Faculty of Economics, Finance and Administration

Miroslav Pavlovi´ c

Matematika
materijal za studente

Beograd, 2004.

2

ˇ SADRZAJ

3

Sadrˇaj z
1 Uvod 2 Skupovi i brojevi 2.1 2.2 2.3 2.4 Skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 7 7

Kardinalni broj skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Skupovi brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni . . . . . . . . . . . . . . . 17 c 21

3 Logaritmi 3.1 3.2 3.3

Stepen sa celim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Stepen sa racionalnim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . 22 Logaritmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 28

4 Kamatni raˇun c 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8

Procenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Prosti kamatni raˇun. Aritmetiˇki niz . . . . . . . . . . . . . . 30 c c Sloˇeni kamatni raˇun. Geometrijski niz . . . . . . . . . . . . 33 z c Bernulijeva nejednakost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Geometrijski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Meseˇno ukama´ivanje, itd. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 c c Neprekidno ukama´ivanje c . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 51

5 Funkcije 5.1 5.2 5.3 5.4

Pojam funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Inverzna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Grafici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Tipovi realnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 61

6 Linearna i kvadratna funkcija

. . . . . . . . . . . . . 95 7. . . . 73 Tangenta i nagib krive . 77 Izvod kao trenutna brzina . . . . . . . . 89 7. . . . . . . . . .4 Matrice . . . . . . . . . . 85 z Logaritamski izvod . 61 Sistem jednaˇina . . . 82 Izvod sloˇene funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 6. . . . . 79 Izvodi elementarnih funkcija . . . . . . . . . . 67 Jednaˇina tre´eg stepena . . . . . . 87 Ekstremne vrednosti . . . . . . . . . . 122 Determinante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 c c 73 7 Diferenciranje 7. . . . . . . . . .2 9. .3 101 Primitivna funkcija . . . . . . . .11 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 7. . . . . 104 Odredjeni integral . . . . . .1 7. . . . . . . 124 Input–Output analiza .7 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 116 9 Sistemi linearnih jednaˇina c 9. . . . . . . . . . . . .4 7. . . . . 64 c Linearna nejednaˇina . . . . . . . . 87 s Diferencijal . . . . . . . . . . . . . 101 Raˇunanje integrala . . . . . . . 96 8 Integralni raˇun c 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 7. . . . .1 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 9. . . . . . .2 8. .2 7. .3 7. . . . . . . . . . . . . 118 Inverzna matrica . .10 Implicitno zadate funkcije . . .3 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 c Tablica integrala . .2 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Tablica izvoda . . 85 Izvodi viˇeg reda . . . . . . .4 6. 129 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 6. . . . . . . . .5 ˇ SADRZAJ Prava linija i linearna funkcija . . . . .9 Marginalna funkcija i izvod . . . . . . 66 c Kvadratna funkcija . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . .ˇ SADRZAJ 9. . . . . . . . 130 132 10 Funkcije viˇe promenljivih s . . . . .5 5 Zadaci . . .

6 1 UVOD 1 Uvod b b a a c b (a) a b (b) a .

z {2. 1. −1. U s s / naˇem sluˇaju: −1 ∈ A. −1). Skup B je jednak skupu A ako ima iste elemente kao A. 1. 7}. 7} = {2. onda moˇemo sastaviti njihov spisak. z (2. niz je takav spisak u kome je redosled vaˇan. 2. c ˇto se moˇe zapisati i ovako: s z (2) B = {x : − 4 < x < 7 i x je ceo}. 3. dakle. 7}. 7) = (−1. npr. {2. 7} = {−1. tj. z c B je skup svih celih brojeva koji su manji od 7 a ve´i od −4. onda piˇemo x ∈ A. 2. −1. c Ako skup ima konaˇan broj elemenata. −1. piˇemo x ∈ A. (1) A = {2. S druge strane. npr. 3. −1. −1. 1.1 Skupovi i brojevi Skupovi Skup je neuredjena kolekcija objekata. 7}. Napiˇite skup svih elemenata niza s (a) (1. Kad ˇelimo da kaˇemo da je neki objekat x element skupa A. 3. c z npr. Ako x nije element od A. Na primer.7 2 2. −1. 3. 7). 1). 3. s c / Skup se moˇe opisati reˇima. koji ze zovu elementi ili ˇlanovi skupa. 1. Redosled nije vaˇan. . −1. 3. 3. da z z pripada A. 2. 0 ∈ A. (b) (1.

{x ∈ Z : x < 9} ⊂ {x ∈ c Z : x2 ≤ 9}. onda piˇemo D ⊂ C.D je podskup (skupa) C “. z Moˇe se desiti da razmatramo neko svojstvo P za koje ´e se ispostaviti da z c ga nema nijedan ceo broj. c 2 SKUPOVI I BROJEVI B = {x : − 4 < x < 7. ako je P (x) neko smislena osobina koja se odnosi na cele brojeve. . Slika 1: Skupove je korisno predstavljati pomo´u Venovih dijagrama c A C B D S (a) A •4 •1 •7 •3 •2 •5 C B •6 (b) Podskup Ako svaki element nekog skupa D pripada skupu C. Na primer. s onda oni celi brojevi koji imaju tu osobinu ˇine skup. s {x ∈ Z : x2 < 0} = ∅. a taj skup mi zapisuc jemo ovako: {x ∈ Z : P (x)}. Pokaˇite da je B1 = B2 . U tom sluˇaju kaˇemo da je skup {x ∈ Z : P (x)} c z prazan i piˇemo {x ∈ Z : P (x)} = ∅. Uopˇte. Na primer. a taˇno je i obrnuto: Ako je c C ⊂ D i D ⊂ C. ako sa Z oznaˇimo skup svih celih brojeva. B1 = {x ∈ Z : x2 ≤ 7}. Na primer.8 ili. x ∈ Z} = {x ∈ Z : − 4 < x < 7}. B2 = {x ∈ Z : x2 < 7}.. onda je C = D. Da li su ti skupovi jednaki? Ako je C = D. s 2 ˇitamo: . onda je C ⊂ D i D ⊂ C.

D Key Point (pazite: mogu pripadati i jednom i drugom). 1} ⊂ B = {0. 3. Uverite se u slede´e: c C ∩ D ⊂ C ⊂ C ∪ D. a B skup svih njihovih toˇkova. 1. 1} and B = {2. Neka je A skup tri bicikla. Note that A ∩ B and sa C \ are identical. 4} draw Venn diagrams showing (a) A and Presek. Skup C. moˇemo shvatiti sets can be c z belongs to B. The intersection of two represented by a Venn diagram as shown in Figure 6. C ∩ D. c (Podrazumeva se da bicikl ima dva toˇka. 2.1 Skupovi 9 Slika 2: A = {0. razlika B (b) A (c) B Ako su dati skupovi C i D. novi skup u koji ulaze objekti koji pripadaju i skupu C i skupu D (istovremeno). Slika 3: Presek Answer 3. ulaze objekti koji pripadaju bar jednom od skupova C. A ∩ B = {x : x ∈ A and x ∈ B} Razlika skupova C i D jeste the onih objekata koji pripadaju C ali to This says that the intersection contains all skupelements x such that x belongs ne A and also x pripadaju D. 3.) Da li je B ⊂ A ? Da li je c Now do this A ⊂ B ? exercise Figure 2 The set A is contained completely within B Given A = {0. We write A∩B to denote the intersection of A and B. C ∪D. A B . The intersection and union of sets A B Intersection Given two sets. Mathematically A∩B we write this as: U uniju. 4} O 2 3 4 1 A B S Zadatak 1. the intersection of A and B is a set which contains elements that are S common both to A and B. onda je njihov presek. A and B. unija. odnosno D.2. oznaˇava se B ∩ A D.

Napiˇite elemente skupova A ∩ B. B \ A. Komplement skupa Skup koji objedinjuje sve objekte koji su od interesa u izvesnom kontekstu zove se univerzalni skup. onda je A jednak skupu svih neparnih. Na primer. ako je A skup svih parnih brojeva a z B skup svih neparnih. pozitivnih celih) brojeva. Dakle. tj. onda ´e S biti skup svih prirodnih brojeva. odnosno D. . Komplement skupa A c z sadrˇi one elemente univerzalnog skupa koji ne pripadaju skupu A. Disjunktni skupovi Ako skupovi A i B nemaju zajedniˇkih elemenata.desno. ako je A skup svih parnih c brojeva. Na primer. A \ B. Takodje su disjunktni su i skupovi A i B iz zadatka 1. Disjunktni su i skupovi A i B na slici 4. ako razmatramo deljivost prirodnih (tj. gde su A i B skupovi odredjeni formulama (1) i (2). skup C \ D dobijamo tako ˇto iz C s s odstranimo dvostruke ˇpijune. Kad je univerzalni skup c ve´ odabran. oznaˇimo ga sa S. onda su A i B disjunktni. I. (C \ D) ∩ D = ∅. s C \ D = C \ (C ∩ D) ⊂ C. ako je A ∩ B = ∅. s Zadatak 2. A ∪ B. A ili Ac . tada moˇemo govoriti o komplementu. c kaˇemo da A i B disjunktni. jer ne postoji nijedan broj koji bi bio i paran i neparan. c Na primer.10 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 4: Unija A B A B S A∪B A∪B S kao skup ˇpijuna u sluˇbi obaveˇtajne sluˇbe C. komz plement oznaˇavamo sa A . Tada se presek s z s z C ∩ D sastoji od dvostrukih ˇpijuna.

4}. Taj broj se zove kardinalni broj skupa A. Na primer. taˇnije c |A ∪ B| = |A| + |B| − |A ∩ B|. • Ako su A i B disjunktni. taˇnije. A. Razmotrite primer: A = {1. 3. 6.2. 4. • Ako su A i B proizvoljni. 13.2 Kardinalni broj skupa Skup ˇiji se elementi mogu zapisati u vidu konaˇnog. 3. B = {2. 1 makar i zamiˇljenog s . onda je c |A \ B| = |A| − |B|.2 Kardinalni broj skupa 11 Slika 5: Komplement skupa A oznaˇava se sa A . 8}. 3. 5}. onda se sa |A| oznaˇava broj elemenata c c skupa A. 5. B = {3. 4. spiska nazivaju se c c konaˇnim. 7. 14}.1 . 2. B = {12. 4. onda je |A ∪ B| ≤ |A| + |B|. Kardinalni broj nekih skupova je toliko veliki da se ne isplati raˇunati ga c na prste. Razmotrite primer: A = {1. ako je B ⊂ A. onda je |B| ≤ |A|. 5}. 4. Kardinalni broj praznog skupa jednak je nuli (po dogovoru). 2. 5}. onda je |A| = 3 i |B| = 6. 2. ako su A i B skupovi iz zadatka 1. • Ako je B ⊂ A. Ac c A A A' S 2. 3. onda je |A ∪ B| = |A| + |B|. Razmotrite primer: A = {1. Ako je A jedan takav skup.

Ovde drugi mora biti razliˇit od prvog. 4. |S| = 531 441. razmotrimo pitanje: Koliko se sedmocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara 1. Drugim reˇima.12 2 SKUPOVI I BROJEVI Primer 2. c Tre´i korak: Kad su izabrana prva dva. c 2 Redosled je ovde bitan. prva tri se mogu birati na 7 × 6 × 5 naˇina. U naˇem s z s sluˇaju moˇe se uzeti bilo koja od navedenih cifara. ˇto je isto: Na koliko se naˇina mogu rasporediti elementi skupa s c {1. oznaˇimo skup c c s c svih takvih nizova sa S. itd. 5. c c Da bismo naˇli taj broj. c c z c Dakle. 5. ima ih 7 (sedam). c z Drugi korak: Kad smo izabrali prvi element. 1. . i. 6. Na svaku od prethodnih mogu´nosti dolaze tri: c 1 1 1 1 0 2 0 0 0 1 0 2 2 2 2 1 0 2 Zasad smo stigli do broja 3 × 3 = 9. 0 1 0 1 0 2 1 0 0 0 1 1. Prema tome. 3. 0. prvih 7 na 37 a svih dvanaest — na 312 = 531 441 c naˇina. mi piˇemo niz2 od dvanaest elemenata. nije nam potrebna nikakva nauka — dovoljno je s raditi planski. Broj naˇina da se popuni listi´ jednak je broju |S|. Nastavljaju´i dalje. 6. 2. 7 tako da se cifre ne poz c navljaju? Ili. Popunjavaju´i listi´. a tipovali smo samo dva para. dolazimo do zakljuˇka da se prva tri para mogu tipovati c c na 3 × 3 × 3 = 27 naˇina. Kao drugi primer. 4.1. c drugi se moˇe birati na 6 (ˇest) naˇina. prva dva elementa se z s c mogu izabrati na 7 × 6 naˇina. 2. Za prvi fudbalski par imamo tri mogu´nosti.2. 7} ? Prvi korak: Razmatramo ˇta sve moˇemo uzeti za prvi element. nezavisno od izbora prvog. pitamo se ˇta sve moˇe biti s z drugi. tre´i se moˇe izabrati na 5 naˇina. 3. c c Primer 2. Listi´ fudbalske prognoze sa 12 parova moˇe se popuniti na c z razne naˇine: c 1 0 0 2 1 1 1 0 0 1 2 1. 2 : c 1 0 2 Sada tipujemo drugi par.

Na primer. 5! = 120. 1! = 1.3. Postavlja se pitanje koliki je broj mogu´ih . c Rasudjuju´i kao u primeru 2. 4.2 Kardinalni broj skupa 13 Sedmi korak: Kad je izabrano prvih ˇest. 3. U igri na sre´u zvanoj loto izvlaˇi se 7 brojeva iz skupa L = c c {x ∈ Z : 1 ≤ x ≤ 39}.2. 2! = 2. 6! = 720. 3.. (b) 0.sedam faktorijel“). 2. 4! = 24. Kad smo naˇli faktorijel nekog broja. na´i ´emo da se od elemenata skupa L c c c moˇe sastaviti z (3) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . Uopˇte. 3! = 6. 1. Koliko se ˇestocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara s z c (a) 1. 7. 6. Popunjavate tiket sa 12 parova. s 2) nije dopuˇteno? s Primer 2. 6. 8! = 7! · 8 = 5040 · 8 = 40 320. 5. Dobijaju oni koji pogode svih sedam brojeva. po dogovoru.2. 7. c c c Koliko ´ete kombinacija uplatiti? c Zadatak 4. z Taj broj se piˇe i kao 7! (ˇitaj . 4. 1–5) pobediti doma´in i da u ˇetiri utakmice ne´e pobediti gost (9–12). traˇeni broj je 7 · 6 · 5 · 4 · 6 · 2 · 1 = 5040. 2. imamo 0! = 1. c Prema tome. onda je n! = n(n − 1) · · · 2 · 1. 8. Na primer. Pored toga. tada faktorijel slede´eg moˇemo na´i s c z c po formuli (n + 1)! = n! · (n + 1). 9! = 8! · 9 = 362 880. Zadatak 3. ako je n ≥ 2 s c s pozitivan ceo broj. 5. ako ponavljanje cifara 1) jeste dopuˇteno. Sigurni ste da ´e u pet utakmica c (npr.. sedmi se moˇe birati na samo s z jedan naˇin.kombinacija“.

5). 7! 2. Dakle. 4. itd. 7. Pored toga. 1. S obzirom da se od igraˇa ne traˇi da pogode redosled c z izvuˇenih brojeva ispada da broj (3) treba podeliti sa 7!. . 4. a tih nizova. . Q — skup svih racionalnih brojeva. 6). svaki racionalan je realan. . 2. 6. Takav se niz zove i decimalna c . Ve´ smo pomenuli z c da se skup svih celih brojeva oznaˇava sa Z. kako c s smo videli. 2 SKUPOVI I BROJEVI (1. R — skup svih realnih brojeva. s Valja znati da je svaki ceo broj racionalan. C — skup svih kompleksnih brojeva.3 Skupovi brojeva Za neke vaˇne skupove upotrebljavamo specijalne simbole. 5. 6. imamo slede´e c c oznake: N — skup svih prirodnih. 2. 2. 5. ima 7!. 3. 7! Prevod ovog tvrdjenja na jezik skupova glasi: Broj sedmoˇlanih podc skupova skupa koji ima 39 elemenata jednak je (5) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . y realni brojevi a i je imaginarna jedinica. . (1. traˇeni broj c z kombinacija jednak je (4) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 = 15 380 937. . onih koji se predstavljaju u obliku x+yi. tj.. 9. 7).14 sedmoˇlanih nizova sa razliˇitim elementima: c c (1. pozitivnih celih brojeva. 2. tj. . . . Realan broj se pojavljuje kao (konaˇan ili beskonaˇan) niz ˇiji je prvi c c c ˇlan ceo broj a ostali su cifre 0. Drukˇije: c c Q= p : p ∈ Z. Imaginarna √ jedinica ima svojstvo i2 = −1. 7. tj. gde su x. 7. 4. 3. Ovde smo poˇeli da piˇemo nizove od brojeva 1. 3. tj. imamo lanac relacija N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R ⊂ C. pri ˇemu su p i q celi i q = 0. q ∈ Z \ {0} q . pa se ponekad piˇe i = −1. onih koji se mogu predstaviti u obliku p/q. itd.

00 = 1. Figure 1 shows part of this line. brojnoj osi. interval. A knowledge of the properties of numbers is fundamental to the study< 1engineering mathematics.2. 3) to [a. negative numbers on the left-hand se Any whole or fractional number brojeva koji imaju . −4). najvaˇ and ≤ are both true Medju raznim podskupovima skupa R 7 ≤ 10 zniji7 su 7intervali: statements. 2. closed = {x end : a < x at b}. b ] at one ∈ Rand open ≤ the other. Thus (1.9 . that is 1 ∈ R 3 x ≥ a}. interval is said to b) = {x ∈ R : a < x < b}. Numbers. We write (1. 0.describing positive numbers. We write [1.0 = 1. ∞) = {x and : are included in the to denote∞) the {x ∈ R : x > a}. Positive numbers are represented on the right-hand side of this line. = 5. The intervals (−6. 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. 4] are illustrated in Figure 2. b) = {x ∈ R a ≤ An b}. Study iracionalnim. a) [. 4] are depicted on the real line. . 2] and (3. ali 1. [a. x < interval may be (a. and such an interval is said to be :open. a svakom broju — jedna taˇka. Crta iznad cifre oznaˇava da se dotiˇna. The symbol > means ‘greater than’. but not (a. that a imalnu reprezentaciju. 1 and 3 inclusive. Numbers can be represented on a number line. imaju viˇe decimalnih reprezentacija. all = real numbers between [a. .poklapa sa skupom realnihcan be represented by a point on thisnu“ which c is also called the real number line. The symbol for infinity na osi odgovara jedan broj. Students who possess this knowledge will be well-prepared for the study of algebra. Intervali right of it on Sometimes we are interested in only a small section. all numbers to the the number line are greater than the given number. s 1 = 1. π. na primer. Dakle.16 = . npr. represent all real] numbers between 1 x ≤ 3.615384. mean R : the a}. −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. s The number line 1 line. realni brojevi line. c Block even if the material is nom reprezentacijom jeste racionalan. A closed end-point is denoted by •. operations and common notations. including the end-points. The (−∞. e. For this reason we strongly recommend that you work through this Svaki broj sa konaˇ familiar. 3] (a.9999999999999999999999999999999999999999999 . an open end-point is denoted by ◦. Svakoj taˇ the line extends from minus infinity to plus infinity. be closed.469 = 3. ali racionalnih ima joˇ. For example. Ostali or simply the realnazivaju seFigure 1 and note takvi minus sign is always used √ indicate that a number is negative. Brojevi sa konaˇnom decimalnom reprezentacijom. the rest of this block can be most easily illustrated s by applying it to numbers. Intervals can be represented on a number line. . nadalje ponavlja bezbroj c c puta. 0. [−1. 3) means all real numbers x such that 1 < x < 3. Much of the terminology used throughout Joˇ jedan primer: 3. c 73 0. =] {x ∈ that x <end-points are included in the intervalR : xsucha}. 2] and (3. of the real line.9 = 0. −4). such that 1 ≤ x ≤ 3. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. is optional when The Realni brojevi se mogu predstaviti na pravoj —Mathematically we say that cki line extends indefinitely both to the left and to the right. For example. Na primer. i samo ona. Given any number.0 = 0. The symbol < means ‘less than’.47. (1. for example 6 > 4. = 1 .periodiˇ line decSkup Q side. The intervals (−6. i samo c oni.is ∞. for example −3 < 19. Therefore the interval [1. whereas the use of a plus sign to su.9999999999999999999999999999999999999999999 of .5 π 3 4 5 6 7 8 Figure 1. [−1. b = {x ∈ R : a ≤ and b}. (−∞. A useful way of 6 picturing13 numbers is to use a number −2 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 2.. or interval. 3] consists of all real numbers x.3 Skupovi brojeva 15 reprezentacija. a] = {x ∈ and ≤ an square brackets.

We write (1. of the real line. U kojem od slede´ih c skupova postoji najmanji element: (0. 1/3). 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. 1] ∩ [1. . −1) ∪ [0. or interval. 4] z. The square brackets. Odredite slede´e skupove: c A1 = [0. 3). Recite da li je slede´e tvrdjenje taˇno. 1}. . Presek proizvoljnog broja skupova definiˇe se kao skup u koji s ulaze oni objekti koji pripadaju svakom od datih skupova. An interval may be closed at one end and open at the other. Ako bi is denoted by ◦. Moˇe biti zadato bezbroj c z skupova. 1] ∪ (1. A1 = [0. The intervals (−6. 1) ∪ (1. (c) −3. 1). . Intervals can be represented on a number b bilo koji realni brojevi takvi by •. for example −3 < 19.than’.5 ∈ Z . c c s (a) 4/5 ∈ N . A2 = (0. Thus (1. 1] \ (0. A7 = [0. 3) means all real numbers x such that 1 < IxBROJEVI 16 2 SKUPOVI < 3. [0. 1) ∩ (0. −4 ∈ Q . A3 = [0. 2] and (3. Zadatak 6. 1). that is 1 and 3 are included in the interval. ako su mu krajevi konaˇni. 3) to represent all real numbers between 1 and 3. −1). (−∞. For example. For example. . −4). 3). 3). A5 = (0. . A closed end-point is denoted da an < b. c Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 0 1. [. 7 ≤ 10 and 7 ≤ 7 are both true statements. [−1. . Odredite komplement slede´ih skupova (smatraju´i skup R unic c verzalnim): A1 = [0. npr. ] mean that the end-points are included in the interval and such an interval is said to be closed. ∞) ? Zadatak 9. neki Tu su a i line. od navedenih skupova bili bi prazni — koji? −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. A6 = {0. i objasnite zaˇto je tako. 1). 2∈Q. but not including the end-points. 1/2). A777 = [0. ˇ Sta je presek svih tih skupova? Zadatak 8. ∞). 3] consists of all real numbers x. 1]. A5 = {0}. Therefore the interval [1. ∞). A4 = [0. 3] to denote all the real numbers between 1 and 3 inclusive. A2 = (−∞. Najmanji element (minimum) nekog skupa S ⊂ R je takav broj koji pripada S a manji je od svih ostalih elemenata iz S. We write [1. predstavlja kao duˇ depicted on the real line. 1]. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. . interval se −4). Intervalu sa jednom beskonaˇnom granicom odgovara poluprava. 3]. [3. A3 = (−∞. A3 = [0.je aopen end-point bilo a ≥ b. 1] \ (0. 1) ∩ [1. 1] ∪ (2. 2] and (3. A4 = [0. (d) (e) (f) √ √ 4∈Q. Zadatak 7. (1. 1).1: Basic Algebra 2 Zadatak 5. 1/777). such that 1 ≤ x ≤ 3. [−1. 3). A6 = [0. A2 = [0. 1). The intervals (−6. . 4] are illustrated in Figure 2. Uniju skupova ˇine objekti koji pripadaju makar jednom od datih. c are Na brojnoj osi. and such an interval is said to be open. (b) | − 4| ∈ N . Sometimes we are interested in only a small section.

