznosa od 500
evra. Iznos od 500 evra u gotovini je zamenjen za 500 evra u robi, tako da i
dalje postoji imovina od koje ce se namiriti ostali poverioci. U ovom slucaju,
Poverilac A osnovano ce prigovarati za iznos u visini od 500 evra koliko je
uneo u stecajnu masu, ali ce morati da vrati preostalih 500 evra od ukupno 1000
evra koliko je primio.
sliaa aaja re liae sliaa aaja eie liae
t|t|va ras|va t|t|va ras|va
iooo tiooo soo to
siooo siooo
izz
Kao sto se vidi, sredstva duznika su umanjena smo za iznos od 500 evra (1.000
evra isplacenih poveriocu B, manje 500 evra vrednosti u primljenoj robi).
sliaa aaja aasea eracaja
t|t|va ras|va
iooo tsoo
siooo
oail aseal sejl e me rlmeall
Pored Zakona o stecajnom postupku, Zakon o obligacionim odnosima propisuje
opsta pravila za pobijanje pravnih radnji duznika, prema kojima svaki poverilac
cije je potrazivanje dospelo moze pobijati pravne radnje duznika koje su stetne
za njega, Zakon o obligacionim odnosima, clan 280285. Stecajni upravnici
bi trebalo da poznaju ove odredbe Zakona o obligacionim odnosima kao i druge
zakone koji regulisu njihovu oblast rada, jer oni predstavljaju dodatne korisne
instrumente za povracaj sredstava, gde je to moguce. Posebno je vazno da ste-
cajni upravnici znaju da je rok za podizanje tuzbe za pobijanje, propisan ovim
odredbama, godinu dana, clan 285. Zakona o obligacionim odnosima.
izs
eonis1avanJc nceovotJniu ovos1eaniu ucovoea
oes1a ei1anJa
Zakon o stecajnom postupku ovlascuje stecajnog upravnika da se saglasi i ispu-
ni postojece neispunjene ugovore obaveze ili da se ne saglasi i odbije ispunjenje
onih koje su nepovoljne ili pod odredenim okolnostima isuvise opterecuju ste-
cajnu masu. Mogucnost da se raskinu nepovoljni ugovori je dodatno ovlasce-
nje u stecajnom zakonu kojim treba da se omoguci stecajnom duzniku da se
reorganizuje u Iinansijski odrzivu celinu.
oiaceaja l ciaaa 4. a i.
U clanu 74. stav 1. navodi se ,ako stecajni duznik i njegov saugovarac do po-
kretanja stecajnog postupka nisu u celosti ili delimicno izvrsili dvostranoteretni
ugovor koji su zakljucili, stecajni upravnik moze, umesto stecajnog duznika,
ispuniti ugovor i traziti ispunjenje od druge strane. Ovom odredbom se obez-
beduje da stecajni upravnik koji je odgovoran za stecajnu masu ima pravno
ovlascenje da ispuni postojece ugovore. Ovo pre svega treba da otkloni nedou-
micu da je stecajna masa drugacija imovinska celina od stecajnog duznika pre
pokretanja stecajnog postupka, i da ispunjenje ugovora ne bi trebalo da bude
dozvoljeno. U clanu 74. stav 2. se dalje navodi da ,ukoliko stecajni upravnik
odbije ispunjenje, saugovarac stecajnog duznika moze ostvariti svoje potraziva-
nje kao stecajni poverilac. Ova odredba omogucava pravni osnov za neispu-
njenje postojecih ugovora i nastupanje posledica povrede ugovornih obaveza.
sea eaje eralaaje
Ukoliko ugovor ne bude ispunjen na nacin predviden odredbama clana 74., moze
doci do nastanka stete. Ova steta ce se pretvoriti u potrazivanje prema stecajnoj
masi, prema odredbi sadrzanoj u clanu 74. stav 2. Ovo potrazivanje se isplacuje
u skladu sa svojim isplatnim redom kao i sva ostala potrazivanja u stecaju.
uie. aelajeaje eeaea eee eerae raae
Kako bi ispunio uslove za stavljanje van snage, ugovor ne sme biti ispunjen; na
obe ugovorne strane moraju postojati neke obaveze koje nisu ispunjene. Uko-
liko samo jedna strana nije ispunila svoju obavezu, sve sto ostaje je da druga
strana svoje obaveze ispuni. U takvim slucajevima, kada je jedna strana vec
ispunila svoju obavezu, ne primenjuju se odredbe clana 74. Ukoliko je saugo-
varac stecajnog duznika vec ispunio svoje ugovorne obaveze i sve sto preostaje
izc
Za zakupljeni poslovni prostor, radnja placa 4.000 evra mesecno. Tokom dve
godine, radnja dozivljava Iinansijske poteskoce. Cene zakupa nekretnina su
opale i zakup u okolnim radnjama je pao za 50. Konkurent koji prodaje slic-
nu robu ima radnju u istoj ulici. On je u poziciji da snizi cenu robe koju proda-
je, zato sto ima nize troskove poslovanja. Jedan od osnovnih razloga sto ima
nize troskove poslovanja je sto placa znatno manji zakup za prostorije.
Posto nije konkurentna, radnja podnosi predlog za pokretanje stecajnog
postupka i pokusava da se reorganizuje. Jedna od mera koju radnja plani-
ra da preduzme kako bi ponovo postala proIitabilna je da raskine ugovor
eeiMce. zas eieae reera
je da duznik plati, onda ova isplata predstavlja jos jedno stecajno potrazivanje,
kao i sva ostala. Potpuno ispunjen ugovor ne moze biti stavljen van snage. Isto
tako, ukoliko je stecajni duznik izvrsio svoju obavezu i samo ocekuje isporuku
robe, uslugu ili isplatu, nema za sta da se odbije ispunjenje (niti bi stecajni
duznik u ovom trenutku zeleo da ugovor stavi van snage, posto je vec izvrsio
svoje obaveze i to ga ne bi dovelo u povoljniji polozaj).
Ugovorna strana koja nije stecajni duznik moze prema clanu 74. stav 3. da
izdejstvuje od stecajnog upravnika da donese odluku da li ce ispuniti ugovornu
obavezu li odbija ispunjenje iste. Po ovoj odredbi, stecajni upravnik mora da
odgovori u roku od petnaest dana, od dana prijema zahteva. Ova odredba ne
odreduje da li taj zahtev mora biti u pismenoj Iormi. Medutim, cini se da se pi-
smena Iorma podrazumeva. U svakom slucaju, preporucuje se da zahtev bude
u pismenoj Iormi za slucaj potrebe dokazivanja. Tesko je dokazati zahtev kada
je on saopsten usmeno.
nasaaaae sreaje eerala eeaea
Ukoliko se stecajni upravnik saglasi sa ugovorom, sto znaci da je pokazao name-
ru da ispuni obaveze, a onda to ne ucini, steta koja tako nastane nije obicno ste-
cajno potrazivanje u smislu clana 35. stav 2. tacka 4., vec spada u red potraziva-
nja sa visokim prioritetom (prvog isplatnog reda u smislu clana 35. stav 2. tacka
1.), u troskove stecajnog postupka. U clanu 74. stav 4. se navodi: ,ako stecajni
upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku stecajnog postupka prestane
da ga izvrsava, potrazivanje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplatni red, kao
trosak stecajnog postupka. Stecajni upravnik stoga treba da bude pazljiv prili-
kom odlucivanja kojih ugovora ce se pridrzavati, posto ce potrazivanja nastala
usled naknadnog krsenja ugovornih obaveza biti u istom isplatnom redu kao i
nadoknada troskova stecajnom upravniku za vodenje stecajnog postupka.
izI
rcu|sftvtuJcucrcvc|Ju|uovcsfetu|uuccvcet
o zakupu i pretvori neizvrsen ugovor u stecajno potrazivanje. Medutim,
ova mera mozda uopste nije potrebna. Uzimajuci u obzir pravo duznika
da raskine ugovor o zakupu i ostavi zakupodavca bez zakupca u novo-
nastalim uslovima na trzistu, zakupodavac ce verovatno biti sklon da se
dogovori o novim uslovima zakupa i prihvati zakupninu koja je u skladu
sa trzisnom. Na ovaj nacin, stecajni duznik ce dobiti nizu zakupninu sto
ce mu omoguciti da posluje konkurentno, a zakupodavac nece morati da
se izlaze riziku da nece moci da izda prostor u zakup i naplati svoja potra-
zivanja u stecajnom postupku.
iz
eeooaJa iMovinc
oes1a ei1anJa
Prodaja imovine je jedan od najvidljivijih i najkontroverznijih dogadaja u ste-
cajnom postupku. Zbog toga je od kljucnog znacaja da stecajni upravnik vodi
postupak sto je transparentnije moguce, kako bi se izbegli prigovori i kritike.
Tokom postupka prodaje imovine, stecajni upravnik mora da pokaze otvorenost
kako prilikom preduzimanja odredenih radnji, tako i u pogledu onoga sto se
javnosti prezentuje. Mora biti u stanju da pokaze da je postupao vrlo strucno i
pazljivo. Za pocetak, prodaja cele imovine mora biti izvrsena strogo u skladu
sa Zakonom o stecajnom postupku i ostalim relevantnim propisima. Medutim,
ova pravila se odnose na razlicite vrste imovine i razlicite okolnosti, tako da ce
u praksi ostati dosta prostora za Ileksibilnost.
U slucajevima bankrotstva, po novom Zakonu o stecajnom postupku, zarada
stecajnog upravnika ce biti povezana sa visinom iznosa dobijenim od prodaje
imovine duznika ili povracaja sredstava u stecajnu masu. Stecajni upravnik
koji nije u stanju da proda imovinu, nece biti placen. Prema tome, za stecajnog
upravnika je veoma znacajno da strucno obavi pripreme za prodaju imovine
na nacin na koji ce privuci najveci broj kvaliIikovanih ponudaca. Takode je
veoma znacajno da medu poveriocima i kupcima stvori reputaciju o proIesional-
nosti, pouzdanosti i transparentnosti njegovog rada.
Aeophodne vestine i sposobnost procenjivanja. Stecajni upravnik moze da
naide na veoma razliciti sastav imovine duznika. Osim opstih obaveza pred-
videnih zakonom, nema posebnih pravila o tome koji je najbolji nacin prodaje
imovine. Metode ce zavisiti od vrste imovine u pitanju. Prema tome, tesko je u
generalnom smislu govoriti o najboljim prakticnim resenjima. Medutim, posto-
ji odreden broj vaznih sposobnosti koje stecajni upravnik mora da poseduje:
sposobnost da podeli ili grupise imovinu na nacin koji ce privuci najve-
ci broj kvaliIikovanih ponudaca i obezbediti najvecu prodajnu cenu;
sposobnost da odredi najbolji raspolozivi nacin prodaje, bez obzira na
to da li se imovina prodaje na aukciji ili neposrednom pogodbom;
sposobnost da odredi trziste na kome ce ponuditi imovinu.
Komercijalni pristup. Stecajni upravnik mora da koristi svoju sposobnost ko-
mercijalne procene pri predlaganju odredenog nacina prodaje. U svakom slu-
caju, stecajni upravnik mora da se ponasa na komercijalno razborit nacin. Ovo
se uopsteno moze opisati kao marketing ili prodaja odredene imovine na nacin
koji komercifalno oagovara tof vrsti imovine poa aatim okolnostima.
i:o
Ono sto komercijalno ima smisla za jednu vrstu, mozda nema smisla za neku
drugu vrstu imovine. Neki delovi imovine, kao sto su alati i Iarbe, mogu biti
relativno neprivlacni, s obzirom da su speciIicnog karaktera. Ostali delovi imo-
vine, kao na primer, automobili, kamioni i druga vozila, mogu biti korisceni na
razne nacine (kao i imati nizu vrednost po komadu) i bice interesantniji vecem
broju potencijalnih kupaca. Intelektualna svojina moze imati vrednost koju nije
lako utvrditi i za koju nije lako naci kupca. Patent ili zig ne moze se reklamirati
ili prodati na isti nacin kao nekretnine, masine ili akcije.
Da bi se prilikom prodaje imovine odrzao integritet stecajnog postupka, kao
i da bi postupak bio transparentan za sve ucesnike, stecajni upravnik treba da
prodaju promovise sto vise i u vecem broju medija od zakonom predvidenog
minimuma u clanovima 110. i 111. Ukoliko postoje potencijalni kupci iz ino-
stranstva, ili je predmet prodaje visoka tehnologija i postoji ogranicen broj po-
tencijalnih kupaca, moraju se razmotriti i druge varijante. Stecajni upravnik
mora da bude spreman da dostavi direktnu ponudu putem poste i kontaktira
proizvodaca predmeta prodaje, ukoliko on jos uvek postoji, sve bivse konkuren-
te, ili prodavce koji su specijalizovani za odredenu vrstu robe. Takode, postoji
sve vise internet prezentacija za prodaju imovine u stecaju, ukljucujuci tu i
online (direktne) aukcije. EIikasan stecajni upravnik bi trebalo da se upozna sa
svim ovim metodama prodaje, posto one uvecavaju mogucnost da se kontaktira
potencijalni kupac.
Brza prodaja. Novi Zakon o stecajnom postupku predvida da je stecajni postu-
pak hitan (clan 29. stav 2.) Imovina treba da bude prodata sto je pre moguce,
ali se pri tome mora voditi racuna da promovisanje i postupak prodaje budu
izvrseni na odgovarajuci nacin. Stecajni upravnik treba da razvije strategiju ko-
ja ce obezbediti najvecu mogucu prodajnu cenu, u ogranicenom vremenskom
periodu. Kao sto je prikazano u odeljku ovog prirucnika pod nazivom ,Procena
vrednosti preduzeca, drzanje imovine kosta; sto se imovina duze zadrzava,
veci su ukupni troskovi odrzavanja. Ovi troskovi spadaju u troskove stecajnog
postupka i prvi se isplacuju, prema redosledu naplate odredenom u clanu 35.
Ukoliko ostvarena vrednost ne bude veca od ovih troskova, ukupan iznos iz
stecajne mase, koji ce biti na raspolaganju za raspodelu stecajnim poveriocima,
ce biti manji. Najcesce se vrednost imovine nece povecati protekom vremena.
Stecajni upravnik zato brzo mora da utvrdi prirodu i kolicinu imovine, promo-
vise je na odgovarajuci nacin i na kraju je proda. Ukoliko stecajni upravnik ne
proda imovinu brzo, moze biti izlozen optuzbama da je nepotrebno dozvolio
da se smanji ukupna vrednost stecajne mase koja ce biti raspodeljena stecajnim
poveriocima, jer je dozvolio da se nagomilaju potrazivanja viseg prioriteta.
U najvecem broju stecaja, kupci nece platiti cenu koji bi platili prodavcima
i:i
takve imovine u transakcijama koje se odvijaju u redovnim situacijama. Kupac
placa cenu poa vanreanim okolnostima u koju ne spadaju nikakve garancije.
Kupac ne moze da vrati stvari ukoliko se pokaze da one imaju nedostatke, niti
moze kasnije da kupi jos stvari iste vrste. Ukoliko je imovina promovisana
na odgovarajuci nacin, tako da je se pojavio dovoljno veliki broj potencijalnih
kupaca, poverioci ne mogu tvrditi da je postignuta prodajna cena na aukciji ili
tenderu bila ,previse niska. Novi zakon predvida pravila kojima se brzo odbi-
jaju neosnovani prigovori da je prodajna cena bila previse niska.
Aije potrebno izvrsiti zvaninu procenu. Osim ako se predlaze prodaja celog
preduzeca, Zakon o stecajnom postupku ne zahteva zvanicnu procenu vrednosti
pre nego sto se imovina stavi na prodaju. Bez obzira na to, stecajni upravnik mo-
ra bar okvirno da proceni kolika je Ier trzisna vrednost imovine pre nego sto poc-
ne da razvija strategiju prodaje. Jiai oaelfak ,Procena vreanosti preau:eca`.
Procena vrednosti imovine je neophodna i za pocetni stecajni bilans. Cena po
kojoj je imovina pribavljena ili vrednost koju ona ima u Iinansijskim knjigama
nema uticaja na utvrdivanje strategije prodaje ona ne odrazava pravu trzisnu
vrednost imovine. Najcesce se vrednost stvari, koje se koriste u proizvodnji
i stvaraju prihode, odreduje prema tome kolika je trenutna vrednost buducih
prihoda koji mogu da budu ostvareni, a onda se na tu vrednost mogu primeniti
razni popusti, sto znaci da ce razliciti kupci biti spremni da daju razlicite ponu-
de za istu stvar. Detaljnija razrada ovih pitanja se nalazi u odeljku ,Procena
vrednosti preduzeca ovog prirucnika.
Zastita kupaca. Odredbe o prodaji u novom zakonu omogucuju brzi postupak
prodaje imovine u stecajnom postupku. Osim toga sto predvida otvoren i tran-
sparentan postupak, zakon stiti kupce imovine u stecajnom postupku tako sto
obezbeduje sigurnost u prodaji. Prenos prava svojine je siguran, a predvida
se i zastita od mogucih zahteva drugih poverilaca. Clan 111. stav 5. predvida
da prigovor poverioca ne utice na prodaju izvrsenu trecem licu, vec poverilac
moze zahtevati eventualnu naknadu stete do koje je doslo radnjama stecajnog
upravnika u postupku prodaje, ili cak zahtevati pozivanje na licnu odgovornost
stecajnog upravnika zbog nepravilnosti u vodenju postupka, ali ne moze zahte-
vati ponistavanje prodaje. Clan 111. stav 11. predvida da u trenutku kada kupac
plati prodajnu cenu on stice svojinu na predmetu prodaje, bez ikakvih tereta i
zaloznih prava. Nadalje, ukoliko se radi o prodaji celog preduzeca, clan 113.
stav 4. navodi da ni stecajni duznik ni kupac nece biti odgovorni za potrazivanja
poverilaca prema duzniku koja su nastala pre pokretanja stecajnog postupka.
Poverioci, naravno, imaju pravo na namirenje potrazivanja iz sredstava ostvare-
nih prodajom imovine koja spada u stecajnu masu, a koja se raspodeljuje prema
redosledu utvrdenom u clanu 35.
recotJt|ncv|uc
i:z
Ipak, vazno je razjasniti da stecajni upravnik nema obavezu da garantuje za bilo
kakve karakteristike prodate imovine, ukljucujuci kolicinu, kvalitet, ili podob-
nost za odredenu namenu za koju poverilac zeli da je koristi. Stecajni upravnik
moze da opise imovinu na uopsten nacin i objasni kupcima da sami moraju da
utvrde karakteristike imovine. Stecajni upravnik treba da potencijalnim kupci-
ma jasno stavi do znanja da se imovine nudi u ,kakva-takva stanju bez ikakvih
garancija i da je prodaja u stecajnom postupku konacna.
1cunicki aseck1i eeooaJc iMovinc
Pravila o prodaji imovine u stecajnom postupku se nalaze u clanovima 110-
114. Stecajni upravnik treba dobro da poznaje postupak koji se nalazi u ovim
clanovima i da se na njega poziva sto cesce. Nadalje, stecajni upravnik treba da
poznaje i razume sve podzakonske propise i Nacionalne standarde za upravlja-
nje stecajnom masom, kao i da se u potpunosti ponasa u skladu sa njima kada
god je to potrebno.
Nakon donosenja zakljucka o unovcenju celokupne imovine ili dela imovine od
strane stecajnog sudije, prodaju celokupne imovine ili dela imovine iz stecajne
mase vrsi stecajni upravnik ili lice koje on ovlasti, clan 110. stav 1. Ova odred-
ba kojom se zahteva sudska odluka u sustini sprecava prevremenu prodaju imo-
vine, ukoliko postoji mogucnost da dode do reorganizacije. Zakon u potpunosti
uspostavlja odgovornost za prodaju imovine na strani stecajnog upravnika. U
clanu 110. stav 1. navodi se da stecajni postupak treba da sprovede stecajni
upravnik ili osoba koju on ovlasti i nadgleda. Dakle, stecajni upravnik u potpu-
nosti odgovara za svako lice kojem delegira odgovornost za prodaju imovine,
bez obzira na to da li je u pitanju broker, akcionar, ili drugi posrednik. Stecajni
upravnik treba da obezbedi da se ispostuju sve zakonom predvidene procedure,
bez obzira na to da li je poverio odredene delove postupka prodaje drugim
licima.
Osim prodaje celog preduzeca, postoje cetiri metode prodaje imovine:
1. Javno nadmetanje;
2. Neposredna pogodba (sa ili bez javnog prikupljanja ponuda);
3. Stvari koje imaju berzansku, odnosno, trzisnu cenu;
4. Kvarljiva roba (ubrzani postupak).
Ove metode su detaljno razmotrene nize.
i::
ereaaja jaalm aaameaajem
U clanu 110. stav 2. stoji da se ,prodaja imovine vrsi javnim nadmetanjem,
javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, po odredbama ovog
zakona, clan 110. stav 2. Nije jasno da li ova siroka deIinicija pokazuje da
postoje tri odvojena puta za prodaju imovine, ili dva: javno nadmetanje i nepo-
sredna pogodba (sa ili bez javnog prikupljanja ponuda). Pravila koja se na njih
odnose obradena su u nastavku teksta.
Pretpostavka je da se drugi zakoni, koji sadrze odredbe o prodaji imovine, kao
sto je Zakon o izvrsnom postupku, primenjuju samo pod tacno odredenim okol-
nostima, i to na pitanja koja zakon o stecaju ne spominje. Odredbe clana 111.
stecajnog zakona ce se verovatno smatrati za lex specialis, sto znaci da su one
predvidene posebno za slucaj stecaja i stoga derogiraju druge opste propise, kao
sto je Zakon o izvrsnom postupku. U suprotnom, drugi zakoni, poput Zakona
o izvrsnom postupku, bi mogli da budu u suprotnosti sa zakonom o stecaju i
sprece primenu postupka koji je zakonodavac nameravao da primeni na hitne
situacije karakteristicne za stecajni postupak.
Zakon zahteva da se obavestenje o prodaji javnim nadmetanjem dostavi una-
pred, clan 111. stav 2. Pre prodaje imovine stecajni upravnik je duzan da ste-
cajnom duzniku, odboru poverilaca, poveriocima koji imaju obezbedeno potra-
zivanje na imovini koja se prodaje i svim onim licima koja su iskazala interes
za tu imovinu, bez obzira po kom osnovu, dostavi obavestenje o nameri, planu
prodaje, nacinu prodaje i rokovima prodaje, clan 111. stav 1. Stecajni upravnik
je duzan da obavestenje iz stava 1. ovog clana dostavi najkasnije 30 dana pre
predlozenog datuma javnog nadmetanja, clan 111. stav 2. Obavestenje o proda-
ji javnim nadmetanjem mora da sadrzi:
mesto i adresu na kojoj se nalazi imovina koja se prodaje;
detaljan opis imovine sa podacima o njenoj nameni;
pocetnu cenu i uslove pod kojima ce se izvrsiti javno nadmetanje.
Vidi clan 111. stav 3. Obavestenje sluzi samo da bi poverioci bili upozoreni da
ce se odrzati javno nadmetanje. To nije poziv poveriocima da daju odobrenje.
Zakonom nife preaviaeno kao neophoano aavanfe oaobrenfa oa strane poveri-
laca. Postupak predviden zakonom zahteva samo dostavu obavestenja i daje
mogucnost prigovora.
Prethodne kvalifikacije. Zakon predvida da stecajni upravnik deIinise uslove
prodaje. Stoga, stecajni upravnik moze da postavi pravila javnog nadmetanja
tako da zahteva od zainteresovanih strana da dostave dokaze da imaju Iinan-
sijske mogucnosti da kupe imovinu koja se prodaje. Ovo moze biti bilo sta,
recotJt|ncv|uc
i:+
od Iinansijske dokumentacije do depozita, kojim ce postati kvaliIikovani za
davanje ponuda. Uslovi kvaliIikacije ne treba da budu suvise strogi kako ne bi
obeshrabrili potencijalne ponudace. Svi uslovi moraju biti u celosti navedeni u
obavestenju, clan 111. stav 3.
Prigovori. Stecajni duznik i poverioci mogu podneti prigovor na predlozenu
prodaju najkasnije u roku od 10 dana pre predlozenog datuma prodaje ili preno-
sa, ako za njega postoji propisan osnov, clan 111. stav 6. Prigovor se upucuje
stecajnom vecu koje o njemu odlucuje. Javno nadmetanje se nastavlja po planu
i kad je prigovor podnet. Prigovor ne odlaze javno nadmetanje ono ce se odr-
zati kad je zakazano, osim ukoliko stecajni sudija ne odluci drugacije, clan 111.
stav 6. Takode, duznik i poverioci mogu podneti prigovor na izvrsenu prodaju
ukoliko za to postoji osnov, clan 111. stav 8. Medutim, cak i usvojen prigovor
obicno nece dovesti do ponistavanja zakljucene prodaje. Pravni lek bi u ovom
slucaju bio tuzba za naknadu stete iz stecajne mase, ili cak licno od stecajnog
upravnika, ukoliko je to primereno slucaju.
Osnov za prigovor moze biti: prevara, pristrasno ponasanje stecajnog upravni-
ka, nepotpuno dato obavestenje ili bilo koji drugi razlog iz koga proizlazi da
je stecajni upravnik vodio postupak prodaje na stetu stecajne mase, clan 111.
stav 8. Obicna tvrdnja da je postignuta cena preniska nije dovoljan osnov za
podnosenje prigovora, clan 111. stav 8. Poverioci imaju pravo da prisustvuju
i daju ponude na javnom nadmetanju. Ukoliko je imovina zaista prodata ,po
preniskoj ceni, poverilac je mogao da bolju ponudu, kupi imovinu i onda je
sam proda po visoj ceni. Poverioci ovo obicno ne rade, jer je malo verovatno
da bi mogli da postignu znacajno visu cenu od one koja je postignuta javnim
nadmetanjem.
Ukoliko osnov za prigovor nije jedan od navedenih u clanu 111. stav 8. stecajni
sudija treba da odbije prigovor. Ukoliko nije bilo prigovora, javno nadmetanje
ce se odrzati po planu. Ne sme da dode do odlaganja stecajnog postupka zbog
neosnovanih prigovora na prodaju imovine. Zakon o stecaju je osmisljen tako
da omoguci brzu prodaju imovine, kako ne bi doslo do smanjenja njene vred-
nosti.
Posle izvrsene prodaje stecajni upravnik je duzan da o izvrsenoj prodaji, uslovi-
ma i ceni obavesti stecajnog sudiju, stecajno vece i odbor poverilaca u roku od
10 dana od dana izvrsene prodaje, clan 111. stav 7.
Pravo razlunih poverilaca na komentare. Razlucni poverioci mogu da daju
svoje komentare na buduce javno nadmetanje. Ukoliko je imovina koja se pro-
daje putem javnog nadmetanja predmet obezbedenja jednog ili vise razlucnih
poverilaca, razlucni poverioci mogu, u roku od 10 dana od dana prijema oba-
i:s
vestenja o javnom nadmetanju ili prodaji, predloziti neki povoljniji metod pro-
daje, clan 111. stav 5. Ovaj predlog je savetodavne prirode on ne obavezuje
stecajnog upravnika. Njime se samo Iormalno omogucuje da razlucni poverio-
ci daju svoje misljenje o prodaji, narocito o tome da li razlucni poverilac mozda
ima u vidu nekog drugog kupca za koga stecajni upravnik ne zna, ili ukoliko
sam razlucni poverilac zeli da kupi imovinu koja se prodaje. Ova odredba je
najkorisnija kada stecajni upravnik planira prodaju putem neposredne pogodbe.
U slucaju javnog nadmetanja, poverilac sam moze prisustvovati nadmetanju i
dati ponudu kao bilo koji drugi kvaliIikovani ponudac.
ereaaja aeereaaem eeaeem l jaalm rlsijaajem eaaa
Zakon o stecajnom postupku omogucuje prodaju imovine neposrednom pogod-
bom sa ili bez javnog prikupljanja ponuda. Ova metoda omogucava stecajnom
upravniku da direktno pregovara o uslovima prodaje sa kupcem. Medutim, pre
zakljucenja prodaje, svim zainteresovanim poveriocima se mora dostaviti oba-
vestenje u kome su navedeni uslovi prodaje, kako bi im se pruzila mogucnost
da podnesu prigovor. Ukoliko u zakonskom roku ne bude podnet prigovor,
moze se zakljuciti prodaja, clanovi 110. i 111. Posebne odredbe su detaljnije
razmotrene nize.
Dijalog sa odborom poverilaca. U clanu 27. stav 1. tacka 1. navodi se da odbor
poverilaca ,daje misljenje stecajnom upravniku o nacinu unovcenja imovine,
ukoliko se prodaja ne vrsi javnim nadmetanjem. Ova odredba je savetoaavne
priroae stecajni upravnik samo ima obavezu da se sastane i posavetuje sa po-
veriocima kako bi lakse dosao do zakljucka koji je najbolji nacin da se ostvari
najveca moguca prodajna cena, ukoliko oni to od njega traze. Ova odredba ne
zahteva da stecajni upravnik pribavi njihovo odobrenje za odabrani nacin proda-
je. Na ovaj nacin se zakonom Iormalno daje mogucnost poveriocima da o ovom
pitanju ostvare dijalog sa stecajnim upravnikom. EIikasan stecajni upravnik bi u
svakom slucaju razgovarao sa odborom poverilaca o ovom pitanju, bez obzira na
to da li se to zakonom od njega zahteva. Ovakvim dijalogom se stvara poverenje
izmedu poverilaca i stecajnog upravnika i smanjuje broj kasnijih prigovora.
Postoje dve vrste prodaje neposrednom pogodbom: ili sa javnim prikupljanjem
ponuda, na osnovu clana 110. stav 3. ili be: prikupljanja ponuda, na osnovu
clana 110. stav 5. Ove dve odredbe samo navode prethodne uslove za iznala-
zenje potencijalnih kupaca. Kada stecajni upravnik nade potencijalnog kupca,
naknadni postupak za zakljucenje prodaje je isti za oba nacina prodaje, kao sto
je objasnjeno nize.
Prethodno prikupljanje ponuda (javno prikupljanje ponuda). Na osnovu
clana 110. stav 3. stecajni upravnik je duzan da oglasi prodaju u najmanje tri
recotJt|ncv|uc
i:c
visokotirazna dnevna lista i to u roku koji ne moze biti kraci od 30 dana od dana
odredenog za dostavljanje ponude. Ovom odredbom treba da se obezbedi da
stecajni upravnik na ispravan nacin prikupi ponude i oglasi prodaju imovine pre
nego sto prihvati jednu ponudu. Ovo je samo postupak za prikupljanje ponuda
ne i za samo zakljucenje prodaje.
Bez javnog prikupljanja ponuda (neposredna pogodba). Kao izuzetak od op-
steg pravila o javnom prikupljanju ponuda u clanu 110. stav 3., stecajni uprav-
nik moze u potpunosti da izbegne javno prikupljanje ponuda i krene direktno
u neposrednu pogodbu, ali tek posto pribavi odobrenje odbora poverilaca, clan
110. stav 5. Ovaj izuzetak treba da u situaciji, kada se steknu takvi posebni
uslovi, omoguci stecajnom upravniku da postupa brzo kada se pojavi atrakti-
van kupac i izbegne dugacak proces oglasavanja i prikupljanja ponuda. Ovom
odredbom zakon predvida alternativnu zastitu, tako sto zahteva odobrenje
od strane odbora poverilaca da se izbegne javno prikupljanje ponuda. Pret-
postavlja se da ce odbor poverilaca, u svom interesu, prepoznati potrebu da
se prodaja obavi brzo kada postoji takav kupac. Ukoliko se odbor poverilaca
ne saglasi, stecajni upravnik moze da pristupi javnom prikupljanju ponuda, na
osnovu clana 110. stav 3. Uskracivanje odobrenja ni na koji nacin ne utice na
mogucnost stecajnog upravnika da proda imovinu ili zakljuci prodaju neposred-
nom pogodbom to samo znaci da stecajni upravnik ne moze da izbegne javno
prikupljanje ponuda.
Prethodne kvalifikacije. Kao i kod prodaje javnim nadmetanjem, stecajni
upravnik deIinise uslove prodaje. Prema tome, stecajni upravnik moze da de-
Iinise uslove prodaje tako sto ce zahtevati od zainteresovane strane da dostavi
zadovoljavajuce dokaze o svojim Iinansijskim mogucnostima da zakljuci pro-
daju. Stecajni upravnik moze da zahteva bilo sta, od Iinansijske dokumentacije
do depozita.
Obavestenje o buducoj prodaji. Kada se stecajni upravnik odluci za jednog
kupca i predlozi mu neposrednu pogodbu, kao i kod javnog prikupljanja ponu-
da, ili bez (neposrednom pogodbom), primenjuje se isti postupak. Pre nego sto
bude postignuta pogodba, stecajni upravnik mora da o svojoj nameri da proda
imovinu obavesti stecajnog duznika, odbor poverilaca, poverioce koji imaju
obezbedeno potrazivanje na imovini koja se prodaje, i sva druga lica koja su
iskazala interes za tu imovinu, clan 111. stav 1. Stecajni upravnik je duzan da
obavestenje o prodaji dostavi najmanje 15 dana pre dana zakljucenja prodaje
javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, clan 111. stav 2.
Obavestenje o prodaji javnim prikupljanjem ponada ili neposrednom pogod-
bom mora da sadrzi najmanje sledece podatke:
i:I
mesto i adresa gde se imovina nalazi;
detaljan opis imovine i njene Iunkcije;
procenu vrednosti imovine;
proceduru i uslove za izbor ponuda;
podatke o svim prikupljenim ponudama;
podatke o kupcu koji se predlaze;
sve uslove prodaje koja se prelaze, ukljucivsi i cenu i nacin placanja.
Vidi clan 111. stav 3. Ovim obavestenjem poveriocima se samo ukazuje na
odrzavanje prodaje ne trazi se odobrenje poverilaca. Zakonom se ne tra:i oao-
brenfe poverilaca :a samo :aklfucenfe proaafe neposreanom pogoabom. Oni
aobifafu obavestenfe o proaafi i pru:a im se mogucnost aa poanesu prigovore.
Prigovori. Stecajni duznik i poverioci mogu podneti prigovor na predlozenu
prodaju najkasnije u roku od 10 dana pre predlozenog datuma prodaje ili preno-
sa, ako za njega postoji propisan osnov, clan 111. stav 6. Prigovor se dostavlja
stecajnom sudiji, koji odlucuje o njemu. Cak i kada je podnet prigovor, prodaja
se odrzava po planu. Prigovor ne zadrzava prodaju, osim ako sud ne odluci
drugacije, clan 111. stav 6. Osnov za prigovor moze biti: prevara, pristrasno
ponasanje stecajnog upravnika, nepotpuno dato obavestenje ili bilo koji drugi
razlog iz koga proizlazi da je stecajni upravnik vodio postupak prodaje na stetu
stecajne mase, clan 111. stav 8. Medutim, obicna tvrdnja da je postignuta cena
preniska nije dovoljan osnov za podnosenje prigovora, clan 111. stav 8. Uko-
liko osnov za prigovor nije jedan od navedenih u clanu 111. stav 8., stecajni
sudija treba da odbije prigovor. Ukoliko nije bilo prigovora, prodaja se moze
zakljuciti po planu.
Obezbedena potrazivanja. Ukoliko je imovina koja se prodaje predmet obez-
bedenja jednog ili vise razlucnih poverilaca, razlucni poverioci mogu, u roku
od 10 dana od dana prijema obavestenja o prodaji, predloziti neki povoljniji
metod prodaje. Ovim se samo omogucuje razlucnim poveriocima da daju svoje
misljenje o prodaji, narocito o tome da li razlucni poverilac mozda ima u vidu
nekog drugog kupca za koga stecajni upravnik ne zna, ili ukoliko sam razlucni
poverilac zeli da kupi imovinu koja se prodaje.
Efikasni postupak. Ceo postupak za prodaju neposrednom pogodbom je osmi-
sljen tako da stecajnom upravniku omoguci najvecu mogucu Ileksibilnost da
pregovara i prodaje imovinu brzo i sigurno. Najvaznija karakteristika ovog
postupka je da stecajnom upravniku nije potrebno odobrenje odbora poverilaca
za zakljucenje prodaje. Odobrenje je potrebno samo ukoliko stecajni upravnik
hoce da izbegne javno prikupljanje ponuda ne i za samu prodaju. Inace, sve
aktivnosti poverilaca su opcione. Glavna zastitna mera u zakonu je obaveza
recotJt|ncv|uc
i:s
stecajnog upravnika da na vreme obavesti poverioce i da im pruzi priliku da
podnesu prigovor, ukoliko za njega postoji osnov. EIikasno Iunkcionisanje
ovog dela zakona se zasniva na pretpostavci da ce se poverioci ponasati u svom
interesu, ukoliko su njihova prava povredena. Prema ovim odredbama, neak-
tivnost poverilaca ne zadrzava postupak zakljucenja prodaje imovine, sto je od
kljucnog znacaja za brzo okoncanje stecajnog postupka.
Donji dijagram ilustruje redosled koraka u postupku prodaje imovine:
* Napomena. Prigovor sam po sebi ne :austavlfa proaafu, osim ako stecafni suaifa ne
oaluci arugacife.
ereaaja aa reilaaem rl
Dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje se obicno
prodaju na trzistu i imaju berzansku odnosno trzisnu cenu, prodaju se po toj ce-
ni na odgovarajucoj berzi ili trzistu, clan 111. stav 12. Ova odredba omogucuje
stecajnom upravniku da proda imovinu na berzi ili trzistu bez odrzavanja jav-
nog nadmetanja ili zakljucivanja neposredne pogodbe. Nema smisla zahtevati
od stecajnog upravnika da odrzava javnu aukciju za akcije kojima se trguje na
berzi po cenama koje su objavljene. Stecajni upravnik moze jednostavno da
Javno
prikupIjanje
ponuda
Roiste pred
sudom
PotencijaIni
kupci
Odobrenje
odbora
poveriIaca da
se zaobie
prikupIjanje
ponuda
Bez
prigovora
Neposredna
pogodba
sa
potencijalnim
kupcem
Odreivanje
usIova ugovora o
prodaji
Prilaze se na uvid
poveriocima i daje im se
prilika da se
suprotstave
ZAKLJUUJE
SE PRODAJA
Usvojen
Prodaja se ne
zakIjuuje
Prigovor *
Odbijen
Obavestenje
poveriIaca
Mora da sadrzi sve
reIevantne podatke iz
Iana 111.
Odobreno
Nije
odobreno
i:
kontaktira brokera i izda mu instrukcije da proda akcije po trenutnoj trzisnoj
ceni. Transparentnost proizilazi iz cinjenice da je trziste javno i da su cene
objavljene. Trzisnu cenu lako moze proveriti svako ko zeli da potvrdi koliki je
iznos sredstava mogao da bude ostvaren na dan kada je zakljucena prodaja.
U suprotnom, ako dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge slicne
stvari, u vreme prodaje nemaju berzansku odnosno trzisnu cenu, Zakonom je
propisano da ce se one prodati neposrednom pogodbom uz saglasnost odbora
poverilaca, clan 111. stav 12.
ereaaja sarijle reee
Zakon o stecaju sadrzi odredbu koja regulise ubrzanu prodaju kvarljive robe,
clan 114. stav 1. tacka 3. Iako nije deIinisana u Zakonu o stecajnom postupku,
kvarljiva roba je bilo koja roba podlozna kvarenju ili propadanju u relativno
kratkom vremenskom roku (opsta deIinicija kvarljive robe nalazi se u Zakonu
o obligacionim odnosima). Najcesci primer su hrana i mlecni proizvodi. Iako
tacan rok kvarenja nije propisan, jasno je da se ove odredbe odnose na predme-
te koji ne mogu da izdrze vremenski period potreban za uobicajeni postupak
obavestavanja, a da ne dode do njihovog propadanja u velikoj meri. U takvim
slucajevima, stecajni upravnik moze da proda kvarljivu robu posto obavesti ste-
cajnog sudiju o nameravanoj prodaji, bez sprovodenja postupka prodaje iz clana
111., clan 114. stav 1. i 3. Ukoliko stecajni sudija u roku od 24 sata od prijema
obavestenja ne obavesti stecajnog upravnika o donosenju zakljucka o unovcenju
kvarljive robe, stecajni upravnik moze pristupiti prodaji, clan 114. stav 2.
sreaa eareaa reaajem
Aeobezbedena imovina. Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu
postojala opterecenja ulaze u stecajnu masu, a njihova deoba vrsi se u skladu
sa postupkom deobe propisanim ovim zakonom odredbom clana 35. shodno
clanu 111. stav 9.
Obezbedena imovina. Ako je imovina bila predmet obezbedenja potrazivanja
jednog ili vise razlucnih poverilaca, iz ostvarene cene prvenstveno se namiruju
troskovi prodaje, a iz preostalog iznosa isplacuju se razlucni poverioci cije je
potrazivanje bilo obezbedeno prodatom imovinom u skladu sa njihovim pra-
vom prioriteta, clan 111. stav 10. Nije jasno sta spada u ,troskove prodaje.
Troskovi prodaje nisu zakonom deIinisani. Ipak, ovi troskovi se mogu general-
no opisati kao konkretni troskovi koji su do te mere direktno i blisko povezani
sa prodajom konkretne imovine da bi se pre mogli klasiIikovati kao troskovi
prodaje nego kao opsti troskovi stecajnog postupka. Ovi troskovi se razlikuju
recotJt|ncv|uc
i+o
od slucaja do slucaja i zavise od konkretnih okolnosti. Na primer, honorar ispla-
cen licu koje vodi aukciju ili troskovi reklamiranja imovine, smatrali bi se za
troskove prodaje. Medutim, ukoliko su se aukcija ili reklamiranje odnosili na
vise od jednog predmeta, ove troskove bi trebalo ili podeliti izmedu razlicitih
predmeta, ili ih pripisati opstim troskovima stecajnog postupka. Troskovi opste
prirode, koji nisu tesno povezani sa imovinom ne predstavljaju troskove proda-
je. Podeljeni troskovi cuvanja ili zalozno pravo magacionera verovatno se ne
bi smatrali za troskove prodaje, vec pre za opste troskove stecajnog postupka.
Isplata sredstava. Namirenje razlucnih poverilaca mora biti izvrseno u roku
od tri dana od dana kada je stecajni upravnik primio sredstva po osnovu prodaje
imovine, clan 111. stav 10. Ako posle namirenja razlucnih poverilaca preostanu
sredstva, celokupan preostali iznos ulazi u stecajnu masu i deli se stecajnim pove-
riocima u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na deobu, clan 111.
stav 10. Ova odredba se odnosi na isplatne redove deIinisane u clanu 35. Kada
kupac isplati cenu, na kupca se prenosi imovina bez tereta, clan 111. stav 11.
eeooaJa eecouzcca kao cctinc
Posebna pravila i kada se primenjuju. Posebna pravila se primenjuju kada
stecajni upravnik predlozi da se jedna poslovna jedinica proda u celini, a ne
u delovima. Zakon o stecaju omogucuje stecajnom upravniku da na prodaju
ponudi celo preduzece, jedno ili vise postrojenja, ili druge Iunkcionalne celine.
Medutim, zakonom se zahteva odobrenje poverilaca za ovaj vid prodaje, clan
112. stav 1. Zakonom se takode propisuje duznost stecajnog upravnika da izvrsi
proIesionalnu procenu trzisne vrednosti pravnog lica, odnosno njegovih delova,
koji se prodaju, clan 112. stav 2. Ove odredbe se primenjuju kada se na prodaju
nudi poslovna feainica. One se ne odnose na situaciju u kojoj se vise stvari koje
pripadaju duzniku prodaje zajedno, vec samo kada se neka Iunkcionalna opera-
tivna celina ili postrojenje kao celina nudi na prodaju. Generalno, ova odredba se
primenjuje kada se takva celina moze smatrati samostalnim biznisom.
Jrednost preduzeca koje funkcionise. Kada razmatra mogucnost prodaje
preduzeca ili njegovog dela kao celine, stecajni upravnik mora da utvrdi da
li ova celina vise vredi kao funkcionalna operativna celina preduzece koje
Iunkcionise nego kao zbir svojih sastavnih delova. Ovo je jedan od razloga
zbog kojeg zakon zahteva procenu vrednosti na propisan nacin, clan 112. stav
2. Osnovno pitanje je da li poslovna jedinica moze da ostvari dovoljno prihoda,
sto je u ovom trenutku cini vrednijom nego kada bi bila prodata u delovima.
(Analiza je slicna kao ona koja se sprovodi da bi se proverilo da li je preduze-
ce pogodno za reorganizaciju. Jiai raspravu u oaelfcima ,Procena vreanosti
preau:eca` i ,Reorgani:acifa`.)
i+i
Prethodna kvalifikacija. Stecajni upravnik odreduje uslove prodaje. Kao i
kod prodaje javnim nadmetanjem i prodaje neposrednom pogodbom, stecajni
upravnik moze da odredi uslove prodaje tako sto ce zahtevati od zainteresovane
strane da dostavi odgovarajuce dokaze da joj njeno Iinansijsko stanje dozvolja-
va da kupi imovinu koja se prodaje. Ovi dokazi mogu biti razliciti, od Iinansij-
ske dokumentacije do depozita.
Reklamna brosura. Pozeljno je da se imovina proda javno, posto je dugo bila
izlozena javnosti, i posto je stecajni upravnik direktno kontaktirao preduzeca
koja bi mogla biti zainteresovana za kupovinu imovine. Treba obezbediti sto je
vecu mogucu konkurenciju. Preduzece i imovina preduzeca koje Iunkcionise
treba intenzivno reklamirati. Ukoliko je to potrebno, moze se pripremiti reklam-
na brosura i poslati svim zainteresovanim stranama. Mogu se i angazovati uslu-
ge investicionih banaka ili drugih agenata. Ukoliko se angazuju ovi agenti, oni
ce obicno pripremiti odgovarajuce brosure i uopste organizovati marketing.
U slucaju prodaje manjih preduzeca, kada nece biti angazovane reklamne agen-
cije, stecajni upravnik se moze odluciti da sam napravi brosuru. Iako tehnike za
pripremu ovakve brosure prevazilaze nas prirucnik, neki kljucni elementi koji
se mogu uneti u nju su navedeni nize.
Sadrzaj brosure zavisice od prirode posla i imovine koja se prodaje. Za rekla-
mu ce biti potreban kratak opis, koji bi pratila sveobuhvatna brosura, na zahtev
zainteresovane strane. Neki od elemenata koji bi mogli da budu uneti su:
Kratak opis poslovanja;
Ogranicenje odgovornosti (vidi primer na kraju odeljka);
Kratka istorija preduzeca;
Prethodni Iinansijski rezultati;
Proizvodi i usluge;
Obim proizvodnje i kapacitet;
Glavni konkurenti;
Snabdevaci;
Najvaznije musterije;
Distributeri;
Poslovne prostorije (adresa, u vlasnistvu / zakupljene);
Postrojenje i masine;
Poboljsanja koja uvecavaju vrednost nekretnina;
Najvazniji ugovori o zakupu;
Inventar;
recotJt|ncv|uc
i+z
Najvazniji ostali ugovori;
Ostala imovina: patenti, zigovi, itd.;
Mapa organizacione strukture;
Uprava;
Direktori;
Zaposleni (broj, opis, lokacija);
Uslovi za prethodnu kvaliIikaciju i postupak izbora;
InIormacije o postupku prodaje u stecaju;
Prodaja robe ,kakva-takva bez garancija i pravnog leka;
Kontakt inIormacije.
Odluka o tome koji predmeti treba da budu uneti i u kojoj meri mora da se
donese u zavisnosti od toga sta se prodaje. InIormacije treba izdavati pazljivo.
Zainteresovanim stranama podatke treba davati selektivno. U ovom pogledu,
postavlja se najveci broj istih pitanja kao i kod prodaje preduzeca van stecajnog
postupka. Stecajni upravnik treba da unajmi advokata koji ce proveriti da u bro-
suri nisu navedene poverljive inIormacije i da u njoj nema pogresnih tvrdnji.
Stecajni upravnik mora biti siguran da su u brosuri navedeni samo oni predmeti
koji se zaista nude na prodaju. Ne treba navoditi da su zigovi, ime Iirme, patenti
ili licence deo imovine koja se prodaje, ukoliko se ova prava zaista ne prodaju.
Iako se ocekuje od potencijalnog kupca da proveri pravno i Iinansijsko stanje
preduzeca, stecajni upravnik treba da utvrdi da li su postrojenja preduzeca ili
oprema proizvedeni na osnovu licence, ili postoji mogucnost da njima budu
povredeni patenti trecih lica.
Stecajni upravnik treba da opise imovinu na opsti nacin i jasno objasni poten-
cijalnim ponudacima da sami treba da utvrde karakteristike imovine. Stecajni
upravnik treba kupcu da saopsti koje Iinansijske obaveze, ukoliko postoje, ku-
pac preuzima na sebe kupovinom imovine. Ovo treba da uradi u saglasnosti sa
relevantnim zakonskim propisima. Medutim, stecajni upravnik takode treba da
objasni da on ne garantuje za bilo koje konkretne osobine, kvalitet, ili pogod-
nost za odredenu namenu koju potencijalni ponudac moze da ima za imovinu.
Treba navesti da se roba prodaje ,kakva-takva`, bez garancija i da je prodaja
u stecaju konacna, bez mogucnosti za naknadne promene. Stecajni upravnik
mora voditi racuna da neko od zaposlenih ili neko od bivsih zaposlenih kod
stecajnog duznika, daju bilo kakve izjave o tome sta se prodaje, a sta ne. Jiai
primer ,Ogranicenfa oagovornosti` u aalfem tekstu.
Obratiti paznju na skrivene interese. Brosure cesto zahtevaju lica koja imaju
neki drugi interes, a ne da kupe imovinu. Ove zainteresovane strane mogu
i+:
biti, recimo, konkurenti koji traze inIormacije da bi postali konkurentniji na
trzistu, ili druga lica koja nisu ozbiljno zainteresovana za kupovinu. Stecajni
upravnik treba da proveri ko je lice koje zahteva brosuru pre nego sto mu da
inIormaciju. Podatke o klijentima preduzeca ne treba izdavati sve dok stecajni
upravnik ne bude siguran da je potencijalni kupac deIinitivno zainteresovan.
Ovo iz razloga da bi se izbeglo dostavljanje inIormacija konkurenciji koja bi im
omogucila da pribave nove musterije na stetu preduzeca koje se prodaje i tako
mu umanje vrednost. Ukoliko su podaci sadrzani u brosuri poverljive prirode,
stecajni upravnik moze da zahteva da sve zainteresovane strane potpisu ugovor
o cuvanju tajne. I u ovom slucaju stecajni upravnik treba da trazi savet advoka-
ta koji je strucan u ovoj oblasti kako bi izbegao kasnije probleme.
Ogranienje odgovornosti u reklamnoj brosuri. Stecajni upravnik treba u re-
klamnu brosuru koju salje trecim licima da unese ogranicenje odgovornosti.
Ogranicenje odgovornosti mora da bude u skladu sa domacim zakonima i da
stiti stecajnog upravnika i stecajnu masu od odgovornosti. Stecajni upravnik
treba da se konsultuje sa advokatima prilikom sastavljanja ogranicenja odgovor-
nosti. Primer ogranicenja odgovornosti:
recotJt|ncv|uc
oceaniccnJc oocovoenos1i
Ova brosura je sastavljena u cilju pomoci zainteresovanim licima u donosenju
odluke da li da se bave daljim ispitivanjem imovine preduzeca ponudene na pro-
daju radi njegove kupovine. Ova brosura je sacinjena na osnovu podataka koje
je dostavila uprava [uneti ime preduzeca] i dostavlja se primaocu bez ikakvih ga-
rancija od strane stecajnog upravnika i uprave [uneti ime preduzeca] o njihovoj
tacnosti i potpunosti. Iako je brosura sastavljena u dobroj nameri i zasniva se na
podacima za koje verujemo da su u trenutku sastavljanja brosure tacni, stecajni
upravnik nije izvrsio nezavisnu reviziju niti je sam utvrdio tacnost podataka koji
su u brosuri navedeni. Stecajni upravnik ne prihvata odgovornost da primaoce
ove brosure obavesti o bilo cemu iz brosure ili o onome sto im postane poznato
nakon njenog prijema, a odnosi se na podatke sadrzane u ovoj brosuri.
Svaki primalac ove brosure treba sam da ispita i analizira sve podatke, izjave
ili tvrdnje koje se u njoj nalaze, odnosno da se osloni na sopstvenu proveru
podataka. Svaki primalac bi trebalo da se nezavisno posavetuje sa odgovara-
jucim strucnjacima prilikom donosenja odluke da li da dalje ispituje preduzece i
njegovo poslovanje.
Brosura moze da sadrzi odredene finansijske procene buduceg poslovanja.
Ovo su samo procene i ne predstavljaju tvrdnje i garancije o buducem poslova-
nju. Procene su zasnovane na velikom broju pretpostavki, na njih utice veliki
broj faktora, i one su podlozne razlicitim neizvesnim uticajima koje su van kon-
trole stecajnog upravnika. Ne tvrdi se da ce se bilo koja procena iz nje ostvariti.
Buduce poslovanje moze biti znatno drugacije od predvidenog. Svaki primalac
i++
Kontakt informacije. Brosura treba da sadrzi detaljne kontakt inIormacije ka-
ko bi zainteresovane strane mogle lako da kontaktiraju stecajnog upravnika. Ta-
kode treba pribaviti detaljne inIormacije o svim potencijalnim kupcima kako bi
i sa njima moglo da se kontaktira. Ove inIormacije u principu treba da sadrze:
Ime / naziv zainteresovane strane;
Kontakt inIormacije (adresa, teleIon, Iaks, e-mail);
Imena i adrese glavnih donosioca odluka;
Spisak dostavljenih / zadrzanih inIormacija;
Spisak dodatnih inIormacija koje su trazene;
Da li je zakljucen ugovor o cuvanju tajne;
Beleske o razvoju pregovora.
Komunikacija sa drugima. Ukoliko preduzece nastavlja da Iunkcionise, vazno
je da musterije, zaposleni i dobavljaci budu inIormisani o svim predlozima za
reklamiranje preduzeca koje se prodaje, kako bi se izbegli nesporazumi u vezi
sa nastavljanjem poslovanja. Stecajni upravnik treba da obavesti sve ove strane
o nameri da proda poslovnu jedinicu, kako bi se izbegle nejasnoce, nagadanja
i potencijalni problemi koji se cesto javljaju kada ove strane saznaju za moguc-
nost prodaje poslovne jedinice.
Post-prodajne aktivnosti. Posle prodaje stecajnog duznika kao pravnog lica,
stecajni postupak se u odnosu na stecajnog duznika obustavlja, clan 113. stav
1. Niti stecajni duznik, niti kupac nisu odgovorni poveriocima za potrazivanja
nastala pre obustave stecajnog postupka, clan 113. stav 4. U trenutku kada
kupac plati prodajnu cenu, on stice imovinu bez tereta, clan 111. stav 11. Ove
brosure treba da izvrsi sopstveno ispitivanje u pogledu pretpostavki, neizvesnih
uticaja i raznih mogucnosti koje mogu imati uticaja na buduce poslovanje.
Stecajni upravnik ne daje nikakve garancije u pogledu stanja ili osobina bilo koje
stvari ili prava iz imovine koja se prodaje. Ona se prodaje ,kakva-takva". Primalac
brosure treba sam da ispita prirodu i uslove pod kojima se imovina nudi na prodaju.
Stecajni upravnik nece biti odgovoran za placanje bilo kakve provizije, brokerske
naknade, ili bio kog drugog novcanog iznosa bilo kom agentu ili brokeru koji ga
je upoznao sa kupcem preduzeca, njegovog dela ili njegove imovine. Svaki
takav agent ili broker mora sam da dogovori aranzman za isplatu naknade ili
troskova koji mu sleduju sa potencijalnim kupcem.
Stecajni upravnik zadrzava pravo da zahteva od bilo koje zainteresovane strane
da dostave odgovarajuce dokaze o svojoj finansijskoj mogucnosti da kupe pred-
uzece ili njegov deo.
i+s
odredbe, citane zajedno, znace da imovina koja spada u prodatu poslovnu ce-
linu ne cini deo stecajne mase i ne moze biti predmet potrazivanja poverilaca.
Medutim, sreastva ostvarena proaafom preau:eca, postaju deo stecajne mase
i mogu biti predmet potrazivanja poverilaca. Stecajni postupak se nastavlja,
ukljucujuci utvrdivanje potrazivanja i namirenje poverilaca prema zakonom
utvrdenom redosledu naplate, clan 113. stav 2.
Polozaj razlunih potrazivanja. U slucaju kada je stecajni duznik prodat kao
pravno lice ili kada je prodat deo stecajnog duznika, razlucni poverioci koji su
imali razlucno pravo na bilo kom delu prodate imovine imaju pravo prioriteta
u deobi sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u
skladu sa zakonom, clan 113. stav 3. To znaci da se obezbedena potrazivanja u
svakom slucaju namiruju pre neobezbedenih potrazivanja. Medutim, jos uvek
nije jasno da li to znaci da ce prioritetna potrazivanja obezbedenih poverilaca
biti namirena u iznosu vrednosti predmeta obezbedenja u okviru prodatog dela
stecajnog duznika, ili ce biti namirena u celosti bez obzira na to kolika je vred-
nost predmeta obezbedenja, zakon to ocigledno ne deIinise. Relativna vrednost
moze biti izracunata na osnovu vrednosti imovine koja je navedena u proceni
koja se zahteva za prodaju poslovne jedinice na osnovu clana 112. stav 2. Kao
sto je slucaj i sa prodajom druge imovine, iz sredstava ostvarenih prodajom pr-
vo ce se namiriti troskovi prodaje, a celokupan preostali iznos deli se razlucnim
poveriocima po zakonskom redosledu isplate, clan 111. stav 10.
recotJt|ncv|uc
Stecajni upravnik, imenovan u stecajnom postupku preduzeca srednje ve-
licine koje se bavi proizvodnjom, odluci da proda veliku masinu za metal
koja je pet godina ranije nabavljena za 100.000 evra. Posto je izvrsio
pocetno istrazivanje, stecajni upravnik je procenio da ce masinu uspeti
da proda za iznos izmedu 20.000 i 50.000 evra. Masina je obezbedena
zaloznim pravom u visini od 40.000 evra u korist Plave Banke. Stecajni
upravnik odluci da ponudi masinu na prodaju putem javnog nadmetanja
i o tome dostavi odgovarajuce obavestenje, u smislu clana 111., tacno 45
dana pre dana prodaje (zakonski rok je najmanje 30 dana). U obavestenju
su navedeni adresa mesta prodaje, detaljan opis imovine, uslovi prodaje i
pocetna cena od 20.000 evra.
Plava Banka podnosi prigovor 15 dana pre prodaje, tvrdeci da imovina
ne moze da bude prodata zato sto je na njoj ustanovljeno obezbedenje i
da, po pravilima o obezbedenju potrazivanja, Plava Banka kao prioritetni
poverilac ima pravo da proda imovinu. Drugo, Plava Banka tvrdi da je
eeiMce. ereaaja lmelae
i+c
pocetna cena preniska i da imovina sigurno vredi vise od 20.000 evra.
Trece, Plava Banka tvrdi da stecajni upravnik nije od nje trazio dozvolu
da proda imovinu putem javnog nadmetanja, u smislu odredaba u clana
111. stav 1., 5. i 11.
Dalje, Uprava javnih prihoda Ministarstva Iinansija, podnosi prigovor de-
vet dana pred prodaju, tvrdeci da duznik nije platio porez i da iz stecajne
mase moraju, pre svega, biti isplacena dugovanja po osnovu poreza.
Ovi prigovori su podneti sudu. Koju ce odluku doneti sudija? Vidi clan
111. stav 8. i stav 10.
aaaila
Sud treba da odbije prigovor Plave Banke po prvom osnovu. Sama ci-
njenica da je imovina predmet obezbedenja ili hipoteke nije dovoljan
razlog da se stecajnom upravniku zabrani da proda imovinu, clan 111.
stav 8. Stecajni upravnik moze da proda imovinu koja je predmet obez-
bedenja prema stecajnom zakonu, clan 111. stav 10. Stecajni upravnik
iz sredstava ostvarenih prodajom mora prvo namiriti razlucne poverioce
(posto namiri troskove prodaje), ali ovo ne uskracuje stecajnom upravni-
ku pravo da odrzi prodaju. Sredstva ostvarena preko iznosa obezbedenog
potrazivanja spadaju u imovinu stecajne mase koja ce biti raspodeljena
neobezbedenim stecajnim poveriocima u skladu sa zakonom. Time sto
ce odrzati prodaju umesto razlucnog poverioca, stecajni upravnik je u
boljem polozaju da obezbedi vecu prodajnu cenu od razlucnog poverioca
koji ima interes samo da namiri svoje obezbedeno potrazivanje.
Po drugom osnovu, sud takode treba da odbije prigovor Plave Banke,
posto sama tvrdnja da je pocetna cena preniska nije dovoljan razlog za
usvajanje prigovora, clan 111. stav 8. Stecajni upravnik moze da deIinise
pocetnu cenu u onom iznosu za koji on smatra da je odgovarajuci. Nista
u zakonu ne sprecava razlucnog poverioca da sam ucestvuje u javnom
nadmetanju kako bi postigao vecu prodajnu cenu, ukoliko smatra da je
vrednost imovine veca od iznosa cene koju su ponudili ostali ucesnici.
Po trecem osnovu, sud takode treba da odbije prigovor Plave Banke. Pre-
ma Zakonu o stecajnom postupku, stecajni upravnik nema obavezu da
pribavi izricito odobrenje razlucnog poverioca. U clanu 111. stav 1., stoji
samo obaveza da se poverioci obaveste o odabranom nacinu prodaje ne-
ma obaveze da se odobri konkretan nacin prodaje za odredenu imovinu.
i+I
Prema clanu 111. stav 5., Plava Banka moze da predlozi povoljniji nacin
prodaje imovine. Posto nista ne ukazuje na to da je Plava Banka ovo
uradila, i posto je ovakav predlog u svakom slucaju samo savetodavne
prirode stecajni upravnik nije po zakonu obavezan da pribavi odobrenje
razlucnog poverioca da proda imovinu. Neophodno je samo obavestava-
nje i mogucnost da se stavi prigovor, kao i da je prigovor zasnovan na
odgovarajucim razlozima.
Prigovor Uprave javnih prihoda treba odbiti zbog proceduralnih razloga,
posto je podnet posle isteka roka od najmanje deset dana pre dana pro-
daje, clan 111. stav 6. U svakom slucaju, Uprava javnih prihoda nema
pravo da spreci prodaju na osnovu zakona o stecaju. Oni mogu imati pra-
vo na isplatu odredenih sredstava prema poreskim zakonima, ali ovo je
drugo pravno pitanje, koje se bavi njihovim pravima prema Plavoj Banci
i drugim poveriocima po vanstecajnim propisima. Sud u ovom trenutku
ne treba da se bavi ovim pitanjima.
recotJt|ncv|uc
i+
stucaJcvi s1ccaJa scz iMovinc
oetlalclja
Stecajne sudije se cesto suocavaju sa situacijama u kojima ima malo, ili uopste
nema imovine. Naime, najveci broj slucajeva u zapadnim sistemima stecaja su slu-
cajevi u kojima nema imovine. Slucafevi u kofima nema imovine su oni slucafevi u
kofima su sve ili vecina stvari u ar:avini au:nika poa nekim teretima ili su u tuaem
vlasnistvu, tako aa nema imovine kofu bi stecafni upravnik mogao aa raspoaeli
neobe:beaenim stecafnim poveriocima. U najvecem broju ovih slucajeva nema
cak ni dovoljno sredstava da se pokriju osnovni troskovi stecajnog postupka.
eeas l raslcae eiealce
Kada se utvrdi da se radi o stecaju bez imovine, postupak se obustavlja. Clan 4.
stav 2. Zakona o stecajnom postupku navodi da se ,stecajni postupak pokrece
ali se ne sprovodi, vec se postupak odmah obustavlja kada je imovina stecajnog
duznika manja od visine troskova stecajnog postupka. Prakticna posledica ob-
ustavljanja je da ce se smatrati da ovaj stecajni postupak nikada nije postojao.
Poverioci mogu sami da nastave da preduzimaju radnje prema duzniku, u skladu
sa ostalim pravima koja imaju po vanstecajnom zakonodavstvu. Jednostavno, ne-
ma potrebe za zajednickim postupkom pred stecajnim sudom, za moratorijumom
ili imenovanjem stecajnog upravnika. Ista je situacija i kada stecajni duznik ima
samo jednog poverioca, clan 4. stav 1. Slucajevi u kojima postoji samo jedan
poverilac su vise u duhu dvostranacke parnice u privrednim sporovima, posto ne
postoji kategorija poverilaca koju je potrebno zastititi. Ovo su jednostavno situa-
cije koje ne zahtevaju kolektivno odlucivanje, kao u stecajnom postupku.
ereeaaaaje icajea ecaja ee lmelae
Slucajevi stecaja bez imovine nisu tako ocigledni kao sto deluju. Prvi utisak
moze lako da prevari. U nekim slucajevima, stecajni upravnik moze naici na ve-
liki broj stvari od velike vrednosti u prostorijama stecajnog duznika. Medutim,
ukoliko su sve ove stvari opterecene raznim teretima, moze se desiti uopste ne
bude sredstava koja stecajni upravnik moze da raspodeli neobezbedenim stecaj-
nim poveriocima. S druge strane, stecajni upravnik moze da naide na prazne
prostorije, bez ijedne stvari u njima, ali u stecajnoj masi moze biti imovine.
Ovo je najbolje prikazano u primerima koji slede.
sicajel ecaja ee lmelae ae earameaj rear lil sreaje rela
Ljudi koji se ne bave ovim poslom najcesce smatraju da je u preduzecu u kome
nema imovine doslo do krade ili prevare. Dok je nedostatak Iizicke imovine ne-
iso
kad zaista prouzrokovan kradom ili zloupotrebom sredstava, ovo ne mora uvek
da bude tako. Ukoliko je imovina legitimno opterecena ili data u zakup, ona
stecajnom upravniku nece biti na raspolaganju za prodaju i raspodelu. Moguce
je da su sredstva legitimno potrosena na troskove poslovanja. Takode je mogu-
ce da je u pitanju obican slucaj poslovnog neuspeha, bez ikakvih nepostenih
radnji vlasnika ili uprave.
Ukoliko ima dokaza da je doslo do prenosa imovine neposredno pred pokretanje
stecajnog postupka, krade, ili pronevere sredstava, sama postojanje mogucnosti
podnosenja tuzbe za pobijanje radnji duznika i povracaj te imovine je od vaznosti
za poverioce. Ovo nije slucaj stecaja bez imovine, bez obzira na to sto nema Ii-
zicke imovine. Stecajni upravnik treba da odredi koje radnje mogu biti preduzete
u cilju povracaja, ili na osnovu stecajnog zakona ili na osnovu drugih zakona, i
koja je verovatnoca da se povrati imovina vece vrednosti od troskova aktivnosti u
vezi sa povracajem. Ukoliko su ove aktivnosti isplative, stecajni upravnik ne bi
trebalo da preporuci obustavljanje postupka na osnovu clana 4. stav 2.
erlmerl - ereeaaaaje ecaja ee lmelae
Primer 1. Stecajni upravnik je postavljen da vodi slucaj stecaja jedne male pro-
davnice. Razlucni poverilac ima hipoteku na radnji i pravo zaloge na svom name-
staju, inventaru i ostalim stvarima duznika na osnovu ugovora o hipoteci i zalozi.
Neisplaceno dugovanje iznosi 325.000 evra, a od tog iznosa 125.000 evra nije
obezbedeno. Vrednost imovine, ukljucujuci radnju i svu ostalu imovinu je otprili-
ke 100.000 150.000 evra, ali u svakom slucaju ne vise od 200.000 evra.
Komentar. Ovo je slucaj stecaja bez imovine. Ne postoji nikakva imovina koju
stecajni upravnik moze da proda i raspodeli neobezbedenim poveriocima. Ste-
cajni upravnik, posto potvrdi tacnost gore navedenih cinjenica, treba odmah da
obavesti sud da je ovo slucaj stecaja bez imovine prema clanu 4. stav 2. Zakona
o stecajnom postupku i da postupak treba obustaviti.
Primer 2. Stecajni upravnik je postavljen da vodi slucaj stecaja jednog malog
preduzeca koje se bavi proizvodnjom. On je stigao na lokaciju i video da ne-
ma poslovnih knjiga, masina, radnika, radnih stolova, stolica nicega. Sve je
nestalo. Nije ostalo nista. Stecajni upravnik saznaje da je kancelarijski prostor
iznajmljen i da su razlucni poverioci oduzeli glavnu imovinu davno pre pokre-
tanja stecajnog postupka.
Komentar. Ovo je slucaj stecaja bez imovine. Ukoliko nema dokaza o prevari
ni sanse da se povrati imovina od ekonomske vrednosti, ne postoji nista sto
stecajni upravnik moze da uradi. Nema imovine koju bi mogao da proda i ras-
podeli je neobezbedenim poveriocima. Stecajni upravnik, posto potvrdi tacnost
isi
gore navedenih cinjenica, treba odmah da obavesti sud da je ovo slucaj stecaja
bez imovine prema clanu 4. stav 2. Zakona o stecajnom postupku i da postupak
treba obustaviti.
Primer 3. Ista situacija kao u Primeru 2, s tim sto je vlasnik poslovnog prostora
rekao stecajnom upravniku kako je video da stecajni duznik i njegov brat utovaru-
ju sav inventar i masine u veliki kamion. Vlasnik poslovnog prostora je zapisao
ime spediterskog preduzeca koje je bilo istaknuto na bocnoj strani kamiona.
Komentar. Ovo moze biti slucaj stecaja u kom postoji imovina. Stecajni uprav-
nik treba da izvrsi dalju istragu kako bi utvrdio da li postoji lice od koga pove-
rioci mogu da se naplate, i da li je ovo vredno truda. On treba da kontaktira
speditera i ustanovi gde je imovina odneta i od strane koga. Ovo moze biti i
povod za podnosenje krivicne prijave. Vazno je imati u vidu da posao stecajnog
upravnika nije da vodi krivicnu istragu kako bi stecajni duznik bio kaznjen.
Uloga stecajnog upravnika je ogranicena na utvrdivanje cinjenica neophodnih
da se povrati imovina, ukoliko je to isplativo. Stecajni upravnik treba da bude
skoncentrisan na maksimalno moguce namirenje poverioca.
Primer 4. Stecajni upravnik je postavljen da vodi slucaj stecaja propalog in-
ternet kaIea, koji je registrovan kao drustvo sa ogranicenom odgovornoscu
(d.o.o.). KaIe je radio samo 10 meseci pre nego sto je podnet zahtev za po-
kretanje stecajnog postupka. Stecajni upravnik je razgovarao sa vlasnikom i
upoznao se sa cinjenicama navedenim u zahtevu za pokretanje postupka.
Ovo je kratak pregled podataka koji su na raspolaganju stecajnom upravniku,
iznosi su u evrima:
oaeal salai zs.ooo
oeaaal salai +.ooo
cetevaevac o
erlaeal (i meecl, zi.ooo
1resel.
|zaajm|j|vaaje;|este|a io.ooo(i.ooomesecae,
ee||am||aaje I.ooo(Ioomesecae.a;|ese|a,
|zaajm|j|vaaje|em;jate|a .ooo(oomesecae,
|zaajm|j|vaajee;|eme c.ooo(coomesecae,
fe|etea :.ooo(:oomesecae,
|ate|aetveza s.ooo(soomesecae,
r|ata|s;|sa| io.ooo(i.ooomesecae,
kaace|a||js||mate||ja| io.ooo(i.ooomesecae,
eaza|t|es|ev| z.ooo(zoomesecae.a;|ese|a,
usae cz.ooo
eeerlecl iz.ooo(ret|az|vaajaaeetezteaea|astecaja|a;eve|||aca,
uctsscfctscs
isz
Komentar. Ovo je slucaj stecaja bez imovine. Internet kaIe je zakupio po-
slovni prostor i opremu. TeleIonske linije i veza sa internetom se takode iz-
najmljuju i placaju svakog meseca. Stecafni au:nik nife vlasnik nicega sto bi
stecafni upravnik mogao aa proaa i sreastva oa proaafe raspoaeli stecafnim
poveriocima. Poslovne knjige pokazuju koliko je novca ulozeno u posao i koji
su bili prihodi. Medutim, sva sredstva su potrosena. Iz pribavljenih podataka
se vidi da su sredstva potrosena na legitimne poslovne svrhe. Iz Iinansijske
dokumentacije se cak vidi da je vlasnik ulozio dodatni sopstveni kapital nesto
sto najverovatnije ne bi uradio da je zeleo da prevari poverioce. Posto je uveren
da nije bilo prevare i krsenja propisa, stecajni upravnik treba da obavesti sud da
je ovo slucaj stecaja bez imovine prema clanu 4. stavu 2. Zakona o stecajnom
postupku i da postupak treba obustaviti.
iss
eo1eazivanJa
oes1a ei1anJa
vre eralaaja
Potrazivanja poverilaca mogu biti razlucna, stecajna i izlucna.
Razluni poverioci su poverioci koji imaju zalozno pravo ili pravo namirenja
na odredenim stvarima ili pravima o kojima se vode javne knjige ili registri.
Takode, pod razlucnim poveriocima se podrazumevaju i poverioci koji imaju
pravo zadrzavanja na stvarima koje se nalazi u njihovoj drzavini, clan 38.
Aeobezbedeni poverioci (ili stecafni poverioci) su poverioci koji imaju potra-
zivanje prema stecajnom duzniku koje nije obezbedeno odredenom stvari, vec
predstavlja obicnu obligaciju preduzeca, clan 34. Stecajni poverioci su svrstani
u isplatne redove prema redosledu namirenja, kao sto je opisano u clanu 35.
Izluni poverioci su lica koja na osnovu svog stvarnog ili licnog prava imaju
pravo da zahtevaju da se odredena stvar izdvoji iz stecajne mase. Izlucni pove-
rilac nije stecajni poverilac, clan 37.
Davaoci finansijskog lizinga su lica koja su na osnovu lizinga Iinansirali na-
bavljanje neke robe za duznika, obicno od proizvodaca. Davalac lizinga je
vlasnik nabavljene opreme i u stecajnom postupku ima skoro isti tretman kao
razlucni poverioci, clan 75.
eeaeiea aamlreaja ecajala eerliaca. liaal reael
Redosled namirenja stecajnih poverilaca prema isplatnim redovima odreden je
Zakonom o stecajnom postupku.
Zakonom su ustanovljena cetiri isplatna reda. Potrazivanja viseg isplatnog reda
moraju biti namirena u celosti pre isplate bilo kog iznosa poveriocima nizeg is-
platnog reda. Poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini svog
potrazivanja u slucaju da nema dovoljno sredstava da se namiri ceo isplatni red.
Na primer, u slucaju delimicnog namirenja poverilaca, poverioci neisplacenih
zarada ne mogu se isplatiti pre no sto budu isplaceni doprinosi za penzijsko i
invalidsko osiguranje, posto oba ova potrazivanja spadaju u isti isplatni red
prema clanu 35. stav 2. tacka 2.
Izuzetak od opsteg pravila srazmernog namirenja poverilaca sa slicnim pravima
se odnosi na posebnu klasu potrazivanja koja se Iormira iz administrativnih raz-
loga u odobrenom planu reorganizacije i odnosi se samo na mala potrazivanja,
clan 132. stav 5.
isc
1roskovi steajnog postupka. Prvi isplatni red obuhvata potrazivanja po osno-
vu troskova sprovodenja stecajnog postupka u koje ulaze sva potrazivanja ko-
ja su stecajnim zakonom odredena kao ta vrsta troskova. Tu spadaju sudski
troskovi, troskovi zarada, zakupa i komunalija posle pokretanja stecajnog po-
stupka, kao i nagrade i naknade isplacene stecajnom upravniku i privremenom
stecajnom upravniku (tehnicki je neprecizno zakonom deIinisati imaoce ovih
vrsta potrazivanja kao ,stecajne poverioce posto su ovi troskovi, sa izuzetkom
troskova koji se odnose na privremenog stecajnog upravnika, nastali posle po-
kretanja stecajnog postupka), clan 35. stav 2. tacka 1.
Aeisplacene zarade i doprinosi. Drugi isplatni red obuhvata neisplacene neto
zarade zaposlenih u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre
pokretanja stecajnog postupka i neisplaceni doprinosi za penzijsko i invalidsko
osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stecajnog postup-
ka, clan 35. stav 2. tacka 2.
1romesene poreske obaveze. Treci isplatni red obuhvata potrazivanja po osno-
vu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stecajnog
postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih koji
spadaju u drugi isplatni red, clan 35. stav 2. tacka 3.
Ostala neobezbedena potrazivanja. Cetvrti isplatni red obuhvata potrazivanja
svih ostalih stecajnih poverilaca. U ovaj isplatni red spadaju ostale neisplacene
zarade, neisplaceni doprinosi i porezi koji ne spadaju u visi isplatni red, kao i
deo potrazivanja razlucnog poverioca iznad vrednosti zalozene stvari, clan 35.
stav 2. tacka 4.
oeeie eralaaja
Potrazivanja prema stecajnom duzniku koja nisu dospela danom pokretanja
stecajnog postupka smatraju se dospelim, clan 67. Ovo je pravna Iikcija koja
ubrzava dospevanje potrazivanja u ratama (npr. mesecna, sestomesecna, godi-
snja) tako da se smatra da je dospelo celo potrazivanje iako pojedinacne rate
jos nisu dospele. Bez ove odredbe, moglo bi se braniti stanoviste da stecajni
duznik nema obavezu da isplati rate koje jos nisu dospele po ugovoru.
keaerlja eralaaja
Zakon predvida tri slucaja konverzije potrazivanja: nenovcana potrazivanja
stecajnog duznika unose se u stecajnu masu izrazenu u novcanoj vrednosti, clan
68. stav 1. Potrazivanja prema stecajnom duzniku koja imaju za predmet povre-
mena davanja, postaju jednokratna potrazivanja danom pokretanja stecajnog po-
isI
stupka. Ovo bi ukljucilo konverziju obrocnih isplata u ukupan iznos, uzimajuci
za analizu njihovu trenutnu vrednost ili slicno, clan 68. stav 2. Potrazivanja u
stranoj valuti unose se u stecajnu masu u toj valuti, ali se obracunavaju u dinar-
skoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara koji utvrduje Narodna banka
Srbije na dan pokretanja stecajnog postupka, clan 68. stav 3. Cilj navedenih
odredaba je da se ukupno potrazivanje izrazi u jednom novcanom iznosu.
kamae
Aeobezbedena potrazivanja. Obracunavanje ugovornih kamata za neobezbede-
na potrazivanja u stecajnom postupku prestaje danom podnosenja predloga za
pokretanje stecajnog postupka, clan 69. stav 1. Jedini izuzetak od ovog pravila
je opisan nize.
Obezbedena potrazivanja. Kamata na obezbedena potrazivanja se obracunava
u skladu sa ugovorom o obezbedenju izmedu duznika i poverioca, ali samo do
visine vrednosti imovine koja sluzi za obezbedenje potrazivanja, bez obzira na
to da li je to pre ili posle dana pokretanja stecajnog postupka. Drugim recima,
ukoliko imovina koja sluzi za obezbedenje potrazivanja ima manju vrednost od
obezbedenog potrazivanja, nakon otvaranja stecajnog postupka kamata ce na-
staviti da se obracunava do onog momenta kada potrazivanje dostigne vrednost
imovine koja sluzi za obezbedenje, i ne vise od toga, clan 69. stav 2.
Ostale kamate na neobezbedena potrazivanja. U skoro neverovatnom sluca-
ju, kada su sva potrazivanja namirena u celosti, stecajni sudija moze, ali ne
mora, odobriti obracunavanje i placanje kamate na neobezbedena potraziva-
nja. Do ovoga u najvecem broju slucajeva nece doci, posto najcesce nema
dovoljno sredstava da se sva potrazivanja namire u celosti. Ukoliko se to ipak
dogodi, kamata se obracunava po zakonom propisanim zateznim kamatnim
stopama, clan 69. stav 3. i stav 4.
kamaa l eeraa saaa ee aelajeaja eerala eeaea
Odredbe ugovora kojima se u slucaju neispunjenja ugovornih obaveza stecaj-
nog duznika odnosno nesposobnosti placanja ili u slucaju pokretanja stecajnog
postupka predvidaju ugovorna kazna, povecana kamatna stopa ili bilo koja
druga Iinansijska kaznena mera, smatrace se nistavim u postupku utvrdivanja
visine potrazivanja u stecajnom postupku, clan 69. stav 5. Ukoliko poverilac u
svoje potrazivanje ukljuci i odredeni iznos po nekom od gore navedenih osno-
va, stecajni upravnik treba da stavi prigovor na taj deo potrazivanja.
rcfetz|vtuJt
iss
zaareia eralaaja
Za potrazivanje koje zastari ne moze se traziti naplata i, prema tome, ne moze
biti adekvatan osnov za prijavu potrazivanja u stecajnom postupku. Do zastare-
losti potrazivanja dolazi nakon proteka zakonom odredenog vremena, u skladu
sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Pravna pitanja koja se odnose
na momenat od koga zastarelost pocinje da tece su komplikovanija nego sto
to na prvi pogled deluje. Ova pitanja treba prouciti uz pomoc kompetentnog
advokata.
Dalje, vazno je istaci da potrazivanje koje nije zastarelo do dana pokretanja
stecajnog postupka moze i dalje biti osnovano bez obzira na protek roka zasta-
relosti tokom stecajnog postupka, clan 70. Primena pravila o zastarelosti se ne
primenjuju u stecajnom postupku, posto uspostavljanje moratorijuma na izvr-
senje zakonski sprecava poverioca da preduzme mere u cilju namirenja svog
potrazivanja.
iicaa eralaaja
Clan 37. deIinise izlucnog poverioca kao lice koje, na osnovu svog stvarnog ili
licnog prava, ima pravo da trazi da se odredena stvar izdvoji iz stecajne mase.
U nacelu, postoje dve vrste ovih stvari:
1. Stvari koje su poverene duzniku (radi izvrsenja odredene vrste usluge,
na primer cuvanje, popravka, ili odrzavanje stvari musterije.)
2. Stvari za koje snabdevac tvrdi da je na njima zadrzao pravo svojine,
trajno ili do nastupanja nekog uslova. Jedan primer bi bile sirovine
kod ugovora u proizvodnji, gde snabdevac donosi sirovine, i otkupljuje
gotov proizvod po zavrsetku proizvodnje ili obrade. Jos jedan primer
je kada svojina ne prelazi na drugo lice (kupca) dok u potpunosti ne
bude isplacena cena ili neki drugi oblik zadrzavanja prava svojine.
Izlucni poverilac nije stecajni poverilac. Pravni osnov za potrazivanje izlucnog
poverioca jeste pravo svojine odnosno radi se o zahtevu za povracaj imovine
koja ne spada u stecajnu masu.
U prvom primeru, stecajni upravnik moze da zahteva od druge strane dokaz o
pravu svojine. Cim dobije dokaz o vlasnistvu, stecajni upravnik, treba da ucini
sve sto je u njegovoj moci da izlucnom poveriocu stvari stavi na raspolaganje.
Medutim, u drugom slucaju stecajni upravnik treba da izvrsi dublje ispitivanje.
Prvo, on treba da utvrdi da li postoje osnovani dokazi da je strana koja tvrdi da
je izlucni poverilac zaista imalac stvarnih prava iz clana 37. stav 1. Ovo moze
zahtevati pravnu analizu koja se ne sastoji samo iz uvida u vlasnicku dokumen-
is
taciju, vec i utvrdivanje da li su ispunjeni i ostali potrebni uslovi sa sticanje
prava svojine. Drugo, pravni osnov izlucnog poverioca moze biti zasnovan na
ugovoru koji moze biti stavljen van snage na osnovu relevantnih odredaba ste-
cajnog zakona, ili je po svojoj sustini, vise jedan oblik obezbedenja. Stecajni
upravnik treba da vodi racuna o tome da obezbedena potrazivanja ne budu la-
zno predstavljena kao izlucna potrazivanja.
Ova potrazivanja za koja se tvrdi da su izlucna a ciji status jos uvek nije utvrden
od strane stecajnog upravnika niti suda, moraju biti svrstana u posebnu katego-
riju ,uslovnih ili ,potencijalnih potrazivanja u pocetnom stecajnom bilansu
stecajnog upravnika, sve dok ne bude deIinitivno utvrdeno vlasnistvo i priroda
ovih potrazivanja.
rcfetz|vtuJt
ici
u1veoivanJc veconos1i eo1eazivanJa
oes1a ei1anJa
Po pokretanju stecajnog postupka (ponekad i ranije u toku prethodnog stecaj-
nog postupka ukoliko su odredene mere obezbedenja iz clana 47.) poveriocima
se zabranjuje da preduzimaju bilo kakve radnje protiv stecajnog duznika u cilju
naplate svojih potrazivanja. Stecajni postupak je postupak kolektivnog namire-
nja koji zamenjuje pojedinacna prava na namirenje i naplatu koju su poverioci
imali pre pokretanja stecajnog postupka. Postupak utvrdivanja stecajnih po-
trazivanja zamenjuje sve ostale postupke kako bi utvrdila osnovanost, iznos i
stanje potrazivanja poverilaca. Pokretanje stecajnog postupka za posledicu ima
prekid parnicnog postupka, kako bi se utvrdila osnovanost, iznos i stanje potra-
zivanja poverilaca. Ovim se veliki broj potencijalno konIliktnih i neusaglase-
nih radnji protiv duznika spaja i, radi eIikasnosti, resava u jednom postupku.
Jedan od razloga otvaranja stecajnog postupka je i sprecavanje rasparcavanja
imovine stecajnog duznika u kojoj prvi poverilac ili poverioci uzimaju najveci
deo imovine stecajnog duznika, na stetu ostalih poverilaca istog ranga. Organi-
zovan postupak utvrdivanja vrednosti potrazivanja omogucava Ier utvrdivanje
potrazivanja svih poverilaca i urednu raspodelu, u skladu sa zakonom.
Odgovornost stecajnog upravnika je da obezbedi poveriocima sa utvrdenim
potrazivanjima da se u najvecoj mogucoj meri naplate. U praksi, to znaci da
stecajni upravnik treba da olaksa postupak utvrdivanja potrazivanja, pomogne
poveriocima da u najvecoj mogucoj meri utvrde svoja osnovana potrazivanja.
Takode da radi na tome da identiIikuje koja potrazivanja su neosnovana. Da
bi ovo uradio na eIikasan nacin, stecajni upravnik mora da kroz podatke o po-
trazivanjima prode na nacin koji mu omogucuje da najeIikasnije identiIikuje
neosnovana odnosno sporna potrazivanja.
Utvrdivanje potrazivanja u stecajnom postupku moze da traje dugo, da zahteva
mnogo vremena i truda od strane stecajnog upravnika, ili bez razloga dovede do
odugovlacenja postupka. Veliko preduzece moze da ima stotine cak i hiljade
poverilaca. Medutim, nece sva potrazivanja biti neosnovana ili sporna. Po-
stupak utvraivanfa potra:ivanfa u Zakonu o stecafnom postupku preaviaa aa na
efikasan nacin ra:granicava brof potra:ivanfa kofa se utvraufu, potra:ivanfa
kofa su problematicna, i tako koncentrise vreme, trua i pa:nfu svih ucesnika u
postupku na resavanfe samo onoga sto fe neophoano potrebno resavati. Nema
razloga da se jedan poverilac dovodi na rociste sa hiljadu drugih poverilaca uko-
liko njegovo potrazivanje nije osporeno. Drugim recima, postupak utvrdivanja
potrazivanja je osmisljen tako da se ne bavi previse onim potrazivanjima koja
icz
zaista nisu sporna, da bi se sve paznja usmerila na ona pitanja koja zahtevaju
vecu paznju. Ovaj postupak je opisan nize.
oa laaja e es
Zakon o stecajnom postupku je odredbama clanova 90-97. propisao postupak
za utvrdivanje potrazivanja. Ovi koraci su tehnicke prirode i moraju se postova-
ti u potpunosti. Ukratko, postupak je, u principu, sledeci:
1. Poverioci se pozivaju da dostave pismene dokaze o postojanju svog
potrazivanja sudu do odredenog datuma, uobicajeno 60 dana od dana
pokretanja stecajnog postupka, clan 56. stav 1. i 2.;
2. Sve prijave potrazivanja se dostavljaju stecajnom upravniku odmah
nakon isteka roka za prijavu potrazivanja, clan 92. stav 1.;
3. Stecajni upravnik moze osporiti potrazivanje u roku od 40 dana od da-
na prijema poslednje prijave od suda, u smislu clana 92. stav 2 i clana
94. stav 1. Potrazivanje moze biti osporeno u celini ili delimicno, u
kom slucaju stecajni upravnik treba da naznaci da deo potrazivanja
prihvata, a da ostatak osporava. Potrazivanje takode moze biti ospo-
reno samo u pogledu redosleda naplate.
4. Ukoliko stecajni upravnik ne ospori potrazivanje, ono se smatra utvr-
denim u celosti, onako kao sto je prijavljeno, clan 94. stav 1.
5. Stecajni upravnik mora da istakne listu utvrdenih i osporenih potrazi-
vanja i obavesti o tome poverioce cija su potrazivanja osporena, clan
92. stav 3. i 4.
6. Poverilac moze da dostavi dodatne dokaze stecajnom upravniku pre
ispitnog rocista kako bi pokusao da ubedi stecajnog upravnika da
promeni svoju odluku, clan 92. stav 4. Moguce je i da se poverilac ne
suprotstavi osporavanju potrazivanja od strane stecajnog upravnika.
7. Na ispitnom rocistu, poverioci koji se suprotstavljaju osporavanju po-
trazivanja mogu da predstave argumente u cilju dokazivanja svojih
potrazivanja. Stecajni sudija donosi zakljucak o listi potrazivanja, na
koji se moze uloziti prigovor, clan 94. stav 3., 5. i 6.
8. Stecajni upravnik i stecajni poverioci mogu podneti prigovor protiv
ovakvog zakljucka, s tim sto stecajni poverilac moze osporavati za-
kljucak samo u delu koji se tice njegovog potrazivanja, clan 94. stav
5. Prigovor se podnosi stecajnom vecu, clan 94. stav 5. i 6.
ic:
ufveo|vtuJcvecoucsf|rcfetz|vtuJt
9. Stecajno vece donosi zakljucak o osporenom potrazivanju ili upucu-
je stecajnog poverioca cije je potrazivanje osporeno na parnicu, clan
94. stav 8. Ovaj postupak se obicno primenjuje u komplikovanim
slucajevima koji zahtevaju dodatna rocista za dokazivanje.
10. Stecajni poverilac upucen na parnicu na osnovu clana 94. stav 8.
mora da pokrene parnicu u roku od osam dana od dana prijema za-
kljucka, clan 96. stav 1. Poverilac je duzan da o pokretanju parnice
obavesti stecajno vece, clan 96. stav 3.
11. Poverilac takode moze da, u roku od osam dana od dana prijema
zakljucka, dostavi predlog da o osporenom potrazivanju odlucuje
stecajni sudija kao arbitar, odnosno arbitrazno vece, zavisno od vi-
sine spora, clan 96. stav 5. Ako se stecajni upravnik ne suprotstavi
predlogu poverioca da o osporenom potrazivanju odluci stecajni
sudija, stecajni sudija ce, zavisno od visine spora, odlucivati kao ar-
bitar pojedinac ili u arbitraznom vecu koje je sastavljeno od trojice
arbitara kojim predsedava stecajni sudija, clan 96. stav 7.
12. Protiv odluke stecajnog sudije kao arbitra odnosno arbitraznog ve-
ca, nezadovoljna stranka ima pravo zalbe drugostepenom sudu, u
roku od osam dana od dana dostavljanja odluke, clan 96. stav 9.
13. Ako odluka arbitra odnosno arbitraznog veca bude ukinuta, pred-
met se vraca arbitru odnosno arbitraznom vecu, clan 96. stav 10.
14. Stecajni poverilac koji dokaze svoje potrazivanje u parnici na koju
je upucen, ima pravo da trazi ispravljanje tabele u listi utvrdenih
potrazivanja, clan 94. stav 9.
15. Zakon sadrzi i mere za zastitu buducih isplata neutvrdenih potrazi-
vanja. Poverilac koji je upucen na parnicu podnosi, u roku od 15
dana od dana izlaganja nacrta glavne deobe, u pisarnici dokaz da je
podneo tuzbu, odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu, clan
118. stav 1. Iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potrazivanje
nije bilo osporeno, moze biti izdvojen radi kasnije isplate, po zavr-
setku parnice, clan 118. stav 2. Stecajni upravnik takode moze da
uslovno isplati potrazivanje poveriocu ukoliko on polozi obezbede-
nje da ce ono sto je primio vratiti ukoliko izgubi parnicu, clan 119.
stav 1. i 2.
ic+
imilsaclje esa
Kao sto je prethodno navedeno, postupak utvrdivanja potrazivanja suzava broj
potrazivanja ukupno prijavljenih radi identiIikovanja onih potrazivanja koja se
zaista osporavaju i izdvajanja onih koja su najkomplikovanija kako bi se razre-
sila u parnicnom postupku. Teret dokazivanja postojanje potrazivanja je prvo
na poveriocu, a zatim prelazi na stecajnog upravnika koji ili osporava sva potra-
zivanja koja nisu osnovana ili ih priznaje, kako su prijavljena. Kada stecajni
upravnik ospori potrazivanje, teret dokazivanja se vraca na poverioca koji mora
da dostavi dodatne dokaze i argumentuje svoj zahtev.
Samo oni poverioci koji su obavesteni da je njihovo potrazivanje sporno su
obavezni da se dalje angazuju i dostave dokaze o svom potrazivanju stecajnom
upravniku. Ovo eliminise dalje angazovanje i troskove poverilaca, cija potra-
zivanja nisu osporena, u vezi prisustvovanja rocistima i dostavljanju dokumen-
tacije, posto njihova potrazivanja budu priznata. Moze se ocekivati da ce do
ovog trenutka najveci broj nesaglasnosti biti razjasnjen i resen. NeIormalno ras-
pitivanje stecajnog upravnika moze biti dovoljno da se razjasne nesaglasnosti.
U bilo kom trenutku u toku postupka, poverilac moze da odustane od dela
prijavljenog potrazivanja. U ovim slucajevima, prigovori stecajnog upravnika
ce biti usvojeni i potrazivanje nece biti utvrdeno u meri u kojoj je osporeno,
a neosporni deo potrazivanja ce biti priznat. (Na primer, poverilac prijavi
potrazivanje od 100.000 evra, a stecajni upravnik stavi prigovor, sa tvrdnjom
da dug iznosi 80.000 evra, osporavajuci 20.000 evra. Ukoliko poverilac ne od-
govori na obavestenje stecajnog upravnika o osporavanju, potrazivanje ce na
tabeli utvrdenih potrazivanja biti navedeno u iznosu od 80.000 evra. Poveri-
lac i dalje ima utvrdeno potrazivanje u iznosu od 80.000 evra. Poverilac nece
biti sankcionisan ni na koji nacin.)
neceeaaje eerliaca - ce aeeram
Kao sto je prethodno navedeno, dalji angazman se zahteva samo od poverilaca
koji su obavesteni o osporavanju njihovog potrazivanja. Oni ne moraju da pri-
sustvuju ispitnom rocistu, kao ni bilo kom drugom rocistu. Oni mogu samo da
sacekaju deobu stecajne mase. Ovaj deo stecajnog postupka je cesto pogresno
shvacen, do cega verovatno dovodi cisto teorijsko-pravno shvatanje stecajnog
postupka advokata i sudija i automatsko primenjivanje pravila koja se odnose
na dvostranacki privredni spor, bez razmatranja speciIicnosti stecajnog postup-
ka. Ovo nazalost dovodi do stava da svi poverioci moraju prisustvovati svim
rocistima ukoliko zakon ne propisuje nesto drugo. Jednostavno to nije situacija
predvidena novim Zakonom o stecajnom postupku. Poverioci mogu i treba
ics
aa naprave racionalan ekonomski i:bor aa ne ucestvufu u postupku ukoliko
fe trosak ucesca u postupku veci oa koristi :a nfih. Ovo ne znaci da sistem ne
Iunkcionise, vec da radi eIikasno. Stecajni postupak postoji u korist poverilaca
ukoliko oni odluce da ne prisustvuju rocistu, to je njihov izbor, koji cine na
sopstveni rizik. Poverioci ne treba da budu obavezni da ucestvuju u postupku
ukoliko im to nanosi ekonomske gubitke. U nekim slucajevima, troskovi po-
verioca koje ima usled prisustvovanja svakom rocistu i sastanku ce prevazici
iznos potrazivanja tog poverioca. Nema ekonomskog smisla da se zahteva pri-
sustvo poverioca ukoliko to nema nekog direktnog uticaja na njegova prava. (U
stvari, odredba clana 93. stav 3. predvida da ce se ispitno rociste odrzati i ako
mu ne prisustvuju svi poverioci koji su prijavili svoja potrazivanja.)
erasa ecajae raalsa el a lllaajem eralaaja
Na stecajnom upravniku je da osmisli kako da ispita veliki broj potrazivanja za
relativno malo vremena. U praksi, ispitivanje stecajnog upravnika verovatno
treba da pocne od postojece racunovodstvene dokumentacije, a narocito od ta-
bele dugovanja koju je stecajni duznik prilozio prilikom pokretanja stecajnog
postupka. Stecajni duznik, i uprava ili zaposleni stecajnog duznika treba da
pomognu stecajnom upravniku prilikom ovog ispitivanja. Stecajni upravnik
treba da ukljuci stecajnog duznika ili njegovo racunovodstvo u ovaj pocetni
stadijum ispitivanja. Ovo narocito vazi za potrazivanja za neisplacene zarade,
doprinose i potrazivanja poreskih organa.
Stecajni upravnik moze da uporedi prijavljena potrazivanja sa tabelom dugova-
nja i bilansom stanja duznika kako bi ustanovio da li ima nesaglasnosti. U mno-
go slucajeva, neslaganje izmedu prijavljenog potrazivanja i iznosa navedenog
u knjigama duznika moze biti rezultat pogresno zavedene isplate, ili isporuke
koja nije zavedena, ili drugih transakcija koje nisu navedene u knjigama duzni-
ka. Neke od njih mogu jednostavno biti pogresno obracunate ili navedene u
pogresnoj kategoriji.
Mnoge od ovih nesaglasnosti mogu se resiti neIormalnim putem. Ukoliko ste-
cajni upravnik ima pitanja ili sumnji u pogledu nekog potrazivanja, on treba
da preduzme inicijativu i trazi od poverilaca dodatne inIormacije neIormalnim
kanalima, makar i samo da bi razjasnio nesporazum u pogledu tacnog iznosa po-
trazivanja. Na ovaj nacin stecajni upravnik ne mora da ulaze Iormalni prigovor
i stedi vreme. Obe strane imaju interes da se izbegne dugacak i skup postupak
kako bi se razresila mala neslaganja.
Stecajni upravnik takode treba da pregleda sadrzaj prilozenih dokaza o postoja-
nju potrazivanja i proveri da li ima nekih nejasnoca, da li je status potrazivanja
odgovarajuci i da li su podaci kompletni.
icc
Stecajni upravnik treba da posebno obrati paznju da li ima potrazivanja u ciju
osnovanost se sumnja. Ovo ispitivanje moze da se obavi uz pomoc advokata.
Sledeca pitanja mogu imati uticaja na pravnu osnovanost potrazivanja:
potrazivanje moze biti nenaplativo usled isteka roka zastarelosti;
potrazivanje moze biti nenaplativo usled toga sto poverilac nije ispunio
svoje ugovorne obaveze;
odredeni deo osnovnog pravnog posla je nezakonit ili nistav usled
narusavanja javnog interesa;
dokument koji dokazuje postojanje obezbedenja je nepotpun ili nezakonit;
dokument koji dokazuje postojanje obezbedenja nije registrovan ili nije
zaveden;
dokument koji dokazuje postojanje obezbedenja je registrovan ili zave-
den na pogresnom mestu;
dokument koji treba da dokaze postojanje obezbedenja ne identiIikuje
tacno predmet zaloge;
predmet zaloge je izuzet i ne moze biti podvrgnut postupku obezbedenja.
Ispitivanje dokumentacije kojom se ustanovljava obezbedenje ili hipoteka mora
se obaviti pazljivo ukoliko su zalozene stvari velike vrednosti, kao i ugovori o
osnovnim pravnim poslovima iz kojih proizilaze velika potrazivanja. Narocito
treba obratiti paznju na obracun kamate i ugovornih kazni prilikom izracunava-
nja iznosa potrazivanja. Iako je to duznost stecajnog upravnika, cesto ce biti
neophodno da uprava stecajnog duznika, a narocito zaposleni u racunovodstvu,
ukazu stecajnom upravniku na odredena pitanja kako bi on mogao da ulozi
odgovarajuci prigovor.
eeeaea ecajae raalsa
Kada postane jasno da postoji spor oko potrazivanja izmedu poverioca i stecaj-
nog upravnika, i cini se da ce spor biti upucen na arbitrazni postupak, stecajni
upravnik moze da ponudi resavanje ovog pitanja putem neposredne pogodbe.
Poverilac ce mozda radije hteti da se nagodi oko visine potrazivanja, cak i sa
znacajnim popustom i drugim ustupcima, nego da ulaze dodatna sredstva u
dalji postupak pred sudom u kom je ishod potpuno neizvestan.
