Faculty of Economics, Finance and Administration

Miroslav Pavlovi´ c

Matematika
materijal za studente

Beograd, 2004.

2

ˇ SADRZAJ

3

Sadrˇaj z
1 Uvod 2 Skupovi i brojevi 2.1 2.2 2.3 2.4 Skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 7 7

Kardinalni broj skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Skupovi brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni . . . . . . . . . . . . . . . 17 c 21

3 Logaritmi 3.1 3.2 3.3

Stepen sa celim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Stepen sa racionalnim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . 22 Logaritmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 28

4 Kamatni raˇun c 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8

Procenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Prosti kamatni raˇun. Aritmetiˇki niz . . . . . . . . . . . . . . 30 c c Sloˇeni kamatni raˇun. Geometrijski niz . . . . . . . . . . . . 33 z c Bernulijeva nejednakost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Geometrijski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Meseˇno ukama´ivanje, itd. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 c c Neprekidno ukama´ivanje c . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 51

5 Funkcije 5.1 5.2 5.3 5.4

Pojam funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Inverzna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Grafici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Tipovi realnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 61

6 Linearna i kvadratna funkcija

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 7. . . . . .2 7. . 95 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 Implicitno zadate funkcije . . 80 Tablica izvoda . . .3 101 Primitivna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Sistem jednaˇina . . . . 104 Odredjeni integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 c Linearna nejednaˇina . 77 Izvod kao trenutna brzina . . .7 7. . . . . . 85 Izvodi viˇeg reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 7. . . 67 Jednaˇina tre´eg stepena . . . . . 129 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 c Tablica integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 8 Integralni raˇun c 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 6. . . 101 Raˇunanje integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 Marginalna funkcija i izvod . . . . . . . . . . . . . . 70 c c 73 7 Diferenciranje 7. . . . . . . . . . 124 Input–Output analiza . . . . . 79 Izvodi elementarnih funkcija . . . . 118 Inverzna matrica . . . . . . . . . . . .4 Matrice .5 7. .4 6. . . . . . . . . . . . . . . . .2 8. . . . . . . .1 7. . . .2 9. . . . . . . . . . . . . . . .6 7. . . . . . . . . . . . 82 Izvod sloˇene funkcije . . . .1 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 c Kvadratna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 s Diferencijal . . . . . . . . .4 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 9. . . . .3 9. 85 z Logaritamski izvod . . . .2 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 7. . . . . 122 Determinante . . . . . .1 8. 87 Ekstremne vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 ˇ SADRZAJ Prava linija i linearna funkcija . . . . . 73 Tangenta i nagib krive . . . . . . . . . . . . . . . . 110 116 9 Sistemi linearnih jednaˇina c 9. . . . . . . . .

. . . .ˇ SADRZAJ 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 132 10 Funkcije viˇe promenljivih s . . .5 5 Zadaci .

6 1 UVOD 1 Uvod b b a a c b (a) a b (b) a .

−1). s c / Skup se moˇe opisati reˇima. z (2. niz je takav spisak u kome je redosled vaˇan.1 Skupovi i brojevi Skupovi Skup je neuredjena kolekcija objekata. Ako x nije element od A. 1. 7}. {2. −1. z {2. S druge strane. 2. −1. Kad ˇelimo da kaˇemo da je neki objekat x element skupa A. koji ze zovu elementi ili ˇlanovi skupa. 3. 7} = {−1. z c B je skup svih celih brojeva koji su manji od 7 a ve´i od −4. 0 ∈ A. piˇemo x ∈ A. U s s / naˇem sluˇaju: −1 ∈ A. c z npr. c Ako skup ima konaˇan broj elemenata. 7) = (−1. −1. npr. 1. . 1. onda piˇemo x ∈ A. 3. 7). 7} = {2. −1. 7}. Redosled nije vaˇan.7 2 2. Napiˇite skup svih elemenata niza s (a) (1. 7}. da z z pripada A. Skup B je jednak skupu A ako ima iste elemente kao A. 2. 3. 3. dakle. −1. onda moˇemo sastaviti njihov spisak. 3. (1) A = {2. (b) (1. 1. −1. 3. c ˇto se moˇe zapisati i ovako: s z (2) B = {x : − 4 < x < 7 i x je ceo}. npr. 2. Na primer. 3. tj. 1). −1.

Na primer. s {x ∈ Z : x2 < 0} = ∅. B2 = {x ∈ Z : x2 < 7}. Pokaˇite da je B1 = B2 . Na primer. s onda oni celi brojevi koji imaju tu osobinu ˇine skup. Uopˇte. Na primer. ako je P (x) neko smislena osobina koja se odnosi na cele brojeve. {x ∈ Z : x < 9} ⊂ {x ∈ c Z : x2 ≤ 9}.. ako sa Z oznaˇimo skup svih celih brojeva.8 ili. onda je C ⊂ D i D ⊂ C. . a taˇno je i obrnuto: Ako je c C ⊂ D i D ⊂ C. Da li su ti skupovi jednaki? Ako je C = D. onda je C = D. Slika 1: Skupove je korisno predstavljati pomo´u Venovih dijagrama c A C B D S (a) A •4 •1 •7 •3 •2 •5 C B •6 (b) Podskup Ako svaki element nekog skupa D pripada skupu C. B1 = {x ∈ Z : x2 ≤ 7}. a taj skup mi zapisuc jemo ovako: {x ∈ Z : P (x)}. c 2 SKUPOVI I BROJEVI B = {x : − 4 < x < 7.D je podskup (skupa) C “. onda piˇemo D ⊂ C. z Moˇe se desiti da razmatramo neko svojstvo P za koje ´e se ispostaviti da z c ga nema nijedan ceo broj. s 2 ˇitamo: . x ∈ Z} = {x ∈ Z : − 4 < x < 7}. U tom sluˇaju kaˇemo da je skup {x ∈ Z : P (x)} c z prazan i piˇemo {x ∈ Z : P (x)} = ∅.

Uverite se u slede´e: c C ∩ D ⊂ C ⊂ C ∪ D. Mathematically A∩B we write this as: U uniju. 1} and B = {2.1 Skupovi 9 Slika 2: A = {0. 4} draw Venn diagrams showing (a) A and Presek. oznaˇava se B ∩ A D. We write A∩B to denote the intersection of A and B. ulaze objekti koji pripadaju bar jednom od skupova C.) Da li je B ⊂ A ? Da li je c Now do this A ⊂ B ? exercise Figure 2 The set A is contained completely within B Given A = {0. 4} O 2 3 4 1 A B S Zadatak 1. unija. Neka je A skup tri bicikla. 2.2. a B skup svih njihovih toˇkova. A B . c (Podrazumeva se da bicikl ima dva toˇka. odnosno D. 1} ⊂ B = {0. Note that A ∩ B and sa C \ are identical. novi skup u koji ulaze objekti koji pripadaju i skupu C i skupu D (istovremeno). onda je njihov presek. Slika 3: Presek Answer 3. D Key Point (pazite: mogu pripadati i jednom i drugom). The intersection and union of sets A B Intersection Given two sets. 3. moˇemo shvatiti sets can be c z belongs to B. 1. the intersection of A and B is a set which contains elements that are S common both to A and B. Skup C. C ∩ D. The intersection of two represented by a Venn diagram as shown in Figure 6. A and B. C ∪D. A ∩ B = {x : x ∈ A and x ∈ B} Razlika skupova C i D jeste the onih objekata koji pripadaju C ali to This says that the intersection contains all skupelements x such that x belongs ne A and also x pripadaju D. 3. razlika B (b) A (c) B Ako su dati skupovi C i D.

(C \ D) ∩ D = ∅. ako je A skup svih parnih c brojeva. Kad je univerzalni skup c ve´ odabran. Na primer. ako je A skup svih parnih brojeva a z B skup svih neparnih. jer ne postoji nijedan broj koji bi bio i paran i neparan. tj. Tada se presek s z s z C ∩ D sastoji od dvostrukih ˇpijuna. A \ B. Napiˇite elemente skupova A ∩ B. gde su A i B skupovi odredjeni formulama (1) i (2). oznaˇimo ga sa S. B \ A. onda je A jednak skupu svih neparnih. odnosno D. Takodje su disjunktni su i skupovi A i B iz zadatka 1. tada moˇemo govoriti o komplementu. A ∪ B. ako je A ∩ B = ∅. Komplement skupa Skup koji objedinjuje sve objekte koji su od interesa u izvesnom kontekstu zove se univerzalni skup. Disjunktni su i skupovi A i B na slici 4. I. Komplement skupa A c z sadrˇi one elemente univerzalnog skupa koji ne pripadaju skupu A. onda ´e S biti skup svih prirodnih brojeva. Na primer. komz plement oznaˇavamo sa A . s Zadatak 2. Dakle. Disjunktni skupovi Ako skupovi A i B nemaju zajedniˇkih elemenata.10 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 4: Unija A B A B S A∪B A∪B S kao skup ˇpijuna u sluˇbi obaveˇtajne sluˇbe C. skup C \ D dobijamo tako ˇto iz C s s odstranimo dvostruke ˇpijune. onda su A i B disjunktni. pozitivnih celih) brojeva. s C \ D = C \ (C ∩ D) ⊂ C.desno. A ili Ac . ako razmatramo deljivost prirodnih (tj. c kaˇemo da A i B disjunktni. c Na primer. .

spiska nazivaju se c c konaˇnim. • Ako su A i B proizvoljni. 2. 5. 7. 5}. taˇnije. 2. Na primer. Razmotrite primer: A = {1.1 . A. onda je |A ∪ B| ≤ |A| + |B|. onda je |A ∪ B| = |A| + |B|. 8}. ako su A i B skupovi iz zadatka 1. • Ako su A i B disjunktni. 3. Razmotrite primer: A = {1. B = {3. 4. 4. onda je |A| = 3 i |B| = 6. Razmotrite primer: A = {1. ako je B ⊂ A. 14}. 3. 3. 13. Ac c A A A' S 2. onda je |B| ≤ |A|. Kardinalni broj nekih skupova je toliko veliki da se ne isplati raˇunati ga c na prste. B = {2.2 Kardinalni broj skupa Skup ˇiji se elementi mogu zapisati u vidu konaˇnog. onda je c |A \ B| = |A| − |B|. taˇnije c |A ∪ B| = |A| + |B| − |A ∩ B|. 2. B = {12.2. 4.2 Kardinalni broj skupa 11 Slika 5: Komplement skupa A oznaˇava se sa A . Kardinalni broj praznog skupa jednak je nuli (po dogovoru). • Ako je B ⊂ A. 4. Taj broj se zove kardinalni broj skupa A. 3. onda se sa |A| oznaˇava broj elemenata c c skupa A. 5}. 5}. 6. 4}. 1 makar i zamiˇljenog s . Ako je A jedan takav skup.

oznaˇimo skup c c s c svih takvih nizova sa S. c 2 Redosled je ovde bitan. prva tri se mogu birati na 7 × 6 × 5 naˇina. 0. c c Da bismo naˇli taj broj. 1. 6. Prema tome. Za prvi fudbalski par imamo tri mogu´nosti. U naˇem s z s sluˇaju moˇe se uzeti bilo koja od navedenih cifara. c Tre´i korak: Kad su izabrana prva dva. c c Primer 2. prvih 7 na 37 a svih dvanaest — na 312 = 531 441 c naˇina. ima ih 7 (sedam). 5. 2 : c 1 0 2 Sada tipujemo drugi par. a tipovali smo samo dva para. 2.1. Broj naˇina da se popuni listi´ jednak je broju |S|. ˇto je isto: Na koliko se naˇina mogu rasporediti elementi skupa s c {1. itd. 3. Popunjavaju´i listi´. 0 1 0 1 0 2 1 0 0 0 1 1. dolazimo do zakljuˇka da se prva tri para mogu tipovati c c na 3 × 3 × 3 = 27 naˇina. 7} ? Prvi korak: Razmatramo ˇta sve moˇemo uzeti za prvi element. Kao drugi primer. Ovde drugi mora biti razliˇit od prvog. 4. Nastavljaju´i dalje.2. i. 5. 4. Drugim reˇima. Listi´ fudbalske prognoze sa 12 parova moˇe se popuniti na c z razne naˇine: c 1 0 0 2 1 1 1 0 0 1 2 1. c drugi se moˇe birati na 6 (ˇest) naˇina. 7 tako da se cifre ne poz c navljaju? Ili. |S| = 531 441.12 2 SKUPOVI I BROJEVI Primer 2. . tre´i se moˇe izabrati na 5 naˇina. 2. prva dva elementa se z s c mogu izabrati na 7 × 6 naˇina. pitamo se ˇta sve moˇe biti s z drugi. 3. c z Drugi korak: Kad smo izabrali prvi element. mi piˇemo niz2 od dvanaest elemenata. nije nam potrebna nikakva nauka — dovoljno je s raditi planski. nezavisno od izbora prvog. c c z c Dakle. Na svaku od prethodnih mogu´nosti dolaze tri: c 1 1 1 1 0 2 0 0 0 1 0 2 2 2 2 1 0 2 Zasad smo stigli do broja 3 × 3 = 9. 6. razmotrimo pitanje: Koliko se sedmocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara 1.

1–5) pobediti doma´in i da u ˇetiri utakmice ne´e pobediti gost (9–12). 1. 5! = 120.sedam faktorijel“). 8. 5. 6. 7. Dobijaju oni koji pogode svih sedam brojeva. Postavlja se pitanje koliki je broj mogu´ih . Sigurni ste da ´e u pet utakmica c (npr.. 2! = 2. Zadatak 3. sedmi se moˇe birati na samo s z jedan naˇin. tada faktorijel slede´eg moˇemo na´i s c z c po formuli (n + 1)! = n! · (n + 1).2 Kardinalni broj skupa 13 Sedmi korak: Kad je izabrano prvih ˇest. ako je n ≥ 2 s c s pozitivan ceo broj. c Prema tome. po dogovoru. U igri na sre´u zvanoj loto izvlaˇi se 7 brojeva iz skupa L = c c {x ∈ Z : 1 ≤ x ≤ 39}. ako ponavljanje cifara 1) jeste dopuˇteno. 6. 2. imamo 0! = 1. 7. 8! = 7! · 8 = 5040 · 8 = 40 320. 5. c Rasudjuju´i kao u primeru 2. Kad smo naˇli faktorijel nekog broja. Pored toga. z Taj broj se piˇe i kao 7! (ˇitaj . Na primer.2. Koliko se ˇestocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara s z c (a) 1. s 2) nije dopuˇteno? s Primer 2. onda je n! = n(n − 1) · · · 2 · 1.. na´i ´emo da se od elemenata skupa L c c c moˇe sastaviti z (3) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . (b) 0. c c c Koliko ´ete kombinacija uplatiti? c Zadatak 4.kombinacija“.2. Na primer. 3. Popunjavate tiket sa 12 parova. 2. 3! = 6. Uopˇte. 4. 3. traˇeni broj je 7 · 6 · 5 · 4 · 6 · 2 · 1 = 5040. 6! = 720.3. 9! = 8! · 9 = 362 880. 1! = 1. 4! = 24. 4.

pa se ponekad piˇe i = −1. . Imaginarna √ jedinica ima svojstvo i2 = −1. tj. 5).3 Skupovi brojeva Za neke vaˇne skupove upotrebljavamo specijalne simbole. . 9. 2 SKUPOVI I BROJEVI (1. . 4. 3. 3. s Valja znati da je svaki ceo broj racionalan. R — skup svih realnih brojeva. Realan broj se pojavljuje kao (konaˇan ili beskonaˇan) niz ˇiji je prvi c c c ˇlan ceo broj a ostali su cifre 0. Q — skup svih racionalnih brojeva. Drukˇije: c c Q= p : p ∈ Z. Ve´ smo pomenuli z c da se skup svih celih brojeva oznaˇava sa Z. svaki racionalan je realan. 2. 7. 5. traˇeni broj c z kombinacija jednak je (4) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 = 15 380 937. 5. 2. 4. 4. . 6). 7). y realni brojevi a i je imaginarna jedinica.. q ∈ Z \ {0} q . C — skup svih kompleksnih brojeva. . Pored toga. 6. onih koji se predstavljaju u obliku x+yi. Dakle. pozitivnih celih brojeva. kako c s smo videli. (1. itd. tj. 7. tj. a tih nizova. ima 7!. Takav se niz zove i decimalna c . . 2. 7! 2. 2. S obzirom da se od igraˇa ne traˇi da pogode redosled c z izvuˇenih brojeva ispada da broj (3) treba podeliti sa 7!. onih koji se mogu predstaviti u obliku p/q. Ovde smo poˇeli da piˇemo nizove od brojeva 1. 6. . 7.14 sedmoˇlanih nizova sa razliˇitim elementima: c c (1. pri ˇemu su p i q celi i q = 0. imamo lanac relacija N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R ⊂ C. gde su x. 7! Prevod ovog tvrdjenja na jezik skupova glasi: Broj sedmoˇlanih podc skupova skupa koji ima 39 elemenata jednak je (5) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . imamo slede´e c c oznake: N — skup svih prirodnih. 1. itd. . tj. 3.

.469 = 3. b = {x ∈ R : a ≤ and b}. a] = {x ∈ and ≤ an square brackets. Positive numbers are represented on the right-hand side of this line. negative numbers on the left-hand se Any whole or fractional number brojeva koji imaju . Therefore the interval [1. ∞) = {x and : are included in the to denote∞) the {x ∈ R : x > a}. a svakom broju — jedna taˇka. Study iracionalnim.. that is 1 ∈ R 3 x ≥ a}. Numbers can be represented on a number line. an open end-point is denoted by ◦.9999999999999999999999999999999999999999999 .0 = 1. The (−∞. Figure 1 shows part of this line. npr. Dakle.16 = . [a. 2. i samo ona. whereas the use of a plus sign to su. b) = {x ∈ R a ≤ An b}. . c Block even if the material is nom reprezentacijom jeste racionalan. [−1.2. such that 1 ≤ x ≤ 3. c 73 0. Svakoj taˇ the line extends from minus infinity to plus infinity. Crta iznad cifre oznaˇava da se dotiˇna. 1 and 3 inclusive. (−∞. For example. 3] consists of all real numbers x. closed = {x end : a < x at b}. s The number line 1 line. 3) means all real numbers x such that 1 < x < 3. e. for example 6 > 4. nadalje ponavlja bezbroj c c puta. Brojevi sa konaˇnom decimalnom reprezentacijom. interval. najvaˇ and ≤ are both true Medju raznim podskupovima skupa R 7 ≤ 10 zniji7 su 7intervali: statements. Numbers. 4] are illustrated in Figure 2. =] {x ∈ that x <end-points are included in the intervalR : xsucha}. is optional when The Realni brojevi se mogu predstaviti na pravoj —Mathematically we say that cki line extends indefinitely both to the left and to the right. 3] (a. 4] are depicted on the real line. Intervali right of it on Sometimes we are interested in only a small section. all numbers to the the number line are greater than the given number. [−1. A useful way of 6 picturing13 numbers is to use a number −2 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 2.periodiˇ line decSkup Q side. 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. 2] and (3. We write [1.poklapa sa skupom realnihcan be represented by a point on thisnu“ which c is also called the real number line. be closed. 0. i samo c oni. for example −3 < 19. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. A knowledge of the properties of numbers is fundamental to the study< 1engineering mathematics.describing positive numbers. brojnoj osi. = 1 . interval is said to b) = {x ∈ R : a < x < b}. a) [. For this reason we strongly recommend that you work through this Svaki broj sa konaˇ familiar. s 1 = 1. or interval.0 = 0. that a imalnu reprezentaciju. π. na primer.615384.5 π 3 4 5 6 7 8 Figure 1. but not (a. The symbol for infinity na osi odgovara jedan broj. imaju viˇe decimalnih reprezentacija. Given any number. the rest of this block can be most easily illustrated s by applying it to numbers. Students who possess this knowledge will be well-prepared for the study of algebra. Intervals can be represented on a number line. −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. A closed end-point is denoted by •. 0. Much of the terminology used throughout Joˇ jedan primer: 3. ali 1.9999999999999999999999999999999999999999999 of . mean R : the a}. The intervals (−6. including the end-points. x < interval may be (a. Thus (1. Ostali or simply the realnazivaju seFigure 1 and note takvi minus sign is always used √ indicate that a number is negative. 3) to [a. (1. = 5.47. Na primer.is ∞. We write (1. . For example.9 . all = real numbers between [a. −4). of the real line.3 Skupovi brojeva 15 reprezentacija. −4). The symbol < means ‘less than’. b ] at one ∈ Rand open ≤ the other. represent all real] numbers between 1 x ≤ 3. The symbol > means ‘greater than’.9 = 0. ali racionalnih ima joˇ. The intervals (−6. and such an interval is said to be :open.00 = 1. realni brojevi line. operations and common notations. 2] and (3.

1). Intervalu sa jednom beskonaˇnom granicom odgovara poluprava. 1] ∪ (1. Moˇe biti zadato bezbroj c z skupova. We write (1.je aopen end-point bilo a ≥ b. A2 = [0. 1) ∪ (1. 1] ∩ [1. 1) ∩ (0. 3) to represent all real numbers between 1 and 3. but not including the end-points.1: Basic Algebra 2 Zadatak 5. such that 1 ≤ x ≤ 3. Sometimes we are interested in only a small section. −1) ∪ [0. An interval may be closed at one end and open at the other. 1] \ (0. (1. 3). −1). 1). [. 2∈Q. [−1. 1/3). 1]. od navedenih skupova bili bi prazni — koji? −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. −4). U kojem od slede´ih c skupova postoji najmanji element: (0. A6 = [0. ako su mu krajevi konaˇni. 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. Zadatak 6. 1}. [3. 2] and (3. 3]. . For example. for example −3 < 19. A2 = (−∞. A7 = [0. −4 ∈ Q . A3 = (−∞. (d) (e) (f) √ √ 4∈Q. A6 = {0. 1). We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. Intervals can be represented on a number b bilo koji realni brojevi takvi by •. We write [1. A2 = (0. 3). 1) ∩ [1. Najmanji element (minimum) nekog skupa S ⊂ R je takav broj koji pripada S a manji je od svih ostalih elemenata iz S. . Zadatak 7. . (−∞. A5 = (0. and such an interval is said to be open. c Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 0 1. ˇ Sta je presek svih tih skupova? Zadatak 8. ∞). ] mean that the end-points are included in the interval and such an interval is said to be closed. 3) means all real numbers x such that 1 < IxBROJEVI 16 2 SKUPOVI < 3. (b) | − 4| ∈ N . . i objasnite zaˇto je tako. Uniju skupova ˇine objekti koji pripadaju makar jednom od datih. The intervals (−6. A5 = {0}. neki Tu su a i line. Recite da li je slede´e tvrdjenje taˇno. . 1/2). 2] and (3. npr. For example. A777 = [0. [0. A4 = [0. (c) −3. 7 ≤ 10 and 7 ≤ 7 are both true statements. ∞) ? Zadatak 9. Therefore the interval [1. predstavlja kao duˇ depicted on the real line. . 4] z. that is 1 and 3 are included in the interval. c are Na brojnoj osi. c c s (a) 4/5 ∈ N . Thus (1. or interval. 1] \ (0. Odredite slede´e skupove: c A1 = [0. . interval se −4). A3 = [0. 1] ∪ (2. . The intervals (−6. 3). of the real line.5 ∈ Z . Odredite komplement slede´ih skupova (smatraju´i skup R unic c verzalnim): A1 = [0. A closed end-point is denoted da an < b. 1/777). A1 = [0. ∞). 4] are illustrated in Figure 2. [−1. Ako bi is denoted by ◦. 3] to denote all the real numbers between 1 and 3 inclusive. A4 = [0. Presek proizvoljnog broja skupova definiˇe se kao skup u koji s ulaze oni objekti koji pripadaju svakom od datih skupova. 3] consists of all real numbers x. The square brackets. 1). 1].than’. A3 = [0. 3). 1).

ona se raspada na dve jednaˇine sa z s c c ograniˇenjima za x : c 1) x − 1 = 0.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Skup svih uredjenih parova (tj. Reˇavaju´i prvu. dakle A = 3x − (2x + 1) = x − 1. Poc gledajmo. izraz A = 3x − |2x + 1|. koja potiˇe otuda ˇto misle da je −x negativno. y ∈ R}. |x|. ako c s s c je x = −2. onda je −x = 2. proveravamo uslov: 2x+1 = 2·1+1 > 0 s c — jeste zadovoljen. Tako moˇemo reˇiti jednaˇinu A = 0. 1) Ako je 2x + 1 ≥ 0. dvoˇlanih nizova) realnih brojeva oznaˇavamo c c 2 sa R . dobijamo x = 1. y) : x ∈ R. Znaˇi. . na primer. c c s 2. pod uslovom 2x + 1 ≥ 0. Jednakost |x| = −x. onda je |2x + 1| = −(2x + 1). odnosno kao naˇin da apsolutnu vrednost zamenimo zagradama.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Apsolutna vrednost 17 Svaki broj x ∈ R ima svoju apsolutnu vrednost. 2) 5x + 1 = 0. c R2 = { (x. za x < 0. Dakle jednaˇina 1) ima reˇenje x = 1. a ˇto nije taˇno. Formulu (6) moˇemo shvatiti kao naˇin oslobadjanja od apsolutne vredz c nosti. pod uslovom 2x + 1 < 0. dakle A = 3x + (2x + 1) = 5x + 1.2. ali uslov c s 2x + 1 = 2 · (−1/5) + 1 < 0 nije ispunjen. koja se definiˇe ovako: s (6) |x| = x ako je x ≥ 0.. npr. c s Jednaˇina 2) nema reˇenja jer iz 5x + 1 = 0 dobijamo x = −1/5. kod nekih studenata stvara zabunu. 2) Ako je 2x + 1 < 0. Zakljuˇak: jednaˇina A = 0 ima jedno reˇenje: x = 1. −x ako je x < 0. onda je |2x + 1| = (2x + 1).

18 Tri elementa skupa R2 : (0.. −2). c Kako glasi jednaˇina prave p ? y-ose? i prave koja prolazi kroz taˇku A c c 4 i koordinatni poˇetak? c 3 4 Vidi i sliku 8. −2). A = (1. y) na x-osi ima svojstvo y = 0. y). Brojevi x. Na primer.3. Na primer. (1. y). kao na slici 6 ili 7. π). i nijedna druga. ili M = (x. 2). 4). prava q je grafik jednaˇine y = 2. C(−3. ˇto c s 3 zapisujemo ovako: M (x. x-osa ima jednaˇinu y = 0 — svaka s c c taˇka M (x. ako je data neka linija u ravni. idite na stranu 61. F (1. Nacrtajte taˇke B(−1. y zovu se koordinate taˇke M. svakoj taˇki M u ravni c c odgovara jedan par (x.prinudnoj“ projekciji 3 y A 2 q 2 1 K x –3 –2 –1 0 –1 –2 1 2 3 –2 II II 1 II –1 0 1 2 p III III –1 IV IV –2 (a) Kvadrat K se vidi kao kvadrat. 2). Na primer. 0). Dakle. c Slika 6: Koordinatni sistem u . par (1. y) ∈ R2 . c c S druge strane. ume´emo da crtamo jednaˇine. 2). Pogledajte sliku 7 (b) Kvadranti Kad umemo da crtamo taˇke. (−1. 2) predz c stavljen je na slikama 6 i 7 taˇkom A. c . D(−1. 2 SKUPOVI I BROJEVI Ako u ravni odaberemo dve ose. onda svaki element skupa R2 moˇemo predstaviti taˇkom u ravni. E(2. Grafik c c c jednaˇine sastavlja se od onih taˇaka ˇije koordinate zadovoljavaju tu jednac c c ˇinu. 2). Obratno. Ako ste zaboravili jednaˇinu prave. onda moˇemo pokuˇati da z s napiˇemo njenu jednaˇinu.

Slobodna“ projekcija. Osenˇeni . y) ∈ R2 : 0 ≤ x ≤ 1. Drugim reˇima.2.5 2 2. kao ˇto razne mape s Grenlanda predstavljaju jedno isto ostrvo. Taˇka M (x.. c c K = {(x.5 Slika 8: Napiˇite koordinate oznaˇenih taˇaka. s c c 3 E D y 2 1 0 B A C 1 x 2 –2 –1 –1 –2 F .pravougaonik“ na ovoj slici i kvadrat na slici 6 predstavljaju isti objekat. 3 q y 1 A K –1 –0.. 0 ≤ y ≤ 1}.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c 19 c Slika 7: .5 0 –1 –2 0. 0 ≤ y ≤ 1. y) iz K ima c karakteristiˇno svojstvo: 0 ≤ x ≤ 1.5 1 x 1.

20 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 9: Prava y = x i kruˇnica x2 + y 2 = 1 u dve projekcije z 10 y=x 3 2 A 5 2 y –3 –2 –2 (a) Ovde se prava y = x vidi kao simetrala prvog i tre´eg kvadranta c A 1 2 y=x 3 x 2 3 –3 –2 –5 –3 –10 (b) Prava y = x u slobodnoj projekciji 1 1 y y –1 x 1 –1 x 1 –1 (c) Ovde se kruˇnica vidi kao kruˇnica. z z –1 (d) Ovde se kruˇnica vidi kao elipsa z .

n a a n an = n. n = 2. b b Izraz 00 nije definisan. (a = 0). m = 3. c Ispostavlja se da pravila (7) ostaju ispravna — uverite se u to uzimaju´i c nekoliko konkretnih vrednosti eksponenata. a1 = a. a2 = a · a. broj n se zove eksponent a broj a je osnova (stepena). (am )n = am·n . gde je a bilo koji broj. npr. (a = 0). Razmotrite formulu a b −1 = b a = reciproˇna vrednost od c a . po dogovoru. itd.1 Logaritmi Stepen sa celim eksponentom Podsetimo se da je. recimo. b . 1 1 a−1 = . U izrazu an . ne pridaje mu se nikakvo znaˇenje. ako ga ima.21 3 3. a3 = a · a · a. Definiˇe se i stepen sa c s celim negativnim brojem. a−2 = 2 a a 0 a = 1. Vaˇe slede´a pravila: z c am an = am+n . Uverite se u njihovu ispravnost za neke konkretne vrednosti eksponenata. (7) (ab)n = an bn . U svakom od tih pet pravila eksponent je pozitivan ceo broj (a imenilac je. tj. razliˇit od nule). am = am−n .

5 −32 = −2 . Ako je n ma koji pozitivan ceo broj. Na c kvadratni koren od 9. ali 4 −16 nije definisan kao realan broj. formula (8) moˇe biti z problematiˇna. opˇtije.. jer je 32 = 9. Ako je a < 0. 3 −8 = −2 . 4 16 = 2. Npr. onda je n-ti koren od a takav broj b da je bn = a. Negativni brojevi s c z nemaju (realan) kvadratni koren. daje a. zaˇto? s Sliˇno se definiˇe kubni koren. ima smisla pisati c √ a = a1/2 (a ≥ 0) i.2 Stepen sa racionalnim eksponentom Kvadratni koren broja a je takav broj koji. b pozitivni. Tako je jedan kvadratni koren od 9 jednak 3. Npr. onda ´emo ga napisati u vidu . ˇ Ovde se moˇe uzeti a < 0 ako je n neparan broj. Medjutim.neskrac tivog“ razlomka r = m/n. Npr. c s 5 32 = 2. √ Budu´i da je ( a)2 = a1 . n > 0. 9=3 . I broj −3 je oznaˇava pozitivni koren. Ako je r bilo koji racionalan broj. jednaˇina x4 = 16 ima dva reˇenja: x = ± 4 16 . 3 8 = 2. simbol primer. i pisati (8) ar = am/n = n am = n a m za a > 0 . Svojstva zavise od toga da li je n (= izloˇilac korena) paran ili z neparan. c √ (A2 )1/2 = A2 = |A| za svako A. Sta moˇete re´i o izrazu 0r ? z z c Sve formule sa spiska (7) ostaju ispravne ako dopustimo da su eksponenti razlomljeni a brojevi a. a reˇenja jednaˇine x2 = 7 moˇemo zapisati kao x = ± 7.22 3 LOGARITMI 3. samo ˇto ovoga puta svaki realan broj ima c s s jedan jedini koren. ali ( A )2 = A samo za A ≥ 0. s n a = a1/n . kad se stepenuje sa 2. .

da biste naˇli loga (b). 3. logaritam od b za osnovu a je onaj broj kojim treba stepenovati osnovu a da bi se dobilo b. s Na taj naˇin moˇemo izvesti pravila raˇunanja sa logaritmima direktno iz c z c pravila raˇunanja sa eksponentima: c loga 1 = 0 loga (ab ) = b loga (b) + loga (c) = loga (b · c) loga (b) − loga (c) = loga b c . Na primer. loga (b) c je broj koji zadovoljava uslov aloga (b) = b.3 Logaritmi S druge strane (A3 )1/3 = 3 23 A3 = 3 A 3 = A za svako A. S obzirom da je ax > 0 za svako realno x. Napomenimo da pravila (7) s c opstaju. Naredni korak je uvodjenje stepena sa iracionalnim eksponentom nad pozitivnom osnovom.3.01 = A dokazati neku jednakost tipa loga B = C. isto je ˇto i dokazati aC = B. to je izraz loga B definisan pod uslovom B > 0. Drugim reˇima. treba da reˇite jednaˇinu s s c ax = b po nepoznatoj x. Joˇ primera: s c s log2 (8) = 1 = log3 3 log4 (2) = log10 1 = log10 1 000 = log10 0. Ili. ˇto ne´emo razmatrati. log3 9 = 2 jer je x = 2 reˇenje jednaˇine 3x = 9. ako je jasnije.3 Logaritmi Za pozitivne brojeve a i b (a = 1).

Jednaˇine c Jednaˇina c ln x = c ima reˇenje za bilo koje c i ono glasi s x = ec . ln(−x). Logaritmi za osnovu 10 poznati su kao dekadni logaritmi. vaˇe formule c z (9) ln(ex ) = x. ln 1 − x. Broj 10 se ponekad zove antilogaritam od b. (10) ln e = 1. ln(x − x + 1). ln e e . log(b). Stavimo loga b = x. . ln 1 = 0. ln(3x − 2). ln(1 − x ). ay = c. Najˇeˇ´e se upotrebljavaju prirodni logaritmi. Prema reˇenom. Umesto loge piˇe se ln . Izraˇunajte c √ ln e . tako da treba da pokaˇemo da je loga (bc) = z x+y x + y. i obiˇno se piˇu c s b bez indeksa. Posebno. .71828 . logaritmi za osnovu e. Zadatak 10. eln x = x. e = 2. .24 loga (1/b) = − loga (b) loga (bβ ) = β · loga (b) 3 LOGARITMI Iz ovog poslednjeg pravila sledi pravilo za logaritmovanje korena: loga n b = 1 loga (b). n Ta pravila vaˇe pod uslovom da je b > 0 i c > 0. c sc gde je e eksponencijalna konstanta. a druga — za x > 0. Za koje √ vrednosti promenljive x definisani slede´i izrazi: su c 2 2 ln(x). tj. s Prema prethodno reˇenom. loga c = y. recimo. pravilo z loga (bc) = loga b + loga c. prva — za svaki realan broj x. Izvedimo. a ovo je taˇno jer je c ax+y = ax · ay i ax = b. to je isto ˇto i a c s = bc.

Dakle. s c (f) nema reˇenja.3 Logaritmi S druge strane. logaritam se sme skratiti. 5 25 ako su (d) e2x − ex − 2 = 0. Ako bismo napisali s ln(x − 1) − ln(−x) = ln 5 x−1 = 1. Jedanaˇina se sme logaritmovati ako su obe strane pozitivne.3. −x tj. ako je ln A = ln B i A > 0. c ako je A = B i A > 0. tj. (e) ln 1−x = 1. ili nekog drugog zadatka. Na primer. jednaˇine A = B i ln A = ln B imaju ista reˇenja c s ispunjeni uslovi A > 0. B > 0. e3x − e2x − 2ex = 0. da razjasnimo uslove pod kojima taj zadatak ima c smisla. ako je mogu´e. ln2 x = (ln x)2 . ono glasi s s c x = ln b. (b) ln2 x − 3 ln x + 2 = 0 (c) 2ex + 3 = 0. x < 0 i x > 1. Prema tome. one su ekvivalentne . x (f) ln(x − 1) − ln(−x) = 1. s s c trebalo bi. Reˇite jednaˇine: s c (a) 2 ln x − 3 = 0. ˇto je nemogu´e. trebalo bi da bude c x − 1 > 0 i −x > 0 (istovremeno). onda je ln A = ln B. onda je A = B. B > 0. jednaˇina c ex = b ima reˇenje samo za b > 0 (zaˇto ?) i. 2ex − 3 = 0. naime. u tom sluˇaju. B > 0. Pre nego ˇto pristupimo reˇavanju jednaˇine. S druge strane. da bi jednaˇina (f) imala smisla. tj. Zadatak 11.

U sluˇaju (b) stavljamo ln x = t (x > 0) pa jednaˇinu piˇemo c c s 2 kao t − 3t + 2 = 0. c z c c 2 dobiti jednaˇinu t − t − 2 = 0. vra´aju´i se na x. x2 = et2 = e2 . treba da znamo kvadratnu jednaˇinu s c c (vidi str. Zato od dva reˇenja t1 = 2 i c s t2 = −1 uzimamo samo pozitivno. dobijamo ex = 2. (c) broj blizak jedinici ? Reˇenje nejednaˇine s c (13) ln x > c. e+1 3 LOGARITMI Da bismo reˇili jednaˇine (b) i (d). reˇenja su x1 = et1 = e. c . 1/2. Vra´amo se na x i s c dobijamo dve jednaˇine: c ln x = t1 . reˇenje nije x < ec . S druge strane. x = 2e + 1 . Dakle. ali je tu t > 0. 1/8). s U sluˇaju (d) moramo biti paˇljiviji. Proverite to na konkretnim primerima (recimo x = 2. Na primer. (11) ex > 0 za svako x. (b) vrlo veliki broj. Kolika je vrednost ln x kad je x: (a) vrlo mali pozitivan broj. ve´ 0 < x < ec . −x tj. gde je c realan broj. Stavi´emo ex = t i. (12) ln x > 0 za x > 1. jer log(−1) nije definisan. Ali u sluˇaju nejednaˇine c c (14) ln x < c. ln x = t2 . 4. bec c smlisleno je logaritmovati nejednaˇinu ex > −1. s c Pre logaritmovanja nejednaˇine ili jednaˇine razmislite. c z √ a = 2. x = ln 2. od prve jednaˇine. t2 = 2. Nejednaˇine c Stepen ex je pozitivan za svako x. ln x < 0 za 0 < x < 1. c c tj. Ova ima dva reˇenja t1 = 1. 69).26 doˇli bismo do pogreˇnog zakljuˇka s s c x−1 = e. tj. npr. jeste x > ec . 2. gde je a > 1. Ova poslednja ˇinjenica vaˇi i kad se ln x zameni sa loga x.

≤. (Ne zaboravite da prvo odredite oblast definisanosti. ≥. U zadatku 11 zamenite znak = znakom >. <. pa reˇite s odgovaraju´e nejednaˇine.3 Logaritmi 27 Zadatak 12.3. c c Zadatak 13. Reˇite slede´e jednaˇine i odgovaraju´e nejednaˇine: s c c c c (a) ln x2 = ln(x + 2) (b) 2 ln x = ln(x + 2) (c) x = √ x+2 .) .

100 10 i . U navedenim primerima izjednaˇili smo i% sa i/100.1 Kamatni raˇun c Procenti Jedan procenat neke veliˇine jednak je stotom delu te veliˇine — jednoj c c stotinki.28 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4 4. Na primer.podeli sa z c 100“. taˇna je c c reˇenica: c (15) Broj 110 je za 10% ve´i od broja 100. 100 Joˇ opˇtije. c Kako biste shvatili slede´e reˇenice? c c Broj 100 pove´ati za jednu desetinu.. c Broj 100 pove´ati za 1/10.5%.. gde je p = . 375 = 37. tada delimo 15 sa c 40 : 15 = 0. Dakle. 40 dakle.5 Ako ho´emo da broj 15 izrazimo kao procenat broja 40. znak . 5 procenata od 40. c Izrazite 40 kao procenat od 15. Na primer. Uopˇte. broj koji je za i% ve´i od broja S jednak je s s c S + pS = S(1 + p). 15 ˇini 37. c Vratimo se na (15). gde je p = A broj za i% manji od broja S jednak je S − pS = S(1 − p).15 × 150 = 22. 15% od 150 = 15% × 150 = 0.% “ se moˇe shvatiti kao skra´enica za . broj koji je za 10% ve´i od S jednak je s c S+ 1 10 S = S + S = 1.1 × S. 100 i .

1 Procenti 29 Zadatak 14. koji je to broj? A koji broj je za 500% manji od 500 ? Zadatak 15. str. Beograd s c zs 2001. koju smo odabrali da bismo s c njom uporedjivali ostale.1 Realne plate Dinara Indeks 282.3 = 100 × = 117. broj (inc Tabela 1: Indeksi plata Nominalne plate Dinara Indeks N0 =282. c c Indeksni brojevi Iz golih podataka o vrednosti neke ekonomske veliˇine tokom odredjenog c perioda ˇesto se ne moˇe lako videti brzina promene te veliˇine. c Zadatak 16.9 72.3 I3 =117. Posle sniˇenja od 21% cena neke robe iznosi 5456 dinara. 24. Izraz ˇunati sniˇenje. N0 282 Preuzeto iz knjige: Nebojˇa Savi´. Zato se c z c pribegava tzv.3 t0 t1 t2 t3 t4 =Decembar 1994 =Januar 1995 =April 1995 =Juli 1995 =Oktobar 1995 deks) I3 pokazuje procentualnu vrednost veliˇine N3 u odnosu na poˇetnu (ne c c prethodnu) vrednost N0 .8.0 100.6 N2 =291.6 226. izraˇunati c z c c procenat pove´anja.0 80. Koliko procenata je palo? Koliko studenata profesor sme da obori ako mu je naredjeno da prolaznost mora biti najmanje 85% ? Zadatak 17. Posle tri meseca cena je vra´ena na prvobitni nivo.0 I0 =100.3 224. ta poˇetna vrednost.7 I2 =103. indeksnim brojevima (indeksima). I3 = 100 × 6 N3 332.1 81. Ako je 15% nekog broja jednako 30. zove se i bazna vrednost.6 Na primer. U tabeli 1 vidimo podatke o proseˇnoj plati u Srbiji u pet odabranih meseci.4.8 N4 =395. njih 45 ocenu B a 31 ocenu C (ostali s su pali).0 N1 =263. Ekonomija tranzicije u trˇiˇnu privredu.9 I1 =93.5 203. Dakle. Na zavrˇnom ispitu 15 je dobilo ocenu A. Roba je koˇtala 5200 dinara pa je tri puta uzastopno poskupela s po stopama 10%.4 N3 =332.0 I4 =140.3 79. 12% i 7% i dvaput pojeftinila po 17% i 5%.0 230. . Da li je bitan redosled tih poteza? Izraˇunati konaˇnu cenu i procenat ukupne promene. Jedan kurs matematike u Londonu pohadja 117 studenata.

z c Zadatak 18. milion dinara) po s kamatnoj stopi od p = 6% = 0. k5 .uredjen“ jer se svakome ˇlanu c z c zna mesto. Tabelu 2 je ostavio jedan otpuˇteni sluˇbenik jedne drˇavne s z z firme u Srbiji. pod uslovom da vam se na kraju svake godine dodaje 6% prvoc bitne svote. tre´i.0 Oktobar 2000 Novembar 2000 Decembar 2000 Januar 2001 Februar 2001 4. naime: k0 . Vaˇ zadatak je da reprodukujete podatke — uradite ga. tj. k6 . Posle prvog ukama´ivanja na c vaˇem raˇunu bi´e svota od s c c k1 = k0 + k0 p = k0 (1 + p) = 1 060 000 (dinara). s Tabela 2: Proseˇna plata c Dinara Indeks 100. tj.8 posto. k 4 . k2 . k 1 . Aritmetiˇki niz c c Zamislite da ste stavili na ˇtednju svotu k0 (od. k3 . po principu prostog kamatnog s raˇuna. s c Obratimo paˇnju da je poˇetni (bazni) indeks jednak 100. npr.30 ˇ 4 KAMATNI RACUN ˇto znaˇi da je nominalna plata u periodu od t0 to t3 porasla za 17. pripisuje vam se pk0 dinara. k 7 Takav spisak se zove konaˇan niz .0 1960 110. posle drugog: k2 = k1 + k0 p = k0 (1 + 2p) = 1 120 000 posle sedmog: k7 = Ovde se pojavljuje jedan uredjen spisak brojeva.06 godiˇnje. koji drugi. Kaˇe se . dakle.. itd. c .0 2082 105.5 140. zna se koji je prvi.2 Prosti kamatni raˇun.

. . poˇev od drus c c gog. k7 . . n Ako su ti brojevi pozitivni. . . Takav niz se zove aritmetiˇki niz ili aritmetiˇka c c progresija. . k155 . medjutim. . . A aritmetiˇkom sredinom c c c brojeva a i b naziva se broj c= Dakle. . . kt = kt−1 + kt+1 2 (t ≥ 1). Da budemo prec cizniji. . . . a+b . . osim u sluˇaju da su svi brojevi c c medjusobno jednaki. 3. . . . . 106 . kt . . Geometrijska sredina je manja od aritmetiˇke. c on ima svojstvo da je razlika susednih ˇlanova konstantna. 10. 157. . 31 Takav spisak se zove beskonaˇan niz . . . . 2 . . . . Podsetimo se formule za zbir prvih n prirodnih brojeva: (16) 1 + 2 + · · · + (n − 1) + n = n(n + 1) . . bilo kakav. jednak aritmetiˇkoj sredini susednih ˇlanova. Ovaj niz nije. vaˇi jednakost z kt − kt−1 = d za t ≥ 1. k1 . .4. niz pozitivnih celih brojeva. . Aritmetiˇki niz c c Navedeno raˇunanje moˇete produˇiti: posle t godina ima´ete c z z c kt = kt−1 + k0 p = k0 (1 + tp). Niz prirodnih brojeva To je niz 1. 2.2 Prosti kamatni raˇun. Ovde nam se pojavio jedan (potencijalno) beskonaˇan spisak brojeva: c k0 . an jednaka je c 1 (a1 + a2 + · · · + an ). onda se definiˇe i geometrijska sredina: s n a1 a2 · · · an . razlog za taj naziv je u tome ˇto je svaki ˇlan. 2 Aritmetiˇka sredina n brojeva a1 . gde je d = k0 p = . . . a2 . . tj. . .

(prvi + poslednji) + (drugi + pretposlednji)+. Da bismo sabrali ta 52 broja. nego . . c Niz ak je aritmetiˇki jer je razlika susednih elemenata uvek ista: c d = ak+1 − ak = 80. poslednje nedelje je proizvedeno kompjutera a52 = 1000 + 51 · 80 = 5080. Zadatak 19. 52 × 2 Uopˇte. Prve sedmice u februaru 2004. i razlike d : z c ak = a1 + (k − 1)d . 2 2 Obratite paˇnju da se u sluˇaju niza prirodnih brojeva ova formula pokz c lapa sa (16).. Koliko je kompjutera proizvedeno za 52 sedmice? Oznaˇimo sa ak broj proizvedenih kompjutera u nedelji k. . . 2 . c (17) a1 + a2 + . ako sa S oznaˇimo zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza. Prema tome zbir je jednak 26 × 6080 = 158 080. c c c proseˇna sedmiˇna proizvodnja je (a1 + a52 )/2. Svaki element se moˇe izraziti pomo´u prvog. . onda vaˇi s c c c z formula prvi + poslednji S = (broj ˇlanova)× c . 52. Koliko je jedinica proizvedeno ako je prvog dana proizvodnja iznosila 270? . Dakle. 2 Drukˇije. a1 . . k = 1. an = n a1 + an (n − 1)d = n a1 + . proizvela je 1000 kompjutera. a zatim je svake sedmice proizvodnja pove´avana za 80 c kompjutera. . moˇemo po´i od toga da je z c a1 + a52 = a2 + a51 = a3 + a50 = · · · = a26 + a27 .32 Zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza c c ˇ 4 KAMATNI RACUN Jedna fabrika proizvodi kompjutere. . Zbog toga ne sabiramo redom. U fabrici se smanjuje proizvodnja jednog proizvoda za deset jedinica dnevno sve dok ne bude jednaka nuli. U tom zbiru ima 26 jednakih ˇlanova: svaki je jednak c 1000 + 5080 = 6080. “. S obzirom da je niz aritmetiˇki. Mogli smo rezonovati i na slede´i naˇin. a onda je ukupna proizvodnja c c za 52 sedmice a1 + a52 .

K2 = K1 + K1 p = K0 (1 + p)2 = 1 123 600.06. To znaˇi da ´ete posle z s c c c prvog pripisivanja kamate imati K1 = K0 + K0 p = K0 (1 + p) = 1 060 000 (kao i sluˇaju prostog ukama´ivanja). c i izraˇunajte: c = n a1 + Zadatak 20. u obrnutom poretku. Dakle.3 Sloˇeni kamatni raˇun. 5 k=2 1 1 1 1 1 = + + + . Geometrijski niz z c Znak 33 Znak se koristi da bi se zbir zapisao u skra´enom i preciznom obliku. 4 a1 + a2 + a3 + a4 = k=1 ak . Na c primer. (b) k=−2 (10 − 3k) . Geometrijski niz z c Stavili ste na ˇtednju K0 = 1 000 000 dinara po godiˇnjoj kamatnoj stopi od s s p = 6% = 0. ali da ´e se pri slede´em pripisivanju c c c c kamatna stopa primeniti na iznos K1 .3 Sloˇeni kamatni raˇun. . Ili. uz sloˇeno godiˇnje ukama´ivanje. k 2 3 4 5 Sada formulu (17) moˇemo zapisati kao z n ak = n (18) k=0 a1 + an 2 (n − 1)d 2 (ak je aritmetiˇki niz). Oslobodite se znaka 7 (a) k=1 11 (−1)k .4. 4.

67. da z z bismo posle deset godina imali milion dinara. c K3 = K2 + K2 p = K0 (1 + p)3 = Posle t godina iznos ´e biti jednak c (19) Kt = K0 (1 + p)t .06. s c 7 . (b) dve godine.06)10 Dakle. tada je t = 10. Pretpostavimo da se stanje na raˇunu izmedju dva ukama´ivanja s c c 7 ne menja. treba da uloˇimo 558 395 dinara. od kojih je jedna — vrec c menski interval t — celobrojna.7768. zavisi od dogovora sa c c c bankom. stanje posle 27 meseci jednako je stanju posle drugog ukama´ivanja. po stopi p = 0. Ta formula daje vezu izmedju ˇetiri veliˇine. (1.08)2 = 10410. Koja ´e kamatna stopa udvostruˇiti uloˇenu svotu posle: (a) c c z jedne godine. Koliko je Marko uloˇio? z Reˇenje. (1 + p)t U naˇem primeru to daje s K0 = 106 = 558394. i kako. Prema tome. Marko je uloˇio izvesnu svotu uz godiˇnju kamatnu stopu 8%. Kt = 106 .08)2 . dakle. a nepoznato je K0 . Odavde sledi c K0 = 12 143/(1. (c) deset godina? Da li odgovor zavisi od uloˇene svote? z Zadatak 22. z Jednaˇinu (19) moˇemo reˇiti po p. z s Posle 27 meseci raspitao se za stanje na raˇunu i reˇeno mu je da tamo ima c c 12 143 dinara. gde je K = 12 143. c z s (21) p = t Kt /K0 − 1. Transfomiˇemo prethodnu formulu i dobijemo s (20) K0 = Kt . c c z c c Na primer. u ˇta ne´emo ulaziti. K = K0 (1. tj. moˇemo na´i ˇetvrtu. Zadatak 21. ako ˇelimo da znamo koliko treba uloˇiti. Da li ´e se do slede´eg ukama´ivanja stanje menjati. Znaju´i tri veliˇine.34 ˇ 4 KAMATNI RACUN Slede´i put kamatnu stopu primenjujemo na K2 .

(a) Oznaˇimo uloˇeni iznos sa K0 . s matematiˇkog glediˇta. c n = 5. Moˇemo raˇunati z c redom: K2 K3 K4 K5 = (1.2950K0 .09)2 K0 = (1. = 1. Posle kojeg ´e ukama´ivanja z c c iznos na vaˇem raˇunu premaˇiti (a) 150 procenata uloˇene svote? (b) s c s z dvostruku vrednost uloˇene svote? (c) stostruku vrednost uloˇene svote? z z Reˇenje. ln(1. dobi´emo c c c n= ln 2 = 8.7050. Uloˇili ste neke pare po stopi p = 9%.4119K0 .5. (1.5). c c c s c Zadatak 24.09)3 K0 = (1.1881K0 . = 1.09)4 K0 = (1.09) = ln(1. (a) Koliki c z c je ta stopa? (b) Koliki je procenat poskupljenja posle dva meseca u odnosu na poˇetak? (c) Ako bi struja poskupljivala svakog meseca za 6%.5) = 4. Rukovodstvo EDB je c odluˇilo da cenu podiˇe svakog meseca po istoj meseˇnoj stopi.5K0 .09)5 K0 = 1. koliko bi c poskupela za godinu dana? (d) U kom ´e mesecu struja biti skuplja za viˇe c s od 42% u odnosu na poˇetak? c . tj. Geometrijski niz z c 35 Zadatak 23. tj. = 1. to nije taˇno. ln(1. Prvo ´emo potraˇiti n tako da bude z c z n Kn = 1.09) Budu´i da n treba da bude ceo.09)n K0 .992562642. godine odobreno je Elektrodistribuciji (EDB) da cenu struje za godinu dana pove´a za 72%. imamo (1. (b) Rade´i pomo´u logaritama.5K0 . A moˇemo posegnuti za logaritmima.09) = 1. Prvog oktobra 2003. Neko ´e moˇda zaokruˇiti ovaj poslednji broj na 2.00 i re´i da osmo ukama´ivanje c z z c c udvostruˇuje poˇetni iznos. n = ln(1.5386K0 .09) Posle ispravke dobijamo n = 9. Odavde nalazimo n = 5. penjemo se do prvog celog broja. Logaritmovanjem dobijamo n ln(1. Mi treba da nadjemo prvi broj n takav da je Kn > 1.3 Sloˇeni kamatni raˇun.09)8 = 1.4.043231727. dakle. Iznos posle ukama´ivanja s c z c broj n jednak je Kn = (1. ali. S druge strane.

. Nadjite bar jedno n tako da bude (0. .1)n > 109 . ako c z c c je M > 0 bilo koji broj. Kada ´e na njegovom raˇunu c s c c ponovo biti viˇe od $1000 ? s Geometrijski niz Niz K1 . . . Kt . ako je a > 0 i 0 < q < 1. prevazi´i svaki broj koji vi moˇete zamisliti. i zato su ˇlanovi c c niza sve ve´i i ve´i. Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = ∞ (ovde je q > 1). K0 × 1. onda se moˇe na´i n tako da bude z c aq n > M. . . niz raste. tj. . . za svako ε > 0 moˇe se na´i n tako da bude z z c aq n < ε. Takav niz se zove geometrijski niz ili geometrijska progresija. tj. ˇto znaˇi da ´e. K2 . aq n .06)t . . K0 × (1. onda niz opada i ˇlanovi se c pribliˇavaju nuli.06)2 . . . . jednak je beskonaˇno.. U gornjem primeru kvocijent je ve´i od 1. Pre neˇto viˇe od ˇetiri godine Stevan je uloˇio $1000 i danas s s c z ima na raˇunu $1300. s onda moˇemo formirati (konaˇan ili beskonaˇan) niz z c c aq 1 . K0 × (1. Taˇnije reˇeno. Opˇtije. Kolika je kamatna stopa? Sutra ´e podi´i $500 da bi c c c kupio televizor a ostatak ´e ostaviti na ˇtednji. . .06. . Broj q se zove kvocijent niza. . . Uopˇte.36 ˇ 4 KAMATNI RACUN Zadatak 25. . S druge strane. onda c c s geometrijski niz neograniˇeno raste. ako su q i a bilo koji brojevi. ima tu osobinu da svaki ˇlan (poˇev od drugog) podeljen sa svojim prethodc c nikom daje uvek isti broj — to je 1 + p. .ako mu date dovoljno c s c c vremena“. ˇ (Citaj: limes od q n . ako je a > 0 i q > 1. .) z c c Upotrebite kalkulator da nadjete bar jedno n tako da bude (1. tj. K0 × (1. . Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = 0 (ovde je 0 < q < 1). aq 2 . . . . kad n teˇi beskonaˇno.9)n < 10−9 .06)3 .

. geometrijski niz ´e ga kad-tad c c c c znatno prevazi´i.3 Sloˇeni kamatni raˇun.00010 0. sve do 200.00009 Preciznije ispitivanje pokazuje da rn raste od prvog do desetog ˇlana. vaˇi nejednakost rn > 1. z c geometrijski i aritmetiˇki. An > Gn . tj. D. raˇunamo koliˇnik rn = An /Gn c c c (nekoliko vrednosti imate na tablici). . Oba rastu neograniˇeno.00011 0.96 0. C. To se moˇe protumaˇiti ovako: Iako se moˇe desiti da z c z c z aritmetiˇki niz na poˇetku bude mnogo ve´i. a dalje rn opada.4. c c n→∞ lim Gn = ∞. Geometrijski niz z c 37 ˇ Zadatak 26. c z z a tako i jeste. n→∞ Gn lim ili.85 6117. Iz tablice se moˇe naslutiti. . tj. da su vrednosti rn male ako je n veliko. tj.1)n i An = 106 n (n = 1. c . An = 0. Ipak. B. Da bismo uporedili njihove veliˇine.05 0. n→∞ lim An = ∞. Prvi je geometrijski a drugi aritmetiˇki. An Ove dve jednakosti vaˇe u sluˇaju kad su Gn i An bilo kakvi nizovi. i tako stalno. c ˇ c Sta ´e biti s njima za 100 sekundi? A za godinu dana? Poredjenje geometrijskog i aritmetiˇkog niza c ˇ Cak se i na televiziji moˇe ˇuti da geometrijska progresija (ako raste) raste z c brˇe od aritmetiˇke. s n→∞ lim Gn = ∞. 2. c Osmotrimo nizove brojeva Gn = (1. 3. ˇlana c zakljuˇno. ). n 101 102 200 201 202 300 301 302 An /Gn 6662. c D — smanji za 1 procenat poˇetne vrednosti. Cetiri veliˇine. ˇto je isto.11 1.88 0. A. c B — smanji za 1%. imaju istu poˇetnu vrednost pa c c poˇnu da svake sekunde menjaju vrednost na slede´i naˇin: c c c A — pove´a se za 1%. C — pove´a za 1% pa smanji za 1%. c Jedanaesti je jednak desetom.

ˇto znaˇi da posle 50 godina ne´ete imati niˇta. vaˇi nejednakost Kt > kt za t ≥ 2. tada je (1 + x)t ≥ 1 + tx. z Ako je x ≥ −1 i t ≥ 1. i razmiˇljate da ih troˇite na jedan od dva naˇina: s s c (a) Svake godine troˇite p = 0. x = 0.38 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4. posle t Ako ste sigurni da je Q > P za t ≥ 2. s kra´e reˇeno. posle 3 godina ima´ete c c godina ima´ete sumu c P = (1 − tp)S. . razmotrimo ovakvu c situaciju: Imate S = 106 dinara. U sluˇaju (b). za koje vrednosti promenljivih x i t imamo jednakost? 4. c c s s U sluˇaju (a). i zamenimo p sa x. Da bismo to ilustrovali. ˇto znaˇi da ´ete i posle 50 godina imati bar neˇto (koliko?) s c c s . (?) dinara. Posle jedne godine imate S1 = K0 (1+p). s (b) Svake godine troˇite 2% od sume koju ste imali prethodne godine. pod uslovom da su kamatne stope jednake i da su pare oroˇene c na dve ili viˇe godina.02 = 2% od S. onda vam je jasno da nejednakost (22) vaˇi za x > −1. Dakle.. tj. ako s z stavimo K0 = k0 = 1. posle druge godine iznos na vaˇem raˇunu je s c S2 = (K0 + S1 )(1 + p) = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 . (22) (1 + x)t > 1 + tx. posle t godina vaˇa ´e suma biti jednaka s c Q = (1 − p)t S. t > 1. Dakle. troˇite S po godiˇnjoj stopi p = 2%. Ova vaˇna nejednakost zove se Bernulijeva nejednakost. Dodajete novih 1000 funti s pa sada imate K0 + S1 . posle 3 godine s c c s c ima´ete c (?) dinara.4 Bernulijeva nejednakost Trebalo bi da bude jasno da sloˇeno ukama´ivanje obezbedjuje viˇe novca z c s nego prosto. Ona vaˇi ne samo z z za x > 0 ve´ i za −1 < x < 0.5 Geometrijski red Zamislite da ste stavili K0 = 1000 funti u ˇtedionicu koja daje 10% kamate s godiˇnje.

ˇto je isto. onda moˇemo s z formirati (geometrijski) red S = aq + aq 2 + · · · + aq n .5 Geometrijski red Opet dodajete svojih K0 funti pa ´ete posle tre´e godine imati iznos c c S3 = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + K0 (1 + p)3 . Vaˇi formula z S = aq + aq 2 + · · · + aq n = aq 1 − qn 1−q za q = 1. ako su a i q bilo kakvi brojevi a n prirodan broj.1. Opˇtije. Izraˇunajmo S10 u primeru sa funtama: c prvi ˇlan = 1000 × 1.1 − 1 .4. onda je iznos posle t godina jednak St = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + · · · + K0 (1 + p)t . S10 = 1100 × (1. On predstavlja zbir ˇlanova geometrijskog niza c aq. kvocijent − 1 (vidi stranu 33): 1 − (kvocijent na broj ˇlanova) c . . s S = prvi ˇlan × c (kvocijent na broj ˇlanova) − 1 c .1)10 − 1 = 17 531.1 broj ˇlanova = 10 c Dakle. aq n . 39 Ako nastavite da svake godine dodajete K0 . . 1 − kvocijent Inaˇe tu formulu moˇemo zapisati pomo´u znaka c z c n aq k = aq k=1 1 − qn . aq 2 .1670611 1. . ˇ (Sta je sa sluˇajem q = 1 ?) Formulu treba pamtiti ovako: c S = prvi ˇlan × c ili. . Ovaj izraz se zove geometrijski red.1 = 1100 c kvocijent = 1. 1−q Primer 4.

ne zna se koji. 1. Sada razmotrimo neˇto drukˇiju situaciju. (1. c s s Moˇda ´e vam manje vremena oduzeti slede´i naˇin. c Zadatak 28. pozitivan ceo broj. Ako ste ˇiveli u Starom Rimu. Zapiˇite zbirove iz zadatka 27 pomo´u znaka s c 8 8 (vidi stranu 33). pak.1 1−q Zadatak 27. U drugi stavimo A2 . A2 × (1. da li ´e vam £8000 s c biti dovoljno? Jedan naˇin da razreˇite problem jeste da odete u ˇtedionicu i pitate. moˇete uzeti M = 1 000. itd. morate za neˇto davati £1000.1 A2 = 1000 . Ako ste. Stari Grk. S= 1000 1 − q 10 × = 6 144. Uzmimo 10 koverata z c c c (pravih ili imaginarnih). to je A1 = 1000 . U prvi stavimo A1 funti. I tako dalje.57. S obzirom da je A1 × 1. s Ako novac stavite u onu ˇtedionicu koja daje 10% kamate.1) < 1. 1. . ovog puta sa kvocijentom q = 1/(1.1) (1.1 = 1000.1 (1. ˇija ´e vrednost posle godc c inu dana leˇanja u ˇtedionici biti £1000. poˇev od idu´e godine u c s c c ovo doba. A10 = 1000 .1)2 = 1000. u deset koverata ima ukupno S= 1000 1000 1000 + + ··· + . To je. 2 1.40 ˇ 4 KAMATNI RACUN Primer 4.1)2 . (1. ˇija ´e vrednost z s c c kroz dve godine biti £1000. .1)10 I ovde imamo geometrijski red. ukupno £10 000. Dakle. . Imate kod ku´e s c c £8000 a u slede´ih deset godina. jednom godiˇnje.1)10 Dakle. onda z z je za vas M = 10 000. . naravno.2. do desetog koverta. Nadjite sume slede´ih redova: c (a) 1 1 1 1 1 1 1 + + + + + + 2 4 8 16 32 64 128 1 1 1 1 + 2 − 3 + · · · + (−1)M M 2 2 2 2 (b) 1 − (c) 3 − 6 + 12 − 24 + · · · + 3(−2)M Ovde slovo M oznaˇava neki.

06 = 6%. dakle. . . To znaˇi slede´e: Ako c c c sc c c c ste uloˇili K0 = milion dinara. . p = 0. godinu moˇemo podeliti na m delova. . Mm . npr. ili bilo koji drugi prirodan broj. tj. 3 . . ˇto znaˇi da je uloˇena svota porasla za viˇe s c z s od 6. 4. kojom je odredjen niz brojeva M1 .4. .3 razmatrali smo situaciju u kojoj se kamata obraˇunava godiˇnje.31 . c s U mnogim sluˇajevima to se ˇini ˇeˇ´e. posle 2 meseca: posle 6 meseci: a posle 12 meseci iznos je jednak M12 = K0 1 + p 12 12 . itd. itd. . pod uslovom da je p > −1. c c 41 4. . .005 u odnosu na prethodni c mesec. da je M1 < M2 < M3 < · · · < M12 < · · · < Mm < . . M3 .6 Meseˇno ukama´ivanje. Na primer. ako je m = 365. posle jednog meseca ima´ete c K0 1 + p = 12 . onda vam se z s svakog meseca svota pove´ava po stopi p/12 = 0.1%.81 . tj.6 Meseˇno ukama´ivanje. U sluˇaju proizvoljnog m imamo formulu s s s c (23) Mm = K0 1 + p m m . uz godiˇnju stopu p = 0. . . dinara. M12 . Moˇe se dokazati ono ˇto bi se moglo oˇekivati na osnovu prethodnog — da z s c taj niz raste. c c U odeljku 4. M12 = 1 061 677. Umesto na dvanaest. M2 . ako se kamata obraˇunava dnevno. . ˇto je neˇto viˇe od M12 . . . tada je iznos na raˇunu posle 365 dana c c jednak M365 = K0 1 + p 365 365 = 1 061 831. . . . Dakle. . . meseˇno. . gde je z m = 2 . .

42 Zadatak 29. Dokaˇite da je z 1+ x 2
2

ˇ 4 KAMATNI RACUN

< 1+

x 3

3

za x > −2, x = 0.

Moˇete koristiti formulu z (A + B)3 = A3 + 3A2 B + 3AB 2 + B 3 . Zadatak 30. Dokaˇite da je z 1+ x 3
3

< 1+

x 4

4

za x > −3, x = 0.

Moˇe da pomogne formula z (A + B)4 = A4 + 4A3 B + 6A2 B 2 + 4AB 3 + B 4 . Pri stepenovanju zbira korisno je imati u vidu Paskalov trougao: (A + B) (A + B)2 (A + B)3 (A + B)4 (A + B)5 1 1 5 1 4 10 1 3 6 10 1 2 3 4 5 1 1 1 1 1

Formula Formula (19) daje iznos na raˇunu posle t godina sa jednim ukama´ivanjem c c godiˇnje, a (23) — posle jedne godine sa m ukama´ivanja godiˇnje. One se s c s mogu objediniti u jednu: (24) K = K0 1 + p m
mt

.

Ovde je K0 uloˇeni svota, tj. poˇetna vrednost kapitala, p — godiˇnja kaz c s matna stopa, m — broj ukama´ivanja (kapitalisanja) u toku jedne godine, K c — krajnja vrednost kapitala, tj. vrednost kapitala posle t godina, pri ˇemu c t ne mora biti ceo broj. Broj n=m·t

4.7 Neprekidno ukama´ivanje c

43

jednak je broju ukama´ivanja u toku vremenskog intervala t, tj. broju c obraˇunskih perioda. Prema tome, formulu (24) moˇemo napisati u obliku c z (25) K = K0 1 + p m
n

.

Na primer, ako ste uloˇili kapital K0 na 3.5 godine, uz polugodiˇnje ukamaz s ˇ ´e se desiti ako poˇelite da pare podignete posle ´ivanje, onda je n = 7. Sta c c z 3 godine i 2 meseca, zavisi od drugih uslova. Zadatak 31. Uloˇili ste £1000 uz godiˇnju kamatnu stopu 10% i tromeseˇno z s c ukama´ivanje. Koliko ´ete imati posle: (a) 9 meseci, (b) 15 meseci? Koliko c c treba da uloˇite da biste imali £1000 posle 6 meseci? z

4.7

Neprekidno ukama´ivanje c

Ljudski je zapitati se da li se skra´ivanjem intervala (izmedju dva) ukama´ic c vanja (uz godiˇnju kamatnu stopu, recimo, p = 0.06) moˇe ste´i neograniˇena s z c c koliˇina novca za godinu dana. Drugim reˇima, ˇta se dogadja sa nizom c c s M m = K0 1 + p m
m

,

m = 1, 2, . . .

kad se m pove´ava preko svake mere. Moˇemo probati sa m = 365 × 24 × c z 60 × 60, tj. sa pripisivanjem kamate svake sekunde. Ispostavlja se, naˇalost, z da je niz Mm ograniˇen — vaˇi nejednakost c z Mm < K0 ep , gde je e osnova prirodnih logaritama, ili eksponencijalna konstanta, e = 2.718281828459 . . . Ako kapital K0 nije preterano veliki, onda razlika K0 1 + p m
m

− K0 ep ,

za m = 365 × 24 × 60 × 60,

nije vredna pomena9 , pa se vrednost kapitala na kraju godine moˇe raˇunati z c po formuli K = K0 ep .
9

osim za Piro´ance c

44

ˇ 4 KAMATNI RACUN

Zamislite da ste uloˇili 100 miliona dolara po godiˇnjoj stopi 10%. Tada ´e z s c vam neprekidno ukama´ivanje, prema mom proraˇunu, doneti oko 63 dolara c c viˇe nego pripisivanje kamate svakog sata. s Prethodna formula se moˇe uopˇtiti tako da se dobije vrednost kapitala z s u bilo kom budu´em momentu t : c (26) K = K0 ept . Obraˇunavanje kamate po toj formuli zove se neprekidno ukama´ivanje. c c Zadatak 32. Uloˇili ste £10 000 uz godiˇnju kamatnu stopu od 9%. Koz s liko ´ete imati posle 2 godine, ako se kamata obraˇunava: (a) godiˇnje; (b) c c s tromeseˇno; (c) meseˇno; (d) neprekidno. Uporedite dobijene rezultate. c c Nominalna i efektivna stopa Godiˇnja stopa koja se pominje kod meseˇnog ili neprekidnog ukama´ivanja, s c c i drugde, naziva se nominalnom, i ona ne pokazuje stvarni procentualni rast za godinu dana. Na primer, ako smo uloˇili kapital K0 po godiˇnjoj stopi z s p, uz neprekidno ukama´ivanje, onda ´e njegova vrednost posle godinu dana c c porasti za K0 ep − K0 = (ep − 1)K0 , ˇto znaˇi da je stvarna procentualna s c promena jednaka (ep − 1)K0 = ep − 1. K0 Ta promena se zove i efektivna godiˇnja stopa. Sliˇno, ako je broj ukamas c ´ivanja tokom jedne godine jednak m, onda je odgovaraju´a efektivna stopa c c jednaka p m 1+ − 1. m Samo su u sluˇaju m = 1 efektivna i nominalna stopa jednake, inaˇe je c c efektivna ve´a. Staviˇe, iz odeljka 4.6 sledi da efektivna stopa raste kad m c ˇ s raste, a najve´a je kod neprekidnog ukama´ivanja, sve to uz pretpostavku da c c je nominalna stopa fiksirana. S obzirom da je rad sa nominalnim stopama jednostavniji, obiˇno se pod c ,,godiˇnjom stopom“ podrazumeva ,,nominalna godiˇnja stopa“. Taj dogovor s s se poˇtuje i u drugim situacijama kao, recimo, u slede´im. s c Zadatak 33. Broj stanovnika drˇave A je za 20% manji od broja stanovnika z drˇave B. Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 5%, a z s ve´a po stopi 2%, kada ´e se izjednaˇiti? c c c

8 Krediti 45 Uputstvo: Stanovniˇtvo raste. S obzirom c da Vt opada.08)2 . Napiˇite odgovaraju´u formulu za B i koristite s s c podatak A0 = 0. ako raste. c s 4.minus“ u eksponentu: c Vt = V0 e−0. koje ste pozajmili po godiˇnjoj s kamatnoj stopi p = 0.1%. To ˇto vra´ate posle prve godine vredi danas manje. Na primer. s s c postavlja se pitanje kolika je? Moˇemo rezonovati bar na dva naˇina.8 Krediti Zamislite da dugujete S = 100 000 dinara. A je nepoznato.08 (dinara). c c Novac ste dobili danas. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno opada po godiˇnjoj stopi od 20%.8B0 . koji se raˇuna z c c od sadaˇnjeg momenta t = 0.. (a) Koliko ´e vredeti posle 5 godina? (b) s c Kada ´e mu vrednost biti prepolovljena? (c) Kolika je efektivna godiˇnja c s stopa? (d) Kada ´e vredeti jedan dolar? a jedan cent? c Uputstvo: Oznaˇimo sa Vt vrednost automobila u momentu t. Zadatak 34. ˇemu je razlog to ˇto Vt opada. Dakle.05t . z c Prvi naˇin: c U slede´ih deset godina treba da vra´ate po A dinara. neprekidno i po eksponencijals nom zakonu. efektivna stopa je u ovom sluˇaju z c manja od nominalne. 2 (1 + p) (1.08. c Odgovor na (c): pribliˇno 18.2t (pri ˇemu je V0 = 20 000). s c vredi taˇno c A A = 1+p 1. Dug treba da vratite za n = 10 godina u jednakim godiˇnjim ratama. Jasno je da je godiˇnja rata ve´a od 10 000 dinara. At = A0 e0. Posle dve godine vra´ate svotu A i ona sada vredi c A A = . gde je At broj stanovnika drˇave A u budu´em momentu t.4. ima´emo formulu sa znakom .

u tre´u godinu.08.94887. 1 1+p p p(1 + p)10 1− 1+p 1− Kad ovde stavimo p = 0. zakljuˇujemo da poslednja. Posle otplate desete rate. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 Ovde se opet pojavljuje geometrijski red sa kvocijentom 1/(1 + p). dobijamo S = 6.46 ˇ 4 KAMATNI RACUN Nastavljaju´i dalje.08)10 Dakle.710081399 = 100 000/6. posle otplate druge rate. .710081399 × A. ispada da je (27) S = A A A + + ··· + .710081399 = 14902. Dakle. 10 (1 + p) (1. Konaˇno. pozajmili ste ukupno A A A + + ··· + . 1 A 1 1 (1 + p)10 S= =A − . godiˇnja rata iznosi blizu 14 903 dinara. A = S/6. tj. deseta rata danas vredi c c A A = . c s Vra´ate svotu A i u drugu godinu ulazite sa dugom c S1 = S(1 + p) − A. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 S obzirom da ste pozajmili S dinara. c s Drugi naˇin: c Neposredno pre vra´anja prve rate vaˇ dug je narastao i jednak je S(1+p). Po istom rezonovanju. vaˇ dug iznosi s S10 = S(1 + p)10 − A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A. ulazite sa c dugom S2 = S1 (1 + p) − A = S(1 + p)2 − A(1 + p) − A.

2 1 + p (1 + p) (1 + p)n pri ˇemu je S =koliˇina pozajmljenog novca.4. tj. Ovo poslednje znaˇi.. Cn = nA[n] − S.8 Krediti S obzirom da je S10 = 0. n =broj rata. raste raste sa pove´anjem broja n. p =kac c matna stopa na nivou datog . dele´i sa (1 + p)10 . S=A (29) = A 1 1− . c Vrednost rate A zavisi od n. ako je n ≥ 2. c Cn+1 > Cn . Ukupna koliˇina novca koja ´e biti ispla´ena zajmodavcu jednaka je nA[n].. dolazimo do istog rezultata s c c (vidi (27)). 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 47 Prema tome. c S= A A A + + ··· + . c c na primer.obraˇunskog perioda“. tj. onda p oznaˇava c c c c meseˇnu kamatnu stopu. razmiˇljaju´i na dva naˇina. s c c da je A[n + 1] < A[n] ? . Formula Prethodna razmatranja pokazuju da vaˇi formula z (28) S = A tj. Cena pozajmice. oznaˇi´emo je sa A[n] kad ho´emo da tu cc c zavisnost istaknemo. A =rata. Da li je oˇigledno da se A[n] smanjuje. c c c Jasno je da je nA[n] > S. slede´e: Ako se dug vra´a u 10 meseˇnih rata. tj. p (1 + p)n 1 1 − p p(1 + p)n 1 1 1 + + ··· + . ˇto bi trebalo da bude oˇigledno. dobijamo jednakost S(1 + p)10 = A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A. a iz formule (28) moˇe se zakljuˇiti da je nA[n] > z c (1 + p)S.

48 ˇ 4 KAMATNI RACUN (U oba sluˇaja smatramo da su koliˇina pozajmljenog novca i kamatna stopa c c nepromenjene.. Oznaˇimo rate sa a1 . (prva. an = (1 + g)n−1 a1 .ˇetiri“ sa . . Uloˇili ste $1000 uz godiˇnju stopu 10% i godiˇnje ukama´ivanje.pet“ pa odgovorite na (a) i (b). moˇe rasti po nekoj stopi g > 0. (a) Kolika je c s s rata? (b) Kolika je cena pozajmice? Zamenite . recimo. Zamenom u (30) dobi´emo c n . g = p. koje ste pozajmili po godiˇnjoj kamatnoj stopi p = 0. a2 = (1 + g)2 a1 . . Dug s treba vratiti za n godina. z s s c Posle svakog pripisivanja kamate podiˇete $20.08. . Godiˇnja kamatna stopa je 12%. Tada ´e biti z c a2 = (1 + g)a1 . dolazimo do formule c a2 an−1 an a1 S= + + ··· + + 2 n−1 1 + p (1 + p) (1 + p) (1 + p)n n (30) ak = . (1 + p)k k=1 Rata. Pavle je pozajmio 4000 dolara od banke. Zadatak 36. Uporedite dobijene c rezultate. Sadaˇnja vrednost c c s rate ak jednaka je ak .) Zadatak 35. druga. . poˇev od slede´e.. . Zamislite da dugujete S = z c 10 000 evra. ali se rate mogu biti medjusobno c c razliˇite.). z (a) Koliko ´ete imati na kraju druge godine (posle pripisivanja kamate a c pre podizanja $20)? (b) Koliko ´ete imati na kraju dvadesete godine? c Uputstvo: Sluˇaj nejednakih rata c Dug se moˇe otpla´ivati i u nejednakim ratama. itd. S= k=1 a1 (1 + g)k−1 (1 + p)k 1− 1+g 1+p n a1 = p−g . a2 . . (1 + p)k Rasudjuju´i kao ranije. uz uslov da vrati dug u ˇetiri jednake godiˇnje rate.

4157138.91237187 = 21. Ako je z c g = p.23 = c 2. ˇto je dosta manje od 10 000. . ln(1. onda formula nema smisla. Zamislite da ste u stanju da ots z pla´ujete samo 1 000 evra godiˇnje. onda njihov broj. Prema tome.147407. Tu poslednju moˇemo na´i z c pomo´u formule (30). . Jedan od naˇina je da probate.147407)(1. Deo duga koji otpla´ujete sa c 10 jednakih rata jednak je 10 D10 = k=1 1 000 1 000 1 = 1− k (1. D20 = 9818. 3 = 3. pa imamo s n= − ln(1 − 800/1000) = 20.08.08)21 (31) n = Tu x oznaˇava najmanji medju celim brojevima koji su ≥ x. Vidimo da sa 20 rata dug nije otpla´en a sa 21 je premaˇen. ako je unapred dogovorena jedna ista vrednost svih rata sem s poslednje. (1. npr.08)10 = 6710. ali je tada jednostavno zakljuˇiti da je c a1 = (1 + p)S . itd. n Razmotrimo neˇto sloˇeniju situaciju. = an−1 = 1 000. g) pa zatim a2 . raˇunaju´i i poslednju.08)21 = 915.08) . 1. a = 1000. koja kaˇe da je (za S = 10 000.8 Krediti 49 Odatle moˇemo na´i a1 (ako su dati S. Jasno je da ´ete pla´ati viˇe od deset c s c c s godina ali ne moˇete pogoditi koliko. U naˇem primeru je p = 0. D21 = 10016. n = 21) c z 10 000 = D20 + Odavde dobijamo a21 = (10 000 − 9818. S = 10 000. evo z c kako: Znamo da je a1 = a2 = . ln(1 + p) a21 . moˇemo na´i po formuli c c z c − ln(1 − Sp ) a .08 (1. Pove´ajmo broj rata: s c D15 = 8559. Uopˇte.081399.4. p.80316. n.08) 0.478688. c s broj rata je 21 ali je poslednja manja od 1 000.

Naime. U naˇem primeru je Sp = 800. Pozajmili ste 100 funti sa obavezom da vra´ate po 50 funti c godiˇnje poˇev od slede´e godine. koji je s c daleke 1683. godine razmatrao problem neprekidnog ukama´ic n vanja i tako otkrio niz (1 + 1/n) (a) (b) . a > Sp. nadjite broj rata. c c s Zadatak 37. tj. poslednju ratu i cenu pozajmice. moˇe se dokazati da u c z z sluˇaju a ≤ Sp dug nikad ne bi bio ispla´en. uz kamatnu stopu %10. Slika 10: Dve slike Jakova Bernulija.50 ˇ 4 KAMATNI RACUN Kad smo naˇli n. Ne pozivaju´i se s c c c na formule. ˇvajcarskog matematiˇara. ˇto s znaˇi da se rata ne moˇe zadavati proizvoljno. onda poslednju ratu raˇunamo po formuli s c n−1 (32) an = (1 + p) n S− k=1 a (1 + p)k Formula (31) ima smisla samo kad je 1 − Sp/a > 0.

i neka su na neki naˇin elementi c skupa A povezani sa elementima skupa B. Funkciju moˇemo oznaˇiti jednim slovom. ako ho´emo da istaknemo domen i kodomen. Ako u toj vezi svakom elementu iz A odgovara po jedan (jedini) element iz B. funkcije. 4} c c ˇ povezani sa elementima skupa B = Z. Ponekad funkciju moˇemo zadati pomo´u tabele. sa c f : A → B.1 Funkcije Pojam funkcije Neka su data dva (neprazna) skupa.. a skup B — kodomen. U tom kontekstu element a se zove original ili argument. ili vrednost funkcije u a. tada kaˇemo da je zadata z 10 funkcija iz A ka B. maˇinu ili duha) ˇto z s s s povezuje A sa B na svoj naˇin. f. 2. Samu funkciju moˇemo zamisliti kao neˇto (npr. Ako a ∈ A. ili delokrug. c i zovemo ga slika od a. 10 Ili . i ne mora biti jedc nak B. z c a 1 2 3 4 4 f3 (a) -1 5 -1 3 4 a 1 2 3 4 f0 (a) -1 2 7 4 a 1 2 3 4 f1 (a) -1 5 -1 3 a 2 4 3 1 f2 (a) 5 3 -1 -1 Ovde vidimo ˇetiri tabele pomo´u kojih su elementi skupa A = {1.iz A u B “. c z c npr. Cetvrta tabela ne zadaje funkciju jer element 4 ∈ A ima dve slike. 3. . ili. onda sa f (a) oznaˇavamo element iz B koji je povezan sa a. Skup svih mogu´ih slika zove se rang ili doseg od f. A i B.51 5 5. Skup A se zove domen.

7}..1). f2 (x) = (x − 1)(x + 1) + 1. ˇ zadaje funkciju f : Z → Z.001). ∞). Za funkciju f zadatu formulama (33) nadjite f (0). f (1.. funkcije f1 i f2 smatramo jednakim ako s (a) imaju isti domen. Sta je njen doseg? Funkcija moˇe biti zadata pomo´u viˇe formula. a ∈ R). f (−3) = −1 jer −3 ∈ (−∞. funkcije su jednake. Na primer. c Primer: Razmotrimo funkcije iz R ka R : f1 (x) = x2 . f (1). formula c sc c f (x) = |x| za x ∈ Z. Iako izrazi ne izgledaju identiˇno. Na primer. s ˇ doseg funkcije f0 jednak je {−1. 0). z c s  −1 za x ∈ (−∞. Domen te funkcije je R \ {0}. 1]. (b) imaju isti kodomen. 2. pa ´e nam kodomen uvek biti jednak R. tj. Zahtev (b) za nas nema znaˇaja jer ´emo razmatrati funkcije sa brojˇanim c c c vrednostima. 4.  (33) f (x) = x za x ∈ (0. 0). ˇto sledi iz . Da li 0 ∈ Rang(f )? Jednakost funkcija Druga i tre´a tabela (od ˇetiri prethodne) ne izgledaju identiˇno.   1 za x ∈ (1. Sta je doseg funkcije f1 ? Funkcije se najˇeˇ´e zadaju pomo´u jedne formule.001). f (−0. (c) f1 (x) = f2 (x) za svako x iz domena. f (0. npr. Zadatak 38. razmiˇljamo o vrednostima funkcije. npr.razlike c s kvadrata“. pa zato funkcije f1 i f2 smatramo jednakim.52 5 FUNKCIJE Kad odredjujemo doseg. iz jednakosti (x − a)(x + a) = x2 − a2 (34) (x. Uopˇte. Imamo. . ali je c c c f1 (a) = f2 (a) za svako a ∈ A.

profit i nivo prodaje. za svako y. dok f1 (999) = 999 × 999 = . U raznim situacijama maksimalni domen ne samo da nije potreban ve´ moˇe i da smeta. kako stoji na desnoj strani. x ∈ A = {−1. jeste skup A. . povezani jednaˇinom c c y = f (x). 1. 5. dobi´emo dve nove funkcije koje nisu s c jednake. onda se z s podrazumeva da je domen maksimalan. c f2 (999) = (999 − 1)(999 + 1) + 1 = 998 × 1000 + 1 = 998 001. npr. Naime. reˇenje jedinstveno. 2 2 Ovde je. Ali ako mislimo na povrˇinu kruga radijusa r. jednak oblasti definisanosti tog izraza11 .2 Inverzna funkcija 53 Ovaj primer pokazuje joˇ i to da postupak kojim se dolazi od elementa s do njegove slike nije bitan. lako se raˇuna f2 (999). . i mi smo dobili novu funkciju s 1 1 f −1 (y) = y + . onda je 1 1 x= y+ .5. 2. ∞). Domen obe funkcije. Primer: Razmotrimo funkcije f1 (x) = x5 −6x4 +7x3 +6x2 −7x+1. f2 (x) = x+1. 0. . 2 2 11 gde je f (x) = 2x − 1 (x ∈ R). itd. onda s je prirodni domen (0. treba da nadjemo x iz jednaˇine z c c y = f (x). . S obzirom da je f1 (x) = f2 (x) za svako x ∈ A (proverite!) funkcije su jednake. Primer: ako je y = f (x). maksimalni domen funkcije f (r) = πr2 je c z interval −∞ < r < +∞. Drugim reˇima. skupu svih vrednosti promenljive za koje izraz ima smisla .2 Inverzna funkcija Ako su dve veliˇine. = 998 001. . tj. tj. 3. npr. u sluˇaju profita to znaˇi da ho´emo da znamo koji nivo prodaje c c c dovodi do ˇeljenog profita. y i x. 4}. Ako je funkcija zadata jednim izrazom a ne kaˇe se ˇta je domen. Ako domen proˇirimo bilo kojim brojem. Recimo. onda se moˇemo zapitati koliko je x za z zadato y. gde je f neka funkcija.

(d) f (x) = x+1 Zadatak 40. tj. Medjutim. Dakle. 5 FUNKCIJE onda je pitanje smisleno jedino za y ∈ Rang(f ) = [0. x = − y. (e) f (x) = x2 (g) f (x) = x3 (x ≥ 0). (A = R). 1]). na´i je (to c c podrazumeva i nalaˇenje domena): z (a) f (x) = −4x + 1 (A = R). (x ≤ 0). s + t). z Razmotrimo opˇtu situaciju. x−1 (A =?). u ovom sluˇaju c kaˇemo da funkcija f nije invertibilna. ∞). (c) f (x) = x − x2 (A = [ 0. Ako s za svako y ∈ Rang(f ) postoji jedno jedino x ∈ A takvo da je f (x) = y. U sluˇaju da funkcija f : A → R ima inverznu. (f) f (x) = 1/x (x ∈ R \ {0}). a rang inverzne? Zadatak 39.54 koju zovemo inverzna funkcija (funkcije f ). Pokaˇite da je f invertibilna i nadjite inverznu. Primer: Ako je y = f (x). t) = (s − t. jednaˇina f (x) = y ima jedinstveno reˇenje c s . onda jednaˇina x2 = y ima dva reˇenja. gde je f (x) = x2 (x ∈ R). domen inverzne funkcije jednak je rangu date funkcije. da nema inverznu. ako je √ √ y > 0. Funkcija f : R2 → R2 zadata je formulom f (s. (b) f (x) = x 2 C = Rang(f ). z 12 13 Izbor jednog od dva reˇenja mogao bi zavisiti od konkretnog problema. Budu´i c s c 12 da nemamo razloga da damo prednost jednom ili drugom . s tj. po pravilu f −1 (y) = x.13 onda definiˇemo inverznu funkciju s f −1 : C → A. Neka je f : A → B nekakva funkcija. x = y.

4). Zadatak 41. Zadatak 42. treba da se vidi medjusobni poloˇaj linija. |x| ≤ 2. ali je u praksi najˇeˇ´e interval ili unija interz c sc vala — dakle. f (x)). Nacrtajte na istoj slici grafike funkcija f (x) = 1/x. x ∈ A = domen(f ). U tom sluˇaju grafik moˇemo nacrtati z c c z uzimanjem dovoljnog broja vrednosti promenljive x i raˇunanjem f (x). Pored toga. x 2 . −7).5. linija 3 se nalazi ispod 2 za 0 < x < 1.3 Grafici 55 5. grafik funkcije f c c zadate slede´om tablicom c x 1 2 3 4 f (x) -1 2 7 4 ˇine ˇetiri taˇke u ravni: (1. Nacrtajte na istoj slici linije x3 . 1: y = x. Nacrtajte na istoj slici linije y = ex . −1). sadrˇi bezbroj taˇaka. g(x) = 2 − x. c c c 4 2 1 –1 2 3 4 –7 Domen moˇe biti svakakav. Na slici 12 vidite deo tabele koju je napravio MAPLE da bi grafiˇki c predstavio funkciju f (x) = ex .3 Grafici Ako su i domen i kodomen funkcije f sastoje od brojeva. 2: y = x2 . (4. duˇni smo da istaknemo s z preseˇne taˇke. Grafik funkcije f je deo ravni R2 a ˇine ga taˇke (x. (3. Na c slici 11 pokazano je kako nastaje grafik funkcije f (x) = x2 . 1). onda se f zove realna funkcija jedne realne promenljive. 3: y= Kada crtamo dve ili viˇe linija na istoj slici. Zadatak 43. Na primer. (2. 2). y = 1 + x. −1 ≤ x ≤ 1. y = 1 + 2 . zbog nejednakosti x3 < x2 za x ∈ (0. Na c c z primer.

gde je c fiksiran realan broj.78. f (x) = ax2 + bx + c. Grafik je parabola. c = −2. π. 7.4 Tipovi realnih funkcija Evo nekoliko primera realnih funkcija: • Konstanta.56 5 FUNKCIJE Slika 11: Crtanje grafika funkcije f (x) = x2 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (a) (b) 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (c) (d) 5. Grafik je prava linija. log(13). gde su a (= 0). gde su k i m fiksirani realni brojevi. • Linearna. . b. f (x) = c. • Kvadratna. f (x) = kx + m. c fiksirani realni brojevi (koeficijenti funkcije). npr.

4348 . Najprostija racionalna funkcija (a da nije c polinom) je funkcija obrnute proporcionalnosti: f (x) = A .4 –0.9564 -.8 1 x -1.2932 .5 2 1.6 0.4538 . a0 fiksirani realni brojevi. • Stepena funkcija. f (x) = x = x1/2 . .7095 -.5. f (x) = xα . Definisana je za x ≥ 0 a grafik je . definisana je tamo gde c je imenilac razliˇit od nule.3407 1.8 –0. z • Racionalna funkcija je koliˇnik dva polinoma. Ako je an = 0. √ • Kubni koren.4 0.4 Tipovi realnih funkcija 57 Slika 12: Tablica vrednosti funkcije ex 2. ∞) je c sadrˇan u domenu.9185 -. kaˇe se da je z stepen polinoma jednak n.6 –0. √ • Kvadratni koren. ali u svakom sluˇaju interval (0.4165 .6670 . x . gde je a = 1 pozitivna konstanta.5 1 0.5 –1 –0.3961 1.2 0.7901 -. f (x) = ax . • Logaritamska.4919 .3991 .3679 .8758 -. . Svi dosad navedeni izrazi definisani su za svako x ∈ R. f (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 . α = 1/3)..2 0 0. gde je n prirodan broj i an .3337 . . Vidi sliku 13(b). gde je α realan broj (npr. i definisana je za x > 0.7505 -.polovina“ parabole (vidi sliku 14(b)). Definisana je za svako x ∈ R. Domen ove funkcije zavisi od α. f (x) = loga x. Ova funkcija je inverzna u odnosu na eksponencijalnu (i obratno). f (x) = 3 x = x1/3 . -.4721 .3769 ex . Vidi sliku 13(a). .3842 . • Eksponencijalna.8329 -.4577 • Polinom.5132 1.

c Zadatak 44. Pokaˇite da f1 . i na´i je.718 1x y=ln x 1 –1 –1 1 2. sin x.5) x x 3x y 2 x y=e x 2. ctg x (= cot x). f4 i f6 imaju inverznu.58 5 FUNKCIJE Slika 13: y (0. Grafik je hiperbola (vidi sliku 14(a)). z c • Trigonometrijske funkcije. Odredite (maksimalni) domen slede´ih funkcija: f1 (x) = f4 (x) = x−1 .3) (0. tg x (= tan x). 2+1 x 3 f3 (x) = x2 − 1 (2x − 1)(4x + 5) x − 1. . x+1 f2 (x) = 2x . f5 (x) = x3 − 3x. f6 (x) = ln(x + 1).718 x x (a) Eksponencijalne funkcije (b) Eksponencijalna i logaritamska funkcija Slika 14: 3 2 y 1 0 –1 –2 –3 1 2 4 9 3 –3 –2 –1 1 x 2 3 2 1 (a) Hiperbola y = 1/x (b) y = √ x gde je A fiksiran realan broj (= 0). cos x.

onda f (x) nema smisla. a ako f (x) ∈ domen(g). Kombinovanjem navedenih funkcija formiraju se elementarne funkcije. Koristi se oznaka h = g ◦ f.  sign(x) = −1 za x < 0. ∞) kao  1 za x > 0. mnoˇenja i deljenja. jeste elementarna jer se moˇe predstaviti i c z ovako: x S(x) = . arctan x. |x| S druge strane. (f ◦ g)(x) = f (g(x)) = (g(x))2 = (x + 1)2 . moˇemo re´i. Domen funkcije h je odredjen uslovom x ∈ domen(f ) i f (x) ∈ domen(g). ako je f (x) = x2 .   0 za x = 0. definiali iako zadata pomo´u dva izraza. g(x) = x + 1. Sve u svemu. arcsin x. funkcija sign. Funkcija f (x) = |x| je elementarna jer je f (x) = sana na skupu R \ {0} kao g(x) = 1 za x > 0. arccos x. onda / / g(f (x)) nema smisla. mada neprecizno. onda se z funkcija zadata formulom h(x) = g(f (x)) zove kompozicija funkcija f i g. Ako su f i g dve funkcije.5. Kombinovanje podrazumeva upotrebu. oduzimanja.) Funkciju g ◦ f nalazimo tako ˇto u izrazu g(x) piˇemo f (x) umesto x. i kompoziciju funkcija. da je elementarna ona z c funkcija koja se zadaje jednim izrazom. −1 za x < 0. Na s s primer. tada je (g ◦ f )(x) = g(f (x)) = f (x) + 1 = x2 + 1. x ∈ R \ {0}. x2 . definisana na intervalu (−∞. . pored sabiranja.4 Tipovi realnih funkcija 59 • Ciklometrijske (=inverzne trigonometrijske) funkcije. (Ako x ∈ domen(f ). Funkcija g.

Primer: funkcija c f (x) = 3 x6 − x2 − 1 ex 3 −4x je definisana za svako x. x+1 Pri odredjivanju domena treba voditi raˇuna o tri vrste izraza: c razlomcima (imenilac = 0).60 5 FUNKCIJE nije elementarna. z Nacrtajte grafike funkcija sign(x) i S(x). x2 + 1 x−1 . x−1 . i ako nema trigonometrijskih i ciklometrijskih funkcija. Odredite domene slede´ih funkcija: c (a) f (x) = (b) f (x) = 1−x . da je njen grafik nad bilo kojim c intervalom sadrˇanim u domenu neprekinuta linija. onda je dotiˇna funkcija definisana za svako x. . 14 U izrazu ln A. Razlog je u tome ˇto je elementarna funkcija neprekidna s gde god je definisana. z Ako takvih izraza nema. pored ostalog. to znaˇi. x+1 x2 + 1 . (h) f (x) = ln x−1 . x−1 (g) f (x) = ln(x2 − 2x + 1) . (e) f (x) = (f) f (x) = 3 1−x . (c) f (x) = 2 x − 3x + 2 x−1 (d) f (x) = . argument je jednak A. logaritmima (argument14 > 0). U ˇemu je razlika? c Zadatak 45. i korenima sa parnim izloˇiocem (potkoreni izraz ≥ 0).

y0 ) = (1.61 6 6. n). y1 ) i (x2 . y0 ). Ako je b = 0. 2) i (4. tj. 2).vertikalnu“ pravu. onda c moˇemo napisati jednaˇinu prave: z c (37) y − y0 = k(x − x0 ). onda se njena jednaˇina moˇe napisati u obliku c z (35) ax + by = c. Napiˇimo jednaˇinu prave koja prolazi kroz taˇke (1.1 Linearna i kvadratna funkcija Prava linija i linearna funkcija Linearna funkcija se moˇe predstaviti u obliku z f (x) = kx + n. gde je k = −c/a. Ako je b = 0 i a = 0. S druge strane. Ako su (x0 . Njega moˇemo dobiti dele´i promenu vrednosti promenljive y sa odgovaraju´om z c c promenom promenljive x. 3). y2 ) bilo koje dve taˇke na pravoj. onda se jednaˇina (35) moˇe napisati u obliku c z y = kx + n. ∆x = x2 − x1 . ako je data neka prava p. taˇka: (x0 . pravu paralelnu sa y-osom. a ova predstavlja c . n = c/b. ∆x x − x0 (Vidi sliku 15. gde su (x1 . c Prema tome. c 3 4−1 3 . onda jednaˇina postaje x = −c/a. ako znamo nagib prave i jednu njenu taˇku (x0 . Grafik linearne funkcije je prava linija. ili nagib funkcije. s c c 3−2 1 nagib: k = = . y) bilo koje dve taˇke na pravoj.) Tu je ∆y = y2 − y1 . Dakle: y−2 = 1 (x−1). Broj k c c pokazuje nagib prave i zove ga tako: nagib prave.. y0 ) i (x. gde su k i n realni brojevi. c onda je nagib jednak koliˇniku c (36) k = ∆y y − y0 = . Broj n pokazuje mesto gde ta prava seˇe y-osu. to je taˇka (0.

y1 ) 0 x 0 x Slika 16: Po nagibu se prepoznaje da li funkcija raste ili opada. 40k + n = −4000. onda je funkcija konstantna. Pokaˇite da je F = 1. Izrazite svoju telesnu z temperaturu u Farenhajtovim stepenima. y y k<0 k=0 k>0 y x x x Zadatak 46. y2 ) . Jedne godine fabc rika je napravila 40 jedinica i izgubila £4000. %x %y A(x1 . x. P (80) = 1000. onda f (x) raste kad x raste. i koliˇine proizvodnje. Dakle. ako je nagib jednak nuli. Koliko jedinica treba najmanje da se proizvede da bi profit bio pozitivan? . Nadjite k i n.8 C + 32. . linearna. c s Uputstvo: P (x) = kx + n. ˇto je donelo profit od £1000. Nadjite P (x). Kako se ose´ate ako vam je temc ◦ peratura 100 F ? Zadatak 47. P (x). P (40) = −4000. ako je nagib negativan. Na slici 17 prikazana je veza izmedju Celzijusovih (C) i Farenhajtovih (F) stepeni. 80k + n = 1000. Naime: ako je nagib linearne funkcije f (x) pozitivan. onda f (x) opada kad x raste. Pretpostavimo da fabrika pravi neki proizvod i da je veza izmedju profita. y y B(x2 . Druge godine proizvodnja je pove´ana na 80 jedinica.62 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 15: .

Tako ne ide u sluˇaju c jednaˇine y = −2x. jer grafik prolazi kroz koordinatni poˇetak.1 Prava linija i linearna funkcija 63 Slika 17: Veza izmedju Farenhajtovih i Celzijusovih stepeni p ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pp pp pp ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pppppp p ppppp ppppp ppp p ppppp 9 ppppp p p pppppppppp ppppppp ppppp p ppppp ppppp 5 pp ppppp ppppp pp 32 ppppppppppp ppppp pp pp pp ppppp ppppp ppppp Fahrenheit fahrenheit Celsius Zadatak 48. Jabuke s z koˇtaju 75 dinara. Potroˇili ste 1000 dinara na kupovinu jabuka i groˇdja. Za svaku od slede´ih jednaˇina nacrtajte grafik i nadjite nagib. U tom c c sluˇaju uzmemo neko x = 0. y = 0 — sa x osom. −2). (d) 3y − 2x = 5 . pa dobijemo joˇ jednu taˇku: c s c (1. npr. po kilogramu. (b) 2x + y = 10 . Stavimo x = 0 z z i dobijemo presek sa y-osom. c c . Izrazite tu informaciju s z simboliˇki i grafiˇki.6. (c) x − 2y = 4 . a groˇdje 60 dinara. c c (a) 3x + 4y = 12 . Grafik se moˇe nacrtati nalaˇenjem preseka sa osama. Zadatak 49. x = 1.

profc s ita) od koliˇine proizvedenih jedinica.) S obzirom da M pripada i jednoj i drugoj pravoj.64 Marginalna funkcija 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Ako je data zavisnost neke ekonomske veliˇine (npr. Ovaj sistem moˇemo reˇiti na viˇe naˇina: z s s c . imamo sistem c jednaˇina: c (38) 3x + y = 6. M gde treba. Taˇnije. q. Jedna firma je pove´ala dnevnu proizvodnju sa 20 na 25 jec dinica i naˇla da su troˇkovi proizvodnje porasli za £800 dnevno. y).9y = 1. ako je ta zavisnost izraˇena funkcijom C(x). x + 0. (Zaˇto?) s • Izraˇunajte marginalni profit u sluˇaju zadatka 47. troˇka. Taˇka x za koju je P (x) = 0 zove se prelomna taˇka. Prave p i q imaju jednu zajedniˇku taˇku M (x. Tada je profit P odredjen formulom s P (x) = R(x) − C(x).2 Sistem jednaˇina c Na slici 18 prikazane su prave p i q. koliko firma treba da proizvede da bi imala pozitivan profit? 6. onda je marginalna funkcija jednaka nagibu. onda je marc z ginalna funkcija data ovako: M C(x) = C(x + 1) − C(x). onda se odgovaraju´om marginalnom c c funkcijom naziva promena te veliˇine pri pove´anju proizvodnje za jednu c c jedinicu. p : 3x + y = 6. q : x + 0. tj. • Ako je funkcija C(x) linearna. c c Zadatak 50. njene koordinate zadovoljavaju i jednu i drugu jednaˇinu.9y = 1. Izrazite troˇkove kao funkciju koliˇine proizves s c denih jedinica ako je prvobitni troˇak (za onih 20) bio £5000. prihoda. c c Prelomna taˇka c Oznaˇimo sa R(x) (=revenue) prihod od prodaje x jedinica nekog proizvoda c a sa C(x) (=cost) troˇkove proizvodnje. Ako je prodajna s cena £200 po jedinici. (Na slici 18 upiˇite slova c c s p. Nadjite s s marginalnu funkciju troˇkova.

4). y = −3/1. npr. Nadjite njen presek sa pravom x + 2y = 0. −3) i (5. Nacrtajte pravu koja prolazi kroz taˇke (−2. c Drugi naˇin (metoda zamene): Reˇi´emo prvu jednaˇinu sistema (38) po c sc c y. a kako poz traˇnja opada sa rastom cene. itd): x = 44/17. funkcija potraˇnje ima negativan nagib. −30/17). S z z druge strane. pomnoˇi´emo c z zc drugu jednaˇinu sistema (38) sa −3 : c 3x + y = 6.7y = 3.9(6 − 3x) = 1. taˇka M ima koordinate (44/17. Prema c tome.7y = c c −3. y = (1 − x)/0.7y = −3. To je taˇka u kojoj se trˇiste z c c z stabilizuje. 65 Zatim ´emo izjednaˇiti desnu stranu prve jednaˇine sistema (39) sa desnom c c c stranom druge: 6 − 3x = (1 − x)/0.druga minus prva“): 1. Na kraju.7 = −30/17.9. Zatim ´emo sabrati ove dve jednaˇine i tako eliminisati nepoznatu x. . c c zameniti y sa 6 − 3x): x + 0. Odavde ´emo na´i x (prvo pomnoˇimo sa 0. Taˇka u kojoj su te dve c funkcije jednake zove se ravnoteˇna taˇka. y : c sc c (39) y = 6 − 3x. y = 6 − 3x.. Tre´i naˇin: Pomnoˇi´emo drugu jednaˇinu sistema (38) sa 3 : c c zc c (40) 3x + y = 6.2 Sistem jednaˇina c Prvi naˇin: Reˇi´emo obe jednaˇine po istoj nepoznatoj. x = 44/17.6. ˇ Cetvrti naˇin: Umesto da mnoˇimo sa 3 pa da oduzimamo. Na kraju. c c z nalazimo y iz jedne od jednaˇine sistema (39): y = 6 − 3x = −30/17. Sada ovo y stavimo u prvu jednaˇinu c sistema (40): 3x − 30/17 = 6. Dakle. Odavde nalazimo x = 44/17.9. −3x − 2.9. Zatim ´emo oduzeti prvu jednaˇinu od druge (. 3x + 2. Zatim ´emo u drugoj jednaˇini umesto y staviti 6 − 3x (tj. nagib funkcije ponude je pozitivan. c Ravnoteˇna taˇka z c Nivo potraˇnje nekog proizvoda zavisi od cene tog proizvoda. Nadc jite jednaˇinu te prave. pa y = 6 − 3x = 6 − 3 × 44/17 = −30/17. c c Zadatak 51.

Pogledajc c c mo. c c c 6. q S . naˇa poluravan je ona koja sadrˇi koordinatni poˇetak. c s U ovom sluˇaju moˇemo uzeti taˇku T (0.3 Linearna nejednaˇina c Znamo da linearnoj jednaˇini sa dve nepoznate odgovara prava. A sve taˇke c c ˇije koordinate zadovoljavaju linearnu nejednaˇinu ˇine poluravan.. dakle.) Odredite domene funkcija q S z c i q D .naˇa“. i z ravnoteˇnu taˇku. Nadjite q D i q S . uzmemo jednu taˇku T (x0 . . npr. Prava p: 2x + 3y = 12 deli ravan na dve poluravni — samo jedna od njih je . a druga — cene i ponude. vode´i raˇuna o smislu. q . 6x + 2y ≤ 12. Da bismo videli s koja je naˇa. y0 ) van prave p. nazovimo je ogleds c nom taˇkom. 0). D =demand. Jedna daje c D vezu cene p i potraˇnje. (S =supply. x + y ≥ 1.66 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 18: Presek pravih 6 y 3 –2 –2 3 x 6 Zadatak 52. i proverimo da li zadovoljava naˇu ili suprotnu nejednakost.. Naˇa nejednakost je zadoc z c s voljena i. Date su jednaˇine 2q + 5p = 500 i 3q = 25 + 7p. nejednaˇinu (vidi sliku 19(a)): c 2x + 3y ≤ 12. Sve to predstavite grafiˇki. s z c Razmotrimo sada sistem linearnih nejednaˇina: c (41) 2x + 6y ≤ 12.

.................................... s c s c c Zadatak 53......... Nadjite koordinate preseˇnih taˇaka....6... y) koji zadovoljava sve tri nejednaˇine....... s c skup reˇenja je presek tri odgovaraju´e poluravni (vidi sliku 20)...................4 Kvadratna funkcija f (x) = ax2 + bx + c....... c c c ........... 6........ Pored svake prave na slici 20 napiˇite odgovaraju´u jednaˇinu (imaju´i u vidu nejednakosti (41))........ Kvadratna funkcija se zadaje formulom .............4 Kvadratna funkcija 67 Slika 19: Poluravni 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 (a) Poluravan 2x + 3y ≤ 12 (b) Poluravan 2x + 3y ≥ 12 Reˇenje sistema je svaki par (x..... Slika 20: Presek tri poluravni 6 3 –2 –2 3 6 ........ Dakle.......................

Da bismo nacrtali tu parabolu. b. dakle s c √ √ x − 1 = ± 8. tj. c Zadatak 54. Zadatak 55. grafik seˇe x-osu u dve taˇke). ˇto je najve´a vrednost funkcije. f (x) = −x2 + 2x + 7 = −(x2 − 2x) + 7 . Nacrtajte grafik funkcija f1 (x) = 2x2 − 4x − 8. Jedna firma ima monopol na izdavanje stanova u jednom gradu na Srednjem zapadu SAD. Grafik kvadratne funkcije je parabola. Na konkretnom primeru. Funkcija potraˇnje je z D(p) = 100 − 2p. Konaˇno. koliko ´e ih izdati. (a) Nacrtajte grafik funkcije prihoda R(p) = pD(p). c realni brojevi. x = 1 ± 2 2. s f (x) = −(x2 − 2x + 1 − 1) + 7 = −(x2 − 2x + 1) + 1 + 7. grafik je ispupˇen nagore. i po kojoj ceni. dopunimo zagradu da bismo dobili potpuni kvadrat. koje se dobijaju c c reˇavanjem jednaˇine (x − 1)2 = 8. to izgleda ovako: Prvo. c . to znaˇi da je f (x) ≤ 8 za s c c svako x ∈ R. • f ima dve nule (tj. svodimo trinom ax2 + bx + c na kanonski oblik. c f (x) = −(x − 1)2 + 8. • funkcija je konkavna.68 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA gde su a. (b) Ako firma raspolaˇe sa S stanova. a = 0. ne zaboravljaju´i c da oduzmemo ono ˇto smo dodali. f2 (x) = −x2 + x + 7.) Odavde moˇemo proˇitati glavne informacije o c z c funkciji: • f (1) = 8. (Proverite. z c da bi ostvarila maksimalni prihod? Razmotrite sluˇajeve S = 60 i S = 40. tj. Drugo. za svaki sluˇaj.

√ √ odakle dobijamo dva reˇenja: x1 = 2 − s 8. tj. Ona se moˇe reˇiti svodjenjem na kanonski oblik.6.4 Kvadratna funkcija 69 Slika 21: f (x) = −(x − 1)2 + 8 8 f(x) x –2 1 3 4 Kvadratna jednaˇina c Jednaˇina c (42) ax2 + bx + c = 0 (a = 0) naziva se kvadratnom. x2 = 2 + 8. . Svodjenjem na kanonski oblik dobili smo −(x − 1)2 + 8 = 0. (x − 1)2 = 8. z s Prethodno smo imali primer −x2 + 2x + 7 = 0.

c sc s x1. onda su reˇenja u formuli s x= −b ± ∆ . c s • A ako je ∆ ≥ 0. c ∆ = b2 − 4ac. Prema tome. gde je sa ∆ oznaˇena diskriminanta.5 Jednaˇina tre´eg stepena c c Jednaˇina oblika c a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 = 0. 2a ili.2 = −b ± b2 − 4ac . 4a2 iz ˇega sledi: c • Ako je ∆ < 0. onda jednaˇina ax2 + bx + c = 0 nema (realnih) reˇenja. .70 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA U opˇtem sluˇaju. 2a 6. ako je ∆ < 0. kako se najˇeˇ´e piˇe. onda je −∆/4a2 > 0 i. svodjenje na kanonski oblik ide ovako: s c ax2 + bx + c = a x2 + =a x+ b x +c a b 2a 2 2 − − b2 4a2 +c b 2a b =a x+ 2a =a x+ =a x+ b2 +c 4a 2 ∆ − 4a 2 b 2a − ∆ 4a2 . dakle x+ b 2a 2 − ∆ > 0 za svako x.

6. Primer 6.1. dva ili z jedno realno reˇenje. c s Jednaˇinu piˇemo u obliku c s (x − 2)(x2 + bx + c) = 0. a0 (a3 = 0) realni brojevi (koeficijenti). x = x0 . s c Ako nam je poznato jedno reˇenje. .5 Jednaˇina tre´eg stepena c c 71 Slika 22: Ovako izgleda grafik funkcije f (x) = ax2 + bx + c u sluˇaju a > 0 c ¾   ¼ ¾   ¼ ¾   ¼ gde su a3 . tada jednaˇinu moˇemo napisati u obliku c z (x − x0 )(ax2 + bx + c) = 0 (mora biti a = a3 ) pa nam preostaje da reˇimo jednaˇinu s c ax2 + bx + c = 0. Naime. ali se ne moˇe desiti da nema nijedno. . Reˇimo jednaˇinu s c x3 + x2 − 7x + 2 = 0 znaju´i da je jedno reˇenje x = 2. . moˇe imati tri. . Iako obrazac za s z reˇavanje postoji. praktiˇno je neupotrebljiv. jednaˇinu moˇemo svesti na s c z kvadratnu. .

2 = −2c. data jednaˇina je ekvivalentna slede´oj: c c c (x − 2)(x2 + 3x − 1) = 0. c = −1 (treba proveriti da je time c c zadovoljena i tre´a). c odredjujemo iz identiteta x3 + x2 − 7x + 2 = (x − 2)(x2 + bx + c). Odredite broj d tako da jedno od reˇenja jednaˇine s c 2x3 − 5x2 + 11x + d = 0 bude x = 1/2. tj. x3 + x2 − 7x + 2 = x3 + (b − 2)x2 + (c − 2b)x − 2c. Prema tome. c s . Sada izjednaˇavamo odgovaraju´e koeficijente: c c 1 = 1. 1 = b − 2. Iz druge i tre´e jednaˇine dobijamo b = 3. a ostala se dobijaju iz jednaˇine x2 + 3x − 1 = 0. pa onda na´i ostala reˇenja. Jedno reˇenje je x = 2.72 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Nepoznate koeficijente b. −7 = c − 2b. s c Zadatak 56.

73 7 7. povezane linearnom funkcijom. npr. a ∆y odgovaraju´a promena y. ∆x h Ako ho´emo da merimo brzinu promene funkcije f. y i x. moˇemo fiksirati h. vaˇi formula z (43) ∆y = k = const.1 Diferenciranje Marginalna funkcija i izvod Ako su dve veliˇine. c y = f (x) = kx + n. U opˇtem sluˇaju. koji smo nazvali nagibom prave y = kx + n. ∆x gde je ∆x bilo koja promena veliˇine x. h . koliˇnik ∆y/∆x zavisi i od x i c s c c od h. — i razmatrati koliˇnik c (45) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) . dakle. onda je ∆y (x + h)2 − x2 = = 2x + h. ako je y = x2 . — c z stopu promene promenljive x. Ako c c je ∆x = h = 0. (44) f (x + h) − f (x) =k h za svako x i svako h = 0. meri brzinu promene veliˇine y u odnosu na x. onda se y menja ravnomerno u odnosu na x. Broj k. tj. onda je ∆y = f (x + h) − f (x) i.

. ako f (x) predc c c stavlja funkciju troˇkova i ako je koliˇina proizvoda. onda je h = 1 s c malo.male“ vrednosti. moˇe biti suviˇe komplikovana. npr. velika15 . kod c c proizvodnje vode. ako je s z s f (x) = tada je Mh f (x) = (47) = 200 + x + h − h 1 200 + x + h + 200 + x 200 + x . Izvod funkcije Neka je f realna funkcija definisana u nekom intervalu (a. h po jednu marginalnu funkciju za svako h. marginalna funkcija troˇkova. Ta jedna se zove izvodna funkcija (ili izvod) 15 Mada ni reˇ .malo“ nema apsolutno znaˇenje. npr. onda se uzima h = 1 c s i odgovaraju´a marginalna funkcija oznaˇava se sa M f. pa bismo imali (46) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) . c c M f (x) = f (x + 1) − f (x). tj. — pozitivne i negativne. Fukciju (48) dobili smo od funkcije (47) uzimaju´i .velika“ nema apsolutno znaˇenje. stac vljaju´i h = 0. mogli bismo uzeti male vrednosti h. 200 + x (Proverite mnoˇenjem!) z Umesto tog izraza koristi se slede´i. b). Na primer. c c . Reˇ . prostiji: c (48) M f (x) = 1 2 200 + x . ako f (x) oznaˇava troˇak proizvodnje x jedinica. x.. Na primer.74 7 DIFERENCIRANJE U ekonomskoj teoriji se funkcija Mh f naziva marginalnom funkcijom. Deˇava se da sve s marginalne funkcije Mh f (vidi (46)) izgledaju kao jedna. Tako definisana marginalna funkcija. U nekim sluˇajevima. za male vrednosti h. pored toga ˇto zavisi od h. predstavlja pove´anje troˇkova s c s pri pove´anju proizvodnje za jednu jedinicu. Dakle M f (x)..

s Joˇ jedan primer: Ako je s f (x) = onda je 1 1 − Mh f (x) = x + h x h − = 16 1 . Ovde ne moˇemo staviti h = 0. ali moˇemo skratiti. Posebno. Drugi primer: Neka je f (x) = x2 . Tada su sve marginalne funkcije medjusobno jednake. Tada je Mh f (x) = 2xh + h2 (x + h)2 − x2 = h h (h = 0) . pa staviti h = 0. f (x) = 1 2 200 + x . h h h Potrebno je malo viˇe truda da bi se dokazalo (16 ) da je f (x) = ex . dakle. i jednake nagibu k (vidi (44)). z z Mh f (x) = 2x + h. Na primer. f (x) = 2x. Dakle. f (x) = k.1 Marginalna funkcija i izvod funkcije f i oznaˇava se sa f . (x + h)x dokaz izostavljamo . ako je f (x) = c kako videsmo. 75 200 + x. Najprostija situacija javlja se kod linearne funkcije f (x) = kx + n.7. x h (x + h)x h =− 1 . Tako ne moˇemo postupiti u sluˇaju funkcije f (x) = ex . konstantne. izvod konstante jednak je nuli. onda je. Tada je z c ex+h − ex eh − 1 f (x + h) − f (x) = = ex .

funkcija f (x) = |x| nema izvod u taˇki x = 0. ∞) a domen(f ) = (−∞. ne samo za h > 0.01.76 Stavljaju´i h = 0. a moˇe se desiti da ga u z c z nekoj nema. x2 7 DIFERENCIRANJE Funkcija ne moˇe imati dva izvoda u jednoj taˇki. Kritiˇno mesto je kako napisati f (x + h). c znaju´i da je izvod linearne funkcije jednak nagibu. Nadjite vrednosti marginalne funkcije Mh f (x) ako je f (x) = x2 i (a) x = 50.daleko“ su od vrednosti Mh f sa pozitivnim h. h = 1. (c) x = 1. 1−x Reˇenje (c). −1 za h < 0. Sve u svemu. vrednosti u nuli marginalnih funkcija Mh f sa negativnim h . (c) f (x) = 2x − 1 . 0)∪(0. onda je domen(f ) = (−∞. Ponekad se razlog nalazi u tome ˇto smo duˇni da razmotrimo s z Mh f i za negativne h. h = −0. Na primer. . Zadatak 57. z • jednostavniji je od marginalne funkcije. Domen izvodne funkcije moˇe biti uˇi od domena funkcije. ovde imamo s c f (x + h) = = 2(x + h) − 1 1 − (x + h) 2x + 2h − 1 1−x−h Zamenili smo x sa (x + h) i oslobodili se zagrada.. Odredite izvod funkcije f ˇiji je grafik prikazan na slici 23. c Zadatak 59. (b) x = 1. h = 0. Zadatak 58. ako z z je f (x) = |x|. dobijamo c f (x) = − 1 . ∞). Dakle. to je zato ˇto je c s Mh f (0) = f (0 + h) − f (0) |h| = = h h 1 za h > 0. Nadjite izvod funkcije f razmatraju´i marginalnu funkciju c Mh f za male vrednosti h : (a) f (x) = 1 .01. x2 (b) f (x) = 2 + x. Na primer. izvod je koristan bar zato ˇto s • daje pribliˇnu vrednost marginalne funkcije.

........... 2x + 2h − 1 2x − 1 − 1−x−h 1−x Mh f (x) = h (2x + 2h − 1)(1 − x) − (2x − 1)(1 − x − h) (1 − x − h)(1 − x) = h h (1 − x − h)(1 − x) = h Sada ovaj razlomak moˇemo kratiti sa h = 0.... nagibu c .............................. ako tangenta postoji.. Nagib tangente jednak je tan θ c ..........2 Tangenta i nagib krive Nagib krive y = f (x) u taˇki A(x. po definiciji.......tangente“ u taˇki A................ dakle. Dakle......... f (x) = 1 ........... z Mh f (x) = 1 .. Slika 23: Izlomljena linija 1 –1 1 2 3 4 –1 –2 .2 Tangenta i nagib krive 77 ................. f (x)) jednak je..........7.......) a sada ima smisla uzeti h = 0............... (1 − x)2 7............ (1 − x − h)(1 − x) (Uprostili smo brojilac.

onda je B blizu A i ne´emo mo´i da razlikujemo seˇicu od c c c tangente. A u stvari. Naime: • Izvod je jednak nuli tamo gde grafik ima horizontalnu tangentu. f (x+h)) B y=f(x) y y=f(x) A h A (x. c Slika 24: y (x+h. h Ako je h malo. B = A. Nagib seˇice jednak c c je kAB = f (x + h) − f (x) = Mh f (x). gde z c je B(x + h. f (x + h) ) bilo koja taˇka na krivoj. • Izvod je pozitivan tamo gde je nagib tangente pozitivan. f(x)) θ x x . • Izvod ne postoji u taˇki u kojoj funkcija nema tangentu ili ima verc tikalnu tangentu. z nagib tangente u taˇki (x. x = 3.78 7 DIFERENCIRANJE (vidi sliku 24). gde je pozitivan ili negativan. • Izvod je negativan tamo gde je nagib tangente negativan. Na primer. c Drˇe´i se toga. funkcija sa slike 23 nema izvod u taˇkama x = 1. sa grafika funkcije moˇemo proˇitati gde je njen izvod z c z c jednak nuli. c s obzirom da je marginalna funkcija Mh f (x) pribliˇno jednaka f (x). f (x)) jednak je f (x). moˇemo videti gde z izvod ne postoji. Da bismo ga odredili. pa ni nihove nagibe (na slici 25 prikazane su tri seˇice). moˇemo odrediti nagib seˇice AB. Pored toga.

c . U kojoj od taˇaka je izvod najve´i? u kojoj je c c najve´i po apsolutnoj vrednosti? c Zadatak 61.3 Izvod kao trenutna brzina 79 Slika 25: Tri seˇice c y y y B B A θ1 A θ2 θ A x x x Zadatak 60. U svakom momentu t ∈ [0. ni sudaranja.3 Izvod kao trenutna brzina Zamislite da ste 3 sata vozili automobil od mesta A do mesta B.7. Uz prepostavku da nije bilo vra´anja unazad. y Slika 26: A C B D E x 7. 3] bili ste na nekom rastojanju od mesta A. oznaˇimo to c rastojanje sa r(t). Na slici 26 oznaˇeno je 5 taˇaka na krivoj y = f (x). Odredite c c znak izvoda u svakoj od njih. gde je f (x) funkcija prikazana na slici 26. Skicirajte grafik krive y = f (x).

c c v(t) = r (t) Re´i da je r (t0 ) = 0 isto je kao re´i da ste se u momentu t0 zaustavili. h to je trenutna brzina jednaka izvodu rastojanja od poˇetne taˇke. U svakom trenutku t brzinomer pokazuje trenutnu brzinu v(t). na ˇemu se ovoga puta ne´emo zadrˇavati.5 1 1. morali bismo imati preciznu definiciju svake funkcije i preciznu definiciju izvoda. Kako je. v(t) ≈ r(t + h) − r(t) h = predjeni put potroˇeno vreme s . c c ˇ Sta ste radili ako je r (t0 ) < 0 ? 7.5 0 0.5 2 2.4 Izvodi elementarnih funkcija Na strani 82 imate tablicu izvoda osnovnih elementarnih funkcija. s druge strane. Da bismo je verifikovali. r(t + h) − r(t) ≈ r (t). c c z .5 3 grafik fukcije r(t) mogao bi izgledati kao na slici 27.80 7 DIFERENCIRANJE Slika 27: 200 r(t) 150 100 50 t 3. dakle. koja je pribliˇno jednaka srednjoj z brzini u vremenskom intervalu izmedju t i t + h za sve male h.

b) ako ima (konaˇan) izvod z c u svakoj taˇki iz (a. na primer. . x3 √ x x. b). x Objaˇnjenje. c Da bismo videli poreklo pravila (49). z c √ 3 x = (x1/3 ) = (1/3)x1/3−1 = (1/3)x−2/3 . Joˇ jedan primer: s 1 x2 = x−2 = −2x−3 = −2 . b) i vaˇi jednakost (f + g) (x) = f (x) + g (x). Navedena pravila trebalo bi preciznije formulisati. b). Operaciju nalaˇenja izvoda zovemo diferenciranje.7. na s primer: Ako su funkcije f i g diferencijabilne u intervalu (a.4 Izvodi elementarnih funkcija Izvode nekih funkcija moˇemo proˇitati iz tablice. z Komplikovanije funkcije diferenciramo sluˇe´i se tablicom i pravilima koja z c slede. onda je i funkcija f + g diferencijabilna u (a. (izvod razlike = razlici izvoda). ≈ f (x) + g (x). gde je F = f + g : Mh F (x) = = f (x + h) + g(x + h) − f (x) − g(x) h f (x + h) − f (x) g(x + h) − g(x) + h h (izvod zbira = zbiru izvoda). 1 (x2 + ex − ln x) = (x2 ) + (ex ) − (ln x) = 2x + ex − . 81 • Nadjite izvod funkcije f (x) = • Nadjite izvod funkcije f (x) = ln 3. z Za funkciju kaˇemo da je diferencijabilna u (a. treba da razmotrimo marginalnu funkciju Mh F. Izvod zbir i razlike Vaˇe formule z (49) (f + g) = f + g (f − g) = f − g Na primer.

cos2 x 1 1 − x2 . trebalo bi imati u vidu i slede´e formule: c (sin x) = cos x. (cot x) = − (arctan x) = 1 . praktiˇna tablica. sin2 x 1 . ex ekx ln x ln(x + b) Ovo je mala. (cos x) = − sin x. Da bi se raˇunao izvod proizvoljne elemenc c tarne funkcije. ∈ R C=const.82 7 DIFERENCIRANJE Tabela 3: Tablica izvoda f (x) C x x2 xn 1 x √ x f (x) 0 1 2x nxn−1 − 1 x2 n = const. (tan x) = (arcsin x) = 1 . k=const. 1 √ 2 x ex kekx 1 x 1 x+b b=const. 1 + x2 .

2 x e2x Tre´i: c = xe−2x = 1 · e−2x + x(−2)e−2x = (1 − 2x)e−2x .7. vidi tablicu. Primer: ln x 2 = 1 ln x 2 1 1 . funkcija f + g je ona kojoj je Mh F pribliˇno jednaka. i zato je F = z f +g. .4 Izvodi elementarnih funkcija 83 Dakle. Linearnost Ako je k konstanta. Prvi: (x2 ln x) = (x2 ) ln x + x2 (ln x) = 2x ln x + x . = (ln x) = 2 2x Izvod proizvoda Pri diferenciranju proizvoda koristimo pravilo (50) (f g) = f g + f g Primeri. Drugi: ln x √ x (51) = x−1/2 ln x = x−1/2 ln x + x−1/2 (ln x) 1 = − x−3/2 ln x + x−3/2 2 1 1 = − x−3/2 ln x + x−1/2 2 x 1 = x−3/2 − ln x + 1 . onda vaˇi formula z (kf ) = kf To svojstvo zajedno sa (49) ˇini ono ˇto se zove linearnost operacije diferenc s ciranja. (e−2x ) = (−2)e−2x .

g . Objaˇnjenje. stavimo s c c ϕ = f /g.84 7 DIFERENCIRANJE Objaˇnjenje. podjite od izraza f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x). U sluˇaju pravila proizvoda razmatramo Mh F. Pomo´u pravila koliˇnika nadjite izvod funkcija c c ln x f (x) = √ . x pa postupak uporedite sa (51). Tada vaˇi ovo: z Mh F (x) = f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x) ≈ f (x)g (x) + g(x)f (x). gde je s c F = f g. 2 2 x x x2 Zadatak 62. Da bismo videli otkud potiˇe pravilo koliˇnika. Tada je f = gϕ. g2 f + ϕ g. c Izvod koliˇnika c U sluˇaju koliˇnika radi formula c c f g f g − fg g2 (52) = Primer: ln x x 1 x − (ln x)1 (ln x) x − (ln x)(x) 1 − ln x = = x = . Ako ho´ete da proverite. pa primena pravila proizvoda daje f =gϕ+ϕg =g Odatle sledi ϕ = 1 f f −g g g = f g−gf .

• • (x2 + 1)7 x2 + 1 (e−x ) = −e−x . onda izvod od f raˇunamo po formuli c (53) f (x) = g (u(x)) u (x). ako je g(x) = xn .6 Logaritamski izvod Kao poseban sluˇaj pravila za izvod sloˇene funkcije imamo slede´e: c z c Ako je f (x) = ln u(x). f (x) = g(u(x)). ex 2 = ex . kra´e.5 Izvod sloˇene funkcije z 85 7. c (un ) = nun−1 (u) Ta se zove pravilo stepena. 2 = 7(x2 + 1)6 (x2 + 1) = 14(x2 + 1)6 x. tada je f (x) = (u(x))n . Kra´e: c (54) (ln u) = 1 u u = u u tada je f (x) = u (x) .5 Izvod sloˇene funkcije z Ako je funkcija f zadata kao kompozicija dve funkcije. Posebno. = 1 2 x2 +1 (x2 + 1) = x x2 + 1 . 7. a slede´e je pravilo eksponenta: c (eu ) = eu (u) Primeri: • (e2x ) = e2x (2x) = 2e2x . (pod uslovom da su funkcije g i u diferencijabilne).7. pa iz (53) sledi f (x) = n(u(x))n−1 u (x). u(x) .

onda izraz ln u nije definisan. Primer neprekidnog ukama´ivanja. relativnu .86 Na primer. Kao ˇto znamo. Primer: y = ln y = 17 3 x3 − 3x = (x3 − 3x)1/3 . Trenutna apsolutna c s brzina rasta kapitala u momentu t jednaka je je K (t) = K0 pept . ali u /u jeste. ln(2x + 1) = 1 2 (2x + 1) = . Ako je u < 0. 3 tj. Drugim reˇima. logaritmujemo: ln y = x ln x. z Primer: Funkcija f (x) = xx (x > 0) nije ni stepena ni eksponencijalna jer se menjaju i osnova eksponent. a trenutna procentualna brzina: (ln K) = (ln K0 + pt) = p. c gde je K0 poˇetni kapital a p nominalna godiˇnja stopa. onda on predstavlja trenutnu procentualnu (17 ) brzinu promene funkcije u. pri primeni c s metode neprekidnog ukama´ivanja kapital raste po formuli K(t) = K0 ept . y Odavde sledi y = (1 + ln x)y = (1 + ln x)xx . Prvo: 1 ln(x3 − 3x). 2x + 1 2x + 1 7 DIFERENCIRANJE Izraz (ln u) = u /u zove se logaritamski izvod funkcije u. c s trenutna procentualna brzina jednaka je nominalnoj godiˇnjoj stopi. Stavimo y = xx . diferenciramo obe strane: (ln y) = (x ln x) . Ako je u > 0. dakle y = 1 + ln x. pa i tada logaritamski izvod moˇe biti od koristi za diferenciranje.

povezane formulom c c y = f (x). c S druge strane. postepenim diferenciranjem polinoma stepena n zakljuˇi´emo cc da je izvod reda n + 1 jednak nuli. U opˇtem sluˇaju teˇko je na´i pravilo po kome se niˇu izvodi neke s c s c z funkcije. Na sliˇan naˇin odredjujemo c c tre´i izvod. mada moˇemo na´i izvod bilo kog zadatog reda (ako imamo doz c voljno vremena). b) → R. (Naravno. Na primer.7. izvod tre´eg reda. U opˇtem sluˇaju. tj. izvod bilo kog reda funkcije ex jednak je samoj funkciji. gde je f : (a. Izvod te nove funkcije zove se drugi izvod funkcije f i oznaˇava se sa f . pa je f (x) = (3x2 ) = 6x. Oznaˇimo te promene sa ∆x c c c i ∆y : (55) ∆y = f (x + ∆x) − f (x). itd. c 2 onda je f (x) = 3x . Zanimljiva je funkcija f (x) = e : (ex ) = ex . y 3 x3 − 3x x − 3x Dakle.7 Izvodi viˇeg reda s Diferenciranjem funkcije f dobijamo novu funkciju f . oznaˇimo ih sa y i x. diferencijabilna funkcija. Izvod reda n oznaˇavamo sa c c c (n) x f . dakle (ex ) = (ex ) = ex . izvod se mogao na´i i po pravilu stepena. y = x2 − 1 x2 − 1 3 y= 3 (x − 3x)1/3 .) Nadjite y . dakle (ex ) = ex .7 Izvodi viˇeg reda s Drugo: y 1 (x3 − 3x) x2 − 1 = = 3 . f (x). s c promena veliˇine x izaziva promenu veliˇine y. Znaˇi. 7. c 7. . ako je f (x) = x3 .8 Diferencijal Pretpostavimo da su dve veliˇine. x3 − 3x x − 3x 87 Uprostimo: y = x2 − 1 (x3 − 3x)2/3 .

Pomo´u diferencijala ne´emo dobiti taˇnu vrednost. dakle. dx = 1. dx Ove oznake su korisne. Razz z motrimo funkciju prihoda 1 R(x) = 100x − x2 . tako da je c c s (57) dy = f (x) dx. Na primer.relativno male“ vrednosti ∆x. Diferencijal moˇe posluˇiti za procenu stvarne promene.1. lako je zapamtiti pravilo za izvod sloˇene funkcije: z dy dy du = . 2 Pove´anje prihoda pri pove´anju proizvodnje sa 50 na 51 jednako je c c ∆R = R(51) − R(50) = 49. Naime. ali ´emo dobiti zadovolc c c c javaju´u procenu na mnogo prostiji naˇin. i (58) dy = f (x). Piˇe se i dx umesto ∆x..88 Iz definicije izvoda sledi da je (56) ∆y ≈ f (x). dx U naˇem sluˇaju je x = 50. .5. dx du dx Primer 7. Izraz f (x)∆x se zove diferencijal funkcije f u taˇki x i oznaˇava se sa df ili dy. imamo c c dR = 100 − x. 7 DIFERENCIRANJE za . ∆x ∆y ≈ f (x) ∆x. s c ∆R ≈ dR = 50 × 1 = 50.

Zapravo sve vrednosti funkcije f ˇine skup [0.7. Nacrtajte grafik funkcije f (x) = x2 −2x−1 pa odredite slede´e c brojeve: max f (x). ili samo maksimum.3] min f (x). dovoljno je da pokaˇemo dve z stvari: (a) M ≥ f (x) za svako x ∈ D.9 Ekstremne vrednosti 89 7. β) c (vidi sliku 28(a)). Na primer. Ali maksimum ne postoji. 2).9 Ekstremne vrednosti Ako funkcija f na nekom skupu D ima bezbroj vrednosti. ∞) ima najmanju vrednost. x∈[0. x∈[2. Na primer. . x∈[−1. x∈[−1.2] Lokalne ekstremne vrednosti Kaˇe se da funkcija f ima u taˇki c ∈ (a. funkcija f (x) = x2 c na skupu D = (−∞. nije izvesno da li medju njima postoje najve´a i najmanja. 1) i 1 = f (1). Primer: Funkcija f (x) = x2 ima apsolutni minimum na skupu [1. recimo. c Zadatak 63.2] min f (x). ∞). od f na D.) s Primer: Funkcija moˇe imati samo jedan maksimum ali se on moˇe dosti´i z z c 2 u dve (ili viˇe taˇaka). pogreˇili ste — uslov (b) nije ispunjen. b) lokalni maksimum ako je f (c) ≥ z c f (x) za svako x iz nekog intervala (α. (b) M = f (x) bar za jedno x ∈ D.1) jer je f (x) ≥ 1 za svako x ∈ [0. x2 = −1. c ili globalni maksimum.3] max f (x). c c Najve´a vrednost funkcije f na skupu D zove se apsolutni maksimum. Prema tome. jednaku nuli. na slede´i c naˇin: c max f (x) = M x∈D (sliˇno za minimum). taˇnije c min x2 = 1. x∈[2. c A da bismo pokazali da je maxx∈D f (x) = M. (Ako ste pomislili da je 4 maksimum. Informaciju da je apsolutni minimum od f na skupu D jednak M zapisujemo. funkcija f (x) = x dostiˇe maksimum u s c z dve taˇke: x1 = 1. ali nema najve´u.

b) nazivamo stacionarnom c (taˇkom funkcije f ) ako je c f (c) = 0 . ∞).kratkom“intervalu (vidi slike 28(b)(c)). x2 . S druge strane. lokalni minimum u taˇki x0 .2. Obeleˇite taˇke x1 . Taˇku c ∈ (a. 1. stacionarne taˇke nalazimo reˇavanjem jednaˇine c s c f (x) = 0. apsolutni minimum=f (b).. s c c Primer: Funkcija f (x) = x2 (x − 1) ima lokalni maksimum u taˇki x = 0 c 2 jer je f (0) = 0 ≥ x (x − 1) za ∈ (α. 1). Stacionarne taˇke nalazimo na dijagramu tamo gde grafik funkcije ima horc izontalnu tangentu. f nema ni najve´u ni najmanju vrednost na intervalu (−∞. c Slika 28: f (a) f (a) f (a) a f (b) x0 x1 b f (b) f (b) a a x x00 x x11 bb (a) apsolutni maksimum=f (a). Na slici 29 vidite grafik jedne funkcije definisane na intervalu [−1.7]. c s c Uopˇte. x3 na x-osi u kojima f ima z c lokalni maksimum ili minimum. itd. β) = (−1. Lokalni minimum se definiˇe na sliˇan naˇin. vaˇi slede´i stav: s z c . uverite se da su tangente u odgovaraju´im c taˇkama na grafiku horizontalne. b) → R. ˇto znaˇi da je f (x1 ) = 0.90 7 DIFERENCIRANJE lokalni maksimum je absolutni maksimum na . Dakle. lokalni maksimum u taˇki x1 c c (b) (c) Stacionarne taˇke c Neka je data funkcija f : (a.

b) i ako je f diferencijabilna u c. Na primer. ali f uopˇte nema ekstremnih vrednosti (vidi sliku 30).5 1 1. ako je c stacionarna taˇka funkcije f.5 0 –1 –2 –3 0. S druge strane.5 Stav 1. s Slika 30: Dva dijagrama funkcije f (x) = x3 3 2 1 –1.5 –1 –0.5 –5 0.5 1 –1 –1 1 . to joˇ ne znaˇi da c s c f ima ekstremnu vrednost u c.7. onda je c stacionarna taˇka funkc cije f. b) → R ima lokalnu ekstremnu vrednost u taˇki c c ∈ (a.5 x 1 1.9 Ekstremne vrednosti 91 Slika 29: f (x) = 10x4 − 15x3 − 10x2 + 15x 10 5 –1 –0. taˇka x = 0 je stacionarna za c 3 funkciju f (x) = x . Ako funkcija f : (a.

f je rastu´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) > f (x1 ) . imamo slede´e brojeve: c f (x1 ). b]. f (b). c Zakljuˇujemo: najve´a (odn. x1 . najmanjoj) vrednosti iz koraka (iii). f (x3 ). ali treba biti oprezan. ako je f (c) < 0. pretpostavimo da smo c naˇli jednu: x = n1 . c c taˇnije. Neka je c stacionarna taˇka funkcije f. .92 7 DIFERENCIRANJE Ako f ima drugi izvod u stacionarnoj taˇki c i ako je c f (c) = 0 onda f ima ekstremnu vrednost u c : Stav 2. f (x2 ). koja ima drugi izvod. b) nazivamo (striktno) rastu´om ako c se njena vrednost pove´ava pri pove´anu vrednosti nezavisne promenljive. Dakle. x2 . onda f ima lokalni minimum u c . najmanja) vrednost funkcije jednaka je c c najve´oj (odn. (ii) Nalazimo taˇke u kojima f nije diferencijabilna. Da bismo ih naˇli. neka su to. Tada f ima najve´u i najmanju vrednost. s (iii) Raˇunamo vrednost funkcije u prethodno nadjenim taˇkama i na krac c jevima a i b. c s postupamo na slede´i naˇin: c c (i) Nalazimo stacionarne taˇke u (otvorenom) intervalu (a. f (n1 ). c Koraka (ii) najˇeˇ´e nema. onda f ima lokalni maksimum u c . x3 . Ako c je f (c) > 0. Globalne ekstremne vrednosti Pretpostavimo da je funkcija f definisana i neprekidna u (zatvorenom) intervalu [a. c recimo. f (a). c sc Monotonost Funkciju f. (iv) Medju prethodno nadjenim vrednostima nalazimo najve´u i najmanju. b). definisanu u intervalu (a.

da bismo videli gde funkcija raste. Znamo unapred da je f monotona u svakom od njih ponaosob. tj. (x2 . c3 ∈ (x2 . Da bismo videli da li raste ili opada. u intervalu (a. b) i ako je f (x) > 0 za svako x ∈ (a. da funkcija ima dve c s c stacionarne taˇke. c . U taˇki zaokreta f ima ekstremnu vrednost. dovoljno je da reˇimo nes jednaˇinu c f (x) > 0 . Medjutim. b). x2 ). reˇiti jednaˇinu f (x) = 0. c c sliˇno. b) moˇemo zac z kljuˇiti da je f (x) ≥ 0. c + δ). Uzmimo. Ako je f diferencijabilna u (a. Tada imamo tri intervala: c (a. tada je f rastu´a. c + δ).. Taˇkom zaokreta funkcije f nazivamo takvu taˇku c koja ima svojstvo da c c u njoj . x1 ). recimo. x1 ). ∞) jer iz x2 > x1 > 0 sledi 1/x2 < 1/x1 . to znaˇi da se moˇe na´i δ > 0 tako c z c da je ispunjen jedan od uslova: (a) f (x) raste za x ∈ (c − δ. b). Vaˇnije je to ˇto poseduju´i informaciju o pozitivnosti c z s c izvoda. Drugim reˇima. (b) f (x) opada za x ∈ (c − δ.7. ˇesto je u praksi dovoljno na´i stacionarne c c taˇke. c Monotonost i prvi izvod Iz informacije da je (diferencijabilna) funkcija f rastu´a u (a. ∞) jer iz c pretpostavke x2 > x1 sledi 2x2 − 3 > 2x1 − 3. ako je nagib krive y = f (x) svuda c c pozitivan. 93 Na primer. dovoljno je da testiramo znak izvoda u tri izabrane taˇke: c1 ∈ (a. Dakle. x2 ). nejednaˇina f (x) < 0 pokazuje gde f opada. c] a raste za x ∈ [c.f menja smisao monotonosti“. c2 ∈ (x1 . (x1 . x2 . x1 . moˇemo zakljuˇiti da funkcija raste: z c Stav 3. c] a opada za x ∈ [c. b).9 Ekstremne vrednosti Sliˇno tome. onda funkcija f raste. funkcija f (x) = 2x − 3 je rastu´a na intervalu (−∞. Funkcija f (x) = 1/x opada na intervalu (0. b). f je opadaju´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) < f (x1 ) .

c c Ako pretpostavimo da N ima prvi izvod. tj. Kaˇemo z da je f konveksna ako se svaka tetiva grafika nalazi iznad grafika (vidi sliku 31. da iz pretpostavke da nagib raste sledi da z je f konveksna. moˇe z se dokazati da vaˇi i obrnuto. tetiva AB). To pokazuje da iz pretpostavke da je f konveksna sledi da nagib raste. Slika 31: B D A E C 0 Oznaˇimo sa N (x) nagib funkcije u taˇki x. Ako je f diferencijabilna. Znamo da je N (x) = f (x). (b) Nagib funkcije raste. Pogledajte sliku 31 i uverite se da su nagibi tetive AB i tangenti AD i BE u slede´em odnosu: c kAD < kAB < kBE .94 Konveksne i konkavne funkcije 7 DIFERENCIRANJE Pretpostavimo da je f neka funkcija definisana u intervalu (a. b). tj. tada se njena konveksnost moˇe z okarakterisati jednim od svojstava: (a) Svaka tangenta je ispod grafika. da f ima drugi izvod. onda .

ako je f konkavna i ima drugi izvod u intervalu (a. Stav 5. moramo se prvo dogovoriti koje je od dva slova . onda je f konkavna u (a. Priˇa o konkavnim funkcijama je sliˇna. (59) y 5 − y + ex − x − 1 = 0. ako je f konveksna i ima drugi izvod u intervalu (a. Ako u naˇem primeru uzmemo x = 0. To znaˇi da x moˇemo birati c z kako ho´emo. Neka to bude x. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. b) i ako je f (x) < 0 . Da bismo analizirali ovakvu vezu. A kad ga odaberemo. na primer. onda je f konveksna u (a. Obrnuto. onda y zavisi od tog izbora. c z primer: y 2 + x2 + 1 = 0. b). . x i y. koja se nije napisana ni kao y = . ni kao x = . To c s znaˇi da ne postoji funkcijska (tj. onda je f (x) ≤ 0 u (a. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. b).. . onda iz s 5 (59) dobijamo jednaˇinu y − y = 0. povezane formulom u kojoj nijedna c c od njih nije . zato slovo y c zovemo . . b). znaˇi da vaˇi slede´i stav: c z c Stav 4. 1}.10 Implicitno zadate funkcije Ima sluˇajeva kad su dve veliˇine. b). . b) i ako je f (x) > 0 . 7. Vratimo se na (59). Obrnuto. Pretpostavimo da imamo diferencijabilnu funkciju y = f (x) za koju znamo jedino da zadovoljava jednaˇinu (59). koja ima tri reˇenja: y ∈ {−1.7. b). b).zavisna promenljiva“. onda je f (x) ≥ 0 u (a.subjekat“. Kaˇemo da je f konkavna ako c c z se svaka tetiva grafika nalazi ispod grafika..10 Implicitno zadate funkcije 95 N (x) raste ako je N (x) > 0 za svako x ∈ (a. tj. b).. U opˇtem c c s sluˇaju (ne u ovom) moˇe se desiti da za izabrano x ne postoji nijedno y. . jednoznaˇna) zavisnost y od x. 0. Iako y ne c . A kako je N (x) = f (x).nezavisna promenljiva“.

(y 5 − y + ex − x − 1) = 5y 4 y − y + ex − 1 = (5y 4 − 1)y + ex − 1 = 0. (62) x4 + xy + y 4 = 3. b (0) = 0. y = 1 u (60). izvod funkcije nekoj taˇki moˇemo na´i samo ako znamo c z c vrednost funkcije u toj taˇki. . c s c redom. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. kako smo videli. c y = b(x). A ni taˇka ni domen funkcije ne mogu se zadati c c napamet zato ˇto su y i x vezani formulom (59). a (0) = 0. iz toga sledi da postoje tri funkcije. b(0) = 1. Stavljaju´i. y = a(x). tri reˇenja: y ∈ {−1. 4y = 0. dobi´emo sva tri puta y = 0. i. Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke slede´ih funkcija: c c (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20. Odatle dobijamo: (60) y = 1 − ex . Kako c su matematiˇari dokazali. y = −1. c(0) = −1. 0. y = c(x) koje su definisane u otvorenom intervalu I 0. Na primer.11 Zadaci 65. izvod moˇemo na´i na slede´i z z c c naˇin: c Iz (59) sledi: (y 5 − y + ex − x − 1) = 0 Dakle. c (0) = 0. dobi´emo. onda ´emo staviti x = 0 z c u (59). z (61) x3 + 4xy − 2y 3 − 3 = 0. 5y 4 − 1 Prema ovome. c a(0) = 0. 7. Grafike tih funkcija moˇete videti na slici 32. ako smo odnekud s saznali da je domen neki interval koji sadrˇi nulu. koje zadovoljavaju jednaˇinu (59) za x ∈ I. pored toga. 1}.96 7 DIFERENCIRANJE moˇemo stvarno izraziti u obliku y = f (x).

3].7. Uverite se da f nema stacionarnih taˇaka. Nadjite najve´u c i najmanju vrednost funkcije. c Nadjite lokalne ekstremne vrednosti. 2 –1 1 x 2 3 . x ∈ [−1.11 Zadaci 97 Slika 32: y 5 − y + ex − x − 1 = 0 1 a(x) –2 2 –2 2 b(x) 1 c(x) –1 –1 (a) (b) Slika 33: 2 1 1 0 –1 –1 –2 –1 0 3 1 –1 1 3 2 3 (a) x + 4xy − 2y − 3 = 0 (b) x4 + xy + y 4 = 3 64. Na slici je prikazana funkcija 3 f (x) = x2 .

Na osnovu toga √ procenite y = 3 9. I = [0. 4]. Data je funkcija y = 3 x. I = [0. x x 67. c (b) Dokaˇite da je ln x ≤ x/e za x > 1. Odredite nagib slede´e funkcije i jednaˇine tangenti u datim taˇkama: c c c (a) f (x) = x4 − 3x2 + 3. x = 2. Odredite intervale monotonosti. I = (0. x = 0. x = 1. Skicirajte grafike funkcija iz zadatka 66. c c (d) Nadjite prevojne taˇke. x = . 1 1 (b) g(x) = + x. 4]. s c c c (g) Dokaˇite nejednakost z ln x x−1 ≥ . 1 ≤ x < ∞. +∞). x = 1. z (c) Nadjite taˇku u kojoj f ima najve´i nagib. Nadjite najve´u i najmanju vrednost na intervalu c (a) [0. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. (b) [9. dx = 1. Data je funkcija f (x) = xe−x/10 . uporedite dobijeni rezultat sa onim koji daje kalkulator. (f) Napiˇite jednaˇinu seˇice kroz taˇke (1. x 2 3 (c) h(x) = x − 2x + 2. x e(e − 1) 0 < x < e. Nadjite dy za x = 8. Data je funkcija f (x) = . x (a) Nadjite najve´u i najmanju vrednost funkcije. Nadjite najve´u i najmanju vrednost (ako postoji) slede´e funkcije na c c intervalu I: (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20. c (e) Skicirajte grafik na intervalu [1. f (e)). x x 66. I = [0. 3]. 1 1 (d) f (x) = + 2 . 69. 68. 20]. √ 71. (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. f (1)) i (e. ln x 72. 1 1 (d) f (x) = + 2 . 70. Za svaku od funkcija iz zadatka 65 odredite intervale monotonosti. x = −1. pa na osnovu toga nadjite lokalne ekstreme. . ∞). 5].98 7 DIFERENCIRANJE (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6.

9. (a) Nacrtajte grafik za λ = 0. Data je funkcija f (x) = + x.3). (b) Nadjite ∆y i dy ako je x = 0. onda c je potraˇnja q jednaka 300 − 2p. dok su troˇkovi proizvodnje dati formulom z s 2 C = 30 + 30q − (1/10)q . (f) Postoji li inverzna funkcija? 74. .6. f (0. x + λ. Razmotrite marginalne funkcije s Mh f (1) za h > 0 i h < 0. c c E(0. (d) Postoji li f (1) ? (e) Za koje λ funkcija raste na intervalu −∞ < x < ∞ ? (f) Za koje λ je funkcija konveksna na intervalu −∞ < x < ∞ ? (g) Izraˇunajte f (x). x < 1. x ≥ 1. 0. Zamenite x + λ sa 2x + λ u zadatku 74. Taˇke na slici 31 imaju slede´e koordinate: A(0.3 i ∆x = 0. (e) Odredite rang funkcije.3. Ako jedinicu proizvoda prodaje po ceni p. c 75. Data je funkcija f (x) = x3 − 6x2 + 9x − 25. 77. 4]. B(0.7. c (c) Odredite intervale konveksnosti.11 Zadaci 73.65. (a) Nadjite f (0. 1. tako da moˇe odluˇiti po kojoj ceni zs z c ´e prodavati svoju robu. Jedna firma ima monopol na trˇiˇtu. c (b) Nadjite najve´u i najmanju vrednost. 1. pa radite isto.06). 2. 76. (b) Koliko treba da bude λ da bi grafik bio jedna neprekinuta linija? (c) Pretpostavimo da je λ reˇenje za (b). (a) Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke. (d) Skicirajte grafik. 1 2 x 2 99 x ∈ [0. Prihod je R = q · p (broj prodatih proizvoda puta cena jednog).54). ).9).

gde je t broj dana posle podizanja. Drugi auto vredi s £30 000 ali mu vrednost opada ravnomerno. c c z c 81. dp (b) Na osnovu (a). c 82. Jedan proizvod ima funkciju potraˇnje z p p2 q= − 8 + 100. Preds staviti grafiˇki vrednosti atomobila u toku pet godina. Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 3%. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno i eksponencijalno opada po (nominalnoj) godiˇnjoj stopi od 20%.008t3 . Broj poseta dat je formulom S = 3t2 − 0. brzinom 20% godiˇnje. a ve´a po s c stopi 1%. 79. 125 5 Za koje vrednosti p ova funkcija ima ekonomskog smisla? . (a) Koliki je najve´i broj poseta u jednom danu? c (b) Kog dana je najve´i porast poseta? c 80. kada ´e se izjednaˇiti? Sve to prikaˇite grafiˇki.100 (a) Odredite funkciju profita te firme. Podignut je jedan web-site. dq (a) Nadjite izvod . c c (c) Koja ´e cena biti ako je kapacitet firme ograniˇen na 120 jedinica? c c 78. Nivo potraˇnje za jednim proizvodom povezan je sa cenom pomo´u forz c mule p2 q = 6000. procenite koliki ´e efekat na prodaju imati podizanje c cene sa 10 na 10. Broj stanovnika drˇave A je za 10% manji od broja stanovnika drˇave z z B.5 funti. 7 DIFERENCIRANJE (b) Izraˇunajte vrednost q koja daje najve´i profit.

101 8 8.integral od ef od c iks de iks“. b) → R ˇiji je c izvod jednak f. ako imamo jednu primitivnu. Operacija nalaˇenja integrala zove se integriranje ili integracija. Φ. b). b) → R. Ona z je s jedne strane inverzna a sa druge . funkcija Φ1 (x) = x2 /2 je primitivna za funkciju f (x) = x jer je Φ1 (x) = x za svako x ∈ R. ako je Φ1 jedna primitivna funkcija funkcije f na s intervalu (a..delimiˇno“ inverzna prema diferencic ranju. Na primer.. Prema tome. to je zato ˇto je izvod konstante jednak nuli. a drugo: ako nadjemo izvod pa od njega integral. gde je C bilo koji broj (konstanta). onda je Φ1 + C. I funkcija Φ2 (x) = x2 /2 + 25 je primitivna za istu funkciju. reˇenica c Φ je primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a. Primitivnom funkcijom funkcije f nazivamo takvu diferencijabilnu funkciju Φ : (a. dobi´emo polaznu c . funkcije f na intervalu (a. dobi´emo c c funkciju. opet primitivna. b) znaˇi slede´e: c c Φ (x) = f (x) za svako x ∈ (a. ˇto zapisujemo ovako: s x dx = x2 + C. b). Izraz f (x) dx zovemo neodredjeni integral od f . Ono prvo znaˇi: ako nadjemo integral pa od njega izvod. Vaˇno je da su to s z sve primitivne. ˇitamo: . x ∈ (a. b). 2 Uopˇte.1 Integralni raˇun c Primitivna funkcija Pretpostavimo da je zadata funkcija f : (a. onda s piˇemo s (63) f (x) dx = Φ(x) + C. Uopˇte. b).

1 1 1 −Ei(1. g (x) dx = g(x) + C. Nasuprot prethodnom. Dodatna pravila omogu´avaju nam da razmatramo sloˇenije primere.1. e(1/2)x dx = ex ln 2 dx = itd. (k = 1/2).102 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN funkciju plus neku konstantu.2 Raˇunanje integrala c Na strani 104 imate tablicu sa nekoliko primera. Primer 8. Sada sakrijemo g(x) pa postavimo zadatak: Izraˇunajte c (x2 + 2x − 1)ex+ x dx. pa nadjemo izvod: g (x) = (x2 + 2x − 1)ex+ x . Primer 8. retko koji zadatak iz integracije moˇemo z pretvoriti u zadatak iz diferenciranja. (k = ln 2). Podjemo od funkcije. −x) 8. nikad ne´e c izraˇunati c x2 1 dx +1 (= arctan x + C). recimo. Ko ne zna trigonometriju. g(x) = x2 ex+ x . Sve to moˇemo zapisati u dve formule: z f (x) dx = f (x). Zadatak iz diferenciranja moˇe se pretvoriti u zadatak iz intez gracije. Pomo´u nje moˇemo izrac z ˇunati nekoliko integrala: c √ 3 x dx = ex dx = 2x dx = x1/3 dx = x1/3 + 1 +C = 1/3 + 1 (n = 1/3).2. c z .

8.2 Raˇunanje integrala c Linearnost Vaˇe slede´e formule: z c f1 (x) + f2 (x) f1 (x) − f2 (x) dx = dx = f1 (x) dx + f1 (x) dx − f (x) dx, f2 (x) dx, f2 (x) dx,

103

kf (x) dx = k gde je k konstanta, npr. k = −2, 1/3, itd. Primeri: 2 dx = 2 x 1 dx = 2 ln |x| + C, x

x2 1 2 1 dx = x dx = x2 dx = 2 2 2 √ √ (3 x − 2e−x ) dx = 3 x dx − 2

, e−x dx = .

Smena promenljivih Razmotrimo integral I= 1 dx. 2x − 3

Umesto da pogadjamo primitivnu funkciju, moˇemo postupiti na slede´i z c naˇin. Stavimo (tj. uvedemo smenu) c 2x − 3 = t. d(2x − 3) = dt, 2 dx = dt, 1 dx = dt. 2 Sada idemo da izbacimo slovo x; dakle, I= 11 1 dt = t 2 2 1 1 dt = ln |t| + C. t 2 Zatim diferenciramo: tj. tj.

104

ˇ 8 INTEGRALNI RACUN

Tabela 4: Tablica integrala

f (x) k x xn 1 x 1 x+a ex ekx 1 √ x

f (x) dx kx + C x2 +C 2 xn+1 +C n+1 ln |x| + C ln |x + a| + C ex + C 1 kx e +C k √ 2 x k=const.= 0 a=const. (n = −1)

Ako ˇitate zdesna ulevo, vide´ete da je ova tablica skoro identiˇna tablici c c c izvoda (str. 82); izmenjene su samo oznake. Mogli bismo je proˇiriti; recimo: s x2 1 1 x dx = arctan , 2 +a a a 1 x dx = arcsin , b b2 − x 2 1 x2 +k dx = ln k + itd. x2 + k

8.2 Raˇunanje integrala c Na kraju, vratimo x : I= Provera: dI 1 1 1 = (2x − 3) = . dx 2 2x − 3 2x − 3 Joˇ jedan primer: s I= Smena: x2 + 1 = t; d(x2 + 1) = dt; 2x dx = dt; x dx = (1/2) dt. x x2 + 1 dx . 1 ln |2x − 3| + C. 2

105

Izbacivanje starog slova: I= x dx x2 + 1 = (1/2) dt √ √ = t + C. t

Vra´anje starog slova: c √ I = x2 + 1 + C. U nekim sluˇajevima raˇunanje teˇe neˇto drukˇije. Na primer, kod intec c c s c grala I= x √ 2x + 4 dx,

uvodimo smenu √ 2x + 4 = t. √ Zatim, umesto d( 2x + 4) = dt, prvo izrazimo x kao funkciju od t : x= Dalje, dx = d( ) = t dt; 1 2 t − 2. 2

Navedeni naˇin prelaska sa jednog integrala na drugi zasnovan je na c slede´em pravilu: c Ako je f (t) dt = Φ(t) + C. dv = v (x) dx. ne zaboravimo da je dt = S (x) dx. onda c c je uv − Φ primitivna za uv . To se vidi i u formuli parcijalne integracije: u dv = uv − v du Ovde su u i v dve diferencijabilne funkcije. a du. Parcijalna integracija Prethodni primeri pokazuju da je korisno pisati diferencijal dx pod znakom neodredjenog integrala. 2 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN I= itd.3. . dv = e2x dx xe2x dx. I= Stavljamo u = x. Primer 8. To je tako jer je (uv − Φ) = (uv) − Φ = (uv) − vu = u v + uv − vu = uv . Taˇno znaˇenje formule je ovakvo: Ako je Φ primitivna za funkciju vu .106 1 2 t − 2 t · t dt. dv su njihovi diferencijali du = u (x) dx. ovaj poslednji integral dobijamo iz prethodnog smenom t = c S(x). onda je f (S(x))S (x) dx = Φ(S(x)) + C. Drugim reˇima.

∞).4. da je g (x) = 1/x za x > 0 i da je g(1) = −23. I= x ln x dx. Nacrtajte grafik funkcije g. . Proverite slede´e formule: c 1 (a) dx = ln(x + x2 + 1) + C. Zadatak 85. x2 + 1 (b) 1 1+x 1 dx = ln + C. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na intervalu (0. Odredite onu primitivnu Φ funkcije f (x) = |x|.8. imamo x2 ln x − I= 2 x2 1 x2 dx = ln x − 2 x 2 x x2 x2 dx = ln x − + C. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na skupu R \ {0}. x ∈ R. i g(1) = 1. 2 1−x 2 1−x Zadatak 84. koja zadovoljava uslov Φ(0) = 0.2 Raˇunanje integrala c da bismo imali I= u dv. 107 Raˇunamo du i v : c du = dx. Nacrtajte grafike funkcija f i Φ. g(−1) = 2. 1 v du = e2x x − 2 1 2x 1 1 e dx = xe2x − ex + C. Dakle. s 2 I = uv − Primer 8. da je g (x) = 1/x za x = 0. 2 2 4 Ovoga puta stavljamo u = ln x (da bismo eliminisali logaritam) i dv = x dx. 2 2 4 Zadaci Zadatak 83. v= dv = 1 e2x dx = e2x 2 (ne piˇemo 1 e2x + C jer nam je dovoljna jedna primitivna). Zadatak 86. Kako je du = (1/x)dx i v = x2 /2.

Izraˇunajte: c (a) (c) (e) 3 − 2x2 + √ dx x x2 − 2x √ dx x √ (x2 − 2x)( x − 2) dx (b) (d) (f) (d) √ x x (h) ex/2 (m) ln 4 (x ln 3 + 6) dx ex + 2e−x dx e2x x2 + 3x + 2 dx x+2 Zadatak 89. √ 4x − 3 = t 2x − 3 = t 2x − 3 = t x=t (e) . x 2x − 3 x 2x − 3 e x √ dx. Izraˇunajte: c (a) (c) (e) xe−2x dx (x2 − 2x)ex dx −2x ex dx (b) (d) (f) x3 ln x dx (ex + 2e−x )2 x dx x2 ln2 x dx Zadatak 90. dx.108 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Zadatak 87. 2x − 1 = t (a) 2x − 1 (b) (c) (d) √ x(4x − 3)7 dx.2 x x 1 (i) 3 ex (j) (k) 112 e2x Zadatak 88. Izraˇunajte pomo´u date smene: c c x dx. x dx. Izraˇunajte integrale slede´ih funkcija: c c √ (a) x3 (b) x−2 (c) x 1 1 (e) (f) (g) e−2x 2 0.

s Zadatak 92. x2 + 2 = t 109 (f) Zadatak 91. dobijam 1 = 0. +k k k gde je k =const. . Ali ovo ne moˇe biti taˇno jer kad stavim x = 0.8. c (I) I= (x2 + 2x + 1) dx = x3 + x2 + x + C. 3 3 Kad pomnoˇim sa 3. Izraˇunajte: c (a) (c) ln(ln x) dx x x2 − x + 4 dx (x − 1)2 (b) (d) √ 3 e2x ex + 1 dx 1 √ dx x+ x Zadatak 93. George je raˇunao integral c I= na dva naˇina. (a) Izraˇunajte c x2 dx x2 + 2 znaju´i formulu c x2 1 1 x dx = √ arctan √ .> 0. z c Nadjite greˇku u rasudjivanju. 3 (x + 1)2 dx (II) Uvode´i smenu x + 1 = t.2 Raˇunanje integrala c x(x2 + 2)4 dx. dobio je c I= t2 dt = t3 (x + 1)3 +C = + C. dobijem z (x + 1)3 ≡ x3 + 3x2 + 3x. 3 3 — Odavde sledi — reˇe on (u) sebi — da je c (x + 1)3 x3 ≡ + x2 + x. (b) Izraˇunajte c ln(x2 + 2) dx.

Matematiˇka konstrukcija primitivne funkcije je veoma sloˇena. onda primitivna funkcija na intervalu (a. Jedan od mnogobrojnih c primera je e−x dx. Slika 34: 2 P(x+h)-P(x) A P(x) T a x x+h (a) P (x) =primitivna funkcija of f b (b) Trapez T sa upisanim pravougaonikom Π . To ne znaˇi da primitivna funkcija ne postoji. b) → R na slede´i naˇin: c c P (x)=povrˇina krivog (osenˇenog) trapeza prikazanog na slici 34(a). s c Ispostavlja se da je P (x) = f (x) za svako x ∈ (a. b) postoji. Lajbnic).110 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN 8.3 Odredjeni integral Ima neodredjenih integrala koji se .. b]. b). ali se c z moˇe ilustrovati slikom. ˇto znaˇi da je s c funkcija P (x) primitivna za f (x). ˇto znaˇi da se c s c ne mogu izraziti pomo´u elementarnih funkcija.ne mogu izraˇunati“. onda moˇemo definisati z funkciju P : (a. Ako je funkcija f definisana i neprekidna na intervalu (a. b). Naime: c Stav 6 (Njutn. z Ako je f neprekidna i pozitivna u intervalu [a.

a ˇ Cesto se ta formula piˇe u obliku s b b f (x) dx = a 18 19 f (x) dx a . h ˇto znaˇi da je P (x) = f (x). Odredjeni integral Umesto P (x) piˇe se s x f (t) dt. s P (x + h) − P (x) ≈ f (x)h. onda je. razmotrimo marginalnu funkciju Mh P (x) = P (x + h) − P (x) . tj. kako smo videli.uskog“ trapeza T (slika 34(a)) s i pribliˇno je jednaka povrˇini (crnog) pravougaonika Π na slici 34(b). vaˇi formula (Njutn/Lajbnicova) z x f (t) dt = Φ(x) − Φ(a).8. s c To je bila samo ideja dokaza Njutn–Lajbnicovog stava. jer je osnovica jednaka h a visina f (x) Trebalo bi dokazati da je u naˇem sluˇaju deljenje sa (malim) h zaista ispravno. s c . h Razlika P (x + h) − P (x) predstavlja povrˇinu . Ako ovu relaciju podelimo sa h. C = −Φ(a). A z s povrˇina od Π jednaka je f (x)h (18 ). Prema c tome. x Φ(x) = P (x) + C = a f (t) dt + C.3 Odredjeni integral 111 A da bismo se uverili da je P (x) = f (x). (19 ) dobi´emo c P (x + h) − P (x) ≈ f (x). vidimo da je Φ(a) = 0 + C. Uzimaju´i ovde x = a.. a Ako je Φ(x) neka druga primitivna.

ˇto je bilo poznato i Arhimedu.112 b ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Izraz a f (x) dx zove se odredjeni integral funkcije f na intervalu [a. Uporedite taj rezultat sa s povrˇinom obiˇnog trougla sa temenima (0.5. 0). b=gornja granica). 6 . Odredjeni integral ne predstavlja uvek povrˇinu. na primer. Tako je. y = 0 (osenˇena oblast na slici c 35) jednaka 1/3. Ta funkcija je negativna na intervalu [1. s c Primer 8. ili u granicama od a do b (a=donja granica. 0) i (1. 1 x2 dx = 0 x2 dx 1 1 0 x3 3 1 = . (1. taˇnije c c 2 2 f (x) dx = 1 1 x3 (−x + 1) dx = − + x 6 2 2 1 1 =− . 2]. 1). 3 = = 0 13 03 − 3 3 Slika 35: Arhimed i njegov trougao 1 0 (a) Arhimedov trougao 1 (b) Arhimed Time smo pokazali da je povrˇina krivolinijskog trougla ograniˇenog pas c 2 rabolom y = x i pravim linijama x = 1. b]. i zato je odgovaraju´i integral negativan broj. Na slici 36 s 2 vidite grafik funkcije f (x) = −x + 1.

s b Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 1 14. Find the area bounded by the curve y = 3t2 and the t-axis between t = −3 and t = 3. kao na slici 37. Primer 8. A4. 113 2. Situacija moˇe biti sloˇenija. The Area Bounded by a Curve. Alternatively you can use your calculator In each question the required area lies entirely above the horizontal axis. Odredjeni under the 8.3: Integration 20 . 3. ako je f (x) < 0 u intervalu (a. Find the area bounded by the curve y = x and the x-axis between x = 0 and x = 2. although you should verify this fact for yourself independently. Tu je z z 4 f (x) dx = − 0 32 . b). under y = x−2 between x = 1 and x = 10. Findina osenˇene oblasti je povrˇ the area c s Answer 2 P =− 1 1 f (x) dx = . 3 a povrˇina osenˇene oblasti je s c 1 4 P = P1 + P2 = 0 f (x) dx − 1 f (x) dx = 71 . onda je f (x) dx < 0. 2 1.3 Find the area integral curve y = 7x and 3above the x axis between x = 2 and x = 5.6. Slika 36: y =−x2 +1 y -2 -1 1 2 3 area x 5 Uopˇte.414. Parts of Which Lie Below the x-axis The figure below shows a graph of y = −x2 + 1. a a povrˇina odgovaraju´eg krivolinijskog trapeza raˇuna se po formuli s c c b P =− a f (x) dx. 6 20 pri ˇemu je a < b c .in which case the value of integral is to obtain this result directly. 6 3. More exercises for you to try 2 √ 2 − 1 = 0.

koristimo formulu b P = a f (x) − g(x) dx. c 6 4 2 y=x Slika 38: 0 –2 –4 1 2 3 4 5 y=x^2–5x+3 . pri ˇemu je .uglavljene“ izmedju dve verc s tikalne prave.114 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Slika 37: 2 P 1 1 2 3 4 P2 –2 –4 y = x3 − 5x2 + 4x –6 Primer 8.kriva y = f (x) gornja.7.. x = a i x = b (a < b) (vidi sliku 38).. a kriva y = g(x) donja“. Kad raˇunamo povrˇinu oblasti .

8. Dakle. Slika 39: (a) (b) . Zadatak 94. Izraˇunajte povrˇinu oblasti koju ograniˇavaju linije y = x2 − c s c 5x + 3.3 Odredjeni integral 115 Na slici 38 imamo: a = 1. g(x) = x2 − 5x + 3. b = 4. 4 P = 1 (x − x2 + 5x − 3) dx = 15. f (x) = x. y = x i y = 3.

z) = (1. kaˇe se da je neodredjen. s S druge strane. (0. ako je mogu´e. 5/2). z mogu se shvatiti kao prazna mesta koja. y. ako je broj jednaˇina manji od broja nepoznatih. onda se kaˇe da c z s z je nemogu´ ili nesaglasan. y. Na primer. na primer. 1) s s s je jedno reˇenje. sistem (S) je neodredjen. 1/2. z c c c pove´anje broja jednaˇina smanjuje ˇanse da sistem ima reˇenje. To ne znaˇi c c s s c da sistem kod koga je broj jednaˇina ve´i od broja nepoznatih ne moˇe imati c c z reˇenja. trojka (x. ali ih ima joˇ. Ako s s z ima taˇno jedno. U naˇelu. 1. c treba popuniti brojevima tako da se dobiju tri istinite relacije. a ako nema reˇenja. . kaˇe se da je odredjen. s s Da biste prihvatili taj fakt. Svaka takva trojka brojeva zove se reˇenje sistema. Prema tome.116 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA 9 Sistemi linearnih jednaˇina c Sistem linearnih jednaˇina je niz linearnih jednaˇina sa konaˇnim brojem c c c nepoznatih. s Broj nepoznatih moˇe biti i manji ili ve´i od broja jednaˇina. Ispostavlja c se da svaki neodredjen sistem ima bezbroj reˇenja. Ako neki sistem ima viˇe od jednog reˇenja. tj. ili uopˇte nema reˇenja ili ih ima bezbroj. na primer. onda sistem ne moˇe biti c z odredjen. sistem s  3  x + y + z =   2x − y + z = 2 (S1 ) 6x + 4z = 10    x − 2y = −1 ima ista reˇenja kao (S). razmotrite jednu jednaˇinu sa dve nepoznate: c ax + by = c. Nepoznate x. Primer:  3  x + y + z = 2x − y + z = 2 (S)  6x + 4z = 10.

drugu smo dobili mnoˇe´i prvu sa −2 i doc z c daju´i je drugoj jednaˇini. 7/4). A kaˇemo da su sistemi ekvivalentni ako imaju jednake skupove z reˇenja. recimo y.nestalo“ nepoznate x u poslednje c c dve jednaˇine. Sa s c ovim z idemo u drugu jednaˇinu: y = 3/4. Zatim na te dve jednaˇine primenimo isti postupak sa cilc c jem da eliminiˇemo. Dobili smo lako reˇiv sistem. itd. Prvu jednaˇinu smo prepisali. Tako je . Iz toga sledi da i polazni sistem ima to isto. x. s Uopˇte. jedinstveno. c Dakle. Polazimo od poslednje jednaˇine: z = 7/4. npr. prvu. i s z c dobijemo sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  (4/3)z = 7/3. moˇe se dokazati da Gausov postupak pretvara sistem u ekvis z valentan. s Pitanje: Da li viˇe volite da ono reˇenje zapiˇete u obliku s s s     x 1/2 y  = 3/4 ? z 7/4 Primena Gausovog postupka na sistem (S1 ) dovodi do sistema  y + z = 3  x +   −3y − z = −4 (S2 ) 0·z = 0    0 · z = 0. npr. 3/4. reˇenje. . pomnoˇimo drugu sa −1/3 i dodamo tre´oj. Odaberimo jednu jednaˇinu.117 Gausov postupak Prikaza´emo Gausov postupak na primeru sistema c  3  x + y + z = 2x − y + z = 2  3x + 2y + 4z = 10. y. c Obrazujmo novi sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  −y + z = 1. Sada iz prve nalazimo x = 1/2. poslednji sistem ima jedinstveno reˇenje s (x. i u njoj jednu nepoznatu. z) = (1/2..

Matrica C ima samo jednu kolonu — takve matrice se zovu vektori. 4 0 10 8 Ovu tabelu je napravio ˇovek koji drˇi tri prodavnice kompjutera. 176. tj. α). i 36 pentijuma IV. 3 3 9. U prvoj c z prodavnici. on drˇi 11 pentijuma I. zovu se elementi matrice. y. 24 c z pentijuma III. npr. . .. a ima ih 3 · 4 = 12. U drugom horizontalnom redu moˇemo z videti broj pentijuma u prodavnici P2 .1 Matrice Matrica je pravougaona tabela. α ∈ R. Komjuteri se prodaju po cenama 99. Tada je zadovoljena i tre´a jednaˇina. sva reˇenja su data formulom s 5 − 2α 4 − α (x. moˇemo staviti z = α. Jednakost matrica Matrice A i B smatramo jednakim ako su istog tipa i ako su im . 3 Zatim idemo u prvu: 4−α 5 − 2α x=3−y−z =3− −α= .odgovaraju´i“ c elementi jednaki. Zatim uzmemo c c z = α u drugoj i dobijemo 4−α y= . 299 i 517 evra. ˇto znaˇi da ima 3 vrste i 4 kolone. itd. z) = ( . 16 pentijuma II. oznaˇimo je sa P1 .118 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Poslednja jednaˇina je zadovoljena za svako z. 299 517 Horizontalni redovi matrice zovu se vrste a vertikalni — kolone.   11 16 24 36 T =  0 4 33 21  . Moˇemo re´i da s c z c je ˇirina matrice T jednaka 4 a visina jednaka 3. Brojevi koji se nalaze u toj s matrici. Cene moˇemo zapisati pomo´u matrice z c   99 176 C =  . Matrica T je matrica tipa 3 × 4. gde c z je α bilo koji broj. 3 3 Prema tome.

u prodavnici P3 : v3 = 7522. Mnoˇenje matrice matricom z Vratimo se na one tri prodavnice kompjutera.       3 −1 3 −1 6 −2 7 = 2 7 ×2= 4 14  . dakle. −5 0 −3 9 −5 − 3 0 + 9 Nula-matrica je ona ˇiji su elementi jednaki nuli. . Na primer. Mnoˇenje matrice brojem z Matrica se mnoˇi brojem tako ˇto se svaki element pomnoˇi tim brojem. 2× 2 −5 0 −5 0 −10 0 Operacija mnoˇenja brojem ima . c       3 −1 −7 6 3 − 7 −1 + 6 2 7  +  12 −4 =  2 + 12 7 − 4  = . ako je O nula-matrica. npr. itd. to ˇinimo tako ˇto z c s saberemo (oduzmemo) odgovaraju´e elemente. onda je A + O = O + A = A.uobiˇajena“ svojstva. z c 2(3A) = 6A. Ona ima istu ulogu koju c ima broj nula kod sabiranja brojeva. Na z s z primer.1 Matrice Sabiranje i oduzimanje 119 Moˇemo sabirati (oduzimati) samo matrice istog tipa. u prodavnici P2 : v2 = 21428. 3(A + B) = 3A + 3B..9. Izraˇunajmo vrednost robe u c prodavnici P1 : v1 = 11 × 99 + 16 × 176 + 24 × 299 + 36 × 517 = 29693.

b3  b4 Dodavanje joˇ jedne vrste 21 prvom faktoru proizvodi joˇ vrstu u rezultatu: s s   b1 a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 b2  a1 a2 a3 a4   = . proizvod AB je definisan ako je A matrica tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13. s Na primer. Glavno je kako se mnoˇe jedna vrsta i jedna kolona: z   b1 b2  a1 a2 a3 a4   = a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 . rezultat je matrica tipa 3 × 13. 7522 4 0 10 8 517 Na ovom primeru vidimo kako se mnoˇe proizvoljna matrica i jedna z kolona. otvaranje joˇ jedne prodavnice s . v3 a sav raˇun se sada moˇe predstaviti na slede´i naˇin: c z c c    99    29693 11 6 4 36  176     V = TC =  0 4 33 21    299  = 21428 . c1 c2 c3 c4 b3  c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 b4 Dodavanje joˇ jedne kolone drugom faktoru proizvodi joˇ kolonu u rezultatu: s s   b1 d1 b2 d2  a1 a2 a3 a4   c1 c2 c3 c4 b3 d3  b4 d4 a1 b1 + a2 b2 + a3 b3 + a4 b4 a1 d1 + a2 d2 + a3 d3 + a4 d4 = c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 c1 d1 + c2 d2 + c3 d3 + c4 d4 . 21 tj. nema smisla razmatrati proizvod AB ako nije zadovoljen slede´i uslov: c ˇirina matrice A = visina matrice B. Prema svemu.120 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ove tri vrednosti se mogu staviti u matricu   v1 V = v2  .

1 Matrice Nekomutativnost mnoˇenja z Nije isto AB i BA. npr. (b) Moˇe se desiti da su i AB i BA definisane. ali je najˇeˇ´e opet c sc AB = BA Na primer. ako je A matrica z tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13. samo moramo voditi raˇuna o z z c poretku faktora. ako su A i B kvadratne matrice istog tipa. onda su matrice c AB i BA istog tog tipa. 5 0 −1 1 2 1 −1 = 3 4 -3 ∗ -4 . npr.. 1 −1 3 4 0 −1 = 1 2 -1 4 -3 . a ako su definisane.9. . ali su razliˇitog tipa. onda je A(BC) = (AB)C Distributivnost Vaˇe dva zakona distributivnosti: z A(B + C) = AB + AC (A + B)C = AC + BC Zato moˇemo . Na primer. (A + B)(A − B) = AA − AB + BA − BB = A2 − AB + BA − B 2 . (A + B)(A + B) = A2 + AB + BA + B 2 . 121 (a) Moˇe se desiti da je AB definisano a BA nije. (c) Konaˇno. onda je AB tipa 2 × 2 a BA tipa 3 × 3.mnoˇiti svaki sa svakim“. To znaˇi da su matrice A(BC) i (AB)C ili obe c definisane ili obe nedefinisane. ∗ Asocijativnost Isto je A(BC) i (AB)C. z c ako je A tipa 2 × 3 a B tipa 3 × 2.

tj. 0 1 0 0 1 Medju matricama.glavnoj dijagonali“ ima jen dinice a na svim ostalim mestima nule. na primer. Jediniˇnu matricu oznaˇavamo sa I. c c a ako ho´emo da istaknemo kojeg je tipa.2 Inverzna matrica Pretpostavimo da je A kvadratna matrica. dodajemo indeks. onda se B zove inverzna matrica (matrice A) i oznaˇava c −1 se sa A . Najprostija singularna je nula-matrica. c   1 0 0 1 0 I2 = . Ako postoji takva matrica B da je AB = I i BA = I. c naime: Matrica A= a b c d . vaˇe formule z AI = A. ali ima i drugih. AA−1 = A−1 A = I Matrica ne moˇe imati dve inverzne..122 Jediniˇna matrica c ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Jediniˇom se zove kvadratna matrica koja na . I3 = 0 1 0 . u v ∗ ∗ 0 1 U sluˇaju matrica tipa 2 × 2 postoji jednostavan kriterijum regularnosti. jediniˇna matrica ima (najmanje) isti znaˇaj kao broj c c jedan medju brojevima. npr. 9. Dakle. matrica A= 0 0 12 77 je singularna jer je 0 0 12 77 0 ∗ 1 0 x y = = . IA = A. kad god proizvod ima smisla. Koje imaju inverznu zovu se regularne. Ima matrica koje nemaju inverznu z — one se zovu singularne matrice.

S druge strane. Sada primenjuemo distributivni zakon. gde je A regularna kvadratna matrica. ad − bc −c a 123 Matriˇne jednaˇine c c Pri reˇavanju matriˇnih jednaˇina mora se voditi raˇuna o nekomutativnosti s c c c mnoˇenja. Pretpostavimo da imamo jednaˇinu z c (66) AX = B. Da bismo je reˇili. Razmotrimo malo sloˇeniji primer: z (68) AX = 2X + B. je ispunjen uslov (64) ad − bc = 0. dakle. stavljamo poznate na jednu a nepoznate na c c drugu stranu: (69) AX − 2X = B. jednaˇinu c (67) XA = B. mnoˇimo sa A−1 sa desne strane i dobijamo z X = BA−1 . ali ne u obliku (A − 2)X = B (ne valja jer zbir matrice i broja nema smisla) .2 Inverzna matrica je regularna ako. X = A−1 B . mnoˇimo je sa leve s z strane matricom A−1 : A−1 AX = A−1 B. i samo ako. onda je (65) A−1 = 1 d −b .9. Kao i kod obiˇnih jednaˇina. jer je A−1 AX = IX = X. Ako je taj uslov ispunjen.

124 ve´ c (A − 2I)X = B .

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Provera: (A − 2I)X = AX − 2IX = AX − 2X

(Obratite paˇnju da X stoji desno od zagrade.) Kad stavimo A − 2I = C, z dobijemo CX = B, ˇto je jednaˇina tipa (66). s c U sluˇaju jednaˇine c c (70) XA = 2X + B imamo X(A − 2I) = B .

9.3

Determinante

Kvadratnoj matrici odgovara jedan broj koji se zove determinanta, u oznaci det A. Definicija determinante u opˇtem sluˇaju je komplikovana. Podjimo s c od najprostijeg sluˇaja — matrice tipa 2 × 2. Neka je c A= a b . c d

Tada se det A definiˇe ovako: s det A = ad − bc. Umesto det A piˇe se i s a b . c d Dakle, a b = ad − bc. c d

Posebno, determinanta jediniˇne matrice jednaka je jedinici, c det I = 1 . Stav 7. Matrica je regularna ako i samo ako je njena determinanta razliˇita c od nule.

9.3 Determinante Determinante tre´eg reda c

125

Slede´a formula predstavlja jedan od naˇina da se definiˇe determinanta c c s tre´eg reda: c (71) a11 a12 a13 a a a a a a a21 a22 a23 = a11 22 23 − a12 21 23 + a13 21 22 a32 a33 a31 a33 a31 a32 a31 a32 a33

Determinante na desnoj strani zovu se minori. Prva determinanta, oznaˇimo c je sa M11 , je minor elementa a11 , i dobija se tako ˇto se ,,obriˇu“ vrsta i kolona s s koje sadrˇe taj element; dakle z M11 = a a a22 a23 = 22 23 . a32 a33 a32 a33

Sliˇno se definiˇe minor bilo kojeg elementa (bolje re´i, mesta) matrice; c s c M12 = a21 a31 tj. kofaktor = +minor ili −minor pri ˇemu uzimamo + ili − rukovode´i se slede´om tablicom: c c c + – + – + – + – + Sada formulu (71) moˇemo zapisati ovako z (72) det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 . Umesto elemenata prve vrste, ovde se mogu uzeti elementi bilo koje vrste ili kolone, sa odgovaraju´im kofaktorima. Na primer, determinantu c 1 −2 4 D = −3 0 0 2 3 6 najlakˇe je raˇunati ,,razvijanjem“ po drugoj vrsti: s c D = −(−3) −2 4 ∗ ∗ ∗ ∗ +0 −0 = −72. 3 6 ∗ ∗ ∗ ∗ a a a23 = 21 23 , a31 a33 a33 itd.

Vaˇni su i kofaktori. Kofaktor, Kij , elementa aij jednak je (−1)i+j Mij , z

126 Determinante viˇeg reda s

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Sad kad smo definisali determinante tre´eg reda pomo´u determinanti drugog c c reda, moˇemo definisati determinante ˇetvrtog reda pomo´u onih tre´eg reda. z c c c To ˇinimo imitiraju´i formulu (72): c c det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 + a14 K14 . Prema tome, determinanta ˇetvrtog reda svodi se na ˇetiri determinante c c tre´eg reda. I ovoga puta moˇemo razvijati po bilo kojoj vrsti ili koloni; na c z primer, 2 2004 −1 4 3 6 −5 3 0 6 −5 = −2004 −4 7 −2 + 0 + 0 + 0. −4 0 7 −2 5 9 11 5 0 9 11 Ovde smo razvijali po drugoj koloni jer ona ima tri nule. Da bismo u proizvoljnoj determinanti stvorili nule, moˇemo upotrebiti slede´i stav. z c Stav 8. Vrednost determinante se ne menja ako se jedna vrsta (kolona) izmeni tako ˇto joj se doda neka druga vrsta (kolona) prethodno pomnoˇena s z bilo kojim brojem. U sluˇaju determinante drugog reda dokaz tog stava je prost. Naime, ako c imamo matricu A= a b , c d

pa drugoj vrsti dodamo prvu pomnoˇenu brojem λ, onda dobijamo matricu z B= Dakle, det B = a(d + λb) − b(c + λa) = ad − bc = det A. Na konkretnom primeru, primena stava 8 daje slede´e: c 1 −2 1 −1 1 −2 1 −1 7 −3 5 2 3 −1 3 0 7 −3 5 3 . D := = = −1 1 −2 3 4 5 0 −1 1 3 6 −2 −4 3 0 1 −6 0 6 −2 −4 a b . c + λa d + λb

moˇemo ga primenjivati sve dok ne dobijemo ..3 Determinante 127 Ovde smo prvu vrstu mnoˇili sa −2. i dodavali je drugoj. onda determinanta menja znak. Ponekad je korisno promeniti redosled vrsta. V4 → V4 + 6V2 . V3 → V3 + 7V2 . 0 0 4 26 0 0 0 −12 V2 → V2 . Ako dve vrste zamene mesta. 0 7 −3 5 0 6 −2 −4 Nastavimo raˇunanje determinante D. . 0 0 4 26 0 0 4 14 Dalje. a onda moˇemo primeniti slede´i stav: z c Stav 9. U stvari. moˇemo zapisati ovako: c c z V1 V2 V3 V4 → → → → V1 V2 + (−2)V1 V3 + 2V1 V4 + (−3)V1 Tako smo doˇli do determinante tre´eg reda. Na primer. pa sa 2. pa ˇetvrtoj.9. dobi´emo c 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− . na koju opet moˇemo pris c z meniti stav 8. Stav 10. z ˇ pa tre´oj. 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− = −1 · (−1) · 4 · (−12). 1 −2 1 −1 0 7 −3 5 D= =− 0 −1 1 3 0 6 −2 −4 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 .troz ugaonu“ tablicu. V4 → V4 + (−1)V3 . Determinanta trougaone matrice jednaka je proizvodu elemenata koji stoje na glavnoj dijagonali. pa sa −3. Sta se desilo sa kojom vrstom. Ako ovu poslednju tablicu transc formiˇemo po shemi s V1 → V1 .

moˇemo re´i ovako: z c Stav 11. i samo ako. Matricu AT zovemo transponovanom s s (matricom matrice A).) c Determinanta i inverzna matrica Pomenuli smo da je uslov ad − bc = 0 karakteristika regularnosti matrice a b . (Uverite se u to u sluˇaju matrice tipa 2 × 2. c d Sad kad smo definisali determinante. ona se formira tako ˇto se svaki c s element matrice zameni svojim kofaktorom. 2 [2. c Dokazuje se da taj stav vaˇi za matrice bilo kog formata. tj. 3 T 2 3 −1 7 T = 2 −1 . Matrica je regularna ako. Moˇe se c z dokazati da je det(AT ) = det A. 3 7 Ako transponujemo AT . sistem jednaˇina c (73) ax + by = P cx + dy = Q . na s primer. Determinante i linearni sistemi Determinante se pojavljuju pri reˇavanju linearnih sistema. (AT )T = A. vrati´emo se na A. pa se tako dobijena matrica transponuje. je njena determinanta razliˇita od nule. A−1 = det A Ovde adj A oznaˇava adjungovanu matricu. Postoji i formula z za inverznu matricu: 1 adj A. Uzmimo.128 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Determinanta transponovane matrice Ako je data matrica A. Na primer. 3] = . . onda sa AT oznaˇavamo matricu koju dobijamo tako c ˇto vrste matrice A piˇemo kao kolone.

4 Input–Output analiza 129 Ako prvu jednaˇinu pomnoˇimo sa d a drugu sa b pa dobijene jednaˇine c z c oduzmemo. on moˇe i tada biti nemogu´. ad − bc pod uslovom da je ad − bc = 0. tj. itd. rudniku elektrani 0 0. Tada c vaˇi slede´i stav. je D = 0. b d a c y= a c P Q .05 uglja struje . z c 9. Na primer. D D= Dz . Sistem ima jedinstveno reˇenje ako. y.25 0. A ako je D = 0. P d − Qb . Pretpostavimo da rudniku treba $0. Ako je z c D = 0 i jedna od determinanti Dx . elektrani treba ugalj da bi proizvela struju. x= dakle. onda ne smemo tvrditi da je c c sistem neodredjen. z c Stav 12 (Kramerovo pravilo). i samo s ako.60 0. Ali ako su sve ˇetiri jednake nuli. D y= Dy . dobi´emo c (ad − bc)x = P d − Qb.05 struje da bi proizvela $1 struje. c c Reˇenje moˇemo zapisati kao s z P Q x= a c b d . b d Razmotrimo sistem od tri jednaˇine sa tri nepoznate x. Oznaˇimo c c sa D determinantu sistema. determinantu sastavljenu od koeficijenata uz nepoznate.25 struje da bi proizveo $1 uglja. z.4 Input–Output analiza Sistemi linearnih jednaˇina se koriste za analiziranje dva ili viˇe medjusobno c s zavisnih procesa. Dz razliˇita od nule. a da elektrani treba $0. I drugu nepoznatu nalazimo na sliˇan naˇin. Oznaˇimo sa Dx determinantu koja se dobija tako ˇto se kolona c s koeficijenata koji stoje uz x zameni kolonom slobodnih ˇlanova. D Ako je D = 0.9. ali rudniku treba struja da bi proizveo ugalj.60 uglja i $0. onda sistem moˇe biti nemogu´ ili neodredjen. onda je reˇenje dato formulama s x= Dx . Dy . onda je sistem c nemogu´.

25 0. d2 ]T . Drugi primer.1 jedinica industrijske robe. p2 ]T . −3 9 . Za svaku jedinicu usluga treba 0.05 Ulaganje potrebno za proizvodnju p1 dolara uglja i p2 dolara struje moˇe se z dobiti mnoˇenjem matrice C vektorom p = [p1 . Svaka jedinica industrijske proizvodnje zahteva 0.5 jedinica industrijske robe.1 jedinica poljoprivredne proizvodnje i 0.3 jedinice usluge. ako je d = [d1 . Odredite broj a tako da slede´e c  4 2 2 a A= . 0. 96. B = 3 6 −3 4 1 a Odredite A−1 i B −1 za a = 8.5 Zadaci matrice budu singularne:  5 1 .2 z jedinice industrijske robe. Vrednost ukupne proizvodnje bi´e razloˇena na vrednost c z spoljne potraˇnje i ulaganje koje je potrebno radi zadovoljenja te potraˇnje. potrebno je slede´e ulaganje: c 0 0. industrijski i usluˇni. 9. 0. 3 4 B= 4 6 . Jedno gazdinstvo je podeljeno na tri sektora: poljoprivredni.25 0. (a) Reˇite jednaˇine AX = B − 2X i XA − B = 2X ako je s c A= 1 −1 . Na primer. 0. 0.130 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ovu tabelu ˇemo napisati u obliku matrice potroˇnje (. onda imamo matriˇnu jednaˇinu c c c p = d + C · p.60 1 000 900 · = .consumption maz s trix“): C= 0 0.3 jedinice poljoprivrednih prizvoda.60 .4 poljoprivrednih prizvoda i 0.1 jedinicu usluge. Svaka jedinica poljoprivredne proizvodnje zahteva 0. 0.05 1 500 325 Pretpostavimo sada da postoji spoljna potraˇnja za d1 dolara uglja i z d2 dolara struje. z z Drugim reˇima. 0. 3 95. za proizvodz nju $1 000 uglja i $1 500 struje..2 jedinice usluge.

(AB)T = B T AT ? 131 nema reˇenja. (c) Da li je (A + B)2 = A2 + 2AB + B 2 ? (d) Da li je A2 − B 2 = (A − B)(A + B) ? (e) Koja je od ovih jednakosti taˇna: c (AB)−1 = A−1 B −1 .5 Zadaci (b) Nadjite AB i BA pa vidite da li je AB = BA. s 99. Stavite 5 umesto 4 (na kraju tre´e jednaˇine) pa pokaˇite da s c c z novi sistem ima bezbroj reˇenja. Pokaˇite da z x + y 2x − y 3x sistem + z = 3 + z = 2 + 2z = 4 (AB)−1 = B −1 A−1 . Reˇite sisteme na razne naˇine: s c  9x3 =  5x1 + 8x2 + 2x3 = (a)  7x2 − 4x3 =   3x1 + 6x2 − 5x3 = 4x1 − 7x2 + 2x3 = (b)  −x1 + 8x2 − 9x3 =  − 2x3 =  x1 2x2 − x3 = (c)  −x1 + x2 − 3x3 = 87 26 8 12 1 6 6 8 −5 . Reˇite sistem jednaˇina s c 4x + 2y + 5z = 21 3x + 6y + z = 31 x + 8y + 3z = 37 (a) Gausovom metodom eliminacije. 100. (AB)T = AT B T . s (c) reˇavanjem odgovaraju´e matriˇne jednaˇine. s c c c 98. 97. Reˇite sistem s 2x + 7y = 25 5x + 12y = 241 primenom Kramerovog pravila.9. (b) svodjenjem proˇirene matrice sistema na trougaoni oblik.

c . Da bismo grafiˇki predstavili funkciju dveju promenljivih. y) = C. Ako ˇelimo izokvantu koja prolazi kroz datu taˇku (x0 . x i y. Zavisnost koliˇine proizvodnje (Q) od L and K moˇe se izraziti c z kao Q = f (K. U ekonomskoj teoriji se ˇesto pojavljuje Cobb–Douglasova proizvodna c funkcija (74) Q = f (L. C = const. trebalo bi da uvedemo tre´u koordinatu (vidi sliku 40). npr. Ekonomisti. iz c dva razloga: prvo. npr. K) = ALα K 1−α . y0 ). f (x. c medjutim. A izokvantom se naziva linija (u ravni) na kojoj je funkcija konstantna. K ≥ 0 }. 1) neke konstante (ne zavise od K i L). npr. K) iz nekog skupa D ⊂ R2 odgovara jedan broj Q.132 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH 10 Funkcije viˇe promenljivih s Proizvodni proces moˇe zavisiti od raznih faktora. K) : L ≥ 0. gde su A > 0 i α ∈ (0. viˇe vole da funkciju dveju promenljivih analiziraju pomo´u izoks c vanti. njegov posao nije da izuˇava znaˇenje veliˇina ve´ samo c c c c vezu medju njima. njena jednaˇina glasi c f (x. i. y) = c xy. gde je f funkcija . L). funkcijom s dveju promenljivih nazivamo takvu funkciju ˇiji je domen nekakav skup urec djenih parova. ˇto znaˇi da svakom paru s c (L. ista formula se pojavljuje u raznim situacijama. y0 ) iz domena funkcije. Za matematiˇara je domen Cobb–Douglasove funkcije jednak skupu c { (L. drugo.. z c uze´emo C = f (x0 . on ´e umesto L i K radije upotrebiti druga slova.dveju realnih promenljivih“. koje odredjuju ekonomisti. Pored toga. Uopˇte. rada (L) i kapiz tala (K).

Krov“ z = xy (x. Tre´a koorc dinata (z) oznaˇava visinu krova u taˇki (x. y ∈ [1. xy = C 2 . y) = c c jednaˇinu xy = C. 2) = 3. xy imamo koja ima smisla za svako C ≥ 0. tj. 10]) gledan sa dva mesta.5. y) c c z z y x y x Na primer.. onda je to jednaˇina hiperbole c Izokvanta kroz taˇku (1. jer je C = f (1.5.133 Slika 40: . c c . Ako je C > 0. 2) ima jednaˇinu xy = 9. u sluˇaju Cobb–Douglasove funkcije f (x.

5) √ x 10 x 10 xy (b) Izokvante funkcije f (x. y) = (f (x. 2. 3. . y) = 1.134 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH Slika 41: Izokvante 10 10 y y (a) Izokvante funkcije f (x. y) = 2x + 3y.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.