. −x ako je x < 0. na primer. |x|. c s Jednaˇina 2) nema reˇenja jer iz 5x + 1 = 0 dobijamo x = −1/5. Poc gledajmo. Formulu (6) moˇemo shvatiti kao naˇin oslobadjanja od apsolutne vredz c nosti. koja se definiˇe ovako: s (6) |x| = x ako je x ≥ 0. ako c s s c je x = −2. a ˇto nije taˇno. c c s 2. dobijamo x = 1. pod uslovom 2x + 1 ≥ 0. Reˇavaju´i prvu. npr.2. Znaˇi. Dakle jednaˇina 1) ima reˇenje x = 1. onda je |2x + 1| = (2x + 1). c R2 = { (x. y) : x ∈ R. proveravamo uslov: 2x+1 = 2·1+1 > 0 s c — jeste zadovoljen. onda je |2x + 1| = −(2x + 1). Tako moˇemo reˇiti jednaˇinu A = 0. ona se raspada na dve jednaˇine sa z s c c ograniˇenjima za x : c 1) x − 1 = 0. izraz A = 3x − |2x + 1|. koja potiˇe otuda ˇto misle da je −x negativno. 1) Ako je 2x + 1 ≥ 0. dakle A = 3x − (2x + 1) = x − 1. Zakljuˇak: jednaˇina A = 0 ima jedno reˇenje: x = 1. kod nekih studenata stvara zabunu. pod uslovom 2x + 1 < 0.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Skup svih uredjenih parova (tj.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Apsolutna vrednost 17 Svaki broj x ∈ R ima svoju apsolutnu vrednost. . 2) 5x + 1 = 0. za x < 0. onda je −x = 2. dvoˇlanih nizova) realnih brojeva oznaˇavamo c c 2 sa R . Jednakost |x| = −x. dakle A = 3x + (2x + 1) = 5x + 1. 2) Ako je 2x + 1 < 0. y ∈ R}. odnosno kao naˇin da apsolutnu vrednost zamenimo zagradama. ali uslov c s 2x + 1 = 2 · (−1/5) + 1 < 0 nije ispunjen.

idite na stranu 61. c Kako glasi jednaˇina prave p ? y-ose? i prave koja prolazi kroz taˇku A c c 4 i koordinatni poˇetak? c 3 4 Vidi i sliku 8. A = (1. 2). Na primer. Nacrtajte taˇke B(−1. ako je data neka linija u ravni. (1. y). par (1.18 Tri elementa skupa R2 : (0. Na primer. C(−3. π). Ako ste zaboravili jednaˇinu prave. y) ∈ R2 . onda svaki element skupa R2 moˇemo predstaviti taˇkom u ravni. i nijedna druga. y) na x-osi ima svojstvo y = 0. kao na slici 6 ili 7. Pogledajte sliku 7 (b) Kvadranti Kad umemo da crtamo taˇke.prinudnoj“ projekciji 3 y A 2 q 2 1 K x –3 –2 –1 0 –1 –2 1 2 3 –2 II II 1 II –1 0 1 2 p III III –1 IV IV –2 (a) Kvadrat K se vidi kao kvadrat. 2) predz c stavljen je na slikama 6 i 7 taˇkom A. c Slika 6: Koordinatni sistem u . x-osa ima jednaˇinu y = 0 — svaka s c c taˇka M (x. −2). 2). 4). prava q je grafik jednaˇine y = 2. 2 SKUPOVI I BROJEVI Ako u ravni odaberemo dve ose. onda moˇemo pokuˇati da z s napiˇemo njenu jednaˇinu. Na primer. ume´emo da crtamo jednaˇine. −2). c c S druge strane. ili M = (x. svakoj taˇki M u ravni c c odgovara jedan par (x. Dakle. c . D(−1. 2).3. Grafik c c c jednaˇine sastavlja se od onih taˇaka ˇije koordinate zadovoljavaju tu jednac c c ˇinu. y). Brojevi x. 0).. 2). E(2. y zovu se koordinate taˇke M. ˇto c s 3 zapisujemo ovako: M (x. (−1. F (1. Obratno.

5 2 2.5 0 –1 –2 0. Drugim reˇima. y) ∈ R2 : 0 ≤ x ≤ 1. Taˇka M (x.5 1 x 1.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c 19 c Slika 7: . y) iz K ima c karakteristiˇno svojstvo: 0 ≤ x ≤ 1. kao ˇto razne mape s Grenlanda predstavljaju jedno isto ostrvo. 0 ≤ y ≤ 1}. s c c 3 E D y 2 1 0 B A C 1 x 2 –2 –1 –1 –2 F .Slobodna“ projekcija. 3 q y 1 A K –1 –0.2.pravougaonik“ na ovoj slici i kvadrat na slici 6 predstavljaju isti objekat.. Osenˇeni . c c K = {(x. 0 ≤ y ≤ 1..5 Slika 8: Napiˇite koordinate oznaˇenih taˇaka.

z z –1 (d) Ovde se kruˇnica vidi kao elipsa z .20 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 9: Prava y = x i kruˇnica x2 + y 2 = 1 u dve projekcije z 10 y=x 3 2 A 5 2 y –3 –2 –2 (a) Ovde se prava y = x vidi kao simetrala prvog i tre´eg kvadranta c A 1 2 y=x 3 x 2 3 –3 –2 –5 –3 –10 (b) Prava y = x u slobodnoj projekciji 1 1 y y –1 x 1 –1 x 1 –1 (c) Ovde se kruˇnica vidi kao kruˇnica.

1 Logaritmi Stepen sa celim eksponentom Podsetimo se da je. a1 = a. Uverite se u njihovu ispravnost za neke konkretne vrednosti eksponenata. (am )n = am·n . Vaˇe slede´a pravila: z c am an = am+n . recimo. ako ga ima. (7) (ab)n = an bn . U izrazu an . po dogovoru. b b Izraz 00 nije definisan. ne pridaje mu se nikakvo znaˇenje. broj n se zove eksponent a broj a je osnova (stepena). c Ispostavlja se da pravila (7) ostaju ispravna — uverite se u to uzimaju´i c nekoliko konkretnih vrednosti eksponenata. razliˇit od nule). U svakom od tih pet pravila eksponent je pozitivan ceo broj (a imenilac je. a2 = a · a. n a a n an = n. (a = 0). am = am−n . m = 3. Razmotrite formulu a b −1 = b a = reciproˇna vrednost od c a . npr. itd. tj. Definiˇe se i stepen sa c s celim negativnim brojem.21 3 3. gde je a bilo koji broj. a−2 = 2 a a 0 a = 1. (a = 0). n = 2. a3 = a · a · a. 1 1 a−1 = . b .

c √ (A2 )1/2 = A2 = |A| za svako A. Ako je n ma koji pozitivan ceo broj. Na c kvadratni koren od 9. 5 −32 = −2 . . Npr. Ako je r bilo koji racionalan broj. jednaˇina x4 = 16 ima dva reˇenja: x = ± 4 16 . a reˇenja jednaˇine x2 = 7 moˇemo zapisati kao x = ± 7. ima smisla pisati c √ a = a1/2 (a ≥ 0) i. zaˇto? s Sliˇno se definiˇe kubni koren. Svojstva zavise od toga da li je n (= izloˇilac korena) paran ili z neparan. ˇ Ovde se moˇe uzeti a < 0 ako je n neparan broj. onda je n-ti koren od a takav broj b da je bn = a.neskrac tivog“ razlomka r = m/n. 4 16 = 2. opˇtije. c s 5 32 = 2. Tako je jedan kvadratni koren od 9 jednak 3. daje a. b pozitivni. s n a = a1/n . ali 4 −16 nije definisan kao realan broj. formula (8) moˇe biti z problematiˇna. Ako je a < 0. jer je 32 = 9. Npr. Negativni brojevi s c z nemaju (realan) kvadratni koren. Sta moˇete re´i o izrazu 0r ? z z c Sve formule sa spiska (7) ostaju ispravne ako dopustimo da su eksponenti razlomljeni a brojevi a.2 Stepen sa racionalnim eksponentom Kvadratni koren broja a je takav broj koji. n > 0. I broj −3 je oznaˇava pozitivni koren. 9=3 . kad se stepenuje sa 2. 3 −8 = −2 . samo ˇto ovoga puta svaki realan broj ima c s s jedan jedini koren. Npr. Medjutim.22 3 LOGARITMI 3. ali ( A )2 = A samo za A ≥ 0. 3 8 = 2. onda ´emo ga napisati u vidu . simbol primer. √ Budu´i da je ( a)2 = a1 .. i pisati (8) ar = am/n = n am = n a m za a > 0 .

treba da reˇite jednaˇinu s s c ax = b po nepoznatoj x. Na primer. ako je jasnije. logaritam od b za osnovu a je onaj broj kojim treba stepenovati osnovu a da bi se dobilo b. log3 9 = 2 jer je x = 2 reˇenje jednaˇine 3x = 9. Joˇ primera: s c s log2 (8) = 1 = log3 3 log4 (2) = log10 1 = log10 1 000 = log10 0. da biste naˇli loga (b).3 Logaritmi S druge strane (A3 )1/3 = 3 23 A3 = 3 A 3 = A za svako A. to je izraz loga B definisan pod uslovom B > 0. Naredni korak je uvodjenje stepena sa iracionalnim eksponentom nad pozitivnom osnovom. isto je ˇto i dokazati aC = B. loga (b) c je broj koji zadovoljava uslov aloga (b) = b.3 Logaritmi Za pozitivne brojeve a i b (a = 1). Napomenimo da pravila (7) s c opstaju. s Na taj naˇin moˇemo izvesti pravila raˇunanja sa logaritmima direktno iz c z c pravila raˇunanja sa eksponentima: c loga 1 = 0 loga (ab ) = b loga (b) + loga (c) = loga (b · c) loga (b) − loga (c) = loga b c . Ili. ˇto ne´emo razmatrati. S obzirom da je ax > 0 za svako realno x. 3.3.01 = A dokazati neku jednakost tipa loga B = C. Drugim reˇima.

Izraˇunajte c √ ln e . c sc gde je e eksponencijalna konstanta. ln(1 − x ). to je isto ˇto i a c s = bc. Prema reˇenom. prva — za svaki realan broj x.24 loga (1/b) = − loga (b) loga (bβ ) = β · loga (b) 3 LOGARITMI Iz ovog poslednjeg pravila sledi pravilo za logaritmovanje korena: loga n b = 1 loga (b). (10) ln e = 1. log(b). Broj 10 se ponekad zove antilogaritam od b. tj.71828 . vaˇe formule c z (9) ln(ex ) = x. eln x = x. s Prema prethodno reˇenom. Stavimo loga b = x. n Ta pravila vaˇe pod uslovom da je b > 0 i c > 0. . i obiˇno se piˇu c s b bez indeksa. ln(−x). ay = c. recimo. ln(3x − 2). pravilo z loga (bc) = loga b + loga c. Umesto loge piˇe se ln . ln(x − x + 1). Za koje √ vrednosti promenljive x definisani slede´i izrazi: su c 2 2 ln(x). tako da treba da pokaˇemo da je loga (bc) = z x+y x + y. loga c = y. Najˇeˇ´e se upotrebljavaju prirodni logaritmi. a druga — za x > 0. logaritmi za osnovu e. ln 1 = 0. ln 1 − x. Logaritmi za osnovu 10 poznati su kao dekadni logaritmi. Posebno. ln e e . a ovo je taˇno jer je c ax+y = ax · ay i ax = b. Zadatak 10. Jednaˇine c Jednaˇina c ln x = c ima reˇenje za bilo koje c i ono glasi s x = ec . . . Izvedimo. e = 2.

s s c trebalo bi. 5 25 ako su (d) e2x − ex − 2 = 0. Dakle. x (f) ln(x − 1) − ln(−x) = 1. ˇto je nemogu´e. Na primer. Reˇite jednaˇine: s c (a) 2 ln x − 3 = 0. tj. −x tj. x < 0 i x > 1. ln2 x = (ln x)2 . trebalo bi da bude c x − 1 > 0 i −x > 0 (istovremeno). (e) ln 1−x = 1. tj. ako je ln A = ln B i A > 0. B > 0. 2ex − 3 = 0. da bi jednaˇina (f) imala smisla.3. ili nekog drugog zadatka.3 Logaritmi S druge strane. S druge strane. Prema tome. da razjasnimo uslove pod kojima taj zadatak ima c smisla. c ako je A = B i A > 0. u tom sluˇaju. (b) ln2 x − 3 ln x + 2 = 0 (c) 2ex + 3 = 0. jednaˇina c ex = b ima reˇenje samo za b > 0 (zaˇto ?) i. Pre nego ˇto pristupimo reˇavanju jednaˇine. B > 0. one su ekvivalentne . B > 0. e3x − e2x − 2ex = 0. Zadatak 11. logaritam se sme skratiti. onda je ln A = ln B. Jedanaˇina se sme logaritmovati ako su obe strane pozitivne. ono glasi s s c x = ln b. ako je mogu´e. naime. Ako bismo napisali s ln(x − 1) − ln(−x) = ln 5 x−1 = 1. s c (f) nema reˇenja. jednaˇine A = B i ln A = ln B imaju ista reˇenja c s ispunjeni uslovi A > 0. onda je A = B.

npr. 1/2. S druge strane. c c tj. treba da znamo kvadratnu jednaˇinu s c c (vidi str. t2 = 2. Na primer. ali je tu t > 0. tj. s c Pre logaritmovanja nejednaˇine ili jednaˇine razmislite. U sluˇaju (b) stavljamo ln x = t (x > 0) pa jednaˇinu piˇemo c c s 2 kao t − 3t + 2 = 0. od prve jednaˇine. Ali u sluˇaju nejednaˇine c c (14) ln x < c. gde je a > 1. c z √ a = 2. Stavi´emo ex = t i. Proverite to na konkretnim primerima (recimo x = 2. jer log(−1) nije definisan.26 doˇli bismo do pogreˇnog zakljuˇka s s c x−1 = e. (c) broj blizak jedinici ? Reˇenje nejednaˇine s c (13) ln x > c. vra´aju´i se na x. reˇenje nije x < ec . c z c c 2 dobiti jednaˇinu t − t − 2 = 0. s U sluˇaju (d) moramo biti paˇljiviji. jeste x > ec . Ova poslednja ˇinjenica vaˇi i kad se ln x zameni sa loga x. bec c smlisleno je logaritmovati nejednaˇinu ex > −1. 4. Zato od dva reˇenja t1 = 2 i c s t2 = −1 uzimamo samo pozitivno. Ova ima dva reˇenja t1 = 1. reˇenja su x1 = et1 = e. Dakle. ln x = t2 . 2. Nejednaˇine c Stepen ex je pozitivan za svako x. Vra´amo se na x i s c dobijamo dve jednaˇine: c ln x = t1 . c . ve´ 0 < x < ec . x = 2e + 1 . gde je c realan broj. (12) ln x > 0 za x > 1. x2 = et2 = e2 . e+1 3 LOGARITMI Da bismo reˇili jednaˇine (b) i (d). dobijamo ex = 2. 1/8). −x tj. 69). (11) ex > 0 za svako x. ln x < 0 za 0 < x < 1. (b) vrlo veliki broj. x = ln 2. Kolika je vrednost ln x kad je x: (a) vrlo mali pozitivan broj.

Reˇite slede´e jednaˇine i odgovaraju´e nejednaˇine: s c c c c (a) ln x2 = ln(x + 2) (b) 2 ln x = ln(x + 2) (c) x = √ x+2 . ≥.3 Logaritmi 27 Zadatak 12. ≤. U zadatku 11 zamenite znak = znakom >. (Ne zaboravite da prvo odredite oblast definisanosti. c c Zadatak 13.) . <. pa reˇite s odgovaraju´e nejednaˇine.3.

100 Joˇ opˇtije. 100 i .1 Kamatni raˇun c Procenti Jedan procenat neke veliˇine jednak je stotom delu te veliˇine — jednoj c c stotinki. c Vratimo se na (15). 40 dakle. broj koji je za 10% ve´i od S jednak je s c S+ 1 10 S = S + S = 1.5 Ako ho´emo da broj 15 izrazimo kao procenat broja 40.28 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4 4.5%. 375 = 37.% “ se moˇe shvatiti kao skra´enica za .podeli sa z c 100“. 15% od 150 = 15% × 150 = 0. Dakle. c Izrazite 40 kao procenat od 15. broj koji je za i% ve´i od broja S jednak je s s c S + pS = S(1 + p).1 × S. gde je p = . taˇna je c c reˇenica: c (15) Broj 110 je za 10% ve´i od broja 100..15 × 150 = 22. c Kako biste shvatili slede´e reˇenice? c c Broj 100 pove´ati za jednu desetinu. 5 procenata od 40.. c Broj 100 pove´ati za 1/10. 15 ˇini 37. Na primer. znak . gde je p = A broj za i% manji od broja S jednak je S − pS = S(1 − p). Na primer. 100 10 i . U navedenim primerima izjednaˇili smo i% sa i/100. tada delimo 15 sa c 40 : 15 = 0. Uopˇte.

ta poˇetna vrednost. Koliko procenata je palo? Koliko studenata profesor sme da obori ako mu je naredjeno da prolaznost mora biti najmanje 85% ? Zadatak 17. Beograd s c zs 2001.3 I3 =117. I3 = 100 × 6 N3 332.1 Realne plate Dinara Indeks 282. Izraz ˇunati sniˇenje.0 230. str.3 t0 t1 t2 t3 t4 =Decembar 1994 =Januar 1995 =April 1995 =Juli 1995 =Oktobar 1995 deks) I3 pokazuje procentualnu vrednost veliˇine N3 u odnosu na poˇetnu (ne c c prethodnu) vrednost N0 . Na zavrˇnom ispitu 15 je dobilo ocenu A.9 I1 =93. .3 79.4. c Zadatak 16.0 I0 =100. zove se i bazna vrednost. Posle tri meseca cena je vra´ena na prvobitni nivo. Jedan kurs matematike u Londonu pohadja 117 studenata.0 100.5 203.6 226.4 N3 =332.3 = 100 × = 117. indeksnim brojevima (indeksima). izraˇunati c z c c procenat pove´anja.8.0 80.1 Procenti 29 Zadatak 14.9 72.0 N1 =263. N0 282 Preuzeto iz knjige: Nebojˇa Savi´. Ekonomija tranzicije u trˇiˇnu privredu.3 224.1 81.6 Na primer. 24. njih 45 ocenu B a 31 ocenu C (ostali s su pali). koju smo odabrali da bismo s c njom uporedjivali ostale. U tabeli 1 vidimo podatke o proseˇnoj plati u Srbiji u pet odabranih meseci. c c Indeksni brojevi Iz golih podataka o vrednosti neke ekonomske veliˇine tokom odredjenog c perioda ˇesto se ne moˇe lako videti brzina promene te veliˇine.8 N4 =395. Dakle. Roba je koˇtala 5200 dinara pa je tri puta uzastopno poskupela s po stopama 10%. Posle sniˇenja od 21% cena neke robe iznosi 5456 dinara. Da li je bitan redosled tih poteza? Izraˇunati konaˇnu cenu i procenat ukupne promene.6 N2 =291. koji je to broj? A koji broj je za 500% manji od 500 ? Zadatak 15. Zato se c z c pribegava tzv. Ako je 15% nekog broja jednako 30. 12% i 7% i dvaput pojeftinila po 17% i 5%. broj (inc Tabela 1: Indeksi plata Nominalne plate Dinara Indeks N0 =282.7 I2 =103.0 I4 =140.

pripisuje vam se pk0 dinara. koji drugi.0 2082 105. pod uslovom da vam se na kraju svake godine dodaje 6% prvoc bitne svote. k 7 Takav spisak se zove konaˇan niz . tj. k6 . z c Zadatak 18. posle drugog: k2 = k1 + k0 p = k0 (1 + 2p) = 1 120 000 posle sedmog: k7 = Ovde se pojavljuje jedan uredjen spisak brojeva. k3 . k2 .0 1960 110. npr. naime: k0 . c . k 1 .5 140.30 ˇ 4 KAMATNI RACUN ˇto znaˇi da je nominalna plata u periodu od t0 to t3 porasla za 17. itd.06 godiˇnje. milion dinara) po s kamatnoj stopi od p = 6% = 0. k5 . Kaˇe se . po principu prostog kamatnog s raˇuna. k 4 . Tabelu 2 je ostavio jedan otpuˇteni sluˇbenik jedne drˇavne s z z firme u Srbiji. tre´i. dakle. tj. s Tabela 2: Proseˇna plata c Dinara Indeks 100.0 Oktobar 2000 Novembar 2000 Decembar 2000 Januar 2001 Februar 2001 4. Vaˇ zadatak je da reprodukujete podatke — uradite ga.2 Prosti kamatni raˇun..8 posto. zna se koji je prvi. Posle prvog ukama´ivanja na c vaˇem raˇunu bi´e svota od s c c k1 = k0 + k0 p = k0 (1 + p) = 1 060 000 (dinara). Aritmetiˇki niz c c Zamislite da ste stavili na ˇtednju svotu k0 (od.uredjen“ jer se svakome ˇlanu c z c zna mesto. s c Obratimo paˇnju da je poˇetni (bazni) indeks jednak 100.

a+b . vaˇi jednakost z kt − kt−1 = d za t ≥ 1. 10. k1 . . . Takav niz se zove aritmetiˇki niz ili aritmetiˇka c c progresija. k155 . niz pozitivnih celih brojeva. kt = kt−1 + kt+1 2 (t ≥ 1). a2 . . . razlog za taj naziv je u tome ˇto je svaki ˇlan. . 3. . . . . . . . n Ako su ti brojevi pozitivni. .2 Prosti kamatni raˇun. . kt . Podsetimo se formule za zbir prvih n prirodnih brojeva: (16) 1 + 2 + · · · + (n − 1) + n = n(n + 1) . Geometrijska sredina je manja od aritmetiˇke. . medjutim. . gde je d = k0 p = . . Niz prirodnih brojeva To je niz 1. . Ovde nam se pojavio jedan (potencijalno) beskonaˇan spisak brojeva: c k0 . . onda se definiˇe i geometrijska sredina: s n a1 a2 · · · an . 2. tj. Ovaj niz nije. . k7 . . an jednaka je c 1 (a1 + a2 + · · · + an ). Aritmetiˇki niz c c Navedeno raˇunanje moˇete produˇiti: posle t godina ima´ete c z z c kt = kt−1 + k0 p = k0 (1 + tp). . . jednak aritmetiˇkoj sredini susednih ˇlanova. poˇev od drus c c gog. . osim u sluˇaju da su svi brojevi c c medjusobno jednaki. . c on ima svojstvo da je razlika susednih ˇlanova konstantna. . . . 2 Aritmetiˇka sredina n brojeva a1 . . . 31 Takav spisak se zove beskonaˇan niz . 157. . 2 . Da budemo prec cizniji. 106 .4. bilo kakav. . A aritmetiˇkom sredinom c c c brojeva a i b naziva se broj c= Dakle. . .

a onda je ukupna proizvodnja c c za 52 sedmice a1 + a52 . poslednje nedelje je proizvedeno kompjutera a52 = 1000 + 51 · 80 = 5080. i razlike d : z c ak = a1 + (k − 1)d . proizvela je 1000 kompjutera. . Da bismo sabrali ta 52 broja. ako sa S oznaˇimo zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza. 2 . a1 . . 52. Koliko je kompjutera proizvedeno za 52 sedmice? Oznaˇimo sa ak broj proizvedenih kompjutera u nedelji k.(prvi + poslednji) + (drugi + pretposlednji)+. Mogli smo rezonovati i na slede´i naˇin. 2 2 Obratite paˇnju da se u sluˇaju niza prirodnih brojeva ova formula pokz c lapa sa (16). “. . a zatim je svake sedmice proizvodnja pove´avana za 80 c kompjutera.32 Zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza c c ˇ 4 KAMATNI RACUN Jedna fabrika proizvodi kompjutere.. moˇemo po´i od toga da je z c a1 + a52 = a2 + a51 = a3 + a50 = · · · = a26 + a27 . onda vaˇi s c c c z formula prvi + poslednji S = (broj ˇlanova)× c . Svaki element se moˇe izraziti pomo´u prvog. nego . . U tom zbiru ima 26 jednakih ˇlanova: svaki je jednak c 1000 + 5080 = 6080. 2 Drukˇije. Prema tome zbir je jednak 26 × 6080 = 158 080. 52 × 2 Uopˇte. Zadatak 19. U fabrici se smanjuje proizvodnja jednog proizvoda za deset jedinica dnevno sve dok ne bude jednaka nuli. . Prve sedmice u februaru 2004. . an = n a1 + an (n − 1)d = n a1 + . Koliko je jedinica proizvedeno ako je prvog dana proizvodnja iznosila 270? . S obzirom da je niz aritmetiˇki. Dakle. . k = 1. c Niz ak je aritmetiˇki jer je razlika susednih elemenata uvek ista: c d = ak+1 − ak = 80. c c c proseˇna sedmiˇna proizvodnja je (a1 + a52 )/2. c (17) a1 + a2 + . Zbog toga ne sabiramo redom.

5 k=2 1 1 1 1 1 = + + + . To znaˇi da ´ete posle z s c c c prvog pripisivanja kamate imati K1 = K0 + K0 p = K0 (1 + p) = 1 060 000 (kao i sluˇaju prostog ukama´ivanja). ali da ´e se pri slede´em pripisivanju c c c c kamatna stopa primeniti na iznos K1 . .3 Sloˇeni kamatni raˇun. Na c primer. K2 = K1 + K1 p = K0 (1 + p)2 = 1 123 600. Ili. Geometrijski niz z c Znak 33 Znak se koristi da bi se zbir zapisao u skra´enom i preciznom obliku. (b) k=−2 (10 − 3k) . 4. u obrnutom poretku. c i izraˇunajte: c = n a1 + Zadatak 20. Dakle.4. k 2 3 4 5 Sada formulu (17) moˇemo zapisati kao z n ak = n (18) k=0 a1 + an 2 (n − 1)d 2 (ak je aritmetiˇki niz).06. 4 a1 + a2 + a3 + a4 = k=1 ak . Geometrijski niz z c Stavili ste na ˇtednju K0 = 1 000 000 dinara po godiˇnjoj kamatnoj stopi od s s p = 6% = 0. Oslobodite se znaka 7 (a) k=1 11 (−1)k . uz sloˇeno godiˇnje ukama´ivanje.3 Sloˇeni kamatni raˇun.

i kako. s c 7 . moˇemo na´i ˇetvrtu.67. tada je t = 10. (1. Zadatak 21. (1 + p)t U naˇem primeru to daje s K0 = 106 = 558394. c c z c c Na primer. Marko je uloˇio izvesnu svotu uz godiˇnju kamatnu stopu 8%. K = K0 (1. Da li ´e se do slede´eg ukama´ivanja stanje menjati.08)2 = 10410. c z s (21) p = t Kt /K0 − 1.7768. Kt = 106 . a nepoznato je K0 . Pretpostavimo da se stanje na raˇunu izmedju dva ukama´ivanja s c c 7 ne menja. da z z bismo posle deset godina imali milion dinara. Znaju´i tri veliˇine. ako ˇelimo da znamo koliko treba uloˇiti. Koliko je Marko uloˇio? z Reˇenje. Odavde sledi c K0 = 12 143/(1. c K3 = K2 + K2 p = K0 (1 + p)3 = Posle t godina iznos ´e biti jednak c (19) Kt = K0 (1 + p)t . (c) deset godina? Da li odgovor zavisi od uloˇene svote? z Zadatak 22. u ˇta ne´emo ulaziti.06. (b) dve godine. Koja ´e kamatna stopa udvostruˇiti uloˇenu svotu posle: (a) c c z jedne godine. tj.08)2 . dakle. Ta formula daje vezu izmedju ˇetiri veliˇine. treba da uloˇimo 558 395 dinara. gde je K = 12 143.34 ˇ 4 KAMATNI RACUN Slede´i put kamatnu stopu primenjujemo na K2 . z Jednaˇinu (19) moˇemo reˇiti po p. Prema tome. zavisi od dogovora sa c c c bankom. po stopi p = 0. Transfomiˇemo prethodnu formulu i dobijemo s (20) K0 = Kt . od kojih je jedna — vrec c menski interval t — celobrojna.06)10 Dakle. stanje posle 27 meseci jednako je stanju posle drugog ukama´ivanja. z s Posle 27 meseci raspitao se za stanje na raˇunu i reˇeno mu je da tamo ima c c 12 143 dinara.

(b) Rade´i pomo´u logaritama.5) = 4. (a) Koliki c z c je ta stopa? (b) Koliki je procenat poskupljenja posle dva meseca u odnosu na poˇetak? (c) Ako bi struja poskupljivala svakog meseca za 6%. koliko bi c poskupela za godinu dana? (d) U kom ´e mesecu struja biti skuplja za viˇe c s od 42% u odnosu na poˇetak? c .09)3 K0 = (1. Neko ´e moˇda zaokruˇiti ovaj poslednji broj na 2.043231727. Geometrijski niz z c 35 Zadatak 23. (a) Oznaˇimo uloˇeni iznos sa K0 .09) = 1.4119K0 .992562642.4. Odavde nalazimo n = 5.09)8 = 1.09)4 K0 = (1.09)n K0 . Rukovodstvo EDB je c odluˇilo da cenu podiˇe svakog meseca po istoj meseˇnoj stopi. c n = 5.09) = ln(1. S druge strane. Logaritmovanjem dobijamo n ln(1. godine odobreno je Elektrodistribuciji (EDB) da cenu struje za godinu dana pove´a za 72%. n = ln(1. Iznos posle ukama´ivanja s c z c broj n jednak je Kn = (1. tj.09)5 K0 = 1. ln(1. A moˇemo posegnuti za logaritmima. (1.5386K0 . dobi´emo c c c n= ln 2 = 8. = 1. s matematiˇkog glediˇta.09) Budu´i da n treba da bude ceo. Moˇemo raˇunati z c redom: K2 K3 K4 K5 = (1. = 1.5). imamo (1. c c c s c Zadatak 24. Uloˇili ste neke pare po stopi p = 9%. ln(1.09)2 K0 = (1.00 i re´i da osmo ukama´ivanje c z z c c udvostruˇuje poˇetni iznos. penjemo se do prvog celog broja. ali.3 Sloˇeni kamatni raˇun. Posle kojeg ´e ukama´ivanja z c c iznos na vaˇem raˇunu premaˇiti (a) 150 procenata uloˇene svote? (b) s c s z dvostruku vrednost uloˇene svote? (c) stostruku vrednost uloˇene svote? z z Reˇenje.2950K0 .7050. to nije taˇno.5.5K0 .1881K0 . Prvog oktobra 2003. dakle. tj. Prvo ´emo potraˇiti n tako da bude z c z n Kn = 1. = 1.09) Posle ispravke dobijamo n = 9.5K0 . Mi treba da nadjemo prvi broj n takav da je Kn > 1.

. Takav niz se zove geometrijski niz ili geometrijska progresija. jednak je beskonaˇno. . ako je a > 0 i 0 < q < 1. Kada ´e na njegovom raˇunu c s c c ponovo biti viˇe od $1000 ? s Geometrijski niz Niz K1 . . . . . .ako mu date dovoljno c s c c vremena“. onda se moˇe na´i n tako da bude z c aq n > M. aq 2 . Uopˇte. prevazi´i svaki broj koji vi moˇete zamisliti. . onda niz opada i ˇlanovi se c pribliˇavaju nuli. . ako je a > 0 i q > 1. . Pre neˇto viˇe od ˇetiri godine Stevan je uloˇio $1000 i danas s s c z ima na raˇunu $1300. . niz raste.36 ˇ 4 KAMATNI RACUN Zadatak 25. . S druge strane. ima tu osobinu da svaki ˇlan (poˇev od drugog) podeljen sa svojim prethodc c nikom daje uvek isti broj — to je 1 + p. K0 × (1. Kolika je kamatna stopa? Sutra ´e podi´i $500 da bi c c c kupio televizor a ostatak ´e ostaviti na ˇtednji.. i zato su ˇlanovi c c niza sve ve´i i ve´i.06)3 . ˇto znaˇi da ´e. U gornjem primeru kvocijent je ve´i od 1. s onda moˇemo formirati (konaˇan ili beskonaˇan) niz z c c aq 1 . Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = 0 (ovde je 0 < q < 1). . . tj. Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = ∞ (ovde je q > 1). . K0 × 1.06)t .) z c c Upotrebite kalkulator da nadjete bar jedno n tako da bude (1. aq n . ˇ (Citaj: limes od q n . Nadjite bar jedno n tako da bude (0. . . Broj q se zove kvocijent niza. Opˇtije. .1)n > 109 . ako c z c c je M > 0 bilo koji broj. . onda c c s geometrijski niz neograniˇeno raste. K0 × (1. . .06)2 . ako su q i a bilo koji brojevi. K0 × (1. kad n teˇi beskonaˇno. tj. za svako ε > 0 moˇe se na´i n tako da bude z z c aq n < ε.06. . Taˇnije reˇeno. . Kt .9)n < 10−9 . . tj. K2 .

To se moˇe protumaˇiti ovako: Iako se moˇe desiti da z c z c z aritmetiˇki niz na poˇetku bude mnogo ve´i.1)n i An = 106 n (n = 1. n 101 102 200 201 202 300 301 302 An /Gn 6662. c z z a tako i jeste.00009 Preciznije ispitivanje pokazuje da rn raste od prvog do desetog ˇlana. c D — smanji za 1 procenat poˇetne vrednosti. tj. Geometrijski niz z c 37 ˇ Zadatak 26.05 0. tj. Ipak. ˇto je isto. z c geometrijski i aritmetiˇki. n→∞ Gn lim ili.88 0. B. da su vrednosti rn male ako je n veliko. An > Gn . Prvi je geometrijski a drugi aritmetiˇki. 3. ). a dalje rn opada.11 1.3 Sloˇeni kamatni raˇun. tj.96 0. c Osmotrimo nizove brojeva Gn = (1. A. D. C. Da bismo uporedili njihove veliˇine. c B — smanji za 1%.85 6117. Cetiri veliˇine. c Jedanaesti je jednak desetom.4. vaˇi nejednakost rn > 1. Oba rastu neograniˇeno. i tako stalno. c . c c n→∞ lim Gn = ∞. . sve do 200. An = 0. ˇlana c zakljuˇno. geometrijski niz ´e ga kad-tad c c c c znatno prevazi´i. raˇunamo koliˇnik rn = An /Gn c c c (nekoliko vrednosti imate na tablici). Iz tablice se moˇe naslutiti. . imaju istu poˇetnu vrednost pa c c poˇnu da svake sekunde menjaju vrednost na slede´i naˇin: c c c A — pove´a se za 1%. An Ove dve jednakosti vaˇe u sluˇaju kad su Gn i An bilo kakvi nizovi.00010 0. C — pove´a za 1% pa smanji za 1%. 2. c ˇ c Sta ´e biti s njima za 100 sekundi? A za godinu dana? Poredjenje geometrijskog i aritmetiˇkog niza c ˇ Cak se i na televiziji moˇe ˇuti da geometrijska progresija (ako raste) raste z c brˇe od aritmetiˇke. .00011 0. n→∞ lim An = ∞. s n→∞ lim Gn = ∞.

posle t Ako ste sigurni da je Q > P za t ≥ 2. Posle jedne godine imate S1 = K0 (1+p). za koje vrednosti promenljivih x i t imamo jednakost? 4.5 Geometrijski red Zamislite da ste stavili K0 = 1000 funti u ˇtedionicu koja daje 10% kamate s godiˇnje. s kra´e reˇeno. posle 3 godine s c c s c ima´ete c (?) dinara.02 = 2% od S. ˇto znaˇi da posle 50 godina ne´ete imati niˇta.38 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4. tada je (1 + x)t ≥ 1 + tx. (22) (1 + x)t > 1 + tx. Ova vaˇna nejednakost zove se Bernulijeva nejednakost. pod uslovom da su kamatne stope jednake i da su pare oroˇene c na dve ili viˇe godina. troˇite S po godiˇnjoj stopi p = 2%. ako s z stavimo K0 = k0 = 1. (?) dinara. x = 0. Ona vaˇi ne samo z z za x > 0 ve´ i za −1 < x < 0. . tj. razmotrimo ovakvu c situaciju: Imate S = 106 dinara. t > 1. Dodajete novih 1000 funti s pa sada imate K0 + S1 . vaˇi nejednakost Kt > kt za t ≥ 2. c c s s U sluˇaju (a).4 Bernulijeva nejednakost Trebalo bi da bude jasno da sloˇeno ukama´ivanje obezbedjuje viˇe novca z c s nego prosto. ˇto znaˇi da ´ete i posle 50 godina imati bar neˇto (koliko?) s c c s . s (b) Svake godine troˇite 2% od sume koju ste imali prethodne godine. posle 3 godina ima´ete c c godina ima´ete sumu c P = (1 − tp)S. posle t godina vaˇa ´e suma biti jednaka s c Q = (1 − p)t S. posle druge godine iznos na vaˇem raˇunu je s c S2 = (K0 + S1 )(1 + p) = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 . Da bismo to ilustrovali.. U sluˇaju (b). onda vam je jasno da nejednakost (22) vaˇi za x > −1. Dakle. z Ako je x ≥ −1 i t ≥ 1. Dakle. i zamenimo p sa x. i razmiˇljate da ih troˇite na jedan od dva naˇina: s s c (a) Svake godine troˇite p = 0.

. .1 = 1100 c kvocijent = 1.1)10 − 1 = 17 531. 39 Ako nastavite da svake godine dodajete K0 . ako su a i q bilo kakvi brojevi a n prirodan broj.5 Geometrijski red Opet dodajete svojih K0 funti pa ´ete posle tre´e godine imati iznos c c S3 = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + K0 (1 + p)3 . Izraˇunajmo S10 u primeru sa funtama: c prvi ˇlan = 1000 × 1. S10 = 1100 × (1. s S = prvi ˇlan × c (kvocijent na broj ˇlanova) − 1 c . On predstavlja zbir ˇlanova geometrijskog niza c aq. onda je iznos posle t godina jednak St = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + · · · + K0 (1 + p)t .1 − 1 . aq n . ˇto je isto. kvocijent − 1 (vidi stranu 33): 1 − (kvocijent na broj ˇlanova) c . . ˇ (Sta je sa sluˇajem q = 1 ?) Formulu treba pamtiti ovako: c S = prvi ˇlan × c ili.4. 1 − kvocijent Inaˇe tu formulu moˇemo zapisati pomo´u znaka c z c n aq k = aq k=1 1 − qn . Opˇtije. 1−q Primer 4. .1. aq 2 . Ovaj izraz se zove geometrijski red.1670611 1.1 broj ˇlanova = 10 c Dakle. Vaˇi formula z S = aq + aq 2 + · · · + aq n = aq 1 − qn 1−q za q = 1. onda moˇemo s z formirati (geometrijski) red S = aq + aq 2 + · · · + aq n .

A10 = 1000 .1 = 1000. ukupno £10 000. 1. Zapiˇite zbirove iz zadatka 27 pomo´u znaka s c 8 8 (vidi stranu 33). I tako dalje. U drugi stavimo A2 . Ako ste ˇiveli u Starom Rimu. . .1 A2 = 1000 . Ako ste. Nadjite sume slede´ih redova: c (a) 1 1 1 1 1 1 1 + + + + + + 2 4 8 16 32 64 128 1 1 1 1 + 2 − 3 + · · · + (−1)M M 2 2 2 2 (b) 1 − (c) 3 − 6 + 12 − 24 + · · · + 3(−2)M Ovde slovo M oznaˇava neki.2. S= 1000 1 − q 10 × = 6 144.1)2 . Imate kod ku´e s c c £8000 a u slede´ih deset godina. Uzmimo 10 koverata z c c c (pravih ili imaginarnih). morate za neˇto davati £1000.1) < 1. do desetog koverta.1 (1. Dakle. s Ako novac stavite u onu ˇtedionicu koja daje 10% kamate. naravno. 1.1) (1. 2 1. . onda z z je za vas M = 10 000.1)10 I ovde imamo geometrijski red. U prvi stavimo A1 funti.57.1)10 Dakle.1)2 = 1000. moˇete uzeti M = 1 000. (1. A2 × (1. to je A1 = 1000 . jednom godiˇnje. . ne zna se koji. Stari Grk.40 ˇ 4 KAMATNI RACUN Primer 4. c Zadatak 28. To je. ˇija ´e vrednost posle godc c inu dana leˇanja u ˇtedionici biti £1000. S obzirom da je A1 × 1. Sada razmotrimo neˇto drukˇiju situaciju. ovog puta sa kvocijentom q = 1/(1. pak. itd. da li ´e vam £8000 s c biti dovoljno? Jedan naˇin da razreˇite problem jeste da odete u ˇtedionicu i pitate. c s s Moˇda ´e vam manje vremena oduzeti slede´i naˇin. pozitivan ceo broj.1 1−q Zadatak 27. u deset koverata ima ukupno S= 1000 1000 1000 + + ··· + . poˇev od idu´e godine u c s c c ovo doba. ˇija ´e vrednost z s c c kroz dve godine biti £1000. (1.

ˇto znaˇi da je uloˇena svota porasla za viˇe s c z s od 6. itd. . . . pod uslovom da je p > −1. . . da je M1 < M2 < M3 < · · · < M12 < · · · < Mm < . To znaˇi slede´e: Ako c c c sc c c c ste uloˇili K0 = milion dinara.3 razmatrali smo situaciju u kojoj se kamata obraˇunava godiˇnje. Na primer. . itd. . . M12 = 1 061 677. c c 41 4. dinara. Umesto na dvanaest.31 . . . uz godiˇnju stopu p = 0. 4.005 u odnosu na prethodni c mesec. dakle. ˇto je neˇto viˇe od M12 .81 .6 Meseˇno ukama´ivanje. posle 2 meseca: posle 6 meseci: a posle 12 meseci iznos je jednak M12 = K0 1 + p 12 12 . . M2 . Mm . M3 . . M12 . ako je m = 365. tj. . . . onda vam se z s svakog meseca svota pove´ava po stopi p/12 = 0. ako se kamata obraˇunava dnevno. . . ili bilo koji drugi prirodan broj. npr. . tj.1%.4. . meseˇno. p = 0.6 Meseˇno ukama´ivanje. . . c s U mnogim sluˇajevima to se ˇini ˇeˇ´e. kojom je odredjen niz brojeva M1 . gde je z m = 2 . 3 . Dakle. . posle jednog meseca ima´ete c K0 1 + p = 12 . c c U odeljku 4. Moˇe se dokazati ono ˇto bi se moglo oˇekivati na osnovu prethodnog — da z s c taj niz raste. godinu moˇemo podeliti na m delova.06 = 6%. tada je iznos na raˇunu posle 365 dana c c jednak M365 = K0 1 + p 365 365 = 1 061 831. U sluˇaju proizvoljnog m imamo formulu s s s c (23) Mm = K0 1 + p m m .

42 Zadatak 29. Dokaˇite da je z 1+ x 2
2

ˇ 4 KAMATNI RACUN

< 1+

x 3

3

za x > −2, x = 0.

Moˇete koristiti formulu z (A + B)3 = A3 + 3A2 B + 3AB 2 + B 3 . Zadatak 30. Dokaˇite da je z 1+ x 3
3

< 1+

x 4

4

za x > −3, x = 0.

Moˇe da pomogne formula z (A + B)4 = A4 + 4A3 B + 6A2 B 2 + 4AB 3 + B 4 . Pri stepenovanju zbira korisno je imati u vidu Paskalov trougao: (A + B) (A + B)2 (A + B)3 (A + B)4 (A + B)5 1 1 5 1 4 10 1 3 6 10 1 2 3 4 5 1 1 1 1 1

Formula Formula (19) daje iznos na raˇunu posle t godina sa jednim ukama´ivanjem c c godiˇnje, a (23) — posle jedne godine sa m ukama´ivanja godiˇnje. One se s c s mogu objediniti u jednu: (24) K = K0 1 + p m
mt

.

Ovde je K0 uloˇeni svota, tj. poˇetna vrednost kapitala, p — godiˇnja kaz c s matna stopa, m — broj ukama´ivanja (kapitalisanja) u toku jedne godine, K c — krajnja vrednost kapitala, tj. vrednost kapitala posle t godina, pri ˇemu c t ne mora biti ceo broj. Broj n=m·t

4.7 Neprekidno ukama´ivanje c

43

jednak je broju ukama´ivanja u toku vremenskog intervala t, tj. broju c obraˇunskih perioda. Prema tome, formulu (24) moˇemo napisati u obliku c z (25) K = K0 1 + p m
n

.

Na primer, ako ste uloˇili kapital K0 na 3.5 godine, uz polugodiˇnje ukamaz s ˇ ´e se desiti ako poˇelite da pare podignete posle ´ivanje, onda je n = 7. Sta c c z 3 godine i 2 meseca, zavisi od drugih uslova. Zadatak 31. Uloˇili ste £1000 uz godiˇnju kamatnu stopu 10% i tromeseˇno z s c ukama´ivanje. Koliko ´ete imati posle: (a) 9 meseci, (b) 15 meseci? Koliko c c treba da uloˇite da biste imali £1000 posle 6 meseci? z

4.7

Neprekidno ukama´ivanje c

Ljudski je zapitati se da li se skra´ivanjem intervala (izmedju dva) ukama´ic c vanja (uz godiˇnju kamatnu stopu, recimo, p = 0.06) moˇe ste´i neograniˇena s z c c koliˇina novca za godinu dana. Drugim reˇima, ˇta se dogadja sa nizom c c s M m = K0 1 + p m
m

,

m = 1, 2, . . .

kad se m pove´ava preko svake mere. Moˇemo probati sa m = 365 × 24 × c z 60 × 60, tj. sa pripisivanjem kamate svake sekunde. Ispostavlja se, naˇalost, z da je niz Mm ograniˇen — vaˇi nejednakost c z Mm < K0 ep , gde je e osnova prirodnih logaritama, ili eksponencijalna konstanta, e = 2.718281828459 . . . Ako kapital K0 nije preterano veliki, onda razlika K0 1 + p m
m

− K0 ep ,

za m = 365 × 24 × 60 × 60,

nije vredna pomena9 , pa se vrednost kapitala na kraju godine moˇe raˇunati z c po formuli K = K0 ep .
9

osim za Piro´ance c

44

ˇ 4 KAMATNI RACUN

Zamislite da ste uloˇili 100 miliona dolara po godiˇnjoj stopi 10%. Tada ´e z s c vam neprekidno ukama´ivanje, prema mom proraˇunu, doneti oko 63 dolara c c viˇe nego pripisivanje kamate svakog sata. s Prethodna formula se moˇe uopˇtiti tako da se dobije vrednost kapitala z s u bilo kom budu´em momentu t : c (26) K = K0 ept . Obraˇunavanje kamate po toj formuli zove se neprekidno ukama´ivanje. c c Zadatak 32. Uloˇili ste £10 000 uz godiˇnju kamatnu stopu od 9%. Koz s liko ´ete imati posle 2 godine, ako se kamata obraˇunava: (a) godiˇnje; (b) c c s tromeseˇno; (c) meseˇno; (d) neprekidno. Uporedite dobijene rezultate. c c Nominalna i efektivna stopa Godiˇnja stopa koja se pominje kod meseˇnog ili neprekidnog ukama´ivanja, s c c i drugde, naziva se nominalnom, i ona ne pokazuje stvarni procentualni rast za godinu dana. Na primer, ako smo uloˇili kapital K0 po godiˇnjoj stopi z s p, uz neprekidno ukama´ivanje, onda ´e njegova vrednost posle godinu dana c c porasti za K0 ep − K0 = (ep − 1)K0 , ˇto znaˇi da je stvarna procentualna s c promena jednaka (ep − 1)K0 = ep − 1. K0 Ta promena se zove i efektivna godiˇnja stopa. Sliˇno, ako je broj ukamas c ´ivanja tokom jedne godine jednak m, onda je odgovaraju´a efektivna stopa c c jednaka p m 1+ − 1. m Samo su u sluˇaju m = 1 efektivna i nominalna stopa jednake, inaˇe je c c efektivna ve´a. Staviˇe, iz odeljka 4.6 sledi da efektivna stopa raste kad m c ˇ s raste, a najve´a je kod neprekidnog ukama´ivanja, sve to uz pretpostavku da c c je nominalna stopa fiksirana. S obzirom da je rad sa nominalnim stopama jednostavniji, obiˇno se pod c ,,godiˇnjom stopom“ podrazumeva ,,nominalna godiˇnja stopa“. Taj dogovor s s se poˇtuje i u drugim situacijama kao, recimo, u slede´im. s c Zadatak 33. Broj stanovnika drˇave A je za 20% manji od broja stanovnika z drˇave B. Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 5%, a z s ve´a po stopi 2%, kada ´e se izjednaˇiti? c c c

neprekidno i po eksponencijals nom zakonu. Napiˇite odgovaraju´u formulu za B i koristite s s c podatak A0 = 0. gde je At broj stanovnika drˇave A u budu´em momentu t.minus“ u eksponentu: c Vt = V0 e−0. To ˇto vra´ate posle prve godine vredi danas manje. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno opada po godiˇnjoj stopi od 20%.08)2 .4. Posle dve godine vra´ate svotu A i ona sada vredi c A A = .8B0 . koje ste pozajmili po godiˇnjoj s kamatnoj stopi p = 0. s s c postavlja se pitanje kolika je? Moˇemo rezonovati bar na dva naˇina. ako raste. (a) Koliko ´e vredeti posle 5 godina? (b) s c Kada ´e mu vrednost biti prepolovljena? (c) Kolika je efektivna godiˇnja c s stopa? (d) Kada ´e vredeti jedan dolar? a jedan cent? c Uputstvo: Oznaˇimo sa Vt vrednost automobila u momentu t. koji se raˇuna z c c od sadaˇnjeg momenta t = 0. efektivna stopa je u ovom sluˇaju z c manja od nominalne.08 (dinara). Jasno je da je godiˇnja rata ve´a od 10 000 dinara. ˇemu je razlog to ˇto Vt opada. c s 4. z c Prvi naˇin: c U slede´ih deset godina treba da vra´ate po A dinara. Zadatak 34.08. A je nepoznato.2t (pri ˇemu je V0 = 20 000).. Dakle. s c vredi taˇno c A A = 1+p 1. Na primer. c Odgovor na (c): pribliˇno 18. c c Novac ste dobili danas.8 Krediti 45 Uputstvo: Stanovniˇtvo raste. Dug treba da vratite za n = 10 godina u jednakim godiˇnjim ratama. S obzirom c da Vt opada.1%. ima´emo formulu sa znakom . At = A0 e0.05t . 2 (1 + p) (1.8 Krediti Zamislite da dugujete S = 100 000 dinara.

Po istom rezonovanju. c s Vra´ate svotu A i u drugu godinu ulazite sa dugom c S1 = S(1 + p) − A.46 ˇ 4 KAMATNI RACUN Nastavljaju´i dalje. posle otplate druge rate.08)10 Dakle. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 S obzirom da ste pozajmili S dinara. 1 1+p p p(1 + p)10 1− 1+p 1− Kad ovde stavimo p = 0. vaˇ dug iznosi s S10 = S(1 + p)10 − A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A. zakljuˇujemo da poslednja. c s Drugi naˇin: c Neposredno pre vra´anja prve rate vaˇ dug je narastao i jednak je S(1+p). 1 A 1 1 (1 + p)10 S= =A − . Posle otplate desete rate.710081399 = 14902. pozajmili ste ukupno A A A + + ··· + . ispada da je (27) S = A A A + + ··· + . tj. deseta rata danas vredi c c A A = .710081399 = 100 000/6.94887. ulazite sa c dugom S2 = S1 (1 + p) − A = S(1 + p)2 − A(1 + p) − A. 10 (1 + p) (1. Konaˇno. dobijamo S = 6. . 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 Ovde se opet pojavljuje geometrijski red sa kvocijentom 1/(1 + p). Dakle.08. u tre´u godinu.710081399 × A. A = S/6. godiˇnja rata iznosi blizu 14 903 dinara.

ˇto bi trebalo da bude oˇigledno. c S= A A A + + ··· + . dobijamo jednakost S(1 + p)10 = A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A. tj.8 Krediti S obzirom da je S10 = 0. dolazimo do istog rezultata s c c (vidi (27)). dele´i sa (1 + p)10 . oznaˇi´emo je sa A[n] kad ho´emo da tu cc c zavisnost istaknemo. c Cn+1 > Cn . onda p oznaˇava c c c c meseˇnu kamatnu stopu.4. S=A (29) = A 1 1− . Da li je oˇigledno da se A[n] smanjuje. c c c Jasno je da je nA[n] > S. slede´e: Ako se dug vra´a u 10 meseˇnih rata. p =kac c matna stopa na nivou datog . Cena pozajmice.obraˇunskog perioda“. n =broj rata.. c c na primer. A =rata. tj. s c c da je A[n + 1] < A[n] ? . raste raste sa pove´anjem broja n. Ovo poslednje znaˇi. tj. ako je n ≥ 2. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)n pri ˇemu je S =koliˇina pozajmljenog novca. Cn = nA[n] − S. p (1 + p)n 1 1 − p p(1 + p)n 1 1 1 + + ··· + . c Vrednost rate A zavisi od n. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 47 Prema tome.. a iz formule (28) moˇe se zakljuˇiti da je nA[n] > z c (1 + p)S. Formula Prethodna razmatranja pokazuju da vaˇi formula z (28) S = A tj. razmiˇljaju´i na dva naˇina. Ukupna koliˇina novca koja ´e biti ispla´ena zajmodavcu jednaka je nA[n].

(a) Kolika je c s s rata? (b) Kolika je cena pozajmice? Zamenite . ali se rate mogu biti medjusobno c c razliˇite. moˇe rasti po nekoj stopi g > 0.. (1 + p)k k=1 Rata. a2 .) Zadatak 35. dolazimo do formule c a2 an−1 an a1 S= + + ··· + + 2 n−1 1 + p (1 + p) (1 + p) (1 + p)n n (30) ak = . (1 + p)k Rasudjuju´i kao ranije.ˇetiri“ sa .. Uloˇili ste $1000 uz godiˇnju stopu 10% i godiˇnje ukama´ivanje. druga.48 ˇ 4 KAMATNI RACUN (U oba sluˇaja smatramo da su koliˇina pozajmljenog novca i kamatna stopa c c nepromenjene. z s s c Posle svakog pripisivanja kamate podiˇete $20.). S= k=1 a1 (1 + g)k−1 (1 + p)k 1− 1+g 1+p n a1 = p−g . Tada ´e biti z c a2 = (1 + g)a1 . Zamislite da dugujete S = z c 10 000 evra. g = p. . Sadaˇnja vrednost c c s rate ak jednaka je ak . poˇev od slede´e. Uporedite dobijene c rezultate. Zamenom u (30) dobi´emo c n . recimo. Zadatak 36. . . Dug s treba vratiti za n godina.08. an = (1 + g)n−1 a1 . Godiˇnja kamatna stopa je 12%. uz uslov da vrati dug u ˇetiri jednake godiˇnje rate. z (a) Koliko ´ete imati na kraju druge godine (posle pripisivanja kamate a c pre podizanja $20)? (b) Koliko ´ete imati na kraju dvadesete godine? c Uputstvo: Sluˇaj nejednakih rata c Dug se moˇe otpla´ivati i u nejednakim ratama. Oznaˇimo rate sa a1 . koje ste pozajmili po godiˇnjoj kamatnoj stopi p = 0. Pavle je pozajmio 4000 dolara od banke. . . a2 = (1 + g)2 a1 . . itd.pet“ pa odgovorite na (a) i (b). (prva.

ako je unapred dogovorena jedna ista vrednost svih rata sem s poslednje. moˇemo na´i po formuli c c z c − ln(1 − Sp ) a . (1. itd.147407)(1. ˇto je dosta manje od 10 000. pa imamo s n= − ln(1 − 800/1000) = 20. Ako je z c g = p. n. Prema tome. raˇunaju´i i poslednju. g) pa zatim a2 .08) 0. 3 = 3. onda formula nema smisla. Zamislite da ste u stanju da ots z pla´ujete samo 1 000 evra godiˇnje.081399. p.4157138. a = 1000. Uopˇte. n Razmotrimo neˇto sloˇeniju situaciju.08. npr.08)21 (31) n = Tu x oznaˇava najmanji medju celim brojevima koji su ≥ x.23 = c 2. ln(1. D21 = 10016. n = 21) c z 10 000 = D20 + Odavde dobijamo a21 = (10 000 − 9818. D20 = 9818. evo z c kako: Znamo da je a1 = a2 = . onda njihov broj. koja kaˇe da je (za S = 10 000.08)10 = 6710. 1.80316.4. Pove´ajmo broj rata: s c D15 = 8559.91237187 = 21. = an−1 = 1 000. ln(1 + p) a21 .147407. . Jedan od naˇina je da probate. S = 10 000. U naˇem primeru je p = 0. ali je tada jednostavno zakljuˇiti da je c a1 = (1 + p)S .8 Krediti 49 Odatle moˇemo na´i a1 (ako su dati S. Tu poslednju moˇemo na´i z c pomo´u formule (30). Vidimo da sa 20 rata dug nije otpla´en a sa 21 je premaˇen.478688.08)21 = 915.08 (1. . c s broj rata je 21 ali je poslednja manja od 1 000. Deo duga koji otpla´ujete sa c 10 jednakih rata jednak je 10 D10 = k=1 1 000 1 000 1 = 1− k (1.08) . Jasno je da ´ete pla´ati viˇe od deset c s c c s godina ali ne moˇete pogoditi koliko.

50 ˇ 4 KAMATNI RACUN Kad smo naˇli n. ˇvajcarskog matematiˇara. tj. poslednju ratu i cenu pozajmice. koji je s c daleke 1683. Ne pozivaju´i se s c c c na formule. nadjite broj rata. c c s Zadatak 37. moˇe se dokazati da u c z z sluˇaju a ≤ Sp dug nikad ne bi bio ispla´en. Slika 10: Dve slike Jakova Bernulija. godine razmatrao problem neprekidnog ukama´ic n vanja i tako otkrio niz (1 + 1/n) (a) (b) . Pozajmili ste 100 funti sa obavezom da vra´ate po 50 funti c godiˇnje poˇev od slede´e godine. ˇto s znaˇi da se rata ne moˇe zadavati proizvoljno. U naˇem primeru je Sp = 800. onda poslednju ratu raˇunamo po formuli s c n−1 (32) an = (1 + p) n S− k=1 a (1 + p)k Formula (31) ima smisla samo kad je 1 − Sp/a > 0. Naime. a > Sp. uz kamatnu stopu %10.

ili vrednost funkcije u a. U tom kontekstu element a se zove original ili argument. i ne mora biti jedc nak B.. . Cetvrta tabela ne zadaje funkciju jer element 4 ∈ A ima dve slike. Skup svih mogu´ih slika zove se rang ili doseg od f. funkcije. a skup B — kodomen. Ponekad funkciju moˇemo zadati pomo´u tabele. 4} c c ˇ povezani sa elementima skupa B = Z. 2. Ako a ∈ A. Skup A se zove domen. ako ho´emo da istaknemo domen i kodomen.51 5 5. Samu funkciju moˇemo zamisliti kao neˇto (npr. 10 Ili . maˇinu ili duha) ˇto z s s s povezuje A sa B na svoj naˇin. tada kaˇemo da je zadata z 10 funkcija iz A ka B. onda sa f (a) oznaˇavamo element iz B koji je povezan sa a. Ako u toj vezi svakom elementu iz A odgovara po jedan (jedini) element iz B.iz A u B “. 3. A i B. c i zovemo ga slika od a. ili delokrug. f.1 Funkcije Pojam funkcije Neka su data dva (neprazna) skupa. z c a 1 2 3 4 4 f3 (a) -1 5 -1 3 4 a 1 2 3 4 f0 (a) -1 2 7 4 a 1 2 3 4 f1 (a) -1 5 -1 3 a 2 4 3 1 f2 (a) 5 3 -1 -1 Ovde vidimo ˇetiri tabele pomo´u kojih su elementi skupa A = {1. sa c f : A → B. c z c npr. Funkciju moˇemo oznaˇiti jednim slovom. ili. i neka su na neki naˇin elementi c skupa A povezani sa elementima skupa B.

 (33) f (x) = x za x ∈ (0. f (−3) = −1 jer −3 ∈ (−∞. pa zato funkcije f1 i f2 smatramo jednakim. Sta je njen doseg? Funkcija moˇe biti zadata pomo´u viˇe formula. z c s  −1 za x ∈ (−∞. ˇto sledi iz . iz jednakosti (x − a)(x + a) = x2 − a2 (34) (x. ∞). 1]. Na primer. s ˇ doseg funkcije f0 jednak je {−1. f (0.001). 2. f2 (x) = (x − 1)(x + 1) + 1. (c) f1 (x) = f2 (x) za svako x iz domena. 4. Na primer. Iako izrazi ne izgledaju identiˇno. Imamo. Zadatak 38. f (−0. Uopˇte. Da li 0 ∈ Rang(f )? Jednakost funkcija Druga i tre´a tabela (od ˇetiri prethodne) ne izgledaju identiˇno. npr.001). pa ´e nam kodomen uvek biti jednak R. 0).. ali je c c c f1 (a) = f2 (a) za svako a ∈ A.razlike c s kvadrata“. a ∈ R). Domen te funkcije je R \ {0}. funkcije f1 i f2 smatramo jednakim ako s (a) imaju isti domen.52 5 FUNKCIJE Kad odredjujemo doseg. formula c sc c f (x) = |x| za x ∈ Z. Zahtev (b) za nas nema znaˇaja jer ´emo razmatrati funkcije sa brojˇanim c c c vrednostima. npr. 7}. (b) imaju isti kodomen.   1 za x ∈ (1. tj. f (1). funkcije su jednake. Za funkciju f zadatu formulama (33) nadjite f (0). razmiˇljamo o vrednostima funkcije. ˇ zadaje funkciju f : Z → Z.. 0). f (1. c Primer: Razmotrimo funkcije iz R ka R : f1 (x) = x2 . .1). Sta je doseg funkcije f1 ? Funkcije se najˇeˇ´e zadaju pomo´u jedne formule.

Primer: Razmotrimo funkcije f1 (x) = x5 −6x4 +7x3 +6x2 −7x+1. Ako domen proˇirimo bilo kojim brojem. Primer: ako je y = f (x). . Recimo. y i x. = 998 001.2 Inverzna funkcija 53 Ovaj primer pokazuje joˇ i to da postupak kojim se dolazi od elementa s do njegove slike nije bitan. . ∞). 5. Ali ako mislimo na povrˇinu kruga radijusa r. 4}. treba da nadjemo x iz jednaˇine z c c y = f (x). lako se raˇuna f2 (999). kako stoji na desnoj strani. skupu svih vrednosti promenljive za koje izraz ima smisla . itd. jeste skup A. Ako je funkcija zadata jednim izrazom a ne kaˇe se ˇta je domen. npr. dok f1 (999) = 999 × 999 = . gde je f neka funkcija. U raznim situacijama maksimalni domen ne samo da nije potreban ve´ moˇe i da smeta. . . Naime. 1. npr. u sluˇaju profita to znaˇi da ho´emo da znamo koji nivo prodaje c c c dovodi do ˇeljenog profita. Drugim reˇima. profit i nivo prodaje. onda se z s podrazumeva da je domen maksimalan. 2 2 11 gde je f (x) = 2x − 1 (x ∈ R). . jednak oblasti definisanosti tog izraza11 . onda je 1 1 x= y+ .2 Inverzna funkcija Ako su dve veliˇine. Domen obe funkcije. 0. 2 2 Ovde je. c f2 (999) = (999 − 1)(999 + 1) + 1 = 998 × 1000 + 1 = 998 001. tj. 2. onda s je prirodni domen (0. reˇenje jedinstveno. za svako y. S obzirom da je f1 (x) = f2 (x) za svako x ∈ A (proverite!) funkcije su jednake. maksimalni domen funkcije f (r) = πr2 je c z interval −∞ < r < +∞. onda se moˇemo zapitati koliko je x za z zadato y. x ∈ A = {−1. dobi´emo dve nove funkcije koje nisu s c jednake. tj. 3. povezani jednaˇinom c c y = f (x). i mi smo dobili novu funkciju s 1 1 f −1 (y) = y + . f2 (x) = x+1.5.

x = y. Ako s za svako y ∈ Rang(f ) postoji jedno jedino x ∈ A takvo da je f (x) = y. (f) f (x) = 1/x (x ∈ R \ {0}). s tj. (d) f (x) = x+1 Zadatak 40. u ovom sluˇaju c kaˇemo da funkcija f nije invertibilna. po pravilu f −1 (y) = x. ako je √ √ y > 0. x = − y. tj. (x ≤ 0). x−1 (A =?). Budu´i c s c 12 da nemamo razloga da damo prednost jednom ili drugom . na´i je (to c c podrazumeva i nalaˇenje domena): z (a) f (x) = −4x + 1 (A = R).13 onda definiˇemo inverznu funkciju s f −1 : C → A. Primer: Ako je y = f (x).54 koju zovemo inverzna funkcija (funkcije f ). Pokaˇite da je f invertibilna i nadjite inverznu. s + t). z 12 13 Izbor jednog od dva reˇenja mogao bi zavisiti od konkretnog problema. da nema inverznu. (c) f (x) = x − x2 (A = [ 0. gde je f (x) = x2 (x ∈ R). Medjutim. a rang inverzne? Zadatak 39. Dakle. 1]). (b) f (x) = x 2 C = Rang(f ). 5 FUNKCIJE onda je pitanje smisleno jedino za y ∈ Rang(f ) = [0. domen inverzne funkcije jednak je rangu date funkcije. Funkcija f : R2 → R2 zadata je formulom f (s. ∞). U sluˇaju da funkcija f : A → R ima inverznu. jednaˇina f (x) = y ima jedinstveno reˇenje c s . onda jednaˇina x2 = y ima dva reˇenja. t) = (s − t. (e) f (x) = x2 (g) f (x) = x3 (x ≥ 0). (A = R). z Razmotrimo opˇtu situaciju. Neka je f : A → B nekakva funkcija.

−1). −1 ≤ x ≤ 1. onda se f zove realna funkcija jedne realne promenljive. g(x) = 2 − x. Na primer. Nacrtajte na istoj slici linije y = ex . (4. x ∈ A = domen(f ). Nacrtajte na istoj slici grafike funkcija f (x) = 1/x. y = 1 + x. Nacrtajte na istoj slici linije x3 . Na c c z primer. 2). Na slici 12 vidite deo tabele koju je napravio MAPLE da bi grafiˇki c predstavio funkciju f (x) = ex . 3: y= Kada crtamo dve ili viˇe linija na istoj slici. duˇni smo da istaknemo s z preseˇne taˇke. y = 1 + 2 . zbog nejednakosti x3 < x2 za x ∈ (0. grafik funkcije f c c zadate slede´om tablicom c x 1 2 3 4 f (x) -1 2 7 4 ˇine ˇetiri taˇke u ravni: (1. Zadatak 41. 4). 1: y = x. (2.5. Grafik funkcije f je deo ravni R2 a ˇine ga taˇke (x. 1).3 Grafici 55 5. U tom sluˇaju grafik moˇemo nacrtati z c c z uzimanjem dovoljnog broja vrednosti promenljive x i raˇunanjem f (x). |x| ≤ 2. Zadatak 43. Zadatak 42. treba da se vidi medjusobni poloˇaj linija.3 Grafici Ako su i domen i kodomen funkcije f sastoje od brojeva. f (x)). 2: y = x2 . Pored toga. (3. sadrˇi bezbroj taˇaka. Na c slici 11 pokazano je kako nastaje grafik funkcije f (x) = x2 . ali je u praksi najˇeˇ´e interval ili unija interz c sc vala — dakle. linija 3 se nalazi ispod 2 za 0 < x < 1. c c c 4 2 1 –1 2 3 4 –7 Domen moˇe biti svakakav. x 2 . −7).

4 Tipovi realnih funkcija Evo nekoliko primera realnih funkcija: • Konstanta.56 5 FUNKCIJE Slika 11: Crtanje grafika funkcije f (x) = x2 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (a) (b) 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (c) (d) 5. npr. • Linearna. f (x) = c. f (x) = ax2 + bx + c. gde je c fiksiran realan broj. Grafik je prava linija. f (x) = kx + m. π. Grafik je parabola. c = −2. gde su k i m fiksirani realni brojevi. . • Kvadratna. 7.78. log(13). b. gde su a (= 0). c fiksirani realni brojevi (koeficijenti funkcije).

8 1 x -1.3769 ex . -.4 0. gde je α realan broj (npr. Domen ove funkcije zavisi od α.8329 -.. • Stepena funkcija. Najprostija racionalna funkcija (a da nije c polinom) je funkcija obrnute proporcionalnosti: f (x) = A . Definisana je za svako x ∈ R.8 –0. x . i definisana je za x > 0. . f (x) = loga x. gde je n prirodan broj i an . ali u svakom sluˇaju interval (0.9185 -.8758 -.4538 .6 –0.5.6 0.3842 .3407 1.5 2 1.4165 . f (x) = xα . z • Racionalna funkcija je koliˇnik dva polinoma. Svi dosad navedeni izrazi definisani su za svako x ∈ R.7095 -. • Eksponencijalna. α = 1/3).polovina“ parabole (vidi sliku 14(b)).9564 -. .5132 1. Ako je an = 0. √ • Kubni koren.7505 -. Vidi sliku 13(b). • Logaritamska.4577 • Polinom. Vidi sliku 13(a).4 Tipovi realnih funkcija 57 Slika 12: Tablica vrednosti funkcije ex 2.3337 . f (x) = 3 x = x1/3 .4 –0.3991 . gde je a = 1 pozitivna konstanta. . f (x) = ax .6670 .7901 -.4919 . ∞) je c sadrˇan u domenu.4721 .5 1 0. a0 fiksirani realni brojevi.3679 .4348 .3961 1. . √ • Kvadratni koren. f (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 . f (x) = x = x1/2 .2932 . Ova funkcija je inverzna u odnosu na eksponencijalnu (i obratno).2 0. Definisana je za x ≥ 0 a grafik je .2 0 0.5 –1 –0. definisana je tamo gde c je imenilac razliˇit od nule. kaˇe se da je z stepen polinoma jednak n.

2+1 x 3 f3 (x) = x2 − 1 (2x − 1)(4x + 5) x − 1. i na´i je. ctg x (= cot x). cos x. f4 i f6 imaju inverznu.5) x x 3x y 2 x y=e x 2. Odredite (maksimalni) domen slede´ih funkcija: f1 (x) = f4 (x) = x−1 .58 5 FUNKCIJE Slika 13: y (0. Grafik je hiperbola (vidi sliku 14(a)). tg x (= tan x). . Pokaˇite da f1 .3) (0.718 x x (a) Eksponencijalne funkcije (b) Eksponencijalna i logaritamska funkcija Slika 14: 3 2 y 1 0 –1 –2 –3 1 2 4 9 3 –3 –2 –1 1 x 2 3 2 1 (a) Hiperbola y = 1/x (b) y = √ x gde je A fiksiran realan broj (= 0). f6 (x) = ln(x + 1). x+1 f2 (x) = 2x . z c • Trigonometrijske funkcije. f5 (x) = x3 − 3x. c Zadatak 44. sin x.718 1x y=ln x 1 –1 –1 1 2.

4 Tipovi realnih funkcija 59 • Ciklometrijske (=inverzne trigonometrijske) funkcije. onda se z funkcija zadata formulom h(x) = g(f (x)) zove kompozicija funkcija f i g. g(x) = x + 1. Kombinovanje podrazumeva upotrebu. moˇemo re´i. Koristi se oznaka h = g ◦ f. oduzimanja. mnoˇenja i deljenja. Na s s primer. Domen funkcije h je odredjen uslovom x ∈ domen(f ) i f (x) ∈ domen(g). Funkcija f (x) = |x| je elementarna jer je f (x) = sana na skupu R \ {0} kao g(x) = 1 za x > 0. ∞) kao  1 za x > 0. funkcija sign. tada je (g ◦ f )(x) = g(f (x)) = f (x) + 1 = x2 + 1. i kompoziciju funkcija. −1 za x < 0. pored sabiranja. definisana na intervalu (−∞. (f ◦ g)(x) = f (g(x)) = (g(x))2 = (x + 1)2 .   0 za x = 0. arcsin x. ako je f (x) = x2 . |x| S druge strane.5. Ako su f i g dve funkcije. Funkcija g. arctan x. x ∈ R \ {0}. a ako f (x) ∈ domen(g). (Ako x ∈ domen(f ).  sign(x) = −1 za x < 0. onda f (x) nema smisla.) Funkciju g ◦ f nalazimo tako ˇto u izrazu g(x) piˇemo f (x) umesto x. . definiali iako zadata pomo´u dva izraza. Sve u svemu. mada neprecizno. Kombinovanjem navedenih funkcija formiraju se elementarne funkcije. jeste elementarna jer se moˇe predstaviti i c z ovako: x S(x) = . onda / / g(f (x)) nema smisla. x2 . arccos x. da je elementarna ona z c funkcija koja se zadaje jednim izrazom.

14 U izrazu ln A. x−1 (g) f (x) = ln(x2 − 2x + 1) . x2 + 1 x−1 . to znaˇi. da je njen grafik nad bilo kojim c intervalom sadrˇanim u domenu neprekinuta linija. . x+1 x2 + 1 . z Nacrtajte grafike funkcija sign(x) i S(x). Razlog je u tome ˇto je elementarna funkcija neprekidna s gde god je definisana. pored ostalog. onda je dotiˇna funkcija definisana za svako x. (c) f (x) = 2 x − 3x + 2 x−1 (d) f (x) = .60 5 FUNKCIJE nije elementarna. U ˇemu je razlika? c Zadatak 45. x−1 . x+1 Pri odredjivanju domena treba voditi raˇuna o tri vrste izraza: c razlomcima (imenilac = 0). Odredite domene slede´ih funkcija: c (a) f (x) = (b) f (x) = 1−x . argument je jednak A. logaritmima (argument14 > 0). i ako nema trigonometrijskih i ciklometrijskih funkcija. (h) f (x) = ln x−1 . i korenima sa parnim izloˇiocem (potkoreni izraz ≥ 0). Primer: funkcija c f (x) = 3 x6 − x2 − 1 ex 3 −4x je definisana za svako x. (e) f (x) = (f) f (x) = 3 1−x . z Ako takvih izraza nema.

Ako je b = 0 i a = 0.) Tu je ∆y = y2 − y1 . ∆x = x2 − x1 . onda se njena jednaˇina moˇe napisati u obliku c z (35) ax + by = c. onda jednaˇina postaje x = −c/a. S druge strane. ∆x x − x0 (Vidi sliku 15. gde je k = −c/a. y0 ). 2). y) bilo koje dve taˇke na pravoj. Broj n pokazuje mesto gde ta prava seˇe y-osu. tj. Napiˇimo jednaˇinu prave koja prolazi kroz taˇke (1. y0 ) = (1. c 3 4−1 3 . to je taˇka (0. y0 ) i (x.1 Linearna i kvadratna funkcija Prava linija i linearna funkcija Linearna funkcija se moˇe predstaviti u obliku z f (x) = kx + n. ako je data neka prava p. a ova predstavlja c .vertikalnu“ pravu. y1 ) i (x2 . Grafik linearne funkcije je prava linija. onda c moˇemo napisati jednaˇinu prave: z c (37) y − y0 = k(x − x0 ). Ako su (x0 . ako znamo nagib prave i jednu njenu taˇku (x0 . pravu paralelnu sa y-osom. n). Broj k c c pokazuje nagib prave i zove ga tako: nagib prave.. gde su (x1 . n = c/b. c onda je nagib jednak koliˇniku c (36) k = ∆y y − y0 = . onda se jednaˇina (35) moˇe napisati u obliku c z y = kx + n. 2) i (4. ili nagib funkcije.61 6 6. Ako je b = 0. c Prema tome. Dakle: y−2 = 1 (x−1). Njega moˇemo dobiti dele´i promenu vrednosti promenljive y sa odgovaraju´om z c c promenom promenljive x. 3). s c c 3−2 1 nagib: k = = . y2 ) bilo koje dve taˇke na pravoj. gde su k i n realni brojevi. taˇka: (x0 .

onda f (x) raste kad x raste. y1 ) 0 x 0 x Slika 16: Po nagibu se prepoznaje da li funkcija raste ili opada. y y k<0 k=0 k>0 y x x x Zadatak 46. onda je funkcija konstantna. %x %y A(x1 . 40k + n = −4000. ako je nagib negativan. x. y y B(x2 . Jedne godine fabc rika je napravila 40 jedinica i izgubila £4000. 80k + n = 1000. Pretpostavimo da fabrika pravi neki proizvod i da je veza izmedju profita. c s Uputstvo: P (x) = kx + n.62 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 15: . P (x). Pokaˇite da je F = 1. ˇto je donelo profit od £1000. Koliko jedinica treba najmanje da se proizvede da bi profit bio pozitivan? . Druge godine proizvodnja je pove´ana na 80 jedinica. P (80) = 1000. Na slici 17 prikazana je veza izmedju Celzijusovih (C) i Farenhajtovih (F) stepeni. linearna. Dakle. y2 ) . . Naime: ako je nagib linearne funkcije f (x) pozitivan. onda f (x) opada kad x raste. P (40) = −4000. ako je nagib jednak nuli. Kako se ose´ate ako vam je temc ◦ peratura 100 F ? Zadatak 47. Izrazite svoju telesnu z temperaturu u Farenhajtovim stepenima. Nadjite k i n.8 C + 32. i koliˇine proizvodnje. Nadjite P (x).

Jabuke s z koˇtaju 75 dinara. Za svaku od slede´ih jednaˇina nacrtajte grafik i nadjite nagib. Stavimo x = 0 z z i dobijemo presek sa y-osom. jer grafik prolazi kroz koordinatni poˇetak. U tom c c sluˇaju uzmemo neko x = 0. Grafik se moˇe nacrtati nalaˇenjem preseka sa osama. c c (a) 3x + 4y = 12 . po kilogramu. c c . a groˇdje 60 dinara. npr. (b) 2x + y = 10 . (d) 3y − 2x = 5 . x = 1. pa dobijemo joˇ jednu taˇku: c s c (1.1 Prava linija i linearna funkcija 63 Slika 17: Veza izmedju Farenhajtovih i Celzijusovih stepeni p ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pp pp pp ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pppppp p ppppp ppppp ppp p ppppp 9 ppppp p p pppppppppp ppppppp ppppp p ppppp ppppp 5 pp ppppp ppppp pp 32 ppppppppppp ppppp pp pp pp ppppp ppppp ppppp Fahrenheit fahrenheit Celsius Zadatak 48. (c) x − 2y = 4 . Izrazite tu informaciju s z simboliˇki i grafiˇki.6. Potroˇili ste 1000 dinara na kupovinu jabuka i groˇdja. Zadatak 49. y = 0 — sa x osom. −2). Tako ne ide u sluˇaju c jednaˇine y = −2x.

onda je marginalna funkcija jednaka nagibu. M gde treba. • Ako je funkcija C(x) linearna.64 Marginalna funkcija 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Ako je data zavisnost neke ekonomske veliˇine (npr. c c Prelomna taˇka c Oznaˇimo sa R(x) (=revenue) prihod od prodaje x jedinica nekog proizvoda c a sa C(x) (=cost) troˇkove proizvodnje. Ovaj sistem moˇemo reˇiti na viˇe naˇina: z s s c . prihoda.2 Sistem jednaˇina c Na slici 18 prikazane su prave p i q. Taˇka x za koju je P (x) = 0 zove se prelomna taˇka. p : 3x + y = 6. x + 0.) S obzirom da M pripada i jednoj i drugoj pravoj. koliko firma treba da proizvede da bi imala pozitivan profit? 6. tj.9y = 1. onda se odgovaraju´om marginalnom c c funkcijom naziva promena te veliˇine pri pove´anju proizvodnje za jednu c c jedinicu. njene koordinate zadovoljavaju i jednu i drugu jednaˇinu. (Zaˇto?) s • Izraˇunajte marginalni profit u sluˇaju zadatka 47. Jedna firma je pove´ala dnevnu proizvodnju sa 20 na 25 jec dinica i naˇla da su troˇkovi proizvodnje porasli za £800 dnevno. Nadjite s s marginalnu funkciju troˇkova. onda je marc z ginalna funkcija data ovako: M C(x) = C(x + 1) − C(x). profc s ita) od koliˇine proizvedenih jedinica. troˇka. Izrazite troˇkove kao funkciju koliˇine proizves s c denih jedinica ako je prvobitni troˇak (za onih 20) bio £5000. ako je ta zavisnost izraˇena funkcijom C(x). c c Zadatak 50. Ako je prodajna s cena £200 po jedinici. (Na slici 18 upiˇite slova c c s p. imamo sistem c jednaˇina: c (38) 3x + y = 6.9y = 1. Prave p i q imaju jednu zajedniˇku taˇku M (x. Tada je profit P odredjen formulom s P (x) = R(x) − C(x). q : x + 0. q. Taˇnije. y).

Nacrtajte pravu koja prolazi kroz taˇke (−2.7 = −30/17. Tre´i naˇin: Pomnoˇi´emo drugu jednaˇinu sistema (38) sa 3 : c c zc c (40) 3x + y = 6.9. Zatim ´emo u drugoj jednaˇini umesto y staviti 6 − 3x (tj.9. c Ravnoteˇna taˇka z c Nivo potraˇnje nekog proizvoda zavisi od cene tog proizvoda. Dakle.2 Sistem jednaˇina c Prvi naˇin: Reˇi´emo obe jednaˇine po istoj nepoznatoj. To je taˇka u kojoj se trˇiste z c c z stabilizuje. c c Zadatak 51.9(6 − 3x) = 1. itd): x = 44/17. Nadc jite jednaˇinu te prave. c c z nalazimo y iz jedne od jednaˇine sistema (39): y = 6 − 3x = −30/17. pomnoˇi´emo c z zc drugu jednaˇinu sistema (38) sa −3 : c 3x + y = 6. x = 44/17. c Drugi naˇin (metoda zamene): Reˇi´emo prvu jednaˇinu sistema (38) po c sc c y. Sada ovo y stavimo u prvu jednaˇinu c sistema (40): 3x − 30/17 = 6. −30/17). Odavde ´emo na´i x (prvo pomnoˇimo sa 0. −3x − 2.. ˇ Cetvrti naˇin: Umesto da mnoˇimo sa 3 pa da oduzimamo. y = −3/1.druga minus prva“): 1. taˇka M ima koordinate (44/17. Zatim ´emo oduzeti prvu jednaˇinu od druge (. Na kraju. 4). . a kako poz traˇnja opada sa rastom cene. Zatim ´emo sabrati ove dve jednaˇine i tako eliminisati nepoznatu x. −3) i (5. y = (1 − x)/0. 65 Zatim ´emo izjednaˇiti desnu stranu prve jednaˇine sistema (39) sa desnom c c c stranom druge: 6 − 3x = (1 − x)/0. 3x + 2. nagib funkcije ponude je pozitivan. Nadjite njen presek sa pravom x + 2y = 0. S z z druge strane. Prema c tome.7y = −3. y : c sc c (39) y = 6 − 3x. y = 6 − 3x. funkcija potraˇnje ima negativan nagib.7y = c c −3. npr. c c zameniti y sa 6 − 3x): x + 0. Odavde nalazimo x = 44/17. Taˇka u kojoj su te dve c funkcije jednake zove se ravnoteˇna taˇka.9.6. Na kraju. pa y = 6 − 3x = 6 − 3 × 44/17 = −30/17.7y = 3.

dakle. D =demand. A sve taˇke c c ˇije koordinate zadovoljavaju linearnu nejednaˇinu ˇine poluravan. (S =supply. c c c 6. y0 ) van prave p. 0). nazovimo je ogleds c nom taˇkom. naˇa poluravan je ona koja sadrˇi koordinatni poˇetak. npr. Da bismo videli s koja je naˇa. nejednaˇinu (vidi sliku 19(a)): c 2x + 3y ≤ 12. uzmemo jednu taˇku T (x0 . Date su jednaˇine 2q + 5p = 500 i 3q = 25 + 7p. s z c Razmotrimo sada sistem linearnih nejednaˇina: c (41) 2x + 6y ≤ 12. Sve to predstavite grafiˇki. x + y ≥ 1. .naˇa“.) Odredite domene funkcija q S z c i q D . i proverimo da li zadovoljava naˇu ili suprotnu nejednakost. q . vode´i raˇuna o smislu. i z ravnoteˇnu taˇku.. c s U ovom sluˇaju moˇemo uzeti taˇku T (0. Prava p: 2x + 3y = 12 deli ravan na dve poluravni — samo jedna od njih je . q S .66 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 18: Presek pravih 6 y 3 –2 –2 3 x 6 Zadatak 52. Pogledajc c c mo. Nadjite q D i q S . Naˇa nejednakost je zadoc z c s voljena i. Jedna daje c D vezu cene p i potraˇnje.. a druga — cene i ponude.3 Linearna nejednaˇina c Znamo da linearnoj jednaˇini sa dve nepoznate odgovara prava. 6x + 2y ≤ 12.

......... Nadjite koordinate preseˇnih taˇaka.........4 Kvadratna funkcija 67 Slika 19: Poluravni 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 (a) Poluravan 2x + 3y ≤ 12 (b) Poluravan 2x + 3y ≥ 12 Reˇenje sistema je svaki par (x................... Kvadratna funkcija se zadaje formulom ...6........................................... c c c .......4 Kvadratna funkcija f (x) = ax2 + bx + c.. y) koji zadovoljava sve tri nejednaˇine.. s c s c c Zadatak 53................ Pored svake prave na slici 20 napiˇite odgovaraju´u jednaˇinu (imaju´i u vidu nejednakosti (41))........... Dakle..... Slika 20: Presek tri poluravni 6 3 –2 –2 3 6 .......... s c skup reˇenja je presek tri odgovaraju´e poluravni (vidi sliku 20).. 6.......................

b. s f (x) = −(x2 − 2x + 1 − 1) + 7 = −(x2 − 2x + 1) + 1 + 7. Zadatak 55. koliko ´e ih izdati. dopunimo zagradu da bismo dobili potpuni kvadrat. dakle s c √ √ x − 1 = ± 8. f2 (x) = −x2 + x + 7. (a) Nacrtajte grafik funkcije prihoda R(p) = pD(p). ˇto je najve´a vrednost funkcije. • funkcija je konkavna. za svaki sluˇaj. Nacrtajte grafik funkcija f1 (x) = 2x2 − 4x − 8. Na konkretnom primeru. Grafik kvadratne funkcije je parabola. grafik je ispupˇen nagore. grafik seˇe x-osu u dve taˇke). Funkcija potraˇnje je z D(p) = 100 − 2p. ne zaboravljaju´i c da oduzmemo ono ˇto smo dodali.68 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA gde su a. c Zadatak 54. koje se dobijaju c c reˇavanjem jednaˇine (x − 1)2 = 8. Jedna firma ima monopol na izdavanje stanova u jednom gradu na Srednjem zapadu SAD. to izgleda ovako: Prvo. a = 0. to znaˇi da je f (x) ≤ 8 za s c c svako x ∈ R. Da bismo nacrtali tu parabolu. z c da bi ostvarila maksimalni prihod? Razmotrite sluˇajeve S = 60 i S = 40. • f ima dve nule (tj. (Proverite. svodimo trinom ax2 + bx + c na kanonski oblik. tj. Drugo.) Odavde moˇemo proˇitati glavne informacije o c z c funkciji: • f (1) = 8. i po kojoj ceni. Konaˇno. tj. c f (x) = −(x − 1)2 + 8. x = 1 ± 2 2. c realni brojevi. (b) Ako firma raspolaˇe sa S stanova. f (x) = −x2 + 2x + 7 = −(x2 − 2x) + 7 . c .

x2 = 2 + 8. Ona se moˇe reˇiti svodjenjem na kanonski oblik.4 Kvadratna funkcija 69 Slika 21: f (x) = −(x − 1)2 + 8 8 f(x) x –2 1 3 4 Kvadratna jednaˇina c Jednaˇina c (42) ax2 + bx + c = 0 (a = 0) naziva se kvadratnom. (x − 1)2 = 8. tj. . Svodjenjem na kanonski oblik dobili smo −(x − 1)2 + 8 = 0.6. z s Prethodno smo imali primer −x2 + 2x + 7 = 0. √ √ odakle dobijamo dva reˇenja: x1 = 2 − s 8.

onda je −∆/4a2 > 0 i. kako se najˇeˇ´e piˇe. 2a ili. onda su reˇenja u formuli s x= −b ± ∆ . . 4a2 iz ˇega sledi: c • Ako je ∆ < 0.5 Jednaˇina tre´eg stepena c c Jednaˇina oblika c a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 = 0.2 = −b ± b2 − 4ac . 2a 6. svodjenje na kanonski oblik ide ovako: s c ax2 + bx + c = a x2 + =a x+ b x +c a b 2a 2 2 − − b2 4a2 +c b 2a b =a x+ 2a =a x+ =a x+ b2 +c 4a 2 ∆ − 4a 2 b 2a − ∆ 4a2 . Prema tome. c ∆ = b2 − 4ac. c sc s x1. gde je sa ∆ oznaˇena diskriminanta. c s • A ako je ∆ ≥ 0. dakle x+ b 2a 2 − ∆ > 0 za svako x. onda jednaˇina ax2 + bx + c = 0 nema (realnih) reˇenja. ako je ∆ < 0.70 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA U opˇtem sluˇaju.

. Iako obrazac za s z reˇavanje postoji. dva ili z jedno realno reˇenje.1. Naime. Primer 6. ali se ne moˇe desiti da nema nijedno.5 Jednaˇina tre´eg stepena c c 71 Slika 22: Ovako izgleda grafik funkcije f (x) = ax2 + bx + c u sluˇaju a > 0 c ¾   ¼ ¾   ¼ ¾   ¼ gde su a3 . moˇe imati tri. x = x0 . . . jednaˇinu moˇemo svesti na s c z kvadratnu. c s Jednaˇinu piˇemo u obliku c s (x − 2)(x2 + bx + c) = 0.6. a0 (a3 = 0) realni brojevi (koeficijenti). s c Ako nam je poznato jedno reˇenje. . Reˇimo jednaˇinu s c x3 + x2 − 7x + 2 = 0 znaju´i da je jedno reˇenje x = 2. . tada jednaˇinu moˇemo napisati u obliku c z (x − x0 )(ax2 + bx + c) = 0 (mora biti a = a3 ) pa nam preostaje da reˇimo jednaˇinu s c ax2 + bx + c = 0. praktiˇno je neupotrebljiv.

1 = b − 2. Jedno reˇenje je x = 2. Sada izjednaˇavamo odgovaraju´e koeficijente: c c 1 = 1. 2 = −2c. a ostala se dobijaju iz jednaˇine x2 + 3x − 1 = 0. pa onda na´i ostala reˇenja. data jednaˇina je ekvivalentna slede´oj: c c c (x − 2)(x2 + 3x − 1) = 0. Odredite broj d tako da jedno od reˇenja jednaˇine s c 2x3 − 5x2 + 11x + d = 0 bude x = 1/2. c odredjujemo iz identiteta x3 + x2 − 7x + 2 = (x − 2)(x2 + bx + c). c = −1 (treba proveriti da je time c c zadovoljena i tre´a). c s . −7 = c − 2b. Prema tome. tj. s c Zadatak 56.72 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Nepoznate koeficijente b. Iz druge i tre´e jednaˇine dobijamo b = 3. x3 + x2 − 7x + 2 = x3 + (b − 2)x2 + (c − 2b)x − 2c.

∆x gde je ∆x bilo koja promena veliˇine x. ∆x h Ako ho´emo da merimo brzinu promene funkcije f. onda je ∆y = f (x + h) − f (x) i. U opˇtem sluˇaju. meri brzinu promene veliˇine y u odnosu na x. dakle. moˇemo fiksirati h. y i x. h . povezane linearnom funkcijom. c y = f (x) = kx + n. onda je ∆y (x + h)2 − x2 = = 2x + h. npr. tj.73 7 7. — c z stopu promene promenljive x. a ∆y odgovaraju´a promena y. koji smo nazvali nagibom prave y = kx + n. — i razmatrati koliˇnik c (45) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) . Ako c c je ∆x = h = 0. (44) f (x + h) − f (x) =k h za svako x i svako h = 0. onda se y menja ravnomerno u odnosu na x.1 Diferenciranje Marginalna funkcija i izvod Ako su dve veliˇine. Broj k. ako je y = x2 . koliˇnik ∆y/∆x zavisi i od x i c s c c od h. vaˇi formula z (43) ∆y = k = const.

male“ vrednosti. pa bismo imali (46) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) . U nekim sluˇajevima. Na primer. marginalna funkcija troˇkova.velika“ nema apsolutno znaˇenje. stac vljaju´i h = 0. Reˇ .. predstavlja pove´anje troˇkova s c s pri pove´anju proizvodnje za jednu jedinicu. pored toga ˇto zavisi od h. — pozitivne i negativne. za male vrednosti h. b). Dakle M f (x). npr. onda je h = 1 s c malo.74 7 DIFERENCIRANJE U ekonomskoj teoriji se funkcija Mh f naziva marginalnom funkcijom. ako je s z s f (x) = tada je Mh f (x) = (47) = 200 + x + h − h 1 200 + x + h + 200 + x 200 + x . kod c c proizvodnje vode. velika15 . x. onda se uzima h = 1 c s i odgovaraju´a marginalna funkcija oznaˇava se sa M f. Tako definisana marginalna funkcija.malo“ nema apsolutno znaˇenje. mogli bismo uzeti male vrednosti h. c c . h po jednu marginalnu funkciju za svako h. prostiji: c (48) M f (x) = 1 2 200 + x . Deˇava se da sve s marginalne funkcije Mh f (vidi (46)) izgledaju kao jedna. npr. Fukciju (48) dobili smo od funkcije (47) uzimaju´i .. ako f (x) oznaˇava troˇak proizvodnje x jedinica. Izvod funkcije Neka je f realna funkcija definisana u nekom intervalu (a. Na primer. tj. moˇe biti suviˇe komplikovana.. ako f (x) predc c c stavlja funkciju troˇkova i ako je koliˇina proizvoda. 200 + x (Proverite mnoˇenjem!) z Umesto tog izraza koristi se slede´i. c c M f (x) = f (x + 1) − f (x). Ta jedna se zove izvodna funkcija (ili izvod) 15 Mada ni reˇ .

i jednake nagibu k (vidi (44)). Na primer. f (x) = k.7.1 Marginalna funkcija i izvod funkcije f i oznaˇava se sa f . Ovde ne moˇemo staviti h = 0. s Joˇ jedan primer: Ako je s f (x) = onda je 1 1 − Mh f (x) = x + h x h − = 16 1 . z z Mh f (x) = 2x + h. ali moˇemo skratiti. 75 200 + x. f (x) = 1 2 200 + x . Tada je z c ex+h − ex eh − 1 f (x + h) − f (x) = = ex . Tada su sve marginalne funkcije medjusobno jednake. Najprostija situacija javlja se kod linearne funkcije f (x) = kx + n. Dakle. izvod konstante jednak je nuli. pa staviti h = 0. Drugi primer: Neka je f (x) = x2 . f (x) = 2x. (x + h)x dokaz izostavljamo . konstantne. Tada je Mh f (x) = 2xh + h2 (x + h)2 − x2 = h h (h = 0) . Tako ne moˇemo postupiti u sluˇaju funkcije f (x) = ex . ako je f (x) = c kako videsmo. h h h Potrebno je malo viˇe truda da bi se dokazalo (16 ) da je f (x) = ex . onda je. dakle. x h (x + h)x h =− 1 . Posebno.

c Zadatak 59. (b) x = 1.. Nadjite vrednosti marginalne funkcije Mh f (x) ako je f (x) = x2 i (a) x = 50. h = −0. onda je domen(f ) = (−∞.76 Stavljaju´i h = 0. h = 1. ∞) a domen(f ) = (−∞. dobijamo c f (x) = − 1 . Zadatak 58. ako z z je f (x) = |x|. z • jednostavniji je od marginalne funkcije. 0)∪(0. h = 0. ovde imamo s c f (x + h) = = 2(x + h) − 1 1 − (x + h) 2x + 2h − 1 1−x−h Zamenili smo x sa (x + h) i oslobodili se zagrada. 1−x Reˇenje (c). a moˇe se desiti da ga u z c z nekoj nema. Dakle.01. (c) f (x) = 2x − 1 . Na primer. Odredite izvod funkcije f ˇiji je grafik prikazan na slici 23. izvod je koristan bar zato ˇto s • daje pribliˇnu vrednost marginalne funkcije. (c) x = 1. funkcija f (x) = |x| nema izvod u taˇki x = 0. ∞). x2 7 DIFERENCIRANJE Funkcija ne moˇe imati dva izvoda u jednoj taˇki. .01. x2 (b) f (x) = 2 + x. ne samo za h > 0.daleko“ su od vrednosti Mh f sa pozitivnim h. Domen izvodne funkcije moˇe biti uˇi od domena funkcije. vrednosti u nuli marginalnih funkcija Mh f sa negativnim h . Zadatak 57. Na primer. Ponekad se razlog nalazi u tome ˇto smo duˇni da razmotrimo s z Mh f i za negativne h. −1 za h < 0. to je zato ˇto je c s Mh f (0) = f (0 + h) − f (0) |h| = = h h 1 za h > 0. Kritiˇno mesto je kako napisati f (x + h). Sve u svemu. Nadjite izvod funkcije f razmatraju´i marginalnu funkciju c Mh f za male vrednosti h : (a) f (x) = 1 . c znaju´i da je izvod linearne funkcije jednak nagibu.

.. Nagib tangente jednak je tan θ c .........2 Tangenta i nagib krive Nagib krive y = f (x) u taˇki A(x.............. po definiciji...... z Mh f (x) = 1 ..................................tangente“ u taˇki A....... dakle...... f (x)) jednak je........ ako tangenta postoji..............2 Tangenta i nagib krive 77 ... (1 − x)2 7............ f (x) = 1 .............. Slika 23: Izlomljena linija 1 –1 1 2 3 4 –1 –2 .....) a sada ima smisla uzeti h = 0............7............ 2x + 2h − 1 2x − 1 − 1−x−h 1−x Mh f (x) = h (2x + 2h − 1)(1 − x) − (2x − 1)(1 − x − h) (1 − x − h)(1 − x) = h h (1 − x − h)(1 − x) = h Sada ovaj razlomak moˇemo kratiti sa h = 0... Dakle.. (1 − x − h)(1 − x) (Uprostili smo brojilac... nagibu c .

f (x+h)) B y=f(x) y y=f(x) A h A (x. c Drˇe´i se toga. f (x)) jednak je f (x). Naime: • Izvod je jednak nuli tamo gde grafik ima horizontalnu tangentu. • Izvod ne postoji u taˇki u kojoj funkcija nema tangentu ili ima verc tikalnu tangentu. f (x + h) ) bilo koja taˇka na krivoj. c s obzirom da je marginalna funkcija Mh f (x) pribliˇno jednaka f (x). B = A. onda je B blizu A i ne´emo mo´i da razlikujemo seˇicu od c c c tangente. f(x)) θ x x . • Izvod je pozitivan tamo gde je nagib tangente pozitivan. gde je pozitivan ili negativan. h Ako je h malo. A u stvari. sa grafika funkcije moˇemo proˇitati gde je njen izvod z c z c jednak nuli. funkcija sa slike 23 nema izvod u taˇkama x = 1. c Slika 24: y (x+h. z nagib tangente u taˇki (x. moˇemo odrediti nagib seˇice AB. Nagib seˇice jednak c c je kAB = f (x + h) − f (x) = Mh f (x). moˇemo videti gde z izvod ne postoji. • Izvod je negativan tamo gde je nagib tangente negativan.78 7 DIFERENCIRANJE (vidi sliku 24). Da bismo ga odredili. pa ni nihove nagibe (na slici 25 prikazane su tri seˇice). gde z c je B(x + h. x = 3. Pored toga. Na primer.

y Slika 26: A C B D E x 7.3 Izvod kao trenutna brzina Zamislite da ste 3 sata vozili automobil od mesta A do mesta B. Skicirajte grafik krive y = f (x). gde je f (x) funkcija prikazana na slici 26. U kojoj od taˇaka je izvod najve´i? u kojoj je c c najve´i po apsolutnoj vrednosti? c Zadatak 61. Uz prepostavku da nije bilo vra´anja unazad. Na slici 26 oznaˇeno je 5 taˇaka na krivoj y = f (x). ni sudaranja. oznaˇimo to c rastojanje sa r(t).7. U svakom momentu t ∈ [0.3 Izvod kao trenutna brzina 79 Slika 25: Tri seˇice c y y y B B A θ1 A θ2 θ A x x x Zadatak 60. Odredite c c znak izvoda u svakoj od njih. 3] bili ste na nekom rastojanju od mesta A. c .

80 7 DIFERENCIRANJE Slika 27: 200 r(t) 150 100 50 t 3. s druge strane. h to je trenutna brzina jednaka izvodu rastojanja od poˇetne taˇke. U svakom trenutku t brzinomer pokazuje trenutnu brzinu v(t).5 2 2. c c ˇ Sta ste radili ako je r (t0 ) < 0 ? 7. c c v(t) = r (t) Re´i da je r (t0 ) = 0 isto je kao re´i da ste se u momentu t0 zaustavili.5 1 1. dakle. koja je pribliˇno jednaka srednjoj z brzini u vremenskom intervalu izmedju t i t + h za sve male h. Kako je. morali bismo imati preciznu definiciju svake funkcije i preciznu definiciju izvoda. v(t) ≈ r(t + h) − r(t) h = predjeni put potroˇeno vreme s . na ˇemu se ovoga puta ne´emo zadrˇavati.4 Izvodi elementarnih funkcija Na strani 82 imate tablicu izvoda osnovnih elementarnih funkcija.5 0 0. r(t + h) − r(t) ≈ r (t). Da bismo je verifikovali. c c z .5 3 grafik fukcije r(t) mogao bi izgledati kao na slici 27.

Izvod zbir i razlike Vaˇe formule z (49) (f + g) = f + g (f − g) = f − g Na primer. Navedena pravila trebalo bi preciznije formulisati. b). . b) i vaˇi jednakost (f + g) (x) = f (x) + g (x). b) ako ima (konaˇan) izvod z c u svakoj taˇki iz (a. onda je i funkcija f + g diferencijabilna u (a. 81 • Nadjite izvod funkcije f (x) = • Nadjite izvod funkcije f (x) = ln 3. na primer. x Objaˇnjenje. c Da bismo videli poreklo pravila (49). z Za funkciju kaˇemo da je diferencijabilna u (a. treba da razmotrimo marginalnu funkciju Mh F.7. (izvod razlike = razlici izvoda). na s primer: Ako su funkcije f i g diferencijabilne u intervalu (a.4 Izvodi elementarnih funkcija Izvode nekih funkcija moˇemo proˇitati iz tablice. Joˇ jedan primer: s 1 x2 = x−2 = −2x−3 = −2 . Operaciju nalaˇenja izvoda zovemo diferenciranje. x3 √ x x. z Komplikovanije funkcije diferenciramo sluˇe´i se tablicom i pravilima koja z c slede. b). ≈ f (x) + g (x). 1 (x2 + ex − ln x) = (x2 ) + (ex ) − (ln x) = 2x + ex − . z c √ 3 x = (x1/3 ) = (1/3)x1/3−1 = (1/3)x−2/3 . gde je F = f + g : Mh F (x) = = f (x + h) + g(x + h) − f (x) − g(x) h f (x + h) − f (x) g(x + h) − g(x) + h h (izvod zbira = zbiru izvoda).

(cot x) = − (arctan x) = 1 . trebalo bi imati u vidu i slede´e formule: c (sin x) = cos x.82 7 DIFERENCIRANJE Tabela 3: Tablica izvoda f (x) C x x2 xn 1 x √ x f (x) 0 1 2x nxn−1 − 1 x2 n = const. praktiˇna tablica. Da bi se raˇunao izvod proizvoljne elemenc c tarne funkcije. ∈ R C=const. (tan x) = (arcsin x) = 1 . ex ekx ln x ln(x + b) Ovo je mala. sin2 x 1 . cos2 x 1 1 − x2 . k=const. (cos x) = − sin x. 1 √ 2 x ex kekx 1 x 1 x+b b=const. 1 + x2 .

(e−2x ) = (−2)e−2x . 2 x e2x Tre´i: c = xe−2x = 1 · e−2x + x(−2)e−2x = (1 − 2x)e−2x .7. vidi tablicu. Linearnost Ako je k konstanta. Drugi: ln x √ x (51) = x−1/2 ln x = x−1/2 ln x + x−1/2 (ln x) 1 = − x−3/2 ln x + x−3/2 2 1 1 = − x−3/2 ln x + x−1/2 2 x 1 = x−3/2 − ln x + 1 . onda vaˇi formula z (kf ) = kf To svojstvo zajedno sa (49) ˇini ono ˇto se zove linearnost operacije diferenc s ciranja. Prvi: (x2 ln x) = (x2 ) ln x + x2 (ln x) = 2x ln x + x . = (ln x) = 2 2x Izvod proizvoda Pri diferenciranju proizvoda koristimo pravilo (50) (f g) = f g + f g Primeri. Primer: ln x 2 = 1 ln x 2 1 1 . . funkcija f + g je ona kojoj je Mh F pribliˇno jednaka.4 Izvodi elementarnih funkcija 83 Dakle. i zato je F = z f +g.

c Izvod koliˇnika c U sluˇaju koliˇnika radi formula c c f g f g − fg g2 (52) = Primer: ln x x 1 x − (ln x)1 (ln x) x − (ln x)(x) 1 − ln x = = x = . pa primena pravila proizvoda daje f =gϕ+ϕg =g Odatle sledi ϕ = 1 f f −g g g = f g−gf . x pa postupak uporedite sa (51). podjite od izraza f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x). g . g2 f + ϕ g. 2 2 x x x2 Zadatak 62. Pomo´u pravila koliˇnika nadjite izvod funkcija c c ln x f (x) = √ . Tada je f = gϕ.84 7 DIFERENCIRANJE Objaˇnjenje. Tada vaˇi ovo: z Mh F (x) = f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x) ≈ f (x)g (x) + g(x)f (x). gde je s c F = f g. U sluˇaju pravila proizvoda razmatramo Mh F. Da bismo videli otkud potiˇe pravilo koliˇnika. Objaˇnjenje. Ako ho´ete da proverite. stavimo s c c ϕ = f /g.

a slede´e je pravilo eksponenta: c (eu ) = eu (u) Primeri: • (e2x ) = e2x (2x) = 2e2x . ako je g(x) = xn . pa iz (53) sledi f (x) = n(u(x))n−1 u (x). onda izvod od f raˇunamo po formuli c (53) f (x) = g (u(x)) u (x). c (un ) = nun−1 (u) Ta se zove pravilo stepena. ex 2 = ex . kra´e. Posebno. tada je f (x) = (u(x))n .7. u(x) . 7. 2 = 7(x2 + 1)6 (x2 + 1) = 14(x2 + 1)6 x. f (x) = g(u(x)).5 Izvod sloˇene funkcije z Ako je funkcija f zadata kao kompozicija dve funkcije.5 Izvod sloˇene funkcije z 85 7. • • (x2 + 1)7 x2 + 1 (e−x ) = −e−x .6 Logaritamski izvod Kao poseban sluˇaj pravila za izvod sloˇene funkcije imamo slede´e: c z c Ako je f (x) = ln u(x). (pod uslovom da su funkcije g i u diferencijabilne). Kra´e: c (54) (ln u) = 1 u u = u u tada je f (x) = u (x) . = 1 2 x2 +1 (x2 + 1) = x x2 + 1 .

dakle y = 1 + ln x. relativnu . ali u /u jeste. Trenutna apsolutna c s brzina rasta kapitala u momentu t jednaka je je K (t) = K0 pept . onda on predstavlja trenutnu procentualnu (17 ) brzinu promene funkcije u. Stavimo y = xx . Primer: y = ln y = 17 3 x3 − 3x = (x3 − 3x)1/3 . c s trenutna procentualna brzina jednaka je nominalnoj godiˇnjoj stopi. c gde je K0 poˇetni kapital a p nominalna godiˇnja stopa. y Odavde sledi y = (1 + ln x)y = (1 + ln x)xx . Primer neprekidnog ukama´ivanja. z Primer: Funkcija f (x) = xx (x > 0) nije ni stepena ni eksponencijalna jer se menjaju i osnova eksponent. Ako je u < 0. logaritmujemo: ln y = x ln x. a trenutna procentualna brzina: (ln K) = (ln K0 + pt) = p. pri primeni c s metode neprekidnog ukama´ivanja kapital raste po formuli K(t) = K0 ept . Kao ˇto znamo. Drugim reˇima. 3 tj. diferenciramo obe strane: (ln y) = (x ln x) . ln(2x + 1) = 1 2 (2x + 1) = .86 Na primer. Ako je u > 0. onda izraz ln u nije definisan. Prvo: 1 ln(x3 − 3x). 2x + 1 2x + 1 7 DIFERENCIRANJE Izraz (ln u) = u /u zove se logaritamski izvod funkcije u. pa i tada logaritamski izvod moˇe biti od koristi za diferenciranje.

oznaˇimo ih sa y i x. ako je f (x) = x3 . Znaˇi. Na primer. povezane formulom c c y = f (x). c S druge strane. U opˇtem sluˇaju teˇko je na´i pravilo po kome se niˇu izvodi neke s c s c z funkcije. tj. diferencijabilna funkcija. . dakle (ex ) = (ex ) = ex . postepenim diferenciranjem polinoma stepena n zakljuˇi´emo cc da je izvod reda n + 1 jednak nuli. U opˇtem sluˇaju. (Naravno. Zanimljiva je funkcija f (x) = e : (ex ) = ex . izvod se mogao na´i i po pravilu stepena. gde je f : (a. dakle (ex ) = ex . c 7. pa je f (x) = (3x2 ) = 6x. izvod tre´eg reda. Izvod reda n oznaˇavamo sa c c c (n) x f . Na sliˇan naˇin odredjujemo c c tre´i izvod. 7. c 2 onda je f (x) = 3x . f (x). Izvod te nove funkcije zove se drugi izvod funkcije f i oznaˇava se sa f .) Nadjite y . izvod bilo kog reda funkcije ex jednak je samoj funkciji. Oznaˇimo te promene sa ∆x c c c i ∆y : (55) ∆y = f (x + ∆x) − f (x). b) → R. y 3 x3 − 3x x − 3x Dakle. itd. s c promena veliˇine x izaziva promenu veliˇine y.8 Diferencijal Pretpostavimo da su dve veliˇine.7 Izvodi viˇeg reda s Diferenciranjem funkcije f dobijamo novu funkciju f . x3 − 3x x − 3x 87 Uprostimo: y = x2 − 1 (x3 − 3x)2/3 . mada moˇemo na´i izvod bilo kog zadatog reda (ako imamo doz c voljno vremena).7. y = x2 − 1 x2 − 1 3 y= 3 (x − 3x)1/3 .7 Izvodi viˇeg reda s Drugo: y 1 (x3 − 3x) x2 − 1 = = 3 .

7 DIFERENCIRANJE za . imamo c c dR = 100 − x. Pomo´u diferencijala ne´emo dobiti taˇnu vrednost. Naime. dx du dx Primer 7. Izraz f (x)∆x se zove diferencijal funkcije f u taˇki x i oznaˇava se sa df ili dy. Diferencijal moˇe posluˇiti za procenu stvarne promene..1. tako da je c c s (57) dy = f (x) dx. dakle.relativno male“ vrednosti ∆x. ∆x ∆y ≈ f (x) ∆x. dx Ove oznake su korisne. ali ´emo dobiti zadovolc c c c javaju´u procenu na mnogo prostiji naˇin. dx U naˇem sluˇaju je x = 50. s c ∆R ≈ dR = 50 × 1 = 50. lako je zapamtiti pravilo za izvod sloˇene funkcije: z dy dy du = .5. i (58) dy = f (x). Piˇe se i dx umesto ∆x.88 Iz definicije izvoda sledi da je (56) ∆y ≈ f (x). . dx = 1. Razz z motrimo funkciju prihoda 1 R(x) = 100x − x2 . Na primer. 2 Pove´anje prihoda pri pove´anju proizvodnje sa 50 na 51 jednako je c c ∆R = R(51) − R(50) = 49.

Na primer. x∈[0. recimo. nije izvesno da li medju njima postoje najve´a i najmanja.) s Primer: Funkcija moˇe imati samo jedan maksimum ali se on moˇe dosti´i z z c 2 u dve (ili viˇe taˇaka). ∞) ima najmanju vrednost. x∈[2. (Ako ste pomislili da je 4 maksimum. 1) i 1 = f (1). 2). . dovoljno je da pokaˇemo dve z stvari: (a) M ≥ f (x) za svako x ∈ D. x∈[−1. Ali maksimum ne postoji. x2 = −1. od f na D. β) c (vidi sliku 28(a)). x∈[2. pogreˇili ste — uslov (b) nije ispunjen.7.3] max f (x). ili samo maksimum. Nacrtajte grafik funkcije f (x) = x2 −2x−1 pa odredite slede´e c brojeve: max f (x).1) jer je f (x) ≥ 1 za svako x ∈ [0.3] min f (x). Prema tome. funkcija f (x) = x dostiˇe maksimum u s c z dve taˇke: x1 = 1. na slede´i c naˇin: c max f (x) = M x∈D (sliˇno za minimum).9 Ekstremne vrednosti Ako funkcija f na nekom skupu D ima bezbroj vrednosti. b) lokalni maksimum ako je f (c) ≥ z c f (x) za svako x iz nekog intervala (α.2] min f (x). c ili globalni maksimum. c A da bismo pokazali da je maxx∈D f (x) = M. ali nema najve´u. jednaku nuli. c c Najve´a vrednost funkcije f na skupu D zove se apsolutni maksimum. Na primer. Informaciju da je apsolutni minimum od f na skupu D jednak M zapisujemo. c Zadatak 63. (b) M = f (x) bar za jedno x ∈ D. funkcija f (x) = x2 c na skupu D = (−∞. Primer: Funkcija f (x) = x2 ima apsolutni minimum na skupu [1. taˇnije c min x2 = 1. Zapravo sve vrednosti funkcije f ˇine skup [0. ∞). x∈[−1.2] Lokalne ekstremne vrednosti Kaˇe se da funkcija f ima u taˇki c ∈ (a.9 Ekstremne vrednosti 89 7.

β) = (−1. c s c Uopˇte. ∞). S druge strane. Obeleˇite taˇke x1 . lokalni minimum u taˇki x0 .90 7 DIFERENCIRANJE lokalni maksimum je absolutni maksimum na . x3 na x-osi u kojima f ima z c lokalni maksimum ili minimum.2. apsolutni minimum=f (b).7]. b) → R. Stacionarne taˇke nalazimo na dijagramu tamo gde grafik funkcije ima horc izontalnu tangentu. x2 .. Taˇku c ∈ (a. s c c Primer: Funkcija f (x) = x2 (x − 1) ima lokalni maksimum u taˇki x = 0 c 2 jer je f (0) = 0 ≥ x (x − 1) za ∈ (α. ˇto znaˇi da je f (x1 ) = 0. vaˇi slede´i stav: s z c . 1. lokalni maksimum u taˇki x1 c c (b) (c) Stacionarne taˇke c Neka je data funkcija f : (a. b) nazivamo stacionarnom c (taˇkom funkcije f ) ako je c f (c) = 0 . Na slici 29 vidite grafik jedne funkcije definisane na intervalu [−1.kratkom“intervalu (vidi slike 28(b)(c)). f nema ni najve´u ni najmanju vrednost na intervalu (−∞. uverite se da su tangente u odgovaraju´im c taˇkama na grafiku horizontalne. Lokalni minimum se definiˇe na sliˇan naˇin. itd. c Slika 28: f (a) f (a) f (a) a f (b) x0 x1 b f (b) f (b) a a x x00 x x11 bb (a) apsolutni maksimum=f (a). stacionarne taˇke nalazimo reˇavanjem jednaˇine c s c f (x) = 0. Dakle. 1).

5 –5 0.5 x 1 1.5 1 –1 –1 1 . ako je c stacionarna taˇka funkcije f. S druge strane. to joˇ ne znaˇi da c s c f ima ekstremnu vrednost u c.7.5 Stav 1. onda je c stacionarna taˇka funkc cije f.5 –1 –0. b) i ako je f diferencijabilna u c.5 1 1.9 Ekstremne vrednosti 91 Slika 29: f (x) = 10x4 − 15x3 − 10x2 + 15x 10 5 –1 –0. s Slika 30: Dva dijagrama funkcije f (x) = x3 3 2 1 –1.5 0 –1 –2 –3 0. b) → R ima lokalnu ekstremnu vrednost u taˇki c c ∈ (a. ali f uopˇte nema ekstremnih vrednosti (vidi sliku 30). Ako funkcija f : (a. taˇka x = 0 je stacionarna za c 3 funkciju f (x) = x . Na primer.

c Zakljuˇujemo: najve´a (odn. definisanu u intervalu (a.92 7 DIFERENCIRANJE Ako f ima drugi izvod u stacionarnoj taˇki c i ako je c f (c) = 0 onda f ima ekstremnu vrednost u c : Stav 2. c Koraka (ii) najˇeˇ´e nema. s (iii) Raˇunamo vrednost funkcije u prethodno nadjenim taˇkama i na krac c jevima a i b. imamo slede´e brojeve: c f (x1 ). (iv) Medju prethodno nadjenim vrednostima nalazimo najve´u i najmanju. najmanjoj) vrednosti iz koraka (iii). Tada f ima najve´u i najmanju vrednost. Ako c je f (c) > 0. f (x3 ). koja ima drugi izvod. onda f ima lokalni maksimum u c . c recimo. . Dakle. f (x2 ). ako je f (c) < 0. x3 . Globalne ekstremne vrednosti Pretpostavimo da je funkcija f definisana i neprekidna u (zatvorenom) intervalu [a. Neka je c stacionarna taˇka funkcije f. b]. c s postupamo na slede´i naˇin: c c (i) Nalazimo stacionarne taˇke u (otvorenom) intervalu (a. f (b). c c taˇnije. f (n1 ). b). x2 . x1 . f je rastu´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) > f (x1 ) . Da bismo ih naˇli. najmanja) vrednost funkcije jednaka je c c najve´oj (odn. (ii) Nalazimo taˇke u kojima f nije diferencijabilna. pretpostavimo da smo c naˇli jednu: x = n1 . onda f ima lokalni minimum u c . ali treba biti oprezan. c sc Monotonost Funkciju f. b) nazivamo (striktno) rastu´om ako c se njena vrednost pove´ava pri pove´anu vrednosti nezavisne promenljive. f (a). neka su to.

to znaˇi da se moˇe na´i δ > 0 tako c z c da je ispunjen jedan od uslova: (a) f (x) raste za x ∈ (c − δ. Funkcija f (x) = 1/x opada na intervalu (0. Uzmimo. Ako je f diferencijabilna u (a. c c sliˇno. c Monotonost i prvi izvod Iz informacije da je (diferencijabilna) funkcija f rastu´a u (a. Vaˇnije je to ˇto poseduju´i informaciju o pozitivnosti c z s c izvoda.9 Ekstremne vrednosti Sliˇno tome. tj. x2 ). (x1 . ˇesto je u praksi dovoljno na´i stacionarne c c taˇke. reˇiti jednaˇinu f (x) = 0. recimo. c] a raste za x ∈ [c. b). ako je nagib krive y = f (x) svuda c c pozitivan. x2 ). b). Medjutim. c + δ). nejednaˇina f (x) < 0 pokazuje gde f opada. (b) f (x) opada za x ∈ (c − δ. onda funkcija f raste. x1 ). funkcija f (x) = 2x − 3 je rastu´a na intervalu (−∞. c] a opada za x ∈ [c. c2 ∈ (x1 .. ∞) jer iz x2 > x1 > 0 sledi 1/x2 < 1/x1 .f menja smisao monotonosti“. moˇemo zakljuˇiti da funkcija raste: z c Stav 3. Drugim reˇima. b) moˇemo zac z kljuˇiti da je f (x) ≥ 0. (x2 . c3 ∈ (x2 . x1 . Taˇkom zaokreta funkcije f nazivamo takvu taˇku c koja ima svojstvo da c c u njoj . tada je f rastu´a. da bismo videli gde funkcija raste. u intervalu (a. c . x1 ). U taˇki zaokreta f ima ekstremnu vrednost. Da bismo videli da li raste ili opada.7. dovoljno je da reˇimo nes jednaˇinu c f (x) > 0 . b) i ako je f (x) > 0 za svako x ∈ (a. b). da funkcija ima dve c s c stacionarne taˇke. 93 Na primer. c + δ). Dakle. ∞) jer iz c pretpostavke x2 > x1 sledi 2x2 − 3 > 2x1 − 3. Tada imamo tri intervala: c (a. b). x2 . Znamo unapred da je f monotona u svakom od njih ponaosob. f je opadaju´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) < f (x1 ) . dovoljno je da testiramo znak izvoda u tri izabrane taˇke: c1 ∈ (a.

Pogledajte sliku 31 i uverite se da su nagibi tetive AB i tangenti AD i BE u slede´em odnosu: c kAD < kAB < kBE . b). Znamo da je N (x) = f (x). da iz pretpostavke da nagib raste sledi da z je f konveksna. onda . Slika 31: B D A E C 0 Oznaˇimo sa N (x) nagib funkcije u taˇki x. tada se njena konveksnost moˇe z okarakterisati jednim od svojstava: (a) Svaka tangenta je ispod grafika. moˇe z se dokazati da vaˇi i obrnuto. c c Ako pretpostavimo da N ima prvi izvod. To pokazuje da iz pretpostavke da je f konveksna sledi da nagib raste. Ako je f diferencijabilna. tetiva AB). (b) Nagib funkcije raste. tj. tj.94 Konveksne i konkavne funkcije 7 DIFERENCIRANJE Pretpostavimo da je f neka funkcija definisana u intervalu (a. Kaˇemo z da je f konveksna ako se svaka tetiva grafika nalazi iznad grafika (vidi sliku 31. da f ima drugi izvod.

.10 Implicitno zadate funkcije 95 N (x) raste ako je N (x) > 0 za svako x ∈ (a. 0. b). . U opˇtem c c s sluˇaju (ne u ovom) moˇe se desiti da za izabrano x ne postoji nijedno y. . b) i ako je f (x) < 0 . onda y zavisi od tog izbora. b). b). na primer. Obrnuto. Da bismo analizirali ovakvu vezu. koja ima tri reˇenja: y ∈ {−1. Neka to bude x. x i y. . Priˇa o konkavnim funkcijama je sliˇna.nezavisna promenljiva“. onda je f konveksna u (a.7. A kad ga odaberemo.10 Implicitno zadate funkcije Ima sluˇajeva kad su dve veliˇine. onda iz s 5 (59) dobijamo jednaˇinu y − y = 0. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. onda je f (x) ≤ 0 u (a. ako je f konkavna i ima drugi izvod u intervalu (a. tj. c z primer: y 2 + x2 + 1 = 0. .. onda je f konkavna u (a. b). znaˇi da vaˇi slede´i stav: c z c Stav 4. Ako u naˇem primeru uzmemo x = 0.subjekat“. A kako je N (x) = f (x). b).zavisna promenljiva“. zato slovo y c zovemo . Iako y ne c . koja se nije napisana ni kao y = . onda je f (x) ≥ 0 u (a. ako je f konveksna i ima drugi izvod u intervalu (a. Stav 5. povezane formulom u kojoj nijedna c c od njih nije . Obrnuto.. (59) y 5 − y + ex − x − 1 = 0. b). 1}. Vratimo se na (59). 7. b). . ni kao x = . Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. moramo se prvo dogovoriti koje je od dva slova . Pretpostavimo da imamo diferencijabilnu funkciju y = f (x) za koju znamo jedino da zadovoljava jednaˇinu (59). To znaˇi da x moˇemo birati c z kako ho´emo. jednoznaˇna) zavisnost y od x. b) i ako je f (x) > 0 . To c s znaˇi da ne postoji funkcijska (tj. Kaˇemo da je f konkavna ako c c z se svaka tetiva grafika nalazi ispod grafika.

(62) x4 + xy + y 4 = 3. Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke slede´ih funkcija: c c (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20. c(0) = −1. izvod funkcije nekoj taˇki moˇemo na´i samo ako znamo c z c vrednost funkcije u toj taˇki. Grafike tih funkcija moˇete videti na slici 32. c (0) = 0. pored toga. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. 7. z (61) x3 + 4xy − 2y 3 − 3 = 0. a (0) = 0. . onda ´emo staviti x = 0 z c u (59).96 7 DIFERENCIRANJE moˇemo stvarno izraziti u obliku y = f (x). b (0) = 0. izvod moˇemo na´i na slede´i z z c c naˇin: c Iz (59) sledi: (y 5 − y + ex − x − 1) = 0 Dakle. c a(0) = 0. 1}. Na primer. 5y 4 − 1 Prema ovome. Kako c su matematiˇari dokazali. c y = b(x). 0. 4y = 0. tri reˇenja: y ∈ {−1. A ni taˇka ni domen funkcije ne mogu se zadati c c napamet zato ˇto su y i x vezani formulom (59). ako smo odnekud s saznali da je domen neki interval koji sadrˇi nulu. dobi´emo sva tri puta y = 0. b(0) = 1.11 Zadaci 65. iz toga sledi da postoje tri funkcije. dobi´emo. Stavljaju´i. Odatle dobijamo: (60) y = 1 − ex . y = c(x) koje su definisane u otvorenom intervalu I 0. (y 5 − y + ex − x − 1) = 5y 4 y − y + ex − 1 = (5y 4 − 1)y + ex − 1 = 0. y = a(x). y = −1. koje zadovoljavaju jednaˇinu (59) za x ∈ I. c s c redom. i. y = 1 u (60). kako smo videli.

2 –1 1 x 2 3 . x ∈ [−1. c Nadjite lokalne ekstremne vrednosti. Uverite se da f nema stacionarnih taˇaka. Nadjite najve´u c i najmanju vrednost funkcije.7. 3].11 Zadaci 97 Slika 32: y 5 − y + ex − x − 1 = 0 1 a(x) –2 2 –2 2 b(x) 1 c(x) –1 –1 (a) (b) Slika 33: 2 1 1 0 –1 –1 –2 –1 0 3 1 –1 1 3 2 3 (a) x + 4xy − 2y − 3 = 0 (b) x4 + xy + y 4 = 3 64. Na slici je prikazana funkcija 3 f (x) = x2 .

pa na osnovu toga nadjite lokalne ekstreme. Za svaku od funkcija iz zadatka 65 odredite intervale monotonosti. ∞). s c c c (g) Dokaˇite nejednakost z ln x x−1 ≥ . c c (d) Nadjite prevojne taˇke. dx = 1. I = [0. 1 1 (d) f (x) = + 2 . x (a) Nadjite najve´u i najmanju vrednost funkcije. 5]. x = 2. I = [0. Data je funkcija f (x) = xe−x/10 . Skicirajte grafike funkcija iz zadatka 66. x e(e − 1) 0 < x < e. (f) Napiˇite jednaˇinu seˇice kroz taˇke (1. x = 1. f (e)). √ 71. Data je funkcija f (x) = . 68. 69. 4].98 7 DIFERENCIRANJE (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. I = (0. c (b) Dokaˇite da je ln x ≤ x/e za x > 1. 20]. x x 66. (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. Nadjite najve´u i najmanju vrednost na intervalu c (a) [0. 1 1 (d) f (x) = + 2 . (b) [9. x x 67. x = 0. f (1)) i (e. Nadjite dy za x = 8. 70. 3]. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. x = 1. ln x 72. Odredite nagib slede´e funkcije i jednaˇine tangenti u datim taˇkama: c c c (a) f (x) = x4 − 3x2 + 3. Na osnovu toga √ procenite y = 3 9. +∞). I = [0. x 2 3 (c) h(x) = x − 2x + 2. . uporedite dobijeni rezultat sa onim koji daje kalkulator. 4]. Nadjite najve´u i najmanju vrednost (ako postoji) slede´e funkcije na c c intervalu I: (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20. Data je funkcija y = 3 x. 1 ≤ x < ∞. Odredite intervale monotonosti. c (e) Skicirajte grafik na intervalu [1. 1 1 (b) g(x) = + x. x = −1. x = . z (c) Nadjite taˇku u kojoj f ima najve´i nagib.

. onda c je potraˇnja q jednaka 300 − 2p. 2. 77. Data je funkcija f (x) = + x.65. Jedna firma ima monopol na trˇiˇtu. (b) Koliko treba da bude λ da bi grafik bio jedna neprekinuta linija? (c) Pretpostavimo da je λ reˇenje za (b).06). pa radite isto. c (b) Nadjite najve´u i najmanju vrednost. 76. c c E(0. Razmotrite marginalne funkcije s Mh f (1) za h > 0 i h < 0. ). c 75. (d) Postoji li f (1) ? (e) Za koje λ funkcija raste na intervalu −∞ < x < ∞ ? (f) Za koje λ je funkcija konveksna na intervalu −∞ < x < ∞ ? (g) Izraˇunajte f (x). (d) Skicirajte grafik. (f) Postoji li inverzna funkcija? 74. B(0. x < 1. x ≥ 1. (a) Nadjite f (0.9). dok su troˇkovi proizvodnje dati formulom z s 2 C = 30 + 30q − (1/10)q . (a) Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke.3 i ∆x = 0. 1.3). x + λ. tako da moˇe odluˇiti po kojoj ceni zs z c ´e prodavati svoju robu. 1. f (0. 1 2 x 2 99 x ∈ [0. 0. Data je funkcija f (x) = x3 − 6x2 + 9x − 25.54).11 Zadaci 73. Taˇke na slici 31 imaju slede´e koordinate: A(0. (a) Nacrtajte grafik za λ = 0. Ako jedinicu proizvoda prodaje po ceni p. 4]. (e) Odredite rang funkcije.7. (b) Nadjite ∆y i dy ako je x = 0.3.9.6. Prihod je R = q · p (broj prodatih proizvoda puta cena jednog). Zamenite x + λ sa 2x + λ u zadatku 74. c (c) Odredite intervale konveksnosti.

c c z c 81. Nivo potraˇnje za jednim proizvodom povezan je sa cenom pomo´u forz c mule p2 q = 6000. brzinom 20% godiˇnje. c c (c) Koja ´e cena biti ako je kapacitet firme ograniˇen na 120 jedinica? c c 78. procenite koliki ´e efekat na prodaju imati podizanje c cene sa 10 na 10. kada ´e se izjednaˇiti? Sve to prikaˇite grafiˇki. dq (a) Nadjite izvod . gde je t broj dana posle podizanja. Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 3%.5 funti. dp (b) Na osnovu (a). Jedan proizvod ima funkciju potraˇnje z p p2 q= − 8 + 100. c 82. 125 5 Za koje vrednosti p ova funkcija ima ekonomskog smisla? . Broj poseta dat je formulom S = 3t2 − 0. Preds staviti grafiˇki vrednosti atomobila u toku pet godina. 7 DIFERENCIRANJE (b) Izraˇunajte vrednost q koja daje najve´i profit. Broj stanovnika drˇave A je za 10% manji od broja stanovnika drˇave z z B.100 (a) Odredite funkciju profita te firme. 79. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno i eksponencijalno opada po (nominalnoj) godiˇnjoj stopi od 20%. Podignut je jedan web-site. Drugi auto vredi s £30 000 ali mu vrednost opada ravnomerno.008t3 . (a) Koliki je najve´i broj poseta u jednom danu? c (b) Kog dana je najve´i porast poseta? c 80. a ve´a po s c stopi 1%.

delimiˇno“ inverzna prema diferencic ranju. dobi´emo polaznu c . ˇitamo: . a drugo: ako nadjemo izvod pa od njega integral. b).integral od ef od c iks de iks“. onda s piˇemo s (63) f (x) dx = Φ(x) + C. Na primer. Prema tome. to je zato ˇto je izvod konstante jednak nuli. Ono prvo znaˇi: ako nadjemo integral pa od njega izvod. dobi´emo c c funkciju.. b). b). Vaˇno je da su to s z sve primitivne. reˇenica c Φ je primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a. onda je Φ1 + C. b) → R. funkcije f na intervalu (a. Ona z je s jedne strane inverzna a sa druge .. opet primitivna. ako je Φ1 jedna primitivna funkcija funkcije f na s intervalu (a. funkcija Φ1 (x) = x2 /2 je primitivna za funkciju f (x) = x jer je Φ1 (x) = x za svako x ∈ R. Uopˇte. x ∈ (a. ˇto zapisujemo ovako: s x dx = x2 + C.1 Integralni raˇun c Primitivna funkcija Pretpostavimo da je zadata funkcija f : (a. Φ. Primitivnom funkcijom funkcije f nazivamo takvu diferencijabilnu funkciju Φ : (a. ako imamo jednu primitivnu. b) znaˇi slede´e: c c Φ (x) = f (x) za svako x ∈ (a. Izraz f (x) dx zovemo neodredjeni integral od f . gde je C bilo koji broj (konstanta).101 8 8. b). b) → R ˇiji je c izvod jednak f. 2 Uopˇte. Operacija nalaˇenja integrala zove se integriranje ili integracija. I funkcija Φ2 (x) = x2 /2 + 25 je primitivna za istu funkciju.

2 Raˇunanje integrala c Na strani 104 imate tablicu sa nekoliko primera.2. Pomo´u nje moˇemo izrac z ˇunati nekoliko integrala: c √ 3 x dx = ex dx = 2x dx = x1/3 dx = x1/3 + 1 +C = 1/3 + 1 (n = 1/3). −x) 8. Dodatna pravila omogu´avaju nam da razmatramo sloˇenije primere. 1 1 1 −Ei(1. Zadatak iz diferenciranja moˇe se pretvoriti u zadatak iz intez gracije. Sada sakrijemo g(x) pa postavimo zadatak: Izraˇunajte c (x2 + 2x − 1)ex+ x dx. Ko ne zna trigonometriju. c z . g (x) dx = g(x) + C. retko koji zadatak iz integracije moˇemo z pretvoriti u zadatak iz diferenciranja. Sve to moˇemo zapisati u dve formule: z f (x) dx = f (x).1. g(x) = x2 ex+ x . (k = ln 2). Nasuprot prethodnom.102 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN funkciju plus neku konstantu. nikad ne´e c izraˇunati c x2 1 dx +1 (= arctan x + C). pa nadjemo izvod: g (x) = (x2 + 2x − 1)ex+ x . recimo. Primer 8. (k = 1/2). e(1/2)x dx = ex ln 2 dx = itd. Primer 8. Podjemo od funkcije.

8.2 Raˇunanje integrala c Linearnost Vaˇe slede´e formule: z c f1 (x) + f2 (x) f1 (x) − f2 (x) dx = dx = f1 (x) dx + f1 (x) dx − f (x) dx, f2 (x) dx, f2 (x) dx,

103

kf (x) dx = k gde je k konstanta, npr. k = −2, 1/3, itd. Primeri: 2 dx = 2 x 1 dx = 2 ln |x| + C, x

x2 1 2 1 dx = x dx = x2 dx = 2 2 2 √ √ (3 x − 2e−x ) dx = 3 x dx − 2

, e−x dx = .

Smena promenljivih Razmotrimo integral I= 1 dx. 2x − 3

Umesto da pogadjamo primitivnu funkciju, moˇemo postupiti na slede´i z c naˇin. Stavimo (tj. uvedemo smenu) c 2x − 3 = t. d(2x − 3) = dt, 2 dx = dt, 1 dx = dt. 2 Sada idemo da izbacimo slovo x; dakle, I= 11 1 dt = t 2 2 1 1 dt = ln |t| + C. t 2 Zatim diferenciramo: tj. tj.

104

ˇ 8 INTEGRALNI RACUN

Tabela 4: Tablica integrala

f (x) k x xn 1 x 1 x+a ex ekx 1 √ x

f (x) dx kx + C x2 +C 2 xn+1 +C n+1 ln |x| + C ln |x + a| + C ex + C 1 kx e +C k √ 2 x k=const.= 0 a=const. (n = −1)

Ako ˇitate zdesna ulevo, vide´ete da je ova tablica skoro identiˇna tablici c c c izvoda (str. 82); izmenjene su samo oznake. Mogli bismo je proˇiriti; recimo: s x2 1 1 x dx = arctan , 2 +a a a 1 x dx = arcsin , b b2 − x 2 1 x2 +k dx = ln k + itd. x2 + k

8.2 Raˇunanje integrala c Na kraju, vratimo x : I= Provera: dI 1 1 1 = (2x − 3) = . dx 2 2x − 3 2x − 3 Joˇ jedan primer: s I= Smena: x2 + 1 = t; d(x2 + 1) = dt; 2x dx = dt; x dx = (1/2) dt. x x2 + 1 dx . 1 ln |2x − 3| + C. 2

105

Izbacivanje starog slova: I= x dx x2 + 1 = (1/2) dt √ √ = t + C. t

Vra´anje starog slova: c √ I = x2 + 1 + C. U nekim sluˇajevima raˇunanje teˇe neˇto drukˇije. Na primer, kod intec c c s c grala I= x √ 2x + 4 dx,

uvodimo smenu √ 2x + 4 = t. √ Zatim, umesto d( 2x + 4) = dt, prvo izrazimo x kao funkciju od t : x= Dalje, dx = d( ) = t dt; 1 2 t − 2. 2

106 1 2 t − 2 t · t dt. a du. 2 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN I= itd. Parcijalna integracija Prethodni primeri pokazuju da je korisno pisati diferencijal dx pod znakom neodredjenog integrala.3. Taˇno znaˇenje formule je ovakvo: Ako je Φ primitivna za funkciju vu . . onda c c je uv − Φ primitivna za uv . ovaj poslednji integral dobijamo iz prethodnog smenom t = c S(x). Navedeni naˇin prelaska sa jednog integrala na drugi zasnovan je na c slede´em pravilu: c Ako je f (t) dt = Φ(t) + C. Primer 8. To se vidi i u formuli parcijalne integracije: u dv = uv − v du Ovde su u i v dve diferencijabilne funkcije. dv = e2x dx xe2x dx. To je tako jer je (uv − Φ) = (uv) − Φ = (uv) − vu = u v + uv − vu = uv . dv su njihovi diferencijali du = u (x) dx. onda je f (S(x))S (x) dx = Φ(S(x)) + C. Drugim reˇima. ne zaboravimo da je dt = S (x) dx. I= Stavljamo u = x. dv = v (x) dx.

x ∈ R. Dakle. Proverite slede´e formule: c 1 (a) dx = ln(x + x2 + 1) + C. 2 2 4 Zadaci Zadatak 83. Kako je du = (1/x)dx i v = x2 /2. g(−1) = 2. . da je g (x) = 1/x za x > 0 i da je g(1) = −23. 1 v du = e2x x − 2 1 2x 1 1 e dx = xe2x − ex + C. da je g (x) = 1/x za x = 0. x2 + 1 (b) 1 1+x 1 dx = ln + C. v= dv = 1 e2x dx = e2x 2 (ne piˇemo 1 e2x + C jer nam je dovoljna jedna primitivna). Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na skupu R \ {0}. 2 1−x 2 1−x Zadatak 84. 2 2 4 Ovoga puta stavljamo u = ln x (da bismo eliminisali logaritam) i dv = x dx. Nacrtajte grafike funkcija f i Φ. 107 Raˇunamo du i v : c du = dx.8. Zadatak 86. Odredite onu primitivnu Φ funkcije f (x) = |x|.4. Zadatak 85. s 2 I = uv − Primer 8. Nacrtajte grafik funkcije g. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na intervalu (0. koja zadovoljava uslov Φ(0) = 0.2 Raˇunanje integrala c da bismo imali I= u dv. I= x ln x dx. ∞). i g(1) = 1. imamo x2 ln x − I= 2 x2 1 x2 dx = ln x − 2 x 2 x x2 x2 dx = ln x − + C.

Izraˇunajte pomo´u date smene: c c x dx.108 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Zadatak 87. x 2x − 3 x 2x − 3 e x √ dx. dx. √ 4x − 3 = t 2x − 3 = t 2x − 3 = t x=t (e) . Izraˇunajte: c (a) (c) (e) xe−2x dx (x2 − 2x)ex dx −2x ex dx (b) (d) (f) x3 ln x dx (ex + 2e−x )2 x dx x2 ln2 x dx Zadatak 90. Izraˇunajte integrale slede´ih funkcija: c c √ (a) x3 (b) x−2 (c) x 1 1 (e) (f) (g) e−2x 2 0. 2x − 1 = t (a) 2x − 1 (b) (c) (d) √ x(4x − 3)7 dx. Izraˇunajte: c (a) (c) (e) 3 − 2x2 + √ dx x x2 − 2x √ dx x √ (x2 − 2x)( x − 2) dx (b) (d) (f) (d) √ x x (h) ex/2 (m) ln 4 (x ln 3 + 6) dx ex + 2e−x dx e2x x2 + 3x + 2 dx x+2 Zadatak 89.2 x x 1 (i) 3 ex (j) (k) 112 e2x Zadatak 88. x dx.

dobijam 1 = 0. z c Nadjite greˇku u rasudjivanju. +k k k gde je k =const. dobio je c I= t2 dt = t3 (x + 1)3 +C = + C. (b) Izraˇunajte c ln(x2 + 2) dx. George je raˇunao integral c I= na dva naˇina. . 3 3 Kad pomnoˇim sa 3.8. Izraˇunajte: c (a) (c) ln(ln x) dx x x2 − x + 4 dx (x − 1)2 (b) (d) √ 3 e2x ex + 1 dx 1 √ dx x+ x Zadatak 93. Ali ovo ne moˇe biti taˇno jer kad stavim x = 0. c (I) I= (x2 + 2x + 1) dx = x3 + x2 + x + C.2 Raˇunanje integrala c x(x2 + 2)4 dx. x2 + 2 = t 109 (f) Zadatak 91. (a) Izraˇunajte c x2 dx x2 + 2 znaju´i formulu c x2 1 1 x dx = √ arctan √ .> 0. dobijem z (x + 1)3 ≡ x3 + 3x2 + 3x. 3 (x + 1)2 dx (II) Uvode´i smenu x + 1 = t. s Zadatak 92. 3 3 — Odavde sledi — reˇe on (u) sebi — da je c (x + 1)3 x3 ≡ + x2 + x.

3 Odredjeni integral Ima neodredjenih integrala koji se . onda moˇemo definisati z funkciju P : (a. Matematiˇka konstrukcija primitivne funkcije je veoma sloˇena. ali se c z moˇe ilustrovati slikom.. b]. To ne znaˇi da primitivna funkcija ne postoji. s c Ispostavlja se da je P (x) = f (x) za svako x ∈ (a. ˇto znaˇi da se c s c ne mogu izraziti pomo´u elementarnih funkcija. b).ne mogu izraˇunati“. Slika 34: 2 P(x+h)-P(x) A P(x) T a x x+h (a) P (x) =primitivna funkcija of f b (b) Trapez T sa upisanim pravougaonikom Π . z Ako je f neprekidna i pozitivna u intervalu [a. ˇto znaˇi da je s c funkcija P (x) primitivna za f (x). b) → R na slede´i naˇin: c c P (x)=povrˇina krivog (osenˇenog) trapeza prikazanog na slici 34(a). onda primitivna funkcija na intervalu (a.110 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN 8. Ako je funkcija f definisana i neprekidna na intervalu (a. Lajbnic). Jedan od mnogobrojnih c primera je e−x dx. Naime: c Stav 6 (Njutn. b). b) postoji.

vaˇi formula (Njutn/Lajbnicova) z x f (t) dt = Φ(x) − Φ(a). s c To je bila samo ideja dokaza Njutn–Lajbnicovog stava. vidimo da je Φ(a) = 0 + C. Ako ovu relaciju podelimo sa h.3 Odredjeni integral 111 A da bismo se uverili da je P (x) = f (x). kako smo videli. Odredjeni integral Umesto P (x) piˇe se s x f (t) dt. jer je osnovica jednaka h a visina f (x) Trebalo bi dokazati da je u naˇem sluˇaju deljenje sa (malim) h zaista ispravno.uskog“ trapeza T (slika 34(a)) s i pribliˇno je jednaka povrˇini (crnog) pravougaonika Π na slici 34(b). s c . Uzimaju´i ovde x = a. razmotrimo marginalnu funkciju Mh P (x) = P (x + h) − P (x) . C = −Φ(a). a Ako je Φ(x) neka druga primitivna. h ˇto znaˇi da je P (x) = f (x). onda je.. s P (x + h) − P (x) ≈ f (x)h.8. h Razlika P (x + h) − P (x) predstavlja povrˇinu . (19 ) dobi´emo c P (x + h) − P (x) ≈ f (x). A z s povrˇina od Π jednaka je f (x)h (18 ). tj. Prema c tome. a ˇ Cesto se ta formula piˇe u obliku s b b f (x) dx = a 18 19 f (x) dx a . x Φ(x) = P (x) + C = a f (t) dt + C.

Ta funkcija je negativna na intervalu [1. na primer. Tako je. ili u granicama od a do b (a=donja granica. taˇnije c c 2 2 f (x) dx = 1 1 x3 (−x + 1) dx = − + x 6 2 2 1 1 =− . 0) i (1. 2]. y = 0 (osenˇena oblast na slici c 35) jednaka 1/3. s c Primer 8. ˇto je bilo poznato i Arhimedu. (1. i zato je odgovaraju´i integral negativan broj. 0). b].5. b=gornja granica). Uporedite taj rezultat sa s povrˇinom obiˇnog trougla sa temenima (0. 1 x2 dx = 0 x2 dx 1 1 0 x3 3 1 = . 6 . Na slici 36 s 2 vidite grafik funkcije f (x) = −x + 1. Odredjeni integral ne predstavlja uvek povrˇinu. 3 = = 0 13 03 − 3 3 Slika 35: Arhimed i njegov trougao 1 0 (a) Arhimedov trougao 1 (b) Arhimed Time smo pokazali da je povrˇina krivolinijskog trougla ograniˇenog pas c 2 rabolom y = x i pravim linijama x = 1.112 b ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Izraz a f (x) dx zove se odredjeni integral funkcije f na intervalu [a. 1).

More exercises for you to try 2 √ 2 − 1 = 0. 3 a povrˇina osenˇene oblasti je s c 1 4 P = P1 + P2 = 0 f (x) dx − 1 f (x) dx = 71 . under y = x−2 between x = 1 and x = 10. b). Alternatively you can use your calculator In each question the required area lies entirely above the horizontal axis. 6 20 pri ˇemu je a < b c . s b Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 1 14. kao na slici 37.414. 113 2. Find the area bounded by the curve y = x and the x-axis between x = 0 and x = 2. ako je f (x) < 0 u intervalu (a. Parts of Which Lie Below the x-axis The figure below shows a graph of y = −x2 + 1.6. 6 3. Slika 36: y =−x2 +1 y -2 -1 1 2 3 area x 5 Uopˇte. onda je f (x) dx < 0. Find the area bounded by the curve y = 3t2 and the t-axis between t = −3 and t = 3. Situacija moˇe biti sloˇenija. 2 1. A4.3: Integration 20 . Findina osenˇene oblasti je povrˇ the area c s Answer 2 P =− 1 1 f (x) dx = .3 Find the area integral curve y = 7x and 3above the x axis between x = 2 and x = 5. although you should verify this fact for yourself independently. Primer 8. Odredjeni under the 8. a a povrˇina odgovaraju´eg krivolinijskog trapeza raˇuna se po formuli s c c b P =− a f (x) dx. Tu je z z 4 f (x) dx = − 0 32 . The Area Bounded by a Curve. 3.in which case the value of integral is to obtain this result directly.

. a kriva y = g(x) donja“..114 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Slika 37: 2 P 1 1 2 3 4 P2 –2 –4 y = x3 − 5x2 + 4x –6 Primer 8. pri ˇemu je .7. x = a i x = b (a < b) (vidi sliku 38). c 6 4 2 y=x Slika 38: 0 –2 –4 1 2 3 4 5 y=x^2–5x+3 . koristimo formulu b P = a f (x) − g(x) dx.kriva y = f (x) gornja.uglavljene“ izmedju dve verc s tikalne prave. Kad raˇunamo povrˇinu oblasti .

8. b = 4. Izraˇunajte povrˇinu oblasti koju ograniˇavaju linije y = x2 − c s c 5x + 3.3 Odredjeni integral 115 Na slici 38 imamo: a = 1. 4 P = 1 (x − x2 + 5x − 3) dx = 15. f (x) = x. Slika 39: (a) (b) . g(x) = x2 − 5x + 3. Dakle. y = x i y = 3. Zadatak 94.

1/2. kaˇe se da je neodredjen. z mogu se shvatiti kao prazna mesta koja. sistem s  3  x + y + z =   2x − y + z = 2 (S1 ) 6x + 4z = 10    x − 2y = −1 ima ista reˇenja kao (S). Ako neki sistem ima viˇe od jednog reˇenja. To ne znaˇi c c s s c da sistem kod koga je broj jednaˇina ve´i od broja nepoznatih ne moˇe imati c c z reˇenja. kaˇe se da je odredjen. Ako s s z ima taˇno jedno. 1. na primer. Prema tome. . tj. Na primer. y. onda sistem ne moˇe biti c z odredjen. onda se kaˇe da c z s z je nemogu´ ili nesaglasan. 5/2). y. (0. Primer:  3  x + y + z = 2x − y + z = 2 (S)  6x + 4z = 10. Ispostavlja c se da svaki neodredjen sistem ima bezbroj reˇenja. z) = (1. U naˇelu. ili uopˇte nema reˇenja ili ih ima bezbroj. ali ih ima joˇ. s Broj nepoznatih moˇe biti i manji ili ve´i od broja jednaˇina. s S druge strane. ako je broj jednaˇina manji od broja nepoznatih. trojka (x. ako je mogu´e. razmotrite jednu jednaˇinu sa dve nepoznate: c ax + by = c.116 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA 9 Sistemi linearnih jednaˇina c Sistem linearnih jednaˇina je niz linearnih jednaˇina sa konaˇnim brojem c c c nepoznatih. na primer. 1) s s s je jedno reˇenje. a ako nema reˇenja. Nepoznate x. c treba popuniti brojevima tako da se dobiju tri istinite relacije. z c c c pove´anje broja jednaˇina smanjuje ˇanse da sistem ima reˇenje. s s Da biste prihvatili taj fakt. Svaka takva trojka brojeva zove se reˇenje sistema. sistem (S) je neodredjen.

z) = (1/2. Zatim na te dve jednaˇine primenimo isti postupak sa cilc c jem da eliminiˇemo. Tako je . A kaˇemo da su sistemi ekvivalentni ako imaju jednake skupove z reˇenja. recimo y. 3/4. Sada iz prve nalazimo x = 1/2.117 Gausov postupak Prikaza´emo Gausov postupak na primeru sistema c  3  x + y + z = 2x − y + z = 2  3x + 2y + 4z = 10. moˇe se dokazati da Gausov postupak pretvara sistem u ekvis z valentan. Prvu jednaˇinu smo prepisali. . Dobili smo lako reˇiv sistem. npr. s Uopˇte. i u njoj jednu nepoznatu. reˇenje.nestalo“ nepoznate x u poslednje c c dve jednaˇine. x. Iz toga sledi da i polazni sistem ima to isto. y.. 7/4). itd. prvu. jedinstveno. c Obrazujmo novi sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  −y + z = 1. Sa s c ovim z idemo u drugu jednaˇinu: y = 3/4. pomnoˇimo drugu sa −1/3 i dodamo tre´oj. s Pitanje: Da li viˇe volite da ono reˇenje zapiˇete u obliku s s s     x 1/2 y  = 3/4 ? z 7/4 Primena Gausovog postupka na sistem (S1 ) dovodi do sistema  y + z = 3  x +   −3y − z = −4 (S2 ) 0·z = 0    0 · z = 0. npr. poslednji sistem ima jedinstveno reˇenje s (x. Odaberimo jednu jednaˇinu. Polazimo od poslednje jednaˇine: z = 7/4. i s z c dobijemo sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  (4/3)z = 7/3. c Dakle. drugu smo dobili mnoˇe´i prvu sa −2 i doc z c daju´i je drugoj jednaˇini.

Cene moˇemo zapisati pomo´u matrice z c   99 176 C =  . U prvoj c z prodavnici. moˇemo staviti z = α. 4 0 10 8 Ovu tabelu je napravio ˇovek koji drˇi tri prodavnice kompjutera. oznaˇimo je sa P1 . sva reˇenja su data formulom s 5 − 2α 4 − α (x.   11 16 24 36 T =  0 4 33 21  . 16 pentijuma II. 3 Zatim idemo u prvu: 4−α 5 − 2α x=3−y−z =3− −α= . Jednakost matrica Matrice A i B smatramo jednakim ako su istog tipa i ako su im . tj. 3 3 9. Brojevi koji se nalaze u toj s matrici. 299 517 Horizontalni redovi matrice zovu se vrste a vertikalni — kolone. i 36 pentijuma IV. . a ima ih 3 · 4 = 12. 3 3 Prema tome. Matrica T je matrica tipa 3 × 4. . itd. Tada je zadovoljena i tre´a jednaˇina.odgovaraju´i“ c elementi jednaki. α). zovu se elementi matrice. ˇto znaˇi da ima 3 vrste i 4 kolone. on drˇi 11 pentijuma I. 176. Moˇemo re´i da s c z c je ˇirina matrice T jednaka 4 a visina jednaka 3. U drugom horizontalnom redu moˇemo z videti broj pentijuma u prodavnici P2 . Zatim uzmemo c c z = α u drugoj i dobijemo 4−α y= .1 Matrice Matrica je pravougaona tabela. α ∈ R. gde c z je α bilo koji broj. y. Matrica C ima samo jednu kolonu — takve matrice se zovu vektori.118 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Poslednja jednaˇina je zadovoljena za svako z. z) = ( .. 24 c z pentijuma III. npr. Komjuteri se prodaju po cenama 99. 299 i 517 evra.

−5 0 −3 9 −5 − 3 0 + 9 Nula-matrica je ona ˇiji su elementi jednaki nuli. 2× 2 −5 0 −5 0 −10 0 Operacija mnoˇenja brojem ima . Mnoˇenje matrice brojem z Matrica se mnoˇi brojem tako ˇto se svaki element pomnoˇi tim brojem. itd. to ˇinimo tako ˇto z c s saberemo (oduzmemo) odgovaraju´e elemente.       3 −1 3 −1 6 −2 7 = 2 7 ×2= 4 14  .1 Matrice Sabiranje i oduzimanje 119 Moˇemo sabirati (oduzimati) samo matrice istog tipa. . Na z s z primer. u prodavnici P2 : v2 = 21428. Ona ima istu ulogu koju c ima broj nula kod sabiranja brojeva. dakle. Izraˇunajmo vrednost robe u c prodavnici P1 : v1 = 11 × 99 + 16 × 176 + 24 × 299 + 36 × 517 = 29693. Na primer. 3(A + B) = 3A + 3B.9. u prodavnici P3 : v3 = 7522.. Mnoˇenje matrice matricom z Vratimo se na one tri prodavnice kompjutera.uobiˇajena“ svojstva. npr. ako je O nula-matrica. z c 2(3A) = 6A. c       3 −1 −7 6 3 − 7 −1 + 6 2 7  +  12 −4 =  2 + 12 7 − 4  = . onda je A + O = O + A = A.

otvaranje joˇ jedne prodavnice s . v3 a sav raˇun se sada moˇe predstaviti na slede´i naˇin: c z c c    99    29693 11 6 4 36  176     V = TC =  0 4 33 21    299  = 21428 .120 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ove tri vrednosti se mogu staviti u matricu   v1 V = v2  . rezultat je matrica tipa 3 × 13. b3  b4 Dodavanje joˇ jedne vrste 21 prvom faktoru proizvodi joˇ vrstu u rezultatu: s s   b1 a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 b2  a1 a2 a3 a4   = . 21 tj. proizvod AB je definisan ako je A matrica tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13. nema smisla razmatrati proizvod AB ako nije zadovoljen slede´i uslov: c ˇirina matrice A = visina matrice B. s Na primer. Prema svemu. c1 c2 c3 c4 b3  c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 b4 Dodavanje joˇ jedne kolone drugom faktoru proizvodi joˇ kolonu u rezultatu: s s   b1 d1 b2 d2  a1 a2 a3 a4   c1 c2 c3 c4 b3 d3  b4 d4 a1 b1 + a2 b2 + a3 b3 + a4 b4 a1 d1 + a2 d2 + a3 d3 + a4 d4 = c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 c1 d1 + c2 d2 + c3 d3 + c4 d4 . 7522 4 0 10 8 517 Na ovom primeru vidimo kako se mnoˇe proizvoljna matrica i jedna z kolona. Glavno je kako se mnoˇe jedna vrsta i jedna kolona: z   b1 b2  a1 a2 a3 a4   = a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 .

1 Matrice Nekomutativnost mnoˇenja z Nije isto AB i BA. ako su A i B kvadratne matrice istog tipa. ali je najˇeˇ´e opet c sc AB = BA Na primer. ali su razliˇitog tipa. onda je A(BC) = (AB)C Distributivnost Vaˇe dva zakona distributivnosti: z A(B + C) = AB + AC (A + B)C = AC + BC Zato moˇemo . z c ako je A tipa 2 × 3 a B tipa 3 × 2. samo moramo voditi raˇuna o z z c poretku faktora. onda su matrice c AB i BA istog tog tipa. npr. (A + B)(A − B) = AA − AB + BA − BB = A2 − AB + BA − B 2 . 1 −1 3 4 0 −1 = 1 2 -1 4 -3 .. npr. To znaˇi da su matrice A(BC) i (AB)C ili obe c definisane ili obe nedefinisane.mnoˇiti svaki sa svakim“. (c) Konaˇno. 5 0 −1 1 2 1 −1 = 3 4 -3 ∗ -4 . (A + B)(A + B) = A2 + AB + BA + B 2 . Na primer. a ako su definisane. .9. (b) Moˇe se desiti da su i AB i BA definisane. 121 (a) Moˇe se desiti da je AB definisano a BA nije. ∗ Asocijativnost Isto je A(BC) i (AB)C. onda je AB tipa 2 × 2 a BA tipa 3 × 3. ako je A matrica z tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13.

2 Inverzna matrica Pretpostavimo da je A kvadratna matrica. Najprostija singularna je nula-matrica. 0 1 0 0 1 Medju matricama. IA = A. Ako postoji takva matrica B da je AB = I i BA = I.122 Jediniˇna matrica c ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Jediniˇom se zove kvadratna matrica koja na . kad god proizvod ima smisla. dodajemo indeks. c   1 0 0 1 0 I2 = . onda se B zove inverzna matrica (matrice A) i oznaˇava c −1 se sa A . vaˇe formule z AI = A. Jediniˇnu matricu oznaˇavamo sa I. matrica A= 0 0 12 77 je singularna jer je 0 0 12 77 0 ∗ 1 0 x y = = . c c a ako ho´emo da istaknemo kojeg je tipa. jediniˇna matrica ima (najmanje) isti znaˇaj kao broj c c jedan medju brojevima. AA−1 = A−1 A = I Matrica ne moˇe imati dve inverzne. I3 = 0 1 0 . na primer. 9. u v ∗ ∗ 0 1 U sluˇaju matrica tipa 2 × 2 postoji jednostavan kriterijum regularnosti. c naime: Matrica A= a b c d . ali ima i drugih. tj.. Ima matrica koje nemaju inverznu z — one se zovu singularne matrice. npr. Koje imaju inverznu zovu se regularne. Dakle.glavnoj dijagonali“ ima jen dinice a na svim ostalim mestima nule.

S druge strane. onda je (65) A−1 = 1 d −b . Ako je taj uslov ispunjen. i samo ako. jednaˇinu c (67) XA = B. mnoˇimo sa A−1 sa desne strane i dobijamo z X = BA−1 . gde je A regularna kvadratna matrica. jer je A−1 AX = IX = X. je ispunjen uslov (64) ad − bc = 0.9. ad − bc −c a 123 Matriˇne jednaˇine c c Pri reˇavanju matriˇnih jednaˇina mora se voditi raˇuna o nekomutativnosti s c c c mnoˇenja. ali ne u obliku (A − 2)X = B (ne valja jer zbir matrice i broja nema smisla) . Sada primenjuemo distributivni zakon. Razmotrimo malo sloˇeniji primer: z (68) AX = 2X + B. stavljamo poznate na jednu a nepoznate na c c drugu stranu: (69) AX − 2X = B. Da bismo je reˇili. dakle. Pretpostavimo da imamo jednaˇinu z c (66) AX = B. mnoˇimo je sa leve s z strane matricom A−1 : A−1 AX = A−1 B. X = A−1 B . Kao i kod obiˇnih jednaˇina.2 Inverzna matrica je regularna ako.

124 ve´ c (A − 2I)X = B .

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Provera: (A − 2I)X = AX − 2IX = AX − 2X

(Obratite paˇnju da X stoji desno od zagrade.) Kad stavimo A − 2I = C, z dobijemo CX = B, ˇto je jednaˇina tipa (66). s c U sluˇaju jednaˇine c c (70) XA = 2X + B imamo X(A − 2I) = B .

9.3

Determinante

Kvadratnoj matrici odgovara jedan broj koji se zove determinanta, u oznaci det A. Definicija determinante u opˇtem sluˇaju je komplikovana. Podjimo s c od najprostijeg sluˇaja — matrice tipa 2 × 2. Neka je c A= a b . c d

Tada se det A definiˇe ovako: s det A = ad − bc. Umesto det A piˇe se i s a b . c d Dakle, a b = ad − bc. c d

Posebno, determinanta jediniˇne matrice jednaka je jedinici, c det I = 1 . Stav 7. Matrica je regularna ako i samo ako je njena determinanta razliˇita c od nule.

9.3 Determinante Determinante tre´eg reda c

125

Slede´a formula predstavlja jedan od naˇina da se definiˇe determinanta c c s tre´eg reda: c (71) a11 a12 a13 a a a a a a a21 a22 a23 = a11 22 23 − a12 21 23 + a13 21 22 a32 a33 a31 a33 a31 a32 a31 a32 a33

Determinante na desnoj strani zovu se minori. Prva determinanta, oznaˇimo c je sa M11 , je minor elementa a11 , i dobija se tako ˇto se ,,obriˇu“ vrsta i kolona s s koje sadrˇe taj element; dakle z M11 = a a a22 a23 = 22 23 . a32 a33 a32 a33

Sliˇno se definiˇe minor bilo kojeg elementa (bolje re´i, mesta) matrice; c s c M12 = a21 a31 tj. kofaktor = +minor ili −minor pri ˇemu uzimamo + ili − rukovode´i se slede´om tablicom: c c c + – + – + – + – + Sada formulu (71) moˇemo zapisati ovako z (72) det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 . Umesto elemenata prve vrste, ovde se mogu uzeti elementi bilo koje vrste ili kolone, sa odgovaraju´im kofaktorima. Na primer, determinantu c 1 −2 4 D = −3 0 0 2 3 6 najlakˇe je raˇunati ,,razvijanjem“ po drugoj vrsti: s c D = −(−3) −2 4 ∗ ∗ ∗ ∗ +0 −0 = −72. 3 6 ∗ ∗ ∗ ∗ a a a23 = 21 23 , a31 a33 a33 itd.

Vaˇni su i kofaktori. Kofaktor, Kij , elementa aij jednak je (−1)i+j Mij , z

126 Determinante viˇeg reda s

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Sad kad smo definisali determinante tre´eg reda pomo´u determinanti drugog c c reda, moˇemo definisati determinante ˇetvrtog reda pomo´u onih tre´eg reda. z c c c To ˇinimo imitiraju´i formulu (72): c c det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 + a14 K14 . Prema tome, determinanta ˇetvrtog reda svodi se na ˇetiri determinante c c tre´eg reda. I ovoga puta moˇemo razvijati po bilo kojoj vrsti ili koloni; na c z primer, 2 2004 −1 4 3 6 −5 3 0 6 −5 = −2004 −4 7 −2 + 0 + 0 + 0. −4 0 7 −2 5 9 11 5 0 9 11 Ovde smo razvijali po drugoj koloni jer ona ima tri nule. Da bismo u proizvoljnoj determinanti stvorili nule, moˇemo upotrebiti slede´i stav. z c Stav 8. Vrednost determinante se ne menja ako se jedna vrsta (kolona) izmeni tako ˇto joj se doda neka druga vrsta (kolona) prethodno pomnoˇena s z bilo kojim brojem. U sluˇaju determinante drugog reda dokaz tog stava je prost. Naime, ako c imamo matricu A= a b , c d

pa drugoj vrsti dodamo prvu pomnoˇenu brojem λ, onda dobijamo matricu z B= Dakle, det B = a(d + λb) − b(c + λa) = ad − bc = det A. Na konkretnom primeru, primena stava 8 daje slede´e: c 1 −2 1 −1 1 −2 1 −1 7 −3 5 2 3 −1 3 0 7 −3 5 3 . D := = = −1 1 −2 3 4 5 0 −1 1 3 6 −2 −4 3 0 1 −6 0 6 −2 −4 a b . c + λa d + λb

3 Determinante 127 Ovde smo prvu vrstu mnoˇili sa −2. Ako ovu poslednju tablicu transc formiˇemo po shemi s V1 → V1 . 0 0 4 26 0 0 0 −12 V2 → V2 . Ponekad je korisno promeniti redosled vrsta.troz ugaonu“ tablicu. V4 → V4 + (−1)V3 . dobi´emo c 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− . V4 → V4 + 6V2 . Stav 10. Na primer. moˇemo ga primenjivati sve dok ne dobijemo . moˇemo zapisati ovako: c c z V1 V2 V3 V4 → → → → V1 V2 + (−2)V1 V3 + 2V1 V4 + (−3)V1 Tako smo doˇli do determinante tre´eg reda. pa sa −3. 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− = −1 · (−1) · 4 · (−12). z ˇ pa tre´oj. Sta se desilo sa kojom vrstom. 1 −2 1 −1 0 7 −3 5 D= =− 0 −1 1 3 0 6 −2 −4 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 . V3 → V3 + 7V2 . i dodavali je drugoj. pa ˇetvrtoj.. Determinanta trougaone matrice jednaka je proizvodu elemenata koji stoje na glavnoj dijagonali.9. a onda moˇemo primeniti slede´i stav: z c Stav 9. . na koju opet moˇemo pris c z meniti stav 8. pa sa 2. U stvari. 0 0 4 26 0 0 4 14 Dalje. Ako dve vrste zamene mesta. 0 7 −3 5 0 6 −2 −4 Nastavimo raˇunanje determinante D. onda determinanta menja znak.

moˇemo re´i ovako: z c Stav 11. c d Sad kad smo definisali determinante. 3] = . vrati´emo se na A. Matrica je regularna ako. na s primer. Postoji i formula z za inverznu matricu: 1 adj A. Moˇe se c z dokazati da je det(AT ) = det A. (AT )T = A. Matricu AT zovemo transponovanom s s (matricom matrice A). 3 7 Ako transponujemo AT . A−1 = det A Ovde adj A oznaˇava adjungovanu matricu. c Dokazuje se da taj stav vaˇi za matrice bilo kog formata.) c Determinanta i inverzna matrica Pomenuli smo da je uslov ad − bc = 0 karakteristika regularnosti matrice a b . sistem jednaˇina c (73) ax + by = P cx + dy = Q . Uzmimo. Na primer. (Uverite se u to u sluˇaju matrice tipa 2 × 2. onda sa AT oznaˇavamo matricu koju dobijamo tako c ˇto vrste matrice A piˇemo kao kolone. tj. 3 T 2 3 −1 7 T = 2 −1 . pa se tako dobijena matrica transponuje. i samo ako. je njena determinanta razliˇita od nule. .128 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Determinanta transponovane matrice Ako je data matrica A. 2 [2. Determinante i linearni sistemi Determinante se pojavljuju pri reˇavanju linearnih sistema. ona se formira tako ˇto se svaki c s element matrice zameni svojim kofaktorom.

60 uglja i $0. Ali ako su sve ˇetiri jednake nuli. onda ne smemo tvrditi da je c c sistem neodredjen.25 0. D y= Dy . z c 9. onda je sistem c nemogu´. je D = 0. Dz razliˇita od nule. D D= Dz . I drugu nepoznatu nalazimo na sliˇan naˇin. dobi´emo c (ad − bc)x = P d − Qb. rudniku elektrani 0 0.4 Input–Output analiza Sistemi linearnih jednaˇina se koriste za analiziranje dva ili viˇe medjusobno c s zavisnih procesa. Oznaˇimo c c sa D determinantu sistema.05 uglja struje . Dy . onda je reˇenje dato formulama s x= Dx . Oznaˇimo sa Dx determinantu koja se dobija tako ˇto se kolona c s koeficijenata koji stoje uz x zameni kolonom slobodnih ˇlanova. Pretpostavimo da rudniku treba $0. Sistem ima jedinstveno reˇenje ako. z c Stav 12 (Kramerovo pravilo).4 Input–Output analiza 129 Ako prvu jednaˇinu pomnoˇimo sa d a drugu sa b pa dobijene jednaˇine c z c oduzmemo. z. a da elektrani treba $0. onda sistem moˇe biti nemogu´ ili neodredjen. Na primer. y. b d a c y= a c P Q . Ako je z c D = 0 i jedna od determinanti Dx . Tada c vaˇi slede´i stav. i samo s ako. elektrani treba ugalj da bi proizvela struju. A ako je D = 0. c c Reˇenje moˇemo zapisati kao s z P Q x= a c b d .05 struje da bi proizvela $1 struje.9.25 struje da bi proizveo $1 uglja. itd. b d Razmotrimo sistem od tri jednaˇine sa tri nepoznate x. tj. x= dakle. D Ako je D = 0. on moˇe i tada biti nemogu´. P d − Qb . ad − bc pod uslovom da je ad − bc = 0. determinantu sastavljenu od koeficijenata uz nepoznate.60 0. ali rudniku treba struja da bi proizveo ugalj.

Svaka jedinica poljoprivredne proizvodnje zahteva 0. za proizvodz nju $1 000 uglja i $1 500 struje.consumption maz s trix“): C= 0 0.5 Zadaci matrice budu singularne:  5 1 .05 1 500 325 Pretpostavimo sada da postoji spoljna potraˇnja za d1 dolara uglja i z d2 dolara struje.3 jedinice poljoprivrednih prizvoda.25 0. B = 3 6 −3 4 1 a Odredite A−1 i B −1 za a = 8. p2 ]T . d2 ]T .60 1 000 900 · = . industrijski i usluˇni. 0.1 jedinica poljoprivredne proizvodnje i 0.130 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ovu tabelu ˇemo napisati u obliku matrice potroˇnje (. 9. potrebno je slede´e ulaganje: c 0 0. Vrednost ukupne proizvodnje bi´e razloˇena na vrednost c z spoljne potraˇnje i ulaganje koje je potrebno radi zadovoljenja te potraˇnje.1 jedinica industrijske robe.05 Ulaganje potrebno za proizvodnju p1 dolara uglja i p2 dolara struje moˇe se z dobiti mnoˇenjem matrice C vektorom p = [p1 . Svaka jedinica industrijske proizvodnje zahteva 0.60 .2 jedinice usluge..5 jedinica industrijske robe.3 jedinice usluge. −3 9 . 3 95. 0. onda imamo matriˇnu jednaˇinu c c c p = d + C · p. Na primer. Odredite broj a tako da slede´e c  4 2 2 a A= . 0. 0. (a) Reˇite jednaˇine AX = B − 2X i XA − B = 2X ako je s c A= 1 −1 .2 z jedinice industrijske robe.25 0. 3 4 B= 4 6 . Za svaku jedinicu usluga treba 0. ako je d = [d1 . Drugi primer. Jedno gazdinstvo je podeljeno na tri sektora: poljoprivredni.1 jedinicu usluge. z z Drugim reˇima.4 poljoprivrednih prizvoda i 0. 96. 0. 0.

(AB)T = B T AT ? 131 nema reˇenja. s (c) reˇavanjem odgovaraju´e matriˇne jednaˇine.5 Zadaci (b) Nadjite AB i BA pa vidite da li je AB = BA. Reˇite sisteme na razne naˇine: s c  9x3 =  5x1 + 8x2 + 2x3 = (a)  7x2 − 4x3 =   3x1 + 6x2 − 5x3 = 4x1 − 7x2 + 2x3 = (b)  −x1 + 8x2 − 9x3 =  − 2x3 =  x1 2x2 − x3 = (c)  −x1 + x2 − 3x3 = 87 26 8 12 1 6 6 8 −5 . Stavite 5 umesto 4 (na kraju tre´e jednaˇine) pa pokaˇite da s c c z novi sistem ima bezbroj reˇenja. 100. Reˇite sistem jednaˇina s c 4x + 2y + 5z = 21 3x + 6y + z = 31 x + 8y + 3z = 37 (a) Gausovom metodom eliminacije. s c c c 98. Reˇite sistem s 2x + 7y = 25 5x + 12y = 241 primenom Kramerovog pravila. (c) Da li je (A + B)2 = A2 + 2AB + B 2 ? (d) Da li je A2 − B 2 = (A − B)(A + B) ? (e) Koja je od ovih jednakosti taˇna: c (AB)−1 = A−1 B −1 . Pokaˇite da z x + y 2x − y 3x sistem + z = 3 + z = 2 + 2z = 4 (AB)−1 = B −1 A−1 .9. (AB)T = AT B T . s 99. 97. (b) svodjenjem proˇirene matrice sistema na trougaoni oblik.

y0 ) iz domena funkcije. y) = c xy. c . njegov posao nije da izuˇava znaˇenje veliˇina ve´ samo c c c c vezu medju njima. K ≥ 0 }. rada (L) i kapiz tala (K). npr. gde je f funkcija . npr. ˇto znaˇi da svakom paru s c (L. ista formula se pojavljuje u raznim situacijama. Uopˇte. Ekonomisti. koje odredjuju ekonomisti. K) = ALα K 1−α . x i y. U ekonomskoj teoriji se ˇesto pojavljuje Cobb–Douglasova proizvodna c funkcija (74) Q = f (L. y0 ).132 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH 10 Funkcije viˇe promenljivih s Proizvodni proces moˇe zavisiti od raznih faktora. gde su A > 0 i α ∈ (0. viˇe vole da funkciju dveju promenljivih analiziraju pomo´u izoks c vanti. drugo. trebalo bi da uvedemo tre´u koordinatu (vidi sliku 40). K) iz nekog skupa D ⊂ R2 odgovara jedan broj Q. 1) neke konstante (ne zavise od K i L). iz c dva razloga: prvo. funkcijom s dveju promenljivih nazivamo takvu funkciju ˇiji je domen nekakav skup urec djenih parova. Zavisnost koliˇine proizvodnje (Q) od L and K moˇe se izraziti c z kao Q = f (K. on ´e umesto L i K radije upotrebiti druga slova. A izokvantom se naziva linija (u ravni) na kojoj je funkcija konstantna.dveju realnih promenljivih“. i. f (x. njena jednaˇina glasi c f (x. L). C = const.. y) = C. Ako ˇelimo izokvantu koja prolazi kroz datu taˇku (x0 . K) : L ≥ 0. Pored toga. npr. z c uze´emo C = f (x0 . Za matematiˇara je domen Cobb–Douglasove funkcije jednak skupu c { (L. c medjutim. Da bismo grafiˇki predstavili funkciju dveju promenljivih.

5. onda je to jednaˇina hiperbole c Izokvanta kroz taˇku (1. y) c c z z y x y x Na primer. y) = c c jednaˇinu xy = C. tj. 2) ima jednaˇinu xy = 9. xy imamo koja ima smisla za svako C ≥ 0. xy = C 2 .. Ako je C > 0.Krov“ z = xy (x. y ∈ [1.133 Slika 40: . c c .5. 2) = 3. u sluˇaju Cobb–Douglasove funkcije f (x. 10]) gledan sa dva mesta. Tre´a koorc dinata (z) oznaˇava visinu krova u taˇki (x. jer je C = f (1.

. 3. y) = 1. 5) √ x 10 x 10 xy (b) Izokvante funkcije f (x. y) = (f (x.134 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH Slika 41: Izokvante 10 10 y y (a) Izokvante funkcije f (x. y) = 2x + 3y. 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful