Faculty of Economics, Finance and Administration

Miroslav Pavlovi´ c

Matematika
materijal za studente

Beograd, 2004.

2

ˇ SADRZAJ

3

Sadrˇaj z
1 Uvod 2 Skupovi i brojevi 2.1 2.2 2.3 2.4 Skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 7 7

Kardinalni broj skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Skupovi brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni . . . . . . . . . . . . . . . 17 c 21

3 Logaritmi 3.1 3.2 3.3

Stepen sa celim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Stepen sa racionalnim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . 22 Logaritmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 28

4 Kamatni raˇun c 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8

Procenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Prosti kamatni raˇun. Aritmetiˇki niz . . . . . . . . . . . . . . 30 c c Sloˇeni kamatni raˇun. Geometrijski niz . . . . . . . . . . . . 33 z c Bernulijeva nejednakost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Geometrijski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Meseˇno ukama´ivanje, itd. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 c c Neprekidno ukama´ivanje c . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 51

5 Funkcije 5.1 5.2 5.3 5.4

Pojam funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Inverzna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Grafici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Tipovi realnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 61

6 Linearna i kvadratna funkcija

. . . . . . . . . .4 Matrice . . . . . .7 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 c c 73 7 Diferenciranje 7. . . . . . . . . . . . .4 6. 85 Izvodi viˇeg reda . . . . . . . . . . . 95 7. . . . . . . . . 87 s Diferencijal . . . . . . . . .1 6. . . . . . . . 85 z Logaritamski izvod . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Ekstremne vrednosti . .9 Marginalna funkcija i izvod . . . .4 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Inverzna matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Raˇunanje integrala . . . . . 64 c Linearna nejednaˇina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 6. 61 Sistem jednaˇina . . . . . . . 124 Input–Output analiza . . . . . . . . . . . . . . 79 Izvodi elementarnih funkcija . . . . . .5 ˇ SADRZAJ Prava linija i linearna funkcija . . . 77 Izvod kao trenutna brzina . . . . . . . . . . . . . 80 Tablica izvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 8.2 6. . . . . . . . .11 Zadaci . .2 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 7. . . . . . . . . . . .4 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 9. . . . . . . . . . . 82 Izvod sloˇene funkcije . . . . . 110 116 9 Sistemi linearnih jednaˇina c 9. . . . . . . . . . . . . . . . . .10 Implicitno zadate funkcije . . . . . . . . . . . . . . . 73 Tangenta i nagib krive . . . . . . . . . . . 67 Jednaˇina tre´eg stepena . . . . . . . . . . . . . . 104 Odredjeni integral . . . . . . . . 129 . . . . . . . 96 8 Integralni raˇun c 8. .6 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 7. . .1 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 c Kvadratna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 8. . . .3 101 Primitivna funkcija . . . . . .2 9. . . . . . . . . . . . . . 89 7. . 122 Determinante . . . . . . . . . .8 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 c Tablica integrala . . . .1 9. . . . .

. . . . . . . . . . 130 132 10 Funkcije viˇe promenljivih s . . . . . .ˇ SADRZAJ 9. . . . . . . . . .5 5 Zadaci . . . . . . .

6 1 UVOD 1 Uvod b b a a c b (a) a b (b) a .

−1. tj. −1. −1. Kad ˇelimo da kaˇemo da je neki objekat x element skupa A. −1. s c / Skup se moˇe opisati reˇima. c z npr. 3. c ˇto se moˇe zapisati i ovako: s z (2) B = {x : − 4 < x < 7 i x je ceo}. z (2. −1). 1). 7). 1. Skup B je jednak skupu A ako ima iste elemente kao A. 2. npr. −1. (1) A = {2. 7}. 2. npr. −1. Na primer. 1. −1. dakle. onda piˇemo x ∈ A. (b) (1. Redosled nije vaˇan. S druge strane. 7) = (−1. 0 ∈ A. z c B je skup svih celih brojeva koji su manji od 7 a ve´i od −4. 3. 1. U s s / naˇem sluˇaju: −1 ∈ A. da z z pripada A. {2. . 7}. 3. c Ako skup ima konaˇan broj elemenata. Napiˇite skup svih elemenata niza s (a) (1. 1. onda moˇemo sastaviti njihov spisak. 7}. 3. niz je takav spisak u kome je redosled vaˇan. Ako x nije element od A. 3. piˇemo x ∈ A. z {2. 3.7 2 2. 7} = {2. 7} = {−1. 3. 2. koji ze zovu elementi ili ˇlanovi skupa.1 Skupovi i brojevi Skupovi Skup je neuredjena kolekcija objekata.

a taˇno je i obrnuto: Ako je c C ⊂ D i D ⊂ C. {x ∈ Z : x < 9} ⊂ {x ∈ c Z : x2 ≤ 9}.D je podskup (skupa) C “. Da li su ti skupovi jednaki? Ako je C = D. ako sa Z oznaˇimo skup svih celih brojeva. Slika 1: Skupove je korisno predstavljati pomo´u Venovih dijagrama c A C B D S (a) A •4 •1 •7 •3 •2 •5 C B •6 (b) Podskup Ako svaki element nekog skupa D pripada skupu C. x ∈ Z} = {x ∈ Z : − 4 < x < 7}. a taj skup mi zapisuc jemo ovako: {x ∈ Z : P (x)}. Pokaˇite da je B1 = B2 . z Moˇe se desiti da razmatramo neko svojstvo P za koje ´e se ispostaviti da z c ga nema nijedan ceo broj. onda piˇemo D ⊂ C. ako je P (x) neko smislena osobina koja se odnosi na cele brojeve. s {x ∈ Z : x2 < 0} = ∅. Na primer. c 2 SKUPOVI I BROJEVI B = {x : − 4 < x < 7. Na primer. B1 = {x ∈ Z : x2 ≤ 7}. onda je C ⊂ D i D ⊂ C. .8 ili.. U tom sluˇaju kaˇemo da je skup {x ∈ Z : P (x)} c z prazan i piˇemo {x ∈ Z : P (x)} = ∅. Uopˇte. Na primer. s 2 ˇitamo: . onda je C = D. B2 = {x ∈ Z : x2 < 7}. s onda oni celi brojevi koji imaju tu osobinu ˇine skup.

Uverite se u slede´e: c C ∩ D ⊂ C ⊂ C ∪ D.1 Skupovi 9 Slika 2: A = {0. Slika 3: Presek Answer 3. 1. oznaˇava se B ∩ A D. a B skup svih njihovih toˇkova. Note that A ∩ B and sa C \ are identical. Skup C. C ∩ D. The intersection and union of sets A B Intersection Given two sets. 1} ⊂ B = {0. A B . 4} draw Venn diagrams showing (a) A and Presek. 3. odnosno D. onda je njihov presek. 4} O 2 3 4 1 A B S Zadatak 1. Mathematically A∩B we write this as: U uniju. novi skup u koji ulaze objekti koji pripadaju i skupu C i skupu D (istovremeno). moˇemo shvatiti sets can be c z belongs to B. 3. We write A∩B to denote the intersection of A and B.2. unija. 2. D Key Point (pazite: mogu pripadati i jednom i drugom). The intersection of two represented by a Venn diagram as shown in Figure 6. C ∪D. c (Podrazumeva se da bicikl ima dva toˇka. razlika B (b) A (c) B Ako su dati skupovi C i D.) Da li je B ⊂ A ? Da li je c Now do this A ⊂ B ? exercise Figure 2 The set A is contained completely within B Given A = {0. the intersection of A and B is a set which contains elements that are S common both to A and B. A and B. Neka je A skup tri bicikla. A ∩ B = {x : x ∈ A and x ∈ B} Razlika skupova C i D jeste the onih objekata koji pripadaju C ali to This says that the intersection contains all skupelements x such that x belongs ne A and also x pripadaju D. 1} and B = {2. ulaze objekti koji pripadaju bar jednom od skupova C.

Na primer.desno. Dakle. ako razmatramo deljivost prirodnih (tj. tj. ako je A skup svih parnih brojeva a z B skup svih neparnih. gde su A i B skupovi odredjeni formulama (1) i (2). Tada se presek s z s z C ∩ D sastoji od dvostrukih ˇpijuna. s C \ D = C \ (C ∩ D) ⊂ C. Kad je univerzalni skup c ve´ odabran. Komplement skupa Skup koji objedinjuje sve objekte koji su od interesa u izvesnom kontekstu zove se univerzalni skup. onda je A jednak skupu svih neparnih. Disjunktni su i skupovi A i B na slici 4. oznaˇimo ga sa S. Na primer. A ili Ac . ako je A ∩ B = ∅. tada moˇemo govoriti o komplementu. I. A ∪ B. odnosno D. A \ B. c kaˇemo da A i B disjunktni. onda ´e S biti skup svih prirodnih brojeva. (C \ D) ∩ D = ∅. Komplement skupa A c z sadrˇi one elemente univerzalnog skupa koji ne pripadaju skupu A. c Na primer. Napiˇite elemente skupova A ∩ B. Takodje su disjunktni su i skupovi A i B iz zadatka 1. Disjunktni skupovi Ako skupovi A i B nemaju zajedniˇkih elemenata. s Zadatak 2. onda su A i B disjunktni. skup C \ D dobijamo tako ˇto iz C s s odstranimo dvostruke ˇpijune. .10 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 4: Unija A B A B S A∪B A∪B S kao skup ˇpijuna u sluˇbi obaveˇtajne sluˇbe C. B \ A. pozitivnih celih) brojeva. komz plement oznaˇavamo sa A . ako je A skup svih parnih c brojeva. jer ne postoji nijedan broj koji bi bio i paran i neparan.

Razmotrite primer: A = {1. 5}. 4. B = {12. 5}. 7. ako su A i B skupovi iz zadatka 1. B = {3. B = {2. • Ako je B ⊂ A.2 Kardinalni broj skupa Skup ˇiji se elementi mogu zapisati u vidu konaˇnog. onda je c |A \ B| = |A| − |B|. spiska nazivaju se c c konaˇnim. taˇnije c |A ∪ B| = |A| + |B| − |A ∩ B|. ako je B ⊂ A. Razmotrite primer: A = {1.2 Kardinalni broj skupa 11 Slika 5: Komplement skupa A oznaˇava se sa A . Kardinalni broj nekih skupova je toliko veliki da se ne isplati raˇunati ga c na prste. 13. • Ako su A i B disjunktni. 1 makar i zamiˇljenog s . onda je |A ∪ B| = |A| + |B|. Ac c A A A' S 2. 4}. taˇnije. onda je |A ∪ B| ≤ |A| + |B|. Razmotrite primer: A = {1. 4. onda je |B| ≤ |A|. 2. 2. 3. Taj broj se zove kardinalni broj skupa A. A. 3. 4. 8}. 3.2. 5. • Ako su A i B proizvoljni. onda se sa |A| oznaˇava broj elemenata c c skupa A. 14}. 3. 6.1 . Ako je A jedan takav skup. Na primer. Kardinalni broj praznog skupa jednak je nuli (po dogovoru). 4. 2. 5}. onda je |A| = 3 i |B| = 6.

|S| = 531 441. 2.2. 6. 3. a tipovali smo samo dva para. 7} ? Prvi korak: Razmatramo ˇta sve moˇemo uzeti za prvi element. 2. c Tre´i korak: Kad su izabrana prva dva. 0 1 0 1 0 2 1 0 0 0 1 1. itd. 4. 3. c 2 Redosled je ovde bitan. 0. nezavisno od izbora prvog. Popunjavaju´i listi´. Na svaku od prethodnih mogu´nosti dolaze tri: c 1 1 1 1 0 2 0 0 0 1 0 2 2 2 2 1 0 2 Zasad smo stigli do broja 3 × 3 = 9. U naˇem s z s sluˇaju moˇe se uzeti bilo koja od navedenih cifara. 4. oznaˇimo skup c c s c svih takvih nizova sa S. c c z c Dakle. nije nam potrebna nikakva nauka — dovoljno je s raditi planski. 5. Listi´ fudbalske prognoze sa 12 parova moˇe se popuniti na c z razne naˇine: c 1 0 0 2 1 1 1 0 0 1 2 1. ˇto je isto: Na koliko se naˇina mogu rasporediti elementi skupa s c {1. 2 : c 1 0 2 Sada tipujemo drugi par. mi piˇemo niz2 od dvanaest elemenata. c drugi se moˇe birati na 6 (ˇest) naˇina. prvih 7 na 37 a svih dvanaest — na 312 = 531 441 c naˇina. tre´i se moˇe izabrati na 5 naˇina. 7 tako da se cifre ne poz c navljaju? Ili. prva tri se mogu birati na 7 × 6 × 5 naˇina. Prema tome. Drugim reˇima. prva dva elementa se z s c mogu izabrati na 7 × 6 naˇina.12 2 SKUPOVI I BROJEVI Primer 2. 5. c c Da bismo naˇli taj broj. dolazimo do zakljuˇka da se prva tri para mogu tipovati c c na 3 × 3 × 3 = 27 naˇina. c c Primer 2. Broj naˇina da se popuni listi´ jednak je broju |S|. Kao drugi primer. Za prvi fudbalski par imamo tri mogu´nosti. . pitamo se ˇta sve moˇe biti s z drugi.1. razmotrimo pitanje: Koliko se sedmocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara 1. 6. i. c z Drugi korak: Kad smo izabrali prvi element. Ovde drugi mora biti razliˇit od prvog. Nastavljaju´i dalje. ima ih 7 (sedam). 1.

4! = 24. 2.. U igri na sre´u zvanoj loto izvlaˇi se 7 brojeva iz skupa L = c c {x ∈ Z : 1 ≤ x ≤ 39}.2 Kardinalni broj skupa 13 Sedmi korak: Kad je izabrano prvih ˇest. s 2) nije dopuˇteno? s Primer 2. po dogovoru. 1. 6! = 720. 4. Dobijaju oni koji pogode svih sedam brojeva. Popunjavate tiket sa 12 parova. 1–5) pobediti doma´in i da u ˇetiri utakmice ne´e pobediti gost (9–12). imamo 0! = 1. Postavlja se pitanje koliki je broj mogu´ih . sedmi se moˇe birati na samo s z jedan naˇin.2. ako ponavljanje cifara 1) jeste dopuˇteno. 2. onda je n! = n(n − 1) · · · 2 · 1. c Prema tome. Zadatak 3. 1! = 1. Uopˇte. 6.. Koliko se ˇestocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara s z c (a) 1. c c c Koliko ´ete kombinacija uplatiti? c Zadatak 4. 3.kombinacija“. Sigurni ste da ´e u pet utakmica c (npr. 5. 2! = 2. 4. 6. 3. Na primer. 7. z Taj broj se piˇe i kao 7! (ˇitaj . 9! = 8! · 9 = 362 880. traˇeni broj je 7 · 6 · 5 · 4 · 6 · 2 · 1 = 5040. 8! = 7! · 8 = 5040 · 8 = 40 320. 5! = 120. 8. (b) 0. 3! = 6. c Rasudjuju´i kao u primeru 2. Kad smo naˇli faktorijel nekog broja.3. na´i ´emo da se od elemenata skupa L c c c moˇe sastaviti z (3) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . Pored toga. 5.2. 7.sedam faktorijel“). Na primer. ako je n ≥ 2 s c s pozitivan ceo broj. tada faktorijel slede´eg moˇemo na´i s c z c po formuli (n + 1)! = n! · (n + 1).

. 5. imamo slede´e c c oznake: N — skup svih prirodnih. onih koji se mogu predstaviti u obliku p/q. 4. 2. 3. . y realni brojevi a i je imaginarna jedinica. Ve´ smo pomenuli z c da se skup svih celih brojeva oznaˇava sa Z. 7. Ovde smo poˇeli da piˇemo nizove od brojeva 1. . s Valja znati da je svaki ceo broj racionalan. 2. 9. 6. Dakle. 7. 6). imamo lanac relacija N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R ⊂ C.14 sedmoˇlanih nizova sa razliˇitim elementima: c c (1. 7). 2. Q — skup svih racionalnih brojeva. 6. tj. 7! Prevod ovog tvrdjenja na jezik skupova glasi: Broj sedmoˇlanih podc skupova skupa koji ima 39 elemenata jednak je (5) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . 5. Pored toga. . . 3. 2 SKUPOVI I BROJEVI (1. traˇeni broj c z kombinacija jednak je (4) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 = 15 380 937. (1. R — skup svih realnih brojeva. Takav se niz zove i decimalna c . S obzirom da se od igraˇa ne traˇi da pogode redosled c z izvuˇenih brojeva ispada da broj (3) treba podeliti sa 7!. . Drukˇije: c c Q= p : p ∈ Z. itd. 4. 1. pa se ponekad piˇe i = −1. itd. . 2. 7! 2. . ima 7!. kako c s smo videli. svaki racionalan je realan. pri ˇemu su p i q celi i q = 0. gde su x. q ∈ Z \ {0} q . C — skup svih kompleksnih brojeva. Imaginarna √ jedinica ima svojstvo i2 = −1. pozitivnih celih brojeva. onih koji se predstavljaju u obliku x+yi. tj. 7. 4. 5). a tih nizova. tj. . Realan broj se pojavljuje kao (konaˇan ili beskonaˇan) niz ˇiji je prvi c c c ˇlan ceo broj a ostali su cifre 0.3 Skupovi brojeva Za neke vaˇne skupove upotrebljavamo specijalne simbole. tj. 3.

3 Skupovi brojeva 15 reprezentacija.47. a svakom broju — jedna taˇka. najvaˇ and ≤ are both true Medju raznim podskupovima skupa R 7 ≤ 10 zniji7 su 7intervali: statements. 2] and (3. 4] are illustrated in Figure 2. −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. mean R : the a}. For example. b) = {x ∈ R a ≤ An b}.9 . be closed. The symbol for infinity na osi odgovara jedan broj. 2. Svakoj taˇ the line extends from minus infinity to plus infinity. closed = {x end : a < x at b}. Figure 1 shows part of this line. Students who possess this knowledge will be well-prepared for the study of algebra. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. s The number line 1 line. = 1 . We write [1. interval. x < interval may be (a.poklapa sa skupom realnihcan be represented by a point on thisnu“ which c is also called the real number line.periodiˇ line decSkup Q side. We write (1.describing positive numbers. but not (a. 3) means all real numbers x such that 1 < x < 3. .5 π 3 4 5 6 7 8 Figure 1. = 5. c 73 0. 1 and 3 inclusive. the rest of this block can be most easily illustrated s by applying it to numbers. Much of the terminology used throughout Joˇ jedan primer: 3. for example −3 < 19. Numbers.2. 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3.is ∞. For example. 0. such that 1 ≤ x ≤ 3. b = {x ∈ R : a ≤ and b}. a) [. Thus (1. 3] consists of all real numbers x.615384. π. or interval. na primer. whereas the use of a plus sign to su. A closed end-point is denoted by •.. Positive numbers are represented on the right-hand side of this line. The intervals (−6. for example 6 > 4. 4] are depicted on the real line. Crta iznad cifre oznaˇava da se dotiˇna. 2] and (3. s 1 = 1. Given any number.0 = 0. realni brojevi line. c Block even if the material is nom reprezentacijom jeste racionalan. Therefore the interval [1. of the real line. Numbers can be represented on a number line. a] = {x ∈ and ≤ an square brackets. [−1. The symbol < means ‘less than’. The (−∞. 3] (a. that is 1 ∈ R 3 x ≥ a}. (1. including the end-points. A knowledge of the properties of numbers is fundamental to the study< 1engineering mathematics. an open end-point is denoted by ◦.9999999999999999999999999999999999999999999 of . Ostali or simply the realnazivaju seFigure 1 and note takvi minus sign is always used √ indicate that a number is negative. ali racionalnih ima joˇ. (−∞. and such an interval is said to be :open. The symbol > means ‘greater than’.16 = .469 = 3. −4). ali 1. negative numbers on the left-hand se Any whole or fractional number brojeva koji imaju .0 = 1. operations and common notations. . i samo ona. 0. npr. The intervals (−6. [a. Brojevi sa konaˇnom decimalnom reprezentacijom. b ] at one ∈ Rand open ≤ the other. [−1. −4). that a imalnu reprezentaciju. ∞) = {x and : are included in the to denote∞) the {x ∈ R : x > a}. =] {x ∈ that x <end-points are included in the intervalR : xsucha}. is optional when The Realni brojevi se mogu predstaviti na pravoj —Mathematically we say that cki line extends indefinitely both to the left and to the right. Dakle. Na primer. i samo c oni. all = real numbers between [a. e. . A useful way of 6 picturing13 numbers is to use a number −2 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 2. For this reason we strongly recommend that you work through this Svaki broj sa konaˇ familiar. nadalje ponavlja bezbroj c c puta.9 = 0. interval is said to b) = {x ∈ R : a < x < b}. imaju viˇe decimalnih reprezentacija. Intervals can be represented on a number line. 3) to [a. represent all real] numbers between 1 x ≤ 3. brojnoj osi. all numbers to the the number line are greater than the given number. Intervali right of it on Sometimes we are interested in only a small section.00 = 1. Study iracionalnim.9999999999999999999999999999999999999999999 .

3).je aopen end-point bilo a ≥ b. 1]. 1) ∩ [1. (b) | − 4| ∈ N . Odredite komplement slede´ih skupova (smatraju´i skup R unic c verzalnim): A1 = [0. 1). 2] and (3. 1] \ (0. c are Na brojnoj osi. 3] consists of all real numbers x. 3]. 4] z. A5 = (0. . 1). . 3) to represent all real numbers between 1 and 3. 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. 1) ∩ (0. 1] ∪ (1. interval se −4). . 1}. A2 = (−∞. 3). (c) −3. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. . 2] and (3. of the real line. U kojem od slede´ih c skupova postoji najmanji element: (0. 1] ∩ [1. Recite da li je slede´e tvrdjenje taˇno. 1] ∪ (2. A closed end-point is denoted da an < b. A5 = {0}. 3).than’. . −4 ∈ Q . 1). A777 = [0. A3 = [0. [−1. Presek proizvoljnog broja skupova definiˇe se kao skup u koji s ulaze oni objekti koji pripadaju svakom od datih skupova. and such an interval is said to be open. ∞). c c s (a) 4/5 ∈ N . A6 = [0. A1 = [0. (−∞. [. i objasnite zaˇto je tako. A2 = (0. A2 = [0. 2∈Q. A3 = [0. (1. We write (1. Sometimes we are interested in only a small section. Odredite slede´e skupove: c A1 = [0. The square brackets. 3). ˇ Sta je presek svih tih skupova? Zadatak 8. Thus (1. for example −3 < 19. [0. (d) (e) (f) √ √ 4∈Q. 1/777). The intervals (−6. ] mean that the end-points are included in the interval and such an interval is said to be closed. 4] are illustrated in Figure 2. 7 ≤ 10 and 7 ≤ 7 are both true statements. A6 = {0. 1] \ (0. npr. 3] to denote all the real numbers between 1 and 3 inclusive. 1). −1). such that 1 ≤ x ≤ 3. Najmanji element (minimum) nekog skupa S ⊂ R je takav broj koji pripada S a manji je od svih ostalih elemenata iz S. For example. We write [1.5 ∈ Z . predstavlja kao duˇ depicted on the real line. A7 = [0. A3 = (−∞. For example. c Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 0 1. ∞). . 1/3). neki Tu su a i line. ∞) ? Zadatak 9.1: Basic Algebra 2 Zadatak 5. 1/2). 1) ∪ (1. A4 = [0. or interval. An interval may be closed at one end and open at the other. Moˇe biti zadato bezbroj c z skupova. 1). . Zadatak 6. od navedenih skupova bili bi prazni — koji? −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. Ako bi is denoted by ◦. 1]. 3) means all real numbers x such that 1 < IxBROJEVI 16 2 SKUPOVI < 3. Zadatak 7. Intervalu sa jednom beskonaˇnom granicom odgovara poluprava. that is 1 and 3 are included in the interval. Uniju skupova ˇine objekti koji pripadaju makar jednom od datih. The intervals (−6. −4). ako su mu krajevi konaˇni. [3. Therefore the interval [1. −1) ∪ [0. Intervals can be represented on a number b bilo koji realni brojevi takvi by •. . but not including the end-points. [−1. A4 = [0.

koja potiˇe otuda ˇto misle da je −x negativno.2. Dakle jednaˇina 1) ima reˇenje x = 1.. y) : x ∈ R.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Skup svih uredjenih parova (tj. dakle A = 3x + (2x + 1) = 5x + 1. npr. Zakljuˇak: jednaˇina A = 0 ima jedno reˇenje: x = 1. pod uslovom 2x + 1 ≥ 0. odnosno kao naˇin da apsolutnu vrednost zamenimo zagradama. dvoˇlanih nizova) realnih brojeva oznaˇavamo c c 2 sa R . c R2 = { (x. ali uslov c s 2x + 1 = 2 · (−1/5) + 1 < 0 nije ispunjen. proveravamo uslov: 2x+1 = 2·1+1 > 0 s c — jeste zadovoljen. onda je −x = 2. 2) 5x + 1 = 0. izraz A = 3x − |2x + 1|. 2) Ako je 2x + 1 < 0. y ∈ R}. Reˇavaju´i prvu. na primer. Jednakost |x| = −x. |x|. a ˇto nije taˇno. koja se definiˇe ovako: s (6) |x| = x ako je x ≥ 0. Tako moˇemo reˇiti jednaˇinu A = 0. dakle A = 3x − (2x + 1) = x − 1. pod uslovom 2x + 1 < 0.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Apsolutna vrednost 17 Svaki broj x ∈ R ima svoju apsolutnu vrednost. onda je |2x + 1| = (2x + 1). za x < 0. c s Jednaˇina 2) nema reˇenja jer iz 5x + 1 = 0 dobijamo x = −1/5. dobijamo x = 1. ona se raspada na dve jednaˇine sa z s c c ograniˇenjima za x : c 1) x − 1 = 0. . 1) Ako je 2x + 1 ≥ 0. ako c s s c je x = −2. Znaˇi. −x ako je x < 0. Formulu (6) moˇemo shvatiti kao naˇin oslobadjanja od apsolutne vredz c nosti. onda je |2x + 1| = −(2x + 1). Poc gledajmo. kod nekih studenata stvara zabunu. c c s 2.

ume´emo da crtamo jednaˇine. Nacrtajte taˇke B(−1. Pogledajte sliku 7 (b) Kvadranti Kad umemo da crtamo taˇke. −2). Na primer. D(−1. c Kako glasi jednaˇina prave p ? y-ose? i prave koja prolazi kroz taˇku A c c 4 i koordinatni poˇetak? c 3 4 Vidi i sliku 8. Obratno. ako je data neka linija u ravni. y). Dakle. y zovu se koordinate taˇke M. onda moˇemo pokuˇati da z s napiˇemo njenu jednaˇinu. Ako ste zaboravili jednaˇinu prave. idite na stranu 61. c Slika 6: Koordinatni sistem u . par (1. 2 SKUPOVI I BROJEVI Ako u ravni odaberemo dve ose.3. Brojevi x. 2). 2). π). 2). y) ∈ R2 . c c S druge strane. Na primer. 2). svakoj taˇki M u ravni c c odgovara jedan par (x. prava q je grafik jednaˇine y = 2. F (1. Na primer.. onda svaki element skupa R2 moˇemo predstaviti taˇkom u ravni. i nijedna druga. kao na slici 6 ili 7. −2). E(2. c . ili M = (x.18 Tri elementa skupa R2 : (0. x-osa ima jednaˇinu y = 0 — svaka s c c taˇka M (x. 2) predz c stavljen je na slikama 6 i 7 taˇkom A. ˇto c s 3 zapisujemo ovako: M (x. A = (1. 4). y) na x-osi ima svojstvo y = 0. C(−3. (1.prinudnoj“ projekciji 3 y A 2 q 2 1 K x –3 –2 –1 0 –1 –2 1 2 3 –2 II II 1 II –1 0 1 2 p III III –1 IV IV –2 (a) Kvadrat K se vidi kao kvadrat. y). 0). (−1. Grafik c c c jednaˇine sastavlja se od onih taˇaka ˇije koordinate zadovoljavaju tu jednac c c ˇinu.

Osenˇeni .Slobodna“ projekcija.2. kao ˇto razne mape s Grenlanda predstavljaju jedno isto ostrvo.5 Slika 8: Napiˇite koordinate oznaˇenih taˇaka.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c 19 c Slika 7: . c c K = {(x.. y) ∈ R2 : 0 ≤ x ≤ 1. Drugim reˇima.5 1 x 1. 0 ≤ y ≤ 1.. 0 ≤ y ≤ 1}.5 2 2. y) iz K ima c karakteristiˇno svojstvo: 0 ≤ x ≤ 1. 3 q y 1 A K –1 –0.5 0 –1 –2 0. s c c 3 E D y 2 1 0 B A C 1 x 2 –2 –1 –1 –2 F .pravougaonik“ na ovoj slici i kvadrat na slici 6 predstavljaju isti objekat. Taˇka M (x.

z z –1 (d) Ovde se kruˇnica vidi kao elipsa z .20 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 9: Prava y = x i kruˇnica x2 + y 2 = 1 u dve projekcije z 10 y=x 3 2 A 5 2 y –3 –2 –2 (a) Ovde se prava y = x vidi kao simetrala prvog i tre´eg kvadranta c A 1 2 y=x 3 x 2 3 –3 –2 –5 –3 –10 (b) Prava y = x u slobodnoj projekciji 1 1 y y –1 x 1 –1 x 1 –1 (c) Ovde se kruˇnica vidi kao kruˇnica.

m = 3. Razmotrite formulu a b −1 = b a = reciproˇna vrednost od c a . Definiˇe se i stepen sa c s celim negativnim brojem. a3 = a · a · a. tj. itd. razliˇit od nule). am = am−n . a2 = a · a. broj n se zove eksponent a broj a je osnova (stepena). (7) (ab)n = an bn . recimo. a−2 = 2 a a 0 a = 1. 1 1 a−1 = . (am )n = am·n . po dogovoru.21 3 3. ako ga ima. (a = 0). U izrazu an . U svakom od tih pet pravila eksponent je pozitivan ceo broj (a imenilac je. Vaˇe slede´a pravila: z c am an = am+n . c Ispostavlja se da pravila (7) ostaju ispravna — uverite se u to uzimaju´i c nekoliko konkretnih vrednosti eksponenata. n a a n an = n. ne pridaje mu se nikakvo znaˇenje. n = 2. gde je a bilo koji broj. b b Izraz 00 nije definisan. a1 = a. (a = 0). npr. Uverite se u njihovu ispravnost za neke konkretne vrednosti eksponenata.1 Logaritmi Stepen sa celim eksponentom Podsetimo se da je. b .

c √ (A2 )1/2 = A2 = |A| za svako A.22 3 LOGARITMI 3. samo ˇto ovoga puta svaki realan broj ima c s s jedan jedini koren. a reˇenja jednaˇine x2 = 7 moˇemo zapisati kao x = ± 7. formula (8) moˇe biti z problematiˇna. Tako je jedan kvadratni koren od 9 jednak 3. Ako je n ma koji pozitivan ceo broj. i pisati (8) ar = am/n = n am = n a m za a > 0 . ali 4 −16 nije definisan kao realan broj. opˇtije. 4 16 = 2. Npr. zaˇto? s Sliˇno se definiˇe kubni koren. b pozitivni.2 Stepen sa racionalnim eksponentom Kvadratni koren broja a je takav broj koji. c s 5 32 = 2. Sta moˇete re´i o izrazu 0r ? z z c Sve formule sa spiska (7) ostaju ispravne ako dopustimo da su eksponenti razlomljeni a brojevi a. Medjutim. s n a = a1/n . 5 −32 = −2 . onda ´emo ga napisati u vidu . 3 −8 = −2 . Npr. jednaˇina x4 = 16 ima dva reˇenja: x = ± 4 16 . I broj −3 je oznaˇava pozitivni koren. 3 8 = 2. simbol primer. Svojstva zavise od toga da li je n (= izloˇilac korena) paran ili z neparan. ima smisla pisati c √ a = a1/2 (a ≥ 0) i. ali ( A )2 = A samo za A ≥ 0.neskrac tivog“ razlomka r = m/n. ˇ Ovde se moˇe uzeti a < 0 ako je n neparan broj. √ Budu´i da je ( a)2 = a1 . jer je 32 = 9. onda je n-ti koren od a takav broj b da je bn = a. Ako je a < 0. Npr.. Negativni brojevi s c z nemaju (realan) kvadratni koren. Ako je r bilo koji racionalan broj. 9=3 . n > 0. daje a. . Na c kvadratni koren od 9. kad se stepenuje sa 2.

Na primer. logaritam od b za osnovu a je onaj broj kojim treba stepenovati osnovu a da bi se dobilo b. Naredni korak je uvodjenje stepena sa iracionalnim eksponentom nad pozitivnom osnovom. S obzirom da je ax > 0 za svako realno x. s Na taj naˇin moˇemo izvesti pravila raˇunanja sa logaritmima direktno iz c z c pravila raˇunanja sa eksponentima: c loga 1 = 0 loga (ab ) = b loga (b) + loga (c) = loga (b · c) loga (b) − loga (c) = loga b c . to je izraz loga B definisan pod uslovom B > 0. da biste naˇli loga (b). Napomenimo da pravila (7) s c opstaju. Joˇ primera: s c s log2 (8) = 1 = log3 3 log4 (2) = log10 1 = log10 1 000 = log10 0. ako je jasnije. loga (b) c je broj koji zadovoljava uslov aloga (b) = b. log3 9 = 2 jer je x = 2 reˇenje jednaˇine 3x = 9. 3.01 = A dokazati neku jednakost tipa loga B = C.3 Logaritmi Za pozitivne brojeve a i b (a = 1). Drugim reˇima.3 Logaritmi S druge strane (A3 )1/3 = 3 23 A3 = 3 A 3 = A za svako A. isto je ˇto i dokazati aC = B. treba da reˇite jednaˇinu s s c ax = b po nepoznatoj x.3. Ili. ˇto ne´emo razmatrati.

tako da treba da pokaˇemo da je loga (bc) = z x+y x + y. ln(3x − 2). ln e e . Posebno. Broj 10 se ponekad zove antilogaritam od b.24 loga (1/b) = − loga (b) loga (bβ ) = β · loga (b) 3 LOGARITMI Iz ovog poslednjeg pravila sledi pravilo za logaritmovanje korena: loga n b = 1 loga (b).71828 . tj. e = 2. . Izraˇunajte c √ ln e . (10) ln e = 1. Umesto loge piˇe se ln . Izvedimo. ln 1 − x. Za koje √ vrednosti promenljive x definisani slede´i izrazi: su c 2 2 ln(x). ln(x − x + 1). Najˇeˇ´e se upotrebljavaju prirodni logaritmi. Zadatak 10. i obiˇno se piˇu c s b bez indeksa. eln x = x. a druga — za x > 0. ln 1 = 0. Jednaˇine c Jednaˇina c ln x = c ima reˇenje za bilo koje c i ono glasi s x = ec . . pravilo z loga (bc) = loga b + loga c. ln(−x). logaritmi za osnovu e. recimo. to je isto ˇto i a c s = bc. . Prema reˇenom. Logaritmi za osnovu 10 poznati su kao dekadni logaritmi. s Prema prethodno reˇenom. ln(1 − x ). a ovo je taˇno jer je c ax+y = ax · ay i ax = b. log(b). loga c = y. c sc gde je e eksponencijalna konstanta. prva — za svaki realan broj x. Stavimo loga b = x. vaˇe formule c z (9) ln(ex ) = x. n Ta pravila vaˇe pod uslovom da je b > 0 i c > 0. ay = c.

B > 0. B > 0. 5 25 ako su (d) e2x − ex − 2 = 0. Jedanaˇina se sme logaritmovati ako su obe strane pozitivne. da bi jednaˇina (f) imala smisla. e3x − e2x − 2ex = 0. −x tj. ln2 x = (ln x)2 . Pre nego ˇto pristupimo reˇavanju jednaˇine. Reˇite jednaˇine: s c (a) 2 ln x − 3 = 0. one su ekvivalentne . x < 0 i x > 1. ˇto je nemogu´e. onda je ln A = ln B. onda je A = B. logaritam se sme skratiti. tj. ili nekog drugog zadatka. x (f) ln(x − 1) − ln(−x) = 1. c ako je A = B i A > 0. (b) ln2 x − 3 ln x + 2 = 0 (c) 2ex + 3 = 0. jednaˇina c ex = b ima reˇenje samo za b > 0 (zaˇto ?) i. da razjasnimo uslove pod kojima taj zadatak ima c smisla. Na primer. ono glasi s s c x = ln b. jednaˇine A = B i ln A = ln B imaju ista reˇenja c s ispunjeni uslovi A > 0. s s c trebalo bi. B > 0. 2ex − 3 = 0. S druge strane. Dakle. naime.3. (e) ln 1−x = 1. Prema tome. s c (f) nema reˇenja. u tom sluˇaju. tj.3 Logaritmi S druge strane. Zadatak 11. Ako bismo napisali s ln(x − 1) − ln(−x) = ln 5 x−1 = 1. ako je ln A = ln B i A > 0. trebalo bi da bude c x − 1 > 0 i −x > 0 (istovremeno). ako je mogu´e.

treba da znamo kvadratnu jednaˇinu s c c (vidi str. t2 = 2. (c) broj blizak jedinici ? Reˇenje nejednaˇine s c (13) ln x > c. s c Pre logaritmovanja nejednaˇine ili jednaˇine razmislite. 1/8).26 doˇli bismo do pogreˇnog zakljuˇka s s c x−1 = e. 69). Proverite to na konkretnim primerima (recimo x = 2. S druge strane. jeste x > ec . (b) vrlo veliki broj. ali je tu t > 0. Stavi´emo ex = t i. reˇenja su x1 = et1 = e. x = ln 2. Nejednaˇine c Stepen ex je pozitivan za svako x. gde je a > 1. s U sluˇaju (d) moramo biti paˇljiviji. 4. (11) ex > 0 za svako x. Zato od dva reˇenja t1 = 2 i c s t2 = −1 uzimamo samo pozitivno. e+1 3 LOGARITMI Da bismo reˇili jednaˇine (b) i (d). x2 = et2 = e2 . Kolika je vrednost ln x kad je x: (a) vrlo mali pozitivan broj. 1/2. c . vra´aju´i se na x. −x tj. bec c smlisleno je logaritmovati nejednaˇinu ex > −1. ve´ 0 < x < ec . Ali u sluˇaju nejednaˇine c c (14) ln x < c. ln x = t2 . Ova ima dva reˇenja t1 = 1. 2. x = 2e + 1 . tj. jer log(−1) nije definisan. gde je c realan broj. c c tj. Na primer. Ova poslednja ˇinjenica vaˇi i kad se ln x zameni sa loga x. Vra´amo se na x i s c dobijamo dve jednaˇine: c ln x = t1 . reˇenje nije x < ec . ln x < 0 za 0 < x < 1. od prve jednaˇine. c z √ a = 2. U sluˇaju (b) stavljamo ln x = t (x > 0) pa jednaˇinu piˇemo c c s 2 kao t − 3t + 2 = 0. Dakle. c z c c 2 dobiti jednaˇinu t − t − 2 = 0. (12) ln x > 0 za x > 1. npr. dobijamo ex = 2.

Reˇite slede´e jednaˇine i odgovaraju´e nejednaˇine: s c c c c (a) ln x2 = ln(x + 2) (b) 2 ln x = ln(x + 2) (c) x = √ x+2 . ≥.3. (Ne zaboravite da prvo odredite oblast definisanosti.) . c c Zadatak 13. pa reˇite s odgovaraju´e nejednaˇine. ≤. <. U zadatku 11 zamenite znak = znakom >.3 Logaritmi 27 Zadatak 12.

5%.5 Ako ho´emo da broj 15 izrazimo kao procenat broja 40. znak . taˇna je c c reˇenica: c (15) Broj 110 je za 10% ve´i od broja 100.1 × S. 15 ˇini 37.. Uopˇte.podeli sa z c 100“. gde je p = A broj za i% manji od broja S jednak je S − pS = S(1 − p).1 Kamatni raˇun c Procenti Jedan procenat neke veliˇine jednak je stotom delu te veliˇine — jednoj c c stotinki. c Izrazite 40 kao procenat od 15. Dakle. 100 10 i . U navedenim primerima izjednaˇili smo i% sa i/100. 15% od 150 = 15% × 150 = 0. 100 i . c Broj 100 pove´ati za 1/10. 40 dakle.28 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4 4.15 × 150 = 22. c Vratimo se na (15). gde je p = ..% “ se moˇe shvatiti kao skra´enica za . 100 Joˇ opˇtije. broj koji je za i% ve´i od broja S jednak je s s c S + pS = S(1 + p). 375 = 37. 5 procenata od 40. Na primer. tada delimo 15 sa c 40 : 15 = 0. broj koji je za 10% ve´i od S jednak je s c S+ 1 10 S = S + S = 1. Na primer. c Kako biste shvatili slede´e reˇenice? c c Broj 100 pove´ati za jednu desetinu.

3 I3 =117. koju smo odabrali da bismo s c njom uporedjivali ostale. 12% i 7% i dvaput pojeftinila po 17% i 5%. indeksnim brojevima (indeksima).0 100. c Zadatak 16. Dakle.3 224. I3 = 100 × 6 N3 332. ta poˇetna vrednost. Koliko procenata je palo? Koliko studenata profesor sme da obori ako mu je naredjeno da prolaznost mora biti najmanje 85% ? Zadatak 17.4 N3 =332.1 Procenti 29 Zadatak 14. str. Jedan kurs matematike u Londonu pohadja 117 studenata.8. njih 45 ocenu B a 31 ocenu C (ostali s su pali).3 79.8 N4 =395.1 Realne plate Dinara Indeks 282. izraˇunati c z c c procenat pove´anja.0 80. Na zavrˇnom ispitu 15 je dobilo ocenu A. Da li je bitan redosled tih poteza? Izraˇunati konaˇnu cenu i procenat ukupne promene. U tabeli 1 vidimo podatke o proseˇnoj plati u Srbiji u pet odabranih meseci. Ekonomija tranzicije u trˇiˇnu privredu.7 I2 =103.3 = 100 × = 117. .0 I0 =100.9 72.0 N1 =263.1 81. Posle tri meseca cena je vra´ena na prvobitni nivo. c c Indeksni brojevi Iz golih podataka o vrednosti neke ekonomske veliˇine tokom odredjenog c perioda ˇesto se ne moˇe lako videti brzina promene te veliˇine.0 230.9 I1 =93. Roba je koˇtala 5200 dinara pa je tri puta uzastopno poskupela s po stopama 10%.4.6 Na primer. Beograd s c zs 2001. koji je to broj? A koji broj je za 500% manji od 500 ? Zadatak 15.6 N2 =291.5 203.0 I4 =140. Zato se c z c pribegava tzv. Ako je 15% nekog broja jednako 30. Izraz ˇunati sniˇenje. zove se i bazna vrednost. N0 282 Preuzeto iz knjige: Nebojˇa Savi´. Posle sniˇenja od 21% cena neke robe iznosi 5456 dinara.6 226. 24. broj (inc Tabela 1: Indeksi plata Nominalne plate Dinara Indeks N0 =282.3 t0 t1 t2 t3 t4 =Decembar 1994 =Januar 1995 =April 1995 =Juli 1995 =Oktobar 1995 deks) I3 pokazuje procentualnu vrednost veliˇine N3 u odnosu na poˇetnu (ne c c prethodnu) vrednost N0 .

pod uslovom da vam se na kraju svake godine dodaje 6% prvoc bitne svote. Aritmetiˇki niz c c Zamislite da ste stavili na ˇtednju svotu k0 (od.5 140. tj. c . koji drugi. z c Zadatak 18. pripisuje vam se pk0 dinara. milion dinara) po s kamatnoj stopi od p = 6% = 0. s Tabela 2: Proseˇna plata c Dinara Indeks 100.8 posto. k 4 . tj. naime: k0 .06 godiˇnje. k6 . Tabelu 2 je ostavio jedan otpuˇteni sluˇbenik jedne drˇavne s z z firme u Srbiji. po principu prostog kamatnog s raˇuna.0 1960 110. Vaˇ zadatak je da reprodukujete podatke — uradite ga.0 2082 105.0 Oktobar 2000 Novembar 2000 Decembar 2000 Januar 2001 Februar 2001 4. k 1 . k 7 Takav spisak se zove konaˇan niz . npr. k2 . tre´i. dakle. itd. Posle prvog ukama´ivanja na c vaˇem raˇunu bi´e svota od s c c k1 = k0 + k0 p = k0 (1 + p) = 1 060 000 (dinara). Kaˇe se ..2 Prosti kamatni raˇun.30 ˇ 4 KAMATNI RACUN ˇto znaˇi da je nominalna plata u periodu od t0 to t3 porasla za 17. k3 . k5 . zna se koji je prvi.uredjen“ jer se svakome ˇlanu c z c zna mesto. posle drugog: k2 = k1 + k0 p = k0 (1 + 2p) = 1 120 000 posle sedmog: k7 = Ovde se pojavljuje jedan uredjen spisak brojeva. s c Obratimo paˇnju da je poˇetni (bazni) indeks jednak 100.

. . kt . . 10. niz pozitivnih celih brojeva. bilo kakav. . Aritmetiˇki niz c c Navedeno raˇunanje moˇete produˇiti: posle t godina ima´ete c z z c kt = kt−1 + k0 p = k0 (1 + tp). . 31 Takav spisak se zove beskonaˇan niz . 2 . Geometrijska sredina je manja od aritmetiˇke. . . . . . onda se definiˇe i geometrijska sredina: s n a1 a2 · · · an . . . . . . k7 . . gde je d = k0 p = . Podsetimo se formule za zbir prvih n prirodnih brojeva: (16) 1 + 2 + · · · + (n − 1) + n = n(n + 1) . . . . n Ako su ti brojevi pozitivni. . .2 Prosti kamatni raˇun. . 2. . Ovaj niz nije. a2 . osim u sluˇaju da su svi brojevi c c medjusobno jednaki. 157. 2 Aritmetiˇka sredina n brojeva a1 . kt = kt−1 + kt+1 2 (t ≥ 1). A aritmetiˇkom sredinom c c c brojeva a i b naziva se broj c= Dakle. vaˇi jednakost z kt − kt−1 = d za t ≥ 1. . . razlog za taj naziv je u tome ˇto je svaki ˇlan. k155 . . . . 3. c on ima svojstvo da je razlika susednih ˇlanova konstantna. jednak aritmetiˇkoj sredini susednih ˇlanova.4. 106 . k1 . an jednaka je c 1 (a1 + a2 + · · · + an ). . . a+b . Da budemo prec cizniji. Niz prirodnih brojeva To je niz 1. Takav niz se zove aritmetiˇki niz ili aritmetiˇka c c progresija. poˇev od drus c c gog. . tj. . medjutim. . . Ovde nam se pojavio jedan (potencijalno) beskonaˇan spisak brojeva: c k0 .

moˇemo po´i od toga da je z c a1 + a52 = a2 + a51 = a3 + a50 = · · · = a26 + a27 . 52 × 2 Uopˇte.32 Zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza c c ˇ 4 KAMATNI RACUN Jedna fabrika proizvodi kompjutere. 2 Drukˇije. nego . Koliko je jedinica proizvedeno ako je prvog dana proizvodnja iznosila 270? . Koliko je kompjutera proizvedeno za 52 sedmice? Oznaˇimo sa ak broj proizvedenih kompjutera u nedelji k. . k = 1. . Prve sedmice u februaru 2004. Zadatak 19. S obzirom da je niz aritmetiˇki. a1 . Mogli smo rezonovati i na slede´i naˇin. Svaki element se moˇe izraziti pomo´u prvog. U fabrici se smanjuje proizvodnja jednog proizvoda za deset jedinica dnevno sve dok ne bude jednaka nuli. i razlike d : z c ak = a1 + (k − 1)d . poslednje nedelje je proizvedeno kompjutera a52 = 1000 + 51 · 80 = 5080.(prvi + poslednji) + (drugi + pretposlednji)+. proizvela je 1000 kompjutera. a zatim je svake sedmice proizvodnja pove´avana za 80 c kompjutera. . 52. an = n a1 + an (n − 1)d = n a1 + . . c Niz ak je aritmetiˇki jer je razlika susednih elemenata uvek ista: c d = ak+1 − ak = 80. c c c proseˇna sedmiˇna proizvodnja je (a1 + a52 )/2. . onda vaˇi s c c c z formula prvi + poslednji S = (broj ˇlanova)× c . “. a onda je ukupna proizvodnja c c za 52 sedmice a1 + a52 . Dakle. Da bismo sabrali ta 52 broja. c (17) a1 + a2 + . ako sa S oznaˇimo zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza. U tom zbiru ima 26 jednakih ˇlanova: svaki je jednak c 1000 + 5080 = 6080.. . Zbog toga ne sabiramo redom. . 2 . 2 2 Obratite paˇnju da se u sluˇaju niza prirodnih brojeva ova formula pokz c lapa sa (16). Prema tome zbir je jednak 26 × 6080 = 158 080.

