Faculty of Economics, Finance and Administration

Miroslav Pavlovi´ c

Matematika
materijal za studente

Beograd, 2004.

2

ˇ SADRZAJ

3

Sadrˇaj z
1 Uvod 2 Skupovi i brojevi 2.1 2.2 2.3 2.4 Skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 7 7

Kardinalni broj skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Skupovi brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni . . . . . . . . . . . . . . . 17 c 21

3 Logaritmi 3.1 3.2 3.3

Stepen sa celim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Stepen sa racionalnim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . 22 Logaritmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 28

4 Kamatni raˇun c 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8

Procenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Prosti kamatni raˇun. Aritmetiˇki niz . . . . . . . . . . . . . . 30 c c Sloˇeni kamatni raˇun. Geometrijski niz . . . . . . . . . . . . 33 z c Bernulijeva nejednakost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Geometrijski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Meseˇno ukama´ivanje, itd. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 c c Neprekidno ukama´ivanje c . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 51

5 Funkcije 5.1 5.2 5.3 5.4

Pojam funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Inverzna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Grafici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Tipovi realnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 61

6 Linearna i kvadratna funkcija

. . . . . . . . . . . . . . . .8 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 c c 73 7 Diferenciranje 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 7. . . . . . . 89 7. . . . . .1 6. 101 Raˇunanje integrala . .1 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . .4 6. . . . . . . . . . . .2 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Izvod sloˇene funkcije . . . . . . . . . . 129 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 8 Integralni raˇun c 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Matrice . . . . . . . . . . . . . 85 Izvodi viˇeg reda . . . . . . . 77 Izvod kao trenutna brzina . . 85 z Logaritamski izvod .3 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 ˇ SADRZAJ Prava linija i linearna funkcija . .2 8. . . 110 116 9 Sistemi linearnih jednaˇina c 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 c Linearna nejednaˇina . . . . . . 87 Ekstremne vrednosti . . . . . . 73 Tangenta i nagib krive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 9. . . . . 87 s Diferencijal . . . . . . 118 Inverzna matrica . . . . . . . . . . . . . 124 Input–Output analiza . . . . .4 7. . . . . 79 Izvodi elementarnih funkcija . . . . . . . . . . . . 61 Sistem jednaˇina .7 7. . . . . . . . . . . . .3 101 Primitivna funkcija . . . . . . .10 Implicitno zadate funkcije . . . . . . . . . 80 Tablica izvoda . . . . . 67 Jednaˇina tre´eg stepena . . . . . . . . 122 Determinante . . . . . 102 c Tablica integrala . . . . . . . . . . . .1 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 7. .6 7. . . . . .1 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 6. . . . .9 Marginalna funkcija i izvod . . . . . .4 6. . . . . . . . . . . 66 c Kvadratna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Odredjeni integral . .2 7.

. . . . . . . .ˇ SADRZAJ 9.5 5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 132 10 Funkcije viˇe promenljivih s .

6 1 UVOD 1 Uvod b b a a c b (a) a b (b) a .

c Ako skup ima konaˇan broj elemenata. 7} = {−1. onda piˇemo x ∈ A. 7} = {2. U s s / naˇem sluˇaju: −1 ∈ A. niz je takav spisak u kome je redosled vaˇan. . z c B je skup svih celih brojeva koji su manji od 7 a ve´i od −4. 1. −1. −1. 7}. (b) (1. piˇemo x ∈ A. 3. 7}. Redosled nije vaˇan. 3. npr. s c / Skup se moˇe opisati reˇima. z (2. Kad ˇelimo da kaˇemo da je neki objekat x element skupa A. 3.1 Skupovi i brojevi Skupovi Skup je neuredjena kolekcija objekata. 1. 7) = (−1. 0 ∈ A. koji ze zovu elementi ili ˇlanovi skupa. S druge strane. 7). Napiˇite skup svih elemenata niza s (a) (1. −1. c ˇto se moˇe zapisati i ovako: s z (2) B = {x : − 4 < x < 7 i x je ceo}. 3. −1. 2. 3. 7}. 2. 1. z {2. −1. onda moˇemo sastaviti njihov spisak. da z z pripada A. −1. tj.7 2 2. 1). c z npr. npr. Ako x nije element od A. (1) A = {2. 1. Na primer. dakle. 3. −1). {2. 2. 3. Skup B je jednak skupu A ako ima iste elemente kao A. −1.

8 ili. B1 = {x ∈ Z : x2 ≤ 7}. U tom sluˇaju kaˇemo da je skup {x ∈ Z : P (x)} c z prazan i piˇemo {x ∈ Z : P (x)} = ∅. .. onda piˇemo D ⊂ C. a taˇno je i obrnuto: Ako je c C ⊂ D i D ⊂ C. s 2 ˇitamo: . Slika 1: Skupove je korisno predstavljati pomo´u Venovih dijagrama c A C B D S (a) A •4 •1 •7 •3 •2 •5 C B •6 (b) Podskup Ako svaki element nekog skupa D pripada skupu C. ako je P (x) neko smislena osobina koja se odnosi na cele brojeve. Pokaˇite da je B1 = B2 . x ∈ Z} = {x ∈ Z : − 4 < x < 7}. s {x ∈ Z : x2 < 0} = ∅. onda je C = D. s onda oni celi brojevi koji imaju tu osobinu ˇine skup. Uopˇte. Na primer. a taj skup mi zapisuc jemo ovako: {x ∈ Z : P (x)}. c 2 SKUPOVI I BROJEVI B = {x : − 4 < x < 7. onda je C ⊂ D i D ⊂ C. Na primer. Da li su ti skupovi jednaki? Ako je C = D. z Moˇe se desiti da razmatramo neko svojstvo P za koje ´e se ispostaviti da z c ga nema nijedan ceo broj. {x ∈ Z : x < 9} ⊂ {x ∈ c Z : x2 ≤ 9}. B2 = {x ∈ Z : x2 < 7}. ako sa Z oznaˇimo skup svih celih brojeva.D je podskup (skupa) C “. Na primer.

moˇemo shvatiti sets can be c z belongs to B. oznaˇava se B ∩ A D. novi skup u koji ulaze objekti koji pripadaju i skupu C i skupu D (istovremeno).1 Skupovi 9 Slika 2: A = {0. We write A∩B to denote the intersection of A and B. D Key Point (pazite: mogu pripadati i jednom i drugom). 1} ⊂ B = {0. 4} draw Venn diagrams showing (a) A and Presek. 2. c (Podrazumeva se da bicikl ima dva toˇka. A B . Uverite se u slede´e: c C ∩ D ⊂ C ⊂ C ∪ D. C ∩ D. C ∪D. 3. onda je njihov presek. odnosno D. 1. The intersection and union of sets A B Intersection Given two sets. 3. a B skup svih njihovih toˇkova. unija. 1} and B = {2. Slika 3: Presek Answer 3. Neka je A skup tri bicikla. Note that A ∩ B and sa C \ are identical. Mathematically A∩B we write this as: U uniju. razlika B (b) A (c) B Ako su dati skupovi C i D. Skup C. the intersection of A and B is a set which contains elements that are S common both to A and B. A and B. 4} O 2 3 4 1 A B S Zadatak 1. A ∩ B = {x : x ∈ A and x ∈ B} Razlika skupova C i D jeste the onih objekata koji pripadaju C ali to This says that the intersection contains all skupelements x such that x belongs ne A and also x pripadaju D. ulaze objekti koji pripadaju bar jednom od skupova C.) Da li je B ⊂ A ? Da li je c Now do this A ⊂ B ? exercise Figure 2 The set A is contained completely within B Given A = {0. The intersection of two represented by a Venn diagram as shown in Figure 6.2.

Disjunktni skupovi Ako skupovi A i B nemaju zajedniˇkih elemenata. I. Napiˇite elemente skupova A ∩ B. skup C \ D dobijamo tako ˇto iz C s s odstranimo dvostruke ˇpijune. ako razmatramo deljivost prirodnih (tj. pozitivnih celih) brojeva. Disjunktni su i skupovi A i B na slici 4. Komplement skupa Skup koji objedinjuje sve objekte koji su od interesa u izvesnom kontekstu zove se univerzalni skup. onda su A i B disjunktni. Na primer. ako je A ∩ B = ∅. c Na primer. A ∪ B. A ili Ac . s C \ D = C \ (C ∩ D) ⊂ C. A \ B. ako je A skup svih parnih brojeva a z B skup svih neparnih. oznaˇimo ga sa S. komz plement oznaˇavamo sa A . onda je A jednak skupu svih neparnih. s Zadatak 2. Takodje su disjunktni su i skupovi A i B iz zadatka 1. jer ne postoji nijedan broj koji bi bio i paran i neparan.desno. . Kad je univerzalni skup c ve´ odabran.10 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 4: Unija A B A B S A∪B A∪B S kao skup ˇpijuna u sluˇbi obaveˇtajne sluˇbe C. B \ A. Komplement skupa A c z sadrˇi one elemente univerzalnog skupa koji ne pripadaju skupu A. Tada se presek s z s z C ∩ D sastoji od dvostrukih ˇpijuna. onda ´e S biti skup svih prirodnih brojeva. c kaˇemo da A i B disjunktni. gde su A i B skupovi odredjeni formulama (1) i (2). odnosno D. ako je A skup svih parnih c brojeva. tj. Na primer. tada moˇemo govoriti o komplementu. Dakle. (C \ D) ∩ D = ∅.

3. taˇnije c |A ∪ B| = |A| + |B| − |A ∩ B|. ako je B ⊂ A. 14}. 2. ako su A i B skupovi iz zadatka 1. 2. 5}. onda je |A ∪ B| = |A| + |B|.2 Kardinalni broj skupa 11 Slika 5: Komplement skupa A oznaˇava se sa A . 7.2 Kardinalni broj skupa Skup ˇiji se elementi mogu zapisati u vidu konaˇnog. 6. Razmotrite primer: A = {1. 4}. onda se sa |A| oznaˇava broj elemenata c c skupa A. onda je |B| ≤ |A|. B = {2. B = {3. • Ako je B ⊂ A. onda je c |A \ B| = |A| − |B|. 3. 4. Taj broj se zove kardinalni broj skupa A. • Ako su A i B disjunktni. 1 makar i zamiˇljenog s . Ac c A A A' S 2.2. onda je |A| = 3 i |B| = 6. Kardinalni broj praznog skupa jednak je nuli (po dogovoru).1 . 8}. Razmotrite primer: A = {1. Na primer. 5}. 5. • Ako su A i B proizvoljni. B = {12. 4. 4. Ako je A jedan takav skup. Razmotrite primer: A = {1. taˇnije. onda je |A ∪ B| ≤ |A| + |B|. 13. 5}. spiska nazivaju se c c konaˇnim. 3. 2. 4. 3. A. Kardinalni broj nekih skupova je toliko veliki da se ne isplati raˇunati ga c na prste.

prva tri se mogu birati na 7 × 6 × 5 naˇina.1. Prema tome. i. razmotrimo pitanje: Koliko se sedmocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara 1.2. 5. a tipovali smo samo dva para. 4. ˇto je isto: Na koliko se naˇina mogu rasporediti elementi skupa s c {1. 2. Listi´ fudbalske prognoze sa 12 parova moˇe se popuniti na c z razne naˇine: c 1 0 0 2 1 1 1 0 0 1 2 1. ima ih 7 (sedam). nije nam potrebna nikakva nauka — dovoljno je s raditi planski. |S| = 531 441. prva dva elementa se z s c mogu izabrati na 7 × 6 naˇina. nezavisno od izbora prvog. Ovde drugi mora biti razliˇit od prvog. 6. tre´i se moˇe izabrati na 5 naˇina. c drugi se moˇe birati na 6 (ˇest) naˇina. Popunjavaju´i listi´. c z Drugi korak: Kad smo izabrali prvi element. Kao drugi primer. . 0. 0 1 0 1 0 2 1 0 0 0 1 1. mi piˇemo niz2 od dvanaest elemenata. 3. Za prvi fudbalski par imamo tri mogu´nosti. Na svaku od prethodnih mogu´nosti dolaze tri: c 1 1 1 1 0 2 0 0 0 1 0 2 2 2 2 1 0 2 Zasad smo stigli do broja 3 × 3 = 9. oznaˇimo skup c c s c svih takvih nizova sa S. 4. c Tre´i korak: Kad su izabrana prva dva. c c Da bismo naˇli taj broj. itd.12 2 SKUPOVI I BROJEVI Primer 2. Drugim reˇima. pitamo se ˇta sve moˇe biti s z drugi. 7 tako da se cifre ne poz c navljaju? Ili. 2 : c 1 0 2 Sada tipujemo drugi par. 3. 5. 2. dolazimo do zakljuˇka da se prva tri para mogu tipovati c c na 3 × 3 × 3 = 27 naˇina. 6. c c Primer 2. Nastavljaju´i dalje. U naˇem s z s sluˇaju moˇe se uzeti bilo koja od navedenih cifara. c c z c Dakle. 1. Broj naˇina da se popuni listi´ jednak je broju |S|. prvih 7 na 37 a svih dvanaest — na 312 = 531 441 c naˇina. 7} ? Prvi korak: Razmatramo ˇta sve moˇemo uzeti za prvi element. c 2 Redosled je ovde bitan.

5. 5. 2. 1–5) pobediti doma´in i da u ˇetiri utakmice ne´e pobediti gost (9–12). 8! = 7! · 8 = 5040 · 8 = 40 320. 3! = 6. Sigurni ste da ´e u pet utakmica c (npr. Kad smo naˇli faktorijel nekog broja. c Prema tome. imamo 0! = 1. 9! = 8! · 9 = 362 880. 2. Popunjavate tiket sa 12 parova. z Taj broj se piˇe i kao 7! (ˇitaj . 6! = 720. 3. 3. sedmi se moˇe birati na samo s z jedan naˇin. Zadatak 3. Uopˇte. (b) 0. 5! = 120. 6. Na primer. U igri na sre´u zvanoj loto izvlaˇi se 7 brojeva iz skupa L = c c {x ∈ Z : 1 ≤ x ≤ 39}. traˇeni broj je 7 · 6 · 5 · 4 · 6 · 2 · 1 = 5040. 4.. 6. 1! = 1. onda je n! = n(n − 1) · · · 2 · 1. 7. Dobijaju oni koji pogode svih sedam brojeva. 7.kombinacija“. Na primer. 4! = 24.sedam faktorijel“).2. Pored toga. ako ponavljanje cifara 1) jeste dopuˇteno. 4. tada faktorijel slede´eg moˇemo na´i s c z c po formuli (n + 1)! = n! · (n + 1). 1. 8. c c c Koliko ´ete kombinacija uplatiti? c Zadatak 4.3. na´i ´emo da se od elemenata skupa L c c c moˇe sastaviti z (3) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 .2. ako je n ≥ 2 s c s pozitivan ceo broj. po dogovoru..2 Kardinalni broj skupa 13 Sedmi korak: Kad je izabrano prvih ˇest. Koliko se ˇestocifrenih brojeva moˇe napisati pomo´u cifara s z c (a) 1. c Rasudjuju´i kao u primeru 2. 2! = 2. Postavlja se pitanje koliki je broj mogu´ih . s 2) nije dopuˇteno? s Primer 2.

(1. imamo lanac relacija N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R ⊂ C. C — skup svih kompleksnih brojeva. Q — skup svih racionalnih brojeva. 9. 3. pa se ponekad piˇe i = −1. 5. S obzirom da se od igraˇa ne traˇi da pogode redosled c z izvuˇenih brojeva ispada da broj (3) treba podeliti sa 7!. ima 7!. . Dakle. itd. 2. . . imamo slede´e c c oznake: N — skup svih prirodnih. 7. y realni brojevi a i je imaginarna jedinica. 5. . Takav se niz zove i decimalna c . onih koji se mogu predstaviti u obliku p/q. . 2. 4. . 7. 7! Prevod ovog tvrdjenja na jezik skupova glasi: Broj sedmoˇlanih podc skupova skupa koji ima 39 elemenata jednak je (5) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 . tj. tj. 4. . 5).3 Skupovi brojeva Za neke vaˇne skupove upotrebljavamo specijalne simbole. R — skup svih realnih brojeva. 1. Ovde smo poˇeli da piˇemo nizove od brojeva 1. Ve´ smo pomenuli z c da se skup svih celih brojeva oznaˇava sa Z. 6. pozitivnih celih brojeva. 7! 2. itd. 6. s Valja znati da je svaki ceo broj racionalan. 2. Imaginarna √ jedinica ima svojstvo i2 = −1. tj. pri ˇemu su p i q celi i q = 0.. 3. q ∈ Z \ {0} q . tj. 6). Drukˇije: c c Q= p : p ∈ Z. 2.14 sedmoˇlanih nizova sa razliˇitim elementima: c c (1. 7). Realan broj se pojavljuje kao (konaˇan ili beskonaˇan) niz ˇiji je prvi c c c ˇlan ceo broj a ostali su cifre 0. . a tih nizova. 2 SKUPOVI I BROJEVI (1. 3. kako c s smo videli. traˇeni broj c z kombinacija jednak je (4) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33 = 15 380 937. 4. gde su x. svaki racionalan je realan. 7. Pored toga. onih koji se predstavljaju u obliku x+yi.

2] and (3. for example −3 < 19. 4] are illustrated in Figure 2. ali racionalnih ima joˇ. Therefore the interval [1. s The number line 1 line. b = {x ∈ R : a ≤ and b}.9 = 0. for example 6 > 4. A closed end-point is denoted by •.3 Skupovi brojeva 15 reprezentacija. interval is said to b) = {x ∈ R : a < x < b}. x < interval may be (a.16 = . −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. 3) to [a. that is 1 ∈ R 3 x ≥ a}. 3) means all real numbers x such that 1 < x < 3.47. −4).9 . interval. i samo ona. Positive numbers are represented on the right-hand side of this line. [−1.9999999999999999999999999999999999999999999 . [a. e. Thus (1. We write [1. 1 and 3 inclusive. operations and common notations. b) = {x ∈ R a ≤ An b}. [−1. Brojevi sa konaˇnom decimalnom reprezentacijom. 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. Intervali right of it on Sometimes we are interested in only a small section. Crta iznad cifre oznaˇava da se dotiˇna.. For example. Students who possess this knowledge will be well-prepared for the study of algebra. i samo c oni. 2] and (3.9999999999999999999999999999999999999999999 of .periodiˇ line decSkup Q side. Much of the terminology used throughout Joˇ jedan primer: 3. Numbers can be represented on a number line. Svakoj taˇ the line extends from minus infinity to plus infinity. such that 1 ≤ x ≤ 3. The symbol < means ‘less than’. a) [.469 = 3. is optional when The Realni brojevi se mogu predstaviti na pravoj —Mathematically we say that cki line extends indefinitely both to the left and to the right. For example. all numbers to the the number line are greater than the given number. of the real line. = 1 . Intervals can be represented on a number line. imaju viˇe decimalnih reprezentacija. Study iracionalnim. represent all real] numbers between 1 x ≤ 3.0 = 0.2. =] {x ∈ that x <end-points are included in the intervalR : xsucha}. ∞) = {x and : are included in the to denote∞) the {x ∈ R : x > a}. and such an interval is said to be :open. The symbol > means ‘greater than’. (1. π. nadalje ponavlja bezbroj c c puta. Na primer. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. closed = {x end : a < x at b}. The intervals (−6. be closed. s 1 = 1. A knowledge of the properties of numbers is fundamental to the study< 1engineering mathematics. b ] at one ∈ Rand open ≤ the other.is ∞.describing positive numbers. na primer. The symbol for infinity na osi odgovara jedan broj. For this reason we strongly recommend that you work through this Svaki broj sa konaˇ familiar. 3] (a. . The intervals (−6. c Block even if the material is nom reprezentacijom jeste racionalan.5 π 3 4 5 6 7 8 Figure 1. −4). Given any number. c 73 0. or interval. 3] consists of all real numbers x. najvaˇ and ≤ are both true Medju raznim podskupovima skupa R 7 ≤ 10 zniji7 su 7intervali: statements. ali 1. 0. We write (1. Ostali or simply the realnazivaju seFigure 1 and note takvi minus sign is always used √ indicate that a number is negative. 0.poklapa sa skupom realnihcan be represented by a point on thisnu“ which c is also called the real number line. brojnoj osi. . whereas the use of a plus sign to su. 2.0 = 1. but not (a. a] = {x ∈ and ≤ an square brackets. all = real numbers between [a. = 5. a svakom broju — jedna taˇka. an open end-point is denoted by ◦. mean R : the a}. that a imalnu reprezentaciju. realni brojevi line. 4] are depicted on the real line. npr. the rest of this block can be most easily illustrated s by applying it to numbers. including the end-points. Numbers. .00 = 1. Figure 1 shows part of this line. A useful way of 6 picturing13 numbers is to use a number −2 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 2.615384. negative numbers on the left-hand se Any whole or fractional number brojeva koji imaju . (−∞. The (−∞. Dakle.

[0. od navedenih skupova bili bi prazni — koji? −6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 Figure 2. 1/777). 3). c Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 0 1. A4 = [0. −4). 1). ] mean that the end-points are included in the interval and such an interval is said to be closed. neki Tu su a i line. 2] and (3. We write [1. Ako bi is denoted by ◦. −1). A closed end-point is denoted da an < b. 1] ∪ (2. Therefore the interval [1. [−1. c c s (a) 4/5 ∈ N . .1: Basic Algebra 2 Zadatak 5. 1] ∩ [1. ∞). 7 ≤ 10 and 7 ≤ 7 are both true statements. A4 = [0. An interval may be closed at one end and open at the other. −1) ∪ [0. . . that is 1 and 3 are included in the interval. 1) ∩ (0. ˇ Sta je presek svih tih skupova? Zadatak 8. Odredite slede´e skupove: c A1 = [0. Uniju skupova ˇine objekti koji pripadaju makar jednom od datih. 1] \ (0. 1/2). Intervalu sa jednom beskonaˇnom granicom odgovara poluprava. . . ∞). We write (1. 3] consists of all real numbers x. A2 = [0. c are Na brojnoj osi. A777 = [0. −4 ∈ Q . A3 = (−∞. A5 = (0. 1) ∩ [1. such that 1 ≤ x ≤ 3. (1. 3) to represent all real numbers between 1 and 3. ∞) ? Zadatak 9. Intervals can be represented on a number b bilo koji realni brojevi takvi by •. 1]. . A3 = [0. Presek proizvoljnog broja skupova definiˇe se kao skup u koji s ulaze oni objekti koji pripadaju svakom od datih skupova. Zadatak 6. 1] ∪ (1. 1). Sometimes we are interested in only a small section. Najmanji element (minimum) nekog skupa S ⊂ R je takav broj koji pripada S a manji je od svih ostalih elemenata iz S. 3] to denote all the real numbers between 1 and 3 inclusive. of the real line. A2 = (0. for example −3 < 19. 3). The square brackets. 1) ∪ (1. A6 = [0. . . A7 = [0. A1 = [0. 1/3). 1}. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and ≤ meaning ‘less than or equal to’. Thus (1. or interval. 4] z. (b) | − 4| ∈ N . and such an interval is said to be open. (d) (e) (f) √ √ 4∈Q. 3). A2 = (−∞.5 ∈ Z . A3 = [0. 4] are illustrated in Figure 2. 3]. (−∞. A5 = {0}. 2∈Q. A6 = {0. Moˇe biti zadato bezbroj c z skupova. 3) means all real numbers x such that 1 < IxBROJEVI 16 2 SKUPOVI < 3. [. npr. 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. predstavlja kao duˇ depicted on the real line. For example. 1] \ (0. Zadatak 7. U kojem od slede´ih c skupova postoji najmanji element: (0. i objasnite zaˇto je tako. For example. 1]. 2] and (3. 1). The intervals (−6.than’. The intervals (−6. Odredite komplement slede´ih skupova (smatraju´i skup R unic c verzalnim): A1 = [0. 3).je aopen end-point bilo a ≥ b. [−1. 1). [3. Recite da li je slede´e tvrdjenje taˇno. 1). but not including the end-points. (c) −3. interval se −4). ako su mu krajevi konaˇni.

. ako c s s c je x = −2. dakle A = 3x − (2x + 1) = x − 1. |x|. koja se definiˇe ovako: s (6) |x| = x ako je x ≥ 0.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Skup svih uredjenih parova (tj. 2) 5x + 1 = 0. Formulu (6) moˇemo shvatiti kao naˇin oslobadjanja od apsolutne vredz c nosti. izraz A = 3x − |2x + 1|. 2) Ako je 2x + 1 < 0. dvoˇlanih nizova) realnih brojeva oznaˇavamo c c 2 sa R . Zakljuˇak: jednaˇina A = 0 ima jedno reˇenje: x = 1. Znaˇi.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c Apsolutna vrednost 17 Svaki broj x ∈ R ima svoju apsolutnu vrednost. dakle A = 3x + (2x + 1) = 5x + 1. Tako moˇemo reˇiti jednaˇinu A = 0. Jednakost |x| = −x. 1) Ako je 2x + 1 ≥ 0. pod uslovom 2x + 1 ≥ 0. c s Jednaˇina 2) nema reˇenja jer iz 5x + 1 = 0 dobijamo x = −1/5. c R2 = { (x. . onda je −x = 2. Reˇavaju´i prvu. odnosno kao naˇin da apsolutnu vrednost zamenimo zagradama. na primer. koja potiˇe otuda ˇto misle da je −x negativno.2. ali uslov c s 2x + 1 = 2 · (−1/5) + 1 < 0 nije ispunjen. npr. Dakle jednaˇina 1) ima reˇenje x = 1. c c s 2. −x ako je x < 0. dobijamo x = 1. proveravamo uslov: 2x+1 = 2·1+1 > 0 s c — jeste zadovoljen. pod uslovom 2x + 1 < 0. kod nekih studenata stvara zabunu. Poc gledajmo. za x < 0. onda je |2x + 1| = (2x + 1). y) : x ∈ R. y ∈ R}. onda je |2x + 1| = −(2x + 1). ona se raspada na dve jednaˇine sa z s c c ograniˇenjima za x : c 1) x − 1 = 0. a ˇto nije taˇno.

onda svaki element skupa R2 moˇemo predstaviti taˇkom u ravni. ili M = (x. par (1. 2) predz c stavljen je na slikama 6 i 7 taˇkom A. c c S druge strane. 2 SKUPOVI I BROJEVI Ako u ravni odaberemo dve ose. 2). 2). Brojevi x.. onda moˇemo pokuˇati da z s napiˇemo njenu jednaˇinu. 0). Nacrtajte taˇke B(−1. y). ako je data neka linija u ravni. Grafik c c c jednaˇine sastavlja se od onih taˇaka ˇije koordinate zadovoljavaju tu jednac c c ˇinu. i nijedna druga. (−1. −2). Na primer. c Slika 6: Koordinatni sistem u . y) na x-osi ima svojstvo y = 0. ˇto c s 3 zapisujemo ovako: M (x. E(2. kao na slici 6 ili 7. π). 2). D(−1. ume´emo da crtamo jednaˇine.prinudnoj“ projekciji 3 y A 2 q 2 1 K x –3 –2 –1 0 –1 –2 1 2 3 –2 II II 1 II –1 0 1 2 p III III –1 IV IV –2 (a) Kvadrat K se vidi kao kvadrat. (1. Na primer. y). prava q je grafik jednaˇine y = 2. svakoj taˇki M u ravni c c odgovara jedan par (x. A = (1. Pogledajte sliku 7 (b) Kvadranti Kad umemo da crtamo taˇke.18 Tri elementa skupa R2 : (0. C(−3. c . F (1. 4). Ako ste zaboravili jednaˇinu prave. 2). Dakle. x-osa ima jednaˇinu y = 0 — svaka s c c taˇka M (x. −2). idite na stranu 61.3. Obratno. y) ∈ R2 . c Kako glasi jednaˇina prave p ? y-ose? i prave koja prolazi kroz taˇku A c c 4 i koordinatni poˇetak? c 3 4 Vidi i sliku 8. y zovu se koordinate taˇke M. Na primer.

y) iz K ima c karakteristiˇno svojstvo: 0 ≤ x ≤ 1. Taˇka M (x... 0 ≤ y ≤ 1. Osenˇeni .pravougaonik“ na ovoj slici i kvadrat na slici 6 predstavljaju isti objekat.5 0 –1 –2 0.4 Skup R2 i koordinate taˇaka u ravni c 19 c Slika 7: . c c K = {(x. 3 q y 1 A K –1 –0.Slobodna“ projekcija. 0 ≤ y ≤ 1}.5 1 x 1. Drugim reˇima. y) ∈ R2 : 0 ≤ x ≤ 1.5 Slika 8: Napiˇite koordinate oznaˇenih taˇaka. s c c 3 E D y 2 1 0 B A C 1 x 2 –2 –1 –1 –2 F .5 2 2.2. kao ˇto razne mape s Grenlanda predstavljaju jedno isto ostrvo.

20 2 SKUPOVI I BROJEVI Slika 9: Prava y = x i kruˇnica x2 + y 2 = 1 u dve projekcije z 10 y=x 3 2 A 5 2 y –3 –2 –2 (a) Ovde se prava y = x vidi kao simetrala prvog i tre´eg kvadranta c A 1 2 y=x 3 x 2 3 –3 –2 –5 –3 –10 (b) Prava y = x u slobodnoj projekciji 1 1 y y –1 x 1 –1 x 1 –1 (c) Ovde se kruˇnica vidi kao kruˇnica. z z –1 (d) Ovde se kruˇnica vidi kao elipsa z .

b . U izrazu an . recimo. Razmotrite formulu a b −1 = b a = reciproˇna vrednost od c a . (7) (ab)n = an bn . (a = 0). po dogovoru. a3 = a · a · a.1 Logaritmi Stepen sa celim eksponentom Podsetimo se da je. a−2 = 2 a a 0 a = 1. npr. 1 1 a−1 = . tj. ako ga ima. itd. gde je a bilo koji broj. n = 2. (am )n = am·n . Uverite se u njihovu ispravnost za neke konkretne vrednosti eksponenata. (a = 0). U svakom od tih pet pravila eksponent je pozitivan ceo broj (a imenilac je. a2 = a · a. broj n se zove eksponent a broj a je osnova (stepena). m = 3. Vaˇe slede´a pravila: z c am an = am+n . am = am−n . c Ispostavlja se da pravila (7) ostaju ispravna — uverite se u to uzimaju´i c nekoliko konkretnih vrednosti eksponenata. Definiˇe se i stepen sa c s celim negativnim brojem. razliˇit od nule). ne pridaje mu se nikakvo znaˇenje.21 3 3. b b Izraz 00 nije definisan. n a a n an = n. a1 = a.

ˇ Ovde se moˇe uzeti a < 0 ako je n neparan broj. 9=3 . onda ´emo ga napisati u vidu . opˇtije. Negativni brojevi s c z nemaju (realan) kvadratni koren. ima smisla pisati c √ a = a1/2 (a ≥ 0) i. 3 8 = 2. formula (8) moˇe biti z problematiˇna. Npr. samo ˇto ovoga puta svaki realan broj ima c s s jedan jedini koren. 4 16 = 2. Ako je a < 0. daje a. 5 −32 = −2 . c √ (A2 )1/2 = A2 = |A| za svako A. ali 4 −16 nije definisan kao realan broj. Ako je n ma koji pozitivan ceo broj. . Na c kvadratni koren od 9. Npr. onda je n-ti koren od a takav broj b da je bn = a. jednaˇina x4 = 16 ima dva reˇenja: x = ± 4 16 . s n a = a1/n . Svojstva zavise od toga da li je n (= izloˇilac korena) paran ili z neparan. zaˇto? s Sliˇno se definiˇe kubni koren. I broj −3 je oznaˇava pozitivni koren. jer je 32 = 9. √ Budu´i da je ( a)2 = a1 . ali ( A )2 = A samo za A ≥ 0. Ako je r bilo koji racionalan broj. b pozitivni. n > 0.neskrac tivog“ razlomka r = m/n..22 3 LOGARITMI 3. Tako je jedan kvadratni koren od 9 jednak 3.2 Stepen sa racionalnim eksponentom Kvadratni koren broja a je takav broj koji. kad se stepenuje sa 2. simbol primer. Sta moˇete re´i o izrazu 0r ? z z c Sve formule sa spiska (7) ostaju ispravne ako dopustimo da su eksponenti razlomljeni a brojevi a. 3 −8 = −2 . Npr. a reˇenja jednaˇine x2 = 7 moˇemo zapisati kao x = ± 7. i pisati (8) ar = am/n = n am = n a m za a > 0 . Medjutim. c s 5 32 = 2.

isto je ˇto i dokazati aC = B.3 Logaritmi Za pozitivne brojeve a i b (a = 1).01 = A dokazati neku jednakost tipa loga B = C. Ili. da biste naˇli loga (b). 3. S obzirom da je ax > 0 za svako realno x. Napomenimo da pravila (7) s c opstaju.3 Logaritmi S druge strane (A3 )1/3 = 3 23 A3 = 3 A 3 = A za svako A. Naredni korak je uvodjenje stepena sa iracionalnim eksponentom nad pozitivnom osnovom.3. treba da reˇite jednaˇinu s s c ax = b po nepoznatoj x. loga (b) c je broj koji zadovoljava uslov aloga (b) = b. Drugim reˇima. ˇto ne´emo razmatrati. to je izraz loga B definisan pod uslovom B > 0. Joˇ primera: s c s log2 (8) = 1 = log3 3 log4 (2) = log10 1 = log10 1 000 = log10 0. log3 9 = 2 jer je x = 2 reˇenje jednaˇine 3x = 9. Na primer. logaritam od b za osnovu a je onaj broj kojim treba stepenovati osnovu a da bi se dobilo b. ako je jasnije. s Na taj naˇin moˇemo izvesti pravila raˇunanja sa logaritmima direktno iz c z c pravila raˇunanja sa eksponentima: c loga 1 = 0 loga (ab ) = b loga (b) + loga (c) = loga (b · c) loga (b) − loga (c) = loga b c .

Izvedimo. . Zadatak 10. Jednaˇine c Jednaˇina c ln x = c ima reˇenje za bilo koje c i ono glasi s x = ec . tako da treba da pokaˇemo da je loga (bc) = z x+y x + y. . Stavimo loga b = x. ln(1 − x ). ln 1 = 0. . eln x = x. Prema reˇenom. e = 2. Najˇeˇ´e se upotrebljavaju prirodni logaritmi. c sc gde je e eksponencijalna konstanta. ln(x − x + 1). loga c = y. ay = c. (10) ln e = 1. a druga — za x > 0. Posebno. Umesto loge piˇe se ln . vaˇe formule c z (9) ln(ex ) = x. a ovo je taˇno jer je c ax+y = ax · ay i ax = b. Za koje √ vrednosti promenljive x definisani slede´i izrazi: su c 2 2 ln(x). prva — za svaki realan broj x. tj. n Ta pravila vaˇe pod uslovom da je b > 0 i c > 0. logaritmi za osnovu e. ln(3x − 2). ln 1 − x. Broj 10 se ponekad zove antilogaritam od b. to je isto ˇto i a c s = bc. ln e e . i obiˇno se piˇu c s b bez indeksa. recimo.24 loga (1/b) = − loga (b) loga (bβ ) = β · loga (b) 3 LOGARITMI Iz ovog poslednjeg pravila sledi pravilo za logaritmovanje korena: loga n b = 1 loga (b).71828 . s Prema prethodno reˇenom. Izraˇunajte c √ ln e . log(b). Logaritmi za osnovu 10 poznati su kao dekadni logaritmi. pravilo z loga (bc) = loga b + loga c. ln(−x).

−x tj. x < 0 i x > 1. x (f) ln(x − 1) − ln(−x) = 1. Zadatak 11. e3x − e2x − 2ex = 0. Ako bismo napisali s ln(x − 1) − ln(−x) = ln 5 x−1 = 1. tj. B > 0. trebalo bi da bude c x − 1 > 0 i −x > 0 (istovremeno). da razjasnimo uslove pod kojima taj zadatak ima c smisla.3 Logaritmi S druge strane. Na primer. Pre nego ˇto pristupimo reˇavanju jednaˇine. u tom sluˇaju. ako je mogu´e. B > 0. logaritam se sme skratiti. (e) ln 1−x = 1. (b) ln2 x − 3 ln x + 2 = 0 (c) 2ex + 3 = 0. onda je ln A = ln B. onda je A = B. ˇto je nemogu´e. s s c trebalo bi. s c (f) nema reˇenja. Reˇite jednaˇine: s c (a) 2 ln x − 3 = 0. one su ekvivalentne . Prema tome. ln2 x = (ln x)2 . tj. ako je ln A = ln B i A > 0. S druge strane. ili nekog drugog zadatka. jednaˇine A = B i ln A = ln B imaju ista reˇenja c s ispunjeni uslovi A > 0. naime. B > 0.3. Dakle. da bi jednaˇina (f) imala smisla. ono glasi s s c x = ln b. jednaˇina c ex = b ima reˇenje samo za b > 0 (zaˇto ?) i. 2ex − 3 = 0. 5 25 ako su (d) e2x − ex − 2 = 0. Jedanaˇina se sme logaritmovati ako su obe strane pozitivne. c ako je A = B i A > 0.

Vra´amo se na x i s c dobijamo dve jednaˇine: c ln x = t1 . (11) ex > 0 za svako x. 1/8). gde je c realan broj. ve´ 0 < x < ec . jeste x > ec . x = 2e + 1 . reˇenje nije x < ec . (b) vrlo veliki broj. tj. c c tj. Ova poslednja ˇinjenica vaˇi i kad se ln x zameni sa loga x. s U sluˇaju (d) moramo biti paˇljiviji. c z c c 2 dobiti jednaˇinu t − t − 2 = 0. −x tj. 1/2. npr. c z √ a = 2. x = ln 2. Ova ima dva reˇenja t1 = 1. reˇenja su x1 = et1 = e. 69). Dakle. jer log(−1) nije definisan. U sluˇaju (b) stavljamo ln x = t (x > 0) pa jednaˇinu piˇemo c c s 2 kao t − 3t + 2 = 0. t2 = 2. Kolika je vrednost ln x kad je x: (a) vrlo mali pozitivan broj. treba da znamo kvadratnu jednaˇinu s c c (vidi str. (c) broj blizak jedinici ? Reˇenje nejednaˇine s c (13) ln x > c. ali je tu t > 0. ln x < 0 za 0 < x < 1. x2 = et2 = e2 . e+1 3 LOGARITMI Da bismo reˇili jednaˇine (b) i (d). Zato od dva reˇenja t1 = 2 i c s t2 = −1 uzimamo samo pozitivno. s c Pre logaritmovanja nejednaˇine ili jednaˇine razmislite. Stavi´emo ex = t i. ln x = t2 . (12) ln x > 0 za x > 1.26 doˇli bismo do pogreˇnog zakljuˇka s s c x−1 = e. Proverite to na konkretnim primerima (recimo x = 2. dobijamo ex = 2. vra´aju´i se na x. c . S druge strane. gde je a > 1. Na primer. Nejednaˇine c Stepen ex je pozitivan za svako x. Ali u sluˇaju nejednaˇine c c (14) ln x < c. 2. bec c smlisleno je logaritmovati nejednaˇinu ex > −1. 4. od prve jednaˇine.

c c Zadatak 13.3. pa reˇite s odgovaraju´e nejednaˇine. U zadatku 11 zamenite znak = znakom >. (Ne zaboravite da prvo odredite oblast definisanosti. <.3 Logaritmi 27 Zadatak 12. ≤. Reˇite slede´e jednaˇine i odgovaraju´e nejednaˇine: s c c c c (a) ln x2 = ln(x + 2) (b) 2 ln x = ln(x + 2) (c) x = √ x+2 . ≥.) .

100 i . 5 procenata od 40. c Vratimo se na (15).podeli sa z c 100“.5%. 15% od 150 = 15% × 150 = 0. taˇna je c c reˇenica: c (15) Broj 110 je za 10% ve´i od broja 100. U navedenim primerima izjednaˇili smo i% sa i/100. c Kako biste shvatili slede´e reˇenice? c c Broj 100 pove´ati za jednu desetinu. Uopˇte. gde je p = A broj za i% manji od broja S jednak je S − pS = S(1 − p). 375 = 37.1 Kamatni raˇun c Procenti Jedan procenat neke veliˇine jednak je stotom delu te veliˇine — jednoj c c stotinki. 40 dakle. broj koji je za i% ve´i od broja S jednak je s s c S + pS = S(1 + p).1 × S. 15 ˇini 37.15 × 150 = 22. znak .. gde je p = . c Broj 100 pove´ati za 1/10.% “ se moˇe shvatiti kao skra´enica za . c Izrazite 40 kao procenat od 15.28 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4 4. 100 10 i .5 Ako ho´emo da broj 15 izrazimo kao procenat broja 40. broj koji je za 10% ve´i od S jednak je s c S+ 1 10 S = S + S = 1. Na primer.. Dakle. Na primer. 100 Joˇ opˇtije. tada delimo 15 sa c 40 : 15 = 0.

broj (inc Tabela 1: Indeksi plata Nominalne plate Dinara Indeks N0 =282. N0 282 Preuzeto iz knjige: Nebojˇa Savi´. Dakle. 24. . izraˇunati c z c c procenat pove´anja.4 N3 =332.1 Realne plate Dinara Indeks 282.3 t0 t1 t2 t3 t4 =Decembar 1994 =Januar 1995 =April 1995 =Juli 1995 =Oktobar 1995 deks) I3 pokazuje procentualnu vrednost veliˇine N3 u odnosu na poˇetnu (ne c c prethodnu) vrednost N0 . Zato se c z c pribegava tzv.6 Na primer. Ako je 15% nekog broja jednako 30. c c Indeksni brojevi Iz golih podataka o vrednosti neke ekonomske veliˇine tokom odredjenog c perioda ˇesto se ne moˇe lako videti brzina promene te veliˇine.1 Procenti 29 Zadatak 14. koji je to broj? A koji broj je za 500% manji od 500 ? Zadatak 15.3 224.4. Na zavrˇnom ispitu 15 je dobilo ocenu A. indeksnim brojevima (indeksima). ta poˇetna vrednost. 12% i 7% i dvaput pojeftinila po 17% i 5%. U tabeli 1 vidimo podatke o proseˇnoj plati u Srbiji u pet odabranih meseci. Ekonomija tranzicije u trˇiˇnu privredu. koju smo odabrali da bismo s c njom uporedjivali ostale.7 I2 =103. Posle tri meseca cena je vra´ena na prvobitni nivo.0 230. njih 45 ocenu B a 31 ocenu C (ostali s su pali). zove se i bazna vrednost. Posle sniˇenja od 21% cena neke robe iznosi 5456 dinara.6 226.8.0 N1 =263. Izraz ˇunati sniˇenje. I3 = 100 × 6 N3 332.1 81.5 203.6 N2 =291.0 I4 =140.3 79.3 I3 =117. str. c Zadatak 16. Roba je koˇtala 5200 dinara pa je tri puta uzastopno poskupela s po stopama 10%. Jedan kurs matematike u Londonu pohadja 117 studenata.8 N4 =395. Da li je bitan redosled tih poteza? Izraˇunati konaˇnu cenu i procenat ukupne promene. Beograd s c zs 2001.0 80.0 100.9 72.3 = 100 × = 117.0 I0 =100.9 I1 =93. Koliko procenata je palo? Koliko studenata profesor sme da obori ako mu je naredjeno da prolaznost mora biti najmanje 85% ? Zadatak 17.

s Tabela 2: Proseˇna plata c Dinara Indeks 100. Kaˇe se .. Posle prvog ukama´ivanja na c vaˇem raˇunu bi´e svota od s c c k1 = k0 + k0 p = k0 (1 + p) = 1 060 000 (dinara).0 Oktobar 2000 Novembar 2000 Decembar 2000 Januar 2001 Februar 2001 4.uredjen“ jer se svakome ˇlanu c z c zna mesto. tj.2 Prosti kamatni raˇun. s c Obratimo paˇnju da je poˇetni (bazni) indeks jednak 100. itd. k3 . pripisuje vam se pk0 dinara.06 godiˇnje.30 ˇ 4 KAMATNI RACUN ˇto znaˇi da je nominalna plata u periodu od t0 to t3 porasla za 17. tj. k 1 . Tabelu 2 je ostavio jedan otpuˇteni sluˇbenik jedne drˇavne s z z firme u Srbiji. zna se koji je prvi. po principu prostog kamatnog s raˇuna. k5 . c . milion dinara) po s kamatnoj stopi od p = 6% = 0. pod uslovom da vam se na kraju svake godine dodaje 6% prvoc bitne svote. k2 . posle drugog: k2 = k1 + k0 p = k0 (1 + 2p) = 1 120 000 posle sedmog: k7 = Ovde se pojavljuje jedan uredjen spisak brojeva. Vaˇ zadatak je da reprodukujete podatke — uradite ga. k 7 Takav spisak se zove konaˇan niz . dakle.5 140.0 1960 110. npr. k6 .8 posto. z c Zadatak 18. tre´i. koji drugi. naime: k0 . Aritmetiˇki niz c c Zamislite da ste stavili na ˇtednju svotu k0 (od.0 2082 105. k 4 .

poˇev od drus c c gog. k1 . . Aritmetiˇki niz c c Navedeno raˇunanje moˇete produˇiti: posle t godina ima´ete c z z c kt = kt−1 + k0 p = k0 (1 + tp). A aritmetiˇkom sredinom c c c brojeva a i b naziva se broj c= Dakle. vaˇi jednakost z kt − kt−1 = d za t ≥ 1. 3. . Geometrijska sredina je manja od aritmetiˇke. razlog za taj naziv je u tome ˇto je svaki ˇlan. an jednaka je c 1 (a1 + a2 + · · · + an ). niz pozitivnih celih brojeva. . . 2 . . Podsetimo se formule za zbir prvih n prirodnih brojeva: (16) 1 + 2 + · · · + (n − 1) + n = n(n + 1) . .2 Prosti kamatni raˇun. . 2. tj. jednak aritmetiˇkoj sredini susednih ˇlanova. . . a2 . n Ako su ti brojevi pozitivni. . . Niz prirodnih brojeva To je niz 1. . . a+b . 31 Takav spisak se zove beskonaˇan niz . Takav niz se zove aritmetiˇki niz ili aritmetiˇka c c progresija. . . Ovde nam se pojavio jedan (potencijalno) beskonaˇan spisak brojeva: c k0 . 2 Aritmetiˇka sredina n brojeva a1 . . . k7 . . kt = kt−1 + kt+1 2 (t ≥ 1). .4. Ovaj niz nije. . . 157. . gde je d = k0 p = . 10. . osim u sluˇaju da su svi brojevi c c medjusobno jednaki. . . medjutim. c on ima svojstvo da je razlika susednih ˇlanova konstantna. k155 . . onda se definiˇe i geometrijska sredina: s n a1 a2 · · · an . kt . Da budemo prec cizniji. . . . . . . . 106 . bilo kakav. .

32 Zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza c c ˇ 4 KAMATNI RACUN Jedna fabrika proizvodi kompjutere. poslednje nedelje je proizvedeno kompjutera a52 = 1000 + 51 · 80 = 5080. Zadatak 19. 52. a zatim je svake sedmice proizvodnja pove´avana za 80 c kompjutera. a onda je ukupna proizvodnja c c za 52 sedmice a1 + a52 . onda vaˇi s c c c z formula prvi + poslednji S = (broj ˇlanova)× c . . Da bismo sabrali ta 52 broja. . moˇemo po´i od toga da je z c a1 + a52 = a2 + a51 = a3 + a50 = · · · = a26 + a27 . Dakle. U fabrici se smanjuje proizvodnja jednog proizvoda za deset jedinica dnevno sve dok ne bude jednaka nuli. c c c proseˇna sedmiˇna proizvodnja je (a1 + a52 )/2. Prema tome zbir je jednak 26 × 6080 = 158 080. a1 . . Svaki element se moˇe izraziti pomo´u prvog. nego .(prvi + poslednji) + (drugi + pretposlednji)+. ako sa S oznaˇimo zbir ˇlanova aritmetiˇkog niza. . Mogli smo rezonovati i na slede´i naˇin. c (17) a1 + a2 + . U tom zbiru ima 26 jednakih ˇlanova: svaki je jednak c 1000 + 5080 = 6080. Prve sedmice u februaru 2004. . 2 2 Obratite paˇnju da se u sluˇaju niza prirodnih brojeva ova formula pokz c lapa sa (16). S obzirom da je niz aritmetiˇki. an = n a1 + an (n − 1)d = n a1 + . k = 1. . proizvela je 1000 kompjutera.. 2 . Koliko je kompjutera proizvedeno za 52 sedmice? Oznaˇimo sa ak broj proizvedenih kompjutera u nedelji k. Koliko je jedinica proizvedeno ako je prvog dana proizvodnja iznosila 270? . Zbog toga ne sabiramo redom. c Niz ak je aritmetiˇki jer je razlika susednih elemenata uvek ista: c d = ak+1 − ak = 80. 52 × 2 Uopˇte. i razlike d : z c ak = a1 + (k − 1)d . “. . 2 Drukˇije.

4. Oslobodite se znaka 7 (a) k=1 11 (−1)k . 4 a1 + a2 + a3 + a4 = k=1 ak .06. Na c primer. Geometrijski niz z c Stavili ste na ˇtednju K0 = 1 000 000 dinara po godiˇnjoj kamatnoj stopi od s s p = 6% = 0. ali da ´e se pri slede´em pripisivanju c c c c kamatna stopa primeniti na iznos K1 . . Ili.4. c i izraˇunajte: c = n a1 + Zadatak 20. 5 k=2 1 1 1 1 1 = + + + . uz sloˇeno godiˇnje ukama´ivanje. K2 = K1 + K1 p = K0 (1 + p)2 = 1 123 600. (b) k=−2 (10 − 3k) .3 Sloˇeni kamatni raˇun. Geometrijski niz z c Znak 33 Znak se koristi da bi se zbir zapisao u skra´enom i preciznom obliku. u obrnutom poretku. To znaˇi da ´ete posle z s c c c prvog pripisivanja kamate imati K1 = K0 + K0 p = K0 (1 + p) = 1 060 000 (kao i sluˇaju prostog ukama´ivanja). k 2 3 4 5 Sada formulu (17) moˇemo zapisati kao z n ak = n (18) k=0 a1 + an 2 (n − 1)d 2 (ak je aritmetiˇki niz).3 Sloˇeni kamatni raˇun. Dakle.

tj. Prema tome. da z z bismo posle deset godina imali milion dinara. (1 + p)t U naˇem primeru to daje s K0 = 106 = 558394.34 ˇ 4 KAMATNI RACUN Slede´i put kamatnu stopu primenjujemo na K2 . gde je K = 12 143. z Jednaˇinu (19) moˇemo reˇiti po p. Transfomiˇemo prethodnu formulu i dobijemo s (20) K0 = Kt .06. Kt = 106 . Odavde sledi c K0 = 12 143/(1. Ta formula daje vezu izmedju ˇetiri veliˇine.08)2 . Zadatak 21. K = K0 (1.67. od kojih je jedna — vrec c menski interval t — celobrojna. z s Posle 27 meseci raspitao se za stanje na raˇunu i reˇeno mu je da tamo ima c c 12 143 dinara. Da li ´e se do slede´eg ukama´ivanja stanje menjati. Marko je uloˇio izvesnu svotu uz godiˇnju kamatnu stopu 8%. u ˇta ne´emo ulaziti. a nepoznato je K0 .08)2 = 10410. po stopi p = 0. c c z c c Na primer. Znaju´i tri veliˇine. (b) dve godine. (c) deset godina? Da li odgovor zavisi od uloˇene svote? z Zadatak 22. tada je t = 10. moˇemo na´i ˇetvrtu. zavisi od dogovora sa c c c bankom.7768. s c 7 . (1. Koliko je Marko uloˇio? z Reˇenje. dakle. Koja ´e kamatna stopa udvostruˇiti uloˇenu svotu posle: (a) c c z jedne godine.06)10 Dakle. Pretpostavimo da se stanje na raˇunu izmedju dva ukama´ivanja s c c 7 ne menja. treba da uloˇimo 558 395 dinara. stanje posle 27 meseci jednako je stanju posle drugog ukama´ivanja. c z s (21) p = t Kt /K0 − 1. i kako. c K3 = K2 + K2 p = K0 (1 + p)3 = Posle t godina iznos ´e biti jednak c (19) Kt = K0 (1 + p)t . ako ˇelimo da znamo koliko treba uloˇiti.

koliko bi c poskupela za godinu dana? (d) U kom ´e mesecu struja biti skuplja za viˇe c s od 42% u odnosu na poˇetak? c . n = ln(1.09) = 1.3 Sloˇeni kamatni raˇun.1881K0 . to nije taˇno.5386K0 . penjemo se do prvog celog broja. dobi´emo c c c n= ln 2 = 8.4.09)8 = 1. c n = 5.00 i re´i da osmo ukama´ivanje c z z c c udvostruˇuje poˇetni iznos. S druge strane. Rukovodstvo EDB je c odluˇilo da cenu podiˇe svakog meseca po istoj meseˇnoj stopi.2950K0 .09) = ln(1. Odavde nalazimo n = 5.09)4 K0 = (1. (a) Koliki c z c je ta stopa? (b) Koliki je procenat poskupljenja posle dva meseca u odnosu na poˇetak? (c) Ako bi struja poskupljivala svakog meseca za 6%.5) = 4. Prvog oktobra 2003.09)3 K0 = (1. Prvo ´emo potraˇiti n tako da bude z c z n Kn = 1. tj.7050. Geometrijski niz z c 35 Zadatak 23.09)5 K0 = 1. = 1.09)2 K0 = (1. Mi treba da nadjemo prvi broj n takav da je Kn > 1.992562642.4119K0 . ln(1. imamo (1. Neko ´e moˇda zaokruˇiti ovaj poslednji broj na 2. Iznos posle ukama´ivanja s c z c broj n jednak je Kn = (1. (b) Rade´i pomo´u logaritama. godine odobreno je Elektrodistribuciji (EDB) da cenu struje za godinu dana pove´a za 72%. Posle kojeg ´e ukama´ivanja z c c iznos na vaˇem raˇunu premaˇiti (a) 150 procenata uloˇene svote? (b) s c s z dvostruku vrednost uloˇene svote? (c) stostruku vrednost uloˇene svote? z z Reˇenje.5K0 . Uloˇili ste neke pare po stopi p = 9%. dakle. c c c s c Zadatak 24. s matematiˇkog glediˇta.043231727.09)n K0 .5).09) Budu´i da n treba da bude ceo. Logaritmovanjem dobijamo n ln(1. ln(1.5K0 . A moˇemo posegnuti za logaritmima. tj. (a) Oznaˇimo uloˇeni iznos sa K0 . = 1. Moˇemo raˇunati z c redom: K2 K3 K4 K5 = (1. = 1. ali.09) Posle ispravke dobijamo n = 9. (1.5.

1)n > 109 . . . tj. kad n teˇi beskonaˇno. onda niz opada i ˇlanovi se c pribliˇavaju nuli. K0 × (1. za svako ε > 0 moˇe se na´i n tako da bude z z c aq n < ε. Kada ´e na njegovom raˇunu c s c c ponovo biti viˇe od $1000 ? s Geometrijski niz Niz K1 . . prevazi´i svaki broj koji vi moˇete zamisliti. ako su q i a bilo koji brojevi. jednak je beskonaˇno. K0 × (1. .06)t . ˇ (Citaj: limes od q n .ako mu date dovoljno c s c c vremena“. tj.06)2 . Taˇnije reˇeno. Nadjite bar jedno n tako da bude (0. . Uopˇte. Pre neˇto viˇe od ˇetiri godine Stevan je uloˇio $1000 i danas s s c z ima na raˇunu $1300. niz raste. ako je a > 0 i q > 1. Kt . ˇto znaˇi da ´e. Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = 0 (ovde je 0 < q < 1). . S druge strane.9)n < 10−9 . aq 2 . onda se moˇe na´i n tako da bude z c aq n > M. .06. ako je a > 0 i 0 < q < 1. . Broj q se zove kvocijent niza. U gornjem primeru kvocijent je ve´i od 1. .36 ˇ 4 KAMATNI RACUN Zadatak 25. . . K2 . s onda moˇemo formirati (konaˇan ili beskonaˇan) niz z c c aq 1 .. . ako c z c c je M > 0 bilo koji broj. K0 × 1. . K0 × (1. . . . Kolika je kamatna stopa? Sutra ´e podi´i $500 da bi c c c kupio televizor a ostatak ´e ostaviti na ˇtednji. .06)3 . aq n . . Opˇtije. ima tu osobinu da svaki ˇlan (poˇev od drugog) podeljen sa svojim prethodc c nikom daje uvek isti broj — to je 1 + p. i zato su ˇlanovi c c niza sve ve´i i ve´i. . . . . Takav niz se zove geometrijski niz ili geometrijska progresija. Taj fakt zapisujemo ovako: n→∞ lim q n = ∞ (ovde je q > 1). tj. .) z c c Upotrebite kalkulator da nadjete bar jedno n tako da bude (1. onda c c s geometrijski niz neograniˇeno raste. .

Prvi je geometrijski a drugi aritmetiˇki. tj. D. C — pove´a za 1% pa smanji za 1%. geometrijski niz ´e ga kad-tad c c c c znatno prevazi´i. c Jedanaesti je jednak desetom. s n→∞ lim Gn = ∞.88 0. Iz tablice se moˇe naslutiti. c . tj.85 6117. vaˇi nejednakost rn > 1.1)n i An = 106 n (n = 1.11 1. da su vrednosti rn male ako je n veliko.00011 0. Ipak. c Osmotrimo nizove brojeva Gn = (1. ˇlana c zakljuˇno. raˇunamo koliˇnik rn = An /Gn c c c (nekoliko vrednosti imate na tablici). ).00010 0. c z z a tako i jeste. c ˇ c Sta ´e biti s njima za 100 sekundi? A za godinu dana? Poredjenje geometrijskog i aritmetiˇkog niza c ˇ Cak se i na televiziji moˇe ˇuti da geometrijska progresija (ako raste) raste z c brˇe od aritmetiˇke. Oba rastu neograniˇeno. n→∞ lim An = ∞. c B — smanji za 1%. To se moˇe protumaˇiti ovako: Iako se moˇe desiti da z c z c z aritmetiˇki niz na poˇetku bude mnogo ve´i. . Cetiri veliˇine.00009 Preciznije ispitivanje pokazuje da rn raste od prvog do desetog ˇlana. a dalje rn opada. c c n→∞ lim Gn = ∞. n 101 102 200 201 202 300 301 302 An /Gn 6662. C. 3. 2.3 Sloˇeni kamatni raˇun. n→∞ Gn lim ili. ˇto je isto.05 0. i tako stalno. B. Geometrijski niz z c 37 ˇ Zadatak 26. . imaju istu poˇetnu vrednost pa c c poˇnu da svake sekunde menjaju vrednost na slede´i naˇin: c c c A — pove´a se za 1%. . An = 0. An > Gn . A. z c geometrijski i aritmetiˇki. c D — smanji za 1 procenat poˇetne vrednosti. sve do 200. An Ove dve jednakosti vaˇe u sluˇaju kad su Gn i An bilo kakvi nizovi.4. Da bismo uporedili njihove veliˇine.96 0. tj.

Dodajete novih 1000 funti s pa sada imate K0 + S1 . tj. (22) (1 + x)t > 1 + tx. (?) dinara.02 = 2% od S.38 ˇ 4 KAMATNI RACUN 4. posle 3 godina ima´ete c c godina ima´ete sumu c P = (1 − tp)S. Dakle. pod uslovom da su kamatne stope jednake i da su pare oroˇene c na dve ili viˇe godina. t > 1. x = 0. za koje vrednosti promenljivih x i t imamo jednakost? 4. s kra´e reˇeno.. ˇto znaˇi da ´ete i posle 50 godina imati bar neˇto (koliko?) s c c s . Posle jedne godine imate S1 = K0 (1+p). z Ako je x ≥ −1 i t ≥ 1. Ona vaˇi ne samo z z za x > 0 ve´ i za −1 < x < 0. i zamenimo p sa x. ˇto znaˇi da posle 50 godina ne´ete imati niˇta. U sluˇaju (b). Ova vaˇna nejednakost zove se Bernulijeva nejednakost. tada je (1 + x)t ≥ 1 + tx. troˇite S po godiˇnjoj stopi p = 2%. vaˇi nejednakost Kt > kt za t ≥ 2.4 Bernulijeva nejednakost Trebalo bi da bude jasno da sloˇeno ukama´ivanje obezbedjuje viˇe novca z c s nego prosto. Da bismo to ilustrovali. razmotrimo ovakvu c situaciju: Imate S = 106 dinara.5 Geometrijski red Zamislite da ste stavili K0 = 1000 funti u ˇtedionicu koja daje 10% kamate s godiˇnje. ako s z stavimo K0 = k0 = 1. posle t godina vaˇa ´e suma biti jednaka s c Q = (1 − p)t S. s (b) Svake godine troˇite 2% od sume koju ste imali prethodne godine. onda vam je jasno da nejednakost (22) vaˇi za x > −1. posle druge godine iznos na vaˇem raˇunu je s c S2 = (K0 + S1 )(1 + p) = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 . posle 3 godine s c c s c ima´ete c (?) dinara. posle t Ako ste sigurni da je Q > P za t ≥ 2. c c s s U sluˇaju (a). . Dakle. i razmiˇljate da ih troˇite na jedan od dva naˇina: s s c (a) Svake godine troˇite p = 0.

s S = prvi ˇlan × c (kvocijent na broj ˇlanova) − 1 c .1 = 1100 c kvocijent = 1.1 broj ˇlanova = 10 c Dakle.1. .1 − 1 .1670611 1. Ovaj izraz se zove geometrijski red. Vaˇi formula z S = aq + aq 2 + · · · + aq n = aq 1 − qn 1−q za q = 1.1)10 − 1 = 17 531. . . ˇ (Sta je sa sluˇajem q = 1 ?) Formulu treba pamtiti ovako: c S = prvi ˇlan × c ili. 1 − kvocijent Inaˇe tu formulu moˇemo zapisati pomo´u znaka c z c n aq k = aq k=1 1 − qn . . Izraˇunajmo S10 u primeru sa funtama: c prvi ˇlan = 1000 × 1. kvocijent − 1 (vidi stranu 33): 1 − (kvocijent na broj ˇlanova) c . Opˇtije. ˇto je isto. aq n . onda je iznos posle t godina jednak St = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + · · · + K0 (1 + p)t . 1−q Primer 4. S10 = 1100 × (1. aq 2 . ako su a i q bilo kakvi brojevi a n prirodan broj. On predstavlja zbir ˇlanova geometrijskog niza c aq.4.5 Geometrijski red Opet dodajete svojih K0 funti pa ´ete posle tre´e godine imati iznos c c S3 = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + K0 (1 + p)3 . 39 Ako nastavite da svake godine dodajete K0 . onda moˇemo s z formirati (geometrijski) red S = aq + aq 2 + · · · + aq n .

(1.1 1−q Zadatak 27. ˇija ´e vrednost z s c c kroz dve godine biti £1000. ukupno £10 000. Zapiˇite zbirove iz zadatka 27 pomo´u znaka s c 8 8 (vidi stranu 33). c s s Moˇda ´e vam manje vremena oduzeti slede´i naˇin. 2 1. Uzmimo 10 koverata z c c c (pravih ili imaginarnih). 1. I tako dalje.40 ˇ 4 KAMATNI RACUN Primer 4. Nadjite sume slede´ih redova: c (a) 1 1 1 1 1 1 1 + + + + + + 2 4 8 16 32 64 128 1 1 1 1 + 2 − 3 + · · · + (−1)M M 2 2 2 2 (b) 1 − (c) 3 − 6 + 12 − 24 + · · · + 3(−2)M Ovde slovo M oznaˇava neki. c Zadatak 28. . poˇev od idu´e godine u c s c c ovo doba. ne zna se koji. pozitivan ceo broj. jednom godiˇnje.1 = 1000. da li ´e vam £8000 s c biti dovoljno? Jedan naˇin da razreˇite problem jeste da odete u ˇtedionicu i pitate. ovog puta sa kvocijentom q = 1/(1. onda z z je za vas M = 10 000.1 A2 = 1000 . do desetog koverta.57. pak. . Ako ste ˇiveli u Starom Rimu.1) < 1. 1. S obzirom da je A1 × 1. moˇete uzeti M = 1 000. . U prvi stavimo A1 funti. itd.1)10 I ovde imamo geometrijski red. A10 = 1000 . naravno. U drugi stavimo A2 .1) (1. Sada razmotrimo neˇto drukˇiju situaciju. s Ako novac stavite u onu ˇtedionicu koja daje 10% kamate. Dakle. Imate kod ku´e s c c £8000 a u slede´ih deset godina. to je A1 = 1000 . To je.1)2 = 1000. .1)2 .1)10 Dakle. u deset koverata ima ukupno S= 1000 1000 1000 + + ··· + .1 (1. Stari Grk. S= 1000 1 − q 10 × = 6 144. morate za neˇto davati £1000. (1.2. A2 × (1. ˇija ´e vrednost posle godc c inu dana leˇanja u ˇtedionici biti £1000. Ako ste.

Na primer. 4. 3 . tj. . p = 0.81 . Umesto na dvanaest. meseˇno.1%. npr. U sluˇaju proizvoljnog m imamo formulu s s s c (23) Mm = K0 1 + p m m . M12 = 1 061 677. To znaˇi slede´e: Ako c c c sc c c c ste uloˇili K0 = milion dinara. pod uslovom da je p > −1. c s U mnogim sluˇajevima to se ˇini ˇeˇ´e. .6 Meseˇno ukama´ivanje. ˇto znaˇi da je uloˇena svota porasla za viˇe s c z s od 6. . kojom je odredjen niz brojeva M1 . .005 u odnosu na prethodni c mesec. M12 . Mm . . ˇto je neˇto viˇe od M12 .06 = 6%. uz godiˇnju stopu p = 0. tada je iznos na raˇunu posle 365 dana c c jednak M365 = K0 1 + p 365 365 = 1 061 831. . . itd. .31 . ako se kamata obraˇunava dnevno. . . . . dinara.4. Dakle. itd. c c 41 4. posle 2 meseca: posle 6 meseci: a posle 12 meseci iznos je jednak M12 = K0 1 + p 12 12 . . posle jednog meseca ima´ete c K0 1 + p = 12 . .6 Meseˇno ukama´ivanje.3 razmatrali smo situaciju u kojoj se kamata obraˇunava godiˇnje. M3 . . c c U odeljku 4. M2 . gde je z m = 2 . onda vam se z s svakog meseca svota pove´ava po stopi p/12 = 0. . . . . tj. ako je m = 365. . Moˇe se dokazati ono ˇto bi se moglo oˇekivati na osnovu prethodnog — da z s c taj niz raste. da je M1 < M2 < M3 < · · · < M12 < · · · < Mm < . dakle. ili bilo koji drugi prirodan broj. . godinu moˇemo podeliti na m delova. .

42 Zadatak 29. Dokaˇite da je z 1+ x 2
2

ˇ 4 KAMATNI RACUN

< 1+

x 3

3

za x > −2, x = 0.

Moˇete koristiti formulu z (A + B)3 = A3 + 3A2 B + 3AB 2 + B 3 . Zadatak 30. Dokaˇite da je z 1+ x 3
3

< 1+

x 4

4

za x > −3, x = 0.

Moˇe da pomogne formula z (A + B)4 = A4 + 4A3 B + 6A2 B 2 + 4AB 3 + B 4 . Pri stepenovanju zbira korisno je imati u vidu Paskalov trougao: (A + B) (A + B)2 (A + B)3 (A + B)4 (A + B)5 1 1 5 1 4 10 1 3 6 10 1 2 3 4 5 1 1 1 1 1

Formula Formula (19) daje iznos na raˇunu posle t godina sa jednim ukama´ivanjem c c godiˇnje, a (23) — posle jedne godine sa m ukama´ivanja godiˇnje. One se s c s mogu objediniti u jednu: (24) K = K0 1 + p m
mt

.

Ovde je K0 uloˇeni svota, tj. poˇetna vrednost kapitala, p — godiˇnja kaz c s matna stopa, m — broj ukama´ivanja (kapitalisanja) u toku jedne godine, K c — krajnja vrednost kapitala, tj. vrednost kapitala posle t godina, pri ˇemu c t ne mora biti ceo broj. Broj n=m·t

4.7 Neprekidno ukama´ivanje c

43

jednak je broju ukama´ivanja u toku vremenskog intervala t, tj. broju c obraˇunskih perioda. Prema tome, formulu (24) moˇemo napisati u obliku c z (25) K = K0 1 + p m
n

.

Na primer, ako ste uloˇili kapital K0 na 3.5 godine, uz polugodiˇnje ukamaz s ˇ ´e se desiti ako poˇelite da pare podignete posle ´ivanje, onda je n = 7. Sta c c z 3 godine i 2 meseca, zavisi od drugih uslova. Zadatak 31. Uloˇili ste £1000 uz godiˇnju kamatnu stopu 10% i tromeseˇno z s c ukama´ivanje. Koliko ´ete imati posle: (a) 9 meseci, (b) 15 meseci? Koliko c c treba da uloˇite da biste imali £1000 posle 6 meseci? z

4.7

Neprekidno ukama´ivanje c

Ljudski je zapitati se da li se skra´ivanjem intervala (izmedju dva) ukama´ic c vanja (uz godiˇnju kamatnu stopu, recimo, p = 0.06) moˇe ste´i neograniˇena s z c c koliˇina novca za godinu dana. Drugim reˇima, ˇta se dogadja sa nizom c c s M m = K0 1 + p m
m

,

m = 1, 2, . . .

kad se m pove´ava preko svake mere. Moˇemo probati sa m = 365 × 24 × c z 60 × 60, tj. sa pripisivanjem kamate svake sekunde. Ispostavlja se, naˇalost, z da je niz Mm ograniˇen — vaˇi nejednakost c z Mm < K0 ep , gde je e osnova prirodnih logaritama, ili eksponencijalna konstanta, e = 2.718281828459 . . . Ako kapital K0 nije preterano veliki, onda razlika K0 1 + p m
m

− K0 ep ,

za m = 365 × 24 × 60 × 60,

nije vredna pomena9 , pa se vrednost kapitala na kraju godine moˇe raˇunati z c po formuli K = K0 ep .
9

osim za Piro´ance c

44

ˇ 4 KAMATNI RACUN

Zamislite da ste uloˇili 100 miliona dolara po godiˇnjoj stopi 10%. Tada ´e z s c vam neprekidno ukama´ivanje, prema mom proraˇunu, doneti oko 63 dolara c c viˇe nego pripisivanje kamate svakog sata. s Prethodna formula se moˇe uopˇtiti tako da se dobije vrednost kapitala z s u bilo kom budu´em momentu t : c (26) K = K0 ept . Obraˇunavanje kamate po toj formuli zove se neprekidno ukama´ivanje. c c Zadatak 32. Uloˇili ste £10 000 uz godiˇnju kamatnu stopu od 9%. Koz s liko ´ete imati posle 2 godine, ako se kamata obraˇunava: (a) godiˇnje; (b) c c s tromeseˇno; (c) meseˇno; (d) neprekidno. Uporedite dobijene rezultate. c c Nominalna i efektivna stopa Godiˇnja stopa koja se pominje kod meseˇnog ili neprekidnog ukama´ivanja, s c c i drugde, naziva se nominalnom, i ona ne pokazuje stvarni procentualni rast za godinu dana. Na primer, ako smo uloˇili kapital K0 po godiˇnjoj stopi z s p, uz neprekidno ukama´ivanje, onda ´e njegova vrednost posle godinu dana c c porasti za K0 ep − K0 = (ep − 1)K0 , ˇto znaˇi da je stvarna procentualna s c promena jednaka (ep − 1)K0 = ep − 1. K0 Ta promena se zove i efektivna godiˇnja stopa. Sliˇno, ako je broj ukamas c ´ivanja tokom jedne godine jednak m, onda je odgovaraju´a efektivna stopa c c jednaka p m 1+ − 1. m Samo su u sluˇaju m = 1 efektivna i nominalna stopa jednake, inaˇe je c c efektivna ve´a. Staviˇe, iz odeljka 4.6 sledi da efektivna stopa raste kad m c ˇ s raste, a najve´a je kod neprekidnog ukama´ivanja, sve to uz pretpostavku da c c je nominalna stopa fiksirana. S obzirom da je rad sa nominalnim stopama jednostavniji, obiˇno se pod c ,,godiˇnjom stopom“ podrazumeva ,,nominalna godiˇnja stopa“. Taj dogovor s s se poˇtuje i u drugim situacijama kao, recimo, u slede´im. s c Zadatak 33. Broj stanovnika drˇave A je za 20% manji od broja stanovnika z drˇave B. Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 5%, a z s ve´a po stopi 2%, kada ´e se izjednaˇiti? c c c

At = A0 e0. s c vredi taˇno c A A = 1+p 1.08)2 . c c Novac ste dobili danas. Dug treba da vratite za n = 10 godina u jednakim godiˇnjim ratama. koje ste pozajmili po godiˇnjoj s kamatnoj stopi p = 0.05t .8 Krediti 45 Uputstvo: Stanovniˇtvo raste. To ˇto vra´ate posle prve godine vredi danas manje.minus“ u eksponentu: c Vt = V0 e−0.08 (dinara). c s 4. 2 (1 + p) (1. ima´emo formulu sa znakom . s s c postavlja se pitanje kolika je? Moˇemo rezonovati bar na dva naˇina. gde je At broj stanovnika drˇave A u budu´em momentu t. neprekidno i po eksponencijals nom zakonu. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno opada po godiˇnjoj stopi od 20%. S obzirom c da Vt opada. ako raste. Jasno je da je godiˇnja rata ve´a od 10 000 dinara. Posle dve godine vra´ate svotu A i ona sada vredi c A A = . z c Prvi naˇin: c U slede´ih deset godina treba da vra´ate po A dinara. Na primer.8B0 . Dakle. koji se raˇuna z c c od sadaˇnjeg momenta t = 0.2t (pri ˇemu je V0 = 20 000). (a) Koliko ´e vredeti posle 5 godina? (b) s c Kada ´e mu vrednost biti prepolovljena? (c) Kolika je efektivna godiˇnja c s stopa? (d) Kada ´e vredeti jedan dolar? a jedan cent? c Uputstvo: Oznaˇimo sa Vt vrednost automobila u momentu t. ˇemu je razlog to ˇto Vt opada.8 Krediti Zamislite da dugujete S = 100 000 dinara.1%.. c Odgovor na (c): pribliˇno 18. Napiˇite odgovaraju´u formulu za B i koristite s s c podatak A0 = 0.4. A je nepoznato. Zadatak 34. efektivna stopa je u ovom sluˇaju z c manja od nominalne.08.

Posle otplate desete rate. 1 A 1 1 (1 + p)10 S= =A − . tj.46 ˇ 4 KAMATNI RACUN Nastavljaju´i dalje. posle otplate druge rate.710081399 = 14902. Dakle. deseta rata danas vredi c c A A = . zakljuˇujemo da poslednja. c s Drugi naˇin: c Neposredno pre vra´anja prve rate vaˇ dug je narastao i jednak je S(1+p). .94887.08)10 Dakle. Konaˇno. ulazite sa c dugom S2 = S1 (1 + p) − A = S(1 + p)2 − A(1 + p) − A. u tre´u godinu. dobijamo S = 6. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 Ovde se opet pojavljuje geometrijski red sa kvocijentom 1/(1 + p). godiˇnja rata iznosi blizu 14 903 dinara. pozajmili ste ukupno A A A + + ··· + .710081399 × A. ispada da je (27) S = A A A + + ··· + .08. c s Vra´ate svotu A i u drugu godinu ulazite sa dugom c S1 = S(1 + p) − A. vaˇ dug iznosi s S10 = S(1 + p)10 − A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A. Po istom rezonovanju. 10 (1 + p) (1.710081399 = 100 000/6. A = S/6. 1 1+p p p(1 + p)10 1− 1+p 1− Kad ovde stavimo p = 0. 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 S obzirom da ste pozajmili S dinara.

tj.obraˇunskog perioda“. ˇto bi trebalo da bude oˇigledno. dobijamo jednakost S(1 + p)10 = A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A. c S= A A A + + ··· + . 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 47 Prema tome. onda p oznaˇava c c c c meseˇnu kamatnu stopu. p (1 + p)n 1 1 − p p(1 + p)n 1 1 1 + + ··· + .. ako je n ≥ 2. S=A (29) = A 1 1− . c c na primer. c Cn+1 > Cn . c c c Jasno je da je nA[n] > S. tj. dolazimo do istog rezultata s c c (vidi (27)). 2 1 + p (1 + p) (1 + p)n pri ˇemu je S =koliˇina pozajmljenog novca. Formula Prethodna razmatranja pokazuju da vaˇi formula z (28) S = A tj. raste raste sa pove´anjem broja n. slede´e: Ako se dug vra´a u 10 meseˇnih rata. s c c da je A[n + 1] < A[n] ? .. Ukupna koliˇina novca koja ´e biti ispla´ena zajmodavcu jednaka je nA[n]. dele´i sa (1 + p)10 . a iz formule (28) moˇe se zakljuˇiti da je nA[n] > z c (1 + p)S. A =rata. oznaˇi´emo je sa A[n] kad ho´emo da tu cc c zavisnost istaknemo. p =kac c matna stopa na nivou datog .4. razmiˇljaju´i na dva naˇina.8 Krediti S obzirom da je S10 = 0. Da li je oˇigledno da se A[n] smanjuje. Cn = nA[n] − S. c Vrednost rate A zavisi od n. Ovo poslednje znaˇi. n =broj rata. Cena pozajmice. tj.

an = (1 + g)n−1 a1 . dolazimo do formule c a2 an−1 an a1 S= + + ··· + + 2 n−1 1 + p (1 + p) (1 + p) (1 + p)n n (30) ak = .). Zamislite da dugujete S = z c 10 000 evra. Pavle je pozajmio 4000 dolara od banke. recimo. Oznaˇimo rate sa a1 . g = p.ˇetiri“ sa . Sadaˇnja vrednost c c s rate ak jednaka je ak . . . Godiˇnja kamatna stopa je 12%. . druga. z (a) Koliko ´ete imati na kraju druge godine (posle pripisivanja kamate a c pre podizanja $20)? (b) Koliko ´ete imati na kraju dvadesete godine? c Uputstvo: Sluˇaj nejednakih rata c Dug se moˇe otpla´ivati i u nejednakim ratama. a2 = (1 + g)2 a1 .. (a) Kolika je c s s rata? (b) Kolika je cena pozajmice? Zamenite . itd.pet“ pa odgovorite na (a) i (b). moˇe rasti po nekoj stopi g > 0. Tada ´e biti z c a2 = (1 + g)a1 .) Zadatak 35. ali se rate mogu biti medjusobno c c razliˇite. Uporedite dobijene c rezultate. a2 . Zadatak 36. z s s c Posle svakog pripisivanja kamate podiˇete $20. (1 + p)k k=1 Rata. S= k=1 a1 (1 + g)k−1 (1 + p)k 1− 1+g 1+p n a1 = p−g . Zamenom u (30) dobi´emo c n . ..08. koje ste pozajmili po godiˇnjoj kamatnoj stopi p = 0. Uloˇili ste $1000 uz godiˇnju stopu 10% i godiˇnje ukama´ivanje. (prva. . Dug s treba vratiti za n godina. . (1 + p)k Rasudjuju´i kao ranije.48 ˇ 4 KAMATNI RACUN (U oba sluˇaja smatramo da su koliˇina pozajmljenog novca i kamatna stopa c c nepromenjene. uz uslov da vrati dug u ˇetiri jednake godiˇnje rate. poˇev od slede´e.

ln(1. Vidimo da sa 20 rata dug nije otpla´en a sa 21 je premaˇen. Zamislite da ste u stanju da ots z pla´ujete samo 1 000 evra godiˇnje.4.081399. ako je unapred dogovorena jedna ista vrednost svih rata sem s poslednje.23 = c 2. Pove´ajmo broj rata: s c D15 = 8559. a = 1000. S = 10 000. c s broj rata je 21 ali je poslednja manja od 1 000.80316.08) .91237187 = 21. n. D21 = 10016. ali je tada jednostavno zakljuˇiti da je c a1 = (1 + p)S . Uopˇte. (1.08)21 (31) n = Tu x oznaˇava najmanji medju celim brojevima koji su ≥ x.08 (1. ˇto je dosta manje od 10 000. Deo duga koji otpla´ujete sa c 10 jednakih rata jednak je 10 D10 = k=1 1 000 1 000 1 = 1− k (1.4157138. n = 21) c z 10 000 = D20 + Odavde dobijamo a21 = (10 000 − 9818. Ako je z c g = p. moˇemo na´i po formuli c c z c − ln(1 − Sp ) a .08. n Razmotrimo neˇto sloˇeniju situaciju. . evo z c kako: Znamo da je a1 = a2 = .08)21 = 915. ln(1 + p) a21 . npr. onda formula nema smisla. koja kaˇe da je (za S = 10 000.147407. g) pa zatim a2 .478688. 1. D20 = 9818. U naˇem primeru je p = 0. Jasno je da ´ete pla´ati viˇe od deset c s c c s godina ali ne moˇete pogoditi koliko. Jedan od naˇina je da probate. Prema tome.8 Krediti 49 Odatle moˇemo na´i a1 (ako su dati S. 3 = 3.08)10 = 6710. = an−1 = 1 000.08) 0. . p. raˇunaju´i i poslednju. itd. onda njihov broj. pa imamo s n= − ln(1 − 800/1000) = 20. Tu poslednju moˇemo na´i z c pomo´u formule (30).147407)(1.

50 ˇ 4 KAMATNI RACUN Kad smo naˇli n. c c s Zadatak 37. koji je s c daleke 1683. onda poslednju ratu raˇunamo po formuli s c n−1 (32) an = (1 + p) n S− k=1 a (1 + p)k Formula (31) ima smisla samo kad je 1 − Sp/a > 0. Naime. godine razmatrao problem neprekidnog ukama´ic n vanja i tako otkrio niz (1 + 1/n) (a) (b) . moˇe se dokazati da u c z z sluˇaju a ≤ Sp dug nikad ne bi bio ispla´en. tj. Ne pozivaju´i se s c c c na formule. U naˇem primeru je Sp = 800. Pozajmili ste 100 funti sa obavezom da vra´ate po 50 funti c godiˇnje poˇev od slede´e godine. ˇto s znaˇi da se rata ne moˇe zadavati proizvoljno. ˇvajcarskog matematiˇara. poslednju ratu i cenu pozajmice. nadjite broj rata. Slika 10: Dve slike Jakova Bernulija. uz kamatnu stopu %10. a > Sp.

Samu funkciju moˇemo zamisliti kao neˇto (npr. ili vrednost funkcije u a. funkcije.iz A u B “. Skup svih mogu´ih slika zove se rang ili doseg od f. Cetvrta tabela ne zadaje funkciju jer element 4 ∈ A ima dve slike. tada kaˇemo da je zadata z 10 funkcija iz A ka B.51 5 5. A i B. 2. f.1 Funkcije Pojam funkcije Neka su data dva (neprazna) skupa. 10 Ili . a skup B — kodomen. Ako u toj vezi svakom elementu iz A odgovara po jedan (jedini) element iz B. Ako a ∈ A.. 4} c c ˇ povezani sa elementima skupa B = Z. ako ho´emo da istaknemo domen i kodomen. ili. U tom kontekstu element a se zove original ili argument. i neka su na neki naˇin elementi c skupa A povezani sa elementima skupa B. 3. Skup A se zove domen. c z c npr. z c a 1 2 3 4 4 f3 (a) -1 5 -1 3 4 a 1 2 3 4 f0 (a) -1 2 7 4 a 1 2 3 4 f1 (a) -1 5 -1 3 a 2 4 3 1 f2 (a) 5 3 -1 -1 Ovde vidimo ˇetiri tabele pomo´u kojih su elementi skupa A = {1. Ponekad funkciju moˇemo zadati pomo´u tabele. Funkciju moˇemo oznaˇiti jednim slovom. . ili delokrug. c i zovemo ga slika od a. sa c f : A → B. onda sa f (a) oznaˇavamo element iz B koji je povezan sa a. i ne mora biti jedc nak B. maˇinu ili duha) ˇto z s s s povezuje A sa B na svoj naˇin.

001). 0). f2 (x) = (x − 1)(x + 1) + 1.razlike c s kvadrata“. Sta je doseg funkcije f1 ? Funkcije se najˇeˇ´e zadaju pomo´u jedne formule. funkcije f1 i f2 smatramo jednakim ako s (a) imaju isti domen. Iako izrazi ne izgledaju identiˇno. . f (−0. (c) f1 (x) = f2 (x) za svako x iz domena. 0). formula c sc c f (x) = |x| za x ∈ Z. Sta je njen doseg? Funkcija moˇe biti zadata pomo´u viˇe formula. ˇto sledi iz .001). tj. Uopˇte. 4.  (33) f (x) = x za x ∈ (0. Zadatak 38. pa zato funkcije f1 i f2 smatramo jednakim. c Primer: Razmotrimo funkcije iz R ka R : f1 (x) = x2 .   1 za x ∈ (1. Da li 0 ∈ Rang(f )? Jednakost funkcija Druga i tre´a tabela (od ˇetiri prethodne) ne izgledaju identiˇno. npr. 2.. pa ´e nam kodomen uvek biti jednak R. ∞). ali je c c c f1 (a) = f2 (a) za svako a ∈ A. z c s  −1 za x ∈ (−∞. f (0. Za funkciju f zadatu formulama (33) nadjite f (0).52 5 FUNKCIJE Kad odredjujemo doseg. Na primer. funkcije su jednake. f (−3) = −1 jer −3 ∈ (−∞. a ∈ R).1). 7}. Domen te funkcije je R \ {0}. ˇ zadaje funkciju f : Z → Z. (b) imaju isti kodomen. f (1). f (1. Imamo. iz jednakosti (x − a)(x + a) = x2 − a2 (34) (x. s ˇ doseg funkcije f0 jednak je {−1. 1].. npr. razmiˇljamo o vrednostima funkcije. Na primer. Zahtev (b) za nas nema znaˇaja jer ´emo razmatrati funkcije sa brojˇanim c c c vrednostima.

∞). Ali ako mislimo na povrˇinu kruga radijusa r. 2 2 Ovde je. c f2 (999) = (999 − 1)(999 + 1) + 1 = 998 × 1000 + 1 = 998 001. S obzirom da je f1 (x) = f2 (x) za svako x ∈ A (proverite!) funkcije su jednake. 3. itd. Primer: Razmotrimo funkcije f1 (x) = x5 −6x4 +7x3 +6x2 −7x+1. tj. 4}. x ∈ A = {−1. Ako domen proˇirimo bilo kojim brojem. onda s je prirodni domen (0. . Drugim reˇima. onda se moˇemo zapitati koliko je x za z zadato y. jednak oblasti definisanosti tog izraza11 . za svako y.5. gde je f neka funkcija. npr. 2.2 Inverzna funkcija Ako su dve veliˇine. = 998 001. skupu svih vrednosti promenljive za koje izraz ima smisla . npr. 5. onda se z s podrazumeva da je domen maksimalan. reˇenje jedinstveno. f2 (x) = x+1. dok f1 (999) = 999 × 999 = . dobi´emo dve nove funkcije koje nisu s c jednake. Recimo. Ako je funkcija zadata jednim izrazom a ne kaˇe se ˇta je domen. lako se raˇuna f2 (999). Domen obe funkcije. profit i nivo prodaje. . U raznim situacijama maksimalni domen ne samo da nije potreban ve´ moˇe i da smeta. 1. maksimalni domen funkcije f (r) = πr2 je c z interval −∞ < r < +∞. u sluˇaju profita to znaˇi da ho´emo da znamo koji nivo prodaje c c c dovodi do ˇeljenog profita. kako stoji na desnoj strani. i mi smo dobili novu funkciju s 1 1 f −1 (y) = y + . . treba da nadjemo x iz jednaˇine z c c y = f (x). Primer: ako je y = f (x). . 2 2 11 gde je f (x) = 2x − 1 (x ∈ R). tj. onda je 1 1 x= y+ . Naime.2 Inverzna funkcija 53 Ovaj primer pokazuje joˇ i to da postupak kojim se dolazi od elementa s do njegove slike nije bitan. y i x. jeste skup A. . 0. povezani jednaˇinom c c y = f (x).

(b) f (x) = x 2 C = Rang(f ). (c) f (x) = x − x2 (A = [ 0. x−1 (A =?). u ovom sluˇaju c kaˇemo da funkcija f nije invertibilna. z 12 13 Izbor jednog od dva reˇenja mogao bi zavisiti od konkretnog problema. a rang inverzne? Zadatak 39. Dakle. ∞). gde je f (x) = x2 (x ∈ R). domen inverzne funkcije jednak je rangu date funkcije. da nema inverznu. Pokaˇite da je f invertibilna i nadjite inverznu. Medjutim. (A = R). tj. 5 FUNKCIJE onda je pitanje smisleno jedino za y ∈ Rang(f ) = [0. Neka je f : A → B nekakva funkcija. Funkcija f : R2 → R2 zadata je formulom f (s. jednaˇina f (x) = y ima jedinstveno reˇenje c s . x = − y.13 onda definiˇemo inverznu funkciju s f −1 : C → A. Ako s za svako y ∈ Rang(f ) postoji jedno jedino x ∈ A takvo da je f (x) = y. po pravilu f −1 (y) = x. onda jednaˇina x2 = y ima dva reˇenja. s + t). U sluˇaju da funkcija f : A → R ima inverznu. s tj. (f) f (x) = 1/x (x ∈ R \ {0}). (d) f (x) = x+1 Zadatak 40.54 koju zovemo inverzna funkcija (funkcije f ). na´i je (to c c podrazumeva i nalaˇenje domena): z (a) f (x) = −4x + 1 (A = R). z Razmotrimo opˇtu situaciju. Primer: Ako je y = f (x). (e) f (x) = x2 (g) f (x) = x3 (x ≥ 0). Budu´i c s c 12 da nemamo razloga da damo prednost jednom ili drugom . ako je √ √ y > 0. x = y. t) = (s − t. 1]). (x ≤ 0).

|x| ≤ 2. Pored toga. Na slici 12 vidite deo tabele koju je napravio MAPLE da bi grafiˇki c predstavio funkciju f (x) = ex . Nacrtajte na istoj slici grafike funkcija f (x) = 1/x. (3. sadrˇi bezbroj taˇaka.5. ali je u praksi najˇeˇ´e interval ili unija interz c sc vala — dakle. 2). −7). Na c c z primer. f (x)). Na c slici 11 pokazano je kako nastaje grafik funkcije f (x) = x2 . x 2 . (4. duˇni smo da istaknemo s z preseˇne taˇke. 1: y = x. c c c 4 2 1 –1 2 3 4 –7 Domen moˇe biti svakakav. y = 1 + 2 . Zadatak 41. onda se f zove realna funkcija jedne realne promenljive. zbog nejednakosti x3 < x2 za x ∈ (0. U tom sluˇaju grafik moˇemo nacrtati z c c z uzimanjem dovoljnog broja vrednosti promenljive x i raˇunanjem f (x). grafik funkcije f c c zadate slede´om tablicom c x 1 2 3 4 f (x) -1 2 7 4 ˇine ˇetiri taˇke u ravni: (1. 4). 2: y = x2 . 1). Grafik funkcije f je deo ravni R2 a ˇine ga taˇke (x. Nacrtajte na istoj slici linije x3 . Zadatak 43. g(x) = 2 − x. y = 1 + x.3 Grafici 55 5. −1 ≤ x ≤ 1. (2. Zadatak 42. x ∈ A = domen(f ). −1). Nacrtajte na istoj slici linije y = ex . Na primer. treba da se vidi medjusobni poloˇaj linija.3 Grafici Ako su i domen i kodomen funkcije f sastoje od brojeva. linija 3 se nalazi ispod 2 za 0 < x < 1. 3: y= Kada crtamo dve ili viˇe linija na istoj slici.

b. Grafik je prava linija. f (x) = c. gde su a (= 0). 7.56 5 FUNKCIJE Slika 11: Crtanje grafika funkcije f (x) = x2 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (a) (b) 4 4 3 3 2 2 1 1 –2 –1 0 1 2 –2 –1 0 1 2 (c) (d) 5. Grafik je parabola. π. npr. gde je c fiksiran realan broj. f (x) = ax2 + bx + c.4 Tipovi realnih funkcija Evo nekoliko primera realnih funkcija: • Konstanta. . • Linearna. c fiksirani realni brojevi (koeficijenti funkcije).78. c = −2. gde su k i m fiksirani realni brojevi. f (x) = kx + m. • Kvadratna. log(13).

4348 .4 0. z • Racionalna funkcija je koliˇnik dva polinoma. Svi dosad navedeni izrazi definisani su za svako x ∈ R. gde je a = 1 pozitivna konstanta.9185 -.4721 . ali u svakom sluˇaju interval (0. ∞) je c sadrˇan u domenu. • Eksponencijalna. Domen ove funkcije zavisi od α.3337 . Vidi sliku 13(a).6670 . x .7901 -.3991 . . f (x) = xα . f (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 . Ova funkcija je inverzna u odnosu na eksponencijalnu (i obratno). .4 Tipovi realnih funkcija 57 Slika 12: Tablica vrednosti funkcije ex 2. α = 1/3). .2 0.8758 -. i definisana je za x > 0.3961 1. f (x) = loga x.8 –0. √ • Kubni koren.5.8329 -.2932 .polovina“ parabole (vidi sliku 14(b)).7095 -. gde je α realan broj (npr.4538 . Najprostija racionalna funkcija (a da nije c polinom) je funkcija obrnute proporcionalnosti: f (x) = A . Vidi sliku 13(b).7505 -.2 0 0.4577 • Polinom. f (x) = ax . -. Definisana je za x ≥ 0 a grafik je .5 2 1.4 –0.5 1 0.3679 .3769 ex .9564 -. • Logaritamska.3407 1. f (x) = 3 x = x1/3 . Definisana je za svako x ∈ R.6 0.5132 1.5 –1 –0. .4919 .. √ • Kvadratni koren. kaˇe se da je z stepen polinoma jednak n.4165 .8 1 x -1. • Stepena funkcija. f (x) = x = x1/2 . Ako je an = 0. definisana je tamo gde c je imenilac razliˇit od nule.3842 .6 –0. a0 fiksirani realni brojevi. gde je n prirodan broj i an .

2+1 x 3 f3 (x) = x2 − 1 (2x − 1)(4x + 5) x − 1. f6 (x) = ln(x + 1). c Zadatak 44. f5 (x) = x3 − 3x. cos x. Grafik je hiperbola (vidi sliku 14(a)).58 5 FUNKCIJE Slika 13: y (0.718 1x y=ln x 1 –1 –1 1 2.718 x x (a) Eksponencijalne funkcije (b) Eksponencijalna i logaritamska funkcija Slika 14: 3 2 y 1 0 –1 –2 –3 1 2 4 9 3 –3 –2 –1 1 x 2 3 2 1 (a) Hiperbola y = 1/x (b) y = √ x gde je A fiksiran realan broj (= 0). Odredite (maksimalni) domen slede´ih funkcija: f1 (x) = f4 (x) = x−1 . tg x (= tan x). . sin x. i na´i je.3) (0. ctg x (= cot x). f4 i f6 imaju inverznu. Pokaˇite da f1 . x+1 f2 (x) = 2x .5) x x 3x y 2 x y=e x 2. z c • Trigonometrijske funkcije.

a ako f (x) ∈ domen(g). (Ako x ∈ domen(f ). funkcija sign. onda / / g(f (x)) nema smisla. arcsin x. definiali iako zadata pomo´u dva izraza. moˇemo re´i. Funkcija f (x) = |x| je elementarna jer je f (x) = sana na skupu R \ {0} kao g(x) = 1 za x > 0. Sve u svemu. Kombinovanje podrazumeva upotrebu. definisana na intervalu (−∞. oduzimanja. da je elementarna ona z c funkcija koja se zadaje jednim izrazom. mnoˇenja i deljenja. (f ◦ g)(x) = f (g(x)) = (g(x))2 = (x + 1)2 . |x| S druge strane. i kompoziciju funkcija. pored sabiranja. Ako su f i g dve funkcije. onda se z funkcija zadata formulom h(x) = g(f (x)) zove kompozicija funkcija f i g. mada neprecizno. ∞) kao  1 za x > 0.  sign(x) = −1 za x < 0. . x2 . Koristi se oznaka h = g ◦ f. Na s s primer. Kombinovanjem navedenih funkcija formiraju se elementarne funkcije.5. −1 za x < 0. ako je f (x) = x2 . g(x) = x + 1. x ∈ R \ {0}.4 Tipovi realnih funkcija 59 • Ciklometrijske (=inverzne trigonometrijske) funkcije. arctan x. arccos x.) Funkciju g ◦ f nalazimo tako ˇto u izrazu g(x) piˇemo f (x) umesto x.   0 za x = 0. Domen funkcije h je odredjen uslovom x ∈ domen(f ) i f (x) ∈ domen(g). tada je (g ◦ f )(x) = g(f (x)) = f (x) + 1 = x2 + 1. Funkcija g. jeste elementarna jer se moˇe predstaviti i c z ovako: x S(x) = . onda f (x) nema smisla.

onda je dotiˇna funkcija definisana za svako x. Razlog je u tome ˇto je elementarna funkcija neprekidna s gde god je definisana. x+1 Pri odredjivanju domena treba voditi raˇuna o tri vrste izraza: c razlomcima (imenilac = 0). (h) f (x) = ln x−1 . z Ako takvih izraza nema. (c) f (x) = 2 x − 3x + 2 x−1 (d) f (x) = . x2 + 1 x−1 . x−1 (g) f (x) = ln(x2 − 2x + 1) . da je njen grafik nad bilo kojim c intervalom sadrˇanim u domenu neprekinuta linija. logaritmima (argument14 > 0). (e) f (x) = (f) f (x) = 3 1−x . i ako nema trigonometrijskih i ciklometrijskih funkcija. pored ostalog. argument je jednak A. i korenima sa parnim izloˇiocem (potkoreni izraz ≥ 0).60 5 FUNKCIJE nije elementarna. Primer: funkcija c f (x) = 3 x6 − x2 − 1 ex 3 −4x je definisana za svako x. x+1 x2 + 1 . Odredite domene slede´ih funkcija: c (a) f (x) = (b) f (x) = 1−x . . U ˇemu je razlika? c Zadatak 45. x−1 . z Nacrtajte grafike funkcija sign(x) i S(x). 14 U izrazu ln A. to znaˇi.

c 3 4−1 3 . n). c onda je nagib jednak koliˇniku c (36) k = ∆y y − y0 = . S druge strane. Ako je b = 0 i a = 0.vertikalnu“ pravu. taˇka: (x0 . Njega moˇemo dobiti dele´i promenu vrednosti promenljive y sa odgovaraju´om z c c promenom promenljive x. Napiˇimo jednaˇinu prave koja prolazi kroz taˇke (1. ∆x x − x0 (Vidi sliku 15. Grafik linearne funkcije je prava linija. ako je data neka prava p.) Tu je ∆y = y2 − y1 .. a ova predstavlja c . gde je k = −c/a. onda c moˇemo napisati jednaˇinu prave: z c (37) y − y0 = k(x − x0 ). y1 ) i (x2 . Broj k c c pokazuje nagib prave i zove ga tako: nagib prave. Broj n pokazuje mesto gde ta prava seˇe y-osu. 3). y2 ) bilo koje dve taˇke na pravoj. onda se jednaˇina (35) moˇe napisati u obliku c z y = kx + n.1 Linearna i kvadratna funkcija Prava linija i linearna funkcija Linearna funkcija se moˇe predstaviti u obliku z f (x) = kx + n. gde su k i n realni brojevi. y0 ). c Prema tome. Ako su (x0 . ∆x = x2 − x1 . to je taˇka (0. y0 ) i (x. gde su (x1 . pravu paralelnu sa y-osom. ili nagib funkcije. ako znamo nagib prave i jednu njenu taˇku (x0 . onda jednaˇina postaje x = −c/a. 2). 2) i (4. y0 ) = (1. Ako je b = 0. Dakle: y−2 = 1 (x−1). n = c/b. onda se njena jednaˇina moˇe napisati u obliku c z (35) ax + by = c.61 6 6. s c c 3−2 1 nagib: k = = . tj. y) bilo koje dve taˇke na pravoj.

. Naime: ako je nagib linearne funkcije f (x) pozitivan. Koliko jedinica treba najmanje da se proizvede da bi profit bio pozitivan? . x. y y B(x2 . Izrazite svoju telesnu z temperaturu u Farenhajtovim stepenima. Druge godine proizvodnja je pove´ana na 80 jedinica. onda f (x) raste kad x raste. ako je nagib negativan.62 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 15: . Pokaˇite da je F = 1. ako je nagib jednak nuli. %x %y A(x1 . c s Uputstvo: P (x) = kx + n. Na slici 17 prikazana je veza izmedju Celzijusovih (C) i Farenhajtovih (F) stepeni.8 C + 32. i koliˇine proizvodnje. onda f (x) opada kad x raste. Jedne godine fabc rika je napravila 40 jedinica i izgubila £4000. Nadjite P (x). P (80) = 1000. Dakle. 80k + n = 1000. Kako se ose´ate ako vam je temc ◦ peratura 100 F ? Zadatak 47. onda je funkcija konstantna. y1 ) 0 x 0 x Slika 16: Po nagibu se prepoznaje da li funkcija raste ili opada. y2 ) . P (40) = −4000. P (x). Nadjite k i n. Pretpostavimo da fabrika pravi neki proizvod i da je veza izmedju profita. y y k<0 k=0 k>0 y x x x Zadatak 46. ˇto je donelo profit od £1000. 40k + n = −4000. linearna.

Jabuke s z koˇtaju 75 dinara. po kilogramu. x = 1. −2). pa dobijemo joˇ jednu taˇku: c s c (1. (c) x − 2y = 4 . jer grafik prolazi kroz koordinatni poˇetak. c c . Stavimo x = 0 z z i dobijemo presek sa y-osom. Zadatak 49. (b) 2x + y = 10 . Za svaku od slede´ih jednaˇina nacrtajte grafik i nadjite nagib. c c (a) 3x + 4y = 12 . (d) 3y − 2x = 5 . Tako ne ide u sluˇaju c jednaˇine y = −2x. Izrazite tu informaciju s z simboliˇki i grafiˇki. y = 0 — sa x osom.6. npr. Potroˇili ste 1000 dinara na kupovinu jabuka i groˇdja.1 Prava linija i linearna funkcija 63 Slika 17: Veza izmedju Farenhajtovih i Celzijusovih stepeni p ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pp pp pp ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pppppp p ppppp ppppp ppp p ppppp 9 ppppp p p pppppppppp ppppppp ppppp p ppppp ppppp 5 pp ppppp ppppp pp 32 ppppppppppp ppppp pp pp pp ppppp ppppp ppppp Fahrenheit fahrenheit Celsius Zadatak 48. U tom c c sluˇaju uzmemo neko x = 0. a groˇdje 60 dinara. Grafik se moˇe nacrtati nalaˇenjem preseka sa osama.

9y = 1. x + 0. Izrazite troˇkove kao funkciju koliˇine proizves s c denih jedinica ako je prvobitni troˇak (za onih 20) bio £5000. c c Zadatak 50. c c Prelomna taˇka c Oznaˇimo sa R(x) (=revenue) prihod od prodaje x jedinica nekog proizvoda c a sa C(x) (=cost) troˇkove proizvodnje. M gde treba.64 Marginalna funkcija 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Ako je data zavisnost neke ekonomske veliˇine (npr. • Ako je funkcija C(x) linearna. Jedna firma je pove´ala dnevnu proizvodnju sa 20 na 25 jec dinica i naˇla da su troˇkovi proizvodnje porasli za £800 dnevno. njene koordinate zadovoljavaju i jednu i drugu jednaˇinu. Ovaj sistem moˇemo reˇiti na viˇe naˇina: z s s c .9y = 1. ako je ta zavisnost izraˇena funkcijom C(x). onda je marc z ginalna funkcija data ovako: M C(x) = C(x + 1) − C(x). Nadjite s s marginalnu funkciju troˇkova. onda je marginalna funkcija jednaka nagibu. Taˇka x za koju je P (x) = 0 zove se prelomna taˇka. Ako je prodajna s cena £200 po jedinici. Taˇnije. imamo sistem c jednaˇina: c (38) 3x + y = 6. Tada je profit P odredjen formulom s P (x) = R(x) − C(x). Prave p i q imaju jednu zajedniˇku taˇku M (x.) S obzirom da M pripada i jednoj i drugoj pravoj.2 Sistem jednaˇina c Na slici 18 prikazane su prave p i q. koliko firma treba da proizvede da bi imala pozitivan profit? 6. profc s ita) od koliˇine proizvedenih jedinica. q. prihoda. p : 3x + y = 6. (Zaˇto?) s • Izraˇunajte marginalni profit u sluˇaju zadatka 47. onda se odgovaraju´om marginalnom c c funkcijom naziva promena te veliˇine pri pove´anju proizvodnje za jednu c c jedinicu. y). (Na slici 18 upiˇite slova c c s p. troˇka. q : x + 0. tj.

Nacrtajte pravu koja prolazi kroz taˇke (−2. Dakle. −30/17). Zatim ´emo u drugoj jednaˇini umesto y staviti 6 − 3x (tj. . Na kraju. −3x − 2. Nadjite njen presek sa pravom x + 2y = 0. nagib funkcije ponude je pozitivan.6. Prema c tome. Zatim ´emo sabrati ove dve jednaˇine i tako eliminisati nepoznatu x. Odavde nalazimo x = 44/17. funkcija potraˇnje ima negativan nagib. y = (1 − x)/0.druga minus prva“): 1. Zatim ´emo oduzeti prvu jednaˇinu od druge (. npr. Nadc jite jednaˇinu te prave.9. x = 44/17. c Drugi naˇin (metoda zamene): Reˇi´emo prvu jednaˇinu sistema (38) po c sc c y. ˇ Cetvrti naˇin: Umesto da mnoˇimo sa 3 pa da oduzimamo.9(6 − 3x) = 1.9. c c zameniti y sa 6 − 3x): x + 0. c c Zadatak 51. c Ravnoteˇna taˇka z c Nivo potraˇnje nekog proizvoda zavisi od cene tog proizvoda. 65 Zatim ´emo izjednaˇiti desnu stranu prve jednaˇine sistema (39) sa desnom c c c stranom druge: 6 − 3x = (1 − x)/0. pomnoˇi´emo c z zc drugu jednaˇinu sistema (38) sa −3 : c 3x + y = 6. y = 6 − 3x.9. itd): x = 44/17.2 Sistem jednaˇina c Prvi naˇin: Reˇi´emo obe jednaˇine po istoj nepoznatoj. c c z nalazimo y iz jedne od jednaˇine sistema (39): y = 6 − 3x = −30/17.7 = −30/17. Odavde ´emo na´i x (prvo pomnoˇimo sa 0. To je taˇka u kojoj se trˇiste z c c z stabilizuje. taˇka M ima koordinate (44/17. Tre´i naˇin: Pomnoˇi´emo drugu jednaˇinu sistema (38) sa 3 : c c zc c (40) 3x + y = 6. a kako poz traˇnja opada sa rastom cene.. −3) i (5.7y = 3. y : c sc c (39) y = 6 − 3x. Na kraju.7y = −3. y = −3/1. 3x + 2.7y = c c −3. S z z druge strane. 4). Taˇka u kojoj su te dve c funkcije jednake zove se ravnoteˇna taˇka. pa y = 6 − 3x = 6 − 3 × 44/17 = −30/17. Sada ovo y stavimo u prvu jednaˇinu c sistema (40): 3x − 30/17 = 6.

6x + 2y ≤ 12. Prava p: 2x + 3y = 12 deli ravan na dve poluravni — samo jedna od njih je . Jedna daje c D vezu cene p i potraˇnje. npr. nazovimo je ogleds c nom taˇkom. . q S . c c c 6..naˇa“. vode´i raˇuna o smislu. uzmemo jednu taˇku T (x0 . nejednaˇinu (vidi sliku 19(a)): c 2x + 3y ≤ 12. A sve taˇke c c ˇije koordinate zadovoljavaju linearnu nejednaˇinu ˇine poluravan. y0 ) van prave p. Naˇa nejednakost je zadoc z c s voljena i. naˇa poluravan je ona koja sadrˇi koordinatni poˇetak. i proverimo da li zadovoljava naˇu ili suprotnu nejednakost. Sve to predstavite grafiˇki. i z ravnoteˇnu taˇku. c s U ovom sluˇaju moˇemo uzeti taˇku T (0.. s z c Razmotrimo sada sistem linearnih nejednaˇina: c (41) 2x + 6y ≤ 12. Date su jednaˇine 2q + 5p = 500 i 3q = 25 + 7p. Nadjite q D i q S . 0).66 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Slika 18: Presek pravih 6 y 3 –2 –2 3 x 6 Zadatak 52.3 Linearna nejednaˇina c Znamo da linearnoj jednaˇini sa dve nepoznate odgovara prava. Da bismo videli s koja je naˇa. D =demand. q . Pogledajc c c mo. (S =supply. dakle. x + y ≥ 1.) Odredite domene funkcija q S z c i q D . a druga — cene i ponude.

.......... Nadjite koordinate preseˇnih taˇaka............ Kvadratna funkcija se zadaje formulom .... Dakle.............................. c c c ... 6....... s c skup reˇenja je presek tri odgovaraju´e poluravni (vidi sliku 20).......... Pored svake prave na slici 20 napiˇite odgovaraju´u jednaˇinu (imaju´i u vidu nejednakosti (41))....................4 Kvadratna funkcija 67 Slika 19: Poluravni 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 5 4 3 2 1 0 –1 2 4 6 (a) Poluravan 2x + 3y ≤ 12 (b) Poluravan 2x + 3y ≥ 12 Reˇenje sistema je svaki par (x.... Slika 20: Presek tri poluravni 6 3 –2 –2 3 6 .............4 Kvadratna funkcija f (x) = ax2 + bx + c...................6........ y) koji zadovoljava sve tri nejednaˇine. s c s c c Zadatak 53....................

z c da bi ostvarila maksimalni prihod? Razmotrite sluˇajeve S = 60 i S = 40. ne zaboravljaju´i c da oduzmemo ono ˇto smo dodali. • funkcija je konkavna. tj. a = 0. grafik seˇe x-osu u dve taˇke). ˇto je najve´a vrednost funkcije. to znaˇi da je f (x) ≤ 8 za s c c svako x ∈ R. c Zadatak 54.68 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA gde su a. za svaki sluˇaj. Funkcija potraˇnje je z D(p) = 100 − 2p. tj. i po kojoj ceni. c . Na konkretnom primeru. (a) Nacrtajte grafik funkcije prihoda R(p) = pD(p). (b) Ako firma raspolaˇe sa S stanova. dopunimo zagradu da bismo dobili potpuni kvadrat. svodimo trinom ax2 + bx + c na kanonski oblik. b. Konaˇno. to izgleda ovako: Prvo. grafik je ispupˇen nagore. dakle s c √ √ x − 1 = ± 8. f (x) = −x2 + 2x + 7 = −(x2 − 2x) + 7 . x = 1 ± 2 2. c f (x) = −(x − 1)2 + 8. koliko ´e ih izdati. koje se dobijaju c c reˇavanjem jednaˇine (x − 1)2 = 8. Drugo. f2 (x) = −x2 + x + 7. Da bismo nacrtali tu parabolu.) Odavde moˇemo proˇitati glavne informacije o c z c funkciji: • f (1) = 8. Jedna firma ima monopol na izdavanje stanova u jednom gradu na Srednjem zapadu SAD. s f (x) = −(x2 − 2x + 1 − 1) + 7 = −(x2 − 2x + 1) + 1 + 7. (Proverite. Nacrtajte grafik funkcija f1 (x) = 2x2 − 4x − 8. Zadatak 55. Grafik kvadratne funkcije je parabola. • f ima dve nule (tj. c realni brojevi.

√ √ odakle dobijamo dva reˇenja: x1 = 2 − s 8. Svodjenjem na kanonski oblik dobili smo −(x − 1)2 + 8 = 0.4 Kvadratna funkcija 69 Slika 21: f (x) = −(x − 1)2 + 8 8 f(x) x –2 1 3 4 Kvadratna jednaˇina c Jednaˇina c (42) ax2 + bx + c = 0 (a = 0) naziva se kvadratnom. (x − 1)2 = 8. Ona se moˇe reˇiti svodjenjem na kanonski oblik.6. . x2 = 2 + 8. tj. z s Prethodno smo imali primer −x2 + 2x + 7 = 0.

2a 6.2 = −b ± b2 − 4ac .5 Jednaˇina tre´eg stepena c c Jednaˇina oblika c a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 = 0. c sc s x1. 4a2 iz ˇega sledi: c • Ako je ∆ < 0. kako se najˇeˇ´e piˇe. 2a ili. . c s • A ako je ∆ ≥ 0. c ∆ = b2 − 4ac. onda je −∆/4a2 > 0 i. Prema tome. svodjenje na kanonski oblik ide ovako: s c ax2 + bx + c = a x2 + =a x+ b x +c a b 2a 2 2 − − b2 4a2 +c b 2a b =a x+ 2a =a x+ =a x+ b2 +c 4a 2 ∆ − 4a 2 b 2a − ∆ 4a2 . ako je ∆ < 0. onda su reˇenja u formuli s x= −b ± ∆ . gde je sa ∆ oznaˇena diskriminanta.70 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA U opˇtem sluˇaju. dakle x+ b 2a 2 − ∆ > 0 za svako x. onda jednaˇina ax2 + bx + c = 0 nema (realnih) reˇenja.

x = x0 . c s Jednaˇinu piˇemo u obliku c s (x − 2)(x2 + bx + c) = 0. Reˇimo jednaˇinu s c x3 + x2 − 7x + 2 = 0 znaju´i da je jedno reˇenje x = 2. .1.5 Jednaˇina tre´eg stepena c c 71 Slika 22: Ovako izgleda grafik funkcije f (x) = ax2 + bx + c u sluˇaju a > 0 c ¾   ¼ ¾   ¼ ¾   ¼ gde su a3 . Naime. dva ili z jedno realno reˇenje. ali se ne moˇe desiti da nema nijedno. moˇe imati tri. . a0 (a3 = 0) realni brojevi (koeficijenti). . . Primer 6. s c Ako nam je poznato jedno reˇenje.6. Iako obrazac za s z reˇavanje postoji. jednaˇinu moˇemo svesti na s c z kvadratnu. . praktiˇno je neupotrebljiv. tada jednaˇinu moˇemo napisati u obliku c z (x − x0 )(ax2 + bx + c) = 0 (mora biti a = a3 ) pa nam preostaje da reˇimo jednaˇinu s c ax2 + bx + c = 0.

s c Zadatak 56. c odredjujemo iz identiteta x3 + x2 − 7x + 2 = (x − 2)(x2 + bx + c). c s .72 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA Nepoznate koeficijente b. −7 = c − 2b. a ostala se dobijaju iz jednaˇine x2 + 3x − 1 = 0. x3 + x2 − 7x + 2 = x3 + (b − 2)x2 + (c − 2b)x − 2c. Sada izjednaˇavamo odgovaraju´e koeficijente: c c 1 = 1. 1 = b − 2. 2 = −2c. tj. Prema tome. c = −1 (treba proveriti da je time c c zadovoljena i tre´a). Iz druge i tre´e jednaˇine dobijamo b = 3. Odredite broj d tako da jedno od reˇenja jednaˇine s c 2x3 − 5x2 + 11x + d = 0 bude x = 1/2. Jedno reˇenje je x = 2. pa onda na´i ostala reˇenja. data jednaˇina je ekvivalentna slede´oj: c c c (x − 2)(x2 + 3x − 1) = 0.

c y = f (x) = kx + n. h . onda je ∆y = f (x + h) − f (x) i. — c z stopu promene promenljive x. Broj k. vaˇi formula z (43) ∆y = k = const. povezane linearnom funkcijom.73 7 7. onda se y menja ravnomerno u odnosu na x. koliˇnik ∆y/∆x zavisi i od x i c s c c od h. a ∆y odgovaraju´a promena y. npr. tj. meri brzinu promene veliˇine y u odnosu na x.1 Diferenciranje Marginalna funkcija i izvod Ako su dve veliˇine. ∆x h Ako ho´emo da merimo brzinu promene funkcije f. koji smo nazvali nagibom prave y = kx + n. moˇemo fiksirati h. — i razmatrati koliˇnik c (45) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) . ako je y = x2 . onda je ∆y (x + h)2 − x2 = = 2x + h. y i x. dakle. ∆x gde je ∆x bilo koja promena veliˇine x. (44) f (x + h) − f (x) =k h za svako x i svako h = 0. Ako c c je ∆x = h = 0. U opˇtem sluˇaju.

c c . Ta jedna se zove izvodna funkcija (ili izvod) 15 Mada ni reˇ . mogli bismo uzeti male vrednosti h. onda je h = 1 s c malo. ako je s z s f (x) = tada je Mh f (x) = (47) = 200 + x + h − h 1 200 + x + h + 200 + x 200 + x . b). onda se uzima h = 1 c s i odgovaraju´a marginalna funkcija oznaˇava se sa M f.. Tako definisana marginalna funkcija. velika15 . Deˇava se da sve s marginalne funkcije Mh f (vidi (46)) izgledaju kao jedna. predstavlja pove´anje troˇkova s c s pri pove´anju proizvodnje za jednu jedinicu. npr.. ako f (x) predc c c stavlja funkciju troˇkova i ako je koliˇina proizvoda. — pozitivne i negativne. kod c c proizvodnje vode. npr. Fukciju (48) dobili smo od funkcije (47) uzimaju´i .. marginalna funkcija troˇkova. U nekim sluˇajevima.74 7 DIFERENCIRANJE U ekonomskoj teoriji se funkcija Mh f naziva marginalnom funkcijom. Izvod funkcije Neka je f realna funkcija definisana u nekom intervalu (a. prostiji: c (48) M f (x) = 1 2 200 + x . tj. ako f (x) oznaˇava troˇak proizvodnje x jedinica. c c M f (x) = f (x + 1) − f (x). 200 + x (Proverite mnoˇenjem!) z Umesto tog izraza koristi se slede´i. za male vrednosti h. Dakle M f (x).male“ vrednosti. pa bismo imali (46) Mh f (x) = f (x + h) − f (x) .malo“ nema apsolutno znaˇenje. Na primer. Reˇ . x.velika“ nema apsolutno znaˇenje. pored toga ˇto zavisi od h. Na primer. h po jednu marginalnu funkciju za svako h. moˇe biti suviˇe komplikovana. stac vljaju´i h = 0.

75 200 + x. Najprostija situacija javlja se kod linearne funkcije f (x) = kx + n. (x + h)x dokaz izostavljamo . Posebno. Tako ne moˇemo postupiti u sluˇaju funkcije f (x) = ex . Tada je Mh f (x) = 2xh + h2 (x + h)2 − x2 = h h (h = 0) . s Joˇ jedan primer: Ako je s f (x) = onda je 1 1 − Mh f (x) = x + h x h − = 16 1 .7. dakle. konstantne. Drugi primer: Neka je f (x) = x2 . ako je f (x) = c kako videsmo. Ovde ne moˇemo staviti h = 0. i jednake nagibu k (vidi (44)). f (x) = 2x. Dakle. f (x) = 1 2 200 + x . Tada je z c ex+h − ex eh − 1 f (x + h) − f (x) = = ex . h h h Potrebno je malo viˇe truda da bi se dokazalo (16 ) da je f (x) = ex . Na primer. f (x) = k.1 Marginalna funkcija i izvod funkcije f i oznaˇava se sa f . pa staviti h = 0. izvod konstante jednak je nuli. x h (x + h)x h =− 1 . z z Mh f (x) = 2x + h. Tada su sve marginalne funkcije medjusobno jednake. ali moˇemo skratiti. onda je.

01. ne samo za h > 0. (b) x = 1. Na primer. 0)∪(0. (c) x = 1. izvod je koristan bar zato ˇto s • daje pribliˇnu vrednost marginalne funkcije. Sve u svemu. vrednosti u nuli marginalnih funkcija Mh f sa negativnim h . .daleko“ su od vrednosti Mh f sa pozitivnim h. h = 1. z • jednostavniji je od marginalne funkcije.. dobijamo c f (x) = − 1 . a moˇe se desiti da ga u z c z nekoj nema. h = −0. −1 za h < 0. Zadatak 57. c Zadatak 59. 1−x Reˇenje (c). funkcija f (x) = |x| nema izvod u taˇki x = 0. Domen izvodne funkcije moˇe biti uˇi od domena funkcije. onda je domen(f ) = (−∞. h = 0. to je zato ˇto je c s Mh f (0) = f (0 + h) − f (0) |h| = = h h 1 za h > 0. x2 7 DIFERENCIRANJE Funkcija ne moˇe imati dva izvoda u jednoj taˇki. Odredite izvod funkcije f ˇiji je grafik prikazan na slici 23. ∞). Kritiˇno mesto je kako napisati f (x + h). ovde imamo s c f (x + h) = = 2(x + h) − 1 1 − (x + h) 2x + 2h − 1 1−x−h Zamenili smo x sa (x + h) i oslobodili se zagrada. Zadatak 58. x2 (b) f (x) = 2 + x. Na primer.76 Stavljaju´i h = 0. Ponekad se razlog nalazi u tome ˇto smo duˇni da razmotrimo s z Mh f i za negativne h. Dakle. Nadjite izvod funkcije f razmatraju´i marginalnu funkciju c Mh f za male vrednosti h : (a) f (x) = 1 . ∞) a domen(f ) = (−∞. ako z z je f (x) = |x|. Nadjite vrednosti marginalne funkcije Mh f (x) ako je f (x) = x2 i (a) x = 50. (c) f (x) = 2x − 1 .01. c znaju´i da je izvod linearne funkcije jednak nagibu.

....... z Mh f (x) = 1 ..7.....tangente“ u taˇki A...... 2x + 2h − 1 2x − 1 − 1−x−h 1−x Mh f (x) = h (2x + 2h − 1)(1 − x) − (2x − 1)(1 − x − h) (1 − x − h)(1 − x) = h h (1 − x − h)(1 − x) = h Sada ovaj razlomak moˇemo kratiti sa h = 0. dakle..... f (x)) jednak je.......... Dakle........ Nagib tangente jednak je tan θ c ........ nagibu c .............. po definiciji.................................... Slika 23: Izlomljena linija 1 –1 1 2 3 4 –1 –2 ...... f (x) = 1 ............2 Tangenta i nagib krive Nagib krive y = f (x) u taˇki A(x............... (1 − x − h)(1 − x) (Uprostili smo brojilac... ako tangenta postoji.....2 Tangenta i nagib krive 77 .......... (1 − x)2 7............) a sada ima smisla uzeti h = 0..

• Izvod ne postoji u taˇki u kojoj funkcija nema tangentu ili ima verc tikalnu tangentu. funkcija sa slike 23 nema izvod u taˇkama x = 1. B = A. x = 3. pa ni nihove nagibe (na slici 25 prikazane su tri seˇice).78 7 DIFERENCIRANJE (vidi sliku 24). gde je pozitivan ili negativan. sa grafika funkcije moˇemo proˇitati gde je njen izvod z c z c jednak nuli. Da bismo ga odredili. Na primer. f (x)) jednak je f (x). • Izvod je negativan tamo gde je nagib tangente negativan. Nagib seˇice jednak c c je kAB = f (x + h) − f (x) = Mh f (x). c s obzirom da je marginalna funkcija Mh f (x) pribliˇno jednaka f (x). f (x+h)) B y=f(x) y y=f(x) A h A (x. c Slika 24: y (x+h. f (x + h) ) bilo koja taˇka na krivoj. h Ako je h malo. Naime: • Izvod je jednak nuli tamo gde grafik ima horizontalnu tangentu. Pored toga. moˇemo odrediti nagib seˇice AB. gde z c je B(x + h. z nagib tangente u taˇki (x. onda je B blizu A i ne´emo mo´i da razlikujemo seˇicu od c c c tangente. moˇemo videti gde z izvod ne postoji. • Izvod je pozitivan tamo gde je nagib tangente pozitivan. c Drˇe´i se toga. f(x)) θ x x . A u stvari.

3 Izvod kao trenutna brzina 79 Slika 25: Tri seˇice c y y y B B A θ1 A θ2 θ A x x x Zadatak 60. oznaˇimo to c rastojanje sa r(t). Uz prepostavku da nije bilo vra´anja unazad. gde je f (x) funkcija prikazana na slici 26. y Slika 26: A C B D E x 7.3 Izvod kao trenutna brzina Zamislite da ste 3 sata vozili automobil od mesta A do mesta B. ni sudaranja. Na slici 26 oznaˇeno je 5 taˇaka na krivoj y = f (x). 3] bili ste na nekom rastojanju od mesta A. Odredite c c znak izvoda u svakoj od njih. U kojoj od taˇaka je izvod najve´i? u kojoj je c c najve´i po apsolutnoj vrednosti? c Zadatak 61.7. U svakom momentu t ∈ [0. c . Skicirajte grafik krive y = f (x).

koja je pribliˇno jednaka srednjoj z brzini u vremenskom intervalu izmedju t i t + h za sve male h.4 Izvodi elementarnih funkcija Na strani 82 imate tablicu izvoda osnovnih elementarnih funkcija. v(t) ≈ r(t + h) − r(t) h = predjeni put potroˇeno vreme s .80 7 DIFERENCIRANJE Slika 27: 200 r(t) 150 100 50 t 3.5 3 grafik fukcije r(t) mogao bi izgledati kao na slici 27. Da bismo je verifikovali.5 0 0. c c v(t) = r (t) Re´i da je r (t0 ) = 0 isto je kao re´i da ste se u momentu t0 zaustavili. h to je trenutna brzina jednaka izvodu rastojanja od poˇetne taˇke. r(t + h) − r(t) ≈ r (t). dakle. Kako je. c c ˇ Sta ste radili ako je r (t0 ) < 0 ? 7.5 2 2. U svakom trenutku t brzinomer pokazuje trenutnu brzinu v(t). c c z . s druge strane. na ˇemu se ovoga puta ne´emo zadrˇavati. morali bismo imati preciznu definiciju svake funkcije i preciznu definiciju izvoda.5 1 1.

Joˇ jedan primer: s 1 x2 = x−2 = −2x−3 = −2 . 81 • Nadjite izvod funkcije f (x) = • Nadjite izvod funkcije f (x) = ln 3. ≈ f (x) + g (x). b). c Da bismo videli poreklo pravila (49). na s primer: Ako su funkcije f i g diferencijabilne u intervalu (a. treba da razmotrimo marginalnu funkciju Mh F.4 Izvodi elementarnih funkcija Izvode nekih funkcija moˇemo proˇitati iz tablice. 1 (x2 + ex − ln x) = (x2 ) + (ex ) − (ln x) = 2x + ex − . onda je i funkcija f + g diferencijabilna u (a. z Za funkciju kaˇemo da je diferencijabilna u (a. Navedena pravila trebalo bi preciznije formulisati. z c √ 3 x = (x1/3 ) = (1/3)x1/3−1 = (1/3)x−2/3 . Operaciju nalaˇenja izvoda zovemo diferenciranje. x Objaˇnjenje. z Komplikovanije funkcije diferenciramo sluˇe´i se tablicom i pravilima koja z c slede. na primer. Izvod zbir i razlike Vaˇe formule z (49) (f + g) = f + g (f − g) = f − g Na primer. b) i vaˇi jednakost (f + g) (x) = f (x) + g (x). (izvod razlike = razlici izvoda).7. . b). gde je F = f + g : Mh F (x) = = f (x + h) + g(x + h) − f (x) − g(x) h f (x + h) − f (x) g(x + h) − g(x) + h h (izvod zbira = zbiru izvoda). x3 √ x x. b) ako ima (konaˇan) izvod z c u svakoj taˇki iz (a.

praktiˇna tablica. 1 + x2 . Da bi se raˇunao izvod proizvoljne elemenc c tarne funkcije. sin2 x 1 .82 7 DIFERENCIRANJE Tabela 3: Tablica izvoda f (x) C x x2 xn 1 x √ x f (x) 0 1 2x nxn−1 − 1 x2 n = const. (cos x) = − sin x. (tan x) = (arcsin x) = 1 . 1 √ 2 x ex kekx 1 x 1 x+b b=const. ex ekx ln x ln(x + b) Ovo je mala. cos2 x 1 1 − x2 . k=const. (cot x) = − (arctan x) = 1 . trebalo bi imati u vidu i slede´e formule: c (sin x) = cos x. ∈ R C=const.

7. (e−2x ) = (−2)e−2x . . Prvi: (x2 ln x) = (x2 ) ln x + x2 (ln x) = 2x ln x + x . Drugi: ln x √ x (51) = x−1/2 ln x = x−1/2 ln x + x−1/2 (ln x) 1 = − x−3/2 ln x + x−3/2 2 1 1 = − x−3/2 ln x + x−1/2 2 x 1 = x−3/2 − ln x + 1 . Linearnost Ako je k konstanta. i zato je F = z f +g. funkcija f + g je ona kojoj je Mh F pribliˇno jednaka. 2 x e2x Tre´i: c = xe−2x = 1 · e−2x + x(−2)e−2x = (1 − 2x)e−2x . vidi tablicu. Primer: ln x 2 = 1 ln x 2 1 1 .4 Izvodi elementarnih funkcija 83 Dakle. = (ln x) = 2 2x Izvod proizvoda Pri diferenciranju proizvoda koristimo pravilo (50) (f g) = f g + f g Primeri. onda vaˇi formula z (kf ) = kf To svojstvo zajedno sa (49) ˇini ono ˇto se zove linearnost operacije diferenc s ciranja.

Pomo´u pravila koliˇnika nadjite izvod funkcija c c ln x f (x) = √ .84 7 DIFERENCIRANJE Objaˇnjenje. g2 f + ϕ g. Objaˇnjenje. Ako ho´ete da proverite. U sluˇaju pravila proizvoda razmatramo Mh F. c Izvod koliˇnika c U sluˇaju koliˇnika radi formula c c f g f g − fg g2 (52) = Primer: ln x x 1 x − (ln x)1 (ln x) x − (ln x)(x) 1 − ln x = = x = . g . gde je s c F = f g. podjite od izraza f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x). Tada je f = gϕ. x pa postupak uporedite sa (51). Tada vaˇi ovo: z Mh F (x) = f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x) ≈ f (x)g (x) + g(x)f (x). Da bismo videli otkud potiˇe pravilo koliˇnika. pa primena pravila proizvoda daje f =gϕ+ϕg =g Odatle sledi ϕ = 1 f f −g g g = f g−gf . stavimo s c c ϕ = f /g. 2 2 x x x2 Zadatak 62.

a slede´e je pravilo eksponenta: c (eu ) = eu (u) Primeri: • (e2x ) = e2x (2x) = 2e2x .7. Kra´e: c (54) (ln u) = 1 u u = u u tada je f (x) = u (x) . onda izvod od f raˇunamo po formuli c (53) f (x) = g (u(x)) u (x). pa iz (53) sledi f (x) = n(u(x))n−1 u (x).6 Logaritamski izvod Kao poseban sluˇaj pravila za izvod sloˇene funkcije imamo slede´e: c z c Ako je f (x) = ln u(x). f (x) = g(u(x)). = 1 2 x2 +1 (x2 + 1) = x x2 + 1 . • • (x2 + 1)7 x2 + 1 (e−x ) = −e−x . 2 = 7(x2 + 1)6 (x2 + 1) = 14(x2 + 1)6 x. c (un ) = nun−1 (u) Ta se zove pravilo stepena. Posebno.5 Izvod sloˇene funkcije z 85 7. (pod uslovom da su funkcije g i u diferencijabilne). tada je f (x) = (u(x))n . ex 2 = ex . ako je g(x) = xn . 7. u(x) . kra´e.5 Izvod sloˇene funkcije z Ako je funkcija f zadata kao kompozicija dve funkcije.

c s trenutna procentualna brzina jednaka je nominalnoj godiˇnjoj stopi. diferenciramo obe strane: (ln y) = (x ln x) . dakle y = 1 + ln x. 2x + 1 2x + 1 7 DIFERENCIRANJE Izraz (ln u) = u /u zove se logaritamski izvod funkcije u. 3 tj. pri primeni c s metode neprekidnog ukama´ivanja kapital raste po formuli K(t) = K0 ept . a trenutna procentualna brzina: (ln K) = (ln K0 + pt) = p. logaritmujemo: ln y = x ln x. onda on predstavlja trenutnu procentualnu (17 ) brzinu promene funkcije u. Ako je u > 0.86 Na primer. ali u /u jeste. Kao ˇto znamo. Primer: y = ln y = 17 3 x3 − 3x = (x3 − 3x)1/3 . Prvo: 1 ln(x3 − 3x). onda izraz ln u nije definisan. relativnu . Primer neprekidnog ukama´ivanja. Trenutna apsolutna c s brzina rasta kapitala u momentu t jednaka je je K (t) = K0 pept . Stavimo y = xx . pa i tada logaritamski izvod moˇe biti od koristi za diferenciranje. z Primer: Funkcija f (x) = xx (x > 0) nije ni stepena ni eksponencijalna jer se menjaju i osnova eksponent. c gde je K0 poˇetni kapital a p nominalna godiˇnja stopa. y Odavde sledi y = (1 + ln x)y = (1 + ln x)xx . Drugim reˇima. ln(2x + 1) = 1 2 (2x + 1) = . Ako je u < 0.

x3 − 3x x − 3x 87 Uprostimo: y = x2 − 1 (x3 − 3x)2/3 . y = x2 − 1 x2 − 1 3 y= 3 (x − 3x)1/3 .7. U opˇtem sluˇaju. ako je f (x) = x3 . dakle (ex ) = ex .7 Izvodi viˇeg reda s Drugo: y 1 (x3 − 3x) x2 − 1 = = 3 . f (x). c 7. itd.) Nadjite y . s c promena veliˇine x izaziva promenu veliˇine y. (Naravno. diferencijabilna funkcija. y 3 x3 − 3x x − 3x Dakle. Na primer. izvod se mogao na´i i po pravilu stepena. izvod bilo kog reda funkcije ex jednak je samoj funkciji. 7. Znaˇi. pa je f (x) = (3x2 ) = 6x. gde je f : (a. mada moˇemo na´i izvod bilo kog zadatog reda (ako imamo doz c voljno vremena). Zanimljiva je funkcija f (x) = e : (ex ) = ex . Izvod reda n oznaˇavamo sa c c c (n) x f . c 2 onda je f (x) = 3x . c S druge strane. b) → R. Izvod te nove funkcije zove se drugi izvod funkcije f i oznaˇava se sa f . Oznaˇimo te promene sa ∆x c c c i ∆y : (55) ∆y = f (x + ∆x) − f (x). Na sliˇan naˇin odredjujemo c c tre´i izvod. povezane formulom c c y = f (x).8 Diferencijal Pretpostavimo da su dve veliˇine. izvod tre´eg reda. . dakle (ex ) = (ex ) = ex . tj. oznaˇimo ih sa y i x. postepenim diferenciranjem polinoma stepena n zakljuˇi´emo cc da je izvod reda n + 1 jednak nuli. U opˇtem sluˇaju teˇko je na´i pravilo po kome se niˇu izvodi neke s c s c z funkcije.7 Izvodi viˇeg reda s Diferenciranjem funkcije f dobijamo novu funkciju f .

ali ´emo dobiti zadovolc c c c javaju´u procenu na mnogo prostiji naˇin. dakle. imamo c c dR = 100 − x. s c ∆R ≈ dR = 50 × 1 = 50. ∆x ∆y ≈ f (x) ∆x. dx du dx Primer 7. Diferencijal moˇe posluˇiti za procenu stvarne promene. Pomo´u diferencijala ne´emo dobiti taˇnu vrednost. . dx U naˇem sluˇaju je x = 50.relativno male“ vrednosti ∆x. i (58) dy = f (x). Izraz f (x)∆x se zove diferencijal funkcije f u taˇki x i oznaˇava se sa df ili dy. Piˇe se i dx umesto ∆x. lako je zapamtiti pravilo za izvod sloˇene funkcije: z dy dy du = . tako da je c c s (57) dy = f (x) dx. Na primer.88 Iz definicije izvoda sledi da je (56) ∆y ≈ f (x). dx = 1. 2 Pove´anje prihoda pri pove´anju proizvodnje sa 50 na 51 jednako je c c ∆R = R(51) − R(50) = 49. 7 DIFERENCIRANJE za .1. dx Ove oznake su korisne.5.. Naime. Razz z motrimo funkciju prihoda 1 R(x) = 100x − x2 .

pogreˇili ste — uslov (b) nije ispunjen.7. 1) i 1 = f (1).9 Ekstremne vrednosti 89 7. dovoljno je da pokaˇemo dve z stvari: (a) M ≥ f (x) za svako x ∈ D. Ali maksimum ne postoji.3] max f (x). Zapravo sve vrednosti funkcije f ˇine skup [0. x∈[−1. (b) M = f (x) bar za jedno x ∈ D. 2).1) jer je f (x) ≥ 1 za svako x ∈ [0.2] min f (x). Primer: Funkcija f (x) = x2 ima apsolutni minimum na skupu [1. Informaciju da je apsolutni minimum od f na skupu D jednak M zapisujemo. c c Najve´a vrednost funkcije f na skupu D zove se apsolutni maksimum.3] min f (x). b) lokalni maksimum ako je f (c) ≥ z c f (x) za svako x iz nekog intervala (α. jednaku nuli.) s Primer: Funkcija moˇe imati samo jedan maksimum ali se on moˇe dosti´i z z c 2 u dve (ili viˇe taˇaka). ali nema najve´u. na slede´i c naˇin: c max f (x) = M x∈D (sliˇno za minimum). . (Ako ste pomislili da je 4 maksimum. funkcija f (x) = x2 c na skupu D = (−∞. ∞). x∈[−1. x∈[2. ili samo maksimum. β) c (vidi sliku 28(a)). c A da bismo pokazali da je maxx∈D f (x) = M. x∈[2.2] Lokalne ekstremne vrednosti Kaˇe se da funkcija f ima u taˇki c ∈ (a. Na primer. Na primer. od f na D. taˇnije c min x2 = 1. nije izvesno da li medju njima postoje najve´a i najmanja. c Zadatak 63.9 Ekstremne vrednosti Ako funkcija f na nekom skupu D ima bezbroj vrednosti. x∈[0. c ili globalni maksimum. x2 = −1. recimo. ∞) ima najmanju vrednost. Nacrtajte grafik funkcije f (x) = x2 −2x−1 pa odredite slede´e c brojeve: max f (x). funkcija f (x) = x dostiˇe maksimum u s c z dve taˇke: x1 = 1. Prema tome.

β) = (−1.kratkom“intervalu (vidi slike 28(b)(c)). ∞). stacionarne taˇke nalazimo reˇavanjem jednaˇine c s c f (x) = 0. itd. vaˇi slede´i stav: s z c . s c c Primer: Funkcija f (x) = x2 (x − 1) ima lokalni maksimum u taˇki x = 0 c 2 jer je f (0) = 0 ≥ x (x − 1) za ∈ (α. Dakle. ˇto znaˇi da je f (x1 ) = 0. lokalni minimum u taˇki x0 . lokalni maksimum u taˇki x1 c c (b) (c) Stacionarne taˇke c Neka je data funkcija f : (a. x2 .2. c s c Uopˇte. c Slika 28: f (a) f (a) f (a) a f (b) x0 x1 b f (b) f (b) a a x x00 x x11 bb (a) apsolutni maksimum=f (a). apsolutni minimum=f (b). b) → R. Obeleˇite taˇke x1 .90 7 DIFERENCIRANJE lokalni maksimum je absolutni maksimum na . 1). uverite se da su tangente u odgovaraju´im c taˇkama na grafiku horizontalne. Na slici 29 vidite grafik jedne funkcije definisane na intervalu [−1. Lokalni minimum se definiˇe na sliˇan naˇin.. f nema ni najve´u ni najmanju vrednost na intervalu (−∞. b) nazivamo stacionarnom c (taˇkom funkcije f ) ako je c f (c) = 0 .7]. S druge strane. Taˇku c ∈ (a. x3 na x-osi u kojima f ima z c lokalni maksimum ili minimum. 1. Stacionarne taˇke nalazimo na dijagramu tamo gde grafik funkcije ima horc izontalnu tangentu.

7. onda je c stacionarna taˇka funkc cije f. b) → R ima lokalnu ekstremnu vrednost u taˇki c c ∈ (a. ako je c stacionarna taˇka funkcije f. b) i ako je f diferencijabilna u c. taˇka x = 0 je stacionarna za c 3 funkciju f (x) = x . Na primer.5 –1 –0. ali f uopˇte nema ekstremnih vrednosti (vidi sliku 30).5 x 1 1. Ako funkcija f : (a.5 1 1. to joˇ ne znaˇi da c s c f ima ekstremnu vrednost u c.5 –5 0. s Slika 30: Dva dijagrama funkcije f (x) = x3 3 2 1 –1.9 Ekstremne vrednosti 91 Slika 29: f (x) = 10x4 − 15x3 − 10x2 + 15x 10 5 –1 –0.5 1 –1 –1 1 .5 0 –1 –2 –3 0.5 Stav 1. S druge strane.

x2 . (iv) Medju prethodno nadjenim vrednostima nalazimo najve´u i najmanju. c Koraka (ii) najˇeˇ´e nema. f (n1 ). f (x3 ). Globalne ekstremne vrednosti Pretpostavimo da je funkcija f definisana i neprekidna u (zatvorenom) intervalu [a. onda f ima lokalni minimum u c . Da bismo ih naˇli. koja ima drugi izvod. imamo slede´e brojeve: c f (x1 ). b) nazivamo (striktno) rastu´om ako c se njena vrednost pove´ava pri pove´anu vrednosti nezavisne promenljive. (ii) Nalazimo taˇke u kojima f nije diferencijabilna. c Zakljuˇujemo: najve´a (odn. c s postupamo na slede´i naˇin: c c (i) Nalazimo stacionarne taˇke u (otvorenom) intervalu (a. Dakle. c c taˇnije. c recimo. neka su to. najmanjoj) vrednosti iz koraka (iii). b].92 7 DIFERENCIRANJE Ako f ima drugi izvod u stacionarnoj taˇki c i ako je c f (c) = 0 onda f ima ekstremnu vrednost u c : Stav 2. Tada f ima najve´u i najmanju vrednost. x3 . Ako c je f (c) > 0. b). definisanu u intervalu (a. onda f ima lokalni maksimum u c . ali treba biti oprezan. Neka je c stacionarna taˇka funkcije f. s (iii) Raˇunamo vrednost funkcije u prethodno nadjenim taˇkama i na krac c jevima a i b. f je rastu´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) > f (x1 ) . pretpostavimo da smo c naˇli jednu: x = n1 . ako je f (c) < 0. x1 . f (b). f (x2 ). c sc Monotonost Funkciju f. . f (a). najmanja) vrednost funkcije jednaka je c c najve´oj (odn.

Uzmimo. c + δ). ˇesto je u praksi dovoljno na´i stacionarne c c taˇke. b). f je opadaju´a ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) < f (x1 ) . ∞) jer iz x2 > x1 > 0 sledi 1/x2 < 1/x1 . Medjutim. Taˇkom zaokreta funkcije f nazivamo takvu taˇku c koja ima svojstvo da c c u njoj . b). Ako je f diferencijabilna u (a. U taˇki zaokreta f ima ekstremnu vrednost. nejednaˇina f (x) < 0 pokazuje gde f opada.f menja smisao monotonosti“. Vaˇnije je to ˇto poseduju´i informaciju o pozitivnosti c z s c izvoda. b). Da bismo videli da li raste ili opada. x2 ). ∞) jer iz c pretpostavke x2 > x1 sledi 2x2 − 3 > 2x1 − 3. c c sliˇno. Dakle. moˇemo zakljuˇiti da funkcija raste: z c Stav 3. c Monotonost i prvi izvod Iz informacije da je (diferencijabilna) funkcija f rastu´a u (a. dovoljno je da reˇimo nes jednaˇinu c f (x) > 0 . x2 . Funkcija f (x) = 1/x opada na intervalu (0. onda funkcija f raste. c] a raste za x ∈ [c. dovoljno je da testiramo znak izvoda u tri izabrane taˇke: c1 ∈ (a. c] a opada za x ∈ [c. funkcija f (x) = 2x − 3 je rastu´a na intervalu (−∞. c2 ∈ (x1 . reˇiti jednaˇinu f (x) = 0. Drugim reˇima. x1 . Znamo unapred da je f monotona u svakom od njih ponaosob. u intervalu (a. (b) f (x) opada za x ∈ (c − δ. tj. x2 ). tada je f rastu´a. 93 Na primer. Tada imamo tri intervala: c (a.9 Ekstremne vrednosti Sliˇno tome. x1 ). (x2 . b). da bismo videli gde funkcija raste. b) i ako je f (x) > 0 za svako x ∈ (a. b) moˇemo zac z kljuˇiti da je f (x) ≥ 0. ako je nagib krive y = f (x) svuda c c pozitivan. recimo. c . c + δ). to znaˇi da se moˇe na´i δ > 0 tako c z c da je ispunjen jedan od uslova: (a) f (x) raste za x ∈ (c − δ..7. (x1 . da funkcija ima dve c s c stacionarne taˇke. c3 ∈ (x2 . x1 ).

Kaˇemo z da je f konveksna ako se svaka tetiva grafika nalazi iznad grafika (vidi sliku 31. onda .94 Konveksne i konkavne funkcije 7 DIFERENCIRANJE Pretpostavimo da je f neka funkcija definisana u intervalu (a. tetiva AB). tj. To pokazuje da iz pretpostavke da je f konveksna sledi da nagib raste. b). da f ima drugi izvod. Slika 31: B D A E C 0 Oznaˇimo sa N (x) nagib funkcije u taˇki x. Pogledajte sliku 31 i uverite se da su nagibi tetive AB i tangenti AD i BE u slede´em odnosu: c kAD < kAB < kBE . c c Ako pretpostavimo da N ima prvi izvod. moˇe z se dokazati da vaˇi i obrnuto. Znamo da je N (x) = f (x). Ako je f diferencijabilna. (b) Nagib funkcije raste. tada se njena konveksnost moˇe z okarakterisati jednim od svojstava: (a) Svaka tangenta je ispod grafika. tj. da iz pretpostavke da nagib raste sledi da z je f konveksna.

onda je f konkavna u (a. . Kaˇemo da je f konkavna ako c c z se svaka tetiva grafika nalazi ispod grafika. onda je f konveksna u (a. U opˇtem c c s sluˇaju (ne u ovom) moˇe se desiti da za izabrano x ne postoji nijedno y.subjekat“. 0. (59) y 5 − y + ex − x − 1 = 0. Stav 5. A kad ga odaberemo. zato slovo y c zovemo . b) i ako je f (x) < 0 . b). Pretpostavimo da imamo diferencijabilnu funkciju y = f (x) za koju znamo jedino da zadovoljava jednaˇinu (59). onda iz s 5 (59) dobijamo jednaˇinu y − y = 0.7..10 Implicitno zadate funkcije 95 N (x) raste ako je N (x) > 0 za svako x ∈ (a. onda y zavisi od tog izbora. b). Obrnuto. . . onda je f (x) ≥ 0 u (a. na primer. tj. 1}. Da bismo analizirali ovakvu vezu. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. Obrnuto. b) i ako je f (x) > 0 .. Neka to bude x.10 Implicitno zadate funkcije Ima sluˇajeva kad su dve veliˇine. koja se nije napisana ni kao y = . znaˇi da vaˇi slede´i stav: c z c Stav 4. ako je f konkavna i ima drugi izvod u intervalu (a. moramo se prvo dogovoriti koje je od dva slova . b). A kako je N (x) = f (x). . 7. ako je f konveksna i ima drugi izvod u intervalu (a. b). To c s znaˇi da ne postoji funkcijska (tj. jednoznaˇna) zavisnost y od x.nezavisna promenljiva“. b). c z primer: y 2 + x2 + 1 = 0. . ni kao x = .. x i y. Iako y ne c . b). koja ima tri reˇenja: y ∈ {−1.zavisna promenljiva“. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a. Priˇa o konkavnim funkcijama je sliˇna. To znaˇi da x moˇemo birati c z kako ho´emo. povezane formulom u kojoj nijedna c c od njih nije . onda je f (x) ≤ 0 u (a. Ako u naˇem primeru uzmemo x = 0. Vratimo se na (59). b).

tri reˇenja: y ∈ {−1. a (0) = 0. Kako c su matematiˇari dokazali. 4y = 0. koje zadovoljavaju jednaˇinu (59) za x ∈ I. y = 1 u (60). iz toga sledi da postoje tri funkcije. Na primer. dobi´emo sva tri puta y = 0.96 7 DIFERENCIRANJE moˇemo stvarno izraziti u obliku y = f (x). pored toga. c s c redom. kako smo videli. izvod funkcije nekoj taˇki moˇemo na´i samo ako znamo c z c vrednost funkcije u toj taˇki. Stavljaju´i. izvod moˇemo na´i na slede´i z z c c naˇin: c Iz (59) sledi: (y 5 − y + ex − x − 1) = 0 Dakle. Grafike tih funkcija moˇete videti na slici 32. i. y = −1. b (0) = 0. Odatle dobijamo: (60) y = 1 − ex . z (61) x3 + 4xy − 2y 3 − 3 = 0. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. 5y 4 − 1 Prema ovome. (y 5 − y + ex − x − 1) = 5y 4 y − y + ex − 1 = (5y 4 − 1)y + ex − 1 = 0. b(0) = 1. 1}. ako smo odnekud s saznali da je domen neki interval koji sadrˇi nulu. c (0) = 0. c(0) = −1. 7. 0. onda ´emo staviti x = 0 z c u (59). c a(0) = 0. (62) x4 + xy + y 4 = 3. y = c(x) koje su definisane u otvorenom intervalu I 0. A ni taˇka ni domen funkcije ne mogu se zadati c c napamet zato ˇto su y i x vezani formulom (59). c y = b(x).11 Zadaci 65. Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke slede´ih funkcija: c c (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20. . dobi´emo. y = a(x).

3].7. Nadjite najve´u c i najmanju vrednost funkcije.11 Zadaci 97 Slika 32: y 5 − y + ex − x − 1 = 0 1 a(x) –2 2 –2 2 b(x) 1 c(x) –1 –1 (a) (b) Slika 33: 2 1 1 0 –1 –1 –2 –1 0 3 1 –1 1 3 2 3 (a) x + 4xy − 2y − 3 = 0 (b) x4 + xy + y 4 = 3 64. Uverite se da f nema stacionarnih taˇaka. x ∈ [−1. 2 –1 1 x 2 3 . Na slici je prikazana funkcija 3 f (x) = x2 . c Nadjite lokalne ekstremne vrednosti.

x = . Nadjite dy za x = 8. x 2 3 (c) h(x) = x − 2x + 2. 3]. Data je funkcija f (x) = xe−x/10 . 1 1 (d) f (x) = + 2 . I = [0. I = [0. 69. ln x 72. Nadjite najve´u i najmanju vrednost na intervalu c (a) [0. x x 67. 4]. x = −1. Za svaku od funkcija iz zadatka 65 odredite intervale monotonosti. c c (d) Nadjite prevojne taˇke. I = (0. x e(e − 1) 0 < x < e. Na osnovu toga √ procenite y = 3 9. x x 66. 1 ≤ x < ∞. c (b) Dokaˇite da je ln x ≤ x/e za x > 1. (f) Napiˇite jednaˇinu seˇice kroz taˇke (1. Odredite nagib slede´e funkcije i jednaˇine tangenti u datim taˇkama: c c c (a) f (x) = x4 − 3x2 + 3. 20]. I = [0. √ 71. Odredite intervale monotonosti. 1 1 (d) f (x) = + 2 . s c c c (g) Dokaˇite nejednakost z ln x x−1 ≥ . 70.98 7 DIFERENCIRANJE (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. Skicirajte grafike funkcija iz zadatka 66. x (a) Nadjite najve´u i najmanju vrednost funkcije. ∞). . x = 1. dx = 1. c (e) Skicirajte grafik na intervalu [1. 5]. f (1)) i (e. x = 1. pa na osnovu toga nadjite lokalne ekstreme. 68. 1 1 (b) g(x) = + x. +∞). x = 2. Data je funkcija f (x) = . Data je funkcija y = 3 x. uporedite dobijeni rezultat sa onim koji daje kalkulator. (c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6. f (e)). 4]. z (c) Nadjite taˇku u kojoj f ima najve´i nagib. 1 (b) g(x) = 3 x3 − 2x2 + 3x − 15. x = 0. (b) [9. Nadjite najve´u i najmanju vrednost (ako postoji) slede´e funkcije na c c intervalu I: (a) f (x) = −3x2 + 6x − 20.

). Ako jedinicu proizvoda prodaje po ceni p. 2. Data je funkcija f (x) = x3 − 6x2 + 9x − 25.11 Zadaci 73.3 i ∆x = 0.9. pa radite isto. x + λ. Zamenite x + λ sa 2x + λ u zadatku 74. c c E(0. 1. (b) Nadjite ∆y i dy ako je x = 0. (d) Postoji li f (1) ? (e) Za koje λ funkcija raste na intervalu −∞ < x < ∞ ? (f) Za koje λ je funkcija konveksna na intervalu −∞ < x < ∞ ? (g) Izraˇunajte f (x).06).3. (a) Nacrtajte grafik za λ = 0. . (a) Nadjite f (0. c (c) Odredite intervale konveksnosti. Razmotrite marginalne funkcije s Mh f (1) za h > 0 i h < 0. B(0.65. (e) Odredite rang funkcije. Data je funkcija f (x) = + x. c 75. dok su troˇkovi proizvodnje dati formulom z s 2 C = 30 + 30q − (1/10)q . 1 2 x 2 99 x ∈ [0.3). (f) Postoji li inverzna funkcija? 74. c (b) Nadjite najve´u i najmanju vrednost.54).7. (d) Skicirajte grafik. f (0. 76. Jedna firma ima monopol na trˇiˇtu. (b) Koliko treba da bude λ da bi grafik bio jedna neprekinuta linija? (c) Pretpostavimo da je λ reˇenje za (b). 77. 0. x < 1. 1. 4]. Prihod je R = q · p (broj prodatih proizvoda puta cena jednog). onda c je potraˇnja q jednaka 300 − 2p.6.9). tako da moˇe odluˇiti po kojoj ceni zs z c ´e prodavati svoju robu. Taˇke na slici 31 imaju slede´e koordinate: A(0. x ≥ 1. (a) Nadjite i klasifikujte stacionarne taˇke.

c c (c) Koja ´e cena biti ako je kapacitet firme ograniˇen na 120 jedinica? c c 78.5 funti. dq (a) Nadjite izvod . Preds staviti grafiˇki vrednosti atomobila u toku pet godina. Ako manja populacija raste neprekidno po godiˇnjoj stopi 3%. Nivo potraˇnje za jednim proizvodom povezan je sa cenom pomo´u forz c mule p2 q = 6000. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno i eksponencijalno opada po (nominalnoj) godiˇnjoj stopi od 20%. procenite koliki ´e efekat na prodaju imati podizanje c cene sa 10 na 10. Broj stanovnika drˇave A je za 10% manji od broja stanovnika drˇave z z B. brzinom 20% godiˇnje. (a) Koliki je najve´i broj poseta u jednom danu? c (b) Kog dana je najve´i porast poseta? c 80.100 (a) Odredite funkciju profita te firme. c 82. gde je t broj dana posle podizanja. c c z c 81. dp (b) Na osnovu (a). kada ´e se izjednaˇiti? Sve to prikaˇite grafiˇki. Podignut je jedan web-site. 79.008t3 . Drugi auto vredi s £30 000 ali mu vrednost opada ravnomerno. a ve´a po s c stopi 1%. 125 5 Za koje vrednosti p ova funkcija ima ekonomskog smisla? . Jedan proizvod ima funkciju potraˇnje z p p2 q= − 8 + 100. 7 DIFERENCIRANJE (b) Izraˇunajte vrednost q koja daje najve´i profit. Broj poseta dat je formulom S = 3t2 − 0.

Vaˇno je da su to s z sve primitivne. gde je C bilo koji broj (konstanta). dobi´emo polaznu c . Izraz f (x) dx zovemo neodredjeni integral od f . Ono prvo znaˇi: ako nadjemo integral pa od njega izvod. b) → R. ˇto zapisujemo ovako: s x dx = x2 + C. Ona z je s jedne strane inverzna a sa druge . Φ. onda je Φ1 + C. ako je Φ1 jedna primitivna funkcija funkcije f na s intervalu (a. Prema tome. funkcije f na intervalu (a. funkcija Φ1 (x) = x2 /2 je primitivna za funkciju f (x) = x jer je Φ1 (x) = x za svako x ∈ R.. b) znaˇi slede´e: c c Φ (x) = f (x) za svako x ∈ (a. opet primitivna. 2 Uopˇte.101 8 8. to je zato ˇto je izvod konstante jednak nuli. b). Na primer. x ∈ (a. b) → R ˇiji je c izvod jednak f. ˇitamo: ..1 Integralni raˇun c Primitivna funkcija Pretpostavimo da je zadata funkcija f : (a. Uopˇte. reˇenica c Φ je primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a. I funkcija Φ2 (x) = x2 /2 + 25 je primitivna za istu funkciju. b). Operacija nalaˇenja integrala zove se integriranje ili integracija. dobi´emo c c funkciju. b). b).integral od ef od c iks de iks“.delimiˇno“ inverzna prema diferencic ranju. Primitivnom funkcijom funkcije f nazivamo takvu diferencijabilnu funkciju Φ : (a. onda s piˇemo s (63) f (x) dx = Φ(x) + C. ako imamo jednu primitivnu. a drugo: ako nadjemo izvod pa od njega integral.

Sada sakrijemo g(x) pa postavimo zadatak: Izraˇunajte c (x2 + 2x − 1)ex+ x dx. c z . Sve to moˇemo zapisati u dve formule: z f (x) dx = f (x). g(x) = x2 ex+ x . 1 1 1 −Ei(1. recimo. (k = ln 2). (k = 1/2). pa nadjemo izvod: g (x) = (x2 + 2x − 1)ex+ x . g (x) dx = g(x) + C. Primer 8. Primer 8. nikad ne´e c izraˇunati c x2 1 dx +1 (= arctan x + C). −x) 8. Pomo´u nje moˇemo izrac z ˇunati nekoliko integrala: c √ 3 x dx = ex dx = 2x dx = x1/3 dx = x1/3 + 1 +C = 1/3 + 1 (n = 1/3).1. Podjemo od funkcije.2. retko koji zadatak iz integracije moˇemo z pretvoriti u zadatak iz diferenciranja. Dodatna pravila omogu´avaju nam da razmatramo sloˇenije primere. Nasuprot prethodnom. Zadatak iz diferenciranja moˇe se pretvoriti u zadatak iz intez gracije.102 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN funkciju plus neku konstantu. Ko ne zna trigonometriju. e(1/2)x dx = ex ln 2 dx = itd.2 Raˇunanje integrala c Na strani 104 imate tablicu sa nekoliko primera.

8.2 Raˇunanje integrala c Linearnost Vaˇe slede´e formule: z c f1 (x) + f2 (x) f1 (x) − f2 (x) dx = dx = f1 (x) dx + f1 (x) dx − f (x) dx, f2 (x) dx, f2 (x) dx,

103

kf (x) dx = k gde je k konstanta, npr. k = −2, 1/3, itd. Primeri: 2 dx = 2 x 1 dx = 2 ln |x| + C, x

x2 1 2 1 dx = x dx = x2 dx = 2 2 2 √ √ (3 x − 2e−x ) dx = 3 x dx − 2

, e−x dx = .

Smena promenljivih Razmotrimo integral I= 1 dx. 2x − 3

Umesto da pogadjamo primitivnu funkciju, moˇemo postupiti na slede´i z c naˇin. Stavimo (tj. uvedemo smenu) c 2x − 3 = t. d(2x − 3) = dt, 2 dx = dt, 1 dx = dt. 2 Sada idemo da izbacimo slovo x; dakle, I= 11 1 dt = t 2 2 1 1 dt = ln |t| + C. t 2 Zatim diferenciramo: tj. tj.

104

ˇ 8 INTEGRALNI RACUN

Tabela 4: Tablica integrala

f (x) k x xn 1 x 1 x+a ex ekx 1 √ x

f (x) dx kx + C x2 +C 2 xn+1 +C n+1 ln |x| + C ln |x + a| + C ex + C 1 kx e +C k √ 2 x k=const.= 0 a=const. (n = −1)

Ako ˇitate zdesna ulevo, vide´ete da je ova tablica skoro identiˇna tablici c c c izvoda (str. 82); izmenjene su samo oznake. Mogli bismo je proˇiriti; recimo: s x2 1 1 x dx = arctan , 2 +a a a 1 x dx = arcsin , b b2 − x 2 1 x2 +k dx = ln k + itd. x2 + k

8.2 Raˇunanje integrala c Na kraju, vratimo x : I= Provera: dI 1 1 1 = (2x − 3) = . dx 2 2x − 3 2x − 3 Joˇ jedan primer: s I= Smena: x2 + 1 = t; d(x2 + 1) = dt; 2x dx = dt; x dx = (1/2) dt. x x2 + 1 dx . 1 ln |2x − 3| + C. 2

105

Izbacivanje starog slova: I= x dx x2 + 1 = (1/2) dt √ √ = t + C. t

Vra´anje starog slova: c √ I = x2 + 1 + C. U nekim sluˇajevima raˇunanje teˇe neˇto drukˇije. Na primer, kod intec c c s c grala I= x √ 2x + 4 dx,

uvodimo smenu √ 2x + 4 = t. √ Zatim, umesto d( 2x + 4) = dt, prvo izrazimo x kao funkciju od t : x= Dalje, dx = d( ) = t dt; 1 2 t − 2. 2

3. To je tako jer je (uv − Φ) = (uv) − Φ = (uv) − vu = u v + uv − vu = uv . onda c c je uv − Φ primitivna za uv . dv = v (x) dx. ne zaboravimo da je dt = S (x) dx. I= Stavljamo u = x. dv su njihovi diferencijali du = u (x) dx. Primer 8. Navedeni naˇin prelaska sa jednog integrala na drugi zasnovan je na c slede´em pravilu: c Ako je f (t) dt = Φ(t) + C. Taˇno znaˇenje formule je ovakvo: Ako je Φ primitivna za funkciju vu . a du. Drugim reˇima.106 1 2 t − 2 t · t dt. ovaj poslednji integral dobijamo iz prethodnog smenom t = c S(x). . onda je f (S(x))S (x) dx = Φ(S(x)) + C. To se vidi i u formuli parcijalne integracije: u dv = uv − v du Ovde su u i v dve diferencijabilne funkcije. dv = e2x dx xe2x dx. 2 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN I= itd. Parcijalna integracija Prethodni primeri pokazuju da je korisno pisati diferencijal dx pod znakom neodredjenog integrala.

2 2 4 Ovoga puta stavljamo u = ln x (da bismo eliminisali logaritam) i dv = x dx. da je g (x) = 1/x za x = 0. Dakle. Nacrtajte grafike funkcija f i Φ.8. i g(1) = 1. v= dv = 1 e2x dx = e2x 2 (ne piˇemo 1 e2x + C jer nam je dovoljna jedna primitivna). Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na skupu R \ {0}. g(−1) = 2. koja zadovoljava uslov Φ(0) = 0. 107 Raˇunamo du i v : c du = dx. 1 v du = e2x x − 2 1 2x 1 1 e dx = xe2x − ex + C. . 2 1−x 2 1−x Zadatak 84. 2 2 4 Zadaci Zadatak 83. Proverite slede´e formule: c 1 (a) dx = ln(x + x2 + 1) + C. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na intervalu (0. I= x ln x dx. Nacrtajte grafik funkcije g. Kako je du = (1/x)dx i v = x2 /2. s 2 I = uv − Primer 8. Zadatak 86. x2 + 1 (b) 1 1+x 1 dx = ln + C. da je g (x) = 1/x za x > 0 i da je g(1) = −23. ∞).2 Raˇunanje integrala c da bismo imali I= u dv. x ∈ R. imamo x2 ln x − I= 2 x2 1 x2 dx = ln x − 2 x 2 x x2 x2 dx = ln x − + C. Zadatak 85.4. Odredite onu primitivnu Φ funkcije f (x) = |x|.

Izraˇunajte: c (a) (c) (e) xe−2x dx (x2 − 2x)ex dx −2x ex dx (b) (d) (f) x3 ln x dx (ex + 2e−x )2 x dx x2 ln2 x dx Zadatak 90. x 2x − 3 x 2x − 3 e x √ dx. Izraˇunajte pomo´u date smene: c c x dx.2 x x 1 (i) 3 ex (j) (k) 112 e2x Zadatak 88. dx.108 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Zadatak 87. √ 4x − 3 = t 2x − 3 = t 2x − 3 = t x=t (e) . 2x − 1 = t (a) 2x − 1 (b) (c) (d) √ x(4x − 3)7 dx. x dx. Izraˇunajte integrale slede´ih funkcija: c c √ (a) x3 (b) x−2 (c) x 1 1 (e) (f) (g) e−2x 2 0. Izraˇunajte: c (a) (c) (e) 3 − 2x2 + √ dx x x2 − 2x √ dx x √ (x2 − 2x)( x − 2) dx (b) (d) (f) (d) √ x x (h) ex/2 (m) ln 4 (x ln 3 + 6) dx ex + 2e−x dx e2x x2 + 3x + 2 dx x+2 Zadatak 89.

> 0.2 Raˇunanje integrala c x(x2 + 2)4 dx. . Izraˇunajte: c (a) (c) ln(ln x) dx x x2 − x + 4 dx (x − 1)2 (b) (d) √ 3 e2x ex + 1 dx 1 √ dx x+ x Zadatak 93. x2 + 2 = t 109 (f) Zadatak 91. George je raˇunao integral c I= na dva naˇina. s Zadatak 92. dobijem z (x + 1)3 ≡ x3 + 3x2 + 3x. (b) Izraˇunajte c ln(x2 + 2) dx. Ali ovo ne moˇe biti taˇno jer kad stavim x = 0. c (I) I= (x2 + 2x + 1) dx = x3 + x2 + x + C. 3 3 — Odavde sledi — reˇe on (u) sebi — da je c (x + 1)3 x3 ≡ + x2 + x. dobijam 1 = 0. 3 (x + 1)2 dx (II) Uvode´i smenu x + 1 = t. 3 3 Kad pomnoˇim sa 3. +k k k gde je k =const. dobio je c I= t2 dt = t3 (x + 1)3 +C = + C. z c Nadjite greˇku u rasudjivanju.8. (a) Izraˇunajte c x2 dx x2 + 2 znaju´i formulu c x2 1 1 x dx = √ arctan √ .

ˇto znaˇi da se c s c ne mogu izraziti pomo´u elementarnih funkcija. b) → R na slede´i naˇin: c c P (x)=povrˇina krivog (osenˇenog) trapeza prikazanog na slici 34(a). s c Ispostavlja se da je P (x) = f (x) za svako x ∈ (a.3 Odredjeni integral Ima neodredjenih integrala koji se . Slika 34: 2 P(x+h)-P(x) A P(x) T a x x+h (a) P (x) =primitivna funkcija of f b (b) Trapez T sa upisanim pravougaonikom Π . Jedan od mnogobrojnih c primera je e−x dx. b]. ali se c z moˇe ilustrovati slikom. b). Lajbnic). Naime: c Stav 6 (Njutn. b) postoji.110 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN 8..ne mogu izraˇunati“. onda primitivna funkcija na intervalu (a. Matematiˇka konstrukcija primitivne funkcije je veoma sloˇena. ˇto znaˇi da je s c funkcija P (x) primitivna za f (x). b). Ako je funkcija f definisana i neprekidna na intervalu (a. z Ako je f neprekidna i pozitivna u intervalu [a. onda moˇemo definisati z funkciju P : (a. To ne znaˇi da primitivna funkcija ne postoji.

x Φ(x) = P (x) + C = a f (t) dt + C.. a Ako je Φ(x) neka druga primitivna. vidimo da je Φ(a) = 0 + C. Odredjeni integral Umesto P (x) piˇe se s x f (t) dt. C = −Φ(a). h Razlika P (x + h) − P (x) predstavlja povrˇinu . h ˇto znaˇi da je P (x) = f (x).uskog“ trapeza T (slika 34(a)) s i pribliˇno je jednaka povrˇini (crnog) pravougaonika Π na slici 34(b).8. Ako ovu relaciju podelimo sa h. kako smo videli. Prema c tome. A z s povrˇina od Π jednaka je f (x)h (18 ). s c . s P (x + h) − P (x) ≈ f (x)h. (19 ) dobi´emo c P (x + h) − P (x) ≈ f (x). onda je. s c To je bila samo ideja dokaza Njutn–Lajbnicovog stava. Uzimaju´i ovde x = a. jer je osnovica jednaka h a visina f (x) Trebalo bi dokazati da je u naˇem sluˇaju deljenje sa (malim) h zaista ispravno. vaˇi formula (Njutn/Lajbnicova) z x f (t) dt = Φ(x) − Φ(a). a ˇ Cesto se ta formula piˇe u obliku s b b f (x) dx = a 18 19 f (x) dx a .3 Odredjeni integral 111 A da bismo se uverili da je P (x) = f (x). tj. razmotrimo marginalnu funkciju Mh P (x) = P (x + h) − P (x) .

Ta funkcija je negativna na intervalu [1. s c Primer 8. taˇnije c c 2 2 f (x) dx = 1 1 x3 (−x + 1) dx = − + x 6 2 2 1 1 =− . b=gornja granica). b]. 2]. Uporedite taj rezultat sa s povrˇinom obiˇnog trougla sa temenima (0. ili u granicama od a do b (a=donja granica. 1 x2 dx = 0 x2 dx 1 1 0 x3 3 1 = . y = 0 (osenˇena oblast na slici c 35) jednaka 1/3. 0). 0) i (1. 3 = = 0 13 03 − 3 3 Slika 35: Arhimed i njegov trougao 1 0 (a) Arhimedov trougao 1 (b) Arhimed Time smo pokazali da je povrˇina krivolinijskog trougla ograniˇenog pas c 2 rabolom y = x i pravim linijama x = 1. 6 . (1. 1).5. Tako je. Odredjeni integral ne predstavlja uvek povrˇinu. ˇto je bilo poznato i Arhimedu.112 b ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Izraz a f (x) dx zove se odredjeni integral funkcije f na intervalu [a. Na slici 36 s 2 vidite grafik funkcije f (x) = −x + 1. i zato je odgovaraju´i integral negativan broj. na primer.

2 1. s b Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 1 14. although you should verify this fact for yourself independently. Parts of Which Lie Below the x-axis The figure below shows a graph of y = −x2 + 1. 6 20 pri ˇemu je a < b c . The Area Bounded by a Curve. 6 3. Odredjeni under the 8.3: Integration 20 . 3 a povrˇina osenˇene oblasti je s c 1 4 P = P1 + P2 = 0 f (x) dx − 1 f (x) dx = 71 . Find the area bounded by the curve y = x and the x-axis between x = 0 and x = 2. Situacija moˇe biti sloˇenija. Findina osenˇene oblasti je povrˇ the area c s Answer 2 P =− 1 1 f (x) dx = . under y = x−2 between x = 1 and x = 10. A4. kao na slici 37.in which case the value of integral is to obtain this result directly. onda je f (x) dx < 0. Find the area bounded by the curve y = 3t2 and the t-axis between t = −3 and t = 3. Tu je z z 4 f (x) dx = − 0 32 . a a povrˇina odgovaraju´eg krivolinijskog trapeza raˇuna se po formuli s c c b P =− a f (x) dx. 3. ako je f (x) < 0 u intervalu (a.3 Find the area integral curve y = 7x and 3above the x axis between x = 2 and x = 5.414. b). Slika 36: y =−x2 +1 y -2 -1 1 2 3 area x 5 Uopˇte.6. Primer 8. Alternatively you can use your calculator In each question the required area lies entirely above the horizontal axis. 113 2. More exercises for you to try 2 √ 2 − 1 = 0.

kriva y = f (x) gornja.114 ˇ 8 INTEGRALNI RACUN Slika 37: 2 P 1 1 2 3 4 P2 –2 –4 y = x3 − 5x2 + 4x –6 Primer 8. c 6 4 2 y=x Slika 38: 0 –2 –4 1 2 3 4 5 y=x^2–5x+3 .uglavljene“ izmedju dve verc s tikalne prave. pri ˇemu je .. koristimo formulu b P = a f (x) − g(x) dx.7. a kriva y = g(x) donja“. Kad raˇunamo povrˇinu oblasti .. x = a i x = b (a < b) (vidi sliku 38).

y = x i y = 3. Slika 39: (a) (b) . 4 P = 1 (x − x2 + 5x − 3) dx = 15. Zadatak 94. Izraˇunajte povrˇinu oblasti koju ograniˇavaju linije y = x2 − c s c 5x + 3.3 Odredjeni integral 115 Na slici 38 imamo: a = 1. f (x) = x. g(x) = x2 − 5x + 3. b = 4.8. Dakle.

1) s s s je jedno reˇenje. Prema tome. na primer. sistem (S) je neodredjen. Ako s s z ima taˇno jedno. kaˇe se da je neodredjen. Nepoznate x. z mogu se shvatiti kao prazna mesta koja. tj. onda se kaˇe da c z s z je nemogu´ ili nesaglasan. ili uopˇte nema reˇenja ili ih ima bezbroj. sistem s  3  x + y + z =   2x − y + z = 2 (S1 ) 6x + 4z = 10    x − 2y = −1 ima ista reˇenja kao (S). kaˇe se da je odredjen. U naˇelu. z c c c pove´anje broja jednaˇina smanjuje ˇanse da sistem ima reˇenje. Na primer. trojka (x. z) = (1. c treba popuniti brojevima tako da se dobiju tri istinite relacije. s s Da biste prihvatili taj fakt. na primer. s Broj nepoznatih moˇe biti i manji ili ve´i od broja jednaˇina. Ako neki sistem ima viˇe od jednog reˇenja. To ne znaˇi c c s s c da sistem kod koga je broj jednaˇina ve´i od broja nepoznatih ne moˇe imati c c z reˇenja. (0. s S druge strane. Svaka takva trojka brojeva zove se reˇenje sistema. y. Ispostavlja c se da svaki neodredjen sistem ima bezbroj reˇenja. 5/2). onda sistem ne moˇe biti c z odredjen. a ako nema reˇenja. ako je broj jednaˇina manji od broja nepoznatih. razmotrite jednu jednaˇinu sa dve nepoznate: c ax + by = c. y. ali ih ima joˇ. 1/2. . Primer:  3  x + y + z = 2x − y + z = 2 (S)  6x + 4z = 10.116 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA 9 Sistemi linearnih jednaˇina c Sistem linearnih jednaˇina je niz linearnih jednaˇina sa konaˇnim brojem c c c nepoznatih. 1. ako je mogu´e.

nestalo“ nepoznate x u poslednje c c dve jednaˇine. Tako je . pomnoˇimo drugu sa −1/3 i dodamo tre´oj. poslednji sistem ima jedinstveno reˇenje s (x. Dobili smo lako reˇiv sistem. i s z c dobijemo sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  (4/3)z = 7/3. Sa s c ovim z idemo u drugu jednaˇinu: y = 3/4. npr. Odaberimo jednu jednaˇinu. 3/4. . Sada iz prve nalazimo x = 1/2. drugu smo dobili mnoˇe´i prvu sa −2 i doc z c daju´i je drugoj jednaˇini. Iz toga sledi da i polazni sistem ima to isto. npr.. c Obrazujmo novi sistem:  y + z = 3  x + −3y − z = −4  −y + z = 1. s Pitanje: Da li viˇe volite da ono reˇenje zapiˇete u obliku s s s     x 1/2 y  = 3/4 ? z 7/4 Primena Gausovog postupka na sistem (S1 ) dovodi do sistema  y + z = 3  x +   −3y − z = −4 (S2 ) 0·z = 0    0 · z = 0. prvu.117 Gausov postupak Prikaza´emo Gausov postupak na primeru sistema c  3  x + y + z = 2x − y + z = 2  3x + 2y + 4z = 10. A kaˇemo da su sistemi ekvivalentni ako imaju jednake skupove z reˇenja. reˇenje. x. moˇe se dokazati da Gausov postupak pretvara sistem u ekvis z valentan. 7/4). Prvu jednaˇinu smo prepisali. Polazimo od poslednje jednaˇine: z = 7/4. itd. recimo y. y. Zatim na te dve jednaˇine primenimo isti postupak sa cilc c jem da eliminiˇemo. z) = (1/2. c Dakle. jedinstveno. i u njoj jednu nepoznatu. s Uopˇte.

y. i 36 pentijuma IV. 4 0 10 8 Ovu tabelu je napravio ˇovek koji drˇi tri prodavnice kompjutera. a ima ih 3 · 4 = 12. gde c z je α bilo koji broj. Zatim uzmemo c c z = α u drugoj i dobijemo 4−α y= .   11 16 24 36 T =  0 4 33 21  .odgovaraju´i“ c elementi jednaki. U prvoj c z prodavnici. zovu se elementi matrice. oznaˇimo je sa P1 . tj.. itd. . moˇemo staviti z = α. sva reˇenja su data formulom s 5 − 2α 4 − α (x. Jednakost matrica Matrice A i B smatramo jednakim ako su istog tipa i ako su im .1 Matrice Matrica je pravougaona tabela. on drˇi 11 pentijuma I. 299 i 517 evra. Moˇemo re´i da s c z c je ˇirina matrice T jednaka 4 a visina jednaka 3. Brojevi koji se nalaze u toj s matrici. 3 3 Prema tome. 3 3 9. Cene moˇemo zapisati pomo´u matrice z c   99 176 C =  . . 299 517 Horizontalni redovi matrice zovu se vrste a vertikalni — kolone. ˇto znaˇi da ima 3 vrste i 4 kolone. z) = ( . U drugom horizontalnom redu moˇemo z videti broj pentijuma u prodavnici P2 . 176. 3 Zatim idemo u prvu: 4−α 5 − 2α x=3−y−z =3− −α= . Matrica C ima samo jednu kolonu — takve matrice se zovu vektori. 24 c z pentijuma III. Tada je zadovoljena i tre´a jednaˇina. α ∈ R. npr. Komjuteri se prodaju po cenama 99. Matrica T je matrica tipa 3 × 4. 16 pentijuma II.118 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Poslednja jednaˇina je zadovoljena za svako z. α).

c       3 −1 −7 6 3 − 7 −1 + 6 2 7  +  12 −4 =  2 + 12 7 − 4  = . . Mnoˇenje matrice brojem z Matrica se mnoˇi brojem tako ˇto se svaki element pomnoˇi tim brojem. −5 0 −3 9 −5 − 3 0 + 9 Nula-matrica je ona ˇiji su elementi jednaki nuli. u prodavnici P2 : v2 = 21428.9. Ona ima istu ulogu koju c ima broj nula kod sabiranja brojeva. Mnoˇenje matrice matricom z Vratimo se na one tri prodavnice kompjutera. to ˇinimo tako ˇto z c s saberemo (oduzmemo) odgovaraju´e elemente. itd. dakle.       3 −1 3 −1 6 −2 7 = 2 7 ×2= 4 14  . ako je O nula-matrica. u prodavnici P3 : v3 = 7522. Na primer. onda je A + O = O + A = A. Izraˇunajmo vrednost robe u c prodavnici P1 : v1 = 11 × 99 + 16 × 176 + 24 × 299 + 36 × 517 = 29693. 3(A + B) = 3A + 3B.. 2× 2 −5 0 −5 0 −10 0 Operacija mnoˇenja brojem ima .1 Matrice Sabiranje i oduzimanje 119 Moˇemo sabirati (oduzimati) samo matrice istog tipa. npr. Na z s z primer. z c 2(3A) = 6A.uobiˇajena“ svojstva.

otvaranje joˇ jedne prodavnice s . rezultat je matrica tipa 3 × 13. Glavno je kako se mnoˇe jedna vrsta i jedna kolona: z   b1 b2  a1 a2 a3 a4   = a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 . proizvod AB je definisan ako je A matrica tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13. 7522 4 0 10 8 517 Na ovom primeru vidimo kako se mnoˇe proizvoljna matrica i jedna z kolona. nema smisla razmatrati proizvod AB ako nije zadovoljen slede´i uslov: c ˇirina matrice A = visina matrice B. Prema svemu. 21 tj. c1 c2 c3 c4 b3  c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 b4 Dodavanje joˇ jedne kolone drugom faktoru proizvodi joˇ kolonu u rezultatu: s s   b1 d1 b2 d2  a1 a2 a3 a4   c1 c2 c3 c4 b3 d3  b4 d4 a1 b1 + a2 b2 + a3 b3 + a4 b4 a1 d1 + a2 d2 + a3 d3 + a4 d4 = c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 c1 d1 + c2 d2 + c3 d3 + c4 d4 . b3  b4 Dodavanje joˇ jedne vrste 21 prvom faktoru proizvodi joˇ vrstu u rezultatu: s s   b1 a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 b2  a1 a2 a3 a4   = .120 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ove tri vrednosti se mogu staviti u matricu   v1 V = v2  . v3 a sav raˇun se sada moˇe predstaviti na slede´i naˇin: c z c c    99    29693 11 6 4 36  176     V = TC =  0 4 33 21    299  = 21428 . s Na primer.

1 Matrice Nekomutativnost mnoˇenja z Nije isto AB i BA. (A + B)(A − B) = AA − AB + BA − BB = A2 − AB + BA − B 2 . ali su razliˇitog tipa. onda su matrice c AB i BA istog tog tipa. Na primer. . ∗ Asocijativnost Isto je A(BC) i (AB)C.. 5 0 −1 1 2 1 −1 = 3 4 -3 ∗ -4 . (b) Moˇe se desiti da su i AB i BA definisane. (c) Konaˇno. z c ako je A tipa 2 × 3 a B tipa 3 × 2. ali je najˇeˇ´e opet c sc AB = BA Na primer. (A + B)(A + B) = A2 + AB + BA + B 2 . samo moramo voditi raˇuna o z z c poretku faktora. onda je A(BC) = (AB)C Distributivnost Vaˇe dva zakona distributivnosti: z A(B + C) = AB + AC (A + B)C = AC + BC Zato moˇemo .mnoˇiti svaki sa svakim“. 1 −1 3 4 0 −1 = 1 2 -1 4 -3 . onda je AB tipa 2 × 2 a BA tipa 3 × 3. npr. 121 (a) Moˇe se desiti da je AB definisano a BA nije. ako su A i B kvadratne matrice istog tipa.9. npr. ako je A matrica z tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13. a ako su definisane. To znaˇi da su matrice A(BC) i (AB)C ili obe c definisane ili obe nedefinisane.

Najprostija singularna je nula-matrica. Koje imaju inverznu zovu se regularne. Dakle.2 Inverzna matrica Pretpostavimo da je A kvadratna matrica. Ako postoji takva matrica B da je AB = I i BA = I.. AA−1 = A−1 A = I Matrica ne moˇe imati dve inverzne. npr. na primer. 9. c naime: Matrica A= a b c d . I3 = 0 1 0 . kad god proizvod ima smisla. dodajemo indeks. u v ∗ ∗ 0 1 U sluˇaju matrica tipa 2 × 2 postoji jednostavan kriterijum regularnosti. c   1 0 0 1 0 I2 = .glavnoj dijagonali“ ima jen dinice a na svim ostalim mestima nule.122 Jediniˇna matrica c ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Jediniˇom se zove kvadratna matrica koja na . tj. onda se B zove inverzna matrica (matrice A) i oznaˇava c −1 se sa A . Jediniˇnu matricu oznaˇavamo sa I. vaˇe formule z AI = A. c c a ako ho´emo da istaknemo kojeg je tipa. ali ima i drugih. IA = A. jediniˇna matrica ima (najmanje) isti znaˇaj kao broj c c jedan medju brojevima. Ima matrica koje nemaju inverznu z — one se zovu singularne matrice. matrica A= 0 0 12 77 je singularna jer je 0 0 12 77 0 ∗ 1 0 x y = = . 0 1 0 0 1 Medju matricama.

stavljamo poznate na jednu a nepoznate na c c drugu stranu: (69) AX − 2X = B. mnoˇimo je sa leve s z strane matricom A−1 : A−1 AX = A−1 B. Sada primenjuemo distributivni zakon. i samo ako. dakle. gde je A regularna kvadratna matrica. jednaˇinu c (67) XA = B. Pretpostavimo da imamo jednaˇinu z c (66) AX = B. je ispunjen uslov (64) ad − bc = 0. S druge strane. jer je A−1 AX = IX = X.2 Inverzna matrica je regularna ako. Da bismo je reˇili. Kao i kod obiˇnih jednaˇina. Ako je taj uslov ispunjen. onda je (65) A−1 = 1 d −b . X = A−1 B . mnoˇimo sa A−1 sa desne strane i dobijamo z X = BA−1 . ali ne u obliku (A − 2)X = B (ne valja jer zbir matrice i broja nema smisla) . Razmotrimo malo sloˇeniji primer: z (68) AX = 2X + B.9. ad − bc −c a 123 Matriˇne jednaˇine c c Pri reˇavanju matriˇnih jednaˇina mora se voditi raˇuna o nekomutativnosti s c c c mnoˇenja.

124 ve´ c (A − 2I)X = B .

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Provera: (A − 2I)X = AX − 2IX = AX − 2X

(Obratite paˇnju da X stoji desno od zagrade.) Kad stavimo A − 2I = C, z dobijemo CX = B, ˇto je jednaˇina tipa (66). s c U sluˇaju jednaˇine c c (70) XA = 2X + B imamo X(A − 2I) = B .

9.3

Determinante

Kvadratnoj matrici odgovara jedan broj koji se zove determinanta, u oznaci det A. Definicija determinante u opˇtem sluˇaju je komplikovana. Podjimo s c od najprostijeg sluˇaja — matrice tipa 2 × 2. Neka je c A= a b . c d

Tada se det A definiˇe ovako: s det A = ad − bc. Umesto det A piˇe se i s a b . c d Dakle, a b = ad − bc. c d

Posebno, determinanta jediniˇne matrice jednaka je jedinici, c det I = 1 . Stav 7. Matrica je regularna ako i samo ako je njena determinanta razliˇita c od nule.

9.3 Determinante Determinante tre´eg reda c

125

Slede´a formula predstavlja jedan od naˇina da se definiˇe determinanta c c s tre´eg reda: c (71) a11 a12 a13 a a a a a a a21 a22 a23 = a11 22 23 − a12 21 23 + a13 21 22 a32 a33 a31 a33 a31 a32 a31 a32 a33

Determinante na desnoj strani zovu se minori. Prva determinanta, oznaˇimo c je sa M11 , je minor elementa a11 , i dobija se tako ˇto se ,,obriˇu“ vrsta i kolona s s koje sadrˇe taj element; dakle z M11 = a a a22 a23 = 22 23 . a32 a33 a32 a33

Sliˇno se definiˇe minor bilo kojeg elementa (bolje re´i, mesta) matrice; c s c M12 = a21 a31 tj. kofaktor = +minor ili −minor pri ˇemu uzimamo + ili − rukovode´i se slede´om tablicom: c c c + – + – + – + – + Sada formulu (71) moˇemo zapisati ovako z (72) det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 . Umesto elemenata prve vrste, ovde se mogu uzeti elementi bilo koje vrste ili kolone, sa odgovaraju´im kofaktorima. Na primer, determinantu c 1 −2 4 D = −3 0 0 2 3 6 najlakˇe je raˇunati ,,razvijanjem“ po drugoj vrsti: s c D = −(−3) −2 4 ∗ ∗ ∗ ∗ +0 −0 = −72. 3 6 ∗ ∗ ∗ ∗ a a a23 = 21 23 , a31 a33 a33 itd.

Vaˇni su i kofaktori. Kofaktor, Kij , elementa aij jednak je (−1)i+j Mij , z

126 Determinante viˇeg reda s

ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Sad kad smo definisali determinante tre´eg reda pomo´u determinanti drugog c c reda, moˇemo definisati determinante ˇetvrtog reda pomo´u onih tre´eg reda. z c c c To ˇinimo imitiraju´i formulu (72): c c det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 + a14 K14 . Prema tome, determinanta ˇetvrtog reda svodi se na ˇetiri determinante c c tre´eg reda. I ovoga puta moˇemo razvijati po bilo kojoj vrsti ili koloni; na c z primer, 2 2004 −1 4 3 6 −5 3 0 6 −5 = −2004 −4 7 −2 + 0 + 0 + 0. −4 0 7 −2 5 9 11 5 0 9 11 Ovde smo razvijali po drugoj koloni jer ona ima tri nule. Da bismo u proizvoljnoj determinanti stvorili nule, moˇemo upotrebiti slede´i stav. z c Stav 8. Vrednost determinante se ne menja ako se jedna vrsta (kolona) izmeni tako ˇto joj se doda neka druga vrsta (kolona) prethodno pomnoˇena s z bilo kojim brojem. U sluˇaju determinante drugog reda dokaz tog stava je prost. Naime, ako c imamo matricu A= a b , c d

pa drugoj vrsti dodamo prvu pomnoˇenu brojem λ, onda dobijamo matricu z B= Dakle, det B = a(d + λb) − b(c + λa) = ad − bc = det A. Na konkretnom primeru, primena stava 8 daje slede´e: c 1 −2 1 −1 1 −2 1 −1 7 −3 5 2 3 −1 3 0 7 −3 5 3 . D := = = −1 1 −2 3 4 5 0 −1 1 3 6 −2 −4 3 0 1 −6 0 6 −2 −4 a b . c + λa d + λb

moˇemo zapisati ovako: c c z V1 V2 V3 V4 → → → → V1 V2 + (−2)V1 V3 + 2V1 V4 + (−3)V1 Tako smo doˇli do determinante tre´eg reda. 0 0 4 26 0 0 4 14 Dalje. na koju opet moˇemo pris c z meniti stav 8. Ponekad je korisno promeniti redosled vrsta. Ako dve vrste zamene mesta.troz ugaonu“ tablicu. a onda moˇemo primeniti slede´i stav: z c Stav 9. z ˇ pa tre´oj. 0 0 4 26 0 0 0 −12 V2 → V2 . V4 → V4 + 6V2 . onda determinanta menja znak. 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− = −1 · (−1) · 4 · (−12). V3 → V3 + 7V2 . pa sa −3.9. U stvari.. i dodavali je drugoj. 1 −2 1 −1 0 7 −3 5 D= =− 0 −1 1 3 0 6 −2 −4 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 . moˇemo ga primenjivati sve dok ne dobijemo . Na primer. Determinanta trougaone matrice jednaka je proizvodu elemenata koji stoje na glavnoj dijagonali.3 Determinante 127 Ovde smo prvu vrstu mnoˇili sa −2. V4 → V4 + (−1)V3 . Stav 10. pa sa 2. Ako ovu poslednju tablicu transc formiˇemo po shemi s V1 → V1 . 0 7 −3 5 0 6 −2 −4 Nastavimo raˇunanje determinante D. Sta se desilo sa kojom vrstom. dobi´emo c 1 −2 1 −1 0 −1 1 3 D=− . . pa ˇetvrtoj.

. Matrica je regularna ako. vrati´emo se na A. sistem jednaˇina c (73) ax + by = P cx + dy = Q . pa se tako dobijena matrica transponuje.128 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Determinanta transponovane matrice Ako je data matrica A. 3] = . Matricu AT zovemo transponovanom s s (matricom matrice A). i samo ako. moˇemo re´i ovako: z c Stav 11. A−1 = det A Ovde adj A oznaˇava adjungovanu matricu. 2 [2. 3 T 2 3 −1 7 T = 2 −1 . tj. c d Sad kad smo definisali determinante. onda sa AT oznaˇavamo matricu koju dobijamo tako c ˇto vrste matrice A piˇemo kao kolone. Na primer. 3 7 Ako transponujemo AT . je njena determinanta razliˇita od nule. c Dokazuje se da taj stav vaˇi za matrice bilo kog formata. Moˇe se c z dokazati da je det(AT ) = det A. Determinante i linearni sistemi Determinante se pojavljuju pri reˇavanju linearnih sistema. na s primer. (Uverite se u to u sluˇaju matrice tipa 2 × 2.) c Determinanta i inverzna matrica Pomenuli smo da je uslov ad − bc = 0 karakteristika regularnosti matrice a b . Uzmimo. ona se formira tako ˇto se svaki c s element matrice zameni svojim kofaktorom. (AT )T = A. Postoji i formula z za inverznu matricu: 1 adj A.

z c 9.4 Input–Output analiza Sistemi linearnih jednaˇina se koriste za analiziranje dva ili viˇe medjusobno c s zavisnih procesa. Tada c vaˇi slede´i stav. dobi´emo c (ad − bc)x = P d − Qb. P d − Qb .05 struje da bi proizvela $1 struje. Oznaˇimo c c sa D determinantu sistema. Ali ako su sve ˇetiri jednake nuli. y. determinantu sastavljenu od koeficijenata uz nepoznate. on moˇe i tada biti nemogu´. je D = 0.60 uglja i $0. D D= Dz . Na primer. x= dakle. z. itd. onda je reˇenje dato formulama s x= Dx . A ako je D = 0. elektrani treba ugalj da bi proizvela struju. Pretpostavimo da rudniku treba $0. D y= Dy .05 uglja struje . i samo s ako.9. ali rudniku treba struja da bi proizveo ugalj. ad − bc pod uslovom da je ad − bc = 0.60 0. onda je sistem c nemogu´. I drugu nepoznatu nalazimo na sliˇan naˇin. b d Razmotrimo sistem od tri jednaˇine sa tri nepoznate x. Sistem ima jedinstveno reˇenje ako. Dy .25 struje da bi proizveo $1 uglja. Oznaˇimo sa Dx determinantu koja se dobija tako ˇto se kolona c s koeficijenata koji stoje uz x zameni kolonom slobodnih ˇlanova. b d a c y= a c P Q . onda sistem moˇe biti nemogu´ ili neodredjen. rudniku elektrani 0 0. a da elektrani treba $0.4 Input–Output analiza 129 Ako prvu jednaˇinu pomnoˇimo sa d a drugu sa b pa dobijene jednaˇine c z c oduzmemo. tj. onda ne smemo tvrditi da je c c sistem neodredjen. D Ako je D = 0.25 0. Ako je z c D = 0 i jedna od determinanti Dx . c c Reˇenje moˇemo zapisati kao s z P Q x= a c b d . Dz razliˇita od nule. z c Stav 12 (Kramerovo pravilo).

1 jedinica industrijske robe.5 jedinica industrijske robe. Za svaku jedinicu usluga treba 0. (a) Reˇite jednaˇine AX = B − 2X i XA − B = 2X ako je s c A= 1 −1 .2 z jedinice industrijske robe. 9. Odredite broj a tako da slede´e c  4 2 2 a A= .4 poljoprivrednih prizvoda i 0. d2 ]T . Jedno gazdinstvo je podeljeno na tri sektora: poljoprivredni. 0. 0. Svaka jedinica industrijske proizvodnje zahteva 0.05 Ulaganje potrebno za proizvodnju p1 dolara uglja i p2 dolara struje moˇe se z dobiti mnoˇenjem matrice C vektorom p = [p1 . −3 9 . onda imamo matriˇnu jednaˇinu c c c p = d + C · p.3 jedinice usluge.consumption maz s trix“): C= 0 0.25 0..60 1 000 900 · = . 0. Na primer. potrebno je slede´e ulaganje: c 0 0.2 jedinice usluge.1 jedinica poljoprivredne proizvodnje i 0. 3 95. 96.05 1 500 325 Pretpostavimo sada da postoji spoljna potraˇnja za d1 dolara uglja i z d2 dolara struje. za proizvodz nju $1 000 uglja i $1 500 struje.1 jedinicu usluge. z z Drugim reˇima.60 .3 jedinice poljoprivrednih prizvoda. Svaka jedinica poljoprivredne proizvodnje zahteva 0. 0. B = 3 6 −3 4 1 a Odredite A−1 i B −1 za a = 8. 0. ako je d = [d1 .5 Zadaci matrice budu singularne:  5 1 . Vrednost ukupne proizvodnje bi´e razloˇena na vrednost c z spoljne potraˇnje i ulaganje koje je potrebno radi zadovoljenja te potraˇnje.130 ˇ 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA Ovu tabelu ˇemo napisati u obliku matrice potroˇnje (.25 0. 3 4 B= 4 6 . industrijski i usluˇni. 0. p2 ]T . Drugi primer.

Reˇite sistem jednaˇina s c 4x + 2y + 5z = 21 3x + 6y + z = 31 x + 8y + 3z = 37 (a) Gausovom metodom eliminacije. Reˇite sisteme na razne naˇine: s c  9x3 =  5x1 + 8x2 + 2x3 = (a)  7x2 − 4x3 =   3x1 + 6x2 − 5x3 = 4x1 − 7x2 + 2x3 = (b)  −x1 + 8x2 − 9x3 =  − 2x3 =  x1 2x2 − x3 = (c)  −x1 + x2 − 3x3 = 87 26 8 12 1 6 6 8 −5 . (c) Da li je (A + B)2 = A2 + 2AB + B 2 ? (d) Da li je A2 − B 2 = (A − B)(A + B) ? (e) Koja je od ovih jednakosti taˇna: c (AB)−1 = A−1 B −1 . (AB)T = B T AT ? 131 nema reˇenja.9. s c c c 98. Reˇite sistem s 2x + 7y = 25 5x + 12y = 241 primenom Kramerovog pravila. Pokaˇite da z x + y 2x − y 3x sistem + z = 3 + z = 2 + 2z = 4 (AB)−1 = B −1 A−1 . s (c) reˇavanjem odgovaraju´e matriˇne jednaˇine. 97. Stavite 5 umesto 4 (na kraju tre´e jednaˇine) pa pokaˇite da s c c z novi sistem ima bezbroj reˇenja. 100. (AB)T = AT B T . (b) svodjenjem proˇirene matrice sistema na trougaoni oblik. s 99.5 Zadaci (b) Nadjite AB i BA pa vidite da li je AB = BA.

npr. funkcijom s dveju promenljivih nazivamo takvu funkciju ˇiji je domen nekakav skup urec djenih parova. npr. koje odredjuju ekonomisti. K) = ALα K 1−α . ˇto znaˇi da svakom paru s c (L. f (x. viˇe vole da funkciju dveju promenljivih analiziraju pomo´u izoks c vanti. ista formula se pojavljuje u raznim situacijama. i.dveju realnih promenljivih“. gde su A > 0 i α ∈ (0. c . njena jednaˇina glasi c f (x. K) iz nekog skupa D ⊂ R2 odgovara jedan broj Q. c medjutim. Ako ˇelimo izokvantu koja prolazi kroz datu taˇku (x0 . y) = c xy. Da bismo grafiˇki predstavili funkciju dveju promenljivih. Uopˇte. y0 ) iz domena funkcije. Za matematiˇara je domen Cobb–Douglasove funkcije jednak skupu c { (L. gde je f funkcija . 1) neke konstante (ne zavise od K i L). Pored toga. njegov posao nije da izuˇava znaˇenje veliˇina ve´ samo c c c c vezu medju njima. K) : L ≥ 0. iz c dva razloga: prvo. K ≥ 0 }. Ekonomisti. U ekonomskoj teoriji se ˇesto pojavljuje Cobb–Douglasova proizvodna c funkcija (74) Q = f (L. y) = C. Zavisnost koliˇine proizvodnje (Q) od L and K moˇe se izraziti c z kao Q = f (K. drugo. rada (L) i kapiz tala (K). npr.132 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH 10 Funkcije viˇe promenljivih s Proizvodni proces moˇe zavisiti od raznih faktora. z c uze´emo C = f (x0 . trebalo bi da uvedemo tre´u koordinatu (vidi sliku 40). y0 ).. x i y. L). A izokvantom se naziva linija (u ravni) na kojoj je funkcija konstantna. on ´e umesto L i K radije upotrebiti druga slova. C = const.

Tre´a koorc dinata (z) oznaˇava visinu krova u taˇki (x. y) c c z z y x y x Na primer. 2) = 3.Krov“ z = xy (x.133 Slika 40: . Ako je C > 0.. 2) ima jednaˇinu xy = 9. xy imamo koja ima smisla za svako C ≥ 0. u sluˇaju Cobb–Douglasove funkcije f (x. c c . tj. onda je to jednaˇina hiperbole c Izokvanta kroz taˇku (1. xy = C 2 .5.5. jer je C = f (1. y ∈ [1. 10]) gledan sa dva mesta. y) = c c jednaˇinu xy = C.

134 ˇ 10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH Slika 41: Izokvante 10 10 y y (a) Izokvante funkcije f (x. y) = 2x + 3y. 3. 2. y) = 1. 5) √ x 10 x 10 xy (b) Izokvante funkcije f (x. y) = (f (x. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful