Faculty of Economics, Finance and Administration

Miroslav Pavlovi´ c

Matematika
materijal za studente

Beograd, 2004.

2

ˇ SADRZAJ

3

Sadrˇaj z
1 Uvod 2 Skupovi i brojevi 2.1 2.2 2.3 2.4 Skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 7 7

Kardinalni broj skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Skupovi brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni . . . . . . . . . . . . . . . 17 c 21

3 Logaritmi 3.1 3.2 3.3

Stepen sa celim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Stepen sa racionalnim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . 22 Logaritmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 28

4 Kamatni raˇun c 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8

Procenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Prosti kamatni raˇun. Aritmetiˇki niz . . . . . . . . . . . . . . 30 c c Sloˇeni kamatni raˇun. Geometrijski niz . . . . . . . . . . . . 33 z c Bernulijeva nejednakost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Geometrijski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Meseˇno ukama´ivanje, itd. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 c c Neprekidno ukama´ivanje c . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 51

5 Funkcije 5.1 5.2 5.3 5.4

Pojam funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Inverzna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Grafici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Tipovi realnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 61

6 Linearna i kvadratna funkcija

. . . . . . . 79 Izvodi elementarnih funkcija . . .11 Zadaci . . . . . .1 7. . . . . . . .7 7. . . . . . . . . . .8 7. . . . . . . . . . . . . . . . 61 Sistem jednaˇina . . 73 Tangenta i nagib krive . . . . . . . 110 116 9 Sistemi linearnih jednaˇina c 9. . . . . . . .4 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 Implicitno zadate funkcije . . . .1 9. . . . . . . . . 85 z Logaritamski izvod .6 7. . . . . . . . . . . . . . 89 7. . . . . . . . . . . . .4 7. . . . . . . . 67 Jednaˇina tre´eg stepena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 c Kvadratna funkcija . . . . . . . . . . . 129 . . . . . . . . . . . . 85 Izvodi viˇeg reda . . . . . .5 7. 101 Raˇunanje integrala . . . . . . . . . 122 Determinante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 9. . . . . . . . . .2 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 9. . . . . .3 6. . . . . . . 102 c Tablica integrala . . . 77 Izvod kao trenutna brzina . . . . . . . . . . . 82 Izvod sloˇene funkcije . . . . . . . . . . .1 8. . . . . . 64 c Linearna nejednaˇina . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 s Diferencijal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 8 Integralni raˇun c 8. . . . . . . .2 7. . . . . . . . . . . 70 c c 73 7 Diferenciranje 7. . . . . . . . . . . . . . .3 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 6. . . . . . . . . . . . . . 104 Odredjeni integral . . . . . . . . . . . . . . 95 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 6. . . 118 Inverzna matrica . . . 124 Input–Output analiza . . . . . . . . . . . .3 101 Primitivna funkcija . . . . . .9 Marginalna funkcija i izvod . . . . . 80 Tablica izvoda . . . . . .5 ˇ SADRZAJ Prava linija i linearna funkcija . . . . 87 Ekstremne vrednosti . . . . . . . .

. 130 132 10 Funkcije viˇe promenljivih s . .ˇ SADRZAJ 9. . . . . . . . . . . . . . . .5 5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . .

6 1 UVOD 1 Uvod b b a a c b (a) a b (b) a .

1 Skupovi i brojevi Skupovi Skup je neuredjena kolekcija objekata. −1. 3. 1. Redosled nije vaˇan. onda moˇemo sastaviti njihov spisak. c z npr. Na primer. c ˇto se moˇe zapisati i ovako: s z (2) B = {x : − 4 < x < 7 i x je ceo}. 7}. 1. 3. 7}. 2. 7} = {2. c Ako skup ima konaˇan broj elemenata.7 2 2. Ako x nije element od A. Kad ˇelimo da kaˇemo da je neki objekat x element skupa A. z c B je skup svih celih brojeva koji su manji od 7 a ve´i od −4. 7). −1. S druge strane. . −1. z {2. 7} = {−1. z (2. 1. piˇemo x ∈ A. 3. s c / Skup se moˇe opisati reˇima. da z z pripada A. −1. tj. 2. (1) A = {2. Skup B je jednak skupu A ako ima iste elemente kao A. npr. 7}. −1). −1. 7) = (−1. 0 ∈ A. dakle. onda piˇemo x ∈ A. {2. koji ze zovu elementi ili ˇlanovi skupa. 2. Napiˇite skup svih elemenata niza s (a) (1. npr. 1). 3. 3. −1. (b) (1. 3. U s s / naˇem sluˇaju: −1 ∈ A. 3. niz je takav spisak u kome je redosled vaˇan. 1. −1.

U tom sluˇaju kaˇemo da je skup {x ∈ Z : P (x)} c z prazan i piˇemo {x ∈ Z : P (x)} = ∅. Uopˇte. B2 = {x ∈ Z : x2 < 7}. Na primer. onda je C = D. Da li su ti skupovi jednaki? Ako je C = D. s {x ∈ Z : x2 < 0} = ∅. ..8 ili. ako sa Z oznaˇimo skup svih celih brojeva. {x ∈ Z : x < 9} ⊂ {x ∈ c Z : x2 ≤ 9}. ako je P (x) neko smislena osobina koja se odnosi na cele brojeve. z Moˇe se desiti da razmatramo neko svojstvo P za koje ´e se ispostaviti da z c ga nema nijedan ceo broj. c 2 SKUPOVI I BROJEVI B = {x : − 4 < x < 7.D je podskup (skupa) C “. a taˇno je i obrnuto: Ako je c C ⊂ D i D ⊂ C. Pokaˇite da je B1 = B2 . onda je C ⊂ D i D ⊂ C. s 2 ˇitamo: . Na primer. s onda oni celi brojevi koji imaju tu osobinu ˇine skup. x ∈ Z} = {x ∈ Z : − 4 < x < 7}. onda piˇemo D ⊂ C. a taj skup mi zapisuc jemo ovako: {x ∈ Z : P (x)}. Na primer. Slika 1: Skupove je korisno predstavljati pomo´u Venovih dijagrama c A C B D S (a) A •4 •1 •7 •3 •2 •5 C B •6 (b) Podskup Ako svaki element nekog skupa D pripada skupu C. B1 = {x ∈ Z : x2 ≤ 7}.

c (Podrazumeva se da bicikl ima dva toˇka. 1} and B = {2. Skup C. The intersection of two represented by a Venn diagram as shown in Figure 6. A ∩ B = {x : x ∈ A and x ∈ B} Razlika skupova C i D jeste the onih objekata koji pripadaju C ali to This says that the intersection contains all skupelements x such that x belongs ne A and also x pripadaju D. oznaˇava se B ∩ A D. 2. 1. Neka je A skup tri bicikla. 3. ulaze objekti koji pripadaju bar jednom od skupova C. a B skup svih njihovih toˇkova. 4} draw Venn diagrams showing (a) A and Presek. 4} O 2 3 4 1 A B S Zadatak 1.1 Skupovi 9 Slika 2: A = {0. C ∩ D. Uverite se u slede´e: c C ∩ D ⊂ C ⊂ C ∪ D.2. We write A∩B to denote the intersection of A and B. onda je njihov presek. A and B. odnosno D. 3. 1} ⊂ B = {0. the intersection of A and B is a set which contains elements that are S common both to A and B. unija. Slika 3: Presek Answer 3. Mathematically A∩B we write this as: U uniju. D Key Point (pazite: mogu pripadati i jednom i drugom). A B .) Da li je B ⊂ A ? Da li je c Now do this A ⊂ B ? exercise Figure 2 The set A is contained completely within B Given A = {0. razlika B (b) A (c) B Ako su dati skupovi C i D. C ∪D. Note that A ∩ B and sa C \ are identical. novi skup u koji ulaze objekti koji pripadaju i skupu C i skupu D (istovremeno). moˇemo shvatiti sets can be c z belongs to B. The intersection and union of sets A B Intersection Given two sets.

Komplement skupa A c z sadrˇi one elemente univerzalnog skupa koji ne pripadaju skupu A. Disjunktni skupovi Ako skupovi A i B nemaju zajedniˇkih elemenata. Disjunktni su i skupovi A i B na slici 4. Napiˇite elemente skupova A ∩ B. oznaˇimo ga sa S. Dakle. ako je A skup svih parnih brojeva a z B skup svih neparnih. ako je A ∩ B = ∅. I. onda je A jednak skupu svih neparnih. tada moˇemo govoriti o komplementu. B \ A. tj. (C \ D) ∩ D = ∅. s Zadatak 2. c Na primer. ako razmatramo deljivost prirodnih (tj. komz plement oznaˇavamo sa A . Na primer. s C \ D = C \ (C ∩ D) ⊂ C. onda ´e S biti skup svih prirodnih brojeva. odnosno D. Kad je univerzalni skup c ve´ odabran. A ∪ B. skup C \ D dobijamo tako ˇto iz C s s odstranimo dvostruke ˇpijune. Komplement skupa Skup koji objedinjuje sve objekte koji su od interesa u izvesnom kontekstu zove se univerzalni skup. A \ B. A ili Ac . pozitivnih celih) brojeva. . Tada se presek s z s z C ∩ D sastoji od dvostrukih ˇpijuna.10 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 4: Unija A B A B S A∪B A∪B S kao skup ˇpijuna u sluˇbi obaveˇtajne sluˇbe C. ako je A skup svih parnih c brojeva. Na primer. gde su A i B skupovi odredjeni formulama (1) i (2). onda su A i B disjunktni. Takodje su disjunktni su i skupovi A i B iz zadatka 1. jer ne postoji nijedan broj koji bi bio i paran i neparan. c kaˇemo da A i B disjunktni.desno.

2. ako su A i B skupovi iz zadatka 1. spiska nazivaju se c c konaˇnim. taˇnije c |A ∪ B| = |A| + |B| − |A ∩ B|. • Ako je B ⊂ A. onda se sa |A| oznaˇava broj elemenata c c skupa A. Razmotrite primer: A = {1. taˇnije. B = {2. Ako je A jedan takav skup. B = {12. 5}.1 . 4.2. onda je |A| = 3 i |B| = 6. onda je |A ∪ B| ≤ |A| + |B|. 1 makar i zamiˇljenog s . 5}. 3.2 Kardinalni broj skupa 11 Slika 5: Komplement skupa A oznaˇava se sa A . 5}. onda je c |A \ B| = |A| − |B|. B = {3. 4. 3. 13. 3. 2. 4}. 5. Kardinalni broj nekih skupova je toliko veliki da se ne isplati raˇunati ga c na prste.2 Kardinalni broj skupa Skup ˇiji se elementi mogu zapisati u vidu konaˇnog. ako je B ⊂ A. 2. • Ako su A i B disjunktni. 7. 3. A. Ac c A A A' S 2. Taj broj se zove kardinalni broj skupa A. Razmotrite primer: A = {1. Razmotrite primer: A = {1. • Ako su A i B proizvoljni. 4. 4. 14}. Kardinalni broj praznog skupa jednak je nuli (po dogovoru). onda je |A ∪ B| = |A| + |B|. 8}. onda je |B| ≤ |A|. 6. Na primer.

tre´i se moˇe izabrati na 5 naˇina. i. 5. c Tre´i korak: Kad su izabrana prva dva. Listi´ fudbalske prognoze sa 12 parova moˇe se popuniti na c z razne naˇine: c 1 0 0 2 1 1 1 0 0 1 2 1. razmotrimo pitanje: Koliko se sedmocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara 1. c c Da bismo naˇli taj broj. prva tri se mogu birati na 7 × 6 × 5 naˇina. c c z c Dakle. c 2 Redosled je ovde bitan. Za prvi fudbalski par imamo tri mogu´nosti. 0 1 0 1 0 2 1 0 0 0 1 1. itd. 3. 0. oznaˇimo skup c c s c svih takvih nizova sa S. Kao drugi primer. 2. 2 : c 1 0 2 Sada tipujemo drugi par. Na svaku od prethodnih mogu´nosti dolaze tri: c 1 1 1 1 0 2 0 0 0 1 0 2 2 2 2 1 0 2 Zasad smo stigli do broja 3 × 3 = 9. dolazimo do zakljuˇka da se prva tri para mogu tipovati c c na 3 × 3 × 3 = 27 naˇina. |S| = 531 441. 3. Popunjavaju´i listi´. 6. 4. 7} ? Prvi korak: Razmatramo ˇta sve moˇemo uzeti za prvi element. Nastavljaju´i dalje. c drugi se moˇe birati na 6 (ˇest) naˇina. 6. pitamo se ˇta sve moˇe biti s z drugi.1. c c Primer 2. U naˇem s z s sluˇaju moˇe se uzeti bilo koja od navedenih cifara. mi piˇemo niz2 od dvanaest elemenata. Ovde drugi mora biti razliˇit od prvog. Prema tome.12 2 SKUPOVI I BROJEVI Primer 2. c z Drugi korak: Kad smo izabrali prvi element. ima ih 7 (sedam). Broj naˇina da se popuni listi´ jednak je broju |S|. prvih 7 na 37 a svih dvanaest — na 312 = 531 441 c naˇina. nije nam potrebna nikakva nauka — dovoljno je s raditi planski. 7 tako da se cifre ne poz c navljaju? Ili. ˇto je isto: Na koliko se naˇina mogu rasporediti elementi skupa s c {1. nezavisno od izbora prvog. Drugim reˇima. 2. 4. a tipovali smo samo dva para.2. . 1. prva dva elementa se z s c mogu izabrati na 7 × 6 naˇina. 5.

2.2. Sigurni ste da ´e u pet utakmica c (npr. 3! = 6. 6. Uopˇte. c Prema tome. 4. 8. tada faktorijel slede´eg moˇemo na´i s c z c po formuli (n + 1)! = n! · (n + 1).. 5. Zadatak 3. 5.2 Kardinalni broj skupa 13 Sedmi korak: Kad je izabrano prvih ˇest. 2. traˇeni broj je 7 · 6 · 5 · 4 · 6 · 2 · 1 = 5040. ako je n ≥ 2 s c s pozitivan ceo broj. 6. Pored toga. po dogovoru. onda je n! = n(n − 1) · · · 2 · 1. 3.sedam faktorijel“). 7. 4. 1! = 1. 4! = 24. Na primer. ako ponavljanje cifara 1) jeste dopuˇteno. Dobijaju oni koji pogode svih sedam brojeva. 1–5) pobediti doma´in i da u ˇetiri utakmice ne´e pobediti gost (9–12).3. na´i ´emo da se od elemenata skupa L c c c moˇe sastaviti z (3) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . sedmi se moˇe birati na samo s z jedan naˇin.kombinacija“.. Koliko se ˇestocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara s z c (a) 1. c Rasudjuju´i kao u primeru 2. (b) 0. U igri na sre´u zvanoj loto izvlaˇi se 7 brojeva iz skupa L = c c {x ∈ Z : 1 ≤ x ≤ 39}. Kad smo naˇli faktorijel nekog broja. 8! = 7! · 8 = 5040 · 8 = 40 320. 3. Popunjavate tiket sa 12 parova. imamo 0! = 1. 7. Postavlja se pitanje koliki je broj mogu´ih . s 2) nije dopuˇteno? s Primer 2. 2. 2! = 2. 5! = 120. Na primer. 9! = 8! · 9 = 362 880. 6! = 720. 1. z Taj broj se piˇe i kao 7! (ˇitaj . c c c Koliko ´ete kombinacija uplatiti? c Zadatak 4.

4. onih koji se predstavljaju u obliku x+yi. itd. pa se ponekad piˇe i = −1. 9. 2. Dakle. 5). 6. Drukˇije: c c Q= p : p ∈ Z. tj. y realni brojevi a i je imaginarna jedinica. 2 SKUPOVI I BROJEVI (1. 7. traˇeni broj c z kombinacija jednak je (4) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 = 15 380 937. 6. 7. . 3.14 sedmoˇlanih nizova sa razliˇitim elementima: c c (1. onih koji se mogu predstaviti u obliku p/q. 4. svaki racionalan je realan. 5. pri ˇemu su p i q celi i q = 0. 2. Q — skup svih racionalnih brojeva. . 3. 7! 2. 4. kako c s smo videli. imamo lanac relacija N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R ⊂ C. gde su x. Takav se niz zove i decimalna c . 7! Prevod ovog tvrdjenja na jezik skupova glasi: Broj sedmoˇlanih podc skupova skupa koji ima 39 elemenata jednak je (5) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . 2. s Valja znati da je svaki ceo broj racionalan. 7). tj.. q ∈ Z \ {0} q . tj. . 7. Imaginarna √ jedinica ima svojstvo i2 = −1. pozitivnih celih brojeva. . 5. Pored toga. tj. C — skup svih kompleksnih brojeva. 2. 1. (1. Ovde smo poˇeli da piˇemo nizove od brojeva 1. imamo slede´e c c oznake: N — skup svih prirodnih. 6). S obzirom da se od igraˇa ne traˇi da pogode redosled c z izvuˇenih brojeva ispada da broj (3) treba podeliti sa 7!. ima 7!. R — skup svih realnih brojeva. a tih nizova. . 3. Ve´ smo pomenuli z c da se skup svih celih brojeva oznaˇava sa Z.3 Skupovi brojeva Za neke vaˇne skupove upotrebljavamo specijalne simbole. itd. Realan broj se pojavljuje kao (konaˇan ili beskonaˇan) niz ˇiji je prvi c c c ˇlan ceo broj a ostali su cifre 0. . . .

2. and such an interval is said to be :open. The (−∞. −4). for example −3 < 19. Svakoj taˇ the line extends from minus infinity to plus infinity.9999999999999999999999999999999999999999999 . s The number line 1 line. The intervals (−6.469 = 3. . Intervals can be represented on a number line. na primer. najvaˇ and ≤ are both true Medju raznim podskupovima skupa R 7 ≤ 10 zniji7 su 7intervali: statements. c Block even if the material is nom reprezentacijom jeste racionalan. [−1. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. 3) means all real numbers x such that 1 < x < 3. x < interval may be (a.47. Brojevi sa konaˇnom decimalnom reprezentacijom. a) [. 3] (a. Study iracionalnim. The symbol < means ‘less than’.0 = 1. npr. a svakom broju — jedna taˇka. Students who possess this knowledge will be well-prepared for the study of algebra. including the end-points. e.00 = 1. b) = {x ∈ R a ≤ An b}. 2] and (3. . for example 6 > 4. A closed end-point is denoted by •. The intervals (−6. represent all real] numbers between 1 x ≤ 3. all numbers to the the number line are greater than the given number. operations and common notations. Therefore the interval [1. Ostali or simply the realnazivaju seFigure 1 and note takvi minus sign is always used √ indicate that a number is negative. but not (a. be closed. For example. b = {x ∈ R : a ≤ and b}.0 = 0. such that 1 ≤ x ≤ 3. For example. 3] consists of all real numbers x. For this reason we strongly recommend that you work through this Svaki broj sa konaˇ familiar. Dakle. We write [1. . = 5. i samo ona. Crta iznad cifre oznaˇava da se dotiˇna. b ] at one ∈ Rand open ≤ the other. mean R : the a}. realni brojevi line. −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. A knowledge of the properties of numbers is fundamental to the study< 1engineering mathematics. a] = {x ∈ and ≤ an square brackets. ali 1. 3) to [a. The symbol > means ‘greater than’. brojnoj osi.3 Skupovi brojeva 15 reprezentacija. Figure 1 shows part of this line. Numbers can be represented on a number line. 2] and (3.2. 1 and 3 inclusive.describing positive numbers. an open end-point is denoted by ◦.is ∞. c 73 0. π. imaju viˇe decimalnih reprezentacija. Positive numbers are represented on the right-hand side of this line. all = real numbers between [a. 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. or interval. i samo c oni. nadalje ponavlja bezbroj c c puta. of the real line.poklapa sa skupom realnihcan be represented by a point on thisnu“ which c is also called the real number line. 4] are depicted on the real line.9 = 0. interval is said to b) = {x ∈ R : a < x < b}.615384. the rest of this block can be most easily illustrated s by applying it to numbers. 0.16 = . negative numbers on the left-hand se Any whole or fractional number brojeva koji imaju . A useful way of 6 picturing13 numbers is to use a number −2 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 2. (−∞. =] {x ∈ that x <end-points are included in the intervalR : xsucha}.9999999999999999999999999999999999999999999 of . whereas the use of a plus sign to su. that a imalnu reprezentaciju.. The symbol for infinity na osi odgovara jedan broj. Much of the terminology used throughout Joˇ jedan primer: 3. Numbers. is optional when The Realni brojevi se mogu predstaviti na pravoj —Mathematically we say that cki line extends indefinitely both to the left and to the right. (1. interval. ∞) = {x and : are included in the to denote∞) the {x ∈ R : x > a}. We write (1. ali racionalnih ima joˇ. Intervali right of it on Sometimes we are interested in only a small section. [−1. Thus (1. Given any number. = 1 . s 1 = 1. 4] are illustrated in Figure 2. Na primer. closed = {x end : a < x at b}. [a. that is 1 ∈ R 3 x ≥ a}.5 π 3 4 5 6 7 8 Figure 1.periodiˇ line decSkup Q side. −4).9 . 0.

∞). neki Tu su a i line. 1). ∞) ? Zadatak 9. [. . 7 ≤ 10 and 7 ≤ 7 are both true statements.5 ∈ Z . 4] z. Presek proizvoljnog broja skupova definiˇe se kao skup u koji s ulaze oni objekti koji pripadaju svakom od datih skupova. 4] are illustrated in Figure 2. . 3) means all real numbers x such that 1 < IxBROJEVI 16 2 SKUPOVI < 3. ∞). A4 = [0. c Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 0 1. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. that is 1 and 3 are included in the interval. such that 1 ≤ x ≤ 3. 1/777). (−∞. [−1. 1) ∩ [1. 1). interval se −4). 1] ∩ [1. −4 ∈ Q . [3. od navedenih skupova bili bi prazni — koji? −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. (1. A777 = [0. 3] consists of all real numbers x. A2 = (−∞. A closed end-point is denoted da an < b. 1/3). 1/2). Therefore the interval [1. 1). 2] and (3. 2] and (3. i objasnite zaˇto je tako. or interval. (b) | − 4| ∈ N . 3) to represent all real numbers between 1 and 3. Sometimes we are interested in only a small section. ˇ Sta je presek svih tih skupova? Zadatak 8. We write (1. ] mean that the end-points are included in the interval and such an interval is said to be closed.1: Basic Algebra 2 Zadatak 5. . c c s (a) 4/5 ∈ N . Moˇe biti zadato bezbroj c z skupova. Ako bi is denoted by ◦. Recite da li je slede´e tvrdjenje taˇno. A1 = [0. For example. npr. of the real line. Uniju skupova ˇine objekti koji pripadaju makar jednom od datih.je aopen end-point bilo a ≥ b. A6 = {0. −1) ∪ [0. A3 = (−∞. 1). A2 = [0. predstavlja kao duˇ depicted on the real line. 1] \ (0. U kojem od slede´ih c skupova postoji najmanji element: (0. For example. for example −3 < 19. 1). A5 = {0}. 1) ∩ (0. 1]. but not including the end-points. A7 = [0. 1}. A6 = [0. . and such an interval is said to be open. Zadatak 7. −1). 3). 1] ∪ (1. 3). Odredite slede´e skupove: c A1 = [0. Odredite komplement slede´ih skupova (smatraju´i skup R unic c verzalnim): A1 = [0. A5 = (0. Thus (1. −4). . 3]. . 1] ∪ (2. 1]. Zadatak 6. The intervals (−6.than’. . A4 = [0. A3 = [0. Najmanji element (minimum) nekog skupa S ⊂ R je takav broj koji pripada S a manji je od svih ostalih elemenata iz S. 2∈Q. ako su mu krajevi konaˇni. (d) (e) (f) √ √ 4∈Q. [0. (c) −3. A3 = [0. [−1. 1] \ (0. 3] to denote all the real numbers between 1 and 3 inclusive. 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. The intervals (−6. The square brackets. 3). Intervals can be represented on a number b bilo koji realni brojevi takvi by •. 1) ∪ (1. A2 = (0. An interval may be closed at one end and open at the other. We write [1. 3). Intervalu sa jednom beskonaˇnom granicom odgovara poluprava. c are Na brojnoj osi. .

.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Skup svih uredjenih parova (tj. pod uslovom 2x + 1 < 0. ona se raspada na dve jednaˇine sa z s c c ograniˇenjima za x : c 1) x − 1 = 0. Tako moˇemo reˇiti jednaˇinu A = 0. pod uslovom 2x + 1 ≥ 0. Formulu (6) moˇemo shvatiti kao naˇin oslobadjanja od apsolutne vredz c nosti. Reˇavaju´i prvu.2. 2) 5x + 1 = 0. koja potiˇe otuda ˇto misle da je −x negativno. Dakle jednaˇina 1) ima reˇenje x = 1. a ˇto nije taˇno. c c s 2.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Apsolutna vrednost 17 Svaki broj x ∈ R ima svoju apsolutnu vrednost. koja se definiˇe ovako: s (6) |x| = x ako je x ≥ 0.. y ∈ R}. dakle A = 3x + (2x + 1) = 5x + 1. ali uslov c s 2x + 1 = 2 · (−1/5) + 1 < 0 nije ispunjen. Zakljuˇak: jednaˇina A = 0 ima jedno reˇenje: x = 1. dobijamo x = 1. y) : x ∈ R. onda je |2x + 1| = (2x + 1). ako c s s c je x = −2. c s Jednaˇina 2) nema reˇenja jer iz 5x + 1 = 0 dobijamo x = −1/5. za x < 0. kod nekih studenata stvara zabunu. dvoˇlanih nizova) realnih brojeva oznaˇavamo c c 2 sa R . onda je −x = 2. npr. |x|. izraz A = 3x − |2x + 1|. dakle A = 3x − (2x + 1) = x − 1. Poc gledajmo. Znaˇi. Jednakost |x| = −x. na primer. 1) Ako je 2x + 1 ≥ 0. proveravamo uslov: 2x+1 = 2·1+1 > 0 s c — jeste zadovoljen. onda je |2x + 1| = −(2x + 1). 2) Ako je 2x + 1 < 0. −x ako je x < 0. c R2 = { (x. odnosno kao naˇin da apsolutnu vrednost zamenimo zagradama.

Ako ste zaboravili jednaˇinu prave. ili M = (x. par (1.prinudnoj“ projekciji 3 y A 2 q 2 1 K x –3 –2 –1 0 –1 –2 1 2 3 –2 II II 1 II –1 0 1 2 p III III –1 IV IV –2 (a) Kvadrat K se vidi kao kvadrat. y zovu se koordinate taˇke M. c Kako glasi jednaˇina prave p ? y-ose? i prave koja prolazi kroz taˇku A c c 4 i koordinatni poˇetak? c 3 4 Vidi i sliku 8. C(−3. i nijedna druga. c Slika 6: Koordinatni sistem u . 2 SKUPOVI I BROJEVI Ako u ravni odaberemo dve ose. c c S druge strane. ˇto c s 3 zapisujemo ovako: M (x.18 Tri elementa skupa R2 : (0. 2). 2). y) ∈ R2 . 2) predz c stavljen je na slikama 6 i 7 taˇkom A. y) na x-osi ima svojstvo y = 0. π). c . Na primer. onda svaki element skupa R2 moˇemo predstaviti taˇkom u ravni. −2). D(−1. y). (1. prava q je grafik jednaˇine y = 2. Dakle. Nacrtajte taˇke B(−1. Na primer.. x-osa ima jednaˇinu y = 0 — svaka s c c taˇka M (x. kao na slici 6 ili 7. ako je data neka linija u ravni. 2). Pogledajte sliku 7 (b) Kvadranti Kad umemo da crtamo taˇke. (−1. A = (1. E(2. 2). F (1. −2). onda moˇemo pokuˇati da z s napiˇemo njenu jednaˇinu. Na primer. Brojevi x. Grafik c c c jednaˇine sastavlja se od onih taˇaka ˇije koordinate zadovoljavaju tu jednac c c ˇinu. y). ume´emo da crtamo jednaˇine.3. idite na stranu 61. svakoj taˇki M u ravni c c odgovara jedan par (x. Obratno. 0). 4).

kao ˇto razne mape s Grenlanda predstavljaju jedno isto ostrvo. y) iz K ima c karakteristiˇno svojstvo: 0 ≤ x ≤ 1.Slobodna“ projekcija.2. y) ∈ R2 : 0 ≤ x ≤ 1. Drugim reˇima.pravougaonik“ na ovoj slici i kvadrat na slici 6 predstavljaju isti objekat.5 2 2.5 Slika 8: Napiˇite koordinate oznaˇenih taˇaka.. 0 ≤ y ≤ 1. 3 q y 1 A K –1 –0.5 1 x 1. Osenˇeni . s c c 3 E D y 2 1 0 B A C 1 x 2 –2 –1 –1 –2 F . 0 ≤ y ≤ 1}..4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c 19 c Slika 7: . c c K = {(x.5 0 –1 –2 0. Taˇka M (x.

z z –1 (d) Ovde se kruˇnica vidi kao elipsa z .20 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 9: Prava y = x i kruˇnica x2 + y 2 = 1 u dve projekcije z 10 y=x 3 2 A 5 2 y –3 –2 –2 (a) Ovde se prava y = x vidi kao simetrala prvog i tre´eg kvadranta c A 1 2 y=x 3 x 2 3 –3 –2 –5 –3 –10 (b) Prava y = x u slobodnoj projekciji 1 1 y y –1 x 1 –1 x 1 –1 (c) Ovde se kruˇnica vidi kao kruˇnica.

c Ispostavlja se da pravila (7) ostaju ispravna — uverite se u to uzimaju´i c nekoliko konkretnih vrednosti eksponenata.1 Logaritmi Stepen sa celim eksponentom Podsetimo se da je. npr. Definiˇe se i stepen sa c s celim negativnim brojem. broj n se zove eksponent a broj a je osnova (stepena). n a a n an = n.21 3 3. (a = 0). 1 1 a−1 = . itd. n = 2. a1 = a. gde je a bilo koji broj. razliˇit od nule). ne pridaje mu se nikakvo znaˇenje. (7) (ab)n = an bn . m = 3. Razmotrite formulu a b −1 = b a = reciproˇna vrednost od c a . b . ako ga ima. b b Izraz 00 nije definisan. (am )n = am·n . U izrazu an . recimo. Vaˇe slede´a pravila: z c am an = am+n . (a = 0). U svakom od tih pet pravila eksponent je pozitivan ceo broj (a imenilac je. tj. po dogovoru. a2 = a · a. am = am−n . a3 = a · a · a. a−2 = 2 a a 0 a = 1. Uverite se u njihovu ispravnost za neke konkretne vrednosti eksponenata.

√ Budu´i da je ( a)2 = a1 . formula (8) moˇe biti z problematiˇna. Npr. Ako je n ma koji pozitivan ceo broj.neskrac tivog“ razlomka r = m/n. onda je n-ti koren od a takav broj b da je bn = a. 5 −32 = −2 . I broj −3 je oznaˇava pozitivni koren. i pisati (8) ar = am/n = n am = n a m za a > 0 . Tako je jedan kvadratni koren od 9 jednak 3. b pozitivni. Npr.22 3 LOGARITMI 3. Negativni brojevi s c z nemaju (realan) kvadratni koren.2 Stepen sa racionalnim eksponentom Kvadratni koren broja a je takav broj koji. daje a. 3 −8 = −2 . n > 0. opˇtije. c √ (A2 )1/2 = A2 = |A| za svako A.. a reˇenja jednaˇine x2 = 7 moˇemo zapisati kao x = ± 7. 3 8 = 2. jer je 32 = 9. ali ( A )2 = A samo za A ≥ 0. Svojstva zavise od toga da li je n (= izloˇilac korena) paran ili z neparan. kad se stepenuje sa 2. Sta moˇete re´i o izrazu 0r ? z z c Sve formule sa spiska (7) ostaju ispravne ako dopustimo da su eksponenti razlomljeni a brojevi a. s n a = a1/n . ali 4 −16 nije definisan kao realan broj. c s 5 32 = 2. onda ´emo ga napisati u vidu . Medjutim. jednaˇina x4 = 16 ima dva reˇenja: x = ± 4 16 . samo ˇto ovoga puta svaki realan broj ima c s s jedan jedini koren. ˇ Ovde se moˇe uzeti a < 0 ako je n neparan broj. Ako je a < 0. Npr. 9=3 . 4 16 = 2. Na c kvadratni koren od 9. simbol primer. . Ako je r bilo koji racionalan broj. ima smisla pisati c √ a = a1/2 (a ≥ 0) i. zaˇto? s Sliˇno se definiˇe kubni koren.

ˇto ne´emo razmatrati. s Na taj naˇin moˇemo izvesti pravila raˇunanja sa logaritmima direktno iz c z c pravila raˇunanja sa eksponentima: c loga 1 = 0 loga (ab ) = b loga (b) + loga (c) = loga (b · c) loga (b) − loga (c) = loga b c . 3. isto je ˇto i dokazati aC = B. Na primer. S obzirom da je ax > 0 za svako realno x. loga (b) c je broj koji zadovoljava uslov aloga (b) = b.3 Logaritmi S druge strane (A3 )1/3 = 3 23 A3 = 3 A 3 = A za svako A. Napomenimo da pravila (7) s c opstaju.01 = A dokazati neku jednakost tipa loga B = C. da biste naˇli loga (b). Ili. treba da reˇite jednaˇinu s s c ax = b po nepoznatoj x. Drugim reˇima.3 Logaritmi Za pozitivne brojeve a i b (a = 1). logaritam od b za osnovu a je onaj broj kojim treba stepenovati osnovu a da bi se dobilo b. ako je jasnije. Joˇ primera: s c s log2 (8) = 1 = log3 3 log4 (2) = log10 1 = log10 1 000 = log10 0.3. log3 9 = 2 jer je x = 2 reˇenje jednaˇine 3x = 9. to je izraz loga B definisan pod uslovom B > 0. Naredni korak je uvodjenje stepena sa iracionalnim eksponentom nad pozitivnom osnovom.

ln(3x − 2). Prema reˇenom. ln(−x). Izvedimo. c sc gde je e eksponencijalna konstanta. Stavimo loga b = x. a druga — za x > 0. pravilo z loga (bc) = loga b + loga c. ay = c. ln(x − x + 1). ln 1 = 0. e = 2.71828 . log(b). s Prema prethodno reˇenom. eln x = x. tj. Umesto loge piˇe se ln . a ovo je taˇno jer je c ax+y = ax · ay i ax = b. (10) ln e = 1. tako da treba da pokaˇemo da je loga (bc) = z x+y x + y. vaˇe formule c z (9) ln(ex ) = x. n Ta pravila vaˇe pod uslovom da je b > 0 i c > 0. i obiˇno se piˇu c s b bez indeksa. Izraˇunajte c √ ln e . Najˇeˇ´e se upotrebljavaju prirodni logaritmi. prva — za svaki realan broj x. logaritmi za osnovu e.24 loga (1/b) = − loga (b) loga (bβ ) = β · loga (b) 3 LOGARITMI Iz ovog poslednjeg pravila sledi pravilo za logaritmovanje korena: loga n b = 1 loga (b). ln e e . Za koje √ vrednosti promenljive x definisani slede´i izrazi: su c 2 2 ln(x). Jednaˇine c Jednaˇina c ln x = c ima reˇenje za bilo koje c i ono glasi s x = ec . loga c = y. . Zadatak 10. to je isto ˇto i a c s = bc. Logaritmi za osnovu 10 poznati su kao dekadni logaritmi. ln 1 − x. . Broj 10 se ponekad zove antilogaritam od b. recimo. . Posebno. ln(1 − x ).

da razjasnimo uslove pod kojima taj zadatak ima c smisla. logaritam se sme skratiti. 5 25 ako su (d) e2x − ex − 2 = 0. da bi jednaˇina (f) imala smisla. Pre nego ˇto pristupimo reˇavanju jednaˇine. Prema tome. −x tj. S druge strane. tj. trebalo bi da bude c x − 1 > 0 i −x > 0 (istovremeno). Ako bismo napisali s ln(x − 1) − ln(−x) = ln 5 x−1 = 1. x (f) ln(x − 1) − ln(−x) = 1. B > 0. ono glasi s s c x = ln b. 2ex − 3 = 0. ˇto je nemogu´e. ako je mogu´e. Zadatak 11. onda je ln A = ln B. s c (f) nema reˇenja. s s c trebalo bi. (e) ln 1−x = 1. one su ekvivalentne . ako je ln A = ln B i A > 0. jednaˇine A = B i ln A = ln B imaju ista reˇenja c s ispunjeni uslovi A > 0. ili nekog drugog zadatka. onda je A = B. naime. Jedanaˇina se sme logaritmovati ako su obe strane pozitivne. Na primer. Reˇite jednaˇine: s c (a) 2 ln x − 3 = 0. c ako je A = B i A > 0. B > 0. tj. ln2 x = (ln x)2 . u tom sluˇaju. x < 0 i x > 1. (b) ln2 x − 3 ln x + 2 = 0 (c) 2ex + 3 = 0. jednaˇina c ex = b ima reˇenje samo za b > 0 (zaˇto ?) i. Dakle.3. B > 0.3 Logaritmi S druge strane. e3x − e2x − 2ex = 0.

dobijamo ex = 2. ln x < 0 za 0 < x < 1. od prve jednaˇine. 1/2. S druge strane. (c) broj blizak jedinici ? Reˇenje nejednaˇine s c (13) ln x > c. Nejednaˇine c Stepen ex je pozitivan za svako x. e+1 3 LOGARITMI Da bismo reˇili jednaˇine (b) i (d). Dakle. Zato od dva reˇenja t1 = 2 i c s t2 = −1 uzimamo samo pozitivno. bec c smlisleno je logaritmovati nejednaˇinu ex > −1. tj. (11) ex > 0 za svako x. ln x = t2 . Na primer. c c tj. U sluˇaju (b) stavljamo ln x = t (x > 0) pa jednaˇinu piˇemo c c s 2 kao t − 3t + 2 = 0. s U sluˇaju (d) moramo biti paˇljiviji. vra´aju´i se na x. 1/8). Ova poslednja ˇinjenica vaˇi i kad se ln x zameni sa loga x. x = 2e + 1 .26 doˇli bismo do pogreˇnog zakljuˇka s s c x−1 = e. s c Pre logaritmovanja nejednaˇine ili jednaˇine razmislite. jer log(−1) nije definisan. c . gde je c realan broj. t2 = 2. Kolika je vrednost ln x kad je x: (a) vrlo mali pozitivan broj. ve´ 0 < x < ec . treba da znamo kvadratnu jednaˇinu s c c (vidi str. Proverite to na konkretnim primerima (recimo x = 2. reˇenja su x1 = et1 = e. c z √ a = 2. reˇenje nije x < ec . 4. Ova ima dva reˇenja t1 = 1. −x tj. jeste x > ec . Vra´amo se na x i s c dobijamo dve jednaˇine: c ln x = t1 . (12) ln x > 0 za x > 1. gde je a > 1. 2. x = ln 2. Ali u sluˇaju nejednaˇine c c (14) ln x < c. npr. c z c c 2 dobiti jednaˇinu t − t − 2 = 0. x2 = et2 = e2 . 69). (b) vrlo veliki broj. Stavi´emo ex = t i. ali je tu t > 0.

<. c c Zadatak 13. U zadatku 11 zamenite znak = znakom >. ≥.3 Logaritmi 27 Zadatak 12.) .3. pa reˇite s odgovaraju´e nejednaˇine. Reˇite slede´e jednaˇine i odgovaraju´e nejednaˇine: s c c c c (a) ln x2 = ln(x + 2) (b) 2 ln x = ln(x + 2) (c) x = √ x+2 . (Ne zaboravite da prvo odredite oblast definisanosti. ≤.

c Vratimo se na (15). Dakle. c Kako biste shvatili slede´e reˇenice? c c Broj 100 pove´ati za jednu desetinu. c Broj 100 pove´ati za 1/10.. 100 i . 375 = 37. Na primer.28 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4 4. gde je p = A broj za i% manji od broja S jednak je S − pS = S(1 − p).podeli sa z c 100“. Na primer. 100 Joˇ opˇtije.15 × 150 = 22. U navedenim primerima izjednaˇili smo i% sa i/100.1 Kamatni raˇun c Procenti Jedan procenat neke veliˇine jednak je stotom delu te veliˇine — jednoj c c stotinki. taˇna je c c reˇenica: c (15) Broj 110 je za 10% ve´i od broja 100.1 × S. 15 ˇini 37. c Izrazite 40 kao procenat od 15. 40 dakle.% “ se moˇe shvatiti kao skra´enica za . znak . 100 10 i . tada delimo 15 sa c 40 : 15 = 0.. broj koji je za i% ve´i od broja S jednak je s s c S + pS = S(1 + p). 5 procenata od 40. Uopˇte. 15% od 150 = 15% × 150 = 0. gde je p = . broj koji je za 10% ve´i od S jednak je s c S+ 1 10 S = S + S = 1.5 Ako ho´emo da broj 15 izrazimo kao procenat broja 40.5%.

str.0 230. Ako je 15% nekog broja jednako 30.8. Beograd s c zs 2001. Posle tri meseca cena je vra´ena na prvobitni nivo. c c Indeksni brojevi Iz golih podataka o vrednosti neke ekonomske veliˇine tokom odredjenog c perioda ˇesto se ne moˇe lako videti brzina promene te veliˇine.7 I2 =103.3 224. 24. N0 282 Preuzeto iz knjige: Nebojˇa Savi´. Koliko procenata je palo? Koliko studenata profesor sme da obori ako mu je naredjeno da prolaznost mora biti najmanje 85% ? Zadatak 17. indeksnim brojevima (indeksima).3 I3 =117.1 Procenti 29 Zadatak 14.3 t0 t1 t2 t3 t4 =Decembar 1994 =Januar 1995 =April 1995 =Juli 1995 =Oktobar 1995 deks) I3 pokazuje procentualnu vrednost veliˇine N3 u odnosu na poˇetnu (ne c c prethodnu) vrednost N0 . Jedan kurs matematike u Londonu pohadja 117 studenata.0 N1 =263.0 I4 =140. Dakle.3 = 100 × = 117.0 100.8 N4 =395. 12% i 7% i dvaput pojeftinila po 17% i 5%. c Zadatak 16. I3 = 100 × 6 N3 332. njih 45 ocenu B a 31 ocenu C (ostali s su pali). Ekonomija tranzicije u trˇiˇnu privredu.4.9 72. izraˇunati c z c c procenat pove´anja. broj (inc Tabela 1: Indeksi plata Nominalne plate Dinara Indeks N0 =282. Zato se c z c pribegava tzv. zove se i bazna vrednost.6 N2 =291.6 Na primer. ta poˇetna vrednost. koju smo odabrali da bismo s c njom uporedjivali ostale.0 80.1 Realne plate Dinara Indeks 282.9 I1 =93.4 N3 =332.3 79. Da li je bitan redosled tih poteza? Izraˇunati konaˇnu cenu i procenat ukupne promene.5 203.0 I0 =100. Roba je koˇtala 5200 dinara pa je tri puta uzastopno poskupela s po stopama 10%. koji je to broj? A koji broj je za 500% manji od 500 ? Zadatak 15. Izraz ˇunati sniˇenje.1 81. . Na zavrˇnom ispitu 15 je dobilo ocenu A. Posle sniˇenja od 21% cena neke robe iznosi 5456 dinara. U tabeli 1 vidimo podatke o proseˇnoj plati u Srbiji u pet odabranih meseci.6 226.

po principu prostog kamatnog s raˇuna. k5 .5 140.0 Oktobar 2000 Novembar 2000 Decembar 2000 Januar 2001 Februar 2001 4. k 7 Takav spisak se zove konaˇan niz . koji drugi. Tabelu 2 je ostavio jedan otpuˇteni sluˇbenik jedne drˇavne s z z firme u Srbiji. itd. Aritmetiˇki niz c c Zamislite da ste stavili na ˇtednju svotu k0 (od. k6 .0 1960 110. tre´i. k 1 .30 ˇ 4 KAMATNI RACUN ˇto znaˇi da je nominalna plata u periodu od t0 to t3 porasla za 17.0 2082 105. k 4 . npr. z c Zadatak 18. milion dinara) po s kamatnoj stopi od p = 6% = 0. k3 . Vaˇ zadatak je da reprodukujete podatke — uradite ga. k2 . c . naime: k0 . tj. Kaˇe se .. dakle. posle drugog: k2 = k1 + k0 p = k0 (1 + 2p) = 1 120 000 posle sedmog: k7 = Ovde se pojavljuje jedan uredjen spisak brojeva. tj. pod uslovom da vam se na kraju svake godine dodaje 6% prvoc bitne svote. s Tabela 2: Proseˇna plata c Dinara Indeks 100. Posle prvog ukama´ivanja na c vaˇem raˇunu bi´e svota od s c c k1 = k0 + k0 p = k0 (1 + p) = 1 060 000 (dinara). pripisuje vam se pk0 dinara.8 posto.06 godiˇnje. zna se koji je prvi.uredjen“ jer se svakome ˇlanu c z c zna mesto.2 Prosti kamatni raˇun. s c Obratimo paˇnju da je poˇetni (bazni) indeks jednak 100.

Takav niz se zove aritmetiˇki niz ili aritmetiˇka c c progresija. . . . . . . . . Da budemo prec cizniji. kt . vaˇi jednakost z kt − kt−1 = d za t ≥ 1. . bilo kakav. 2 Aritmetiˇka sredina n brojeva a1 . . . k7 . osim u sluˇaju da su svi brojevi c c medjusobno jednaki. Podsetimo se formule za zbir prvih n prirodnih brojeva: (16) 1 + 2 + · · · + (n − 1) + n = n(n + 1) . c on ima svojstvo da je razlika susednih ˇlanova konstantna. n Ako su ti brojevi pozitivni. . . . . . . . medjutim. 157. . . 31 Takav spisak se zove beskonaˇan niz . Aritmetiˇki niz c c Navedeno raˇunanje moˇete produˇiti: posle t godina ima´ete c z z c kt = kt−1 + k0 p = k0 (1 + tp). 3. . A aritmetiˇkom sredinom c c c brojeva a i b naziva se broj c= Dakle. Niz prirodnih brojeva To je niz 1. Ovaj niz nije. . an jednaka je c 1 (a1 + a2 + · · · + an ). . Geometrijska sredina je manja od aritmetiˇke. . Ovde nam se pojavio jedan (potencijalno) beskonaˇan spisak brojeva: c k0 . 2. kt = kt−1 + kt+1 2 (t ≥ 1).2 Prosti kamatni raˇun. . . 2 . razlog za taj naziv je u tome ˇto je svaki ˇlan. tj.4. . . . . . 10. k155 . gde je d = k0 p = . onda se definiˇe i geometrijska sredina: s n a1 a2 · · · an . 106 . niz pozitivnih celih brojeva. jednak aritmetiˇkoj sredini susednih ˇlanova. poˇev od drus c c gog. k1 . a2 . a+b . . . .

c Niz ak je aritmetiˇki jer je razlika susednih elemenata uvek ista: c d = ak+1 − ak = 80. c c c proseˇna sedmiˇna proizvodnja je (a1 + a52 )/2. poslednje nedelje je proizvedeno kompjutera a52 = 1000 + 51 · 80 = 5080. 2 . Dakle. Mogli smo rezonovati i na slede´i naˇin. Prema tome zbir je jednak 26 × 6080 = 158 080. an = n a1 + an (n − 1)d = n a1 + .(prvi + poslednji) + (drugi + pretposlednji)+. moˇemo po´i od toga da je z c a1 + a52 = a2 + a51 = a3 + a50 = · · · = a26 + a27 . . Zbog toga ne sabiramo redom. . . “. k = 1. a1 . U tom zbiru ima 26 jednakih ˇlanova: svaki je jednak c 1000 + 5080 = 6080. 2 Drukˇije. . . c (17) a1 + a2 + . nego . a onda je ukupna proizvodnja c c za 52 sedmice a1 + a52 . Koliko je kompjutera proizvedeno za 52 sedmice? Oznaˇimo sa ak broj proizvedenih kompjutera u nedelji k. Koliko je jedinica proizvedeno ako je prvog dana proizvodnja iznosila 270? .32 Zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza c c ˇ 4 KAMATNI RACUN Jedna fabrika proizvodi kompjutere.. Zadatak 19. 52 × 2 Uopˇte. i razlike d : z c ak = a1 + (k − 1)d . onda vaˇi s c c c z formula prvi + poslednji S = (broj ˇlanova)× c . 2 2 Obratite paˇnju da se u sluˇaju niza prirodnih brojeva ova formula pokz c lapa sa (16). ako sa S oznaˇimo zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza. U fabrici se smanjuje proizvodnja jednog proizvoda za deset jedinica dnevno sve dok ne bude jednaka nuli. Svaki element se moˇe izraziti pomo´u prvog. Prve sedmice u februaru 2004. S obzirom da je niz aritmetiˇki. . 52. . a zatim je svake sedmice proizvodnja pove´avana za 80 c kompjutera. Da bismo sabrali ta 52 broja. proizvela je 1000 kompjutera.

Oslobodite se znaka 7 (a) k=1 11 (−1)k . To znaˇi da ´ete posle z s c c c prvog pripisivanja kamate imati K1 = K0 + K0 p = K0 (1 + p) = 1 060 000 (kao i sluˇaju prostog ukama´ivanja). Geometrijski niz z c Znak 33 Znak se koristi da bi se zbir zapisao u skra´enom i preciznom obliku. (b) k=−2 (10 − 3k) . Dakle. K2 = K1 + K1 p = K0 (1 + p)2 = 1 123 600. 5 k=2 1 1 1 1 1 = + + + . u obrnutom poretku. uz sloˇeno godiˇnje ukama´ivanje. 4.4. Geometrijski niz z c Stavili ste na ˇtednju K0 = 1 000 000 dinara po godiˇnjoj kamatnoj stopi od s s p = 6% = 0. ali da ´e se pri slede´em pripisivanju c c c c kamatna stopa primeniti na iznos K1 .3 Sloˇeni kamatni raˇun. c i izraˇunajte: c = n a1 + Zadatak 20. k 2 3 4 5 Sada formulu (17) moˇemo zapisati kao z n ak = n (18) k=0 a1 + an 2 (n − 1)d 2 (ak je aritmetiˇki niz). .06.3 Sloˇeni kamatni raˇun. Na c primer. Ili. 4 a1 + a2 + a3 + a4 = k=1 ak .

34 ˇ 4 KAMATNI RACUN Slede´i put kamatnu stopu primenjujemo na K2 . Ta formula daje vezu izmedju ˇetiri veliˇine. (b) dve godine. treba da uloˇimo 558 395 dinara. z s Posle 27 meseci raspitao se za stanje na raˇunu i reˇeno mu je da tamo ima c c 12 143 dinara. K = K0 (1. (1 + p)t U naˇem primeru to daje s K0 = 106 = 558394. po stopi p = 0. i kako. zavisi od dogovora sa c c c bankom. Odavde sledi c K0 = 12 143/(1. Pretpostavimo da se stanje na raˇunu izmedju dva ukama´ivanja s c c 7 ne menja.08)2 = 10410. od kojih je jedna — vrec c menski interval t — celobrojna.06)10 Dakle. gde je K = 12 143. Koja ´e kamatna stopa udvostruˇiti uloˇenu svotu posle: (a) c c z jedne godine.08)2 . Znaju´i tri veliˇine. Kt = 106 . (1. c K3 = K2 + K2 p = K0 (1 + p)3 = Posle t godina iznos ´e biti jednak c (19) Kt = K0 (1 + p)t . c c z c c Na primer. Marko je uloˇio izvesnu svotu uz godiˇnju kamatnu stopu 8%. s c 7 . u ˇta ne´emo ulaziti. moˇemo na´i ˇetvrtu.7768.06. Da li ´e se do slede´eg ukama´ivanja stanje menjati. c z s (21) p = t Kt /K0 − 1. Zadatak 21. Koliko je Marko uloˇio? z Reˇenje. a nepoznato je K0 . dakle. Prema tome. tada je t = 10. tj.67. Transfomiˇemo prethodnu formulu i dobijemo s (20) K0 = Kt . z Jednaˇinu (19) moˇemo reˇiti po p. da z z bismo posle deset godina imali milion dinara. ako ˇelimo da znamo koliko treba uloˇiti. stanje posle 27 meseci jednako je stanju posle drugog ukama´ivanja. (c) deset godina? Da li odgovor zavisi od uloˇene svote? z Zadatak 22.

2950K0 .09)8 = 1. = 1.00 i re´i da osmo ukama´ivanje c z z c c udvostruˇuje poˇetni iznos. godine odobreno je Elektrodistribuciji (EDB) da cenu struje za godinu dana pove´a za 72%. s matematiˇkog glediˇta. (b) Rade´i pomo´u logaritama.09) Posle ispravke dobijamo n = 9.09) = 1.4. koliko bi c poskupela za godinu dana? (d) U kom ´e mesecu struja biti skuplja za viˇe c s od 42% u odnosu na poˇetak? c . Odavde nalazimo n = 5. tj. n = ln(1. Prvo ´emo potraˇiti n tako da bude z c z n Kn = 1.5) = 4. Geometrijski niz z c 35 Zadatak 23. = 1.09)4 K0 = (1. ali. dakle. imamo (1. to nije taˇno.09) = ln(1.5K0 .4119K0 . dobi´emo c c c n= ln 2 = 8.09)n K0 .5386K0 .09)5 K0 = 1. (a) Koliki c z c je ta stopa? (b) Koliki je procenat poskupljenja posle dva meseca u odnosu na poˇetak? (c) Ako bi struja poskupljivala svakog meseca za 6%.7050. ln(1. (1. Iznos posle ukama´ivanja s c z c broj n jednak je Kn = (1.5K0 .09)3 K0 = (1. A moˇemo posegnuti za logaritmima. c c c s c Zadatak 24. Logaritmovanjem dobijamo n ln(1. (a) Oznaˇimo uloˇeni iznos sa K0 . Neko ´e moˇda zaokruˇiti ovaj poslednji broj na 2.09) Budu´i da n treba da bude ceo. penjemo se do prvog celog broja. Uloˇili ste neke pare po stopi p = 9%.5). S druge strane.3 Sloˇeni kamatni raˇun. Prvog oktobra 2003. c n = 5.1881K0 . Moˇemo raˇunati z c redom: K2 K3 K4 K5 = (1.09)2 K0 = (1. = 1.992562642. Mi treba da nadjemo prvi broj n takav da je Kn > 1.043231727. ln(1. Rukovodstvo EDB je c odluˇilo da cenu podiˇe svakog meseca po istoj meseˇnoj stopi.5. tj. Posle kojeg ´e ukama´ivanja z c c iznos na vaˇem raˇunu premaˇiti (a) 150 procenata uloˇene svote? (b) s c s z dvostruku vrednost uloˇene svote? (c) stostruku vrednost uloˇene svote? z z Reˇenje.

K2 . ˇto znaˇi da ´e. jednak je beskonaˇno. aq 2 . K0 × 1. K0 × (1. prevazi´i svaki broj koji vi moˇete zamisliti. i zato su ˇlanovi c c niza sve ve´i i ve´i. .06)t . ako je a > 0 i q > 1. aq n . Uopˇte. . Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = 0 (ovde je 0 < q < 1). Kt . . . . ako su q i a bilo koji brojevi. kad n teˇi beskonaˇno. .. . . onda niz opada i ˇlanovi se c pribliˇavaju nuli.ako mu date dovoljno c s c c vremena“. . . onda se moˇe na´i n tako da bude z c aq n > M. tj.9)n < 10−9 . S druge strane. Kolika je kamatna stopa? Sutra ´e podi´i $500 da bi c c c kupio televizor a ostatak ´e ostaviti na ˇtednji. tj.) z c c Upotrebite kalkulator da nadjete bar jedno n tako da bude (1. Opˇtije. . . . Kada ´e na njegovom raˇunu c s c c ponovo biti viˇe od $1000 ? s Geometrijski niz Niz K1 . .1)n > 109 . Nadjite bar jedno n tako da bude (0. ima tu osobinu da svaki ˇlan (poˇev od drugog) podeljen sa svojim prethodc c nikom daje uvek isti broj — to je 1 + p. tj. K0 × (1. . s onda moˇemo formirati (konaˇan ili beskonaˇan) niz z c c aq 1 . . . . . Takav niz se zove geometrijski niz ili geometrijska progresija.06)2 .36 ˇ 4 KAMATNI RACUN Zadatak 25. ako je a > 0 i 0 < q < 1. Broj q se zove kvocijent niza. onda c c s geometrijski niz neograniˇeno raste. . . ako c z c c je M > 0 bilo koji broj. Taˇnije reˇeno. . U gornjem primeru kvocijent je ve´i od 1. Pre neˇto viˇe od ˇetiri godine Stevan je uloˇio $1000 i danas s s c z ima na raˇunu $1300. . K0 × (1.06. . ˇ (Citaj: limes od q n . Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = ∞ (ovde je q > 1).06)3 . za svako ε > 0 moˇe se na´i n tako da bude z z c aq n < ε. niz raste.

z c geometrijski i aritmetiˇki.11 1. c . B. 3. tj.00011 0. . n 101 102 200 201 202 300 301 302 An /Gn 6662. Geometrijski niz z c 37 ˇ Zadatak 26. c D — smanji za 1 procenat poˇetne vrednosti. c z z a tako i jeste. . Prvi je geometrijski a drugi aritmetiˇki. n→∞ Gn lim ili. Cetiri veliˇine. .00010 0. s n→∞ lim Gn = ∞. imaju istu poˇetnu vrednost pa c c poˇnu da svake sekunde menjaju vrednost na slede´i naˇin: c c c A — pove´a se za 1%. c ˇ c Sta ´e biti s njima za 100 sekundi? A za godinu dana? Poredjenje geometrijskog i aritmetiˇkog niza c ˇ Cak se i na televiziji moˇe ˇuti da geometrijska progresija (ako raste) raste z c brˇe od aritmetiˇke. ˇlana c zakljuˇno. c Osmotrimo nizove brojeva Gn = (1. tj.88 0. Oba rastu neograniˇeno. An > Gn . ). 2. C. To se moˇe protumaˇiti ovako: Iako se moˇe desiti da z c z c z aritmetiˇki niz na poˇetku bude mnogo ve´i. ˇto je isto. An Ove dve jednakosti vaˇe u sluˇaju kad su Gn i An bilo kakvi nizovi. da su vrednosti rn male ako je n veliko. raˇunamo koliˇnik rn = An /Gn c c c (nekoliko vrednosti imate na tablici). Ipak.4. An = 0. A.1)n i An = 106 n (n = 1.85 6117. sve do 200. Da bismo uporedili njihove veliˇine.96 0. D. c B — smanji za 1%. geometrijski niz ´e ga kad-tad c c c c znatno prevazi´i. n→∞ lim An = ∞. c c n→∞ lim Gn = ∞. c Jedanaesti je jednak desetom. tj. Iz tablice se moˇe naslutiti.05 0. i tako stalno. C — pove´a za 1% pa smanji za 1%.00009 Preciznije ispitivanje pokazuje da rn raste od prvog do desetog ˇlana. a dalje rn opada.3 Sloˇeni kamatni raˇun. vaˇi nejednakost rn > 1.

ako s z stavimo K0 = k0 = 1. tada je (1 + x)t ≥ 1 + tx. posle 3 godine s c c s c ima´ete c (?) dinara. t > 1. i razmiˇljate da ih troˇite na jedan od dva naˇina: s s c (a) Svake godine troˇite p = 0. posle t godina vaˇa ´e suma biti jednaka s c Q = (1 − p)t S. Dakle. .38 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4. Dakle. c c s s U sluˇaju (a). posle druge godine iznos na vaˇem raˇunu je s c S2 = (K0 + S1 )(1 + p) = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 . tj. (22) (1 + x)t > 1 + tx. razmotrimo ovakvu c situaciju: Imate S = 106 dinara. ˇto znaˇi da ´ete i posle 50 godina imati bar neˇto (koliko?) s c c s . Ona vaˇi ne samo z z za x > 0 ve´ i za −1 < x < 0.. Da bismo to ilustrovali. U sluˇaju (b). troˇite S po godiˇnjoj stopi p = 2%. x = 0. ˇto znaˇi da posle 50 godina ne´ete imati niˇta. Ova vaˇna nejednakost zove se Bernulijeva nejednakost. Posle jedne godine imate S1 = K0 (1+p). za koje vrednosti promenljivih x i t imamo jednakost? 4. posle 3 godina ima´ete c c godina ima´ete sumu c P = (1 − tp)S. pod uslovom da su kamatne stope jednake i da su pare oroˇene c na dve ili viˇe godina. onda vam je jasno da nejednakost (22) vaˇi za x > −1. Dodajete novih 1000 funti s pa sada imate K0 + S1 . s kra´e reˇeno.5 Geometrijski red Zamislite da ste stavili K0 = 1000 funti u ˇtedionicu koja daje 10% kamate s godiˇnje. z Ako je x ≥ −1 i t ≥ 1. s (b) Svake godine troˇite 2% od sume koju ste imali prethodne godine. (?) dinara.4 Bernulijeva nejednakost Trebalo bi da bude jasno da sloˇeno ukama´ivanje obezbedjuje viˇe novca z c s nego prosto.02 = 2% od S. i zamenimo p sa x. posle t Ako ste sigurni da je Q > P za t ≥ 2. vaˇi nejednakost Kt > kt za t ≥ 2.

aq n . Vaˇi formula z S = aq + aq 2 + · · · + aq n = aq 1 − qn 1−q za q = 1. On predstavlja zbir ˇlanova geometrijskog niza c aq. . ˇ (Sta je sa sluˇajem q = 1 ?) Formulu treba pamtiti ovako: c S = prvi ˇlan × c ili. aq 2 . S10 = 1100 × (1.1. Ovaj izraz se zove geometrijski red. s S = prvi ˇlan × c (kvocijent na broj ˇlanova) − 1 c .1)10 − 1 = 17 531.5 Geometrijski red Opet dodajete svojih K0 funti pa ´ete posle tre´e godine imati iznos c c S3 = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + K0 (1 + p)3 . . 39 Ako nastavite da svake godine dodajete K0 . onda moˇemo s z formirati (geometrijski) red S = aq + aq 2 + · · · + aq n . ˇto je isto.1 − 1 . kvocijent − 1 (vidi stranu 33): 1 − (kvocijent na broj ˇlanova) c .1670611 1. 1−q Primer 4.1 = 1100 c kvocijent = 1. Opˇtije.1 broj ˇlanova = 10 c Dakle. .4. . 1 − kvocijent Inaˇe tu formulu moˇemo zapisati pomo´u znaka c z c n aq k = aq k=1 1 − qn . onda je iznos posle t godina jednak St = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + · · · + K0 (1 + p)t . Izraˇunajmo S10 u primeru sa funtama: c prvi ˇlan = 1000 × 1. ako su a i q bilo kakvi brojevi a n prirodan broj.

naravno. ne zna se koji. S= 1000 1 − q 10 × = 6 144.1 = 1000. jednom godiˇnje. A10 = 1000 . to je A1 = 1000 . itd.1)2 . c Zadatak 28. Stari Grk. Nadjite sume slede´ih redova: c (a) 1 1 1 1 1 1 1 + + + + + + 2 4 8 16 32 64 128 1 1 1 1 + 2 − 3 + · · · + (−1)M M 2 2 2 2 (b) 1 − (c) 3 − 6 + 12 − 24 + · · · + 3(−2)M Ovde slovo M oznaˇava neki.1)10 I ovde imamo geometrijski red. poˇev od idu´e godine u c s c c ovo doba. da li ´e vam £8000 s c biti dovoljno? Jedan naˇin da razreˇite problem jeste da odete u ˇtedionicu i pitate.1) < 1. ukupno £10 000. A2 × (1. c s s Moˇda ´e vam manje vremena oduzeti slede´i naˇin. morate za neˇto davati £1000. Dakle.57. (1. pozitivan ceo broj. S obzirom da je A1 × 1. Imate kod ku´e s c c £8000 a u slede´ih deset godina. . Sada razmotrimo neˇto drukˇiju situaciju. 1.1) (1. Uzmimo 10 koverata z c c c (pravih ili imaginarnih). 1. Zapiˇite zbirove iz zadatka 27 pomo´u znaka s c 8 8 (vidi stranu 33). To je. onda z z je za vas M = 10 000.40 ˇ 4 KAMATNI RACUN Primer 4. (1. . 2 1. do desetog koverta. pak. U prvi stavimo A1 funti. I tako dalje.1)10 Dakle. ˇija ´e vrednost z s c c kroz dve godine biti £1000. moˇete uzeti M = 1 000. ˇija ´e vrednost posle godc c inu dana leˇanja u ˇtedionici biti £1000. s Ako novac stavite u onu ˇtedionicu koja daje 10% kamate.1)2 = 1000. Ako ste.1 A2 = 1000 . Ako ste ˇiveli u Starom Rimu. . U drugi stavimo A2 . ovog puta sa kvocijentom q = 1/(1. . u deset koverata ima ukupno S= 1000 1000 1000 + + ··· + .2.1 (1.1 1−q Zadatak 27.

c c 41 4. M12 = 1 061 677. itd. 4. . ako je m = 365. uz godiˇnju stopu p = 0. . 3 .4. posle 2 meseca: posle 6 meseci: a posle 12 meseci iznos je jednak M12 = K0 1 + p 12 12 . . ili bilo koji drugi prirodan broj. ˇto znaˇi da je uloˇena svota porasla za viˇe s c z s od 6. .1%.6 Meseˇno ukama´ivanje. Moˇe se dokazati ono ˇto bi se moglo oˇekivati na osnovu prethodnog — da z s c taj niz raste. dinara. ˇto je neˇto viˇe od M12 . pod uslovom da je p > −1. npr. da je M1 < M2 < M3 < · · · < M12 < · · · < Mm < . To znaˇi slede´e: Ako c c c sc c c c ste uloˇili K0 = milion dinara. . tj.3 razmatrali smo situaciju u kojoj se kamata obraˇunava godiˇnje. meseˇno. . . . . . c s U mnogim sluˇajevima to se ˇini ˇeˇ´e. M2 . c c U odeljku 4.31 . . dakle. Umesto na dvanaest. p = 0. . godinu moˇemo podeliti na m delova. onda vam se z s svakog meseca svota pove´ava po stopi p/12 = 0.6 Meseˇno ukama´ivanje. posle jednog meseca ima´ete c K0 1 + p = 12 . . tada je iznos na raˇunu posle 365 dana c c jednak M365 = K0 1 + p 365 365 = 1 061 831. . M3 . kojom je odredjen niz brojeva M1 . . tj. ako se kamata obraˇunava dnevno.06 = 6%. Na primer. . gde je z m = 2 . Dakle. U sluˇaju proizvoljnog m imamo formulu s s s c (23) Mm = K0 1 + p m m . .005 u odnosu na prethodni c mesec. M12 . . . .81 . Mm . . . itd.

42 Zadatak 29. Dokaˇite da je z 1+ x 2
2

ˇ 4 KAMATNI RACUN

< 1+

x 3

3

za x > −2, x = 0.

Moˇete koristiti formulu z (A + B)3 = A3 + 3A2 B + 3AB 2 + B 3 . Zadatak 30. Dokaˇite da je z 1+ x 3
3

< 1+

x 4

4

za x > −3, x = 0.

Moˇe da pomogne formula z (A + B)4 = A4 + 4A3 B + 6A2 B 2 + 4AB 3 + B 4 . Pri stepenovanju zbira korisno je imati u vidu Paskalov trougao: (A + B) (A + B)2 (A + B)3 (A + B)4 (A + B)5 1 1 5 1 4 10 1 3 6 10 1 2 3 4 5 1 1 1 1 1

Formula Formula (19) daje iznos na raˇunu posle t godina sa jednim ukama´ivanjem c c godiˇnje, a (23) — posle jedne godine sa m ukama´ivanja godiˇnje. One se s c s mogu objediniti u jednu: (24) K = K0 1 + p m
mt

.

Ovde je K0 uloˇeni svota, tj. poˇetna vrednost kapitala, p — godiˇnja kaz c s matna stopa, m — broj ukama´ivanja (kapitalisanja) u toku jedne godine, K c — krajnja vrednost kapitala, tj. vrednost kapitala posle t godina, pri ˇemu c t ne mora biti ceo broj. Broj n=m·t

4.7 Neprekidno ukama´ivanje c

43

jednak je broju ukama´ivanja u toku vremenskog intervala t, tj. broju c obraˇunskih perioda. Prema tome, formulu (24) moˇemo napisati u obliku c z (25) K = K0 1 + p m
n

.

Na primer, ako ste uloˇili kapital K0 na 3.5 godine, uz polugodiˇnje ukamaz s ˇ ´e se desiti ako poˇelite da pare podignete posle ´ivanje, onda je n = 7. Sta c c z 3 godine i 2 meseca, zavisi od drugih uslova. Zadatak 31. Uloˇili ste £1000 uz godiˇnju kamatnu stopu 10% i tromeseˇno z s c ukama´ivanje. Koliko ´ete imati posle: (a) 9 meseci, (b) 15 meseci? Koliko c c treba da uloˇite da biste imali £1000 posle 6 meseci? z

4.7

Neprekidno ukama´ivanje c

Ljudski je zapitati se da li se skra´ivanjem intervala (izmedju dva) ukama´ic c vanja (uz godiˇnju kamatnu stopu, recimo, p = 0.06) moˇe ste´i neograniˇena s z c c koliˇina novca za godinu dana. Drugim reˇima, ˇta se dogadja sa nizom c c s M m = K0 1 + p m
m

,

m = 1, 2, . . .

kad se m pove´ava preko svake mere. Moˇemo probati sa m = 365 × 24 × c z 60 × 60, tj. sa pripisivanjem kamate svake sekunde. Ispostavlja se, naˇalost, z da je niz Mm ograniˇen — vaˇi nejednakost c z Mm < K0 ep , gde je e osnova prirodnih logaritama, ili eksponencijalna konstanta, e = 2.718281828459 . . . Ako kapital K0 nije preterano veliki, onda razlika K0 1 + p m
m

− K0 ep ,

za m = 365 × 24 × 60 × 60,

nije vredna pomena9 , pa se vrednost kapitala na kraju godine moˇe raˇunati z c po formuli K = K0 ep .
9

osim za Piro´ance c

44

ˇ 4 KAMATNI RACUN

Zamislite da ste uloˇili 100 miliona dolara po godiˇnjoj stopi 10%. Tada ´e z s c vam neprekidno ukama´ivanje, prema mom proraˇunu, doneti oko 63 dolara c c viˇe nego pripisivanje kamate svakog sata. s Prethodna formula se moˇe uopˇtiti tako da se dobije vrednost kapitala z s u bilo kom budu´em momentu t : c (26) K = K0 ept . Obraˇunavanje kamate po toj formuli zove se neprekidno ukama´ivanje. c c Zadatak 32. Uloˇili ste £10 000 uz godiˇnju kamatnu stopu od 9%. Koz s liko ´ete imati posle 2 godine, ako se kamata obraˇunava: (a) godiˇnje; (b) c c s tromeseˇno; (c) meseˇno; (d) neprekidno. Uporedite dobijene rezultate. c c Nominalna i efektivna stopa Godiˇnja stopa koja se pominje kod meseˇnog ili neprekidnog ukama´ivanja, s c c i drugde, naziva se nominalnom, i ona ne pokazuje stvarni procentualni rast za godinu dana. Na primer, ako smo uloˇili kapital K0 po godiˇnjoj stopi z s p, uz neprekidno ukama´ivanje, onda ´e njegova vrednost posle godinu dana c c porasti za K0 ep − K0 = (ep − 1)K0 , ˇto znaˇi da je stvarna procentualna s c promena jednaka (ep − 1)K0 = ep − 1. K0 Ta promena se zove i efektivna godiˇnja stopa. Sliˇno, ako je broj ukamas c ´ivanja tokom jedne godine jednak m, onda je odgovaraju´a efektivna stopa c c jednaka p m 1+ − 1. m Samo su u sluˇaju m = 1 efektivna i nominalna stopa jednake, inaˇe je c c efektivna ve´a. Staviˇe, iz odeljka 4.6 sledi da efektivna stopa raste kad m c ˇ s raste, a najve´a je kod neprekidnog ukama´ivanja, sve to uz pretpostavku da c c je nominalna stopa fiksirana. S obzirom da je rad sa nominalnim stopama jednostavniji, obiˇno se pod c ,,godiˇnjom stopom“ podrazumeva ,,nominalna godiˇnja stopa“. Taj dogovor s s se poˇtuje i u drugim situacijama kao, recimo, u slede´im. s c Zadatak 33. Broj stanovnika drˇave A je za 20% manji od broja stanovnika z drˇave B. Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 5%, a z s ve´a po stopi 2%, kada ´e se izjednaˇiti? c c c

8B0 . Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno opada po godiˇnjoj stopi od 20%.4. ako raste. c Odgovor na (c): pribliˇno 18. koji se raˇuna z c c od sadaˇnjeg momenta t = 0. Na primer. A je nepoznato.08. Dakle. At = A0 e0.2t (pri ˇemu je V0 = 20 000). Posle dve godine vra´ate svotu A i ona sada vredi c A A = . efektivna stopa je u ovom sluˇaju z c manja od nominalne. c c Novac ste dobili danas. z c Prvi naˇin: c U slede´ih deset godina treba da vra´ate po A dinara. Napiˇite odgovaraju´u formulu za B i koristite s s c podatak A0 = 0. gde je At broj stanovnika drˇave A u budu´em momentu t. 2 (1 + p) (1.05t . Dug treba da vratite za n = 10 godina u jednakim godiˇnjim ratama.1%.. S obzirom c da Vt opada. Jasno je da je godiˇnja rata ve´a od 10 000 dinara. c s 4.08 (dinara).8 Krediti 45 Uputstvo: Stanovniˇtvo raste. ima´emo formulu sa znakom . ˇemu je razlog to ˇto Vt opada. To ˇto vra´ate posle prve godine vredi danas manje. (a) Koliko ´e vredeti posle 5 godina? (b) s c Kada ´e mu vrednost biti prepolovljena? (c) Kolika je efektivna godiˇnja c s stopa? (d) Kada ´e vredeti jedan dolar? a jedan cent? c Uputstvo: Oznaˇimo sa Vt vrednost automobila u momentu t.08)2 . koje ste pozajmili po godiˇnjoj s kamatnoj stopi p = 0. s c vredi taˇno c A A = 1+p 1.minus“ u eksponentu: c Vt = V0 e−0. neprekidno i po eksponencijals nom zakonu.8 Krediti Zamislite da dugujete S = 100 000 dinara. s s c postavlja se pitanje kolika je? Moˇemo rezonovati bar na dva naˇina. Zadatak 34.