.06.4. To znaˇi da ´ete posle z s c c c prvog pripisivanja kamate imati K1 = K0 + K0 p = K0 (1 + p) = 1 060 000 (kao i sluˇaju prostog ukama´ivanja). 4 a1 + a2 + a3 + a4 = k=1 ak . Ili. Geometrijski niz z c Stavili ste na ˇtednju K0 = 1 000 000 dinara po godiˇnjoj kamatnoj stopi od s s p = 6% = 0.3 Sloˇeni kamatni raˇun. K2 = K1 + K1 p = K0 (1 + p)2 = 1 123 600. u obrnutom poretku. (b) k=−2 (10 − 3k) . 4. Geometrijski niz z c Znak 33 Znak se koristi da bi se zbir zapisao u skra´enom i preciznom obliku. c i izraˇunajte: c = n a1 + Zadatak 20. uz sloˇeno godiˇnje ukama´ivanje. Dakle. Oslobodite se znaka 7 (a) k=1 11 (−1)k . Na c primer. ali da ´e se pri slede´em pripisivanju c c c c kamatna stopa primeniti na iznos K1 . 5 k=2 1 1 1 1 1 = + + + . k 2 3 4 5 Sada formulu (17) moˇemo zapisati kao z n ak = n (18) k=0 a1 + an 2 (n − 1)d 2 (ak je aritmetiˇki niz).3 Sloˇeni kamatni raˇun.

c c z c c Na primer. moˇemo na´i ˇetvrtu. Da li ´e se do slede´eg ukama´ivanja stanje menjati.67. Zadatak 21.06)10 Dakle. tada je t = 10. Znaju´i tri veliˇine. (1 + p)t U naˇem primeru to daje s K0 = 106 = 558394. treba da uloˇimo 558 395 dinara. z Jednaˇinu (19) moˇemo reˇiti po p. dakle.06. Koja ´e kamatna stopa udvostruˇiti uloˇenu svotu posle: (a) c c z jedne godine.7768. zavisi od dogovora sa c c c bankom. i kako. Prema tome.08)2 . Koliko je Marko uloˇio? z Reˇenje. ako ˇelimo da znamo koliko treba uloˇiti. stanje posle 27 meseci jednako je stanju posle drugog ukama´ivanja.08)2 = 10410. tj. K = K0 (1. od kojih je jedna — vrec c menski interval t — celobrojna. Pretpostavimo da se stanje na raˇunu izmedju dva ukama´ivanja s c c 7 ne menja. Marko je uloˇio izvesnu svotu uz godiˇnju kamatnu stopu 8%. Ta formula daje vezu izmedju ˇetiri veliˇine. (b) dve godine. s c 7 . po stopi p = 0. da z z bismo posle deset godina imali milion dinara. z s Posle 27 meseci raspitao se za stanje na raˇunu i reˇeno mu je da tamo ima c c 12 143 dinara.34 ˇ 4 KAMATNI RACUN Slede´i put kamatnu stopu primenjujemo na K2 . gde je K = 12 143. c K3 = K2 + K2 p = K0 (1 + p)3 = Posle t godina iznos ´e biti jednak c (19) Kt = K0 (1 + p)t . (c) deset godina? Da li odgovor zavisi od uloˇene svote? z Zadatak 22. u ˇta ne´emo ulaziti. a nepoznato je K0 . c z s (21) p = t Kt /K0 − 1. (1. Transfomiˇemo prethodnu formulu i dobijemo s (20) K0 = Kt . Kt = 106 . Odavde sledi c K0 = 12 143/(1.

penjemo se do prvog celog broja.09)8 = 1.5. tj.5).7050. n = ln(1. koliko bi c poskupela za godinu dana? (d) U kom ´e mesecu struja biti skuplja za viˇe c s od 42% u odnosu na poˇetak? c . Posle kojeg ´e ukama´ivanja z c c iznos na vaˇem raˇunu premaˇiti (a) 150 procenata uloˇene svote? (b) s c s z dvostruku vrednost uloˇene svote? (c) stostruku vrednost uloˇene svote? z z Reˇenje.043231727.5386K0 .2950K0 . ali.00 i re´i da osmo ukama´ivanje c z z c c udvostruˇuje poˇetni iznos.09)2 K0 = (1.5K0 .09)5 K0 = 1. dobi´emo c c c n= ln 2 = 8. ln(1. Iznos posle ukama´ivanja s c z c broj n jednak je Kn = (1. c n = 5. (1.1881K0 .09) Posle ispravke dobijamo n = 9. (a) Oznaˇimo uloˇeni iznos sa K0 . imamo (1. Logaritmovanjem dobijamo n ln(1. S druge strane. dakle.4119K0 . to nije taˇno. = 1. = 1.4.09) = 1.09)n K0 . c c c s c Zadatak 24. Moˇemo raˇunati z c redom: K2 K3 K4 K5 = (1. (a) Koliki c z c je ta stopa? (b) Koliki je procenat poskupljenja posle dva meseca u odnosu na poˇetak? (c) Ako bi struja poskupljivala svakog meseca za 6%. Geometrijski niz z c 35 Zadatak 23. Prvo ´emo potraˇiti n tako da bude z c z n Kn = 1. Uloˇili ste neke pare po stopi p = 9%. A moˇemo posegnuti za logaritmima.3 Sloˇeni kamatni raˇun. Odavde nalazimo n = 5. s matematiˇkog glediˇta. Rukovodstvo EDB je c odluˇilo da cenu podiˇe svakog meseca po istoj meseˇnoj stopi.5K0 .992562642.09) = ln(1. ln(1. tj. godine odobreno je Elektrodistribuciji (EDB) da cenu struje za godinu dana pove´a za 72%.09) Budu´i da n treba da bude ceo.09)3 K0 = (1. = 1. Prvog oktobra 2003.09)4 K0 = (1.5) = 4. Mi treba da nadjemo prvi broj n takav da je Kn > 1. Neko ´e moˇda zaokruˇiti ovaj poslednji broj na 2. (b) Rade´i pomo´u logaritama.

Kolika je kamatna stopa? Sutra ´e podi´i $500 da bi c c c kupio televizor a ostatak ´e ostaviti na ˇtednji. Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = 0 (ovde je 0 < q < 1). prevazi´i svaki broj koji vi moˇete zamisliti. Takav niz se zove geometrijski niz ili geometrijska progresija. ako je a > 0 i 0 < q < 1. . Opˇtije. Kt . ˇ (Citaj: limes od q n .06)2 . . s onda moˇemo formirati (konaˇan ili beskonaˇan) niz z c c aq 1 . . . S druge strane. . . niz raste. Pre neˇto viˇe od ˇetiri godine Stevan je uloˇio $1000 i danas s s c z ima na raˇunu $1300. .06)3 . . tj. . ˇto znaˇi da ´e. K0 × (1. .06)t .1)n > 109 . K0 × 1. . . tj. . K0 × (1.9)n < 10−9 . .36 ˇ 4 KAMATNI RACUN Zadatak 25. . . . . . i zato su ˇlanovi c c niza sve ve´i i ve´i. K2 . ako je a > 0 i q > 1. K0 × (1. . ima tu osobinu da svaki ˇlan (poˇev od drugog) podeljen sa svojim prethodc c nikom daje uvek isti broj — to je 1 + p. ako su q i a bilo koji brojevi. Broj q se zove kvocijent niza. jednak je beskonaˇno. Taˇnije reˇeno. aq n .06.. ako c z c c je M > 0 bilo koji broj. U gornjem primeru kvocijent je ve´i od 1. . Uopˇte. aq 2 . za svako ε > 0 moˇe se na´i n tako da bude z z c aq n < ε. Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = ∞ (ovde je q > 1).ako mu date dovoljno c s c c vremena“. onda se moˇe na´i n tako da bude z c aq n > M. tj. kad n teˇi beskonaˇno. . . Kada ´e na njegovom raˇunu c s c c ponovo biti viˇe od $1000 ? s Geometrijski niz Niz K1 . . onda c c s geometrijski niz neograniˇeno raste. Nadjite bar jedno n tako da bude (0.) z c c Upotrebite kalkulator da nadjete bar jedno n tako da bude (1. onda niz opada i ˇlanovi se c pribliˇavaju nuli.

Iz tablice se moˇe naslutiti. . imaju istu poˇetnu vrednost pa c c poˇnu da svake sekunde menjaju vrednost na slede´i naˇin: c c c A — pove´a se za 1%. D. raˇunamo koliˇnik rn = An /Gn c c c (nekoliko vrednosti imate na tablici).05 0. c B — smanji za 1%.00011 0. Ipak. i tako stalno.4. c z z a tako i jeste. tj. Cetiri veliˇine. z c geometrijski i aritmetiˇki. C — pove´a za 1% pa smanji za 1%. s n→∞ lim Gn = ∞. ). Oba rastu neograniˇeno. c c n→∞ lim Gn = ∞. n→∞ Gn lim ili. . n 101 102 200 201 202 300 301 302 An /Gn 6662. .88 0.96 0. Da bismo uporedili njihove veliˇine. 3. B. c ˇ c Sta ´e biti s njima za 100 sekundi? A za godinu dana? Poredjenje geometrijskog i aritmetiˇkog niza c ˇ Cak se i na televiziji moˇe ˇuti da geometrijska progresija (ako raste) raste z c brˇe od aritmetiˇke. A. An Ove dve jednakosti vaˇe u sluˇaju kad su Gn i An bilo kakvi nizovi. sve do 200. 2. vaˇi nejednakost rn > 1. ˇlana c zakljuˇno. c D — smanji za 1 procenat poˇetne vrednosti. geometrijski niz ´e ga kad-tad c c c c znatno prevazi´i. tj. To se moˇe protumaˇiti ovako: Iako se moˇe desiti da z c z c z aritmetiˇki niz na poˇetku bude mnogo ve´i. tj.11 1. n→∞ lim An = ∞. Prvi je geometrijski a drugi aritmetiˇki. c . C. ˇto je isto. c Jedanaesti je jednak desetom. An > Gn .85 6117.1)n i An = 106 n (n = 1. da su vrednosti rn male ako je n veliko. Geometrijski niz z c 37 ˇ Zadatak 26. a dalje rn opada.3 Sloˇeni kamatni raˇun. c Osmotrimo nizove brojeva Gn = (1.00009 Preciznije ispitivanje pokazuje da rn raste od prvog do desetog ˇlana. An = 0.00010 0.

x = 0. (?) dinara. ako s z stavimo K0 = k0 = 1. ˇto znaˇi da posle 50 godina ne´ete imati niˇta. pod uslovom da su kamatne stope jednake i da su pare oroˇene c na dve ili viˇe godina. razmotrimo ovakvu c situaciju: Imate S = 106 dinara. Dakle. t > 1. vaˇi nejednakost Kt > kt za t ≥ 2.5 Geometrijski red Zamislite da ste stavili K0 = 1000 funti u ˇtedionicu koja daje 10% kamate s godiˇnje. i razmiˇljate da ih troˇite na jedan od dva naˇina: s s c (a) Svake godine troˇite p = 0. (22) (1 + x)t > 1 + tx. . U sluˇaju (b). Ova vaˇna nejednakost zove se Bernulijeva nejednakost. tj. onda vam je jasno da nejednakost (22) vaˇi za x > −1. posle t Ako ste sigurni da je Q > P za t ≥ 2. posle druge godine iznos na vaˇem raˇunu je s c S2 = (K0 + S1 )(1 + p) = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 . s (b) Svake godine troˇite 2% od sume koju ste imali prethodne godine. Ona vaˇi ne samo z z za x > 0 ve´ i za −1 < x < 0. posle 3 godine s c c s c ima´ete c (?) dinara. tada je (1 + x)t ≥ 1 + tx. troˇite S po godiˇnjoj stopi p = 2%.38 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4.4 Bernulijeva nejednakost Trebalo bi da bude jasno da sloˇeno ukama´ivanje obezbedjuje viˇe novca z c s nego prosto. Da bismo to ilustrovali. ˇto znaˇi da ´ete i posle 50 godina imati bar neˇto (koliko?) s c c s . i zamenimo p sa x. c c s s U sluˇaju (a). z Ako je x ≥ −1 i t ≥ 1.. Posle jedne godine imate S1 = K0 (1+p). Dodajete novih 1000 funti s pa sada imate K0 + S1 . posle 3 godina ima´ete c c godina ima´ete sumu c P = (1 − tp)S. Dakle. za koje vrednosti promenljivih x i t imamo jednakost? 4. posle t godina vaˇa ´e suma biti jednaka s c Q = (1 − p)t S. s kra´e reˇeno.02 = 2% od S.

Vaˇi formula z S = aq + aq 2 + · · · + aq n = aq 1 − qn 1−q za q = 1.1 = 1100 c kvocijent = 1.4. ako su a i q bilo kakvi brojevi a n prirodan broj.5 Geometrijski red Opet dodajete svojih K0 funti pa ´ete posle tre´e godine imati iznos c c S3 = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + K0 (1 + p)3 . . 1 − kvocijent Inaˇe tu formulu moˇemo zapisati pomo´u znaka c z c n aq k = aq k=1 1 − qn . aq 2 . . On predstavlja zbir ˇlanova geometrijskog niza c aq. Izraˇunajmo S10 u primeru sa funtama: c prvi ˇlan = 1000 × 1. 1−q Primer 4. Ovaj izraz se zove geometrijski red. kvocijent − 1 (vidi stranu 33): 1 − (kvocijent na broj ˇlanova) c . 39 Ako nastavite da svake godine dodajete K0 .1)10 − 1 = 17 531. onda je iznos posle t godina jednak St = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + · · · + K0 (1 + p)t . ˇ (Sta je sa sluˇajem q = 1 ?) Formulu treba pamtiti ovako: c S = prvi ˇlan × c ili.1 broj ˇlanova = 10 c Dakle.1670611 1. s S = prvi ˇlan × c (kvocijent na broj ˇlanova) − 1 c .1 − 1 .1. . aq n . Opˇtije. onda moˇemo s z formirati (geometrijski) red S = aq + aq 2 + · · · + aq n . . S10 = 1100 × (1. ˇto je isto.

naravno. Nadjite sume slede´ih redova: c (a) 1 1 1 1 1 1 1 + + + + + + 2 4 8 16 32 64 128 1 1 1 1 + 2 − 3 + · · · + (−1)M M 2 2 2 2 (b) 1 − (c) 3 − 6 + 12 − 24 + · · · + 3(−2)M Ovde slovo M oznaˇava neki. ne zna se koji. A2 × (1. ˇija ´e vrednost posle godc c inu dana leˇanja u ˇtedionici biti £1000.1)2 = 1000. moˇete uzeti M = 1 000.1 1−q Zadatak 27. Ako ste ˇiveli u Starom Rimu.1 A2 = 1000 .1) (1. To je. . 1. poˇev od idu´e godine u c s c c ovo doba. 2 1. jednom godiˇnje.57. Uzmimo 10 koverata z c c c (pravih ili imaginarnih).1) < 1. da li ´e vam £8000 s c biti dovoljno? Jedan naˇin da razreˇite problem jeste da odete u ˇtedionicu i pitate. (1. Ako ste. u deset koverata ima ukupno S= 1000 1000 1000 + + ··· + .1 = 1000. U drugi stavimo A2 . I tako dalje. (1. A10 = 1000 . Imate kod ku´e s c c £8000 a u slede´ih deset godina. onda z z je za vas M = 10 000.1)10 I ovde imamo geometrijski red. ˇija ´e vrednost z s c c kroz dve godine biti £1000. morate za neˇto davati £1000. . c s s Moˇda ´e vam manje vremena oduzeti slede´i naˇin. Stari Grk.1)10 Dakle.1 (1. Zapiˇite zbirove iz zadatka 27 pomo´u znaka s c 8 8 (vidi stranu 33).2. pozitivan ceo broj. U prvi stavimo A1 funti. pak. s Ako novac stavite u onu ˇtedionicu koja daje 10% kamate. .1)2 . S obzirom da je A1 × 1. Dakle. Sada razmotrimo neˇto drukˇiju situaciju. S= 1000 1 − q 10 × = 6 144. do desetog koverta.40 ˇ 4 KAMATNI RACUN Primer 4. 1. . itd. c Zadatak 28. ovog puta sa kvocijentom q = 1/(1. to je A1 = 1000 . ukupno £10 000.

M2 . godinu moˇemo podeliti na m delova.06 = 6%. ˇto znaˇi da je uloˇena svota porasla za viˇe s c z s od 6. c s U mnogim sluˇajevima to se ˇini ˇeˇ´e.3 razmatrali smo situaciju u kojoj se kamata obraˇunava godiˇnje. . tj.4.005 u odnosu na prethodni c mesec. M3 . itd. posle 2 meseca: posle 6 meseci: a posle 12 meseci iznos je jednak M12 = K0 1 + p 12 12 . Moˇe se dokazati ono ˇto bi se moglo oˇekivati na osnovu prethodnog — da z s c taj niz raste.6 Meseˇno ukama´ivanje. dinara. . onda vam se z s svakog meseca svota pove´ava po stopi p/12 = 0. ako se kamata obraˇunava dnevno. . npr. . 4. . M12 . . . Umesto na dvanaest. . 3 . . U sluˇaju proizvoljnog m imamo formulu s s s c (23) Mm = K0 1 + p m m . meseˇno. Mm . . . . . . tada je iznos na raˇunu posle 365 dana c c jednak M365 = K0 1 + p 365 365 = 1 061 831. dakle. M12 = 1 061 677. . .81 .1%. gde je z m = 2 . p = 0. . Na primer. posle jednog meseca ima´ete c K0 1 + p = 12 . uz godiˇnju stopu p = 0. ako je m = 365. da je M1 < M2 < M3 < · · · < M12 < · · · < Mm < . To znaˇi slede´e: Ako c c c sc c c c ste uloˇili K0 = milion dinara. kojom je odredjen niz brojeva M1 . . ili bilo koji drugi prirodan broj. pod uslovom da je p > −1.31 . Dakle. c c 41 4. . ˇto je neˇto viˇe od M12 . itd. .6 Meseˇno ukama´ivanje. c c U odeljku 4. tj. . .

42 Zadatak 29. Dokaˇite da je z 1+ x 2
2

ˇ 4 KAMATNI RACUN

< 1+

x 3

3

za x > −2, x = 0.

Moˇete koristiti formulu z (A + B)3 = A3 + 3A2 B + 3AB 2 + B 3 . Zadatak 30. Dokaˇite da je z 1+ x 3
3

< 1+

x 4

4

za x > −3, x = 0.

Moˇe da pomogne formula z (A + B)4 = A4 + 4A3 B + 6A2 B 2 + 4AB 3 + B 4 . Pri stepenovanju zbira korisno je imati u vidu Paskalov trougao: (A + B) (A + B)2 (A + B)3 (A + B)4 (A + B)5 1 1 5 1 4 10 1 3 6 10 1 2 3 4 5 1 1 1 1 1

Formula Formula (19) daje iznos na raˇunu posle t godina sa jednim ukama´ivanjem c c godiˇnje, a (23) — posle jedne godine sa m ukama´ivanja godiˇnje. One se s c s mogu objediniti u jednu: (24) K = K0 1 + p m
mt

.

Ovde je K0 uloˇeni svota, tj. poˇetna vrednost kapitala, p — godiˇnja kaz c s matna stopa, m — broj ukama´ivanja (kapitalisanja) u toku jedne godine, K c — krajnja vrednost kapitala, tj. vrednost kapitala posle t godina, pri ˇemu c t ne mora biti ceo broj. Broj n=m·t

4.7 Neprekidno ukama´ivanje c

43

jednak je broju ukama´ivanja u toku vremenskog intervala t, tj. broju c obraˇunskih perioda. Prema tome, formulu (24) moˇemo napisati u obliku c z (25) K = K0 1 + p m
n

.

Na primer, ako ste uloˇili kapital K0 na 3.5 godine, uz polugodiˇnje ukamaz s ˇ ´e se desiti ako poˇelite da pare podignete posle ´ivanje, onda je n = 7. Sta c c z 3 godine i 2 meseca, zavisi od drugih uslova. Zadatak 31. Uloˇili ste £1000 uz godiˇnju kamatnu stopu 10% i tromeseˇno z s c ukama´ivanje. Koliko ´ete imati posle: (a) 9 meseci, (b) 15 meseci? Koliko c c treba da uloˇite da biste imali £1000 posle 6 meseci? z

4.7

Neprekidno ukama´ivanje c

Ljudski je zapitati se da li se skra´ivanjem intervala (izmedju dva) ukama´ic c vanja (uz godiˇnju kamatnu stopu, recimo, p = 0.06) moˇe ste´i neograniˇena s z c c koliˇina novca za godinu dana. Drugim reˇima, ˇta se dogadja sa nizom c c s M m = K0 1 + p m
m

,

m = 1, 2, . . .

kad se m pove´ava preko svake mere. Moˇemo probati sa m = 365 × 24 × c z 60 × 60, tj. sa pripisivanjem kamate svake sekunde. Ispostavlja se, naˇalost, z da je niz Mm ograniˇen — vaˇi nejednakost c z Mm < K0 ep , gde je e osnova prirodnih logaritama, ili eksponencijalna konstanta, e = 2.718281828459 . . . Ako kapital K0 nije preterano veliki, onda razlika K0 1 + p m
m

− K0 ep ,

za m = 365 × 24 × 60 × 60,

nije vredna pomena9 , pa se vrednost kapitala na kraju godine moˇe raˇunati z c po formuli K = K0 ep .
9

osim za Piro´ance c

44

ˇ 4 KAMATNI RACUN

Zamislite da ste uloˇili 100 miliona dolara po godiˇnjoj stopi 10%. Tada ´e z s c vam neprekidno ukama´ivanje, prema mom proraˇunu, doneti oko 63 dolara c c viˇe nego pripisivanje kamate svakog sata. s Prethodna formula se moˇe uopˇtiti tako da se dobije vrednost kapitala z s u bilo kom budu´em momentu t : c (26) K = K0 ept . Obraˇunavanje kamate po toj formuli zove se neprekidno ukama´ivanje. c c Zadatak 32. Uloˇili ste £10 000 uz godiˇnju kamatnu stopu od 9%. Koz s liko ´ete imati posle 2 godine, ako se kamata obraˇunava: (a) godiˇnje; (b) c c s tromeseˇno; (c) meseˇno; (d) neprekidno. Uporedite dobijene rezultate. c c Nominalna i efektivna stopa Godiˇnja stopa koja se pominje kod meseˇnog ili neprekidnog ukama´ivanja, s c c i drugde, naziva se nominalnom, i ona ne pokazuje stvarni procentualni rast za godinu dana. Na primer, ako smo uloˇili kapital K0 po godiˇnjoj stopi z s p, uz neprekidno ukama´ivanje, onda ´e njegova vrednost posle godinu dana c c porasti za K0 ep − K0 = (ep − 1)K0 , ˇto znaˇi da je stvarna procentualna s c promena jednaka (ep − 1)K0 = ep − 1. K0 Ta promena se zove i efektivna godiˇnja stopa. Sliˇno, ako je broj ukamas c ´ivanja tokom jedne godine jednak m, onda je odgovaraju´a efektivna stopa c c jednaka p m 1+ − 1. m Samo su u sluˇaju m = 1 efektivna i nominalna stopa jednake, inaˇe je c c efektivna ve´a. Staviˇe, iz odeljka 4.6 sledi da efektivna stopa raste kad m c ˇ s raste, a najve´a je kod neprekidnog ukama´ivanja, sve to uz pretpostavku da c c je nominalna stopa fiksirana. S obzirom da je rad sa nominalnim stopama jednostavniji, obiˇno se pod c ,,godiˇnjom stopom“ podrazumeva ,,nominalna godiˇnja stopa“. Taj dogovor s s se poˇtuje i u drugim situacijama kao, recimo, u slede´im. s c Zadatak 33. Broj stanovnika drˇave A je za 20% manji od broja stanovnika z drˇave B. Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 5%, a z s ve´a po stopi 2%, kada ´e se izjednaˇiti? c c c

8 Krediti 45 Uputstvo: Stanovniˇtvo raste. gde je At broj stanovnika drˇave A u budu´em momentu t. Napiˇite odgovaraju´u formulu za B i koristite s s c podatak A0 = 0. (a) Koliko ´e vredeti posle 5 godina? (b) s c Kada ´e mu vrednost biti prepolovljena? (c) Kolika je efektivna godiˇnja c s stopa? (d) Kada ´e vredeti jedan dolar? a jedan cent? c Uputstvo: Oznaˇimo sa Vt vrednost automobila u momentu t. koji se raˇuna z c c od sadaˇnjeg momenta t = 0.8B0 . Posle dve godine vra´ate svotu A i ona sada vredi c A A = .08. neprekidno i po eksponencijals nom zakonu. efektivna stopa je u ovom sluˇaju z c manja od nominalne.minus“ u eksponentu: c Vt = V0 e−0.8 Krediti Zamislite da dugujete S = 100 000 dinara. c s 4. ako raste. s c vredi taˇno c A A = 1+p 1. At = A0 e0..08 (dinara).08)2 . Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno opada po godiˇnjoj stopi od 20%. c Odgovor na (c): pribliˇno 18.4. koje ste pozajmili po godiˇnjoj s kamatnoj stopi p = 0.1%. ˇemu je razlog to ˇto Vt opada. z c Prvi naˇin: c U slede´ih deset godina treba da vra´ate po A dinara. S obzirom c da Vt opada. c c Novac ste dobili danas. Na primer. Dug treba da vratite za n = 10 godina u jednakim godiˇnjim ratama.05t . Dakle. Jasno je da je godiˇnja rata ve´a od 10 000 dinara. A je nepoznato. Zadatak 34. To ˇto vra´ate posle prve godine vredi danas manje. ima´emo formulu sa znakom .2t (pri ˇemu je V0 = 20 000). 2 (1 + p) (1. s s c postavlja se pitanje kolika je? Moˇemo rezonovati bar na dva naˇina.

ulazite sa c dugom S2 = S1 (1 + p) − A = S(1 + p)2 − A(1 + p) − A. deseta rata danas vredi c c A A = .08)10 Dakle. . godiˇnja rata iznosi blizu 14 903 dinara. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 S obzirom da ste pozajmili S dinara. Dakle. c s Vra´ate svotu A i u drugu godinu ulazite sa dugom c S1 = S(1 + p) − A. c s Drugi naˇin: c Neposredno pre vra´anja prve rate vaˇ dug je narastao i jednak je S(1+p). vaˇ dug iznosi s S10 = S(1 + p)10 − A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A. posle otplate druge rate. zakljuˇujemo da poslednja. A = S/6. pozajmili ste ukupno A A A + + ··· + . Posle otplate desete rate.94887. 10 (1 + p) (1.46 ˇ 4 KAMATNI RACUN Nastavljaju´i dalje.710081399 = 14902. Po istom rezonovanju. ispada da je (27) S = A A A + + ··· + . dobijamo S = 6. Konaˇno.08.710081399 × A. u tre´u godinu. 1 A 1 1 (1 + p)10 S= =A − . 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 Ovde se opet pojavljuje geometrijski red sa kvocijentom 1/(1 + p).710081399 = 100 000/6. tj. 1 1+p p p(1 + p)10 1− 1+p 1− Kad ovde stavimo p = 0.

Formula Prethodna razmatranja pokazuju da vaˇi formula z (28) S = A tj.obraˇunskog perioda“. razmiˇljaju´i na dva naˇina. slede´e: Ako se dug vra´a u 10 meseˇnih rata. tj. Cena pozajmice. Ukupna koliˇina novca koja ´e biti ispla´ena zajmodavcu jednaka je nA[n]. s c c da je A[n + 1] < A[n] ? . c Cn+1 > Cn .4. n =broj rata. onda p oznaˇava c c c c meseˇnu kamatnu stopu. dobijamo jednakost S(1 + p)10 = A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A. dele´i sa (1 + p)10 . oznaˇi´emo je sa A[n] kad ho´emo da tu cc c zavisnost istaknemo. c c c Jasno je da je nA[n] > S.. tj. dolazimo do istog rezultata s c c (vidi (27)). ˇto bi trebalo da bude oˇigledno. c c na primer. Ovo poslednje znaˇi. c S= A A A + + ··· + . Cn = nA[n] − S. p (1 + p)n 1 1 − p p(1 + p)n 1 1 1 + + ··· + . raste raste sa pove´anjem broja n. a iz formule (28) moˇe se zakljuˇiti da je nA[n] > z c (1 + p)S. c Vrednost rate A zavisi od n. A =rata. ako je n ≥ 2. p =kac c matna stopa na nivou datog . Da li je oˇigledno da se A[n] smanjuje. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 47 Prema tome..8 Krediti S obzirom da je S10 = 0. tj. S=A (29) = A 1 1− . 2 1 + p (1 + p) (1 + p)n pri ˇemu je S =koliˇina pozajmljenog novca.

Dug s treba vratiti za n godina. druga. a2 . . Uporedite dobijene c rezultate. Uloˇili ste $1000 uz godiˇnju stopu 10% i godiˇnje ukama´ivanje. ali se rate mogu biti medjusobno c c razliˇite. . moˇe rasti po nekoj stopi g > 0. dolazimo do formule c a2 an−1 an a1 S= + + ··· + + 2 n−1 1 + p (1 + p) (1 + p) (1 + p)n n (30) ak = . .08. . itd. . (prva. uz uslov da vrati dug u ˇetiri jednake godiˇnje rate. Sadaˇnja vrednost c c s rate ak jednaka je ak .. z s s c Posle svakog pripisivanja kamate podiˇete $20.). z (a) Koliko ´ete imati na kraju druge godine (posle pripisivanja kamate a c pre podizanja $20)? (b) Koliko ´ete imati na kraju dvadesete godine? c Uputstvo: Sluˇaj nejednakih rata c Dug se moˇe otpla´ivati i u nejednakim ratama. (1 + p)k Rasudjuju´i kao ranije.ˇetiri“ sa . Zamenom u (30) dobi´emo c n . Zadatak 36. Godiˇnja kamatna stopa je 12%. an = (1 + g)n−1 a1 . koje ste pozajmili po godiˇnjoj kamatnoj stopi p = 0. Oznaˇimo rate sa a1 . a2 = (1 + g)2 a1 . (a) Kolika je c s s rata? (b) Kolika je cena pozajmice? Zamenite .48 ˇ 4 KAMATNI RACUN (U oba sluˇaja smatramo da su koliˇina pozajmljenog novca i kamatna stopa c c nepromenjene. (1 + p)k k=1 Rata.) Zadatak 35. . Pavle je pozajmio 4000 dolara od banke. poˇev od slede´e.pet“ pa odgovorite na (a) i (b). Zamislite da dugujete S = z c 10 000 evra.. S= k=1 a1 (1 + g)k−1 (1 + p)k 1− 1+g 1+p n a1 = p−g . Tada ´e biti z c a2 = (1 + g)a1 . recimo. g = p.

ln(1. a = 1000. onda njihov broj. Ako je z c g = p.081399.08)21 = 915. koja kaˇe da je (za S = 10 000. Zamislite da ste u stanju da ots z pla´ujete samo 1 000 evra godiˇnje.08) .08) 0. Deo duga koji otpla´ujete sa c 10 jednakih rata jednak je 10 D10 = k=1 1 000 1 000 1 = 1− k (1. Jedan od naˇina je da probate. (1.4157138.4. n. U naˇem primeru je p = 0. Jasno je da ´ete pla´ati viˇe od deset c s c c s godina ali ne moˇete pogoditi koliko.478688. Uopˇte. ln(1 + p) a21 . pa imamo s n= − ln(1 − 800/1000) = 20. Tu poslednju moˇemo na´i z c pomo´u formule (30). itd.147407)(1. onda formula nema smisla.8 Krediti 49 Odatle moˇemo na´i a1 (ako su dati S. g) pa zatim a2 . ˇto je dosta manje od 10 000. D21 = 10016. D20 = 9818. moˇemo na´i po formuli c c z c − ln(1 − Sp ) a . .08 (1. c s broj rata je 21 ali je poslednja manja od 1 000.23 = c 2.08)10 = 6710.80316. ali je tada jednostavno zakljuˇiti da je c a1 = (1 + p)S . Pove´ajmo broj rata: s c D15 = 8559. = an−1 = 1 000. S = 10 000. n = 21) c z 10 000 = D20 + Odavde dobijamo a21 = (10 000 − 9818.08)21 (31) n = Tu x oznaˇava najmanji medju celim brojevima koji su ≥ x. p.08. 3 = 3. n Razmotrimo neˇto sloˇeniju situaciju. 1.147407.91237187 = 21. Vidimo da sa 20 rata dug nije otpla´en a sa 21 je premaˇen. npr. ako je unapred dogovorena jedna ista vrednost svih rata sem s poslednje. raˇunaju´i i poslednju. evo z c kako: Znamo da je a1 = a2 = . . Prema tome.

ˇto s znaˇi da se rata ne moˇe zadavati proizvoljno. Naime. onda poslednju ratu raˇunamo po formuli s c n−1 (32) an = (1 + p) n S− k=1 a (1 + p)k Formula (31) ima smisla samo kad je 1 − Sp/a > 0. godine razmatrao problem neprekidnog ukama´ic n vanja i tako otkrio niz (1 + 1/n) (a) (b) . tj. koji je s c daleke 1683. ˇvajcarskog matematiˇara. uz kamatnu stopu %10. c c s Zadatak 37. Slika 10: Dve slike Jakova Bernulija.50 ˇ 4 KAMATNI RACUN Kad smo naˇli n. poslednju ratu i cenu pozajmice. nadjite broj rata. U naˇem primeru je Sp = 800. a > Sp. moˇe se dokazati da u c z z sluˇaju a ≤ Sp dug nikad ne bi bio ispla´en. Pozajmili ste 100 funti sa obavezom da vra´ate po 50 funti c godiˇnje poˇev od slede´e godine. Ne pozivaju´i se s c c c na formule.

Ako a ∈ A. 10 Ili . ili delokrug. Samu funkciju moˇemo zamisliti kao neˇto (npr. maˇinu ili duha) ˇto z s s s povezuje A sa B na svoj naˇin. c i zovemo ga slika od a. Ako u toj vezi svakom elementu iz A odgovara po jedan (jedini) element iz B. Cetvrta tabela ne zadaje funkciju jer element 4 ∈ A ima dve slike. Skup A se zove domen. onda sa f (a) oznaˇavamo element iz B koji je povezan sa a. ili vrednost funkcije u a.iz A u B “. tada kaˇemo da je zadata z 10 funkcija iz A ka B.51 5 5.. c z c npr. i neka su na neki naˇin elementi c skupa A povezani sa elementima skupa B. funkcije.1 Funkcije Pojam funkcije Neka su data dva (neprazna) skupa. Skup svih mogu´ih slika zove se rang ili doseg od f. z c a 1 2 3 4 4 f3 (a) -1 5 -1 3 4 a 1 2 3 4 f0 (a) -1 2 7 4 a 1 2 3 4 f1 (a) -1 5 -1 3 a 2 4 3 1 f2 (a) 5 3 -1 -1 Ovde vidimo ˇetiri tabele pomo´u kojih su elementi skupa A = {1. ili. ako ho´emo da istaknemo domen i kodomen. . A i B. 2. a skup B — kodomen. i ne mora biti jedc nak B. 3. U tom kontekstu element a se zove original ili argument. Funkciju moˇemo oznaˇiti jednim slovom. f. 4} c c ˇ povezani sa elementima skupa B = Z. Ponekad funkciju moˇemo zadati pomo´u tabele. sa c f : A → B.

Sta je njen doseg? Funkcija moˇe biti zadata pomo´u viˇe formula. z c s  −1 za x ∈ (−∞. Sta je doseg funkcije f1 ? Funkcije se najˇeˇ´e zadaju pomo´u jedne formule. tj. ali je c c c f1 (a) = f2 (a) za svako a ∈ A.001). formula c sc c f (x) = |x| za x ∈ Z. funkcije f1 i f2 smatramo jednakim ako s (a) imaju isti domen. Na primer. npr. f (1. razmiˇljamo o vrednostima funkcije. 1]. npr. f (−3) = −1 jer −3 ∈ (−∞.1). iz jednakosti (x − a)(x + a) = x2 − a2 (34) (x. f (0. ˇ zadaje funkciju f : Z → Z. Za funkciju f zadatu formulama (33) nadjite f (0).  (33) f (x) = x za x ∈ (0. Iako izrazi ne izgledaju identiˇno. s ˇ doseg funkcije f0 jednak je {−1. ∞). 7}. f2 (x) = (x − 1)(x + 1) + 1. ˇto sledi iz . a ∈ R). 2. Da li 0 ∈ Rang(f )? Jednakost funkcija Druga i tre´a tabela (od ˇetiri prethodne) ne izgledaju identiˇno. Zahtev (b) za nas nema znaˇaja jer ´emo razmatrati funkcije sa brojˇanim c c c vrednostima. 0). Uopˇte. f (−0. (b) imaju isti kodomen. 0).. c Primer: Razmotrimo funkcije iz R ka R : f1 (x) = x2 . f (1).razlike c s kvadrata“.001). pa zato funkcije f1 i f2 smatramo jednakim. 4. Domen te funkcije je R \ {0}. funkcije su jednake. Na primer. Imamo. (c) f1 (x) = f2 (x) za svako x iz domena.. pa ´e nam kodomen uvek biti jednak R. Zadatak 38. .52 5 FUNKCIJE Kad odredjujemo doseg.   1 za x ∈ (1.

5. reˇenje jedinstveno. tj. 4}.2 Inverzna funkcija Ako su dve veliˇine. ∞). Ako domen proˇirimo bilo kojim brojem. 0. i mi smo dobili novu funkciju s 1 1 f −1 (y) = y + . Drugim reˇima. 1. profit i nivo prodaje. U raznim situacijama maksimalni domen ne samo da nije potreban ve´ moˇe i da smeta. u sluˇaju profita to znaˇi da ho´emo da znamo koji nivo prodaje c c c dovodi do ˇeljenog profita. Domen obe funkcije. itd. c f2 (999) = (999 − 1)(999 + 1) + 1 = 998 × 1000 + 1 = 998 001. onda se z s podrazumeva da je domen maksimalan. Ako je funkcija zadata jednim izrazom a ne kaˇe se ˇta je domen. x ∈ A = {−1. . Naime. za svako y. povezani jednaˇinom c c y = f (x). 3. jednak oblasti definisanosti tog izraza11 . . 5. maksimalni domen funkcije f (r) = πr2 je c z interval −∞ < r < +∞. . onda s je prirodni domen (0. . treba da nadjemo x iz jednaˇine z c c y = f (x). onda se moˇemo zapitati koliko je x za z zadato y. npr. tj. 2. Ali ako mislimo na povrˇinu kruga radijusa r. = 998 001. Recimo. kako stoji na desnoj strani. gde je f neka funkcija. jeste skup A. dobi´emo dve nove funkcije koje nisu s c jednake. . skupu svih vrednosti promenljive za koje izraz ima smisla . S obzirom da je f1 (x) = f2 (x) za svako x ∈ A (proverite!) funkcije su jednake. Primer: Razmotrimo funkcije f1 (x) = x5 −6x4 +7x3 +6x2 −7x+1. dok f1 (999) = 999 × 999 = . lako se raˇuna f2 (999).2 Inverzna funkcija 53 Ovaj primer pokazuje joˇ i to da postupak kojim se dolazi od elementa s do njegove slike nije bitan. 2 2 11 gde je f (x) = 2x − 1 (x ∈ R). 2 2 Ovde je. y i x. npr. onda je 1 1 x= y+ . f2 (x) = x+1. Primer: ako je y = f (x).

(e) f (x) = x2 (g) f (x) = x3 (x ≥ 0). Pokaˇite da je f invertibilna i nadjite inverznu. Ako s za svako y ∈ Rang(f ) postoji jedno jedino x ∈ A takvo da je f (x) = y. 5 FUNKCIJE onda je pitanje smisleno jedino za y ∈ Rang(f ) = [0.54 koju zovemo inverzna funkcija (funkcije f ). jednaˇina f (x) = y ima jedinstveno reˇenje c s . tj. t) = (s − t. Budu´i c s c 12 da nemamo razloga da damo prednost jednom ili drugom . Primer: Ako je y = f (x). Dakle.13 onda definiˇemo inverznu funkciju s f −1 : C → A. u ovom sluˇaju c kaˇemo da funkcija f nije invertibilna. x = − y. (x ≤ 0). s tj. z Razmotrimo opˇtu situaciju. onda jednaˇina x2 = y ima dva reˇenja. ∞). da nema inverznu. po pravilu f −1 (y) = x. (A = R). (f) f (x) = 1/x (x ∈ R \ {0}). x = y. a rang inverzne? Zadatak 39. z 12 13 Izbor jednog od dva reˇenja mogao bi zavisiti od konkretnog problema. (c) f (x) = x − x2 (A = [ 0. 1]). s + t). ako je √ √ y > 0. Neka je f : A → B nekakva funkcija. U sluˇaju da funkcija f : A → R ima inverznu. Medjutim. (d) f (x) = x+1 Zadatak 40. gde je f (x) = x2 (x ∈ R). Funkcija f : R2 → R2 zadata je formulom f (s. na´i je (to c c podrazumeva i nalaˇenje domena): z (a) f (x) = −4x + 1 (A = R). x−1 (A =?). (b) f (x) = x 2 C = Rang(f ). domen inverzne funkcije jednak je rangu date funkcije.

Na primer. c c c 4 2 1 –1 2 3 4 –7 Domen moˇe biti svakakav. −1). 1: y = x.3 Grafici 55 5. Nacrtajte na istoj slici grafike funkcija f (x) = 1/x. zbog nejednakosti x3 < x2 za x ∈ (0. y = 1 + x. (2. (4. f (x)). Zadatak 42. onda se f zove realna funkcija jedne realne promenljive. duˇni smo da istaknemo s z preseˇne taˇke. Na c slici 11 pokazano je kako nastaje grafik funkcije f (x) = x2 . 4). Zadatak 43. Na slici 12 vidite deo tabele koju je napravio MAPLE da bi grafiˇki c predstavio funkciju f (x) = ex . g(x) = 2 − x. x 2 .5. Pored toga. Na c c z primer. 1). −7). Nacrtajte na istoj slici linije y = ex . |x| ≤ 2.3 Grafici Ako su i domen i kodomen funkcije f sastoje od brojeva. grafik funkcije f c c zadate slede´om tablicom c x 1 2 3 4 f (x) -1 2 7 4 ˇine ˇetiri taˇke u ravni: (1. treba da se vidi medjusobni poloˇaj linija. U tom sluˇaju grafik moˇemo nacrtati z c c z uzimanjem dovoljnog broja vrednosti promenljive x i raˇunanjem f (x). Grafik funkcije f je deo ravni R2 a ˇine ga taˇke (x. x ∈ A = domen(f ). −1 ≤ x ≤ 1. linija 3 se nalazi ispod 2 za 0 < x < 1. 2). sadrˇi bezbroj taˇaka. ali je u praksi najˇeˇ´e interval ili unija interz c sc vala — dakle. 2: y = x2 . Zadatak 41. y = 1 + 2 . Nacrtajte na istoj slici linije x3 . 3: y= Kada crtamo dve ili viˇe linija na istoj slici. (3.

c = −2. 7.4 Tipovi realnih funkcija Evo nekoliko primera realnih funkcija: • Konstanta. • Linearna. gde su k i m fiksirani realni brojevi. . log(13). Grafik je prava linija. • Kvadratna.78. Grafik je parabola. npr.56 5 FUNKCIJE Slika 11: Crtanje grafika funkcije f (x) = x2 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (a) (b) 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (c) (d) 5. f (x) = kx + m. π. c fiksirani realni brojevi (koeficijenti funkcije). b. gde je c fiksiran realan broj. f (x) = c. gde su a (= 0). f (x) = ax2 + bx + c.

4721 .4165 . • Logaritamska.6 –0.2 0. Ova funkcija je inverzna u odnosu na eksponencijalnu (i obratno). f (x) = loga x. α = 1/3).polovina“ parabole (vidi sliku 14(b)). f (x) = xα .5.5132 1.5 1 0.5 –1 –0.6670 .9185 -.4919 . • Eksponencijalna.3961 1. Definisana je za x ≥ 0 a grafik je .3769 ex .3679 . gde je n prirodan broj i an . Ako je an = 0.5 2 1. . f (x) = x = x1/2 . -.4538 . Definisana je za svako x ∈ R. ali u svakom sluˇaju interval (0.6 0. gde je α realan broj (npr.3991 .8 1 x -1.2932 . x .7095 -. gde je a = 1 pozitivna konstanta.8329 -. f (x) = 3 x = x1/3 .8 –0. Domen ove funkcije zavisi od α. z • Racionalna funkcija je koliˇnik dva polinoma. • Stepena funkcija.. √ • Kubni koren. f (x) = ax .3842 .4 0.9564 -.8758 -.4 Tipovi realnih funkcija 57 Slika 12: Tablica vrednosti funkcije ex 2. definisana je tamo gde c je imenilac razliˇit od nule.4577 • Polinom. Vidi sliku 13(b). ∞) je c sadrˇan u domenu. .3407 1. f (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 . kaˇe se da je z stepen polinoma jednak n.4 –0. Najprostija racionalna funkcija (a da nije c polinom) je funkcija obrnute proporcionalnosti: f (x) = A .2 0 0. . √ • Kvadratni koren.7901 -. Vidi sliku 13(a). Svi dosad navedeni izrazi definisani su za svako x ∈ R.3337 . i definisana je za x > 0.7505 -. a0 fiksirani realni brojevi.4348 . .

Grafik je hiperbola (vidi sliku 14(a)). sin x. f4 i f6 imaju inverznu.718 1x y=ln x 1 –1 –1 1 2. z c • Trigonometrijske funkcije. Pokaˇite da f1 . tg x (= tan x).5) x x 3x y 2 x y=e x 2. . cos x. c Zadatak 44.58 5 FUNKCIJE Slika 13: y (0. x+1 f2 (x) = 2x . Odredite (maksimalni) domen slede´ih funkcija: f1 (x) = f4 (x) = x−1 .3) (0. f6 (x) = ln(x + 1). ctg x (= cot x). 2+1 x 3 f3 (x) = x2 − 1 (2x − 1)(4x + 5) x − 1.718 x x (a) Eksponencijalne funkcije (b) Eksponencijalna i logaritamska funkcija Slika 14: 3 2 y 1 0 –1 –2 –3 1 2 4 9 3 –3 –2 –1 1 x 2 3 2 1 (a) Hiperbola y = 1/x (b) y = √ x gde je A fiksiran realan broj (= 0). i na´i je. f5 (x) = x3 − 3x.

Domen funkcije h je odredjen uslovom x ∈ domen(f ) i f (x) ∈ domen(g). oduzimanja. −1 za x < 0. Na s s primer. ∞) kao  1 za x > 0. da je elementarna ona z c funkcija koja se zadaje jednim izrazom. . ako je f (x) = x2 . Koristi se oznaka h = g ◦ f. x ∈ R \ {0}. Funkcija f (x) = |x| je elementarna jer je f (x) = sana na skupu R \ {0} kao g(x) = 1 za x > 0. definiali iako zadata pomo´u dva izraza. onda se z funkcija zadata formulom h(x) = g(f (x)) zove kompozicija funkcija f i g. moˇemo re´i.4 Tipovi realnih funkcija 59 • Ciklometrijske (=inverzne trigonometrijske) funkcije. jeste elementarna jer se moˇe predstaviti i c z ovako: x S(x) = . Kombinovanje podrazumeva upotrebu. i kompoziciju funkcija. a ako f (x) ∈ domen(g). arctan x. mada neprecizno. mnoˇenja i deljenja. Sve u svemu. Funkcija g. pored sabiranja. arccos x. Kombinovanjem navedenih funkcija formiraju se elementarne funkcije. funkcija sign.) Funkciju g ◦ f nalazimo tako ˇto u izrazu g(x) piˇemo f (x) umesto x. onda f (x) nema smisla. Ako su f i g dve funkcije. onda / / g(f (x)) nema smisla.  sign(x) = −1 za x < 0.   0 za x = 0. arcsin x. x2 . |x| S druge strane. (f ◦ g)(x) = f (g(x)) = (g(x))2 = (x + 1)2 . g(x) = x + 1.5. (Ako x ∈ domen(f ). tada je (g ◦ f )(x) = g(f (x)) = f (x) + 1 = x2 + 1. definisana na intervalu (−∞.

(e) f (x) = (f) f (x) = 3 1−x . i ako nema trigonometrijskih i ciklometrijskih funkcija. i korenima sa parnim izloˇiocem (potkoreni izraz ≥ 0). x2 + 1 x−1 . U ˇemu je razlika? c Zadatak 45. Primer: funkcija c f (x) = 3 x6 − x2 − 1 ex 3 −4x je definisana za svako x. x+1 x2 + 1 . to znaˇi. z Ako takvih izraza nema. x−1 . argument je jednak A. Razlog je u tome ˇto je elementarna funkcija neprekidna s gde god je definisana. (c) f (x) = 2 x − 3x + 2 x−1 (d) f (x) = . onda je dotiˇna funkcija definisana za svako x. logaritmima (argument14 > 0). z Nacrtajte grafike funkcija sign(x) i S(x). (h) f (x) = ln x−1 . . Odredite domene slede´ih funkcija: c (a) f (x) = (b) f (x) = 1−x . x−1 (g) f (x) = ln(x2 − 2x + 1) . da je njen grafik nad bilo kojim c intervalom sadrˇanim u domenu neprekinuta linija. x+1 Pri odredjivanju domena treba voditi raˇuna o tri vrste izraza: c razlomcima (imenilac = 0).60 5 FUNKCIJE nije elementarna. pored ostalog. 14 U izrazu ln A.

y) bilo koje dve taˇke na pravoj. n). Broj n pokazuje mesto gde ta prava seˇe y-osu. onda jednaˇina postaje x = −c/a.. c Prema tome. Ako je b = 0. onda c moˇemo napisati jednaˇinu prave: z c (37) y − y0 = k(x − x0 ). to je taˇka (0.) Tu je ∆y = y2 − y1 . Njega moˇemo dobiti dele´i promenu vrednosti promenljive y sa odgovaraju´om z c c promenom promenljive x. c 3 4−1 3 . Broj k c c pokazuje nagib prave i zove ga tako: nagib prave. s c c 3−2 1 nagib: k = = . 2) i (4.61 6 6. pravu paralelnu sa y-osom. gde su (x1 . y1 ) i (x2 . Dakle: y−2 = 1 (x−1). y0 ). tj. gde su k i n realni brojevi. 2). ako je data neka prava p. ili nagib funkcije. ∆x x − x0 (Vidi sliku 15. gde je k = −c/a. ako znamo nagib prave i jednu njenu taˇku (x0 .vertikalnu“ pravu. onda se njena jednaˇina moˇe napisati u obliku c z (35) ax + by = c. taˇka: (x0 . y2 ) bilo koje dve taˇke na pravoj. c onda je nagib jednak koliˇniku c (36) k = ∆y y − y0 = . Ako je b = 0 i a = 0.1 Linearna i kvadratna funkcija Prava linija i linearna funkcija Linearna funkcija se moˇe predstaviti u obliku z f (x) = kx + n. onda se jednaˇina (35) moˇe napisati u obliku c z y = kx + n. Ako su (x0 . n = c/b. y0 ) = (1. ∆x = x2 − x1 . S druge strane. 3). Grafik linearne funkcije je prava linija. a ova predstavlja c . y0 ) i (x. Napiˇimo jednaˇinu prave koja prolazi kroz taˇke (1.

