Faculty of Economics, Finance and Administration

Miroslav Pavlovi´ c

Matematika
materijal za studente

Beograd, 2004.

2

ˇ SADRZAJ

3

Sadrˇaj z
1 Uvod 2 Skupovi i brojevi 2.1 2.2 2.3 2.4 Skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 7 7

Kardinalni broj skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Skupovi brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni . . . . . . . . . . . . . . . 17 c 21

3 Logaritmi 3.1 3.2 3.3

Stepen sa celim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Stepen sa racionalnim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . 22 Logaritmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 28

4 Kamatni raˇun c 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8

Procenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Prosti kamatni raˇun. Aritmetiˇki niz . . . . . . . . . . . . . . 30 c c Sloˇeni kamatni raˇun. Geometrijski niz . . . . . . . . . . . . 33 z c Bernulijeva nejednakost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Geometrijski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Meseˇno ukama´ivanje, itd. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 c c Neprekidno ukama´ivanje c . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 51

5 Funkcije 5.1 5.2 5.3 5.4

Pojam funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Inverzna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Grafici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Tipovi realnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 61

6 Linearna i kvadratna funkcija

. . . .4 Matrice . . . . . . . . . . . . .2 6. . . . . . . .3 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 ˇ SADRZAJ Prava linija i linearna funkcija . . . .2 9. . . . . . . . . . . . . 66 c Kvadratna funkcija . . . . . .3 7. . . . . . . . . . . .1 8. . . . . . .2 7. . . . 85 Izvodi viˇeg reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 c c 73 7 Diferenciranje 7. . . 95 7. . . .3 101 Primitivna funkcija . . . . 73 Tangenta i nagib krive . . . 122 Determinante . . .10 Implicitno zadate funkcije . . . . . . . . . . . . . . 82 Izvod sloˇene funkcije . . . . . . . . . . . . . . . .1 7. 61 Sistem jednaˇina . . 104 Odredjeni integral . . . . . .6 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 c Tablica integrala . . . . .1 6. . . . . . . . . 79 Izvodi elementarnih funkcija . . . . . . . . 118 Inverzna matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Raˇunanje integrala . . . . . 85 z Logaritamski izvod . . . . 89 7. . . . . . . . . . 87 Ekstremne vrednosti . . . . . . . . . . . . . . 77 Izvod kao trenutna brzina . . . . . . . . . . . 64 c Linearna nejednaˇina . . . . . . . . .4 6. .9 Marginalna funkcija i izvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Jednaˇina tre´eg stepena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Input–Output analiza . . 80 Tablica izvoda . . . . . . . . 110 116 9 Sistemi linearnih jednaˇina c 9. . . . . . .1 9. . . . . . 96 8 Integralni raˇun c 8. . . . . . . . . . . . .7 7. . 129 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Zadaci . . .2 8. 87 s Diferencijal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 7. . . . . . . . . . . . . . . . . .3 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 7. . .4 6. . . . . . . . . . . . . . .

130 132 10 Funkcije viˇe promenljivih s . . . . . . . . .5 5 Zadaci . . . . . . . .ˇ SADRZAJ 9. . . . . . . . . . . . . . . .

6 1 UVOD 1 Uvod b b a a c b (a) a b (b) a .

c ˇto se moˇe zapisati i ovako: s z (2) B = {x : − 4 < x < 7 i x je ceo}. −1. piˇemo x ∈ A. S druge strane. 2. onda piˇemo x ∈ A. Napiˇite skup svih elemenata niza s (a) (1. 1. 7}. 2. 3. z (2. −1. z {2. −1. Redosled nije vaˇan. 3. da z z pripada A. 1). 1. Na primer. s c / Skup se moˇe opisati reˇima. onda moˇemo sastaviti njihov spisak. niz je takav spisak u kome je redosled vaˇan. (1) A = {2. 3. 2. 7). tj. −1. 3.7 2 2. koji ze zovu elementi ili ˇlanovi skupa. 1. c z npr. 3. (b) (1. 7} = {2. z c B je skup svih celih brojeva koji su manji od 7 a ve´i od −4. Ako x nije element od A. npr. npr. 3. 7}. 7) = (−1. −1. 0 ∈ A. c Ako skup ima konaˇan broj elemenata. {2. −1. 1. dakle. 7} = {−1. −1. 7}. −1). U s s / naˇem sluˇaju: −1 ∈ A. . Skup B je jednak skupu A ako ima iste elemente kao A. Kad ˇelimo da kaˇemo da je neki objekat x element skupa A.1 Skupovi i brojevi Skupovi Skup je neuredjena kolekcija objekata. 3.

Pokaˇite da je B1 = B2 . a taˇno je i obrnuto: Ako je c C ⊂ D i D ⊂ C. B2 = {x ∈ Z : x2 < 7}. {x ∈ Z : x < 9} ⊂ {x ∈ c Z : x2 ≤ 9}. x ∈ Z} = {x ∈ Z : − 4 < x < 7}. Uopˇte. Na primer. s 2 ˇitamo: . c 2 SKUPOVI I BROJEVI B = {x : − 4 < x < 7. B1 = {x ∈ Z : x2 ≤ 7}. s onda oni celi brojevi koji imaju tu osobinu ˇine skup. ako je P (x) neko smislena osobina koja se odnosi na cele brojeve. Na primer. s {x ∈ Z : x2 < 0} = ∅. U tom sluˇaju kaˇemo da je skup {x ∈ Z : P (x)} c z prazan i piˇemo {x ∈ Z : P (x)} = ∅. onda je C = D..D je podskup (skupa) C “. onda je C ⊂ D i D ⊂ C. Slika 1: Skupove je korisno predstavljati pomo´u Venovih dijagrama c A C B D S (a) A •4 •1 •7 •3 •2 •5 C B •6 (b) Podskup Ako svaki element nekog skupa D pripada skupu C. ako sa Z oznaˇimo skup svih celih brojeva. a taj skup mi zapisuc jemo ovako: {x ∈ Z : P (x)}.8 ili. onda piˇemo D ⊂ C. Na primer. z Moˇe se desiti da razmatramo neko svojstvo P za koje ´e se ispostaviti da z c ga nema nijedan ceo broj. . Da li su ti skupovi jednaki? Ako je C = D.

3. Slika 3: Presek Answer 3.) Da li je B ⊂ A ? Da li je c Now do this A ⊂ B ? exercise Figure 2 The set A is contained completely within B Given A = {0. D Key Point (pazite: mogu pripadati i jednom i drugom). 2. Uverite se u slede´e: c C ∩ D ⊂ C ⊂ C ∪ D. A ∩ B = {x : x ∈ A and x ∈ B} Razlika skupova C i D jeste the onih objekata koji pripadaju C ali to This says that the intersection contains all skupelements x such that x belongs ne A and also x pripadaju D.1 Skupovi 9 Slika 2: A = {0. moˇemo shvatiti sets can be c z belongs to B. 1} ⊂ B = {0. Neka je A skup tri bicikla. 4} O 2 3 4 1 A B S Zadatak 1. C ∩ D. Mathematically A∩B we write this as: U uniju. c (Podrazumeva se da bicikl ima dva toˇka. 3. 4} draw Venn diagrams showing (a) A and Presek. oznaˇava se B ∩ A D. the intersection of A and B is a set which contains elements that are S common both to A and B. novi skup u koji ulaze objekti koji pripadaju i skupu C i skupu D (istovremeno). 1. A B . Note that A ∩ B and sa C \ are identical.2. The intersection and union of sets A B Intersection Given two sets. unija. C ∪D. The intersection of two represented by a Venn diagram as shown in Figure 6. onda je njihov presek. odnosno D. 1} and B = {2. We write A∩B to denote the intersection of A and B. ulaze objekti koji pripadaju bar jednom od skupova C. a B skup svih njihovih toˇkova. razlika B (b) A (c) B Ako su dati skupovi C i D. Skup C. A and B.

tada moˇemo govoriti o komplementu. tj. (C \ D) ∩ D = ∅. ako je A skup svih parnih c brojeva. Na primer. pozitivnih celih) brojeva. Tada se presek s z s z C ∩ D sastoji od dvostrukih ˇpijuna. odnosno D. A ili Ac . Komplement skupa Skup koji objedinjuje sve objekte koji su od interesa u izvesnom kontekstu zove se univerzalni skup. c Na primer. onda su A i B disjunktni.10 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 4: Unija A B A B S A∪B A∪B S kao skup ˇpijuna u sluˇbi obaveˇtajne sluˇbe C. onda ´e S biti skup svih prirodnih brojeva. Na primer. Disjunktni skupovi Ako skupovi A i B nemaju zajedniˇkih elemenata. onda je A jednak skupu svih neparnih. ako razmatramo deljivost prirodnih (tj. Komplement skupa A c z sadrˇi one elemente univerzalnog skupa koji ne pripadaju skupu A. s Zadatak 2. komz plement oznaˇavamo sa A . Kad je univerzalni skup c ve´ odabran. ako je A ∩ B = ∅. I. gde su A i B skupovi odredjeni formulama (1) i (2). Takodje su disjunktni su i skupovi A i B iz zadatka 1. Disjunktni su i skupovi A i B na slici 4. . oznaˇimo ga sa S. jer ne postoji nijedan broj koji bi bio i paran i neparan.desno. A \ B. Dakle. A ∪ B. ako je A skup svih parnih brojeva a z B skup svih neparnih. c kaˇemo da A i B disjunktni. Napiˇite elemente skupova A ∩ B. skup C \ D dobijamo tako ˇto iz C s s odstranimo dvostruke ˇpijune. s C \ D = C \ (C ∩ D) ⊂ C. B \ A.

14}.2 Kardinalni broj skupa Skup ˇiji se elementi mogu zapisati u vidu konaˇnog. Razmotrite primer: A = {1. 3.2. 4. Ac c A A A' S 2. Kardinalni broj nekih skupova je toliko veliki da se ne isplati raˇunati ga c na prste. 4}. A. B = {12. ako je B ⊂ A. ako su A i B skupovi iz zadatka 1. 3. 4. 6. onda je |B| ≤ |A|. 5}. onda je c |A \ B| = |A| − |B|. onda je |A| = 3 i |B| = 6. Razmotrite primer: A = {1. B = {2. 2. Razmotrite primer: A = {1. spiska nazivaju se c c konaˇnim. 4. 5}. taˇnije c |A ∪ B| = |A| + |B| − |A ∩ B|. 2. onda je |A ∪ B| = |A| + |B|. 4. 2. • Ako su A i B proizvoljni. B = {3. • Ako je B ⊂ A. 8}. 1 makar i zamiˇljenog s . 13. Kardinalni broj praznog skupa jednak je nuli (po dogovoru). taˇnije. 3. 5. Taj broj se zove kardinalni broj skupa A. onda je |A ∪ B| ≤ |A| + |B|. Na primer. 5}. • Ako su A i B disjunktni. Ako je A jedan takav skup.1 . 7. 3.2 Kardinalni broj skupa 11 Slika 5: Komplement skupa A oznaˇava se sa A . onda se sa |A| oznaˇava broj elemenata c c skupa A.

0 1 0 1 0 2 1 0 0 0 1 1. Prema tome. c drugi se moˇe birati na 6 (ˇest) naˇina. prva dva elementa se z s c mogu izabrati na 7 × 6 naˇina. 6. c c Primer 2. prvih 7 na 37 a svih dvanaest — na 312 = 531 441 c naˇina. U naˇem s z s sluˇaju moˇe se uzeti bilo koja od navedenih cifara. pitamo se ˇta sve moˇe biti s z drugi. Listi´ fudbalske prognoze sa 12 parova moˇe se popuniti na c z razne naˇine: c 1 0 0 2 1 1 1 0 0 1 2 1. 2. Nastavljaju´i dalje.12 2 SKUPOVI I BROJEVI Primer 2. razmotrimo pitanje: Koliko se sedmocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara 1. c c Da bismo naˇli taj broj. 5. 2.1. 5. 4. c 2 Redosled je ovde bitan. Na svaku od prethodnih mogu´nosti dolaze tri: c 1 1 1 1 0 2 0 0 0 1 0 2 2 2 2 1 0 2 Zasad smo stigli do broja 3 × 3 = 9. 6. a tipovali smo samo dva para. c z Drugi korak: Kad smo izabrali prvi element. 7 tako da se cifre ne poz c navljaju? Ili. prva tri se mogu birati na 7 × 6 × 5 naˇina. 4. Popunjavaju´i listi´. 2 : c 1 0 2 Sada tipujemo drugi par. c c z c Dakle. ˇto je isto: Na koliko se naˇina mogu rasporediti elementi skupa s c {1. 0. 3. tre´i se moˇe izabrati na 5 naˇina. 7} ? Prvi korak: Razmatramo ˇta sve moˇemo uzeti za prvi element. |S| = 531 441. oznaˇimo skup c c s c svih takvih nizova sa S. c Tre´i korak: Kad su izabrana prva dva. mi piˇemo niz2 od dvanaest elemenata. Broj naˇina da se popuni listi´ jednak je broju |S|. 1.2. i. . Kao drugi primer. Drugim reˇima. nezavisno od izbora prvog. ima ih 7 (sedam). itd. Za prvi fudbalski par imamo tri mogu´nosti. Ovde drugi mora biti razliˇit od prvog. nije nam potrebna nikakva nauka — dovoljno je s raditi planski. 3. dolazimo do zakljuˇka da se prva tri para mogu tipovati c c na 3 × 3 × 3 = 27 naˇina.

1. 1! = 1. 3! = 6.kombinacija“. 2! = 2. tada faktorijel slede´eg moˇemo na´i s c z c po formuli (n + 1)! = n! · (n + 1). 7. c Rasudjuju´i kao u primeru 2.. onda je n! = n(n − 1) · · · 2 · 1.3. na´i ´emo da se od elemenata skupa L c c c moˇe sastaviti z (3) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . 8. 2. Na primer.2. Zadatak 3.2 Kardinalni broj skupa 13 Sedmi korak: Kad je izabrano prvih ˇest. 2. Kad smo naˇli faktorijel nekog broja. 6.sedam faktorijel“). Dobijaju oni koji pogode svih sedam brojeva. (b) 0. c c c Koliko ´ete kombinacija uplatiti? c Zadatak 4. imamo 0! = 1. s 2) nije dopuˇteno? s Primer 2.. U igri na sre´u zvanoj loto izvlaˇi se 7 brojeva iz skupa L = c c {x ∈ Z : 1 ≤ x ≤ 39}. 6. Postavlja se pitanje koliki je broj mogu´ih . 5. 8! = 7! · 8 = 5040 · 8 = 40 320. Koliko se ˇestocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara s z c (a) 1. Sigurni ste da ´e u pet utakmica c (npr. 3. 3. Uopˇte. Pored toga. 4! = 24. traˇeni broj je 7 · 6 · 5 · 4 · 6 · 2 · 1 = 5040. c Prema tome. Popunjavate tiket sa 12 parova. z Taj broj se piˇe i kao 7! (ˇitaj . 4.2. 6! = 720. sedmi se moˇe birati na samo s z jedan naˇin. Na primer. 5. ako ponavljanje cifara 1) jeste dopuˇteno. 5! = 120. 7. 9! = 8! · 9 = 362 880. ako je n ≥ 2 s c s pozitivan ceo broj. po dogovoru. 1–5) pobediti doma´in i da u ˇetiri utakmice ne´e pobediti gost (9–12). 4.

6). C — skup svih kompleksnih brojeva. Ve´ smo pomenuli z c da se skup svih celih brojeva oznaˇava sa Z. . kako c s smo videli. 9. tj. 6. S obzirom da se od igraˇa ne traˇi da pogode redosled c z izvuˇenih brojeva ispada da broj (3) treba podeliti sa 7!. . 7. . itd. pri ˇemu su p i q celi i q = 0. . 7. imamo slede´e c c oznake: N — skup svih prirodnih. Realan broj se pojavljuje kao (konaˇan ili beskonaˇan) niz ˇiji je prvi c c c ˇlan ceo broj a ostali su cifre 0. . 5. . 7! Prevod ovog tvrdjenja na jezik skupova glasi: Broj sedmoˇlanih podc skupova skupa koji ima 39 elemenata jednak je (5) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . svaki racionalan je realan. ima 7!. a tih nizova. (1. pozitivnih celih brojeva. Dakle. y realni brojevi a i je imaginarna jedinica. tj. 7. 4. q ∈ Z \ {0} q . tj. R — skup svih realnih brojeva. 2. 3.3 Skupovi brojeva Za neke vaˇne skupove upotrebljavamo specijalne simbole. onih koji se mogu predstaviti u obliku p/q.14 sedmoˇlanih nizova sa razliˇitim elementima: c c (1. onih koji se predstavljaju u obliku x+yi. itd. . 4. tj. 3. imamo lanac relacija N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R ⊂ C. Imaginarna √ jedinica ima svojstvo i2 = −1. Pored toga. 2. 7! 2. . Ovde smo poˇeli da piˇemo nizove od brojeva 1. Takav se niz zove i decimalna c . 5. Q — skup svih racionalnih brojeva. 1.. Drukˇije: c c Q= p : p ∈ Z. 7). pa se ponekad piˇe i = −1. 2 SKUPOVI I BROJEVI (1. 6. 5). traˇeni broj c z kombinacija jednak je (4) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 = 15 380 937. 2. 4. 2. s Valja znati da je svaki ceo broj racionalan. 3. gde su x.

ali 1. ali racionalnih ima joˇ.9 = 0. −4).periodiˇ line decSkup Q side. c Block even if the material is nom reprezentacijom jeste racionalan. π. for example −3 < 19. a) [. (−∞. including the end-points.is ∞. 3] (a. of the real line. a svakom broju — jedna taˇka. The symbol < means ‘less than’. 2] and (3. that a imalnu reprezentaciju. a] = {x ∈ and ≤ an square brackets. 3) to [a. brojnoj osi. . −4). 3) means all real numbers x such that 1 < x < 3. nadalje ponavlja bezbroj c c puta. [−1. A knowledge of the properties of numbers is fundamental to the study< 1engineering mathematics. negative numbers on the left-hand se Any whole or fractional number brojeva koji imaju . for example 6 > 4. Numbers. The symbol for infinity na osi odgovara jedan broj. operations and common notations.describing positive numbers. realni brojevi line. but not (a. 2.47. b) = {x ∈ R a ≤ An b}. x < interval may be (a. all = real numbers between [a. or interval.9999999999999999999999999999999999999999999 . 4] are depicted on the real line. Na primer. 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. = 1 . Svakoj taˇ the line extends from minus infinity to plus infinity.469 = 3. whereas the use of a plus sign to su. A useful way of 6 picturing13 numbers is to use a number −2 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 2. 1 and 3 inclusive. The intervals (−6. Ostali or simply the realnazivaju seFigure 1 and note takvi minus sign is always used √ indicate that a number is negative. −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. The (−∞. For example. . The intervals (−6. najvaˇ and ≤ are both true Medju raznim podskupovima skupa R 7 ≤ 10 zniji7 su 7intervali: statements. A closed end-point is denoted by •.615384. 0. that is 1 ∈ R 3 x ≥ a}. s The number line 1 line.0 = 1. ∞) = {x and : are included in the to denote∞) the {x ∈ R : x > a}. interval. Study iracionalnim. Dakle. (1. We write [1. Numbers can be represented on a number line. Positive numbers are represented on the right-hand side of this line. c 73 0. Therefore the interval [1. Much of the terminology used throughout Joˇ jedan primer: 3. mean R : the a}. Figure 1 shows part of this line. 2] and (3. npr. = 5.0 = 0. For example. We write (1. For this reason we strongly recommend that you work through this Svaki broj sa konaˇ familiar. interval is said to b) = {x ∈ R : a < x < b}. . such that 1 ≤ x ≤ 3. the rest of this block can be most easily illustrated s by applying it to numbers. 4] are illustrated in Figure 2. closed = {x end : a < x at b}. be closed. Intervali right of it on Sometimes we are interested in only a small section. an open end-point is denoted by ◦.poklapa sa skupom realnihcan be represented by a point on thisnu“ which c is also called the real number line. b ] at one ∈ Rand open ≤ the other. =] {x ∈ that x <end-points are included in the intervalR : xsucha}.9999999999999999999999999999999999999999999 of . We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’.5 π 3 4 5 6 7 8 Figure 1.9 .16 = . is optional when The Realni brojevi se mogu predstaviti na pravoj —Mathematically we say that cki line extends indefinitely both to the left and to the right. i samo c oni. represent all real] numbers between 1 x ≤ 3.. 3] consists of all real numbers x. i samo ona. e. Thus (1. Students who possess this knowledge will be well-prepared for the study of algebra. imaju viˇe decimalnih reprezentacija.2. and such an interval is said to be :open. Brojevi sa konaˇnom decimalnom reprezentacijom. b = {x ∈ R : a ≤ and b}.3 Skupovi brojeva 15 reprezentacija. Crta iznad cifre oznaˇava da se dotiˇna. s 1 = 1. Intervals can be represented on a number line. all numbers to the the number line are greater than the given number. 0.00 = 1. [a. [−1. Given any number. na primer. The symbol > means ‘greater than’.

Recite da li je slede´e tvrdjenje taˇno. Odredite komplement slede´ih skupova (smatraju´i skup R unic c verzalnim): A1 = [0. We write (1. and such an interval is said to be open. ∞) ? Zadatak 9. (−∞. −4 ∈ Q . 1/3). 3). −4). Najmanji element (minimum) nekog skupa S ⊂ R je takav broj koji pripada S a manji je od svih ostalih elemenata iz S. 2] and (3. −1). Uniju skupova ˇine objekti koji pripadaju makar jednom od datih. 1) ∩ [1. Moˇe biti zadato bezbroj c z skupova. i objasnite zaˇto je tako.than’. 1] \ (0. (1. A7 = [0. Sometimes we are interested in only a small section. A4 = [0. 3) means all real numbers x such that 1 < IxBROJEVI 16 2 SKUPOVI < 3. [−1. 7 ≤ 10 and 7 ≤ 7 are both true statements. (d) (e) (f) √ √ 4∈Q. c Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 0 1. ako su mu krajevi konaˇni. 1). 1) ∪ (1. . 1] ∪ (2. A777 = [0. A3 = (−∞. od navedenih skupova bili bi prazni — koji? −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. (b) | − 4| ∈ N . c are Na brojnoj osi. .je aopen end-point bilo a ≥ b. Intervalu sa jednom beskonaˇnom granicom odgovara poluprava. U kojem od slede´ih c skupova postoji najmanji element: (0. Zadatak 6. 1). 1). ˇ Sta je presek svih tih skupova? Zadatak 8. that is 1 and 3 are included in the interval. 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3.1: Basic Algebra 2 Zadatak 5. We write [1. A3 = [0. 1/777). ∞). Presek proizvoljnog broja skupova definiˇe se kao skup u koji s ulaze oni objekti koji pripadaju svakom od datih skupova. 3] to denote all the real numbers between 1 and 3 inclusive. 2∈Q. c c s (a) 4/5 ∈ N . A4 = [0. A2 = (0. . A5 = {0}. 1}. 1] ∩ [1. or interval. 1) ∩ (0. 3). of the real line. . neki Tu su a i line. 3] consists of all real numbers x. for example −3 < 19. . The square brackets. A1 = [0. Zadatak 7. . [−1. Therefore the interval [1. ] mean that the end-points are included in the interval and such an interval is said to be closed. The intervals (−6. [3. [0. 1] \ (0. Thus (1. 1). For example. npr. A2 = [0. An interval may be closed at one end and open at the other.5 ∈ Z . Odredite slede´e skupove: c A1 = [0. For example. A5 = (0. Intervals can be represented on a number b bilo koji realni brojevi takvi by •. 1]. A3 = [0. [. interval se −4). We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. . A2 = (−∞. (c) −3. 2] and (3. ∞). 1). Ako bi is denoted by ◦. 3]. The intervals (−6. 3). 3) to represent all real numbers between 1 and 3. 3). but not including the end-points. A closed end-point is denoted da an < b. 1/2). such that 1 ≤ x ≤ 3. −1) ∪ [0. 1] ∪ (1. 4] z. A6 = {0. 4] are illustrated in Figure 2. predstavlja kao duˇ depicted on the real line. A6 = [0. 1]. .

na primer. dvoˇlanih nizova) realnih brojeva oznaˇavamo c c 2 sa R . pod uslovom 2x + 1 ≥ 0. onda je |2x + 1| = −(2x + 1).4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Apsolutna vrednost 17 Svaki broj x ∈ R ima svoju apsolutnu vrednost. Dakle jednaˇina 1) ima reˇenje x = 1. ako c s s c je x = −2. koja se definiˇe ovako: s (6) |x| = x ako je x ≥ 0.. c c s 2. ona se raspada na dve jednaˇine sa z s c c ograniˇenjima za x : c 1) x − 1 = 0. odnosno kao naˇin da apsolutnu vrednost zamenimo zagradama. Zakljuˇak: jednaˇina A = 0 ima jedno reˇenje: x = 1. koja potiˇe otuda ˇto misle da je −x negativno. dobijamo x = 1. za x < 0. |x|. pod uslovom 2x + 1 < 0. Poc gledajmo. . y ∈ R}. izraz A = 3x − |2x + 1|. onda je −x = 2. dakle A = 3x + (2x + 1) = 5x + 1. 2) 5x + 1 = 0. a ˇto nije taˇno. 2) Ako je 2x + 1 < 0. dakle A = 3x − (2x + 1) = x − 1. Formulu (6) moˇemo shvatiti kao naˇin oslobadjanja od apsolutne vredz c nosti. npr. Znaˇi. c R2 = { (x. c s Jednaˇina 2) nema reˇenja jer iz 5x + 1 = 0 dobijamo x = −1/5. 1) Ako je 2x + 1 ≥ 0.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Skup svih uredjenih parova (tj. onda je |2x + 1| = (2x + 1). Reˇavaju´i prvu. proveravamo uslov: 2x+1 = 2·1+1 > 0 s c — jeste zadovoljen. ali uslov c s 2x + 1 = 2 · (−1/5) + 1 < 0 nije ispunjen. −x ako je x < 0. Tako moˇemo reˇiti jednaˇinu A = 0. kod nekih studenata stvara zabunu. Jednakost |x| = −x. y) : x ∈ R.2.

c . Na primer. Nacrtajte taˇke B(−1. Grafik c c c jednaˇine sastavlja se od onih taˇaka ˇije koordinate zadovoljavaju tu jednac c c ˇinu. Obratno. 4). F (1. prava q je grafik jednaˇine y = 2. 2). Pogledajte sliku 7 (b) Kvadranti Kad umemo da crtamo taˇke. i nijedna druga. 2). −2). x-osa ima jednaˇinu y = 0 — svaka s c c taˇka M (x. ako je data neka linija u ravni. onda moˇemo pokuˇati da z s napiˇemo njenu jednaˇinu. −2).3.prinudnoj“ projekciji 3 y A 2 q 2 1 K x –3 –2 –1 0 –1 –2 1 2 3 –2 II II 1 II –1 0 1 2 p III III –1 IV IV –2 (a) Kvadrat K se vidi kao kvadrat. par (1. c c S druge strane. 2). y). 2) predz c stavljen je na slikama 6 i 7 taˇkom A. Na primer. C(−3. ume´emo da crtamo jednaˇine. svakoj taˇki M u ravni c c odgovara jedan par (x. A = (1. Ako ste zaboravili jednaˇinu prave.. Dakle. y) na x-osi ima svojstvo y = 0. ˇto c s 3 zapisujemo ovako: M (x. E(2. y) ∈ R2 . 2). idite na stranu 61. ili M = (x. 0). 2 SKUPOVI I BROJEVI Ako u ravni odaberemo dve ose. π).18 Tri elementa skupa R2 : (0. y). y zovu se koordinate taˇke M. Brojevi x. (−1. D(−1. c Kako glasi jednaˇina prave p ? y-ose? i prave koja prolazi kroz taˇku A c c 4 i koordinatni poˇetak? c 3 4 Vidi i sliku 8. Na primer. (1. kao na slici 6 ili 7. c Slika 6: Koordinatni sistem u . onda svaki element skupa R2 moˇemo predstaviti taˇkom u ravni.

0 ≤ y ≤ 1. Taˇka M (x. s c c 3 E D y 2 1 0 B A C 1 x 2 –2 –1 –1 –2 F .Slobodna“ projekcija..4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c 19 c Slika 7: .2. y) iz K ima c karakteristiˇno svojstvo: 0 ≤ x ≤ 1. y) ∈ R2 : 0 ≤ x ≤ 1. Osenˇeni . Drugim reˇima. 3 q y 1 A K –1 –0.5 1 x 1.5 0 –1 –2 0. kao ˇto razne mape s Grenlanda predstavljaju jedno isto ostrvo.5 2 2.5 Slika 8: Napiˇite koordinate oznaˇenih taˇaka.pravougaonik“ na ovoj slici i kvadrat na slici 6 predstavljaju isti objekat.. c c K = {(x. 0 ≤ y ≤ 1}.

z z –1 (d) Ovde se kruˇnica vidi kao elipsa z .20 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 9: Prava y = x i kruˇnica x2 + y 2 = 1 u dve projekcije z 10 y=x 3 2 A 5 2 y –3 –2 –2 (a) Ovde se prava y = x vidi kao simetrala prvog i tre´eg kvadranta c A 1 2 y=x 3 x 2 3 –3 –2 –5 –3 –10 (b) Prava y = x u slobodnoj projekciji 1 1 y y –1 x 1 –1 x 1 –1 (c) Ovde se kruˇnica vidi kao kruˇnica.

broj n se zove eksponent a broj a je osnova (stepena). ako ga ima. 1 1 a−1 = . razliˇit od nule). U izrazu an . Definiˇe se i stepen sa c s celim negativnim brojem.21 3 3. (a = 0). (a = 0). a3 = a · a · a. Uverite se u njihovu ispravnost za neke konkretne vrednosti eksponenata. n a a n an = n.1 Logaritmi Stepen sa celim eksponentom Podsetimo se da je. c Ispostavlja se da pravila (7) ostaju ispravna — uverite se u to uzimaju´i c nekoliko konkretnih vrednosti eksponenata. n = 2. am = am−n . (7) (ab)n = an bn . po dogovoru. a−2 = 2 a a 0 a = 1. a1 = a. Razmotrite formulu a b −1 = b a = reciproˇna vrednost od c a . (am )n = am·n . tj. a2 = a · a. npr. b . ne pridaje mu se nikakvo znaˇenje. recimo. U svakom od tih pet pravila eksponent je pozitivan ceo broj (a imenilac je. b b Izraz 00 nije definisan. Vaˇe slede´a pravila: z c am an = am+n . gde je a bilo koji broj. itd. m = 3.

√ Budu´i da je ( a)2 = a1 .22 3 LOGARITMI 3. zaˇto? s Sliˇno se definiˇe kubni koren. samo ˇto ovoga puta svaki realan broj ima c s s jedan jedini koren. I broj −3 je oznaˇava pozitivni koren. 4 16 = 2. 3 −8 = −2 . . 5 −32 = −2 . Ako je r bilo koji racionalan broj. onda ´emo ga napisati u vidu . Npr. 9=3 . ˇ Ovde se moˇe uzeti a < 0 ako je n neparan broj. c √ (A2 )1/2 = A2 = |A| za svako A. ali 4 −16 nije definisan kao realan broj. formula (8) moˇe biti z problematiˇna. jer je 32 = 9. simbol primer.neskrac tivog“ razlomka r = m/n. Ako je n ma koji pozitivan ceo broj.2 Stepen sa racionalnim eksponentom Kvadratni koren broja a je takav broj koji. Npr. a reˇenja jednaˇine x2 = 7 moˇemo zapisati kao x = ± 7. Negativni brojevi s c z nemaju (realan) kvadratni koren. onda je n-ti koren od a takav broj b da je bn = a. kad se stepenuje sa 2. Npr. Tako je jedan kvadratni koren od 9 jednak 3. Medjutim.. n > 0. s n a = a1/n . Na c kvadratni koren od 9. ali ( A )2 = A samo za A ≥ 0. 3 8 = 2. i pisati (8) ar = am/n = n am = n a m za a > 0 . b pozitivni. Sta moˇete re´i o izrazu 0r ? z z c Sve formule sa spiska (7) ostaju ispravne ako dopustimo da su eksponenti razlomljeni a brojevi a. Svojstva zavise od toga da li je n (= izloˇilac korena) paran ili z neparan. opˇtije. Ako je a < 0. daje a. ima smisla pisati c √ a = a1/2 (a ≥ 0) i. c s 5 32 = 2. jednaˇina x4 = 16 ima dva reˇenja: x = ± 4 16 .

logaritam od b za osnovu a je onaj broj kojim treba stepenovati osnovu a da bi se dobilo b. da biste naˇli loga (b). treba da reˇite jednaˇinu s s c ax = b po nepoznatoj x. ˇto ne´emo razmatrati.3 Logaritmi Za pozitivne brojeve a i b (a = 1). 3. Naredni korak je uvodjenje stepena sa iracionalnim eksponentom nad pozitivnom osnovom. log3 9 = 2 jer je x = 2 reˇenje jednaˇine 3x = 9. ako je jasnije. to je izraz loga B definisan pod uslovom B > 0. S obzirom da je ax > 0 za svako realno x.01 = A dokazati neku jednakost tipa loga B = C. Na primer. Joˇ primera: s c s log2 (8) = 1 = log3 3 log4 (2) = log10 1 = log10 1 000 = log10 0. loga (b) c je broj koji zadovoljava uslov aloga (b) = b.3 Logaritmi S druge strane (A3 )1/3 = 3 23 A3 = 3 A 3 = A za svako A. isto je ˇto i dokazati aC = B.3. Napomenimo da pravila (7) s c opstaju. Drugim reˇima. s Na taj naˇin moˇemo izvesti pravila raˇunanja sa logaritmima direktno iz c z c pravila raˇunanja sa eksponentima: c loga 1 = 0 loga (ab ) = b loga (b) + loga (c) = loga (b · c) loga (b) − loga (c) = loga b c . Ili.

Jednaˇine c Jednaˇina c ln x = c ima reˇenje za bilo koje c i ono glasi s x = ec . eln x = x. ln(1 − x ). ln 1 = 0. prva — za svaki realan broj x. ln 1 − x.71828 . Izvedimo. ay = c. . . logaritmi za osnovu e. s Prema prethodno reˇenom. a druga — za x > 0. Umesto loge piˇe se ln . Stavimo loga b = x. . Posebno. ln e e . vaˇe formule c z (9) ln(ex ) = x. Najˇeˇ´e se upotrebljavaju prirodni logaritmi. Za koje √ vrednosti promenljive x definisani slede´i izrazi: su c 2 2 ln(x). log(b). e = 2. c sc gde je e eksponencijalna konstanta. tj. Broj 10 se ponekad zove antilogaritam od b. ln(3x − 2). a ovo je taˇno jer je c ax+y = ax · ay i ax = b. i obiˇno se piˇu c s b bez indeksa. Prema reˇenom. Zadatak 10. loga c = y. Izraˇunajte c √ ln e . n Ta pravila vaˇe pod uslovom da je b > 0 i c > 0. to je isto ˇto i a c s = bc. ln(−x). pravilo z loga (bc) = loga b + loga c. tako da treba da pokaˇemo da je loga (bc) = z x+y x + y. recimo. ln(x − x + 1).24 loga (1/b) = − loga (b) loga (bβ ) = β · loga (b) 3 LOGARITMI Iz ovog poslednjeg pravila sledi pravilo za logaritmovanje korena: loga n b = 1 loga (b). Logaritmi za osnovu 10 poznati su kao dekadni logaritmi. (10) ln e = 1.

ako je mogu´e. Dakle. Zadatak 11.3 Logaritmi S druge strane. S druge strane. 5 25 ako su (d) e2x − ex − 2 = 0. jednaˇina c ex = b ima reˇenje samo za b > 0 (zaˇto ?) i. Na primer. naime. one su ekvivalentne . ˇto je nemogu´e. onda je ln A = ln B. ili nekog drugog zadatka. s c (f) nema reˇenja. −x tj. s s c trebalo bi. onda je A = B. (b) ln2 x − 3 ln x + 2 = 0 (c) 2ex + 3 = 0. ako je ln A = ln B i A > 0. tj. B > 0. (e) ln 1−x = 1. x < 0 i x > 1. ono glasi s s c x = ln b. jednaˇine A = B i ln A = ln B imaju ista reˇenja c s ispunjeni uslovi A > 0. Prema tome. trebalo bi da bude c x − 1 > 0 i −x > 0 (istovremeno).3. Jedanaˇina se sme logaritmovati ako su obe strane pozitivne. Pre nego ˇto pristupimo reˇavanju jednaˇine. 2ex − 3 = 0. ln2 x = (ln x)2 . logaritam se sme skratiti. u tom sluˇaju. da bi jednaˇina (f) imala smisla. x (f) ln(x − 1) − ln(−x) = 1. tj. B > 0. B > 0. Ako bismo napisali s ln(x − 1) − ln(−x) = ln 5 x−1 = 1. da razjasnimo uslove pod kojima taj zadatak ima c smisla. c ako je A = B i A > 0. Reˇite jednaˇine: s c (a) 2 ln x − 3 = 0. e3x − e2x − 2ex = 0.

reˇenja su x1 = et1 = e. s c Pre logaritmovanja nejednaˇine ili jednaˇine razmislite. c z √ a = 2. x = ln 2. S druge strane. c z c c 2 dobiti jednaˇinu t − t − 2 = 0. s U sluˇaju (d) moramo biti paˇljiviji. reˇenje nije x < ec . bec c smlisleno je logaritmovati nejednaˇinu ex > −1. c c tj. 2. Na primer. x = 2e + 1 . Vra´amo se na x i s c dobijamo dve jednaˇine: c ln x = t1 . e+1 3 LOGARITMI Da bismo reˇili jednaˇine (b) i (d). Kolika je vrednost ln x kad je x: (a) vrlo mali pozitivan broj. jer log(−1) nije definisan. −x tj. ln x < 0 za 0 < x < 1. Dakle. (11) ex > 0 za svako x. od prve jednaˇine. t2 = 2. ln x = t2 . Ali u sluˇaju nejednaˇine c c (14) ln x < c. dobijamo ex = 2. ali je tu t > 0. U sluˇaju (b) stavljamo ln x = t (x > 0) pa jednaˇinu piˇemo c c s 2 kao t − 3t + 2 = 0. c . gde je c realan broj.26 doˇli bismo do pogreˇnog zakljuˇka s s c x−1 = e. Nejednaˇine c Stepen ex je pozitivan za svako x. 1/2. treba da znamo kvadratnu jednaˇinu s c c (vidi str. npr. vra´aju´i se na x. 4. (b) vrlo veliki broj. Ova poslednja ˇinjenica vaˇi i kad se ln x zameni sa loga x. ve´ 0 < x < ec . Ova ima dva reˇenja t1 = 1. tj. gde je a > 1. jeste x > ec . Zato od dva reˇenja t1 = 2 i c s t2 = −1 uzimamo samo pozitivno. x2 = et2 = e2 . (c) broj blizak jedinici ? Reˇenje nejednaˇine s c (13) ln x > c. (12) ln x > 0 za x > 1. 1/8). Stavi´emo ex = t i. 69). Proverite to na konkretnim primerima (recimo x = 2.

≥. Reˇite slede´e jednaˇine i odgovaraju´e nejednaˇine: s c c c c (a) ln x2 = ln(x + 2) (b) 2 ln x = ln(x + 2) (c) x = √ x+2 .3. <. (Ne zaboravite da prvo odredite oblast definisanosti. pa reˇite s odgovaraju´e nejednaˇine. U zadatku 11 zamenite znak = znakom >.3 Logaritmi 27 Zadatak 12.) . c c Zadatak 13. ≤.

broj koji je za 10% ve´i od S jednak je s c S+ 1 10 S = S + S = 1. tada delimo 15 sa c 40 : 15 = 0..15 × 150 = 22. 375 = 37.1 × S. c Broj 100 pove´ati za 1/10.. Na primer. 5 procenata od 40. 100 10 i . broj koji je za i% ve´i od broja S jednak je s s c S + pS = S(1 + p). Uopˇte.5 Ako ho´emo da broj 15 izrazimo kao procenat broja 40. taˇna je c c reˇenica: c (15) Broj 110 je za 10% ve´i od broja 100.5%.% “ se moˇe shvatiti kao skra´enica za . c Kako biste shvatili slede´e reˇenice? c c Broj 100 pove´ati za jednu desetinu. 100 i . Na primer. c Vratimo se na (15).podeli sa z c 100“. gde je p = A broj za i% manji od broja S jednak je S − pS = S(1 − p). 100 Joˇ opˇtije. c Izrazite 40 kao procenat od 15. znak . gde je p = . 40 dakle. Dakle. U navedenim primerima izjednaˇili smo i% sa i/100.28 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4 4. 15% od 150 = 15% × 150 = 0.1 Kamatni raˇun c Procenti Jedan procenat neke veliˇine jednak je stotom delu te veliˇine — jednoj c c stotinki. 15 ˇini 37.

koju smo odabrali da bismo s c njom uporedjivali ostale.6 N2 =291. zove se i bazna vrednost. 24.7 I2 =103. izraˇunati c z c c procenat pove´anja. c Zadatak 16. U tabeli 1 vidimo podatke o proseˇnoj plati u Srbiji u pet odabranih meseci.6 226.1 Realne plate Dinara Indeks 282.0 100.8.3 I3 =117. Roba je koˇtala 5200 dinara pa je tri puta uzastopno poskupela s po stopama 10%.4 N3 =332.0 I4 =140.9 I1 =93.1 81.0 80. . Jedan kurs matematike u Londonu pohadja 117 studenata.3 224. Da li je bitan redosled tih poteza? Izraˇunati konaˇnu cenu i procenat ukupne promene. Koliko procenata je palo? Koliko studenata profesor sme da obori ako mu je naredjeno da prolaznost mora biti najmanje 85% ? Zadatak 17. Posle sniˇenja od 21% cena neke robe iznosi 5456 dinara. Ako je 15% nekog broja jednako 30. N0 282 Preuzeto iz knjige: Nebojˇa Savi´. broj (inc Tabela 1: Indeksi plata Nominalne plate Dinara Indeks N0 =282.0 230. Dakle. Na zavrˇnom ispitu 15 je dobilo ocenu A. Beograd s c zs 2001. njih 45 ocenu B a 31 ocenu C (ostali s su pali).8 N4 =395.0 N1 =263. ta poˇetna vrednost.3 = 100 × = 117.3 79.6 Na primer.0 I0 =100. indeksnim brojevima (indeksima). str. koji je to broj? A koji broj je za 500% manji od 500 ? Zadatak 15. I3 = 100 × 6 N3 332. Posle tri meseca cena je vra´ena na prvobitni nivo.9 72.5 203.1 Procenti 29 Zadatak 14. Izraz ˇunati sniˇenje.3 t0 t1 t2 t3 t4 =Decembar 1994 =Januar 1995 =April 1995 =Juli 1995 =Oktobar 1995 deks) I3 pokazuje procentualnu vrednost veliˇine N3 u odnosu na poˇetnu (ne c c prethodnu) vrednost N0 . c c Indeksni brojevi Iz golih podataka o vrednosti neke ekonomske veliˇine tokom odredjenog c perioda ˇesto se ne moˇe lako videti brzina promene te veliˇine. 12% i 7% i dvaput pojeftinila po 17% i 5%.4. Zato se c z c pribegava tzv. Ekonomija tranzicije u trˇiˇnu privredu.

koji drugi.30 ˇ 4 KAMATNI RACUN ˇto znaˇi da je nominalna plata u periodu od t0 to t3 porasla za 17. c .2 Prosti kamatni raˇun. itd. k3 . naime: k0 ..06 godiˇnje. k2 . posle drugog: k2 = k1 + k0 p = k0 (1 + 2p) = 1 120 000 posle sedmog: k7 = Ovde se pojavljuje jedan uredjen spisak brojeva. z c Zadatak 18. s Tabela 2: Proseˇna plata c Dinara Indeks 100. k 4 . tj. k 7 Takav spisak se zove konaˇan niz .uredjen“ jer se svakome ˇlanu c z c zna mesto. Vaˇ zadatak je da reprodukujete podatke — uradite ga. Posle prvog ukama´ivanja na c vaˇem raˇunu bi´e svota od s c c k1 = k0 + k0 p = k0 (1 + p) = 1 060 000 (dinara).0 Oktobar 2000 Novembar 2000 Decembar 2000 Januar 2001 Februar 2001 4. po principu prostog kamatnog s raˇuna. Tabelu 2 je ostavio jedan otpuˇteni sluˇbenik jedne drˇavne s z z firme u Srbiji.0 1960 110. tj. zna se koji je prvi.5 140. pripisuje vam se pk0 dinara. milion dinara) po s kamatnoj stopi od p = 6% = 0. k6 . Kaˇe se . k5 . dakle. k 1 . tre´i. Aritmetiˇki niz c c Zamislite da ste stavili na ˇtednju svotu k0 (od. s c Obratimo paˇnju da je poˇetni (bazni) indeks jednak 100. npr. pod uslovom da vam se na kraju svake godine dodaje 6% prvoc bitne svote.0 2082 105.8 posto.

medjutim. . bilo kakav. . . . . Niz prirodnih brojeva To je niz 1. osim u sluˇaju da su svi brojevi c c medjusobno jednaki. . A aritmetiˇkom sredinom c c c brojeva a i b naziva se broj c= Dakle. . onda se definiˇe i geometrijska sredina: s n a1 a2 · · · an . kt . 31 Takav spisak se zove beskonaˇan niz . 157. . niz pozitivnih celih brojeva. . . Geometrijska sredina je manja od aritmetiˇke.4. . 10. 2 Aritmetiˇka sredina n brojeva a1 . . 2. . . gde je d = k0 p = . . Podsetimo se formule za zbir prvih n prirodnih brojeva: (16) 1 + 2 + · · · + (n − 1) + n = n(n + 1) . Ovaj niz nije. Takav niz se zove aritmetiˇki niz ili aritmetiˇka c c progresija. . . tj. . . . n Ako su ti brojevi pozitivni. vaˇi jednakost z kt − kt−1 = d za t ≥ 1. Aritmetiˇki niz c c Navedeno raˇunanje moˇete produˇiti: posle t godina ima´ete c z z c kt = kt−1 + k0 p = k0 (1 + tp). . . jednak aritmetiˇkoj sredini susednih ˇlanova. . 2 . k7 . . . a+b . . 3. . a2 . razlog za taj naziv je u tome ˇto je svaki ˇlan. c on ima svojstvo da je razlika susednih ˇlanova konstantna. . Ovde nam se pojavio jedan (potencijalno) beskonaˇan spisak brojeva: c k0 . k1 . k155 . . . . an jednaka je c 1 (a1 + a2 + · · · + an ). .2 Prosti kamatni raˇun. . 106 . poˇev od drus c c gog. kt = kt−1 + kt+1 2 (t ≥ 1). Da budemo prec cizniji. .

Prema tome zbir je jednak 26 × 6080 = 158 080.32 Zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza c c ˇ 4 KAMATNI RACUN Jedna fabrika proizvodi kompjutere. Prve sedmice u februaru 2004. Koliko je jedinica proizvedeno ako je prvog dana proizvodnja iznosila 270? . 2 . a zatim je svake sedmice proizvodnja pove´avana za 80 c kompjutera. S obzirom da je niz aritmetiˇki. . i razlike d : z c ak = a1 + (k − 1)d . 2 2 Obratite paˇnju da se u sluˇaju niza prirodnih brojeva ova formula pokz c lapa sa (16). ako sa S oznaˇimo zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza. Dakle. c Niz ak je aritmetiˇki jer je razlika susednih elemenata uvek ista: c d = ak+1 − ak = 80. nego . moˇemo po´i od toga da je z c a1 + a52 = a2 + a51 = a3 + a50 = · · · = a26 + a27 . an = n a1 + an (n − 1)d = n a1 + . . Zbog toga ne sabiramo redom. U fabrici se smanjuje proizvodnja jednog proizvoda za deset jedinica dnevno sve dok ne bude jednaka nuli. onda vaˇi s c c c z formula prvi + poslednji S = (broj ˇlanova)× c . poslednje nedelje je proizvedeno kompjutera a52 = 1000 + 51 · 80 = 5080. a onda je ukupna proizvodnja c c za 52 sedmice a1 + a52 . k = 1.. c (17) a1 + a2 + . 52. . U tom zbiru ima 26 jednakih ˇlanova: svaki je jednak c 1000 + 5080 = 6080. . Svaki element se moˇe izraziti pomo´u prvog. Koliko je kompjutera proizvedeno za 52 sedmice? Oznaˇimo sa ak broj proizvedenih kompjutera u nedelji k. . 2 Drukˇije. . “. . Da bismo sabrali ta 52 broja. proizvela je 1000 kompjutera. c c c proseˇna sedmiˇna proizvodnja je (a1 + a52 )/2. Mogli smo rezonovati i na slede´i naˇin. 52 × 2 Uopˇte.(prvi + poslednji) + (drugi + pretposlednji)+. Zadatak 19. a1 .

(b) k=−2 (10 − 3k) . 5 k=2 1 1 1 1 1 = + + + . c i izraˇunajte: c = n a1 + Zadatak 20.4. Na c primer. u obrnutom poretku. 4. 4 a1 + a2 + a3 + a4 = k=1 ak . Geometrijski niz z c Stavili ste na ˇtednju K0 = 1 000 000 dinara po godiˇnjoj kamatnoj stopi od s s p = 6% = 0.3 Sloˇeni kamatni raˇun. Ili.3 Sloˇeni kamatni raˇun. uz sloˇeno godiˇnje ukama´ivanje. To znaˇi da ´ete posle z s c c c prvog pripisivanja kamate imati K1 = K0 + K0 p = K0 (1 + p) = 1 060 000 (kao i sluˇaju prostog ukama´ivanja).06. Oslobodite se znaka 7 (a) k=1 11 (−1)k . . Geometrijski niz z c Znak 33 Znak se koristi da bi se zbir zapisao u skra´enom i preciznom obliku. K2 = K1 + K1 p = K0 (1 + p)2 = 1 123 600. k 2 3 4 5 Sada formulu (17) moˇemo zapisati kao z n ak = n (18) k=0 a1 + an 2 (n − 1)d 2 (ak je aritmetiˇki niz). ali da ´e se pri slede´em pripisivanju c c c c kamatna stopa primeniti na iznos K1 . Dakle.

(1.06)10 Dakle. Transfomiˇemo prethodnu formulu i dobijemo s (20) K0 = Kt . Odavde sledi c K0 = 12 143/(1.67.34 ˇ 4 KAMATNI RACUN Slede´i put kamatnu stopu primenjujemo na K2 . z Jednaˇinu (19) moˇemo reˇiti po p. a nepoznato je K0 . z s Posle 27 meseci raspitao se za stanje na raˇunu i reˇeno mu je da tamo ima c c 12 143 dinara. treba da uloˇimo 558 395 dinara. stanje posle 27 meseci jednako je stanju posle drugog ukama´ivanja. s c 7 . dakle. Zadatak 21. Pretpostavimo da se stanje na raˇunu izmedju dva ukama´ivanja s c c 7 ne menja. Koja ´e kamatna stopa udvostruˇiti uloˇenu svotu posle: (a) c c z jedne godine. c z s (21) p = t Kt /K0 − 1. Marko je uloˇio izvesnu svotu uz godiˇnju kamatnu stopu 8%. (b) dve godine. od kojih je jedna — vrec c menski interval t — celobrojna. ako ˇelimo da znamo koliko treba uloˇiti. Koliko je Marko uloˇio? z Reˇenje. Prema tome. K = K0 (1. c c z c c Na primer. po stopi p = 0. (1 + p)t U naˇem primeru to daje s K0 = 106 = 558394. gde je K = 12 143. i kako. Znaju´i tri veliˇine. u ˇta ne´emo ulaziti. Kt = 106 . moˇemo na´i ˇetvrtu. Da li ´e se do slede´eg ukama´ivanja stanje menjati.06. c K3 = K2 + K2 p = K0 (1 + p)3 = Posle t godina iznos ´e biti jednak c (19) Kt = K0 (1 + p)t . da z z bismo posle deset godina imali milion dinara.7768. zavisi od dogovora sa c c c bankom. (c) deset godina? Da li odgovor zavisi od uloˇene svote? z Zadatak 22. Ta formula daje vezu izmedju ˇetiri veliˇine.08)2 = 10410. tada je t = 10. tj.08)2 .

992562642.09)3 K0 = (1. tj. = 1. Mi treba da nadjemo prvi broj n takav da je Kn > 1. penjemo se do prvog celog broja. n = ln(1. Odavde nalazimo n = 5. ln(1.7050. A moˇemo posegnuti za logaritmima.09)4 K0 = (1.043231727. tj.09) = 1.5K0 .4119K0 . c c c s c Zadatak 24. Iznos posle ukama´ivanja s c z c broj n jednak je Kn = (1. imamo (1. Geometrijski niz z c 35 Zadatak 23.09)8 = 1. (a) Oznaˇimo uloˇeni iznos sa K0 .09)5 K0 = 1. = 1. (b) Rade´i pomo´u logaritama. dobi´emo c c c n= ln 2 = 8. Logaritmovanjem dobijamo n ln(1. Moˇemo raˇunati z c redom: K2 K3 K4 K5 = (1. ln(1. s matematiˇkog glediˇta. = 1.5386K0 .5K0 . Rukovodstvo EDB je c odluˇilo da cenu podiˇe svakog meseca po istoj meseˇnoj stopi. c n = 5. Uloˇili ste neke pare po stopi p = 9%. ali. (1.00 i re´i da osmo ukama´ivanje c z z c c udvostruˇuje poˇetni iznos.4. Prvo ´emo potraˇiti n tako da bude z c z n Kn = 1.5).09) Posle ispravke dobijamo n = 9. S druge strane.3 Sloˇeni kamatni raˇun.09) Budu´i da n treba da bude ceo. godine odobreno je Elektrodistribuciji (EDB) da cenu struje za godinu dana pove´a za 72%.5. Neko ´e moˇda zaokruˇiti ovaj poslednji broj na 2.09)2 K0 = (1. to nije taˇno.1881K0 . dakle. (a) Koliki c z c je ta stopa? (b) Koliki je procenat poskupljenja posle dva meseca u odnosu na poˇetak? (c) Ako bi struja poskupljivala svakog meseca za 6%.2950K0 .09) = ln(1. Prvog oktobra 2003.5) = 4. koliko bi c poskupela za godinu dana? (d) U kom ´e mesecu struja biti skuplja za viˇe c s od 42% u odnosu na poˇetak? c . Posle kojeg ´e ukama´ivanja z c c iznos na vaˇem raˇunu premaˇiti (a) 150 procenata uloˇene svote? (b) s c s z dvostruku vrednost uloˇene svote? (c) stostruku vrednost uloˇene svote? z z Reˇenje.09)n K0 .

Pre neˇto viˇe od ˇetiri godine Stevan je uloˇio $1000 i danas s s c z ima na raˇunu $1300.06)2 . Kolika je kamatna stopa? Sutra ´e podi´i $500 da bi c c c kupio televizor a ostatak ´e ostaviti na ˇtednji. ako c z c c je M > 0 bilo koji broj.) z c c Upotrebite kalkulator da nadjete bar jedno n tako da bude (1. .06)3 . K0 × (1. . . Kt . . i zato su ˇlanovi c c niza sve ve´i i ve´i. . za svako ε > 0 moˇe se na´i n tako da bude z z c aq n < ε. tj. . Kada ´e na njegovom raˇunu c s c c ponovo biti viˇe od $1000 ? s Geometrijski niz Niz K1 .1)n > 109 . Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = 0 (ovde je 0 < q < 1). K0 × (1. Taˇnije reˇeno. ˇto znaˇi da ´e. ako je a > 0 i q > 1. Broj q se zove kvocijent niza..06. . onda se moˇe na´i n tako da bude z c aq n > M. Takav niz se zove geometrijski niz ili geometrijska progresija. jednak je beskonaˇno. U gornjem primeru kvocijent je ve´i od 1. . . Uopˇte. ima tu osobinu da svaki ˇlan (poˇev od drugog) podeljen sa svojim prethodc c nikom daje uvek isti broj — to je 1 + p. . . Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = ∞ (ovde je q > 1).9)n < 10−9 .06)t . aq n . . tj. . onda c c s geometrijski niz neograniˇeno raste. s onda moˇemo formirati (konaˇan ili beskonaˇan) niz z c c aq 1 . .ako mu date dovoljno c s c c vremena“. ako je a > 0 i 0 < q < 1. K2 . kad n teˇi beskonaˇno. . ˇ (Citaj: limes od q n .36 ˇ 4 KAMATNI RACUN Zadatak 25. . niz raste. . . ako su q i a bilo koji brojevi. . K0 × (1. tj. . prevazi´i svaki broj koji vi moˇete zamisliti. aq 2 . Opˇtije. S druge strane. K0 × 1. . . Nadjite bar jedno n tako da bude (0. . onda niz opada i ˇlanovi se c pribliˇavaju nuli. .

n→∞ lim An = ∞. ˇlana c zakljuˇno. A. tj.00010 0.3 Sloˇeni kamatni raˇun. c . tj. ). Iz tablice se moˇe naslutiti. raˇunamo koliˇnik rn = An /Gn c c c (nekoliko vrednosti imate na tablici). a dalje rn opada. Geometrijski niz z c 37 ˇ Zadatak 26. tj. C — pove´a za 1% pa smanji za 1%. An > Gn . sve do 200. ˇto je isto. D. . c B — smanji za 1%. n→∞ Gn lim ili.00009 Preciznije ispitivanje pokazuje da rn raste od prvog do desetog ˇlana. An = 0. B. c c n→∞ lim Gn = ∞. . imaju istu poˇetnu vrednost pa c c poˇnu da svake sekunde menjaju vrednost na slede´i naˇin: c c c A — pove´a se za 1%.4. n 101 102 200 201 202 300 301 302 An /Gn 6662. Prvi je geometrijski a drugi aritmetiˇki. . Oba rastu neograniˇeno.11 1. Da bismo uporedili njihove veliˇine. To se moˇe protumaˇiti ovako: Iako se moˇe desiti da z c z c z aritmetiˇki niz na poˇetku bude mnogo ve´i. c Jedanaesti je jednak desetom.88 0. s n→∞ lim Gn = ∞. 3.05 0.1)n i An = 106 n (n = 1. z c geometrijski i aritmetiˇki. c ˇ c Sta ´e biti s njima za 100 sekundi? A za godinu dana? Poredjenje geometrijskog i aritmetiˇkog niza c ˇ Cak se i na televiziji moˇe ˇuti da geometrijska progresija (ako raste) raste z c brˇe od aritmetiˇke. Cetiri veliˇine. geometrijski niz ´e ga kad-tad c c c c znatno prevazi´i. C. i tako stalno. Ipak. An Ove dve jednakosti vaˇe u sluˇaju kad su Gn i An bilo kakvi nizovi. vaˇi nejednakost rn > 1. 2. c D — smanji za 1 procenat poˇetne vrednosti.96 0. c z z a tako i jeste. da su vrednosti rn male ako je n veliko.00011 0.85 6117. c Osmotrimo nizove brojeva Gn = (1.

5 Geometrijski red Zamislite da ste stavili K0 = 1000 funti u ˇtedionicu koja daje 10% kamate s godiˇnje. ako s z stavimo K0 = k0 = 1. pod uslovom da su kamatne stope jednake i da su pare oroˇene c na dve ili viˇe godina. posle 3 godine s c c s c ima´ete c (?) dinara. tj. ˇto znaˇi da ´ete i posle 50 godina imati bar neˇto (koliko?) s c c s . U sluˇaju (b). s (b) Svake godine troˇite 2% od sume koju ste imali prethodne godine. vaˇi nejednakost Kt > kt za t ≥ 2. (22) (1 + x)t > 1 + tx.38 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4. x = 0. c c s s U sluˇaju (a). Dodajete novih 1000 funti s pa sada imate K0 + S1 . i zamenimo p sa x. Posle jedne godine imate S1 = K0 (1+p). (?) dinara. t > 1. Dakle. za koje vrednosti promenljivih x i t imamo jednakost? 4. Da bismo to ilustrovali. .. i razmiˇljate da ih troˇite na jedan od dva naˇina: s s c (a) Svake godine troˇite p = 0. troˇite S po godiˇnjoj stopi p = 2%. posle t Ako ste sigurni da je Q > P za t ≥ 2. z Ako je x ≥ −1 i t ≥ 1. Ona vaˇi ne samo z z za x > 0 ve´ i za −1 < x < 0. Dakle. posle t godina vaˇa ´e suma biti jednaka s c Q = (1 − p)t S. Ova vaˇna nejednakost zove se Bernulijeva nejednakost.02 = 2% od S. ˇto znaˇi da posle 50 godina ne´ete imati niˇta.4 Bernulijeva nejednakost Trebalo bi da bude jasno da sloˇeno ukama´ivanje obezbedjuje viˇe novca z c s nego prosto. onda vam je jasno da nejednakost (22) vaˇi za x > −1. posle druge godine iznos na vaˇem raˇunu je s c S2 = (K0 + S1 )(1 + p) = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 . s kra´e reˇeno. posle 3 godina ima´ete c c godina ima´ete sumu c P = (1 − tp)S. razmotrimo ovakvu c situaciju: Imate S = 106 dinara. tada je (1 + x)t ≥ 1 + tx.

On predstavlja zbir ˇlanova geometrijskog niza c aq. Ovaj izraz se zove geometrijski red. s S = prvi ˇlan × c (kvocijent na broj ˇlanova) − 1 c . onda moˇemo s z formirati (geometrijski) red S = aq + aq 2 + · · · + aq n .5 Geometrijski red Opet dodajete svojih K0 funti pa ´ete posle tre´e godine imati iznos c c S3 = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + K0 (1 + p)3 . .1 − 1 .1. ˇ (Sta je sa sluˇajem q = 1 ?) Formulu treba pamtiti ovako: c S = prvi ˇlan × c ili. onda je iznos posle t godina jednak St = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + · · · + K0 (1 + p)t . Vaˇi formula z S = aq + aq 2 + · · · + aq n = aq 1 − qn 1−q za q = 1. kvocijent − 1 (vidi stranu 33): 1 − (kvocijent na broj ˇlanova) c .1 broj ˇlanova = 10 c Dakle. 39 Ako nastavite da svake godine dodajete K0 .1670611 1. aq n . S10 = 1100 × (1. ako su a i q bilo kakvi brojevi a n prirodan broj. Izraˇunajmo S10 u primeru sa funtama: c prvi ˇlan = 1000 × 1. . 1−q Primer 4. ˇto je isto.4. Opˇtije. 1 − kvocijent Inaˇe tu formulu moˇemo zapisati pomo´u znaka c z c n aq k = aq k=1 1 − qn . aq 2 .1)10 − 1 = 17 531. .1 = 1100 c kvocijent = 1. .

A2 × (1. Imate kod ku´e s c c £8000 a u slede´ih deset godina. ne zna se koji. A10 = 1000 . Stari Grk. 2 1. onda z z je za vas M = 10 000.2. Ako ste ˇiveli u Starom Rimu.1) < 1. da li ´e vam £8000 s c biti dovoljno? Jedan naˇin da razreˇite problem jeste da odete u ˇtedionicu i pitate.1 (1. c Zadatak 28. . S obzirom da je A1 × 1. . S= 1000 1 − q 10 × = 6 144. ovog puta sa kvocijentom q = 1/(1. to je A1 = 1000 . morate za neˇto davati £1000. poˇev od idu´e godine u c s c c ovo doba. naravno. c s s Moˇda ´e vam manje vremena oduzeti slede´i naˇin. moˇete uzeti M = 1 000. Sada razmotrimo neˇto drukˇiju situaciju. u deset koverata ima ukupno S= 1000 1000 1000 + + ··· + . Nadjite sume slede´ih redova: c (a) 1 1 1 1 1 1 1 + + + + + + 2 4 8 16 32 64 128 1 1 1 1 + 2 − 3 + · · · + (−1)M M 2 2 2 2 (b) 1 − (c) 3 − 6 + 12 − 24 + · · · + 3(−2)M Ovde slovo M oznaˇava neki.1) (1. To je. U drugi stavimo A2 . Zapiˇite zbirove iz zadatka 27 pomo´u znaka s c 8 8 (vidi stranu 33). ˇija ´e vrednost z s c c kroz dve godine biti £1000. . 1. do desetog koverta. itd. s Ako novac stavite u onu ˇtedionicu koja daje 10% kamate.1)2 = 1000. Dakle.40 ˇ 4 KAMATNI RACUN Primer 4. jednom godiˇnje.1)2 .57. (1. I tako dalje.1)10 I ovde imamo geometrijski red.1)10 Dakle.1 = 1000.1 A2 = 1000 . Ako ste. ukupno £10 000. . ˇija ´e vrednost posle godc c inu dana leˇanja u ˇtedionici biti £1000.1 1−q Zadatak 27. 1. U prvi stavimo A1 funti. pozitivan ceo broj. Uzmimo 10 koverata z c c c (pravih ili imaginarnih). pak. (1.

da je M1 < M2 < M3 < · · · < M12 < · · · < Mm < . . .005 u odnosu na prethodni c mesec. p = 0.06 = 6%. . itd.6 Meseˇno ukama´ivanje. ako je m = 365. Umesto na dvanaest.4. dinara. . M2 . . . tj. 4. . . godinu moˇemo podeliti na m delova. Moˇe se dokazati ono ˇto bi se moglo oˇekivati na osnovu prethodnog — da z s c taj niz raste.81 . .6 Meseˇno ukama´ivanje. itd. c s U mnogim sluˇajevima to se ˇini ˇeˇ´e. 3 . ako se kamata obraˇunava dnevno. npr. pod uslovom da je p > −1. . M12 . . To znaˇi slede´e: Ako c c c sc c c c ste uloˇili K0 = milion dinara. onda vam se z s svakog meseca svota pove´ava po stopi p/12 = 0. . M3 . . c c U odeljku 4. c c 41 4. tada je iznos na raˇunu posle 365 dana c c jednak M365 = K0 1 + p 365 365 = 1 061 831. . ili bilo koji drugi prirodan broj. ˇto znaˇi da je uloˇena svota porasla za viˇe s c z s od 6. Na primer. Dakle. . . U sluˇaju proizvoljnog m imamo formulu s s s c (23) Mm = K0 1 + p m m . . Mm . . tj. dakle. . . gde je z m = 2 . posle jednog meseca ima´ete c K0 1 + p = 12 . posle 2 meseca: posle 6 meseci: a posle 12 meseci iznos je jednak M12 = K0 1 + p 12 12 .3 razmatrali smo situaciju u kojoj se kamata obraˇunava godiˇnje. kojom je odredjen niz brojeva M1 .1%.31 . . uz godiˇnju stopu p = 0. meseˇno. . M12 = 1 061 677. ˇto je neˇto viˇe od M12 .

42 Zadatak 29. Dokaˇite da je z 1+ x 2
2

ˇ 4 KAMATNI RACUN

< 1+

x 3

3

za x > −2, x = 0.

Moˇete koristiti formulu z (A + B)3 = A3 + 3A2 B + 3AB 2 + B 3 . Zadatak 30. Dokaˇite da je z 1+ x 3
3

< 1+

x 4

4

za x > −3, x = 0.

Moˇe da pomogne formula z (A + B)4 = A4 + 4A3 B + 6A2 B 2 + 4AB 3 + B 4 . Pri stepenovanju zbira korisno je imati u vidu Paskalov trougao: (A + B) (A + B)2 (A + B)3 (A + B)4 (A + B)5 1 1 5 1 4 10 1 3 6 10 1 2 3 4 5 1 1 1 1 1

Formula Formula (19) daje iznos na raˇunu posle t godina sa jednim ukama´ivanjem c c godiˇnje, a (23) — posle jedne godine sa m ukama´ivanja godiˇnje. One se s c s mogu objediniti u jednu: (24) K = K0 1 + p m
mt

.

Ovde je K0 uloˇeni svota, tj. poˇetna vrednost kapitala, p — godiˇnja kaz c s matna stopa, m — broj ukama´ivanja (kapitalisanja) u toku jedne godine, K c — krajnja vrednost kapitala, tj. vrednost kapitala posle t godina, pri ˇemu c t ne mora biti ceo broj. Broj n=m·t

4.7 Neprekidno ukama´ivanje c

43

jednak je broju ukama´ivanja u toku vremenskog intervala t, tj. broju c obraˇunskih perioda. Prema tome, formulu (24) moˇemo napisati u obliku c z (25) K = K0 1 + p m
n

.

Na primer, ako ste uloˇili kapital K0 na 3.5 godine, uz polugodiˇnje ukamaz s ˇ ´e se desiti ako poˇelite da pare podignete posle ´ivanje, onda je n = 7. Sta c c z 3 godine i 2 meseca, zavisi od drugih uslova. Zadatak 31. Uloˇili ste £1000 uz godiˇnju kamatnu stopu 10% i tromeseˇno z s c ukama´ivanje. Koliko ´ete imati posle: (a) 9 meseci, (b) 15 meseci? Koliko c c treba da uloˇite da biste imali £1000 posle 6 meseci? z

4.7

Neprekidno ukama´ivanje c

Ljudski je zapitati se da li se skra´ivanjem intervala (izmedju dva) ukama´ic c vanja (uz godiˇnju kamatnu stopu, recimo, p = 0.06) moˇe ste´i neograniˇena s z c c koliˇina novca za godinu dana. Drugim reˇima, ˇta se dogadja sa nizom c c s M m = K0 1 + p m
m

,

m = 1, 2, . . .

kad se m pove´ava preko svake mere. Moˇemo probati sa m = 365 × 24 × c z 60 × 60, tj. sa pripisivanjem kamate svake sekunde. Ispostavlja se, naˇalost, z da je niz Mm ograniˇen — vaˇi nejednakost c z Mm < K0 ep , gde je e osnova prirodnih logaritama, ili eksponencijalna konstanta, e = 2.718281828459 . . . Ako kapital K0 nije preterano veliki, onda razlika K0 1 + p m
m

− K0 ep ,

za m = 365 × 24 × 60 × 60,

nije vredna pomena9 , pa se vrednost kapitala na kraju godine moˇe raˇunati z c po formuli K = K0 ep .
9

osim za Piro´ance c

44

ˇ 4 KAMATNI RACUN

Zamislite da ste uloˇili 100 miliona dolara po godiˇnjoj stopi 10%. Tada ´e z s c vam neprekidno ukama´ivanje, prema mom proraˇunu, doneti oko 63 dolara c c viˇe nego pripisivanje kamate svakog sata. s Prethodna formula se moˇe uopˇtiti tako da se dobije vrednost kapitala z s u bilo kom budu´em momentu t : c (26) K = K0 ept . Obraˇunavanje kamate po toj formuli zove se neprekidno ukama´ivanje. c c Zadatak 32. Uloˇili ste £10 000 uz godiˇnju kamatnu stopu od 9%. Koz s liko ´ete imati posle 2 godine, ako se kamata obraˇunava: (a) godiˇnje; (b) c c s tromeseˇno; (c) meseˇno; (d) neprekidno. Uporedite dobijene rezultate. c c Nominalna i efektivna stopa Godiˇnja stopa koja se pominje kod meseˇnog ili neprekidnog ukama´ivanja, s c c i drugde, naziva se nominalnom, i ona ne pokazuje stvarni procentualni rast za godinu dana. Na primer, ako smo uloˇili kapital K0 po godiˇnjoj stopi z s p, uz neprekidno ukama´ivanje, onda ´e njegova vrednost posle godinu dana c c porasti za K0 ep − K0 = (ep − 1)K0 , ˇto znaˇi da je stvarna procentualna s c promena jednaka (ep − 1)K0 = ep − 1. K0 Ta promena se zove i efektivna godiˇnja stopa. Sliˇno, ako je broj ukamas c ´ivanja tokom jedne godine jednak m, onda je odgovaraju´a efektivna stopa c c jednaka p m 1+ − 1. m Samo su u sluˇaju m = 1 efektivna i nominalna stopa jednake, inaˇe je c c efektivna ve´a. Staviˇe, iz odeljka 4.6 sledi da efektivna stopa raste kad m c ˇ s raste, a najve´a je kod neprekidnog ukama´ivanja, sve to uz pretpostavku da c c je nominalna stopa fiksirana. S obzirom da je rad sa nominalnim stopama jednostavniji, obiˇno se pod c ,,godiˇnjom stopom“ podrazumeva ,,nominalna godiˇnja stopa“. Taj dogovor s s se poˇtuje i u drugim situacijama kao, recimo, u slede´im. s c Zadatak 33. Broj stanovnika drˇave A je za 20% manji od broja stanovnika z drˇave B. Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 5%, a z s ve´a po stopi 2%, kada ´e se izjednaˇiti? c c c

08. neprekidno i po eksponencijals nom zakonu.08 (dinara). A je nepoznato. gde je At broj stanovnika drˇave A u budu´em momentu t.8 Krediti 45 Uputstvo: Stanovniˇtvo raste. Jasno je da je godiˇnja rata ve´a od 10 000 dinara. c Odgovor na (c): pribliˇno 18. To ˇto vra´ate posle prve godine vredi danas manje. S obzirom c da Vt opada.8 Krediti Zamislite da dugujete S = 100 000 dinara.4.minus“ u eksponentu: c Vt = V0 e−0. z c Prvi naˇin: c U slede´ih deset godina treba da vra´ate po A dinara. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno opada po godiˇnjoj stopi od 20%. ˇemu je razlog to ˇto Vt opada. Posle dve godine vra´ate svotu A i ona sada vredi c A A = . s s c postavlja se pitanje kolika je? Moˇemo rezonovati bar na dva naˇina. (a) Koliko ´e vredeti posle 5 godina? (b) s c Kada ´e mu vrednost biti prepolovljena? (c) Kolika je efektivna godiˇnja c s stopa? (d) Kada ´e vredeti jedan dolar? a jedan cent? c Uputstvo: Oznaˇimo sa Vt vrednost automobila u momentu t. At = A0 e0.. efektivna stopa je u ovom sluˇaju z c manja od nominalne.05t . Dakle. c s 4.08)2 . ima´emo formulu sa znakom . Dug treba da vratite za n = 10 godina u jednakim godiˇnjim ratama. koje ste pozajmili po godiˇnjoj s kamatnoj stopi p = 0.1%. s c vredi taˇno c A A = 1+p 1.8B0 .2t (pri ˇemu je V0 = 20 000). koji se raˇuna z c c od sadaˇnjeg momenta t = 0. c c Novac ste dobili danas. Na primer. ako raste. 2 (1 + p) (1. Zadatak 34. Napiˇite odgovaraju´u formulu za B i koristite s s c podatak A0 = 0.

08. pozajmili ste ukupno A A A + + ··· + . c s Drugi naˇin: c Neposredno pre vra´anja prve rate vaˇ dug je narastao i jednak je S(1+p). vaˇ dug iznosi s S10 = S(1 + p)10 − A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A.94887. Posle otplate desete rate. ispada da je (27) S = A A A + + ··· + . ulazite sa c dugom S2 = S1 (1 + p) − A = S(1 + p)2 − A(1 + p) − A. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 S obzirom da ste pozajmili S dinara. A = S/6. zakljuˇujemo da poslednja. deseta rata danas vredi c c A A = .710081399 = 14902.710081399 × A. dobijamo S = 6. . 1 1+p p p(1 + p)10 1− 1+p 1− Kad ovde stavimo p = 0. tj. godiˇnja rata iznosi blizu 14 903 dinara. Dakle. Konaˇno. Po istom rezonovanju.710081399 = 100 000/6. c s Vra´ate svotu A i u drugu godinu ulazite sa dugom c S1 = S(1 + p) − A. 1 A 1 1 (1 + p)10 S= =A − .08)10 Dakle. u tre´u godinu. posle otplate druge rate. 10 (1 + p) (1. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 Ovde se opet pojavljuje geometrijski red sa kvocijentom 1/(1 + p).46 ˇ 4 KAMATNI RACUN Nastavljaju´i dalje.

oznaˇi´emo je sa A[n] kad ho´emo da tu cc c zavisnost istaknemo. Formula Prethodna razmatranja pokazuju da vaˇi formula z (28) S = A tj. slede´e: Ako se dug vra´a u 10 meseˇnih rata. ako je n ≥ 2. n =broj rata. s c c da je A[n + 1] < A[n] ? .. dolazimo do istog rezultata s c c (vidi (27)). p (1 + p)n 1 1 − p p(1 + p)n 1 1 1 + + ··· + . dele´i sa (1 + p)10 . Ovo poslednje znaˇi.. Cena pozajmice. razmiˇljaju´i na dva naˇina. Da li je oˇigledno da se A[n] smanjuje. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)n pri ˇemu je S =koliˇina pozajmljenog novca. onda p oznaˇava c c c c meseˇnu kamatnu stopu.obraˇunskog perioda“. raste raste sa pove´anjem broja n. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 47 Prema tome. ˇto bi trebalo da bude oˇigledno. c S= A A A + + ··· + . c Cn+1 > Cn . Ukupna koliˇina novca koja ´e biti ispla´ena zajmodavcu jednaka je nA[n]. tj. tj. c Vrednost rate A zavisi od n.4.8 Krediti S obzirom da je S10 = 0. p =kac c matna stopa na nivou datog . dobijamo jednakost S(1 + p)10 = A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A. tj. c c c Jasno je da je nA[n] > S. c c na primer. S=A (29) = A 1 1− . a iz formule (28) moˇe se zakljuˇiti da je nA[n] > z c (1 + p)S. Cn = nA[n] − S. A =rata.

48 ˇ 4 KAMATNI RACUN (U oba sluˇaja smatramo da su koliˇina pozajmljenog novca i kamatna stopa c c nepromenjene. uz uslov da vrati dug u ˇetiri jednake godiˇnje rate. a2 . . an = (1 + g)n−1 a1 . (prva. . a2 = (1 + g)2 a1 . dolazimo do formule c a2 an−1 an a1 S= + + ··· + + 2 n−1 1 + p (1 + p) (1 + p) (1 + p)n n (30) ak = . (1 + p)k k=1 Rata. Sadaˇnja vrednost c c s rate ak jednaka je ak . S= k=1 a1 (1 + g)k−1 (1 + p)k 1− 1+g 1+p n a1 = p−g . Godiˇnja kamatna stopa je 12%.) Zadatak 35. . poˇev od slede´e. (1 + p)k Rasudjuju´i kao ranije. g = p. Zamenom u (30) dobi´emo c n . druga. z (a) Koliko ´ete imati na kraju druge godine (posle pripisivanja kamate a c pre podizanja $20)? (b) Koliko ´ete imati na kraju dvadesete godine? c Uputstvo: Sluˇaj nejednakih rata c Dug se moˇe otpla´ivati i u nejednakim ratama.). . Tada ´e biti z c a2 = (1 + g)a1 .08. Zadatak 36. Dug s treba vratiti za n godina. koje ste pozajmili po godiˇnjoj kamatnoj stopi p = 0. Uloˇili ste $1000 uz godiˇnju stopu 10% i godiˇnje ukama´ivanje.. Zamislite da dugujete S = z c 10 000 evra.ˇetiri“ sa . itd. moˇe rasti po nekoj stopi g > 0. ali se rate mogu biti medjusobno c c razliˇite. recimo. Uporedite dobijene c rezultate. z s s c Posle svakog pripisivanja kamate podiˇete $20..pet“ pa odgovorite na (a) i (b). . Pavle je pozajmio 4000 dolara od banke. . (a) Kolika je c s s rata? (b) Kolika je cena pozajmice? Zamenite . Oznaˇimo rate sa a1 .

ln(1. moˇemo na´i po formuli c c z c − ln(1 − Sp ) a .147407. koja kaˇe da je (za S = 10 000.8 Krediti 49 Odatle moˇemo na´i a1 (ako su dati S. ln(1 + p) a21 . D21 = 10016.478688. Deo duga koji otpla´ujete sa c 10 jednakih rata jednak je 10 D10 = k=1 1 000 1 000 1 = 1− k (1. Pove´ajmo broj rata: s c D15 = 8559. Tu poslednju moˇemo na´i z c pomo´u formule (30).08.147407)(1. = an−1 = 1 000. Prema tome. c s broj rata je 21 ali je poslednja manja od 1 000.91237187 = 21. p. itd. a = 1000. onda njihov broj. pa imamo s n= − ln(1 − 800/1000) = 20.4.08) 0. Zamislite da ste u stanju da ots z pla´ujete samo 1 000 evra godiˇnje. n Razmotrimo neˇto sloˇeniju situaciju. Vidimo da sa 20 rata dug nije otpla´en a sa 21 je premaˇen. D20 = 9818. onda formula nema smisla. raˇunaju´i i poslednju.4157138. U naˇem primeru je p = 0.08 (1.08)10 = 6710. Jasno je da ´ete pla´ati viˇe od deset c s c c s godina ali ne moˇete pogoditi koliko.80316. npr.08)21 = 915. Ako je z c g = p. .081399. n = 21) c z 10 000 = D20 + Odavde dobijamo a21 = (10 000 − 9818. (1. 3 = 3. ˇto je dosta manje od 10 000. S = 10 000. Jedan od naˇina je da probate. .08)21 (31) n = Tu x oznaˇava najmanji medju celim brojevima koji su ≥ x.23 = c 2. 1. Uopˇte. ako je unapred dogovorena jedna ista vrednost svih rata sem s poslednje. evo z c kako: Znamo da je a1 = a2 = . g) pa zatim a2 . n.08) . ali je tada jednostavno zakljuˇiti da je c a1 = (1 + p)S .

Ne pozivaju´i se s c c c na formule. U naˇem primeru je Sp = 800. koji je s c daleke 1683. Slika 10: Dve slike Jakova Bernulija. godine razmatrao problem neprekidnog ukama´ic n vanja i tako otkrio niz (1 + 1/n) (a) (b) . ˇvajcarskog matematiˇara. moˇe se dokazati da u c z z sluˇaju a ≤ Sp dug nikad ne bi bio ispla´en. c c s Zadatak 37. tj. nadjite broj rata. onda poslednju ratu raˇunamo po formuli s c n−1 (32) an = (1 + p) n S− k=1 a (1 + p)k Formula (31) ima smisla samo kad je 1 − Sp/a > 0. ˇto s znaˇi da se rata ne moˇe zadavati proizvoljno. Naime.50 ˇ 4 KAMATNI RACUN Kad smo naˇli n. Pozajmili ste 100 funti sa obavezom da vra´ate po 50 funti c godiˇnje poˇev od slede´e godine. uz kamatnu stopu %10. a > Sp. poslednju ratu i cenu pozajmice.

A i B. 10 Ili . a skup B — kodomen.iz A u B “. maˇinu ili duha) ˇto z s s s povezuje A sa B na svoj naˇin. ili delokrug. . funkcije. ili vrednost funkcije u a. Cetvrta tabela ne zadaje funkciju jer element 4 ∈ A ima dve slike.51 5 5. c z c npr. Skup A se zove domen.1 Funkcije Pojam funkcije Neka su data dva (neprazna) skupa. 3.. f. i neka su na neki naˇin elementi c skupa A povezani sa elementima skupa B. z c a 1 2 3 4 4 f3 (a) -1 5 -1 3 4 a 1 2 3 4 f0 (a) -1 2 7 4 a 1 2 3 4 f1 (a) -1 5 -1 3 a 2 4 3 1 f2 (a) 5 3 -1 -1 Ovde vidimo ˇetiri tabele pomo´u kojih su elementi skupa A = {1. c i zovemo ga slika od a. Funkciju moˇemo oznaˇiti jednim slovom. tada kaˇemo da je zadata z 10 funkcija iz A ka B. Skup svih mogu´ih slika zove se rang ili doseg od f. ili. i ne mora biti jedc nak B. Ako u toj vezi svakom elementu iz A odgovara po jedan (jedini) element iz B. 2. ako ho´emo da istaknemo domen i kodomen. sa c f : A → B. Ponekad funkciju moˇemo zadati pomo´u tabele. Ako a ∈ A. Samu funkciju moˇemo zamisliti kao neˇto (npr. 4} c c ˇ povezani sa elementima skupa B = Z. onda sa f (a) oznaˇavamo element iz B koji je povezan sa a. U tom kontekstu element a se zove original ili argument.

(b) imaju isti kodomen. Imamo. a ∈ R). 0).52 5 FUNKCIJE Kad odredjujemo doseg. formula c sc c f (x) = |x| za x ∈ Z. razmiˇljamo o vrednostima funkcije. pa ´e nam kodomen uvek biti jednak R. Zahtev (b) za nas nema znaˇaja jer ´emo razmatrati funkcije sa brojˇanim c c c vrednostima.1). Uopˇte. f (0. funkcije su jednake.. ˇ zadaje funkciju f : Z → Z. Zadatak 38.  (33) f (x) = x za x ∈ (0.001). ∞). . Sta je njen doseg? Funkcija moˇe biti zadata pomo´u viˇe formula. 4. ˇto sledi iz . pa zato funkcije f1 i f2 smatramo jednakim. s ˇ doseg funkcije f0 jednak je {−1. npr. Na primer.   1 za x ∈ (1. f (1). Iako izrazi ne izgledaju identiˇno.razlike c s kvadrata“. tj. f (−0. (c) f1 (x) = f2 (x) za svako x iz domena. Domen te funkcije je R \ {0}. 7}. Za funkciju f zadatu formulama (33) nadjite f (0). f2 (x) = (x − 1)(x + 1) + 1.001). npr. f (1. funkcije f1 i f2 smatramo jednakim ako s (a) imaju isti domen. f (−3) = −1 jer −3 ∈ (−∞. Sta je doseg funkcije f1 ? Funkcije se najˇeˇ´e zadaju pomo´u jedne formule. 2. Na primer. Da li 0 ∈ Rang(f )? Jednakost funkcija Druga i tre´a tabela (od ˇetiri prethodne) ne izgledaju identiˇno. iz jednakosti (x − a)(x + a) = x2 − a2 (34) (x. 0). 1]. ali je c c c f1 (a) = f2 (a) za svako a ∈ A. c Primer: Razmotrimo funkcije iz R ka R : f1 (x) = x2 .. z c s  −1 za x ∈ (−∞.

Primer: ako je y = f (x). Domen obe funkcije. = 998 001. tj. Naime. c f2 (999) = (999 − 1)(999 + 1) + 1 = 998 × 1000 + 1 = 998 001. Ako je funkcija zadata jednim izrazom a ne kaˇe se ˇta je domen. . povezani jednaˇinom c c y = f (x).5. . 2 2 Ovde je. 4}. onda se z s podrazumeva da je domen maksimalan. f2 (x) = x+1. dobi´emo dve nove funkcije koje nisu s c jednake. profit i nivo prodaje. 2 2 11 gde je f (x) = 2x − 1 (x ∈ R). x ∈ A = {−1. gde je f neka funkcija. onda se moˇemo zapitati koliko je x za z zadato y.2 Inverzna funkcija Ako su dve veliˇine. 5. 0. kako stoji na desnoj strani.2 Inverzna funkcija 53 Ovaj primer pokazuje joˇ i to da postupak kojim se dolazi od elementa s do njegove slike nije bitan. . 3. lako se raˇuna f2 (999). . U raznim situacijama maksimalni domen ne samo da nije potreban ve´ moˇe i da smeta. ∞). u sluˇaju profita to znaˇi da ho´emo da znamo koji nivo prodaje c c c dovodi do ˇeljenog profita. onda je 1 1 x= y+ . Drugim reˇima. . Recimo. i mi smo dobili novu funkciju s 1 1 f −1 (y) = y + . y i x. jeste skup A. itd. npr. Ako domen proˇirimo bilo kojim brojem. Primer: Razmotrimo funkcije f1 (x) = x5 −6x4 +7x3 +6x2 −7x+1. za svako y. maksimalni domen funkcije f (r) = πr2 je c z interval −∞ < r < +∞. 2. jednak oblasti definisanosti tog izraza11 . tj. Ali ako mislimo na povrˇinu kruga radijusa r. 1. npr. skupu svih vrednosti promenljive za koje izraz ima smisla . S obzirom da je f1 (x) = f2 (x) za svako x ∈ A (proverite!) funkcije su jednake. onda s je prirodni domen (0. reˇenje jedinstveno. treba da nadjemo x iz jednaˇine z c c y = f (x). dok f1 (999) = 999 × 999 = .

Pokaˇite da je f invertibilna i nadjite inverznu. (c) f (x) = x − x2 (A = [ 0. (e) f (x) = x2 (g) f (x) = x3 (x ≥ 0). 1]). onda jednaˇina x2 = y ima dva reˇenja. x−1 (A =?).13 onda definiˇemo inverznu funkciju s f −1 : C → A. (A = R). Dakle. t) = (s − t. da nema inverznu.54 koju zovemo inverzna funkcija (funkcije f ). 5 FUNKCIJE onda je pitanje smisleno jedino za y ∈ Rang(f ) = [0. Primer: Ako je y = f (x). z Razmotrimo opˇtu situaciju. ako je √ √ y > 0. domen inverzne funkcije jednak je rangu date funkcije. s + t). z 12 13 Izbor jednog od dva reˇenja mogao bi zavisiti od konkretnog problema. Budu´i c s c 12 da nemamo razloga da damo prednost jednom ili drugom . a rang inverzne? Zadatak 39. x = y. (x ≤ 0). ∞). jednaˇina f (x) = y ima jedinstveno reˇenje c s . tj. (b) f (x) = x 2 C = Rang(f ). Neka je f : A → B nekakva funkcija. u ovom sluˇaju c kaˇemo da funkcija f nije invertibilna. s tj. Funkcija f : R2 → R2 zadata je formulom f (s. po pravilu f −1 (y) = x. (d) f (x) = x+1 Zadatak 40. (f) f (x) = 1/x (x ∈ R \ {0}). gde je f (x) = x2 (x ∈ R). Medjutim. Ako s za svako y ∈ Rang(f ) postoji jedno jedino x ∈ A takvo da je f (x) = y. na´i je (to c c podrazumeva i nalaˇenje domena): z (a) f (x) = −4x + 1 (A = R). x = − y. U sluˇaju da funkcija f : A → R ima inverznu.

−1). Nacrtajte na istoj slici linije x3 . Grafik funkcije f je deo ravni R2 a ˇine ga taˇke (x. Na c slici 11 pokazano je kako nastaje grafik funkcije f (x) = x2 . c c c 4 2 1 –1 2 3 4 –7 Domen moˇe biti svakakav. Zadatak 42. y = 1 + x. zbog nejednakosti x3 < x2 za x ∈ (0. Pored toga. 1). (2. Nacrtajte na istoj slici linije y = ex . linija 3 se nalazi ispod 2 za 0 < x < 1. grafik funkcije f c c zadate slede´om tablicom c x 1 2 3 4 f (x) -1 2 7 4 ˇine ˇetiri taˇke u ravni: (1. −1 ≤ x ≤ 1. 2: y = x2 . (4. ali je u praksi najˇeˇ´e interval ili unija interz c sc vala — dakle. g(x) = 2 − x. Na slici 12 vidite deo tabele koju je napravio MAPLE da bi grafiˇki c predstavio funkciju f (x) = ex . 1: y = x. sadrˇi bezbroj taˇaka. onda se f zove realna funkcija jedne realne promenljive. Nacrtajte na istoj slici grafike funkcija f (x) = 1/x. f (x)). 2). duˇni smo da istaknemo s z preseˇne taˇke.3 Grafici Ako su i domen i kodomen funkcije f sastoje od brojeva. Na primer. x ∈ A = domen(f ). Zadatak 41.5. |x| ≤ 2. U tom sluˇaju grafik moˇemo nacrtati z c c z uzimanjem dovoljnog broja vrednosti promenljive x i raˇunanjem f (x). 3: y= Kada crtamo dve ili viˇe linija na istoj slici. (3. Zadatak 43. treba da se vidi medjusobni poloˇaj linija. x 2 . 4). y = 1 + 2 .3 Grafici 55 5. −7). Na c c z primer.

Grafik je parabola. gde je c fiksiran realan broj. b. π. f (x) = ax2 + bx + c. c = −2. .4 Tipovi realnih funkcija Evo nekoliko primera realnih funkcija: • Konstanta. f (x) = c.56 5 FUNKCIJE Slika 11: Crtanje grafika funkcije f (x) = x2 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (a) (b) 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (c) (d) 5.78. c fiksirani realni brojevi (koeficijenti funkcije). log(13). f (x) = kx + m. • Linearna. gde su k i m fiksirani realni brojevi. 7. npr. gde su a (= 0). Grafik je prava linija. • Kvadratna.

• Eksponencijalna. • Stepena funkcija.5132 1.8329 -.5 1 0.6670 .3679 . i definisana je za x > 0.3769 ex .2932 . Vidi sliku 13(a).4721 .3842 . f (x) = x = x1/2 . Domen ove funkcije zavisi od α. √ • Kvadratni koren.4 –0. √ • Kubni koren.5.2 0. Ako je an = 0.9564 -.4 0. f (x) = ax .8758 -.4919 .8 –0.7901 -. kaˇe se da je z stepen polinoma jednak n.6 –0. -. . Ova funkcija je inverzna u odnosu na eksponencijalnu (i obratno). z • Racionalna funkcija je koliˇnik dva polinoma.4538 .5 –1 –0.4 Tipovi realnih funkcija 57 Slika 12: Tablica vrednosti funkcije ex 2. ∞) je c sadrˇan u domenu.4348 .4165 . f (x) = loga x.7505 -.4577 • Polinom. x . .polovina“ parabole (vidi sliku 14(b)). Vidi sliku 13(b). f (x) = 3 x = x1/3 .9185 -.5 2 1. gde je a = 1 pozitivna konstanta. . a0 fiksirani realni brojevi.6 0.. Najprostija racionalna funkcija (a da nije c polinom) je funkcija obrnute proporcionalnosti: f (x) = A .8 1 x -1. • Logaritamska. gde je n prirodan broj i an .3991 . f (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 . . Definisana je za svako x ∈ R.2 0 0. f (x) = xα . ali u svakom sluˇaju interval (0.3407 1. α = 1/3).7095 -.3337 . Svi dosad navedeni izrazi definisani su za svako x ∈ R. definisana je tamo gde c je imenilac razliˇit od nule.3961 1. gde je α realan broj (npr. Definisana je za x ≥ 0 a grafik je .

f4 i f6 imaju inverznu. tg x (= tan x). f5 (x) = x3 − 3x.718 1x y=ln x 1 –1 –1 1 2.718 x x (a) Eksponencijalne funkcije (b) Eksponencijalna i logaritamska funkcija Slika 14: 3 2 y 1 0 –1 –2 –3 1 2 4 9 3 –3 –2 –1 1 x 2 3 2 1 (a) Hiperbola y = 1/x (b) y = √ x gde je A fiksiran realan broj (= 0). Odredite (maksimalni) domen slede´ih funkcija: f1 (x) = f4 (x) = x−1 . i na´i je. ctg x (= cot x). Pokaˇite da f1 .3) (0. sin x. z c • Trigonometrijske funkcije. x+1 f2 (x) = 2x .58 5 FUNKCIJE Slika 13: y (0. 2+1 x 3 f3 (x) = x2 − 1 (2x − 1)(4x + 5) x − 1. . f6 (x) = ln(x + 1).5) x x 3x y 2 x y=e x 2. Grafik je hiperbola (vidi sliku 14(a)). c Zadatak 44. cos x.

Na s s primer. Domen funkcije h je odredjen uslovom x ∈ domen(f ) i f (x) ∈ domen(g). x ∈ R \ {0}. Sve u svemu. |x| S druge strane. i kompoziciju funkcija.   0 za x = 0. x2 . arctan x. Kombinovanje podrazumeva upotrebu. −1 za x < 0. ako je f (x) = x2 . definisana na intervalu (−∞. Koristi se oznaka h = g ◦ f. funkcija sign. onda f (x) nema smisla. Funkcija g. arcsin x. pored sabiranja.4 Tipovi realnih funkcija 59 • Ciklometrijske (=inverzne trigonometrijske) funkcije. arccos x. (f ◦ g)(x) = f (g(x)) = (g(x))2 = (x + 1)2 . . definiali iako zadata pomo´u dva izraza. g(x) = x + 1. Funkcija f (x) = |x| je elementarna jer je f (x) = sana na skupu R \ {0} kao g(x) = 1 za x > 0. a ako f (x) ∈ domen(g).5. moˇemo re´i. mnoˇenja i deljenja. onda se z funkcija zadata formulom h(x) = g(f (x)) zove kompozicija funkcija f i g. ∞) kao  1 za x > 0. Kombinovanjem navedenih funkcija formiraju se elementarne funkcije.  sign(x) = −1 za x < 0. da je elementarna ona z c funkcija koja se zadaje jednim izrazom. onda / / g(f (x)) nema smisla. tada je (g ◦ f )(x) = g(f (x)) = f (x) + 1 = x2 + 1. jeste elementarna jer se moˇe predstaviti i c z ovako: x S(x) = . mada neprecizno. Ako su f i g dve funkcije.) Funkciju g ◦ f nalazimo tako ˇto u izrazu g(x) piˇemo f (x) umesto x. oduzimanja. (Ako x ∈ domen(f ).

x−1 (g) f (x) = ln(x2 − 2x + 1) . Odredite domene slede´ih funkcija: c (a) f (x) = (b) f (x) = 1−x . Primer: funkcija c f (x) = 3 x6 − x2 − 1 ex 3 −4x je definisana za svako x. (h) f (x) = ln x−1 . to znaˇi. 14 U izrazu ln A. da je njen grafik nad bilo kojim c intervalom sadrˇanim u domenu neprekinuta linija. z Nacrtajte grafike funkcija sign(x) i S(x). x+1 Pri odredjivanju domena treba voditi raˇuna o tri vrste izraza: c razlomcima (imenilac = 0). x+1 x2 + 1 . U ˇemu je razlika? c Zadatak 45. z Ako takvih izraza nema. i ako nema trigonometrijskih i ciklometrijskih funkcija. onda je dotiˇna funkcija definisana za svako x. . x−1 . x2 + 1 x−1 . (c) f (x) = 2 x − 3x + 2 x−1 (d) f (x) = . i korenima sa parnim izloˇiocem (potkoreni izraz ≥ 0). Razlog je u tome ˇto je elementarna funkcija neprekidna s gde god je definisana.60 5 FUNKCIJE nije elementarna. logaritmima (argument14 > 0). argument je jednak A. pored ostalog. (e) f (x) = (f) f (x) = 3 1−x .

Napiˇimo jednaˇinu prave koja prolazi kroz taˇke (1. Ako je b = 0. tj. Ako su (x0 . c Prema tome. n = c/b. onda c moˇemo napisati jednaˇinu prave: z c (37) y − y0 = k(x − x0 ). S druge strane. taˇka: (x0 . onda jednaˇina postaje x = −c/a. c onda je nagib jednak koliˇniku c (36) k = ∆y y − y0 = . pravu paralelnu sa y-osom. c 3 4−1 3 . ako je data neka prava p. y2 ) bilo koje dve taˇke na pravoj.) Tu je ∆y = y2 − y1 . Njega moˇemo dobiti dele´i promenu vrednosti promenljive y sa odgovaraju´om z c c promenom promenljive x. onda se jednaˇina (35) moˇe napisati u obliku c z y = kx + n. y) bilo koje dve taˇke na pravoj. gde je k = −c/a. 3). 2). y0 ) = (1. ∆x = x2 − x1 .1 Linearna i kvadratna funkcija Prava linija i linearna funkcija Linearna funkcija se moˇe predstaviti u obliku z f (x) = kx + n. y0 ) i (x. gde su k i n realni brojevi. onda se njena jednaˇina moˇe napisati u obliku c z (35) ax + by = c. ili nagib funkcije.. Broj n pokazuje mesto gde ta prava seˇe y-osu. ako znamo nagib prave i jednu njenu taˇku (x0 . gde su (x1 .vertikalnu“ pravu. Dakle: y−2 = 1 (x−1). to je taˇka (0. y0 ). s c c 3−2 1 nagib: k = = . y1 ) i (x2 . a ova predstavlja c . Broj k c c pokazuje nagib prave i zove ga tako: nagib prave.61 6 6. 2) i (4. Ako je b = 0 i a = 0. n). ∆x x − x0 (Vidi sliku 15. Grafik linearne funkcije je prava linija.

Koliko jedinica treba najmanje da se proizvede da bi profit bio pozitivan? . Izrazite svoju telesnu z temperaturu u Farenhajtovim stepenima. 80k + n = 1000. Na slici 17 prikazana je veza izmedju Celzijusovih (C) i Farenhajtovih (F) stepeni. %x %y A(x1 . onda f (x) raste kad x raste. P (40) = −4000. c s Uputstvo: P (x) = kx + n. P (80) = 1000. Nadjite k i n. Kako se ose´ate ako vam je temc ◦ peratura 100 F ? Zadatak 47. Pokaˇite da je F = 1. Naime: ako je nagib linearne funkcije f (x) pozitivan. onda f (x) opada kad x raste. i koliˇine proizvodnje. 40k + n = −4000. Nadjite P (x). x. y2 ) . onda je funkcija konstantna. ako je nagib negativan. . Pretpostavimo da fabrika pravi neki proizvod i da je veza izmedju profita. y1 ) 0 x 0 x Slika 16: Po nagibu se prepoznaje da li funkcija raste ili opada. Dakle. ˇto je donelo profit od £1000. ako je nagib jednak nuli. y y k<0 k=0 k>0 y x x x Zadatak 46. P (x). Druge godine proizvodnja je pove´ana na 80 jedinica.62 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 15: .8 C + 32. Jedne godine fabc rika je napravila 40 jedinica i izgubila £4000. linearna. y y B(x2 .

(b) 2x + y = 10 . Jabuke s z koˇtaju 75 dinara. (d) 3y − 2x = 5 . Stavimo x = 0 z z i dobijemo presek sa y-osom.1 Prava linija i linearna funkcija 63 Slika 17: Veza izmedju Farenhajtovih i Celzijusovih stepeni p ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pp pp pp ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pppppp p ppppp ppppp ppp p ppppp 9 ppppp p p pppppppppp ppppppp ppppp p ppppp ppppp 5 pp ppppp ppppp pp 32 ppppppppppp ppppp pp pp pp ppppp ppppp ppppp Fahrenheit fahrenheit Celsius Zadatak 48. Zadatak 49. x = 1. Za svaku od slede´ih jednaˇina nacrtajte grafik i nadjite nagib.6. y = 0 — sa x osom. U tom c c sluˇaju uzmemo neko x = 0. Grafik se moˇe nacrtati nalaˇenjem preseka sa osama. c c . (c) x − 2y = 4 . npr. jer grafik prolazi kroz koordinatni poˇetak. c c (a) 3x + 4y = 12 . Tako ne ide u sluˇaju c jednaˇine y = −2x. −2). Potroˇili ste 1000 dinara na kupovinu jabuka i groˇdja. pa dobijemo joˇ jednu taˇku: c s c (1. po kilogramu. Izrazite tu informaciju s z simboliˇki i grafiˇki. a groˇdje 60 dinara.

p : 3x + y = 6. • Ako je funkcija C(x) linearna. tj. Nadjite s s marginalnu funkciju troˇkova. Ovaj sistem moˇemo reˇiti na viˇe naˇina: z s s c . Tada je profit P odredjen formulom s P (x) = R(x) − C(x). M gde treba. (Na slici 18 upiˇite slova c c s p. profc s ita) od koliˇine proizvedenih jedinica.9y = 1. ako je ta zavisnost izraˇena funkcijom C(x). c c Zadatak 50. c c Prelomna taˇka c Oznaˇimo sa R(x) (=revenue) prihod od prodaje x jedinica nekog proizvoda c a sa C(x) (=cost) troˇkove proizvodnje. q. Prave p i q imaju jednu zajedniˇku taˇku M (x. njene koordinate zadovoljavaju i jednu i drugu jednaˇinu. koliko firma treba da proizvede da bi imala pozitivan profit? 6. y).64 Marginalna funkcija 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Ako je data zavisnost neke ekonomske veliˇine (npr. (Zaˇto?) s • Izraˇunajte marginalni profit u sluˇaju zadatka 47. Ako je prodajna s cena £200 po jedinici. prihoda. x + 0.2 Sistem jednaˇina c Na slici 18 prikazane su prave p i q. troˇka. Jedna firma je pove´ala dnevnu proizvodnju sa 20 na 25 jec dinica i naˇla da su troˇkovi proizvodnje porasli za £800 dnevno.9y = 1. onda se odgovaraju´om marginalnom c c funkcijom naziva promena te veliˇine pri pove´anju proizvodnje za jednu c c jedinicu.) S obzirom da M pripada i jednoj i drugoj pravoj. imamo sistem c jednaˇina: c (38) 3x + y = 6. Izrazite troˇkove kao funkciju koliˇine proizves s c denih jedinica ako je prvobitni troˇak (za onih 20) bio £5000. Taˇka x za koju je P (x) = 0 zove se prelomna taˇka. onda je marginalna funkcija jednaka nagibu. q : x + 0. Taˇnije. onda je marc z ginalna funkcija data ovako: M C(x) = C(x + 1) − C(x).

9.. c c z nalazimo y iz jedne od jednaˇine sistema (39): y = 6 − 3x = −30/17.9(6 − 3x) = 1. funkcija potraˇnje ima negativan nagib. x = 44/17. ˇ Cetvrti naˇin: Umesto da mnoˇimo sa 3 pa da oduzimamo. Zatim ´emo sabrati ove dve jednaˇine i tako eliminisati nepoznatu x.7y = 3.9. Prema c tome.2 Sistem jednaˇina c Prvi naˇin: Reˇi´emo obe jednaˇine po istoj nepoznatoj.6. a kako poz traˇnja opada sa rastom cene. y = −3/1.7 = −30/17. −30/17). To je taˇka u kojoj se trˇiste z c c z stabilizuje. c c zameniti y sa 6 − 3x): x + 0. itd): x = 44/17. Na kraju. Nadc jite jednaˇinu te prave. −3x − 2. . Na kraju. c Ravnoteˇna taˇka z c Nivo potraˇnje nekog proizvoda zavisi od cene tog proizvoda.9. Nacrtajte pravu koja prolazi kroz taˇke (−2. c Drugi naˇin (metoda zamene): Reˇi´emo prvu jednaˇinu sistema (38) po c sc c y. c c Zadatak 51.7y = −3. Taˇka u kojoj su te dve c funkcije jednake zove se ravnoteˇna taˇka. 3x + 2. y : c sc c (39) y = 6 − 3x. Odavde nalazimo x = 44/17. pa y = 6 − 3x = 6 − 3 × 44/17 = −30/17. Zatim ´emo oduzeti prvu jednaˇinu od druge (.druga minus prva“): 1. Odavde ´emo na´i x (prvo pomnoˇimo sa 0. y = 6 − 3x. taˇka M ima koordinate (44/17. S z z druge strane. y = (1 − x)/0. npr.7y = c c −3. −3) i (5. pomnoˇi´emo c z zc drugu jednaˇinu sistema (38) sa −3 : c 3x + y = 6. Tre´i naˇin: Pomnoˇi´emo drugu jednaˇinu sistema (38) sa 3 : c c zc c (40) 3x + y = 6. Zatim ´emo u drugoj jednaˇini umesto y staviti 6 − 3x (tj. 65 Zatim ´emo izjednaˇiti desnu stranu prve jednaˇine sistema (39) sa desnom c c c stranom druge: 6 − 3x = (1 − x)/0. Nadjite njen presek sa pravom x + 2y = 0. 4). nagib funkcije ponude je pozitivan. Dakle. Sada ovo y stavimo u prvu jednaˇinu c sistema (40): 3x − 30/17 = 6.

0). q . s z c Razmotrimo sada sistem linearnih nejednaˇina: c (41) 2x + 6y ≤ 12. q S . uzmemo jednu taˇku T (x0 . a druga — cene i ponude.. A sve taˇke c c ˇije koordinate zadovoljavaju linearnu nejednaˇinu ˇine poluravan. Prava p: 2x + 3y = 12 deli ravan na dve poluravni — samo jedna od njih je . . 6x + 2y ≤ 12. Sve to predstavite grafiˇki. c c c 6.3 Linearna nejednaˇina c Znamo da linearnoj jednaˇini sa dve nepoznate odgovara prava.. c s U ovom sluˇaju moˇemo uzeti taˇku T (0. Naˇa nejednakost je zadoc z c s voljena i. (S =supply. Date su jednaˇine 2q + 5p = 500 i 3q = 25 + 7p. Nadjite q D i q S .66 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 18: Presek pravih 6 y 3 –2 –2 3 x 6 Zadatak 52. nazovimo je ogleds c nom taˇkom. x + y ≥ 1. vode´i raˇuna o smislu. dakle. nejednaˇinu (vidi sliku 19(a)): c 2x + 3y ≤ 12. D =demand. y0 ) van prave p. Da bismo videli s koja je naˇa.naˇa“.) Odredite domene funkcija q S z c i q D . naˇa poluravan je ona koja sadrˇi koordinatni poˇetak. i z ravnoteˇnu taˇku. Jedna daje c D vezu cene p i potraˇnje. Pogledajc c c mo. i proverimo da li zadovoljava naˇu ili suprotnu nejednakost. npr.

.............. Kvadratna funkcija se zadaje formulom ..... y) koji zadovoljava sve tri nejednaˇine..............4 Kvadratna funkcija f (x) = ax2 + bx + c.......... s c skup reˇenja je presek tri odgovaraju´e poluravni (vidi sliku 20)......... Nadjite koordinate preseˇnih taˇaka.... Dakle.......................................... Slika 20: Presek tri poluravni 6 3 –2 –2 3 6 ... s c s c c Zadatak 53................... c c c ................. 6......... Pored svake prave na slici 20 napiˇite odgovaraju´u jednaˇinu (imaju´i u vidu nejednakosti (41)).4 Kvadratna funkcija 67 Slika 19: Poluravni 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 (a) Poluravan 2x + 3y ≤ 12 (b) Poluravan 2x + 3y ≥ 12 Reˇenje sistema je svaki par (x....6..........

f (x) = −x2 + 2x + 7 = −(x2 − 2x) + 7 . to izgleda ovako: Prvo. Jedna firma ima monopol na izdavanje stanova u jednom gradu na Srednjem zapadu SAD. s f (x) = −(x2 − 2x + 1 − 1) + 7 = −(x2 − 2x + 1) + 1 + 7. f2 (x) = −x2 + x + 7. Funkcija potraˇnje je z D(p) = 100 − 2p. (b) Ako firma raspolaˇe sa S stanova. Konaˇno. koje se dobijaju c c reˇavanjem jednaˇine (x − 1)2 = 8. c f (x) = −(x − 1)2 + 8. za svaki sluˇaj. Drugo. (a) Nacrtajte grafik funkcije prihoda R(p) = pD(p). Da bismo nacrtali tu parabolu. z c da bi ostvarila maksimalni prihod? Razmotrite sluˇajeve S = 60 i S = 40. Na konkretnom primeru. Zadatak 55. grafik je ispupˇen nagore. Grafik kvadratne funkcije je parabola. dopunimo zagradu da bismo dobili potpuni kvadrat. svodimo trinom ax2 + bx + c na kanonski oblik. koliko ´e ih izdati. i po kojoj ceni. ˇto je najve´a vrednost funkcije. x = 1 ± 2 2. c realni brojevi. (Proverite. c Zadatak 54. • funkcija je konkavna. grafik seˇe x-osu u dve taˇke). to znaˇi da je f (x) ≤ 8 za s c c svako x ∈ R. • f ima dve nule (tj. a = 0. b.68 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA gde su a. Nacrtajte grafik funkcija f1 (x) = 2x2 − 4x − 8. dakle s c √ √ x − 1 = ± 8. c . tj. tj.) Odavde moˇemo proˇitati glavne informacije o c z c funkciji: • f (1) = 8. ne zaboravljaju´i c da oduzmemo ono ˇto smo dodali.

(x − 1)2 = 8. x2 = 2 + 8. √ √ odakle dobijamo dva reˇenja: x1 = 2 − s 8. z s Prethodno smo imali primer −x2 + 2x + 7 = 0.4 Kvadratna funkcija 69 Slika 21: f (x) = −(x − 1)2 + 8 8 f(x) x –2 1 3 4 Kvadratna jednaˇina c Jednaˇina c (42) ax2 + bx + c = 0 (a = 0) naziva se kvadratnom.6. Ona se moˇe reˇiti svodjenjem na kanonski oblik. . Svodjenjem na kanonski oblik dobili smo −(x − 1)2 + 8 = 0. tj.

ako je ∆ < 0. onda jednaˇina ax2 + bx + c = 0 nema (realnih) reˇenja. onda je −∆/4a2 > 0 i.5 Jednaˇina tre´eg stepena c c Jednaˇina oblika c a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 = 0. 2a 6. dakle x+ b 2a 2 − ∆ > 0 za svako x.70 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA U opˇtem sluˇaju. c sc s x1. gde je sa ∆ oznaˇena diskriminanta. 2a ili. c s • A ako je ∆ ≥ 0. c ∆ = b2 − 4ac. 4a2 iz ˇega sledi: c • Ako je ∆ < 0. . Prema tome. onda su reˇenja u formuli s x= −b ± ∆ . svodjenje na kanonski oblik ide ovako: s c ax2 + bx + c = a x2 + =a x+ b x +c a b 2a 2 2 − − b2 4a2 +c b 2a b =a x+ 2a =a x+ =a x+ b2 +c 4a 2 ∆ − 4a 2 b 2a − ∆ 4a2 . kako se najˇeˇ´e piˇe.2 = −b ± b2 − 4ac .

. c s Jednaˇinu piˇemo u obliku c s (x − 2)(x2 + bx + c) = 0.1. Reˇimo jednaˇinu s c x3 + x2 − 7x + 2 = 0 znaju´i da je jedno reˇenje x = 2. a0 (a3 = 0) realni brojevi (koeficijenti). tada jednaˇinu moˇemo napisati u obliku c z (x − x0 )(ax2 + bx + c) = 0 (mora biti a = a3 ) pa nam preostaje da reˇimo jednaˇinu s c ax2 + bx + c = 0. praktiˇno je neupotrebljiv. ali se ne moˇe desiti da nema nijedno. . Naime. moˇe imati tri. s c Ako nam je poznato jedno reˇenje. Iako obrazac za s z reˇavanje postoji.6. jednaˇinu moˇemo svesti na s c z kvadratnu. .5 Jednaˇina tre´eg stepena c c 71 Slika 22: Ovako izgleda grafik funkcije f (x) = ax2 + bx + c u sluˇaju a > 0 c ¾   ¼ ¾   ¼ ¾   ¼ gde su a3 . . dva ili z jedno realno reˇenje. x = x0 . . Primer 6.

Prema tome. a ostala se dobijaju iz jednaˇine x2 + 3x − 1 = 0. c odredjujemo iz identiteta x3 + x2 − 7x + 2 = (x − 2)(x2 + bx + c). Jedno reˇenje je x = 2. c s . Iz druge i tre´e jednaˇine dobijamo b = 3. Odredite broj d tako da jedno od reˇenja jednaˇine s c 2x3 − 5x2 + 11x + d = 0 bude x = 1/2. x3 + x2 − 7x + 2 = x3 + (b − 2)x2 + (c − 2b)x − 2c. −7 = c − 2b. c = −1 (treba proveriti da je time c c zadovoljena i tre´a). s c Zadatak 56. 1 = b − 2. Sada izjednaˇavamo odgovaraju´e koeficijente: c c 1 = 1. tj. 2 = −2c.72 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Nepoznate koeficijente b. pa onda na´i ostala reˇenja. data jednaˇina je ekvivalentna slede´oj: c c c (x − 2)(x2 + 3x − 1) = 0.

koliˇnik ∆y/∆x zavisi i od x i c s c c od h. vaˇi formula z (43) ∆y = k = const. onda je ∆y (x + h)2 − x2 = = 2x + h. ako je y = x2 . moˇemo fiksirati h. dakle. (44) f (x + h) − f (x) =k h za svako x i svako h = 0.73 7 7. — i razmatrati koliˇnik c (45) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) . ∆x gde je ∆x bilo koja promena veliˇine x. c y = f (x) = kx + n. U opˇtem sluˇaju. npr. onda je ∆y = f (x + h) − f (x) i. tj. koji smo nazvali nagibom prave y = kx + n. onda se y menja ravnomerno u odnosu na x. ∆x h Ako ho´emo da merimo brzinu promene funkcije f. h . a ∆y odgovaraju´a promena y. Broj k. y i x. povezane linearnom funkcijom. Ako c c je ∆x = h = 0.1 Diferenciranje Marginalna funkcija i izvod Ako su dve veliˇine. — c z stopu promene promenljive x. meri brzinu promene veliˇine y u odnosu na x.

Ta jedna se zove izvodna funkcija (ili izvod) 15 Mada ni reˇ . h po jednu marginalnu funkciju za svako h. b). onda je h = 1 s c malo. ako f (x) oznaˇava troˇak proizvodnje x jedinica. Na primer. prostiji: c (48) M f (x) = 1 2 200 + x . — pozitivne i negativne. ako je s z s f (x) = tada je Mh f (x) = (47) = 200 + x + h − h 1 200 + x + h + 200 + x 200 + x .malo“ nema apsolutno znaˇenje. predstavlja pove´anje troˇkova s c s pri pove´anju proizvodnje za jednu jedinicu. tj. Deˇava se da sve s marginalne funkcije Mh f (vidi (46)) izgledaju kao jedna. npr. 200 + x (Proverite mnoˇenjem!) z Umesto tog izraza koristi se slede´i.. Dakle M f (x).male“ vrednosti. Fukciju (48) dobili smo od funkcije (47) uzimaju´i . U nekim sluˇajevima.. Izvod funkcije Neka je f realna funkcija definisana u nekom intervalu (a.74 7 DIFERENCIRANJE U ekonomskoj teoriji se funkcija Mh f naziva marginalnom funkcijom. mogli bismo uzeti male vrednosti h. marginalna funkcija troˇkova. x. npr. Reˇ . pa bismo imali (46) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) .. Na primer. kod c c proizvodnje vode. c c M f (x) = f (x + 1) − f (x). pored toga ˇto zavisi od h.velika“ nema apsolutno znaˇenje. moˇe biti suviˇe komplikovana. ako f (x) predc c c stavlja funkciju troˇkova i ako je koliˇina proizvoda. c c . stac vljaju´i h = 0. za male vrednosti h. velika15 . Tako definisana marginalna funkcija. onda se uzima h = 1 c s i odgovaraju´a marginalna funkcija oznaˇava se sa M f.

pa staviti h = 0. izvod konstante jednak je nuli. Tada je z c ex+h − ex eh − 1 f (x + h) − f (x) = = ex . Ovde ne moˇemo staviti h = 0. z z Mh f (x) = 2x + h. onda je. Tada je Mh f (x) = 2xh + h2 (x + h)2 − x2 = h h (h = 0) . Tako ne moˇemo postupiti u sluˇaju funkcije f (x) = ex . f (x) = 2x. h h h Potrebno je malo viˇe truda da bi se dokazalo (16 ) da je f (x) = ex . dakle. x h (x + h)x h =− 1 . ako je f (x) = c kako videsmo. Posebno. (x + h)x dokaz izostavljamo . Tada su sve marginalne funkcije medjusobno jednake. i jednake nagibu k (vidi (44)). Najprostija situacija javlja se kod linearne funkcije f (x) = kx + n. f (x) = 1 2 200 + x . f (x) = k. konstantne. Dakle. s Joˇ jedan primer: Ako je s f (x) = onda je 1 1 − Mh f (x) = x + h x h − = 16 1 . ali moˇemo skratiti.7.1 Marginalna funkcija i izvod funkcije f i oznaˇava se sa f . Drugi primer: Neka je f (x) = x2 . Na primer. 75 200 + x.

c znaju´i da je izvod linearne funkcije jednak nagibu. (c) f (x) = 2x − 1 . x2 (b) f (x) = 2 + x. ∞). h = −0. izvod je koristan bar zato ˇto s • daje pribliˇnu vrednost marginalne funkcije. Kritiˇno mesto je kako napisati f (x + h). ako z z je f (x) = |x|.daleko“ su od vrednosti Mh f sa pozitivnim h. (b) x = 1. Na primer. Zadatak 58.. Sve u svemu. ∞) a domen(f ) = (−∞. Domen izvodne funkcije moˇe biti uˇi od domena funkcije. −1 za h < 0. funkcija f (x) = |x| nema izvod u taˇki x = 0. Na primer. Dakle. vrednosti u nuli marginalnih funkcija Mh f sa negativnim h . h = 0. Zadatak 57. h = 1. z • jednostavniji je od marginalne funkcije.01. 0)∪(0. Ponekad se razlog nalazi u tome ˇto smo duˇni da razmotrimo s z Mh f i za negativne h. a moˇe se desiti da ga u z c z nekoj nema. ovde imamo s c f (x + h) = = 2(x + h) − 1 1 − (x + h) 2x + 2h − 1 1−x−h Zamenili smo x sa (x + h) i oslobodili se zagrada. onda je domen(f ) = (−∞. (c) x = 1. c Zadatak 59. Nadjite izvod funkcije f razmatraju´i marginalnu funkciju c Mh f za male vrednosti h : (a) f (x) = 1 . . dobijamo c f (x) = − 1 . Odredite izvod funkcije f ˇiji je grafik prikazan na slici 23. x2 7 DIFERENCIRANJE Funkcija ne moˇe imati dva izvoda u jednoj taˇki. 1−x Reˇenje (c).76 Stavljaju´i h = 0.01. ne samo za h > 0. to je zato ˇto je c s Mh f (0) = f (0 + h) − f (0) |h| = = h h 1 za h > 0. Nadjite vrednosti marginalne funkcije Mh f (x) ako je f (x) = x2 i (a) x = 50.

...7.......... nagibu c .... Nagib tangente jednak je tan θ c ............. z Mh f (x) = 1 ..) a sada ima smisla uzeti h = 0....................... 2x + 2h − 1 2x − 1 − 1−x−h 1−x Mh f (x) = h (2x + 2h − 1)(1 − x) − (2x − 1)(1 − x − h) (1 − x − h)(1 − x) = h h (1 − x − h)(1 − x) = h Sada ovaj razlomak moˇemo kratiti sa h = 0............................... f (x)) jednak je............... ako tangenta postoji..............2 Tangenta i nagib krive 77 ...... (1 − x − h)(1 − x) (Uprostili smo brojilac.... (1 − x)2 7.. po definiciji.......... f (x) = 1 ..2 Tangenta i nagib krive Nagib krive y = f (x) u taˇki A(x. dakle..tangente“ u taˇki A................ Slika 23: Izlomljena linija 1 –1 1 2 3 4 –1 –2 ... Dakle......

f (x)) jednak je f (x). moˇemo videti gde z izvod ne postoji. Pored toga. • Izvod je pozitivan tamo gde je nagib tangente pozitivan.78 7 DIFERENCIRANJE (vidi sliku 24). onda je B blizu A i ne´emo mo´i da razlikujemo seˇicu od c c c tangente. A u stvari. h Ako je h malo. Nagib seˇice jednak c c je kAB = f (x + h) − f (x) = Mh f (x). Da bismo ga odredili. moˇemo odrediti nagib seˇice AB. sa grafika funkcije moˇemo proˇitati gde je njen izvod z c z c jednak nuli. • Izvod je negativan tamo gde je nagib tangente negativan. c Slika 24: y (x+h. f(x)) θ x x . Na primer. x = 3. f (x + h) ) bilo koja taˇka na krivoj. pa ni nihove nagibe (na slici 25 prikazane su tri seˇice). f (x+h)) B y=f(x) y y=f(x) A h A (x. c Drˇe´i se toga. gde z c je B(x + h. Naime: • Izvod je jednak nuli tamo gde grafik ima horizontalnu tangentu. B = A. z nagib tangente u taˇki (x. • Izvod ne postoji u taˇki u kojoj funkcija nema tangentu ili ima verc tikalnu tangentu. funkcija sa slike 23 nema izvod u taˇkama x = 1. c s obzirom da je marginalna funkcija Mh f (x) pribliˇno jednaka f (x). gde je pozitivan ili negativan.

ni sudaranja. oznaˇimo to c rastojanje sa r(t). U svakom momentu t ∈ [0. gde je f (x) funkcija prikazana na slici 26. c . U kojoj od taˇaka je izvod najve´i? u kojoj je c c najve´i po apsolutnoj vrednosti? c Zadatak 61. 3] bili ste na nekom rastojanju od mesta A. Odredite c c znak izvoda u svakoj od njih.3 Izvod kao trenutna brzina 79 Slika 25: Tri seˇice c y y y B B A θ1 A θ2 θ A x x x Zadatak 60. y Slika 26: A C B D E x 7.7.3 Izvod kao trenutna brzina Zamislite da ste 3 sata vozili automobil od mesta A do mesta B. Na slici 26 oznaˇeno je 5 taˇaka na krivoj y = f (x). Skicirajte grafik krive y = f (x). Uz prepostavku da nije bilo vra´anja unazad.

Kako je.5 0 0. h to je trenutna brzina jednaka izvodu rastojanja od poˇetne taˇke. na ˇemu se ovoga puta ne´emo zadrˇavati. c c v(t) = r (t) Re´i da je r (t0 ) = 0 isto je kao re´i da ste se u momentu t0 zaustavili.4 Izvodi elementarnih funkcija Na strani 82 imate tablicu izvoda osnovnih elementarnih funkcija. r(t + h) − r(t) ≈ r (t). koja je pribliˇno jednaka srednjoj z brzini u vremenskom intervalu izmedju t i t + h za sve male h. morali bismo imati preciznu definiciju svake funkcije i preciznu definiciju izvoda. c c z . s druge strane. dakle.80 7 DIFERENCIRANJE Slika 27: 200 r(t) 150 100 50 t 3. c c ˇ Sta ste radili ako je r (t0 ) < 0 ? 7. U svakom trenutku t brzinomer pokazuje trenutnu brzinu v(t). Da bismo je verifikovali. v(t) ≈ r(t + h) − r(t) h = predjeni put potroˇeno vreme s .5 1 1.5 2 2.5 3 grafik fukcije r(t) mogao bi izgledati kao na slici 27.

b) i vaˇi jednakost (f + g) (x) = f (x) + g (x). b). Navedena pravila trebalo bi preciznije formulisati. x Objaˇnjenje. 1 (x2 + ex − ln x) = (x2 ) + (ex ) − (ln x) = 2x + ex − . z Komplikovanije funkcije diferenciramo sluˇe´i se tablicom i pravilima koja z c slede. . Joˇ jedan primer: s 1 x2 = x−2 = −2x−3 = −2 . na s primer: Ako su funkcije f i g diferencijabilne u intervalu (a. c Da bismo videli poreklo pravila (49). 81 • Nadjite izvod funkcije f (x) = • Nadjite izvod funkcije f (x) = ln 3. (izvod razlike = razlici izvoda). na primer. b). ≈ f (x) + g (x). onda je i funkcija f + g diferencijabilna u (a. b) ako ima (konaˇan) izvod z c u svakoj taˇki iz (a. treba da razmotrimo marginalnu funkciju Mh F. gde je F = f + g : Mh F (x) = = f (x + h) + g(x + h) − f (x) − g(x) h f (x + h) − f (x) g(x + h) − g(x) + h h (izvod zbira = zbiru izvoda). Izvod zbir i razlike Vaˇe formule z (49) (f + g) = f + g (f − g) = f − g Na primer. z Za funkciju kaˇemo da je diferencijabilna u (a.7. x3 √ x x. z c √ 3 x = (x1/3 ) = (1/3)x1/3−1 = (1/3)x−2/3 . Operaciju nalaˇenja izvoda zovemo diferenciranje.4 Izvodi elementarnih funkcija Izvode nekih funkcija moˇemo proˇitati iz tablice.

ex ekx ln x ln(x + b) Ovo je mala. 1 √ 2 x ex kekx 1 x 1 x+b b=const. praktiˇna tablica. ∈ R C=const. k=const. (cos x) = − sin x. sin2 x 1 .82 7 DIFERENCIRANJE Tabela 3: Tablica izvoda f (x) C x x2 xn 1 x √ x f (x) 0 1 2x nxn−1 − 1 x2 n = const. Da bi se raˇunao izvod proizvoljne elemenc c tarne funkcije. (cot x) = − (arctan x) = 1 . 1 + x2 . trebalo bi imati u vidu i slede´e formule: c (sin x) = cos x. (tan x) = (arcsin x) = 1 . cos2 x 1 1 − x2 .

i zato je F = z f +g. funkcija f + g je ona kojoj je Mh F pribliˇno jednaka. Prvi: (x2 ln x) = (x2 ) ln x + x2 (ln x) = 2x ln x + x .4 Izvodi elementarnih funkcija 83 Dakle. onda vaˇi formula z (kf ) = kf To svojstvo zajedno sa (49) ˇini ono ˇto se zove linearnost operacije diferenc s ciranja. Drugi: ln x √ x (51) = x−1/2 ln x = x−1/2 ln x + x−1/2 (ln x) 1 = − x−3/2 ln x + x−3/2 2 1 1 = − x−3/2 ln x + x−1/2 2 x 1 = x−3/2 − ln x + 1 . . vidi tablicu. Linearnost Ako je k konstanta. = (ln x) = 2 2x Izvod proizvoda Pri diferenciranju proizvoda koristimo pravilo (50) (f g) = f g + f g Primeri. Primer: ln x 2 = 1 ln x 2 1 1 . 2 x e2x Tre´i: c = xe−2x = 1 · e−2x + x(−2)e−2x = (1 − 2x)e−2x . (e−2x ) = (−2)e−2x .7.

Ako ho´ete da proverite. c Izvod koliˇnika c U sluˇaju koliˇnika radi formula c c f g f g − fg g2 (52) = Primer: ln x x 1 x − (ln x)1 (ln x) x − (ln x)(x) 1 − ln x = = x = . Tada je f = gϕ. Objaˇnjenje.84 7 DIFERENCIRANJE Objaˇnjenje. U sluˇaju pravila proizvoda razmatramo Mh F. Pomo´u pravila koliˇnika nadjite izvod funkcija c c ln x f (x) = √ . pa primena pravila proizvoda daje f =gϕ+ϕg =g Odatle sledi ϕ = 1 f f −g g g = f g−gf . Tada vaˇi ovo: z Mh F (x) = f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x) ≈ f (x)g (x) + g(x)f (x). g . stavimo s c c ϕ = f /g. g2 f + ϕ g. 2 2 x x x2 Zadatak 62. Da bismo videli otkud potiˇe pravilo koliˇnika. x pa postupak uporedite sa (51). gde je s c F = f g. podjite od izraza f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x).

a slede´e je pravilo eksponenta: c (eu ) = eu (u) Primeri: • (e2x ) = e2x (2x) = 2e2x . Kra´e: c (54) (ln u) = 1 u u = u u tada je f (x) = u (x) . ex 2 = ex .7. 7. tada je f (x) = (u(x))n . 2 = 7(x2 + 1)6 (x2 + 1) = 14(x2 + 1)6 x.5 Izvod sloˇene funkcije z Ako je funkcija f zadata kao kompozicija dve funkcije. Posebno. onda izvod od f raˇunamo po formuli c (53) f (x) = g (u(x)) u (x). (pod uslovom da su funkcije g i u diferencijabilne). c (un ) = nun−1 (u) Ta se zove pravilo stepena. f (x) = g(u(x)). ako je g(x) = xn . kra´e. • • (x2 + 1)7 x2 + 1 (e−x ) = −e−x .5 Izvod sloˇene funkcije z 85 7. pa iz (53) sledi f (x) = n(u(x))n−1 u (x).6 Logaritamski izvod Kao poseban sluˇaj pravila za izvod sloˇene funkcije imamo slede´e: c z c Ako je f (x) = ln u(x). u(x) . = 1 2 x2 +1 (x2 + 1) = x x2 + 1 .

86 Na primer. onda on predstavlja trenutnu procentualnu (17 ) brzinu promene funkcije u. diferenciramo obe strane: (ln y) = (x ln x) . c s trenutna procentualna brzina jednaka je nominalnoj godiˇnjoj stopi. dakle y = 1 + ln x. Primer: y = ln y = 17 3 x3 − 3x = (x3 − 3x)1/3 . pa i tada logaritamski izvod moˇe biti od koristi za diferenciranje. Drugim reˇima. Ako je u > 0. onda izraz ln u nije definisan. c gde je K0 poˇetni kapital a p nominalna godiˇnja stopa. logaritmujemo: ln y = x ln x. 3 tj. ln(2x + 1) = 1 2 (2x + 1) = . Kao ˇto znamo. Primer neprekidnog ukama´ivanja. a trenutna procentualna brzina: (ln K) = (ln K0 + pt) = p. Ako je u < 0. relativnu . pri primeni c s metode neprekidnog ukama´ivanja kapital raste po formuli K(t) = K0 ept . Stavimo y = xx . ali u /u jeste. Prvo: 1 ln(x3 − 3x). z Primer: Funkcija f (x) = xx (x > 0) nije ni stepena ni eksponencijalna jer se menjaju i osnova eksponent. Trenutna apsolutna c s brzina rasta kapitala u momentu t jednaka je je K (t) = K0 pept . y Odavde sledi y = (1 + ln x)y = (1 + ln x)xx . 2x + 1 2x + 1 7 DIFERENCIRANJE Izraz (ln u) = u /u zove se logaritamski izvod funkcije u.

c 7. Na primer. Zanimljiva je funkcija f (x) = e : (ex ) = ex . povezane formulom c c y = f (x). mada moˇemo na´i izvod bilo kog zadatog reda (ako imamo doz c voljno vremena). itd. y = x2 − 1 x2 − 1 3 y= 3 (x − 3x)1/3 . s c promena veliˇine x izaziva promenu veliˇine y. b) → R. 7.7. x3 − 3x x − 3x 87 Uprostimo: y = x2 − 1 (x3 − 3x)2/3 . postepenim diferenciranjem polinoma stepena n zakljuˇi´emo cc da je izvod reda n + 1 jednak nuli.8 Diferencijal Pretpostavimo da su dve veliˇine. (Naravno. f (x). U opˇtem sluˇaju. Izvod reda n oznaˇavamo sa c c c (n) x f . dakle (ex ) = ex . diferencijabilna funkcija. U opˇtem sluˇaju teˇko je na´i pravilo po kome se niˇu izvodi neke s c s c z funkcije. dakle (ex ) = (ex ) = ex .7 Izvodi viˇeg reda s Drugo: y 1 (x3 − 3x) x2 − 1 = = 3 . izvod bilo kog reda funkcije ex jednak je samoj funkciji. gde je f : (a. ako je f (x) = x3 . y 3 x3 − 3x x − 3x Dakle. oznaˇimo ih sa y i x. Oznaˇimo te promene sa ∆x c c c i ∆y : (55) ∆y = f (x + ∆x) − f (x). izvod se mogao na´i i po pravilu stepena. izvod tre´eg reda. tj. Na sliˇan naˇin odredjujemo c c tre´i izvod.) Nadjite y . Znaˇi. c S druge strane. Izvod te nove funkcije zove se drugi izvod funkcije f i oznaˇava se sa f . .7 Izvodi viˇeg reda s Diferenciranjem funkcije f dobijamo novu funkciju f . pa je f (x) = (3x2 ) = 6x. c 2 onda je f (x) = 3x .

relativno male“ vrednosti ∆x. dx Ove oznake su korisne. dakle. Naime. tako da je c c s (57) dy = f (x) dx.1. imamo c c dR = 100 − x. Pomo´u diferencijala ne´emo dobiti taˇnu vrednost. dx du dx Primer 7. Razz z motrimo funkciju prihoda 1 R(x) = 100x − x2 . Na primer. Diferencijal moˇe posluˇiti za procenu stvarne promene. . s c ∆R ≈ dR = 50 × 1 = 50. Izraz f (x)∆x se zove diferencijal funkcije f u taˇki x i oznaˇava se sa df ili dy. i (58) dy = f (x).. dx U naˇem sluˇaju je x = 50.5. 7 DIFERENCIRANJE za . lako je zapamtiti pravilo za izvod sloˇene funkcije: z dy dy du = . dx = 1. ∆x ∆y ≈ f (x) ∆x.88 Iz definicije izvoda sledi da je (56) ∆y ≈ f (x). 2 Pove´anje prihoda pri pove´anju proizvodnje sa 50 na 51 jednako je c c ∆R = R(51) − R(50) = 49. ali ´emo dobiti zadovolc c c c javaju´u procenu na mnogo prostiji naˇin. Piˇe se i dx umesto ∆x.

nije izvesno da li medju njima postoje najve´a i najmanja. jednaku nuli. x∈[−1. β) c (vidi sliku 28(a)).2] Lokalne ekstremne vrednosti Kaˇe se da funkcija f ima u taˇki c ∈ (a. na slede´i c naˇin: c max f (x) = M x∈D (sliˇno za minimum). od f na D. x∈[2. dovoljno je da pokaˇemo dve z stvari: (a) M ≥ f (x) za svako x ∈ D. Zapravo sve vrednosti funkcije f ˇine skup [0. funkcija f (x) = x2 c na skupu D = (−∞. x∈[2. Ali maksimum ne postoji. pogreˇili ste — uslov (b) nije ispunjen. x∈[0. (b) M = f (x) bar za jedno x ∈ D.9 Ekstremne vrednosti 89 7. ∞) ima najmanju vrednost.3] min f (x). c Zadatak 63. (Ako ste pomislili da je 4 maksimum. funkcija f (x) = x dostiˇe maksimum u s c z dve taˇke: x1 = 1. ali nema najve´u. c ili globalni maksimum.) s Primer: Funkcija moˇe imati samo jedan maksimum ali se on moˇe dosti´i z z c 2 u dve (ili viˇe taˇaka). 1) i 1 = f (1).7. Informaciju da je apsolutni minimum od f na skupu D jednak M zapisujemo.1) jer je f (x) ≥ 1 za svako x ∈ [0. x∈[−1. Nacrtajte grafik funkcije f (x) = x2 −2x−1 pa odredite slede´e c brojeve: max f (x). Prema tome. Na primer.9 Ekstremne vrednosti Ako funkcija f na nekom skupu D ima bezbroj vrednosti. c c Najve´a vrednost funkcije f na skupu D zove se apsolutni maksimum. Primer: Funkcija f (x) = x2 ima apsolutni minimum na skupu [1. b) lokalni maksimum ako je f (c) ≥ z c f (x) za svako x iz nekog intervala (α. Na primer. ∞). 2). . x2 = −1. ili samo maksimum. c A da bismo pokazali da je maxx∈D f (x) = M.2] min f (x). taˇnije c min x2 = 1.3] max f (x). recimo.

Obeleˇite taˇke x1 . Stacionarne taˇke nalazimo na dijagramu tamo gde grafik funkcije ima horc izontalnu tangentu. Lokalni minimum se definiˇe na sliˇan naˇin. ∞). c s c Uopˇte.. x3 na x-osi u kojima f ima z c lokalni maksimum ili minimum. apsolutni minimum=f (b). b) nazivamo stacionarnom c (taˇkom funkcije f ) ako je c f (c) = 0 . Dakle. Taˇku c ∈ (a.7]. 1). c Slika 28: f (a) f (a) f (a) a f (b) x0 x1 b f (b) f (b) a a x x00 x x11 bb (a) apsolutni maksimum=f (a). lokalni minimum u taˇki x0 . β) = (−1. S druge strane. 1. itd. lokalni maksimum u taˇki x1 c c (b) (c) Stacionarne taˇke c Neka je data funkcija f : (a. b) → R.2. Na slici 29 vidite grafik jedne funkcije definisane na intervalu [−1. vaˇi slede´i stav: s z c . uverite se da su tangente u odgovaraju´im c taˇkama na grafiku horizontalne. s c c Primer: Funkcija f (x) = x2 (x − 1) ima lokalni maksimum u taˇki x = 0 c 2 jer je f (0) = 0 ≥ x (x − 1) za ∈ (α. ˇto znaˇi da je f (x1 ) = 0. x2 .kratkom“intervalu (vidi slike 28(b)(c)). stacionarne taˇke nalazimo reˇavanjem jednaˇine c s c f (x) = 0.90 7 DIFERENCIRANJE lokalni maksimum je absolutni maksimum na . f nema ni najve´u ni najmanju vrednost na intervalu (−∞.

S druge strane.5 Stav 1. to joˇ ne znaˇi da c s c f ima ekstremnu vrednost u c.5 0 –1 –2 –3 0. b) i ako je f diferencijabilna u c. b) → R ima lokalnu ekstremnu vrednost u taˇki c c ∈ (a.5 1 1. onda je c stacionarna taˇka funkc cije f.7.5 1 –1 –1 1 .5 –5 0. ako je c stacionarna taˇka funkcije f.9 Ekstremne vrednosti 91 Slika 29: f (x) = 10x4 − 15x3 − 10x2 + 15x 10 5 –1 –0.5 –1 –0. ali f uopˇte nema ekstremnih vrednosti (vidi sliku 30).5 x 1 1. Ako funkcija f : (a. taˇka x = 0 je stacionarna za c 3 funkciju f (x) = x . s Slika 30: Dva dijagrama funkcije f (x) = x3 3 2 1 –1. Na primer.

s (iii) Raˇunamo vrednost funkcije u prethodno nadjenim taˇkama i na krac c jevima a i b. c sc Monotonost Funkciju f. Da bismo ih naˇli. x3 . definisanu u intervalu (a. neka su to. x2 . ako je f (c) < 0. Ako c je f (c) > 0. f je rastu´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) > f (x1 ) . onda f ima lokalni maksimum u c . x1 . Dakle. f (b). koja ima drugi izvod. f (a). b]. (iv) Medju prethodno nadjenim vrednostima nalazimo najve´u i najmanju. c s postupamo na slede´i naˇin: c c (i) Nalazimo stacionarne taˇke u (otvorenom) intervalu (a. b). imamo slede´e brojeve: c f (x1 ). onda f ima lokalni minimum u c . . b) nazivamo (striktno) rastu´om ako c se njena vrednost pove´ava pri pove´anu vrednosti nezavisne promenljive. najmanjoj) vrednosti iz koraka (iii). c Zakljuˇujemo: najve´a (odn. c recimo. Tada f ima najve´u i najmanju vrednost. f (x3 ). najmanja) vrednost funkcije jednaka je c c najve´oj (odn.92 7 DIFERENCIRANJE Ako f ima drugi izvod u stacionarnoj taˇki c i ako je c f (c) = 0 onda f ima ekstremnu vrednost u c : Stav 2. pretpostavimo da smo c naˇli jednu: x = n1 . Neka je c stacionarna taˇka funkcije f. c c taˇnije. f (x2 ). ali treba biti oprezan. f (n1 ). Globalne ekstremne vrednosti Pretpostavimo da je funkcija f definisana i neprekidna u (zatvorenom) intervalu [a. c Koraka (ii) najˇeˇ´e nema. (ii) Nalazimo taˇke u kojima f nije diferencijabilna.

(x2 . Medjutim. ∞) jer iz c pretpostavke x2 > x1 sledi 2x2 − 3 > 2x1 − 3. dovoljno je da testiramo znak izvoda u tri izabrane taˇke: c1 ∈ (a. ako je nagib krive y = f (x) svuda c c pozitivan. x2 ). ∞) jer iz x2 > x1 > 0 sledi 1/x2 < 1/x1 . x2 .9 Ekstremne vrednosti Sliˇno tome. funkcija f (x) = 2x − 3 je rastu´a na intervalu (−∞. da bismo videli gde funkcija raste. Dakle. Ako je f diferencijabilna u (a. x1 ). reˇiti jednaˇinu f (x) = 0.7. b). b) i ako je f (x) > 0 za svako x ∈ (a. c3 ∈ (x2 . Znamo unapred da je f monotona u svakom od njih ponaosob. Vaˇnije je to ˇto poseduju´i informaciju o pozitivnosti c z s c izvoda. c Monotonost i prvi izvod Iz informacije da je (diferencijabilna) funkcija f rastu´a u (a. c + δ). b). nejednaˇina f (x) < 0 pokazuje gde f opada. Taˇkom zaokreta funkcije f nazivamo takvu taˇku c koja ima svojstvo da c c u njoj . (b) f (x) opada za x ∈ (c − δ. x1 ). b). tada je f rastu´a. Drugim reˇima. c . recimo. c] a raste za x ∈ [c. ˇesto je u praksi dovoljno na´i stacionarne c c taˇke. f je opadaju´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) < f (x1 ) . moˇemo zakljuˇiti da funkcija raste: z c Stav 3. (x1 . c2 ∈ (x1 . tj. x2 ). c c sliˇno. Da bismo videli da li raste ili opada. da funkcija ima dve c s c stacionarne taˇke. Funkcija f (x) = 1/x opada na intervalu (0.. b) moˇemo zac z kljuˇiti da je f (x) ≥ 0. x1 . u intervalu (a. 93 Na primer. onda funkcija f raste. b). dovoljno je da reˇimo nes jednaˇinu c f (x) > 0 .f menja smisao monotonosti“. Uzmimo. c] a opada za x ∈ [c. c + δ). Tada imamo tri intervala: c (a. to znaˇi da se moˇe na´i δ > 0 tako c z c da je ispunjen jedan od uslova: (a) f (x) raste za x ∈ (c − δ. U taˇki zaokreta f ima ekstremnu vrednost.

da iz pretpostavke da nagib raste sledi da z je f konveksna. Znamo da je N (x) = f (x). Kaˇemo z da je f konveksna ako se svaka tetiva grafika nalazi iznad grafika (vidi sliku 31. To pokazuje da iz pretpostavke da je f konveksna sledi da nagib raste.94 Konveksne i konkavne funkcije 7 DIFERENCIRANJE Pretpostavimo da je f neka funkcija definisana u intervalu (a. da f ima drugi izvod. b). moˇe z se dokazati da vaˇi i obrnuto. (b) Nagib funkcije raste. Pogledajte sliku 31 i uverite se da su nagibi tetive AB i tangenti AD i BE u slede´em odnosu: c kAD < kAB < kBE . tj. c c Ako pretpostavimo da N ima prvi izvod. tada se njena konveksnost moˇe z okarakterisati jednim od svojstava: (a) Svaka tangenta je ispod grafika. tj. Slika 31: B D A E C 0 Oznaˇimo sa N (x) nagib funkcije u taˇki x. Ako je f diferencijabilna. tetiva AB). onda .

To c s znaˇi da ne postoji funkcijska (tj. b) i ako je f (x) > 0 . Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. Obrnuto. jednoznaˇna) zavisnost y od x. . b). (59) y 5 − y + ex − x − 1 = 0. U opˇtem c c s sluˇaju (ne u ovom) moˇe se desiti da za izabrano x ne postoji nijedno y. b). . A kad ga odaberemo. 1}. onda je f (x) ≤ 0 u (a.subjekat“.. Ako u naˇem primeru uzmemo x = 0. onda je f (x) ≥ 0 u (a. To znaˇi da x moˇemo birati c z kako ho´emo..10 Implicitno zadate funkcije Ima sluˇajeva kad su dve veliˇine. onda iz s 5 (59) dobijamo jednaˇinu y − y = 0. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. Pretpostavimo da imamo diferencijabilnu funkciju y = f (x) za koju znamo jedino da zadovoljava jednaˇinu (59). zato slovo y c zovemo . ni kao x = .7. Vratimo se na (59). ako je f konveksna i ima drugi izvod u intervalu (a.zavisna promenljiva“. ako je f konkavna i ima drugi izvod u intervalu (a. b). povezane formulom u kojoj nijedna c c od njih nije . b). onda je f konveksna u (a. Neka to bude x. na primer. koja ima tri reˇenja: y ∈ {−1. Obrnuto. b). onda je f konkavna u (a.nezavisna promenljiva“. tj. 7. .10 Implicitno zadate funkcije 95 N (x) raste ako je N (x) > 0 za svako x ∈ (a. znaˇi da vaˇi slede´i stav: c z c Stav 4.. . b). . moramo se prvo dogovoriti koje je od dva slova . b). x i y. Priˇa o konkavnim funkcijama je sliˇna. A kako je N (x) = f (x). c z primer: y 2 + x2 + 1 = 0. 0. koja se nije napisana ni kao y = . onda y zavisi od tog izbora. Stav 5. Da bismo analizirali ovakvu vezu. b) i ako je f (x) < 0 . Kaˇemo da je f konkavna ako c c z se svaka tetiva grafika nalazi ispod grafika. Iako y ne c .

Grafike tih funkcija moˇete videti na slici 32. ako smo odnekud s saznali da je domen neki interval koji sadrˇi nulu. c a(0) = 0. y = a(x). Kako c su matematiˇari dokazali. Odatle dobijamo: (60) y = 1 − ex . c(0) = −1. 4y = 0. tri reˇenja: y ∈ {−1. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. a (0) = 0. c (0) = 0. . kako smo videli. y = 1 u (60). b(0) = 1. (62) x4 + xy + y 4 = 3. 1}. 7. iz toga sledi da postoje tri funkcije. onda ´emo staviti x = 0 z c u (59). (y 5 − y + ex − x − 1) = 5y 4 y − y + ex − 1 = (5y 4 − 1)y + ex − 1 = 0. dobi´emo. y = −1. c y = b(x). izvod moˇemo na´i na slede´i z z c c naˇin: c Iz (59) sledi: (y 5 − y + ex − x − 1) = 0 Dakle. Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke slede´ih funkcija: c c (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20. y = c(x) koje su definisane u otvorenom intervalu I 0. 5y 4 − 1 Prema ovome. z (61) x3 + 4xy − 2y 3 − 3 = 0. Na primer. b (0) = 0. A ni taˇka ni domen funkcije ne mogu se zadati c c napamet zato ˇto su y i x vezani formulom (59). pored toga. c s c redom.96 7 DIFERENCIRANJE moˇemo stvarno izraziti u obliku y = f (x). izvod funkcije nekoj taˇki moˇemo na´i samo ako znamo c z c vrednost funkcije u toj taˇki. 0. dobi´emo sva tri puta y = 0.11 Zadaci 65. koje zadovoljavaju jednaˇinu (59) za x ∈ I. Stavljaju´i. i.

11 Zadaci 97 Slika 32: y 5 − y + ex − x − 1 = 0 1 a(x) –2 2 –2 2 b(x) 1 c(x) –1 –1 (a) (b) Slika 33: 2 1 1 0 –1 –1 –2 –1 0 3 1 –1 1 3 2 3 (a) x + 4xy − 2y − 3 = 0 (b) x4 + xy + y 4 = 3 64. Uverite se da f nema stacionarnih taˇaka. c Nadjite lokalne ekstremne vrednosti.7. 2 –1 1 x 2 3 . Na slici je prikazana funkcija 3 f (x) = x2 . 3]. x ∈ [−1. Nadjite najve´u c i najmanju vrednost funkcije.

Odredite nagib slede´e funkcije i jednaˇine tangenti u datim taˇkama: c c c (a) f (x) = x4 − 3x2 + 3. I = [0. (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. x = 1. c (b) Dokaˇite da je ln x ≤ x/e za x > 1. 4]. c (e) Skicirajte grafik na intervalu [1. Nadjite najve´u i najmanju vrednost (ako postoji) slede´e funkcije na c c intervalu I: (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. uporedite dobijeni rezultat sa onim koji daje kalkulator. √ 71. Za svaku od funkcija iz zadatka 65 odredite intervale monotonosti. c c (d) Nadjite prevojne taˇke. 69. x = −1. x x 66. (f) Napiˇite jednaˇinu seˇice kroz taˇke (1. 68.98 7 DIFERENCIRANJE (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. x 2 3 (c) h(x) = x − 2x + 2. s c c c (g) Dokaˇite nejednakost z ln x x−1 ≥ . z (c) Nadjite taˇku u kojoj f ima najve´i nagib. (b) [9. I = [0. 1 1 (b) g(x) = + x. Nadjite dy za x = 8. Skicirajte grafike funkcija iz zadatka 66. x = 1. . x = 0. 1 1 (d) f (x) = + 2 . x = 2. Data je funkcija f (x) = . pa na osnovu toga nadjite lokalne ekstreme. x e(e − 1) 0 < x < e. Odredite intervale monotonosti. Data je funkcija f (x) = xe−x/10 . x = . f (e)). I = [0. 70. I = (0. x (a) Nadjite najve´u i najmanju vrednost funkcije. 5]. 20]. Na osnovu toga √ procenite y = 3 9. ln x 72. Nadjite najve´u i najmanju vrednost na intervalu c (a) [0. 4]. dx = 1. 1 1 (d) f (x) = + 2 . +∞). Data je funkcija y = 3 x. f (1)) i (e. ∞). 3]. 1 ≤ x < ∞. x x 67.

Jedna firma ima monopol na trˇiˇtu.6. Taˇke na slici 31 imaju slede´e koordinate: A(0. (e) Odredite rang funkcije. 4]. 0. (a) Nadjite f (0. (d) Postoji li f (1) ? (e) Za koje λ funkcija raste na intervalu −∞ < x < ∞ ? (f) Za koje λ je funkcija konveksna na intervalu −∞ < x < ∞ ? (g) Izraˇunajte f (x).3). c c E(0.9). Ako jedinicu proizvoda prodaje po ceni p. Data je funkcija f (x) = + x. f (0. 2. x ≥ 1. 77. Razmotrite marginalne funkcije s Mh f (1) za h > 0 i h < 0. onda c je potraˇnja q jednaka 300 − 2p. (d) Skicirajte grafik. (b) Koliko treba da bude λ da bi grafik bio jedna neprekinuta linija? (c) Pretpostavimo da je λ reˇenje za (b). 1. c (b) Nadjite najve´u i najmanju vrednost.54).3 i ∆x = 0. (a) Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke.3. pa radite isto. ). (f) Postoji li inverzna funkcija? 74.65. B(0. (a) Nacrtajte grafik za λ = 0. x + λ. (b) Nadjite ∆y i dy ako je x = 0. Prihod je R = q · p (broj prodatih proizvoda puta cena jednog).11 Zadaci 73. dok su troˇkovi proizvodnje dati formulom z s 2 C = 30 + 30q − (1/10)q .9. c (c) Odredite intervale konveksnosti. tako da moˇe odluˇiti po kojoj ceni zs z c ´e prodavati svoju robu.7. 76. Data je funkcija f (x) = x3 − 6x2 + 9x − 25. 1. 1 2 x 2 99 x ∈ [0. x < 1. c 75. Zamenite x + λ sa 2x + λ u zadatku 74.06). .

a ve´a po s c stopi 1%. c 82. kada ´e se izjednaˇiti? Sve to prikaˇite grafiˇki. Preds staviti grafiˇki vrednosti atomobila u toku pet godina. (a) Koliki je najve´i broj poseta u jednom danu? c (b) Kog dana je najve´i porast poseta? c 80. Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 3%. 7 DIFERENCIRANJE (b) Izraˇunajte vrednost q koja daje najve´i profit. Podignut je jedan web-site. dp (b) Na osnovu (a). Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno i eksponencijalno opada po (nominalnoj) godiˇnjoj stopi od 20%. Broj poseta dat je formulom S = 3t2 − 0. Drugi auto vredi s £30 000 ali mu vrednost opada ravnomerno.100 (a) Odredite funkciju profita te firme. Jedan proizvod ima funkciju potraˇnje z p p2 q= − 8 + 100. c c z c 81.008t3 . procenite koliki ´e efekat na prodaju imati podizanje c cene sa 10 na 10. c c (c) Koja ´e cena biti ako je kapacitet firme ograniˇen na 120 jedinica? c c 78. 79. 125 5 Za koje vrednosti p ova funkcija ima ekonomskog smisla? . Broj stanovnika drˇave A je za 10% manji od broja stanovnika drˇave z z B. Nivo potraˇnje za jednim proizvodom povezan je sa cenom pomo´u forz c mule p2 q = 6000.5 funti. dq (a) Nadjite izvod . gde je t broj dana posle podizanja. brzinom 20% godiˇnje.

1 Integralni raˇun c Primitivna funkcija Pretpostavimo da je zadata funkcija f : (a. b) → R ˇiji je c izvod jednak f. Ono prvo znaˇi: ako nadjemo integral pa od njega izvod.. Primitivnom funkcijom funkcije f nazivamo takvu diferencijabilnu funkciju Φ : (a. ako je Φ1 jedna primitivna funkcija funkcije f na s intervalu (a. funkcija Φ1 (x) = x2 /2 je primitivna za funkciju f (x) = x jer je Φ1 (x) = x za svako x ∈ R. Na primer. Prema tome. 2 Uopˇte. b) → R. b) znaˇi slede´e: c c Φ (x) = f (x) za svako x ∈ (a. x ∈ (a. Φ. b)..delimiˇno“ inverzna prema diferencic ranju. ˇitamo: . Vaˇno je da su to s z sve primitivne.integral od ef od c iks de iks“. ako imamo jednu primitivnu. dobi´emo polaznu c . gde je C bilo koji broj (konstanta). Izraz f (x) dx zovemo neodredjeni integral od f . onda s piˇemo s (63) f (x) dx = Φ(x) + C. Ona z je s jedne strane inverzna a sa druge .101 8 8. funkcije f na intervalu (a. reˇenica c Φ je primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a. Operacija nalaˇenja integrala zove se integriranje ili integracija. Uopˇte. dobi´emo c c funkciju. to je zato ˇto je izvod konstante jednak nuli. ˇto zapisujemo ovako: s x dx = x2 + C. onda je Φ1 + C. opet primitivna. b). a drugo: ako nadjemo izvod pa od njega integral. b). b). I funkcija Φ2 (x) = x2 /2 + 25 je primitivna za istu funkciju.

Primer 8. 1 1 1 −Ei(1. retko koji zadatak iz integracije moˇemo z pretvoriti u zadatak iz diferenciranja. Sada sakrijemo g(x) pa postavimo zadatak: Izraˇunajte c (x2 + 2x − 1)ex+ x dx. Zadatak iz diferenciranja moˇe se pretvoriti u zadatak iz intez gracije. (k = ln 2). g(x) = x2 ex+ x . Primer 8. c z . recimo. (k = 1/2). Dodatna pravila omogu´avaju nam da razmatramo sloˇenije primere. g (x) dx = g(x) + C. pa nadjemo izvod: g (x) = (x2 + 2x − 1)ex+ x .1. nikad ne´e c izraˇunati c x2 1 dx +1 (= arctan x + C). Ko ne zna trigonometriju. Pomo´u nje moˇemo izrac z ˇunati nekoliko integrala: c √ 3 x dx = ex dx = 2x dx = x1/3 dx = x1/3 + 1 +C = 1/3 + 1 (n = 1/3). Podjemo od funkcije.102 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN funkciju plus neku konstantu. e(1/2)x dx = ex ln 2 dx = itd.2. Sve to moˇemo zapisati u dve formule: z f (x) dx = f (x). Nasuprot prethodnom. −x) 8.2 Raˇunanje integrala c Na strani 104 imate tablicu sa nekoliko primera.

8.2 Raˇunanje integrala c Linearnost Vaˇe slede´e formule: z c f1 (x) + f2 (x) f1 (x) − f2 (x) dx = dx = f1 (x) dx + f1 (x) dx − f (x) dx, f2 (x) dx, f2 (x) dx,

103

kf (x) dx = k gde je k konstanta, npr. k = −2, 1/3, itd. Primeri: 2 dx = 2 x 1 dx = 2 ln |x| + C, x

x2 1 2 1 dx = x dx = x2 dx = 2 2 2 √ √ (3 x − 2e−x ) dx = 3 x dx − 2

, e−x dx = .

Smena promenljivih Razmotrimo integral I= 1 dx. 2x − 3

Umesto da pogadjamo primitivnu funkciju, moˇemo postupiti na slede´i z c naˇin. Stavimo (tj. uvedemo smenu) c 2x − 3 = t. d(2x − 3) = dt, 2 dx = dt, 1 dx = dt. 2 Sada idemo da izbacimo slovo x; dakle, I= 11 1 dt = t 2 2 1 1 dt = ln |t| + C. t 2 Zatim diferenciramo: tj. tj.

104

ˇ 8 INTEGRALNI RACUN

Tabela 4: Tablica integrala

f (x) k x xn 1 x 1 x+a ex ekx 1 √ x

f (x) dx kx + C x2 +C 2 xn+1 +C n+1 ln |x| + C ln |x + a| + C ex + C 1 kx e +C k √ 2 x k=const.= 0 a=const. (n = −1)

Ako ˇitate zdesna ulevo, vide´ete da je ova tablica skoro identiˇna tablici c c c izvoda (str. 82); izmenjene su samo oznake. Mogli bismo je proˇiriti; recimo: s x2 1 1 x dx = arctan , 2 +a a a 1 x dx = arcsin , b b2 − x 2 1 x2 +k dx = ln k + itd. x2 + k

8.2 Raˇunanje integrala c Na kraju, vratimo x : I= Provera: dI 1 1 1 = (2x − 3) = . dx 2 2x − 3 2x − 3 Joˇ jedan primer: s I= Smena: x2 + 1 = t; d(x2 + 1) = dt; 2x dx = dt; x dx = (1/2) dt. x x2 + 1 dx . 1 ln |2x − 3| + C. 2

105

Izbacivanje starog slova: I= x dx x2 + 1 = (1/2) dt √ √ = t + C. t

Vra´anje starog slova: c √ I = x2 + 1 + C. U nekim sluˇajevima raˇunanje teˇe neˇto drukˇije. Na primer, kod intec c c s c grala I= x √ 2x + 4 dx,

uvodimo smenu √ 2x + 4 = t. √ Zatim, umesto d( 2x + 4) = dt, prvo izrazimo x kao funkciju od t : x= Dalje, dx = d( ) = t dt; 1 2 t − 2. 2

onda je f (S(x))S (x) dx = Φ(S(x)) + C. ovaj poslednji integral dobijamo iz prethodnog smenom t = c S(x). dv = v (x) dx. ne zaboravimo da je dt = S (x) dx. To je tako jer je (uv − Φ) = (uv) − Φ = (uv) − vu = u v + uv − vu = uv . Drugim reˇima. . a du. Taˇno znaˇenje formule je ovakvo: Ako je Φ primitivna za funkciju vu . dv = e2x dx xe2x dx. Parcijalna integracija Prethodni primeri pokazuju da je korisno pisati diferencijal dx pod znakom neodredjenog integrala. onda c c je uv − Φ primitivna za uv . I= Stavljamo u = x. To se vidi i u formuli parcijalne integracije: u dv = uv − v du Ovde su u i v dve diferencijabilne funkcije. Navedeni naˇin prelaska sa jednog integrala na drugi zasnovan je na c slede´em pravilu: c Ako je f (t) dt = Φ(t) + C. dv su njihovi diferencijali du = u (x) dx.106 1 2 t − 2 t · t dt. Primer 8. 2 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN I= itd.3.

x2 + 1 (b) 1 1+x 1 dx = ln + C. I= x ln x dx. x ∈ R. 107 Raˇunamo du i v : c du = dx. 1 v du = e2x x − 2 1 2x 1 1 e dx = xe2x − ex + C. 2 2 4 Ovoga puta stavljamo u = ln x (da bismo eliminisali logaritam) i dv = x dx.8. Dakle.2 Raˇunanje integrala c da bismo imali I= u dv.4. koja zadovoljava uslov Φ(0) = 0. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na intervalu (0. Zadatak 86. da je g (x) = 1/x za x = 0. Odredite onu primitivnu Φ funkcije f (x) = |x|. 2 2 4 Zadaci Zadatak 83. 2 1−x 2 1−x Zadatak 84. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na skupu R \ {0}. ∞). da je g (x) = 1/x za x > 0 i da je g(1) = −23. imamo x2 ln x − I= 2 x2 1 x2 dx = ln x − 2 x 2 x x2 x2 dx = ln x − + C. . Proverite slede´e formule: c 1 (a) dx = ln(x + x2 + 1) + C. g(−1) = 2. Nacrtajte grafike funkcija f i Φ. Zadatak 85. v= dv = 1 e2x dx = e2x 2 (ne piˇemo 1 e2x + C jer nam je dovoljna jedna primitivna). s 2 I = uv − Primer 8. Kako je du = (1/x)dx i v = x2 /2. i g(1) = 1. Nacrtajte grafik funkcije g.

Izraˇunajte pomo´u date smene: c c x dx. √ 4x − 3 = t 2x − 3 = t 2x − 3 = t x=t (e) .2 x x 1 (i) 3 ex (j) (k) 112 e2x Zadatak 88. Izraˇunajte: c (a) (c) (e) xe−2x dx (x2 − 2x)ex dx −2x ex dx (b) (d) (f) x3 ln x dx (ex + 2e−x )2 x dx x2 ln2 x dx Zadatak 90. Izraˇunajte: c (a) (c) (e) 3 − 2x2 + √ dx x x2 − 2x √ dx x √ (x2 − 2x)( x − 2) dx (b) (d) (f) (d) √ x x (h) ex/2 (m) ln 4 (x ln 3 + 6) dx ex + 2e−x dx e2x x2 + 3x + 2 dx x+2 Zadatak 89. x dx.108 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Zadatak 87. x 2x − 3 x 2x − 3 e x √ dx. Izraˇunajte integrale slede´ih funkcija: c c √ (a) x3 (b) x−2 (c) x 1 1 (e) (f) (g) e−2x 2 0. dx. 2x − 1 = t (a) 2x − 1 (b) (c) (d) √ x(4x − 3)7 dx.

dobijam 1 = 0. c (I) I= (x2 + 2x + 1) dx = x3 + x2 + x + C. (b) Izraˇunajte c ln(x2 + 2) dx. Izraˇunajte: c (a) (c) ln(ln x) dx x x2 − x + 4 dx (x − 1)2 (b) (d) √ 3 e2x ex + 1 dx 1 √ dx x+ x Zadatak 93. 3 (x + 1)2 dx (II) Uvode´i smenu x + 1 = t. 3 3 Kad pomnoˇim sa 3. . s Zadatak 92. dobijem z (x + 1)3 ≡ x3 + 3x2 + 3x. z c Nadjite greˇku u rasudjivanju. Ali ovo ne moˇe biti taˇno jer kad stavim x = 0.8. x2 + 2 = t 109 (f) Zadatak 91. 3 3 — Odavde sledi — reˇe on (u) sebi — da je c (x + 1)3 x3 ≡ + x2 + x. +k k k gde je k =const.2 Raˇunanje integrala c x(x2 + 2)4 dx. George je raˇunao integral c I= na dva naˇina. (a) Izraˇunajte c x2 dx x2 + 2 znaju´i formulu c x2 1 1 x dx = √ arctan √ .> 0. dobio je c I= t2 dt = t3 (x + 1)3 +C = + C.

ali se c z moˇe ilustrovati slikom. Jedan od mnogobrojnih c primera je e−x dx. b]. b) postoji. b) → R na slede´i naˇin: c c P (x)=povrˇina krivog (osenˇenog) trapeza prikazanog na slici 34(a). Ako je funkcija f definisana i neprekidna na intervalu (a.3 Odredjeni integral Ima neodredjenih integrala koji se .110 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN 8. ˇto znaˇi da se c s c ne mogu izraziti pomo´u elementarnih funkcija. b). z Ako je f neprekidna i pozitivna u intervalu [a. ˇto znaˇi da je s c funkcija P (x) primitivna za f (x). To ne znaˇi da primitivna funkcija ne postoji. Slika 34: 2 P(x+h)-P(x) A P(x) T a x x+h (a) P (x) =primitivna funkcija of f b (b) Trapez T sa upisanim pravougaonikom Π . b). onda moˇemo definisati z funkciju P : (a. onda primitivna funkcija na intervalu (a.. s c Ispostavlja se da je P (x) = f (x) za svako x ∈ (a.ne mogu izraˇunati“. Naime: c Stav 6 (Njutn. Matematiˇka konstrukcija primitivne funkcije je veoma sloˇena. Lajbnic).

(19 ) dobi´emo c P (x + h) − P (x) ≈ f (x). a ˇ Cesto se ta formula piˇe u obliku s b b f (x) dx = a 18 19 f (x) dx a . kako smo videli. vaˇi formula (Njutn/Lajbnicova) z x f (t) dt = Φ(x) − Φ(a). s P (x + h) − P (x) ≈ f (x)h. Prema c tome. s c .. C = −Φ(a). Ako ovu relaciju podelimo sa h.3 Odredjeni integral 111 A da bismo se uverili da je P (x) = f (x). h ˇto znaˇi da je P (x) = f (x). onda je. razmotrimo marginalnu funkciju Mh P (x) = P (x + h) − P (x) . s c To je bila samo ideja dokaza Njutn–Lajbnicovog stava. jer je osnovica jednaka h a visina f (x) Trebalo bi dokazati da je u naˇem sluˇaju deljenje sa (malim) h zaista ispravno. Uzimaju´i ovde x = a. vidimo da je Φ(a) = 0 + C. h Razlika P (x + h) − P (x) predstavlja povrˇinu . A z s povrˇina od Π jednaka je f (x)h (18 ). x Φ(x) = P (x) + C = a f (t) dt + C. tj.uskog“ trapeza T (slika 34(a)) s i pribliˇno je jednaka povrˇini (crnog) pravougaonika Π na slici 34(b). Odredjeni integral Umesto P (x) piˇe se s x f (t) dt.8. a Ako je Φ(x) neka druga primitivna.

(1.5. na primer. 0). Tako je. Uporedite taj rezultat sa s povrˇinom obiˇnog trougla sa temenima (0. Ta funkcija je negativna na intervalu [1. 0) i (1. b=gornja granica). b]. 3 = = 0 13 03 − 3 3 Slika 35: Arhimed i njegov trougao 1 0 (a) Arhimedov trougao 1 (b) Arhimed Time smo pokazali da je povrˇina krivolinijskog trougla ograniˇenog pas c 2 rabolom y = x i pravim linijama x = 1. Na slici 36 s 2 vidite grafik funkcije f (x) = −x + 1.112 b ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Izraz a f (x) dx zove se odredjeni integral funkcije f na intervalu [a. 1). y = 0 (osenˇena oblast na slici c 35) jednaka 1/3. i zato je odgovaraju´i integral negativan broj. Odredjeni integral ne predstavlja uvek povrˇinu. taˇnije c c 2 2 f (x) dx = 1 1 x3 (−x + 1) dx = − + x 6 2 2 1 1 =− . s c Primer 8. 2]. 1 x2 dx = 0 x2 dx 1 1 0 x3 3 1 = . 6 . ˇto je bilo poznato i Arhimedu. ili u granicama od a do b (a=donja granica.

Primer 8.3 Find the area integral curve y = 7x and 3above the x axis between x = 2 and x = 5. kao na slici 37.in which case the value of integral is to obtain this result directly. ako je f (x) < 0 u intervalu (a. 6 20 pri ˇemu je a < b c . b). The Area Bounded by a Curve. 6 3. Findina osenˇene oblasti je povrˇ the area c s Answer 2 P =− 1 1 f (x) dx = . A4. 113 2. Find the area bounded by the curve y = x and the x-axis between x = 0 and x = 2.414. Find the area bounded by the curve y = 3t2 and the t-axis between t = −3 and t = 3. s b Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 1 14. Odredjeni under the 8. 3 a povrˇina osenˇene oblasti je s c 1 4 P = P1 + P2 = 0 f (x) dx − 1 f (x) dx = 71 .6. Slika 36: y =−x2 +1 y -2 -1 1 2 3 area x 5 Uopˇte. More exercises for you to try 2 √ 2 − 1 = 0.3: Integration 20 . Parts of Which Lie Below the x-axis The figure below shows a graph of y = −x2 + 1. Situacija moˇe biti sloˇenija. onda je f (x) dx < 0. Tu je z z 4 f (x) dx = − 0 32 . 2 1. under y = x−2 between x = 1 and x = 10. a a povrˇina odgovaraju´eg krivolinijskog trapeza raˇuna se po formuli s c c b P =− a f (x) dx. 3. although you should verify this fact for yourself independently. Alternatively you can use your calculator In each question the required area lies entirely above the horizontal axis.

a kriva y = g(x) donja“.7.114 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Slika 37: 2 P 1 1 2 3 4 P2 –2 –4 y = x3 − 5x2 + 4x –6 Primer 8. koristimo formulu b P = a f (x) − g(x) dx. c 6 4 2 y=x Slika 38: 0 –2 –4 1 2 3 4 5 y=x^2–5x+3 . x = a i x = b (a < b) (vidi sliku 38). pri ˇemu je ... Kad raˇunamo povrˇinu oblasti .kriva y = f (x) gornja.uglavljene“ izmedju dve verc s tikalne prave.

f (x) = x. Izraˇunajte povrˇinu oblasti koju ograniˇavaju linije y = x2 − c s c 5x + 3. g(x) = x2 − 5x + 3.8. Zadatak 94.3 Odredjeni integral 115 Na slici 38 imamo: a = 1. b = 4. y = x i y = 3. 4 P = 1 (x − x2 + 5x − 3) dx = 15. Slika 39: (a) (b) . Dakle.

na primer. s s Da biste prihvatili taj fakt. Ako neki sistem ima viˇe od jednog reˇenja. . na primer. To ne znaˇi c c s s c da sistem kod koga je broj jednaˇina ve´i od broja nepoznatih ne moˇe imati c c z reˇenja. kaˇe se da je neodredjen. z mogu se shvatiti kao prazna mesta koja. Prema tome. Ispostavlja c se da svaki neodredjen sistem ima bezbroj reˇenja. ako je broj jednaˇina manji od broja nepoznatih. z) = (1.116 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA 9 Sistemi linearnih jednaˇina c Sistem linearnih jednaˇina je niz linearnih jednaˇina sa konaˇnim brojem c c c nepoznatih. 1) s s s je jedno reˇenje. 1. a ako nema reˇenja. (0. z c c c pove´anje broja jednaˇina smanjuje ˇanse da sistem ima reˇenje. s Broj nepoznatih moˇe biti i manji ili ve´i od broja jednaˇina. razmotrite jednu jednaˇinu sa dve nepoznate: c ax + by = c. 5/2). 1/2. onda se kaˇe da c z s z je nemogu´ ili nesaglasan. y. c treba popuniti brojevima tako da se dobiju tri istinite relacije. Primer:  3  x + y + z = 2x − y + z = 2 (S)  6x + 4z = 10. s S druge strane. y. sistem s  3  x + y + z =   2x − y + z = 2 (S1 ) 6x + 4z = 10    x − 2y = −1 ima ista reˇenja kao (S). Svaka takva trojka brojeva zove se reˇenje sistema. U naˇelu. Na primer. kaˇe se da je odredjen. sistem (S) je neodredjen. ali ih ima joˇ. Nepoznate x. tj. Ako s s z ima taˇno jedno. ili uopˇte nema reˇenja ili ih ima bezbroj. onda sistem ne moˇe biti c z odredjen. ako je mogu´e. trojka (x.

. reˇenje. A kaˇemo da su sistemi ekvivalentni ako imaju jednake skupove z reˇenja. itd. Tako je . Iz toga sledi da i polazni sistem ima to isto. Sada iz prve nalazimo x = 1/2. prvu. npr. y. Prvu jednaˇinu smo prepisali. Sa s c ovim z idemo u drugu jednaˇinu: y = 3/4. Odaberimo jednu jednaˇinu. recimo y.117 Gausov postupak Prikaza´emo Gausov postupak na primeru sistema c  3  x + y + z = 2x − y + z = 2  3x + 2y + 4z = 10. 7/4). moˇe se dokazati da Gausov postupak pretvara sistem u ekvis z valentan. npr. Zatim na te dve jednaˇine primenimo isti postupak sa cilc c jem da eliminiˇemo. i s z c dobijemo sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  (4/3)z = 7/3. c Dakle. jedinstveno.nestalo“ nepoznate x u poslednje c c dve jednaˇine. pomnoˇimo drugu sa −1/3 i dodamo tre´oj. poslednji sistem ima jedinstveno reˇenje s (x. c Obrazujmo novi sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  −y + z = 1. z) = (1/2. 3/4. drugu smo dobili mnoˇe´i prvu sa −2 i doc z c daju´i je drugoj jednaˇini. Polazimo od poslednje jednaˇine: z = 7/4. Dobili smo lako reˇiv sistem. s Pitanje: Da li viˇe volite da ono reˇenje zapiˇete u obliku s s s     x 1/2 y  = 3/4 ? z 7/4 Primena Gausovog postupka na sistem (S1 ) dovodi do sistema  y + z = 3  x +   −3y − z = −4 (S2 ) 0·z = 0    0 · z = 0. s Uopˇte. . i u njoj jednu nepoznatu. x.

. y. zovu se elementi matrice. Cene moˇemo zapisati pomo´u matrice z c   99 176 C =  . 3 3 9. moˇemo staviti z = α. oznaˇimo je sa P1 . npr. Zatim uzmemo c c z = α u drugoj i dobijemo 4−α y= . U drugom horizontalnom redu moˇemo z videti broj pentijuma u prodavnici P2 . Matrica T je matrica tipa 3 × 4. ˇto znaˇi da ima 3 vrste i 4 kolone. Jednakost matrica Matrice A i B smatramo jednakim ako su istog tipa i ako su im . 3 Zatim idemo u prvu: 4−α 5 − 2α x=3−y−z =3− −α= .118 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Poslednja jednaˇina je zadovoljena za svako z. Tada je zadovoljena i tre´a jednaˇina. tj. α). . 176. U prvoj c z prodavnici. Matrica C ima samo jednu kolonu — takve matrice se zovu vektori.1 Matrice Matrica je pravougaona tabela. Komjuteri se prodaju po cenama 99. 4 0 10 8 Ovu tabelu je napravio ˇovek koji drˇi tri prodavnice kompjutera. sva reˇenja su data formulom s 5 − 2α 4 − α (x.odgovaraju´i“ c elementi jednaki. 16 pentijuma II. gde c z je α bilo koji broj. on drˇi 11 pentijuma I. Moˇemo re´i da s c z c je ˇirina matrice T jednaka 4 a visina jednaka 3.   11 16 24 36 T =  0 4 33 21  . Brojevi koji se nalaze u toj s matrici. a ima ih 3 · 4 = 12. 299 i 517 evra. 299 517 Horizontalni redovi matrice zovu se vrste a vertikalni — kolone. 24 c z pentijuma III. α ∈ R. z) = ( .. i 36 pentijuma IV. itd. 3 3 Prema tome.

1 Matrice Sabiranje i oduzimanje 119 Moˇemo sabirati (oduzimati) samo matrice istog tipa. itd. Mnoˇenje matrice brojem z Matrica se mnoˇi brojem tako ˇto se svaki element pomnoˇi tim brojem. 3(A + B) = 3A + 3B. Na primer. npr. ako je O nula-matrica. z c 2(3A) = 6A. 2× 2 −5 0 −5 0 −10 0 Operacija mnoˇenja brojem ima . Ona ima istu ulogu koju c ima broj nula kod sabiranja brojeva. to ˇinimo tako ˇto z c s saberemo (oduzmemo) odgovaraju´e elemente. dakle. u prodavnici P2 : v2 = 21428. Mnoˇenje matrice matricom z Vratimo se na one tri prodavnice kompjutera. Izraˇunajmo vrednost robe u c prodavnici P1 : v1 = 11 × 99 + 16 × 176 + 24 × 299 + 36 × 517 = 29693.. Na z s z primer. u prodavnici P3 : v3 = 7522. .uobiˇajena“ svojstva. onda je A + O = O + A = A.       3 −1 3 −1 6 −2 7 = 2 7 ×2= 4 14  . −5 0 −3 9 −5 − 3 0 + 9 Nula-matrica je ona ˇiji su elementi jednaki nuli.9. c       3 −1 −7 6 3 − 7 −1 + 6 2 7  +  12 −4 =  2 + 12 7 − 4  = .

proizvod AB je definisan ako je A matrica tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13. v3 a sav raˇun se sada moˇe predstaviti na slede´i naˇin: c z c c    99    29693 11 6 4 36  176     V = TC =  0 4 33 21    299  = 21428 .120 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ove tri vrednosti se mogu staviti u matricu   v1 V = v2  . nema smisla razmatrati proizvod AB ako nije zadovoljen slede´i uslov: c ˇirina matrice A = visina matrice B. 21 tj. 7522 4 0 10 8 517 Na ovom primeru vidimo kako se mnoˇe proizvoljna matrica i jedna z kolona. s Na primer. otvaranje joˇ jedne prodavnice s . rezultat je matrica tipa 3 × 13. b3  b4 Dodavanje joˇ jedne vrste 21 prvom faktoru proizvodi joˇ vrstu u rezultatu: s s   b1 a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 b2  a1 a2 a3 a4   = . Glavno je kako se mnoˇe jedna vrsta i jedna kolona: z   b1 b2  a1 a2 a3 a4   = a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 . Prema svemu. c1 c2 c3 c4 b3  c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 b4 Dodavanje joˇ jedne kolone drugom faktoru proizvodi joˇ kolonu u rezultatu: s s   b1 d1 b2 d2  a1 a2 a3 a4   c1 c2 c3 c4 b3 d3  b4 d4 a1 b1 + a2 b2 + a3 b3 + a4 b4 a1 d1 + a2 d2 + a3 d3 + a4 d4 = c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 c1 d1 + c2 d2 + c3 d3 + c4 d4 .

onda je A(BC) = (AB)C Distributivnost Vaˇe dva zakona distributivnosti: z A(B + C) = AB + AC (A + B)C = AC + BC Zato moˇemo .9. To znaˇi da su matrice A(BC) i (AB)C ili obe c definisane ili obe nedefinisane. a ako su definisane. ako su A i B kvadratne matrice istog tipa. (A + B)(A − B) = AA − AB + BA − BB = A2 − AB + BA − B 2 . ali je najˇeˇ´e opet c sc AB = BA Na primer. (A + B)(A + B) = A2 + AB + BA + B 2 . (c) Konaˇno. 121 (a) Moˇe se desiti da je AB definisano a BA nije. 1 −1 3 4 0 −1 = 1 2 -1 4 -3 . ako je A matrica z tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13. z c ako je A tipa 2 × 3 a B tipa 3 × 2. . onda je AB tipa 2 × 2 a BA tipa 3 × 3. ∗ Asocijativnost Isto je A(BC) i (AB)C. onda su matrice c AB i BA istog tog tipa.1 Matrice Nekomutativnost mnoˇenja z Nije isto AB i BA. npr. ali su razliˇitog tipa.. 5 0 −1 1 2 1 −1 = 3 4 -3 ∗ -4 . npr.mnoˇiti svaki sa svakim“. samo moramo voditi raˇuna o z z c poretku faktora. (b) Moˇe se desiti da su i AB i BA definisane. Na primer.

c c a ako ho´emo da istaknemo kojeg je tipa. jediniˇna matrica ima (najmanje) isti znaˇaj kao broj c c jedan medju brojevima. tj.2 Inverzna matrica Pretpostavimo da je A kvadratna matrica. AA−1 = A−1 A = I Matrica ne moˇe imati dve inverzne. onda se B zove inverzna matrica (matrice A) i oznaˇava c −1 se sa A . Najprostija singularna je nula-matrica. Ima matrica koje nemaju inverznu z — one se zovu singularne matrice. c   1 0 0 1 0 I2 = . na primer. vaˇe formule z AI = A. 0 1 0 0 1 Medju matricama. I3 = 0 1 0 . Dakle. u v ∗ ∗ 0 1 U sluˇaju matrica tipa 2 × 2 postoji jednostavan kriterijum regularnosti. Koje imaju inverznu zovu se regularne. dodajemo indeks. c naime: Matrica A= a b c d .122 Jediniˇna matrica c ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Jediniˇom se zove kvadratna matrica koja na . 9. Jediniˇnu matricu oznaˇavamo sa I. kad god proizvod ima smisla. npr.glavnoj dijagonali“ ima jen dinice a na svim ostalim mestima nule. matrica A= 0 0 12 77 je singularna jer je 0 0 12 77 0 ∗ 1 0 x y = = .. ali ima i drugih. IA = A. Ako postoji takva matrica B da je AB = I i BA = I.

mnoˇimo sa A−1 sa desne strane i dobijamo z X = BA−1 .9. gde je A regularna kvadratna matrica. Razmotrimo malo sloˇeniji primer: z (68) AX = 2X + B. jednaˇinu c (67) XA = B. X = A−1 B . i samo ako. je ispunjen uslov (64) ad − bc = 0. jer je A−1 AX = IX = X. Sada primenjuemo distributivni zakon. onda je (65) A−1 = 1 d −b . dakle. Ako je taj uslov ispunjen. stavljamo poznate na jednu a nepoznate na c c drugu stranu: (69) AX − 2X = B. Da bismo je reˇili. ad − bc −c a 123 Matriˇne jednaˇine c c Pri reˇavanju matriˇnih jednaˇina mora se voditi raˇuna o nekomutativnosti s c c c mnoˇenja. S druge strane. ali ne u obliku (A − 2)X = B (ne valja jer zbir matrice i broja nema smisla) . mnoˇimo je sa leve s z strane matricom A−1 : A−1 AX = A−1 B. Pretpostavimo da imamo jednaˇinu z c (66) AX = B.2 Inverzna matrica je regularna ako. Kao i kod obiˇnih jednaˇina.

124 ve´ c (A − 2I)X = B .

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Provera: (A − 2I)X = AX − 2IX = AX − 2X

(Obratite paˇnju da X stoji desno od zagrade.) Kad stavimo A − 2I = C, z dobijemo CX = B, ˇto je jednaˇina tipa (66). s c U sluˇaju jednaˇine c c (70) XA = 2X + B imamo X(A − 2I) = B .

9.3

Determinante

Kvadratnoj matrici odgovara jedan broj koji se zove determinanta, u oznaci det A. Definicija determinante u opˇtem sluˇaju je komplikovana. Podjimo s c od najprostijeg sluˇaja — matrice tipa 2 × 2. Neka je c A= a b . c d

Tada se det A definiˇe ovako: s det A = ad − bc. Umesto det A piˇe se i s a b . c d Dakle, a b = ad − bc. c d

Posebno, determinanta jediniˇne matrice jednaka je jedinici, c det I = 1 . Stav 7. Matrica je regularna ako i samo ako je njena determinanta razliˇita c od nule.

9.3 Determinante Determinante tre´eg reda c

125

Slede´a formula predstavlja jedan od naˇina da se definiˇe determinanta c c s tre´eg reda: c (71) a11 a12 a13 a a a a a a a21 a22 a23 = a11 22 23 − a12 21 23 + a13 21 22 a32 a33 a31 a33 a31 a32 a31 a32 a33

Determinante na desnoj strani zovu se minori. Prva determinanta, oznaˇimo c je sa M11 , je minor elementa a11 , i dobija se tako ˇto se ,,obriˇu“ vrsta i kolona s s koje sadrˇe taj element; dakle z M11 = a a a22 a23 = 22 23 . a32 a33 a32 a33

Sliˇno se definiˇe minor bilo kojeg elementa (bolje re´i, mesta) matrice; c s c M12 = a21 a31 tj. kofaktor = +minor ili −minor pri ˇemu uzimamo + ili − rukovode´i se slede´om tablicom: c c c + – + – + – + – + Sada formulu (71) moˇemo zapisati ovako z (72) det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 . Umesto elemenata prve vrste, ovde se mogu uzeti elementi bilo koje vrste ili kolone, sa odgovaraju´im kofaktorima. Na primer, determinantu c 1 −2 4 D = −3 0 0 2 3 6 najlakˇe je raˇunati ,,razvijanjem“ po drugoj vrsti: s c D = −(−3) −2 4 ∗ ∗ ∗ ∗ +0 −0 = −72. 3 6 ∗ ∗ ∗ ∗ a a a23 = 21 23 , a31 a33 a33 itd.

Vaˇni su i kofaktori. Kofaktor, Kij , elementa aij jednak je (−1)i+j Mij , z

126 Determinante viˇeg reda s

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Sad kad smo definisali determinante tre´eg reda pomo´u determinanti drugog c c reda, moˇemo definisati determinante ˇetvrtog reda pomo´u onih tre´eg reda. z c c c To ˇinimo imitiraju´i formulu (72): c c det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 + a14 K14 . Prema tome, determinanta ˇetvrtog reda svodi se na ˇetiri determinante c c tre´eg reda. I ovoga puta moˇemo razvijati po bilo kojoj vrsti ili koloni; na c z primer, 2 2004 −1 4 3 6 −5 3 0 6 −5 = −2004 −4 7 −2 + 0 + 0 + 0. −4 0 7 −2 5 9 11 5 0 9 11 Ovde smo razvijali po drugoj koloni jer ona ima tri nule. Da bismo u proizvoljnoj determinanti stvorili nule, moˇemo upotrebiti slede´i stav. z c Stav 8. Vrednost determinante se ne menja ako se jedna vrsta (kolona) izmeni tako ˇto joj se doda neka druga vrsta (kolona) prethodno pomnoˇena s z bilo kojim brojem. U sluˇaju determinante drugog reda dokaz tog stava je prost. Naime, ako c imamo matricu A= a b , c d

pa drugoj vrsti dodamo prvu pomnoˇenu brojem λ, onda dobijamo matricu z B= Dakle, det B = a(d + λb) − b(c + λa) = ad − bc = det A. Na konkretnom primeru, primena stava 8 daje slede´e: c 1 −2 1 −1 1 −2 1 −1 7 −3 5 2 3 −1 3 0 7 −3 5 3 . D := = = −1 1 −2 3 4 5 0 −1 1 3 6 −2 −4 3 0 1 −6 0 6 −2 −4 a b . c + λa d + λb

Ponekad je korisno promeniti redosled vrsta. 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− = −1 · (−1) · 4 · (−12). 0 7 −3 5 0 6 −2 −4 Nastavimo raˇunanje determinante D. Ako dve vrste zamene mesta. pa sa −3. onda determinanta menja znak. Na primer. na koju opet moˇemo pris c z meniti stav 8. V3 → V3 + 7V2 . Determinanta trougaone matrice jednaka je proizvodu elemenata koji stoje na glavnoj dijagonali. z ˇ pa tre´oj.9. dobi´emo c 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− .troz ugaonu“ tablicu. 0 0 4 26 0 0 4 14 Dalje.3 Determinante 127 Ovde smo prvu vrstu mnoˇili sa −2. 0 0 4 26 0 0 0 −12 V2 → V2 . Stav 10. . moˇemo ga primenjivati sve dok ne dobijemo . pa ˇetvrtoj.. Sta se desilo sa kojom vrstom. Ako ovu poslednju tablicu transc formiˇemo po shemi s V1 → V1 . 1 −2 1 −1 0 7 −3 5 D= =− 0 −1 1 3 0 6 −2 −4 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 . pa sa 2. V4 → V4 + 6V2 . i dodavali je drugoj. moˇemo zapisati ovako: c c z V1 V2 V3 V4 → → → → V1 V2 + (−2)V1 V3 + 2V1 V4 + (−3)V1 Tako smo doˇli do determinante tre´eg reda. a onda moˇemo primeniti slede´i stav: z c Stav 9. U stvari. V4 → V4 + (−1)V3 .

. na s primer. moˇemo re´i ovako: z c Stav 11. 2 [2. 3] = . A−1 = det A Ovde adj A oznaˇava adjungovanu matricu. onda sa AT oznaˇavamo matricu koju dobijamo tako c ˇto vrste matrice A piˇemo kao kolone. tj.128 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Determinanta transponovane matrice Ako je data matrica A. c Dokazuje se da taj stav vaˇi za matrice bilo kog formata. ona se formira tako ˇto se svaki c s element matrice zameni svojim kofaktorom. (AT )T = A. c d Sad kad smo definisali determinante. Matricu AT zovemo transponovanom s s (matricom matrice A). 3 7 Ako transponujemo AT . 3 T 2 3 −1 7 T = 2 −1 . Na primer. Determinante i linearni sistemi Determinante se pojavljuju pri reˇavanju linearnih sistema. Uzmimo. Matrica je regularna ako. (Uverite se u to u sluˇaju matrice tipa 2 × 2. sistem jednaˇina c (73) ax + by = P cx + dy = Q . vrati´emo se na A. Moˇe se c z dokazati da je det(AT ) = det A. je njena determinanta razliˇita od nule. pa se tako dobijena matrica transponuje. Postoji i formula z za inverznu matricu: 1 adj A. i samo ako.) c Determinanta i inverzna matrica Pomenuli smo da je uslov ad − bc = 0 karakteristika regularnosti matrice a b .

Sistem ima jedinstveno reˇenje ako. z c 9. onda je reˇenje dato formulama s x= Dx .25 struje da bi proizveo $1 uglja. i samo s ako. a da elektrani treba $0. I drugu nepoznatu nalazimo na sliˇan naˇin. dobi´emo c (ad − bc)x = P d − Qb. D Ako je D = 0. rudniku elektrani 0 0. tj. Ali ako su sve ˇetiri jednake nuli. y. Oznaˇimo c c sa D determinantu sistema. b d a c y= a c P Q .60 0. itd.60 uglja i $0.25 0. on moˇe i tada biti nemogu´. Oznaˇimo sa Dx determinantu koja se dobija tako ˇto se kolona c s koeficijenata koji stoje uz x zameni kolonom slobodnih ˇlanova. P d − Qb .4 Input–Output analiza 129 Ako prvu jednaˇinu pomnoˇimo sa d a drugu sa b pa dobijene jednaˇine c z c oduzmemo. D y= Dy . A ako je D = 0. Pretpostavimo da rudniku treba $0. je D = 0. determinantu sastavljenu od koeficijenata uz nepoznate. Ako je z c D = 0 i jedna od determinanti Dx . z. elektrani treba ugalj da bi proizvela struju. onda sistem moˇe biti nemogu´ ili neodredjen.4 Input–Output analiza Sistemi linearnih jednaˇina se koriste za analiziranje dva ili viˇe medjusobno c s zavisnih procesa. ad − bc pod uslovom da je ad − bc = 0. D D= Dz . Dz razliˇita od nule. z c Stav 12 (Kramerovo pravilo). b d Razmotrimo sistem od tri jednaˇine sa tri nepoznate x. onda je sistem c nemogu´. Tada c vaˇi slede´i stav. Na primer.9.05 uglja struje . c c Reˇenje moˇemo zapisati kao s z P Q x= a c b d . Dy . onda ne smemo tvrditi da je c c sistem neodredjen. ali rudniku treba struja da bi proizveo ugalj. x= dakle.05 struje da bi proizvela $1 struje.

5 Zadaci matrice budu singularne:  5 1 .1 jedinicu usluge.05 Ulaganje potrebno za proizvodnju p1 dolara uglja i p2 dolara struje moˇe se z dobiti mnoˇenjem matrice C vektorom p = [p1 . onda imamo matriˇnu jednaˇinu c c c p = d + C · p.60 . ako je d = [d1 .25 0. z z Drugim reˇima.2 z jedinice industrijske robe.130 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ovu tabelu ˇemo napisati u obliku matrice potroˇnje (. 9.consumption maz s trix“): C= 0 0. 0. 96. Na primer..1 jedinica industrijske robe. potrebno je slede´e ulaganje: c 0 0. 0.05 1 500 325 Pretpostavimo sada da postoji spoljna potraˇnja za d1 dolara uglja i z d2 dolara struje. Drugi primer. 0. Odredite broj a tako da slede´e c  4 2 2 a A= . Svaka jedinica poljoprivredne proizvodnje zahteva 0. (a) Reˇite jednaˇine AX = B − 2X i XA − B = 2X ako je s c A= 1 −1 . Za svaku jedinicu usluga treba 0. −3 9 .25 0. 3 4 B= 4 6 . Jedno gazdinstvo je podeljeno na tri sektora: poljoprivredni. B = 3 6 −3 4 1 a Odredite A−1 i B −1 za a = 8.3 jedinice usluge. za proizvodz nju $1 000 uglja i $1 500 struje. Svaka jedinica industrijske proizvodnje zahteva 0.2 jedinice usluge.1 jedinica poljoprivredne proizvodnje i 0.5 jedinica industrijske robe.60 1 000 900 · = .3 jedinice poljoprivrednih prizvoda. 3 95. Vrednost ukupne proizvodnje bi´e razloˇena na vrednost c z spoljne potraˇnje i ulaganje koje je potrebno radi zadovoljenja te potraˇnje. d2 ]T .4 poljoprivrednih prizvoda i 0. industrijski i usluˇni. 0. 0. p2 ]T . 0.

(AB)T = AT B T . 100. Reˇite sistem jednaˇina s c 4x + 2y + 5z = 21 3x + 6y + z = 31 x + 8y + 3z = 37 (a) Gausovom metodom eliminacije.9. (b) svodjenjem proˇirene matrice sistema na trougaoni oblik. s (c) reˇavanjem odgovaraju´e matriˇne jednaˇine. Pokaˇite da z x + y 2x − y 3x sistem + z = 3 + z = 2 + 2z = 4 (AB)−1 = B −1 A−1 . s 99. Reˇite sisteme na razne naˇine: s c  9x3 =  5x1 + 8x2 + 2x3 = (a)  7x2 − 4x3 =   3x1 + 6x2 − 5x3 = 4x1 − 7x2 + 2x3 = (b)  −x1 + 8x2 − 9x3 =  − 2x3 =  x1 2x2 − x3 = (c)  −x1 + x2 − 3x3 = 87 26 8 12 1 6 6 8 −5 . s c c c 98. Stavite 5 umesto 4 (na kraju tre´e jednaˇine) pa pokaˇite da s c c z novi sistem ima bezbroj reˇenja. 97.5 Zadaci (b) Nadjite AB i BA pa vidite da li je AB = BA. Reˇite sistem s 2x + 7y = 25 5x + 12y = 241 primenom Kramerovog pravila. (c) Da li je (A + B)2 = A2 + 2AB + B 2 ? (d) Da li je A2 − B 2 = (A − B)(A + B) ? (e) Koja je od ovih jednakosti taˇna: c (AB)−1 = A−1 B −1 . (AB)T = B T AT ? 131 nema reˇenja.

K) iz nekog skupa D ⊂ R2 odgovara jedan broj Q. iz c dva razloga: prvo. rada (L) i kapiz tala (K). npr. drugo. ˇto znaˇi da svakom paru s c (L. njena jednaˇina glasi c f (x. f (x. funkcijom s dveju promenljivih nazivamo takvu funkciju ˇiji je domen nekakav skup urec djenih parova.. y) = C. K) = ALα K 1−α . Da bismo grafiˇki predstavili funkciju dveju promenljivih. Pored toga. c . y) = c xy. 1) neke konstante (ne zavise od K i L). Zavisnost koliˇine proizvodnje (Q) od L and K moˇe se izraziti c z kao Q = f (K. Uopˇte. gde su A > 0 i α ∈ (0. npr. L). ista formula se pojavljuje u raznim situacijama. Ekonomisti. c medjutim. x i y. K) : L ≥ 0.dveju realnih promenljivih“. A izokvantom se naziva linija (u ravni) na kojoj je funkcija konstantna. U ekonomskoj teoriji se ˇesto pojavljuje Cobb–Douglasova proizvodna c funkcija (74) Q = f (L. y0 ). Ako ˇelimo izokvantu koja prolazi kroz datu taˇku (x0 . i. trebalo bi da uvedemo tre´u koordinatu (vidi sliku 40). C = const.132 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH 10 Funkcije viˇe promenljivih s Proizvodni proces moˇe zavisiti od raznih faktora. koje odredjuju ekonomisti. K ≥ 0 }. on ´e umesto L i K radije upotrebiti druga slova. njegov posao nije da izuˇava znaˇenje veliˇina ve´ samo c c c c vezu medju njima. npr. z c uze´emo C = f (x0 . Za matematiˇara je domen Cobb–Douglasove funkcije jednak skupu c { (L. viˇe vole da funkciju dveju promenljivih analiziraju pomo´u izoks c vanti. gde je f funkcija . y0 ) iz domena funkcije.

xy imamo koja ima smisla za svako C ≥ 0. y) c c z z y x y x Na primer.5. Ako je C > 0. onda je to jednaˇina hiperbole c Izokvanta kroz taˇku (1. y ∈ [1. 2) = 3. tj.133 Slika 40: . y) = c c jednaˇinu xy = C. jer je C = f (1. Tre´a koorc dinata (z) oznaˇava visinu krova u taˇki (x. 2) ima jednaˇinu xy = 9. xy = C 2 .. 10]) gledan sa dva mesta.Krov“ z = xy (x.5. c c . u sluˇaju Cobb–Douglasove funkcije f (x.

y) = 2x + 3y. 3. y) = 1. 5) √ x 10 x 10 xy (b) Izokvante funkcije f (x.134 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH Slika 41: Izokvante 10 10 y y (a) Izokvante funkcije f (x. y) = (f (x. 2. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful