P. 1
Matematika

Matematika

|Views: 199|Likes:
Published by Marko Dabovic

More info:

Published by: Marko Dabovic on Mar 30, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/08/2015

pdf

text

original

Faculty of Economics, Finance and Administration

Miroslav Pavlovi´ c

Matematika
materijal za studente

Beograd, 2004.

2

ˇ SADRZAJ

3

Sadrˇaj z
1 Uvod 2 Skupovi i brojevi 2.1 2.2 2.3 2.4 Skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 7 7

Kardinalni broj skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Skupovi brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni . . . . . . . . . . . . . . . 17 c 21

3 Logaritmi 3.1 3.2 3.3

Stepen sa celim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Stepen sa racionalnim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . 22 Logaritmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 28

4 Kamatni raˇun c 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8

Procenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Prosti kamatni raˇun. Aritmetiˇki niz . . . . . . . . . . . . . . 30 c c Sloˇeni kamatni raˇun. Geometrijski niz . . . . . . . . . . . . 33 z c Bernulijeva nejednakost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Geometrijski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Meseˇno ukama´ivanje, itd. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 c c Neprekidno ukama´ivanje c . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 51

5 Funkcije 5.1 5.2 5.3 5.4

Pojam funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Inverzna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Grafici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Tipovi realnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 61

6 Linearna i kvadratna funkcija

. . . . . . . . . . . . . . . 61 Sistem jednaˇina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Izvod kao trenutna brzina . . . . . . . . . . 73 Tangenta i nagib krive . . . . . . . . . . 104 Odredjeni integral . . . . .9 Marginalna funkcija i izvod . . . . . . .2 9. . . . . . . . . . . . .2 8. . 87 Ekstremne vrednosti . . . . . . . . 102 c Tablica integrala . . . . . . . 89 7. . . . 118 Inverzna matrica . . . . . . 82 Izvod sloˇene funkcije . . . . . . . . .5 7. . . . . .5 ˇ SADRZAJ Prava linija i linearna funkcija . 101 Raˇunanje integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Zadaci . . . . . 85 Izvodi viˇeg reda . . . . . . . . . 129 .1 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 6. . . . . . . . . . . . . . . . . .3 6. . . . . . . . . . . . .3 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Matrice . .6 7. . . . . . . . .1 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7 7. . . . . . . . . . . . .3 9. . 96 8 Integralni raˇun c 8. . . . . . . . . . . 87 s Diferencijal . . . . . 66 c Kvadratna funkcija . . . . . . . . . . . . . 122 Determinante . . . . . . . . . . . . . . . 85 z Logaritamski izvod .3 101 Primitivna funkcija . . . .4 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 116 9 Sistemi linearnih jednaˇina c 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 c c 73 7 Diferenciranje 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Izvodi elementarnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 6. .8 7. . . . .1 9. . . . . . . . . . . . .4 7. . . . . 64 c Linearna nejednaˇina . . . . . . . . . . . . . . 124 Input–Output analiza . . . . . . 95 7. . 67 Jednaˇina tre´eg stepena . . . 80 Tablica izvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 6. . . . . . . . .2 7.10 Implicitno zadate funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . 130 132 10 Funkcije viˇe promenljivih s . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 5 Zadaci . .ˇ SADRZAJ 9.

6 1 UVOD 1 Uvod b b a a c b (a) a b (b) a .

c Ako skup ima konaˇan broj elemenata. npr. Ako x nije element od A. 1. −1. 7}. 3. Redosled nije vaˇan. 2. Napiˇite skup svih elemenata niza s (a) (1. 3. 1. Skup B je jednak skupu A ako ima iste elemente kao A. Kad ˇelimo da kaˇemo da je neki objekat x element skupa A. z c B je skup svih celih brojeva koji su manji od 7 a ve´i od −4. 2. z (2.7 2 2. −1. z {2. npr. onda piˇemo x ∈ A. 3. . 3. piˇemo x ∈ A. −1. c ˇto se moˇe zapisati i ovako: s z (2) B = {x : − 4 < x < 7 i x je ceo}. Na primer. (1) A = {2. −1. 1). 1. −1. 1. niz je takav spisak u kome je redosled vaˇan. −1. −1). {2. 0 ∈ A. s c / Skup se moˇe opisati reˇima.1 Skupovi i brojevi Skupovi Skup je neuredjena kolekcija objekata. (b) (1. koji ze zovu elementi ili ˇlanovi skupa. da z z pripada A. −1. 3. 7} = {2. c z npr. 7}. 7}. dakle. 3. onda moˇemo sastaviti njihov spisak. tj. 3. 2. 7) = (−1. 7} = {−1. U s s / naˇem sluˇaju: −1 ∈ A. 7). S druge strane.

{x ∈ Z : x < 9} ⊂ {x ∈ c Z : x2 ≤ 9}. s {x ∈ Z : x2 < 0} = ∅. Da li su ti skupovi jednaki? Ako je C = D. B2 = {x ∈ Z : x2 < 7}. c 2 SKUPOVI I BROJEVI B = {x : − 4 < x < 7. z Moˇe se desiti da razmatramo neko svojstvo P za koje ´e se ispostaviti da z c ga nema nijedan ceo broj. Na primer. ako je P (x) neko smislena osobina koja se odnosi na cele brojeve. Pokaˇite da je B1 = B2 . Slika 1: Skupove je korisno predstavljati pomo´u Venovih dijagrama c A C B D S (a) A •4 •1 •7 •3 •2 •5 C B •6 (b) Podskup Ako svaki element nekog skupa D pripada skupu C. onda je C ⊂ D i D ⊂ C. onda piˇemo D ⊂ C. Uopˇte. B1 = {x ∈ Z : x2 ≤ 7}. s onda oni celi brojevi koji imaju tu osobinu ˇine skup. onda je C = D. a taˇno je i obrnuto: Ako je c C ⊂ D i D ⊂ C. . ako sa Z oznaˇimo skup svih celih brojeva..D je podskup (skupa) C “. U tom sluˇaju kaˇemo da je skup {x ∈ Z : P (x)} c z prazan i piˇemo {x ∈ Z : P (x)} = ∅. s 2 ˇitamo: . a taj skup mi zapisuc jemo ovako: {x ∈ Z : P (x)}. Na primer.8 ili. Na primer. x ∈ Z} = {x ∈ Z : − 4 < x < 7}.

Neka je A skup tri bicikla. c (Podrazumeva se da bicikl ima dva toˇka. novi skup u koji ulaze objekti koji pripadaju i skupu C i skupu D (istovremeno). 1. Uverite se u slede´e: c C ∩ D ⊂ C ⊂ C ∪ D. odnosno D. A B . D Key Point (pazite: mogu pripadati i jednom i drugom). C ∩ D. a B skup svih njihovih toˇkova. onda je njihov presek. unija. moˇemo shvatiti sets can be c z belongs to B.1 Skupovi 9 Slika 2: A = {0. oznaˇava se B ∩ A D. A and B. 3. C ∪D. Mathematically A∩B we write this as: U uniju. razlika B (b) A (c) B Ako su dati skupovi C i D. Slika 3: Presek Answer 3. 4} draw Venn diagrams showing (a) A and Presek. the intersection of A and B is a set which contains elements that are S common both to A and B. The intersection of two represented by a Venn diagram as shown in Figure 6. 1} and B = {2. 4} O 2 3 4 1 A B S Zadatak 1. 3.2.) Da li je B ⊂ A ? Da li je c Now do this A ⊂ B ? exercise Figure 2 The set A is contained completely within B Given A = {0. We write A∩B to denote the intersection of A and B. 1} ⊂ B = {0. Note that A ∩ B and sa C \ are identical. Skup C. A ∩ B = {x : x ∈ A and x ∈ B} Razlika skupova C i D jeste the onih objekata koji pripadaju C ali to This says that the intersection contains all skupelements x such that x belongs ne A and also x pripadaju D. The intersection and union of sets A B Intersection Given two sets. ulaze objekti koji pripadaju bar jednom od skupova C. 2.

onda su A i B disjunktni. tj. Disjunktni su i skupovi A i B na slici 4. s C \ D = C \ (C ∩ D) ⊂ C. A ili Ac . Disjunktni skupovi Ako skupovi A i B nemaju zajedniˇkih elemenata. ako je A skup svih parnih c brojeva. komz plement oznaˇavamo sa A . s Zadatak 2. ako razmatramo deljivost prirodnih (tj. skup C \ D dobijamo tako ˇto iz C s s odstranimo dvostruke ˇpijune.desno. B \ A. onda je A jednak skupu svih neparnih. Komplement skupa Skup koji objedinjuje sve objekte koji su od interesa u izvesnom kontekstu zove se univerzalni skup. onda ´e S biti skup svih prirodnih brojeva. (C \ D) ∩ D = ∅. Na primer. odnosno D. . c Na primer. oznaˇimo ga sa S. I. Kad je univerzalni skup c ve´ odabran. Komplement skupa A c z sadrˇi one elemente univerzalnog skupa koji ne pripadaju skupu A. Napiˇite elemente skupova A ∩ B. gde su A i B skupovi odredjeni formulama (1) i (2). jer ne postoji nijedan broj koji bi bio i paran i neparan. pozitivnih celih) brojeva. ako je A ∩ B = ∅. Tada se presek s z s z C ∩ D sastoji od dvostrukih ˇpijuna. c kaˇemo da A i B disjunktni. tada moˇemo govoriti o komplementu. ako je A skup svih parnih brojeva a z B skup svih neparnih. Takodje su disjunktni su i skupovi A i B iz zadatka 1. A \ B. Dakle. Na primer. A ∪ B.10 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 4: Unija A B A B S A∪B A∪B S kao skup ˇpijuna u sluˇbi obaveˇtajne sluˇbe C.

2 Kardinalni broj skupa 11 Slika 5: Komplement skupa A oznaˇava se sa A . 1 makar i zamiˇljenog s . 4. Taj broj se zove kardinalni broj skupa A. 4. B = {3. 7. onda je c |A \ B| = |A| − |B|. • Ako je B ⊂ A. 5}. 14}. • Ako su A i B proizvoljni. 6. 2. onda se sa |A| oznaˇava broj elemenata c c skupa A. 4. 3.2 Kardinalni broj skupa Skup ˇiji se elementi mogu zapisati u vidu konaˇnog. 2. ako je B ⊂ A. Na primer. • Ako su A i B disjunktni. onda je |A ∪ B| ≤ |A| + |B|. Ako je A jedan takav skup. 8}. spiska nazivaju se c c konaˇnim.2. 5. 5}. 4}. 3. Razmotrite primer: A = {1. Kardinalni broj nekih skupova je toliko veliki da se ne isplati raˇunati ga c na prste. 3. 4. ako su A i B skupovi iz zadatka 1. Razmotrite primer: A = {1. 3. taˇnije c |A ∪ B| = |A| + |B| − |A ∩ B|. B = {12. onda je |A| = 3 i |B| = 6. A. Razmotrite primer: A = {1. taˇnije. B = {2. Kardinalni broj praznog skupa jednak je nuli (po dogovoru).1 . onda je |B| ≤ |A|. 2. onda je |A ∪ B| = |A| + |B|. 13. Ac c A A A' S 2. 5}.

Listi´ fudbalske prognoze sa 12 parova moˇe se popuniti na c z razne naˇine: c 1 0 0 2 1 1 1 0 0 1 2 1. 6. c c z c Dakle. oznaˇimo skup c c s c svih takvih nizova sa S. Kao drugi primer. Prema tome.2. 7} ? Prvi korak: Razmatramo ˇta sve moˇemo uzeti za prvi element. Na svaku od prethodnih mogu´nosti dolaze tri: c 1 1 1 1 0 2 0 0 0 1 0 2 2 2 2 1 0 2 Zasad smo stigli do broja 3 × 3 = 9. 0. dolazimo do zakljuˇka da se prva tri para mogu tipovati c c na 3 × 3 × 3 = 27 naˇina. Nastavljaju´i dalje. |S| = 531 441. itd. 5. Drugim reˇima. c Tre´i korak: Kad su izabrana prva dva. 2. nezavisno od izbora prvog. Broj naˇina da se popuni listi´ jednak je broju |S|. prva dva elementa se z s c mogu izabrati na 7 × 6 naˇina. 6. 7 tako da se cifre ne poz c navljaju? Ili. i. ima ih 7 (sedam). Popunjavaju´i listi´. prva tri se mogu birati na 7 × 6 × 5 naˇina. c 2 Redosled je ovde bitan. ˇto je isto: Na koliko se naˇina mogu rasporediti elementi skupa s c {1. c c Da bismo naˇli taj broj. c z Drugi korak: Kad smo izabrali prvi element. 2 : c 1 0 2 Sada tipujemo drugi par. 3. tre´i se moˇe izabrati na 5 naˇina. nije nam potrebna nikakva nauka — dovoljno je s raditi planski. Ovde drugi mora biti razliˇit od prvog. Za prvi fudbalski par imamo tri mogu´nosti. U naˇem s z s sluˇaju moˇe se uzeti bilo koja od navedenih cifara. c drugi se moˇe birati na 6 (ˇest) naˇina. 4. prvih 7 na 37 a svih dvanaest — na 312 = 531 441 c naˇina. razmotrimo pitanje: Koliko se sedmocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara 1. a tipovali smo samo dva para. 5. pitamo se ˇta sve moˇe biti s z drugi. mi piˇemo niz2 od dvanaest elemenata. 0 1 0 1 0 2 1 0 0 0 1 1. 3. 1. 4.12 2 SKUPOVI I BROJEVI Primer 2. . 2. c c Primer 2.1.

8.2. 4. 3. onda je n! = n(n − 1) · · · 2 · 1. 1. 1! = 1.sedam faktorijel“). s 2) nije dopuˇteno? s Primer 2. 9! = 8! · 9 = 362 880.2 Kardinalni broj skupa 13 Sedmi korak: Kad je izabrano prvih ˇest. Na primer.2. Uopˇte. 6. traˇeni broj je 7 · 6 · 5 · 4 · 6 · 2 · 1 = 5040. sedmi se moˇe birati na samo s z jedan naˇin. 6.kombinacija“. 2! = 2. Postavlja se pitanje koliki je broj mogu´ih .3. 3. Pored toga. Dobijaju oni koji pogode svih sedam brojeva. 5. na´i ´emo da se od elemenata skupa L c c c moˇe sastaviti z (3) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . 2. Sigurni ste da ´e u pet utakmica c (npr. 8! = 7! · 8 = 5040 · 8 = 40 320. 4! = 24. (b) 0.. c Rasudjuju´i kao u primeru 2. c c c Koliko ´ete kombinacija uplatiti? c Zadatak 4. 1–5) pobediti doma´in i da u ˇetiri utakmice ne´e pobediti gost (9–12). 6! = 720. Koliko se ˇestocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara s z c (a) 1. tada faktorijel slede´eg moˇemo na´i s c z c po formuli (n + 1)! = n! · (n + 1). ako ponavljanje cifara 1) jeste dopuˇteno. 4. imamo 0! = 1. Popunjavate tiket sa 12 parova. U igri na sre´u zvanoj loto izvlaˇi se 7 brojeva iz skupa L = c c {x ∈ Z : 1 ≤ x ≤ 39}. c Prema tome. 7.. 7. Kad smo naˇli faktorijel nekog broja. po dogovoru. 3! = 6. z Taj broj se piˇe i kao 7! (ˇitaj . 5. 2. ako je n ≥ 2 s c s pozitivan ceo broj. 5! = 120. Na primer. Zadatak 3.

7! 2. . 2. pri ˇemu su p i q celi i q = 0. kako c s smo videli. 7! Prevod ovog tvrdjenja na jezik skupova glasi: Broj sedmoˇlanih podc skupova skupa koji ima 39 elemenata jednak je (5) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . itd. . 6. 4. onih koji se mogu predstaviti u obliku p/q.14 sedmoˇlanih nizova sa razliˇitim elementima: c c (1.3 Skupovi brojeva Za neke vaˇne skupove upotrebljavamo specijalne simbole. itd. 2. pa se ponekad piˇe i = −1. 3. Q — skup svih racionalnih brojeva. . 3. Realan broj se pojavljuje kao (konaˇan ili beskonaˇan) niz ˇiji je prvi c c c ˇlan ceo broj a ostali su cifre 0. pozitivnih celih brojeva. imamo lanac relacija N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R ⊂ C. 2. tj. 6). Imaginarna √ jedinica ima svojstvo i2 = −1. Ovde smo poˇeli da piˇemo nizove od brojeva 1. ima 7!. traˇeni broj c z kombinacija jednak je (4) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 = 15 380 937. 5.. (1. 4. Takav se niz zove i decimalna c . C — skup svih kompleksnih brojeva. 7. . 7). 2 SKUPOVI I BROJEVI (1. s Valja znati da je svaki ceo broj racionalan. 4. 5). . Ve´ smo pomenuli z c da se skup svih celih brojeva oznaˇava sa Z. 9. tj. imamo slede´e c c oznake: N — skup svih prirodnih. onih koji se predstavljaju u obliku x+yi. a tih nizova. 6. y realni brojevi a i je imaginarna jedinica. 3. 7. R — skup svih realnih brojeva. 2. gde su x. . 5. 7. tj. svaki racionalan je realan. S obzirom da se od igraˇa ne traˇi da pogode redosled c z izvuˇenih brojeva ispada da broj (3) treba podeliti sa 7!. Pored toga. Drukˇije: c c Q= p : p ∈ Z. 1. . Dakle. tj. . q ∈ Z \ {0} q .

ali 1. −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2.47. We write (1. 0. i samo ona. that a imalnu reprezentaciju. a) [. imaju viˇe decimalnih reprezentacija. A closed end-point is denoted by •. b = {x ∈ R : a ≤ and b}. We write [1.2. A knowledge of the properties of numbers is fundamental to the study< 1engineering mathematics. Therefore the interval [1. najvaˇ and ≤ are both true Medju raznim podskupovima skupa R 7 ≤ 10 zniji7 su 7intervali: statements. The intervals (−6. all numbers to the the number line are greater than the given number.periodiˇ line decSkup Q side. mean R : the a}. The symbol < means ‘less than’. The intervals (−6. that is 1 ∈ R 3 x ≥ a}.9 = 0. 2] and (3.5 π 3 4 5 6 7 8 Figure 1. 4] are depicted on the real line. interval. For example. For example.describing positive numbers. Na primer. brojnoj osi.9999999999999999999999999999999999999999999 . a] = {x ∈ and ≤ an square brackets.0 = 1. npr. ∞) = {x and : are included in the to denote∞) the {x ∈ R : x > a}.9 . for example −3 < 19. closed = {x end : a < x at b}. 3] consists of all real numbers x. Numbers can be represented on a number line. be closed. π. For this reason we strongly recommend that you work through this Svaki broj sa konaˇ familiar. Numbers. Intervals can be represented on a number line. 1 and 3 inclusive. c 73 0. 2.469 = 3. a svakom broju — jedna taˇka. for example 6 > 4. (−∞. The symbol > means ‘greater than’. Brojevi sa konaˇnom decimalnom reprezentacijom. s 1 = 1. is optional when The Realni brojevi se mogu predstaviti na pravoj —Mathematically we say that cki line extends indefinitely both to the left and to the right. ali racionalnih ima joˇ. Much of the terminology used throughout Joˇ jedan primer: 3. A useful way of 6 picturing13 numbers is to use a number −2 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 2. nadalje ponavlja bezbroj c c puta.is ∞. s The number line 1 line. b ] at one ∈ Rand open ≤ the other. or interval. realni brojevi line. 0. Students who possess this knowledge will be well-prepared for the study of algebra.9999999999999999999999999999999999999999999 of . Thus (1. i samo c oni. all = real numbers between [a. and such an interval is said to be :open. c Block even if the material is nom reprezentacijom jeste racionalan. Study iracionalnim. but not (a. 3) to [a. 3) means all real numbers x such that 1 < x < 3. . Ostali or simply the realnazivaju seFigure 1 and note takvi minus sign is always used √ indicate that a number is negative. The symbol for infinity na osi odgovara jedan broj. Given any number. Figure 1 shows part of this line. interval is said to b) = {x ∈ R : a < x < b}.poklapa sa skupom realnihcan be represented by a point on thisnu“ which c is also called the real number line. [−1. . na primer.00 = 1. =] {x ∈ that x <end-points are included in the intervalR : xsucha}. [−1. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. The (−∞.. an open end-point is denoted by ◦.0 = 0. Dakle. Positive numbers are represented on the right-hand side of this line. represent all real] numbers between 1 x ≤ 3. Intervali right of it on Sometimes we are interested in only a small section. x < interval may be (a. [a. 2] and (3. Crta iznad cifre oznaˇava da se dotiˇna. −4). such that 1 ≤ x ≤ 3. = 5.3 Skupovi brojeva 15 reprezentacija. (1.16 = . 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. 3] (a. . operations and common notations. b) = {x ∈ R a ≤ An b}. including the end-points. negative numbers on the left-hand se Any whole or fractional number brojeva koji imaju . the rest of this block can be most easily illustrated s by applying it to numbers. Svakoj taˇ the line extends from minus infinity to plus infinity. = 1 . whereas the use of a plus sign to su. of the real line. 4] are illustrated in Figure 2. −4).615384. e.

such that 1 ≤ x ≤ 3. 1]. 4] are illustrated in Figure 2. 1). . 1) ∩ (0. A777 = [0. Sometimes we are interested in only a small section. 2] and (3. [0. 1] \ (0. A4 = [0. 4] z. A3 = (−∞. 3). Therefore the interval [1. 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. −4 ∈ Q . [3. A2 = (−∞. −1). Presek proizvoljnog broja skupova definiˇe se kao skup u koji s ulaze oni objekti koji pripadaju svakom od datih skupova. 1). ] mean that the end-points are included in the interval and such an interval is said to be closed. of the real line. . Recite da li je slede´e tvrdjenje taˇno. and such an interval is said to be open. We write [1. [. (c) −3. 1) ∪ (1. Zadatak 6. ∞). 3] consists of all real numbers x. 1/3). 1] \ (0. npr. A3 = [0. 1] ∪ (2. (b) | − 4| ∈ N . . 3). Moˇe biti zadato bezbroj c z skupova. interval se −4). 3) to represent all real numbers between 1 and 3. [−1. A2 = [0. A6 = {0. 2∈Q. but not including the end-points. A1 = [0. U kojem od slede´ih c skupova postoji najmanji element: (0. . Intervals can be represented on a number b bilo koji realni brojevi takvi by •. 2] and (3. 1] ∪ (1. ˇ Sta je presek svih tih skupova? Zadatak 8. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. predstavlja kao duˇ depicted on the real line. 1). A5 = (0. . A6 = [0.je aopen end-point bilo a ≥ b. For example. 3). 1/777). Uniju skupova ˇine objekti koji pripadaju makar jednom od datih. (d) (e) (f) √ √ 4∈Q. The square brackets. 1) ∩ [1. c are Na brojnoj osi. Thus (1. Intervalu sa jednom beskonaˇnom granicom odgovara poluprava. c c s (a) 4/5 ∈ N . 1/2).than’. 3] to denote all the real numbers between 1 and 3 inclusive.1: Basic Algebra 2 Zadatak 5. for example −3 < 19. 3]. . The intervals (−6. 1]. i objasnite zaˇto je tako. A4 = [0. The intervals (−6. c Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 0 1. For example. . Odredite komplement slede´ih skupova (smatraju´i skup R unic c verzalnim): A1 = [0. 1] ∩ [1. Zadatak 7. 3) means all real numbers x such that 1 < IxBROJEVI 16 2 SKUPOVI < 3. 7 ≤ 10 and 7 ≤ 7 are both true statements. A2 = (0. (1. (−∞. 1}. Najmanji element (minimum) nekog skupa S ⊂ R je takav broj koji pripada S a manji je od svih ostalih elemenata iz S. 3). −4). A closed end-point is denoted da an < b. 1). Odredite slede´e skupove: c A1 = [0. Ako bi is denoted by ◦. 1). A5 = {0}. od navedenih skupova bili bi prazni — koji? −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. ∞). neki Tu su a i line. −1) ∪ [0.5 ∈ Z . that is 1 and 3 are included in the interval. ∞) ? Zadatak 9. . A3 = [0. [−1. An interval may be closed at one end and open at the other. ako su mu krajevi konaˇni. A7 = [0. We write (1. or interval.

dvoˇlanih nizova) realnih brojeva oznaˇavamo c c 2 sa R .4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Skup svih uredjenih parova (tj. y) : x ∈ R. koja se definiˇe ovako: s (6) |x| = x ako je x ≥ 0. Dakle jednaˇina 1) ima reˇenje x = 1. 1) Ako je 2x + 1 ≥ 0. 2) Ako je 2x + 1 < 0. odnosno kao naˇin da apsolutnu vrednost zamenimo zagradama. c R2 = { (x. pod uslovom 2x + 1 < 0. |x|. npr. . dobijamo x = 1. ako c s s c je x = −2. Jednakost |x| = −x. proveravamo uslov: 2x+1 = 2·1+1 > 0 s c — jeste zadovoljen. c c s 2. −x ako je x < 0. Znaˇi. na primer. onda je |2x + 1| = −(2x + 1). y ∈ R}. onda je −x = 2. Reˇavaju´i prvu. Formulu (6) moˇemo shvatiti kao naˇin oslobadjanja od apsolutne vredz c nosti. izraz A = 3x − |2x + 1|. ona se raspada na dve jednaˇine sa z s c c ograniˇenjima za x : c 1) x − 1 = 0. za x < 0. 2) 5x + 1 = 0. ali uslov c s 2x + 1 = 2 · (−1/5) + 1 < 0 nije ispunjen. Tako moˇemo reˇiti jednaˇinu A = 0. Poc gledajmo.. dakle A = 3x + (2x + 1) = 5x + 1.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Apsolutna vrednost 17 Svaki broj x ∈ R ima svoju apsolutnu vrednost. a ˇto nije taˇno. pod uslovom 2x + 1 ≥ 0. dakle A = 3x − (2x + 1) = x − 1. c s Jednaˇina 2) nema reˇenja jer iz 5x + 1 = 0 dobijamo x = −1/5.2. kod nekih studenata stvara zabunu. onda je |2x + 1| = (2x + 1). Zakljuˇak: jednaˇina A = 0 ima jedno reˇenje: x = 1. koja potiˇe otuda ˇto misle da je −x negativno.

kao na slici 6 ili 7. y) ∈ R2 . Na primer. Obratno. 2) predz c stavljen je na slikama 6 i 7 taˇkom A. svakoj taˇki M u ravni c c odgovara jedan par (x. c .. ili M = (x. −2). −2). 2). c c S druge strane. Nacrtajte taˇke B(−1. Grafik c c c jednaˇine sastavlja se od onih taˇaka ˇije koordinate zadovoljavaju tu jednac c c ˇinu.18 Tri elementa skupa R2 : (0. 2). Dakle. F (1. y zovu se koordinate taˇke M. D(−1. (1. 0). C(−3. par (1. y). E(2.3. prava q je grafik jednaˇine y = 2. onda moˇemo pokuˇati da z s napiˇemo njenu jednaˇinu. A = (1. Na primer. y). ako je data neka linija u ravni. Pogledajte sliku 7 (b) Kvadranti Kad umemo da crtamo taˇke. ˇto c s 3 zapisujemo ovako: M (x. c Kako glasi jednaˇina prave p ? y-ose? i prave koja prolazi kroz taˇku A c c 4 i koordinatni poˇetak? c 3 4 Vidi i sliku 8. c Slika 6: Koordinatni sistem u . onda svaki element skupa R2 moˇemo predstaviti taˇkom u ravni. ume´emo da crtamo jednaˇine. 2). 4). i nijedna druga. π). Ako ste zaboravili jednaˇinu prave. x-osa ima jednaˇinu y = 0 — svaka s c c taˇka M (x.prinudnoj“ projekciji 3 y A 2 q 2 1 K x –3 –2 –1 0 –1 –2 1 2 3 –2 II II 1 II –1 0 1 2 p III III –1 IV IV –2 (a) Kvadrat K se vidi kao kvadrat. Na primer. idite na stranu 61. 2 SKUPOVI I BROJEVI Ako u ravni odaberemo dve ose. Brojevi x. y) na x-osi ima svojstvo y = 0. (−1. 2).

0 ≤ y ≤ 1}. Taˇka M (x.5 2 2.5 1 x 1. s c c 3 E D y 2 1 0 B A C 1 x 2 –2 –1 –1 –2 F .Slobodna“ projekcija. y) iz K ima c karakteristiˇno svojstvo: 0 ≤ x ≤ 1. Osenˇeni .. y) ∈ R2 : 0 ≤ x ≤ 1. 0 ≤ y ≤ 1. kao ˇto razne mape s Grenlanda predstavljaju jedno isto ostrvo.2.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c 19 c Slika 7: . 3 q y 1 A K –1 –0. Drugim reˇima.5 0 –1 –2 0.5 Slika 8: Napiˇite koordinate oznaˇenih taˇaka..pravougaonik“ na ovoj slici i kvadrat na slici 6 predstavljaju isti objekat. c c K = {(x.

z z –1 (d) Ovde se kruˇnica vidi kao elipsa z .20 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 9: Prava y = x i kruˇnica x2 + y 2 = 1 u dve projekcije z 10 y=x 3 2 A 5 2 y –3 –2 –2 (a) Ovde se prava y = x vidi kao simetrala prvog i tre´eg kvadranta c A 1 2 y=x 3 x 2 3 –3 –2 –5 –3 –10 (b) Prava y = x u slobodnoj projekciji 1 1 y y –1 x 1 –1 x 1 –1 (c) Ovde se kruˇnica vidi kao kruˇnica.

itd. ne pridaje mu se nikakvo znaˇenje. am = am−n . U izrazu an . a3 = a · a · a. b . gde je a bilo koji broj. (7) (ab)n = an bn . Vaˇe slede´a pravila: z c am an = am+n . razliˇit od nule). ako ga ima. n a a n an = n. a2 = a · a. m = 3. npr. (am )n = am·n . a1 = a. Definiˇe se i stepen sa c s celim negativnim brojem. Uverite se u njihovu ispravnost za neke konkretne vrednosti eksponenata.21 3 3. tj. n = 2. c Ispostavlja se da pravila (7) ostaju ispravna — uverite se u to uzimaju´i c nekoliko konkretnih vrednosti eksponenata. (a = 0). b b Izraz 00 nije definisan. broj n se zove eksponent a broj a je osnova (stepena). (a = 0). 1 1 a−1 = . po dogovoru. Razmotrite formulu a b −1 = b a = reciproˇna vrednost od c a .1 Logaritmi Stepen sa celim eksponentom Podsetimo se da je. U svakom od tih pet pravila eksponent je pozitivan ceo broj (a imenilac je. recimo. a−2 = 2 a a 0 a = 1.

4 16 = 2. Ako je r bilo koji racionalan broj. ali ( A )2 = A samo za A ≥ 0. Sta moˇete re´i o izrazu 0r ? z z c Sve formule sa spiska (7) ostaju ispravne ako dopustimo da su eksponenti razlomljeni a brojevi a. i pisati (8) ar = am/n = n am = n a m za a > 0 . onda ´emo ga napisati u vidu . 3 −8 = −2 . Npr. ali 4 −16 nije definisan kao realan broj. s n a = a1/n . c √ (A2 )1/2 = A2 = |A| za svako A. kad se stepenuje sa 2.2 Stepen sa racionalnim eksponentom Kvadratni koren broja a je takav broj koji.. ima smisla pisati c √ a = a1/2 (a ≥ 0) i. Tako je jedan kvadratni koren od 9 jednak 3. . opˇtije. ˇ Ovde se moˇe uzeti a < 0 ako je n neparan broj. c s 5 32 = 2. I broj −3 je oznaˇava pozitivni koren. Svojstva zavise od toga da li je n (= izloˇilac korena) paran ili z neparan. simbol primer. Negativni brojevi s c z nemaju (realan) kvadratni koren.neskrac tivog“ razlomka r = m/n. 5 −32 = −2 . n > 0. Ako je n ma koji pozitivan ceo broj. zaˇto? s Sliˇno se definiˇe kubni koren. 3 8 = 2. Npr. jednaˇina x4 = 16 ima dva reˇenja: x = ± 4 16 . Na c kvadratni koren od 9. 9=3 . Ako je a < 0.22 3 LOGARITMI 3. samo ˇto ovoga puta svaki realan broj ima c s s jedan jedini koren. onda je n-ti koren od a takav broj b da je bn = a. b pozitivni. Medjutim. Npr. a reˇenja jednaˇine x2 = 7 moˇemo zapisati kao x = ± 7. formula (8) moˇe biti z problematiˇna. √ Budu´i da je ( a)2 = a1 . daje a. jer je 32 = 9.

Na primer. logaritam od b za osnovu a je onaj broj kojim treba stepenovati osnovu a da bi se dobilo b. 3. Napomenimo da pravila (7) s c opstaju. S obzirom da je ax > 0 za svako realno x.3 Logaritmi Za pozitivne brojeve a i b (a = 1).01 = A dokazati neku jednakost tipa loga B = C. Naredni korak je uvodjenje stepena sa iracionalnim eksponentom nad pozitivnom osnovom. ako je jasnije. Drugim reˇima. Ili. da biste naˇli loga (b). to je izraz loga B definisan pod uslovom B > 0. ˇto ne´emo razmatrati.3.3 Logaritmi S druge strane (A3 )1/3 = 3 23 A3 = 3 A 3 = A za svako A. s Na taj naˇin moˇemo izvesti pravila raˇunanja sa logaritmima direktno iz c z c pravila raˇunanja sa eksponentima: c loga 1 = 0 loga (ab ) = b loga (b) + loga (c) = loga (b · c) loga (b) − loga (c) = loga b c . log3 9 = 2 jer je x = 2 reˇenje jednaˇine 3x = 9. loga (b) c je broj koji zadovoljava uslov aloga (b) = b. treba da reˇite jednaˇinu s s c ax = b po nepoznatoj x. isto je ˇto i dokazati aC = B. Joˇ primera: s c s log2 (8) = 1 = log3 3 log4 (2) = log10 1 = log10 1 000 = log10 0.

Zadatak 10. s Prema prethodno reˇenom. to je isto ˇto i a c s = bc. ln(x − x + 1). . Posebno. Umesto loge piˇe se ln . (10) ln e = 1. ln(3x − 2). a druga — za x > 0. ln 1 − x. Izvedimo. c sc gde je e eksponencijalna konstanta. e = 2. loga c = y. Izraˇunajte c √ ln e . ln 1 = 0. Za koje √ vrednosti promenljive x definisani slede´i izrazi: su c 2 2 ln(x). i obiˇno se piˇu c s b bez indeksa. ay = c. Najˇeˇ´e se upotrebljavaju prirodni logaritmi. Stavimo loga b = x. eln x = x. vaˇe formule c z (9) ln(ex ) = x. tj.24 loga (1/b) = − loga (b) loga (bβ ) = β · loga (b) 3 LOGARITMI Iz ovog poslednjeg pravila sledi pravilo za logaritmovanje korena: loga n b = 1 loga (b). recimo. . ln(−x). ln(1 − x ). prva — za svaki realan broj x. log(b). Prema reˇenom. a ovo je taˇno jer je c ax+y = ax · ay i ax = b. Logaritmi za osnovu 10 poznati su kao dekadni logaritmi. n Ta pravila vaˇe pod uslovom da je b > 0 i c > 0. Broj 10 se ponekad zove antilogaritam od b. Jednaˇine c Jednaˇina c ln x = c ima reˇenje za bilo koje c i ono glasi s x = ec . logaritmi za osnovu e. ln e e . pravilo z loga (bc) = loga b + loga c. tako da treba da pokaˇemo da je loga (bc) = z x+y x + y. .71828 .

3. tj. −x tj. ako je mogu´e. Na primer. s s c trebalo bi.3 Logaritmi S druge strane. jednaˇina c ex = b ima reˇenje samo za b > 0 (zaˇto ?) i. x (f) ln(x − 1) − ln(−x) = 1. ako je ln A = ln B i A > 0. Prema tome. c ako je A = B i A > 0. ˇto je nemogu´e. logaritam se sme skratiti. one su ekvivalentne . Jedanaˇina se sme logaritmovati ako su obe strane pozitivne. Zadatak 11. e3x − e2x − 2ex = 0. S druge strane. naime. x < 0 i x > 1. ono glasi s s c x = ln b. Reˇite jednaˇine: s c (a) 2 ln x − 3 = 0. 5 25 ako su (d) e2x − ex − 2 = 0. (b) ln2 x − 3 ln x + 2 = 0 (c) 2ex + 3 = 0. s c (f) nema reˇenja. da bi jednaˇina (f) imala smisla. ln2 x = (ln x)2 . Ako bismo napisali s ln(x − 1) − ln(−x) = ln 5 x−1 = 1. trebalo bi da bude c x − 1 > 0 i −x > 0 (istovremeno). B > 0. ili nekog drugog zadatka. B > 0. 2ex − 3 = 0. da razjasnimo uslove pod kojima taj zadatak ima c smisla. onda je ln A = ln B. u tom sluˇaju. tj. onda je A = B. Pre nego ˇto pristupimo reˇavanju jednaˇine. B > 0. jednaˇine A = B i ln A = ln B imaju ista reˇenja c s ispunjeni uslovi A > 0. (e) ln 1−x = 1. Dakle.

ln x < 0 za 0 < x < 1.26 doˇli bismo do pogreˇnog zakljuˇka s s c x−1 = e. x = 2e + 1 . (11) ex > 0 za svako x. s c Pre logaritmovanja nejednaˇine ili jednaˇine razmislite. Ova poslednja ˇinjenica vaˇi i kad se ln x zameni sa loga x. 2. dobijamo ex = 2. jeste x > ec . x2 = et2 = e2 . 4. jer log(−1) nije definisan. 1/8). reˇenje nije x < ec . Dakle. 69). npr. x = ln 2. ln x = t2 . (b) vrlo veliki broj. −x tj. Ali u sluˇaju nejednaˇine c c (14) ln x < c. (12) ln x > 0 za x > 1. treba da znamo kvadratnu jednaˇinu s c c (vidi str. (c) broj blizak jedinici ? Reˇenje nejednaˇine s c (13) ln x > c. e+1 3 LOGARITMI Da bismo reˇili jednaˇine (b) i (d). ve´ 0 < x < ec . c c tj. U sluˇaju (b) stavljamo ln x = t (x > 0) pa jednaˇinu piˇemo c c s 2 kao t − 3t + 2 = 0. ali je tu t > 0. reˇenja su x1 = et1 = e. c z √ a = 2. 1/2. Vra´amo se na x i s c dobijamo dve jednaˇine: c ln x = t1 . S druge strane. gde je c realan broj. Zato od dva reˇenja t1 = 2 i c s t2 = −1 uzimamo samo pozitivno. t2 = 2. vra´aju´i se na x. Stavi´emo ex = t i. Ova ima dva reˇenja t1 = 1. od prve jednaˇine. Na primer. c . tj. s U sluˇaju (d) moramo biti paˇljiviji. Kolika je vrednost ln x kad je x: (a) vrlo mali pozitivan broj. Nejednaˇine c Stepen ex je pozitivan za svako x. gde je a > 1. bec c smlisleno je logaritmovati nejednaˇinu ex > −1. c z c c 2 dobiti jednaˇinu t − t − 2 = 0. Proverite to na konkretnim primerima (recimo x = 2.

Reˇite slede´e jednaˇine i odgovaraju´e nejednaˇine: s c c c c (a) ln x2 = ln(x + 2) (b) 2 ln x = ln(x + 2) (c) x = √ x+2 .3.3 Logaritmi 27 Zadatak 12. U zadatku 11 zamenite znak = znakom >. (Ne zaboravite da prvo odredite oblast definisanosti. ≤. ≥. <.) . pa reˇite s odgovaraju´e nejednaˇine. c c Zadatak 13.

1 × S. c Kako biste shvatili slede´e reˇenice? c c Broj 100 pove´ati za jednu desetinu. 15 ˇini 37.15 × 150 = 22. 375 = 37.5%. Uopˇte. c Izrazite 40 kao procenat od 15.. 15% od 150 = 15% × 150 = 0. Na primer. Na primer.podeli sa z c 100“. 100 i . broj koji je za 10% ve´i od S jednak je s c S+ 1 10 S = S + S = 1.. c Vratimo se na (15). 5 procenata od 40. tada delimo 15 sa c 40 : 15 = 0. 100 10 i . Dakle.% “ se moˇe shvatiti kao skra´enica za . broj koji je za i% ve´i od broja S jednak je s s c S + pS = S(1 + p).5 Ako ho´emo da broj 15 izrazimo kao procenat broja 40. znak . c Broj 100 pove´ati za 1/10. 40 dakle. taˇna je c c reˇenica: c (15) Broj 110 je za 10% ve´i od broja 100. 100 Joˇ opˇtije. gde je p = .1 Kamatni raˇun c Procenti Jedan procenat neke veliˇine jednak je stotom delu te veliˇine — jednoj c c stotinki. U navedenim primerima izjednaˇili smo i% sa i/100.28 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4 4. gde je p = A broj za i% manji od broja S jednak je S − pS = S(1 − p).

5 203. c Zadatak 16. Zato se c z c pribegava tzv. str.0 80. I3 = 100 × 6 N3 332. U tabeli 1 vidimo podatke o proseˇnoj plati u Srbiji u pet odabranih meseci. Da li je bitan redosled tih poteza? Izraˇunati konaˇnu cenu i procenat ukupne promene. 24. N0 282 Preuzeto iz knjige: Nebojˇa Savi´. 12% i 7% i dvaput pojeftinila po 17% i 5%. Posle sniˇenja od 21% cena neke robe iznosi 5456 dinara. Izraz ˇunati sniˇenje.1 Realne plate Dinara Indeks 282.0 N1 =263. c c Indeksni brojevi Iz golih podataka o vrednosti neke ekonomske veliˇine tokom odredjenog c perioda ˇesto se ne moˇe lako videti brzina promene te veliˇine.1 81.4 N3 =332.9 72. Ekonomija tranzicije u trˇiˇnu privredu. zove se i bazna vrednost. broj (inc Tabela 1: Indeksi plata Nominalne plate Dinara Indeks N0 =282.6 N2 =291.6 Na primer. koji je to broj? A koji broj je za 500% manji od 500 ? Zadatak 15.3 224.0 230.0 I0 =100.8 N4 =395. Posle tri meseca cena je vra´ena na prvobitni nivo.7 I2 =103. indeksnim brojevima (indeksima). koju smo odabrali da bismo s c njom uporedjivali ostale.3 I3 =117.8.3 = 100 × = 117.0 I4 =140. Koliko procenata je palo? Koliko studenata profesor sme da obori ako mu je naredjeno da prolaznost mora biti najmanje 85% ? Zadatak 17. Beograd s c zs 2001. Dakle. Ako je 15% nekog broja jednako 30. Roba je koˇtala 5200 dinara pa je tri puta uzastopno poskupela s po stopama 10%. ta poˇetna vrednost.9 I1 =93. Na zavrˇnom ispitu 15 je dobilo ocenu A.3 79.4.0 100.3 t0 t1 t2 t3 t4 =Decembar 1994 =Januar 1995 =April 1995 =Juli 1995 =Oktobar 1995 deks) I3 pokazuje procentualnu vrednost veliˇine N3 u odnosu na poˇetnu (ne c c prethodnu) vrednost N0 .1 Procenti 29 Zadatak 14. . izraˇunati c z c c procenat pove´anja. Jedan kurs matematike u Londonu pohadja 117 studenata.6 226. njih 45 ocenu B a 31 ocenu C (ostali s su pali).

0 1960 110. Posle prvog ukama´ivanja na c vaˇem raˇunu bi´e svota od s c c k1 = k0 + k0 p = k0 (1 + p) = 1 060 000 (dinara). s c Obratimo paˇnju da je poˇetni (bazni) indeks jednak 100. Tabelu 2 je ostavio jedan otpuˇteni sluˇbenik jedne drˇavne s z z firme u Srbiji.2 Prosti kamatni raˇun. k5 . k6 . pripisuje vam se pk0 dinara. pod uslovom da vam se na kraju svake godine dodaje 6% prvoc bitne svote.30 ˇ 4 KAMATNI RACUN ˇto znaˇi da je nominalna plata u periodu od t0 to t3 porasla za 17. Vaˇ zadatak je da reprodukujete podatke — uradite ga. tre´i. Kaˇe se . c . s Tabela 2: Proseˇna plata c Dinara Indeks 100.0 2082 105. k3 ..5 140. k 4 . itd. zna se koji je prvi.uredjen“ jer se svakome ˇlanu c z c zna mesto. dakle. z c Zadatak 18. k 7 Takav spisak se zove konaˇan niz .8 posto. tj. k2 . milion dinara) po s kamatnoj stopi od p = 6% = 0. k 1 . koji drugi. posle drugog: k2 = k1 + k0 p = k0 (1 + 2p) = 1 120 000 posle sedmog: k7 = Ovde se pojavljuje jedan uredjen spisak brojeva. tj. naime: k0 . Aritmetiˇki niz c c Zamislite da ste stavili na ˇtednju svotu k0 (od.0 Oktobar 2000 Novembar 2000 Decembar 2000 Januar 2001 Februar 2001 4.06 godiˇnje. npr. po principu prostog kamatnog s raˇuna.

. . Ovde nam se pojavio jedan (potencijalno) beskonaˇan spisak brojeva: c k0 .2 Prosti kamatni raˇun. an jednaka je c 1 (a1 + a2 + · · · + an ). . medjutim. niz pozitivnih celih brojeva. 2 Aritmetiˇka sredina n brojeva a1 . A aritmetiˇkom sredinom c c c brojeva a i b naziva se broj c= Dakle. a2 . osim u sluˇaju da su svi brojevi c c medjusobno jednaki. Da budemo prec cizniji. . onda se definiˇe i geometrijska sredina: s n a1 a2 · · · an . . Podsetimo se formule za zbir prvih n prirodnih brojeva: (16) 1 + 2 + · · · + (n − 1) + n = n(n + 1) . . . 106 . Aritmetiˇki niz c c Navedeno raˇunanje moˇete produˇiti: posle t godina ima´ete c z z c kt = kt−1 + k0 p = k0 (1 + tp). k155 . 2. Takav niz se zove aritmetiˇki niz ili aritmetiˇka c c progresija. . . tj. poˇev od drus c c gog. . kt = kt−1 + kt+1 2 (t ≥ 1). razlog za taj naziv je u tome ˇto je svaki ˇlan. bilo kakav. . 3. gde je d = k0 p = . 31 Takav spisak se zove beskonaˇan niz . . . Geometrijska sredina je manja od aritmetiˇke. . 157. . . . k7 . k1 . . . . . . a+b . vaˇi jednakost z kt − kt−1 = d za t ≥ 1. . . c on ima svojstvo da je razlika susednih ˇlanova konstantna. . . kt . Niz prirodnih brojeva To je niz 1. . n Ako su ti brojevi pozitivni. .4. . . jednak aritmetiˇkoj sredini susednih ˇlanova. Ovaj niz nije. . . 10. . . 2 .

U tom zbiru ima 26 jednakih ˇlanova: svaki je jednak c 1000 + 5080 = 6080..(prvi + poslednji) + (drugi + pretposlednji)+. a1 . i razlike d : z c ak = a1 + (k − 1)d . . c c c proseˇna sedmiˇna proizvodnja je (a1 + a52 )/2. .32 Zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza c c ˇ 4 KAMATNI RACUN Jedna fabrika proizvodi kompjutere. ako sa S oznaˇimo zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza. c Niz ak je aritmetiˇki jer je razlika susednih elemenata uvek ista: c d = ak+1 − ak = 80. 2 2 Obratite paˇnju da se u sluˇaju niza prirodnih brojeva ova formula pokz c lapa sa (16). Koliko je jedinica proizvedeno ako je prvog dana proizvodnja iznosila 270? . Zbog toga ne sabiramo redom. 52 × 2 Uopˇte. a zatim je svake sedmice proizvodnja pove´avana za 80 c kompjutera. Mogli smo rezonovati i na slede´i naˇin. “. proizvela je 1000 kompjutera. 2 Drukˇije. . c (17) a1 + a2 + . an = n a1 + an (n − 1)d = n a1 + . poslednje nedelje je proizvedeno kompjutera a52 = 1000 + 51 · 80 = 5080. U fabrici se smanjuje proizvodnja jednog proizvoda za deset jedinica dnevno sve dok ne bude jednaka nuli. moˇemo po´i od toga da je z c a1 + a52 = a2 + a51 = a3 + a50 = · · · = a26 + a27 . Koliko je kompjutera proizvedeno za 52 sedmice? Oznaˇimo sa ak broj proizvedenih kompjutera u nedelji k. S obzirom da je niz aritmetiˇki. 2 . k = 1. . a onda je ukupna proizvodnja c c za 52 sedmice a1 + a52 . Svaki element se moˇe izraziti pomo´u prvog. Zadatak 19. Prve sedmice u februaru 2004. Dakle. Prema tome zbir je jednak 26 × 6080 = 158 080. 52. . Da bismo sabrali ta 52 broja. . nego . . onda vaˇi s c c c z formula prvi + poslednji S = (broj ˇlanova)× c .

06. . Oslobodite se znaka 7 (a) k=1 11 (−1)k . 4 a1 + a2 + a3 + a4 = k=1 ak . ali da ´e se pri slede´em pripisivanju c c c c kamatna stopa primeniti na iznos K1 . Geometrijski niz z c Znak 33 Znak se koristi da bi se zbir zapisao u skra´enom i preciznom obliku. uz sloˇeno godiˇnje ukama´ivanje.3 Sloˇeni kamatni raˇun. k 2 3 4 5 Sada formulu (17) moˇemo zapisati kao z n ak = n (18) k=0 a1 + an 2 (n − 1)d 2 (ak je aritmetiˇki niz). u obrnutom poretku. c i izraˇunajte: c = n a1 + Zadatak 20. Na c primer. K2 = K1 + K1 p = K0 (1 + p)2 = 1 123 600.4. 5 k=2 1 1 1 1 1 = + + + .3 Sloˇeni kamatni raˇun. Ili. To znaˇi da ´ete posle z s c c c prvog pripisivanja kamate imati K1 = K0 + K0 p = K0 (1 + p) = 1 060 000 (kao i sluˇaju prostog ukama´ivanja). Dakle. Geometrijski niz z c Stavili ste na ˇtednju K0 = 1 000 000 dinara po godiˇnjoj kamatnoj stopi od s s p = 6% = 0. (b) k=−2 (10 − 3k) . 4.

