Faculty of Economics, Finance and Administration

Miroslav Pavlovi c

Matematika
materijal za studente

Beograd, 2004.

 SADRZAJ

Sadraj z
1 Uvod 2 Skupovi i brojevi 2.1 2.2 2.3 2.4 Skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 7 7

Kardinalni broj skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Skupovi brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Skup R2 i koordinate taaka u ravni . . . . . . . . . . . . . . . 17 c 21

3 Logaritmi 3.1 3.2 3.3

Stepen sa celim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Stepen sa racionalnim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . 22 Logaritmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 28

4 Kamatni raun c 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8

Procenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Prosti kamatni raun. Aritmetiki niz . . . . . . . . . . . . . . 30 c c Sloeni kamatni raun. Geometrijski niz . . . . . . . . . . . . 33 z c Bernulijeva nejednakost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Geometrijski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Meseno ukamaivanje, itd. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 c c Neprekidno ukamaivanje c . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 51

5 Funkcije 5.1 5.2 5.3 5.4

Pojam funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Inverzna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Graci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Tipovi realnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 61

6 Linearna i kvadratna funkcija

4 6.1 6.2 6.3 6.4 6.5

SADRZAJ Prava linija i linearna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Sistem jednaina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 c Linearna nejednaina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 c Kvadratna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Jednaina treeg stepena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 c c 73

7 Diferenciranje 7.1 7.2 7.3 7.4 7.5 7.6 7.7 7.8 7.9

Marginalna funkcija i izvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Tangenta i nagib krive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Izvod kao trenutna brzina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Izvodi elementarnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Tablica izvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Izvod sloene funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 z Logaritamski izvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Izvodi vieg reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 s Diferencijal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Ekstremne vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

7.10 Implicitno zadate funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 7.11 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 8 Integralni raun c 8.1 8.2 8.3 101

Primitivna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Raunanje integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 c Tablica integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Odredjeni integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 116

9 Sistemi linearnih jednaina c 9.1 9.2 9.3 9.4

Matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Inverzna matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Determinante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 InputOutput analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

 SADRZAJ 9.5

Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 132

10 Funkcije vie promenljivih s

1 UVOD

Uvod

b
(a)

b
(b)

2
2.1

Skupovi i brojevi
Skupovi

Skup je neuredjena kolekcija objekata, koji ze zovu elementi ili lanovi skupa. c Ako skup ima konaan broj elemenata, onda moemo sastaviti njihov spisak, c z npr. (1) A = {2, 3, 1, 7}.

Redosled nije vaan, dakle, z {2, 3, 1, 7} = {1, 3, 2, 7}. S druge strane, niz je takav spisak u kome je redosled vaan; npr. z (2, 3, 1, 7) = (1, 3, 2, 7). Skup B je jednak skupu A ako ima iste elemente kao A. Na primer, {2, 2, 3, 1, 7} = {2, 3, 1, 7}. Napiite skup svih elemenata niza s (a) (1, 1, 1, 1, 1, 1), (b) (1, 1, 1, 1).

Kad elimo da kaemo da je neki objekat x element skupa A, tj. da z z pripada A, piemo x A. Ako x nije element od A, onda piemo x A. U s s / naem sluaju: 1 A, 0 A. s c / Skup se moe opisati reima, npr. z c B je skup svih celih brojeva koji su manji od 7 a vei od 4, c to se moe zapisati i ovako: s z (2) B = {x : 4 < x < 7 i x je ceo},

8 ili, ako sa Z oznaimo skup svih celih brojeva, c

2 SKUPOVI I BROJEVI

B = {x : 4 < x < 7, x Z} = {x Z : 4 < x < 7}. Uopte, ako je P (x) neko smislena osobina koja se odnosi na cele brojeve, s onda oni celi brojevi koji imaju tu osobinu ine skup, a taj skup mi zapisuc jemo ovako: {x Z : P (x)}. Na primer, B1 = {x Z : x2 7}, Pokaite da je B1 = B2 . z Moe se desiti da razmatramo neko svojstvo P za koje e se ispostaviti da z c ga nema nijedan ceo broj. U tom sluaju kaemo da je skup {x Z : P (x)} c z prazan i piemo {x Z : P (x)} = . Na primer, s {x Z : x2 < 0} = . B2 = {x Z : x2 < 7}.

Slika 1: Skupove je korisno predstavljati pomou Venovih dijagrama c

A C

B D S
(a)

4 1 7 3 2 5 C

(b)

Podskup Ako svaki element nekog skupa D pripada skupu C, onda piemo D C; s 2 itamo: ,,D je podskup (skupa) C . Na primer, {x Z : x < 9} {x c Z : x2 9}. Da li su ti skupovi jednaki? Ako je C = D, onda je C D i D C, a tano je i obrnuto: Ako je c C D i D C, onda je C = D.

2.1 Skupovi

Slika 2: A = {0, 1} B = {0, 1, 2, 3, 4}

O 2 3 4 1

A B S

Zadatak 1. Neka je A skup tri bicikla, a B skup svih njihovih tokova. c (Podrazumeva se da bicikl ima dva toka.) Da li je B A ? Da li je c Now do this A B ? exercise

Figure 2 The set A is contained completely within B

Given A = {0, 1} and B = {2, 3, 4} draw Venn diagrams showing (a) A and Presek, unija, razlika B (b) A (c) B
Ako su dati skupovi C i D, onda je njihov presek, C D, novi skup u koji ulaze objekti koji pripadaju i skupu C i skupu D (istovremeno). Slika 3: Presek

Answer

3. The intersection and union of sets

A

Intersection

Given two sets, A and B, the intersection of A and B is a set which contains elements that are S common both to A and B. We write AB to denote the intersection of A and B. Mathematically AB we write this as:
U uniju, C D, ulaze objekti koji pripadaju bar jednom od skupova C, D Key Point (pazite: mogu pripadati i jednom i drugom). Uverite se u sledee: c C D C C D.

A B = {x : x A and x B}

Razlika skupova C i D jeste the onih objekata koji pripadaju C ali to This says that the intersection contains all skupelements x such that x belongs ne A and also x pripadaju D; oznaava se B A D. Skup C, odnosno D, moemo shvatiti sets can be c z belongs to B. Note that A B and sa C \ are identical. The intersection of two represented by a Venn diagram as shown in Figure 6.

10

2 SKUPOVI I BROJEVI

Slika 4: Unija

S
AB AB

kao skup pijuna u slubi obavetajne slube C, odnosno D. Tada se presek s z s z C D sastoji od dvostrukih pijuna. I, skup C \ D dobijamo tako to iz C s s odstranimo dvostruke pijune. Dakle, s C \ D = C \ (C D) C, (C \ D) D = .

s Zadatak 2. Napiite elemente skupova A B, A B, A \ B, B \ A, gde su A i B skupovi odredjeni formulama (1) i (2). Disjunktni skupovi Ako skupovi A i B nemaju zajednikih elemenata, tj. ako je A B = , c kaemo da A i B disjunktni. Na primer, ako je A skup svih parnih brojeva a z B skup svih neparnih, onda su A i B disjunktni, jer ne postoji nijedan broj koji bi bio i paran i neparan. Disjunktni su i skupovi A i B na slici 4,desno. Takodje su disjunktni su i skupovi A i B iz zadatka 1. Komplement skupa Skup koji objedinjuje sve objekte koji su od interesa u izvesnom kontekstu zove se univerzalni skup; oznaimo ga sa S. c Na primer, ako razmatramo deljivost prirodnih (tj. pozitivnih celih) brojeva, onda e S biti skup svih prirodnih brojeva. Kad je univerzalni skup c ve odabran, tada moemo govoriti o komplementu. Komplement skupa A c z sadri one elemente univerzalnog skupa koji ne pripadaju skupu A; komz plement oznaavamo sa A , A ili Ac . Na primer, ako je A skup svih parnih c brojeva, onda je A jednak skupu svih neparnih.

2.2 Kardinalni broj skupa

11

Slika 5: Komplement skupa A oznaava se sa A , A, Ac c

A A

A'

2.2

Kardinalni broj skupa

Skup iji se elementi mogu zapisati u vidu konanog,1 , spiska nazivaju se c c konanim. Ako je A jedan takav skup, onda se sa |A| oznaava broj elemenata c c skupa A. Taj broj se zove kardinalni broj skupa A. Na primer, ako su A i B skupovi iz zadatka 1, onda je |A| = 3 i |B| = 6. Kardinalni broj praznog skupa jednak je nuli (po dogovoru). Ako je B A, onda je |B| |A|; tanije, ako je B A, onda je c |A \ B| = |A| |B|. Razmotrite primer: A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {2, 3, 4}.

Ako su A i B disjunktni, onda je |A B| = |A| + |B|. Razmotrite primer: A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {12, 13, 14}.

Ako su A i B proizvoljni, onda je |A B| |A| + |B|; tanije c |A B| = |A| + |B| |A B|. Razmotrite primer: A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {3, 4, 5, 6, 7, 8}.

Kardinalni broj nekih skupova je toliko veliki da se ne isplati raunati ga c na prste.

1

makar i zamiljenog s

12

2 SKUPOVI I BROJEVI

Primer 2.1. Listi fudbalske prognoze sa 12 parova moe se popuniti na c z razne naine: c 1 0 0 2 1 1 1 0 0 1 2 1, 0 1 0 1 0 2 1 0 0 0 1 1, itd.

Popunjavajui listi, mi piemo niz2 od dvanaest elemenata; oznaimo skup c c s c svih takvih nizova sa S. Broj naina da se popuni listi jednak je broju |S|. c c Da bismo nali taj broj, nije nam potrebna nikakva nauka dovoljno je s raditi planski. Za prvi fudbalski par imamo tri mogunosti, 0, 1, 2 : c 1 0 2 Sada tipujemo drugi par. Na svaku od prethodnih mogunosti dolaze tri: c 1 1 1 1 0 2 0 0 0 1 0 2 2 2 2 1 0 2

Zasad smo stigli do broja 3 3 = 9, a tipovali smo samo dva para. Nastavljajui dalje, dolazimo do zakljuka da se prva tri para mogu tipovati c c na 3 3 3 = 27 naina, prvih 7 na 37 a svih dvanaest na 312 = 531 441 c naina. Drugim reima, |S| = 531 441. c c Primer 2.2. Kao drugi primer, razmotrimo pitanje: Koliko se sedmocifrenih brojeva moe napisati pomou cifara 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 tako da se cifre ne poz c navljaju? Ili, to je isto: Na koliko se naina mogu rasporediti elementi skupa s c {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7} ? Prvi korak: Razmatramo ta sve moemo uzeti za prvi element. U naem s z s sluaju moe se uzeti bilo koja od navedenih cifara; ima ih 7 (sedam). c z Drugi korak: Kad smo izabrali prvi element, pitamo se ta sve moe biti s z drugi. Ovde drugi mora biti razliit od prvog, i, nezavisno od izbora prvog, c drugi se moe birati na 6 (est) naina. Prema tome, prva dva elementa se z s c mogu izabrati na 7 6 naina. c Trei korak: Kad su izabrana prva dva, trei se moe izabrati na 5 naina. c c z c Dakle, prva tri se mogu birati na 7 6 5 naina. c
2

Redosled je ovde bitan.

2.2 Kardinalni broj skupa

13

Sedmi korak: Kad je izabrano prvih est, sedmi se moe birati na samo s z jedan nain. c Prema tome, traeni broj je 7 6 5 4 6 2 1 = 5040. z Taj broj se pie i kao 7! (itaj ,,sedam faktorijel). Uopte, ako je n 2 s c s pozitivan ceo broj, onda je n! = n(n 1) 2 1. Na primer, 2! = 2, 3! = 6, 4! = 24, 5! = 120, 6! = 720.

Pored toga, po dogovoru, imamo 0! = 1, 1! = 1.

Kad smo nali faktorijel nekog broja, tada faktorijel sledeeg moemo nai s c z c po formuli (n + 1)! = n! (n + 1). Na primer, 8! = 7! 8 = 5040 8 = 40 320, 9! = 8! 9 = 362 880.

Zadatak 3. Popunjavate tiket sa 12 parova. Sigurni ste da e u pet utakmica c (npr. 15) pobediti domain i da u etiri utakmice nee pobediti gost (912). c c c Koliko ete kombinacija uplatiti? c Zadatak 4. Koliko se estocifrenih brojeva moe napisati pomou cifara s z c (a) 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, (b) 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, ako ponavljanje cifara 1) jeste doputeno, s 2) nije doputeno? s Primer 2.3. U igri na sreu zvanoj loto izvlai se 7 brojeva iz skupa L = c c {x Z : 1 x 39}. Dobijaju oni koji pogode svih sedam brojeva. Postavlja se pitanje koliki je broj moguih ,,kombinacija. c Rasudjujui kao u primeru 2.2, nai emo da se od elemenata skupa L c c c moe sastaviti z (3) 39 38 37 36 35 34 33

14 sedmolanih nizova sa razliitim elementima: c c (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7), (1, 2, 3, 4, 5, 7, 6),

2 SKUPOVI I BROJEVI

(1, 2, 3, 4, 6, 7, 5),

itd.

Ovde smo poeli da piemo nizove od brojeva 1, . . . , 7, a tih nizova, kako c s smo videli, ima 7!. S obzirom da se od igraa ne trai da pogode redosled c z izvuenih brojeva ispada da broj (3) treba podeliti sa 7!. Dakle, traeni broj c z kombinacija jednak je (4) 39 38 37 36 35 34 33 = 15 380 937. 7!

Prevod ovog tvrdjenja na jezik skupova glasi: Broj sedmolanih podc skupova skupa koji ima 39 elemenata jednak je (5) 39 38 37 36 35 34 33 . 7!

2.3

Skupovi brojeva

Za neke vane skupove upotrebljavamo specijalne simbole. Ve smo pomenuli z c da se skup svih celih brojeva oznaava sa Z. Pored toga, imamo sledee c c oznake: N skup svih prirodnih, tj. pozitivnih celih brojeva; Q skup svih racionalnih brojeva, tj. onih koji se mogu predstaviti u obliku p/q, pri emu su p i q celi i q = 0. Drukije: c c Q= p : p Z, q Z \ {0} q .

R skup svih realnih brojeva; C skup svih kompleksnih brojeva, tj. onih koji se predstavljaju u obliku x+yi, gde su x, y realni brojevi a i je imaginarna jedinica. Imaginarna jedinica ima svojstvo i2 = 1, pa se ponekad pie i = 1. s Valja znati da je svaki ceo broj racionalan, svaki racionalan je realan, itd., tj. imamo lanac relacija N Z Q R C. Realan broj se pojavljuje kao (konaan ili beskonaan) niz iji je prvi c c c lan ceo broj a ostali su cifre 0, 1, 2, . . . , 9. Takav se niz zove i decimalna c

2.3 Skupovi brojeva

15

reprezentacija. Brojevi sa konanom decimalnom reprezentacijom, i samo c oni, imaju vie decimalnih reprezentacija. Na primer, s 1 = 1.0 = 1.00 = 1.0 = 0.9 . Crta iznad cifre oznaava da se dotina, i samo ona, nadalje ponavlja bezbroj c c puta. Dakle, 0.9 = 0.9999999999999999999999999999999999999999999 . . . = 1 , ali

1. Numbers, operations and common notations.

0.9999999999999999999999999999999999999999999 of . A knowledge of the properties of numbers is fundamental to the study< 1engineering mathematics. Students who possess this knowledge will be well-prepared for the study of algebra. Much of the terminology used throughout Jo jedan primer: 3.469 = 3.47. the rest of this block can be most easily illustrated s by applying it to numbers. For this reason we strongly recommend that you work through this Svaki broj sa kona familiar. c Block even if the material is nom reprezentacijom jeste racionalan, ali racionalnih ima jo, npr. s
The number line 1
line. Figure 1 shows part of this line. Positive numbers are represented on the right-hand side of this line, negative numbers on the left-hand se Any whole or fractional number brojeva koji imaju ,,periodi line decSkup Q side.poklapa sa skupom realnihcan be represented by a point on thisnu which c is also called the real number line, realni brojevi line. Study iracionalnim; that a imalnu reprezentaciju. Ostali or simply the realnazivaju seFigure 1 and note takvi minus sign is always used indicate that a number is negative, whereas the use of a plus sign to su, na primer,describing positive numbers. e, , 2. is optional when The Realni brojevi se mogu predstaviti na pravoj Mathematically we say that cki line extends indenitely both to the left and to the right. brojnoj osi. Svakoj ta the line extends from minus innity to plus innity. The symbol for innity na osi odgovara jedan broj, a svakom broju jedna taka.is . c

73 0.16 = , = 5.615384. A useful way of 6 picturing13 numbers is to use a number

2 5 4 3 2 1 0 1 2

2.5 3 4 5 6 7 8

Figure 1. Numbers can be represented on a number line. The symbol > means greater than; for example 6 > 4. Given any number, all numbers to the the number line are greater than the given number. The symbol < means less than; for example 3 < 19. We also use the symbols meaning greater than or equal to and meaning less than or equal to. For example, najva and are both true Medju raznim podskupovima skupa R 7 10 zniji7 su 7intervali: statements.

Intervali right of it on

Sometimes we are interested in only a small section, or interval, of the real line. We write [1, 3] (a, all = real numbers between [a, ) = {x and : are included in the to denote) the {x R : x > a}, 1 and 3 inclusive, that is 1 R 3 x a}, interval. Therefore the interval [1, 3] consists of all real numbers x, such that 1 x 3. The (, a) [, mean R : the a}, (, a] = {x and an square brackets, =] {x that x <end-points are included in the intervalR : xsucha}, interval is said to b) = {x R : a < x < b}, represent all real] numbers between 1 x 3, but not (a, be closed. We write (1, 3) to [a, b = {x R : a and b}, including the end-points. Thus (1, 3) means all real numbers x such that 1 < x < 3, and such an interval is said to be :open. x < interval may be (a, b ] at one Rand open the other. closed = {x end : a < x at b}. [a, b) = {x R a An b}, For example, (1, 3] consists of all numbers x such that 1 < x 3. Intervals can be represented on a number line. A closed end-point is denoted by ; an open end-point is denoted by . The intervals (6, 4), [1, 2] and (3, 4] are illustrated in Figure 2.

Figure 2. The intervals (6, 4), [1, 2] and (3, 4] are depicted on the real line.

than; for example 3 < 19. We also use the symbols meaning greater than or equal to and meaning less than or equal to. For example, 7 10 and 7 7 are both true statements. Sometimes we are interested in only a small section, or interval, of the real line. We write [1, 3] to denote all the real numbers between 1 and 3 inclusive, that is 1 and 3 are included in the interval. Therefore the interval [1, 3] consists of all real numbers x, such that 1 x 3. The square brackets, [, ] mean that the end-points are included in the interval and such an interval is said to be closed. We write (1, 3) to represent all real numbers between 1 and 3, but not including the end-points. Thus (1, 3) means all real numbers x such that 1 < IxBROJEVI 16 2 SKUPOVI < 3, and such an interval is said to be open. An interval may be closed at one end and open at the other. For example, (1, 3] consists of all numbers x such that 1 < x 3. Intervals can be represented on a number b bilo koji realni brojevi takvi by ;je aopen end-point bilo a b, neki Tu su a i line. A closed end-point is denoted da an < b. Ako bi is denoted by . The intervals (6, 4), [1, 2] and (3, 4] are illustrated in Figure 2.

od navedenih skupova bili bi prazni koji?

Figure 2. The intervals (6, predstavlja kao du depicted on the real line. c are Na brojnoj osi, interval se 4), [1, 2] and (3, 4] z, ako su mu krajevi konani. Intervalu sa jednom beskonanom granicom odgovara poluprava. c
Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 0 1.1: Basic Algebra

Zadatak 5. Odredite sledee skupove: c A1 = [0, 1] \ (0, 1), A4 = [0, 1] (1, 3), A7 = [0, 1) (1, 3). Zadatak 6. Odredite komplement sledeih skupova (smatrajui skup R unic c verzalnim): A1 = [0, ), A4 = [0, 1] (2, 3), A2 = (, 1), A5 = {0}, A3 = (, 1) [0, ), A6 = {0, 1}. A2 = (0, 1] \ (0, 1), A5 = (0, 1] [1, 3), A3 = [0, 1) (0, 1], A6 = [0, 1) [1, 3],

Zadatak 7. Presek proizvoljnog broja skupova denie se kao skup u koji s ulaze oni objekti koji pripadaju svakom od datih skupova. Uniju skupova ine objekti koji pripadaju makar jednom od datih. Moe biti zadato bezbroj c z skupova, npr. A1 = [0, 1), A2 = [0, 1/2), A3 = [0, 1/3), . . . , A777 = [0, 1/777), . . .

Sta je presek svih tih skupova? Zadatak 8. Najmanji element (minimum) nekog skupa S R je takav broj koji pripada S a manji je od svih ostalih elemenata iz S. U kojem od sledeih c skupova postoji najmanji element: (0, 1), [0, 1), (, 1], [3, ) ? Zadatak 9. Recite da li je sledee tvrdjenje tano, i objasnite zato je tako. c c s (a) 4/5 N ; (b) | 4| N ; (c) 3.5 Z ; (d) (e) (f) 4Q; 4 Q ; 2Q.

2.4 Skup R2 i koordinate taaka u ravni c Apsolutna vrednost

17

Svaki broj x R ima svoju apsolutnu vrednost, |x|, koja se denie ovako: s (6) |x| = x ako je x 0, x ako je x < 0.

Jednakost |x| = x, za x < 0, kod nekih studenata stvara zabunu, koja potie otuda to misle da je x negativno, a to nije tano; na primer, ako c s s c je x = 2, onda je x = 2. Formulu (6) moemo shvatiti kao nain oslobadjanja od apsolutne vredz c nosti, odnosno kao nain da apsolutnu vrednost zamenimo zagradama. Poc gledajmo, npr., izraz A = 3x |2x + 1|. 1) Ako je 2x + 1 0, onda je |2x + 1| = (2x + 1), dakle A = 3x (2x + 1) = x 1. 2) Ako je 2x + 1 < 0, onda je |2x + 1| = (2x + 1), dakle A = 3x + (2x + 1) = 5x + 1. Tako moemo reiti jednainu A = 0; ona se raspada na dve jednaine sa z s c c ogranienjima za x : c 1) x 1 = 0, pod uslovom 2x + 1 0; 2) 5x + 1 = 0, pod uslovom 2x + 1 < 0. Reavajui prvu, dobijamo x = 1; proveravamo uslov: 2x+1 = 21+1 > 0 s c jeste zadovoljen. Dakle jednaina 1) ima reenje x = 1. c s Jednaina 2) nema reenja jer iz 5x + 1 = 0 dobijamo x = 1/5, ali uslov c s 2x + 1 = 2 (1/5) + 1 < 0 nije ispunjen. Zakljuak: jednaina A = 0 ima jedno reenje: x = 1. c c s

2.4

Skup R2 i koordinate taaka u ravni c

Skup svih uredjenih parova (tj. dvolanih nizova) realnih brojeva oznaavamo c c 2 sa R . Znai, c R2 = { (x, y) : x R, y R}.

18 Tri elementa skupa R2 : (0, 0), (1, 4), (1.3, ).

2 SKUPOVI I BROJEVI

Ako u ravni odaberemo dve ose, kao na slici 6 ili 7, onda svaki element skupa R2 moemo predstaviti takom u ravni. Na primer, par (1, 2) predz c stavljen je na slikama 6 i 7 takom A. Obratno, svakoj taki M u ravni c c odgovara jedan par (x, y) R2 . Brojevi x, y zovu se koordinate take M, to c s 3 zapisujemo ovako: M (x, y), ili M = (x, y). Dakle, A = (1, 2). Nacrtajte take B(1, 2), C(3, 2), D(1, 2), E(2, 2), F (1, 2). c Slika 6: Koordinatni sistem u ,,prinudnoj projekciji
3

y A
2

1
K

x
3 2 1 0 1 2 1 2 3
2

II II

II

III III

IV IV

(a) Kvadrat K se vidi kao kvadrat. Pogledajte sliku 7

(b) Kvadranti

Kad umemo da crtamo take, umeemo da crtamo jednaine. Grak c c c jednaine sastavlja se od onih taaka ije koordinate zadovoljavaju tu jednac c c inu. Na primer, prava q je grak jednaine y = 2. c c S druge strane, ako je data neka linija u ravni, onda moemo pokuati da z s napiemo njenu jednainu. Na primer, x-osa ima jednainu y = 0 svaka s c c taka M (x, y) na x-osi ima svojstvo y = 0, i nijedna druga. c Kako glasi jednaina prave p ? y-ose? i prave koja prolazi kroz taku A c c 4 i koordinatni poetak? c

3 4

Vidi i sliku 8. Ako ste zaboravili jednainu prave, idite na stranu 61. c

2.4 Skup R2 i koordinate taaka u ravni c

19

c Slika 7: ,,Slobodna projekcija. Oseneni ,,pravougaonik na ovoj slici i kvadrat na slici 6 predstavljaju isti objekat, kao to razne mape s Grenlanda predstavljaju jedno isto ostrvo. Taka M (x, y) iz K ima c karakteristino svojstvo: 0 x 1, 0 y 1. Drugim reima, c c K = {(x, y) R2 : 0 x 1, 0 y 1}.

q y
1

K
1 0.5 0 1 2 0.5 1

x 1.5

2.5

Slika 8: Napiite koordinate oznaenih taaka. s c c

D y

2 1 0

B A C
1 x 2

1 2

20

2 SKUPOVI I BROJEVI

Slika 9: Prava y = x i krunica x2 + y 2 = 1 u dve projekcije z 10 y=x 3

2

A
5 2

y
3 2 2
(a) Ovde se prava y = x vidi kao simetrala prvog i treeg kvadranta c

A
1 2

y=x
3

2 5

10
(b) Prava y = x u slobodnoj projekciji

1
1

1 1

1
(c) Ovde se krunica vidi kao krunica. z z

1
(d) Ovde se krunica vidi kao elipsa z

21

3
3.1

Logaritmi
Stepen sa celim eksponentom

Podsetimo se da je, po dogovoru, a1 = a, a2 = a a, a3 = a a a, itd.

gde je a bilo koji broj. U izrazu an , broj n se zove eksponent a broj a je osnova (stepena). Vae sledea pravila: z c am an = am+n , (7) (ab)n = an bn , (am )n = amn . Uverite se u njihovu ispravnost za neke konkretne vrednosti eksponenata; recimo, m = 3, n = 2. U svakom od tih pet pravila eksponent je pozitivan ceo broj (a imenilac je, ako ga ima, razliit od nule). Denie se i stepen sa c s celim negativnim brojem, npr. 1 1 a1 = , a2 = 2 a a 0 a = 1, (a = 0). (a = 0), am = amn , n a a n an = n, b b

Izraz 00 nije denisan, tj. ne pridaje mu se nikakvo znaenje. c Ispostavlja se da pravila (7) ostaju ispravna uverite se u to uzimajui c nekoliko konkretnih vrednosti eksponenata. Razmotrite formulu a b
1

b a

= reciprona vrednost od c

a . b

22

3 LOGARITMI

3.2

Stepen sa racionalnim eksponentom

Kvadratni koren broja a je takav broj koji, kad se stepenuje sa 2, daje a. Tako je jedan kvadratni koren od 9 jednak 3, jer je 32 = 9. I broj 3 je oznaava pozitivni koren. Na c kvadratni koren od 9. Medjutim, simbol primer, 9=3 , a reenja jednaine x2 = 7 moemo zapisati kao x = 7. Negativni brojevi s c z nemaju (realan) kvadratni koren; zato? s Slino se denie kubni koren, samo to ovoga puta svaki realan broj ima c s s jedan jedini koren. Npr.
3

8 = 2,

8 = 2 .

Ako je n ma koji pozitivan ceo broj, onda je n-ti koren od a takav broj b da je bn = a. Svojstva zavise od toga da li je n (= izloilac korena) paran ili z neparan. Npr.
4

16 = 2,

ali

16 nije denisan kao realan broj;

jednaina x4 = 16 ima dva reenja: x = 4 16 ; c s

5

32 = 2,

32 = 2 .

Budui da je ( a)2 = a1 , ima smisla pisati c a = a1/2 (a 0) i, optije, s

n

a = a1/n .

Ako je r bilo koji racionalan broj, onda emo ga napisati u vidu ,,neskrac tivog razlomka r = m/n, n > 0, i pisati (8) ar = am/n =
n

am =

za a > 0 .

Ovde se moe uzeti a < 0 ako je n neparan broj. Sta moete rei o izrazu 0r ? z z c Sve formule sa spiska (7) ostaju ispravne ako dopustimo da su eksponenti razlomljeni a brojevi a, b pozitivni. Ako je a < 0, formula (8) moe biti z problematina. Npr. c (A2 )1/2 = A2 = |A| za svako A, ali ( A )2 = A samo za A 0.

3.3 Logaritmi S druge strane (A3 )1/3 =

3

23

A3 =

= A za svako A.

Naredni korak je uvodjenje stepena sa iracionalnim eksponentom nad pozitivnom osnovom, to neemo razmatrati. Napomenimo da pravila (7) s c opstaju.

3.3

Logaritmi

Za pozitivne brojeve a i b (a = 1), logaritam od b za osnovu a je onaj broj kojim treba stepenovati osnovu a da bi se dobilo b. Drugim reima, loga (b) c je broj koji zadovoljava uslov aloga (b) = b. Ili, ako je jasnije, da biste nali loga (b), treba da reite jednainu s s c ax = b po nepoznatoj x. S obzirom da je ax > 0 za svako realno x, to je izraz loga B denisan pod uslovom B > 0. Na primer, log3 9 = 2 jer je x = 2 reenje jednaine 3x = 9. Jo primera: s c s log2 (8) = 1 = log3 3 log4 (2) = log10 1 = log10 1 000 = log10 0.01 =

A dokazati neku jednakost tipa loga B = C, isto je to i dokazati aC = B. s Na taj nain moemo izvesti pravila raunanja sa logaritmima direktno iz c z c pravila raunanja sa eksponentima: c loga 1 = 0 loga (ab ) = b loga (b) + loga (c) = loga (b c) loga (b) loga (c) = loga b c

24 loga (1/b) = loga (b) loga (b ) = loga (b)

3 LOGARITMI

Iz ovog poslednjeg pravila sledi pravilo za logaritmovanje korena: loga

n

b =

1 loga (b). n

Ta pravila vae pod uslovom da je b > 0 i c > 0. Izvedimo, recimo, pravilo z loga (bc) = loga b + loga c. Stavimo loga b = x, loga c = y, tako da treba da pokaemo da je loga (bc) = z x+y x + y. Prema reenom, to je isto to i a c s = bc, a ovo je tano jer je c ax+y = ax ay i ax = b, ay = c. Logaritmi za osnovu 10 poznati su kao dekadni logaritmi, i obino se piu c s b bez indeksa, log(b). Broj 10 se ponekad zove antilogaritam od b. Najee se upotrebljavaju prirodni logaritmi, tj. logaritmi za osnovu e, c sc gde je e eksponencijalna konstanta, e = 2.71828 . . . Umesto loge pie se ln . s Prema prethodno reenom, vae formule c z (9) ln(ex ) = x, eln x = x,

prva za svaki realan broj x, a druga za x > 0. Posebno, (10) ln e = 1, Izraunajte c ln e , ln e e . ln 1 = 0.

Zadatak 10. Za koje vrednosti promenljive x denisani sledei izrazi: su c 2 2 ln(x), ln(3x 2), ln 1 x, ln(x x + 1), ln(1 x ), ln(x). Jednaine c Jednaina c ln x = c ima reenje za bilo koje c i ono glasi s x = ec .

3.3 Logaritmi S druge strane, jednaina c ex = b ima reenje samo za b > 0 (zato ?) i, u tom sluaju, ono glasi s s c x = ln b. Jedanaina se sme logaritmovati ako su obe strane pozitivne; naime, c ako je A = B i A > 0, B > 0, onda je ln A = ln B. S druge strane, logaritam se sme skratiti, tj. ako je ln A = ln B i A > 0, B > 0, onda je A = B. Prema tome, jednaine A = B i ln A = ln B imaju ista reenja c s ispunjeni uslovi A > 0, B > 0. Zadatak 11. Reite jednaine: s c (a) 2 ln x 3 = 0, (b) ln2 x 3 ln x + 2 = 0 (c) 2ex + 3 = 0, 2ex 3 = 0, ln2 x = (ln x)2 ,
5

25

ako su

(d) e2x ex 2 = 0, e3x e2x 2ex = 0, (e) ln 1x = 1, x

(f) ln(x 1) ln(x) = 1. Pre nego to pristupimo reavanju jednaine, ili nekog drugog zadatka, s s c trebalo bi, ako je mogue, da razjasnimo uslove pod kojima taj zadatak ima c smisla. Na primer, da bi jednaina (f) imala smisla, trebalo bi da bude c x 1 > 0 i x > 0 (istovremeno), tj. x < 0 i x > 1, to je nemogue. Dakle, s c (f) nema reenja. Ako bismo napisali s ln(x 1) ln(x) = ln
5

x1 = 1, x

tj. one su ekvivalentne

26 doli bismo do pogrenog zakljuka s s c x1 = e, x tj. x = 2e + 1 . e+1

3 LOGARITMI

Da bismo reili jednaine (b) i (d), treba da znamo kvadratnu jednainu s c c (vidi str. 69). U sluaju (b) stavljamo ln x = t (x > 0) pa jednainu piemo c c s 2 kao t 3t + 2 = 0. Ova ima dva reenja t1 = 1, t2 = 2. Vraamo se na x i s c dobijamo dve jednaine: c ln x = t1 , ln x = t2 ;

reenja su x1 = et1 = e, x2 = et2 = e2 . s U sluaju (d) moramo biti paljiviji. Staviemo ex = t i, od prve jednaine, c z c c 2 dobiti jednainu t t 2 = 0, ali je tu t > 0. Zato od dva reenja t1 = 2 i c s t2 = 1 uzimamo samo pozitivno. Dakle, vraajui se na x, dobijamo ex = 2, c c tj. x = ln 2. Nejednaine c Stepen ex je pozitivan za svako x, tj. (11) ex > 0 za svako x. S druge strane, (12) ln x > 0 za x > 1; ln x < 0 za 0 < x < 1.

Ova poslednja injenica vai i kad se ln x zameni sa loga x, gde je a > 1, npr. c z a = 2. Proverite to na konkretnim primerima (recimo x = 2, 2, 4, 1/2, 1/8). Kolika je vrednost ln x kad je x: (a) vrlo mali pozitivan broj; (b) vrlo veliki broj; (c) broj blizak jedinici ? Reenje nejednaine s c (13) ln x > c, gde je c realan broj,

jeste x > ec . Ali u sluaju nejednaine c c (14) ln x < c, reenje nije x < ec , ve 0 < x < ec . s c Pre logaritmovanja nejednaine ili jednaine razmislite. Na primer, bec c smlisleno je logaritmovati nejednainu ex > 1, jer log(1) nije denisan. c

3.3 Logaritmi

27

Zadatak 12. U zadatku 11 zamenite znak = znakom >, <, , , pa reite s odgovarajue nejednaine. c c Zadatak 13. Reite sledee jednaine i odgovarajue nejednaine: s c c c c (a) ln x2 = ln(x + 2) (b) 2 ln x = ln(x + 2) (c) x = x+2 .

(Ne zaboravite da prvo odredite oblast denisanosti.)

28

4 KAMATNI RACUN

4
4.1

Kamatni raun c
Procenti

Jedan procenat neke veliine jednak je stotom delu te veliine jednoj c c stotinki. Dakle, znak ,,% se moe shvatiti kao skraenica za ,,podeli sa z c 100. Na primer, 15% od 150 = 15% 150 = 0.15 150 = 22.5 Ako hoemo da broj 15 izrazimo kao procenat broja 40, tada delimo 15 sa c 40 : 15 = 0, 375 = 37.5%; 40 dakle, 15 ini 37, 5 procenata od 40. c Izrazite 40 kao procenat od 15. U navedenim primerima izjednaili smo i% sa i/100. Na primer, tana je c c reenica: c (15) Broj 110 je za 10% vei od broja 100. c Kako biste shvatili sledee reenice? c c Broj 100 poveati za jednu desetinu. c Broj 100 poveati za 1/10. c Vratimo se na (15). Uopte, broj koji je za 10% vei od S jednak je s c S+ 1 10 S = S + S = 1.1 S. 100 10 i . 100 i . 100

Jo optije, broj koji je za i% vei od broja S jednak je s s c S + pS = S(1 + p), gde je p =

A broj za i% manji od broja S jednak je S pS = S(1 p), gde je p =

4.1 Procenti

29

Zadatak 14. Ako je 15% nekog broja jednako 30, koji je to broj? A koji broj je za 500% manji od 500 ? Zadatak 15. Posle snienja od 21% cena neke robe iznosi 5456 dinara. Izraz unati snienje. Posle tri meseca cena je vraena na prvobitni nivo; izraunati c z c c procenat poveanja. c Zadatak 16. Jedan kurs matematike u Londonu pohadja 117 studenata. Na zavrnom ispitu 15 je dobilo ocenu A, njih 45 ocenu B a 31 ocenu C (ostali s su pali). Koliko procenata je palo? Koliko studenata profesor sme da obori ako mu je naredjeno da prolaznost mora biti najmanje 85% ? Zadatak 17. Roba je kotala 5200 dinara pa je tri puta uzastopno poskupela s po stopama 10%, 12% i 7% i dvaput pojeftinila po 17% i 5%. Da li je bitan redosled tih poteza? Izraunati konanu cenu i procenat ukupne promene. c c Indeksni brojevi Iz golih podataka o vrednosti neke ekonomske veliine tokom odredjenog c perioda esto se ne moe lako videti brzina promene te veliine. Zato se c z c pribegava tzv. indeksnim brojevima (indeksima). U tabeli 1 vidimo podatke o prosenoj plati u Srbiji u pet odabranih meseci.6 Na primer, broj (inc Tabela 1: Indeksi plata Nominalne plate Dinara Indeks N0 =282.0 I0 =100.0 N1 =263.9 I1 =93.6 N2 =291.7 I2 =103.4 N3 =332.3 I3 =117.8 N4 =395.0 I4 =140.1 Realne plate Dinara Indeks 282.0 100.0 230.1 81.6 226.0 80.3 224.3 79.5 203.9 72.3

t0 t1 t2 t3 t4

=Decembar 1994 =Januar 1995 =April 1995 =Juli 1995 =Oktobar 1995

deks) I3 pokazuje procentualnu vrednost veliine N3 u odnosu na poetnu (ne c c prethodnu) vrednost N0 ; ta poetna vrednost, koju smo odabrali da bismo s c njom uporedjivali ostale, zove se i bazna vrednost. Dakle, I3 = 100
6

N3 332.3 = 100 = 117.8, N0 282

Preuzeto iz knjige: Neboja Savi, Ekonomija tranzicije u trinu privredu, Beograd s c zs 2001, str. 24.

30

4 KAMATNI RACUN

to znai da je nominalna plata u periodu od t0 to t3 porasla za 17.8 posto. s c Obratimo panju da je poetni (bazni) indeks jednak 100. z c Zadatak 18. Tabelu 2 je ostavio jedan otputeni slubenik jedne dravne s z z rme u Srbiji. Va zadatak je da reprodukujete podatke uradite ga. s Tabela 2: Prosena plata c Dinara Indeks 100.0 2082 105.0 1960 110.5 140.0

Oktobar 2000 Novembar 2000 Decembar 2000 Januar 2001 Februar 2001

4.2

Prosti kamatni raun. Aritmetiki niz c c

Zamislite da ste stavili na tednju svotu k0 (od, npr. milion dinara) po s kamatnoj stopi od p = 6% = 0.06 godinje, po principu prostog kamatnog s rauna, tj. pod uslovom da vam se na kraju svake godine dodaje 6% prvoc bitne svote; dakle, pripisuje vam se pk0 dinara. Posle prvog ukamaivanja na c vaem raunu bie svota od s c c k1 = k0 + k0 p = k0 (1 + p) = 1 060 000 (dinara); posle drugog: k2 = k1 + k0 p = k0 (1 + 2p) = 1 120 000 posle sedmog: k7 = Ovde se pojavljuje jedan uredjen spisak brojeva, naime: k0 , k 1 , k2 , k3 , k 4 , k5 , k6 , k 7 Takav spisak se zove konaan niz . Kae se ,,uredjen jer se svakome lanu c z c zna mesto, tj. zna se koji je prvi, koji drugi, trei, itd. c

4.2 Prosti kamatni raun. Aritmetiki niz c c Navedeno raunanje moete produiti: posle t godina imaete c z z c kt = kt1 + k0 p = k0 (1 + tp). Ovde nam se pojavio jedan (potencijalno) beskonaan spisak brojeva: c k0 , k1 , . . . , k7 , . . . , k155 , . . . , kt , . . .

31

Takav spisak se zove beskonaan niz . Ovaj niz nije, medjutim, bilo kakav; c on ima svojstvo da je razlika susednih lanova konstantna. Da budemo prec cizniji, vai jednakost z kt kt1 = d za t 1, gde je d = k0 p = . Takav niz se zove aritmetiki niz ili aritmetika c c progresija; razlog za taj naziv je u tome to je svaki lan, poev od drus c c gog, jednak aritmetikoj sredini susednih lanova. A aritmetikom sredinom c c c brojeva a i b naziva se broj c= Dakle, kt = kt1 + kt+1 2 (t 1). a+b . 2

Aritmetika sredina n brojeva a1 , a2 , . . . , an jednaka je c 1 (a1 + a2 + + an ). n Ako su ti brojevi pozitivni, onda se denie i geometrijska sredina: s
n

a1 a2 an .

Geometrijska sredina je manja od aritmetike, osim u sluaju da su svi brojevi c c medjusobno jednaki. Niz prirodnih brojeva To je niz 1, 2, 3, . . . , 10, . . . , 157, . . . , 106 , . . . tj. niz pozitivnih celih brojeva. Podsetimo se formule za zbir prvih n prirodnih brojeva: (16) 1 + 2 + + (n 1) + n = n(n + 1) . 2

32 Zbir lanova aritmetikog niza c c

4 KAMATNI RACUN

Jedna fabrika proizvodi kompjutere. Prve sedmice u februaru 2004. proizvela je 1000 kompjutera, a zatim je svake sedmice proizvodnja poveavana za 80 c kompjutera. Koliko je kompjutera proizvedeno za 52 sedmice? Oznaimo sa ak broj proizvedenih kompjutera u nedelji k, k = 1, 2 . . . , 52. c Niz ak je aritmetiki jer je razlika susednih elemenata uvek ista: c d = ak+1 ak = 80. Svaki element se moe izraziti pomou prvog, a1 , i razlike d : z c ak = a1 + (k 1)d . Dakle, poslednje nedelje je proizvedeno kompjutera a52 = 1000 + 51 80 = 5080. Da bismo sabrali ta 52 broja, moemo poi od toga da je z c a1 + a52 = a2 + a51 = a3 + a50 = = a26 + a27 . Zbog toga ne sabiramo redom, nego ,,(prvi + poslednji) + (drugi + pretposlednji)+. . . . U tom zbiru ima 26 jednakih lanova: svaki je jednak c 1000 + 5080 = 6080. Prema tome zbir je jednak 26 6080 = 158 080. Mogli smo rezonovati i na sledei nain. S obzirom da je niz aritmetiki, c c c prosena sedmina proizvodnja je (a1 + a52 )/2, a onda je ukupna proizvodnja c c za 52 sedmice a1 + a52 . 52 2 Uopte, ako sa S oznaimo zbir lanova aritmetikog niza, onda vai s c c c z formula prvi + poslednji S = (broj lanova) c . 2 Drukije, c (17) a1 + a2 + . . . an = n a1 + an (n 1)d = n a1 + . 2 2

Obratite panju da se u sluaju niza prirodnih brojeva ova formula pokz c lapa sa (16). Zadatak 19. U fabrici se smanjuje proizvodnja jednog proizvoda za deset jedinica dnevno sve dok ne bude jednaka nuli. Koliko je jedinica proizvedeno ako je prvog dana proizvodnja iznosila 270?

4.3 Sloeni kamatni raun. Geometrijski niz z c Znak

33

Znak se koristi da bi se zbir zapisao u skraenom i preciznom obliku. Na c primer,

4

a1 + a2 + a3 + a4 =
k=1

ak .

Ili, u obrnutom poretku,

5

k=2

1 1 1 1 1 = + + + . k 2 3 4 5

Sada formulu (17) moemo zapisati kao z

n

ak = n (18)
k=0

a1 + an 2 (n 1)d 2 (ak je aritmetiki niz). c i izraunajte: c

= n a1 +

Zadatak 20. Oslobodite se znaka

7

(a)
k=1 11

(1)k ;

(b)
k=2

(10 3k) .

4.3

Sloeni kamatni raun. Geometrijski niz z c

Stavili ste na tednju K0 = 1 000 000 dinara po godinjoj kamatnoj stopi od s s p = 6% = 0.06, uz sloeno godinje ukamaivanje. To znai da ete posle z s c c c prvog pripisivanja kamate imati K1 = K0 + K0 p = K0 (1 + p) = 1 060 000 (kao i sluaju prostog ukamaivanja), ali da e se pri sledeem pripisivanju c c c c kamatna stopa primeniti na iznos K1 . Dakle, K2 = K1 + K1 p = K0 (1 + p)2 = 1 123 600.

34

4 KAMATNI RACUN

Sledei put kamatnu stopu primenjujemo na K2 ; dakle, c K3 = K2 + K2 p = K0 (1 + p)3 = Posle t godina iznos e biti jednak c (19) Kt = K0 (1 + p)t . Ta formula daje vezu izmedju etiri veliine, od kojih je jedna vrec c menski interval t celobrojna. Znajui tri veliine, moemo nai etvrtu. c c z c c Na primer, ako elimo da znamo koliko treba uloiti, po stopi p = 0.06, da z z bismo posle deset godina imali milion dinara, tada je t = 10, Kt = 106 , a nepoznato je K0 . Transfomiemo prethodnu formulu i dobijemo s (20) K0 = Kt . (1 + p)t

U naem primeru to daje s K0 = 106 = 558394.7768. (1.06)10

Dakle, treba da uloimo 558 395 dinara. z Jednainu (19) moemo reiti po p, c z s (21) p = t Kt /K0 1. Zadatak 21. Koja e kamatna stopa udvostruiti uloenu svotu posle: (a) c c z jedne godine, (b) dve godine, (c) deset godina? Da li odgovor zavisi od uloene svote? z Zadatak 22. Marko je uloio izvesnu svotu uz godinju kamatnu stopu 8%. z s Posle 27 meseci raspitao se za stanje na raunu i reeno mu je da tamo ima c c 12 143 dinara. Koliko je Marko uloio? z Reenje. Pretpostavimo da se stanje na raunu izmedju dva ukamaivanja s c c 7 ne menja. Prema tome, stanje posle 27 meseci jednako je stanju posle drugog ukamaivanja, tj. K = K0 (1.08)2 , gde je K = 12 143. Odavde sledi c K0 = 12 143/(1.08)2 = 10410.67.
Da li e se do sledeeg ukamaivanja stanje menjati, i kako, zavisi od dogovora sa c c c bankom, u ta neemo ulaziti. s c
7

4.3 Sloeni kamatni raun. Geometrijski niz z c

35

Zadatak 23. Uloili ste neke pare po stopi p = 9%. Posle kojeg e ukamaivanja z c c iznos na vaem raunu premaiti (a) 150 procenata uloene svote? (b) s c s z dvostruku vrednost uloene svote? (c) stostruku vrednost uloene svote? z z Reenje. (a) Oznaimo uloeni iznos sa K0 . Iznos posle ukamaivanja s c z c broj n jednak je Kn = (1.09)n K0 . Mi treba da nadjemo prvi broj n takav da je Kn > 1.5K0 . Moemo raunati z c redom: K2 K3 K4 K5 = (1.09)2 K0 = (1.09)3 K0 = (1.09)4 K0 = (1.09)5 K0 = 1.1881K0 , = 1.2950K0 , = 1.4119K0 , = 1.5386K0 .

Odavde nalazimo n = 5. A moemo posegnuti za logaritmima. Prvo emo potraiti n tako da bude z c z n Kn = 1.5K0 , tj. (1.09) = 1.5. Logaritmovanjem dobijamo n ln(1.09) = ln(1.5), tj. n = ln(1.5) = 4.7050. ln(1.09)

Budui da n treba da bude ceo, penjemo se do prvog celog broja; dakle, c n = 5. (b) Radei pomou logaritama, dobiemo c c c n= ln 2 = 8.043231727. ln(1.09)

Posle ispravke dobijamo n = 9. S druge strane, imamo (1.09)8 = 1.992562642. Neko e moda zaokruiti ovaj poslednji broj na 2.00 i rei da osmo ukamaivanje c z z c c udvostruuje poetni iznos, ali, s matematikog gledita, to nije tano. c c c s c Zadatak 24. Prvog oktobra 2003. godine odobreno je Elektrodistribuciji (EDB) da cenu struje za godinu dana povea za 72%. Rukovodstvo EDB je c odluilo da cenu podie svakog meseca po istoj mesenoj stopi. (a) Koliki c z c je ta stopa? (b) Koliki je procenat poskupljenja posle dva meseca u odnosu na poetak? (c) Ako bi struja poskupljivala svakog meseca za 6%, koliko bi c poskupela za godinu dana? (d) U kom e mesecu struja biti skuplja za vie c s od 42% u odnosu na poetak? c

36

4 KAMATNI RACUN

Zadatak 25. Pre neto vie od etiri godine Stevan je uloio $1000 i danas s s c z ima na raunu $1300. Kolika je kamatna stopa? Sutra e podii $500 da bi c c c kupio televizor a ostatak e ostaviti na tednji. Kada e na njegovom raunu c s c c ponovo biti vie od $1000 ? s Geometrijski niz Niz K1 , K2 , . . . , Kt , . . . , tj.

K0 1.06, K0 (1.06)2 , K0 (1.06)3 , . . . , K0 (1.06)t , . . . ima tu osobinu da svaki lan (poev od drugog) podeljen sa svojim prethodc c nikom daje uvek isti broj to je 1 + p. Optije, ako su q i a bilo koji brojevi, s onda moemo formirati (konaan ili beskonaan) niz z c c aq 1 , aq 2 , . . . , aq n , . . . Takav niz se zove geometrijski niz ili geometrijska progresija. Broj q se zove kvocijent niza. U gornjem primeru kvocijent je vei od 1, i zato su lanovi c c niza sve vei i vei, tj. niz raste. Uopte, ako je a > 0 i q > 1, onda c c s geometrijski niz neogranieno raste, to znai da e, ,,ako mu date dovoljno c s c c vremena, prevazii svaki broj koji vi moete zamisliti. Tanije reeno, ako c z c c je M > 0 bilo koji broj, onda se moe nai n tako da bude z c aq n > M. Taj fakt zapisujemo ovako:
n

lim q n = (ovde je q > 1).

(Citaj: limes od q n , kad n tei beskonano, jednak je beskonano.) z c c Upotrebite kalkulator da nadjete bar jedno n tako da bude (1.1)n > 109 . S druge strane, ako je a > 0 i 0 < q < 1, onda niz opada i lanovi se c pribliavaju nuli, tj. za svako > 0 moe se nai n tako da bude z z c aq n < . Taj fakt zapisujemo ovako:
n

lim q n = 0 (ovde je 0 < q < 1).

Nadjite bar jedno n tako da bude (0.9)n < 109 .

4.3 Sloeni kamatni raun. Geometrijski niz z c

37

Zadatak 26. Cetiri veliine, A, B, C, D, imaju istu poetnu vrednost pa c c ponu da svake sekunde menjaju vrednost na sledei nain: c c c A povea se za 1%; c B smanji za 1%; C povea za 1% pa smanji za 1%, i tako stalno; c D smanji za 1 procenat poetne vrednosti. c c Sta e biti s njima za 100 sekundi? A za godinu dana? Poredjenje geometrijskog i aritmetikog niza c Cak se i na televiziji moe uti da geometrijska progresija (ako raste) raste z c bre od aritmetike. To se moe protumaiti ovako: Iako se moe desiti da z c z c z aritmetiki niz na poetku bude mnogo vei, geometrijski niz e ga kad-tad c c c c znatno prevazii. c Osmotrimo nizove brojeva Gn = (1.1)n i An = 106 n (n = 1, 2, 3, . . . ).

Prvi je geometrijski a drugi aritmetiki. Oba rastu neogranieno, tj. c c

n

lim Gn = ,

lim An = .

Da bismo uporedili njihove veliine, raunamo kolinik rn = An /Gn c c c (nekoliko vrednosti imate na tablici). n 101 102 200 201 202 300 301 302 An /Gn 6662.85 6117.11 1.05 0.96 0.88 0.00011 0.00010 0.00009 Preciznije ispitivanje pokazuje da rn raste od prvog do desetog lana. c Jedanaesti je jednak desetom, a dalje rn opada. Ipak, sve do 200. lana c zakljuno, vai nejednakost rn > 1, tj. An > Gn . Iz tablice se moe naslutiti, c z z a tako i jeste, da su vrednosti rn male ako je n veliko, tj. An = 0, n Gn lim ili, to je isto, s
n

lim

Gn = . An

Ove dve jednakosti vae u sluaju kad su Gn i An bilo kakvi nizovi, z c geometrijski i aritmetiki. c

38

4 KAMATNI RACUN

4.4

Bernulijeva nejednakost

Trebalo bi da bude jasno da sloeno ukamaivanje obezbedjuje vie novca z c s nego prosto, pod uslovom da su kamatne stope jednake i da su pare oroene c na dve ili vie godina. Dakle, vai nejednakost Kt > kt za t 2, tj., ako s z stavimo K0 = k0 = 1, i zamenimo p sa x, (22) (1 + x)t > 1 + tx, t > 1.

Ova vana nejednakost zove se Bernulijeva nejednakost. Ona vai ne samo z z za x > 0 ve i za 1 < x < 0. Da bismo to ilustrovali, razmotrimo ovakvu c situaciju: Imate S = 106 dinara, i razmiljate da ih troite na jedan od dva naina: s s c (a) Svake godine troite p = 0.02 = 2% od S. s (b) Svake godine troite 2% od sume koju ste imali prethodne godine; s krae reeno, troite S po godinjoj stopi p = 2%. c c s s U sluaju (a), posle 3 godina imaete c c godina imaete sumu c P = (1 tp)S, to znai da posle 50 godina neete imati nita. U sluaju (b), posle 3 godine s c c s c imaete c (?) dinara; posle t godina vaa e suma biti jednaka s c Q = (1 p)t S, to znai da ete i posle 50 godina imati bar neto (koliko?) s c c s . (?) dinara; posle t

Ako ste sigurni da je Q > P za t 2, onda vam je jasno da nejednakost (22) vai za x > 1, x = 0. z Ako je x 1 i t 1, tada je (1 + x)t 1 + tx; za koje vrednosti promenljivih x i t imamo jednakost?

4.5

Geometrijski red

Zamislite da ste stavili K0 = 1000 funti u tedionicu koja daje 10% kamate s godinje. Posle jedne godine imate S1 = K0 (1+p). Dodajete novih 1000 funti s pa sada imate K0 + S1 . Dakle, posle druge godine iznos na vaem raunu je s c S2 = (K0 + S1 )(1 + p) = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 .

4.5 Geometrijski red Opet dodajete svojih K0 funti pa ete posle tree godine imati iznos c c S3 = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + K0 (1 + p)3 .

39

Ako nastavite da svake godine dodajete K0 , onda je iznos posle t godina jednak St = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + + K0 (1 + p)t . Ovaj izraz se zove geometrijski red. Optije, ako su a i q bilo kakvi brojevi a n prirodan broj, onda moemo s z formirati (geometrijski) red S = aq + aq 2 + + aq n . On predstavlja zbir lanova geometrijskog niza c aq, aq 2 , . . . , aq n . Vai formula z S = aq + aq 2 + + aq n = aq 1 qn 1q za q = 1.

(Sta je sa sluajem q = 1 ?) Formulu treba pamtiti ovako: c S = prvi lan c ili, to je isto, s S = prvi lan c (kvocijent na broj lanova) 1 c . kvocijent 1 (vidi stranu 33): 1 (kvocijent na broj lanova) c , 1 kvocijent

Inae tu formulu moemo zapisati pomou znaka c z c

n

aq k = aq
k=1

1 qn . 1q

Primer 4.1. Izraunajmo S10 u primeru sa funtama: c prvi lan = 1000 1.1 = 1100 c kvocijent = 1.1 broj lanova = 10 c Dakle, S10 = 1100 (1.1)10 1 = 17 531.1670611 1.1 1

40

4 KAMATNI RACUN

Primer 4.2. Sada razmotrimo neto drukiju situaciju. Imate kod kue s c c 8000 a u sledeih deset godina, jednom godinje, poev od idue godine u c s c c ovo doba, morate za neto davati 1000. To je, naravno, ukupno 10 000. s Ako novac stavite u onu tedionicu koja daje 10% kamate, da li e vam 8000 s c biti dovoljno? Jedan nain da razreite problem jeste da odete u tedionicu i pitate. c s s Moda e vam manje vremena oduzeti sledei nain. Uzmimo 10 koverata z c c c (pravih ili imaginarnih). U prvi stavimo A1 funti, ija e vrednost posle godc c inu dana leanja u tedionici biti 1000. U drugi stavimo A2 , ija e vrednost z s c c kroz dve godine biti 1000. I tako dalje, do desetog koverta. S obzirom da je A1 1.1 = 1000, A2 (1.1)2 = 1000, itd, to je A1 = 1000 , 1.1 A2 = 1000 , (1.1)2 . . . , A10 = 1000 . (1.1)10

Dakle, u deset koverata ima ukupno S= 1000 1000 1000 + + + . 2 1.1 (1.1) (1.1)10

I ovde imamo geometrijski red, ovog puta sa kvocijentom q = 1/(1.1) < 1. Dakle, S= 1000 1 q 10 = 6 144.57. 1.1 1q

Zadatak 27. Nadjite sume sledeih redova: c (a) 1 1 1 1 1 1 1 + + + + + + 2 4 8 16 32 64 128 1 1 1 1 + 2 3 + + (1)M M 2 2 2 2

(b) 1

(c) 3 6 + 12 24 + + 3(2)M Ovde slovo M oznaava neki, ne zna se koji, pozitivan ceo broj. c Zadatak 28. Zapiite zbirove iz zadatka 27 pomou znaka s c
8

(vidi stranu 33).

Ako ste iveli u Starom Rimu, moete uzeti M = 1 000. Ako ste, pak, Stari Grk, onda z z je za vas M = 10 000.

4.6 Meseno ukamaivanje, itd. c c

41

4.6

Meseno ukamaivanje, itd. c c

U odeljku 4.3 razmatrali smo situaciju u kojoj se kamata obraunava godinje. c s U mnogim sluajevima to se ini ee, npr. meseno. To znai sledee: Ako c c c sc c c c ste uloili K0 = milion dinara, uz godinju stopu p = 0.06 = 6%, onda vam se z s svakog meseca svota poveava po stopi p/12 = 0.005 u odnosu na prethodni c mesec. Dakle, posle jednog meseca imaete c K0 1 + p = 12 , , dinara,

posle 2 meseca: posle 6 meseci:

a posle 12 meseci iznos je jednak M12 = K0 1 + p 12

12

dakle, M12 = 1 061 677.81 . . . , to znai da je uloena svota porasla za vie s c z s od 6.1%. Umesto na dvanaest, godinu moemo podeliti na m delova, gde je z m = 2 , 3 , 4, ili bilo koji drugi prirodan broj. Na primer, ako je m = 365, tj. ako se kamata obraunava dnevno, tada je iznos na raunu posle 365 dana c c jednak M365 = K0 1 + p 365
365

= 1 061 831.31 . . . ,

to je neto vie od M12 . U sluaju proizvoljnog m imamo formulu s s s c (23) Mm = K0 1 + p m

m

kojom je odredjen niz brojeva M1 , M2 , M3 , . . . , M12 , . . . , Mm , . . . Moe se dokazati ono to bi se moglo oekivati na osnovu prethodnog da z s c taj niz raste, tj. da je M1 < M2 < M3 < < M12 < < Mm < . . . , pod uslovom da je p > 1, p = 0.

42 Zadatak 29. Dokaite da je z 1+ x 2

2

4 KAMATNI RACUN

< 1+

x 3

za x > 2, x = 0.

Moete koristiti formulu z (A + B)3 = A3 + 3A2 B + 3AB 2 + B 3 . Zadatak 30. Dokaite da je z 1+ x 3

3

< 1+

x 4

za x > 3, x = 0.

Moe da pomogne formula z (A + B)4 = A4 + 4A3 B + 6A2 B 2 + 4AB 3 + B 4 . Pri stepenovanju zbira korisno je imati u vidu Paskalov trougao: (A + B) (A + B)2 (A + B)3 (A + B)4 (A + B)5 1 1 5 1 4 10 1 3 6 10 1 2 3 4 5 1 1 1 1 1

Formula Formula (19) daje iznos na raunu posle t godina sa jednim ukamaivanjem c c godinje, a (23) posle jedne godine sa m ukamaivanja godinje. One se s c s mogu objediniti u jednu: (24) K = K0 1 + p m
mt

Ovde je K0 uloeni svota, tj. poetna vrednost kapitala, p godinja kaz c s matna stopa, m broj ukamaivanja (kapitalisanja) u toku jedne godine, K c krajnja vrednost kapitala, tj. vrednost kapitala posle t godina, pri emu c t ne mora biti ceo broj. Broj n=mt

4.7 Neprekidno ukamaivanje c

43

jednak je broju ukamaivanja u toku vremenskog intervala t, tj. broju c obraunskih perioda. Prema tome, formulu (24) moemo napisati u obliku c z (25) K = K0 1 + p m
n

Na primer, ako ste uloili kapital K0 na 3.5 godine, uz polugodinje ukamaz s e se desiti ako poelite da pare podignete posle ivanje, onda je n = 7. Sta c c z 3 godine i 2 meseca, zavisi od drugih uslova. Zadatak 31. Uloili ste 1000 uz godinju kamatnu stopu 10% i tromeseno z s c ukamaivanje. Koliko ete imati posle: (a) 9 meseci, (b) 15 meseci? Koliko c c treba da uloite da biste imali 1000 posle 6 meseci? z

4.7

Neprekidno ukamaivanje c

Ljudski je zapitati se da li se skraivanjem intervala (izmedju dva) ukamaic c vanja (uz godinju kamatnu stopu, recimo, p = 0.06) moe stei neograniena s z c c koliina novca za godinu dana. Drugim reima, ta se dogadja sa nizom c c s M m = K0 1 + p m
m

m = 1, 2, . . .

kad se m poveava preko svake mere. Moemo probati sa m = 365 24 c z 60 60, tj. sa pripisivanjem kamate svake sekunde. Ispostavlja se, naalost, z da je niz Mm ogranien vai nejednakost c z Mm < K0 ep , gde je e osnova prirodnih logaritama, ili eksponencijalna konstanta, e = 2.718281828459 . . . Ako kapital K0 nije preterano veliki, onda razlika K0 1 + p m
m

K0 ep ,

za m = 365 24 60 60,

nije vredna pomena9 , pa se vrednost kapitala na kraju godine moe raunati z c po formuli K = K0 ep .
9

osim za Piroance c

44

4 KAMATNI RACUN

Zamislite da ste uloili 100 miliona dolara po godinjoj stopi 10%. Tada e z s c vam neprekidno ukamaivanje, prema mom proraunu, doneti oko 63 dolara c c vie nego pripisivanje kamate svakog sata. s Prethodna formula se moe uoptiti tako da se dobije vrednost kapitala z s u bilo kom buduem momentu t : c (26) K = K0 ept . Obraunavanje kamate po toj formuli zove se neprekidno ukamaivanje. c c Zadatak 32. Uloili ste 10 000 uz godinju kamatnu stopu od 9%. Koz s liko ete imati posle 2 godine, ako se kamata obraunava: (a) godinje; (b) c c s tromeseno; (c) meseno; (d) neprekidno. Uporedite dobijene rezultate. c c Nominalna i efektivna stopa Godinja stopa koja se pominje kod mesenog ili neprekidnog ukamaivanja, s c c i drugde, naziva se nominalnom, i ona ne pokazuje stvarni procentualni rast za godinu dana. Na primer, ako smo uloili kapital K0 po godinjoj stopi z s p, uz neprekidno ukamaivanje, onda e njegova vrednost posle godinu dana c c porasti za K0 ep K0 = (ep 1)K0 , to znai da je stvarna procentualna s c promena jednaka (ep 1)K0 = ep 1. K0 Ta promena se zove i efektivna godinja stopa. Slino, ako je broj ukamas c ivanja tokom jedne godine jednak m, onda je odgovarajua efektivna stopa c c jednaka p m 1+ 1. m Samo su u sluaju m = 1 efektivna i nominalna stopa jednake, inae je c c efektivna vea. Stavie, iz odeljka 4.6 sledi da efektivna stopa raste kad m c s raste, a najvea je kod neprekidnog ukamaivanja, sve to uz pretpostavku da c c je nominalna stopa ksirana. S obzirom da je rad sa nominalnim stopama jednostavniji, obino se pod c ,,godinjom stopom podrazumeva ,,nominalna godinja stopa. Taj dogovor s s se potuje i u drugim situacijama kao, recimo, u sledeim. s c Zadatak 33. Broj stanovnika drave A je za 20% manji od broja stanovnika z drave B. Ako manja populacija raste neprekidno po godinjoj stopi 5%, a z s vea po stopi 2%, kada e se izjednaiti? c c c

4.8 Krediti

45

Uputstvo: Stanovnitvo raste, ako raste, neprekidno i po eksponencijals nom zakonu. Na primer, At = A0 e0.05t , gde je At broj stanovnika drave A u buduem momentu t, koji se rauna z c c od sadanjeg momenta t = 0. Napiite odgovarajuu formulu za B i koristite s s c podatak A0 = 0.8B0 . Zadatak 34. Jedan automobil vredi 20 000 ali mu vrednost neprekidno opada po godinjoj stopi od 20%. (a) Koliko e vredeti posle 5 godina? (b) s c Kada e mu vrednost biti prepolovljena? (c) Kolika je efektivna godinja c s stopa? (d) Kada e vredeti jedan dolar? a jedan cent? c Uputstvo: Oznaimo sa Vt vrednost automobila u momentu t. S obzirom c da Vt opada, imaemo formulu sa znakom ,,minus u eksponentu: c Vt = V0 e0.2t (pri emu je V0 = 20 000). c

Odgovor na (c): priblino 18.1%. Dakle, efektivna stopa je u ovom sluaju z c manja od nominalne, emu je razlog to to Vt opada. c s

4.8

Krediti

Zamislite da dugujete S = 100 000 dinara, koje ste pozajmili po godinjoj s kamatnoj stopi p = 0.08. Dug treba da vratite za n = 10 godina u jednakim godinjim ratama. Jasno je da je godinja rata vea od 10 000 dinara; s s c postavlja se pitanje kolika je? Moemo rezonovati bar na dva naina. z c Prvi nain: c U sledeih deset godina treba da vraate po A dinara; A je nepoznato. c c Novac ste dobili danas. To to vraate posle prve godine vredi danas manje; s c vredi tano c A A = 1+p 1.08 (dinara).

Posle dve godine vraate svotu A i ona sada vredi c A A = . 2 (1 + p) (1.08)2

46

4 KAMATNI RACUN

Nastavljajui dalje, zakljuujemo da poslednja, deseta rata danas vredi c c A A = . 10 (1 + p) (1.08)10 Dakle, pozajmili ste ukupno A A A + + + . 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10 S obzirom da ste pozajmili S dinara, ispada da je (27) S = A A A + + + . 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10

Ovde se opet pojavljuje geometrijski red sa kvocijentom 1/(1 + p). Dakle, 1 A 1 1 (1 + p)10 S= =A . 1 1+p p p(1 + p)10 1 1+p 1 Kad ovde stavimo p = 0.08, dobijamo S = 6.710081399 A, tj.

A = S/6.710081399 = 100 000/6.710081399 = 14902.94887. Konano, godinja rata iznosi blizu 14 903 dinara. c s Drugi nain: c Neposredno pre vraanja prve rate va dug je narastao i jednak je S(1+p). c s Vraate svotu A i u drugu godinu ulazite sa dugom c S1 = S(1 + p) A. Po istom rezonovanju, u treu godinu, posle otplate druge rate, ulazite sa c dugom S2 = S1 (1 + p) A = S(1 + p)2 A(1 + p) A. Posle otplate desete rate, va dug iznosi s S10 = S(1 + p)10 A(1 + p)9 A(1 + p)8 A(1 + p) A.

4.8 Krediti S obzirom da je S10 = 0, dobijamo jednakost S(1 + p)10 = A(1 + p)9 A(1 + p)8 A(1 + p) A, tj., delei sa (1 + p)10 , c S= A A A + + + . 2 1 + p (1 + p) (1 + p)10

47

Prema tome, razmiljajui na dva naina, dolazimo do istog rezultata s c c (vidi (27)). Formula Prethodna razmatranja pokazuju da vai formula z (28) S = A tj. S=A (29) = A 1 1 . p (1 + p)n 1 1 p p(1 + p)n 1 1 1 + + + , 2 1 + p (1 + p) (1 + p)n

pri emu je S =koliina pozajmljenog novca, n =broj rata, A =rata, p =kac c matna stopa na nivou datog ,,obraunskog perioda. Ovo poslednje znai, c c na primer, sledee: Ako se dug vraa u 10 mesenih rata, onda p oznaava c c c c mesenu kamatnu stopu. c Vrednost rate A zavisi od n; oznaiemo je sa A[n] kad hoemo da tu cc c zavisnost istaknemo. Ukupna koliina novca koja e biti isplaena zajmodavcu jednaka je nA[n]. c c c Jasno je da je nA[n] > S, a iz formule (28) moe se zakljuiti da je nA[n] > z c (1 + p)S, ako je n 2. Cena pozajmice, Cn = nA[n] S, raste raste sa poveanjem broja n, tj. c Cn+1 > Cn , to bi trebalo da bude oigledno. Da li je oigledno da se A[n] smanjuje, tj. s c c da je A[n + 1] < A[n] ?

48

4 KAMATNI RACUN

(U oba sluaja smatramo da su koliina pozajmljenog novca i kamatna stopa c c nepromenjene.) Zadatak 35. Pavle je pozajmio 4000 dolara od banke, uz uslov da vrati dug u etiri jednake godinje rate. Godinja kamatna stopa je 12%. (a) Kolika je c s s rata? (b) Kolika je cena pozajmice? Zamenite ,,etiri sa ,,pet pa odgovorite na (a) i (b). Uporedite dobijene c rezultate. Zadatak 36. Uloili ste $1000 uz godinju stopu 10% i godinje ukamaivanje. z s s c Posle svakog pripisivanja kamate podiete $20. z (a) Koliko ete imati na kraju druge godine (posle pripisivanja kamate a c pre podizanja $20)? (b) Koliko ete imati na kraju dvadesete godine? c Uputstvo:

Sluaj nejednakih rata c

Dug se moe otplaivati i u nejednakim ratama. Zamislite da dugujete S = z c 10 000 evra, koje ste pozajmili po godinjoj kamatnoj stopi p = 0.08. Dug s treba vratiti za n godina, poev od sledee, ali se rate mogu biti medjusobno c c razliite. Oznaimo rate sa a1 , a2 , . . . (prva, druga, itd.). Sadanja vrednost c c s rate ak jednaka je ak . (1 + p)k Rasudjujui kao ranije, dolazimo do formule c a2 an1 an a1 S= + + + + 2 n1 1 + p (1 + p) (1 + p) (1 + p)n n (30) ak = . (1 + p)k k=1 Rata, recimo, moe rasti po nekoj stopi g > 0. Tada e biti z c a2 = (1 + g)a1 , a2 = (1 + g)2 a1 , Zamenom u (30) dobiemo c
n

. . . an = (1 + g)n1 a1 .

S=
k=1

a1 (1 + g)k1 (1 + p)k 1 1+g 1+p

n

a1 = pg

g = p.

4.8 Krediti

49

Odatle moemo nai a1 (ako su dati S, n, p, g) pa zatim a2 , itd. Ako je z c g = p, onda formula nema smisla, ali je tada jednostavno zakljuiti da je c a1 = (1 + p)S . n

Razmotrimo neto sloeniju situaciju. Zamislite da ste u stanju da ots z plaujete samo 1 000 evra godinje. Jasno je da ete plaati vie od deset c s c c s godina ali ne moete pogoditi koliko. Jedan od naina je da probate, evo z c kako: Znamo da je a1 = a2 = . . . = an1 = 1 000. Deo duga koji otplaujete sa c 10 jednakih rata jednak je
10

D10 =
k=1

1 000 1 000 1 = 1 k (1.08) 0.08 (1.08)10

= 6710.081399,

to je dosta manje od 10 000. Poveajmo broj rata: s c D15 = 8559.478688, D20 = 9818.147407, D21 = 10016.80316.

Vidimo da sa 20 rata dug nije otplaen a sa 21 je premaen. Prema tome, c s broj rata je 21 ali je poslednja manja od 1 000. Tu poslednju moemo nai z c pomou formule (30), koja kae da je (za S = 10 000, n = 21) c z 10 000 = D20 + Odavde dobijamo a21 = (10 000 9818.147407)(1.08)21 = 915.4157138. Uopte, ako je unapred dogovorena jedna ista vrednost svih rata sem s poslednje, onda njihov broj, raunajui i poslednju, moemo nai po formuli c c z c ln(1 Sp ) a . ln(1 + p) a21 . (1.08)21

(31) n =

Tu x oznaava najmanji medju celim brojevima koji su x, npr. 1.23 = c 2, 3 = 3. U naem primeru je p = 0.08, S = 10 000, a = 1000, pa imamo s n= ln(1 800/1000) = 20.91237187 = 21. ln(1.08)

50

4 KAMATNI RACUN Kad smo nali n, onda poslednju ratu raunamo po formuli s c
n1

(32) an = (1 + p)

S
k=1

a (1 + p)k

Formula (31) ima smisla samo kad je 1 Sp/a > 0, tj. a > Sp, to s znai da se rata ne moe zadavati proizvoljno. Naime, moe se dokazati da u c z z sluaju a Sp dug nikad ne bi bio isplaen. U naem primeru je Sp = 800. c c s Zadatak 37. Pozajmili ste 100 funti sa obavezom da vraate po 50 funti c godinje poev od sledee godine, uz kamatnu stopu %10. Ne pozivajui se s c c c na formule, nadjite broj rata, poslednju ratu i cenu pozajmice.

Slika 10: Dve slike Jakova Bernulija, vajcarskog matematiara, koji je s c daleke 1683. godine razmatrao problem neprekidnog ukamaic n vanja i tako otkrio niz (1 + 1/n)

(a)

(b)

51

5
5.1

Funkcije
Pojam funkcije

Neka su data dva (neprazna) skupa, A i B, i neka su na neki nain elementi c skupa A povezani sa elementima skupa B. Ako u toj vezi svakom elementu iz A odgovara po jedan (jedini) element iz B, tada kaemo da je zadata z 10 funkcija iz A ka B. Skup A se zove domen, ili delokrug, funkcije, a skup B kodomen. Samu funkciju moemo zamisliti kao neto (npr. mainu ili duha) to z s s s povezuje A sa B na svoj nain. Funkciju moemo oznaiti jednim slovom, c z c npr. f, ili, ako hoemo da istaknemo domen i kodomen, sa c f : A B. Ako a A, onda sa f (a) oznaavamo element iz B koji je povezan sa a, c i zovemo ga slika od a, ili vrednost funkcije u a. U tom kontekstu element a se zove original ili argument. Skup svih moguih slika zove se rang ili doseg od f, i ne mora biti jedc nak B. Ponekad funkciju moemo zadati pomou tabele. z c a 1 2 3 4 4 f3 (a) -1 5 -1 3 4

a 1 2 3 4

f0 (a) -1 2 7 4

a 1 2 3 4

f1 (a) -1 5 -1 3

a 2 4 3 1

f2 (a) 5 3 -1 -1

Ovde vidimo etiri tabele pomou kojih su elementi skupa A = {1, 2, 3, 4} c c povezani sa elementima skupa B = Z. Cetvrta tabela ne zadaje funkciju jer element 4 A ima dve slike.
10

Ili ,,iz A u B .

52

5 FUNKCIJE

Kad odredjujemo doseg, razmiljamo o vrednostima funkcije. Na primer, s doseg funkcije f0 jednak je {1, 2, 4, 7}. Sta je doseg funkcije f1 ? Funkcije se najee zadaju pomou jedne formule. Na primer, formula c sc c f (x) = |x| za x Z, zadaje funkciju f : Z Z. Sta je njen doseg? Funkcija moe biti zadata pomou vie formula, npr. z c s 1 za x (, 0), (33) f (x) = x za x (0, 1], 1 za x (1, ). Domen te funkcije je R \ {0}. Imamo, npr., f (3) = 1 jer 3 (, 0). Zadatak 38. Za funkciju f zadatu formulama (33) nadjite f (0), f (0.001), f (0.001), f (1), f (1.1). Da li 0 Rang(f )? Jednakost funkcija Druga i trea tabela (od etiri prethodne) ne izgledaju identino, ali je c c c f1 (a) = f2 (a) za svako a A, pa zato funkcije f1 i f2 smatramo jednakim. Uopte, funkcije f1 i f2 smatramo jednakim ako s (a) imaju isti domen, (b) imaju isti kodomen, (c) f1 (x) = f2 (x) za svako x iz domena. Zahtev (b) za nas nema znaaja jer emo razmatrati funkcije sa brojanim c c c vrednostima, pa e nam kodomen uvek biti jednak R. c Primer: Razmotrimo funkcije iz R ka R : f1 (x) = x2 , f2 (x) = (x 1)(x + 1) + 1.

Iako izrazi ne izgledaju identino, funkcije su jednake, to sledi iz ,,razlike c s kvadrata, tj. iz jednakosti (x a)(x + a) = x2 a2

(34)

(x, a R).

5.2 Inverzna funkcija

53

Ovaj primer pokazuje jo i to da postupak kojim se dolazi od elementa s do njegove slike nije bitan. Naime, lako se rauna f2 (999), c f2 (999) = (999 1)(999 + 1) + 1 = 998 1000 + 1 = 998 001, dok f1 (999) = 999 999 = . . . itd. . . . = 998 001.

Ako je funkcija zadata jednim izrazom a ne kae se ta je domen, onda se z s podrazumeva da je domen maksimalan, tj. jednak oblasti denisanosti tog izraza11 . U raznim situacijama maksimalni domen ne samo da nije potreban ve moe i da smeta. Recimo, maksimalni domen funkcije f (r) = r2 je c z interval < r < +. Ali ako mislimo na povrinu kruga radijusa r, onda s je prirodni domen (0, ). Primer: Razmotrimo funkcije f1 (x) = x5 6x4 +7x3 +6x2 7x+1, f2 (x) = x+1, x A = {1, 0, 1, 2, 4}.

Domen obe funkcije, kako stoji na desnoj strani, jeste skup A. S obzirom da je f1 (x) = f2 (x) za svako x A (proverite!) funkcije su jednake. Ako domen proirimo bilo kojim brojem, npr. 3, dobiemo dve nove funkcije koje nisu s c jednake.

5.2

Inverzna funkcija

Ako su dve veliine, y i x, npr. prot i nivo prodaje, povezani jednainom c c y = f (x), gde je f neka funkcija, onda se moemo zapitati koliko je x za z zadato y; u sluaju prota to znai da hoemo da znamo koji nivo prodaje c c c dovodi do eljenog prota. Drugim reima, treba da nadjemo x iz jednaine z c c y = f (x). Primer: ako je y = f (x), onda je 1 1 x= y+ . 2 2 Ovde je, za svako y, reenje jedinstveno, i mi smo dobili novu funkciju s 1 1 f 1 (y) = y + , 2 2
11

gde je f (x) = 2x 1 (x R),

tj. skupu svih vrednosti promenljive za koje izraz ima smisla

54 koju zovemo inverzna funkcija (funkcije f ). Primer: Ako je y = f (x), gde je f (x) = x2 (x R),

5 FUNKCIJE

onda je pitanje smisleno jedino za y Rang(f ) = [0, ). Medjutim, ako je y > 0, onda jednaina x2 = y ima dva reenja, x = y, x = y. Budui c s c 12 da nemamo razloga da damo prednost jednom ili drugom , u ovom sluaju c kaemo da funkcija f nije invertibilna, tj. da nema inverznu. z Razmotrimo optu situaciju. Neka je f : A B nekakva funkcija. Ako s za svako y Rang(f ) postoji jedno jedino x A takvo da je f (x) = y,13 onda deniemo inverznu funkciju s f 1 : C A, po pravilu f 1 (y) = x. Dakle, domen inverzne funkcije jednak je rangu date funkcije; a rang inverzne? Zadatak 39. U sluaju da funkcija f : A R ima inverznu, nai je (to c c podrazumeva i nalaenje domena): z (a) f (x) = 4x + 1 (A = R); (b) f (x) = x
2

C = Rang(f ),

(e) f (x) = x2 (g) f (x) = x3

(x 0); (A = R);

(x 0);

(f) f (x) = 1/x (x R \ {0});

(c) f (x) = x x2 (A = [ 0, 1]); x1 (A =?). (d) f (x) = x+1

Zadatak 40. Funkcija f : R2 R2 zadata je formulom f (s, t) = (s t, s + t). Pokaite da je f invertibilna i nadjite inverznu. z
12 13

Izbor jednog od dva reenja mogao bi zavisiti od konkretnog problema. s tj. jednaina f (x) = y ima jedinstveno reenje c s

5.3 Graci

55

5.3

Graci

Ako su i domen i kodomen funkcije f sastoje od brojeva, onda se f zove realna funkcija jedne realne promenljive. Grak funkcije f je deo ravni R2 a ine ga take (x, f (x)), x A = domen(f ). Na primer, grak funkcije f c c zadate sledeom tablicom c x 1 2 3 4 f (x) -1 2 7 4 ine etiri take u ravni: (1, 1), (2, 2), (3, 7), (4, 4). c c c

4 2 1 1 2 3 4

Domen moe biti svakakav, ali je u praksi najee interval ili unija interz c sc vala dakle, sadri bezbroj taaka. U tom sluaju grak moemo nacrtati z c c z uzimanjem dovoljnog broja vrednosti promenljive x i raunanjem f (x). Na c slici 11 pokazano je kako nastaje grak funkcije f (x) = x2 , |x| 2. Na slici 12 vidite deo tabele koju je napravio MAPLE da bi graki c predstavio funkciju f (x) = ex , 1 x 1. Zadatak 41. Nacrtajte na istoj slici linije x3 .
1:

y = x,

2:

y = x2 ,

3:

y=

Kada crtamo dve ili vie linija na istoj slici, duni smo da istaknemo s z presene take. Pored toga, treba da se vidi medjusobni poloaj linija. Na c c z primer, zbog nejednakosti x3 < x2 za x (0, 1), linija 3 se nalazi ispod 2 za 0 < x < 1. Zadatak 42. Nacrtajte na istoj slici grake funkcija f (x) = 1/x, g(x) = 2 x. x 2 . Zadatak 43. Nacrtajte na istoj slici linije y = ex , y = 1 + x, y = 1 + 2

56

5 FUNKCIJE

Slika 11: Crtanje graka funkcije f (x) = x2

4

(a)

(b)

(c)

(d)

5.4

Tipovi realnih funkcija

Evo nekoliko primera realnih funkcija: Konstanta, f (x) = c, gde je c ksiran realan broj, npr. c = 2, 7.78, , log(13). Linearna, f (x) = kx + m, gde su k i m ksirani realni brojevi. Grak je prava linija. Kvadratna, f (x) = ax2 + bx + c, gde su a (= 0), b, c ksirani realni brojevi (koecijenti funkcije). Grak je parabola.

5.4 Tipovi realnih funkcija

57

Slika 12: Tablica vrednosti funkcije ex

2.5 2 1.5 1 0.5 1 0.8 0.6 0.4 0.2 0 0.2 0.4 0.6 0.8 1

x -1. -.9564 -.9185 -.8758 -.8329 -.7901 -.7505 -.7095 -.6670 .2932 .3337 .3769

ex .3679 .3842 .3991 .4165 .4348 .4538 .4721 .4919 .5132 1.3407 1.3961 1.4577

Polinom, f (x) = an xn + an1 xn1 + + a1 x + a0 , gde je n prirodan broj i an , . . . , a0 ksirani realni brojevi. Ako je an = 0, kae se da je z stepen polinoma jednak n. Eksponencijalna, f (x) = ax , gde je a = 1 pozitivna konstanta. Vidi sliku 13(a). Svi dosad navedeni izrazi denisani su za svako x R. Logaritamska, f (x) = loga x. Ova funkcija je inverzna u odnosu na eksponencijalnu (i obratno), i denisana je za x > 0. Vidi sliku 13(b). Kvadratni koren, f (x) = x = x1/2 . Denisana je za x 0 a grak je ,,polovina parabole (vidi sliku 14(b)). Kubni koren, f (x) = 3 x = x1/3 . Denisana je za svako x R. Stepena funkcija, f (x) = x , gde je realan broj (npr. = 1/3). Domen ove funkcije zavisi od , ali u svakom sluaju interval (0, ) je c sadran u domenu. z Racionalna funkcija je kolinik dva polinoma; denisana je tamo gde c je imenilac razliit od nule. Najprostija racionalna funkcija (a da nije c polinom) je funkcija obrnute proporcionalnosti: f (x) = A , x

58

5 FUNKCIJE

Slika 13:
y (0.3) (0.5)
x x

3x

y
2
x

y=e x

2.718
1x

y=ln x

1 1 1 1 2.718

(a) Eksponencijalne funkcije

(b) Eksponencijalna i logaritamska funkcija

Slika 14:
3 2 y 1 0 1 2 3
1 2 4 9 3

1 x

(a) Hiperbola y = 1/x

(b) y =

gde je A ksiran realan broj (= 0). Grak je hiperbola (vidi sliku 14(a)). c Zadatak 44. Odredite (maksimalni) domen sledeih funkcija: f1 (x) = f4 (x) = x1 , x+1 f2 (x) = 2x , 2+1 x
3

f3 (x) =

x2 1 (2x 1)(4x + 5)

x 1, f5 (x) =

x3 3x, f6 (x) = ln(x + 1).

Pokaite da f1 , f4 i f6 imaju inverznu, i nai je. z c Trigonometrijske funkcije, sin x, cos x, tg x (= tan x), ctg x (= cot x).

5.4 Tipovi realnih funkcija

59

Ciklometrijske (=inverzne trigonometrijske) funkcije, arcsin x, arccos x, arctan x. Kombinovanjem navedenih funkcija formiraju se elementarne funkcije. Kombinovanje podrazumeva upotrebu, pored sabiranja, oduzimanja, mnoenja i deljenja, i kompoziciju funkcija. Ako su f i g dve funkcije, onda se z funkcija zadata formulom h(x) = g(f (x)) zove kompozicija funkcija f i g. Koristi se oznaka h = g f. Domen funkcije h je odredjen uslovom x domen(f ) i f (x) domen(g). (Ako x domen(f ), onda f (x) nema smisla, a ako f (x) domen(g), onda / / g(f (x)) nema smisla.) Funkciju g f nalazimo tako to u izrazu g(x) piemo f (x) umesto x. Na s s primer, ako je f (x) = x2 , g(x) = x + 1, tada je (g f )(x) = g(f (x)) = f (x) + 1 = x2 + 1, (f g)(x) = f (g(x)) = (g(x))2 = (x + 1)2 . Sve u svemu, moemo rei, mada neprecizno, da je elementarna ona z c funkcija koja se zadaje jednim izrazom. Funkcija f (x) = |x| je elementarna jer je f (x) = sana na skupu R \ {0} kao g(x) = 1 za x > 0, 1 za x < 0, x2 . Funkcija g, deniali

iako zadata pomou dva izraza, jeste elementarna jer se moe predstaviti i c z ovako: x S(x) = , x R \ {0}. |x| S druge strane, funkcija sign, denisana na intervalu (, ) kao 1 za x > 0, sign(x) = 1 za x < 0, 0 za x = 0,

60

5 FUNKCIJE

nije elementarna. Razlog je u tome to je elementarna funkcija neprekidna s gde god je denisana; to znai, pored ostalog, da je njen grak nad bilo kojim c intervalom sadranim u domenu neprekinuta linija. z Nacrtajte grake funkcija sign(x) i S(x). U emu je razlika? c Zadatak 45. Odredite domene sledeih funkcija: c (a) f (x) = (b) f (x) = 1x ; (e) f (x) = (f) f (x) =
3

1x ;

x1 ; x2 + 1 x1 ; (c) f (x) = 2 x 3x + 2 x1 (d) f (x) = ; x+1

x2 + 1 ; x1

(g) f (x) = ln(x2 2x + 1) ; (h) f (x) = ln x1 . x+1

Pri odredjivanju domena treba voditi rauna o tri vrste izraza: c razlomcima (imenilac = 0), logaritmima (argument14 > 0), i korenima sa parnim izloiocem (potkoreni izraz 0). z Ako takvih izraza nema, i ako nema trigonometrijskih i ciklometrijskih funkcija, onda je dotina funkcija denisana za svako x. Primer: funkcija c f (x) =
3

x6 x2 1 ex

3 4x

je denisana za svako x.

14

U izrazu ln A, argument je jednak A.

61

6
6.1

Linearna i kvadratna funkcija

Prava linija i linearna funkcija

Linearna funkcija se moe predstaviti u obliku z f (x) = kx + n, gde su k i n realni brojevi.

Grak linearne funkcije je prava linija. S druge strane, ako je data neka prava p, onda se njena jednaina moe napisati u obliku c z (35) ax + by = c. Ako je b = 0 i a = 0, onda jednaina postaje x = c/a, a ova predstavlja c ,,vertikalnu pravu, tj. pravu paralelnu sa y-osom. Ako je b = 0, onda se jednaina (35) moe napisati u obliku c z y = kx + n, gde je k = c/a, n = c/b.

Broj n pokazuje mesto gde ta prava see y-osu; to je taka (0, n). Broj k c c pokazuje nagib prave i zove ga tako: nagib prave, ili nagib funkcije. Njega moemo dobiti delei promenu vrednosti promenljive y sa odgovarajuom z c c promenom promenljive x. Ako su (x0 , y0 ) i (x, y) bilo koje dve take na pravoj, c onda je nagib jednak koliniku c (36) k = y y y0 = . x x x0

(Vidi sliku 15.) Tu je y = y2 y1 , x = x2 x1 , gde su (x1 , y1 ) i (x2 , y2 ) bilo koje dve take na pravoj. c Prema tome, ako znamo nagib prave i jednu njenu taku (x0 , y0 ), onda c moemo napisati jednainu prave: z c (37) y y0 = k(x x0 ). Napiimo jednainu prave koja prolazi kroz take (1, 2) i (4, 3). s c c 32 1 nagib: k = = ; taka: (x0 , y0 ) = (1, 2). Dakle: y2 = 1 (x1). c 3 41 3

62

6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA

Slika 15:

.
y

B(x2 , y2 )

. .
%x

%y

A(x1 , y1 )
0

Slika 16: Po nagibu se prepoznaje da li funkcija raste ili opada. Naime: ako je nagib linearne funkcije f (x) pozitivan, onda f (x) raste kad x raste; ako je nagib negativan, onda f (x) opada kad x raste; ako je nagib jednak nuli, onda je funkcija konstantna.
y y
k<0 k=0 k>0

Zadatak 46. Na slici 17 prikazana je veza izmedju Celzijusovih (C) i Farenhajtovih (F) stepeni. Pokaite da je F = 1.8 C + 32. Izrazite svoju telesnu z temperaturu u Farenhajtovim stepenima. Kako se oseate ako vam je temc peratura 100 F ? Zadatak 47. Pretpostavimo da fabrika pravi neki proizvod i da je veza izmedju prota, P (x), i koliine proizvodnje, x, linearna. Jedne godine fabc rika je napravila 40 jedinica i izgubila 4000. Druge godine proizvodnja je poveana na 80 jedinica, to je donelo prot od 1000. Nadjite P (x). c s Uputstvo: P (x) = kx + n; P (40) = 4000; P (80) = 1000. Dakle, 40k + n = 4000, 80k + n = 1000. Nadjite k i n.

Koliko jedinica treba najmanje da se proizvede da bi prot bio pozitivan?

6.1 Prava linija i linearna funkcija

63

Slika 17: Veza izmedju Farenhajtovih i Celzijusovih stepeni

p ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pp pp pp ppppp ppppp pp ppp p ppppp pp ppppp pppppp p ppppp ppppp ppp p ppppp 9 ppppp p p pppppppppp ppppppp ppppp p ppppp ppppp 5 pp ppppp ppppp pp 32 ppppppppppp ppppp pp pp pp ppppp ppppp ppppp

Fahrenheit

fahrenheit

Celsius

Zadatak 48. Za svaku od sledeih jednaina nacrtajte grak i nadjite nagib. c c

(a) 3x + 4y = 12 ; (b) 2x + y = 10 ;

(c) x 2y = 4 ; (d) 3y 2x = 5 .

Grak se moe nacrtati nalaenjem preseka sa osama. Stavimo x = 0 z z i dobijemo presek sa y-osom; y = 0 sa x osom. Tako ne ide u sluaju c jednaine y = 2x, jer grak prolazi kroz koordinatni poetak. U tom c c sluaju uzmemo neko x = 0, npr. x = 1, pa dobijemo jo jednu taku: c s c (1, 2). Zadatak 49. Potroili ste 1000 dinara na kupovinu jabuka i grodja. Jabuke s z kotaju 75 dinara, po kilogramu, a grodje 60 dinara. Izrazite tu informaciju s z simboliki i graki. c c

64 Marginalna funkcija

6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA

Ako je data zavisnost neke ekonomske veliine (npr. troka, prihoda, profc s ita) od koliine proizvedenih jedinica, onda se odgovarajuom marginalnom c c funkcijom naziva promena te veliine pri poveanju proizvodnje za jednu c c jedinicu. Tanije, ako je ta zavisnost izraena funkcijom C(x), onda je marc z ginalna funkcija data ovako: M C(x) = C(x + 1) C(x). Ako je funkcija C(x) linearna, onda je marginalna funkcija jednaka nagibu. (Zato?) s Izraunajte marginalni prot u sluaju zadatka 47. c c Prelomna taka c Oznaimo sa R(x) (=revenue) prihod od prodaje x jedinica nekog proizvoda c a sa C(x) (=cost) trokove proizvodnje. Tada je prot P odredjen formulom s P (x) = R(x) C(x). Taka x za koju je P (x) = 0 zove se prelomna taka. c c Zadatak 50. Jedna rma je poveala dnevnu proizvodnju sa 20 na 25 jec dinica i nala da su trokovi proizvodnje porasli za 800 dnevno. Nadjite s s marginalnu funkciju trokova. Izrazite trokove kao funkciju koliine proizves s c denih jedinica ako je prvobitni troak (za onih 20) bio 5000. Ako je prodajna s cena 200 po jedinici, koliko rma treba da proizvede da bi imala pozitivan prot?

6.2

Sistem jednaina c

Na slici 18 prikazane su prave p i q, p : 3x + y = 6, q : x + 0.9y = 1.

Prave p i q imaju jednu zajedniku taku M (x, y). (Na slici 18 upiite slova c c s p, q, M gde treba.) S obzirom da M pripada i jednoj i drugoj pravoj, njene koordinate zadovoljavaju i jednu i drugu jednainu, tj. imamo sistem c jednaina: c (38) 3x + y = 6, x + 0.9y = 1.

Ovaj sistem moemo reiti na vie naina: z s s c

6.2 Sistem jednaina c Prvi nain: Reiemo obe jednaine po istoj nepoznatoj, npr. y : c sc c (39) y = 6 3x, y = (1 x)/0.9.

65

Zatim emo izjednaiti desnu stranu prve jednaine sistema (39) sa desnom c c c stranom druge: 6 3x = (1 x)/0.9. Odavde emo nai x (prvo pomnoimo sa 0.9, itd): x = 44/17. Na kraju, c c z nalazimo y iz jedne od jednaine sistema (39): y = 6 3x = 30/17. Prema c tome, taka M ima koordinate (44/17, 30/17). c Drugi nain (metoda zamene): Reiemo prvu jednainu sistema (38) po c sc c y; y = 6 3x. Zatim emo u drugoj jednaini umesto y staviti 6 3x (tj. c c zameniti y sa 6 3x): x + 0.9(6 3x) = 1. Odavde nalazimo x = 44/17, pa y = 6 3x = 6 3 44/17 = 30/17. Trei nain: Pomnoiemo drugu jednainu sistema (38) sa 3 : c c zc c (40) 3x + y = 6, 3x + 2.7y = 3.

Zatim emo oduzeti prvu jednainu od druge (,,druga minus prva): 1.7y = c c 3. Dakle, y = 3/1.7 = 30/17. Sada ovo y stavimo u prvu jednainu c sistema (40): 3x 30/17 = 6. Na kraju, x = 44/17. Cetvrti nain: Umesto da mnoimo sa 3 pa da oduzimamo, pomnoiemo c z zc drugu jednainu sistema (38) sa 3 : c 3x + y = 6, 3x 2.7y = 3.

Zatim emo sabrati ove dve jednaine i tako eliminisati nepoznatu x. c c Zadatak 51. Nacrtajte pravu koja prolazi kroz take (2, 3) i (5, 4). Nadc jite jednainu te prave. Nadjite njen presek sa pravom x + 2y = 0. c Ravnotena taka z c Nivo potranje nekog proizvoda zavisi od cene tog proizvoda, a kako poz tranja opada sa rastom cene, funkcija potranje ima negativan nagib. S z z druge strane, nagib funkcije ponude je pozitivan. Taka u kojoj su te dve c funkcije jednake zove se ravnotena taka. To je taka u kojoj se triste z c c z stabilizuje.

66

6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA

Slika 18: Presek pravih

6 y 3

2 2

Zadatak 52. Date su jednaine 2q + 5p = 500 i 3q = 25 + 7p. Jedna daje c D vezu cene p i potranje, q , a druga cene i ponude, q S . Nadjite q D i q S , i z ravnotenu taku. (S =supply, D =demand.) Odredite domene funkcija q S z c i q D , vodei rauna o smislu. Sve to predstavite graki. c c c

6.3

Linearna nejednaina c

Znamo da linearnoj jednaini sa dve nepoznate odgovara prava. A sve take c c ije koordinate zadovoljavaju linearnu nejednainu ine poluravan. Pogledajc c c mo, npr., nejednainu (vidi sliku 19(a)): c 2x + 3y 12. Prava p: 2x + 3y = 12

deli ravan na dve poluravni samo jedna od njih je ,,naa. Da bismo videli s koja je naa, uzmemo jednu taku T (x0 , y0 ) van prave p, nazovimo je ogleds c nom takom, i proverimo da li zadovoljava nau ili suprotnu nejednakost. c s U ovom sluaju moemo uzeti taku T (0, 0). Naa nejednakost je zadoc z c s voljena i, dakle, naa poluravan je ona koja sadri koordinatni poetak. s z c Razmotrimo sada sistem linearnih nejednaina: c (41) 2x + 6y 12, 6x + 2y 12, x + y 1.

6.4 Kvadratna funkcija

67

Slika 19: Poluravni

5 4 3 2 1 0 1 2 4 6 5 4 3 2 1 0 1 2 4 6

(a) Poluravan 2x + 3y 12

(b) Poluravan 2x + 3y 12

Reenje sistema je svaki par (x, y) koji zadovoljava sve tri nejednaine. Dakle, s c skup reenja je presek tri odgovarajue poluravni (vidi sliku 20). s c s c c Zadatak 53. Pored svake prave na slici 20 napiite odgovarajuu jednainu (imajui u vidu nejednakosti (41)). Nadjite koordinate presenih taaka. c c c ........................................................................... Slika 20: Presek tri poluravni

2 2

...........................................................................

6.4

Kvadratna funkcija
f (x) = ax2 + bx + c,

Kvadratna funkcija se zadaje formulom

68

6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA

gde su a, b, c realni brojevi, a = 0. Grak kvadratne funkcije je parabola. Da bismo nacrtali tu parabolu, svodimo trinom ax2 + bx + c na kanonski oblik. Na konkretnom primeru, to izgleda ovako: Prvo, f (x) = x2 + 2x + 7 = (x2 2x) + 7 . Drugo, dopunimo zagradu da bismo dobili potpuni kvadrat, ne zaboravljajui c da oduzmemo ono to smo dodali, s f (x) = (x2 2x + 1 1) + 7 = (x2 2x + 1) + 1 + 7. Konano, c f (x) = (x 1)2 + 8. (Proverite, za svaki sluaj.) Odavde moemo proitati glavne informacije o c z c funkciji: f (1) = 8, to je najvea vrednost funkcije; to znai da je f (x) 8 za s c c svako x R. f ima dve nule (tj. grak see x-osu u dve take), koje se dobijaju c c reavanjem jednaine (x 1)2 = 8; dakle s c x 1 = 8, tj. x = 1 2 2. funkcija je konkavna, tj. grak je ispupen nagore. c Zadatak 54. Nacrtajte grak funkcija f1 (x) = 2x2 4x 8, f2 (x) = x2 + x + 7.

Zadatak 55. Jedna rma ima monopol na izdavanje stanova u jednom gradu na Srednjem zapadu SAD. Funkcija potranje je z D(p) = 100 2p. (a) Nacrtajte grak funkcije prihoda R(p) = pD(p). (b) Ako rma raspolae sa S stanova, koliko e ih izdati, i po kojoj ceni, z c da bi ostvarila maksimalni prihod? Razmotrite sluajeve S = 60 i S = 40. c

6.4 Kvadratna funkcija

69

Slika 21: f (x) = (x 1)2 + 8

8 f(x)

x 2 1 3 4

Kvadratna jednaina c Jednaina c (42) ax2 + bx + c = 0

(a = 0)

naziva se kvadratnom. Ona se moe reiti svodjenjem na kanonski oblik. z s Prethodno smo imali primer x2 + 2x + 7 = 0.

Svodjenjem na kanonski oblik dobili smo (x 1)2 + 8 = 0, tj. (x 1)2 = 8,

odakle dobijamo dva reenja: x1 = 2 s

8, x2 = 2 +

8.

70

6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA U optem sluaju, svodjenje na kanonski oblik ide ovako: s c ax2 + bx + c = a x2 + =a x+ b x +c a b 2a
2 2

b2 4a2

+c

b 2a b =a x+ 2a =a x+ =a x+

b2 +c 4a 2 4a
2

b 2a

4a2

gde je sa oznaena diskriminanta, c = b2 4ac. Prema tome, ako je < 0, onda je /4a2 > 0 i, dakle x+ b 2a
2

> 0 za svako x, 4a2

iz ega sledi: c Ako je < 0, onda jednaina ax2 + bx + c = 0 nema (realnih) reenja. c s A ako je 0, onda su reenja u formuli s x= b , 2a

ili, kako se najee pie, c sc s x1,2 = b b2 4ac . 2a

6.5

Jednaina treeg stepena c c

Jednaina oblika c a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 = 0,

6.5 Jednaina treeg stepena c c

71

Slika 22: Ovako izgleda grak funkcije f (x) = ax2 + bx + c u sluaju a > 0 c

gde su a3 , . . . , a0 (a3 = 0) realni brojevi (koecijenti), moe imati tri, dva ili z jedno realno reenje, ali se ne moe desiti da nema nijedno. Iako obrazac za s z reavanje postoji, praktino je neupotrebljiv. s c Ako nam je poznato jedno reenje, x = x0 , jednainu moemo svesti na s c z kvadratnu. Naime, tada jednainu moemo napisati u obliku c z (x x0 )(ax2 + bx + c) = 0 (mora biti a = a3 ) pa nam preostaje da reimo jednainu s c ax2 + bx + c = 0. Primer 6.1. Reimo jednainu s c x3 + x2 7x + 2 = 0 znajui da je jedno reenje x = 2. c s Jednainu piemo u obliku c s (x 2)(x2 + bx + c) = 0.

72

6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA

Nepoznate koecijente b, c odredjujemo iz identiteta x3 + x2 7x + 2 = (x 2)(x2 + bx + c), tj.

x3 + x2 7x + 2 = x3 + (b 2)x2 + (c 2b)x 2c. Sada izjednaavamo odgovarajue koecijente: c c 1 = 1, 1 = b 2, 7 = c 2b, 2 = 2c.

Iz druge i tree jednaine dobijamo b = 3, c = 1 (treba proveriti da je time c c zadovoljena i trea). Prema tome, data jednaina je ekvivalentna sledeoj: c c c (x 2)(x2 + 3x 1) = 0. Jedno reenje je x = 2, a ostala se dobijaju iz jednaine x2 + 3x 1 = 0. s c Zadatak 56. Odredite broj d tako da jedno od reenja jednaine s c 2x3 5x2 + 11x + d = 0 bude x = 1/2, pa onda nai ostala reenja. c s

73

7
7.1

Diferenciranje
Marginalna funkcija i izvod

Ako su dve veliine, y i x, povezane linearnom funkcijom, c y = f (x) = kx + n, onda se y menja ravnomerno u odnosu na x, tj. vai formula z (43) y = k = const, x

gde je x bilo koja promena veliine x, a y odgovarajua promena y. Ako c c je x = h = 0, onda je y = f (x + h) f (x) i, dakle, (44) f (x + h) f (x) =k h za svako x i svako h = 0.

Broj k, koji smo nazvali nagibom prave y = kx + n, meri brzinu promene veliine y u odnosu na x. U optem sluaju, kolinik y/x zavisi i od x i c s c c od h; npr. ako je y = x2 , onda je y (x + h)2 x2 = = 2x + h. x h

Ako hoemo da merimo brzinu promene funkcije f, moemo ksirati h, c z stopu promene promenljive x, i razmatrati kolinik c (45) Mh f (x) = f (x + h) f (x) . h

74

7 DIFERENCIRANJE

U ekonomskoj teoriji se funkcija Mh f naziva marginalnom funkcijom. Na primer, ako f (x) oznaava troak proizvodnje x jedinica, onda se uzima h = 1 c s i odgovarajua marginalna funkcija oznaava se sa M f, c c M f (x) = f (x + 1) f (x). Dakle M f (x), marginalna funkcija trokova, predstavlja poveanje trokova s c s pri poveanju proizvodnje za jednu jedinicu. U nekim sluajevima, npr. kod c c proizvodnje vode, mogli bismo uzeti male vrednosti h, pa bismo imali (46) Mh f (x) = f (x + h) f (x) , h

po jednu marginalnu funkciju za svako h. Tako denisana marginalna funkcija, pored toga to zavisi od h, moe biti suvie komplikovana. Na primer, ako je s z s f (x) = tada je Mh f (x) = (47) = 200 + x + h h 1 200 + x + h + 200 + x 200 + x ,

200 + x

(Proverite mnoenjem!) z

Umesto tog izraza koristi se sledei, prostiji: c (48) M f (x) = 1 2 200 + x .

Fukciju (48) dobili smo od funkcije (47) uzimajui ,,male vrednosti, tj. stac vljajui h = 0. Re ,,malo nema apsolutno znaenje; npr. ako f (x) predc c c stavlja funkciju trokova i ako je koliina proizvoda, x, velika15 , onda je h = 1 s c malo. Izvod funkcije Neka je f realna funkcija denisana u nekom intervalu (a, b). Deava se da sve s marginalne funkcije Mh f (vidi (46)) izgledaju kao jedna, za male vrednosti h, pozitivne i negativne. Ta jedna se zove izvodna funkcija (ili izvod)
15

Mada ni re ,,velika nema apsolutno znaenje. c c

7.1 Marginalna funkcija i izvod funkcije f i oznaava se sa f . Na primer, ako je f (x) = c kako videsmo, f (x) = 1 2 200 + x .

75 200 + x, onda je,

Najprostija situacija javlja se kod linearne funkcije f (x) = kx + n. Tada su sve marginalne funkcije medjusobno jednake, konstantne, i jednake nagibu k (vidi (44)); dakle, f (x) = k. Posebno, izvod konstante jednak je nuli. Drugi primer: Neka je f (x) = x2 . Tada je Mh f (x) = 2xh + h2 (x + h)2 x2 = h h (h = 0) .

Ovde ne moemo staviti h = 0, ali moemo skratiti, z z Mh f (x) = 2x + h, pa staviti h = 0. Dakle, f (x) = 2x. Tako ne moemo postupiti u sluaju funkcije f (x) = ex . Tada je z c ex+h ex eh 1 f (x + h) f (x) = = ex . h h h Potrebno je malo vie truda da bi se dokazalo (16 ) da je f (x) = ex . s Jo jedan primer: Ako je s f (x) = onda je 1 1 Mh f (x) = x + h x h =
16

1 , x

h (x + h)x h

1 . (x + h)x

dokaz izostavljamo

76 Stavljajui h = 0, dobijamo c f (x) = 1 . x2

7 DIFERENCIRANJE

Funkcija ne moe imati dva izvoda u jednoj taki, a moe se desiti da ga u z c z nekoj nema. Ponekad se razlog nalazi u tome to smo duni da razmotrimo s z Mh f i za negativne h, ne samo za h > 0. Na primer, funkcija f (x) = |x| nema izvod u taki x = 0; to je zato to je c s Mh f (0) = f (0 + h) f (0) |h| = = h h 1 za h > 0, 1 za h < 0.

Dakle, vrednosti u nuli marginalnih funkcija Mh f sa negativnim h ,,daleko su od vrednosti Mh f sa pozitivnim h. Sve u svemu, izvod je koristan bar zato to s daje priblinu vrednost marginalne funkcije; z jednostavniji je od marginalne funkcije. Domen izvodne funkcije moe biti ui od domena funkcije. Na primer, ako z z je f (x) = |x|, onda je domen(f ) = (, ) a domen(f ) = (, 0)(0, ). Zadatak 57. Nadjite vrednosti marginalne funkcije Mh f (x) ako je f (x) = x2 i (a) x = 50, h = 1; (b) x = 1, h = 0.01; (c) x = 1, h = 0.01. Zadatak 58. Odredite izvod funkcije f iji je grak prikazan na slici 23, c znajui da je izvod linearne funkcije jednak nagibu. c Zadatak 59. Nadjite izvod funkcije f razmatrajui marginalnu funkciju c Mh f za male vrednosti h : (a) f (x) = 1 ; x2 (b) f (x) = 2 + x; (c) f (x) = 2x 1 . 1x

Reenje (c). Kritino mesto je kako napisati f (x + h); ovde imamo s c f (x + h) = = 2(x + h) 1 1 (x + h) 2x + 2h 1 1xh Zamenili smo x sa (x + h) i oslobodili se zagrada.

7.2 Tangenta i nagib krive

77

........................................................................... Slika 23: Izlomljena linija

1

........................................................................... Dakle, 2x + 2h 1 2x 1 1xh 1x Mh f (x) = h (2x + 2h 1)(1 x) (2x 1)(1 x h) (1 x h)(1 x) = h h (1 x h)(1 x) = h Sada ovaj razlomak moemo kratiti sa h = 0, z Mh f (x) = 1 , (1 x h)(1 x)

(Uprostili smo

brojilac.)

a sada ima smisla uzeti h = 0; dakle, f (x) = 1 . (1 x)2

7.2

Tangenta i nagib krive

Nagib krive y = f (x) u taki A(x, f (x)) jednak je, po deniciji, nagibu c ,,tangente u taki A, ako tangenta postoji. Nagib tangente jednak je tan c

78

7 DIFERENCIRANJE

(vidi sliku 24). Da bismo ga odredili, moemo odrediti nagib seice AB, gde z c je B(x + h, f (x + h) ) bilo koja taka na krivoj, B = A. Nagib seice jednak c c je kAB = f (x + h) f (x) = Mh f (x). h

Ako je h malo, onda je B blizu A i neemo moi da razlikujemo seicu od c c c tangente, pa ni nihove nagibe (na slici 25 prikazane su tri seice). A u stvari, c s obzirom da je marginalna funkcija Mh f (x) priblino jednaka f (x), z nagib tangente u taki (x, f (x)) jednak je f (x). c Drei se toga, sa graka funkcije moemo proitati gde je njen izvod z c z c jednak nuli, gde je pozitivan ili negativan. Pored toga, moemo videti gde z izvod ne postoji. Naime: Izvod je jednak nuli tamo gde grak ima horizontalnu tangentu. Izvod je pozitivan tamo gde je nagib tangente pozitivan. Izvod je negativan tamo gde je nagib tangente negativan. Izvod ne postoji u taki u kojoj funkcija nema tangentu ili ima verc tikalnu tangentu. Na primer, funkcija sa slike 23 nema izvod u takama x = 1, x = 3. c

Slika 24:

y
(x+h, f (x+h)) B

y=f(x)

y=f(x)

(x, f(x))

7.3 Izvod kao trenutna brzina

79

Slika 25: Tri seice c

y y y

B A
1

A
2

A
x x

Zadatak 60. Na slici 26 oznaeno je 5 taaka na krivoj y = f (x). Odredite c c znak izvoda u svakoj od njih. U kojoj od taaka je izvod najvei? u kojoj je c c najvei po apsolutnoj vrednosti? c Zadatak 61. Skicirajte grak krive y = f (x), gde je f (x) funkcija prikazana na slici 26.

Slika 26:

A C B

D E

7.3

Izvod kao trenutna brzina

Zamislite da ste 3 sata vozili automobil od mesta A do mesta B. U svakom momentu t [0, 3] bili ste na nekom rastojanju od mesta A; oznaimo to c rastojanje sa r(t). Uz prepostavku da nije bilo vraanja unazad, ni sudaranja, c

80

7 DIFERENCIRANJE

Slika 27:
200

r(t)

150

100

50 t 3.5

0.5

1.5

2.5

grak fukcije r(t) mogao bi izgledati kao na slici 27. U svakom trenutku t brzinomer pokazuje trenutnu brzinu v(t), koja je priblino jednaka srednjoj z brzini u vremenskom intervalu izmedju t i t + h za sve male h; dakle, v(t) r(t + h) r(t) h = predjeni put potroeno vreme s .

Kako je, s druge strane, r(t + h) r(t) r (t), h to je trenutna brzina jednaka izvodu rastojanja od poetne take, c c v(t) = r (t) Rei da je r (t0 ) = 0 isto je kao rei da ste se u momentu t0 zaustavili. c c Sta ste radili ako je r (t0 ) < 0 ?

7.4

Izvodi elementarnih funkcija

Na strani 82 imate tablicu izvoda osnovnih elementarnih funkcija. Da bismo je verikovali, morali bismo imati preciznu deniciju svake funkcije i preciznu deniciju izvoda, na emu se ovoga puta neemo zadravati. c c z

7.4 Izvodi elementarnih funkcija Izvode nekih funkcija moemo proitati iz tablice; na primer, z c 3 x = (x1/3 ) = (1/3)x1/31 = (1/3)x2/3 . Jo jedan primer: s 1 x2 = x2 = 2x3 = 2 . x3 x x.

81

Nadjite izvod funkcije f (x) =

Nadjite izvod funkcije f (x) = ln 3. Operaciju nalaenja izvoda zovemo diferenciranje. z Komplikovanije funkcije diferenciramo sluei se tablicom i pravilima koja z c slede. Izvod zbir i razlike Vae formule z (49) (f + g) = f + g (f g) = f g Na primer, 1 (x2 + ex ln x) = (x2 ) + (ex ) (ln x) = 2x + ex . x Objanjenje. Navedena pravila trebalo bi preciznije formulisati; na s primer: Ako su funkcije f i g diferencijabilne u intervalu (a, b), onda je i funkcija f + g diferencijabilna u (a, b) i vai jednakost (f + g) (x) = f (x) + g (x). z Za funkciju kaemo da je diferencijabilna u (a, b) ako ima (konaan) izvod z c u svakoj taki iz (a, b). c Da bismo videli poreklo pravila (49), treba da razmotrimo marginalnu funkciju Mh F, gde je F = f + g : Mh F (x) = = f (x + h) + g(x + h) f (x) g(x) h f (x + h) f (x) g(x + h) g(x) + h h (izvod zbira = zbiru izvoda), (izvod razlike = razlici izvoda).

f (x) + g (x).

82

7 DIFERENCIRANJE

Tabela 3: Tablica izvoda f (x) C x x2 xn 1 x x f (x) 0 1 2x nxn1 1 x2 n = const. R C=const.

1 2 x ex kekx 1 x 1 x+b b=const. k=const.

ex ekx ln x ln(x + b)

Ovo je mala, praktina tablica. Da bi se raunao izvod proizvoljne elemenc c tarne funkcije, trebalo bi imati u vidu i sledee formule: c (sin x) = cos x, (tan x) = (arcsin x) = 1 , cos2 x 1 1 x2 , (cos x) = sin x, (cot x) = (arctan x) = 1 , sin2 x

1 . 1 + x2

7.4 Izvodi elementarnih funkcija

83

Dakle, funkcija f + g je ona kojoj je Mh F priblino jednaka, i zato je F = z f +g. Linearnost Ako je k konstanta, onda vai formula z (kf ) = kf To svojstvo zajedno sa (49) ini ono to se zove linearnost operacije diferenc s ciranja. Primer: ln x 2 = 1 ln x 2 1 1 . = (ln x) = 2 2x

Izvod proizvoda Pri diferenciranju proizvoda koristimo pravilo (50) (f g) = f g + f g

Primeri. Prvi: (x2 ln x) = (x2 ) ln x + x2 (ln x) = 2x ln x + x . Drugi: ln x x (51) = x1/2 ln x = x1/2 ln x + x1/2 (ln x) 1 = x3/2 ln x + x3/2 2

1 1 = x3/2 ln x + x1/2 2 x 1 = x3/2 ln x + 1 . 2 x e2x

Trei: c = xe2x = 1 e2x + x(2)e2x = (1 2x)e2x . (e2x ) = (2)e2x , vidi tablicu.

84

7 DIFERENCIRANJE

Objanjenje. U sluaju pravila proizvoda razmatramo Mh F, gde je s c F = f g. Tada vai ovo: z Mh F (x) = f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x) f (x)g (x) + g(x)f (x). Ako hoete da proverite, podjite od izraza f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x). c Izvod kolinika c U sluaju kolinika radi formula c c f g f g fg g2

(52)

Primer: ln x x 1 x (ln x)1 (ln x) x (ln x)(x) 1 ln x = = x = . 2 2 x x x2

Zadatak 62. Pomou pravila kolinika nadjite izvod funkcija c c ln x f (x) = , x pa postupak uporedite sa (51). Objanjenje. Da bismo videli otkud potie pravilo kolinika, stavimo s c c = f /g. Tada je f = g, pa primena pravila proizvoda daje f =g+g =g Odatle sledi = 1 f f g g g = f ggf . g2 f + g. g

7.5 Izvod sloene funkcije z

85

7.5

Izvod sloene funkcije z

Ako je funkcija f zadata kao kompozicija dve funkcije, f (x) = g(u(x)), onda izvod od f raunamo po formuli c (53) f (x) = g (u(x)) u (x), (pod uslovom da su funkcije g i u diferencijabilne). Posebno, ako je g(x) = xn , tada je f (x) = (u(x))n , pa iz (53) sledi f (x) = n(u(x))n1 u (x); krae, c (un ) = nun1 (u) Ta se zove pravilo stepena, a sledee je pravilo eksponenta: c (eu ) = eu (u)

Primeri: (e2x ) = e2x (2x) = 2e2x , (x2 + 1)7 x2 + 1 (ex ) = ex , ex

2

= ex ,

= 7(x2 + 1)6 (x2 + 1) = 14(x2 + 1)6 x, = 1 2 x2 +1 (x2 + 1) = x x2 + 1 .

7.6

Logaritamski izvod

Kao poseban sluaj pravila za izvod sloene funkcije imamo sledee: c z c Ako je f (x) = ln u(x), Krae: c (54) (ln u) = 1 u u = u u tada je f (x) = u (x) . u(x)

86 Na primer, ln(2x + 1) = 1 2 (2x + 1) = . 2x + 1 2x + 1

7 DIFERENCIRANJE

Izraz (ln u) = u /u zove se logaritamski izvod funkcije u. Ako je u > 0, onda on predstavlja trenutnu procentualnu (17 ) brzinu promene funkcije u. Primer neprekidnog ukamaivanja. Kao to znamo, pri primeni c s metode neprekidnog ukamaivanja kapital raste po formuli K(t) = K0 ept , c gde je K0 poetni kapital a p nominalna godinja stopa. Trenutna apsolutna c s brzina rasta kapitala u momentu t jednaka je je K (t) = K0 pept , a trenutna procentualna brzina: (ln K) = (ln K0 + pt) = p. Drugim reima, c s trenutna procentualna brzina jednaka je nominalnoj godinjoj stopi. Ako je u < 0, onda izraz ln u nije denisan, ali u /u jeste, pa i tada logaritamski izvod moe biti od koristi za diferenciranje. z Primer: Funkcija f (x) = xx (x > 0) nije ni stepena ni eksponencijalna jer se menjaju i osnova eksponent. Stavimo y = xx ; logaritmujemo: ln y = x ln x; diferenciramo obe strane: (ln y) = (x ln x) ; dakle y = 1 + ln x. y Odavde sledi y = (1 + ln x)y = (1 + ln x)xx . Primer: y = ln y =
17
3

x3 3x = (x3 3x)1/3 . Prvo:

1 ln(x3 3x). 3

tj. relativnu

7.7 Izvodi vieg reda s Drugo: y 1 (x3 3x) x2 1 = = 3 . y 3 x3 3x x 3x Dakle, y = x2 1 x2 1 3 y= 3 (x 3x)1/3 . x3 3x x 3x

87

Uprostimo: y = x2 1 (x3 3x)2/3 .

(Naravno, izvod se mogao nai i po pravilu stepena.) Nadjite y . c

7.7

Izvodi vieg reda s

Diferenciranjem funkcije f dobijamo novu funkciju f . Izvod te nove funkcije zove se drugi izvod funkcije f i oznaava se sa f . Na primer, ako je f (x) = x3 , c 2 onda je f (x) = 3x , pa je f (x) = (3x2 ) = 6x. Na slian nain odredjujemo c c trei izvod, tj. izvod treeg reda, f (x), itd. Izvod reda n oznaavamo sa c c c (n) x f . Zanimljiva je funkcija f (x) = e : (ex ) = ex ; dakle (ex ) = (ex ) = ex ; dakle (ex ) = ex .

Znai, izvod bilo kog reda funkcije ex jednak je samoj funkciji. c S druge strane, postepenim diferenciranjem polinoma stepena n zakljuiemo cc da je izvod reda n + 1 jednak nuli. U optem sluaju teko je nai pravilo po kome se niu izvodi neke s c s c z funkcije, mada moemo nai izvod bilo kog zadatog reda (ako imamo doz c voljno vremena).

7.8

Diferencijal

Pretpostavimo da su dve veliine, oznaimo ih sa y i x, povezane formulom c c y = f (x), gde je f : (a, b) R, diferencijabilna funkcija. U optem sluaju, s c promena veliine x izaziva promenu veliine y. Oznaimo te promene sa x c c c i y : (55) y = f (x + x) f (x).

88 Iz denicije izvoda sledi da je (56) y f (x), x y f (x) x.

7 DIFERENCIRANJE

za ,,relativno male vrednosti x. Izraz f (x)x se zove diferencijal funkcije f u taki x i oznaava se sa df ili dy. Pie se i dx umesto x, tako da je c c s (57) dy = f (x) dx, i (58) dy = f (x). dx

Ove oznake su korisne. Na primer, lako je zapamtiti pravilo za izvod sloene funkcije: z dy dy du = . dx du dx

Primer 7.1. Diferencijal moe posluiti za procenu stvarne promene. Razz z motrimo funkciju prihoda 1 R(x) = 100x x2 . 2 Poveanje prihoda pri poveanju proizvodnje sa 50 na 51 jednako je c c R = R(51) R(50) = 49.5. Pomou diferencijala neemo dobiti tanu vrednost, ali emo dobiti zadovolc c c c javajuu procenu na mnogo prostiji nain. Naime, imamo c c dR = 100 x. dx U naem sluaju je x = 50, dx = 1; dakle, s c R dR = 50 1 = 50.

7.9 Ekstremne vrednosti

89

7.9

Ekstremne vrednosti

Ako funkcija f na nekom skupu D ima bezbroj vrednosti, nije izvesno da li medju njima postoje najvea i najmanja. Na primer, funkcija f (x) = x2 c na skupu D = (, ) ima najmanju vrednost, jednaku nuli, ali nema najveu. Zapravo sve vrednosti funkcije f ine skup [0, ). c c Najvea vrednost funkcije f na skupu D zove se apsolutni maksimum, c ili globalni maksimum, ili samo maksimum, od f na D. Informaciju da je apsolutni minimum od f na skupu D jednak M zapisujemo, recimo, na sledei c nain: c max f (x) = M
xD

(slino za minimum). c

A da bismo pokazali da je maxxD f (x) = M, dovoljno je da pokaemo dve z stvari: (a) M f (x) za svako x D; (b) M = f (x) bar za jedno x D. Primer: Funkcija f (x) = x2 ima apsolutni minimum na skupu [1, 2); tanije c min x2 = 1,
x[0,1)

jer je f (x) 1 za svako x [0, 1) i 1 = f (1). Ali maksimum ne postoji. (Ako ste pomislili da je 4 maksimum, pogreili ste uslov (b) nije ispunjen.) s Primer: Funkcija moe imati samo jedan maksimum ali se on moe dostii z z c 2 u dve (ili vie taaka). Na primer, funkcija f (x) = x dostie maksimum u s c z dve take: x1 = 1, x2 = 1. c Zadatak 63. Nacrtajte grak funkcije f (x) = x2 2x1 pa odredite sledee c brojeve: max f (x),
x[2,3]

min f (x),
x[2,3]

max f (x),
x[1,2]

min f (x).
x[1,2]

Lokalne ekstremne vrednosti Kae se da funkcija f ima u taki c (a, b) lokalni maksimum ako je f (c) z c f (x) za svako x iz nekog intervala (, ) c (vidi sliku 28(a)). Prema tome,

90

7 DIFERENCIRANJE

lokalni maksimum je absolutni maksimum na ,,kratkomintervalu (vidi slike 28(b)(c)). Lokalni minimum se denie na slian nain. s c c Primer: Funkcija f (x) = x2 (x 1) ima lokalni maksimum u taki x = 0 c 2 jer je f (0) = 0 x (x 1) za (, ) = (1, 1). S druge strane, f nema ni najveu ni najmanju vrednost na intervalu (, ). c Slika 28:

f (a)

f (a) f (a)

a f (b)

x0

x1

b
f (b) f (b)

a a

x x00

x x11

bb

(a) apsolutni maksimum=f (a), apsolutni minimum=f (b), lokalni minimum u taki x0 , lokalni maksimum u taki x1 c c

(b)

(c)

Stacionarne take c Neka je data funkcija f : (a, b) R. Taku c (a, b) nazivamo stacionarnom c (takom funkcije f ) ako je c f (c) = 0 . Dakle, stacionarne take nalazimo reavanjem jednaine c s c f (x) = 0. Stacionarne take nalazimo na dijagramu tamo gde grak funkcije ima horc izontalnu tangentu. Na slici 29 vidite grak jedne funkcije denisane na intervalu [1.2, 1.7]. Obeleite take x1 , x2 , x3 na x-osi u kojima f ima z c lokalni maksimum ili minimum; uverite se da su tangente u odgovarajuim c takama na graku horizontalne, to znai da je f (x1 ) = 0, itd. c s c Uopte, vai sledei stav: s z c

7.9 Ekstremne vrednosti

91

Slika 29: f (x) = 10x4 15x3 10x2 + 15x

10

0.5 5

0.5

x 1

1.5

Stav 1. Ako funkcija f : (a, b) R ima lokalnu ekstremnu vrednost u taki c c (a, b) i ako je f diferencijabilna u c, onda je c stacionarna taka funkc cije f.

S druge strane, ako je c stacionarna taka funkcije f, to jo ne znai da c s c f ima ekstremnu vrednost u c. Na primer, taka x = 0 je stacionarna za c 3 funkciju f (x) = x , ali f uopte nema ekstremnih vrednosti (vidi sliku 30). s

Slika 30: Dva dijagrama funkcije f (x) = x3

3 2 1 1.5 1 0.5 0 1 2 3 0.5 1 1.5

1 1 1 1

92

7 DIFERENCIRANJE Ako f ima drugi izvod u stacionarnoj taki c i ako je c f (c) = 0

onda f ima ekstremnu vrednost u c : Stav 2. Neka je c stacionarna taka funkcije f, koja ima drugi izvod. Ako c je f (c) > 0, onda f ima lokalni minimum u c ; ako je f (c) < 0, onda f ima lokalni maksimum u c . Globalne ekstremne vrednosti Pretpostavimo da je funkcija f denisana i neprekidna u (zatvorenom) intervalu [a, b]. Tada f ima najveu i najmanju vrednost. Da bismo ih nali, c s postupamo na sledei nain: c c (i) Nalazimo stacionarne take u (otvorenom) intervalu (a, b); neka su to, c recimo, x1 , x2 , x3 . (ii) Nalazimo take u kojima f nije diferencijabilna; pretpostavimo da smo c nali jednu: x = n1 . s (iii) Raunamo vrednost funkcije u prethodno nadjenim takama i na krac c jevima a i b. Dakle, imamo sledee brojeve: c f (x1 ), f (x2 ), f (x3 ), f (n1 ), f (a), f (b). (iv) Medju prethodno nadjenim vrednostima nalazimo najveu i najmanju. c Zakljuujemo: najvea (odn. najmanja) vrednost funkcije jednaka je c c najveoj (odn. najmanjoj) vrednosti iz koraka (iii). c Koraka (ii) najee nema, ali treba biti oprezan. c sc Monotonost Funkciju f, denisanu u intervalu (a, b) nazivamo (striktno) rastuom ako c se njena vrednost poveava pri poveanu vrednosti nezavisne promenljive; c c tanije, f je rastua ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) > f (x1 ) .

7.9 Ekstremne vrednosti Slino tome, f je opadajua ako c c iz x2 > x1 sledi f (x2 ) < f (x1 ) .

93

Na primer, funkcija f (x) = 2x 3 je rastua na intervalu (, ) jer iz c pretpostavke x2 > x1 sledi 2x2 3 > 2x1 3. Funkcija f (x) = 1/x opada na intervalu (0, ) jer iz x2 > x1 > 0 sledi 1/x2 < 1/x1 . Takom zaokreta funkcije f nazivamo takvu taku c koja ima svojstvo da c c u njoj ,,f menja smisao monotonosti; to znai da se moe nai > 0 tako c z c da je ispunjen jedan od uslova: (a) f (x) raste za x (c , c] a opada za x [c, c + ); (b) f (x) opada za x (c , c] a raste za x [c, c + ). U taki zaokreta f ima ekstremnu vrednost. c Monotonost i prvi izvod Iz informacije da je (diferencijabilna) funkcija f rastua u (a, b) moemo zac z kljuiti da je f (x) 0. Vanije je to to posedujui informaciju o pozitivnosti c z s c izvoda, moemo zakljuiti da funkcija raste: z c Stav 3. Ako je f diferencijabilna u (a, b) i ako je f (x) > 0 za svako x (a, b), tada je f rastua. Drugim reima, ako je nagib krive y = f (x) svuda c c pozitivan, onda funkcija f raste. Dakle, da bismo videli gde funkcija raste, dovoljno je da reimo nes jednainu c f (x) > 0 ; c c slino, nejednaina f (x) < 0 pokazuje gde f opada. Medjutim, esto je u praksi dovoljno nai stacionarne c c take, tj. reiti jednainu f (x) = 0. Uzmimo, recimo, da funkcija ima dve c s c stacionarne take, x1 , x2 , u intervalu (a, b). Tada imamo tri intervala: c (a, x1 ), (x1 , x2 ), (x2 , b).

Znamo unapred da je f monotona u svakom od njih ponaosob. Da bismo videli da li raste ili opada, dovoljno je da testiramo znak izvoda u tri izabrane take: c1 (a, x1 ), c2 (x1 , x2 ), c3 (x2 , b). c

94 Konveksne i konkavne funkcije

7 DIFERENCIRANJE

Pretpostavimo da je f neka funkcija denisana u intervalu (a, b). Kaemo z da je f konveksna ako se svaka tetiva graka nalazi iznad graka (vidi sliku 31, tetiva AB). Ako je f diferencijabilna, tada se njena konveksnost moe z okarakterisati jednim od svojstava: (a) Svaka tangenta je ispod graka. (b) Nagib funkcije raste. Pogledajte sliku 31 i uverite se da su nagibi tetive AB i tangenti AD i BE u sledeem odnosu: c kAD < kAB < kBE . To pokazuje da iz pretpostavke da je f konveksna sledi da nagib raste; moe z se dokazati da vai i obrnuto, tj. da iz pretpostavke da nagib raste sledi da z je f konveksna. Slika 31:

B D A E C

Oznaimo sa N (x) nagib funkcije u taki x. Znamo da je N (x) = f (x). c c Ako pretpostavimo da N ima prvi izvod, tj. da f ima drugi izvod, onda

7.10 Implicitno zadate funkcije

95

N (x) raste ako je N (x) > 0 za svako x (a, b). A kako je N (x) = f (x), znai da vai sledei stav: c z c Stav 4. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a, b) i ako je f (x) > 0 , onda je f konveksna u (a, b). Obrnuto, ako je f konveksna i ima drugi izvod u intervalu (a, b), onda je f (x) 0 u (a, b). Pria o konkavnim funkcijama je slina. Kaemo da je f konkavna ako c c z se svaka tetiva graka nalazi ispod graka. Stav 5. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a, b) i ako je f (x) < 0 , onda je f konkavna u (a, b). Obrnuto, ako je f konkavna i ima drugi izvod u intervalu (a, b), onda je f (x) 0 u (a, b).

7.10

Implicitno zadate funkcije

Ima sluajeva kad su dve veliine, x i y, povezane formulom u kojoj nijedna c c od njih nije ,,subjekat, tj. koja se nije napisana ni kao y = . . . ni kao x = . . . ; na primer, (59) y 5 y + ex x 1 = 0. Da bismo analizirali ovakvu vezu, moramo se prvo dogovoriti koje je od dva slova ,,nezavisna promenljiva. Neka to bude x. To znai da x moemo birati c z kako hoemo. A kad ga odaberemo, onda y zavisi od tog izbora; zato slovo y c zovemo ,,zavisna promenljiva. Ako u naem primeru uzmemo x = 0, onda iz s 5 (59) dobijamo jednainu y y = 0, koja ima tri reenja: y {1, 0, 1}. To c s znai da ne postoji funkcijska (tj. jednoznana) zavisnost y od x. U optem c c s sluaju (ne u ovom) moe se desiti da za izabrano x ne postoji nijedno y; c z primer: y 2 + x2 + 1 = 0. Vratimo se na (59). Pretpostavimo da imamo diferencijabilnu funkciju y = f (x) za koju znamo jedino da zadovoljava jednainu (59). Iako y ne c

96

7 DIFERENCIRANJE

moemo stvarno izraziti u obliku y = f (x), izvod moemo nai na sledei z z c c nain: c Iz (59) sledi: (y 5 y + ex x 1) = 0 Dakle, (y 5 y + ex x 1) = 5y 4 y y + ex 1 = (5y 4 1)y + ex 1 = 0. Odatle dobijamo: (60) y = 1 ex . 5y 4 1

Prema ovome, izvod funkcije nekoj taki moemo nai samo ako znamo c z c vrednost funkcije u toj taki. A ni taka ni domen funkcije ne mogu se zadati c c napamet zato to su y i x vezani formulom (59). Na primer, ako smo odnekud s saznali da je domen neki interval koji sadri nulu, onda emo staviti x = 0 z c u (59); dobiemo, kako smo videli, tri reenja: y {1, 0, 1}. Stavljajui, c s c redom, y = 1, 4y = 0, y = 1 u (60), dobiemo sva tri puta y = 0. Kako c su matematiari dokazali, iz toga sledi da postoje tri funkcije, y = a(x), c y = b(x), y = c(x) koje su denisane u otvorenom intervalu I 0, koje zadovoljavaju jednainu (59) za x I, i, pored toga, c a(0) = 0, a (0) = 0, b(0) = 1, b (0) = 0, c(0) = 1, c (0) = 0.

Grake tih funkcija moete videti na slici 32. z

(61) x3 + 4xy 2y 3 3 = 0, (62) x4 + xy + y 4 = 3.

7.11

Zadaci

65. Nadjite i klasikujte stacionarne take sledeih funkcija: c c (a) f (x) = 3x2 + 6x 20;
1 (b) g(x) = 3 x3 2x2 + 3x 15;

7.11 Zadaci

97

Slika 32: y 5 y + ex x 1 = 0
1 a(x) 2 2 2 2 b(x) 1

c(x) 1 1

(a)

(b)

Slika 33:
2

1
1 0

1
1 2 1 0
3

1
1
3

(a) x + 4xy 2y 3 = 0

(b) x4 + xy + y 4 = 3

64. Na slici je prikazana funkcija 3 f (x) = x2 , x [1, 3]. Uverite se da f nema stacionarnih taaka. c Nadjite lokalne ekstremne vrednosti. Nadjite najveu c i najmanju vrednost funkcije.

98

7 DIFERENCIRANJE

(c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x 6; 1 1 (d) f (x) = + 2 . x x 66. Nadjite najveu i najmanju vrednost (ako postoji) sledee funkcije na c c intervalu I: (a) f (x) = 3x2 + 6x 20, I = [0, 3]; I = [0, 4];
1 (b) g(x) = 3 x3 2x2 + 3x 15,

(c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x 6, I = [0, 4]; 1 1 (d) f (x) = + 2 , I = (0, +). x x 67. Skicirajte grake funkcija iz zadatka 66. 68. Odredite nagib sledee funkcije i jednaine tangenti u datim takama: c c c (a) f (x) = x4 3x2 + 3, x = 0, x = 1; 1 1 (b) g(x) = + x, x = , x = 2; x 2 3 (c) h(x) = x 2x + 2, x = 1, x = 1. 69. Data je funkcija f (x) = xex/10 . Odredite intervale monotonosti. Nadjite najveu i najmanju vrednost na intervalu c (a) [0, ), (b) [9, 20]. 70. Za svaku od funkcija iz zadatka 65 odredite intervale monotonosti, pa na osnovu toga nadjite lokalne ekstreme. 71. Data je funkcija y = 3 x. Nadjite dy za x = 8, dx = 1. Na osnovu toga procenite y = 3 9; uporedite dobijeni rezultat sa onim koji daje kalkulator. ln x 72. Data je funkcija f (x) = , 1 x < . x (a) Nadjite najveu i najmanju vrednost funkcije. c (b) Dokaite da je ln x x/e za x > 1. z (c) Nadjite taku u kojoj f ima najvei nagib. c c (d) Nadjite prevojne take. c (e) Skicirajte grak na intervalu [1, 5]. (f) Napiite jednainu seice kroz take (1, f (1)) i (e, f (e)). s c c c (g) Dokaite nejednakost z ln x x1 , x e(e 1) 0 < x < e.

7.11 Zadaci 73. Data je funkcija f (x) = x3 6x2 + 9x 25, (a) Nadjite i klasikujte stacionarne take. c (b) Nadjite najveu i najmanju vrednost. c (c) Odredite intervale konveksnosti. (d) Skicirajte grak. (e) Odredite rang funkcije. (f) Postoji li inverzna funkcija? 74. Data je funkcija f (x) = + x, x 1, x + , x < 1.
1 2 x 2

99

x [0, 4].

(a) Nacrtajte grak za = 0, 1, 2. (b) Koliko treba da bude da bi grak bio jedna neprekinuta linija? (c) Pretpostavimo da je reenje za (b). Razmotrite marginalne funkcije s Mh f (1) za h > 0 i h < 0. (d) Postoji li f (1) ? (e) Za koje funkcija raste na intervalu < x < ? (f) Za koje je funkcija konveksna na intervalu < x < ? (g) Izraunajte f (x). c 75. Zamenite x + sa 2x + u zadatku 74, pa radite isto. 76. Take na slici 31 imaju sledee koordinate: A(0.3, 0.54), B(0.9, 1.06), c c E(0.65, ). (a) Nadjite f (0.3), f (0.9). (b) Nadjite y i dy ako je x = 0.3 i x = 0.6. 77. Jedna rma ima monopol na tritu, tako da moe odluiti po kojoj ceni zs z c e prodavati svoju robu. Ako jedinicu proizvoda prodaje po ceni p, onda c je potranja q jednaka 300 2p, dok su trokovi proizvodnje dati formulom z s 2 C = 30 + 30q (1/10)q . Prihod je R = q p (broj prodatih proizvoda puta cena jednog).

100 (a) Odredite funkciju prota te rme.

7 DIFERENCIRANJE

(b) Izraunajte vrednost q koja daje najvei prot. c c (c) Koja e cena biti ako je kapacitet rme ogranien na 120 jedinica? c c 78. Nivo potranje za jednim proizvodom povezan je sa cenom pomou forz c mule p2 q = 6000. dq (a) Nadjite izvod . dp (b) Na osnovu (a), procenite koliki e efekat na prodaju imati podizanje c cene sa 10 na 10.5 funti. 79. Podignut je jedan web-site. Broj poseta dat je formulom S = 3t2 0.008t3 , gde je t broj dana posle podizanja. (a) Koliki je najvei broj poseta u jednom danu? c (b) Kog dana je najvei porast poseta? c 80. Broj stanovnika drave A je za 10% manji od broja stanovnika drave z z B. Ako manja populacija raste neprekidno po godinjoj stopi 3%, a vea po s c stopi 1%, kada e se izjednaiti? Sve to prikaite graki. c c z c 81. Jedan automobil vredi 20 000 ali mu vrednost neprekidno i eksponencijalno opada po (nominalnoj) godinjoj stopi od 20%. Drugi auto vredi s 30 000 ali mu vrednost opada ravnomerno, brzinom 20% godinje. Preds staviti graki vrednosti atomobila u toku pet godina. c 82. Jedan proizvod ima funkciju potranje z p p2 q= 8 + 100. 125 5 Za koje vrednosti p ova funkcija ima ekonomskog smisla?

101

8
8.1

Integralni raun c
Primitivna funkcija

Pretpostavimo da je zadata funkcija f : (a, b) R. Primitivnom funkcijom funkcije f nazivamo takvu diferencijabilnu funkciju : (a, b) R iji je c izvod jednak f. Prema tome, reenica c je primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a, b) znai sledee: c c (x) = f (x) za svako x (a, b). Na primer, funkcija 1 (x) = x2 /2 je primitivna za funkciju f (x) = x jer je 1 (x) = x za svako x R. I funkcija 2 (x) = x2 /2 + 25 je primitivna za istu funkciju. Uopte, ako je 1 jedna primitivna funkcija funkcije f na s intervalu (a, b), onda je 1 + C, gde je C bilo koji broj (konstanta), opet primitivna; to je zato to je izvod konstante jednak nuli. Vano je da su to s z sve primitivne, to zapisujemo ovako: s x dx = x2 + C. 2

Uopte, ako imamo jednu primitivnu, , funkcije f na intervalu (a, b), onda s piemo s (63) f (x) dx = (x) + C, x (a, b).

Izraz f (x) dx zovemo neodredjeni integral od f ; itamo: ,,integral od ef od c iks de iks. Operacija nalaenja integrala zove se integriranje ili integracija. Ona z je s jedne strane inverzna a sa druge ,,delimino inverzna prema diferencic ranju. Ono prvo znai: ako nadjemo integral pa od njega izvod, dobiemo c c funkciju, a drugo: ako nadjemo izvod pa od njega integral, dobiemo polaznu c

102

8 INTEGRALNI RACUN

funkciju plus neku konstantu. Sve to moemo zapisati u dve formule: z f (x) dx = f (x),

g (x) dx = g(x) + C. Primer 8.1. Zadatak iz diferenciranja moe se pretvoriti u zadatak iz intez gracije. Podjemo od funkcije, recimo, g(x) = x2 ex+ x , pa nadjemo izvod: g (x) = (x2 + 2x 1)ex+ x . Sada sakrijemo g(x) pa postavimo zadatak: Izraunajte c (x2 + 2x 1)ex+ x dx. Primer 8.2. Nasuprot prethodnom, retko koji zadatak iz integracije moemo z pretvoriti u zadatak iz diferenciranja. Ko ne zna trigonometriju, nikad nee c izraunati c x2 1 dx +1 (= arctan x + C).
1 1 1

Ei(1, x)

8.2

Raunanje integrala c

Na strani 104 imate tablicu sa nekoliko primera. Pomou nje moemo izrac z unati nekoliko integrala: c 3 x dx = ex dx = 2x dx = x1/3 dx = x1/3 + 1 +C = 1/3 + 1 (n = 1/3), (k = 1/2), (k = ln 2),

e(1/2)x dx = ex ln 2 dx =

itd. Dodatna pravila omoguavaju nam da razmatramo sloenije primere. c z

8.2 Raunanje integrala c Linearnost Vae sledee formule: z c f1 (x) + f2 (x) f1 (x) f2 (x) dx = dx = f1 (x) dx + f1 (x) dx f (x) dx, f2 (x) dx, f2 (x) dx,

103

kf (x) dx = k gde je k konstanta, npr. k = 2, 1/3, itd. Primeri: 2 dx = 2 x 1 dx = 2 ln |x| + C, x

x2 1 2 1 dx = x dx = x2 dx = 2 2 2 (3 x 2ex ) dx = 3 x dx 2

, ex dx = .

Smena promenljivih Razmotrimo integral I= 1 dx. 2x 3

Umesto da pogadjamo primitivnu funkciju, moemo postupiti na sledei z c nain. Stavimo (tj. uvedemo smenu) c 2x 3 = t. d(2x 3) = dt, 2 dx = dt, 1 dx = dt. 2 Sada idemo da izbacimo slovo x; dakle, I= 11 1 dt = t 2 2 1 1 dt = ln |t| + C. t 2 Zatim diferenciramo: tj. tj.

104

8 INTEGRALNI RACUN

Tabela 4: Tablica integrala

f (x) k x xn 1 x 1 x+a ex ekx 1 x

f (x) dx kx + C x2 +C 2 xn+1 +C n+1 ln |x| + C ln |x + a| + C ex + C 1 kx e +C k 2 x k=const.= 0 a=const. (n = 1)

Ako itate zdesna ulevo, videete da je ova tablica skoro identina tablici c c c izvoda (str. 82); izmenjene su samo oznake. Mogli bismo je proiriti; recimo: s x2 1 1 x dx = arctan , 2 +a a a 1 x dx = arcsin , b b2 x 2 1 x2 +k dx = ln k + itd. x2 + k

8.2 Raunanje integrala c Na kraju, vratimo x : I= Provera: dI 1 1 1 = (2x 3) = . dx 2 2x 3 2x 3 Jo jedan primer: s I= Smena: x2 + 1 = t; d(x2 + 1) = dt; 2x dx = dt; x dx = (1/2) dt. x x2 + 1 dx . 1 ln |2x 3| + C. 2

105

Izbacivanje starog slova: I= x dx x2 + 1 = (1/2) dt = t + C. t

Vraanje starog slova: c I = x2 + 1 + C. U nekim sluajevima raunanje tee neto drukije. Na primer, kod intec c c s c grala I= x 2x + 4 dx,

uvodimo smenu 2x + 4 = t. Zatim, umesto d( 2x + 4) = dt, prvo izrazimo x kao funkciju od t : x= Dalje, dx = d( ) = t dt; 1 2 t 2. 2

106 1 2 t 2 t t dt, 2

8 INTEGRALNI RACUN

I=

itd.

Navedeni nain prelaska sa jednog integrala na drugi zasnovan je na c sledeem pravilu: c Ako je f (t) dt = (t) + C, onda je f (S(x))S (x) dx = (S(x)) + C. Drugim reima, ovaj poslednji integral dobijamo iz prethodnog smenom t = c S(x); ne zaboravimo da je dt = S (x) dx. Parcijalna integracija Prethodni primeri pokazuju da je korisno pisati diferencijal dx pod znakom neodredjenog integrala. To se vidi i u formuli parcijalne integracije: u dv = uv v du

Ovde su u i v dve diferencijabilne funkcije, a du, dv su njihovi diferencijali du = u (x) dx, dv = v (x) dx.

Tano znaenje formule je ovakvo: Ako je primitivna za funkciju vu , onda c c je uv primitivna za uv . To je tako jer je (uv ) = (uv) = (uv) vu = u v + uv vu = uv . Primer 8.3. I= Stavljamo u = x, dv = e2x dx xe2x dx.

8.2 Raunanje integrala c da bismo imali I= u dv.

107

Raunamo du i v : c du = dx, v= dv = 1 e2x dx = e2x 2

(ne piemo 1 e2x + C jer nam je dovoljna jedna primitivna). Dakle, s 2 I = uv Primer 8.4. I= x ln x dx. 1 v du = e2x x 2 1 2x 1 1 e dx = xe2x ex + C. 2 2 4

Ovoga puta stavljamo u = ln x (da bismo eliminisali logaritam) i dv = x dx. Kako je du = (1/x)dx i v = x2 /2, imamo x2 ln x I= 2 x2 1 x2 dx = ln x 2 x 2 x x2 x2 dx = ln x + C. 2 2 4

Zadaci
Zadatak 83. Proverite sledee formule: c 1 (a) dx = ln(x + x2 + 1) + C; x2 + 1 (b) 1 1+x 1 dx = ln + C. 2 1x 2 1x

Zadatak 84. Odredite funkciju g ako je poznato da je g denisana na intervalu (0, ), da je g (x) = 1/x za x > 0 i da je g(1) = 23. Zadatak 85. Odredite funkciju g ako je poznato da je g denisana na skupu R \ {0}, da je g (x) = 1/x za x = 0, i g(1) = 1, g(1) = 2. Nacrtajte grak funkcije g. Zadatak 86. Odredite onu primitivnu funkcije f (x) = |x|, x R, koja zadovoljava uslov (0) = 0. Nacrtajte grake funkcija f i .

108

8 INTEGRALNI RACUN

Zadatak 87. Izraunajte integrale sledeih funkcija: c c (a) x3 (b) x2 (c) x 1 1 (e) (f) (g) e2x 2 0.2 x x 1 (i) 3 ex (j) (k) 112 e2x Zadatak 88. Izraunajte: c (a) (c) (e) 3 2x2 + dx x x2 2x dx x (x2 2x)( x 2) dx (b) (d) (f)

(d)

x x

(h) ex/2 (m) ln 4

(x ln 3 + 6) dx ex + 2ex dx e2x x2 + 3x + 2 dx x+2

Zadatak 89. Izraunajte: c (a) (c) (e) xe2x dx (x2 2x)ex dx 2x ex dx (b) (d) (f) x3 ln x dx (ex + 2ex )2 x dx x2 ln2 x dx

Zadatak 90. Izraunajte pomou date smene: c c x dx, 2x 1 = t (a) 2x 1 (b) (c) (d)

x(4x 3)7 dx, x 2x 3 x 2x 3 e x dx, x dx, dx,

4x 3 = t 2x 3 = t 2x 3 = t x=t

(e)

8.2 Raunanje integrala c x(x2 + 2)4 dx, x2 + 2 = t

109

(f)

Zadatak 91. George je raunao integral c I= na dva naina. c (I) I= (x2 + 2x + 1) dx = x3 + x2 + x + C. 3 (x + 1)2 dx

(II) Uvodei smenu x + 1 = t, dobio je c I= t2 dt = t3 (x + 1)3 +C = + C. 3 3

Odavde sledi ree on (u) sebi da je c (x + 1)3 x3 + x2 + x. 3 3 Kad pomnoim sa 3, dobijem z (x + 1)3 x3 + 3x2 + 3x. Ali ovo ne moe biti tano jer kad stavim x = 0, dobijam 1 = 0. z c Nadjite greku u rasudjivanju. s Zadatak 92. Izraunajte: c (a) (c) ln(ln x) dx x x2 x + 4 dx (x 1)2 (b) (d) 3 e2x ex + 1 dx

1 dx x+ x

Zadatak 93. (a) Izraunajte c x2 dx x2 + 2 znajui formulu c x2 1 1 x dx = arctan , +k k k gde je k =const.> 0.

(b) Izraunajte c ln(x2 + 2) dx.

110

8 INTEGRALNI RACUN

8.3

Odredjeni integral

Ima neodredjenih integrala koji se ,,ne mogu izraunati, to znai da se c s c ne mogu izraziti pomou elementarnih funkcija. Jedan od mnogobrojnih c primera je ex dx. To ne znai da primitivna funkcija ne postoji. Naime: c Stav 6 (Njutn, Lajbnic). Ako je funkcija f denisana i neprekidna na intervalu (a, b), onda primitivna funkcija na intervalu (a, b) postoji. Matematika konstrukcija primitivne funkcije je veoma sloena, ali se c z moe ilustrovati slikom. z Ako je f neprekidna i pozitivna u intervalu [a, b], onda moemo denisati z funkciju P : (a, b) R na sledei nain: c c P (x)=povrina krivog (osenenog) trapeza prikazanog na slici 34(a). s c Ispostavlja se da je P (x) = f (x) za svako x (a, b), to znai da je s c funkcija P (x) primitivna za f (x). Slika 34:
2

P(x+h)-P(x)

P(x)

x x+h
(a) P (x) =primitivna funkcija of f

b
(b) Trapez T sa upisanim pravougaonikom

8.3 Odredjeni integral

111

A da bismo se uverili da je P (x) = f (x), razmotrimo marginalnu funkciju Mh P (x) = P (x + h) P (x) . h

Razlika P (x + h) P (x) predstavlja povrinu ,,uskog trapeza T (slika 34(a)) s i priblino je jednaka povrini (crnog) pravougaonika na slici 34(b). A z s povrina od jednaka je f (x)h (18 ); s P (x + h) P (x) f (x)h. Ako ovu relaciju podelimo sa h, (19 ) dobiemo c P (x + h) P (x) f (x), h to znai da je P (x) = f (x). s c To je bila samo ideja dokaza NjutnLajbnicovog stava. Odredjeni integral Umesto P (x) pie se s
x

f (t) dt.
a

Ako je (x) neka druga primitivna, onda je, kako smo videli,
x

(x) = P (x) + C =
a

f (t) dt + C.

Uzimajui ovde x = a, vidimo da je (a) = 0 + C, tj. C = (a). Prema c tome, vai formula (Njutn/Lajbnicova) z
x

f (t) dt = (x) (a).

a

Cesto se ta formula pie u obliku s

b b

f (x) dx =
a
18 19

f (x) dx
a

jer je osnovica jednaka h a visina f (x) Trebalo bi dokazati da je u naem sluaju deljenje sa (malim) h zaista ispravno. s c

112
b

8 INTEGRALNI RACUN

Izraz a f (x) dx zove se odredjeni integral funkcije f na intervalu [a, b], ili u granicama od a do b (a=donja granica, b=gornja granica). Tako je, na primer,
1

x2 dx =
0

x2 dx
1

1 0

x3 3 1 = . 3 =

=
0

13 03 3 3

Slika 35: Arhimed i njegov trougao

0
(a) Arhimedov trougao

1
(b) Arhimed

Time smo pokazali da je povrina krivolinijskog trougla ogranienog pas c 2 rabolom y = x i pravim linijama x = 1, y = 0 (osenena oblast na slici c 35) jednaka 1/3, to je bilo poznato i Arhimedu. Uporedite taj rezultat sa s povrinom obinog trougla sa temenima (0, 0), (1, 0) i (1, 1). s c Primer 8.5. Odredjeni integral ne predstavlja uvek povrinu. Na slici 36 s 2 vidite grak funkcije f (x) = x + 1. Ta funkcija je negativna na intervalu [1, 2], i zato je odgovarajui integral negativan broj; tanije c c
2 2

f (x) dx =
1 1

x3 (x + 1) dx = + x 6
2

2 1

1 = . 6

in which case the value of integral is to obtain this result directly. More exercises for you to try

2 2

1 = 0.414. Alternatively you can use your calculator

In each question the required area lies entirely above the horizontal axis, although you should verify this fact for yourself independently. 2 1. Odredjeni under the 8.3 Find the area integral curve y = 7x and 3above the x axis between x = 2 and x = 5. 113 2. Find the area bounded by the curve y = x and the x-axis between x = 0 and x = 2. 3. Find the area bounded by the curve y = 3t2 and the t-axis between t = 3 and t = 3. under y = x2 between x = 1 and x = 10. A4. Findina osenene oblasti je povr the area c s Answer
2

P =
1

1 f (x) dx = . 6

3. The Area Bounded by a Curve, Parts of Which Lie Below the x-axis
The gure below shows a graph of y = x2 + 1.

Slika 36:
y =x2 +1

-2

-1

3 area

Uopte, ako je f (x) < 0 u intervalu (a, b), s

b

Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 1 14.3: Integration 20

, onda je

f (x) dx < 0,
a

a povrina odgovarajueg krivolinijskog trapeza rauna se po formuli s c c

b

P =
a

f (x) dx.

Primer 8.6. Situacija moe biti sloenija, kao na slici 37. Tu je z z

4

f (x) dx =
0

32 , 3

a povrina osenene oblasti je s c

1 4

P = P1 + P2 =
0

f (x) dx
1

f (x) dx =

71 . 6

20

pri emu je a < b c

114

8 INTEGRALNI RACUN

Slika 37:
2

P 1

P2
2

y = x3 5x2 + 4x
6

Primer 8.7. Kad raunamo povrinu oblasti ,,uglavljene izmedju dve verc s tikalne prave, x = a i x = b (a < b) (vidi sliku 38), koristimo formulu
b

P =
a

f (x) g(x) dx,

pri emu je ,,kriva y = f (x) gornja, a kriva y = g(x) donja. c

6 4 2 y=x

Slika 38:

0 2 4

y=x^25x+3

8.3 Odredjeni integral

115

Na slici 38 imamo: a = 1, b = 4, f (x) = x, g(x) = x2 5x + 3. Dakle,

4

P =
1

(x x2 + 5x 3) dx = 15.

Zadatak 94. Izraunajte povrinu oblasti koju ograniavaju linije y = x2 c s c 5x + 3, y = x i y = 3.

Slika 39:

(a)

(b)

116

9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Sistemi linearnih jednaina c

Sistem linearnih jednaina je niz linearnih jednaina sa konanim brojem c c c nepoznatih. Primer: 3 x + y + z = 2x y + z = 2 (S) 6x + 4z = 10. Nepoznate x, y, z mogu se shvatiti kao prazna mesta koja, ako je mogue, c treba popuniti brojevima tako da se dobiju tri istinite relacije. Svaka takva trojka brojeva zove se reenje sistema. Na primer, trojka (x, y, z) = (1, 1, 1) s s s je jedno reenje, ali ih ima jo, na primer, (0, 1/2, 5/2). Ako neki sistem ima vie od jednog reenja, kae se da je neodredjen. Ako s s z ima tano jedno, kae se da je odredjen, a ako nema reenja, onda se kae da c z s z je nemogu ili nesaglasan. Prema tome, sistem (S) je neodredjen. Ispostavlja c se da svaki neodredjen sistem ima bezbroj reenja. s Broj nepoznatih moe biti i manji ili vei od broja jednaina. U naelu, z c c c poveanje broja jednaina smanjuje anse da sistem ima reenje. To ne znai c c s s c da sistem kod koga je broj jednaina vei od broja nepoznatih ne moe imati c c z reenja; na primer, sistem s 3 x + y + z = 2x y + z = 2 (S1 ) 6x + 4z = 10 x 2y = 1 ima ista reenja kao (S). s S druge strane, ako je broj jednaina manji od broja nepoznatih, onda sistem ne moe biti c z odredjen, tj. ili uopte nema reenja ili ih ima bezbroj. s s Da biste prihvatili taj fakt, razmotrite jednu jednainu sa dve nepoznate: c ax + by = c.

117 Gausov postupak Prikazaemo Gausov postupak na primeru sistema c 3 x + y + z = 2x y + z = 2 3x + 2y + 4z = 10. Odaberimo jednu jednainu, npr. prvu, i u njoj jednu nepoznatu, npr. x. c Obrazujmo novi sistem: y + z = 3 x + 3y z = 4 y + z = 1. Prvu jednainu smo prepisali; drugu smo dobili mnoei prvu sa 2 i doc z c dajui je drugoj jednaini, itd. Tako je ,,nestalo nepoznate x u poslednje c c dve jednaine. Zatim na te dve jednaine primenimo isti postupak sa cilc c jem da eliminiemo, recimo y; pomnoimo drugu sa 1/3 i dodamo treoj, i s z c dobijemo sistem: y + z = 3 x + 3y z = 4 (4/3)z = 7/3. Dobili smo lako reiv sistem. Polazimo od poslednje jednaine: z = 7/4. Sa s c ovim z idemo u drugu jednainu: y = 3/4. Sada iz prve nalazimo x = 1/2. c Dakle, poslednji sistem ima jedinstveno reenje s (x, y, z) = (1/2, 3/4, 7/4). Iz toga sledi da i polazni sistem ima to isto, jedinstveno, reenje. s Uopte, moe se dokazati da Gausov postupak pretvara sistem u ekvis z valentan. A kaemo da su sistemi ekvivalentni ako imaju jednake skupove z reenja. s Pitanje: Da li vie volite da ono reenje zapiete u obliku s s s x 1/2 y = 3/4 ? z 7/4 Primena Gausovog postupka na sistem (S1 ) dovodi do sistema y + z = 3 x + 3y z = 4 (S2 ) 0z = 0 0 z = 0.

118

9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Poslednja jednaina je zadovoljena za svako z, tj. moemo staviti z = , gde c z je bilo koji broj. Tada je zadovoljena i trea jednaina. Zatim uzmemo c c z = u drugoj i dobijemo 4 y= . 3 Zatim idemo u prvu: 4 5 2 x=3yz =3 = . 3 3 Prema tome, sva reenja su data formulom s 5 2 4 (x, y, z) = ( , , ), R. 3 3

9.1

Matrice

Matrica je pravougaona tabela, npr. 11 16 24 36 T = 0 4 33 21 . 4 0 10 8 Ovu tabelu je napravio ovek koji dri tri prodavnice kompjutera. U prvoj c z prodavnici, oznaimo je sa P1 , on dri 11 pentijuma I, 16 pentijuma II, 24 c z pentijuma III, i 36 pentijuma IV. U drugom horizontalnom redu moemo z videti broj pentijuma u prodavnici P2 , itd. Komjuteri se prodaju po cenama 99, 176, 299 i 517 evra. Cene moemo zapisati pomou matrice z c 99 176 C = . 299 517 Horizontalni redovi matrice zovu se vrste a vertikalni kolone. Matrica T je matrica tipa 3 4, to znai da ima 3 vrste i 4 kolone. Moemo rei da s c z c je irina matrice T jednaka 4 a visina jednaka 3. Brojevi koji se nalaze u toj s matrici, a ima ih 3 4 = 12, zovu se elementi matrice. Matrica C ima samo jednu kolonu takve matrice se zovu vektori. Jednakost matrica Matrice A i B smatramo jednakim ako su istog tipa i ako su im ,,odgovarajui c elementi jednaki.

9.1 Matrice Sabiranje i oduzimanje

119

Moemo sabirati (oduzimati) samo matrice istog tipa; to inimo tako to z c s saberemo (oduzmemo) odgovarajue elemente. Na primer, c 3 1 7 6 3 7 1 + 6 2 7 + 12 4 = 2 + 12 7 4 = ; 5 0 3 9 5 3 0 + 9 Nula-matrica je ona iji su elementi jednaki nuli. Ona ima istu ulogu koju c ima broj nula kod sabiranja brojeva; dakle, ako je O nula-matrica, onda je A + O = O + A = A. Mnoenje matrice brojem z Matrica se mnoi brojem tako to se svaki element pomnoi tim brojem. Na z s z primer, 3 1 3 1 6 2 7 = 2 7 2= 4 14 . 2 2 5 0 5 0 10 0 Operacija mnoenja brojem ima ,,uobiajena svojstva, npr. z c 2(3A) = 6A, 3(A + B) = 3A + 3B, itd.

Mnoenje matrice matricom z Vratimo se na one tri prodavnice kompjutera. Izraunajmo vrednost robe u c prodavnici P1 : v1 = 11 99 + 16 176 + 24 299 + 36 517 = 29693; u prodavnici P2 : v2 = 21428; u prodavnici P3 : v3 = 7522.

120

9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Ove tri vrednosti se mogu staviti u matricu v1 V = v2 , v3 a sav raun se sada moe predstaviti na sledei nain: c z c c 99 29693 11 6 4 36 176 V = TC = 0 4 33 21 299 = 21428 . 7522 4 0 10 8 517 Na ovom primeru vidimo kako se mnoe proizvoljna matrica i jedna z kolona. Glavno je kako se mnoe jedna vrsta i jedna kolona: z b1 b2 a1 a2 a3 a4 = a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 . b3 b4 Dodavanje jo jedne vrste 21 prvom faktoru proizvodi jo vrstu u rezultatu: s s b1 a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4 b2 a1 a2 a3 a4 = . c1 c2 c3 c4 b3 c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 b4 Dodavanje jo jedne kolone drugom faktoru proizvodi jo kolonu u rezultatu: s s b1 d1 b2 d2 a1 a2 a3 a4 c1 c2 c3 c4 b3 d3 b4 d4 a1 b1 + a2 b2 + a3 b3 + a4 b4 a1 d1 + a2 d2 + a3 d3 + a4 d4 = c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 c1 d1 + c2 d2 + c3 d3 + c4 d4 .

Prema svemu, nema smisla razmatrati proizvod AB ako nije zadovoljen sledei uslov: c irina matrice A = visina matrice B. s Na primer, proizvod AB je denisan ako je A matrica tipa 3 4 a B matrica tipa 4 13; rezultat je matrica tipa 3 13.
21

tj. otvaranje jo jedne prodavnice s

9.1 Matrice Nekomutativnost mnoenja z Nije isto AB i BA.

121

(a) Moe se desiti da je AB denisano a BA nije; npr. ako je A matrica z tipa 3 4 a B matrica tipa 4 13. (b) Moe se desiti da su i AB i BA denisane, ali su razliitog tipa; npr. z c ako je A tipa 2 3 a B tipa 3 2, onda je AB tipa 2 2 a BA tipa 3 3. (c) Konano, ako su A i B kvadratne matrice istog tipa, onda su matrice c AB i BA istog tog tipa, ali je najee opet c sc AB = BA Na primer, 1 1 3 4 0 1 = 1 2 -1 4 -3 , 5 0 1 1 2 1 1 = 3 4 -3 -4 .

Asocijativnost Isto je A(BC) i (AB)C. To znai da su matrice A(BC) i (AB)C ili obe c denisane ili obe nedenisane, a ako su denisane, onda je A(BC) = (AB)C

Distributivnost Vae dva zakona distributivnosti: z A(B + C) = AB + AC (A + B)C = AC + BC

Zato moemo ,,mnoiti svaki sa svakim, samo moramo voditi rauna o z z c poretku faktora. Na primer, (A + B)(A B) = AA AB + BA BB = A2 AB + BA B 2 , (A + B)(A + B) = A2 + AB + BA + B 2 .

122 Jedinina matrica c

9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Jediniom se zove kvadratna matrica koja na ,,glavnoj dijagonali ima jen dinice a na svim ostalim mestima nule. Jedininu matricu oznaavamo sa I, c c a ako hoemo da istaknemo kojeg je tipa, dodajemo indeks; na primer, c 1 0 0 1 0 I2 = , I3 = 0 1 0 . 0 1 0 0 1 Medju matricama, jedinina matrica ima (najmanje) isti znaaj kao broj c c jedan medju brojevima, tj. vae formule z AI = A, IA = A,

kad god proizvod ima smisla.

9.2

Inverzna matrica

Pretpostavimo da je A kvadratna matrica. Ako postoji takva matrica B da je AB = I i BA = I, onda se B zove inverzna matrica (matrice A) i oznaava c 1 se sa A . Dakle, AA1 = A1 A = I Matrica ne moe imati dve inverzne. Ima matrica koje nemaju inverznu z one se zovu singularne matrice. Koje imaju inverznu zovu se regularne. Najprostija singularna je nula-matrica, ali ima i drugih; npr. matrica A= 0 0 12 77

je singularna jer je 0 0 12 77 0 1 0 x y = = . u v 0 1

U sluaju matrica tipa 2 2 postoji jednostavan kriterijum regularnosti; c naime: Matrica A= a b c d

9.2 Inverzna matrica je regularna ako, i samo ako, je ispunjen uslov (64) ad bc = 0. Ako je taj uslov ispunjen, onda je (65) A1 = 1 d b . ad bc c a

123

Matrine jednaine c c Pri reavanju matrinih jednaina mora se voditi rauna o nekomutativnosti s c c c mnoenja. Pretpostavimo da imamo jednainu z c (66) AX = B, gde je A regularna kvadratna matrica. Da bismo je reili, mnoimo je sa leve s z strane matricom A1 : A1 AX = A1 B, X = A1 B , dakle, jer je A1 AX = IX = X.

S druge strane, jednainu c (67) XA = B, mnoimo sa A1 sa desne strane i dobijamo z X = BA1 . Razmotrimo malo sloeniji primer: z (68) AX = 2X + B. Kao i kod obinih jednaina, stavljamo poznate na jednu a nepoznate na c c drugu stranu: (69) AX 2X = B. Sada primenjuemo distributivni zakon, ali ne u obliku (A 2)X = B (ne valja jer zbir matrice i broja nema smisla)

124 ve c (A 2I)X = B .

9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Provera: (A 2I)X = AX 2IX = AX 2X

(Obratite panju da X stoji desno od zagrade.) Kad stavimo A 2I = C, z dobijemo CX = B, to je jednaina tipa (66). s c U sluaju jednaine c c (70) XA = 2X + B imamo X(A 2I) = B .

9.3

Determinante

Kvadratnoj matrici odgovara jedan broj koji se zove determinanta, u oznaci det A. Denicija determinante u optem sluaju je komplikovana. Podjimo s c od najprostijeg sluaja matrice tipa 2 2. Neka je c A= a b . c d

Tada se det A denie ovako: s det A = ad bc. Umesto det A pie se i s a b . c d Dakle, a b = ad bc. c d

Posebno, determinanta jedinine matrice jednaka je jedinici, c det I = 1 . Stav 7. Matrica je regularna ako i samo ako je njena determinanta razliita c od nule.

9.3 Determinante Determinante treeg reda c

125

Sledea formula predstavlja jedan od naina da se denie determinanta c c s treeg reda: c (71) a11 a12 a13 a a a a a a a21 a22 a23 = a11 22 23 a12 21 23 + a13 21 22 a32 a33 a31 a33 a31 a32 a31 a32 a33

Determinante na desnoj strani zovu se minori. Prva determinanta, oznaimo c je sa M11 , je minor elementa a11 , i dobija se tako to se ,,obriu vrsta i kolona s s koje sadre taj element; dakle z M11 = a a a22 a23 = 22 23 . a32 a33 a32 a33

Slino se denie minor bilo kojeg elementa (bolje rei, mesta) matrice; c s c M12 = a21 a31 tj. kofaktor = +minor ili minor pri emu uzimamo + ili rukovodei se sledeom tablicom: c c c + + + + + Sada formulu (71) moemo zapisati ovako z (72) det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 . Umesto elemenata prve vrste, ovde se mogu uzeti elementi bilo koje vrste ili kolone, sa odgovarajuim kofaktorima. Na primer, determinantu c 1 2 4 D = 3 0 0 2 3 6 najlake je raunati ,,razvijanjem po drugoj vrsti: s c D = (3) 2 4 +0 0 = 72. 3 6 a a a23 = 21 23 , a31 a33 a33 itd.

Vani su i kofaktori. Kofaktor, Kij , elementa aij jednak je (1)i+j Mij , z

126 Determinante vieg reda s

9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Sad kad smo denisali determinante treeg reda pomou determinanti drugog c c reda, moemo denisati determinante etvrtog reda pomou onih treeg reda. z c c c To inimo imitirajui formulu (72): c c det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 + a14 K14 . Prema tome, determinanta etvrtog reda svodi se na etiri determinante c c treeg reda. I ovoga puta moemo razvijati po bilo kojoj vrsti ili koloni; na c z primer, 2 2004 1 4 3 6 5 3 0 6 5 = 2004 4 7 2 + 0 + 0 + 0. 4 0 7 2 5 9 11 5 0 9 11 Ovde smo razvijali po drugoj koloni jer ona ima tri nule. Da bismo u proizvoljnoj determinanti stvorili nule, moemo upotrebiti sledei stav. z c Stav 8. Vrednost determinante se ne menja ako se jedna vrsta (kolona) izmeni tako to joj se doda neka druga vrsta (kolona) prethodno pomnoena s z bilo kojim brojem. U sluaju determinante drugog reda dokaz tog stava je prost. Naime, ako c imamo matricu A= a b , c d

pa drugoj vrsti dodamo prvu pomnoenu brojem , onda dobijamo matricu z B= Dakle, det B = a(d + b) b(c + a) = ad bc = det A. Na konkretnom primeru, primena stava 8 daje sledee: c 1 2 1 1 1 2 1 1 7 3 5 2 3 1 3 0 7 3 5 3 . D := = = 1 1 2 3 4 5 0 1 1 3 6 2 4 3 0 1 6 0 6 2 4 a b . c + a d + b

9.3 Determinante

127

Ovde smo prvu vrstu mnoili sa 2, pa sa 2, pa sa 3, i dodavali je drugoj, z pa treoj, pa etvrtoj. Sta se desilo sa kojom vrstom, moemo zapisati ovako: c c z V1 V2 V3 V4 V1 V2 + (2)V1 V3 + 2V1 V4 + (3)V1

Tako smo doli do determinante treeg reda, na koju opet moemo pris c z meniti stav 8. U stvari, moemo ga primenjivati sve dok ne dobijemo ,,troz ugaonu tablicu, a onda moemo primeniti sledei stav: z c Stav 9. Determinanta trougaone matrice jednaka je proizvodu elemenata koji stoje na glavnoj dijagonali. Ponekad je korisno promeniti redosled vrsta. Stav 10. Ako dve vrste zamene mesta, onda determinanta menja znak. Na primer, 1 2 1 1 0 7 3 5 D= = 0 1 1 3 0 6 2 4 1 2 1 1 0 1 1 3 . 0 7 3 5 0 6 2 4

Nastavimo raunanje determinante D. Ako ovu poslednju tablicu transc formiemo po shemi s V1 V1 , dobiemo c 1 2 1 1 0 1 1 3 D= . 0 0 4 26 0 0 4 14 Dalje, V4 V4 + (1)V3 , 1 2 1 1 0 1 1 3 D= = 1 (1) 4 (12). 0 0 4 26 0 0 0 12 V2 V2 , V3 V3 + 7V2 , V4 V4 + 6V2 ,

128

9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Determinanta transponovane matrice Ako je data matrica A, onda sa AT oznaavamo matricu koju dobijamo tako c to vrste matrice A piemo kao kolone. Matricu AT zovemo transponovanom s s (matricom matrice A). Na primer, 2 [2, 3] = , 3
T

2 3 1 7

2 1 . 3 7

Ako transponujemo AT , vratiemo se na A, tj. (AT )T = A. Moe se c z dokazati da je det(AT ) = det A. (Uverite se u to u sluaju matrice tipa 2 2.) c Determinanta i inverzna matrica Pomenuli smo da je uslov ad bc = 0 karakteristika regularnosti matrice a b . c d Sad kad smo denisali determinante, moemo rei ovako: z c Stav 11. Matrica je regularna ako, i samo ako, je njena determinanta razliita od nule. c Dokazuje se da taj stav vai za matrice bilo kog formata. Postoji i formula z za inverznu matricu: 1 adj A. A1 = det A Ovde adj A oznaava adjungovanu matricu; ona se formira tako to se svaki c s element matrice zameni svojim kofaktorom, pa se tako dobijena matrica transponuje. Determinante i linearni sistemi Determinante se pojavljuju pri reavanju linearnih sistema. Uzmimo, na s primer, sistem jednaina c (73) ax + by = P cx + dy = Q .

9.4 InputOutput analiza

129

Ako prvu jednainu pomnoimo sa d a drugu sa b pa dobijene jednaine c z c oduzmemo, dobiemo c (ad bc)x = P d Qb, x= dakle,

P d Qb , ad bc pod uslovom da je ad bc = 0. I drugu nepoznatu nalazimo na slian nain. c c Reenje moemo zapisati kao s z P Q x= a c b d , b d a c y= a c P Q . b d

Razmotrimo sistem od tri jednaine sa tri nepoznate x, y, z. Oznaimo c c sa D determinantu sistema, tj. determinantu sastavljenu od koecijenata uz nepoznate. Oznaimo sa Dx determinantu koja se dobija tako to se kolona c s koecijenata koji stoje uz x zameni kolonom slobodnih lanova; itd. Tada c vai sledei stav. z c Stav 12 (Kramerovo pravilo). Sistem ima jedinstveno reenje ako, i samo s ako, je D = 0. A ako je D = 0, onda je reenje dato formulama s x= Dx , D y= Dy , D D= Dz . D

Ako je D = 0, onda sistem moe biti nemogu ili neodredjen. Ako je z c D = 0 i jedna od determinanti Dx , Dy , Dz razliita od nule, onda je sistem c nemogu. Ali ako su sve etiri jednake nuli, onda ne smemo tvrditi da je c c sistem neodredjen; on moe i tada biti nemogu. z c

9.4

InputOutput analiza

Sistemi linearnih jednaina se koriste za analiziranje dva ili vie medjusobno c s zavisnih procesa. Na primer, elektrani treba ugalj da bi proizvela struju, ali rudniku treba struja da bi proizveo ugalj. Pretpostavimo da rudniku treba $0.25 struje da bi proizveo $1 uglja, a da elektrani treba $0.60 uglja i $0.05 struje da bi proizvela $1 struje. rudniku elektrani 0 0.60 0.25 0.05

uglja struje

130

9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA

Ovu tabelu emo napisati u obliku matrice potronje (,,consumption maz s trix): C= 0 0.60 . 0.25 0.05

Ulaganje potrebno za proizvodnju p1 dolara uglja i p2 dolara struje moe se z dobiti mnoenjem matrice C vektorom p = [p1 , p2 ]T . Na primer, za proizvodz nju $1 000 uglja i $1 500 struje, potrebno je sledee ulaganje: c 0 0.60 1 000 900 = . 0.25 0.05 1 500 325 Pretpostavimo sada da postoji spoljna potranja za d1 dolara uglja i z d2 dolara struje. Vrednost ukupne proizvodnje bie razloena na vrednost c z spoljne potranje i ulaganje koje je potrebno radi zadovoljenja te potranje. z z Drugim reima, ako je d = [d1 , d2 ]T , onda imamo matrinu jednainu c c c p = d + C p. Drugi primer. Jedno gazdinstvo je podeljeno na tri sektora: poljoprivredni, industrijski i usluni. Svaka jedinica poljoprivredne proizvodnje zahteva 0.2 z jedinice industrijske robe, 0.3 jedinice poljoprivrednih prizvoda, 0.1 jedinicu usluge. Svaka jedinica industrijske proizvodnje zahteva 0.5 jedinica industrijske robe, 0.4 poljoprivrednih prizvoda i 0.2 jedinice usluge. Za svaku jedinicu usluga treba 0.1 jedinica industrijske robe, 0.1 jedinica poljoprivredne proizvodnje i 0.3 jedinice usluge.

9.5

Zadaci
matrice budu singularne: 5 1 . 3

95. Odredite broj a tako da sledee c 4 2 2 a A= , B = 3 6 3 4 1 a Odredite A1 i B 1 za a = 8.

96. (a) Reite jednaine AX = B 2X i XA B = 2X ako je s c A= 1 1 , 3 4 B= 4 6 . 3 9

9.5 Zadaci (b) Nadjite AB i BA pa vidite da li je AB = BA. (c) Da li je (A + B)2 = A2 + 2AB + B 2 ? (d) Da li je A2 B 2 = (A B)(A + B) ? (e) Koja je od ovih jednakosti tana: c (AB)1 = A1 B 1 ; (AB)T = AT B T ; 97. Reite sistem jednaina s c 4x + 2y + 5z = 21 3x + 6y + z = 31 x + 8y + 3z = 37 (a) Gausovom metodom eliminacije; (b) svodjenjem proirene matrice sistema na trougaoni oblik; s (c) reavanjem odgovarajue matrine jednaine. s c c c 98. Pokaite da z x + y 2x y 3x sistem + z = 3 + z = 2 + 2z = 4 (AB)1 = B 1 A1 ; (AB)T = B T AT ?

131

nema reenja. Stavite 5 umesto 4 (na kraju tree jednaine) pa pokaite da s c c z novi sistem ima bezbroj reenja. s 99. Reite sistem s 2x + 7y = 25 5x + 12y = 241 primenom Kramerovog pravila. 100. Reite sisteme na razne naine: s c 9x3 = 5x1 + 8x2 + 2x3 = (a) 7x2 4x3 = 3x1 + 6x2 5x3 = 4x1 7x2 + 2x3 = (b) x1 + 8x2 9x3 = 2x3 = x1 2x2 x3 = (c) x1 + x2 3x3 = 87 26 8 12 1 6 6 8 5

132

10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH

10

Funkcije vie promenljivih s

Proizvodni proces moe zavisiti od raznih faktora, npr. rada (L) i kapiz tala (K). Zavisnost koliine proizvodnje (Q) od L and K moe se izraziti c z kao Q = f (K, L), gde je f funkcija ,,dveju realnih promenljivih, to znai da svakom paru s c (L, K) iz nekog skupa D R2 odgovara jedan broj Q. Uopte, funkcijom s dveju promenljivih nazivamo takvu funkciju iji je domen nekakav skup urec djenih parova. U ekonomskoj teoriji se esto pojavljuje CobbDouglasova proizvodna c funkcija (74) Q = f (L, K) = AL K 1 , gde su A > 0 i (0, 1) neke konstante (ne zavise od K i L), koje odredjuju ekonomisti. Za matematiara je domen CobbDouglasove funkcije jednak skupu c { (L, K) : L 0, K 0 }. Pored toga, on e umesto L i K radije upotrebiti druga slova, npr. x i y, iz c dva razloga: prvo, njegov posao nije da izuava znaenje veliina ve samo c c c c vezu medju njima, i, drugo, ista formula se pojavljuje u raznim situacijama. Da bismo graki predstavili funkciju dveju promenljivih, npr. f (x, y) = c xy, trebalo bi da uvedemo treu koordinatu (vidi sliku 40). Ekonomisti, c medjutim, vie vole da funkciju dveju promenljivih analiziraju pomou izoks c vanti. A izokvantom se naziva linija (u ravni) na kojoj je funkcija konstantna; njena jednaina glasi c f (x, y) = C, C = const.

Ako elimo izokvantu koja prolazi kroz datu taku (x0 , y0 ) iz domena funkcije, z c uzeemo C = f (x0 , y0 ). c

133

Slika 40: ,,Krov z = xy (x, y [1, 10]) gledan sa dva mesta. Trea koorc dinata (z) oznaava visinu krova u taki (x, y) c c z

Na primer, u sluaju CobbDouglasove funkcije f (x, y) = c c jednainu xy = C, tj. xy = C 2 ,

xy imamo

koja ima smisla za svako C 0. Ako je C > 0, onda je to jednaina hiperbole c Izokvanta kroz taku (1.5, 2) ima jednainu xy = 9, jer je C = f (1.5, 2) = 3. c c

134

10 FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH

Slika 41: Izokvante

10 10

(a) Izokvante funkcije f (x, y) = (f (x, y) = 1, 2, 3, 5)

10

10

xy

(b) Izokvante funkcije f (x, y) = 2x + 3y.