P. 1
SRPSKA MUZIKA

SRPSKA MUZIKA

|Views: 1,221|Likes:

More info:

Published by: Mirjana BeKa Radivojević on Mar 24, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/08/2013

pdf

text

original

Учитељски факултет Универзитет у Београду

на предмету

СРПСКА КУЛТУРА У ЕВРОПСКОМ КОНТЕКСТУ
Sowa Mаринковић

SRPSKA MUZIKA

Београд 2008.

Srpska muzika se na balkanskim prostorima razvijala u dugom vremenskom periodu koji se mo`e sagledati u dve osnovne etape − stara srpska umetnost, ~iji se razvoj prati od vremena doseqavawa slovenskih plemena do XVIII v, kada je ostvaren sna`an prodor zapadnoevropskih uticaja i umetnost novog doba, koja zapo~iwe sa uplivom romanti~arskih ideja u XIX v. i traje do dana{wih dana.

Stara srpska muzika
Sistematska istra`ivawa stare srpske muzike zapo~eta su posle Drugog svetskog rata i obuhvataju nekoliko sadr`ajnih celina: studije izvora o muzicirawu kod starih Slovena iz vremena wihovog osvajawa i naseqavawa prostora na Balkanu; odlike muzike u feudalnom dru{tvu (svetovna muzika − sa posebnim akcentom na istra`ivawe likovnih spomenika ovog vremena kao izvora za prou~avawe instrumenata, folklorna umetnost i crkvena muzika − sa izdvajawem hilandarske tradicije i kompozitorskog nasle|a u sa~uvanim rukopisima) i muzi~ki `ivot u XVIII v. Pristup istra`ivawu ovog perioda razvoja srpske muzike uslovqen je istorijskim okolnostima i zahteva uva`avawe slo`enosti prilika, jer je srpski narod na ovim prostorima `iveo izme{an sa drugima. Balkan je teren na kojem se odvijaju burni procesi akulturacija, mesto gde se sudaraju i pro`imaju civilizacije i kulture. Ta me{avina je katkad toliko slo`ena da je te{ko odvojiti ne samo kulturnu nego i politi~ku istoriju pojedinih etni~kih celina, koja se prepli}e sa istorijom drugih naroda i wihovih dr`ava (solunska bra}a ]irilo i Metodije zajedni~ko su ishodi{te kulturnih tokova u ve}ini slovenskih zemaqa − od Bugarske, Makedonije, Srbije, Hrvatske do Moravske ^e{ke). Srbi su u vi{e navrata bili glavni nosioci dr`avotvorne ideje na Balkanu, one uz koju ide i najcelishodnija institucionalna podr{ka razvoju umetnosti, ali to nije razlog da se istra`ivawa zaustavqaju i ograni~avaju dr`avnim granicama. Za razvoj srpske crkvene muzike, na primer, podjednak zna~aj imaju izu~avawa u vrlo udaqenim oblastima − od manastira Hilandara na Svetoj gori, preko Pe}ke patrijar{ije, De~ana, moravskih i fru{kogorskih manastira, zapadnih pravoslavnih eparhija (slavonske, karl{tatske i dalmatinske, ukqu~uju}i i wihova udaqena naseqa u Istri i Trstu), pa Sentandreje, Komorana, Temi{vara i Arada, sve do Rusije i Ukrajine sa kojima su veze bile `ive i razmena rukopisa mogu}a. Izvori za prou~avawe stare srpske muzike nalaze se u malobrojnim ali dragocenim sa~uvanim notnim rukopisima, ali tako|e i u filolo{kim istra`ivawima terminologije koja se odnosi na muziku i u likovnim spomenicima, na kojima su ~esto `ivopisani prizori muzicirawa i fiksiran izgled instrumenata. Najstariji prikaz instrumenata na jednoj minijaturi
2

poti~e iz 1180. g, tako da sistematsko istra`ivawe ovih izvora daje interesantne podatke o razvoju instrumentarijuma u periodu od kraja XII do kraja XVIII v. Pored prou~avawa iluminiranih rukopisa i fresaka iz srpskih manastira, va`na su i komparativna istra`ivawa bugarske i rumunske tradicije, koje su tako|e bile naslednice vizantijske umetni~ke prakse na ovom poqu. Muzika i muzicirawe se pomiwu u starim hronikama i putopisima. Mada je to ~iweno bez namere da se o ovoj delatnosti ostravi trag i takve, uzgredne napomene pru`aju informacije o dru{tvenoj funkciji koju je muzika imala, statusu muzi~ara, wihovim instrumentima, ve{tini i mo}i uticaja na qude (naro~ito su katrakteristi~ni opisi muzike koja je pratila bitke). U istom smislu, koriste se kao izvori za muzikolo{ka prou~avawa kwi`evna dela i pravna dokumenta. Slovenske muzi~are pomiwe T. Simokata u svom delu Istorija, posve}enom opisu ratova Vizantinaca sa Avarima i Slovenima; T. Sinkel, arhivar Svete Sofije u Carigradu (VII v, vreme opsade Carigrada), od IX v. bele`e se svedo~anstva o misionarskoj delatnosti ]irila i Metodija i wihovih u~enika. Dragoceni podaci o muzicirawu na prvim srpskim dvorovima i u sklopu crkvenih obreda nalaze se u `itijima svetog Simeona i Svetog Save sredwevekovnih pisaca Domentijana i Teodosija, kao i u delu @ivot kraqeva i arhiepiskopa srpskih arhiepiskopa Danila. Prvi rukopisi u kojima se nalazi jasno svedo~anstvo o poja~koj tradiciji tokom crkvene slu`be poti~u iz XII−XIV v. Uz tekstove se nalaze oznake glasova u kojima treba pojati. U to vreme nastaju prva originalna dela pevane stare srpske kwi`evnosti. Neumski rukopisi su iz ne{to poznijeg razdobqa: u Psaltikiji Narodne biblioteke u Beogradu (u bombardopvawu biblioteke 1941. izgoreli rukopis br. 93, sa~uvane su fotografije 12 strana Psaltikije koja je nekad sadr`avala 300 folija) postoje zapisi dveju pesama kir Stefana Srbina: Niwa Sili (Sada nebveske sile) i Vkusite i vidite (sa razli~itim tekstovima: jedan je crkvenoslovenske redakcije, a dva su gr~ka po 34. i 148. psalmu). Pretpostavqa se da je wihov kompozitor `iveo na dvoru Lazara Brankovi}a u Smederevu. U rukopisu s kraja XV v. sa~uvano je nekoliko kompozicija jermonaha Isaije Srbina, me|u koja je najzna~ajniji Polijelej (prvi deo na tekst 134. psalma na srpskoslovenskom i, drugi deo, na tekst 135. psalma na gr~kom jeziku. Poznat je jo{ jedan srpski kompozitor XV v. − Nikola Srbin i wegova Heruvimska pesma komponovana na gr~ki tekst. U vreme turske dominacije srpskim zemqama (od XV do XVIII v) nastaju mnoge promene, propadaju i gase se centri kulturnog delovawa ({to kulminira zabranom rada Pe}ke patrijar{ije 1766), a sa seobama se pomeraju na sever i zapad, na teritoriju Habzbur{ke monarhije. O tim te{kim danima svedo~e malobrojni sa~uvani putopisi. Oni potvr|uju da se me|u narodom sa~uvala `iva folklorna tradicija. Crkvena muzika je negovana u malobrojnim sa~uvanim punktovima u Hilandaru (u kojem postoji jo{ uvek nedovoqno prou~ena dragocena riznica sa oko 150 rukopisa iz XVIII i XIX v.) i u fru{kogorskim manastirima. Kult srpskih svetiteqa odr`avao se prete`no u usmenom predawu. Srbqak, kwiga Srpske pravoslavne crkve sa slu`bama posve}enim srpskim svetiteqima i oznakama za glasove po kojima se
3

obi~aji povezani sa radovima u poqu. Ravanica. ro|ewe i smrt. zahvaquju}i E. u Beogradu. kraqice. svakodnevnim `ivqewem − sedeqkama i prelima. koji je vetrovatno bio guslar). Arhitektonski i likovni spomenici nedvosmisleno su svedo~anstvo kreativnih potencijala. sa jedinim do danas poznatim melodijama srpskog autora − Pozdrav Mojseju Putniku Zaharija Orfelina. podtakli su razvoj svakolike umetni~ke delatnosti. delatnost wihovih naslednika − Stefana Lazarevi}a i \ur|a Brankovi}a. gudeci i sviralnici. Svedo~anstva su samo posredna. Studenica. Prede svirca i Hruse. tre}e izdawe je pripremqeno 1861. lazarice. obredi koji prate svadbu. ona se mogla pretvoriti u mo}no bojno oru`je. De~ani. Odr`awe i daqi razvoj te tradicije podsti~u gr~ki i ruski uticaji. 4 . Muzika nije slu`ila samo za uveseqavawe. skomrasi. 1726. Tu se osnivaju prve {kole (slavjanska {kola Maksima Suvorova. a pratila je i svakodnevni `ivot. ponovo u Beogradu izlaze tri kwige Srbqaka). g. fru{kogorski i mnogi drugi manastiri. razvija se i pozori{ni `ivot Srba u XVIII v. u hronikama se pomiwu doga|aji u kojima su muzi~ari-zabavqa~i u~estvovali. Sopo}ani. naro~ito izme|u srpskih i dubrova~kih vladara (tako su sa~uvana i imena prvih muz~ara − truba~a Dragana iz Prizrena. ali podjednako i o velikim umetnicima tog doba. a tako|e uzdizawe velika{kih porodica u sredwevekovnoj Bosni. Deo te tradicije sa~uvan je do danas − koledari. a za daqe usmerewe razvoja srpske muzike veliki zna~aj imali su kontakti sa ugarskom i austrijskom kulturom na teritoriji Vojvodine. Staro Nagori~ino. U ovim duhovnim centrima. Muzika onog vremena nije ostavila trag o svom postojawu. wihove prebogate riznice i biblioteke trajna su svedo~anstva o slavi i snazi svojih ktitora. rasko{no ornamentisana u duhu barokne umetnosti. i prema nazivima koji su u upotrebi lako je uspostaviti vezu sa istovremenom evropskom tradicijom: {pilmani ({to ukazuje na wihovo nema~ko poreklo). Koza~inskom.poju. sa zapisima ~etiri pesme (1757). Hercegovini i Zeti. prvi put je {tampana u Rimniku 1761. delatnost Emanuila Koza~inskog. ~uvawem stoke. Obi~aj onog vremena da vladari u znak pa`we i po{tovawa suseda i saveznika o praznicima {aqu svoje najboqe zabavqa~e da uveli~ju svetkovine svedo~i o mnogim takvim razmenama. Svetovna muzi~ka tradicija sredweg veka Podtataka o muzicirawu na feudalnim dvorovima nema mnogo. (potom je pre{tampana u Veneciji 1765. {kole u drugim gradovima naseqenim Srbima). Gra~anica. a 1970. ^uveni Hilandar. a oblast svetovnog muzicirawa dobija nov polet. Sredinom veka nastala je i najpoznatija srpska kwiga tog doba. Uspon dr`ave Nemawi}a.

Po~ekom XIII v. Muzi~ku praksu predstavqalo je jednoglasno pevawe na staroslovenskom jeziku. a po~etkom XVI v. pesama u ~ast Hrista. ostavila je traga na celom balkanskom prostoru. Sveti Sava sa u~enicima na~inio slu`bu u wegovu ~ast. U muzici Srba. u manastiru Putna. Najzna~ajniji je neumski rukopis iz XVII v. zajedni~ko za sve Ju`ne Slovene. koja }e se o~uvati do XVIII v. Bila je sastavqena po uzoru na pesme osmoglasnika i imala je oznake glasova u kojima je pojedine pesme trebalo pojati. − sadr`ali su pesme pevane u bogoslu`ewu u razli~itim prilikama. a u liturgiji je kori{}en gr~ki jezik. prodiru sve do Budima. postojala je zna~ajna prepisiva~ka {kola slovenskih i gr~kih rkopisa. Postoje podaci da je u spomen na svog oca Stefana Nemawu. − Miroslavqevo jevan|eqe (1180). kada se prvi put objavquje u Srbuqama. iz vizantijske crkve. onoliko koliko je to bilo mogu}e u uslovima wenog prakti~no iskqu~ivo usmenog preno{ewa. Tako zapo~iwe negovawe osobene pesmene tradicije. Zbog ratnih pusto{ewa i pomerawa granica dolazilo je do velikih seoba i promena u sastavu stanovni{tva. i }irili~ki. Makedonaca i Bugara slu`ba bo`ja i pojawe preuzeti su iz vizantijske kulture. pisan u Rasu po~etkom XIII v. Granica izme|u Istoka i Zapada pro{la je wihovim zemqama i to je ostavilo silne i raznovrsne posledice na daqi razvoj doga|aja na Balkanu. Ipak. u mona{tvu svetog Simeona. Muzi~kih notnih zapisa iz ovog ranog perioda razvoja nema. zapo~iwu turska osvajawa na Balkanu. U Moldaviji. Beogradski parimejnik. Manastir Kru{edol je tako podignut kao zadu`bina mitropolita Maksima Brankovi}a (†1516). nisu svi centri pismenosti bili uga{eni. 5 . U drugoj polovini XIV v. Naslednici srpske despotske titule − porodica Brankovi}a.Crkvena muzi~ka tradicija sredweg veka Najzna~ajnija prekretnica u razvoju muzike na ovim prostorima nastupila je sa pokr{tavawem ju`noslovenskih plemena u IX v. Delatnost u~enika ]irila i Metodija Klimenta (? − 917) i Nauma (? − 910). Prvi su oni ve} pomenuti iz XV v. Sredinom XV Turci su kona~no osvojili sve srpske zemqe. vrlo brzo zapo~eo je proces slavjanizacije crkvene slu`be. − Stihirar svetogorskog manastira Lavre. Me|utim. Bogorodice i svetaca. Ta ~iwenica odredi}e i wihovu potowu povezanost za Isto~nu i Zapadnu crkvu. regionalni i nacionalni elementi sna`nije su prodrli u stari crkveno-slovenski jezik (formirane su wegove nacionalne redakcije). kada su Srbi kao i Makedonci i Bugari veru primili sa Istoka. Tradicija pojawa bri`qivo je ~uvana. i Vukanovo jevan|eqe (oko 1200). {to postaje naro~ito zna~jno posle velike {izme (1054). koji su osnovali {kole u Ohridu i Preslavu. Najstariji ju`noslovenski i srpski rukopisi glagoqicom pisani Sinajski psaltir i Sinajski molitvenik − ~asoslov iz XI v. i tu su nastavili da neguju obi~aj sredwevekovnog zadu`binarstva i kultove srpskih svetiteqa. dok su u pokr{tavawu Slovenaca i Hrvata primarnu ulogu imali rimski misionari. na{li su tada uto~i{te u Ugarskoj. koji sadr`i Osmoglasnik i veliki broj stihira. kada je Srpska pravoslavna crkva dobila samostalnost (1219).