Treba imati u vidu da je sporno potrazivanje poverioca prema stecajnom du-
zniku skoncentrisano na visinu iznosa potrazivanja, da se poverilac i stecajni
upravnik ne slazu oko visine potra:ivanfa, koje ce u daljem toku stecajnog po-
stupke biti samo aelimicno namireno. Naime, ukoliko se ocekuje da ce deobom
biti namireno oko 10-15 potrazivanja, spor o potrazivanju od 10.000 evra je
icI
zapravo spor o najvise 1.000-1.500 evra. U takvom slucaju, nema puno smisla
za poverioca ili stecajnog upravnika da trose resurse na spor stecajni upravnik
moze da ponudi poveriocu da prihvati namirenje potrazivanje u visini od 5.000
evra, sto ce poverilac verovatno prihvatiti.
saaaaraleaa termiar a aesalaaje eralaaja
Rad stecajnog upravnika prilikom ispitivanja i utvrdivanja prijavljenih potrazi-
vanja ce u biti u velikoj meri olaksan ukoliko poverioci prijave svoja potrazi-
vanja na standardizovanom Iormularu. Da bi se ovo uradilo na eIikasan nacin,
kada stecajni upravnik dostavi listu poznatih poverilaca sudu, on moze od suda
zahtevati da se poveriocima dostavi i standardizovan Iormular za prijavu po-
trazivanja, zajedno sa detaljnim uputstvima kako se on popunjava. Prealog
i:gleaa formulara :a aoka:ivanfe potra:ivanfa prilo:en fe u Doaatku 1.
eesel a aeaijaaje l eiealce
Clan 57. Zakona o stecajnom postupku predvida da ce sud dostaviti resenje o po-
kretanju stecajnog postupka svim poveriocima koji su poznati sudu. Ovo resenje
sadrzi poziv poveriocima da prijave svoja potrazivanja sudu i stecajnom upravniku
u odredenom roku, koji ne sme biti duzi od 60 dana od pokretanja stecajnog postup-
ka. U oglasu o pokretanju stecajnog postupka se navodi i datum odrzavanja roci-
sta za ispitivanje potrazivanja, koje mora biti odrzano od 45 do 60 dana posle roka
za prijavu potrazivanja, clan 57. stav 4. tacka 9. i clan 58. stav 2. Svi potencijalni
stecajni poverioci, ukljucujuci razlucne poverioce sa predmetom obezbedenja koji
je manje vrednosti od vrednosti njegovog potrazivanja, kao i poverioci koji tvrde
da pripadaju visem isplatnom redu, moraju da prijave svoje potrazivanje.
Potrazivanja prijavljena po isteku roka za prijavu potrazivanja, da li pre ili u
toku odrzavanja rocista za ispitivanje potrazivanja, su predmet posebnih pravila
i mogu dovesti do vecih troskova za poverioca koji kasno prijavi svoje potrazi-
vanje, clan 95. Iz zakona nije jasno da li postoji mehanizam za ispitivanje potra-
zivanja koja nisu podneta do odrzavanja rocista za ispitivanje potrazivanja i da
li se ta potrazivanja u svakom slucaju od tada zauvek gase. Svi poverioci treba
da se potrude da potrazivanja prijave precizno i u roku, cak i ukoliko iznos po-
trazivanja nije, ili ne moze biti precizno utvrden u roku, pre odrzavanja rocista
za ispitivanje potrazivanja. Ovo se narocito odnosi na poreske organe i organe
koji prikupljaju doprinose za penzijsko, socijalno i invalidsko osiguranje, koji
mozda nisu mogli da dostave svoje procene na vreme. U tim slucajevima, oni
mogu prijaviti ,zastitna potrazivanja, koja stecajni upravnik moze da ospori
na osnovu neodgovarajuce dokumentacije. Iznos moze biti korigovan kada se
dode do jasnijih dokaza.
ics
erleer eerliaca
Kao sto je ranije navedeno, stecajni upravnik u periodu od 40 dana treba da is-
pita i ukoliko je to prikladno, stavi prigovor na potrazivanja koja zeli da ospori,
clan 92. stav 2. Poverioci takode mogu da stave svoje prigovore u ovom roku.
Medutim, nije jasno na osnovu cega bi ovo mogli da urade, posto oni verovat-
no nece biti obavesteni o drugim potrazivanjima dok ne bude istaknuta lista
potrazivanja, ili pre ovoga, do ispitivanja dokumentacije o potrazivanjima. U
najvecem broju slucajeva poverilac koji stavlja prigovor ce nezavisno znati za
konkurentno potrazivanje, kao sto je slucaj sa dve stranke u sporu o isplati duga
duznika, ili poverilaca koji imaju pravo zaloge razlicitog prioriteta na odrede-
noj imovini stecajnog duznika. U principu, stecajni upravnik ce imati najbolje
izvore inIormacija za utvrdivanje vrednosti potrazivanja, poput dokumentacije
preduzeca i knjigovodstvenih stavki.
Ukoliko poverilac stavi prigovor na potrazivanje drugog poverioca, a stecajni
upravnik ne stavi prigovor, sud ce uputiti poverioca na parnicu da bi se utvrdilo
postojanje ili nepostojanje tog potrazivanja. U ovom slucaju, troskove parnice
snosice poverilac koji je ulozio prigovor. Ukoliko poverilac u ovom slucaju
ne pokrene parnicu, potrazivanje ce biti priznato onako kako je prijavljeno. Ni
poverioci ni stecajni upravnik nece moci naknadno da ga osporavaju. Prealog
i:gleaa formulara :a prigovor na potra:ivanfe prilo:en fe u Doaatku 2.
slas aslael seje reea reael es relaaja eralaaja
Na sledecem spisku su navedene neke oblasti na koje treba obratiti paznju u
postupku ispitivanja prijavljenih potrazivanja:
Da li je Iormular potpisan od strane ovlascenog lica i na
odgovarajuci nacin overen tamo gde je to potrebno?
Da li je odgovarajuci poverilac podneo Iormular? (Ovo se narocito
odnosi na potrazivanja za doprinose koja treba da budu podneta od
strane odgovarajuceg organa.)
Da li su popunjena sva neophodna polja?
Da li iznos prijavljenog potrazivanja odgovara iznosu koji je nave-
den u dokumentaciji koja je prilozena uz potrazivanje?
Da li se iznos prijavljenog potrazivanja poklapa sa iznosima navede-
nim u knjigama duznika?
ic
Da li se iznos slaze sa iznosima koje je stecajni upravnik predsta-
vio u svom pocetnom stecajnom bilansu? Ako ne, da li se razlike
mogu identiIikovati od stavke do stavke?
Da li je potrazivanje zastarelo?
Ukoliko poverilac prijavljuje iznos koji nije zaveden u knjigama
duznika, da li dokumentacija, ukljucujuci korespondenciju koja je
dostavljena uz potrazivanje, podrzava navedeni iznos?
Da li se zahteva ispravan redosled naplate?
Ukoliko potrazivanje mora da bude odredeno po redu naplate medu
razlicitim kategorijama poverilaca, da li je pravilno odredeno?
Da li je kamata tacno obracunata? Da li potrazivanje obuhvata
ugovorne kazne i kamatu zbog neispunjenja obaveza? Clan 69.
stav 5.
Da li je prijavljeni iznos potrazivanja vec potvrden u izvrsnom
postupku?
Ako ne, da li postoji odgovarajuci pravni osnov za potrazivanje?
Da li ima dokaza o ugovoru ili sporazumu, dokaza o isporuci, uslo-
vima placanja, osnovu za izracunavanje cene, itd?
iIi
oosoe eovceitaca
oes1a ei1anJa
Iako poverioci mogu pojedinacnim aktivnostima stititi svoja prava u stecaju,
ukoliko postoji veliki broj stecajnih poverilaca koji imaju mala potrazivanja,
pojedinacne aktivnosti nece biti od velike koristi. Kako se podrazumeva da
svaki poverilac ima pravo na sopstvenog advokata, da podnosi prigovore i
prisustvuje sastancima, troskovi ovih aktivnosti mogu brzo premasiti vrednost
poveriocevog nenamirenog potrazivanja. Takode, tu su i problemi i kasnjenja
prouzrokovana mnogobrojnim neorganizovanim nastupima poverilaca, cesto i
povodom istog pitanja. Posto su prava stecajnih poverilaca u sustini identicna,
logicno je da se oni medusobno organizuju tako sto ce Iormirati odbor od neko-
liko odabranih predstavnika koji ce nastupati u ime svih poverilaca koji su ih
izabrali. Novi Zakon o stecajnom postupku predvida ovu mogucnost i sadrzi
odredbe koje omogucuju Iormiranje i Iunkcionisanje odbora poverilaca. Vidi
clanove od 25. do 28.
Osnovna uloga odbora poverilaca je da nadgleda aktivnosti u stecajnom postup-
ku i podnosi odgovarajuce prigovore, kada je to predvideno zakonom, na svaki
postupak koji bi imao negativne posledice na prava svih stecajnih poverilaca.
Takode, odbor poverilaca daje svoje misljenje stecajnom upravniku i odobra-
va odredene radnje stecajnog upravnika u zakonom predvidenim slucajevima.
Odbor poverilaca ima pravo da prigovara i daje misljenja sudu o razlicitim
pitanjima koja se ticu predmeta u toku postupka.
U nekim delovima zakona od stecajnog upravnika se zahteva da odredenim
radnjama obavesti odbor poverilaca u propisanom roku kako bi poveriocima
dao mogucnost da podnesu prigovor i upute predmet sudu na deIinitivno od-
lucivanje. Medutim, za neke radnje stecajni upravnik mora da dobije izricitu
saglasnost odbora poverilaca. Tu spadaju: podizanje kredita od strane stecajnog
upravnika, pristanak da se rok za podnosenje plana reorganizacije produzi preko
90 dana i pristanak da se duznik kao pravno lice proda kao celina. Jiai oaelfak.
,Forme oaobrenfa i saglasnosti kofe uticu na raa stecafnog upravnika`.
U tabeli br. 1 koja sledi navedene su odredbe zakona kojima se regulise odnos
stecajnog upravnika i odbora poverilaca.
S obzirom na to da je na osnovu clana 20. stav 1. tacka 6. odbor poverilaca
ovlascen da predlozi razresenje stecajnog upravnika ukoliko ,nije trazio sagla-
snost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u skladu sa odobrenjem u svim
onim slucajevima gde je ovim zakonom predvidena obavezna saglasnost odbo-
iIz
ra poverilaca, stecajni upravnik treba da postupa oprezno i da trazi saglasnost
odbora kada god je to moguce. Stecajni upravnik je ovlascen da u svako doba
konsultuje odbor poverilaca i trebalo bi da tako postupa redovno, kako bi izgra-
dio poverenje i izbegao eventualne kasnije njihove primedbe na njegov rad.
U praksi, stecajni upravnik bi trebalo da saraduje sa odborom poverilaca u sto
vecoj meri. Clanovi odbora su svakako bolje upoznati sa poslovanjem i proslo-
scu stecajnog duznika od stecajnog upravnika koji tek sto je imenovan. Iako ste-
cajni upravnik po zakonu nema uticaja na izbor clanova odbora, on treba da ima
u vidu mogucnost da podstakne odredene poverioce da udu u odbor, ukoliko
smatra da bi to moglo doprineti eIikasnom sprovodenju stecajnog postupka.
Clanom 26. stav 4. predvideno je da stecajni upravnik ,na poziv odbora poveri-
laca prisustvuje sednicama tog odbora, bez obzira sto nema pravo glasa. Iako
je stecajni upravnik ovlascen da sazove sastanak skupstine poverilaca, on nema
pravo da sazove sastanak odbora poverilaca. Ukoliko je stecajnom upravniku
hitno potrebna instrukcija odbora poverilaca, on mora zahtevati od predsednika
odbora da zakaze sastanak.
Zakon ne govori sta se dogada ukoliko skupstina poverilaca ne izabere odbor
poverilaca. S obzirom na osnovnu svrhu odbora poverilaca, logicno je oceki-
vati da ce u tom slucaja sama skupstina poverilaca preuzeti na sebe ovlascenja
odbora poverilaca.
Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za nju glasalo vise od
polovine svih clanova odbora. U slucaju jednakog broja glasova odlucujuci
glas je glas predsednika.
eraa l eeaee eaeera eerliaca
fate|ai-r|avaeate|a;eve|||aca
ciaa ol
c|.iz.st.z. stecaja|a;|ava||.eaeer eerliaca|;eve||ec|mea|zjav|t|;||eve|stecaj
aemveca;|et|vea|a|a|za||jaca|astecajaesaa|je.
c|.is.st.iz. r|e|eaaazav|sa||acaaaeaija e eaeer eerliaca|ej|mezestecaj
aemveca;eaaet|;||eve|aazav|sa||acaa.
c|.zo.st.:. r|ea|eza|az|eseajestecajaea;|ava||amezeaat|stecajaevece|||eaeer
eerliaca.(uc|aaazo.stavi.tac|ac.aavea|se..stecajaevecece|az|es|t|
stecajaea;|ava||aa|eatv|a|aastecaja|a;|ava||a|jet|az|esa|asaest|||
a|je;esta;|e;eaet|jeaejsa|asaest|asv|mea|ms|acajev|maaejeev|m
za|eaem;|eav|aeaaetavezaasa|asaesteate|a;eve|||aca.
iI:
c|.zI.st.z. cate|;eve|||aca|ma;|ave.
- ;||eve|astecajaemsaa|j||stecajaemvecaaa|aastecajaea;|ava||a|
;|ave;||eve|a;|et|vza||jaca|astecajaesaa|je.
- aa;eaaeseajeza|teaa|eseajastecajaesaa|je|stecajaeveca.|aaa
jeza|taaezve|jeaa.
- av|aaaza;|sa||e.aa|azevesta|a|a|aaa|ta|ejaseaa|azeastecaj
aem;|eameta.
- aavaajam|s|jeajae;||zaavaajae;|avaaa|amaaj|evaatv|aea|a;|||||em
|aveata||saaja.
- ;|ea|aaaja|az|eseaja;estejecestecajaea;|ava||a|;|ea|aaaja|me
aevaajaaeve.
- |zjasajavaajaev|s|a|aa|aaaet|es|eva|aa|aaestecajaema;|ava||a.
c|.io.st.i.
tac.:.
za||jaca|eaaevceajastecajaemaseaeaes|stecaja|saa|jaa|e..stecaja|
aaza||aesa|aaajesastecaja|ma;|ava||em|||eaeerem eerliaca|aa||s;a
ajavaajaetje|t|va|azaatevaza;|azaaje;eaata|a|etavesteajaas||aaasa
ea|eatamaeveza|eaa.
c|.iiI.st.i. stecajaeveceaeaes||eseajee|avaejaeet|;e|ste|a|e|aeaisaaaaea
;||jemaaac|taza|avaaaeeta.a|ea|je;eaaet;||eve|aaaac|tza|avaa
aeetaeast|aaeeaeera eerliaca.eaaesae;eve|||aca;ejea|aacae.
c|.i:.st.i.
tac.:.
stecaja|saa|jaaeaes||eseajeeza;ec|ajaajataa||etstvaas||aaasaev|m
za|eaem.a|esaaatv|a|aastecaja|aaza||aesa|aaajesastecaja|ma;|ava|
|em.eaeerem eerliaca|||saaem|aa||s;aajavaajaetje|t|va|azaatevaza
;eaac|ma|etavesteaj|ma.
c|.i+o.st.:. uazaateveaeera eerliaca||caaa;|avasezameajajea;|av|jaajemeast|a
aestecajaea;|ava||a.
c|.i+:.st.i.
tac.i.
stecajaevecemezeetastav|t|||caaa;|avaaa;|ea|eeate|a;eve|||aca.
coscercvce||tct
iI+
fate|az-uaaze|aaa|aaemstecajaea;|ava||aeast|aaeeate|a;eve|||aca
ciaa ol
c|.iI.st.z. stecaja|a;|ava||meze;ea|zat|||ea|ttezetezteaeaja|||sezaaaz|t|az
etezteaeajeaa|mev|a|aa|ejejae;esteje;|etaeaa|te|et|.a|eje;|etaeaae
etavest|estecajaesaa|ja|a|ejeaet|esa|asaesteate|a;eve|||aca.
c|.is.st.:. eaaaje|eje;|eaaz|mastecaja|a;|ava||.a|ejeat|caaastecajaamasa.|ae
stesa;ea|zaaje||ea|ta||||a;ev|aa|;|eaajazaacajaeae|a|mev|ae|a|.(a
aa|jemte|sta.|aaajeea|zazetaezaacaja,mease;|eaazet|azetavestava
ajestecajaesaa|je|aet|jaajesa|asaest|eate|a;eve|||aca.
c|.is.st.+. t|eev|mza|eaema|je;|e;|saa;esetaa;esta;a|aet|jaajasa|asaest|za
|aaajeea|zazetaezaacaja.stecaja|a;|ava||jeaazaaaa;|smeaeetavest|
eaame|avaaej|aaaj|stecajaesaa|ja.eate|;eve|||aca|eaestecajae;eve||e
ceaa|ejeeve|aaajeat|ca.aaj|asa|jeioaaaa;|e;|eaz|maaja|aaaje.
c|.s+.st.:. t|esea|mev|a|stecajaeaaza||aaaaaetevaevac.aa|t|jeeav|eaaest||||
a|aeceaest|.stecaja|a;|ava||ea|eaajeaac|aaj|aevecavaaja|||a|aaajaaz
c|.iio.st.s. r|eaaja_|mev|aeaaza||a[ae;es|eaaem;eeatemmezese|zv|s|t||s||jac|ve
a|ejeta|avaac|a;|eaajeaaa;|eaeaet|eaeast|aaeeate|a;eve|||aca.
c|.iii.st.i.
|z.
r|e;|eaaje|mev|aestecaja|a;|ava||jeaazaaaaeate|a;eve|||acaaestav|
etavesteajeeaame||.;|aaa;|eaaje.aac|aa;|eaaje||e|ev|ma;|eaaje.
stecaja|a;|ava||jeaazaaaaetavesteaje|zstavai.evec|aaaaestav|aaj
|asa|je:oaaaa;|e;|||ezeaeaatamajavaeaaametaaja.eaaesaeisaaaa
;|eaaaaza||jaceaja;|eaajejava|m;|||a;|jaajem;eaaaa|||ae;es|eaaem
;eeatem.
c|.iiz.st.i. r|eamet;|eaajemezet|t|stecaja|aaza|||ae;|avae||ce|||ajeev|ae|ev|
|ej|;|eastav|jajataa|c|eaa|aace||aa.azsa|asaesteate|a;eve|||aca.
c|.is.st.s. stecaja|a;|ava||;eaaes|mesecae;|smea||zvestajete|astecajae;esta;
|a|estaajastecajaemase||||aaeatezat|az|eate|;eve|||aca.
c|.zI.st.i.
tac.ic.
cate|;eve|||aca.
- aajem|s|jeajestecajaema;|ava||aeaac|aaaaevceaja|mev|ae.a|e|||e
se;|eaajaaev|s|java|maaametaajem|aajesa|asaestavez|sv|a;|ta
aja|ejesaea|zazetaevazaest|za|mev|aa.|aesteje;ea|zaaje||ea|ta.
veaeajes;e|evavec|av|eaaest|.aavaajes|eastavaaazajam|s||cae.a
s||aaasaev|mza|eaem.
- aajem|s|jeajeeaastav|jaajaza;ecet|a;es|evastecajaeaaza||a.
- |azmat|a|zvestajestecajaea;|ava||aete|astecajae;esta;|a|e
staajastecajaemase.
- ;|e|eaa|esvemt|es|a;||tav|jatete|e;|je|zce|e|a;aeae|ameatac|je.
- etavestavas|a;st|aa;eve|||acaesvem|aaaa|eeaatezat|az|.
- v|s||a|ae;es|eve;|eav|aeaeev|mza|eaem
iIs
c|.ss.st.:. stecaja|a;|ava||jeaazaaaa;eaaesesaaa|eate|a;eve|||aca;eceta|
stecaja|t||aassa|zvestajemee|eaems|et|aaas|js|em;e|ezajastecajae
aaza||asa;|eceaemmeacaest||ee|aa|zac|jeaaj|asa|je;etaaaa;|eaa
aaea|zavaaja;|ve;eve|||ac|e|ec|sta.
c|.i:o.st.
i.|z.
st.i.r|aa|ee|aa|zac|je;eaaes|sestecajaemsaa|j|aaj|asa|jeoaaaaea
aaaa;e||etaajastecajae;esta;|a.
st.z.ee||zstavai.evec|aaastecaja|saa|jamezeaa;|eaaz|aajv|seza:o
aaaa.sva|eaa|je;|eaazeaje|e|aza;eaaeseaje;|aaa|ee|aa|zac|jeste
caja|saa|jamezeaaeaet||sameazjeaae|asaasa|asaestc|aaevaeate|a
;eve|||aca.
coscercvce||tct
iII
eazMa1eanJc Mocucnos1i ecoecanizaciJc
oes1a ei1anJa
Reorganizacija se cesto smatra za pozeljniju alternativu od bankrotstva. Ona
nudi mogucnost da se sacuvaju radna mesta, da se obezbede novi poslovi za
poverioce, a na nerazvijenim trzistima moze da obezbedi vecu naplatu od nego
sto bi se to bankrotstvom postiglo. U najvecem broju slucajeva, reorganizacija
nece biti pravo resenje. Duznik ce najcesce biti insolventan dugo pre pokreta-
nja stecajnog postupka, i obicno je vec potrosio najveci deo imovine koja je
potrebna da bi se u buducnosti organizovale proIitabilne aktivnosti. Preduzece
je vec izgubilo svoje mesto na trzistu, napustili su ga najbolji radnici i nije
odrzavalo i obnavljalo svoju opremu, tako da je postalo prilicno neeIikasno.
Sve ovo znaci da ce trebati velika kolicina svezeg kapitala da bi reorganizacija
uspela, a on obicno nece biti raspoloziv pod uslovima koji odgovaraju stecaj-
nim poveriocima. Praksa pokazuje da su retki slucajevi uspesne reorganizacija
stecajnog duznika u kojima on moze u velikoj meri da nastavi sa obavljanjem
svojih prethodnih aktivnosti.
Reorganizaciju je moguce pokusati samo ako postoji realna mogucnost za
finansijski oporavak. Mora postojati stvaran posao, koji Iunkcionise, koji je
moguce reorganizovati. Situacija u velikom broju slucajeva nece biti ovakva i
bankrotstvo ce biti bolji put za ostvarivanje maksimalnih sredstava od imovine
u stecaju.
Stecajni zakon je strukturiran tako da u okviru deIinisanog vremenskog roka, i
to kratkog, podstice pripremu plana reorganizacije. Zakon ne propisuje da na
samom pocetku postupka mora da se napravi izbor izmedu bankrotstva i reor-
ganizacije samo je neophodno da duznik podnese plan do navedenog roka,
ukoliko nije donesena odluka da se stecajni postupak okonca bankrotstvom ste-
cajnog duznika. Jedna ovakva situacija je navedena u clanu 23. stav 5., prema
kom poverioci imaju pravo da ukinu mogucnost reorganizacije glasanjem za
okoncavanje postupka prodajom stecajnog duznika, o cemu je detaljnije pisano
u odeljku nize. Prag za donosenje ove odluke je namerno postavljen veoma
visoko samo kada za to glasaju poverioci za cija potrazivanja se ucini verovat-
nim da iznose vise od 70 ukupnih potrazivanja. Ovo je odredba za trenutno
ukidanje mogucnosti reorganizacije u potpuno beznadeznim slucajevima u koji-
ma je jasno da su poverioci apsolutno protiv reorganizacije.
Plan reorganizacije je u sustini pisani dokument koji predlaze kako ce i kada
poverioci biti namireni. Zakon predvida da ce jedna od strana, koja ima pra-
vo da pravi plan reorganizacije, to i uraditi. Obicno ce to biti stecajni duznik
iIs
ili stecajni upravnik. Prema odredbama zakona, plan mora biti prihvacen od
strane poverilaca, koji ce glasati za ili protiv njegovog usvajanja. Ukoliko se
poverioci ne saglase sa planom, tj. ne usvoje ga, to ce najverovatnije imati za
posledicu okoncanje stecajnog postupka prodajom imovine stecajnog duznika,
prema odredbama Zakona o stecajnom postupku. Naravno, da bi dobio podr-
sku poverilaca, plan treba da predvidi namirenje poverilaca u vecem iznosu od
onog koji bi ostvarili prodajom imovine. Prema tome, strana koja predlaze plan
treba da posmatra mogucnost uspesne reorganizacije iz ove perspektive.
Plan reorganizacije mora da sadrzi detaljan opis kako ce poverioci biti isplaceni:
za koji vremenski period, iz prihoda dobijenog od preduzetih aktivnosti, iz sred-
stava dobijenih redovnom prodajom imovine, iz sredstava koja se rasporeduju na
osnovu zakljucenja poravnanja sa poveriocima, ili na neki drugi nacin. Takode
ce se postaviti pitanje da li reorganizacija duznika moze da stvori dovoljno velike
prihode od kojih bi se poverioci namirili u dovoljnoj meri da bi prihvatili plan reor-
ganizacije. Faktori koji ce uticati na odgovor na ovo pitanje su razmotreni nize.
Pokusaj reorganizacije duznika koji ne moze da potvrdi ili izvede plan reorg-
anizacije ce uzalud trositi resurse svih ucesnika u postupku a nece dovesti do
namirenja poverilaca. Stecajni upravnik je obavezan da podnese izvestaj o ek-
onomskom i Iinansijskom stanju duznika na prvom poverilackom rocistu, 40
dana po pokretanju postupka, clan 23. stav 3. i stav 4, gde ce predstaviti svoju
procenu o mogucnostima za reorganizaciju, clan 23. stav 3. Poverioce ce inter-
esovati misljenje stecajnog upravnika o gore navedenim pitanjima.
ciaaaje e slaaaj mecael reeraalaclje. ciaa . a s.
Zakon predvida mehanizam kojim se poveriocima omogucuje da iskljuce
mogucnost reorganizacije u slucajevima u kojima je ocigledno da nema realne
mogucnosti za reorganizaciju ili je poverioci ne zele. Clan 23. stav 5. ovlascuje
poverioce za cija potrazivanja se ucini verovatnim da iznose vise od 70 uku-
pnih potrazivanja da glasaju da se stecajni postupak okonca prodajom imovine
stecajnog duznika. Ovo glasanje, ukoliko se poverioci za njega odluce, odvija
se na prvom poverilackom rocistu.
Ukoliko postoji bilo kakva sumnja o tome koliko procenata ukupnih potraziv-
r||||vs|eastava|ej|seece|ajeea;es|evaaja|ee|aa|zevaae
;|eaazeca.me|aaaaeveaeaeveceaam||eaje;eve|||acaeaeae|eje
t|estva||||ea;|eaaje|mev|ae.
oes1c eeavito
iI
anja cine potrazivanja poverilaca koji su glasali da se odmah otpocne sa prod-
ajom imovine, sud bi trebalo da omoguci da se postupak odvija uobicajenim
tokom. Poverioci ce imati drugu priliku da glasaju i da uskrate svoju saglasnost
ukoliko plan reorganizacije nije prihvatljiv. U velikom broju slucajeva, nece
biti poznato da li ce preduzece moci da napravi plan reorganizacije do trenutka
kada on treba da bude zavrsen u predvidenom roku od 90 dana od pokretanja
stecajnog postupka clan 130. stav 1. Ocigledno da je odredba clana 23. stav 5.
predvidena za beznadezne slucajeve.
Clan 23. stav 1. propisuje da se prvo poverilacko rociste odrzi najkasnije 40
dana od dana pokretanja stecajnog postupka. Ono predstavlja prvu zvanicnu
mogucnost da postupak eventualno krene u pravcu reorganizacije. Na ovom roc-
istu, stecajni upravnik ce predstaviti svoj izvestaj o ekonomskom i Iinansijskom
stanju stecajnog duznika i bice pozvan da diskutuje o svojoj proceni o mogucn-
osti reorganizacije. Treba imati u vidu da je mogucnost stvaranja plana reorgan-
izacije samo jedan deo izvestaja stecajnog upravnika. Ovaj izvestaj treba da se
izjasni i o uzrocima stecaja, radnjama koje je stecajni upravnik u cilju ocuvanja
i zastite imovine preduzeo do tog dana, i proceni, napravljenoj na osnovu poce-
tnog stecajnog bilansa, o visini namirenja koju poverioci mogu da ocekuju.
raserl a ramaraaje
Prilikom procenjivanja da li je duznik pogodan za reorganizaciju, treba imati u
vidu odredene Iaktore:
Da li je moguce oziveti poslovanje preduzeca;
Da li ce buduci priliv novca u odredenom iznosu biti realno dovoljan i
raspoloziv za namirenje poverilaca;
Visina postojecih dugovanja (obezbedena, neobezbedena, redosled);
Procena iznosa sredstava koja ce biti ostvarena prodajom imovine;
Moguci novi izvori Iinansiranja.
U najvecem broju slucajeva, podaci o ovim Iaktorima ce postati dostupni u
prvih par dana od momenta otvaranja stecaja. U svakom slucaju, do trenutka
kada stecajni upravnik preda pocetni stecajni bilans, steci ce predstavu o tome
da li postoji realna mogucnost za reorganizaciju.
eeieaaje reaeca
Da bi reorganizacija na osnovu buduceg priliva sredstava uspela, moraju posto-
jati poslovi koji mogu biti reorganizovani. Reorganizacija nije mehanizam koji
moze da digne preduzece iz mrtvih. Preduzece koje mesecima ne Iunkcionise
etzntfetuJcnccucucsf|eccectu|ztc|Jc
iso
ne moze biti reorganizovano u tom slucaju jednostavno nema ,vrednosti pre-
duzeca koje Iunkcionise koja bi se mogla ocuvati, posto preduzece vise ne
posluje. Nema musterija, linija snabdevanja i distribucije proizvoda, inventar
je rasprodat i nema sredstava od kojih bi se mogao kupiti osnovni inventar i mat-
erijali da bi se ponovo pocelo poslovanje. Gotovo svi slucajevi preduzeca koje
ne Iunkcionise zavrsavaju se bankrotstvom. (Primedba: Ovo ne znaci da je sve
izgubljeno. Prodata imovina se opet koristi u proizvodne svrhe, ponekad na isti
nacin u nekom slicnom preduzecu. Kupac imovine moze sa njom otpoceti novi
posao i, ponekad, zaposliti iste radnike. Medutim, ovo ne nije reorganizacija
to je prodaja imovine koju prati osnivanje novog preduzeca.)
Reorganizaciju treba pokusati samo ukoliko postoje realne mogucnosti Iinansi-
jskog oporavka preduzeca. Uprava duznika ili stecajni upravnik bi trebalo da
pazljivo razmotre da li u okviru preduzeca postoji delatnost koju vredi ocuvati
radi sto boljeg namirenja poverilaca.
urecl eieae aeeaa
Prilikom razmatranja prva dva Iaktora, trebalo bi identiIikovati glavne probl-
eme koji su prouzrokovali Iinansijski neuspeh. Probleme nije potrebno identiI-
ikovati iz razloga da bi se utvrdila krivica niti da bi se kaznjavalo za greske iz
proslosti, vec kako bi se utvrdilo koje radnje treba preduzeti u buducnosti. Kad
je bankrotstvo inace uspesnog preduzeca prouzrokovano privremenim okolnost-
ima (steta od pozara, sankcije, velika krada) ili okolnostima na koje duznik nije
mogao da utice (popravka opreme, smena lose uprave), moguce je da neka od
poslovnih Iunkcija preduzeca bude ocuvana.
Medutim, kada je uzrok neuspeha neki hronican ili sustinski problem (nema
traznje za odredenim proizvodom, nepostojece trziste) i kada posao vec dugo
propada, preduzecu mozda nema spasa. Utvrdivanje uzroka je korisno samo u
meri u kojoj se moze identiIikovati konkretan problem koji se moze popraviti
tako da se preduzece duznik Iinansijski povrati. Planovi za reorganizaciju se
moraju zasnivati na promenama na koje duznik ili stecajni upravnik moze da
utice. Nema mnogo smisla da stecajni duznik priprema plan reorganizacije uk-
oliko prethodno nije preduzeo bar nesto da resi probleme za koje je znao i koji
su preduzece doveli do propasti.
U toku ovih pocetnih aktivnosti, stecajni upravnik ce identiIikovati koji su klju-
cni problemi u preduzecu. Najveci broj duznika u stecaju ce pratiti neki od
uobicajenih problema:
Zastarela neupotrebljiva tehnologija;
Lose odrzavanje opreme i prostorija;
isi
Neodgovarajuci, nepotreban ili neadekvatan inventar;
Nerazumevanje strukture troskova proizvodnje i sta utice na proizvodnju;
Pad ucesca na trzistu;
NeeIikasan marketing i distribucija proizvoda;
Lose razumevanje zahteva trzista i potrosaca;
Neodgovarajuca kolicina kapitala;
Previse zaposlenih;
Previse menadzera i nadzornika;
Losa raspodela odgovornosti izmedu zaposlenih;
Potreba za dodatnom obukom zaposlenih;
Preveliki kapaciteti;
Nepovoljni ugovori;
Preskup zakup;
Planiranje je lose ili ga nema;
Los budzet;
Potpuna vertikalna integracija proizvodnje (kada je neeIikasna);
Nespremnost da se konkurise na lokalnom trzistu (narocito drzavnim
ili drustvenim preduzecima);
Lose upravljanje preduzecem;
Neodgovarajuci mehanizam kontrole Iinansija i poslovanja;
Neodgovarajuca opremljenost kompjuterima;
Korupcija.
Neke od ovih problema je lakse ispraviti nego druge. Nema potrebe detaljno
posmatrati svaki od brojnih uzroka moze ih biti mnogo. Mnogo je korisnije
utvrditi glavni razlog ili razloge neuspeha kako bi se poveriocima objasnilo
da li je reorganizacija uopste moguca. Ukoliko se pokaze da je moguce resiti
glavne probleme koji su doveli do neuspeha, poverioci ce verovatno biti rasp-
olozeniji za saradnju u postupku reorganizacije (ili se bar nece aktivno supro-
tstavljati) i, na kraju, podrzati plan reorganizacije. Otvorenost pri utvrdivanju
problema u poslovanju i predlaganje realnih resenja su prvi koraci u izgradnji
poverenja poverilaca koje je sigurno smanjeno za vreme trajanja Iinansijskih
problema koji su doveli do stecaja.
oaae rlila aeca l aeaaja
Na pocetku postupka treba da se razjasni da li posao moze da proizvede prih-
ode i otprilike u kom iznosu. Ukupan iznos dugovanje ce takode biti otprilike
poznat, na osnovu Iinansijskih izjava duznika i na osnovu pocetnog stecajnog
isz
bilansa. Ukoliko neizmirena dugovanja znatno prevazilaze ono sto duznik
moze da isplati, jasno je da ovakav stecajni duznik nije dobar kandidat za reo-
rganizaciju. (Na primer, ukoliko posao moze da donese 50.000 evra mesecno
za isplatu duga bez kamata, a duznik ukupno duguje 250.000.000 evra, bilo bi
potrebno 416 godina da se isplate ceo dug bez kamata. Ovo preduzece ocigle-
dno nije kandidat za reorganizaciju.)
Stecajni duznik moze da razmotri mogucnost ili smanjenja dugovanja (putem
pregovora sa poveriocima) ili povecanja priliva novca (eliminisanjem nekih
od gore navedenih Iaktora), tako sto ce prodati neku nepotrebnu imovinu.
Ipak, mora postoji razumna mogucnost da se namire znacajan deo ukupnih
dugovanja, inace nema realne mogucnosti za reorganizaciju.
ereceaa aecaae laea sejl e ecesje eie reaaje lmelae
Zakon o stecajnom postupku zahteva da u okviru plana reorganizacije bude
napravljena procena novcanog iznosa koji se ocekuje posle prodaje imovine u
stecajnom postupku. Clan 127. stav 3. tacka 10. zakona precizno deIinise da
plan reorganizacije treba da sadrzi ,procenu novcanog iznosa koji se ocekuje
posle prodaje imovine u stecajnom postupku, ukoliko je privredno drustvo u
stecaju. Koliko ce poverioci biti spremni da prihvate plan reorganizacije zavis-
ice u velikoj meri od njihove procene kakav ce biti ishod resenja drugacijeg od
prodaje imovine. Poverioci ce uvek procenjivati razlicite mogucnosti kako bi
utvrdili koja od njih ce proizvesti povoljniji ekonomski rezultat za njih. Zbog
toga je vazno, bez obzira da li je to propisano zakonom, da predlagaci plana reo-
rganizacije procene vrednost koja ce se ostvariti prodajom imovine i uporede
ovaj iznos sa ukupnim iznosom dugovanja stecajnog duznika.
Cak i na osnovu vrlo grube prethodne procene, moze se videti da li je vrednost
dovoljna da se namire obezbedena potrazivanja i da li ce posle toga ostati sre-
dstva za raspodelu ostalim poveriocima. Naravno, kada je gotovo sva vredna
imovina iznajmljena ili pod obezbedenjem, nece ostati nikakva imovina koju
bi stecajni upravnik mogao da proda i raspodeli sredstva od prodaje stecajnim
(neobezbedenim) poveriocima. Drugim recima, stecajni poverioci ne bi dobili
nista od prodaje imovine. Imajuci ovo u vidu, stecajni duznik lakse moze da
proceni koliko ce poverilac biti raspolozen da prihvati smanjenje duga u okviru
plana reorganizacije. (Na primer, kada je sva imovina iznajmljena ili data kao
sredstvo obezbedenja, postavlja se pitanje da li ce stecajni duznik moci da ostv-
ari dovoljno prihoda kako bi isplatio svoje zakupodavce, razlucne poverioce i
tekuce troskove, i da mu povrh toga ostane dovoljno sredstava da bi mogao da
ucini ozbiljnu ponudu za namirenje predstecajnih dugovanja, kako bi poverioci
prihvatili plan reorganizacije. Poverilac koji je suocen sa velikom verovatn-
is:
ocom da od prodaje imovine nece dobiti nista od namirenja verovatno ce rado
prihvatiti plan na osnovu koga mu sleduje bar delimicno namirenje.
Da bi se izvrsila ova analiza, stecajni upravnik mora da proceni koja je realna
vrednost imovine koja je za prodaju i uporedi je sa potrazivanjima i njihovim
redosledom namirenja. Redosled naplate (nivo naplate stecajnih potrazivanja)
je prioritet namirenja potrazivanja, propisan clanom 35. stav 2. zakona, do kog
dolazi nakon prodaje imovine preduzeca:
1) troskovi stecajnog postupka;
2) neisplacene neto zarade zaposlenih kod stecajnog duznika u iznosu
minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stecajnog
postupka i neisplaceni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje
zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stecajnog postupka;
3) potrazivanja po osnovu javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca
pre pokretanja stecajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i inval-
idsko osiguranje zaposlenih;
4) potrazivanja ostalih stecajnih (neobezbedenih) poverilaca.
Sredstva ostvarena prodajom imovine se prvo isplacuju prvom isplatnom
redu poverilaca. Poverioci nizeg reda mogu se namiriti samo posto se namire
poverioci viseg isplatnog reda. Ukoliko postoji dovoljno sredstava da se namiri
visi isplatni red, onda se taj isplatni red namiruje u celosti, a preostala sredstva
se raspodeljuju poveriocima sledeceg isplatnog reda. Ukoliko nema dovoljno
sredstava da se jedan isplatni red namiri u celosti, onda se svi poverioci u tom
isplatnom redu namiruju proporcionalno ili pari passu. Poverioci istog reda
se namiruju u skladu sa iznosom njihovog potrazivanja. Ukoliko je to slucaj,
preostali poverioci ili vlasnici udela u narednom isplatnom redu obicno nece
dobiti nista.
Medutim, i pre nego sto se postavi pitanje raspodele prema isplatnim redovima,
pretpostavlja se da ce razlucni poverioci ili dobiti imovinu koja je data u zalogu,
ili sredstva ostvarena prodajom te imovine, umanjena za iznos troskova prodaje,
dok ce preostala sredstva biti raspodeljena prema gore navedenom redosledu
taa||zaeveataa|aetaa||etstvajesame|ata;|eceaa.feaa|c|a
;|ec|zaesta|jeaee;aeaaa-ca|a|jea||e||saa.nezet|t|aate|v||a|
|zaes.c||jjeaaseaet|ja|ate|mat|va|;eaac||a|et|;eve||ec||aaza||
|azame||stasa;es|ea|ceaeas;esae|ee|aa|zac|je.
koMcn1ae iz eeaksc
is+
naplate. Druga varijanta je da razlucnom poveriocu ostane neobezbedeno
potrazivanje u onom iznosu za koji mu je umanjeno obezbedeno potrazivanje.
Pretpostavlja se da je iznajmljena imovina i imovina koja pripada trecim licima
vracena i da nema nikakvog uticaja na stecajnu masu, osim nenamirenih delova
potrazivanja i stete koja je prouzrokovana povrednom ugovornih obaveza. Sve
ove Iaktore, ukoliko su znacajni, treba razmotriti gore pomenutom analizom
eventualnog bankrotstva.
isI
ecoecanizaciJa. seasavanJc eecouzcca
oes1a ei1anJa
Za razliku od prodaje imovine, reorganizacija podrazumeva spasavanje predu-
zeca. Za vreme reorganizacije poslovi se nastavljaju. Preduzece Iunkcionise
dok stecajni upravnik obavlja svoj posao. Postrojenja nastavljaju sa proizvod-
njom, roba se prodaje, kupuje se inventar i materijal za rad, radnici primaju
plate. Najveca vrednost preduzeca je to sto nastavlja da posluje.
Za vreme reorganizacije stecajni upravnik (ili uprava stecajnog duznika, ukoli-
ko je reorganizacija poverena samom stecajnom duzniku) se ponasa kao doktor
preduzeca. Slicno kao doktor, stecajni upravnik mora ponekad preduzeti hitne
mere kako bi spasio zivot pacijentu tj. preduzecu. Napomena: U ovom odeljku
ce se podrazumevati da stecajni upravnik vodi reorganizaciju. Principi koji se
objasnjavaju ovde se jednako odnose na generalnog direktora ili drugo lice koje
vodi reorganizaciju.
clij. ieaijl iaa reeraalaclje
Plan reorganizacije je dokument kojim se
restrukturiraju postojece obaveze duznika
prema poveriocima u nove obaveze i kojim
se deIinisu buduce aktivnosti preduzeca, a
narocito u pogledu toga kako, kada i u kojoj
meri ce biti isplacena dugovanja dospela u
proslosti. Ovako odobren plan od strane
suda reorganizuje stare obaveze nastale pre
steaja u ono sto u sustini predstavlja novi
ugovor. Potpuno odobren, sprovodljiv plan
reorganizacije koji ce dovesti preduzece u cvr-
stu Iinansijsku poziciju je cilj kome stecajni
upravnik treba da tezi.
eeeijal ereaal reial eae reeraalaclje
U pozeljne rezultate uspesnog postupka reorganizacije spadaju:
Opstanak dela preduzeca ili celog preduzeca;
Ocuvanja nekih ili svih radnih mesta;
Ostanak dela uprave ili cele uprave;
Zadrzavanja vlasnistva nad preduzecem od strane nekih ili svih vlasnika.
ctaveze|ejeaas
taaaate|a|ee|a
a|zac|je(zaac|;es|e
;eaaeseajazaatevaza
;e||etaajestecajae
;esta;|a,se|s;|acaja
eamaa.ea;estejec|a
;||aeaa.ae|;|eaazece
aastav|jasa;es|evaa
jem.cveet||ac|jesa
aeve.caeaes;aaaja
a|s;|ate|ejesev|sea
te|a|ee|aa|zac|je.
koMcn1ae iz eeaksc
iss
Iako su ovi sporedni rezultati pozeljni, oni nisu glavni ciljevi reorganizacije.
Oni su samo pozitivne posledice uspesne reorganizacije. Osnovni cilj je da se
sastavi potpuno odobren, izvodljiv plan reorganizacije koji ce dovesti predu-
zece do cvrste Iinansijske pozicije. To znaci da poverioci moraju da se sloze sa
planom i budu adekvatno namireni od buducih zarada ili od prodaje imovine. U
najvecem broju slucajeva, ovo podrazumeva da ce delovi preduzeca biti zatvore-
ni, da ce doci do smanjenja broja zaposlenih, da ce biti smenjen deo uprave ili
cela uprava i da ce se potpuno ili delimicno promeniti vlasnicka struktura.
Stecajni upravnik mora da ostane skoncentrisan na glavni cilj i izbegne lobi-
ranja kao i situaciju u kojoj bi on postao iskljucivi zastupnik interesa jedne
strane ili odredene grupe interesa. Kao sto dobar doktor ponekad mora da do-
nese tesku odluku da amputira neki deo tela, tako stecajni upravnik mora da
donosi teske odluke u cilju spasavanja duznikovog poslovanja. U tipicnom
slucaju reorganizacije konacni rezultat Iormiranja prihvatljivog i izvodljivog
plana reorganizacije ce se nesumnjivo sastojati i od koristi i od kompromisa za
sve ucesnike u postupku.
naall a eeaijaajem laiala tasclja reaeca
U toku reorganizacije, Iinansijska operacija se obavlja na zivom pacijentu.
Nastavak svakodnevnih aktivnosti preduzeca za vreme reorganizacije mora biti
preduzet kako bi preduzece koje Iunkcionise odrzalo svoju vrednost. Kao i
u medicini, operacija se obavlja, a pacijent se istovremeno odrzava u zivotu.
Mora se voditi racuna da vitalne Iunkcije preduzeca ostanu aktivne dok ste-
cajni upravnik sastavlja plan reorganizacije. Preduzece nastavlja da posluje:
radnje treba da su otvorene, musterije usluzene, pod uslovom da te aktivnosti
ne umanjuju vrednost imovine duznika.
ieeaaaje emeaaja ei
Jedna od najvecih poteskoca sa kojom se suocava stecajni upravnik je koliko vre-
mena posvetiti ,gasenju pozara, odnosno koliko vremena provesti resavajuci
k|jaca|e|emeatas;esae|ee|aa|zac|jejeaasea;eceta|mtazama
;esta;|a;||aet|je;eve|eaje;eve|||aca.ta|eaataaaaa||eajea|asvajaaja
;|ea|ezeae;|aaa|ee|aa|zac|je.stecaja|a;|ava||me|aaa|maevea
v|aaae|;|eaaz|ma|aaajeaa;ecet|astecajae;esta;|a.f|aas;a|eat
aest||emaa||at|vaestsaea||jacaezaacajazaas;estav|jaaje;eve|eaja.
koMcn1ae iz eeaksc
is
mnogobrojne probleme koji ce svakodnevno neminovno iskrsavati i zahtevati
njegovu momentalnu paznju. Pored problema u vezi sa reorganizacijom,
javljaju se i svakodnevni problemi u poslu. Posao se nastavlja sa kupcima,
snabdevacima, zaposlenima i drzavnim organima. Iako ce mnogi svakodne-
vni problemi zahtevati odredenu paznju stecajnog upravnika, vazno je da on
ne dozvoli da ga oni ne preopterete na stetu Iormiranja odgovarajuceg plana
reorganizacije. Izuzetno je vazno eIikasno delegirati zaduzenja i iskoristiti
sve mehanizme predvidene zakonom. U ovom pogledu, zakonom predviden
moratorijum kojim se poveriocima zabranjuje preduzimanje radnji u cilju
prinudne naplate svojih potrazivanja Iunkcionise u korist stecajnog upravnika.
Naime, usled postojanja moratorijuma omogucava se stecajnom upravniku da
sastavi plan reorganizacije, bez dodatnog opterecivanja u smislu upustanja u
sudske sporove sa poveriocima ili odgovaranja na njihove stalne pozive.
ak1ivnos1i
zala lmelae - eceal reeieml
Kao i u svim drugim slucajevima stecaja, bez obzira da li se zavrse prodajom
imovine ili reorganizacijom, isti pocetni problemi se javljaju. Stecajni upravnik
i dalje mora da postuje odredbe zakona i postuje rokove, bez obzira da li pre-
duzece ide u pravcu reorganizacije ili prodaje imovine. Isto tako, potrebno je
preduzeti sve prethodne radnje, kao sto su obezbedenje imovine, preuzimanje
inventara i slicno. Ove stvari su detaljnije obradene u drugom odeljku ovog
prirucnika. (Jiai ,Privremene mere po imenovanfu stecafnog upravnika`.)
ereelal reeiem. ee aeac aeeaeaaa a le reaeca
Gotov novac je od velikog znacaja za svako preduzece. Preduzecu je gotov
novac neophodan da bi prezivelo. Cak i duznici koji imaju puno imovine
ne mogu da prezive ukoliko po otvaranju stecajnog postupka ne mogu da
isplate plate, snabdevace i komunalne usluge. Ovo je narocito znacajno u
reorganizaciji. Kolicina gotovog novca je na kratak rok od presudnog znacaja
za prezivljavanje preduzeca.
Upravljanje u toku postupka reorganizacije je igra prezivljavanja. Bez gotovog
novca na kratak rok, moze se desiti da ne ostane sta da se reorganizuje.
Stecajni upravnik stoga mora brzo da nade nacin da stvori najvecu mogucu
kolicinu gotovog novca kako bi preduzece na kratak rok prezivelo, buduci da u
suprotnom nece ni opstati. On stoga mora da identiIikuje izvore gotovog novca
i brzo proceni koliko moze da se prikupi.
eccectu|ztc|Jt.srtstvtuJcrecouzcct
io
Stecajni upravnik mora brzo da prouci (ili cak uspostavi kontrolu nad):
Svim bankovnim racunima
Naplativim potrazivanjima i Iunkcionisanju naplata
Trenutom prodajom buducom prodajom
Raspolaganjem sa imovinom i sredstvima dobijenim od prodaje imo-
vine
Ugovorima koji prema stecajnom pravu mogu biti pobijani
Mogucim radnjama u cilju naplate (pogodovanje poverilaca / namerno
ostecenje poverilaca / parnice)
Smanjenjem ostalih troskova
Bankovni rauni. Stecajni upravnik mora da bude glavno ili jedino lice ovlas-
ceno da raspolaze sredstvima sa bankovnih racuna. Treba imati u vidu da stecaj-
no pravo podrazumeva zatvaranje starih i otvaranje novih racuna u banci.
Aaplativa potrazivanja i mere u cilju njihove naplate. Izuzetno je vazno da
stecajni upravnik iskoristi u najvecoj mogucoj meri potencijal za povecanje
naplate dugova prema preduzecu. Stecajni upravnik treba da:
postavi lice odgovorno za naplatu potrazivanja;
odmah pocne sa prikupljanjem starih dospelih potrazivanja;
postavi nova pravila naplate, ukljucujuci mogucnost popusta na iznos
dugovanja koje se odmah isplacuje ;
uspostavi sistem po kome on odobrava sva nova zaduzenja
Stecajni upravnik treba da preduzme mere kako bi se agresivno nastavilo sa
naplatom odredenih potrazivanja, kao sto su:
odrzavanje sastanke na dnevnoj osnovi sa licem odgovornim za naplatu
potrazivanja;
sastavljanje liste poziva koje napravi lice odgovorno za naplatu potrazi-
vanja u toku dana;
pravljenje spiska odgovora na te pozive;
uspostavljanje plana za povecanje stepena naplate potrazivanja;
pracenje napretka procesa naplate potrazivanja putem izvestaja ili
graIikona.
Stecajni upravnik mora da obezbedi da su sredstva ostvarena naplatom zasticena
i odmah deponovana na racun pod njegovom kontrolom.
1renutna prodaja / buduca prodaja. Stecajni upravnik mora brzo ustanoviti
potencijal koji moze da se ostvari od buduce prodaje. Stecajni upravnik bi
ii
trebalo da se sastane sa direktorom marketinga kako bi:
utvrdio stanje potencijalnih prodaja koje su skoro ugovorene ili su u
toku;
ustanovio marketing strategiju;
utvrdio koje su vrste proizvoda konkurentne u pogledu cene i kvaliteta;
utvrdio koje proizvode treba ukinuti;
utvrdio koje su mogucnosti za nastup na novim trzistima;
utvrdio koji se proizvodi mogu usavrsiti.
Raspolaganje imovinom i sredstvima. Stecajni upravnik treba da se sastane sa
direktorom proizvodnje kako bi:
razumeo proizvodni proces i strukturu troskova;
utvrdio da li postoji neka neiskoriscena imovina koja moze biti pro-
data;
utvrdio da li postoje dodatni kapaciteti;
utvrdio da li postoji visak prostora;
utvrdio da li ima mogucnosti za umanjenje troskova, odnosno za mo-
gucnost stednje na taj nacin.
Stecajni upravnik odmah treba da ispita mogucnost prodaje sve imovine koja se
ne koristi. On mora brzo da utvrdi koja imovina se vise nece koristiti ukoliko se
neki proizvodi vise ne budu proizvodili. Ukidanje proizvoda koji je bio suvise
skup za proizvodnju moze dovesti do dvostruke ustede ukoliko je moguce pro-
dati ili dati nekom drugom preduzecu na lizing masine koje su sluzile za nji-
hovu proizvodnju. Moze biti ostvarena i dodatna usteda ukoliko ovo rezultira
u visku proizvodnog prostora. Tada proizvodnja moze biti izmestena u manje
i jeItinije prostorije ili se taj visak prostora moze dati u zakup trecim licima.
Ovakve trenutne mere za smanjivanje troskova, iako prvenstveno sluze za stva-
ranje ili ustedu gotovog novca, mogu sluziti i kao osnova za reorganizaciju
preduzeca.
Ugovori ije se ispunjenje prema steajnom pravu moze izbeci. Stecajni up-
ravnik treba da ispita najvaznije ugovore i cenu zakupa i utvrdi da li su proIi-
tabilni. Ukoliko je, na primer, cena zakupa prostorija iznad trzisne cene, moze
biti racionalno prekinuti zakup na osnovu odgovarajucih pravila stecajnog prava
(prema kojima se neisplacena dugovanja prema zakupodavcu pretvaraju u neo-
bezbedena potrazivanja) i iznajmiti nove prostorije po trzisnoj ceni. Potrebno
je pazljivo prouciti relevantne odredbe stecajnog zakona koje govore o raskidu
nepovoljnih ugovora kako bi se utvrdilo koje ce biti tacne posledice ovakvog
poteza. U odredenim slucajevima, zakupodavac bi, shvatajuci da stecajni
iz
duznik moze da raskine ugovor na osnovu stecajnog prava, mogao da bude
spreman da ponudi nizu cenu. Ukoliko je zakup nizi od trzisne cene, stecajni
upravnik treba da razmotri mogucnost izdavanja prostorija u podzakup, ukoliko
mu taj prostor nije neophodan za obavljanje poslova, i nastaviti sa placanjem
zakupnine. Iznos koji dobije na osnovu razlike izmedu cene zakupnine i cene
podzakupa ulazi u stecajnu masu koja moze biti prodata.
Moguce radnje u cilju naplate (pogodovanje poverilaca / namerno ostecenje
poverilaca / parnice). Stecajni upravnik u sklopu svojih redovnih duznosti
mora da ustanovi da li je doslo do pogodovanja poverilaca ili namernog oste-
cenja poverilaca kao i da li ustanovi da li ova sredstva mogu biti povracena od
trecih lica. Iako su to vazni izvori naplate, zapocinjanje i vodenje ovih aktivnosti
zahteva puno vremena i retko predstavlja brz izvor gotovog novca neophodnog
za poslovanje. Medutim, moze se desiti trece lice prihvati predlog stecajnog up-
ravnika da se izbegne dugacak postupak koji ce druga strana verovatno izgubiti,
narocito ukoliko stecajni upravnik prihvati da primi umanjen iznos kao podsti-
cajnu meru za momentalnu isplatu i izbegavanje parnice. Ovo je jedini nacin
da stecajni upravnik u kratkom roku dobije novac koji mu je potreban za predu-
zimanje ostalih aktivnosti u postupku.
Smanjenje drugih troskova. Usteden novac je kao gotov novac u rukama.
Stecajni upravnik treba da ispita potrosnju i poslovanje kako bi pronasao
nacine da se novac na nekim mestima odmah ustedi. To mogu biti ustede na
troskovima za: teleIon, transport, nabavke, racune za benzin i sl.
erlrema a eelase liae
Stecajni upravnik treba da napravi plan isplacivanja gotovog novca. Ovaj
budzet ima dvostruku svrhu: 1. planiranje upotrebe gotovog novca; i 2. prip-
rema plana reorganizacije.
Planiranje upotrebe gotovog novca. Stecajni upravnik mora znati da li ce imati
dovoljno novca da plati tekuce operativne troskove. Pitanje koje se postavlja
je: Da li ce priliv novca biti jednak ili veci od troskova?
Priprema plana reorganizacije. Stecajnom upravniku treba da bude potpuno
jasno koliki su redovni troskovi, kako bi mogao da odredi koliko gotovog novca
na osnovu plana reorganizacije moze da odvoji za isplatu.
Stecajni upravnik u budzetu za isplatu gotovog novca treba da postavi pravila
redosleda isplacivanja. Primedba: ovaj novac nece sluziti za isplatu dugova
koji su nastali pre pokretanja stecajnog postupka. Dugovi koji su nastali pre
pokretanja stecajnog postupka spadaju u potrazivanja u postupku utvrdivanja
i:
potrazivanja. Ona se naplacuju prema uslovima propisanim odobrenim planom
reorganizacije.
Budzet za isplatu gotovog novca treba da sadrzi:
Zarade za zaposlene koji su zadrzani (ne ukljucujuci zarade za pret-
hodni period);
Nabavka osnovnih materijala i novih sirovina za proizvodnju;
Naplata osnovnih usluga (popravke, rezervni delovi, benzin za ispo-
ruke);
Placanje najvaznijih komunalnih usluga koje ce dospeti;
Druge stvari od kljucnog znacaja za nastavak poslovanja.
eeccovoei sa eovceiociMa
saraaaja a eerleclma. sijcaa ar a ea reeraalaclj
Uspesna reorganizacija se u sustini svodi na glasanje poverilaca o odobravanju
plana reorganizacije. Plan reorganizacije po zakonu ne moze biti odobren bez
prethodnog glasanja poverilaca, po klasama. Zbog toga je od kljucnog znacaja
da stecajni upravnik dobro razume iznos i klasiIikaciju najveceg broja potrazi-
vanja. Kada mu to bude jasno, stecajni upravnik treba da proceni kakav je stav
najvecih poverilaca u pogledu tretmana njihovih potrazivanja u predlozenom
planu reorganizacije.
Tri najvaznije stvari koje stecajni upravnik treba da zna pre nego sto pocne da
pregovara o uslovima plana reorganizacije sa poveriocima su:
1. Procena koliko gotovog novca ce imati na raspolaganju za isplatu
dugova;
2. Procena iznosa, redosleda naplate i klasiIikacije postojecih dugovanja;
3. Procena sredstava koja bi se verovatno ostvarila prodajom imovine.
Bez procena 1 i 2, stecajni upravnik ne moze da napravi eIikasan raspored
isplate koji bi bio deo plana reorganizacije. Bez procene 3, stecajni upravnik
ste;|eatv|a|t|aa||jeae||;eteac|ja|a||avest|te||z|az|e|ate|esevaaje
aa|a;|ce|e;|eaazece.|||ae||ajeevaee.|||ae|eaajv|eaa|jeae|eve
|mev|ae.u|e|||ejeste.t|etaa|eata|t||at||;|eve||t|aa||je|aa|je
za|ate|esevaa.
kcncufte|zretksc.reteac|ja|a||a;c|
i+
nema podataka o tome sta je alternativa reorganizaciji. Kada zna kolika bi otpri-
like sredstva mogla biti ostvarena prodajom imovine, stecajni upravnik moze
da objasni poveriocima koja je potencijalna dobit za njih ukoliko prihvate plan
reorganizacije. Ukoliko stecajni upravnik moze verodostojno da objasni da bi
poverioci ostvarili vise na osnovu predlozenog plana reorganizacije, bice veca
verovatnoca da ce oni podrzati reorganizaciju i glasati u korist predlozenog
plana. Naravno, ukoliko poverioci veruju da ce bolje proci prodajom imovine
nego u slucaju plana reorganizacije, oni ce biti protiv reorganizacije. Ovo je
vazno imati u vidu prilikom pregovora o smanjivanju dugovanja stecajnog duz-
nika sa poveriocima.
ereeerl e llal aeaaja - jeaaa ea aajela aaaasa
Jedan od najtezih zadataka u reorganizaciji je pregovaranje oko srazmernog
umanjenja dugovanja. Ona mogu biti u obliku ugovaranja novih uslova
(rokovi placanja, kamatne stope, moratorijum na isplatu, nagomilavanje
kamata), zamene potrazivanja za udele, ili akcije preduzeca, ili cak i oprastanje
odredenog dela duga. Vazno je razumeti polozaj poverilaca. Tesko je ubediti
ih da se sloze.
Stecajni upravnik bi, ako je moguce, trebalo da utvrdi spremnost poverilaca sa
velikim potrazivanjima da:
Oproste ceo ili deo duga;
Dogovore nove uslove (rokove isplate, kamatne stope);
Zamene dugovanja za udele u preduzecu;
Zamene odredenu imovinu za smanjenje duga;
Odobre druge olaksice.
Treba pitati poverioce za nove poslovne mogucnosti, potencijalne investitore,
ili kupce. U velikom broju slucajeva poverilac-snabdevac moze imati interes
da otkupi preduzece u stecaju kako bi vertikalno prosirio svoje poslovanje i
obezbedio trziste za svoje proizvode i usluge.
f|etaseea;ecet|a;et|aa|t|aaseeteztea|;ea|s|a;eve|||aca
zas|ea|vaajestaajaa;|eaazeca.ret|etaeje|z|aa|t|;eve|eaje
sae;stavaajemt|aaas|js||a|ate|mac|ja.|a|e;ez|t|va|a.ta|e|aeat|va|a.
fa|eaeje;et|etaes||eaat||m;azajaaa;|eaaest|aastav|a;es|evaaja
;|eaazeca|ve|evataecama|este;eaaaa;|ate;et|az|vaajaa|ese
s;|eveaetaa||etstve.
kcncufte|zretksc.reve||ec|
is
Postoje dve mogucnosti u toku pregovora sa poveriocima:
1. Ukoliko su poverioci suvise neIleksibilni, oni se suocavaju sa
prodajom imovine i velikom kolicinom neisplacenih dugovanja.
- ili -
2. Ukoliko prihvate plan reorganizacije, poverioci mogu da saraduju
sa stecajnim upravnikom i stecajnim duznikom, kako bi se otvorila
mogucnost da se smanje dugovanja i da se preduzece Iinansijski
povrati.
ereaaja lmelae saaa alje mec aeeer ese iaaa reeraalaclje
Mogucnost prodaje imovine je glavni Iaktor koji utice na sve pregovore o re-
strukturiranju dugovanja. Bitno je utvrditi na koliku naplatu poverilac moze
da racuna ukoliko dode do prodaje imovine preduzeca. Za to je neophodno
proceniti prodajnu vrednost raspolozive imovine i ovu vrednost uporediti sa
potrazivanjima, prema redosledu naplate odredenom u clanu 35. stav 2. Zakona
o stecajnom postupku. Stecajni upravnik moze, cak i na osnovu vrlo grube
procene, da vidi da li je imovine dovoljne vrednosti da se pokriju obezbedena pot-
razivanja i da li ce posle toga nesto ostati da za raspodelu ostalim poveriocima.
Tome slicno, poverioci ce uvek porediti svoj polozaj sa onim sto bi dobili
prodajom imovine, kako bi odredili koji put ce im obezbediti vece namirenje.
Jiai oaelfak ,Proaafa imovine`.
neeeeeeeeal eerlecl e eelcae aamlre maiej merl lil e ae aamlre
U najvecem broju slucajeva stecaja, obicni (neobezbedeni) stecajni poverioci
koji se obicno isplacuju poslednji, pre vlasnika udela ili akcija preduzeca nap-
lacuju samo deo svojih potrazivanja od prodaje imovine, ako i toliko naplate. U
takvim slucajevima neobezbedeni stecajni poverioci obicno gube veoma malo
ako pristanu na smanjenje dugovanja prema njima, ukoliko je jasno da ce doci
do prodaje imovine.
iI
roeMutaciJa etana ecoecanizaciJc
oslr a reeere
Zakon o stecajnom postupku uvodi kao novinu mehanizam reorganizacije kako
bi se pomoglo duzniku da postane solventan ukoliko je to moguce. Zakon
propisuje vrlo precizne rokove za pregovore izmedu stecajnog duznika i nje-
govih poverilaca, koji treba da se zavrse ili usvajanjem plana reorganizacije ili
bankrotstvom duznika. Svi ucesnici u postupku znaju da ukoliko ne postignu
dogovor u odredenom roku nastupa bankrotstvo i sve pravne posledice koje
ono povlaci. Zakon propisuje smernice u pogledu minimuma inIormacija koje
mora sadrzati plan reorganizacije, odreduje rokove i pravila za glasanje, kao i
mere koje se mogu preduzeti u cilju reorganizacije.
Mere a reailaclj iaaa reeraalaclje
Zakon je izuzetno Ileksibilan u tom smislu sto dozvoljava stecajnom duzniku i
poveriocima da se dogovore o uslovima po kojima ce se sprovesti reorganizaci-
ja. Clanom 128. propisane su neke od mera koje, samostalno ili u kombinaciji
sa drugim merama, moze preduzeti stecajni duznik u toku postupka reorgani-
zacije. To su instrumenti koje stecajni duznik ili stecajni upravnik mogu da
koriste kako bi sastavili plan reorganizacije.
Neke od mera koje se mogu preduzeti u cilju sprovodenja reorganizacije su:
1) Zaar:avanfe celokupne imovine i: stecafne mase ili nfenog aela,
2) Proaafa imovine kofa spaaa u stecafnu masu, sa :alo:nim pravom ili
be: nfega, ili prenos takve imovine na ime namirenfa potra:ivanfa,
3) Prestanak obavlfanfa neprofitabilnih poslova ili promena aelatnosti,
4) Raskiaanfe ili promena uslova opterecufucih ili nepovolfnih ugovora
ili :akupa,
5) Oalaganfe otplate augova ili obe:beaivanfe otplate u ratama,
6) I:mena rokova aospelosti, kamatnih stopa ili arugih uslova :afma ili
instrumenata obe:beaenfa,
7) Oprost augova u celini ili aelimicno,
8) I:vrsenfe ili i:mena :alo:nog prava,
9) Pretvaranfe neobe:beaenih :afmova u obe:beaene :afmove,
10) Davanfe u :alog neopterecene imovine,
11) Pretvaranfe auga u akcifski kapital,
12) U:imanfe novog kreaita,
is
13) Pribavlfanfe nove investicife,
14) Osporavanfe i ponistenfe potra:ivanfa kofa nisu pravno valfana,
15) Namirenfe aospelih potra:ivanfa,
16) Otpustanfe :aposlenih,
17) Ustupanfe neopterecene imovine na ime namirenfa potra:ivanfa,
18) I:mene i aopune statuta, opstih akata privreanog arustva stecafnog
au:nika i arugih aokumenata o osnivanfu ili upravlfanfu,
19) Spafanfe ili pripafanfe ava ili vise pravnih lica,
20) Prenos aela ili celokupne imovine na feanog ili vise postofecih ili
novoformiranih subfekata,
21) Ponistavanfe ili i:aavanfe novih hartifa oa vreanosti oa strane stecaf-
nog au:nika, ili bilo kog novoformiranog subfekta, ili
22) Druge mere oa :nacafa :a reali:acifu plana reorgani:acife.
Ova lista nije konacna. Kao sto je jasno navedeno u tacki 22. mogu se primeniti
sve druge mere koje nisu zabranjene zakonom. To znaci da su moguce i druge
varijante restrukturiranja osim onih koje je zakonodavac imao u vidu u trenutku
pisanja zakona, i da ih treba koristiti kada god je to u skladu sa okolnostima kon-
kretnog slucaja. Za razliku od prethodnog stecajnog zakona koji je ogranicavao
mogucnost restrukturiranja na tri varijante prinudnog poravnanja, novi zakon
dozvoljava svaku mogucnost, ukoliko stecajni duznik za nju dobije odobrenje
poverilaca u propisanom roku.
Kao sto je gore navedeno, ove mere se ne iskljucuju medusobno i mogu biti
koriscene individualno ili kombinovano. Na primer, planom reorganizacije mo-
ze se predvideti da stecajni poverioci mogu dobiti ili 30 svog potrazivanja u
roku od tri godine, ili odreden broj akcija reorganizovanog preduzeca na ime
namirenja svog potrazivanja. Takode, moguce je da se planom reorganizacije
predvidi zatvaranje jednog proizvodnog pogona, prodaja imovine koja je deo
tog pogona, restrukturiranje dugova i dodatne investicije u kupovinu modernih
masina, renoviranje i popravku glavnog proizvodnog pogona.
Zakon ne ostavlja stecajnom duzniku i njegovim poveriocima, za koje se pret-
postavlja da imaju poslovnog iskustva, samo mogucnosti neIleksibilne reor-
ganizacije, vec im omogucava da u granicama datog zakonskog okvira sami
osmisle resenje za ono sto je, u sustini, poslovni problem. Zakon omogucuje
stecajnom duzniku i poveriocima da pregovorima dodu do sopstvenog resenja,
u zavisnosti od okolnosti konkretnog slucaja. Svakako, sve sto bude predloze-
no planom reorganizacije morace da bude odobreno glasanjem poverilaca.
Nacin Iunkcionisanja nekih mera navedenih u clanu 128. je naveden nize.
i
eereramlraaje aea
Reprogramiranje dugova je jedan od najcescih instrumenata koji se koriste u ci-
lju restrukturiranja i reorganizacije preduzeca sa Iinansijskim problemima. Ono
podrazumeva reprogramiranje isplata iznosa koji preduzece duguje poveriocu na
osnovu novog rasporeda za koji je verovatnije da ce biti ispostovan, s obzirom
na mogucnost preduzeca da ostvari prihode od kojih ce moci da vrati dugove.
Reprogramiranje dugova se cesto koristi i u programima restrukturiranja koji nisu
u vezi sa postupkom stecaja. Ono nije ograniceno samo na plan reorganizaci-
je. Poverioci i grupe poverilaca cesto dobrovoljno ugovaraju nove ili izmenjene
uslove i reprogramiraju dugove kada je preduzece u Iinansijskim poteskocama.
Ovako se sprecava da duznik prekrsi svoje obaveze prema poveriocima i padne
pod stecaj. Medutim, posto se odvijaju van stecajnog postupka, ovo su normal-
ne promene ugovora koje se ugovaraju dobrovoljno regulisane su obligacionim
pravom. One ne mogu obavezati poverioce koji ne zele da ih prihvate.
U stecajnom postupku moze biti predlozeno reprogramiranje dugova kao deo
plana reorganizacije. Plan se stavlja na glasanje svim poveriocima i ukoliko
bude usvojen obavezuje sve poverioce, cak i one koji nisu glasali u korist plana.
Zbog toga reprogramiranje koje je deo plana reorganizacije predstavlja eIikasni-
je resenje od reprogramiranja van stecajnog postupka.
Reprogramiranje dugova moze se jednostavno sastojati i u sestomesecnom
moratorijumu na isplatu ili u konverziji jednokratnog dospelog potrazivanja
u dugorocno potrazivanje koje ce se isplacivati u ratama na duzi rok. S druge
strane, ono moze podrazumevati i komplikovane pregovore sa velikim brojem
poverilaca.
Moratorijum na namirenje. Jedan od najjednostavnijih nacina da se duzniku da
vise vremena i pruzi veca Ileksibilnost za vreme kratkog perioda insolventnosti
je jednostavan moratorijum u kom se poverilac slaze da privremeno odustane od
zahteva da se namiri njegovo dospelo potrazivanje kako bi se duznik oporavio
od privremenih Iinansijskih poteskoca. Ovo je u sustini, produzenje zakonskog
moratorijuma iz Zakona o stecajnom postupku u plan reorganizacije.
Isplata u ratama. U odredenoj reorganizaciji koja se zasniva na raspolozivom
prihodu duznik ce obicno predloziti odredenoj kategoriji poverilaca potpuno ili
delimicno namirenje njihovih potrazivanja u ratama u odredenom vremenskom
periodu. Poverioci ce pri donosenju odluke da li da glasaju za predlozeni plan
proceniti da li im je ovakvo namirenje u interesu u odnosu na trenutnu vrednost
potrazivanja (viai oaelfak ,Procena vreanosti preau:eca`), ukljucujuci u tu
procenu i kamatnu stopu koja ce se obracunati s obzirom na vreme koje ce
proteci i rizik koji snose, njihov redosled naplate u odnosu na ostale kategorije
rcenu|tc|Jtr|tuteccectu|ztc|Jc
zoo
poverilaca (vidi ,Prioritet klasa poverilaca, clan 134. i ,Potpuno namirenje,
clan 135.) i ocekivani iznos u kome ce biti namireni, u poredenju sa onim sto bi
dobili u slucaju okoncanja stecajnog postupka bankrotstvom clan 35. stav 2.
Iako zakon ne precizira rok za trajanje namirenja u toku plana reorganizacije,
poverilac verovatno nece biti spreman da prihvati neki veoma dugacak rok.
Kao opste pravilo, plan reorganizacije koji se zasniva na buducim prihodima
obicno se nece protezati na period duzi od pet godina. Razlog za to je sto su
procene priliva sredstava nepouzdane ne kratak rok a zatim, i zato sto je tre-
nutna vrednost isplata koje se predlazu za pet godina unapred veoma mala (na
primer, ukoliko se pretpostavi popust od 25, isplata 1 evra za 6 godina ima
trenutnu vrednost od 0,256 evra). Medutim, ovo je pitanje koje u krajnjoj liniji
treba ostaviti pregovorima izmedu duznika i poverilaca i predmet je glasanja
poverilaca o usvajanju plana.
erearaaje aa ascljsl salai
Pretvaranje duga u akcijski kapital je situacija kada poverilac oprasta dug u
zamenu za odredeni broj akcija u preduzecu. U sustini, poverilac menja svoje
potrazivanje prema preduzecu za deo vlasnistva u reorganizovanom preduze-
cu. Ovo nije razmena izmedu poverioca i preduzeca vec izmedu poverioca i
vlasnika preduzeca, koji deo svog ucesca u vlasnistvu menjaju za neisplacene
dugove preduzeca kako bi popravili njegov bilans. Poverioci ovim prakticno
prihvataju da budu svrstani u nizu kategoriju poverilaca menjajuci svoje Iiksno
potrazivanje glavnice i kamate za vlasnicki udeo sa svim rizicima ali i mogucim
prihodima koji prate reorganizaciju. Kao sto je navedeno u clanu 128., ovo je
samo jedan od instrumenata za restrukturiranje poslovanja preduzeca u toku
stecajnog postupka.
Preduzeca-duznici koja se mogu odluciti za ovu meru su ona u kojima su vla-
snici spremni da se odreknu odredenog stepena kontrole nad preduzecem kao i
prava na eventualne dividende, zarad smanjenja duga preduzeca. U stecajnom
postupku duznik ima ozbiljne Iinansijske probleme i moguce je da ce hteti da
menja vlasnicka prava za mogucnost da se preduzece spasi.
Poverioci koji bi mogli biti zainteresovani za ovakav pristup su oni cija potrazi-
vanja cine veliki deo ukupnog duga preduzeca. Otklanjanje tog duga je vazno
za odlucivanje da li da se otpocne bankrotstvo ili da se nastavi sa poslovanjem.
Dodatno, za pretvaranje duga u akcijski kapital mogli bi biti zainteresovani i
poverioci koji zele da se strateski razviju, putem vertikalne integracije ili na
drugi nacin (npr. postrojenje za skladistenje naIte oprostice dug preduzecu koje
je vlasnik lanca benzinskih pumpi u zamenu za vlasnicki udeo u lancu).
zoi
iaaaaje araaclja l eclje
Osim gore navedenih mogucnosti, preduzece-duznik moze ponuditi poverioci-
ma garancije koje se mogu zameniti za akcije duznickog preduzeca ili u opciju
za kupovinu duznikovih akcija po unapred odredenoj Iiksnoj ceni, kako bi se
poboljsala ponuda poveriocima u zamenu za zahtevano smanjenje duga.
Medutim, vrednost ovakvih garancija i opcija je diskutabilna ukoliko se duznik
suocava sa Iinansijskim problemima koji dovode u pitanje njegov opstanak. U
svakom slucaju, njihovu vrednost je tesko proceniti cak i kada preduzece koje
ih izdaje nema nikakvih Iinansijskih problema.
Garancije i opcije se obicno koriste zajedno sa drugim instrumentima reprogra-
miranja dugova, kao sto su obveznice. One su posebno adekvatne za situaciju
kada duznicko preduzece proizvodi proizvode ili pruza usluge koji imaju izu-
zetno veliki potencijal za rast. Konvertibilne hartije od vrednosti su jedan od
nacina da se strpljenje koje je poverilac ukazao u trenucima velikih Iinansij-
skih problema nadoknadi ucescem u raspodeli proIita duznika ukoliko on u
buducnosti ostvari veliki poslovni uspeh. Primena ovog instrumenta se moze
ocekivati ukoliko preduzece poseduje neatestiranu tehnologiju ili patente koji
imaju veliki potencijal.
oeaaijaaje eera
Stecajni zakon propisuje da stecajni duznik, odnosno stecajni upravnik ima pra-
vo da ostane pri ispunjenju prvobitnog ugovora u obliku u kojem je on zaklju-
cen pre pokretanja stecajnog postupka, a u cilju izvrsenja ugovornih obaveza u
postupku reorganizacije, clan 69. stav 6. Dalje, odredbe ugovora kojima se u
slucaju neispunjenja ugovornih obaveza odnosno nesposobnosti placanja ili po-
kretanja stecajnog postupka predvida ugovorna kazna, povecana kamatna stopa
ili bilo koja druga kaznena mera smatraju se nistavnim u postupku utvrdivanja
visine potrazivanja u stecajnom postupku, clan 69. stav 5. Ove dve odredbe su
vazne zato sto se njima ponistavaju negativni eIekti ugovornih odredaba koje
predvidaju visoke kazne u slucaju neispunjenja ugovornih obaveza ili pokreta-
nja stecajnog postupka, koje prakticno cine postupak reorganizacije nemogu-
cim. Stecajni upravnik ili duznik, u cilju sprovodenja reorganizacije preduzeca,
bi trebalo da budu upoznati sa navedenim odredbama i da iskoriste prednosti
koje one pruzaju, kada je to potrebno.
zoz
1cunickc ooecosc etana ecoecanizaciJc
saarlaa iaaa
U clanu 127. stav 3. je navedeno sta sve treba da sadrzi plan reorganizacije. Svi
ovi elementi su navedeni nize, zajedno sa komentarima.
1) Kratak uvoa, kofi u opstim crtama opisufe poslovanfe au:nika i okolnosti
kofe su ga aovele u finansifske poteskoce, na ne vise oa feane strane,
Komentar. Ovaj zahtev je samo uvod u delatnost kojom se duznik bavi i krat-
ko objasnjenje osnovnog uzroka Iinansijskog neuspeha. Trazi se samo kratko
objasnjenje prirode problema. Na primer: proizvodi su neupotrebljivi; zastare-
le masine i oprema koje prouzrokuju nekonkurentnost; nemogucnost pristupa
inostranom trzistu zbog ekonomskih sankcija; glavno postrojenje unisteno u
pozaru. Na ovaj nacin sacinjeni tekst treba da bude od koristi za poverioca.
Predugacko objasnjenje nije korisno odnosno, ono ne treba da bude disertacija
o poslovima stecajnog duznika.
2) Popis mera i sreastava :a reali:acifu plana i nacin na kofi ce se reorga-
ni:acifa sprovesti,
Komentar. Ovde se zahteva davanje opisa kako ce reorganizacija biti sprove-
dena. U tom smislu trebalo bi ukratko opisati na kojim pretpostavkama ce se
zasnivati reorganizacija, nakon sto se utvrdi koje ce se od mera predlozenih u
odredbi clana 128. preduzeti, te da li ce doci do reprogramiranja dugova ili pre-
tvaranja dugova u akcijski kapital, da li ce biti prodato ili zatvoreno neko postro-
jenje, da li ce doci do investiranja novog kapitala ili ce se primeniti neke druge
mere. Osoba koja cita plan bi trebalo da razume koji su osnovni mehanizmi
za reorganizaciju duznika. U planu bi trebalo da bude naveden i detaljan opis
nacina na koji ce biti sproveden, ako ga vec nema u ovom kratkom pregledu.
3) Jisina novcanih i:nosa ili imovina kofa ce slu:iti :a potpuno ili
aelimicno namirenfe prema isplatnom reau, uklfucufuci i obe:beaene
i neobe:beaene poverioce, kao i postupak :a i:mirenfe potra:ivanfa i
vremensku ainamiku tih placanfa,
Komentar. Ovo je sustina plana reorganizacije. U ovom delu moraju biti jasno
naznacene sve klase potrazivanja i mora biti precizirano kakav ce tretman ima-
ti. Drugim recima, koji ce iznos i kada biti isplacen. Na primer, planom moze
biti predvideno da razlucnom poveriocu A treba da bude isplaceno 10.000 za
godinu dana; 25.000 za dve godine; 25.000 za tri godine; i 35.000 za cetiri godi-
ne, a da ce svako od ovih potrazivanja dospeti 15. januara u godini. Planom se
moze predvideti da ce svi ,troskovi vodenja postupka biti u celosti isplaceni na
zo:
dan stupanja plana reorganizacije na snagu. Njime se moze predvideti i da ce
,sva neobezbedena potrazivanja biti namirena u iznosu od 5 u prvoj godini;
10 u drugoj godini; 20 u trecoj godini; 25 u cetvrtoj godini, i da ce svako
od ovih potrazivanja dospeti 1. decembra u godini.
4) Opis postupka proaafe imovine, u: navoaenfe imovine kofa ce se proaa-
vati, sa ili be: :alo:nog prava, kao i namenu prihoaa oa takve proaafe,
Komentar. U planu treba da bude navedeno na koji nacin ce imovina biti proda-
ta ukoliko je obuhvacena planom i ko ce je prodati. Prodaja imovine u sustini
treba da bude odobrena unapred od strane poverilaca i ne bi trebalo da bude
predmet prigovora iz clana 111. koji propisuje postupak prodaje. Cak i ako je
obuhvacena planom, stecajni upravnik bi morao da postuje postupak propisan
clanom 111.
5) Rokove :a i:vrsenfe plana reorgani:acife i rokove :a reali:acifu glav-
nih e lemenata plana reorgani:acife, ako ih fe moguce oareaiti,
Komentar. Zakon ne precizira rokove za namirenje poverilaca prema planu
reorganizacije. Ovo pitanje je predmet dogovora izmedu duznika i poverilaca,
i u krajnjoj liniji predmet njihovog glasanja o usvajanju plana. Medutim, pove-
rioci verovatno nece prihvatiti namirenje koje se proteze kroz dug vremenski
period. Opste pravilo je da plan reorganizacije ne bi trebalo da se proteze na
period duzi od pet godina, najvise deset godina. Objasnjenje je u tome sto
procene postaju nepreciznije sto je vremenski rok kraci, dok bi, podjednako
vazno, trenutna vrednost isplata koje se predlazu za pet godina bila unapred
veoma mala (na primer, ukoliko se pretpostavi popust od 25, isplata 1 evra za
6 godina ima trenutnu vrednost od 0,256 evra).
6) Spisak clanova organa upravlfanfa i i:nos nfihovih naknaaa,
Komentar. Navodenje clanova uprave je veoma vazno s obzirom da ce poverio-
ci pridati veliki znacaj tome ko je odreden da vodi preduzece prilikom odluciva-
nja da li da glasaju za plan reorganizacije. Moguce je da su u proslosti postojali
sukobi sa clanovima uprave i da ce se poverioci suprotstaviti njihovom ucescu
u postupku reorganizacije. Isto tako, od uticaja moze biti i visina naknade za
izvrsioce reorganizacije. Poverioci mogu biti protiv visokih zarada za ova lica
i glasati protiv plana u kome su takve zarade predlozene. U sustini, to su sred-
stva koja bi inace bila upotrebljena za namirenje potrazivanja poverilaca. Ovo
je jedna mera obezbedenja protiv zloupotreba koje bi se inace mogle javiti kada
ne se ne bi znalo ko su clanovi uprave.
7) Spisak strucnfaka kofi ce biti anga:ovani i i:nos naknaaa :a nfihov raa
kao i i:nos naknade za rad stecajnog upravnika;
zo+
Komentar. Slicno kao u prethodnom slucaju, poverioci mogu biti protiv anga-
zovanja nekih strucnjaka i visokih naknada za njihov rad. Ovo je takode mera
obezbedenja protiv zloupotreba koje bi se inace mogle javiti kada ne se ne bi
znalo ko su ova lica.
8) Goaisnfe finansifske i:vestafe :a prethoanih pet goaina,
Komentar. Osim sto prikazuju strukturu i stanje pasive stecajnog duznika, zna-
caj prethodnih Iinansijskih izvestaja je u njihovoj sposobnosti da prikazu nivo
aktivnosti preduzeca koji je prethodio stecaju. Oni su korisni pri procenjivanju
da li su predlozeni iznosi u projekcijama realni. Ukoliko projekcije pokazuje
veliki porast prihoda bez odgovarajuceg objasnjenja, poverioci mogu dovesti u
pitanje mogucnost uspesne reorganizacije.
9) Finansifske profekcife, uklfucufuci profektovani bilans uspeha, bilans
stanfa i i:vestaf o novcanim tokovima :a nareanih pet goaina,
Komentar. Projekcije su od kljucnog znacaja posto one moraju da prikazu da
li ce duznik moci da ostvari dovoljno visoke prihode da bi namirio poverioce
prema planu. Uporedivanjem sa podacima iz starih Iinansijskih izvestaja, moze
se ustanoviti da li su ove projekcije previse optimisticne.
10) Procena novcanog i:nosa kofi se ocekufe posle proaafe imovine u
stecafnom postupku, ukoliko fe privreano arustvo u bankrotstvu,
Komentar. Ovo je zahtev samo za grubom procenom sredstava koja bi duznik
ostvario ukoliko bi sva imovina bila prodata u postupku bankrotstva, tako da
poverioci mogu da uporede da li bi se u vecoj meri namirili u postupku reorgani-
zacije ili okoncanjem postupka bankrotstvom. Ovo treba posmatrati sa aspekta
koristi za poverioca. Razumna procena bi trebalo da bude dovoljna. Vrlo de-
taljna, mozda i precizna analiza izvrsena kasnije je manje korisna od ove brze
procene u trenutku razmatranja plana reorganizacije.
11) Datum pocetka primene plana reorgani:acife.
Komentar. Dan stupanja na snagu je trenutak u kome plan pocinje da proizvodi
pravno dejstvo i od koga se njegove odredbe moraju postovati. Ovaj datum je
obicno dan za koji se vezuju sve isplate i drugi rokovi u okviru plana reorgani-
zacije.
Jasno je da je namera navodenja svih elemenata u clanu 127. stav 3. tacke 1-11.
da se obezbedi prisustvo odgovarajucih i korisnih podataka na osnovu kojih po-
verilac moze da se odluci da li da glasa za ili protiv plana reorganizacije. Ove
odredbe obuhvataju samo najosnovnije podatke koje svaki plan reorganizacije
mora da sadrzi. Cak i ako su prisutni svi propisani podaci, zakonom predvideni
zos
kao potrebni minimum, poverilac se moze suprotstaviti planu ukoliko podaci
nisu dovoljno jasni, narocito u pogledu vremena i nacina isplate poverilaca. U
svakom slucaju, poverilac koji ne moze na osnovu plana ustanoviti u kojoj meri
ce biti namiren verovatno nece glasati u korist plana.
ke lma rae aa eaaee iaa reeraalaclje
Plan reorganizacije mogu podneti stecajni duznik, stecajni upravnik, poverio-
ci koji imaju najmanje 30 obezbedenih potrazivanja, stecajni poverioci koji
imaju najmanje 30 neobezbedenih potrazivanja kao i lica koja su vlasnici naj-
manje 30 kapitala stecajnog duznika, clan 129. stav 1. Plan ce najverovatnije
podneti stecajni duznik ili stecajni upravnik jer su oni u najboljem polozaju da
Iormulisu i podnesu plan reorganizacije s obzirom da duznik zna i ima vise po-
dataka o svom poslovanju i ima veci interes da posao opstane od pojedinacnih
poverilaca. U najvecem broju slucajeva kada poverilac podnese plan reorgani-
zacije ili najavi da ce ga podneti, on to radi da bi obezbedio za sebe povoljnije
uslove u planu reorganizacije koji je prvobitno predlozio stecajni duznik ili
stecajni upravnik. Retko kada ce poverilac podneti plan sa predlogom da on
vodi preduzece na duzi rok.
1resel aclajaaaja iaaa reeraalaclje
Troskove sacinjavanja i podnosenja plana reorganizacije snosi podnosilac
plana reorganizacije. Troskovi u vezi sa sacinjavanjem i podnosenjem plana
reorganizacije koje predlaze stecajni upravnik ili stecajni duznik obracunavaju
se na teret stecajne mase, clan 129. stav 2.
eesel
Plan reorganizacije podnosi se stecajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana po-
kretanja stecajnog postupka, clan 130. stav 1. Ovaj rok stecajni sudija moze da
produzi najvise za 30 dana. Svako dalje produzenje roka za podnosenje plana
reorganizacije stecajni sudija moze da odobri samo uz jednoglasnu saglasnost
clanova odbora poverilaca, clan 130. stav 2.
Stecajni sudija zakazuje rociste za razmatranje plana reorganizacije i glasanje
od strane poverilaca u roku od 20 dana od dana podnosenja plana reorganizaci-
je, clan 131. stav 1. Obavestenje o zakazivanju rocista dostavlja sud ili predla-
gac plana, na nacin koji odobri sud, stecajnom duzniku, stecajnom upravniku,
svim stecajnim poveriocima i svim drugim ostecenim licima, najkasnije 10 da-
na pre dana odrzavanja rocista, clan 131. stav 2. Plan reorganizacije dostavlja
se stecajnom upravniku, stecajnom duzniku, svim poveriocima koji su poznati
zoc
sudu i svim vlasnicima, ili im se omogucava dostupnost planu najkasnije 10
dana pre dana odrzavanja rocista. Shodno clanu 131. stav 2. razlog zbog koga
nije neophodno Iizicki dostaviti plan reorganizacije, lezi u tome sto isti moze
biti prilicno opsiran i velik da bi bio poslat postom. U tom smislu, obavestenje
o njegovom postojanju, sa indikacijom na koji nacin se moze doci do njega, je
sasvim dovoljno. Takode, sud izdaje obavestenje o glasanju za plan reorgani-
zacije koje se objavljuje u ,Sluzbenom glasniku Republike Srbije. U ovom
obavestenju se navodi ime stecajnog duznika, ime lica koje predlaze plan, dan i
mesto odrzavanja rocista i postupak glasanja, clan 131. stav 3.
ciaaaje
Pravo glasa o usvajanju plana reorganizacije imaju svi poverioci srazmerno visi-
ni svojih potrazivanja. U slucaju kada je potrazivanje osporeno, stecajni sudija
moze izvrsiti procenu visine potrazivanja u svrhu glasanja, clan 132. stav 1.
Zakon priznaje poveriocu to svojstvo, cak i pre nego sto bude deIinitivno utvrde-
no da je njegovo potrazivanje osnovano. Poveriocu se nece uskratiti pravo da
ucestvuje u kljucnim Iazama postupka, kao sto je glasanje, samo zato sto postu-
pak utvrdivanja potrazivanja nije zavrsen. Iznos potrazivanja naveden u doku-
mentaciji duznika ili u poveriocevoj prijavi potrazivanja bice za potrebe glasanja
dovoljni. Medutim, ukoliko postoji pravi spor u pogledu iznosa ili postojanja
odredenog potrazivanja, sud moze iskoristiti svoje ovlascenje iz clana 132. stav
1. i odrzati rociste ili preduzeti druge mere kako bi se procenio iznos potraziva-
nja u svrhu glasanja. Neki poverioci ce imati potrazivanja u dva isplatna reda, i
bice ovlasceni da glasaju u oba. Na primer, deo potrazivanja po osnovu poreza
spada u prioritetna shodno clanu 35. stav 2. tacka 3., dok preostali deo spada u
obicna neobezbedena potrazivanja, shodno clanu 35. stav 2. tacka 4.
Kada se glasanje obavlja u odsustvu (in absentia), pravna lica moraju podneti
sudu glasacke listice koji su overeni njihovim pecatom, a Iizicka lica i subjekti
koji nemaju svojstvo pravnog lica moraju podneti glasacke listice koje overava
nadlezni sud odnosno ovlasceni organ ili lice, clan 132. stav 2. Pre pocetka gla-
sanja, sud obavestava sve prisutne na rocistu o rezultatima glasanja u odsustvu,
clan 132. stav 6. Ovom odredbom se dozvoljava glasanje putem pisma.
Ako se podnese vise od jednog plana reorganizacije, o svim podnetim planovi-
ma se glasa na istom rocistu, clan 132. stav 3.
kiae eerliaca
Potrazivanja se dele na klase po osnovu njihovih razlucnih prava i prava priori-
teta njihovih potrazivanja, clan 132. stav 4. Ove klase u principu odgovaraju
zoI
isplatnim redovima deIinisanim u clanu 35. stav 2., kao i posebnim klasama
obezbedenih potrazivanja. Kako su obezbedena potrazivanja po svojoj prirodi
razlicita od neobezbedenih, u planu reorganizacije im pripada poseban tretman.
Sud moze odobriti Iormiranje dodatne klase potrazivanja ukoliko su stvarne i
sustinske karakteristike potrazivanja takve da je opravdano Iormiranje posebne
klase, kao sto je posebna klasa potrazivanja koja se Iormira iz ,administrativnih
razloga kako bi se lakse obradio veliki broj malih potrazivanja. Formiranje
ovakve klase bice gotovo automatski odobreno ukoliko postoji preko 200 potra-
zivanja ciji iznosi ne prelaze 50.000 dinara, clan 132. stav 4. i 5. Prednost ovog
mehanizma je u tome sto planom moze biti predlozeno potpuno namirenje klase
Iormirane iz administrativnih razloga bez krsenja pravila o redosledu naplate.
1remaa eralaaja eslr iaaa
Odredbe o prioritetu klasa poverilaca, clan 134. i odredbe o potpunom nami-
renju poverilaca, clan 135. pruzaju pravni osnov za prigovor poverioca ili po-
verilaca koji su u predlozenom planu tretirani na neIer nacin. Ove odredbe
sprecavaju da klasa viseg ranga ne bude namirena u dovoljnoj meri zbog preve-
likog namirenja klase nizeg ranga, kao i da klasa viseg ranga bude namirena u
prevelikoj meri na stetu klase nizeg ranga.
Prioritet klasa poverilaca. U svakom planu reorganizacije poverioci iz nize
klase mogu primiti sredstva iz deobne mase odnosno zadrzati odredena prava
samo ako su sva potrazivanja poverilaca iz vise klase u potpunosti izmirena ili
ako su ti poverioci glasali u skladu sa planom reorganizacije da se tretiraju kao
da su poverioci nize klase, clan 134. Ovo u sustini znaci da je priznat status
obezbedenih potrazivanja i redosled potrazivanja deIinisan u clanu 35. stav 2.
i da on ostaje na snazi i u toku reorganizacije. Poverioci iz vise klase mogu
glasati za plan koji predvida i namirenje onih iz nize klase.
Potpuno namirenje. Planom reorganizacije moze se predvideti namirenje u
iznosu vecem od nominalnog iznosa prvobitnog potrazivanja, kao nadoknada
za produzenje rokova isplate, a u cilju ekvivalentnog namirenja, clan 135. stav
1. Ova odredba izricito omogucava mogucnost obracunavanja kamate ili neki
drugi mehanizam kojim bi se nadoknadilo zakasnjenje u namirenju potrazivanja,
posto namirenje u buducnosti vredi manje od trenutnog namirenja. (Jiai oaelfak
,Procena vreanosti preau:eca`.) Ali, kako bi se sprecila mogucnost prevelikog
namirenja poverilaca vise klase na stetu poverilaca nize klase, zakon propisuje
da poverioci vise klase mogu primiti sredstva ciji iznos premasuje iznos kojim se
u potpunosti namiruju njihova potrazivanja samo ako su sva potrazivanja poveri-
laca nize klase u potpunosti namirena, ili ako su ti poverioci glasali za drugaciji
tretman, u skladu sa planom reorganizacije, clan 135. stav 2.
zos
Nije uvek jasno sta predstavlja preveliko namirenje. Pravila u tom pogledu ni-
su uvek potpuno jasna. Preveliko namirenje moze biti prikriveno u prevelikim
kamatnim stopama ili drugim uslovima isplate (na primer, suvise niska cena
akcija prilikom pretvaranja duga u akcijski kapital). Ova odredba samo pruza
pravni osnov za prigovor poveriocu nize klase i ukazuje drugim poveriocima na
postojanje prevelikog namirenja. Ukoliko poverioci bez obzira na ovo odluce
da glasaju u korist plana, plan ce biti usvojen.
Iako to zakon izricito ne predvida, poverioci u okviru jedne klase moraju imati
jednak tretman. Plan reorganizacije deIinise treman poverilaca prema klasama.
Poverilac koji ne bude namiren prema usvojenom planu ima pravo da podnese su-
du obavestenje o neprimenjivanju plana u skladu sa odredbom clana 138. stav 1.
uajaaje iaaa
Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani nacin prihvate sve
klase poverilaca i ako je u skladu sa odredbama ovog zakona. Plan reorgani-
zacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorgani-
zacije glasali poverioci koji imaju obicnu vecinu potrazivanja u odnosu na
ukupna potrazivanja poverilaca u toj klasi, clan 132. stav 7. Klasa poverilaca ci-
ja potrazivanja prema planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena
ne glasa za plan reorganizacije, odnosno smatra se da je plan reorganizacije
u toj klasi usvojen, clan 132. stav 7., 8. i 9. Iako zakon jasno propisuje da sve
klase moraju prihvatiti plan reorganizacije da bi on bilo usvojen, plan obavezu-
je i onu manjinu poverilaca koja je glasala protiv plana u klasi koja je prihvatila
plan reorganizacije. Usvojen plan obavezuje sve poverioce, clan 133. stav 1.
neajaaje iaaa reeraalaclje
Ukoliko predlagac plana reorganizacije ne dobije potreban broj glasova ili pod-
nese plan reorganizacije koji na drugi nacin ne ispunjava uslove za usvajanje ili
iz drugih razloga nije u skladu sa ovim zakonom, sud moze odobriti predlagacu
plana reorganizacije rok od 30 dana da podnese izmenjeni plan reorganizacije.
Sud o ovome mora da posalje obavestenje i zakaze rociste u skladu sa ovim
zakonom, clan 132. stav 11.
Ako se ne usvoji ni izmenjeni plan reorganizacije, nad stecajnim duznikom se
sprovodi bankrotstvo (prodaja imovine), clan 132. stav 11.
eremeaa ejeae iaaa reeraalaclje
Usvojeni plan reorganizacije moze se menjati pod istim uslovima i na isti nacin
na koji je i donet, clan 132. stav 12. To znaci da predlagac mora da podnese
zo
izmenjen plan, mora se zakazati novo rociste i za njega mora da glasa odreden
broj poverilaca.
eraae eiealce ajaaja
Posle usvajanja plana reorganizacije, sva potrazivanja i prava poverilaca i dru-
gih lica i obaveze stecajnog duznika odredene planom reorganizacije ureduju
se prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima
snagu izvrsne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potrazivanja
koja su u njemu navedena, clan 133. stav 1. Ovo znaci da potrazivanja poverila-
ca sada moraju biti namirena u skladu sa usvojenim planom reorganizacije, bez
obzira na to da li su oni plan prihvatili ili ne.
Poslovi i radnje koje preduzima stecajni duznik moraju biti u skladu sa usvoje-
nim planom reorganizacije, clan 133. stav 2. Stecajni duznik je duzan da predu-
zme sve mere propisane usvojenim planom reorganizacije, clan 133. stav 3.
Stecajni upravnik vrsi nadzor nad primenom odredaba plana reorganizacije i
ima pravo prigovora sudu i obavestavanja suda i poverilaca o postupanjima
koja su suprotna usvojenom planu reorganizacije, clan 133. stav 5.
Takode, usvajanjem plana reorganizacije u Iirmi odnosno nazivu stecajnog du-
znika brise se oznaka ,u stecaju, clan 133. stav 6.
naaer aaa reeeeajem iaaa reeraalaclje
Prema Zakonu o stecajnom postupku, stecajni upravnik vrsi nadzor nad prime-
nom odredaba plana reorganizacije i ima pravo prigovora sudu i obavestavanja
suda i poverilaca o postupanjima koja su suprotna usvojenom planu reorganiza-
cije, clan 133. stav 5.
Medutim, posto se plan smatra novim ugovorom, od poverilaca se moze oceki-
vati da istaknu prigovor ukoliko nisu namireni po planu. U takvim slucajevima,
poverilac moze na osnovu clana 138. stav 1. podneti obavestenfe o neprimenfi-
vanfu usvofenog plana reorgani:acife i zahtevati od suda preduzimanje odgova-
rajucih mera. (Jiai oaelfak ,Nepostupanfe po usvofenom planu`.)
ieas ea rlmeae eareeeala rela e aarljama ea reaael
Na hartije od vrednosti koje se postojecim ucesnicima u reorganizaciji izdaju
ili ponistavaju u skladu sa usvojenim planom reorganizacije ne primenjuju se
propisi o hartijama od vrednosti u delu koji se odnosi na emisiju akcija jav-
nom ponudom, clan 136. Ova odredba konstatuje da hartije od vrednosti, kao
sto su akcije reorganizovanog preduzeca izdate poveriocima na ime potpunog
zio
ili delimicnog namirenja njihovih potrazivanja, nisu hartije od vrednosti koje
se nude opstoj investitorskoj javnosti i kod kojih se moraju postovati pravila
o podacima koji moraju biti stavljeni na uvid javnosti prema propisima koji
regulisu oblast hartija od vrednosti. Poverioci vec posluju sa duznikom i svesni
su okolnosti u kojima se nalazi. Podaci koji se pruzaju na uvid javnosti u planu
reorganizacije ipak treba da budu odgovarajuca varijanta podataka koji se na
uvid javnosti stavljaju prilikom emisije akcija javnim ponudom.
ireaje iaaa reeraalaclje
Uspesno izvrsenje plana reorganizacije nastupa kada stecajni duznik ispuni sve
obaveze predvidene planom.
Izvrsenjem plana reorganizacije kojim je stecajni duznik ispunio sve obaveze
predvidene planom reorganizacije, vlasnici akcijskog kapitala stecajnog duzni-
ka ponovo sticu vlasnicka prava na kapitalu i prestaju sva potrazivanja pove-
rilaca iz stecajnog postupka, clan 137. stav 1. i 2. Znacaj odredbe clana 137.
stav 2. je u tome sto dolazi do prestanka ovih obligacija. Samo posle uspesno
sprovedenog plana reorganizacije dolazi do otpustanja preostalog duga. Ukoli-
ko usvojeni plan reorganizacije ne bude izvrsen i postupak bude nastavljen ban-
krotstvom stecajnog duznika, iznos potrazivanja koji poverilac moze zahtevati
je pun i:nos potra:ivanfa kofi fe postofao pre usvafanfa plana reorgani:acife,
umanjen za iznos koji je dobijen u okviru plana reorganizacije.
neeaaje e ejeaem iaa
Svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes moze protestovati u sluca-
ju da se duznik ne ponasa u skladu sa planom reorganizacije. Poverilac treba
samo da podnese sudu Obavestenfe o neprimenfivanfu usvofenog plana reorga-
ni:acife u skladu sa odredbom clana 138. stav 1. Sud mora da zakaze raspravu
o obavestenju u roku od 10 dana od dana prijema obavestenja. Sud, takode,
prosleduje obavestenje stecajnom duzniku i stecajnom upravniku u roku od pet
dana od dana prijema obavestenja, clan 138.
Ukoliko utvrdi da stecajni duznik ne postupa po odredbama plana reorganizaci-
je, sud je ovlascen da odredi mere razlicitog intenziteta. Prema clanu 138. stav
2. sud moze naloziti:
1) stecafnom au:niku aa u oareaenom roku postupi po planu, kao i aa
otkloni posleaice prethoanog nepostupanfa po planu,
2) stecafnom upravniku aa preu:me kontrolu naa stecafnim au:nikom,
3) nastavak postupka bankrotstvom stecafnog au:nika, ili
zii
4) preau:imanfe arugih mera u cilfu otklanfanfa posleaica nepostupanfa
po planu reorgani:acife, u sklaau sa ovim :akonom.
Smisao ovih odredbi je da se sudu omoguci preduzimanje konkretnih mera u
skladu sa nacinom nepostovanja plana reorganizacije. Sud nece narediti nasta-
vak postupka bankrotstvom stecajnog duznika ukoliko on ne plati jednu mesec-
nu ratu jednom od poverilaca (niti bi poverioci ovo trazili). Medutim, ukoliko
se duzi vremenski period ne vrse isplate vecem broju poverilaca, sud moze
doneti odluku da se postupak nastavi bankrotstvom stecajnog duznika u skladu
sa odredbama clana 138. stav 2. i clana 139. stav 2.
naaas esa eaasreem
Na osnovu clana 139. sud donosi resenje o zapocinjanju bankrotstva (prodaji
imovine) ako utvrdi da stecajni duznik:
1) primenfufe plan reorgani:acife cife fe usvafanfe i:aefstvovao na preva-
ran ili ne:akonit nacin,
2) postupa suprotno uslovima i: usvofenog plana, a nisu prealo:ene :aao-
volfavafuce mere u cilfu otklanfanfa posleaica preametnog nepostupa-
nfa po planu,
3) ne saraaufe sa stecafnim upravnikom, oaborom poverilaca ili suaom
raai ispunfavanfa obfektivnih :ahteva :a poaacima i obavestenfima,
4) ne ispunfava naloge stecafnog suaife ili stecafnog veca.
Sud je duzan da pre donosenja resenja o zapocinjanju bankrotstva zatrazi mislje-
nje odbora poverilaca. To je propisano da bi se sprecilo zapocinjanje postupka
bankrotstva nad duznikom na zahtev jednog od poverilaca, ukoliko bi taj postu-
pak negativno uticao na ostale poverioce. Na ovaj nacin obezbeduje se da se
ovo bitno pitanje razmatra na ozbiljan nacin.
U clanu 109. stav 1. navedene su dodatne okolnosti na osnovu kojih stecajni
sudija moze doneti zakljucak o okoncanju reorganizacije i zapocinjanju bankrot-
stva, i to ako:
1) fe ocigleano aa stecafni au:nik ne poka:ufe interesovanfe :a reorgani-
:acifu ili licnu upravu,
2) na prvom poverilackom rocistu :a to glasa oagovarafuci brof stecafnih
poverilaca, u sklaau sa clanom 23. stav 5. ovog :akona,
3) stecafni au:nik ne saraaufe sa stecafnim upravnikom ili oaborom
poverilaca raai ispunfavanfa obfektivnih :ahteva :a pru:anfe poaataka
i obavestenfa u sklaau sa oareabama ovog :akona,
ziz
4) stecafni au:nik ne i:vrsava naloge stecafnog suaife ili stecafnog veca,
5) nifeaan plan reorgani:acife nife poanet u propisanom roku,
6) nifeaan plan reorgani:acife nife usvofen u vreme oar:avanfa rocista.
Kao sto smo vec videli, u clanovima 139. i 109. navode se situacije u kojima se
reorganizacija obustavlja, kako pre tako i posle usvajanja plana reorganizacije,
a imovina duznika biva prikupljena i prodata. Prema tome, opasnost od mogu-
ce likvidacije traje tokom celog postupka i postoji u svakom trenutku. To je
glavni mehanizam pritiska u zakonu koji obezbeduje da stecajni duznik postuje
rokove i druge zakonske odredbe prilikom sacinjavanja plana reorganizacije.
uaarea aeeerea iaa reeraalaclje
Plan reorganizacije se moze podneti istovremeno sa podnosenjem predloga za
pokretanje stecajnog postupka, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi iz
ovog zakona, clan 127. stav 2. Ova mogucnost se koristi kada je duznik vec
obavestio poverioce o svojim Iinansijskim poteskocama i sa vecinom poveri-
laca se dogovorio oko uslova restrukturiranja duga. Rezultati ovog dogovora
ce biti uneti u plan reorganizacije koji mora da sadrzi sve zakonom propisane
elemente. U takvim slucajevima, sud ce, kao i za svaki drugi plan reorganiza-
cije, zakazati rociste za glasanje u skladu sa zakonskim rokovima. Unapred do-
govoren plan reorganizacije postoji kada je unapred postignut detaljan dogovor
sa velikom vecinom poverilaca i kada su sva vazna pitanja razjasnjena. Time
se omogucuje brzo sprovodenje postupka reorganizacije, sa minimalnim preki-
danjem poslovanja preduzeca i negativnim publicitetom, i doprinosi ocuvanju
vrednosti preduzeca do najveceg moguceg nivoa.
zis
naozoe nao seeovoocnJcM etana ecoecanizaciJc
oes1a ei1anJa
Kao sto je navedeno u prethodnom odeljku, usvojen plan reorganizacije je sli-
can ugovoru kojim se regulisu obaveze duznika u reorganizaciji prema poveri-
ocima. U slucaju nepostupanja po planu reorganizacije, postupak se nastavlja
odlaskom u duznika u bankrotstvo Osnovni nadzor nad sprovodenjem plana
reorganizacije vrse poverioci, koji ce staviti prigovor ukoliko ne budu namireni
prema planu. Clanom 138. Zakona o stecajnom postupku propisano je da bilo
koji poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes moze podneti sudu obaveste-
nje o neprimenjivanju usvojenog plana reorganizacije. Sud zakazuje raspravu
o obavestenju u roku od 10 dana od prijema obavestenja. Ukoliko utvrdi da
stecajni duznik ne postupa po planu reorganizacije, sud je ovlascen da nalozi
neku od mera propisanih clanom 138. stav 2. Zakona o stecajnom postupku.
Osim sto se moze osloniti na obavestenja poverilaca, stecajni upravnik moze
biti pozvan i da licno nadgleda sprovodenje plana. Zakon u ovom pogledu
pruza znacajna ovlascenja stecajnom poveriocu. Shodno clanu 133. stav 5.
,stecajni upravnik vrsi nadzor nad primenom odredaba plana reorganizacije
i ima pravo prigovora i obavestavanja suda i poverilaca o postupanjima koja
su suprotna usvojenom planu reorganizacije. Ovo obavestenje je u skladu
sa clanom 138. Zakona o stecajnom postupku gde je propisano zakazivanje
rocista u roku od 10 dana od njegovog podnosenja. Na osnovu clana 139., u
razloge za donosenje resenja o zapocinjanju bankrotstva od strane suda spadaju
radnje stecajnog duznika i to: pod tackom 2. kada ,postupa suprotno uslovima
iz usvojenog plana, a nisu predlozene zadovoljavajuce mere u cilju otklanjanja
posledica predmetnog nepostupanja po planu; pod tackom 3. kada ,ne saradu-
je sa stecajnim upravnikom, odborom poverilaca ili sudom radi ispunjavanja
objektivnih zahteva za podacima i obavestenjima. Clan 109. stav 1. tacka
3. Zakona o stecajnom postupku takode propisuje da ce se prekinuti sa reorga-
nizacijom i otpoceti sa bankrotstvom ukoliko stecajni duznik ,ne saraduje sa
stecajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zah-
teva za pruzanje podataka i obavestenja u skladu sa odredbama ovog zakona.
Navedene odredbe sve zajedno, daju stecajnom upravniku znacajna ovlascenja
u nadzoru nad sprovodenjem plana reorganizacije.
oetlalaaje eelma aaamaaa ecajae raalsa
Zakon ne precizira minimalne obaveze stecajnog upravnika, niti njegova ovlasce-
nja, osim prava na prigovor iz clana 133. stav 4. Obaveze stecajnog upravnika
zic
ce se razlikovati od slucaja do slucaja. Svaka reorganizacija je drugacija, pa se
tako i uprave duznika razlikuju po strucnosti. Ne postoji praktican nacin na koji
bi se Zakonom o stecajnom postupku mogao deIinisati tacan obim ucesca stecaj-
nog upravnika u nadzoru nad sprovodenjem usvojenog plana. Takode, mozda ce
postojati neki speciIicni elementi koji ce zahtevati nadzor stecajnog upravnika
posto plan reorganizacije bude odobren kao sto su posebni slucajevi odvajanja
sredstava za namirenje potrazivanja po ispunjenju odredenog uslova, a nakon
usvajanja plana, ili prodaja odredene imovine nakon usvajanja plana koju mora
izvrsiti stecajni upravnik. Stecajni upravnik mora da odredi koliki stepen njego-
vog ucesca je potreban i da u plan reorganizacije unese detaljan spisak svojih
obaveza i ovlascenja zajedno sa odgovarajucom obavezom duznika da saraduje
kako ne bi bilo nesporazuma. Ukoliko ovi elementi ne budu uneti u plan reor-
ganizacije, stecajni upravnik ih moze poslati u obliku sporazuma sa duznikom
koji je potvrden od strane suda. Plan bi takode trebalo da sadrzi osnove i izvore
Iinansiranja rada stecajnog upravnika.
Duznik ne priprema sve planove reorganizacije; neke od njih ce verovatno
pripremiti i stecajni upravnik. Ovi planovi ne moraju biri odobreni od strane
uprave duznika, i duznik im mozda nece biti u potpunosti posvecen. U takvim
slucajevima, potrebno je jasno naznaciti da je stecajni upravnik odgovoran za
sprovodenje plana.
saaijaaje rerama aaaera
Na samom pocetku stecajni upravnik treba da napravi program za nadzor
poslovanja stecajnog duznika i da ga posavetuje u pogledu toga sta moze da
predstavlja nepostupanje po planu ili bitnu promenu okolnosti. Sve aktivnosti
treba da na odgovarajuci nacin isplanira i izvrsi stecajni upravnik, a ukoliko su
zaposleni pomocnici, oni moraju da budu pod odgovarajucim nadzorom.
Prilikom sastavljanja programa nadzora, stecajni upravnik bi trebalo da:
se sastane sa zaposlenima stecajnog duznika kako bi ih obavestio o svo-
joj ulozi u pogledu nadzora i podnosenja izvestaja, da zahteva njihovu
pomoc pri vrsenju ove uloge i da obezbedi pristup svoj dokumentaciji
koja mu je neophodna da bi izvrsio obaveze;
odredi koje su najznacajnije pretpostavke na koje se oslanja plan reorga-
nizacije, a koje bi mogle da naprave ozbiljne probleme ukoliko se ne
ispune;
odredi koji bi jos Iaktori mogli da imaju veliki negativan uticaj na
Iinansijsku situaciju duznika;
se dogovori o tome koliko cesto treba da podnosi izvestaj sudu i odbo-
ziI
ru poverilaca o najvaznijim elementima postupka (najmanje svakih sest
meseci), i cesce u slucaju nastupanja nekih posebnih okolnosti;
utvrdi u kojoj meri moze da se osloni na upravu i Iinansijski sistem u
preduzecu, u cilju blagovremenog pribavljanja neophodne inIormacije;
prouci stvarne rezultate u uporedi ih sa bilansom placanja i drugim
Iinansijskim izvestajima;
prouci spisak ucinjenih isplata i uporedi ga sa usvojenim planom reor-
ganizacije; i
izvrsi odgovarajuce provere na osnovu kojih ce biti uveren da prijavlje-
ni rezultati daju realnu sliku o poslovanju stecajnog duznika.
oeaijaaje leaja
Sadrzaj izvestaja koji se podnosi sudu i odboru poverilaca ce se razlikovati od
slucaja do slucaja, ali ce se u njemu uvek nalaziti:
1. progres stecajnog duznika po svakoj od obaveza koju je preduzeo na
osnovu plana reorganizacije;
2. okolnosti koje su nastupile nakon usvajanja plana reorganizacije koje
cine verovatnim da plan nece biti u potpunosti sproveden.
Situacija navedena pod stavkom 1. moze da nastupi onda kada duznik ne uspe
da stvori dovoljno prihoda od poslovanja ili ne uspe da obezbedi Iinansijska
sredstva za nastavak poslovanja. Stecajni upravnik, obavljajuci svoju nadzornu
Iunkciju treba da ima uvid u to da li rezultati koje preduzece postize u najmanju
ruku dostizu nivo koji je predviden planom reorganizacije. U svim slucajevima
kada poverioci treba da budu isplaceni od prihoda koji ce nastati u buducnosti,
stecajni upravnik ce mozda sam morati da procenjuje nivo tih prihoda stecajnog
duznika kako bi utvrdio da li plan reorganizacije i dalje moze biti uspesan.
Da bi navedeno eIikasno izvrsio, stecajni upravnik mora imati nesmetan pristup
knjigama i dokumentaciji stecajnog duznika, kao i svim prostorijama. Ukoliko
stecajnom upravniku bude uskracen pristup, on treba odmah da iskoristi svoje
pravo na prigovor, po osnovu toga sto je sprecen da obavlja svoju duznost.
utozceutosrecvcocuJcnr|tuteccectu|ztc|Jc
zi
zaeostcni i eaoni oonosi
oes1a ei1anJa
ereaaas raaae eaaea e eaicl ecajae raalsa
Za razliku od prethodnog stecajnog zakona, prema novom Zakonu o stecajnom
postupku ne dolazi automatski do prestanka radnog odnosa zaposlenih po po-
kretanju stecajnog postupka. Prema novom zakonu, stecajni upravnik moze u
svakom trenutku u toku postupka odluciti da zaposlenima da otkaz, clan 63.
stav 2. Clanom 63. stav 1. je propisano da je ,pokretanje stecajnog postupka
razlog za otkaz ugovora o radu koje je stecajni duznik zakljucio sa zaposleni-
ma. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa odredbama starog zakona prema kome
svim zaposlenima po samom zakonu prestaje radni odnos danom otvaranja
stecajnog postupka. On mora o otkazu obavestiti nadlezni organ, odnosno or-
ganizaciju zaposljavanja na cijoj teritoriji se nalazi sediste stecajnog duznika,
clan 63. stav 2.
zaaraaaje aeieala l aeijaaaje aela ilca
Stecajni upravnik odlucuje kojim zaposlenima nece dati otkaz. Stecajni uprav-
nik moze da zaposli nova lica i odredi njihovu zaradu uz saglasnost stecajnog
sudije, clan 63. stav 3. i 4. ,Saglasnost nije deIinisana zakonom. Zarade is-
placene nakon pokretanja stecajnog postupka se smatraju troskovima stecajnog
postupka i samim tim spadaju u prvi isplatni red po redosledu isplate u smislu
clana 35. stav 2. tacka 1. i clana 63. stav 4. Naime, ovaj status se odnosi na
sve zarade isplacene posle pokretanja stecajnog postupka, bez obzira na to da
li su to zarade za nove zaposlene ili zaposlene koji su zadrzani od strane stecaj-
nog upravnika. To znaci da sve zarade zaposlenih posle pokretanja stecajnog
postupka zauzimaju isto mesto u redosledu naplate kao i zarada i troskovi ste-
cajnog upravnika. Ova cinjenica, zajedno sa zahtevom za saglasnost od strane
stecajnog sudije, sprecava da stecajni upravnik neadekvatno ili prekomerno
zaposljava ili placa lica posle pokretanja stecajnog postupka.
Vazno je imati u vidu da se troskovi koji se gomilaju tokom stecajnog postupka
direktno odrazavaju na verovatnocu kreiranja prihvatljivog plana reorganizaci-
je. S obzirom na to da ovi troskovi spadaju u prvi isplatni red, oni moraju biti
isplaceni pre nego sto bude ucinjena bilo kakva isplata poveriocima. Sto su
troskovi postupka veci, to su manje sanse da se isplate ostali poverioci; produ-
zava se vreme potrebno da bi se ostvarili prihodi koji su dovoljni za namirenje
potrazivanja poverilaca; smanjuje se trenutna vrednost namirenja sto umanjuje
zzo
sanse da poverioci prihvate plan reorganizacije. Cinjenica da stecajni duznik
mozda priprema plan reorganizacije koje je zasnovan na zadrzavanju velikog
dela zaposlenih ne oslobada stecajnog upravnika od odgovornosti da zastiti i
ocuva vrednost stecajne mase, tj. vrednost imovine koja je na raspolaganju za
raspodelu poveriocima.
neliaceae araae aeieala re esreaaja ecajae esa
Vazno je razlikovati tekuce zarade zaposlenih posle pokretanja stecajnog postup-
ka od neisplacenih zarada od pre pokretanja stecajnog postupka. Neisplacene
zarade od pre pokretanja stecajnog postupka se smatraju potrazivanjima u stecaj-
nom postupku koja se isplacuju kao potrazivanja neobezbedenih stecajnih pove-
rilaca. Medutim, deo neisplacenih zarada od pre pokretanja stecajnog postupka
mogu spadati i u drugi isplatni red, prema clanu 35. stav 2. tacka 2. Ove zarade
su ogranicene na iznose neisplacenih neto zarada zaposlenih kod stecajnog du-
znika za poslednjih godinu dana pre pokretanja stecajnog postupka, clan 35. stav
2. tacka 2. U ovaj isplatni red spadaju i neisplaceni doprinosi za penzijsko i inva-
lidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stecajnog
postupka, clan 35. stav 2. tacka 2. Sve neisplacene zarade iz perioda posle po-
kretanja stecajnog postupka koje ne spadaju u visi isplatni red , tretirace sa kao
potrazivanja ostalih neobezbedenih stecajnih poverilaca, u skladu sa clanom 35.
stav 2. tacka 4. Iako se isplatnim redovima prvenstveno utvrduje koja potrazi-
vanja poverilaca prema Zakonu o stecajnom postupku imaju prioritetni tretman
u isplati, na osnovu njih se odreduju i kategorije prema kojima poverioci imaju
pravo da glasaju o usvajanju plana reorganizacije. Prema tome, moguce je da
ce neki poverioci neisplacenih zarada moci da glasaju delimicno kao prioritetni
poverioci, a delimicno kao obicni stecajni poverioci.
oremalaa l aerlael
Zakon o radu sadrzi izuzetak od obaveze da se zaposlenom isplati otpremnina
/ doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zastitu u slucaju
otkaza koji je prouzrokovan pokretanjem stecajnog postupka. Prema clanu 98.
stav 1. tacka 5. Zakona o radu (,Sluzbeni glasnik RS br. 70/01, 73/01), ,za-
poslenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca
usled stecaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slucajevima prestanka rada
poslodavca, u skladu sa zakonom, sto predstavlja slucaj kada radni odnos pre-
staje po samom zakonu, nezavisno od volje poslodavca ili zaposlenog, i cini
izuzetak od obaveze placanja zaposlenom otpremnine / doprinosa za penzijsko
i invalidsko osiguranje. Kao sto je ranije navedeno, u clanu 63. stav 1. Zakona
o stecajnom postupku navodi se da je pokretanje stecajnog postupka razlog za
zzi
otkaz ugovora o radu, nezavisno od toga kada ce tacno u toku postupka radni od-
nos prestati. U pocetku se smatralo se da je neophodno da do prestanka radnog
odnosa dode danom otvaranja stecajnog postupka da bi se ovaj slucaj mogao
kvaliIikovati kao izuzetak. Medutim, ni na jednom mestu u Zakonu o radu se
ne zahteva da prestanak radnog odnosa nastupi u odredenom trenutku.
eaoni oonosi u eecouzccu
Neka od pitanja kojima ce se stecajni upravnik baviti na pocetku postupka jesu
sporovi u oblasti radnih odnosa, isplata zarada i otpustanje zaposlenih. Kako
bi se upoznao sa situacijom u oblasti radnih odnosa, stecajni upravnik treba da
prikupi i prouci neke pocetne inIormacije:
1. Sporazume sa sindikatima i zakonodavstvo iz oblasti radnih odnosa;
2. Organizacionu mapu i strukturu upravljanja;
3. Broj zaposlenih i opis radnih mesta;
4. Odnos broja clanova uprave i zaposlenih;
5. Broj produktivnih u odnosu na neproduktivne zaposlene.
eeceal aaacl a aeiealma
Kao sto je ranije navedeno, stecajni upravnik treba da odrzi sastanak sa zaposle-
nima kako bi ih obavestio o pokretanju stecajnog postupka i objasnio im svoje
obaveze i ovlascenja. Posebno je vazno obavestiti predstavnike sindikata o
obavezama i ovlascenjima stecajnog duznika.
seraml a laalsalma l raaaeraae aseaeaae
Stecajni upravnik treba da prouci sve sporazume sa sindikatima i zakone u obla-
sti radnih odnosa. Moze i da zatrazi savet lokalnih advokata koji su strucnjaci u
oblasti radnog prava. Za tek postavljenog stecajnog upravnika nije jedino bitno
da ustanovi koja su to prava preduzece, kao poslodavac ima, vec je narocito
vazno da zna kako da ih eIektivno iskoristi kada je to potrebno.
srej aeieala
Od kljucnog znacaja za stecajnog upravnika je utvrdi da li preduzece ima pre-
vise ili premalo zaposlenih i u kojim sektorima. Treba prebrojati zaposlene po
sektorima i po Iunkcijama. Stecajni upravnik treba da utvrdi koji je trenutni
odnos broja zaposlenih i da li on odgovara trenutnim okolnostima. Izuzetno je
vazno da stecajni upravnik sto pre utvrdi koliki je najmanji potreban broj zapo-
slenih kako bi se, u kratkom roku, nastavilo sa najvaznijim poslovima. Onima
r|ftuJtvcztutztztrcs|cuc|etouccoucsc
zzz
koji su zadrzani na radu moraju se objasniti njihove odgovornosti u toku
stecajnog postupka. Stecajni upravnik moze da pristane samo na kratkorocne
ugovore sa zaposlenima koji ostanu u preduzecu, imajuci u vidu samu prirodu
stecajnog postupka.
smaajeaje ereja aeieala
Smanjenje broja zaposlenih je uvek tesko. To je obicno najtezi deo posla ste-
cajnog upravnika. Niko, naravno, nije srecan sto mora nekim zaposlenim dati
otkaz. Niko ne voli da otpusta ljude. Medutim, ovo je cesto potrebno kako bi
se spasila Iirma koja i dalje Iunkcionise i kako bi se zastitila i ocuvala imovina
koja spada u stecajnu masu. Kao sto je vec receno, stecajno pravo nije instru-
ment socijalne politike i od stecajnog upravnika ne treba ocekivati da resava
pitanje nezaposlenosti u drustvu. Stecajni upravnik treba sto pre da sastavi plan
smanjenja broja zaposlenih i pocne sa njegovom primenom. Stecajni upravnik
treba da pokusa da obezbedi saglasnost sindikata u vezi sa otpustanjem zaposle-
nih, ali ne sme da se povuce na kraju. Treba da objasni da on tezi da zadrzi rad-
na mesta, a ne da otpusta zaposlene. Da bi to uradio na eIikasan nacin, on moze
da predstavi Iinansijsko stanje preduzeca i na taj nacin objasni kako nece biti
dovoljno novca da se poslovanje nastavi ukoliko se ne preduzmu ove mere.
Stecajni upravnik nikoga nece usreciti odlukom o smanjenju broja zaposlenih.
Stoga treba da:
1. napravi program smanjenja broja zaposlenih u pismenom obliku i pridr-
zava ga se;
2. primenjuje kriterijume na Ier nacin;
3. predlozi i smanjenje broja clanova uprave i zaposlenih;
4. bude iskren i otvoren u razgovorima sa sindikatima i sa zaposlenima;
5. odlucno otpusti sve oni koji nisu produktivni.
Ove mere sluze kako bi se problemi koji mogu nastati usled velikog smanjenja
broja zaposlenih sveli na najmanju mogucu meru.
i. eiaa lmeaem eeils
Potrebno je imati racionalan i organizovan plan smanjenja broja zaposlenih, kao
i jasan i precizan plan buducih aktivnosti. Iz ovako sacinjenog plana treba da
se vidi da su sve odluke razumno donete. Stecajni upravnik mora imati u vidu
uticaj svojih odluka na zaposlene koji su ostali u preduzecu posle otpustanja.
zz:
. rer rlmeaa srlerljma
Zaposleni treba da budu odabrani na osnovu nekih objektivnih kriterijuma. Kri-
terijume treba primenjivati konzistentno, jednako i na Ier nacin. Odluku doneti
nakon otvorenog i neposrednog razgovora sa upravnim odborom preduzeca i
radnickim sindikatima.
. smaajeaje l ereja ciaaea rae l aeieala
Davanje otkaza i clanovima uprave i zaposlenima pokazuje da ni jedan organi-
zacioni nivo preduzeca nije posteden. Time se smanjuje mogucnost stvaranja
klime ,mi protiv njih izmedu zaposlenih i clanova uprave.
4. isreae raeerlma
Treba da bude jasno saopstena poruka da je otpustanje neophodno da bi se
spasilo preduzece i, zajedno sa njim, preostala radna mesta kao i da ce sva
radna mesta biti ugrozena ukoliko se ne preduzmu drasticne mere. U ovom
cilju, moze biti korisno prikazati Iinansijske izvestaje kako bi se dokazalo da je
otpustanje neophodno.
s. oaicae eaaje aereaslala raaalsa
Stecajni upravnik mora odlucno otpustiti zaposlene koji su neproduktivni. Oni
koji su produktivni razumece ovu neophodnost (verovatno ne javno). Standar-
di po kojima se procenjuje produktivnost moraju ciniti deo ranije spomenutih
objektivnih kriterijuma.
r|ftuJtvcztutztztrcs|cuc|etouccoucsc
zzs
rinansieanJc s1ccaJnoc eos1ueka
oes1a ei1anJa
Zakon o stecajnom postupku omogucuje stecajnom upravniku da podigne kre-
dit bez obezbedenja ili da se zaduzi uz obezbedenje na imovini na kojoj ne
postoje prethodni tereti, ako je prethodno obavestio stecajnog sudiju i ako je do-
bio saglasnost odbora poverilaca, clan 17. stav 2. Ovaj dug smatra se troskom
stecajnog postupka i spada u prvi isplatni red, clan 17. stav 3.
Medutim nije uvek moguce pribaviti Iinansijska sredstva. Naime, u najvecem
broju slucajeva ce to biti malo verovatno. Po deIiniciji, preduzece postaje insol-
ventno zato sto u proslosti nije moglo da ispuni svoje dospele obaveze. Jedan od
razloga zasto bi neko uopste dao novi kredit preduzecu pod stecajem je taj sto novi
dug ima prioritet i prvi se vraca (znaci pre drugih obicnih dugovanja). Medutim,
postojeci poverioci ce, razume se, biti zabrinuti sto se bilo koji poverilac naplacuje
pre njih. Zbog toga, da bi duznik dobio novi kredit, potrebna je saglasnost odbora
poverilaca. Teoretski, nova Iinansijska sredstva u vidu duga jednako uvecavaju ak-
tivu i pasivu stecajnog duznika, bez negativnog eIekta na bilans stanja postojecih
poverioca. Postojeci poverioci bi trebalo da budu voljni da odobre svaki novi dug
ukoliko on omogucuje da se duznik reorganizuje i ponovo postane proIitabilan,
kako bi se povecale sanse za njihovo namirenje. Medutim, duznik koji nastavi
sa gubicima moze brzo da utrosi i ova nova sredstva, ostavljajuci veliko potrazi-
vanje viseg isplatnog reda od potrazivanja postojecih poverilaca i ugrozavajuci
mogucnost naplate poveriocima i naknade za rad stecajnog upravnika.
eiaa a racaaje
Prvo pitanje svakoga ko daje zajam stecajnoj masi (ili stecajnom upravniku) ce
biti kako da bude siguran da ce moci da namiri svoje potrazivanje iz stecajne
mase i da li ce to biti po dogovorenim uslovima. Stecajni upravnik treba da pri-
premi realnu projekciju prihoda koja jasno prikazuje kako i kada ce kredit biti
vracen. Zajmodavac ce takode zeleti da zna koji je status stecajnog postupka
i da blize ispita razloge zbog kojih se trazi dug. Zbog potencijalnog uticaja na
postojece stecajne poverioce, odbor poverilaca ce insistirati da mu se pruzi na
razmatranje i odobravanje svako dodatno Iinansiranje duznika o kome stecajni
upravnik pregovara, i nece dati svoju nacelnu saglasnost.
nel ajmeaacl
U principu, legitiman zajmodavac ce biti zainteresovan samo za Iinansiranje
privremenih nesaglasnosti u dinamici priliva i odliva Iinansijskih sredstava.
zzc
On nece Iinansirati gubitke, cak i ako ima prioritetan polozaj pri namirenju iz
preostale imovine iz stecajne mase.
Zajmodavci u Srbiji redovno traze obezbedenje na imovini koja je visestruko
vrednija od iznosa duga. Primarni cilj ovoga je da se zajmodavac zastiti od
troskova kasnjenja ukoliko mora da posegne za merama izvrsenja protiv zajmo-
primca. Ovakva politika zajmodavca u slucaju stecaja preduzeca zasigurno se
nece promeniti. On ce i dalje moci da predlozi pokretanje postupka izvrsenja
protiv stecajne mase, ukoliko njegovo potrazivanje ne bude namireno u skladu
sa ugovorom o obezbedenju, medutim, postupak izvrsenja moze trajati duze
od redovnih predmeta izvrsenja. Nijedan zajmodavac ne zeli da bude u takvoj
situaciji. Zbog ovog dodatnog rizika, zajmodavci praktikuju da kao sredstvo
obezbedenja svog potrazivanja traze vise kamatne stope.
Malo je verovatno da stecajni upravnik moci da uzme kredit ukoliko u stecajnoj
masi nema odgovarajuceg imovine na kojoj ne postoje tereti koja bi mogla da
se zalozi. Treba imati u vidu da obezbedeni poverioci u stecajnom postupku
zadrzavaju svoj obezbeden polozaj i svaki novi zajmodavac ce dobiti poziciju u
redosledu naplate u skladu sa vec postojecim zaloznim pravima ili hipotekama.
Iako zakon dozvoljava druge vrste Iinansiranja, zajmodavci najradije obezbe-
duju svoja potrazivanja nepokretnostima. Ukoliko duznik nema nepokretnu
imovinu, ili ukoliko su vec nepokretnosti potpuno opterecene, stecajni upravnik
najverovatnije nece moci da dobije kredit od Iinansijskih institucija.
eeejecl ajmeaacl
S obzirom na Iinansijski neuspeh u proslosti, bice tesko pronaci novog zajmoda-
vca koji ce hteti da pozajmi novac stecajnoj masi. Verovatnije je da ce postojeci
zajmodavac koji poznaje duznika, njegovu imovinu i poslovanje, biti spreman
da obezbedi dodatna sredstva. Nazalost, takav zajmodavac ce traziti za to na-
knadu ne samo sto ce novi dug biti skuplji od prethodnih (zbog veceg rizika),
nego ce zajmodavac obicno pokusati da iskoristi svoju jacu pregovaracku po-
ziciju da ispravi nedostatke ili perIektuira sredstvo obezbedenja za prethodna
dugovanja, dogovori novu cenu za ceo dug (kako onaj nastao pre, tako i dug
nastao posle pokretanja stecajnog postupka), ili da na drugi nacin poboljsa svoj
polozaj u odnosu na druge stecajne poverioce. Ovo se cesto zove obostrano
obezbedenje, kada postojeci zajmodavac pokusava da obezbedi svoja potra-
zivanja nastala pre pokretanja stecajnog postupka kroz obezbedivanje novog
kredita. Drugi poverioci ce ovakvom ponasanju hteti da se suprotstave, posto
ono predstavlja nepravedno poboljsanje polozaja zajmodavca u odnosu na nje-
govu staru poziciju (koju je imao pre pokretanja stecajnog postupka) u pogledu
potrazivanja drugih poverilaca koja su, takode, nastala pre pokretanja stecajnog
zzI
postupka. Samo nova sredstva koja su data u toku stecajnog postupka trebalo
bi da imaju bolji polozaj u odnosu na ostale poverioce.
kreallraaje ea raae aaeaeaca
Stecajni upravnik mozda moze da pregovara sa svojim snabdevacima u smislu
postizanja uslova iz ugovora o kreditu, umesto sa Iinansijskim institucijama. Ovo
moze biti bez obezbedenja ili uz zadrzavanje prava svojine na isporucenoj robi
dok ona ne bude u potpunosti isplacena. Cesto, snabdevac, koji je istovremeno i
stecajni poverilac, ce nastojati da poveca cenu robe ili usluga koje treba da isporuci
kako bi namirio neki deo svog potrazivanja koje je nastalo pre pokretanja stecaj-
nog postupka, pre drugih stecajnih poverilaca. Da li ce poverilac ovo uspeti ili ne
zavisice od toga da li je stecajni upravnik imao bilo kakvog izbora ili pregovaracke
snage. Ukoliko jeste, stecajni upravnik treba da proveri da li ce sa predlozenom
cenom nove robe ova aktivnost i dalje biti isplativa moguce je da nece biti.
ereaaja lmelae seja alje ea sijcae aacaja
Ukoliko nova Iinansijska sredstva nisu na raspolaganju, sto ce cesto biti slucaj,
stecajni upravnik ce pokusati da sredstva pribavi prodajom neiskoriscene imo-
vine koja nije znacajna za poslovanje duznika i koja verovatno nece biti potreb-
na za reorganizaciju. Stecajni upravnik mora jasno da razdvoji ekspeditivnu
prodaju imovine, kako bi se smanjio gubitak stecajnih poverilaca, i prodaju
imovine po bilo kakvoj ceni, samo da bi se Iinansirali troskovi koje stecajni
upravnik nije uspeo da iskontrolise (npr. Iinansiranje nekontrolisanih stalnih
gubitaka). Drugim recima, svrha prodaje imovine nife da se Iinansiraju gubici,
vec da se povrate sredstva koja na kraju mogu biti raspodeljena stecajnim pove-
riocima. Nije jasno da li nastavljanje sa poslovanjem podrazumeva pravo da se
proda imovina osim imovine kojom duznik trguje. Ovo ogranicava mogucnosti
stecajnog upravnika da Iinansira troskove poslovanja povremenom prodajom
razlicitih tipova imovine.
eeerlecl clja eralaaja aaaia eie esreaaja ecajae
esa - meraerljm e ae rlmeajje
Stecajni upravnik mora imati u vidu da se moratorijum na radnje poverilaca
ne primenjuje na poverioce koji tek isporucuju robu i usluge u stecajnu masu.
Ukoliko stecajni upravnik ne moze da servisira ove dugove i poverioci stecajne
mase preduzmu mere u cilju izvrsenja, moze se pretpostaviti da su oni osteceni.
Razume se, ako stecajni upravnik ne moze da servisira trenutni dug, onda je ma-
lo verovatno da je vodio poslove na nacin kojim se povecava vrednost imovine
u stecajnoj masi.
r|utus|etuJcsfcctJuccrcsfurkt
zzs
sae
U stecajnom postupku stvari retko idu po planu. Prihodi su manji, troskovi
veci, i sve obicno traje duze nego sto je bilo planirano. Priliv Iinansijskih sred-
stava moze cak povecati troskove preduzeca u stecaju (imajuci u vidu kamate
koje ih prate). Ovi troskovi spadaju u troskove stecajnog postupka u skladu sa
odredbom clana 35. stav 2. tacka 1. Stecajni upravnik mora da pristupi svakoj
mogucnosti za pozajmicu sa velikom paznjom, posto ce ona verovatno nositi
sa sobom ozbiljan rizik, ne samo za stecajnu masu vec i u pogledu potencijalne
licne odgovornosti stecajnog upravnika.
z:i
eeostcMi u vczi sa oezavoM i eeoeisiMa
oes1a ei1anJa
Problemi koji mogu da se jave u vezi sa odredenima propustima u oblasti zakon-
ske regulative a koji nisu na vreme identiIikovani, mogu dovesti do neuspeha
inace uspesnog pokusaja reorganizacije. Zbog toga je vazno da stecajni uprav-
nik na pocetku stecajnog postupka utvrdi da li postoje neke neizmirene obaveze
prema drzavi, narocito u vezi sa porezima, zastitom zivotne sredine, zdravstve-
nom zastitom i bezbednoscu, kako bi se ovi problemi na vreme resili. U nekim
zemljama, obaveze u vezi sa zastitom zivotne sredine mogu dostici milionske
iznose i dovesti do situacije u kojoj je postupak reorganizacije nemoguc. Drzav-
ni organi i tela (u daljem tekstu ,organi) su naoruzane zakonima koji im daju
znacajna ovlascenja i omogucuju im da obezbede postovanje ovih propisa. U
slucaju krsenja ovih propisa predvidene su novcane kazne. U ostalim slucajevi-
ma, ti organi mogu doneti odluke koje zahtevaju sprovodenje odredenih radnji.
Krsenje propisa moze dovesti i do krivicnog gonjenja odgovornih lica.
Od uprave preduzeca, stecajni upravnik mora da sazna kakvo je trenutno stanje.
Ukoliko na osnovu toga ne moze da stekne utisak o trenutnoj situaciji, stecajni
upravnik moze pregledati korespondenciju ili drugu dokumentaciju u kojoj su
prikupljena obavestenja i dopisi od drzavnih organa. Takode, treba kontaktirati
pravnika u preduzecu kako bi se, ukoliko je to moguce, utvrdilo da li postoje
neki problemi na kojima je on radio i koji je njihov status. Pre toga, stecajni
upravnik moze i da pregleda Iakture advokata, kako bi ustanovio da li je u
protekloj godini radeno na konkretnim pravnim problemima u vezi sa neposto-
vanjem propisa.
Stecajni upravnik moze da imenuje za svog predstavnika jednog clana uprave
preduzeca kako bi se uspostavio dijalog sa odgovarajucim drzavnim organima
ali, ta osoba ne bi trebalo da donosi odluke niti preduzima bilo kakve radnje.
Stecajni upravnik je taj koji treba da donosi sve odluke i obavlja sve radnje. Nje-
gov predstavnik, imajuci napred opisanu ulogu, moze zadovoljiti birokratsku
potrebu za pruzanjem obavestenja o preduzetim radnjama prilikom resavanja
konkretnih problema.
U odnosu sa ovim organima stecajni upravnik ili njegov predstavnik treba da
preduzmu odredene korake kako bi objasnili prirodu stecajnog postupka, a na-
rocito:
da je otvoren stecajni postupak i da je upravljanje nad stecajnim duzni-
kom u potpunosti preuzeo stecajni upravnik;
z:z
da se i stecajni upravnik i drzavni organi moraju pridrzavati odredbi
Zakona o stecajnom postupku;
da se kazne za neizvrsenje zakonskih obaveza, koje su odredene pre
pokretanja stecajnog postupka, smatraju za stecajna potrazivanja;
dejstvo moratorijuma i cinjenicu da sprecava izvrsenje radi naplate
potrazivanja nastalih pre pokretanja stecajnog postupka, ali samo onih
protiv duznika, a ne i protiv clanova njegove uprave;
da se po odredbama stecajnog zakona zabranjuje pravnim licima koja
vrse usluge od opsteg interesa obustavljanje vrsenja ovih usluga stecaj-
nom duzniku (ukoliko je to primenjivo u konkretnom slucaju);
da stecajni upravnik zeli da saraduje sa drzavnim organima, ali da mu
je potrebno vreme da razume situaciju i razmotri moguca resenja;
mogucnost reorganizacije i ucinak koji ce ona imati na potrazivanja
drzavnih organa, kao i na eventualno nastavljanje sa neispunjavanjem
obaveza, u buducnosti;
mogucnost bankrotstva i posledice koje ce ono imati na njihova potrazi-
vanja.
Minimum koji bi stecajni upravnik trebalo da utvrdi odnosi se na sledece:
prirodu i stepen krsenja propisa;
iznos dugovanja (pre i nakon otvaranja stecajnog postupka);
da li se nastavlja sa neispunjavanjem obaveza;
koje radnje drzavni organi predlazu u cilju resavanja problema;
vremenski okvir u kom se ocekuje da ove radnje budu preduzete;
kada ce biti izvrsena sledeca inspekcija, revizija, procena ili poseta.
Moze da se desiti da stecajni upravnik ustanovi da je predstavnik drzavnog or-
gana neprijateljski nastrojen, neraspolozen za saradnju, ili mozda jos uvek ljut
zbog odnosa sa prethodnom upravom preduzeca. Stecajni upravnik se mora
truditi da ga ubedi da sada saraduje sa novom upravom i da moze ocekivati
bolju saradnju.
Ukoliko stecajni upravnik smatra da je stav predstavnika tog organa pogresan,
on moze odluciti da mu se suprotstavi, ukoliko je to isplativo. Ovo moze uraditi
ili indirektno, tako sto ce u postupku utvrdivanja potrazivanja osporiti potrazi-
vanje tog organa, ili direktno, podnosenjem tuzbe u skladu sa odgovarajucim
propisima. U svakom slucaju, stecajni upravnik treba imati u vidu da odluka
drzavnog organa da se bori za priznanje svog potrazivanja nece imati ekonom-
ske motive kao sto bi imala takva odluka obicnog preduzeca.
z:s
oonosi sa McoiJiMa
oes1a ei1anJa
veilsl ecajal ecl rliace aaj mealja
Pokretanje stecajnog postupka izaziva paznju javnosti. Utisak javnog mnjenja je
da se Iabrike zatvaraju, da se veliki broj radnika otpusta, da se istrazuje da li je
bilo protivpravnih radnji, bez obzira na postojanje osnovanog razloga za to. Ste-
cajni postupak je cesto pogresno shvacen i negativno predstavljen u medijima. U
pitanja koja mogu izazvati paznju medija spadaju:
otkrivanje prevara / korupcija;
strajk zaposlenih;
sukobi ili dogovori sindikata;
likvidacija ili otpustanje iz preduzeca;
zatvaranje postrojenja;
plan reorganizacije;
moguci investitor ili kupac;
napad i pokusaj da se umanji kredibilitet stecajnog upravnika;
prigovori od strane stecajnog duznika da je stecajni upravnik suvise
rigidan;
percepcija da je stecajni upravnik ,cvrsta ruka;
izjave drzavnih zvanicnika ili politicara iz opozicije.
Vecina stecajnih upravnika nije navikla da saraduju sa medijima. Izlozenost me-
dijima na vise nacina predstavlja rizik za stecajnog upravnika, a ne donosi mu
veliku korist. Iako je za stecajnog upravnika najcesce bolje resenje da izbegne
medijsku paznju, u nekim situacijama to nece biti moguce. Vazno je da stecajni
upravnik bude svestan pitanja koja su interesantna za medije, po mogucstvu pre
nego sto pitanje bude postavljeno.
McoiJska s1ea1cciJa i etan
Mealjsa raelja. secajal raals je jealal seaas
U trenutku preuzimanja uprave nad preduzecem ili vrlo brzo posle toga, stecajni
upravnik treba da utvrdi strategiju odnosa sa medijima. Ona bi u svakom slucaju
trebalo da sadrzi instrukciju po kojoj ce stecajni upravnik biti jedini izvor inIorma-
cija za medije, odnosno naznacenje osoba koju stecajni upravnik posebno odredi
za ovu svrhu. Ovu instrukciju treba proslediti svim zaposlenima u preduzecu.
z:c
eeceae aeeaje a am
Na pocetku slucaja visokog proIila rizika ili slucaja sa politickim implikacija-
ma, stecajni upravnik ce mozda hteti da izda saopstenje za stampu. Saopstenje
treba da sadrzi opis preduzetih radnji i mere koje ce biti uspostavljene.
Mealja iaa
U slucajevima koji izazivaju veliko interesovanje javnosti ili politicki osetlji-
vim slucajevima treba pripremiti medijski plan. U nekim slucajevima bi treba-
lo zaposliti strucnjaka ili Iirmu za odnose sa javnoscu. Medija plan treba da u
najmanju ruku sadrzi kontakt inIormacije za osobu koja je zaduzena da odgova-
ra na pitanja u vezi sa preduzecem i trenutnom situacijom. Pisana saopstenja
za stampu treba da budu pisana jasno. Treba iznositi samo cinjenice. Stecajni
upravnik treba da izbegava pretpostavke i spekulacije o buducnosti. Kao i sa
drugim aspektima upravljanja, stecajni upravnik treba da se trudi da u najvecoj
mogucoj meri kontrolise dogadaje. Kao opste pravilo, stecajni upravnik treba
da izbegava konIerencije za stampu, kao i da odnose sa medijima vodi putem
pismenih saopstenja. Ne bi trebalo brzopleto da odgovara na provokacije koje
ce se povremeno pojavljivati u stampi i treba da se trudi da svede odnose sa me-
dijima na najnizi moguci nivo, osim ako hoce da postigne neki konkretan cilj.
Prilikom svakog kontakta treba da se ponasa proIesionalno, da iznosi javnosti
cinjenice, koristeci inIormativan manir.
oaaja icajelma sejl lalaj eilse laereeaaje
Kada se preduzimaju mere kao sto su otpustanje zaposlenih ili zatvaranje po-
strojenja ili odseka, moze biti od pomoci da se javnosti stave na uvid razlozi za
te radnje. Stecajni upravnik treba u prvi plan da stavi razloge koji opravdavaju
ovakve mere, a narocito okolnosti koje predstavljaju glavne uzroke Iinansijske
propasti preduzeca, kao sto su:
losi Iinansijski rezultati u proslosti;
losi proizvodi i usluge nekonkurentnost;
losi rezultati prodaje trend smanjenja prodaje;
manji udeo na trzistu i polozaj preduzeca;
smanjenje ukupne potraznje na trzistu;
lose cene u odnosu na konkurenciju;
visoke cene proizvodnje robe u poredenju sa konkurencijom na trzistu;
prevare, trosenje resursa na neadekvatan nacin (neeIikasnost);
drugi problemi.
z:I
stecaja|a;|ava||t|etaaa.
ima pripremljenu medijsku strategiju od prvog dana;
prosledi ovu strategiju kroz organizaciju na svim nivoima;
stavi svima do znanja da ce svako krsenje postavljenih pravila
dovesti do otpustanja;
odredi jednog portparola za sve odnose sa medijima;
razume principe prevencije i kontrolisanja nastanka stete;
moze da reaguje brzo, ali ne ishitreno i nepromisljeno;
brzo dolazi do cinjenica;
koristi izjave koje su sazete i koje ne mogu lako i pogresno biti
protumacene.
coucs|stnco|J|nt
z:
eoonoscnJc izvcs1aJa
oes1a ei1anJa
Podnosenje izvestaja od strane stecajnog upravnika o toku stecajnog postupka
je od kljucnog znacaja, posto je ovo nacin na koji poverioci, sud i upravni
organi vrse nadzor nad sprovodenjem postupka. Osim toga sto je zakonom
propisano, ono je glavni instrument komunikacije izmedu stecajnog upravnika
i poverilaca. Ono je takode jedan od nacina da stecajni upravnik stekne pove-
renje poverilaca. U najvecem broju stecaja poverioci su u losim odnosima sa
stecajnim duznikom i prisutna je atmosIera opsteg nepoverenja. Do podnose-
nja predloga za pokretanje stecajnog postupka je obicno vec doslo do prekida
komunikacije. Stecajni upravnik mora da pocne da radi u takvim uslovima.
Blagovremeni i jasni izvestaji, proIesionalno sacinjeni, jedan su od najboljih
nacina da se ponovo pocne sa pridobijanjem poverenja poverilaca.
Izvestaji treba da budu razumljivi, i u najmanju ruku da budu u skladu sa zako-
nom i Nacionalnim standardima koji ce biti doneti. Medutim, vredno je truda
da stecajni upravnik uradi i vise od ovog minimuma kada je to korisno, kako bi
stvorio atmosIeru otvorenosti i poverenja.
ssraceal rlsa ciaaea zaseaa sejl e eae leaaajem
Stecajni upravnik treba da napravi kratak pregled clanova zakona koji se bave
podnosenjem izvestaja a to su: clan 17. stav 1. tacke 4. 7. i 14.; clan 18. stavovi
8-11.; clan 23. stav 3.; clan 24. stav 1. tacka 3; clan 53. stav 2.; clan 88. stav ovi
1. i 3.; clan 126. stav 4.; clan 142. stav 2. Sve to u cilju da bude upoznavanja
sa raznim vrstama izvestaja, neophodnim podacima i rokovima u kojima treba
da budu dostavljeni.
eeceal eliaa aaja ecaj
Prema clanu 17. stav 1. tacka 4., stecajni upravnik mora da sastavi pocetni
bilans stanja stecajnog postupka (,pocetni bilans) i poreski bilans. Stecajni
upravnik mora da uskladi pocetni i zavrsni racun, u skladu sa propisima o pore-
zima, kao i da blagovremeno dostavi ove bilanse poreskim organima zajedno
sa poreskim izvestajem.
Pocetni bilans poveriocima obezbeduje procenu iznosa njihovih potrazivanja
od strane stecajnog upravnika, ako je moguce po isplatnim redovima, pocevsi
od dana pokretanja stecajnog postupka, kao i ocekivanu vrednost imovine koja
se moze realizovati. Svrha ovog izvestaja je da se poveriocima olaksa da pro-
z+o
cene kakve su im sanse da namire svoja dospela potrazivanja u postupku ban-
krotstva ili reorganizacije. Kao takav, on bi trebalo da ukratko prokomentarise
osnovne razloge za Iinansijski neuspeh stecajnog duznika (kao sto je skrivanje
imovine) koji mogu imati uticaja na odluku poverilaca da odobre sprovodenje
plana reorganizacije duznika.
Ovaj izvestaj daje poveriocima pocetnu sliku stecaja i opstu ideju da li pove-
rioci treba uopste da ocekuju bilo kakvo namirenje. To nije potpuna procena
konacnog namirenja koju poverioci mogu da ocekuju, i on ne ukljucuje procenu
troskova postupka. Kako bi bio od koristi stecajnom upravniku i poveriocima,
ovim pocetnim bilansom vrednost imovine treba procenjivati na osnovu one
vrednosti za koju se ocekuje da ce biti ostvarena prodajom.
Stecajni upravnik je obavezan da sastavi pocetni stecajni bilans u roku od 30
dana od preuzimanja imovine i prava stecajnog duznika, clan 88. stav 1. i clan
17. stav 1. tacka 4. U ovom izvestaju ce navesti i uporediti aktivu i pasivu ste-
cajnog duznika i njihove procenjene vrednosti. Sto se tice dela ovog izvestaja
koji se odnosi na aktivu, on ce u velikoj meri zavisiti od popisivanja imovine
stecajnog duznika, iz clana 17. stav 1. tacka 3. Za primere kako se ovo obavlfa
viai oaelfak ,Popis`.
Rok od 30 dana je cvrst, medutim, stecajni upravnik moze traziti od stecajnog
sudije da odobri produzenje roka za dodatnih deset dana, ali ne i duze od toga,
clan 88. stav 2. Stecajni upravnik mora da podnese sudu i odboru poverilaca
pocetni bilans sa izvestajem o ekonomskom i Iinansijskom stanju duznika sa
procenom mogucnosti reorganizacije najkasnije pet dana pre odrzavanja prvog
poverilackog rocista, clan 88. stav 3. Procena mogucnosti reorgani:acife fe
aetalfno obraaena u oaelfku poa na:ivom ,Ra:matranfe mogucnosti reorgani-
:acife`. Svrha ovog izvestaja je da stecajni upravnik poveriocima da svoje mi-
sljenje o tome da li je stecaj neminovan ili ima realne sanse za reorganizaciju.
Postena procena da duznik nije podoban za reorganizaciju predstavlja veoma
korisnu inIormaciju za poverioce.
ieajl a re eerliacse recle
Prvo poverilacko rociste je vazan dogadaj za odredivanje daljeg toka postup-
ka. Poverioci takode imaju mogucnost da izaberu odbor poverilaca na ovom
rocistu. Nadalje, postoji mogucnost da ce duzniku biti uskracena mogucnost
reorganizacije i da ce odmah poceti bankrotstvo (medutim, ovo ce verovatno
biti redak slucaj, s obzirom na odredbe kojima se zahteva da visok procenat
poverilaca, za cija potrazivanja se ucini verovatnim da iznose vise od 70 ukup-
nih potrazivanja, glasa da se odmah otpocne sa prodajom stecajnog duznika,
clan 23. stav 5.)
z+i
Clanom 23. stav 1. propisuje se da je stecajni sudija duzan da zakaze prvo po-
verilacko rociste najkasnije u roku od 40 dana od pokretanja stecajnog postup-
ka. Stecajni upravnik mora da podnese pocetni stecajni bilans sa izvestajem o
ekonomskom i Iinansijskom stanju duznika najkasnije pet dana pre odrzavanja
prvog poverilackog rocista, clan 88. stav 3. Iako zakon zahteva da ovaj izvestaj
bude podnet i odboru poverilaca, ovo nije moguce posto ce odbor poverilaca
najranije biti izabran na prvom poverilackom rocistu.
Na prvom poverilackom rocistu, stecajni upravnik mora da podnese izvestaj o
Iinansijskom stanju stecajnog duznika, kao i svoje misljenje o mogucnosti uspe-
sne reorganizacije, clan 23. stav 3. i 4. Na osnovu ovog izvestaja, poverioci ce
odluciti da li ce se stecajni postupak okoncati bankrotstvom stecajnog duznika
ili treba preduzeti mere radi podnosenja plana reorganizacije. Za potrebe ovog
izvestaja, ,uspesna reorganizacija znaci plan reorganizacije za koji je verovat-
no da ce obezbediti da se poverioci namire u vecoj meri nego sto bi se namirili
prodajom imovine stecajnog duznika. Jiai poglavlfe ,Reorgani:acifa`.
Zbog znacaja ovog rocista, Agencija za licenciranje stecajnih upravnika bi tre-
balo da izda Nacionalne standarde u kojima se navode uslovi u pogledu (i) mini-
malne sadrzine izvestaja stecajnog upravnika za pocetno poverilacko rociste, i
(ii) Iorme pocetnog bilansa, koja je sastavni deo izvestaja stecajnog upravnika.
eeaeal meecal leajl
Prema clanu 18. stav 8., stecajni upravnik mora da podnosi mesecne pismene
izvestaje o toku stecajnog postupka i o stanju stecajne mase odboru poverilaca,
skupstini poverilaca, stecajnom vecu, stecajnom sudiji i Agenciji za licencira-
nje stecajnih upravnika. U clanu 18. stav 9. tacka 1-5. propisano je da pisani
mesecni izvestaj mora da sadrzi:
spisak imovine koja je prodata, prenesena ili na drugi nacin otudena;
spisak gotovinskih priliva i odliva ucinjenih u toku prethodnog meseca;
pocetno i krajnje stanje na racunu stecajnog duznika;
spisak obaveza stecajnog duznika;
spisak angazovanih strucnjaka i iznosa koji su im isplaceni
Stecajni upravnik mora da podnese i druge izvestaje na zahtev relevantnih orga-
na. U slucaju reorganizacije, pored mesecnog izvestaja, stecajni upravnik pod-
nosi i Iinansijske izvestaje, ukljucujuci bilans stanja, izvestaj o Iinansijskom
stanju i izvestaj o poslovanju, clan 18. stav 8.
rcoucscuJc|zvcsftJt
z+z
ieajl aeacljl a ilceaclraaje ecajala raalsa
Kao sto je ranije navedeno, stecajni upravnik mora da podnosi mesecne pisme-
ne izvestaje o toku stecajnog postupka i o stanju stecajne mase Agenciji za
licenciranje stecajnih upravnika, clan 18. stav 8. U ovom delu se ovlascuje
Agencija da zahteva i druge izvestaje.
ieaaaje eresla eraaa
Stecajni upravnik mora da sastavi poreski bilans stanja na dan pokretanja stecaj-
nog postupka i na dan njegovog okoncanja, kao i da podnese ove bilanse stanja
nadleznim poreskim organima, clan 17. stav 1. tacka 4.
Poreski obveznik protiv kog je pokrenut stecajni postupak mora da podnese
bilans stanja (na zvanicnom Iormularu) poreskom organu, koji sadrzi:
Bilans na dan pokretanja stecajnog postupka ne vise od 15 dana od
dana pokretanja stecajnog postupka; i
Bilans stanja na dan okoncanja stecajnog postupka ne vise od 15
dana od dana prijema odluke o okoncanju stecajnog postupka.
Jiai. Relevantne oareabe Zakona o pore:u na aobit preau:eca i aruge poreske
:akone.
Treba imati u vidu da stecajni upravnik ima obavezu da obavlja svoje duzno-
sti i po okoncanju stecajnog postupka, po prestanku svoje Iunkcije. Stecajni
upravnik mora da pripremi konacni poreski izvestaj u isto vreme kada bude
pripremao zavrsni racun stecajnog postupka.
zaral raca
Stecajni upravnik, po prestanku duznosti, podnosi zavrsni racun stecajnom su-
diji i odboru poverilaca, clan 18. stav 10. Stecajni sudija ce pregledati zavrsni
racun stecajnog upravnika i svojim potpisom potvrditi da ga je pregledao, clan
18. stav 11. Kada ga sud pregleda, zavrsni racun ce biti dostavljen odboru po-
verilaca, clan 18. stav 12. Odbor poverilaca moze stecajnom vecu da podnese
prigovor na zavrsni racun, clan 18. stav 12. Ostaje nejasno na kojim osnovama
taj prigovor moze biti zasnovan, i koji pravni lek stecajno vece moze povodom
njega da primeni.
z+s
ocosa
oeilmlcaa (rlremeaa, aeeea
Clan 115. Zakona o stecajnom postupku omogucuje stecajnom upravniku da
izvrsi delimicnu deobu kada za to postoje sredstva. Dobra poslovna praksa
zahteva da stecajni upravnik odrzi deobu cim bude imao dovoljno sredstava.
On nema pravo da zadrzava gotovinska sredstva koja mu nisu potrebna za vode-
nje stecajnog postupka. Stavise, kada bi stecajni upravnik odrzavao delimicnu
deobu kad god je to moguce, stekao bi kredibilitet i naklonost poverilaca. U
zavisnosti od dinamike priliva gotovinskih sredstava u stecajnu masu, stecajni
upravnik moze da odrzi vise delimicnih deoba.
Stecajno vece odlucuje da li ce moci da se odrzi delimicna deoba, u zavisnosti
od projekcije priliva gotovinskih sredstava stecajnog duznika. Ono odlucuje
na preporuku stecajnog upravnika, koji podnosi predlog. Nije jasno da li odbor
poverilaca moze zahtevati od suda da naredi stecajnom upravniku da odrzi de-
limicnu deobu, zbog toga sto je on propustio da to ucini. U pogledu ovoga ne
postoji jasno zakonsko resenje.
Zakon o stecajnom postupku ne zahteva da odbor poverilaca izricito odobri
predlog za odrzavanje delimicne deobe. Medutim, posto je deoba krajnji cilj
stecajnog postupka, odbor poverilaca i stecajni upravnik mogu razmotriti mo-
gucnost da se odrzavanje delimicne deobe podvede pod ,radnje od izuzetnog
znacaja u smislu clana 18. stav 3. i clana 27. stav 1., za koje se zahteva sagla-
snost odbora poverilaca.
Stecajni upravnik treba da ima u vidu sledeca opsta pitanja kada odlucuje da li
ima dovoljno raspolozivih sredstava za odrzavanje delimicne deobe:
Svaka racunica o raspolozivosti sredstava se pravi bez postojecih i pret-
postavljenih troskova stecajne mase. Drugim recima, stecajni upravnik
mora uvek da zadrzi dovoljno raspolozivih sredstava kako bi bio siguran
da ce moci da isplati poverioce viseg isplatnog reda pre nego sto pred-
lozi odrzavanje deobe za poverioce nizeg ranga. Prilikom pravljenja
ove racunice, stecajni upravnik ne sme da se oslanja na pretpostavljeni
buduci prihod, posto njega mozda nece biti; stecajni upravnik treba da
pocne od raspolozivih sredstava, i od njih oduzme sve neisplacene i
pretpostavljene buduce troskove stecajne mase.
Stecajni upravnik moze da izvrsi delimicnu deobu samo jednom (naj-
visem) isplatnom redu stecajnih poverilaca. Na primer, moze da odrzi
delimicnu deobu za neisplacene doprinose za minimalne zarade zaposle-
z+c
nih i penzijsko i invalidsko osiguranje, clan 35. stav 2. tacka 2., ali bez
isplate poverilaca treceg i cetvrtog isplatnog reda iz clana 35.
Stecajni upravnik ne moze odrzati deobu za poverioce nizeg isplat-
nog reda sve dok u potpunosti ne budu isplaceni svi poverioci viseg
isplatnog reda. U slucaju da je jedno ili vise ovih potrazivanja viseg
ranga predmet spora, sredstva za namirenje ovih poverilaca moraju biti
izdvojena ukoliko sporovi budu reseni u njihovu korist. Isplata poveri-
laca nizeg isplatnog reda bi sigurno prouzrokovala prigovore poverilaca
viseg isplatnog reda.
Stecajni upravnik ne moze da odrzi deobu samo za deo potrazivanja
poverilaca istog isplatnog reda. On ne moze, na primer, da odrzi deobu
za potrazivanja po osnovu neisplacenih minimalnih zarada, a da ne odrzi
deobu za neisplacene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, ko-
ja spadaju u isti isplatni red kao i neisplacene minimalne zarade prema
odredbi sadrzanoj u clanu 35. stav 2. tacka 2.
Poverioci cija su osporena potrazivanja naknadno potvrdena - od dana
kada je izvrsena poslednja deoba, imaju pravo da ,sustignu ostale
poverioce, tj. da im budu isplacena sredstva koja su od prethodnih deoba
za njih izdvojena dok se parnica ne zavrsi. Posle toga, oni ucestvuju u
aktuelnoj delimicnoj deobi kao i svi ostali poverioci tog isplatnog reda.
ciaaa aeeea
Pre glavne deobe stecajne mase stecajni upravnik sastavlja nacrt resenja za glav-
nu deobu deobne mase, clan 116. stav 1. Nacrt resenja za glavnu deobu mora
da sadrzi konacnu listu potrazivanja, iznos svakog od njih, isplatni red svakog
potrazivanja, i iznos novca ili drugih sredstava iz stecajne mase koja ce se raspo-
deliti stecajnim poveriocima, kao predlozen procenat njihovog namirenja, clan
116. stav 2. tacke 1-4. Stecajni upravnik je duzan da dostavi nacrt za glavnu
deobu odboru poverilaca na izjasnjavanje, clan 116. stav 3. Stecajno vece dono-
si resenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana prijema nacrta.
Kao sto je navedeno u prethodnom primeru, odredena sredstva se izdvajaju radi
eventualne naknadne isplate uslovnih, odloznih ili spornih potrazivanja. Ova
sredstva ce biti oslobodena na naknadnoj deobi kada spomenuta potrazivanja
budu bila utvrdena.
Stecajni upravnik ce, uz saglasnost stecajnog veca, a za racun zainteresovanih
lica, poloziti kod suda iznose koji su izdvojeni prilikom zavrsne deobe stecajne
mase, clan 123. Ovi iznosi se odnose se na deobu na kojoj ce biti isplacena
potrazivanja koja nisu bila utvrdena u vreme odrzavanja glavne deobe.
z+I
Stecajni upravnik moze da podnese predlog za naknadnu deobu, ukoliko se
pronade imovina koja ulazi u stecajnu masu ili ako nastupe uslovi ili se sazna za
nastupanje uslova za isplatu uslovljenih potrazivanja, clan 126. Protiv resenja
o odredivanju deobe po zakljucenju stecajnog postupka zalbu stecajnom vecu
mogu izjaviti stecajni upravnik i bilo koji poverilac, clan 126. stav 2. Treba
imati u vidu da stecajni upravnik potencijalno zadrzava svoja ovlascenja i po
zakljucenju stecajnog postupka.
Stecajni upravnik podnosi dopunski zavrsni racun o unovcenju i deobi naknad-
no pronadene imovine, clan 126.
eacaa|caeatv|a|vaaja|zaesa|as;e|ez|v|as|eastavaza|as;eae|a
;eve||ec|ma
eaeiela eelasa reaa i

naaje. ue|s;|acea|t|es|ev|stecajaemase (so,
Jeaaa|e. uete;eteac|ja|ae|as;e|ez|v|as|eastava so
naaje. r|et;estav|jea|t|es|ev|a;|av|jaajastecaja|m;esta;|em
aeajeevee|eacaaja (ioo,
Jeaaa|e. s|eastva|ejasa;eteac|ja|ae|as;e|ez|va
zaae||m|caaaeeta sso
naaje. u|a;aav|eaaest(a||jacajac|es;e|eaa;et|az|vaaja,;||e|
|teta|a;et|az|vaajaaaesaevac|.:s.st.z.tac.z.
(zoo,
naaje. r|etaeaaeae||m|caeaeete|eavajaajes|eastavaza
es;e|eaa;et|az|vaajaaaesaevac|.:s.st.z.tac.z.
zoo
Jeaaa|e. ue|s;|aceaa/eavejeaa;et|az|vaaja|zc|.:s.st.z.tac.z. (o,
Jeaaa|e. eas;e|ez|vas|eastvaza|as;eae|a;eve||ec|maa|ze
|aaa|zc|.:s.st.z.tac.z. sso
naaje. u|a;aav|eaaest(a||jacajac|es;e|eaa;et|az|vaaja,;||e|
|teta|a;et|az|vaajaaaesaevac|.:s.st.z.tac.:.
(iso,
naaje. r|etaeaaeae||m|caeaeete|eavajaajes|eastavaza
es;e|eaa;et|az|vaajaaaesaevac|.:s.st.z.tac.:.
iso
Jeaaa|e. ue|s;|aceaa/eavejeaa;et|az|vaaja|zc|.:s.st.z.tac.:. (o,
Jeaaa|e. eas;e|ez|v|zaesza;et|az|vaaja|zc|.:s.st.z.tac.+. sso
naaje. |s;|ateeavejeaeea;|etaeaa|aaeeta|ejesasaaa
|s;|at|ve;eve||ec|ma|zc|.:s.st.z.tac.+.je|sa|m
;et|az|vaajaea;es|eaajeae||m|caeaeete;etv|aeaa
(zs,
Jeaaa|e. eas;e|ez|v|zaeszaae||m|caa|as;eae|a;eve||ec|ma|z
c|.:s.st.z.tac.+.(a||jacajac|s|eastva|ejasaeavejeaa
zasvaae|s;|aceaaes;e|eaa;et|az|vaaja,
szs
re|nce
occst
z+
TRGOVINSKI SUD U
ORIGINALNA IZMENJENA
PRIJAVA POTRAZIVANJA
Naziv steajnog duznika
UKUPAN IZNOS
Ime steajnog poverioca (pravno ili fiziko lice kome duznik duguje novac ili imovinu)
Naziv i adresa na koju se mogu slati obavestenja
Telefon:
Telefaks: E-mail adresa:
Naznaiti ako Vam je poznato da je jos neko podneo
prijavu potrazivanja u vezi sa vasim potrazivanjem.
Prilozite primerak izjave sa detaljnijim objasnjenjem.
Naznaiti ako nikada niste primali bilo kakva obavestenja
od trgovinskog suda u vezi sa ovim sluajem.
Naznaiti ako se ovde navedena adresa razlikuje od
adrese na koverti koju ste primili od suda.
SAMO ZA SUDSKU UPOTREBU
Broj rauna ili druga karakteristika na osnovu koje poverilac odreuje svoje
potrazivanje
Ova prijava potrazivanja je:
Ukoliko je izmenjena, ova prijava se podnosi
umesto prethodne prijave od:
__________________________
Osnov potrazivanja:
Prodata roba
zvrsene usluge
Zarada
Drugo (kratko opisati): _________________________

Broj predmeta
Ime i zvanje stampanim sIovima
Datum nastanka
potrazivanja
Datum sudske odIuke (ukoliko je doneta)
SPLATN RED POTRAZVANJA: Sva potrazivanja su prema Zakonu o steajnom postupku klasifikovana u jedan od sledeih isplatnih redova: (1) Obezbeena ; (2) Prioritetna, ili
(3) Neobezbeena. Primedba: Mogue je da potrazivanje delimino spada u jedan, a delimino drugi isplatni red. OBELEZT KVADRAT(E) PORED ODGOVARAJUH SPLATNH
REDOVA KOJ NAJBLZE OPSUJU VASE POTRAZVANJE. OBAVEZNO NAVEST ZNOS POTRAZVANJA.
OBEZBEENO POTRAZIVANJE znos: ______________________________
Nepokretnosti
(Priloziti dokaz)
Pokretne stvari
Kratak opis: _____________________________________________________
IspIatni red potrazivanja:
Primedba: Potrazivanje je neobezbeeno ako nije ustanovljena zaloga ili drugo
sredstvo obezbeenja na pokretnoj ili nepokretnoj imovini steajnog duznika u cilju
deliminog ili potpunog obezbeenja potrazivanja. Potrazivanje moze biti delimino
obezbeeno ukoliko je vrednost imovine koja sluzi za obezbeenje manja od iznosa
potrazivanja. Preostali deo potrazivanja nije obezbeen.
NEOBEZBEENO POTRAZIVANJE znos:____________________________
PRIORITETNO POTRAZIVANJE znos: ____________________________
Neisplaene neto zarade zaposlenih (za poslednjih godinu dana).
Vidi: lan 35 st. 2 ta. 2
Neisplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih (za poslednje

dve godine.
Vidi: lan 35 st. 2 ta. 2
Neisplaeni javni prihodi (u poslednja tri meseca) Vidi: lan 35 st. 2. ta. 2
Zajam
Porez
Naknada zbog
povrede na radu
IZNOS
POTRAZIVANJA:
__________________________ + ___________________________ + ___________________________ = ____ ____________________
NEOBEZBEENO OBEZBEENO PRIORITETNO
Naznaiti ukoliko iznos potrazivanja ukljuuje dodatne iznose preko osnovnog iznosa potrazivanja. Priloziti izjavu u kojoj se navode svi dodatni iznosi.
DOKAZ. Priloziti primerke svih dokumenata kao sto su ugovori, sporazumi o zajmu, fakture, spiskovi tekuih nabavki, sudske presude, ili dokaze o obezbeenju. Ukoliko
dokumentacija nije raspoloziva, molim Vas objasnite. Ukoliko je dokumentacija obimna, molimo Vas prilozite rezime.
PRMERAK SA DATUMOM. Da bi primili potvrdu da ste prijavili potrazivanje, prilozite kovertu sa svojom adresom i plaenom postarinom i kopiju ove prijave.
Datum Potpis i, ako postoji, poverioca ili druge osobe ovlasene da podnese ovu prijavu.
Sankcija za podnosenje laznog potrazivanja: Kazna u iznosu do 800.000 CSD i kazna zatvora od 1 do 3 godine.
Vidi: lan 180. Zakona o steajnom postupku
oooa1ak i. eeiJava eo1eazivanJa
zsi
oooa1ak . osavcs1cnJc o oseoeavanJu eo1eazivanJa
TRGOVINSKI SUD U OBAVESTENJE O OSPORAVANJU POTRAZIVANJA
Ime steajnog duznika
UKUPAN IZNOS
Ime steajnog upravnika
Adresa steajnog upravnika na koju se mogu poslati odgovori
Kao steajni upravnik steajnog duznika, osporavam Vase steajno potrazivanje (ili prioritetno potrazivanje) u ceIini (ili u iznosu od
DIN_______), na osnovu Iana 92 Zakona o steajnom postupku po sIedeim osnovima:
UkoIiko se ne sIazete sa ovim osporavanjem, na osnovu Iana 92 stav 4 Zakona o steajnom postupku imate pravo da pre odrzavanja
ispitnog roista podnesete dodatne dokaze i zahtev za ponovno pregIedanje prijave potrazivanja sa dodatnim dokazima. Steajni sudija e
po zavrsetku ispitnog roista doneti zakljuak o listi potrazivanja na osnovu lana 94 stav 4. Ukoliko do tog dana ne bude resen spor o vasem
potrazivanju, bie Vam dostavljen primerak zakljuka o osporavanju Vaseg potrazivanja. U ovom sluaju, imate pravo da u roku od osam dana od
dana prijema ovog zakljuka: (i) dostavite predlog steajnom sudiji da o osporenom potrazivanju odlui steajni sudija kao arbitar, ili arbitrazno vee, ili
(ii) pokrenete parnicu radi utvrivanja osporeno potrazivanja pred sudom pred kojim se vodi steajni postupak. U suprotnom, Vase potrazivanje e
biti umanjeno za iznos u kome je osporeno.
SAMO ZA SUDSKU UPOTREBU
Broj rauna ili druge karakteristike na osnovu kojih poverilac odreuje ovo
potrazivanje
Broj predmeta
Ime i zvanje stampanim sIovima
Naziv i adresa poverioca
OBAVESTENJE O OSPORAVANJU POTRAZIVANJA OD STRANE STEAJNOG
UPRAVNIKA
Na osnovu Iana 92 st. 4 Zakona o steajnom postupku
.
NOVI IZNOS
POTRAZIVANJA:
_________________________ + ________________________ + ____________________ = _______________________
NEOBEZBEEN OBEZBEEN PRIORITET
Datum Potpis steajnog upravnika
Sankcija za podnosenje laznih potrazivanja: Kazna u iznosu do 800.000 CSD i kazna zatvora od 1 do 3 godine.
Vidi: lan 180. Zakona o steajnom postupku
znos prijavljenog potrazivanja DN____________________
znos potrazivanja osporen u smislu
iznosa ili prioriteta DN____________________
Utvren iznos potrazivanja DN____________________
Telefon:
Telefaks: E-mail adresa:
zs:
oeaaaj v|eme ee|;ec|aje c|aa
|ase|veataestaaza||a
(smat|aseaes;eseta|mza
;|acaaje,
+saaaa
eaaaaa
aes;e|est|.
|||a;e||eaa
ea:oaaaa
caaaaaaes;e|est|;|acaaja c|aaz.
stavz.
tac|ei.
|z.
|z|aaa;|aaate|astecajae
;esta;|aeast|aae
stecajaea;|ava||a
:oaaaa caaaaa|meaevaaja c|aaiI.
stavi.
tac|az.
za;ec|ajaaje;e;|sa|mev|ae ioaaaa caaaaa|meaevaaja c|aaiI.
stavi.
tac|a:.
c|eacaaje;e;|sa|mev|ae :oaaaa caaaaa|meaevaaja c|aaiI.
stavi.
tac|a:.
r|smeaeetavestavaajeea
st|aaestecajaea;|ava||a
vezaaezazaacajae|aaaje
|ejeset|castecajaemase
uemaajeea
ioaaaa
r|e;|eaaz|maaja;|ea|ezea|a
|aaaj|
c|aais.
stavev|
:.|+.
c|aa|ceajaavez|zaateva
zaaa|aaaastete
:ea|ae casazaaajaesteceaeza
stetaeaaesaea|e|aea:
ea|aeea;|avaesaazaest|
|eseajaeza||jaceajastecajae
;esta;|a
c|aai.
stav+.
eaz|eseajestecajae
a;|ava||a
;e;|ete|a
jeaaeea|ae
ca|ec|staza|s;|t|vaaje
;et|az|vaaja
c|aazo.
stavi.
tac|a+.
|a|c|ja|ae;eve|||ac|e|ec|ste +oaaaa caaaaa;e||etaajastecajae
;esta;|a
c|aaz:.
stavi.
r||eve||aa|aastecajae
saa|je|stecajaea;|ava||a
saaaa caaaaasazaaajaza|aaaja.
eaaesaeeaaaaasae;stavaaja
za||jac|a;|easeaa||aeate|a
;eve|||aca
c|aazI.
stav:.
ca|a|astecajaeveca;e
;||eve|a
saaaa caaaaa;||jema;||eve|a c|aazI.
stav:.
oooa1ak . 1ascta eokova
zs+
reaaeseaje;||eve|a saaaa caaaaaetjav|j|vaajaza||jac|a.
aa|eza||jaca|a|jeetjav|jea.
evaj|e|;ec|ajeaateceea
aaaaaestav|jaajaza||jac|a
c|aa:i.
stavz.
ca|a|a;e;||eve|a saaaa caaaaa;||jema;||eve|a c|aa:i.
stav:.
reaaeseajeza|te saaaa caaaaaetjav|j|vaaja|eseaja
aae|asaejtat||saaa|||ea
aaaaetjav|j|vaaja|eseajaa
.s|azteaem|asa||aes
c|aa:z.
stavev|
z.|:.
ca|a|a;eza|t| :oaaaa caaaaa;||jemaza|te c|aa:z.
stavs.
ke|e|c|ja|||et||aajaaje
aeaestata|a;|ea|ea
ueaazeea
saaaa
caaaaaetavesteajae
aeaestac|ma
c|aa+z.
stavi.
tvaasaa|met|es|eva
stecajae;esta;|a
ioaaaa caaaaaaet|jaajasaas|e
aa|ea
c|aa++.
stavi.
uaae|aaaasv|at|es|eva saaaa caaaaaaet|jaajaaa|eaea
saaa
c|aa++.
stav+.
eeseajee;e||e
taaja;|etaeaaestecajae
;esta;|a|||eeseajee
eat|jaaja;|ea|ea
:aaaa caaaaaaestav|jaaja;|ea|ea c|aa+s.
stavi.
ca|a|aea||aaaja|||
as|ev|javaajaaejstva
me|ate||jama
zoaaaa caaaaa;||jemazaateva c|aa+s.
stavev|
z.|:.
oaz|aat|ajaaja;|etaeaae
stecajae;esta;|a
uev|seea
:oaaaa
caaaaa;||jema;|ea|eaza
;e||etaajestecajae;esta;|a
eaev|asceae;|ea|aaca
c|aas:.
stavi.
r|etaeaae|ec|ste.eas;|ava
e;estejaaja|az|eaza
;e||etaajestecajae
;esta;|aa|eje;|etaeaa|
;esta;a|za;ecet
:oaaaa caaaaa;||jema;|ea|eaza
;e||etaajestecajae;esta;|a
c|aas+.
stavi.
r|etaeaae|ec|ste.eas;|ava
e;estejaaja|az|eaza
;e||etaajestecajae
;esta;|aa|e;|etaeaa|
;esta;a|a|jeza;ecee
ioaaaa ca;||jema;|ea|eaza
;e||etaaje;esta;|a
c|aas+.
stavz
zss
ca|a|ae;e||etaaja
stecajae;esta;|a
zaaaa caza||jaceaja|ec|stae;e||e
taajastecajae;esta;|a
c|aass.
stavi.
reaaeseaje;||java
;et|az|vaaja
coaaaa caetjav|j|vaajaas|azteaem
|asa||aes
c|aasc.
stavi.
tac|ac.
|stavz.
za|az|vaaje|s;|tae|ec|sta +scoaaaa caaaaa|ste|a|e|aza
;||jav|j|vaaje;et|az|vaaja
c|aass.
r|avae;es|ea|ce;e||etaaja
stecajae;esta;|a
camaa oaaem|st|caajae|asavaajae
;e||etaajastecajae;esta;|a
aae|asaejtat||saaa
c|aas.
ctavezastecajae
a;|ava||aaasaaeva|aca
stecajaeaaza||a;|smeae
etavest|aa||aame|avaaa
|s;aa|aeve|
isaaaa caaaaa;||jema;ez|va c|aaI+.
stav:.
ctavezastecajaea;
|ava||aaa;|eamet||z|aa
;|eaaaavaeca||z|aa
:oaaaa ueaaaaa;||jema;|smeae
zaateva.|ej|mezet|t|a;acea
;es|eea|a|eetaa||etstva|
;|eaaj||mev|ae.es|mas|acaja
aaseaava|ac||z|aasa|as|sa
a|aac|jemea|a|em
c|aaIs.
stav+.
sastav|jaaje;ecetae
stecajaet||aasa
:oaaaa-
aeaata|aio
aaaa
caaaaa;|eaz|maaja|mev|ae c|aass.
stavev|i.
|z.
reaaeseaje;ecetae
stecajaet||aasa
saaaa r|eea|zavaaja;|ve
;eve|||ac|e|ec|sta
c|aass.
stav:.
ctavezastecajaea;
|ava||aaaetavest|;eve||
ecaaa||;||avatazaatevza
|z|aceaje|aa;|ec|z||a|e|
za;ev|acajstva|||z|acaem
;eve||eca.
zoaaaa caaaaa;||jemazaateva c|aai.
stavz.
r||zaaajezaateva|z|acae
;eve||eca
ioaaaa caaaaa;||avataajazaateva
|z|acae;eve||eca
c|aai.
stav:.
ftsc|teckcvt
zsc
reaaeseaje;||eve|a;eve||
ecastecajaemveca;|et|v
ea|a|estecajaea;|ava||a
aaeat|jeaa|z|ac|stva|||z
stecajaemase
saaaa ca;||jemaetavesteajaea
stecajaea;|ava||a
c|aai.
stav+.
stecaja|a;|ava||atv|aaje
va|jaaest;et|az|vaaja
+oaaaa +oaaaaeaaaaa;||jema
;es|eaaje;||javeeasaaa
c|aaz.
stavz.
stecaja|a;|ava||etjav|jaje
||sta;et|az|vaaja
saaaa +oaaaat|em|ece|;tettae
c|a|mst|emcea|t
c|aaz.
stav:.
u;ac|vaajeaa;a|a|ca|aa|
atv|a|vaajaes;e|eae
;et|az|vaaja
saaaa caaaaa;||jemaza||jac|a c|aac.
stavi.
ret|jaaje;|ava|a|aaaj|
stecajaeaaza||a
oe
ea|zavaaja
|ec|sta
za|avaa
aeeta
stecajae
mase
caaaaaetva|aajastecajae
;esta;|a
c|aas.
stav+.
ctjav|j|vaajeejavaem
;|||a;|jaaja;eaaaa
:oaaaa caaaaaea|eaeaeza
aestav|jaaje;eaaaa
c|aaiio.
stav:.
ctavesteajee;|eceaa||
;|eaaje
:oaaaa r|e;|ea|ezeaeaatamajavae
aaametaaja|||isaaaa;|e
za||jaceaja;|eaajejava|m
;|||a;|jaajem;eaaaa|||
ae;es|eaaem;eeatem
c|aaiii.
stavz.
r|ea|eza;eve|ja|j|aac|a
aaevceaja|mev|ae|az|aca|a
;eve|||aca
ioaaaa caaaaa;||jemaetavesteajae
;|ea|ezeaej;|eaaj|
c|aaiii.
stavs.
r||eve|aa;|ea|ezeaa
;|eaaja
ioaaaa r|e;|ea|ezeaeaatama
;|eaaje|||;|eaesa
c|aaiii.
stavc.
ctavestavaajeeas|ev|ma
;|eaaje|;est|aatejcea|
ioaaaa caaaaa|zv|seae;|eaaje c|aaiii.
stavI.
uam||eaje|az|aca|a
;eve|||aca
:aaaa caaaaa|aaajestecaja|
a;|ava||;||m|es|eastva;e
esaeva;|eaaje|mev|ae
c|aaiii.
stavio.
zsI
r|eaaja|va||j|ve|ete z+sata ca;||jemaetavesteaja
stecajaea;|ava||ae
aeaeseajaza||jac|ae
aaevceaja|va||j|ve|ete
c|aaii+.
stavz.
eeseajee|avaejaeet| isaaaa caaaaa;||jemaaac|taza
|avaaaeeta
c|aaiiI.
stavi.
reaaeseajeae|azae
;e||eaatej;a|a|c|
isaaaa caaaaa|z|aaajaaac|ta
|avaeaeete
c|aaiis.
stavi.
zav|sae|ec|ste s-:oaaaa caaaaaetjav|j|vaaja;ez|vaza
ajeeveea|zavaaje
c|aaizz.
stav:.
reaaeseajer|aaa|ee|a
a|zac|je
oaaaa(az
meacaest
aeaata|a:o
aaaa,
caaaaa;e||etaajastecajae
;esta;|a
c|aa
i:o.
eec|steza|azmat|aaje
r|aaa|ee|aa|zac|je
zoaaaa caaaaa;eaaeseajar|aaa
|ee|aa|zac|je
c|aai:i.
stavi.
ctavesteajeeza|az|vaaja
|ec|sta
uemaajeea
ioaaaa
r|eaaaaea|zavaaja|ec|sta c|aai:i.
stavz.
oestav|jaajer|aaa|ee|a
a|zac|je
uemaajeea
ioaaaa
r|eaaaaea|zavaaja|ec|sta c|aai:i.
stavz.
reaaeseaje|zmeajeae
r|aaa|ee|aa|zac|je
:oaaaa u|e|aea:oaaaaeaaa|ea
stecajaesaa|je
c|aai:z.
stavii.
ctavesteajeeae;||mea
j|vaajaasvejeae;|aaa
|ee|aa|zac|je
saaaa caaaaa;||jemaetavesteaja c|aai:s.
stavi.
za|az|vaaje|as;|avee
ae;||meaj|vaaja;|aaa
|ee|aa|zac|je
ioaaaa caaaaa;||jemaetavesteaja c|aai:s.
stavi.
ftsc|teckcvt
zs
i. osnovnc ooecosc
Predmet
Clan 1.
Ovim zakonom ureduju se uslovi i na-
cin pokretanja i sprovodenja stecajnog
postupka.
Stecajni postupak, u smislu ovog zako-
na, obuhvata bankrotstvo odnosno reorga-
nizaciju.
Pod bankrotstvom se podrazumeva na-
mirenje poverilaca prodajom celokupne
imovine stecajnog duznika.
Pod reorganizacijom se podrazumeva
namirenje poverilaca, na nacin i pod uslo-
vima odredenim planom reorganizacije.
Aesposobnost placanja
Clan 2.
Bankrotstvo stecajnog duznika ili nje-
gova reorganizacija se sprovode nad ste-
cajnim duznikom koji je nesposoban za
placanje.
Smatra se da je stecajni duznik nespo-
soban za placanje ako:
1) ne moze odgovoriti svojim obave-
zama u roku od 45 dana od dana
dospelosti obaveze;
2) je potpuno obustavio svoja placa-
nja u periodu od 30 dana;
3) ucini verovatnim da svoje vec
postojece obaveze nece moci da
ispuni po dospecu - preteca nespo-
sobnost za placanje.
Pretpostavka nesposobnosti placanja
Clan 3.
Ako je postupak pokrenut na predlog
poverioca koji u sudskom ili poreskom
izvrsnom postupku nije mogao namiriti
svoje potrazivanje, prethodni stecajni po-
stupak se nece sprovoditi, niti ce se doka-
zivati da je stecajni duznik prezaduzen,
vec ce se odmah pokrenuti stecajni postu-
pak.
Posebni sluajevi pokretanja
steajnog postupka
Clan 4.
Stecajni postupak se pokrece ali se ne
sprovodi, vec se odmah zakljucuje kada
stecajni duznik ima samo jednog poveri-
oca.
Stecajni postupak se pokrece ali se ne
sprovodi, vec se postupak odmah obusta-
vlja kada je imovina stecajnog duznika
manja od visine troskova stecajnog po-
stupka.
Izuzetno, sud ce stecajni postupak spro-
vesti i u slucaju iz stava 2. ovog clana, na
zahtev poverioca, ako poverilac kod nad-
leznog organa polozi sredstva za trosko-
ve stecajnog postupka.
Shodna primena
Clan 5.
U stecajnom postupku shodno se pri-
menjuju odredbe zakona kojim se uredu-
je parnicni postupak, ako ovim zakonom
nije drugacije odredeno.
Sluajevi na koje se zakon
ne primenjuje
Clan 6.
Stecajni postupak se ne sprovodi pre-
ma: Drzavnoj zajednici Srbija i Crna Go-
ra; Republici Srbiji; jedinicama teritori-
jalne autonomije i lokalne samouprave;
Iondovima ili organizacijama penzijskog,
invalidskog, socijalnog i zdravstvenog
osiguranja; pravnim licima ciji je osnivac
Drzavna zajednica Srbija i Crna Gora, Re-
zakon o s1ccaJnoM eos1ueku
,Slu:beni glasnik RS`, 84/04
zco
publika Srbija, jedinica teritorijalne auto-
nomije i lokalne samouprave, a koji se
iskljucivo ili pretezno Iinansiraju iz bu-
dzeta Drzavne zajednice Srbija i Crna Go-
ra, republickog budzeta odnosno budzeta
jedinica teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave; Narodnoj banci Srbije.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju
se na stecajni postupak banaka i osigura-
vajucih organizacija, osim odredaba koji-
ma se ureduju pitanja koja nisu uredena
posebnim zakonom.
Za obaveze pravnog lica nad kojim se
ne sprovodi stecajni postupak solidarno
odgovaraju njegovi osnivaci odnosno cla-
novi.
ii. naotcznos1 i oecani
s1ccaJnoc eos1ueka
naaieae
Stvarna nadleznost
Clan 7.
Stecajni postupak sprovodi sud odre-
den zakonom kojim se ureduje sudska
nadleznost.
Mesna nadleznost
Clan 8.
Stecajni postupak sprovodi sud na ci-
jem podrucju je sediste stecajnog duzni-
ka.
oraal esa
Jrste organa
Clan 9.
Organi stecajnog postupka su: stecajno
vece, stecajni sudija, stecajni upravnik,
skupstina poverilaca i odbor poverilaca.
Stecajno vece i stecajni sudija iz stava
1. ovog clana su organi stecajnog postup-
ka pri nadleznom sudu.
oraal ecajae esa rl
aaaieaem a
Sastav steajnog veca
Clan 10.
Stecajno vece se sastoji od troje sudija
od kojih je jedan predsednik veca.
Stecajni sudija ne moze biti clan stecaj-
nog veca.
Delokrug steajnog veca
Clan 11.
Stecajno vece:
1) odlucuje o pokretanju prethodnog
stecajnog postupka;
2) utvrduje postojanje razloga za
pokretanje stecajnog postupka;
3) odlucuje o pokretanju stecajnog
postupka;
4) imenuje i razresava stecajnog
sudiju;
5) imenuje i razresava stecajnog
upravnika;
6) odlucuje o prigovorima protiv odlu-
ka i zakljucaka stecajnog sudije;
7) odlucuje o prigovorima protiv
radnji stecajnog upravnika;
8) daje ovlascenja stecajnom duzni-
ku-preduzetniku o licnoj upravi,
pod uslovima propisanim zako-
nom;
9) obavlja i druge poslove odredene
ovim zakonom.
Steajni sudija
Clan 12.
Stecajni sudija:
1) dobrava troskove stecajnog postup-
ka pre njihove isplate;
2) uvodi u duznost stecajnog upravni-
ka;
3) odreduje preliminarnu naknadu i
nagradu stecajnom upravniku;
4) odobrava nacrt plana reorganizaci-
zci
ztkcucsfcctJucnrcsfurku
je stecajnog duznika;
5) odobrava nacrt resenja o glavnoj
deobi stecajne mase;
6) donosi odluke i preduzima druge
radnje po pitanjima koja nisu u
delokrugu stecajnog veca;
7) vrsi nadzor nad radom stecajnog
upravnika;
8) obavlja i druge poslove odredene
ovim zakonom.
Protiv odluka i zakljucaka stecajnog su-
dije, stecajni upravnik, odbor poverilaca
i poverioci mogu izjaviti prigovor stecaj-
nom vecu.
secajal raals
Imenovanje
Clan 13.
Stecajni upravnik se imenuje resenjem
o pokretanju stecajnog postupka.
Stecajni upravnik moze biti imenovan
resenjem o pokretanju prethodnog stecaj-
nog postupka, ako je stecajno vece odredi-
lo mere obezbedenja stecajnom duzniku.
Uslovi za imenovanje
Clan 14.
Za stecajnog upravnika moze biti ime-
novano lice koje je dobilo licencu za oba-
vljanje poslova stecajnog upravnika (u
daljem tekstu: licenca), koje ima status
privatnog preduzetnika i koje ima tri go-
dine radnog iskustva, ako ovim zakonom
nije drugacije propisano.
Licencu moze da dobije lice koje ima
visoku strucnu spremu i koje je polozilo
strucni ispit za dobijanje licence.
Licencu izdaje i obnavlja Agencija za
licenciranje stecajnih upravnika, koja or-
ganizuje i sprovodi strucni ispit iz stava
2. ovog clana, vrsi nadzor nad radom ste-
cajnih upravnika i obavlja druge poslove
u skladu sa zakonom kojim se ureduju po-
lozaj, prava, duznosti i druga pitanja od
znacaja za rad Agencije za licenciranje
stecajnih upravnika.
Licenca se obnavlja, na zahtev stecaj-
nog upravnika, po isteku roka od tri go-
dine od dana izdavanja, ako je stecajni
upravnik savesno obavljao poslove u
skladu sa ovim zakonom, nacionalnim
standardima za upravljanje stecajnom ma-
som i kodeksom etike.
Agencija za licenciranje stecajnih
upravnika moze oduzeti licencu pre iste-
ka roka iz stava 4. ovog clana u slucaju
da stecajni upravnik ne obavlja poslove
u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim
standardima za upravljanje stecajnom ma-
som i kodeksom etike.
U slucaju neobnavljanja licence i u slu-
caju oduzimanja licence, Agencija za licen-
ciranje stecajnih upravnika je duzna da po
pravnosnaznosti resenja izbrise stecajnog
upravnika iz Imenika stecajnih upravnika.
Stecajnom upravniku kome je oduzeta
licenca iz razloga predvidenih u stavu 5.
ovog clana ne moze da se izda nova licen-
ca za obavljanje poslova stecajnog uprav-
nika u roku od pet godina od dana pravno-
snaznosti resenja o oduzimanju licence.
Ministar nadlezan za poslove privrede,
na predlog Agencije za licenciranje ste-
cajnih upravnika, donosi nacionalne stan-
darde za upravljanje stecajnom masom i
kodeks etike.
U postupku sprovodenja stecaja nad
pravnim licem koje je u vecinskoj drzav-
noj odnosno drustvenoj svojini, za stecaj-
nog upravnika stecajno vece ce imenova-
ti specijalizovanu instituciju osnovanu
posebnim propisom, koja mora imati za-
poslena lica koja imaju licencu iz stava
1. ovog clana.
Ministar nadlezan za poslove privrede bli-
ze propisuje uslove, program i nacin polaga-
nja strucnog ispita iz stava 2. ovog clana.
zcz
Ogranienje u izboru
Clan 15.
Za stecajnog upravnika ne moze biti
imenovano lice koje je:
1) osudeno za krivicno delo koje ga
cini nepodobnim za polozaj stecaj-
nog upravnika;
2) srodnik po krvi u pravoj liniji bez
obzira na stepen ili u pobocnoj lini-
ji do cetvrtog stepena, srodnik po
tazbini do drugog stepena srodstva
ili bracni drug nekog od clanova
stecajnog veca, stecajnog sudije i
direktora stecajnog duznika;
3) solidarni duznik sa stecajnim duzni-
kom;
4) bilo clan upravnog odbora ili nad-
zornog odbora stecajnog duznika u
poslednje dve godine pre pokreta-
nja stecajnog postupka;
5) bilo zaposleno kod stecajnog
duznika dve godine pre pokretanja
stecajnog postupka;
6) poverilac stecajnog duznika ili je
zaposleno kod poverioca stecajnog
duznika;
7) duznik stecajnog duznika;
8) konkurent stecajnom duzniku ili je
zaposleno kod konkurentskog prav-
nog subjekta, odnosno koje ima
bilo koji sukob interesa u odnosu
na stecajnog duznika;
9) radilo kao savetnik stecajnog
duznika u poslovima vezanim za
imovinu stecajnog duznika u po-
slednje dve godine pre pokretanja
stecajnog postupka.
Pravni polozaj
Clan 16.
Stecajni upravnik ima prava i obaveze
organa upravljanja ili vlasnika stecajnog
duznika, osim ako ovim zakonom nije
drugacije odredeno.
Delokrug poslova
Clan 17.
Stecajni upravnik je duzan narocito
da:
1) preduzme sve neophodne mere za
zastitu imovine stecajnog duznika,
ukljucujuci i sprecavanje prenosa
imovine, njeno pecacenje ili oduzi-
manje ukoliko je to neophodno;
2) u saglasnosti sa stecajnim sudijom,
u roku od 30 dana od dana imeno-
vanja, sastavi plan toka stecajnog
postupka sa predracunom troskova
i vremenskim planom;
3) zapocne popisivanje imovine ste-
cajnog duznika u roku od 10 dana
od dana imenovanja i da okonca
popisivanje u roku od 30 dana od
dana imenovanja;
4) sastavi pocetni stecajni bilans,
kao i poreski bilans sa stanjem na
dan otvaranja i na dan okoncanja
postupka stecaja, u skladu sa po-
reskim propisima, i da te bilanse,
sa poreskom prijavom, dostavi
nadleznom poreskom organu u
propisanim rokovima;
5) bez odlaganja obavesti o stecajnom
postupku sve banke preko kojih
stecajni duznik posluje, radi spre-
cavanja prenosa sredstava i drugih
transakcija stecajnog duznika bez
propisanog odobrenja;
6) u dogovoru sa stecajnim sudijom,
na teret stecajne mase, osigura
imovinu u celini ili delimicno, ako
je to potrebno radi zastite imovine
stecajnog duznika;
7) podnosi mesecni izvestaj o toku ste-
cajnog postupka i o stanju stecajne
mase;
8) se kao dobar privrednik stara o
zavrsetku zapocetih a nezavrsenih
poslova stecajnog duznika, u cilju
zastite poverilaca, kao i poslova
zc:
koji su potrebni da bi se sprecilo
nastupanje stete nad sredstvima
stecajnog duznika;
9) zaposljava lica uz saglasnost ste-
cajnog sudije i da vrsi nadzor nad
radom zaposlenih;
utvrdi osnovanost, obim i prioritet
prijavljenih potrazivanja prema
stecajnom duzniku, kao i svih
obezbedenja potrazivanja;
11) unovci stvari i prava stecajnog
duznika u skladu sa odredbama
ovog zakona;
sastavi nacrt resenja za glavnu deo-
bu stecajne mase i nacrt zavrsnog
stecajnog bilansa;
13) izvrsi isplatu poveriocima na osno-
vu resenja o glavnoj deobi;
14) dostavlja zavrsni racun;
15) po potrebi, saziva sastanke poveri-
laca;
16) zastupa stecajnog duznika u pokre-
tanju i vodenju upravnih i drugih
sporova;
17) podnese predlog odgovarajucim
organima uprave ili pravosudnim
organima u inostranstvu, kao
zvanicno ovlasceni zastupnik
stecajne mase stecajnog duznika,
kojim zahteva plenidbu, oduzima-
nje, zastitu ili povracaj imovine
stecajnog duznika koja se nalazi u
inostranstvu;
18) obavesti odgovarajuce registre
o stecajnom postupku, ako je to
predvideno zakonom;
19) obavlja i druge poslove u skladu sa
zakonom.
Stecajni upravnik moze podizati kredit
bez obezbedenja ili se zaduziti uz obezbe-
denje na imovini na kojoj ne postoje pret-
hodni tereti, ako je prethodno obavestio
stecajnog sudiju i ako je dobio saglasnost
odbora poverilaca.
Kredit ili dug iz stava 2. ovog clana
smatra se troskom stecajnog postupka.
Odnosi sa drugim organima
steajnog postupka
Clan 18.
Stecajni upravnik obavlja svoje poslove
samostalno i s paznjom dobrog strucnja-
ka, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Stecajni upravnik u obavljanju poslo-
va iz svoje nadleznosti moze da angazu-
je strucna pravna i Iizicka domaca ili stra-
na lica.
Radnje koje preduzima stecajni uprav-
nik, a koje uticu na stecajnu masu, kao
sto su podizanje kredita ili kupovina i pro-
daja znacajnijeg dela imovine i dr. (u da-
ljem tekstu: radnje od izuzetnog znaca-
ja), mogu se preduzeti uz obavestavanje
stecajnog sudije i dobijanje saglasnosti
odbora poverilaca ili pojedinih poverila-
ca na cija potrazivanja ove radnje uticu,
u skladu sa ovim zakonom.
Ako ovim zakonom nije propisan po-
seban postupak dobijanja saglasnosti
za radnje od izuzetnog znacaja, stecajni
upravnik je duzan da pismeno obavesti o
nameravanoj radnji stecajnog sudiju, od-
bor poverilaca i one stecajne poverioce
na koje ove radnje uticu, najkasnije 10 da-
na pre preduzimanja radnje.
Odbor poverilaca ili bilo koji stecajni
poverilac na koga radnja iz stava 3. ovog
clana utice, ima pravo prigovora stecaj-
nom sudiji koji je duzan da donosi odlu-
ku po prigovoru.
Stecajni upravnik moze u svako doba
da konsultuje odbor poverilaca ili sud o
radnjama od izuzetnog znacaja i drugim
pitanjima vezanim za stecajni postupak.
Ako se stecajni upravnik i stecajni su-
dija ne mogu saglasiti o pojedinim radnja-
zc+
ma i pitanjima duzni su da bez odlaganja
o tome obaveste stecajno vece, koje o tim
pitanjima i radnjama donosi odluku.
Stecajni upravnik podnosi mesecne pi-
smene izvestaje o toku stecajnog postup-
ka i o stanju stecajne mase odboru pove-
rilaca, skupstini poverilaca, stecajnom
vecu, stecajnom sudiji i Agenciji iz clana
14. stav 3. ovog zakona. Stecajni uprav-
nik podnosi i druge izvestaje na zahtev
organa, a u slucaju reorganizacije, pored
mesecnog izvestaja, podnosi i Iinansijske
izvestaje, ukljucujuci bilans stanja, bilans
uspeha i izvestaj o novcanim tokovima.
Mesecni izvestaj iz stava 8. ovog cla-
na sadrzi:
1) spisak imovine koja je prodata, pre-
nesena ili na drugi nacin otudena;
2) spisak gotovinskih priliva i odliva
ucinjenih u toku prethodnog mese-
ca;
3) pocetno i krajnje stanje na racunu
stecajnog duznika;
4) spisak obaveza stecajnog duznika;
5) spisak angazovanih strucnjaka i
iznosa koji su im isplaceni.
Stecajni upravnik, po prestanku duzno-
sti, podnosi zavrsni racun stecajnom sudi-
ji i odboru poverilaca.
Stecajni sudija ce pregledati zavrsni ra-
cun stecajnog upravnika i svojim potpi-
som potvrditi da ga je pregledao.
Zavrsni racun iz stava 10. ovog clana
stecajni upravnik dostavlja odboru pove-
rilaca. Odbor poverilaca moze stecajnom
vecu da podnese prigovor na zavrsni ra-
cun.
Odgovornost za stetu
Clan 19.
Kod odgovornosti za stetu stecajni
upravnik ima status preduzetnika i odgo-
vara neposredno svojom licnom imovi-
nom za sve stete nanete svim ucesnicima
u postupku, ako je do stete doslo namer-
no ili krajnjom nepaznjom.
Ako je steta nastala zbog radnje stecaj-
nog upravnika koja je izvrsena po nalogu
stecajnog veca ili stecajnog sudije, stecaj-
ni upravnik nije odgovoran za nastalu ste-
tu, osim ako je nalog dat na osnovu njego-
vih nesavesnih radnji ili predloga.
Za stetu koju ucine lica koja je zapo-
slio stecajni upravnik, stecajni upravnik
odgovara ako je steta nastala usled propu-
stanja stecajnog upravnika da izvrsi nad-
zor nad njihovim radom.
Zahtev za naknadu stete zastareva u ro-
ku od tri godine od saznanja ostecenog
za stetu, odnosno u roku od tri godine od
pravnosnaznosti resenja o zakljucenju ste-
cajnog postupka.
Razresenje
Clan 20.
Stecajno vece ce razresiti stecajnog
upravnika ako utvrdi da stecajni uprav-
nik:
1) ne ispunjava svoje obaveze;
2) ne postuje rokove odredene ovim
zakonom;
3) postupa pristrasno u odnosu na
pojedine poverioce;
4) po proteku jedne godine od rocista
za ispitivanje potrazivanja, nije
napravio zadovoljavajuci napredak
u unovcenju imovine koja ulazi u
stecajnu masu, osim kada je unov-
cenje bilo spreceno visom silom ili
nepredvidivim okolnostima;
5) nije osigurao imovinu za slucaj
nastupanja stete posle dva upozo-
renja stecajnog sudije ili odbora
poverilaca;
6) nije trazio saglasnost ili nije postu-
pio po dobijenoj saglasnosti u svim
onim slucajevima gde je ovim
zcs
zakonom predvidena obavezna
saglasnost odbora poverilaca.
Pre donosenja odluke o razresenju, ste-
cajno vece ce omoguciti stecajnom uprav-
niku da se izjasni o razlozima za razrese-
nje.
Predlog za razresenje moze dati stecaj-
ni sudija i odbor poverilaca.
Stecajni upravnik se razresava i na lic-
ni zahtev, ako ne postoje razlozi iz stava
1. ovog clana.
Aagrada za rad i naknada troskova
Clan 21.
Stecajni upravnik ima pravo na nagra-
du za svoj rad i naknadu stvarnih trosko-
va (u daljem tekstu: nagrada i naknada).
Konacnu visinu nagrade, kao i nakna-
de, odreduje stecajno vece u vreme za-
kljucenja stecajnog postupka, uzimajuci
u obzir obim poslova, vrednost stecaj-
ne mase i poslovne rezultate stecajnog
upravnika, u skladu sa osnovama i meri-
lima koje propisuje ministar nadlezan za
poslove privrede.
Do odredivanja konacne visine nagra-
de i naknade, stecajni sudija resenjem
koje se dostavlja stecajnom upravniku i
odboru poverilaca odreduje preliminar-
nu visinu naknade i nagrade stecajnom
upravniku. Protiv resenja o preliminarnoj
visini naknade i nagrade, odbor poverila-
ca i stecajni poverioci pojedinacno mogu
podneti prigovor stecajnom vecu u roku
od osam dana od dana prijema resenja.
Stecajni upravnik moze u toku stecaj-
nog postupka, a pre konacne isplate na-
grade i naknade, traziti da mu se unapred
isplati deo naknade i/ili nagrade. Stecajni
sudija moze odobriti mesecni iznos nagra-
de i naknade stecajnom upravniku, koji
mora biti srazmeran duznostima i rezulta-
tima rada stecajnog upravnika.
Visinu iznosa nagrade odnosno nakna-
de iz stava 4. ovog clana odreduje rese-
njem stecajni sudija.
Nagrada iz stava 4. ovog clana se mo-
ze unapred odrediti u procentu od ukupne
vrednosti stecajne mase. Ako se naknad-
no, s obzirom na dalji tok stecajnog po-
stupka, pokaze da je iznos nagrade, koja
je unapred odredena u procentu od ukup-
no unovcene stecajne mase, nesrazmerno
visok ili nizak, stecajni sudija moze na
predlog stecajnog upravnika ili odbora
poverilaca smanjiti ili povecati unapred
odredeni procenat.
Naknada iz stava 4. ovog clana se odre-
duje prema stvarnim troskovima koje je
stecajni upravnik imao u obavljanju po-
slova.
sslaa eerliaca
Formiranje i rad skupstine poverilaca
Clan 22.
Skupstina poverilaca Iormira se najka-
snije na prvom poverilackom rocistu.
Skupstinu poverilaca cine svi stecajni
poverioci.
Razlucni poverioci mogu ucestvovati
u skupstini samo do visine potrazivanja
za koju ucine verovatnom da ce se pojavi-
ti kao stecajni poverioci. Procenu osnova
i visine potrazivanja u tom slucaju moze
vrsiti stecajni sudija, za potrebe glasanja
na prvom poverilackom rocistu.
Prva sednica skupstine poverilaca zaka-
zuje se na predlog:
1) stecajnog upravnika;
2) stecajnih poverilaca cija su ukupna
potrazivanja veca od 20 od
ukupnog iznosa potrazivanja svih
stecajnih poverilaca.
Na prvoj sednici skupstine poverilaca
vrsi se izbor predsednika skupstine i cla-
nova odbora poverilaca.
zcc
Zakazivanje i vodenje sednica skupsti-
ne, kao i obavestavanje o njima i odredi-
vanje dnevnog reda, vrsi predsednik skup-
stine na predlog stecajnih poverilaca.
Stecajni poverioci se o odrzavanju
skupstine i o dnevnom redu obavestavaju
isticanjem obavestenja na oglasnoj tabli
suda ili oglasom u ,Sluzbenom glasniku
Republike Srbije, ukoliko se ne dogovo-
re o drugacijem nacinu obavestavanja.
Na skupstini se glasa srazmerno visini
potrazivanja.
Skupstina odlucuje vecinom glasova
prisutnih poverilaca osim u slucaju iz cla-
na 23. stav 5.
Ako broj stecajnih poverilaca nije veci
od pet, skupstina poverilaca ima polozaj
odbora poverilaca.
Prvo poverilako roiste
Clan 23.
Ako se prva skupstina poverilaca odrza-
va na prvom poverilackom rocistu, skup-
stinu zakazuje stecajni sudija u roku od tri
dana od dana prijema pocetnog stecajnog
bilansa, a najkasnije u roku od 40 dana od
dana pokretanja stecajnog postupka.
Ako stecajni sudija odbije da zakaze
skupstinu u roku iz stava 1. ovog clana,
o tome donosi resenje protiv koga podno-
silac predloga ima pravo prigovora stecaj-
nom vecu. Ako ima vise predlagaca pra-
vo prigovora ima svaki od njih.
Na rocistu iz stava 1. ovog clana raspra-
vlja se o izvestaju o ekonomsko-Iinansij-
skom polozaju stecajnog duznika i proceni
stecajnog upravnika da li postoji moguc-
nost reorganizacije stecajnog duznika.
Stecajni poverioci na osnovu dobije-
nog izvestaja razmatraju da li ce se ste-
cajni postupak okoncati bankrotstvom
stecajnog duznika ili treba preduzeti me-
re radi podnosenja plana reorganizacije u
stecajnom postupku.
Ako na rocistu stecajni poverioci za ci-
ja potrazivanja se ucini verovatnim da iz-
nose vise od 70 ukupnih potrazivanja
odluce da se stecajni postupak okonca
bankrotstvom stecajnog duznika, stecajno
vece donosi odluku o zapocinjanju postup-
ka prodaje imovine stecajnog duznika.
Delokrug skupstine
Clan 24.
Skupstina poverilaca:
1) donosi odluke da li ce se stecajni
postupak sprovoditi u cilju nastav-
ka rada i reorganizacije stecajnog
duznika ili ce stecajni postupak
voditi bankrotstvu, prestankom
rada stecajnog duznika i prodajom
imovine u skladu sa clanom 23.
stav 5. ovog zakona;
2) bira i opoziva odbor poverilaca;
3) razmatra izvestaje stecajnog uprav-
nika o toku stecajnog postupka i o
stanju stecajne mase;
4) razmatra izvestaje odbora poverila-
ca;
5) vrsi druge poslove odredene ovim
zakonom.
oaeer eerliaca
Izbor odbora poverilaca
Clan 25.
Skupstina poverilaca na prvoj sednici
ili na prvom poverilackom rocistu bira od-
bor poverilaca.
Broj clanova odbora poverilaca odredu-
je skupstina, s tim sto taj broj ne moze bi-
ti veci od devet clanova i sto uvek mora
biti neparan.
Clanovi odbora poverilaca mogu biti ste-
cajni poverioci, bez obzira na visinu svog
potrazivanja. Zaposleni kod stecajnog du-
znika ne mogu se birati u odbor poverilaca.
Clanovi odbora poverilaca biraju pred-
sednika odbora.
zcI
Clana odbora razresava skupstina pove-
rilaca ili stecajno vece ukoliko ne izvrsava
svoje obaveze odredene ovim zakonom.
Ako odbor poverilaca razresi clana od-
bora ili clan da ostavku na clanstvo u od-
boru, odbor moze da kooptira novog cla-
na odbora kome mandat traje do prvog
narednog zasedanja skupstine na kojoj ce
se izabrati novi clan odbora.
Aain odluivanja odbora poverilaca
Clan 26.
Radom odbora poverilaca rukovodi
predsednik odbora koji zakazuje sednice
odbora.
Predsednik odbora je duzan da zakaze
sednicu kada to trazi vise od polovine cla-
nova odbora.
Odluka odbora poverilaca se smatra do-
netom kada je za tu odluku glasalo vise
od polovine svih clanova odbora. U slu-
caju jednakog broja glasova odlucujuci
glas je glas predsednika.
Sednicama odbora poverilaca prisu-
stvuje stecajni upravnik na poziv odbora
poverilaca. Stecajni upravnik nema pra-
vo glasa.
Stecajni sudija ne moze da prisustvuje
sednicama odbora poverilaca.
Umesto clana odbora poverilaca sedni-
cama moze prisustvovati i ucestvovati u
donosenju odluka njegov zastupnik, na
osnovu posebnog punomocja.
Delokrug poslova i prava
odbora poverilaca
Clan 27.
Odbor poverilaca:
1) daje misljenje stecajnom upravni-
ku o nacinu unovcenja imovine,
ukoliko se prodaja ne vrsi javnim
nadmetanjem i daje saglasnost u
vezi sa svim pitanjima koja su od
izuzetne vaznosti za imovinu, kao
sto je podizanje kredita, vodenje
sporova vecih vrednosti, davanje
sredstava na zajam i slicno, u
skladu sa ovim zakonom;
2) daje misljenje o nastavljanju zapo-
cetih poslova stecajnog duznika;
3) razmatra izvestaje stecajnog uprav-
nika o toku stecajnog postupka i o
stanju stecajne mase;
4) pregleda i o svom trosku pribavlja
Iotokopije iz celokupne dokumenta-
cije;
5) izvestava skupstinu poverilaca o
svom radu na zahtev skupstine;
6) vrsi i druge poslove predvidene
ovim zakonom.
Odbor poverilaca ima pravo:
1) prigovora stecajnom sudiji i
stecajnom vecu na rad stecajnog
upravnika i pravo prigovora protiv
zakljucaka stecajnog sudije;
2) na podnosenje zalbe na resenja
stecajnog sudije i stecajnog veca,
kada je zalba dozvoljena;
3) uvida u zapisnike, nalaze vestaka i
druga akta koja se nalaze u stecaj-
nom predmetu;
4) davanja misljenja o priznavanju
opravdanih manjkova utvrdenih
prilikom inventarisanja;
5) predlaganja razresenja postojeceg
stecajnog upravnika i predlaganja
imenovanja novog;
6) izjasnjavanja o visini naknade
troskova i nagrade stecajnom
upravniku.
Prigovore na zakljucke i radnje stecaj-
nog sudije i stecajnog upravnika, odbor
poverilaca podnosi u roku od pet dana od
dana saznanja za radnju, odnosno od da-
na saopstavanja zakljucka predsedniku
odbora poverilaca, a stecajno vece je du-
zno da se o prigovoru izjasni u roku od
pet dana od dana prijema prigovora.
zcs
Odbor poverilaca je duzan da na zah-
tev skupstine poverilaca skupstini podne-
se pismeni izvestaj o toku stecajnog po-
stupka i o stanju stecajne mase.
Clanovi odbora poverilaca odgovara-
ju za stetu koju su prouzrokovali svojim
radom ostalim stecajnim poveriocima na-
merno ili krajnjom nepaznjom.
Aaknada nuznih troskova
Clan 28.
Predsednik i clanovi odbora poverilaca
imaju pravo na naknadu stvarnih i nuznih
troskova koje odreduje stecajni sudija.
Naknada iz stava 1. ovog clana smatra
se troskom stecajnog postupka.
Svaki stecajni poverilac pojedinacno sno-
si svoje troskove u stecajnom postupku, ako
ovim zakonom nije drugacije odredeno.
iii. osnovnc eeoccsnc
ooecosc, s1eankc i uccsnici
u eos1ueku
oaeae receae eareaee
Pravila postupka
Clan 29.
Stecajni postupak se pokrece predlo-
gom ovlascenih predlagaca.
Stecajni postupak je hitan.
Predlozi, izjave i prigovori ne mogu se
davati odnosno stavljati ako se propusti
rok ili ako se izostane sa rocista na kojem
je ove radnje trebalo preduzeti, osim ako
U stecajnom postupku ne moze se trazi-
ti povracaj u predasnje stanje, ne moze se
izjaviti revizija niti se moze podneti pred-
log za ponavljanje postupka.
Cinjenice koje su od znacaja za vode-
nje stecajnog postupka sud utvrduje po
sluzbenoj duznosti.
Odluke se mogu donositi i bez usme-
ne rasprave.
Akti u steajnom postupku
Clan 30.
U stecajnom postupku donosi se rese-
nje i zakljucak.
Resenjem se odlucuje u stecajnom po-
stupku.
Zakljuckom se izdaje nalog sluzbenom
licu ili organu koji sprovodi stecajni po-
stupak za izvrsenje pojedinih radnji.
Prigovori
Clan 31.
Protiv zakljucka se moze podneti prigo-
vor u skladu sa ovim zakonom.
Rok za podnosenje prigovora je pet da-
na od dana objavljivanja zakljucka, a ako
zakljucak nije objavljen, rok za podnose-
nje prigovora pocinje da tece od dana do-
stavljanja zakljucka, osim ako ovim zako-
nom nije drugacije odredeno.
Odluka po prigovoru donosi se u roku
od pet dana od dana prijema prigovora.
Prigovor ne zadrzava izvrsenje zakljuc-
ka.
Zalba
Clan 32.
Protiv resenja se moze izjaviti zalba
stecajnom vecu ukoliko je ovim zako-
nom odredena apelaciona nadleznost ste-
cajnog veca, odnosno drugostepenom
sudu, ako ovim zakonom nije drugacije
odredeno.
Rok za zalbu iznosi osam dana, ako
Rok za zalbu tece od dana objavlji-
vanja resenja na oglasnoj tabli suda ili
od dana objavljivanja resenja u ,Sluzbe-
nom glasniku Republike Srbije, ako
ovim zakonom nije drugacije odrede-
no.
zc
Kada je ovim zakonom odredeno da re-
senje mora biti dostavljeno odredenim li-
cima, rok za zalbu tece od dana dostavlja-
nja resenja.
Odluka po zalbi donosi se najkasnije u
roku od 30 dana od dana prijema zalbe.
Zalba protiv resenja ne zadrzava izvr-
senje resenja, osim ako je ovim zakonom
drugacije odredeno.
sraase l arl cealcl
es
Steajni duznik i primena zakona
Clan 33.
Stecajni duznik u smislu ovog zakona
je pravno lice i preduzetnik.
Stecajni postupak se sprovodi i nad jav-
nim preduzecem, ako zakonom nije dru-
gacije odredeno.
Steajni poverilac
Clan 34.
Stecajni poverilac je lice koje na dan
pokretanja stecajnog postupka ima neobe-
zbedeno potrazivanje prema stecajnom
duzniku.
Redosled namirenja steajnih
poverilaca
Clan 35.
Stecajni poverioci se, u zavisnosti od
njihovih potrazivanja, svrstavaju u isplat-
ne redove. Stecajni poverioci nizeg isplat-
nog reda mogu se namiriti tek posto se
namire stecajni poverioci viseg isplatnog
reda. Stecajni poverioci istog isplatnog re-
da namiruju se srazmerno visini njihovih
potrazivanja.
Utvrduju se sledeci isplatni redovi:
1) u prvi isplatni red spadaju potrazi-
vanja po osnovu troskova stecajnog
postupka u koji ulaze sva potraziva-
nja koja se po ovom zakonu smatra-
ju troskovima stecajnog postupka;
2) u drugi isplatni red spadaju
neisplacene neto zarade zaposlenih
kod stecajnog duznika u iznosu mi-
nimalnih zarada za poslednjih go-
dinu dana pre pokretanja stecajnog
postupka i neisplaceni doprinosi za
penzijsko i invalidsko osiguranje
zaposlenih za poslednje dve godine
pre pokretanja stecajnog postupka;
3) u treci isplatni red spadaju potrazi-
vanja po osnovu svih javnih priho-
da dospelih u poslednja tri meseca
pre pokretanja stecajnog postupka,
osim doprinosa za penzijsko i
invalidsko osiguranje zaposlenih;
4) u cetvrti isplatni red spadaju potrazi-
vanja ostalih stecajnih poverilaca.
Sticanje svojstva stranke
Clan 36.
Stecajni poverilac stice svojstvo stran-
ke u stecajnom postupku od dana kada je
prijava njegovog potrazivanja primljena
u stecajnom sudu.
Stecajni poverioci na osnovu svojih ne-
naplacenih potrazivanja mogu da ucestvu-
ju u stecajnom postupku i pre podnosenja
prijave potrazivanja stecajnom sudu u
skladu sa odredbama ovog zakona.
Izluni poverilac
Clan 37.
Izlucni poverilac je lice koje, na osno-
vu svog stvarnog ili licnog prava, ima pra-
vo da trazi da se odredena stvar izdvoji iz
stecajne mase.
Izlucni poverilac nije stecajni poveri-
lac.
Stvar iz stava 1. ovog clana ne ulazi u
stecajnu masu.
Ako je stecajni duznik neovlasceno
otudio stvar iz stava 1. ovog clana, izluc-
ni poverilac ima pravo da, kao stecajni po-
verilac, trazi srazmerno namirenje iznosa
koji odgovara trzisnoj vrednosti stvari.
zIo
Razluni poverilac
Clan 38.
Poverioci koji imaju zalozno pravo ili
pravo namirenja na stvarima ili pravima
o kojima se vode javne knjige ili registri
imaju pravo na namirenje na toj stvari ili
pravu.
Razlucni poverioci imaju pravo nami-
renja iz sredstava stecenih prodajom imo-
vine na kojoj su stekli razlucna prava.
Ostvarivanje tih prava moze biti privre-
meno odlozeno u slucajevima iz cl. 47. i
73. ovog zakona.
Poverioci koji imaju drzavinu i pravo
zadrzavanja stvari nisu duzni da predaju
stvar stecajnom duzniku dok im se ne is-
plati njihovo razlucno potrazivanje.
Poverioci iz st. 1. i 2. ovog clana nisu
stecajni poverioci. Ako je visina njiho-
vog potrazivanja veca od visine iznosa
dobijenog unovcenjem stvari ili prava na
kojima postoji razlucno pravo, pravo na
razliku u visini iznosa ostvaruju kao ste-
cajni poverioci.
Razlucna prava stecena izvrsenjem ili
obezbedenjem za poslednjih 60 dana pre
dana pokretanja stecajnog postupka radi
prinudnog namirenja ili obezbedenja pre-
staju da vaze i takvi poverioci nisu razluc-
ni poverioci.
Razlucni poverioci imaju pravo na sra-
zmerno namirenje iz stecajne mase, kao
stecajni poverioci, ako se odreknu svog
statusa razlucnog poverioca ili ako bez
svoje krivice ne mogu namiriti svoje raz-
lucno potrazivanje. Pismenu izjavu o od-
ricanju od statusa razlucnog poverioca
razlucni poverioci podnose stecajnom su-
diji i stecajnom upravniku.
1reca lica
Clan 39.
U stecajnom postupku mogu da uce-
stvuju lica koja su solidarni duznici, jem-
ci i slicno, na nacin odreden ovim zako-
nom.
Lica iz stava 1. ovog clana mogu kao
stecajni poverioci zahtevati da im se vra-
ti ono sto su za stecajnog duznika platili
pre ili posle dana pokretanja stecajnog po-
stupka, ako imaju regresno pravo prema
stecajnom duzniku.
Lica iz stava 1. ovog clana mogu tra-
ziti da se u deobnoj masi za njih izdvoji
iznos koji ce platiti za stecajnog duznika
srazmerno iznosu koji bi im pripao kao
stecajnim poveriocima.
iv. eokec1anJc s1ccaJnoc
eos1ueka i eec1uooni
s1ccaJni eos1ueak
ereaie a esreaaje
ecajae esa
Ovlasceni predlagai i isprave
Clan 40.
Stecajni postupak se pokrece predlo-
gom poverioca ili stecajnog duznika.
Poverilac moze da podnese predlog
ako ucini verovatnim postojanje svog po-
trazivanja i ako ucini verovatnim da je
stecajni duznik nesposoban za placanje.
Uz predlog za pokretanje stecajnog po-
stupka poverilac podnosi isprave i druga
dokumenta iz kojih se moze utvrditi po-
stojanje i visina njegovog potrazivanja.
Uz predlog za pokretanje stecajnog
postupka stecajni duznik podnosi spisak
imovine, bez obzira gde se ona nalazi,
spisak stecajnih i ostalih poverilaca sa na-
vodenjem visine iznosa i osnova potrazi-
vanja, kao i imena i prebivalista clanova
drustva koji za obaveze stecajnog duzni-
ka odgovaraju svojom imovinom.
Nadlezno javno pravobranilastvo u
ime pravnih lica koja zastupa po zako-
nu, a koja su poverioci, ima pravo da pod-
zIi
nese predlog za pokretanje stecajnog po-
stupka.
Nadlezni javni tuzilac moze da pokre-
ne stecajni postupak ako ucini verovat-
nim da je stecajni duznik nesposoban za
placanje, a ima osnova za sumnju da je
njegova nesposobnost placanja povezana
sa izvrsenjem krivicnog dela koje se goni
po sluzbenoj duznosti.
Poreska uprava ima pravo da podnese
predlog za pokretanje stecajnog postupka
u skladu sa zakonom.
Forma i sadrzina predloga
Clan 41.
Predlog se podnosi nadleznom sudu u
pismenom obliku.
Predlog sadrzi:
1) naziv suda kojem se predlog podno-
si;
2) Iirmu ili ime i adresu predlagaca ili
adresu lica koje je u ovom postup-
ku ovlasceno za prijem pismena i
za zastupanje predlagaca;
3) ime ili Iirmu stecajnog duznika,
kao i podatke o kontakt adresi;
4) cinjenice i pratecu dokumentaciju
koja dokazuje vrstu, osnov i visinu
neizmirenog potrazivanja, ako je
predlagac poverilac;
5) spisak dokumenata prilozenih uz
predlog.
Postupanje sa neurednim i
nepotpunim predlogom
Clan 42.
Ako predlog ne sadrzi sve propisane
elemente, stecajni sudija ce o tome oba-
vestiti predlagaca i odrediti rok, koji ne
moze biti duzi od osam dana, u kom je
predlagac duzan da predlog uredi i da ne-
dostatke otkloni.
Ako predlagac ne postupi po nalogu su-
da iz stava 1. ovog clana, stecajni sudija
ce predlog odbaciti resenjem.
U slucaju iz stava 2. ovog clana trosko-
ve postupka snosi predlagac.
Povlaenje predloga
Clan 43.
Predlog se moze povuci do isticanja
oglasa o pokretanju stecajnog postupka
na oglasnoj tabli suda, odnosno pre dono-
senja resenja o odbacivanju ili o odbija-
nju predloga.
Ako predlagac povuce predlog, stecaj-
no vece obustavlja postupak, a troskove
postupka snosi predlagac.
Aaknada troskova
Clan 44.
Predlagac je duzan da u roku od 10 da-
na od dana dobijanja naloga od suda upla-
ti avans na ime troskova stecajnog po-
stupka, koji obuhvataju troskove oglasa
i troskove stecajnog upravnika, u visini
koju odredi stecajno vece.
Ako predlagac u propisanom roku ne
uplati sredstva iz stava 1. ovog clana, ste-
cajni sudija ce odbaciti predlog.
Ako stecajni sudija utvrdi da je pred-
log neosnovan i da ne postoje uslovi za
pokretanje stecajnog postupka, nastali tro-
skovi, po nalogu suda, izmiruju se iz upla-
cenih sredstava iz stava 1. ovog clana.
Ako su nastali troskovi veci od uplace-
nih sredstava iz stava 1. ovog clana, pred-
lagac ciji je predlog odbijen duzan je da
nadoknadi razliku tih sredstava u roku od
osam dana od dana dobijanja naloga od
suda. Ako predlagac u ostavljenom roku
ne uplati dopunske troskove, stecajni su-
dija ce doneti resenje da se postupak ob-
ustavlja, a troskove postupka snosi pred-
lagac.
Ako stecajni postupak bude pokrenut,
u troskove tog postupka ulaze i troskovi
prethodnog stecajnog postupka.
zIz
eesreaaje reaeaae
ecajae esa
Resenje o pokretanju prethodnog
steajnog postupka
Clan 45.
Stecajno vece u roku od tri dana od da-
na dostavljanja predloga za pokretanje
stecajnog postupka donosi resenje o po-
kretanju prethodnog stecajnog postupka
i odreduje stecajnog sudiju. Prethodni
stecajni postupak pokrece se radi utvrdi-
vanja razloga za pokretanje stecajnog po-
stupka.
Protiv resenja o pokretanju prethod-
nog stecajnog postupka nije dozvoljena
zalba.
Stecajno vece je duzno da pokrene ste-
cajni postupak bez vodenja prethodnog
stecajnog postupka u sledecim slucajevi-
ma:
1) ako stecajni duznik podnese
predlog za pokretanje stecajnog
postupka sa potrebnim ispravama i
prilozima;
2) ako poverilac podnese predlog za
pokretanje stecajnog postupka a
stecajni duznik prizna postojanje
stecajnog razloga;
3) u slucaju pretpostavke nesposob-
nosti placanja iz clana 3. ovog
zakona.
Obaveza steajnog duznika da pruzi
potrebne podatke
Clan 46.
Ovlascena lica stecajnog duznika i li-
ca koja za stecajnog duznika vrse Iinan-
sijske poslove obavezna su da organima
stecajnog postupka, na njihov zahtev i
bez odlaganja, pruze sve podatke i oba-
vestenja.
Obaveza iz stava 1. ovog clana odnosi
se i na clanove upravnog i nadzornog od-
bora stecajnog duznika kojima je prestala
duznost pokretanjem stecajnog postupka.
Stecajni sudija moze resenjem, protiv
kojeg nije dozvoljena zalba, narediti ste-
cajnom duzniku, kao i licima iz stava 1.
ovog clana da, u odredenom roku, preda-
ju pismeni izvestaj o ekonomsko-Iinansij-
skom stanju stecajnog duznika.
Lica iz stava 1. ovog clana odgovorna
su poveriocima za naknadu stete koju su
prouzrokovali uskracivanjem podataka
i obavestenja, kao i nesavesno sastavlje-
nim izvestajem o ekonomsko-Iinansij-
skom stanju stecajnog duznika ili uskra-
civanjem tog izvestaja.
Lica iz stava 1. ovog clana odgovara-
ju krivicno za davanje netacnih ili nepot-
punih podataka i obavestenja, zbog netac-
nog prikazivanja podataka u izvestaju o
ekonomsko-Iinansijskom stanju stecaj-
nog duznika, kao i za davanje laznog is-
kaza u sudskom postupku.
Mere obezbedenja
Clan 47.
Stecajno vece ce resenjem o pokreta-
nju prethodnog stecajnog postupka odre-
diti mere obezbedenja radi sprecavanja
promene imovinskog polozaja stecajnog
duznika, odnosno unistavanja poslovne
dokumentacije, ako postoji opasnost da
ce stecajni duznik otuditi imovinu odno-
sno unistiti dokumentaciju do pokretanja
stecajnog postupka.
Stecajno vece moze izreci jednu ili vi-
se mera iz stava 1. ovog clana, i to:
1) postaviti privremenog stecajnog
upravnika koji ce preuzeti sva ili
deo ovlascenja organa stecajnog
duznika;
2) zabraniti isplate sa racuna
stecajnog duznika bez saglasnosti
stecajnog sudije;
3) zabraniti raspolaganje imovinom
zI:
stecajnog duznika ili odrediti da
stecajni duznik moze raspolagati
svojom imovinom samo uz prethod-
no pribavljenu saglasnost stecajnog
sudije ili stecajnog upravnika;
4) zabraniti ili privremeno odloziti
sprovodenje izvrsenja prema stecaj-
nom duzniku, ukljucujuci i zabranu
ili privremeno odlaganje koje se
odnosi na ostvarivanje prava razluc-
nih poverilaca - moratorijum.
U slucaju povrede zabrane raspolaga-
nja iz stava 2. tacka 3. ovog clana prime-
njuju se odredbe ovog zakona o pravnim
posledicama povrede zabrane raspolaga-
nja posle pokretanja stecajnog postupka.
Ukidanje i izmena mera obezbedenja
Clan 48.
U slucaju odredivanja mera obezbede-
nja iz clana 47. stav 2. ovog zakona ili u
slucaju zabrane izvrsenja i namirenja iz
clana 73. ovog zakona, stecajni upravnik
ili stecajni duznik obezbeduju adekvatnu
zastitu imovine, na nacin kojim ce osigu-
rati da vrednost i stanje imovine ostanu
nepromenjeni.
Stecajno vece, na pismeni zahtev raz-
lucnog poverioca, moze da donese odlu-
ku o ukidanju ili uslovljavanju dejstva
moratorijuma ako:
1) stecajni duznik ili stecajni
upravnik nisu na adekvatan nacin
zastitili obezbedenu imovinu tako
da je njena Iizicka bezbednost
izlozena riziku;
2) vrednost imovine opada, a nema
druge mogucnosti da se obezbedi
primerena i eIikasna zastita;
3) je vrednost predmetne imovine
manja od ukupnog iznosa obezbe-
denih potrazivanja, ukoliko pred-
metna imovina nije od kljucnog
znacaja za reorganizaciju.
O zahtevu iz stava 2. ovog clana stecaj-
no vece odlucuje u roku od 20 dana od
dana prijema zahteva. Ako stecajno vece
u propisanom roku ne odluci po zahtevu,
smatra se da je moratorijum privremeno
ukinut u odnosu na podnosioca zahteva u
onoj meri u kojoj je ukidanje neophodno
za ostvarivanje prava razlucnog poverioca
na imovini koja je predmet obezbedenja
njegove imovine u skladu sa zakonom.
Na predlog razlucnog poverioca, stecaj-
no vece moze da donese odluku o predu-
zimanju mera adekvatne zastite imovine
koja je predmet obezbedenja njegovog
potrazivanja, koje se odnose na:
1) isplatu redovnih novcanih nadok-
nada razlucnom poveriocu, ciji
je iznos jednak iznosu za koji se
umanjuje vrednost imovine ili na-
doknadu za stvarne ili predvidene
gubitke;
2) zamenu imovine ili odredivanje
dodatne obezbedene imovine
dovoljne da nadoknadi smanjenje
vrednosti ili gubitak;
3) podelu prihoda dobijenih proda-
jom, koriscenjem ili otudenjem
imovine koja je predmet obezbe-
denog potrazivanja razlucnom
poveriocu, do visine njegovog
obezbedenog potrazivanja;
4) popravku, odrzavanje, osiguranje
ili mere posebnog obezbedivanja i
cuvanja imovine;
5) druge zastitne mere ili druge vrste
nadoknada za koje stecajno vece
smatra da ce zastititi vrednost
imovine razlucnog poverioca.
1avnost mera obezbedenja
Clan 49.
Resenje kojim se odreduju mere obez-
bedenja iz clana 47. stav 2. ovog zakona
objavljuje se na oglasnoj tabli suda i do-
stavlja se sudu ili drugom organu odno-
zI+
sno organizaciji koja vodi registar prav-
nih lica ili preduzetnika, koji su duzni,
bez odlaganja, da upisu izrecene mere u
registar.
Ako se resenjem iz stava 1. ovog clana
odreduje mera zabrane isplate sa racuna,
resenje se dostavlja i Iinansijskoj organi-
zaciji ili banci koja vrsi platni promet za
stecajnog duznika i sudu koji sprovodi iz-
vrsenje.
Pruzanje usluga od opsteg interesa
Clan 50.
Pravna lica koja stecajnom duzniku
pruzaju komunalne, telekomunikacione
i usluge isporuke elektricne energije, ga-
sa ili drugog energenta (u daljem tekstu:
usluge od opsteg interesa) ne mogu obu-
staviti vrsenje tih usluga po osnovu nepla-
cenih racuna nastalih pre podnosenja pred-
loga za pokretanje stecajnog postupka.
Stecajni duznik ili stecajni upravnik su
duzni da redovno vrse placanja za teku-
ce obaveze po osnovu usluga iz stava 1.
ovog clana, od dana podnosenja predloga
za pokretanje stecajnog postupka.
Na pismeni zahtev pravnog lica iz sta-
va 1. ovog clana stecajni sudija moze da
nalozi stecajnom duzniku da kod suda de-
ponuje deo svojih sredstava u cilju obez-
bedenja placanja usluga tog pravnog lica
za tekuce obaveze nastale posle podnose-
nja predloga za pokretanje stecajnog po-
stupka. Iznos deponovanih sredstava ne
moze biti veci od jednomesecne uplate za
usluge od opsteg interesa koje se duzni-
ku pruze u toku kalendarskog meseca ko-
ji prethodi danu podnosenja predloga za
pokretanje stecajnog postupka.
Steajni upravnik u prethodnom
steajnom postupku
Clan 51.
Za stecajnog upravnika u prethodnom
stecajnom postupku moze se imenovati
lice koje ispunjava uslove za stecajnog
upravnika.
Ako je izrecena mera obezbedenja za-
brane raspolaganja imovinom, ovlasce-
nje raspolaganja imovinom stecajnog
duznika prelazi na stecajnog upravnika,
koji je duzan da zastiti i odrzava imovinu
i da nastavi sa vodenjem poslova stecaj-
nog duznika, osim ako stecajno vece ne
odredi mirovanje poslova.
Izjava o preuzimanju duga
Clan 52.
Ako sud odredi rociste radi izjasnjava-
nja o predlogu za pokretanje stecajnog
postupka, pre donosenja resenja o pokre-
tanju prethodnog stecajnog postupka, na
rocistu se moze dati izjava o preuzima-
nju duga stecajnog duznika. Stecajno ve-
ce ocenice datu izjavu, proveriti je i zatra-
ziti odgovarajuce jemstvo u kom slucaju
moze da odlozi rociste.
Ako se utvrdi da je izjava o preuzima-
nju duga bez valjanog pokrica ili ako se
odgovarajuce jemstvo ne polozi u odre-
denom roku, davalac izjave odgovara za
prouzrokovanu stetu i za troskove postup-
ka.
Ako stecajno vece odobri preuzimanje
duga, davalac izjave i njegovi jemci, soli-
darno sa stecajnim duznikom, odgovara-
ju za njegove obaveze nastale do davanja
izjave o preuzimanju duga.
Protiv resenja kojim se odobrava preu-
zimanje duga, predlagac i stecajni duznik
mogu izjaviti zalbu.
Kada resenje kojim se odobrava preuzi-
manje duga postane pravnosnazno, stecaj-
no vece ce resenjem obustaviti postupak.
Ako sud ne odredi posebno rociste za
izjasnjavanje o predlogu za pokretanje
stecajnog postupka, o izjavi o preuzima-
nju duga sud ce odlucivati na rocistu na
kom se raspravlja o razlozima za pokre-
zIs
tanje stecajnog postupka, u skladu sa cla-
nom 54. ovog zakona.
Rok prethodnog steajnog postupka
Clan 53.
Prethodni stecajni postupak moze traja-
ti najduze 30 dana od dana prijema pred-
loga za pokretanje stecajnog postupka od
ovlascenog predlagaca.
Stecajni upravnik koji je imenovan u
prethodnom stecajnom postupku podnosi
izvestaj o svom radu sa podacima o eko-
nomsko-Iinansijskom stanju stecajnog
duznika i rezultatima rada u prethodnom
stecajnom postupku.
v. eokec1anJc s1ccaJnoc
eos1ueka
eecla re esreaaja
ecajae esa
Rasprava o pokretanju
steajnog postupka
Clan 54.
Ako je pokrenut prethodni stecajni po-
stupak, stecajno vece ce odrediti rociste
radi raspravljanja o postojanju stecajnog
razloga za pokretanje stecajnog postupka
najkasnije u roku od 30 dana od dana pri-
jema predloga za pokretanje stecajnog po-
stupka.
Ako sud nije doneo resenje o pokreta-
nju prethodnog stecajnog postupka, ste-
cajno vece ce odrediti rociste radi raspra-
vljanja o postojanju razloga za pokretanje
stecajnog postupka u roku od 10 dana od
dana prijema predloga za pokretanje ste-
cajnog postupka.
Na rociste na kom se raspravlja o po-
stojanju razloga za pokretanje stecajnog
postupka pozivaju se predlagac, stecajni
duznik i stecajni upravnik, ako je bio ime-
novan u prethodnom stecajnom postup-
ku.
Na rocistu se ispituje izjava o preuzi-
manju duga ukoliko o njoj nije odluceno
u prethodnom stecajnom postupku.
Odluivanje o pokretanju
steajnog postupka
Clan 55.
Odluku o pokretanju odnosno odluku
o odbijanju predloga za pokretanje stecaj-
nog postupka stecajno vece donosi na ro-
cistu o pokretanju stecajnog postupka, a
najkasnije u roku od dva dana od zaklju-
cenja tog rocista.
Odluku iz stava 1. ovog clana stecajno
vece donosi u Iormi resenja.
U resenju o odbijanju predloga za po-
kretanje stecajnog postupka odreduje se
ko snosi troskove prethodnog stecajnog
postupka.
eeeaje e esreaaj
ecajae esa
Sadrzina resenja
Clan 56.
Resenje o pokretanju stecajnog postup-
ka sadrzi:
1) naziv i sediste suda koji je doneo
resenje o pokretanju stecajnog
postupka;
2) Iirmu odnosno ime i sediste odno-
sno adresu stecajnog duznika;
3) postojanje stecajnog razloga;
4) odluku o imenovanju stecajnog
upravnika, njegovo ime, prezime i
adresu;
5) ime, prezime i sediste stecajnog
sudije;
6) rok za prijavu potrazivanja;
7) poziv poveriocima da prijave svoje
obezbedeno potrazivanje;
8) poziv duznicima stecajnog duznika
da ispune svoje obaveze prema
stecajnoj masi.
zIc
Rok iz stava 1. tacka 6. ovog clana ne
moze biti duzi od 60 dana od dana obja-
vljivanja oglasa o pokretanju stecajnog
postupka.
Pokretanje stecajnog postupka upisuje
se u odgovarajuci registar na osnovu rese-
nja o pokretanju stecajnog postupka.
Dostavljanje resenja i
objavljivanje oglasa
Clan 57.
Resenje o pokretanju stecajnog postup-
ka dostavlja se stecajnom duzniku, ovla-
scenom predlagacu, poveriocima koji su
poznati sudu, Iinansijskoj organizaciji ili
banci kod koje stecajni duznik ima racun
i odgovarajucim registrima, a drugim li-
cima ako sud proceni da za tim postoji
potreba.
Oglas o pokretanju stecajnog postupka
izraduje stecajni sudija.
Oglas iz stava 2. ovog clana objavljuje
se na oglasnoj tabli suda i u ,Sluzbenom
glasniku Republike Srbije, a moze se ob-
javiti i u domacim i medunarodnim sred-
stvima inIormisanja.
Oglas o pokretanju stecajnog postupka
sadrzi:
1) naziv suda koji je doneo resenje o
pokretanju stecajnog postupka;
2) izvod iz resenja o pokretanju stecaj-
nog postupka;
3) Iirmu odnosno ime i sediste odno-
sno adresu stecajnog duznika;
4) postojanje stecajnog razloga;
5) ime i sediste stecajnog sudije;
6) ime i adresu stecajnog upravnika;
7) poziv poveriocima da prijave svoja
potrazivanja u odredenom roku;
8) poziv duznicima stecajnog duznika
da izmire svoje obaveze;
9) datum, vreme i mesto odrzavanja
rocista za ispitivanje potrazivanja i
razmatranje Iinansijskog izvestaja;
10) datum, vreme i mesto odrzavanja
poverilackog rocista;
11) dan isticanja oglasa na oglasnoj
tabli suda.
eecla eie esreaaja
ecajae esa
Zakazivanje ispitnog i
poverilakog roista
Clan 58.
Resenjem o pokretanju stecajnog po-
stupka, stecajno vece odreduje rociste za
ispitivanje potrazivanja i razmatranje Ii-
nansijskog izvestaja (u daljem tekstu: is-
pitno rociste) i poverilacko rociste.
Ispitno rociste ce se odrzati u roku ko-
ji nije kraci od 45 dana i duzi od 60 dana
od dana isteka roka za prijavljivanje po-
trazivanja.
Prvo poverilacko rociste ce se odrzati
u skladu sa odredbama iz clana 23. ovog
zakona.
Vreme nastupanja pravnih posledica
pokretanja stecajnog postupka
Osnovno pravilo
Clan 59.
Pravne posledice pokretanja stecajnog
postupka nastupaju danom isticanja ogla-
sa o pokretanju stecajnog postupka na
oglasnoj tabli suda, ako ovim zakonom
nije drugacije odredeno.
eeiealce esreaaja ecajae
esa e ecajae aalsa
Prelazak prava i obaveza na
steajnog upravnika
Clan 60.
Danom pokretanja stecajnog postup-
ka prestaju prava direktora, zastupnika i
punomocnika, kao i organa upravljanja i
nadzornih organa stecajnog duznika i ta
prava prelaze na stecajnog upravnika.
zII
Pravni posao raspolaganja stvarima i
pravima koja ulaze u stecajnu masu, koji
je stecajni duznik zakljucio posle pokre-
tanja stecajnog postupka, ne proizvodi
pravno dejstvo, osim u slucaju raspolaga-
nja za koja vaze opsta pravila pouzdanja
u javne knjige, a druga strana ima pravo
da zahteva vracanje protivcinidbe iz ste-
cajne mase kao stecajni poverilac.
Punomocja koja je dao stecajni duznik,
a koja se odnose na imovinu koja ulazi u
stecajnu masu, prestaju pokretanjem ste-
cajnog postupka.
Podela imovine pravne zajednice
Clan 61.
Pravna zajednica, u smislu ovog zako-
na, jeste susvojina, ortakluk i dr. stecaj-
nog duznika sa trecim licem.
Ako je stecajni duznik u pravnoj zajed-
nici, razvrgnuce zajednice sprovodi se
shodnom primenom pravila vanparnic-
nog i izvrsnog postupka. Zajednicar ima
pravo na odvojeno namirenje za obaveze
nastale u pravnoj zajednici.
Ako je privremeno ili trajno bilo zabra-
njeno razvrgnuce zajednice iz stava 1.
ovog clana, danom pokretanja stecajnog
postupka zabrana prestaje da vazi.
Aaslednika izjava
Clan 62.
Ako je stecajni duznik stekao nasled-
stvo posle pokretanja stecajnog postup-
ka, naslednicku izjavu daje stecajni
upravnik.
Prestanak radnog odnosa
Clan 63.
Pokretanje stecajnog postupka je raz-
log za otkaz ugovora o radu koji je stecaj-
ni duznik zakljucio sa zaposlenima.
Stecajni upravnik odlucuje o otkazu
ugovora o radu iz stava 1. ovog clana i
o otkazu obavestava nadlezni organ odno-
sno organizaciju zaposljavanja na cijoj te-
ritoriji se nalazi sediste stecajnog duzni-
ka.
Stecajni upravnik moze, pored zaposle-
nih kojima nije dat otkaz ugovora o radu,
da zaposli potreban broj lica radi okonca-
nja zapocetih poslova ili radi vodenja ste-
cajnog postupka uz saglasnost stecajnog
sudije.
Zarade i ostala primanja lica iz stava 3.
ovog clana, koja odreduje stecajni uprav-
nik, uz saglasnost stecajnog sudije, nami-
ruju se iz stecajne mase kao trosak stecaj-
nog postupka.
Firma steajnog duznika
Clan 64.
Uz Iirmu stecajnog duznika, pri potpi-
sivanju, dodaje se oznaka ,u stecaju, sa
naznacenjem novog racuna preko kojeg
se vrsi poslovanje stecajnog duznika.
Rauni steajnog duznika
Clan 65.
Danom pokretanja stecajnog postupka
gase se racuni stecajnog duznika i presta-
ju prava lica koja su bila ovlascena da ras-
polazu sredstvima sa racuna stecajnog du-
znika.
Finansijska organizacija odnosno ban-
ka, koja vrsi platni promet za stecajnog
duznika, na zahtev stecajnog upravnika,
otvorice novi racun preko kojeg ce se vr-
siti poslovanje stecajnog duznika.
Novcana sredstva sa ugasenih racuna
stecajnog duznika prenose se na novi ra-
cun.
Posledice pokretanja stecajnog postup-
ka na potrazivanja
Potrazivanja poverilaca
Clan 66.
Stecajni poverioci svoja potrazivanja
prema stecajnom duzniku ostvaruju sa-
mo u stecajnom postupku.
zIs
Pokretanjem stecajnog postupka raz-
lucno pravo se ostvaruje iskljucivo u ste-
cajnom postupku.
Izlucni poverioci mogu svoje potrazi-
vanje ostvarivati u svim sudskim postup-
cima.
Dospelost potrazivanja
Clan 67.
Danom pokretanja stecajnog postupka,
potrazivanja poverilaca prema stecajnom
duzniku, koja nisu dospela, smatraju se
dospelim.
Konverzija potrazivanja
Clan 68.
Nenovcana potrazivanja stecajnog du-
znika koja nisu dospela smatraju se do-
spelim i unose se u stecajnu masu izraze-
nu u novcanoj vrednosti.
Novcana i nenovcana potrazivanja
prema stecajnom duzniku koja imaju za
predmet povremena davanja, postaju jed-
nokratna potrazivanja danom pokretanja
stecajnog postupka.
Potrazivanja u stranoj valuti unose se
u stecajnu masu u toj valuti, ali se obracu-
navaju u dinarskoj protivvrednosti prema
srednjem kursu dinara koji utvrduje Na-
rodna banka Srbije na dan pokretanja ste-
cajnog postupka.
Kamate
Clan 69.
Za neobezbedena potrazivanja u stecaj-
nom postupku, obracunavanje ugovorenih
kamata prestaje danom podnosenja predlo-
ga za pokretanje stecajnog postupka.
Na obezbedena potrazivanja u stecaj-
nom postupku obracunava se kamata,
ako je ugovorena, ali samo do visine vred-
nosti imovine koja sluzi za obezbedenje
potrazivanja.
Ako posle izmirenja svih ostalih po-
trazivanja postoje raspoloziva sredstva
za isplatu, stecajni sudija moze odobriti
obracunavanje i placanje kamate i posle
podnosenja predloga za pokretanje stecaj-
nog postupka.
Kamata iz stava 3. ovog clana obracu-
nava se po propisanim zateznim kamat-
nim stopama.
Odredbe ugovora kojima se u slucaju
neispunjenja ugovornih obaveza stecaj-
nog duznika, odnosno nesposobnosti pla-
canja ili pokretanja stecajnog postupka
predvida ugovorna kazna, povecana ka-
matna stopa ili bilo koja druga kaznena
mera, smatraju se nistavnim u postupku
utvrdivanja visine potrazivanja u stecaj-
nom postupku.
Stecajni duznik odnosno stecajni uprav-
nik ima pravo da ostane pri ispunjenju pr-
vobitnog ugovora u obliku u kom je on
zakljucen pre pokretanja stecajnog po-
stupka, a u cilju izvrsenja ugovornih oba-
veza u postupku reorganizacije.
Zastarelost
Clan 70.
Prijavljivanjem potrazivanja prekida
se zastarelost potrazivanja koje postoji
prema stecajnom duzniku.
Zastarelost potrazivanja stecajnog du-
znika prema njegovim duznicima prekida
se danom pokretanja stecajnog postupka
i ne tece godinu dana od dana pokretanja
stecajnog postupka.
Uslovna potrazivanja
Clan 71.
Poveriocu cije je potrazivanje vezano
za odlozni uslov obezbeduju se odgovara-
juca sredstva iz stecajne mase.
Ako odlozni uslov ne nastupi do prav-
nosnaznosti resenja o glavnoj deobi stecaj-
ne mase, potrazivanje vezano za odlozni
uslov se gasi, a sredstva se rasporeduju
na ostale poverioce, srazmerno visini nji-
hovih potrazivanja.
zI
Potrazivanja vezana za raskidni uslov
uzimaju se u obzir prilikom deobe stecaj-
ne mase ako poverilac pruzi obezbedenje
da ce vratiti ono sto je primio iz stecaj-
ne mase kada nastupi raskidni uslov. Ako
raskidni uslov ne nastupi do pravnosna-
znosti resenja o konacnoj deobi stecajne
mase, smatra se da taj uslov nije ni po-
stojao.
Procesnopravne posledice pokretanja
stecajnog postupka
Preuzimanje parnice
Clan 72.
Parnice o imovini koja ulazi u stecaj-
nu masu, koje su postojale na dan pokre-
tanja stecajnog postupka, preuzima ste-
cajni upravnik u ime i za racun stecajnog
duznika.
Zabrana izvrsenja i namirenja
Clan 73.
Od dana pokretanja stecajnog postup-
ka ne moze se protiv stecajnog duznika,
odnosno nad njegovom imovinom, odre-
diti i sprovesti prinudno izvrsenje, niti bi-
lo koja mera postupka izvrsenja u cilju
namirenja potrazivanja, osim izvrsenja
koja se odnose na troskove stecajnog po-
stupka.
Postupci iz stava 1. ovog clana koji su
u toku prekidaju se.
Upisi prava na odvojeno namirenje u
javne knjige i registre mogu se odobriti
i sprovesti i posle pokretanja stecajnog
postupka, ako su uslovi za upis nastupi-
li pre dana pokretanja stecajnog postup-
ka, osim ako ovim zakonom nije drugaci-
je odredeno.
Zabrana iz stava 1. ovog clana moze bi-
ti ukinuta ili izmenjena pod uslovima i na
nacin propisan clanom 48. ovog zakona.
eeiealce esreaaja ecajae
esa aa raae eiee
Pravo na izbor u sluaju
dvostranoteretnog ugovora
Clan 74.
Ako stecajni duznik i njegov saugo-
varac do pokretanja stecajnog postupka
nisu u celosti ili delimicno izvrsili dvo-
stranoteretni ugovor koji su zakljucili,
stecajni upravnik moze, umesto stecaj-
nog duznika, ispuniti ugovor i traziti ispu-
njenje od druge strane.
Ako stecajni upravnik odbije ispunje-
nje, saugovarac stecajnog duznika moze
ostvariti svoje potrazivanje kao stecajni
poverilac.
Ako saugovarac stecajnog duznika po-
zove stecajnog upravnika da se izjasni o
ispunjavanju ugovora, stecajni upravnik
je duzan da saugovaraca stecajnog duzni-
ka, u roku od 15 dana od dana prijema po-
ziva, pismeno obavesti o tome da li name-
rava da ispuni ugovor.
Ako stecajni upravnik ostane kod ispu-
njenja ugovora pa u toku stecajnog postup-
ka prestane da ga izvrsava, potrazivanje
po osnovu tog ugovora spada u prvi isplat-
ni red, kao trosak stecajnog postupka.
Finansijski lizing
Clan 75.
Ako se stecajni postupak pokrene nad
primaocem lizinga, davalac lizinga ima
pravo na odvojeno namirenje i pravo pri-
oriteta na predmetu lizinga.
Zabrana izvrsenja i namirenja iz clana
73. ovog zakona, shodno se primenjuje
i na ostvarivanje prava iz stava 1. ovog
clana.
Davalac lizinga moze zahtevati ukida-
nje ili izmenu mera obezbedenja, odno-
sno primenu mera zastite, iz clana 48. st.
3. i 4. ovog zakona.
zso
U slucaju bankrotstva stecajni duznik
odnosno stecajni upravnik je duzan da
preda predmet lizinga davaocu lizinga u
roku od 30 dana od dana prijema pisme-
nog zahteva, koji moze biti upucen posle
odluke o bankrotstvu i prodaji imovine,
osim u slucaju da se davalac lizinga sagla-
si sa drugacijom odlukom.
Ako stecajni duznik odnosno stecajni
upravnik ne preda predmet lizinga u ro-
ku iz stava 4. ovog clana, davalac lizinga
ima pravo da zahteva povracaj drzavine i
izvrsenje na predmetu lizinga u skladu sa
ugovorom odnosno zakonom.
U slucaju reorganizacije, stecajni du-
znik odnosno stecajni upravnik je duzan
da u roku od osam dana od dana prijema
pismenog zahteva, pismeno obavesti da-
vaoca lizinga o nameri da nastavi sa kori-
scenjem imovine koja je predmet lizinga.
Ako stecajni duznik odnosno stecajni
upravnik ne obavesti davaoca lizinga o
nameri da nastavi sa koriscenjem predme-
ta lizinga u roku iz stava 6. ovog clana,
odnosno ne placa u ugovorenom roku,
davalac lizinga ima pravo da zahteva po-
vracaj drzavine i izvrsenje na predmetu
lizinga, u skladu sa ugovorom odnosno
zakonom.
Na slucajeve pokretanja stecajnog po-
stupka protiv davaoca lizinga, kao i na
ugovore o operativnom lizingu, primenju-
ju se odredbe clana 74. ovog zakona.
Fiksni poslovi
Clan 76.
Ako je vreme ispunjenja obaveze iz Iik-
snog ugovora nastupilo posle pokretanja
stecajnog postupka, saugovarac stecaj-
nog duznika ne moze traziti ispunjenje,
ali moze traziti naknadu zbog neispunje-
nja, kao stecajni poverilac.
Naknada zbog neispunjenja odreduje
se u visini razlike izmedu ugovorene i tr-
zisne cene koja u mestu ispunjenja vazi
za Iiksne ugovore na dan pokretanja ste-
cajnog postupka.
Primena pravila na druge poslove sa
ugovorenim rokom
Clan 77.
Odredbe cl. 74 - 76. ovog zakona shod-
no se primenjuju i na pravne poslove ako
su predmet ugovora cinidbe, kao sto su:
predaja hartija od vrednosti, isporuka ple-
menitih metala, novcane cinidbe koje se
ispunjavaju u stranoj valuti i drugo, a ugo-
voreno vreme ili rok ispunjenja su nastu-
pili posle pokretanja stecajnog postupka.
Aalozi i ponude
Clan 78.
Nalog koji je izdao stecajni duznik gu-
bi dejstvo danom pokretanja stecajnog
postupka, ako stecajni upravnik ne odlu-
ci drugacije.
Ponude ucinjene stecajnom duzniku ili
ponude koje je ucinio stecajni duznik ko-
je nisu prihvacene do dana pokretanja ste-
cajnog postupka prestaju da vaze danom
pokretanja stecajnog postupka, ako stecaj-
ni upravnik ne odluci drugacije.
Zakup
Clan 79.
Zakup nepokretnosti ne prestaje pokre-
tanjem stecajnog postupka.
Prava koja su nastala u vreme pre po-
kretanja stecajnog postupka prema stecaj-
nom duzniku, saugovarac stecajnog du-
znika moze ostvarivati samo kao stecajni
poverilac.
Ugovore o zakupu stecajni upravnik
moze otkazati nezavisno od zakonskih i
ugovorenih rokova, sa otkaznim rokom
od 30 dana. Pravo na naknadu stete zbog
otkaza zakupa zakupodavac ostvaruje u
iznosu koji ne moze biti visi od iznosa po-
lugodisnje zakupnine.
zsi
Saugovarac stecajnog duznika ne mo-
ze otkazati zakup zbog kasnjenja zakupni-
ne ili zbog pogorsanja imovinskog stanja
stecajnog duznika posle podnosenja pred-
loga za pokretanje stecajnog postupka.
Ako ugovor o zakupu ostane na snazi
stecajni duznik je u obavezi da uredno
placa ugovorenu zakupninu, a potraziva-
nje po osnovu tog ugovora spada u prvi
isplatni red, kao trosak stecajnog postup-
ka.
Ako je stecajni postupak pokrenut pre
nego sto je stecajni duznik usao u nepo-
kretnost kao zakupac, stecajni upravnik i
saugovarac stecajnog duznika mogu odu-
stati od ugovora o zakupu.
Roba u prevozu
Clan 80.
Saugovarac stecajnog duznika odno-
sno prodavac ili njegov komisionar, ko-
me cena nije isplacena u celosti, moze tra-
ziti da mu se vrati roba koja je poslata
stecajnom duzniku, a do dana pokretanja
stecajnog postupka nije prispela u mesto
opredeljenja, odnosno nije preuzeta od
stecajnog duznika - pravo na potragu.
Ako je stecajni duznik preuzeo robu ko-
ja je stigla u mesto opredeljenja pre po-
kretanja stecajnog postupka samo na cu-
vanje, prodavac nema pravo na potragu,
ali moze ostvariti svoja prava kao izlucni
poverilac po opstim pravilima.
vi. s1ccaJna Masa
oelm l aa ecajae mae
Pojam steajne mase
Clan 81.
Stecajna masa je celokupna imovina
stecajnog duznika u zemlji i inostranstvu
na dan pokretanja stecajnog postupka,
kao i imovina koju stecajni duznik stek-
ne tokom stecajnog postupka.
Izluna prava, naknada za
izluna prava
Clan 82.
Ako je izlucno pravo upisano u zemlji-
snu ili u drugu javnu knjigu ili registar, te-
ret dokazivanja da stvar na kojoj postoji
takvo pravo ulazi u stecajnu masu pada
na stecajnog duznika.
Ako je stvar na kojoj postoji izlucno
pravo stecajni duznik neovlasceno otudio
pre pokretanja stecajnog postupka, izluc-
ni poverilac moze zahtevati da se na nje-
ga prenese pravo na protivcinidbu ako
ona jos nije izvrsena, a ako je izvrsena,
moze traziti naknadu stete kao stecajni
poverilac.
1roskovi steajnog postupka
Clan 83.
Troskovi stecajnog postupka obuhva-
taju: sudske troskove, troskove zakupa
posle pokretanja stecajnog postupka, na-
grade i naknade stecajnom upravniku,
privremenom stecajnom upravniku, kao
i druge izdatke za koje je zakonom pred-
videno da se namiruju kao troskovi stecaj-
nog postupka.
uraijaaje lmelaem l ralma
Preuzimanje steajne mase
Clan 84.
Pokretanjem stecajnog postupka stecaj-
ni upravnik uzima u drzavinu celokupnu
imovinu koja ulazi u stecajnu masu i njo-
me upravlja.
Ako se odbije predaja stvari koje ula-
ze u imovinu stecajnog duznika, stecajni
upravnik ce od stecajnog suda zatraziti
da sprovede prinudno izvrsenje na osno-
vu pravnosnaznog resenja o pokretanju
stecajnog postupka. Uz nalog za preda-
ju stvari, stecajni sud moze prema stecaj-
nom duzniku ili trecem licu odrediti i me-
re prinude radi sprovodenja izvrsenja.
zsz
Ako se u imovini stecajnog duznika na-
du gotov novac, hartije od vrednosti ili
dragocenosti, stecajni upravnik odreduje
nacin njihovog cuvanja ili ulaganja uz sa-
glasnost odbora poverilaca.
Popis i peacenje
Clan 85.
Stecajni upravnik popisuje stvari koje
ulaze u stecajnu masu, uz naznacenje nji-
hove procene u visini ocekivanog unovce-
nja. Ako je to potrebno, stecajni upravnik
ce, uz saglasnost stecajnog sudije, proce-
nu vrednosti stvari poveriti vestaku.
Stecajni upravnik moze, posto je pre-
uzeo stecajnu masu, pre popisa stvari ili
posle njega, prema okolnostima, zatraziti
da sluzbeno lice stecajnog suda zapecati
prostorije u kojima se nalaze stvari stecaj-
nog duznika.
Stecajni duznik obavestava stecajnog
sudiju i odbor poverilaca o pecacenju i
skidanju pecata.
Lista poverilaca
Clan 86.
Stecajni upravnik je duzan da sastavi li-
stu svih poverilaca za koje je saznao iz po-
slovnih knjiga i ostale dokumentacije ste-
cajnog duznika, iz drugih podataka, kao i
iz prijave potrazivanja.
U listi iz stava 1. ovog clana posebno
se evidentiraju razlucni i izlucni poverio-
ci i zaposleni kod stecajnog duznika za iz-
nose neisplacenih zarada.
Za svakog poverioca u listi se navode
podaci o:
1) Iirmi odnosno imenu i sedistu
odnosno prebivalistu sa kontakt
adresom;
2) iznosu potrazivanja, sa odrediva-
njem glavnog duga i obracunom
kamata;
3) pravnom osnovu potrazivanja;
4) stvarima na kojima postoji razluc-
no ili izlucno potrazivanje.
Popis duznika steajnog duznika
Clan 87.
Stecajni upravnik je duzan da sastavi li-
stu duznika stecajnog duznika, sa podaci-
ma iz clana 86. stav 3. ovog zakona.
Pripremni pregled imovine i obaveza
steajnog duznika i izvestaj o
ekonomskom polozaju
Clan 88.
Stecajni upravnik je duzan da u roku
od 30 dana od preuzimanja imovine i pra-
va stecajnog duznika sastavi pocetni ste-
cajni bilans u kom ce navesti i uporediti
aktivu i pasivu stecajnog duznika.
Na predlog stecajnog upravnika, rok iz
stava 1. ovog clana stecajni sudija moze
produziti iz opravdanih razloga, ali najvi-
se za 10 dana.
Stecajni upravnik je duzan da podnese
sudu i odboru poverilaca pocetni stecaj-
ni bilans sa izvestajem o ekonomsko-Ii-
nansijskom polozaju stecajnog duznika
sa procenom mogucnosti reorganizacije
najkasnije pet dana pre dana odrzavanja
prvog poverilackog rocista.
Poslovne knjige i poreske obaveze
Clan 89.
Poslovne knjige stecajnog duznika po-
sle pokretanja stecajnog postupka vodi
stecajni upravnik ili lice koje on odredi.
Pokretanjem stecajnog postupka sma-
tra se da je pocela nova poslovna godina.
Stecajno vece moze da postavi revizo-
ra za ocenu zavrsnog racuna odnosno po-
cetnog stecajnog bilansa.
zs:
vii. u1veoivanJc eo1eazivanJa
Prijavljivanje potrazivanja
Clan 90.
Poverioci podnose prijave potraziva-
nja pismeno stecajnom sudu. U prijavi se
narocito mora naznaciti:
1) Iirma odnosno ime i sediste
odnosno prebivaliste poverioca sa
kontakt adresom;
2) pravni osnov potrazivanja;
3) iznos potrazivanja, i to posebno
iznos glavnog potrazivanja sa
obracunom kamate;
4) stvar na kojoj je poverilac stekao
razlucno pravo ukoliko se radi o
obezbedenom potrazivanju i iznos
njegovog potrazivanja koji nije
obezbeden, ako njegovo potraziva-
nje nije u celini obezbedeno;
5) odredeni zahtev poverioca, shodno
odredbama clana 186. zakona ko-
jim se ureduje parnicni postupak.
Poverioci koji imaju potrazivanja u
stranoj valuti prijavljuju ih u valuti potra-
zivanja.
Ako se prijavljuju potrazivanja o koji-
ma se vodi parnica, u prijavi se navodi
sud pred kojim tece postupak sa ozna-
kom spisa.
Solidarni saduznici i jemci stecajnog
duznika mogu, kao stecajni poverioci, tra-
ziti da im se vrati ono sto su za stecajnog
duznika platili posle dana pokretanja ste-
cajnog postupka, ako prema stecajnom
duzniku imaju pravo regresa.
Izluno potrazivanje
Clan 91.
Izlucni poverilac podnosi zahtev da
mu se iz stecaja izluci stvar koja ne ulazi
u stecajnu masu.
od 20 dana od dana prijema zahteva oba-
vesti poverioca da li prihvata zahtev za iz-
lucenje ili odbija takav zahtev poverioca,
kao i da precizira rok u kom ce omoguciti
povracaj stvari izlucnom poveriocu.
Rok iz stava 2. ne moze biti duzi od
10 dana od dana prihvatanja zahteva iz-
lucnog poverioca, osim u slucaju da ste-
cajni sudija iz opravdanih razloga odobri
produzenje ovog roka.
Ako stecajni upravnik odbije da izluci
stvar iz stecajne mase, protiv te odluke
poverilac ima pravo prigovora stecajnom
vecu u roku od pet dana od prijema obave-
stenja od stecajnog upravnika.
Ako stecajno vece ospori pravo na iz-
lucenje stvari, poverilac svoje pravo mo-
ze ostvarivati u drugim sudskim postup-
cima.
Postupak utvrdivanja potrazivanja i
lista potrazivanja
Clan 92.
Posle isteka roka za prijavljivanje ste-
cajni sudija istovremeno dostavlja sve pri-
jave potrazivanja stecajnom upravniku.
Upravnik utvrduje valjanost, obim i is-
platni red svakog potrazivanja i o tome sa-
cinjava listu priznatih i osporenih potrazi-
vanja u roku od 40 dana od dana prijema
poslednje prijave od suda.
od pet dana od dana isteka roka iz stava
2. ovog clana, istakne listu potrazivanja
na oglasnoj tabli suda ili, ukoliko je lista
nesrazmerno velika, da na oglasnoj tabli
istakne obavestenje o mestu gde se lista
nalazi.
Stecajni upravnik je duzan da izvrsi
licnu dostavu obavestenja onim poverio-
cima cija su potrazivanja osporena. Na
zahtev poverioca cije je potrazivanje
osporeno, stecajni upravnik je duzan da
zajedno sa poveriocem pregleda ponovo
njegovu prijavu sa dodatnim dokazima i
zs+
da posle toga odluci konacno da li ce pri-
znati ili osporiti potrazivanje.
Ako stecajni upravnik posle ponovnog
pregleda prijave promeni svoju odluku,
duzan je da ispravi listu iz stava 2. ovog
clana.
Ispitno roiste
Clan 93.
Konacna lista o svim prijavama potra-
zivanja sacinjava se na ispitnom rocistu.
Na ispitno rociste se poziva stecajni
upravnik, a mogu se pozvati stecajni du-
znik i poverioci, kao i lica koja su obavlja-
la poslove kod stecajnog duznika, a mo-
gu da pruze podatke o postojanju i visini
potrazivanja, kao i revizori koji su vrsili
pregled poslovanja stecajnog duznika.
Ispitno rociste ce se odrzati i ako mu
ne prisustvuju svi poverioci koji su prija-
vili svoja potrazivanja.
Poverioci mogu osporavati prijavljena
potrazivanja drugih poverilaca. Ako po-
verioci nisu osporavali potrazivanja dru-
gih poverilaca u propisanom roku, to ne
mogu uciniti u kasnijem postupku.
Utvrdena potrazivanja
Clan 94.
Potrazivanje se smatra utvrdenim ako
nije osporeno od strane stecajnog uprav-
nika ili od strane stecajnih poverilaca u
roku od 40 dana od prijema poslednje pri-
jave.
Stecajni sudija ce usvojiti konacnu ta-
belu na osnovu liste potrazivanja koju je
sastavio stecajni upravnik, i na osnovu iz-
mena unetih na rocistu. Konacna tabela sa-
drzi podatke o svim prijavljenim potrazi-
vanjima, o tome ko ih je osporio i u kom
iznosu su utvrdena, odnosno osporena.
Na osnovu ove tabele, stecajni sudija
donosi zakljucak o listi potrazivanja i za-
kljucak o osporenim potrazivanjima.
Zakljucak o listi potrazivanja dostavlja
se stecajnom upravniku i svakom stecaj-
nom poveriocu, i objavljuje se na ogla-
snoj tabli suda.
Protiv zakljucka iz stava 4. ovog cla-
na prigovor moze podneti stecajni uprav-
nik i stecajni poverilac, s tim sto stecaj-
ni poverilac moze osporavati zakljucak
samo u delu koji se tice njegovog potra-
zivanja.
Prigovor iz stava 5. ovog clana podno-
si se stecajnom vecu.
Pravnosnazna odluka kojom se utvrdu-
je potrazivanje i njegov isplatni red oba-
vezujuca je za stecajnog duznika i za sve
stecajne poverioce.
Zakljucak o osporenom potrazivanju
dostavlja se stecajnom upravniku i sva-
kom stecajnom poveriocu cije je potrazi-
vanje osporeno i koji je upucen na parni-
cu, i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.
Stecajni poverilac koji dokaze svoje
potrazivanje u parnici na koju je upucen,
ima pravo da trazi ispravljanje tabele u li-
sti utvrdenih potrazivanja.
Aaknadne prijave
Clan 95.
Na ispitnom rocistu ispituju se i potra-
zivanja prijavljena posle isteka roka za
prijavljivanje potrazivanja, ako su prija-
ve podnete sudu i stecajnom upravniku
pre odrzavanja ispitnog rocista ili nepo-
sredno na rocistu.
Ako stecajni upravnik ili neki od pove-
rilaca stavi prigovor, trazeci da se naknad-
no prijavljeno potrazivanje ne ispituje na
ispitnom rocistu, ili ako potrazivanje bu-
de prijavljeno tek posle ispitnog rocista,
stecajno vece ce o trosku poverioca koji
je naknadno prijavio potrazivanje odredi-
ti dopunsko ispitno rociste.
Na dopunskom ispitnom rocistu ne mo-
gu se osporavati potrazivanja utvrdena
zss
na ranijim ispitnim rocistima.
U postupku ispitivanja naknadno prija-
vljenih potrazivanja shodno se primenju-
ju odredbe cl. 90 - 93. ovog zakona.
Osporena potrazivanja
Clan 96.
Poverilac cije je potrazivanje ospore-
no upucuje se na parnicu radi utvrdivanja
osporenog potrazivanja, koju moze da po-
krene u roku od osam dana od dana prije-
ma zakljucka iz clana 94. ovog zakona.
Poverilac koji je osporio potrazivanje
drugog poverioca priznato od strane ste-
cajnog upravnika, upucuje se na parnicu,
u skladu sa stavom 1. ovog clana. Ospore-
no potrazivanje smatra se priznatim ako
poverilac koji je osporio potrazivanje dru-
gog poverioca ne pokrene parnicu u zako-
nom propisanom roku.
Poverilac koji je upucen na parnicu du-
zan je da o pokretanju postupka iz stava
1. ovog clana obavesti stecajno vece.
Ako poverilac iz stava 1. ovog clana ne
obavesti stecajno vece o pokretanju parni-
ce, odgovoran je za troskove i stetu prou-
zrokovanu propustanjem.
Poverilac osporenog potrazivanja mo-
ze, umesto da pokrene parnicu u smislu
stava 1. ovog clana, da u roku od osam da-
na od dana prijema zakljucka iz clana 94.
ovog zakona dostavi predlog stecajnom
sudiji da o osporenom potrazivanju odlu-
ci stecajni sudija kao arbitar, odnosno ar-
bitrazno vece, zavisno od visine spora.
Predlog iz stava 5. ovog clana sadrzi
izjavu da poverilac zeli da o njegovom
osporenom potrazivanju odluci stecajni
sudija kao arbitar odnosno arbitrazno ve-
ce, zahtev i cinjenice na kojima se zah-
tev zasniva, kao i dokaze u vezi sa zah-
tevom.
Ako se stecajni upravnik ili stecajni du-
znik saglasi sa predlogom poverioca da
o osporenom potrazivanju odluci stecajni
sudija, stecajni sudija, zavisno od visine
spora, odlucuje kao arbitar pojedinac ili
u arbitraznom vecu koje je sastavljeno od
trojice arbitara kojim predsedava stecajni
sudija. Sastav arbitraznog veca odreduju
stranke tako sto jednog arbitra predlaze
poverilac, drugog stecajni duznik, a pred-
sednik veca je stecajni sudija.
Arbitrazni postupak se sprovodi po od-
redbama zakona kojim se ureduje parnic-
ni postupak.
Protiv odluke stecajnog sudije kao arbi-
tra odnosno arbitraznog veca, nezadovolj-
na stranka ima pravo zalbe drugostepe-
nom sudu, u roku od osam dana od dana
dostavljanja odluke.
Ako odluka arbitra odnosno arbitra-
znog veca bude ukinuta, predmet se vra-
ca arbitru odnosno arbitraznom vecu.
Postupak o osporenom potrazivanju
Clan 97.
Ako u vreme pokretanja stecajnog po-
stupka tece parnica o potrazivanju, stecaj-
ni upravnik ce preuzeti parnicu u stanju u
kom se ona nalazi u trenutku pokretanja
stecajnog postupka.
Ako se parnica iz stava 1. ovog clana
ne vodi pred stecajnim sudom, sud pred
kojim se vodi parnica ce prekinuti postu-
pak, a po stavljanju predloga za nastavak
postupka oglasice se nenadleznim i pred-
met ustupiti stecajnom sudu. Protiv rese-
nja o ustupanju predmeta nije dopustena
zalba.
Pravnosnazna odluka o osporenom po-
trazivanju ima dejstvo prema stecajnom
duzniku i prema svim poveriocima stecaj-
nog duznika.
zsc
viii. eosiJanJc eeavniu eaonJi
s1ccaJnoc ouznika
Opsti uslovi
Clan 98.
Pravne poslove i druge pravne radnje
zakljucene odnosno preduzete pre pokreta-
nja stecajnog postupka, kojima se narusa-
va ravnomerno namirenje stecajnih pove-
rilaca ili ostecuju poverioci, kao i pravne
poslove i druge pravne radnje kojima se
pojedini poverioci stavljaju u pogodni-
ji polozaj (u daljem tekstu: pogodovanje
poverilaca), mogu pobijati stecajni uprav-
nik, u ime stecajnog duznika i poverioci,
u skladu sa odredbama ovog zakona.
Propustanje zakljucenja pravnog posla
odnosno propustanje preduzimanja rad-
nje, u pogledu pobijanja, izjednacava se
sa pravnim poslom odnosno sa pravnom
radnjom.
Pobijati se mogu i pravni poslovi i prav-
ne radnje za koje postoji izvrsna isprava ili
koje su preduzete u postupku prinudnog
izvrsenja. Ako zahtev za pobijanje bude
usvojen, prestaje dejstvo izvrsne isprave
prema poveriocima stecajnog duznika.
Pobijanje se moze vrsiti od dana otvara-
nja stecajnog postupka do dana odrzavanja
rocista za glavnu deobu stecajne mase.
Uobiajeno namirenje
Clan 99.
Pravni posao ili druga pravna radnja
preduzeti u poslednja tri meseca pre pod-
nosenja predloga za pokretanje stecajnog
postupka, kojima se jednom poveriocu
pruza obezbedenje ili daje namirenje na
nacin i u vreme koji su u skladu sa sadr-
zinom njegovog prava (u daljem tekstu:
uobicajeno namirenje), mogu se pobijati
ako je u vreme kada su preduzeti stecajni
duznik bio nesposoban za placanje, a po-
verilac je znao ili morao znati za njegovu
nesposobnost placanja.
Pravni posao ili druga pravna radnja
uobicajenog namirenja mogu se pobija-
ti i kada su preduzeti posle podnosenja
predloga za pokretanje stecajnog postup-
ka, ako je poverilac znao ili je morao zna-
ti da je stecajni duznik nesposoban za pla-
canje ili je znao da je stavljen predlog za
pokretanje stecajnog postupka.
Smatrace se da je poverilac znao ili mo-
rao znati za nesposobnost placanja stecaj-
nog duznika ili za predlog za pokretanje
stecajnog postupka ako je znao za okolno-
sti iz kojih se na nesumnjiv nacin moze
zakljuciti da postoji nesposobnost placa-
nja, odnosno da je stavljen predlog za po-
kretanje stecajnog postupka.
Aeubiajeno namirenje
Clan 100.
Pravni posao ili pravna radnja kojima se
jednom poveriocu pruza obezbedenje ili
daje namirenje koje on uopste nije imao
pravo da trazi ili je imao pravo da trazi ali
ne na nacin i u vreme kada je preduzeto,
mogu se pobijati ako su preduzeti u posled-
njih sest meseci pre podnosenja predloga
za pokretanje stecajnog postupka.
Aeposredno ostecenje
steajnih poverilaca
Clan 101.
Pravni posao stecajnog duznika kojim
se poverioci neposredno ostecuju moze
se pobijati ako je:
1) preduzet u poslednja tri meseca pre
pokretanja stecajnog postupka, a
u vreme zakljucenja posla stecajni
duznik je bio nesposoban za placa-
nje i ako je saugovarac stecajnog
duznika znao za njegovu nesposob-
nost placanja;
2) posao zakljucen posle podnosenja
predloga za pokretanje stecajnog
postupka, a saugovarac stecajnog
duznika je znao ili je morao znati
da je stecajni duznik nesposoban za
zsI
placanje ili da je stavljen predlog
za pokretanje stecajnog postupka;
3) u pitanju preduzimanje ili propu-
stanje preduzimanja pravne radnje
stecajnog duznika kojom on gubi
neko svoje pravo ili zbog koje on
to pravo vise ne moze ostvariti.
Aamerno ostecenje poverilaca
Clan 102.
Pravni posao odnosno pravna radnja
zakljuceni odnosno preduzeti u posled-
njih pet godina pre podnosenja predloga
za pokretanje stecajnog postupka ili po-
sle toga, sa namerom ostecenja jednog ili
vise poverilaca, mogu se pobijati ako je
saugovarac stecajnog duznika znao za na-
meru stecajnog duznika. Znanje namere
se pretpostavlja ako je saugovarac stecaj-
nog duznika znao da stecajnom duzniku
preti nesposobnost placanja i da se rad-
njom ostecuju poverioci.
Poslovi i radnje bez naknade ili
uz neznatnu naknadu
Clan 103.
Pravni posao i pravna radnja stecajnog
duznika bez naknade ili uz neznatnu na-
knadu mogu se pobijati ako su zakljuceni
odnosno preduzeti u poslednje dve godi-
ne pre podnosenja predloga za pokreta-
nje stecajnog postupka.
Aemogucnost pobijanja
Clan 104.
Ne mogu se pobijati pravni poslovi za-
kljuceni odnosno pravne radnje preduze-
te radi:
1) izvrsenja odobrenog plana reorgani-
zacije stecajnog duznika preduzeta
posle pokretanja stecajnog postupka;
2) nastavljanja poslova preduzetih po-
sle pokretanja stecajnog postupka;
3) isplate po menicama ili cekovima
ako je druga strana morala primiti
isplatu da ne bi izgubila pravo
na regres protiv ostalih menicnih
odnosno cekovnih obveznika.
Rokovi
Clan 105.
Rokovi koji se racunaju unazad, a od-
nose se na pravne radnje i pravne poslo-
ve stecajnog duznika koji se mogu pobija-
ti tuzbom, racunaju se od dana u mesecu
koji po broju odgovara danu podnosenja
predloga za pokretanje stecajnog postup-
ka. Ako dan sa tim brojem ne postoji u
poslednjem mesecu, rok se racuna od po-
slednjeg dana tog meseca.
Smatra se da je pravni posao zakljucen
onda kada su ispunjeni uslovi za njego-
vu punovaznost, a ako je za punovaznost
nekog pravnog posla potreban upis u ze-
mljisnu knjigu ili u registar brodova, va-
zduhoplova ili patenata, odnosno u drugu
javnu knjigu ili registar, smatra se da je
pravni posao zakljucen onda kada je ove-
rena izjava volje za upis i kad je zahtev
za upis podnet nadleznom organu.
Radnje pobijanja
Clan 106.
Pravni posao ili pravna radnja stecaj-
nog duznika pobijaju se tuzbom.
Pravni posao ili pravna radnja stecaj-
nog duznika mogu se pobijati i podnose-
njem protivtuzbe ili prigovora u parnici,
u kom slucaju ne vazi rok propisan u cla-
nu 98. stav 4. ovog zakona.
Stranke u postupku pobijanja
Clan 107.
Tuzioci mogu biti poverilac i stecajni
upravnik, u ime i za racun stecajnog du-
znika.
Tuzba se podnosi protiv lica sa kojim
je pravni posao zakljucen, odnosno pre-
ma kome je pravna radnja preduzeta (u
daljem tekstu: protivnik pobijanja) i pro-
tiv stecajnog duznika, ako u njegovo ime
tuzbu nije podneo stecajni upravnik.
zss
Tuzba za pobijanje pravnog posla ili
pravne radnje moze se podneti i protiv na-
slednika ili drugog univerzalnog pravnog
sledbenika protivnika pobijanja.
Tuzba se moze podneti i protiv ostalih
pravnih sledbenika protivnika pobijanja
ako je:
1) pravni sledbenik znao za cinjeni-
ce koje predstavljaju razlog za
pobijanje pravnih poslova ili radnji
njegovog prethodnika;
2) ono sto je steceno pravnim poslom
ili pravnom radnjom koji se
pobijaju pravnom sledbeniku ustu-
pljeno bez naknade ili uz neznatnu
naknadu.
Dejstva pobijanja
Clan 108.
Ako zahtev za pobijanje pravnog posla
ili druge pravne radnje bude pravnosna-
zno usvojen, pobijeni pravni posao odno-
sno pravna radnja nemaju dejstva prema
stecajnoj masi, a protivnik pobijanja je
duzan da u stecajnu masu vrati svu imo-
vinsku korist stecenu na osnovu pobije-
nog posla ili druge radnje.
Protivnik pobijanja, posto vrati imovin-
sku korist iz stava 1. ovog clana, ima pra-
vo da ostvaruje svoje protivpotrazivanje
kao stecajni poverilac.
ix. unovccnJc i ocosa
s1ccaJnc Masc, naMiecnJc
i zaktJuccnJc s1ccaJnoc
eos1ueka
uaeceaje ecajae mae
Odluka o bankrotstvu i unovenju
imovine
Clan 109.
Zakljucak o unovcenju stecajne mase
donosi stecajni sudija ako:
1) je ocigledno da stecajni duznik ne
pokazuje interesovanje za reorgani-
zaciju ili licnu upravu;
2) na prvom poverilackom rocistu za
to glasa odgovarajuci broj stecaj-
nih poverilaca, u skladu sa clanom
23. stav 5. ovog zakona;
3) stecajni duznik ne saraduje sa
stecajnim upravnikom ili odbo-
rom poverilaca radi ispunjavanja
objektivnih zahteva za pruzanje
podataka i obavestenja u skladu sa
odredbama ovog zakona;
4) stecajni duznik ne izvrsava naloge
stecajnog sudije ili stecajnog veca;
5) nijedan plan reorganizacije nije
podnet u propisanom roku;
6) nijedan plan reorganizacije nije
usvojen u vreme odrzavanja rocista.
Protiv zakljucka stecajnog sudije, ste-
cajni upravnik i odbor poverilaca mogu
izjaviti prigovor stecajnom vecu u roku
iz clana 31. ovog zakona.
Po donosenju zakljucka o unovcenju
imovine, stecajni upravnik ce obustaviti
poslovanje stecajnog duznika i bez odla-
ganja zapoceti postupak unovcenja.
Aain unovenja
Clan 110.
Po donosenju zakljucka o unovcenju
celokupne imovine ili dela imovine od
strane stecajnog sudije, prodaju celokup-
ne imovine ili dela imovine iz stecajne
mase vrsi stecajni upravnik ili lice koje
on ovlasti.
Prodaja imovine vrsi se javnim nadme-
tanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili
neposrednom pogodbom, po odredbama
ovog zakona.
Ako se prodaja vrsi javnim prikuplja-
njem ponuda, stecajni upravnik je duzan
da oglasi prodaju u najmanje tri visokoti-
razna dnevna lista i to u roku koji ne mo-
zs
ze biti kraci od 30 dana od dana odrede-
nog za dostavljanje ponuda.
Oglas narocito sadrzi uslove i rokove
prodaje, kao i podatke o tome kada i gde
potencijalni kupci mogu da vide imovinu
koja se prodaje.
Prodaja neposrednom pogodbom mo-
ze se izvrsiti iskljucivo ako je takav na-
cin prodaje unapred odobren od strane od-
bora poverilaca.
Postupak prodaje
Clan 111.
Pre prodaje imovine stecajni upravnik
je duzan da stecajnom duzniku, odboru po-
verilaca, poveriocima koji imaju obezbede-
no potrazivanje na imovini koja se prodaje
i svim onim licima koja su iskazala interes
za tu imovinu, bez obzira po kom osnovu,
dostavi obavestenje o nameri, planu proda-
je, nacinu prodaje i rokovima prodaje.
Stecajni upravnik je duzan da obaveste-
nje iz stava 1. ovog clana dostavi najkasni-
je 30 dana pre predlozenog datuma javnog
nadmetanja, odnosno 15 dana pre dana za-
kljucenja prodaje javnim prikupljanjem
ponuda ili neposrednom pogodbom.
Ako se prodaja vrsi javnim nadmeta-
njem, obavestenje stecajnog upravnika
mora da sadrzi:
1) mesto i adresu na kojoj se nalazi
imovina koja se prodaje;
2) detaljan opis imovine sa podacima
o nameni imovine;
3) pocetnu cenu i uslove pod kojima
ce se izvrsiti javno nadmetanje.
U slucaju prodaje javnim prikuplja-
njem ponuda ili neposrednom pogod-
bom, obavestenje mora da sadrzi:
1) mesto i adresu na kojoj se imovina
nalazi;
2) detaljan opis imovine i njene Iunk-
cije;
3) procenu vrednosti imovine;
4) proceduru i uslove za izbor ponu-
da;
5) podatke o svim prikupljenim ponu-
dama;
6) podatke o kupcu koji se predlaze;
7) sve uslove prodaje koja se
predlaze, ukljucivsi i cenu i nacin
placanja.
Kada je imovina koja se prodaje pred-
met obezbedenja potrazivanja jednog ili vi-
se razlucnih poverilaca, razlucni poverilac
moze u roku od 10 dana od dana prijema
obavestenja o predlozenoj prodaji da pred-
lozi povoljniji nacin unovcenja imovine.
Stecajni duznik i poverioci mogu pod-
neti prigovor na predlozenu prodaju naj-
kasnije u roku od 10 dana pre predloze-
nog datuma prodaje ili prenosa, ako za
njega postoji propisan osnov. O prigovo-
ru odlucuje stecajni sudija. Prigovor ne
zadrzava prodaju, osim ako stecajni sudi-
ja ne odluci drugacije.
Posle izvrsene prodaje stecajni uprav-
nik je duzan da o izvrsenoj prodaji, uslo-
vima i ceni obavesti stecajnog sudiju, ste-
cajno vece i odbor poverilaca u roku od
10 dana od dana izvrsene prodaje.
Poverioci mogu staviti prigovor na iz-
vrsenu prodaju ukoliko za to postoji os-
nov. Prigovor ne utice na izvrsenu proda-
ju, vec utice na eventualnu stetu do koje
je doslo radnjama stecajnog upravnika u
postupku prodaje. Osnov za prigovor mo-
ze biti: prevara, pristrasno ponasanje ste-
cajnog upravnika, nepotpuno dato obave-
stenje ili bilo koji drugi razlog iz koga
proizlazi da je stecajni upravnik vodio
postupak prodaje na stetu stecajne mase.
Obicna tvrdnja da je postignuta cena pre-
niska nije dovoljan osnov za podnosenje
prigovora.
Sredstva ostvarena prodajom imovine
na kojoj nisu postojala opterecenja ulaze
zo
u stecajnu masu, a njihova deoba vrsi se
u skladu sa postupkom deobe propisanim
ovim zakonom.
Ako je imovina bila predmet obezbede-
nja potrazivanja jednog ili vise razlucnih
poverilaca iz ostvarene cene prvenstveno
se namiruju troskovi prodaje a iz preosta-
log iznosa isplacuju se razlucni poverioci
cije je potrazivanje bilo obezbedeno proda-
tom imovinom u skladu sa njihovim pra-
vom prioriteta. Namirenje razlucnih pove-
rilaca mora biti izvrseno u roku od tri dana
od dana kada je stecajni upravnik primio
sredstva po osnovu prodaje imovine. Ako
posle namirenja razlucnih poverilaca preo-
stanu sredstva, celokupan preostali iznos
ulazi u stecajnu masu i deli se stecajnim
poveriocima u skladu sa odredbama ovog
zakona koje se odnose na deobu.
Kada kupac isplati cenu, na kupca se
prenosi imovina bez tereta.
Dragoceni metali, minerali, hartije od
vrednosti i druge stvari koje imaju ber-
zansku odnosno trzisnu cenu, prodaju se
po toj ceni na odgovarajucoj berzi ili trzi-
stu. Ako dragoceni metali, minerali, harti-
je od vrednosti i druge slicne stvari koje
se uobicajeno prodaju na berzi ili imaju
trzisnu cenu, u vreme prodaje nemaju ber-
zansku odnosno trzisnu cenu, prodaju se
neposrednom pogodbom uz saglasnost
odbora poverilaca.
Prodaja steajnog duznika ili delova
steajnog duznika
Clan 112.
Predmet prodaje moze biti stecajni du-
znik kao pravno lice ili njegovi delovi ko-
ji predstavljaju Iunkcionalnu celinu, uz
saglasnost odbora poverilaca.
Pre nego sto izlozi prodaji stecajnog
duznika kao pravno lice, odnosno njego-
ve delove, stecajni upravnik je duzan da
na propisani nacin izvrsi procenu njihove
vrednosti.
Posledice prodaje stecajnog duznika
Clan 113.
Posle prodaje stecajnog duznika kao
pravnog lica, stecajni postupak se u odno-
su na stecajnog duznika obustavlja.
Novac dobijen prodajom stecajnog du-
znika ulazi u stecajnu masu i stecajni po-
stupak se u odnosu na ovako dobijenu
stecajnu masu nastavlja namirenjem ste-
cajnih poverilaca.
U slucaju kada je stecajni duznik pro-
dat kao pravno lice ili kada je prodat deo
stecajnog duznika, razlucni poverioci ko-
ji su imali razlucno pravo na bilo kom de-
lu te imovine imaju pravo prioriteta u deo-
bi sredstava ostvarenih prodajom, prema
rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa
zakonom.
Za potrazivanja prema stecajnom du-
zniku koja su nastala do obustave stecaj-
nog postupka ni stecajni duznik ni njegov
kupac ne odgovaraju poveriocima.
Prodaja kvarljive robe
Clan 114.
Stecajni upravnik ce izloziti prodaji
stvari podlozne lakom kvarenju, uz oba-
vestavanje stecajnog sudije o namerava-
noj prodaji.
Ukoliko stecajni sudija u roku od 24
sata od prijema obavestenja ne obavesti
stecajnog upravnika o donosenju zakljuc-
ka o unovcenju kvarljive robe, stecajni
upravnik moze pristupiti prodaji.
Stecajni upravnik kod ove prodaje ni-
je duzan da sprovede postupak prodaje iz
clana 111. ovog zakona.
oeeea
Opsta pravila
Clan 115.
Stecajnu masu za podelu stecajnim
poveriocima (deobnu masu), cine: nov-
zi
cana sredstva stecajnog duznika na dan
pokretanja stecajnog postupka, novcana
sredstva dobijena nastavljanjem zapoce-
tih poslova i novcana sredstva ostvarena
unovcenjem stvari i prava stecajnog du-
znika, kao i potrazivanja stecajnog duzni-
ka naplacena u toku stecajnog postupka.
Deoba sredstava radi namirenja stecaj-
nih poverilaca vrsi se prema dinamici pri-
liva gotovinskih sredstava stecajnog du-
znika.
Na osnovu predloga stecajnog uprav-
nika, a u zavisnosti od priticanja goto-
vinskih sredstava stecajnog duznika,
stecajno vece odlucuje da li ce odobriti
odrzavanje delimicne deobe.
Odluku o deobi po zakljucenju stecaj-
nog postupka donosi stecajni sudija.
Aacrt resenja za glavnu deobu
Clan 116.
Pre glavne deobe stecajne mase, stecaj-
ni upravnik je duzan da sastavi nacrt rese-
nja za glavnu deobu deobne mase (u da-
ljem tekstu: nacrt za glavnu deobu).
Nacrt iz stava 1. ovog clana sadrzi sle-
dece podatke:
1) konacnu listu svih potrazivanja iz
clana 93. ovog zakona;
2) iznos svakog potrazivanja;
3) isplatni red svakog potrazivanja;
4) iznos stecajne mase koji ce se
raspodeliti stecajnim poveriocima,
kao predlozeni procenat namirenja
stecajnih poverilaca.
Nacrt za glavnu deobu stecajni uprav-
nik je duzan da dostavi odboru poverila-
ca, a odbor je duzan da obavesti stecajne
poverioce da se nacrt za glavnu deobu na-
lazi na oglasnoj tabli suda odnosno u pi-
sarnici u odredenoj prostoriji.
Nacrt za glavnu deobu ce se uciniti do-
stupnim ucesnicima postupka objavljiva-
njem na oglasnoj tabli suda odnosno izla-
ganjem na uvid u pisarnici suda.
Resenje o glavnoj deobi
Clan 117.
Stecajno vece donosi resenje o glavnoj
deobi po isteku roka od 15 dana od dana
prijema nacrta za glavnu deobu, ako nije
podnet prigovor na nacrt za glavnu deobu
od strane odbora poverilaca odnosno po-
verilaca pojedinacno.
Ako odbor poverilaca odnosno poveri-
oci pojedinacno podnesu prigovore na na-
crt za glavnu deobu, stecajno vece ce odr-
zati rociste i na njemu doneti resenje o
glavnoj deobi.
Resenje o glavnoj deobi objavljuje se
na oglasnoj tabli i dostavlja se odboru po-
verilaca, poveriocu koji je izjavio prigo-
vor i stecajnom upravniku.
Stecajni upravnik i poverioci imaju pra-
vo zalbe protiv resenja o glavnoj deobi.
Zalba iz stava 4. ovog clana izjavljuje
se drugostepenom sudu, u roku od osam
dana od dana dostavljanja resenja.
Osporena potrazivanja
Clan 118.
Poverilac koji je upucen na parnicu
podnosi, u roku od 15 dana od dana iz-
laganja nacrta glavne deobe, u pisarnici
dokaz da je podneo tuzbu, odnosno da je
preuzeo ranije pokrenutu parnicu.
U slucaju iz stava 1. ovog clana, iz-
nos koji bi poverilac dobio da njegovo
potrazivanje nije osporeno, izdvaja se u
srazmeri odredenoj resenjem o glavnoj
deobi do pravnosnaznog okoncanja par-
nice.
Potrazivanja vezana za uslov
Clan 119.
Ako je stecajnom poveriocu utvrdeno
potrazivanje sa raskidnim uslovom, ono
ce se uzeti u obzir ako stecajni poverilac
zz
polozi obezbedenje da ce ono sto je pri-
mio vratiti ako se ispuni raskidni uslov.
Ako je stecajnom poveriocu utvrdeno
potrazivanje sa odloznim uslovom, ispla-
tice mu se srazmerni deo potrazivanja
ako odlozni uslov nastupi do rocista za
glavnu deobu.
Clavna i naknadna deoba
Clan 120.
Deobi stecajne mase odnosno namire-
nju stecajnih poverilaca pristupa se posle
pravnosnaznosti resenja o glavnoj deobi.
Naknadnoj deobi pristupa se prema pri-
livu novcanih sredstava u deobnu masu.
Zavrsna deoba
Clan 121.
Zavrsnoj deobi stecajne mase pristupa
se posle zavrsetka unovcenja celokupne
stecajne mase odnosno preteznog dela
stecajne mase, ako glavnom deobom nije
obuhvacena celokupna deobna masa.
Zavrsna deoba se sprovodi na nacin i
pod uslovima sprovodenja glavne deobe.
Zavrsno roiste
Clan 122.
Stecajno vece resenjem odreduje zavr-
sno rociste na kom se:
1) raspravlja o zavrsnom racunu
2) raspravlja o konacnim zahtevima za
isplatu nagrada i naknada troskova;
3) podnose prigovori na zavrsni racun
ili na podnete zahteve za isplatu
naknada i nagrada;
4) odlucuje o neraspodeljenim delovi-
ma deobne mase;
5) odlucuje o drugim pitanjima od
znacaja za bankrotstvo stecajnog
duznika.
Resenje o zavrsnom rocistu objavljuje
se na oglasnoj tabli suda, kao i u ,Sluzbe-
nom glasniku Republike Srbije.
Rok za odrzavanje zavrsnog rocista ne
moze biti kraci od osam dana odnosno du-
zi od 30 dana od dana objavljivanja pozi-
va za njegovo odrzavanje.
Posle zakljucenja stecajnog postupka,
preduzetnik moze biti osloboden obave-
ze izmirenja onog dela duga u odnosu na
koji potrazivanja u stecajnom postupku
nisu namirena.
Polaganje zadrzanih iznosa
Clan 123.
Stecajni upravnik ce, uz saglasnost ste-
cajnog veca, a za racun zainteresovanih li-
ca, poloziti kod suda iznose koji su izdvoje-
ni prilikom zavrsne deobe stecajne mase.
Postupak sa viskom deobne mase
Clan 124.
U slucaju da se u postupku zavrsne de-
obe mogu u punom iznosu namiriti po-
trazivanja stecajnih poverilaca, stecajni
upravnik je duzan da preostali visak de-
obne stecajne mase preda akcionarima ili
vlasnicima.
Ako je preostala imovina u drustvenoj
ili drzavnoj svojini, prodaja i raspodela te
imovine vrsice se u skladu sa propisima
o privatizaciji.
zasijceaje ecajae esa
Resenje o zakljuenju
steajnog postupka
Clan 125.
Stecajno vece donosi resenje o zaklju-
cenju stecajnog postupka na zavrsnom ro-
cistu.
Resenje iz stava 1. ovog clana objavlju-
je se u ,Sluzbenom glasniku Republike
Srbije, a dostavlja se sudu ili drugom
nadleznom organu koji vodi registar prav-
nih lica ili preduzetnika nad kojima je
okoncan stecajni postupak.
z:
Deoba po zakljuenju
steajnog postupka
Clan 126.
Stecajni sudija ce, na predlog stecaj-
nog upravnika ili nekog od poverilaca,
odrediti postupak deobe po zakljucenju
stecajnog postupka, ako se po zakljuce-
nom postupku:
1) pronade imovina koja ulazi u stecaj-
nu masu;
2) ako nastupe uslovi ili se sazna
za nastupanje uslova za isplatu
uslovljenih potrazivanja.
Protiv resenja o odredivanju deobe po
zakljucenju stecajnog postupka zalbu ste-
cajnom vecu mogu izjaviti stecajni uprav-
nik i bilo koji poverilac.
Resenje kojim se odreduje deoba po za-
kljucenju stecajnog postupka dostavlja se
stecajnom upravniku, koji naknadno pro-
nadenu imovinu unovcuje i deli na osno-
vu resenja o glavnoj deobi, ukljucujuci i
stecajne poverioce kod kojih je nastupio
odlozni uslov.
O unovcenju i deobi stecajni upravnik
dostavlja dopunski zavrsni racun stecaj-
nom sudu.
x. ecoecanizaciJa
eiaa reeraalaclje
Sadrzina plana
Clan 127.
Stecajni postupak koji obuhvata reorga-
nizaciju sprovodi se prema planu reorgani-
zacije koji se sacinjava u pismenoj Iormi.
Plan reorganizacije se moze podneti
istovremeno sa podnosenjem predloga za
pokretanje stecajnog postupka, pod uslo-
vom da su ispunjeni ostali uslovi iz ovog
zakona.
Plan reorganizacije sadrzi:
1) kratak uvod, ne duzi od jedne
stranice, u kojem su uopsteno
objasnjeni delatnost koju stecajni
duznik obavlja i okolnosti koje su
dovele do Iinansijskih teskoca;
2) popis mera i sredstava za realizaciju
plana, kao i detaljan opis mera koje
je potrebno preduzeti i nacin na koji
ce se reorganizacija sprovesti;
3) visinu novcanih iznosa ili imovinu
koja ce sluziti za potpuno ili deli-
micno namirenje prema isplatnom
redu, ukljucujuci i obezbedene i
neobezbedene poverioce, kao i
postupak za izmirenje potrazivanja
i vremensku dinamiku tih placanja;
4) opis postupka prodaje imovine,
uz navodenje imovine koja ce se
prodavati sa zaloznim pravom ili
bez njega i namenu prihoda od
takve prodaje;
5) rokove za izvrsenje plana reorga-
nizacije i rokove za realizaciju glav-
nih elemenata plana reorganizacije,
ako ih je moguce odrediti;
6) spisak clanova organa upravljanja i
iznos njihovih naknada;
7) spisak strucnjaka koji ce biti anga-
zovani i iznos naknada za njihov
rad, kao i iznos naknade za rad
8) godisnje Iinansijske izvestaje za
prethodnih pet godina;
9) Iinansijske projekcije, ukljucujuci
projektovani bilans uspeha, bilans
stanja i izvestaj o novcanim tokovi-
ma za narednih pet godina;
10) procenu novcanog iznosa koji se
ocekuje posle prodaje imovine u
stecajnom postupku, ukoliko je
privredno drustvo u stecaju;
11) datum pocetka primene plana
reorganizacije.
z+
Mere za realizaciju
plana reorganizacije
Clan 128.
Mere za realizaciju plana reorganizaci-
je su:
1) zadrzavanje celokupne imovine iz
stecajne mase ili njenog dela;
2) prodaja imovine iz stecajne mase,
sa zaloznim pravom ili bez njega
ili prenos takve imovine na ime
namirenja potrazivanja;
3) zatvaranje neproIitabilnih pogona
ili promena delatnosti;
4) raskid ili izmena opterecenih ili
nepovoljnih ugovora ili zakupa;
5) odlaganje otplate dugova ili obez-
bedivanje otplate u ratama;
6) izmena rokova dospelosti, kamat-
nih stopa ili drugih uslova zajma ili
instrumenata obezbedenja;
7) oprost dugova u celini ili delimicno;
8) izvrsenje ili izmena zaloznog
prava;
9) pretvaranje neobezbedenih zajmo-
va u obezbedene zajmove;
10) davanje u zalog neopterecene
imovine;
11) pretvaranje duga u akcijski kapital;
12) uzimanje novog kredita;
13) pribavljanje nove investicije;
14) osporavanje i ponistenje potraziva-
nja koja nisu pravno valjana;
15) namirenje dospelih potrazivanja;
16) otpustanje zaposlenih;
17) ustupanje neopterecene imovine na
ime namirenja potrazivanja;
18) izmene i dopune statuta, opstih
akata privrednog drustva stecajnog
duznika i drugih dokumenata o
osnivanju ili upravljanju;
19) spajanje ili pripajanje dva ili vise
pravnih lica;
20) prenos dela ili celokupne imovine
na jednog ili vise postojecih ili
novoIormiranih subjekata;
21) ponistavanje ili izdavanje novih
hartija od vrednosti od strane
stecajnog duznika, ili bilo kog
novoIormiranog subjekta;
22) druge mere od znacaja za realizaci-
ju plana reorganizacije.
Podnosilac plana i troskovi podnosenja
plana reorganizacije
Clan 129.
Plan reorganizacije mogu podneti ste-
cajni duznik, stecajni upravnik, poverio-
ci koji imaju najmanje 30 obezbedenih
potrazivanja, stecajni poverioci koji ima-
ju najmanje 30 neobezbedenih potrazi-
vanja, kao i lica koja su vlasnici najmanje
30 kapitala stecajnog duznika.
Troskove sacinjavanja i podnosenja
plana reorganizacije snosi podnosilac pla-
na reorganizacije. Troskovi u vezi sa saci-
njavanjem i podnosenjem plana reorgani-
zacije koji predloze stecajni upravnik ili
stecajni duznik obracunavaju se na teret
stecajne mase.
Rok za podnosenje plana
Clan 130.
Plan reorganizacije podnosi se stecaj-
nom sudiji najkasnije 90 dana od dana po-
kretanja stecajnog postupka.
Rok iz stava 1. ovog clana stecajni su-
dija moze da produzi najvise za 30 dana.
Svako dalje produzenje roka za podnose-
nje plana reorganizacije stecajni sudija
moze da odobri samo uz jednoglasnu sa-
glasnost clanova odbora poverilaca.
Rasprava o planu reorganizacije
Clan 131.
Stecajni sudija zakazuje rociste za raz-
matranje plana reorganizacije i glasanje
od strane poverilaca u roku od 20 dana od
dana podnosenja plana reorganizacije.
zs
Obavestenje o zakazivanju rocista do-
stavlja sud ili predlagac plana, na nacin
koji odobri sud, stecajnom duzniku, ste-
cajnom upravniku, svim stecajnim pove-
riocima i svim drugim ostecenim licima,
najkasnije 10 dana pre dana odrzavanja
rocista. Plan reorganizacije dostavlja se
stecajnom upravniku, stecajnom duzni-
ku, svim poveriocima koji su poznati su-
du i svim vlasnicima, ili im se omoguca-
va dostupnost planu najkasnije 10 dana
pre dana odrzavanja rocista.
Sud izdaje obavestenje o glasanju za
plan reorganizacije koje se objavljuje u
,Sluzbenom glasniku Republike Srbije.
U ovom obavestenju se navodi ime stecaj-
nog duznika, ime lica koje predlaze plan,
dan i mesto odrzavanja rocista i postupak
glasanja.
Clasanje i usvajanje
Clan 132.
Pravo glasa imaju svi poverioci sra-
zmerno visini njihovih potrazivanja. U
slucaju kada je potrazivanje osporeno,
stecajni sudija moze izvrsiti procenu visi-
ne potrazivanja u svrhu glasanja.
Kada se glasanje obavlja putem pisma
(u odsustvu), pravna lica moraju da pod-
nesu sudu glasacke listice koji su overe-
ni njihovim pecatom, a Iizicka lica i su-
bjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica
moraju da podnesu glasacke listice koje
overava nadlezni sud odnosno ovlasceni
organ ili lice.
Ako se podnese vise od jednog plana
reorganizacije, o svim podnetim planovi-
ma se glasa na istom rocistu.
Glasanje se vrsi u okviru klasa poveri-
laca. Potrazivanja poverilaca dele se na
klase po osnovu njihovih razlucnih prava
i prava prioriteta njihovih potrazivanja.
Stecajni sudija moze odobriti Iormiranje
jedne ili vise dodatnih klasa u sledecim
slucajevima:
1) ako su stvarne i sustinske karak-
teristike potrazivanja takve da je
opravdano Iormiranje posebne
klase;
2) ako su sva potrazivanja u okvi-
ru predlozene posebne klase u
znacajnoj meri slicna, izuzimajuci
klase Iormirane iz administrativnih
razloga u skladu sa stavom 5. ovog
clana.
Posebna klasa potrazivanja moze biti Ior-
mirana iz administrativnih razloga, odno-
sno ako postoji vise od 200 potrazivanja ci-
ji iznosi ne prelaze 50.000 dinara i ako sud
odobri Iormiranje takve klase. Po dobija-
nju sudskog odobrenja, takva potrazivanja
iz administrativne klase mogu biti izmire-
na po ubrzanoj proceduri, ako je potrebno
umanjiti administrativno opterecenje koje
je svojstveno velikom broju malih potrazi-
vanja. Ova potrazivanja mogu biti placena
samo ako je ocigledno da ce biti dovoljno
raspolozivih sredstava za isplatu svih prio-
ritetnih i glavnih potrazivanja.
Pre pocetka glasanja, sud obavestava
sve prisutne na rocistu o rezultatima gla-
sanja putem pisma (u odsustvu).
Plan reorganizacije se smatra usvoje-
nim u jednoj klasi poverilaca ako su za
plan reorganizacije glasali poverioci koji
imaju obicnu vecinu potrazivanja u odno-
su na ukupna potrazivanja poverilaca u
toj klasi.
Klasa poverilaca cija potrazivanja pre-
ma planu reorganizacije treba da budu u
potpunosti izmirena ne glasa za plan reor-
ganizacije, odnosno smatra se da je plan
reorganizacije u toj klasi usvojen.
Plan reorganizacije se smatra usvoje-
nim ako ga na propisani nacin prihvate
sve klase i ako je u skladu sa odredbama
ovog zakona.
Ako se izglasa vise od jednog plana re-
organizacije, stecajni sudija usvaja plan
zc
reorganizacije podnet od strane stecajnog
duznika.
Ako predlagac plana reorganizacije ne
dobije potreban broj glasova ili podnese
plan reorganizacije koji na drugi nacin ne
ispunjava uslove za usvajanje ili iz dru-
gih razloga nije u skladu sa ovim zako-
nom, stecajni sudija moze odobriti predla-
gacu plana reorganizacije rok od 30 dana
da podnese izmenjeni plan reorganizaci-
je i zakaze rociste u skladu sa ovim zako-
nom. Ako se ne usvoji ni izmenjeni plan
reorganizacije, nad stecajnim duznikom
se sprovodi bankrotstvo.
Usvojeni plan reorganizacije moze se
menjati pod istim uslovima i na isti nacin
na koji je i donet.
Pravne posledice usvajanja
Clan 133.
Posle usvajanja plana reorganizacije,
sva potrazivanja i prava poverilaca i dru-
gih lica i obaveze stecajnog duznika od-
redene planom reorganizacije ureduju se
prema uslovima iz plana reorganizacije.
Usvojeni plan reorganizacije ima snagu
izvrsne isprave i smatra se novim ugovo-
rom za izmirenje potrazivanja koja su u
njemu navedena.
Poslovi i radnje koje preduzima stecaj-
ni duznik moraju biti u skladu sa usvoje-
nim planom reorganizacije.
Stecajni duznik je duzan da preduzme
sve mere propisane usvojenim planom re-
organizacije.
Tokom sprovodenja usvojenog plana
reorganizacije prava zaposlenih se ostva-
ruju u skladu sa propisima koji regulisu
radne odnose, osim ako je ovim zakonom
drugacije uredeno.
Stecajni upravnik vrsi nadzor nad pri-
menom odredaba plana reorganizacije i
ima pravo prigovora sudu i obavestava-
nja suda i poverilaca o postupanjima ko-
ja su suprotna usvojenom planu reorgani-
zacije.
Usvajanjem plana reorganizacije u Iir-
mi odnosno nazivu stecajnog duznika bri-
se se oznaka ,u stecaju.
Prioritet klasa poverilaca
Clan 134.
Po svakom planu reorganizacije, pove-
rioci iz nize klase mogu primiti sredstva
iz deobne mase, odnosno zadrzati odrede-
na prava, samo ako su sva potrazivanja
poverilaca iz vise klase u potpunosti izmi-
rena ili ako su ti poverioci glasali, u skla-
du sa planom reorganizacije, da se tretira-
ju kao da su poverioci nize klase.
Potpuno namirenje
Clan 135.
Planom reorganizacije moze se predvi-
deti namirenje u iznosu vecem od nomi-
nalnog iznosa prvobitnog potrazivanja,
kao nadoknada za produzenje rokova is-
plate, a u cilju ekvivalentnog namirenja.
Poverioci vise klase mogu primiti sred-
stva ciji iznos premasuje iznos kojim se
u potpunosti namiruju njihova potraziva-
nja ako su sva potrazivanja poverilaca ni-
ze klase u potpunosti namirena ili ako su
ti poverioci glasali za drugaciji tretman,
u skladu sa planom reorganizacije.
Izuzetak od primene propisa
o hartijama od vrednosti
Clan 136.
Na hartije od vrednosti koje se postoje-
cim ucesnicima u reorganizaciji izdaju ili
ponistavaju u skladu sa usvojenim planom
reorganizacije ne primenjuju se propisi o
hartijama od vrednosti u delu koji se odno-
si na emisiju akcija javnom ponudom.
Izvrsenje plana reorganizacije
Clan 137.
Izvrsenjem plana reorganizacije kojim
je stecajni duznik ispunio sve obaveze
zI
predvidene planom reorganizacije, vlasni-
ci akcijskog kapitala stecajnog duznika
ponovo sticu vlasnicka prava na kapitalu.
Izvrsenjem plana reorganizacije kojim
je stecajni duznik ispunio sve obaveze
predvidene planom reorganizacije, presta-
ju sva potrazivanja poverilaca iz stecaj-
nog postupka.
Posle izvrsenja plana reorganizacije
kojim je stecajni duznik ispunio sve oba-
veze predvidene planom reorganizacije,
vrsi se prodaja drustvenog odnosno dr-
zavnog kapitala stecajnog duznika u skla-
du sa propisima kojima je uredena priva-
tizacija.
Aepostupanje po usvojenom planu
Clan 138.
U slucaju da stecajni duznik ne postu-
pa po odredbama usvojenog plana reor-
ganizacije, svaki poverilac ili drugo lice
koje ima pravni interes moze podneti su-
du obavestenje o neprimenjivanju usvoje-
nog plana reorganizacije. Sud prosleduje
obavestenje stecajnom duzniku i stecaj-
nom upravniku u roku od pet dana od da-
na prijema obavestenja, i zakazuje raspra-
vu o obavestenju u roku od 10 dana od
dana prijema obavestenja.
Ako sud utvrdi da stecajni duznik ne
postupa po odredbama plana reorganiza-
cije, moze naloziti:
1) stecajnom duzniku da u odrede-
nom roku postupi po planu, kao i
da otkloni posledice prethodnog
nepostupanja po planu;
2) stecajnom upravniku da preuzme
kontrolu nad stecajnim duznikom;
3) nastavak postupka bankrotstvom
stecajnog duznika;
4) preduzimanje drugih mera u cilju
otklanjanja posledica nepostupanja
po planu reorganizacije, u skladu
sa ovim zakonom.
Obustavljanje primene plana
Clan 139.
Stecajni sudija donosi resenje o zapo-
cinjanju bankrotstva, u skladu sa ovim
zakonom, ako sud utvrdi da stecajni du-
znik:
1) primenjuje plan reorganizacije
cije je usvajanje izdejstvovao na
prevaran ili nezakonit nacin;
2) postupa suprotno uslovima iz
usvojenog plana, a nisu predloze-
ne zadovoljavajuce mere u cilju
otklanjanja posledica predmetnog
nepostupanja po planu;
3) ne saraduje sa stecajnim upravni-
kom, odborom poverilaca ili su-
dom radi ispunjavanja objektivnih
zahteva za podacima i obavestenji-
ma;
4) ne ispunjava naloge stecajnog
sudije ili stecajnog veca.
Stecajni sudija je duzan da pre donose-
nja resenja iz stava 1. ovog clana zatrazi
misljenje odbora poverilaca.
tlcaa raa reaealsa
Uslovi za linu upravu
Clan 140.
Stecajno vece moze resenjem o pokre-
tanju stecajnog postupka ovlastiti stecaj-
nog duznika - preduzetnika da sam upra-
vlja i raspolaze stecajnom masom ako:
1) se sa tim saglasi poverilac koji je
pokrenuo postupak;
2) stecajni duznik to sam predlozi;
3) je verovatno da odredivanje licne
uprave nece dovesti do ostecenja
interesa poverilaca ni do produza-
vanja stecajnog postupka.
Ako je stecajni postupak pokrenuo nad-
lezni javni tuzilac, licna uprava se ne mo-
ze odobriti.
zs
Na zahtev odbora poverilaca licna upra-
va se zamenjuje upravljanjem od strane
Polozaj steajnog upravnika
Clan 141.
Resenjem o pokretanju stecajnog po-
stupka kojim je odredena licna uprava
stecajnog duznika postavlja se stecajni
upravnik.
Resenjem iz stava 1. ovog clana stecaj-
no vece odreduje poslove za ciju punova-
znost je potrebna prethodna saglasnost
Ogranicenje iz stava 2. ovog clana ne
odnosi se na poslove raspolaganja za ko-
ja vaze opsta pravila pouzdanja u javne
knjige.
U slucaju nepostupanja po odredbi iz
stava 2. ovog clana, druga strana ima pra-
vo da zahteva vracanje protivcinidbe iz
stecajne mase kao stecajni poverilac.
Obaveza podnosenja izvestaja
Clan 142.
Stecajni duznik sastavlja popis imovi-
ne koja ulazi u stecajnu masu, popis pove-
rilaca i pregled imovine, u skladu sa po-
stupkom propisanim ovim zakonom.
Stecajni upravnik uvek moze pregleda-
ti popis i pismeno obavestiti stecajni sud
da li je sastavljen ispravno i na koje delo-
ve popisa stecajni poverioci mogu da izja-
ve prigovor.
Obustava line uprave
Clan 143.
Stecajno vece moze obustaviti licnu
upravu na predlog:
1) odbora poverilaca;
2) poverioca koji je pokrenuo stecajni
postupak;
3) stecajnog duznika;
4) stecajnog upravnika i
5) stecajnog sudije.
Pre donosenja odluke o obustavi licne
uprave, stecajno vece ce saslusati stecaj-
nog duznika.
Protiv resenja kojim se odlucuje o obu-
stavi postupka moze se izjaviti zalba.
Zalbu mogu izjaviti stecajni duznik, od-
bor poverilaca, poverilac koji je pokrenuo
stecajni postupak i stecajni upravnik.
Posle donosenja resenja o obustavi lic-
ne uprave, stecajni upravnik preuzima
stecajnu masu i vrsi sve radnje propisane
ovim zakonom.
Shodna primena odredaba ovog zakona
Clan 144.
Stecajni postupak nad stecajnim duzni-
kom - preduzetnikom kome je odobrena
licna uprava sprovodi se po odredbama
ovog zakona.
Odredbe ovog zakona shodno se prime-
njuju na postupak likvidacije preduzeca
ako zakonom kojim je ureden pravni po-
lozaj preduzeca nije drugacije propisano.
U postupku iz stava 2. ovog clana nece
se primenjivati odredbe stecajnog postup-
ka kojim se ureduju reorganizacija, skup-
stina i odbor poverilaca, razlucni poveri-
oci, pobijanje pravnih radnji i rociste za
glavnu deobu.
xi. s1ccaJni eos1ueak Matc
veconos1i
Posebna pravila postupka
Clan 145.
Stecajni postupak male vrednosti spro-
vodi se kada je knjigovodstvena vrednost
imovine stecajnog duznika manja od
5.000.000 dinara.
U stecajnom postupku male vrednosti
postupak vodi i odluke donosi stecajni su-
dija.
z
U stecajnom postupku male vrednosti
ne obrazuje se odbor poverilaca.
xii. s1ccaJni eos1ueak sa
ctcMcn1oM inos1eanos1i
Primena odredaba o steajnom
postupku sa elementom inostranosti
Clan 146.
Stecajni postupak sa elementom ino-
stranosti sprovodi se kada:
1) strani sud ili strani predstavnik
zatrazi pomoc u vezi sa postupkom
koji se vodi u stranoj drzavi;
2) strana drzava zatrazi pomoc u vezi
sa postupkom koji se u Republici
Srbiji vodi u skladu sa ovim zako-
nom;
3) se postupak u stranoj zemlji vodi
istovremeno sa postupkom koji se
u Republici Srbiji vodi na osnovu
ovog zakona;
4) poverioci ili druga lica iz strane
drzave koja imaju pravni interes,
zahtevaju pokretanje postupka ili
ucestvuju u postupku koji se vodi u
skladu sa ovim zakonom.
Znaenje izraza
Clan 147.
Pojedini izrazi imaju sledece znace-
nje:
1) ,strani postupak oznacava sudski
ili upravni postupak u stranoj drza-
vi, ukljucujuci i prethodni postupak,
u skladu sa propisom kojim se
ureduje stecajni postupak. Predmet
ovog postupka su imovina i poslovi
stecajnog duznika nad kojima strani
sud vrsi kontrolu ili nadzor u svrhu
reorganizacije ili bankrotstva;
2) ,glavni strani postupak oznacava
postupak koji se vodi u drzavi u
kojoj je srediste glavnih interesa
stecajnog duznika;
3) ,sporedni strani postupak oznaca-
va postupak koji se vodi u drzavi u
kojoj stecajni duznik ima sediste;
4) ,strani predstavnik oznacava lice
ili organ, ukljucujuci i one koji
su privremeno imenovani, koji su
u stranom postupku ovlasceni da
vode reorganizaciju ili bankrot-
stvo nad imovinom ili poslovima
stecajnog duznika ili da deluju kao
predstavnici stranog postupka;
5) ,strani sud oznacava organ nad-
lezan za kontrolu ili sprovodenje
stranog postupka;
6) ,sediste oznacava mesto u kojem
stecajni duznik kontinuirano oba-
vlja privrednu delatnost.
Merodavno pravo
Clan 148.
Na stecajni postupak i njegova dejstva
primenjuje se pravo drzave u kojoj je ste-
cajni postupak pokrenut, ako ovim zako-
nom nije drugacije uredeno.
Ako se stvari i prava na kojima postoji
izlucno ili razlucno pravo nalaze na terito-
riji drzave u kojoj se trazi priznanje stra-
ne odluke o pokretanju stecajnog postup-
ka, onda se na ta prava primenjuje pravo
drzave priznanja.
Za dejstvo stecajnog postupka na ugo-
vore o radu primenjuje se pravo koje je
merodavno za ugovor o radu.
Medunarodne obaveze Republike Srbije
Clan 149.
Ako su odredbe o stecajnom postupku
sa elementom inostranosti u suprotnosti
sa obavezama Republike Srbije preuze-
tim medunarodnim multilateralnim spora-
zumom, primenice se taj sporazum.
Aadleznost suda
Clan 150.
Odredbe ovog zakona koje se odnose
na priznanje stranih postupaka i saradnju
:oo
sa stranim sudovima primenjuje nadlezni
sud, u skladu sa zakonom.
Ovlascenje steajnog upravnika da
preduzima radnje u stranoj drzavi
Clan 151.
Stecajni upravnik koji je imenovan u
skladu sa odredbama ovog zakona ovla-
scen je da preduzima radnje u stranoj dr-
zavi, ako je to dopusteno stranim zako-
nom.
Izuzetak u sluajevima suprotnim
javnom poretku
Clan 152.
Sud moze da odbije da preduzme rad-
nju propisanu ovim zakonom, ako bi ta-
kva radnja bila u suprotnosti sa javnim
poretkom Republike Srbije.
Pomoc u skladu sa drugim zakonima
Clan 153.
Sud ili stecajni upravnik mogu da pru-
zaju i drugu pomoc stranim predstavnici-
ma u skladu sa ovim i drugim zakonima
Republike Srbije.
1umaenje
Clan 154.
Odredbe o stecaju sa elementom ino-
stranosti tumace se u skladu sa meduna-
rodnim standardima, u cilju njegove jed-
noobrazne primene.
Pravo neposrednog pristupa
Clan 155.
Strani predstavnik ima pravo neposred-
nog obracanja sudovima u Republici Sr-
biji.
Aadleznost u sluaju podnosenja zahte-
va od strane stranog predstavnika
Clan 15.
Podnosenjem zahteva sudu u Republi-
ci Srbiji od strane stranog predstavnika,
u skladu sa ovim zakonom, uspostavlja
se nadleznost suda u Republici Srbiji sa-
mo za odlucivanje o zahtevu stranog pred-
stavnika.
Obracanje stranog predstavnika radi
pokretanja postupka na osnovu ovog
zakona
Clan 157.
Strani predstavnik ima pravo da podne-
se predlog za pokretanje postupka u skla-
du sa odredbama ovog zakona.
Uestvovanje stranog predstavnika u
postupku
Clan 158.
Posle priznanja stranog postupka, stra-
ni predstavnik ima pravo da ucestvuje u
postupku koji se prema duzniku vodi na
osnovu ovog zakona.
Uestvovanje stranih poverilaca u
postupku
Clan 159.
Strani poverioci imaju ista prava kao
i poverioci iz Republike Srbije u vezi sa
pokretanjem i ucestvovanjem u postup-
ku, u skladu sa ovim zakonom.
Obavestavanje stranih poverilaca o
postupku koji se sprovodi na osnovu
ovog zakona
Clan 160.
U svim slucajevima u kojima ovaj za-
kon propisuje obavestavanje poverilaca
u Republici Srbiji, takvo obavestenje se
dostavlja i poznatim poveriocima koji ne-
maju adresu u Republici Srbiji. Sud mo-
ze naloziti da se i prema poveriocima cija
adresa nije poznata preduzmu odgovara-
juce radnje radi obavestavanja.
Obavestenje iz stava 1. ovog clana do-
stavlja se pojedinacno, osim ako sud sma-
tra da je, s obzirom na odredene okolno-
sti, potreban drugi nacin obavestavanja.
Dostavljanje se vrsi na uobicajeni nacin
i nije dozvoljeno dostavljanje posred-
stvom diplomatskog predstavnistva ili
drugo slicno dostavljanje.
:oi
Kad se obavestenje o pokretanju po-
stupka dostavlja stranim poveriocima,
obavestenje sadrzi:
1) razumni rok za podnosenje prijava
potrazivanja sa naznacenjem mesta
na kojem se podnose;
2) naznacenje da li poverioci cija su
potrazivanja obezbedena moraju
da prijavljuju svoja potrazivanja;
3) druge podatke koje takvo obave-
stenje treba da sadrzi, u skladu sa
ovim zakonom ili po nalogu suda.
Zahtev za priznanje stranog postupka
Clan 161.
Strani predstavnik moze sudu da pod-
nese zahtev za priznanje stranog postup-
ka u kojem je imenovan.
Uz zahtev za priznanje prilaze se:
1) overena kopija odluke o pokretanju
stranog postupka i imenovanju
stranog predstavnika;
2) potvrda stranog suda o postojanju
stranog predstavnika;
3) bilo koji drugi dokaz o postojanju
stranog predstavnika za koji sud
smatra da je prihvatljiv, a u odsu-
stvu dokaza oznacenih u tac. 1. i 2.
ovog stava.
Uz zahtev za priznanje prilaze se i izja-
va u kojoj se navode svi strani postupci u
vezi sa duznikom koji su poznati stranom
predstavniku.
Sud moze zahtevati da mu se dokumen-
ta koja se prilazu dostave i na jeziku na
kojem se vodi postupak pred tim sudom.
Uslovi za priznanje
Clan 162.
Ako odluka ili potvrda iz clana 161.
stav 2. ovog zakona pruza dokaz da stra-
ni postupak ima obelezja postupka iz cla-
na 147. tacka 1. i da je strani predstavnik
lice ili organ sa obelezjima iz clana 147.
tacka 4. ovog zakona, sud moze te cinje-
nice smatrati utvrdenim.
Sud moze da prihvati da su dokumen-
ta koja su podnesena uz zahtev za prizna-
vanje autenticna, bez obzira na to da li
su overena.
Ako se ne dokaze suprotno, smatra se
da je sediste stecajnog duznika ili njego-
vo prebivaliste ako se radi o Iizickom li-
cu, srediste njegovih glavnih interesa.
Odluka o priznanju stranog postupka
Clan 163.
U skladu sa clanom 162. ovog zakona,
strani postupak se priznaje ako:
1) ima obelezja postupka iz clana
147. tacka 1. ovog zakona;
2) je strani predstavnik koji podnese
zahtev za priznanje lice ili organ
koji ima obelezja iz clana 147.
tacka 4. ovog zakona;
3) zahtev ispunjava uslove iz clana
161. stav 2. ovog zakona;
4) je zahtev podnet nadleznom sudu, u
skladu sa odredbama ovog zakona.
Strani postupak se priznaje kao:
1) glavni postupak, ako se vodi u
drzavi u kojoj je srediste glavnih
interesa stecajnog duznika;
2) sporedni postupak, ako stecajni
duznik ima sediste u stranoj drzavi,
u smislu clana 147. tacka 6. ovog
zakona.
O zahtevu za priznanje stranog postup-
ka odlucuje se po hitnom postupku.
Odluka o priznanju stranog postupka
moze se preinaciti ili ukinuti ako se posle
njenog donosenja utvrdi da su osnovi za
njeno donosenje pogresni ili da su presta-
li da postoje, u skladu sa zakonom.
:oz
Obaveza obavestavanja
Clan 164.
Posle podnosenja zahteva za priznanje
stranog postupka, strani predstavnik je
duzan da bez odlaganja obavesti sud o:
1) svakoj bitnoj promeni statusa pri-
znatog stranog postupka ili statusa
imenovanog stranog predstavnika;
2) svakom drugom stranom postupku
u vezi sa istim stecajnim duznikom
o kojem strani predstavnik ima
saznanja.
Pomoc koja se pruza posle podnosenja
zahteva za priznanje stranog postupka
Clan 165.
Sud moze, od momenta podnosenja
zahteva za priznanje do odlucivanja o
tom zahtevu, na zahtev stranog predstav-
nika pruziti potrebnu pomoc u slucaju
da je ta pomoc hitno potrebna radi zasti-
te imovine stecajnog duznika ili interesa
poverilaca.
Pomoc iz stava 1. ovog clana ukljucuje
izricanje i sledecih mera:
1) obustavljanje postupka izvrsenja
nad imovinom stecajnog duznika;
2) poveravanje upravljanja ili prodaje
imovine ili dela imovine stecajnog
duznika koja se nalazi u Republici
Srbiji stranom predstavniku ili
drugom licu koje odredi sud,
radi zastite i ocuvanja vrednosti
imovine kojoj, zbog njene prirode
ili drugih okolnosti, kvarljivosti
ili osetljivosti, preti opasnost od
gubljenja vrednosti ili je ugrozena
na drugi nacin;
3) druge mere u skladu sa zakonom.
Pomoc koja se pruza na nacin propisan
ovim clanom prestaje kada sud donese od-
luku o zahtevu za priznanje, ako ovim za-
konom nije drugacije uredeno.
Sud moze odbiti da pruzi zatrazenu po-
moc ako bi takva pomoc ometala vodenje
glavnog stranog postupka.
Pravno dejstvo priznanja glavnog
stranog postupka
Clan 166.
Posle priznanja glavnog stranog po-
stupka:
1) obustavljaju se zapocete ili nasta-
vljene pojedinacne pravne radnje
ili pojedinacni postupci u vezi sa
imovinom, pravima, obavezama ili
odgovornostima stecajnog duzni-
ka;
2) obustavlja se izvrsenje na imovini
stecajnog duznika;
3) privremeno se zabranjuje pravo
prenosa, konstituisanja tereta ili na
drugi nacin raspolaganja imovinom
stecajnog duznika.
Primena, kao i izmena i okoncanje
prekida i privremene zabrane iz stava 1.
ovog clana, uredena je odredbama cl. 47,
48. i 73. ovog zakona.
Odredba iz stava 1. tacka 1. ovog cla-
na ne predstavlja smetnju za preduzima-
nje pojedinacnih pravnih radnji ili za po-
kretanje postupka, ako je to neophodno,
radi zastite potrazivanja poverioca prema
duzniku.
Odredba iz stava 1. ovog clana ne pred-
stavlja smetnju za podnosenje zahteva za
pokretanje postupka u Republici Srbiji,
na osnovu ovog zakona, ili za prijavljiva-
nje potrazivanja u takvom postupku.
Pomoc koja se pruza posle priznanja
stranog postupka
Clan 167.
Posle priznanja stranog postupka, bilo
glavnog ili sporednog, ako je to neophod-
no radi zastite imovine stecajnog duznika
ili interesa poverilaca, sud moze, na zah-
:o:
tev stranog predstavnika, pruziti odgova-
rajucu pomoc, ukljucujuci i:
1) obustavljanje pojedinih pravnih
radnji ili pojedinih postupaka, pra-
va, obaveza ili odgovornosti, ako
vec nisu obustavljene u skladu sa
clanom 166. stav 1. tacka 1. ovog
zakona;
2) obustavljanje izvrsenja na imovini
stecajnog duznika, ako nije obusta-
vljeno na osnovu clana 166. stav 1.
tacka 2. ovog zakona;
3) privremenu zabranu prenosa,
opterecenja ili drugog raspolaganja
imovinom stecajnog duznika, ako
takva zabrana nije sprovedena u
skladu sa zakonom;
4) izvodenje dokaza, saslusanje sve-
doka ili pruzanje podataka u vezi
sa imovinom stecajnog duznika ili
poslovima, pravima, obavezama ili
odgovornostima;
5) poveravanje stranom predstavniku
ili drugom licu koje odredi sud
upravljanja ili prodaje imovine ili
dela imovine stecajnog duznika
koja se nalazi u Republici Srbiji;
6) nastavljanje pruzanja pomoci iz
clana 165. stav 1. ovog zakona;
7) ukazivanje svake druge pomoci
koju sud ili stecajni upravnik moze
da pruzi na osnovu ovog i drugih
zakona.
Posle priznanja stranog postupka, bilo
da se radi o glavnom ili sporednom po-
stupku, sud moze, na zahtev stranog pred-
stavnika, poveriti raspodelu imovine ili
dela imovine stecajnog duznika koja se
nalazi u Republici Srbiji stranom pred-
stavniku ili drugom licu koje odredi sud,
radi odgovarajuce zastite interesa poveri-
laca u Republici Srbiji.
Prilikom pruzanja pomoci predstavni-
ku stranog sporednog postupka u skladu
sa ovim clanom, sud mora da utvrdi da se
pomoc koja se ukazuje u skladu sa ovim
ili drugim zakonom odnosi na imovinu
kojom se upravlja u stranom sporednom
postupku ili na podatke koji se zahtevaju
u tom postupku.
Zastita poverilaca i drugih
zainteresovanih lica
Clan 168.
Prilikom donosenja odluke o pruzanju
ili odbijanju pomoci, u skladu sa cl. 165.
ili 167. ovog zakona, o izmeni nacina
pruzanja pomoci ili o uskracivanju po-
moci u skladu sa stavom 3. ovog clana,
sud mora da utvrdi da su interesi poveri-
laca i drugih zainteresovanih lica, uklju-
cujuci i stecajnog duznika, zasticeni na
odgovarajuci nacin.
Sud moze usloviti pruzanje pomoci u
skladu sa cl. 165. ili 167. ovog zakona,
kako bi obezbedio zastitu interesa iz sta-
va 1. ovog clana.
Sud moze, na zahtev stranog predstav-
nika, lica ciji bi interesi bili ugrozeni pru-
zanjem pomoci na osnovu cl. 165. ili
167. ovog zakona ili po sluzbenoj duzno-
sti, izmeniti nacin pruzanja pomoci ili us-
kratiti pomoc.
1uzba za pobijanje pravnih radnji
steajnog duznika
Clan 169.
ni predstavnik ima pravo da podnese tu-
zbu za pobijanje pravnih radnji, u skladu
sa clanom 98. ovog zakona.
Kada se radi o sporednom stranom
postupku, sud mora utvrditi da se pod-
nesena tuzba odnosi na imovinu kojom
se, u skladu sa zakonom Republike Sr-
bije, upravlja u stranom sporednom po-
stupku.
:o+
Uesce stranog predstavnika u
postupku koji se vodi u Republici Srbiji
Clan 170.
ni predstavnik moze, u skladu sa zako-
nom Republike Srbije, biti ucesnik u sva-
kom postupku u kojem je stecajni duznik
stranka.
Saradnja izmedu sudova u Republici
Srbiji i stranih sudova ili stranih pred-
stavnika
Clan 171.
U slucajevima iz clana 146. ovog za-
kona, sud je duzan da u najvecoj mogu-
coj meri saraduje sa stranim sudovima ili
stranim predstavnicima, neposredno ili
preko stecajnog upravnika.
Sud ima pravo da neposredno saradu-
je, odnosno da neposredno zatrazi podat-
ke ili pomoc od stranih sudova ili stranih
predstavnika.
Saradnja izmedu steajnog upravnika i
stranih sudova ili stranih predstavnika
Clan 172.
U slucajevima iz clana 146. ovog zako-
na, stecajni upravnik, u izvrsavanju svo-
jih duznosti i pod nadzorom suda, u naj-
vecoj mogucoj meri saraduje sa stranim
sudovima ili stranim predstavnicima.
Stecajni upravnik ima pravo da, u izvr-
savanju svojih duznosti i pod nadzorom
suda, neposredno saraduje sa stranim su-
dovima i stranim predstavnicima.
Oblici saradnje
Clan 173.
Saradnja iz cl. 171. i 172. ovog zakona
ukljucuje sve oblike saradnje u skladu sa
zakonom, a narocito:
1) imenovanje lica ili organa koji
preduzima radnje po nalogu suda;
2) razmenu podataka na nacin za koji
sud smatra da je odgovarajuci;
3) koordinaciju upravljanja i nadzora
nad imovinom i poslovima stecaj-
nog duznika;
4) odobravanje i primenu sporazuma
o saradnji postupaka od strane
sudova;
5) ostvarivanje saradnje u postupcima
koji se istovremeno vode prema
istom stecajnom duzniku.
Pokretanje postupka na osnovu ovog
zakona posle priznanja glavnog stranog
postupka
Clan 174.
Posle priznanja glavnog stranog postup-
ka, postupak u skladu sa ovim zakonom
moze se pokrenuti samo ako stecajni du-
znik ima imovinu u Republici Srbiji.
Postupak iz stava 1. proizvodi pravno
dejstvo samo u odnosu na imovinu stecaj-
nog duznika koja se nalazi u Republici
Srbiji, u meri koja je neophodna za ostva-
rivanje saradnje u skladu sa cl. 171, 172.
i 173. ovog zakona, kao i na drugu imovi-
nu stecajnog duznika kojom se, u skladu
sa zakonom Republike Srbije, upravlja u
tom postupku.
Koordinacija postupka koji se vodi na
osnovu ovog zakona i stranog postupka
Clan 175.
Kada se strani postupak i postupak ko-
ji se vodi na osnovu ovog zakona vode
istovremeno prema istom stecajnom du-
zniku, sud ce traziti saradnju i koordina-
ciju u skladu sa cl. 171, 172. i 173. ovog
zakona, na sledeci nacin:
1) kada se postupak u Republici
Srbiji vodi u vreme kada je vec
podnet zahtev za priznanje stranog
postupka:
a) svaka pomoc koja se pruza u
skladu sa clanom 165. ili 167.
ovog zakona mora biti u skladu
sa postupkom koji se vodi u
:os
Republici Srbiji;
b) clan 166. ovog zakona se ne pri-
menjuje ako je strani postupak
priznat u Republici Srbiji kao
glavni strani postupak;
2) kada je postupak koji se vodi u
Republici Srbiji zapocet posle pri-
znanja ili posle podnosenja zahteva
za priznanje stranog postupka:
a) svaku pomoc koja se pruza u
skladu sa cl. 165. ili 167. ovog
zakona ispitace sud i izmeniti
nacin njenog pruzanja, odnosno
uskratice dalju pomoc, ako
njeno pruzanje nije skladu sa
propisima Republike Srbije
kojima je taj postupak ureden;
b) ako se radi o glavnom stranom
postupku, prekid i privremena
zabrana shodno clanu 166. stav
1. ovog zakona izmenice se ili
ukinuti na osnovu clana 166.
stav 2, ako nije u skladu sa pro-
pisima Republike Srbije kojima
je taj postupak ureden.
Kod pruzanja, dopune ili izmene naci-
na pruzanja pomoci predstavnicima spo-
rednog stranog postupka, sud mora da
utvrdi da se pomoc odnosi na imovinu ko-
jom se, u skladu sa zakonom Republike
Srbije, upravlja u stranom sporednom po-
stupku ili da preispita podatke koji se zah-
tevaju u tom postupku.
Postupanje u sluaju postojanja vise
stranih postupaka
Clan 176.
Kada se u odnosu na istog stecajnog du-
znika vodi vise stranih postupaka, sud ce
zatraziti pomoc i saradnju, koja se u skla-
du sa cl. 171, 172. i 173. ovog zakona,
ostvaruje na sledeci nacin:
1) pomoc koja se pruza u skladu sa cl.
165. ili 167. ovog zakona, predstav-
niku stranog sporednog postupka,
posle priznanja glavnog stranog
postupka, mora biti u saglasnosti
sa glavnim stranim postupkom;
2) ako je odluka o priznanju glavnog
stranog postupka doneta posle
priznanja sporednog stranog po-
stupka ili posle podnosenja zahteva
za priznanje sporednog stranog
postupka, sud ispituje pomoc
koja se pruza na osnovu cl. 165.
ili 167. ovog zakona, a ovlascen
je i da donese odluku o izmeni ili
uskracivanju pruzanja pomoci, ako
takva pomoc nije u saglasnosti sa
glavnim stranim postupkom;
3) ako, posle priznanja sporednog
stranog postupka, bude doneta od-
luka o priznanju drugog sporednog
stranog postupka, sud je ovlascen
da pruzi, izmeni ili uskrati pomoc,
u cilju obezbedivanja koordinacije
postupaka.
Pretpostavka nesposobnosti za placanje
koja se zasniva na priznanju glavnog
stranog postupka
Clan 177.
Ako se ne dokaze suprotno, prizna-
njem glavnog stranog postupka smatra se
da je dokazana nesposobnost za placanje
stecajnog duznika, sto je uslov za pokre-
tanje postupka koji se vodi u skladu sa
ovim zakonom.
Aamirenje poverilaca u postupcima
koji se vode istovremeno
Clan 178.
Stecajni poverilac koji je delimicno is-
placen u postupku u skladu sa zakonom
kojim se ureduje stecajni postupak u stra-
noj drzavi, ne moze da primi od istog ste-
cajnog duznika isplatu na ime istog potra-
zivanja u postupku koji se vodi u skladu
sa ovim zakonom, sve dok su isplate osta-
lim stecajnim poveriocima iste klase pro-
porcionalno manje od iznosa koji je pove-
rilac vec primio.
:oc
xiii. kazncnc ooecosc
krllcaa aeia
Podnosenje falsifikovane
dokumentacije
Clan 179.
Ko podnese dokumentaciju u postupku
koji se vodi na osnovu ovog zakona u koju
su uneti podaci sa neistinitom sadrzinom,
kaznice se zatvorom od jedne do tri godine
i novcanom kaznom do 800.000 dinara.
Prijavljivanje laznog potrazivanja
Clan 180.
Ko sudu u stecajnom postupku koji se
vodi po ovom zakonu prijavi lazno potra-
zivanje podnosenjem laznih dokumenata
ili na drugi nacin, kaznice se zatvorom od
jedne do tri godine i novcanom kaznom
do 800.000 dinara.
Umanjenje steajne mase
Clan 181.
Ko u smislu odredaba ovog zakona
umanji stecajnu masu time sto stecajnom
upravniku ili licu u svojstvu stecajnog
upravnika ne preda celokupnu imovinu
stecajnog duznika kako bi izbegao postu-
panje po ovom zakonu, kaznice se zatvo-
rom od jedne do tri godine i novcanom
kaznom do 800.000 dinara.
Aesavestan rad u steajnom postupku
Clan 182.
Odgovorno lice u stecajnom postupku
koje svesnim krsenjem ovog zakona ili na
drugi nacin ocigledno nesavesno postupa
u poslovanju, vodenju stecajnog postupka
ili u pogledu koriscenja imovine iz stecaj-
ne mase i ako je bilo svesno ili je bilo du-
zno i moglo biti svesno da usled toga za
poverioca moze nastupiti steta, pa takva
steta i nastupi u iznosu vecem od 50.000
dinara, kaznice se novcanom kaznom do
200.000 dinara ili zatvorom do tri godine.
Raspolaganje imovinom steajnog
duznika posle otvaranja steajnog
postupka
Clan 183.
Ko posle pokretanja prethodnog stecaj-
nog postupka, dok stecajni upravnik ne
stupi na duznost, raspolaze stvarima i pra-
vima iz stecajne mase, kaznice se zatvo-
rom do pet godina i novcanom kaznom
do 800.000 dinara.
e r e s r a j l
Podnosenje predloga za pokretanje
steajnog postupka iz neopravdanih
razloga
Clan 184.
Ako je predlog za pokretanje stecajnog
postupka podnet iz neopravdanih razloga
ili u nameri da se obmane sud ili poveri-
lac, sud moze podnosiocu predloga izreci
novcanu kaznu, i to:
- do 1.000.000 dinara ako je podnosi-
lac predloga pravno lice;
- do 500.000 dinara ako je podnosi-
lac predloga preduzetnik;
- do 50.000 dinara ako je podnosilac
predloga Iizicko lice ili odgovorno
lice u pravnom licu.
xiv. eectaznc i zavesnc
ooecosc
Clan 185.
Stecajni postupci i postupci prinudnog
poravnanja, kao i postupci likvidacije, po-
krenuti po Zakonu o prinudnom poravna-
nju, stecaju i likvidaciji (,Sluzbeni list
SFRJ broj 84/89 i ,Sluzbeni list SRJ
br. 37/93 i 28/96) u kojima, do dana stupa-
nja na snagu ovog zakona, sud nije doneo
odluku o unovcenju imovine ili u kojima
nije zakljuceno prinudno poravnanje, na-
stavice se po odredbama ovog zakona.
Stecajni postupci i postupci prinudnog
:oI
poravnanja, kao i postupci likvidacije, po-
krenuti po Zakonu o prinudnom poravna-
nju, stecaju i likvidaciji (,Sluzbeni list
SFRJ broj 84/89 i ,Sluzbeni list SRJ
br. 37/93 i 28/96) u kojima je doneta odlu-
ka o unovcenju imovine ali u roku od sest
meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona nije prodato vise od 50 od knji-
govodstvene vrednosti imovine, nastavi-
ce se po odredbama ovog zakona.
Ostali stecajni postupci i postupci pri-
nudnog poravnanja, kao i postupci likvi-
dacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom
poravnanju, stecaju i likvidaciji (,Sluzbe-
ni list SFRJ broj 84/89 i ,Sluzbeni list
SRJ br. 37/93 i 28/96) do dana stupanja
na snagu ovog zakona, nastavice se po od-
redbama zakona po kom su i zapoceti.
Clan 186.
Stecajni upravnici mogu obavljati tu
duznost bez licence najduze tri meseca
od dana pocetka izdavanja licenci iz cla-
na 14. stav 2. ovog zakona.
Clan 187.
Danom pocetka primene ovog zakona
prestaje da vazi Zakon o prinudnom po-
ravnanju, stecaju i likvidaciji (,Sluzbe-
ni list SFRJ broj 84/89 i ,Sluzbeni list
SRJ br. 37/93 i 28/96).
Clan 188.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog da-
na od dana objavljivanja u ,Sluzbenom
glasniku Republike Srbije, a pocinje da
se primenjuje po isteku sest meseci od da-
na stupanja na snagu.
:o
Osnivanje
Clan 1.
Ovim zakonom osniva se Agencija za
licenciranje stecajnih upravnika (u da-
ljem tekstu: Agencija).
Status Agencije
Clan 2.
Agencija ima svojstvo pravnog lica sa
pravima, obavezama i odgovornostima
utvrdenim zakonom.
Agencija posluje u skladu sa propisi-
ma o javnim sluzbama.
Sediste Agencije je u Beogradu.
Agencija ima racun.
Poslovi Agencije
Clan 3.
Agencija obavlja sledece poslove:
1) izdaje, obnavlja i oduzima licencu
za obavljanje poslova stecajnog
upravnika, u skladu sa zakonom;
2) organizuje i sprovodi strucni ispit
za stecajnog upravnika;
3) vodi imenik stecajnih upravnika;
4) vrsi nadzor nad radom i prati raz-
voj proIesije stecajnog upravnika;
5) prati primenu propisa kojima se
ureduje stecajni postupak;
6) prikuplja i obraduje statisticke i
druge podatke od znacaja za spro-
vodenje stecajnog postupka;
7) predlaze nacionalne standarde za
upravljanje stecajnom masom i
kodeks etike, koji se donose u skla-
du sa zakonom kojim se ureduje
stecajni postupak
8) obavlja i druge poslove, u skladu
sa zakonom i statutom.
Poslove iz stava 1. tac. 1), 2), i 4) ovog
clana Agencija obavlja kao poverene po-
slove.
Clan 4.
U okviru nadzora nad radom stecajnih
upravnika Agencija proverava da li ste-
cajni upravnik obavlja poslove u skladu
sa zakonom kojim se ureduje stecajni po-
stupak, nacionalnim standardima za upra-
vljanje stecajnom masom i kodeksom eti-
ke.
Nadzor iz stava 1. ovog clana Agenci-
ja obavlja uvidom u pismene izvestaje
stecajnog upravnika, stecajnog sudije i u
drugu dokumentaciju vezanu za rad ste-
cajnog upravnika u stecajnom postupku.
Obavljanje pojedinih strunih poslova
Clan 5.
Za obavljanje pojedinih strucnih poslo-
va iz svoje nadleznosti Agencija moze an-
gazovati domaca ili strana pravna ili Iizic-
ka lica.
Sredstva za osnivanje i rad Agencije
Clan 6.
Sredstva za osnivanje Agencije obezbe-
duju se iz:
1) budzeta Republike Srbije;
2) donacija, priloga i sponzorstva
domacih i stranih pravnih i Iizickih
lica.
Sredstva za rad Agencije obezbeduju
se iz:
1) prihoda koje ostvari obavljanjem
poslova iz svoje nadleznosti;
2) donacija, priloga i sponzorstva
domacih i stranih pravnih i Iizickih
lica;
zakon o accnciJi za ticcncieanJc s1ccaJniu ueeavnika
,Slu:beni glasnik RS`, br. 84/04
:io
3) drugih izvora, u skladu sa zako-
nom.
Organi Agencije
Clan 7.
Organi Agencije su upravni odbor, di-
rektor i nadzorni odbor.
Upravni odbor
Clan 8.
Upravni odbor cine predsednik i cetiri
clana, koje imenuje i razresava Vlada Re-
publike Srbije, na predlog ministra nadle-
znog za poslove privrede.
Mandat predsednika i clanova uprav-
nog odbora traje cetiri godine.
Upravni odbor obavlja sledece poslo-
ve:
1) donosi statut;
2) donosi godisnji Iinansijski plan;
3) usvaja zavrsni racun;
4) usvaja izvestaj o poslovanju;
5) donosi akt o organizaciji i sistemati-
zaciji;
6) donosi i druge opste akte;
7) donosi poslovnik o radu;
zakonom i statutom.
Aadzorni odbor
Clan 9.
Nadzorni odbor cine predsednik i dva
clana, koje imenuje i razresava Vlada Re-
publike Srbije, na predlog ministra nadle-
znog za poslove privrede.
Mandat predsednika i clanova nadzor-
nog odbora traje cetiri godine.
Nadzorni odbor obavlja sledece poslo-
ve:
1) vrsi nadzor nad zakonitoscu rada
upravnog odbora i direktora;
2) pregleda zavrsni racun i izvestaje
o poslovanju i utvrduje da li su
sacinjeni u skladu sa zakonom i
drugim propisima;
3) donosi poslovnik o radu;
zakonom i statutom.
Direktor
Clan 10.
Direktora imenuje i razresava Vlada
Republike Srbije, na predlog ministra
nadleznog za poslove privrede.
Mandat direktora traje cetiri godine.
Direktor obavlja sledece poslove:
1) zastupa Agenciju;
2) organizuje i rukovodi poslovanjem
Agencije;
3) predlaze i organizuje pripremu
akata koje donosi upravni odbor;
4) izvrsava odluke upravnog odbora i
preduzima mere za njihovo sprovo-
denje;
5) stara se i odgovara za zakonitost
rada, koriscenje i raspolaganje
sredstvima Agencije;
6) obavlja i druge poslove, u skladu
sa zakonom i statutom.
Statut i drugi opsti akti
Clan 11.
Opsti akti Agencije su statut i drugi ak-
ti kojima se na opsti nacin ureduju pita-
nja od znacaja za rad Agencije.
Statut sadrzi odredbe o:
1) nazivu i sedistu;
2) delatnosti odnosno poslovima;
3) organima, delokrugu, odgovornosti
i nacinu odlucivanja;
4) zastupanju i odgovornosti za obave-
ze;
5) opstim aktima i nacinu njihovog
donosenja;
6) postupku izmene statuta;
7) pravima, obavezama i odgovorno-
:ii
stima zaposlenih;
8) unutrasnjoj organizaciji;
9) drugim pitanjima od znacaja za rad
i poslovanje Agencije.
Na Statut Agencije saglasnost daje Vla-
da Republike Srbije.
Aadzor nad radom Agencije
Clan 12.
Ministarstvo nadlezno za poslove pri-
vrede obavlja poslove nadzora nad ra-
dom Agencije.
Agencija najmanje dva puta godisnje
podnosi izvestaje o poslovanju ministar-
stvu iz stava 1. ovog clana.
Ministarstvo nadlezno za poslove pri-
vrede izvestaj o izvrsenom nadzoru dosta-
vlja Vladi Republike Srbije.
Prelazne i zavrsne odredbe
Clan 13.
Vlada Republike Srbije imenovace
predsednika i clanove upravnog odbora,
direktora, predsednika i clanove nadzor-
nog odbora u roku od 30 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Clan 14.
Upravni odbor je duzan da u roku od
15 dana od dana imenovanja donese sta-
tut.
Clan 15.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog da-
na od dana objavljivanja u ,Sluzbenom
glasniku Republike Srbije.
ztkcuctccuc|J|zt||ccuc|etuJcsfcctJu|uuretvu|kt
:i:
Clan 1.
U Zakonu o Agenciji za privatizaciju
(,Sluzbeni glasnik RS, broj 38/01), u
clanu 6. posle stava 1. dodaje se stav 2.
koji glasi:
,Pored poslova iz stava 1. ovog clana,
Agencija za privatizaciju obavlja i po-
slove stecajnog upravnika, u skladu sa
zakonom kojim se ureduje stecajni postu-
pak.
Clan 2.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog
dana od dana objavljivanja u ,Sluzbenom
glasniku Republike Srbije.
zakon o ooeuni zakona o accnciJi za eeiva1izaciJu
,Slu:beni glasnik RS`, br. 38/01, 135/04
:is
ooaseanc ooecosc oeuciu zakona
zakon o eaou i
zakon o ecnziJskoM i invatioskoM osicueanJu i
zakon o zaeostJavanJu i osicueanJu za stucaJ nczaeostcnos1i i
zakon o visini s1oec za1cznc kaMa1c
zakon o zatoznoM eeavu na eokec1niM s1vaeiMa ueisaniM u eccis1ae 4
zakon o osnovaMa svoJinskoeeavniu oonosa s
zakon o osticacioniM oonosiMa
zakon o rinansiJskoM tizincu 4
zakon o eaenicnoM eos1ueku 4s
zakon o eoecskoM eos1ueku l eoecskoJ aoMinis1eaciJi 4
zakon o eoeczu na oosi1 eecouzcca s
zakon o eoeczu na oouooak ceaoana i
zakon o eoecziMa na iMovinu s
zakon o eoeczu na oooa1u veconos1
zakon o uecocnJu suoova s
zakon o izvesnoM eos1ueku s4
zakon o zas1i1i zivo1nc secoinc
zakon o eeiveconiM oeus1viMa
zakon o osticacioniM oonosiMa 4
zakon o 1ezis1u uae1iJa oo veconos1i i oeuciu rinansiJskiu ins1euMcna1a 4i
osnovni keivicni zakon 4i
zakon o eeiva1niM eecouzc1niciMa (zakon o ticnoM eaou, 4i
zakon o eeiva1izaciJi 4
zakon o osnovaMa svoJinskoeeavniu oonosa 4i
zakon o vaneaenicnoM eos1ueku 4
zakon o suoskiM 1aksaMa 4s
zakon o JavnoM 1uzitas1vu 4
zakon o eacunovoos1vu i ecviziJi 4s
zakon o Mcnici 4
zakon o ccku 4s
zakon o eta1noM eeoMc1u 4
zakon o nastcoivanJu 4
:iI
Znaenje pojedinih pojmova
Clan 4.
Zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste
Iizicko lice koje je u radnom odnosu kod
poslodavca.
Poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste
domace ili strano pravno ili Iizicko lice.
***
Osnovna prava, obaveze i odgovornosti
Clan 11.
Poslodavac je duzan da zaposlenom za
obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa
zakonom, opstim aktom ili ugovorom o
radu.
Poslodavac je duzan da zaposlenom
obezbedi uslove rada radi zastite zivota
i zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim
propisima.
Poslodavac je duzan da zaposlenog pre
stupanja na rad upozna sa uslovima rada,
organizacijom rada, pravima i obaveza-
ma koje proizilaze iz propisa o radu i bez-
bednosti i zastite zdravlja na radu.
***
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Clan 13.
Radni odnos moze da se zasnuje sa li-
cem koje ima opstu zdravstvenu sposob-
nost, najmanje 15 godina zivota i ispu-
njava druge uslove za rad na odredenim
poslovima, utvrdene odgovarajucim ak-
tom poslodavca.
Aktom iz stava 1. ovog clana utvrduje
se vrsta posla, strucna sprema i drugi po-
sebni uslovi za rad na tim poslovima.
Radni odnos sa licem mladim od 18 go-
dina zivota moze da se zasnuje uz pisme-
nu saglasnost roditelja ili staraoca, ako
takav rad ne ugrozava njegovo zdravlje,
moral i obrazovanje, odnosno ako takav
rad nije zakonom zabranjen.
Invalidna lica zasnivaju radni odnos
pod uslovima i na nacin utvrden ovim za-
konom, ako posebnim zakonom nije dru-
gacije uredeno.
***
Clan 15.
Strani drzavljanin ili lice bez drzavljan-
stva moze da zasnuje radni odnos pod
uslovima utvrdenim ovim zakonom i po-
sebnim zakonom.
***
Ugovor o radu
Clan 16.
Radni odnos zasniva se ugovorom o ra-
du.
Ugovor o radu zakljucuju zaposleni i
poslodavac.
Zaposleni je duzan da, prilikom zasni-
vanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi
dokumenta kojima se dokazuje ispunje-
nost uslova za rad.
***
Radni odnos sa nepunim
radnim vremenom
Clan 25
Radni odnos moze da se zasnuje i za
rad sa nepunim radnim vremenom, na
neodredeno vreme ili odredeno vreme.
***
Clan 2.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim
vremenom ima pravo na obavezno soci-
zakon o eaou
,Slu:beni glasnik RS` br. 70/01, 73/01
:is
jalno osiguranje i sva prava iz radnog od-
nosa srazmerno vremenu provedenom na
radu, osim ako za pojedina prava nije za-
konom, opstim aktom ili ugovorom o ra-
du drukcije odredeno.
***
Zarada
Clan 81.
Zaposleni ima pravo na odgovarajucu
zaradu, koja se utvrduje u skladu sa zako-
nom, opstim aktom ili ugovorom o radu.
Zaposlenom se garantuje jednaka za-
rada za isti rad ili rad iste vrednosti koji
ostvaruje kod poslodavca.
Zaradu, u smislu stava 1. ovog clana,
cini zarada koju je zaposleni ostvario za
obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
uvecana zarada, naknada zarade i druga
primanja, osim naknade troskova iz cla-
na 89. ovog zakona i drugih primanja iz
clana 90. stav 1. ovog zakona.
Opstim aktom ili ugovorom o radu
utvrduju se elementi za odredivanje zara-
de i nacin utvrdivanja zarade.
***
Uvecana zarada
Clan 83.
Zarada iz clana 81. ovog zakona ispla-
cuje se u rokovima utvrdenim opstim ak-
tom ili ugovorom o radu, a najmanje je-
danput mesecno.
Zarada se isplacuje samo u novcu, ako
Minimalna zarada
Clan 84.
Zaposleni ima pravo na minimalnu za-
radu za standardni ucinak i puno radno
vreme.
Minimalnu zaradu utvrduju sporazum-
no Vlada Republike Srbije i reprezenta-
tivni sindikat i reprezentativno udruzenje
poslodavaca, organizovani za teritoriju
Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Ako se ne postigne sporazum iz stava
2. ovog zakona, u roku od 10 dana od da-
na pocetka dogovora, minimalnu zaradu
utvrduje Vlada Republike Srbije.
Pri utvrdivanju minimalne zarade
polazi se narocito od: troskova zivo-
ta, egzistencijalnih i socijalnih potreba
zaposlenog i njegove porodice, stope ne-
zaposlenosti, kretanja zaposlenosti na tr-
zistu rada i opsteg nivoa ekonomske raz-
vijenosti Republike.
Minimalna zarada utvrduje se po rad-
nom casu, za period od najmanje sest me-
seci i objavljuje se u ,Sluzbenom glasni-
ku Republike Srbije'.
***
Aaknada troskova
Clan 89.
Zaposleni ima pravo na naknadu tro-
skova za dolazak i odlazak sa rada i za
vreme provedeno na sluzbenom putu u ze-
mlji, u visini utvrdenoj opstim aktom ili
ugovorom o radu.
Zaposleni ima pravo na naknadu trosko-
va za vreme provedeno na sluzbenom pu-
tu u inostranstvu pod uslovima, na nacin i
u visini utvrdenoj posebnim propisima.
Druga primanja
Clan 90.
Poslodavac moze zaposlenom da ispla-
ti otpremninu pri odlasku u penziju, soli-
darnu pomoc, jubilarnu nagradu i pomoc
u slucaju smrti zaposlenog ili clana nje-
gove uze porodice, u visini utvrdenoj op-
stim aktom ili ugovorom o radu.
Clanovima uze porodice, u smislu sta-
va 1. ovog clana, smatraju se bracni drug
i deca zaposlenog.
Opstim aktom ili ugovorom o radu mo-
ze da se utvrdi pravo i na druga primanja.
:i
cotsetuccoecoscoeuc|uztkcut
***
Zastita zarade i naknade zarade
Clan 92.
Poslodavac moze, samo uz pristanak
zaposlenog ili na osnovu pravosnazne
odluke suda, potrazivanje prema zaposle-
nom naplatiti obustavljanjem od zarade.
Na osnovu pravosnazne odluke suda
poslodavac moze zaposlenom da odbije
od zarade najvise do jedne trecine zara-
de, odnosno naknade zarade, ako zako-
***
Prestanak radnog odnosa
Clan 98.
Zaposlenom prestaje radni odnos neza-
visno od njegove volje i volje poslodav-
ca:
1) ako je na nacin propisan zakonom
utvrdeno da je kod zaposlenog
doslo do gubitka radne sposobnosti
danom dostavljanja pravosna-
znog resenja o utvrdivanju gubitka
radne sposobnosti,
2) ako mu je, po odredbama zakona,
odnosno po pravosnaznoj odluci
suda ili drugog organa zabranjeno
da obavlja odredene poslove,
a ne moze da mu se obezbedi
obavljanje drugih poslova danom
dostavljanja pravosnazne odluke,
3) ako zbog izdrzavanja kazne zatvo-
ra mora da bude odsutan sa rada
u trajanju duzem od sest meseci
danom stupanja na izdrzavanje
kazne,
4) ako mu je izrecena mera bezbed-
nosti, vaspitna ili zastitna mera u
trajanju duzem od sest meseci i
zbog toga mora da bude odsutan sa
rada danom pocetka primenjiva-
nja te mere,
5) usled stecaja, likvidacije, odnosno
u svim drugim slucajevima prestan-
ka rada poslodavca, u skladu sa
zakonom.
***
Clan 1.
Do dana prestanka radnog odnosa po-
slodavac je duzan da izvrsi isplatu svih
dospelih zarada i drugih primanja.
***
Rokovi zastarelosti potrazivanja
iz radnog odnosa
Clan 123.
Sva novcana potrazivanja iz radnog od-
nosa smatraju se obrocnim davanjima i
zastarevaju u roku od tri godine od dana
nastanka obaveze.
***
Radna knjizica
Clan 128.
Zaposleni ima radnu knjizicu, koju pre-
daje poslodavcu prilikom zasnivanja rad-
nog odnosa.
Radna knjizica je javna isprava.
Radnu knjizicu izdaje nadlezni organ
opstinske uprave.
Poslodavac je duzan da zaposlenom
vrati uredno popunjenu radnu knjizicu na
dan prestanka radnog odnosa.
U radnu knjizicu zabranjeno je unositi
negativne podatke o zaposlenom.
:zi
Clan 3.
Obaveznim penzijskim i invalidskim
osiguranjem obezbeduju se prava za slu-
caj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog
ostecenja.
* * *
Clan 5.
Prava iz penzijskog i invalidskog osi-
guranja sticu se i ostvaruju zavisno od du-
zine ulaganja i visine osnovice na koju
je placen doprinos za penzijsko i invalid-
sko osiguranje i uz primenu nacela soli-
darnosti.
guranja sticu se, ostvaruju i koriste pod
uslovima i na nacin utvrden ovim zako-
nom.
Clan 6.
guranja su licna prava i ne mogu se preno-
siti na druga lica.
guranja ne zastarevaju, osim prava na po-
trazivanja dospelih a neisplacenih iznosa
u slucajevima utvrdenim ovim zakonom.
* * *
ii. osavczno ecnziJsko i
invatiosko osicueanJc
Clan 10.
Obavezno osigurana lica (u daljem tek-
stu: osiguranici), u smislu ovog zakona,
jesu:
1) zaposleni (u daljem tekstu: osigura-
nik zaposleni),
2) lica koja samostalno obavljaju de-
latnost (u daljem tekstu: osiguranik
samostalnih delatnosti),
3) poljoprivrednici (u daljem tekstu:
osiguranik poljoprivrednik).
Ako lice istovremeno ispunjava uslove
za osiguranje po vise osnova iz stava 1.
ovog clana, osnov osiguranja se odreduje
na taj nacin sto postojanje osnova osigura-
nja po prethodnoj tacki iskljucuje osnov
osiguranja iz naredne tacke.
Obaveze placanja doprinosa po osno-
vu osiguranja utvrduju se u skladu sa
ovim zakonom.
Clan 11.
Osiguranici zaposleni jesu:
1) lica u radnom odnosu, odnosno
zaposlena u preduzecu, drugom
pravnom licu, drzavnom organu,
organu jedinice lokalne samoupra-
ve ili kod Iizickih lica (u daljem
tekstu: poslodavac), izuzev lica
iz clana 12. stav 1. tacka 2) ovog
zakona,
2) civilna lica na sluzbi u Vojsci ili
vojnim jedinicama i vojnim ustano-
vama,
3) izabrana i postavljena lica, ako
za obavljanje Iunkcije ostvaruju
zaradu, odnosno naknadu zarade,
4) lica koja su u skladu sa propisima
o radu, u radnom odnosu odnosno
zaposlena van prostorija poslodavca,
5) lica u radnom odnosu, odnosno
zaposleni upuceni na rad u
inostranstvo, odnosno zaposleni u
preduzecu koje obavlja delatnost
ili usluge u inostranstvu, ako nisu
obavezno osigurana po propisima
te zemlje, ili ako medunarodnim
ugovorom nije drugacije odredeno,
6) domaci drzavljani koji su na terito-
zakon o ecnziJskoM l invatioskoM osicueanJu
,Slu:beni glasnik RS' br. 34/03, 64/04, 84/04
:zz
riji Republike Srbije zaposleni kod
stranih ili medunarodnih organiza-
cija ili ustanova, stranih diplomat-
skih i konzularnih predstavnistava
ili kod stranih pravnih ili Iizickih
lica, ako medunarodnih ugovorom
nije drugacije odredeno,
7) domaci drzavljani zaposleni u
inostranstvu, ako za to vreme nisu
obavezno osigurani kod stranog
nosioca osiguranja, ili ako prava iz
penzijskog i invalidskog osigura-
nja, po propisima te drzave, ne
mogu ostvariti ili koristiti van
njene teritorije,
8) strani drzavljani i lica bez
drzavljanstva koji su na teritoriji
Republike Srbije zaposleni kod
stranih pravnih ili Iizickih lica,
ako medunarodnim ugovorom
nije drugacije odredeno, kao i
kod medunarodnih organizacija i
ustanova i stranih diplomatskih i
konzularnih predstavnistava, ako
je takvo osiguranje predvideno
medunarodnim ugovorom,
9) lica koja u skladu sa zakonom
obavljaju privremene i povremene
poslove, ako nisu osigurani po
drugom osnovu,
10) lica koja u skladu sa zakonom oba-
vljaju privremene i povremene po-
slove preko omladinskih zadruga a
imaju navrsenih 26 godina zivota,
odnosno bez obzira na godine
zivota ako nisu na skolovanju,
11) lica za cijim je radom prestala po-
treba, kao i lica kojima je prestalo
zaposlenje zbog stecaja, likvida-
cije, odnosno u svim slucajevima
prestanka rada poslodavca, dok
ostvaruju novcanu naknadu prema
propisima o radu i zaposljavanju.
* * *
Clan 14.
Svojstvo osiguranika stice se danom
pocetka a prestaje danom prestanka za-
poslenja, obavljanja samostalne ili poljo-
privredne delatnosti, odnosno obavljanja
ugovorenih poslova.
Svojstvo osiguranika utvrduje se na
osnovu prijave na osiguranje, odnosno
odjave osiguranja, u skladu sa ovim za-
konom.
Svojstvo osiguranika ne moze se steci
pre navrsenih 15 godina zivota.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog cla-
na, svojstvo osiguranika poljoprivredni-
ka moze mirovati najduze pet godina u
toku osiguranja iz objektivnih razloga
(elementarne nepogode, bolest i porodilj-
sko odsustvo), s tim sto to ne moze biti
uzastopnih pet godina.
` ` `
iii. ooseovotJno ecnziJsko i
invatiosko osicueanJc
Clan 16.
Dobrovoljnim penzijskim i invalid-
skim osiguranjem osiguranici mogu, u
skladu sa posebnim zakonom, obezbedi-
ti sebi i clanovima svoje porodice veci
obim, kao i drugu vrstu prava od prava
utvrdenih ovim zakonom.
Lica koja nisu obavezno osigurana u
smislu ovog zakona mogu, dobrovoljnim
penzijskim i invalidskim osiguranjem, u
skladu sa posebnim zakonom, sebi i cla-
novima svoje porodice obezbediti prava
iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osi-
guranje mogu organizovati i sprovoditi
pravna lica, u skladu sa posebnim zako-
nom.
Posebnim zakonom u smislu ovog clana
podrazumeva se zakon kojim se ureduje
dobrovoljno penzijsko i invalidsko osigu-
:z:
ranje, kao i organizacija i poslovanje inve-
sticionih Iondova koji sprovode dobrovolj-
no penzijsko i invalidsko osiguranje.
iv. tica koJiMa sc osczscou
Ju eeava za stucaJ invatio
nos1i i 1ctcsnoc os1cccnJa
eeouzeokovaniu eovecooM
na eaou iti eeorcsionatnoM
sotcscu
Clan 17.
Prava za slucaj invalidnosti i telesnog
ostecenja prouzrokovanih povredom na
radu ili proIesionalnom bolescu ostvaru-
ju:
1) lica koja, u skladu sa zakonom,
obavljaju privremene i povremene
poslove preko omladinskih zadru-
ga do navrsenih 26 godina zivota,
ako su na skolovanju;
2) lica koja se nalaze na strucnom
osposobljavanju, dokvaliIikaciji ili
prekvaliIikaciji, koja uputi organi-
zacija nadlezna za zaposljavanje;
3) ucenici i studenti kada se, u skladu
sa zakonom, nalaze na obaveznom
proizvodnom radu, proIesionalnoj
praksi ili prakticnoj nastavi;
4) lica koja se nalaze na izdrzavanju
kazne zatvora dok rade u privred-
noj jedinici ustanove za izdrza-
vanje kazne zatvora (radionica,
radiliste i sl.) i na drugom mestu
rada;
5) lica koja, u skladu sa propisima,
obavljaju odredene poslove po
osnovu ugovora o volonterskom
radu.
v. eeava iz ecnziJskoc i
invatioskoc osicueanJa
Clan 18.
guranja, jesu:
1) za slucaj starosti - pravo na staro-
snu penziju;
2) za slucaj invalidnosti - pravo na
invalidsku penziju;
3) za slucaj smrti:
(1) pravo na porodicnu penziju;
(2) pravo na naknadu pogrebnih
troskova;
4) za slucaj telesnog ostecenja prou-
zrokovanog povredom na radu ili
proIesionalnom bolescu - pravo
na novcanu naknadu za telesno
ostecenje.
vi. ustovi za s1icanJc eeava
iz ecnziJskoc i invatioskoc
osicueanJa
Starosna penzija
Clan 19.
Osiguranik stice pravo na starosnu pen-
ziju:
1) kad navrsi 63 (muskarac), odnosno
58 (zena) godina zivota i najmanje
20 godina penzijskog staza;
60 (zena) godina zivota i najmanje
15 godina staza osiguranja; i
35 (zena) godina staza osiguranja i
najmanje 53 godine zivota.
Clan 20.
Osiguraniku kome se staz osiguranja
racuna sa uvecanim trajanjem, starosna
granica za sticanje prava na starosnu pen-
ziju, utvrdena u clanu 19. tac. 1) i 2) ovog
zakona, snizava se zavisno od stepena
uvecanja staza za po jednu godinu, i to:
1) za svakih sest godina provedenih
na radnom mestu, odnosno poslu
na kome se eIektivno provedenih
12 meseci racuna u staz osiguranja
kao 14 meseci;
2) za svakih pet godina provedenih
:z+
kao 15 meseci;
3) za svake cetiri godine provedene
kao 16 meseci;
4) za svake tri godine provedene na
radnom mestu, odnosno poslu na
kome se eIektivno provedenih 12
meseci racuna u staz osiguranja
kao 18 meseci.
Starosna granica iz stava 1. ovog cla-
na moze se snizavati najvise do 53 godi-
ne zivota.
Invalidska penzija
Clan 21.
Invalidnost postoji kad kod osigurani-
ka nastane potpuni gubitak radne sposob-
nosti zbog promena u zdravstvenom sta-
nju prouzrokovanih povredom na radu,
proIesionalnom bolescu, povredom van
rada ili bolescu, koje se ne mogu otklo-
niti lecenjem ili medicinskom rehabilita-
cijom.
Clan 22.
Povredom na radu, u smislu ovog zako-
na, smatra se povreda osiguranika koja se
dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzroc-
noj povezanosti sa obavljanjem posla
po osnovu koga je osiguran, prouzroko-
vana neposrednim i kratkotrajnim meha-
nickim, Iizickim ili hemijskim dejstvom,
naglim promenama polozaja tela, izne-
nadnim opterecenjem tela ili drugim pro-
menama Iizioloskog stanja organizma.
Povredom na radu smatra se i povreda
prouzrokovana na nacin iz stava 1. ovog
clana, koju osiguranik - zaposleni pretrpi
pri obavljanju posla na koji nije raspore-
den, ali koji obavlja u interesu poslodav-
ca kod koga je zaposlen.
Povredom na radu smatra se i povre-
da prouzrokovana na nacin iz stava 1.
ovog clana, koju osiguranik pretrpi na re-
dovnom putu od stana do mesta rada ili
obrnuto, na putu preduzetom radi izvrsa-
vanja sluzbenih poslova i na putu predu-
zetom radi stupanja na rad, kao i u dru-
gim slucajevima utvrdenim zakonom.
Povredom na radu smatra se i obolje-
nje osiguranika koje je nastalo neposred-
no ili kao iskljuciva posledica nekog
nesrecnog slucaja ili vise sile za vreme
obavljanja posla po osnovu koga je osigu-
ran ili u vezi s njim.
Povredom na radu smatra se i povre-
da prouzrokovana na nacin iz st. 1. do 4.
ovog clana, koju osiguranik pretrpi u ve-
zi s koriscenjem prava na zdravstvenu za-
stitu po osnovu povrede na radu i proIesi-
onalne bolesti.
Clan 23.
Povredom na radu smatra se i povreda
prouzrokovana na nacin predviden u cla-
nu 22. ovog zakona koju osiguranici pre-
trpe ucestvujuci:
1) u akcijama spasavanja ili odbrane
od elementarnih nepogoda ili nesre-
ca;
2) u vojnoj vezbi ili u vrsenju drugih
obaveza iz oblasti odbrane zemlje
utvrdenih zakonom;
3) na radnom kampu ili takmicenju
(proizvodnom, sportskom i dr.);
4) na drugim poslovima i zadacima
za koje je zakonom utvrdeno da su
od opsteg interesa.
Clan 24.
ProIesionalne bolesti, u smislu ovog za-
kona, jesu odredene bolesti nastale u to-
ku osiguranja, prouzrokovane duzim ne-
posrednim uticajem procesa i uslova rada
na radnim mestima, odnosno poslovima
koje je osiguranik obavljao.
:zs
ProIesionalne bolesti, radna mesta, od-
nosno poslovi na kojima se te bolesti po-
javljuju i uslovi pod kojima se smatraju
proIesionalnim bolestima, u smislu stava
1. ovog clana, utvrduju ministar nadlezan
za poslove penzijskog i invalidskog osi-
guranja i ministar nadlezan za poslove
zdravlja, na predlog Ionda.
Clan 25.
Osiguranik kod koga nastane potpuni
gubitak radne sposobnosti, stice pravo na
invalidsku penziju:
1) ako je invalidnost prouzrokovana
povredom na radu ili proIesional-
nom bolescu;
povredom van rada ili bolescu
- pod uslovom da je gubitak radne
sposobnosti nastao pre navrse-
nja godina zivota propisanih za
sticanje prava na starosnu penziju
utvrdenih u clanu 19. tacka 1)
ovog zakona i da ima navrsenih pet
godina staza osiguranja;
povredom van rada ili bolescu
- pod uslovom da je gubitak radne
sposobnosti nastao pre navrse-
nja godina zivota propisanih za
utvrdenih u clanu 19. tacka 2)
ovog zakona i da ima navrsenih
pet godina staza osiguranja, pod
uslovom da ne ispunjava uslove za
iz clana 19. tacka 1) ovog zakona.
Clan 26.
Osiguranik kod koga je invalidnost,
prouzrokovana bolescu ili povredom van
rada, nastala pre navrsene 30 godine zivo-
ta stice pravo na invalidsku penziju:
1) kad je invalidnost nastala do navr-
sene 20 godine zivota - ako ima
godinu dana staza osiguranja;
2) kad je invalidnost nastala do
navrsene 25 godine zivota - ako do
nastanka invalidnosti ima najmanje
dve godine staza osiguranja;
3) kad je invalidnost nastala do
navrsene 30 godine zivota - ako do
nastanka invalidnosti ima najmanje
tri godine staza osiguranja.
* * *
os1vaeivanJc i koeisccnJc eea
va iz ecnziJskoc i invatioskoc
osicueanJa
i. oarlaaje raa l ealj
se l laailase elraaja
Clan 82.
guranja ostvaruju se kod Ionda kod koga
je osiguranik poslednji put bio osiguran.
Fond kod koga je osiguranik poslednji
put bio osiguran nadlezan je i kad se pra-
va iz penzijskog i invalidskog osiguranja
ostvaruju po osnovu medunarodnih ugo-
vora.
Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog
clana, osiguranik odnosno korisnik pra-
va, kao i clan njegove porodice moze
na svoj zahtev ostvariti pravo na penziju
kod Ionda kod koga je navrsen, odnosno
utvrden pretezan deo staza osiguranja.
Pravo izbora Ionda iz stava 3. ovog cla-
na moze se koristiti samo jedanput.
Zahtev za ostvarivanje prava na penzi-
ju podnosi se Iondu kod koga je osigura-
nik poslednji put bio osiguran.
Clan 83.
Prava za slucaj invalidnosti i smrti pro-
uzrokovanih povredom na radu ostvaruju
se kod Ionda kod koga je osiguranik bio
osiguran u casu nastanka te povrede.
Prava za slucaj invalidnosti i smrti
prouzrokovanih proIesionalnom bolescu
:zc
ostvaruju se kod Ionda kod koga je osi-
guranik bio osiguran u vreme oboljenja
od proIesionalne bolesti, a ako u to vre-
me nije bio osiguran, ta prava ostvaruju
se kod Ionda kod koga je poslednji put
bio osiguran.
Clan 84.
guranja ostvaruju se od dana podnetog
zahteva, a najranije sest meseci pre tog
dana.
guranja koja se ostvaruju u Iondu obez-
beduju se u postupku predvidenom za-
konom kojim je ureden opsti upravni
postupak, ako ovim zakonom nije drukci-
je uredeno.
Akt donet u postupku pokrenutom su-
protno odredbi clana 82. ovog zakona, ni-
stav je.
Clan 85.
Penzijski staz i zarade, naknade, ugo-
vorne naknade, odnosno osnovice osigu-
ranja, kao i druge cinjenice od uticaja na
sticanje i utvrdivanje prava, osim nalaza,
misljenja i ocene organa vestacenja, uzi-
maju se u obzir pri ostvarivanju prava iz
penzijskog i invalidskog osiguranja, bez
obzira na to kod kog Ionda su utvrdeni,
na osnovu podataka utvrdenih u maticnoj
evidenciji.
Staz osiguranja utvrduje Iond kod ko-
ga je taj staz navrsen.
Penzijski staz se ne moze utvrdivati na
osnovu izjava svedoka.
Clan 86.
Ako je penzijski staz utvrden kod dva
ili vise Iondova, oni nadoknaduju deo
penzije Iondu kod koga je ostvareno pra-
vo na penziju.
Naknada dela penzije u smislu stava
1. ovog clana odgovara srazmeri izmedu
staza koji je osiguraniku utvrden kod dru-
gog Ionda i ukupnog penzijskog staza.
Pri utvrdivanju srazmere izmedu utvr-
denog staza i ukupnog penzijskog staza,
od ukupnog penzijskog staza odbijaju se
periodi posebnog staza.
Naknada dela penzije iz stava 2. ovog
clana obuhvata i srazmerni deo naknada,
koja korisniku pripadaju po osnovu pen-
zijskog i invalidskog osiguranja, kao i sra-
zmerni deo obaveznih doprinosa koji se
placaju na penzijska primanja.
Naknada srazmernog dela penzije obra-
cunava se i isplacuje mesecno, ako ugo-
vorom izmedu Iondova nije drugacije od-
redeno.
Odredbe ovog clana odnose se i na or-
ganizaciju za osiguranje vojnih osigurani-
ka za staz navrsen u svojstvu vojnog osi-
guranika posle 1. januara 1973. godine.
Clan 87.
Ako je invalidnost odnosno smrt osi-
guranika prouzrokovana povredom na ra-
du ili proIesionalnom bolescu, invalidska
odnosno porodicna penzija ostvarena po
tom osnovu u celosti pada na teret Ionda
kod koga je pravo ostvareno.
Clan 88.
Postupak za ostvarivanje prava iz pen-
zijskog i invalidskog osiguranja i za utvr-
divanje penzijskog staza pokrece se na
zahtev osiguranika, odnosno na zahtev
clana porodice za ostvarivanje prava na
porodicnu penziju.
U postupku iz stava 1. ovog clana Iond
je duzan da osiguranicima i korisnicima
prava pruza strucnu pomoc.
Korisnik prava je duzan da Iondu bla-
govremeno prijavi promenu koja je od uti-
caja na pravo odnosno obim koriscenja
tog prava.
:zI
Clan 89.
Lica iz cl. 15. i 17. ovog zakona pra-
va iz penzijskog i invalidskog osiguranja
ostvaruju u Iondu za penzijsko i invalid-
sko osiguranje zaposlenih.
Fond na teritoriji Republike kod koga
je korisnik starosne penzije ostvario pra-
vo, nadlezan je za ponovno odredivanje
penzije u slucaju da se korisnik penzije
zaposli, odnosno obavlja samostalnu de-
latnost.
* * *
Clan 91.
Cinjenice koje se, u skladu sa zako-
nom, ne utvrduju u maticnoj evidenciji,
a koje su od znacaja za ostvarivanje pra-
va iz penzijskog i invalidskog osiguranja,
utvrduju se u postupku resavanja o tim
pravima.
Clan 92.
U postupku za ostvarivanje prava iz
penzijskog i invalidskog osiguranja u Ion-
du obezbeduje se dvostepenost.
Clan 93.
Kada je za resavanje o pravu iz pen-
zijskog i invalidskog osiguranja potreb-
no utvrdivanje postojanja invalidnosti,
telesnog ostecenja, uzroka invalidnosti i
telesnog ostecenja, potpune nesposobno-
sti za rad i nesposobnosti za samostalan
zivot i rad, Iond utvrduje te cinjenice na
osnovu nalaza, misljenja i ocene organa
vestacenja cije se obrazovanje i nacin ra-
da ureduje opstim aktom Ionda.
Nalaz, misljenje i ocena iz stava 1.
ovog clana podleze kontroli koju vrsi or-
gan Ionda utvrden opstim aktom iz stava
1. ovog clana.
Na akt iz stava 1. ovog clana sagla-
snost daje ministar nadlezan za poslove
penzijskog i invalidskog osiguranja i mi-
nistar nadlezan za poslove zdravlja.
U obavljanju kontrole iz stava 2. ovog
clana, moze se dati saglasnost ili primed-
ba. Primedba kojom se ukazuje na uoce-
ne nedostatke i daje uputstvo za njihovo
otklanjanje, obavezna je za organe koji
su vrsili vestacenje.
Clan 94.
Postupak za ostvarivanje prava po
osnovu invalidnosti pokrece Iond na zah-
tev osiguranika na osnovu predloga za
utvrdivanje invalidnosti, u skladu sa op-
stim aktom Ionda.
Predlog iz stava 1. ovog clana daje iza-
brani lekar, u skladu sa zakonom, a sagla-
snost na predlog daje lekarska komisija u
zdravstvenoj ustanovi.
Komisiju iz stava 2. ovog clana imenu-
je ministarstvo nadlezno za poslove zdra-
vlja.
Ako ne postoji saglasnost komisije iz
stava 2. ovog clana, troskove postupka
snosi osiguranik koji je podneo zahtev.
Naknadu troskova za rad komisije iz
stava 2. ovog clana, sporazumno ureduju
ministar nadlezan za poslove penzijskog
i invalidskog osiguranja i ministar nadle-
zan za poslove zdravlja.
Clan 95.
Postupak za ostvarivanje prava na nov-
canu naknadu za telesno ostecenje po-
krece se na zahtev osiguranika odnosno
korisnika prava, na osnovu medicinske
dokumentacije.
Postupak za ostvarivanje prava na nov-
canu naknadu za telesno ostecenje pokre-
ce se i po sluzbenoj duznosti na osnovu
misljenja organa vestacenja datog prili-
kom vestacenja o invalidnosti, u skladu
sa opstim aktom Ionda.
Clan 96.
Promene u stanju invalidnosti koje su
od uticaja na pravo na invalidsku penziju
:zs
priznatu pravosnaznim resenjem, utvrdu-
ju se u postupku pokrenutom na zahtev
osiguranika, odnosno po sluzbenoj du-
znosti.
Fond odreduje obavezan kontrolni pre-
gled korisnika prava, najkasnije u roku
od tri godine od dana utvrdivanja invalid-
nosti, osim u slucajevima predvidenim
opstim aktom Ionda.
Na akt iz stava 2. ovog clana saglasnost
sporazumno daju ministar nadlezan za po-
slove penzijskog i invalidskog osiguranja
i ministar nadlezan za poslove zdravlja.
Clan 97.
Kao dan nastanka invalidnosti i tele-
snog ostecenja uzima se dan kada je na
osnovu pregleda dat nalaz, misljenje i
ocena organa vestacenja u prvostepenom
postupku, odnosno neki raniji dan za ko-
ji postoji odgovarajuca medicinska doku-
mentacija.
Clan 98.
Resenje o pravima iz penzijskog i in-
validskog osiguranja i o penzijskom sta-
zu donosi organ Ionda odreden opstim ak-
tom Ionda.
Prvostepeno resenje iz stava 1. ovog
clana podleze prethodnoj kontroli koju
vrsi organ utvrden opstim aktom Ionda.
Clan 99.
Protiv prvostepenog resenja moze se iz-
javiti zalba organu odredenom opstim ak-
tom Ionda u roku od 15 dana od dana pri-
jema resenja.
Zalba ne odlaze izvrsenje resenja osim
ako se njom pobija utvrdena invalidnost.
Clan 100.
Prvostepeno resenje Ionda podleze re-
viziji koju vrsi organ odreden opstim ak-
tom Ionda.
Revizijom se moze ispitati i pravilnost
nalaza, misljenja i ocene koje daju orga-
ni vestacenja.
Revizija ne odlaze izvrsenje resenja.
Clan 101.
Ako je protiv prvostepenog resenja iz-
javljena zalba, o reviziji i zalbi resava se
istim resenjem.
Ako protiv prvostepenog resenja nije
izjavljena zalba, a revizija ne bude izvrse-
na u roku od tri meseca od dana isteka ro-
ka za zalbu, smatra se da je revizija izvr-
sena i data saglasnost na to resenje.
Clan 102.
U vrsenju revizije na prvostepeno rese-
nje moze se dati saglasnost, odnosno pr-
vostepeno resenje moze se izmeniti, poni-
stiti ili ukinuti.
Ako je prvostepeno resenje ponisteno
ili ukinuto, revizijom se ispituje samo da
li je novo resenje u skladu sa razlozima
zbog kojih je ranije prvostepeno resenje
ponisteno ili ukinuto.
Clan 103.
Protiv resenja Ionda donetog po zalbi,
odnosno u vrsenju revizije o pravima iz
penzijskog i invalidskog osiguranja i pro-
tiv konacnog resenja o podacima utvrde-
nim u maticnoj evidenciji, moze se pokre-
nuti upravni spor kod nadleznog suda.
Clan 104.
Protiv konacnog resenja Ionda, u sluca-
jevima kada nisu ispunjeni uslovi za po-
navljanje postupka po zakonu kojim je
ureden opsti upravni postupak, ili su pro-
tekli rokovi za ponavljanje postupka po
tom zakonu, postupak se moze ponoviti:
1) ako se sazna za nove cinjenice,
odnosno nade ili stekne mogucnost
da se upotrebe novi dokazi koji bi
sami, ili u vezi sa vec upotreblje-
nim dokazima, mogli dovesti do
drugacijeg resenja;
2) kada je propusteno da se u ranijem
:z
postupku iznese neka cinjenica,
odnosno dokaz koji moze dovesti
do drugacijeg resenja.
Ponavljanje postupka pokrece se na
predlog osiguranika ili po sluzbenoj du-
znosti.
Ako je predlog za ponavljanje postup-
ka podnet, odnosno postupak ponavlja-
nja pokrenut u roku od pet godina od da-
na dostavljanja resenja osiguraniku, u
ponovljenom postupku primenjuju se pro-
pisi koji su vazili u vreme donosenja rese-
nja po kome se postupak ponavlja. Ako
je predlog podnet, odnosno postupak po-
navljanja pokrenut po isteku tog roka, u
ponovljenom postupku primenjuju se pro-
pisi koji vaze u vreme podnosenja pred-
loga za ponavljanje postupka, odnosno u
vreme pokretanja tog postupka po sluzbe-
noj duznosti.
Na osnovu podataka pribavljenih u ra-
nijem i ponovljenom postupku, nadlezni
organ novim resenjem moze ranije rese-
nje koje je bilo predmet ponavljanja osta-
viti na snazi ili ga zameniti novim rese-
njem kojim se ukida ranije resenje.
Clan 105.
Pravosnazno resenje Ionda moze se iz-
meniti novim resenjem ako je njime po-
vreden zakon ili opsti akt Ionda na stetu
osiguranika odnosno korisnika prava ili
ako je o nekom pravnom pitanju docnije
zauzeto pravno shvatanje povoljnije za
osiguranika.
Novo resenje ce se doneti i ako se sa-
zna za cinjenice koje su od uticaja na pra-
vo osiguranika, a koje su nastale posle do-
nosenja resenja.
Prava utvrdena resenjem donetim u po-
stupku izmene pripadaju od prvog dana
narednog meseca od dana podnosenja zah-
teva za izmenu resenja, odnosno od dana
donosenja resenja u postupku za izmenu
pokrenutom po sluzbenoj duznosti.
Kod ponovnog resavanja o pravu osi-
guranika odnosno korisnika prava, prema
stavu 1. ovog clana primenjuju se propisi
koji su vazili u casu donosenja konacnog
resenja. Ako se resava o pravu prema sta-
vu 2. ovog clana primenice se propisi ko-
ji vaze u vreme pokretanja postupka.
Clan 106.
U sporovima sukoba nadleznosti u po-
stupku za ostvarivanje prava iz penzij-
skog i invalidskog osiguranja do kojih
dode izmedu Iondova odnosno Ionda i
poslodavaca, nadlezan je Vrhovni sud Sr-
bije.
* * *
xiii. rinansieanJc
Clan 169.
Prihod Ionda cine sredstva:
1) doprinosa za obavezno penzijsko i
invalidsko osiguranje;
2) za penzijsko i invalidsko osigu-
ranje koje se u slucajevima i pod
uslovima utvrdenim zakonom
obezbeduju u budzetu;
3) od imovine kojom raspolaze Iond;
4) drugih Iondova za penzijsko i
invalidsko osiguranje kod kojih je
navrsen deo staza osiguranja;
5) od kamata ostvarenih plasmanom
slobodnih sredstava poslovnom
bankarstvu, na trzistu novca ili
kupovinom obveznica ciji emitent
je drzava;
6) subvencija i donacija;
7) ostvarena prodajom drustvenog
kapitala, drustvenih i javnih predu-
zeca ili njihovih delova, u skladu
sa zakonom;
8) dividende na akcije po osnovu rani-
jih ulaganja sredstava za penzijsko
i invalidsko osiguranje, u skladu sa
zakonom;
::o
9) iz drugih izvora.
Pokrajinski Iond, u skladu sa zakonom
i statutom, ima podracun preko koga se vr-
se uplate i isplate sredstava republickog
Ionda na teritoriji autonomne pokrajine.
* * *
Clan 171.
Sredstva za penzijsko i invalidsko osi-
guranje koriste se samo za namene odre-
dene zakonom, i to za:
1) isplatu penzija i novcanih naknada
iz penzijskog i invalidskog osigura-
nja;
2) troskove za rad organa Ionda i za
obavljanje upravnih, analitickih,
Iinansijskih, administrativnih,
tehnickih i drugih poslova za spro-
vodenje penzijskog i invalidskog
osiguranja;
3) druge obaveze utvrdene zakonom.
Clan 172.
Sredstva Ionda koja ostaju po izmire-
nju obaveza iz clana 171. ovog zakona ko-
riste se za ulaganja u hartije od vrednosti,
za plasman kod poslovnih banaka i druge
namene, radi ostvarivanja dobiti.
Clan 173.
Republika je garant za obaveze Ionda
za ostvarivanje prava po osnovu obave-
znog penzijskog i invalidskog osiguranja
(drzavna garancija).
Clan 174.
Doprinos placa i osiguranik koji ostva-
ruje ugovorenu naknadu po osnovu ugo-
vora iz clana 12. stav 1. tacka 3) ovog za-
kona i kada nema svojstvo osiguranika
po tom osnovu.
Doprinos placa i osiguranik zaposleni
koji obavlja poslove iz clana 12. stav 1.
tac. 1) do 3) ovog zakona i poslove po
osnovu ugovora o dopunskom radu, pred-
videnim posebnim zakonom.
::i
Sloboda poslodavca u zaposljavanju
Clan 19.
Poslodavac samostalno odlucuje o iz-
boru lica za zasnivanje radnog odnosa
izmedu onih koje ponudi Nacionalna slu-
zba ili agencija i drugog lica koje se ne-
posredno obratilo poslodavcu radi zasni-
vanja radnog odnosa.
Poslodavac ima pravo da zaposli lice
bez posredovanja Nacionalne sluzbe ili
agencije.
* * *
Obavezno osiguranje
Clan 104.
Obaveznim osiguranjem obezbeduju
se prava za slucaj nezaposlenosti i to:
1) novcana naknada,
2) zdravstveno osiguranje i penzijsko
i invalidsko osiguranje u skladu sa
zakonom,
3) druga prava u skladu sa ovim za-
konom i opstim aktom Nacionalne
sluzbe.
Obavezno osiguranje, u smislu ovog
zakona, je obavezno ucesce zaposlenog,
poslodavca i lica koje samostalno oba-
vlja delatnost u obezbedivanju sredstava
za ostvarivanje prava po osnovu nezapo-
slenosti.
Clan 105.
Obavezno osigurano lice za slucaj ne-
zaposlenosti kod Nacionalne sluzbe je:
1) zaposleni koji u skladu sa pro-
pisima o radu ostvaruje zaradu
odnosno naknadu zarade,
2) lice koje obavlja privremene ili
povremene poslove, osim lica iz
clana 5. stav 1. ovog zakona,
3) izabrano ili imenovano lice koje
za svoj rad prima platu, odnosno
naknadu plate,
4) Iizicko lice koje u skladu sa zako-
nom samostalno obavlja privrednu
ili drugu delatnost kao osnovno
zanimanje (u daljem tekstu: predu-
zetnik),
5) osnivac, odnosno suosnivac predu-
zeca.
* * *
Pravo na novanu naknadu
Clan 108.
Obavezno osigurana lica iz clana 105.
ovog zakona imaju pravo na novcanu na-
knadu ako su bila osigurana najmanje 12
meseci neprekidno ili s prekidima u po-
slednjih 18 meseci.
Neprekidnim osiguranjem iz stava 1.
ovog clana smatra se i prekid osiguranja
kraci od 30 dana.
Clan 109.
Nezaposleni ima pravo na novcanu na-
knadu u slucaju:
1) prestanka potrebe za obavljanjem
poslova, u skladu sa zakonom,
2) stecaja, likvidacije i u svim drugim
slucajevima prestanka rada poslo-
davca, u skladu sa zakonom,
3) neostvarivanja predvidenih
rezultata rada, odnosno utvrdene
nesposobnosti za rad, u skladu sa
zakonom,
4) premestaja bracnog druga, u skladu
sa posebnim propisima,
5) ako je bilo zaposleno u inostran-
stvu, u skladu sa zakonom.
zakon o zaeostJavanJu l osicueanJu za stucaJ nczaeostcnos1i
,Slu:beni glasnik RS', br. 71/03, 84/04
::z
Pravo na novcanu naknadu pripada i
nezaposlenom koji je bio u radnom odno-
su na odredeno vreme ili je obavljao pri-
vremene i povremene poslove, osim lica
iz clana 5. stav 1. ovog zakona.
Nezaposleni kome je radni odnos pre-
stao na osnovu pismenog sporazuma sa
poslodavcem na inicijativu zaposlenog
ili otkaza ugovora o radu ili ugovora o
privremenim i povremenim poslovima
od strane zaposlenog ili otkazom ugovo-
ra o radu ili ugovora o privremenim i po-
vremenim poslovima od strane poslodav-
ca ako postoji opravdan razlog koji se
odnosi na ponasanje zaposlenog u skladu
sa propisima o radu, nema pravo na nov-
canu naknadu.
Nezaposleni koji je dobrovoljno osigu-
ran ima pravo na novcanu naknadu u vi-
sini, pod uslovima i na nacin utvrden op-
stim aktom Nacionalne sluzbe.
:::
Clan 1.
Duznik koji zadocni sa ispunjenjem
novcane obaveze placa zateznu kamatu
na iznos duga do dana isplate, po stopi
utvrdenoj ovim zakonom.
Clan 2.
Stopa zatezne kamate sastoji se od:
1) mesecne stope rasta cena na malo,
2) Iiksne stope od 0,5 mesecno.
Clan 3.
Obracun duga uvecanog za zateznu ka-
matu vrsi se tako da se Iiksna stopa od
0,5 mnozi iznosom glavnog duga uve-
canog za kamatu po stopi iz clana 2. tac-
ka 1. ovog zakona, primenom konIormne
metode.
Za mesec za koji nije poznata stopa ra-
sta cena na malo, primenjuje se poslednja
objavljena mesecna stopa rasta cena na
malo.
Za mesec za koji je stopa rasta cena na
malo jednaka nuli ili je negativna, mesec-
na stopa zatezne kamate jednaka je Iiksnoj
stopi iz clana 2. tacka 2. ovog zakona.
Clan 4.
Za mesece u kojima je zbog jednokrat-
ne korekcije cena stopa rasta cena na ma-
lo najmanje za 10 procentnih poena veca
od eskontne stope Narodne banke Jugo-
slavije, za stopu iz clana 2. tacka 1. ovog
zakona uzima se aritmeticka sredina iz-
medu eskontne stope Narodne banke i
stope rasta cena na malo.
Clan 5.
se na duznicko-poverilacke odnose za ko-
je je visina stope zatezne kamate utvrde-
na drugim saveznim zakonima.
zakon o visini s1oec za1cznc kaMa1c
,Slu:beni list SRJ' br. 9/01
::+
Predmet zakona
Clan 1.
Ovim zakonom ureduje se zaloga, bez
predaje u drzavinu, pokretnih stvari i pra-
va radi obezbedenja potrazivanja pove-
rioca, ugovor o zalozi, prava i obaveze
ugovornih strana, upis zaloznog prava u
registar, namirenje zaloznog poverioca i
prestanak zaloznog prava.
Pokretne stvari i prava zalazu se upi-
som zaloznog prava u registar koji se
ustanovljava u skladu sa ovim zakonom.
Na pravne odnose koji nisu uredeni
ovim zakonom primenjuju se propisi ko-
jima se ureduju obligacioni i svojinsko-
pravni odnosi.
Ugovor o zalozi
Clan 2.
Ugovorom o zalozi obavezuje se zalo-
godavac prema poveriocu da mu pruzi
obezbedenje za njegovo potrazivanje ta-
ko sto ce se poveriocevo pravo na stvari
zalogodavca upisati u registar zaloznog
prava (u daljem tekstu: Registar zaloge).
Zalogodavac moze biti duznik ili tre-
ce lice.
Ugovorom o zalozi ureduju se prava i
obaveze zalogodavca i poverioca.
* * *
Pravno dejstvo zaloznog prava
Clan 6.
Poverilac cije je zalozno pravo upisa-
no u Registar zaloge moze se naplatiti iz
vrednosti zaloznog prava pre ostalih po-
verilaca, ako mu njegovo potrazivanje ne
bude isplaceno o dospelosti.
Pravo iz stava 1. ovog clana ima dej-
stvo i prema trecem licu koje je predmet
zaloznog prava pribavilo od zalogodav-
ca, kao i prema docnijim pribaviocima
predmeta zaloznog prava.
Potrazivanje koje se obezbeduje
Clan 7.
Zaloznim pravom moze se obezbediti
novcano potrazivanje ciji je iznos izrazen
u domacoj ili stranoj valuti.
Zaloznim pravom obezbeduje se odre-
den iznos glavnog potrazivanja, duzna ka-
mata i troskovi ostvarenja naplate potra-
zivanja.
Zaloznim pravom mogu se obezbediti
i buduca, kao i uslovna potrazivanja.
U slucaju iz stava 3. ovog clana, u Re-
gistar zaloge upisuje se najvisi iznos glav-
nog potrazivanja do kojeg zalozno pravo
obezbeduje uslovna ili buduca potraziva-
nja.
Pravno dejstvo u steaju
Clan 8.
U slucaju stecajnog postupka nad imo-
vinom zalogodavca, na namirenje iz vred-
nosti predmeta zaloznog prava primenju-
ju se pravila zakona kojim se ureduje
stecaj.
Pokretne stvari
Clan 9.
Predmet zaloznog prava moze biti indi-
vidualno odredena stvar kojom zalogoda-
vac moze slobodno raspolagati.
Zaloziti se mogu i pokretne stvari odre-
dene po vrsti, ako je ugovorom o zalozi
odredena kolicina ili broj i nacin na koji
se mogu razlikovati od drugih stvari iste
vrste.
zakon o zatoznoM eeavu na eokec1niM s1vaeiMa
ueisaniM u eccis1ae
,Slu:beni glasnik RS', br. 57/03
::s
Predmet zaloznog prava moze biti i
zbir pokretnih stvari, kao sto je roba u od-
redenom skladistu ili prodavnici, inven-
tar koji sluzi za obavljanje privredne de-
latnosti i drugo, u skladu s ugovorom o
zalozi.
Pravo potrazivanja i druga prava
Clan 10.
Predmet zaloznog prava moze biti i pra-
vo potrazivanja zalogodavca prema du-
zniku i u slucaju da je zalozni poverilac
duznik zalogodavca, osim potrazivanja ci-
ji je prenos zabranjen zakonom i onih ko-
ja su vezana za licnost ili se ne mogu pre-
nositi na drugog.
Zalozno pravo na potrazivanju se stice
upisom u Registar zaloge.
Predmet zaloznog prava mogu biti i
druga imovinska prava kojima njihov
imalac moze slobodno raspolagati.
Odredbe o stvarnoj zalozi primenjuju
se i na zalogu potrazivanja i drugih pra-
va, ako za njih nije propisano sto drugo.
* * *
Suvlasniki udeo
Clan 12.
Suvlasnicki udeo pokretne stvari ili zbi-
ra pokretnih stvari moze biti predmet za-
loge.
Idealni deo imovinskih prava moze se
zaloziti.
* * *
Primena drugih propisa
Clan 14.
se na zalogu brodova i vazduhoplova, za
koje su ustanovljeni registri prema poseb-
nim propisima.
se na zalogu hartija od vrednosti, za koje
je ustanovljen registar prema posebnim
propisima u koji se upisuju prava trecih
lica na hartijama od vrednosti.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na
zalogu prava intelektualne svojine, a zalo-
ga na tim pravima upisuje se u registar za-
voda nadleznog za intelektualnu svojinu,
i to registar zigova, registar patenata, regi-
star malih patenata, registar modela, regi-
star uzoraka, registar geograIskih oznaka
porekla i registar topograIija.
* * *
Pravo prvenstva naplate
Clan 29.
Zalozni poverilac ima pravo da iz cene
postignute prodajom predmeta zaloznog
prava naplati svoje potrazivanje pre osta-
lih poverilaca zalogodavca, osim ako nije
drugacije odredeno ovim zakonom.
Red prvenstva
Clan 30.
Ako je jedan predmet zaloznog prava,
putem upisa u Registar zaloge, zalozen
nekolicini poverilaca, red po kome se is-
placuju njihova potrazivanja iz vrednosti
tog predmeta odreduje se prema trenutku
upisa njihovih zaloznih prava u Registar
zaloge.
Red prvenstva razliitih zaloznih prava
Clan 31.
Red prvenstva izmedu zaloznog pra-
va upisanog u Registar zaloge i zaloznog
prava koje nastaje predajom zalozene
stvari u drzavinu poveriocu, odreduje se
prema vremenu nastanka odgovarajuceg
zaloznog prava.
Ako upis u Registar zaloge prethodi
prodaji u drzavinu, upisano zalozno pra-
vo uziva prvenstvo.
Ako je zalogodavac prvo predao stvar
u drzavinu poveriocu, a zatim trazio upis
zaloznog prava u Registar zaloge u korist
drugog poverioca, poverilac u cijoj drza-
::c
vini se nalazi zalozena stvar uziva prven-
stvo.
Zalozno pravo steceno predajom u dr-
zavinu uziva prvenstvo u odnosu na doc-
nije zalozno pravo upisano u registar za-
loge, ako se zasniva na ugovoru o zalozi
koji je zakljucen u pismenoj Iormi i ove-
ren u sudu ili drugom organu ovlascenom
za overavanje potpisa.
* * *
Sudska prodaja predmeta
zaloznog prava
Clan 43.
Posle izvrsenog upisa namirenja u Re-
gistar zaloge, zalozni poverilac moze zah-
tevati od suda odluku da se predmet zalo-
znog prava proda na javnoj prodaji ili po
tekucoj ceni kad stvar ima trzisnu ili ber-
zansku cenu.
Ako bi troskovi javne prodaje bili ne-
srazmerno veliki prema vrednosti pred-
meta zaloznog prava, sud moze odluci-
ti da ga zalozni poverilac proda po ceni
utvrdenoj procenom strucnjaka, ili da ga,
ako hoce, zadrzi za sebe po toj ceni.
Jansudska prodaja
Clan 44.
Zalozni poverilac moze pristupiti van-
sudskoj prodaji predmeta zaloznog prava
po isteku roka od 30 dana od upisa pocet-
ka namirenja u Registar zaloge.
Duznik moze punovazno ispuniti dug
u bilo koje vreme pre prodaje predmeta
zaloznog prava.
U tom roku zalogodavac moze, iako ni-
je duzan, ispuniti obavezu duznika.
* * *
1avna prodaja putem nadmetanja
Clan 46.
Zalozni poverilac moze pristupiti van-
sudskoj javnoj prodaji putem nadmetanja
ako je takav nacin predviden ugovorom
o zalozi.
Izuzetno, kad je zalogodavac Iizicko li-
ce koje ugovor o zalozi zakljucuje izvan
okvira privredne delatnosti, zalozni pove-
rilac moze pristupiti vansudskoj javnoj
prodaji putem nadmetanja ako su se za-
lozni poverilac i zalogodavac o tome spo-
razumeli u trenutku dospelosti poverioce-
vog potrazivanja.
Zalozni poverilac moze poveriti spro-
vodenje javne prodaje strucnom licu koje
se redovno bavi takvom delatnoscu.
Prodaja po trzisnoj ili berzanskoj ceni
Clan 47.
Zalozni poverilac moze prodati pred-
met zaloznog prava po trzisnoj ili berzan-
skoj ceni ako je takav nacin prodaje pred-
viden u ugovoru o zalozi.
Izuzetno, kad je zalogodavac Iizicko li-
ce koje ugovor o zalozi zakljucuje izvan
okvira privredne delatnosti, to je moguce
ako su se zalozni poverilac i zalogodavac
o tome sporazumeli u trenutku dospelosti
poveriocevog potrazivanja.
Trzisna cena je cena po kojoj se iste ili
slicne stvari redovno prodaju pod uobica-
jenim okolnostima na mestu i u vreme
prodaje predmeta zaloznog prava.
Ako u mestu i u vreme prodaje pred-
meta zaloznog prava stvar nema trzisnu
cenu, uzima se u obzir cena na najblizem
trzistu.
Berzanska cena je cena po kojoj se iste
ili slicne stvari prodaju na najblizoj ber-
zi.
Ako predmet zaloznog prava nema trzi-
snu ili berzansku cenu, zalozni poverilac
ga moze prodati na nacin na koji bi to uci-
nio razuman i pazljiv covek, cuvajuci in-
terese duznika i zalogodavca.
Zalozni poverilac moze poveriti licu
::I
koje se bavi davanjem zajmova uz zalo-
gu kao zanimanjem ili licu koje se bavi
prodajom takvih stvari kao zanimanjem,
da u njegovo ime i za njegov racun proda
predmet zaloznog prava.
Zalozni poverilac i lice kome je pove-
rena prodaja zaloznog prava solidarno su
odgovorni zalogodavcu ako mu prouzro-
kuju stetu prilikom prodaje.
* * *
Sticanje prava svojine na javnoj prodaji
i drugim vrstama prodaje
Clan 50.
Savesno lice koje kupi predmet zalo-
znog prava na sudskoj ili vansudskoj jav-
noj prodaji, stice pravo svojine bez tere-
ta.
Pravo svojine koje je savesni kupac ste-
kao ne moze se osporavati zbog eventual-
nih propusta u postupku prodaje.
Pravila iz st. 1. i 2. ovog clana prime-
njuju se i na prodaje u postupku namire-
nja, ako je lice kupilo predmet zaloznog
prava po trzisnoj ili berzanskoj ceni ili po
ceni po kojoj bi ga prodao razuman i pa-
zljiv covek, cuvajuci interese duznika i
zalogodavca.
Isplata i drugi naini
prestanka potrazivanja
Clan 51.
Ako potrazivanje zaloznog poverioca
prestane isplatom duga ili na drugi nacin,
zalozno pravo prestaje i brise se iz Regi-
stra zaloge na zahtev zaloznog poverio-
ca, duznika ili zalogodavca, kad to nije
isto lice.
Ali zalozni poverilac se moze namiri-
ti iz vrednosti predmeta zaloznog prava i
posle zastarelosti njegovog potrazivanja.
Propast stvari
Clan 52.
Zalozno pravo prestaje i brise se iz Re-
gistra zaloge kada predmet zaloznog pra-
va propadne.
Ako je predmet zaloznog prava bio osi-
guran, zalozno pravo se uspostavlja, po
samom zakonu, na potrazivanju iznosa
(ili naknade) osiguranja.
Prodaja
Clan 53.
Zalozno pravo prestaje na osnovu jav-
ne prodaje i druge prodaje predmeta zalo-
znog prava, izvrsene radi namirenja potra-
zivanja zaloznog poverioca.
Po pravosnaznosti sudske odluke o na-
mirenju sud ce resenjem odrediti da se za-
lozno pravo brise iz Registra zaloge.
U slucaju vansudske prodaje zalozni
poverilac je duzan da izda ispravu na
osnovu koje zalogodavac moze zahtevati
brisanje zaloznog prava.
Pravo da zahteva od zaloznog poverio-
ca da izda ovakvu ispravu ima i kupac ko-
ji je predmet zaloznog prava pribavio na
vansudskoj prodaji.
Ostali sluajevi
Clan 54.
Brisanje zaloznog prava iz Registra
zaloge moze se traziti i kada se zalozni
poverilac odrekne zaloznog prava u pi-
smenoj Iormi, kada se svojstvo zaloznog
poverioca stekne u istom svojstvu sa svoj-
stvom duznika, kao i kada zalozni poveri-
lac stekne pravo svojine na predmetu za-
loznog prava.
::s
Pravo zaloge
Clan 61.
Pravo zaloge moze postojati na pokret-
nim stvarima, nepokretnostima i pravima.
Pravo zaloge nastaje na osnovu prav-
nog posla, sudske odluke i zakona.
* * *
Clan 63.
Radi obezbedenja odredenog potraziva-
nja nepokretna stvar moze biti opterecena
pravom zaloge u korist poverioca (hipote-
ka) koji je ovlascen na nacin predviden
zakonom, da trazi namirenje svog potrazi-
vanja iz vrednosti te nepokretnosti pre po-
verioca koji na njoj nema hipoteku, kao
i pre poverioca koji su hipoteku na njoj
stekli posle njega, bez obzira na promenu
vlasnika opterecene nepokretnosti.
Hipoteka se odnosi na celu nepokret-
nost, na njene plodove dok su neodvoje-
ni, kao i na druge njene sastavne delove
i pripatke.
Za obezbedenje jednog potrazivanja
moze se zasnovati hipoteka na vise nepo-
kretnosti (zajednicka hipoteka).
Zalozena nepokretnost u celini obezbe-
duje potrazivanje poverioca do potpunog
namirenja tog potrazivanja bez obzira na
kasniju podelu nepokretnosti (nedeljivost
hipoteke).
Clan 64.
Na osnovu pravnog posla ili sudske
odluke hipoteka se stice upisom u javnu
knjigu ili na drugi odgovarajuci nacin od-
reden zakonom.
Na osnovu zakona hipoteka se stice u
trenutku kada su ispunjeni uslovi odrede-
ni zakonom.
* * *
Clan 66.
Hipoteka se moze preneti na drugog sa-
mo zajedno sa prenosom potrazivanja ko-
je je tom hipotekom obezbedeno.
Hipotekarni poverilac moze zasnovati
hipoteku na postojecoj hipoteci u korist
treceg lica bez pristanka hipotekarnog du-
znika (nadhipoteka).
Clan 67.
Ako hipotekarni duznik smanjuje vred-
nost nepokretnosti opterecene hipotekom
ili na drugi nacin pogorsava njeno stanje,
hipotekarni poverilac moze traziti da sud
nalozi hipotekarnom duzniku da se uzdr-
zi od takvih radnji, a ako on to ne ucini,
moze zahtevati prinudnu naplatu potrazi-
vanja obezbedenog hipotekom i pre nje-
gove dospelosti.
Clan 68.
Prestanak hipoteke se moze traziti:
kada hipotekarni duznik plati potra-
zivanje obezbedeno hipotekom,
kada se hipotekarni poverilac od-
rekne hipoteke pismenom izjavom
datom kod nadleznog organa koji
vodi javnu knjigu u koju je upisana
hipoteka,
kada je isto lice steklo pravo svoji-
ne i hipoteke na istoj nepokretno-
sti,
kada propadne nepokretnost op-
terecena hipotekom, ako ne bude
obnovljena.
zakon o osnovaMa svoJinskoeeavniu oonosa
,Slu:beni list SFRJ', br. 6/80, 36/90, ,Slu:beni list SRJ', br. 29/96
::
Ponasanje u izvrsavanju obaveza i
ostvarivanju prava
Clan 18.
Strana u obligacionom odnosu je du-
zna da u izvrsavanju svoje obaveze postu-
pa sa paznjom koja se zahteva u odgova-
rajucoj vrsti obligacionih odnosa (paznja
dobrog privrednika, odnosno paznja do-
brog domacina).
Strana u obligacionom odnosu duzna
je da u izvrsavanju obaveze iz svoje pro-
Iesionalne delatnosti postupa s poveca-
nom paznjom, prema pravilima struke i
obicajima (paznja dobrog strucnjaka).
Strana u obligacionom odnosu duzna
je da se u ostvarivanju svog prava uzdrzi
od postupka kojim bi se otezalo izvrsenje
obaveze druge strane.
* * *
Kada je ugovor zakljuen
Clan 26.
Ugovor je zakljucen kada su se ugovor-
ne strane saglasile o bitnim sastojcima
ugovora.
* * *
Kakav mora biti predmet obaveze
Clan 46.
Ugovorna obaveza moze se sastojati u
davanju, cinjenju, necinjenju ili trpljenju.
Ona mora biti moguca, dopustena i od-
redena, odnosno odrediva.
* * *
Dopusten osnov
Clan 51.
Svaka ugovorna obaveza mora imati
dopusten osnov.
Osnov je nedopusten ako je protivan
prinudnim propisima, javnom poretku ili
dobrim obicajima.
Pretpostavlja se da obaveza ima osnov
iako nije izrazen.
* * *
Pretnja
Clan 60.
Ako je ugovorna strana ili neko tre-
ce lice nedopustenom pretnjom izazvao
opravdani strah kod druge strane tako da
je ova zbog toga zakljucila ugovor, druga
strana moze traziti da se ugovor ponisti.
Strah se smatra opravdanim ako se iz
okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnoscu
ugrozen zivot , telo ili drugo znacajno do-
bro ugovorne strane ili treceg lica.
Bitna zabluda
Clan 61.
Zabluda je bitna ako se odnosi na bit-
na svojstva predmeta, na lice sa kojim se
zakljucuje ugovor ako se zakljucuje s ob-
zirom na to lice, kao i na okolnosti koje
se po obicajima u prometu ili po nameri
stranaka smatraju odlucnim, a strana koja
je u zabludi ne bi inace zakljucila ugovor
takve sadrzine.
Strana koja je u zabludi moze traziti po-
nistaj ugovora zbog bitne zablude, osim
ako pri zakljucenju ugovora nije postupa-
la s paznjom koja se u prometu zahteva.
U slucaju ponistaja ugovora zbog za-
blude, druga savesna strana ima pravo da
trazi naknadu pretrpljene stete bez obzira
na to sto strana koja je u zabludi nije kri-
va za svoju zabludu.
Strana koja je u zabludi ne moze se na
nju pozivati ako je druga strana spremna
,Slu:beni list SFRJ'. br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, ,Slu:beni list SRJ', br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99, 44/99
:+o
da izvrsi ugovor kao da zablude nije ni
bilo.
* * *
Aesporazum
Clan 63.
Kada strane veruju da su saglasne, a u
stvari medu njima postoji nesporazum o
prirodi ugovora ili o osnovu ili o predme-
tu obaveze, ugovor ne nastaje.
* * *
Prevara
Clan 65.
Ako jedna strana izazove zabludu kod
druge strane ili je odrzava u zabludi u na-
meri da je time navede na zakljucenje
ugovora, druga strana moze zahtevati po-
nistaj ugovora i onda kada zabluda nije
bitna.
Strana koja je zakljucila ugovor pod
prevarom ima pravo da zahteva naknadu
pretrpljene stete.
Ako je prevaru ucinilo trece lice, preva-
ra utice na sam ugovor ako je druga ugo-
vorna strana u vreme zakljucivanja ugo-
vora znala ili morala znati za prevaru.
Ugovor bez naknade moze se ponisti-
ti i kada je prevaru ucinilo trece lice, bez
obzira na to da li je druga strana u vreme
zakljucenja ugovora znala ili morala zna-
ti za prevaru.
* * *
Uslovi i njihovo dejstvo
Clan 74.
Ugovor je zakljucen pod uslovom ako
njegov nastanak ili prestanak zavisi od ne-
izvesne cinjenice.
Ako je zakljucen pod odloznim uslo-
vom pa se uslov ispuni, ugovor deluje od
trenutka njegovog zakljucenja, osim ako
iz zakona, prirode posla ili volje strana ne
proistice nesto drugo.
Ako je zakljucen pod raskidnim uslo-
vom, ugovor prestaje vaziti kada se us-
lov ispuni.
Smatra se da je uslov ostvaren ako nje-
govo ostvarenje, protivno nacelu savesno-
sti i postenja, spreci strana na ciji je teret
odreden, a smatra se da nije ostvaren ako
njegovo ostvarenje, protino nacelu save-
snosti i postenja, prouzrokuje strana u ci-
ju je korist odreden.
Aedopusten ili nemoguc uslov
Clan 75.
Nistav je ugovor u kome je postavljen
odlozni ili raskidni uslov protivan prinud-
nim propisima, javnom poretku ili do-
brim obicajima.
Ugovor zakljucen pod nemogucim od-
loznim uslovom je nistav, a nemoguc ras-
kidni uslov smatra se nepostojecim.
Obezbedenje uslovnog prava
Clan 76.
Ako je ugovor zakljucen pod odloznim
uslovom, poverilac cije je pravo uslovlje-
no moze zahtevati odgovarajuce obezbe-
denje tog prava ako je njegovo ostvarenje
ugrozeno.
Raunanje vremena
Clan 77.
Rok odreden u danima pocinje teci pr-
vog dana posle dogadaja od koga se rok
racuna, a zavrsava se istekom poslednjeg
dana roka.
Rok odreden u nedeljama, mesecima
ili godinama zavrsava se onog dana koji
se po imenu i broju poklapa sa danom na-
stanka dogadaja od koga rok pocinje da
tece, a ako takvog dana nema u posled-
njem mesecu, kraj roka pada na poslednji
dan tog meseca.
Ako poslednji dan roka pada u dan kada
je zakonom odredeno da se ne radi, kao po-
slednji dan roka racuna se sledeci radni dan.
:+i
Pocetak meseca oznacava prvi dan u
mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - po-
slednji dan u mesecu, ako sto drugo ne
proizlazi iz namere stranaka ili iz prirode
ugovornog odnosa.
* * *
Aistavost
Clan 103.
Ugovor koji je protivan prinudnim pro-
pisima, javnom poretku ili dobrim obica-
jima je nistav ako cilj povredenog pravi-
la ne upucuje na neku drugu sankciju ili
ako zakon u odredenom slucaju ne propi-
suje sto drugo.
Ako je zakljucivanje odredenog ugovo-
ra zabranjeno samo jednoj strani, ugovor
ce ostati na snazi ako u zakonu nije sto
drugo predvideno za odredeni slucaj, a
strana koja je povredila zakonsku obave-
zu snosice odgovarajuce posledice.
* * *
Rusljivost
Clan 111.
Ugovor je rusljiv kada ga je zakljuci-
la strana ograniceno poslovno sposobna,
kad je pri njegovom zakljucenju bilo ma-
na u pogledu volje strana, kao i kada je
to ovim zakonom ili posebnim propisom
odredeno.
* * *
Opste pravilo o pobijanju duznikovih
pravnih radnji
Clan 280.
Svaki poverilac cije je potrazivanje do-
spelo za isplatu, i bez obzira kad je na-
stalo, moze pobijati pravnu radnju svog
duznika koja je preduzeta na stetu pove-
rilaca.
Smatra se da je pravna radnja preduze-
ta na stetu poverilaca ako usled njenog iz-
vrsenja duznik nema dovoljno sredstava
za ispunjenje poveriocevog potrazivanja.
Pod pravnom radnjom podrazumeva
se i propustanje zbog koga je duznik iz-
gubio kakvo materijalno pravo ili kojom
je za njega nastala kakva materijalna oba-
veza.
* * *
Opste pravilo o zastarelosti
Clan 360.
Zastareloscu prestaje pravo zahtevati
ispunjenje obaveze.
Zastarelost nastupa kada protekne za-
konom odredeno vreme u kome je poveri-
lac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.
Sud se ne moze obazirati na zastarelost
ako se duznik nije na nju pozvao.
* * *
Opsti rok zastarelosti
Clan 371.
Potrazivanja zastarevaju za deset godi-
na, ako zakonom nije odreden neki drugi
rok zastarelosti.
* * *
Stopa ugovorne kamate
Clan 399.
Stopa ugovorne kamate izmedu Iizic-
kih lica ne moze biti veca od kamatne
stope koja se u mestu ispunjenja placa na
stedne uloge po videnju.
U pogledu najvise ugovorene kamatne
stope izmedu pravnih lica primenjuju se
odredbe posebnog zakona.
Ako je kamata ugovorena, ali nije odre-
dena njena stopa ni vreme dospevanja, iz-
medu Iizickih lica vazi kamatna stopa ko-
ja se u mestu ispunjenja placa na stedne
uloge po videnju, a izmedu pravnih lica
vazi kamatna stopa koju banka ili druga
bankarska organizacija placa, odnosno
ugovara za takvu ili slicnu vrstu posla i
dospeva po isteku godine, ako za odrede-
ni slucaj nije predvideno sto drugo.
:+z
Ako je ugovorena kamata veca od do-
zvoljene, primenice se najveca dozvolje-
na stopa kamate.
* * *
Pojam zakupa
Clan 567.
Ugovorom o zakupu obavezuje se za-
kupodavac da preda odredenu stvar za-
kupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje
da mu za to placa odredenu zakupninu.
Upotreba obuhvata i uzivanje stvari
(pribiranje plodova), ako nije drukcije
ugovoreno ili uobicajeno.
* * *
Otkaz ugovora o zakupu
Clan 597.
Ugovor o zakupu cije trajanje nije od-
redeno niti se moze odrediti iz okolnosti
ili mesnih obicaja prestaje otkazom koji
svaka strana moze dati drugoj, postujuci
odredeni otkazni rok.
Ako duzina otkaznog roka nije odrede-
na ugovorom ili zakonom ili mesnim obi-
cajima, ona iznosi osam dana, s tim da ot-
kaz ne moze biti dat u nevreme.
Ako su zakupljene stvari opasne po
zdravlje, zakupac moze otkazati ugovor
bez davanja otkaznog roka, cak i ako je u
casu zakljucenja ugovora to znao.
Zakupac se ne moze odreci prava iz sta-
va 3. ovog clana.
:+:
Posao finansijskog lizinga
Clan 2.
Posao Iinansijskog lizinga, u smislu
ovog zakona, je posao u kome davalac li-
zinga:
1) sa isporuciocem predmeta lizinga
odredenim od strane primaoca li-
zinga zakljucuje ugovor na osnovu
koga stice pravo svojine na pred-
metu lizinga, prema speciIikaciji
primaoca lizinga i pod uslovima
koje, ukoliko se odnose na interese
primaoca lizinga, odobrava prima-
lac lizinga (u daljem tekstu: ugovor
o isporuci);
2) sa primaocem lizinga zakljucuje
ugovor o Iinansijskom lizingu ko-
jim se obavezuje da na primaoca
lizinga prenese ovlascenje drzanja
i koriscenja predmeta lizinga na
ugovoreno vreme, a primalac lizin-
ga se obavezuje da mu za to placa
ugovorenu naknadu u ugovorenim
ratama (u daljem tekstu: ugovor o
lizingu).
1rajanje ugovora o lizingu
Clan 3.
Minimalni rok na koji se ugovor o lizin-
gu zakljucuje ne moze biti kraci od dve
godine od dana zakljucenja ugovora.
Predmet lizinga
Clan 4.
Predmet Iinansijskog lizinga je pokret-
na nepotrosna stvar (oprema, postrojenja,
vozila i sl.).
* * *
Odredenje subjekata
Clan 9.
Subjekti u poslu Iinansijskog lizinga
su: davalac lizinga, primalac lizinga i is-
porucilac predmeta lizinga.
Davalac lizinga
Clan 10.
Davalac lizinga je lice koje, uz zadrza-
vanje prava svojine na predmetu lizinga,
prenosi na primaoca lizinga ovlascenje
drzanja i koriscenja na predmetu lizinga,
na ugovoreno vreme i uz ugovorenu na-
knadu.
Davalac lizinga, u smislu ovog zako-
na, je privredno drustvo koje obavlja po-
slove Iinansijskog lizinga u skladu sa pro-
pisima drzave u kojoj je osnovano i ciji
je minimalni uplaceni novcani deo osnov-
nog kapitala 100.000 evra.
Primalac lizinga
Clan 11.
Primalac lizinga, u smislu ovog zako-
na, je pravno ili Iizicko lice na koga da-
valac lizinga prenosi ovlascenje drzanja
i koriscenja predmeta lizinga, na ugovore-
no vreme i uz ugovorenu naknadu.
Isporuilac predmeta lizinga
Clan 12.
Isporucilac predmeta lizinga (u daljem
tekstu: isporucilac), u smislu ovog zako-
na, je pravno ili Iizicko lice koje na da-
vaoca lizinga prenosi pravo svojine na
predmetu lizinga, radi njegove predaje
primaocu lizinga na drzanje i koriscenje,
na ugovoreno vreme i uz ugovorenu na-
knadu.
* * *
zakon o rinansiJskoM tizincu
:++
Obaveza pribavljanja predmeta lizinga
Clan 14.
Davalac lizinga je duzan da prema spe-
ciIikaciji primaoca lizinga pribavi pred-
met lizinga od isporucioca koga je odre-
dio primalac lizinga.
Zastita u sluaju steaja primaoca
lizinga
Clan 15.
U slucaju stecaja primaoca lizinga, da-
valac lizinga ima pravo na izdvajanje pred-
meta lizinga (izlucno pravo) iz stecajne
mase primaoca lizinga, u skladu sa zako-
nom kojim se ureduje stecajni postupak.
Primalac lizinga i sud nadlezan za spro-
vodenje stecajnog postupka, duzni su da
bez odlaganja obaveste davaoca lizinga o
pokretanju stecajnog postupka.
:+s
Meaa aaaieae
a) Opsta mesna nadleznost
Clan 39.
Ako zakonom nije odredena iskljuciva
mesna nadleznost nekog drugog suda, za
sudenje je nadlezan sud koji je opste me-
sno nadlezan za tuzenog.
U slucajevima predvidenim u ovom za-
konu za sudenje je pored suda opste me-
sne nadleznosti nadlezan i drugi odrede-
ni sud.
Clan 40.
Za sudenje je opste mesno nadlezan
sud na cijem podrucju tuzeni ima prebi-
valiste.
Ako tuzeni nema prebivaliste ni u Re-
publici Srbiji niti u kojoj drugoj drzavi,
opste mesno nadlezan je sud na cijem
podrucju tuzeni ima boraviste.
Ako tuzeni pored prebivalista ima i bo-
raviste u nekom drugom mestu, a prema
okolnostima moze se pretpostaviti da ce
tu duze vreme boraviti, opste mesno nad-
lezan je i sud boravista tuzenog.
* * *
Sporazum o mesnoj nadleznosti
Clan 64.
Ako zakonom nije odredena iskljuci-
va mesna nadleznost nekog suda, stranke
se mogu sporazumeti da im u prvom ste-
penu sudi sud koji nije mesno nadlezan,
pod uslovom da je taj sud stvarno nadle-
zan.
Ovaj sporazum vazi samo ako je pisme-
no sastavljen i ako se tice odredenog spo-
ra ili vise sporova koji svi proisticu iz od-
redenog pravnog odnosa.
Ispravu o sporazumu tuzilac mora pri-
loziti uz tuzbu, a tuzeni uz prigovor nena-
dleznosti ili odgovor na tuzbu.
* * *
Clan 88.
Obim punomocja odreduje stranka.
Stranka moze ovlastiti punomocnika
da preduzima samo odredene radnje ili
da preduzima sve radnje u postupku.
Punomocnika koji je advokat moze za-
menjivati advokatski pripravnik koji je
kod njega zaposlen ako je stranka tako
odredila u punomocju.
Clan 89.
Ako je stranka izdala advokatu puno-
mocje za vodenje parnice, a nije blize od-
redila ovlascenja u punomocju, advokat je
na osnovu ovakvog punomocja ovlascen:
1) da vrsi sve radnje u postupku, a
narocito da podnese tuzbu, da je
povuce, da prizna tuzbeni zahtev
ili da se odrekne tuzbenog zahteva,
da zakljuci poravnanje, da podnese
pravni lek i da se odrekne ili
odustane od njega, kao i da zah-
teva izdavanje privremenih mera
obezbedenja.
2) da podnosi predlog za izvrsenje ili
obezbedenje i da preduzima po-
trebne radnje u postupku povodom
takvog zahteva;
3) da prenese punomocje na drugog
advokata ili da ovlasti drugog
advokata na preduzimanje samo
pojedinih radnji u postupku.
Advokatu je uvek potrebno posebno
punomocje za podnosenje predloga za po-
navljanje postupka.
zakon o eaenicnoM eos1ueku
,Slu:beni glasnik RS' br. 125/04
:+c
Clan 90.
Ako stranka u punomocju nije blize
odredila ovlascenja punomocnika, puno-
mocnik koji nije advokat moze na osno-
vu ovakvog punomocja da preduzima sve
radnje u postupku ali mu je uvek potreb-
no izricito ovlascenje za povlacenje tu-
zbe, za priznanje ili za odricanje od tuzbe-
nog zahteva, za zakljucenje poravnanja,
za povlacenje ili odricanje od redovnog
pravnog leka i za prenosenje punomocja
na drugo lice.
Clan 91.
Stranka izdaje punomocje u pismenom
obliku.
Ako posumnja u istinitost pismenog
punomocja, sud ce resenjem naloziti pu-
nomocniku da podnese overeno puno-
mocje. Protiv ovog resenja nije dozvolje-
na zalba.
Clan 92.
Punomocnik je duzan da prilikom pred-
uzimanja prve radnje u postupku podne-
se punomocje.
Sud je duzan da u toku celog postupka
pazi da li je lice koje se pojavljuje kao pu-
nomocnik ovlasceno za zastupanje. Ako
sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao
punomocnik nije ovlasceno za preduzi-
manje odredene radnje, ukinuce parnicne
radnje koje je to lice preduzelo ako te rad-
nje stranka nije naknadno odobrila.
Clan 93.
Stranka moze u svako vreme opozvati
punomocje, a punomocnik ga moze u sva-
ko vreme otkazati.
Opozivanje, odnosno otkaz punomoc-
ja mora se saopstiti sudu pred kojim se
vodi postupak, pismeno ili usmeno na za-
pisnik.
Opozivanje, odnosno otkaz punomoc-
ja proizvodi dejstvo za protivnu stranku
od casa kada joj je saopsteno.
Posle otkaza punomocja punomocnik
je duzan da jos mesec dana preduzima
parnicne radnje za lice koje mu je izda-
lo punomocje ako je potrebno da od nje-
ga otkloni kakvu stetu koja bi u to vreme
mogla nastati.
Clan 94.
Punomocje prestaje smrcu Iizickog li-
ca.
Ako je punomocniku dato ovlascenje
da moze preduzimati sve radnje u postup-
ku, a stranka, odnosno njen zakonski za-
stupnik umre ili postane poslovno nespo-
soban, ili ako zakonski zastupnik bude
razresen duznosti, punomocnik je ovla-
scen da preduzima radnje u postupku ko-
je ne trpe odlaganje.
U slucajevima navedenim u stavu 2.
ovog clana punomocniku koji nije advo-
kat uvek prestaju ovlascenja koja se u
punomocju moraju izricito navesti (clan
90).
Clan 95.
Prestankom pravnog lica prestaje i pu-
nomocje koje je ono izdalo.
Izuzetno od odredaba stava 1. ovog
clana, punomocnik je duzan da jos mesec
dana preduzima radnje koje ne trpe odla-
ganje.
* * *
eooncsci
Clan 100.
Tuzba, protivtuzba, odgovor na tuzbu i
pravni lekovi podnose se u pismenom ob-
liku (podnesci).
Podnesci moraju biti razumljivi i mora-
ju sadrzavati sve ono sto je potrebno da
bi se po njima moglo postupiti. Oni naro-
cito treba da sadrze: oznacenje suda, ime
i prezime, naziv Iirme, prebivaliste ili bo-
raviste, odnosno sediste stranaka, njiho-
:+I
vih zakonskih zastupnika i punomocnika
ako ih imaju, predmet spora, sadrzinu iz-
jave i potpis podnosioca.
Ako izjava sadrzi kakav zahtev, stran-
ka treba u podnesku da navede cinjenice
na kojima zasniva zahtev, kao i dokaze
kad je to potrebno.
Clan 101.
Podnesci koje treba dostaviti protivnoj
stranci predaju se sudu u potrebnom bro-
ju primeraka za sud i protivnu stranku. Ta-
ko treba postupiti i kad se uz podnesak
podnose prilozi.
Ako je na protivnoj strani vise lica ko-
ja imaju zajednickog zakonskog zastupni-
ka ili punomocnika, za sva ta lica podne-
sci i prilozi se mogu predavati u jednom
primerku.
Clan 102.
Isprave koje se prilazu podnesku pod-
nose se u izvorniku ili prepisu.
Ispravu prilozenu u izvorniku sud ce
zadrzati, a protivnoj stranci dozvolice da
se upozna sa njenom sadrzinom. Kad pre-
stane potreba da se izvornik isprave drzi
u sudu, vratice se podnosiocu na njegov
zahtev. Sud moze naloziti podnosiocu da
spisima prilozi prepis isprave.
Ako je isprava prilozena u prepisu, sud
ce na zahtev protivne stranke naloziti pod-
nosiocu da podnese sudu ispravu u izvor-
niku, a protivnoj stranci dozvolice da se
upozna sa njenom sadrzinom. Kad je to
potrebno, sud ce odrediti rok u kome se is-
prava mora podneti u izvorniku ili u ove-
renom prepisu, odnosno pregledati.
Protiv ovih resenja nije dozvoljena zal-
ba.
Clan 103.
Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sa-
drzi sve sto je potrebno da bi se po njemu
moglo postupiti, sud ce stranci koja nema
punomocnika advokata vratiti podnesak
radi ispravke, osim ako zakonom nije dru-
gacije odredeno. Kad sud vrati podnesak
stranci radi ispravke ili dopune, odredice
rok za ponovno podnosenje podneska.
Ako podnesak vezan za rok bude ispra-
vljen, odnosno dopunjen i predat sudu u
roku odredenom za dopunu ili ispravku,
smatrace se da je podnesen sudu onog da-
na kad je prvi put bio podnesen.
Smatrace se da je podnesak povucen
ako ne bude vracen sudu u odredenom ro-
ku, a ako bude vracen bez ispravke, odno-
sno dopune, odbacice se.
Ako podnesci ili prilozi nisu podneti
u dovoljnom broju primeraka, sud ce ih
umnoziti o trosku stranke koja je propu-
stila obavezu.
Odredbe ovog clana ne primenjuju se
ako stranka ima punomocnika koji je
advokat. Kad je podnesak, koji je u ime
stranke podneo advokat, nerazumljiv ili
ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po
njemu moglo postupati, sud ce ga odba-
citi.
Clan 104.
Novcanom kaznom do 30.000 dinara
parnicni sud kaznice lice koje u podne-
sku vreda sud, stranku ili drugog ucesni-
ka u postupku.
Izrecena kazna po stavu 1. ovog clana
ne utice na izricanje kazne za krivicno de-
lo.
Ako se novcana kazna nije mogla na-
platiti ni prinudnim putem, novcana ka-
zna, odnosno njen preostali deo koji nije
placen, zamenice se zatvorom, cije traja-
nje odmerava sud srazmerno visini izre-
cene kazne, ali koje ne moze biti duze od
deset dana.
Odredba stava 3. ovog clana primenice
se u svim slucajevima kad sud izrice nov-
canu kaznu (cl. 247, 254. i 319).
:+s
* * *
oos1avtJanJc eisMcna l eazMa
1eanJc seisa
Aain dostavljanja
Clan 127.
Pismena se dostavljaju, po pravilu, pre-
ko poste, a mogu se dostavljati preko od-
redenog lica zaposlenog u sudu, preko
nadleznog organa opstine, preko pravnog
lica registrovanog za obavljanje poslova
dostavljanja, neposredno u sudu ili na dru-
gi nacin odredenim posebnim zakonom.
Clan 128.
Dostavljanje drzavnim organima, orga-
nima lokalne samouprave i organima teri-
torijalne autonomije vrsi se predajom pi-
smena u prostoriji za prijem pismena i to
licu ovlascenom za primanje pismena.
Dostavljanje javnom tuziocu ili jav-
nom pravobranilastvu vrsi se predajom
pismena njegovoj pisarnici. Kao dan do-
stavljanja smatra se dan predaje pismena
pisarnici.
Dostavljanje pravnim licima vrsi se
predajom pismena u prostorijama prav-
nog lica, licu ovlascenom za primanje pi-
smena.
Dostavljanje po odredbama st. 1. i 3.
ovog clana vrsi se i kad su stranke navede-
ne u tim stavovima za svog punomocnika
odredile lice koje je kod njih zaposleno.
* * *
Clan 133.
Dostavljanje advokatu kao punomocni-
ku moze se izvrsiti i predajom pismena li-
cu koje je zaposleno u njegovoj advokat-
skoj kancelariji.
Dostavljanje advokatu moze se izvrsiti
i predajom pismena odraslom clanu poro-
dicnog domacinstva, ako svoju delatnost
obavlja u stanu.
* * *
Clan 136.
Tuzba, platni nalog, vanredni pravni
lek, presuda i resenje protiv kog je dozvo-
ljena posebna zalba dostavice se licno
stranci, zakonskom zastupniku, odnosno
punomocniku. Ostala pismena dostavice
se licno kad je to ovim ili drugim zako-
nom izricito odredeno, ili kad sud smatra
da je zbog prilozenih isprava potrebna ve-
ca opreznost.
Ako se lice kome se pismeno mora lic-
no dostaviti ne zatekne tamo gde se dosta-
vljanje ima izvrsiti, dostavljac ce se oba-
vestiti kad i na kom mestu bi mogao to
lice da zatekne i ostavice mu kod jednog
od lica navedenih u clanu 135. st. 1. i 2.
ovog zakona pismeno obavestenje da ra-
di primanja pismena bude u odredeni dan
i sat u svom stanu odnosno na svom rad-
nom mestu. Ako i posle toga dostavljac
ne zatekne lice kome se pismeno ima do-
staviti, postupice se po odredbama clana
135. ovog zakona, i time se smatra da je
dostavljanje izvrseno.
Ako pismeno iz stava 1. ovog clana
treba dostaviti drzavnim organima i prav-
nim licima, dostavljanje se vrsi po odred-
bama clana 128. ovog zakona.
Clan 137.
Ako se utvrdi da je lice kome se pisme-
no ima dostaviti odsutno i da mu lica na-
vedena u clanu 135. st. 1. i 2. ovog zako-
na ne mogu pismeno na vreme predati,
pismeno ce se vratiti sudu uz naznacenje
gde se odsutni nalazi.
* * *
1uzsa
Clan 186.
Parnicni postupak pokrece se tuzbom.
:+
Sadrzina tuzbe
Clan 187.
Tuzba mora da sadrzi odredeni zahtev
u pogledu glavne stvari i sporednih traze-
nja, cinjenice na kojima tuzilac zasniva
zahtev, dokaze kojima se utvrduju ove ci-
njenice, vrednost predmeta spora, kao i
druge podatke koje mora imati svaki pod-
nesak (clan 100).
Tuzilac koji ima boraviste ili prebiva-
liste, odnosno sediste u inostranstvu du-
zan je da u tuzbi imenuje punomocnika
za prijem pismena. Ukoliko ne oznaci pu-
nomocnika za prijem pismena sud ce tu-
zbu odbaciti.
Kad nadleznost, sastav suda ili pravo na
izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti
predmeta spora, a predmet tuzbenog zahte-
va nije novcani iznos, tuzilac je duzan da u
tuzbi naznaci vrednost predmeta spora.
Sud ce postupiti po tuzbi i kad tuzilac
nije naveo pravni osnov tuzbenog zahte-
va, a ako je tuzilac naveo pravni osnov,
sud nije vezan za njega.
1uzba za utvrdenje
Clan 188.
Tuzilac moze u tuzbi traziti da sud sa-
mo utvrdi postojanje, odnosno nepostoja-
nje nekog prava ili pravnog odnosa, ili isti-
nitost, odnosno neistinitost neke isprave.
Ovakva tuzba moze se podici kada je
to posebnim propisima predvideno, kad
tuzilac ima pravni interes da sud utvrdi
postojanje, odnosno nepostojanje nekog
spornog prava ili pravnog odnosa, pre
dospelosti zahteva za cinidbu iz istog od-
nosa ili istinitost odnosno neistinitost ne-
ke isprave, ili kad tuzilac ima neki drugi
pravni interes.
Zahtev za utvrdenje u toku parnice
Clan 189.
Ako odluka o sporu zavisi od toga da
li postoji ili ne postoji neki pravni odnos
koji je u toku parnice postao sporan, tuzi-
lac moze, pored postojeceg zahteva istaci
zahtev da sud utvrdi da takav odnos po-
stoji, odnosno da ne postoji, ako je sud
pred kojim parnica tece nadlezan za ta-
kav zahtev.
Isticanje zahteva u smislu stava 1.
ovog clana nece se smatrati preinace-
njem tuzbe.
1uzba sa vise tuzbenih zahteva
Clan 190.
Tuzilac koji u tuzbi trazi da mu se do-
sudi ispunjenje dugovane cinidbe moze
predloziti da tuzeni umesto dugovane ci-
nidbe plati odredeni novcani iznos ili da
ispuni neku drugu cinidbu.
Sud nije duzan da ispituje da li novcani
iznos koji je tuzilac voljan da primi ume-
sto dugovane nenovcane cinidbe odgova-
ra vrednosti nenovcane cinidbe.
Clan 191.
U jednoj tuzbi tuzilac moze istaci vise
zahteva protiv istog tuzenog kad su svi
zahtevi povezani istim cinjenicnim i prav-
nim osnovom. Ako zahtevi nisu poveza-
ni istim cinjenicnim i pravnim osnovom,
oni se mogu istaci u jednoj tuzbi protiv
istog tuzenog samo kad je isti sud stvar-
no nadlezan za svaki od ovih zahteva i
kad je za sve zahteve odredena ista vrsta
postupka.
Tuzilac moze dva ili vise tuzbenih zah-
teva u medusobnoj vezi istaci u jednoj tu-
zbi, i tako da sud usvoji sledeci od tih zah-
teva ako nade da onaj koji je ispred njega
istaknut nije osnovan.
Zahtevi se mogu po stavu 2. ovog cla-
na istaci u jednoj tuzbi samo ako je sud
stvarno nadlezan za svaki od istaknutih
zahteva i ako je za sve zahteve odredena
ista vrsta postupka.
Ako o nekim od zahteva istaknutih u
istoj tuzbi treba da sudi vece a o drugim
:so
sudija pojedinac istog suda, o svim zahte-
vima sudice vece.
Protivtuzba
Clan 192.
Tuzeni moze do zakljucenja glavne
rasprave pred sudom podneti kod istog
suda protivtuzbu, ako je zahtev protivtu-
zbe u vezi s tuzbenim zahtevom, ili ako
se ti zahtevi mogu prebiti, ili ako se pro-
tivtuzbom trazi utvrdenje nekog prava ili
pravnog odnosa od cijeg postojanja ili ne-
postojanja zavisi u celini ili delimicno od-
luka o tuzbenom zahtevu.
Protivtuzba se ne moze podici ako je
za zahtev iz protivtuzbe stvarno nadlezan
visi sud ili sud druge vrste.
Protivtuzba se moze podici i kada o
zahtevu iz protivtuzbe treba da sudi isti
sud u drugom sastavu.
Preinaenje tuzbe
Clan 193.
Tuzilac moze do zakljucenja glavne
rasprave preinaciti tuzbu.
Posle dostavljanja tuzbe tuzenom, za
preinacenje tuzbe potreban je pristanak
tuzenog. Sud moze dozvoliti preinacenje
i kad se tuzeni tome protivi ako smatra da
bi to bilo celishodno za konacno resenje
odnosa medu strankama i ako oceni da
postupak po preinacenoj tuzbi nece znat-
no produziti trajanje parnice. Smatrace se
da postoji pristanak tuzenog na preinace-
nje tuzbe ako se on upusti u raspravljanje
o glavnoj stvari po preinacenoj tuzbi, a ni-
je se pre toga protivio preinacenju.
Ako je parnicni sud za preinacenu tu-
zbu stvarno nenadlezan, ustupice pred-
met nadleznom sudu koji ce, ako se tu-
zeni protivi preinacenju, odluciti da li je
preinacenje dozvoljeno.
Kad sud dozvoli preinacenje tuzbe, du-
zan je da ostavi tuzenom vreme potrebno
da se moze pripremiti za raspravljanje po
preinacenoj tuzbi, ako za to nije imao do-
voljno vremena. Ako je tuzba preinacena
na rocistu na kome tuzeni nije prisutan,
sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom
prepis zapisnika sa tog rocista.
Protiv resenja kojim se dopusta ili od-
bija preinacenje tuzbe nije dozvoljena po-
sebna zalba.
Clan 194.
Preinacenje tuzbe je promena istovet-
nosti zahteva, povecanje postojeceg ili is-
ticanje drugog zahteva uz postojeci.
Ako tuzilac preinacuje tuzbu tako sto
usled okolnosti koje su nastale posle podi-
zanja tuzbe, zahteva iz istog cinjenicnog
osnova drugi predmet ili novcani iznos,
tuzeni se takvom preinacenju ne moze
protiviti.
Tuzba nije preinacena ako je tuzilac
promenio pravni osnov tuzbenog zahte-
va, ako je smanjio tuzbeni zahtev, ili ako
je promenio, dopunio ili ispravio pojedi-
ne navode, tako da usled toga tuzbeni zah-
tev nije promenjen.
Clan 195.
Tuzilac moze sve do zakljucenja glav-
ne rasprave svoju tuzbu preinaciti i tako
sto ce umesto prvobitno tuzenog tuziti
drugo lice.
Za preinacenje tuzbe u smislu stava 1.
ovog clana potreban je pristanak lica koje
treba da stupi u parnicu namesto tuzenog,
a ako se tuzeni vec upustio u raspravlja-
nje o glavnoj stvari, potreban je i prista-
nak tuzenog.
Ako se tuzeni upustio u raspravljanje
o glavnoj stvari umesto tuzioca moze da
stupi u parnicu novi tuzilac samo ako na
to pristane tuzeni.
Lice koje stupa u parnicu namesto tuze-
nog mora primiti parnicu u onom stanju
u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u
nju stupa.
:si
Povlaenje tuzbe
Clan 196.
Tuzilac moze povuci tuzbu bez pristan-
ka tuzenog pre nego sto se tuzeni upusti
u raspravljanje o glavnoj stvari.
Tuzba se moze povuci i docnije, sve
do zakljucenja glavne rasprave, ako tuze-
ni na to pristane. Ako se tuzeni u roku od
15 dana od dana obavestenja o povlace-
nju tuzbe ne izjasni o tome, smatrace se
da je pristao na povlacenje.
Povucena tuzba smatra se kao da nije ni
bila podnesena i moze se ponovo podneti.
Postojanje parnice
Clan 197.
Parnica pocinje da tece dostavljanjem
tuzbe tuzenom.
U pogledu zahteva koji je stranka po-
stavila u toku postupka, parnica pocinje
da tece od casa kad je o tom zahtevu oba-
vestena protivna stranka.
Dok parnica tece, ne moze se u pogledu
istog zahteva pokrenuti nova parnica me-
du istim strankama, a ako takva parnica
bude pokrenuta, sud ce tuzbu odbaciti.
Sud ce u toku celog postupka paziti da
li vec tece druga parnica o istom zahtevu
medu istim strankama.
Clan 198.
Ako koja od stranaka otudi stvar ili pra-
vo o kome tece parnica, to ne sprecava da
se parnica medu istim strankama dovrsi.
Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o
kome tece parnica moze stupiti u parnicu
namesto tuzioca, odnosno tuzenog samo
ako na to pristanu obe stranke.
* * *
Uesce umesaa
Clan 208.
Lice koje ima pravni interes da u par-
nici koja tece medu drugim licima jedna
od stranaka uspe, moze se pridruziti ovoj
stranci.
Umesac moze stupiti u parnicu u toku
celog postupka sve do pravnosnaznosti
odluke o tuzbenom zahtevu, kao i u to-
ku postupka nastavljenog izjavljivanjem
vanrednog pravnog leka.
Izjavu o stupanju u parnicu umesac moze
dati na rocistu ili pismenim podneskom.
Podnesak umesaca dostavlja se obema
parnicnim strankama, a ako je izjava ume-
saca data na rocistu, prepis odnosnog de-
la zapisnika dostavice se samo onoj stran-
ci koja je sa rocista izostala.
Clan 209.
Svaka stranka moze osporiti umesacu
pravo da ucestvuje u postupku i predlozi-
ti da se umesac odbije, a sud moze i bez
izjasnjenja stranaka odbiti ucesce umesa-
ca ako utvrdi da ne postoji pravni interes
umesaca.
Do pravnosnaznosti resenja kojim se
odbija ucesce umesaca, umesac moze
ucestvovati u postupku i njegove parnic-
ne radnje ne mogu se iskljuciti.
Protiv odluke suda kojom prihvata uce-
sce umesaca nije dozvoljena posebna zal-
ba.
Clan 210.
Umesac mora primiti parnicu u onom
stanju u kakvom se nalazi u trenutku kad
se umesa u parnicu. U daljem toku parni-
ce on je ovlascen da stavlja predloge i da
preduzima sve ostale parnicne radnje u ro-
kovima u kojima bi te radnje mogla da
preduzima stranka kojoj se pridruzio.
Ako je umesac stupio u parnicu do prav-
nosnaznosti odluke o tuzbenom zahtevu,
ovlascen je da izjavi i vanredni pravni lek.
Ako umesac izjavi pravni lek, prime-
rak njegovog podneska dostavice se i
stranci kojoj se pridruzio.
:sz
Parnicne radnje umesaca imaju za stran-
ku kojoj se pridruzio pravno dejstvo ako
nisu u suprotnosti sa njenim radnjama.
Po pristanku obeju parnicnih stranaka
umesac moze stupiti u parnicu kao stran-
ka umesto stranke kojoj se pridruzio.
Clan 211.
Ako pravno dejstvo presude treba da
se odnosi i na umesaca, on ima polozaj je-
dinstvenog suparnicara (clan 204).
Umesac s polozajem jedinstvenog su-
parnicara moze da izjavi vanredni pravni
lek i u parnici u kojoj do nastupanja prav-
nosnaznosti odluke o tuzbenom zahtevu
nije ucestvovao kao umesac, kao i da uce-
stvuje u postupku povodom zahteva za za-
stitu zakonitosti.
Imenovanje prethodnika
Clan 212.
Lice koje je tuzeno kao drzalac neke
stvari ili korisnik nekog prava, a tvrdi da
stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica,
moze najdocnije na pripremnom rocistu,
a ako ovo nije odrzano, onda na glavnoj
raspravi pre nego sto se upusti u rasprav-
ljanje o glavnoj stvari, pozvati preko su-
da to trece lice (prethodnika) da umesto
njega stupi kao stranka u parnicu.
Pristanak tuzioca da na mesto tuzenog
u parnicu stupi prethodnik potreban je sa-
mo ako tuzilac protiv tuzenog istice i ta-
kve zahteve koji ne zavise od toga da li
tuzeni u ime prethodnika drzi stvar ili vr-
si pravo.
Ako prethodnik koji je uredno pozvan
ne dode na rociste ili odbije da stupi u
parnicu, tuzeni se ne moze protiviti da se
upusti u parnicu.
Obavestenje treceg lica o parnici
Clan 213.
Ako tuzilac ili tuzeni treba da neko tre-
ce lice obavesti o otpocetoj parnici da bi
se time zasnovalo izvesno gradanskoprav-
no dejstvo, oni mogu, sve dok se parnica
pravnosnazno ne dovrsi, to uciniti podne-
skom preko parnicnog suda, u kome ce
navesti razlog obavestenja i u kakvom se
stanju nalazi parnica.
Stranka koja je trece lice obavestila o
parnici ne moze zbog toga traziti prekid
otpocete parnice, produzenje rokova ili
odlaganje rocista.
eeckio i zaos1aJanJc
u eos1ueku
Clan 214.
Postupak se prekida:
1) kad stranka umre;
2) kad stranka izgubi parnicnu sposob-
nost;
3) kad zakonski zastupnik stranke
umre ili prestane njegovo ovlasce-
nje za zastupanje;
4) kad stranka koja je pravno lice
prestane postojati, odnosno kad
nadlezni organ pravnosnazno
odluci o zabrani rada;
5) kad nastupe pravne posledice
otvaranja postupka stecaja ili likvi-
dacije;
6) kad usled rata ili drugih uzroka
prestane rad u sudu;
7) kad je to drugim zakonom odrede-
no.
Clan 215.
Osim slucajeva posebno predvidenih u
ovom zakonu, prekid postupka sud moze
odrediti:
1) ako je odlucio da sam ne resava o
prethodnom pitanju (clan 12);
2) ako se stranka nalazi na podrucju
koje je zbog vanrednih dogadaja
(poplava i sl.) odseceno od suda.
:s:
Clan 216.
Prekid postupka ima za posledicu da
prestaju teci svi rokovi odredeni za vrse-
nje parnicnih radnji.
Za vreme trajanja prekida postupka
sud ne moze preduzimati nikakve radnje
u postupku, ali ako je prekid nastupio po-
sle zakljucenja glavne rasprave, sud mo-
ze na osnovu te rasprave doneti odluku.
Parnicne radnje koje je jedna stranka
preduzela dok traje prekid postupka ne-
maju prema drugoj stranci nikakvo prav-
no dejstvo. Njihovo dejstvo pocinje tek
posto postupak bude nastavljen.
Clan 217.
Postupak koji je prekinut iz razloga na-
vedenih u clanu 214. tac. 1. do 5. ovog
zakona nastavice se kad naslednik ili sta-
ralac zaostavstine, novi zakonski zastup-
nik, stecajni upravnik ili pravni sledbeni-
ci pravnog lica preuzmu postupak ili kad
ih sud na predlog protivne strane pozove
da to ucine.
Ako je sud prekinuo postupak iz razlo-
ga navedenih u clanu 215. tacka 1. ovog
zakona, postupak ce se nastaviti kad se
pravnosnazno zavrsi postupak pred su-
dom ili drugim nadleznim organom, ili
kad sud nade da vise ne postoje razlozi
da se ceka na njegov zavrsetak.
U svim ostalim slucajevima prekinuti
postupak nastavice se na predlog stranke
cim prestanu razlozi prekida.
Rokovi koji su usled prekida postupka
prestali da teku pocinju za zainteresova-
nu stranku teci u celosti iznova od dana
kad joj sud dostavi resenje o nastavljanju
postupka.
Stranci koja nije stavila predlog za na-
stavljanje postupka resenje o nastavlja-
nju postupka dostavlja se po odredbama
Clan 218.
Protiv resenja kojim se utvrduje (clan
214) ili odreduje (clan 215) prekid po-
stupka dozvoljena je posebna zalba.
Ako je sud na rocistu odbio predlog za
prekid postupka i odlucio da se postupak
odmah nastavi protiv tog resenja nije do-
zvoljena posebna zalba.
Clan 219.
Sud ce zastati sa postupkom kad je to
izricito predvideno zakonom ili kad u to-
ku postupka oceni da je to celishodno.
Sud donosi resenje o zastajanju sa po-
stupkom po sluzbenoj duznosti kad odlu-
ci da zastane sa postupkom da bi sacekao
ishod neke procesne delatnosti ili da bi
pruzio mogucnost da se preduzme neka
radnja u postupku.
U resenju o zastajanju sa postupkom
sud odreduje i koliko ce zastajanje traja-
ti.
Protiv resenja o zastajanju sa postup-
kom nije dozvoljena posebna zalba.
Sud nastavlja postupak po sluzbenoj
duznosti cim prestanu razlozi koji su iza-
zvali zastajanje sa postupkom.
Kad sud zastane sa postupkom moze
da preduzima samo one radnje za koje po-
stoji opasnost od odlaganja.
Zastajanje sa postupkom ne utice na ro-
kove za preduzimanje parnicnih radnji.
* * *
ookazivanJc
Opste odredbe
Clan 220.
Svaka stranka duzna je da iznese cinje-
nice i predlozi dokaze na kojima zasniva
svoj zahtev ili kojim osporava navode i
dokaze protivnika.
:s+
Clan 221.
Dokazivanje obuhvata sve cinjenice
koje su vazne za donosenje odluke.
Sud odlucuje koji ce se dokazi izvesti
radi utvrdivanja bitnih cinjenica.
Clan 222.
Ne dokazuju se cinjenice koje je stran-
ka priznala pred sudom u toku parnice.
Sud moze odluciti da se dokazuju i pri-
znate cinjenice ako smatra da stranka nji-
hovim priznanjem ide za tim da raspola-
ze zahtevom kojim ne moze raspolagati
(clan 3. stav 3).
Sud ce, uzimajuci u obzir sve okolno-
sti, oceniti da li ce uzeti za priznatu ili
osporenu cinjenicu koju je stranka prvo
priznala, a posle potpuno ili delimicno
osporila ili ogranicila priznanje dodava-
njem drugih cinjenica.
Ne dokazuju se cinjenice koje su opste-
poznate. Smatra se da su opstepoznate i
one cinjenice za koje je sud saznao u vr-
senju sudske Iunkcije ukoliko ih je sud sa-
opstio na raspravi strankama.
Clan 223.
Ako sud na osnovu izvedenih dokaza
(clan 8) ne moze sa sigurnoscu da utvrdi ne-
ku cinjenicu, o postojanju cinjenice zakljuci-
ce primenom pravila o teretu dokazivanja.
Stranka koja tvrdi da ima neko pravo,
snosi teret dokazivanja cinjenice koja je
bitna za nastanak ili ostvarivanje prava,
ako zakonom nije drukcije odredeno.
Stranka koja osporava postojanje ne-
kog prava, snosi teret dokazivanja cinjeni-
ce koja je sprecila nastanak ili ostvariva-
nje prava ili usled koje je pravo prestalo
da postoji, ako zakonom nije drukcije od-
redeno.
Clan 224.
Ako se utvrdi da stranci pripada pravo
na naknadu stete, na novcani iznos ili na
zamenljive stvari, ali se visina iznosa, od-
nosno kolicina stvari ne moze utvrditi ili
bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmer-
nim teskocama, sud ce visinu novcanog
iznosa, odnosno kolicinu zamenljivih
stvari odrediti po slobodnoj oceni.
Clan 225.
Dokazi se izvode na glavnoj raspravi.
Sud moze odluciti da se odredeni do-
kazi izvedu pred drugim sudom (zamolje-
ni sud). Zapisnik o izvedenim dokazima
pred zamoljenim sudom procitace se na
glavnoj raspravi.
Zamolnica za izvodenje dokaza sadrzi
podatke iz predmeta. Sud ce posebno na-
znaciti o kojim okolnostima treba voditi
racuna prilikom izvodenja dokaza.
O rocistu za izvodenje dokaza pred za-
moljenim sudom obavestice se stranke.
Zamoljeni sud ima prilikom izvodenja
dokaza sva ovlascenja koja ima sud kada
se dokazi izvode na glavnoj raspravi.
Protiv resenja suda kojim se izvodenje
dokaza poverava zamoljenom sudu nije
dozvoljena posebna zalba.
Clan 226.
Sud ce u resenju o izvodenju dokaza
odrediti rok do kog ce se cekati izvodenje
dokaza, ako se prema okolnostima moze
pretpostaviti da neki dokaz nece moci da
se izvede ili da nece moci da se izvede u
primerenom roku, ili ako dokaz treba da
se izvede u inostranstvu.
Kad odredeni rok protekne, rasprava
ce se sprovesti bez obzira sto odredeni do-
kaz nije izveden.
* * *
Clan 232.
Stranka je duzna da sama podnese is-
pravu na koju se poziva za dokaz svojih
navoda.
:ss
Uz ispravu sastavljenu na stranom jezi-
ku podnosi se i overeni prevod u skladu
sa zakonom.
Ako se isprava nalazi kod drzavnog or-
gana ili preduzeca ili druge organizacije
kojima je povereno vrsenje javnog ovla-
scenja, a sama stranka ne moze izdejstvo-
vati da se isprava preda ili pokaze, sud
ce po sluzbenoj duznosti pribaviti ovu is-
pravu.
* * *
Clan 234.
Sud moze narediti trecem licu da pod-
nese ispravu samo kad je ono po zakonu
duzno da je pokaze ili podnese, ili kad je
rec o ispravi koja je po svojoj sadrzini za-
jednicka za to lice i stranku koja se pozi-
va na ispravu.
Sud ce pozvati trece lice da se o tome
izjasni pre nego sto donese resenje kojom
trecem licu nalaze da podnese ispravu.
Kad trece lice osporava svoju duznost
da podnese ispravu koja se kod njega na-
lazi, sud ce odluciti da li je trece lice du-
zno da podnese ispravu.
Kad trece lice porice da se isprava na-
lazi kod njega, sud moze radi utvrdivanja
ove cinjenice da izvodi dokaze.
Trece lice ima pravo na naknadu tro-
skova koje je imalo u vezi sa podnose-
njem isprava. Odredbe clana 248. ovog
zakona shodno ce se primenjivati i u
ovom slucaju.
* * *
Pripremno roiste
Clan 286.
Sud ce po pravilu zakazati pripremno
rociste posle prijema odgovora na tuzbu.
Ako tuzeni nije dostavio odgovor na tu-
zbu a nema uslova za donosenje presude
zbog propustanja, sud ce pripremno roci-
ste zakazati i odrzati najkasnije u roku do
30 dana od dana kada je istekao rok za do-
stavljanje odgovora na tuzbu.
Clan 287.
Pripremno rociste je obavezno, osim
kad sud po prijemu tuzbe i odgovora na
tuzbu utvrdi da medu strankama nema
spornih cinjenica, ako je spor jednosta-
van ili kada je zakonom to predvideno.
Clan 288.
U pozivu za pripremno rociste nalozi-
ce se strankama da na rociste donesu sve
isprave koje im sluze za dokaz, kao i sve
predmete koje treba razgledati u sudu.
Ako je potrebno da se za pripremno roci-
ste pribave spisi, isprave ili predmeti koji se
nalaze kod suda ili kod kog drugog drzav-
nog organa ili preduzeca ili druge organiza-
cije kojima je povereno vrsenje javnog ovla-
scenja, sud ce narediti da se ovi predmeti,
odnosno isprave blagovremeno pribave.
Poziv za pripremno rociste dostavlja
se najkasnije osam dana pre rocista.
Clan 289.
Ako na pripremno rociste ne dode tuzi-
lac, a uredno je pozvan, smatrace se da je
tuzba povucena, osim ako tuzeni ne zah-
teva da se rociste odrzi.
Clan 290.
Pripremno rociste pocinje izlaganjem
tuzbe, a potom tuzeni iznosi svoj odgo-
vor na tuzbu.
Kad je potrebno sud ce zatraziti od stra-
naka razjasnjenje u pogledu njihovih na-
voda ili predloga.
Clan 291.
Posle izlaganja tuzbe i odgovora na tu-
zbu raspravljace ce se o pitanjima koja se
odnose na smetanje za dalji tok postupka
i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je
to potrebno.
Sud ce po prigovoru stranke ili po slu-
zbenoj duznosti odlucivati o pitanjima iz
:sc
clana 279. ovog zakona, ako ovim zako-
Odluku o prigovoru o procesnim smet-
njama sud ce doneti zajedno sa odlukom
o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne
nadleznosti.
Protiv odluke iz stava 3. ovog clana ni-
je dozvoljena posebna zalba.
Clan 292.
U daljem toku pripremnog rocista ras-
pravljace ce se o predlozima i zahtevima
stranaka i cinjenicnim navodima kojima
stranke obrazlazu svoje predloge i zahte-
ve.
Clan 293.
Sud ce odluciti koja ce dokazna sred-
stva izvesti na glavnoj raspravi.
Sud ce predloge koje ne smatra bitnim
za donosenje odluke odbiti resenjem koje
ce obrazloziti.
Protiv resenja iz stava 2. ovog clana ni-
je dozvoljena posebna zalba.
U daljem toku parnice sud nije vezan
donetim resenjima o upravljanju parni-
com.
Zakazivanje roista za glavnu raspravu
Clan 294.
Sud zakazuje rociste za glavnu raspra-
vu.
Sud ce na rociste pozvati stranke, kao i
svedoke i vestake koje je na pripremnom
rocistu odlucio da pozove na glavnu ras-
pravu. Odredbe clana 288. ovog zakona
primenice se i prilikom zakazivanja roci-
sta za glavnu raspravu.
ctavna easeeava
1ok glavne rasprave
Clan 295.
Sud otvara glavnu raspravu i objavlju-
je predmet raspravljanja, utvrduje da li su
dosla sva pozvana lica, proverava da li su
uredno pozvana i da li su opravdala svoj
izostanak.
Clan 296.
Ako sa prvog rocista za glavnu raspra-
vu izostane tuzilac ili ako na to rociste ne
dode tuzeni, uredno su pozvani, , raspra-
va ce se odrzati sa prisutnom strankom.
Ako na rocistu za glavnu raspravu neo-
pravdano izostanu i tuzeni i tuzilac, tuzba
se smatra povucenom.
Clan 297.
Sud ce na predlog stranke izuzetno od-
loziti rociste za glavnu raspravu ako ne-
uka stranka nema punomocnika, a nije
u stanju da se jasno i odredeno izjasni o
predmetu o kome se raspravlja.
Clan 298.
Ako nije prethodno odrzano priprem-
no rociste prvo rociste za glavnu raspra-
vu pocinje izlaganjem tuzbe, a posle toga
tuzeni odgovara na navode tuzbe.
Ako je pre glavne rasprave odrzano
pripremno rociste, predsednik veca upo-
znace vece s tokom i rezultatima ovog
rocista. Stranke mogu dopuniti izlaganje
predsednika veca.
U daljem toku rasprave raspravljace se
o predlozima stranaka i cinjenicnim na-
vodima kojima stranke obrazlazu svoje
predloge, odnosno pobijaju predloge pro-
tivnika, kao i o dokazima ponudenim sa
njihove strane, izvodice se dokazi i pretre-
sace se rezultati njihovog izvodenja.
Stranke mogu iznositi i svoja pravna
shvatanja koja se odnose na predmet spo-
ra.
Kad je u ovom zakonu predvideno da
stranka moze staviti odredeni prigovor
ili predlog ili preduzeti neku drugu par-
nicnu radnju dok se tuzeni na glavnoj ras-
pravi ne upusti u raspravljanje o glavnoj
:sI
stvari, takav prigovor odnosno predlog tu-
zilac moze staviti, odnosno drugu parnic-
nu radnju preduzeti dok ne zavrsi izlaga-
nje po tuzbi, a tuzeni dok ne zavrsi svoj
odgovor na tuzbu.
Clan 299.
Sud ce se postavljanjem pitanja i na
drugi celishodan nacin starati da se u to-
ku rasprave iznesu sve bitne cinjenice, da
se dopune nepotpuni navodi stranaka o
vaznim cinjenicama, da se oznace ili do-
pune dokazna sredstva koja se odnose na
navode stranaka, i uopste, da se pruze sva
razjasnjenja potrebna da bi se utvrdilo ci-
njenicno stanje vazno za odluku.
Clan 300.
Svaka stranka treba u svojim izlaganji-
ma da iznese sve cinjenice potrebne za
obrazlozenje svojih predloga, da ponudi
dokaze potrebne za utvrdivanje svojih na-
voda kao i da se izjasni o navodima i po-
nudenim dokazima protivne stranke.
Stranke mogu u toku cele glavne ras-
prave da iznose nove cinjenice i da pred-
lazu nove dokaze.
Stranke mogu i u toku glavne rasprave
da upucuju podneske, u kojima ce nave-
sti cinjenice koje nameravaju da iznesu
na rocistu, kao i dokaze cije izvodenje na-
meravaju da predloze.
Clan 301.
Izvodenje dokaza odreduje sud rese-
njem u kome ce se naznaciti sporna cinje-
nica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno
sredstvo.
Predlozene dokaze koje ne smatra va-
znim za odluku sud ce odbiti i u resenju
naznaciti razlog odbijanja.
Protiv resenja kojim se odreduje ili od-
bija izvodenje dokaza nije dozvoljena po-
sebna zalba.
Sud nije u daljem toku parnice vezan
za svoje ranije resenje o izvodenju doka-
za.
* * *
suosko eoeavnanJc
Clan 322.
Stranke mogu u toku celog postupka
pred parnicnim sudom prvog stepena da
zakljuce poravnanje.
Poravnanje moze da se odnosi na ceo
tuzbeni zahtev ili na jedan njegov deo.
Sud ce u toku postupka ukazati stranka-
ma na mogucnost sudskog poravnanja i
pomoci im da zakljuce poravnanje.
Pred sudom se ne moze zakljuciti po-
ravnanje u pogledu zahteva kojima stran-
ke ne mogu raspolagati (clan 3. stav 3).
Kad sud donese resenje kojim ne do-
zvoljava poravnanje stranaka, zastace se
s postupkom dok ovo resenje ne postane
pravnosnazno.
Clan 323.
Sporazum stranaka o poravnanju unosi
se u zapisnik.
Poravnanje je zakljuceno kad stranke
posle procitanog zapisnika o poravnanju
potpisu zapisnik.
Strankama se izdaje overen prepis zapi-
snika u kome je sadrzano poravnanje, ko-
je ima isto dejstvo kao i sudska presuda.
Clan 324.
Sud u toku celog postupka po sluzbe-
noj duznosti pazi da li se vodi parnica o
zahtevu o kome je ranije bilo zakljuceno
sudsko poravnanje i ako utvrdi da se par-
nica vodi o predmetu o kome je vec za-
kljuceno sudsko poravnanje, odbacice tu-
zbu.
:ss
Clan 325.
Sudsko poravnanje moze se pobijati sa-
mo tuzbom.
Sudsko poravnanje je nistavo ako je za-
kljuceno u pogledu zahteva kojima stran-
ke ne mogu raspolagati (clan 3. stav 3.)
Ako sudsko poravnjanje bude poniste-
no postupak se nastavlja kao da u parni-
ci o tuzbenom zahtevu nije ni bilo zaklju-
ceno.
Clan 326.
Lice koje namerava da podigne tuzbu
moze preko nizeg suda prvog stepena na
cijem podrucju protivna strana ima pre-
bivaliste da pokusa da postigne poravna-
nje.
Sud kome je ovakav predlog upucen
pozvace protivnu stranu i upoznace je s
predlogom o poravnanju.
Troskove ovog postupka snosi podno-
silac predloga.
Clan 327.
Kad sud oceni ili stranke saglasno pred-
loze da bi spor mogao da se uspesno re-
si posredovanjem (medijacijom) uputice
stranke na postupak posredovanja i zasta-
ti sa postupkom. U ovom postupku je is-
kljucena javnost.
Predsednik suda bira posrednike iz re-
dova istaknutih strucnjaka (sudija, advo-
kata i dr.) koji su dobrovoljno prihvatili
da budu posrednici (medijatori).
Posrednik (medijator) se odreduje pre-
ma vrsti spora sa spiska iz stava 2. ovog
clana koji sacinjava predsednik suda.
Clan 328.
U postupku posredovanja stranku mo-
ze da zastupa njen punomocnik.
Postignuti sporazum predstavlja van-
sudsko poravnanje koje posrednik (medi-
jator) dostavlja sudu radi zakljucenja sud-
skog poravnanja.
Predlozi i izjave stranaka i njihovih pu-
nomocnika datih u postupku posredova-
nja (medijacija) ne smeju se koristiti u po-
stupku pred sudom.
Sud ce zakazati rociste za glavnu ras-
pravu ukoliko stranke ne rese spor putem
posredovanja (medijacije) po proteku ro-
ka od 30 dana.
Clan 329.
Postupak posredovanja (medijacije) je
dobrovoljan, poverljiv i hitan.
eecsuoa
Clan 330.
Presudom sud odlucuje o zahtevu koji
se tice glavne stvari i sporednih trazenja.
Ako postoji vise zahteva, sud ce o
svim tim zahtevima, po pravilu, odluciti
jednom presudom.
Ako je vise parnica spojeno radi zajed-
nickog raspravljanja, a za konacnu odlu-
ku je sazrela samo jedna parnica, moze
se doneti presuda samo u pogledu te par-
nice.
Clan 331.
Sud moze da nalozi tuzenom da izvrsi
odredenu cinidbu samo ako je ona dospe-
la do zakljucenja glavne rasprave.
Ako sud usvoji zahtev za izdrzavanje,
za naknadu stete u vidu rente zbog izgu-
bljene zarade ili drugih prihoda po osno-
vu rada ili zbog izgubljenog izdrzavanja,
moze naloziti tuzenom i cinidbe koje ni-
su dospele.
Presuda kojom je tuzenom nalozeno da
preda ili preuzme stvari date u zakup, mo-
ze se doneti i pre prestanka tih odnosa.
Clan 332.
Ako je tuzilac u tuzbi trazio da se dosu-
di izvesna stvar ili tuzenom nalozi ispu-
njenje neke cinidbe, a istovremeno je u
tuzbi ili do zakljucenja glavne rasprave iz-
:s
javio da je voljan da umesto stvari primi
neku drugu cinidbu ili novcani iznos, sud
ce, ako usvoji tuzbeni zahtev, izreci u pre-
sudi da se tuzeni moze osloboditi od dava-
nja stvari ili cinidbe cije mu je ispunjenje
nalozeno ako plati taj novcani iznos ili is-
puni tu drugu cinidbu.
Clan 333.
Kad se stranci u presudi nalaze izvrse-
nje kakve cinidbe, odredice se i rok u ko-
me je ovu cinidbu duzna da izvrsi.
Ako posebnim propisima nije drukcije
odredeno, rok za izvrsenje cinidbe izno-
si 15 dana. Sud moze odrediti duzi rok
za cinidbe koje se ne sastoje u novcanom
davanju. U menicnim i cekovnim sporovi-
ma ovaj rok iznosi osam dana.
Rok za izvrsenje cinidbe pocinje da te-
ce prvog dana posle dostavljanja prepisa
presude stranci kojoj je nalozeno izvrse-
nje.
* * *
Donosenje i objavljivanje presude
Clan 339.
Presuda se donosi i objavljuje u ime na-
roda.
Kad se glavna rasprava odrzava pred
vecem, presudu donose predsednik veca
i clanovi veca koji su ucestvovali na ro-
cistu na kome je glavna rasprava zaklju-
cena. Odmah po zakljucenju glavne ras-
prave sud donosi presudu koju objavljuje
predsednik veca.
U slozenijim predmetima sud moze da
odlozi donosenje presude za osam dana
od dana zakljucenja glavne rasprave. U
takvom slucaju presuda se nece objaviti,
vec ce sud prepis presude dostaviti stran-
kama.
U slucaju iz clana 305. stav 2. ovog za-
kona, presuda ce se doneti najdocnije u
roku od osam dana od dana prijema spi-
sa, odnosno zapisnika. Ova presuda se ne-
ce objavljivati.
Clan 340.
Kad se presuda objavljuje, predsednik
veca ce javno procitati izreku i saopstiti
ukratko razloge presude.
Prilikom objavljivanja presude moze
se saopstiti da je sud odlucio da se o od-
meravanju troskova naknadno odluci. U
takvom slucaju odmeravanje troskova vr-
si sudija, a odluka se unosi u pismeni sa-
stav presude.
Ako je javnost na glavnoj raspravi bila
iskljucena, izreka presude ce se uvek jav-
no procitati, a sud ce odluciti da li ce se
i ukoliko iskljuciti javnost prilikom obja-
vljivanja razloga presude.
Svi prisutni saslusace citanje izreke
presude stojeci.
* * *
ecoovni eeavni tckovi
i. zaiea rel reae
Pravo na zalbu
Clan 355.
Stranke mogu izjaviti zalbu protiv pre-
sude donete u prvom stepenu u roku od
15 dana od dana dostavljanja prepisa pre-
sude, ako u ovom zakonu nije odreden
drugi rok. U menicnim i cekovnim sporo-
vima ovaj rok iznosi osam dana.
Blagovremeno izjavljena zalba spreca-
va da presuda postane pravnosnazna u de-
lu koji se pobija zalbom.
O zalbi protiv presude odlucuje drugo-
stepeni sud.
Clan 356.
Stranka se moze odreci prava na zalbu
od casa kad je presuda objavljena, a ako
presuda nije obavljena, onda od casa kad
joj prepis presude bude dostavljen.
:co
Do donosenja odluke drugostepenog
suda stranka moze povuci vec izjavljenu
zalbu.
Stranka ne moze opozvati svoju izjavu
o odricanju od prava na pravni lek ili izja-
vu o povlacenju zalbe.
Sadrzina zalbe
Clan 357.
Zalba mora da sadrzi:
1) oznacenje presude protiv koje se
izjavljuje zalba;
2) izjavu da se presuda pobija u celini
ili u odredenom delu;
3) razlog zalbe;
4) potpis podnosioca zalbe.
Clan 358.
Ako se na osnovu podataka iz zalbe ne
moze utvrditi koja se presuda pobija ili
ako zalba nije potpisana (nepotpuna zal-
ba), prvostepeni sud ce resenjem, protiv
koga nije dozvoljena zalba, pozvati zalio-
ca da u odredenom roku dopuni ili ispravi
zalbu podneskom pod uslovima predvide-
nim odredbama clana 103 ovog zakona.
Ako zalilac u odredenom roku ne po-
stupi po nalogu suda, sud ce resenjem od-
baciti zalbu kao nepotpunu.
Ako zalba po svom sadrzaju ima dru-
gih nedostataka, prvostepeni sud ce zal-
bu dostaviti drugostepenom sudu ne po-
zivajuci zalioca da je dopuni, odnosno
ispravi.
Clan 359.
U zalbi se mogu iznositi nove cinjeni-
ce i predlagati novi dokazi samo ako zali-
lac ucini verovatnim da ih bez svoje krivi-
ce nije mogao izneti, odnosno predloziti
do zakljucenja glavne rasprave. Sud ce
prema potrebi sprovesti izvidaj radi pro-
vere istinitosti navoda zalioca.
U zalbi se ne mogu iznositi prigovor za-
starelosti i kompenzacioni prigovor.
Zalilac koji nije ucinio verovatnim da
je iz opravdanih razloga propustio da u
prvostepenom postupku polozi iznos po-
treban za podmirenje troskova povodom
izvodenja predlozenog dokaza (clan 148.
stav 4) ne moze u zalbi predloziti da se
taj dokaz izvede.
Prigovor radi prebijanja koji nije iznet
pred prvostepenim sudom ne moze se iz-
nositi u zalbi.
Ako su usled iznosenja novih cinjenica
i predlaganja novih dokaza, nastali trosko-
vi u postupku povodom zalbe, ove trosko-
ve ce nezavisno od ishoda spora naknadi-
ti onaj zalilac koji ih je predlozio.
Razlozi zbog kojih se presuda moze
pobijati
Clan 360.
Presuda se moze pobijati:
1) zbog bitne povrede odredaba
parnicnog postupka;
2) zbog pogresno ili nepotpuno utvr-
denog cinjenicnog stanja;
3) zbog pogresne primene materijal-
nog prava.
Presuda zbog propustanja ne moze se
pobijati zbog pogresno ili nepotpuno utvr-
denog cinjenicnog stanja.
Presuda na osnovu priznanja i presu-
da na osnovu odricanja mogu se pobija-
ti zbog bitne povrede odredaba parnic-
nog postupka ili zbog toga sto je izjava
o priznanju, odnosno o odricanju data u
zabludi ili pod uticajem prinude ili pre-
vare.
Clan 361.
Bitna povreda odredaba parnicnog po-
stupka postoji ako sud u toku postupka
nije primenio ili je nepravilno primenio
koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili
je moglo biti od uticaja na donosenje za-
konite i pravilne presude.
:ci
Bitna povreda odredaba parnicnog po-
stupka uvek postoji:
1) ako je sud bio nepropisno sasta-
vljen ili ako je sudio sudija koji
je po zakonu morao biti iskljucen
ili izuzet, ili ako je u donosenju
presude ucestvovao sudija koji nije
sudelovao na glavnoj raspravi;
2) ako je odluceno o zahtevu koji ne
spada u sudsku nadleznost (clan
16);
3) ako je odluceno o zahtevu po tuzbi
koja je podignuta posle zakonom
propisanog roka;
4) ako je sud odlucio o tuzbenom
zahtevu za koji je stvarno nadlezan
visi sud iste vrste, sud druge vrste
(clan 16), ili ako je povodom
prigovora stranaka sud nepravilno
odlucio da je stvarno nadlezan;
5) ako je protivno odredbama ovog
zakona sud zasnovao svoju odluku
na nedozvoljenim raspolaganjima
stranaka (clan 3. stav 3);
zakona sud doneo presudu zbog
propustanja, presudu na osnovu
priznanja ili presudu na osnovu
odricanja;
7) ako kojoj stranci nezakonitim
postupanjem, a narocito propusta-
njem dostavljanja, nije data moguc-
nost da raspravlja pred sudom;
zakona sud odbio zahtev stranke da
u postupku upotrebljava svoj jezik
i pismo;
9) ako je u postupku kao tuzilac ili
tuzeni ucestvovalo lice koje ne
moze biti stranka u postupku, ili
ako stranku koja je pravno lice nije
zastupalo ovlasceno lice, ili ako
parnicno nesposobnu stranku nije
zastupao zakonski zastupnik, ili
ako zakonski zastupnik, odnosno
punomocnik stranke nije imao
potrebno ovlascenje za vodenje
parnice ili za pojedine radnje u
postupku, ukoliko vodenje parnice,
odnosno vrsenje pojedinih radnji
u postupku nije bilo naknadno odo-
breno, ako se ovi nedostaci odnose
na stranku koja je izjavila zalbu;
10) ako je odluceno o zahtevu o kome
je vec ranije pravnosnazno presu-
deno ili o kome je vec zakljuceno
sudsko poravnanje ili o zahtevu po
kome vec tece parnica;
11) ako je protivno zakonu bila isklju-
cena javnost na glavnoj raspravi;
12) ako presuda ima nedostataka
zbog kojih se ne moze ispitati,
a narocito ako je izreka presude
nerazumljiva, ako protivreci sama
sebi ili razlozima presude, ili ako
presuda nema uopste razloga ili u
njoj nisu navedeni razlozi o bitnim
cinjenicama, ili su ti razlozi nejasni
ili protivrecni, ili ako o bitnim
cinjenicama postoji protivrecnost
izmedu onoga sto se u razlozima
presude navodi o sadrzini isprava
ili zapisnika o iskazima datim u
postupku i samih tih isprava ili
zapisnika ili izvedenim dokazima.
Clan 362.
Pogresno ili nepotpuno utvrdeno cinje-
nicno stanje postoji kad je sud neku bitnu
cinjenicu pogresno utvrdio, odnosno kad
je nije utvrdio.
Nepotpuno utvrdeno cinjenicno stanje
postoji i kad na to ukazuju nove cinjenice
ili novi dokazi (clan 359).
Clan 363.
Pogresna primena materijalnog prava
postoji kad sud nije primenio odredbu
materijalnog prava koju je trebalo da pri-
meni ili kad takvu odredbu nije pravilno
primenio.
:cz
* * *
Zahtev za zastitu zakonitosti
Clan 413.
Javni tuzilac moze podici zahtev za za-
stitu zakonitosti protiv pravnosnazne sud-
ske odluke po sluzbenoj duznosti ili na
predlog stranke u roku od tri meseca.
Rok za podizanje zahteva za zastitu za-
konitosti iz stava 1. ovog clana racuna
se:
1) protiv odluke donesene u prvom
stepenu protiv koje nije izjavljena
zalba - od dana kad se ta odluka
vise nije mogla pobijati zalbom;
2) protiv odluke donesene u drugom
stepenu protiv koje nije izjavljena
revizija - od dana kad je ta odluka
dostavljena onoj stranci kojoj je
docnije dostavljena.
Protiv odluke iz stava 1. ovog clana do-
nesene u drugom stepenu, protiv koje su
stranke izjavile reviziju, javni tuzilac mo-
ze podici zahtev za zastitu zakonitosti sa-
mo u roku od 30 dana od dana kad mu je
dostavljena revizija one stranke cija mu
je revizija ranije dostavljena (clan 402.
stav 1).
Zahtev za zastitu zakonitosti nije do-
zvoljen protiv odluke koju je povodom
revizije ili zahteva za zastitu zakonito-
sti doneo sud nadlezan da odlucuje o tim
pravnim lekovima (clan 396).
Clan 414.
Protiv pravnosnazne odluke donesene
u sporu koji se odnosi na ugovor o pro-
metu nepokretnosti, javni tuzilac moze u
roku od godinu dana podici zahtev za za-
stitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor
po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinud-
nim propisima, javnom poretku i pravili-
ma morala. Ovaj rok racuna se od dana
pravnosnaznosti odluke, a ako je protiv
odluke bila izjavljena revizija - od dana
donosenja odluke revizijskog suda ko-
jom je postupak zavrsen.
Clan 415.
O zahtevu za zastitu zakonitosti odlu-
cuje Vrhovni sud Srbije.
Clan 416.
Zahtev za zastitu zakonitosti protiv od-
luke iz clana 413. ovog zakona podize
javni tuzilac odreden zakonom.
Clan 417.
Javni tuzilac moze podici zahtev za za-
stitu zakonitosti zbog bitnih povreda od-
redaba parnicnog postupka iz clana 361.
stav 2. tacka 5. ovog zakona.
Clan 418.
Ukoliko javni tuzilac ne podigne zah-
tev za zastitu zakonitosti u rokovima pred-
videnim zakonom, stranka koja je podne-
la predlog, ovlascena je da u roku od 30
dana od dana prijema obavestenja da jav-
ni tuzilac nece izjaviti zahtev za zastitu
zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.
Clan 419.
Ako su protiv iste odluke podneseni i
revizija i zahtev za zastitu zakonitosti, Vr-
hovni sud Srbije ce odluciti o tim prav-
nim lekovima jednom odlukom.
Clan 420.
O sednici na kojoj ce sud odluciti o zah-
tevu za zastitu zakonitosti obavestice se
podnosilac zahteva.
Na sednicu na kojoj ce sud odluciti o
zahtevu za zastitu zakonitosti nece se po-
zivati stranka koja nije stavila predlog za
izjavljivanje ovog pravnog leka.
Ako sa sednice izostane podnosilac
zahteva, raspravljace se o izjavljenom
pravnom leku i odluciti.
Sednica pocinje izvestajem izvestioca
koji izlaze stanje stvari ne dajuci svoje
misljenje o osnovanosti izjavljenog prav-
:c:
nog leka. Posle toga procitace se presuda
ili deo presude na koji se odnosi izjavlje-
ni pravni lek, a po potrebi i zapisnici iz
spisa. Zatim ce podnosilac zahteva obra-
zloziti izjavljeni pravni lek.
Clan 421.
Kad odlucuje o zahtevu za zastitu zako-
nitosti, Vrhovni sud Srbije ispituje samo
one povrede na koje je ukazao podnosi-
lac zahteva.
Ako u cl. 413-420. ovog zakona nije
sto drugo odredeno, u postupku povo-
dom zahteva za zastitu zakonitosti shod-
no ce se primenjivati odredbe clana 397,
cl. 400-406, 410. i 411. ovog zakona.
:c+
Ispunjenje poreske obaveze u sluaju
likvidacije ili steaja
Clan 20.
Poresku obavezu pravnog lica u likvi-
daciji ispunjava likvidacioni upravnik iz
novcanih sredstava pravnog lica, ukljucu-
juci prihode od prodaje imovine.
Poresku obavezu poslovne jedinice
pravnog lica u likvidaciji neposredno is-
punjava pravno lice ciji je deo ta jedini-
ca, a ako je u likvidaciji i pravno lice,
poresku obavezu ispunjava likvidacioni
upravnik.
Ako pravno lice u likvidaciji nema do-
voljno novcanih sredstava da ispuni pore-
sku obavezu u celosti, ukljucujuci i priho-
de od prodaje imovine, preostali poreski
dug platice osnivaci, odnosno clanovi
pravnog lica, ako su, u skladu sa zako-
nom, statutom ili osnivackim aktom prav-
nog lica solidarno odgovorni za obaveze
pravnog lica.
Ispunjenje poreske obaveze u slucaju
stecaja poreskog obveznika uredeno je za-
konom kojim se ureduje stecaj.
Ispunjenje poreske obaveze u slucaju
statusnih promena
Clan 21.
Poresku obavezu pravnog lica koje pre-
staje da postoji u statusnoj promeni ispu-
njava pravni sledbenik, bez obzira da li
je pre okoncanja postupka statusne pro-
mene znao da pravni prethodnik nije is-
punio, delimicno ili u potpunosti, svoju
poresku obavezu.
Sporedna poreska davanja u vezi sa ne-
ispunjenom poreskom obavezom pravnog
lica koje prestaje da postoji u statusnoj pro-
meni padaju na teret pravnog sledbenika.
Rok za ispunjenje poreske obaveze prav-
nog lica koje prestaje da postoji u statusnoj
promeni ne menja se ako je ispunjenje te
obaveze preslo na pravnog sledbenika.
Pravni sledbenik na kojeg je presla po-
reska obaveza jednog ili vise pravnih lica
koja prestaju da postoje u statusnoj pro-
meni je:
1) u slucaju spajanja - pravno lice ko-
je je nastalo spajanjem dva ili vise
pravnih lica, poreskih obveznika;
2) u slucaju pripajanja - pravno lice
kome se jedno ili vise pravnih lica,
poreskih obveznika pripojilo;
3) u slucaju podele - pravna lica nasta-
la deobom poreskog obveznika.
Ako postoji vise pravnih sledbenika,
svi su oni neograniceno solidarno odgo-
vorni za poresku obavezu pravnog pret-
hodnika.
Promena organizacionog ili svojinskog
oblika pravnog lica ne utice na ispunjenje
poreske obaveze.
* * *
Obaveze organa i organizacija
nadleznih za upis u registar
Clan 29.
Sud nadlezan za upis u sudski registar
duzan je da u roku od pet dana od dana
izvrsenog upisa, Poreskoj upravi dosta-
vi obavestenje o upisu u sudski registar
(osnivanje, podela, spajanje, pripajanje,
prinudno poravnanje, likvidacija, stecaj i
sl.), kao i o svakom drugom resenju ko-
jim se vrse promene osnivaca, oblika or-
ganizovanja, naziva, delatnosti, visine
osnivackog uloga i mesta sedista, ili ko-
jim se vrsi bilo koja druga promena od
znacaja za utvrdivanje poreza.
zakon o eoecskoM eos1ueku l eoecskoJ aoMinis1eaciJi
,Slu:beni glasnik RS', br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04
:cs
Sud, organ lokalne samouprave, advo-
katska komora, proIesionalna udruzenja,
kao i drugi organ ili organizacija nadle-
zni za upis u odgovarajuci registar lica
koja obavljaju odredenu delatnost duzni
su da, u roku od pet dana od dana izvrse-
nog upisa, Poreskoj upravi dostave oba-
vestenje o upisu, ponistavanju upisa i bri-
sanju iz registra, kao i o svakom drugom
resenju kojim se vrsi promena od znacaja
za utvrdivanje poreza.
Organ koji vodi evidencije o mestu pre-
bivalista, rodenju ili smrti Iizickog lica,
duzan je da u roku od pet dana od dana
prijave ili odjave prebivalista, rodenja ili
smrti, odnosno proglasenja nestalog lica
za umrlo, obavesti Poresku upravu o poda-
cima od znacaja za utvrdivanje poreza.
Postupak, sadrzaj i nacin dostavljanja
obavestenja iz st. 1-3. ovog clana blize
ureduje ministar.
* * *
Prekid postupka prinudne
naplate poreza
Clan 79.
Postupak prinudne naplate prekida se:
1) ako Poreska uprava pokrene
stecajni postupak protiv poreskog
obveznika u smislu clana 112.
ovog zakona;
2) ako Poreska uprava odobri odla-
ganje placanja poreza iz clana 73.
ovog zakona;
3) ako se utvrdi postojanje greske kod
obracuna poreske obaveze koja
ima za rezultat znatno nizi porez,
do ispravke utvrdivanja;
4) u slucaju iz clana 147. stav 2. ovog
zakona.
Postupak prinudne naplate moze se
prekinuti ako, po isteku roka iz clana 71.
stav 1. ovog zakona, poreski obveznik
podnese zahtev za odlaganje naplate, pod
uslovima iz cl. 73. i 74. ovog zakona.
U slucaju iz st. 1. i 2. ovog clana, Po-
reska uprava donosi zakljucak o prekidu
postupka prinudne naplate, koji se dosta-
vlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu
naplatu sa racuna.
Prekid iz st. 1. i 2. ovog clana ne utice
na zalozno pravo, ni na posebnu taksu iz
clana 83. stav 1. ovog zakona.
Obustava postupka prinudne naplate
Clan 80.
Postupak prinudne naplate obustavlja
se:
1) ako je poreska obaveza ponistena;
2) ako poreski obveznik naknadno
plati dugovanu obavezu, ukljucuju-
ci nastale troskove i posebnu taksu
iz clana 83. stav 1. ovog zakona.
U slucaju iz stava 1. ovog clana zalo-
zno pravo prestaje, u skladu sa ovim zako-
nom, mere unovcavanja se ukidaju i imo-
vina vraca poreskom obvezniku.
U slucaju iz stava 1. ovog clana Pore-
ska uprava izdaje resenje o obustavi po-
stupka prinudne naplate, koje se dosta-
vlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu
naplatu sa racuna.
Aaela postupka prinudne naplate
poreza
Clan 81.
U postupku prinudne naplate poreza
Poreska uprava primenjuje radnje urede-
ne ovim zakonom, vodeci racuna o eko-
nomicnosti postupka.
Postupak prinudne naplate nece biti po-
krenut ako je ocigledno da poreski obve-
znik nema imovinu iz koje naplata moze
da bude izvrsena, sto ne iskljucuje mo-
gucnost prinudne naplate od drugih pore-
skih obveznika ili poreskih duznika.
Naplata se ne vrsi iz predmeta prinud-
ne naplate ako su troskovi prinudne napla-
:cc
te veci od vrednosti predmeta prinudne
naplate.
Prinudna naplata se vrsi u onoj meri u
kojoj se pokriva dugovani iznos poreza i
sporedna poreska davanja.
U izvrsavanju prinudne naplate poreza
Poreska uprava je obavezna da postuje
dostojanstvo poreskog obveznika.
Izuzimanje od prinudne naplate poreza
Clan 82.
Predmet prinudne naplate ne mogu biti
stvari i primanja Iizickih lica, izuzeti od
prinudne naplate po zakonu kojim se ure-
duje izvrsni postupak.
Troskovi postupka prinudne naplate
poreza i troskovi poresko-prekrsajnog po-
stupka
Clan 83.
Poreska obaveza uvecava se za poseb-
nu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu
poreza u visini od 5 od iznosa dospelih,
a neplacenih poreza, koja se obracunava
i pripisuje glavnom dugu na dan pocetka
postupka prinudne naplate.
Troskovi prinudne naplate padaju na te-
ret poreskog obveznika.
Visinu troskova prinudne naplate iz sta-
va 2. ovog zakona propisuje Vlada, na
predlog ministra.
Ako poreski obveznik plati poresku
obavezu po otpocinjanju postupka prinud-
ne naplate, ne oslobada se placanja jedno-
kratne takse i nastalih troskova prinudne
naplate iz st. 1. i 2. ovog clana.
Troskovi, u smislu stava 2. ovog clana,
ne ukljucuju troskove nastale greskom
Poreske uprave.
Troskove poresko-prekrsajnog postup-
ka odreduje Poreska uprava u visini od
5 od iznosa izrecene novcane kazne, a
najmanje u iznosu od 500 dinara.
Troskovi poresko-prekrsajnog postup-
ka padaju na teret kaznjenog lica.
Predmeti prinudne naplate
Clan 84.
Naplata poreza, u postupku prinudne
naplate, sprovodi se na:
1) novcanim sredstvima poreskog
obveznika;
2) novcanim potrazivanjima poreskog
obveznika;
3) nenovcanim potrazivanjima i dru-
gim pravima poreskog obveznika;
4) gotovom novcu i hartijama od
vrednosti;
5) pokretnim stvarima;
6) Nepokretnostima.
Prinudna naplata se moze sprovesti na
jednom ili vise predmeta u isto vreme.
Predmeti prinudne naplate odreduju se
resenjem.
Prava trecih lica
Clan 85.
Trece lice, osim clana domacinstva po-
reskog obveznika, koje tvrdi da ima pra-
vo na stvari koja je predmet postupka
prinudne naplate poreza a koje bi spreci-
lo prodaju imovine, moze podneti nadle-
znom sudu izlucnu tuzbu.
Sud moze da nalozi prekid ili obusta-
vljanje sprovodenja odredene mere u to-
ku postupka prinudne naplate na stvari iz
stava 1. ovog clana.
Ako lice iz stava 1. ovog clana pru-
zi dokaz da ima pravo na stvari koja je
predmet prinudne naplate poreza, Pore-
ska uprava moze da prekine, odnosno
obustavi primenu mera prinudne naplate
nad tim predmetom.
iv. zatoca
Obezbedenje poreskog potrazivanja u
prinudnoj naplati
:cI
Clan 86.
Radi obezbedenja poreskog potraziva-
nja u prinudnoj naplati poreza na stva-
rima, odnosno imovinskim pravima
poreskog obveznika, ustanovljava se za-
konsko zalozno pravo u korist poreskog
poverioca.
Poreski poverilac je, u smislu ovog za-
kona, Republika.
Zaloga traje do namirenja poreskog du-
ga ili ponistenja poreskog resenja.
* * *
Proglasenje nesolventnosti
Clan 112.
Kada se u postupku prinudne naplate
utvrdi da poreski obveznik nema imovi-
nu iz koje se poreski dug prinudnom na-
platom moze namiriti, odnosno da mu
je imovina koja se predaje Republici po
vrednosti manja od poreskog duga, Po-
reska uprava ce resenjem konstatovati
njegovu privremenu nesolventnost i po-
krenuti stecajni postupak, u svojstvu po-
verioca, u skladu sa zakonom, ako je po-
reski obveznik pravno lice.
Ako poreski obveznik ponovo postane
solventan, Poreska uprava stavlja van sna-
ge resenje o proglasenoj nesolventnosti i
nastavlja postupak prinudne naplate.
:cs
Jrste poreskih obveznika
Clan 1.
Poreski obveznik poreza na dobit pred-
uzeca (u daljem tekstu: poreski obveznik)
je preduzece organizovano u jednom od
sledecih oblika:
1) akcionarsko drustvo;
2) drustvo sa ogranicenom odgovor-
noscu;
3) ortacko drustvo;
4) komanditno drustvo;
5) drustveno preduzece;
6) javno preduzece.
Poreski obveznik je i zadruga koja
ostvaruje prihode prodajom proizvoda na
trzistu ili vrsenjem usluga uz naknadu.
Poreski obveznik je, u skladu sa zako-
nom, i drugo pravno lice koje nije organi-
zovano u smislu st. 1. i 2. ovog clana, ako
ostvaruje prihode prodajom proizvoda na
trzistu ili vrsenjem usluga uz naknadu.
* * *
eoecski 1ec1Man tikvioaciJc l
s1ccaJa osvcznika
Clan 34.
Dobit utvrdena u postupku likvidacije
obveznika podleze oporezivanju.
Dobit obveznika u toku likvidacije se
utvrduje kao pozitivna razlika imovine
obveznika sa kraja i sa pocetka likvidaci-
onog postupka.
Obveznik nad kojim se otvara postu-
pak likvidacije duzan je da nadleznom
poreskom organu podnese prijavu i pore-
ski bilans, i to:
1) sa stanjem na dan otvaranja
postupka likvidacije - u roku od 15
dana od dana otvaranja postupka
likvidacije;
2) sa stanjem na dan okoncanja
postupka likvidacije - u roku od
15 dana od dostavljanja resenja o
okoncanju postupka likvidacije.
Period za koji se utvrduje osnovica iz
stava 2. ovog clana odgovara stvarnom
trajanju postupka likvidacije, ali ne moze
biti duzi od jedne godine, s tim sto, uko-
liko se postupak prenese u narednu godi-
nu, obveznik sastavlja i poreski bilans sa
stanjem na dan 31. decembra tekuce godi-
ne, koji se podnosi u roku od 10 dana od
dana isteka roka propisanog za podnose-
nje Iinansijskih izvestaja.
Clan 35.
Ostatak imovine likvidacione mase po-
sle podmirenja poverilaca (likvidacioni
visak) iznad vrednosti ulozenog kapitala,
smatra se kapitalnim dobitkom.
Clan 36.
Ako je vrednost ulozenog kapitala ve-
ca od likvidacionog viska, ostvaruje se
kapitalni gubitak.
Clan 37.
Odredbe clana 34. ovog zakona shod-
no se primenjuju i u postupku stecaja.
Clan 38.
Poreski period za koji se obracunava
porez na dobit je poslovna godina.
Poslovna godina je kalendarska godi-
na, osim u slucaju prestanka ili otpocinja-
nja obavljanja delatnosti u toku godine,
ukljucujuci i statusne promene.
zakon o eoeczu na oosi1 eecouzcca
,Slu:beni glasnik RS', br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04
:c
oco v
eoecska s1oea
Clan 39.
Stopa poreza na dobit preduzeca je pro-
porcionalna i jednoobrazna.
Stopa poreza na dobit preduzeca izno-
si 10.
Clan 40.
Na prihode koje ostvari nerezidentni
obveznik od rezidentnog obveznika po
osnovu dividendi i udela u dobiti u prav-
nom licu, autorskih naknada, kamata, ka-
pitalnih dobitaka i naknada po osnovu
zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari,
obracunava se i placa porez po odbitku
po stopi od 20, ako medunarodnim ugo-
vorom o izbegavanju dvostrukog oporezi-
vanja nije drukcije uredeno.
Porez po odbitku ne obracunava se i ne
placa ako se prihod iz stava 1. ovog cla-
na isplacuje stalnoj poslovnoj jedinici ne-
rezidentnog obveznika iz clana 4. ovog
zakona.
Clan 40a
Kod obracuna poreza po odbitku na pri-
hode nerezidenta, isplatilac prihoda pri-
menjuje odredbe ugovora o izbegavanju
dvostrukog oporezivanja, pod uslovom
da nerezident dokaze status rezidenta dr-
zave sa kojom je drzavna zajednica Srbi-
ja i Crna Gora zakljucila ugovor o izbe-
gavanju dvostrukog oporezivanja i da je
nerezident stvarni vlasnik prihoda.
Status rezidenta drzave sa kojom je
zakljucen ugovor o izbegavanju dvostru-
kog oporezivanja u smislu stava 1. ovog
clana, nerezident dokazuje kod isplatio-
ca prihoda potvrdom ili drugim odgova-
rajucim dokumentom overenim od nadle-
znog organa druge drzave ugovornice ciji
je rezident.
Ako isplatilac prihoda primeni odred-
be ugovora o izbegavanju dvostrukog
oporezivanja, a nisu ispunjeni uslovi iz
st. 1. i 2. ovog clana, sto za posledicu ima
manje placeni iznos poreza, duzan je da
plati razliku izmedu placenog poreza i du-
govanog poreza po ovom zakonu.
Nadlezni poreski organ, na zahtev nere-
zidenta, duzan je da izda potvrdu o pore-
zu placenom u Republici.
* * *
Obraunavanje i placanje poreza
Clan 66.
Poreski obveznik je duzan da u pore-
skoj prijavi obracuna porez na dobit za
poreski period za koji se prijava podno-
si.
Ako je obveznik poreza u vidu akonta-
cije platio manje poreza nego sto je bio
duzan da plati po obavezi obracunatoj u
poreskoj prijavi, duzan je da razliku upla-
ti najkasnije do podnosenja poreske pri-
jave.
Uz poresku prijavu poreski obveznik
je duzan da podnese dokaz o uplati razli-
ke poreza iz stava 2. ovog clana.
Ako je obveznik poreza u vidu akon-
tacije platio vise poreza nego sto je bio
duzan da plati po obavezi obracunatoj u
poreskoj prijavi, vise placeni porez uracu-
nava se kao akontacija za naredni period
ili se obvezniku vraca na njegov zahtev.
Clan 67.
Poreski obveznik tokom godine porez
na dobit placa u vidu mesecnih akontaci-
ja, ciju visinu utvrduje na osnovu pore-
ske prijave za prethodnu godinu u kojoj
iskazuje i podatke od znacaja za utvrdiva-
nje visine akontacije u tekucoj godini.
Mesecna akontacija poreza na dobit
placa se do 15-og u mesecu za prethod-
ni mesec.
Placanje mesecnih akontacija u skladu
sa poreskom prijavom iz stava 1. ovog
:Io
clana vrsi se od prvog dana narednog me-
seca u odnosu na mesec u kome je prija-
va podneta.
Do pocetka placanja mesecne akontaci-
je u skladu sa stavom 3. ovog clana, ob-
veznik u tekucoj godini placa mesecnu
akontaciju u visini koja odgovara mesec-
noj akontaciji iz poslednjeg meseca pret-
hodnog poreskog perioda.
Na iznos mesecnih akontacija koje ni-
su placene u roku utvrdenom u stavu 2.
ovog clana, poreski obveznik duzan je da
obracuna i plati kamatu u skladu sa zako-
nom kojim se ureduje poreski postupak i
poreska administracija.
Clan 68.
Ako u tekucoj godini dode do znacaj-
nih promena u poslovanju obveznika,
promene poreskih instrumenata ili dru-
gih okolnosti koje bitno uticu na visinu
mesecne akontacije poreza, poreski ob-
veznik moze podneti poresku prijavu sa
poreskim bilansom, u kojoj ce iskazati
podatke od znacaja za izmenu mesecne
akontacije i obracunati njenu visinu, naj-
kasnije u roku od 30 dana po isteku perio-
da za koji se sastavlja poreski bilans.
Poreski obveznik moze zapoceti placa-
nje akontacije u skladu sa poreskom prija-
vom iz stava 1. ovog clana od prvog dana
narednog meseca u odnosu na mesec u
kome je prijava podneta.
Clan 69.
Ako obveznik poreza ne podnese pore-
sku prijavu ili ako se u postupku poreske
kontrole utvrdi da je poreska prijava ne-
potpuna, da sadrzi netacne podatke ili da
postoje drugi nedostaci i nepravilnosti od
znacaja za utvrdivanje poreske obaveze,
Poreska uprava utvrduje poresku obave-
zu za poreski period, odnosno mesecnu
akontaciju za tekucu godinu, u skladu sa
zakonom kojim se ureduje poreski postu-
pak i poreska administracija.
Clan 70.
U slucaju pokretanja postupka likvida-
cije i stecaja, likvidacioni, odnosno ste-
cajni upravnik duzan je da najdocnije u
roku od 15 dana od dana pokretanja po-
stupka obezbedi obracun dospelih pore-
skih obaveza radi naplate iz likvidacione,
odnosno stecajne mase, i da o tome oba-
vesti nadlezni poreski organ.
Nadlezni poreski organ donosi resenje
kojim se utvrduje visina poreske obaveze
u roku od 30 dana od dana prijema pore-
ske prijave iz clana 34. stav 3. ovog za-
kona.
:Ii
Clan 1.
Porez na dohodak gradana placaju, u
skladu sa odredbama ovog zakona, Iizic-
ka lica koja ostvaruju dohodak.
Oporezivanje dohotka gradana ureduje
se iskljucivo ovim zakonom.
Poreska oslobodenja i olaksice mogu
se uvoditi samo ovim zakonom.
Dohodak
Clan 2.
Porez na dohodak gradana placa se na
prihode iz svih izvora, sem onih koji su
posebno izuzeti ovim zakonom.
Oporezivi prihod predstavlja razliku iz-
medu bruto prihoda koji je po nekom od
osnova predvidenih u clanu 3. ovog zako-
na ostvario poreski obveznik i troskova ko-
je je imao pri njihovom ostvarivanju i ocu-
vanju, ako je to propisano ovim zakonom.
Dohodak predstavlja zbir oporezivih
prihoda iz stava 2. ovog clana, ostvare-
nih u kalendarskoj godini.
Prihodi koji podlezu oporezivanju
Clan 3.
Porezu na dohodak gradana podlezu
sledece vrste prihoda:
1) zarade,
2) prihodi od poljoprivrede i sumar-
stva,
3) prihodi od samostalne delatnosti,
4) prihodi od autorskih prava, prava
srodnih autorskom pravu i prava
industrijske svojine,
5) prihodi od kapitala,
6) prihodi od nepokretnosti,
7) kapitalni dobici,
8) ostali prihodi.
Prihodi iz stava 1. ovog clana oporezu-
ju se bilo da su ostvareni u novcu, u natu-
ri, cinjenjem ili na drugi nacin.
* * *
Poreski obveznik
Clan 6.
Poreski obveznik je Iizicko lice koje je
po odredbama ovog zakona duzno da pla-
ti porez (u daljem tekstu: obveznik).
Izuzimanja iz dohotka za oporezivanje
Clan 9.
Ne placa se porez na dohodak gradana
na primanja ostvarena po osnovu :
1) propisa o pravima ratnih invalida,
2) roditeljskog i decijeg dodatka,
3) naknada za tudu pomoc i negu i
naknada za telesno ostecenje,
4) naknada za vreme nezaposlenosti,
5) materijalnog obezbedenja u skladu
sa zakonom,
6) naknada iz zdravstvenog osigura-
nja, osim naknade zarade (plate),
7) naknada iz osiguranja imovine,
izuzev naknada iz osiguranja za
izmaklu korist, kao i naknada iz
osiguranja lica kojima se nadokna-
duje pretrpljena steta, ukoliko ona
nije nadoknadena od stetnika,
8) naknada materijalne i nemateri-
jalne stete, izuzev naknade za
izmaklu korist i naknade zarade
(plate), odnosno naknade za izosta-
lu zaradu (platu),
9) pomoci u slucaju smrti zaposlenog,
clana njegove porodice ili penzioni-
sanog radnika do 30.000 dinara,
10) pomoci zbog unistenja ili ostece-
nja imovine usled elementarnih
zakon o eoeczu na oouooak ceaoana
,Slu:beni glasnik RS', br. 24/01, 80/02, 135/04
:Iz
nepogoda ili drugih vanrednih
dogadaja,
11) organizovane socijalne i humanitar-
ne pomoci,
12) stipendija i kredita ucenika i
studenata u mesecnom iznosu do
4.500 dinara,
13) naknade za ishranu hranarine
koju sportistima amaterima ispla-
cuju amaterski sportski klubovi,
u skladu sa zakonom kojim se
ureduje sport u mesecnom iznosu
do 4.500 dinara,
14) naknada i nagrada za rad osudenih
lica i maloletnih ucinilaca krivic-
nih dela u kazneno-popravnim
ustanovama,
15) naknada i nagrada za rad pacijena-
ta u psihijatrijskim ustanovama,
16) naknada za rad lica u organima
za sprovodenje izbora ili za popis
stanovnistva,
17) penzija i invalidnina,
18) otpremnine kod odlaska u penziju
do iznosa dvostruke prosecne
mesecne zarade po zaposlenom
isplacene u Republici prema
poslednjem objavljenom podatku
republickog organa nadleznog za
poslove statistike,
19) otpremnine, odnosno novcane
naknade koje poslodavac isplacuje
zaposlenom za cijim je radom
prestala potreba, u skladu sa
zakonom kojim se ureduju radni
odnosi do iznosa koji je utvrden
tim zakonom,
20) jednokratne novcane naknade koja
se isplacuje licu kome prestaje
radni odnos u procesu restruktu-
riranja preduzeca i pripreme za
privatizaciju, stecaj i likvidaciju, u
skladu sa Odlukom o utvrdivanju
Socijalnog programa za zaposlene
kojima prestaje radni odnos u
procesu restrukturiranja preduzeca
i pripreme za privatizaciju, stecaja
i likvidacije (,Sluzbeni glasnik
RS', broj 12/2002) do iznosa
utvrdenog tim programom, a za
lica starija od 50 godina zivota
bez ogranicenja iznosa,
21) naknada za rad hranitelja i
naknada za izdrzavanje korisnika u
hraniteljskoj porodici;
22) naknada koje, u skladu sa propi-
sima koji ureduju Vojsku Srbije i
Crne Gore, nadlezni drzavni organ
isplacuje vojnicima (na sluzenju
vojnog roka u Vojsci i u civilnoj
sluzbi), studentima vojnih akademi-
ja, ucenicima srednjih vojnih skola
i slusaocima skola za rezervne
vojne oIicire;
23) naknada koje se, u skladu sa
propisima koji ureduju unutrasnje
poslove, isplacuju ucenicima sred-
nje skole unutrasnjih poslova;
24) premija, subvencija i regresa iz
budzeta Republike, kao i PDV
nadoknade u skladu sa zakonom
kojim se ureduje porez na dodatu
vrednost, koje se isplacuju na
poseban namenski racun otvoren
kod poslovne banke, obveznicima
poreza na prihode od poljoprivrede
i sumarstva, odnosno poljopri-
vrednicima, upisanim u registar
poljoprivrednih gazdinstava, u
skladu sa posebnim propisima
Ostvarivanje prava na poresko oslobo-
denje za primanja iz stava 1. tac. 10) do
13) ovog clana blize ureduje ministar Ii-
nansija i ekonomije.
* * *
Predmet oporezivanja
Clan 13.
Pod zaradom u smislu ovog zakona,
smatra se zarada koja se ostvaruje po
:I:
osnovu radnog odnosa, deIinisana zako-
nom kojim se ureduju radni odnosi i dru-
ga primanja zaposlenog.
Zaradom, u smislu ovog zakona, sma-
traju se i ugovorena naknada i druga pri-
manja koja se ostvaruju obavljanjem
privremenih i povremenih poslova na
osnovu ugovora zakljucenog neposredno
sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora
zakljucenog preko omladinske ili student-
ske zadruge, osim sa licem do navrsenih
26 godina zivota, ako je na skolovanju
u ustanovama srednjeg, viseg i visokog
obrazovanja.
Clan 14.
Zaradom u smislu ovog zakona smatra-
ju se i primanja u obliku bonova, novca-
nih potvrda, akcija, osim akcija stecenih
u postupku svojinske transIormacije, ili
robe, cinjenjem ili pruzanjem pogodno-
sti, oprastanjem duga, kao i pokrivanjem
rashoda obveznika novcanom nadokna-
dom ili neposrednim placanjem.
Osnovicu poreza na zaradu iz stava 1.
ovog clana predstavlja:
1) nominalna vrednost bonova, novca-
nih potvrda i akcija,
2) cena koja bi se postigla prodajom
robe na trzistu,
3) naknada koja bi se postigla na trzi-
stu za uslugu, odnosno pogodnost
koja se cini obvezniku,
4) novcana vrednost pokrivenih
rashoda, uvecane za obaveze
javnih prihoda koje iz zarade placa
zaposleni.
Visinu cene, visinu naknade, odnosno
novcanu vrednost iz stava 2. tac. 2) do
4) ovog clana utvrduje isplatilac zarade u
momentu kada se davanje vrsi.
Ako nadlezni poreski organ oceni da je
utvrdena cena, odnosno naknada iz stava
2. tac. 2) do 4) ovog clana niza od one ko-
ja se moze postici na trzistu, utvrdice tu
cenu, odnosno naknadu u visini koja bi se
mogla postici na trzistu.
Osnovica poreza na zarade utvrdena
na nacin iz st. 2. do 4. ovog clana umanju-
je se za novcana placanja koja zaposleni
vrse poslodavcu u vezi sa ostvarenim pri-
manjem iz stava 1. ovog clana.
Clan 14a
Primanjima po osnovu cinjenja ili pru-
zanja pogodnosti u smislu clana 14. stav
1. ovog zakona, smatraju se narocito:
1) koriscenje sluzbenog vozila i dru-
gog prevoznog sredstva u privatne
svrhe;
2) koriscenje stambenih zgrada
i stanova koji su u vlasnistvu
poslodavca ili na raspolaganju
poslodavca po osnovu zakupa ili
po drugom osnovu, uz placanje za-
kupnine ili bez placanja zakupnine,
osim resavanja stambenih potreba
zaposlenih, izabranih, imenovanih
i postavljenih lica u skladu sa
propisima koji ureduju stanovanje
i resavanje stambenih potreba u dr-
zavnim organima i organizacijama,
organima i organizacijama jedinica
teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave, javnim sluzbama i
kod drugih korisnika budzetskih
sredstava.
Vrednost primanja iz stava 1. tacka 1)
ovog clana mesecno, za svaki zapoceti ka-
lendarski mesec koriscenja vozila, pred-
stavlja iznos u visini 1 trzisne vredno-
sti sluzbenog vozila i drugog prevoznog
sredstva koje se koristi u privatne svrhe,
prema podacima nadlezne organizacije
sa stanjem na dan 31. decembra godine
koja prethodi godini u kojoj se to vozilo
koristi u privatne svrhe.
Vrednost primanja iz stava 1. tacka 2)
ovog clana cini iznos zakupnine prema tr-
:I+
zisnim cenama u mestu u kome se stam-
bena zgrada ili stan nalaze.
Kod utvrdivanja osnovice poreza po
osnovu primanja iz ovog clana primenju-
ju se odredbe clana 14. st. 2. do 5. ovog
zakona.
Clan 14b
Zaradom u smislu cl. 13. i 14. ovog za-
kona smatraju se i premije svih vidova do-
brovoljnog osiguranja, koje poslodavac
placa za zaposlene - osiguranike ukljuce-
ne u dobrovoljno osiguranje, u skladu sa
zakonom koji ureduje dobrovoljno osigu-
ranje, nezavisno od toga iz kojih sredsta-
va se ove premije placaju, osim u sluca-
ju kada poslodavac placa premiju za sve
zaposlene kod kolektivnog osiguranja od
posledica nezgode, ukljucujuci osigura-
nje od povreda na radu i proIesionalnih
oboljenja i kolektivnog osiguranja za slu-
caj tezih bolesti i hirurskih intervencija..
Poreski obveznik
Clan 15.
Obveznik poreza na zarade je Iizicko li-
ce koje ostvaruje zaradu.
Poreska stopa
Clan 16.
Zarada iz cl. 13. do 14b ovog zakona
oporezuje se po stopi od 14 na osnovi-
cu koju cini isplacena, odnosno ostvare-
na zarada.
:Is
Clan 1.
Porezima na imovinu, u smislu ovog
zakona, smatraju se:
1) porez na imovinu,
2) porez na naslede i poklon,
3) porez na prenos apsolutnih prava.
Clan 2.
Porez na imovinu placa se na sledeca
prava na nepokretnosti:
1) pravo svojine,
2) pravo plodouzivanja,
3) pravo upotrebe i pravo stanovanja,
4) pravo vremenskog koriscenja
(tajm-sering),
5) pravo zakupa stana ili stambene
zgrade u skladu sa zakonom kojim
je uredeno stanovanje, za period
duzi od jedne godine ili na neodre-
deno vreme,
6) pravo koriscenja gradskog
gradevinskog odnosno javnog
gradevinskog zemljista ili ostalog
gradevinskog zemljista u drzavnoj
svojini, povrsine preko 10 ari.
Nepokretnostima, u smislu stava 1.
ovog clana, smatraju se: zemljiste, stam-
bene i poslovne zgrade, stanovi, poslov-
ne prostorije, garaze, zgrade i prostorije
za odmor i rekreaciju i drugi gradevinski
objekti, odnosno njihovi delovi.
U slucaju kad na nepokretnosti posto-
ji neko od prava iz stava 1. tac. 2) do 6)
ovog clana, porez na imovinu placa se na
to pravo, a ne na pravo svojine.
* * *
Poreski obveznik
Clan 4.
Obveznik poreza na imovinu na prava
iz clana 2. ovog zakona je pravno i Iizic-
ko lice koje je imalac tih prava na nepo-
kretnosti koje se nalaze na teritoriji Repu-
blike Srbije.
Ako vise pravnih ili Iizickih lica ostva-
ruje jedno od prava iz clana 2. ovog za-
kona na istoj nepokretnosti, poreski ob-
veznik je svako od njih, srazmerno svom
udelu.
U slucaju kad je nepokretnost, koju je
stekla i koristi javna sluzba (javno predu-
zece, ustanova) i druga organizacija ciji
je osnivac Republika, odnosno preduze-
ce i druga organizacija ulaganjem drzav-
nog kapitala, u drzavnoj svojini, u skla-
du sa zakonom kojim se ureduju sredstva
u svojini Republike Srbije, poreski obve-
znik je korisnik nepokretnosti.
Kada je imalac prava na nepokretnosti
iz clana 2. ovog zakona nepoznat ili nije
odreden, obveznik poreza na imovinu je
korisnik nepokretnosti.
U pogledu rezidentstva pravnog lica
primenjuju se odredbe zakona kojim se
ureduje porez na dobit preduzeca, a u po-
gledu rezidentstva Iizickog lica odredbe
zakona kojim se ureduje porez na doho-
dak gradana.
Poreska osnovica
Clan 5.
Osnovica poreza na imovinu kod ne-
pokretnosti, osim poljoprivrednog i sum-
skog zemljista, gde poreski obveznik ne
vodi poslovne knjige, je trzisna vrednost
nepokretnosti na dan 31. decembra godi-
ne koja prethodi godini za koju se utvrdu-
zakon o eoecziMa na iMovinu
,Slu:beni glasnik RS', br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04
:Ic
je i placa porez na imovinu, ako ovim za-
konom nije drukcije uredeno.
Visinu trzisne vrednosti nepokretnosti
utvrduje nadlezni poreski organ, s tim sto
se ona svake godine umanjuje za amorti-
zaciju po stopi od 1,5 primenom pro-
porcionalne metode, a najvise do 70.
Za nepokretnost izgradenu u toku go-
dine, za koju se utvrduje i placa porez na
imovinu, osnovica poreza je trzisna vred-
nost odgovarajuce nepokretnosti na dan
31. decembra godine koja prethodi godi-
ni za koju se utvrduje porez na imovinu.
* * *
Poreske stope
Clan 11.
Stope poreza na imovinu iznose:
1) na prava na nepokretnosti pore-
skog obveznika koji vodi poslovne
knjige 0,40;
2) na prava na nepokretnosti
poreskog obveznika koji ne vodi
poslovne knjige:
Na poresku
osnovicu
Placa se na ime
poreza
do 6.000.000
dinara
0,40
od 6.000.000
do 15.000.000
dinara
24.000 dinara
0,80 na iznos
preko 6.000.000
dinara
od 15.000.000
do 30.000.000
dinara
96.000 1,50
na iznos preko
15.000.000 dinara
preko
30.000.000
dinara
321.000 3
na iznos preko
30.000.000 dinara
* * *
Predmet oporezivanja
Clan 23.
Porez na prenos apsolutnih prava placa
se kod prenosa uz naknadu:
1) stvarnih prava na nepokretnosti iz
clana 2. stav 1. tac. 1) do 5) ovog
zakona,
2) prava intelektualne svojine,
3) udela u pravnom licu i hartija od
vrednosti,
4) prava svojine na upotrebljavanom
motornom vozilu, upotrebljava-
nom plovnom objektu, odnosno
upotrebljavanom vazduhoplovu na
sopstveni pogon osim drzavnog,
5) prava koriscenja gradskog odnosno
javnog ili ostalog, gradevinskog
zemljista nezavisno od njegove
povrsine,
6) prava na eksproprisanoj nepo-
kretnosti, ako se eksproprijacija
vrsi radi izgradnje stambenih ili
privrednih objekata.
Clan 24.
Prenosom uz naknadu, u smislu clana
23. ovog zakona, smatra se i:
1) sticanje prava svojine i drugih
prava iz clana 23. ovog zakona na
osnovu pravosnazne sudske odluke
ili drugog akta drzavnog organa,
2) prenos uz naknadu celokupne
imovine pravnog lica u slucaju
njegove redovne prodaje, likvidaci-
je ili stecaja,
3) prenos celokupne imovine pravnog
lica na koji se ne placa porez
na dodatu vrednost, u skladu sa
zakonom kojim se ureduje porez
na dodatu vrednost,
4) prodaja zgrada, posebnih delova
zgrada i gradevinskih objekata
izgradenih za trziste.
:II
Clan 24a
Prenosom uz naknadu, u smislu ovog
zakona, ne smatra se prenos apsolutnog
prava na koji se placa porez na dodatu
vrednost, u skladu sa zakonom kojim se
ureduje porez na dodatu vrednost.
Poreski obveznik
Clan 25.
Obveznik poreza na prenos apsolutnih
prava je prodavac, odnosno prenosilac
prava iz cl. 23. i 24. ovog zakona.
U slucaju iz clana 23. tacka 5) ovog za-
kona, obveznik poreza na prenos apsolut-
nih prava je lice kome se daje na korisce-
nje gradevinsko zemljiste.
kona, obveznik poreza na prenos apsolut-
nih prava je korisnik eksproprijacije.
Kad se apsolutno pravo prenosi po
osnovu ugovora o dozivotnom izdrzava-
nju, obveznik poreza je davalac izdrzava-
nja.
U slucaju iz clana 24. tac. 1), 2) i 3)
ovog zakona, obveznik poreza na prenos
apsolutnog prava je lice na koje se preno-
si apsolutno pravo.
Kad se apsolutno pravo prenosi po
osnovu ugovora o razmeni izmedu dva li-
ca, obveznik poreza je prenosilac prava
vece trzisne vrednosti.
Poreska osnovica
Clan 27.
Osnovica poreza na prenos apsolutnih
prava je ugovorena cena u trenutku na-
stanka poreske obaveze, ukoliko nije ni-
za od trzisne vrednosti.
Ukoliko nadlezni poreski organ oceni
da je ugovorena cena niza od trzisne, ima
pravo da u roku od 20 dana od dana pri-
jema poreske prijave podnete u skladu sa
odredbom clana 36. stav 1. ovog zakona,
odnosno od dana saznanja nadleznog po-
reskog organa za prenos, utvrdi poresku
osnovicu u visini trzisne vrednosti.
Ako poreski organ u roku iz stava 2.
ovog clana ne utvrdi poresku osnovicu u
visini trzisne vrednosti, poresku osnovi-
cu cini ugovorena cena.
U slucaju iz clana 23. tac. 4) i 5) ovog
zakona, poresku osnovicu cini trzisna
vrednost prava koja se prenose, na dan
nastanka poreske obaveze, koju utvrduje
nadlezni poreski organ.
kona, poresku osnovicu cini naknada za
eksproprisanu nepokretnost.
U slucaju prenosa apsolutnog prava ko-
ji nije obuhvacen odredbama st. 1. do 5.
ovog clana, poresku osnovicu cini trzisna
vrednost apsolutnog prava, koju utvrduje
nadlezni poreski organ.
Aastanak poreske obaveze
Clan 29.
Poreska obaveza nastaje danom zaklju-
cenja ugovora o prenosu apsolutnih pra-
va.
Kad je predmet ugovora iz stava 1.
ovog clana nepokretnost kao buduca
stvar, poreska obaveza nastaje primopre-
dajom, odnosno stupanjem u posed nepo-
kretnosti.
Kad nije sacinjen punovazan ugovor
o kupoprodaji nepokretnosti, u smislu za-
kona kojim se ureduje promet nepokret-
nosti, smatrace se da je poreska obaveza
nastala danom kada je kupac, odnosno
ucesnik u razmeni stupio u posed nepo-
kretnosti.
Ako se prenos apsolutnih prava vrsi po
osnovu ugovora o dozivotnom izdrzava-
nju, poreska obaveza nastaje danom smr-
ti primaoca izdrzavanja, odnosno danom
smrti saugovaraca ako je dozivotno izdr-
zavanje ugovoreno u korist treceg lica, a
ugovorom nije odredeno da svojina prela-
:Is
zi na davaoca izdrzavanja u trenutku smr-
ti treceg lica.
Ako se prenos apsolutnog prava vrsi
na osnovu odluke suda, odnosno resenja
nadleznog upravnog organa, poreska oba-
veza nastaje danom pravosnaznosti te od-
luke, odnosno danom konacnosti tog re-
senja.
Ako ugovor o prenosu apsolutnog pra-
va ili odluka suda, odnosno resenje nadle-
znog upravnog organa nisu prijavljeni ili
su prijavljeni neblagovremeno, smatrace
se da je poreska obaveza nastala danom
saznanja nadleznog poreskog organa za
prenos.
Poreske stope
Clan 30.
Stope poreza na prenos apsolutnih pra-
va su proporcionalne i iznose:
1) na prenos udela u pravnom licu i
hartija od vrednosti iz clana 23.
tacka 3) ovog zakona 0,3,
1b) na prenos prava iz clana 23. tac. 1)
i 7) ovog zakona na poljoprivred-
nom i sumskom zemljistu 2,5;
1b) na prenos prava svojine na upo-
trebljavanom motornom vozilu,
upotrebljavanom plovnom objektu,
odnosno upotrebljavanom vazduho-
plovu 2,5;
2) na prenos ostalih apsolutnih prava
iz cl. 23. i 24. ovog zakona 5.
:I
i. uvoonc ooecosc
Clan 1.
Ovim zakonom uvodi se porez na do-
datu vrednost (u daljem tekstu: PDV) u
Republici Srbiji (u daljem tekstu: Repu-
blika).
PDV je opsti porez na potrosnju koji
se obracunava i placa na isporuku doba-
ra i pruzanje usluga, u svim Iazama pro-
izvodnje i prometa dobara i usluga, kao i
na uvoz dobara, osim ako ovim zakonom
nije drukcije propisano.
Clan 2.
Prihod od PDV pripada budzetu Repu-
blike.
ii. eecoMc1 oeoeczivanJa
Clan 3.
Predmet oporezivanja PDV su:
1) isporuka dobara i pruzanje usluga
(u daljem tekstu: promet dobara
i usluga) koje poreski obveznik
izvrsi u Republici uz naknadu, u
okviru obavljanja delatnosti;
2) uvoz dobara u Republiku.
* * *
Poreski obveznik
Clan 8.
Poreski obveznik (u daljem tekstu: ob-
veznik) je lice koje samostalno obavlja
promet dobara i usluga ili uvozi dobra, u
okviru obavljanja delatnosti.
Delatnost iz stava 1. ovog clana je traj-
na aktivnost proizvodaca, trgovca ili pru-
zaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda,
ukljucujuci i delatnosti eksploatacije pri-
rodnih bogatstava, poljoprivrede, sumar-
stva i samostalnih zanimanja.
Smatra se da obveznik obavlja delat-
nost i kada je vrsi u okviru poslovne je-
dinice.
Obveznik je lice u cije ime i za ciji
racun se vrsi isporuka dobara, pruzanje
usluga ili uvoz dobara.
Obveznik je lice koje vrsi isporuku do-
bara, odnosno pruzanje usluga u svoje
ime, a za racun drugog lica.
Clan 9.
Republika i njeni organi, organi terito-
rijalne autonomije i lokalne samouprave,
kao i pravna lica osnovana zakonom u ci-
lju obavljanja poslova drzavne uprave, ni-
su obveznici u smislu ovog zakona ako
obavljaju promet dobara i usluga iz delo-
kruga organa, odnosno u cilju obavljanja
poslova drzavne uprave.
Republika, organi, odnosno pravna li-
ca iz stava 1. ovog clana obveznici su,
ako obavljaju promet dobara i usluga iz-
van delokruga organa, odnosno van oba-
vljanja poslova drzavne uprave, a koji su
oporezivi u skladu sa ovim zakonom.
Poreski duznik
Clan 10.
Poreski duznik, u smislu ovog zakona,
je:
1) obveznik iz clana 8. i clana 9. stav
2. ovog zakona;
2) poreski punomocnik koga odredi
strano lice koje u Republici nema
sediste ni stalnu poslovnu jedinicu,
a koje obavlja promet dobara i
usluga u Republici;
3) primalac dobara i usluga, ako
zakon o eoeczu na oooa1u veconos1
,Slu:beni glasnik RS`, br. 84/04, 86/04
:so
strano lice iz tacke 2) ovog stava
ne odredi poreskog punomocnika;
4) lice koje u racunu ili drugom
dokumentu koji sluzi kao racun (u
daljem tekstu: racun) iskaze PDV,
a u skladu sa ovim zakonom nije
duzan da obracuna i placa PDV;
5) lice koje uvozi dobro.
Ako je poreski duznik iz stava 1. tac.
2) i 3) ovog clana i obveznik, duzan je
da ispuni obaveze koje su ovim zakonom
propisane za obveznika, osim izdavanja
racuna.
* * *
Aastanak poreske obaveze
Clan 16.
Poreska obaveza nastaje danom kada
se najranije izvrsi jedna od sledecih rad-
nji:
1) promet dobara i usluga;
2) naplata ako je naknada ili deo
naknade naplacen pre prometa
dobara i usluga;
3) nastanak obaveze placanja carin-
skog duga, kod uvoza dobara, a
ako te obaveza nema, danom u
kojem bi nastala obaveza placanja
tog duga.
* * *
Izmena poreske osnovice
Clan 21.
Ako se izmeni osnovica za promet do-
bara i usluga koji podleze oporezivanju,
obveznik koji je isporucio dobra ili uslu-
ge duzan je da iznos PDV, koji duguje
po tom osnovu, ispravi u skladu sa izme-
nom.
Obaveza iz stava 1. ovog clana odnosi
se i na lica iz clana 10. stav 1. tac. 2) i 3)
ovog zakona.
Ako se osnovica naknadno izmeni
zbog vracanja dobara ili ponistenja ugo-
vora, obveznik koji je izvrsio promet do-
bara i usluga moze da ispravi iznos PDV
samo ako obveznik kome je izvrsen pro-
met dobara i usluga izmeni odbitak pret-
hodnog PDV i ako o tome pismeno oba-
vesti isporucioca dobara i usluga.
Obveznik moze da izmeni osnovicu za
iznos naknade koji nije naplacen samo
na osnovu pravnosnazne odluke suda o
zakljucenom stecajnom postupku ili pri-
nudnom poravnanju.
Ako obveznik koji je izmenio osnovi-
cu u skladu sa stavom 4. ovog clana pri-
mi naknadu ili deo naknade za isporucena
dobra i usluge u vezi sa kojima je dozvo-
ljena izmena osnovice, duzan je da na pri-
mljeni iznos naknade obracuna PDV.
Izmena osnovice iz st. 1 - 4. ovog cla-
na vrsi se u poreskom periodu u kojem je
nastupila izmena.
Ako se u skladu sa carinskim propisi-
ma izmeni osnovica za uvoz dobara ko-
ja podlezu PDV, primenjuju se odredbe
ovog zakona.
* * *
Poreska stopa
Clan 23.
Opsta stopa PDV za oporezivi promet
dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi
18.
Po posebnoj stopi PDV od 8 opore-
zuje se promet dobara i usluga ili uvoz
dobara, i to:
1) hleba, mleka, brasna, secera, jesti-
vog ulja od suncokreta, kukuruza,
uljane repice, soje i masline, jesti-
ve masnoce zivotinjskog i biljnog
porekla;
2) svezeg i rashladenog voca, povrca,
mesa, ribe i jaja;
3) lekova koji su navedeni u listi
lekova koji se propisuju i izdaju
:si
na teret sredstava za zdravstveno
osiguranje, u skladu sa propisima o
zdravstvenom osiguranju;
4) ortotickih i protetickih sredstava,
kao i medicinskih sredstava - pro-
izvoda koji se hirurski ugraduju u
organizam;
5) materijala za dijalizu;
6) dubriva, sredstava za zastitu bilja,
semena za reprodukciju, sadnog
materijala i priplodne stoke;
7) udzbenika i nastavnih sredstava;
8) dnevnih novina;
9) monograIskih i serijskih publikaci-
ja;
10) ogrevnog drveta;
11) usluga smestaja u hotelima, mote-
lima, odmaralistima, domovima i
kampovima;
12) komunalnih usluga;
13) prirodnog gasa koji se isporucuje
individualnim potrosacima preko
gasne distributivne mreze.
Ministar blize ureduje sta se, u smislu
ovog zakona, smatra dobrima i uslugama
iz stava 2. tac. 1) i 4) - 12) ovog clana.
:sz
Sudovi Republike Srbije
Clan 10.
Sudska vlast u republici Srbiji pripada
sudovima opste nadleznosti i posebnim
sudovima.
Sudovi opste nadleznosti jesu opstin-
ski sudovi, okruzni sudovi, apelacioni su-
dovi i Vrhovni sud Srbije.
Posebni sudovi su trgovinski sudovi,
Visi trgovinski sud i Upravni sud.
Ostali sudovi republikog ranga
Clan 12.
Visi trgovinski sud i Upravni sud osni-
vaju se za teritoriju Republike Srbije, sa
sedistem u Beogradu.
Opstinski, okruzni, apelacioni
i trgovinski sudovi
Clan 13.
Opstinski sud osniva se za teritoriju
jedne ili vise opstina, a okruzni sud za te-
ritoriju vise opstina.
Apelacioni sud osniva se za podrucje
vise okruznih sudova.
Trgovinski sud osniva se za teritoriju
vise opstina.
Osnivanje, sedista i podrucja opstin-
skih, okruznih, apelacionih i trgovinskih
sudova i odeljenja opstinskih sudova ure-
duje se posebnim zakonom.
Aeposredno visi sud
Clan 14.
Vrhovni sud Srbije je neposredno visi
sud za apelacione sudove, Visi trgovinski
sud i Upravni sud.
Visi trgovinski sud je neposredno visi
sud za trgovinski sud, a apelacioni sud je
neposredno visi sud za okruzni i za op-
stinski sud.
U odnosu na pitanja unutrasnjeg urede-
nja sudova i primene Zakona o sudijama
neposredno visi sud za opstinski sud jeste
okruzni sud.
* * *
Aadleznost trgovinskog suda
Clan 24.
Trgovinski sud u prvom stepenu sudi:
1. u sporovima izmedu domacih
i stranih privrednih drustava,
preduzeca, zadruga i preduzetnika
i njihovih asocijacija (privredni
subjekti), u sporovima koji nastanu
izmedu privrednih subjekata i
drugih pravnih lica u obavljanju
delatnosti privrednih subjekata, pa
i kad je u navedenim sporovima
jedna od strana Iizicko lice ako je
sa strankom u odnosu materijalnog
suparnicarstva,
2. u sporovima o autorskim i srodnim
pravima i zastiti i upotrebi prona-
lazaka, modela, uzoraka, zigova i
geograIskih oznaka porekla kad na-
stanu izmedu subjekata iz tacke 1.
ovog stava; u sporovima povodom
izvrsenja i obezbedenja odluka
trgovinskih sudova, a u sporovima
povodom odluka izabranih sudova
samo kad su donete u sporovima iz
tacke 1. ovog stava,
3. u sporovima koji proizilaze iz
primene Zakona o preduzecima ili
primene drugih propisa o organiza-
ciji i statusu privrednih subjekata,
kao i u sporovima o primeni
propisa o privatizaciji,
4. u sporovima o strnim ulaganjima,
o brodovima i vazduhoplovima,
plovidbi na moru i unutrasnjim
vodama i sporovima u kojima se
zakon o uecocnJu suoova
,Slu:beni glasnik RS`, br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04
:s:
primenjuje plovidbeno i vazduho-
plovno pravo, izuzev sporova o
prevozu putnika, o narusavanju
konkurencije, zloupotrebi mono-
polskog i dominantnog polozaja
na trzistu i zakljucenju monopoli-
stickih sporazuma, o zastiti Iirme,
povodom upisa u sudski registar,
povodom stecaja i likvidacije.
Trgovinski sud u prvom stepenu vodi
postupak za upis preduzeca, drugih prav-
nih lica i subjekata u sudski registar; vodi
postupak stecaja, prinudnog poravnanja i
likvidacije; odreduje i sprovodi izvrsenje
i obezbedenje odluka trgovinskih sudo-
va, a odluka izabranih sudova samo kada
su donete u sporovima iz tacke 1. stava
1. ovog clana; odlucuje o priznanju i iz-
vrsenju stranih sudskih i arbitraznih odlu-
ka donetih u sporovima iz tacke 1. stava
1. ovog clana; odreduje i sprovodi izvrse-
nje i obezbedenje na brodovima i vazdu-
hoplovima; vodi vanparnicne postupke
koji proizilaze iz primene Zakona o pred-
uzecima.
Trgovinski sud u prvom stepenu odlu-
cuje o provrednim prestupima i s tim u
vezi o prestanku zastitne mere ili pravne
posledice osude.
Trgovinski sud vrsi i druge poslove od-
redene zakonom.
Aadleznost Jiseg trgovinskog suda
Clan 25.
Visi trgovinski sud odlucuje o zalbama
na odluke trgovinskih sudova, a u prvom
stepenu u stvarima odredenim zakonom.
Visi trgovinski sud odlucuje o sukobu
nadleznosti i o prenosenju nadleznosti
trgovinskih sudova, utvrduje pravne sta-
vove radi jedinstvene primene zakona iz
nadleznosti trgovinskih sudova i vrsi dru-
ge poslove odredene zakonom.
:s+
ireaje aa esrealm arlma
Izvrsne radnje
Clan 71.
Izvrsenje na pokretnim stvarima spro-
vodi se popisom i procenom stvari, proda-
jom stvari i namirenjem izvrsnog poverio-
ca od iznosa dobijenog prodajom.
Predlogom za izvrsenje moze se zahte-
vati da se sprovedu samo popis i procena,
ali u tom slucaju izvrsni poverilac duzan
je da u roku od tri meseca od dana izvr-
senog popisa, odnosno procene, podnese
predlog za prodaju stvari.
Ako izvrsni poverilac u tom roku ne
podnese predlog za prodaju, izvrsenje ce
se obustaviti.
. eoeis i eeoccna eokec1niu
s1vaei
Obavestenje o popisu
Clan 72.
Sudski izvrsitelj ce, neposredno pre ne-
go sto pristupi popisu, predati izvrsnom
duzniku resenje o izvrsenju i pozvace ga
da plati iznos za koji je odredeno izvrse-
nje, zajedno sa kamatom i troskovima.
Ako izvrsnom duzniku resenje o izvrse-
nju nije moglo da se preda prilikom popi-
sa, dostavice mu se naknadno, po opstim
pravilima o dostavljanju.
O vremenu i mestu popisa obavestice
se izvrsni poverilac, ako je to trazio.
Odsustvo stranaka ne sprecava da se
pristupi popisu.
O izvrsenom popisu obavestice se
stranka koja nije prisustvovala popisu.
Predmet popisa
Clan 73.
Popisuju se stvari koje se nalaze u drza-
vini izvrsnog duznika, kao i njegove stva-
ri koje se nalaze u drzavini izvrsnog po-
verioca.
Ako trece lice ne obavesti sud o svojim
pravima na pokretnoj stvari u posedu izvr-
snog duznika, koja je predmet izvrsenja,
niti dokaze svoja prava na njima, smatra
se da takva prava treceg ne postoje i da je
izvrsni duznik vlasnik stvari koja se nala-
zi u njegovom posedu.
Stvari izvrsnog duznika u drzavini tre-
ceg lica popisuju se samo sa pristankom
tog lica.
Ako trece lice ne pristane na popis, sud
ce zakljuckom na izvrsnog poverioca, a
na njegov predlog, preneti pravo izvr-
snog duznika na predaju stvari, radi spro-
vodenja izvrsenja po pravilima o prenosu
radi naplate.
Za potrebe popisa, smatra se da su brac-
ni drugovi ili vanbracni supruznici suvla-
snici na jednakim delovima svih pokret-
nih stvari koje se zateknu u njihovoj kuci,
stanu, poslovnoj prostoriji ili drugoj nepo-
kretnosti.
* * *
Zabrana raspolaganja
popisanim stvarima
Clan 78.
Svim licima koja poseduju ili imaju
kontrolu nad popisanim stvarima zabra-
njuje se da raspolazu tim stvarima bez
sudskog naloga.
* * *
zakon o izvesnoM eos1ueku
:ss
Clan 80.
Istovremeno sa popisom stvari izvrsice
se njihova procena.
Procenu vrsi sudski izvrsitelj, a ako je
to potrebno strucno lice ili vestak koga
odredi sud.
Procena se vrsi na osnovu trzisne cene
takve stvari u mestu popisa. Sud moze od-
luciti i da se procena izvrsi na osnovu pri-
bavljenih izvestaja o ceni od odgovaraju-
cih organizacija i institucija.
Izvrsni poverilac i izvrsni duznik mo-
gu sporazumno utvrditi vrednost stvari.
Stranka moze predloziti da procenu
obavi vestak iako to sud nije odredio.
Ako sud prihvati taj predlog, troskove ve-
stacenja duzan je da predujmi predlagac
u roku koji sud odredi. Ako predujam ne
bude polozen u roku smatrace se da je
predlagac odustao od svog predloga.
O predlogu iz stava 3. ovog clana sud
odlucuje zakljuckom.
Troskove vestacenja iz stava 3. ovog
clana snosi predlagac, bez obzira na is-
hod izvrsnog postupka.
Stranka moze u roku od tri dana od dana
izvrsene procene predloziti sudu da utvrdi
nizu odnosno visu vrednost popisanih stva-
ri od procenjene ili da odredi novu proce-
nu, izuzev ako je procenu obavio vestak.
O predlogu sud odlucuje zakljuckom.
* * *
Jreme prodaje
Clan 83.
Prodaja popisanih stvari sprovodi se po
pravosnaznosti resenja o izvrsenju, osim
ako izvrsni duznik predlozi ili na predlog
izvrsnog poverioca pristane da se prodaja
izvrsi ranije, ili ako su u pitanju stvari ko-
je su podlozne brzom kvarenju ili ako po-
stoji opasnost od znatnog smanjenja cene
popisanih stvari.
Izmedu dana popisa i dana prodaje mo-
ra proteci najmanje 15 dana.
Prodaja se moze sprovesti i pre isteka
roka iz stava 2. ovog clana ako izvrsni
duznik na to pristaje da se prodaja obavi
pre tog roka, ako su u pitanju stvari koje
su podlozne brzom kvarenju, ako posto-
ji opasnost od znatnog smanjenja njihove
cene ili ako izvrsni poverilac polozi jem-
stvo za stetu koju bi bio duzan nadoknadi-
ti izvrsnom duzniku u slucaju da resenje
o izvrsenju bude ukinuto.
* * *
Aain prodaje
Clan 84.
Prodaja stvari se vrsi putem usmenog
javnog nadmetanja ili neposrednom po-
godbom. Nacin prodaje odreduje zakljuc-
kom sud, pazeci na to da se postigne naj-
povoljnije unovcenje stvari.
Prodaja putem nadmetanja odredice se
ako su u pitanju stvari vece vrednosti, a
moze se ocekivati da ce se stvari prodati
po ceni vecoj od procenjene vrednosti.
Ugovor o prodaji neposrednom pogod-
bom zakljucuje se izmedu kupca s jedne
strane i sudskog izvrsitelja ili lica koje oba-
vlja komisione poslove, s druge strane.
Sudski izvrsitelj pokretne stvari proda-
je u ime i za racun izvrsnog poverioca,
a lice koje obavlja komisione poslove u
svoje ime a za racun izvrsnog poverioca.
Prodaja stvari objavice se na oglasnoj
tabli suda najkasnije 15 dana pre dana
odrzavanja rocista za javnu prodaju.
Izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika
sud ce obavestiti o mestu, danu i casu pro-
daje.
* * *
:sc
Aamirenje kada je jedan
izvrsni poverilac
Clan 88.
Ako se iz prodajne cene namiruje sa-
mo jedan izvrsni poverilac, sud ce, bez
odrzavanja rocista, resenjem odrediti da
se iz iznosa dobijenog prodajom stvari na-
mire redom: troskovi izvrsnog postupka,
troskovi odredeni u izvrsnoj ispravi, ka-
mata do dana unovcenja stvari i glavno
potrazivanje.
Visak prodajne cene, koji ostane po na-
mirenju, predace se izvrsnom duzniku,
ako za to nema smetnji.
Aamirenje kada ima vise
izvrsnih poverilaca
Clan 89.
Ako se u izvrsnom postupku namiruje
vise izvrsnih poverilaca, odnosno ako se
pored izvrsnih poverilaca namiruju lica
cija prava prestaju predajom stvari, oni
se uz shodnu primenu odredaba o prven-
stvu namirenja u vezi sa prodajom nepo-
kretnosti iz prodajne cene namiruju onim
redom kojim su stekli zalozno ili drugo
pravo koje prodajom prestaje, ako zako-
nom za odredena potrazivanja nije drukci-
je propisano. Izvrsni poverioci istog reda
koji se iz prodajne cene ne mogu potpu-
no namiriti, namiruju se srazmerno izno-
sima svojih potrazivanja.
Pri donosenju resenja o namirenju, sud
ce uzeti u obzir samo ona potrazivanja za
koja je resenje o izvrsenju postalo pravo-
snazno do dana donosenja resenja o nami-
renju.
Visak prodajne cene koji ostane pri
namirenju predace se izvrsnom duzniku
ako za to nema smetnji.
* * *
izvescnJc na nceokec1nos1i
Izvrsne radnje
Clan 99.
Izvrsenje na nepokretnosti sprovodi se
zabelezbom resenja o izvrsenju u javnu
knjigu, utvrdenjem vrednosti nepokretno-
sti, prodajom nepokretnosti i namirenjem
izvrsnih poverilaca iz iznosa dobijenog
prodajom.
Dokaz o svojini izvrsnog duznika
Clan 100.
Uz predlog za izvrsenje na nepokretno-
sti potrebno je da izvrsni poverilac pod-
nese izvod iz javne knjige, kao dokaz o
tome da je nepokretnost upisana kao svo-
jina izvrsnog duznika.
Ako je pravo na nepokretnosti iz stava
1. ovog clana upisano u javnoj knjizi na
drugo lice a ne na izvrsnog duznika, izvr-
sni poverilac je duzan da podnese ispravu
koja je podobna za upis prava svojine iz-
vrsnog duznika.
U slucaju iz stava 2. ovog clana upis ce
izvrsiti po sluzbenoj duznosti sud kome
je podnesen predlog za izvrsenje, odno-
sno po njegovom zahtevu organ koji vodi
javnu knjigu za tu nepokretnost.
* * *
ereaaja aeesreael
Aain prodaje
Clan 120.
Prodaja nepokretnosti vrsi se putem
usmenog javnog nadmetanja.
Rociste za prodaju nepokretnosti odrza-
va se u sudskoj zgradi, ako sud nije druga-
cije odredio.
Rociste za prodaju odrzava se pred su-
dijom pojedincem.
Stranke i zalozni poverioci mogu se u
svako doba sporazumeti da se prodaja ne-
:sI
pokretnosti izvrsi u odredenom roku ne-
posrednom pogodbom.
Ugovor o prodaji neposrednom pogod-
bom zakljucuje se u pismenom obliku i
ovaj ugovor proizvodi dejstvo od dana
pravosnaznosti resenja o dosudenju.
* * *
namlreaje eerliaca
Kada se pristupa namirenju
Clan 138.
Sud pristupa namirenju po pravosna-
znosti resenja o predaji nepokretnosti
kupcu.
Lica koja se namiruju i srazmera nami-
renja
Clan 139.
Iz prodajne cene namiruju se izvrsni
poverilac po cijem je predlogu odredeno
izvrsenje, zalozni poverioci i kad nisu pri-
javili svoja potrazivanja i lica koja imaju
pravo na naknadu za licne sluzbenosti.
Visak prodajne cene koji preostane na-
kon namirenja lica iz stava 1. ovoga cla-
na predace se izvrsnom duzniku, ako za
to nema smetnji.
Ako prodajna cena nije dovoljna za
potpuno namirenje, vise potrazivanja ko-
ja imaju isti red namiruju se srazmerno vi-
sini tih potrazivanja.
Prvenstveno namirenje
Clan 140.
Iz iznosa dobijenog prodajom namiru-
ju se prvenstveno, i to sledecim redom:
1) troskovi izvrsnog postupka,
2) potrazivanja po osnovu zakonskog
izdrzavanja, ako se dokazuju izvr-
snom ispravom i ako su prijavljena
najdocnije na rocistu za prodaju.
* * *
Fizika deoba
Clan 232.
Fizicku deobu suvlasnicke stvari sud
ce odrediti ako je takva deoba predvide-
na izvrsnom ispravom.
Pojedine radnje sprovodenja Iizicke de-
obe preduzima, prema okolnostima sluca-
ja, sudija ili, po njegovom ovlascenju, su-
dijski pomocnik ili sudski izvrsilac.
Sud ce pozvati ucesnike da prisustvuju
sprovodenju deobe.
U slucaju potrebe sud ce odrediti i ve-
stacenje.
Deoba prodajom
Clan 233.
Ako na osnovu izvrsne isprave suvla-
snicku stvar treba prodati radi njene de-
obe, prodaja ce se sprovesti na nacin
propisan ovim zakonom za izvrsenje
na pokretnoj odnosno nepokretnoj stva-
ri, ako se stranke o pojedinim pitanjima
drukcije ne sporazumeju.
* * *
izvescnJc u 1ecovinskiM
s1vaeiMa
i. oaeaa ralia
Svojstvo izvrsnog duznika
Clan 242.
Pravila ove glave zakona primenjuju
se u trgovinskim stvarima, kada je izvr-
sni duznik pravno lice ili preduzetnik ili
Iizicko lice koje obavlja delatnost radi sti-
canja dobiti i ima otvoren racun u skladu
sa propisima o platnom prometu.
Pravila ove glave zakona primenice
se na izvrsenje odluka trgovinskih sudo-
va i kada se ne radi o licima iz prethod-
nog stava, ako izvrsni poverilac predlaze
izvrsenje na akcijama ili udelima, ili ako
se predlaze skraceni izvrsni postupak na
:ss
osnovu verodostojnih isprava predvide-
nih u clanu 253. ovog zakona.
* * *
skeaccni izvesni eos1ueak
Svojstvo stranaka
Clan 252.
Skraceni izvrsni postupak se moze
sprovesti ako su izvrsni poverilac i izvr-
sni duznik pravna lica, preduzetnici, Iizic-
ka lica koja obavljaju delatnost radi stica-
nja dobiti i imaju otvoren racun u skladu
sa propisima o platnom prometu, kao i Ii-
zicka lica u svojstvu duznika iz ugovora
o komercijalnom kreditu.
Verodostojna isprava na osnovu koje se
moze sprovesti skraceni izvrsni postupak
Clan 253.
Skraceni izvrsni postupak se moze
sprovesti na osnovu svake verodostojne
isprave kojom se na nesumnjiv nacin do-
kazuje postojanje, iznos i dospelost pove-
riocevog potrazivanja, a narocito:
1) menica i cek sa protestom i povrat-
nim racunom ako je to potrebno za
zasnivanje potrazivanja;
2) obveznice i druge hartije od vred-
nosti koje imaocu daju pravo na
isplatu nominalne vrednosti;
3) dospela bezuslovna bankarska
garancija;
4) dospeli bezuslovni akreditiv;
5) overena izjava izvrsnog duznika ko-
jom ovlascuje izvrsnog poverioca
na prenos novcanih sredstava;
6) javna isprava koja konstituise
izvrsnu novcanu obavezu;
7) svaki ugovor u privredi.
Verodostojna isprava iz stava 1. tacka
7) je ugovor sacinjen u pisanoj Iormi na
kome su potpisi ovlascenih lica overeni
od strane nadleznog suda, odnosno dru-
gog organa ovlascenog zakonom.
Skraceni izvrsni postupak se ne moze
sprovesti na osnovu strane isprave.
Predlog za sprovodenje skracenog
izvrsnog postupka
Clan 254.
Izvrsni poverilac koji zeli da se na
osnovu verodostojnih isprava iz prethod-
nog clana sprovede skraceni postupak iz-
vrsenja, duzan je da u predlogu za izvrse-
nje to izricito naznaci.
Ako izvrsni poverilac ne oznaci da se
radi o izvrsenju na sredstvima placanja od-
nosno da se radi o skracenom postupku
izvrsenja, izvrsenje ce se sprovesti po od-
redbama ovog zakona predvidenim za iz-
vrsenje na osnovu verodostojne isprave.
Dozvola izvrsenja
Clan 255.
Kad utvrdi da su ispunjeni uslovi za
skraceni izvrsni postupak, sud ce doneti
resenje o izvrsenju u skladu sa odredbom
Protiv resenja kojim se odbija ili odba-
cuje predlog za dozvolu izvrsenja po skra-
cenom postupku dozvoljena je zalba.
Prigovor
Clan 256.
Protiv resenja o izvrsenju po skrace-
nom postupku izvrsni duznik ima pravo
prigovora.
Prigovor se moze izjaviti iz sledecih
razloga:
1) da je u ispravu iz clana 253. ovog
zakona unet neistinit sadrzaj;
2) da je isprava potpisana od neovla-
scenog lica;
3) da je obaveza iz isprave izvrsena;
4) da obaveza iz isprave nije dospela;
5) da istovremeno dospela obaveza
poverioca iz isprave nije ispunjena.
:s
Prigovor se moze izjaviti u roku od tri
dana od prijema resenja o izvrsenju po
skracenom postupku.
Dokazi uz prigovor
Clan 257.
Izvrsni duznik je obavezan da uz prigo-
vor podnese dokaze, i to:
1) pravosnaznu sudsku odluku kojom
je utvrdena neistinitost isprave ili
izvod iz Centralnog registra hartija
od vrednosti, ako tvrdi da je ispra-
va neistinita;
2) izvod iz registra o licu ovlascenom
za zastupanje u momentu izdava-
nja isprave, ako tvrdi da je isprava
potpisana od strane neovlascenog
lica;
3) nalog za placanje u pismenoj ili
elektronskoj Iormi na osnovu koga
je izvrsen prenos sredstava, ako
tvrdi da je obaveza ispunjena.
U slucaju prigovora nedospelosti oba-
veze iz isprave, nedospelost mora da pro-
izilazi iz same isprave.
U slucaju da izvrsni duznik istakne pri-
govor neispunjenja istovremeno dospele
obaveze poverioca iz same isprave, sud
ce ostaviti rok od tri dana poveriocu da
podnese dokaz o ispunjenju svoje obave-
ze.
Ako poverilac dokaze ispunjenje isto-
vremeno dospele obaveze, sud ce done-
ti resenje o izvrsenju protiv izvrsnog du-
znika.
Postupak po prigovoru
Clan 258.
O prigovoru odlucuje vece sastavljeno
od troje sudija suda koji je doneo resenje
o izvrsenju po skracenom izvrsnom po-
stupku.
Ako sud nade da je prigovor osnovan,
ukinuce resenje o izvrsenju po skrace-
nom postupku u delu u kome je odredeno
izvrsenje i predmet dostaviti parnicnom
sudu na dalji postupak, kao u postupku iz-
vrsenja na osnovu verodostojne isprave.
Sud je obavezan da resenje o prigovo-
ru donese u roku od osam dana od dana
prijema prigovora u sudu.
Prigovor odlaze izvrsenje resenja o iz-
vrsenju.
Zalba
Clan 259.
Protiv resenja kojim se prigovor odba-
cuje ili odbija izvrsni duznik ima pravo
zalbe.
Rok za izjavljivanje zalbe iz stava 1.
ovog clana je tri dana.
Zalba ne zadrzava izvrsenje.
Odluka po zalbi donosi se u roku od
osam dana od dana prijema predmeta u
drugostepenom sudu.
Drugostepeni sud povodom zalbe mo-
ze da ukine resenje veca ili da ga potvr-
di.
Ako ukine resenje kojim je odbacen
prigovor predmet se vraca vecu prvoste-
penog suda na ponovno odlucivanje po-
vodom prigovora.
Ako drugostepeni sud ukine resenje
kojim je prigovor odbijen, stavice van
snage resenje o izvrsenju doneto u skra-
cenom postupku u delu kojim je odrede-
no izvrsenje, a postupak ce se nastaviti
kao povodom prigovora protiv platnog
naloga.
:o
Obaveze subjekata
Clan 5.
U ostvarivanju sistema zastite zivotne
sredine Republika, autonomna pokrajina,
jedinica lokalne samouprave, pravna i Ii-
zicka lica odgovorna su za svaku aktiv-
nost kojom menjaju ili mogu promeniti
stanje i uslove u zivotnoj sredini, odno-
sno za nepreduzimanje mera zastite zivot-
ne sredine, u skladu sa zakonom.
Pravna i Iizicka lica duzna su da u a;
uracunavanje troskova zastite zivotne sre-
dine u okviru investicionih i proizvodnih
troskova, primenu propisa, odnosno pred-
uzimanje mera zastite zivotne sredine, u
obavljanju svojih delatnosti obezbede: ra-
cionalno koriscenje prirodnih bogatstava
* * *
Aaela zastite zivotne sredine
Clan 9.
Osnovna nacela zastite zivotne sredi-
ne jesu:
* * *
2) Nacelo prevencije i predostrozno-
sti - svaka aktivnost mora biti planirana i
sprovedena na nacin da: prouzrokuje naj-
manju mogucu promenu u zivotnoj sredi-
ni; predstavlja najmanji rizik po zivotnu
sredinu i zdravlje ljudi; smanji opterece-
nje prostora i potrosnju sirovina i energi-
je u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i
upotrebi; ukljuci mogucnost reciklaze;
spreci ili ogranici uticaj na zivotnu sredi-
nu na samom izvoru zagadivanja.
Nacelo predostroznosti ostvaruje se
procenom uticaja na zivotnu sredinu i ko-
riscenjem najboljih raspolozivih i dostup-
nih tehnologija, tehnika i opreme.
Nepostojanje pune naucne pouzdano-
sti ne moze biti razlog za nepreduzimanje
mera sprecavanja degradacije zivotne sre-
dine u slucaju mogucih ili postojecih zna-
cajnih uticaja na zivotnu sredinu.
* * *
5) Nacelo odgovornosti zagadivaca i
njegovog pravnog sledbenika - pravno
ili Iizicko lice koje svojim nezakonitim
ili neispravnim aktivnostima dovodi do
zagadenja zivotne sredine odgovorno je
Zagadivac je odgovoran za zagadiva-
nje zivotne sredine i u slucaju likvidacije
ili stecaja preduzeca ili drugih pravnih li-
ca, u skladu sa zakonom.
Zagadivac ili njegov pravni sledbenik
obavezan je da otkloni uzrok zagadenja i
posledice direktnog ili indirektnog zaga-
denja zivotne sredine.
Promene vlasnistva preduzeca i drugih
pravnih lica ili drugi oblici promene svoji-
ne obavezno ukljucuju procenu stanja zi-
votne sredine i odredivanje odgovornosti
za zagadenje zivotne sredine, kao i nami-
renje dugova (tereta) prethodnog vlasni-
ka za izvrseno zagadivanje i/ili stetu na-
netu zivotnoj sredini.
6) Nacelo ,zagadivac placa - zaga-
divac placa naknadu za zagadivanje zi-
votne sredine kada svojim aktivnostima
prouzrokuje ili moze prouzrokovati opte-
recenje zivotne sredine, odnosno ako pro-
izvodi, koristi ili stavlja u promet sirovi-
nu, poluproizvod ili proizvod koji sadrzi
stetne materije po zivotnu sredinu.
Zagadivac, u skladu sa propisima, sno-
si ukupne troskove mera za sprecavanje
i smanjivanje zagadivanja koji ukljucuju
zakon o zas1i1i zivo1nc secoinc
,Slu:beni glasnik RS`, br. 135/04
:i
troskove rizika po zivotnu sredinu i tro-
skove uklanjanja stete nanete zivotnoj
sredini.
7) Nacelo ,korisnik placa - svako ko
koristi prirodne vrednosti duzan je da pla-
ti realnu cenu za njihovo koriscenje i re-
kultivaciju prostora.
* * *
Obaveze korisnika
Clan 16.
Pravno i Iizicko lice koje koristi prirod-
ne resurse, odnosno dobra duzno je da, u
toku izvodenja radova i obavljanja aktiv-
nosti, kao i po njihovom prestanku, pla-
nira i sprovodi mere kojima se sprecava
ugrozavanje zivotne sredine.
Ko degradira zivotnu sredinu duzan
je da izvrsi rekultivaciju ili na drugi na-
cin sanira degradiranu zivotnu sredinu, u
skladu sa ovim i posebnim zakonima.
Na projekte iz stava 2. ovog clana Mini-
starstvo daje saglasnost.
Ministar propisuje metodologiju za
utvrdivanje prioriteta za sanaciju zivotne
sredine.
* * *
Zastita voda
* * *
Clan 23.
Vode se mogu koristiti i opterecivati,
a otpadne vode ispustati u vode uz prime-
nu odgovarajuceg tretmana, na nacin i do
nivoa koji ne predstavlja opasnost za pri-
rodne procese ili za obnovu kvaliteta i ko-
licine vode i koji ne umanjuje mogucnost
njihovog visenamenskog koriscenja.
Zastita i koriscenje voda ostvaruje se
u okviru integralnog upravljanja vodama
sprovodenjem mera za ocuvanje povrsin-
skih i podzemnih voda i njihovih rezervi,
kvaliteta i kolicina, kao i zastitom korita,
obalnih podrucja i slivova, u skladu sa po-
sebnim zakonom.
Mere zastite voda obezbeduju spreca-
vanje ili ogranicavanje unosenja u vode
opasnih, otpadnih i drugih stetnih materi-
ja, pracenje i ispitivanje kvaliteta povrsin-
skih i podzemnih voda, kao i kvaliteta ot-
padnih voda i njihovo preciscavanje.
Zastita vazduha
Clan 24.
Zastita vazduha ostvaruje se preduzi-
manjem mera sistematskog pracenja kva-
liteta vazduha, smanjenjem zagadivanja
vazduha zagadujucim materijama ispod
propisanih granicnih vrednosti i predu-
zimanjem tehnicko-tehnoloskih i drugih
potrebnih mera za smanjenje emisije,
pracenjem uticaja zagadenog vazduha
na zdravlje ljudi i zivotnu sredinu. Mere
zastite vazduha obezbeduju ocuvanje at-
mosIere u celini sa svim njenim procesi-
ma i klimatskim obelezjima.
Zastita i ouvanje suma
Clan 25.
Radi zastite i unapredivanja sumskih
ekosistema sumama se gazduje tako da
se obezbeduje racionalno upravljanje su-
mama, ocuvanje genetskog Ionda, pobolj-
sanje strukture i ostvarivanje prioritetnih
Iunkcija suma.
Drzavni organi, vlasnici i korisnici su-
ma duzni su da preduzimaju potrebne me-
re za ocuvanje i odrzivo koriscenje suma,
mere obnavljanja, podizanja i njihovog
unapredivanja, kao i kontrole i zastite su-
ma u slucaju prekogranicnog zagadiva-
nja.
* * *
Opasne materije
Clan 29.
Upravljanje opasnim materijama, od-
nosno zastita od organskih i neorganskih
materija sa opasnim svojstvima, kao i pla-
:z
niranje, organizovanje i preduzimanje
preventivnih i sanacionih mera vrsi se
pod uslovima i na nacin kojim se obezbe-
duje smanjenje rizika od udesa i pruzanje
adekvatnog odgovora na udes.
Pravno i Iizicko lice koje upravlja opa-
snim materijama ili koje primenjuje teh-
nologije stetne po zivotnu sredinu, duzno
je da preduzima sve potrebne zastitne i si-
gurnosne mere kojima se rizik od opasno-
sti po zivotnu sredinu i zdravlje ljudi svo-
di na najmanju mogucu meru.
Upravljanje otpadom
Clan 30.
Upravljanje otpadom sprovodi se po
propisanim uslovima i merama postupa-
nja sa otpadom u okviru sistema saku-
pljanja, transporta, tretmana i odlaganja
otpada, ukljucujuci i nadzor nad tim ak-
tivnostima i brigu o postrojenjima za
upravljanje otpadom posle njihovog za-
tvaranja.
Vlasnik otpada duzan je da preduzme
mere upravljanja otpadom u cilju spreca-
vanja ili smanjenja nastajanja, ponovnu
upotrebu i reciklazu otpada, izdvajanje se-
kundarnih sirovina i koriscenje otpada kao
energenta, odnosno odlaganje otpada.
Zastita od buke i vibracija
Clan 31.
Korisnik izvora buke moze stavljati u
promet i upotrebljavati izvore buke po
propisanim uslovima uz primenu propisa-
nih mera zastite kojima se smanjuju emi-
sije buke, odnosno upotreba postrojenja,
uredaja, masina, transportnih sredstava i
aparata koji prouzrokuju buku.
Zastita od vibracija sprovodi se predu-
zimanjem mera kojima se sprecava i ot-
klanja ugrozavanje zivotne sredine od
dejstva mehanickih, periodicnih i pojedi-
nacnih potresa izazvanih ljudskom delat-
noscu.
Zastita od zraenja
Clan 32.
Zastita od zracenja sprovodi se prime-
nom sistema mera kojima se sprecava
ugrozavanje zivotne sredine i zdravlje lju-
di od dejstva zracenja koja poticu iz joni-
zujucih i nejonizujucih izvora i otklanja-
ju posledice emisija koje izvori zracenja
emituju ili mogu da emituju.
Pravno i Iizicko lice moze proizvoditi,
vrsiti promet i koristiti izvore jonizujucih
i nejonizujucih zracenja po propisanim
uslovima i na propisan nacin.
* * *
Procena opasnosti od udesa
Clan 38.
Pravno i Iizicko lice koje obavlja ak-
tivnosti u kojima je prisutna ili moze bi-
ti prisutna jedna ili vise opasnih materi-
ja u kolicinama koje su jednake ili vece
od propisanih, a koje mogu izazvati udes
duzno je da u postupku procene uticaja
projekta na zivotnu sredinu, odnosno pri-
bavljanja integrisane dozvole, izradi pro-
cenu opasnosti od udesa.
Procena opasnosti od udesa izraduje
se na osnovu posebne metodologije koju
propisuje ministar, po pribavljenom mi-
sljenju drugih organa i organizacija i sa-
drzi uslove za upravljanje rizikom koji se
odnose na:
1) sprovodenje mera prevencije,
pripravnosti i odgovora na udes;
2) preduzimanje mera otklanjanja
posledica udesa, odnosno sanacije.
Saglasnost na procenu opasnosti od
udesa daje Ministarstvo.
* * *
::
Ukljuivanje u sistem upravljanja i kon-
trole zastite zivotne sredine
Clan 44.
U Republici primenjuju se domaci i
medunarodni standardi i propisi za upra-
vljanje, sertiIikaciju i registraciju sistema
upravljanja zastitom zivotne sredine.
Pravno i Iizicko lice moze sertiIikova-
ti sistem upravljanja zastitom zivotne sre-
dine prema JUS-ISO 14001, u skladu sa
zakonom.
Pravno i Iizicko lice moze registrova-
ti sertiIikovan sistem upravljanja zasti-
tom zivotne sredine radi ukljucivanja u
sistem upravljanja i kontrole zastite zivot-
ne sredine EU (u daljem tekstu: sistem
EMAS), u skladu sa ovim zakonom.
* * *
1ehnologije, procesi, proizvodi,
poluproizvodi, sirovine
Clan 51.
Na teritoriji Republike moze se prime-
njivati domaca ili uvezena tehnologija ili
proces, odnosno proizvoditi i stavljati u
promet proizvodi ako ispunjavaju propi-
sane standarde zastite zivotne sredine, od-
nosno standarde kvaliteta proizvoda ili
ako tehnologija, proces, proizvod, polu-
proizvod ili sirovina nije zabranjena u ze-
mlji izvozniku.
Ministarstvo moze, u slucaju sumnje,
naloziti da se tehnologija, proces, proiz-
vod, poluproizvod ili sirovina iz stava 1.
ovog clana oceni u odnosu na stetan uti-
caj na zivotnu sredinu i kada je snabde-
ven propisanom ispravom.
Ocenu tehnologije, procesa, proizvo-
da, poluproizvoda ili sirovine iz stava 2.
ovog clana daje, u roku od 30 dana od
dana prijema zahteva, akreditovana struc-
na organizacija ili strucna lica za pojedi-
ne oblasti.
Uredaji koji sluze za uklanjanje ili pre-
ciscavanje zagadujucih materija za koje
nisu propisani domaci standardi mogu se
upotrebljavati ako je njihovu eIikasnost
za te namene utvrdila ovlascena strucna
organizacija.
Ministarstvo moze zabraniti proizvod-
nju i promet odredenih proizvoda i vrse-
nje odredenih aktivnosti, na odredeno
vreme ili na delu teritorije Republike,
odnosno autonomne pokrajine, odnosno
jedinice lokalne samouprave radi spre-
cavanja ugrozavanja zivotne sredine ili
zdravlja ljudi.
* * *
Upozorenje na deklaraciji
Clan 52.
Proizvodac ili distributer je obavezan
da na deklaraciji sirovine, poluproizvoda
ili proizvoda upozori na zagadenje zivot-
ne sredine i stetu po ljudsko zdravlje koje
proizvod ili njegovo pakovanje uzrokuje
ili moze uzrokovati.
Upozorenje mora sadrzati uputstvo za
upotrebu ili rukovanje proizvodom, sa-
stojcima i njegovim pakovanjem u proiz-
vodnji, upotrebi i odlaganju, u skladu sa
vazecim standardima i propisima za ruko-
vanje.
* * *
Supstance koje ostecuju
ozonski omota
Clan 56.
Na teritoriji Republike zabranjuje se
proizvodnja supstanci koje ostecuju ozon-
ski omotac.
Zabranjen je uvoz i izvoz supstanci ko-
je ostecuju ozonski omotac, odnosno pro-
izvoda koji sadrze ove supstance, koje su
utvrdene ratiIikovanim medunarodnim
ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje
koje nisu strane ugovornice tog ugovora.
:+
Uvoz, proizvodnja i stavljanje u promet
novih i koriscenih proizvoda koji sadrze
supstance koje ostecuju ozonski omotac,
zabranjen je, izuzev za posebne namene.
Supstance koje ostecuju ozonski omo-
tac, ciji promet, odnosno koriscenje ni-
je zabranjen, kao i proizvodi koji sadrze
supstance koje ostecuju ozonski omotac
a sluze za posebne namene, mogu se uvo-
ziti, odnosno izvoziti na osnovu dozvole
Ministarstva.
Uvoz, izvoz i tranzit otpada
Clan 57.
Zabranjen je uvoz opasnog otpada.
Otpad se moze uvoziti samo ako ne mo-
ze da se obezbedi u Republici, a neopho-
dan je u proizvodnji kao sekundarna siro-
vina.
Dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpa-
da izdaje Ministarstvo u skladu sa zako-
nom i drugim propisima.
Obaveze pravnog i fizikog lica
Clan 58.
Postupanje sa opasnim materijama u
proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu,
preradi, skladistenju i odlaganju vrsi se
na nacin da se ne dovede u opasnost zivot
i zdravlje ljudi, ne zagadi zivotna sredi-
na, obezbede i preduzmu mere zastite od
udesa i druge mere utvrdene zakonom.
Pravno i Iizicko lice koje proizvodi,
prevozi, stavlja u promet, koristi, preradu-
je, skladisti ili odlaze opasne materije du-
zno je da:
1) izradi plan zastite od udesa i da
najmanje svake tri godine vrsi
njegovo azuriranje ili reviziju
u skladu sa promenama u radu
postrojenja, primeni tehnologije ili
obavljanju aktivnosti, ukljucujuci
i proveru pripravnosti za njegovo
sprovodenje;
2) sprovodi preventivne i druge mere
upravljanja rizikom od udesa iz
plana zastite od udesa;
3) izradi izvestaj o stanju sigurnosti
koji je dostupan javnosti i da naj-
manje svakih pet godina, kao i u
slucaju promena u radu postrojenja
ili obavljanju aktivnosti, vrsi revizi-
ju izvestaja o stanju sigurnosti.
Lice iz stava 2. ovog clana vodi evidenci-
ju o vrstama i kolicinama opasnih materija.
U slucaju kvara na postrojenjima ili ure-
dajima za zastitu zivotne sredine usled ce-
ga nastaje prekoracenje granicnih vred-
nosti emisije, lice iz stava 2. ovog clana
duzno je da bez odlaganja o tome obave-
sti Ministarstvo, nadlezni organ autonom-
ne pokrajine, odnosno organ jedinice lo-
kalne samouprave.
Prevoznik opasnih materija duzan je
da pribavi dozvolu nadleznog organa za
prevoz opasnih materija, u skladu sa po-
sebnim zakonom.
Odgovor na udes
Clan 59.
U slucaju udesa pravno ili Iizicko lice
bez odlaganja organizuje i sprovodi plani-
rane mere i postupke reagovanja na udes
i angazuje ljude i sredstva u skladu sa iz-
radenim planom zastite od udesa uklju-
cujuci i obavezu obavestavanja Ministar-
stva, odnosno nadlezni organ autonomne
pokrajine i ministarstva nadleznog za po-
slove zastite od pozara, proizvodnju i pro-
met eksplozivnih materija, zapaljivih tec-
nosti i gasova i druge nadlezne organe, u
skladu sa zakonom.
Obavestenje iz stava 1. ovog clana oba-
vezno sadrzi: okolnosti udesa, mesto, vre-
me, prisutne opasne materije, neposrednu
opasnost po zdravlje ljudi i zivotnu sredi-
nu i kratak opis preduzetih mera, kao i
neposredne mere pripravnosti neophodne
da bi se sprecilo ponavljanje udesa.
:s
Obaveza dostavljanja obavestenja
Clan 60.
Pravno i Iizicko lice iz clana 58. ovog
zakona, za postojece i nove aktivnosti i
postrojenja, dostavlja Ministarstvu, orga-
nu autonomne pokrajine, odnosno orga-
nu jedinice lokalne samouprave na cijoj
teritoriji ima sediste, obavestenje o:
1) novim postrojenjima najmanje
tri meseca pre pocetka gradnje ili
pustanja u rad;
2) postojecem postrojenju u roku od
najmanje godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Obavestenje iz stava 1. ovog clana sa-
drzi podatke o:
1) vrsti aktivnosti i radu postrojenja,
lokaciji i neposrednoj okolini
postrojenja;
2) identiIikaciji, kolicini i Iizickom
obliku opasnih materija, kao i
njihovoj kategorizaciji;
3) stanju sigurnosti;
4) sprovedenim preventivnim
merama za sprecavanje udesa i
ogranicavanje posledica;
5) merama sanacije koje se planiraju
ili preduzimaju u slucaju udesa.
* * *
Monitoring zagadivaa
Clan 72.
Pravno i Iizicko lice koje je vlasnik,
odnosno korisnik postrojenja koje pred-
stavlja izvor emisija i zagadivanja zi-
votne sredine duzno je da, u skladu sa
zakonom, preko nadleznog organa, orga-
nizacije ili ovlascene organizacije:
1) obavlja monitoring emisije;
2) obezbeduje meteoroloska merenja
za velike industrijske komplekse
ili objekte od posebnog interesa za
Republiku, autonomnu pokrajinu
ili jedinicu lokalne samouprave;
3) ucestvuje u troskovima merenja
imisije u zoni uticaja, po potrebi;
4) prati i druge uticaje svoje aktivno-
sti na stanje zivotne sredine.
Vlada utvrduje vrste emisije i drugih
pojava koje su predmet monitoringa zaga-
divaca, metodologiju merenja, uzimanja
uzoraka, nacin evidentiranja, rokove do-
stavljanja i cuvanja podataka.
Zagadivac planira i obezbeduje Iinansij-
ska sredstva za obavljanje monitoringa emi-
sije, kao i za druga merenja i pracenja utica-
ja svoje aktivnosti na zivotnu sredinu.
* * *
Jrste podsticajnih mera
Clan 101.
Za pravna i Iizicka lica koja primenjuju
tehnologije, proizvode i stavljaju u promet
proizvode ciji je uticaj povoljniji od drugih
slicnih, odnosno koji koriste obnovljive iz-
vore energije (sunce, vetar, biogas i dr.),
opremu i uredaje koji neposredno sluze za-
stiti zivotne sredine, mogu se utvrditi pore-
ske, carinske i druge olaksice ili oslobada-
nja od obaveze placanja, pod uslovima i na
nacin utvrden posebnim zakonom.
Za potrosace koji organizovano vraca-
ju koriscene i neupotrebljive uredaje ili
njihove delove, proizvode ili njihovu am-
balazu, proizvodace koji obezbede njiho-
vu reciklazu ili uklanjanje, odnosno sma-
njuju negativni uticaj svojih aktivnosti na
zivotnu sredinu na drugi organizovan na-
cin, mogu se utvrditi posebne podsticajne
mere u vidu subvencija, depozita i njego-
vog reIundiranja, pod uslovima i na na-
cin utvrden posebnim zakonom.
Obaveze pravnih i fizikih lica
Clan 102.
Pravno i Iizicko lice duzno je da u oba-
vljanju svoje aktivnosti obezbedi zastitu
zivotne sredine, i to:
:c
1) primenom i sprovodenjem propisa
o zastiti zivotne sredine;
2) odrzivim koriscenjem prirodnih
resursa, dobara i energije;
3) uvodenjem energetski eIikasnijih
tehnologija i koriscenjem obnovlji-
vih prirodnih resursa;
4) upotrebom proizvoda, procesa,
tehnologija i prakse koji manje
ugrozavaju zivotnu sredinu;
5) preduzimanjem mera prevencije ili
otklanjanja posledica ugrozavanja i
stete po zivotnu sredinu;
6) vodenjem evidencije na propisani
nacin o potrosnji sirovina i energi-
je, ispustanju zagadujucih materija
i energije, klasiIikaciji, karakteri-
stikama i kolicinama otpada, kao
i o drugim podacima i njihovo
dostavljanje nadleznim organima;
7) kontrolom aktivnosti i rada
postrojenja koji mogu predstavljati
rizik ili prouzrokovati opasnost po
zivotnu sredinu i zdravlje ljudi;
8) drugim merama u skladu sa zako-
nom.
Mere zastite zivotne sredine iz stava 1.
ovog clana pravno i Iizicko lice obavlja sa-
mostalno ili preko ovlascene organizacije.
Odgovornost za zagadivanje
Clan 103.
Zagadivac koji prouzrokuje zagadenje
zivotne sredine odgovara za nastalu stetu
po nacelu objektivne odgovornosti.
Za zagadivanje zivotne sredine odgo-
vorno je i pravno i Iizicko lice koje je
nezakonitim ili nepravilnim delovanjem
omogucilo ili dopustilo zagadivanje zi-
votne sredine.
Obaveza zagadivaa
Clan 104.
Zagadivac koji svojim cinjenjem ili ne-
cinjenjem prouzrokuje zagadivanje zivot-
ne sredine duzan je da, bez odlaganja, pre-
duzme mere utvrdene planom zastite od
udesa i sanacionim planom, odnosno da
preduzme neophodne mere radi smanje-
nja steta u zivotnoj sredini ili uklanjanja
daljih rizika, opasnosti ili sanacije stete u
zivotnoj sredini.
Ako steta naneta zivotnoj sredini ne
moze da se sanira odgovarajucim mera-
ma, lice koje je prouzrokovalo stetu od-
govorno je za naknadu u visini vrednosti
unistenog dobra.
Odgovornost za stetu
Clan 105.
Zagadivac je odgovoran za stetu nane-
tu zivotnoj sredini i prostoru i snosi tro-
skove procene stete i njenog uklanjanja,
a narocito:
1) troskove hitnih intervencija
preduzetih u vreme nastanka stete,
a neophodnih za ogranicavanje
i sprecavanje eIekata stete po
zivotnu sredinu, prostor i zdravlje
stanovnistva;
2) direktne i indirektne troskove
sanacije, ustanovljavanja novog
stanja ili obnavljanja prethodnog
stanja zivotne sredine i prostora,
kao i monitoring eIekata sanacije i
eIekata stete po zivotnu sredinu;
3) troskove sprecavanja nastanka iste
ili slicne stete po zivotnu sredinu i
prostor;
4) troskove naknade licima direktno
ugrozenim stetom po zivotnu sredi-
nu i prostor.
Zagadivac je duzan da pruzi Iinansij-
ske ili druge vrste garancija za obezbede-
nje placanja naknade troskova iz stava 1.
ovog clana, u toku i posle obavljanja ak-
tivnosti.
Vlada propisuje vrstu garancija iz sta-
va 2. ovog clana, visinu sredstava i vre-
:I
me trajanja garancije koju obezbeduju za-
gadivaci.
Obaveza osiguranja
Clan 106.
Zagadivac cije postrojenje ili aktivnost
predstavlja visok stepen opasnosti po
zdravlje ljudi i zivotnu sredinu mora se
osigurati od odgovornosti za slucaj stete
pricinjene trecim licima usled udesa.
Aaknada stete
Clan 107.
Svako ko pretrpi stetu ima pravo na na-
knadu stete.
Zahtev za naknadu stete moze se pod-
neti neposredno zagadivacu ili osigurava-
cu, odnosno Iinansijskom garantu zagadi-
vaca kod koga je nastao udes, ako takav
osiguravac, odnosno Iinansijski garant
postoji.
Ako je vise zagadivaca odgovorno za
stetu nanetu zivotnoj sredini, a udeo po-
jedinih zagadivaca nije moguce odrediti,
troskove snose solidarno i posebno.
Pokretanje postupka za naknadu stete
zastareva za tri godine od kada je ostece-
nik saznao za stetu i ucinioca stete. U sva-
kom slucaju ovo potrazivanje zastareva
za 20 godina od kada je steta nastala.
Postupak pred sudom za naknadu ste-
te je hitan.
Republika zadrzava pravo na naknadu
stete ako nema drugih lica koja imaju to
pravo.
Shodna primena zakona
Clan 108.
Na pitanja o odgovornosti za stete na-
nete zivotnoj sredini koja nisu posebno
uredena ovim zakonom primenjuju se op-
sta pravila Zakona o obligacionim odno-
sima.
Upravni nadzor
Clan 109.
Nadzor nad primenom odredaba ovog
zakona i propisa donetih na osnovu ovog
zakona vrsi Ministarstvo, ako ovim zako-
nom nije drugacije propisano.
Inspekcijski nadzor vrsi Ministarstvo
preko inspektora za zastitu zivotne sredi-
ne (u daljem tekstu: inspektor) u okviru
delokruga utvrdenog ovim zakonom.
Autonomna pokrajina vrsi inspekcijski
nadzor nad izvrsavanjem poslova povere-
nih ovim zakonom i propisa donetih na
osnovu ovog zakona.
Jedinica lokalne samouprave vrsi in-
spekcijski nadzor nad izvrsavanjem po-
slova poverenih ovim zakonom i propisa
donetih na osnovu ovog zakona.
* * *
Clan 112.
U vrsenju poslova iz cl. 110. i 111.
ovog zakona inspektor moze privreme-
no oduzeti predmete, robu ili uredaje cija
upotreba nije dozvoljena ili koji su nasta-
li, odnosno kojima su izvrsene nedozvo-
ljene radnje.
U vrsenju nadzora nad primenom me-
ra zastite zivotne sredine inspektor ima i
ovlascenja i duznosti utvrdene posebnim
zakonom.
Clan 113.
Ako u toku vrsenja inspekcijskog nad-
zora inspektor oceni da su pored povre-
de ovog zakona povredeni i drugi zako-
ni i propisi kojima se ureduju pitanja od
znacaja za zastitu zivotne sredine ili poje-
dinog njenog dela, duzan je, pored pred-
uzimanja mera za koje je ovlascen, da
obavesti drugi nadlezni organ.
Drugi nadlezni inspekcijski organ o
preduzetim merama izvestava inspekto-
ra.
:s
U slucajevima kada inspektor utvrdi
takve povrede zakona za koje su istovre-
meno propisane i nadleznosti drugih in-
spekcijskih organa, obavezan je da, bez
odlaganja, obavesti ministra kako bi se
zajednicki izvrsio nadzor i preduzele od-
govarajuce mere.
Clan 114.
Po zalbi protiv prvostepenog resenja
nadleznog opstinskog, odnosno grad-
skog organa donetog u vrsenju poverenih
poslova resava Ministarstvo, ako ovim za-
konom nije drugacije propisano.
nadleznog opstinskog, odnosno gradskog
organa sa teritorije autonomne pokrajine
donetog u vrsenju poverenih poslova resa-
va nadlezni organ autonomne pokrajine.
nadleznog opstinskog organa sa teritorije
grada donetog u vrsenju poverenih poslo-
va, resava nadlezni organ grada.
nadleznog pokrajinskog organa, resava
Ministarstvo.
Ministarstva, resava Vlada.
:
Prestanak
Clan 52.
Preduzetnik se brise iz registra u sluca-
ju:
1) odjave;
2) smrti ili gubitka poslovne sposob-
nosti;
3) neobavljanja delatnosti neprekidno
jednu godinu;
4) isteka vremena ako je obavljanje
delatnosti registrovano na odrede-
no vreme;
5) obavljanja delatnosti u vreme pri-
vremenog prekida rada po odluci
nadleznog organa;
6) kaznjavanja, vise od tri puta, za
obavljanje delatnosti za koje ne
ispunjava propisane uslove;
7) izrecene mere zabrane obavljanja
delatnosti zbog neispunjavanja
uslova za obavljanje te delatnosti,
a u roku odredenom u izrecenoj
meri ne ispuni te uslove odnosno
ne promeni delatnost;
8) promene pravne Iorme u pravnu
Iormu privrednog drustva, u skladu
sa ovim zakonom;
9) stecaja i likvidacije.
* * *
Razlozi prestanka
Clan 80.
Ortacko drustvo prestaje:
1) istekom vremena na koje je osnova-
no ili ispunjenjem cilja osnivanja;
2) odlukom ortaka o prestanku;
3) stecajem drustva;
4) neobavljanjem poslova neprekidno
u periodu od dve godine;
5) sudskom odlukom o prestanku;
6) nastupanjem bilo kojeg drugog
dogadaja odredenog osnivackim
aktom ili ugovorom ortaka drustva
koji ima za posledicu prestanak
drustva.
Ako osnivackim aktom ili ugovorom
ortaka drustva nije drukcije odredeno,
svojstvo ortaka u ortackom drustvu pre-
staje u slucaju:
1) smrti ortaka;
2) otvaranja stecaja nad nekim od
ortaka;
3) otkaza nekog ortaka;
4) donosenja odluke ortaka u skladu
sa osnivackim aktom, ugovorom
ortaka drustva i ovim zakonom;
5) u drugim slucajevima odredenim
osnivackim aktom ili ugovorom
ortaka drustva.
eremeae ciaa l
a ara
Okonanje statusa ortaka i promena
pravne forme
Clan 103.
Komanditno drustvo ne prestaje u slu-
caju smrti komanditora, kao ni u slucaju
prestanka komanditora koji nije Iizicko
lice.
Ako iz komanditnog drustva istupe svi
komplementari a novi komplementari ni-
su primljeni u roku od tri meseca od dana
istupanja poslednjeg komplementara, ko-
manditori mogu u daljem roku od tri me-
seca doneti jednoglasno odluku o prome-
ni pravne Iorme u drustvo s ogranicenom
odgovornoscu ili akcionarsko drustvo, u
zakon o eeiveconiM oeus1viMa
+oo
Ako komanditori komanditnog drustva
ne postupe na nacin i u roku iz stava 2.
ovog clana, komanditno drustvo presta-
je likvidacijom, u skladu sa ovim zako-
nom.
Ako iz komanditnog drustva istupe svi
komanditori, komanditno drustvo moze
u skladu sa stavom 2. ovog clana nastavi-
ti da posluje kao ortacko drustvo ili kao
preduzetnik.
Promene iz st. 1 do 4. ovog clana re-
gistruju se i objavljuju u skladu sa zako-
nom kojim se ureduje registracija privred-
nih subjekata.
* * *
Zajam umesto kapitala
Clan 135.
Clan drustva s ogranicenom odgovor-
noscu koji drustvu u vreme poslovne kri-
ze, ne poveca sopstveni kapital kao dobar
privrednik, vec drustvu da zajam moze u
stecajnom postupku ostvarivati zahtev za
povracaj zajma samo kao stecajni pove-
rilac sa neobezbedenim potrazivanjem u
skladu sa zakonom kojim se ureduje ste-
cajni postupak.
Ako trece lice da zajam drustvu, u slu-
caju iz stava 1. ovog clana, a clan drustva
pruzi obezbedenje za zajam, zajmodavac
koji se nije namirio iz dobijenog obezbe-
denja, moze u stecajnom postupku protiv
drustva ostvarivati zahtev za povracaj zaj-
ma za iznos koji nije uspeo namiriti, kao
stecajni poverilac sa neobezbedenim po-
trazivanjem.
Odredbe st. 1. i 2. ovog clana primenju-
ju se i na druge pravne poslove clanova
drustva s ogranicenom odgovornoscu i
trecih lica koje odgovaraju davanju zaj-
ma iz st. 1. i 2. ovog clana.
Odredbe st. 1. do 3. ovog clana ne pri-
menjuju se na clana drustva s ogranice-
nom odgovornoscu ciji udeo u drustvu ne
prelazi 1/10 osnovnog kapitala drustva i
koji nije direktor ili clan upravnog odbo-
ra drustva.
Ako drustvo s ogranicenom odgovorno-
scu u poslednjoj godini pre podnosenja
predloga za otvaranje stecajnog postup-
ka nad drustvom ili nakon podnosenja
tog predloga, u slucajevima iz st. 1. do 3.
ovog clana vrati zajam, clan drustva ko-
ji je dao obezbedenje za povracaj zajma
duzan je tako isplaceni iznos zajma vrati-
ti drustvu.
Obaveza iz stava 5. ovog clana posto-
ji do iznosa datog obezbedenja clana dru-
stva za povracaj zajma u vreme vracanja
zajma.
Clan drustva s ogranicenom odgovor-
noscu oslobada se obaveze iz stava 5.
ovog clana ako predmet datog obezbede-
nja poveriocu stavi na raspolaganje dru-
stvu.
Odredbe st. 1. do 7. ovog clana shodno
se primenjuju i na druge poslove davanja
zajma u smislu obligacionih odnosa.
* * *
Osnovi
Clan 181.
Drustvo s ogranicenom odgovornoscu
prestaje:
1) istekom vremena odredenog u
osnivackom aktu;
2) odlukom skupstine clanova;
3) statusnim promenama koje vode
prestanku drustva;
4) stecajem (bankrotstvom);
5) pravnosnaznom odlukom kojom se
utvrduje da je registracija drustva
bila nistava i odreduje brisanje
drustva;
6) nastupanjem dogadaja odredenog
osnivackim aktom ili ugovorom
clanova drustva.
+oi
1ednolano drustvo
Clan 182.
Jednoclano drustvo s ogranicenom od-
govornoscu prestaje u slucaju stecaja ili
likvidacije nad jedinim clanom koji ne-
ma pravnog sledbenika, odnosno smrcu
clana koji nema naslednika udela.
Prestanak drustva odlukom suda kao
pravo manjinskih lanova
Clan 183.
Odredbe ovog zakona kojima se uredu-
je prestanak akcionarskog drustva i dru-
ga pravna sredstva po zahtevu manjin-
skih akcionara, shodno se primenjuju i na
drustvo s ogranicenom odgovornoscu.
* * *
Zajam umesto kapitala
Clan 232.
Akcionar akcionarskog drustva koji dru-
stvu u vreme poslovne krize ne poveca sop-
stveni kapital kao dobar privrednik, vec dru-
stvu da zajam, moze u stecajnom postupku
ostvarivati zahtev za povracaj zajma samo
kao stecajni poverilac sa neobezbedenim
potrazivanjem, u skladu sa zakonom ko-
jim se ureduje stecajni postupak.
Trece lice koje akcionarskom drustvu
u vreme iz stava 1. ovog clana da zajam
umesto da mu akcionari pribave sopstve-
ni kapital, a kome akcionar drustva da ne-
ko obezbedenje za povracaj zajma, mo-
ze u stecajnom postupku protiv drustva
ostvarivati zahtev za povracaj zajma za
iznos koji nije uspelo namiriti iz dobije-
nog obezbedenja, kao stecajni poverilac
sa neobezbedenim potrazivanjem.
Odredbe st. 1. i 2. ovog clana primenju-
ju se i na druge pravne poslove akciona-
ra akcionarskog drustva i trecih lica ko-
ji odgovaraju davanju zajma iz st. 1. i 2.
ovog clana.
Odredbe st. 1. do 3. ovog clana ne pri-
menjuju se na akcionare drustva ciji akci-
onarski kapital ne prelazi 1/10 osnovnog
kapitala drustva i koji nije direktor, ili
clan upravnog odbora drustva.
Ako akcionarsko drustvo u poslednjoj
godini pre podnosenja predloga za otva-
ranje stecajnog postupka nad drustvom
ili nakon podnosenja tog predloga, u slu-
cajevima iz st. 1. do 3. ovog clana vrati
zajam, akcionar drustva koji je dao obez-
bedenje za povracaj zajma duzan je tako
isplaceni iznos vratiti drustvu.
Obaveza iz stava 5. ovog clana posto-
ji do iznosa datog obezbedenja akciona-
ra za povracaj zajma u vreme vracanja
zajma.
Akcionar drustva se oslobada obaveze
iz stava 5. ovog clana ako predmet datog
obezbedenja poveriocu stavi na raspola-
ganje drustvu.
Odredbe st. 1 do 7. shodno se primenju-
ju i na druge pravne poslove davanja zaj-
ma u smislu obligacionih odnosa.
* * *
Objava odluke i zastita poverilaca
Clan 268.
Odluka o smanjenju osnovnog kapitala
otvorenog akcionarskog drustva u redov-
nom postupku posle registracije objavlju-
je se dva puta u razmaku od 30 dana, sa
pozivom poveriocima da prijave svoja po-
trazivanja.
Poverioci cija su nedospela potraziva-
nja nastala pre poslednje objave registra-
cije odluke o smanjenju osnovnog kapita-
la otvorenog akcionarskog drustva mogu
traziti obezbedenje tih potrazivanja (ili is-
platu potrazivanja iako nisu dospela ako
je tako odredeno predmetnom odlukom),
u roku od 90 dana od dana druge objave
registracije te odluke. Obezbedenje ne
mogu traziti poverioci koji u slucaju ste-
caja imaju pravo prvenstvenog namirenja
iz stecajne mase duznika, kao ni drugi po-
+oz
verioci sa obezbedenim potrazivanjem.
U slucaju smanjenja osnovnog kapita-
la u redovnom postupku otvorenog akci-
onarskog drustva, isplate akcionarima
moguce su po proteku 90 dana od druge
objave upisa te odluke u registar i posle
pruzanja obezbedenja ili podmirenja po-
trazivanja poveriocima koji su blagovre-
meno prijavili potrazivanja.
* * *
ieremeae maajeaje
l eecaaje
Aajveci iznos smanjenja
Clan 274.
Osnovni kapital otvorenog akcionar-
skog drustva moze da se smanji smanje-
njem u redovnom postupku samo do izno-
sa minimalnog osnovnog kapitala ovog
drustva propisanog clanom 233. stav 2.
ovog zakona. U slucaju smanjenja osnov-
nog kapitala ispod propisanog minimal-
nog iznosa osnovnog kapitala pokrece se
postupak likvidacije ili stecaja drustva u
skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog clana, mogu-
ce je i smanjenje osnovnog kapitala otvo-
renog akcionarskog drustva u redovnom
postupku ispod tog minimuma ako se isto-
vremeno sa odlukom o smanjenju osnov-
nog kapitala po jednom osnovu donese i
odluka o povecanju tog kapitala po dru-
gom osnovu tako da osnovni kapital do-
stigne propisani minimalni iznos, s tim
da se to povecanje ne ostvaruje ulozima
u stvarima i pravima.
Odluke o smanjenju osnovnog kapitala
u redovnom postupku i o istovremenom
povecanju osnovnog kapitala otvorenog
akcionarskog drustva nistave su ako se
povecanje, odnosno smanjenje osnovnog
kapitala ne registruje najkasnije u roku
od sest meseci od dana donosenja. Ovaj
rok ne tece za vreme dok tece spor po tu-
zbi za pobijanje odluke o smanjenju ili o
povecanju osnovnog kapitala i dok se za
to ne dobije odobrenje drzavnog organa,
ako je davanje tog odobrenja propisano.
Odredbe clana 234. ovog zakona o mi-
nimalnoj nominalnoj vrednosti akcija pri-
menjuju se i kad se vrsi istovremeno sma-
njenje i povecanje osnovnog kapitala.
* * *
Clasaka prava nekih vrsta drzalaca
akcija ili akcionara
Clan 298.
Pravo glasa na osnovu akcija datih u za-
logu ima akcionar kao zalogodavac.
Pravo glasa na osnovu akcija ili udela
koje akcionarsko drustvo ima u drugom
drustvu, moze ostvarivati punomocnik ili
zakonski zastupnik.
Pravo glasa na osnovu akcija preminu-
log lica, maloletnika ili drugog lica koje
nema poslovnu sposobnost, moze vrsiti
zakonski zastupnik tog lica, bez prenosa
tih akcija na ime tog zastupnika.
Pravo glasa na osnovu akcija koje za
stecajnog duznika drzi stecajni ili likvida-
cioni upravnik kod likvidacije drustva,
moze vrsiti bez prenosa tih akcija na svo-
je ime na ime tog lica ako je ovlascenje
za to dato odgovarajucom sudskom odlu-
kom u kojoj je takvo lice ovlasceno.
* * *
imelasa eaeerae
ciaaa raae eaeera l
ciaaa lrae eaeera
Sluajevi posebne imovinske
odgovornosti
Clan 328.
Clan upravnog odbora akcionarskog
drustva koji prisustvuje sednici odbora
na kojoj je doneta odluka smatra se da je
saglasan sa takvom odlukom, osim ako
+o:
izrazi svoju nesaglasnost i ako tu nesagla-
snost unese u zapisnik sednice ili ako je
posalje pisanim putem odmah posle sed-
nice licu koje je predsedavalo sednicom
ili je vodilo zapisnik sednice. Lice koje je
odsutno sa sednice smatra se da je sagla-
sno sa odlukom osim ako svoju nesagla-
snost na isti nacin ne izrazi odmah nakon
obavestenja o odluci.
Clanovi upravnog odbora akcionar-
skog drustva i clanovi izvrsnog odbora
akcionarskog drustva narocito su odgo-
vorni drustvu za stetu prouzrokovanu
povredom svojih duznosti, ako su povre-
dom zakona:
1) vratili ulog akcionaru;
2) platili kamate ili dividende akciona-
ru;
3) prouzrokovali da drustvo upisuje,
daje u zalogu, stice i ponistava sop-
stvene akcije ili povlaci i ponistava
akcije;
4) odobrili zajam ili kredit;
5) izvrsili placanje u vreme likvidaci-
je drustva;
6) prouzrokovali da drustvo posle
odluke o prestanku vodi poslove,
osim poslova koji su nuzni za
likvidaciju ili stecaj drustva;
7) povredili duznosti prema drustvu
navedene u cl. 32. do 34. i cl. 36. i
38. ovog zakona.
Povredom duznosti iz stava 2. ovog cla-
na stice se osnov za razresenje clanova
upravnog odbora akcionarskog drustva i
clanova izvrsnog odbora drustva.
* * *
Razlozi za prestanak
Clan 345.
Akcionarsko drustvo prestaje:
1) protekom vremena za koje je osno-
vano;
2) pravnosnaznom odlukom skupstine
akcionara koja se donosi kvaliIiko-
vanom vecinom;
3) pravnosnaznom odlukom nadle-
znog suda kojom se utvrduje da je
registracija drustva bila nistava i
odreduje brisanje drustva po sluzbe-
noj duznosti;
4) odlukom stecajnog veca o otva-
ranju i zakljucenju stecajnog po-
stupka kojom se odbija otvaranje
glavnog stecajnog postupka zbog
nemogucnosti da se iz stecajne
mase pokriju troskovi stecajnog
postupka;
5) bankrotstvom (stecajem);
6) u drugim slucajevima utvrdenim
zakonom i osnivackim aktom
drustva koji su navedeni kao osnov
za prestanak drustva.
* * *
tikvioaciJa eeiveconoc
oeus1va
oaeijas i.
eejam l esreaaje esa
Pojam
Clan 347.
Likvidacija privrednog drustva sprovodi
se u skladu sa ovim zakonom kada drustvo
ima dovoljno Iinansijskih sredstava za po-
krice svih svojih obaveza, a narocito:
1) ako mu je izrecena mera zabrane
obavljanja delatnosti zbog toga sto
ne ispunjava uslove za obavljanje
delatnosti a u roku odredenom u
izrecenoj meri ne ispuni te uslove,
odnosno ne promeni delatnost;
2) ako prestanu da postoje prirodni i
drugi uslovi za obavljanje delatno-
sti;
3) istekom vremena za koje je osnova-
no;
+o+
4) ako se broj osnivaca, odnosno cla-
nova privrednog drustva, osim kod
akcionarskog drustva i drustva s
ogranicenom odgovornoscu svede
na jedan, a u roku od sest meseci,
ako ovim zakonom nije drukcije
uredeno, registru se ne prijavi novi
clan;
5) ako nije organizovano u skladu sa
ovim zakonom;
6) ako ne obavlja delatnost duze od
dve godine neprekidno;
7) u slucaju nistavosti osnivanja
drustva u skladu sa zakonom.
Odluka
Clan 348.
Likvidacija privrednog drustva sprovo-
di se odlukom ortaka, clanova ili akcio-
nara, i to:
1) u slucaju ortackog drustva, jedno-
glasnom odlukom svih ortaka, ako
osnivackim aktom drustva nije
odredeno odlucivanje vecinom
glasova;
2) u slucaju komanditnog drustva,
jednoglasnom odlukom svih kom-
plementara, ako osnivackim aktom
drustva nije odredeno odlucivanje
vecinom glasova;
3) u slucaju drustva s ogranicenom od-
govornoscu, odlukom koju donosi
skupstina clanova drustva u skladu
sa clanom 146. stav 2. ovog zakona;
4) u slucaju akcionarskog drustva,
odlukom koju donosi skupstina
akcionara drustva, kvaliIikovanom
vecinom u skladu sa clanom 293.
stav 2. ovog zakona.
Odredbe ovog zakona, osnivackog ak-
ta, ugovora ortaka ili clanova drustva i
statuta akcionarskog drustva koje se od-
nose na obavestavanje i postupak odluci-
vanja primenjuju se i na odlucivanje o li-
kvidaciji drustva.
Registracija i objavljivanje
Clan 349.
Odluka o pokretanju postupka likvida-
cije privrednog drustva registruje se i ob-
javljuje u skladu sa zakonom kojim se
ureduje registracija privrednih subjekata.
oaeijas .
tlslaaclja l eerlecl
Individualno obavestenje poznatim
poveriocima
Clan 350.
Privredno drustvo dostavlja poznatim
poveriocima pisano obavestenje sa kopi-
jom registracione prijave o pokretanju po-
stupka prestanka drustva likvidacijom.
Obavestenje iz stava 1. ovog clana sa-
drzi narocito:
1) postansku adresu gde se upucuje
prijava potrazivanja poverilaca;
2) rok u kome privredno drustvo u
likvidaciji mora primiti prijavu,
koji ne moze biti kraci od 120
dana od dana dostavljanja pisanog
obavestenja;
3) upozorenje da ce potrazivanje biti
prekludirano ako prijava potraziva-
nja ne bude podneta u odredenom
roku.
Potrazivanje protiv privrednog drustva
u likvidaciji je prekludirano ako nije pri-
javljeno privrednom drustvu u likvidaci-
ji u roku iz stava 2. tacka 2) ovog clana
ili ako poverilac cije je potrazivanje ospo-
reno od drustva u likvidaciji ne pokrene
postupak pred sudom u roku od 30 dana
od dana prijema odluke o osporavanju po-
trazivanja.
Potrazivanje iz stava 3. ovog clana ne
obuhvata potrazivanje koje je nastalo po-
sle nastupanja dejstva odluke o likvidaci-
ji privrednog drustva.
+os
Objava obavestenja svim poveriocima
Clan 351.
Privredno drustvo u likvidaciji obja-
vljuje obavestenje o odluci o likvidaciji u
skladu sa clanom 349. ovog zakona.
Obavestenje iz stava 1. ovog clana mo-
ra da:
1) bude objavljeno najmanje tri puta u
vremenskim razmacima ne manjim
od 15 dana niti duzim od 30 dana;
2) sadrzi pozivanje na odredbe ovog
clana;
3) sadrzi postansku adresu gde se
salje prijava potrazivanja od strane
poverioca;
4) sadrzi upozorenje da ce potrazi-
vanje biti prekludirano ako ga
poverilac ne prijavi, odnosno ne
pokrene sudski postupak u skladu
sa ovim zakonom.
Potrazivanja poverilaca bice prekludi-
rana:
1) ako se ne prijave u roku od 30
dana od dana objavljivanja posled-
njeg obavestenja iz stava 2. tacka
1) ovog clana;
2) ako potrazivanje bude osporeno
a poverioci ne pokrenu postupak
pred nadleznim sudom u roku od
30 dana od dana prijema obaveste-
nja o osporavanju tih potrazivanja.
oaeijas .
sa ara l ilslaacleal
raals
Status drustva za vreme likvidacije
Clan 352.
Privredno drustvo ne moze preduzima-
ti nove poslove, vec samo poslove veza-
ne za sprovodenje likvidacionog postup-
ka kao sto su prodaja imovine, placanje
poverilaca, naplata potrazivanja i druge
poslove nuzne za likvidaciju drustva.
U postupku likvidacije privrednog dru-
stva ne placaju se dividende niti se imo-
vina drustva raspodeljuje ortacima, cla-
novima ili akcionarima pre placanja svih
potrazivanja poverilaca.
Likvidacioni upravnici
Clan 353.
U postupku likvidacije delatnosti i po-
slove privrednog drustva vode lica koja
su imala ista ovlascenja i pre likvidacije,
ako drustvo ne izabere drugo lice ili lica.
Lice ili lica koja imaju ovlascenja u po-
stupku likvidacije privrednog drustva na-
zivaju se likvidacioni upravnici.
Na zahtev bilo kog lica iz stava 1. ovog
clana sud moze iz opravdanih razloga
imenovati drugog likvidacionog upravni-
ka radi zamene upravnika izabranog od
strane drustva ili zajednickog postupanja
sa njima.
Razresenje likvidacionog upravnika
Clan 354.
Likvidacioni upravnik moze biti razre-
sen na isti nacin na koji je izabran, odno-
sno imenovan.
Registracija i objavljivanje izbora,
imenovanja i razresenja likvidacionog
upravnika
Clan 355.
Izbor, odredivanje ili razresenje likvi-
dacionog upravnika registruje se i obja-
vljuje u skladu sa zakonom kojim se ure-
duje registracija privrednih subjekata.
Poslovi likvidacionog upravnika
Clan 356.
Likvidacioni upravnik privrednog dru-
stva zavrsava tekuce poslovanje drustva,
naplacuje potrazivanja, izmiruje obaveze
i unovcava imovinu drustva.
U okviru svojih ovlascenja likvidacio-
ni upravnik privrednog drustva odgovo-
ran je za vodenje poslova drustva.
+oc
Likvidacioni upravnik zastupa privred-
no drustvo u likvidaciji.
oaeijas 4. tlslaacleal eliaal
Likvidacioni bilans stanja i
finansijski izvestaji
Clan 357.
stva sastavlja bilans stanja najkasnije tri
meseca po otvaranju postupka likvidacije
(pocetni likvidacioni bilans stanja) i pod-
nosi ga ortacima ili komplementarima ili
skupstini clanova ili akcionara na usvaja-
nje. U bilansu stanja navodi se stanje akti-
ve i pasive drustva, neophodne radnje za
sprovodenje likvidacije i vreme potrebno
za zavrsetak likvidacije.
Sva imovina privrednog drustva uklju-
cuje se u bilans stanja iz stava 1. ovog cla-
na po njenoj trzisnoj ceni ili procenjenoj
vrednosti.
stva podnosi privremeni izvestaj o svo-
jim radnjama, sa obrazlozenjem razloga
zbog kojih se likvidacija nastavlja a nije
zavrsena, kao i Iinansijski izvestaj, najka-
snije u roku od tri meseca po isteku sva-
ke poslovne godine, ako likvidacija traje
duze od godinu dana.
Obustava likvidacije i sprovodenje
steaja
Clan 358.
Ako likvidacioni upravnik utvrdi da
imovina privrednog drustva nije dovolj-
na za to da se podmire sva potrazivanja
poverilaca, duzan je da odmah obustavi
postupak likvidacije i pokrene postupak
stecaja (bankrotstva).
Ako je likvidacija obustavljena u skla-
du sa stavom 1. ovog clana, likvidacioni
upravnik o tome izvestava registar radi re-
gistracije i objavljivanja u skladu sa zako-
nih subjekata.
Izvestaj o sprovodenju likvidacije i pred-
log za deobu likvidacionog ostatka
Clan 359.
Posle podmirenja dugova privrednog
drustva, likvidacioni upravnik sastavlja
izvestaj o sprovedenoj likvidaciji, zavr-
sni likvidacioni bilans i predlog o podeli
likvidacionog ostatka drustva.
Zavrsni likvidacioni bilans stanja pri-
vrednog drustva sadrzi prikaz izvora pri-
liva i njihovu upotrebu, spisak imovine
koja je otudena i prilive koji su tako ostva-
reni, izjasnjenje da li postoje jos neka pi-
tanja koja treba resavati i predlog njiho-
vog resavanja, iznos troskova likvidacije
i naknade likvidacionom upravniku.
Izvestaj i zavrsni likvidacioni bilans
privrednog drustva usvajaju ortaci, odno-
sno skupstina clanova ili akcionara, ako
u odluci o pokretanju postupka likvidaci-
je ili u odluci nadleznog suda nije drukci-
je odredeno.
oaeijas s.
iiae iaalclma ara
l eseacaaje ilslaaclje
Isplate ortacima, lanovima
ili akcionarima
Clan 360.
Imovina privrednog drustva u likvida-
ciji koja preostane posle izmirenja potra-
zivanja poverilaca i drugih potrazivanja
raspodeljuje se od strane likvidacionog
upravnika ortacima, clanovima i akcio-
narima.
Ako osnivackim aktom, ugovorom or-
taka, statutom drustva ili odlukom nad-
leznog suda nije drukcije odredeno, ras-
podela iz stava 1. ovog clana vrsi se u
skladu sa pravilima prioriteta, i to:
1) za placanje ortaka, clanova ili
akcionara sa preIerencijalnim akci-
jama koji imaju pravo prioriteta na
placanje u likvidaciji u skladu sa
+oI
osnivackim aktom, ugovorom orta-
ka, clanova ili akcionara drustva;
2) za placanje ortacima (u slucaju
ortackog drustva ili komanditnog
drustva), clanovima (u slucaju dru-
stva s ogranicenom odgovornoscu)
srazmerno udelima u drustvu i ak-
cionarima (u slucaju akcionarskog
drustva) srazmerno posedovanim
akcijama u drustvu.
Komanditori komanditnog drustva, cla-
novi drustva s ogranicenom odgovorno-
scu i akcionari akcionarskog drustva koji
su primili isplate u dobroj veri nakon sto
je privredno drustvo u likvidaciji postupi-
lo u svemu u skladu sa postupkom iz cla-
na 350. i/ili clana 351. obavezni su na po-
vracaj primljenog ako je to potrebno za
namirenje poverilaca drustva.
U slucaju spora u vezi sa raspodelom
imovine drustva u likvidaciji ortacima,
clanovima ili akcionarima drustva, likvi-
dacioni upravnik odlaze raspodelu do ko-
nacnog resenja spora, osim ako odlukom
suda nije drukcije odredeno.
Aaknada likvidacionom upravniku
Clan 361.
Likvidacioni upravnik ima pravo da
mu se primereno nadoknade troskovi ko-
je je imao u sprovodenju likvidacije kao
i na isplatu naknade za rad. Visinu trosko-
va i naknade za rad odreduju ortaci, odno-
sno skupstina clanova ili akcionara, a u
slucaju spora sud.
U pogledu potrazivanja iz stava 1.
ovog clana likvidacioni upravnik smatra
se poveriocem drustva u likvidaciji.
Troskovi i naknade za rad likvidaci-
onog upravnika placaju se za vreme tra-
janja likvidacije, ako to ne utice na pod-
mirenje obaveza prema poveriocima
drustva.
Okonanje likvidacije
Clan 362.
Posle okoncanja postupka likvidaci-
je privrednog drustva i odobrenja Iinan-
sijskog izvestaja sastavljenog sa danom
zavrsetka likvidacije i izvestaja o sprovo-
denju likvidacije od ortaka, komplemen-
tara, odnosno skupstine clanova ili akcio-
nara, likvidacioni upravnik bez odlaganja
dostavlja ove izvestaje i odgovarajuce od-
luke u sediste drustva i registar, zajedno
sa zahtevom da drustvo bude brisano iz
registra u skladu sa zakonom kojim se
ureduje registracija privrednih subjekata.
Ako se posle okoncanja postupka likvi-
dacije privrednog drustva ortaci ili kom-
plementari ne sastanu ili se sednica skup-
stine clanova drustva ili akcionara zbog
nedostatka kvoruma ne odrzi, likvidacio-
ni upravnik zavrsava postupak u skladu
sa stavom 1. ovog clana i bez odobrenja
Iinansijskog izvestaja i izvestaja o spro-
vodenju postupka likvidacije od strane or-
taka ili komplementara ili skupstine cla-
nova odnosno akcionara.
Poslovne knjige i dokumenta privred-
nog drustva koje je prestalo likvidacijom
cuvaju se u skladu sa propisima kojima
se ureduje arhivska grada.
Podatak o tome kod koga se cuvaju
poslovne knjige i dokumentacija privred-
nog drustva registruje se u skladu sa zako-
nih subjekata.
Zainteresovana lica mogu pregledati
knjige i dokumenta drustva koje je presta-
lo likvidacijom, koja se u skladu sa zako-
nom smatraju javnim i dostupnim.
Ako se naknadno utvrdi da je potrebno
sprovesti dalje radnje po okoncanju likvi-
dacije privrednog drustva, sud na predlog
lica koje za to ima pravni interes, ponovo
imenuje ranijeg ili novog likvidacionog
upravnika.
+os
Odgovornost likvidacionog upravnika
za stetu
Clan 363.
Likvidacioni upravnik odgovara ortaci-
ma, clanovima i akcionarima privrednog
drustva kao i poveriocima privrednog dru-
stva za stetu koju im prouzrokuje u izvrse-
nju svojih duznosti, u skladu sa cl. 32. do
34. i cl. 36. i 37. ovog zakona.
Likvidacioni upravnik ne odgovara po-
veriocima, kao ni ortacima, clanovima
drustva ili akcionarima za bilo kakve gu-
bitke privrednog drustva, obaveze ili sma-
njenja vrednosti imovine koja su nastala
kao rezultat donosenja savesnih i razum-
nih poslovnih odluka u vezi sa sprovode-
njem postupka likvidacije privrednog dru-
stva.
Zahtevi po osnovu odgovornosti likvi-
dacionog upravnika za stetu iz stava 1.
ovog clana zastarevaju u roku od jedne
godine od dana brisanja privrednog dru-
stva iz registra.
Ako je vise likvidacionih upravnika od-
govorno za istu stetu, oni odgovaraju so-
lidarno.
Odgovornost ortaka, lanova i
akcionara po okonanju likvidacije
Clan 364.
Ortaci ortackog drustva i komplemen-
tari komanditnog drustva za eventualno
neizmirene obaveze ovih drustava u li-
kvidacionom postupku odgovaraju po-
sle okoncanja tog postupka i brisanja dru-
stva iz registra solidarno.
Komanditori komanditnog drustva, cla-
novi drustva sa ogranicenom odgovorno-
scu i akcionari akcionarskog drustva za
eventualno neizmirene obaveze ovih dru-
stava u likvidacionom postupku, odgova-
raju posle okoncanja tog postupka i brisa-
nja drustva iz registra solidarno do visine
primljenog iznosa iz likvidacionog ostat-
ka.
Obavestenje poreskog organa
Clan 365.
stva obavestava odgovarajuci poreski or-
gan o prestanku drustva dostavljanjem iz-
vestaja o likvidaciji i drugih izvestaja i
dokumenata u skladu sa zakonom.
+o
oaes .
uarlje ea reaael
Pojam
Clan 234.
Hartija od vrednosti je pismena ispra-
va kojom se njen izdavalac obavezuje
da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi
njenom zakonitom imaocu.
Bitni sastojci
Clan 235.
Hartija od vrednosti mora sadrzavati
sledece bitne sastojke:
1) oznacenje vrste hartije od
vrednosti;
2) Iirmu, odnosno naziv i sediste,
odnosno ime i prebivaliste
izdavaoca hartije od vrednosti;
3) Iirmu, odnosno naziv ili ime
lica na koje, odnosno po cijoj
naredbi hartija od vrednosti glasi,
ili oznacenje da hartija glasi na
donosioca;
4) tacno oznacenu obavezu izdavaoca
koja proizlazi iz hartije od
vrednosti;
5) mesto i datum izdavanja hartije od
vrednosti a kod onih koje se izdaju
u seriji i njen serijski broj;
6) potpis izdavaoca hartije od
vrednosti odnosno Iaksimil potpisa
izdavaoca hartije od vrednosti koje
se izdaju u seriji.
Posebnim zakonom za pojedine hartije
od vrednosti mogu biti odredeni i drugi
bitni sastojci.
Isprava koja ne sadrzi bilo koji od bit-
nih sastojaka ne vazi kao hartija od vred-
nosti.
Hartije od vrednosti izdate u seriji,
koje ne sadrze bilo koji od bitnih sasto-
jaka, nemaju pravno dejstvo.
Aa koga hartija od vrednosti
moze glasiti
Clan 236.
Hartija od vrednosti moze glasiti na
donosioca, na ime ili po naredbi.
Aastanak obaveze
Clan 237.
Obaveza iz hartije od vrednosti nas-
taje u trenutku kada izdavalac hartiju od
vrednosti preda njenom korisniku.
* * *
Kome pripada pravo iz
hartije od vrednosti
Clan 239.
Potrazivanje iz hartije od vrednosti ve-
zano je za samu hartiju i pripada njenom
zakonitom imaocu.
Kao zakoniti imalac hartije od vred-
nosti na donosioca smatra se njen donosi-
lac.
Kao zakoniti imalac hartije od vred-
nosti na ime ili po naredbi smatra se lice
na koje hartija od vrednosti glasi, odnos-
no lice na koje je uredno preneta.
Savesni pribavilac hartije od vrednosti
na donosioca postaje njen zakoniti imalac
i stice pravo na potrazivanje upisano na
njoj i kad je hartija od vrednosti izasla iz
ruku njenog izdavaoca, odnosno njenog
ranijeg imaoca i bez njegove volje.
Ko moze traziti ispunjenje
Clan 240.
Ispunjenje potrazivanja iz hartije
od vrednosti moze zahtevati, uz njeno
,Slu:beni list SFRJ', br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89,
+io
podnosenje, samo njen zakoniti imalac,
odnosno lice koje on ovlasti.
Prenos prava iz hartije na donosioca
Clan 241.
Pravo iz hartije od vrednosti na dono-
sioca prenosi se njenom predajom.
Prenos prava iz hartije na ime
Clan 242.
Pravo iz hartije od vrednosti na ime
prenosi se cesijom.
Posebnim zakonom moze biti odredeno
da se pravo iz hartije od vrednosti na ime
moze prenositi i indosamentom.
Prenos prava iz hartije od vrednosti na
ime vrsi se ubelezavanjem na samoj har-
tiji Iirme, odnosno naziva, odnosno ime-
na novog imaoca, potpisivanjem preno-
sioca i upisom prenosa u registar hartija
od vrednosti, ako se takav registar vodi
kod izdavaoca.
Prenos prava iz hartije po naredbi
Clan 243.
Pravo iz hartije od vrednosti po nared-
bi prenosi se indosamentom.
Jrsta indosamenta
Clan 244.
Indosament moze biti puni, blanko i na
donosioca.
Puni indosament sadrzi izjavu o preno-
su i Iirmu, odnosno naziv ili ime lica
na koje se pravo iz hartije od vrednosti
prenosi (indosatar) i potpis prenosioca
(indosant), a moze da sadrzi i druge po-
datke (mesto, datum i dr.).
Blanko indosament sadrzi samo potpis
indosanta.
U slucaju prenosa na donosioca umes-
to imena indosatara stavlja se rec 'dono-
siocu.
Indosament na donosioca vazi kao
blanko indosament.
Nistav je delimicni indosament.
Prenos punomocja i prenos za zalogu
Clan 245.
Hartija od vrednosti moze se preneti i
kao prenos punomocja, odnosno kao pre-
nos za zalogu.
Kod prenosa punomocja stavlja se
klauzula 'vrednost u punomocju, a kod
prenosa za zalogu 'vrednost za zalogu
ili slicno.
Dejstvo prenosa prava
Clan 246.
Prenosom prava iz hartije od vrednosti
njen novi imalac stice sva prava koja su
pripadala prethodnom imaocu.
Prenos prava iz hartije od vrednosti
na ime bilo da se vrsi putem cesije ili in-
dosamenta, nema dejstva prema izdava-
ocu dok on o tome ne bude pismenim
putem obavesten, odnosno dok taj pre-
nos ne bude ubelezen u registar hartija
od vrednosti na ime, ako se takav registar
vodi kod izdavaoca.
Cedent, odnosno indosant ne odgovara
za neispunjenje obaveze od strane izdava-
oca, osim u slucaju drukcije zakonske
odredbe ili ako postoji suprotna odredba
upisana na samoj hartiji od vrednosti.
Dejstvo prenosa punomocja
i prenosa za zalogu
Clan 247.
Imalac hartije od vrednosti koja je na
njega preneta kao 'prenos punomocja ili
'prenos za zalogu moze vrsiti sva prava
koja iz te hartije od vrednosti proisticu,
ali hartiju moze preneti na drugog samo
kao prenos punomocja.
Dokazivanje zakonitosti prenosa
Clan 248.
Poslednji indosatar dokazuje svoje
pravo iz hartije od vrednosti neprekid-
nim nizom indosamenata.
+ii
Ovo pravilo se shodno primenjuje i na
poslednjeg cesionara.
Zabrana prenosa
Clan 249.
Zabrana prenosa indosamentom hartije
od vrednosti po naredbi vrsi se izrazom
,ne po naredbi ili stavljanjem slicne
klauzule koja ima isto znacenje.
Pravo iz hartije od vrednosti ciji je pre-
nos indosamentom zabranjen moze se
preneti samo cesijom.
Prenos indosamentom mogu zabraniti
izdavalac i indosant.
Posebnim zakonom ili izjavom izdava-
oca upisanoj na samoj hartiji od vrednos-
ti na ime moze se zabraniti svako njeno
prenosenje.
* * *
eosiJanJc ouznikoviu
eeavniu eaonJi
Opste pravilo
Clan 280.
Svaki poverilac cije je potrazivanje do-
spelo za isplatu, i bez obzira kad je nas-
talo, moze pobijati pravnu radnju svog
duznika koja je preduzeta na stetu pover-
ilaca.
Smatra se da je pravna radnja preduze-
ta na stetu poverilaca ako usled njenog
izvrsenja duznik nema dovoljno sredstava
za ispunjenje poveriocevog potrazivanja.
Pod pravnom radnjom podrazume-
va se i propustanje zbog koga je duznik
izgubio kakvo materijalno pravo ili ko-
jim je za njega nastala kakva materijalna
obaveza.
Uslovi pobijanja
Clan 281.
Teretno raspolaganje moze se pobijati
ako je u vreme raspolaganja duznik znao
ili mogao znati da preduzetim raspolag-
anjem nanosi stetu svojim poveriocima i
ako je trecem licu sa kojim je ili u ciju
je korist pravna radnja preduzeta to bilo
poznato ili moglo biti poznato.
Ako je trece lice duznikov suprug,
ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u
pobocnoj liniji do cetvrtog stepena, ili po
tazbini do istog stepena, pretpostavlja se
da mu je bilo poznato da duznik preduze-
tim raspolaganjem nanosi stetu poverio-
cima.
Kod besplatnih raspolaganja i sa nji-
ma izjednacenih pravnih radnji smatra se
da je duznik znao da preduzetim raspo-
laganjem nanosi stetu poveriocima, i za
pobijanje tih radnji ne zahteva se da je
trecem licu to bilo poznato ili moglo biti
poznato.
Odricanje od nasledstva smatra se bes-
platnim raspolaganjem.
Iskljuenje pobijanja
Clan 282.
Ne mogu se pobijati zbog ostecenja
poverilaca uobicajeni prigodni darovi,
nagradni darovi, kao ni darovi ucinjeni
iz zahvalnosti, srazmerni materijalnim
mogucnostima duznika.
Kako se vrsi pobijanje
Clan 283.
Pobijanje se moze vrsiti tuzbom ili
prigovorom.
Tuzba za pobijanje podnosi se protiv
treceg lica sa kojim je, ili u ciju je ko-
rist preduzeta pravna radnja koja se pobi-
ja, odnosno protiv njegovih univerzalnih
pravnih sledbenika.
Ako je treci otudio nekim teretnim po-
slom korist pribavljenu raspolaganjem
koje se pobija, tuzba se moze podici pro-
tiv pribavioca samo ako je ovaj znao da
se pribavljanje njegovih prethodnika mo-
glo pobijati, a ako je tu korist otudio po-
+iz
slom bez naknade, tuzba se moze podici
protiv pribavioca i ako on to nije znao.
Tuzeni moze izbeci pobijanje ako is-
puni duznikovu obavezu.
Dejstvo pobijanja
Clan 284.
Ako sud usvoji tuzbeni zahtev, pravna
radnja gubi dejstvo samo prema tuziocu
i samo koliko je potrebno za ispunjenje
njegovih potrazivanja.
Rok za podizanje tuzbe
Clan 285.
Tuzba za pobijanje moze se podneti u
roku od jedne godine za raspolaganje iz
clana 281. stav 1. a za ostale slucajeve u
roku od tri godine.
Rok iz prethodnog stava racuna se od
dana kada je preduzeta pravna radnja
koja se pobija, odnosno od dana kada je
trebalo preduzeti propustenu radnju.
+i:
Primena zakona
Clan 2.
Ovaj zakon odnosi se na sledece Iinan-
sijske instrumente:
1) hartije od vrednosti koje se izdaju
u seriji (u daljem tekstu: hartije od
vrednosti);
2) varante za kupovinu akcija ili obve-
znica i druge hartije od vrednosti
koje daju pravo na kupovinu akcija
ili obveznica;
3) standardizovane Iinansijske deri-
vate (u daljem tekstu: Iinansijski
derivati);
4) depozitne potvrde i druge vrste
Iinansijskih instrumenata koje
Komisija za hartije od vrednosti
utvrdi kao hartije od vrednosti,
odnosno Iinansijske instrumente
kojima se moze trgovati na organi-
zovanom trzistu.
Clan 3.
Ovaj zakon ne primenjuje se na:
1) polise osiguranja osiguravajucih
drustava;
2) hartije od vrednosti koje se izdaju
povodom prometa robe i usluga,
kao sto je menica, cek, pismeni
uput (asignacija), konosman, tovar-
ni list, skladisnica i druga hartija
od vrednosti ciji su izdavanje i pro-
met uredeni posebnim zakonom;
3) druge isprave o dugu, novcanom
depozitu ili stednji koje nemaju
svojstva hartije od vrednosti u
skladu sa ovim zakonom;
4) izvedene i druge Iinansijske instru-
mente koji nisu standardizovani
i koji kao Iinansijski instrumenti
nisu utvrdeni aktom Komisije za
hartije od vrednosti;
5) udele zatvorenih drustava;
6) investicione kupone otvorenih
investicionih Iondova.
Ovaj zakon ne primenjuje se na javnu
ponudu duznickih hartija od vrednosti, ci-
ji je izdavalac Savezna Republika Jugo-
slavija, republike clanice i Narodna ban-
ka Jugoslavije, osim ako ovim ili drugim
zakonom nije drukcije odredeno.
* * *
Clan 5.
* * *
(6) Hartije od vrednosti
Hartije od vrednosti su istovremeno iz-
dati prenosivi elektronski dokumenti iz-
davaoca koji glase na ime, iz kojih za za-
konite imaoce proizlaze jednaka prava i
obaveze u skladu sa ovim zakonom i od-
lukom izdavaoca o distribuciji hartija od
vrednosti.
* * *
Clan 7.
Hartije od vrednosti narocito sadrze:
1) oznaku vrste hartije od vrednosti,
2) oznaku klase, odnosno serije har-
tije od vrednosti ako je izdavalac
izdao vise klasa, odnosno serija
hartija od vrednosti iste vrste,
3) naziv, sediste i maticni broj izdava-
oca hartija od vrednosti,
4) naziv, sediste i maticni broj prav-
nog lica, odnosno ime, prezime,
adresu i jedinstveni maticni broj
Iizickog lica na cije ime glasi
hartija od vrednosti,
zakon o 1ezis1u uae1iJa oo veconos1i l oeuciu
rinansiJskiu ins1euMcna1a
,Slu:beni list SRJ', br. 65/02, ,Slu:beni glasnik RS', br. 57/03, 55/04
+i+
5) nominalnu vrednost celokupne
emisije hartija od vrednosti,
6) nominalnu vrednost hartija od
vrednosti,
7) opis prava i obaveza koje hartija
od vrednosti sadrzi i nacin njiho-
vog ostvarenja,
8) datum izdavanja, odnosno upisa
hartije od vrednosti u Centralni
registar hartija od vrednosti.
Posebne elemente pojedinih vrsta harti-
ja od vrednosti i jednoobraznu identiIika-
ciju hartija od vrednosti utvrduje Komisi-
ja za hartije od vrednosti.
* * *
Osnovne vrste hartija od vrednosti
Clan 13.
Predmet javne ponude na organizova-
nom trzistu mogu biti sledece hartije od
vrednosti:
1) akcije - hartije od vrednosti izdate
u seriji koje glase na deo osnovnog
kapitala akcionarskog drustva;
2) duznicke hartije od vrednosti - ob-
veznice i druge hartije od vrednosti
izdate u seriji koje imaocu daju pra-
vo na isplatu nominalne vrednosti
ili nominalne vrednosti s kamatom,
kao i druga prava;
3) varanti za kupovinu akcija ili ob-
veznica - hartije od vrednosti koje
imaocu daju pravo na kupovinu
buducih emisija akcija, odnosno
obveznica izdavaoca varanta odre-
denog dana, odnosno u odredenom
periodu, po unapred odredenoj ili
odredivoj ceni;
4) depozitne potvrde - hartije od vred-
nosti koje izdaju ovlascene banke
koje poseduju inostrane akcije ili
obveznice deponovane kod banke
u inostranstvu, a koje predstavljaju
domaci ekvivalent inostranih ak-
cija ili obveznica, odnosno sadrze
istovetna prava i obaveze kao i
inostrane hartije od vrednosti na
koje se odnose.
Predmet javne ponude na organizova-
nom trzistu mogu biti i druge hartije od
vrednosti koje utvrdi Komisija za hartije
od vrednosti.
* * *
Resenje o odobrenju za distribuciju
hartija od vrednosti
Clan 21.
Komisija za hartije od vrednosti dono-
si resenje o odobrenju prospekta za distri-
buciju hartija od vrednosti kad utvrdi da
on sadrzi sve podatke utvrdene ovim za-
konom i aktom Komisije za hartije od
vrednosti i da je prilozena propisana do-
kumentacija.
Komisija za hartije od vrednosti done-
ce resenje o odbijanju zahteva za odobre-
nje prospekta za distribuciju hartija od
vrednosti u slucaju:
1) da je sadrzina prospekta u suprot-
nosti, odnosno da Iorma prospekta
nije u skladu sa odredbama ovog
zakona i aktima donetim na osnovu
tog zakona;
2) da u prospektu nisu navedeni svi
potrebni podaci ili nije prilozena
propisana dokumentacija;
3) da podaci u prospektu nisu u
skladu sa odlukom izdavaoca o
distribuciji hartija od vrednosti,
odnosno ne odgovaraju podacima
u dostavljenoj dokumentaciji;
4) da je nad izdavaocem pokrenut
postupak stecaja ili likvidacije;
5) da to zahteva zastita investitora.
* * *
+is
Izuzeci prema razlogu za izdavanje
hartija od vrednosti
Clan 49.
Odobrenje prospekta za distribuciju
hartija od vrednosti nije obavezno kada
se vrsi distribucija:
1) akcija radi pretvaranja rezervi i
nerasporedene dobiti u osnovni
kapital u skladu sa zakonom kojim
se ureduju preduzeca;
2) varanta za kupovinu akcija ili
obveznica;
3) obicnih akcija prilikom zamene
obveznica ili prioritetnih akcija u
obicne akcije;
4) akcija radi pretvaranja duga akcio-
narskog drustva u osnovni kapital;
5) akcija radi zamene postojecih
akcija zbog promene njihove nomi-
nalne vrednosti;
6) hartija od vrednosti radi zamene
postojecih hartija od vrednosti pri-
likom statusnih promena drustva
koje se vrse u skladu sa zakonom
kojim se ureduju preduzeca.
* * *
Aovani raun brokersko-dilerskog
drustva i klijenata
Clan 128.
Brokersko-dilersko drustvo duzno je
da kod ovlascene banke, odnosno ban-
ke - clana Centralnog registra hartija od
vrednosti ili kod Centralnog registra har-
tija od vrednosti otvori novcani racun kli-
jenata i svoj novcani racun.
Sredstva s novcanog racuna klijenata
brokersko-dilersko drustvo moze da kori-
sti samo za placanje obaveza na osnovu
naloga klijenata.
Sredstva na novcanom racunu klijena-
ta nisu vlasnistvo brokersko-dilerskog
drustva i ne ulaze u njegovu imovinu, ne
mogu se ukljuciti u likvidacionu ili stecaj-
nu masu, niti koristiti za placanje obave-
za brokersko-dilerskog drustva prema tre-
cim licima.
Brokersko-dilersko drustvo duzno je
da vodi racuna da na novcanom racunu
klijenata ima dovoljno sredstava na dan
saldiranja.
* * *
Posebna pravila steajnog postupka
Clan 136.
U slucaju oduzimanja brokersko-diler-
skom drustvu dozvole za rad, Komisija
za hartije od vrednosti po sluzbenoj du-
znosti pokrece postupak likvidacije, od-
nosno stecaja u skladu sa zakonom, ako
ovim zakonom nije drukcije odredeno.
Danom donosenja resenja o oduzima-
nju brokersko-dilerskom drustvu dozvole
za rad, Komisija za hartije od vrednosti
daje nalog banci kod koje se vode racu-
ni ovog drustva da izvrsi blokadu tih ra-
cuna.
Od dana otvaranja stecajnog postupka
nad brokersko-dilerskim drustvom ne mo-
ze se zakljuciti prinudno poravnanje.
U postupku stecaja brokersko-diler-
skog drustva stecajni upravnik ne moze
odustati od ugovora o kupovini i proda-
ji hartija od vrednosti koje je zakljucilo
to drustvo.
Iz stecajne mase brokersko-dilerskog
drustva izlucuju se potrazivanja klijenata
tog drustva po osnovu ulaganja u hartije
od vrednosti, kao i potrazivanja savezne
drzave, republika clanica i Narodne ban-
ke Jugoslavije po tom osnovu.
Odluka o otvaranju postupka likvidaci-
je, odnosno stecaja nad brokersko-diler-
skim drustvom ne moze se zakljuciti pri-
nudno poravnanje.
* * *
+ic
Clan 176.
Berza moze iskljuciti sa listinga hartije
od vrednosti odredenog izdavaoca, odno-
sno hartije od vrednosti odredene klase
ili serije istog izdavaoca:
1) ako se trgovina hartijama od vred-
nosti ne vrsi duze od sest meseci;
2) ako izdavalac podnese zahtev za
iskljucenje sa listinga berze;
3) ako izdavalac prestane da ispunja-
va uslove za listing na berzi;
4) ako izdavalac povuce svoje hartije
od vrednosti ili im istekne rok
dospeca;
5) ako je nad pravnim licem koje je
izdalo hartije od vrednosti otvoren
postupak stecaja ili likvidacije.
Berza moze iskljuciti sa slobodnog ber-
zanskog trzista hartije od vrednosti od-
redenog izdavaoca, odnosno hartije od
vrednosti odredene klase ili serije istog
izdavaoca:
1) ako izdavalac podnese zahtev za is-
kljucenje sa slobodnog berzanskog
trzista;
2) ako izdavalac povuce svoje hartije
od vrednosti ili im istekne rok
dospeca;
3) ako je nad pravnim licem koje je
izdalo hartije od vrednosti otvoren
postupak stecaja ili likvidacije.
+iI
Krivino delo
Clan 8.
Krivicno delo je drustveno opasno de-
lo koje je zakonom odredeno kao krivic-
no delo i cija su obelezja odredena zako-
nom.
Nije krivicno delo ono delo koje, iako
sadrzi obelezja krivicnog dela odredena
zakonom, predstavlja neznatnu drustve-
nu opasnost zbog malog znacaja i zbog
neznatnosti ili odsutnosti stetnih posledi-
ca.

Krivina odgovornost
Clan 11.
Krivicno je odgovoran ucinilac koji je
uracunljiv i koji je krivicno delo ucinio
sa umisljajem ili iz nehata.
Za krivicno delo ucinjeno iz nehata uci-
nilac je krivicno odgovoran samo kad to
zakon odreduje.
Uraunljivost
Clan 12.
Nije uracunljiv ucinilac koji u vreme
izvrsenja krivicnog dela nije mogao shva-
titi znacaj svog dela ili nije mogao upra-
vljati svojim postupcima usled trajne ili
privremene dusevne bolesti, privremene
dusevne poremecenosti ili zaostalog du-
sevnog razvoja (neuracunljivosti).
Ucinilac krivicnog dela cija je sposob-
nost da shvati znacaj svog dela ili sposob-
nost da upravlja svojim postupcima bila
bitno smanjena usled nekog stanja iz sta-
va 1. ovog clana moze se blaze kazniti
(bitno smanjena uracunljivost).
Krivicno je odgovoran ucinilac krivic-
nog dela koji upotrebom alkohola, droga
ili na drugi nacin dovede sebe u stanje u
kome nije mogao shvatiti znacaj svog de-
la ili upravljati svojim postupcima, ako je
pre nego sto se doveo u to stanje delo bilo
obuhvaceno njegovim umisljajem ili je u
odnosu na krivicno delo kod njega posto-
jao nehat, a zakon za takvo delo predvida
krivicnu odgovornost i za nehat.
Umisljaj
Clan 13.
Krivicno delo je ucinjeno sa umislja-
jem kad je ucinilac bio svestan svog de-
la i hteo njegovo izvrsenje; ili kad je bio
svestan da usled njegovog cinjenja ili ne-
cinjenja moze nastupiti zabranjena posle-
dica ali je pristao na njeno nastupanje.
* * *
Pripremanje
Clan 18.
Ko sa umisljajem priprema izvrsenje
krivicnog dela kaznice se samo kad to
zbog posebne drustvene opasnosti samog
pripremanja zakon izricito odreduje.
Pripremanje krivicnog dela moze se
zakonom odrediti kao posebno krivicno
delo ili se zakonom moze propisati ka-
znjavanje za pripremanje odredenog kri-
vicnog dela.
Kad zakon propisuje kaznjavanje za pri-
premanje odredenog krivicnog dela, pri-
premanje se moze sastojati u nabavljanju
ili osposobljavanju sredstava za izvrsenje
krivicnog dela, u otklanjanju prepreka za
izvrsenje krivicnog dela, u dogovaranju,
planiranju ili organizovanju sa drugim iz-
vrsiocima krivicnog dela, kao i u drugim
radnjama kojima se stvaraju uslovi za ne-
posredno izvrsenje krivicnog dela a koje
ne predstavljaju radnju izvrsenja.
osnovni keivicni zakon
,Slu:beni list SFRJ`, br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90, 54/90,
,Slu:beni list SRJ`, br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94, 61/01, ,Slu:beni glasnik RS`, br. 39/03
+is
Pokusaj
Clan 19.
Ko sa umisljajem zapocne izvrsenje
krivicnog dela, ali ga ne dovrsi, kaznice
se za pokusaj krivicnog dela za koje se po
zakonu moze izreci zatvor od pet godina
ili teza kazna, a za pokusaj drugog krivic-
nog dela samo kad zakon izricito propisu-
je kaznjavanje i za pokusaj.
Ucinilac ce se za pokusaj kazniti u gra-
nicama kazne propisane za krivicno delo,
a moze se i blaze kazniti.
* * *
Saizvrsilastvo
Clan 22.
Ako vise lica, ucestvovanjem u radnji
izvrsenja ili na drugi nacin, zajednicki
ucine krivicno delo, svako od njih kazni-
ce se kaznom propisanom za to delo.
Podstrekavanje
Clan 23.
Ko drugog sa umisljajem podstrekne
da ucini krivicno delo kaznice se kao da
ga je sam ucinio.
Ko drugog sa umisljajem podstrekava
na izvrsenje krivicnog dela za koje se po
zakonu moze izreci pet godina zatvora ili
teza kazna, a delo ne bude ni pokusano,
kaznice se kao za pokusaj krivicnog dela.
Pomaganje
Clan 24.
Ko drugome sa umisljajem pomogne u
izvrsenju krivicnog dela kaznice se kao
da ga je sam ucinio, a moze se i blaze
kazniti.
Kao pomaganje u izvrsenju krivicnog
dela smatra se narocito: davanje saveta
ili uputstava kako da se izvrsi krivicno
delo, stavljanje uciniocu na raspolaganje
sredstava za izvrsenje krivicnog dela, ot-
klanjanje prepreka za izvrsenje krivicnog
dela, kao i unapred obecano prikrivanje
krivicnog dela, ucinioca, sredstava koji-
ma je krivicno delo izvrseno, tragova kri-
vicnog dela ili predmeta pribavljenih kri-
vicnim delom.
Cranice krivine odgovornosti i
kaznjivosti sauesnika
Clan 25.
Saizvrsilac je krivicno odgovoran u
granicama svog umisljaja ili nehata, a
podstrekac i pomagac - u granicama nji-
hovog umisljaja.
Saizvrsilac, podstrekac ili pomagac ko-
ji je dobrovoljno sprecio izvrsenje krivic-
nog dela moze se osloboditi od kazne. To
vazi i u slucaju pripremanja krivicnog de-
la, bez obzira da li je zakonom odredeno
kao posebno krivicno delo ili je zakonom
propisano kaznjavanje za pripremanje od-
redenog krivicnog dela (clan 18. stav 2).
Licni odnosi, svojstva i okolnosti usled
kojih zakon iskljucuje krivicnu odgovor-
nost, ili dozvoljava oslobodenje od ka-
zne, ublazavanje ili poostravanje kazne,
mogu se uzeti u obzir samo onom izvrsi-
ocu, saizvrsiocu, podstrekacu ili pomaga-
cu kod koga takvi odnosi, svojstva i okol-
nosti postoje.
+i
Osnovne odredbe
Clan 1.
Privatni preduzetnik samostalno oba-
vlja delatnosti, pod uslovima i na nacin
utvrden ovim zakonom.
Delatnosti uredene posebnim zako-
nom, objavljuju se i na nacin predviden
tim zakonom.
Clan 1a.
Privatni preduzetnik, u smislu ovog
zakona, jeste Iizicko lice koje, radi sti-
canja dobiti, osniva radnju i samostalno
obavlja delatnost (u daljem tekstu: pred-
uzetnik).
Clan 2.
Delatnostima, u smislu ovog zakona
smatraju se delatnosti utvrdene saveznim
propisom o klasiIikaciji delatnosti, umet-
nicki i stari zanati i poslovi domace radi-
nosti.
Umetnicki i stari zanati i poslovi doma-
ce radinosti jesu narocito: Iiligranska de-
latnost, opancarska, grncarska, kao i izra-
da predmeta koji imaju estetsko obelezje
narodnog stvaralastva.
Ministar nadlezan za poslove privat-
nog preduzetnistva odredice blize poslo-
ve koji se smatraju umetnickim i starim
zanatima, odnosno poslovima domace ra-
dinosti (u daljem tekstu: ministar).
Clan 3.
Za obavljanje samostalne delatnosti,
preduzetnik (u daljem tekstu: osnivac rad-
nje) osniva radnju, odnosno odgovaraju-
ci oblik poslovanja (radionica, kancelari-
ja, biro, servis, agencija, studio, pansion,
apoteka, ordinacija, i sl., u daljem tekstu:
radnja).
Osnivac moze osnovati samo jednu
radnju s tim sto delatnost moze obavljati
i u vise posebnih prostora na teritoriji iste
ili vise opstina.
zakon o eeiva1niM eecouzc1niciMa (zakon o ticnoM eaou,
,Slu:beni glasnik SRS', br. 54/89, 9/90,
,Slu:beni glasnik RS', br. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02
+zo
Restruktuiranje u postupku
privatizacije
Clan 19.
Ako Agencija proceni da kapital ili
imovina subjekta privatizacije ne mogu
biti prodati metodom javnog tendera ili
javne aukcije bez prethodnog restruktui-
ranja, subjekt privatizacije duzan je da se
restrukturira u postupku privatizacije, u
Restruktuiranje u postupku privatiza-
cije (u daljem tekstu: restruktuiranje), u
smislu ovog zakona, podrazumeva statu-
sne odnosno organizacione promene ili
poravnanje iz duznicko-poverilackih od-
nosa i druge promene koje se odnose na
subjekt privatizacije koje omogucavaju
prodaju njegovog kapitala ili imovine.
Agencija moze odluciti da sprovede re-
struktuiranje subjekta privatizacije ili da
uputi zahtev nadleznom organu subjekta
privatizacije da dostavi program restruk-
tuiranja u roku i na nacin utvrden ovim
zakonom.
Clan 20.
U okviru restruktuiranja subjekta priva-
tizacije:
1) poverioci mogu, u celini ili delimic-
no, otpisati glavnicu duga, pripada-
juce kamate ili druga potrazivanja;
2) poverioci sa vecinskim drzavnim
kapitalom mogu svoja novcana po-
trazivanja u subjektu privatizacije
konvertovati u kapital tog subjekta.
Pravni poslovi iz stava 1. ovog clana
punovazni su samo u slucaju da se re-
struktuiranje ostavi u potpunosti u skla-
du sa programom restruktuiranja koji se
okoncava prodajom kapitala, odnosno
imovine subjekta privatizacije.
Subjekti privatizacije u kojima je spro-
vedeno restruktuiranje duzni su da kapi-
tal, odnosno imovinu, ukljucujuci i ka-
pital konvertovan u skladu sa stavom 1.
tacka 2) ovog clana, prodaju metodom
javnog tendera ili javne aukcije.
U toku sprovodenja restruktuiranja po-
verioci ne mogu da preduzimaju radnje
radi prinudne naplate svojih dospelih po-
trazivanja.
Vlada Republike Srbije blize propisuje
postupak i nacin restruktuiranja subjekta
privatizacije.
zakon o eeiva1izaciJi
+zi
Pravo svojine
Clan 13.
Vise lica imaju pravo susvojine na ne-
podeljenoj stvari kada je svaki deo sva-
kog od njih odreden srazmerno prema ce-
lini (idealni deo).
Ako suvlasnicki delovi nisu odredeni,
pretpostavlja se da su jednaki.
* * *
Clan 16.
Suvlasnik ima pravo da u svako vreme
zahteva deobu stvari, osim u vreme u ko-
je bi ta deoba bila na stetu drugih suvla-
snika, ako zakonom nije drugacije odre-
deno.
Pravo iz stava 1. ovog clana ne zasta-
reva.
Nistav je ugovor kojim se suvlasnik
trajno odrice prava na deobu stvari.
Suvlasnici sporazumno odreduju nacin
deobe stvari, a u slucaju da se ne moze
postici sporazum, odlucuje sud.
Sud ce odluciti da se deoba izvrsi pro-
dajom stvari ako je Iizicka deoba nemo-
guca ili je moguca samo uz znatno sma-
njenje vrednosti stvari.
Suvlasniku kome je deobom pripala
stvar ili deo stvari ostali suvlasnici jam-
ce za pravne i Iizicke nedostatke stvari u
granicama vrednosti od svojih suvlasnic-
kih delova.
Pravo iz stava 6. ovog clana se gasi se
protekom tri godine od deobe stvari.
Clan 17.
Susvojina postoji i na nepodeljenoj
stvari ciji su delovi u razlicitim oblicima
svojine.
Clan 18.
U slucajevima i pod uslovima odrede-
nim zakonom moze postojati pravo zajed-
nicke svojine.
Zajednicka svojina je svojina vise li-
ca na nepodeljenoj stvari kada su njihovi
udeli odredivi ali nisu unapred odredeni.
zakon o osnovaMa svoJinskoeeavniu oonosa
,Slu:beni list SFRJ', br. 6/80, 36/90, ,Slu:beni list SRJ', br. 29/96
+zz
Raspravljanje zaostavstine
Clan 115.
Za raspravljanje zaostavstine sud ce od-
rediti rociste.
U pozivu na rociste sud ce zaintereso-
vana lica obavestiti o pokretanju postup-
ka i postojanju testamenta, ako postoji i
pozvati da odmah dostave sudu pismeni
testament odnosno ispravu o usmenom te-
stamentu, ako se kod njih nalazi ili da na-
znace svedoke usmenog testamenta.
Sud ce u pozivu upozoriti zaintereso-
vana lica da mogu do okoncanja postup-
ka dati sudu izjavu da li se primaju nasle-
da ili se nasleda odricu, a ako na rociste
ne dodu ili ne daju izjavu da se pretpo-
stavlja da se prihvataju nasleda, i da ce
sud o njihovim pravima odluciti prema
podacima kojima raspolaze. Posebno ce
ih upozoriti da izjava o delimicnom odri-
canju od nasleda i izjava o odricanju od
nasleda pod uslovom ne proizvodi prav-
no dejstvo.
Po pokretanju postupka za raspravlja-
nje zaostavstine, ako je umrli ostavio te-
stament, sud ce obavestiti i na rociste po-
zvati sva lica koja bi mogla po zakonu
polagati pravo na naslede.
Ako je umrli postavio izvrsioca testa-
menta, sud ce i njega obavestiti o pokreta-
nju postupka.
* * *
Clan 117.
U postupku za raspravljanje zaostavsti-
ne sud ce raspraviti sva pitanja koja se od-
nose na zaostavstinu, a narocito o pravu
na naslede, o velicini nasledenog dela i o
pravu na legat.
O ovim pravima odlucuje sud, po pra-
vilu, posto od zainteresovanih lica uzme
potrebne izjave.
O pravima lica koja nisu dosla na ro-
ciste a uredno su pozvana sud ce odluci-
ti prema podacima kojima raspolaze, uzi-
majuci u obzir njihove pismene izjave
koje stignu do donosenja odluke.
Prilikom raspravljanja zaostavstine za-
interesovana lica mogu davati izjave bez
prisustva drugih zainteresovanih lica i ni-
je potrebno da se u svakom slucaju tim li-
cima daje prilika da se izjasne o izjavama
drugih zainteresovanih lica.
Ako sud posumnja da je lice, koje po
zakonu polaze pravo na naslede, jedini ili
najblizi srodnik umrlog, saslusace lica za
koja smatra da bi mogla imati jednako ili
jace pravo na naslede, a ta lica pozvace i
oglasom po odredbama clana 116. ovog
zakona.
Clan 118.
Ako se naslednik primio nasleda ili se
odrekao nasleda, mora izjavu o tome pot-
pisati on sam ili njegov zastupnik.
Potpis na izjavi o primanju nasleda ili
o odricanju od nasleda, koju je pismeno
podneo sudu, kao i potpis na punomocju,
moraju biti overeni.
Uz izjavu treba navesti da li se nasled-
nik prima, odnosno odrice dela koji mu
pripada po zakonu ili na osnovu testamen-
ta, ili se izjava odnosi na nuzni deo.
Izjavu o odricanju od nasleda nasled-
nik moze dati pred ostavinskim sudom
i pred svakim drugim stvarno nadleznim
sudom. Ovu izjavu sa istim pravnim dej-
stvom naslednik moze dati i pred konzu-
larnim predstavnikom ili diplomatskim
zakon o vaneaenicnoM eos1ueku
,Slu:beni glasnik SRS' br. 25/82, 48/88, ,Slu:beni glasnik RS' br. 46/95
+z:
predstavnikom Socijalisticke Federativ-
ne Republike Jugoslavije koji vrsi konzu-
larne poslove.
Prilikom davanja izjave o odricanju na-
sleda sud ce naslednike upozoriti da se
moze odreci nasleda samo u svoje ime.
Clan 119.
Sud ce prekinuti raspravljanje zaostav-
stine i uputiti stranke da pokrenu parnicu
ili postupak pred organom uprave, ako su
medu strankama sporne cinjenice od ko-
jih zavisi neko njihovo pravo.
Ovako ce sud postupiti ako su sporne
cinjenice od kojih zavisi pravo na nasle-
de, a narocito punovaznost ili sadrzina
testamenta ili odnos naslednika i ostavi-
oca na osnovu koga se po zakonu nasle-
duje; cinjenice od kojih zavisi osnova-
nost zahteva nadzivelog bracnog druga i
potomaka ostaviocevih koji su ziveli sa
ostaviocem u istom domacinstvu da im
se iz zaostavstine izdvoje predmeti do-
macinstva, koji sluze za zadovoljavanje
svakodnevnih potreba; cinjenice od kojih
zavisi velicina naslednog dela, narocito
uracunavanje u nasledni deo; cinjenice
od kojih zavisi osnovanost iskljucenja nu-
znih naslednika ili osnovanost razloga za
nedostojnost; cinjenica o tome da li se ne-
ko lice odreklo od nasleda.
Ako u navedenim slucajevima ne po-
stoji spor o cinjenicama, vec se stranke
spore o primeni prava, ostavinski sud ras-
pravice pravna pitanja u postupku za ras-
pravljanje zaostavstine.
* * *
Aasledno-pravni zahtevi posle pravno-
snaznosti resenja o nasledivanju
Clan 128.
Ako se po pravnosnaznosti resenja o
nasledivanju ili resenja o legatu pronade
imovina, za koju se u vreme donosenja re-
senja nije znalo da pripada zaostavstini,
sud nece ponovo raspravljati zaostavsti-
nu vec ce ovu imovinu novim resenjem
raspodeliti na osnovu ranije donesenog
resenja o nasledivanju.
Ako ranije nije raspravljena zaostavsti-
na, sud ce raspraviti zaostavstinu samo
ako se pronadena imovina sastoji iz nepo-
kretnosti.
Ako se pronadena imovina sastoji iz
pokretne imovine, sud ce raspraviti zao-
stavstinu samo na zahtev zainteresovanih
lica.
* * *
Clan 130.
Ako po pravnosnaznosti resenja o na-
sledivanju ili resenja o legatu neko lice
koje nije ucestvovalo u postupku za ras-
pravljanje zaostavstine polaze pravo na
zaostavstinu kao naslednik, ostavinski
sud nece ponovo raspravljati zaostavsti-
nu, vec ce to lice uputiti da svoje pravo
moze da ostvari u parnicnom postupku.
Ako se koji od naslednika ranije odre-
kao nasleda, pa se pronade imovina za
koju se u vreme donosenja resenja nije
znalo da pripada zaostavstini, sud ce ga
pozvati radi davanja naslednicke izjave i
ako izjavi da se prima nasleda na toj imo-
vini, sud ce postupiti na nacin odreden u
stavu 1. ovog clana.
* * *
Deoba zajednike stvari ili imovine
Clan 149.
Postupak deobe zajednicke stvari ili
imovine moze pokrenuti svaki zajedni-
car, a predlog mora obuhvatiti sve zajed-
nicare.
Predlog mora da sadrzi podatke o pred-
metu deobe i udelima zajednicara, o za-
jednicarima, kao i o drugim licima koja
na predmetu deobe imaju neko stvarno
pravo. Za nepokretnosti se moraju nave-
+z+
sti zemljisno-knjizni podaci i priloziti od-
govarajuci pismeni dokazi o pravu svoji-
ne, pravu sluzbenosti i drugim stvarnim
pravima.
Predlog se podnosi sudu na cijem pod-
rucju se nalazi stav ili imovina, a ako se
zajednicke stvari ili imovina nalaze na
podrucju vise sudova, nadlezan je svaki
od njih.
* * *
Clan 152.
Ako ucesnici u toku postupka postignu
poravnanje o uslovima i nacinu deobe,
sud ce poravnanje uneti u zapisnik nasto-
jeci da se poravnanjem urede sve sporna
pitanja izmedu zajednicara, kao i stvarna
prava drugih lica na predmetima deobe i
prava ostalih lica prema zajednicarima u
vezi sa izvrsenom deobom.
Clan 153.
Ako ucesnici ne postignu sporazum o
nacinu deobe, sud ce ih saslusati, izvesce
potrebne dokaze, a kad je nuzno i vesta-
cenje, pa ce, na osnovu rezultata celokup-
nog postupka, u skladu sa odgovarajucim
zakonskim propisima materijalnog prava
doneti resenje o deobi i nacinu deobe za-
jednicke stvari ili imovine, nastojeci da
zadovolji opravdane zahteve i interese za-
jednicara.
Pri odlucivanju kome treba da pripad-
ne odredena stvar, sud ce narocito imati u
vidu posebne potrebe odredenog ucesni-
ka zbog kojih ta stvar treba da pripadne
upravo njemu.
+zs
Opste odredbe
Clan 2.
Takse propisane ovim zakonom placa-
ju lica po cijem predlogu ili u cijem in-
teresu se preduzimaju radnje u sudskom
postupku, za kojim je ovim zakonom
utvrdeno placanje takse.
Za podneske i zapisnike koji zamenju-
ju podneske taksu je duzno da plati lice
koje ih podnosi, odnosno lice na ciji zah-
tev se sastavlja zapisnik.
Za odluku prvostepenog suda taksu je
duzan da plati tuzilac, odnosno predla-
gac, a za sudsko poravnanje taksu su du-
zne da plate obe strane, ukoliko u porav-
nanju nije drugacije ugovoreno.
Za odluku drugostepenog suda i za od-
luku po vanrednom pravnom sredstvu,
sudsku taksu je duzan da plati podnosilac
zalbe, odnosno lice u cijem interesu je po-
krenut postupak po vanrednom pravnom
sredstvu.
kada su, u skladu sa odredbama ovog
zakona, taksu duzna da plate dva ili vise
lica zajedno, njihova obaveza je solidar-
na.
Lica is stava 1. do 5. ovog clana su tak-
seni obveznici u smislu ovog zakona.
Clan 3.
Obaveza placanja takse (u daljem tek-
stu: taksena obaveza) nastaje:
1) za podneske (tuzbe, odgovore na tu-
zbe, zalbe i druga pravna sredstva)
kada se predaju sudu, odnosno
kada se izvrsi obracun takse, ako
njen iznos zavisi od vrednosti pred-
meta spora, a za podneske predate
na zapisnik kada je zapisnik
sastavljen,
2) za sudske prepise kada se zatraze
od suda,
3) za sudske odluke kada se objave,
a ako strana nije prisutna objavlji-
vanju ili ako odluka nije objavljena
kada se stranci ili njenom zastup-
niku dostavi prepis odluke,
4) sudska poravnanja kada se zaklju-
ce,
5) za pausalnu taksu u postupku
raspravljanja zaostavstine kada
resenje o nasledivanju postane
pravosnazno,
6) u postupku prinudnog poravnanja,
likvidacije i stecaja kada resenje
kojim se odobrava zakljucenje po-
ravnanja, odnosno odluka o deobi
u postupku likvidacije, tj. odluka
o glavnoj deobi u postupku stecaja
postanu pravosnazni,
7) za ostale radnje kada se zatrazi
njihovo preduzimanje.
Clan 4.
Taksa se placa najkasnije u roku od 15
dana od dana nastanka taksene obaveze,
ako ovim zakonom nije drugacije odrede-
no.
* * *
Clan 35.
Kada je u vanparnicnom postupku, u
zemljisno-knjiznom postupku, u stecaj-
nom postupku i u postupku prinudnog
poravnanja za placanje takse merodavna
vrednost zahteva, za njeno utvrdivanje ce
se shodno primenjivati odredbe cl. 21. do
28. ovog zakona, ako u Taksenoj tariIi ni-
je drugacije odredeno.
zakon o suoskiM 1aksaMa
,Slu:beni glasnik RS', br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04)
+zc
1aseaa arlta
Takse u stecajnom postupku, postupku
likvidacije i u postupku prinudnog porav-
nanja
i. eeaaecl
1ar. br. 21.
(1) Za predlog za otvaranje stecajnog
postupka, postupka likvidacije i za
predlog za prinudno poravnanje
placa se 500 dinara.
(2) Za prijavu poverilaca u stecajnom
postupku i u postupku likvidacije
placa se prema vrednosti potrazi-
vanja:
do 250.000 dinara vrednosti - 500
dinara;
preko 250.000 dinara vrednosti - 500
dinara uvecano za 1 vrednosti po-
trazivanja, a najvise 2.000 dinara.
(3) Za prijavu poverilaca u postupku
prinudnog poravnanja placa se
polovina takse iz stava (2) ovog
tariInog broja.
(4) Za zalbu protiv odluke stecajnog
veca i veca poravnanja placa se
500 dinara.
naeoMcna.
1. Kao osnov za placanje takse za
prijave poverilaca uzima se iznos
trazbine koju poverilac prijavljuje,
pri cemu ce se uzeti da uslovljena
trazbina nije uslovljena, a ako je-
dan poverilac prijavi vise trazbina,
taksa se placa na ukupni iznos tih
trazbina.
2. Taksa se ne placa:
1) za podneske stecajnog upravnika,
2) za podneske koji nisu oznaceni u
ovom tariInom broju i za priloge
uz podneske.
3. Taksa iz ovog tariInog broja, kao
i napomene 1. i 2. uz ovaj tariIni
broj primenjuju se shodno i u
postupku likvidacije.
4. Taksa placena po tacki 3. ovog tariI-
nog broja uracunava se ako dode
do stecaja.
eaaiaa asa
1ar. br. 22.
Pausalna taksa se placa:
1) u stecajnom postupku i postupku
likvidacije od zbira iznosa koji su
upotrebljeni ili su na raspolaganju
za podmirenje dugova stecajne
mase od 1.000 do 10.000 dinara,
2) za prinudno poravnanje od zbira
iznosa o kojima se postignuto
poravnanje.
naeoMcna.
Pausalna taksa se smatra troskom ste-
cajnog postupka i odreduje je sud po
okoncanju postupka, a duzan je platiti ste-
cajni upravnik po pravosnaznosti resenja
o glavnoj deobi. Analogno vazi za postu-
pak likvidacije.
Pausalnu taksu za prinudno poravna-
nje placa pravno lice u ciju korist je odo-
breno prinudno poravnanje.
Pausalna taksa po ovom tariInom bro-
ju placa se u roku od 15 dana od dostave
naloga za placanje po clanu 37. stav 3.
ovog zakona.
+zI
1avno tuzilastvo
Clan 1.
Javno tuzilastvo je samostalni drzavni
organ koji goni ucinioce krivicnih i dru-
gih kaznjivih dela, ulaganjem pravnih
sredstava, stiti ustavnost i zakonitost i
preduzima druge radnje na koje je zako-
nom ovlasceno.
Jaae liae eaiee ame
a l asea.
Jrsenje nadleznosti javnog tuzilastva
Clan 2.
Nadleznost javnog tuzilastva vrse Re-
publicki javni tuzilac, okruzni javni tuzi-
lac i opstinski javni tuzilac.
Republicki javni tuzilac vrsi nadle-
znost javnog tuzilastva u okviru prava i
duznosti Republike Srbije.
* * *
oa aaaieae
Postupanje pred sudom i
drugim organom
Clan 16.
Pri gonjenju za krivicna dela, privred-
ne prestupe i prekrsaje, javni tuzilac po-
stupa pred sudom i drugim drzavnim or-
ganom, preduzimajuci radnje na koje je
zakonom ovlascen.
Javni tuzilac postupa u parnicnom,
upravnom, izvrsnom, vanparnicnom i
drugom postupku, vrseci pri tome radnje
na koje je posebnim zakonima ovlascen.
Javni tuzilac postupa u granicama svo-
je stvarne i mesne nadleznosti, u okviru
nadleznosti organa pred kojim postupa.
zakon o JavnoM 1uzitas1vu
+zs
Clan 2.
Pravna lica i preduzetnici duzni su da
vodenje poslovnih knjiga, sastavljanje,
prezentaciju, dostavljanje i obelodanjiva-
nje Iinansijskih izvestaja vrse u skladu sa
zakonskom, proIesionalnom i internom
regulativom.
Pod zakonskom regulativom podrazu-
mevaju se ovaj zakon i podzakonski pro-
pisi koji se odnose na izvrsavanje ovog
zakona.
Pod proIesionalnom regulativom podra-
zumevaju se Kodeks etike za proIesional-
ne racunovode, Medunarodni racunovod-
stveni standardi (MRS), Medunarodni
standardi revizije (MSR), nacionalni stan-
dard koji ureduje uslove za osposoblja-
vanje racunovoda i revizora i sticanje
strucnih zvanja, nacionalni standard za ra-
cunovodstveni soItver i drugi nacionalni
standardi doneseni u skladu sa saopstenji-
ma autoritativnih tela Medunarodne Iede-
racije racunovoda (IFAC).
Pod Internom regulativom podrazume-
vaju se interni opsti akti koji sadrze poseb-
na nacela, uputstva i smernice za vodenje
poslovnih knjiga, sastavljanje, prezenta-
ciju, usvajanje, dostavljanje i obelodanji-
vanje Iinansijskih izvestaja, koje donosi
pravno lice i preduzetnik, u skladu sa za-
konskom i proIesionalnom regulativom.
* * *
1. Poslovne knjige
Clan 5.
Poslovne knjige su jednoobrazne evi-
dencije i druge evidencije o stanju i pro-
menama na imovini, obavezama i kapi-
talu, prihodima, rashodima i rezultatu
poslovanja pravnih lica i preduzetnika.
Poslovne knjige vode se po sistemu
dvojnog knjigovodstva.
* * *
Clan 7.
Poslovne knjige imaju karakter javnih
isprava.
Poslovne knjige su: dnevnik, glavna
knjiga i pomocne knjige.
Poslovne knjige se vode tako da omo-
gucavaju kontrolu ispravnosti knjizenja,
cuvanja i koriscenja podataka, kao i uvid
u hronologiju izvrsenih knjizenja i sagle-
davanje svih promena na racunima glav-
ne knjige i pomocnih knjiga.
Poslovne knjige mogu se voditi u slo-
bodnim listovima, povezane ili prenete
na neki od elektronskih ili magnetnih me-
dija, tako da se po potrebi mogu odstam-
pati ili prikazati na ekranu.
Pravna lica i preduzetnici duzni su da
uredno i azurno vode poslovne knjige.
Clan 8.
Knjizenje poslovnih promena na imovi-
ni, obavezama, kapitalu, prihodima i ras-
hodima vrsi se na osnovu racunovodstve-
ne isprave.
Racunovodstvena isprava je javna ispra-
va koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj
poslovnoj promeni i drugom dogadaju.
Racunovodstvena isprava mora da obu-
hvati sve podatke potrebne za knjizenje u
poslovnim knjigama tako da se iz isprave
o poslovnoj promeni moze saznati osnov
nastale poslovne promene.
Racunovodstvena isprava sastavlja se
u potrebnom broju primeraka, na mestu i
u vremenu nastanka poslovnog dogadaja,
zakon o eacunovoos1vu l ecviziJi
,Slu:beni list SRJ', br. 71/02, ,Slu:beni glasnik RS', br. 55/04
+z
i mora biti potpisana od strane lica odgo-
vornih za nastanak poslovne promene.
* * *
Clan 11.
Racunovodstvena isprava i dokumenta-
cija u vezi sa nastalom poslovnom prome-
nom dostavlja se na knjizenje najkasnije
u roku od osam dana od dana nastanka po-
slovne promene ako opstim aktom prav-
nog lica nije utvrden kraci rok.
Lica koja vode poslovne knjige, posle
sprovedene kontrole primljenih isprava,
duzna su da poslovnu promenu proknjize
u poslovnim knjigama narednog dana, a
najkasnije u roku od pet dana od dana pri-
jema racunovodstvene isprave.
* * *
Clan 13.
Poslovne knjige zakljucuju se posle
knjizenja svih poslovnih promena i obra-
cuna na kraju poslovne godine, odnosno
u toku poslovne godine, u slucaju statu-
snih promena, prestanka poslovanja i u
drugim slucajevima.
Izuzetno od stava 1. ovog clana, po-
slovne knjige koje se koriste vise od jed-
ne godine zakljucuju se po prestanku nji-
hovog koriscenja.
Poslovne knjige se zakljucuju najkasni-
je do roka za dostavljanje Iinansijskih iz-
vestaja.
Pri otvaranju postupka likvidacije ili
stecaja, racunovodstvene isprave i poslov-
ne knjige zapisnicki se predaju likvidacio-
nom, odnosno stecajnom upravniku.
* * *
Clan 16.
Uskladivanje prometa i stanja glavne
knjige sa dnevnikom i pomocnih knjiga
sa glavnom knjigom vrsi se pre popisa
imovine i obaveza i pre sastavljanja Iinan-
sijskih izvestaja.
Stanje imovine i obaveza u knjigovod-
stvu uskladuje se najmanje jednom godi-
snje sa stvarnim stanjem koje se utvrduje
popisom.
Pravna lica i preduzetnici najmanje jed-
nom godisnje vrse uskladivanje medusob-
nih Iinansijskih plasmana, potrazivanja i
obaveza.
na, opstim aktom mogu se predvideti i
duzi periodi za vrsenje popisa knjiga, Iil-
mova, Iotosa, arhivske grade i dr., s tim
sto ti periodi ne mogu biti duzi od pet
godina.
Pravna lica i preduzetnici vrse popis
imovine i obaveza na kraju poslovne go-
dine, sa stanjem na poslednji dan poslov-
ne godine.
na, opstim aktom moze se predvideti da
se popis odredene imovine vrsi u toku go-
dine.
Clan 17.
Pored popisa imovine i obaveza iz cla-
na 16. ovog zakona, pravno lice i predu-
zetnik vrsi popis i uskladivanje stanja i
prilikom primopredaje duznosti racuno-
polagaca, promene prodajnih cena proiz-
voda i robe, statusne promene, promene
oblika organizovanja, prodaje pravnog li-
ca, svojinske transIormacije, otvaranja,
odnosno zakljucenja postupka redovne
likvidacije i stecaja pravnog lica i u dru-
gim slucajevima predvidenim zakonom.
Pravno lice i preduzetnik koji u poslov-
nim knjigama iskazuju proizvode i robu
u prodavnici po vrsti, kolicini i vrednosti
mogu odluciti da prilikom promene pro-
dajnih cena ne vrse popis, a da promenu
vrednosti utvrduju na osnovu podataka iz
poslovnih knjiga.
Nacin i rokove vrsenja popisa i uskla-
divanja knjigovodstvenog stanja sa stvar-
+:o
nim stanjem propisuje savezni organ nad-
lezan za poslove Iinansija.
* * *
1. Obaveza sastavljanja
finansijskih izvestaja
Clan 23.
Pravno lice i preduzetnik sastavljaju i
prezentuju Iinansijske izvestaje za teku-
cu poslovnu godinu sa stanjem na dan
31. decembra tekuce godine.
Izuzetno, pravno lice i preduzetnik ko-
ji se bave delatnoscu sezonskog karakte-
ra, kao i pravno lice i preduzetnik koji su
povezani sa inostranim preduzecem cija
je izvestajna godina razlicita od kalendar-
ske godine, mogu uz saglasnost saveznog
organa nadleznog za poslove Iinansija sa-
stavljati i prezentirati Iinansijske izvesta-
je sa stanjem na poslednji dan poslovne
godine koja je razlicita od kalendarske
godine.
Pravno lice i preduzetnik kod kojih na-
stanu statusne promene, promena oblika
organizovanja ili prodaja sastavljaju Ii-
nansijske izvestaje na dan donosenja od-
luke o promeni, odnosno na dan utvrden
ugovorom o prodaji.
Poslovne promene nastale izmedu da-
na bilansa i dana upisa u sudski registar
obuhvataju se u poslovnim knjigama pret-
hodnog pravnog lica ili novog pravnog
lica, sto se utvrduje u odluci o promeni,
odnosno u ugovoru o prodaji (klauzula ra-
cunovodstvene retroaktivnosti).
Finansijski izvestaji sastavljaju se i u
slucaju otvaranja, odnosno zakljucenja
postupka likvidacije, odnosno stecaja
pravnog lica.
Clan 24.
Finansijski izvestaji obuhvataju:
1) bilans stanja;
2) bilans uspeha;
3) izvestaj o novcanim tokovima;
4) izvestaj o promenama na kapitalu;
5) napomene uz Iinansijske izvestaje.
na, mala pravna lica sastavljaju bilans sta-
nja i bilans uspeha.
Clan 25.
Bilans stanja i bilans uspeha prezentu-
ju Iinansijski polozaj, odnosno Iinansij-
ske eIekte poslovnih transakcija i drugih
dogadaja grupisane u elemente Iinansij-
skih izvestaja prema njihovim ekonom-
skim karakteristikama.
Clan 26.
Elementi bilansa stanja su: imovina,
obaveze i kapital.
Imovina predstavlja resurse pod kon-
trolom pravnog lica ili preduzetnika koji
su steceni po osnovu ranijih poslovnih do-
gadaja, a koji omogucavaju sticanje eko-
nomskih koristi putem, pribavljanja dru-
ge imovine, razmene za drugu imovinu,
izmirivanja obaveza ili raspodele vlasni-
cima.
Obaveze predstavljaju plative iznose
po osnovu ranijih poslovnih dogadaja na-
stalih zbog sticanja ekonomskih koristi,
za cije izmirenje se zahteva odliv resursa
pravnog lica ili preduzetnika u vidu ispla-
te gotovine, prenosa druge imovine, ispo-
ruke robe i pruzanja usluga, zamene jedne
obaveze drugom ili konverzije u kapital.
Kapital je ostatak imovine koji pripada
vlasnicima posle odbitka svih obaveza.
* * *
1. Cilj i obaveza revizije
Clan 30.
Cilj revizije Iinansijskih izvestaja je da
omoguci revizoru da izrazi misljenje o to-
me da li su Iinansijski izvestaji po svim
bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa
MRS.
+:i
Revizija Iinansijskih izvestaja obave-
zna je za velika i srednja pravna lica, kao
i za sve emitente koji prodaju svoje du-
gorocne hartije od vrednosti putem javne
ponude.
Revizija se obavlja za svaku godinu na
bazi podataka o razvrstavanju pravnih li-
ca za prethodnu godinu.
Emitenti hartija od vrednosti duzni su
da pribave izvestaj revizije za godinu ko-
ja prethodi godini u kojoj vrse emisiju.
* * *
Clan 34.
Finansijske izvestaje za prethodnu go-
dinu pravna lica i preduzetnici duzni su
da dostave organu ili drugom pravnom li-
cu nadleznom za vodenje registra bonite-
ta pravnih lica u skladu sa zakonom, naj-
kasnije do datuma isteka dva kalendarska
meseca tekuce godine.
Usvojene Iinansijske izvestaje za pret-
hodnu godinu, sa misljenjem revizora,
pravna lica i preduzetnici duzni su da do-
stave organu ili drugom pravnom licu nad-
leznom za vodenje registra boniteta prav-
nih lica u skladu sa zakonom, najkasnije
do datuma isteka sest kalendarskih mese-
ci tekuce godine, osim ako posebnim pro-
pisom nije drugacije regulisano.
Pravna lica koja sastavljaju konsolido-
vane Iinansijske izvestaje duzna su da
konsolidovane izvestaje za prethodnu go-
dinu dostave organu ili drugom pravnom
licu nadleznom za vodenje registra boni-
teta pravnih lica u skladu sa zakonom,
najkasnije do datuma isteka tri kalendar-
ska meseca tekuce godine.
+:z
Clan 42.
Imalac menice moze vrsiti regres pro-
tiv indosanata, trasanta i ostalih obvezni-
ka:
o dospelosti;
ako menica nije placena u celosti ili
delimicno;
i pre dospelosti:
1) ako je akceptiranje odbijeno,
bilo potpuno, bilo delimicno;
2) ako je, pre ili posle akceptiranja,
otvoren stecaj odnosno likvida-
cija nad imovinom trasata, ili
ako on obustavi placanja pa ma
ta obustava i ne bila utvrdena
sudskom odlukom; ili ako je iz-
vrsenje nad njegovom imovinom
ostalo bezuspesno;
3) ako je otvoren stecaj odnosno li-
kvidacija nad imovinom trasanta
menice koja se ne sme podneti
na akceptiranje.
Clan 43.
Delimicno ili potpuno odbijanje akcep-
tiranja kao i delimicno ili potpuno odbi-
janje isplate mora se utvrditi javnom is-
pravom (protest zbog neakceptiranja ili
zbog neisplate).
Protest zbog neakceptiranja mora se
podici u rokovima odredenim za podno-
senje na akceptiranje. Ako je, u slucaju
predvidenom u st. 1. cl. 23. ovog zakona,
menica bila podnesena prvi put posled-
njeg dana roka, protest se moze podici
jos i sutradan.
Protest zbog neisplate menice plative
na odredeni dan ili na odredeno vreme od
dana izdanja ili videnja mora se podici
jednoga od dva radna dana koji dolaze od-
mah za danom placanja menice. Ako je u
pitanju menica plativa po videnju, onda
se protest mora podici prema propisima
prednjeg stava o podizanju protesta zbog
neakceptiranja.
Kad je podignut protest zbog neakcep-
tiranja, onda nije potrebno menicu podne-
ti na isplatu niti podici protest zbog ne-
isplate.
Ako, pre ili posle akceptiranja, trasat
obustavi placanje ili ako je izvrsenje nad
njegovom imovinom ostalo bezuspesno,
imalac menice moze vrsiti regres tek po-
sto bude podneo trasatu menicu na ispla-
tu i posto protest bude podignut.
U slucaju stecaja, odnosno likvidacije
otvorene nad imovinom trasata, pre ili po-
sle akceptiranja, kao i u slucaju stecaja,
odnosno likvidacije otvorene nad imovi-
nom trasanta menice koja se ne sme pod-
neti na akceptiranje, imalac menice moze
vrsiti regres kad podnese sudsko resenje
o otvaranju stecaja, odnosno likvidacije.
* * *
Clan 79.
Zastarelost se prekida podnosenjem tu-
zbe sudu.
Sa tuzbom se izjednacuju: prijava me-
nicnog potrazivanja u stecaju, ostvariva-
nje menicno-pravnog zahteva u toku par-
nice, pozivanje u zastitu, izvestaj kojim
tuzeni obavestava svog prethodnika da je
protiv njega podnesena regresna tuzba.
Izvestaj se saopstava preko suda ili nepo-
sredno preporucenim pismom, u kom se
slucaju dan kojega je pismo predato posti
uzima kao dan saopstenja.
zakon o Mcnici
,Slu:beni list SRJ', br. 46/96
+::
Clan 80.
Prekinuta zastarelost ponova pocinje
teci:
1) u slucaju podnosenja tuzbe i u
slucaju ostvarivanja zahteva u toku
parnice, od dana poslednje parnic-
ne radnje ako se ni u jednom ni u
drugom slucaju parnica ne nastavi;
2) u slucaju prijave u stecaju odnosno
likvidaciji, od dana svrsetka
stecajnog postupka, a u slucaju kad
se u stecaju odnosno likvidaciji,
ospori prijavljena trazbina, od dana
osporenja;
3) u slucaju pozivanja u zastitu i izve-
stavanja o podnetoj tuzbi, od dana
kad se parnica pravosnazno zavrsi.
Clan 81.
Ako je poverilac u toku poslednja tri
meseca pre isteka roka zastarelosti usled
prestanka sudskog rada ili usled vojne
sluzbe u ratu ili usled vise sile (clan 53.
ovog zakona), bio sprecen u ostvarivanju
svojih menicnih prava, zastarelost ne te-
ce dok traje ta sprecenost. Zastarelost ta-
kode ne tece dok traje stecaj nad poveri-
ocevom imovinom. Kad prestanu ove
prepreke, zastarelost se ne moze zavrsiti
pre trideset dana, ukoliko bi njen rok isti-
cao pre toga vremena.
* * *
Clan 86.
Kada, radi obezbedenja menicnog po-
trazivanja, imalac menice, na osnovu pi-
smene izjave, primi u zalogu kakvu po-
kretnu stvar ili potrazivanje, a duznik ne
ispuni na vreme svoju menicnu obavezu,
onda imalac menice ima pravo da se iz
zaloge namiri, ne podizuci tuzbu protiv
zalagaca.
U tu svrhu imalac menice moze:
1) na osnovu menice i isprave o zala-
ganju zahtevati od suda, nadleznog
bilo za njega bilo za zalagaca,
prodaju zaloge; sud nareduje javnu
prodaju ne saslusavsi zalagaca;
time se ne otklanja odgovornost
imaoca menice za zloupotrebu
zaloznog prava;
2) zalozene menicne ili druge trazbi-
ne naplatiti i od dobivenog novca
namiriti se; ili zalozene trazbine
zadrzati za sebe do iznosa svoga
potrazivanja.
Sva ova prava pripadaju imaocu meni-
ce i u slucaju kad zalagac padne pod ste-
caj, odnosno kad se otvori postupak likvi-
dacije.
Kako o nameravanoj tako i o izvrsenoj
prodaji ili zadrzavanju zaloge imalac me-
nice mora, po mogucnosti bez odlaganja,
izvestiti duznika, kao i zalagaca, ako je
taj trece lice.
Imalac menice je duzan, ako se potpu-
no namirio za svoje potrazivanje, predati
zalagacu, odnosno u njegovu stecajnu ma-
su, izvornu menicu kao i dobiveni visak.
Delimicno namirenje mora se zabeleziti
na menici.
Clan 87.
Sticanjem prava na tuzbu ili na regres,
imalac menice stice i pravo pridrzaja nad
duznikovim novcem, pokretnostima i har-
tijama od vrednosti, koji su zakonitim pu-
tem dosli u njegove ruke ili s kojima mo-
ze raspolagati. No, pravo pridrzaja nad
pomenutim predmetima ne moze se vrsiti
ako su duznik ili trece lice, prilikom uru-
cenja ili pre toga, stavili do znanja imao-
cu menice da se predmeti daju u naroci-
tu svrhu.
Imalac menice moze se posluziti pra-
vom pridrzaja i pre nego sto mu je trazbi-
na dospela, ako je duznik pao pod stecaj
odnosno kad se otvori postupak likvida-
cije ili ako je izvrsenje novcanoga duga
iz njegove imovine ostalo bezuspesno,
+:+
ili ako je duznik trgovac koji je obusta-
vio svoja placanja. U ovim slucajevima
ni stavljanje do znanja da se predmeti da-
ju u narocitu svrhu ne iskljucuje vrsenje
prava pridrzaja, ako su doticni predmeti
dosli u ruke imaoca menice ili u njegovu
vlast raspolaganja pre nego sto su nastu-
pile gore navedene okolnosti ili pre nego
sto je on za njih saznao.
+:s
Clan 14.
Nemaju nikakvog uticaja na dejstvo ce-
ka smrt trasantova ni njegova cekovna ne-
sposobnost za obvezivanje, kad nastupe
posle izdanja ceka.
Trasat mora odbiti isplatu ceka ako zna
da je nad imovinom trasanta otvoren stecaj.
* * *
Clan 79.
Zastarelost se prekida podnosenjem tu-
zbe sudu.
Sa tuzbom se izjednacuju: prijava me-
nicnog potrazivanja u stecaju, ostvariva-
nje menicno-pravnog zahteva u toku par-
nice, pozivanje u zastitu, izvestaj kojim
tuzeni obavestava svog prethodnika da je
protiv njega podnesena regresna tuzba.
Izvestaj se saopstava preko suda ili nepo-
sredno preporucenim pismom, u kom se
slucaju dan kojega je pismo predato posti
uzima kao dan saopstenja.
Clan 80.
Prekinuta zastarelost ponova pocinje
teci:
1) u slucaju podnosenja tuzbe i u
slucaju ostvarivanja zahteva u toku
parnice, od dana poslednje parnic-
ne radnje ako se ni u jednom ni u
drugom slucaju parnica ne nastavi;
2) u slucaju prijave u stecaju odnosno
likvidaciji, od dana svrsetka
stecajnog postupka, a u slucaju kad
se u stecaju odnosno likvidaciji,
ospori prijavljena trazbina, od dana
osporenja.
3) u slucaju pozivanja u zastitu i izve-
stavanja o podnetoj tuzbi, od dana
kad se parnica pravosnazno zavrsi.
Clan 81.
Ako je poverilac u toku poslednja tri
meseca pre isteka roka zastarelosti usled
prestanka sudskog rada ili usled vojne
sluzbe u ratu ili usled vise sile (clan 53.
ovog zakona), bio sprecen u ostvarivanju
svojih menicnih prava, zastarelost ne te-
ce dok traje ta sprecenost. Zastarelost ta-
kode ne tece dok traje stecaj nad poveri-
ocevom imovinom. Kad prestanu ove
prepreke, zastarelost se ne moze zavrsiti
pre trideset dana, ukoliko bi njen rok isti-
cao pre toga vremena.
* * *
Clan 86.
Kada, radi obezbedenja menicnog potra-
zivanja, imalac menice, na osnovu pisme-
ne izjave, primi u zalogu kakvu pokretnu
stvar ili potrazivanje, a duznik ne ispuni
na vreme svoju menicnu obavezu, onda
imalac menice ima pravo da se iz zaloge
namiri, ne podizuci tuzbu protiv zalagaca.
U tu svrhu imalac menice moze:
1) na osnovu menice i isprave o zala-
ganju zahtevati od suda, nadleznog
bilo za njega bilo za zalagaca,
prodaju zaloge; sud nareduje javnu
prodaju ne saslusavsi zalagaca;
time se ne otklanja odgovornost
imaoca menice za zloupotrebu
zaloznog prava;
2) zalozene menicne ili druge trazbi-
ne naplatiti i od dobivenog novca
namiriti se; ili zalozene trazbine
zadrzati za sebe do iznosa svoga
potrazivanja.
Sva ova prava pripadaju imaocu meni-
ce i u slucaju kad zalagac padne pod ste-
caj, odnosno kad se otvori postupak likvi-
dacije.
zakon o ccku
,Slu:beni list SRJ', br. 46/96
+:c
Kako o nameravanoj tako i o izvrsenoj
prodaji ili zadrzavanju zaloge imalac me-
nice mora, po mogucnosti bez odlaganja,
izvestiti duznika, kao i zalagaca, ako je
taj trece lice.
Imalac menice je duzan, ako se potpu-
no namirio za svoje potrazivanje, predati
zalagacu, odnosno u njegovu stecajnu ma-
su, izvornu menicu kao i dobiveni visak.
Delimicno namirenje mora se zabeleziti
na menici.
Clan 87.
Sticanjem prava na tuzbu ili na regres,
imalac menice stice i pravo pridrzaja nad
duznikovim novcem, pokretnostima i har-
tijama od vrednosti, koji su zakonitim pu-
tem dosli u njegove ruke ili s kojima mo-
ze raspolagati. No, pravo pridrzaja nad
pomenutim predmetima ne moze se vrsiti
ako su duznik ili trece lice, prilikom uru-
cenja ili pre toga, stavili do znanja imao-
cu menice da se predmeti daju u naroci-
tu svrhu.
Imalac menice moze se posluziti pra-
vom pridrzaja i pre nego sto mu je trazbi-
na dospela, ako je duznik pao pod stecaj
odnosno kad se otvori postupak likvida-
cije ili ako je izvrsenje novcanoga duga
iz njegove imovine ostalo bezuspesno,
ili ako je duznik trgovac koji je obusta-
vio svoja placanja. U ovim slucajevima
ni stavljanje do znanja da se predmeti da-
ju u narocitu svrhu ne iskljucuje vrsenje
prava pridrzaja, ako su doticni predmeti
dosli u ruke imaoca menice ili u njegovu
vlast raspolaganja pre nego sto su nastu-
pile gore navedene okolnosti ili pre nego
sto je on za njih saznao.
+:I
Ovlascenje primaoca-duznika
u transferu zaduzenja
Clan 7.
Primalac-duznik u transIeru zaduzenja
moze opozvati svoje ovlascenje dato na-
logodavcu-poveriocu.
Banka duznika odbice nalog za placa-
nje posiljaoca i u slucaju smrti duznika ili
gubitka njegove poslovne sposobnosti, u
slucaju stecaja ili likvidacije pravnog li-
ca-duznika, odnosno u slucaju ogranice-
nja ovlascenja Iizickog ili pravnog lica, u
skladu sa zakonom.
* * *
Otkazivanje i povlaenje naloga za
placanje
Clan 14.
Posiljalac, ili drugo ovlasceno lice u
ime posiljaoca, moze otkazati nalog za
placanje - dostavljanjem prijemnoj ban-
ci autorizovanog i autenticnog, odnosno
autorizovanog ili autenticnog naloga za
otkazivanje, u vreme i na nacin koji omo-
gucavaju da se otkazivanje inicira pre iz-
vrsenja instrukcija posiljaoca sadrzanih
u tom nalogu, pod uslovom da prijemna
banka nije izvrsila instrukcije posiljaoca
sadrzane u nalogu za placanje.
Nalog za otkazivanje daje se prijemnoj
banci u pisanoj Iormi ili elektronski i u
njemu mora biti identiIikovan nalog za
placanje koji se otkazuje.
Nalog za placanje koji prijemna banka
nije izvrsila smatra se povucenim:
1) istekom treceg bankarskog dana od
dana kad je prijemna banka primila
nalog, ili od datuma valute, zavi-
sno od toga koji je datum kasniji;
2) kada prijemna banka sazna o
smrti posiljaoca - Iizickog lica,
ili o gubitku njegove poslovne
sposobnosti, odnosno sazna o ste-
caju ili likvidaciji pravnog lica, ili
ogranicenju ovlascenja Iizickog ili
pravnog lica, u skladu sa zakonom;
3) donosenjem konacnog resenja o
oduzimanju prijemnoj banci dozvo-
le za rad ili resenja o likvidaciji,
odnosno stecaju prijemne banke.
Otkazivanje ili povlacenje naloga za
placanje iz ovog clana ne moze se vrsiti
posle izvrsenja transakcije placanja.
* * *
Oblici placanja
Clan 46.
Pravna lica i Iizicka lica koja obavljaju
delatnost mogu medusobne novcane oba-
veze izmirivati neposredno, prenosom
hartija od vrednosti.
Pravna lica i Iizicka lica koja obavlja-
ju delatnost mogu medusobne novcane
obaveze izmirivati i ugovaranjem prome-
ne poverilaca, odnosno duznika u odrede-
nom obligacionom odnosu (asignacija,
cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija)
i na drugi nacin, u skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 2. ovog clana pravna
lica i Iizicka lica koja obavljaju delatnost
ne mogu izmirivati obaveze po osnovu
asignacije i cesije ako kao asignanti (upu-
tioci potrazivanja), odnosno cedenti (ustu-
pioci potrazivanja) imaju neizmirene oba-
veze evidentirane kod banke u momentu
placanja, osim za placanja po osnovu ispla-
ta zarada i naknada troskova (za dolazak
na rad i odlazak s rada i za vreme provede-
no na sluzbenom putu u zemlji i inostran-
zakon o eta1noM eeoMc1u
,Slu:beni list SRJ', br. 3/02, 5/03, ,Slu:beni glasnik RS', br. 43/04
+:s
stvu), kao i po osnovu drugih primanja (ot-
premnina pri odlasku u penziju, solidarna
pomoc i pomoc u slucaju smrti zaposlenog
ili clana njegove uze porodice) i novcanih
naknada iz socijalnog programa za zaposle-
ne kojima prestaje radni odnos u procesu
restrukturiranja preduzeca i pripreme za
privatizaciju, stecaja i likvidacije.
Obaveze izmirene na nacin iz st. 1, 2. i
3. ovog clana evidentiraju se preko racu-
na kod banke, najmanje jedanput mesec-
no, po pravilu, krajem meseca.
Placanje medusobnih obaveza i potrazi-
vanja iz st. 1. i 2. ovog clana vrsi se kao
transakcija placanja izmedu ucesnika.
* * *
Clan 54.
Narodna banka Srbije, do prenosenja
tih poslova u nadleznost drugih organa,
odnosno drugog pravnog lica, u skladu sa
zakonom, obavlja sledece poslove:
1) prima racunovodstvene izvestaje i
izvestaje o poslovanju pravnih lica,
koje su ta lica duzna da dostavljaju
na osnovu propisa, obraduje i
objavljuje podatke iz tih izvestaja;
2) na osnovu podataka iz clana 39.
stav 1. tacka 11. ovog zakona i
podataka iz racunovodstvenih
izvestaja i izvestaja o poslovanju
pravnih lica i drugih evidencija
koje ona vodi i podataka koje joj
dostavljaju drugi nadlezni organi
- vodi registar podataka o bonitetu
pravnih lica i daje podatke i mislje-
nje o bonitetu tih lica;
3) prati likvidnost i solventnost
pravnih lica i podnosi predloge za
pokretanje postupka stecaja protiv
onih pravnih lica koja zbog neiz-
mirenih obaveza imaju blokirane
racune kod banaka duze od 60
dana neprekidno, odnosno 60 dana
s prekidima u proteklih 75 dana.
Poslovi iz stava 1. ovog clana obavlja-
ju se na nacin i pod uslovima koje propi-
se Narodna banka Srbije.
+:
Predmet nasledivanja
Clan 1.
Nasleduje se zaostavstina.
Zaostavstinu cine sva nasledivanju po-
dobna prava koja su ostaviocu pripadala
u trenutku smrti.
Zaostavstinu ne cine predmeti doma-
cinstva manje vrednosti (pokucstvo, na-
mestaj, posteljina i slicno) koji sluze
svakodnevnim potrebama ostaviocevih
potomaka, njegovog bracnog druga i rodi-
telja, ako su sa ostaviocem ziveli u istom
domacinstvu, vec oni postaju zajednicka
svojina ovih lica.
Zaostavstinu ne cine dobra za koja su
ostaviocevu imovinu uvecali njegovi po-
tomci koji su s njime ziveli u zajednici i
svojim trudom, zaradom ili inace mu po-
magali u privredivanju, vec ta dobra pri-
padaju potomku, srazmerno delu za koji
je uvecao ostaviocevu imovinu.
Osnovi nasledivanja
Clan 2.
Naslediti se moze na osnovu zakona i
na osnovu zavestanja (testamenta).
Sposobnost za nasledivanje
Clan 3.
Naslediti moze samo onaj ko je ziv u
trenutku ostavioceve smrti.
Naslediti moze i dete vec zaceto u tre-
nutku ostavioceve smrti ako se rodi zivo.
Na osnovu zavestanja moze naslediti i
pravno lice, ako posebnim propisima nije
sto drugo odredeno.
Odredbe prethodnih stavova vaze i za
isporuku (legat) i druge koristi iz zavesta-
nja.
* * *
Clan 212.
Zaostavstina prelazi po sili zakona na
ostavioceve naslednike u trenutku njego-
ve smrti.
Istovremeno naslednici sticu i pravo
na odricanje od nasleda.
Clan 213.
Naslednik se moze odreci nasleda izja-
vom pred sudom do okoncanja prvostepe-
nog postupka za raspravljanje zaostavsti-
ne.
Naslednik se moze odreci nasleda sa-
mo u svoje ime.
Smatra se da naslednik koji se odrekao
nasleda nikada nije ni bio naslednik.
Priroda izjave o odricanju
i njen ponistaj
Clan 214.
Ako je izjava o odricanju od nasleda da-
ta pod uslovom ili rokom, smatrace se iz-
javom koja ne proizvodi pravno dejstvo.
Odricanje od nasleda ne moze biti de-
limicno.
Izjava o odricanju od nasleda neopozi-
va je.
Naslednik koji se odrekao nasleda mo-
ze zahtevati ponistaj izjave o odricanju
ako je ona posledica prinude, pretnje, pre-
vare ili zablude.
zakon o nastcoivanJu
++i
sctcska o au1oeu
Milo Stevanovic je direktor Projekta reIorme sudske uprave trgovinskih sudova
Srbije, koji uz Iinansijsku podrsku USAID-a realizuje medunarodna konsultant-
ska kuca Booz Allen Hamilton. Gospodin Stevanovic trenutno zivi u Beogradu
i odgovoran je za upravljanje ovim projektom vrednim 13 miliona dolara, ciji
su glavni ciljevi reIorma i kompjuterizacija sistema trgovinskih sudova u Srbiji.
Projektom je obuhvaceno nekoliko oblasti: institucionalno jacanje; pokazatelji
uspesnosti rada; sudska uprava; inIormacione tehnologije; proIesionalno usavr-
savanje; pravna regulativa i komunikacije.
Milo Stevanovic je americki advokat. Ranije je radio u kancelarijama medu-
narodne advokatske Iirme Dikons, Grejem i Dzejms (Deacons, Graham and
James), koja se sada zove Skvajer, Senders i Dempsi (Squire, Sanders and
Dempsey) u Los Andelesu i Singapuru, gde je specijalizovao oblasti privrednog
prava, poput prava poverilaca, nelikvidnosti, reorganizacije i restrukturiranja
dugova u SAD i Aziji. On je vodio ili je bio visi savetnik u nekoliko projekata
USAID-a u Rumuniji, Jermeniji, Crnoj Gori i na Filipinima. Gospodin Ste-
vanovic je ovlasceni racunovoda, ovlasceni interni revizor i clan advokatskih
komora u americkim drzavama Ilinoji i KaliIornija.
347.736 / .739 (497.11497.16) (035)
STEVANOVIC, Milo
Prirucnik za stecajne upravnike : odabrane teme za prakticnu primenu novog
Zakona o stecajnom postpuku za stecajne upravnike i druge ucesnike u postpuku /
Milo Stevanovic. - Beograd : USAID - Projekat reIorme sudske uprave trgovinskih
sudova Srbije (CCASA), 2005 (Beograd : Publikum). - 441 str. : 24 cm
Tiraz 1.000. - Str. 15-18: Predgovor - Samuel L. BuIIord. - Beleska o autoru: str. 441.
ISBN 86-906645-1-3
347.736(497.11497.16)(094.5)
a) Stecajno pravo - Srbija i Crna Gora - Prirucnici
b) Stecajni postupak - Srbija i Crna Gora - Zakonski propisi
c) Finansijski lizing - Srbija i Crna Gora - Prirucnici
d) Preduzeca - Vrednovanje - Srbija i Crna Gora - Prirucnici
COBISS.SR-ID 120310540
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Prirucnik Za Stecajne Upravnike-Usaid

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za Stecajne Upravnike-Usaid

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prirucnik za

eaeiela eelasa reaa i

Drugo (kratko opisati): _________________________

Neisplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih (za poslednje

You might also like