8 C + 32. Druge godine proizvodnja je pove´ana na 80 jedinica. 40k + n = −4000. ˇto je donelo profit od £1000. y1 ) 0 x 0 x Slika 16: Po nagibu se prepoznaje da li funkcija raste ili opada. 80k + n = 1000. i koliˇine proizvodnje. y y k<0 k=0 k>0 y x x x Zadatak 46. . Pokaˇite da je F = 1. onda f (x) raste kad x raste. Jedne godine fabc rika je napravila 40 jedinica i izgubila £4000. P (80) = 1000. onda je funkcija konstantna. Nadjite P (x). %x %y A(x1 . P (40) = −4000. Koliko jedinica treba najmanje da se proizvede da bi profit bio pozitivan? . y y B(x2 . Na slici 17 prikazana je veza izmedju Celzijusovih (C) i Farenhajtovih (F) stepeni. y2 ) . ako je nagib negativan. Izrazite svoju telesnu z temperaturu u Farenhajtovim stepenima. x. c s Uputstvo: P (x) = kx + n. linearna. Naime: ako je nagib linearne funkcije f (x) pozitivan. Pretpostavimo da fabrika pravi neki proizvod i da je veza izmedju profita. Dakle. onda f (x) opada kad x raste.62 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 15: . Nadjite k i n. Kako se ose´ate ako vam je temc ◦ peratura 100 F ? Zadatak 47. ako je nagib jednak nuli. P (x).

1 Prava linija i linearna funkcija 63 Slika 17: Veza izmedju Farenhajtovih i Celzijusovih stepeni p ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pp pp pp ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pppppp p ppppp ppppp ppp p ppppp 9 ppppp p p pppppppppp ppppppp ppppp p ppppp ppppp 5 pp ppppp ppppp pp 32 ppppppppppp ppppp pp pp pp ppppp ppppp ppppp Fahrenheit fahrenheit Celsius Zadatak 48. Tako ne ide u sluˇaju c jednaˇine y = −2x. (b) 2x + y = 10 . y = 0 — sa x osom. (d) 3y − 2x = 5 . (c) x − 2y = 4 . c c . a groˇdje 60 dinara.6. x = 1. Zadatak 49. Stavimo x = 0 z z i dobijemo presek sa y-osom. Za svaku od slede´ih jednaˇina nacrtajte grafik i nadjite nagib. U tom c c sluˇaju uzmemo neko x = 0. jer grafik prolazi kroz koordinatni poˇetak. Izrazite tu informaciju s z simboliˇki i grafiˇki. pa dobijemo joˇ jednu taˇku: c s c (1. Potroˇili ste 1000 dinara na kupovinu jabuka i groˇdja. Grafik se moˇe nacrtati nalaˇenjem preseka sa osama. c c (a) 3x + 4y = 12 . −2). npr. Jabuke s z koˇtaju 75 dinara. po kilogramu.

onda se odgovaraju´om marginalnom c c funkcijom naziva promena te veliˇine pri pove´anju proizvodnje za jednu c c jedinicu. Taˇnije. c c Prelomna taˇka c Oznaˇimo sa R(x) (=revenue) prihod od prodaje x jedinica nekog proizvoda c a sa C(x) (=cost) troˇkove proizvodnje. troˇka. p : 3x + y = 6. onda je marc z ginalna funkcija data ovako: M C(x) = C(x + 1) − C(x). Tada je profit P odredjen formulom s P (x) = R(x) − C(x). Izrazite troˇkove kao funkciju koliˇine proizves s c denih jedinica ako je prvobitni troˇak (za onih 20) bio £5000. (Na slici 18 upiˇite slova c c s p. Ako je prodajna s cena £200 po jedinici. profc s ita) od koliˇine proizvedenih jedinica. Ovaj sistem moˇemo reˇiti na viˇe naˇina: z s s c .) S obzirom da M pripada i jednoj i drugoj pravoj. ako je ta zavisnost izraˇena funkcijom C(x).2 Sistem jednaˇina c Na slici 18 prikazane su prave p i q.9y = 1. • Ako je funkcija C(x) linearna. M gde treba.64 Marginalna funkcija 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Ako je data zavisnost neke ekonomske veliˇine (npr. onda je marginalna funkcija jednaka nagibu. tj. Taˇka x za koju je P (x) = 0 zove se prelomna taˇka. c c Zadatak 50. q. Nadjite s s marginalnu funkciju troˇkova. y). (Zaˇto?) s • Izraˇunajte marginalni profit u sluˇaju zadatka 47. koliko firma treba da proizvede da bi imala pozitivan profit? 6. Jedna firma je pove´ala dnevnu proizvodnju sa 20 na 25 jec dinica i naˇla da su troˇkovi proizvodnje porasli za £800 dnevno. x + 0.9y = 1. q : x + 0. njene koordinate zadovoljavaju i jednu i drugu jednaˇinu. Prave p i q imaju jednu zajedniˇku taˇku M (x. imamo sistem c jednaˇina: c (38) 3x + y = 6. prihoda.

9. Nadc jite jednaˇinu te prave. Na kraju. . S z z druge strane. −3) i (5. a kako poz traˇnja opada sa rastom cene. itd): x = 44/17. c Ravnoteˇna taˇka z c Nivo potraˇnje nekog proizvoda zavisi od cene tog proizvoda. −30/17).6.7 = −30/17.2 Sistem jednaˇina c Prvi naˇin: Reˇi´emo obe jednaˇine po istoj nepoznatoj. c c Zadatak 51. y = (1 − x)/0. 4). y = 6 − 3x. Nadjite njen presek sa pravom x + 2y = 0.7y = c c −3.9.9.7y = 3. Tre´i naˇin: Pomnoˇi´emo drugu jednaˇinu sistema (38) sa 3 : c c zc c (40) 3x + y = 6. To je taˇka u kojoj se trˇiste z c c z stabilizuje. Sada ovo y stavimo u prvu jednaˇinu c sistema (40): 3x − 30/17 = 6. x = 44/17. Na kraju. y = −3/1. npr. Nacrtajte pravu koja prolazi kroz taˇke (−2.druga minus prva“): 1. Prema c tome. Zatim ´emo sabrati ove dve jednaˇine i tako eliminisati nepoznatu x. pomnoˇi´emo c z zc drugu jednaˇinu sistema (38) sa −3 : c 3x + y = 6. Zatim ´emo oduzeti prvu jednaˇinu od druge (. Dakle. Taˇka u kojoj su te dve c funkcije jednake zove se ravnoteˇna taˇka..7y = −3. nagib funkcije ponude je pozitivan. c c zameniti y sa 6 − 3x): x + 0. Zatim ´emo u drugoj jednaˇini umesto y staviti 6 − 3x (tj. Odavde nalazimo x = 44/17. Odavde ´emo na´i x (prvo pomnoˇimo sa 0. 3x + 2. ˇ Cetvrti naˇin: Umesto da mnoˇimo sa 3 pa da oduzimamo. 65 Zatim ´emo izjednaˇiti desnu stranu prve jednaˇine sistema (39) sa desnom c c c stranom druge: 6 − 3x = (1 − x)/0. pa y = 6 − 3x = 6 − 3 × 44/17 = −30/17. −3x − 2.9(6 − 3x) = 1. funkcija potraˇnje ima negativan nagib. y : c sc c (39) y = 6 − 3x. c c z nalazimo y iz jedne od jednaˇine sistema (39): y = 6 − 3x = −30/17. c Drugi naˇin (metoda zamene): Reˇi´emo prvu jednaˇinu sistema (38) po c sc c y. taˇka M ima koordinate (44/17.

A sve taˇke c c ˇije koordinate zadovoljavaju linearnu nejednaˇinu ˇine poluravan. 6x + 2y ≤ 12. Prava p: 2x + 3y = 12 deli ravan na dve poluravni — samo jedna od njih je . Nadjite q D i q S . q .. nazovimo je ogleds c nom taˇkom. s z c Razmotrimo sada sistem linearnih nejednaˇina: c (41) 2x + 6y ≤ 12. . Jedna daje c D vezu cene p i potraˇnje. D =demand. i z ravnoteˇnu taˇku. Sve to predstavite grafiˇki. c c c 6. i proverimo da li zadovoljava naˇu ili suprotnu nejednakost.66 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 18: Presek pravih 6 y 3 –2 –2 3 x 6 Zadatak 52. 0).naˇa“. q S . (S =supply.3 Linearna nejednaˇina c Znamo da linearnoj jednaˇini sa dve nepoznate odgovara prava. c s U ovom sluˇaju moˇemo uzeti taˇku T (0. naˇa poluravan je ona koja sadrˇi koordinatni poˇetak. a druga — cene i ponude.. x + y ≥ 1. Da bismo videli s koja je naˇa. vode´i raˇuna o smislu. npr. Date su jednaˇine 2q + 5p = 500 i 3q = 25 + 7p. uzmemo jednu taˇku T (x0 . Naˇa nejednakost je zadoc z c s voljena i. dakle. Pogledajc c c mo. y0 ) van prave p.) Odredite domene funkcija q S z c i q D . nejednaˇinu (vidi sliku 19(a)): c 2x + 3y ≤ 12.

................................................. s c s c c Zadatak 53..6............. Slika 20: Presek tri poluravni 6 3 –2 –2 3 6 ....4 Kvadratna funkcija 67 Slika 19: Poluravni 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 (a) Poluravan 2x + 3y ≤ 12 (b) Poluravan 2x + 3y ≥ 12 Reˇenje sistema je svaki par (x. y) koji zadovoljava sve tri nejednaˇine............. c c c ...........4 Kvadratna funkcija f (x) = ax2 + bx + c. Pored svake prave na slici 20 napiˇite odgovaraju´u jednaˇinu (imaju´i u vidu nejednakosti (41))..... 6. s c skup reˇenja je presek tri odgovaraju´e poluravni (vidi sliku 20).............. Kvadratna funkcija se zadaje formulom .............. Nadjite koordinate preseˇnih taˇaka.................... Dakle.............

Jedna firma ima monopol na izdavanje stanova u jednom gradu na Srednjem zapadu SAD. c realni brojevi. a = 0. Na konkretnom primeru. c f (x) = −(x − 1)2 + 8. tj. ˇto je najve´a vrednost funkcije. Nacrtajte grafik funkcija f1 (x) = 2x2 − 4x − 8. to izgleda ovako: Prvo. f2 (x) = −x2 + x + 7. Grafik kvadratne funkcije je parabola. za svaki sluˇaj. s f (x) = −(x2 − 2x + 1 − 1) + 7 = −(x2 − 2x + 1) + 1 + 7. b. to znaˇi da je f (x) ≤ 8 za s c c svako x ∈ R. tj. f (x) = −x2 + 2x + 7 = −(x2 − 2x) + 7 .) Odavde moˇemo proˇitati glavne informacije o c z c funkciji: • f (1) = 8. z c da bi ostvarila maksimalni prihod? Razmotrite sluˇajeve S = 60 i S = 40. Funkcija potraˇnje je z D(p) = 100 − 2p. c . grafik seˇe x-osu u dve taˇke). x = 1 ± 2 2. dakle s c √ √ x − 1 = ± 8. dopunimo zagradu da bismo dobili potpuni kvadrat. ne zaboravljaju´i c da oduzmemo ono ˇto smo dodali. • funkcija je konkavna. koliko ´e ih izdati. grafik je ispupˇen nagore. svodimo trinom ax2 + bx + c na kanonski oblik. c Zadatak 54. Da bismo nacrtali tu parabolu.68 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA gde su a. (a) Nacrtajte grafik funkcije prihoda R(p) = pD(p). Zadatak 55. • f ima dve nule (tj. i po kojoj ceni. Drugo. Konaˇno. koje se dobijaju c c reˇavanjem jednaˇine (x − 1)2 = 8. (b) Ako firma raspolaˇe sa S stanova. (Proverite.

(x − 1)2 = 8. tj. . z s Prethodno smo imali primer −x2 + 2x + 7 = 0.4 Kvadratna funkcija 69 Slika 21: f (x) = −(x − 1)2 + 8 8 f(x) x –2 1 3 4 Kvadratna jednaˇina c Jednaˇina c (42) ax2 + bx + c = 0 (a = 0) naziva se kvadratnom. √ √ odakle dobijamo dva reˇenja: x1 = 2 − s 8. Ona se moˇe reˇiti svodjenjem na kanonski oblik. Svodjenjem na kanonski oblik dobili smo −(x − 1)2 + 8 = 0. x2 = 2 + 8.6.

c sc s x1. 2a 6. Prema tome. kako se najˇeˇ´e piˇe.70 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA U opˇtem sluˇaju. onda jednaˇina ax2 + bx + c = 0 nema (realnih) reˇenja. dakle x+ b 2a 2 − ∆ > 0 za svako x. onda je −∆/4a2 > 0 i. gde je sa ∆ oznaˇena diskriminanta.5 Jednaˇina tre´eg stepena c c Jednaˇina oblika c a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 = 0. . c ∆ = b2 − 4ac. 4a2 iz ˇega sledi: c • Ako je ∆ < 0. onda su reˇenja u formuli s x= −b ± ∆ . ako je ∆ < 0. c s • A ako je ∆ ≥ 0.2 = −b ± b2 − 4ac . 2a ili. svodjenje na kanonski oblik ide ovako: s c ax2 + bx + c = a x2 + =a x+ b x +c a b 2a 2 2 − − b2 4a2 +c b 2a b =a x+ 2a =a x+ =a x+ b2 +c 4a 2 ∆ − 4a 2 b 2a − ∆ 4a2 .

Primer 6. c s Jednaˇinu piˇemo u obliku c s (x − 2)(x2 + bx + c) = 0. Reˇimo jednaˇinu s c x3 + x2 − 7x + 2 = 0 znaju´i da je jedno reˇenje x = 2. Naime. Iako obrazac za s z reˇavanje postoji. dva ili z jedno realno reˇenje. .1. praktiˇno je neupotrebljiv. moˇe imati tri. .6. tada jednaˇinu moˇemo napisati u obliku c z (x − x0 )(ax2 + bx + c) = 0 (mora biti a = a3 ) pa nam preostaje da reˇimo jednaˇinu s c ax2 + bx + c = 0. . jednaˇinu moˇemo svesti na s c z kvadratnu. s c Ako nam je poznato jedno reˇenje. ali se ne moˇe desiti da nema nijedno. . x = x0 . .5 Jednaˇina tre´eg stepena c c 71 Slika 22: Ovako izgleda grafik funkcije f (x) = ax2 + bx + c u sluˇaju a > 0 c ¾   ¼ ¾   ¼ ¾   ¼ gde su a3 . a0 (a3 = 0) realni brojevi (koeficijenti).

1 = b − 2. Prema tome. Jedno reˇenje je x = 2. Iz druge i tre´e jednaˇine dobijamo b = 3. Odredite broj d tako da jedno od reˇenja jednaˇine s c 2x3 − 5x2 + 11x + d = 0 bude x = 1/2. c odredjujemo iz identiteta x3 + x2 − 7x + 2 = (x − 2)(x2 + bx + c). tj. c s . c = −1 (treba proveriti da je time c c zadovoljena i tre´a). −7 = c − 2b. 2 = −2c. data jednaˇina je ekvivalentna slede´oj: c c c (x − 2)(x2 + 3x − 1) = 0. Sada izjednaˇavamo odgovaraju´e koeficijente: c c 1 = 1. a ostala se dobijaju iz jednaˇine x2 + 3x − 1 = 0. s c Zadatak 56. x3 + x2 − 7x + 2 = x3 + (b − 2)x2 + (c − 2b)x − 2c.72 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Nepoznate koeficijente b. pa onda na´i ostala reˇenja.

U opˇtem sluˇaju. onda je ∆y (x + h)2 − x2 = = 2x + h. koliˇnik ∆y/∆x zavisi i od x i c s c c od h. moˇemo fiksirati h. onda je ∆y = f (x + h) − f (x) i. c y = f (x) = kx + n. onda se y menja ravnomerno u odnosu na x. y i x. (44) f (x + h) − f (x) =k h za svako x i svako h = 0.1 Diferenciranje Marginalna funkcija i izvod Ako su dve veliˇine. npr. ∆x h Ako ho´emo da merimo brzinu promene funkcije f. koji smo nazvali nagibom prave y = kx + n. vaˇi formula z (43) ∆y = k = const. dakle. povezane linearnom funkcijom. ako je y = x2 . Ako c c je ∆x = h = 0. meri brzinu promene veliˇine y u odnosu na x. tj. — c z stopu promene promenljive x. h . — i razmatrati koliˇnik c (45) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) .73 7 7. ∆x gde je ∆x bilo koja promena veliˇine x. a ∆y odgovaraju´a promena y. Broj k.

malo“ nema apsolutno znaˇenje.male“ vrednosti. Izvod funkcije Neka je f realna funkcija definisana u nekom intervalu (a.. — pozitivne i negativne. marginalna funkcija troˇkova. ako f (x) predc c c stavlja funkciju troˇkova i ako je koliˇina proizvoda. stac vljaju´i h = 0. Dakle M f (x). onda je h = 1 s c malo. U nekim sluˇajevima. Ta jedna se zove izvodna funkcija (ili izvod) 15 Mada ni reˇ . Na primer. npr.. npr. Reˇ . Deˇava se da sve s marginalne funkcije Mh f (vidi (46)) izgledaju kao jedna. mogli bismo uzeti male vrednosti h. ako je s z s f (x) = tada je Mh f (x) = (47) = 200 + x + h − h 1 200 + x + h + 200 + x 200 + x . b). 200 + x (Proverite mnoˇenjem!) z Umesto tog izraza koristi se slede´i. predstavlja pove´anje troˇkova s c s pri pove´anju proizvodnje za jednu jedinicu. h po jednu marginalnu funkciju za svako h. ako f (x) oznaˇava troˇak proizvodnje x jedinica. tj. x.. c c M f (x) = f (x + 1) − f (x). za male vrednosti h. pa bismo imali (46) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) . Na primer. velika15 . moˇe biti suviˇe komplikovana. prostiji: c (48) M f (x) = 1 2 200 + x . Tako definisana marginalna funkcija. pored toga ˇto zavisi od h. kod c c proizvodnje vode. c c .velika“ nema apsolutno znaˇenje.74 7 DIFERENCIRANJE U ekonomskoj teoriji se funkcija Mh f naziva marginalnom funkcijom. onda se uzima h = 1 c s i odgovaraju´a marginalna funkcija oznaˇava se sa M f. Fukciju (48) dobili smo od funkcije (47) uzimaju´i .

dakle. Posebno. f (x) = k. onda je.1 Marginalna funkcija i izvod funkcije f i oznaˇava se sa f . i jednake nagibu k (vidi (44)). pa staviti h = 0. 75 200 + x. Dakle. Najprostija situacija javlja se kod linearne funkcije f (x) = kx + n. Tako ne moˇemo postupiti u sluˇaju funkcije f (x) = ex . f (x) = 1 2 200 + x . Drugi primer: Neka je f (x) = x2 . z z Mh f (x) = 2x + h. f (x) = 2x. s Joˇ jedan primer: Ako je s f (x) = onda je 1 1 − Mh f (x) = x + h x h − = 16 1 . Tada je z c ex+h − ex eh − 1 f (x + h) − f (x) = = ex . h h h Potrebno je malo viˇe truda da bi se dokazalo (16 ) da je f (x) = ex . ako je f (x) = c kako videsmo. Tada su sve marginalne funkcije medjusobno jednake. Na primer.7. Tada je Mh f (x) = 2xh + h2 (x + h)2 − x2 = h h (h = 0) . izvod konstante jednak je nuli. x h (x + h)x h =− 1 . ali moˇemo skratiti. (x + h)x dokaz izostavljamo . konstantne. Ovde ne moˇemo staviti h = 0.

z • jednostavniji je od marginalne funkcije. h = −0. x2 7 DIFERENCIRANJE Funkcija ne moˇe imati dva izvoda u jednoj taˇki. Kritiˇno mesto je kako napisati f (x + h). h = 0. c znaju´i da je izvod linearne funkcije jednak nagibu. h = 1. ∞) a domen(f ) = (−∞. (c) x = 1. to je zato ˇto je c s Mh f (0) = f (0 + h) − f (0) |h| = = h h 1 za h > 0. Dakle.daleko“ su od vrednosti Mh f sa pozitivnim h. Zadatak 57. Na primer. vrednosti u nuli marginalnih funkcija Mh f sa negativnim h . (c) f (x) = 2x − 1 .. c Zadatak 59. Ponekad se razlog nalazi u tome ˇto smo duˇni da razmotrimo s z Mh f i za negativne h. Zadatak 58. Sve u svemu. Odredite izvod funkcije f ˇiji je grafik prikazan na slici 23. izvod je koristan bar zato ˇto s • daje pribliˇnu vrednost marginalne funkcije. ovde imamo s c f (x + h) = = 2(x + h) − 1 1 − (x + h) 2x + 2h − 1 1−x−h Zamenili smo x sa (x + h) i oslobodili se zagrada. ne samo za h > 0. dobijamo c f (x) = − 1 . funkcija f (x) = |x| nema izvod u taˇki x = 0. a moˇe se desiti da ga u z c z nekoj nema.76 Stavljaju´i h = 0. (b) x = 1. . 0)∪(0. Na primer.01. Nadjite vrednosti marginalne funkcije Mh f (x) ako je f (x) = x2 i (a) x = 50.01. ∞). ako z z je f (x) = |x|. onda je domen(f ) = (−∞. x2 (b) f (x) = 2 + x. 1−x Reˇenje (c). −1 za h < 0. Nadjite izvod funkcije f razmatraju´i marginalnu funkciju c Mh f za male vrednosti h : (a) f (x) = 1 . Domen izvodne funkcije moˇe biti uˇi od domena funkcije.

...... z Mh f (x) = 1 ...... nagibu c .... ako tangenta postoji.....2 Tangenta i nagib krive Nagib krive y = f (x) u taˇki A(x................. dakle.tangente“ u taˇki A...... po definiciji............. (1 − x)2 7...................... 2x + 2h − 1 2x − 1 − 1−x−h 1−x Mh f (x) = h (2x + 2h − 1)(1 − x) − (2x − 1)(1 − x − h) (1 − x − h)(1 − x) = h h (1 − x − h)(1 − x) = h Sada ovaj razlomak moˇemo kratiti sa h = 0...... f (x) = 1 ......... (1 − x − h)(1 − x) (Uprostili smo brojilac. Nagib tangente jednak je tan θ c .7..................... Slika 23: Izlomljena linija 1 –1 1 2 3 4 –1 –2 ......... Dakle......2 Tangenta i nagib krive 77 .. f (x)) jednak je..............) a sada ima smisla uzeti h = 0..................

pa ni nihove nagibe (na slici 25 prikazane su tri seˇice). c Slika 24: y (x+h. Pored toga. moˇemo videti gde z izvod ne postoji. Nagib seˇice jednak c c je kAB = f (x + h) − f (x) = Mh f (x). x = 3. h Ako je h malo. sa grafika funkcije moˇemo proˇitati gde je njen izvod z c z c jednak nuli. onda je B blizu A i ne´emo mo´i da razlikujemo seˇicu od c c c tangente. gde je pozitivan ili negativan. z nagib tangente u taˇki (x. • Izvod je pozitivan tamo gde je nagib tangente pozitivan. f (x + h) ) bilo koja taˇka na krivoj. A u stvari. c s obzirom da je marginalna funkcija Mh f (x) pribliˇno jednaka f (x). Naime: • Izvod je jednak nuli tamo gde grafik ima horizontalnu tangentu. f (x)) jednak je f (x). • Izvod ne postoji u taˇki u kojoj funkcija nema tangentu ili ima verc tikalnu tangentu. gde z c je B(x + h. Da bismo ga odredili. f (x+h)) B y=f(x) y y=f(x) A h A (x.78 7 DIFERENCIRANJE (vidi sliku 24). moˇemo odrediti nagib seˇice AB. c Drˇe´i se toga. • Izvod je negativan tamo gde je nagib tangente negativan. f(x)) θ x x . B = A. funkcija sa slike 23 nema izvod u taˇkama x = 1. Na primer.

U svakom momentu t ∈ [0. U kojoj od taˇaka je izvod najve´i? u kojoj je c c najve´i po apsolutnoj vrednosti? c Zadatak 61. c .7. gde je f (x) funkcija prikazana na slici 26. Na slici 26 oznaˇeno je 5 taˇaka na krivoj y = f (x). y Slika 26: A C B D E x 7. ni sudaranja. 3] bili ste na nekom rastojanju od mesta A. Odredite c c znak izvoda u svakoj od njih.3 Izvod kao trenutna brzina Zamislite da ste 3 sata vozili automobil od mesta A do mesta B.3 Izvod kao trenutna brzina 79 Slika 25: Tri seˇice c y y y B B A θ1 A θ2 θ A x x x Zadatak 60. Uz prepostavku da nije bilo vra´anja unazad. Skicirajte grafik krive y = f (x). oznaˇimo to c rastojanje sa r(t).

Da bismo je verifikovali. na ˇemu se ovoga puta ne´emo zadrˇavati.80 7 DIFERENCIRANJE Slika 27: 200 r(t) 150 100 50 t 3. U svakom trenutku t brzinomer pokazuje trenutnu brzinu v(t). c c ˇ Sta ste radili ako je r (t0 ) < 0 ? 7. h to je trenutna brzina jednaka izvodu rastojanja od poˇetne taˇke. Kako je. koja je pribliˇno jednaka srednjoj z brzini u vremenskom intervalu izmedju t i t + h za sve male h.4 Izvodi elementarnih funkcija Na strani 82 imate tablicu izvoda osnovnih elementarnih funkcija. s druge strane. v(t) ≈ r(t + h) − r(t) h = predjeni put potroˇeno vreme s .5 1 1. c c v(t) = r (t) Re´i da je r (t0 ) = 0 isto je kao re´i da ste se u momentu t0 zaustavili.5 0 0.5 3 grafik fukcije r(t) mogao bi izgledati kao na slici 27. c c z .5 2 2. morali bismo imati preciznu definiciju svake funkcije i preciznu definiciju izvoda. dakle. r(t + h) − r(t) ≈ r (t).

7. na primer. ≈ f (x) + g (x). treba da razmotrimo marginalnu funkciju Mh F.4 Izvodi elementarnih funkcija Izvode nekih funkcija moˇemo proˇitati iz tablice. . b) i vaˇi jednakost (f + g) (x) = f (x) + g (x). Izvod zbir i razlike Vaˇe formule z (49) (f + g) = f + g (f − g) = f − g Na primer. Operaciju nalaˇenja izvoda zovemo diferenciranje. onda je i funkcija f + g diferencijabilna u (a. Navedena pravila trebalo bi preciznije formulisati. gde je F = f + g : Mh F (x) = = f (x + h) + g(x + h) − f (x) − g(x) h f (x + h) − f (x) g(x + h) − g(x) + h h (izvod zbira = zbiru izvoda). (izvod razlike = razlici izvoda). z Za funkciju kaˇemo da je diferencijabilna u (a. z Komplikovanije funkcije diferenciramo sluˇe´i se tablicom i pravilima koja z c slede. 81 • Nadjite izvod funkcije f (x) = • Nadjite izvod funkcije f (x) = ln 3. na s primer: Ako su funkcije f i g diferencijabilne u intervalu (a. Joˇ jedan primer: s 1 x2 = x−2 = −2x−3 = −2 . 1 (x2 + ex − ln x) = (x2 ) + (ex ) − (ln x) = 2x + ex − . b). x3 √ x x. b). b) ako ima (konaˇan) izvod z c u svakoj taˇki iz (a. x Objaˇnjenje. z c √ 3 x = (x1/3 ) = (1/3)x1/3−1 = (1/3)x−2/3 . c Da bismo videli poreklo pravila (49).

Da bi se raˇunao izvod proizvoljne elemenc c tarne funkcije. trebalo bi imati u vidu i slede´e formule: c (sin x) = cos x. k=const. (cot x) = − (arctan x) = 1 . 1 + x2 . cos2 x 1 1 − x2 . ∈ R C=const. (tan x) = (arcsin x) = 1 .82 7 DIFERENCIRANJE Tabela 3: Tablica izvoda f (x) C x x2 xn 1 x √ x f (x) 0 1 2x nxn−1 − 1 x2 n = const. praktiˇna tablica. (cos x) = − sin x. ex ekx ln x ln(x + b) Ovo je mala. 1 √ 2 x ex kekx 1 x 1 x+b b=const. sin2 x 1 .

onda vaˇi formula z (kf ) = kf To svojstvo zajedno sa (49) ˇini ono ˇto se zove linearnost operacije diferenc s ciranja. Linearnost Ako je k konstanta.7. funkcija f + g je ona kojoj je Mh F pribliˇno jednaka. .4 Izvodi elementarnih funkcija 83 Dakle. 2 x e2x Tre´i: c = xe−2x = 1 · e−2x + x(−2)e−2x = (1 − 2x)e−2x . Primer: ln x 2 = 1 ln x 2 1 1 . Prvi: (x2 ln x) = (x2 ) ln x + x2 (ln x) = 2x ln x + x . Drugi: ln x √ x (51) = x−1/2 ln x = x−1/2 ln x + x−1/2 (ln x) 1 = − x−3/2 ln x + x−3/2 2 1 1 = − x−3/2 ln x + x−1/2 2 x 1 = x−3/2 − ln x + 1 . i zato je F = z f +g. vidi tablicu. (e−2x ) = (−2)e−2x . = (ln x) = 2 2x Izvod proizvoda Pri diferenciranju proizvoda koristimo pravilo (50) (f g) = f g + f g Primeri.

2 2 x x x2 Zadatak 62. Pomo´u pravila koliˇnika nadjite izvod funkcija c c ln x f (x) = √ . Objaˇnjenje. x pa postupak uporedite sa (51). gde je s c F = f g. g2 f + ϕ g. Da bismo videli otkud potiˇe pravilo koliˇnika. g . pa primena pravila proizvoda daje f =gϕ+ϕg =g Odatle sledi ϕ = 1 f f −g g g = f g−gf . Tada vaˇi ovo: z Mh F (x) = f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x) ≈ f (x)g (x) + g(x)f (x). c Izvod koliˇnika c U sluˇaju koliˇnika radi formula c c f g f g − fg g2 (52) = Primer: ln x x 1 x − (ln x)1 (ln x) x − (ln x)(x) 1 − ln x = = x = . stavimo s c c ϕ = f /g.84 7 DIFERENCIRANJE Objaˇnjenje. Tada je f = gϕ. Ako ho´ete da proverite. U sluˇaju pravila proizvoda razmatramo Mh F. podjite od izraza f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x).

2 = 7(x2 + 1)6 (x2 + 1) = 14(x2 + 1)6 x. u(x) .6 Logaritamski izvod Kao poseban sluˇaj pravila za izvod sloˇene funkcije imamo slede´e: c z c Ako je f (x) = ln u(x). • • (x2 + 1)7 x2 + 1 (e−x ) = −e−x . pa iz (53) sledi f (x) = n(u(x))n−1 u (x). = 1 2 x2 +1 (x2 + 1) = x x2 + 1 . ex 2 = ex . f (x) = g(u(x)). onda izvod od f raˇunamo po formuli c (53) f (x) = g (u(x)) u (x). ako je g(x) = xn . Kra´e: c (54) (ln u) = 1 u u = u u tada je f (x) = u (x) .5 Izvod sloˇene funkcije z Ako je funkcija f zadata kao kompozicija dve funkcije. a slede´e je pravilo eksponenta: c (eu ) = eu (u) Primeri: • (e2x ) = e2x (2x) = 2e2x .5 Izvod sloˇene funkcije z 85 7. c (un ) = nun−1 (u) Ta se zove pravilo stepena.7. 7. (pod uslovom da su funkcije g i u diferencijabilne). tada je f (x) = (u(x))n . kra´e. Posebno.

Drugim reˇima. Kao ˇto znamo. Primer: y = ln y = 17 3 x3 − 3x = (x3 − 3x)1/3 . diferenciramo obe strane: (ln y) = (x ln x) . Trenutna apsolutna c s brzina rasta kapitala u momentu t jednaka je je K (t) = K0 pept . onda on predstavlja trenutnu procentualnu (17 ) brzinu promene funkcije u.86 Na primer. ln(2x + 1) = 1 2 (2x + 1) = . 3 tj. 2x + 1 2x + 1 7 DIFERENCIRANJE Izraz (ln u) = u /u zove se logaritamski izvod funkcije u. Stavimo y = xx . relativnu . z Primer: Funkcija f (x) = xx (x > 0) nije ni stepena ni eksponencijalna jer se menjaju i osnova eksponent. Primer neprekidnog ukama´ivanja. c s trenutna procentualna brzina jednaka je nominalnoj godiˇnjoj stopi. Ako je u < 0. y Odavde sledi y = (1 + ln x)y = (1 + ln x)xx . ali u /u jeste. c gde je K0 poˇetni kapital a p nominalna godiˇnja stopa. logaritmujemo: ln y = x ln x. Ako je u > 0. onda izraz ln u nije definisan. Prvo: 1 ln(x3 − 3x). pa i tada logaritamski izvod moˇe biti od koristi za diferenciranje. dakle y = 1 + ln x. pri primeni c s metode neprekidnog ukama´ivanja kapital raste po formuli K(t) = K0 ept . a trenutna procentualna brzina: (ln K) = (ln K0 + pt) = p.

dakle (ex ) = ex . y = x2 − 1 x2 − 1 3 y= 3 (x − 3x)1/3 . mada moˇemo na´i izvod bilo kog zadatog reda (ako imamo doz c voljno vremena). y 3 x3 − 3x x − 3x Dakle.7. izvod se mogao na´i i po pravilu stepena. dakle (ex ) = (ex ) = ex . Na primer. diferencijabilna funkcija. c S druge strane. Izvod reda n oznaˇavamo sa c c c (n) x f . s c promena veliˇine x izaziva promenu veliˇine y. 7. izvod tre´eg reda. Znaˇi. itd. . postepenim diferenciranjem polinoma stepena n zakljuˇi´emo cc da je izvod reda n + 1 jednak nuli. izvod bilo kog reda funkcije ex jednak je samoj funkciji. c 7.7 Izvodi viˇeg reda s Drugo: y 1 (x3 − 3x) x2 − 1 = = 3 . U opˇtem sluˇaju. oznaˇimo ih sa y i x.8 Diferencijal Pretpostavimo da su dve veliˇine. f (x). c 2 onda je f (x) = 3x . x3 − 3x x − 3x 87 Uprostimo: y = x2 − 1 (x3 − 3x)2/3 . gde je f : (a. povezane formulom c c y = f (x). U opˇtem sluˇaju teˇko je na´i pravilo po kome se niˇu izvodi neke s c s c z funkcije. Na sliˇan naˇin odredjujemo c c tre´i izvod. (Naravno. ako je f (x) = x3 . Izvod te nove funkcije zove se drugi izvod funkcije f i oznaˇava se sa f . pa je f (x) = (3x2 ) = 6x. Oznaˇimo te promene sa ∆x c c c i ∆y : (55) ∆y = f (x + ∆x) − f (x). Zanimljiva je funkcija f (x) = e : (ex ) = ex .7 Izvodi viˇeg reda s Diferenciranjem funkcije f dobijamo novu funkciju f . tj.) Nadjite y . b) → R.

dx = 1. imamo c c dR = 100 − x. Izraz f (x)∆x se zove diferencijal funkcije f u taˇki x i oznaˇava se sa df ili dy.relativno male“ vrednosti ∆x.88 Iz definicije izvoda sledi da je (56) ∆y ≈ f (x). 2 Pove´anje prihoda pri pove´anju proizvodnje sa 50 na 51 jednako je c c ∆R = R(51) − R(50) = 49. Pomo´u diferencijala ne´emo dobiti taˇnu vrednost. Diferencijal moˇe posluˇiti za procenu stvarne promene. ∆x ∆y ≈ f (x) ∆x. Naime. dx du dx Primer 7. Piˇe se i dx umesto ∆x. i (58) dy = f (x). ali ´emo dobiti zadovolc c c c javaju´u procenu na mnogo prostiji naˇin. dx U naˇem sluˇaju je x = 50. Na primer.5.. dx Ove oznake su korisne. tako da je c c s (57) dy = f (x) dx. 7 DIFERENCIRANJE za . .1. Razz z motrimo funkciju prihoda 1 R(x) = 100x − x2 . s c ∆R ≈ dR = 50 × 1 = 50. lako je zapamtiti pravilo za izvod sloˇene funkcije: z dy dy du = . dakle.

jednaku nuli.) s Primer: Funkcija moˇe imati samo jedan maksimum ali se on moˇe dosti´i z z c 2 u dve (ili viˇe taˇaka). Primer: Funkcija f (x) = x2 ima apsolutni minimum na skupu [1.2] min f (x).9 Ekstremne vrednosti 89 7. Prema tome. ∞) ima najmanju vrednost. nije izvesno da li medju njima postoje najve´a i najmanja.9 Ekstremne vrednosti Ako funkcija f na nekom skupu D ima bezbroj vrednosti. (Ako ste pomislili da je 4 maksimum.1) jer je f (x) ≥ 1 za svako x ∈ [0. Na primer. c Zadatak 63. b) lokalni maksimum ako je f (c) ≥ z c f (x) za svako x iz nekog intervala (α. na slede´i c naˇin: c max f (x) = M x∈D (sliˇno za minimum). Nacrtajte grafik funkcije f (x) = x2 −2x−1 pa odredite slede´e c brojeve: max f (x). od f na D.7. x∈[2.3] max f (x). funkcija f (x) = x2 c na skupu D = (−∞.3] min f (x). ali nema najve´u. Zapravo sve vrednosti funkcije f ˇine skup [0. ili samo maksimum. funkcija f (x) = x dostiˇe maksimum u s c z dve taˇke: x1 = 1. . x∈[0. c ili globalni maksimum. dovoljno je da pokaˇemo dve z stvari: (a) M ≥ f (x) za svako x ∈ D. c c Najve´a vrednost funkcije f na skupu D zove se apsolutni maksimum. 1) i 1 = f (1). 2). Ali maksimum ne postoji. taˇnije c min x2 = 1. (b) M = f (x) bar za jedno x ∈ D. c A da bismo pokazali da je maxx∈D f (x) = M. β) c (vidi sliku 28(a)). pogreˇili ste — uslov (b) nije ispunjen.2] Lokalne ekstremne vrednosti Kaˇe se da funkcija f ima u taˇki c ∈ (a. recimo. x∈[−1. x∈[2. ∞). Na primer. x∈[−1. x2 = −1. Informaciju da je apsolutni minimum od f na skupu D jednak M zapisujemo.

7]. uverite se da su tangente u odgovaraju´im c taˇkama na grafiku horizontalne. Lokalni minimum se definiˇe na sliˇan naˇin.. 1. β) = (−1. s c c Primer: Funkcija f (x) = x2 (x − 1) ima lokalni maksimum u taˇki x = 0 c 2 jer je f (0) = 0 ≥ x (x − 1) za ∈ (α. Dakle. Obeleˇite taˇke x1 . stacionarne taˇke nalazimo reˇavanjem jednaˇine c s c f (x) = 0.2. lokalni maksimum u taˇki x1 c c (b) (c) Stacionarne taˇke c Neka je data funkcija f : (a. ∞).kratkom“intervalu (vidi slike 28(b)(c)). ˇto znaˇi da je f (x1 ) = 0. lokalni minimum u taˇki x0 . Na slici 29 vidite grafik jedne funkcije definisane na intervalu [−1. itd. vaˇi slede´i stav: s z c . b) nazivamo stacionarnom c (taˇkom funkcije f ) ako je c f (c) = 0 . c s c Uopˇte. Stacionarne taˇke nalazimo na dijagramu tamo gde grafik funkcije ima horc izontalnu tangentu. x2 . f nema ni najve´u ni najmanju vrednost na intervalu (−∞. apsolutni minimum=f (b). 1).90 7 DIFERENCIRANJE lokalni maksimum je absolutni maksimum na . S druge strane. b) → R. Taˇku c ∈ (a. x3 na x-osi u kojima f ima z c lokalni maksimum ili minimum. c Slika 28: f (a) f (a) f (a) a f (b) x0 x1 b f (b) f (b) a a x x00 x x11 bb (a) apsolutni maksimum=f (a).

5 1 1. ako je c stacionarna taˇka funkcije f.5 –5 0.5 1 –1 –1 1 .7. Ako funkcija f : (a. s Slika 30: Dva dijagrama funkcije f (x) = x3 3 2 1 –1. onda je c stacionarna taˇka funkc cije f.9 Ekstremne vrednosti 91 Slika 29: f (x) = 10x4 − 15x3 − 10x2 + 15x 10 5 –1 –0. taˇka x = 0 je stacionarna za c 3 funkciju f (x) = x . b) → R ima lokalnu ekstremnu vrednost u taˇki c c ∈ (a. b) i ako je f diferencijabilna u c. Na primer. ali f uopˇte nema ekstremnih vrednosti (vidi sliku 30).5 Stav 1.5 –1 –0. S druge strane.5 0 –1 –2 –3 0. to joˇ ne znaˇi da c s c f ima ekstremnu vrednost u c.5 x 1 1.

c s postupamo na slede´i naˇin: c c (i) Nalazimo stacionarne taˇke u (otvorenom) intervalu (a. f (x3 ). c Koraka (ii) najˇeˇ´e nema. c recimo. ako je f (c) < 0. x2 . onda f ima lokalni minimum u c . (ii) Nalazimo taˇke u kojima f nije diferencijabilna. s (iii) Raˇunamo vrednost funkcije u prethodno nadjenim taˇkama i na krac c jevima a i b. onda f ima lokalni maksimum u c . Tada f ima najve´u i najmanju vrednost. b) nazivamo (striktno) rastu´om ako c se njena vrednost pove´ava pri pove´anu vrednosti nezavisne promenljive. f je rastu´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) > f (x1 ) . definisanu u intervalu (a. (iv) Medju prethodno nadjenim vrednostima nalazimo najve´u i najmanju. pretpostavimo da smo c naˇli jednu: x = n1 . imamo slede´e brojeve: c f (x1 ). ali treba biti oprezan. Ako c je f (c) > 0. f (a). . neka su to. najmanjoj) vrednosti iz koraka (iii). Dakle. koja ima drugi izvod. Da bismo ih naˇli. najmanja) vrednost funkcije jednaka je c c najve´oj (odn. f (x2 ). f (b). Globalne ekstremne vrednosti Pretpostavimo da je funkcija f definisana i neprekidna u (zatvorenom) intervalu [a. c c taˇnije. c Zakljuˇujemo: najve´a (odn. c sc Monotonost Funkciju f. f (n1 ). x1 . b). x3 . Neka je c stacionarna taˇka funkcije f.92 7 DIFERENCIRANJE Ako f ima drugi izvod u stacionarnoj taˇki c i ako je c f (c) = 0 onda f ima ekstremnu vrednost u c : Stav 2. b].

funkcija f (x) = 2x − 3 je rastu´a na intervalu (−∞. dovoljno je da reˇimo nes jednaˇinu c f (x) > 0 . Uzmimo. (x1 . Medjutim.9 Ekstremne vrednosti Sliˇno tome. Funkcija f (x) = 1/x opada na intervalu (0.. nejednaˇina f (x) < 0 pokazuje gde f opada. x1 . U taˇki zaokreta f ima ekstremnu vrednost. c] a opada za x ∈ [c. x2 . b). x1 ). da funkcija ima dve c s c stacionarne taˇke. ∞) jer iz c pretpostavke x2 > x1 sledi 2x2 − 3 > 2x1 − 3. ako je nagib krive y = f (x) svuda c c pozitivan. c + δ). c c sliˇno. b) moˇemo zac z kljuˇiti da je f (x) ≥ 0. c + δ).f menja smisao monotonosti“. Ako je f diferencijabilna u (a. reˇiti jednaˇinu f (x) = 0. Drugim reˇima. Dakle. ˇesto je u praksi dovoljno na´i stacionarne c c taˇke. tj. c2 ∈ (x1 . Da bismo videli da li raste ili opada. moˇemo zakljuˇiti da funkcija raste: z c Stav 3. to znaˇi da se moˇe na´i δ > 0 tako c z c da je ispunjen jedan od uslova: (a) f (x) raste za x ∈ (c − δ. da bismo videli gde funkcija raste. b). Tada imamo tri intervala: c (a. 93 Na primer. c Monotonost i prvi izvod Iz informacije da je (diferencijabilna) funkcija f rastu´a u (a. ∞) jer iz x2 > x1 > 0 sledi 1/x2 < 1/x1 . (b) f (x) opada za x ∈ (c − δ. x2 ). b). tada je f rastu´a. c . Taˇkom zaokreta funkcije f nazivamo takvu taˇku c koja ima svojstvo da c c u njoj . f je opadaju´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) < f (x1 ) . onda funkcija f raste. b) i ako je f (x) > 0 za svako x ∈ (a. b). c] a raste za x ∈ [c. u intervalu (a. x1 ). Znamo unapred da je f monotona u svakom od njih ponaosob. Vaˇnije je to ˇto poseduju´i informaciju o pozitivnosti c z s c izvoda. (x2 .7. x2 ). c3 ∈ (x2 . recimo. dovoljno je da testiramo znak izvoda u tri izabrane taˇke: c1 ∈ (a.

Ako je f diferencijabilna. moˇe z se dokazati da vaˇi i obrnuto. da iz pretpostavke da nagib raste sledi da z je f konveksna. To pokazuje da iz pretpostavke da je f konveksna sledi da nagib raste. onda . tetiva AB). Pogledajte sliku 31 i uverite se da su nagibi tetive AB i tangenti AD i BE u slede´em odnosu: c kAD < kAB < kBE . c c Ako pretpostavimo da N ima prvi izvod. tada se njena konveksnost moˇe z okarakterisati jednim od svojstava: (a) Svaka tangenta je ispod grafika. b). da f ima drugi izvod. Slika 31: B D A E C 0 Oznaˇimo sa N (x) nagib funkcije u taˇki x. Kaˇemo z da je f konveksna ako se svaka tetiva grafika nalazi iznad grafika (vidi sliku 31. Znamo da je N (x) = f (x). (b) Nagib funkcije raste.94 Konveksne i konkavne funkcije 7 DIFERENCIRANJE Pretpostavimo da je f neka funkcija definisana u intervalu (a. tj. tj.

Vratimo se na (59). x i y. Priˇa o konkavnim funkcijama je sliˇna.subjekat“. . 1}. b). tj. onda je f (x) ≤ 0 u (a. b) i ako je f (x) < 0 . To znaˇi da x moˇemo birati c z kako ho´emo. onda je f konveksna u (a. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. b). onda iz s 5 (59) dobijamo jednaˇinu y − y = 0. Kaˇemo da je f konkavna ako c c z se svaka tetiva grafika nalazi ispod grafika. ako je f konveksna i ima drugi izvod u intervalu (a. 0. c z primer: y 2 + x2 + 1 = 0. Pretpostavimo da imamo diferencijabilnu funkciju y = f (x) za koju znamo jedino da zadovoljava jednaˇinu (59). znaˇi da vaˇi slede´i stav: c z c Stav 4. onda je f (x) ≥ 0 u (a. To c s znaˇi da ne postoji funkcijska (tj. (59) y 5 − y + ex − x − 1 = 0. . ako je f konkavna i ima drugi izvod u intervalu (a.nezavisna promenljiva“. jednoznaˇna) zavisnost y od x. na primer. A kako je N (x) = f (x).. 7. b). zato slovo y c zovemo . moramo se prvo dogovoriti koje je od dva slova . onda je f konkavna u (a.10 Implicitno zadate funkcije Ima sluˇajeva kad su dve veliˇine. Stav 5.10 Implicitno zadate funkcije 95 N (x) raste ako je N (x) > 0 za svako x ∈ (a.. A kad ga odaberemo.zavisna promenljiva“. Neka to bude x. povezane formulom u kojoj nijedna c c od njih nije . b). ni kao x = . Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. Obrnuto. b).7. Da bismo analizirali ovakvu vezu. . .. Iako y ne c . b). . koja ima tri reˇenja: y ∈ {−1. b) i ako je f (x) > 0 . b). U opˇtem c c s sluˇaju (ne u ovom) moˇe se desiti da za izabrano x ne postoji nijedno y. onda y zavisi od tog izbora. Obrnuto. Ako u naˇem primeru uzmemo x = 0. koja se nije napisana ni kao y = .

(62) x4 + xy + y 4 = 3. 1}. c(0) = −1. pored toga.96 7 DIFERENCIRANJE moˇemo stvarno izraziti u obliku y = f (x). tri reˇenja: y ∈ {−1. Na primer. dobi´emo sva tri puta y = 0. 4y = 0. Grafike tih funkcija moˇete videti na slici 32. koje zadovoljavaju jednaˇinu (59) za x ∈ I. ako smo odnekud s saznali da je domen neki interval koji sadrˇi nulu. . 5y 4 − 1 Prema ovome. izvod moˇemo na´i na slede´i z z c c naˇin: c Iz (59) sledi: (y 5 − y + ex − x − 1) = 0 Dakle. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. i. c a(0) = 0. (y 5 − y + ex − x − 1) = 5y 4 y − y + ex − 1 = (5y 4 − 1)y + ex − 1 = 0. kako smo videli. y = c(x) koje su definisane u otvorenom intervalu I 0. Kako c su matematiˇari dokazali. 7. a (0) = 0. izvod funkcije nekoj taˇki moˇemo na´i samo ako znamo c z c vrednost funkcije u toj taˇki. Odatle dobijamo: (60) y = 1 − ex . Stavljaju´i. onda ´emo staviti x = 0 z c u (59). c s c redom. b(0) = 1. c y = b(x). y = −1. c (0) = 0.11 Zadaci 65. dobi´emo. y = a(x). iz toga sledi da postoje tri funkcije. 0. b (0) = 0. y = 1 u (60). z (61) x3 + 4xy − 2y 3 − 3 = 0. A ni taˇka ni domen funkcije ne mogu se zadati c c napamet zato ˇto su y i x vezani formulom (59). Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke slede´ih funkcija: c c (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20.

2 –1 1 x 2 3 . Nadjite najve´u c i najmanju vrednost funkcije. 3].7. x ∈ [−1. c Nadjite lokalne ekstremne vrednosti. Na slici je prikazana funkcija 3 f (x) = x2 .11 Zadaci 97 Slika 32: y 5 − y + ex − x − 1 = 0 1 a(x) –2 2 –2 2 b(x) 1 c(x) –1 –1 (a) (b) Slika 33: 2 1 1 0 –1 –1 –2 –1 0 3 1 –1 1 3 2 3 (a) x + 4xy − 2y − 3 = 0 (b) x4 + xy + y 4 = 3 64. Uverite se da f nema stacionarnih taˇaka.

1 1 (b) g(x) = + x. Nadjite dy za x = 8. (b) [9. Nadjite najve´u i najmanju vrednost (ako postoji) slede´e funkcije na c c intervalu I: (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20. 68. I = [0. f (1)) i (e. x e(e − 1) 0 < x < e. Za svaku od funkcija iz zadatka 65 odredite intervale monotonosti. +∞).98 7 DIFERENCIRANJE (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. 3]. ∞). x = 0. I = [0. x = 2. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. x x 67. Nadjite najve´u i najmanju vrednost na intervalu c (a) [0. Odredite intervale monotonosti. . 20]. (f) Napiˇite jednaˇinu seˇice kroz taˇke (1. c (e) Skicirajte grafik na intervalu [1. (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. pa na osnovu toga nadjite lokalne ekstreme. √ 71. 69. Data je funkcija f (x) = xe−x/10 . Na osnovu toga √ procenite y = 3 9. Data je funkcija y = 3 x. Data je funkcija f (x) = . x (a) Nadjite najve´u i najmanju vrednost funkcije. x 2 3 (c) h(x) = x − 2x + 2. z (c) Nadjite taˇku u kojoj f ima najve´i nagib. Skicirajte grafike funkcija iz zadatka 66. Odredite nagib slede´e funkcije i jednaˇine tangenti u datim taˇkama: c c c (a) f (x) = x4 − 3x2 + 3. 1 1 (d) f (x) = + 2 . 1 1 (d) f (x) = + 2 . x = 1. s c c c (g) Dokaˇite nejednakost z ln x x−1 ≥ . x = 1. 1 ≤ x < ∞. c c (d) Nadjite prevojne taˇke. x = −1. x x 66. I = [0. 5]. c (b) Dokaˇite da je ln x ≤ x/e za x > 1. ln x 72. x = . 70. I = (0. 4]. 4]. uporedite dobijeni rezultat sa onim koji daje kalkulator. f (e)). dx = 1.

0. dok su troˇkovi proizvodnje dati formulom z s 2 C = 30 + 30q − (1/10)q . Razmotrite marginalne funkcije s Mh f (1) za h > 0 i h < 0. B(0.6.54). pa radite isto.3).3.3 i ∆x = 0.7.06). c (c) Odredite intervale konveksnosti. ). (d) Skicirajte grafik. 76.11 Zadaci 73. 1. Data je funkcija f (x) = + x. (b) Nadjite ∆y i dy ako je x = 0. c (b) Nadjite najve´u i najmanju vrednost. (a) Nadjite f (0. 1 2 x 2 99 x ∈ [0. (a) Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke.9. (a) Nacrtajte grafik za λ = 0. Taˇke na slici 31 imaju slede´e koordinate: A(0. c c E(0. Data je funkcija f (x) = x3 − 6x2 + 9x − 25.65. 77. (f) Postoji li inverzna funkcija? 74. (e) Odredite rang funkcije. 1. . c 75. Prihod je R = q · p (broj prodatih proizvoda puta cena jednog). x + λ. 4]. tako da moˇe odluˇiti po kojoj ceni zs z c ´e prodavati svoju robu. 2. (d) Postoji li f (1) ? (e) Za koje λ funkcija raste na intervalu −∞ < x < ∞ ? (f) Za koje λ je funkcija konveksna na intervalu −∞ < x < ∞ ? (g) Izraˇunajte f (x). Ako jedinicu proizvoda prodaje po ceni p. Zamenite x + λ sa 2x + λ u zadatku 74. x ≥ 1. f (0.9). Jedna firma ima monopol na trˇiˇtu. onda c je potraˇnja q jednaka 300 − 2p. (b) Koliko treba da bude λ da bi grafik bio jedna neprekinuta linija? (c) Pretpostavimo da je λ reˇenje za (b). x < 1.

5 funti. Drugi auto vredi s £30 000 ali mu vrednost opada ravnomerno. dp (b) Na osnovu (a). gde je t broj dana posle podizanja. 125 5 Za koje vrednosti p ova funkcija ima ekonomskog smisla? . Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 3%. c 82. 79. brzinom 20% godiˇnje. procenite koliki ´e efekat na prodaju imati podizanje c cene sa 10 na 10. Jedan proizvod ima funkciju potraˇnje z p p2 q= − 8 + 100. c c (c) Koja ´e cena biti ako je kapacitet firme ograniˇen na 120 jedinica? c c 78.100 (a) Odredite funkciju profita te firme. dq (a) Nadjite izvod . Nivo potraˇnje za jednim proizvodom povezan je sa cenom pomo´u forz c mule p2 q = 6000. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno i eksponencijalno opada po (nominalnoj) godiˇnjoj stopi od 20%. (a) Koliki je najve´i broj poseta u jednom danu? c (b) Kog dana je najve´i porast poseta? c 80. Broj stanovnika drˇave A je za 10% manji od broja stanovnika drˇave z z B. a ve´a po s c stopi 1%. Podignut je jedan web-site. Broj poseta dat je formulom S = 3t2 − 0. Preds staviti grafiˇki vrednosti atomobila u toku pet godina. 7 DIFERENCIRANJE (b) Izraˇunajte vrednost q koja daje najve´i profit. c c z c 81. kada ´e se izjednaˇiti? Sve to prikaˇite grafiˇki.008t3 .

delimiˇno“ inverzna prema diferencic ranju. ˇitamo: . dobi´emo polaznu c . onda je Φ1 + C. Prema tome.1 Integralni raˇun c Primitivna funkcija Pretpostavimo da je zadata funkcija f : (a. funkcija Φ1 (x) = x2 /2 je primitivna za funkciju f (x) = x jer je Φ1 (x) = x za svako x ∈ R. Operacija nalaˇenja integrala zove se integriranje ili integracija. b) → R ˇiji je c izvod jednak f. reˇenica c Φ je primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a. Ono prvo znaˇi: ako nadjemo integral pa od njega izvod. a drugo: ako nadjemo izvod pa od njega integral. b). b). b) znaˇi slede´e: c c Φ (x) = f (x) za svako x ∈ (a. to je zato ˇto je izvod konstante jednak nuli. Uopˇte. x ∈ (a. Primitivnom funkcijom funkcije f nazivamo takvu diferencijabilnu funkciju Φ : (a. ako je Φ1 jedna primitivna funkcija funkcije f na s intervalu (a. gde je C bilo koji broj (konstanta).integral od ef od c iks de iks“. b)... funkcije f na intervalu (a. I funkcija Φ2 (x) = x2 /2 + 25 je primitivna za istu funkciju. Vaˇno je da su to s z sve primitivne. onda s piˇemo s (63) f (x) dx = Φ(x) + C. Izraz f (x) dx zovemo neodredjeni integral od f . ˇto zapisujemo ovako: s x dx = x2 + C. opet primitivna. Φ. ako imamo jednu primitivnu. 2 Uopˇte. Ona z je s jedne strane inverzna a sa druge . dobi´emo c c funkciju. b). Na primer.101 8 8. b) → R.

nikad ne´e c izraˇunati c x2 1 dx +1 (= arctan x + C). e(1/2)x dx = ex ln 2 dx = itd. g (x) dx = g(x) + C.102 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN funkciju plus neku konstantu. Dodatna pravila omogu´avaju nam da razmatramo sloˇenije primere. recimo. Zadatak iz diferenciranja moˇe se pretvoriti u zadatak iz intez gracije. (k = ln 2). retko koji zadatak iz integracije moˇemo z pretvoriti u zadatak iz diferenciranja. Ko ne zna trigonometriju. Primer 8. 1 1 1 −Ei(1. Primer 8.2 Raˇunanje integrala c Na strani 104 imate tablicu sa nekoliko primera. pa nadjemo izvod: g (x) = (x2 + 2x − 1)ex+ x .2. Pomo´u nje moˇemo izrac z ˇunati nekoliko integrala: c √ 3 x dx = ex dx = 2x dx = x1/3 dx = x1/3 + 1 +C = 1/3 + 1 (n = 1/3). c z . Sve to moˇemo zapisati u dve formule: z f (x) dx = f (x).1. (k = 1/2). −x) 8. Nasuprot prethodnom. Sada sakrijemo g(x) pa postavimo zadatak: Izraˇunajte c (x2 + 2x − 1)ex+ x dx. g(x) = x2 ex+ x . Podjemo od funkcije.

8.2 Raˇunanje integrala c Linearnost Vaˇe slede´e formule: z c f1 (x) + f2 (x) f1 (x) − f2 (x) dx = dx = f1 (x) dx + f1 (x) dx − f (x) dx, f2 (x) dx, f2 (x) dx,

103

kf (x) dx = k gde je k konstanta, npr. k = −2, 1/3, itd. Primeri: 2 dx = 2 x 1 dx = 2 ln |x| + C, x

x2 1 2 1 dx = x dx = x2 dx = 2 2 2 √ √ (3 x − 2e−x ) dx = 3 x dx − 2

, e−x dx = .

Smena promenljivih Razmotrimo integral I= 1 dx. 2x − 3

Umesto da pogadjamo primitivnu funkciju, moˇemo postupiti na slede´i z c naˇin. Stavimo (tj. uvedemo smenu) c 2x − 3 = t. d(2x − 3) = dt, 2 dx = dt, 1 dx = dt. 2 Sada idemo da izbacimo slovo x; dakle, I= 11 1 dt = t 2 2 1 1 dt = ln |t| + C. t 2 Zatim diferenciramo: tj. tj.

104

ˇ 8 INTEGRALNI RACUN

Tabela 4: Tablica integrala

f (x) k x xn 1 x 1 x+a ex ekx 1 √ x

f (x) dx kx + C x2 +C 2 xn+1 +C n+1 ln |x| + C ln |x + a| + C ex + C 1 kx e +C k √ 2 x k=const.= 0 a=const. (n = −1)

Ako ˇitate zdesna ulevo, vide´ete da je ova tablica skoro identiˇna tablici c c c izvoda (str. 82); izmenjene su samo oznake. Mogli bismo je proˇiriti; recimo: s x2 1 1 x dx = arctan , 2 +a a a 1 x dx = arcsin , b b2 − x 2 1 x2 +k dx = ln k + itd. x2 + k

8.2 Raˇunanje integrala c Na kraju, vratimo x : I= Provera: dI 1 1 1 = (2x − 3) = . dx 2 2x − 3 2x − 3 Joˇ jedan primer: s I= Smena: x2 + 1 = t; d(x2 + 1) = dt; 2x dx = dt; x dx = (1/2) dt. x x2 + 1 dx . 1 ln |2x − 3| + C. 2

105

Izbacivanje starog slova: I= x dx x2 + 1 = (1/2) dt √ √ = t + C. t

Vra´anje starog slova: c √ I = x2 + 1 + C. U nekim sluˇajevima raˇunanje teˇe neˇto drukˇije. Na primer, kod intec c c s c grala I= x √ 2x + 4 dx,

uvodimo smenu √ 2x + 4 = t. √ Zatim, umesto d( 2x + 4) = dt, prvo izrazimo x kao funkciju od t : x= Dalje, dx = d( ) = t dt; 1 2 t − 2. 2

To se vidi i u formuli parcijalne integracije: u dv = uv − v du Ovde su u i v dve diferencijabilne funkcije.106 1 2 t − 2 t · t dt. Navedeni naˇin prelaska sa jednog integrala na drugi zasnovan je na c slede´em pravilu: c Ako je f (t) dt = Φ(t) + C. a du. Drugim reˇima. ovaj poslednji integral dobijamo iz prethodnog smenom t = c S(x). To je tako jer je (uv − Φ) = (uv) − Φ = (uv) − vu = u v + uv − vu = uv . 2 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN I= itd. . onda je f (S(x))S (x) dx = Φ(S(x)) + C.3. dv = e2x dx xe2x dx. Parcijalna integracija Prethodni primeri pokazuju da je korisno pisati diferencijal dx pod znakom neodredjenog integrala. dv = v (x) dx. onda c c je uv − Φ primitivna za uv . Taˇno znaˇenje formule je ovakvo: Ako je Φ primitivna za funkciju vu . Primer 8. I= Stavljamo u = x. dv su njihovi diferencijali du = u (x) dx. ne zaboravimo da je dt = S (x) dx.

107 Raˇunamo du i v : c du = dx. s 2 I = uv − Primer 8.2 Raˇunanje integrala c da bismo imali I= u dv. Zadatak 85. I= x ln x dx. Proverite slede´e formule: c 1 (a) dx = ln(x + x2 + 1) + C. Zadatak 86. Odredite onu primitivnu Φ funkcije f (x) = |x|. 2 2 4 Ovoga puta stavljamo u = ln x (da bismo eliminisali logaritam) i dv = x dx. Nacrtajte grafik funkcije g. 1 v du = e2x x − 2 1 2x 1 1 e dx = xe2x − ex + C. imamo x2 ln x − I= 2 x2 1 x2 dx = ln x − 2 x 2 x x2 x2 dx = ln x − + C. Dakle.8. g(−1) = 2. Kako je du = (1/x)dx i v = x2 /2. x ∈ R. . v= dv = 1 e2x dx = e2x 2 (ne piˇemo 1 e2x + C jer nam je dovoljna jedna primitivna).4. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na skupu R \ {0}. 2 2 4 Zadaci Zadatak 83. koja zadovoljava uslov Φ(0) = 0. Nacrtajte grafike funkcija f i Φ. x2 + 1 (b) 1 1+x 1 dx = ln + C. da je g (x) = 1/x za x > 0 i da je g(1) = −23. 2 1−x 2 1−x Zadatak 84. ∞). i g(1) = 1. da je g (x) = 1/x za x = 0. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na intervalu (0.

dx.108 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Zadatak 87. Izraˇunajte pomo´u date smene: c c x dx. Izraˇunajte: c (a) (c) (e) 3 − 2x2 + √ dx x x2 − 2x √ dx x √ (x2 − 2x)( x − 2) dx (b) (d) (f) (d) √ x x (h) ex/2 (m) ln 4 (x ln 3 + 6) dx ex + 2e−x dx e2x x2 + 3x + 2 dx x+2 Zadatak 89.2 x x 1 (i) 3 ex (j) (k) 112 e2x Zadatak 88. 2x − 1 = t (a) 2x − 1 (b) (c) (d) √ x(4x − 3)7 dx. √ 4x − 3 = t 2x − 3 = t 2x − 3 = t x=t (e) . Izraˇunajte: c (a) (c) (e) xe−2x dx (x2 − 2x)ex dx −2x ex dx (b) (d) (f) x3 ln x dx (ex + 2e−x )2 x dx x2 ln2 x dx Zadatak 90. x 2x − 3 x 2x − 3 e x √ dx. x dx. Izraˇunajte integrale slede´ih funkcija: c c √ (a) x3 (b) x−2 (c) x 1 1 (e) (f) (g) e−2x 2 0.

3 3 — Odavde sledi — reˇe on (u) sebi — da je c (x + 1)3 x3 ≡ + x2 + x.8. . (a) Izraˇunajte c x2 dx x2 + 2 znaju´i formulu c x2 1 1 x dx = √ arctan √ . 3 3 Kad pomnoˇim sa 3. c (I) I= (x2 + 2x + 1) dx = x3 + x2 + x + C. George je raˇunao integral c I= na dva naˇina. Ali ovo ne moˇe biti taˇno jer kad stavim x = 0. s Zadatak 92.> 0. dobijam 1 = 0. z c Nadjite greˇku u rasudjivanju. +k k k gde je k =const. (b) Izraˇunajte c ln(x2 + 2) dx. dobijem z (x + 1)3 ≡ x3 + 3x2 + 3x. x2 + 2 = t 109 (f) Zadatak 91. 3 (x + 1)2 dx (II) Uvode´i smenu x + 1 = t. dobio je c I= t2 dt = t3 (x + 1)3 +C = + C.2 Raˇunanje integrala c x(x2 + 2)4 dx. Izraˇunajte: c (a) (c) ln(ln x) dx x x2 − x + 4 dx (x − 1)2 (b) (d) √ 3 e2x ex + 1 dx 1 √ dx x+ x Zadatak 93.

b). To ne znaˇi da primitivna funkcija ne postoji. ˇto znaˇi da je s c funkcija P (x) primitivna za f (x). s c Ispostavlja se da je P (x) = f (x) za svako x ∈ (a. onda primitivna funkcija na intervalu (a. z Ako je f neprekidna i pozitivna u intervalu [a. b) postoji. ˇto znaˇi da se c s c ne mogu izraziti pomo´u elementarnih funkcija. onda moˇemo definisati z funkciju P : (a. ali se c z moˇe ilustrovati slikom. b]. Naime: c Stav 6 (Njutn.3 Odredjeni integral Ima neodredjenih integrala koji se . Lajbnic). Ako je funkcija f definisana i neprekidna na intervalu (a. b). b) → R na slede´i naˇin: c c P (x)=povrˇina krivog (osenˇenog) trapeza prikazanog na slici 34(a).ne mogu izraˇunati“. Matematiˇka konstrukcija primitivne funkcije je veoma sloˇena. Jedan od mnogobrojnih c primera je e−x dx.. Slika 34: 2 P(x+h)-P(x) A P(x) T a x x+h (a) P (x) =primitivna funkcija of f b (b) Trapez T sa upisanim pravougaonikom Π .110 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN 8.

A z s povrˇina od Π jednaka je f (x)h (18 ). vidimo da je Φ(a) = 0 + C. s P (x + h) − P (x) ≈ f (x)h. Odredjeni integral Umesto P (x) piˇe se s x f (t) dt. razmotrimo marginalnu funkciju Mh P (x) = P (x + h) − P (x) .8. h Razlika P (x + h) − P (x) predstavlja povrˇinu . vaˇi formula (Njutn/Lajbnicova) z x f (t) dt = Φ(x) − Φ(a). tj. s c . x Φ(x) = P (x) + C = a f (t) dt + C. s c To je bila samo ideja dokaza Njutn–Lajbnicovog stava. (19 ) dobi´emo c P (x + h) − P (x) ≈ f (x). a ˇ Cesto se ta formula piˇe u obliku s b b f (x) dx = a 18 19 f (x) dx a . onda je. Prema c tome.3 Odredjeni integral 111 A da bismo se uverili da je P (x) = f (x).uskog“ trapeza T (slika 34(a)) s i pribliˇno je jednaka povrˇini (crnog) pravougaonika Π na slici 34(b).. Ako ovu relaciju podelimo sa h. kako smo videli. h ˇto znaˇi da je P (x) = f (x). jer je osnovica jednaka h a visina f (x) Trebalo bi dokazati da je u naˇem sluˇaju deljenje sa (malim) h zaista ispravno. a Ako je Φ(x) neka druga primitivna. Uzimaju´i ovde x = a. C = −Φ(a).

Tako je. Ta funkcija je negativna na intervalu [1. 0) i (1. ˇto je bilo poznato i Arhimedu.112 b ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Izraz a f (x) dx zove se odredjeni integral funkcije f na intervalu [a.5. 1 x2 dx = 0 x2 dx 1 1 0 x3 3 1 = . s c Primer 8. 2]. taˇnije c c 2 2 f (x) dx = 1 1 x3 (−x + 1) dx = − + x 6 2 2 1 1 =− . i zato je odgovaraju´i integral negativan broj. b=gornja granica). na primer. (1. b]. Odredjeni integral ne predstavlja uvek povrˇinu. Na slici 36 s 2 vidite grafik funkcije f (x) = −x + 1. 3 = = 0 13 03 − 3 3 Slika 35: Arhimed i njegov trougao 1 0 (a) Arhimedov trougao 1 (b) Arhimed Time smo pokazali da je povrˇina krivolinijskog trougla ograniˇenog pas c 2 rabolom y = x i pravim linijama x = 1. 6 . Uporedite taj rezultat sa s povrˇinom obiˇnog trougla sa temenima (0. 1). 0). ili u granicama od a do b (a=donja granica. y = 0 (osenˇena oblast na slici c 35) jednaka 1/3.

The Area Bounded by a Curve. s b Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 1 14. onda je f (x) dx < 0. under y = x−2 between x = 1 and x = 10. Find the area bounded by the curve y = x and the x-axis between x = 0 and x = 2.6.3 Find the area integral curve y = 7x and 3above the x axis between x = 2 and x = 5.414. ako je f (x) < 0 u intervalu (a. 6 3.3: Integration 20 . 3. Tu je z z 4 f (x) dx = − 0 32 . Parts of Which Lie Below the x-axis The figure below shows a graph of y = −x2 + 1. Findina osenˇene oblasti je povrˇ the area c s Answer 2 P =− 1 1 f (x) dx = . Situacija moˇe biti sloˇenija. Odredjeni under the 8. Slika 36: y =−x2 +1 y -2 -1 1 2 3 area x 5 Uopˇte. 2 1. 6 20 pri ˇemu je a < b c . A4. 113 2. 3 a povrˇina osenˇene oblasti je s c 1 4 P = P1 + P2 = 0 f (x) dx − 1 f (x) dx = 71 . Find the area bounded by the curve y = 3t2 and the t-axis between t = −3 and t = 3. kao na slici 37. b). although you should verify this fact for yourself independently. Alternatively you can use your calculator In each question the required area lies entirely above the horizontal axis.in which case the value of integral is to obtain this result directly. More exercises for you to try 2 √ 2 − 1 = 0. a a povrˇina odgovaraju´eg krivolinijskog trapeza raˇuna se po formuli s c c b P =− a f (x) dx. Primer 8.

pri ˇemu je .kriva y = f (x) gornja. Kad raˇunamo povrˇinu oblasti .uglavljene“ izmedju dve verc s tikalne prave. a kriva y = g(x) donja“..7.114 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Slika 37: 2 P 1 1 2 3 4 P2 –2 –4 y = x3 − 5x2 + 4x –6 Primer 8. c 6 4 2 y=x Slika 38: 0 –2 –4 1 2 3 4 5 y=x^2–5x+3 . x = a i x = b (a < b) (vidi sliku 38).. koristimo formulu b P = a f (x) − g(x) dx.

Zadatak 94. Dakle. b = 4. Slika 39: (a) (b) . g(x) = x2 − 5x + 3.3 Odredjeni integral 115 Na slici 38 imamo: a = 1. f (x) = x. y = x i y = 3.8. Izraˇunajte povrˇinu oblasti koju ograniˇavaju linije y = x2 − c s c 5x + 3. 4 P = 1 (x − x2 + 5x − 3) dx = 15.

Svaka takva trojka brojeva zove se reˇenje sistema. z) = (1. na primer. To ne znaˇi c c s s c da sistem kod koga je broj jednaˇina ve´i od broja nepoznatih ne moˇe imati c c z reˇenja. ako je broj jednaˇina manji od broja nepoznatih. sistem (S) je neodredjen. onda se kaˇe da c z s z je nemogu´ ili nesaglasan. s s Da biste prihvatili taj fakt. kaˇe se da je odredjen. Prema tome. 5/2). s Broj nepoznatih moˇe biti i manji ili ve´i od broja jednaˇina. c treba popuniti brojevima tako da se dobiju tri istinite relacije. na primer. tj. . Ako neki sistem ima viˇe od jednog reˇenja. s S druge strane. Ako s s z ima taˇno jedno. onda sistem ne moˇe biti c z odredjen. 1/2. ali ih ima joˇ. ako je mogu´e. 1) s s s je jedno reˇenje. z c c c pove´anje broja jednaˇina smanjuje ˇanse da sistem ima reˇenje. U naˇelu. Nepoznate x. 1. Na primer. sistem s  3  x + y + z =   2x − y + z = 2 (S1 ) 6x + 4z = 10    x − 2y = −1 ima ista reˇenja kao (S). y. ili uopˇte nema reˇenja ili ih ima bezbroj. Primer:  3  x + y + z = 2x − y + z = 2 (S)  6x + 4z = 10. (0. Ispostavlja c se da svaki neodredjen sistem ima bezbroj reˇenja. z mogu se shvatiti kao prazna mesta koja. kaˇe se da je neodredjen.116 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA 9 Sistemi linearnih jednaˇina c Sistem linearnih jednaˇina je niz linearnih jednaˇina sa konaˇnim brojem c c c nepoznatih. trojka (x. y. razmotrite jednu jednaˇinu sa dve nepoznate: c ax + by = c. a ako nema reˇenja.

Iz toga sledi da i polazni sistem ima to isto. poslednji sistem ima jedinstveno reˇenje s (x.nestalo“ nepoznate x u poslednje c c dve jednaˇine.117 Gausov postupak Prikaza´emo Gausov postupak na primeru sistema c  3  x + y + z = 2x − y + z = 2  3x + 2y + 4z = 10. c Obrazujmo novi sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  −y + z = 1. npr. reˇenje. drugu smo dobili mnoˇe´i prvu sa −2 i doc z c daju´i je drugoj jednaˇini. Prvu jednaˇinu smo prepisali. y. z) = (1/2. Sa s c ovim z idemo u drugu jednaˇinu: y = 3/4. x. Polazimo od poslednje jednaˇine: z = 7/4. c Dakle. moˇe se dokazati da Gausov postupak pretvara sistem u ekvis z valentan. prvu. Zatim na te dve jednaˇine primenimo isti postupak sa cilc c jem da eliminiˇemo. .. recimo y. Tako je . s Pitanje: Da li viˇe volite da ono reˇenje zapiˇete u obliku s s s     x 1/2 y  = 3/4 ? z 7/4 Primena Gausovog postupka na sistem (S1 ) dovodi do sistema  y + z = 3  x +   −3y − z = −4 (S2 ) 0·z = 0    0 · z = 0. Dobili smo lako reˇiv sistem. s Uopˇte. Sada iz prve nalazimo x = 1/2. npr. itd. i u njoj jednu nepoznatu. i s z c dobijemo sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  (4/3)z = 7/3. 3/4. jedinstveno. Odaberimo jednu jednaˇinu. A kaˇemo da su sistemi ekvivalentni ako imaju jednake skupove z reˇenja. pomnoˇimo drugu sa −1/3 i dodamo tre´oj. 7/4).

16 pentijuma II. Zatim uzmemo c c z = α u drugoj i dobijemo 4−α y= . U prvoj c z prodavnici. U drugom horizontalnom redu moˇemo z videti broj pentijuma u prodavnici P2 . Tada je zadovoljena i tre´a jednaˇina.1 Matrice Matrica je pravougaona tabela. i 36 pentijuma IV. tj. Matrica T je matrica tipa 3 × 4. a ima ih 3 · 4 = 12. α). 176. on drˇi 11 pentijuma I. Brojevi koji se nalaze u toj s matrici. α ∈ R. 3 3 9. itd.. oznaˇimo je sa P1 . z) = ( . sva reˇenja su data formulom s 5 − 2α 4 − α (x. ˇto znaˇi da ima 3 vrste i 4 kolone.odgovaraju´i“ c elementi jednaki. zovu se elementi matrice. . . Cene moˇemo zapisati pomo´u matrice z c   99 176 C =  . 24 c z pentijuma III. moˇemo staviti z = α. gde c z je α bilo koji broj. Matrica C ima samo jednu kolonu — takve matrice se zovu vektori. y. 299 517 Horizontalni redovi matrice zovu se vrste a vertikalni — kolone. Komjuteri se prodaju po cenama 99. 3 Zatim idemo u prvu: 4−α 5 − 2α x=3−y−z =3− −α= . 299 i 517 evra. Moˇemo re´i da s c z c je ˇirina matrice T jednaka 4 a visina jednaka 3. npr. Jednakost matrica Matrice A i B smatramo jednakim ako su istog tipa i ako su im .118 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Poslednja jednaˇina je zadovoljena za svako z.   11 16 24 36 T =  0 4 33 21  . 3 3 Prema tome. 4 0 10 8 Ovu tabelu je napravio ˇovek koji drˇi tri prodavnice kompjutera.

Izraˇunajmo vrednost robe u c prodavnici P1 : v1 = 11 × 99 + 16 × 176 + 24 × 299 + 36 × 517 = 29693. Na primer.uobiˇajena“ svojstva. Mnoˇenje matrice matricom z Vratimo se na one tri prodavnice kompjutera.1 Matrice Sabiranje i oduzimanje 119 Moˇemo sabirati (oduzimati) samo matrice istog tipa. npr. u prodavnici P2 : v2 = 21428. ako je O nula-matrica. Ona ima istu ulogu koju c ima broj nula kod sabiranja brojeva. itd.       3 −1 3 −1 6 −2 7 = 2 7 ×2= 4 14  . . to ˇinimo tako ˇto z c s saberemo (oduzmemo) odgovaraju´e elemente. 2× 2 −5 0 −5 0 −10 0 Operacija mnoˇenja brojem ima . Mnoˇenje matrice brojem z Matrica se mnoˇi brojem tako ˇto se svaki element pomnoˇi tim brojem.. z c 2(3A) = 6A. −5 0 −3 9 −5 − 3 0 + 9 Nula-matrica je ona ˇiji su elementi jednaki nuli. dakle. u prodavnici P3 : v3 = 7522. Na z s z primer. c       3 −1 −7 6 3 − 7 −1 + 6 2 7  +  12 −4 =  2 + 12 7 − 4  = . onda je A + O = O + A = A. 3(A + B) = 3A + 3B.9.

nema smisla razmatrati proizvod AB ako nije zadovoljen slede´i uslov: c ˇirina matrice A = visina matrice B. Glavno je kako se mnoˇe jedna vrsta i jedna kolona: z   b1 b2  a1 a2 a3 a4   = a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 . s Na primer. otvaranje joˇ jedne prodavnice s . rezultat je matrica tipa 3 × 13. proizvod AB je definisan ako je A matrica tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13. c1 c2 c3 c4 b3  c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 b4 Dodavanje joˇ jedne kolone drugom faktoru proizvodi joˇ kolonu u rezultatu: s s   b1 d1 b2 d2  a1 a2 a3 a4   c1 c2 c3 c4 b3 d3  b4 d4 a1 b1 + a2 b2 + a3 b3 + a4 b4 a1 d1 + a2 d2 + a3 d3 + a4 d4 = c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 c1 d1 + c2 d2 + c3 d3 + c4 d4 . v3 a sav raˇun se sada moˇe predstaviti na slede´i naˇin: c z c c    99    29693 11 6 4 36  176     V = TC =  0 4 33 21    299  = 21428 . 21 tj. Prema svemu. 7522 4 0 10 8 517 Na ovom primeru vidimo kako se mnoˇe proizvoljna matrica i jedna z kolona. b3  b4 Dodavanje joˇ jedne vrste 21 prvom faktoru proizvodi joˇ vrstu u rezultatu: s s   b1 a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 b2  a1 a2 a3 a4   = .120 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ove tri vrednosti se mogu staviti u matricu   v1 V = v2  .

.9. npr. (A + B)(A + B) = A2 + AB + BA + B 2 . ali je najˇeˇ´e opet c sc AB = BA Na primer. onda je A(BC) = (AB)C Distributivnost Vaˇe dva zakona distributivnosti: z A(B + C) = AB + AC (A + B)C = AC + BC Zato moˇemo . To znaˇi da su matrice A(BC) i (AB)C ili obe c definisane ili obe nedefinisane. ako su A i B kvadratne matrice istog tipa. 121 (a) Moˇe se desiti da je AB definisano a BA nije. onda su matrice c AB i BA istog tog tipa. onda je AB tipa 2 × 2 a BA tipa 3 × 3. (c) Konaˇno. Na primer. (A + B)(A − B) = AA − AB + BA − BB = A2 − AB + BA − B 2 . (b) Moˇe se desiti da su i AB i BA definisane. . ali su razliˇitog tipa. z c ako je A tipa 2 × 3 a B tipa 3 × 2. npr.mnoˇiti svaki sa svakim“. ∗ Asocijativnost Isto je A(BC) i (AB)C. 5 0 −1 1 2 1 −1 = 3 4 -3 ∗ -4 . samo moramo voditi raˇuna o z z c poretku faktora. 1 −1 3 4 0 −1 = 1 2 -1 4 -3 .1 Matrice Nekomutativnost mnoˇenja z Nije isto AB i BA. a ako su definisane. ako je A matrica z tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13.

Dakle. jediniˇna matrica ima (najmanje) isti znaˇaj kao broj c c jedan medju brojevima. c naime: Matrica A= a b c d . Najprostija singularna je nula-matrica. Jediniˇnu matricu oznaˇavamo sa I. 0 1 0 0 1 Medju matricama. tj. 9. onda se B zove inverzna matrica (matrice A) i oznaˇava c −1 se sa A . matrica A= 0 0 12 77 je singularna jer je 0 0 12 77 0 ∗ 1 0 x y = = . Ima matrica koje nemaju inverznu z — one se zovu singularne matrice.glavnoj dijagonali“ ima jen dinice a na svim ostalim mestima nule. npr. Koje imaju inverznu zovu se regularne. AA−1 = A−1 A = I Matrica ne moˇe imati dve inverzne. I3 = 0 1 0 . c c a ako ho´emo da istaknemo kojeg je tipa. ali ima i drugih.2 Inverzna matrica Pretpostavimo da je A kvadratna matrica. kad god proizvod ima smisla.122 Jediniˇna matrica c ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Jediniˇom se zove kvadratna matrica koja na .. c   1 0 0 1 0 I2 = . vaˇe formule z AI = A. IA = A. na primer. dodajemo indeks. u v ∗ ∗ 0 1 U sluˇaju matrica tipa 2 × 2 postoji jednostavan kriterijum regularnosti. Ako postoji takva matrica B da je AB = I i BA = I.

Da bismo je reˇili. stavljamo poznate na jednu a nepoznate na c c drugu stranu: (69) AX − 2X = B. ad − bc −c a 123 Matriˇne jednaˇine c c Pri reˇavanju matriˇnih jednaˇina mora se voditi raˇuna o nekomutativnosti s c c c mnoˇenja.9. i samo ako. dakle. mnoˇimo je sa leve s z strane matricom A−1 : A−1 AX = A−1 B. Sada primenjuemo distributivni zakon. jer je A−1 AX = IX = X. gde je A regularna kvadratna matrica. X = A−1 B . onda je (65) A−1 = 1 d −b . Pretpostavimo da imamo jednaˇinu z c (66) AX = B.2 Inverzna matrica je regularna ako. Kao i kod obiˇnih jednaˇina. je ispunjen uslov (64) ad − bc = 0. ali ne u obliku (A − 2)X = B (ne valja jer zbir matrice i broja nema smisla) . S druge strane. mnoˇimo sa A−1 sa desne strane i dobijamo z X = BA−1 . Razmotrimo malo sloˇeniji primer: z (68) AX = 2X + B. jednaˇinu c (67) XA = B. Ako je taj uslov ispunjen.

124 ve´ c (A − 2I)X = B .

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Provera: (A − 2I)X = AX − 2IX = AX − 2X

(Obratite paˇnju da X stoji desno od zagrade.) Kad stavimo A − 2I = C, z dobijemo CX = B, ˇto je jednaˇina tipa (66). s c U sluˇaju jednaˇine c c (70) XA = 2X + B imamo X(A − 2I) = B .

9.3

Determinante

Kvadratnoj matrici odgovara jedan broj koji se zove determinanta, u oznaci det A. Definicija determinante u opˇtem sluˇaju je komplikovana. Podjimo s c od najprostijeg sluˇaja — matrice tipa 2 × 2. Neka je c A= a b . c d

Tada se det A definiˇe ovako: s det A = ad − bc. Umesto det A piˇe se i s a b . c d Dakle, a b = ad − bc. c d

Posebno, determinanta jediniˇne matrice jednaka je jedinici, c det I = 1 . Stav 7. Matrica je regularna ako i samo ako je njena determinanta razliˇita c od nule.

9.3 Determinante Determinante tre´eg reda c

125

Slede´a formula predstavlja jedan od naˇina da se definiˇe determinanta c c s tre´eg reda: c (71) a11 a12 a13 a a a a a a a21 a22 a23 = a11 22 23 − a12 21 23 + a13 21 22 a32 a33 a31 a33 a31 a32 a31 a32 a33

Determinante na desnoj strani zovu se minori. Prva determinanta, oznaˇimo c je sa M11 , je minor elementa a11 , i dobija se tako ˇto se ,,obriˇu“ vrsta i kolona s s koje sadrˇe taj element; dakle z M11 = a a a22 a23 = 22 23 . a32 a33 a32 a33

Sliˇno se definiˇe minor bilo kojeg elementa (bolje re´i, mesta) matrice; c s c M12 = a21 a31 tj. kofaktor = +minor ili −minor pri ˇemu uzimamo + ili − rukovode´i se slede´om tablicom: c c c + – + – + – + – + Sada formulu (71) moˇemo zapisati ovako z (72) det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 . Umesto elemenata prve vrste, ovde se mogu uzeti elementi bilo koje vrste ili kolone, sa odgovaraju´im kofaktorima. Na primer, determinantu c 1 −2 4 D = −3 0 0 2 3 6 najlakˇe je raˇunati ,,razvijanjem“ po drugoj vrsti: s c D = −(−3) −2 4 ∗ ∗ ∗ ∗ +0 −0 = −72. 3 6 ∗ ∗ ∗ ∗ a a a23 = 21 23 , a31 a33 a33 itd.

Vaˇni su i kofaktori. Kofaktor, Kij , elementa aij jednak je (−1)i+j Mij , z

126 Determinante viˇeg reda s

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Sad kad smo definisali determinante tre´eg reda pomo´u determinanti drugog c c reda, moˇemo definisati determinante ˇetvrtog reda pomo´u onih tre´eg reda. z c c c To ˇinimo imitiraju´i formulu (72): c c det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 + a14 K14 . Prema tome, determinanta ˇetvrtog reda svodi se na ˇetiri determinante c c tre´eg reda. I ovoga puta moˇemo razvijati po bilo kojoj vrsti ili koloni; na c z primer, 2 2004 −1 4 3 6 −5 3 0 6 −5 = −2004 −4 7 −2 + 0 + 0 + 0. −4 0 7 −2 5 9 11 5 0 9 11 Ovde smo razvijali po drugoj koloni jer ona ima tri nule. Da bismo u proizvoljnoj determinanti stvorili nule, moˇemo upotrebiti slede´i stav. z c Stav 8. Vrednost determinante se ne menja ako se jedna vrsta (kolona) izmeni tako ˇto joj se doda neka druga vrsta (kolona) prethodno pomnoˇena s z bilo kojim brojem. U sluˇaju determinante drugog reda dokaz tog stava je prost. Naime, ako c imamo matricu A= a b , c d

pa drugoj vrsti dodamo prvu pomnoˇenu brojem λ, onda dobijamo matricu z B= Dakle, det B = a(d + λb) − b(c + λa) = ad − bc = det A. Na konkretnom primeru, primena stava 8 daje slede´e: c 1 −2 1 −1 1 −2 1 −1 7 −3 5 2 3 −1 3 0 7 −3 5 3 . D := = = −1 1 −2 3 4 5 0 −1 1 3 6 −2 −4 3 0 1 −6 0 6 −2 −4 a b . c + λa d + λb

moˇemo zapisati ovako: c c z V1 V2 V3 V4 → → → → V1 V2 + (−2)V1 V3 + 2V1 V4 + (−3)V1 Tako smo doˇli do determinante tre´eg reda. . V4 → V4 + 6V2 . 0 0 4 26 0 0 4 14 Dalje. Determinanta trougaone matrice jednaka je proizvodu elemenata koji stoje na glavnoj dijagonali. U stvari. dobi´emo c 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− .3 Determinante 127 Ovde smo prvu vrstu mnoˇili sa −2. 0 7 −3 5 0 6 −2 −4 Nastavimo raˇunanje determinante D. pa sa 2. V4 → V4 + (−1)V3 . onda determinanta menja znak. na koju opet moˇemo pris c z meniti stav 8. i dodavali je drugoj.. V3 → V3 + 7V2 . Stav 10. Ako ovu poslednju tablicu transc formiˇemo po shemi s V1 → V1 . Na primer. 1 −2 1 −1 0 7 −3 5 D= =− 0 −1 1 3 0 6 −2 −4 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 . moˇemo ga primenjivati sve dok ne dobijemo . pa ˇetvrtoj. 0 0 4 26 0 0 0 −12 V2 → V2 . 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− = −1 · (−1) · 4 · (−12).9. Ako dve vrste zamene mesta. pa sa −3. Ponekad je korisno promeniti redosled vrsta.troz ugaonu“ tablicu. Sta se desilo sa kojom vrstom. a onda moˇemo primeniti slede´i stav: z c Stav 9. z ˇ pa tre´oj.

A−1 = det A Ovde adj A oznaˇava adjungovanu matricu. sistem jednaˇina c (73) ax + by = P cx + dy = Q . Postoji i formula z za inverznu matricu: 1 adj A. Moˇe se c z dokazati da je det(AT ) = det A. (Uverite se u to u sluˇaju matrice tipa 2 × 2. Na primer. vrati´emo se na A. moˇemo re´i ovako: z c Stav 11. Determinante i linearni sistemi Determinante se pojavljuju pri reˇavanju linearnih sistema. Matricu AT zovemo transponovanom s s (matricom matrice A).128 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Determinanta transponovane matrice Ako je data matrica A. (AT )T = A. Matrica je regularna ako. 3 T 2 3 −1 7 T = 2 −1 . c Dokazuje se da taj stav vaˇi za matrice bilo kog formata. tj. i samo ako. c d Sad kad smo definisali determinante. 3 7 Ako transponujemo AT . Uzmimo. onda sa AT oznaˇavamo matricu koju dobijamo tako c ˇto vrste matrice A piˇemo kao kolone. ona se formira tako ˇto se svaki c s element matrice zameni svojim kofaktorom. je njena determinanta razliˇita od nule. pa se tako dobijena matrica transponuje. 2 [2.) c Determinanta i inverzna matrica Pomenuli smo da je uslov ad − bc = 0 karakteristika regularnosti matrice a b . na s primer. 3] = . .

onda je reˇenje dato formulama s x= Dx . z c Stav 12 (Kramerovo pravilo). z. Oznaˇimo sa Dx determinantu koja se dobija tako ˇto se kolona c s koeficijenata koji stoje uz x zameni kolonom slobodnih ˇlanova. onda ne smemo tvrditi da je c c sistem neodredjen. je D = 0. i samo s ako.60 uglja i $0. b d a c y= a c P Q . Tada c vaˇi slede´i stav. Oznaˇimo c c sa D determinantu sistema. b d Razmotrimo sistem od tri jednaˇine sa tri nepoznate x.60 0. tj. on moˇe i tada biti nemogu´. Na primer. itd.05 struje da bi proizvela $1 struje. onda sistem moˇe biti nemogu´ ili neodredjen. Dy . rudniku elektrani 0 0. Ali ako su sve ˇetiri jednake nuli.9. a da elektrani treba $0. determinantu sastavljenu od koeficijenata uz nepoznate. A ako je D = 0.4 Input–Output analiza 129 Ako prvu jednaˇinu pomnoˇimo sa d a drugu sa b pa dobijene jednaˇine c z c oduzmemo. Pretpostavimo da rudniku treba $0. Ako je z c D = 0 i jedna od determinanti Dx . I drugu nepoznatu nalazimo na sliˇan naˇin. D D= Dz .4 Input–Output analiza Sistemi linearnih jednaˇina se koriste za analiziranje dva ili viˇe medjusobno c s zavisnih procesa. Dz razliˇita od nule. D y= Dy . ad − bc pod uslovom da je ad − bc = 0. x= dakle. c c Reˇenje moˇemo zapisati kao s z P Q x= a c b d . Sistem ima jedinstveno reˇenje ako. elektrani treba ugalj da bi proizvela struju. P d − Qb . z c 9.05 uglja struje . ali rudniku treba struja da bi proizveo ugalj.25 struje da bi proizveo $1 uglja. dobi´emo c (ad − bc)x = P d − Qb. D Ako je D = 0. onda je sistem c nemogu´.25 0. y.

3 jedinice usluge. 96.1 jedinica poljoprivredne proizvodnje i 0. Drugi primer.05 1 500 325 Pretpostavimo sada da postoji spoljna potraˇnja za d1 dolara uglja i z d2 dolara struje. 0. 0. 9.1 jedinica industrijske robe. onda imamo matriˇnu jednaˇinu c c c p = d + C · p.consumption maz s trix“): C= 0 0.60 . 0.2 z jedinice industrijske robe. 0. industrijski i usluˇni.5 Zadaci matrice budu singularne:  5 1 . −3 9 . Vrednost ukupne proizvodnje bi´e razloˇena na vrednost c z spoljne potraˇnje i ulaganje koje je potrebno radi zadovoljenja te potraˇnje.5 jedinica industrijske robe. 3 95. 3 4 B= 4 6 . Jedno gazdinstvo je podeljeno na tri sektora: poljoprivredni. B = 3 6 −3 4 1 a Odredite A−1 i B −1 za a = 8. potrebno je slede´e ulaganje: c 0 0. d2 ]T .25 0. p2 ]T .3 jedinice poljoprivrednih prizvoda. 0.. z z Drugim reˇima. za proizvodz nju $1 000 uglja i $1 500 struje. 0. Na primer.130 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ovu tabelu ˇemo napisati u obliku matrice potroˇnje (. (a) Reˇite jednaˇine AX = B − 2X i XA − B = 2X ako je s c A= 1 −1 .4 poljoprivrednih prizvoda i 0.2 jedinice usluge. ako je d = [d1 .05 Ulaganje potrebno za proizvodnju p1 dolara uglja i p2 dolara struje moˇe se z dobiti mnoˇenjem matrice C vektorom p = [p1 . Svaka jedinica poljoprivredne proizvodnje zahteva 0. Za svaku jedinicu usluga treba 0.60 1 000 900 · = . Odredite broj a tako da slede´e c  4 2 2 a A= . Svaka jedinica industrijske proizvodnje zahteva 0.25 0.1 jedinicu usluge.

(AB)T = AT B T . (AB)T = B T AT ? 131 nema reˇenja. Stavite 5 umesto 4 (na kraju tre´e jednaˇine) pa pokaˇite da s c c z novi sistem ima bezbroj reˇenja. s (c) reˇavanjem odgovaraju´e matriˇne jednaˇine. Pokaˇite da z x + y 2x − y 3x sistem + z = 3 + z = 2 + 2z = 4 (AB)−1 = B −1 A−1 . (b) svodjenjem proˇirene matrice sistema na trougaoni oblik.5 Zadaci (b) Nadjite AB i BA pa vidite da li je AB = BA. 97. Reˇite sistem s 2x + 7y = 25 5x + 12y = 241 primenom Kramerovog pravila. s c c c 98. Reˇite sistem jednaˇina s c 4x + 2y + 5z = 21 3x + 6y + z = 31 x + 8y + 3z = 37 (a) Gausovom metodom eliminacije. Reˇite sisteme na razne naˇine: s c  9x3 =  5x1 + 8x2 + 2x3 = (a)  7x2 − 4x3 =   3x1 + 6x2 − 5x3 = 4x1 − 7x2 + 2x3 = (b)  −x1 + 8x2 − 9x3 =  − 2x3 =  x1 2x2 − x3 = (c)  −x1 + x2 − 3x3 = 87 26 8 12 1 6 6 8 −5 . s 99. 100.9. (c) Da li je (A + B)2 = A2 + 2AB + B 2 ? (d) Da li je A2 − B 2 = (A − B)(A + B) ? (e) Koja je od ovih jednakosti taˇna: c (AB)−1 = A−1 B −1 .

f (x. npr. on ´e umesto L i K radije upotrebiti druga slova.. njena jednaˇina glasi c f (x. i. gde su A > 0 i α ∈ (0. L). iz c dva razloga: prvo. A izokvantom se naziva linija (u ravni) na kojoj je funkcija konstantna. C = const. npr. K) = ALα K 1−α . ˇto znaˇi da svakom paru s c (L.dveju realnih promenljivih“. Ekonomisti. Pored toga. njegov posao nije da izuˇava znaˇenje veliˇina ve´ samo c c c c vezu medju njima. K ≥ 0 }. 1) neke konstante (ne zavise od K i L). c . Ako ˇelimo izokvantu koja prolazi kroz datu taˇku (x0 . drugo. z c uze´emo C = f (x0 . Da bismo grafiˇki predstavili funkciju dveju promenljivih. y) = c xy. viˇe vole da funkciju dveju promenljivih analiziraju pomo´u izoks c vanti. trebalo bi da uvedemo tre´u koordinatu (vidi sliku 40). y) = C. koje odredjuju ekonomisti. rada (L) i kapiz tala (K). y0 ) iz domena funkcije. K) : L ≥ 0. gde je f funkcija . x i y. U ekonomskoj teoriji se ˇesto pojavljuje Cobb–Douglasova proizvodna c funkcija (74) Q = f (L. Za matematiˇara je domen Cobb–Douglasove funkcije jednak skupu c { (L. npr. Zavisnost koliˇine proizvodnje (Q) od L and K moˇe se izraziti c z kao Q = f (K. ista formula se pojavljuje u raznim situacijama. K) iz nekog skupa D ⊂ R2 odgovara jedan broj Q.132 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH 10 Funkcije viˇe promenljivih s Proizvodni proces moˇe zavisiti od raznih faktora. y0 ). c medjutim. Uopˇte. funkcijom s dveju promenljivih nazivamo takvu funkciju ˇiji je domen nekakav skup urec djenih parova.

onda je to jednaˇina hiperbole c Izokvanta kroz taˇku (1. c c . Ako je C > 0. 2) ima jednaˇinu xy = 9. 2) = 3.Krov“ z = xy (x.133 Slika 40: .. 10]) gledan sa dva mesta. tj. y) = c c jednaˇinu xy = C. xy imamo koja ima smisla za svako C ≥ 0. u sluˇaju Cobb–Douglasove funkcije f (x. y) c c z z y x y x Na primer.5. jer je C = f (1. y ∈ [1.5. xy = C 2 . Tre´a koorc dinata (z) oznaˇava visinu krova u taˇki (x.

y) = (f (x. y) = 1. 5) √ x 10 x 10 xy (b) Izokvante funkcije f (x. .134 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH Slika 41: Izokvante 10 10 y y (a) Izokvante funkcije f (x. 2. y) = 2x + 3y. 3.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.