Faculty of Economics, Finance and Administration

Miroslav Pavlovi´ c

Matematika
materijal za studente

Beograd, 2004.

2

ˇ SADRZAJ

3

Sadrˇaj z
1 Uvod 2 Skupovi i brojevi 2.1 2.2 2.3 2.4 Skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 7 7

Kardinalni broj skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Skupovi brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni . . . . . . . . . . . . . . . 17 c 21

3 Logaritmi 3.1 3.2 3.3

Stepen sa celim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Stepen sa racionalnim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . 22 Logaritmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 28

4 Kamatni raˇun c 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8

Procenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Prosti kamatni raˇun. Aritmetiˇki niz . . . . . . . . . . . . . . 30 c c Sloˇeni kamatni raˇun. Geometrijski niz . . . . . . . . . . . . 33 z c Bernulijeva nejednakost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Geometrijski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Meseˇno ukama´ivanje, itd. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 c c Neprekidno ukama´ivanje c . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 51

5 Funkcije 5.1 5.2 5.3 5.4

Pojam funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Inverzna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Grafici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Tipovi realnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 61

6 Linearna i kvadratna funkcija

. . . . . . . . . . . .2 6. . . .9 Marginalna funkcija i izvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Izvod sloˇene funkcije . . . . 129 . . . . . . . . . . . 102 c Tablica integrala . . 85 Izvodi viˇeg reda . . .4 Matrice . . . .4 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 7. . . . . .4 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 8 Integralni raˇun c 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 116 9 Sistemi linearnih jednaˇina c 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 7. . . . . . . . .2 8. . . . . . . . . .10 Implicitno zadate funkcije . . . . . . . .2 9. . . . . .5 ˇ SADRZAJ Prava linija i linearna funkcija . 77 Izvod kao trenutna brzina . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 z Logaritamski izvod . . . . . . .7 7. . . .8 7. . . . . 70 c c 73 7 Diferenciranje 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 c Kvadratna funkcija . . . . . . . . . . . .3 7. . . . 104 Odredjeni integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Input–Output analiza . . . . 87 s Diferencijal . 80 Tablica izvoda . . . . . . . . . . 89 7. . . . . . . . . . . . . . . 73 Tangenta i nagib krive . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Jednaˇina tre´eg stepena . . . . . . . .1 8. . . .1 9. . . . . . 87 Ekstremne vrednosti . . . . . . 118 Inverzna matrica . . .3 6. . . . . . . . . .5 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 9. . . . . . . . . . . . . . . . 101 Raˇunanje integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Determinante . . . . . . . 95 7. . . . . . . . . . . . . 61 Sistem jednaˇina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 c Linearna nejednaˇina . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 6. . . . . . . 79 Izvodi elementarnih funkcija . . . . . . . . . . .4 6. . . . . . . .3 101 Primitivna funkcija . . . . . .

. . . .ˇ SADRZAJ 9. . . . . . . . . . . 130 132 10 Funkcije viˇe promenljivih s . .5 5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . .

6 1 UVOD 1 Uvod b b a a c b (a) a b (b) a .

3. 3. −1. 7} = {−1. s c / Skup se moˇe opisati reˇima. Ako x nije element od A. . c Ako skup ima konaˇan broj elemenata. z c B je skup svih celih brojeva koji su manji od 7 a ve´i od −4. 1. 3. Kad ˇelimo da kaˇemo da je neki objekat x element skupa A. 1. npr. (1) A = {2. da z z pripada A. S druge strane. −1. −1. 2. −1. 7}. tj. Napiˇite skup svih elemenata niza s (a) (1. 3. z (2. 2. z {2. 3. c ˇto se moˇe zapisati i ovako: s z (2) B = {x : − 4 < x < 7 i x je ceo}.7 2 2. 2. 7) = (−1. (b) (1. dakle. 7). niz je takav spisak u kome je redosled vaˇan. onda piˇemo x ∈ A. npr. piˇemo x ∈ A. 3. Skup B je jednak skupu A ako ima iste elemente kao A. 7}. c z npr. Redosled nije vaˇan. onda moˇemo sastaviti njihov spisak. koji ze zovu elementi ili ˇlanovi skupa. 7}. 1). −1. 7} = {2. 1. 1. −1. −1. 3. U s s / naˇem sluˇaju: −1 ∈ A.1 Skupovi i brojevi Skupovi Skup je neuredjena kolekcija objekata. Na primer. 0 ∈ A. {2. −1).

onda je C ⊂ D i D ⊂ C. a taˇno je i obrnuto: Ako je c C ⊂ D i D ⊂ C. s onda oni celi brojevi koji imaju tu osobinu ˇine skup.. B1 = {x ∈ Z : x2 ≤ 7}. {x ∈ Z : x < 9} ⊂ {x ∈ c Z : x2 ≤ 9}. onda piˇemo D ⊂ C. Slika 1: Skupove je korisno predstavljati pomo´u Venovih dijagrama c A C B D S (a) A •4 •1 •7 •3 •2 •5 C B •6 (b) Podskup Ako svaki element nekog skupa D pripada skupu C. s 2 ˇitamo: . onda je C = D. z Moˇe se desiti da razmatramo neko svojstvo P za koje ´e se ispostaviti da z c ga nema nijedan ceo broj. s {x ∈ Z : x2 < 0} = ∅. Na primer.D je podskup (skupa) C “. U tom sluˇaju kaˇemo da je skup {x ∈ Z : P (x)} c z prazan i piˇemo {x ∈ Z : P (x)} = ∅. B2 = {x ∈ Z : x2 < 7}. Na primer. ako je P (x) neko smislena osobina koja se odnosi na cele brojeve. Na primer. ako sa Z oznaˇimo skup svih celih brojeva. a taj skup mi zapisuc jemo ovako: {x ∈ Z : P (x)}. . Pokaˇite da je B1 = B2 . Uopˇte. c 2 SKUPOVI I BROJEVI B = {x : − 4 < x < 7. x ∈ Z} = {x ∈ Z : − 4 < x < 7}. Da li su ti skupovi jednaki? Ako je C = D.8 ili.

Skup C. razlika B (b) A (c) B Ako su dati skupovi C i D. the intersection of A and B is a set which contains elements that are S common both to A and B.1 Skupovi 9 Slika 2: A = {0. A ∩ B = {x : x ∈ A and x ∈ B} Razlika skupova C i D jeste the onih objekata koji pripadaju C ali to This says that the intersection contains all skupelements x such that x belongs ne A and also x pripadaju D. a B skup svih njihovih toˇkova. 1} ⊂ B = {0. moˇemo shvatiti sets can be c z belongs to B. c (Podrazumeva se da bicikl ima dva toˇka. D Key Point (pazite: mogu pripadati i jednom i drugom). C ∪D. Neka je A skup tri bicikla. Uverite se u slede´e: c C ∩ D ⊂ C ⊂ C ∪ D.) Da li je B ⊂ A ? Da li je c Now do this A ⊂ B ? exercise Figure 2 The set A is contained completely within B Given A = {0. 2. unija. odnosno D. The intersection and union of sets A B Intersection Given two sets. onda je njihov presek. 3. 1} and B = {2. Note that A ∩ B and sa C \ are identical. 4} O 2 3 4 1 A B S Zadatak 1. A and B. Mathematically A∩B we write this as: U uniju. Slika 3: Presek Answer 3.2. 4} draw Venn diagrams showing (a) A and Presek. oznaˇava se B ∩ A D. C ∩ D. The intersection of two represented by a Venn diagram as shown in Figure 6. 3. 1. We write A∩B to denote the intersection of A and B. novi skup u koji ulaze objekti koji pripadaju i skupu C i skupu D (istovremeno). A B . ulaze objekti koji pripadaju bar jednom od skupova C.

tada moˇemo govoriti o komplementu. Tada se presek s z s z C ∩ D sastoji od dvostrukih ˇpijuna. ako razmatramo deljivost prirodnih (tj. Na primer. A ili Ac . onda je A jednak skupu svih neparnih. s Zadatak 2. Napiˇite elemente skupova A ∩ B. Takodje su disjunktni su i skupovi A i B iz zadatka 1. (C \ D) ∩ D = ∅.desno. Komplement skupa A c z sadrˇi one elemente univerzalnog skupa koji ne pripadaju skupu A. jer ne postoji nijedan broj koji bi bio i paran i neparan. Disjunktni skupovi Ako skupovi A i B nemaju zajedniˇkih elemenata. ako je A ∩ B = ∅. gde su A i B skupovi odredjeni formulama (1) i (2).10 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 4: Unija A B A B S A∪B A∪B S kao skup ˇpijuna u sluˇbi obaveˇtajne sluˇbe C. . komz plement oznaˇavamo sa A . A \ B. oznaˇimo ga sa S. c Na primer. Na primer. I. odnosno D. tj. onda ´e S biti skup svih prirodnih brojeva. c kaˇemo da A i B disjunktni. Disjunktni su i skupovi A i B na slici 4. ako je A skup svih parnih brojeva a z B skup svih neparnih. B \ A. onda su A i B disjunktni. s C \ D = C \ (C ∩ D) ⊂ C. ako je A skup svih parnih c brojeva. skup C \ D dobijamo tako ˇto iz C s s odstranimo dvostruke ˇpijune. pozitivnih celih) brojeva. Dakle. A ∪ B. Kad je univerzalni skup c ve´ odabran. Komplement skupa Skup koji objedinjuje sve objekte koji su od interesa u izvesnom kontekstu zove se univerzalni skup.

5}. • Ako je B ⊂ A. 5.1 . 3. Ako je A jedan takav skup. B = {3. onda je |A ∪ B| = |A| + |B|. Kardinalni broj nekih skupova je toliko veliki da se ne isplati raˇunati ga c na prste. 7. 13. taˇnije. 6.2 Kardinalni broj skupa Skup ˇiji se elementi mogu zapisati u vidu konaˇnog. Taj broj se zove kardinalni broj skupa A. Razmotrite primer: A = {1. Kardinalni broj praznog skupa jednak je nuli (po dogovoru). 4. taˇnije c |A ∪ B| = |A| + |B| − |A ∩ B|. 4. 8}. 2. onda je |A ∪ B| ≤ |A| + |B|. 4}. 3. 3. 14}. A. 5}. Ac c A A A' S 2. spiska nazivaju se c c konaˇnim. 2. onda je |A| = 3 i |B| = 6. 1 makar i zamiˇljenog s . onda je |B| ≤ |A|.2. • Ako su A i B proizvoljni. Na primer. • Ako su A i B disjunktni. 4. 3.2 Kardinalni broj skupa 11 Slika 5: Komplement skupa A oznaˇava se sa A . Razmotrite primer: A = {1. B = {12. onda se sa |A| oznaˇava broj elemenata c c skupa A. onda je c |A \ B| = |A| − |B|. 2. 4. B = {2. 5}. ako je B ⊂ A. Razmotrite primer: A = {1. ako su A i B skupovi iz zadatka 1.

|S| = 531 441. 1. 0 1 0 1 0 2 1 0 0 0 1 1. nezavisno od izbora prvog. Na svaku od prethodnih mogu´nosti dolaze tri: c 1 1 1 1 0 2 0 0 0 1 0 2 2 2 2 1 0 2 Zasad smo stigli do broja 3 × 3 = 9. a tipovali smo samo dva para. mi piˇemo niz2 od dvanaest elemenata. c Tre´i korak: Kad su izabrana prva dva. Nastavljaju´i dalje. 0. Broj naˇina da se popuni listi´ jednak je broju |S|. prva dva elementa se z s c mogu izabrati na 7 × 6 naˇina. prva tri se mogu birati na 7 × 6 × 5 naˇina. 3. 7 tako da se cifre ne poz c navljaju? Ili. prvih 7 na 37 a svih dvanaest — na 312 = 531 441 c naˇina. 5.1. c drugi se moˇe birati na 6 (ˇest) naˇina. Kao drugi primer. c 2 Redosled je ovde bitan. nije nam potrebna nikakva nauka — dovoljno je s raditi planski. 6. c c Da bismo naˇli taj broj. oznaˇimo skup c c s c svih takvih nizova sa S. c c Primer 2. 4.2. 2. 2 : c 1 0 2 Sada tipujemo drugi par. 5. ima ih 7 (sedam). dolazimo do zakljuˇka da se prva tri para mogu tipovati c c na 3 × 3 × 3 = 27 naˇina. Popunjavaju´i listi´. Ovde drugi mora biti razliˇit od prvog. U naˇem s z s sluˇaju moˇe se uzeti bilo koja od navedenih cifara. 3. 2. ˇto je isto: Na koliko se naˇina mogu rasporediti elementi skupa s c {1. Listi´ fudbalske prognoze sa 12 parova moˇe se popuniti na c z razne naˇine: c 1 0 0 2 1 1 1 0 0 1 2 1. pitamo se ˇta sve moˇe biti s z drugi. 6. Drugim reˇima. tre´i se moˇe izabrati na 5 naˇina. Za prvi fudbalski par imamo tri mogu´nosti. i. Prema tome.12 2 SKUPOVI I BROJEVI Primer 2. itd. razmotrimo pitanje: Koliko se sedmocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara 1. c z Drugi korak: Kad smo izabrali prvi element. . c c z c Dakle. 7} ? Prvi korak: Razmatramo ˇta sve moˇemo uzeti za prvi element. 4.

Koliko se ˇestocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara s z c (a) 1. 9! = 8! · 9 = 362 880.3. 4. 4. Postavlja se pitanje koliki je broj mogu´ih . 3. 5! = 120. z Taj broj se piˇe i kao 7! (ˇitaj . imamo 0! = 1. Kad smo naˇli faktorijel nekog broja. Zadatak 3. 8! = 7! · 8 = 5040 · 8 = 40 320. ako ponavljanje cifara 1) jeste dopuˇteno. na´i ´emo da se od elemenata skupa L c c c moˇe sastaviti z (3) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . Sigurni ste da ´e u pet utakmica c (npr.. 6.2. 3. 4! = 24. 1. Na primer. sedmi se moˇe birati na samo s z jedan naˇin. 1! = 1. 5. ako je n ≥ 2 s c s pozitivan ceo broj. 2. U igri na sre´u zvanoj loto izvlaˇi se 7 brojeva iz skupa L = c c {x ∈ Z : 1 ≤ x ≤ 39}.2 Kardinalni broj skupa 13 Sedmi korak: Kad je izabrano prvih ˇest. tada faktorijel slede´eg moˇemo na´i s c z c po formuli (n + 1)! = n! · (n + 1). 2. 1–5) pobediti doma´in i da u ˇetiri utakmice ne´e pobediti gost (9–12). 6! = 720.sedam faktorijel“). Na primer. traˇeni broj je 7 · 6 · 5 · 4 · 6 · 2 · 1 = 5040. 8. c Rasudjuju´i kao u primeru 2. c c c Koliko ´ete kombinacija uplatiti? c Zadatak 4. 7. Dobijaju oni koji pogode svih sedam brojeva. 3! = 6. c Prema tome. s 2) nije dopuˇteno? s Primer 2. onda je n! = n(n − 1) · · · 2 · 1. 6. Pored toga. Uopˇte.kombinacija“. 2! = 2. (b) 0.2. 7. Popunjavate tiket sa 12 parova. po dogovoru.. 5.

4. . . 7). Drukˇije: c c Q= p : p ∈ Z.. 2. 3. s Valja znati da je svaki ceo broj racionalan. S obzirom da se od igraˇa ne traˇi da pogode redosled c z izvuˇenih brojeva ispada da broj (3) treba podeliti sa 7!. pa se ponekad piˇe i = −1. tj. traˇeni broj c z kombinacija jednak je (4) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 = 15 380 937. 9.14 sedmoˇlanih nizova sa razliˇitim elementima: c c (1. 4. svaki racionalan je realan. pri ˇemu su p i q celi i q = 0. 3. Pored toga. 2. ima 7!. y realni brojevi a i je imaginarna jedinica. . imamo lanac relacija N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R ⊂ C. onih koji se mogu predstaviti u obliku p/q. 5. kako c s smo videli. Imaginarna √ jedinica ima svojstvo i2 = −1. Q — skup svih racionalnih brojeva. 6. 7! Prevod ovog tvrdjenja na jezik skupova glasi: Broj sedmoˇlanih podc skupova skupa koji ima 39 elemenata jednak je (5) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . 2. pozitivnih celih brojeva. R — skup svih realnih brojeva. Ovde smo poˇeli da piˇemo nizove od brojeva 1. 6. 2 SKUPOVI I BROJEVI (1. Ve´ smo pomenuli z c da se skup svih celih brojeva oznaˇava sa Z. onih koji se predstavljaju u obliku x+yi. tj. 2. 5). (1. gde su x. . . 7. itd. Takav se niz zove i decimalna c . tj. 5. . tj. 7! 2. q ∈ Z \ {0} q . Realan broj se pojavljuje kao (konaˇan ili beskonaˇan) niz ˇiji je prvi c c c ˇlan ceo broj a ostali su cifre 0. 4. 3. C — skup svih kompleksnih brojeva. imamo slede´e c c oznake: N — skup svih prirodnih. 6). . 1. 7. .3 Skupovi brojeva Za neke vaˇne skupove upotrebljavamo specijalne simbole. 7. a tih nizova. Dakle. itd.

47. Students who possess this knowledge will be well-prepared for the study of algebra. s The number line 1 line.. = 1 .9999999999999999999999999999999999999999999 of . The intervals (−6. . 3] (a. [−1.469 = 3.describing positive numbers. Svakoj taˇ the line extends from minus infinity to plus infinity. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. The intervals (−6. all numbers to the the number line are greater than the given number. The symbol for infinity na osi odgovara jedan broj. whereas the use of a plus sign to su. 2] and (3. 3) to [a. ali racionalnih ima joˇ. b ] at one ∈ Rand open ≤ the other. π. imaju viˇe decimalnih reprezentacija. operations and common notations. Na primer. an open end-point is denoted by ◦. a svakom broju — jedna taˇka.poklapa sa skupom realnihcan be represented by a point on thisnu“ which c is also called the real number line. ∞) = {x and : are included in the to denote∞) the {x ∈ R : x > a}. A closed end-point is denoted by •. Given any number. the rest of this block can be most easily illustrated s by applying it to numbers. b) = {x ∈ R a ≤ An b}. and such an interval is said to be :open. x < interval may be (a. such that 1 ≤ x ≤ 3.0 = 0. negative numbers on the left-hand se Any whole or fractional number brojeva koji imaju . mean R : the a}.16 = . −4). 4] are depicted on the real line. or interval.0 = 1. 1 and 3 inclusive. Therefore the interval [1. = 5.is ∞. . 4] are illustrated in Figure 2. =] {x ∈ that x <end-points are included in the intervalR : xsucha}. For this reason we strongly recommend that you work through this Svaki broj sa konaˇ familiar.2. The symbol < means ‘less than’. [−1. interval. The (−∞. na primer.periodiˇ line decSkup Q side. s 1 = 1. Numbers. Study iracionalnim. for example 6 > 4. b = {x ∈ R : a ≤ and b}. be closed. represent all real] numbers between 1 x ≤ 3.9 .5 π 3 4 5 6 7 8 Figure 1.9999999999999999999999999999999999999999999 . (1. najvaˇ and ≤ are both true Medju raznim podskupovima skupa R 7 ≤ 10 zniji7 su 7intervali: statements. A useful way of 6 picturing13 numbers is to use a number −2 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 2. 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. c Block even if the material is nom reprezentacijom jeste racionalan. that a imalnu reprezentaciju. [a. ali 1. 2] and (3. (−∞. We write [1.3 Skupovi brojeva 15 reprezentacija. a) [. interval is said to b) = {x ∈ R : a < x < b}. −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. Brojevi sa konaˇnom decimalnom reprezentacijom. of the real line. 2. Dakle. realni brojevi line. We write (1. Much of the terminology used throughout Joˇ jedan primer: 3. all = real numbers between [a. Ostali or simply the realnazivaju seFigure 1 and note takvi minus sign is always used √ indicate that a number is negative. Figure 1 shows part of this line. The symbol > means ‘greater than’. but not (a. For example. including the end-points. Thus (1.9 = 0. nadalje ponavlja bezbroj c c puta. Intervali right of it on Sometimes we are interested in only a small section. −4). brojnoj osi.00 = 1. Crta iznad cifre oznaˇava da se dotiˇna. that is 1 ∈ R 3 x ≥ a}. is optional when The Realni brojevi se mogu predstaviti na pravoj —Mathematically we say that cki line extends indefinitely both to the left and to the right. Intervals can be represented on a number line. A knowledge of the properties of numbers is fundamental to the study< 1engineering mathematics. Positive numbers are represented on the right-hand side of this line. 0. for example −3 < 19. . closed = {x end : a < x at b}. 3] consists of all real numbers x.615384. e. For example. i samo c oni. Numbers can be represented on a number line. c 73 0. 0. i samo ona. npr. a] = {x ∈ and ≤ an square brackets. 3) means all real numbers x such that 1 < x < 3.

3]. Odredite komplement slede´ih skupova (smatraju´i skup R unic c verzalnim): A1 = [0. Zadatak 6. of the real line. Ako bi is denoted by ◦. Odredite slede´e skupove: c A1 = [0. 1). −1) ∪ [0. A closed end-point is denoted da an < b. 3). . predstavlja kao duˇ depicted on the real line. for example −3 < 19. −4). od navedenih skupova bili bi prazni — koji? −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. 1] ∪ (1. Presek proizvoljnog broja skupova definiˇe se kao skup u koji s ulaze oni objekti koji pripadaju svakom od datih skupova. We write [1. 1/777). [−1. For example. 2∈Q. The intervals (−6. 3). Intervals can be represented on a number b bilo koji realni brojevi takvi by •. neki Tu su a i line. 1] \ (0. 1]. A1 = [0. Uniju skupova ˇine objekti koji pripadaju makar jednom od datih. ∞) ? Zadatak 9. A2 = (−∞. A4 = [0. 1). A2 = [0. 1) ∩ (0. 3). 1]. 1) ∪ (1. U kojem od slede´ih c skupova postoji najmanji element: (0. A6 = {0. [−1. Intervalu sa jednom beskonaˇnom granicom odgovara poluprava. (d) (e) (f) √ √ 4∈Q. 1). A3 = (−∞. 4] are illustrated in Figure 2. 1] ∪ (2. ∞). 3). 1] \ (0. (1. For example. Zadatak 7. (c) −3. [3. 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3.5 ∈ Z . . 1}. A777 = [0. (−∞. [0. 1] ∩ [1. c Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 0 1. 2] and (3. . Thus (1. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. . Therefore the interval [1. ] mean that the end-points are included in the interval and such an interval is said to be closed. A5 = (0. 3) means all real numbers x such that 1 < IxBROJEVI 16 2 SKUPOVI < 3. npr. . such that 1 ≤ x ≤ 3. −1). ako su mu krajevi konaˇni. The square brackets. 4] z. 2] and (3. (b) | − 4| ∈ N . Recite da li je slede´e tvrdjenje taˇno. 1). interval se −4).than’. and such an interval is said to be open. The intervals (−6. We write (1. A6 = [0.1: Basic Algebra 2 Zadatak 5. c are Na brojnoj osi. 1/2). . but not including the end-points. i objasnite zaˇto je tako. that is 1 and 3 are included in the interval. 7 ≤ 10 and 7 ≤ 7 are both true statements. 3] to denote all the real numbers between 1 and 3 inclusive. 1) ∩ [1. Sometimes we are interested in only a small section.je aopen end-point bilo a ≥ b. ∞). . 3) to represent all real numbers between 1 and 3. A5 = {0}. −4 ∈ Q . 3] consists of all real numbers x. c c s (a) 4/5 ∈ N . A7 = [0. or interval. [. Moˇe biti zadato bezbroj c z skupova. Najmanji element (minimum) nekog skupa S ⊂ R je takav broj koji pripada S a manji je od svih ostalih elemenata iz S. . A3 = [0. A3 = [0. A4 = [0. An interval may be closed at one end and open at the other. ˇ Sta je presek svih tih skupova? Zadatak 8. 1). 1/3). A2 = (0.

2) 5x + 1 = 0. izraz A = 3x − |2x + 1|. .2. c s Jednaˇina 2) nema reˇenja jer iz 5x + 1 = 0 dobijamo x = −1/5. koja se definiˇe ovako: s (6) |x| = x ako je x ≥ 0. ona se raspada na dve jednaˇine sa z s c c ograniˇenjima za x : c 1) x − 1 = 0. Zakljuˇak: jednaˇina A = 0 ima jedno reˇenje: x = 1. pod uslovom 2x + 1 < 0. Formulu (6) moˇemo shvatiti kao naˇin oslobadjanja od apsolutne vredz c nosti. pod uslovom 2x + 1 ≥ 0. za x < 0. ako c s s c je x = −2. Poc gledajmo. ali uslov c s 2x + 1 = 2 · (−1/5) + 1 < 0 nije ispunjen. c R2 = { (x. onda je −x = 2. npr. a ˇto nije taˇno. dobijamo x = 1. proveravamo uslov: 2x+1 = 2·1+1 > 0 s c — jeste zadovoljen. onda je |2x + 1| = −(2x + 1). Tako moˇemo reˇiti jednaˇinu A = 0. −x ako je x < 0. kod nekih studenata stvara zabunu. 2) Ako je 2x + 1 < 0. |x|.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Skup svih uredjenih parova (tj. na primer. dakle A = 3x − (2x + 1) = x − 1. y) : x ∈ R. Znaˇi. dakle A = 3x + (2x + 1) = 5x + 1. dvoˇlanih nizova) realnih brojeva oznaˇavamo c c 2 sa R . Reˇavaju´i prvu. koja potiˇe otuda ˇto misle da je −x negativno. odnosno kao naˇin da apsolutnu vrednost zamenimo zagradama. Dakle jednaˇina 1) ima reˇenje x = 1. onda je |2x + 1| = (2x + 1). 1) Ako je 2x + 1 ≥ 0.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Apsolutna vrednost 17 Svaki broj x ∈ R ima svoju apsolutnu vrednost.. Jednakost |x| = −x. y ∈ R}. c c s 2.

y).3. Grafik c c c jednaˇine sastavlja se od onih taˇaka ˇije koordinate zadovoljavaju tu jednac c c ˇinu. Na primer. par (1. 2). i nijedna druga. y) na x-osi ima svojstvo y = 0. Brojevi x. c Slika 6: Koordinatni sistem u . kao na slici 6 ili 7. F (1. 2). y). Dakle. onda moˇemo pokuˇati da z s napiˇemo njenu jednaˇinu. ili M = (x. Nacrtajte taˇke B(−1. 2 SKUPOVI I BROJEVI Ako u ravni odaberemo dve ose. A = (1. Pogledajte sliku 7 (b) Kvadranti Kad umemo da crtamo taˇke. idite na stranu 61. ˇto c s 3 zapisujemo ovako: M (x. D(−1.prinudnoj“ projekciji 3 y A 2 q 2 1 K x –3 –2 –1 0 –1 –2 1 2 3 –2 II II 1 II –1 0 1 2 p III III –1 IV IV –2 (a) Kvadrat K se vidi kao kvadrat. Ako ste zaboravili jednaˇinu prave. onda svaki element skupa R2 moˇemo predstaviti taˇkom u ravni. prava q je grafik jednaˇine y = 2. x-osa ima jednaˇinu y = 0 — svaka s c c taˇka M (x. −2). c Kako glasi jednaˇina prave p ? y-ose? i prave koja prolazi kroz taˇku A c c 4 i koordinatni poˇetak? c 3 4 Vidi i sliku 8. Na primer. y) ∈ R2 . Na primer. c c S druge strane. C(−3. −2). ume´emo da crtamo jednaˇine. 4). 2) predz c stavljen je na slikama 6 i 7 taˇkom A. E(2. c . Obratno. ako je data neka linija u ravni. (−1. 2). svakoj taˇki M u ravni c c odgovara jedan par (x. (1. 2).18 Tri elementa skupa R2 : (0. π). y zovu se koordinate taˇke M.. 0).

Taˇka M (x. y) iz K ima c karakteristiˇno svojstvo: 0 ≤ x ≤ 1.5 Slika 8: Napiˇite koordinate oznaˇenih taˇaka.pravougaonik“ na ovoj slici i kvadrat na slici 6 predstavljaju isti objekat. Drugim reˇima.5 0 –1 –2 0.2. kao ˇto razne mape s Grenlanda predstavljaju jedno isto ostrvo.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c 19 c Slika 7: . 0 ≤ y ≤ 1. c c K = {(x. 0 ≤ y ≤ 1}. s c c 3 E D y 2 1 0 B A C 1 x 2 –2 –1 –1 –2 F . 3 q y 1 A K –1 –0..5 1 x 1. Osenˇeni .Slobodna“ projekcija..5 2 2. y) ∈ R2 : 0 ≤ x ≤ 1.

20 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 9: Prava y = x i kruˇnica x2 + y 2 = 1 u dve projekcije z 10 y=x 3 2 A 5 2 y –3 –2 –2 (a) Ovde se prava y = x vidi kao simetrala prvog i tre´eg kvadranta c A 1 2 y=x 3 x 2 3 –3 –2 –5 –3 –10 (b) Prava y = x u slobodnoj projekciji 1 1 y y –1 x 1 –1 x 1 –1 (c) Ovde se kruˇnica vidi kao kruˇnica. z z –1 (d) Ovde se kruˇnica vidi kao elipsa z .

am = am−n . itd. npr. broj n se zove eksponent a broj a je osnova (stepena). (a = 0). U svakom od tih pet pravila eksponent je pozitivan ceo broj (a imenilac je. a2 = a · a.1 Logaritmi Stepen sa celim eksponentom Podsetimo se da je. a3 = a · a · a. razliˇit od nule). a−2 = 2 a a 0 a = 1. b b Izraz 00 nije definisan. n a a n an = n. Uverite se u njihovu ispravnost za neke konkretne vrednosti eksponenata. Definiˇe se i stepen sa c s celim negativnim brojem. (a = 0). recimo. m = 3. U izrazu an . gde je a bilo koji broj. (am )n = am·n . ne pridaje mu se nikakvo znaˇenje. b . Razmotrite formulu a b −1 = b a = reciproˇna vrednost od c a . tj. c Ispostavlja se da pravila (7) ostaju ispravna — uverite se u to uzimaju´i c nekoliko konkretnih vrednosti eksponenata. po dogovoru. Vaˇe slede´a pravila: z c am an = am+n . 1 1 a−1 = .21 3 3. a1 = a. n = 2. (7) (ab)n = an bn . ako ga ima.

ali 4 −16 nije definisan kao realan broj. zaˇto? s Sliˇno se definiˇe kubni koren. opˇtije. ima smisla pisati c √ a = a1/2 (a ≥ 0) i. jednaˇina x4 = 16 ima dva reˇenja: x = ± 4 16 .2 Stepen sa racionalnim eksponentom Kvadratni koren broja a je takav broj koji. Npr. a reˇenja jednaˇine x2 = 7 moˇemo zapisati kao x = ± 7. c √ (A2 )1/2 = A2 = |A| za svako A. kad se stepenuje sa 2. jer je 32 = 9. simbol primer. onda ´emo ga napisati u vidu . daje a.22 3 LOGARITMI 3. b pozitivni. Na c kvadratni koren od 9. 9=3 . ali ( A )2 = A samo za A ≥ 0. Svojstva zavise od toga da li je n (= izloˇilac korena) paran ili z neparan. . formula (8) moˇe biti z problematiˇna. I broj −3 je oznaˇava pozitivni koren.. s n a = a1/n . 5 −32 = −2 . Negativni brojevi s c z nemaju (realan) kvadratni koren. samo ˇto ovoga puta svaki realan broj ima c s s jedan jedini koren. Tako je jedan kvadratni koren od 9 jednak 3. c s 5 32 = 2. Ako je r bilo koji racionalan broj. 4 16 = 2. 3 −8 = −2 .neskrac tivog“ razlomka r = m/n. i pisati (8) ar = am/n = n am = n a m za a > 0 . ˇ Ovde se moˇe uzeti a < 0 ako je n neparan broj. Npr. √ Budu´i da je ( a)2 = a1 . Sta moˇete re´i o izrazu 0r ? z z c Sve formule sa spiska (7) ostaju ispravne ako dopustimo da su eksponenti razlomljeni a brojevi a. Npr. 3 8 = 2. Ako je n ma koji pozitivan ceo broj. Ako je a < 0. Medjutim. n > 0. onda je n-ti koren od a takav broj b da je bn = a.

Napomenimo da pravila (7) s c opstaju. loga (b) c je broj koji zadovoljava uslov aloga (b) = b.01 = A dokazati neku jednakost tipa loga B = C. S obzirom da je ax > 0 za svako realno x.3 Logaritmi S druge strane (A3 )1/3 = 3 23 A3 = 3 A 3 = A za svako A. logaritam od b za osnovu a je onaj broj kojim treba stepenovati osnovu a da bi se dobilo b. s Na taj naˇin moˇemo izvesti pravila raˇunanja sa logaritmima direktno iz c z c pravila raˇunanja sa eksponentima: c loga 1 = 0 loga (ab ) = b loga (b) + loga (c) = loga (b · c) loga (b) − loga (c) = loga b c . Na primer. Naredni korak je uvodjenje stepena sa iracionalnim eksponentom nad pozitivnom osnovom.3 Logaritmi Za pozitivne brojeve a i b (a = 1). ˇto ne´emo razmatrati. Ili. isto je ˇto i dokazati aC = B. to je izraz loga B definisan pod uslovom B > 0.3. treba da reˇite jednaˇinu s s c ax = b po nepoznatoj x. Joˇ primera: s c s log2 (8) = 1 = log3 3 log4 (2) = log10 1 = log10 1 000 = log10 0. log3 9 = 2 jer je x = 2 reˇenje jednaˇine 3x = 9. 3. da biste naˇli loga (b). Drugim reˇima. ako je jasnije.

. ln e e . Posebno. Prema reˇenom. loga c = y. c sc gde je e eksponencijalna konstanta. . ln(−x). vaˇe formule c z (9) ln(ex ) = x. log(b). tako da treba da pokaˇemo da je loga (bc) = z x+y x + y. Stavimo loga b = x. . recimo. (10) ln e = 1. eln x = x. ln 1 = 0. tj. Izraˇunajte c √ ln e . ln(3x − 2). Zadatak 10. e = 2. Najˇeˇ´e se upotrebljavaju prirodni logaritmi. prva — za svaki realan broj x. ay = c. pravilo z loga (bc) = loga b + loga c. to je isto ˇto i a c s = bc. Jednaˇine c Jednaˇina c ln x = c ima reˇenje za bilo koje c i ono glasi s x = ec . Umesto loge piˇe se ln . Broj 10 se ponekad zove antilogaritam od b.71828 . s Prema prethodno reˇenom. Za koje √ vrednosti promenljive x definisani slede´i izrazi: su c 2 2 ln(x). ln(1 − x ).24 loga (1/b) = − loga (b) loga (bβ ) = β · loga (b) 3 LOGARITMI Iz ovog poslednjeg pravila sledi pravilo za logaritmovanje korena: loga n b = 1 loga (b). a ovo je taˇno jer je c ax+y = ax · ay i ax = b. a druga — za x > 0. i obiˇno se piˇu c s b bez indeksa. n Ta pravila vaˇe pod uslovom da je b > 0 i c > 0. Logaritmi za osnovu 10 poznati su kao dekadni logaritmi. Izvedimo. logaritmi za osnovu e. ln(x − x + 1). ln 1 − x.

ˇto je nemogu´e. (b) ln2 x − 3 ln x + 2 = 0 (c) 2ex + 3 = 0. s c (f) nema reˇenja. ako je ln A = ln B i A > 0. logaritam se sme skratiti. one su ekvivalentne . Ako bismo napisali s ln(x − 1) − ln(−x) = ln 5 x−1 = 1. ili nekog drugog zadatka. trebalo bi da bude c x − 1 > 0 i −x > 0 (istovremeno). da razjasnimo uslove pod kojima taj zadatak ima c smisla. ako je mogu´e. B > 0. da bi jednaˇina (f) imala smisla. tj. Na primer. jednaˇine A = B i ln A = ln B imaju ista reˇenja c s ispunjeni uslovi A > 0. −x tj. B > 0. tj. Jedanaˇina se sme logaritmovati ako su obe strane pozitivne. e3x − e2x − 2ex = 0. onda je ln A = ln B. jednaˇina c ex = b ima reˇenje samo za b > 0 (zaˇto ?) i. s s c trebalo bi. u tom sluˇaju. ono glasi s s c x = ln b. S druge strane. c ako je A = B i A > 0. 5 25 ako su (d) e2x − ex − 2 = 0. naime. Dakle. B > 0. (e) ln 1−x = 1.3. 2ex − 3 = 0. ln2 x = (ln x)2 . Reˇite jednaˇine: s c (a) 2 ln x − 3 = 0. x < 0 i x > 1. Prema tome. x (f) ln(x − 1) − ln(−x) = 1. Pre nego ˇto pristupimo reˇavanju jednaˇine. Zadatak 11.3 Logaritmi S druge strane. onda je A = B.

Vra´amo se na x i s c dobijamo dve jednaˇine: c ln x = t1 . x = ln 2. Ova poslednja ˇinjenica vaˇi i kad se ln x zameni sa loga x. reˇenja su x1 = et1 = e. Stavi´emo ex = t i. 69). 1/2. dobijamo ex = 2. (11) ex > 0 za svako x. Dakle. s c Pre logaritmovanja nejednaˇine ili jednaˇine razmislite. jer log(−1) nije definisan. c z c c 2 dobiti jednaˇinu t − t − 2 = 0. ali je tu t > 0. Kolika je vrednost ln x kad je x: (a) vrlo mali pozitivan broj. x = 2e + 1 . treba da znamo kvadratnu jednaˇinu s c c (vidi str. ln x < 0 za 0 < x < 1. 2. vra´aju´i se na x. npr. c z √ a = 2. od prve jednaˇine. (12) ln x > 0 za x > 1. Proverite to na konkretnim primerima (recimo x = 2. ve´ 0 < x < ec . c c tj. U sluˇaju (b) stavljamo ln x = t (x > 0) pa jednaˇinu piˇemo c c s 2 kao t − 3t + 2 = 0. gde je c realan broj. jeste x > ec . t2 = 2. 4. Zato od dva reˇenja t1 = 2 i c s t2 = −1 uzimamo samo pozitivno. s U sluˇaju (d) moramo biti paˇljiviji. tj. e+1 3 LOGARITMI Da bismo reˇili jednaˇine (b) i (d). Na primer. Nejednaˇine c Stepen ex je pozitivan za svako x. reˇenje nije x < ec . (c) broj blizak jedinici ? Reˇenje nejednaˇine s c (13) ln x > c. ln x = t2 . Ali u sluˇaju nejednaˇine c c (14) ln x < c. 1/8).26 doˇli bismo do pogreˇnog zakljuˇka s s c x−1 = e. bec c smlisleno je logaritmovati nejednaˇinu ex > −1. S druge strane. gde je a > 1. x2 = et2 = e2 . −x tj. c . (b) vrlo veliki broj. Ova ima dva reˇenja t1 = 1.

c c Zadatak 13. pa reˇite s odgovaraju´e nejednaˇine. U zadatku 11 zamenite znak = znakom >.3 Logaritmi 27 Zadatak 12.3. ≥. ≤. <. (Ne zaboravite da prvo odredite oblast definisanosti. Reˇite slede´e jednaˇine i odgovaraju´e nejednaˇine: s c c c c (a) ln x2 = ln(x + 2) (b) 2 ln x = ln(x + 2) (c) x = √ x+2 .) .

broj koji je za i% ve´i od broja S jednak je s s c S + pS = S(1 + p).15 × 150 = 22. 100 i .. Dakle. 100 10 i . 375 = 37. gde je p = .% “ se moˇe shvatiti kao skra´enica za . taˇna je c c reˇenica: c (15) Broj 110 je za 10% ve´i od broja 100. Na primer. c Kako biste shvatili slede´e reˇenice? c c Broj 100 pove´ati za jednu desetinu.28 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4 4.1 × S.1 Kamatni raˇun c Procenti Jedan procenat neke veliˇine jednak je stotom delu te veliˇine — jednoj c c stotinki. U navedenim primerima izjednaˇili smo i% sa i/100. 5 procenata od 40. broj koji je za 10% ve´i od S jednak je s c S+ 1 10 S = S + S = 1. gde je p = A broj za i% manji od broja S jednak je S − pS = S(1 − p). c Vratimo se na (15). Uopˇte.5%. Na primer. c Izrazite 40 kao procenat od 15. znak . 15 ˇini 37. c Broj 100 pove´ati za 1/10. 15% od 150 = 15% × 150 = 0.. tada delimo 15 sa c 40 : 15 = 0. 40 dakle.podeli sa z c 100“.5 Ako ho´emo da broj 15 izrazimo kao procenat broja 40. 100 Joˇ opˇtije.

koju smo odabrali da bismo s c njom uporedjivali ostale.6 226. N0 282 Preuzeto iz knjige: Nebojˇa Savi´. Na zavrˇnom ispitu 15 je dobilo ocenu A. Posle sniˇenja od 21% cena neke robe iznosi 5456 dinara.3 224.0 I0 =100.3 I3 =117. broj (inc Tabela 1: Indeksi plata Nominalne plate Dinara Indeks N0 =282. Dakle.0 230. Beograd s c zs 2001. str. I3 = 100 × 6 N3 332.0 I4 =140. Jedan kurs matematike u Londonu pohadja 117 studenata.6 N2 =291.3 79.9 72. Posle tri meseca cena je vra´ena na prvobitni nivo.0 100.0 80. Zato se c z c pribegava tzv. Ekonomija tranzicije u trˇiˇnu privredu. 12% i 7% i dvaput pojeftinila po 17% i 5%.3 = 100 × = 117.8 N4 =395.8. indeksnim brojevima (indeksima). Roba je koˇtala 5200 dinara pa je tri puta uzastopno poskupela s po stopama 10%.5 203.1 Procenti 29 Zadatak 14.1 81. ta poˇetna vrednost. njih 45 ocenu B a 31 ocenu C (ostali s su pali).3 t0 t1 t2 t3 t4 =Decembar 1994 =Januar 1995 =April 1995 =Juli 1995 =Oktobar 1995 deks) I3 pokazuje procentualnu vrednost veliˇine N3 u odnosu na poˇetnu (ne c c prethodnu) vrednost N0 . c c Indeksni brojevi Iz golih podataka o vrednosti neke ekonomske veliˇine tokom odredjenog c perioda ˇesto se ne moˇe lako videti brzina promene te veliˇine. Izraz ˇunati sniˇenje. zove se i bazna vrednost.1 Realne plate Dinara Indeks 282. Da li je bitan redosled tih poteza? Izraˇunati konaˇnu cenu i procenat ukupne promene.7 I2 =103.9 I1 =93.0 N1 =263. izraˇunati c z c c procenat pove´anja. 24. Ako je 15% nekog broja jednako 30. . Koliko procenata je palo? Koliko studenata profesor sme da obori ako mu je naredjeno da prolaznost mora biti najmanje 85% ? Zadatak 17. koji je to broj? A koji broj je za 500% manji od 500 ? Zadatak 15. c Zadatak 16.4.6 Na primer.4 N3 =332. U tabeli 1 vidimo podatke o proseˇnoj plati u Srbiji u pet odabranih meseci.

c .uredjen“ jer se svakome ˇlanu c z c zna mesto. zna se koji je prvi. z c Zadatak 18. naime: k0 . dakle. k3 .0 Oktobar 2000 Novembar 2000 Decembar 2000 Januar 2001 Februar 2001 4. k 4 .. tj. k 1 . pod uslovom da vam se na kraju svake godine dodaje 6% prvoc bitne svote.2 Prosti kamatni raˇun.0 1960 110. Posle prvog ukama´ivanja na c vaˇem raˇunu bi´e svota od s c c k1 = k0 + k0 p = k0 (1 + p) = 1 060 000 (dinara). milion dinara) po s kamatnoj stopi od p = 6% = 0. Tabelu 2 je ostavio jedan otpuˇteni sluˇbenik jedne drˇavne s z z firme u Srbiji.0 2082 105.06 godiˇnje. Vaˇ zadatak je da reprodukujete podatke — uradite ga.5 140. s c Obratimo paˇnju da je poˇetni (bazni) indeks jednak 100.30 ˇ 4 KAMATNI RACUN ˇto znaˇi da je nominalna plata u periodu od t0 to t3 porasla za 17. s Tabela 2: Proseˇna plata c Dinara Indeks 100. po principu prostog kamatnog s raˇuna. pripisuje vam se pk0 dinara. Aritmetiˇki niz c c Zamislite da ste stavili na ˇtednju svotu k0 (od. k 7 Takav spisak se zove konaˇan niz . posle drugog: k2 = k1 + k0 p = k0 (1 + 2p) = 1 120 000 posle sedmog: k7 = Ovde se pojavljuje jedan uredjen spisak brojeva. tre´i. koji drugi. k5 . npr. tj.8 posto. Kaˇe se . k6 . itd. k2 .

Aritmetiˇki niz c c Navedeno raˇunanje moˇete produˇiti: posle t godina ima´ete c z z c kt = kt−1 + k0 p = k0 (1 + tp). c on ima svojstvo da je razlika susednih ˇlanova konstantna. Niz prirodnih brojeva To je niz 1. . gde je d = k0 p = . . Geometrijska sredina je manja od aritmetiˇke. . . . Ovaj niz nije. . . Takav niz se zove aritmetiˇki niz ili aritmetiˇka c c progresija. an jednaka je c 1 (a1 + a2 + · · · + an ). . a+b . poˇev od drus c c gog. . onda se definiˇe i geometrijska sredina: s n a1 a2 · · · an . niz pozitivnih celih brojeva. Podsetimo se formule za zbir prvih n prirodnih brojeva: (16) 1 + 2 + · · · + (n − 1) + n = n(n + 1) . k1 . . razlog za taj naziv je u tome ˇto je svaki ˇlan. 10. 106 . tj. jednak aritmetiˇkoj sredini susednih ˇlanova.4. a2 . . . . . medjutim. Da budemo prec cizniji. 2 Aritmetiˇka sredina n brojeva a1 . . . .2 Prosti kamatni raˇun. vaˇi jednakost z kt − kt−1 = d za t ≥ 1. . k7 . . . . . bilo kakav. . . . A aritmetiˇkom sredinom c c c brojeva a i b naziva se broj c= Dakle. k155 . . n Ako su ti brojevi pozitivni. Ovde nam se pojavio jedan (potencijalno) beskonaˇan spisak brojeva: c k0 . . . . . . 2 . . . osim u sluˇaju da su svi brojevi c c medjusobno jednaki. 31 Takav spisak se zove beskonaˇan niz . 157. . kt = kt−1 + kt+1 2 (t ≥ 1). 3. kt . 2.

“. c (17) a1 + a2 + . . 2 . U fabrici se smanjuje proizvodnja jednog proizvoda za deset jedinica dnevno sve dok ne bude jednaka nuli. onda vaˇi s c c c z formula prvi + poslednji S = (broj ˇlanova)× c . Svaki element se moˇe izraziti pomo´u prvog. U tom zbiru ima 26 jednakih ˇlanova: svaki je jednak c 1000 + 5080 = 6080. Prema tome zbir je jednak 26 × 6080 = 158 080. 2 Drukˇije. . ako sa S oznaˇimo zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza. Zbog toga ne sabiramo redom. k = 1. a zatim je svake sedmice proizvodnja pove´avana za 80 c kompjutera. Prve sedmice u februaru 2004. Mogli smo rezonovati i na slede´i naˇin. Zadatak 19. . nego . c Niz ak je aritmetiˇki jer je razlika susednih elemenata uvek ista: c d = ak+1 − ak = 80. 52. a onda je ukupna proizvodnja c c za 52 sedmice a1 + a52 . moˇemo po´i od toga da je z c a1 + a52 = a2 + a51 = a3 + a50 = · · · = a26 + a27 . . proizvela je 1000 kompjutera. a1 . 2 2 Obratite paˇnju da se u sluˇaju niza prirodnih brojeva ova formula pokz c lapa sa (16). poslednje nedelje je proizvedeno kompjutera a52 = 1000 + 51 · 80 = 5080. .(prvi + poslednji) + (drugi + pretposlednji)+. 52 × 2 Uopˇte. c c c proseˇna sedmiˇna proizvodnja je (a1 + a52 )/2. Koliko je jedinica proizvedeno ako je prvog dana proizvodnja iznosila 270? .32 Zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza c c ˇ 4 KAMATNI RACUN Jedna fabrika proizvodi kompjutere.. an = n a1 + an (n − 1)d = n a1 + . S obzirom da je niz aritmetiˇki. Da bismo sabrali ta 52 broja. Koliko je kompjutera proizvedeno za 52 sedmice? Oznaˇimo sa ak broj proizvedenih kompjutera u nedelji k. . i razlike d : z c ak = a1 + (k − 1)d . Dakle. .

K2 = K1 + K1 p = K0 (1 + p)2 = 1 123 600. Dakle. (b) k=−2 (10 − 3k) . Geometrijski niz z c Stavili ste na ˇtednju K0 = 1 000 000 dinara po godiˇnjoj kamatnoj stopi od s s p = 6% = 0. 5 k=2 1 1 1 1 1 = + + + . u obrnutom poretku.3 Sloˇeni kamatni raˇun. ali da ´e se pri slede´em pripisivanju c c c c kamatna stopa primeniti na iznos K1 . Na c primer.4. 4. Geometrijski niz z c Znak 33 Znak se koristi da bi se zbir zapisao u skra´enom i preciznom obliku. c i izraˇunajte: c = n a1 + Zadatak 20. uz sloˇeno godiˇnje ukama´ivanje. 4 a1 + a2 + a3 + a4 = k=1 ak . To znaˇi da ´ete posle z s c c c prvog pripisivanja kamate imati K1 = K0 + K0 p = K0 (1 + p) = 1 060 000 (kao i sluˇaju prostog ukama´ivanja). Oslobodite se znaka 7 (a) k=1 11 (−1)k . Ili.06. .3 Sloˇeni kamatni raˇun. k 2 3 4 5 Sada formulu (17) moˇemo zapisati kao z n ak = n (18) k=0 a1 + an 2 (n − 1)d 2 (ak je aritmetiˇki niz).

u ˇta ne´emo ulaziti.06. da z z bismo posle deset godina imali milion dinara. Prema tome. Zadatak 21. ako ˇelimo da znamo koliko treba uloˇiti. treba da uloˇimo 558 395 dinara. tj. moˇemo na´i ˇetvrtu. Da li ´e se do slede´eg ukama´ivanja stanje menjati. z s Posle 27 meseci raspitao se za stanje na raˇunu i reˇeno mu je da tamo ima c c 12 143 dinara.34 ˇ 4 KAMATNI RACUN Slede´i put kamatnu stopu primenjujemo na K2 . (c) deset godina? Da li odgovor zavisi od uloˇene svote? z Zadatak 22. zavisi od dogovora sa c c c bankom. Kt = 106 . Marko je uloˇio izvesnu svotu uz godiˇnju kamatnu stopu 8%. i kako. od kojih je jedna — vrec c menski interval t — celobrojna. Transfomiˇemo prethodnu formulu i dobijemo s (20) K0 = Kt . tada je t = 10. stanje posle 27 meseci jednako je stanju posle drugog ukama´ivanja.08)2 = 10410.7768. Koliko je Marko uloˇio? z Reˇenje. Odavde sledi c K0 = 12 143/(1.67. c z s (21) p = t Kt /K0 − 1. z Jednaˇinu (19) moˇemo reˇiti po p. a nepoznato je K0 . (1 + p)t U naˇem primeru to daje s K0 = 106 = 558394. (b) dve godine.06)10 Dakle. Pretpostavimo da se stanje na raˇunu izmedju dva ukama´ivanja s c c 7 ne menja. K = K0 (1. po stopi p = 0. gde je K = 12 143. Znaju´i tri veliˇine. s c 7 . c c z c c Na primer. Ta formula daje vezu izmedju ˇetiri veliˇine. Koja ´e kamatna stopa udvostruˇiti uloˇenu svotu posle: (a) c c z jedne godine. (1. dakle. c K3 = K2 + K2 p = K0 (1 + p)3 = Posle t godina iznos ´e biti jednak c (19) Kt = K0 (1 + p)t .08)2 .

00 i re´i da osmo ukama´ivanje c z z c c udvostruˇuje poˇetni iznos.09)n K0 .09)4 K0 = (1. = 1. dobi´emo c c c n= ln 2 = 8.09)2 K0 = (1.7050. Neko ´e moˇda zaokruˇiti ovaj poslednji broj na 2. ln(1.09)8 = 1. koliko bi c poskupela za godinu dana? (d) U kom ´e mesecu struja biti skuplja za viˇe c s od 42% u odnosu na poˇetak? c . Posle kojeg ´e ukama´ivanja z c c iznos na vaˇem raˇunu premaˇiti (a) 150 procenata uloˇene svote? (b) s c s z dvostruku vrednost uloˇene svote? (c) stostruku vrednost uloˇene svote? z z Reˇenje.4.09)5 K0 = 1. (b) Rade´i pomo´u logaritama. = 1.2950K0 . tj.3 Sloˇeni kamatni raˇun. tj.5) = 4. = 1. dakle. (a) Oznaˇimo uloˇeni iznos sa K0 . (1.4119K0 . A moˇemo posegnuti za logaritmima. s matematiˇkog glediˇta.09) = ln(1.043231727. S druge strane.5K0 . Moˇemo raˇunati z c redom: K2 K3 K4 K5 = (1. godine odobreno je Elektrodistribuciji (EDB) da cenu struje za godinu dana pove´a za 72%. c c c s c Zadatak 24. Geometrijski niz z c 35 Zadatak 23.09) Budu´i da n treba da bude ceo. Odavde nalazimo n = 5.5K0 . c n = 5. (a) Koliki c z c je ta stopa? (b) Koliki je procenat poskupljenja posle dva meseca u odnosu na poˇetak? (c) Ako bi struja poskupljivala svakog meseca za 6%.992562642. n = ln(1. ln(1. Prvo ´emo potraˇiti n tako da bude z c z n Kn = 1. ali.5).5386K0 . to nije taˇno. Rukovodstvo EDB je c odluˇilo da cenu podiˇe svakog meseca po istoj meseˇnoj stopi. Prvog oktobra 2003.1881K0 . Mi treba da nadjemo prvi broj n takav da je Kn > 1.5. Iznos posle ukama´ivanja s c z c broj n jednak je Kn = (1.09) Posle ispravke dobijamo n = 9. penjemo se do prvog celog broja.09)3 K0 = (1.09) = 1. Uloˇili ste neke pare po stopi p = 9%. imamo (1. Logaritmovanjem dobijamo n ln(1.

Broj q se zove kvocijent niza. Kolika je kamatna stopa? Sutra ´e podi´i $500 da bi c c c kupio televizor a ostatak ´e ostaviti na ˇtednji. . K2 . .1)n > 109 . .06. . aq 2 . Kada ´e na njegovom raˇunu c s c c ponovo biti viˇe od $1000 ? s Geometrijski niz Niz K1 . prevazi´i svaki broj koji vi moˇete zamisliti. Taˇnije reˇeno. .06)2 . . ima tu osobinu da svaki ˇlan (poˇev od drugog) podeljen sa svojim prethodc c nikom daje uvek isti broj — to je 1 + p. K0 × 1. K0 × (1. . jednak je beskonaˇno. Takav niz se zove geometrijski niz ili geometrijska progresija.36 ˇ 4 KAMATNI RACUN Zadatak 25. . aq n . tj. . . niz raste.06)t . . onda se moˇe na´i n tako da bude z c aq n > M. onda niz opada i ˇlanovi se c pribliˇavaju nuli. onda c c s geometrijski niz neograniˇeno raste. s onda moˇemo formirati (konaˇan ili beskonaˇan) niz z c c aq 1 . za svako ε > 0 moˇe se na´i n tako da bude z z c aq n < ε. Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = 0 (ovde je 0 < q < 1). . Kt . ako su q i a bilo koji brojevi. . . . ako c z c c je M > 0 bilo koji broj.9)n < 10−9 . S druge strane. Nadjite bar jedno n tako da bude (0. . Uopˇte. Pre neˇto viˇe od ˇetiri godine Stevan je uloˇio $1000 i danas s s c z ima na raˇunu $1300.. Opˇtije. ako je a > 0 i 0 < q < 1. kad n teˇi beskonaˇno.ako mu date dovoljno c s c c vremena“. ˇ (Citaj: limes od q n . . . K0 × (1. . tj. i zato su ˇlanovi c c niza sve ve´i i ve´i.06)3 . . . ako je a > 0 i q > 1.) z c c Upotrebite kalkulator da nadjete bar jedno n tako da bude (1. U gornjem primeru kvocijent je ve´i od 1. Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = ∞ (ovde je q > 1). K0 × (1. . . ˇto znaˇi da ´e. . tj.

.4. C. . c . z c geometrijski i aritmetiˇki. tj.3 Sloˇeni kamatni raˇun. Ipak. A. B. ˇto je isto. An Ove dve jednakosti vaˇe u sluˇaju kad su Gn i An bilo kakvi nizovi. sve do 200.11 1. n→∞ lim An = ∞. ˇlana c zakljuˇno. n 101 102 200 201 202 300 301 302 An /Gn 6662. vaˇi nejednakost rn > 1.96 0. da su vrednosti rn male ako je n veliko. imaju istu poˇetnu vrednost pa c c poˇnu da svake sekunde menjaju vrednost na slede´i naˇin: c c c A — pove´a se za 1%. c z z a tako i jeste. s n→∞ lim Gn = ∞. Cetiri veliˇine.05 0. Da bismo uporedili njihove veliˇine.00009 Preciznije ispitivanje pokazuje da rn raste od prvog do desetog ˇlana. 3. Oba rastu neograniˇeno.1)n i An = 106 n (n = 1. Iz tablice se moˇe naslutiti. To se moˇe protumaˇiti ovako: Iako se moˇe desiti da z c z c z aritmetiˇki niz na poˇetku bude mnogo ve´i. c D — smanji za 1 procenat poˇetne vrednosti. Geometrijski niz z c 37 ˇ Zadatak 26. tj. a dalje rn opada. n→∞ Gn lim ili. An > Gn . tj. raˇunamo koliˇnik rn = An /Gn c c c (nekoliko vrednosti imate na tablici).88 0. c Jedanaesti je jednak desetom. c B — smanji za 1%. c Osmotrimo nizove brojeva Gn = (1. 2. i tako stalno. Prvi je geometrijski a drugi aritmetiˇki.00010 0.85 6117. D. C — pove´a za 1% pa smanji za 1%.00011 0. An = 0. . geometrijski niz ´e ga kad-tad c c c c znatno prevazi´i. c c n→∞ lim Gn = ∞. c ˇ c Sta ´e biti s njima za 100 sekundi? A za godinu dana? Poredjenje geometrijskog i aritmetiˇkog niza c ˇ Cak se i na televiziji moˇe ˇuti da geometrijska progresija (ako raste) raste z c brˇe od aritmetiˇke. ).

pod uslovom da su kamatne stope jednake i da su pare oroˇene c na dve ili viˇe godina. Ona vaˇi ne samo z z za x > 0 ve´ i za −1 < x < 0.. Dakle. Da bismo to ilustrovali. i zamenimo p sa x. x = 0. t > 1.5 Geometrijski red Zamislite da ste stavili K0 = 1000 funti u ˇtedionicu koja daje 10% kamate s godiˇnje. (?) dinara. Ova vaˇna nejednakost zove se Bernulijeva nejednakost. troˇite S po godiˇnjoj stopi p = 2%. Dakle. Posle jedne godine imate S1 = K0 (1+p). c c s s U sluˇaju (a). ˇto znaˇi da posle 50 godina ne´ete imati niˇta. posle t Ako ste sigurni da je Q > P za t ≥ 2. i razmiˇljate da ih troˇite na jedan od dva naˇina: s s c (a) Svake godine troˇite p = 0. tada je (1 + x)t ≥ 1 + tx. posle 3 godine s c c s c ima´ete c (?) dinara. s (b) Svake godine troˇite 2% od sume koju ste imali prethodne godine. tj. vaˇi nejednakost Kt > kt za t ≥ 2. z Ako je x ≥ −1 i t ≥ 1. posle t godina vaˇa ´e suma biti jednaka s c Q = (1 − p)t S. Dodajete novih 1000 funti s pa sada imate K0 + S1 .02 = 2% od S. posle 3 godina ima´ete c c godina ima´ete sumu c P = (1 − tp)S. s kra´e reˇeno. ako s z stavimo K0 = k0 = 1. razmotrimo ovakvu c situaciju: Imate S = 106 dinara. ˇto znaˇi da ´ete i posle 50 godina imati bar neˇto (koliko?) s c c s . . za koje vrednosti promenljivih x i t imamo jednakost? 4.4 Bernulijeva nejednakost Trebalo bi da bude jasno da sloˇeno ukama´ivanje obezbedjuje viˇe novca z c s nego prosto. U sluˇaju (b). onda vam je jasno da nejednakost (22) vaˇi za x > −1. (22) (1 + x)t > 1 + tx. posle druge godine iznos na vaˇem raˇunu je s c S2 = (K0 + S1 )(1 + p) = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 .38 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4.

39 Ako nastavite da svake godine dodajete K0 .1 = 1100 c kvocijent = 1. Ovaj izraz se zove geometrijski red. onda moˇemo s z formirati (geometrijski) red S = aq + aq 2 + · · · + aq n . Opˇtije. . ako su a i q bilo kakvi brojevi a n prirodan broj. onda je iznos posle t godina jednak St = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + · · · + K0 (1 + p)t . S10 = 1100 × (1.5 Geometrijski red Opet dodajete svojih K0 funti pa ´ete posle tre´e godine imati iznos c c S3 = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + K0 (1 + p)3 .1)10 − 1 = 17 531. On predstavlja zbir ˇlanova geometrijskog niza c aq. Vaˇi formula z S = aq + aq 2 + · · · + aq n = aq 1 − qn 1−q za q = 1. kvocijent − 1 (vidi stranu 33): 1 − (kvocijent na broj ˇlanova) c .1670611 1. aq 2 . aq n .1 broj ˇlanova = 10 c Dakle.1. 1 − kvocijent Inaˇe tu formulu moˇemo zapisati pomo´u znaka c z c n aq k = aq k=1 1 − qn .1 − 1 . s S = prvi ˇlan × c (kvocijent na broj ˇlanova) − 1 c . Izraˇunajmo S10 u primeru sa funtama: c prvi ˇlan = 1000 × 1. . ˇto je isto. . .4. 1−q Primer 4. ˇ (Sta je sa sluˇajem q = 1 ?) Formulu treba pamtiti ovako: c S = prvi ˇlan × c ili.

itd.1 = 1000. ˇija ´e vrednost z s c c kroz dve godine biti £1000. ˇija ´e vrednost posle godc c inu dana leˇanja u ˇtedionici biti £1000. onda z z je za vas M = 10 000. jednom godiˇnje.1)2 . Imate kod ku´e s c c £8000 a u slede´ih deset godina. ovog puta sa kvocijentom q = 1/(1. S= 1000 1 − q 10 × = 6 144. S obzirom da je A1 × 1.1) < 1. U drugi stavimo A2 . pak. ukupno £10 000.1 A2 = 1000 .1 1−q Zadatak 27. moˇete uzeti M = 1 000.57. morate za neˇto davati £1000. s Ako novac stavite u onu ˇtedionicu koja daje 10% kamate. .2. Uzmimo 10 koverata z c c c (pravih ili imaginarnih). 1.1)10 Dakle. Dakle. (1. 1. Sada razmotrimo neˇto drukˇiju situaciju. Ako ste ˇiveli u Starom Rimu.1)10 I ovde imamo geometrijski red. naravno. U prvi stavimo A1 funti. poˇev od idu´e godine u c s c c ovo doba. . I tako dalje. To je. ne zna se koji. pozitivan ceo broj. da li ´e vam £8000 s c biti dovoljno? Jedan naˇin da razreˇite problem jeste da odete u ˇtedionicu i pitate. A2 × (1. (1. . Stari Grk. c s s Moˇda ´e vam manje vremena oduzeti slede´i naˇin. Zapiˇite zbirove iz zadatka 27 pomo´u znaka s c 8 8 (vidi stranu 33). Ako ste. c Zadatak 28. A10 = 1000 . 2 1. .1)2 = 1000.40 ˇ 4 KAMATNI RACUN Primer 4.1) (1. do desetog koverta. u deset koverata ima ukupno S= 1000 1000 1000 + + ··· + . to je A1 = 1000 .1 (1. Nadjite sume slede´ih redova: c (a) 1 1 1 1 1 1 1 + + + + + + 2 4 8 16 32 64 128 1 1 1 1 + 2 − 3 + · · · + (−1)M M 2 2 2 2 (b) 1 − (c) 3 − 6 + 12 − 24 + · · · + 3(−2)M Ovde slovo M oznaˇava neki.

1%. c c U odeljku 4. . . . uz godiˇnju stopu p = 0. posle 2 meseca: posle 6 meseci: a posle 12 meseci iznos je jednak M12 = K0 1 + p 12 12 . kojom je odredjen niz brojeva M1 .6 Meseˇno ukama´ivanje. Mm . Na primer. . . M12 .4. Umesto na dvanaest. . c c 41 4. pod uslovom da je p > −1. meseˇno. ako je m = 365.31 . ako se kamata obraˇunava dnevno. c s U mnogim sluˇajevima to se ˇini ˇeˇ´e. M2 . . tj. M3 . godinu moˇemo podeliti na m delova. M12 = 1 061 677. dinara. . dakle. U sluˇaju proizvoljnog m imamo formulu s s s c (23) Mm = K0 1 + p m m . posle jednog meseca ima´ete c K0 1 + p = 12 . onda vam se z s svakog meseca svota pove´ava po stopi p/12 = 0. . . 4.81 .3 razmatrali smo situaciju u kojoj se kamata obraˇunava godiˇnje. 3 . . . ˇto je neˇto viˇe od M12 . ili bilo koji drugi prirodan broj. . To znaˇi slede´e: Ako c c c sc c c c ste uloˇili K0 = milion dinara.6 Meseˇno ukama´ivanje. Dakle.06 = 6%. . . tada je iznos na raˇunu posle 365 dana c c jednak M365 = K0 1 + p 365 365 = 1 061 831.005 u odnosu na prethodni c mesec. ˇto znaˇi da je uloˇena svota porasla za viˇe s c z s od 6. tj. da je M1 < M2 < M3 < · · · < M12 < · · · < Mm < . gde je z m = 2 . npr. . . . itd. . p = 0. Moˇe se dokazati ono ˇto bi se moglo oˇekivati na osnovu prethodnog — da z s c taj niz raste. . itd. . .

42 Zadatak 29. Dokaˇite da je z 1+ x 2
2

ˇ 4 KAMATNI RACUN

< 1+

x 3

3

za x > −2, x = 0.

Moˇete koristiti formulu z (A + B)3 = A3 + 3A2 B + 3AB 2 + B 3 . Zadatak 30. Dokaˇite da je z 1+ x 3
3

< 1+

x 4

4

za x > −3, x = 0.

Moˇe da pomogne formula z (A + B)4 = A4 + 4A3 B + 6A2 B 2 + 4AB 3 + B 4 . Pri stepenovanju zbira korisno je imati u vidu Paskalov trougao: (A + B) (A + B)2 (A + B)3 (A + B)4 (A + B)5 1 1 5 1 4 10 1 3 6 10 1 2 3 4 5 1 1 1 1 1

Formula Formula (19) daje iznos na raˇunu posle t godina sa jednim ukama´ivanjem c c godiˇnje, a (23) — posle jedne godine sa m ukama´ivanja godiˇnje. One se s c s mogu objediniti u jednu: (24) K = K0 1 + p m
mt

.

Ovde je K0 uloˇeni svota, tj. poˇetna vrednost kapitala, p — godiˇnja kaz c s matna stopa, m — broj ukama´ivanja (kapitalisanja) u toku jedne godine, K c — krajnja vrednost kapitala, tj. vrednost kapitala posle t godina, pri ˇemu c t ne mora biti ceo broj. Broj n=m·t

4.7 Neprekidno ukama´ivanje c

43

jednak je broju ukama´ivanja u toku vremenskog intervala t, tj. broju c obraˇunskih perioda. Prema tome, formulu (24) moˇemo napisati u obliku c z (25) K = K0 1 + p m
n

.

Na primer, ako ste uloˇili kapital K0 na 3.5 godine, uz polugodiˇnje ukamaz s ˇ ´e se desiti ako poˇelite da pare podignete posle ´ivanje, onda je n = 7. Sta c c z 3 godine i 2 meseca, zavisi od drugih uslova. Zadatak 31. Uloˇili ste £1000 uz godiˇnju kamatnu stopu 10% i tromeseˇno z s c ukama´ivanje. Koliko ´ete imati posle: (a) 9 meseci, (b) 15 meseci? Koliko c c treba da uloˇite da biste imali £1000 posle 6 meseci? z

4.7

Neprekidno ukama´ivanje c

Ljudski je zapitati se da li se skra´ivanjem intervala (izmedju dva) ukama´ic c vanja (uz godiˇnju kamatnu stopu, recimo, p = 0.06) moˇe ste´i neograniˇena s z c c koliˇina novca za godinu dana. Drugim reˇima, ˇta se dogadja sa nizom c c s M m = K0 1 + p m
m

,

m = 1, 2, . . .

kad se m pove´ava preko svake mere. Moˇemo probati sa m = 365 × 24 × c z 60 × 60, tj. sa pripisivanjem kamate svake sekunde. Ispostavlja se, naˇalost, z da je niz Mm ograniˇen — vaˇi nejednakost c z Mm < K0 ep , gde je e osnova prirodnih logaritama, ili eksponencijalna konstanta, e = 2.718281828459 . . . Ako kapital K0 nije preterano veliki, onda razlika K0 1 + p m
m

− K0 ep ,

za m = 365 × 24 × 60 × 60,

nije vredna pomena9 , pa se vrednost kapitala na kraju godine moˇe raˇunati z c po formuli K = K0 ep .
9

osim za Piro´ance c

44

ˇ 4 KAMATNI RACUN

Zamislite da ste uloˇili 100 miliona dolara po godiˇnjoj stopi 10%. Tada ´e z s c vam neprekidno ukama´ivanje, prema mom proraˇunu, doneti oko 63 dolara c c viˇe nego pripisivanje kamate svakog sata. s Prethodna formula se moˇe uopˇtiti tako da se dobije vrednost kapitala z s u bilo kom budu´em momentu t : c (26) K = K0 ept . Obraˇunavanje kamate po toj formuli zove se neprekidno ukama´ivanje. c c Zadatak 32. Uloˇili ste £10 000 uz godiˇnju kamatnu stopu od 9%. Koz s liko ´ete imati posle 2 godine, ako se kamata obraˇunava: (a) godiˇnje; (b) c c s tromeseˇno; (c) meseˇno; (d) neprekidno. Uporedite dobijene rezultate. c c Nominalna i efektivna stopa Godiˇnja stopa koja se pominje kod meseˇnog ili neprekidnog ukama´ivanja, s c c i drugde, naziva se nominalnom, i ona ne pokazuje stvarni procentualni rast za godinu dana. Na primer, ako smo uloˇili kapital K0 po godiˇnjoj stopi z s p, uz neprekidno ukama´ivanje, onda ´e njegova vrednost posle godinu dana c c porasti za K0 ep − K0 = (ep − 1)K0 , ˇto znaˇi da je stvarna procentualna s c promena jednaka (ep − 1)K0 = ep − 1. K0 Ta promena se zove i efektivna godiˇnja stopa. Sliˇno, ako je broj ukamas c ´ivanja tokom jedne godine jednak m, onda je odgovaraju´a efektivna stopa c c jednaka p m 1+ − 1. m Samo su u sluˇaju m = 1 efektivna i nominalna stopa jednake, inaˇe je c c efektivna ve´a. Staviˇe, iz odeljka 4.6 sledi da efektivna stopa raste kad m c ˇ s raste, a najve´a je kod neprekidnog ukama´ivanja, sve to uz pretpostavku da c c je nominalna stopa fiksirana. S obzirom da je rad sa nominalnim stopama jednostavniji, obiˇno se pod c ,,godiˇnjom stopom“ podrazumeva ,,nominalna godiˇnja stopa“. Taj dogovor s s se poˇtuje i u drugim situacijama kao, recimo, u slede´im. s c Zadatak 33. Broj stanovnika drˇave A je za 20% manji od broja stanovnika z drˇave B. Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 5%, a z s ve´a po stopi 2%, kada ´e se izjednaˇiti? c c c

minus“ u eksponentu: c Vt = V0 e−0. c c Novac ste dobili danas. ˇemu je razlog to ˇto Vt opada. 2 (1 + p) (1. Dakle. neprekidno i po eksponencijals nom zakonu. koji se raˇuna z c c od sadaˇnjeg momenta t = 0. (a) Koliko ´e vredeti posle 5 godina? (b) s c Kada ´e mu vrednost biti prepolovljena? (c) Kolika je efektivna godiˇnja c s stopa? (d) Kada ´e vredeti jedan dolar? a jedan cent? c Uputstvo: Oznaˇimo sa Vt vrednost automobila u momentu t. Jasno je da je godiˇnja rata ve´a od 10 000 dinara.8 Krediti 45 Uputstvo: Stanovniˇtvo raste. c Odgovor na (c): pribliˇno 18.2t (pri ˇemu je V0 = 20 000). A je nepoznato. Posle dve godine vra´ate svotu A i ona sada vredi c A A = . S obzirom c da Vt opada.4. Na primer.. s c vredi taˇno c A A = 1+p 1. At = A0 e0.08. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno opada po godiˇnjoj stopi od 20%.08 (dinara).1%. koje ste pozajmili po godiˇnjoj s kamatnoj stopi p = 0.8B0 . z c Prvi naˇin: c U slede´ih deset godina treba da vra´ate po A dinara. Zadatak 34.05t . gde je At broj stanovnika drˇave A u budu´em momentu t.8 Krediti Zamislite da dugujete S = 100 000 dinara. s s c postavlja se pitanje kolika je? Moˇemo rezonovati bar na dva naˇina. Dug treba da vratite za n = 10 godina u jednakim godiˇnjim ratama. c s 4. To ˇto vra´ate posle prve godine vredi danas manje. ako raste. ima´emo formulu sa znakom .08)2 . efektivna stopa je u ovom sluˇaju z c manja od nominalne. Napiˇite odgovaraju´u formulu za B i koristite s s c podatak A0 = 0.

Dakle. posle otplate druge rate. . 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 Ovde se opet pojavljuje geometrijski red sa kvocijentom 1/(1 + p). deseta rata danas vredi c c A A = .94887. dobijamo S = 6. ispada da je (27) S = A A A + + ··· + . vaˇ dug iznosi s S10 = S(1 + p)10 − A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A. Po istom rezonovanju. Konaˇno.710081399 = 100 000/6.08.710081399 × A. u tre´u godinu.710081399 = 14902. 1 A 1 1 (1 + p)10 S= =A − . 10 (1 + p) (1. godiˇnja rata iznosi blizu 14 903 dinara. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 S obzirom da ste pozajmili S dinara. c s Vra´ate svotu A i u drugu godinu ulazite sa dugom c S1 = S(1 + p) − A. c s Drugi naˇin: c Neposredno pre vra´anja prve rate vaˇ dug je narastao i jednak je S(1+p). A = S/6. Posle otplate desete rate.08)10 Dakle. ulazite sa c dugom S2 = S1 (1 + p) − A = S(1 + p)2 − A(1 + p) − A. 1 1+p p p(1 + p)10 1− 1+p 1− Kad ovde stavimo p = 0.46 ˇ 4 KAMATNI RACUN Nastavljaju´i dalje. zakljuˇujemo da poslednja. pozajmili ste ukupno A A A + + ··· + . tj.

a iz formule (28) moˇe se zakljuˇiti da je nA[n] > z c (1 + p)S. razmiˇljaju´i na dva naˇina.4. A =rata. c c c Jasno je da je nA[n] > S. S=A (29) = A 1 1− . Ukupna koliˇina novca koja ´e biti ispla´ena zajmodavcu jednaka je nA[n]. Cena pozajmice.8 Krediti S obzirom da je S10 = 0. dele´i sa (1 + p)10 .. Formula Prethodna razmatranja pokazuju da vaˇi formula z (28) S = A tj. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)n pri ˇemu je S =koliˇina pozajmljenog novca. Da li je oˇigledno da se A[n] smanjuje.obraˇunskog perioda“. dobijamo jednakost S(1 + p)10 = A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A. c c na primer.. ako je n ≥ 2. tj. Ovo poslednje znaˇi. c Vrednost rate A zavisi od n. c Cn+1 > Cn . s c c da je A[n + 1] < A[n] ? . slede´e: Ako se dug vra´a u 10 meseˇnih rata. p (1 + p)n 1 1 − p p(1 + p)n 1 1 1 + + ··· + . c S= A A A + + ··· + . tj. n =broj rata. tj. p =kac c matna stopa na nivou datog . ˇto bi trebalo da bude oˇigledno. dolazimo do istog rezultata s c c (vidi (27)). Cn = nA[n] − S. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 47 Prema tome. onda p oznaˇava c c c c meseˇnu kamatnu stopu. oznaˇi´emo je sa A[n] kad ho´emo da tu cc c zavisnost istaknemo. raste raste sa pove´anjem broja n.

Uloˇili ste $1000 uz godiˇnju stopu 10% i godiˇnje ukama´ivanje.). Sadaˇnja vrednost c c s rate ak jednaka je ak .) Zadatak 35. a2 . poˇev od slede´e. . z (a) Koliko ´ete imati na kraju druge godine (posle pripisivanja kamate a c pre podizanja $20)? (b) Koliko ´ete imati na kraju dvadesete godine? c Uputstvo: Sluˇaj nejednakih rata c Dug se moˇe otpla´ivati i u nejednakim ratama.08. Oznaˇimo rate sa a1 .48 ˇ 4 KAMATNI RACUN (U oba sluˇaja smatramo da su koliˇina pozajmljenog novca i kamatna stopa c c nepromenjene. (1 + p)k k=1 Rata. . Dug s treba vratiti za n godina. (a) Kolika je c s s rata? (b) Kolika je cena pozajmice? Zamenite . Pavle je pozajmio 4000 dolara od banke. . koje ste pozajmili po godiˇnjoj kamatnoj stopi p = 0.. Zamenom u (30) dobi´emo c n . z s s c Posle svakog pripisivanja kamate podiˇete $20. ali se rate mogu biti medjusobno c c razliˇite. druga. . an = (1 + g)n−1 a1 . Tada ´e biti z c a2 = (1 + g)a1 . S= k=1 a1 (1 + g)k−1 (1 + p)k 1− 1+g 1+p n a1 = p−g . Zadatak 36. Godiˇnja kamatna stopa je 12%.ˇetiri“ sa . (prva. a2 = (1 + g)2 a1 . . itd. Uporedite dobijene c rezultate. Zamislite da dugujete S = z c 10 000 evra. g = p. . dolazimo do formule c a2 an−1 an a1 S= + + ··· + + 2 n−1 1 + p (1 + p) (1 + p) (1 + p)n n (30) ak = . (1 + p)k Rasudjuju´i kao ranije. recimo..pet“ pa odgovorite na (a) i (b). moˇe rasti po nekoj stopi g > 0. uz uslov da vrati dug u ˇetiri jednake godiˇnje rate.

4157138. Zamislite da ste u stanju da ots z pla´ujete samo 1 000 evra godiˇnje. Ako je z c g = p.23 = c 2. evo z c kako: Znamo da je a1 = a2 = .08)21 = 915. .147407)(1. U naˇem primeru je p = 0. npr. g) pa zatim a2 . Tu poslednju moˇemo na´i z c pomo´u formule (30). Deo duga koji otpla´ujete sa c 10 jednakih rata jednak je 10 D10 = k=1 1 000 1 000 1 = 1− k (1.08) . ali je tada jednostavno zakljuˇiti da je c a1 = (1 + p)S .80316. D20 = 9818. a = 1000. Pove´ajmo broj rata: s c D15 = 8559. n Razmotrimo neˇto sloˇeniju situaciju. Jasno je da ´ete pla´ati viˇe od deset c s c c s godina ali ne moˇete pogoditi koliko. koja kaˇe da je (za S = 10 000. itd. c s broj rata je 21 ali je poslednja manja od 1 000.91237187 = 21. 3 = 3.8 Krediti 49 Odatle moˇemo na´i a1 (ako su dati S.478688. Vidimo da sa 20 rata dug nije otpla´en a sa 21 je premaˇen.08 (1. Jedan od naˇina je da probate. . onda formula nema smisla. S = 10 000.4.08) 0. ln(1. D21 = 10016. n.081399.08. (1.08)21 (31) n = Tu x oznaˇava najmanji medju celim brojevima koji su ≥ x.08)10 = 6710. onda njihov broj. pa imamo s n= − ln(1 − 800/1000) = 20. p. moˇemo na´i po formuli c c z c − ln(1 − Sp ) a . raˇunaju´i i poslednju. Prema tome. 1. ˇto je dosta manje od 10 000. ako je unapred dogovorena jedna ista vrednost svih rata sem s poslednje. = an−1 = 1 000. ln(1 + p) a21 . n = 21) c z 10 000 = D20 + Odavde dobijamo a21 = (10 000 − 9818.147407. Uopˇte.

Slika 10: Dve slike Jakova Bernulija. godine razmatrao problem neprekidnog ukama´ic n vanja i tako otkrio niz (1 + 1/n) (a) (b) . a > Sp. Naime. poslednju ratu i cenu pozajmice. ˇvajcarskog matematiˇara.50 ˇ 4 KAMATNI RACUN Kad smo naˇli n. c c s Zadatak 37. moˇe se dokazati da u c z z sluˇaju a ≤ Sp dug nikad ne bi bio ispla´en. ˇto s znaˇi da se rata ne moˇe zadavati proizvoljno. U naˇem primeru je Sp = 800. tj. koji je s c daleke 1683. onda poslednju ratu raˇunamo po formuli s c n−1 (32) an = (1 + p) n S− k=1 a (1 + p)k Formula (31) ima smisla samo kad je 1 − Sp/a > 0. uz kamatnu stopu %10. Pozajmili ste 100 funti sa obavezom da vra´ate po 50 funti c godiˇnje poˇev od slede´e godine. nadjite broj rata. Ne pozivaju´i se s c c c na formule.

10 Ili . Ako a ∈ A. c i zovemo ga slika od a. ili delokrug. Samu funkciju moˇemo zamisliti kao neˇto (npr. tada kaˇemo da je zadata z 10 funkcija iz A ka B.iz A u B “.1 Funkcije Pojam funkcije Neka su data dva (neprazna) skupa. 2. ili. 4} c c ˇ povezani sa elementima skupa B = Z. a skup B — kodomen. i neka su na neki naˇin elementi c skupa A povezani sa elementima skupa B. Skup svih mogu´ih slika zove se rang ili doseg od f. z c a 1 2 3 4 4 f3 (a) -1 5 -1 3 4 a 1 2 3 4 f0 (a) -1 2 7 4 a 1 2 3 4 f1 (a) -1 5 -1 3 a 2 4 3 1 f2 (a) 5 3 -1 -1 Ovde vidimo ˇetiri tabele pomo´u kojih su elementi skupa A = {1. sa c f : A → B. onda sa f (a) oznaˇavamo element iz B koji je povezan sa a.. c z c npr. U tom kontekstu element a se zove original ili argument. Funkciju moˇemo oznaˇiti jednim slovom. . funkcije. ili vrednost funkcije u a. ako ho´emo da istaknemo domen i kodomen. 3. Cetvrta tabela ne zadaje funkciju jer element 4 ∈ A ima dve slike. A i B. Skup A se zove domen. f. maˇinu ili duha) ˇto z s s s povezuje A sa B na svoj naˇin. Ponekad funkciju moˇemo zadati pomo´u tabele. i ne mora biti jedc nak B.51 5 5. Ako u toj vezi svakom elementu iz A odgovara po jedan (jedini) element iz B.

f (−3) = −1 jer −3 ∈ (−∞.001). 1]. (b) imaju isti kodomen. ∞).1). Za funkciju f zadatu formulama (33) nadjite f (0). ˇto sledi iz . Zadatak 38. funkcije f1 i f2 smatramo jednakim ako s (a) imaju isti domen.. razmiˇljamo o vrednostima funkcije. formula c sc c f (x) = |x| za x ∈ Z. f2 (x) = (x − 1)(x + 1) + 1. z c s  −1 za x ∈ (−∞. (c) f1 (x) = f2 (x) za svako x iz domena. Domen te funkcije je R \ {0}. Na primer. f (1). Na primer. 0). Sta je doseg funkcije f1 ? Funkcije se najˇeˇ´e zadaju pomo´u jedne formule. Da li 0 ∈ Rang(f )? Jednakost funkcija Druga i tre´a tabela (od ˇetiri prethodne) ne izgledaju identiˇno.001).52 5 FUNKCIJE Kad odredjujemo doseg. 2. a ∈ R). pa ´e nam kodomen uvek biti jednak R. 0).   1 za x ∈ (1. s ˇ doseg funkcije f0 jednak je {−1. f (0. f (1. Imamo. Iako izrazi ne izgledaju identiˇno. 7}. Uopˇte. Sta je njen doseg? Funkcija moˇe biti zadata pomo´u viˇe formula. tj. 4. pa zato funkcije f1 i f2 smatramo jednakim.razlike c s kvadrata“. Zahtev (b) za nas nema znaˇaja jer ´emo razmatrati funkcije sa brojˇanim c c c vrednostima. ali je c c c f1 (a) = f2 (a) za svako a ∈ A. f (−0.. c Primer: Razmotrimo funkcije iz R ka R : f1 (x) = x2 . . ˇ zadaje funkciju f : Z → Z. iz jednakosti (x − a)(x + a) = x2 − a2 (34) (x. funkcije su jednake. npr. npr.  (33) f (x) = x za x ∈ (0.

2. npr. onda se z s podrazumeva da je domen maksimalan. 4}. maksimalni domen funkcije f (r) = πr2 je c z interval −∞ < r < +∞. 3. za svako y. . ∞). 2 2 11 gde je f (x) = 2x − 1 (x ∈ R). skupu svih vrednosti promenljive za koje izraz ima smisla . jednak oblasti definisanosti tog izraza11 . lako se raˇuna f2 (999).2 Inverzna funkcija 53 Ovaj primer pokazuje joˇ i to da postupak kojim se dolazi od elementa s do njegove slike nije bitan. . onda je 1 1 x= y+ . profit i nivo prodaje. Primer: Razmotrimo funkcije f1 (x) = x5 −6x4 +7x3 +6x2 −7x+1. Ako je funkcija zadata jednim izrazom a ne kaˇe se ˇta je domen. treba da nadjemo x iz jednaˇine z c c y = f (x). 0. Recimo. npr. . 2 2 Ovde je. gde je f neka funkcija. Naime. Ako domen proˇirimo bilo kojim brojem. jeste skup A. y i x. x ∈ A = {−1. S obzirom da je f1 (x) = f2 (x) za svako x ∈ A (proverite!) funkcije su jednake. kako stoji na desnoj strani. tj. Domen obe funkcije. dok f1 (999) = 999 × 999 = . 5. = 998 001. Primer: ako je y = f (x). U raznim situacijama maksimalni domen ne samo da nije potreban ve´ moˇe i da smeta. c f2 (999) = (999 − 1)(999 + 1) + 1 = 998 × 1000 + 1 = 998 001. u sluˇaju profita to znaˇi da ho´emo da znamo koji nivo prodaje c c c dovodi do ˇeljenog profita. itd. dobi´emo dve nove funkcije koje nisu s c jednake. onda s je prirodni domen (0. reˇenje jedinstveno. . povezani jednaˇinom c c y = f (x). 1. Drugim reˇima.2 Inverzna funkcija Ako su dve veliˇine. Ali ako mislimo na povrˇinu kruga radijusa r. tj. onda se moˇemo zapitati koliko je x za z zadato y. i mi smo dobili novu funkciju s 1 1 f −1 (y) = y + . . f2 (x) = x+1.5.

Neka je f : A → B nekakva funkcija. a rang inverzne? Zadatak 39. Primer: Ako je y = f (x). s tj. z Razmotrimo opˇtu situaciju. (b) f (x) = x 2 C = Rang(f ). x = y. (d) f (x) = x+1 Zadatak 40. x−1 (A =?). Funkcija f : R2 → R2 zadata je formulom f (s. gde je f (x) = x2 (x ∈ R). Dakle. (c) f (x) = x − x2 (A = [ 0. u ovom sluˇaju c kaˇemo da funkcija f nije invertibilna. Budu´i c s c 12 da nemamo razloga da damo prednost jednom ili drugom . s + t). na´i je (to c c podrazumeva i nalaˇenje domena): z (a) f (x) = −4x + 1 (A = R). (f) f (x) = 1/x (x ∈ R \ {0}).13 onda definiˇemo inverznu funkciju s f −1 : C → A. x = − y. U sluˇaju da funkcija f : A → R ima inverznu.54 koju zovemo inverzna funkcija (funkcije f ). Medjutim. 1]). (A = R). t) = (s − t. Pokaˇite da je f invertibilna i nadjite inverznu. 5 FUNKCIJE onda je pitanje smisleno jedino za y ∈ Rang(f ) = [0. (x ≤ 0). (e) f (x) = x2 (g) f (x) = x3 (x ≥ 0). tj. jednaˇina f (x) = y ima jedinstveno reˇenje c s . ako je √ √ y > 0. z 12 13 Izbor jednog od dva reˇenja mogao bi zavisiti od konkretnog problema. onda jednaˇina x2 = y ima dva reˇenja. po pravilu f −1 (y) = x. domen inverzne funkcije jednak je rangu date funkcije. Ako s za svako y ∈ Rang(f ) postoji jedno jedino x ∈ A takvo da je f (x) = y. da nema inverznu. ∞).

x ∈ A = domen(f ).3 Grafici 55 5. duˇni smo da istaknemo s z preseˇne taˇke. c c c 4 2 1 –1 2 3 4 –7 Domen moˇe biti svakakav. Zadatak 41. ali je u praksi najˇeˇ´e interval ili unija interz c sc vala — dakle. Nacrtajte na istoj slici grafike funkcija f (x) = 1/x. 1: y = x. sadrˇi bezbroj taˇaka. −1 ≤ x ≤ 1. Zadatak 42. g(x) = 2 − x. zbog nejednakosti x3 < x2 za x ∈ (0. treba da se vidi medjusobni poloˇaj linija. y = 1 + 2 . 1). Nacrtajte na istoj slici linije y = ex .3 Grafici Ako su i domen i kodomen funkcije f sastoje od brojeva. (4. Na primer. f (x)).5. −7). x 2 . U tom sluˇaju grafik moˇemo nacrtati z c c z uzimanjem dovoljnog broja vrednosti promenljive x i raˇunanjem f (x). (2. −1). grafik funkcije f c c zadate slede´om tablicom c x 1 2 3 4 f (x) -1 2 7 4 ˇine ˇetiri taˇke u ravni: (1. Na c c z primer. 2: y = x2 . Na c slici 11 pokazano je kako nastaje grafik funkcije f (x) = x2 . onda se f zove realna funkcija jedne realne promenljive. 2). 3: y= Kada crtamo dve ili viˇe linija na istoj slici. y = 1 + x. Pored toga. Na slici 12 vidite deo tabele koju je napravio MAPLE da bi grafiˇki c predstavio funkciju f (x) = ex . (3. Zadatak 43. |x| ≤ 2. linija 3 se nalazi ispod 2 za 0 < x < 1. Grafik funkcije f je deo ravni R2 a ˇine ga taˇke (x. 4). Nacrtajte na istoj slici linije x3 .

• Linearna. gde je c fiksiran realan broj. . f (x) = c. 7. • Kvadratna. Grafik je prava linija. gde su k i m fiksirani realni brojevi. npr. c = −2.56 5 FUNKCIJE Slika 11: Crtanje grafika funkcije f (x) = x2 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (a) (b) 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (c) (d) 5. c fiksirani realni brojevi (koeficijenti funkcije). log(13). Grafik je parabola. f (x) = ax2 + bx + c. π. b. f (x) = kx + m. gde su a (= 0).4 Tipovi realnih funkcija Evo nekoliko primera realnih funkcija: • Konstanta.78.

3961 1. a0 fiksirani realni brojevi.7095 -. . √ • Kvadratni koren. • Eksponencijalna. ∞) je c sadrˇan u domenu. √ • Kubni koren.3769 ex . f (x) = loga x. kaˇe se da je z stepen polinoma jednak n. z • Racionalna funkcija je koliˇnik dva polinoma.2932 .5.8329 -.. Ako je an = 0. x .2 0.polovina“ parabole (vidi sliku 14(b)). • Stepena funkcija.8 –0.8 1 x -1. Domen ove funkcije zavisi od α.6 0. • Logaritamska.4919 . f (x) = ax .7505 -.2 0 0. Najprostija racionalna funkcija (a da nije c polinom) je funkcija obrnute proporcionalnosti: f (x) = A . Vidi sliku 13(a). Svi dosad navedeni izrazi definisani su za svako x ∈ R.4 0.3842 . α = 1/3).5 1 0.3679 .4 Tipovi realnih funkcija 57 Slika 12: Tablica vrednosti funkcije ex 2. . Definisana je za svako x ∈ R. gde je a = 1 pozitivna konstanta.9564 -.4577 • Polinom. Definisana je za x ≥ 0 a grafik je . -.4721 .9185 -.3337 . i definisana je za x > 0.5 –1 –0.4348 .4538 .8758 -.7901 -. f (x) = 3 x = x1/3 . ali u svakom sluˇaju interval (0.6 –0. Ova funkcija je inverzna u odnosu na eksponencijalnu (i obratno). f (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 . gde je α realan broj (npr. .4165 .3991 .4 –0.5 2 1.6670 .3407 1. f (x) = xα .5132 1. Vidi sliku 13(b). f (x) = x = x1/2 . definisana je tamo gde c je imenilac razliˇit od nule. . gde je n prirodan broj i an .

718 x x (a) Eksponencijalne funkcije (b) Eksponencijalna i logaritamska funkcija Slika 14: 3 2 y 1 0 –1 –2 –3 1 2 4 9 3 –3 –2 –1 1 x 2 3 2 1 (a) Hiperbola y = 1/x (b) y = √ x gde je A fiksiran realan broj (= 0). sin x. Odredite (maksimalni) domen slede´ih funkcija: f1 (x) = f4 (x) = x−1 . tg x (= tan x). 2+1 x 3 f3 (x) = x2 − 1 (2x − 1)(4x + 5) x − 1.3) (0. i na´i je. z c • Trigonometrijske funkcije. Pokaˇite da f1 .58 5 FUNKCIJE Slika 13: y (0. f4 i f6 imaju inverznu.5) x x 3x y 2 x y=e x 2. x+1 f2 (x) = 2x . . c Zadatak 44. f6 (x) = ln(x + 1). cos x.718 1x y=ln x 1 –1 –1 1 2. Grafik je hiperbola (vidi sliku 14(a)). f5 (x) = x3 − 3x. ctg x (= cot x).

  0 za x = 0. arctan x. g(x) = x + 1. arcsin x. Na s s primer. tada je (g ◦ f )(x) = g(f (x)) = f (x) + 1 = x2 + 1. Koristi se oznaka h = g ◦ f. −1 za x < 0. Funkcija f (x) = |x| je elementarna jer je f (x) = sana na skupu R \ {0} kao g(x) = 1 za x > 0. x ∈ R \ {0}. ∞) kao  1 za x > 0. mada neprecizno.5. onda / / g(f (x)) nema smisla. |x| S druge strane. a ako f (x) ∈ domen(g). ako je f (x) = x2 .4 Tipovi realnih funkcija 59 • Ciklometrijske (=inverzne trigonometrijske) funkcije. definiali iako zadata pomo´u dva izraza. mnoˇenja i deljenja. Domen funkcije h je odredjen uslovom x ∈ domen(f ) i f (x) ∈ domen(g). i kompoziciju funkcija. Sve u svemu. oduzimanja. funkcija sign. definisana na intervalu (−∞.  sign(x) = −1 za x < 0. x2 . jeste elementarna jer se moˇe predstaviti i c z ovako: x S(x) = . Kombinovanjem navedenih funkcija formiraju se elementarne funkcije. onda f (x) nema smisla. Ako su f i g dve funkcije. da je elementarna ona z c funkcija koja se zadaje jednim izrazom. moˇemo re´i. Funkcija g. Kombinovanje podrazumeva upotrebu. pored sabiranja.) Funkciju g ◦ f nalazimo tako ˇto u izrazu g(x) piˇemo f (x) umesto x. (f ◦ g)(x) = f (g(x)) = (g(x))2 = (x + 1)2 . arccos x. onda se z funkcija zadata formulom h(x) = g(f (x)) zove kompozicija funkcija f i g. (Ako x ∈ domen(f ). .

14 U izrazu ln A. z Ako takvih izraza nema. argument je jednak A. (e) f (x) = (f) f (x) = 3 1−x . pored ostalog. Razlog je u tome ˇto je elementarna funkcija neprekidna s gde god je definisana. x−1 (g) f (x) = ln(x2 − 2x + 1) . (h) f (x) = ln x−1 . x+1 x2 + 1 . da je njen grafik nad bilo kojim c intervalom sadrˇanim u domenu neprekinuta linija. U ˇemu je razlika? c Zadatak 45. onda je dotiˇna funkcija definisana za svako x. x+1 Pri odredjivanju domena treba voditi raˇuna o tri vrste izraza: c razlomcima (imenilac = 0). x−1 . i ako nema trigonometrijskih i ciklometrijskih funkcija. x2 + 1 x−1 . Odredite domene slede´ih funkcija: c (a) f (x) = (b) f (x) = 1−x . z Nacrtajte grafike funkcija sign(x) i S(x). (c) f (x) = 2 x − 3x + 2 x−1 (d) f (x) = . to znaˇi. logaritmima (argument14 > 0). . i korenima sa parnim izloˇiocem (potkoreni izraz ≥ 0). Primer: funkcija c f (x) = 3 x6 − x2 − 1 ex 3 −4x je definisana za svako x.60 5 FUNKCIJE nije elementarna.

S druge strane. onda se jednaˇina (35) moˇe napisati u obliku c z y = kx + n. ako je data neka prava p. Ako su (x0 . y1 ) i (x2 .) Tu je ∆y = y2 − y1 . gde su (x1 .1 Linearna i kvadratna funkcija Prava linija i linearna funkcija Linearna funkcija se moˇe predstaviti u obliku z f (x) = kx + n. Broj k c c pokazuje nagib prave i zove ga tako: nagib prave. n = c/b. gde su k i n realni brojevi. ako znamo nagib prave i jednu njenu taˇku (x0 . gde je k = −c/a. Broj n pokazuje mesto gde ta prava seˇe y-osu. 2). ∆x x − x0 (Vidi sliku 15. a ova predstavlja c .61 6 6. Ako je b = 0 i a = 0. tj. onda se njena jednaˇina moˇe napisati u obliku c z (35) ax + by = c. Grafik linearne funkcije je prava linija. y0 ) i (x. Napiˇimo jednaˇinu prave koja prolazi kroz taˇke (1. Dakle: y−2 = 1 (x−1). Njega moˇemo dobiti dele´i promenu vrednosti promenljive y sa odgovaraju´om z c c promenom promenljive x. y) bilo koje dve taˇke na pravoj. pravu paralelnu sa y-osom. c onda je nagib jednak koliˇniku c (36) k = ∆y y − y0 = . 2) i (4. ili nagib funkcije. to je taˇka (0. 3). y0 ). ∆x = x2 − x1 . onda c moˇemo napisati jednaˇinu prave: z c (37) y − y0 = k(x − x0 ). y2 ) bilo koje dve taˇke na pravoj. taˇka: (x0 .vertikalnu“ pravu. n). c Prema tome. onda jednaˇina postaje x = −c/a. y0 ) = (1.. c 3 4−1 3 . s c c 3−2 1 nagib: k = = . Ako je b = 0.

62 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 15: .8 C + 32. y1 ) 0 x 0 x Slika 16: Po nagibu se prepoznaje da li funkcija raste ili opada. ako je nagib jednak nuli. c s Uputstvo: P (x) = kx + n. Nadjite P (x). P (80) = 1000. y y k<0 k=0 k>0 y x x x Zadatak 46. linearna. ako je nagib negativan. P (40) = −4000. Izrazite svoju telesnu z temperaturu u Farenhajtovim stepenima. Na slici 17 prikazana je veza izmedju Celzijusovih (C) i Farenhajtovih (F) stepeni. Pretpostavimo da fabrika pravi neki proizvod i da je veza izmedju profita. . y y B(x2 . onda je funkcija konstantna. Druge godine proizvodnja je pove´ana na 80 jedinica. onda f (x) raste kad x raste. x. Koliko jedinica treba najmanje da se proizvede da bi profit bio pozitivan? . 40k + n = −4000. P (x). ˇto je donelo profit od £1000. onda f (x) opada kad x raste. Nadjite k i n. Naime: ako je nagib linearne funkcije f (x) pozitivan. Jedne godine fabc rika je napravila 40 jedinica i izgubila £4000. %x %y A(x1 . Pokaˇite da je F = 1. Kako se ose´ate ako vam je temc ◦ peratura 100 F ? Zadatak 47. y2 ) . Dakle. i koliˇine proizvodnje. 80k + n = 1000.

x = 1. −2). Jabuke s z koˇtaju 75 dinara. Zadatak 49. (b) 2x + y = 10 . c c . y = 0 — sa x osom. c c (a) 3x + 4y = 12 . a groˇdje 60 dinara. Grafik se moˇe nacrtati nalaˇenjem preseka sa osama. Potroˇili ste 1000 dinara na kupovinu jabuka i groˇdja. npr. (c) x − 2y = 4 .1 Prava linija i linearna funkcija 63 Slika 17: Veza izmedju Farenhajtovih i Celzijusovih stepeni p ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pp pp pp ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pppppp p ppppp ppppp ppp p ppppp 9 ppppp p p pppppppppp ppppppp ppppp p ppppp ppppp 5 pp ppppp ppppp pp 32 ppppppppppp ppppp pp pp pp ppppp ppppp ppppp Fahrenheit fahrenheit Celsius Zadatak 48.6. po kilogramu. Za svaku od slede´ih jednaˇina nacrtajte grafik i nadjite nagib. jer grafik prolazi kroz koordinatni poˇetak. Izrazite tu informaciju s z simboliˇki i grafiˇki. U tom c c sluˇaju uzmemo neko x = 0. Tako ne ide u sluˇaju c jednaˇine y = −2x. pa dobijemo joˇ jednu taˇku: c s c (1. (d) 3y − 2x = 5 . Stavimo x = 0 z z i dobijemo presek sa y-osom.

(Zaˇto?) s • Izraˇunajte marginalni profit u sluˇaju zadatka 47. onda se odgovaraju´om marginalnom c c funkcijom naziva promena te veliˇine pri pove´anju proizvodnje za jednu c c jedinicu.9y = 1. koliko firma treba da proizvede da bi imala pozitivan profit? 6. (Na slici 18 upiˇite slova c c s p. Ako je prodajna s cena £200 po jedinici. Tada je profit P odredjen formulom s P (x) = R(x) − C(x). M gde treba. Taˇnije.9y = 1. q : x + 0. tj. c c Zadatak 50. x + 0. q. troˇka. Nadjite s s marginalnu funkciju troˇkova.) S obzirom da M pripada i jednoj i drugoj pravoj. Jedna firma je pove´ala dnevnu proizvodnju sa 20 na 25 jec dinica i naˇla da su troˇkovi proizvodnje porasli za £800 dnevno. profc s ita) od koliˇine proizvedenih jedinica. onda je marc z ginalna funkcija data ovako: M C(x) = C(x + 1) − C(x).64 Marginalna funkcija 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Ako je data zavisnost neke ekonomske veliˇine (npr. Prave p i q imaju jednu zajedniˇku taˇku M (x. ako je ta zavisnost izraˇena funkcijom C(x). njene koordinate zadovoljavaju i jednu i drugu jednaˇinu. onda je marginalna funkcija jednaka nagibu. y).2 Sistem jednaˇina c Na slici 18 prikazane su prave p i q. • Ako je funkcija C(x) linearna. Ovaj sistem moˇemo reˇiti na viˇe naˇina: z s s c . prihoda. Taˇka x za koju je P (x) = 0 zove se prelomna taˇka. p : 3x + y = 6. imamo sistem c jednaˇina: c (38) 3x + y = 6. c c Prelomna taˇka c Oznaˇimo sa R(x) (=revenue) prihod od prodaje x jedinica nekog proizvoda c a sa C(x) (=cost) troˇkove proizvodnje. Izrazite troˇkove kao funkciju koliˇine proizves s c denih jedinica ako je prvobitni troˇak (za onih 20) bio £5000.

−30/17). pa y = 6 − 3x = 6 − 3 × 44/17 = −30/17. To je taˇka u kojoj se trˇiste z c c z stabilizuje. Taˇka u kojoj su te dve c funkcije jednake zove se ravnoteˇna taˇka.9.7y = c c −3.9. y : c sc c (39) y = 6 − 3x. Odavde nalazimo x = 44/17. Nadc jite jednaˇinu te prave. −3x − 2. y = 6 − 3x. Prema c tome.9(6 − 3x) = 1. Tre´i naˇin: Pomnoˇi´emo drugu jednaˇinu sistema (38) sa 3 : c c zc c (40) 3x + y = 6. Zatim ´emo sabrati ove dve jednaˇine i tako eliminisati nepoznatu x. c Ravnoteˇna taˇka z c Nivo potraˇnje nekog proizvoda zavisi od cene tog proizvoda. 65 Zatim ´emo izjednaˇiti desnu stranu prve jednaˇine sistema (39) sa desnom c c c stranom druge: 6 − 3x = (1 − x)/0. ˇ Cetvrti naˇin: Umesto da mnoˇimo sa 3 pa da oduzimamo. pomnoˇi´emo c z zc drugu jednaˇinu sistema (38) sa −3 : c 3x + y = 6. c c z nalazimo y iz jedne od jednaˇine sistema (39): y = 6 − 3x = −30/17.7y = 3.9. Sada ovo y stavimo u prvu jednaˇinu c sistema (40): 3x − 30/17 = 6.6. Dakle. S z z druge strane. y = (1 − x)/0. Zatim ´emo u drugoj jednaˇini umesto y staviti 6 − 3x (tj. Zatim ´emo oduzeti prvu jednaˇinu od druge (. ..druga minus prva“): 1. c Drugi naˇin (metoda zamene): Reˇi´emo prvu jednaˇinu sistema (38) po c sc c y. Nacrtajte pravu koja prolazi kroz taˇke (−2. taˇka M ima koordinate (44/17. c c zameniti y sa 6 − 3x): x + 0. y = −3/1. a kako poz traˇnja opada sa rastom cene. 3x + 2. x = 44/17. itd): x = 44/17.7 = −30/17. −3) i (5. funkcija potraˇnje ima negativan nagib.7y = −3. Nadjite njen presek sa pravom x + 2y = 0. Na kraju. Odavde ´emo na´i x (prvo pomnoˇimo sa 0.2 Sistem jednaˇina c Prvi naˇin: Reˇi´emo obe jednaˇine po istoj nepoznatoj. Na kraju. c c Zadatak 51. nagib funkcije ponude je pozitivan. 4). npr.

A sve taˇke c c ˇije koordinate zadovoljavaju linearnu nejednaˇinu ˇine poluravan. Jedna daje c D vezu cene p i potraˇnje. a druga — cene i ponude. vode´i raˇuna o smislu. i proverimo da li zadovoljava naˇu ili suprotnu nejednakost. s z c Razmotrimo sada sistem linearnih nejednaˇina: c (41) 2x + 6y ≤ 12.66 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 18: Presek pravih 6 y 3 –2 –2 3 x 6 Zadatak 52. Naˇa nejednakost je zadoc z c s voljena i... uzmemo jednu taˇku T (x0 . naˇa poluravan je ona koja sadrˇi koordinatni poˇetak.) Odredite domene funkcija q S z c i q D . c s U ovom sluˇaju moˇemo uzeti taˇku T (0. npr. x + y ≥ 1. D =demand. y0 ) van prave p. . 0). dakle. q . Prava p: 2x + 3y = 12 deli ravan na dve poluravni — samo jedna od njih je . Nadjite q D i q S . q S . Da bismo videli s koja je naˇa. nejednaˇinu (vidi sliku 19(a)): c 2x + 3y ≤ 12. Date su jednaˇine 2q + 5p = 500 i 3q = 25 + 7p.3 Linearna nejednaˇina c Znamo da linearnoj jednaˇini sa dve nepoznate odgovara prava. Sve to predstavite grafiˇki. Pogledajc c c mo. nazovimo je ogleds c nom taˇkom.naˇa“. 6x + 2y ≤ 12. i z ravnoteˇnu taˇku. c c c 6. (S =supply.

...6......... Dakle..... Kvadratna funkcija se zadaje formulom ........... 6....... Nadjite koordinate preseˇnih taˇaka.................................4 Kvadratna funkcija f (x) = ax2 + bx + c.............. Pored svake prave na slici 20 napiˇite odgovaraju´u jednaˇinu (imaju´i u vidu nejednakosti (41)).......... y) koji zadovoljava sve tri nejednaˇine.......................... Slika 20: Presek tri poluravni 6 3 –2 –2 3 6 ............. c c c ...........4 Kvadratna funkcija 67 Slika 19: Poluravni 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 (a) Poluravan 2x + 3y ≤ 12 (b) Poluravan 2x + 3y ≥ 12 Reˇenje sistema je svaki par (x.. s c s c c Zadatak 53............ s c skup reˇenja je presek tri odgovaraju´e poluravni (vidi sliku 20).....

svodimo trinom ax2 + bx + c na kanonski oblik. s f (x) = −(x2 − 2x + 1 − 1) + 7 = −(x2 − 2x + 1) + 1 + 7. • funkcija je konkavna. koliko ´e ih izdati. tj. b. i po kojoj ceni. c f (x) = −(x − 1)2 + 8. grafik seˇe x-osu u dve taˇke). f2 (x) = −x2 + x + 7.68 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA gde su a. f (x) = −x2 + 2x + 7 = −(x2 − 2x) + 7 . a = 0. Zadatak 55. Grafik kvadratne funkcije je parabola. c realni brojevi. to znaˇi da je f (x) ≤ 8 za s c c svako x ∈ R. ˇto je najve´a vrednost funkcije. Drugo. ne zaboravljaju´i c da oduzmemo ono ˇto smo dodali. (b) Ako firma raspolaˇe sa S stanova. Na konkretnom primeru. Jedna firma ima monopol na izdavanje stanova u jednom gradu na Srednjem zapadu SAD. c Zadatak 54. z c da bi ostvarila maksimalni prihod? Razmotrite sluˇajeve S = 60 i S = 40. (Proverite. dakle s c √ √ x − 1 = ± 8. koje se dobijaju c c reˇavanjem jednaˇine (x − 1)2 = 8. za svaki sluˇaj. Da bismo nacrtali tu parabolu. Konaˇno. • f ima dve nule (tj. tj. Funkcija potraˇnje je z D(p) = 100 − 2p. grafik je ispupˇen nagore.) Odavde moˇemo proˇitati glavne informacije o c z c funkciji: • f (1) = 8. Nacrtajte grafik funkcija f1 (x) = 2x2 − 4x − 8. c . to izgleda ovako: Prvo. dopunimo zagradu da bismo dobili potpuni kvadrat. x = 1 ± 2 2. (a) Nacrtajte grafik funkcije prihoda R(p) = pD(p).

. tj. Ona se moˇe reˇiti svodjenjem na kanonski oblik. Svodjenjem na kanonski oblik dobili smo −(x − 1)2 + 8 = 0. x2 = 2 + 8.6. z s Prethodno smo imali primer −x2 + 2x + 7 = 0.4 Kvadratna funkcija 69 Slika 21: f (x) = −(x − 1)2 + 8 8 f(x) x –2 1 3 4 Kvadratna jednaˇina c Jednaˇina c (42) ax2 + bx + c = 0 (a = 0) naziva se kvadratnom. (x − 1)2 = 8. √ √ odakle dobijamo dva reˇenja: x1 = 2 − s 8.

c sc s x1. gde je sa ∆ oznaˇena diskriminanta. c s • A ako je ∆ ≥ 0. c ∆ = b2 − 4ac.5 Jednaˇina tre´eg stepena c c Jednaˇina oblika c a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 = 0. dakle x+ b 2a 2 − ∆ > 0 za svako x. kako se najˇeˇ´e piˇe. . 4a2 iz ˇega sledi: c • Ako je ∆ < 0. onda jednaˇina ax2 + bx + c = 0 nema (realnih) reˇenja.2 = −b ± b2 − 4ac . 2a ili. onda su reˇenja u formuli s x= −b ± ∆ . svodjenje na kanonski oblik ide ovako: s c ax2 + bx + c = a x2 + =a x+ b x +c a b 2a 2 2 − − b2 4a2 +c b 2a b =a x+ 2a =a x+ =a x+ b2 +c 4a 2 ∆ − 4a 2 b 2a − ∆ 4a2 . Prema tome.70 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA U opˇtem sluˇaju. 2a 6. onda je −∆/4a2 > 0 i. ako je ∆ < 0.

. s c Ako nam je poznato jedno reˇenje. praktiˇno je neupotrebljiv.6. . jednaˇinu moˇemo svesti na s c z kvadratnu. x = x0 . a0 (a3 = 0) realni brojevi (koeficijenti). dva ili z jedno realno reˇenje. . Naime.1. tada jednaˇinu moˇemo napisati u obliku c z (x − x0 )(ax2 + bx + c) = 0 (mora biti a = a3 ) pa nam preostaje da reˇimo jednaˇinu s c ax2 + bx + c = 0. c s Jednaˇinu piˇemo u obliku c s (x − 2)(x2 + bx + c) = 0. Reˇimo jednaˇinu s c x3 + x2 − 7x + 2 = 0 znaju´i da je jedno reˇenje x = 2.5 Jednaˇina tre´eg stepena c c 71 Slika 22: Ovako izgleda grafik funkcije f (x) = ax2 + bx + c u sluˇaju a > 0 c ¾   ¼ ¾   ¼ ¾   ¼ gde su a3 . moˇe imati tri. . ali se ne moˇe desiti da nema nijedno. Iako obrazac za s z reˇavanje postoji. Primer 6. .

Sada izjednaˇavamo odgovaraju´e koeficijente: c c 1 = 1. 2 = −2c. c odredjujemo iz identiteta x3 + x2 − 7x + 2 = (x − 2)(x2 + bx + c). Odredite broj d tako da jedno od reˇenja jednaˇine s c 2x3 − 5x2 + 11x + d = 0 bude x = 1/2. data jednaˇina je ekvivalentna slede´oj: c c c (x − 2)(x2 + 3x − 1) = 0. x3 + x2 − 7x + 2 = x3 + (b − 2)x2 + (c − 2b)x − 2c. tj.72 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Nepoznate koeficijente b. s c Zadatak 56. pa onda na´i ostala reˇenja. Prema tome. c = −1 (treba proveriti da je time c c zadovoljena i tre´a). Iz druge i tre´e jednaˇine dobijamo b = 3. a ostala se dobijaju iz jednaˇine x2 + 3x − 1 = 0. Jedno reˇenje je x = 2. c s . 1 = b − 2. −7 = c − 2b.

(44) f (x + h) − f (x) =k h za svako x i svako h = 0. onda se y menja ravnomerno u odnosu na x. vaˇi formula z (43) ∆y = k = const.73 7 7. a ∆y odgovaraju´a promena y. ako je y = x2 . povezane linearnom funkcijom. tj.1 Diferenciranje Marginalna funkcija i izvod Ako su dve veliˇine. npr. onda je ∆y = f (x + h) − f (x) i. Ako c c je ∆x = h = 0. c y = f (x) = kx + n. — c z stopu promene promenljive x. ∆x gde je ∆x bilo koja promena veliˇine x. ∆x h Ako ho´emo da merimo brzinu promene funkcije f. — i razmatrati koliˇnik c (45) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) . y i x. Broj k. onda je ∆y (x + h)2 − x2 = = 2x + h. moˇemo fiksirati h. U opˇtem sluˇaju. koliˇnik ∆y/∆x zavisi i od x i c s c c od h. koji smo nazvali nagibom prave y = kx + n. h . meri brzinu promene veliˇine y u odnosu na x. dakle.

male“ vrednosti.velika“ nema apsolutno znaˇenje. Fukciju (48) dobili smo od funkcije (47) uzimaju´i . moˇe biti suviˇe komplikovana. Dakle M f (x). onda se uzima h = 1 c s i odgovaraju´a marginalna funkcija oznaˇava se sa M f. mogli bismo uzeti male vrednosti h. pored toga ˇto zavisi od h.. c c M f (x) = f (x + 1) − f (x).malo“ nema apsolutno znaˇenje. velika15 . — pozitivne i negativne. stac vljaju´i h = 0. x.. prostiji: c (48) M f (x) = 1 2 200 + x . h po jednu marginalnu funkciju za svako h. npr. ako f (x) oznaˇava troˇak proizvodnje x jedinica. Na primer. U nekim sluˇajevima. Tako definisana marginalna funkcija. Ta jedna se zove izvodna funkcija (ili izvod) 15 Mada ni reˇ . Reˇ .74 7 DIFERENCIRANJE U ekonomskoj teoriji se funkcija Mh f naziva marginalnom funkcijom. predstavlja pove´anje troˇkova s c s pri pove´anju proizvodnje za jednu jedinicu. Deˇava se da sve s marginalne funkcije Mh f (vidi (46)) izgledaju kao jedna. ako f (x) predc c c stavlja funkciju troˇkova i ako je koliˇina proizvoda. kod c c proizvodnje vode.. onda je h = 1 s c malo. tj. b). npr. 200 + x (Proverite mnoˇenjem!) z Umesto tog izraza koristi se slede´i. Na primer. za male vrednosti h. pa bismo imali (46) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) . marginalna funkcija troˇkova. ako je s z s f (x) = tada je Mh f (x) = (47) = 200 + x + h − h 1 200 + x + h + 200 + x 200 + x . c c . Izvod funkcije Neka je f realna funkcija definisana u nekom intervalu (a.

izvod konstante jednak je nuli. f (x) = 1 2 200 + x . z z Mh f (x) = 2x + h. Drugi primer: Neka je f (x) = x2 . s Joˇ jedan primer: Ako je s f (x) = onda je 1 1 − Mh f (x) = x + h x h − = 16 1 . Ovde ne moˇemo staviti h = 0. Tada su sve marginalne funkcije medjusobno jednake. Dakle. Tada je z c ex+h − ex eh − 1 f (x + h) − f (x) = = ex . onda je. h h h Potrebno je malo viˇe truda da bi se dokazalo (16 ) da je f (x) = ex . dakle. x h (x + h)x h =− 1 . ako je f (x) = c kako videsmo. konstantne. f (x) = 2x. (x + h)x dokaz izostavljamo . Tako ne moˇemo postupiti u sluˇaju funkcije f (x) = ex . Tada je Mh f (x) = 2xh + h2 (x + h)2 − x2 = h h (h = 0) . ali moˇemo skratiti.1 Marginalna funkcija i izvod funkcije f i oznaˇava se sa f . pa staviti h = 0. i jednake nagibu k (vidi (44)).7. Na primer. Najprostija situacija javlja se kod linearne funkcije f (x) = kx + n. 75 200 + x. f (x) = k. Posebno.

a moˇe se desiti da ga u z c z nekoj nema. z • jednostavniji je od marginalne funkcije. 1−x Reˇenje (c).01. Kritiˇno mesto je kako napisati f (x + h). izvod je koristan bar zato ˇto s • daje pribliˇnu vrednost marginalne funkcije. . Odredite izvod funkcije f ˇiji je grafik prikazan na slici 23. 0)∪(0.. Dakle. Nadjite vrednosti marginalne funkcije Mh f (x) ako je f (x) = x2 i (a) x = 50. (c) x = 1. x2 7 DIFERENCIRANJE Funkcija ne moˇe imati dva izvoda u jednoj taˇki. h = −0. h = 1. vrednosti u nuli marginalnih funkcija Mh f sa negativnim h .76 Stavljaju´i h = 0. ovde imamo s c f (x + h) = = 2(x + h) − 1 1 − (x + h) 2x + 2h − 1 1−x−h Zamenili smo x sa (x + h) i oslobodili se zagrada. h = 0. Ponekad se razlog nalazi u tome ˇto smo duˇni da razmotrimo s z Mh f i za negativne h. onda je domen(f ) = (−∞. x2 (b) f (x) = 2 + x. c znaju´i da je izvod linearne funkcije jednak nagibu. Zadatak 57.01.daleko“ su od vrednosti Mh f sa pozitivnim h. dobijamo c f (x) = − 1 . Sve u svemu. Na primer. ∞). funkcija f (x) = |x| nema izvod u taˇki x = 0. to je zato ˇto je c s Mh f (0) = f (0 + h) − f (0) |h| = = h h 1 za h > 0. Nadjite izvod funkcije f razmatraju´i marginalnu funkciju c Mh f za male vrednosti h : (a) f (x) = 1 . ako z z je f (x) = |x|. ne samo za h > 0. (c) f (x) = 2x − 1 . Na primer. −1 za h < 0. ∞) a domen(f ) = (−∞. Domen izvodne funkcije moˇe biti uˇi od domena funkcije. Zadatak 58. c Zadatak 59. (b) x = 1.

......tangente“ u taˇki A...............................7. f (x) = 1 . nagibu c ......... po definiciji..................... (1 − x)2 7... ako tangenta postoji.... Slika 23: Izlomljena linija 1 –1 1 2 3 4 –1 –2 .. (1 − x − h)(1 − x) (Uprostili smo brojilac..) a sada ima smisla uzeti h = 0............................................ Nagib tangente jednak je tan θ c ........ z Mh f (x) = 1 . dakle. Dakle......2 Tangenta i nagib krive 77 ...............2 Tangenta i nagib krive Nagib krive y = f (x) u taˇki A(x. f (x)) jednak je.. 2x + 2h − 1 2x − 1 − 1−x−h 1−x Mh f (x) = h (2x + 2h − 1)(1 − x) − (2x − 1)(1 − x − h) (1 − x − h)(1 − x) = h h (1 − x − h)(1 − x) = h Sada ovaj razlomak moˇemo kratiti sa h = 0.........

f(x)) θ x x . Nagib seˇice jednak c c je kAB = f (x + h) − f (x) = Mh f (x). Naime: • Izvod je jednak nuli tamo gde grafik ima horizontalnu tangentu. A u stvari. B = A. funkcija sa slike 23 nema izvod u taˇkama x = 1. Pored toga. h Ako je h malo. c s obzirom da je marginalna funkcija Mh f (x) pribliˇno jednaka f (x). sa grafika funkcije moˇemo proˇitati gde je njen izvod z c z c jednak nuli. Na primer. • Izvod je negativan tamo gde je nagib tangente negativan. pa ni nihove nagibe (na slici 25 prikazane su tri seˇice). x = 3. onda je B blizu A i ne´emo mo´i da razlikujemo seˇicu od c c c tangente. f (x + h) ) bilo koja taˇka na krivoj. c Slika 24: y (x+h. gde je pozitivan ili negativan. f (x+h)) B y=f(x) y y=f(x) A h A (x.78 7 DIFERENCIRANJE (vidi sliku 24). f (x)) jednak je f (x). Da bismo ga odredili. gde z c je B(x + h. • Izvod je pozitivan tamo gde je nagib tangente pozitivan. • Izvod ne postoji u taˇki u kojoj funkcija nema tangentu ili ima verc tikalnu tangentu. moˇemo odrediti nagib seˇice AB. z nagib tangente u taˇki (x. c Drˇe´i se toga. moˇemo videti gde z izvod ne postoji.

3 Izvod kao trenutna brzina Zamislite da ste 3 sata vozili automobil od mesta A do mesta B. Odredite c c znak izvoda u svakoj od njih. ni sudaranja.3 Izvod kao trenutna brzina 79 Slika 25: Tri seˇice c y y y B B A θ1 A θ2 θ A x x x Zadatak 60. Na slici 26 oznaˇeno je 5 taˇaka na krivoj y = f (x). Skicirajte grafik krive y = f (x).7. 3] bili ste na nekom rastojanju od mesta A. y Slika 26: A C B D E x 7. Uz prepostavku da nije bilo vra´anja unazad. c . oznaˇimo to c rastojanje sa r(t). U kojoj od taˇaka je izvod najve´i? u kojoj je c c najve´i po apsolutnoj vrednosti? c Zadatak 61. U svakom momentu t ∈ [0. gde je f (x) funkcija prikazana na slici 26.

dakle. s druge strane. na ˇemu se ovoga puta ne´emo zadrˇavati.5 0 0. Kako je. r(t + h) − r(t) ≈ r (t). c c v(t) = r (t) Re´i da je r (t0 ) = 0 isto je kao re´i da ste se u momentu t0 zaustavili. c c ˇ Sta ste radili ako je r (t0 ) < 0 ? 7.5 3 grafik fukcije r(t) mogao bi izgledati kao na slici 27. U svakom trenutku t brzinomer pokazuje trenutnu brzinu v(t). koja je pribliˇno jednaka srednjoj z brzini u vremenskom intervalu izmedju t i t + h za sve male h. h to je trenutna brzina jednaka izvodu rastojanja od poˇetne taˇke.80 7 DIFERENCIRANJE Slika 27: 200 r(t) 150 100 50 t 3. Da bismo je verifikovali. v(t) ≈ r(t + h) − r(t) h = predjeni put potroˇeno vreme s . morali bismo imati preciznu definiciju svake funkcije i preciznu definiciju izvoda.5 1 1. c c z .5 2 2.4 Izvodi elementarnih funkcija Na strani 82 imate tablicu izvoda osnovnih elementarnih funkcija.

. z Komplikovanije funkcije diferenciramo sluˇe´i se tablicom i pravilima koja z c slede. ≈ f (x) + g (x). b).7. Navedena pravila trebalo bi preciznije formulisati. 1 (x2 + ex − ln x) = (x2 ) + (ex ) − (ln x) = 2x + ex − . Izvod zbir i razlike Vaˇe formule z (49) (f + g) = f + g (f − g) = f − g Na primer. onda je i funkcija f + g diferencijabilna u (a. Operaciju nalaˇenja izvoda zovemo diferenciranje. na primer.4 Izvodi elementarnih funkcija Izvode nekih funkcija moˇemo proˇitati iz tablice. treba da razmotrimo marginalnu funkciju Mh F. b) ako ima (konaˇan) izvod z c u svakoj taˇki iz (a. 81 • Nadjite izvod funkcije f (x) = • Nadjite izvod funkcije f (x) = ln 3. z Za funkciju kaˇemo da je diferencijabilna u (a. Joˇ jedan primer: s 1 x2 = x−2 = −2x−3 = −2 . z c √ 3 x = (x1/3 ) = (1/3)x1/3−1 = (1/3)x−2/3 . na s primer: Ako su funkcije f i g diferencijabilne u intervalu (a. x Objaˇnjenje. (izvod razlike = razlici izvoda). gde je F = f + g : Mh F (x) = = f (x + h) + g(x + h) − f (x) − g(x) h f (x + h) − f (x) g(x + h) − g(x) + h h (izvod zbira = zbiru izvoda). b) i vaˇi jednakost (f + g) (x) = f (x) + g (x). x3 √ x x. c Da bismo videli poreklo pravila (49). b).

ex ekx ln x ln(x + b) Ovo je mala. 1 √ 2 x ex kekx 1 x 1 x+b b=const. (cos x) = − sin x. 1 + x2 . sin2 x 1 . k=const. (tan x) = (arcsin x) = 1 . (cot x) = − (arctan x) = 1 . Da bi se raˇunao izvod proizvoljne elemenc c tarne funkcije. praktiˇna tablica. cos2 x 1 1 − x2 . ∈ R C=const.82 7 DIFERENCIRANJE Tabela 3: Tablica izvoda f (x) C x x2 xn 1 x √ x f (x) 0 1 2x nxn−1 − 1 x2 n = const. trebalo bi imati u vidu i slede´e formule: c (sin x) = cos x.

funkcija f + g je ona kojoj je Mh F pribliˇno jednaka.7. 2 x e2x Tre´i: c = xe−2x = 1 · e−2x + x(−2)e−2x = (1 − 2x)e−2x . = (ln x) = 2 2x Izvod proizvoda Pri diferenciranju proizvoda koristimo pravilo (50) (f g) = f g + f g Primeri. Prvi: (x2 ln x) = (x2 ) ln x + x2 (ln x) = 2x ln x + x . (e−2x ) = (−2)e−2x . Linearnost Ako je k konstanta. vidi tablicu. Primer: ln x 2 = 1 ln x 2 1 1 . . i zato je F = z f +g. onda vaˇi formula z (kf ) = kf To svojstvo zajedno sa (49) ˇini ono ˇto se zove linearnost operacije diferenc s ciranja.4 Izvodi elementarnih funkcija 83 Dakle. Drugi: ln x √ x (51) = x−1/2 ln x = x−1/2 ln x + x−1/2 (ln x) 1 = − x−3/2 ln x + x−3/2 2 1 1 = − x−3/2 ln x + x−1/2 2 x 1 = x−3/2 − ln x + 1 .

Tada vaˇi ovo: z Mh F (x) = f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x) ≈ f (x)g (x) + g(x)f (x). x pa postupak uporedite sa (51). 2 2 x x x2 Zadatak 62. Da bismo videli otkud potiˇe pravilo koliˇnika. pa primena pravila proizvoda daje f =gϕ+ϕg =g Odatle sledi ϕ = 1 f f −g g g = f g−gf . g . Pomo´u pravila koliˇnika nadjite izvod funkcija c c ln x f (x) = √ . Objaˇnjenje. U sluˇaju pravila proizvoda razmatramo Mh F. Tada je f = gϕ. g2 f + ϕ g. gde je s c F = f g. Ako ho´ete da proverite. stavimo s c c ϕ = f /g.84 7 DIFERENCIRANJE Objaˇnjenje. c Izvod koliˇnika c U sluˇaju koliˇnika radi formula c c f g f g − fg g2 (52) = Primer: ln x x 1 x − (ln x)1 (ln x) x − (ln x)(x) 1 − ln x = = x = . podjite od izraza f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x).

onda izvod od f raˇunamo po formuli c (53) f (x) = g (u(x)) u (x).7.5 Izvod sloˇene funkcije z 85 7. (pod uslovom da su funkcije g i u diferencijabilne). • • (x2 + 1)7 x2 + 1 (e−x ) = −e−x . a slede´e je pravilo eksponenta: c (eu ) = eu (u) Primeri: • (e2x ) = e2x (2x) = 2e2x . Kra´e: c (54) (ln u) = 1 u u = u u tada je f (x) = u (x) . f (x) = g(u(x)). = 1 2 x2 +1 (x2 + 1) = x x2 + 1 . ako je g(x) = xn . tada je f (x) = (u(x))n .6 Logaritamski izvod Kao poseban sluˇaj pravila za izvod sloˇene funkcije imamo slede´e: c z c Ako je f (x) = ln u(x). u(x) . c (un ) = nun−1 (u) Ta se zove pravilo stepena. ex 2 = ex .5 Izvod sloˇene funkcije z Ako je funkcija f zadata kao kompozicija dve funkcije. Posebno. 2 = 7(x2 + 1)6 (x2 + 1) = 14(x2 + 1)6 x. 7. pa iz (53) sledi f (x) = n(u(x))n−1 u (x). kra´e.

y Odavde sledi y = (1 + ln x)y = (1 + ln x)xx .86 Na primer. Ako je u < 0. 3 tj. Ako je u > 0. onda izraz ln u nije definisan. Prvo: 1 ln(x3 − 3x). diferenciramo obe strane: (ln y) = (x ln x) . logaritmujemo: ln y = x ln x. c s trenutna procentualna brzina jednaka je nominalnoj godiˇnjoj stopi. 2x + 1 2x + 1 7 DIFERENCIRANJE Izraz (ln u) = u /u zove se logaritamski izvod funkcije u. Primer: y = ln y = 17 3 x3 − 3x = (x3 − 3x)1/3 . Drugim reˇima. ali u /u jeste. pri primeni c s metode neprekidnog ukama´ivanja kapital raste po formuli K(t) = K0 ept . Primer neprekidnog ukama´ivanja. z Primer: Funkcija f (x) = xx (x > 0) nije ni stepena ni eksponencijalna jer se menjaju i osnova eksponent. relativnu . Trenutna apsolutna c s brzina rasta kapitala u momentu t jednaka je je K (t) = K0 pept . c gde je K0 poˇetni kapital a p nominalna godiˇnja stopa. onda on predstavlja trenutnu procentualnu (17 ) brzinu promene funkcije u. ln(2x + 1) = 1 2 (2x + 1) = . Kao ˇto znamo. Stavimo y = xx . pa i tada logaritamski izvod moˇe biti od koristi za diferenciranje. dakle y = 1 + ln x. a trenutna procentualna brzina: (ln K) = (ln K0 + pt) = p.

povezane formulom c c y = f (x). Izvod te nove funkcije zove se drugi izvod funkcije f i oznaˇava se sa f . postepenim diferenciranjem polinoma stepena n zakljuˇi´emo cc da je izvod reda n + 1 jednak nuli.7 Izvodi viˇeg reda s Drugo: y 1 (x3 − 3x) x2 − 1 = = 3 . oznaˇimo ih sa y i x. c S druge strane. diferencijabilna funkcija. U opˇtem sluˇaju. mada moˇemo na´i izvod bilo kog zadatog reda (ako imamo doz c voljno vremena). y = x2 − 1 x2 − 1 3 y= 3 (x − 3x)1/3 . b) → R. U opˇtem sluˇaju teˇko je na´i pravilo po kome se niˇu izvodi neke s c s c z funkcije. dakle (ex ) = (ex ) = ex . . tj. Na primer. s c promena veliˇine x izaziva promenu veliˇine y.) Nadjite y . c 2 onda je f (x) = 3x . izvod se mogao na´i i po pravilu stepena. Izvod reda n oznaˇavamo sa c c c (n) x f . 7. gde je f : (a. dakle (ex ) = ex .7. (Naravno.8 Diferencijal Pretpostavimo da su dve veliˇine. c 7. x3 − 3x x − 3x 87 Uprostimo: y = x2 − 1 (x3 − 3x)2/3 . Zanimljiva je funkcija f (x) = e : (ex ) = ex . y 3 x3 − 3x x − 3x Dakle. izvod bilo kog reda funkcije ex jednak je samoj funkciji.7 Izvodi viˇeg reda s Diferenciranjem funkcije f dobijamo novu funkciju f . Na sliˇan naˇin odredjujemo c c tre´i izvod. ako je f (x) = x3 . f (x). itd. pa je f (x) = (3x2 ) = 6x. Oznaˇimo te promene sa ∆x c c c i ∆y : (55) ∆y = f (x + ∆x) − f (x). izvod tre´eg reda. Znaˇi.

Naime. dakle. Razz z motrimo funkciju prihoda 1 R(x) = 100x − x2 . tako da je c c s (57) dy = f (x) dx. lako je zapamtiti pravilo za izvod sloˇene funkcije: z dy dy du = . Diferencijal moˇe posluˇiti za procenu stvarne promene. Na primer. Piˇe se i dx umesto ∆x. dx Ove oznake su korisne. s c ∆R ≈ dR = 50 × 1 = 50.. ali ´emo dobiti zadovolc c c c javaju´u procenu na mnogo prostiji naˇin. 7 DIFERENCIRANJE za . Pomo´u diferencijala ne´emo dobiti taˇnu vrednost. dx = 1.1. Izraz f (x)∆x se zove diferencijal funkcije f u taˇki x i oznaˇava se sa df ili dy. dx du dx Primer 7. . dx U naˇem sluˇaju je x = 50.5. i (58) dy = f (x). ∆x ∆y ≈ f (x) ∆x.88 Iz definicije izvoda sledi da je (56) ∆y ≈ f (x).relativno male“ vrednosti ∆x. imamo c c dR = 100 − x. 2 Pove´anje prihoda pri pove´anju proizvodnje sa 50 na 51 jednako je c c ∆R = R(51) − R(50) = 49.

2). c A da bismo pokazali da je maxx∈D f (x) = M. b) lokalni maksimum ako je f (c) ≥ z c f (x) za svako x iz nekog intervala (α. x2 = −1. c ili globalni maksimum.3] min f (x). taˇnije c min x2 = 1. x∈[−1.) s Primer: Funkcija moˇe imati samo jedan maksimum ali se on moˇe dosti´i z z c 2 u dve (ili viˇe taˇaka).3] max f (x). pogreˇili ste — uslov (b) nije ispunjen. Informaciju da je apsolutni minimum od f na skupu D jednak M zapisujemo. jednaku nuli. ∞) ima najmanju vrednost. Prema tome. na slede´i c naˇin: c max f (x) = M x∈D (sliˇno za minimum). Primer: Funkcija f (x) = x2 ima apsolutni minimum na skupu [1. (b) M = f (x) bar za jedno x ∈ D. x∈[2. nije izvesno da li medju njima postoje najve´a i najmanja.2] min f (x). Na primer. Zapravo sve vrednosti funkcije f ˇine skup [0. Ali maksimum ne postoji.9 Ekstremne vrednosti Ako funkcija f na nekom skupu D ima bezbroj vrednosti. x∈[2. recimo. funkcija f (x) = x2 c na skupu D = (−∞. ∞). ili samo maksimum.7. (Ako ste pomislili da je 4 maksimum.2] Lokalne ekstremne vrednosti Kaˇe se da funkcija f ima u taˇki c ∈ (a. 1) i 1 = f (1). Na primer. c c Najve´a vrednost funkcije f na skupu D zove se apsolutni maksimum. x∈[−1. Nacrtajte grafik funkcije f (x) = x2 −2x−1 pa odredite slede´e c brojeve: max f (x). od f na D. c Zadatak 63.9 Ekstremne vrednosti 89 7. ali nema najve´u. x∈[0. dovoljno je da pokaˇemo dve z stvari: (a) M ≥ f (x) za svako x ∈ D. funkcija f (x) = x dostiˇe maksimum u s c z dve taˇke: x1 = 1. . β) c (vidi sliku 28(a)).1) jer je f (x) ≥ 1 za svako x ∈ [0.

ˇto znaˇi da je f (x1 ) = 0.kratkom“intervalu (vidi slike 28(b)(c)). 1. b) nazivamo stacionarnom c (taˇkom funkcije f ) ako je c f (c) = 0 . c s c Uopˇte. lokalni maksimum u taˇki x1 c c (b) (c) Stacionarne taˇke c Neka je data funkcija f : (a.90 7 DIFERENCIRANJE lokalni maksimum je absolutni maksimum na . lokalni minimum u taˇki x0 . S druge strane. Na slici 29 vidite grafik jedne funkcije definisane na intervalu [−1. x3 na x-osi u kojima f ima z c lokalni maksimum ili minimum. b) → R. Stacionarne taˇke nalazimo na dijagramu tamo gde grafik funkcije ima horc izontalnu tangentu. Dakle. 1). c Slika 28: f (a) f (a) f (a) a f (b) x0 x1 b f (b) f (b) a a x x00 x x11 bb (a) apsolutni maksimum=f (a).. Lokalni minimum se definiˇe na sliˇan naˇin. f nema ni najve´u ni najmanju vrednost na intervalu (−∞. Taˇku c ∈ (a. uverite se da su tangente u odgovaraju´im c taˇkama na grafiku horizontalne. Obeleˇite taˇke x1 . vaˇi slede´i stav: s z c . stacionarne taˇke nalazimo reˇavanjem jednaˇine c s c f (x) = 0.2. ∞). s c c Primer: Funkcija f (x) = x2 (x − 1) ima lokalni maksimum u taˇki x = 0 c 2 jer je f (0) = 0 ≥ x (x − 1) za ∈ (α. itd.7]. apsolutni minimum=f (b). x2 . β) = (−1.

S druge strane. s Slika 30: Dva dijagrama funkcije f (x) = x3 3 2 1 –1. ali f uopˇte nema ekstremnih vrednosti (vidi sliku 30).5 x 1 1. taˇka x = 0 je stacionarna za c 3 funkciju f (x) = x .5 1 –1 –1 1 . b) → R ima lokalnu ekstremnu vrednost u taˇki c c ∈ (a.7. Ako funkcija f : (a.9 Ekstremne vrednosti 91 Slika 29: f (x) = 10x4 − 15x3 − 10x2 + 15x 10 5 –1 –0.5 1 1. to joˇ ne znaˇi da c s c f ima ekstremnu vrednost u c. Na primer.5 –1 –0. ako je c stacionarna taˇka funkcije f. onda je c stacionarna taˇka funkc cije f.5 Stav 1.5 –5 0.5 0 –1 –2 –3 0. b) i ako je f diferencijabilna u c.

c recimo. c c taˇnije. definisanu u intervalu (a. Dakle.92 7 DIFERENCIRANJE Ako f ima drugi izvod u stacionarnoj taˇki c i ako je c f (c) = 0 onda f ima ekstremnu vrednost u c : Stav 2. b]. imamo slede´e brojeve: c f (x1 ). x3 . f (x2 ). Ako c je f (c) > 0. Da bismo ih naˇli. (ii) Nalazimo taˇke u kojima f nije diferencijabilna. Neka je c stacionarna taˇka funkcije f. Tada f ima najve´u i najmanju vrednost. f (b). najmanjoj) vrednosti iz koraka (iii). koja ima drugi izvod. c Koraka (ii) najˇeˇ´e nema. c Zakljuˇujemo: najve´a (odn. ako je f (c) < 0. f (a). x1 . c s postupamo na slede´i naˇin: c c (i) Nalazimo stacionarne taˇke u (otvorenom) intervalu (a. ali treba biti oprezan. pretpostavimo da smo c naˇli jednu: x = n1 . . najmanja) vrednost funkcije jednaka je c c najve´oj (odn. (iv) Medju prethodno nadjenim vrednostima nalazimo najve´u i najmanju. s (iii) Raˇunamo vrednost funkcije u prethodno nadjenim taˇkama i na krac c jevima a i b. c sc Monotonost Funkciju f. onda f ima lokalni maksimum u c . f (x3 ). onda f ima lokalni minimum u c . Globalne ekstremne vrednosti Pretpostavimo da je funkcija f definisana i neprekidna u (zatvorenom) intervalu [a. f (n1 ). b) nazivamo (striktno) rastu´om ako c se njena vrednost pove´ava pri pove´anu vrednosti nezavisne promenljive. f je rastu´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) > f (x1 ) . neka su to. x2 . b).

b). x2 . U taˇki zaokreta f ima ekstremnu vrednost. Vaˇnije je to ˇto poseduju´i informaciju o pozitivnosti c z s c izvoda. c] a opada za x ∈ [c.. funkcija f (x) = 2x − 3 je rastu´a na intervalu (−∞. Uzmimo. ako je nagib krive y = f (x) svuda c c pozitivan. Tada imamo tri intervala: c (a. c . b). (x2 . (x1 . c3 ∈ (x2 . recimo. dovoljno je da testiramo znak izvoda u tri izabrane taˇke: c1 ∈ (a. x2 ). ∞) jer iz c pretpostavke x2 > x1 sledi 2x2 − 3 > 2x1 − 3. tada je f rastu´a. ∞) jer iz x2 > x1 > 0 sledi 1/x2 < 1/x1 . c + δ). b) moˇemo zac z kljuˇiti da je f (x) ≥ 0.9 Ekstremne vrednosti Sliˇno tome. Znamo unapred da je f monotona u svakom od njih ponaosob.7. Ako je f diferencijabilna u (a. f je opadaju´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) < f (x1 ) . to znaˇi da se moˇe na´i δ > 0 tako c z c da je ispunjen jedan od uslova: (a) f (x) raste za x ∈ (c − δ. 93 Na primer. c2 ∈ (x1 . x1 ). da bismo videli gde funkcija raste. tj. c + δ). Drugim reˇima. Medjutim. u intervalu (a. c] a raste za x ∈ [c. nejednaˇina f (x) < 0 pokazuje gde f opada. moˇemo zakljuˇiti da funkcija raste: z c Stav 3. dovoljno je da reˇimo nes jednaˇinu c f (x) > 0 . c c sliˇno.f menja smisao monotonosti“. reˇiti jednaˇinu f (x) = 0. b). da funkcija ima dve c s c stacionarne taˇke. b) i ako je f (x) > 0 za svako x ∈ (a. ˇesto je u praksi dovoljno na´i stacionarne c c taˇke. Da bismo videli da li raste ili opada. Dakle. x1 . c Monotonost i prvi izvod Iz informacije da je (diferencijabilna) funkcija f rastu´a u (a. (b) f (x) opada za x ∈ (c − δ. Taˇkom zaokreta funkcije f nazivamo takvu taˇku c koja ima svojstvo da c c u njoj . b). x1 ). x2 ). Funkcija f (x) = 1/x opada na intervalu (0. onda funkcija f raste.

moˇe z se dokazati da vaˇi i obrnuto. Slika 31: B D A E C 0 Oznaˇimo sa N (x) nagib funkcije u taˇki x. (b) Nagib funkcije raste. Znamo da je N (x) = f (x). Kaˇemo z da je f konveksna ako se svaka tetiva grafika nalazi iznad grafika (vidi sliku 31. da iz pretpostavke da nagib raste sledi da z je f konveksna. b). tj. To pokazuje da iz pretpostavke da je f konveksna sledi da nagib raste. tetiva AB). da f ima drugi izvod.94 Konveksne i konkavne funkcije 7 DIFERENCIRANJE Pretpostavimo da je f neka funkcija definisana u intervalu (a. Ako je f diferencijabilna. tada se njena konveksnost moˇe z okarakterisati jednim od svojstava: (a) Svaka tangenta je ispod grafika. Pogledajte sliku 31 i uverite se da su nagibi tetive AB i tangenti AD i BE u slede´em odnosu: c kAD < kAB < kBE . tj. c c Ako pretpostavimo da N ima prvi izvod. onda .

(59) y 5 − y + ex − x − 1 = 0. x i y. onda y zavisi od tog izbora.10 Implicitno zadate funkcije 95 N (x) raste ako je N (x) > 0 za svako x ∈ (a. To c s znaˇi da ne postoji funkcijska (tj.10 Implicitno zadate funkcije Ima sluˇajeva kad su dve veliˇine. koja ima tri reˇenja: y ∈ {−1. b). . . Ako u naˇem primeru uzmemo x = 0... b). ni kao x = . 0. .7. tj. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. Obrnuto. b). Stav 5. onda iz s 5 (59) dobijamo jednaˇinu y − y = 0. onda je f (x) ≤ 0 u (a.nezavisna promenljiva“. znaˇi da vaˇi slede´i stav: c z c Stav 4. b). zato slovo y c zovemo . U opˇtem c c s sluˇaju (ne u ovom) moˇe se desiti da za izabrano x ne postoji nijedno y. .. Pretpostavimo da imamo diferencijabilnu funkciju y = f (x) za koju znamo jedino da zadovoljava jednaˇinu (59). onda je f (x) ≥ 0 u (a. povezane formulom u kojoj nijedna c c od njih nije . b). Priˇa o konkavnim funkcijama je sliˇna. b) i ako je f (x) < 0 . b). To znaˇi da x moˇemo birati c z kako ho´emo. Kaˇemo da je f konkavna ako c c z se svaka tetiva grafika nalazi ispod grafika. b) i ako je f (x) > 0 .subjekat“. 1}. ako je f konveksna i ima drugi izvod u intervalu (a. ako je f konkavna i ima drugi izvod u intervalu (a. Vratimo se na (59). . Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. koja se nije napisana ni kao y = . Da bismo analizirali ovakvu vezu. Neka to bude x. c z primer: y 2 + x2 + 1 = 0. A kako je N (x) = f (x). jednoznaˇna) zavisnost y od x. onda je f konveksna u (a. Iako y ne c . onda je f konkavna u (a. Obrnuto. 7. na primer. b). A kad ga odaberemo.zavisna promenljiva“. moramo se prvo dogovoriti koje je od dva slova .

dobi´emo sva tri puta y = 0. (y 5 − y + ex − x − 1) = 5y 4 y − y + ex − 1 = (5y 4 − 1)y + ex − 1 = 0. Odatle dobijamo: (60) y = 1 − ex . iz toga sledi da postoje tri funkcije. kako smo videli. Stavljaju´i. tri reˇenja: y ∈ {−1. Grafike tih funkcija moˇete videti na slici 32. pored toga. y = 1 u (60).96 7 DIFERENCIRANJE moˇemo stvarno izraziti u obliku y = f (x). c s c redom. c(0) = −1. dobi´emo. c (0) = 0. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. . y = −1. izvod moˇemo na´i na slede´i z z c c naˇin: c Iz (59) sledi: (y 5 − y + ex − x − 1) = 0 Dakle. z (61) x3 + 4xy − 2y 3 − 3 = 0. a (0) = 0. y = a(x). Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke slede´ih funkcija: c c (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20. i. koje zadovoljavaju jednaˇinu (59) za x ∈ I. Kako c su matematiˇari dokazali. 7. 4y = 0. izvod funkcije nekoj taˇki moˇemo na´i samo ako znamo c z c vrednost funkcije u toj taˇki. onda ´emo staviti x = 0 z c u (59).11 Zadaci 65. 0. A ni taˇka ni domen funkcije ne mogu se zadati c c napamet zato ˇto su y i x vezani formulom (59). c y = b(x). c a(0) = 0. b (0) = 0. ako smo odnekud s saznali da je domen neki interval koji sadrˇi nulu. b(0) = 1. 5y 4 − 1 Prema ovome. 1}. Na primer. (62) x4 + xy + y 4 = 3. y = c(x) koje su definisane u otvorenom intervalu I 0.

Nadjite najve´u c i najmanju vrednost funkcije. Na slici je prikazana funkcija 3 f (x) = x2 . c Nadjite lokalne ekstremne vrednosti. Uverite se da f nema stacionarnih taˇaka.11 Zadaci 97 Slika 32: y 5 − y + ex − x − 1 = 0 1 a(x) –2 2 –2 2 b(x) 1 c(x) –1 –1 (a) (b) Slika 33: 2 1 1 0 –1 –1 –2 –1 0 3 1 –1 1 3 2 3 (a) x + 4xy − 2y − 3 = 0 (b) x4 + xy + y 4 = 3 64. 3].7. 2 –1 1 x 2 3 . x ∈ [−1.

uporedite dobijeni rezultat sa onim koji daje kalkulator. c (e) Skicirajte grafik na intervalu [1. I = [0. Za svaku od funkcija iz zadatka 65 odredite intervale monotonosti. x (a) Nadjite najve´u i najmanju vrednost funkcije. x x 66. (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. f (1)) i (e. s c c c (g) Dokaˇite nejednakost z ln x x−1 ≥ . 1 ≤ x < ∞. Odredite intervale monotonosti. x = 0. pa na osnovu toga nadjite lokalne ekstreme. (b) [9. c c (d) Nadjite prevojne taˇke. x x 67. . x e(e − 1) 0 < x < e. x = −1. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. I = [0. Data je funkcija f (x) = . 3]. √ 71. 20]. f (e)). x = 1. ∞). I = [0. x 2 3 (c) h(x) = x − 2x + 2. Nadjite dy za x = 8. 1 1 (b) g(x) = + x. dx = 1. x = . z (c) Nadjite taˇku u kojoj f ima najve´i nagib. 1 1 (d) f (x) = + 2 . Skicirajte grafike funkcija iz zadatka 66. x = 2. 1 1 (d) f (x) = + 2 . (f) Napiˇite jednaˇinu seˇice kroz taˇke (1. I = (0. x = 1. Data je funkcija f (x) = xe−x/10 . Nadjite najve´u i najmanju vrednost na intervalu c (a) [0. 4]. c (b) Dokaˇite da je ln x ≤ x/e za x > 1. Na osnovu toga √ procenite y = 3 9. 69. ln x 72.98 7 DIFERENCIRANJE (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. 70. 5]. 68. 4]. Nadjite najve´u i najmanju vrednost (ako postoji) slede´e funkcije na c c intervalu I: (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20. Odredite nagib slede´e funkcije i jednaˇine tangenti u datim taˇkama: c c c (a) f (x) = x4 − 3x2 + 3. +∞). Data je funkcija y = 3 x.

(e) Odredite rang funkcije.9). (b) Koliko treba da bude λ da bi grafik bio jedna neprekinuta linija? (c) Pretpostavimo da je λ reˇenje za (b).11 Zadaci 73. Jedna firma ima monopol na trˇiˇtu. ). f (0.6. c 75. tako da moˇe odluˇiti po kojoj ceni zs z c ´e prodavati svoju robu. (a) Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke. Ako jedinicu proizvoda prodaje po ceni p. Taˇke na slici 31 imaju slede´e koordinate: A(0. (f) Postoji li inverzna funkcija? 74.54). (b) Nadjite ∆y i dy ako je x = 0.06). x ≥ 1. (a) Nacrtajte grafik za λ = 0. c (b) Nadjite najve´u i najmanju vrednost. 4]. (d) Skicirajte grafik. onda c je potraˇnja q jednaka 300 − 2p. Data je funkcija f (x) = x3 − 6x2 + 9x − 25. 1. dok su troˇkovi proizvodnje dati formulom z s 2 C = 30 + 30q − (1/10)q . (a) Nadjite f (0. Zamenite x + λ sa 2x + λ u zadatku 74. 76. . 1. 2. B(0. pa radite isto. Data je funkcija f (x) = + x. (d) Postoji li f (1) ? (e) Za koje λ funkcija raste na intervalu −∞ < x < ∞ ? (f) Za koje λ je funkcija konveksna na intervalu −∞ < x < ∞ ? (g) Izraˇunajte f (x). 77. Razmotrite marginalne funkcije s Mh f (1) za h > 0 i h < 0. 0. Prihod je R = q · p (broj prodatih proizvoda puta cena jednog). 1 2 x 2 99 x ∈ [0.3). c c E(0.65.3 i ∆x = 0.3.9. x < 1. c (c) Odredite intervale konveksnosti.7. x + λ.

Broj poseta dat je formulom S = 3t2 − 0. c c (c) Koja ´e cena biti ako je kapacitet firme ograniˇen na 120 jedinica? c c 78. c c z c 81. Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 3%. dp (b) Na osnovu (a). kada ´e se izjednaˇiti? Sve to prikaˇite grafiˇki.5 funti. a ve´a po s c stopi 1%. Broj stanovnika drˇave A je za 10% manji od broja stanovnika drˇave z z B. c 82. gde je t broj dana posle podizanja. Podignut je jedan web-site. Nivo potraˇnje za jednim proizvodom povezan je sa cenom pomo´u forz c mule p2 q = 6000. Jedan proizvod ima funkciju potraˇnje z p p2 q= − 8 + 100. 125 5 Za koje vrednosti p ova funkcija ima ekonomskog smisla? . brzinom 20% godiˇnje. Drugi auto vredi s £30 000 ali mu vrednost opada ravnomerno. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno i eksponencijalno opada po (nominalnoj) godiˇnjoj stopi od 20%.008t3 . 79. Preds staviti grafiˇki vrednosti atomobila u toku pet godina. 7 DIFERENCIRANJE (b) Izraˇunajte vrednost q koja daje najve´i profit. procenite koliki ´e efekat na prodaju imati podizanje c cene sa 10 na 10. (a) Koliki je najve´i broj poseta u jednom danu? c (b) Kog dana je najve´i porast poseta? c 80. dq (a) Nadjite izvod .100 (a) Odredite funkciju profita te firme.

opet primitivna. ˇitamo: . b) → R. Prema tome.1 Integralni raˇun c Primitivna funkcija Pretpostavimo da je zadata funkcija f : (a. Operacija nalaˇenja integrala zove se integriranje ili integracija. onda s piˇemo s (63) f (x) dx = Φ(x) + C. b). I funkcija Φ2 (x) = x2 /2 + 25 je primitivna za istu funkciju. ˇto zapisujemo ovako: s x dx = x2 + C. dobi´emo c c funkciju. gde je C bilo koji broj (konstanta). b). onda je Φ1 + C. Φ. Primitivnom funkcijom funkcije f nazivamo takvu diferencijabilnu funkciju Φ : (a. Na primer. a drugo: ako nadjemo izvod pa od njega integral. funkcije f na intervalu (a. b). to je zato ˇto je izvod konstante jednak nuli.delimiˇno“ inverzna prema diferencic ranju. Izraz f (x) dx zovemo neodredjeni integral od f .integral od ef od c iks de iks“. ako je Φ1 jedna primitivna funkcija funkcije f na s intervalu (a.. reˇenica c Φ je primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a. Ono prvo znaˇi: ako nadjemo integral pa od njega izvod. ako imamo jednu primitivnu.101 8 8. 2 Uopˇte.. dobi´emo polaznu c . b) → R ˇiji je c izvod jednak f. Vaˇno je da su to s z sve primitivne. x ∈ (a. b). Uopˇte. Ona z je s jedne strane inverzna a sa druge . b) znaˇi slede´e: c c Φ (x) = f (x) za svako x ∈ (a. funkcija Φ1 (x) = x2 /2 je primitivna za funkciju f (x) = x jer je Φ1 (x) = x za svako x ∈ R.

recimo. −x) 8. retko koji zadatak iz integracije moˇemo z pretvoriti u zadatak iz diferenciranja. (k = 1/2). 1 1 1 −Ei(1.1. Ko ne zna trigonometriju. Nasuprot prethodnom.2. Sada sakrijemo g(x) pa postavimo zadatak: Izraˇunajte c (x2 + 2x − 1)ex+ x dx. Podjemo od funkcije. e(1/2)x dx = ex ln 2 dx = itd. pa nadjemo izvod: g (x) = (x2 + 2x − 1)ex+ x .102 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN funkciju plus neku konstantu. Sve to moˇemo zapisati u dve formule: z f (x) dx = f (x). Zadatak iz diferenciranja moˇe se pretvoriti u zadatak iz intez gracije. Primer 8. g(x) = x2 ex+ x . (k = ln 2). c z . nikad ne´e c izraˇunati c x2 1 dx +1 (= arctan x + C).2 Raˇunanje integrala c Na strani 104 imate tablicu sa nekoliko primera. Dodatna pravila omogu´avaju nam da razmatramo sloˇenije primere. g (x) dx = g(x) + C. Primer 8. Pomo´u nje moˇemo izrac z ˇunati nekoliko integrala: c √ 3 x dx = ex dx = 2x dx = x1/3 dx = x1/3 + 1 +C = 1/3 + 1 (n = 1/3).

8.2 Raˇunanje integrala c Linearnost Vaˇe slede´e formule: z c f1 (x) + f2 (x) f1 (x) − f2 (x) dx = dx = f1 (x) dx + f1 (x) dx − f (x) dx, f2 (x) dx, f2 (x) dx,

103

kf (x) dx = k gde je k konstanta, npr. k = −2, 1/3, itd. Primeri: 2 dx = 2 x 1 dx = 2 ln |x| + C, x

x2 1 2 1 dx = x dx = x2 dx = 2 2 2 √ √ (3 x − 2e−x ) dx = 3 x dx − 2

, e−x dx = .

Smena promenljivih Razmotrimo integral I= 1 dx. 2x − 3

Umesto da pogadjamo primitivnu funkciju, moˇemo postupiti na slede´i z c naˇin. Stavimo (tj. uvedemo smenu) c 2x − 3 = t. d(2x − 3) = dt, 2 dx = dt, 1 dx = dt. 2 Sada idemo da izbacimo slovo x; dakle, I= 11 1 dt = t 2 2 1 1 dt = ln |t| + C. t 2 Zatim diferenciramo: tj. tj.

104

ˇ 8 INTEGRALNI RACUN

Tabela 4: Tablica integrala

f (x) k x xn 1 x 1 x+a ex ekx 1 √ x

f (x) dx kx + C x2 +C 2 xn+1 +C n+1 ln |x| + C ln |x + a| + C ex + C 1 kx e +C k √ 2 x k=const.= 0 a=const. (n = −1)

Ako ˇitate zdesna ulevo, vide´ete da je ova tablica skoro identiˇna tablici c c c izvoda (str. 82); izmenjene su samo oznake. Mogli bismo je proˇiriti; recimo: s x2 1 1 x dx = arctan , 2 +a a a 1 x dx = arcsin , b b2 − x 2 1 x2 +k dx = ln k + itd. x2 + k

8.2 Raˇunanje integrala c Na kraju, vratimo x : I= Provera: dI 1 1 1 = (2x − 3) = . dx 2 2x − 3 2x − 3 Joˇ jedan primer: s I= Smena: x2 + 1 = t; d(x2 + 1) = dt; 2x dx = dt; x dx = (1/2) dt. x x2 + 1 dx . 1 ln |2x − 3| + C. 2

105

Izbacivanje starog slova: I= x dx x2 + 1 = (1/2) dt √ √ = t + C. t

Vra´anje starog slova: c √ I = x2 + 1 + C. U nekim sluˇajevima raˇunanje teˇe neˇto drukˇije. Na primer, kod intec c c s c grala I= x √ 2x + 4 dx,

uvodimo smenu √ 2x + 4 = t. √ Zatim, umesto d( 2x + 4) = dt, prvo izrazimo x kao funkciju od t : x= Dalje, dx = d( ) = t dt; 1 2 t − 2. 2

Drugim reˇima. To se vidi i u formuli parcijalne integracije: u dv = uv − v du Ovde su u i v dve diferencijabilne funkcije. dv = e2x dx xe2x dx. Navedeni naˇin prelaska sa jednog integrala na drugi zasnovan je na c slede´em pravilu: c Ako je f (t) dt = Φ(t) + C. I= Stavljamo u = x. onda c c je uv − Φ primitivna za uv .106 1 2 t − 2 t · t dt. . Taˇno znaˇenje formule je ovakvo: Ako je Φ primitivna za funkciju vu . Parcijalna integracija Prethodni primeri pokazuju da je korisno pisati diferencijal dx pod znakom neodredjenog integrala. To je tako jer je (uv − Φ) = (uv) − Φ = (uv) − vu = u v + uv − vu = uv . onda je f (S(x))S (x) dx = Φ(S(x)) + C.3. ovaj poslednji integral dobijamo iz prethodnog smenom t = c S(x). ne zaboravimo da je dt = S (x) dx. a du. dv su njihovi diferencijali du = u (x) dx. Primer 8. dv = v (x) dx. 2 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN I= itd.

1 v du = e2x x − 2 1 2x 1 1 e dx = xe2x − ex + C. 107 Raˇunamo du i v : c du = dx. I= x ln x dx. i g(1) = 1. s 2 I = uv − Primer 8. Zadatak 86.4. Odredite onu primitivnu Φ funkcije f (x) = |x|. ∞).2 Raˇunanje integrala c da bismo imali I= u dv. 2 2 4 Ovoga puta stavljamo u = ln x (da bismo eliminisali logaritam) i dv = x dx. Proverite slede´e formule: c 1 (a) dx = ln(x + x2 + 1) + C. x ∈ R. imamo x2 ln x − I= 2 x2 1 x2 dx = ln x − 2 x 2 x x2 x2 dx = ln x − + C. v= dv = 1 e2x dx = e2x 2 (ne piˇemo 1 e2x + C jer nam je dovoljna jedna primitivna). Zadatak 85.8. da je g (x) = 1/x za x = 0. Nacrtajte grafik funkcije g. 2 2 4 Zadaci Zadatak 83. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na intervalu (0. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na skupu R \ {0}. 2 1−x 2 1−x Zadatak 84. koja zadovoljava uslov Φ(0) = 0. x2 + 1 (b) 1 1+x 1 dx = ln + C. . g(−1) = 2. Dakle. da je g (x) = 1/x za x > 0 i da je g(1) = −23. Kako je du = (1/x)dx i v = x2 /2. Nacrtajte grafike funkcija f i Φ.

x dx. Izraˇunajte: c (a) (c) (e) 3 − 2x2 + √ dx x x2 − 2x √ dx x √ (x2 − 2x)( x − 2) dx (b) (d) (f) (d) √ x x (h) ex/2 (m) ln 4 (x ln 3 + 6) dx ex + 2e−x dx e2x x2 + 3x + 2 dx x+2 Zadatak 89.108 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Zadatak 87. √ 4x − 3 = t 2x − 3 = t 2x − 3 = t x=t (e) . Izraˇunajte: c (a) (c) (e) xe−2x dx (x2 − 2x)ex dx −2x ex dx (b) (d) (f) x3 ln x dx (ex + 2e−x )2 x dx x2 ln2 x dx Zadatak 90. x 2x − 3 x 2x − 3 e x √ dx. 2x − 1 = t (a) 2x − 1 (b) (c) (d) √ x(4x − 3)7 dx. Izraˇunajte integrale slede´ih funkcija: c c √ (a) x3 (b) x−2 (c) x 1 1 (e) (f) (g) e−2x 2 0. dx. Izraˇunajte pomo´u date smene: c c x dx.2 x x 1 (i) 3 ex (j) (k) 112 e2x Zadatak 88.

c (I) I= (x2 + 2x + 1) dx = x3 + x2 + x + C.8. Ali ovo ne moˇe biti taˇno jer kad stavim x = 0. (b) Izraˇunajte c ln(x2 + 2) dx. Izraˇunajte: c (a) (c) ln(ln x) dx x x2 − x + 4 dx (x − 1)2 (b) (d) √ 3 e2x ex + 1 dx 1 √ dx x+ x Zadatak 93. +k k k gde je k =const. x2 + 2 = t 109 (f) Zadatak 91. 3 (x + 1)2 dx (II) Uvode´i smenu x + 1 = t. 3 3 Kad pomnoˇim sa 3. (a) Izraˇunajte c x2 dx x2 + 2 znaju´i formulu c x2 1 1 x dx = √ arctan √ .> 0.2 Raˇunanje integrala c x(x2 + 2)4 dx. 3 3 — Odavde sledi — reˇe on (u) sebi — da je c (x + 1)3 x3 ≡ + x2 + x. George je raˇunao integral c I= na dva naˇina. s Zadatak 92. . z c Nadjite greˇku u rasudjivanju. dobio je c I= t2 dt = t3 (x + 1)3 +C = + C. dobijam 1 = 0. dobijem z (x + 1)3 ≡ x3 + 3x2 + 3x.

b) postoji. b). b]. To ne znaˇi da primitivna funkcija ne postoji. onda primitivna funkcija na intervalu (a. onda moˇemo definisati z funkciju P : (a. Lajbnic).3 Odredjeni integral Ima neodredjenih integrala koji se . ali se c z moˇe ilustrovati slikom. ˇto znaˇi da se c s c ne mogu izraziti pomo´u elementarnih funkcija. Jedan od mnogobrojnih c primera je e−x dx.. Matematiˇka konstrukcija primitivne funkcije je veoma sloˇena. Ako je funkcija f definisana i neprekidna na intervalu (a. ˇto znaˇi da je s c funkcija P (x) primitivna za f (x). s c Ispostavlja se da je P (x) = f (x) za svako x ∈ (a. b).110 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN 8. z Ako je f neprekidna i pozitivna u intervalu [a.ne mogu izraˇunati“. Naime: c Stav 6 (Njutn. Slika 34: 2 P(x+h)-P(x) A P(x) T a x x+h (a) P (x) =primitivna funkcija of f b (b) Trapez T sa upisanim pravougaonikom Π . b) → R na slede´i naˇin: c c P (x)=povrˇina krivog (osenˇenog) trapeza prikazanog na slici 34(a).

uskog“ trapeza T (slika 34(a)) s i pribliˇno je jednaka povrˇini (crnog) pravougaonika Π na slici 34(b). a ˇ Cesto se ta formula piˇe u obliku s b b f (x) dx = a 18 19 f (x) dx a .8. vidimo da je Φ(a) = 0 + C.. s P (x + h) − P (x) ≈ f (x)h. A z s povrˇina od Π jednaka je f (x)h (18 ). x Φ(x) = P (x) + C = a f (t) dt + C. tj. h Razlika P (x + h) − P (x) predstavlja povrˇinu . Prema c tome. Uzimaju´i ovde x = a. Odredjeni integral Umesto P (x) piˇe se s x f (t) dt. a Ako je Φ(x) neka druga primitivna. jer je osnovica jednaka h a visina f (x) Trebalo bi dokazati da je u naˇem sluˇaju deljenje sa (malim) h zaista ispravno. h ˇto znaˇi da je P (x) = f (x). kako smo videli. onda je.3 Odredjeni integral 111 A da bismo se uverili da je P (x) = f (x). (19 ) dobi´emo c P (x + h) − P (x) ≈ f (x). s c . Ako ovu relaciju podelimo sa h. vaˇi formula (Njutn/Lajbnicova) z x f (t) dt = Φ(x) − Φ(a). s c To je bila samo ideja dokaza Njutn–Lajbnicovog stava. C = −Φ(a). razmotrimo marginalnu funkciju Mh P (x) = P (x + h) − P (x) .

s c Primer 8. ili u granicama od a do b (a=donja granica. Uporedite taj rezultat sa s povrˇinom obiˇnog trougla sa temenima (0. ˇto je bilo poznato i Arhimedu. b]. y = 0 (osenˇena oblast na slici c 35) jednaka 1/3. 2]. b=gornja granica). Tako je. 1). Odredjeni integral ne predstavlja uvek povrˇinu. 0). i zato je odgovaraju´i integral negativan broj. Na slici 36 s 2 vidite grafik funkcije f (x) = −x + 1. 0) i (1.112 b ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Izraz a f (x) dx zove se odredjeni integral funkcije f na intervalu [a. (1. na primer. 3 = = 0 13 03 − 3 3 Slika 35: Arhimed i njegov trougao 1 0 (a) Arhimedov trougao 1 (b) Arhimed Time smo pokazali da je povrˇina krivolinijskog trougla ograniˇenog pas c 2 rabolom y = x i pravim linijama x = 1. 6 . taˇnije c c 2 2 f (x) dx = 1 1 x3 (−x + 1) dx = − + x 6 2 2 1 1 =− . Ta funkcija je negativna na intervalu [1. 1 x2 dx = 0 x2 dx 1 1 0 x3 3 1 = .5.

6. Findina osenˇene oblasti je povrˇ the area c s Answer 2 P =− 1 1 f (x) dx = .3 Find the area integral curve y = 7x and 3above the x axis between x = 2 and x = 5. A4. onda je f (x) dx < 0. Find the area bounded by the curve y = x and the x-axis between x = 0 and x = 2. 6 20 pri ˇemu je a < b c . Find the area bounded by the curve y = 3t2 and the t-axis between t = −3 and t = 3. Primer 8.in which case the value of integral is to obtain this result directly. 3 a povrˇina osenˇene oblasti je s c 1 4 P = P1 + P2 = 0 f (x) dx − 1 f (x) dx = 71 .3: Integration 20 . although you should verify this fact for yourself independently. 3. s b Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 1 14. 113 2. More exercises for you to try 2 √ 2 − 1 = 0. ako je f (x) < 0 u intervalu (a. Parts of Which Lie Below the x-axis The figure below shows a graph of y = −x2 + 1. The Area Bounded by a Curve. kao na slici 37. Slika 36: y =−x2 +1 y -2 -1 1 2 3 area x 5 Uopˇte. Tu je z z 4 f (x) dx = − 0 32 . a a povrˇina odgovaraju´eg krivolinijskog trapeza raˇuna se po formuli s c c b P =− a f (x) dx. Odredjeni under the 8. 6 3. b). Alternatively you can use your calculator In each question the required area lies entirely above the horizontal axis.414. under y = x−2 between x = 1 and x = 10. 2 1. Situacija moˇe biti sloˇenija.

c 6 4 2 y=x Slika 38: 0 –2 –4 1 2 3 4 5 y=x^2–5x+3 . koristimo formulu b P = a f (x) − g(x) dx.. x = a i x = b (a < b) (vidi sliku 38).. pri ˇemu je . a kriva y = g(x) donja“.uglavljene“ izmedju dve verc s tikalne prave. Kad raˇunamo povrˇinu oblasti .7.114 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Slika 37: 2 P 1 1 2 3 4 P2 –2 –4 y = x3 − 5x2 + 4x –6 Primer 8.kriva y = f (x) gornja.

Izraˇunajte povrˇinu oblasti koju ograniˇavaju linije y = x2 − c s c 5x + 3. g(x) = x2 − 5x + 3.8. y = x i y = 3. Zadatak 94. Slika 39: (a) (b) . 4 P = 1 (x − x2 + 5x − 3) dx = 15. f (x) = x.3 Odredjeni integral 115 Na slici 38 imamo: a = 1. Dakle. b = 4.

tj. onda se kaˇe da c z s z je nemogu´ ili nesaglasan. ili uopˇte nema reˇenja ili ih ima bezbroj. ali ih ima joˇ. Ako neki sistem ima viˇe od jednog reˇenja. z mogu se shvatiti kao prazna mesta koja. . s s Da biste prihvatili taj fakt. (0. Ispostavlja c se da svaki neodredjen sistem ima bezbroj reˇenja. Svaka takva trojka brojeva zove se reˇenje sistema. Prema tome. trojka (x. kaˇe se da je odredjen. s S druge strane. y. y. a ako nema reˇenja. ako je mogu´e. kaˇe se da je neodredjen. To ne znaˇi c c s s c da sistem kod koga je broj jednaˇina ve´i od broja nepoznatih ne moˇe imati c c z reˇenja. 5/2). z c c c pove´anje broja jednaˇina smanjuje ˇanse da sistem ima reˇenje. Nepoznate x. c treba popuniti brojevima tako da se dobiju tri istinite relacije. Na primer. z) = (1.116 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA 9 Sistemi linearnih jednaˇina c Sistem linearnih jednaˇina je niz linearnih jednaˇina sa konaˇnim brojem c c c nepoznatih. sistem s  3  x + y + z =   2x − y + z = 2 (S1 ) 6x + 4z = 10    x − 2y = −1 ima ista reˇenja kao (S). na primer. s Broj nepoznatih moˇe biti i manji ili ve´i od broja jednaˇina. Primer:  3  x + y + z = 2x − y + z = 2 (S)  6x + 4z = 10. sistem (S) je neodredjen. Ako s s z ima taˇno jedno. onda sistem ne moˇe biti c z odredjen. 1. 1/2. na primer. ako je broj jednaˇina manji od broja nepoznatih. razmotrite jednu jednaˇinu sa dve nepoznate: c ax + by = c. U naˇelu. 1) s s s je jedno reˇenje.

i s z c dobijemo sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  (4/3)z = 7/3. z) = (1/2. Sada iz prve nalazimo x = 1/2. Dobili smo lako reˇiv sistem. poslednji sistem ima jedinstveno reˇenje s (x.117 Gausov postupak Prikaza´emo Gausov postupak na primeru sistema c  3  x + y + z = 2x − y + z = 2  3x + 2y + 4z = 10. i u njoj jednu nepoznatu. recimo y.. 7/4). s Uopˇte. c Dakle. A kaˇemo da su sistemi ekvivalentni ako imaju jednake skupove z reˇenja. Sa s c ovim z idemo u drugu jednaˇinu: y = 3/4. x. Prvu jednaˇinu smo prepisali. y. s Pitanje: Da li viˇe volite da ono reˇenje zapiˇete u obliku s s s     x 1/2 y  = 3/4 ? z 7/4 Primena Gausovog postupka na sistem (S1 ) dovodi do sistema  y + z = 3  x +   −3y − z = −4 (S2 ) 0·z = 0    0 · z = 0. npr. Zatim na te dve jednaˇine primenimo isti postupak sa cilc c jem da eliminiˇemo. drugu smo dobili mnoˇe´i prvu sa −2 i doc z c daju´i je drugoj jednaˇini. 3/4. Polazimo od poslednje jednaˇine: z = 7/4. c Obrazujmo novi sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  −y + z = 1. Tako je . itd. jedinstveno. moˇe se dokazati da Gausov postupak pretvara sistem u ekvis z valentan. npr. reˇenje. prvu. Iz toga sledi da i polazni sistem ima to isto.nestalo“ nepoznate x u poslednje c c dve jednaˇine. . Odaberimo jednu jednaˇinu. pomnoˇimo drugu sa −1/3 i dodamo tre´oj.

176.118 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Poslednja jednaˇina je zadovoljena za svako z. z) = ( . 4 0 10 8 Ovu tabelu je napravio ˇovek koji drˇi tri prodavnice kompjutera. 3 3 Prema tome. Komjuteri se prodaju po cenama 99. itd. 24 c z pentijuma III. moˇemo staviti z = α. 3 3 9. tj. 299 i 517 evra.   11 16 24 36 T =  0 4 33 21  . ˇto znaˇi da ima 3 vrste i 4 kolone. Tada je zadovoljena i tre´a jednaˇina. 3 Zatim idemo u prvu: 4−α 5 − 2α x=3−y−z =3− −α= . sva reˇenja su data formulom s 5 − 2α 4 − α (x.odgovaraju´i“ c elementi jednaki. npr. zovu se elementi matrice. Matrica T je matrica tipa 3 × 4. U prvoj c z prodavnici. Zatim uzmemo c c z = α u drugoj i dobijemo 4−α y= . U drugom horizontalnom redu moˇemo z videti broj pentijuma u prodavnici P2 . Matrica C ima samo jednu kolonu — takve matrice se zovu vektori. Brojevi koji se nalaze u toj s matrici.1 Matrice Matrica je pravougaona tabela. i 36 pentijuma IV. a ima ih 3 · 4 = 12. Cene moˇemo zapisati pomo´u matrice z c   99 176 C =  . . 299 517 Horizontalni redovi matrice zovu se vrste a vertikalni — kolone. y. gde c z je α bilo koji broj. . α ∈ R.. Moˇemo re´i da s c z c je ˇirina matrice T jednaka 4 a visina jednaka 3. oznaˇimo je sa P1 . on drˇi 11 pentijuma I. Jednakost matrica Matrice A i B smatramo jednakim ako su istog tipa i ako su im . α). 16 pentijuma II.

onda je A + O = O + A = A. to ˇinimo tako ˇto z c s saberemo (oduzmemo) odgovaraju´e elemente. z c 2(3A) = 6A.1 Matrice Sabiranje i oduzimanje 119 Moˇemo sabirati (oduzimati) samo matrice istog tipa. Na primer. itd. Na z s z primer. npr. −5 0 −3 9 −5 − 3 0 + 9 Nula-matrica je ona ˇiji su elementi jednaki nuli.uobiˇajena“ svojstva. 2× 2 −5 0 −5 0 −10 0 Operacija mnoˇenja brojem ima . . c       3 −1 −7 6 3 − 7 −1 + 6 2 7  +  12 −4 =  2 + 12 7 − 4  = .       3 −1 3 −1 6 −2 7 = 2 7 ×2= 4 14  . 3(A + B) = 3A + 3B. u prodavnici P3 : v3 = 7522.. ako je O nula-matrica. dakle. Izraˇunajmo vrednost robe u c prodavnici P1 : v1 = 11 × 99 + 16 × 176 + 24 × 299 + 36 × 517 = 29693.9. Ona ima istu ulogu koju c ima broj nula kod sabiranja brojeva. Mnoˇenje matrice matricom z Vratimo se na one tri prodavnice kompjutera. Mnoˇenje matrice brojem z Matrica se mnoˇi brojem tako ˇto se svaki element pomnoˇi tim brojem. u prodavnici P2 : v2 = 21428.

s Na primer. 21 tj. Glavno je kako se mnoˇe jedna vrsta i jedna kolona: z   b1 b2  a1 a2 a3 a4   = a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 . nema smisla razmatrati proizvod AB ako nije zadovoljen slede´i uslov: c ˇirina matrice A = visina matrice B. 7522 4 0 10 8 517 Na ovom primeru vidimo kako se mnoˇe proizvoljna matrica i jedna z kolona. rezultat je matrica tipa 3 × 13.120 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ove tri vrednosti se mogu staviti u matricu   v1 V = v2  . c1 c2 c3 c4 b3  c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 b4 Dodavanje joˇ jedne kolone drugom faktoru proizvodi joˇ kolonu u rezultatu: s s   b1 d1 b2 d2  a1 a2 a3 a4   c1 c2 c3 c4 b3 d3  b4 d4 a1 b1 + a2 b2 + a3 b3 + a4 b4 a1 d1 + a2 d2 + a3 d3 + a4 d4 = c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 c1 d1 + c2 d2 + c3 d3 + c4 d4 . Prema svemu. v3 a sav raˇun se sada moˇe predstaviti na slede´i naˇin: c z c c    99    29693 11 6 4 36  176     V = TC =  0 4 33 21    299  = 21428 . otvaranje joˇ jedne prodavnice s . b3  b4 Dodavanje joˇ jedne vrste 21 prvom faktoru proizvodi joˇ vrstu u rezultatu: s s   b1 a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 b2  a1 a2 a3 a4   = . proizvod AB je definisan ako je A matrica tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13.

npr. onda je A(BC) = (AB)C Distributivnost Vaˇe dva zakona distributivnosti: z A(B + C) = AB + AC (A + B)C = AC + BC Zato moˇemo .. ali su razliˇitog tipa. (A + B)(A − B) = AA − AB + BA − BB = A2 − AB + BA − B 2 . onda su matrice c AB i BA istog tog tipa. (c) Konaˇno. 1 −1 3 4 0 −1 = 1 2 -1 4 -3 .mnoˇiti svaki sa svakim“. . z c ako je A tipa 2 × 3 a B tipa 3 × 2.1 Matrice Nekomutativnost mnoˇenja z Nije isto AB i BA. (b) Moˇe se desiti da su i AB i BA definisane. (A + B)(A + B) = A2 + AB + BA + B 2 . onda je AB tipa 2 × 2 a BA tipa 3 × 3. Na primer. a ako su definisane. ali je najˇeˇ´e opet c sc AB = BA Na primer. ako je A matrica z tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13. ∗ Asocijativnost Isto je A(BC) i (AB)C. ako su A i B kvadratne matrice istog tipa. npr. To znaˇi da su matrice A(BC) i (AB)C ili obe c definisane ili obe nedefinisane. samo moramo voditi raˇuna o z z c poretku faktora. 5 0 −1 1 2 1 −1 = 3 4 -3 ∗ -4 .9. 121 (a) Moˇe se desiti da je AB definisano a BA nije.

ali ima i drugih. na primer. I3 = 0 1 0 . vaˇe formule z AI = A. 0 1 0 0 1 Medju matricama. kad god proizvod ima smisla. IA = A. 9. Dakle. onda se B zove inverzna matrica (matrice A) i oznaˇava c −1 se sa A . Najprostija singularna je nula-matrica. c   1 0 0 1 0 I2 = . Jediniˇnu matricu oznaˇavamo sa I.glavnoj dijagonali“ ima jen dinice a na svim ostalim mestima nule. Ako postoji takva matrica B da je AB = I i BA = I.2 Inverzna matrica Pretpostavimo da je A kvadratna matrica. dodajemo indeks.122 Jediniˇna matrica c ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Jediniˇom se zove kvadratna matrica koja na . jediniˇna matrica ima (najmanje) isti znaˇaj kao broj c c jedan medju brojevima. AA−1 = A−1 A = I Matrica ne moˇe imati dve inverzne. Koje imaju inverznu zovu se regularne. Ima matrica koje nemaju inverznu z — one se zovu singularne matrice. matrica A= 0 0 12 77 je singularna jer je 0 0 12 77 0 ∗ 1 0 x y = = . u v ∗ ∗ 0 1 U sluˇaju matrica tipa 2 × 2 postoji jednostavan kriterijum regularnosti. c naime: Matrica A= a b c d . tj. c c a ako ho´emo da istaknemo kojeg je tipa. npr..

mnoˇimo je sa leve s z strane matricom A−1 : A−1 AX = A−1 B. X = A−1 B . Pretpostavimo da imamo jednaˇinu z c (66) AX = B. Da bismo je reˇili. Sada primenjuemo distributivni zakon. dakle. je ispunjen uslov (64) ad − bc = 0. mnoˇimo sa A−1 sa desne strane i dobijamo z X = BA−1 . onda je (65) A−1 = 1 d −b .2 Inverzna matrica je regularna ako. S druge strane. jer je A−1 AX = IX = X. gde je A regularna kvadratna matrica. Kao i kod obiˇnih jednaˇina. jednaˇinu c (67) XA = B. stavljamo poznate na jednu a nepoznate na c c drugu stranu: (69) AX − 2X = B. ad − bc −c a 123 Matriˇne jednaˇine c c Pri reˇavanju matriˇnih jednaˇina mora se voditi raˇuna o nekomutativnosti s c c c mnoˇenja. ali ne u obliku (A − 2)X = B (ne valja jer zbir matrice i broja nema smisla) . Razmotrimo malo sloˇeniji primer: z (68) AX = 2X + B.9. Ako je taj uslov ispunjen. i samo ako.

124 ve´ c (A − 2I)X = B .

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Provera: (A − 2I)X = AX − 2IX = AX − 2X

(Obratite paˇnju da X stoji desno od zagrade.) Kad stavimo A − 2I = C, z dobijemo CX = B, ˇto je jednaˇina tipa (66). s c U sluˇaju jednaˇine c c (70) XA = 2X + B imamo X(A − 2I) = B .

9.3

Determinante

Kvadratnoj matrici odgovara jedan broj koji se zove determinanta, u oznaci det A. Definicija determinante u opˇtem sluˇaju je komplikovana. Podjimo s c od najprostijeg sluˇaja — matrice tipa 2 × 2. Neka je c A= a b . c d

Tada se det A definiˇe ovako: s det A = ad − bc. Umesto det A piˇe se i s a b . c d Dakle, a b = ad − bc. c d

Posebno, determinanta jediniˇne matrice jednaka je jedinici, c det I = 1 . Stav 7. Matrica je regularna ako i samo ako je njena determinanta razliˇita c od nule.

9.3 Determinante Determinante tre´eg reda c

125

Slede´a formula predstavlja jedan od naˇina da se definiˇe determinanta c c s tre´eg reda: c (71) a11 a12 a13 a a a a a a a21 a22 a23 = a11 22 23 − a12 21 23 + a13 21 22 a32 a33 a31 a33 a31 a32 a31 a32 a33

Determinante na desnoj strani zovu se minori. Prva determinanta, oznaˇimo c je sa M11 , je minor elementa a11 , i dobija se tako ˇto se ,,obriˇu“ vrsta i kolona s s koje sadrˇe taj element; dakle z M11 = a a a22 a23 = 22 23 . a32 a33 a32 a33

Sliˇno se definiˇe minor bilo kojeg elementa (bolje re´i, mesta) matrice; c s c M12 = a21 a31 tj. kofaktor = +minor ili −minor pri ˇemu uzimamo + ili − rukovode´i se slede´om tablicom: c c c + – + – + – + – + Sada formulu (71) moˇemo zapisati ovako z (72) det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 . Umesto elemenata prve vrste, ovde se mogu uzeti elementi bilo koje vrste ili kolone, sa odgovaraju´im kofaktorima. Na primer, determinantu c 1 −2 4 D = −3 0 0 2 3 6 najlakˇe je raˇunati ,,razvijanjem“ po drugoj vrsti: s c D = −(−3) −2 4 ∗ ∗ ∗ ∗ +0 −0 = −72. 3 6 ∗ ∗ ∗ ∗ a a a23 = 21 23 , a31 a33 a33 itd.

Vaˇni su i kofaktori. Kofaktor, Kij , elementa aij jednak je (−1)i+j Mij , z

126 Determinante viˇeg reda s

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Sad kad smo definisali determinante tre´eg reda pomo´u determinanti drugog c c reda, moˇemo definisati determinante ˇetvrtog reda pomo´u onih tre´eg reda. z c c c To ˇinimo imitiraju´i formulu (72): c c det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 + a14 K14 . Prema tome, determinanta ˇetvrtog reda svodi se na ˇetiri determinante c c tre´eg reda. I ovoga puta moˇemo razvijati po bilo kojoj vrsti ili koloni; na c z primer, 2 2004 −1 4 3 6 −5 3 0 6 −5 = −2004 −4 7 −2 + 0 + 0 + 0. −4 0 7 −2 5 9 11 5 0 9 11 Ovde smo razvijali po drugoj koloni jer ona ima tri nule. Da bismo u proizvoljnoj determinanti stvorili nule, moˇemo upotrebiti slede´i stav. z c Stav 8. Vrednost determinante se ne menja ako se jedna vrsta (kolona) izmeni tako ˇto joj se doda neka druga vrsta (kolona) prethodno pomnoˇena s z bilo kojim brojem. U sluˇaju determinante drugog reda dokaz tog stava je prost. Naime, ako c imamo matricu A= a b , c d

pa drugoj vrsti dodamo prvu pomnoˇenu brojem λ, onda dobijamo matricu z B= Dakle, det B = a(d + λb) − b(c + λa) = ad − bc = det A. Na konkretnom primeru, primena stava 8 daje slede´e: c 1 −2 1 −1 1 −2 1 −1 7 −3 5 2 3 −1 3 0 7 −3 5 3 . D := = = −1 1 −2 3 4 5 0 −1 1 3 6 −2 −4 3 0 1 −6 0 6 −2 −4 a b . c + λa d + λb

U stvari. 0 7 −3 5 0 6 −2 −4 Nastavimo raˇunanje determinante D. moˇemo ga primenjivati sve dok ne dobijemo . i dodavali je drugoj. V4 → V4 + 6V2 . na koju opet moˇemo pris c z meniti stav 8.3 Determinante 127 Ovde smo prvu vrstu mnoˇili sa −2. 0 0 4 26 0 0 0 −12 V2 → V2 . pa ˇetvrtoj. Sta se desilo sa kojom vrstom. 0 0 4 26 0 0 4 14 Dalje. a onda moˇemo primeniti slede´i stav: z c Stav 9. pa sa 2. V4 → V4 + (−1)V3 . onda determinanta menja znak. . z ˇ pa tre´oj. dobi´emo c 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− .. Ponekad je korisno promeniti redosled vrsta. moˇemo zapisati ovako: c c z V1 V2 V3 V4 → → → → V1 V2 + (−2)V1 V3 + 2V1 V4 + (−3)V1 Tako smo doˇli do determinante tre´eg reda.troz ugaonu“ tablicu. 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− = −1 · (−1) · 4 · (−12). pa sa −3. Ako dve vrste zamene mesta. Na primer. V3 → V3 + 7V2 . Ako ovu poslednju tablicu transc formiˇemo po shemi s V1 → V1 . Determinanta trougaone matrice jednaka je proizvodu elemenata koji stoje na glavnoj dijagonali.9. Stav 10. 1 −2 1 −1 0 7 −3 5 D= =− 0 −1 1 3 0 6 −2 −4 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 .

na s primer. tj. c d Sad kad smo definisali determinante. ona se formira tako ˇto se svaki c s element matrice zameni svojim kofaktorom. 3 T 2 3 −1 7 T = 2 −1 . 3] = .128 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Determinanta transponovane matrice Ako je data matrica A. i samo ako. je njena determinanta razliˇita od nule.) c Determinanta i inverzna matrica Pomenuli smo da je uslov ad − bc = 0 karakteristika regularnosti matrice a b . Matrica je regularna ako. moˇemo re´i ovako: z c Stav 11. 2 [2. . Uzmimo. onda sa AT oznaˇavamo matricu koju dobijamo tako c ˇto vrste matrice A piˇemo kao kolone. Postoji i formula z za inverznu matricu: 1 adj A. c Dokazuje se da taj stav vaˇi za matrice bilo kog formata. Matricu AT zovemo transponovanom s s (matricom matrice A). vrati´emo se na A. A−1 = det A Ovde adj A oznaˇava adjungovanu matricu. (AT )T = A. Na primer. (Uverite se u to u sluˇaju matrice tipa 2 × 2. Moˇe se c z dokazati da je det(AT ) = det A. Determinante i linearni sistemi Determinante se pojavljuju pri reˇavanju linearnih sistema. pa se tako dobijena matrica transponuje. sistem jednaˇina c (73) ax + by = P cx + dy = Q . 3 7 Ako transponujemo AT .

D Ako je D = 0. itd. je D = 0.25 0. Dz razliˇita od nule. rudniku elektrani 0 0. x= dakle. Ali ako su sve ˇetiri jednake nuli.4 Input–Output analiza 129 Ako prvu jednaˇinu pomnoˇimo sa d a drugu sa b pa dobijene jednaˇine c z c oduzmemo. determinantu sastavljenu od koeficijenata uz nepoznate.9.05 uglja struje . z c 9. c c Reˇenje moˇemo zapisati kao s z P Q x= a c b d . a da elektrani treba $0. A ako je D = 0. Oznaˇimo c c sa D determinantu sistema. b d a c y= a c P Q .4 Input–Output analiza Sistemi linearnih jednaˇina se koriste za analiziranje dva ili viˇe medjusobno c s zavisnih procesa. Tada c vaˇi slede´i stav. Ako je z c D = 0 i jedna od determinanti Dx . ali rudniku treba struja da bi proizveo ugalj. Oznaˇimo sa Dx determinantu koja se dobija tako ˇto se kolona c s koeficijenata koji stoje uz x zameni kolonom slobodnih ˇlanova. on moˇe i tada biti nemogu´.25 struje da bi proizveo $1 uglja.60 0. y. onda je reˇenje dato formulama s x= Dx . z. I drugu nepoznatu nalazimo na sliˇan naˇin.05 struje da bi proizvela $1 struje. D y= Dy . Sistem ima jedinstveno reˇenje ako. elektrani treba ugalj da bi proizvela struju. Dy . tj. b d Razmotrimo sistem od tri jednaˇine sa tri nepoznate x. onda je sistem c nemogu´. i samo s ako. Na primer. onda ne smemo tvrditi da je c c sistem neodredjen. dobi´emo c (ad − bc)x = P d − Qb.60 uglja i $0. D D= Dz . Pretpostavimo da rudniku treba $0. P d − Qb . z c Stav 12 (Kramerovo pravilo). ad − bc pod uslovom da je ad − bc = 0. onda sistem moˇe biti nemogu´ ili neodredjen.

0.4 poljoprivrednih prizvoda i 0. 0. ako je d = [d1 .1 jedinicu usluge. 3 95. 3 4 B= 4 6 . Svaka jedinica industrijske proizvodnje zahteva 0.60 1 000 900 · = . Drugi primer. potrebno je slede´e ulaganje: c 0 0. (a) Reˇite jednaˇine AX = B − 2X i XA − B = 2X ako je s c A= 1 −1 .130 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ovu tabelu ˇemo napisati u obliku matrice potroˇnje (.05 Ulaganje potrebno za proizvodnju p1 dolara uglja i p2 dolara struje moˇe se z dobiti mnoˇenjem matrice C vektorom p = [p1 .5 Zadaci matrice budu singularne:  5 1 . d2 ]T . −3 9 .60 . 0.2 jedinice usluge.. p2 ]T . B = 3 6 −3 4 1 a Odredite A−1 i B −1 za a = 8. Na primer.consumption maz s trix“): C= 0 0. z z Drugim reˇima. industrijski i usluˇni.2 z jedinice industrijske robe.05 1 500 325 Pretpostavimo sada da postoji spoljna potraˇnja za d1 dolara uglja i z d2 dolara struje.3 jedinice usluge.5 jedinica industrijske robe. 96. 0.3 jedinice poljoprivrednih prizvoda. 9. 0.1 jedinica poljoprivredne proizvodnje i 0. Jedno gazdinstvo je podeljeno na tri sektora: poljoprivredni. Svaka jedinica poljoprivredne proizvodnje zahteva 0. Vrednost ukupne proizvodnje bi´e razloˇena na vrednost c z spoljne potraˇnje i ulaganje koje je potrebno radi zadovoljenja te potraˇnje.25 0. onda imamo matriˇnu jednaˇinu c c c p = d + C · p. 0. za proizvodz nju $1 000 uglja i $1 500 struje.1 jedinica industrijske robe. Za svaku jedinicu usluga treba 0. Odredite broj a tako da slede´e c  4 2 2 a A= .25 0.

(AB)T = B T AT ? 131 nema reˇenja. Reˇite sistem jednaˇina s c 4x + 2y + 5z = 21 3x + 6y + z = 31 x + 8y + 3z = 37 (a) Gausovom metodom eliminacije. s (c) reˇavanjem odgovaraju´e matriˇne jednaˇine. (AB)T = AT B T . Stavite 5 umesto 4 (na kraju tre´e jednaˇine) pa pokaˇite da s c c z novi sistem ima bezbroj reˇenja. Reˇite sisteme na razne naˇine: s c  9x3 =  5x1 + 8x2 + 2x3 = (a)  7x2 − 4x3 =   3x1 + 6x2 − 5x3 = 4x1 − 7x2 + 2x3 = (b)  −x1 + 8x2 − 9x3 =  − 2x3 =  x1 2x2 − x3 = (c)  −x1 + x2 − 3x3 = 87 26 8 12 1 6 6 8 −5 .9. Pokaˇite da z x + y 2x − y 3x sistem + z = 3 + z = 2 + 2z = 4 (AB)−1 = B −1 A−1 .5 Zadaci (b) Nadjite AB i BA pa vidite da li je AB = BA. (c) Da li je (A + B)2 = A2 + 2AB + B 2 ? (d) Da li je A2 − B 2 = (A − B)(A + B) ? (e) Koja je od ovih jednakosti taˇna: c (AB)−1 = A−1 B −1 . Reˇite sistem s 2x + 7y = 25 5x + 12y = 241 primenom Kramerovog pravila. 100. 97. s c c c 98. s 99. (b) svodjenjem proˇirene matrice sistema na trougaoni oblik.

npr. drugo. Da bismo grafiˇki predstavili funkciju dveju promenljivih. ista formula se pojavljuje u raznim situacijama. K) : L ≥ 0. ˇto znaˇi da svakom paru s c (L. trebalo bi da uvedemo tre´u koordinatu (vidi sliku 40). Pored toga. K ≥ 0 }. iz c dva razloga: prvo. y0 ) iz domena funkcije. on ´e umesto L i K radije upotrebiti druga slova. C = const. njegov posao nije da izuˇava znaˇenje veliˇina ve´ samo c c c c vezu medju njima. y0 ). Za matematiˇara je domen Cobb–Douglasove funkcije jednak skupu c { (L. c medjutim. 1) neke konstante (ne zavise od K i L). Ako ˇelimo izokvantu koja prolazi kroz datu taˇku (x0 . i. z c uze´emo C = f (x0 . A izokvantom se naziva linija (u ravni) na kojoj je funkcija konstantna. gde su A > 0 i α ∈ (0. Ekonomisti. y) = C. koje odredjuju ekonomisti. f (x. L). Zavisnost koliˇine proizvodnje (Q) od L and K moˇe se izraziti c z kao Q = f (K. npr. gde je f funkcija .. funkcijom s dveju promenljivih nazivamo takvu funkciju ˇiji je domen nekakav skup urec djenih parova. K) iz nekog skupa D ⊂ R2 odgovara jedan broj Q.132 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH 10 Funkcije viˇe promenljivih s Proizvodni proces moˇe zavisiti od raznih faktora. y) = c xy. Uopˇte. rada (L) i kapiz tala (K).dveju realnih promenljivih“. njena jednaˇina glasi c f (x. x i y. K) = ALα K 1−α . c . npr. U ekonomskoj teoriji se ˇesto pojavljuje Cobb–Douglasova proizvodna c funkcija (74) Q = f (L. viˇe vole da funkciju dveju promenljivih analiziraju pomo´u izoks c vanti.

5. xy = C 2 . 2) ima jednaˇinu xy = 9. c c . xy imamo koja ima smisla za svako C ≥ 0.133 Slika 40: . y) = c c jednaˇinu xy = C. Ako je C > 0. y) c c z z y x y x Na primer.. u sluˇaju Cobb–Douglasove funkcije f (x. onda je to jednaˇina hiperbole c Izokvanta kroz taˇku (1. tj.Krov“ z = xy (x.5. jer je C = f (1. 2) = 3. y ∈ [1. Tre´a koorc dinata (z) oznaˇava visinu krova u taˇki (x. 10]) gledan sa dva mesta.

y) = 1. 5) √ x 10 x 10 xy (b) Izokvante funkcije f (x. y) = 2x + 3y.134 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH Slika 41: Izokvante 10 10 y y (a) Izokvante funkcije f (x. . 3. y) = (f (x. 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful