7

INS

TIT

U T
"B

Z A

N U K LEA

R N E

N AUK

0 ~

I SKI

D R I ~"

CENTAR ZA PERMANENTNO OBRAZOVANJE "SKOLA" CENTAR ZA PERMANENTNO OBRAZOVANJE

"S K 0 L A"
osnovana 1952. godine u Vinci

Do 1981.godineu

"Sko1i

je odr~ano

290

raz1ici tih kurseva i seminara. Sa uspehom'je zavrsi10 4.774 Slus?loca. Slusaoci su bili od nekva1ifikovanih univerziteta. ci drugih radnika do istrazivaca nastave naseg i profesora, sude1uju saradi strucnjaizotopima U izvodjenju

A TOM E MIS ION

S K A ASP

A P S 0 R P C ION

A R

E K T'R 0 MET

J A

nici svih 1aboratorija organizacija zem1je kojima

Instituta

udru~enog

rada sirom nase

je rad sa radioaktivnim

uza specijalnost.

VINCA-BEOGRAD
+981.

Redakcioni

odbor Pesi6
PRE D G 0 V 0 R

Dr Dimitrije Dr Dimitrije

Dr Momir Marinkovi6 Stojanovi6

U poslednjih desetak godina razvoj i ~iroka primena metoda atornske apsorpcije (AAS) i atornske ernisiohe spektrornetrije (AES) bili su praceni objavljivanjern posebnih monografija posvecenih u!irn oblastirna spektrohernije. Plarnena atornska apsorpciona spektrometrija u svetu se vec smatra "tradicionalnom" metodom za direktnu analizu rastvora. Sa razvojem niza novih uredjaja i tehnika, kao na primer indukciono spregnuta plazma, elektrotermicki atomizeri itd., metoda je razvijena do te mere da mo!e da preuzme znacajnu ulogu u laboratorijarna prilikom resavanja raznih analitickih problerna. U nasoj

Recenzenti Dr Bosko verziteta Dr Ankica verziteta Pavlovi6, redovni profesor: Uni-

sredini, razvoj i primena ovih metoda posebno AAS bio je ote~an zbog nedostatka odgovarajuce literature na srpskohrvatskom jeziku. Prevo,darn monografije N.S.Poluektova samo delirnicno je popunjena ova praznina, jer je knjiga posvecena sarno Plamenoj atomskoj emisionoj spektrometriji.

Tehnicko-tehnoloskog u Beogradu

fakulteta

Anti6-Jovanovi6, u Beogradu

docent Uni-

Prirodno-matematickog

fakulteta

Odrzavanje kursa iz oblasti spektrohemije u Centru za permanentno obrazovanje IBK dobra je prilika da se, i ako u oqranicenorn obirnu, prezentira tekst iz osnova AAS i AES. Namera je autora da ova skripta poslu~e kao uvod u AAS i AES. U materijalu koji obradjuje knjiqa pored teorijske i eksperimentalne osnove data je standardna analitieka tehnika. RelatLvno veliko poqlavlje posveceno je primeni u nekim oblastirna qde se ove spektrohemijske metode koriste. Poslednje poqlavlje posvecenoje term!noloqiji s namerom da doprinese standardizaciji u nasoj strucnoj literaturi. Prilozena biblioqrafija ima za cilj da eitaocu ukaze na znacajnija dela iz AAS i PAEs. Na kursu pored teorijskoq dela, koji je prikazan u skriptama, vidno rnesto zauzima i eksperimentalni rad koji se izvodi u INEP Zemun, na PMF Beograd i u laboratorijama Instituta "Boris Kidric" u Vinci. Mi se nadamo da ce ova skripta i kurs u celini doprineti siroj prirneni ovih oblasti spektrohemijske analize u primenjenim i istrazivackim laboratorijarna.

Auturi

Priredio Kolektiv Centra

SADR!AJ str. 7 nivoa

1. TEORIJSKI 1.1. ELEMENTI

OSNOVI

(D.Pe16) SPEKTARA energetsklh

ATOMSKIH

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.2. 1.3.

Identlfikacija Spektralnl

prelazl I1nija

..............................
:

Profl1~apsorpclonih LAMBERT-BEER-OV PLAMEN ~arakterlstlkeplamena Elementi u plamenu ZAKON

............................. ........................ .... .......".-." .... ... .. ....... ; ... ..... :...
;,,-"

7 8

11
12

AUT

0 R I

1.3.1. 1.3.2.

'

'

13 13
14

..

'"0- '"0'" ..

e_

2. OSNOVI

EKSPERIMENTALNE IZVORI

TEHNIKE

(M.Marlnkovi6)

2.1. 1. Dr Dimitrije Pesic, naucni savetnik, Institut za nuklearnenauke "Boris Kidric", Vinca 2. Dr Momir Marinkovic, vHh naucni saradnik, Institut za nuklearne nauke "Boris Kidric", Vinca 3. Dr stefica Mesaric, naucni saraanik, Institut
2.2. 2.3.

PRIMARNI OOBIVANJE SISTEMI

ZP~ENJA SLOJEVA MONOHROMATSKOG

............................
..............................
Z~ENJA ......

17

APSORPCIONIH ZA OOBIVANJE ZRA~NJA

18 22
24

2.4. DETEKCIJA
2.5. 2.6. Sl'ECIJALNE

Sl'EKTROMETAR EKSPERIMENTALNE TEHNIKE TEHNIKE

...............................
....
-.
,":

25 .
26

3. ANALITT~ 3.1.

(1l.Mesari6) PRIPREME UZORAKA

OpllTI PRINCIPI Uzlmanje Priprema

..................... , , ....

29 29

3.1.1. 3.1.2. 3.2. 3.2.1. 3.2.2.

uzoraka uzoraka ME~JA z~ analizu I OPTIMIZACIJA APARATURE

eo"

30 ZA RAD

"Rudjer Boskovic", 4. Bojovic Vojislav, Univerziteta

Zagreb asistent

Ol'llTI PRINCIPI Opti princlpi

32

rnerenja aparat~re za rad

-.

Optirnizacija METODE Uvod

................................
(V,Bojovi6) ..

33 33
36 36 36

dipl.fiziko-hemicar, u Beogradu

3.3. 3.3.1.

ANALITI~KIH

ODREDJIVANJA

3.3.2. Metoda

analiti~ke

krlve

............................. ...............................
konceritracija .' .........

5. Dr Dimitrije stojanovic, Institut za primenu poljoprivredi, Zemun

visi naucni saradnik, nuklearne energije u i sumarstvu,

3.1.3. 3.3.4. 3.3.5. 3.4.

Metoda Metoda

ogranl~avaju6ih standardnog na

37
,.

Qodatka .

~
' , '"0, '" ' . ~ .

'

~."
'

38
40

Korekei)a

p~zadlnu

".'"

-"
'".

veterinarstvu

ANALIrI~ Uvod Grani~a

OSOBINE

41
. 41
.

3.4.1. 3.4.2.

detekcij~

6. Nebojsa Pavlovic, dipl.fiziko-hemicar, razvoja, Fabrika obojenih metala Salaj", Nis

inzenjer "Djuro

3.4.3.

Selektivnost

~ ", ~ ~ ~ ............ ..............

.. ..
~.

'

'

.:

41
44

'.:',

1. TEORIJSKI 6 str. Dimi trije 4. STATISTIQ<A OBRADA HEMIJSKOJ ANALIZI 4.1. 4.2. GRESKE U HEMIJSKOJ OBRADA PODATJlXA U KVANTITATIVNOJ (D.Stojanovi6) ANALIZI REZULTATA (D.Stojanovi6)

OSNOVI

Pelli6

1.1. 45

ELEMENTI

ATOMSKIH

SPEKTARA

STATISTI~KA ATOMSKE

......................... ............ ~

47

1.1.

Atomski

nivoi energetskih i elektrona orbitama. sistem moze nivoa. koji Osnovni biti Svaki kruze atom se sastoji od pozitivno na-

5. gRIMENA 5.1. ANALIZA Vina

APSORPCIJE

Postojanje

BIOLOl'lKOG MATERIJALA i piva i hranljive materijal ANALIZI materije

Sl
51

elektrisanog polja po je,

jezgra

pod' uticajem koji

njegovog

elektricnog ne obu-

odredjenim da takav

princip, u stabilnom kvantni

klasicna

teorija mu

5.1.1. 5.L.2. 5.1.3.

hvata ima

stanju,

sarno ako nivoi.

energija

Hrana Biljni

..........................
ZEMLJISTA ... ANAL I Z I VODE MED,ICINI
.

53 54
56 58 59 65 66

neke

odredjene pretstava

vrednosti

nazvane

energetski je danas prelaza kvantne

Elementarna ali ili Ovim ide-

Bohr-ova ja

kretanju

elektrona stanja i sa

u atomu

napustena, emisiju teorije.

METALURGIJA ATOMSKE APSORPClJE APSORPCIJEAPSORPCIJE ATOMSKE PRlMENA 5.2 : PRIMENA U (N .Pavlovi6)

postojanju pokazala

stacionarnih se ispravnom

i kvantnih

uz

apsorosncw-

...

pciju nim

stanovista atomi

nove

....
DO ....

? ., "
' .

kvantnim Nivo stanje.

zakonima koji Svi

podlezu,svi

i molekuli. ili ~ nala-

5.5.1. 5.5.2. 5.5.3. 5.5.4. 5.5.5. 5.5.6.

Aluminijum Bakar Legure

i legure bakra

aluminijuma

novno

ima najnizu mogu6u energiju naziva se osnovni nivo slobodni atomi i molekuli na normalnim temperaturama stanju. Svi drugi atoma iz osnovnog energije bilo nivoi nazivaju u ekscitirano ili

i legure cinka

~
...
,;,

67 67 67 67 68

zc se u osnovnom Ili nivoi. Prelaz

1110

se ekscitirani ili pobudjestanje moze biti ostvaren saNa primer su-

Lakotopljive Gvozdje Zavrgne

legure

teskih

metala

...........................

uz dovodjenje

kinet,icke moze energija

elektromagnetske. atom na iz osnovnog

i celik napomene

<Jar sa dovoljno stanjc, ccsticc. pri cemu

brzom

cesticom,

prevesti dobivena

u ekscitirano energije kojem se za-

je neophodna

racun

kineticke na

Ekscitacija

elektromagnetskim atomske energetskih Sp",ktralni broj;

zracenjem

je mehanizam

TERMINOLOGIJA

(D.Pesi6)

69

sniv" 1.1.1.

cclokupna

tehnika

apsorpcione nivoa. term

spektrometrije. Energetska stanja /termovi/ n ~J prirodu se kao Na terS, odredje-

Identifikacija kvantnim n-glavni imati

LITERATURA

75

"i su ~dc ma,

brojevima. kvantni sarno eele

se simbolicki kvantni

oznacava

jc: maze

L-orbitalni

broj/odredjuje ...

vrednosti

tj.

L=O,1,2,3,4,5, angularni koji ovako

ozna~ava
atoma. jednom

P,D,F,G,H, simbol nu za koji

... ; M-multipletnost gornja nivoa je n=3, L=l, M=2,

i J-ukupni J=1/2,3/2

momenat odgovaraju

primer, elektro-

za dva

n~trijumove D linije izgleda

i
nizi nivo D-linije odgovara elektronu ciji su kvantni brojevi: koji n=3, LaO, dveM=2. J=1/2 te se term oznacava simbolom ma D-linijama pretstavljaju se simbolima 3 2S1/2' Prelazi odgovaraju

2
3 Sl/2 - 3

2
Pl/2

Uo~icajeno

je da se prvo pie ni~i nivo prelaza. graficki /tzv.Grotri-

Apsorpcija. Apsorpcija zracenja od strane atoma vri se takodje foton po foton, svaki atom apsorbuje sarno jedan foton. Kada se foton frekyencije V sudari sa atornom u energetskom stanju E2, atom mo~e apsorbovati foton i tako povecati svoju energiju do E2 + h V Medjutim avo je sarnornogu- .. '. ee ako ova energija odgovara jednom ad ekscitiranih nivoa atoma. Aka je ovaj us10v zadovo1jen, i ako je E1 ekscitirano stanje, dobija se

.Energ~tsko znacenje termova rno~e se pretstaviti

an-ovi dijagrami/, ako se u odredjenoj srazmeri njihovi polo~aji /nivoi e~ergije/ nacrtaju horizontalnim linijama. Linije koje povezuju odgovarajuce nivoe pretstav1jaju spektralne 1inije koje emituje ili apsorbuje atom, pri ~romeni svoje energije pretstavljene gornjim i donjim termom. 1.1.2. Spektra1ni pre1azi Emisija. Emisija svet10sti se jav1ja kao rezultat spontanog pre1aza jednog atoma 1z vieg ekscitiranog stanja /E1/ u sLanje ni!s energije /E2/.

Energija koju rea1izuje atom pri prelazu E1 - E2 jav1ja se u ob1iku zracenja (51.1.) tj. i1i preciznije u obliku fotona frekv,encije oJ i energije hv
,~ VT,2 = E1 -

E2

(1.1)
51.1.1. Prelaz izmedju dva energetska nivoB. 2 i 1. Pre1az je pracen ernisijo!'l i1i ap"orpcijom jednog svetlosnog avo je ista relacija kao i jed. (1.1) za frekvenciju emisione linije. Jedan atom maze apsorbovati sarno ono zracenje koje maze i emitovati. Na ovom svojstvu se zasniva metoda atomske apsorpcione ana1ize.

u ovoj jednacini h je Planck-ova konstanta /h=6,62 10-34Js/. Jed./1.1/ se moze napisati i u vrednostima ta1asne duzine

i\. =

hc/(El - Eo)

(1. 2)

gde je c brzina svet10sti /c = 2,99793 108 ms-1/, Aka se unesu nurnericke vrednosti dobija se

!l
i\.
U spektroskopiji

/nm/ = 1239,78

4,E/ev/

(1.3)

kvanta Emisija i apsorpcija zracenja su u odredjenom smis1u dva spontana procesa. Da hi do~10 do emisije datog zracenja, veliki bro~ atoma mora se nalaziti u gornjem (jednom ili vie) ekscitiranom stanju. Za prevodjenje atoma u gornje stanje, potrebno je izvriti ek~ scitaciju i taj je proces karakteristican za emisionu spektroskopiju. Aka sa drug~ strane data radijacija treba da bude apsorbovana, tada osno'~i nivo treba da je dovoljno zaposednut, tj. da se ve1iki broj aton~ na1azi u njemu. Datim izborom frekvencija, zracenje uvek mo~e biti izabrano taka da stimu1ie pre1az sa osnovnog stanja tj. ~a apsorpciju nije potrebna prethodna ekscitacija.

Na primer, pre1az iz rezonantnog nivoa natrijurna /E1 = 2,102 eV/ u osnovno stanje /E2 = 0/ daje zracenje /D 1iniju/ ta1asne duzine = 1239,78 "" 589,6 nm 2,102

(1.4)
jedinica, ta1asni

se cesto koristi a1ternativna

broj I\) /, 1nverzna vrednost ta1asne du~ine

Rezonantni nivoi i rezonantne 1inije. Po definiciji rezonanul1

I,tVO

-s

= ~

lL

=(E

- E2)/he

(1. 5)

atoma je prvi ekscitirani nivo, cija je parnost suprotna parnosti osnovnog stanja, ~ aija se J vrednost ne raz1ikuje za vie ad jedinice ad J vrednosti osnovnogstanja. Zrac~nj~ koje nast~je pri pre1azu sa rezonantnogna osnovni nivo, naziva se rezonantna 1inija. Na primer u natrijurnovom D dub1etu, 1inija i\1 = 589,6 nm, koja nastaje u pre1azu 2,102 --- 0 je rezonantna 1inija, a1i 1inija 7\2= 589,0 nm iz pre1aza 2,104 eV --- 0, nije rezonantna 1inija. Pre1az 2,932 eV --- 0 u atomu ka'cijuma daje rezonantnu 1iniju {\=422,6 nm. Rezonatne 1inije su najoset1jivije i u najveeem broju s;.u;,ajeva koriste se kao ana1iticke 1inije, aka se na1aze u norrna1noj spektrohemijskoj /200-800 nm/. oblasti

Talasni brpj ']e na taj nacinproporciannl'ln ~nl.!rqetBkoj razliciizmedju od~ qovaraju~ihnivoa. Izrazava se u je(ll.niCUlTlil olJratni cuntimctar fern-II koji S~ fJonekad naziva Kayser. Iz jcd.( 1.5 ) sc vi.r1i (larazlikc cncrgijf:l,a time i sameenergije, mogu biti izrazene u jc<1inicanla LQlilsnih brojcva. Izmedju jedinica koje se najcesee koriste u spektroskopi.ji postoji slccleca veza:
Jedinice eV

J
01 1,986 10-23
eV je

em

~l

1
1

J
em

-------------_._---------~-------~-----1,24 10-4
nivo Na primer rezonantni natrijuma 2,102 16956 cm-1 iznad os-

-]

1 -------~-~-:-~~ 6,241 1018

T'J

8066 5,035 1022

Intenzitet 1inija. 1z jed. (1.1) i (1.6) se vidi da frekvencija emitovanog i1i apsorbovanog zracenja, ne zavisi od osta1ih svojstava sistema pre i pos1e pre1aska, vee sarno ad raz1ike u energiji stacionarnih stanja. Nasuprot tome intenzi tet, kojim se zracenje emituje i1i apsorbuje, vr10 mnogo

novnog ~tanja.

11
10 1.1.3. Proflli apsorpeionih zavisi ad prirode poeetnog i krajnjeg stanja. Intenzitet zracenja frekveneije Y2.1 biee linija

Apsorpeione linije, slieno kao i emisione. nisu monohrd!natske" beskonaeno uske linije, vee imaju odredjenu konacnu irinu. Energija emitovana u spektralnoj liniji uvek je raspodeljena duz uske talasne trake koja ima maksimum (u otsustvu samoapsorpeijel kod neke odredjene talasne duzine ". (V.) i opada obicno simetricno sa obe strane maksim,uma. Isto vazi i za apsorpeionu liniju: apsorpeioni koefieijenat ~\. ima maksimwn kod Ao i simetricno opada na obe strane od A.". Profil linije se karakterise "polusirinom linije" ~~, pod kojom se podrazwneva irina profila na mestu'gde se koefieijenat apsorpeije ~\. smanjuje na polovinu (51.1.2.). Profil linije odredjuju sumarna dejstva tri faktora: - prirodna irina - Doppler-ovsko proirenje - prosirenje usled sudara (Lo-

gde je M2_1 broj atoma koji u sekundi predje iz stanja E2 u stanje El a h ~ 2.1 je energija koja se apsorbuje pri svakom prelazu. Broj prelaza srazmeran je broju atoma u stanju iz koga se v,ri prelaz. Zbog toga je prirodno, sto velieina apsorpeije zavilli od popunjenosti donjeg nivoa (broju atoma u donjem nivou) date linije. Popunjenost nivoa. kada je sistem u termodinamiekoj ravnotezi, data je Boltzmann-ovim 'zakonom (1. 7)

gde je N1-broj atoma koji se nalaze u nivou s energijom Ei I,No -brpj atoma u osnovnom stanju s energijom E gi i 9 - statistieke tezine i-tog i osnovnog a a -23-1 J K ) i T--apsolutna stanja. k j,eBoltzmann-ova konstanta (k=1,380 10 ~emperatura (K). U tab1.1-1 su dati podaei za odnos Ni/No za nekoliko e1emenata sa razlicitim energijama izmedju prvog pobudjenog i osnovnog nivoa. Tab Relativna popunjenost = 213,9 3000 ti 2000 T T 4000 K 589, 422.7 B52,1 Rezonant. Cs 7.10-15 1.10-7 2,10 4.10-4 2,93 5,80 1.10-5 1,46 Energija P:JLoldji1.10-7 6.'0-4 T 4.10-5 6.10-10 3.10-2 7.10-3 4 6.10-4 . 10-3 li c~ 1inije

o
><

rentz-ovsko prosirenje) U veeini slucajeva prirodna sirina ne prelazi vrednost linije od 10-3 em-l te se uporedjenju sa ostalim maze zanemariti. Doppler-ovsko proirenje linije javlja se zbog toplotnogkretanja atoma u gasu koji emituju ili apsorbuju zracenje. Doppler-ovsko prosire51.1. 2. nje povezano je sa temper~turom gasa T i atoms,kom tezinom M preko slede6~ jednacine:

AAN

(Ni/No) za razlicite rezonantne

Ni/No

Profil i poluirina apsorpeije linij/l!

(1.8)
Iz jednaeine se vidi da je proirenje veae kod elemenata sa manjom "c.'ms'<om tezinam, i raste sa pove6anjem temperature. T " b 1 ie Doppler-ovsko
Iz tablice la u poredjAnju

l-II

proirenje nm

5e vidi

da

je

zaposednutost

rezonantnih je jo

nivoa, manja

veoma za vise

maeksK

sa osnovnim

stanjem.

Zaposednutost

Element citirane nivoe. Odavde takodje sledi da su,pri temperaturama koje su uobicatezina Zn Cu jene u s~andardnoj spektrohemijskoj analizi, svi atomi orakticno uosnovnom Na
stan;u_ Cink je jedanod karakteristicnih primera, naime on se ne maze od-

10-4

2000 Rezonant. linija, K 63 8 23 48 3000 6540 10 13 16 589,6 324.7 213.9 Atomska

run

AAn

redjivati preko emisionih spektara, aka se za ekseitaciju koristi plamen

(popunjenost rezonantnog nivoa je ~anemarljivo mala), 1ako maze odrediti metodom atomske apsorpcije. s drugestrane on se

IJT
I.~: r. ~, ?
12 gde se A definise kat::SOrbanC:~ drna zavisnost izmedju ~rba:ncl=je-i A gde je K = 2.303 kXl. Zbog ove ku krivu crtati ukoordinatama:
:=

13

Proilirenje lja se zbog sudara

rezonantnihlinija atoma gasa. koji emituju

sudarom, ili

(Lorentz-ovo

prosirenje.J

jav-

Iz jed. (1.10) sledi koncentracije tj. K .

da

postoji

line

absorbuju menja

zracenje,

sa molekulima od pritisvelicine

c
je pogodno

(l.l
analit

i atomima ka

stranog

Velicina gasa. Pri

prosirenja atmosferskom

se u zavisnosti on je reda

i fizickog

svojstva

pritisku

Dopp1er-ovskog

prosirenja.

linearne zavisnosti vrlo apsorbancija-koncentracija.

1.3. 1.2. LAMBERT-BEER-OV ZAKON 1.3.1. Apsorpcija rnatrati tar svetlosti snop od strane atoma bilo kog elementa ili mo~e se posspeknje atomske Plamen rastvora je vrlo probe pagodan pr~pustajuc:!i svetlosti kroz sredinu od sirokih kontinualnog u kojoj zracenja, se nalaze emisioni Karakteristike plamena

PLAMEN

i danas proces

najl!esc:!ekorisc:!en izvor koji je neophodan

za prevodjeo

ispitivanog elementa.

elementa

slobodni koje

atomi ..spii se od javljastrane delova kontinu-

u gasnu

fazu,

~a posmatranje

tivanog

Za razliku spektroskopiji u .vrlo uskim toga se

apsorpcionih

traka,

apsorpcije Razlikuju

i emisije. se dve vrste plamenova se mesaju sagorevanje koriste - kod jednih, tzv. pre plamenova sa a kc

ju u molekulskoj atoma javlja se Zbog

(spektrofotometrija) spektralnim apsorpcija intervalima na

, apsorpcija dela

hiljaditih

predmesanjem, drugih

gorivo

i oksidans p1amenova, U AAS

u plameniku se vrsi

sagorevanja, difuzije vrste. gasa

nanornetra. alnog

atomska

spektrogrl1llima izyora linija. zakonom

- difuzionih

us1ed

kiseonik,

spektra, Atomska

javlja

u vidu

odvojenih

.uskih se

iz okolrie atmosfere. smanjeko':' Plamen oksidansa. gorevanje da

i PAES

se plamenovi !zmedju dva gasa

prve

apsorpcija prolaznog apsorpciju

karakterise zracenja

eksponencijalnim

je rezultat

egzotermne

reakcije

gorivnog

i gas, a s, brz,

nja

intenzi teta Za

Io>., u zavisnosti talasndj'

od prirode dullini

'sredine La~ert-

Reakcija se desava

se kontrolise na izlaznom

propustanjem otvoru. protok

gas a kroz mora biti

plamenik, dovoljno

ja apsorbuje,

na odredjenoj

A.

va~i

Beer-ov

za'kon
(1. 9)

sprel!i vrac:!anje reakcione Da bi se osigurala

zone

u plamenik. plamen gasa zahteva gasovi treba da bude vrlo uslova stabida se

tal!na merenja, pritiska ostalog

lan. dobije

0170

se posti~e

podesavanjem koje pored

i podesavanjem da unutrasnji

lamilaran budu vrlo

tok, fino

ziciovi plame su:

gde

je

o~

- iritenzi tet posle zavisi

upadnog

zral!enja . apsorpcioni du~ine,

talasne sloj,

du~ine k~

,I X

-intenkoei c-

nika

obradjeni.

Gorivni

koji

se najl!esc:!ekoriste su: vazduh,

zitet

zral!enja koji

prolaska od

kroz

- apsorpcioni sloja

acetilen,

propan,

butan

i vodonik,

a obil!ni oksidansi

kiseonik

ficijenat, koncentracija

talasne

I-du~ina

apsorpcionog

i azotsuboksid. Plamen sa predmesanjem goriva i oksidansa ima dve dobro razvijene

slobodnih

atoma. je osnovna kao sto karakteristika je to intenzitet na isto osnoVU koja opisuje svojspeKin've boje

Koeficijenat stva apsorpcionih Kao linije na se

apsorpcije linija, slieno

zone.
a) suplju reakcionu gas zonu poznatu ugljenik. tzv. intermedijarnu zonu, l!iji oblik zavisi kao unutrasnji konus, koja je plakada b) .ad otvora gor!vni sadr~i

u emisionoj integralnog" i kod

troskopiji. tenziteta cionih

sto

se

u emisionoj na intenzivnije integralnog pretstavi

spektroskop'iji i slabije, koeficij~rtta u logaritamskom Io~

dele osnovu

to va~i

apsorp-

Stub

toplih

gasova,

linija Ako

apsorpcije. obliku, dobija se zavls-

plamen!ka. Unutrasnji konus (debljine od 0,01 do 0,1 rom) je zona ne postoji u kojoj dola-

jed.

(1.9)

nost koji

izmedju prirodnog vrse aps~ppiju

logaritma

odnosa

II X

zi do i koncentracije atoma

reakcije

izmedju

goriva

i oksidansa,

i u kojoj

terrnodina-

m!l!ka ravnote~a. Intermedijarna formiranih u unutrasnjem zona energija (visine do nekoliko hemijskih em) se sastaj" koji vrsta: U ovoj od gas ova uovoj

konusu.

Najvazniji

proces

se desava

(1.10)

zoni

je egalizacija rotacije i hemijska Temperatura

razlil!itih

0170 su energije zoni postoji termo-

translacije, Ako se koriste dekadni logaritmi sa kojima je lakse raditi, dobija se dinamicka

i elektronske ravnote~asa interrnedijarne

ekscitacije. dobro zone definisanom zavisi

raspodelom

temperature.

od odnosa

gorivoloksidans.

13
12 gde Prosirenje Ija se zbog sudara rezonantnih atoma gasa. linija sudarom,(Lorentz-ovo ili absorbuju menja prosirenje) javdrna se A deUnise kat:;::':':;:) Iz jed. (1.10) sledi tj. da postoji line-

zavisnost

izmedju

~orBalic:r:re<l koneentraeije
A
-=

koji emituju VeliC!ina

zraC!enje,

sa molekulima od pritisveliC!ine gde je K = 2.303 k/l..l. Zbog ove ku krivu ertati ukoordinatama:

c
je pogodno

(1.12)
analitiC!-

i atomirna ka

stranog

prosirenja atmosferskorn

se u zavisnosti on je reda

i fiziC!kog

svojstva

gasa.

Pri

pritisku

Doppler-ovskog

prosirenja.

linearne zavisnosti vrlo apsorbaneija-kon0~ntraeija.

1.3. 1.2. LAMBERT-BEER-OV zAKON 1.3.1. Apsorpeija rnatrati tar propustajuC!i svetlosti snop ad strane atoma bilo kog elementa ili mo~e se posspeknje atomske Plamen rastvora je vrlo probe pogodan svetlosti kroz sredinu od sirokih kontinualnog u kojoj zraC!enja, se nalaze emisioni Karakteristike plamena

PLAMEN

i danas proees

najC!esC!e korisC!en koji je neophodan

izvor

za prevodje-

ispitivanog elementa.

elementa

slobodni koje

atomi.,ispise ad javljastrane delova kontinu-

u gasnu

fazu,

~a posmatranje

tivanog

Za razliku spektroskopiji

apsorpeionih

traka,

apsorpcije Razlikuju

i emisije. se dye vrste plamenova se mesaju - kod jednih, tzv. pre plamenova sa a kod

ju u rnolekulskoj atoma javlja

(spektrofotometrija) spektralnim apsorpeija intervalima na

, apsorpeija dela

se .u .vrlo uskim toga javlja se

hiljaditih izvora

predmesanjem, drugih

gorivo

i oksidans plamenova, U AAS

u plameniku se vrsi

sagorevanja, difuzije vrste. gasa

nanornetra.

Zbog

atomska

spektrogramima linija.

- difuzionih atmosfere.

sagorevanje koriste

usled

kiseonika

alnog. spektra, Atomska nja intenzi teta zakon

u vidu

odvoj!,nih

,uskih se

iz okolrie zakonom prirode smanjeko-

i PAES

se plamenovi izmedju dva gasa

prve

apsorpeija prolaznog

karakterise zraC!enja na

eksponeneijalnim od

Plamen oksidansa. gorevanje da

je rezultat

egzotermne

reakeije

gorivnog kroz biti

i gasa a sabrz,

10>., u zavisnosti talasnoj

sredine

Reakeija se desava

se kontrolise na izlaznom

propustanjem otvoru. Protok

plamenik, dovoljno

ja apsorbuje, Beer-ov

Za apsorpeiju

odredjenoj

du~ini

A.

vazi

Lan;liert-

gas a mora

spreC!i vraC!anje Da bi se

reakeione

zone

u plamenik. plamen gasa zahteva gasovi treba da bude vrlo uslova ziJovi stabida se

osigurala

taC!na merenja, pritiska ostalog

I)..
gde je

= IDA exp (-k)...

zraC!enja

ell
talasne sloj, du~ine

(l.9)

Ian. dobije

Ovo

se posti~e

podesavanjem koje pored

i podesavanjem da unutrasnji

lamilaran budu vrlo

tok, fino

plamesu:

zi tet

I - intenzitet upadnog OA zraC!enja posle prolaska kroz koji zavisi od talasne

'

,I)..

-intenkoei e-

nika

obradjeni.

Gorivni

koji

se najC!esC!e koriste su: vazduh,

apsorpeioni duzine,

k A. - apsorpeioni sloja

acetilen,

propan,

butan

i vodonik,

a obiC!ni oksidansi

kiseonik

fieijenat, koneentraeija

l-du~ina

apsorpeionog

i azotsuboksid. Plamen sa predmesanjem goriva i oksidansa ima dye dobro razvijene

slobodnih

atoma. je osnovnakarakteristika kao sto je to intenzitet na isto osnovu koja opisuje svojspek've boje

Koefieijenat stva apsorpeionih Kao linije na se

apsorpeije linija, slieno

zone.
a) suplju reakcionu gas zonu poznatu ugljenik. tzv. intermedijarnu zonu, eiji oblik zavisi kao unutrasnji konus, koja je plakada b) .00 otvora gorivni sadr~i

u emisionoj

troskopiji. tenziteta eionih

sto

se u emisionoj na intenzivnije integralnog pretstavi

spektroskopiji i slabije, koeficijertta

integralnogin'-' i kod apsorp-

dele osnovu

to va~i

Stub

toplih

gasova,

linija Aka

apsorpeije. obliku, dobija se zavls-

plamenika. Unutrasnji konus (debljine od 0,01 do 0,1 rom) je zona ne postoji u kojoj dola-

jed.

(1.9)

u lagaritamskorn loA. II)..

nost
koji

i koneentraeije izmedju prirodnog vrse apSQrpeiju logaritma odnosa

atoma

zi do mieka

reakeije ravnoteza.

izmedju

goriva

i oksidansa,

i u kojoj

termodina-

Intermedijarna formiranih

zona

(visine

do nekoliko

em)

se sastaj" koji se

od

gasova uovoj

u unutrasnjemkonusu. energija

Najvazniji razlicitih

proces

desava

k).. el'
Ako se koriste dekadni logaritmi sa kojima je lakse raditi, dobija

(l.10)
se

zoni

je egalizaeija rotaeije i hemijska Temperatura

hemijskih

vrsta: U ovoj

ovo zoni

su energije postoji termo-

translaeije, dinamicka

i elektronske ravnotezasa intermedijarne

ekseitaeije. dobro zone definisanom zavisi

raspodelorn

temperature.

ad odnosa

gorivo/oksidans. stehiometrijske

2.303k)..cl

(1.11)

U Tabl.l-III smese.

date

su maksimalne

temperature

za razlicite

15 14 Tab Intermed.
zona
unutrasnjl konus

ko (10-3_10-4 s) i neki od refraktornih e a 1-II1 za disoeijaeiju. ravnote~i.

jedinjenja nemaju dovoljno vremena

Atomi u ovoj zoni iako slobodni, nisu u termodinamickoj

Maksima1ne temperature nekih p1amenova Gorivna smella

K

kiseonik VOdonik{vazduh Gasza

2275 2935

Ravnote~ni uslovi u p1amenu. I ako se radi jednostavnosti mo~e pretpostaviti da elementi napustaju unutrallnji konus u obliku slobodnih atoma, ne dellava se da i ovi atomi ostaju slobodni u intermedijarnoj zoni. Naprotiv oni su sposobni da ulaze u hemijsku ravnote~u sa hemijskim vrstama prisutnim u ovom sloju, formiraju6i jedinjenja tipa MO, MOH i1i MH (M je e1emenat uzorka) prema reverzibilnoj reakeiji: MA~M+A sa ravnote~nom konstantom

2115
3015 osvet1jenje { vazduh kiseonik 2200 kiseonik {vazduh 3125 2175 Butan { kiseonik vazduh 3175 Atomi takodje mogu posti6i stanje jonizaeione ravnote~e, M~M+ koje je odredjeno konstantom Saha-e + e (1.13) gde A pretstavlja O,p i1i OH.

A
51.1.3.
Plamenovi za: A-p1amenu emisionu spektroskopij'ul B-p1amenu apso'rpeionu spek troskopij u

ropan
P

2395 3175 3385 Obe konstante (Ka

IM+/le-I
1M
I

(1.14)

Aeeti1en {vazduh kiseonik azotsubaksid

Kj) jako zavise od temperature.

Postojanje ovih ravnote~nih stanja utice na smanjenje broja prisut1.3.2. E1ementi u p1amenu Rasprsivanje. Elemenat koji se odredjuje obicno je prisutan u nekom hemijskom jedinjenju u vodenom ili organskom rastvoru s koneentraeijom ~. Strujom oksidansa rastvor biva 'usisan i na izlaznom delu m1azniee u1azi u struju gasa kao oblak finih kapi. Pri izlasku iz mlazniee gas dobija ve1iko ubrzanje i stvara delimican vakuum. Struja gasa razbija cestiee magle do nih neutra1nih slobodnih atoma, i na taj nacin smanjuje oset1jivost metode. Ovo mo~e u nekim slucajevima smanjiti osetljivost do nu1e, ako rew{eije u intermedijarnoj mogu disosovati, zoni stvaraju jedinjenja koja se na temperaturi p1amena ne ili ako svi atomi postanu jonizovani.

l'

'k
amen~

--L l,

, I
>

kapi velicine nekoliko /um. U pro 1a-

zu kroz rasprsiva~ku

komoru ve6e ka'

pi se talo~e na zidovima, dok oblak finih kapi ulazi u p1amenik. (Oko 95% rastvora se zadr~ava u komori
Za rasprsivanje, a sarnO aka 5% dospeva u plamen) Broj atoma ~ u hemijskom jedinjenju ubacen u p1amen, proporeiona-

~ r::Sidans

c~"~' -Prineip pneumatickog rasprsivaca Atomizaeija. ta sagorevanja

1an je koneentraeiji

e1ementa u pro-

bi E. Konstanta proporeionalnosti zavisi od niza faktora: brzine stru~ je gasa, viskoznosti rastvora itd.

Kada cestiee dospeju u unutrallnji konus, lokalna toplodisoeijaeiju jedinjenja. Ova faza traje vr10 krat-

prouzrokuje

2. OSNOVI EKSPERlMENTALNE Momir Marinkovic

TEHNIKE

2.1. PRlMARNI IZVORI ZRA~ENJA

Za atomsku apsorpcionu metodu neophodan je stabi1an i intenzivan izvor linijskog zracenja. Do sada su najlliru primenu u ana1itickoj praksi nallIe cevi sa llupljom katodom, visokofrekventne bezelektradne lampe i lucne lampe sa pararna metala. Za svrhe korekcije neselektivne, pozadinske apsorpcije potrebni su izvori koji emituju kontinualni spektar.

~uplja katoda. Cev sa llupljom katadom pretstavlja stakleni balon sa prozorom od.kvarca ili stakla koje propusta ultraljubicastu svetlost. Anoda se obicno pravi ad niklene ili volframove zice ili trake, a katoda ad materijala ciji se spektar zeli dobiti, S1.2.1. Ukoliko tehnicki nije mogu"a izrada katode od materijala koji se ispituje onda .se za to koristi legura doticnog elementa ili sa on nanosi u obliku tankog sloja na unutrallnju povrsinn kato:e. Dimenzije llupljine obicno iznose: precnik 2-5 rom i dubina 15-20 rom. U cilju usmeravanja praznjenja, na pogodnom mestu u unutrasnjosti cevi postav-

S1.2.1.
Cev sa supljom katodom. l-suplja katada, 2-anoda, 3-ekran, 4-prozor za propustanje cenja zra-

lja se ekran u obliku ploe!",,,,.'.!i cevi. Cev se puni inertnim gasom pod pritiskom ad 200-1000 Pa. Elektricno praznjenje se koncentrise u unutrasnjost suplje katode dok je osvetljenje u preostaloJ zapremini jednosmernom stMaksimalna

jedva primetno. Cev se napaja jednosmernom ilimodulisanom

rujom. Za startovanje praznjenja potrebno je oko 200-300 volti. Struja praznjenja regulille se pomocu serijski vezanog otpornika na 2-20 dozvoljena struja zavisi od vrste metala katode i tipa cevi. Visokofrekventne bezelektrodne
1l'A..

lampe. Pored supljih katoda dosta lli-

rok~#primenu nail su i visokofrekventne bezelektrodne lampe. Ove lampe sasIe toje se od zatopljenog balona od kvarcnog stakla,precnika 8-20 rom, koji sadrzi malo metala i inertni gas pod snizenim pritiskom. Cev se stavlja u talasovod i pobudjuje centimetarskim talasima. Za ove svrhe najeesce se prime-

19 18 gas koji sluzi kao oksidaciono njuje standardni medicinski mikrotalasni generator snage 125 vat! i frekvensredstvo (vazduh, kiseonik, N20) ~oji na vrhu druge kapilare stvara snizenje pritiska usled cega dolazi do usisavania rastvora i njegovog rasprsivanja u si,'1'1 ' I, tne kapljice. Ked savremenih kon\111/
,Ilf,
OK~IDAMS

cije 2450 MHz. Komercijalno su dostupne lampe sa elementima: Ag, As, Cd, Ga, Hg, In, P, Pb, Se, Te i drugih lakoisparljivih metala. Preimucstvo ovakvih 1ampi je u tome sto daju znatno veei intenzitet zracenja od suplje katode zadrzavajuci pri tomeuske spektralne linije. Podesavanje mikrotalasnog generatora je kriticno za rad lampe. Izvesnu teskocu pretstavlja i stabilizacija emisije lampe. Lucne lampe. U izvesnim sluc'ajevima nekada su primenjivane lucne lanlpe Sa metaLnim pa-rama, 51.2.2. U zastitnom balonu nalazi se cev za praznjenje u kojoj su zatopljene tri elektrode od kojih jedna sluzi samo za startovanje praznjenja. Lampa se napaja naizmenicnom strujom od oko 1 A.5pektralne lampe proizvode se sa metali-

centricnih rasprsivaca gas se uvodi kroz spoljnu cev a rastvor kroz centralnu kapilaru. Pritisak gasa po~ treban za funkcionisanje r~sprsivalOakreee se od 40 do 200 kPa. Usisni pritisak, pozeljno je da ovaj bude sto vee~, kod dobrih rasprsivaca kreee se od 5 do 15 kPa. 51.2.3. Aerosol se moze direktno rasprsivati u plamen, sto je slucaj kod direktnih rasprsivaca ili kombinovanih plamenika-rasprsivaca gde

CffifPT
2 I 23 4 S 6

ma koji imaju visoki napon pare kao sto su Cd, Hg, Zn, alkalni metali i drugi. Intenzivnost emisij~ je vrlo visoka ali je samoapsorpcija i sirenje linija znatno. Vodonicna lampa. Kod savremenih spektrometara za atomsku apsorpciju izvori sa kontinualnim spektrom koriste se za korekciju neselektivne - pozadinske apsorpcije. Za ove svrhe koristi se vodonicna lamp~,koja

Shematski prikaz pneumaticnog rasprsivac&. a-ugaoni tip, b-koncentricni tip

rasprsivac i plamenik cine jednu funkcionalnu celinu (videti odeljak: plamenici), ili se dobiveni aerosol naj'pre uvodi u rasprsivacku komoru, S1. 2.4. Uloga ove komore sastoji se u eliminisanju kapljica i hornogenizovanju aerosola. Krupnije kapljice se deponuju na zidove komore, a sakupljena tecnost odvedi van komore. Glavnina rastvora zadrzava se u komori za rasprsivanje, a preostali deo (obicno ne vise od 5%) dospeva u plamen. Rasprsivaci sa komorom za rasprsivanje proizvode aerosol bezkrupnijih njihovo preimuestvo kapljica, a s~ispoljava u

51.2.2. Lucna lampa. l-cev za praznjenje, 2-radne elektrode, 3-elektroda za S.Brtovanje praznjenja, 4-otpornik, 5-zastitni ba10n,6-postolje

emituje intenzivan kontinualni spektar u,ult.raljubicastoj oblasti spektra. Vodonicna lampa sastoji se od staklenog balona sa kvarcnim prozorom koji je napunjen vodonikom prltiska 100-500 Pa. Katoda sa pomocnim zagrevanjem nala~., zi se u niklenom cilindru koji ima mali olevor kroz koji prolazi praznjenje. Kontinualni spektar nastaje usled energetskih prelaza molekula vodonika. Povrsina katod~ deluje kao katalizator za rekombinaciju atomskog vodonika.

2-

oniro slucajevima gde smetnje ~sled nepotpunog isparavanja cestica igra,ju zliacajnu ulogu. Plamenici. Plamenici se mogl,l podeliti u dye grupe: (a) plamenici koj'i rade sa smesom gorivnog i oksidujueeg gas a (mesanje se izvodi vee u komOri rasprsivaca) i (b) plamenici kod kojih se mesanje gasova izvodi izvan plamenika u momentu samog

S1.2.4. 2.2. DOBIVANJE AP50RPCIONIH 5LOJEVA Rasprsivacka 2-rastvor, joznik, komora. l-oksidans, 3-gorivni gas, 4-vrt,..

Za svrhe uvodjenja analizirane probe u apsorpcionu celiju u cilju dobivanja apsorpcionog sloja predlozene su veoma razlicite metode. Najsi~u primenu, medjutim, nasle su metode kod kojih se analizirani rastvor prevodi u aerosol i ovaj uvodi u plamen. Kod komercijalnih aparata skoro iskljucivo se primenjuju pneurnaticki rasprsivaci. Poslednjih godina razvijene su druge metode za dobivanje apsorpcionih ci a takodje ni plamen. slojeva kod kojih se ne koriste rasprsiva-

5-odvod rastvora,6-plamen

sagorevanja. U praksi se koriste plamenici prvog tipa u radusa"sinesantilked kojih je brzina prostiranja plamena mala (C2H2-vazduh, butan-vazduh, C2H2-N20), a plamenici drugog tipa za smese (C2H2-02, H2-02). sa velikom brzinom prostiranja pl~ena

Izgled plamenika sa'prethodn!m mesanjem gasova prikazan je na 8l.2.5a. Smesa gorivnog gas a i oksidansa ula~fu donji deo cevi a plamen se obrazuje n'il rhu ciji poklopac je izveden u obliku veeeg broja otvora precnika 0,5-2rom v

Rasprsivaci. Pneumaticni rasprsivac se sastoji iz dye kapilarne cevi koje mogu biti uzajarnno postavljene na dva razlicita nacina: (a) pod uglorn od 900 ili (b) koncentricno, 51.2.3. Kroz jednu kapilaru produvava se

21 20 dobiveni sto go zavisi malih ad vrste smese. se Unutrasnji dobio konus je na ovaj nacin.razbijen i izbeglo na mnokim konusa. Oa bi stabilan front plamena trebno nja plamena prodiranje plamenika brzina pojednog zidova ablaze je otvor pete. 3000 ra Cev Najvazniji komercijalnog 1,5 rom. Oa bi deo grafitne peci jeste duzina grafitna 55 mm, metalnih grafita. cev preenik para Na eije 6,5 kroz sredini dimenzije mm kod modela se iznose: i debljina cev se korisc:!enjem minijaturne grafitne peci prilagodjene spektroanalitic-

potrebama.

u unutrasnjost je da bude srednja oko tri

istiea-

gasa

do deset'~uta plamena. oset-

umanjila

difuzija

zidove, cevi

vec:!aad brzine Kod

prostiranja

slojem

nepropustljivog 2 rom da bi

pirolitiekog se

izbusen

atomske

apsorpeije,

preenika sa

omoguc:!ilo uvodjenje putem. Temperatura uzorka kada

uzoraka peci

pornocu mikropidostigne temperaturas-

Dv
S1.2.5. Plamenik save. dole za prethodno izmesane oblika, odozgo. dole pregaa~plamenik.kruznog presek, gore pogled sa procepom, gore pogled b-plamenik sek odozgo 51.;,1.6. Konstrukcije likuju se.po velieini razlieitih prste~astog kod 100% proreza efikasnost ti aerosola, rasprisivanjn ne iznosi ovakvih .~ de nie do se ka, zavisi efikasnosti 80% ,sto proizvode a kapilare stakla. Sa

ljivost nag puta,

zavisi pa se

ad duzine tamo

apsorpciopla-

zagreva

elektricnlm sekundi. Posle

rnoze da m1)

primenjuju daju

K za nekoliko

ubaeivanja U prvoj

(0,01-0,1 se vrsi

menici ni

sa prorezom Izgled

koji jednog

izduzeje obic0,7x 0,4x50

cevi

se povec:!ava stupnjevito. eev se zagreje do

fazi,

isparavanje Pos1e koja

p1amen.

plamenika

tvaraea, nja na

temperature cevi

k1jueanja do

rastvaraea. vrednosti temperatura

isparavaje neophodpoveca even-

za atomsku na 51.2.4b. no iznose mm, a

apsorpqiju Oimenzije za smesu za smesu

pr~kazan proreza

rastvaraca za razlaganje se

temperatura

se podigne uzorka. tj.

neke se

i mineralizacij~ atomizacija u gasnoj poeinje ili da

Zatim

naglo

C2H2-vazduh C2H2-N20

da bi tualnih

izvrsila molekula u eevi argona

probe Posle

isparavanje

x120 .rom.

fazi. opada da bi

isparavanja

probe

i disocijacija

atomizaeije ovaj proces grafita

koncentraciizvodi usled se u prisu-

ja atoma .plamenici koji ne rade sa najeesplamevreme atmosferi stva

usleddifuzije. se sprecilo

Ceo

azota

sagorevanje

prethodno

izrnesanim

gasovima

vazdusnog Na

kiseonika. prikazan tri je registrogram jednog apsorpeionog pri ml signala dobivenog za bakO,~ njego~ do-

.c:!e pretstavljaju nik-rasprsivac. nijih modela

kombinovani Kod

51.2.7. sva

najrasprostranjese koncentriean cevi za dovod procep, razje da

trajanja

stupnja cev

eiklusa 0,025

direktnom koje se

odredjivanju sadrzavalo

koristi

ra u mleku.

U grafitnu

je preneto

mleka

rasprsivae gorivnog

sa dopunskom gas a kroz

prstenasti

/ug/ml bakra vom normalnom

sto priblizno ongovara sadrzaju 11 mleku. Vrh

plamenika-raspr.i.Sivaea prema osi

za razlicite rasprsivaea. posledica

gasove

biven
~ zaeije. dinske,

je za vreme suserlja
u drugom ova signala Oba

uzorka,

a vrh

Nadjeno

je dobiven

stupnju potieu

- mineraliad pozaizazvane i ~ess:;s<'lja C vrh

rasprsivaea, ad brzine maze da

kao

polidisperznos Smanjeide i da

usisavanja

rastvora.

nespecifiene rnolekulskih koji nastaju

apsorpcije jedinjenja prilikom I na traces kraju, stupnja

nekim

slueajevima 20%.

prisustvom tica dima

znaei

je efikasnost mesinga,

Plamenici eeliili

od bronze,

nerdjajuc:!eg platine

i razlaganja dobiva mizacije se

uzorka.

od nerdjajuceg

eelika,

za vreme i odgovara

- ato-

apsorpciji

linije

plarnenieima-rasprsivaeima detekeije za izvesne prethodno sa indirektnim

postizu elemente

se u odS1.2.7.

bakra. Nespecifiena i B, Registrogram apsorpcionog analizi uzorka simedognala todom B-vrh pri prikazana od na apsorpcija, Sl.2.7. vrhovi je A

~
t 1
51.2.6. Kombinovani.plamenik-rasprsivae.l-rastvor, 2-oksidans, gas 3-gorivni

nize nosu ma

graniee na

plamenikesa

izmesanim

gasovi-

vremenski bakra

u kombinaeiji kod

rasprsivaeima. utieaj osno-

razdvojena

apsorpcije

zahvalju-

Medjutim, ve maze

plamenika je znatno

rasprisiva~a vise izrazen

juc:!istupnjevitom peel. izvesna je i kod Medjutim,

zagreVii'1ju grafitne kod nekL1 vrsta uzoraka preostapa dobiveoba apsor-

elemenata

i ponekad prepreku ana-

grafitne dobiven C-vrh

peci.

A-vrh

da pretstavlja primeni. ~rafitna

veoma

ozbiljnu

biven za vreme susenja uzorka.

za vreme koji mineralizacije, potiee dobiven od

nespecifiena stupnja

apsorpcija

litiekoj

atomizacije,

pec:!.Kao

alternativa dobivanja Najbolji

konvencioapsorpciorazrasu rezultati

ni

signal

pretstavlja Korekcija

superpoziciju

analiziranog pri1ikom nualnim

elementa atomizaeije Kako

nalnim nih

p1amenovima

za svrhe atomizera.

efekta. pciju

na nespecifienu izvora

slojeva

za atomsko-apsorpcionu

analizu

moguca imamo

je pomocu promenljive

sa kontisa vre-

djeni

su

razlieiti

tipovi

elektrotermalnih

zraeenjem.

kod

grafitne

peci

signale

23 22 onoj plamenoj spektrometriji . oko 40 nm. Interferencioni T max filtri se krece obezbedjuju hova od 10 do 95% a propusna propusnu llirina llirinu,njida iznosi reziduve~

menom, naein,

pri ova

eemu

se

specifiena mora se

i nespecifiena

apsorpcija Mnogi

ne menjaju komercijalni apsorpcije.

na

isti apara-

nellto uzu propusna nm,

korekcija

izvrllitiautomatski. kor~kciju Pri

llirina mo!e medjutim

ti imaju

uredjaje Prevodjenje

za automatsku u hidride. se prevodi

nespecificne

nekoliko odredjiva-

njihova

kvalitativnom Ovaj 100

i kvantitativnom je poznat U novije pod

nju

arsena,

arsen proba

u hidrid.

postupak godina.

nazivom tehnika se primepri re-

alna transparencija lika. Monohromatori. izdvajanje stize se spektralnog pomoau

je pO.pravilu

Marsh-ova prevodjenja njuje

i koristi

se vec

ville od sa As,

vreme uspellno

Znatno

bolje poMono-

u hidride

u kombinaciji ultra problema tragova u vezi se Se, se

atomskom Se

apsorpcijom drugih

intervala

za odredjivanje analitiekih u hidride su: As,

i nekih !ivotne koji

elemenata Tehnika

monohromatora.

llavanju djenja kao "to

ocuvanja elemente

sredine. grade

prevohidride ste-

hromator trografu.

je u principu Razlika se

slieanspeksastoji u tome koli-

primenjuje Bi, Pb, Sb,

za one Sn

volatilne

i Te.

Hidridi na

ispoljavaju niskim

razlieiti

lito monohromator matorskog S1.2.8. Opticke ostvareno karakteristike rotiranjem Monohromatori skokovito spektralne rini ili prizme se filtra ili ske nje lazi difrakcione proizvode Ako sa ploce talasne kroz

u ziznoj umesto

ravni

perr nestabilnosti

i razla!u hidrida

do metala

relativno svrhe

temperaturama. reakci~ suapsor-

objektiva ima izlazni

fotografBirakoje izje

razrez.

Za dobivanje ja natrijumborhidrida du, a gasoviti

za analiticke sredini. pomoeu

najeellee se izvodi

se koristi

duzine izlazni

zracenja

u kiseloj reakeije

Reakcija struje

u zatvorenom u kvarenu

razrez' obicno

produkti

azota

prenose

relletke. razrezima eija se llirina moze razrez iste lli-

peionu celiju koja se'zagreva pomoau vazdullno-aeetilenskog tura unutar cevi iznosi oko 1100 K lito je znatno ville od nja hidrida. meri Apsorpcija se na isti monohromatskog nacin kao i kod zraeenja plamena. !ive pare

plamena. temperature unutar

Temperarazlagakvarene

obicno

lluplje katode

kontinualno

podellavati. je fotostruja

su ulazni

i izlazni linije

celije

llirine onda

za spektralne kvadratu koje

proporcionalna Ova

razreza,

a za kontinuum odrzava 0,01-0,03 se

proporeionalna za llirine razreza koje

llirine razreza. su veae od

Slicna tracijama. obienoj koji

tehnika

se koristi zive

za odredjivanje sloj celije dodaje metalne atomske

u veoma se moze U

malim dobiti

koncenna rastvor komo-

proporcionalnost rine (obiono

"normalne" usled pojava

lli-

U slueaju

apsorpcioni zagrevanje obliku Napon pare

rom) ispod u optici.

intenzitet

naglo

opada

temperaturi !ivu !ivu struje

pa

se

izostavlja. se rastvor !ive

zakilleljeni stanohlorida da

difrakcije Kod naein kao

i grellaka

sadr!i

u neorganskom do metala.

20%

monohromatora filtara. od

spektralna Za razliku

propusna od optickih Kod od oko

llirina se filtara,

definille propusna

na

slipan

ji redukuje ze pomocu pomocu ji se zorima

je dovoljan ~eliju od i tame

se ova

i kod

llirina qa di-

gasa

transportovati

u apsorpeionu Za razliku aelija

detektovati kopro-

monohromatora frakcionom llirina od

zavisi relletkom

llirine razreza.

savremenih 50 em moze

monohromatora se postiai

apsorpcije odredjuju kOli

rezonantnog preko hidrida,

zraeenja. apsorpciona

celije je

za elemente zatvorena

i zi!nomdaljinom nm.

propusna

za zivu

oko

0,05

propulltaju

ultraljubieasto

zracenje. Zahtev za spektralnim plamene razlaganjem je razlicit kod razlicitih metoda. ku izvora u Kod liniju emisione od fotometrije monohromator od drugih sluzida elemenate izdvojianalitici traka se koje sa sma-

2.3. Za svrhe

SISTEMI

ZA DOBIVANJE odredjene

MONOHROMATSKOG du!ine iz

ZRACENJA spektra

susednih Pored

linija toga, i na kod

kojepotieu odnos taj vrlo do linije nacin uskih

iz~ajanja

talasne

emituje njenjem . moe mova

plamen.

prema sve do

pozadini izvesne dolazi detekcije.

poveaava graniee

spektrometriji matori

plamena ili

koriste

se obojeni

i interfereneioni a takodje

filtri,

monohro-

llirine razreza, Medjutim,

poboljllava llu-

sa prizmom

difrakcionom

relletkom,

opisana

je i primena

detekcije. elektronike zavisi

razreza moei od

do prevl".davanja Optimalna emisije

rezonantnihrnonohromatora.
Filtri. vea u nekom Realni filtri propulltaju ne strogo odredjene Filtri .Tmax' talasne se mogu Spektralnom du!ine, okarakpro-

lito dovodi od niza

smanjenja a pre

llirina plamena, me-

razreza svetlosne renja

faktora,

svega

intenziteta itd.

odredjenom

spektralnom

intervalu, u maksimumu talasnih

Sl.2.8. krive

jaeine

monohromatora, je da ~onohromator moraju biti

detektora, bude

elektronike

7.a emisiona skenovanje. do 0,2

terisati pusnom jednaka

velicinom

transpareneije izmedju

neophodno pri Kod

snabdeven i male

motorom brzine same od

~a

llirinom ~~(interval polovini od one

duzina.gde

je transpareneija Trez' ima tj.

spektra,

tome atomske

obuhvaeene monohromator emituje

0,02

nm/min.

u maksimumu) trake.

i rezidualnom pozeljno propusnu

transparencijom svetlosni

apsorpcije linija koje

sluzi

da izdvoji pa prema

rezonanttome i zah-

transparencijom lito veau rezidualnu

izvan

propusne Tmax' Trez

je da

filtar

nu

liniju

od

drugih

lluplja katoda,

transpareneiju transparenciju

lito manju Kod

llirinu

~I\ ,

i lito manju u emisi-

tevi

za razlaganjem

su manji.

obojenih

filtera

koji

se koriste

25 24

Rezonantni monohromatori.

Jedna varijanta rezonantnog monohromatora

proporcionalna povr~ini fotokatode, pozeljno j d e a fotokatoda bude ~to manja, odnosno da odgovara izlaznom razrezu. pona i Na 51.2.9. shematski je prikazan fotomultiplikator nacinom vezivanja pojacavaca i mernog instrumenta. sa deliteljem na-

koju je predlozio Walsh sadrzi vakuumsku komoru u kojoj se pare analiziranog elementa dobivaju katodnim raspr~ivanjem. Fluorescencija tako dobivene atomske pare sluzi za detekciju rezonantnog zraeenja koje maze da dolazi ~d plamena, ~uplje katode ili nekog drugog izvora. Rezonantni monohromatori mogu da budu veoma zgodni kod odredjivanja veeih koncentracija elemenata. 2.4. DETEKCIJA ZRACENJA Detektori koji su najce~ee u upotrebi mogu se podeliti u tri grupe, fotoelementi, fotoprovodne eelije i fotoemisivne eelije.

Materija1 fotokatode odredjuje dugota1asnu, a propustljivost prozora kratkotalasnu granicu spektralnog intervala u kome ee se fotoe1ija ili fotomu1tip1ikator upotreb1javati. Proizvode ~e fotomu1tip1ikatori sa razlicitim fotokatodama i prozorima koji mogu da prekriju oblast od 160-1200 nm. .

Fotoelementi. Fotoelementi sa zaprecnim slojem najce~ee se primenjuju kod plamenih fotometara sa filtrima. Njihovo preimuestvo sastoji se u njihovoj jednostavnosti, ne zahtevaju spoljne izvore energije, a fotostruja se moze direktno meriti osetljivim galvanometrom. Fotoprovodne eelije. Ova vrsta eelija zasniva se na promeni otpora kada svetlost pada na fotoosetljivu povr~inu. Celije sa sulfidom olova osetIjive su na blisku infracrvenu oblast spektra pa se stoga cesto primenjuju kod spektrofotometara. vakuumake fotoemisivne eelije. OVa vrsta eelija sastoji se od eVaku-

F1uktuacije izazllne fotokatodi raspodelorn e~ektrona oslObodjeniJ na Poissonovom i fluktuacije tamne struje odredjuju granicu detekcije sl~ih intenziteta svetlosti. Po pravi1u, sa fotomultip1ikatorima mogu se meriti oko 1000 puta slabiji intenziteti svetlosti nego sa vakuumskim fotoeelijama. 51.2.9. 5hematski prikaz vezivanja fotomu1tiplikatora.K-katoda,1_9_ -dinode,10-anoda,R-otpornici delitelja napona,A-strujni pojacavac i 2.5. 5PEKTROMETAR

isanog balona od kvarca ili stakla koji sadrzi na jednom svom delu sa unutra~nje strane napareni fotoosetljivi film kao katodu i izolovanu mrezicu ili cilindar kao anodu. Elektroni oslobodjeni spolja~njim fotoefektom bivaju ubrzani prema anodi usled dejstva elektricnog polja. Ako je napon dovoljno visok da privuce sve oslobodjene elektrone do anode onda se dobija s.aturaciona struja koja je proporcionalna intenzitetu upadne svetlosti. Kodmerenja ekstremno slabih intenziteta ~um na otporniku je osnovni izvor fluktuacija u mernom sistemu i kao takav odredjuje najmanji intenzitet koji se moze meriti. Fotomultiplikatori pretstavljaju vakuumske fotoeelije sa amplifika-

U literaturi je opisan veliki broj raz1ieitih aparatura koje se primenjuju za atomsku apsorpcionu i plameno fotometrijsku analizu. Brojni proizvodjaci analitickih instrumenata ~~prekidno iznose na trzi~te nove i usavr~enije modele tako

cijom pomoeu sekundarnih elektrona. U.prvom stepenu, izmedju katode i prve dinode cev funkcionise kao vakuumska .fotoemisi vna eelija. Elektroni koj i udaraju u prvu dinodu izbijaju sa njene povr~ine dodatne elektrone (od 1 do 4 na svaki upadni elektron) koji se nazivaju sekundarnim elektronima. Ovi sekundarni elektroni ubrzavaju se elektrienim poljem prema drugoj dinodi i proces multiplikacije se ponavlja. Tipican faktor pojaeanja tora sa deset stupnjeva iznosi oko 106. fotomultiplika-

da je prakticno nemoguee dati potreban opis nekog d' instrumenta koji ee se zadrzati duze vreme u pro zvo n]i neke firme. Medjutim, uprkos velikoj raznolikosti i izgledu spektr:metar~ to su u su~tini veoma slieni aparati. U prethodniln odeljcima "'pis3ne su po]edinacne komponente koje ulaze u sastav s avremenog spektrometra. Aparature za apsor~ciona i emisona merenja su u principu identicne ~zuzev rimarnog izvora ~O]i se izostavlj~ kod ~isionih merenja. 5hematski prikaZPjedno kompletnog ]ednozraenog spektrometra za atomsku apsorpciju prik . 9 51.2.10. Emisija ~uplje katode 2 moduli~ e sepomo~u rotira]ueeg azan ]e3. Kod .< dlska na

51.2.10. 5pektrometar Zd ~tomsku apsorp~iju.l-izvcr za napajanje ~up1Je katode.2-suplja katoda 3-rotirajllei perforiranJ. disk; 4-kondenzorsko soCivo,5-plamen. 6-kondenzorko socivo,7-monohro_ mator,8-stabilizator visokog napon~,9-fotomultiplikator, 10-po]aeavae, Il-fotoeelija za referentnu frekvenciju.12-mer~' ni instrument ili pisac.

Za funkcionisanje fotomultiplikatora neophodan je stabilan visoki napon od 500 do 2000 volti zavisno od tipa i broja dinoda. 5vi fotomultiplikatori pri visokorn naponu daju primetnu tamnu struju tj. fotomultiplikator daje struju i kada na njega ne pada nikakvo zracenje. Tamna struja zavisi od vrste fotokatode, ona je znatno veea kod fotokatoda koje su osetljive za blisku infracrvenu oblast. Kako je tamna struja

27
26

transformator. izvesnih instrumenata, urnesto modulacije diskom, vr~i se rnodulacija napajasoc:ivo 4 stvara lik. ~uplj'e katode transformatora,

Nekoliko navoja indukcionog kalama pretstavlja primarni kalem a plazma pretstavlja sekundarni kalem od jednog navoja. Oa

nja ~uplje katode. Kvarcno kondenzorsko

priblizno u sredini plamena, dok drugo kondenzorsko soc:ivo 6preslikava sredinu plamena na ulazni razrez rnonohromatora 7. Iza izlaznog razreza monohromatora postavljen je radijacioni detektor, obic:no fotomultiplikator. Anodna struja se pojac:ava pomocu fazno-osetljivog pojac:avac:a10 i oc:itava na mernom instrumentu ili pisac:u 11. Referentna frekvencija neophodna za rad fazno-osetljivog detektora uzima se sa istog rotirajuceg diska 3 koji sluzi za rnodulaciju ~uplje katode pomocu lampice i fotocelije 11. Fazno-osetljivi ~i primenjuju se u cilju otklanjanja pojac:avasmetnji od sopstvene emisije plamena.

bi se snaga oscilatora efikasno prenosila na plazmu impedancija generatora mora biti prilagodjena impedanciji plazme. S1.2.12.

1---0 o
o

Indukciono spregnuta

plazma. a-plamenik, b-izgled plazme.l-radiofrekventni kalem, 2-kvarcna cav, 3-kapilara, 4-uvodjenje argona, 5-uvodjenje argona, 6-uvodjenje
aerozola, 7-plazma,

Nairne, fazno-osetljivi pojac:avac: detektuje sarno rnodulisane signale koji su u fazi sa referentnim s11.gnalom, to je sluc:aj sa emisijom ~uplj.e katode, a dok signal koji potic:ead emisije plamena nije modulisan
tavanju na instrumentu.

i ne doprinosi oc:i-

o o

8-c:estice aerozola

Neki komercijalni

aparati konstruisani

su sa dvostrukim

znakom. Kod pri-

ovakvih instrumenata u znatnoj meri je otklonjen uticaj nestabilnosti marnog izvora - ~uplje katode. Medjutim treba napomenuti

da nestabilnost

emisije ~uplje katode nije bitan faktor koji ogranic:ava primenljivost ove metode. Na Sl.2.11. je prikazana shema dvozrac:nog spektrometra koji proizvodi firma Varian. S1.2.l1.

r-------l-E)
I~I

Shema dvozrac:nog spektrometra. l-~uplja katoda, 2-deuterijurnska lampa, 3-raster ogleda10 za cepanje zraka u dva dela, 4-plamen, 5-rotirajuce ogledalo, 6-fotomultiplikator Unutar indukcionog kalama postavljene su tri koncentric:ne cevi od kvarca. Izmedju spoljne i srednje cevi uvodi se tangencijalno gas koji hladi spoljnu kvarcnu cev i odrzava plazmu u odredjenoj zapremini. Kroz srednju cev uvodi se gas, najc:e~ce argon, koji omogucava odrzavanje elektric:nog praznjenja. I najzad, kroz centralnu cev uvodi se aerosol rastvora koji se analizira. Pri pogodno izabranom dijametru centralne cevi i odgovarajucem protoku aerosola i ostalih gas ova stvara se toroidalna konfiguracija plazme koja omogucava uspe~no uvodjenje c:estica aerosola u plazmu i efikasno ekscitiranje probe. Usled visoke temperature plazme pobudjuje se veliki broj atomskih i

Ii===~ _ L

2.6. SPECIJALNE EKSPERlMENTALNE Za svrhe pobudjivanja

TEHNIKE

jonskih linija uvedenih ele@enata: Naroc:ito su intenzivne jonske linije ~to se obja~njava postojanjem supertermalne jonizacije. Ppred toga I. spektru se pojavljuju i intenzivne OH trake. Za izdvaJanje .ana11tickih spektralnih 11nija neophodan je monohromator vece moe! razlaganja. Graniee detekcije su po pravilu jednake ili nize od onih dobivenih plamenom atomskom apsorpeijom. zacione smetnje,kod induktivno metrima Razlic:ite vrste smetnji,ukljurujici i jonispregnute plazme pri pogodnv izabranim paraspektrometrije pla-

aerosola rastvora na spektralnu emisiju moze

se uspe~no koristiti plazma dobivena pomocu elektric:nog gasnog praznjenja. Od razlic:itih tipova praznjenja, za ove svrhe u poslednje vreme, induktivno spregnuta plazma na~la je naj~iru primenu u analitic:kim laboratorijama. tez jednog takvog uredjaja je prikazan na S1.2 .12. Visokofrekventno Crmagnet-

no polje stvara se pomocu kalema koji se sastoji sarno od nekoliko' navoja. Ako se unutar kalema izazove poc:etna jonizacija, na primer pomocu Tesline varnice, pod dejstvom indukovanog visokofrekventnog elektric:nogpolja uspo'stavice se bezelektrodno elektric:no praznjenje koje se odrzava i na atrnosferskom pritisku. Solenoid i plazma e1ektric:nog praznjenja mogu se shvatiti kao

znatno manje su izrazene nego kod konvencionalne

mena.Oblast koneentracija gde je analitic:ka kriva priblizno prava linija izuzetno je velika i kreee se,zavisno od linije,od 4 do 5 dekada.Zbog pomenutih osobina induktivno spregnuta plazma pretstavlja koji je izuzetno pogodan za multielementsku analizu. ekscitacioni izvor

I
I
(

3. ANALITI~KE TEHNIKE !ltefiea Mesarie Vojislav Bojovie

3.1. OP!lTI PRINCIPI PRIPREME UZORAKA

Atomskom apsorpeionom spektrometrijom spektrometrijom (AES) meri se koncentraeija

(AAS) i atomskom emisionom

elemenata od neko1iko mg/dm3 do

nekoliko lug/dm3 sa relativnom standardnom devijaeijom ad 0,1 do nekoliko posto. za tako niske koneentraeije preeiznost u potpunosti zadovoljava. Medjutim kod loeg uzimanja uzorka i ked loeg postupka greke mogu biti i veee za red ve1i~irie. Uzimanje uzorka, ispravna priprema uzorka i merenje najva!niji su postupei u ana1izi. Kod pristupa radu treba poznavati priredu i porek10 supstanee kao i svrhu !eljene analize. 3.1.1. Uzimanje uzoraka. Za uzimanje uzoraka za odredjivanje- pO ovoj metOdi vrede sva poznata, standardna pravi1a za uzimanje i cuvanje prose~nog repre: zentativnog uzorka za analizu. Kao primer uzimamo analizu vede iz reke za odredjh'mje t,",ksi~nih

elemenata. Analit je delom rastvoren a delom sadr!an u suspendovanim materijalima. Koneentraeija analita nije jednaka od izvora do uca. Zavisi ad pritaka, otpadnih veda i otpadnih taloga koji se ulivaju u reku, od pH, od temperature, brzine strujanja, godinjeg doba, vremena itd. Na istoj lokaeiji sastav mo!e biti razli~it uz obalu, u matiei reke, na povrini vade, na dnu ili na raznim dubinama reke. Ovaj slo~eni sistem, gde tragovi analita nisu homogeno rasporedjeni, jasno pokazuje da Se kao prvo mora nalraviti shema uzimanja uzoraka a tek zatim priei uzimanju uzoraka. Uzorei ~esto sadr~e tragove elemenata pa lako mo!e doci do kontaminaeije. Do kontaminaeije rno!e doei za vreme uzimanja uzoraka, ~uvanja,pripremanja i merenja. Uzorei dolaze u kontakt sa staklenim, plasti~nim, kvarenim, metalnim posudjem i priborom. Osnovno je pravi10, da sve to dolazi u kontakt sa uzorkom ne sme sadr!avati elemente koji !,eodre<l.'")u ..I'osudje mora pre upotrebe biti bri~ljivo o~iceno. Uzorak se takodje lako kontaminira prstima, .ne~istoeama u laboratoriji i na laboratorijskom stolu.

Kod pripreme uzorka dodaju se razni koneentrovani reagensi, kiseline, soli, voda koji takodje mogu sadrzavati analit. Da se uzorei to manje kentaminiraju, u radu se koriste speeijalnc elste hemikalije. redestilisane

31

kisellne, redestillsana lita u dodanlm reagensima vanja rezultata

voda ili destilisana-dejonizovana

voda. sadrzaj ana-

Kao primer ponovo uzmlmo prlpremu uzorka vode u kojoj je potrebno odrediti restvoreni, suspendovani i ukupni analit kao 1 sadrzaj analita u ras;yoru posle kisellnske abrade.

1 u vodi se adredjuje i uzima u obzir kad lzra~una-

(slepa proba). usled adsorpcije ill koprecipltacije" ana(priPrema Uzorak vade odredjivanje rastvorenihmetala uzorka za dobra se promesa i 100 ml filtrira kroz membranski filtar (0,45 /um). Prvi filtrat se baci a ostatak sakupi u normalni sud od 50 ml, zakiseli s 0,25 ml konc.redestilovane HN03 i meri. Prlprema uzorka za odredjlvanje suspendovanih metala na filtru ostaje deo koji je u rastvoru

Pri niskoj koncentraciji,

lit se lako gubl iz rastvora. Taka je poznato da se mnogi metalnl

jonl'ili

jedinjenja lako adsorbuju na povr~inl stakla ili raznog drugog ~vrstog materljala (talog u rastvoru). Da se spre~l gubitak analita, preporu~~je se ~uvanje koncentrovanih kiselih (pH <2) rastvora u polieti:lenskim bocama. U pojedinim slucajevima dodaju se i drugi reagensi (Na2EDTA,NH4SCN, (ne-

Kad prethodnog odredjivanja

KMn04 1 s1.) . Kiseli rastvori uzoraka mogu se cuvati u tami 'i na hladnom mestu

bio u obliku suspenzije. Filtar se prenese u ca~u gde se vrsi digestija s konc.HN03 uz zagrevanje. (Potrebnd je dodati 3-5 puta po 5 ml kiseline, zavisno od vrste i koliclne taloga). Nakon razaranja i otparavanja kiseline, uzorak se rastvori u 5 ml (1:1) HCl (aka ostaje talog filtrira se) i dopuni na odredjenu zapremlnu (25-100 ml) i meri. Priprema uzorka za adredjivanje ukupno sadrzanih metala sumu rastvt)renih suspendovanih metala, a

zaledjeni) i nekoliko meseci. Metali, legure i drugi cvrsti pra~kasti uzorci cuvaju se u zatvorenlm plastlcnim folijama ili pl~sticnim bocicama. Biolo~ke materijale potrebno je razoriti i cuvatl cvrste osta~e ill rastvore.

3.1.2. Prlprema uzoraka za analizu. Atomsko apsorpcionom gu se direktno merlti ~vrsti, tecnl i gasovlti uzorci.

spektrometrijom

mo-

Ukupni metal.i predstavljaju

Merenje ~vrstih uzoraka povezano je sa nizom te~koea i,primenjuje se sarno u pojedina~nlm slu~ajevima. Taka se besplamenom tehnlkom analiziraju raznl geoloski i mineraloski uzorci. Za analizu je potrebno uzorak usitnitl i homogenizovati Elementi Potrebno je odmeriti 1-10 mg uzorka. Tacnosr odredjivanja uzorka a i gre~ka merenja je velika. je mala jer je te~ko postiei homogenost mere se direktnom acomizacijom

mogu se odrediti digestijom nefiltrlranog uzorka vade s HN03 uz zagrevanje. Postupak digestije i pripreme je isti kao i kod suspendovanih metala. Priprema uzorka za odredjivanje metala u otopinl nakon kiselinske digestije U 100 ml uz~rka vade doda se 5 ml konc.redestilisane tivno prenesu u normalni, sud ad 100 ml i meri. Uz ove postupke postoje 1 posebni postupci pripreme uzorka otpadne vade, otpadne vade s talogom, morske vode, kotlovske vade, destilata itd. U koliko je u nekom rastvoru koncentracija analjta ispod granice detekcije potrebno je u pripremi uzorka zvr~iti koncentrovanje. Za . "ncentrovanje uzorka primenjuje se uparavanje, ekstrakcija, jonska izmena i~i koprecipitacija. HCl i 15 minuta

zagreva na vodenom kupatilu. Uzorak se ohladi, filtrira i filtrat kvantita-

(As, Bi, Ge, Sb, Se, Sn i Te) koji grade isparljive hidride hidrida, plamenorn ili neplarnenom tehnikom. Ra-

zvijanje hldrida vrsi se u posebnom priboru. U rastvor anal ita doda se pufer (odredjeni pH) i rastvoreni ili ~vrst natrijumborhidrid. Razvijeni hidrid se strujocr, vodonika (ili kojeg drugog inertnog gasa) ubaci u plamen, grafi tnu ped ili u zaqrijanu (8500C) kvarcnu kivetu. Metoda isparljivih elemenata je vrlo poznat~ i rasirena metoda za odredjivanje zive. 1z H2S04-KMn04 rastvora
uzorka, elementarna ziva se oslobadja dodatkom rastvora SnC12

strujom-

iner-

Uparavanje

uzorka

vade

tnog gasa prebaci " staklenu kivetu s kvarcnim prozorima. ve takodje postoji poseban pribor.

Za odredjivanje

zi-

500 ml vade zakiseli se s 10 ml konc.redestl1isane

Hel i uparavanjem

Merenje tecnih uzoraka ima najvecu primenu kako u pl"r-.noj taka i u neplamenoj tehnici. Nevodene te~nosti mogu se direktno meriti (organski rastvara~i, mi-

smanji zapremina na 50 ml (koncentrovanje 10 puta). Ovaj jednostavan postupak ima niz mana. Deo isparljivih jedinjenja moze se izgubiti. Te~ko rastvorne soli mogu se izluciti i koprecipitiratl analit. Viso~a koncentracija soli n u rastvoru povisuje viskozi tet, smanjuje dotok uzorka " E, rika. ost rasprlHvanja. Evrste ~estice lako zatvaraju otvor plamenika, c', plamenu rasejavaju u svetlost. Dolazi do nespecificne apsorpcije itd. Helitizacija njuje za separaciju i ekstrakcija (iz kompleksne u organske rastvarace se vrlo cesto primeosnove), koncentrovanje i povecanje oset-

neralna i biljna ulja, razni organski rastvori itd.l. ad rastvaraca benzol, visokohlorovani uqljikovodonici i lako isparljivi rastvara~i nisu pogodni za direktno merenje. Vodeni rastvori mogu se direktno meriti. No u najvi~e slu~ajova uzorci se pre merenja moraju pripr'emiti. Uzorak je potrebno razrediti ili mu dodati n"ki spektroskopski pufer, lntern_standard ili standardni dcdat.'l.<:.

ljivosti. Poznati su razni postupci ekstrackije. Kao helatni reagensi najvise se koriste razni karbamati, kupferon, oks in itd. Kao rastvarac koristi se

33
32

-4
metil izobutil keton acetat toluen itd. Ekstrakcija metala iz vode 100 ml uzorka vode odmeri se u ~asu i sa HCl ili NH40H podesi pH 5. . u 1eva k za ekstrakciju. Doda se 5 ml 1% rastvora amonijum(MIBK), diizobutil keton (DIBK), n-amil-keton, etil

detekcije za rastvore je kod -5 PAAS 110 -10 IU9/g (relativna), '-5 1 10 -10 ng (apsolutna), kod grafitne peci 10 -10 lug/g (relativna) 10 -10 ng (apsolutna) dok je granica detekcije za cvrste uzorke kod grafitne peci -3 3 -3 2 (relativna) i 10 -10 ng (apsolutna). KolilHn,:, uzorka potre10 -10 lug/g

-1

5Granica

bna za odredjivanje Preciznost

PAAS je nesto vise od 0,5 ml a za BAAS manje od 50 lul. analiza je kod PAAS 0,005-0,02, a kod BAAS 0,02-0,10.Vre-

Uzorak

se prenese

-pirolidinditiokar b. ama ta (APDC) (sveze pripremljenog vodenog rastvora) i 10 ..'._ ~k ' ml MIBK. Nakon mu~ anJa od 2 minuta odvoje se sloJevi (staJanJem ili centri fugiranjem) i organska faza direktno meri. postoje i postupci gde se vrsi reekstrakcija u vodeni rastvor i meri vodena faza. Za rastvaranje ~vrstih uzoraka postoji niz postupaka. Neorganski ~zorci Uzorci se mogu rastvoriti u vodi k li) ki elini smesama ki(ne e so ,s ,

me potrebno za jedno merenje je oko 15 sekundi kod PAAS dok jedan kompletan ciklus merenja kod grafi tne peci traje oko l'miimt. 3.2.1. Opsei principi merenja. Atomska apsorpciona spektrometrija nije apso-

lutna ,analiticka tehnika vec se razultati dobivaju upore~jivanjem apsorbancije'uzorka i apsorbancije standarda. Merenje standardnog rastvorairastvora uzorka vrsi se pod istim uslovima. Da se to postigne meri se naizmenicno standard-uzorak-voda Koncentracija (rastvarac ili slepa proba, A = 0) analita se izracunava grafi~kom metodorn iz analiti~ke rastvora,

selina (metali legure, minerali) u kiselinal1\auz dodatak HZ02, Br2, KMn04, uz dodatak fluorovodoni~nfr kiseline ili fluoroborne kiseline. Silikati se vrlo tesko'rastvaraju. Oni se moraju topiti s Na2C03 i, rastop rastvoriti u kiselini. U poslednje vreme primenjuje se i rastvaranJe pod pritiskom u tzv. teflonskoj bombi. organski uzorc~ organske materije u vecini slu~ajeva smetaju i moraju se ukloniti , , 'd "om , mokrim ili suvim postupkom. . Kod mokrog postupka uzo_ razor~t~ 0k 51 aC1] rak se zagreva - raz ara uz . dodatak .kiselina i .oV"idansa . (HC1,.. H2S04, HC104, . .
HN03,

krive. No rezultati se mogu dobiti i primenom jednog standardnog dva standardna rastvora i standardnog dodatka. Na atomskim apsorpcionim cija, % apsorpcije, koncentracija, spektrofotometrima

rno~e se meriti apsorban-

visina pika, povrsina pika, integrirani

signal. Vrednosti se mogu ocitati na skali instruments, digitalnom ~itacu, ispisane na traci. Za niske koncentracije skale se mopisacu a rnoTJ biti gu prosiriti (ekspandirati). Neki instrumenti imaju ugradjen mikroprocesor

H 0)

2 2

Ukoliko "e vrsi suvo razaranje-spaljivanjepotrebno

0

Je paziti
M

da se ne izgube isparl jivi elementi

(iznad 500 C isparavaju

Pb, Sn,.

0,

s,

te se rad instrumenta rnoze potpuno programirati. Na primer moze se programlrati nacin merenja, broj merenja, izracunavanje rezultata ukljucujuci i izracunavanje srednje vrednosti,preciznosti itd.

Hg i drugi). Nakon spaijivanja pepeo (neorganska jedinjenja) se r~stvori u kiselinl., 'd opun i ,na. odredJ'enu z.apreminu i meri. Kod nekih organsk~h materi.. jala moze se vrsit.J. kiseli" .... ekstrakcija i :ka analita i merenje u ekstraktu.

3.2.2. Optimizdcija

aparature

za rad. Da bi se iskoristila mogu6nost

instru-

menta, odnosno da bi se dobila maksirnalna osetljivost, granica detekcije ili preciznost, potrebno je odrediti optimalne uslove merenja. Uz svaki instrument (i dodatak instrumentu) proizvodja~ daje uputstv~ za rad koja treba pre rada dobro prou~iti i primeniti jer 6e sarno tako rad biti si~'ran a rezultati ispravni. za svaki element koji se analizira potrebno za izvor zracenja i opticki sistem, za atomizaciju Izvor zra;;enja
.1.

Uz osnovnr postupke za pripremu uzorka, koji zavise od prirode uz~rk pripremi ~esto j'- potre!cno dodaticazne dodatke. Da se uklone hemiJske a. u .', ,tan hlori ..... stroncij hlorida ili Na2EDTA), fizi~'a smetnje (doda]e 58 0 , l~' .J.....a.... (d d a je se intern' standard ili standardni dodatak), jonizacija u 0 -~ . _ _ , 0 2% LiCl CsCl ili KC1) efekt organskog rastvara~a (do_ '._ , plamenu (doda]e se I uticaj osnove (dodaje se organski rastvara~). nespecificna apsorpcija daje se standardni dodatak\ .

, ke smetn]e

je naci optimalne uslove i za sistem de~ekcije.

opti;;"'i sistem

3.2. OPSTI PRINCIPI MERENJA I OPTIMIZACIJA

APARATURE

ZA RAD

Postoji nekoliko izvora zracenja. Danas se najvi~e uptrebljavaju razne modifikacije lampe sa supljom katodom koja sadrzi odredjeni element. Na svakoj lampi oznacen je element, najpovoljnija rezonantna ljnija i maksi~alna dozvoljena ja~ina struje. Preporu~uje se rad s 70% maksimalno dozvoljene jacine struje. Kod ni~ih struja lampe, postize se bolja osetljivost a kod visih colja je preciznost. Kod BAAS radi se obi~no s rnaksimalnom strujom. Lampa je smestena u specijalnom nosacu i ima svoj optimalni polozaj kada se posti~e maksimum energije u detektoru. Polozaj se menja pokretanjem lampe gore-dole, levo

Danas postoji mnogomodela .atomskih apsorpcionih 'i KorJ.st se n i Z roo difikaciJ'a -plamene atomske apsorpcione _ -

spektrofotometara. spektrometrije(PAAS) .

i neplamene atomske apsorpcione spektrometrije (BAA9)' u~pst: vredi prLncip da se kor is t' PAAS ako sistem plamena zadovol.java. BAAS l.ma Jedino prednost 1. _kada je koncentracija analita niska, uzorka mal.o i kada je uzorak u cvrstom stanju.

35
34

desno. Moogi elementi zra~e nekoliko rezonantnih

linija koje se razlikuju u

osetljivOSti, intenzitetu i linearnosti. ~renje se vr~i kod linije optimalne za odredjeno koncentraciono podru~je. ~eljena rezonantna linija izdvaja se pomoeu monohromatora. Kod nekih instrumenata moguee je menjati ulazni i izlazni razrez (slit). Poznato je da se uz manji razrez posti2e bolja osetljivost a uz veei bolja preciznost i granica detekcije. za nespecifi~no zra~e-

Najpovoljnija temperatura atomizacije m02e se odrediti iz ~rafi~kog prik~za azavisnosti apsorbancije ad temperature. Vreme atomizaci~e moze se odrediti iz toka atomizacije koji se moze pratiti pisacem. Pisac registruje promenu apsorbancije u vremenu. Na krivoj se takodie moze odrediti kada dolazi do poiave apsorbancije analita odnosno do nespecificne apsorpcije osnove. Kod nekih uredjaja rno2e se temperatura atomizacije to omogucuje uklanjanje efekta osnove. i postepeno povecavati

MOderni instrumenti 'imaju ugradjen korektor nje (korektor pozadine, deuterijskikorektor) lampu.

koji koristi kao izvor zra~e(25700K). Re~ (3220 K). i Sn.

~iscenje grafi tne cevcice vri se kod, temperature koja je nekol.iko stotina stepeni vi~a od temperature atomizacije u vrernenu od 5 sekundi.

nja vodoni~nu ili deuterijsku fraktorni elementi odredjuju

Za oko 30 elemenata koristi se plamen acetilen-vazduh se u plamenu acetilen-azotsuboksid

Slepa proba meri se pod istim uslovima i pokazuje dali postoji i koliki je efekat mernorije. Kiveta mora biti smetena u optimalni pol02aj primene korektora). materijala (dobre toplotne i elektri~ne provodljivosti bez necistoca, visoke tacke topljenja itd.) (osobito vazno kod hemijski inertna i

Plamen vodonik-vazduh koristi se za odredjivanje alkalnih elemenata Difuzionim plamenom argon-vodonik-vazduh odredjuje se As i Se. Izbor plamenika koncentraciji raetvora

Ona mo2e biti raznog oblika i du2ine kao i od raznog

i plamena vri se prema analitu, sastavu uzorka i za merenje. Kod merenja potrebno polozaj plamenika je odrediti optimaldoziranje

ni protok qasova, optimalni privanje uzorka. Elektrotermi~ka atomizacija

optimalno

ras-

Postoje razne mikropipete i nastavci kojima se omogucujeprecizan rad. U poslednje vrijeme mogu se nabaviti i uredjaji za automatsko doziranje uzorka. Kod BAAS vrlo je va2no da se u odredjeno vreme postigne i odrzava

U poslednjih nekoliko ja je elektrotermi~ka

godina sve vie se koristi BAAS. Najralreniu grafitnoj peei u cev~ici, tapi6u ili

atomizacija

odredjena temperatura. Rad uredjaja za napajanje strujom i merenje (jacina struje, napona ili snage) vrlo je va2an. Program rada moze se namestiti i pratiti digitalno a u poslednje Sistem za de,tekciju Najpogodniji nacin pretvaranja svetlosne energ1]e u elektricnu ener~ giju postize se fotomultiplikatorima. U komercijalnim instrumentima koji rade u podrucju 190-850 nm smetena su dva detektora (za ultravioletno i vidljivo podrucje). Rad detektora zavisi od napona. Kod rada potrebno (struje napajanja je naei lampe). optimum izmedju napona i jacine izvora zracenja Razvoj elektronike vreme i na ekranu.

posudici. Uredjaj dolazi kao dodatak osnovnom instrumentu a sastoji se od grafitne (ugljene) peei uredjaja za strujno napajanje i programiranje rada. Grafitna pec stavlja se u ins trumenat , na mjesto plamenika, i priklju~i na vodu (hladjenje) i inertni plin (izolovanje od okolne atmosfere i uklanjanje produkata termi~ke razgradnje) U grafitnoj peci uzorak prolazi kroz iste faze kao i u plamenu.Kompletan ciklus merenja sastoji se od faza: suenje uzorka, toplotno razaranje organskih materija, atomizacija, ~icenje grafitne cev~ice i slepa proba. svaka ad ovih faza mo2e se provoditi na odredjenoj temperaturi i za ,odredjeno vreme. Uzorak se meri mikropipetom (5-50 lul). Apsolutna ta~nost mikrmpipete nije kriti~na ali je potrebno da se zapremina reproduktivno ponavlja, a uzorak i standard mere se u jednakim zapreminama., Za suenje vodenog rastvora potrebna je temperatura oko 1050C i vreme oko 30-40 sekunda. Za organske ra~tvara~e optimalna temperatura i vreme zavise od ta~ke klju~anja rastvara~a. Za vreme suenja nesme doci do klju~anja, pokretanja kapi i prskanja. Ukoliko analizirani rastvor sadr2i sarno tragove metala, faza toplotnog razaranja mo2e se i presko~iti. Medjutim ako se analit nalazi u kompleksnoj csnovi onda je ova faza vrlo va2na, ali ako se izvodi kod previsoke temperature i predugo mo2e doei ,do gubitka analita (Pb, Cd, As, Hg itd.). Aka je temperatura ~reniska, vreme prekratko osnova se nece razgraditi i smetace kod atomizacije. optimalni uslovi termi~kog razaranja odredjuju se nakon odredjivanja optimalnih uslova atomizacije.

naao je svoju veliku primenu u AAS i AES tak0 Br2e i preciznije merenje omoguanaliticke krive, (voda, slepa proba), digitalno ocitavanje zakrivljenosti

da su danas mnoge faze rada automatizovane. cuje automatsko nametanje nule rezultata, ekspanzija skale, korekcija upotreba korektora itd. Poslednja istrazivanja

na podrucju AAS i AES usmerena su na simul-

tano odredjivanje niza elernenata uz primenu vie detektora, rezonantnog detektora, vidicon detektora itd.

36

37

'3.3. METODE ANALITlt::KIHODREDJIVANJA

Ova metoda je jednostavna i brza, pase dosta koristi u analitickoj praksi kada se radi 0 uzorcima ciji J'ehern1Jski sastav DsneVe dobra poznat " te omogu6ava pravljenje standarda kod kOJ'ih 0 5 nova 0 dgovara canovi uzorka. ' .'. .. . koncentracija zasMedJutim, kada se radi 0 raznorodnim uzorcima kao ijto su uz~rci zemljita sa raznih veoma razlieitih terena, zatim uzorci minerala, stena, legura i dr",ova metoda postaje veoma zametna jer bi se morali praviti posebni standardl prakticno za syaki uzorak.

3.3.1. Dvod. Ve6ina spektrohemijskih

metoda odredjivanja

nivase na uporedjivanju uzorka sa jednim ili vie standarda poznatih koncentracija. 5erija standarda poznatih koncentracija omogu6ava konstruisanje analiticke krive koja daje zavisnost izmedju analitickog signala i koncentracije. Ova kriva treba da bude prava linija koja prolazi kroz nulu i mora imati reproduktivan Linearnost nagifr nezavisan od prisustva drugih elemenata. (2.14.), spek-

zavisi uglavnom ad oblasti koncentracija

\0

80

trohemijske tehnike i instrumentalnih faktora (3.5.). Nagib je podjednako funkcija fundamentalnih i instrumentalnih faktora, ali na njega ima uticaja i analiticki sastav osnove uzorka. 5metnje koje nastaju od sastava osnove uzorka cesto mogu biti' kontrolisane, upotrebom standarda. pa i otklonjene padesnim izborom i

Teeni standardi kao i uzorci su najpogodniji

za rukovanje

i analizi20

ranje, pa se najeesce i primenjuju u atomskoj apsorpciji i emisionoj spektrometriji, dok se evrsti uzorci i standardi vise primenjuju u spektrografiji i kvantometriji. U najprostijem slucaju, teeni standardi mogu biti pripremljeni rastvaranjem eistih soli u pogodnom rastvaraeu. Jednom dobro pripremljeni standardi mogu se koristiti vie puta. Zd AA i emisio-

10

20

30

40

SOC

Ovde ce biti izlozene metode analize kao zajednicke nu spektrometriju ali ce biti ukazano na specificnosti je. pojedinih

Koncenti"ocija C

(2.4., 3.5., 1.5., 1.3.), jer je tehnika rada skoro ista, tehnika tame gde one posto-

81. 3.l.
Analiticka kriva za odredjivanje koncentracija atomskom apsorpcijom

,Sl. 3.2.
Analitieka kriva za odredjivanje koncentracija emisionom spektrornetrijom

3.3.2. Metoda analitieke krive. I~toda se zasniva na konstruisanju

analitic3.'3.3. Metoda 09ranieavajucih koncentracija. Po ovoj metodi Za odredjivanje nepoznate koncentracije u uzorku koriste se sarno dva standarda poznatih konmanju ~~. centracija odredjivanog elementa. Jedan standard treba da ima koncentraciju nego uzorak, dok kod drugog standarda ova koncentracija treba da b ue d .. . . . a nego u uzorku. Odredjivanje nepoznate koncentracije se vri tak.,,, to

ke krive koja predstavlja zavisnost velieine analitickog signala od koncentracije. Ova zavisnost je linearna u relativno malom intervalu koncentracija analiziranog elementa, te ovaj interval treba koristiti ako se zeli ve6a tacnost odredjivanja. Za kons'truisanje analiticke krive napravi se serija standarda (5 do 7) poznatih koncentracija analiziranog elementa i izmere njihovi analiticki signali-5 (apsorbancija u atomskoj apsorpciji, spektrometriji). a intenzitet emisije analikriva se crta na taj ticke linije u emisionoj Analitieka

se izmere anali tieki signali aba standarda i, na isti naein, analizil'anog uzorka. Nepoznata koncentracija odredjivanog elementa u ar-~liziranom uzorku moze se odrediti (1.3., 2.4.) racunski i grafieki. Racunski se nepoznata koncentracija ~dredjuje po obrascu:

naein to se po apscisi prenose koncentracije a po ordinati odgovarajuci analitieki signali, pa se dobijene taeke spoje. Ako je dobro odabran interval koncentracija analiziranog elementa, kriva 6e biti prava linija. Za atomsku apsorpciju analitieka kriva je data na 51.3.1., a za emisionu spektrometriju na 51.3.2. Nepoznata koncentracija, u obe analitieke tehnike, odredjuje se na taj naein to se izmeri vrednost analitiekog signala uzorka, na isti nacin kao i standarda, pa pomocu odgovarajuce analiticke krive odredi nepoznata koncentracija.

gde su: ex i Sx - koncentraciJ'a uzor k a i odgovaraju6i shmal . C1 i Sl - koncentFacija t d d s an,ar a manje kQncentracije signal

i odgovarajuci

38

39

C 2 i S 2-

koneentraeiJ'a standarda vece koneentraeije signal.

iodgovarajuci

soVSCs (61 - So)Vx Graficki se koneentraeija u ana1iziranom rast~oru odredjuje tako sto se po apseisnoj osi koordinatnog sistema prenosi dodata kolicina standardnog dodatka ana1iziranog e1ementa 1iticki signa1i Sl.3.4. (npr. lug/em3), a po ordinati odgovarajuci ana-

Isti rezultat se mo~e dobiti i grafi~ki ako se po apseisnoj osi .prenose koneetraeije C1 i C2, a po ordinati odgovarajuci analiti~ki signali 91

i S2 (apsorbancija ili intenzitet, zavisno od primenjene tehnike) Sl.~.3., pa dobivene ta~ke spoje. Ako je interval izmedjuC1 i C2 mali, deo kr~va AB moze se aproksimirati pravom linijom. Za analiti~ki signal Sx analiziranog uzorka dobice se na krivoj AB ta~ka C-~ija projekeija naapseisnoj Cx' osi daje nepoznatu koneetraeiju

Tako se dobiju dve ta~ke. Jedna 60 na samoj ordinati koja odgovara analitic" kom signalu za ana1izirani rastvor sa dodatkorn cistog rastvaraca, i druga Al za uzorak sa dodatkom Cl (/ug/em3) ana1iziranog e1ementa. 5pajanjem ovih tacaka i produzavanjem'prave do preseka sa apseisnom osom dobija se taeka 0 cije rastojanje
rastvoru ..

~s,
a c:
{

Ukoliko je zakrivljenost krive AB veca utoliko ce se dobiveni rezultati vi~e razlikovati od pravih vrednosti. Radi smanjenja gre~ke treba koneentraeije standarda ograni~avaju~ cih rastvora da budu sto bli~e koneen-. traeiji analiziranog 61.3.3. uzorka. U tu svr61.3.4. Grafi~ko odredjivanje koneentraeije metodorn standardnog. dodatka hu pripremi se serija standardnih rastvora bliskih koneentraeija, pa se prema veliqini analiti~kog signala uzorka odaberu dva standarda izmedju ~ijih analitiekih analiziranog signala se nalazi signal uzorka.

od ordinatne ose daje nepoCx u analiziranom

znatu koneentraeiju

Grafi~ko

izra~unavanje
tvora

koneentraras-

Tacniji rezu1tati se dobijaju primenom vise standardnih dodataka razlicitih koneentraeija Odredjivanje odredjivanog e1ementa. nepoznate koneentraeije,

eije metodom ograni~avajucih

kao i u prethodnom slu~aju, mo~e se izvrsiti racunski i graficki. Racunsko odredjivanje nepoznate koneentraeije vrsi se primenom jedna~ine za metodu sa jednim standardnim dodatkorn na svak'u koneentraeiju standardnog dodatka, pa bd dobivenih rezultata nadje srednja vrednost. Graficko odredj1vanje standardnim nepoznate koneentraeije vrsi se kao i sa jednim

3.3.4. Meto~a utandardnog dodatka. Najjednostavnija mogucnost dobijanja idea1nog standarda, ~lji sastav oenove odgovara ana1iziranom uzorku posti~e se dodavanjem standarda u sam analizirani uzor"k umesto pravljenja standarda u ~istim ra5tvara~ima. Na ovaj naein osnova uzorka-i standarda postaju identicni. OVO j~ bitna su~tina metode standardnog dodatka. Standardi se pripremajb dodavanjem jedne ill vi~e poznatih koncentracija analiziranog e1ementa u sam uzorak. Prema broju razli~itih koncentracija standardnog dodatka ana1iziranog elementa dodatoq uanalizirani uzorak, imamoanalizu sa jednim

dodatkorn, a1i je sada sigurnost u ta~nost dobivenih rezultata

znatno veca. Ako se radi analiza sa tri standardna dodatka, odmere se cetiri iste zapremine uzorka. U tri odmerena rastvora dodaju se iste zapremine standarda Vs raz1i~itih koneentraeija analiziranog e1ementa, a u cetvrti rastvor ista zapremina Vs cistograstvara~a. U koordinatnomsistemu odrede se ta~ke AI' A2 i A3 koje odgovaraju koneentraeijama standarc'nog dodatka c1' C2 i C3 u rastvorima, i odgovarajucirn analiti~kim signalima 51' 62 i 63 51.3.4. Na ordinatnoj osi odredi se tacka 60 koja odgovara vrednosti ana1itickog signa1a rastvora sa dodatkom cistog rastvaraca. Kroz dobivene tacke povuce se prava i produ~i do preseka sa X osom u tacki D. Rastojanje ove tacke od Y ose daje nepoznatu koneentraeiju u ana1iziranom rastvoru Cx' Kod pravilnog rada prava mora da pro1azi kroz sve ta~ke. Ako ta~ka A) odstupa od prave, zna~i 0u ne postoji linearna zavisnost izmedju koneentraeije i ana1itickog signala. Ova nelinearnost uglavnom do1azi usled nepravilnog izbora koneentracija, pa merenja treba ponoviti sa razbla~enijim rastvorima.

standard~

nim dodatleom i analizu sa vise standardnih mo~e se dobiti ra~unski Najprostiji dodatka.[;l tu svrhu i grafieki

dodataka. Nepoznata

koneentr,,;eija

(3.6., 3.5., 1.5., 1.3.).

sillcaj o"e metode je koriscenje sarno jednog standardnog odmcrc so dvc identicne zapremine uzorka Vx U jedan rasstandarda Vs u kome je koneentracija
rlorla se ista zapremina analiticki signali So. elementa

tvor doda se neka zapremina

analizira-

nag elernenta es' Odrngi

Izmere se pod ident.icnim

rClstvor
uslovirna

Vs 5istog

rastvaraca.
rastvore

81

za ove

nepoznata

koncentracija

ex

anuliziranog

u uzorku

izra~un~ po

()brascu:

40

41

3.3.5. K0rekcl~a Dn pozadinu. Zbog korekeije pozadinske apsorpeije i emisije kod merenja analiti~kog signala, naro~ito kada se radi o_malim koneentraeijama analiziranog elementa, potrebno je izvr~iti korekeiju na pozadinu. Kod atomske apsorpeije, pozadinska apsorpeija dolazi zbog neselektivne apsorpeije i rasipanja svetlosti od strane molekula unetih u plamen ili grafitnu kivetu. Pozadinska apsorpeija, u najveeem broju slu~ajeva ima znatno manji utieaj nego pozadinska emisija, ali kod neopreznog rada mOze da izazove znatne gre~ke u rezultatu. Korekeija na pozadinu moze se efikasno izvrsiti merenjem apsorbaneije kori~eenjem kontinualnog izvora primarnog nja, npr. vodoni~ne ili deuterijumske lampe. Ovakvo merenje pozadinske peije je dosta tesko, zato noviji atomski apsorpeioni spektrofotometri ugradjenu merenja automatsku korekeiju pozadinske neselektivne apsorpeije kontinualne svetlosti. emisija ekseitaeionog (svetzra~eapsorimaju

. 81i~na korekeija se moze izvesti i bez registrovanja spektra. U tu svrhu izmeri se intenzitet emisije na maksimumu intenziteta analiti~ke linije, pa od ove vrednosi oduzme srednja vrednost pozadinske emisije koja se dobija merenjem intenziteta sa obe strane analiti~ke linije na rastojanjima od maksimuma jednakim dvostrukoj vrednosti propusne sirine monohromatora.

apsorpeije koja se izvodi na bazi

Kod emisione spektrometrije

pozadlnska

losnog) izvora (plamena i dr.) moze predstavljati zna~ajan doprinos ukupnoj emisiji, pa i greski analiti~kog odredjivanja naro~ito kada se radi 0 malim koneentraeijama analiziranog elementa. Korekeija na pozadinu moze se izvesti na vise na~ina. 81.3.5. Pozadinska emisija se moze izmeriti ako se na talasnoj duzini analiKorekeija za emisiju pozadine linije i pozadine same linije pozadine u b1izini lin~je ti~ke linije~zmeri emisija ekseitaeionog (svetlosnog) izvora pri uvodjenju rastvora koji sadrzi sve sastojke kao i anaiiziranirastvor izuzev analiziranog elementa. Korigovani intenzitet se dobija kada se od ukupnog intenziteta analiti~ke
menu ove

Ih -intenzitet Ix -intenzitet

Ib i Ic-intenziteti

linije oduzme ovako izmereni i~tenzitetpozadinske

potrebno je poznavanje

emis~je.

Za pri-

metode sa

ukupno(jsast~~aanaliziranog

uzorkaka-

ko .bi se ,napravile odgova~ajuee

uzoraka razlicitim osnovama.

smese. Ova metoda korekeije

nije pogodna kod 3.4. ANAL1T1eKE 080B1NE koneentraeije za~ 3.4.1. ~ Metode atomske apsorpeione i emisione spektrometrije su u izvesmetodama 1inije nom smis1u ravnopravne, trcba dati preimu6stvo a de10m komp1ementarne. kada se radi 0 elementima Tako apsorpeionim

Kod primene metode analiti~ke krive za odredjivanje

nemarivanje poza~inske emisije neee dovesti do veeih gresaka ako je ona ista u standardima i ~zoreima. U tom slu~aju analiti~ka kriva nece prolaziti kroz koordinatni pocetak pri linearnoj podeli, a biee u donj,em delu zakrivljena pri ertanju sa logan '.amskom podelom. Najbolje je pozadinsku korekeiju izvrsiti registrovanjem spektra u okolini analiti~ke linije. OVO se izvodi tako sto se na monohromatoru podesi mala brzina pomeranja razlo~ene svetlosti spektra preko izlaznog razreza i na pisa~u kontinnalno registruje intenzitet pri ekseitaeiji analiziranog uzorka. Pri registrovanju treba obuhvatiti izvesne de love spektra sa obe strane analiti~ke linije. Zatim se povu~e prava AS i na rastojanjima koja odgovaraju dvostrukoj propusnoj sirini monohromatora odrede intenzitet pozadinskih emisija

~ije su rezonantne

u kratkotalasnom de1u spektra kao ~to su Ag, Cd, .Cu, Co, Hg, Mg i dr. koji imaju visoke poteneijale ekseitaeije. Emisionim metodama treba dati prednost pri analizi e1emenata sa malim poteneija1ima ekseitaeije kao ~to su alkalni i zemnoalkalni metali ~ije se rezonantne linije nalaze u dugotalasnijem delu spek tra .Ali se dobar deo elemena ta kada se radi 0 graniei de tekei je mogu skoro podjednako dObro analizirati i jednom i drugom tehnikom (Tabliea 3.1.). Medjutim, nesumljive su vrednosti metode atomske apsorpcije kada se radi 0 selektivnosti i reproduktivnosti. 3.4.2. Graniea detekcije. Graniea detekcije.u praksi obi~no se defini~e kao koneentracija standardnoj laboratorijskoj jednak dvostru-

81.3.5.

Korigovani intenzitet linije se dobija kada se od ukupnog intenziteta na maksimumu 1inije oduzme srednja vrednost intenziteta pozadine sa obe strane 1inije.

koja daje signal

koj vrednosti f1uktuaeije fona /ovo je u literaturi odomacena definieija koja se razlikuje od one koju preporu~uje 1UPAC/, je najvaznija karakteristika za proeenjivanje primenljivosti neke analiti~ke tehnike. u rablici 3.I.date

42

43

su graniee peije one pri

detekeije korill6enju

za neke

elemente

dobivene

metodom

plamene

atomske plam",pova

apsoremisispe- In Ca Si Ba Te Tl aeetilen-vazdullni SO 3000 50 1 SO 5000 45 planllm, (N) 8000 500 10 20 5 5 5 30 10 2 0,003 32 2 20 1,2 1 2 0,1 35 0,6 96000 6 610 3 4.20 1 750 3000 4 30 100 30 50- 0,1 50 1 (N) (N) 70 SO2 acetilen-N2O 120 (N) 100 200 0,05 0,8 (V)(V) 0 300 (V)(N) SO1500 plamen (N)(V)(N) 1004 50 40 (N)(N) 5 5003 200 0,5 0,03 5 0,1 3,51 (1'1) 2000 -0,2 0,07

aeetilen-vazduhi

aeetilen-azotsubqksid

1-

150

plamene

ktrometrije plazmi visokom navedenim elemenata

korill6enjem plamena, zat1m emisione Ge Fe Zn P V aeetilen-N20 Rb Cd Cu Be Cr Pb Me Na Se Bi Sr Ni K Pt Mn Ga Ta Sb Re La Se Ti Zr W Sn Mg Li Hg B Co Pd (V) priekseitaeiji u stabilizovanom luku i induktivno kuplovanoj 2.4.). da Za unollenje se pri u plamenoj postizu uzorka korill6en je pneumatski plamena, kao graniee

fotometrije

(3.5.,

rasprilliva~. sa relativno gore broj

Iz Tabl-iee

se vidi

korill6enju

aeetilEm-N20 fotometriji detekeione

temperaturom, metodama

emisionoj iste

i u drug1m za veliki

priblizno

Graniee jer t u. no

detekeije

neplamenom

atomskom

apsorpeijom

ovde

nisu

date, u kiveodnosno zaviskon-

se tu radi 0 detekeiji ukupne .koli~ine elementa odjednom unete Zata se ovde_ moze govoriti samo 0 detekeiji najmanje koli~ine, - -10 . -12 graniei Ali nekog graniea detekeije. i ovde koja za Ona se k~~6e od

o apsolutnoj eentracija apsolutpa li~ina aparatu5 od kivete,

10
ako

do

10

grama, najmanja

od elementa.

se mo_ze?-~ti,'se moze neki

odnosno,

izra~unati

elementa detekeije koja

detektovati

je poznata da

njegova ko-

aparat. detektovati unosi

Predpostav1mo grafitnom

je najmanja na nekom

nekog

elementa -12

se moze u kivetu

kivetom

. 10 najmanja

g. Ako

se

5 lul uzorka, detektovati

lito uglavnom je:

zavisi

koneentraeija

koja

se moze

C
odnosno

.0,005=5-10-12

Kod vijanjem manja njem

neplamene (bil0

atomske ~istih koja

apsorpeije Hg ili

za elemente hidrida moze kao se

koji kod znatno

se

odredjuju i dr.)

raznaj-

para

kao-kod se moze

arsena

koncentracija vece koli~ine

detektovati

sniziti

uzima-

uzorka.

T ab

e a
atomsku

3-I
apsorpeiju, spregnutu plamenu plazmu foto-

100 Plam"na 5 1,3 4 3 2 4 luk (N) detekeije 5 Stabilizo(V) (N) 500 kuplovanavani (N) (V) 10 6 fotometrija (N) 2 Induktivno 150 Atomska Ag plazma

--

oetekeione metriju,

graniee

za plamenu luk

stabilizov"'li

i induktivno

5 200 20

ng/em3

44 4. STATISTICKA
3...A .3.....5elektrivnast. Verovatnoea, da.se ..... u b.l.izinianaliticke . .l.inij-e-uemisi-

OBRADA PODATAKA U KVANTITATIVNOJ HEMIJSKOJ ANALIZI

onoj spektrometriji nadje linija nekog d~ugog elementa. koja ee uticati na ~~~~nj~ je za oko dva reda velicine veea nego moguenos~ da $~~ blizini rezonantne,.linije u atomskoj, apsorpciji,c,takva linija nad;je (l:~'4.). Vo je O zbog toga litose u emisij,i osim linij;a, anal'i:.ziranog element:a: pojavljuju i linije drugih elemenata prisutnih u analiziranom uzork~, do~ se kod atomske apsorpcije u spektru err,itovanom sup-lde katode javljaju samp linije anali- iz ziranog elementa. Selektrivnost je k~ atoms~e apsorpcije uveeana izuzetno malom moguenOSeu da ee rezonantno zra~nje'jednog elementa piti apsorbovano ad strane drugog elementa. .. Lampe sa supljom katodom emituju ielativno pro~t spektar odredjenog elementa sa izrazenom emisijom rezonahtnih~iinija i v~?ma ~~~im fonom. Iz takvog spektra izdvajanje rezonantnih'-Hni?a moze bi ti'ostvl\:renoupotrebom da mono hromatora male .moei razlaganja. p'()znat'bJ"jepri'jednak'iinirinama ulaz. .. '_ .'..... s nag i izlaznog razreza monohromatora',}nterval talasnlli' duz'~:na dela spektra koji izlazi iz monohromatora je dva puta. veei ad sirine razt'eza. Zato je za izdva J'anje dela spektra ad .0, 1 nm, prf lIir"ini razreza' ".', a ,ell.m potreban m_ , ; ,,' ',;' . ad monohromatorcija je disp 'tija 5 nmrmm. Prema tome za'io:dvajanJe rezonantr ne linije u s),ozenomspektru suplje':katode potreban J""~onohromator sa disperzijom ne veeom ad 5 nm/mm. Monohr~~latori sa ovako ma~o~ disperzijom ne mogu se efikasno kcr.istiti emisionoj spektrcmetriji kada se radi 0 s102eu ", nijim spektrima. ...;1

Dimitrije Stojanovie

4.1. GREKE U HEMIJSKOJ ANALIZI

U kvantitativnoj car nude osposobljen

hemijskoj analizi danas nije dovoljno da analiti-

da uradi analizu onako, kako to predvidja odredjeni

postupak. Analiticar mora da bude osposobljen da odabere korektan postupak, a to znaci da se od njega cesto zahteva da proceni vrednost dobijenih rezultata. Analiticar sa iskustvom je najcellee u stanju da odredi opseg d.o kojeg se njegovi rezultati slazu sa stvarnim sadtzajem (koncentracijom) komponente'koju odredjuje. Ovakva procena je stvar subjektivne prirodei najcesee zavisi od iskustva. Medjutim, cini se da je mnogo pouzdanije i objektivnije izracunati grell~e. Moguenost ovakvc~ racuna je data oplltom teorijom gr:saka i konacna procena vrednosti analitickih rezultata se dobija matematickom statistikom. Treba reei da je ovaj racun cesto mnoqo manje komplikovan lito se uopste smatra. nego

K~O lito je poznato tacnost analize zavisi od gresaka, a one od nacina rada. Greska analize E (od latinske reci error) je razlika izmedju tacne vrednosti metene velicine (/u) i rezultata merenja:
E = IU -

ovako izracunata grellka se zove apsolutna grellka (Eaps)' za razlikl' .);:\ '~elativne grellke koja predstavlja odnos izmedju apsolutne greske (Eaps) merene vrelicine (/u).

Relativna greska se obicno izrazava u procentima,

:~ I .'

time sto se mnozi

sa 100. Erel = Eaps

IU 100

'-:.r;

Relativna greska je merilo tacnosti analize. Ukoliko je relativna grellka manja rezultat je tacniji. Pri diskusiji 0 greskama obicno se postavlja pitanje: lIta se dogadja sa greskom, ako se merenje ville puta ponavlja i kako izbor metoda utice na tacnost merenja?

46

47

Teorijski,
4 slucaja (S1.4.1.).

pri ponaqljanju merenja razlicitim

metodama, moqu nastati wiestrUkirn pOriavlljanjem"rnerenja, 'maze 'lie' pokazatf"d.l:'se rnerl!".~lfti~dnos ti grupi:Su'oko jedne'vredFll:;SU ~'~koja'se''zmfe !si'edrija'vredno~ t)'('lc) ; Ld tis tic:t"srednja'-vrednos-e zamerijuj e ':aV/l:': pbje'di'nacnJ" meirerij:a;'aha "S Et" Z'taSU:ii.i'
va" po

"'-------clrj4.

III >1------<-.... ;-wi! IV ~I ----X~I~-)(-+-i

S1. 4.1.

II >1------'1(-;1.

Ako se na pravoj liniji predstave merene vrednosti: xi' x2 i x3 (redosled nije va~an), njihova srednja vrednost x 1 prava vrednost IUI onda se za metodu I ka~e da je tacna i precizna. Kao ~to se vidi kod ove metode medjusobne vrednosti za x su bliske, a njihova srednja vrednost (x) se ne razlikuje mnogo

'~t!-

;E;uf:r~l~-,:.r-~""L.,~) ':,f..! .i'~'l

~_. i:~, ~ .

.;:d ::'~12 ~il:!n,~,';;"'.;:: 1;1

. :;.;:;;!"~';:

t"'::ii.!.L'; '/

'):.:"(~

i.,"J

-'.,'

;.t.!:~r

jJ~\;}(:'L-;XiJ:! C~':. !::':fl

;;\f:" '-, ;-:

Lc.:

r~~>.f: .;i,(;,::_:.,:~

!.:. -:;

~:~ri Ei.'

.F.: ,

1.

,'n::

cu :'~;.1~.')!';(.l,r:):.,-;t j --~- - \ !~ Ab:~~'i!r' nn ..

od stvarne vrednosti IU' Za metodu II se ka~e ~a je precizna (vrednosti z~ x.su zbijene ok? srednje vrednosti xl, ali nije ta~n,,(~ se mn0'1? razlikuje od IU) Metoda III daje r.aBute rezul t",te i !:lije precizna. Kod ove metode je mogude da se x malo razlikuje ad prave vrednosti IU' Zbog toga se za metodu koja daje ovakve rezultate ka~e da je p~ividnotacna. Najzad, metoda IV nije ni precizna (merene velicine za se medjusobno mnogo razlikuju) ni tacna (x se dosta razlikuje od ul. Na o'snovu ovih razrnatranja mlJ~ese zalUjuci ti da su tacnost i preciz~ost railiciti pojrnovi.Naime tacnost se definHle razlikorn izmedju srednje vrednosti merenja (x) i prave vrednosti (/u); dok je preciz~ nost merilo reproll"ktivno'sti, tj. ponavljanja Slicnih vrednosti pri svakom Graficko predstavljanje merenja izvr~enih pornodu4 razlicite metode. srednja vrednost je oznacena ~, a prava v.rednost sa IU
oX

Ovde LxlA~~dJ'~~'~,ltt,z~l'(~~~ ~'1~~i,~acnih m~renja (Xl+X2tT~3' xn), a n je br~,j~er~,nja:; I.ak~, 1,;s,re4n)a.~7e9,,:,,;,"'~,osn.ovna veliC'V:V~{Ii.'~i statistickoj obradirezul tata,'onanfje 'doV'"ljna :da ciklira.kterUe sV.a:jfidinacna merenja. prirne':~~~~~JI':.~J:;'ed',znoin met~1~'n;.n;~~'~ll\q puta da J6.bj.j.~~da je prot;i. cenat metal'a 'uUZQ'ik'u S;O% Manje'preciznommetodom mo~exk:>ri:b;;iii >. takodje

,~'~;.;~{i .:~~1:'~~t~J!e2:~ok~~:~i~~t~~ri~~~~t~c ::zO'jt' ~:, 3p::~:~~:.,~:f~!i~it~ . loga .iepr':fstatisti~ko;j '6r;'radi ';reiu.ita:~':'~~~;, 'd~ti i neko ,meri,).o preci"nosti merenja, a t0c"oje"presecno odstupanje i standardno odst';pa:';:j'e'~' _. ;;;, . :';~;'\". i _, " , -~,-'T:':":'_~J;:";;:;l._ ,:.1 ProsecnO..odstupan.j$! A :')predstavlja prosek (sredn,ju,."",redn.os,t)." :odstupanja pojedinacnih me'renja ,IXi od srednje vrednosti x. ,Iz:t;lliCunava,,,s.e' :'po:flJrmuli:

nOVom

merenju.

Kod nepreciznih metoda se dobijaju vrednosti koje se medjusobno dosta razlikuj.u. Za ,netodu II je zakljuceno da je precizna (ponovljena merenja se medjusob~omalo razltkuju), ali je netacna (x se dosta razlikuje od prave vrednost IU)' Postavlja Sl pitanJs: da li bi se sa povedanjem broja merenja ne~to bitno izmenilo u ovomslucaju? U pogledu zakljucakakoji su oVde izvedeni, do' bitnih iimena ne bi dosla jer se povecanjem broj'a merenja ne bi bitno smanjila razlika izmedju x i IU' Na osnovu ovoga se zakljucuje da pored manjih odstupanja pojedinacnih merenja, mora da postoji neki ozbiljniji razlog zbog kojeg se x znatno razlikuje.od IU' oVUrazl~ku izmedju x (dobijenog iz velikog broja merenja) i prave vrednosti IU' izaziva odredjen uzrok pa zbog toga ovakvugreSku nazivamo odredjenom gre~kom. Odredjena gre~ka ima odredjen predznak, jar srednja vrednost mo~eda bude manja ili veda od prave vrednosti. Odredjene greke imaju odredjen razlog i one se mogu izbedi i smanjiti. Nasuprot ovomakod bilo ko]e metode postoje odstupanja pojedinacnih merenja od srednje vrednosti (ova odstupanja se obele~avaju sa 6. ). Ova odstupanja su mala i poticu od razlicitih faktora, koji se ne mogu kontrolisati. Zbog toga se ovakve greke nazivaju slucajne ili neodredjene gre~ke. Uticaj ovih gresaka na rezultat maze da se predvidi primenom matematicke statistike.

... Razolika 'x1..;"i 6bel ~ava: se"i'sa')-lL51"(~ i'i;;;a"vred':dbs"t "",'iY':C:" "}''''OO'"' stupanja treba sabrati, bez obzira na pred'znak"f uzed.:' n'j:th'oVe:a<P;:fdr.itna:L . vrednosti; ,::icerb,i p ,,'i,upr,o~n.om, , dobi],i, z~ p,rqseqn", ;,od,stupa):l-je',v>:ePfi05't: O. T>:'ebaJ agla'sititl'a'se'p'rose/jno' n od'stupanje sve: manj';: upbt'reb'l}ii;"a' iI"; s ta tis ticko j anali zi rezul tat",. Umesto'p'osecn'O'g'odstupain'j:a:';J kab'pa:raht'et!ai., , kojim .s~'.1<a,r?kt~ri~e: pr~ciznos.t ,\llereIlja, koristi s",; stand,ard/la'devijacija i 1i s tandardno ..odstUPlinje ..RIiQ:i,. 1j eg..rlizurn"'V.anj o,Vog.,poolrna, ,po Ii' prl3tPQs.tetVli.".,..' roo da n~k.omta.cnoll\;met;9do\llII!ere~ja P,OJ;lavlj.an\o, 3.0-.5.0, puta.,l.AAo_' .dobi-jene,;vl:'ed... nosti prika~emog:r.<:>fiqki, nanosedi Illerepe' ,YJ:'E!dnos;t;i"'a.apsci,s.U~ "a"na" Qrdiha,.. tu iste ,vr"Qnosti' koje se, p.onavljaj,u vi~e. p:uta,. on.da;,~apa.l!ilffio ,se. dobij'a:" da vrlo mali broj mer"nja sa velikim odstupanjem od prave vrednosti IU' (81 2.). :\,~:'.' ~~"~i'~;;4;~~/:/'~ Graficko preds tavlja"j,e "vrednosti merenja mnogos'fruklm:ponavljanjem
merenj~'

iste"~.~;iic'!~~. Na
te~re~ri~sti ........... _._;__ ._
,

a'p~~iSi ~

su razlici
". it

na ordinati

merenj"~\... ,_a~. __ '''''' ,_ ',' -"--~r-~_J ucestanost.merenja

48
:.I:,L

Drugim

re~ima

ako

se na

apscisu

nanose

odstupanja

merenih

vrednosti

od prave

vrednosti IU (ona mogu nost ponavljanja istih raspodelu grafika veliki, broj greaka se vidi dok da

biti pozitivna i negativnal, a na odstupanja, onda se dobija grafik merenja. Ovaj grafik ima

oredinatu u~estakoji predstavlja oblik od zvona. Sa ovog

':r,':i!:;r.

':;;~"~)I~.f;:'~.l! .... HU:~~,;

~.:::

:.}.

n~:':'~;';::~!:::~f\;:;.. ~);.::[:.i~' bf

~'jr:.~':'.Ir,.i:.~;-;!;'"':!"2

'E<)...ic.'at..

pojedina~nih je broj

:::~~;F::~,f,,=;~~~J',J.~b;~",d:." J,':l9:"n1;ov,e, ~ i5,J .:;~:~.~)T -.'-bl":,]":,c'':,,,,:r ,:::.i b':;'Ylb'':. st: 6;:-;; ,~e,s ;LS'Y9!'h'b,;"" ,r.a.s.l?9~~ ~~,~,a.y.a." .. :-j "lEl:" .1";'!'i~;.\~lf c} z,,:a:..}[rb
<:.':i_

merenja broj

sa malim sa

odstupanjem velikim i kriva ne bi

prave

vrednosti Najveai

je istovremeno daje pravu ili

merenja

odstupanjem na tom ni delu

mali. ima

[Xi -

xl2

Lf" L 1

merenja Kada

ta~nu

vrednost greaka, IU' Na Ovakvu krivoj

maksimum. pojedimerenja imale .,;: 1. ~ :' . .: "

ne bi bilo

slueajnih

bilo

odstupanja

na~nih

merenja

od pr".ve vrednosti normalnom mo ili

raspodelu raspodelom raspodele,

pojedinacnih (51.4.3.)., pored

(greaka)

nazivamo

Gaussovom

maksimvrna ta~ke, koje gde zbog je

i dve'ka~akteristi~ne

prevojne To

~~na

5/8 ~isin~

maksimum4.

su mesta

Standardna

devi)acija Xi X
"v

.krivana.jstrl1lija.

Oveta~kesuznaeajne

to-

.. ;: 0,11 2. C!1~,:.~.'~;' i.I 0;0121

::-_',!.(;'i:':',:> .C,""" "',() ",'? ".,~~",:'.-.

ga, to rastojanj e od' o~ih taeaka do prave vrednosti se naz'lv'a'~ta";d":rdna deVi'ja'cija (standardno odstupanje) dardna i obelezava se se slo';';'m

6 (sigma).

Stan-

',,;c,~~,95

?')~~~J?~

devijacija

izra~unav:a

iz formu'le:

;;6.9,0,,,,, ?;~!p~
.-,,:,:",'" "L'56C;0*,_i5t5;OG

""",,1"',::,0', O,li,,':,),-::

,,0:93,6; ..,',':

51. 4~3.
Kriva normalne raspogresakriva) u ovoj (xl' X2' ova X3 .. xn), merenja treba /u je a~na podiei -hir formuli vrednost, Xi oznacava pojedinaena merenja odstupanje vidi, dobijeX

.. :.'"li , "'>':::';"";""")'-0';0'2"""" ';,,0';000''''' ,<

:.l.;,,~'J:.J:'-~-':; <',r

56 ,6~l!,r. ~6"~>b~J~:f! 56,23 - ?6,96

56,06

).G~,~:O'~~~~::~'~ :~,Z;,,::'

::"'o";CrOO;4<

:':be

d_~:y,!,~

deleslu~ajnih ka (Gaussova

0,0289
,&2.=0,0454

a Xi -/u predstavlja Kao sto se iz dobijene vrednosti

pojedinaenih odstupanja znak (otuda

(X i) od taene
najpre

vrednosti. na kvadrat,

formule n, ,a iz

s =

sabrati

"0',045'40,,::;:., l'I '->95:1~:'v~:i.!.t,9:t1P:

!~t nlJE.';{
(nOI

-CJ~(l!'J',:tnVO',i~~V ;;'t~(: J~:. 'j''';!'~~'.':''''1.i.-:tt.'''(..i~''' ..

/i:-,:E:'

=-~;:L

za sumi.ranjeL),

podeliti

sa ,brojem

merenj.a

nth vrednosti
broj merenja

iz.vu,.'i kvadratr.i
srandardne ( reko vrlo veliki

koren~
devijacije 30). To po ovoj formuli velikih se vrsi kad je koja je statistika itd. brojem umestq merenja pa se zbo~ brojeva,

j 0'.

;,'.ta..~49:li~~02e9-S~P~_1a.a~rl'!::.IJ

[ro:J;!G('t

5b ,~.'~'!5r;';;
'e ,.. ;

,;.'2

i: ,:",:x_"'!f""'f! k/i:5"'j('!#."

$,D"'[1;

BL'~ '"'" ,.,~,,,,,,

b:;

,,<!l1'!l-1!!jl.er'ill},dn

d,"lX:iJ ~,adj~" 9!",?0~m~hl'i?ora.'l'''' ta l',;j.A!I~;!. cJs,~d iM;i t-5'1; j-",,~ "qbr adi

Izra~unavanje

re zu-1taot:g.." ~9jAr',,,J,,:,~

i" ,"i!Jr: ,ggl;>:;j

a~dl!l!d>;Ho9J,t'l>isS1E,iSi1'!;!~ eOOa t.a5.5' ,!,,!~o, pi';:j,'!l"r JJ :!';ISle

se javlja

u biologiji,

ekonomi.ji,

geogra-fiji

Medjutim. toga umesto

uhemiji

se operise

sa mahjim

~!,.J,,+ ti,l;ke.;c,!."I~t9d~,.t"lg.'1-<;),",lJ.0 ~,1;-9 standardna devijacija je merJ,~l?1l?)';e",~,'9~f?"ti je standardna devijacija manja, metoda je preciznija i bolja (sigurnija) (51.4.5.) . 51.4.5.
Krive normalne raspodele koje ne(strpre-

statistike

velikih

broje'.fa, odnosno' Ova

Gaussove'raspodele, (51.4.4.) srednje ima oblik x veai. slu~ajnih su dobijene gresaka, primenom metode i manje

koriste sliean koja

t'zv. 5tudentova Gaussovoj

ili t-raspodela. a maksimum ta~noj

raspodela kod ukoliko

raspodeli, pribli~ava

se nalaz~ IU

vrednosti merenja

se utoliko

vrednosti

je broj

ke

precizne kriva) metode

51.4.4. mija Raspodela je broj normalna PRI slueajnih merenja greaka (n kada veliki

> 30)
U praksi cioni se pored standardne i relativna devijacije, standardna
V(%)

cizne

(razvucena

kriva

raspodela

i raspodela vrlo ~esto koristi i tzv. varija-

slu~ajnih greaka kada je broj merenja mali (n=2) - 5tudentova raspodela

koeficijent

devijacija

s
X

. 100

50 5. PRIMENA ATOMSKE APSORPCIJE Koeficijent ~ariranja deobom standardne devijaeije (relativna standardna devijacija) se dobija Dimitrije Stojanovi6 sa tacnom ili srednjorn vrednollcu i izra~ava se

u procentiroa.U prethodnom primeru kojise odnosi na izracunavanje standardne devijaeije kada je odredjen procenat metala u rudi, koeficijent variranja iznosi: 0.1.1 100 v 0,20% 56,06

5.1.
U OVOrnpoglavlju

ANALIZA BIOLOKOG MATERIJALA

pod pojmom "biolollki" podrazurneva se sav materijal

(organi;mi, biljke, animalni proizvodi i drugi) koji je nastao kao rezultat razlicitih oblika ~ivota ili je neophodan da bi se zivot odvijao. Primena atomske apaorpeije decem poglavlju. U analizi uzoraka biolollkog materijala raznolikoat osnove sagorevanjem u peei (suvi postupak) selinama (mokri postupak) Poale sagorevanja najveci problem predstavlja se rellava razlaganjem sa mineralnim ove klu medieini i biologiji je opisana u sle-

NajVa~nija primena standardne

deVlj'acije kod odredjivanja

granica (/u) napo

pouzdanosti-Lodnosno graniea (intervala) u kojima se prava vrednost lazi sa nekom odredjenom verovatnocom. ~raniee pouzdanosti s~nalaze forrnuli:
LX"'"

sastava organake oanove. Ovaj problem

t_S_

ili oksidaeijom

1,,2 ~

IF"

uzorka, dobijeni ostatak se rastvara u nekoj mineagensa (apektro-

ovde su L 1,2 - graniee u kojima se nalazi pravi sadr~aj IU reeime metala, sa odredjenom verovatnocorn (obicno sa uzima 95% verovatnoce), t - je koeficijent (tablicnt) za izra!enu ,erovatnocu (koji zavisi od broja merenja. U prethodnom slucaju za izracunavanje sadr!aja metala u rudi 56,0& + 2,8 0.11 56,06 + 0,14%

ralnoj kiselini.

Rastvor se, posle dodavanja oslobadjajuceg

akopskog pufera), razbla~i do odredjene zapremine i komparira sa standardima, koji sadr~e isti agens. Kao oslobadjajuci agens za odredjivanja u plamenu vazduh-aeetilen, koristi se rastvor lantan hlorida, a za odredjivanja u N20-C2H2 plamenu, rastvor kalijuma Uzorci biolollkog materijala ili litijum hlorida: se pripremaju za analizu, zavisno od osrastvoru odre-

{5"

2,8 je koeficijent

za 95% verovatnoce

kada je n ~ 5. ovo.prakticno

nove (hemijskog saatava), pri cemu je uvek moguee u dobijenom diti ville elemenata. 5.1.1. Vina i piva. Za odredjivanje uzorak se mo!e pripremiti

znaci da postoji 95'%veravatnoce (95 slucaja od 100) da 'se prava, vredn,?st za kolicinu metala u rndi, nalazi izmedju 55,92% i 56,20%. prema tome, ,tatisticka obradarezultata val (podrucje) u kome a~ prava vrednost nalazi. narn ne nudi siguran~ v~e vrednost, vec inter-

tragova metala u pivu i stonim vinima, ekstrak-

na dva nacina: direktnom metodom i metodom

'verovatan rezul~aL. Ona nam takodje ne nudi odredjenu

eije. Po prvoj metodi, iz piva se najpre ukloniC02 brzim prelivanjem iz jedne u drugu callu (villeputa) i oatavi da stoji izvesno vreme, dok se pena ne slegne. Zatim se uzorak piva i vina, (bez prethodnog .tretiranja) ukoliko razbla!enje nije potrebno, direktno ubrizgava u plamen. Pripremnje standarda se vrlli dodavanjem dol ppm Cu, 2 ppm zn, 2 ppm Mg, 2,5 ppm Fe i 0,5 ppm Pb, pivu ili' vinu (C02 se 1?;~thodno ukloni) s~~~znatom Za odredjivanje metala u vinu, mogu se pripremiti Kada se koristi metoda ekstrakeije, koneentracijom ovih metala. vodeni rastvori sa 10% EtOH.

onda se u calluod 250 em3 odmeri

50 em3 vina ili piva (bez CO2), U callu se doda 5 em3 glaeijalne sircetne kiseline i calla zagreje 2 minuta. Posle hladjenja, sadr~aj iz calle se kvantitativno prenese u kivetu za centrifugiranje ad 100 em3 U kivetu se doda 2 em3 1% APDC (u vodi) i 10 em3 MIBK. Sadrzaj u klveti se mella 5 minuta, a zatim centrifugira na 3.000 obrtaja/minut, u toku od 10 minuta. Posle ovoga,

:352,.

pobrojane elemente, isklju~iVO se preporu~uje hladno ili u zatvorenom sudu.

mokri postupak oksidaeije

na gornji (org~nski)' sloj se direktno iz kivete ubrizgava.'''' pliiniefi. Standardni rastvori se prip';e~aj'; pipetfranJem cidO":5Citi3 stalldardnog Fe (50 mg/dm3)i standardnog Pb (10 mg/dmh rastvora,u normalni sud od 100 em3 Rastvor se razblazi vodom do ,,100em3.' Od ovako pripremljenih ras.,tvora pipetira se 50 Cll\3" (,odsVakog 'rastvora)",ukivetuz,a eentrifug,iranje od 100 em3 U ,kivetu sedoda 50, em3 glae. sircetne 'kiseline, ,2 em3 1% APDC"i 10 em3 MIBK.Dalj,ipostupak je isti' sa postupkom kojise ,izvodi sauzorkom.,,' Ovi stand:ardi adgovaraj'u: 0-2 ,5mg/dm3 Fei 0-0.5 'mg/dm3 Pb ,u,ol:'iginalnom uzorku. Ako se u'uzorkuodredjuje sarno gvozdje, 'dodavanje,sircetne kiseline i zagrevanje nije'potrebno. Signal Cu i Fe moze biti povecan u prisustvu EtOH. Zbog toga je,kad god je tomoguce, potrebno kOl:'istiti"~isto"pivo i vino za pripremanje standarda kod, direktne metode. Medjutim, ovaj pl:'oblem se ne javlja kod metode ekstrakcije. Kada se analiziraju pica sa vecim procentom alkohola, direktnom me": todom, onda standardi treba dabudu pripremljeni tako da sadrze istu koli~inu ~istog alkohola kao i uzorci. Za odredjivanje tragova kadmijurna (ispod 1 ng g-l) i olova ppm) maze se koristiti postupak ekstrakcije za APDC - MIBK. Metodl!elektrotermalne (0,1

Postupak mineralizaeije - Ovaj postupak se koristi za analizu sirovog materijala, kao i za kontrolu odredjenih hranljivih materija, kojima je dodat Cu, Zn i Mg. Isti postupak mineralizaeije se koristi i za odredjivanje drugih elemenata (npr. Ca i Mg), a izvodi se n,a sledeci na~in: uzorak se najpre usitni (obi~no mlevenjem) tako da prolazi kroz si to broj 16 (britanski standard BSS). Zatim se odrneri 2 g uzorka (ili neka druga podesna koli~ina), u kvarenu posudu za uparavanje i stavi na reso da "dimi" dok se potpuno ne ugljenise. Uzorak se potom prenese u elektri~nu pec (muflu) radi sagorevanja na temperaturi od 470oC. Kada je sagorevanje zavrseno, 'posuda se hladi, a ostatak prelije sa minimalnom koli~inom HCl i upari do suva. Suvom ostatku se panovo doda 10 em3 20% HCl i posle zagrevanja, rastvor filtrira u norrnalnisud od 100 em3. Filter se lspira sa toplorn 1% HCl, a sadrzaj u balonu razblazi vodom do erte i promesa. Ovaj rastvor se koristi Za odredjivanje Cu, Mg, Mn i Zn. Radi odre-

djivanja kalcijuma, rastvor uzorka se razblazi tako da koneent~aeija kaleijuma bude od 1 do 10 mg/drn3.Razblazenom rastvoru se doda 2 ern 5% rastvora lantana na 100 ~3 rastvora. Za odredjivanje navedenih elemenata, koristi se vazduh - acetilenski plamen. standqrdi (sa Vi~8 elemenata) se pripremaju u koneentracionom opsegu.O-lO mg cU/drn3 (ovaj opseg odgovara od 0-0,05% Cu u uzorku od 2 g); 0-2 mg Mg/drn3 (0-0,01% Mg u uzerku) i 0-5 mg Mn/dm3, ;'dnosno Zn (0-0,025% odgovarajuceg metala u uzorku). Standardi za kaleijum"treba da sadrze 0-10 mg ca/dm3 i 0,1% lantana u obliku hlorida. Postupak mineralizaeije je do sada uspesno koriscen za analizu sto~ne hrane itzv. "kola~a" dobi~_nih od semena uljariea, mleka, kostiju, mesa i drugih proizvada .nimalnog porekla. Ovaj postupak menata iz grupe Hg i As. Medjutim, treba reci de je arsen odredjivan posle mineralizaeije uzose danas koristl u mnovolatilnih elegim laboratorijama, mada se javlja problem pri odredjivanju

atomizacije(E'l'A) se, bez mnogo teskoca, ko-

risti za analizu pica pri,~emu se obi~no alikvot zakiseljenog u~orka direktno unoai uatomizer. Tragovi metala u mleku'mogu nja sa HN03" Kalcijurn i bakar u mleku se odredjuju proteina sa trihlor sircetnom kiselinorn. 5.1.2. Hrana i hranljive materije.Hrana i hranljivematerije s~ sastavljene najvecim delom' iz organske osnoveu kojoj se nalaze tragovi razlicit;Lh m~tala. Hranljivim materijama, se metali obi~no dodaju,kroz mineralne smese, dok su u hrani oni prisutni kao pozeljni minerali ili nepozeljni toksi~ni elementi. U oba slu~aja, njihova koncentracija se marl!poznavati i kontrolisati, a problemi koji se odnose na analiti~ku u AA su sli~ni, odnosno identi~ni. Metali se moraju izdvojiti, odnosno odvojiti od ~vrste osnove bil0 mokrom ill suvom oksidacijom, ili ekstrakcijom elemenata u mineralnim kiselinama. Za rutinsku analizu hrane i hranljivih zaeije (sagorevanja) izorka ima dye prednosti. materija, postupak mineraliOn zahteva manje vremena od plarnenom'MS, posle talo:!:enja se odrediti' pomocu,ETA"posle upl!-rava-

rka sa Mg(N03)2' Na temperaturi ad 4500C, ne nastaju gubiei u arsenu, kadmijurnuili olovu, ~ak i ako mineralizaeije traje 16 sati.
Odredjivanje elemenata iz grupe arsena se, uglavnom, maze

vr~iti po-

rnocuETA, posto se uzorak prethodno razlozi mokrim putem. Selen se redukuje i talozi sa askorbinskom kiselinom. Kalaj se moze odrediti u hrani pomocu ETA, direktno iz rastvora dobijenog posle razlaganja uzorka sa kiselinama ili iz hloroformskog ekstrakta Sn (IV) - nekupferon kompleksa. Tragovi nekih metala (npr. Cd ili Pb) se takodje odredjuju plamenom tehnikom, posle razlaganja uzorka sa kiselinarna i ekstrakeije sa APDC-MIBK. Odgovaraju6i opsti postupak za razlaganje uzorka mokrim putem, dat je kod analize biljnog materijala.

mokrog postupka i daje ostatak sa minimalnom koli~inom nepozeljnih jona. Ovaj ostatak se lako rastvara u HCl. proces mineralizacije se mora pazljivo izvesti, da bi se spre~ili gubici elemenata koje odred]ujemo, narocito onih koji lako isparavaju. Temperatura do SOOOC omogucava da se veaina elemenata, izuzev zive, arsena i nekih drugih metaloida,sadrzi u ostatku.Za

54

55
ne zahteva kod upotrebu.sp~eijalnih zive. metala u vitamasudotaka vi

Razlaganje va za rastvaranje Ekstrakeija minsko mineralnim

hrane pod

mokrim

putem

Za analizu a stepenu

lisea

(odredjivanje biljaka

Mg,

Zn

i Cu),

u eilju

dobijanja korieen sa Ca,

podaje suMn, ovih Sr

pritiskom,

izuzev

odredjivanja

obezbedjenosti

odredjenim Snabdevanje

elementima, korena biljaka

uzoraka smeama,

sa kiselinama koje

- Za odredjivanje kao speeija~e

i mokri iz

postupak

mineralizaeije. je proul:avano

se pripremaju tehnika uzoreima, HCl

hranljive Radi

i Zn

zemljista, vrseno isti Za

koriseenjem biljnog iz uzoraka vee mg 0,5

metode

AA.

Odredjivanje pri cemu su

terije, obil:no se koristi nja Co, Cu, Fe, Mn, Mg

jednostavna

ekstrakeije. koristi na se

odredjivapostupak: 60 minu-

elemenata vremeno

je posle

razlaganja

materijala, zemljista. godinama fino em3

jedno-

i Zn u ovakvim sa

sledeei 30 do

elementi

ekstrahovani biljnog

jedan gram uzorka

se ekstrahuje

20 em3

650C, u toku

razlaganje

materijala, odmeri se 200 doda

se uspesno

koristi

mo-

ta.(Ako je potrebno, zapremina kiseline doda malo vode, smeazagreje i filtrira se razblazi vodom Ijenim u 5% HC1, do erte. Rastvori

se mo!e p~veeati). u normalnl. sud od se porede sa

uzor~u Be zatim 50 em . Filtrat priprem-

kri jala

postupak

sa kiselinama: balon od

isitnjenog H2S04,

biljnog HCI04, a zatim

materi(60%). i se uzo-

uzorka

standardima

u Kjeldahl-ov HN03.

100

em3,

1 em3

uz korieenje

vazduh

aeetilenskog mo!e

plamena. koristiti u vodi u proeesu za odredjivanje (npr. koji buter, je-

5 em3

U pol:etku

razlaganje

tel:e sporo

(bez

zagrevanja),

Ekstrakeija tragova stivo elemenata

sa kiselinama u uzoreima Jestivo koja

se takodje se ne

rak postepeno balona. 'Kada tvor erte. 0,05 iz balona Pri do

zagreva, dok je razlaganje kvantitativno Ca

ne pol:nu da se kondenzuju pare H2S04 niz zidove organske ,.materije zavrseno, balon se' hladi, a rasprenese i Mg, u normalni se, pre sud od 50 em3 i razblazi u plamen, do doda

rastvaraju

ulje itd.).

ulje

se I:esto proizvodi

se pospe-

odredjivanju lantana. postupak arsena HN03

rastvoru

ubrizgavanja

uje sa mikro

katalizatoro~. Ni i Cu u ulju emulziju, rastvara treba poznavati. ili Jednostavnaekstrakeija.ulja nemoguee razdvojiti. Zbog toemul-

0,1% Mokri

Sadrzaj sa kiselinama ga se organska

oksidaeije

je takodje arsena

koriseen, pri

kao

preliminarni,

za kori-

daje faza

koju

je teko

odredjivanje seena amesa

pretvaranjem

u hidrid,

I:emu je najeesee

u CC14

i na taj

nal:in spr.ee~va

obrazovanje

i H2S04, biljnog je manje materijala popularno, ovakva suvim zbog postupkom, odnosno gubitaka ili sagorevanjem, vise volatil-

zije, pri I:emu"se istovremeno abrazuje ni!i sloj. Vodeni sloj, u kome se nalaze ekstrahovani elementi, ostaje na vrhu i on se moze direktno ubrizgavati u plamen. Postupak za pripremanje uzorka je sledeei:

Razlaganje poslednjih nih godina

moguenosti

3,

rastvori

selO

em3

ili Ki2

elemenata.Medjutim,

kada

opasnost

ne postoji,

je beznaeajna,

10 9 uzorka u CC14, u kivetu veta se zatvori i neprekidno minuta na 2.500 do 3.000

centrifuge od 50 em idoda 10 em 10% HN03. mea 10 minuta. Za~im se vri eentrifugiranje Gornji sloj iz kivete sa sedirektno

onda se koristi sledeei postupak se odmeri 200 mg fino isitnjenog (muflu). Temperatura se podigne rastvori

mineralizaeije: u kvaren~j biljnog materijala i stavi do

solji (tegliei) u hladnu pee 3 I:asa. Zakapi

obrtaja/minut. vrednosti

4500C '.

i uzorak HCl

sagori

u tok" doda

ubrizgava Ppm)Ni

u plamen,

a dobijene

kompariraju

standardima

(0-50

tim

se hladi,

a ostatak

u 5 em3

(5 mol/dm3),

nekoliko

ili Cu u 10% HN03 Odredjivan~~ tive - Delovi od ppm-a !ive u hrani se odredjuju mokrim i. H2S04 pomoeu putem je na

.'

.
se ad ponovo 50 em3

.'
rastvori u 5 em i razblazi vodom

metode hladno uspeno

"hladnih

paca".

U tom .oilju uzorak pod

se mora

oksidovati Smea HN03 na ovome ako

HN03 i upari do suva na vodenom kupatilu. Ostatak HCl (5 mol/dIn3), zagreje, filtrira u normalni sud do erte. Od tivno kao kada je pokazano iz biljnog razlaganje ovaj Cu, Ni, postupak. Cr, Co da se tragovi velikog

ili na vi~dn korieena

temperaturama

pri tiskom. ribljeg ETA,

vrlo posudi.

broja

elemenata,

kvantitasa HC1, anali-

za razlaganiauzoraka odredjivati pre procesa pomocu

tkiva, pri

1400C

u PTFE

ekstrahuju

materijala organske Taka i Cd,

i organskih materije nije

ostataka, va!no,

'kuvanjem broj su

~iva se moze noea da nastanu veei gubiei

mada

postoji je

verovat-

i da potpuno

veliki

atomizaeije, kod uzorka

pogotovu

temperaturarsena. uz na Iz tre-

til:ara koristi vani Pb, Zn,

npr. poale

u sedimentima ekstrakeije na

iz moevara 900C, sa

odredjiHCl i

ski program ovih razloga

ad onog

koji

se koristi

elemenata na niskoj

iz grupe

smesom

se preporul:uje sulfidima, do

oksidaeija se !iva

temperaturi,

tiranje

uzorka

da bi

zadrzala

(stabilizovala")

tempera-

HN03 (1 : 1) u toku pod pritiskom. Neki tvorenom kao i kod sudu, metode pri

90 minuta. Ovaj postupak autori vrse digestiju sa I:emu tvrde da se na ovaj

je brzi, aka se ekstrakeija vrsi 6 mola HCL/dm3, na 1100C, u zanaein mnogo dobijaju slicni rezultati

turi mineralizaeije

300oC.

sagorevanja Cu, odmeri 25 em3

suvim Zn, se HCl ne Fe, 0,5

putem, Mn

ali

jednostavnije. se sledeei postupak uzorka eksu cakuva upari kvan-

5.1.3. put

Biljni

materijal. jo

Za analizu

biljnog

materijala,

metoda

AA

je prvi trakeije

Za odredjivanje kiselinama: em3 dok i doda se

i Cr

koristi i fino Vzorak 5 em3

upotrebljena

1958.godine. Zn, Fe, Cu smee H2S04

9 osusenog

isitnjenog se zatim

Za odredjivanje la i oksiduje cina EN03, dok ENO) sa 4 e~3

Mg se odmeri

1 do

2 9 osuenog

materijakolidok se

su ad

250

(6 mol/dm3). smanji tople sud na vade, od oko

pa!ljivo ne sme da

i HC104

(1 + 7), Smea

a potom se

doda' manja uparava vodomdo

15 minuta, do suva!).

zapremina

(rastvor

se organska i HCI04,

materija

ne razori.

zatim

Zatirn se doda filter papir

5 em3

malo 50 em3.

prokuva Rastvor

i filtrira se razblazi

kroz

ne ukloni

a zaostalih

0,5 em3 H2S04

se razblazi

10 em3.

titativni

u normalni

vOdom

56

57
do erte. Standardni rastvori se pripremaju za svaki element u 0,05 mola HCl/dm3 Ovaj mulja postupak je uspe~no sa kori~cen za analizu trave, slame, otpadnog trake{je, rastvor juma i fosfora. Radi zemlje razblazi i doda SrC12, radi

~
suzbijanja smetnji od aluminidjubriva farmi. i ekstrakeije elemenata organskim uzoraka prisutnih rastvara~ima kiselinama u vrlo ili tragova toga, ETA ~to niskim pomocu se koriste koheentraETA; Treba u biljuzosto ti, se Kod ekstrakeije pokretljivih amon Pre smetnji i izmenljivih jonova, koristi se, kao prou~avanja sa amon zagadjenosti aeetatom zemlji~ta, olovo i nikal rastvoru se Se iz uzoraka rastispiraju (mol/dm3). vr~i Dobijenom se doda

i organskog Postupei

mineralizaeije za cdredjivanje ekstrakeije radova sa

kao

preliminarni metodama da je malo

eijama, istaci nom rka

publikovano pomocu

0
ETA,

vor 0,1 mol caC12/dm3 nje, a filtrat koristi

Posle stajanja, za analizu.

eentrifugiranje

i filtrira-

odredjivanju mozda zbog metoda

elemenata je koli~ina

materijalu za ~alizu fosfora Bor

i zemlji~tu vrlo retko

ograni~ena. materijalu.

lpak,

je kori~cena

za cdre-

djivanje

u biljnom

je vec napomenuto, Ca, Mg, Mn, KiNa. lanta'l1. Postupak

aeetat ili CH3COOH. ekstrakeije, uzorei cd AI, S1 i P, pri

U ekstraktu se mogu odredizemlje se su~e na vazduhu na odredjivanju.ca oko em3 5 i Mg, koristi uzor-

se moze ili

ekstrahovati

iz vodenih

rastvora

sa

2~etil-l,4-heksan

400C. Za uklanjanje

diolom

u MIBK Ovaj

hloroformu. ekstrakeije je sledeci, preneti od 250

vazdu~no 125

suvog em3

prineip

pred9tavlja ili se

osnovu

za odredjivanje ukupnog pri bora. cemu ne

.bora rastvorljivog Za odredjivanje postoje zna~ajne bora

u po

ka a)

(tacno amon

odmerenog), ili b)

u polietilensku 2,5% sircetne

boeu

i dodati

vodi ovoj nje.

i u kiselinama metodi koristi

za odredjivanje plamen N20 - C2H2,

aeetata je

kiseline. Mesavinu

Boeu

zatvoriti.zatvaracem kroz filter izvesti grupu

i pa-

smet-

postaviti pir

na mesalieu. 44 i zadrzati uzorka),

Me~ati

1 sat.

filtrirati Ovu

- Whatman

filtrat a takodje

(rastvor pripremiti

A).

ekstrakeiju probu

5.2.

PRIMENA

ATOMSKE

APSOI'.PClJE

U ANALlZl

dva put a uzorka.

(sa dva

slepu

za svaku

ZEMLJI1lTA rastvora Za odredjivanje potrebe i zahtevi. zatim Obicno ukupne pojedinih elemenata u zemlji~tu, postoje razli~ite se mogu plodnosti ek-

Mangan, A.

natrijum

i kalijum analiticke

- Ovi krive

elementi pripremiti

se odredjuju standarde

direktno od 0; 2,5

iz i

Za dobijanje

se. odredjuju koli~ine ili

koli~ine

elemenata,koje poteneijal

5 mg/dm3 za amon aeetat

svaki element (~iju koneentraeiju (1 mol/dm3) ili b) 2,5% sircetne i magnezijum - U normalni

odredjujemo), kiseline. sud od 100 em3

u rastvoru

a)

strahovati,

tzv.- "osnovni

zemljista" ..
Za odredji:!anje ni di mnogi na puferski izmer1.jivih pri ~emu il.i pokretljivih se, uglavnom, dobijenih jona postupak rastvora do sada sukori~cesvoapsor~astvori, odredjivapja u atomsko

Kaleijum

pipetirati

20 ern3

rastvora A, dcdati 20 em3 lantan 3 a) 20 em rastvora amon aeetata tvor u normalnom sudu razblaziti slepom probom od onda reagensa. se Ako

hlorida (0,4% La3+) , 5 em3 H2S04 (20%) i 3 3 (4 mol/dm ) ili b) 8 em 25% CH3COOH. Rasdo erte vodom. lsti postupak izvesti sa je potrebno vece razblazenje zapremina, pripremiti 800 rastvora koje su koji navedeod 0; 1%

direktno

uL.cizgavanje

(raspr~ivanje)

peioni

"spektrometar. Za odredjivanje izmenljivih (mol/dm3). i Mg. je oblika Na, K, Ca koriscen je postupak ek"

analiziramo, ne u tabeli 5~i H2S04 10 mg/dm3 a) amon

to moze dobijanja

u~initi

koriscenjem krive,

1. Radi i od

analiti~ke

standarde mg La/dm3,

strakeije riscena djivanju

sa

amen

hloridom Ca

Sircetna

kiselina smetnji

(0,5 mola/dm3), cd fosfatapri

je koodre-

0;

0,25 ili

i 0,5 mg b) 2,5%

Mg/dm3,

u prisustvu

za odredjivanje Ca i Mg,

Za eliminisanje

aeetata

CH3COOH. zavisi cd elementa 5 i lQ%. na~in odrediti je vec ako se pomoopitrazi koji se odredjuje kao

kori~cen

stroneijum. ekstrakeijom sa sircetnom kiselinom. i ad

Ta~nost sastava

dobijenih

rezultata

Kobalt

je takodje

odredjivan

uzorka, drugih

a obi~no

se krece

izmedju na

riscen gvozdja 200 em3

Tamm-ov reagens (0,1 mol za odredjivanje slobodnog i aluminijuma. reagensa, Kod ovog

H2c204/dm3 silieijuma postupka se

+ 0,1 mol
u zemlji 10

Tragovi (NH4)2C204/dm3) je koi izmenljivih oblika zagreva Radi pola ~asa sa tazakieu AA. san, ukupan U tom

elemenata

se mogu

uobicajeni

eilju

se moze

primeniti putem,

postupak ili

ekstrakeije,

koji

zemlje

postupak sadrzaj

oksidaeije minerala

mokrim u zemlji.

postupak

topljenja,

a dobijeni

rastvor,koristi se,

za analizu. u nekim

sprecavanja mora

lozenja seliti.

nerastvorljivih

oksalata,rastvor

slucajevima,

4,8)

Morganov moze da se

rastvor upotrebi

+ 1,25 (0,625 mola NH40H/dm3 za odredjivanje magnezijtuna,

mola CH3COOH/dm3, po~to se, nakon

pH eks-

56
Tabela Razbla~enja osnovnog 5.1. kaleijuma i ukupna

59

U drugim

slucajevima, metala. da bi suvise se

npr. Tada

pri

analizi

recne

vode, da

inferesuje se uzorak

nas oksiduAko

rastvora radi odredjivanja magnezijuma

koneentraeija postupkom, metala onda u vodi

je,obicno,

neophodno materije

je mokrim Ukupno proba lOaZb!. RastV. (em3) od ji A(F)+ 9 20 5 20% CH3COONH4 20 100 10 25% H2SO4 (em3) 9,5 0,4% CH3COOH (em3)(em3) zapremina Krajnja A (em3)(em3) La3+ mol/dm3 24 25 je nivo vanjem,

suspenrlovane nizak pa se

potpuno

rastvorile. direktnim uzoraka.

v.

ne mo~e

odrediti

rasprsiJedan ko-

se prethadno koji se

koriste slucaju

postupei cesto da bi se

za koneentrovanje koristi lzbegli sa izvodi je postupak gubiei

rastv.
10 x 20 x 50 x
A (F) = Faktor Kone. razbla~enja metala, suvu (smanjenje koji masu se zapremine). ekstrahuje, dobijena izra~ava susenjem se u mg 'lOOg suvog

postupaka se mora

u ovom vrlo

uparavanja,

izvoditi

pa~ljivo

metala. ditipadesna Dada

Drugi okarbamatom zapremina

postupak (APDC).

je ekstrakcija

metala se

amonijumpirolidin na sledeci od 100 nacin: em3 10

Ekstrakcija se prenese

sa APDC u levak

uzorka

vade

za odvajanje

se metil

-1
vazduQno

5 em 1% vodenog izobutil ketona Posle drugi nakon spoje levak dva

rastvora APDC i pH (MIBK) i ekstrahuje minuta (nakon Ova sloj pamuk da kao se se

dotera na 5. Zatim ~e dada mesanjem u toku 30 sec. faza) , vodena sa faza se

em

svakog se na

dva

odvajanja

prenese MIBK levka

u i se

zernl je i ra~una uzorka u sunici

(vrednost

za~odvajanje. vodeni kroz treba nacin je da Fe,

faza se

se ekstrahuje Organski

sledecih

2 em3 iz oba

na 1050C) i kalijum: mg 100'1-1 W40 (Cs W40

Cb) (Cs -Cb) Za rnangan,natrijum (IOO-L) 1,25 Za kalcijum i rnagnezijum: mg 100g-1 (100 F - L) 103

minuta,

odbaei.

ekstrakti

i filtriraju Standardi

u suvu pripreme

casu. iz osnovnih (koncentrovanih) ekstrakeije vode vodenih .

rastvora

na

isti

i uzolOci, postupkom Hg i Zn.

uz primenu ekstrakeije

postupka iz uzorka

UtvlOdjeno no ekstrahuju Cu,

kvantitativ-

Pb,

Ovde konc. nadjena

je C

kone.

u mg

dm-3

nadjena

u osnovnom F je ukupni .

rastvoru faktor .

uzorka,

Cb

Postupak odlOedjivanja Cd,

koneentrisovanja Cu, Fe, Pb, Ni

uzorka

jonskom

izmenom

prepolOucuje

se ked

s tvoru u ras

"blanka"

(reagensa), .

raZbla~enja

i Zn u industlOijskim

vodama.

su vrena dalja razbla~enja prema .tabeli 5.1., onda Je faktor 10, a L je % vode . rnasa osusene zemlje na 400C (5g priblizno), 20 ili 50). W40 Je 0 zemlje, koja je prethodno suena na 40 C. izgubljen na l050C , susenJ'em uzorka Ova vrednost treba da se posebno odredi. tipova ma, 5.3. PRlMENA ATOMSKE APSORPCIJE U ANALIZI VODE jednostavi premu Prirodne analizirati vode, sa malo ili be~ suspendovanih materija, se mogu ~esto uzoraka

(5 ili ako

5 4. PRlMENA

ATOMSKE

APSORPClJE

U MEDICINI

Patoloski

i klinicki

uzorei osnovom.

se,

uglavnom,

malo

razlikuju

od

drugih

sa organskom pri rutinskom

Iz ovih

razloga

je u mnogim napor ucinjen

slucajevida se poza pristo se je

a narocito

odredjivanju, uzoraka, Ovo broj

poseban odnosno mogu6e da

postupak svede

plOiplOemanja na minimum. osnove

se vreme uraditi

potlOebno toga, i svodi

uzoraka

je bilo uzoraka,

zbog

u pogledu na analizu

raznolikosti seruma ili

uglavnom,

ogranicen tecnosti

bez prethodnog tretiranja. U ovom slu~aju se uzorei vode obi~no d bi se omogucilo da elementi iz vade budu prisutni u sarno zakisele sa ENO) a . rn uzoraka i , rastvora is]ednom OkSl'd ac i ana- stanJ'u , a pH-vrednost , standardnih . . rastvori se pripremaju sa dejonizovanom onog po vodom, koji " kOJoJ se se dadajU 0 d govara]u{,,;e . ~ zaprernine ,', osnovnog rastvori se potom nas ne

klOvi, urina, postupka plamene opisane

eerebro-spinalne je postignuto tehnike u ranijem

i tkiva.

Osim

toga,

pojednostavljenje odlOedjivanja mnoge smetnje,

zahvaljuju6i

i p.)boljsanju cijom svedene su na

osetljivosti upotrebom minimum.

sa novim

instrurnentima, ili

ta. Standardni

lOadu, eliminisane

rastvora tretiraju

elementa

odredjuje. i uzorei. koneentra-

Ovi

standardni

istom

postupku

kao

Jednostavni sto ge u obicnim

postupei

analize

pomo"u

AAS

su bili imaju

ne0phodni malo

zbog

toga

Kod rnnogih odredjivanja

interesuje

ukupna

koneetracija,

ve"

klinickim

laboratorijama, Otuda, glavni mogu

tehnicari

vremena atomske

za duapsor-

cija

tZV4

"rastvorljivih" metala.
se odredjuje metala filtriranjem uzorka i odredjivanjem uzorka u plamen odgovarajuceg direktnim rasprivanjem

i komplikovane su i u ovom koje. se

postupke. slucaju istina

jednostavnost cinioei zbog

i pouzdanost kojih se ona

Ova koncetracija koncentracije

pcije

koristi

u rnnogim i neekono-

analizama, micnih

vrsiti

i pomocu

drugih,

dugotrajnih

ili primenorn neplarnene tehnike.

postupaka.

60 61 Treba naglasiti da se sli~ni postupci odredjivanja P?mocu AAS, koji su ovde opisani mogu koristiti i u.oblasti veterinarske patologije. Elementi koji se rutinski odredjuju atomsko apsorpcionomplamenom tracijama, kako u serumu tako i u urinu, to se ovaj efekat manifestuje znatnim povecanjem kalijumovog signala (u pOredjenju sa rastvorima bez Na) i vr10 malim povecanjem signala za natrijum. Variranja u velicini signala, koja uticu na ta~nost analize, obicno se koriguju ili dodavanjem korektne kolicine drugog elementa standardnim rastvorima koji se koriste za odredjivanje prvog ili prisustvom vi~ka drugog elementa, kako u standardima tako i u uzorku prvog, narocito ako koncentracija delova od dm3) ~ drugog elem7nta varira. u serumu se nalazi u strogo odredje-

fotometrijom su tzv. "elektroliti": kalcijum, magnezijum, natrijum i kalijum. Takodje se odredjuju: gvozdje, bakar i cinko Svi ovi elementi se, uglavnom, lako odredjuju plamenom tehnikom, uz kori~cenje plamena. Odredjivanje kalcijuma i magnezijuma u serumu: vazduh-acetilenskog

Razblaziti malu zapreminu seruma

(npr. 200 milionitih

Normalni nivo elektrolita

u odnosu 1 + 49 0,75% rastvorom Na2-EDTA. ovako dobijeni rastvor raspr~iti u svetleci (redukcioni) plamen vazduh-acetilen ili jo~ bolje u plamen N20-acetilen. Pripremiti standarde koji sadrze 0-15 mg Ca/IOO ern3 i 0-4 mg MgflOO cm3 i razblaziti na sli~an na~in 0,75% rastvorom Na2-EDTA. Kalcijum u urinu, Razblaziti urin tako da koncentracija Ca bude i~u

nom opsegu i variranje natrijuma u okviru ovog opsega, dovodi do neznatnog variranja kalijumovog signala. Zbog toga je neophodno, pri odredjivanju kalijuma, jednostavno proveriti da Ii je koncentracija natrijuma u standardima, istovetpa sa koncentracijom natrijuma u uzorku koji se analizira. Ovo se kalipostiz~ jednostavnim razblazenjem uzorka seruma vodom. Pri odredjivanju juma koristi se faktor razblazenja 250. Medjutim, pri odredjivanju

medju 2 i 10 mg/dm3 ukljucujuci 1 ern3 5% rastvora lantana (LaC~3) u l~cm krajnjeg rastvora. Pripremiti standarde koji sadrze 0-10 mg/dm kalci)uma 0,5% rastvoru lantana. Ukoliko su rezultati potrebni u mmolima ca/dm3, dobijene vrednosti za Ca pomnozi~ sa faktorom 0,02495.

natrijuma, koristi se veci faktor razbla-

zenja (1.000). Iz ovog razloga, koncentracija kalijuma je tako mala da je uticaj ovog elementa na signal Na zanemarljivo mali. Razblazenje uzorka se vrsi vodom, a standardni rastvori ne treba da sadrze kalijum. ~ Zbog variranja koncentracije u sirokom opsegu, trebalo bi da visak jednog elernenta bude prisutan u uzorku i standardima, kada se vrsi odredjivanje drugog. U praksi ovo je neophodno kada se namerava odredjivati kalijum. Medjutim, kako se vrlo niska koncentracija natrijuma retko srece, to se pri odredjivanju ovog elementa obicno vrsi razblazenje uzorka vodom. Litijum: Normalni nivo litijuma u serumu je izizetno nizak ppm). Ovakve koncentracije se najbolje :oogu odredjivati neplamenom termalnorn) atomizacijom. (oko 0,01 (elektro-

Magnezijum ja magnezijuma

u urinu: Razblaziti uzorak vodom tako da se koncentracice biti iz-

nalazi izmedju 0,2 i 1 mg/dm3 Faktor razblazenja

medju 50 i 1.000. Dobijeni rastvor raspr~iti u svetleci (redukcioni) vazduh; acetilenski plamen i porediti sa standardima koji sadrze a; 0,5 i ~,O mg/dm magnezijuma kao MgC12. Dobijene rezultate pomnoziti sa 0,04114 da bi se dobili mmoli Mg/dm3. Kalcijum faktorom razblazenja i

i.",,,.gnezijum ~vrstim i drugim uzorcima, u

Za uklanjanje

or-

ganske materije najce~ce se Koristi mokri ili suvi postupak. Rezultati koji se mogu porediti, uglavnom, se dobijaju pomocu 3 osnovne metode, suvi postupak (sagorevanje), razlaganje sme~om HN03 i HCI04 i ekstrakcija zeljenih metala iz osu~enog tkiva sa f),5mola HN03/dm3 Pri ovome je obicno neophodno da se finalnom rastvoru doda oslobadjajuci reagens da bi se uklonile smetnje od fosfata, nitrata, perhlorata i proteina. U .serumu se litijurn obicno odredjuje nakon uklanjanja proteina trihlorsircetnom kiselinom (TCA). sa

Postupak je sledeei, U suvu kivetu centrifuge odmeri se a,s cm3 seruma, 2,0 cm3 vode i 2,5 cm3 10% rastvora TCA. Nakon me~anja od 10 rninuta na 3.000 obrta u minut, bistar rastvor (supernatant) se rasprsuje u vazduh-acetilenski plamen sa manjim protoRom acetilena; Standardi se pripremaju do koncentracije 2 lug Li/cm3, u rastvoru koji takodje sadrzi 5% TCA i 322 lug Na/cm3 u obliku NaCl. Litijum se moze odredjivati Gvozdje: Abnormalne apsorpcionom ili emisionom tehnikom.

Najveci broj drugih metoda koje se mogu koristiti za isp,~tivanje cvrstih uzoraka, kao ~to su skeletni mi~ici, tkiva, kosa, feces itd. su, najprostije receno, modifikacija mokrog ili suvog postupka, koji su opisani u poglavlju za analizu biljnog materijala.

Kalijum i natrijum, Ova dva elementa se obicno odredjuju emisionom plamenom fotometrijom. Medjutim, prednost apsorpcione metode je u tome, ~to se pri odredjivanju natrijuma, smetnje od emisione CaOH trake, lako elimini~u uz kori~cenje instrumenata sa moduliranim izvorom. Kalijum njem jonizacione i natrijum medjusobno ravnoteze. ometaju ta~nost odredjivanja, pomera-

koncentracije

gvozdja u serumu se susrecu kod

razlicitih vrsta anemija, u trudnoci, kao i kod malignih oboljenja. Gvozdje se moze odredjivati plamenom tehnikom sa velikom precizno~cu, uz petostruko ili desetostruko razblazenje uzorka. Pri Ovome je osetljivost uglavnom zadovoljavajuca, zbog cega se ne namece potreba posebne deproteinizacije. gvozdja obicno se koriste standardni rastvori u vo-

Po~to je kalijum obicno prisutan u nizim koncen-

Za odredjivanje

di, mada je utvrdjeno da ovakvi stndardi unose vrlo malu, ali gotovo kon-

62

63

stantnu analiticku netacnost.

pri odredjivanju

gvo~dja mora se voditi racu-

na 0 hemolizi originalnih uzoraka. Ukoliko do ovoga dodje, proteini i proteinski vezano gvozdje se moraju ukloniti talozenjem sa TCA, pre odredjivanja gvo~dja. U serumu se gvozdje moze odrediti neplamenom mizaeijom. (elektrotermalnom) ato-

Visoke koneentraeije vanjem.

bakra i einka se mogu

d 0 rediti direktnim

raspri-

U ovom slucaju se uzorak najpre mora razbla~iti

(1+4) sa 0,1 mola

Drugi materijali: Zaodredjivanje bakra i einka plamenom tehnikom u cvrstim uzoreima, koristi se postupak mokrog ili suvog razlaganja uzorka, uz naknadno koneentrisanje (ako je to potrebno) ekstrakeijom sa organskim rastvaracima. . Olove: Odredjivanje olova metodom AAS u vidu Ix re~eno za~titnog testa je ad i zuze tnog znacaja u industrijskoj higijeni, jednog rutinskog ili boJe za ocuvanje op~teg zdravlja. Odredjivanje olova . jatrijskim i klinickim laborat orlJama, zbog toga Je posebno znacajno u pedi.' ~to je 1 i 1 u krvi nizak (20-30 ug Pb/lOO em 3) . Direktno odredjivanjnorma n nivo olova uz uobieajeno razblazivanje uk' a Je JOs uvek marginalan e p t . ~enomtehnikom, zor postupak kome se tezi I ih pos upak, odnosno iz 1 em3 2 em3. i11 6 z ov razloga se obieno pribegava ekstrakeiji olova _' ve eg uzorka. Medjutim, i ova' s 6a, 0 cemu govori veliki broj publikovanih rado J po tup~ i~,dosta te~kokrvi metodom AAS. va 0 odredJivanJu olova u Delvesova tehnika mik k ' d e 1ova dm 3 krvi rouzor a, kOJa koristi alikvot od sredine 111 tih 10 milioni samog sa dost . ik .' a rlZ a ad kontaminaeije iz okolne laboratoriJskog stakla, moze u nekim slucajevima da posluzi kao resenje. U novije vreme se medjutim, risti neplamena (elektrotermalna) za odredJ'ivanJ'e 1 0 ova u krvi sve vi~e koatomizaeija.

HCl/dm3, a zatim u odnosu 1+1 sa TCA. 20 m1lionitih delova ad dm3 se direktno unosi u atomizer. Minera11zaeija se vr~1 na 1.1000C 20 s., atomizaeija na 2.7000C 5 s. Kod ovog postupka, kalibraeija se vrsi direktno sa standardima pripremljenim u vod1.

Bakar i eink: ova dva elementa se mogu adred1ti plamenom tehnikom, nakon desetostrukog ili dvadesetostrukog razblazenja seruma, pri cemu se vrlo efikasno elimini~u svetnje ad proteina. za uklanjanje proteina pre rasprlinije einsoli. Pri u vodi, dodaje se NaCl da bi se

Na ovaj naein se izbegava potreba sivanja rastvora u plamenu. ka, standardnim rastvorima pripremljenim

Zbog male talasne duzine apsorpeione

kompenzovao efekat skretanja svetlosti zbog visoke koneentraeije ovome je neophodna upotreba tzv. pozadinske korekeije. Bakar ~eink u serumu se odredjuju plamenom

tehnikom jednostavnim

razblazenjem uzorka. U tom eilju se odmeri 1,0 em3 seruma u normalni sud od 10 em3 i razbla~i vodom do erte. Alternativno desnim sredstvom se u eistoj ca~i mo~e pripr"miti razblazenje 3 1+9 sa po-

za r~zblazenje. rasUi'ori bakra od 10 i 20

Standardni

lug Cui 100

em

(ovo odgovara

Kada nije moqu6e kit' s It i ni Delvesovu tehniku k or i niku, preporucuje se plamena tehnika k'" ao n neplamenu teh' oJa Je, a Ii za koju je potrebno najmanje 5 em3 uzorka. reklo bi se ' najpouzdanija, dobro Kod ove metode neophodna je upotreba formamida, koji se pol<azao kao teratogeno sredstvo za razlaganje emulzije. Ovde se da e ' 7i::~ :O:ifikovane metode koja daje zadovoljavaju6e rezultat:: ::~::r:e~~-

100/ug, odnosno 200 lug Cu u 100 em3 uzorka) se pripremaju ad osnovnog rastvora bakar (II) nit~:.ta.(Koneentraeija bakra u ovom rastvoru treba da bude proverena
I1s1epatl

nekom standardnoro metodom, npr. elektrogravimetrijski).

("bJ\nkll) koristi
se

Kao rastvora em

proba

destilovana

voda.

3'

Standardni NaCl (1,4 . 10

-2

rast.. ')ri. einka sadrze 0; 10 i 20 lUg

mol NaCl/dm

Zn/lOO em

), sto odgovara 0; 100 i 200

lug

Zn/lOO

res-

pektivno. Ovi rastvori se pripremaju od osnovnog rastvora eink nltrata. (Koneentraeija einka u ovom rastvoru treba da bude proverena nekom standardnom metodom) . Ako se odredjivanje einka vrsi uz upotrebu pozadinske korekeije, NaCl nemora da bude prisutan u standardnim rastvorima. tehnikom, razbla-

tvaraee: ro izme~a~e heparinizirane krvi u kivetu za eentrifug1ranje sa za5 9 saponina u se em vode S d ~ . dobljenog mesanjem 5 em3 Tritona-X i . Doda 25 Je~na kap rastvora 3 . a rzaJ u kiveti se dobro izme~a 1 em 2% rastvora APDC S d x ' a zatim doda 3 . a r~aj u,kivet1 se ponovo mesa 30 doda 2 em MIBK . s, zatim pipetom 1 ponovo me~a jedan minut. Smesa se dekantuje preko staklenog guca sa malim otvorima, a zatim eentrifugira 10 minuta na Povr~inski (b1stri) l' ~ 3.000 obrtaftMn . s OJ se rasprsuje u aeetilenskiplamen sa kom aeetllena. smanjen1m protoStandardni rastvori olova se pr1premaju odmeravanjem 1 em3

Cink i bakar u serumu se mogu odrediti neplamenom ~enjem uzorka vodom u odnosu 1+9 i 1+19.

~ Cink se obieno vi~e izlucuje od bakra i to je razlog ~to se ovaj metal pojavljuje kao kontaminant u kanalizaeionim vodama iz doma6instva.

rastvora olova koji sadrzi od 0-1 3 standardnog lug Pb/em , pri eemu se postupak opisan za pr 1premanje uzorka ponavlja.
x . Sadrzaj olova u ekstraktu uzork .. ase ~zra~avaumikrogramima, a zatirn dobijena vrednost mnozi sa 100 da bi se dobila koneentraeija olova u 100 em3 krvi.

Mala koneentraeija

bakra u urinu, koja

se

susreee

u slucajutzv~

neo-

amonijum pirolidin ditiokarplazmi, mo~e da se odredi posle ekstrakeije sa bamatom (APDC) u metil izobutil ketonu (MIBK).

r~itz::'":""
(

64 65

Pri 1+19

odredjivanju vodom.

olova

neplamenom

tennikom,

obi/Snos~~ko,:"isti taj na/Sin !ito se

postuzaprefuinll; 5.5. METALURGIJA Pavlovi6

pSkstanda'rdrtogdod;;tiHi.:;e,u
dejonizovanom 00. 20 mi1ioI;litin 20 mi1ionitih kiveti..

toh('cIij;l-~~e
Odredjivanje

uzo'hl.l<

kr;'iiriizbial!1ii
k
.11

Oii.hosU,,~;~,:l1
',

se vr!ii na rastvora

de10vll,qd dm3

standardnog'

oll!>":.,,..do(~.a,aJ,i.kv()tu 00. .0

de10va

dm.

razb1a:lenog,

rastvora.ul1lor a, 5009c, 1;

susenog""'u
3 sna u 100

grafitnoj
,0

Nebojsa

.' Osnovni. gi.ji su: velika Prvi zahtevi brzina koje treba da zadovolji preciznost anali.ti~ka i. dovoljno metode elemenata, metoda veli.ka direktne kao ato u metalurta/Snost. anali.ze su opti/S-

Mi.nera1izaci.ja Standardni

se vr!ii 50, s.na olova

a atomizaci.ja 2 i 4 lug Pb

2 .. 450 C;

rastvori.

sadr:le 0;

663

odredjivanja, svakako, najbolje

ra.
,Kadmijum: kOl:isti Kao i olovo .. kadmijum i .se,/Sesto,.odredjuje u.'krvi;Kadase koji jesli/Svrstih plaroenaAAS,potrebno.je olova, pri primeniti.postupakekstrakcije /Semu se koristestandardni

zahtev, sa

i.spunjavaju vise

uzoraka

simultanim

odredjivanjem

/San ve60pisanomkod ma obi/Sno

rastvori'kadrniju-

ka-emi.si.ona i. rentgen-fluorescentna spektrometrija metri.ma ("kvantometrima"). Nedostatak ovi.h metoda merenja zavi.si 00. hornogenosti., (uti.eaj, prvenstveno, ovih metoda, metalurake na strukture se

sa visekanalnim.~pektroje U tome ato preciznost i saroog hemijskog odnosno je sasta-

ni"ekoneentraei.je. odredji vanju razblaH kadmi juma \l krvineplarnenom krvi sa. 9. Hi atomi.zii'Sij'ont' koris'ti 19cm3dej(;m.izov'ail~vbde. va uzorka pobudjivanje emi.sije, fluoreseentacnos6u kaliu sa

Pri 3lede6i

postupak:

se'lem3

eije). kojom

Ta/Snost

ia.ko zadovoljavaju6a, sastav iako referentnih SU ove metode jos

ograni/Sena

standardnirastvorikadmijuma 100 em3. priodredjivanjU dodatka. U tom eilju se atomizer Lova 4500C) hodno dm3 (kivetu) Nak()n

se prav';ri'0~Segti'0;1;'2 i3 lugka~ijuma u kadmijun;as'; takodje korist:l metoda. sta,:,~ar,dnog 20 milionitih de10va dm3 razbla:lenog'uzorka'unese susenja (100C 20 s.ji.;dodava-nja'20 minera'lizaeija" ovom mi'li9ni.tih (50s. na neopde-

je odredjen uredjaja.

hemijski Zbog radnim arbitrazne 4.

uzoraka naisle

kOJ.ima ,se vrsi na siroku

braei.ja natim dardne,

toga,

primenu za stan-

metalurakim odnosno

organizacijama, metode.

uvek

ni.su prihva6ene

Preeiznost

anali.ti./Skih metoda

detaljni.je

standllrdnog,

rastvorah..admijuma

v-rsise

je obradjena

u poglavlju tacnost" nekim SEV

, .azatim kori!i6enje

atomizacija pozadinske

(5.s. na. 2 .0500C). Pri k9rekci.je.

.odredji.vanju je

"Dovo1jna men tom , najcesce standardom primesa) odredjeni.m tacna sigurnu da (ISO, definisan brojem poslednju cifru Jos ka po

analiticke

metode (JUS,

propisana DIN itd.)

je odgovaraju6im ili

doku-

nacionalnim i. sl.). obzirom

GOST,

medjunarodni.m i1i

sadr:laj na

pojedini.h ulogu

elemenata

(legiraju6ih

je,

njihovu

i. koncentraei.ju metoda treba

u uzorku, toli.ko daje kao

znacajni.h znacajnu

ei.fara.

Anali.ti~ka

da bude

ei.fru br04a

koji. defi.ni.se koncentraciju

u sirem

srnislu. hemijskih anali.za u metalurgi.ji kod metoda pri je da veli~ina kojima da hi se vrsi hio uzorras-

jedna

odlika

pravilu,

nije

ograni~ena.

Naprotiv,

tvaranje tati.van

uzoraka,

potrebno

je defi.nisati

najrnanji. uzorak

reprezen-

(vi.di.poglavlje Iz ovih nekoli.kc cega

3.). osnovnih je atornska Mi. 6emo karakteristika apsorpei.ona se u daljem hemij'ske analize, u metalursiroplame-

gij~, ku nu

vi.di. se

zbog

spektrometrija izlaganju Ovo

nai.sla na na

pri.menu atomsku

u ovoj

oblasti..

ograni~iti toga sto

apsorpcionu

i emisionu

spektrometriju. nasla

zbog

je bezVi.sOKOputa

plamena

atomska

apsorpci.ona i. legurq, plaroena, posto

spektrometrija je njena

pri.menu oko

kod do

analize 1000

15i.stih metala ea od
.~~' '..
'.

oset1jivost kada ~astvora

100

'-e-

one

kod kod

i. posebno

je pogodna zapremi.na

se kori.ste (koji

metode

prekonza mere-

eentraeije ~~',!., nje) mala.

koji.h je kona~na

se kori.sti

Xako metodoloskom analizu), kada

su

i. plamena

atomska (pre

apsorpci.ona svega kada

i emisi.ona je re~

spektrometrija uzoraka osim

u za

smi.slu i.denticne to eemo u daljem

0 pri.premi

i.zlaganju jedne

govori.ti. 0 obema 00. nji.h.

jednovremeno,

su u pi.tanju

specifi15nosti.

66

67
Prvi jeva de, zahtev, u pogledu brzine, mada svodi obeC0ve-metode ne na kao navedene u najv~em broju slu~ametoZa odredjivanje Cr, Cu, i Cd Pb, Mg, Ni i Zn postoje Titan JUS standardi (5.2.),

u'potpunosti Priprema

zadovoljavaju, se naj~esce

"kvantometrijske" eventualno

uzoraka

rastvaranje,

dodavanje

pufera i razbla~ivanje. Metoda se ,~L\~~ff~&1~~~~~kim standardima-referentnim rastvorima, a ta~nost proverava na jedan od uobi~ajenih na~ina (vidi glavlja 3.i 4.)

za odr~djivanje Mn, Si, Fe emisionom spektrometrijom.

su u pripremi.

se odredjuje

plamenom

po5.5.2. je vrsi jeve Se, Bakar i legure bakra. Rastvaranje HCl i HN03 bakra i legura bakra se najefikasnimetakalaHcl). Mn, Ni, posle Iz Pb,

~lvQIv,q sitOd9H

U pogledu spektrohemijskih interferencija atomska apsorpcion~ spek.,' , .,h BC'9"" 01""''' spektromet:.;.j.ju-,,:,U . tr-O\!'ljW;l,--3iJ d.maD<p>:J:'aril~j .Ui'0'<!R'losiU''i\.'a-''P'i.'a.rn'enu' emillionu' LV9:1ih;s .l.!'lvon~a . _ . _ b9~bo n'~~d B~L~SV Mua ~ obe PYirome.t.ode..i.feloaofj?OS1ll'<i't:1ra,h:tll:'il.'6s komp'letn~h.t\:l.'fr,b,' u-kom slu~aju a ni kao komp~H

u meavini iz

r~zbla~enih rastvora se Sn, Te HN03, i Zn.

(problem

je precipitacija koncentrovane Co, Fe, Mg,

kiselin~ Si

a PbC12 As,

u rastvorima Bi, Cd, Ag Gr,

ovakvih

rastvora (do 0,2%),

odredjuju

Al,

Be,

Za odredjivanje se

koristi

se .filtrat

rtXJfesi'l9iUl'l

Mm"li?3"~",~tetii1'61"~9Jl p[L/l.I)IElt,le"em'1so.0nE!2 sp>E!Ktf!6mef'Hje . ~~-.

r~~r'}~ok8~iMjn~~)\'

~a95f:$lljh [!i11~J!l'l'na,"o,t"QQrl?l\l9jedn&!jOd:lci>v~ldve"meeca@s! . pogod-

rastvaranja sa HN03 (1+1). (vidi poglavlje 3.). Odredjivanje nekih dardizovano JUS standardima

Preporu~uje

tehnika.

ogranicavajucih

standarda

nirn e~soerimen~aln;m~us+ox~m~;1~9gMo~l',(~~~it~:tmnogobrQ3ftfn~r.e6~e.mf fi0rt~irzi -O-1.1'A9qa m.r .lghh7_,o::::I .. _ _. . ;.{"' ." .~'" metala :j pons o.iihovil:l.l~crPtJ;a . 9[".. rc'-)r''';'')(il r!t.ilo [~9"lq B-..? ."ffl.J-".~ H ~--" " ."":.!:.j.5j<:::of.:,~:)~1!: ~ ('tf)/TU-f."j9rtlO.:rn.r:../ .',' ',- J 5 .. _ .. .

'\Sb'.j' fen "nfe' ~a:J,,:~1:Mi; ~ . . ::-.-;_ X.6." E,r"\()jC.(,'1. eLt'/f) j2GC1:JfiL . '.C: cem<;>'eS'B':oJ!!~bno cqsVlr.l'lll'i>1i!l!W4"-ana;ti'iU"'a'r.drli':i'ri'ij-um.r 1.'1egura 'aJ.~ini.i~ah'r b}!k,;a ri

;'fi~N~dMe~\imp:dill)_ Ii to'ii\SRaiLlipsoqM6'Jb:t Y'plJ,;{ififii i' :}~"" 2;a;,Jl'';,ld.!ti cmetoalL-ur sJ<rl1i ~ffi'rA'K:a:f '/rf.i;~e' ('siu BU.' a:fi if
_ 6:1

'~g;J,,{/i~;;i{

I~

~p.~~ :~~~:~.:
~~;;;;~?"jA'~

od ovih elemenata (5.2.).

(Pb, AI,

Ni,

Mn,

Fe,

Zn)

je

stan-

oP<l~, i leg.q:qll.'
~elilia

9loe<p!Wq: cOiinJ(ii';'

OEii:kc9

it1:JpVb'i'ec1\N<f see s\/{1f'ift'ke,~{a" " cf

5.5.3. Legure cinka. i posle teranja para dam. Iz ovih rastvora

Legure cinka azotnihoksida, se odredjuju

se najefikasnije razbla~uju se Al, Cd, Cu, Fe,

rastvaraju do potrebne Mg i Pb.

(1+1) HN03, zapremine vo-

mo,'ttaal~IfWal<!'ii~ai,hkWi!N;[rifjej,21'~~";;6ji'ti'~~";~~~!~~f~~t-~T"u : ' (~"Jf:;~d-Jc

Welz-a (3.4,) koje se odnose na atoms~u <~~s,or.~ci~~~.!Is,P~:~,~,~e~fI';;rt~i:'fo,~"g-f?n~grafij,\l>(li'9J.Jil~kd;,'o.Vr:aJf:(>:J."'3. 71:1l<'~t,-"c''-''l'Od'i\'d's1--na''t>il.ihHi\l spekt,:rop!"~;r;iJ,\,,; em1.sionu, . ~. ""ITr' -t~n") ;,"=,~J',) ff!_~.:df;!F}i,:)r.1l rn.r:"I.'~:n "'J'J~':-;;>JC ~ \' ,~. fflJ:"~1':Q6'S\f:{!t;i'li;e" t>t-a.ktl'/,f,e' "1Jl~j:gef> u, 'l'7t-~1';1rl-1~~i (f)o.pllt~oj~f,"'

<In,,mj,,, ,,,b, jp' ,or' [,18((in 'j!>,,~';m _:J~ ,:,~"~ "-':0 :.:~O::L~'~:~ Jr", ,"" -fl6,{y P\:-~""liJ':tli'1n.flo'd'a '~~~\;~[ mP~':;o~-,:-;;j~~~~+ t;~f:a")ll'1B-, ,pqs1,AA-j,'!h<?l,L,:.e-

r~:~;:~:::

5.5.4. onom

Lakotopiv~ kod legura

legure bakra,

tekih a poti~e

metala. od

Problem

kod

ovih

legura Sn

je i Pb.

sli~an Ukoliko

jednovr~menog

prisustva

f~0~~: ?H!'

legura ne sadr~i jednovremeno (1+2)-otsutan Sn, ili u (1+1) ova tip elementa, rastvaranje legura zahteva posebnu Efikasno enam jom rastvaranju, dalje rastvaranje otera

oba ova metala, HCl-otsutno Pb.

rastvaranje se vrsi U slu~aju da legura kiselina (HCl

u HN03 sadr~i Svaki

oba

te~njaj&hairt~~fii~ri9&a ~b;')~'O'~~~ln~'Cj~d"9st~;'~Qs;~. i i1<8.r,i~J;i\i;21:i'i'111l11nji. 1 L iqa,;-~1:-onl~eg:l",b~-Qii~lebroj prH!5aOjHljll ~k; til.tZ;ij.i~~d r'.a"p~~~l:1~~'J~~8il}~'Q4p'O~?R r "h["r; r~ -';"'l-rj f)i'-"-)"~'-)I'l r,;I.':'l:..!..~_r:.r.I.. r,llf~._._, . '.. menata"odred.,tl! 'je'dnog~ras~v0l:'a. ,U Ji'l:'a,kSL ,,~,v.9-Jsaf.?r ,,,a?j;r,e~'i'-:j.,!)<,q\IlBXPl)Jisi,
-to

se vrsi u meavini me~avinu. se posti~e Br,

HN03).

'1~'

i u me~avini i rastvor

HBr+Br 10%

(3+1). (v/v)

Po

zavr-

stoOcii S'~5kotlt:~~~ir~Gp~~~-E~f~s~o~~b~oc~id~tti: .;;i,::'.~m;~ m'T:r.~~ ~J

i.JJ~C~

t'.'

se vi~ak

razbla~i

HBr,

ko-

se vrsi

razbla~ivanje. uzoraka je rastvaranjem u HBF4/HN03 mesa-

5. 5.,,~,.",Al;_llij[j;me "b ];~gu:U~lJUnTf',\:jIjmna:: jia:'.i.'I"I~N~ mini-:Jmqa irmjJra&p,,,,,n':1i;::.:an len'ifiP.o]~"'inECi'tb\:ia ';ra:ii:'t'-iiij:rariJa'"pr6o~;!:naJrna!,:?e, ,,,!a;,,,;O., 5

Il.lAA.zP..l,a:ii:emciji (WI-]'1J Ht9l' Of.lbks'tfiib~ji. "';.1', 'n'sk'di~:h:d-' dobijenog ovim na~inom rastva~anja i odgovarajucih razblaMenih djuju $e B~ , ,:7:'5: Fit:" C~"" ye."",Mq __Cd.J ...nn.,'~~,_-'" --ru.l.:::,j!JrTI I...!. .1"0"
JeT naj-"~--!'f?

:~t~,~~~:N~ 't'i:~~;;~;~IU[kf~~il :lf~~6,~' I i;~".\~~~~~C:~~

rastvora odre-

vini

Treci na~in pripreme ovih i dodavanjem vinske kiselin~. Iz Sn ovih rastvora i Zn. odredjuju

g,

se Ag,

AI,

As,

Au,

Bi,

Cd,

Cu,

Fe,

Ni,

Ph,

Sb,

'f. KJn<,cJi/il<",o :Bb'.d:" zru.n.Z-.aHffis:b~q,arr'i'e rf :;:"zorka 'OJ,g.) .'. . " . "..j ',,~h , ..
5.5.5 GvO~dje i eeliku nom mogu i ~elik. da Izuzev bilo CiS, svi ostali elementi prisutni plamenom u gvo~dju emisiose odrede atomskom P apsorpcionom, bezplamenu 2.). bilo

6clfivpJ-J'W'dP:t~b,IMJ,1~ H,s;~i~U:rlAA:l-<kQc,;~'.e"J!lbis't>t~-''Pb . \kaO:: l'e-qi-raj\lci

e le~~~f;{c rl!-,~tl'fH-pjc'l ~,'},y~~,+.:, 'I."'.l'%~p.Ji,k;j.s~ :Lna,lIClll+HN~e.5Ra:~:~~r~n'~ .t-'.'s~,r:' ub rz a,:,~ JO~f vg.N e,~p8:5'g,9(9IM'9c,~<jt~:)..~ l"Cl,tSl1::9-:r Lir, Jn9':-l j, ,Ni,) ati S lJlilfiO'li.;)'1!1'> ~ " ra-s't:'V'adrrj
legu=g;i~~2';'

spektrometrijom. ili

Odredjivanje plazmeni luk

zahteva

atomsku Slo~enost kiselina

apsorpcionu ovih pa materi-

g~~f:tffvM~

8fh}'~11i" ll?Ehtr~~!l9'J ,j,<l,)izy-~!l td.J1'Vi:l'J.<at:l."-(iJZadJ~(~;alOga

spektrometriju, jala omogucava

(vidi kiseline nekoliko

poglavlje ili

(pos l~,,~e~?fJ![jfj-o tAsn9'ff r:CJ-Jl(tv'i-'""Cl~ 5'1' l l'~ci !}/;,z!HN0'j[ d: 6ils,ta""lganj;,F ltlst:tk~ ~a;'~ltratorn po n~ego",om na~rtvafe:q.jHa uBM(.;;l;; ~ B:ibopoq 5[- or;:..J.'32oq.t ,5fl~~miJJ...q .:oA '-t;k -::r-,A'~_q ~;;QJ'!Itl ~..J,~.L . " "'., , .... -.,., - . ;;~t~,-....J e:.;' rit.:-ox bo;~ -::.t.. L:"" _. ":~a;',9dred~,,an~e Sit0p0t"'el>Ho2~F~ 12VIH'iH' al:kaltio~'rastvaranje ',! uz~~~~a (obi~no 0,5 9 uzorka sa 20 ml NaOH koncentracije 200 g/l). Prisutni Na delu-

koricenje nekoliko ~elimo proba da

jedne ili

mesavine

je potrebod Fe toga na

no koristiti koje elemente

metoda je

rastvaranja,

zavisno uticaj

~redimo.

Problem

i priguivajuci

je

kao ?~~IJ~~~gf}1~~9ij~f~.1i.~)i2.i:~1.~} !Si1ol.:)(l"..!'::.'zqr:i

j"

SlJ'x

Gp9V2

'';';'::[(3)

5!1:;)ITi6.r~J j. f.!8 G(t:ii:;'C!~)~L';: ui2.i:.:1'"tc

E:

o:[!.',;{ rljo;-l_?-~,..

apsorbanciju Cr i Mo, standardi se prave od ta koje tvaranja. odredjujemo, Postoji

ali se ~istog koji se

uklanja gvo~dja

koriscenjem i alikvota

N20-C2H2 plamena. Vesta~ki standardnih rastvora elemenaizabranom i gvo~dja, postupku od kojih ras-

jednovremeno

podvrgavaju uzoraka ~elika

ljl-':IOVO;? ut:101:?,fsJ:. m9f'16~) LI om9~ oj

,:' ... f.::'.

vise

serna rastvaranja

68
\"

J
,)

TERMINI konsultovanje literatur-

I SIMBOLI

KOJI

SE

KORISTE

U ATOMSKOJ

APSORPCI-

cemo

opisati

nekoliko,

dok

za as tale

preporucujemo

ONOJ

I EMISIONOJ

SPEKTROMETRIJI Dimi trije Pellic

n.i~~;~p~.Q.a11akab(':3';:2. )\.i.4:~J}:P:':H5i~;3 ,,;~).r.~I.. }~~F.(

n,d ,) Oo"'Rci.S:tvM' Ni i Mg) vrili se ~ (1+1) do HC1, zagreva svetlo

'Ct'1 .~d~:l .,a::: 1 T~) st~1e'11 cbrrroc

s~
Atomska metry): je linijskog apsorpciona koje

Mr'f'Ei-"h ..;i;n{:Njt gJ'oi!d:j'j :Il''-g~li:kIi" ( r~)g f:rifjucf c'erl?Ji"itfi' 'M'J ~ b~J~'::>Cr,

do zavrlletka r/BN..f;;,'1;rfi!j'l;:'o'\":iJXij':;;J:;iI. intenzivno kljuca do spektr0metrija-AAS analize koja vrsta se vrlli atomska HNO pojave narandzaste
~ 8fFi

E~'A
(Atomic zasniva u gasnoj Spektrohemijska zra~enja metoda

e~lp,lev
apsorption na merenju fazi.

spe-kl.u~,lj.Ie';

spectroapsorpci-

koncentrovanom

boje,

~i'<i'tl:1Jrl1.t

<par""ii ~'.:.5 rI,;.;>:.s.:t;;1r~! ;~ ,.t::J,Bj-!.q.t'.:,.~~lq

\+

~Z'3eRilf!6]gfida', "':i!."fli1zgiJH?
:Jt
.'rn::d dC'tq)

";fdd:6'/J... df;.."!~'riJriif'4a~rJMtr:l,.:. '; '.' .L J:)!-.i !Hr.te~6J. d:';:E.,"l LfT.tV5?.em UJ.3':1\i

..
Atomska Spektrohemijska ra elemenata scitaaiju (Flame emisiona metoda ekscitiranih se naziva: spektrornetrija-AES analize koja se u svetlosnom Plarnena (Atomic Kada zasniva izvoru.

~~on

""~V
spectrometry): emisionih spektaza ek-

':1 : (l~s~y"},~,~pJ/'-tsM:f:!~?'/;';\Lt'1,Y;9,Zt'l;:j,,,,:: ~.'1htfl'!<~~c'\)vli,a1F,~)eJ:fl~~'l(Q"P>-rft'I~\)t':l {, , 'l~,

v.r.c,~f ,'ij..P:~T1)'

,1!:#~4;.f ,~.!~;,gr:~l~:J ,'t.~P,Otp~~~g ,'tl'Jft.v""tf~?'J't~),,jl~ <P.!" ~.~~.rM1',t'fw.:ni; \~:jH!t~ r.qp~lJH,Pl' .+i"pi,-s ~j. ',r!l! z,"(1?;~ cPlM~di,,;;i, ra~~)+l~~~~:i'\jq::d~rl"eJr.:tl:.)/_E::.J,tlki-:n:?o ..nA.i::rJ.fla.:r $? etiJ~Jrl0q0"1q {[+1) O~'ft1 82 .6tft.5~.!5"J.t.
amo~?:tje'&f"Yi;S}:!t~t~;'2' z.('!yg.lj!il,Yo'~i

na merenju

'i~

se plarnen koristi spektrometrija-PAES

metoda

atomska

ernisiona

Alatni

~elici

~iji

su

legirajuci

elementi

Cu,

Cr, .cbrMri:,[M'O-,l?<N:!i.,tbi.

atomic Atomska

emission

spectrometry). spektrometrija analize od koja Se (Atomic zasniva vrsta ili fluresgenqe na merenje u gasnoj stopljenih spectrometre-emisije

-~~{r'r',,,1; v(Las,t;~fr,'}jJ1 ."tt: u,-"1J?ll:Hl:,J,n~;:h.ir-l'M1JI-J:& n(),.A!l fW} rfuAA>t-tttqp.,~i.l1afl9.lj+100

ml H20)', blago stri i ohladi. zagreva Rastvor zute d9k se rastvor treba da bude rastvore ()[) ne i,,;b(i.'I;1::'t-J .1",ffi;Lft,Cfk.5:M'!:!tR?!Qd~LhzA~zelene do zuto-zelene boje (suville dugo linijskog " i dO,la.z.i. ta.loz,enja .~0,i)' Raz~,laziv~n)e do, ,s,,: d~ 5~n.r:J 91lh! ..! .~,!.:~~:J -.:!.~~'=.._. 9 .~:~ ;jf u,f.:r:::.Ld;:J;;'J', , sb.t.a:;.!,()d.tn.:.i"os.tj J3':t.6q E'tfls'J:9.::t~)1e:c koncentrovane HN03 i razblazi vodom.

fluorescentna metoda

ry):' Spektrohemijska zra~enja Aerosol rka u gasovitoj Analit

apsorbovanog

atomskih ~vrstih

fazi. ~estica rastvo-

vrs'i!=q;:adoht~""J)
_.y"

zagrevanje

daje

(Aerosol):

Disperzija

lJ ur.n-:::.n'r5;;'J::-r 9:::;'J!f;E:/f.L::t9C.~(T
'i"~n(if,.1joq

sr:,.t1fl~~:1qG.!.'

(1+1)

Za odredjiv,~-:fl~~ HC1, doda nekoliko kapi !lB31i 8 :3t

\~N',~~';' i,rf:3' 'S'P.i ,uuf<tJAR~~J'fbJ''';j'J:v.b~j\M5-.!''''f1'vli:~~]U .

C-tlu-ti
(Analit): kriva Odredjivani (Analytical elemenat curve): u rastvoru. Grafi~ki pretstavljena zavisc analita, vred-

sredini.

msIdo:r'! ..;:-~_-!..~~~;!!.-=!:~~~~~:!-=~::r.EE.:?~:L-~.!j'O~~~ ~~. 5. 5c-;lit.kZ. yr.sne .napomenm-u is,vj n:avedemtipUs;t}lpm. "Pr.;;pr-e- =ifakaP'b'lItb-qu~;fil
B"J'.lT"(.'sL ,-Lt~;o [)O;{, ko ri s G-E!JI1ie ,kaikib1 'atiomsl<:.ell'ap:s.aZlpci onel,sctakO''plame:ne)rellWS:i'{jh"E'P 'Sipek:t.:~ tft'1. j!;'l'

Analiticka nost izmedju i11 njihovih

merene vrednosti funkcija.

x signala, jeste

i koncentr')q~e&a2'vora I .. t>

A..u """'".
= -log
T.

K"';'::t,.U-

k..i),' tp..
.

I zb.or ~edn:e, <xh r.n:.j;lh \Li(si:-,,ltla Ellemen ta-'-I<iO,:j:lID ;za tr.e% atbdJr.edit!i.l,-' jflJtj(l' ka~ ;e:~i'ro{,'e nosti Proi ziY:od-j:a~.,i( ,JOmlerciij";-1)lirmapara.-t:a;:EfufP"Pll'tireb'ifw ,j()Qatk'-ec; :zai:t>'p'Uln-d.r",~:r-u-'. instrurnenta za '-;"ad, kao .;, detaljna uputstva "''''Lp;tri't-'il:''@!n!tIf''$-1;;Nr\'l~rdh:1l!I\''';'l::a!i,:t!Ii'O-ra i ana_1M~, ~?pe~!-f'~:y.J 1l\i'J';p.IJ-ja}A'l:.J,y:t-~:l'"nji

Apsorbancija transparencije,

(Apsorbance): A = log

dekadnilogaritam

recipro~ne

Fblank/Fprobe

Zp
jedinjenja

6 '6Jso'li%e.t.l'.s

!'lH\~'r,\?
rHv\:)

~,:Ir,;MJ:.u"Fjik,9"BJ\'.P'K{vodi ti

Fo -F t

apsorbovanog Apsorpcioni Atomizacija

(f}-." ,pf~r, rac~5':f .0-x,Jl?t\.r:;T~J'f'''; (?Jodf?~"f);i,a.,,?d:&?\YH:r-:?ucci~):~uJt',fp.J

c'?ebhA,~J.J4- ,Sr
!'~CI.fio [fj:~d5f!
"::2.:;:v "

u faktor apsorpcionoj (Absorption sredini factor): prema Odnos upadnom radijan~nog F 0: fluksa fluksu 'Q = (Fa -FtJ/Fo' (Atomization): Prevodjenje isparenih

~~5~f~~~ (IeI1t./:;;):

kod odredjivanja

Mg u plarnenu C2H2 - vazduh) ..

Jf,;r~l'l(,'~V

~)tn6vj.r:GIdsg-f
:')L1!snql-.l.q

(anali-

l.8~Y:I'I

tal
~ ,d;.:

u slobodne

atome.

!'I,',;.,,f.t,.t.i.te.,-lw
:a~.:..r): fjsovi V~V~ Deo ~

.snli921~ 9~2nlvm9tnvfibot ,1.:1

,,'::"1

~u,),O~)

,1:.! ,rJ/l;

,2,t~ \JA

-.1,;.'/:-,

'~~.:

!:.icutfis"rbo

;')-:rovj"BS"X

ff.tvo . nSl

~;r
ft:::;

atorne ispitivanog para Atomska elementa. (Atomic Atomizer zacija. (Atomizer):

~1f ....koje ~pan .~ l.e,.

sadrzi

slabodne vrili atomi-

Uth:1r:,vp
.i~;j..llll'::

lr~:;~~8J.!({L:~'f!.~m'3,19 j ~1".jao.i:'J'2 .. <. I ~) '-'S~l!:;! _:..::.U_&-~_ ..~_stE~~.?_'!.E? r!l()r~!::.w]Iq oIiG ,mGfIGJ~)(I.'::.:)CCU3m(ni.amo.1fY (.,itd~L'9"!bo ~~e ;'~L [Jf:?<)fTI u>U
1.1

e-t0':JtU."li";Z
Blanko rastvor analit, kao osnove (slepa ali ne sadrzi sastav, Efekat

probal

(mesto)

u aparaturi

u kojemse

(Blank drugom proba.

solution): pogledu

jeste ima sto

rastvor je moguce

koji

na-

merna

u svakom

pri-

1.i110J.~:-l-":i"J:G8qB

u!ernojti
9!'11VaE9rll
J.'

.6V9:J6r~s

'.J

9tj:!r.'"r}.l:bs:r,f.:.<~~ Au'. i.n-:')f1!.f~iq

iJ;,o~:l"1.:t',;lr!o]'.;)j';,:i:."'q

blizniji

i analizirana (Matrix Efekat

-J..l~.!..tGrtl f',I\!() j2.(JCI" .tOJf.: -"<:::;:n:~u':I !;)t.r.,q:J5!L.tis::-~.L~{ Epot

... !;.~tivf.il'l;."""~~ .ib.'rv)

Ll:

,Ut.t"'1:J9n10"!::'. ..:J

effect): anjona, sve

jeste

smetnja ili sto

koja

potice

od

svih

kon-

1..1: .!",;,rti:..f.98J .... ()J1bet ~(

0t!198aJ

.lO;{ svnbupc.m

l,~mitanata, ca~ion anjona, or

sem organic

aditiva; effect) ili

katjona smetnje

organskog

dela

(anion, prisustvo

bo OJ12.tvbS ,[ns~G~Jati~ nboj9m o~j:lo~~n 1.[t6do~q o~iio~9n !~ljel~o. ~: 0r" fHr;~d,:,:!q oiiiJ:be:rbCi . 5b()rnl.i9~o-:fI'':H;:g[::-;) 6;~::;,~! .(:f.',:::;t:lu l.t.uC".1.t::':.up.t-:rq
6!19!11.ef.q ~~d~:J-c-s..r-'1 f.19tf:G:-I~,,~J():! ,~r!";:~~t;-'(::; :'iI:c:Jf.(". ,(:)(,;.1' -1::) ~'~''':~(I'-J~j;.~.:,'l f1J..l1b-:([.,;bn:f.:i.ji.; i:..:.to\/x.ti6 ,.( ;5tr)~o\'r LOj'2i~5.bo '.-:''lS"1Q

,obuhvata

ih prouzrokuje

katjona

organskih

konstituenata

u uzorku.

:.';.~b.fJ,:':'.'.''''

ut.i::;:!;:\;:::
.<;-)8
.J:b"':iJ.:.i.;-.

-r~i~ :::'3~.:) ..

70
71

Efikasnost

rasprlliva<::aNebulizer (

efficiency):

je odnes koli<::ineras(~c). Definille se uodnosu na specifi~nu koncentraciju i izrazava kao ulazi u

prllene te<::nosti koja ulazi u Plamenik,~r~ma rasprlliva<::. ~61 Efikasnost

M &~'~

t.kolt~j?O te<::n1stikoja 11H:e.u S ..t.le4i~~~~~.td{~

~x/~c.
Korektor pozadine (Background spektrometru pomoeu koga se vrsi korekcija

rasprllivanja (Efficiency of neb;tliz~,l:ion): este odnos koj

~~ei~: Sistem na pozadinsko

(elektronski) u zra~enje.

licine analita koja ulazi u plamen prema C"( k91icini usisanog (aspiriranog) anaUta. ":J';"i'w,s,' Gorivni gas (Fuel gas): Redukcioni agens koji prilikom jedinjenja sa oksidansom daje detekci~imit~Pato~7,.~~it energi~a ~ e::s Granica detection): izrazena kao koncentracija c ili kolicina q izvodi se iz najmanje izmerene vrednosti xL' koja se moze L L . sa pouzdanolleu usvojiti kao istinska (prava), i za koju se ne sumn a da Je

Lampa sa llupljom katodom La~a i AFS obicno koristi kao primarni (~~bl~w-c~~~OiLatmp):~~~djenje koja se u AAS s~sni izvor za zra<::enja koje treba da bude apsorbovano (ili delom reemitovano kao fluorescencija) od strane analita u atomizeru. Ovakve lampe mogu biti sa katodom lampe (S8A~d eamp), zatoplje-

nom u cevi za praznjenje-zatopljene

ili se katoda maZe

sarno neka slucajno visoka vrednost blanko merenja. cinom

Vrednost 'xL je data jedna-

moze da iz nemenjati-rasklopne lampe (~mantabl}~ l~.j.)' Jf~todni ~Brijal toji iz jednog elementa-mo~m~~l~ka l~a(single-element lamp) ili se saskoliko elemenata-multielementska lampa (multi-element lamp) . Kalibracija pomocu ~ ~w.tO~ -r4lLt M~toda serije rastvora direktne kalibacije (~r~q&.ca~~b~a~nl: sa poznatim koncentrac jama Odredj1tvanog elementa. Promena koncentracije je prema pogodnoj skali. Metoda ogranicavajueih koncentracija (Proximity calibration): Metoda

e,~'J

iH ~~'tJ~4'w
Efekat osnove koji se jav-

gde je xbl-srednja vrednost, sbl-standardna devijacija blanko merenja i k-numeri<::kifaktor (2 ili 3) izabran u skladu sa specifikovanim nivoom pouzdanosti. Hemijske smetnje (Chemi~al interference):

kalibracije u kojoj je merenje apsorbancije A rastvora (koncentracije c) praceno merenjem apsorbancije Al i A2 rastvora koji sadrze susedne koncentracije cl i c2 odakle sledi: c = cl -

Ija ra. zbog toga ll~o analizirap~ ~emenat ~ec.UU-j~"'e;, Induktivno-spregnuta plazma

iJ.f,;/afe."eu.siAi';)lt:cw:~
(Inductively-coupled

formira jedinjenje koje tellko disociplasma): Bezelektrod-

A-AI A A

(c2-c1)

na plazma u obliku plamena koju pri normalnom pri.t~sku proizvodi visokofreki<OlOec1.- ylZo..twc>_ ventno po Je. 'o' r-Izvor zracenJ'a Svetlosni izvor (Radiation generator): Izvor koji emi-

2- 1

1''~~ 0. (L~~\l.tl\li.I.t'Lete't~~9)J. c\_I_~ !"'/~, .c).. ~cll Sw.ie.. .)o!...\.te~cl

),:..t .-0

I,

wdaJkl,u0
L eeL;

Metoda standardnog dodatka (Additional method): U ovoj metodi sam rastvor probe ,siuzi kao kal:lbracioni medium (sredina). Za rad se koriste tri alikvota iste zapremine, kojima se resoektivnn dodaju koli~ine O'~l' q2 analita; rastvori se po novo dovodu do iste zapremine, a kalibracija se izvrsi merenjem promene apsorbancije kao funkc:ije dodatka. Oksidans (Oxidant): Oksidaciono za atomizaciju. sredstvo koje sjedinjavanjem s goriv-

tuje karakteristicn~

:racenie.

e.j1e.u

M~~~l;;

Jednozracni. IGvosnopni) sistemi (Single-beam/double-beam/Sy~tems): Opticki sistem kod'koga se korlsti jedan/dval svetlosna zraka. Opticki sistemi u upotrebi kud plamene emis:lone spektroskopije su jednosnopni. Kod dvozracnih sistema cesto karillcenl.hu AAS zracenje iz svetlosnog izvora se cepa u analiti<::kizrak (sample beam) i refarentni zrak (ryferxmce beam). 'C-eflJ'tet/S Jonizacioni ujednaciva~, pufer (Ionization buffer): Spektrohemijski ujednacivac koji smanjuje i stlwilizuje joni~ac~ju slo~od~ih atoma analita. 11C1-U.J J.?-t.(QL4. . (;;/0..,0: . Karakteristicna koncentracija (Reciprocal sens~tivity): Odnos pr~ralltaja konce;'tracije odredjivanog elementa ( ll.) prema odgovarajueem prirallc U praksi se difinille -e-".~.'/}--C1-tJ~ elementa koja daje $etLSJb'~'i taju merene velicine (ll.x). kao koncen~lra~~o apsorbanciju ~d 0,0044 (transparencija 99% ili 1% apsorpcija). Zracenje koje

nim gasom daje energiju Osnovno stanje

CHK~t~~
stanje atoma.

==="--'-"~--

(Ground state): Najnize energetsko

Opticki apsorpcioni

put (Optical absorption path): Duzina svetlosnog

puta u sredini koja apsorbuje. Opf-ii:Jt t9J:Js0tp10..l Opti.cki denzitet (Optical density): Dekadni logaritam reciprocne vrerlnosti transmisionoq faktora D = log F 1Ft, (Zastareo termin koji ne treba koris titi l. cle,'; S

peS- ~

i~l

Oslobarljaiuci aqens (Releasing agent): Spektrohemijski ujednacivac koji. koriquje ili. smanjuje smetnje koje se javljaju zbog formiranja stabilnih

Karaktari'sticno zracenje

(Characteristic radiation):

e; 'S. \'.lJ- 9. e..~ct.rgraphite tube furnace): jedinjenja anali ta u a tomizeru. Pec sa uqllc'lr,mill grafitnom cevi (~arbonor, JA.~
Pribori. koji za atolllizacijukoriste ugljene ili grafitne cevi, zagrejanje propulltanjem elektricne struje kroz njih. Ako se, upotrebljava stapie sa ru-

-u.

specificno apsorbuje odredjivani el(l~o:~-t~'u~cHd.azi~e~~:S'e.u. Koncentraciona osetljivost (Sensitivity): Odnos prirastaja m~rene velicine ( ~x) prema odgovarajucem prirastaju koncentracije merenog elementa

l?..{,.(

fJl t-; L.e."f' 6"

porn probusenom norrnalno u odnos\l

sa uqljenlm ili grafltnim

na njegovu

asu, ",takvepeci

se nazivaju
furnace).

peci

lltapieem (carbon or grap~ite-rod

II
I

':'\) \U}:tQ,~.

(}t~{>,~lc
t':1f.-. " __

-t; \)..16 ~

Jf:, .u.,).?," ../......''!-t,.,

.F/~A A Jl

. "'" }I ,.:1.

Ylf,

72

73
Plamena fotometr ba koristiti. ja' (Flame photometry): Zastareo termin koji ne tre-

P1amenik sa aksia1nim (normalnim) prorezom (Axial 1~~nvers~l/ slpt burner): P1amenik sa predme~anjem kod koga je iz1azni otvor u ob1iku dugac-

-{leu~:CSee

Rezonantna 1inija (Resonance line), jeste ona 1inija ~ije je gornje stanje rezonantni nivo, a donje stanje osnovno stanje atoma. Kada je osnovno stanje multiplet, sarno pre1az na najnil!u komponentu mu1tip1eta, treba nazivati rezonantnom 1inijom. p,onekad se koristi i termin: rezonantno zraeenje (resonance radiation).. Rezonantni nivo (Resonance level): je prvi ekscitirani

kog uskog proreza, para1e1an /~ormalan/ sa ppavcem prostiran1a upadnog radi~;):l\Ie:e.t...I.teL jantnog snopa." '", Plamenik sa direktnim rasprsivanjem (Direct injection burner): P1a-

t;)4f"o-e .seo-t

r:.~~

e-eu.*e

e~4)

e.nivo

atoma ci-

menik u kojem se tecnost rasprsuje direktno u Plumer '''Ceb.A: ,'vi) Plamenik sa predmesanjem (Premix burner): Pl~enik u kojem se aerosol mesa sa gorivim gasom i oksidansom unutar kucista plamenika, pre formi-

J.~velt..l~

ja je parnost suprotna parnosti osnovnog stanja, a ciji se ukupni angu1arni momenat J ne raz1ikuje za vie od jedinice od vrednosti J Osnovnog stanja. ~tnja (Interference): Modifikacija apsorbancije pri nekoj odredjenoj koncentraCiji ana1ita us1ed prisustva neke supstancije koja prati odredjivati e1emenat, (Odomacen ali zastareo termin: interferencija se ne preporueuje) : Smetnje u raspr~ivanju (Nebulization interference~: Smetnje koje se

pZ eJ,.u..ii ..> ranja fronta plamena. Pojacavanje (Enhancement): Smetnje koje prouzrokuju
banci je.
I

povecanje

apsorapsor-

'\ 11'1/ ~~;} l.t-t: Potiskivanje"..jSuppression):"smetnje koje izazivaju smanjenje

ban.::~Je ,.--- ..-.-

Sl=l-e~e...u.

~~pt.al~

~vrednOsti pre'ciznost (Precisi0'Z): stepan u slaganja grupi merenja izvr~enih pri date koncentracije doplvene jednoj izmedju eksperimenta1nih ,1"'1,.t: datim us1ovima. Preciznost jedn~9',~na1itick09 postupka izral!ava se pomocu
"I'

,,.--

jav1jaju tokom procesa raspdivanja. tl\ SoY"':" ....,..~\rt.tJ'L~tl- ()0-'\:) ~ Spektrohemijaki ujednacivac (Spectrochemical buffer): jeste supstancija koja se dodaje i uzorku i referentnom rastvoru, sa ci1jem da se merenje ana1ita ueini manje osetljivim prema variranjima u koncentraciji interferenta. Aditivi kojimogu da sluze kao spektrohemijski ujednacivaci suo supresvri/potiskivaci/ (suppressor,.); ~slobadjajuei agensi (releasers); protektni agen-si (protective agens); ~olat.i1izat.ori(vo1atilizersl; saturatori/zasieivaei/ (saturators). Stabi1izovani zacija p1azmeuluenom dova dijafragmi. 1uk (Stabi1ised arc): Lucni izvor kod koga se stabi1istubu- vri'pomocu vrt1ol!nestruje gasa i1i pomocu zi-

standardne devijacije s, ili pomoC\i'r,~lativne. st~~rdne = sic u analitickom rezultatu. ", 'P"'C..iS

Q~

devijacije

sr

prividna koncentracija(Apparent concentration): Koncentracija analita odredjena pre nego sto je uzeta u obzir smetnja (interferencija) od ,.trane konkomitanta.

epf-reu.f

KO-AlS~..4+t..~~-fM.
til~kom

Pribori sa otpornickim zagrevanjem (Resistance-h.i!.J<c<J c]evlces): Pribori koji za atomizaciju (iz tecnog ili cvrsto<j stanja) koristc elektricnoprovodnu podlogu napravljenu ad matcrijala s visoKom topljcnjn,
il

,,\~\lt\~~ O"t\..
~~~,"\}.T

ko-

ja se zagreva elektricnom
Rndijantni fluks

strujom.
ili

'Ce~Js.letl. S
snaqa

/td;;,'cI
flux

oL~5i..2
or radiant pcf-'"

radijantna

(Radiant

djivanjf T::i{;~(~:;:::~~~:~:e p:::u;::~i:a (~:::~;m,r:~~l ::~:j.::::~\c istinskomkoncetra~ijom analita u ~~~' :t.Q.~\ Transparencija (Transmittance): Odnos radija~Og f1uksa Ft u snopu pro~"o,kroz apsorpcionu sredinu, prema fluksu u upadnom snopu Fo

wer): Snaga -.obliku radijacije.

SI i prakU"na vU.QQ:,\'1e.(l..";l.
chilmbcr):

~asprsivac
Rasprsivacka

(Nebuli~c:r):
kOrTlora

Sist.em za stvilranj0
"'(,

je~~i~~af-~S (Jilsnog mlaza

'\.~
koji
od

usisane tecnosti stvara maq lu. nag mlaza hOm'ogeno mesa

= Ft/Fo' T'ransmisioni -f-akt",rT:ransmission factor): Odnos transmisionog (

transmisionom zofaktoru

1:

fak-

(Spray

Komara

u kojoj

se

struja

gaste sredine koja sadrzi pratece supstancije \~ \. \..d'L. \,.. - -u

sa

kapljicama

ma~Jlc.

Razdvoje>ni plaman
na odvajena ad prirnarnez8ne

(Separate flame): Plamen u kojem je difuziona

saqorevanja. Ovo razdvajanje koje

sluzikao

zastita od direktnog kontakta dela plamena s okolnim vazduhom moze biti mehanicko kvarcna cev (separated flame), i1i aerodinamicko-strujom inertnog gasa (shielded flame). Referentan rastvar (~!~rence solutin): Rastvor sa istim rastvaracern kao i uzorak, koji sadrzi ana1.it, a eventualno i nekolike konkomitante u poznatim koncentracijama. \

sredinu koja sadrzi ana1it ~ve ( ?:Tblank)proba Fproba = 7: 7:b1ank Fblank

(Multipass system): Sistem ogledala koji omoguzracenja iz svet1osnog izvora neko1iko puta prodje kroz apsorppre nego sto dospe do detektora. (Flash back): Pojava koja se jav1ja kod plamenika dotoka gasova manja od brzine rasprostiraplamena u p1amenik.

'\
'to

s~
t' .fe.'t u,.l.,S

LIT

ERA

T U R A

I. Teorijski osnovi 1.1. D~.Egert i L.Hok, Udzbenik fizicke hemije, Knjiga I. Naucna knjiga, Beograd 1949. 1.2. G.R.Harrison, R.C.Lord i J.R.Loofbourow, Naucna knjiga, Beograd 1962. 1.3. N.S.Poluektov, Analiticke metode plamene fotometrije. Tehnicka knjiga, Beograd 1973. 1.4. B.V.L'vov, Atomic Absorption Spectroscopy. A.Hilger, London 1970. 1.5. M.pinta Ed., Atomic Absorption Spectrometry.A.Hilger, London 1975. 1.6. R.Mawrodineanu Ed., Analytical London 1970. 1.7. A.G.Gaydon, The Spectroscopy Flame Spectroscopy. Macmillan Ltd. Prakticna spektroskopija.

of Flames. Chapman and Hall, London 1957. tehnike

II. Osnovi eksperimentalne

2.1. A.N.Zajdelj, G.V.Ostrovskaja i JU.I.Ostrovskij, Tehnika.i praktika spektroskopii. Nauka, Moskva 1972. 2.2. D.Pesi6 i M.Marinkovi6, Spektrohemijska laboratorijska tehnika I. Naucna knjiga, Beograd 1979. 2.3. A.Grienfield, I.L.Jones and C.T.Berry, Analyst, 89,713 (1964). 2.4. M.Marinkovi6 and V.G.Antonijevi6, Spectrochim. Acta, 23B, 129 (1980). 2.5. V.A.Fassel, Anal.Chem., 51, 1290 A-1308A (1979). 2.6. S.Greenfield, H.McD.McGearim and P.B.Smith, Talanta 22,1 (1975); ~553 (1975); 32Ll (1976). 2.7. R.Herrman and C .T.J Akemade , Cher,Lical Analysis by Flame Photometry. Intersci.Pub., New York 1963. 2.8. N.S.Poluektov, Metodi analiza po fotometrii plameni, 2 izd. Hiffiija, Moskva 1967. 2.9. J.Ramirez-Munos , Atomic-Absorption Spectroscopy and Analysis by Atomic-Absorption Flame Photometry. Elsevier Publ. Amsterdam 1968. 2.10. R.Mavrodineanu and H.Biteux, Flame Spectroscopy. J.Wiley and Sons, New York 1965. 2.11. J.A.Dean and T.C.Rains, Flame Emission and Atomic Absorption metry. Volumes 1,2 and 3. Marcel Dekker, New York 1975. Spectro-

1.12. G.F.Kirkbright and M.Sargent, Atomic Absorption and Fluorescence Spectroscopy, Academic Press, London 1974. 2.13. K.C Thomson and R.J. Reynolds, .Atomic Absorption, Fluorescence and Flame Emission Spectroscopy. London 1978. A practical Approach. C.Friffin Ltd, ILIFl>E

2.14. J.Rubeska and B.Moldan, Atomic Absorption Books Ltd., London 1969. Vidi takodje: 1.3, 1.4.

Spectrophotometry.

76
::r

1:. I M

::I

9--!!:. ... :r :

)l

::I

q ;;:

III.

Ana1iti'15ka

tehnika

A1:.IJfT3MO.RTa;:rQa A>lOI;;:IMS I A\1CI:JQflOaQ;,A){8!10'I'A ILIM3H LO)ljITIJA~1A Heyden and Son'

3.1.
3.2.

W.J.Price, Ltd. W.J.Price, Son

Analytical London 1972.

Atomic

Absorption

Spectrometry.

Ter:min010~ija sxatJ:"XoeT En.rd~ao

01-8

.HleI.t:O,Q
>lS[1909'ICq

Spectrochemical Ltd. London 1979.

Analysis

by

Atomic

Absorption.

Heyden

and spektrai:I1'6~n~'ti tin1.1'l1.%i~'b\Boj"g'le:fal1.s'h'i,'in':m\VlOa"{uOra za ~rp~st"o~i-;,ASkO govorno podru~je. Redak.odbor:

U

3.3.
3.4. 3.5.

S.Ristic,

D~~~ic,

J.Baranac,

M.S1avin, York B.Welz,

Atomic 1978. Atomic

Absorption

Spectroscopy.

J.Wiley

and

Sons,

New M.J!ola.l:'in~Q~~ SHD s":ofsd H1 a:>lttio s[nJSvltoserbO, i RZN1Sfbije, Beograd 1979. .lJllUJersa 1J!0nv::r>l ...!.-n10 :sj"snsJJ19lso":!>llm s[nav1[be::rbO -l[lmss U slJ!u[lssnpsm 1 ser>lad ,s>! SIMBOLI, ~!~uPo'1'lkBA snls[lo9q2 je~~ei~dru15je sboj"sM sdssV U

Bl-cI

Absorption Et.,

Spectroscopy. Trace Analysis: New York

Verlag

Chemie,

Weinheim Methods for

1976.

J.D.Winerfordner, E1ements.J.Wiley Vidi takodje: 1.3,

Spectroscopic 1976.

and 1.4,

Sons, 1.5, IV.

NOMENKI;ATURA,

2.2,2.4,2.9,2.14. Obradarezultata

SPEKTROgEMJJfOJ ANAL~xs1ffJJlTeqax9 Prevod i adaptacija za srpskohrvatsko D.S.Pelli"

01-8

.reel.O.H
:;(",,,o.t

i'@.Ris'tii'lJwltbs:rbo dl>l151.t 11[!B Srbije, Beograd. 1980

.II-0l snboq912oq

t,iiVell'taj ZN R

(u..~mpil.

4.1.

W.W.Fuller, metry.

Electrothermal Chem.Soc., Errors London

Atomization 1977. and 1969. osnovama

for

Atomic

Ahsorption

Spectro-

smsxupsl u snsj"l:t stnsvltb9:rDO

Measurements London na Results in Chemical Analysis. monsmslq smutlnlmu!B .motler:tslJ!oer:t>!sqa u s::ro1ao1 1 s::rod stnsvltos::rbO .swl poJ!smsslq ubomoq smlo1ls5
..i:

\I-OE,.!

monolalme

4.2. K.Eckshlanger,
Van Nostrand

Reinhold, hemija knjiga, 3.2.

4.3. V.Vajgand,
Skripta. Vidi tak~je:

Analiti~ka Nau~na 2.12,

instrumentalne

analize,

Ideo.

Beograd

1979.

ltl;.ol!:-ld

,lnl~lb9!J1 u

~1:il.1sas 1-0.1

l-O~fjJ.l":Iq

0,,[-8

.l8er.

~O,IO
.sDS-:I<:!

.s>llnnsj" s>l61j"1IsnA V. primena ~.~,"'l.i( 9d:<9V

sflooq91aoq

.~<'(Oa.v
::rQ

s::r;~sd sJinlo stnBv 1 [Ds"bO .t

..sm..s:xupsl

5.1.

G.D.Crhistian cation New

and

J.J.Feldrnan,

Atomic and

Absorption Medicine.

Spectroscopy: Wiley

Appli-

,'lit-;:,d.:'..: . ::

in Agriculture, 1970. jugoslovenskih

Biology

Intersci.,

'U'I".:.'-,, . 8
".r

York

i)

-o:tsm lns::rrl 9vls 9tnsvlto~~bO u -qJS Sllsmslqslll s"sq rllnbslrl moo (st1oql":l:oe -serq 1 los":1vl::rqotloq u nsml::rq ,sbov) ltl::r:taUD1l1 tons':"s,,11 (9~_b:r:I..tm.6n en.1oviS 1 r8n;o::t{ 01-8

5.2.

1980

Katalog 1980.

standarda.

Savez.zavod

za

standardizaciju,

Beograd 5.3.

C.B.Belcher, Absorptcon Vidi takodje:

'The Prepar~tion

of Ferrous 8th

Alloys Ed.,

for

Analysis

by

Atomic 1976.

Spectrophotometry. 1.3, 3.2, 3.4.

Perkin-Elmer,

Norwolk

.J:c:r15.

,,!l!3.(~. 'it.'1.

~d.'v-:,;l.

\fJ5r-l.li1

.l.tlp-:wlsj"sm U 5nsml"Q

~.6s115fifi

.f:.rtO..t05V'.iJ>.~~

~1-U
snfloq9Ieoq

9dseV
svolo J.E.Dawson, Ed., Soc., J.B. Dawson and The G.Horlick, Annual London Reports 1978. Ed., London Atomic 290 Annual 1979. Absorption and Fluorescence Spectrometry. .stlpolon1m::r9T Reports on Analytical Chemistry. Vol.)8 on Analytical Chemis~ry. Vol.7. The Chem. 1 smutinIDBX .(urlub~sv) lbov

1 ujaltlm9~ u .lv~~ u 6volo9tns~it~~~Do'

.BJiS:tSDOq SDs::rdO

strr5vltn9~bO

81 -1

B. L. Sharp, Chem.Soc., Emission, ~

01-8 11-01

.ISel.

~{J.i:O
,Lsj"sq

Flame

Anal.Chem.,

(1980) ."Flame Photometry: (1971). Laboratory Practice"

*) .6.

J.Dvorak, Iliffe

I.Rubellka, Books,

Z.Reza~,

c1-Il

London,

first

Published

Program 2.kursa iz S P E K T R 0 HEM I J E ATOMSKA APSORPCIONA I EMISIONA SPEKTROMETRIJA HEMIJI Dr D.PeSic tehnike. Dr M.Marinkov.ic - PRIMENA U ANALITICKOJ 30.03.1981. ponede1jak 8-10 10,30-12,30 pos1epodne 15-18

Teorijske osnova. Osnovi eksperimenta1ne Ve!lbe

Dr D.Stojanov:i<:! Odredjivanje cinka ili bakra u krvnorn serumu .. I N E P Odredjivanje m1kroe1emenata: cinka, bakra i rnagnezijuma u zemljistu i bi1jnorn-materijalu. Specijalne tehnike. eksperirnentalne odredjivanja. Dr M.Marinkov:lc .. V.Bojovic,dipl. fiz .hem.

31.03.1981. utorak

8-10 10-11

Metode analitiCkih Vezbe

pos1epodne 13,30-17

Odredjivanje ,titana u 1egurama alurninijurnap1amenom ernisionorn spektrornetrijorn. Odredjivanje bora i fosfora u celicima pomocu p1azmenog luka. Primena u rnedicini, bio1ogiji zasti ti. Ana1iticka Vezbe tehnika. i

Dr M.Marinkovic
V I N

I;

01.04.1981. sreda

8-10 10-13

Dr D.Stojanovi-6 Dr .Mesaric

pos1epodne 15-19

Odredjivanje cinka i bakra u legurama. Odr~djivanje !live u hrani metodorn hladnih para (neplamena apsoripcija) Primena u po1joprivredi i prehrai.:"enoj industriji (voda, vazduh i zivotne narnirnice) Primena u metalurgiji. L-;tivaciona analiza. Vezbe

V.Bojovic,dip.l. fiz.hern. Dr .Mesaric

02.04.1981. cetvrtak

8-10

Dr D. Stojanovic N.Pavlovic,dipl.

10- .LI
11-12 pos1epodne 13-18

fiz .hem.

Dr R.Draskovic

Odredjivanje kadmijurna i olova u zernljistu i vodi (vazduhu). Odre~jiJanje olova u krvi. Obrada podataka. Terminologija. Zavrsna diskusija

Dr D.Stojij,novic I N E P

03.04.1981. petak

8-10 10-11 11-15

Dr D.Stojanovic Dr D.Pesi.:!