duhovnih koncerata i {kolskih pozori{nih predstava. Jegri. Na zahtev mitropolita Mojsija Petrovi}a ve} 1721. formira se veliko karlova~ko pojawe. Vidinu. osnovao slavensko-latinsku {kolu. Sviralo se i na drugim instrumentima − gajdama. ali na`alost. koje }e postati osnov razvoja srpske crkvene muzike u XIX v. Emanuil Koza~inski priprema i izvodi u Sremskim Karlovcima prvi pozori{ni komad sa srpskom tematikom − Smrt Uro{a Petog. g. Nastaju novi centri u kojima }e svakolika umetnost dobiti sna`ne podsticaje (fru{kogorski manastiri. koji je bio sredi{te okupqawa slepih narodnih muzi~ara. gr~ki sa srpskim re~ima. Karlova~ka mitropolija. osnovana je gr~ka {kola koja postaje rasadi{te ovih uticaja ({kole su potom otvarane u Sremskim Karlovcima. Sna`ni su bili i uticaji gr~kih daskala (u~iteqa muzike). Poznato je da je i Vuk Karaxi} bele`io neke pesme od iri{kih guslara. 6 . obezbe|uju}i trajnost i rasprostrawivawe epske tradicije. ~isto gr~ki i ruski. {to je zapo~elo proces promene akcentuacije napeva i samim tim imalo velike posledice na razvoj srpskog crkvenog pojawa. posebno u Sentandreji. za razliku od kwi`evnosti. g. Ostala su zabele`ena imena slepog Pantelije i Nedeqka iz Lota. Pod tim uticajima Zaharije Orfelin 1757. g. Zemunu. Kroz ceo XVIII v. uz budnu pa`wu i podr{ku mitropolita Stefana Stratimirovi}a. o toj delatnosti u oblasti muzike nije ostalo pisanih svedo~anstava. U ovo vreme delovala je i ~uvena slepa~ka akademija u Irigu. Komoran). predvo|ena patrijarhom Arsenijem III ^arnojevi}em velika je prekretnica u razvoju srpske kulture. Smederevu. g. Bila je to prilika za upoznavawe savremenih tokova evropske umetnosti i susret sa evropskim racionalizmom. kao i Dalmatinskoj i Budimskoj eparhiji). Grupa ukrajinskih u~iteqa sa Kijevske duhovne akademije sti`e ne{to kasnije − 1733. ispisuje ~etiri kanta u svom delu Pozdrav Mojseju Putniku. srpsku redakciju staroslovenskog slu`benog zamenio je ruski crkvenoslovenski jezik. umetnosti i duhovnosti. Mo`e se pretpostaviti da se ona utemeqivala pod uticajem srodnih evropskih pokreta. Bila je to svojevrsna {kola u kojoj su najve{tiji guslari podu~avali druge i tako prenosili svoja znawa. Po`arevcu. Oni uvode tradiciju negovawa kanta. Ruski car Petar Veliki je poslao u Sremske Karlovce u~iteqa Maksima Suvorova. duduku. Istovremeno povoqniji dru{tveni uslovi omogu}avaju stvarawe prve gra|anske tradicije. Krajem XVIII v. pregudnicima. pozvanih da pomognu razvoj pojawa i obu~avaju sve{tvenike. Poseban zna~aj imao je ruski uticaj. ukr{taju se brojni uticaji: u fru{kogorskim manastirima se pojalo srpski. a omogu}eni su uticaji rusko-ukrajinske crkvene tradicije na razvoj srpskog crkvenog pojawa. Sentandreja.Srpska muzika u XVIII veku Seoba srpskog naroda na sever u zemqe Austrijske carevine 1690. ali i u drugim ve}im naseqima. Godine 1713. koji je 1726.

razdobqe despotske vladavine kneza Milo{a Obrenovi}a. To }e se desiti tek sa slomom habzbur{ke i otomanske imperije. uprkos ~iwenici da u tom dobu on `ivi raspar~an i razbijen pod vla{}u nekoliko imperija i dr`ava. sti~e i me|unarodno priznawe. posle prolaska kroz pakao stradawa miliona qudi i strahovitih razarawa u Prvom svetskom ratu.Umetnost novog doba Krajem XVIII i po~etkom XIX v. tim priznawem se jo{ uvek ne ostvaruju u potpunosti oslobodila~ki ideali. Stilski okviri u kojima se razvijaju kwi`evnost i umetnost u skladu su sa ktuelnim evropskim tendencijama: romantizam i realizam u svojim razli~itim pojavnostima bitno odre|uju wihov duh i izra`ajna sredstva tokom celog XIX v. i 1815. kontinuirani proces odvija tokom celog XIX v. 7 . romantizam − Mokraw~evo doba (do 1914) i pozni romantizam − put ka moderni (do po~etka pedesetih godina). prosve}enog apsolutizma kneza Mihajla. Revolucionarno-oslobodila~ka borba u tom razdobqu prolazi kroz razli~ite faze − herojsko doba ustanaka. Borba za ostvarewe nacionalnih ideala. Kqu~na tema u srpskoj kulturi ovog vremena bilo je prihvatawe Vukove reforme. srpska muzika ulazi u novu etapu razvoja. zapo~eta ustancima 1804. ekspresionizam. g. kroz burne i bolne socijalne. religiozne i kulturne promene. i zavr{ava 1918. u srpskom narodu se formira evropski moderna nacionalna svest. da bi se po~etkom XX javila i druga moderna strujawa − impresionizam. g. Razvojni procesi umetnosti ovog razdobqa odre|eni su op{tim dru{tveno-istorijskim tokovima. razgranate muzi~ke tradicije koja se aktivno ukqu~uje u svetske razvojne tokove savremene muzike. Ideje nacionalnog preporoda javqaju se na celokupnom ju`noslovenskom prostoru a zasnovane su na prihvatawu narodnog jezika kao glavnog ~uvara etni~kog identiteta: Postavqen je zahtev za stvarawe kwi`evnosti na tom jeziku i wegovo uvo|ewe u kulturne i dr`avne ustanove. U tom dugom periodu svog razvoja ona prolazi put od postavqawa temeqa umetni~ke muzike (u evropskom smislu tog pojma) do oblikovawa jasnog identiteta bogate. nadrealizam itd. simbolizam. Po~etkom pedesetih godina XX v. politi~ke. kpoju odlikuju izvanredno slojevita stilska slika i zna~ajan doprinos brojnih autora koji }e biti sagledan kroz predstavqawe tendencija u razvoju srpske muzike posle pedesetih. Me|utim. promene koje nastupaju 1830. Ta wena evolucija mo`e se sagledati kroz tri osnovne etape: predromantizam (do po~etaka osamdesetih godina). period konstituisawa Kne`evine Srbije u ure|enu nacionalnu dr`avu koja 1878. potom ustavo-braniteqskog policijskog terora. krunu preuzimaju Kara|or|evi}i). Srpska muzika se tokom vi{e od jednog veka − po~ev{i od tridesetih godina XIX sve do sredine XX − razvijala u primarno romanti~arskim okvirima. g. sli~no kao i kod mnogih drugih evropskih naroda. dala je osnovu i okvir nacionalno-socijalnoj revoluciji koja se kao dugotrajni. dinasti~ke (1903. kada Beogradski pa{aluk sti~e status autonomne kne`evine Otomanskog carstva.

Takvo `anrovsko usmerewe stvarala{tva odre|eno je stepenom razvijenosti institucija muzi~kog `ivota.Predromantizam Predromantizam se u srpskoj muzici ispoqio vrlo celovito i jasno u periodu od tridesetih do po~etka osamdesetih godina. 8 . mogu smatrati prelomnim trenutkom u razvoju srpske muzike i ozna~iti kao po~etak nove razvojne etape. stremqewe ka narodnom. U Milo{evoj Srbiji zapo~eo je proces wihovog utemeqewa s osnivawem pozori{ta i peva~kih dru{tava u ~ijem okriqu se zame}u iskre budu}ih pedago{kih institucija muzi~kog `ivota. kao i predstavama pozori{ta Joakima Vuji}a. i posebno. Uprkos tome {to su op{te prilike za razvoj kulture i umetnosti u Srba bile znatno povoqnije u oblasti izvan mati~nog Pijemonta − Milo{eve Srbije. folkloru. predromantizam }e svoju dominaciju izgubiti u Mokraw~evo vreme. Idejni i sadr`ajni krugovi predromantizma u muzici bliski su onim u tada{woj srpskoj kwi`evnosti. Umetnost predromanti~ara bila je izraz duhovnih potreba mladog gra|anstva i wegovih te`wi ka demokratizaciji umetnosti i va`an deo wegove borbe za ostvarewe nacionalno-oslobodila~kih ideala. kada stvaraju li~nosti poput Mokrawca i Marinkovi}a. da su je neki nazvali i prvom srpskom operom. interesovawe za pro{lost. Posle 1840. [lezinger nastavqa da deluje u Beogradu u Teatru na |umruku. jer i u muzici se preromantizam razvijao pod uticajem prosvetiteqske misli.U muzici su tipi~ni oblici ispoqavawa ovih stremqewa bili komad s pevawem. one u muzici nisu iskori{}ene na isti na~in kao u drugim oblastima umetnosti. prirodi i ustanovqewu novih esteti~kih normi prirodnosti u izboru izra`ajnih sredstava. uglavnom. na savremenike je najsna`niji utisak ostavila muzika za @enidbu cara Du{ana. odlikovali su ga nova ose}ajnost. a ove stilske odlike prepoznaju se ~ak i krajem pete decenije XX v. pesme i instrumentalne numere) u tipi~nom predromanti~arskom maniru. Me|utim. koji svojim delom utemequju nacionalni romantizam. kada zapo~iwe wegova (i Marinkovi}eva!) intenzivna stvarala~ka delatnost. Me|u wihovim savremenicima jo{ uvek }e biti brojni oni ~iji se krug izra`ajnih sredstava uglavnom kre}e u okviru predromanti~arskih. koji je organizovao i vodio kne`ev orkestar (1831−40) sa zadatkom da u~estvuje u ceremonijama. u poetici socrealizma. koja je u predstavi imala tako zna~ajnu ulogu. i zato se osamdesete godine. solo pesma. komponuju}i i daqe uglavnom numere za komade s pevawem (horove. u kwi`evnosti. Od brojnih komada s pevawem za koje je komponovao muziku. kao i organizacijom prvih javnih koncertnih nastupa na takozvanim besedama. vokalne i vokalno-instrumentalne forme. horska muzika − dakle. Ti po~eci se povezuju sa delatno{}u Josifa [lezingera (1794−1870). ve} se linija kontinuiranog razvoja srpske muzike prati od ishodi{ta u skromnim po~ecima organizovawa muzi~kog `ivota tridesetih godina u tada{woj prestonici − Kragujevcu.

Vaclav Horej{ek (1839−1874). Za kompozitorovog `ivota objavqene su tri sveske Prvaoslavnog crkvenog 9 . te su tako postavili osnovu za budu}i razvoj muzi~kog {kolstva − {to je bio va`an preduslov za razvoj muzi~ke kulture. Me|u zastupnicima predromanti~arskih ideja najzna~ajniji je Kornelije Stankovi} (1831−1865). U harmonizaciji Stankovi} je te`io jednostavnim re{ewima. jer su rukopisi partitura dela ili izgubqeni ili u vrlo lo{em. najpopularniji. Dragutin Bla`ek (1847−1922) i Josif Svoboda (1856−1898). istovremeno se oku{avaju}i u wihovoj harmonizaciji. odnosno dosta hromatike i sa stanovi{ta klasi~ne harmonije vrlo dinami~an modulacioni plan). Prve zapise ovog tipa objavio je Vuk Karaxi} u drugoj kwizi svojih narodnih pesama. jer srpsku muziku prihvataju kao svoju. {to se naro~ito manifestuje kroz wihovo interesovawe za srpsku narodnu pesmu. Mnogi od wih zauzimali su istaknuto mesto u tada{woj muzi~koj kulturi i razvili raznovrsnu delatnost − izvo|a~ku. zabele`eno je da je u wemu muzika imala izvanredno veliku ulogu. Oni su bili prvi u~iteqi muzike. ali je ovaj deo srpskog muzi~kog nasle|a danas uglavnom nedostupan. Hugo Doubek (1852−1897). Gvido Havlasa (1839−1909). koji su u XIX v. Svojim stvarala{tvom oni se uklapaju u aktuelne stvarala~ke tendencije i u `anrovskom i u stilskom smislu. Me|u desetinama ~e{kih muzi~ara koji su radili u Srbiji posebno se izdvajaju Robert Tolinger (1859−1911). Me|u prvim zapisiva~ima srpskih narodnih pesama bilo je dosta stranaca. ~esto ne~itqivom stawu. a poseban isorijski zna~aj ima wegova delatnost na zapisivawu i obradi srpskog narodnog crkvenog pojawa. Bio je pijanista. Tokom dve godine (1855−57) on je istrajno i samopregorno bele`io napeve. koje nije bilo jednostavno realizovati zbog slo`enosti pojedinih napeva (naro~ito kod harmonizacija melodija VI glasa koji ima orijentalizovane elemente. prvi {kolovani srpski muzi~ar svestranih interesovawa. \urkovi} je bio jedan od prvih srpskih muzi~ara koji komponuju vi{eglasnu crkvenu muziku. dirigenta jednog od najstarijih peva~kih dru{tava − Srpskog crkvenog peva~kog dru{tva u Pan~evu (1838) i osniva~a diletantskog pozori{ta u tom gradu (1844). @anr komada s pevawem bio je sredinom XIX v. publicisti~ku. pa i kompozitori. a bavio se i obradama narodnih i popularnih pesama. pedago{ku. Dragutin ^i`ek (1831−1913). organizatorsku. po zapisu i harmonizaciji Poqaka Fran}i{eka Mireckog (Mirecki. Josif Ce (1842−1897). Neki od wih su bili vrsni izvo|a~i.Sli~nog su usmerewa i dela Nikole \urkovi}a (1812−1875). kompozitor i horovo|a. Vojteh Hlava~ (1840−1911). Najstarije sa~uvane kompozicije u srpskoj muzici ovog razdobqa jesu harmonizacije i obrade narodnih pesama. uglavnom numera za komade s pevawem. ali to jeste delo nadahnu}a i velikog promi{qawa. igrali veoma va`nu ulogu u muzi~kom `ivotu Srbije. Sa~uvano rukopisno nasle|e (danas u Istorijskoj zbirci Srpske akademije nauka i umetnosti) obuhvata sedamnaest svezaka harmonizovanih crkvenih napeva i jo{ pet (oko 400 stranica) sa jednoglasnim zapisima. posebno ~e{kih muzi~ara. 1791−1862).

Romantizam − Mokraw~evo doba (1880−1914) Razdobqe koje obuhvata kraj XIX i po~etak XX v. u evropskim razmerama. fantazije. kompozitor i horovo|a. Jovan Pa~u (1847−1902). Jenko je dao zna~ajan doprinos razvoju komada s pevawem (wegova Vra~ara. za srpsku sredinu iznena|uju}ih virtuoznih sposobnosti. u srpskoj kulturi u svim oblastima. upore|uje sa romanti~arskom operom K. Prva sveska obuhvata Liturgiju sv. sve u Be~u) za glas i klavir. dirigenta. dugogodi{weg kapelnika Narodnog pozori{ta (1871−1902) i kompozitora. kondake i irmose od Spasovdana do Vavedewa. Me|utim. kora~nice. Me|u srpskim muzi~arima druge polovine XIX v. U stilskom pogledu on stvara u romanti~arskim okvirima. druga pesme iz liturgije sv. 1894. izdvajaju se Milan Milovuk (1825−1883). kao i horove rodoqubivog karaktera. dugogodi{wi dirigent pan~eva~kog Srpskog crkvenog peva~kog dru{tva. Jovana Zlatoustog i sv. Za srpsku muziku vezana je i delatnost Slovenca Davorina Jenka (1835−1914). g. 1863. na kojima je radio u Be~u u periodu 1856−62. donelo je su{tinske. Jenko utemequje i srpsku simfonijsku muziku (uvertire Kosovo. tropare. Bio je dobar pijanista. U svom vremenu delo Kornelija Stankovi}a imalo je izuzetno veliki odjek. a komponovao je i pozori{nu muziku. smatra se prvpom srpskom operetom. Na sceni je najdu`e opstao \ido (1890). pijanista i kompozitor i Mita Topalovi} (1849−1912). 1882. Jovana Zlatoustog. u svom vremenu izvanredno veliku popularnost je u`ivala i wegova delatnost u oblasti svetovne muzike. muzi~ar koji je napisao prve teorijske uxbenike na srpskom jeziku. ^esto je nastupao na koncertima samostalno ili kao pratilac peva~a. u~iteq muzike i kompozitor. Stankovi}ev rad na crkvenoj muzici od najve}e je va`nosti. relevantne rezultate u umetnosti i nauci. M. Aleksandar). crkvene kompozicije. uspe{ni dirigent. Vebera /Weber/). Iz oblasti svetovne muzike Stankovi} je objavio ~etiri sveske s obradama srpskih melodija (1858. 1859. U istorijskom smislu. a komponovao je brojne horove. plesove. Bavio se i dirigovawem i jedno vreme radio sa najpoznatijim peva~kim dru{tvom ovog doba − Beogradskim peva~kim dru{tvom (osnovano 1853). oslawaju}i se na ~e{ke uzore i tradiciju nema~kog ranog romantizma.pojawa. lekar. izvrstan poznavalac crkvenog pojawa i stvaralac u ovoj oblasti. pa i u muzici. U tih tridesetak godina inenzivnog razvoja izgra|uje se materijalna osnova za odvijawe muzi~kog `ivota evropskog tipa. Srpkiwa. krupne pomake i prve istinske. Vaslija Velikog. 1862. Milan. Wegove kompozicije za klavir pripadaju tipu salonsko-virtuoznih komada. Autor je srpske himne Bo`e pravde. Utemequju se institucije. Svoju 10 . a najuspeliji komad Prinbislav i Bo`ana. Ono je dalo po~etni impuls razvoju nacionalnog stila i nadahwivalo naredne kompozitorske generacije. kondake i irmose od Bo`i}a do Spasovdana a tre}a − tropare. i to ne samo u srpskim krajevima (wegovo delo bilo priznato naro~ito u Rusiji). hor i klavir solo.

melodika mu je inventivna. U ovom razdobqu deluje nekoliko kompozitorskih generacija. ne{to kasnije. Grm). ^e`wa. on sa sigurno{}u prati korektnu dikciju deksta. kao i opere. razvijaju se muzi~ka publicstika i muzi~ko izdava{tvo. Marinkovi} je romanti~ar sa izrazitim melodijskim darom. Baji}a i \or|evi}a. U oblasti horske muzike Marinkovi} je komponovao za mu{ke. Stojanke. `enske i de~je ansamble. Krsti}a. Veliku pa`wu posve}ivao je korektnoj deklamaciji teksta. Molitva. {irokog daha i neposrednosti izraza. uglavnom je bio posve}en vokalnim `anrovima − solo pesmi i horovima. kompozitoru i horovo|i. Poto~ara. Milojevi} i Hristi}.delatnost razvija Narodno pozori{te (1868) u kojem se izvode i muzi~koscenska dela. stvaraocu prvenstveno lirskog senzibiliteta. kako Sunce sija. Rastanak. rani i pozni romantizam. 1909−1911. Jadna majka. tada se susre}u i prepli}u predromantizam. a u `anrovskom. Potrok `ubori. Mokrawca. On se smatra utemeqiva~em ovog `anra u srpskoj muzici. sada se osnivaju raznovrsni orkestarski i kamerni. Iz grad u grad). to je period u kojem se komponuju dela svih `anrova − uz dotad najzastupqeniju vokalnu muziku (horsku i kamernu − solo pesmu) i instrumentalna− simfonijska i kamerna. U stilskom smislu. Wegovih jedanaest kola (1881−97) − spletova obrada narodnih pesama pisanih za mu{ki ili me{oviti hor − smatraju se prete~ama Mokraw~evih rukoveti. koji se kre}e u okvirima poznoromanti~arskih sredstava izraza. {to je za ono vreme bio novi kvalitet u srpskoj muzici. Osamdesetih godina zapo~iwe stvarala~ka delatnost Mokrawca i Marinkovi}a. Na Veliki petak. Primarno sredstvo izraza jeste melodika. me{ovite. novosadsko. Poput svog mla|eg savremenika. 11 . Oh. {aba~ko pozori{te. postavqaju se osnove muzi~kom {kolstvu osnivawem Srpske muzi~ke {kole u Beogradu (1899) i. U Marinkovi}evom opusu najzna~ajnije mesto pripada solo pesmama. Bini~kog. putuju}e dru`ine. Marinkovi} ima izrazitu sposobnost ponirawa u smisao i atmosferu stihova. Isidor Baji} u Novom Sadu (1908) i Muzi~ke {kole Stankovi} u Beogradu (1911). potom i druge pozori{ne i operske ku}e (Opera na bulevaru @arka Savi}a. du{o. a wegove kompozicije u ovoj oblasti postavqaju najvi{e umetni~ke i profesionalne standarde (Ala je lep ovaj svet. ansambli − uz brojne horske. pojavquju se zna~ajni solisti − peva~i i dirigenti. ali i smislom za dramatsku sugestivnost − kada to tekst kompozicije zahteva. koje je komponovao na stihove romanti~arskih pesnika ili po motivima narodnih napeva. Kantata Dositeju Obradovi}u). po~etkom XX v. Paunovi}a. Negovao je i `anr tada popularne sevdalinke ([ano. a posebno je negovao `anr horova s klavirom (Zadovoqna reka. ali se u poznim opusima prime}uje i vrlo razra|en klavirski part i znatno slobodniji harmonski jezik. ni{ko. Me|u najistaknutijim umetnicima ovog razdobqa posebno mesto pripada Josifu Marinkovi}u (1851−1931). a u godinama pred Prvi svetski rad svoje prve kompozicije pi{u i Kowovi}.

estetizuju}i folklor. Fantaziju i Nokturno za violinu) i muziku za komad s pevawem (Su|aje Q. harmonsko mi{qewe. izuzetnom snagom i uverqivo{}u svog umetni~kog izraza dao uzore koje }e naslednici po{tovati i daqe nadgra|ivati. Put transformacije folklora za romanti~are ove generacije nije bio put odre|en nekim sistemom pravila koja se moraju slediti: on je plod individualnog tragawa. kao i po na~inu na koji mu pristupa − po estetizaciji i stilizaciji kao vode}im postupcima u obradi narodnog napeva. tako Mokrawac u muzici utemequje romantizam i svojim delom postavqa osnovu za razvoj nacionalne {kole. Estetizacija name}e izvesna ograni~ewa u spoznavawu i asimilaciji narodne tradicije. srpske muzi~ke istorije. bio je Stevan Mokrawac (1856−1914). Mokraw~evo poznavawe i razumevawe folklora su{tinski se razlikuje od predromanti~arskog − prve dodire sa narodnom pesmom on nije imao preko {tampanih zbornika.Vrlo je vredan Marinkovi}ev doprinos duhovnoj muzici (Bo`anstvena liturgija sv. uop{te. napu{taju}i bitne zakonitosti `ivota narodne tradicije − preme{taju}i napev iz folklornog konteksta i slobodno mewaju}i `anrovsko odre|ewe i prvobitnu funkciju napeva. bosanski. kao i kod drugih velikana romantizma. primorski. `anrovsko oboga|ewe. ali i brojnih drugih i kao kamerni muzi~ar u guda~kom kvartetu). rumunski. Ovladav{i u potpunosti profesionalnim ume}em i pokazav{i izvanredan ose}aj za realnost trenutka u kojem se nalazila srpska muzi~ka tradicija. On joj se u svojim delima obra}a kao umetnikromanti~ar. obele`en pe~atom genija. kod Mokrawca. ruski. te zato za naredne generacije on jeste uzor i inspiracija i biva prihva}en kao nu`nost i zakonitost. ali ipak otvara put za plodonosne uticaje folklora na razvoj svih parametara muzi~kog jezika − melodiku (tematska komponenta je za romanti~are imala primaran zna~aj). Delovao je u oblasti izvo|a{tva (kao dirigent Beogradskog peva~kog dru{ta. kao i uticaj rukovedawa kao specifi~nog na~ina muzi~kog mi{qewa na razvoj instrumentalnih i scenskih oblika. Petrovi}a). danas {kola Mokrawac 12 . agogiku. ~ak i turski). ali i ritmiku. pedagogije (on je jedan od osniva~a prve stalne muzi~ke {kole u Srbiji 1899. ve} i drugih naroda (makedonski. Jovana Zlatoustog. on je lepotom svojih dela. ma|arski. Mokraw~eva aktivnost je bila vrlo raznovrsna. Najznatnija li~nost s kraja XIX i po~etka XX v. Kao {to Vukovo doba predstavqa po~etak romantizma u srpskoj kwi`evnosti. muzi~ki oblik. a mnogi smatraju i. Mokrawac je po mnogim osobinama tipi~an predstavnik prve generacije romanti~ara − utemeqiva~a nacionalne {kole − po {irini interesovawa za folklor ne samo svog. sa posebno izra`ajnim Ot~e na{). Komponovao je i instrumentalnu muziku (Sonatina za klavir u ~etiri ruke i Dve srpske igre. Mokraw~ev utemeqiteqski zna~aj za srpsku muziku nedvosmisleno potvr|uje put razvoja rukoveti u srpskoj horskoj muzici. Folklorna tradicija bila je `iva ve} u prvim zvu~nim utiscima iz wegovog detiwstva. koji se po utemeqiteqskom zna~aju svoje mnogostrane i plodne aktivnosti mo`e porediti i izjedna~iti sa mestom koje Vuk Karaxi} ima u srpskoj kwi`evnosti. g. stilizuju}i ga u skladu sa idealom klasi~ne lepote.

kao i instrumentalnoj muzici). prete`no horsku tradiciju. Modalnom koncepcijom svoje harmonije Mokrawac postavqa temeqe nacionalnom harmonskom stilu. 1914. i dr). bogata paleta izra`ajnih sredstava. Rukovetima srodne oblike poznaje i evropska muzi~ka tradicija (u vokalnoj. romanti~arske koncepcije. Posebno se u tom smislu izdvajaju Peta (1892). bele`ewa crkvenog pojawa (Mokrawac je zapisao beogradsku varijantu srpskog crkvenog pojawa i objavio Osmoglasnik. sa pesama o Hajduk-Veqku). mada je znatno ve}i wegov doprinos muzici pravoslavne duhovne tradicije. prete`no modalne harmonije. Deseta (1901) 13 . Mokraw~ev kompozitorski opus i danas se ubraja u vrhunska ostvarewa srpske umetni~ke muzike. on je usmeren na vokalnu. Ovakva dela su naj~e{}e svedena na jednostavne. celovita muzi~ko-dramatur{ka koncepcija dela. Tri statije na Veliku subotu 1904−07. razu|ene polifonije. a u srpskoj muzici tog vremena ovaj tip dela ~esto je i rado kori{}en pod razli~itim nazivima − venci. Naziv za svoja dela Mokrawac je potra`io u jednoj lepoj re~i narodnog jezika (sa zna~ewem vencabuketa izabranog poqskog cve}a) i time sam ukazao na tesnu povezanost svog muzi~kog mi{qewa sa narodnom umetno{}u. inspirisane. Jovana Zlatoustog 1895. horskih rapsodija sa~iwenih od niza pesama za koje je inspiraciju na{ao u folkloru.u Beogradu. izvanredna faktura horskog stava. Mokraw~eve rukoveti se ~esto do`ivqavaju kao svojevrsna antologija narodnih pesama. Ta ~iwenica nije bitno uticala na wihovu percepciju: svi napevi se prihvataju kao obrade citata narodnih pesama. Manojlovi}a. kasnije po zapisima sa dopunama objavqen kao Op{te pojawe u redakciji K. [esta (1892. kao i vrsnim po razumevawu duha narodne umetnosti. prete`no horsku muziku. etnomuzikologije (bavio se sakupqawem folklorne gra|e i prvi je objavqivao autenti~an materijal u jednoglasnim zapisima. ali se autenti~no poreklo napeva danas mo`e utvrditi za tek ~etrdesetak od 80 pesama od kojih su rukoveti spletene. 1908. Rukoveti odlikuje sjajan izbor i promi{qeno kombinovawe motivskog materijala. Dve pesme na Veliki petak 1892−93. 1935). prete`no zasnovana na narodnim duhovnim napevima. g. ostvarena majstorskom rukom izvrsnog poznavaoca horskog stava. Centralno mesto u tom delu Mokraw~evog opusa ima petanest rukoveti. zanatskim znawima. istan~ani ose}aj za jedinstvo poetske i muzi~ke zamisli. predava~ u bogosloviji i gimnaziji). Ona su istovremeno prisan i produbqen izraz iskrene vere. i pripremio za {tampu Strano pjenije. bez obrada i harmonizacija). Mokraw~eva dela u oblasti duhovne i svetovne muzike imaju podjednak zna~aj. a na~in rada sa folklornim materijalom smatra se uzornim: znala~kim u smislu vladawa profesionalnim. spletovi pesama. Tebe Boga hvalim 1904. posebno u harmonskom jeziku. bogate. U oblasti svetovne muzike poqe Mokraw~evog rada tako|e je usmereno na voklanu. rukopis u ratu izgubqen. Pro`eta su duhom tradicionalnog pojawa. Liturgija sv. ~ak {ablonske obrade narodnih pesama povezanih u nepretenciozni potpuri. Mokrawac je svojim rukovetima daleko nadma{io prethodnike i stvorio remek-dela neponovqive lepote i izrazito individualne. kola. @anrovski. Wegova duhovna dela pripadaju vrhunskim ostvarewima svetske ba{tine (Opelo u fis-molu 1888.

Stano mori i Cve}e cafnalo) i prve srpske simfonije − Kowovi}eve Simfonije u cemolu. Sedma (1894) i Jedanaesta (1905) sadr`e pesme iz Stare Srbije. Stvarala~ki doprinos kompozitora ″beogradske {kole″. Najizrazitija stvarala~ka li~nost me|u kompozitorima ″beogradske {kole″ bio je Stanislav Bini~ki (1872-1942). horove (posebno uspeli su Seqan~ice i Tetovke). Bini~ki je tako|e komponovao brojna druga dela − orkestarske uvertire (Iz mog zavi~aja) i vojne mar{eve (popularni Mar{ na Drinu). zna~ajni organizator. Tipu rukoveti pripadaju i Primorski napjevi (1893). te da Beograd postaje istinski centar srpske muzi~ke kulture. ali u nacionalnom kontekstu (radwa se odigrava u srpskom selu pod Turcima). jedan od osniva~a Srpske muzi~ke {kole. Deveta (1896) iz Crne Gore.i Petnaesta rukovet (1909). Deseta i Petnaesta iz Makedonije. jer se u wemu koncentri{u najboqi muzi~ari. {to opredequje specifi~an polo`aj Mokraw~evog dela u srpskoj muzi~koj tradiciji kao kamena me|a{a i ishodi{ta. Pragu i Be~u. simboli~no se isti~e da se po~etkom veka odigrava sna`na centralizacija muzi~kih zbivawa. U pore|ewu sa rukovetima. Po~etkom XX v. Ovim. Osma (1896) i Dvanaesta (1906) napeve sa Kosova. mawe su poznata i prihva}ena. kao i wihovim kompozicionim principima. U tom smislu naj~e{}e se pomiwu veze izme|u tematizma rukoveti (pesme Lele. a wihova organizatorska. kao i horskih ansambala. u Narodnom pozori{tu u Beogradu). zna~ajan je za srpsku muziku kao pomak u `anrovskom pogledu. kasnije prvi direktor {kole ″Stankovi}″. diriginet i pedagog. Ali. 1899. komponovana u duhu romanti~arske operske tradicije sa uticajima verizma. od 1904. prvi direktor Beogradske opere (1920-24). Rukoveti su u srpskoj muzici odigrale ulogu prebogate riznice iz koje su generacije kompozitora crple svoju tematsku inspiraciju. U wihovim opusima javqaju se prve opere i simfonijska dela. uprkos tome {to se po tipu obra}awa folkloru u stilskom smislu mo`e oceniti kao regresivan. druga Mokraw~eva dela iz oblasti svetovne muzike. izuzev blistavog horskog skerca Kozar (1904). Rane rukoveti odlikuju veliki broj pesama (do deset) i usmerenost na folklor u`e Srbije − rukoveti od Prve (1883) do [este i Trinaesta (1907) nose naziv Iz moje domovine. duhovne kompozicije (Liturgija i Opelo) i solo pesme (ciklusi Pesme iz ju`ne Srbije i Mijatovke). 14 . kao i rad na prikupqawu narodnih melodija zasnivaju se na pouzdanim profesionalnim temeqima koje su stekli tokom {kolovawa u vode}im evropskim muzi~kim centrima − Minhenu. muziku za pozori{ne komade. jer se vra}a na predromanti~arska iskustva u toj oblasti. Bini~kova opera Na uranku prva je izvedena srpska opera (1903. Orkestar kraqeve garde). posezalo se nebrojeno puta. dirigent prvog srpskog simfonijskog orkestra (Beogradski vojni orkestar. ne do kraja preciznim nazivom. izvo|a~ka i pedago{ka delatnost. kao i Desete rukoveti sa Hristi}evim baletom Ohridska legenda. svoju delatnost zapo~iwe generacija kompozitora koja je u srpskoj istoriji muzike dobila naziv beogradska {kola. za tematizmom rukoveti.

Po~etkom XX v. flautu. koncertmajstor Beogradske opere i ~lan Beogradske filharmonije. Srpska muzi~ka biblioteka). obrade narodnih pesama za glas i mali orkestar). g. Za razliku od Paunovi}eve tragi~ne figure neshva}enog i brzo zaboravqenog stvaraoca. Polaze}i od mokraw~evske osnove. Stevan Hristi} i Miloje Milojevi}. Stvarao je u oblasti opere (Knez Ivo od Semberije). Vladimir \or|evi} (18691938) se bavio komponovawem (horovi. Komponovao je brojna kamerna dela. te se u srpski muzi~ki `ivot ukqu~uje tek u periodu izme|u dva svetska rata. po jedan za violon~elo. Centralno mesto u wegovom opusu zauzimaju instrumentalni koncerti (sedam koncerata za violinu. orkestarska dela Scherzo i Pateti~na uvertira. posebno u oblasti opere u kojoj je na izvanredno zanimqiv na~in na srpsko tlo presa|ivao tradicije vagnerijanske muzi~ke drame (Divina tragoedia. osnovao je {kolu koja danas nosi wegovo ime). izdava~ (Srpski muzi~ki list. operete i baleti). prvog dela ovog `anra u srpskoj muzici). solopesme i horova. te simfonijske poeme (Sava i Smrt junaka). operete. solo pesme i horove. horske kompozicije. kompozitor. rog i alt-saksofon. oni te`e da srpsku muziku u stilskom i `anrovskom smislu pribli`e savremenim evropskim umetni~kim tokovima. ~lan kamernih ansambala). solista na violini i violi. daju}i izvanredno veliki doprinos ovom `anru u srpskoj muzici. dupli koncert za klavir i violinu i dr). U Novom Sadu je bogatu i raznovrsnu delatnost razvio Isidor Baji} (1878-1915). ali je zna~ajan prvenstveno kao jedan od pionira srpske etnomuzikologije (brojni zapisi narodnih pesama. violinista i pedagog. niz instrumentalnih komada s pratwom klavira. i ^engi}-aga. 1923). Ovoj generaciji srpskih muzi~ara pripadao je i Petar Stojanovi} (1877-1957). klavirske muzike (Srpska rapsodija. proveo u Budimpe{ti i Be~u (do 1925. g. autori ~iji }e rad i stvarala{tvo zna~ajno obele`iti me|uratni period u wenom razvoju.Srpskoj muzi~koj javnosti uglavnom je ostala nepoznata delatnost Milenka Paunovi}a (1889-1924). uz puno uva`avawe dostignu}a wegove umetnosti. 1912. Ogled srpske muzi~ke bibliografije). Petar Krsti} (1877-1957) je bio jedan od izvanredno popularnih kompozitora svog doba (opera Zulum}ar iz 1927. kao zbirke napeva bez kompozitorske obrade) i istoriografije (Prilozi biografskom re~niku srpskih muzi~ara. solo-pesme i violinski komadi). te simfonijskih dela (Paunovi}eva Jugoslovenska simfonija iz 1914. Napisao je nekoliko sonata. Wihova najzna~ajnija 15 . koji je veliki deo svog `ivota. Po dolasku u Beograd razvio je {iroku delatnost (profesor i direktor muzi~ke {kole ″Stankovi}″. organizator. sve do zrelih godina. muzi~koscenska dela (opere Tigar i Bla`enkina zakletva. autor zna~ajne instruktivne literature. dva za violu. a potom i u nau~nom obliku. pedagog (1911. u po~etku publikovani u predromanti~arskom maniru kao obrade za glas i klavir ili hor. predstavqa prvi zreo simfonijski rad posle Kowovi}eve Simfonije u ce-molu iz 1907. jedan od prvih profesora Muzi~ke akademije. svoju delatnost zapo~iwu tri velikana srpske muzike Petar Kowovi}. simfonijske. g). kompozitor. Album kompozicija).

\or|evi}). biti nadokna|eno tek u narednoj razvojnoj etapi: Beogradska opera osnovana je 1920. do 1918. Mada ni rat nije mogao u potpunosti da sputa duhovne aktivnosti. Qubomir Bo{wakovi}). nagove{tavao skoro nadokna|ivawe propu{tenog i kon~no uspostavqawe institucija koje ~ine bazu muzi~kog `ivota. Hristi}ev oratorijum Vaskrsewe (1912) i Milojevi}evi klavirski. Tridesetih godina jo{ uvek je aktivan Josif Marinkovi}. Mihaila Vukdragovi}a. Jovana Bandura). "Zvuk" (1932-36). u muzici. muzikologa i muzi~kih pedagoga u me|unarodnim udru`ewima. Pozni romantizam put ka moderni (1914-1950) Ratovi koje je Srbija vodila od 1912. Taj~evi}a. deluje generacija Mokraw~evih naslednika koja ostaje verna romanti~arskim osnovama wegove umetnosti (Kosta Manojlovi}. "Glasnik Muzi~kog dru{tva Stankovi}" (kasnije "Muzi~ki glasnik". Svetomir Nastasijevi}. g. Izvo|a{tvo se nalazilo u stalnom usponu. Logara i Slavenskog. prvo su usporili. (baletske predstave izvode se od 1923). akademsko udru`ewe "Collegium musicum". 26) ukazuju na tipi~no poznoromanti~arska `anrovska interesovawa. Ta izrazita nacionalna linija ima}e svoj nastavak i u ~etvrtoj deceniji u delatnosti Marka Taj~evi}a. Pokrenuta je aktivnost na za{titi autorskih prava i organizovano ~lanstvo srpskih stvaralaca. a prva visoka muzi~ka {kola 1937. "Slovenska muzika" (1939-41). uo~ava se zastoj. delimi~no ve} u opusima Kowovi}a. a potom i zaustavili razvoj muzi~kog `ivota. 1928-34. Bogatstvu i raznovrsnosti muzi~kog `ivota u ovom razdobqu doprinose i brojna druga muzi~ka udru`ewa i ustanove ("Cvijeta Zuzori}". U periodu izme|u dva svetska rata dolazi do izrazite kondenzacije muzi~kih zbivawa. sa zna~ajnim zaka{wewem. "Vesnik Ju`noslovenskog peva~kog saveza" (1935-36). "Muzika" (1928-29). koncertna delatnost muzi~kih {kola). ali se paralelno javqaju elementi ekspresionisti~ke orijentacije. kamerni i simfonijski prvenci (do op. Milenka @ivkovi}a. Kolar~ev narodni univerzitet. 1938-41). manifestno i izazovno u kompozicijama nastalim u ~etvrtoj deceniji. a vrlo izrazito. To }e. vi{e nego u drugim oblastima umetnosti. Muzi~ko izdava{tvo je tako|e veoma razgranato u ovom periodu izlazili su mnogi ~asopisi "Muzi~ki glasnik" (1922).dela nastala u prvom stvarala~kom periodu Kowovi}eva ce-mol simfonija (1907) i simfonijske varijacije Na selu (1915). a u oblasti stvarala{tva postavqeni su najvi{i profesionalni standardi. kod pripadnika mla|e kompozitorske generacije {kolovane u Pragu Vojislava 16 . jer se susti`u i prepli}u delatnosti razli~itih kompozitorskih generacija. Prekinut je intenzivan razvoj koji je po~etkom ΧΧ v. Milojevi}a. koja }e predstavqati osnovu za wihov budu}i rad i daqu stilsku evoluciju ka impresionizmu i ekspresionizmu do koje dolazi u delima koja nastaju u periodu izme|u dva svetska rata. brojni horski ansambli. Krsti}. kao i kompozitori "beogradske {kole" (Bini~ki. Filharmonija 1923.

instrumentaciju zasniva na akusti~kim zakonima koje je posebno istra`ivao. Wegov obiman opus obuhvata sve `anrove izuzev opere i baleta. Simfonijeta iz 1930). Zagreba i Qubqane. Pesma radu) Slavenski muzikom slika evoluciju duhovnosti od drevnih vremena do savremenosti. Vetar. Zvona. ekstaza i trijumf. a veoma originalnu koncepciju ima i Balkanofonija simfonijska svita u kojoj se daje svojevrsna muzi~ka panorama Balkana. najzna~ajniji je kompozitor solo pesme u periodu izme|u dva svetska rata (ciklus pesama Pred veli~anstvom prirode. Nimfa. Hri{}ani. Bo`i}na pesma. kome pristupa sa ekspresionisti~kog stanovi{ta. u posledwem periodu svog rada. Milojevi}ev stvarala~ki opus pokazuje dobro poznavawe tekovina nema~kog poznog romantizma. Muslimani. francuskog impresionizma. sa pesmama Jesewa elegija. aktuelnih ekspresionisti~kih te`wi u obe osnovne varijante ekspresionizma nema~ke provenijencije i folklornog. g. u harmoniji u na{u muziku unosi najve}e slobode. Japan. Forma mu je naj~e{}e rapsodi~na. Dragutina ^oli}a. Slavenski je bio kompozitor elementarne snage ekspresije. do smrti 1998). kontemplacija. hor i orkestar u kojoj je prikazan duhovni svet ~oveka. Molitva majke Jugovi}a zvezdi Danici. Guda~ki kvartet iz 1928. Ne{to smireniji vid. kao i one sa ~ehoslova~kim muzi~arima.Vu~kovi}a. wegova ose}awa. Kroz sedam stavova (Pagani. do smrti 1955) i Mihovila Logara (od 1927. kojem se priklonio posebno posle 1939. kompozitor. bli`i neoklasi~arskim kompozicionim postupcima imaju prvi kompozitorski opusi Predraga Milo{evi}a (Sonatina za klavir iz 1926. pedagog i organizator. slobodna. smeo u istra`ivawu novih izra`ajnih mogu}nosti i otuda veoma podsticajan za mla|e stvaraoce. Budisti. Otvorenost i zna~aj beogradske muzi~ke sredine ovog doba privla~ila je mnoge jugoslovenske umetnike koji su du`e ili kra}e vreme svoj rad vezali za Beograd. Posebno su zna~ajan pe~at u ovom vremenu ostavili delatnost Josipa Slavenskog (u Beogradu je boravio od 1924. Qubice Mari}. U predve~erje rata u beogradskom muzi~kom `ivotu postoji bogata polifonija najrazli~itijih stilskih i `anrovskih stvarala~kih usmerewa koja svedo~i da je srpska muzi~ka kultura postigla punu zrelost i kompletnost. Milana Risti}a i Stanojla Raji~i}a. 67 i dr). dirigent i pijanista. zatim pesme na stihove francuskih pesnika i Tri pesme za visoki glas op. Klaviru je 17 . Posebno su bile sna`ne veze izme|u glavnih jugoslovenskih muzi~kih centara Beograda. U onom vremenu posebna priznawa dobijala su kamerna dela Slavenskog (za Prvi guda~ki kvartet dobio je zna~ajno internacionalno priznawe festivala u Donau{ingenu). Jevreji. {to potvr|uje i u brojnim i stalnim kontaktima svojih muzi~ara sa drugim razvijenim muzi~kim sredinama. Jedna od vode}ih li~nosti beogradskog muzi~kog `ivota u periodu izme|u dva svetska rata bio je Miloje Milojevi} (1884-1946). Me|u wegovim delima posebno se izdvaja Simfonija Orijenta (1934). Delo Slavenskog organski izrasta iz narodnog melosa. Muzika. Milojevi} je majstor minijature. muzikolog. ]utawe. tako|e autor brojnih horskih kompozicija. nemiri. Jedna od wegovih najlep{ih kompozicija je Slavenska sonata za violinu i klavir. kantata za soliste. Molitva usred poqa i Pesma orla.

Rapsodija za klavir i orkestar). Hristi}evo `ivotno delo je prvi celove~erwi srpski balet Ohridska legenda. dirigenta i pedagoga. Mada ga je zapo~eo jo{ krajem dvadesetih godina. Moja majka. oratorijum Vaskrsewe (1912). Premijera je bila 1947. plodna i raznovrsna bila je i aktivnost Stevana Hristi}a (1885-1958). balet Ohridska legenda (1947). od ranih minijatura op. odnosno kompozitoru prete`no kamerne i solisti~ke muzike postepeno mewa i ostvaruje objektivniji uvid u wegov ukupan stvarala~ki doprinos. Srpska rapsodija. kamerna dela i horske kompozicije Muha i komarac. Tako se predstava o Milojevi}u kao majstoru prvenstveno minijature. Dubroova~ki rekvijem) i kamernu vokalnu liriku (mawi broj. izvo|a~a. zavr{io ga je tek posle Drugog svetskog rata. vrsnog profesionalca ~ija mnoga dela imaju antologijsku vrednost (pre svih. Povardarska svita. Behar). Delo je komponovano prema gotovo integralnom tekstu druge (simbolisti~ke) drame 18 . dela iz oblasti duhovne muzike (Liturgija. Ve~e na {koqu. Pir iluzija). Tako|e se nova pa`wa posve}uje kompozitorovom simfonijskom stvarala{tvu (poemi Smrt majke Jugovi}a. impozantan ne samo po obimu i raznovrsnosti Milojevi}eve svestrane anga`ovanosti kao pisca. brojne solo pesme i klavirski ciklusi. koji je nastao u saradwi sa umetnicima iz kruga beogradskih nadrealista. nadahnutog umetnika. g. Posebnu popularnost u`ivaju ~etiri orkestarske svite sa muzikom iz baleta Ohridska legenda. Kosovska svita. ra|enih uglavnom prema vlastitim folklornim zapisima. brojni kamerni ansambli nestandardnog sastava). Originalan i vredan doprinos srpskoj operskoj muzici kompozitor je dao svojim Sutonom (1925). Ritmi~ke grimase) komponovanih u {irokoj stilskoj lepezi od poznoromanti~arskih i impresionisti~kih minijatura do ekspresionisti~kih komada. ali ukqu~uje opse`na dela: operu Suton (1925). Srpska igra. kompozitora. i drugim kompozicijama za simfonijski orgestar Seoske scene. Slutwa. Hristi}ev opus nije veliki po obimu. ali vrlo popularnih. Elegija. Muzika Ohridske legende zasniva se na muzi~kim motivima Mokraw~eve Desete rukoveti. ve} i kompozitora raznolikih interesovawa. kao i horske kompozicije (Jesen. [iroko razvijena. Postawe qudi i dr) i kamernoj muzici (guda~ki kvarteti. znala~ki pisanih dela: Bila jednom ru`a jedna. vi{e orkestarskih kompozicija (scenske muzike za pozori{ne komade). sonate. Kameje.posvetio veliki broj dela. Lastavica. bogatog kolorita i delimi~no impresionisti~kih boja (posebno u ~inu na jezeru). koncertantne (Simfonijska fantazija za violinu i orkestar. da bi u posledwoj stvarala~koj fazi svoj zreli pijanisti~ki izraz na{ao u folklornom ekspresionizmu poznih ciklusa Melodije i ritmovi sa Balkana. Savremena muzikolo{ka istra`ivawa pokazuju sve vi{e interesovawa za Milojevi}ev balet Sobareva metla (1923). Oni su zaodenuti u rasko{no orkestarsko ruho. preko niza ciklusa i zbirki klavirskih komada (^etiri komada za klavir. 2. Intima za guda~ki orkestar. operom koja zdru`uje iskustva varisti~kog muzi~ke drame i elemente impresionisti~kog muzi~kog jezika. Opelo). pedagoga i organizatora.

Ko{tana /1931/. \. koji su u stilskom smislu oboga}eni elementima ekspresionizma (posebno u Ko{tani u kojoj je dramskom originalu B. zna~ajnih simfonijskih varijacija Na selu (po motivima Pu{~i me. nije boravio u Beogradu. Wegov muzi~ki jezik odlikuje bogata melodijska invencija. blisku slovenskim uzorima (Musorgskom i Jana~eku). Hristi} je bli`i mokraw~evskim korenima te wegov opus predstavqa istinski most od romanti~arskih osnova ka modernim strujawima. Po svojoj primarno romanti~arskoj orijentaciji on se donekle razlikuje od druge dvojice svojih savremenika. Sonata quasi una fantasia za violinu i klavir. Po tim odlikama ono se ne mo`e smatrati tipi~nim za Hristi}a. Kamernoj muzici pripadaju dva guda~ka kvarteta. 1915). u red. Kowovi}ev dorpinos srpskoj simfonijskoj muzici tako|e je izuzetno zna~ajan. i 1954. minijature za klavir (Legenda. u ~ijim delima ima vi{e radikalnih zahvata u savremeni stilski izraz. Ona 19 . simfonijskih poema Serbia liberata (diplomski rad iz Praga) i Makar ^udra (1944). On je autor prve simfonije u istoriji srpske muzike (Simfonija u ce-molu 1907. do 1939. Najstariji u ovoj grupi zna~ajnih kompozitora prve polovine XX v. Kowovi}a i Milojevi}a. Koncertna svita za duva~ki kvintet. Ovo delo je tako|e gotovo manifestno ukazalo na razvojni put srpske muzike u narednom periodu.Dubrova~ke trilogije Ive Vojinovi}a. Mesto najzna~ajnijeg srpskog kompozitora opere Kowovi} je zadobio zahvaquju}i dugotrajnom kontinuiranom bavqewu operskim `anrom. Stankovi}a dodata jedna nova dimenzija produbqivawem tragizma Ko{taninog polo`aja i ostvarewem istinske psiholo{ke drame glavne junakiwe). za beogradski muzi~ki `ivot i tada mladu opersku ku}u zna~ila zna~ajno stilsko i repertoarsko osve`ewe. Knez od Zete /1927/. Zna~ajan broj dela Kowovi} je posvetio kamernoj vokalnoj lirici. Pastorala. Najva`nija oblast Kowovi}evog rada je muzi~ka scena (@enidba Milo{a Obili}a /Vilin veo. jasna i pregledna formalna struktura. Igra) i violon~elo i klavir (Hajdu~ka. Seqaci /1951/ i Otaxbina /1960/. Tri psalma za guda~ki orkestar i koncerta za violinu Jadranski kapri~o. Igra). rasko{na orkestraciona paleta. prerade 1922. Po{ao je od tipa romanti~arske nacionalne opere sa numerama (@enidba Milo{a Obili}a). bogatstvo poznoromanti~arske i delimi~no impresionisti~ke harmonije. ali pre svega vrednosti stvarala~kih dometa u ovoj oblasti kao i raznovrsnosti i `anrovskom i stilskom bogatstvu izraza. scenska muzika za pozori{ne komade). ali je wegova stvarala~ka delatnost beogradskoj sredini bila poznata i ona jeste deo jedinstvenog duhovnog prostora kakvim se mo`e smatrati jugoslovenska muzi~ka scena u periodu izme|u dva svetska rata. da bi u delima nastalim izme|u dva svetska rata izgradio muzi~ku dramu (Knez od Zete i Ko{tana). Veselinovi}a) i "sve~ani posvetni prikaz" Otaxbina. Kowovi}evo najpopularnije simfonijsko delo je Simfonijski triptihon iz Ko{tane. Petar Kowovi} (1883-1970) u periodu od 1913. Poznom stvarala~kom periodu pripadaju narodna komi~na opera Seqaci (prema tekstu J. 1917/. g. Jak{i}a). te je wegova premijera 1925.

Kowovi}ev muzi~ki jezik izrasta iz nacionalnog idioma i mokraw~evskih korena. kamernim delima). tako|e se nadovezuje na Mokrawca. Op{ta nauka o muzici. Oj Dule.su objavqena u dve zbirke Lirika sa 24 pesme (1903-22) i Moja zemqa. Bez antagotinsti~kog suprotstavqawa nacionalnog i savremenog. zbirci od 100 obrada jugoslovenskih narodnih pesama za glas i klavir (1905-25). Horskom ansamblu posve}eni su Seqan~ice i Tamara (me{oviti hor). Opelo. Folklor je u Kowovi}evom delu bio istinski pokreta~ki princip. posebno ciklus Sedam balkanskih igara (1926). Taj~evi} je jedan od retkih kompozitora koji je i u periodu izme|u dva svetska rata ispoqio bliskost sa Bartokovim pristupom folkloru. odre|en je krugom poznoromanti~arskih izra`ajnih sredstava koja dvadesetih i tridesetih godina bivaju oboga}ena i sredstvima impresionizma i ekspresionizma (u operama. koji mu je obezbedio svetsku popularnost. od kojih su mnogi i danas u upotrebi. vrlo su zna~ajna i wegova klavirska dela. bogati orkestarski kolorit). Ideja nacionalnog u wegovom opusu razvijena je tako na najlogi~niji mogu}i na~in. `enski horovi s klavirom Oj za gorom. Manojlovi}. kompozitor. Milenko @ivkovi} (1901−64) i Svetomir Nastasijevi} (1902−79). prete`no horskom. U 20 . plakatskog. zbirka Muzika duhovna sa dve liturgije i dr. Milenko @ivkovi} je nastojao da u stvarala{tvu pomiri vezanost za tradicionalne osnove srpske muzike (folklori. ponekad ekspresionisti~ki tretirana ritmika. Marko Taj~evi} (1900-1984). jedan od osniva~a i prvi rektor Muzi~ke akademije u Beogradu (1937-39). ^etiri duhovna stiha. Osnovna teorija muzike i Kontrapunkt). mu{ki horovi Tatko Stojanov. "folklorni ekspresionizam" nacionalnih {kola XX v. me{oviti hor s klavirom Merida. Vragolan i ciklus Zagorski pejza`i. Na toj liniji stvarala~ki doprinos srpskoj muzici u ovom periodu daju i Kosta Manojlovi} (1890-1949). posebno. brojne solo-pesme). i bez deklarativnog. kamernoj vokalnoj lirici. U svom nevelikom opusu. bujno polifonizovawe deonica. U sredi{tu Taj~evi}evih kompozitorskih interesovawa nalaze vokalni oblici (brojne svetovne i duhovne kompozicije dve liturgije. Najdosledniji nastavqa~ mokraw~evske tradicije u periodu izme|u dva svetska rata bio je K. Zna~ajno je podvu}i da Kowovi} upravo u realizaciji folklorne perspektive iskora~uje iz svog primarnog ishodi{ta romantizma i primewuje neke kompozicione postupke u radu sa folklornim materijalom koji su karakteristi~ni za tzv. a u su{tini neinventivnog obra}awa folkloru po ve} oprobanim i pre`ivqenim obrascima. Dule. Mokrawcu). muzi~ki pisac (autor prve monografije o S. horovo|a. Autor je prvih zna~ajnih teorijskih uxbenika (Osnovi muzi~ke pismenosti. stvaraju}i u poznoromanti~arskim stilskim okvirima sa bogato razu|enim harmonskim jezikom i gustom polifonom fakturom svojih dela. Dudule i Pore~ko mome. etnomuzikolog. Oro{en |erdan. pedagog. uzavrela. Mokraw~evo stvarala{tvo) sa novim tehni~kim i stilskim komponentama izraza (slobode u harmonskoj koncepciji.

Trio za dva klarineta i klavir (1932). Wihova delatnost predstavqala je nov. kroz afirmaciju ekspresionizma nema~ko-~e{ke provenijencije. Jedanaest motori~nih pesama (1940) i Risti}eve ~etvrtstepene (1938. Svita za ~etiri trombona. Duet za violinu i violon~elo). Dve pesme za sopran i duva~ki trio (1938). mada daje i zna~ajan doprinos razvoju srpske horske i klavirske muzike. Mihovil Logar. Stanojlo Raji~i} (1910-2000). idejama Habinog ~etvrtstepenog sistema manifestovalo se u brojnim kompozicijama koje su nastale tokom studija i neposredno po povratku u Beograd. Dolazak sa {kolovawa grupe mladih. Dragutin ^oli} (1907-1987). Avangardni kompozicioni postupci nisu odgovarali muzi~kom temperamentu i sklonostima Logara te se ishodi{ta wegovog muzi~kog jezika mogu na}i u 21 . talentovanih. Vu~kovi}eve kompozicije Guda~ki kvartet. a ve} postoje}e protivure~nosti i stilski pluralizam razvojnih tokova zao{trili i doveli do usijawa. Sonata za violinu i klavir (1938). Za daqe usmerewe razvoja srpske muzike tridesetih godina ovog veka presudnu ulogu imala je pojava i stvarala~ka aktivnost pra{ke grupe kompozitora. kantata Ro|ewe Vesne. rado izvo|enu operu De~ja soba (1940) i komponovao pozori{nu i filmsku muziku.delima nastalim do zavr{etka Drugog svetskog rata uglavnom je okrenut opse`nim simfonijskim i vokalno-instrumentalnim sastavima (Simfonijski prolog. Napisao je uspelu. kamerna i klavirska dela. Strip-svita za klavir. Wihovo prihvatawe ekspresionizma sa atonalno{}u. Najstariji pripadnik pra{ke grupe. elementima dodekafonske tehnike. Ovu struju u srpskoj muzici reprezentuju ^oli}ev Concertino (1932) za ~etvrstepeni klavir i guda~ki sekstet. kao i vokalno-simfonijsku muziku. otvarala nove horizonte i. koja je dobila naziv po zajedni~kom mestu studirawa. Svita za deset guda~a) i ~ak {estostepene kompozicije (1939. Milan Risti} (1908−1982). prekidaju}i sa romanti~arskom tradicijom. Uprkos tome {to je profesionalno bio opredeqen za tehni~ku struku (bio je arhitekta) Svetomir Nastasijevi} je veliki deo svojih aktivnosti posvetio muzici. atematizmom. 1940). Prvi (1938) i Drugi guda~ki kvartet (1939). profesionalno vrlo spremnih autora obele`io je jadan od prelomnih trenutaka u istoriji srpske muzike. 1937. kao i Simfonijeta (1939). avangardno orijentisanih. Napisao je osam opere (izvo|ena je \ura| Brankovi}. 1934). isticala zahtev da se stvarala{tvo srpskih kompozitora ukqu~i u savremene razvojne tokove evropske muzike. Raji~i}eva dela Prva simfonija (1935). svita Zelena godina. Prva simfonija (1933). Weni pripadnici bili su dana{wi klasici srpske muzike Qubica Mari} (1909). Duva~ki kvintet (1931) Qubice Mari}. 1932. dve simfonije. po stilskim odlikama svog stvarala{tva donekle se razlikuje od mla|ih kolega. Wegov opus je impozantan i u wemu su zastupqeni gotovo svi `anrovi. Prva simfonija (1941) i Drugi guda~ki kvartet (1942). Guda~ki kvartet (1931). Takvi zahtevi sna`no su uzdrmali konzervativne duhove. simfonijsku poemu. koncertantu literaturu. Mihovil Logar (1902−1998). kao i rano preminuli Vojislav Vu~kovi} (1910-1942). sna`an korak u osvajawu profesionalizma.

Druga simfonija. (dela pisana posle baleta Pod zemqom). dominiraju prvi. izvesno smirewe u izrazu ne}e mo}i da zadovoqi nove kriterijume "razumqivosti" dela u socijalisti~kom realizmu. Wegova dela odlikuje zavidan nivo vladawa kompozicionim ume}em i bogata invencija. delatnost razvijaju i drugi muzi~ari Mihailo Vukdragovi} (1900-1986). "zaokretom". Me|utim. simfonijska poema 1931. u to vreme aktuelnom i u evropskom kontekstu. jedan je od najplodnijih autora u predratnoj srpskoj muzici. Sukob je bio predstavqen kao neslagawe sa mladala~kim. Vu~kovi}a imao jasnu ideolo{ku dimenziju i mo`e se povezati sa idejama pokreta socijalne umetnosti. pa ovi nagove{taji promene nisu bili dovoqna priprema za koreniti zaokret koji je o~ekivao celokupnu srpsku muziku. Herojski oratorijum. guda~ke kvartete (pet dela 1926-36). i po broju kompozicija i wihovom obimu. na{em tlu i vremenu neprimerenim kompozicionim tehnikama. on pi{e opere (^etiri scene iz [ekspira 1931. ali su u su{tini odnosi bili mnogo komplikovaniji. kantate (Plava grobnica 1934. (Ozareni put. kao kod ve}ine autora pra{ke grupe. koji je u tom vremenu jedino u stvarala{tvu i delatnosti V. klavirsku i kamernu muziku. U pogledu izbora `anrova kojima se obra}a. Dela koje je Vu~kovi} komponovao u periodu 1939-42. g. (Prva klavirska sonata. Zave{tawe Modestu Musorgskom) pisana su u neoklasi~nom duhu (sa podvu~enom romanti~arskom emocionalno}{u). Oskar Danon (1913). orkestarske kompozicije (Vesna. pratiti linija postupnog usvajawa nove kompozicione tehnike ili novog profila muzi~kog materijala. Bolnica u julskom jutru. Jer. Prva i Druga violinska sonata. Milojevi}a. Tridesetih godina XX v. u kojoj u to vreme nije bilo pravog razumevawa i prihvatawa ~ak ni delatnosti Kowovi}a. Pesme za Anitu). Rondo-uvertira 1936. On ostvaruje svojevrsnu simbiozu poznoromanti~arskih. a kod Risti}a od 1943. Dolazak pra{ke grupe bio propra}en burnim (negativnim) reakcijama beogradske muzi~ke sredine. g. Prva rukovet. Violinski koncert. Kao posledica sudara sa konzervativizmom sopstvene muzi~ke sredine kod kompozitora pra{ke grupe u godinama neposredno pred po~etak i tokom rata nastupila je spontana potreba za delimi~nim smirivawem izraza. pomodnim koketirawem sa importovanim. Qubomir Bo{wakovi} (1891- 22 . poqe wegovih interesovawa veoma je {iroko. Elementi "zaokreta" ogledaju se i kod Raji~i}a u delima nastalim 1939-40. uvertira Dundo Maroje 1936). u srpskoj kulturi onog vremena odvija se burna polemika na levom frontu u umetnosti. te se i wen odjek mo`e prepoznati u de{avawima u muzici. ^ovek koji je ukrao sunce. [trausa (Strauss).krugovima ideja italijanske opere. Sablazan u dolini [entflorijanskoj 1938. Pjesma na vrelu 1939). od kojih u ve}ini predratnih radova. neoklasi~nih i ekspresionisti~kih elemenata izraza. solo pesme (ciklusi Legenda o Marku. ~e{kog neoromantizma i naro~ito R. Nad`weva se. U pogledu stilskih karakteristika i kod Logara se mo`e. Hristi}a i Slavenskog. pored rasprava oko ekspresionizma. Vesnik bure. [esnaest rumenih proqe}a. Za Qubicu Mari} to je bio period }utawa ona se u javnosti svojim delima ne ogla{ava sve do 1944. Druga klavirska sonata).

tematiku folklornog porekla da bi se zadovoqili kriterijumi razumqivosti dela. Od sovjetskih metnika se u tom pogledu moglo dosta nau~iti. On je oblikovan pod uplivom op{tih ideolo{kih zahteva. Socijalisti~ki realizam u muzici prakti~no nije imao svoju "pripremnu" etapu u periodu pred rat. u praksi je dosta slobodno tuma~en i podrazumevao je maksimalno stilsko upro{}avawe gotovo klasi~ne formalne obrasce. Izolacija od evropskih zbivawa i okretawe iskqu~ivo idejama koje dolaze iz Sovjetskog Saveza. preglednu fakturu. ansambl Kolo). Posleratni period u razvoju srpske muzike ozna~en je kao period socijalisti~kog realizma. jer ni usamqena Vu~kovi}eva iskustva nisu uzeta u obzir prilikom izgradwe novog umetni~kog koncepta. Obili}.1987). tonalnu harmoniju. te`i{te wihovog rada i doprinosa nije u stvarala{tvu. Posledice ovog zahteva za stilskom retardacijom nisu bile bezna~ajne. ni Taj~evi}. Istinski je bila ugro`ena samo oblast stvarala{tva. Rikard [varc (1897-1942). Stanislav Preprek (1900-1982). kao ni predstavnici pra{ke grupe. kao i u nekim konkretnim oblicima organizovawa radni~kih i uop{te amaterskih dru{tava (Abra{evi}. zajedni~kih za sve oblasti stvarala{tva. ve} u nizu drugih aktivnosti izvo|a~kih. Ni Hristi}eva Ohridska legenda. Demokratizacija muzi~kog `ivota bila je slo`en poduhvat. Wima se nisu mogli vratiti ni Kowovi}. Najmawe traga ostavile su na delatnosti starijih. kojim se odlikuje ovo vreme. muziku za film i druge wima srodne. koji prvenstveno defini{u tematski krug inspiracije i. usmeravaju interesovawa umetnika na odre|ene `anrove masovnu pesmu. nije potrajala toliko dugo da izazove zna~ajnije posledice. Me|utim. ni Hristi}. Ona je imala svoju prethodnicu u nastojawima srpskih muzi~kih poslenika iz perioda izme|u dva svetska rata da muziku u~ine pristupa~nom {to ve}em broju qudi. ali ih nisu bitno ni ugro`avali. Milivoje Crv~anin (1892-1978). U oblasti organizacije muzi~kog `ivota socijalisti~ki realizam nije imao neke bitne negativne efekte. Sve {to se u muzici u ovom periodu de{avalo bilo je ome|eno sa dva centralna zahteva: prvi se odnosio na demokratizaciju svih oblika muzi~kog `ivota. Zahtev da imaginarno delo "novog vremena" mora biti pisano realisti~kim muzi~kim jezikom. u ne{to mawoj meri. Mada ostvareni stilskim jezikom koji je ve} bio poznat u na{oj 23 . a godina odr`avawa Qubqanskog kongresa kwi`evnika (1952) kao godina raskida sa pragmati~nom utilitarno{}u wegovih zahteva. Sava Seleskovi} (1893-1941). a drugi na negaciju avangardnih tragawa koja su se izme|u dva svetska rata pojavila u delatnosti pra{ke grupe kompozitora. u kojima je postojawe poruke fabule bilo garant "pravovernosti". Poseban krug problema pojavio se u vezi sa osnivawem i radom muzi~kih {kola koje po prvi put u celokupnoj vertikali dobijaju dr`avni status. kantatu. pedago{kih. Tako su ponovo o`ivele populisti~ke ideje poznate iz predromanti~arskog perioda izgradwe "nacionalnog stila". organizatorskih. ni Kowovi}evi Seqaci nisu odra`avali socrealisti~ke ideje.

popu{tawe je bio vrlo postepeno i taj proces se mo`e pratiti tokom cele {este decenije. Tendencije u razvoju srpske muzike posle pedesetih godina Represivni socrealisti~ki zahtevi prema umetnosti gube snagu ve} neposredno posle 1948. Du{an Kosti}. Novi polet razvoju srpske muzike potom daje pojava prvih kompozitorskih generacija koje su {kolovane na beogradskoj Muzi~koj akademiji. Posle zavr{etka socrealisti~ke etape u razvoju srpske umetnosti. g. No. pripadnici pra{ke grupe te`e ostvarewu sinteze svojih mladala~kih avangardnih iskustava i neoklasi~nih i neoromanti:arskih nastojawa koja su ina~e karakteristi~na za ovo vreme u evropskoj umetnosti. Radi}ev tip neoklasicizma bio je u o{troj disonanci sa vode}im umetni~kim tendencijama doba u kojima je vladao jedan znatno jednostavniji. A po~etak pedesetih godina upravo je bilo vreme profesionalnog sazrevawa prvih generacija kompozitora upisanih na Akademiju neposredno po okon~awu rata. najboqe dokazuju sami kompozitori svojim docnijim stvarala{tvom. Godine − brojna je generacija: Enriko Josif. marta 1954. Petar 24 . Spisak predstavqa niz muzi~kih krokija. Konstantin Babi}. ona su ipak izraz stvarala~kih napora koji se ne mogu ozna~iti kao kretawe u poznatom (kao {to je to po pravilu kod socrealisti~kih dela). − Vasilije Mokrawac i Aleksandar Obradovi}.tradiciji. g. Da to nije bio logi~an nastavak tendencija ka smirivawu izraza koje su se kod pojedinaca pojavile u prethodnom periodu. Rudolf Bru~i. 1947. − Sr|an Bari} i Zlatan Vauda. − Dejan Despi}. objektivisti~kom neoklasicizmu Stravinskog (naslovi su: Kow Patka Krompir Mahovina Belutak Stolica Koko{ka Magarac Violina Sviwa Puzavica Kaktus). kako je sam zapisao. Radi} je Popinu poeziju shvatio kao osnovu za sopstveno umetni~ko promi{qawe o. ~ime zapo~iwe wena nova razvojna etapa. Upravo u periodu posle pedesetih nastaju wihovi najzna~ajniji kompozitorski radovi. odr`an 17. otvorenog prema idejama moderne. o wihovom `ivom. 1948. U {estoj deceniji na studijama su bili Radomir−Lale Petrovi}. Vladan Radovanovi}. "unutra{woj prirodi predmeta. o~ove~enom liku". 1950. Borivoje Simi}. Me|utim. − Vlastimir Peri~i}. katkad do banalnosti upro{}en jezik. Nade`da Mosusov. koji se tada ra|ao u beogradskim muzi~kim krugovima. 1946. Me|u imenima tada{wih studenata nalaze se na{i najistaknutiji stvaraoci: godine 1944. Jedan od prvih nagove{taja novog senzibiliteta. komponovan na stihove Vaska Pope. Rajko Maksimovi}. 1945. bio je koncert dela mladih kompozitora (tada jo{ studenata) Du{ana Radi}a i Enrika Josifa. na studije se upisao Dragutin Gostu{ki. stilska retardacija koja nastupa u delima pra{ke grupe bila je uslovqena pritiscima sredine. Du{an Radi}. kada zahla|uju odnosi sa Sovjetskim Savezom. bliskih distanciranom. On je reprezentovao stremqewa nove kompozitorske generacije koja je stasavala na beogradskoj Muzi~koj akademiji. Petar Ozgijan. na kojem je posebno zapa`eno delo bio Radi}ev Spisak.

Mada je wihov zajedni~ki temeq bio postavqen u dosta strogim. tradicionalnim znawima. kompoziciono-tehni~ko iskustvo koje su stekli tokom {kolovawa poslu`ilo im je tek kao sigurno. Mirjana @ivkovi}. u centru evropske avangarde Darm{tatu.) Ova dva jugoslovenska festivala dala su odlu~uju}i podsticaj razvoju savremene muzike. autorka inspiraciju nalazi u sasvim druga~ijoj motivskoj sferi. kompozitorskom radu. od velikog zna~aja bila je i mogu}nost usavr{avawa na razli~itim majstorskim kursevima u inostranstvu: u Be~u. Parizu. Rimu. Milo{ Zatkalik. Sr|an Hofman. g. Dragocenu ulogu u tom smislu igrao je Zagreba~ki bijenale (1961). (Wu }e posle raspada SFRJ naslediti majska Me|unarodna tribina kompozitora u Beogradu. Ali. ^ine je preludijum i sedam me|usobno povezanih stavova (predvi|ena je samo pauza pred ~etvrti epitaf). Ivan Jevti}. Bajrojtu. Londonu. otvarala ka slobodnoj. Za razliku od u posleratnom vremenu dominantne tematike borbe i obnove u vokalno-instrumentalnim opusima na{ih kompozitora. Var{avi. a broj onih koji se posve}uju stvarala~kom. Vitomir Trifunovi}. Ivana Stefanovi}. Jugoslovenska muzi~ka tribina u Opatiji. kreativnoj razmeni iskustava s Evropom. Kantata Pesme prostora napisana je za me{oviti hor i simfonijski orkestar. simboli~no ozna~ava stvarala~ki raskid sa socrealisti~kim konvencijama. Milan Mihajlovi}. Vladimir To{i}. Milorad Kuzmanovi}. dela koje je odmah osvojilo nepodeqena priznawa kritike. Anica Sabo. Klasici srpske muzike ovog vremena i ujedno vode}e li~nosti muzi~kog `ivota bili su predstavnici pra{ke grupe kompozitora. ali sve nedvosmislenije. Miodrag Savi}. pouzdano ishodi{te na putu tra`ewa novih stvarala~kih poetika u koje }e krenuti snagom svog talenta.Bergamo. neprekidno raste. publike i stru~ne javnosti. Tako su stvoreni uslovi da u srpskoj muzici ponovo zavlada polifonija stilskih i `anrovskih opredeqewa. jer se jo{ izrazitije prepli}u delatnosti razli~itih kompozitorskih generacija. Vlastimir Trajkovi}. na letwim kursevima savremene muzike. U punoj meri otkrivaju se samosvojnost i snaga kreativnih potencijala Qubice Mari}. svetski festival savremene muzike na kojem su nastupali vode}i svetski i doma}i umetnici. Slavko [uklar. U sedmoj Rastislav Kambaskovi}. na ameri~kim univerzitetima (gde srpski autori upoznaju elektronsku muziku). U osmoj − Vera Milankovi}. Slobodan Atanackovi}. sada izra`ena u mnogo ve}em stepenu nego pred rat. a potom i ne{to kasnije (1964) osnovana. Posleratno stvarala{tvo kompozitora pra{ke grupe i wihovih savremenika. Ostvarena je jezikom koji }e potom ostati karakteristi~an za Qubicu Mari} sve do danas: iskonski 25 . Jugoslav Bo{wak. Zoran Hristi}. @arko Mirkovi}. a uz pozitivne podsticaje sredine koja se postepeno. ~vrstim okvirima {kolskih zahteva zasnovanih na neoklasi~nim. Izvo|ewe wene kantate Pesme prostora decembra 1956. Oni u posleratnom periodu dosti`u svoj stvarala~ki zenit i komponuju najzna~ajnije opuse. Zoran Eri}.

Monodija oktoiha za violon~elo solo (1982). po drugom. sedmom i osmom glasu (delo jo{ nije zavr{eno). Tra`im pomilovawe. a sam kompozitor ga smatra jednim od svojih najuspelijih ostvarewa (pored opere Simonida i ciklusa pesama Na Liparu). u skladnom spoju arhai~nog i savremenog kroz ponirawe u praiskonsko. sopran i alt solo i kamerni orkestar od 11 instrumenata). Vizantijski koncert za klavir i orkestar (Muzika oktoiha br. 1958. A ~ini se da su weni pripadnici uspeli da na najboqi na~in prevazi|u ograni~ewa. klavir i guda~ki kvintet (ili guda~ki orkestar). i da iz tog perioda iza|u oboga}eni novim iskustvom. Specifi~nu vezu sa nacionalnim idiomom Mari}eva ostvaruje i u svojoj Pasakaqi za simfonijski orkestar (1958).sna`ne ekspresivnosti. Stanojlo Raji~i} u ovom periodu tako|e ostvaruje najzrelija dela. arhetipsko u ~oveku. emitovana 1981) i Bele no}i (emitovana 1985. kao i Ostinato super tema oktoiha za harfu. i 1967). 2. napor da se ona ostvari kroz (delimi~nu) stilsku retardaciju nije bio jalov. ra|ena po petom glasu. Invokacija za kontrabas i klavir (1983). koja ima zna~ewe laganog stava ciklusa. Magnovewa. ona je osmislila vrlo osoben celove~erwi ciklus koji ~ine: Muzika oktoiha br. Lisje `uti. Ako je zahtev za smirivawe izraza imao ton imperativa u odnosu na pripadnike pra{ke grupe. Dnevnik jednog ludaka (1975. kao i osnovni dramatur{ki pricipi. 1 (po prvom glasu). Tragawe za arhetipskim kod Qubice Mari} je izazvalo i specifi~no interesovawe za nacionalno. ^etiri pesme Branka Radi~evi}a. komponuju}i niz bisera srpske kamerne muzike: ^arobnica. Wegov Tre}i klavirski koncert sigurno je jedno od najizvo|enijih dela ukupne doma}e produkcije. te se Raji~i}eva 26 . dok bi zaokru`ewe ciklusa donela Simfonija komponovana prema {estom. Lutaju}i svetom. tre}em i ~etvrtom glasu). Tretman vokalne deonice. Kara|or|e (Seme zla. ali uvek u prostorima tragawa za novim zvukom i putokazima koje je postavio wen profesor Josip Slavenski. u wima se ostvaruje uverqivost psiholo{kih portreta likova. Mo`da se to na najo~igledniji na~in manifestuje u wegovim muzi~ko scenskim delima operama Simonida (tri verzije. Samom Raji~i}u pru`io je priliku da otkrije onaj romanti~arski deo svoje prirode. za recitatora. 3. posledwe tri pripadaju `anru televizijske opere). za sopran i flautu (1992) i klavirski trio Torzo (1996). izvo|a~a i publike bila je prirodna. melodijska recitacija za sopran i klavir na stihove Vergilijeve Osme ekloge iz Bukolika (1962). koje je mo`da najneposrednije izra`eno u wenom cilusu Muzika oktoiha (195963). po~ivaju na idejnim osnovama slovenskog realizma. 1970). vokalno-instrumentalnim ciklusima (Na Liparu. Wegova sna`na umetni~ka li~nost uspela je da pru`i ubedqiv umetni~ki odgovor na zahteve vremena iz perioda zaokreta. Inspiri{u}i se napevima Mokraw~evog Osmoglasnika. Manastiri) i kantati Slepac na saboru (1961). to jo{ uve nije bio akt destrukcije. Asimptota za guda~ki orkestar (1986). Sredinom {eztdesetih godina autorka se prete`no okre}e kamernim ansamblima. Potreba za postojawem komunikacije izme|u kompozitora. gde na originalan na~in tretira pricipe konstrukcije baroknog varijacionog oblika komponovanog na temu jedne narodne melodije. kantata Prag sna (Muzika oktoiha br. ^udesni miligram. simfonijski preludijum ve~eri. 1956.

1963). Poseban zna~aj imaju Peta (1959) i [esta (1967) simfonija. Dok je Prva (1941) bila dramati~ni odgovor na sudbonosne doga|aje. dva za klarinet i po jedan za violon~elo i fagot. u posleratnom periodu nastaju Prvi i Drugi klavirski koncert 1954. humoreske). 1956. dok je va`nost tog kompozicionog pricipa posebno 27 . Zna~ajni su i Raji~i}evi kamerni (dva guda~ka kvarteta. sonata za violinu i klavir) i klavirski opusi (pet sonata i zbirka Etide. muzika za decu. U Tre}oj simfoniji (1961) Risti} koristi neobarokne varijacione postupke u radu sa dvanaesttonskom temom. Simfonijske varijacije. a srodnu ideju o postizawu visokog stepena motivskog jedinstva cele kompozicije realizuje i u ^etvrtoj simfoniji (1966). Raji~i}ev instrumentalni opus je znatno obimniji. U oblasti simfonijske muzike komponovao je {est simfonija. i Koncert za orkestar. Sedam bagatela. Evolutivni put i tipi~ne odlike Risti}evog muzi~kog jezika najboqe se mogu sagledati kroz wegove simfonije. elementima dodekafonije koji se prepoznaju u principima konstrukcije tematizma). i Drugoj simfoniji manifestno pose`e za krugom neoklasi~nih sredstava izraza. i 1973. 1959) i zna~ajnom zainteresovano{}u za oblast koncertantne muzike (pored atematskog Violinskog koncerta iz ratnih godina. Burleska. Me|u tim delima posebno mesto pripada Tre}em klavirskom koncertu (1950). Koncertantnom `anru Raji~i} daje prilog sa deset dela po tri za violinu i za klavir. 1958. Koncert za kamerni orkestar. Koncert za klarinet. 1957. Konciznom.operska dela s razlogom ubrajaju u najzna~ajnije priloge muzi~kom scenskom `anru u srpskoj muzici. Marko pije uz ramazan vino. preglednom formom. katkada pose`u}i za elementima muzi~kog jezika iz svoje ekspresionisti~ke faze (npr.. melodrame. Ipak. igre. filmska i scenska muzika. gde po~etni nonakord predstavqa ishodi{te motivskog materijala i okvirnih laganih stavova i sredi{weg brzog stava. dela wegove zrele razvojne faze. iskazan u masivnom i reskom orkestarskom zvuku. ova simfonija zra~i optimizmom i pleni visokom tehni~kom doterano{}u koja je znak ve} zrelog kompozicionotehni~kog majstorstva autora. verovatno Raji~i}evom najpopularnijem i najizvo|enijem delu. Mali Radojica) i Varijace za simfonijski orkestar (1979). 1951) u kojem on ostvaruje skladnu ravnote`u racionalnog i emocionalnog. U Petoj simfoniji (1967) Risti} se vra}a ~etvorostava~noj koncepciji ciklusa i na zanimqiv na~in pro`ima principe koncertanosti sa simfonijskim na~inom mi{qewa (sli~no se doga|a i u wegovim koncertima za solo instrumente. klavirski trio. U centru wegovog opusa u ovom periodu nalazi se simfonija: sa devet dela u ovoj oblasti ({to ga − s obzirom i na kvalitet dela − ~ini najzna~ajnijim srpskim simfoni~arem). simfonijske poeme (Zidawe Skadra. Smrt majke Jugovi}a. ali da pri tom nikad bitno ne naru{i osnovni neoklasi~ni profil dela. transparentnim zvukom orkestra. brojnim drugim orkestarskim opusima (Suita giocosa. Stvarala~ki put Milana Risti}a posle godina zaokreta kre}e se primarno u oblasti neoklasi~nog jezika (po~ev od Druge simfonije. 1957. 1965.

U kompozitorskom opusu Dragutina ^oli}a po~etak perioda sinteze obele`avaju dela iz {ezdesetih godina: u kompozicijama Preludijum. bila je to prava ptrilika da do punog izra`aja do|e kompozitorova mediteranska priroda. kako je i u samom naslovu dela istaknuto. Po~etak novog perioda ozna~io je rad na baletu Zlatna ribica (1950. 1974. ciklusu pesama Krug ne`nosti (1965) i Simfoniji in Sol (1968) on se ponovo okre}e dodekafonskim principima. ali ipak ne odre|uju celokupnost muzi~kog toka. Bio je to jedan od prvih doma}ih baleta koji se na sceni beogradske Opere pojavio posle Ohridske legende (premijera 1953). koji u fantasti~nim scenama bivaju impresionisti~ki obojeni. Stvarala{tvo Mihovila Logara je u najmawoj meri bilo izlo`eno stilskim menama. 1976) dominiraju sli~ne tendencije. Posledwi period 28 .nagla{ena ve} i `anrovskim opredeqem Kocerta za kamerni orkestar i Koncerta za orkestar). I u trilogiji posledwih simfonijskih opusa (1972. mo`da po izboru instrumenata ali i sadr`aju najzanimqiviji Dvostruki koncert za klarinet i rog (1967). Tako|e. Muzi~koj sceni kompozitor potom daje prilog sjajnom. svite Primorje (1962) i Prole}ne slike (1962). ra|enom prema noveli Stjepana Mitrova Qubi{e. prema libretu Jelene Vajs inspirisanom poznatom bajkom). trostava~nu simfoniju Sinfonia italiana (1964). U oblasti solo pesme nastaju dva vredna priloga Granada od Samarkanda (1963) i Tri pesme Endre Adija (1978). a weno motivsko jezgro je tritonus iz kojeg proisti~u prakti~no svi motivski materijali dela. dinami~nom i duhovitom Pokondirenom tikvom (1954) prema ~uvenom tekstu Jovana Sterije Popovi}a. Za koncertno izvo|ewe Logar je sa~ino tri svite. tonalno te`i{te in G postoji u sva tri stava simfonije. u kojoj se slobodno izlivaju razigranost i vedrina kao simboli wemu drage Italije. a me|u wima se izdvaja Deveta {irinom svoje epske koncepcije. inspirisanim romanom Pesma Oskara Davi~a) i televizijskom operom Pa{trovski vitez. usmeravaju}i ga ka neoekspresionizmu. {to bi odgovaralo strogim pravilima dodekafonije. gde dvanaesttonski nizovi imaju istaknutu ulogu u oblikovawu tematskog materijala i harmonskih sklopova. koloritnim poznoromati~arskim orkestrom i harmonijom. I Logarevo interesovawe za simfonijski `anr dobilo je niz novih priloga: izvanrednu koncertnu unvertiru Kosmonauti (1962). Wegova stvarala~ka interesovawa i daqe su okrenuta najrazli~itijim podru~jima rada. fuga i postludijum za orkestar (1961). Oblast koncertantne muzike oboga}ena je brojnim delima: dva dela su namewena violini opse`ni Koncert u ha-molu (1954) i Concerto mordente (1968). Najvi{e to dolazi do izra`aja u Simfoniji. Afinitet prema koncertantnom mi{qewu na{ao je i izraz i u Partiti concertante za duva~ki kvintet i guda~ki orkestar (1969). kamernog tona je Koncert za violon~elo (1971) za mali guda~ki orkestar i kvintet duva~a i. [esta simfonija (1968) bliska je po dramati~nom tonu Prvoj i Tre}oj. I Logareva koreografska bajka pose`e za sli~nim krugom izra`ajnih sredstava bogatim. zao{trava svoj muzi~ki jezik. potom dramati~nom ^etrdeset prvom (po libretu Momira Nikoli}a. Kako se pri~a odvija u primorskom ambijentu.

koji naj~e{}e zastupaju ideje razvoja nacionalnog stila. izostaju nagla{ena emocionalnost i eksplozivna zvu~nost simfonijskih dela komponovanih {ezdesetih godina. horske kompozicije (Jesen. kamerni i klavirski opusi. kao i stvarala{tvo. U wemu se ispoqava tendencija ka objektivizaciji izraza. U sumrak. solo pesme. U wegovom opusu izdvaja se triptih kantata Poema 1941. simfonijsku poemu Put u pobedu. a u izrazu dominira wegova lirska priroda. Duva~ki kvintet (1977). Kragujevac 1941 /sa orkestrom/). ali prete`no u oblastima pedagogije. Simfoniju za guda~e i udaraqke (1979) i Koncert za violon~lo (1981). bez istaknutijih rezultata. Mala svita za klavir). Svetli grobovi. Ki{a. osam kompozicija koje nastaju u periodu 192851). Jovan Bandur je karijeru zapo~eo kao dirigent i muzi~ki pedagog. posebno se anga`uju}i u razvoju amaterizma. Kompozitor i muzi~ki pisac Nikola Hercigowa pripadao je generaciji kulturnih poslenika koja se iskreno i istrajno borila za ostvarewe ideja jugoslovenstva i socijalizma. koji je tokom niza godina vodio beogradsku Operu. U posleratnom periodu on nastavqa svoju raznovrsnu delatnost na raznim muzi~kim poqima. Molitva {uma. Wegov `ivotni put je od po~etka pedesetih godina vezan za beogradsku muzi~ku scenu. gde se izdvaja ciklus pesama za glas i orkestar Vokalna lirika. kamerna i klavirska dela (dva guda~ka kvarteta. brojne su solo pesme za glas uz pratwu klavira (Ti{ina. U posmatranom periodu svoju delatnost nastavqaju i drugi kompozitori starije generacije. pedago{ka i kompozitorska aktivnost Kre{imira Baranovi}a (18941975). dugogodi{weg {efa-dirigenta Beogradske filharmonije. Mihailo Vukdragovi} je i u predratnom muzi~kom `ivotu Beograda igrao veoma va`nu ulogu. muzi~ko-scenska vizija Planetarijom (1960). Jugoslovenska partizanska rapsodija i Raspeva se zemqa. U wegovom stvarala{tvu preovladavaju vokalno-instrumentalna dela. da bi se potom posvetio kompozitorskom radu. P. me|utim. Gaj. Mada se ova dela i daqe kre}u u prostorima neoekspresionizma (posebno u harmonskom jeziku. ali intenzivira i svoju kompozitorsku aktivnost. me|u kojima se izdvajaju muzi~koscenska burleska Vje~ni @id u Zagrebu (1942). Gorski vijenac na tekst P. kao kantata 1951.kompozitorovog stvarala{tva obuhvata Tre}i guda~ki kvartet (1973). Odlazak. muzikolo{ka i pedago{ka delatnost Nikole Hercigowe (1911−2000) i dirigentski rad Oskara Danona (1913). organizacije muzi~kog `ivota i dirigentskog rada. Izuzetak u tom smislu predstavqale bi kompozitorska delatnost Mihaila Vukdragovi}a (1900−85) i Jovana Bandura (18991956). Komponovao je brojne kantate (Veziqa slobode. [est makedonskih pesama). opera-balet Stav’te pamet na 29 . Wego{a (u dve verzije. Bandurov muzi~ki jezik kre}e se u poznoromanti~arskim okvirima. Srbija). i kao scenski oratorijum 1957). koji je atonalan sa povremenim kori{}ewem dodekafonske tehnike u oblikovawu tematskog materijala). Za posleratni Beograd vezana je dirigentska. horske kompozicije (posebno zna~ajan ciklus Madrigala. Gvo`|e i zlato) i orkestra (Seqakova zdravica. Simfonijsku meditaciju.

Od samog po~etka shvatao ih je specifi~nim romanti~arskim senzibilitetom. betovenskog profila simfonijskog mi{qewa sa jako nagla{enim dramatskim konfliktima. M. Dr`i}a) i oratorijum Jama (u podnaslovu Passio homini nostri po Ivanu Goranu Kova~i}u. Generacije kompozitora {kolovanih posle Drugog svetskog rata Zajedni~ko stilsko ishodi{te stvarala{tva posleratnih kompozitorskih generacija bio je neoklasicizam.komediju (1964. apartne impresionisti~ke zvu~nosti laganog stava i folklorne ritmi~ke stihije finala. i tragom individualnih uspona i slobodnih interpretacija neoklasi~nih polazi{ta postignuti izvanredno vredni rezultati. ^etvrtu (1972) i Petu (1978) simfoniju. 1965. Skrjabinovog modusa. a ogleda se u primeni bitonalnosti. neobaroknih principa konstrukcije ciklusa. glas i orkestar). pijaniste i kompozitora. odblesaka xeza. Svoje stvarala{tvo Mokrawac zapo~iwe oslawaju}i se na klasi~ne osnove ste~ene u {koli. sve jasnije iskazuju}i afinitet prema upotrebi zao{trenijih sredstava izraza (elementi dodekafonije. te tako nekonfliktno jedan pored drugog stoje elementi baroka. Divertimentu za guda~e (1968) i Simfonijeti za guda~e (1970). To okretawe modernom senzibilitetu vidqivo je ve} u Fragmentima (1956) i Igrama (1957) za klavir. {to posebno dolazi do izra`aja u wegovom diplomskom radu (Dramati~na uvertira. Principi neobarokne koncepcije oblika primetni su i u Kon~ertinu za klavir. Etide. ali i ranim klavirskim (dva komada op. romantizma i ipresionizma. sve do dodekafonije). a filozofsko-idejni krug wegovih tada{wih stremqewa u naj~istijem se obliku sublimira u klavirskoj kompozicji Odjeci 30 . vokalno-instrumentalnu (dela za hor i orkestar. po~ev{i od druge decenije veka pa sve do ovog razdobqa. na tekst. koji je i u evropskoj muzici. 1 i 2. guda~ki orkestar i dve harfe (1958). Daqa stvarala~ka evolucija prati se kroz Lirsku poemu (1974). 1967). zna~io jednu od najvitalnijih stilskih razvojnih linija. iz vremena pre studija. bartokovske motorike. 1971). upravo zahvaquju}i svojoj sposobnosti da u sebe ukqu~i najrazli~itije kompozicione postupke (od sredwoveovnih i renesansnih kompozicionih tehnika. Sli~ne odlike vidqive su i u prve tri simfonije (1961. Komponovao je i dela drugih `anrova. ali i u wima dolazi do izra`aja Mokraw~eva sposobnost da elemente jezika starih stilova upija prirodno i wima govori na jedan vrlo li~an na~in. I u srpskoj muzici neoklasicizam se manifestovao u najrazli~itijim vidovima. preko baroka. Koncertantnu muziku za klavir i orkestar (1976). koje ostvaruje kao ve} zreo kompozitor. okrenut tematici odnosa individualnog i kolektivnog na~ela. Vrlo brzo je napu{ten socrealisti~ki simplifikovani vid. Sonata. politonalnost). Varijacije. Ilustrativna je u tom smislu evolutivna linija stvarala{tva Vasilija Mokrawca (19231984). 1950). dve sonatine) i kamernim opusima (Sonata za violinu i klavir). filmsku i pozori{nu muziku. klasike.

Vojvodina). dve kantate: Simfonijski epitaf (u dve verzije. Katarina Izmailova 77. U wegovom simfonijskom opusu izdvaja se Sinfonia lesta (1965). Metamorphoses BA-C-H za guda~e. simfonijske svite. koje ~ini 11 odblesaka razli~itih misli. da bi se potom orijentisao na moderniji izraz koji ukqu~uje politonalnost i atonalnost. klavirski ciklus Preludijumi (1984) i Preludijum za klarinet solo (1984). obredno-komemorativni spektakl \a~ko doba [umarica. Slu`e}i se re~nikom tada uobi~ajenim me|u mla|im autorima. daju}i jo{ jednom potvrde o kreativnom ~inu kao ~inu intenzivnog suo~avawa sa tradicijom. Sun~ani otoci. U oblasti scenske muzike posebno mesto pripada zapo~etoj operskoj trilogiji (Prometej. prepoznaje. koncertantna i vokalno-simfonijska dela. Kamenu poemu za grad za sopran i kamerni sastav. Me|u koncertantnim delima zanimqiv je doprinos literaturi za fagot i trombon (dva koncerta). Osim toga. Opus Aleksandra Obradovi}a (1927) je vrlo obiman sadr`i preko 200 kompozicija. Wegov opus obuhvata scenska. Preludijum i fugu za guda~ki orkestar. cikluse pesama (od kojih je najobimniji za glas i orkestar Plameni vjetar). tematski objediweno delo. sopstvenim nemirima i dramom. i Bru~i je po{ao od neoklasi~nih osnova muzi~kog jezika sa nagla{enim elementima nacionalnog idioma (istarskog i makedonskog folklora). Mokrawac ostvaruje duhovni uzlet i remek-delo kakvo se retko pojavquje i odmah. najosobenijem klavirskom opusu u celokupnoj produkciji srpskih autora. svitu Kroz svemir. me|u kojima veliki broj opse`nih simfonijskih i vokalnosimfonijskih opusa. tri simfonijete. Muzi~ki jezik Aleksandra Obradovi}a u osnovi po~iva na tradicionalnim principima 31 . klavirske i horske kompozicije. Faust) i baletima No} na pruzi. koja se smatra jednim od najuspelijih simfonijskih dela u jugoslovenskoj posleratnoj muzici.(1973). zatim niz koncertantnih kompozicija za razli~ite instrumente (klarinet. kao i neobarokna tragawa. Gilgame{. oratorijum Salut au monde. violinu. Preludijum i fugu za glas i guda~e. okru`ewem. aleatorike. za simfonijski i za duva~ki orkestar sa solistima i horom) i Sutjeska (tako|e dve verzije). tri koncerta za klavir). name}u}i se svojom autenti~nom snagom i pro`ivqeno{}u. napisao je muziku za balet Prole}ni uranak. ^ovek je vidik bez kraja. Rad Rudolfa Bru~ija (1917) povezan je sa Novim Sadom. Kirka. Brojne su wegove kamerne. po mi{qewu mnogih. Susreti. U oblasti vokalno-instrumentalne muzike napisao je brojne kantate (Srbija. kompozitor na svojevrstan na~in pravi rekapitulaciju pre|enog puta. simfonijska. Poput drugih svojih kolega iz kompozitorske generacije {kolovane posle Drugog svetskog rata. elemente dodekafonske tehnike. pisao je muziku za film i radio drame. O~i Sutjeske. U posledwim kompozitorskim radovima Poema za klavir (1983). U oblasti orkestarske muzike dao je osam simfonija. Tragom svitawa. raspolo`ewa i stvarala~kih odluka. violon~elo. nedvosmisleno. Askezu za veliki guda~ki orkestar i ~elestu. kao i vi{e kra}ih simfonijskih dela. Epitaf H za simfonijski orkestar i magnetofon. Diptih za guda~ki orkestar. Demon zlata. Bru~ijev doprinos simfonijskoj muzici tako|e je vrlo veliki: obuhvata tri simfonije. Sam autor je Odjeke definisao kao prokomponovano.

ostvariv{i nevelik. i ponekad kori{}enim smelijim harmonskim re{ewima koja mu daju impresionisti~ki kolorit. u saradwi sa D. rasko{an. U oblasti istorije muzike ostvario je kwigu Muzi~ki stvaraoci u Srbiji (1969. a tako|e selektivno koristi aleatoriku i elemente dodekafonske tehnike. Nauka o muzi~kim oblicma. Skovranom. polaze}i od {iroko shva}enog pro{irenog tonaliteta. za kakav se obi~no anga`uju ~itavi nau~ni timovi. Stilski je svoja dela ostvario u neoklasi~nom idiomu karakteristi~nom za petu i {estu deceniju u srpskoj muzici. Stvarala{tvo Du{ana Radi}a (1929) tako|e izvire iz tradicionalnih korena (o neoklasi~nom profilu wegovog Spiska ve} je bilo re~i) i wemu 32 . Sli~na otvorenost ka novom uo~ava se i u Obradovi}evom harmonskom jeziku. ali je za wega podjednako karakteristi~na i izrazita spremnost da vlastito iskustvo obogati novim kompozicionim tehnikama i otvorenost prema novim medijima. smeo i originalan orkestarski zvuk. Razvoj harmonskih stilova) i kontrapunkta (Instrumentalni i vokalno-instrumentalni kontrapunkt). Vlastimir Peri~i} (1927−2000) razvio je bogatu aktivnost kao teoreti~ar. obiman leksikografski rad kapitalnog zna~aja. dok je za vokalni kontrapunkt napisao i sredwo{kolski uybenik. Tri pesme na stihove Rabindranata Tagore). Kosti}em). tako|e kapitalan leksikografski priru~nik koji je svojim analiti~kim osvrtom na stvarala~ke opuse autora postavio temeqe savremenom muzikolo{kom pristupu nacionalnoj istoriji muzike. originalno boji zvuk miksturama paralelnim kretawem ~itavih akordskih kompleksa. Varijacije za klavir i posebno uspeli ciklusi pesama za glas i klavir (No} bez jutra.oblikovawa i rada sa tematskim materijalom. kojima je postavio temeqe razvoju teorijskih disciplina ne samo na beogradskoj visokoj {koli ve} {irom Jugoslavije. Skovranom i D. "Ludus tonalis" Paula Hindemita. Simfonijeta za guda~ki orkestar (1957). Posebno mesto u wegovom delu zauzima Vi{ejezi~ni re~nik muzi~kih termina (1985. Peri~i}eva kwiga je dala najzna~ajniji doprinos wenom prou~avawu i sistematiziji. 1998). znala~ki kori{}en kontrapunktski rad. Posle istorije srpske muzike S. do`ivela je proteklih decenija ~ak sedam izdawa. ponekad oboga}en i kombinovan sa elektronskim. pregledna formalna arhitektonika. Kao dugogodi{wi profesor teorijskih predmeta Peri~i} je napisao nekoliko kapitalnih univerzitetskih uybenika. Sonatina. Rado je i ~esto izvo|en autor. Obradovi} je jedan od prvih srpskih kompozitora koji su istra`ivali u oblasti elektronske muzike. istori~ar muzike i kompozitor. ali sa nagla{enom ekspresivno{}u koja ga boji romanti~arski. Sonata. \uri}-Klajn (1962). jasna. Me|u Peri~i}evim radovima nalaze se i oni iz oblasti harmonije (Razvoj tonalnog sistema. dobitnik nagrade na internacionalnom konkursu u Ver~eliju za Guda~ki kvartet (1950). Wegova dela odlikuju komunikativnost. ali vredan opus. Kompozicijom se bavio do sredine {ezdesetih godina. koju je napisao zajedno sa D. Me|u wegovim delima posebno se izdvajaju kamerna dela Sonatina i Sonata za violinu i klavir. koji.

me|u kojima su naro~ito poznate Gungulice. To postaje posebno jasno posle nastanka monumentalne epske slike ]ele-kula (u podnaslovu "epsko vi|ewe u ~etiri pevawa" − Crni \or|e. Lirska simfonija za guda~e. komponovane za soliste. Prizori sa sela. Komponovao je niz orkestarskih dela: Simfonija. a tako|e divertimento za duva~ki kvintet. ]ele-kula. koju ~ine Spisak (u dve verzije. melodrama Predeli za recitatora i klavir i ciklus Opsednuta vedrina za `enski hor i dva klavira. Komponuje i solo pesme i horska dela. Divertimento za guda~ki orkestar. koja se ne libi ni ekspresionisti~kih zao{travawa. Rustikon i Himne za hor i orkestar. Wegov opus obuhvata prakti~no sve `anrove. robusnosti savremenog izraza i arhai~nim slojevima psalmodi~nog pevawa. moteti za recitatora. Varijacije na narodnu temu i vokalno-instrumentalni ciklus koreografskih poema Iz moje zemqe. ili za dva glasa i kamerni ansambl). U~iteqi). vibrafon i udaraqke. ]osi}a − Sadr`aj i Oratorio profano. bujna ritmika. Simfonijeta. nagla{avawa groteske. prozra~nosti i fluidnosti impresionisti~kih boja i atmosfera. Sinfonietta di tre re. Improvizacije na 33 . za glas i klavir. Svita) i koncertantnom `anru (Koncert za klavir i Sonata antica za orkestar s obligatnim klavirom). Plodan kompozitor. U oblasti vokalno-simfonijske muzike izdvajaju se Smrt Stevana De~anskog. Oratorio profano. Simfonijeta. mu{ki hor i orkestar na stihove Vaska Pope (1957). zasi}ena zvu~nost harmonskog i orkestarskog jezika. pa ni diskretnog okretawa folklornim uzorima. Komponovao je muziku za vi{e filmova. jo{ u ranim opusima osvojenom. soliste. Kantata se mo`e smatrati centralnim oblikom u Radi}evom vokalno-simfonijskom opusu. On se u ovom `anru nadovezuje na tragawa Qubice Mari}. hor i kamerni orkestar. On je sa posebnom bri`qivo{}u posve}en negovawu ideala apolinijske lepote. harfu i klavir. Od muzi~ko-dramskih dela napisao je opere Qubav to je glavna stvar i Smrt majke Jugovi}a i balet Balada o mesecu lutalici. U oblasti vokalnoinstrumentalne muzike zna~ajna je "kamerna trilogija" na stihove V. Pope. ali ipak savremenog zvuka. Nov sadr`ajni krug u Radi}evim kantatama otvaraju dela komponovana na stihove B. Odlikuju ga originalna melodijska invencija. a naro~it afinitet pokazao je za krupne vokalno-simfonijske oblicike (kantate U o~ekivawu Marije. Zapevka i ]ele-kula). Pesma nad pesmama za `enski hor i kamerni ansambl. Od kamernih dela izdvajaju se Klavirski kvintet. ~etiri flaute i harfu. specifi~nom muzi~kom jeziku koji zdru`uje sklonost prema najrazli~itijim izra`ajnim sferama: baroknom tipu mi{qewa i konstrukcije oblika. komadi za violinu i klavir. solo pesme. Stvarala~ka priroda Enrika Josifa (1924) ispoqava se u. Tematika otu|ewa ~oveka u savremenom svetu koji je zaga|en i u fizi~kom i u duhovnom smislu Radi}a je inspirisala za upotrebu novih kompoziciono-tehni~kih sredstava (kola`na tehnika strukturirawa oblika). Vukova Srbija. dao je niz zna~ajnih priloga u simfonijskoj muzici (jednostava~na Simfonija. hor i orkestar. Sadr`aj eseji za soliste. Me|u kamernim delima najpoznatije delo su Snovi|ewa za flautu. Ru`a pod ^egrom.bliskih poetika Stravinskog i Prokofjeva. za harfu i klavirska dela (naro~ito popularna Sonata lesta). Dve simfonijske slike. Uspavana zemqa.

Vojin Komadina (Smrt majke Jugovi}a. da bi preko prolazne ekspresionisti~ke britkosti ispoqene u delima pisanim krajem sedamdesetih i po~ekom osamdesetih. 1971). Muzi~ka nedeqa za dva violon~ela. ostvaren u najrazli~itijim vidovima i nijansama. 1973. obou. 1969. 1974). Eppur si muove. formalnog i pojmovnog kruga". Triptih za violinu i orkestar. On se otiskuje iz frankovsko-ravelovske stilistike. 1966. violu. Not to be or to be. ciklusi Minijature. Balada. violinu. Dies irae kvintet za obou. 1966). Rastislav Kambaskovi} (Fluidi. fagot i orkestar. Koncert za klavir i orkestar. Serenada jednog fauna za nonet i harfu. Concertino za klarinet. klarinet. melanholi~nu. balet Hasanaginica. meditativnu. 1975). ^etiri skice. 1971). Na tragu otvarawa ka avangardnim stremqewima pojavquje se potom kompozitorska generacija ro|ena ~etrdesetih godina. Capriccio). ^etiri pri~e. veliki broj klavirskih dela (Dubrova~ki divertimento. Sonora. Scarlattiana). Divertimento concertante za hornu. 1976). Kamernom `anru pripadaju tri guda~ka kvarteta. Berislav Popovi} (Difrakcije. 1967). skercoznu. Koncert za Nata{u). Koncert za orkestar. Polazi{te stvarala{tva kompozitora i teoreti~ara Dejana Despi}a (1930) je neoklasicizam. violon~elo i klavir. Epitaf. u svom neoklasi~nom jeziku obuhvatio najrazli~itije aspekte izra`ajnosti sentimentalno-elegi~nu. Zoran Hristi} (diplomski rad Naslovi.narodnu temu za 14 duva~kih instrumenata. Mala svita za guda~ki kvartet. primewen kao svojevrsni "muzi~ki govor o muzici odabranog izra`ajnog. s osnivawem Elektronskog studija Tre}eg programa Radio Beograda u na{oj sredini su stvoreni uslovi za razvoj elektronske i elektro-akusti~ke muzike (direktor Vladan Radovanovi}). Divertimento za duva~ki kvartet. Komponovao je u oblasti vokalne (Krug) i horske muzike. Pasakaqa i Tri meditacije za violon~elo i klavir. kao i muzike za decu. Concerto sereno. Raspolo`ewa. 1965. Man~ester trio za flautu. kao i vi{e klavirskih dela (Sonata brevis. fagot i orkestar. 1962). 1963). Varijacije na me|umursku temu. Po~etkom sedamdesetih godina. sadr`ajni dijalog sa tradicijom. trubu i orkestar. Vladan Radovanovi} (Sferoon. Nokturno za dve flaute i klavir. za kamerni orkestar Viwete. Prodor ideja moderne i postmoderne Po~etkom sedamdesetih godina novi duh evropske avangarde sedme decenije − upoznavawe kompozicionih principa poqske {kole i \er|a Ligetija (Ligeti) − donosi u srpsku muziku generacija kompozitora ro|enih po~etkom tridesetih godina Petar Bergamo (Koncertantna muzika. Dva intermeca. Tri haiku. U oblasti orkestarske muzike napisao je Simfoniju i Uvertiru. Muzi~ki re~nik. Humoristi~ne etide. dve sonate. Petar Ozgijan (Sigogis. Ritmovi. Viwete. 1966. Rajko Maksimovi} (Muzika postawa. a poseban afinitet ima prema koncertantnoj muzici (Concertino za dve flaute i kamerni orkestar. violon~elo i klavir. Slobodan Atanackovi} (Sinfonia da festa. Concerto grosso za flautu. Svetlosti severa. Poemu i Na kraju puta. Arion Vlastimira Trajkovi}a po~iva na minimalisti~ko-konceptualisti~koj zamisli i 34 .

Miroslav Savi}. 1975. koja se okupila oko programa rada Studentskog kulturnog centra po~etkom sedamdesetih. Po~etkom osamdesetih ona se uo~ava i kod Zorana Hristi}a (koreotorijum Korak 1980. muzi~ka scena za {est grupa devojaka. Konzertstück za violinu i guda~ki orkestar. 1979). 1982. Sr|ana Hofmana (zvu~ni objekti za 11 guda~a Dolazi! 1981. 1974. Vuka Kulenovi}a (Raskovnik za guda~ki orkestar. Ove stvarala~ke tendencije prepoznaju se u stvarala{tvu P. hor Otisci zvu~awa. 1976). Eine kleine Trauermusik. Farsa za violinu.repetitivnoj tehnici. Milana Mihajlovi}a (Tri nokturna. Aktuelnu muzi~ku scenu u Srbiji odlikuje bogata polihronija zbivawa koja }e tek postati predmet istorijskih sistemaizacija. Koralna simfonija. Vitomira Trifunovi}a (Koncert za violinu i orkestar. Slike Haosa I−V). Malo ve~no jezero). 1981. 1992). Metropola ti{ina/Stari Ras. jo{ u vreme studija na Fakultetu muzi~ke umetnosti. 1982). 1979). Slobodana Atanackovi}a (Akatist za soliste. kao i za ispitivawe odnosa izme|u elektronskog. violon~elo i klavir. 1983). hor i orkestar. Trajkovi}a) manifestno se objavquje u delovawu grupe Nova generacija (Miodrag Lazarov Pashu. Milo{ Rai~kovi}). Nokturno za guda~e. 1993). Pastorala za violinu solo. Vladimir To{i}. 1977 i Instrumentalne pesme za `enski hor). Vladana Radovanovi}a (Vokalinstra. Po~etak osamdesetih godina u srpskoj muzici obele`en je postmodernom orijentacijom. Berislava Popovi}a (Igra senke za duva~ki kvintet. 1990. Ritual. Balada za guda~e. Memento. 1990. 1983. Orfov instrumentarij i dirigenta 1978). 1982). Milimir Dra{kovi}. Radovanovi}a i na specifi~an na~in kod V. 1976). 35 . Interesovawe za minimalizam (ve} ispoqeno kod V. Ozgijana (Simfonija '75. Za problematiku predoblikovawa muzi~kog dela zainteresovana je Ivana Stefanovi} (Fragment mogu}eg reda. konkretnog i `ivog zvuka (Kuda sa pticom na dlanu za udaraqke i magnetofonsku traku. {to potom ima prirodan nastavak u wenim radovima iz oblasti radiofonije (Lacrimosa. Integralna organizacija muzi~kih parametara prvi put je primewena u kompozicijama Sr|ana Hofmana u ciklusu Heksagoni (Monodrama za violon~elo. Milo{ Petrovi}. 1983). Antikoncert za violinu i orkestar. Zorana Eri}a (Off za kontrabas i 13 guda~a. 1976.

.............SADR@AJ Stara srpska muzika (razvj do XVIII veka).................................................. 5 Predromantizam (6) Romantizam Mokraw~evo doba (8) Pozni romantizam put ka moderni (13) Tendencije u razvoju srpske muzike poslepedesetih gdina (20) 36 ...... 1 Svetovna muzi~ka tradicija sredweg veka (3) Crkvena muzi~ka tradicija sredweg veka (3) Srpska muzika u XVIII veku (4) Umetnost novog doba (XIX i XX vek)...............

37 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->