Transfomiˇemo prethodnu formulu i dobijemo s (20) K0 = Kt . Marko je uloˇio izvesnu svotu uz godiˇnju kamatnu stopu 8%. gde je K = 12 143. tada je t = 10. a nepoznato je K0 .34 ˇ 4 KAMATNI RACUN Slede´i put kamatnu stopu primenjujemo na K2 . Pretpostavimo da se stanje na raˇunu izmedju dva ukama´ivanja s c c 7 ne menja. Odavde sledi c K0 = 12 143/(1.06)10 Dakle. c K3 = K2 + K2 p = K0 (1 + p)3 = Posle t godina iznos ´e biti jednak c (19) Kt = K0 (1 + p)t . stanje posle 27 meseci jednako je stanju posle drugog ukama´ivanja. z Jednaˇinu (19) moˇemo reˇiti po p. c z s (21) p = t Kt /K0 − 1. da z z bismo posle deset godina imali milion dinara.67.08)2 = 10410. od kojih je jedna — vrec c menski interval t — celobrojna.06. tj. treba da uloˇimo 558 395 dinara. dakle. po stopi p = 0. Zadatak 21. Da li ´e se do slede´eg ukama´ivanja stanje menjati. (c) deset godina? Da li odgovor zavisi od uloˇene svote? z Zadatak 22. u ˇta ne´emo ulaziti. ako ˇelimo da znamo koliko treba uloˇiti. zavisi od dogovora sa c c c bankom. (1. (b) dve godine. z s Posle 27 meseci raspitao se za stanje na raˇunu i reˇeno mu je da tamo ima c c 12 143 dinara. moˇemo na´i ˇetvrtu. K = K0 (1. i kako. c c z c c Na primer. Koja ´e kamatna stopa udvostruˇiti uloˇenu svotu posle: (a) c c z jedne godine. (1 + p)t U naˇem primeru to daje s K0 = 106 = 558394. s c 7 . Ta formula daje vezu izmedju ˇetiri veliˇine. Znaju´i tri veliˇine. Kt = 106 . Prema tome.08)2 . Koliko je Marko uloˇio? z Reˇenje.7768.

ln(1.2950K0 . c c c s c Zadatak 24. godine odobreno je Elektrodistribuciji (EDB) da cenu struje za godinu dana pove´a za 72%. dobi´emo c c c n= ln 2 = 8.09) = ln(1. Mi treba da nadjemo prvi broj n takav da je Kn > 1. (1. (a) Oznaˇimo uloˇeni iznos sa K0 . Uloˇili ste neke pare po stopi p = 9%. Odavde nalazimo n = 5. = 1. Prvo ´emo potraˇiti n tako da bude z c z n Kn = 1. = 1. ln(1. = 1. Geometrijski niz z c 35 Zadatak 23.4119K0 . imamo (1.00 i re´i da osmo ukama´ivanje c z z c c udvostruˇuje poˇetni iznos. n = ln(1.5). Logaritmovanjem dobijamo n ln(1. S druge strane.5386K0 .09)2 K0 = (1. tj. to nije taˇno. (a) Koliki c z c je ta stopa? (b) Koliki je procenat poskupljenja posle dva meseca u odnosu na poˇetak? (c) Ako bi struja poskupljivala svakog meseca za 6%.5K0 .09)3 K0 = (1.043231727. s matematiˇkog glediˇta.4. Moˇemo raˇunati z c redom: K2 K3 K4 K5 = (1.09) Posle ispravke dobijamo n = 9.09)4 K0 = (1. dakle.5K0 .5.09)n K0 . Prvog oktobra 2003. penjemo se do prvog celog broja.09) = 1. Iznos posle ukama´ivanja s c z c broj n jednak je Kn = (1.09)8 = 1. Neko ´e moˇda zaokruˇiti ovaj poslednji broj na 2. Posle kojeg ´e ukama´ivanja z c c iznos na vaˇem raˇunu premaˇiti (a) 150 procenata uloˇene svote? (b) s c s z dvostruku vrednost uloˇene svote? (c) stostruku vrednost uloˇene svote? z z Reˇenje.09)5 K0 = 1. c n = 5.5) = 4. koliko bi c poskupela za godinu dana? (d) U kom ´e mesecu struja biti skuplja za viˇe c s od 42% u odnosu na poˇetak? c . tj.3 Sloˇeni kamatni raˇun. ali. Rukovodstvo EDB je c odluˇilo da cenu podiˇe svakog meseca po istoj meseˇnoj stopi.09) Budu´i da n treba da bude ceo.7050.1881K0 . (b) Rade´i pomo´u logaritama.992562642. A moˇemo posegnuti za logaritmima.

06. . Uopˇte. Broj q se zove kvocijent niza. Opˇtije. .06)2 . ako su q i a bilo koji brojevi. . . K0 × (1. .. ˇto znaˇi da ´e. Kolika je kamatna stopa? Sutra ´e podi´i $500 da bi c c c kupio televizor a ostatak ´e ostaviti na ˇtednji. onda c c s geometrijski niz neograniˇeno raste. U gornjem primeru kvocijent je ve´i od 1.1)n > 109 . tj. . za svako ε > 0 moˇe se na´i n tako da bude z z c aq n < ε. Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = ∞ (ovde je q > 1). kad n teˇi beskonaˇno. . Taˇnije reˇeno. . K0 × (1. tj. ako je a > 0 i 0 < q < 1. . .ako mu date dovoljno c s c c vremena“. Nadjite bar jedno n tako da bude (0. . jednak je beskonaˇno. s onda moˇemo formirati (konaˇan ili beskonaˇan) niz z c c aq 1 . . ima tu osobinu da svaki ˇlan (poˇev od drugog) podeljen sa svojim prethodc c nikom daje uvek isti broj — to je 1 + p. niz raste.) z c c Upotrebite kalkulator da nadjete bar jedno n tako da bude (1. i zato su ˇlanovi c c niza sve ve´i i ve´i.9)n < 10−9 . . ako je a > 0 i q > 1.06)3 . Pre neˇto viˇe od ˇetiri godine Stevan je uloˇio $1000 i danas s s c z ima na raˇunu $1300.06)t . . aq 2 . Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = 0 (ovde je 0 < q < 1). . ako c z c c je M > 0 bilo koji broj. . . aq n . S druge strane. . .36 ˇ 4 KAMATNI RACUN Zadatak 25. Kt . . onda niz opada i ˇlanovi se c pribliˇavaju nuli. ˇ (Citaj: limes od q n . Kada ´e na njegovom raˇunu c s c c ponovo biti viˇe od $1000 ? s Geometrijski niz Niz K1 . . prevazi´i svaki broj koji vi moˇete zamisliti. . . tj. K0 × 1. onda se moˇe na´i n tako da bude z c aq n > M. Takav niz se zove geometrijski niz ili geometrijska progresija. K0 × (1. K2 . .

An Ove dve jednakosti vaˇe u sluˇaju kad su Gn i An bilo kakvi nizovi. 2. Cetiri veliˇine. Ipak. B.11 1. s n→∞ lim Gn = ∞. imaju istu poˇetnu vrednost pa c c poˇnu da svake sekunde menjaju vrednost na slede´i naˇin: c c c A — pove´a se za 1%.3 Sloˇeni kamatni raˇun. Geometrijski niz z c 37 ˇ Zadatak 26. C. An > Gn .88 0.85 6117. ˇlana c zakljuˇno. c ˇ c Sta ´e biti s njima za 100 sekundi? A za godinu dana? Poredjenje geometrijskog i aritmetiˇkog niza c ˇ Cak se i na televiziji moˇe ˇuti da geometrijska progresija (ako raste) raste z c brˇe od aritmetiˇke. . c Osmotrimo nizove brojeva Gn = (1. c z z a tako i jeste. z c geometrijski i aritmetiˇki. tj. c Jedanaesti je jednak desetom.00009 Preciznije ispitivanje pokazuje da rn raste od prvog do desetog ˇlana. C — pove´a za 1% pa smanji za 1%. D.05 0. Oba rastu neograniˇeno. n→∞ lim An = ∞. To se moˇe protumaˇiti ovako: Iako se moˇe desiti da z c z c z aritmetiˇki niz na poˇetku bude mnogo ve´i. vaˇi nejednakost rn > 1. n 101 102 200 201 202 300 301 302 An /Gn 6662. c B — smanji za 1%. 3.4.1)n i An = 106 n (n = 1. Iz tablice se moˇe naslutiti. geometrijski niz ´e ga kad-tad c c c c znatno prevazi´i.00010 0. c D — smanji za 1 procenat poˇetne vrednosti. tj. ). c c n→∞ lim Gn = ∞. n→∞ Gn lim ili. da su vrednosti rn male ako je n veliko. ˇto je isto. a dalje rn opada. sve do 200.96 0. i tako stalno. tj.00011 0. A. . raˇunamo koliˇnik rn = An /Gn c c c (nekoliko vrednosti imate na tablici). Prvi je geometrijski a drugi aritmetiˇki. Da bismo uporedili njihove veliˇine. c . . An = 0.

Dakle. Dakle. posle druge godine iznos na vaˇem raˇunu je s c S2 = (K0 + S1 )(1 + p) = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 . z Ako je x ≥ −1 i t ≥ 1. posle t godina vaˇa ´e suma biti jednaka s c Q = (1 − p)t S. Posle jedne godine imate S1 = K0 (1+p).5 Geometrijski red Zamislite da ste stavili K0 = 1000 funti u ˇtedionicu koja daje 10% kamate s godiˇnje. Ova vaˇna nejednakost zove se Bernulijeva nejednakost.4 Bernulijeva nejednakost Trebalo bi da bude jasno da sloˇeno ukama´ivanje obezbedjuje viˇe novca z c s nego prosto.02 = 2% od S. onda vam je jasno da nejednakost (22) vaˇi za x > −1. za koje vrednosti promenljivih x i t imamo jednakost? 4. (?) dinara. s (b) Svake godine troˇite 2% od sume koju ste imali prethodne godine. pod uslovom da su kamatne stope jednake i da su pare oroˇene c na dve ili viˇe godina. i razmiˇljate da ih troˇite na jedan od dva naˇina: s s c (a) Svake godine troˇite p = 0. posle 3 godina ima´ete c c godina ima´ete sumu c P = (1 − tp)S. Dodajete novih 1000 funti s pa sada imate K0 + S1 . (22) (1 + x)t > 1 + tx. s kra´e reˇeno. tj. ˇto znaˇi da ´ete i posle 50 godina imati bar neˇto (koliko?) s c c s . .. ˇto znaˇi da posle 50 godina ne´ete imati niˇta. c c s s U sluˇaju (a). Ona vaˇi ne samo z z za x > 0 ve´ i za −1 < x < 0. i zamenimo p sa x. razmotrimo ovakvu c situaciju: Imate S = 106 dinara. Da bismo to ilustrovali. U sluˇaju (b).38 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4. posle t Ako ste sigurni da je Q > P za t ≥ 2. vaˇi nejednakost Kt > kt za t ≥ 2. x = 0. tada je (1 + x)t ≥ 1 + tx. t > 1. troˇite S po godiˇnjoj stopi p = 2%. ako s z stavimo K0 = k0 = 1. posle 3 godine s c c s c ima´ete c (?) dinara.

. 1−q Primer 4. onda je iznos posle t godina jednak St = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + · · · + K0 (1 + p)t . On predstavlja zbir ˇlanova geometrijskog niza c aq. Vaˇi formula z S = aq + aq 2 + · · · + aq n = aq 1 − qn 1−q za q = 1. aq 2 . kvocijent − 1 (vidi stranu 33): 1 − (kvocijent na broj ˇlanova) c . Ovaj izraz se zove geometrijski red.4. s S = prvi ˇlan × c (kvocijent na broj ˇlanova) − 1 c . onda moˇemo s z formirati (geometrijski) red S = aq + aq 2 + · · · + aq n .1670611 1.1)10 − 1 = 17 531. aq n .1. S10 = 1100 × (1.1 − 1 . ako su a i q bilo kakvi brojevi a n prirodan broj. Opˇtije. . . ˇto je isto.1 = 1100 c kvocijent = 1. .1 broj ˇlanova = 10 c Dakle. ˇ (Sta je sa sluˇajem q = 1 ?) Formulu treba pamtiti ovako: c S = prvi ˇlan × c ili. Izraˇunajmo S10 u primeru sa funtama: c prvi ˇlan = 1000 × 1.5 Geometrijski red Opet dodajete svojih K0 funti pa ´ete posle tre´e godine imati iznos c c S3 = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + K0 (1 + p)3 . 1 − kvocijent Inaˇe tu formulu moˇemo zapisati pomo´u znaka c z c n aq k = aq k=1 1 − qn . 39 Ako nastavite da svake godine dodajete K0 .

S obzirom da je A1 × 1. Ako ste ˇiveli u Starom Rimu. Stari Grk.1 = 1000.1)10 Dakle.1) < 1. . da li ´e vam £8000 s c biti dovoljno? Jedan naˇin da razreˇite problem jeste da odete u ˇtedionicu i pitate. 2 1. (1. Imate kod ku´e s c c £8000 a u slede´ih deset godina. ukupno £10 000. 1. ne zna se koji. U prvi stavimo A1 funti. 1. Sada razmotrimo neˇto drukˇiju situaciju. To je.57. . S= 1000 1 − q 10 × = 6 144.1) (1. Nadjite sume slede´ih redova: c (a) 1 1 1 1 1 1 1 + + + + + + 2 4 8 16 32 64 128 1 1 1 1 + 2 − 3 + · · · + (−1)M M 2 2 2 2 (b) 1 − (c) 3 − 6 + 12 − 24 + · · · + 3(−2)M Ovde slovo M oznaˇava neki. moˇete uzeti M = 1 000.1 A2 = 1000 .40 ˇ 4 KAMATNI RACUN Primer 4. pak.1)2 = 1000. Ako ste.1 (1. do desetog koverta. itd. Zapiˇite zbirove iz zadatka 27 pomo´u znaka s c 8 8 (vidi stranu 33). (1. naravno. jednom godiˇnje.1)10 I ovde imamo geometrijski red. . pozitivan ceo broj. c s s Moˇda ´e vam manje vremena oduzeti slede´i naˇin. .2. A2 × (1. u deset koverata ima ukupno S= 1000 1000 1000 + + ··· + .1)2 . s Ako novac stavite u onu ˇtedionicu koja daje 10% kamate. onda z z je za vas M = 10 000. ˇija ´e vrednost z s c c kroz dve godine biti £1000. morate za neˇto davati £1000. poˇev od idu´e godine u c s c c ovo doba. ˇija ´e vrednost posle godc c inu dana leˇanja u ˇtedionici biti £1000. to je A1 = 1000 . A10 = 1000 . Uzmimo 10 koverata z c c c (pravih ili imaginarnih). ovog puta sa kvocijentom q = 1/(1. I tako dalje. U drugi stavimo A2 . c Zadatak 28.1 1−q Zadatak 27. Dakle.

tj.1%. . 3 . ˇto je neˇto viˇe od M12 . . 4.06 = 6%. npr. tj. itd. . . c c 41 4. Dakle. . godinu moˇemo podeliti na m delova. . uz godiˇnju stopu p = 0. pod uslovom da je p > −1.4. M3 . M2 . tada je iznos na raˇunu posle 365 dana c c jednak M365 = K0 1 + p 365 365 = 1 061 831. Mm . . dakle. Na primer. M12 = 1 061 677. kojom je odredjen niz brojeva M1 . gde je z m = 2 . . . U sluˇaju proizvoljnog m imamo formulu s s s c (23) Mm = K0 1 + p m m . c c U odeljku 4. onda vam se z s svakog meseca svota pove´ava po stopi p/12 = 0. . itd. . posle 2 meseca: posle 6 meseci: a posle 12 meseci iznos je jednak M12 = K0 1 + p 12 12 . . . . .81 . . c s U mnogim sluˇajevima to se ˇini ˇeˇ´e. posle jednog meseca ima´ete c K0 1 + p = 12 .6 Meseˇno ukama´ivanje. Moˇe se dokazati ono ˇto bi se moglo oˇekivati na osnovu prethodnog — da z s c taj niz raste. . . M12 . ako je m = 365. dinara. meseˇno.005 u odnosu na prethodni c mesec.31 . .6 Meseˇno ukama´ivanje.3 razmatrali smo situaciju u kojoj se kamata obraˇunava godiˇnje. . . . da je M1 < M2 < M3 < · · · < M12 < · · · < Mm < . ako se kamata obraˇunava dnevno. To znaˇi slede´e: Ako c c c sc c c c ste uloˇili K0 = milion dinara. ˇto znaˇi da je uloˇena svota porasla za viˇe s c z s od 6. ili bilo koji drugi prirodan broj. Umesto na dvanaest. p = 0.

42 Zadatak 29. Dokaˇite da je z 1+ x 2
2

ˇ 4 KAMATNI RACUN

< 1+

x 3

3

za x > −2, x = 0.

Moˇete koristiti formulu z (A + B)3 = A3 + 3A2 B + 3AB 2 + B 3 . Zadatak 30. Dokaˇite da je z 1+ x 3
3

< 1+

x 4

4

za x > −3, x = 0.

Moˇe da pomogne formula z (A + B)4 = A4 + 4A3 B + 6A2 B 2 + 4AB 3 + B 4 . Pri stepenovanju zbira korisno je imati u vidu Paskalov trougao: (A + B) (A + B)2 (A + B)3 (A + B)4 (A + B)5 1 1 5 1 4 10 1 3 6 10 1 2 3 4 5 1 1 1 1 1

Formula Formula (19) daje iznos na raˇunu posle t godina sa jednim ukama´ivanjem c c godiˇnje, a (23) — posle jedne godine sa m ukama´ivanja godiˇnje. One se s c s mogu objediniti u jednu: (24) K = K0 1 + p m
mt

.

Ovde je K0 uloˇeni svota, tj. poˇetna vrednost kapitala, p — godiˇnja kaz c s matna stopa, m — broj ukama´ivanja (kapitalisanja) u toku jedne godine, K c — krajnja vrednost kapitala, tj. vrednost kapitala posle t godina, pri ˇemu c t ne mora biti ceo broj. Broj n=m·t

4.7 Neprekidno ukama´ivanje c

43

jednak je broju ukama´ivanja u toku vremenskog intervala t, tj. broju c obraˇunskih perioda. Prema tome, formulu (24) moˇemo napisati u obliku c z (25) K = K0 1 + p m
n

.

Na primer, ako ste uloˇili kapital K0 na 3.5 godine, uz polugodiˇnje ukamaz s ˇ ´e se desiti ako poˇelite da pare podignete posle ´ivanje, onda je n = 7. Sta c c z 3 godine i 2 meseca, zavisi od drugih uslova. Zadatak 31. Uloˇili ste £1000 uz godiˇnju kamatnu stopu 10% i tromeseˇno z s c ukama´ivanje. Koliko ´ete imati posle: (a) 9 meseci, (b) 15 meseci? Koliko c c treba da uloˇite da biste imali £1000 posle 6 meseci? z

4.7

Neprekidno ukama´ivanje c

Ljudski je zapitati se da li se skra´ivanjem intervala (izmedju dva) ukama´ic c vanja (uz godiˇnju kamatnu stopu, recimo, p = 0.06) moˇe ste´i neograniˇena s z c c koliˇina novca za godinu dana. Drugim reˇima, ˇta se dogadja sa nizom c c s M m = K0 1 + p m
m

,

m = 1, 2, . . .

kad se m pove´ava preko svake mere. Moˇemo probati sa m = 365 × 24 × c z 60 × 60, tj. sa pripisivanjem kamate svake sekunde. Ispostavlja se, naˇalost, z da je niz Mm ograniˇen — vaˇi nejednakost c z Mm < K0 ep , gde je e osnova prirodnih logaritama, ili eksponencijalna konstanta, e = 2.718281828459 . . . Ako kapital K0 nije preterano veliki, onda razlika K0 1 + p m
m

− K0 ep ,

za m = 365 × 24 × 60 × 60,

nije vredna pomena9 , pa se vrednost kapitala na kraju godine moˇe raˇunati z c po formuli K = K0 ep .
9

osim za Piro´ance c

44

ˇ 4 KAMATNI RACUN

Zamislite da ste uloˇili 100 miliona dolara po godiˇnjoj stopi 10%. Tada ´e z s c vam neprekidno ukama´ivanje, prema mom proraˇunu, doneti oko 63 dolara c c viˇe nego pripisivanje kamate svakog sata. s Prethodna formula se moˇe uopˇtiti tako da se dobije vrednost kapitala z s u bilo kom budu´em momentu t : c (26) K = K0 ept . Obraˇunavanje kamate po toj formuli zove se neprekidno ukama´ivanje. c c Zadatak 32. Uloˇili ste £10 000 uz godiˇnju kamatnu stopu od 9%. Koz s liko ´ete imati posle 2 godine, ako se kamata obraˇunava: (a) godiˇnje; (b) c c s tromeseˇno; (c) meseˇno; (d) neprekidno. Uporedite dobijene rezultate. c c Nominalna i efektivna stopa Godiˇnja stopa koja se pominje kod meseˇnog ili neprekidnog ukama´ivanja, s c c i drugde, naziva se nominalnom, i ona ne pokazuje stvarni procentualni rast za godinu dana. Na primer, ako smo uloˇili kapital K0 po godiˇnjoj stopi z s p, uz neprekidno ukama´ivanje, onda ´e njegova vrednost posle godinu dana c c porasti za K0 ep − K0 = (ep − 1)K0 , ˇto znaˇi da je stvarna procentualna s c promena jednaka (ep − 1)K0 = ep − 1. K0 Ta promena se zove i efektivna godiˇnja stopa. Sliˇno, ako je broj ukamas c ´ivanja tokom jedne godine jednak m, onda je odgovaraju´a efektivna stopa c c jednaka p m 1+ − 1. m Samo su u sluˇaju m = 1 efektivna i nominalna stopa jednake, inaˇe je c c efektivna ve´a. Staviˇe, iz odeljka 4.6 sledi da efektivna stopa raste kad m c ˇ s raste, a najve´a je kod neprekidnog ukama´ivanja, sve to uz pretpostavku da c c je nominalna stopa fiksirana. S obzirom da je rad sa nominalnim stopama jednostavniji, obiˇno se pod c ,,godiˇnjom stopom“ podrazumeva ,,nominalna godiˇnja stopa“. Taj dogovor s s se poˇtuje i u drugim situacijama kao, recimo, u slede´im. s c Zadatak 33. Broj stanovnika drˇave A je za 20% manji od broja stanovnika z drˇave B. Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 5%, a z s ve´a po stopi 2%, kada ´e se izjednaˇiti? c c c

At = A0 e0. neprekidno i po eksponencijals nom zakonu.05t . A je nepoznato.8 Krediti 45 Uputstvo: Stanovniˇtvo raste.8 Krediti Zamislite da dugujete S = 100 000 dinara. gde je At broj stanovnika drˇave A u budu´em momentu t. c Odgovor na (c): pribliˇno 18. To ˇto vra´ate posle prve godine vredi danas manje. s s c postavlja se pitanje kolika je? Moˇemo rezonovati bar na dva naˇina. c s 4. koje ste pozajmili po godiˇnjoj s kamatnoj stopi p = 0.08.2t (pri ˇemu je V0 = 20 000). S obzirom c da Vt opada. Zadatak 34. Posle dve godine vra´ate svotu A i ona sada vredi c A A = . ˇemu je razlog to ˇto Vt opada. koji se raˇuna z c c od sadaˇnjeg momenta t = 0. ako raste. Jasno je da je godiˇnja rata ve´a od 10 000 dinara. ima´emo formulu sa znakom . efektivna stopa je u ovom sluˇaju z c manja od nominalne.4. Dakle. (a) Koliko ´e vredeti posle 5 godina? (b) s c Kada ´e mu vrednost biti prepolovljena? (c) Kolika je efektivna godiˇnja c s stopa? (d) Kada ´e vredeti jedan dolar? a jedan cent? c Uputstvo: Oznaˇimo sa Vt vrednost automobila u momentu t.08)2 .1%.8B0 . z c Prvi naˇin: c U slede´ih deset godina treba da vra´ate po A dinara. 2 (1 + p) (1. s c vredi taˇno c A A = 1+p 1. Na primer.08 (dinara).. c c Novac ste dobili danas. Napiˇite odgovaraju´u formulu za B i koristite s s c podatak A0 = 0.minus“ u eksponentu: c Vt = V0 e−0. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno opada po godiˇnjoj stopi od 20%. Dug treba da vratite za n = 10 godina u jednakim godiˇnjim ratama.

08. posle otplate druge rate.46 ˇ 4 KAMATNI RACUN Nastavljaju´i dalje. zakljuˇujemo da poslednja. . tj. 10 (1 + p) (1.94887. ulazite sa c dugom S2 = S1 (1 + p) − A = S(1 + p)2 − A(1 + p) − A. c s Vra´ate svotu A i u drugu godinu ulazite sa dugom c S1 = S(1 + p) − A. Posle otplate desete rate. Po istom rezonovanju.710081399 × A. deseta rata danas vredi c c A A = . A = S/6. Dakle. c s Drugi naˇin: c Neposredno pre vra´anja prve rate vaˇ dug je narastao i jednak je S(1+p). 1 1+p p p(1 + p)10 1− 1+p 1− Kad ovde stavimo p = 0.710081399 = 100 000/6.08)10 Dakle. ispada da je (27) S = A A A + + ··· + . 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 S obzirom da ste pozajmili S dinara. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 Ovde se opet pojavljuje geometrijski red sa kvocijentom 1/(1 + p). Konaˇno. godiˇnja rata iznosi blizu 14 903 dinara. pozajmili ste ukupno A A A + + ··· + .710081399 = 14902. vaˇ dug iznosi s S10 = S(1 + p)10 − A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A. 1 A 1 1 (1 + p)10 S= =A − . u tre´u godinu. dobijamo S = 6.

Cena pozajmice. p =kac c matna stopa na nivou datog . tj. Da li je oˇigledno da se A[n] smanjuje. Formula Prethodna razmatranja pokazuju da vaˇi formula z (28) S = A tj. ˇto bi trebalo da bude oˇigledno. tj. ako je n ≥ 2. slede´e: Ako se dug vra´a u 10 meseˇnih rata.4. dolazimo do istog rezultata s c c (vidi (27)). 2 1 + p (1 + p) (1 + p)n pri ˇemu je S =koliˇina pozajmljenog novca.. raste raste sa pove´anjem broja n. dobijamo jednakost S(1 + p)10 = A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A. c Cn+1 > Cn . c Vrednost rate A zavisi od n. Ovo poslednje znaˇi. c S= A A A + + ··· + . n =broj rata. c c c Jasno je da je nA[n] > S. S=A (29) = A 1 1− . tj. A =rata. s c c da je A[n + 1] < A[n] ? . dele´i sa (1 + p)10 .obraˇunskog perioda“.8 Krediti S obzirom da je S10 = 0. oznaˇi´emo je sa A[n] kad ho´emo da tu cc c zavisnost istaknemo. onda p oznaˇava c c c c meseˇnu kamatnu stopu. p (1 + p)n 1 1 − p p(1 + p)n 1 1 1 + + ··· + . Ukupna koliˇina novca koja ´e biti ispla´ena zajmodavcu jednaka je nA[n]. a iz formule (28) moˇe se zakljuˇiti da je nA[n] > z c (1 + p)S. c c na primer.. Cn = nA[n] − S. razmiˇljaju´i na dva naˇina. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 47 Prema tome.

Uporedite dobijene c rezultate. g = p. . Oznaˇimo rate sa a1 . Zamenom u (30) dobi´emo c n ..). Pavle je pozajmio 4000 dolara od banke. . Godiˇnja kamatna stopa je 12%. Sadaˇnja vrednost c c s rate ak jednaka je ak . Uloˇili ste $1000 uz godiˇnju stopu 10% i godiˇnje ukama´ivanje. dolazimo do formule c a2 an−1 an a1 S= + + ··· + + 2 n−1 1 + p (1 + p) (1 + p) (1 + p)n n (30) ak = .08. S= k=1 a1 (1 + g)k−1 (1 + p)k 1− 1+g 1+p n a1 = p−g . (prva. a2 = (1 + g)2 a1 . koje ste pozajmili po godiˇnjoj kamatnoj stopi p = 0. (a) Kolika je c s s rata? (b) Kolika je cena pozajmice? Zamenite . a2 . Dug s treba vratiti za n godina. (1 + p)k Rasudjuju´i kao ranije.ˇetiri“ sa . druga. Zadatak 36. uz uslov da vrati dug u ˇetiri jednake godiˇnje rate. . poˇev od slede´e. Zamislite da dugujete S = z c 10 000 evra. itd. ali se rate mogu biti medjusobno c c razliˇite. moˇe rasti po nekoj stopi g > 0. recimo. z s s c Posle svakog pripisivanja kamate podiˇete $20. . Tada ´e biti z c a2 = (1 + g)a1 .. (1 + p)k k=1 Rata.48 ˇ 4 KAMATNI RACUN (U oba sluˇaja smatramo da su koliˇina pozajmljenog novca i kamatna stopa c c nepromenjene.) Zadatak 35.pet“ pa odgovorite na (a) i (b). . . z (a) Koliko ´ete imati na kraju druge godine (posle pripisivanja kamate a c pre podizanja $20)? (b) Koliko ´ete imati na kraju dvadesete godine? c Uputstvo: Sluˇaj nejednakih rata c Dug se moˇe otpla´ivati i u nejednakim ratama. an = (1 + g)n−1 a1 .

n = 21) c z 10 000 = D20 + Odavde dobijamo a21 = (10 000 − 9818. Vidimo da sa 20 rata dug nije otpla´en a sa 21 je premaˇen.23 = c 2. .4. n. onda formula nema smisla. Prema tome. D21 = 10016. koja kaˇe da je (za S = 10 000. = an−1 = 1 000. raˇunaju´i i poslednju. npr. evo z c kako: Znamo da je a1 = a2 = . Uopˇte.478688. onda njihov broj. ali je tada jednostavno zakljuˇiti da je c a1 = (1 + p)S . 1. U naˇem primeru je p = 0. Jedan od naˇina je da probate. 3 = 3.08)21 = 915. g) pa zatim a2 . Ako je z c g = p. Tu poslednju moˇemo na´i z c pomo´u formule (30). Jasno je da ´ete pla´ati viˇe od deset c s c c s godina ali ne moˇete pogoditi koliko.08)21 (31) n = Tu x oznaˇava najmanji medju celim brojevima koji su ≥ x. c s broj rata je 21 ali je poslednja manja od 1 000. a = 1000.08)10 = 6710.08) . ln(1.08 (1. pa imamo s n= − ln(1 − 800/1000) = 20. n Razmotrimo neˇto sloˇeniju situaciju.08) 0. D20 = 9818. itd.147407.8 Krediti 49 Odatle moˇemo na´i a1 (ako su dati S. (1.91237187 = 21. Zamislite da ste u stanju da ots z pla´ujete samo 1 000 evra godiˇnje.081399.08.80316. ˇto je dosta manje od 10 000. S = 10 000. ln(1 + p) a21 . Deo duga koji otpla´ujete sa c 10 jednakih rata jednak je 10 D10 = k=1 1 000 1 000 1 = 1− k (1. moˇemo na´i po formuli c c z c − ln(1 − Sp ) a . ako je unapred dogovorena jedna ista vrednost svih rata sem s poslednje. Pove´ajmo broj rata: s c D15 = 8559. p.4157138. .147407)(1.

tj. U naˇem primeru je Sp = 800. Naime. c c s Zadatak 37. Ne pozivaju´i se s c c c na formule. nadjite broj rata. godine razmatrao problem neprekidnog ukama´ic n vanja i tako otkrio niz (1 + 1/n) (a) (b) . Slika 10: Dve slike Jakova Bernulija. ˇto s znaˇi da se rata ne moˇe zadavati proizvoljno. poslednju ratu i cenu pozajmice. onda poslednju ratu raˇunamo po formuli s c n−1 (32) an = (1 + p) n S− k=1 a (1 + p)k Formula (31) ima smisla samo kad je 1 − Sp/a > 0. Pozajmili ste 100 funti sa obavezom da vra´ate po 50 funti c godiˇnje poˇev od slede´e godine. a > Sp. moˇe se dokazati da u c z z sluˇaju a ≤ Sp dug nikad ne bi bio ispla´en. koji je s c daleke 1683. uz kamatnu stopu %10. ˇvajcarskog matematiˇara.50 ˇ 4 KAMATNI RACUN Kad smo naˇli n.

ili vrednost funkcije u a. tada kaˇemo da je zadata z 10 funkcija iz A ka B. onda sa f (a) oznaˇavamo element iz B koji je povezan sa a. 2.. Ponekad funkciju moˇemo zadati pomo´u tabele.iz A u B “. Skup svih mogu´ih slika zove se rang ili doseg od f. 4} c c ˇ povezani sa elementima skupa B = Z. i ne mora biti jedc nak B. Samu funkciju moˇemo zamisliti kao neˇto (npr. Ako u toj vezi svakom elementu iz A odgovara po jedan (jedini) element iz B. ako ho´emo da istaknemo domen i kodomen. 3. funkcije. f. . sa c f : A → B. c i zovemo ga slika od a. A i B. a skup B — kodomen. z c a 1 2 3 4 4 f3 (a) -1 5 -1 3 4 a 1 2 3 4 f0 (a) -1 2 7 4 a 1 2 3 4 f1 (a) -1 5 -1 3 a 2 4 3 1 f2 (a) 5 3 -1 -1 Ovde vidimo ˇetiri tabele pomo´u kojih su elementi skupa A = {1. maˇinu ili duha) ˇto z s s s povezuje A sa B na svoj naˇin. Cetvrta tabela ne zadaje funkciju jer element 4 ∈ A ima dve slike. ili delokrug. Ako a ∈ A. 10 Ili . Skup A se zove domen.1 Funkcije Pojam funkcije Neka su data dva (neprazna) skupa. ili. c z c npr.51 5 5. U tom kontekstu element a se zove original ili argument. Funkciju moˇemo oznaˇiti jednim slovom. i neka su na neki naˇin elementi c skupa A povezani sa elementima skupa B.

Na primer. Zadatak 38. 2.52 5 FUNKCIJE Kad odredjujemo doseg. ˇ zadaje funkciju f : Z → Z. ∞). formula c sc c f (x) = |x| za x ∈ Z. f (0.001). ali je c c c f1 (a) = f2 (a) za svako a ∈ A. Iako izrazi ne izgledaju identiˇno. Imamo. razmiˇljamo o vrednostima funkcije.001). 4. f (−0. s ˇ doseg funkcije f0 jednak je {−1. Sta je njen doseg? Funkcija moˇe biti zadata pomo´u viˇe formula. 1]. Uopˇte. Da li 0 ∈ Rang(f )? Jednakost funkcija Druga i tre´a tabela (od ˇetiri prethodne) ne izgledaju identiˇno.. a ∈ R). Domen te funkcije je R \ {0}. (c) f1 (x) = f2 (x) za svako x iz domena. funkcije f1 i f2 smatramo jednakim ako s (a) imaju isti domen. Na primer.   1 za x ∈ (1.  (33) f (x) = x za x ∈ (0. c Primer: Razmotrimo funkcije iz R ka R : f1 (x) = x2 . 7}. 0). npr. f (1. f2 (x) = (x − 1)(x + 1) + 1. Zahtev (b) za nas nema znaˇaja jer ´emo razmatrati funkcije sa brojˇanim c c c vrednostima. 0).1). f (−3) = −1 jer −3 ∈ (−∞. Sta je doseg funkcije f1 ? Funkcije se najˇeˇ´e zadaju pomo´u jedne formule. (b) imaju isti kodomen.razlike c s kvadrata“. . z c s  −1 za x ∈ (−∞. funkcije su jednake. ˇto sledi iz . tj. npr. pa zato funkcije f1 i f2 smatramo jednakim. iz jednakosti (x − a)(x + a) = x2 − a2 (34) (x. pa ´e nam kodomen uvek biti jednak R.. Za funkciju f zadatu formulama (33) nadjite f (0). f (1).

i mi smo dobili novu funkciju s 1 1 f −1 (y) = y + . Primer: ako je y = f (x). itd. treba da nadjemo x iz jednaˇine z c c y = f (x). Ako domen proˇirimo bilo kojim brojem. 4}. lako se raˇuna f2 (999). profit i nivo prodaje. Ako je funkcija zadata jednim izrazom a ne kaˇe se ˇta je domen. 2 2 11 gde je f (x) = 2x − 1 (x ∈ R). . Drugim reˇima. onda se z s podrazumeva da je domen maksimalan. ∞). gde je f neka funkcija. y i x. = 998 001. . 3. 0. tj. onda je 1 1 x= y+ . onda se moˇemo zapitati koliko je x za z zadato y. Primer: Razmotrimo funkcije f1 (x) = x5 −6x4 +7x3 +6x2 −7x+1. . jeste skup A. Naime. onda s je prirodni domen (0. za svako y. U raznim situacijama maksimalni domen ne samo da nije potreban ve´ moˇe i da smeta. Ali ako mislimo na povrˇinu kruga radijusa r. skupu svih vrednosti promenljive za koje izraz ima smisla . dobi´emo dve nove funkcije koje nisu s c jednake. x ∈ A = {−1. 2 2 Ovde je. S obzirom da je f1 (x) = f2 (x) za svako x ∈ A (proverite!) funkcije su jednake.5. u sluˇaju profita to znaˇi da ho´emo da znamo koji nivo prodaje c c c dovodi do ˇeljenog profita. . c f2 (999) = (999 − 1)(999 + 1) + 1 = 998 × 1000 + 1 = 998 001. 5. Domen obe funkcije. 2. dok f1 (999) = 999 × 999 = .2 Inverzna funkcija Ako su dve veliˇine. Recimo. maksimalni domen funkcije f (r) = πr2 je c z interval −∞ < r < +∞. npr. f2 (x) = x+1. npr.2 Inverzna funkcija 53 Ovaj primer pokazuje joˇ i to da postupak kojim se dolazi od elementa s do njegove slike nije bitan. jednak oblasti definisanosti tog izraza11 . 1. povezani jednaˇinom c c y = f (x). reˇenje jedinstveno. . kako stoji na desnoj strani. tj.

5 FUNKCIJE onda je pitanje smisleno jedino za y ∈ Rang(f ) = [0. U sluˇaju da funkcija f : A → R ima inverznu. (f) f (x) = 1/x (x ∈ R \ {0}). x−1 (A =?). domen inverzne funkcije jednak je rangu date funkcije. u ovom sluˇaju c kaˇemo da funkcija f nije invertibilna. Pokaˇite da je f invertibilna i nadjite inverznu. ako je √ √ y > 0. (x ≤ 0). (e) f (x) = x2 (g) f (x) = x3 (x ≥ 0). s tj. da nema inverznu. x = y. z 12 13 Izbor jednog od dva reˇenja mogao bi zavisiti od konkretnog problema. Ako s za svako y ∈ Rang(f ) postoji jedno jedino x ∈ A takvo da je f (x) = y. ∞). (c) f (x) = x − x2 (A = [ 0.13 onda definiˇemo inverznu funkciju s f −1 : C → A. 1]). Primer: Ako je y = f (x). x = − y. a rang inverzne? Zadatak 39. gde je f (x) = x2 (x ∈ R). Dakle. Budu´i c s c 12 da nemamo razloga da damo prednost jednom ili drugom . (d) f (x) = x+1 Zadatak 40. (b) f (x) = x 2 C = Rang(f ). Medjutim.54 koju zovemo inverzna funkcija (funkcije f ). po pravilu f −1 (y) = x. na´i je (to c c podrazumeva i nalaˇenje domena): z (a) f (x) = −4x + 1 (A = R). Funkcija f : R2 → R2 zadata je formulom f (s. (A = R). s + t). Neka je f : A → B nekakva funkcija. t) = (s − t. tj. z Razmotrimo opˇtu situaciju. jednaˇina f (x) = y ima jedinstveno reˇenje c s . onda jednaˇina x2 = y ima dva reˇenja.

onda se f zove realna funkcija jedne realne promenljive. sadrˇi bezbroj taˇaka. zbog nejednakosti x3 < x2 za x ∈ (0. Grafik funkcije f je deo ravni R2 a ˇine ga taˇke (x. 4). x ∈ A = domen(f ). Na slici 12 vidite deo tabele koju je napravio MAPLE da bi grafiˇki c predstavio funkciju f (x) = ex . 2: y = x2 . f (x)). −1). Nacrtajte na istoj slici linije y = ex . x 2 . g(x) = 2 − x. Na c slici 11 pokazano je kako nastaje grafik funkcije f (x) = x2 . Zadatak 41. U tom sluˇaju grafik moˇemo nacrtati z c c z uzimanjem dovoljnog broja vrednosti promenljive x i raˇunanjem f (x). Na primer. (3.3 Grafici Ako su i domen i kodomen funkcije f sastoje od brojeva. linija 3 se nalazi ispod 2 za 0 < x < 1. 1). ali je u praksi najˇeˇ´e interval ili unija interz c sc vala — dakle. duˇni smo da istaknemo s z preseˇne taˇke. grafik funkcije f c c zadate slede´om tablicom c x 1 2 3 4 f (x) -1 2 7 4 ˇine ˇetiri taˇke u ravni: (1. Na c c z primer. −7). Nacrtajte na istoj slici linije x3 . 1: y = x. Pored toga. −1 ≤ x ≤ 1. Nacrtajte na istoj slici grafike funkcija f (x) = 1/x. Zadatak 42. y = 1 + x. y = 1 + 2 . treba da se vidi medjusobni poloˇaj linija. (4. 3: y= Kada crtamo dve ili viˇe linija na istoj slici. Zadatak 43.3 Grafici 55 5.5. (2. 2). c c c 4 2 1 –1 2 3 4 –7 Domen moˇe biti svakakav. |x| ≤ 2.

npr. Grafik je parabola. c fiksirani realni brojevi (koeficijenti funkcije). . 7. log(13). f (x) = kx + m.78. Grafik je prava linija.4 Tipovi realnih funkcija Evo nekoliko primera realnih funkcija: • Konstanta. f (x) = c. gde je c fiksiran realan broj. • Linearna. b. c = −2. f (x) = ax2 + bx + c. π.56 5 FUNKCIJE Slika 11: Crtanje grafika funkcije f (x) = x2 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (a) (b) 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (c) (d) 5. gde su k i m fiksirani realni brojevi. • Kvadratna. gde su a (= 0).

6670 . .3991 .4165 . ali u svakom sluˇaju interval (0. • Stepena funkcija. f (x) = x = x1/2 .6 0. f (x) = 3 x = x1/3 . f (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 .4 –0. √ • Kubni koren.5 1 0. .4721 .8329 -. a0 fiksirani realni brojevi. Domen ove funkcije zavisi od α.5 –1 –0.2932 . α = 1/3). gde je α realan broj (npr. Ova funkcija je inverzna u odnosu na eksponencijalnu (i obratno).9185 -. kaˇe se da je z stepen polinoma jednak n. i definisana je za x > 0.8 –0.4 Tipovi realnih funkcija 57 Slika 12: Tablica vrednosti funkcije ex 2. -. • Logaritamska.. • Eksponencijalna.6 –0. Najprostija racionalna funkcija (a da nije c polinom) je funkcija obrnute proporcionalnosti: f (x) = A .polovina“ parabole (vidi sliku 14(b)).9564 -.4577 • Polinom.3679 .8 1 x -1.7095 -.5132 1.2 0 0. x .3961 1. f (x) = loga x. gde je a = 1 pozitivna konstanta. Vidi sliku 13(b). z • Racionalna funkcija je koliˇnik dva polinoma.2 0. Svi dosad navedeni izrazi definisani su za svako x ∈ R.8758 -. f (x) = ax . . Ako je an = 0.7901 -.5.4538 .4 0. f (x) = xα . gde je n prirodan broj i an .7505 -.3769 ex . Definisana je za svako x ∈ R. . Vidi sliku 13(a). ∞) je c sadrˇan u domenu.3337 . √ • Kvadratni koren.5 2 1. Definisana je za x ≥ 0 a grafik je .3407 1. definisana je tamo gde c je imenilac razliˇit od nule.4348 .4919 .3842 .

58 5 FUNKCIJE Slika 13: y (0. tg x (= tan x). ctg x (= cot x). 2+1 x 3 f3 (x) = x2 − 1 (2x − 1)(4x + 5) x − 1.5) x x 3x y 2 x y=e x 2. z c • Trigonometrijske funkcije.718 x x (a) Eksponencijalne funkcije (b) Eksponencijalna i logaritamska funkcija Slika 14: 3 2 y 1 0 –1 –2 –3 1 2 4 9 3 –3 –2 –1 1 x 2 3 2 1 (a) Hiperbola y = 1/x (b) y = √ x gde je A fiksiran realan broj (= 0). f5 (x) = x3 − 3x. c Zadatak 44. sin x.3) (0. f4 i f6 imaju inverznu. i na´i je. Odredite (maksimalni) domen slede´ih funkcija: f1 (x) = f4 (x) = x−1 .718 1x y=ln x 1 –1 –1 1 2. Grafik je hiperbola (vidi sliku 14(a)). f6 (x) = ln(x + 1). x+1 f2 (x) = 2x . cos x. Pokaˇite da f1 . .

funkcija sign.  sign(x) = −1 za x < 0. Sve u svemu. mnoˇenja i deljenja. definiali iako zadata pomo´u dva izraza. jeste elementarna jer se moˇe predstaviti i c z ovako: x S(x) = . oduzimanja.   0 za x = 0. Domen funkcije h je odredjen uslovom x ∈ domen(f ) i f (x) ∈ domen(g). Ako su f i g dve funkcije. pored sabiranja. Kombinovanjem navedenih funkcija formiraju se elementarne funkcije. tada je (g ◦ f )(x) = g(f (x)) = f (x) + 1 = x2 + 1. arcsin x. onda se z funkcija zadata formulom h(x) = g(f (x)) zove kompozicija funkcija f i g. ako je f (x) = x2 . ∞) kao  1 za x > 0. moˇemo re´i. a ako f (x) ∈ domen(g).) Funkciju g ◦ f nalazimo tako ˇto u izrazu g(x) piˇemo f (x) umesto x. (Ako x ∈ domen(f ). onda f (x) nema smisla. Funkcija f (x) = |x| je elementarna jer je f (x) = sana na skupu R \ {0} kao g(x) = 1 za x > 0. g(x) = x + 1. onda / / g(f (x)) nema smisla. x2 . x ∈ R \ {0}. .5. Kombinovanje podrazumeva upotrebu. −1 za x < 0. arctan x. definisana na intervalu (−∞.4 Tipovi realnih funkcija 59 • Ciklometrijske (=inverzne trigonometrijske) funkcije. mada neprecizno. Funkcija g. (f ◦ g)(x) = f (g(x)) = (g(x))2 = (x + 1)2 . i kompoziciju funkcija. da je elementarna ona z c funkcija koja se zadaje jednim izrazom. arccos x. |x| S druge strane. Na s s primer. Koristi se oznaka h = g ◦ f.

z Nacrtajte grafike funkcija sign(x) i S(x). Odredite domene slede´ih funkcija: c (a) f (x) = (b) f (x) = 1−x . . (h) f (x) = ln x−1 . 14 U izrazu ln A. x+1 x2 + 1 . x−1 (g) f (x) = ln(x2 − 2x + 1) . i korenima sa parnim izloˇiocem (potkoreni izraz ≥ 0). x+1 Pri odredjivanju domena treba voditi raˇuna o tri vrste izraza: c razlomcima (imenilac = 0). x2 + 1 x−1 . pored ostalog.60 5 FUNKCIJE nije elementarna. x−1 . logaritmima (argument14 > 0). i ako nema trigonometrijskih i ciklometrijskih funkcija. (e) f (x) = (f) f (x) = 3 1−x . Razlog je u tome ˇto je elementarna funkcija neprekidna s gde god je definisana. da je njen grafik nad bilo kojim c intervalom sadrˇanim u domenu neprekinuta linija. argument je jednak A. z Ako takvih izraza nema. (c) f (x) = 2 x − 3x + 2 x−1 (d) f (x) = . U ˇemu je razlika? c Zadatak 45. Primer: funkcija c f (x) = 3 x6 − x2 − 1 ex 3 −4x je definisana za svako x. to znaˇi. onda je dotiˇna funkcija definisana za svako x.

tj. ili nagib funkcije. onda jednaˇina postaje x = −c/a. y0 ) = (1. Broj n pokazuje mesto gde ta prava seˇe y-osu. Njega moˇemo dobiti dele´i promenu vrednosti promenljive y sa odgovaraju´om z c c promenom promenljive x. Broj k c c pokazuje nagib prave i zove ga tako: nagib prave. n = c/b. y2 ) bilo koje dve taˇke na pravoj. y) bilo koje dve taˇke na pravoj. taˇka: (x0 . n). 3).. a ova predstavlja c . onda c moˇemo napisati jednaˇinu prave: z c (37) y − y0 = k(x − x0 ).61 6 6.vertikalnu“ pravu. Napiˇimo jednaˇinu prave koja prolazi kroz taˇke (1. onda se njena jednaˇina moˇe napisati u obliku c z (35) ax + by = c. to je taˇka (0. y1 ) i (x2 . y0 ). Dakle: y−2 = 1 (x−1). gde je k = −c/a. y0 ) i (x. pravu paralelnu sa y-osom. Grafik linearne funkcije je prava linija.) Tu je ∆y = y2 − y1 . gde su (x1 . ako je data neka prava p. c onda je nagib jednak koliˇniku c (36) k = ∆y y − y0 = . S druge strane. ∆x x − x0 (Vidi sliku 15. c Prema tome. c 3 4−1 3 . Ako su (x0 . 2). ako znamo nagib prave i jednu njenu taˇku (x0 . gde su k i n realni brojevi. ∆x = x2 − x1 . Ako je b = 0. Ako je b = 0 i a = 0. onda se jednaˇina (35) moˇe napisati u obliku c z y = kx + n. s c c 3−2 1 nagib: k = = .1 Linearna i kvadratna funkcija Prava linija i linearna funkcija Linearna funkcija se moˇe predstaviti u obliku z f (x) = kx + n. 2) i (4.

Pretpostavimo da fabrika pravi neki proizvod i da je veza izmedju profita. y y k<0 k=0 k>0 y x x x Zadatak 46. x. ˇto je donelo profit od £1000. ako je nagib negativan.62 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 15: . onda f (x) opada kad x raste. Koliko jedinica treba najmanje da se proizvede da bi profit bio pozitivan? . 80k + n = 1000. y y B(x2 . P (40) = −4000. Na slici 17 prikazana je veza izmedju Celzijusovih (C) i Farenhajtovih (F) stepeni.8 C + 32. onda f (x) raste kad x raste. P (x). P (80) = 1000. Dakle. Nadjite P (x). Jedne godine fabc rika je napravila 40 jedinica i izgubila £4000. . Druge godine proizvodnja je pove´ana na 80 jedinica. onda je funkcija konstantna. %x %y A(x1 . y1 ) 0 x 0 x Slika 16: Po nagibu se prepoznaje da li funkcija raste ili opada. i koliˇine proizvodnje. ako je nagib jednak nuli. Kako se ose´ate ako vam je temc ◦ peratura 100 F ? Zadatak 47. linearna. 40k + n = −4000. Pokaˇite da je F = 1. c s Uputstvo: P (x) = kx + n. Naime: ako je nagib linearne funkcije f (x) pozitivan. Nadjite k i n. Izrazite svoju telesnu z temperaturu u Farenhajtovim stepenima. y2 ) .

npr. Jabuke s z koˇtaju 75 dinara. (d) 3y − 2x = 5 . y = 0 — sa x osom. a groˇdje 60 dinara. po kilogramu. Stavimo x = 0 z z i dobijemo presek sa y-osom. −2). x = 1. Potroˇili ste 1000 dinara na kupovinu jabuka i groˇdja. c c (a) 3x + 4y = 12 . Za svaku od slede´ih jednaˇina nacrtajte grafik i nadjite nagib.1 Prava linija i linearna funkcija 63 Slika 17: Veza izmedju Farenhajtovih i Celzijusovih stepeni p ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pp pp pp ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pppppp p ppppp ppppp ppp p ppppp 9 ppppp p p pppppppppp ppppppp ppppp p ppppp ppppp 5 pp ppppp ppppp pp 32 ppppppppppp ppppp pp pp pp ppppp ppppp ppppp Fahrenheit fahrenheit Celsius Zadatak 48. Grafik se moˇe nacrtati nalaˇenjem preseka sa osama. c c . Tako ne ide u sluˇaju c jednaˇine y = −2x. Zadatak 49. jer grafik prolazi kroz koordinatni poˇetak.6. (c) x − 2y = 4 . U tom c c sluˇaju uzmemo neko x = 0. pa dobijemo joˇ jednu taˇku: c s c (1. (b) 2x + y = 10 . Izrazite tu informaciju s z simboliˇki i grafiˇki.

Jedna firma je pove´ala dnevnu proizvodnju sa 20 na 25 jec dinica i naˇla da su troˇkovi proizvodnje porasli za £800 dnevno. Prave p i q imaju jednu zajedniˇku taˇku M (x. troˇka. (Zaˇto?) s • Izraˇunajte marginalni profit u sluˇaju zadatka 47. onda se odgovaraju´om marginalnom c c funkcijom naziva promena te veliˇine pri pove´anju proizvodnje za jednu c c jedinicu. Ako je prodajna s cena £200 po jedinici. onda je marc z ginalna funkcija data ovako: M C(x) = C(x + 1) − C(x). c c Prelomna taˇka c Oznaˇimo sa R(x) (=revenue) prihod od prodaje x jedinica nekog proizvoda c a sa C(x) (=cost) troˇkove proizvodnje. p : 3x + y = 6. Taˇka x za koju je P (x) = 0 zove se prelomna taˇka. koliko firma treba da proizvede da bi imala pozitivan profit? 6. imamo sistem c jednaˇina: c (38) 3x + y = 6. Nadjite s s marginalnu funkciju troˇkova. (Na slici 18 upiˇite slova c c s p.) S obzirom da M pripada i jednoj i drugoj pravoj.2 Sistem jednaˇina c Na slici 18 prikazane su prave p i q.9y = 1. prihoda. Izrazite troˇkove kao funkciju koliˇine proizves s c denih jedinica ako je prvobitni troˇak (za onih 20) bio £5000. tj. q. onda je marginalna funkcija jednaka nagibu. x + 0. c c Zadatak 50. profc s ita) od koliˇine proizvedenih jedinica.9y = 1. Tada je profit P odredjen formulom s P (x) = R(x) − C(x). ako je ta zavisnost izraˇena funkcijom C(x). • Ako je funkcija C(x) linearna. q : x + 0. Taˇnije. M gde treba.64 Marginalna funkcija 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Ako je data zavisnost neke ekonomske veliˇine (npr. njene koordinate zadovoljavaju i jednu i drugu jednaˇinu. y). Ovaj sistem moˇemo reˇiti na viˇe naˇina: z s s c .

S z z druge strane. Sada ovo y stavimo u prvu jednaˇinu c sistema (40): 3x − 30/17 = 6. c c z nalazimo y iz jedne od jednaˇine sistema (39): y = 6 − 3x = −30/17. Na kraju. To je taˇka u kojoj se trˇiste z c c z stabilizuje. npr. funkcija potraˇnje ima negativan nagib. y : c sc c (39) y = 6 − 3x. −30/17).7y = 3.druga minus prva“): 1. Odavde ´emo na´i x (prvo pomnoˇimo sa 0.9(6 − 3x) = 1. Nadjite njen presek sa pravom x + 2y = 0. Nadc jite jednaˇinu te prave. y = 6 − 3x.9. taˇka M ima koordinate (44/17. ˇ Cetvrti naˇin: Umesto da mnoˇimo sa 3 pa da oduzimamo. . c Ravnoteˇna taˇka z c Nivo potraˇnje nekog proizvoda zavisi od cene tog proizvoda. −3) i (5. c c zameniti y sa 6 − 3x): x + 0. 3x + 2. Zatim ´emo u drugoj jednaˇini umesto y staviti 6 − 3x (tj.6. c Drugi naˇin (metoda zamene): Reˇi´emo prvu jednaˇinu sistema (38) po c sc c y. x = 44/17.. y = (1 − x)/0. Zatim ´emo oduzeti prvu jednaˇinu od druge (. Odavde nalazimo x = 44/17. y = −3/1. Taˇka u kojoj su te dve c funkcije jednake zove se ravnoteˇna taˇka. pomnoˇi´emo c z zc drugu jednaˇinu sistema (38) sa −3 : c 3x + y = 6. Zatim ´emo sabrati ove dve jednaˇine i tako eliminisati nepoznatu x.2 Sistem jednaˇina c Prvi naˇin: Reˇi´emo obe jednaˇine po istoj nepoznatoj. Prema c tome. c c Zadatak 51. 65 Zatim ´emo izjednaˇiti desnu stranu prve jednaˇine sistema (39) sa desnom c c c stranom druge: 6 − 3x = (1 − x)/0. Nacrtajte pravu koja prolazi kroz taˇke (−2.7 = −30/17. Na kraju. 4). nagib funkcije ponude je pozitivan. itd): x = 44/17. Dakle. Tre´i naˇin: Pomnoˇi´emo drugu jednaˇinu sistema (38) sa 3 : c c zc c (40) 3x + y = 6. −3x − 2.9. pa y = 6 − 3x = 6 − 3 × 44/17 = −30/17.9.7y = −3.7y = c c −3. a kako poz traˇnja opada sa rastom cene.

Pogledajc c c mo. s z c Razmotrimo sada sistem linearnih nejednaˇina: c (41) 2x + 6y ≤ 12. 6x + 2y ≤ 12.) Odredite domene funkcija q S z c i q D . q . A sve taˇke c c ˇije koordinate zadovoljavaju linearnu nejednaˇinu ˇine poluravan. nazovimo je ogleds c nom taˇkom. nejednaˇinu (vidi sliku 19(a)): c 2x + 3y ≤ 12.naˇa“.. 0). i proverimo da li zadovoljava naˇu ili suprotnu nejednakost. (S =supply.3 Linearna nejednaˇina c Znamo da linearnoj jednaˇini sa dve nepoznate odgovara prava. c s U ovom sluˇaju moˇemo uzeti taˇku T (0. . q S . Date su jednaˇine 2q + 5p = 500 i 3q = 25 + 7p. Nadjite q D i q S . Sve to predstavite grafiˇki.66 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 18: Presek pravih 6 y 3 –2 –2 3 x 6 Zadatak 52. a druga — cene i ponude. Naˇa nejednakost je zadoc z c s voljena i. Da bismo videli s koja je naˇa.. uzmemo jednu taˇku T (x0 . Jedna daje c D vezu cene p i potraˇnje. naˇa poluravan je ona koja sadrˇi koordinatni poˇetak. dakle. vode´i raˇuna o smislu. D =demand. y0 ) van prave p. Prava p: 2x + 3y = 12 deli ravan na dve poluravni — samo jedna od njih je . i z ravnoteˇnu taˇku. c c c 6. npr. x + y ≥ 1.

.. Pored svake prave na slici 20 napiˇite odgovaraju´u jednaˇinu (imaju´i u vidu nejednakosti (41))............................................ Kvadratna funkcija se zadaje formulom .......... 6....... Slika 20: Presek tri poluravni 6 3 –2 –2 3 6 .... s c s c c Zadatak 53............................ c c c ...... Dakle..........4 Kvadratna funkcija f (x) = ax2 + bx + c.4 Kvadratna funkcija 67 Slika 19: Poluravni 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 (a) Poluravan 2x + 3y ≤ 12 (b) Poluravan 2x + 3y ≥ 12 Reˇenje sistema je svaki par (x.. y) koji zadovoljava sve tri nejednaˇine............... Nadjite koordinate preseˇnih taˇaka.....6........ s c skup reˇenja je presek tri odgovaraju´e poluravni (vidi sliku 20)...................

Funkcija potraˇnje je z D(p) = 100 − 2p. i po kojoj ceni. z c da bi ostvarila maksimalni prihod? Razmotrite sluˇajeve S = 60 i S = 40. Na konkretnom primeru. dakle s c √ √ x − 1 = ± 8. to izgleda ovako: Prvo. tj. Da bismo nacrtali tu parabolu. Drugo. Grafik kvadratne funkcije je parabola. tj. za svaki sluˇaj. (b) Ako firma raspolaˇe sa S stanova. c . koliko ´e ih izdati. Nacrtajte grafik funkcija f1 (x) = 2x2 − 4x − 8.) Odavde moˇemo proˇitati glavne informacije o c z c funkciji: • f (1) = 8. a = 0. b. to znaˇi da je f (x) ≤ 8 za s c c svako x ∈ R. • funkcija je konkavna. • f ima dve nule (tj. (Proverite. s f (x) = −(x2 − 2x + 1 − 1) + 7 = −(x2 − 2x + 1) + 1 + 7. Zadatak 55. grafik je ispupˇen nagore. f (x) = −x2 + 2x + 7 = −(x2 − 2x) + 7 . c f (x) = −(x − 1)2 + 8.68 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA gde su a. ne zaboravljaju´i c da oduzmemo ono ˇto smo dodali. dopunimo zagradu da bismo dobili potpuni kvadrat. Jedna firma ima monopol na izdavanje stanova u jednom gradu na Srednjem zapadu SAD. Konaˇno. f2 (x) = −x2 + x + 7. ˇto je najve´a vrednost funkcije. c Zadatak 54. svodimo trinom ax2 + bx + c na kanonski oblik. x = 1 ± 2 2. koje se dobijaju c c reˇavanjem jednaˇine (x − 1)2 = 8. (a) Nacrtajte grafik funkcije prihoda R(p) = pD(p). c realni brojevi. grafik seˇe x-osu u dve taˇke).

Svodjenjem na kanonski oblik dobili smo −(x − 1)2 + 8 = 0. √ √ odakle dobijamo dva reˇenja: x1 = 2 − s 8.4 Kvadratna funkcija 69 Slika 21: f (x) = −(x − 1)2 + 8 8 f(x) x –2 1 3 4 Kvadratna jednaˇina c Jednaˇina c (42) ax2 + bx + c = 0 (a = 0) naziva se kvadratnom.6. z s Prethodno smo imali primer −x2 + 2x + 7 = 0. x2 = 2 + 8. Ona se moˇe reˇiti svodjenjem na kanonski oblik. tj. . (x − 1)2 = 8.

c s • A ako je ∆ ≥ 0. 4a2 iz ˇega sledi: c • Ako je ∆ < 0. c sc s x1. Prema tome. . 2a ili.2 = −b ± b2 − 4ac . c ∆ = b2 − 4ac. gde je sa ∆ oznaˇena diskriminanta.70 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA U opˇtem sluˇaju. onda je −∆/4a2 > 0 i. ako je ∆ < 0. onda su reˇenja u formuli s x= −b ± ∆ . dakle x+ b 2a 2 − ∆ > 0 za svako x. 2a 6. svodjenje na kanonski oblik ide ovako: s c ax2 + bx + c = a x2 + =a x+ b x +c a b 2a 2 2 − − b2 4a2 +c b 2a b =a x+ 2a =a x+ =a x+ b2 +c 4a 2 ∆ − 4a 2 b 2a − ∆ 4a2 .5 Jednaˇina tre´eg stepena c c Jednaˇina oblika c a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 = 0. onda jednaˇina ax2 + bx + c = 0 nema (realnih) reˇenja. kako se najˇeˇ´e piˇe.

. jednaˇinu moˇemo svesti na s c z kvadratnu. Primer 6. . x = x0 . dva ili z jedno realno reˇenje.5 Jednaˇina tre´eg stepena c c 71 Slika 22: Ovako izgleda grafik funkcije f (x) = ax2 + bx + c u sluˇaju a > 0 c ¾   ¼ ¾   ¼ ¾   ¼ gde su a3 . moˇe imati tri. .6. . Reˇimo jednaˇinu s c x3 + x2 − 7x + 2 = 0 znaju´i da je jedno reˇenje x = 2. Naime. c s Jednaˇinu piˇemo u obliku c s (x − 2)(x2 + bx + c) = 0. a0 (a3 = 0) realni brojevi (koeficijenti). tada jednaˇinu moˇemo napisati u obliku c z (x − x0 )(ax2 + bx + c) = 0 (mora biti a = a3 ) pa nam preostaje da reˇimo jednaˇinu s c ax2 + bx + c = 0. Iako obrazac za s z reˇavanje postoji. praktiˇno je neupotrebljiv. s c Ako nam je poznato jedno reˇenje. ali se ne moˇe desiti da nema nijedno.1. .

Jedno reˇenje je x = 2. tj. data jednaˇina je ekvivalentna slede´oj: c c c (x − 2)(x2 + 3x − 1) = 0. c odredjujemo iz identiteta x3 + x2 − 7x + 2 = (x − 2)(x2 + bx + c). Odredite broj d tako da jedno od reˇenja jednaˇine s c 2x3 − 5x2 + 11x + d = 0 bude x = 1/2.72 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Nepoznate koeficijente b. −7 = c − 2b. a ostala se dobijaju iz jednaˇine x2 + 3x − 1 = 0. Iz druge i tre´e jednaˇine dobijamo b = 3. x3 + x2 − 7x + 2 = x3 + (b − 2)x2 + (c − 2b)x − 2c. Prema tome. pa onda na´i ostala reˇenja. c s . s c Zadatak 56. Sada izjednaˇavamo odgovaraju´e koeficijente: c c 1 = 1. c = −1 (treba proveriti da je time c c zadovoljena i tre´a). 2 = −2c. 1 = b − 2.

∆x gde je ∆x bilo koja promena veliˇine x. c y = f (x) = kx + n. y i x. ∆x h Ako ho´emo da merimo brzinu promene funkcije f. ako je y = x2 . meri brzinu promene veliˇine y u odnosu na x. tj. — i razmatrati koliˇnik c (45) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) . povezane linearnom funkcijom. onda je ∆y = f (x + h) − f (x) i.73 7 7.1 Diferenciranje Marginalna funkcija i izvod Ako su dve veliˇine. (44) f (x + h) − f (x) =k h za svako x i svako h = 0. U opˇtem sluˇaju. onda se y menja ravnomerno u odnosu na x. onda je ∆y (x + h)2 − x2 = = 2x + h. koliˇnik ∆y/∆x zavisi i od x i c s c c od h. a ∆y odgovaraju´a promena y. npr. h . moˇemo fiksirati h. koji smo nazvali nagibom prave y = kx + n. Ako c c je ∆x = h = 0. — c z stopu promene promenljive x. Broj k. dakle. vaˇi formula z (43) ∆y = k = const.

male“ vrednosti. marginalna funkcija troˇkova. npr.. 200 + x (Proverite mnoˇenjem!) z Umesto tog izraza koristi se slede´i. Fukciju (48) dobili smo od funkcije (47) uzimaju´i . Na primer. h po jednu marginalnu funkciju za svako h. onda se uzima h = 1 c s i odgovaraju´a marginalna funkcija oznaˇava se sa M f. ako je s z s f (x) = tada je Mh f (x) = (47) = 200 + x + h − h 1 200 + x + h + 200 + x 200 + x . predstavlja pove´anje troˇkova s c s pri pove´anju proizvodnje za jednu jedinicu. moˇe biti suviˇe komplikovana. pored toga ˇto zavisi od h.. Tako definisana marginalna funkcija. mogli bismo uzeti male vrednosti h. Dakle M f (x). pa bismo imali (46) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) .. za male vrednosti h. — pozitivne i negativne. tj. b). kod c c proizvodnje vode. Na primer.74 7 DIFERENCIRANJE U ekonomskoj teoriji se funkcija Mh f naziva marginalnom funkcijom. c c . Deˇava se da sve s marginalne funkcije Mh f (vidi (46)) izgledaju kao jedna. velika15 . stac vljaju´i h = 0.malo“ nema apsolutno znaˇenje. Reˇ . npr. Ta jedna se zove izvodna funkcija (ili izvod) 15 Mada ni reˇ . c c M f (x) = f (x + 1) − f (x). prostiji: c (48) M f (x) = 1 2 200 + x . x.velika“ nema apsolutno znaˇenje. onda je h = 1 s c malo. U nekim sluˇajevima. ako f (x) oznaˇava troˇak proizvodnje x jedinica. Izvod funkcije Neka je f realna funkcija definisana u nekom intervalu (a. ako f (x) predc c c stavlja funkciju troˇkova i ako je koliˇina proizvoda.

f (x) = 2x.7. f (x) = 1 2 200 + x . Dakle. izvod konstante jednak je nuli. 75 200 + x. Tada je z c ex+h − ex eh − 1 f (x + h) − f (x) = = ex . Drugi primer: Neka je f (x) = x2 . Posebno. x h (x + h)x h =− 1 . Tako ne moˇemo postupiti u sluˇaju funkcije f (x) = ex . dakle. Najprostija situacija javlja se kod linearne funkcije f (x) = kx + n. z z Mh f (x) = 2x + h. Tada je Mh f (x) = 2xh + h2 (x + h)2 − x2 = h h (h = 0) . onda je. pa staviti h = 0. f (x) = k. Ovde ne moˇemo staviti h = 0. Tada su sve marginalne funkcije medjusobno jednake. i jednake nagibu k (vidi (44)). (x + h)x dokaz izostavljamo . h h h Potrebno je malo viˇe truda da bi se dokazalo (16 ) da je f (x) = ex . s Joˇ jedan primer: Ako je s f (x) = onda je 1 1 − Mh f (x) = x + h x h − = 16 1 . konstantne. ali moˇemo skratiti. ako je f (x) = c kako videsmo. Na primer.1 Marginalna funkcija i izvod funkcije f i oznaˇava se sa f .

onda je domen(f ) = (−∞. ovde imamo s c f (x + h) = = 2(x + h) − 1 1 − (x + h) 2x + 2h − 1 1−x−h Zamenili smo x sa (x + h) i oslobodili se zagrada.76 Stavljaju´i h = 0. ne samo za h > 0. Nadjite vrednosti marginalne funkcije Mh f (x) ako je f (x) = x2 i (a) x = 50. dobijamo c f (x) = − 1 . funkcija f (x) = |x| nema izvod u taˇki x = 0. izvod je koristan bar zato ˇto s • daje pribliˇnu vrednost marginalne funkcije. vrednosti u nuli marginalnih funkcija Mh f sa negativnim h . c Zadatak 59.daleko“ su od vrednosti Mh f sa pozitivnim h. (b) x = 1. ∞). a moˇe se desiti da ga u z c z nekoj nema. Zadatak 58. Kritiˇno mesto je kako napisati f (x + h). (c) f (x) = 2x − 1 . . h = −0. to je zato ˇto je c s Mh f (0) = f (0 + h) − f (0) |h| = = h h 1 za h > 0. Nadjite izvod funkcije f razmatraju´i marginalnu funkciju c Mh f za male vrednosti h : (a) f (x) = 1 . 0)∪(0.01. Domen izvodne funkcije moˇe biti uˇi od domena funkcije. ∞) a domen(f ) = (−∞. Odredite izvod funkcije f ˇiji je grafik prikazan na slici 23. z • jednostavniji je od marginalne funkcije. Na primer.. 1−x Reˇenje (c). −1 za h < 0. c znaju´i da je izvod linearne funkcije jednak nagibu. (c) x = 1. Na primer. h = 1. Dakle. x2 7 DIFERENCIRANJE Funkcija ne moˇe imati dva izvoda u jednoj taˇki.01. Sve u svemu. Ponekad se razlog nalazi u tome ˇto smo duˇni da razmotrimo s z Mh f i za negativne h. h = 0. Zadatak 57. x2 (b) f (x) = 2 + x. ako z z je f (x) = |x|.

) a sada ima smisla uzeti h = 0........... nagibu c .........2 Tangenta i nagib krive 77 ................... f (x)) jednak je..tangente“ u taˇki A.... dakle..................... (1 − x − h)(1 − x) (Uprostili smo brojilac........... ako tangenta postoji....... Slika 23: Izlomljena linija 1 –1 1 2 3 4 –1 –2 ...... Nagib tangente jednak je tan θ c ....... po definiciji...... f (x) = 1 ..................... Dakle......................... 2x + 2h − 1 2x − 1 − 1−x−h 1−x Mh f (x) = h (2x + 2h − 1)(1 − x) − (2x − 1)(1 − x − h) (1 − x − h)(1 − x) = h h (1 − x − h)(1 − x) = h Sada ovaj razlomak moˇemo kratiti sa h = 0....7...... z Mh f (x) = 1 ...2 Tangenta i nagib krive Nagib krive y = f (x) u taˇki A(x... (1 − x)2 7..

78 7 DIFERENCIRANJE (vidi sliku 24). f (x+h)) B y=f(x) y y=f(x) A h A (x. f (x)) jednak je f (x). moˇemo odrediti nagib seˇice AB. Na primer. Naime: • Izvod je jednak nuli tamo gde grafik ima horizontalnu tangentu. gde z c je B(x + h. f(x)) θ x x . c Drˇe´i se toga. c s obzirom da je marginalna funkcija Mh f (x) pribliˇno jednaka f (x). funkcija sa slike 23 nema izvod u taˇkama x = 1. x = 3. onda je B blizu A i ne´emo mo´i da razlikujemo seˇicu od c c c tangente. Pored toga. • Izvod ne postoji u taˇki u kojoj funkcija nema tangentu ili ima verc tikalnu tangentu. sa grafika funkcije moˇemo proˇitati gde je njen izvod z c z c jednak nuli. c Slika 24: y (x+h. gde je pozitivan ili negativan. • Izvod je negativan tamo gde je nagib tangente negativan. z nagib tangente u taˇki (x. h Ako je h malo. f (x + h) ) bilo koja taˇka na krivoj. • Izvod je pozitivan tamo gde je nagib tangente pozitivan. B = A. A u stvari. Da bismo ga odredili. pa ni nihove nagibe (na slici 25 prikazane su tri seˇice). Nagib seˇice jednak c c je kAB = f (x + h) − f (x) = Mh f (x). moˇemo videti gde z izvod ne postoji.

3 Izvod kao trenutna brzina 79 Slika 25: Tri seˇice c y y y B B A θ1 A θ2 θ A x x x Zadatak 60. oznaˇimo to c rastojanje sa r(t). U svakom momentu t ∈ [0. Odredite c c znak izvoda u svakoj od njih. c . ni sudaranja.7. Na slici 26 oznaˇeno je 5 taˇaka na krivoj y = f (x). y Slika 26: A C B D E x 7. U kojoj od taˇaka je izvod najve´i? u kojoj je c c najve´i po apsolutnoj vrednosti? c Zadatak 61. 3] bili ste na nekom rastojanju od mesta A. Uz prepostavku da nije bilo vra´anja unazad. gde je f (x) funkcija prikazana na slici 26. Skicirajte grafik krive y = f (x).3 Izvod kao trenutna brzina Zamislite da ste 3 sata vozili automobil od mesta A do mesta B.

v(t) ≈ r(t + h) − r(t) h = predjeni put potroˇeno vreme s . c c z .5 1 1. koja je pribliˇno jednaka srednjoj z brzini u vremenskom intervalu izmedju t i t + h za sve male h.80 7 DIFERENCIRANJE Slika 27: 200 r(t) 150 100 50 t 3. r(t + h) − r(t) ≈ r (t).4 Izvodi elementarnih funkcija Na strani 82 imate tablicu izvoda osnovnih elementarnih funkcija. h to je trenutna brzina jednaka izvodu rastojanja od poˇetne taˇke. dakle. c c ˇ Sta ste radili ako je r (t0 ) < 0 ? 7. U svakom trenutku t brzinomer pokazuje trenutnu brzinu v(t). c c v(t) = r (t) Re´i da je r (t0 ) = 0 isto je kao re´i da ste se u momentu t0 zaustavili.5 2 2. Kako je. morali bismo imati preciznu definiciju svake funkcije i preciznu definiciju izvoda. Da bismo je verifikovali. na ˇemu se ovoga puta ne´emo zadrˇavati. s druge strane.5 3 grafik fukcije r(t) mogao bi izgledati kao na slici 27.5 0 0.

Operaciju nalaˇenja izvoda zovemo diferenciranje. b). na s primer: Ako su funkcije f i g diferencijabilne u intervalu (a. . 1 (x2 + ex − ln x) = (x2 ) + (ex ) − (ln x) = 2x + ex − . z Komplikovanije funkcije diferenciramo sluˇe´i se tablicom i pravilima koja z c slede. b) ako ima (konaˇan) izvod z c u svakoj taˇki iz (a. onda je i funkcija f + g diferencijabilna u (a. ≈ f (x) + g (x). b) i vaˇi jednakost (f + g) (x) = f (x) + g (x). Izvod zbir i razlike Vaˇe formule z (49) (f + g) = f + g (f − g) = f − g Na primer. Joˇ jedan primer: s 1 x2 = x−2 = −2x−3 = −2 . (izvod razlike = razlici izvoda).4 Izvodi elementarnih funkcija Izvode nekih funkcija moˇemo proˇitati iz tablice. x3 √ x x. 81 • Nadjite izvod funkcije f (x) = • Nadjite izvod funkcije f (x) = ln 3.7. gde je F = f + g : Mh F (x) = = f (x + h) + g(x + h) − f (x) − g(x) h f (x + h) − f (x) g(x + h) − g(x) + h h (izvod zbira = zbiru izvoda). Navedena pravila trebalo bi preciznije formulisati. z Za funkciju kaˇemo da je diferencijabilna u (a. b). x Objaˇnjenje. na primer. z c √ 3 x = (x1/3 ) = (1/3)x1/3−1 = (1/3)x−2/3 . c Da bismo videli poreklo pravila (49). treba da razmotrimo marginalnu funkciju Mh F.

(cot x) = − (arctan x) = 1 .82 7 DIFERENCIRANJE Tabela 3: Tablica izvoda f (x) C x x2 xn 1 x √ x f (x) 0 1 2x nxn−1 − 1 x2 n = const. 1 √ 2 x ex kekx 1 x 1 x+b b=const. k=const. ∈ R C=const. sin2 x 1 . (cos x) = − sin x. praktiˇna tablica. Da bi se raˇunao izvod proizvoljne elemenc c tarne funkcije. trebalo bi imati u vidu i slede´e formule: c (sin x) = cos x. 1 + x2 . (tan x) = (arcsin x) = 1 . cos2 x 1 1 − x2 . ex ekx ln x ln(x + b) Ovo je mala.

funkcija f + g je ona kojoj je Mh F pribliˇno jednaka. . Prvi: (x2 ln x) = (x2 ) ln x + x2 (ln x) = 2x ln x + x .7. 2 x e2x Tre´i: c = xe−2x = 1 · e−2x + x(−2)e−2x = (1 − 2x)e−2x . Primer: ln x 2 = 1 ln x 2 1 1 . Drugi: ln x √ x (51) = x−1/2 ln x = x−1/2 ln x + x−1/2 (ln x) 1 = − x−3/2 ln x + x−3/2 2 1 1 = − x−3/2 ln x + x−1/2 2 x 1 = x−3/2 − ln x + 1 . (e−2x ) = (−2)e−2x . onda vaˇi formula z (kf ) = kf To svojstvo zajedno sa (49) ˇini ono ˇto se zove linearnost operacije diferenc s ciranja. = (ln x) = 2 2x Izvod proizvoda Pri diferenciranju proizvoda koristimo pravilo (50) (f g) = f g + f g Primeri.4 Izvodi elementarnih funkcija 83 Dakle. i zato je F = z f +g. vidi tablicu. Linearnost Ako je k konstanta.

Tada vaˇi ovo: z Mh F (x) = f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x) ≈ f (x)g (x) + g(x)f (x). Ako ho´ete da proverite. g . Pomo´u pravila koliˇnika nadjite izvod funkcija c c ln x f (x) = √ . Tada je f = gϕ. podjite od izraza f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x). stavimo s c c ϕ = f /g. gde je s c F = f g. U sluˇaju pravila proizvoda razmatramo Mh F. Da bismo videli otkud potiˇe pravilo koliˇnika. 2 2 x x x2 Zadatak 62. pa primena pravila proizvoda daje f =gϕ+ϕg =g Odatle sledi ϕ = 1 f f −g g g = f g−gf .84 7 DIFERENCIRANJE Objaˇnjenje. g2 f + ϕ g. Objaˇnjenje. x pa postupak uporedite sa (51). c Izvod koliˇnika c U sluˇaju koliˇnika radi formula c c f g f g − fg g2 (52) = Primer: ln x x 1 x − (ln x)1 (ln x) x − (ln x)(x) 1 − ln x = = x = .

ex 2 = ex . Kra´e: c (54) (ln u) = 1 u u = u u tada je f (x) = u (x) . tada je f (x) = (u(x))n . • • (x2 + 1)7 x2 + 1 (e−x ) = −e−x . 7. f (x) = g(u(x)). ako je g(x) = xn . kra´e. a slede´e je pravilo eksponenta: c (eu ) = eu (u) Primeri: • (e2x ) = e2x (2x) = 2e2x .6 Logaritamski izvod Kao poseban sluˇaj pravila za izvod sloˇene funkcije imamo slede´e: c z c Ako je f (x) = ln u(x).5 Izvod sloˇene funkcije z Ako je funkcija f zadata kao kompozicija dve funkcije.5 Izvod sloˇene funkcije z 85 7. = 1 2 x2 +1 (x2 + 1) = x x2 + 1 . 2 = 7(x2 + 1)6 (x2 + 1) = 14(x2 + 1)6 x.7. pa iz (53) sledi f (x) = n(u(x))n−1 u (x). c (un ) = nun−1 (u) Ta se zove pravilo stepena. onda izvod od f raˇunamo po formuli c (53) f (x) = g (u(x)) u (x). Posebno. (pod uslovom da su funkcije g i u diferencijabilne). u(x) .

pa i tada logaritamski izvod moˇe biti od koristi za diferenciranje. onda on predstavlja trenutnu procentualnu (17 ) brzinu promene funkcije u. 2x + 1 2x + 1 7 DIFERENCIRANJE Izraz (ln u) = u /u zove se logaritamski izvod funkcije u. c s trenutna procentualna brzina jednaka je nominalnoj godiˇnjoj stopi. y Odavde sledi y = (1 + ln x)y = (1 + ln x)xx . Ako je u > 0. Kao ˇto znamo. relativnu . onda izraz ln u nije definisan. Drugim reˇima. ln(2x + 1) = 1 2 (2x + 1) = . diferenciramo obe strane: (ln y) = (x ln x) . c gde je K0 poˇetni kapital a p nominalna godiˇnja stopa. Stavimo y = xx . ali u /u jeste.86 Na primer. dakle y = 1 + ln x. logaritmujemo: ln y = x ln x. Prvo: 1 ln(x3 − 3x). Ako je u < 0. z Primer: Funkcija f (x) = xx (x > 0) nije ni stepena ni eksponencijalna jer se menjaju i osnova eksponent. pri primeni c s metode neprekidnog ukama´ivanja kapital raste po formuli K(t) = K0 ept . Primer: y = ln y = 17 3 x3 − 3x = (x3 − 3x)1/3 . 3 tj. Primer neprekidnog ukama´ivanja. Trenutna apsolutna c s brzina rasta kapitala u momentu t jednaka je je K (t) = K0 pept . a trenutna procentualna brzina: (ln K) = (ln K0 + pt) = p.

Izvod reda n oznaˇavamo sa c c c (n) x f . Zanimljiva je funkcija f (x) = e : (ex ) = ex . dakle (ex ) = ex . b) → R. s c promena veliˇine x izaziva promenu veliˇine y.) Nadjite y . postepenim diferenciranjem polinoma stepena n zakljuˇi´emo cc da je izvod reda n + 1 jednak nuli.7 Izvodi viˇeg reda s Drugo: y 1 (x3 − 3x) x2 − 1 = = 3 . mada moˇemo na´i izvod bilo kog zadatog reda (ako imamo doz c voljno vremena). y = x2 − 1 x2 − 1 3 y= 3 (x − 3x)1/3 . dakle (ex ) = (ex ) = ex . ako je f (x) = x3 . Izvod te nove funkcije zove se drugi izvod funkcije f i oznaˇava se sa f . itd. . U opˇtem sluˇaju. (Naravno. oznaˇimo ih sa y i x. izvod tre´eg reda. izvod bilo kog reda funkcije ex jednak je samoj funkciji. povezane formulom c c y = f (x). y 3 x3 − 3x x − 3x Dakle. f (x). pa je f (x) = (3x2 ) = 6x. diferencijabilna funkcija. gde je f : (a. Na sliˇan naˇin odredjujemo c c tre´i izvod. U opˇtem sluˇaju teˇko je na´i pravilo po kome se niˇu izvodi neke s c s c z funkcije. Oznaˇimo te promene sa ∆x c c c i ∆y : (55) ∆y = f (x + ∆x) − f (x).8 Diferencijal Pretpostavimo da su dve veliˇine. c S druge strane.7 Izvodi viˇeg reda s Diferenciranjem funkcije f dobijamo novu funkciju f .7. x3 − 3x x − 3x 87 Uprostimo: y = x2 − 1 (x3 − 3x)2/3 . Na primer. tj. izvod se mogao na´i i po pravilu stepena. c 7. 7. c 2 onda je f (x) = 3x . Znaˇi.

1. 7 DIFERENCIRANJE za . lako je zapamtiti pravilo za izvod sloˇene funkcije: z dy dy du = .. dx du dx Primer 7. s c ∆R ≈ dR = 50 × 1 = 50. Naime.relativno male“ vrednosti ∆x. Pomo´u diferencijala ne´emo dobiti taˇnu vrednost. ali ´emo dobiti zadovolc c c c javaju´u procenu na mnogo prostiji naˇin. Razz z motrimo funkciju prihoda 1 R(x) = 100x − x2 .5. dakle. Diferencijal moˇe posluˇiti za procenu stvarne promene. i (58) dy = f (x). dx U naˇem sluˇaju je x = 50. 2 Pove´anje prihoda pri pove´anju proizvodnje sa 50 na 51 jednako je c c ∆R = R(51) − R(50) = 49. Piˇe se i dx umesto ∆x. imamo c c dR = 100 − x. Izraz f (x)∆x se zove diferencijal funkcije f u taˇki x i oznaˇava se sa df ili dy.88 Iz definicije izvoda sledi da je (56) ∆y ≈ f (x). dx Ove oznake su korisne. Na primer. ∆x ∆y ≈ f (x) ∆x. dx = 1. tako da je c c s (57) dy = f (x) dx. .

∞). . x∈[−1. x∈[0. recimo. na slede´i c naˇin: c max f (x) = M x∈D (sliˇno za minimum). c A da bismo pokazali da je maxx∈D f (x) = M.9 Ekstremne vrednosti 89 7.3] min f (x). Na primer.) s Primer: Funkcija moˇe imati samo jedan maksimum ali se on moˇe dosti´i z z c 2 u dve (ili viˇe taˇaka). Na primer. Nacrtajte grafik funkcije f (x) = x2 −2x−1 pa odredite slede´e c brojeve: max f (x). Prema tome.9 Ekstremne vrednosti Ako funkcija f na nekom skupu D ima bezbroj vrednosti. jednaku nuli.2] Lokalne ekstremne vrednosti Kaˇe se da funkcija f ima u taˇki c ∈ (a.1) jer je f (x) ≥ 1 za svako x ∈ [0. ali nema najve´u. x∈[2. c c Najve´a vrednost funkcije f na skupu D zove se apsolutni maksimum. c Zadatak 63. pogreˇili ste — uslov (b) nije ispunjen. funkcija f (x) = x2 c na skupu D = (−∞.3] max f (x). b) lokalni maksimum ako je f (c) ≥ z c f (x) za svako x iz nekog intervala (α. Zapravo sve vrednosti funkcije f ˇine skup [0. x2 = −1. x∈[−1. (Ako ste pomislili da je 4 maksimum. c ili globalni maksimum. ili samo maksimum. x∈[2. Ali maksimum ne postoji. β) c (vidi sliku 28(a)). dovoljno je da pokaˇemo dve z stvari: (a) M ≥ f (x) za svako x ∈ D. (b) M = f (x) bar za jedno x ∈ D. funkcija f (x) = x dostiˇe maksimum u s c z dve taˇke: x1 = 1. 1) i 1 = f (1).7. Informaciju da je apsolutni minimum od f na skupu D jednak M zapisujemo. 2). Primer: Funkcija f (x) = x2 ima apsolutni minimum na skupu [1. od f na D. ∞) ima najmanju vrednost. taˇnije c min x2 = 1.2] min f (x). nije izvesno da li medju njima postoje najve´a i najmanja.

c s c Uopˇte. x2 . Taˇku c ∈ (a. itd. β) = (−1. stacionarne taˇke nalazimo reˇavanjem jednaˇine c s c f (x) = 0. S druge strane. Na slici 29 vidite grafik jedne funkcije definisane na intervalu [−1. ∞). b) → R.7]. 1. lokalni minimum u taˇki x0 . x3 na x-osi u kojima f ima z c lokalni maksimum ili minimum. f nema ni najve´u ni najmanju vrednost na intervalu (−∞.2.kratkom“intervalu (vidi slike 28(b)(c)). Dakle. uverite se da su tangente u odgovaraju´im c taˇkama na grafiku horizontalne. s c c Primer: Funkcija f (x) = x2 (x − 1) ima lokalni maksimum u taˇki x = 0 c 2 jer je f (0) = 0 ≥ x (x − 1) za ∈ (α.90 7 DIFERENCIRANJE lokalni maksimum je absolutni maksimum na . 1).. c Slika 28: f (a) f (a) f (a) a f (b) x0 x1 b f (b) f (b) a a x x00 x x11 bb (a) apsolutni maksimum=f (a). Stacionarne taˇke nalazimo na dijagramu tamo gde grafik funkcije ima horc izontalnu tangentu. b) nazivamo stacionarnom c (taˇkom funkcije f ) ako je c f (c) = 0 . vaˇi slede´i stav: s z c . ˇto znaˇi da je f (x1 ) = 0. Obeleˇite taˇke x1 . apsolutni minimum=f (b). Lokalni minimum se definiˇe na sliˇan naˇin. lokalni maksimum u taˇki x1 c c (b) (c) Stacionarne taˇke c Neka je data funkcija f : (a.

9 Ekstremne vrednosti 91 Slika 29: f (x) = 10x4 − 15x3 − 10x2 + 15x 10 5 –1 –0. S druge strane. ali f uopˇte nema ekstremnih vrednosti (vidi sliku 30).5 –1 –0. ako je c stacionarna taˇka funkcije f.5 0 –1 –2 –3 0.7. to joˇ ne znaˇi da c s c f ima ekstremnu vrednost u c. b) i ako je f diferencijabilna u c.5 –5 0.5 1 1.5 x 1 1. Na primer. Ako funkcija f : (a.5 1 –1 –1 1 . onda je c stacionarna taˇka funkc cije f. b) → R ima lokalnu ekstremnu vrednost u taˇki c c ∈ (a. taˇka x = 0 je stacionarna za c 3 funkciju f (x) = x .5 Stav 1. s Slika 30: Dva dijagrama funkcije f (x) = x3 3 2 1 –1.

Neka je c stacionarna taˇka funkcije f. b]. . b). f (x2 ). imamo slede´e brojeve: c f (x1 ). x1 . pretpostavimo da smo c naˇli jednu: x = n1 . ako je f (c) < 0. Globalne ekstremne vrednosti Pretpostavimo da je funkcija f definisana i neprekidna u (zatvorenom) intervalu [a. onda f ima lokalni maksimum u c . Dakle. c Zakljuˇujemo: najve´a (odn. x3 . koja ima drugi izvod. c c taˇnije. f je rastu´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) > f (x1 ) . c s postupamo na slede´i naˇin: c c (i) Nalazimo stacionarne taˇke u (otvorenom) intervalu (a. Da bismo ih naˇli. Ako c je f (c) > 0. ali treba biti oprezan. f (b). x2 .92 7 DIFERENCIRANJE Ako f ima drugi izvod u stacionarnoj taˇki c i ako je c f (c) = 0 onda f ima ekstremnu vrednost u c : Stav 2. (iv) Medju prethodno nadjenim vrednostima nalazimo najve´u i najmanju. b) nazivamo (striktno) rastu´om ako c se njena vrednost pove´ava pri pove´anu vrednosti nezavisne promenljive. f (a). f (x3 ). f (n1 ). najmanjoj) vrednosti iz koraka (iii). definisanu u intervalu (a. neka su to. (ii) Nalazimo taˇke u kojima f nije diferencijabilna. onda f ima lokalni minimum u c . Tada f ima najve´u i najmanju vrednost. c Koraka (ii) najˇeˇ´e nema. najmanja) vrednost funkcije jednaka je c c najve´oj (odn. c sc Monotonost Funkciju f. c recimo. s (iii) Raˇunamo vrednost funkcije u prethodno nadjenim taˇkama i na krac c jevima a i b.

b). c + δ). b). c c sliˇno. Znamo unapred da je f monotona u svakom od njih ponaosob. Da bismo videli da li raste ili opada. Funkcija f (x) = 1/x opada na intervalu (0. da funkcija ima dve c s c stacionarne taˇke. c + δ). tada je f rastu´a. onda funkcija f raste. Drugim reˇima. U taˇki zaokreta f ima ekstremnu vrednost. ˇesto je u praksi dovoljno na´i stacionarne c c taˇke. reˇiti jednaˇinu f (x) = 0. x1 ).f menja smisao monotonosti“. (x1 . Vaˇnije je to ˇto poseduju´i informaciju o pozitivnosti c z s c izvoda. (x2 . moˇemo zakljuˇiti da funkcija raste: z c Stav 3. to znaˇi da se moˇe na´i δ > 0 tako c z c da je ispunjen jedan od uslova: (a) f (x) raste za x ∈ (c − δ.9 Ekstremne vrednosti Sliˇno tome. recimo. c] a opada za x ∈ [c.. c . Taˇkom zaokreta funkcije f nazivamo takvu taˇku c koja ima svojstvo da c c u njoj .7. x2 . Medjutim. Tada imamo tri intervala: c (a. c3 ∈ (x2 . ∞) jer iz x2 > x1 > 0 sledi 1/x2 < 1/x1 . nejednaˇina f (x) < 0 pokazuje gde f opada. b). c Monotonost i prvi izvod Iz informacije da je (diferencijabilna) funkcija f rastu´a u (a. ∞) jer iz c pretpostavke x2 > x1 sledi 2x2 − 3 > 2x1 − 3. da bismo videli gde funkcija raste. c2 ∈ (x1 . Dakle. x1 ). b) i ako je f (x) > 0 za svako x ∈ (a. dovoljno je da testiramo znak izvoda u tri izabrane taˇke: c1 ∈ (a. (b) f (x) opada za x ∈ (c − δ. b) moˇemo zac z kljuˇiti da je f (x) ≥ 0. 93 Na primer. x1 . x2 ). Uzmimo. c] a raste za x ∈ [c. funkcija f (x) = 2x − 3 je rastu´a na intervalu (−∞. dovoljno je da reˇimo nes jednaˇinu c f (x) > 0 . tj. x2 ). ako je nagib krive y = f (x) svuda c c pozitivan. b). f je opadaju´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) < f (x1 ) . Ako je f diferencijabilna u (a. u intervalu (a.

To pokazuje da iz pretpostavke da je f konveksna sledi da nagib raste. Ako je f diferencijabilna. (b) Nagib funkcije raste. b). tj. Slika 31: B D A E C 0 Oznaˇimo sa N (x) nagib funkcije u taˇki x. tj. tada se njena konveksnost moˇe z okarakterisati jednim od svojstava: (a) Svaka tangenta je ispod grafika. tetiva AB). da f ima drugi izvod. c c Ako pretpostavimo da N ima prvi izvod. Kaˇemo z da je f konveksna ako se svaka tetiva grafika nalazi iznad grafika (vidi sliku 31. onda . Pogledajte sliku 31 i uverite se da su nagibi tetive AB i tangenti AD i BE u slede´em odnosu: c kAD < kAB < kBE . Znamo da je N (x) = f (x). moˇe z se dokazati da vaˇi i obrnuto. da iz pretpostavke da nagib raste sledi da z je f konveksna.94 Konveksne i konkavne funkcije 7 DIFERENCIRANJE Pretpostavimo da je f neka funkcija definisana u intervalu (a.

Priˇa o konkavnim funkcijama je sliˇna.7. x i y. onda iz s 5 (59) dobijamo jednaˇinu y − y = 0.10 Implicitno zadate funkcije 95 N (x) raste ako je N (x) > 0 za svako x ∈ (a. tj. To c s znaˇi da ne postoji funkcijska (tj. 0.. b). A kad ga odaberemo. b).10 Implicitno zadate funkcije Ima sluˇajeva kad su dve veliˇine. onda y zavisi od tog izbora. b). ako je f konkavna i ima drugi izvod u intervalu (a. . b) i ako je f (x) < 0 .nezavisna promenljiva“. koja ima tri reˇenja: y ∈ {−1. b) i ako je f (x) > 0 . b). A kako je N (x) = f (x). U opˇtem c c s sluˇaju (ne u ovom) moˇe se desiti da za izabrano x ne postoji nijedno y. znaˇi da vaˇi slede´i stav: c z c Stav 4. povezane formulom u kojoj nijedna c c od njih nije . . (59) y 5 − y + ex − x − 1 = 0. Obrnuto. Neka to bude x. jednoznaˇna) zavisnost y od x. koja se nije napisana ni kao y = . moramo se prvo dogovoriti koje je od dva slova . Da bismo analizirali ovakvu vezu. To znaˇi da x moˇemo birati c z kako ho´emo. na primer. onda je f konkavna u (a. Stav 5. Pretpostavimo da imamo diferencijabilnu funkciju y = f (x) za koju znamo jedino da zadovoljava jednaˇinu (59).subjekat“. 1}. . onda je f konveksna u (a. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. Obrnuto. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. onda je f (x) ≤ 0 u (a. Vratimo se na (59). b). onda je f (x) ≥ 0 u (a. c z primer: y 2 + x2 + 1 = 0.. ni kao x = . ako je f konveksna i ima drugi izvod u intervalu (a. b). Ako u naˇem primeru uzmemo x = 0. .zavisna promenljiva“. Iako y ne c . zato slovo y c zovemo .. b). 7. Kaˇemo da je f konkavna ako c c z se svaka tetiva grafika nalazi ispod grafika. .

y = a(x). Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke slede´ih funkcija: c c (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20. y = −1. c s c redom. a (0) = 0. Grafike tih funkcija moˇete videti na slici 32. izvod moˇemo na´i na slede´i z z c c naˇin: c Iz (59) sledi: (y 5 − y + ex − x − 1) = 0 Dakle. b (0) = 0. Na primer. 0. y = c(x) koje su definisane u otvorenom intervalu I 0. pored toga. i. b(0) = 1.11 Zadaci 65. Odatle dobijamo: (60) y = 1 − ex . c(0) = −1. (y 5 − y + ex − x − 1) = 5y 4 y − y + ex − 1 = (5y 4 − 1)y + ex − 1 = 0. 5y 4 − 1 Prema ovome. z (61) x3 + 4xy − 2y 3 − 3 = 0. 4y = 0. dobi´emo sva tri puta y = 0. onda ´emo staviti x = 0 z c u (59). tri reˇenja: y ∈ {−1. ako smo odnekud s saznali da je domen neki interval koji sadrˇi nulu. iz toga sledi da postoje tri funkcije. koje zadovoljavaju jednaˇinu (59) za x ∈ I. 1}. A ni taˇka ni domen funkcije ne mogu se zadati c c napamet zato ˇto su y i x vezani formulom (59). 7. izvod funkcije nekoj taˇki moˇemo na´i samo ako znamo c z c vrednost funkcije u toj taˇki. c y = b(x). Stavljaju´i. .96 7 DIFERENCIRANJE moˇemo stvarno izraziti u obliku y = f (x). c (0) = 0. Kako c su matematiˇari dokazali. y = 1 u (60). kako smo videli. (62) x4 + xy + y 4 = 3. c a(0) = 0. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. dobi´emo.

Nadjite najve´u c i najmanju vrednost funkcije.7. 2 –1 1 x 2 3 . 3]. Na slici je prikazana funkcija 3 f (x) = x2 . Uverite se da f nema stacionarnih taˇaka.11 Zadaci 97 Slika 32: y 5 − y + ex − x − 1 = 0 1 a(x) –2 2 –2 2 b(x) 1 c(x) –1 –1 (a) (b) Slika 33: 2 1 1 0 –1 –1 –2 –1 0 3 1 –1 1 3 2 3 (a) x + 4xy − 2y − 3 = 0 (b) x4 + xy + y 4 = 3 64. c Nadjite lokalne ekstremne vrednosti. x ∈ [−1.

Nadjite najve´u i najmanju vrednost na intervalu c (a) [0. I = [0. √ 71. Za svaku od funkcija iz zadatka 65 odredite intervale monotonosti. I = [0. 1 1 (d) f (x) = + 2 . c c (d) Nadjite prevojne taˇke. 20]. x = 0. x e(e − 1) 0 < x < e. Data je funkcija f (x) = . . ln x 72. I = [0. x x 67. 69. uporedite dobijeni rezultat sa onim koji daje kalkulator. 70. x = 1. x = 1. Nadjite dy za x = 8. f (1)) i (e. +∞). (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. f (e)). c (e) Skicirajte grafik na intervalu [1.98 7 DIFERENCIRANJE (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. (f) Napiˇite jednaˇinu seˇice kroz taˇke (1. 68. dx = 1. x = . ∞). 1 1 (b) g(x) = + x. x = 2. Odredite nagib slede´e funkcije i jednaˇine tangenti u datim taˇkama: c c c (a) f (x) = x4 − 3x2 + 3. z (c) Nadjite taˇku u kojoj f ima najve´i nagib. I = (0. 1 ≤ x < ∞. x x 66. s c c c (g) Dokaˇite nejednakost z ln x x−1 ≥ . Na osnovu toga √ procenite y = 3 9. Nadjite najve´u i najmanju vrednost (ako postoji) slede´e funkcije na c c intervalu I: (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20. Data je funkcija y = 3 x. Data je funkcija f (x) = xe−x/10 . 1 1 (d) f (x) = + 2 . Odredite intervale monotonosti. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. Skicirajte grafike funkcija iz zadatka 66. x 2 3 (c) h(x) = x − 2x + 2. (b) [9. 3]. 5]. 4]. pa na osnovu toga nadjite lokalne ekstreme. 4]. x = −1. x (a) Nadjite najve´u i najmanju vrednost funkcije. c (b) Dokaˇite da je ln x ≤ x/e za x > 1.

9). (a) Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke. x < 1. 1 2 x 2 99 x ∈ [0. . Jedna firma ima monopol na trˇiˇtu. 2. 4]. (d) Skicirajte grafik.3 i ∆x = 0.3. (f) Postoji li inverzna funkcija? 74. x ≥ 1.65.6. pa radite isto. (a) Nadjite f (0. Prihod je R = q · p (broj prodatih proizvoda puta cena jednog). Ako jedinicu proizvoda prodaje po ceni p. B(0. Data je funkcija f (x) = + x. 1. 0.3). dok su troˇkovi proizvodnje dati formulom z s 2 C = 30 + 30q − (1/10)q . Data je funkcija f (x) = x3 − 6x2 + 9x − 25. c (b) Nadjite najve´u i najmanju vrednost. (b) Koliko treba da bude λ da bi grafik bio jedna neprekinuta linija? (c) Pretpostavimo da je λ reˇenje za (b).06). 76. (d) Postoji li f (1) ? (e) Za koje λ funkcija raste na intervalu −∞ < x < ∞ ? (f) Za koje λ je funkcija konveksna na intervalu −∞ < x < ∞ ? (g) Izraˇunajte f (x). c c E(0. (b) Nadjite ∆y i dy ako je x = 0. (a) Nacrtajte grafik za λ = 0. Zamenite x + λ sa 2x + λ u zadatku 74. onda c je potraˇnja q jednaka 300 − 2p.11 Zadaci 73. (e) Odredite rang funkcije.7. 1. 77. x + λ. f (0. ). c 75. Razmotrite marginalne funkcije s Mh f (1) za h > 0 i h < 0.9. c (c) Odredite intervale konveksnosti.54). Taˇke na slici 31 imaju slede´e koordinate: A(0. tako da moˇe odluˇiti po kojoj ceni zs z c ´e prodavati svoju robu.

procenite koliki ´e efekat na prodaju imati podizanje c cene sa 10 na 10. kada ´e se izjednaˇiti? Sve to prikaˇite grafiˇki. Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 3%. Broj poseta dat je formulom S = 3t2 − 0. c c (c) Koja ´e cena biti ako je kapacitet firme ograniˇen na 120 jedinica? c c 78. 79.008t3 . Jedan proizvod ima funkciju potraˇnje z p p2 q= − 8 + 100. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno i eksponencijalno opada po (nominalnoj) godiˇnjoj stopi od 20%. Preds staviti grafiˇki vrednosti atomobila u toku pet godina. c 82. Drugi auto vredi s £30 000 ali mu vrednost opada ravnomerno. Podignut je jedan web-site. (a) Koliki je najve´i broj poseta u jednom danu? c (b) Kog dana je najve´i porast poseta? c 80. Nivo potraˇnje za jednim proizvodom povezan je sa cenom pomo´u forz c mule p2 q = 6000. Broj stanovnika drˇave A je za 10% manji od broja stanovnika drˇave z z B. dp (b) Na osnovu (a). 7 DIFERENCIRANJE (b) Izraˇunajte vrednost q koja daje najve´i profit. a ve´a po s c stopi 1%.100 (a) Odredite funkciju profita te firme. brzinom 20% godiˇnje. dq (a) Nadjite izvod . 125 5 Za koje vrednosti p ova funkcija ima ekonomskog smisla? .5 funti. c c z c 81. gde je t broj dana posle podizanja.

funkcija Φ1 (x) = x2 /2 je primitivna za funkciju f (x) = x jer je Φ1 (x) = x za svako x ∈ R. b). onda s piˇemo s (63) f (x) dx = Φ(x) + C.1 Integralni raˇun c Primitivna funkcija Pretpostavimo da je zadata funkcija f : (a. I funkcija Φ2 (x) = x2 /2 + 25 je primitivna za istu funkciju. reˇenica c Φ je primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a. Prema tome. b) znaˇi slede´e: c c Φ (x) = f (x) za svako x ∈ (a.. Vaˇno je da su to s z sve primitivne. b) → R ˇiji je c izvod jednak f. onda je Φ1 + C.delimiˇno“ inverzna prema diferencic ranju. Primitivnom funkcijom funkcije f nazivamo takvu diferencijabilnu funkciju Φ : (a. funkcije f na intervalu (a. 2 Uopˇte. Izraz f (x) dx zovemo neodredjeni integral od f .101 8 8. b) → R. to je zato ˇto je izvod konstante jednak nuli. Na primer. b). ako imamo jednu primitivnu. Operacija nalaˇenja integrala zove se integriranje ili integracija. ˇitamo: .integral od ef od c iks de iks“. dobi´emo polaznu c . opet primitivna. gde je C bilo koji broj (konstanta).. b). dobi´emo c c funkciju. a drugo: ako nadjemo izvod pa od njega integral. b). ˇto zapisujemo ovako: s x dx = x2 + C. x ∈ (a. Ona z je s jedne strane inverzna a sa druge . ako je Φ1 jedna primitivna funkcija funkcije f na s intervalu (a. Uopˇte. Φ. Ono prvo znaˇi: ako nadjemo integral pa od njega izvod.

nikad ne´e c izraˇunati c x2 1 dx +1 (= arctan x + C). Dodatna pravila omogu´avaju nam da razmatramo sloˇenije primere. Podjemo od funkcije.2 Raˇunanje integrala c Na strani 104 imate tablicu sa nekoliko primera.1. g(x) = x2 ex+ x .102 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN funkciju plus neku konstantu. pa nadjemo izvod: g (x) = (x2 + 2x − 1)ex+ x . Pomo´u nje moˇemo izrac z ˇunati nekoliko integrala: c √ 3 x dx = ex dx = 2x dx = x1/3 dx = x1/3 + 1 +C = 1/3 + 1 (n = 1/3).2. Sve to moˇemo zapisati u dve formule: z f (x) dx = f (x). e(1/2)x dx = ex ln 2 dx = itd. Nasuprot prethodnom. Ko ne zna trigonometriju. −x) 8. Primer 8. c z . 1 1 1 −Ei(1. retko koji zadatak iz integracije moˇemo z pretvoriti u zadatak iz diferenciranja. Sada sakrijemo g(x) pa postavimo zadatak: Izraˇunajte c (x2 + 2x − 1)ex+ x dx. recimo. (k = 1/2). Zadatak iz diferenciranja moˇe se pretvoriti u zadatak iz intez gracije. g (x) dx = g(x) + C. (k = ln 2). Primer 8.

8.2 Raˇunanje integrala c Linearnost Vaˇe slede´e formule: z c f1 (x) + f2 (x) f1 (x) − f2 (x) dx = dx = f1 (x) dx + f1 (x) dx − f (x) dx, f2 (x) dx, f2 (x) dx,

103

kf (x) dx = k gde je k konstanta, npr. k = −2, 1/3, itd. Primeri: 2 dx = 2 x 1 dx = 2 ln |x| + C, x

x2 1 2 1 dx = x dx = x2 dx = 2 2 2 √ √ (3 x − 2e−x ) dx = 3 x dx − 2

, e−x dx = .

Smena promenljivih Razmotrimo integral I= 1 dx. 2x − 3

Umesto da pogadjamo primitivnu funkciju, moˇemo postupiti na slede´i z c naˇin. Stavimo (tj. uvedemo smenu) c 2x − 3 = t. d(2x − 3) = dt, 2 dx = dt, 1 dx = dt. 2 Sada idemo da izbacimo slovo x; dakle, I= 11 1 dt = t 2 2 1 1 dt = ln |t| + C. t 2 Zatim diferenciramo: tj. tj.

104

ˇ 8 INTEGRALNI RACUN

Tabela 4: Tablica integrala

f (x) k x xn 1 x 1 x+a ex ekx 1 √ x

f (x) dx kx + C x2 +C 2 xn+1 +C n+1 ln |x| + C ln |x + a| + C ex + C 1 kx e +C k √ 2 x k=const.= 0 a=const. (n = −1)

Ako ˇitate zdesna ulevo, vide´ete da je ova tablica skoro identiˇna tablici c c c izvoda (str. 82); izmenjene su samo oznake. Mogli bismo je proˇiriti; recimo: s x2 1 1 x dx = arctan , 2 +a a a 1 x dx = arcsin , b b2 − x 2 1 x2 +k dx = ln k + itd. x2 + k

8.2 Raˇunanje integrala c Na kraju, vratimo x : I= Provera: dI 1 1 1 = (2x − 3) = . dx 2 2x − 3 2x − 3 Joˇ jedan primer: s I= Smena: x2 + 1 = t; d(x2 + 1) = dt; 2x dx = dt; x dx = (1/2) dt. x x2 + 1 dx . 1 ln |2x − 3| + C. 2

105

Izbacivanje starog slova: I= x dx x2 + 1 = (1/2) dt √ √ = t + C. t

Vra´anje starog slova: c √ I = x2 + 1 + C. U nekim sluˇajevima raˇunanje teˇe neˇto drukˇije. Na primer, kod intec c c s c grala I= x √ 2x + 4 dx,

uvodimo smenu √ 2x + 4 = t. √ Zatim, umesto d( 2x + 4) = dt, prvo izrazimo x kao funkciju od t : x= Dalje, dx = d( ) = t dt; 1 2 t − 2. 2

3. 2 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN I= itd. Taˇno znaˇenje formule je ovakvo: Ako je Φ primitivna za funkciju vu .106 1 2 t − 2 t · t dt. ovaj poslednji integral dobijamo iz prethodnog smenom t = c S(x). dv su njihovi diferencijali du = u (x) dx. . Drugim reˇima. To je tako jer je (uv − Φ) = (uv) − Φ = (uv) − vu = u v + uv − vu = uv . Parcijalna integracija Prethodni primeri pokazuju da je korisno pisati diferencijal dx pod znakom neodredjenog integrala. I= Stavljamo u = x. To se vidi i u formuli parcijalne integracije: u dv = uv − v du Ovde su u i v dve diferencijabilne funkcije. Primer 8. ne zaboravimo da je dt = S (x) dx. onda je f (S(x))S (x) dx = Φ(S(x)) + C. dv = e2x dx xe2x dx. dv = v (x) dx. onda c c je uv − Φ primitivna za uv . a du. Navedeni naˇin prelaska sa jednog integrala na drugi zasnovan je na c slede´em pravilu: c Ako je f (t) dt = Φ(t) + C.

Kako je du = (1/x)dx i v = x2 /2. x ∈ R. da je g (x) = 1/x za x = 0. Proverite slede´e formule: c 1 (a) dx = ln(x + x2 + 1) + C.2 Raˇunanje integrala c da bismo imali I= u dv. g(−1) = 2.4. da je g (x) = 1/x za x > 0 i da je g(1) = −23. s 2 I = uv − Primer 8. Dakle. Zadatak 85. Nacrtajte grafik funkcije g. v= dv = 1 e2x dx = e2x 2 (ne piˇemo 1 e2x + C jer nam je dovoljna jedna primitivna).8. ∞). Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na intervalu (0. x2 + 1 (b) 1 1+x 1 dx = ln + C. . i g(1) = 1. I= x ln x dx. Nacrtajte grafike funkcija f i Φ. Zadatak 86. 107 Raˇunamo du i v : c du = dx. koja zadovoljava uslov Φ(0) = 0. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na skupu R \ {0}. 1 v du = e2x x − 2 1 2x 1 1 e dx = xe2x − ex + C. Odredite onu primitivnu Φ funkcije f (x) = |x|. imamo x2 ln x − I= 2 x2 1 x2 dx = ln x − 2 x 2 x x2 x2 dx = ln x − + C. 2 2 4 Zadaci Zadatak 83. 2 1−x 2 1−x Zadatak 84. 2 2 4 Ovoga puta stavljamo u = ln x (da bismo eliminisali logaritam) i dv = x dx.

x 2x − 3 x 2x − 3 e x √ dx. √ 4x − 3 = t 2x − 3 = t 2x − 3 = t x=t (e) . 2x − 1 = t (a) 2x − 1 (b) (c) (d) √ x(4x − 3)7 dx. x dx. Izraˇunajte: c (a) (c) (e) xe−2x dx (x2 − 2x)ex dx −2x ex dx (b) (d) (f) x3 ln x dx (ex + 2e−x )2 x dx x2 ln2 x dx Zadatak 90. Izraˇunajte pomo´u date smene: c c x dx. Izraˇunajte: c (a) (c) (e) 3 − 2x2 + √ dx x x2 − 2x √ dx x √ (x2 − 2x)( x − 2) dx (b) (d) (f) (d) √ x x (h) ex/2 (m) ln 4 (x ln 3 + 6) dx ex + 2e−x dx e2x x2 + 3x + 2 dx x+2 Zadatak 89. dx.2 x x 1 (i) 3 ex (j) (k) 112 e2x Zadatak 88.108 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Zadatak 87. Izraˇunajte integrale slede´ih funkcija: c c √ (a) x3 (b) x−2 (c) x 1 1 (e) (f) (g) e−2x 2 0.

2 Raˇunanje integrala c x(x2 + 2)4 dx. s Zadatak 92. George je raˇunao integral c I= na dva naˇina. Ali ovo ne moˇe biti taˇno jer kad stavim x = 0. dobio je c I= t2 dt = t3 (x + 1)3 +C = + C. (a) Izraˇunajte c x2 dx x2 + 2 znaju´i formulu c x2 1 1 x dx = √ arctan √ . z c Nadjite greˇku u rasudjivanju.8. dobijam 1 = 0. Izraˇunajte: c (a) (c) ln(ln x) dx x x2 − x + 4 dx (x − 1)2 (b) (d) √ 3 e2x ex + 1 dx 1 √ dx x+ x Zadatak 93. 3 (x + 1)2 dx (II) Uvode´i smenu x + 1 = t.> 0. 3 3 Kad pomnoˇim sa 3. . c (I) I= (x2 + 2x + 1) dx = x3 + x2 + x + C. dobijem z (x + 1)3 ≡ x3 + 3x2 + 3x. (b) Izraˇunajte c ln(x2 + 2) dx. 3 3 — Odavde sledi — reˇe on (u) sebi — da je c (x + 1)3 x3 ≡ + x2 + x. +k k k gde je k =const. x2 + 2 = t 109 (f) Zadatak 91.

onda primitivna funkcija na intervalu (a. b)..ne mogu izraˇunati“. To ne znaˇi da primitivna funkcija ne postoji. Ako je funkcija f definisana i neprekidna na intervalu (a.3 Odredjeni integral Ima neodredjenih integrala koji se .110 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN 8. Jedan od mnogobrojnih c primera je e−x dx. onda moˇemo definisati z funkciju P : (a. Slika 34: 2 P(x+h)-P(x) A P(x) T a x x+h (a) P (x) =primitivna funkcija of f b (b) Trapez T sa upisanim pravougaonikom Π . Naime: c Stav 6 (Njutn. Lajbnic). b) postoji. s c Ispostavlja se da je P (x) = f (x) za svako x ∈ (a. ˇto znaˇi da se c s c ne mogu izraziti pomo´u elementarnih funkcija. b) → R na slede´i naˇin: c c P (x)=povrˇina krivog (osenˇenog) trapeza prikazanog na slici 34(a). b]. ˇto znaˇi da je s c funkcija P (x) primitivna za f (x). Matematiˇka konstrukcija primitivne funkcije je veoma sloˇena. z Ako je f neprekidna i pozitivna u intervalu [a. b). ali se c z moˇe ilustrovati slikom.

Uzimaju´i ovde x = a. jer je osnovica jednaka h a visina f (x) Trebalo bi dokazati da je u naˇem sluˇaju deljenje sa (malim) h zaista ispravno. Ako ovu relaciju podelimo sa h. A z s povrˇina od Π jednaka je f (x)h (18 ). x Φ(x) = P (x) + C = a f (t) dt + C. a ˇ Cesto se ta formula piˇe u obliku s b b f (x) dx = a 18 19 f (x) dx a . a Ako je Φ(x) neka druga primitivna. s P (x + h) − P (x) ≈ f (x)h..3 Odredjeni integral 111 A da bismo se uverili da je P (x) = f (x). s c . s c To je bila samo ideja dokaza Njutn–Lajbnicovog stava. kako smo videli. onda je. C = −Φ(a). tj.8. Prema c tome. (19 ) dobi´emo c P (x + h) − P (x) ≈ f (x). Odredjeni integral Umesto P (x) piˇe se s x f (t) dt. vaˇi formula (Njutn/Lajbnicova) z x f (t) dt = Φ(x) − Φ(a). h ˇto znaˇi da je P (x) = f (x). h Razlika P (x + h) − P (x) predstavlja povrˇinu . razmotrimo marginalnu funkciju Mh P (x) = P (x + h) − P (x) .uskog“ trapeza T (slika 34(a)) s i pribliˇno je jednaka povrˇini (crnog) pravougaonika Π na slici 34(b). vidimo da je Φ(a) = 0 + C.

i zato je odgovaraju´i integral negativan broj. Na slici 36 s 2 vidite grafik funkcije f (x) = −x + 1. Uporedite taj rezultat sa s povrˇinom obiˇnog trougla sa temenima (0. y = 0 (osenˇena oblast na slici c 35) jednaka 1/3. 6 . taˇnije c c 2 2 f (x) dx = 1 1 x3 (−x + 1) dx = − + x 6 2 2 1 1 =− . 0) i (1.112 b ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Izraz a f (x) dx zove se odredjeni integral funkcije f na intervalu [a. Tako je. b]. 2]. 1 x2 dx = 0 x2 dx 1 1 0 x3 3 1 = . 1). ili u granicama od a do b (a=donja granica. 3 = = 0 13 03 − 3 3 Slika 35: Arhimed i njegov trougao 1 0 (a) Arhimedov trougao 1 (b) Arhimed Time smo pokazali da je povrˇina krivolinijskog trougla ograniˇenog pas c 2 rabolom y = x i pravim linijama x = 1. (1. 0).5. s c Primer 8. ˇto je bilo poznato i Arhimedu. Ta funkcija je negativna na intervalu [1. b=gornja granica). Odredjeni integral ne predstavlja uvek povrˇinu. na primer.

Alternatively you can use your calculator In each question the required area lies entirely above the horizontal axis. kao na slici 37. Find the area bounded by the curve y = 3t2 and the t-axis between t = −3 and t = 3. 6 20 pri ˇemu je a < b c . Tu je z z 4 f (x) dx = − 0 32 . ako je f (x) < 0 u intervalu (a. Slika 36: y =−x2 +1 y -2 -1 1 2 3 area x 5 Uopˇte.3 Find the area integral curve y = 7x and 3above the x axis between x = 2 and x = 5. Find the area bounded by the curve y = x and the x-axis between x = 0 and x = 2. 6 3.6. Parts of Which Lie Below the x-axis The figure below shows a graph of y = −x2 + 1. 3 a povrˇina osenˇene oblasti je s c 1 4 P = P1 + P2 = 0 f (x) dx − 1 f (x) dx = 71 . s b Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 1 14. 2 1. Primer 8. b).3: Integration 20 . 3. A4. under y = x−2 between x = 1 and x = 10. Situacija moˇe biti sloˇenija.in which case the value of integral is to obtain this result directly. Odredjeni under the 8. a a povrˇina odgovaraju´eg krivolinijskog trapeza raˇuna se po formuli s c c b P =− a f (x) dx. More exercises for you to try 2 √ 2 − 1 = 0. The Area Bounded by a Curve. 113 2. Findina osenˇene oblasti je povrˇ the area c s Answer 2 P =− 1 1 f (x) dx = . onda je f (x) dx < 0. although you should verify this fact for yourself independently.414.

c 6 4 2 y=x Slika 38: 0 –2 –4 1 2 3 4 5 y=x^2–5x+3 . pri ˇemu je .114 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Slika 37: 2 P 1 1 2 3 4 P2 –2 –4 y = x3 − 5x2 + 4x –6 Primer 8.7. x = a i x = b (a < b) (vidi sliku 38). koristimo formulu b P = a f (x) − g(x) dx. a kriva y = g(x) donja“...kriva y = f (x) gornja. Kad raˇunamo povrˇinu oblasti .uglavljene“ izmedju dve verc s tikalne prave.

8. g(x) = x2 − 5x + 3. Zadatak 94. Slika 39: (a) (b) .3 Odredjeni integral 115 Na slici 38 imamo: a = 1. b = 4. y = x i y = 3. Izraˇunajte povrˇinu oblasti koju ograniˇavaju linije y = x2 − c s c 5x + 3. 4 P = 1 (x − x2 + 5x − 3) dx = 15. Dakle. f (x) = x.

To ne znaˇi c c s s c da sistem kod koga je broj jednaˇina ve´i od broja nepoznatih ne moˇe imati c c z reˇenja. Svaka takva trojka brojeva zove se reˇenje sistema. ili uopˇte nema reˇenja ili ih ima bezbroj. 1. s Broj nepoznatih moˇe biti i manji ili ve´i od broja jednaˇina. Ako neki sistem ima viˇe od jednog reˇenja. z c c c pove´anje broja jednaˇina smanjuje ˇanse da sistem ima reˇenje. s s Da biste prihvatili taj fakt. 5/2). sistem (S) je neodredjen. Na primer. s S druge strane. (0. sistem s  3  x + y + z =   2x − y + z = 2 (S1 ) 6x + 4z = 10    x − 2y = −1 ima ista reˇenja kao (S). a ako nema reˇenja. Ispostavlja c se da svaki neodredjen sistem ima bezbroj reˇenja. U naˇelu. z) = (1. Ako s s z ima taˇno jedno. onda se kaˇe da c z s z je nemogu´ ili nesaglasan. ako je broj jednaˇina manji od broja nepoznatih. kaˇe se da je neodredjen. 1) s s s je jedno reˇenje. y. onda sistem ne moˇe biti c z odredjen. razmotrite jednu jednaˇinu sa dve nepoznate: c ax + by = c. 1/2. y.116 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA 9 Sistemi linearnih jednaˇina c Sistem linearnih jednaˇina je niz linearnih jednaˇina sa konaˇnim brojem c c c nepoznatih. Prema tome. . ako je mogu´e. trojka (x. kaˇe se da je odredjen. tj. ali ih ima joˇ. na primer. z mogu se shvatiti kao prazna mesta koja. na primer. c treba popuniti brojevima tako da se dobiju tri istinite relacije. Primer:  3  x + y + z = 2x − y + z = 2 (S)  6x + 4z = 10. Nepoznate x.

s Uopˇte. x. Polazimo od poslednje jednaˇine: z = 7/4. i s z c dobijemo sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  (4/3)z = 7/3. c Dakle. c Obrazujmo novi sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  −y + z = 1. Sa s c ovim z idemo u drugu jednaˇinu: y = 3/4.. . prvu. s Pitanje: Da li viˇe volite da ono reˇenje zapiˇete u obliku s s s     x 1/2 y  = 3/4 ? z 7/4 Primena Gausovog postupka na sistem (S1 ) dovodi do sistema  y + z = 3  x +   −3y − z = −4 (S2 ) 0·z = 0    0 · z = 0. npr. A kaˇemo da su sistemi ekvivalentni ako imaju jednake skupove z reˇenja. poslednji sistem ima jedinstveno reˇenje s (x. Tako je . Sada iz prve nalazimo x = 1/2. Zatim na te dve jednaˇine primenimo isti postupak sa cilc c jem da eliminiˇemo. pomnoˇimo drugu sa −1/3 i dodamo tre´oj. drugu smo dobili mnoˇe´i prvu sa −2 i doc z c daju´i je drugoj jednaˇini. 3/4. jedinstveno.117 Gausov postupak Prikaza´emo Gausov postupak na primeru sistema c  3  x + y + z = 2x − y + z = 2  3x + 2y + 4z = 10. 7/4). z) = (1/2. y. itd. reˇenje. moˇe se dokazati da Gausov postupak pretvara sistem u ekvis z valentan. npr. Iz toga sledi da i polazni sistem ima to isto. i u njoj jednu nepoznatu. recimo y. Prvu jednaˇinu smo prepisali.nestalo“ nepoznate x u poslednje c c dve jednaˇine. Dobili smo lako reˇiv sistem. Odaberimo jednu jednaˇinu.

Komjuteri se prodaju po cenama 99. α).. . oznaˇimo je sa P1 .118 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Poslednja jednaˇina je zadovoljena za svako z. 3 3 Prema tome. sva reˇenja su data formulom s 5 − 2α 4 − α (x. Matrica T je matrica tipa 3 × 4. zovu se elementi matrice. U drugom horizontalnom redu moˇemo z videti broj pentijuma u prodavnici P2 . 299 517 Horizontalni redovi matrice zovu se vrste a vertikalni — kolone. Zatim uzmemo c c z = α u drugoj i dobijemo 4−α y= . 4 0 10 8 Ovu tabelu je napravio ˇovek koji drˇi tri prodavnice kompjutera. α ∈ R. tj. Jednakost matrica Matrice A i B smatramo jednakim ako su istog tipa i ako su im . 176. a ima ih 3 · 4 = 12. 3 Zatim idemo u prvu: 4−α 5 − 2α x=3−y−z =3− −α= . z) = ( . y. moˇemo staviti z = α. .1 Matrice Matrica je pravougaona tabela. Cene moˇemo zapisati pomo´u matrice z c   99 176 C =  . gde c z je α bilo koji broj. Tada je zadovoljena i tre´a jednaˇina. npr. Matrica C ima samo jednu kolonu — takve matrice se zovu vektori. 299 i 517 evra. 3 3 9. itd. Brojevi koji se nalaze u toj s matrici. 24 c z pentijuma III. i 36 pentijuma IV. Moˇemo re´i da s c z c je ˇirina matrice T jednaka 4 a visina jednaka 3.   11 16 24 36 T =  0 4 33 21  . U prvoj c z prodavnici. on drˇi 11 pentijuma I. ˇto znaˇi da ima 3 vrste i 4 kolone.odgovaraju´i“ c elementi jednaki. 16 pentijuma II.

Na primer. −5 0 −3 9 −5 − 3 0 + 9 Nula-matrica je ona ˇiji su elementi jednaki nuli. . itd.. c       3 −1 −7 6 3 − 7 −1 + 6 2 7  +  12 −4 =  2 + 12 7 − 4  = . dakle.9. Mnoˇenje matrice brojem z Matrica se mnoˇi brojem tako ˇto se svaki element pomnoˇi tim brojem. u prodavnici P3 : v3 = 7522. Izraˇunajmo vrednost robe u c prodavnici P1 : v1 = 11 × 99 + 16 × 176 + 24 × 299 + 36 × 517 = 29693. Na z s z primer. to ˇinimo tako ˇto z c s saberemo (oduzmemo) odgovaraju´e elemente.1 Matrice Sabiranje i oduzimanje 119 Moˇemo sabirati (oduzimati) samo matrice istog tipa. ako je O nula-matrica. u prodavnici P2 : v2 = 21428.uobiˇajena“ svojstva. z c 2(3A) = 6A. 2× 2 −5 0 −5 0 −10 0 Operacija mnoˇenja brojem ima . 3(A + B) = 3A + 3B. npr. Mnoˇenje matrice matricom z Vratimo se na one tri prodavnice kompjutera. Ona ima istu ulogu koju c ima broj nula kod sabiranja brojeva. onda je A + O = O + A = A.       3 −1 3 −1 6 −2 7 = 2 7 ×2= 4 14  .

120 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ove tri vrednosti se mogu staviti u matricu   v1 V = v2  . Glavno je kako se mnoˇe jedna vrsta i jedna kolona: z   b1 b2  a1 a2 a3 a4   = a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 . 21 tj. b3  b4 Dodavanje joˇ jedne vrste 21 prvom faktoru proizvodi joˇ vrstu u rezultatu: s s   b1 a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 b2  a1 a2 a3 a4   = . Prema svemu. otvaranje joˇ jedne prodavnice s . proizvod AB je definisan ako je A matrica tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13. v3 a sav raˇun se sada moˇe predstaviti na slede´i naˇin: c z c c    99    29693 11 6 4 36  176     V = TC =  0 4 33 21    299  = 21428 . nema smisla razmatrati proizvod AB ako nije zadovoljen slede´i uslov: c ˇirina matrice A = visina matrice B. s Na primer. 7522 4 0 10 8 517 Na ovom primeru vidimo kako se mnoˇe proizvoljna matrica i jedna z kolona. c1 c2 c3 c4 b3  c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 b4 Dodavanje joˇ jedne kolone drugom faktoru proizvodi joˇ kolonu u rezultatu: s s   b1 d1 b2 d2  a1 a2 a3 a4   c1 c2 c3 c4 b3 d3  b4 d4 a1 b1 + a2 b2 + a3 b3 + a4 b4 a1 d1 + a2 d2 + a3 d3 + a4 d4 = c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 c1 d1 + c2 d2 + c3 d3 + c4 d4 . rezultat je matrica tipa 3 × 13.

onda su matrice c AB i BA istog tog tipa. onda je A(BC) = (AB)C Distributivnost Vaˇe dva zakona distributivnosti: z A(B + C) = AB + AC (A + B)C = AC + BC Zato moˇemo . To znaˇi da su matrice A(BC) i (AB)C ili obe c definisane ili obe nedefinisane. ali je najˇeˇ´e opet c sc AB = BA Na primer. npr. z c ako je A tipa 2 × 3 a B tipa 3 × 2. 5 0 −1 1 2 1 −1 = 3 4 -3 ∗ -4 . ako su A i B kvadratne matrice istog tipa. . ako je A matrica z tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13. (b) Moˇe se desiti da su i AB i BA definisane. 1 −1 3 4 0 −1 = 1 2 -1 4 -3 ..1 Matrice Nekomutativnost mnoˇenja z Nije isto AB i BA. Na primer. npr. (c) Konaˇno. (A + B)(A + B) = A2 + AB + BA + B 2 . onda je AB tipa 2 × 2 a BA tipa 3 × 3. ∗ Asocijativnost Isto je A(BC) i (AB)C. ali su razliˇitog tipa. a ako su definisane.9. 121 (a) Moˇe se desiti da je AB definisano a BA nije.mnoˇiti svaki sa svakim“. samo moramo voditi raˇuna o z z c poretku faktora. (A + B)(A − B) = AA − AB + BA − BB = A2 − AB + BA − B 2 .

AA−1 = A−1 A = I Matrica ne moˇe imati dve inverzne.glavnoj dijagonali“ ima jen dinice a na svim ostalim mestima nule. Ako postoji takva matrica B da je AB = I i BA = I. npr.122 Jediniˇna matrica c ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Jediniˇom se zove kvadratna matrica koja na . 9. 0 1 0 0 1 Medju matricama. c naime: Matrica A= a b c d . jediniˇna matrica ima (najmanje) isti znaˇaj kao broj c c jedan medju brojevima. dodajemo indeks. kad god proizvod ima smisla. Dakle. vaˇe formule z AI = A. u v ∗ ∗ 0 1 U sluˇaju matrica tipa 2 × 2 postoji jednostavan kriterijum regularnosti. na primer. IA = A.. matrica A= 0 0 12 77 je singularna jer je 0 0 12 77 0 ∗ 1 0 x y = = . Koje imaju inverznu zovu se regularne. c c a ako ho´emo da istaknemo kojeg je tipa. ali ima i drugih. onda se B zove inverzna matrica (matrice A) i oznaˇava c −1 se sa A . c   1 0 0 1 0 I2 = . Najprostija singularna je nula-matrica.2 Inverzna matrica Pretpostavimo da je A kvadratna matrica. Jediniˇnu matricu oznaˇavamo sa I. Ima matrica koje nemaju inverznu z — one se zovu singularne matrice. tj. I3 = 0 1 0 .

je ispunjen uslov (64) ad − bc = 0. jer je A−1 AX = IX = X. mnoˇimo sa A−1 sa desne strane i dobijamo z X = BA−1 . mnoˇimo je sa leve s z strane matricom A−1 : A−1 AX = A−1 B. Razmotrimo malo sloˇeniji primer: z (68) AX = 2X + B. ad − bc −c a 123 Matriˇne jednaˇine c c Pri reˇavanju matriˇnih jednaˇina mora se voditi raˇuna o nekomutativnosti s c c c mnoˇenja. Ako je taj uslov ispunjen. i samo ako. Kao i kod obiˇnih jednaˇina. onda je (65) A−1 = 1 d −b . Da bismo je reˇili. dakle. X = A−1 B .2 Inverzna matrica je regularna ako. jednaˇinu c (67) XA = B. S druge strane. ali ne u obliku (A − 2)X = B (ne valja jer zbir matrice i broja nema smisla) . Pretpostavimo da imamo jednaˇinu z c (66) AX = B. stavljamo poznate na jednu a nepoznate na c c drugu stranu: (69) AX − 2X = B. gde je A regularna kvadratna matrica.9. Sada primenjuemo distributivni zakon.

124 ve´ c (A − 2I)X = B .

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Provera: (A − 2I)X = AX − 2IX = AX − 2X

(Obratite paˇnju da X stoji desno od zagrade.) Kad stavimo A − 2I = C, z dobijemo CX = B, ˇto je jednaˇina tipa (66). s c U sluˇaju jednaˇine c c (70) XA = 2X + B imamo X(A − 2I) = B .

9.3

Determinante

Kvadratnoj matrici odgovara jedan broj koji se zove determinanta, u oznaci det A. Definicija determinante u opˇtem sluˇaju je komplikovana. Podjimo s c od najprostijeg sluˇaja — matrice tipa 2 × 2. Neka je c A= a b . c d

Tada se det A definiˇe ovako: s det A = ad − bc. Umesto det A piˇe se i s a b . c d Dakle, a b = ad − bc. c d

Posebno, determinanta jediniˇne matrice jednaka je jedinici, c det I = 1 . Stav 7. Matrica je regularna ako i samo ako je njena determinanta razliˇita c od nule.

9.3 Determinante Determinante tre´eg reda c

125

Slede´a formula predstavlja jedan od naˇina da se definiˇe determinanta c c s tre´eg reda: c (71) a11 a12 a13 a a a a a a a21 a22 a23 = a11 22 23 − a12 21 23 + a13 21 22 a32 a33 a31 a33 a31 a32 a31 a32 a33

Determinante na desnoj strani zovu se minori. Prva determinanta, oznaˇimo c je sa M11 , je minor elementa a11 , i dobija se tako ˇto se ,,obriˇu“ vrsta i kolona s s koje sadrˇe taj element; dakle z M11 = a a a22 a23 = 22 23 . a32 a33 a32 a33

Sliˇno se definiˇe minor bilo kojeg elementa (bolje re´i, mesta) matrice; c s c M12 = a21 a31 tj. kofaktor = +minor ili −minor pri ˇemu uzimamo + ili − rukovode´i se slede´om tablicom: c c c + – + – + – + – + Sada formulu (71) moˇemo zapisati ovako z (72) det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 . Umesto elemenata prve vrste, ovde se mogu uzeti elementi bilo koje vrste ili kolone, sa odgovaraju´im kofaktorima. Na primer, determinantu c 1 −2 4 D = −3 0 0 2 3 6 najlakˇe je raˇunati ,,razvijanjem“ po drugoj vrsti: s c D = −(−3) −2 4 ∗ ∗ ∗ ∗ +0 −0 = −72. 3 6 ∗ ∗ ∗ ∗ a a a23 = 21 23 , a31 a33 a33 itd.

Vaˇni su i kofaktori. Kofaktor, Kij , elementa aij jednak je (−1)i+j Mij , z

126 Determinante viˇeg reda s

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Sad kad smo definisali determinante tre´eg reda pomo´u determinanti drugog c c reda, moˇemo definisati determinante ˇetvrtog reda pomo´u onih tre´eg reda. z c c c To ˇinimo imitiraju´i formulu (72): c c det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 + a14 K14 . Prema tome, determinanta ˇetvrtog reda svodi se na ˇetiri determinante c c tre´eg reda. I ovoga puta moˇemo razvijati po bilo kojoj vrsti ili koloni; na c z primer, 2 2004 −1 4 3 6 −5 3 0 6 −5 = −2004 −4 7 −2 + 0 + 0 + 0. −4 0 7 −2 5 9 11 5 0 9 11 Ovde smo razvijali po drugoj koloni jer ona ima tri nule. Da bismo u proizvoljnoj determinanti stvorili nule, moˇemo upotrebiti slede´i stav. z c Stav 8. Vrednost determinante se ne menja ako se jedna vrsta (kolona) izmeni tako ˇto joj se doda neka druga vrsta (kolona) prethodno pomnoˇena s z bilo kojim brojem. U sluˇaju determinante drugog reda dokaz tog stava je prost. Naime, ako c imamo matricu A= a b , c d

pa drugoj vrsti dodamo prvu pomnoˇenu brojem λ, onda dobijamo matricu z B= Dakle, det B = a(d + λb) − b(c + λa) = ad − bc = det A. Na konkretnom primeru, primena stava 8 daje slede´e: c 1 −2 1 −1 1 −2 1 −1 7 −3 5 2 3 −1 3 0 7 −3 5 3 . D := = = −1 1 −2 3 4 5 0 −1 1 3 6 −2 −4 3 0 1 −6 0 6 −2 −4 a b . c + λa d + λb

pa ˇetvrtoj. U stvari. . Ako ovu poslednju tablicu transc formiˇemo po shemi s V1 → V1 . 0 0 4 26 0 0 0 −12 V2 → V2 . z ˇ pa tre´oj. V3 → V3 + 7V2 . 1 −2 1 −1 0 7 −3 5 D= =− 0 −1 1 3 0 6 −2 −4 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 . V4 → V4 + (−1)V3 . Stav 10. na koju opet moˇemo pris c z meniti stav 8. pa sa 2. pa sa −3.9. a onda moˇemo primeniti slede´i stav: z c Stav 9. moˇemo zapisati ovako: c c z V1 V2 V3 V4 → → → → V1 V2 + (−2)V1 V3 + 2V1 V4 + (−3)V1 Tako smo doˇli do determinante tre´eg reda. Ako dve vrste zamene mesta. dobi´emo c 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− . onda determinanta menja znak. 0 7 −3 5 0 6 −2 −4 Nastavimo raˇunanje determinante D. Determinanta trougaone matrice jednaka je proizvodu elemenata koji stoje na glavnoj dijagonali. 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− = −1 · (−1) · 4 · (−12). moˇemo ga primenjivati sve dok ne dobijemo . Ponekad je korisno promeniti redosled vrsta. Sta se desilo sa kojom vrstom.3 Determinante 127 Ovde smo prvu vrstu mnoˇili sa −2. Na primer. i dodavali je drugoj..troz ugaonu“ tablicu. V4 → V4 + 6V2 . 0 0 4 26 0 0 4 14 Dalje.

ona se formira tako ˇto se svaki c s element matrice zameni svojim kofaktorom. Na primer. sistem jednaˇina c (73) ax + by = P cx + dy = Q . Moˇe se c z dokazati da je det(AT ) = det A.) c Determinanta i inverzna matrica Pomenuli smo da je uslov ad − bc = 0 karakteristika regularnosti matrice a b . Matricu AT zovemo transponovanom s s (matricom matrice A). Uzmimo. . moˇemo re´i ovako: z c Stav 11. vrati´emo se na A. onda sa AT oznaˇavamo matricu koju dobijamo tako c ˇto vrste matrice A piˇemo kao kolone. Determinante i linearni sistemi Determinante se pojavljuju pri reˇavanju linearnih sistema. Postoji i formula z za inverznu matricu: 1 adj A. c d Sad kad smo definisali determinante. 3 7 Ako transponujemo AT . A−1 = det A Ovde adj A oznaˇava adjungovanu matricu. na s primer. (AT )T = A. pa se tako dobijena matrica transponuje. 2 [2. tj. je njena determinanta razliˇita od nule. 3] = . c Dokazuje se da taj stav vaˇi za matrice bilo kog formata. 3 T 2 3 −1 7 T = 2 −1 .128 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Determinanta transponovane matrice Ako je data matrica A. Matrica je regularna ako. i samo ako. (Uverite se u to u sluˇaju matrice tipa 2 × 2.

onda je reˇenje dato formulama s x= Dx . D y= Dy . Ali ako su sve ˇetiri jednake nuli. onda ne smemo tvrditi da je c c sistem neodredjen. determinantu sastavljenu od koeficijenata uz nepoznate. I drugu nepoznatu nalazimo na sliˇan naˇin. elektrani treba ugalj da bi proizvela struju. Oznaˇimo c c sa D determinantu sistema. z c 9. z. b d a c y= a c P Q . rudniku elektrani 0 0.05 uglja struje . a da elektrani treba $0. ad − bc pod uslovom da je ad − bc = 0. Oznaˇimo sa Dx determinantu koja se dobija tako ˇto se kolona c s koeficijenata koji stoje uz x zameni kolonom slobodnih ˇlanova. on moˇe i tada biti nemogu´. Pretpostavimo da rudniku treba $0. dobi´emo c (ad − bc)x = P d − Qb. z c Stav 12 (Kramerovo pravilo). D Ako je D = 0. ali rudniku treba struja da bi proizveo ugalj. D D= Dz . Dy . tj.60 uglja i $0. onda je sistem c nemogu´. x= dakle. je D = 0. itd. i samo s ako.4 Input–Output analiza Sistemi linearnih jednaˇina se koriste za analiziranje dva ili viˇe medjusobno c s zavisnih procesa. Na primer.9. b d Razmotrimo sistem od tri jednaˇine sa tri nepoznate x. Dz razliˇita od nule. Tada c vaˇi slede´i stav. onda sistem moˇe biti nemogu´ ili neodredjen. Ako je z c D = 0 i jedna od determinanti Dx . c c Reˇenje moˇemo zapisati kao s z P Q x= a c b d .25 struje da bi proizveo $1 uglja. Sistem ima jedinstveno reˇenje ako.25 0.4 Input–Output analiza 129 Ako prvu jednaˇinu pomnoˇimo sa d a drugu sa b pa dobijene jednaˇine c z c oduzmemo.05 struje da bi proizvela $1 struje. P d − Qb . A ako je D = 0.60 0. y.

Svaka jedinica poljoprivredne proizvodnje zahteva 0. 0.3 jedinice usluge. 0.4 poljoprivrednih prizvoda i 0.1 jedinica poljoprivredne proizvodnje i 0.60 .5 jedinica industrijske robe.1 jedinicu usluge. Na primer.5 Zadaci matrice budu singularne:  5 1 . 3 4 B= 4 6 .consumption maz s trix“): C= 0 0. ako je d = [d1 .2 jedinice usluge. 0.. (a) Reˇite jednaˇine AX = B − 2X i XA − B = 2X ako je s c A= 1 −1 . d2 ]T . 9.130 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ovu tabelu ˇemo napisati u obliku matrice potroˇnje (. onda imamo matriˇnu jednaˇinu c c c p = d + C · p. Svaka jedinica industrijske proizvodnje zahteva 0.2 z jedinice industrijske robe.05 1 500 325 Pretpostavimo sada da postoji spoljna potraˇnja za d1 dolara uglja i z d2 dolara struje. Vrednost ukupne proizvodnje bi´e razloˇena na vrednost c z spoljne potraˇnje i ulaganje koje je potrebno radi zadovoljenja te potraˇnje. z z Drugim reˇima.25 0. 0.05 Ulaganje potrebno za proizvodnju p1 dolara uglja i p2 dolara struje moˇe se z dobiti mnoˇenjem matrice C vektorom p = [p1 .1 jedinica industrijske robe.3 jedinice poljoprivrednih prizvoda. 96. Za svaku jedinicu usluga treba 0. potrebno je slede´e ulaganje: c 0 0. industrijski i usluˇni. Odredite broj a tako da slede´e c  4 2 2 a A= .60 1 000 900 · = . −3 9 . za proizvodz nju $1 000 uglja i $1 500 struje. Drugi primer. 0. 0.25 0. p2 ]T . 3 95. Jedno gazdinstvo je podeljeno na tri sektora: poljoprivredni. B = 3 6 −3 4 1 a Odredite A−1 i B −1 za a = 8.

Pokaˇite da z x + y 2x − y 3x sistem + z = 3 + z = 2 + 2z = 4 (AB)−1 = B −1 A−1 . (c) Da li je (A + B)2 = A2 + 2AB + B 2 ? (d) Da li je A2 − B 2 = (A − B)(A + B) ? (e) Koja je od ovih jednakosti taˇna: c (AB)−1 = A−1 B −1 . s 99.9. (AB)T = AT B T . 100. s (c) reˇavanjem odgovaraju´e matriˇne jednaˇine. Stavite 5 umesto 4 (na kraju tre´e jednaˇine) pa pokaˇite da s c c z novi sistem ima bezbroj reˇenja. Reˇite sistem s 2x + 7y = 25 5x + 12y = 241 primenom Kramerovog pravila. 97. (AB)T = B T AT ? 131 nema reˇenja. Reˇite sistem jednaˇina s c 4x + 2y + 5z = 21 3x + 6y + z = 31 x + 8y + 3z = 37 (a) Gausovom metodom eliminacije.5 Zadaci (b) Nadjite AB i BA pa vidite da li je AB = BA. Reˇite sisteme na razne naˇine: s c  9x3 =  5x1 + 8x2 + 2x3 = (a)  7x2 − 4x3 =   3x1 + 6x2 − 5x3 = 4x1 − 7x2 + 2x3 = (b)  −x1 + 8x2 − 9x3 =  − 2x3 =  x1 2x2 − x3 = (c)  −x1 + x2 − 3x3 = 87 26 8 12 1 6 6 8 −5 . (b) svodjenjem proˇirene matrice sistema na trougaoni oblik. s c c c 98.

gde su A > 0 i α ∈ (0. koje odredjuju ekonomisti. trebalo bi da uvedemo tre´u koordinatu (vidi sliku 40). ista formula se pojavljuje u raznim situacijama. Za matematiˇara je domen Cobb–Douglasove funkcije jednak skupu c { (L. c . A izokvantom se naziva linija (u ravni) na kojoj je funkcija konstantna. y) = c xy. K) iz nekog skupa D ⊂ R2 odgovara jedan broj Q.132 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH 10 Funkcije viˇe promenljivih s Proizvodni proces moˇe zavisiti od raznih faktora. K) = ALα K 1−α .. drugo. 1) neke konstante (ne zavise od K i L).dveju realnih promenljivih“. njena jednaˇina glasi c f (x. Ekonomisti. i. npr. Ako ˇelimo izokvantu koja prolazi kroz datu taˇku (x0 . iz c dva razloga: prvo. y0 ). z c uze´emo C = f (x0 . npr. f (x. ˇto znaˇi da svakom paru s c (L. U ekonomskoj teoriji se ˇesto pojavljuje Cobb–Douglasova proizvodna c funkcija (74) Q = f (L. funkcijom s dveju promenljivih nazivamo takvu funkciju ˇiji je domen nekakav skup urec djenih parova. gde je f funkcija . on ´e umesto L i K radije upotrebiti druga slova. L). y) = C. njegov posao nije da izuˇava znaˇenje veliˇina ve´ samo c c c c vezu medju njima. rada (L) i kapiz tala (K). K) : L ≥ 0. x i y. C = const. npr. Da bismo grafiˇki predstavili funkciju dveju promenljivih. y0 ) iz domena funkcije. Uopˇte. K ≥ 0 }. viˇe vole da funkciju dveju promenljivih analiziraju pomo´u izoks c vanti. c medjutim. Zavisnost koliˇine proizvodnje (Q) od L and K moˇe se izraziti c z kao Q = f (K. Pored toga.

y ∈ [1. jer je C = f (1.Krov“ z = xy (x. xy = C 2 . y) c c z z y x y x Na primer. tj.133 Slika 40: . u sluˇaju Cobb–Douglasove funkcije f (x.. y) = c c jednaˇinu xy = C. onda je to jednaˇina hiperbole c Izokvanta kroz taˇku (1. xy imamo koja ima smisla za svako C ≥ 0. c c .5.5. 10]) gledan sa dva mesta. 2) = 3. Tre´a koorc dinata (z) oznaˇava visinu krova u taˇki (x. 2) ima jednaˇinu xy = 9. Ako je C > 0.

y) = 2x + 3y. y) = 1. 3. 5) √ x 10 x 10 xy (b) Izokvante funkcije f (x. y) = (f (x. 2.134 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH Slika 41: Izokvante 10 10 y y (a) Izokvante funkcije f (x. .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->