Dakle.710081399 = 14902. godiˇnja rata iznosi blizu 14 903 dinara. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 Ovde se opet pojavljuje geometrijski red sa kvocijentom 1/(1 + p). pozajmili ste ukupno A A A + + ··· + . tj. A = S/6. 1 1+p p p(1 + p)10 1− 1+p 1− Kad ovde stavimo p = 0. zakljuˇujemo da poslednja. dobijamo S = 6. . Po istom rezonovanju. ispada da je (27) S = A A A + + ··· + .46 ˇ 4 KAMATNI RACUN Nastavljaju´i dalje. 10 (1 + p) (1. vaˇ dug iznosi s S10 = S(1 + p)10 − A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A.710081399 × A.710081399 = 100 000/6.08)10 Dakle. ulazite sa c dugom S2 = S1 (1 + p) − A = S(1 + p)2 − A(1 + p) − A.94887. c s Vra´ate svotu A i u drugu godinu ulazite sa dugom c S1 = S(1 + p) − A. c s Drugi naˇin: c Neposredno pre vra´anja prve rate vaˇ dug je narastao i jednak je S(1+p). 1 A 1 1 (1 + p)10 S= =A − . Posle otplate desete rate. posle otplate druge rate. Konaˇno. deseta rata danas vredi c c A A = . 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 S obzirom da ste pozajmili S dinara. u tre´u godinu.08.

. c Cn+1 > Cn . dolazimo do istog rezultata s c c (vidi (27)).. s c c da je A[n + 1] < A[n] ? .obraˇunskog perioda“.8 Krediti S obzirom da je S10 = 0.4. Ukupna koliˇina novca koja ´e biti ispla´ena zajmodavcu jednaka je nA[n]. tj. oznaˇi´emo je sa A[n] kad ho´emo da tu cc c zavisnost istaknemo. Formula Prethodna razmatranja pokazuju da vaˇi formula z (28) S = A tj. S=A (29) = A 1 1− . p (1 + p)n 1 1 − p p(1 + p)n 1 1 1 + + ··· + . tj. n =broj rata. ˇto bi trebalo da bude oˇigledno. p =kac c matna stopa na nivou datog . slede´e: Ako se dug vra´a u 10 meseˇnih rata. c c c Jasno je da je nA[n] > S. dobijamo jednakost S(1 + p)10 = A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 47 Prema tome. onda p oznaˇava c c c c meseˇnu kamatnu stopu. A =rata. raste raste sa pove´anjem broja n. ako je n ≥ 2. Ovo poslednje znaˇi. c c na primer. dele´i sa (1 + p)10 . a iz formule (28) moˇe se zakljuˇiti da je nA[n] > z c (1 + p)S. razmiˇljaju´i na dva naˇina. Da li je oˇigledno da se A[n] smanjuje. c S= A A A + + ··· + . tj. Cn = nA[n] − S. c Vrednost rate A zavisi od n. Cena pozajmice. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)n pri ˇemu je S =koliˇina pozajmljenog novca.

Oznaˇimo rate sa a1 . Sadaˇnja vrednost c c s rate ak jednaka je ak .) Zadatak 35. Zamislite da dugujete S = z c 10 000 evra. g = p. moˇe rasti po nekoj stopi g > 0. dolazimo do formule c a2 an−1 an a1 S= + + ··· + + 2 n−1 1 + p (1 + p) (1 + p) (1 + p)n n (30) ak = . S= k=1 a1 (1 + g)k−1 (1 + p)k 1− 1+g 1+p n a1 = p−g . poˇev od slede´e. Pavle je pozajmio 4000 dolara od banke. z (a) Koliko ´ete imati na kraju druge godine (posle pripisivanja kamate a c pre podizanja $20)? (b) Koliko ´ete imati na kraju dvadesete godine? c Uputstvo: Sluˇaj nejednakih rata c Dug se moˇe otpla´ivati i u nejednakim ratama.. Godiˇnja kamatna stopa je 12%.). Tada ´e biti z c a2 = (1 + g)a1 . Dug s treba vratiti za n godina.08.. Zadatak 36. koje ste pozajmili po godiˇnjoj kamatnoj stopi p = 0.pet“ pa odgovorite na (a) i (b). a2 . z s s c Posle svakog pripisivanja kamate podiˇete $20. . . (1 + p)k Rasudjuju´i kao ranije.48 ˇ 4 KAMATNI RACUN (U oba sluˇaja smatramo da su koliˇina pozajmljenog novca i kamatna stopa c c nepromenjene. (1 + p)k k=1 Rata. Zamenom u (30) dobi´emo c n . recimo. itd. uz uslov da vrati dug u ˇetiri jednake godiˇnje rate. an = (1 + g)n−1 a1 . . a2 = (1 + g)2 a1 . ali se rate mogu biti medjusobno c c razliˇite. druga. (prva. Uloˇili ste $1000 uz godiˇnju stopu 10% i godiˇnje ukama´ivanje. (a) Kolika je c s s rata? (b) Kolika je cena pozajmice? Zamenite . Uporedite dobijene c rezultate. .ˇetiri“ sa . . .

n.08)21 (31) n = Tu x oznaˇava najmanji medju celim brojevima koji su ≥ x. Ako je z c g = p. onda formula nema smisla. evo z c kako: Znamo da je a1 = a2 = . Jedan od naˇina je da probate.91237187 = 21.4. 1. n Razmotrimo neˇto sloˇeniju situaciju. Pove´ajmo broj rata: s c D15 = 8559. Deo duga koji otpla´ujete sa c 10 jednakih rata jednak je 10 D10 = k=1 1 000 1 000 1 = 1− k (1.08. D20 = 9818.80316. Tu poslednju moˇemo na´i z c pomo´u formule (30).8 Krediti 49 Odatle moˇemo na´i a1 (ako su dati S. g) pa zatim a2 .081399. onda njihov broj. .478688. p. Zamislite da ste u stanju da ots z pla´ujete samo 1 000 evra godiˇnje.147407. D21 = 10016. n = 21) c z 10 000 = D20 + Odavde dobijamo a21 = (10 000 − 9818. ˇto je dosta manje od 10 000. c s broj rata je 21 ali je poslednja manja od 1 000. (1. itd. Jasno je da ´ete pla´ati viˇe od deset c s c c s godina ali ne moˇete pogoditi koliko. ali je tada jednostavno zakljuˇiti da je c a1 = (1 + p)S . U naˇem primeru je p = 0.23 = c 2. Vidimo da sa 20 rata dug nije otpla´en a sa 21 je premaˇen.08) . raˇunaju´i i poslednju.08)21 = 915. . moˇemo na´i po formuli c c z c − ln(1 − Sp ) a . = an−1 = 1 000. 3 = 3. S = 10 000.08) 0. ln(1 + p) a21 .08)10 = 6710.147407)(1.08 (1.4157138. Uopˇte. ako je unapred dogovorena jedna ista vrednost svih rata sem s poslednje. ln(1. npr. koja kaˇe da je (za S = 10 000. a = 1000. Prema tome. pa imamo s n= − ln(1 − 800/1000) = 20.

Slika 10: Dve slike Jakova Bernulija. ˇto s znaˇi da se rata ne moˇe zadavati proizvoljno. a > Sp.50 ˇ 4 KAMATNI RACUN Kad smo naˇli n. poslednju ratu i cenu pozajmice. nadjite broj rata. U naˇem primeru je Sp = 800. uz kamatnu stopu %10. koji je s c daleke 1683. onda poslednju ratu raˇunamo po formuli s c n−1 (32) an = (1 + p) n S− k=1 a (1 + p)k Formula (31) ima smisla samo kad je 1 − Sp/a > 0. Naime. tj. ˇvajcarskog matematiˇara. Ne pozivaju´i se s c c c na formule. moˇe se dokazati da u c z z sluˇaju a ≤ Sp dug nikad ne bi bio ispla´en. c c s Zadatak 37. godine razmatrao problem neprekidnog ukama´ic n vanja i tako otkrio niz (1 + 1/n) (a) (b) . Pozajmili ste 100 funti sa obavezom da vra´ate po 50 funti c godiˇnje poˇev od slede´e godine.

sa c f : A → B. Ponekad funkciju moˇemo zadati pomo´u tabele. ili delokrug. tada kaˇemo da je zadata z 10 funkcija iz A ka B. Funkciju moˇemo oznaˇiti jednim slovom. Ako a ∈ A.. onda sa f (a) oznaˇavamo element iz B koji je povezan sa a. ili. 4} c c ˇ povezani sa elementima skupa B = Z. Cetvrta tabela ne zadaje funkciju jer element 4 ∈ A ima dve slike. c z c npr. i ne mora biti jedc nak B.51 5 5. ili vrednost funkcije u a. i neka su na neki naˇin elementi c skupa A povezani sa elementima skupa B. a skup B — kodomen. Samu funkciju moˇemo zamisliti kao neˇto (npr. z c a 1 2 3 4 4 f3 (a) -1 5 -1 3 4 a 1 2 3 4 f0 (a) -1 2 7 4 a 1 2 3 4 f1 (a) -1 5 -1 3 a 2 4 3 1 f2 (a) 5 3 -1 -1 Ovde vidimo ˇetiri tabele pomo´u kojih su elementi skupa A = {1.iz A u B “. 3. Skup A se zove domen. U tom kontekstu element a se zove original ili argument. Skup svih mogu´ih slika zove se rang ili doseg od f. f. 2. funkcije. . ako ho´emo da istaknemo domen i kodomen. A i B. Ako u toj vezi svakom elementu iz A odgovara po jedan (jedini) element iz B. c i zovemo ga slika od a. maˇinu ili duha) ˇto z s s s povezuje A sa B na svoj naˇin. 10 Ili .1 Funkcije Pojam funkcije Neka su data dva (neprazna) skupa.

Da li 0 ∈ Rang(f )? Jednakost funkcija Druga i tre´a tabela (od ˇetiri prethodne) ne izgledaju identiˇno.001). funkcije f1 i f2 smatramo jednakim ako s (a) imaju isti domen. (b) imaju isti kodomen.   1 za x ∈ (1. Imamo. 1]. 0). formula c sc c f (x) = |x| za x ∈ Z. tj. 0). Iako izrazi ne izgledaju identiˇno. ˇto sledi iz . npr. Uopˇte. funkcije su jednake. 2. Domen te funkcije je R \ {0}. Za funkciju f zadatu formulama (33) nadjite f (0).  (33) f (x) = x za x ∈ (0.1).razlike c s kvadrata“. s ˇ doseg funkcije f0 jednak je {−1. ali je c c c f1 (a) = f2 (a) za svako a ∈ A. iz jednakosti (x − a)(x + a) = x2 − a2 (34) (x. pa zato funkcije f1 i f2 smatramo jednakim. 7}.001). Zadatak 38. Na primer. Zahtev (b) za nas nema znaˇaja jer ´emo razmatrati funkcije sa brojˇanim c c c vrednostima. pa ´e nam kodomen uvek biti jednak R. 4. (c) f1 (x) = f2 (x) za svako x iz domena. Sta je njen doseg? Funkcija moˇe biti zadata pomo´u viˇe formula. z c s  −1 za x ∈ (−∞. Sta je doseg funkcije f1 ? Funkcije se najˇeˇ´e zadaju pomo´u jedne formule. ∞). . npr.. f (−3) = −1 jer −3 ∈ (−∞. Na primer. f (−0.52 5 FUNKCIJE Kad odredjujemo doseg. f (1. f (1). f (0. a ∈ R). ˇ zadaje funkciju f : Z → Z.. f2 (x) = (x − 1)(x + 1) + 1. razmiˇljamo o vrednostima funkcije. c Primer: Razmotrimo funkcije iz R ka R : f1 (x) = x2 .

onda je 1 1 x= y+ . tj. x ∈ A = {−1. dok f1 (999) = 999 × 999 = . skupu svih vrednosti promenljive za koje izraz ima smisla . 4}. jeste skup A. Primer: Razmotrimo funkcije f1 (x) = x5 −6x4 +7x3 +6x2 −7x+1. itd. onda s je prirodni domen (0. ∞). Domen obe funkcije. maksimalni domen funkcije f (r) = πr2 je c z interval −∞ < r < +∞. lako se raˇuna f2 (999). u sluˇaju profita to znaˇi da ho´emo da znamo koji nivo prodaje c c c dovodi do ˇeljenog profita.5. . 0. 2 2 11 gde je f (x) = 2x − 1 (x ∈ R). onda se moˇemo zapitati koliko je x za z zadato y. i mi smo dobili novu funkciju s 1 1 f −1 (y) = y + . S obzirom da je f1 (x) = f2 (x) za svako x ∈ A (proverite!) funkcije su jednake. f2 (x) = x+1. . onda se z s podrazumeva da je domen maksimalan. U raznim situacijama maksimalni domen ne samo da nije potreban ve´ moˇe i da smeta. jednak oblasti definisanosti tog izraza11 . Naime. 2 2 Ovde je. povezani jednaˇinom c c y = f (x). reˇenje jedinstveno. 1. kako stoji na desnoj strani. gde je f neka funkcija. Ali ako mislimo na povrˇinu kruga radijusa r. .2 Inverzna funkcija Ako su dve veliˇine. treba da nadjemo x iz jednaˇine z c c y = f (x). tj.2 Inverzna funkcija 53 Ovaj primer pokazuje joˇ i to da postupak kojim se dolazi od elementa s do njegove slike nije bitan. Primer: ako je y = f (x). c f2 (999) = (999 − 1)(999 + 1) + 1 = 998 × 1000 + 1 = 998 001. npr. y i x. 5. 2. Ako je funkcija zadata jednim izrazom a ne kaˇe se ˇta je domen. 3. = 998 001. . profit i nivo prodaje. . dobi´emo dve nove funkcije koje nisu s c jednake. Recimo. Ako domen proˇirimo bilo kojim brojem. npr. Drugim reˇima. za svako y.

t) = (s − t.54 koju zovemo inverzna funkcija (funkcije f ). u ovom sluˇaju c kaˇemo da funkcija f nije invertibilna. x = y. Ako s za svako y ∈ Rang(f ) postoji jedno jedino x ∈ A takvo da je f (x) = y. (x ≤ 0). (e) f (x) = x2 (g) f (x) = x3 (x ≥ 0). tj. Budu´i c s c 12 da nemamo razloga da damo prednost jednom ili drugom . ako je √ √ y > 0. (d) f (x) = x+1 Zadatak 40. (A = R). jednaˇina f (x) = y ima jedinstveno reˇenje c s . domen inverzne funkcije jednak je rangu date funkcije. ∞). da nema inverznu. 5 FUNKCIJE onda je pitanje smisleno jedino za y ∈ Rang(f ) = [0. x = − y. 1]). Dakle. (b) f (x) = x 2 C = Rang(f ). Medjutim. (c) f (x) = x − x2 (A = [ 0. x−1 (A =?). z 12 13 Izbor jednog od dva reˇenja mogao bi zavisiti od konkretnog problema. Pokaˇite da je f invertibilna i nadjite inverznu. U sluˇaju da funkcija f : A → R ima inverznu. Primer: Ako je y = f (x).13 onda definiˇemo inverznu funkciju s f −1 : C → A. Funkcija f : R2 → R2 zadata je formulom f (s. (f) f (x) = 1/x (x ∈ R \ {0}). na´i je (to c c podrazumeva i nalaˇenje domena): z (a) f (x) = −4x + 1 (A = R). s tj. gde je f (x) = x2 (x ∈ R). onda jednaˇina x2 = y ima dva reˇenja. s + t). a rang inverzne? Zadatak 39. po pravilu f −1 (y) = x. Neka je f : A → B nekakva funkcija. z Razmotrimo opˇtu situaciju.

3 Grafici Ako su i domen i kodomen funkcije f sastoje od brojeva. Zadatak 42. ali je u praksi najˇeˇ´e interval ili unija interz c sc vala — dakle. Nacrtajte na istoj slici linije x3 . (2. x 2 . −1). 4). g(x) = 2 − x. duˇni smo da istaknemo s z preseˇne taˇke. (4. linija 3 se nalazi ispod 2 za 0 < x < 1. Pored toga. Na c c z primer. Nacrtajte na istoj slici grafike funkcija f (x) = 1/x. −1 ≤ x ≤ 1. y = 1 + 2 . onda se f zove realna funkcija jedne realne promenljive. 2: y = x2 . c c c 4 2 1 –1 2 3 4 –7 Domen moˇe biti svakakav. Na slici 12 vidite deo tabele koju je napravio MAPLE da bi grafiˇki c predstavio funkciju f (x) = ex . (3. Na primer. −7). zbog nejednakosti x3 < x2 za x ∈ (0. x ∈ A = domen(f ).5. f (x)). grafik funkcije f c c zadate slede´om tablicom c x 1 2 3 4 f (x) -1 2 7 4 ˇine ˇetiri taˇke u ravni: (1. U tom sluˇaju grafik moˇemo nacrtati z c c z uzimanjem dovoljnog broja vrednosti promenljive x i raˇunanjem f (x). 3: y= Kada crtamo dve ili viˇe linija na istoj slici. Zadatak 43. Na c slici 11 pokazano je kako nastaje grafik funkcije f (x) = x2 . 2). Grafik funkcije f je deo ravni R2 a ˇine ga taˇke (x. Zadatak 41. 1). treba da se vidi medjusobni poloˇaj linija. y = 1 + x. sadrˇi bezbroj taˇaka. 1: y = x.3 Grafici 55 5. Nacrtajte na istoj slici linije y = ex . |x| ≤ 2.

f (x) = c. c = −2. 7. .56 5 FUNKCIJE Slika 11: Crtanje grafika funkcije f (x) = x2 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (a) (b) 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (c) (d) 5. f (x) = kx + m. c fiksirani realni brojevi (koeficijenti funkcije).4 Tipovi realnih funkcija Evo nekoliko primera realnih funkcija: • Konstanta. gde je c fiksiran realan broj. b. gde su a (= 0). π. Grafik je prava linija. f (x) = ax2 + bx + c. log(13). • Kvadratna. • Linearna. gde su k i m fiksirani realni brojevi.78. Grafik je parabola. npr.

4721 . a0 fiksirani realni brojevi. √ • Kubni koren. • Stepena funkcija.polovina“ parabole (vidi sliku 14(b)). . .4 0.5 2 1.4 Tipovi realnih funkcija 57 Slika 12: Tablica vrednosti funkcije ex 2.4165 .4 –0.8329 -. f (x) = xα .5. ali u svakom sluˇaju interval (0. gde je n prirodan broj i an . f (x) = loga x. Najprostija racionalna funkcija (a da nije c polinom) je funkcija obrnute proporcionalnosti: f (x) = A .9185 -.3679 .4577 • Polinom.7095 -.4919 .4348 .6670 .6 –0. Definisana je za x ≥ 0 a grafik je . ∞) je c sadrˇan u domenu. Definisana je za svako x ∈ R.3407 1. z • Racionalna funkcija je koliˇnik dva polinoma. • Logaritamska.3842 . kaˇe se da je z stepen polinoma jednak n. Domen ove funkcije zavisi od α. i definisana je za x > 0.4538 . Svi dosad navedeni izrazi definisani su za svako x ∈ R.8 –0. f (x) = x = x1/2 . √ • Kvadratni koren.5 –1 –0. gde je α realan broj (npr. • Eksponencijalna. f (x) = ax . .2 0.3961 1.7505 -. definisana je tamo gde c je imenilac razliˇit od nule.2932 . Ako je an = 0.2 0 0. -. f (x) = 3 x = x1/3 . gde je a = 1 pozitivna konstanta. α = 1/3).5132 1. .3991 .9564 -. Vidi sliku 13(a).5 1 0.7901 -.8758 -. x ..8 1 x -1. Ova funkcija je inverzna u odnosu na eksponencijalnu (i obratno).6 0. f (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 .3769 ex . Vidi sliku 13(b).3337 .

c Zadatak 44.3) (0. x+1 f2 (x) = 2x .718 1x y=ln x 1 –1 –1 1 2. 2+1 x 3 f3 (x) = x2 − 1 (2x − 1)(4x + 5) x − 1.718 x x (a) Eksponencijalne funkcije (b) Eksponencijalna i logaritamska funkcija Slika 14: 3 2 y 1 0 –1 –2 –3 1 2 4 9 3 –3 –2 –1 1 x 2 3 2 1 (a) Hiperbola y = 1/x (b) y = √ x gde je A fiksiran realan broj (= 0). Pokaˇite da f1 . f5 (x) = x3 − 3x.5) x x 3x y 2 x y=e x 2. Odredite (maksimalni) domen slede´ih funkcija: f1 (x) = f4 (x) = x−1 . cos x. f6 (x) = ln(x + 1). ctg x (= cot x). i na´i je. tg x (= tan x). .58 5 FUNKCIJE Slika 13: y (0. z c • Trigonometrijske funkcije. sin x. f4 i f6 imaju inverznu. Grafik je hiperbola (vidi sliku 14(a)).

i kompoziciju funkcija. funkcija sign. jeste elementarna jer se moˇe predstaviti i c z ovako: x S(x) = . ako je f (x) = x2 . onda se z funkcija zadata formulom h(x) = g(f (x)) zove kompozicija funkcija f i g. (f ◦ g)(x) = f (g(x)) = (g(x))2 = (x + 1)2 . Funkcija f (x) = |x| je elementarna jer je f (x) = sana na skupu R \ {0} kao g(x) = 1 za x > 0. x ∈ R \ {0}. onda f (x) nema smisla. Sve u svemu. Koristi se oznaka h = g ◦ f. arctan x. tada je (g ◦ f )(x) = g(f (x)) = f (x) + 1 = x2 + 1. Na s s primer. oduzimanja. g(x) = x + 1. ∞) kao  1 za x > 0. Kombinovanje podrazumeva upotrebu. pored sabiranja. Funkcija g. arccos x.  sign(x) = −1 za x < 0. Domen funkcije h je odredjen uslovom x ∈ domen(f ) i f (x) ∈ domen(g).4 Tipovi realnih funkcija 59 • Ciklometrijske (=inverzne trigonometrijske) funkcije. moˇemo re´i. Ako su f i g dve funkcije. x2 . definisana na intervalu (−∞.5. a ako f (x) ∈ domen(g). −1 za x < 0. |x| S druge strane. mada neprecizno. definiali iako zadata pomo´u dva izraza. mnoˇenja i deljenja. arcsin x. .) Funkciju g ◦ f nalazimo tako ˇto u izrazu g(x) piˇemo f (x) umesto x. onda / / g(f (x)) nema smisla. Kombinovanjem navedenih funkcija formiraju se elementarne funkcije.   0 za x = 0. (Ako x ∈ domen(f ). da je elementarna ona z c funkcija koja se zadaje jednim izrazom.

z Nacrtajte grafike funkcija sign(x) i S(x). argument je jednak A. logaritmima (argument14 > 0). U ˇemu je razlika? c Zadatak 45. x2 + 1 x−1 . Razlog je u tome ˇto je elementarna funkcija neprekidna s gde god je definisana. . x−1 . da je njen grafik nad bilo kojim c intervalom sadrˇanim u domenu neprekinuta linija. Odredite domene slede´ih funkcija: c (a) f (x) = (b) f (x) = 1−x . to znaˇi. i ako nema trigonometrijskih i ciklometrijskih funkcija. x+1 Pri odredjivanju domena treba voditi raˇuna o tri vrste izraza: c razlomcima (imenilac = 0). i korenima sa parnim izloˇiocem (potkoreni izraz ≥ 0). 14 U izrazu ln A.60 5 FUNKCIJE nije elementarna. Primer: funkcija c f (x) = 3 x6 − x2 − 1 ex 3 −4x je definisana za svako x. x−1 (g) f (x) = ln(x2 − 2x + 1) . z Ako takvih izraza nema. pored ostalog. (e) f (x) = (f) f (x) = 3 1−x . (h) f (x) = ln x−1 . onda je dotiˇna funkcija definisana za svako x. x+1 x2 + 1 . (c) f (x) = 2 x − 3x + 2 x−1 (d) f (x) = .

n = c/b. to je taˇka (0.61 6 6. c Prema tome. onda jednaˇina postaje x = −c/a. y0 ) i (x. Ako je b = 0 i a = 0. taˇka: (x0 . Napiˇimo jednaˇinu prave koja prolazi kroz taˇke (1. onda se njena jednaˇina moˇe napisati u obliku c z (35) ax + by = c. Dakle: y−2 = 1 (x−1). a ova predstavlja c . gde su (x1 .1 Linearna i kvadratna funkcija Prava linija i linearna funkcija Linearna funkcija se moˇe predstaviti u obliku z f (x) = kx + n.. ili nagib funkcije. tj. y1 ) i (x2 . ako znamo nagib prave i jednu njenu taˇku (x0 . c onda je nagib jednak koliˇniku c (36) k = ∆y y − y0 = . gde je k = −c/a. pravu paralelnu sa y-osom. Ako su (x0 . n). 2) i (4. s c c 3−2 1 nagib: k = = . ako je data neka prava p. Grafik linearne funkcije je prava linija. ∆x = x2 − x1 . onda se jednaˇina (35) moˇe napisati u obliku c z y = kx + n. y2 ) bilo koje dve taˇke na pravoj. y0 ) = (1. gde su k i n realni brojevi. Broj k c c pokazuje nagib prave i zove ga tako: nagib prave. c 3 4−1 3 . y) bilo koje dve taˇke na pravoj. ∆x x − x0 (Vidi sliku 15. 3). Broj n pokazuje mesto gde ta prava seˇe y-osu. Ako je b = 0. Njega moˇemo dobiti dele´i promenu vrednosti promenljive y sa odgovaraju´om z c c promenom promenljive x.) Tu je ∆y = y2 − y1 . S druge strane. 2).vertikalnu“ pravu. y0 ). onda c moˇemo napisati jednaˇinu prave: z c (37) y − y0 = k(x − x0 ).

Dakle. onda je funkcija konstantna. ako je nagib negativan. Naime: ako je nagib linearne funkcije f (x) pozitivan. y y B(x2 .8 C + 32. y1 ) 0 x 0 x Slika 16: Po nagibu se prepoznaje da li funkcija raste ili opada. 40k + n = −4000. Izrazite svoju telesnu z temperaturu u Farenhajtovim stepenima. Pretpostavimo da fabrika pravi neki proizvod i da je veza izmedju profita. x. Koliko jedinica treba najmanje da se proizvede da bi profit bio pozitivan? . %x %y A(x1 . c s Uputstvo: P (x) = kx + n. Nadjite P (x). linearna. ako je nagib jednak nuli. . Na slici 17 prikazana je veza izmedju Celzijusovih (C) i Farenhajtovih (F) stepeni. P (80) = 1000.62 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 15: . y2 ) . Pokaˇite da je F = 1. Kako se ose´ate ako vam je temc ◦ peratura 100 F ? Zadatak 47. onda f (x) opada kad x raste. ˇto je donelo profit od £1000. i koliˇine proizvodnje. Druge godine proizvodnja je pove´ana na 80 jedinica. y y k<0 k=0 k>0 y x x x Zadatak 46. Nadjite k i n. P (40) = −4000. onda f (x) raste kad x raste. Jedne godine fabc rika je napravila 40 jedinica i izgubila £4000. P (x). 80k + n = 1000.

y = 0 — sa x osom. Izrazite tu informaciju s z simboliˇki i grafiˇki. c c (a) 3x + 4y = 12 . U tom c c sluˇaju uzmemo neko x = 0. Potroˇili ste 1000 dinara na kupovinu jabuka i groˇdja. Grafik se moˇe nacrtati nalaˇenjem preseka sa osama. pa dobijemo joˇ jednu taˇku: c s c (1.6.1 Prava linija i linearna funkcija 63 Slika 17: Veza izmedju Farenhajtovih i Celzijusovih stepeni p ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pp pp pp ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pppppp p ppppp ppppp ppp p ppppp 9 ppppp p p pppppppppp ppppppp ppppp p ppppp ppppp 5 pp ppppp ppppp pp 32 ppppppppppp ppppp pp pp pp ppppp ppppp ppppp Fahrenheit fahrenheit Celsius Zadatak 48. Tako ne ide u sluˇaju c jednaˇine y = −2x. (c) x − 2y = 4 . −2). Stavimo x = 0 z z i dobijemo presek sa y-osom. (b) 2x + y = 10 . po kilogramu. a groˇdje 60 dinara. jer grafik prolazi kroz koordinatni poˇetak. (d) 3y − 2x = 5 . Za svaku od slede´ih jednaˇina nacrtajte grafik i nadjite nagib. Jabuke s z koˇtaju 75 dinara. Zadatak 49. c c . npr. x = 1.

onda je marginalna funkcija jednaka nagibu. njene koordinate zadovoljavaju i jednu i drugu jednaˇinu. x + 0.9y = 1. Prave p i q imaju jednu zajedniˇku taˇku M (x. p : 3x + y = 6. Tada je profit P odredjen formulom s P (x) = R(x) − C(x). (Zaˇto?) s • Izraˇunajte marginalni profit u sluˇaju zadatka 47. Jedna firma je pove´ala dnevnu proizvodnju sa 20 na 25 jec dinica i naˇla da su troˇkovi proizvodnje porasli za £800 dnevno. M gde treba. q : x + 0. • Ako je funkcija C(x) linearna. Izrazite troˇkove kao funkciju koliˇine proizves s c denih jedinica ako je prvobitni troˇak (za onih 20) bio £5000. tj. y). troˇka. profc s ita) od koliˇine proizvedenih jedinica. c c Prelomna taˇka c Oznaˇimo sa R(x) (=revenue) prihod od prodaje x jedinica nekog proizvoda c a sa C(x) (=cost) troˇkove proizvodnje. Ako je prodajna s cena £200 po jedinici. Ovaj sistem moˇemo reˇiti na viˇe naˇina: z s s c . prihoda. c c Zadatak 50. koliko firma treba da proizvede da bi imala pozitivan profit? 6.64 Marginalna funkcija 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Ako je data zavisnost neke ekonomske veliˇine (npr.9y = 1. onda se odgovaraju´om marginalnom c c funkcijom naziva promena te veliˇine pri pove´anju proizvodnje za jednu c c jedinicu. q. Taˇnije.) S obzirom da M pripada i jednoj i drugoj pravoj. Taˇka x za koju je P (x) = 0 zove se prelomna taˇka.2 Sistem jednaˇina c Na slici 18 prikazane su prave p i q. Nadjite s s marginalnu funkciju troˇkova. onda je marc z ginalna funkcija data ovako: M C(x) = C(x + 1) − C(x). ako je ta zavisnost izraˇena funkcijom C(x). (Na slici 18 upiˇite slova c c s p. imamo sistem c jednaˇina: c (38) 3x + y = 6.

To je taˇka u kojoj se trˇiste z c c z stabilizuje.. y = 6 − 3x. Zatim ´emo sabrati ove dve jednaˇine i tako eliminisati nepoznatu x. Zatim ´emo oduzeti prvu jednaˇinu od druge (. funkcija potraˇnje ima negativan nagib. S z z druge strane. itd): x = 44/17. npr. Nadjite njen presek sa pravom x + 2y = 0.2 Sistem jednaˇina c Prvi naˇin: Reˇi´emo obe jednaˇine po istoj nepoznatoj. pomnoˇi´emo c z zc drugu jednaˇinu sistema (38) sa −3 : c 3x + y = 6.druga minus prva“): 1. Taˇka u kojoj su te dve c funkcije jednake zove se ravnoteˇna taˇka.9. Nacrtajte pravu koja prolazi kroz taˇke (−2.9. Na kraju. ˇ Cetvrti naˇin: Umesto da mnoˇimo sa 3 pa da oduzimamo. . nagib funkcije ponude je pozitivan. −3) i (5. Zatim ´emo u drugoj jednaˇini umesto y staviti 6 − 3x (tj. 3x + 2. y : c sc c (39) y = 6 − 3x. c Ravnoteˇna taˇka z c Nivo potraˇnje nekog proizvoda zavisi od cene tog proizvoda.9(6 − 3x) = 1. Tre´i naˇin: Pomnoˇi´emo drugu jednaˇinu sistema (38) sa 3 : c c zc c (40) 3x + y = 6. Odavde ´emo na´i x (prvo pomnoˇimo sa 0. pa y = 6 − 3x = 6 − 3 × 44/17 = −30/17. y = −3/1. 65 Zatim ´emo izjednaˇiti desnu stranu prve jednaˇine sistema (39) sa desnom c c c stranom druge: 6 − 3x = (1 − x)/0. a kako poz traˇnja opada sa rastom cene. Na kraju.7 = −30/17. 4).7y = c c −3. Dakle.9. −30/17). Sada ovo y stavimo u prvu jednaˇinu c sistema (40): 3x − 30/17 = 6.7y = −3. c c zameniti y sa 6 − 3x): x + 0.6. −3x − 2. c Drugi naˇin (metoda zamene): Reˇi´emo prvu jednaˇinu sistema (38) po c sc c y. x = 44/17.7y = 3. Prema c tome. c c Zadatak 51. Odavde nalazimo x = 44/17. Nadc jite jednaˇinu te prave. y = (1 − x)/0. taˇka M ima koordinate (44/17. c c z nalazimo y iz jedne od jednaˇine sistema (39): y = 6 − 3x = −30/17.

. Pogledajc c c mo. Jedna daje c D vezu cene p i potraˇnje. uzmemo jednu taˇku T (x0 . D =demand. c s U ovom sluˇaju moˇemo uzeti taˇku T (0. nazovimo je ogleds c nom taˇkom. Naˇa nejednakost je zadoc z c s voljena i. Da bismo videli s koja je naˇa. q . s z c Razmotrimo sada sistem linearnih nejednaˇina: c (41) 2x + 6y ≤ 12. c c c 6.66 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 18: Presek pravih 6 y 3 –2 –2 3 x 6 Zadatak 52. vode´i raˇuna o smislu.naˇa“. (S =supply. i proverimo da li zadovoljava naˇu ili suprotnu nejednakost. i z ravnoteˇnu taˇku.. 6x + 2y ≤ 12. naˇa poluravan je ona koja sadrˇi koordinatni poˇetak. nejednaˇinu (vidi sliku 19(a)): c 2x + 3y ≤ 12. q S . a druga — cene i ponude. Prava p: 2x + 3y = 12 deli ravan na dve poluravni — samo jedna od njih je . y0 ) van prave p. npr. 0). Nadjite q D i q S . x + y ≥ 1. A sve taˇke c c ˇije koordinate zadovoljavaju linearnu nejednaˇinu ˇine poluravan. .) Odredite domene funkcija q S z c i q D . dakle. Date su jednaˇine 2q + 5p = 500 i 3q = 25 + 7p.3 Linearna nejednaˇina c Znamo da linearnoj jednaˇini sa dve nepoznate odgovara prava. Sve to predstavite grafiˇki.

.......4 Kvadratna funkcija 67 Slika 19: Poluravni 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 (a) Poluravan 2x + 3y ≤ 12 (b) Poluravan 2x + 3y ≥ 12 Reˇenje sistema je svaki par (x... Nadjite koordinate preseˇnih taˇaka............... Dakle................ y) koji zadovoljava sve tri nejednaˇine.......6... Slika 20: Presek tri poluravni 6 3 –2 –2 3 6 . 6..................................................... s c s c c Zadatak 53....... Kvadratna funkcija se zadaje formulom .............. c c c .....4 Kvadratna funkcija f (x) = ax2 + bx + c..... s c skup reˇenja je presek tri odgovaraju´e poluravni (vidi sliku 20)............... Pored svake prave na slici 20 napiˇite odgovaraju´u jednaˇinu (imaju´i u vidu nejednakosti (41))..........

za svaki sluˇaj. (b) Ako firma raspolaˇe sa S stanova. Da bismo nacrtali tu parabolu. Konaˇno. i po kojoj ceni. tj.68 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA gde su a. Zadatak 55. Grafik kvadratne funkcije je parabola. Jedna firma ima monopol na izdavanje stanova u jednom gradu na Srednjem zapadu SAD. c Zadatak 54. Nacrtajte grafik funkcija f1 (x) = 2x2 − 4x − 8. ne zaboravljaju´i c da oduzmemo ono ˇto smo dodali. Na konkretnom primeru. dopunimo zagradu da bismo dobili potpuni kvadrat. tj. koje se dobijaju c c reˇavanjem jednaˇine (x − 1)2 = 8. svodimo trinom ax2 + bx + c na kanonski oblik. Drugo. • funkcija je konkavna. to izgleda ovako: Prvo. f (x) = −x2 + 2x + 7 = −(x2 − 2x) + 7 . • f ima dve nule (tj. (a) Nacrtajte grafik funkcije prihoda R(p) = pD(p). (Proverite. to znaˇi da je f (x) ≤ 8 za s c c svako x ∈ R. grafik je ispupˇen nagore. c realni brojevi. ˇto je najve´a vrednost funkcije. z c da bi ostvarila maksimalni prihod? Razmotrite sluˇajeve S = 60 i S = 40. f2 (x) = −x2 + x + 7. a = 0. s f (x) = −(x2 − 2x + 1 − 1) + 7 = −(x2 − 2x + 1) + 1 + 7. c f (x) = −(x − 1)2 + 8. x = 1 ± 2 2. grafik seˇe x-osu u dve taˇke). b. dakle s c √ √ x − 1 = ± 8. koliko ´e ih izdati. c . Funkcija potraˇnje je z D(p) = 100 − 2p.) Odavde moˇemo proˇitati glavne informacije o c z c funkciji: • f (1) = 8.

z s Prethodno smo imali primer −x2 + 2x + 7 = 0. x2 = 2 + 8.4 Kvadratna funkcija 69 Slika 21: f (x) = −(x − 1)2 + 8 8 f(x) x –2 1 3 4 Kvadratna jednaˇina c Jednaˇina c (42) ax2 + bx + c = 0 (a = 0) naziva se kvadratnom. √ √ odakle dobijamo dva reˇenja: x1 = 2 − s 8. Svodjenjem na kanonski oblik dobili smo −(x − 1)2 + 8 = 0. Ona se moˇe reˇiti svodjenjem na kanonski oblik.6. . tj. (x − 1)2 = 8.

2a ili.70 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA U opˇtem sluˇaju.2 = −b ± b2 − 4ac .5 Jednaˇina tre´eg stepena c c Jednaˇina oblika c a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 = 0. 4a2 iz ˇega sledi: c • Ako je ∆ < 0. onda je −∆/4a2 > 0 i. kako se najˇeˇ´e piˇe. svodjenje na kanonski oblik ide ovako: s c ax2 + bx + c = a x2 + =a x+ b x +c a b 2a 2 2 − − b2 4a2 +c b 2a b =a x+ 2a =a x+ =a x+ b2 +c 4a 2 ∆ − 4a 2 b 2a − ∆ 4a2 . c s • A ako je ∆ ≥ 0. ako je ∆ < 0. dakle x+ b 2a 2 − ∆ > 0 za svako x. c sc s x1. 2a 6. onda jednaˇina ax2 + bx + c = 0 nema (realnih) reˇenja. onda su reˇenja u formuli s x= −b ± ∆ . Prema tome. gde je sa ∆ oznaˇena diskriminanta. . c ∆ = b2 − 4ac.

Reˇimo jednaˇinu s c x3 + x2 − 7x + 2 = 0 znaju´i da je jedno reˇenje x = 2. s c Ako nam je poznato jedno reˇenje. Iako obrazac za s z reˇavanje postoji. . ali se ne moˇe desiti da nema nijedno. Naime. x = x0 . c s Jednaˇinu piˇemo u obliku c s (x − 2)(x2 + bx + c) = 0.1. . jednaˇinu moˇemo svesti na s c z kvadratnu. . dva ili z jedno realno reˇenje. a0 (a3 = 0) realni brojevi (koeficijenti). . praktiˇno je neupotrebljiv. tada jednaˇinu moˇemo napisati u obliku c z (x − x0 )(ax2 + bx + c) = 0 (mora biti a = a3 ) pa nam preostaje da reˇimo jednaˇinu s c ax2 + bx + c = 0. . moˇe imati tri.6. Primer 6.5 Jednaˇina tre´eg stepena c c 71 Slika 22: Ovako izgleda grafik funkcije f (x) = ax2 + bx + c u sluˇaju a > 0 c ¾   ¼ ¾   ¼ ¾   ¼ gde su a3 .

1 = b − 2. Iz druge i tre´e jednaˇine dobijamo b = 3. c = −1 (treba proveriti da je time c c zadovoljena i tre´a). −7 = c − 2b. Odredite broj d tako da jedno od reˇenja jednaˇine s c 2x3 − 5x2 + 11x + d = 0 bude x = 1/2. c s . s c Zadatak 56. data jednaˇina je ekvivalentna slede´oj: c c c (x − 2)(x2 + 3x − 1) = 0. Prema tome. Jedno reˇenje je x = 2. 2 = −2c. Sada izjednaˇavamo odgovaraju´e koeficijente: c c 1 = 1.72 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Nepoznate koeficijente b. a ostala se dobijaju iz jednaˇine x2 + 3x − 1 = 0. x3 + x2 − 7x + 2 = x3 + (b − 2)x2 + (c − 2b)x − 2c. c odredjujemo iz identiteta x3 + x2 − 7x + 2 = (x − 2)(x2 + bx + c). pa onda na´i ostala reˇenja. tj.

a ∆y odgovaraju´a promena y. moˇemo fiksirati h. Broj k. ∆x gde je ∆x bilo koja promena veliˇine x. npr. onda se y menja ravnomerno u odnosu na x. dakle. (44) f (x + h) − f (x) =k h za svako x i svako h = 0. Ako c c je ∆x = h = 0. ∆x h Ako ho´emo da merimo brzinu promene funkcije f. ako je y = x2 . onda je ∆y = f (x + h) − f (x) i. c y = f (x) = kx + n. — c z stopu promene promenljive x.73 7 7.1 Diferenciranje Marginalna funkcija i izvod Ako su dve veliˇine. koliˇnik ∆y/∆x zavisi i od x i c s c c od h. U opˇtem sluˇaju. y i x. koji smo nazvali nagibom prave y = kx + n. onda je ∆y (x + h)2 − x2 = = 2x + h. h . tj. povezane linearnom funkcijom. — i razmatrati koliˇnik c (45) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) . meri brzinu promene veliˇine y u odnosu na x. vaˇi formula z (43) ∆y = k = const.

prostiji: c (48) M f (x) = 1 2 200 + x . Izvod funkcije Neka je f realna funkcija definisana u nekom intervalu (a. onda je h = 1 s c malo..74 7 DIFERENCIRANJE U ekonomskoj teoriji se funkcija Mh f naziva marginalnom funkcijom. Deˇava se da sve s marginalne funkcije Mh f (vidi (46)) izgledaju kao jedna. c c . ako f (x) predc c c stavlja funkciju troˇkova i ako je koliˇina proizvoda. stac vljaju´i h = 0. marginalna funkcija troˇkova. predstavlja pove´anje troˇkova s c s pri pove´anju proizvodnje za jednu jedinicu. mogli bismo uzeti male vrednosti h. pored toga ˇto zavisi od h. kod c c proizvodnje vode. Reˇ . moˇe biti suviˇe komplikovana.malo“ nema apsolutno znaˇenje. tj. Na primer. ako f (x) oznaˇava troˇak proizvodnje x jedinica. Na primer. onda se uzima h = 1 c s i odgovaraju´a marginalna funkcija oznaˇava se sa M f. velika15 . Ta jedna se zove izvodna funkcija (ili izvod) 15 Mada ni reˇ . h po jednu marginalnu funkciju za svako h. c c M f (x) = f (x + 1) − f (x).male“ vrednosti. pa bismo imali (46) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) .. Dakle M f (x). U nekim sluˇajevima. Tako definisana marginalna funkcija. npr. ako je s z s f (x) = tada je Mh f (x) = (47) = 200 + x + h − h 1 200 + x + h + 200 + x 200 + x . Fukciju (48) dobili smo od funkcije (47) uzimaju´i . x.. — pozitivne i negativne.velika“ nema apsolutno znaˇenje. za male vrednosti h. npr. b). 200 + x (Proverite mnoˇenjem!) z Umesto tog izraza koristi se slede´i.

f (x) = k. s Joˇ jedan primer: Ako je s f (x) = onda je 1 1 − Mh f (x) = x + h x h − = 16 1 . Tako ne moˇemo postupiti u sluˇaju funkcije f (x) = ex . pa staviti h = 0. Posebno. f (x) = 1 2 200 + x . Tada su sve marginalne funkcije medjusobno jednake. x h (x + h)x h =− 1 . onda je.7. Ovde ne moˇemo staviti h = 0. Tada je Mh f (x) = 2xh + h2 (x + h)2 − x2 = h h (h = 0) . Na primer. Dakle. h h h Potrebno je malo viˇe truda da bi se dokazalo (16 ) da je f (x) = ex . Najprostija situacija javlja se kod linearne funkcije f (x) = kx + n. ali moˇemo skratiti. 75 200 + x. ako je f (x) = c kako videsmo. izvod konstante jednak je nuli. i jednake nagibu k (vidi (44)). z z Mh f (x) = 2x + h. dakle. Tada je z c ex+h − ex eh − 1 f (x + h) − f (x) = = ex . Drugi primer: Neka je f (x) = x2 . f (x) = 2x. konstantne. (x + h)x dokaz izostavljamo .1 Marginalna funkcija i izvod funkcije f i oznaˇava se sa f .

(c) f (x) = 2x − 1 .daleko“ su od vrednosti Mh f sa pozitivnim h. h = 0. funkcija f (x) = |x| nema izvod u taˇki x = 0. Zadatak 58. x2 7 DIFERENCIRANJE Funkcija ne moˇe imati dva izvoda u jednoj taˇki. a moˇe se desiti da ga u z c z nekoj nema.76 Stavljaju´i h = 0. ako z z je f (x) = |x|. h = −0. Sve u svemu. Dakle. z • jednostavniji je od marginalne funkcije. Nadjite izvod funkcije f razmatraju´i marginalnu funkciju c Mh f za male vrednosti h : (a) f (x) = 1 . ovde imamo s c f (x + h) = = 2(x + h) − 1 1 − (x + h) 2x + 2h − 1 1−x−h Zamenili smo x sa (x + h) i oslobodili se zagrada. Na primer. (b) x = 1. Na primer. x2 (b) f (x) = 2 + x. vrednosti u nuli marginalnih funkcija Mh f sa negativnim h . Kritiˇno mesto je kako napisati f (x + h). c Zadatak 59. ne samo za h > 0. 1−x Reˇenje (c). onda je domen(f ) = (−∞. . Zadatak 57. (c) x = 1. c znaju´i da je izvod linearne funkcije jednak nagibu. dobijamo c f (x) = − 1 .01. h = 1. izvod je koristan bar zato ˇto s • daje pribliˇnu vrednost marginalne funkcije. to je zato ˇto je c s Mh f (0) = f (0 + h) − f (0) |h| = = h h 1 za h > 0. ∞) a domen(f ) = (−∞. Domen izvodne funkcije moˇe biti uˇi od domena funkcije.. Ponekad se razlog nalazi u tome ˇto smo duˇni da razmotrimo s z Mh f i za negativne h.01. ∞). Odredite izvod funkcije f ˇiji je grafik prikazan na slici 23. −1 za h < 0. 0)∪(0. Nadjite vrednosti marginalne funkcije Mh f (x) ako je f (x) = x2 i (a) x = 50.

........tangente“ u taˇki A............. dakle.. f (x) = 1 ........ f (x)) jednak je..........................2 Tangenta i nagib krive 77 .. (1 − x − h)(1 − x) (Uprostili smo brojilac............................7.... 2x + 2h − 1 2x − 1 − 1−x−h 1−x Mh f (x) = h (2x + 2h − 1)(1 − x) − (2x − 1)(1 − x − h) (1 − x − h)(1 − x) = h h (1 − x − h)(1 − x) = h Sada ovaj razlomak moˇemo kratiti sa h = 0......... z Mh f (x) = 1 .... Slika 23: Izlomljena linija 1 –1 1 2 3 4 –1 –2 ............ ako tangenta postoji.................... Dakle...2 Tangenta i nagib krive Nagib krive y = f (x) u taˇki A(x........ po definiciji... nagibu c .. (1 − x)2 7.....) a sada ima smisla uzeti h = 0........ Nagib tangente jednak je tan θ c ..

78 7 DIFERENCIRANJE (vidi sliku 24). A u stvari. funkcija sa slike 23 nema izvod u taˇkama x = 1. • Izvod ne postoji u taˇki u kojoj funkcija nema tangentu ili ima verc tikalnu tangentu. Na primer. f (x)) jednak je f (x). • Izvod je negativan tamo gde je nagib tangente negativan. gde je pozitivan ili negativan. sa grafika funkcije moˇemo proˇitati gde je njen izvod z c z c jednak nuli. Nagib seˇice jednak c c je kAB = f (x + h) − f (x) = Mh f (x). moˇemo videti gde z izvod ne postoji. gde z c je B(x + h. x = 3. c Slika 24: y (x+h. B = A. f(x)) θ x x . Da bismo ga odredili. • Izvod je pozitivan tamo gde je nagib tangente pozitivan. h Ako je h malo. onda je B blizu A i ne´emo mo´i da razlikujemo seˇicu od c c c tangente. z nagib tangente u taˇki (x. moˇemo odrediti nagib seˇice AB. Pored toga. c s obzirom da je marginalna funkcija Mh f (x) pribliˇno jednaka f (x). f (x+h)) B y=f(x) y y=f(x) A h A (x. pa ni nihove nagibe (na slici 25 prikazane su tri seˇice). f (x + h) ) bilo koja taˇka na krivoj. Naime: • Izvod je jednak nuli tamo gde grafik ima horizontalnu tangentu. c Drˇe´i se toga.

gde je f (x) funkcija prikazana na slici 26. y Slika 26: A C B D E x 7.7. U svakom momentu t ∈ [0.3 Izvod kao trenutna brzina 79 Slika 25: Tri seˇice c y y y B B A θ1 A θ2 θ A x x x Zadatak 60. Na slici 26 oznaˇeno je 5 taˇaka na krivoj y = f (x). U kojoj od taˇaka je izvod najve´i? u kojoj je c c najve´i po apsolutnoj vrednosti? c Zadatak 61. ni sudaranja. oznaˇimo to c rastojanje sa r(t). Odredite c c znak izvoda u svakoj od njih. Skicirajte grafik krive y = f (x).3 Izvod kao trenutna brzina Zamislite da ste 3 sata vozili automobil od mesta A do mesta B. Uz prepostavku da nije bilo vra´anja unazad. c . 3] bili ste na nekom rastojanju od mesta A.

c c v(t) = r (t) Re´i da je r (t0 ) = 0 isto je kao re´i da ste se u momentu t0 zaustavili. Kako je.5 0 0. morali bismo imati preciznu definiciju svake funkcije i preciznu definiciju izvoda. s druge strane. Da bismo je verifikovali.5 3 grafik fukcije r(t) mogao bi izgledati kao na slici 27. na ˇemu se ovoga puta ne´emo zadrˇavati.80 7 DIFERENCIRANJE Slika 27: 200 r(t) 150 100 50 t 3. c c z . r(t + h) − r(t) ≈ r (t). h to je trenutna brzina jednaka izvodu rastojanja od poˇetne taˇke.5 2 2.5 1 1. koja je pribliˇno jednaka srednjoj z brzini u vremenskom intervalu izmedju t i t + h za sve male h. c c ˇ Sta ste radili ako je r (t0 ) < 0 ? 7. v(t) ≈ r(t + h) − r(t) h = predjeni put potroˇeno vreme s . dakle.4 Izvodi elementarnih funkcija Na strani 82 imate tablicu izvoda osnovnih elementarnih funkcija. U svakom trenutku t brzinomer pokazuje trenutnu brzinu v(t).

na primer. c Da bismo videli poreklo pravila (49). b). gde je F = f + g : Mh F (x) = = f (x + h) + g(x + h) − f (x) − g(x) h f (x + h) − f (x) g(x + h) − g(x) + h h (izvod zbira = zbiru izvoda). x3 √ x x. b). Navedena pravila trebalo bi preciznije formulisati. x Objaˇnjenje. z c √ 3 x = (x1/3 ) = (1/3)x1/3−1 = (1/3)x−2/3 . 81 • Nadjite izvod funkcije f (x) = • Nadjite izvod funkcije f (x) = ln 3. ≈ f (x) + g (x). z Za funkciju kaˇemo da je diferencijabilna u (a. b) ako ima (konaˇan) izvod z c u svakoj taˇki iz (a. b) i vaˇi jednakost (f + g) (x) = f (x) + g (x). Joˇ jedan primer: s 1 x2 = x−2 = −2x−3 = −2 . .7. Izvod zbir i razlike Vaˇe formule z (49) (f + g) = f + g (f − g) = f − g Na primer. na s primer: Ako su funkcije f i g diferencijabilne u intervalu (a. z Komplikovanije funkcije diferenciramo sluˇe´i se tablicom i pravilima koja z c slede.4 Izvodi elementarnih funkcija Izvode nekih funkcija moˇemo proˇitati iz tablice. Operaciju nalaˇenja izvoda zovemo diferenciranje. 1 (x2 + ex − ln x) = (x2 ) + (ex ) − (ln x) = 2x + ex − . treba da razmotrimo marginalnu funkciju Mh F. (izvod razlike = razlici izvoda). onda je i funkcija f + g diferencijabilna u (a.

1 √ 2 x ex kekx 1 x 1 x+b b=const. ∈ R C=const. (tan x) = (arcsin x) = 1 . ex ekx ln x ln(x + b) Ovo je mala. Da bi se raˇunao izvod proizvoljne elemenc c tarne funkcije. k=const.82 7 DIFERENCIRANJE Tabela 3: Tablica izvoda f (x) C x x2 xn 1 x √ x f (x) 0 1 2x nxn−1 − 1 x2 n = const. (cot x) = − (arctan x) = 1 . (cos x) = − sin x. cos2 x 1 1 − x2 . praktiˇna tablica. 1 + x2 . trebalo bi imati u vidu i slede´e formule: c (sin x) = cos x. sin2 x 1 .

funkcija f + g je ona kojoj je Mh F pribliˇno jednaka. onda vaˇi formula z (kf ) = kf To svojstvo zajedno sa (49) ˇini ono ˇto se zove linearnost operacije diferenc s ciranja. Prvi: (x2 ln x) = (x2 ) ln x + x2 (ln x) = 2x ln x + x . vidi tablicu.7. (e−2x ) = (−2)e−2x . Primer: ln x 2 = 1 ln x 2 1 1 .4 Izvodi elementarnih funkcija 83 Dakle. i zato je F = z f +g. = (ln x) = 2 2x Izvod proizvoda Pri diferenciranju proizvoda koristimo pravilo (50) (f g) = f g + f g Primeri. Linearnost Ako je k konstanta. 2 x e2x Tre´i: c = xe−2x = 1 · e−2x + x(−2)e−2x = (1 − 2x)e−2x . Drugi: ln x √ x (51) = x−1/2 ln x = x−1/2 ln x + x−1/2 (ln x) 1 = − x−3/2 ln x + x−3/2 2 1 1 = − x−3/2 ln x + x−1/2 2 x 1 = x−3/2 − ln x + 1 . .

podjite od izraza f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x). Pomo´u pravila koliˇnika nadjite izvod funkcija c c ln x f (x) = √ . Ako ho´ete da proverite. g2 f + ϕ g. gde je s c F = f g. U sluˇaju pravila proizvoda razmatramo Mh F. Da bismo videli otkud potiˇe pravilo koliˇnika. Tada vaˇi ovo: z Mh F (x) = f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x) ≈ f (x)g (x) + g(x)f (x). stavimo s c c ϕ = f /g. c Izvod koliˇnika c U sluˇaju koliˇnika radi formula c c f g f g − fg g2 (52) = Primer: ln x x 1 x − (ln x)1 (ln x) x − (ln x)(x) 1 − ln x = = x = .84 7 DIFERENCIRANJE Objaˇnjenje. pa primena pravila proizvoda daje f =gϕ+ϕg =g Odatle sledi ϕ = 1 f f −g g g = f g−gf . g . 2 2 x x x2 Zadatak 62. Tada je f = gϕ. Objaˇnjenje. x pa postupak uporedite sa (51).

f (x) = g(u(x)). = 1 2 x2 +1 (x2 + 1) = x x2 + 1 .6 Logaritamski izvod Kao poseban sluˇaj pravila za izvod sloˇene funkcije imamo slede´e: c z c Ako je f (x) = ln u(x). pa iz (53) sledi f (x) = n(u(x))n−1 u (x). 2 = 7(x2 + 1)6 (x2 + 1) = 14(x2 + 1)6 x.5 Izvod sloˇene funkcije z 85 7. ex 2 = ex . c (un ) = nun−1 (u) Ta se zove pravilo stepena. ako je g(x) = xn . tada je f (x) = (u(x))n .7. • • (x2 + 1)7 x2 + 1 (e−x ) = −e−x . kra´e. 7. a slede´e je pravilo eksponenta: c (eu ) = eu (u) Primeri: • (e2x ) = e2x (2x) = 2e2x . onda izvod od f raˇunamo po formuli c (53) f (x) = g (u(x)) u (x). Kra´e: c (54) (ln u) = 1 u u = u u tada je f (x) = u (x) . (pod uslovom da su funkcije g i u diferencijabilne).5 Izvod sloˇene funkcije z Ako je funkcija f zadata kao kompozicija dve funkcije. u(x) . Posebno.

Primer: y = ln y = 17 3 x3 − 3x = (x3 − 3x)1/3 . 2x + 1 2x + 1 7 DIFERENCIRANJE Izraz (ln u) = u /u zove se logaritamski izvod funkcije u. onda izraz ln u nije definisan. dakle y = 1 + ln x. relativnu . Stavimo y = xx . logaritmujemo: ln y = x ln x. ln(2x + 1) = 1 2 (2x + 1) = . Primer neprekidnog ukama´ivanja. 3 tj. c s trenutna procentualna brzina jednaka je nominalnoj godiˇnjoj stopi. a trenutna procentualna brzina: (ln K) = (ln K0 + pt) = p. z Primer: Funkcija f (x) = xx (x > 0) nije ni stepena ni eksponencijalna jer se menjaju i osnova eksponent. Drugim reˇima. diferenciramo obe strane: (ln y) = (x ln x) . Kao ˇto znamo. ali u /u jeste. pa i tada logaritamski izvod moˇe biti od koristi za diferenciranje. onda on predstavlja trenutnu procentualnu (17 ) brzinu promene funkcije u. Prvo: 1 ln(x3 − 3x). pri primeni c s metode neprekidnog ukama´ivanja kapital raste po formuli K(t) = K0 ept . Trenutna apsolutna c s brzina rasta kapitala u momentu t jednaka je je K (t) = K0 pept . c gde je K0 poˇetni kapital a p nominalna godiˇnja stopa. Ako je u > 0.86 Na primer. Ako je u < 0. y Odavde sledi y = (1 + ln x)y = (1 + ln x)xx .

y = x2 − 1 x2 − 1 3 y= 3 (x − 3x)1/3 . dakle (ex ) = (ex ) = ex . y 3 x3 − 3x x − 3x Dakle. Izvod reda n oznaˇavamo sa c c c (n) x f . f (x). Zanimljiva je funkcija f (x) = e : (ex ) = ex . s c promena veliˇine x izaziva promenu veliˇine y.7. ako je f (x) = x3 .8 Diferencijal Pretpostavimo da su dve veliˇine. (Naravno. Na sliˇan naˇin odredjujemo c c tre´i izvod. x3 − 3x x − 3x 87 Uprostimo: y = x2 − 1 (x3 − 3x)2/3 . gde je f : (a. c S druge strane. c 2 onda je f (x) = 3x . izvod se mogao na´i i po pravilu stepena.) Nadjite y . tj. c 7. U opˇtem sluˇaju. postepenim diferenciranjem polinoma stepena n zakljuˇi´emo cc da je izvod reda n + 1 jednak nuli. povezane formulom c c y = f (x). Znaˇi. izvod bilo kog reda funkcije ex jednak je samoj funkciji. Oznaˇimo te promene sa ∆x c c c i ∆y : (55) ∆y = f (x + ∆x) − f (x). 7.7 Izvodi viˇeg reda s Drugo: y 1 (x3 − 3x) x2 − 1 = = 3 . mada moˇemo na´i izvod bilo kog zadatog reda (ako imamo doz c voljno vremena). Na primer. pa je f (x) = (3x2 ) = 6x. U opˇtem sluˇaju teˇko je na´i pravilo po kome se niˇu izvodi neke s c s c z funkcije. oznaˇimo ih sa y i x. b) → R. Izvod te nove funkcije zove se drugi izvod funkcije f i oznaˇava se sa f . izvod tre´eg reda. dakle (ex ) = ex . diferencijabilna funkcija. itd.7 Izvodi viˇeg reda s Diferenciranjem funkcije f dobijamo novu funkciju f . .

dx U naˇem sluˇaju je x = 50. Razz z motrimo funkciju prihoda 1 R(x) = 100x − x2 . . dx Ove oznake su korisne. Izraz f (x)∆x se zove diferencijal funkcije f u taˇki x i oznaˇava se sa df ili dy.88 Iz definicije izvoda sledi da je (56) ∆y ≈ f (x). Na primer. dakle.5. 2 Pove´anje prihoda pri pove´anju proizvodnje sa 50 na 51 jednako je c c ∆R = R(51) − R(50) = 49.1.. ∆x ∆y ≈ f (x) ∆x. dx = 1. imamo c c dR = 100 − x. s c ∆R ≈ dR = 50 × 1 = 50. ali ´emo dobiti zadovolc c c c javaju´u procenu na mnogo prostiji naˇin. Pomo´u diferencijala ne´emo dobiti taˇnu vrednost. tako da je c c s (57) dy = f (x) dx. 7 DIFERENCIRANJE za . Diferencijal moˇe posluˇiti za procenu stvarne promene. Piˇe se i dx umesto ∆x. Naime.relativno male“ vrednosti ∆x. lako je zapamtiti pravilo za izvod sloˇene funkcije: z dy dy du = . i (58) dy = f (x). dx du dx Primer 7.

funkcija f (x) = x dostiˇe maksimum u s c z dve taˇke: x1 = 1. x∈[0. Na primer. nije izvesno da li medju njima postoje najve´a i najmanja. b) lokalni maksimum ako je f (c) ≥ z c f (x) za svako x iz nekog intervala (α.7. pogreˇili ste — uslov (b) nije ispunjen.1) jer je f (x) ≥ 1 za svako x ∈ [0. c ili globalni maksimum. Zapravo sve vrednosti funkcije f ˇine skup [0. 2). x∈[−1. Na primer.3] min f (x). x∈[2. β) c (vidi sliku 28(a)). x∈[−1.2] min f (x).) s Primer: Funkcija moˇe imati samo jedan maksimum ali se on moˇe dosti´i z z c 2 u dve (ili viˇe taˇaka). ili samo maksimum. x2 = −1. .9 Ekstremne vrednosti Ako funkcija f na nekom skupu D ima bezbroj vrednosti.2] Lokalne ekstremne vrednosti Kaˇe se da funkcija f ima u taˇki c ∈ (a.9 Ekstremne vrednosti 89 7. x∈[2. jednaku nuli. Prema tome. (b) M = f (x) bar za jedno x ∈ D. od f na D. dovoljno je da pokaˇemo dve z stvari: (a) M ≥ f (x) za svako x ∈ D. Nacrtajte grafik funkcije f (x) = x2 −2x−1 pa odredite slede´e c brojeve: max f (x). Primer: Funkcija f (x) = x2 ima apsolutni minimum na skupu [1. taˇnije c min x2 = 1. ∞). ali nema najve´u. recimo. c A da bismo pokazali da je maxx∈D f (x) = M. ∞) ima najmanju vrednost. c c Najve´a vrednost funkcije f na skupu D zove se apsolutni maksimum. Informaciju da je apsolutni minimum od f na skupu D jednak M zapisujemo. Ali maksimum ne postoji. na slede´i c naˇin: c max f (x) = M x∈D (sliˇno za minimum). (Ako ste pomislili da je 4 maksimum. c Zadatak 63. funkcija f (x) = x2 c na skupu D = (−∞. 1) i 1 = f (1).3] max f (x).

kratkom“intervalu (vidi slike 28(b)(c)). 1). Dakle.2. f nema ni najve´u ni najmanju vrednost na intervalu (−∞.. 1. x3 na x-osi u kojima f ima z c lokalni maksimum ili minimum. Obeleˇite taˇke x1 . x2 .7]. lokalni minimum u taˇki x0 . ∞). c Slika 28: f (a) f (a) f (a) a f (b) x0 x1 b f (b) f (b) a a x x00 x x11 bb (a) apsolutni maksimum=f (a). ˇto znaˇi da je f (x1 ) = 0. β) = (−1. Taˇku c ∈ (a.90 7 DIFERENCIRANJE lokalni maksimum je absolutni maksimum na . c s c Uopˇte. uverite se da su tangente u odgovaraju´im c taˇkama na grafiku horizontalne. b) nazivamo stacionarnom c (taˇkom funkcije f ) ako je c f (c) = 0 . Lokalni minimum se definiˇe na sliˇan naˇin. lokalni maksimum u taˇki x1 c c (b) (c) Stacionarne taˇke c Neka je data funkcija f : (a. S druge strane. vaˇi slede´i stav: s z c . Stacionarne taˇke nalazimo na dijagramu tamo gde grafik funkcije ima horc izontalnu tangentu. b) → R. s c c Primer: Funkcija f (x) = x2 (x − 1) ima lokalni maksimum u taˇki x = 0 c 2 jer je f (0) = 0 ≥ x (x − 1) za ∈ (α. stacionarne taˇke nalazimo reˇavanjem jednaˇine c s c f (x) = 0. Na slici 29 vidite grafik jedne funkcije definisane na intervalu [−1. itd. apsolutni minimum=f (b).

to joˇ ne znaˇi da c s c f ima ekstremnu vrednost u c.5 x 1 1.5 1 1. b) → R ima lokalnu ekstremnu vrednost u taˇki c c ∈ (a.5 –5 0. s Slika 30: Dva dijagrama funkcije f (x) = x3 3 2 1 –1.5 1 –1 –1 1 .9 Ekstremne vrednosti 91 Slika 29: f (x) = 10x4 − 15x3 − 10x2 + 15x 10 5 –1 –0.5 –1 –0. ako je c stacionarna taˇka funkcije f.7. taˇka x = 0 je stacionarna za c 3 funkciju f (x) = x . b) i ako je f diferencijabilna u c. Na primer. Ako funkcija f : (a.5 Stav 1. onda je c stacionarna taˇka funkc cije f.5 0 –1 –2 –3 0. S druge strane. ali f uopˇte nema ekstremnih vrednosti (vidi sliku 30).

imamo slede´e brojeve: c f (x1 ). f (a). x3 . s (iii) Raˇunamo vrednost funkcije u prethodno nadjenim taˇkama i na krac c jevima a i b. pretpostavimo da smo c naˇli jednu: x = n1 . f (b). . (ii) Nalazimo taˇke u kojima f nije diferencijabilna. c Zakljuˇujemo: najve´a (odn. c s postupamo na slede´i naˇin: c c (i) Nalazimo stacionarne taˇke u (otvorenom) intervalu (a. f (n1 ). najmanja) vrednost funkcije jednaka je c c najve´oj (odn. x2 . Da bismo ih naˇli. Globalne ekstremne vrednosti Pretpostavimo da je funkcija f definisana i neprekidna u (zatvorenom) intervalu [a. b]. b) nazivamo (striktno) rastu´om ako c se njena vrednost pove´ava pri pove´anu vrednosti nezavisne promenljive. Tada f ima najve´u i najmanju vrednost. f je rastu´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) > f (x1 ) . c Koraka (ii) najˇeˇ´e nema. koja ima drugi izvod. c sc Monotonost Funkciju f. najmanjoj) vrednosti iz koraka (iii). Neka je c stacionarna taˇka funkcije f. definisanu u intervalu (a. b). f (x3 ). f (x2 ).92 7 DIFERENCIRANJE Ako f ima drugi izvod u stacionarnoj taˇki c i ako je c f (c) = 0 onda f ima ekstremnu vrednost u c : Stav 2. c recimo. c c taˇnije. Dakle. (iv) Medju prethodno nadjenim vrednostima nalazimo najve´u i najmanju. x1 . ali treba biti oprezan. ako je f (c) < 0. onda f ima lokalni maksimum u c . onda f ima lokalni minimum u c . Ako c je f (c) > 0. neka su to.

c c sliˇno. Ako je f diferencijabilna u (a. f je opadaju´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) < f (x1 ) . to znaˇi da se moˇe na´i δ > 0 tako c z c da je ispunjen jedan od uslova: (a) f (x) raste za x ∈ (c − δ. da funkcija ima dve c s c stacionarne taˇke. x2 ). c2 ∈ (x1 . onda funkcija f raste. moˇemo zakljuˇiti da funkcija raste: z c Stav 3.7. b) i ako je f (x) > 0 za svako x ∈ (a. recimo. da bismo videli gde funkcija raste. x1 .. U taˇki zaokreta f ima ekstremnu vrednost.9 Ekstremne vrednosti Sliˇno tome. x1 ). u intervalu (a. c Monotonost i prvi izvod Iz informacije da je (diferencijabilna) funkcija f rastu´a u (a. ako je nagib krive y = f (x) svuda c c pozitivan. Uzmimo. x1 ). c + δ). Medjutim. (b) f (x) opada za x ∈ (c − δ. c] a opada za x ∈ [c. Taˇkom zaokreta funkcije f nazivamo takvu taˇku c koja ima svojstvo da c c u njoj . dovoljno je da reˇimo nes jednaˇinu c f (x) > 0 . Dakle. funkcija f (x) = 2x − 3 je rastu´a na intervalu (−∞. Vaˇnije je to ˇto poseduju´i informaciju o pozitivnosti c z s c izvoda. x2 ). dovoljno je da testiramo znak izvoda u tri izabrane taˇke: c1 ∈ (a.f menja smisao monotonosti“. tj. Drugim reˇima. ∞) jer iz x2 > x1 > 0 sledi 1/x2 < 1/x1 . c] a raste za x ∈ [c. x2 . c + δ). (x2 . (x1 . Da bismo videli da li raste ili opada. b) moˇemo zac z kljuˇiti da je f (x) ≥ 0. reˇiti jednaˇinu f (x) = 0. c3 ∈ (x2 . ˇesto je u praksi dovoljno na´i stacionarne c c taˇke. nejednaˇina f (x) < 0 pokazuje gde f opada. Tada imamo tri intervala: c (a. tada je f rastu´a. 93 Na primer. c . b). b). b). Znamo unapred da je f monotona u svakom od njih ponaosob. ∞) jer iz c pretpostavke x2 > x1 sledi 2x2 − 3 > 2x1 − 3. Funkcija f (x) = 1/x opada na intervalu (0. b).

c c Ako pretpostavimo da N ima prvi izvod. da f ima drugi izvod. tj. da iz pretpostavke da nagib raste sledi da z je f konveksna. onda . b). tj. Slika 31: B D A E C 0 Oznaˇimo sa N (x) nagib funkcije u taˇki x.94 Konveksne i konkavne funkcije 7 DIFERENCIRANJE Pretpostavimo da je f neka funkcija definisana u intervalu (a. To pokazuje da iz pretpostavke da je f konveksna sledi da nagib raste. moˇe z se dokazati da vaˇi i obrnuto. Ako je f diferencijabilna. Znamo da je N (x) = f (x). Pogledajte sliku 31 i uverite se da su nagibi tetive AB i tangenti AD i BE u slede´em odnosu: c kAD < kAB < kBE . (b) Nagib funkcije raste. Kaˇemo z da je f konveksna ako se svaka tetiva grafika nalazi iznad grafika (vidi sliku 31. tetiva AB). tada se njena konveksnost moˇe z okarakterisati jednim od svojstava: (a) Svaka tangenta je ispod grafika.

onda iz s 5 (59) dobijamo jednaˇinu y − y = 0. povezane formulom u kojoj nijedna c c od njih nije . ..subjekat“. moramo se prvo dogovoriti koje je od dva slova . b).. . b) i ako je f (x) > 0 . . jednoznaˇna) zavisnost y od x. onda je f (x) ≥ 0 u (a.zavisna promenljiva“. ako je f konkavna i ima drugi izvod u intervalu (a. onda je f konveksna u (a. b). To c s znaˇi da ne postoji funkcijska (tj. Obrnuto. . .7. Stav 5. koja ima tri reˇenja: y ∈ {−1. onda je f konkavna u (a. (59) y 5 − y + ex − x − 1 = 0. Kaˇemo da je f konkavna ako c c z se svaka tetiva grafika nalazi ispod grafika. Obrnuto. ako je f konveksna i ima drugi izvod u intervalu (a. Pretpostavimo da imamo diferencijabilnu funkciju y = f (x) za koju znamo jedino da zadovoljava jednaˇinu (59). onda y zavisi od tog izbora. Da bismo analizirali ovakvu vezu. b). 1}.nezavisna promenljiva“. Neka to bude x. zato slovo y c zovemo .10 Implicitno zadate funkcije 95 N (x) raste ako je N (x) > 0 za svako x ∈ (a. b). Priˇa o konkavnim funkcijama je sliˇna. ni kao x = . 7. tj. koja se nije napisana ni kao y = . Vratimo se na (59). Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. onda je f (x) ≤ 0 u (a. na primer. znaˇi da vaˇi slede´i stav: c z c Stav 4. 0. b). b). Ako funkcija f ima drugi izvod u (a.10 Implicitno zadate funkcije Ima sluˇajeva kad su dve veliˇine. U opˇtem c c s sluˇaju (ne u ovom) moˇe se desiti da za izabrano x ne postoji nijedno y. b) i ako je f (x) < 0 . b). Iako y ne c . To znaˇi da x moˇemo birati c z kako ho´emo. Ako u naˇem primeru uzmemo x = 0. A kako je N (x) = f (x). x i y. c z primer: y 2 + x2 + 1 = 0.. A kad ga odaberemo.

kako smo videli. iz toga sledi da postoje tri funkcije. Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke slede´ih funkcija: c c (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20. . 5y 4 − 1 Prema ovome. Grafike tih funkcija moˇete videti na slici 32. A ni taˇka ni domen funkcije ne mogu se zadati c c napamet zato ˇto su y i x vezani formulom (59). c (0) = 0. 1}. y = −1. y = a(x). 7. 4y = 0.96 7 DIFERENCIRANJE moˇemo stvarno izraziti u obliku y = f (x). b (0) = 0. izvod funkcije nekoj taˇki moˇemo na´i samo ako znamo c z c vrednost funkcije u toj taˇki. Stavljaju´i. y = c(x) koje su definisane u otvorenom intervalu I 0. y = 1 u (60). c a(0) = 0. c(0) = −1. koje zadovoljavaju jednaˇinu (59) za x ∈ I. ako smo odnekud s saznali da je domen neki interval koji sadrˇi nulu. tri reˇenja: y ∈ {−1. b(0) = 1. i. c s c redom. Odatle dobijamo: (60) y = 1 − ex . a (0) = 0. dobi´emo. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. (y 5 − y + ex − x − 1) = 5y 4 y − y + ex − 1 = (5y 4 − 1)y + ex − 1 = 0. (62) x4 + xy + y 4 = 3. pored toga.11 Zadaci 65. onda ´emo staviti x = 0 z c u (59). z (61) x3 + 4xy − 2y 3 − 3 = 0. c y = b(x). Kako c su matematiˇari dokazali. izvod moˇemo na´i na slede´i z z c c naˇin: c Iz (59) sledi: (y 5 − y + ex − x − 1) = 0 Dakle. 0. Na primer. dobi´emo sva tri puta y = 0.

x ∈ [−1.7. 3]. 2 –1 1 x 2 3 . c Nadjite lokalne ekstremne vrednosti.11 Zadaci 97 Slika 32: y 5 − y + ex − x − 1 = 0 1 a(x) –2 2 –2 2 b(x) 1 c(x) –1 –1 (a) (b) Slika 33: 2 1 1 0 –1 –1 –2 –1 0 3 1 –1 1 3 2 3 (a) x + 4xy − 2y − 3 = 0 (b) x4 + xy + y 4 = 3 64. Na slici je prikazana funkcija 3 f (x) = x2 . Uverite se da f nema stacionarnih taˇaka. Nadjite najve´u c i najmanju vrednost funkcije.

Skicirajte grafike funkcija iz zadatka 66. (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. x x 66. Na osnovu toga √ procenite y = 3 9. 1 ≤ x < ∞. x = 2. . 1 1 (d) f (x) = + 2 . (f) Napiˇite jednaˇinu seˇice kroz taˇke (1. f (e)). 69. Nadjite najve´u i najmanju vrednost (ako postoji) slede´e funkcije na c c intervalu I: (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20. 68. Odredite intervale monotonosti. 4]. √ 71. x = 1. s c c c (g) Dokaˇite nejednakost z ln x x−1 ≥ . Data je funkcija f (x) = xe−x/10 . x 2 3 (c) h(x) = x − 2x + 2. ∞). dx = 1. c (b) Dokaˇite da je ln x ≤ x/e za x > 1. Data je funkcija f (x) = . (b) [9. pa na osnovu toga nadjite lokalne ekstreme. ln x 72. x (a) Nadjite najve´u i najmanju vrednost funkcije. I = [0. Odredite nagib slede´e funkcije i jednaˇine tangenti u datim taˇkama: c c c (a) f (x) = x4 − 3x2 + 3. c c (d) Nadjite prevojne taˇke. 4]. +∞). 5]. x = 0. 70. x = −1. Nadjite najve´u i najmanju vrednost na intervalu c (a) [0. 1 1 (b) g(x) = + x. c (e) Skicirajte grafik na intervalu [1.98 7 DIFERENCIRANJE (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. x = 1. Za svaku od funkcija iz zadatka 65 odredite intervale monotonosti. 3]. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. I = (0. x e(e − 1) 0 < x < e. Nadjite dy za x = 8. 1 1 (d) f (x) = + 2 . 20]. x = . I = [0. I = [0. z (c) Nadjite taˇku u kojoj f ima najve´i nagib. Data je funkcija y = 3 x. uporedite dobijeni rezultat sa onim koji daje kalkulator. f (1)) i (e. x x 67.

Zamenite x + λ sa 2x + λ u zadatku 74.9). Ako jedinicu proizvoda prodaje po ceni p. x + λ. Taˇke na slici 31 imaju slede´e koordinate: A(0. Jedna firma ima monopol na trˇiˇtu. x < 1. B(0.3). c (b) Nadjite najve´u i najmanju vrednost. (d) Postoji li f (1) ? (e) Za koje λ funkcija raste na intervalu −∞ < x < ∞ ? (f) Za koje λ je funkcija konveksna na intervalu −∞ < x < ∞ ? (g) Izraˇunajte f (x).7. dok su troˇkovi proizvodnje dati formulom z s 2 C = 30 + 30q − (1/10)q .11 Zadaci 73.54).3. 0. onda c je potraˇnja q jednaka 300 − 2p. 2. Prihod je R = q · p (broj prodatih proizvoda puta cena jednog). (e) Odredite rang funkcije. 1. 76. (a) Nadjite f (0. (f) Postoji li inverzna funkcija? 74. .06). c c E(0. tako da moˇe odluˇiti po kojoj ceni zs z c ´e prodavati svoju robu. (a) Nacrtajte grafik za λ = 0. (a) Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke. Razmotrite marginalne funkcije s Mh f (1) za h > 0 i h < 0.9. Data je funkcija f (x) = x3 − 6x2 + 9x − 25.3 i ∆x = 0. 77. ). pa radite isto.6. 1. 4].65. (b) Nadjite ∆y i dy ako je x = 0. c (c) Odredite intervale konveksnosti. f (0. (b) Koliko treba da bude λ da bi grafik bio jedna neprekinuta linija? (c) Pretpostavimo da je λ reˇenje za (b). c 75. 1 2 x 2 99 x ∈ [0. Data je funkcija f (x) = + x. x ≥ 1. (d) Skicirajte grafik.

125 5 Za koje vrednosti p ova funkcija ima ekonomskog smisla? . dq (a) Nadjite izvod .5 funti. (a) Koliki je najve´i broj poseta u jednom danu? c (b) Kog dana je najve´i porast poseta? c 80. kada ´e se izjednaˇiti? Sve to prikaˇite grafiˇki. Drugi auto vredi s £30 000 ali mu vrednost opada ravnomerno. brzinom 20% godiˇnje. dp (b) Na osnovu (a). Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 3%. Preds staviti grafiˇki vrednosti atomobila u toku pet godina. 7 DIFERENCIRANJE (b) Izraˇunajte vrednost q koja daje najve´i profit. Podignut je jedan web-site. Broj stanovnika drˇave A je za 10% manji od broja stanovnika drˇave z z B. Jedan proizvod ima funkciju potraˇnje z p p2 q= − 8 + 100.100 (a) Odredite funkciju profita te firme. a ve´a po s c stopi 1%. procenite koliki ´e efekat na prodaju imati podizanje c cene sa 10 na 10. c c z c 81. c 82. Broj poseta dat je formulom S = 3t2 − 0. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno i eksponencijalno opada po (nominalnoj) godiˇnjoj stopi od 20%. 79.008t3 . c c (c) Koja ´e cena biti ako je kapacitet firme ograniˇen na 120 jedinica? c c 78. Nivo potraˇnje za jednim proizvodom povezan je sa cenom pomo´u forz c mule p2 q = 6000. gde je t broj dana posle podizanja.

Ono prvo znaˇi: ako nadjemo integral pa od njega izvod.1 Integralni raˇun c Primitivna funkcija Pretpostavimo da je zadata funkcija f : (a. b) → R. onda s piˇemo s (63) f (x) dx = Φ(x) + C. ako imamo jednu primitivnu. to je zato ˇto je izvod konstante jednak nuli. 2 Uopˇte. b). dobi´emo c c funkciju.101 8 8. a drugo: ako nadjemo izvod pa od njega integral. Ona z je s jedne strane inverzna a sa druge . funkcije f na intervalu (a. reˇenica c Φ je primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a. Primitivnom funkcijom funkcije f nazivamo takvu diferencijabilnu funkciju Φ : (a. onda je Φ1 + C. Operacija nalaˇenja integrala zove se integriranje ili integracija.. Vaˇno je da su to s z sve primitivne. Izraz f (x) dx zovemo neodredjeni integral od f . Φ. opet primitivna.delimiˇno“ inverzna prema diferencic ranju. gde je C bilo koji broj (konstanta). funkcija Φ1 (x) = x2 /2 je primitivna za funkciju f (x) = x jer je Φ1 (x) = x za svako x ∈ R. ˇitamo: . I funkcija Φ2 (x) = x2 /2 + 25 je primitivna za istu funkciju. b). ako je Φ1 jedna primitivna funkcija funkcije f na s intervalu (a. b).. x ∈ (a. Na primer. b) znaˇi slede´e: c c Φ (x) = f (x) za svako x ∈ (a. b). Prema tome. ˇto zapisujemo ovako: s x dx = x2 + C. Uopˇte. dobi´emo polaznu c .integral od ef od c iks de iks“. b) → R ˇiji je c izvod jednak f.

Dodatna pravila omogu´avaju nam da razmatramo sloˇenije primere. Nasuprot prethodnom. Primer 8.1. e(1/2)x dx = ex ln 2 dx = itd. Podjemo od funkcije. g(x) = x2 ex+ x . (k = 1/2).2. Pomo´u nje moˇemo izrac z ˇunati nekoliko integrala: c √ 3 x dx = ex dx = 2x dx = x1/3 dx = x1/3 + 1 +C = 1/3 + 1 (n = 1/3). c z .2 Raˇunanje integrala c Na strani 104 imate tablicu sa nekoliko primera.102 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN funkciju plus neku konstantu. Ko ne zna trigonometriju. g (x) dx = g(x) + C. (k = ln 2). recimo. Sve to moˇemo zapisati u dve formule: z f (x) dx = f (x). retko koji zadatak iz integracije moˇemo z pretvoriti u zadatak iz diferenciranja. Zadatak iz diferenciranja moˇe se pretvoriti u zadatak iz intez gracije. −x) 8. Sada sakrijemo g(x) pa postavimo zadatak: Izraˇunajte c (x2 + 2x − 1)ex+ x dx. Primer 8. nikad ne´e c izraˇunati c x2 1 dx +1 (= arctan x + C). 1 1 1 −Ei(1. pa nadjemo izvod: g (x) = (x2 + 2x − 1)ex+ x .

8.2 Raˇunanje integrala c Linearnost Vaˇe slede´e formule: z c f1 (x) + f2 (x) f1 (x) − f2 (x) dx = dx = f1 (x) dx + f1 (x) dx − f (x) dx, f2 (x) dx, f2 (x) dx,

103

kf (x) dx = k gde je k konstanta, npr. k = −2, 1/3, itd. Primeri: 2 dx = 2 x 1 dx = 2 ln |x| + C, x

x2 1 2 1 dx = x dx = x2 dx = 2 2 2 √ √ (3 x − 2e−x ) dx = 3 x dx − 2

, e−x dx = .

Smena promenljivih Razmotrimo integral I= 1 dx. 2x − 3

Umesto da pogadjamo primitivnu funkciju, moˇemo postupiti na slede´i z c naˇin. Stavimo (tj. uvedemo smenu) c 2x − 3 = t. d(2x − 3) = dt, 2 dx = dt, 1 dx = dt. 2 Sada idemo da izbacimo slovo x; dakle, I= 11 1 dt = t 2 2 1 1 dt = ln |t| + C. t 2 Zatim diferenciramo: tj. tj.

104

ˇ 8 INTEGRALNI RACUN

Tabela 4: Tablica integrala

f (x) k x xn 1 x 1 x+a ex ekx 1 √ x

f (x) dx kx + C x2 +C 2 xn+1 +C n+1 ln |x| + C ln |x + a| + C ex + C 1 kx e +C k √ 2 x k=const.= 0 a=const. (n = −1)

Ako ˇitate zdesna ulevo, vide´ete da je ova tablica skoro identiˇna tablici c c c izvoda (str. 82); izmenjene su samo oznake. Mogli bismo je proˇiriti; recimo: s x2 1 1 x dx = arctan , 2 +a a a 1 x dx = arcsin , b b2 − x 2 1 x2 +k dx = ln k + itd. x2 + k

8.2 Raˇunanje integrala c Na kraju, vratimo x : I= Provera: dI 1 1 1 = (2x − 3) = . dx 2 2x − 3 2x − 3 Joˇ jedan primer: s I= Smena: x2 + 1 = t; d(x2 + 1) = dt; 2x dx = dt; x dx = (1/2) dt. x x2 + 1 dx . 1 ln |2x − 3| + C. 2

105

Izbacivanje starog slova: I= x dx x2 + 1 = (1/2) dt √ √ = t + C. t

Vra´anje starog slova: c √ I = x2 + 1 + C. U nekim sluˇajevima raˇunanje teˇe neˇto drukˇije. Na primer, kod intec c c s c grala I= x √ 2x + 4 dx,

uvodimo smenu √ 2x + 4 = t. √ Zatim, umesto d( 2x + 4) = dt, prvo izrazimo x kao funkciju od t : x= Dalje, dx = d( ) = t dt; 1 2 t − 2. 2

2 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN I= itd. Taˇno znaˇenje formule je ovakvo: Ako je Φ primitivna za funkciju vu . Navedeni naˇin prelaska sa jednog integrala na drugi zasnovan je na c slede´em pravilu: c Ako je f (t) dt = Φ(t) + C. onda c c je uv − Φ primitivna za uv . Primer 8. dv su njihovi diferencijali du = u (x) dx. I= Stavljamo u = x. . Drugim reˇima. ne zaboravimo da je dt = S (x) dx. onda je f (S(x))S (x) dx = Φ(S(x)) + C. a du.106 1 2 t − 2 t · t dt. To se vidi i u formuli parcijalne integracije: u dv = uv − v du Ovde su u i v dve diferencijabilne funkcije. dv = e2x dx xe2x dx. Parcijalna integracija Prethodni primeri pokazuju da je korisno pisati diferencijal dx pod znakom neodredjenog integrala. dv = v (x) dx. To je tako jer je (uv − Φ) = (uv) − Φ = (uv) − vu = u v + uv − vu = uv .3. ovaj poslednji integral dobijamo iz prethodnog smenom t = c S(x).

Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na intervalu (0.2 Raˇunanje integrala c da bismo imali I= u dv. s 2 I = uv − Primer 8. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na skupu R \ {0}. x ∈ R. ∞).4. Nacrtajte grafike funkcija f i Φ. . Proverite slede´e formule: c 1 (a) dx = ln(x + x2 + 1) + C. koja zadovoljava uslov Φ(0) = 0. Nacrtajte grafik funkcije g. da je g (x) = 1/x za x > 0 i da je g(1) = −23. da je g (x) = 1/x za x = 0. Zadatak 86. imamo x2 ln x − I= 2 x2 1 x2 dx = ln x − 2 x 2 x x2 x2 dx = ln x − + C. 107 Raˇunamo du i v : c du = dx. Dakle. 2 2 4 Zadaci Zadatak 83. Kako je du = (1/x)dx i v = x2 /2. Zadatak 85. g(−1) = 2. 2 1−x 2 1−x Zadatak 84. x2 + 1 (b) 1 1+x 1 dx = ln + C. I= x ln x dx. 2 2 4 Ovoga puta stavljamo u = ln x (da bismo eliminisali logaritam) i dv = x dx. i g(1) = 1.8. 1 v du = e2x x − 2 1 2x 1 1 e dx = xe2x − ex + C. Odredite onu primitivnu Φ funkcije f (x) = |x|. v= dv = 1 e2x dx = e2x 2 (ne piˇemo 1 e2x + C jer nam je dovoljna jedna primitivna).

x 2x − 3 x 2x − 3 e x √ dx.108 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Zadatak 87. dx. √ 4x − 3 = t 2x − 3 = t 2x − 3 = t x=t (e) . Izraˇunajte: c (a) (c) (e) xe−2x dx (x2 − 2x)ex dx −2x ex dx (b) (d) (f) x3 ln x dx (ex + 2e−x )2 x dx x2 ln2 x dx Zadatak 90. Izraˇunajte pomo´u date smene: c c x dx. 2x − 1 = t (a) 2x − 1 (b) (c) (d) √ x(4x − 3)7 dx. Izraˇunajte integrale slede´ih funkcija: c c √ (a) x3 (b) x−2 (c) x 1 1 (e) (f) (g) e−2x 2 0. Izraˇunajte: c (a) (c) (e) 3 − 2x2 + √ dx x x2 − 2x √ dx x √ (x2 − 2x)( x − 2) dx (b) (d) (f) (d) √ x x (h) ex/2 (m) ln 4 (x ln 3 + 6) dx ex + 2e−x dx e2x x2 + 3x + 2 dx x+2 Zadatak 89.2 x x 1 (i) 3 ex (j) (k) 112 e2x Zadatak 88. x dx.

> 0. .2 Raˇunanje integrala c x(x2 + 2)4 dx. s Zadatak 92. 3 (x + 1)2 dx (II) Uvode´i smenu x + 1 = t.8. (a) Izraˇunajte c x2 dx x2 + 2 znaju´i formulu c x2 1 1 x dx = √ arctan √ . 3 3 Kad pomnoˇim sa 3. (b) Izraˇunajte c ln(x2 + 2) dx. Ali ovo ne moˇe biti taˇno jer kad stavim x = 0. dobio je c I= t2 dt = t3 (x + 1)3 +C = + C. dobijem z (x + 1)3 ≡ x3 + 3x2 + 3x. z c Nadjite greˇku u rasudjivanju. 3 3 — Odavde sledi — reˇe on (u) sebi — da je c (x + 1)3 x3 ≡ + x2 + x. dobijam 1 = 0. +k k k gde je k =const. x2 + 2 = t 109 (f) Zadatak 91. c (I) I= (x2 + 2x + 1) dx = x3 + x2 + x + C. Izraˇunajte: c (a) (c) ln(ln x) dx x x2 − x + 4 dx (x − 1)2 (b) (d) √ 3 e2x ex + 1 dx 1 √ dx x+ x Zadatak 93. George je raˇunao integral c I= na dva naˇina.

onda primitivna funkcija na intervalu (a. b]. ali se c z moˇe ilustrovati slikom. b). b) postoji. Jedan od mnogobrojnih c primera je e−x dx.ne mogu izraˇunati“. s c Ispostavlja se da je P (x) = f (x) za svako x ∈ (a. Ako je funkcija f definisana i neprekidna na intervalu (a. z Ako je f neprekidna i pozitivna u intervalu [a. b). onda moˇemo definisati z funkciju P : (a. b) → R na slede´i naˇin: c c P (x)=povrˇina krivog (osenˇenog) trapeza prikazanog na slici 34(a). Slika 34: 2 P(x+h)-P(x) A P(x) T a x x+h (a) P (x) =primitivna funkcija of f b (b) Trapez T sa upisanim pravougaonikom Π .. Lajbnic). ˇto znaˇi da se c s c ne mogu izraziti pomo´u elementarnih funkcija.110 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN 8.3 Odredjeni integral Ima neodredjenih integrala koji se . To ne znaˇi da primitivna funkcija ne postoji. Naime: c Stav 6 (Njutn. ˇto znaˇi da je s c funkcija P (x) primitivna za f (x). Matematiˇka konstrukcija primitivne funkcije je veoma sloˇena.

jer je osnovica jednaka h a visina f (x) Trebalo bi dokazati da je u naˇem sluˇaju deljenje sa (malim) h zaista ispravno. a ˇ Cesto se ta formula piˇe u obliku s b b f (x) dx = a 18 19 f (x) dx a .3 Odredjeni integral 111 A da bismo se uverili da je P (x) = f (x). s c . h Razlika P (x + h) − P (x) predstavlja povrˇinu . tj.. x Φ(x) = P (x) + C = a f (t) dt + C. Prema c tome. h ˇto znaˇi da je P (x) = f (x). A z s povrˇina od Π jednaka je f (x)h (18 ). s P (x + h) − P (x) ≈ f (x)h. kako smo videli. s c To je bila samo ideja dokaza Njutn–Lajbnicovog stava. Odredjeni integral Umesto P (x) piˇe se s x f (t) dt. Ako ovu relaciju podelimo sa h. Uzimaju´i ovde x = a. razmotrimo marginalnu funkciju Mh P (x) = P (x + h) − P (x) .uskog“ trapeza T (slika 34(a)) s i pribliˇno je jednaka povrˇini (crnog) pravougaonika Π na slici 34(b). vidimo da je Φ(a) = 0 + C.8. a Ako je Φ(x) neka druga primitivna. (19 ) dobi´emo c P (x + h) − P (x) ≈ f (x). C = −Φ(a). onda je. vaˇi formula (Njutn/Lajbnicova) z x f (t) dt = Φ(x) − Φ(a).

taˇnije c c 2 2 f (x) dx = 1 1 x3 (−x + 1) dx = − + x 6 2 2 1 1 =− . b=gornja granica).112 b ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Izraz a f (x) dx zove se odredjeni integral funkcije f na intervalu [a.5. s c Primer 8. Na slici 36 s 2 vidite grafik funkcije f (x) = −x + 1. ˇto je bilo poznato i Arhimedu. (1. Odredjeni integral ne predstavlja uvek povrˇinu. 3 = = 0 13 03 − 3 3 Slika 35: Arhimed i njegov trougao 1 0 (a) Arhimedov trougao 1 (b) Arhimed Time smo pokazali da je povrˇina krivolinijskog trougla ograniˇenog pas c 2 rabolom y = x i pravim linijama x = 1. y = 0 (osenˇena oblast na slici c 35) jednaka 1/3. 0) i (1. ili u granicama od a do b (a=donja granica. Uporedite taj rezultat sa s povrˇinom obiˇnog trougla sa temenima (0. Ta funkcija je negativna na intervalu [1. i zato je odgovaraju´i integral negativan broj. 6 . na primer. 2]. b]. Tako je. 1). 1 x2 dx = 0 x2 dx 1 1 0 x3 3 1 = . 0).

More exercises for you to try 2 √ 2 − 1 = 0. 2 1. The Area Bounded by a Curve. 3. a a povrˇina odgovaraju´eg krivolinijskog trapeza raˇuna se po formuli s c c b P =− a f (x) dx. Tu je z z 4 f (x) dx = − 0 32 . Slika 36: y =−x2 +1 y -2 -1 1 2 3 area x 5 Uopˇte. Find the area bounded by the curve y = x and the x-axis between x = 0 and x = 2. onda je f (x) dx < 0. ako je f (x) < 0 u intervalu (a. 6 3. Findina osenˇene oblasti je povrˇ the area c s Answer 2 P =− 1 1 f (x) dx = .in which case the value of integral is to obtain this result directly.3: Integration 20 . 113 2. although you should verify this fact for yourself independently. kao na slici 37.414. s b Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 1 14. under y = x−2 between x = 1 and x = 10. A4. 6 20 pri ˇemu je a < b c . Situacija moˇe biti sloˇenija. Primer 8. Parts of Which Lie Below the x-axis The figure below shows a graph of y = −x2 + 1. b). 3 a povrˇina osenˇene oblasti je s c 1 4 P = P1 + P2 = 0 f (x) dx − 1 f (x) dx = 71 .3 Find the area integral curve y = 7x and 3above the x axis between x = 2 and x = 5.6. Odredjeni under the 8. Alternatively you can use your calculator In each question the required area lies entirely above the horizontal axis. Find the area bounded by the curve y = 3t2 and the t-axis between t = −3 and t = 3.

koristimo formulu b P = a f (x) − g(x) dx. x = a i x = b (a < b) (vidi sliku 38). a kriva y = g(x) donja“. Kad raˇunamo povrˇinu oblasti .114 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Slika 37: 2 P 1 1 2 3 4 P2 –2 –4 y = x3 − 5x2 + 4x –6 Primer 8..uglavljene“ izmedju dve verc s tikalne prave. pri ˇemu je .kriva y = f (x) gornja..7. c 6 4 2 y=x Slika 38: 0 –2 –4 1 2 3 4 5 y=x^2–5x+3 .

g(x) = x2 − 5x + 3. Izraˇunajte povrˇinu oblasti koju ograniˇavaju linije y = x2 − c s c 5x + 3. 4 P = 1 (x − x2 + 5x − 3) dx = 15. Dakle. y = x i y = 3.3 Odredjeni integral 115 Na slici 38 imamo: a = 1. Slika 39: (a) (b) . f (x) = x. Zadatak 94. b = 4.8.

. Nepoznate x. Ispostavlja c se da svaki neodredjen sistem ima bezbroj reˇenja. 1/2. a ako nema reˇenja. U naˇelu. Svaka takva trojka brojeva zove se reˇenje sistema. onda sistem ne moˇe biti c z odredjen. tj. na primer. s S druge strane. trojka (x. To ne znaˇi c c s s c da sistem kod koga je broj jednaˇina ve´i od broja nepoznatih ne moˇe imati c c z reˇenja. Prema tome. Na primer. ako je mogu´e. y. z) = (1. Primer:  3  x + y + z = 2x − y + z = 2 (S)  6x + 4z = 10. y. z c c c pove´anje broja jednaˇina smanjuje ˇanse da sistem ima reˇenje. razmotrite jednu jednaˇinu sa dve nepoznate: c ax + by = c. na primer. sistem (S) je neodredjen. onda se kaˇe da c z s z je nemogu´ ili nesaglasan. (0. ako je broj jednaˇina manji od broja nepoznatih. 1. ali ih ima joˇ. 1) s s s je jedno reˇenje. sistem s  3  x + y + z =   2x − y + z = 2 (S1 ) 6x + 4z = 10    x − 2y = −1 ima ista reˇenja kao (S). Ako s s z ima taˇno jedno.116 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA 9 Sistemi linearnih jednaˇina c Sistem linearnih jednaˇina je niz linearnih jednaˇina sa konaˇnim brojem c c c nepoznatih. ili uopˇte nema reˇenja ili ih ima bezbroj. z mogu se shvatiti kao prazna mesta koja. kaˇe se da je neodredjen. Ako neki sistem ima viˇe od jednog reˇenja. s s Da biste prihvatili taj fakt. 5/2). kaˇe se da je odredjen. s Broj nepoznatih moˇe biti i manji ili ve´i od broja jednaˇina. c treba popuniti brojevima tako da se dobiju tri istinite relacije.

i s z c dobijemo sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  (4/3)z = 7/3. Sa s c ovim z idemo u drugu jednaˇinu: y = 3/4. poslednji sistem ima jedinstveno reˇenje s (x. itd. s Pitanje: Da li viˇe volite da ono reˇenje zapiˇete u obliku s s s     x 1/2 y  = 3/4 ? z 7/4 Primena Gausovog postupka na sistem (S1 ) dovodi do sistema  y + z = 3  x +   −3y − z = −4 (S2 ) 0·z = 0    0 · z = 0.117 Gausov postupak Prikaza´emo Gausov postupak na primeru sistema c  3  x + y + z = 2x − y + z = 2  3x + 2y + 4z = 10.nestalo“ nepoznate x u poslednje c c dve jednaˇine. 7/4). x. drugu smo dobili mnoˇe´i prvu sa −2 i doc z c daju´i je drugoj jednaˇini. npr. Tako je . Zatim na te dve jednaˇine primenimo isti postupak sa cilc c jem da eliminiˇemo. i u njoj jednu nepoznatu. y. 3/4. npr. Iz toga sledi da i polazni sistem ima to isto. c Obrazujmo novi sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  −y + z = 1. A kaˇemo da su sistemi ekvivalentni ako imaju jednake skupove z reˇenja. moˇe se dokazati da Gausov postupak pretvara sistem u ekvis z valentan. recimo y. Prvu jednaˇinu smo prepisali. . c Dakle. reˇenje. s Uopˇte. Polazimo od poslednje jednaˇine: z = 7/4. z) = (1/2. Dobili smo lako reˇiv sistem. Sada iz prve nalazimo x = 1/2. prvu.. Odaberimo jednu jednaˇinu. jedinstveno. pomnoˇimo drugu sa −1/3 i dodamo tre´oj.

Matrica C ima samo jednu kolonu — takve matrice se zovu vektori.odgovaraju´i“ c elementi jednaki. α). itd. sva reˇenja su data formulom s 5 − 2α 4 − α (x. i 36 pentijuma IV. U drugom horizontalnom redu moˇemo z videti broj pentijuma u prodavnici P2 . Cene moˇemo zapisati pomo´u matrice z c   99 176 C =  . Jednakost matrica Matrice A i B smatramo jednakim ako su istog tipa i ako su im . on drˇi 11 pentijuma I. a ima ih 3 · 4 = 12. zovu se elementi matrice. U prvoj c z prodavnici.   11 16 24 36 T =  0 4 33 21  . Brojevi koji se nalaze u toj s matrici. y. Moˇemo re´i da s c z c je ˇirina matrice T jednaka 4 a visina jednaka 3. . Zatim uzmemo c c z = α u drugoj i dobijemo 4−α y= . moˇemo staviti z = α. npr. Matrica T je matrica tipa 3 × 4. α ∈ R. gde c z je α bilo koji broj. oznaˇimo je sa P1 . 176.118 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Poslednja jednaˇina je zadovoljena za svako z. z) = ( . 299 517 Horizontalni redovi matrice zovu se vrste a vertikalni — kolone. 4 0 10 8 Ovu tabelu je napravio ˇovek koji drˇi tri prodavnice kompjutera. ˇto znaˇi da ima 3 vrste i 4 kolone. 3 Zatim idemo u prvu: 4−α 5 − 2α x=3−y−z =3− −α= . 299 i 517 evra. Komjuteri se prodaju po cenama 99. 3 3 Prema tome. .. 16 pentijuma II. 3 3 9. tj. 24 c z pentijuma III.1 Matrice Matrica je pravougaona tabela. Tada je zadovoljena i tre´a jednaˇina.

Mnoˇenje matrice matricom z Vratimo se na one tri prodavnice kompjutera. Mnoˇenje matrice brojem z Matrica se mnoˇi brojem tako ˇto se svaki element pomnoˇi tim brojem. onda je A + O = O + A = A. to ˇinimo tako ˇto z c s saberemo (oduzmemo) odgovaraju´e elemente. z c 2(3A) = 6A. c       3 −1 −7 6 3 − 7 −1 + 6 2 7  +  12 −4 =  2 + 12 7 − 4  = . u prodavnici P2 : v2 = 21428. −5 0 −3 9 −5 − 3 0 + 9 Nula-matrica je ona ˇiji su elementi jednaki nuli.9. .       3 −1 3 −1 6 −2 7 = 2 7 ×2= 4 14  . Ona ima istu ulogu koju c ima broj nula kod sabiranja brojeva. npr.uobiˇajena“ svojstva. u prodavnici P3 : v3 = 7522.. Izraˇunajmo vrednost robe u c prodavnici P1 : v1 = 11 × 99 + 16 × 176 + 24 × 299 + 36 × 517 = 29693. itd. dakle. ako je O nula-matrica. Na z s z primer.1 Matrice Sabiranje i oduzimanje 119 Moˇemo sabirati (oduzimati) samo matrice istog tipa. Na primer. 2× 2 −5 0 −5 0 −10 0 Operacija mnoˇenja brojem ima . 3(A + B) = 3A + 3B.

c1 c2 c3 c4 b3  c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 b4 Dodavanje joˇ jedne kolone drugom faktoru proizvodi joˇ kolonu u rezultatu: s s   b1 d1 b2 d2  a1 a2 a3 a4   c1 c2 c3 c4 b3 d3  b4 d4 a1 b1 + a2 b2 + a3 b3 + a4 b4 a1 d1 + a2 d2 + a3 d3 + a4 d4 = c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 c1 d1 + c2 d2 + c3 d3 + c4 d4 . Prema svemu. rezultat je matrica tipa 3 × 13. Glavno je kako se mnoˇe jedna vrsta i jedna kolona: z   b1 b2  a1 a2 a3 a4   = a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 . b3  b4 Dodavanje joˇ jedne vrste 21 prvom faktoru proizvodi joˇ vrstu u rezultatu: s s   b1 a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 b2  a1 a2 a3 a4   = . 21 tj.120 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ove tri vrednosti se mogu staviti u matricu   v1 V = v2  . s Na primer. nema smisla razmatrati proizvod AB ako nije zadovoljen slede´i uslov: c ˇirina matrice A = visina matrice B. otvaranje joˇ jedne prodavnice s . proizvod AB je definisan ako je A matrica tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13. 7522 4 0 10 8 517 Na ovom primeru vidimo kako se mnoˇe proizvoljna matrica i jedna z kolona. v3 a sav raˇun se sada moˇe predstaviti na slede´i naˇin: c z c c    99    29693 11 6 4 36  176     V = TC =  0 4 33 21    299  = 21428 .

samo moramo voditi raˇuna o z z c poretku faktora.mnoˇiti svaki sa svakim“.9. ako je A matrica z tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13. (A + B)(A + B) = A2 + AB + BA + B 2 . (A + B)(A − B) = AA − AB + BA − BB = A2 − AB + BA − B 2 . a ako su definisane. 1 −1 3 4 0 −1 = 1 2 -1 4 -3 . ali je najˇeˇ´e opet c sc AB = BA Na primer. npr.. .1 Matrice Nekomutativnost mnoˇenja z Nije isto AB i BA. ali su razliˇitog tipa. ako su A i B kvadratne matrice istog tipa. (c) Konaˇno. 121 (a) Moˇe se desiti da je AB definisano a BA nije. npr. Na primer. (b) Moˇe se desiti da su i AB i BA definisane. 5 0 −1 1 2 1 −1 = 3 4 -3 ∗ -4 . To znaˇi da su matrice A(BC) i (AB)C ili obe c definisane ili obe nedefinisane. z c ako je A tipa 2 × 3 a B tipa 3 × 2. ∗ Asocijativnost Isto je A(BC) i (AB)C. onda je AB tipa 2 × 2 a BA tipa 3 × 3. onda je A(BC) = (AB)C Distributivnost Vaˇe dva zakona distributivnosti: z A(B + C) = AB + AC (A + B)C = AC + BC Zato moˇemo . onda su matrice c AB i BA istog tog tipa.

npr. Ima matrica koje nemaju inverznu z — one se zovu singularne matrice. c naime: Matrica A= a b c d . dodajemo indeks. vaˇe formule z AI = A. na primer. c c a ako ho´emo da istaknemo kojeg je tipa. ali ima i drugih. matrica A= 0 0 12 77 je singularna jer je 0 0 12 77 0 ∗ 1 0 x y = = . IA = A. Koje imaju inverznu zovu se regularne. 0 1 0 0 1 Medju matricama. Najprostija singularna je nula-matrica. Dakle. u v ∗ ∗ 0 1 U sluˇaju matrica tipa 2 × 2 postoji jednostavan kriterijum regularnosti..glavnoj dijagonali“ ima jen dinice a na svim ostalim mestima nule.2 Inverzna matrica Pretpostavimo da je A kvadratna matrica. Ako postoji takva matrica B da je AB = I i BA = I. jediniˇna matrica ima (najmanje) isti znaˇaj kao broj c c jedan medju brojevima. Jediniˇnu matricu oznaˇavamo sa I. 9. AA−1 = A−1 A = I Matrica ne moˇe imati dve inverzne. c   1 0 0 1 0 I2 = .122 Jediniˇna matrica c ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Jediniˇom se zove kvadratna matrica koja na . kad god proizvod ima smisla. tj. I3 = 0 1 0 . onda se B zove inverzna matrica (matrice A) i oznaˇava c −1 se sa A .

X = A−1 B . Razmotrimo malo sloˇeniji primer: z (68) AX = 2X + B. dakle. mnoˇimo sa A−1 sa desne strane i dobijamo z X = BA−1 . i samo ako. mnoˇimo je sa leve s z strane matricom A−1 : A−1 AX = A−1 B. jer je A−1 AX = IX = X. jednaˇinu c (67) XA = B. ad − bc −c a 123 Matriˇne jednaˇine c c Pri reˇavanju matriˇnih jednaˇina mora se voditi raˇuna o nekomutativnosti s c c c mnoˇenja. onda je (65) A−1 = 1 d −b . Pretpostavimo da imamo jednaˇinu z c (66) AX = B.9. Sada primenjuemo distributivni zakon. ali ne u obliku (A − 2)X = B (ne valja jer zbir matrice i broja nema smisla) . stavljamo poznate na jednu a nepoznate na c c drugu stranu: (69) AX − 2X = B. S druge strane. Kao i kod obiˇnih jednaˇina. je ispunjen uslov (64) ad − bc = 0. Ako je taj uslov ispunjen. Da bismo je reˇili. gde je A regularna kvadratna matrica.2 Inverzna matrica je regularna ako.

124 ve´ c (A − 2I)X = B .

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Provera: (A − 2I)X = AX − 2IX = AX − 2X

(Obratite paˇnju da X stoji desno od zagrade.) Kad stavimo A − 2I = C, z dobijemo CX = B, ˇto je jednaˇina tipa (66). s c U sluˇaju jednaˇine c c (70) XA = 2X + B imamo X(A − 2I) = B .

9.3

Determinante

Kvadratnoj matrici odgovara jedan broj koji se zove determinanta, u oznaci det A. Definicija determinante u opˇtem sluˇaju je komplikovana. Podjimo s c od najprostijeg sluˇaja — matrice tipa 2 × 2. Neka je c A= a b . c d

Tada se det A definiˇe ovako: s det A = ad − bc. Umesto det A piˇe se i s a b . c d Dakle, a b = ad − bc. c d

Posebno, determinanta jediniˇne matrice jednaka je jedinici, c det I = 1 . Stav 7. Matrica je regularna ako i samo ako je njena determinanta razliˇita c od nule.

9.3 Determinante Determinante tre´eg reda c

125

Slede´a formula predstavlja jedan od naˇina da se definiˇe determinanta c c s tre´eg reda: c (71) a11 a12 a13 a a a a a a a21 a22 a23 = a11 22 23 − a12 21 23 + a13 21 22 a32 a33 a31 a33 a31 a32 a31 a32 a33

Determinante na desnoj strani zovu se minori. Prva determinanta, oznaˇimo c je sa M11 , je minor elementa a11 , i dobija se tako ˇto se ,,obriˇu“ vrsta i kolona s s koje sadrˇe taj element; dakle z M11 = a a a22 a23 = 22 23 . a32 a33 a32 a33

Sliˇno se definiˇe minor bilo kojeg elementa (bolje re´i, mesta) matrice; c s c M12 = a21 a31 tj. kofaktor = +minor ili −minor pri ˇemu uzimamo + ili − rukovode´i se slede´om tablicom: c c c + – + – + – + – + Sada formulu (71) moˇemo zapisati ovako z (72) det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 . Umesto elemenata prve vrste, ovde se mogu uzeti elementi bilo koje vrste ili kolone, sa odgovaraju´im kofaktorima. Na primer, determinantu c 1 −2 4 D = −3 0 0 2 3 6 najlakˇe je raˇunati ,,razvijanjem“ po drugoj vrsti: s c D = −(−3) −2 4 ∗ ∗ ∗ ∗ +0 −0 = −72. 3 6 ∗ ∗ ∗ ∗ a a a23 = 21 23 , a31 a33 a33 itd.

Vaˇni su i kofaktori. Kofaktor, Kij , elementa aij jednak je (−1)i+j Mij , z

126 Determinante viˇeg reda s

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Sad kad smo definisali determinante tre´eg reda pomo´u determinanti drugog c c reda, moˇemo definisati determinante ˇetvrtog reda pomo´u onih tre´eg reda. z c c c To ˇinimo imitiraju´i formulu (72): c c det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 + a14 K14 . Prema tome, determinanta ˇetvrtog reda svodi se na ˇetiri determinante c c tre´eg reda. I ovoga puta moˇemo razvijati po bilo kojoj vrsti ili koloni; na c z primer, 2 2004 −1 4 3 6 −5 3 0 6 −5 = −2004 −4 7 −2 + 0 + 0 + 0. −4 0 7 −2 5 9 11 5 0 9 11 Ovde smo razvijali po drugoj koloni jer ona ima tri nule. Da bismo u proizvoljnoj determinanti stvorili nule, moˇemo upotrebiti slede´i stav. z c Stav 8. Vrednost determinante se ne menja ako se jedna vrsta (kolona) izmeni tako ˇto joj se doda neka druga vrsta (kolona) prethodno pomnoˇena s z bilo kojim brojem. U sluˇaju determinante drugog reda dokaz tog stava je prost. Naime, ako c imamo matricu A= a b , c d

pa drugoj vrsti dodamo prvu pomnoˇenu brojem λ, onda dobijamo matricu z B= Dakle, det B = a(d + λb) − b(c + λa) = ad − bc = det A. Na konkretnom primeru, primena stava 8 daje slede´e: c 1 −2 1 −1 1 −2 1 −1 7 −3 5 2 3 −1 3 0 7 −3 5 3 . D := = = −1 1 −2 3 4 5 0 −1 1 3 6 −2 −4 3 0 1 −6 0 6 −2 −4 a b . c + λa d + λb

pa sa 2. Ponekad je korisno promeniti redosled vrsta. Determinanta trougaone matrice jednaka je proizvodu elemenata koji stoje na glavnoj dijagonali. V3 → V3 + 7V2 . 0 0 4 26 0 0 0 −12 V2 → V2 . Stav 10.9. pa ˇetvrtoj. Ako dve vrste zamene mesta. Ako ovu poslednju tablicu transc formiˇemo po shemi s V1 → V1 . moˇemo ga primenjivati sve dok ne dobijemo . z ˇ pa tre´oj. Na primer. pa sa −3. i dodavali je drugoj. Sta se desilo sa kojom vrstom.. . V4 → V4 + 6V2 . 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− = −1 · (−1) · 4 · (−12). onda determinanta menja znak. moˇemo zapisati ovako: c c z V1 V2 V3 V4 → → → → V1 V2 + (−2)V1 V3 + 2V1 V4 + (−3)V1 Tako smo doˇli do determinante tre´eg reda. 0 0 4 26 0 0 4 14 Dalje. 1 −2 1 −1 0 7 −3 5 D= =− 0 −1 1 3 0 6 −2 −4 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 .3 Determinante 127 Ovde smo prvu vrstu mnoˇili sa −2. a onda moˇemo primeniti slede´i stav: z c Stav 9. U stvari. dobi´emo c 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− . na koju opet moˇemo pris c z meniti stav 8.troz ugaonu“ tablicu. 0 7 −3 5 0 6 −2 −4 Nastavimo raˇunanje determinante D. V4 → V4 + (−1)V3 .

tj. vrati´emo se na A. 2 [2.128 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Determinanta transponovane matrice Ako je data matrica A. sistem jednaˇina c (73) ax + by = P cx + dy = Q . Na primer. ona se formira tako ˇto se svaki c s element matrice zameni svojim kofaktorom. Uzmimo. (AT )T = A. Postoji i formula z za inverznu matricu: 1 adj A. je njena determinanta razliˇita od nule. onda sa AT oznaˇavamo matricu koju dobijamo tako c ˇto vrste matrice A piˇemo kao kolone. 3] = . c Dokazuje se da taj stav vaˇi za matrice bilo kog formata. na s primer. Matricu AT zovemo transponovanom s s (matricom matrice A). Determinante i linearni sistemi Determinante se pojavljuju pri reˇavanju linearnih sistema. i samo ako. moˇemo re´i ovako: z c Stav 11. A−1 = det A Ovde adj A oznaˇava adjungovanu matricu.) c Determinanta i inverzna matrica Pomenuli smo da je uslov ad − bc = 0 karakteristika regularnosti matrice a b . 3 T 2 3 −1 7 T = 2 −1 . 3 7 Ako transponujemo AT . pa se tako dobijena matrica transponuje. . Matrica je regularna ako. c d Sad kad smo definisali determinante. Moˇe se c z dokazati da je det(AT ) = det A. (Uverite se u to u sluˇaju matrice tipa 2 × 2.

4 Input–Output analiza Sistemi linearnih jednaˇina se koriste za analiziranje dva ili viˇe medjusobno c s zavisnih procesa. A ako je D = 0. determinantu sastavljenu od koeficijenata uz nepoznate. Tada c vaˇi slede´i stav. onda je reˇenje dato formulama s x= Dx . onda sistem moˇe biti nemogu´ ili neodredjen. x= dakle. ali rudniku treba struja da bi proizveo ugalj. je D = 0. P d − Qb . b d a c y= a c P Q . Na primer. ad − bc pod uslovom da je ad − bc = 0.05 struje da bi proizvela $1 struje. D Ako je D = 0. Dy . dobi´emo c (ad − bc)x = P d − Qb. Pretpostavimo da rudniku treba $0. Sistem ima jedinstveno reˇenje ako. c c Reˇenje moˇemo zapisati kao s z P Q x= a c b d .9. tj. D y= Dy . Oznaˇimo c c sa D determinantu sistema. Ako je z c D = 0 i jedna od determinanti Dx . onda ne smemo tvrditi da je c c sistem neodredjen. z c 9. itd. Dz razliˇita od nule. I drugu nepoznatu nalazimo na sliˇan naˇin. rudniku elektrani 0 0. i samo s ako. a da elektrani treba $0.60 0.60 uglja i $0. z. z c Stav 12 (Kramerovo pravilo).25 struje da bi proizveo $1 uglja. elektrani treba ugalj da bi proizvela struju.05 uglja struje .25 0. b d Razmotrimo sistem od tri jednaˇine sa tri nepoznate x.4 Input–Output analiza 129 Ako prvu jednaˇinu pomnoˇimo sa d a drugu sa b pa dobijene jednaˇine c z c oduzmemo. Oznaˇimo sa Dx determinantu koja se dobija tako ˇto se kolona c s koeficijenata koji stoje uz x zameni kolonom slobodnih ˇlanova. onda je sistem c nemogu´. D D= Dz . on moˇe i tada biti nemogu´. Ali ako su sve ˇetiri jednake nuli. y.

Vrednost ukupne proizvodnje bi´e razloˇena na vrednost c z spoljne potraˇnje i ulaganje koje je potrebno radi zadovoljenja te potraˇnje.25 0.05 Ulaganje potrebno za proizvodnju p1 dolara uglja i p2 dolara struje moˇe se z dobiti mnoˇenjem matrice C vektorom p = [p1 . B = 3 6 −3 4 1 a Odredite A−1 i B −1 za a = 8.1 jedinicu usluge.2 jedinice usluge. Svaka jedinica poljoprivredne proizvodnje zahteva 0. 96. industrijski i usluˇni. za proizvodz nju $1 000 uglja i $1 500 struje.3 jedinice usluge.60 .130 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ovu tabelu ˇemo napisati u obliku matrice potroˇnje (. potrebno je slede´e ulaganje: c 0 0.4 poljoprivrednih prizvoda i 0.consumption maz s trix“): C= 0 0. 3 95. p2 ]T . −3 9 . onda imamo matriˇnu jednaˇinu c c c p = d + C · p. d2 ]T . Na primer. Svaka jedinica industrijske proizvodnje zahteva 0.5 Zadaci matrice budu singularne:  5 1 . 3 4 B= 4 6 .3 jedinice poljoprivrednih prizvoda.25 0.60 1 000 900 · = . 0. ako je d = [d1 .05 1 500 325 Pretpostavimo sada da postoji spoljna potraˇnja za d1 dolara uglja i z d2 dolara struje. 0. Jedno gazdinstvo je podeljeno na tri sektora: poljoprivredni. Drugi primer.. Odredite broj a tako da slede´e c  4 2 2 a A= . (a) Reˇite jednaˇine AX = B − 2X i XA − B = 2X ako je s c A= 1 −1 . 0.1 jedinica poljoprivredne proizvodnje i 0. z z Drugim reˇima. 0.5 jedinica industrijske robe.2 z jedinice industrijske robe. 0. 9. 0. Za svaku jedinicu usluga treba 0.1 jedinica industrijske robe.

s c c c 98. Reˇite sistem s 2x + 7y = 25 5x + 12y = 241 primenom Kramerovog pravila. Stavite 5 umesto 4 (na kraju tre´e jednaˇine) pa pokaˇite da s c c z novi sistem ima bezbroj reˇenja. (b) svodjenjem proˇirene matrice sistema na trougaoni oblik.9. s 99. s (c) reˇavanjem odgovaraju´e matriˇne jednaˇine. 97. Pokaˇite da z x + y 2x − y 3x sistem + z = 3 + z = 2 + 2z = 4 (AB)−1 = B −1 A−1 . (AB)T = AT B T . (c) Da li je (A + B)2 = A2 + 2AB + B 2 ? (d) Da li je A2 − B 2 = (A − B)(A + B) ? (e) Koja je od ovih jednakosti taˇna: c (AB)−1 = A−1 B −1 . 100. Reˇite sisteme na razne naˇine: s c  9x3 =  5x1 + 8x2 + 2x3 = (a)  7x2 − 4x3 =   3x1 + 6x2 − 5x3 = 4x1 − 7x2 + 2x3 = (b)  −x1 + 8x2 − 9x3 =  − 2x3 =  x1 2x2 − x3 = (c)  −x1 + x2 − 3x3 = 87 26 8 12 1 6 6 8 −5 .5 Zadaci (b) Nadjite AB i BA pa vidite da li je AB = BA. Reˇite sistem jednaˇina s c 4x + 2y + 5z = 21 3x + 6y + z = 31 x + 8y + 3z = 37 (a) Gausovom metodom eliminacije. (AB)T = B T AT ? 131 nema reˇenja.

C = const. Uopˇte. y) = C. 1) neke konstante (ne zavise od K i L). trebalo bi da uvedemo tre´u koordinatu (vidi sliku 40).dveju realnih promenljivih“. c medjutim. funkcijom s dveju promenljivih nazivamo takvu funkciju ˇiji je domen nekakav skup urec djenih parova.. njena jednaˇina glasi c f (x. K) = ALα K 1−α . Da bismo grafiˇki predstavili funkciju dveju promenljivih. viˇe vole da funkciju dveju promenljivih analiziraju pomo´u izoks c vanti. njegov posao nije da izuˇava znaˇenje veliˇina ve´ samo c c c c vezu medju njima. rada (L) i kapiz tala (K). x i y. Zavisnost koliˇine proizvodnje (Q) od L and K moˇe se izraziti c z kao Q = f (K. y0 ) iz domena funkcije. K) : L ≥ 0. y0 ). koje odredjuju ekonomisti. Pored toga. K) iz nekog skupa D ⊂ R2 odgovara jedan broj Q. c . ˇto znaˇi da svakom paru s c (L. L). npr. K ≥ 0 }. y) = c xy. Ekonomisti. npr. Ako ˇelimo izokvantu koja prolazi kroz datu taˇku (x0 . npr. A izokvantom se naziva linija (u ravni) na kojoj je funkcija konstantna. f (x. i. iz c dva razloga: prvo. drugo. on ´e umesto L i K radije upotrebiti druga slova. Za matematiˇara je domen Cobb–Douglasove funkcije jednak skupu c { (L. z c uze´emo C = f (x0 . ista formula se pojavljuje u raznim situacijama. gde su A > 0 i α ∈ (0. U ekonomskoj teoriji se ˇesto pojavljuje Cobb–Douglasova proizvodna c funkcija (74) Q = f (L. gde je f funkcija .132 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH 10 Funkcije viˇe promenljivih s Proizvodni proces moˇe zavisiti od raznih faktora.

xy = C 2 .133 Slika 40: . xy imamo koja ima smisla za svako C ≥ 0.5. y) = c c jednaˇinu xy = C. 10]) gledan sa dva mesta. y) c c z z y x y x Na primer. jer je C = f (1. tj.5. u sluˇaju Cobb–Douglasove funkcije f (x.. c c . 2) ima jednaˇinu xy = 9. y ∈ [1. 2) = 3. onda je to jednaˇina hiperbole c Izokvanta kroz taˇku (1. Tre´a koorc dinata (z) oznaˇava visinu krova u taˇki (x.Krov“ z = xy (x. Ako je C > 0.

y) = 2x + 3y. y) = (f (x. . 2. y) = 1. 5) √ x 10 x 10 xy (b) Izokvante funkcije f (x. 3.134 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH Slika 41: Izokvante 10 10 y y (a) Izokvante funkcije f (x.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful