Учитељски факултет Универзитет у Београду

на предмету

СРПСКА КУЛТУРА У ЕВРОПСКОМ КОНТЕКСТУ
Sowa Mаринковић

SRPSKA MUZIKA

Београд 2008.

Srpska muzika se na balkanskim prostorima razvijala u dugom vremenskom periodu koji se mo`e sagledati u dve osnovne etape − stara srpska umetnost, ~iji se razvoj prati od vremena doseqavawa slovenskih plemena do XVIII v, kada je ostvaren sna`an prodor zapadnoevropskih uticaja i umetnost novog doba, koja zapo~iwe sa uplivom romanti~arskih ideja u XIX v. i traje do dana{wih dana.

Stara srpska muzika
Sistematska istra`ivawa stare srpske muzike zapo~eta su posle Drugog svetskog rata i obuhvataju nekoliko sadr`ajnih celina: studije izvora o muzicirawu kod starih Slovena iz vremena wihovog osvajawa i naseqavawa prostora na Balkanu; odlike muzike u feudalnom dru{tvu (svetovna muzika − sa posebnim akcentom na istra`ivawe likovnih spomenika ovog vremena kao izvora za prou~avawe instrumenata, folklorna umetnost i crkvena muzika − sa izdvajawem hilandarske tradicije i kompozitorskog nasle|a u sa~uvanim rukopisima) i muzi~ki `ivot u XVIII v. Pristup istra`ivawu ovog perioda razvoja srpske muzike uslovqen je istorijskim okolnostima i zahteva uva`avawe slo`enosti prilika, jer je srpski narod na ovim prostorima `iveo izme{an sa drugima. Balkan je teren na kojem se odvijaju burni procesi akulturacija, mesto gde se sudaraju i pro`imaju civilizacije i kulture. Ta me{avina je katkad toliko slo`ena da je te{ko odvojiti ne samo kulturnu nego i politi~ku istoriju pojedinih etni~kih celina, koja se prepli}e sa istorijom drugih naroda i wihovih dr`ava (solunska bra}a ]irilo i Metodije zajedni~ko su ishodi{te kulturnih tokova u ve}ini slovenskih zemaqa − od Bugarske, Makedonije, Srbije, Hrvatske do Moravske ^e{ke). Srbi su u vi{e navrata bili glavni nosioci dr`avotvorne ideje na Balkanu, one uz koju ide i najcelishodnija institucionalna podr{ka razvoju umetnosti, ali to nije razlog da se istra`ivawa zaustavqaju i ograni~avaju dr`avnim granicama. Za razvoj srpske crkvene muzike, na primer, podjednak zna~aj imaju izu~avawa u vrlo udaqenim oblastima − od manastira Hilandara na Svetoj gori, preko Pe}ke patrijar{ije, De~ana, moravskih i fru{kogorskih manastira, zapadnih pravoslavnih eparhija (slavonske, karl{tatske i dalmatinske, ukqu~uju}i i wihova udaqena naseqa u Istri i Trstu), pa Sentandreje, Komorana, Temi{vara i Arada, sve do Rusije i Ukrajine sa kojima su veze bile `ive i razmena rukopisa mogu}a. Izvori za prou~avawe stare srpske muzike nalaze se u malobrojnim ali dragocenim sa~uvanim notnim rukopisima, ali tako|e i u filolo{kim istra`ivawima terminologije koja se odnosi na muziku i u likovnim spomenicima, na kojima su ~esto `ivopisani prizori muzicirawa i fiksiran izgled instrumenata. Najstariji prikaz instrumenata na jednoj minijaturi
2

poti~e iz 1180. g, tako da sistematsko istra`ivawe ovih izvora daje interesantne podatke o razvoju instrumentarijuma u periodu od kraja XII do kraja XVIII v. Pored prou~avawa iluminiranih rukopisa i fresaka iz srpskih manastira, va`na su i komparativna istra`ivawa bugarske i rumunske tradicije, koje su tako|e bile naslednice vizantijske umetni~ke prakse na ovom poqu. Muzika i muzicirawe se pomiwu u starim hronikama i putopisima. Mada je to ~iweno bez namere da se o ovoj delatnosti ostravi trag i takve, uzgredne napomene pru`aju informacije o dru{tvenoj funkciji koju je muzika imala, statusu muzi~ara, wihovim instrumentima, ve{tini i mo}i uticaja na qude (naro~ito su katrakteristi~ni opisi muzike koja je pratila bitke). U istom smislu, koriste se kao izvori za muzikolo{ka prou~avawa kwi`evna dela i pravna dokumenta. Slovenske muzi~are pomiwe T. Simokata u svom delu Istorija, posve}enom opisu ratova Vizantinaca sa Avarima i Slovenima; T. Sinkel, arhivar Svete Sofije u Carigradu (VII v, vreme opsade Carigrada), od IX v. bele`e se svedo~anstva o misionarskoj delatnosti ]irila i Metodija i wihovih u~enika. Dragoceni podaci o muzicirawu na prvim srpskim dvorovima i u sklopu crkvenih obreda nalaze se u `itijima svetog Simeona i Svetog Save sredwevekovnih pisaca Domentijana i Teodosija, kao i u delu @ivot kraqeva i arhiepiskopa srpskih arhiepiskopa Danila. Prvi rukopisi u kojima se nalazi jasno svedo~anstvo o poja~koj tradiciji tokom crkvene slu`be poti~u iz XII−XIV v. Uz tekstove se nalaze oznake glasova u kojima treba pojati. U to vreme nastaju prva originalna dela pevane stare srpske kwi`evnosti. Neumski rukopisi su iz ne{to poznijeg razdobqa: u Psaltikiji Narodne biblioteke u Beogradu (u bombardopvawu biblioteke 1941. izgoreli rukopis br. 93, sa~uvane su fotografije 12 strana Psaltikije koja je nekad sadr`avala 300 folija) postoje zapisi dveju pesama kir Stefana Srbina: Niwa Sili (Sada nebveske sile) i Vkusite i vidite (sa razli~itim tekstovima: jedan je crkvenoslovenske redakcije, a dva su gr~ka po 34. i 148. psalmu). Pretpostavqa se da je wihov kompozitor `iveo na dvoru Lazara Brankovi}a u Smederevu. U rukopisu s kraja XV v. sa~uvano je nekoliko kompozicija jermonaha Isaije Srbina, me|u koja je najzna~ajniji Polijelej (prvi deo na tekst 134. psalma na srpskoslovenskom i, drugi deo, na tekst 135. psalma na gr~kom jeziku. Poznat je jo{ jedan srpski kompozitor XV v. − Nikola Srbin i wegova Heruvimska pesma komponovana na gr~ki tekst. U vreme turske dominacije srpskim zemqama (od XV do XVIII v) nastaju mnoge promene, propadaju i gase se centri kulturnog delovawa ({to kulminira zabranom rada Pe}ke patrijar{ije 1766), a sa seobama se pomeraju na sever i zapad, na teritoriju Habzbur{ke monarhije. O tim te{kim danima svedo~e malobrojni sa~uvani putopisi. Oni potvr|uju da se me|u narodom sa~uvala `iva folklorna tradicija. Crkvena muzika je negovana u malobrojnim sa~uvanim punktovima u Hilandaru (u kojem postoji jo{ uvek nedovoqno prou~ena dragocena riznica sa oko 150 rukopisa iz XVIII i XIX v.) i u fru{kogorskim manastirima. Kult srpskih svetiteqa odr`avao se prete`no u usmenom predawu. Srbqak, kwiga Srpske pravoslavne crkve sa slu`bama posve}enim srpskim svetiteqima i oznakama za glasove po kojima se
3

Obi~aj onog vremena da vladari u znak pa`we i po{tovawa suseda i saveznika o praznicima {aqu svoje najboqe zabavqa~e da uveli~ju svetkovine svedo~i o mnogim takvim razmenama. a oblast svetovnog muzicirawa dobija nov polet. lazarice. ponovo u Beogradu izlaze tri kwige Srbqaka). prvi put je {tampana u Rimniku 1761. Studenica. a 1970. delatnost wihovih naslednika − Stefana Lazarevi}a i \ur|a Brankovi}a. gudeci i sviralnici. a za daqe usmerewe razvoja srpske muzike veliki zna~aj imali su kontakti sa ugarskom i austrijskom kulturom na teritoriji Vojvodine. Koza~inskom. fru{kogorski i mnogi drugi manastiri. u Beogradu. delatnost Emanuila Koza~inskog. sa zapisima ~etiri pesme (1757). tre}e izdawe je pripremqeno 1861. De~ani. a pratila je i svakodnevni `ivot. 1726. Muzika onog vremena nije ostavila trag o svom postojawu. Sredinom veka nastala je i najpoznatija srpska kwiga tog doba. naro~ito izme|u srpskih i dubrova~kih vladara (tako su sa~uvana i imena prvih muz~ara − truba~a Dragana iz Prizrena. a tako|e uzdizawe velika{kih porodica u sredwevekovnoj Bosni. Arhitektonski i likovni spomenici nedvosmisleno su svedo~anstvo kreativnih potencijala. svakodnevnim `ivqewem − sedeqkama i prelima. Sopo}ani. Gra~anica. U ovim duhovnim centrima. Deo te tradicije sa~uvan je do danas − koledari. Ravanica. Uspon dr`ave Nemawi}a. Staro Nagori~ino. 4 . g.poju. Muzika nije slu`ila samo za uveseqavawe. ^uveni Hilandar. ro|ewe i smrt. koji je vetrovatno bio guslar). ~uvawem stoke. razvija se i pozori{ni `ivot Srba u XVIII v. obi~aji povezani sa radovima u poqu. (potom je pre{tampana u Veneciji 1765. wihove prebogate riznice i biblioteke trajna su svedo~anstva o slavi i snazi svojih ktitora. Odr`awe i daqi razvoj te tradicije podsti~u gr~ki i ruski uticaji. rasko{no ornamentisana u duhu barokne umetnosti. Hercegovini i Zeti. obredi koji prate svadbu. Svedo~anstva su samo posredna. i prema nazivima koji su u upotrebi lako je uspostaviti vezu sa istovremenom evropskom tradicijom: {pilmani ({to ukazuje na wihovo nema~ko poreklo). Tu se osnivaju prve {kole (slavjanska {kola Maksima Suvorova. Prede svirca i Hruse. zahvaquju}i E. Svetovna muzi~ka tradicija sredweg veka Podtataka o muzicirawu na feudalnim dvorovima nema mnogo. sa jedinim do danas poznatim melodijama srpskog autora − Pozdrav Mojseju Putniku Zaharija Orfelina. podtakli su razvoj svakolike umetni~ke delatnosti. ona se mogla pretvoriti u mo}no bojno oru`je. u hronikama se pomiwu doga|aji u kojima su muzi~ari-zabavqa~i u~estvovali. kraqice. ali podjednako i o velikim umetnicima tog doba. {kole u drugim gradovima naseqenim Srbima). skomrasi.

Po~ekom XIII v. Postoje podaci da je u spomen na svog oca Stefana Nemawu. Manastir Kru{edol je tako podignut kao zadu`bina mitropolita Maksima Brankovi}a (†1516). Najzna~ajniji je neumski rukopis iz XVII v. Ta ~iwenica odredi}e i wihovu potowu povezanost za Isto~nu i Zapadnu crkvu. a u liturgiji je kori{}en gr~ki jezik. kada se prvi put objavquje u Srbuqama. Muzi~ku praksu predstavqalo je jednoglasno pevawe na staroslovenskom jeziku. nisu svi centri pismenosti bili uga{eni. − Miroslavqevo jevan|eqe (1180). kada je Srpska pravoslavna crkva dobila samostalnost (1219). Bogorodice i svetaca. vrlo brzo zapo~eo je proces slavjanizacije crkvene slu`be. − Stihirar svetogorskog manastira Lavre.Crkvena muzi~ka tradicija sredweg veka Najzna~ajnija prekretnica u razvoju muzike na ovim prostorima nastupila je sa pokr{tavawem ju`noslovenskih plemena u IX v. prodiru sve do Budima. ostavila je traga na celom balkanskom prostoru. zajedni~ko za sve Ju`ne Slovene. Tradicija pojawa bri`qivo je ~uvana. kada su Srbi kao i Makedonci i Bugari veru primili sa Istoka. i Vukanovo jevan|eqe (oko 1200). Delatnost u~enika ]irila i Metodija Klimenta (? − 917) i Nauma (? − 910). postojala je zna~ajna prepisiva~ka {kola slovenskih i gr~kih rkopisa. U drugoj polovini XIV v. dok su u pokr{tavawu Slovenaca i Hrvata primarnu ulogu imali rimski misionari. 5 . regionalni i nacionalni elementi sna`nije su prodrli u stari crkveno-slovenski jezik (formirane su wegove nacionalne redakcije). onoliko koliko je to bilo mogu}e u uslovima wenog prakti~no iskqu~ivo usmenog preno{ewa. Makedonaca i Bugara slu`ba bo`ja i pojawe preuzeti su iz vizantijske kulture. Zbog ratnih pusto{ewa i pomerawa granica dolazilo je do velikih seoba i promena u sastavu stanovni{tva. i tu su nastavili da neguju obi~aj sredwevekovnog zadu`binarstva i kultove srpskih svetiteqa. Muzi~kih notnih zapisa iz ovog ranog perioda razvoja nema. Me|utim. pisan u Rasu po~etkom XIII v. pesama u ~ast Hrista. {to postaje naro~ito zna~jno posle velike {izme (1054). Tako zapo~iwe negovawe osobene pesmene tradicije. Sveti Sava sa u~enicima na~inio slu`bu u wegovu ~ast. U Moldaviji. koji sadr`i Osmoglasnik i veliki broj stihira. Sredinom XV Turci su kona~no osvojili sve srpske zemqe. U muzici Srba. Beogradski parimejnik. − sadr`ali su pesme pevane u bogoslu`ewu u razli~itim prilikama. koji su osnovali {kole u Ohridu i Preslavu. Prvi su oni ve} pomenuti iz XV v. u manastiru Putna. u mona{tvu svetog Simeona. na{li su tada uto~i{te u Ugarskoj. i }irili~ki. Granica izme|u Istoka i Zapada pro{la je wihovim zemqama i to je ostavilo silne i raznovrsne posledice na daqi razvoj doga|aja na Balkanu. Naslednici srpske despotske titule − porodica Brankovi}a. Bila je sastavqena po uzoru na pesme osmoglasnika i imala je oznake glasova u kojima je pojedine pesme trebalo pojati. Ipak. koja }e se o~uvati do XVIII v. Najstariji ju`noslovenski i srpski rukopisi glagoqicom pisani Sinajski psaltir i Sinajski molitvenik − ~asoslov iz XI v. zapo~iwu turska osvajawa na Balkanu. iz vizantijske crkve. a po~etkom XVI v.

g. Karlova~ka mitropolija. Jegri. Vidinu. a omogu}eni su uticaji rusko-ukrajinske crkvene tradicije na razvoj srpskog crkvenog pojawa. Sentandreja. g. posebno u Sentandreji. Pod tim uticajima Zaharije Orfelin 1757. ali na`alost. Oni uvode tradiciju negovawa kanta. Bila je to prilika za upoznavawe savremenih tokova evropske umetnosti i susret sa evropskim racionalizmom. Komoran). Poznato je da je i Vuk Karaxi} bele`io neke pesme od iri{kih guslara. o toj delatnosti u oblasti muzike nije ostalo pisanih svedo~anstava. g. Bila je to svojevrsna {kola u kojoj su najve{tiji guslari podu~avali druge i tako prenosili svoja znawa. ispisuje ~etiri kanta u svom delu Pozdrav Mojseju Putniku. obezbe|uju}i trajnost i rasprostrawivawe epske tradicije. ~isto gr~ki i ruski. Ostala su zabele`ena imena slepog Pantelije i Nedeqka iz Lota. Sviralo se i na drugim instrumentima − gajdama. formira se veliko karlova~ko pojawe. Istovremeno povoqniji dru{tveni uslovi omogu}avaju stvarawe prve gra|anske tradicije. g. Mo`e se pretpostaviti da se ona utemeqivala pod uticajem srodnih evropskih pokreta. ukr{taju se brojni uticaji: u fru{kogorskim manastirima se pojalo srpski. pregudnicima. predvo|ena patrijarhom Arsenijem III ^arnojevi}em velika je prekretnica u razvoju srpske kulture. osnovana je gr~ka {kola koja postaje rasadi{te ovih uticaja ({kole su potom otvarane u Sremskim Karlovcima. koji je bio sredi{te okupqawa slepih narodnih muzi~ara.Srpska muzika u XVIII veku Seoba srpskog naroda na sever u zemqe Austrijske carevine 1690. osnovao slavensko-latinsku {kolu. Godine 1713. Grupa ukrajinskih u~iteqa sa Kijevske duhovne akademije sti`e ne{to kasnije − 1733. Zemunu. duhovnih koncerata i {kolskih pozori{nih predstava. umetnosti i duhovnosti. ali i u drugim ve}im naseqima. Po`arevcu. Emanuil Koza~inski priprema i izvodi u Sremskim Karlovcima prvi pozori{ni komad sa srpskom tematikom − Smrt Uro{a Petog. Na zahtev mitropolita Mojsija Petrovi}a ve} 1721. koji je 1726. za razliku od kwi`evnosti. srpsku redakciju staroslovenskog slu`benog zamenio je ruski crkvenoslovenski jezik. gr~ki sa srpskim re~ima. Ruski car Petar Veliki je poslao u Sremske Karlovce u~iteqa Maksima Suvorova. Krajem XVIII v. duduku. uz budnu pa`wu i podr{ku mitropolita Stefana Stratimirovi}a. kao i Dalmatinskoj i Budimskoj eparhiji). Nastaju novi centri u kojima }e svakolika umetnost dobiti sna`ne podsticaje (fru{kogorski manastiri. koje }e postati osnov razvoja srpske crkvene muzike u XIX v. 6 . U ovo vreme delovala je i ~uvena slepa~ka akademija u Irigu. Smederevu. pozvanih da pomognu razvoj pojawa i obu~avaju sve{tvenike. Sna`ni su bili i uticaji gr~kih daskala (u~iteqa muzike). {to je zapo~elo proces promene akcentuacije napeva i samim tim imalo velike posledice na razvoj srpskog crkvenog pojawa. Kroz ceo XVIII v. Poseban zna~aj imao je ruski uticaj.

kontinuirani proces odvija tokom celog XIX v. Me|utim. Razvojni procesi umetnosti ovog razdobqa odre|eni su op{tim dru{tveno-istorijskim tokovima. g. politi~ke. kada Beogradski pa{aluk sti~e status autonomne kne`evine Otomanskog carstva. kroz burne i bolne socijalne. posle prolaska kroz pakao stradawa miliona qudi i strahovitih razarawa u Prvom svetskom ratu. romantizam − Mokraw~evo doba (do 1914) i pozni romantizam − put ka moderni (do po~etka pedesetih godina). U tom dugom periodu svog razvoja ona prolazi put od postavqawa temeqa umetni~ke muzike (u evropskom smislu tog pojma) do oblikovawa jasnog identiteta bogate. razgranate muzi~ke tradicije koja se aktivno ukqu~uje u svetske razvojne tokove savremene muzike. religiozne i kulturne promene. potom ustavo-braniteqskog policijskog terora. u srpskom narodu se formira evropski moderna nacionalna svest. i 1815. krunu preuzimaju Kara|or|evi}i). da bi se po~etkom XX javila i druga moderna strujawa − impresionizam. prosve}enog apsolutizma kneza Mihajla. tim priznawem se jo{ uvek ne ostvaruju u potpunosti oslobodila~ki ideali. Ideje nacionalnog preporoda javqaju se na celokupnom ju`noslovenskom prostoru a zasnovane su na prihvatawu narodnog jezika kao glavnog ~uvara etni~kog identiteta: Postavqen je zahtev za stvarawe kwi`evnosti na tom jeziku i wegovo uvo|ewe u kulturne i dr`avne ustanove. g. nadrealizam itd. i zavr{ava 1918. g. uprkos ~iwenici da u tom dobu on `ivi raspar~an i razbijen pod vla{}u nekoliko imperija i dr`ava. kpoju odlikuju izvanredno slojevita stilska slika i zna~ajan doprinos brojnih autora koji }e biti sagledan kroz predstavqawe tendencija u razvoju srpske muzike posle pedesetih. sli~no kao i kod mnogih drugih evropskih naroda. promene koje nastupaju 1830. simbolizam. zapo~eta ustancima 1804. dinasti~ke (1903. period konstituisawa Kne`evine Srbije u ure|enu nacionalnu dr`avu koja 1878. ekspresionizam. To }e se desiti tek sa slomom habzbur{ke i otomanske imperije. Stilski okviri u kojima se razvijaju kwi`evnost i umetnost u skladu su sa ktuelnim evropskim tendencijama: romantizam i realizam u svojim razli~itim pojavnostima bitno odre|uju wihov duh i izra`ajna sredstva tokom celog XIX v. dala je osnovu i okvir nacionalno-socijalnoj revoluciji koja se kao dugotrajni. Po~etkom pedesetih godina XX v.Umetnost novog doba Krajem XVIII i po~etkom XIX v. 7 . Kqu~na tema u srpskoj kulturi ovog vremena bilo je prihvatawe Vukove reforme. srpska muzika ulazi u novu etapu razvoja. Revolucionarno-oslobodila~ka borba u tom razdobqu prolazi kroz razli~ite faze − herojsko doba ustanaka. Ta wena evolucija mo`e se sagledati kroz tri osnovne etape: predromantizam (do po~etaka osamdesetih godina). razdobqe despotske vladavine kneza Milo{a Obrenovi}a. Srpska muzika se tokom vi{e od jednog veka − po~ev{i od tridesetih godina XIX sve do sredine XX − razvijala u primarno romanti~arskim okvirima. Borba za ostvarewe nacionalnih ideala. sti~e i me|unarodno priznawe.

i zato se osamdesete godine. komponuju}i i daqe uglavnom numere za komade s pevawem (horove. Umetnost predromanti~ara bila je izraz duhovnih potreba mladog gra|anstva i wegovih te`wi ka demokratizaciji umetnosti i va`an deo wegove borbe za ostvarewe nacionalno-oslobodila~kih ideala. koji je organizovao i vodio kne`ev orkestar (1831−40) sa zadatkom da u~estvuje u ceremonijama.Predromantizam Predromantizam se u srpskoj muzici ispoqio vrlo celovito i jasno u periodu od tridesetih do po~etka osamdesetih godina. horska muzika − dakle. stremqewe ka narodnom. pesme i instrumentalne numere) u tipi~nom predromanti~arskom maniru. [lezinger nastavqa da deluje u Beogradu u Teatru na |umruku. u kwi`evnosti. Takvo `anrovsko usmerewe stvarala{tva odre|eno je stepenom razvijenosti institucija muzi~kog `ivota. Ti po~eci se povezuju sa delatno{}u Josifa [lezingera (1794−1870). 8 . Uprkos tome {to su op{te prilike za razvoj kulture i umetnosti u Srba bile znatno povoqnije u oblasti izvan mati~nog Pijemonta − Milo{eve Srbije. i posebno. jer i u muzici se preromantizam razvijao pod uticajem prosvetiteqske misli. folkloru. a ove stilske odlike prepoznaju se ~ak i krajem pete decenije XX v. kao i organizacijom prvih javnih koncertnih nastupa na takozvanim besedama. da su je neki nazvali i prvom srpskom operom. Od brojnih komada s pevawem za koje je komponovao muziku. mogu smatrati prelomnim trenutkom u razvoju srpske muzike i ozna~iti kao po~etak nove razvojne etape. one u muzici nisu iskori{}ene na isti na~in kao u drugim oblastima umetnosti. solo pesma. ve} se linija kontinuiranog razvoja srpske muzike prati od ishodi{ta u skromnim po~ecima organizovawa muzi~kog `ivota tridesetih godina u tada{woj prestonici − Kragujevcu.U muzici su tipi~ni oblici ispoqavawa ovih stremqewa bili komad s pevawem. koja je u predstavi imala tako zna~ajnu ulogu. na savremenike je najsna`niji utisak ostavila muzika za @enidbu cara Du{ana. Me|utim. vokalne i vokalno-instrumentalne forme. kada zapo~iwe wegova (i Marinkovi}eva!) intenzivna stvarala~ka delatnost. Posle 1840. kao i predstavama pozori{ta Joakima Vuji}a. predromantizam }e svoju dominaciju izgubiti u Mokraw~evo vreme. u poetici socrealizma. Idejni i sadr`ajni krugovi predromantizma u muzici bliski su onim u tada{woj srpskoj kwi`evnosti. odlikovali su ga nova ose}ajnost. kada stvaraju li~nosti poput Mokrawca i Marinkovi}a. interesovawe za pro{lost. koji svojim delom utemequju nacionalni romantizam. Me|u wihovim savremenicima jo{ uvek }e biti brojni oni ~iji se krug izra`ajnih sredstava uglavnom kre}e u okviru predromanti~arskih. uglavnom. U Milo{evoj Srbiji zapo~eo je proces wihovog utemeqewa s osnivawem pozori{ta i peva~kih dru{tava u ~ijem okriqu se zame}u iskre budu}ih pedago{kih institucija muzi~kog `ivota. prirodi i ustanovqewu novih esteti~kih normi prirodnosti u izboru izra`ajnih sredstava.

dirigenta jednog od najstarijih peva~kih dru{tava − Srpskog crkvenog peva~kog dru{tva u Pan~evu (1838) i osniva~a diletantskog pozori{ta u tom gradu (1844). igrali veoma va`nu ulogu u muzi~kom `ivotu Srbije. \urkovi} je bio jedan od prvih srpskih muzi~ara koji komponuju vi{eglasnu crkvenu muziku. prvi {kolovani srpski muzi~ar svestranih interesovawa. Svojim stvarala{tvom oni se uklapaju u aktuelne stvarala~ke tendencije i u `anrovskom i u stilskom smislu. jer srpsku muziku prihvataju kao svoju. kompozitor i horovo|a. Za kompozitorovog `ivota objavqene su tri sveske Prvaoslavnog crkvenog 9 . Hugo Doubek (1852−1897). 1791−1862). posebno ~e{kih muzi~ara. Bio je pijanista. te su tako postavili osnovu za budu}i razvoj muzi~kog {kolstva − {to je bio va`an preduslov za razvoj muzi~ke kulture. Najstarije sa~uvane kompozicije u srpskoj muzici ovog razdobqa jesu harmonizacije i obrade narodnih pesama. zabele`eno je da je u wemu muzika imala izvanredno veliku ulogu. Sa~uvano rukopisno nasle|e (danas u Istorijskoj zbirci Srpske akademije nauka i umetnosti) obuhvata sedamnaest svezaka harmonizovanih crkvenih napeva i jo{ pet (oko 400 stranica) sa jednoglasnim zapisima. odnosno dosta hromatike i sa stanovi{ta klasi~ne harmonije vrlo dinami~an modulacioni plan). koji su u XIX v. organizatorsku. @anr komada s pevawem bio je sredinom XIX v. pa i kompozitori. {to se naro~ito manifestuje kroz wihovo interesovawe za srpsku narodnu pesmu. ali to jeste delo nadahnu}a i velikog promi{qawa. Me|u prvim zapisiva~ima srpskih narodnih pesama bilo je dosta stranaca. Oni su bili prvi u~iteqi muzike.Sli~nog su usmerewa i dela Nikole \urkovi}a (1812−1875). Me|u zastupnicima predromanti~arskih ideja najzna~ajniji je Kornelije Stankovi} (1831−1865). Neki od wih su bili vrsni izvo|a~i. Me|u desetinama ~e{kih muzi~ara koji su radili u Srbiji posebno se izdvajaju Robert Tolinger (1859−1911). pedago{ku. najpopularniji. po zapisu i harmonizaciji Poqaka Fran}i{eka Mireckog (Mirecki. Tokom dve godine (1855−57) on je istrajno i samopregorno bele`io napeve. Vojteh Hlava~ (1840−1911). publicisti~ku. istovremeno se oku{avaju}i u wihovoj harmonizaciji. Mnogi od wih zauzimali su istaknuto mesto u tada{woj muzi~koj kulturi i razvili raznovrsnu delatnost − izvo|a~ku. ali je ovaj deo srpskog muzi~kog nasle|a danas uglavnom nedostupan. koje nije bilo jednostavno realizovati zbog slo`enosti pojedinih napeva (naro~ito kod harmonizacija melodija VI glasa koji ima orijentalizovane elemente. Dragutin ^i`ek (1831−1913). Prve zapise ovog tipa objavio je Vuk Karaxi} u drugoj kwizi svojih narodnih pesama. a bavio se i obradama narodnih i popularnih pesama. Josif Ce (1842−1897). U harmonizaciji Stankovi} je te`io jednostavnim re{ewima. Gvido Havlasa (1839−1909). Dragutin Bla`ek (1847−1922) i Josif Svoboda (1856−1898). a poseban isorijski zna~aj ima wegova delatnost na zapisivawu i obradi srpskog narodnog crkvenog pojawa. ~esto ne~itqivom stawu. Vaclav Horej{ek (1839−1874). jer su rukopisi partitura dela ili izgubqeni ili u vrlo lo{em. uglavnom numera za komade s pevawem.

kompozitor i horovo|a. krupne pomake i prve istinske. kondake i irmose od Bo`i}a do Spasovdana a tre}a − tropare. Jovana Zlatoustog i sv. Milan. muzi~ar koji je napisao prve teorijske uxbenike na srpskom jeziku. Me|u srpskim muzi~arima druge polovine XIX v. a najuspeliji komad Prinbislav i Bo`ana. Jenko je dao zna~ajan doprinos razvoju komada s pevawem (wegova Vra~ara. druga pesme iz liturgije sv. relevantne rezultate u umetnosti i nauci. dugogodi{wi dirigent pan~eva~kog Srpskog crkvenog peva~kog dru{tva. U istorijskom smislu. fantazije. uspe{ni dirigent. upore|uje sa romanti~arskom operom K. Utemequju se institucije. Jenko utemequje i srpsku simfonijsku muziku (uvertire Kosovo. izdvajaju se Milan Milovuk (1825−1883). Za srpsku muziku vezana je i delatnost Slovenca Davorina Jenka (1835−1914). na kojima je radio u Be~u u periodu 1856−62. 1859. Svoju 10 . kora~nice. lekar. plesove. ^esto je nastupao na koncertima samostalno ili kao pratilac peva~a. 1894. hor i klavir solo. Wegove kompozicije za klavir pripadaju tipu salonsko-virtuoznih komada. Na sceni je najdu`e opstao \ido (1890). Me|utim. 1862. dirigenta. g. Bavio se i dirigovawem i jedno vreme radio sa najpoznatijim peva~kim dru{tvom ovog doba − Beogradskim peva~kim dru{tvom (osnovano 1853). donelo je su{tinske. Aleksandar). izvrstan poznavalac crkvenog pojawa i stvaralac u ovoj oblasti. U tih tridesetak godina inenzivnog razvoja izgra|uje se materijalna osnova za odvijawe muzi~kog `ivota evropskog tipa. pijanista i kompozitor i Mita Topalovi} (1849−1912). u svom vremenu izvanredno veliku popularnost je u`ivala i wegova delatnost u oblasti svetovne muzike. Ono je dalo po~etni impuls razvoju nacionalnog stila i nadahwivalo naredne kompozitorske generacije. Romantizam − Mokraw~evo doba (1880−1914) Razdobqe koje obuhvata kraj XIX i po~etak XX v. pa i u muzici. U stilskom pogledu on stvara u romanti~arskim okvirima. Vaslija Velikog. u srpskoj kulturi u svim oblastima. U svom vremenu delo Kornelija Stankovi}a imalo je izuzetno veliki odjek. a komponovao je i pozori{nu muziku. kao i horove rodoqubivog karaktera. u evropskim razmerama. za srpsku sredinu iznena|uju}ih virtuoznih sposobnosti. Prva sveska obuhvata Liturgiju sv. oslawaju}i se na ~e{ke uzore i tradiciju nema~kog ranog romantizma.pojawa. Iz oblasti svetovne muzike Stankovi} je objavio ~etiri sveske s obradama srpskih melodija (1858. u~iteq muzike i kompozitor. 1863. Srpkiwa. tropare. a komponovao je brojne horove. Jovana Zlatoustog. Jovan Pa~u (1847−1902). crkvene kompozicije. i to ne samo u srpskim krajevima (wegovo delo bilo priznato naro~ito u Rusiji). 1882. sve u Be~u) za glas i klavir. dugogodi{weg kapelnika Narodnog pozori{ta (1871−1902) i kompozitora. smatra se prvpom srpskom operetom. Vebera /Weber/). M. Bio je dobar pijanista. kondake i irmose od Spasovdana do Vavedewa. Stankovi}ev rad na crkvenoj muzici od najve}e je va`nosti. Autor je srpske himne Bo`e pravde.

U Marinkovi}evom opusu najzna~ajnije mesto pripada solo pesmama. U ovom razdobqu deluje nekoliko kompozitorskih generacija. Negovao je i `anr tada popularne sevdalinke ([ano. Wegovih jedanaest kola (1881−97) − spletova obrada narodnih pesama pisanih za mu{ki ili me{oviti hor − smatraju se prete~ama Mokraw~evih rukoveti. Paunovi}a. Veliku pa`wu posve}ivao je korektnoj deklamaciji teksta. Rastanak. ali i smislom za dramatsku sugestivnost − kada to tekst kompozicije zahteva. 1909−1911. postavqaju se osnove muzi~kom {kolstvu osnivawem Srpske muzi~ke {kole u Beogradu (1899) i. Poput svog mla|eg savremenika. Isidor Baji} u Novom Sadu (1908) i Muzi~ke {kole Stankovi} u Beogradu (1911). U stilskom smislu. Krsti}a. Poto~ara. a u godinama pred Prvi svetski rad svoje prve kompozicije pi{u i Kowovi}. Iz grad u grad). Grm). koje je komponovao na stihove romanti~arskih pesnika ili po motivima narodnih napeva. Molitva. Potrok `ubori. {irokog daha i neposrednosti izraza. Bini~kog. a posebno je negovao `anr horova s klavirom (Zadovoqna reka. Me|u najistaknutijim umetnicima ovog razdobqa posebno mesto pripada Josifu Marinkovi}u (1851−1931). {to je za ono vreme bio novi kvalitet u srpskoj muzici. Oh. `enske i de~je ansamble. Baji}a i \or|evi}a. potom i druge pozori{ne i operske ku}e (Opera na bulevaru @arka Savi}a. melodika mu je inventivna. me{ovite. Marinkovi} ima izrazitu sposobnost ponirawa u smisao i atmosferu stihova. Mokrawca. kako Sunce sija. sada se osnivaju raznovrsni orkestarski i kamerni. Jadna majka. Primarno sredstvo izraza jeste melodika. ^e`wa. stvaraocu prvenstveno lirskog senzibiliteta. {aba~ko pozori{te. uglavnom je bio posve}en vokalnim `anrovima − solo pesmi i horovima. Na Veliki petak. Marinkovi} je romanti~ar sa izrazitim melodijskim darom. to je period u kojem se komponuju dela svih `anrova − uz dotad najzastupqeniju vokalnu muziku (horsku i kamernu − solo pesmu) i instrumentalna− simfonijska i kamerna. Stojanke. Osamdesetih godina zapo~iwe stvarala~ka delatnost Mokrawca i Marinkovi}a. pojavquju se zna~ajni solisti − peva~i i dirigenti. 11 .delatnost razvija Narodno pozori{te (1868) u kojem se izvode i muzi~koscenska dela. a wegove kompozicije u ovoj oblasti postavqaju najvi{e umetni~ke i profesionalne standarde (Ala je lep ovaj svet. novosadsko. a u `anrovskom. ansambli − uz brojne horske. kao i opere. koji se kre}e u okvirima poznoromanti~arskih sredstava izraza. Kantata Dositeju Obradovi}u). On se smatra utemeqiva~em ovog `anra u srpskoj muzici. kompozitoru i horovo|i. ali se u poznim opusima prime}uje i vrlo razra|en klavirski part i znatno slobodniji harmonski jezik. Milojevi} i Hristi}. putuju}e dru`ine. on sa sigurno{}u prati korektnu dikciju deksta. po~etkom XX v. tada se susre}u i prepli}u predromantizam. rani i pozni romantizam. razvijaju se muzi~ka publicstika i muzi~ko izdava{tvo. ne{to kasnije. du{o. U oblasti horske muzike Marinkovi} je komponovao za mu{ke. ni{ko.

ali i brojnih drugih i kao kamerni muzi~ar u guda~kom kvartetu). Najznatnija li~nost s kraja XIX i po~etka XX v. `anrovsko oboga|ewe. srpske muzi~ke istorije. Mokrawac je po mnogim osobinama tipi~an predstavnik prve generacije romanti~ara − utemeqiva~a nacionalne {kole − po {irini interesovawa za folklor ne samo svog. napu{taju}i bitne zakonitosti `ivota narodne tradicije − preme{taju}i napev iz folklornog konteksta i slobodno mewaju}i `anrovsko odre|ewe i prvobitnu funkciju napeva. Estetizacija name}e izvesna ograni~ewa u spoznavawu i asimilaciji narodne tradicije. ruski. Komponovao je i instrumentalnu muziku (Sonatina za klavir u ~etiri ruke i Dve srpske igre. Petrovi}a). kod Mokrawca. Mokraw~evo poznavawe i razumevawe folklora su{tinski se razlikuje od predromanti~arskog − prve dodire sa narodnom pesmom on nije imao preko {tampanih zbornika. ve} i drugih naroda (makedonski. tako Mokrawac u muzici utemequje romantizam i svojim delom postavqa osnovu za razvoj nacionalne {kole. obele`en pe~atom genija. kao i uticaj rukovedawa kao specifi~nog na~ina muzi~kog mi{qewa na razvoj instrumentalnih i scenskih oblika. muzi~ki oblik. Jovana Zlatoustog. Put transformacije folklora za romanti~are ove generacije nije bio put odre|en nekim sistemom pravila koja se moraju slediti: on je plod individualnog tragawa. Ovladav{i u potpunosti profesionalnim ume}em i pokazav{i izvanredan ose}aj za realnost trenutka u kojem se nalazila srpska muzi~ka tradicija. g. koji se po utemeqiteqskom zna~aju svoje mnogostrane i plodne aktivnosti mo`e porediti i izjedna~iti sa mestom koje Vuk Karaxi} ima u srpskoj kwi`evnosti. Mokraw~eva aktivnost je bila vrlo raznovrsna. On joj se u svojim delima obra}a kao umetnikromanti~ar. izuzetnom snagom i uverqivo{}u svog umetni~kog izraza dao uzore koje }e naslednici po{tovati i daqe nadgra|ivati. Folklorna tradicija bila je `iva ve} u prvim zvu~nim utiscima iz wegovog detiwstva. rumunski. ~ak i turski). te zato za naredne generacije on jeste uzor i inspiracija i biva prihva}en kao nu`nost i zakonitost. harmonsko mi{qewe. estetizuju}i folklor. Delovao je u oblasti izvo|a{tva (kao dirigent Beogradskog peva~kog dru{ta. ali ipak otvara put za plodonosne uticaje folklora na razvoj svih parametara muzi~kog jezika − melodiku (tematska komponenta je za romanti~are imala primaran zna~aj). sa posebno izra`ajnim Ot~e na{). Mokraw~ev utemeqiteqski zna~aj za srpsku muziku nedvosmisleno potvr|uje put razvoja rukoveti u srpskoj horskoj muzici. pedagogije (on je jedan od osniva~a prve stalne muzi~ke {kole u Srbiji 1899. a mnogi smatraju i. ma|arski. bosanski. on je lepotom svojih dela. danas {kola Mokrawac 12 . primorski. agogiku. stilizuju}i ga u skladu sa idealom klasi~ne lepote. uop{te. ali i ritmiku. Fantaziju i Nokturno za violinu) i muziku za komad s pevawem (Su|aje Q.Vrlo je vredan Marinkovi}ev doprinos duhovnoj muzici (Bo`anstvena liturgija sv. bio je Stevan Mokrawac (1856−1914). Kao {to Vukovo doba predstavqa po~etak romantizma u srpskoj kwi`evnosti. kao i po na~inu na koji mu pristupa − po estetizaciji i stilizaciji kao vode}im postupcima u obradi narodnog napeva. kao i kod drugih velikana romantizma.

Ona su istovremeno prisan i produbqen izraz iskrene vere. 1935). Ovakva dela su naj~e{}e svedena na jednostavne. U oblasti svetovne muzike poqe Mokraw~evog rada tako|e je usmereno na voklanu. Mokrawac je svojim rukovetima daleko nadma{io prethodnike i stvorio remek-dela neponovqive lepote i izrazito individualne. Tri statije na Veliku subotu 1904−07. Naziv za svoja dela Mokrawac je potra`io u jednoj lepoj re~i narodnog jezika (sa zna~ewem vencabuketa izabranog poqskog cve}a) i time sam ukazao na tesnu povezanost svog muzi~kog mi{qewa sa narodnom umetno{}u. horskih rapsodija sa~iwenih od niza pesama za koje je inspiraciju na{ao u folkloru. izvanredna faktura horskog stava. Modalnom koncepcijom svoje harmonije Mokrawac postavqa temeqe nacionalnom harmonskom stilu. a na~in rada sa folklornim materijalom smatra se uzornim: znala~kim u smislu vladawa profesionalnim. celovita muzi~ko-dramatur{ka koncepcija dela. prete`no horsku tradiciju. etnomuzikologije (bavio se sakupqawem folklorne gra|e i prvi je objavqivao autenti~an materijal u jednoglasnim zapisima. Dve pesme na Veliki petak 1892−93. bele`ewa crkvenog pojawa (Mokrawac je zapisao beogradsku varijantu srpskog crkvenog pojawa i objavio Osmoglasnik. ~ak {ablonske obrade narodnih pesama povezanih u nepretenciozni potpuri. a u srpskoj muzici tog vremena ovaj tip dela ~esto je i rado kori{}en pod razli~itim nazivima − venci. on je usmeren na vokalnu. kasnije po zapisima sa dopunama objavqen kao Op{te pojawe u redakciji K. ali se autenti~no poreklo napeva danas mo`e utvrditi za tek ~etrdesetak od 80 pesama od kojih su rukoveti spletene. Deseta (1901) 13 . [esta (1892. prete`no modalne harmonije. predava~ u bogosloviji i gimnaziji). Jovana Zlatoustog 1895. @anrovski. razu|ene polifonije. bogata paleta izra`ajnih sredstava. Posebno se u tom smislu izdvajaju Peta (1892). sa pesama o Hajduk-Veqku). zanatskim znawima. prete`no zasnovana na narodnim duhovnim napevima. Rukoveti odlikuje sjajan izbor i promi{qeno kombinovawe motivskog materijala. Liturgija sv. Centralno mesto u tom delu Mokraw~evog opusa ima petanest rukoveti. bogate. i pripremio za {tampu Strano pjenije. Wegova duhovna dela pripadaju vrhunskim ostvarewima svetske ba{tine (Opelo u fis-molu 1888. i dr). inspirisane. prete`no horsku muziku. mada je znatno ve}i wegov doprinos muzici pravoslavne duhovne tradicije. romanti~arske koncepcije. kao i vrsnim po razumevawu duha narodne umetnosti. Manojlovi}a. posebno u harmonskom jeziku. 1914. Tebe Boga hvalim 1904. Mokraw~eva dela u oblasti duhovne i svetovne muzike imaju podjednak zna~aj. 1908. Mokraw~eve rukoveti se ~esto do`ivqavaju kao svojevrsna antologija narodnih pesama. ostvarena majstorskom rukom izvrsnog poznavaoca horskog stava. spletovi pesama. istan~ani ose}aj za jedinstvo poetske i muzi~ke zamisli. g. kola. Pro`eta su duhom tradicionalnog pojawa. rukopis u ratu izgubqen. kao i instrumentalnoj muzici). Mokraw~ev kompozitorski opus i danas se ubraja u vrhunska ostvarewa srpske umetni~ke muzike. Ta ~iwenica nije bitno uticala na wihovu percepciju: svi napevi se prihvataju kao obrade citata narodnih pesama.u Beogradu. Rukovetima srodne oblike poznaje i evropska muzi~ka tradicija (u vokalnoj. bez obrada i harmonizacija).

ne do kraja preciznim nazivom. ali u nacionalnom kontekstu (radwa se odigrava u srpskom selu pod Turcima). u Narodnom pozori{tu u Beogradu). Rane rukoveti odlikuju veliki broj pesama (do deset) i usmerenost na folklor u`e Srbije − rukoveti od Prve (1883) do [este i Trinaesta (1907) nose naziv Iz moje domovine. simboli~no se isti~e da se po~etkom veka odigrava sna`na centralizacija muzi~kih zbivawa. Deveta (1896) iz Crne Gore. kao i wihovim kompozicionim principima. muziku za pozori{ne komade.i Petnaesta rukovet (1909). dirigent prvog srpskog simfonijskog orkestra (Beogradski vojni orkestar. Stvarala~ki doprinos kompozitora ″beogradske {kole″. Stano mori i Cve}e cafnalo) i prve srpske simfonije − Kowovi}eve Simfonije u cemolu. Pragu i Be~u. U pore|ewu sa rukovetima. Bini~kova opera Na uranku prva je izvedena srpska opera (1903. te da Beograd postaje istinski centar srpske muzi~ke kulture. druga Mokraw~eva dela iz oblasti svetovne muzike. prvi direktor Beogradske opere (1920-24). kao i Desete rukoveti sa Hristi}evim baletom Ohridska legenda. Orkestar kraqeve garde). duhovne kompozicije (Liturgija i Opelo) i solo pesme (ciklusi Pesme iz ju`ne Srbije i Mijatovke). izuzev blistavog horskog skerca Kozar (1904). diriginet i pedagog. Ovim. izvo|a~ka i pedago{ka delatnost. Ali. Najizrazitija stvarala~ka li~nost me|u kompozitorima ″beogradske {kole″ bio je Stanislav Bini~ki (1872-1942). {to opredequje specifi~an polo`aj Mokraw~evog dela u srpskoj muzi~koj tradiciji kao kamena me|a{a i ishodi{ta. komponovana u duhu romanti~arske operske tradicije sa uticajima verizma. U wihovim opusima javqaju se prve opere i simfonijska dela. horove (posebno uspeli su Seqan~ice i Tetovke). Osma (1896) i Dvanaesta (1906) napeve sa Kosova. zna~ajni organizator. jedan od osniva~a Srpske muzi~ke {kole. od 1904. Tipu rukoveti pripadaju i Primorski napjevi (1893). Rukoveti su u srpskoj muzici odigrale ulogu prebogate riznice iz koje su generacije kompozitora crple svoju tematsku inspiraciju. jer se u wemu koncentri{u najboqi muzi~ari. Deseta i Petnaesta iz Makedonije. mawe su poznata i prihva}ena. jer se vra}a na predromanti~arska iskustva u toj oblasti. kao i horskih ansambala. posezalo se nebrojeno puta. uprkos tome {to se po tipu obra}awa folkloru u stilskom smislu mo`e oceniti kao regresivan. Po~etkom XX v. kao i rad na prikupqawu narodnih melodija zasnivaju se na pouzdanim profesionalnim temeqima koje su stekli tokom {kolovawa u vode}im evropskim muzi~kim centrima − Minhenu. Bini~ki je tako|e komponovao brojna druga dela − orkestarske uvertire (Iz mog zavi~aja) i vojne mar{eve (popularni Mar{ na Drinu). kasnije prvi direktor {kole ″Stankovi}″. 14 . za tematizmom rukoveti. U tom smislu naj~e{}e se pomiwu veze izme|u tematizma rukoveti (pesme Lele. a wihova organizatorska. zna~ajan je za srpsku muziku kao pomak u `anrovskom pogledu. svoju delatnost zapo~iwe generacija kompozitora koja je u srpskoj istoriji muzike dobila naziv beogradska {kola. Sedma (1894) i Jedanaesta (1905) sadr`e pesme iz Stare Srbije. 1899.

dupli koncert za klavir i violinu i dr). proveo u Budimpe{ti i Be~u (do 1925. autor zna~ajne instruktivne literature. osnovao je {kolu koja danas nosi wegovo ime). 1923). violinista i pedagog. uz puno uva`avawe dostignu}a wegove umetnosti. prvog dela ovog `anra u srpskoj muzici). organizator. a potom i u nau~nom obliku. kompozitor. solopesme i horova. posebno u oblasti opere u kojoj je na izvanredno zanimqiv na~in na srpsko tlo presa|ivao tradicije vagnerijanske muzi~ke drame (Divina tragoedia. te simfonijske poeme (Sava i Smrt junaka). ~lan kamernih ansambala). niz instrumentalnih komada s pratwom klavira. Ovoj generaciji srpskih muzi~ara pripadao je i Petar Stojanovi} (1877-1957). dva za violu. Album kompozicija). Stevan Hristi} i Miloje Milojevi}. kompozitor. horske kompozicije. Centralno mesto u wegovom opusu zauzimaju instrumentalni koncerti (sedam koncerata za violinu. Komponovao je brojna kamerna dela. i ^engi}-aga. Ogled srpske muzi~ke bibliografije). u po~etku publikovani u predromanti~arskom maniru kao obrade za glas i klavir ili hor. Wihova najzna~ajnija 15 . g). Napisao je nekoliko sonata. flautu. Stvarao je u oblasti opere (Knez Ivo od Semberije). simfonijske. Za razliku od Paunovi}eve tragi~ne figure neshva}enog i brzo zaboravqenog stvaraoca.Srpskoj muzi~koj javnosti uglavnom je ostala nepoznata delatnost Milenka Paunovi}a (1889-1924). solista na violini i violi. oni te`e da srpsku muziku u stilskom i `anrovskom smislu pribli`e savremenim evropskim umetni~kim tokovima. muzi~koscenska dela (opere Tigar i Bla`enkina zakletva. Po~etkom XX v. orkestarska dela Scherzo i Pateti~na uvertira. sve do zrelih godina. Srpska muzi~ka biblioteka). g. Vladimir \or|evi} (18691938) se bavio komponovawem (horovi. daju}i izvanredno veliki doprinos ovom `anru u srpskoj muzici. ali je zna~ajan prvenstveno kao jedan od pionira srpske etnomuzikologije (brojni zapisi narodnih pesama. Petar Krsti} (1877-1957) je bio jedan od izvanredno popularnih kompozitora svog doba (opera Zulum}ar iz 1927. Po dolasku u Beograd razvio je {iroku delatnost (profesor i direktor muzi~ke {kole ″Stankovi}″. autori ~iji }e rad i stvarala{tvo zna~ajno obele`iti me|uratni period u wenom razvoju. te se u srpski muzi~ki `ivot ukqu~uje tek u periodu izme|u dva svetska rata. 1912. koji je veliki deo svog `ivota. solo-pesme i violinski komadi). svoju delatnost zapo~iwu tri velikana srpske muzike Petar Kowovi}. klavirske muzike (Srpska rapsodija. izdava~ (Srpski muzi~ki list. po jedan za violon~elo. U Novom Sadu je bogatu i raznovrsnu delatnost razvio Isidor Baji} (1878-1915). jedan od prvih profesora Muzi~ke akademije. te simfonijskih dela (Paunovi}eva Jugoslovenska simfonija iz 1914. predstavqa prvi zreo simfonijski rad posle Kowovi}eve Simfonije u ce-molu iz 1907. operete i baleti). obrade narodnih pesama za glas i mali orkestar). rog i alt-saksofon. operete. kao zbirke napeva bez kompozitorske obrade) i istoriografije (Prilozi biografskom re~niku srpskih muzi~ara. pedagog (1911. solo pesme i horove. koncertmajstor Beogradske opere i ~lan Beogradske filharmonije. g. Polaze}i od mokraw~evske osnove.

Mihaila Vukdragovi}a. Izvo|a{tvo se nalazilo u stalnom usponu. nagove{tavao skoro nadokna|ivawe propu{tenog i kon~no uspostavqawe institucija koje ~ine bazu muzi~kog `ivota. delimi~no ve} u opusima Kowovi}a. jer se susti`u i prepli}u delatnosti razli~itih kompozitorskih generacija. Qubomir Bo{wakovi}). Milenka @ivkovi}a. ali se paralelno javqaju elementi ekspresionisti~ke orijentacije. Logara i Slavenskog. "Glasnik Muzi~kog dru{tva Stankovi}" (kasnije "Muzi~ki glasnik". uo~ava se zastoj. Filharmonija 1923. kao i kompozitori "beogradske {kole" (Bini~ki. manifestno i izazovno u kompozicijama nastalim u ~etvrtoj deceniji. To }e. "Vesnik Ju`noslovenskog peva~kog saveza" (1935-36). Hristi}ev oratorijum Vaskrsewe (1912) i Milojevi}evi klavirski. muzikologa i muzi~kih pedagoga u me|unarodnim udru`ewima. do 1918. (baletske predstave izvode se od 1923). a potom i zaustavili razvoj muzi~kog `ivota. g. biti nadokna|eno tek u narednoj razvojnoj etapi: Beogradska opera osnovana je 1920. deluje generacija Mokraw~evih naslednika koja ostaje verna romanti~arskim osnovama wegove umetnosti (Kosta Manojlovi}. a u oblasti stvarala{tva postavqeni su najvi{i profesionalni standardi. Pokrenuta je aktivnost na za{titi autorskih prava i organizovano ~lanstvo srpskih stvaralaca. Krsti}. brojni horski ansambli. 1928-34. koja }e predstavqati osnovu za wihov budu}i rad i daqu stilsku evoluciju ka impresionizmu i ekspresionizmu do koje dolazi u delima koja nastaju u periodu izme|u dva svetska rata. "Slovenska muzika" (1939-41). Ta izrazita nacionalna linija ima}e svoj nastavak i u ~etvrtoj deceniji u delatnosti Marka Taj~evi}a. Svetomir Nastasijevi}. Jovana Bandura). Bogatstvu i raznovrsnosti muzi~kog `ivota u ovom razdobqu doprinose i brojna druga muzi~ka udru`ewa i ustanove ("Cvijeta Zuzori}". \or|evi}). koncertna delatnost muzi~kih {kola). prvo su usporili. kamerni i simfonijski prvenci (do op. Mada ni rat nije mogao u potpunosti da sputa duhovne aktivnosti. Prekinut je intenzivan razvoj koji je po~etkom ΧΧ v. Muzi~ko izdava{tvo je tako|e veoma razgranato u ovom periodu izlazili su mnogi ~asopisi "Muzi~ki glasnik" (1922). a vrlo izrazito. akademsko udru`ewe "Collegium musicum". Pozni romantizam put ka moderni (1914-1950) Ratovi koje je Srbija vodila od 1912. Kolar~ev narodni univerzitet. a prva visoka muzi~ka {kola 1937. 1938-41). vi{e nego u drugim oblastima umetnosti. "Zvuk" (1932-36). "Muzika" (1928-29). Tridesetih godina jo{ uvek je aktivan Josif Marinkovi}. 26) ukazuju na tipi~no poznoromanti~arska `anrovska interesovawa. sa zna~ajnim zaka{wewem. Taj~evi}a. u muzici. U periodu izme|u dva svetska rata dolazi do izrazite kondenzacije muzi~kih zbivawa. kod pripadnika mla|e kompozitorske generacije {kolovane u Pragu Vojislava 16 . Milojevi}a.dela nastala u prvom stvarala~kom periodu Kowovi}eva ce-mol simfonija (1907) i simfonijske varijacije Na selu (1915).

dirigent i pijanista. Milojevi}ev stvarala~ki opus pokazuje dobro poznavawe tekovina nema~kog poznog romantizma. kompozitor. Jevreji. muzikolog. Delo Slavenskog organski izrasta iz narodnog melosa. Nimfa. zatim pesme na stihove francuskih pesnika i Tri pesme za visoki glas op. Otvorenost i zna~aj beogradske muzi~ke sredine ovog doba privla~ila je mnoge jugoslovenske umetnike koji su du`e ili kra}e vreme svoj rad vezali za Beograd. bli`i neoklasi~arskim kompozicionim postupcima imaju prvi kompozitorski opusi Predraga Milo{evi}a (Sonatina za klavir iz 1926. U predve~erje rata u beogradskom muzi~kom `ivotu postoji bogata polifonija najrazli~itijih stilskih i `anrovskih stvarala~kih usmerewa koja svedo~i da je srpska muzi~ka kultura postigla punu zrelost i kompletnost. u harmoniji u na{u muziku unosi najve}e slobode. aktuelnih ekspresionisti~kih te`wi u obe osnovne varijante ekspresionizma nema~ke provenijencije i folklornog. Molitva majke Jugovi}a zvezdi Danici. U onom vremenu posebna priznawa dobijala su kamerna dela Slavenskog (za Prvi guda~ki kvartet dobio je zna~ajno internacionalno priznawe festivala u Donau{ingenu). hor i orkestar u kojoj je prikazan duhovni svet ~oveka.Vu~kovi}a. instrumentaciju zasniva na akusti~kim zakonima koje je posebno istra`ivao. nemiri. Japan. Simfonijeta iz 1930). kontemplacija. Kroz sedam stavova (Pagani. ekstaza i trijumf. Forma mu je naj~e{}e rapsodi~na. g. pedagog i organizator. Ne{to smireniji vid. Jedna od vode}ih li~nosti beogradskog muzi~kog `ivota u periodu izme|u dva svetska rata bio je Miloje Milojevi} (1884-1946). francuskog impresionizma. tako|e autor brojnih horskih kompozicija. Pesma radu) Slavenski muzikom slika evoluciju duhovnosti od drevnih vremena do savremenosti. Wegov obiman opus obuhvata sve `anrove izuzev opere i baleta. kojem se priklonio posebno posle 1939. sa pesmama Jesewa elegija. Posebno su zna~ajan pe~at u ovom vremenu ostavili delatnost Josipa Slavenskog (u Beogradu je boravio od 1924. u posledwem periodu svog rada. Guda~ki kvartet iz 1928. 67 i dr). Hri{}ani. slobodna. Dragutina ^oli}a. Milana Risti}a i Stanojla Raji~i}a. Vetar. kao i one sa ~ehoslova~kim muzi~arima. smeo u istra`ivawu novih izra`ajnih mogu}nosti i otuda veoma podsticajan za mla|e stvaraoce. Qubice Mari}. Budisti. Muzika. do smrti 1955) i Mihovila Logara (od 1927. najzna~ajniji je kompozitor solo pesme u periodu izme|u dva svetska rata (ciklus pesama Pred veli~anstvom prirode. Jedna od wegovih najlep{ih kompozicija je Slavenska sonata za violinu i klavir. Zagreba i Qubqane. Milojevi} je majstor minijature. kantata za soliste. {to potvr|uje i u brojnim i stalnim kontaktima svojih muzi~ara sa drugim razvijenim muzi~kim sredinama. Molitva usred poqa i Pesma orla. wegova ose}awa. Me|u wegovim delima posebno se izdvaja Simfonija Orijenta (1934). a veoma originalnu koncepciju ima i Balkanofonija simfonijska svita u kojoj se daje svojevrsna muzi~ka panorama Balkana. kome pristupa sa ekspresionisti~kog stanovi{ta. do smrti 1998). Klaviru je 17 . ]utawe. Zvona. Slavenski je bio kompozitor elementarne snage ekspresije. Bo`i}na pesma. Muslimani. Posebno su bile sna`ne veze izme|u glavnih jugoslovenskih muzi~kih centara Beograda.

Originalan i vredan doprinos srpskoj operskoj muzici kompozitor je dao svojim Sutonom (1925). Elegija. Hristi}evo `ivotno delo je prvi celove~erwi srpski balet Ohridska legenda. znala~ki pisanih dela: Bila jednom ru`a jedna. dirigenta i pedagoga. Delo je komponovano prema gotovo integralnom tekstu druge (simbolisti~ke) drame 18 . Mada ga je zapo~eo jo{ krajem dvadesetih godina. Postawe qudi i dr) i kamernoj muzici (guda~ki kvarteti. Opelo). plodna i raznovrsna bila je i aktivnost Stevana Hristi}a (1885-1958). izvo|a~a. koji je nastao u saradwi sa umetnicima iz kruga beogradskih nadrealista. Dubroova~ki rekvijem) i kamernu vokalnu liriku (mawi broj. operom koja zdru`uje iskustva varisti~kog muzi~ke drame i elemente impresionisti~kog muzi~kog jezika. brojne solo pesme i klavirski ciklusi. odnosno kompozitoru prete`no kamerne i solisti~ke muzike postepeno mewa i ostvaruje objektivniji uvid u wegov ukupan stvarala~ki doprinos. Ve~e na {koqu.posvetio veliki broj dela. ra|enih uglavnom prema vlastitim folklornim zapisima. Oni su zaodenuti u rasko{no orkestarsko ruho. Behar). Povardarska svita. kamerna dela i horske kompozicije Muha i komarac. preko niza ciklusa i zbirki klavirskih komada (^etiri komada za klavir. Hristi}ev opus nije veliki po obimu. pedagoga i organizatora. vrsnog profesionalca ~ija mnoga dela imaju antologijsku vrednost (pre svih. balet Ohridska legenda (1947). Moja majka. kao i horske kompozicije (Jesen. Kosovska svita. Intima za guda~ki orkestar. i drugim kompozicijama za simfonijski orgestar Seoske scene. Kameje. bogatog kolorita i delimi~no impresionisti~kih boja (posebno u ~inu na jezeru). Ritmi~ke grimase) komponovanih u {irokoj stilskoj lepezi od poznoromanti~arskih i impresionisti~kih minijatura do ekspresionisti~kih komada. ali vrlo popularnih. oratorijum Vaskrsewe (1912). Tako|e se nova pa`wa posve}uje kompozitorovom simfonijskom stvarala{tvu (poemi Smrt majke Jugovi}a. Savremena muzikolo{ka istra`ivawa pokazuju sve vi{e interesovawa za Milojevi}ev balet Sobareva metla (1923). 2. od ranih minijatura op. dela iz oblasti duhovne muzike (Liturgija. Premijera je bila 1947. g. da bi u posledwoj stvarala~koj fazi svoj zreli pijanisti~ki izraz na{ao u folklornom ekspresionizmu poznih ciklusa Melodije i ritmovi sa Balkana. koncertantne (Simfonijska fantazija za violinu i orkestar. brojni kamerni ansambli nestandardnog sastava). Posebnu popularnost u`ivaju ~etiri orkestarske svite sa muzikom iz baleta Ohridska legenda. Tako se predstava o Milojevi}u kao majstoru prvenstveno minijature. ali ukqu~uje opse`na dela: operu Suton (1925). Srpska igra. kompozitora. vi{e orkestarskih kompozicija (scenske muzike za pozori{ne komade). [iroko razvijena. Rapsodija za klavir i orkestar). zavr{io ga je tek posle Drugog svetskog rata. Pir iluzija). impozantan ne samo po obimu i raznovrsnosti Milojevi}eve svestrane anga`ovanosti kao pisca. Muzika Ohridske legende zasniva se na muzi~kim motivima Mokraw~eve Desete rukoveti. Slutwa. Lastavica. ve} i kompozitora raznolikih interesovawa. sonate. Srpska rapsodija. nadahnutog umetnika.

u red. \. do 1939. Igra). Knez od Zete /1927/. minijature za klavir (Legenda. Po{ao je od tipa romanti~arske nacionalne opere sa numerama (@enidba Milo{a Obili}a). Kowovi}ev dorpinos srpskoj simfonijskoj muzici tako|e je izuzetno zna~ajan. Tri psalma za guda~ki orkestar i koncerta za violinu Jadranski kapri~o. Jak{i}a). scenska muzika za pozori{ne komade). Mesto najzna~ajnijeg srpskog kompozitora opere Kowovi} je zadobio zahvaquju}i dugotrajnom kontinuiranom bavqewu operskim `anrom. i 1954. ali pre svega vrednosti stvarala~kih dometa u ovoj oblasti kao i raznovrsnosti i `anrovskom i stilskom bogatstvu izraza. Igra) i violon~elo i klavir (Hajdu~ka. g. Petar Kowovi} (1883-1970) u periodu od 1913. 1915). 1917/. Ovo delo je tako|e gotovo manifestno ukazalo na razvojni put srpske muzike u narednom periodu. te je wegova premijera 1925. rasko{na orkestraciona paleta. Veselinovi}a) i "sve~ani posvetni prikaz" Otaxbina. Najstariji u ovoj grupi zna~ajnih kompozitora prve polovine XX v. Ko{tana /1931/. u ~ijim delima ima vi{e radikalnih zahvata u savremeni stilski izraz. da bi u delima nastalim izme|u dva svetska rata izgradio muzi~ku dramu (Knez od Zete i Ko{tana). Kamernoj muzici pripadaju dva guda~ka kvarteta. Pastorala. za beogradski muzi~ki `ivot i tada mladu opersku ku}u zna~ila zna~ajno stilsko i repertoarsko osve`ewe. Koncertna svita za duva~ki kvintet. Ona 19 . Sonata quasi una fantasia za violinu i klavir. Zna~ajan broj dela Kowovi} je posvetio kamernoj vokalnoj lirici. Najva`nija oblast Kowovi}evog rada je muzi~ka scena (@enidba Milo{a Obili}a /Vilin veo. Kowovi}a i Milojevi}a. Kowovi}evo najpopularnije simfonijsko delo je Simfonijski triptihon iz Ko{tane. prerade 1922. Seqaci /1951/ i Otaxbina /1960/.Dubrova~ke trilogije Ive Vojinovi}a. ali je wegova stvarala~ka delatnost beogradskoj sredini bila poznata i ona jeste deo jedinstvenog duhovnog prostora kakvim se mo`e smatrati jugoslovenska muzi~ka scena u periodu izme|u dva svetska rata. Po tim odlikama ono se ne mo`e smatrati tipi~nim za Hristi}a. Wegov muzi~ki jezik odlikuje bogata melodijska invencija. jasna i pregledna formalna struktura. zna~ajnih simfonijskih varijacija Na selu (po motivima Pu{~i me. koji su u stilskom smislu oboga}eni elementima ekspresionizma (posebno u Ko{tani u kojoj je dramskom originalu B. Stankovi}a dodata jedna nova dimenzija produbqivawem tragizma Ko{taninog polo`aja i ostvarewem istinske psiholo{ke drame glavne junakiwe). blisku slovenskim uzorima (Musorgskom i Jana~eku). On je autor prve simfonije u istoriji srpske muzike (Simfonija u ce-molu 1907. Po svojoj primarno romanti~arskoj orijentaciji on se donekle razlikuje od druge dvojice svojih savremenika. Hristi} je bli`i mokraw~evskim korenima te wegov opus predstavqa istinski most od romanti~arskih osnova ka modernim strujawima. Poznom stvarala~kom periodu pripadaju narodna komi~na opera Seqaci (prema tekstu J. nije boravio u Beogradu. simfonijskih poema Serbia liberata (diplomski rad iz Praga) i Makar ^udra (1944). bogatstvo poznoromanti~arske i delimi~no impresionisti~ke harmonije.

Oro{en |erdan. Dudule i Pore~ko mome. Vragolan i ciklus Zagorski pejza`i. stvaraju}i u poznoromanti~arskim stilskim okvirima sa bogato razu|enim harmonskim jezikom i gustom polifonom fakturom svojih dela. a u su{tini neinventivnog obra}awa folkloru po ve} oprobanim i pre`ivqenim obrascima. "folklorni ekspresionizam" nacionalnih {kola XX v.su objavqena u dve zbirke Lirika sa 24 pesme (1903-22) i Moja zemqa. mu{ki horovi Tatko Stojanov. Bez antagotinsti~kog suprotstavqawa nacionalnog i savremenog. U svom nevelikom opusu. zbirci od 100 obrada jugoslovenskih narodnih pesama za glas i klavir (1905-25). odre|en je krugom poznoromanti~arskih izra`ajnih sredstava koja dvadesetih i tridesetih godina bivaju oboga}ena i sredstvima impresionizma i ekspresionizma (u operama. Mokraw~evo stvarala{tvo) sa novim tehni~kim i stilskim komponentama izraza (slobode u harmonskoj koncepciji. U sredi{tu Taj~evi}evih kompozitorskih interesovawa nalaze vokalni oblici (brojne svetovne i duhovne kompozicije dve liturgije. posebno ciklus Sedam balkanskih igara (1926). kamernim delima). Dule. uzavrela. Oj Dule. pedagog. bujno polifonizovawe deonica. Mokrawcu). me{oviti hor s klavirom Merida. `enski horovi s klavirom Oj za gorom. posebno. i bez deklarativnog. U 20 . horovo|a. od kojih su mnogi i danas u upotrebi. jedan od osniva~a i prvi rektor Muzi~ke akademije u Beogradu (1937-39). Najdosledniji nastavqa~ mokraw~evske tradicije u periodu izme|u dva svetska rata bio je K. bogati orkestarski kolorit). Horskom ansamblu posve}eni su Seqan~ice i Tamara (me{oviti hor). ponekad ekspresionisti~ki tretirana ritmika. muzi~ki pisac (autor prve monografije o S. kompozitor. Marko Taj~evi} (1900-1984). Opelo. Op{ta nauka o muzici. Osnovna teorija muzike i Kontrapunkt). tako|e se nadovezuje na Mokrawca. Folklor je u Kowovi}evom delu bio istinski pokreta~ki princip. Manojlovi}. Milenko @ivkovi} je nastojao da u stvarala{tvu pomiri vezanost za tradicionalne osnove srpske muzike (folklori. Zna~ajno je podvu}i da Kowovi} upravo u realizaciji folklorne perspektive iskora~uje iz svog primarnog ishodi{ta romantizma i primewuje neke kompozicione postupke u radu sa folklornim materijalom koji su karakteristi~ni za tzv. Milenko @ivkovi} (1901−64) i Svetomir Nastasijevi} (1902−79). vrlo su zna~ajna i wegova klavirska dela. ^etiri duhovna stiha. plakatskog. Autor je prvih zna~ajnih teorijskih uxbenika (Osnovi muzi~ke pismenosti. Na toj liniji stvarala~ki doprinos srpskoj muzici u ovom periodu daju i Kosta Manojlovi} (1890-1949). brojne solo-pesme). etnomuzikolog. Kowovi}ev muzi~ki jezik izrasta iz nacionalnog idioma i mokraw~evskih korena. Taj~evi} je jedan od retkih kompozitora koji je i u periodu izme|u dva svetska rata ispoqio bliskost sa Bartokovim pristupom folkloru. Ideja nacionalnog u wegovom opusu razvijena je tako na najlogi~niji mogu}i na~in. prete`no horskom. kamernoj vokalnoj lirici. koji mu je obezbedio svetsku popularnost. zbirka Muzika duhovna sa dve liturgije i dr.

rado izvo|enu operu De~ja soba (1940) i komponovao pozori{nu i filmsku muziku. po stilskim odlikama svog stvarala{tva donekle se razlikuje od mla|ih kolega. Mihovil Logar. 1934). kao i rano preminuli Vojislav Vu~kovi} (1910-1942). dve simfonije. simfonijsku poemu. talentovanih. kantata Ro|ewe Vesne. Wihova delatnost predstavqala je nov. Wegov opus je impozantan i u wemu su zastupqeni gotovo svi `anrovi. Mihovil Logar (1902−1998). Dolazak sa {kolovawa grupe mladih. Uprkos tome {to je profesionalno bio opredeqen za tehni~ku struku (bio je arhitekta) Svetomir Nastasijevi} je veliki deo svojih aktivnosti posvetio muzici. sna`an korak u osvajawu profesionalizma. Najstariji pripadnik pra{ke grupe. Guda~ki kvartet (1931). a ve} postoje}e protivure~nosti i stilski pluralizam razvojnih tokova zao{trili i doveli do usijawa. svita Zelena godina. kamerna i klavirska dela. Jedanaest motori~nih pesama (1940) i Risti}eve ~etvrtstepene (1938. Takvi zahtevi sna`no su uzdrmali konzervativne duhove. atematizmom.delima nastalim do zavr{etka Drugog svetskog rata uglavnom je okrenut opse`nim simfonijskim i vokalno-instrumentalnim sastavima (Simfonijski prolog. otvarala nove horizonte i. kroz afirmaciju ekspresionizma nema~ko-~e{ke provenijencije. kao i vokalno-simfonijsku muziku. Vu~kovi}eve kompozicije Guda~ki kvartet. Duet za violinu i violon~elo). profesionalno vrlo spremnih autora obele`io je jadan od prelomnih trenutaka u istoriji srpske muzike. 1940). Napisao je osam opere (izvo|ena je \ura| Brankovi}. Stanojlo Raji~i} (1910-2000). Sonata za violinu i klavir (1938). Avangardni kompozicioni postupci nisu odgovarali muzi~kom temperamentu i sklonostima Logara te se ishodi{ta wegovog muzi~kog jezika mogu na}i u 21 . elementima dodekafonske tehnike. 1937. Dragutin ^oli} (1907-1987). Ovu struju u srpskoj muzici reprezentuju ^oli}ev Concertino (1932) za ~etvrstepeni klavir i guda~ki sekstet. koja je dobila naziv po zajedni~kom mestu studirawa. Weni pripadnici bili su dana{wi klasici srpske muzike Qubica Mari} (1909). Prvi (1938) i Drugi guda~ki kvartet (1939). Dve pesme za sopran i duva~ki trio (1938). Wihovo prihvatawe ekspresionizma sa atonalno{}u. Svita za deset guda~a) i ~ak {estostepene kompozicije (1939. Svita za ~etiri trombona. Strip-svita za klavir. Duva~ki kvintet (1931) Qubice Mari}. Prva simfonija (1941) i Drugi guda~ki kvartet (1942). koncertantu literaturu. avangardno orijentisanih. Raji~i}eva dela Prva simfonija (1935). 1932. idejama Habinog ~etvrtstepenog sistema manifestovalo se u brojnim kompozicijama koje su nastale tokom studija i neposredno po povratku u Beograd. Za daqe usmerewe razvoja srpske muzike tridesetih godina ovog veka presudnu ulogu imala je pojava i stvarala~ka aktivnost pra{ke grupe kompozitora. Napisao je uspelu. isticala zahtev da se stvarala{tvo srpskih kompozitora ukqu~i u savremene razvojne tokove evropske muzike. Trio za dva klarineta i klavir (1932). Prva simfonija (1933). mada daje i zna~ajan doprinos razvoju srpske horske i klavirske muzike. Milan Risti} (1908−1982). prekidaju}i sa romanti~arskom tradicijom. kao i Simfonijeta (1939).

[trausa (Strauss). te se i wen odjek mo`e prepoznati u de{avawima u muzici. Jer. Rondo-uvertira 1936. "zaokretom". uvertira Dundo Maroje 1936). [esnaest rumenih proqe}a. Prva rukovet. guda~ke kvartete (pet dela 1926-36). Oskar Danon (1913). (Ozareni put. U pogledu stilskih karakteristika i kod Logara se mo`e. kao kod ve}ine autora pra{ke grupe. izvesno smirewe u izrazu ne}e mo}i da zadovoqi nove kriterijume "razumqivosti" dela u socijalisti~kom realizmu. ^ovek koji je ukrao sunce. g. Bolnica u julskom jutru. u kojoj u to vreme nije bilo pravog razumevawa i prihvatawa ~ak ni delatnosti Kowovi}a. (Prva klavirska sonata. poqe wegovih interesovawa veoma je {iroko. Wegova dela odlikuje zavidan nivo vladawa kompozicionim ume}em i bogata invencija. Nad`weva se. od kojih u ve}ini predratnih radova. jedan je od najplodnijih autora u predratnoj srpskoj muzici. On ostvaruje svojevrsnu simbiozu poznoromanti~arskih. Vesnik bure. simfonijska poema 1931. Herojski oratorijum. Sablazan u dolini [entflorijanskoj 1938. pratiti linija postupnog usvajawa nove kompozicione tehnike ili novog profila muzi~kog materijala. Tridesetih godina XX v. kantate (Plava grobnica 1934. pa ovi nagove{taji promene nisu bili dovoqna priprema za koreniti zaokret koji je o~ekivao celokupnu srpsku muziku. klavirsku i kamernu muziku. Za Qubicu Mari} to je bio period }utawa ona se u javnosti svojim delima ne ogla{ava sve do 1944. Druga simfonija. u to vreme aktuelnom i u evropskom kontekstu. Vu~kovi}a imao jasnu ideolo{ku dimenziju i mo`e se povezati sa idejama pokreta socijalne umetnosti. g. koji je u tom vremenu jedino u stvarala{tvu i delatnosti V. U pogledu izbora `anrova kojima se obra}a. Kao posledica sudara sa konzervativizmom sopstvene muzi~ke sredine kod kompozitora pra{ke grupe u godinama neposredno pred po~etak i tokom rata nastupila je spontana potreba za delimi~nim smirivawem izraza. Elementi "zaokreta" ogledaju se i kod Raji~i}a u delima nastalim 1939-40. Milojevi}a. ali su u su{tini odnosi bili mnogo komplikovaniji. Sukob je bio predstavqen kao neslagawe sa mladala~kim. on pi{e opere (^etiri scene iz [ekspira 1931. dominiraju prvi. Dolazak pra{ke grupe bio propra}en burnim (negativnim) reakcijama beogradske muzi~ke sredine. orkestarske kompozicije (Vesna. Me|utim. Qubomir Bo{wakovi} (1891- 22 . Violinski koncert. pored rasprava oko ekspresionizma. (dela pisana posle baleta Pod zemqom). na{em tlu i vremenu neprimerenim kompozicionim tehnikama. ~e{kog neoromantizma i naro~ito R. delatnost razvijaju i drugi muzi~ari Mihailo Vukdragovi} (1900-1986). Hristi}a i Slavenskog. Prva i Druga violinska sonata. a kod Risti}a od 1943. u srpskoj kulturi onog vremena odvija se burna polemika na levom frontu u umetnosti. solo pesme (ciklusi Legenda o Marku. Druga klavirska sonata). Pjesma na vrelu 1939). Dela koje je Vu~kovi} komponovao u periodu 1939-42.krugovima ideja italijanske opere. i po broju kompozicija i wihovom obimu. neoklasi~nih i ekspresionisti~kih elemenata izraza. Zave{tawe Modestu Musorgskom) pisana su u neoklasi~nom duhu (sa podvu~enom romanti~arskom emocionalno}{u). Pesme za Anitu). pomodnim koketirawem sa importovanim.

Tako su ponovo o`ivele populisti~ke ideje poznate iz predromanti~arskog perioda izgradwe "nacionalnog stila". kao i u nekim konkretnim oblicima organizovawa radni~kih i uop{te amaterskih dru{tava (Abra{evi}. tematiku folklornog porekla da bi se zadovoqili kriterijumi razumqivosti dela. ve} u nizu drugih aktivnosti izvo|a~kih. te`i{te wihovog rada i doprinosa nije u stvarala{tvu. a godina odr`avawa Qubqanskog kongresa kwi`evnika (1952) kao godina raskida sa pragmati~nom utilitarno{}u wegovih zahteva. Sve {to se u muzici u ovom periodu de{avalo bilo je ome|eno sa dva centralna zahteva: prvi se odnosio na demokratizaciju svih oblika muzi~kog `ivota. Posleratni period u razvoju srpske muzike ozna~en je kao period socijalisti~kog realizma. Rikard [varc (1897-1942). Milivoje Crv~anin (1892-1978). Poseban krug problema pojavio se u vezi sa osnivawem i radom muzi~kih {kola koje po prvi put u celokupnoj vertikali dobijaju dr`avni status. Istinski je bila ugro`ena samo oblast stvarala{tva. Najmawe traga ostavile su na delatnosti starijih. Od sovjetskih metnika se u tom pogledu moglo dosta nau~iti. koji prvenstveno defini{u tematski krug inspiracije i. kao ni predstavnici pra{ke grupe. Me|utim. On je oblikovan pod uplivom op{tih ideolo{kih zahteva. ni Hristi}. organizatorskih. preglednu fakturu. ansambl Kolo). a drugi na negaciju avangardnih tragawa koja su se izme|u dva svetska rata pojavila u delatnosti pra{ke grupe kompozitora. kojim se odlikuje ovo vreme. jer ni usamqena Vu~kovi}eva iskustva nisu uzeta u obzir prilikom izgradwe novog umetni~kog koncepta. Obili}. u kojima je postojawe poruke fabule bilo garant "pravovernosti". Wima se nisu mogli vratiti ni Kowovi}. Posledice ovog zahteva za stilskom retardacijom nisu bile bezna~ajne. u ne{to mawoj meri. nije potrajala toliko dugo da izazove zna~ajnije posledice. ni Kowovi}evi Seqaci nisu odra`avali socrealisti~ke ideje.1987). Socijalisti~ki realizam u muzici prakti~no nije imao svoju "pripremnu" etapu u periodu pred rat. usmeravaju interesovawa umetnika na odre|ene `anrove masovnu pesmu. ali ih nisu bitno ni ugro`avali. ni Taj~evi}. muziku za film i druge wima srodne. Mada ostvareni stilskim jezikom koji je ve} bio poznat u na{oj 23 . kantatu. Zahtev da imaginarno delo "novog vremena" mora biti pisano realisti~kim muzi~kim jezikom. Izolacija od evropskih zbivawa i okretawe iskqu~ivo idejama koje dolaze iz Sovjetskog Saveza. zajedni~kih za sve oblasti stvarala{tva. tonalnu harmoniju. pedago{kih. Demokratizacija muzi~kog `ivota bila je slo`en poduhvat. Ona je imala svoju prethodnicu u nastojawima srpskih muzi~kih poslenika iz perioda izme|u dva svetska rata da muziku u~ine pristupa~nom {to ve}em broju qudi. U oblasti organizacije muzi~kog `ivota socijalisti~ki realizam nije imao neke bitne negativne efekte. Stanislav Preprek (1900-1982). Sava Seleskovi} (1893-1941). Ni Hristi}eva Ohridska legenda. u praksi je dosta slobodno tuma~en i podrazumevao je maksimalno stilsko upro{}avawe gotovo klasi~ne formalne obrasce.

Radi} je Popinu poeziju shvatio kao osnovu za sopstveno umetni~ko promi{qawe o. g. odr`an 17. Godine − brojna je generacija: Enriko Josif. Konstantin Babi}. bliskih distanciranom. 1946. g. otvorenog prema idejama moderne. Me|utim. − Vasilije Mokrawac i Aleksandar Obradovi}. komponovan na stihove Vaska Pope. A po~etak pedesetih godina upravo je bilo vreme profesionalnog sazrevawa prvih generacija kompozitora upisanih na Akademiju neposredno po okon~awu rata. − Vlastimir Peri~i}. Me|u imenima tada{wih studenata nalaze se na{i najistaknutiji stvaraoci: godine 1944. Rajko Maksimovi}. najboqe dokazuju sami kompozitori svojim docnijim stvarala{tvom. 1947. popu{tawe je bio vrlo postepeno i taj proces se mo`e pratiti tokom cele {este decenije. na kojem je posebno zapa`eno delo bio Radi}ev Spisak. No. o~ove~enom liku". − Dejan Despi}. 1950. U {estoj deceniji na studijama su bili Radomir−Lale Petrovi}. On je reprezentovao stremqewa nove kompozitorske generacije koja je stasavala na beogradskoj Muzi~koj akademiji. Borivoje Simi}. ona su ipak izraz stvarala~kih napora koji se ne mogu ozna~iti kao kretawe u poznatom (kao {to je to po pravilu kod socrealisti~kih dela). Spisak predstavqa niz muzi~kih krokija. bio je koncert dela mladih kompozitora (tada jo{ studenata) Du{ana Radi}a i Enrika Josifa. kada zahla|uju odnosi sa Sovjetskim Savezom. − Sr|an Bari} i Zlatan Vauda. Da to nije bio logi~an nastavak tendencija ka smirivawu izraza koje su se kod pojedinaca pojavile u prethodnom periodu. 1945. objektivisti~kom neoklasicizmu Stravinskog (naslovi su: Kow Patka Krompir Mahovina Belutak Stolica Koko{ka Magarac Violina Sviwa Puzavica Kaktus). Posle zavr{etka socrealisti~ke etape u razvoju srpske umetnosti. Vladan Radovanovi}. Du{an Radi}. 1948. Novi polet razvoju srpske muzike potom daje pojava prvih kompozitorskih generacija koje su {kolovane na beogradskoj Muzi~koj akademiji. katkad do banalnosti upro{}en jezik. ~ime zapo~iwe wena nova razvojna etapa. kako je sam zapisao. "unutra{woj prirodi predmeta. Du{an Kosti}. Rudolf Bru~i. pripadnici pra{ke grupe te`e ostvarewu sinteze svojih mladala~kih avangardnih iskustava i neoklasi~nih i neoromanti:arskih nastojawa koja su ina~e karakteristi~na za ovo vreme u evropskoj umetnosti. Tendencije u razvoju srpske muzike posle pedesetih godina Represivni socrealisti~ki zahtevi prema umetnosti gube snagu ve} neposredno posle 1948. o wihovom `ivom.tradiciji. Nade`da Mosusov. marta 1954. Jedan od prvih nagove{taja novog senzibiliteta. Radi}ev tip neoklasicizma bio je u o{troj disonanci sa vode}im umetni~kim tendencijama doba u kojima je vladao jedan znatno jednostavniji. koji se tada ra|ao u beogradskim muzi~kim krugovima. Petar 24 . na studije se upisao Dragutin Gostu{ki. Petar Ozgijan. Upravo u periodu posle pedesetih nastaju wihovi najzna~ajniji kompozitorski radovi. stilska retardacija koja nastupa u delima pra{ke grupe bila je uslovqena pritiscima sredine.

tradicionalnim znawima. Oni u posleratnom periodu dosti`u svoj stvarala~ki zenit i komponuju najzna~ajnije opuse. ~vrstim okvirima {kolskih zahteva zasnovanih na neoklasi~nim. U osmoj − Vera Milankovi}. Londonu. simboli~no ozna~ava stvarala~ki raskid sa socrealisti~kim konvencijama. Vlastimir Trajkovi}. otvarala ka slobodnoj. na letwim kursevima savremene muzike. Zoran Hristi}. kompoziciono-tehni~ko iskustvo koje su stekli tokom {kolovawa poslu`ilo im je tek kao sigurno. Sr|an Hofman. Izvo|ewe wene kantate Pesme prostora decembra 1956. Parizu. Posleratno stvarala{tvo kompozitora pra{ke grupe i wihovih savremenika. a uz pozitivne podsticaje sredine koja se postepeno. publike i stru~ne javnosti. ^ine je preludijum i sedam me|usobno povezanih stavova (predvi|ena je samo pauza pred ~etvrti epitaf). Slavko [uklar. Ivana Stefanovi}. kompozitorskom radu. Jugoslovenska muzi~ka tribina u Opatiji. Mada je wihov zajedni~ki temeq bio postavqen u dosta strogim. Milan Mihajlovi}. U sedmoj Rastislav Kambaskovi}. svetski festival savremene muzike na kojem su nastupali vode}i svetski i doma}i umetnici. Miodrag Savi}. Ostvarena je jezikom koji }e potom ostati karakteristi~an za Qubicu Mari} sve do danas: iskonski 25 . u centru evropske avangarde Darm{tatu. Ivan Jevti}.Bergamo. neprekidno raste. Vitomir Trifunovi}. Dragocenu ulogu u tom smislu igrao je Zagreba~ki bijenale (1961). U punoj meri otkrivaju se samosvojnost i snaga kreativnih potencijala Qubice Mari}. Za razliku od u posleratnom vremenu dominantne tematike borbe i obnove u vokalno-instrumentalnim opusima na{ih kompozitora. jer se jo{ izrazitije prepli}u delatnosti razli~itih kompozitorskih generacija. dela koje je odmah osvojilo nepodeqena priznawa kritike. od velikog zna~aja bila je i mogu}nost usavr{avawa na razli~itim majstorskim kursevima u inostranstvu: u Be~u. Milorad Kuzmanovi}. Tako su stvoreni uslovi da u srpskoj muzici ponovo zavlada polifonija stilskih i `anrovskih opredeqewa. autorka inspiraciju nalazi u sasvim druga~ijoj motivskoj sferi. Slobodan Atanackovi}. a potom i ne{to kasnije (1964) osnovana. g. kreativnoj razmeni iskustava s Evropom.) Ova dva jugoslovenska festivala dala su odlu~uju}i podsticaj razvoju savremene muzike. Var{avi. Mirjana @ivkovi}. Bajrojtu. Ali. Klasici srpske muzike ovog vremena i ujedno vode}e li~nosti muzi~kog `ivota bili su predstavnici pra{ke grupe kompozitora. Anica Sabo. sada izra`ena u mnogo ve}em stepenu nego pred rat. Kantata Pesme prostora napisana je za me{oviti hor i simfonijski orkestar. pouzdano ishodi{te na putu tra`ewa novih stvarala~kih poetika u koje }e krenuti snagom svog talenta. Zoran Eri}. Milo{ Zatkalik. Rimu. @arko Mirkovi}. Vladimir To{i}. (Wu }e posle raspada SFRJ naslediti majska Me|unarodna tribina kompozitora u Beogradu. a broj onih koji se posve}uju stvarala~kom. Jugoslav Bo{wak. ali sve nedvosmislenije. na ameri~kim univerzitetima (gde srpski autori upoznaju elektronsku muziku).

1970). Sredinom {eztdesetih godina autorka se prete`no okre}e kamernim ansamblima. Wegov Tre}i klavirski koncert sigurno je jedno od najizvo|enijih dela ukupne doma}e produkcije. Tretman vokalne deonice. Vizantijski koncert za klavir i orkestar (Muzika oktoiha br. izvo|a~a i publike bila je prirodna. Ako je zahtev za smirivawe izraza imao ton imperativa u odnosu na pripadnike pra{ke grupe. Kara|or|e (Seme zla. sopran i alt solo i kamerni orkestar od 11 instrumenata). ^etiri pesme Branka Radi~evi}a. emitovana 1981) i Bele no}i (emitovana 1985. Lisje `uti. kao i Ostinato super tema oktoiha za harfu. i 1967). te se Raji~i}eva 26 . Potreba za postojawem komunikacije izme|u kompozitora.sna`ne ekspresivnosti. Tra`im pomilovawe. Monodija oktoiha za violon~elo solo (1982). klavir i guda~ki kvintet (ili guda~ki orkestar). vokalno-instrumentalnim ciklusima (Na Liparu. po drugom. 1 (po prvom glasu). koje je mo`da najneposrednije izra`eno u wenom cilusu Muzika oktoiha (195963). Lutaju}i svetom. 3. i da iz tog perioda iza|u oboga}eni novim iskustvom. 1956. 1958. simfonijski preludijum ve~eri. napor da se ona ostvari kroz (delimi~nu) stilsku retardaciju nije bio jalov. melodijska recitacija za sopran i klavir na stihove Vergilijeve Osme ekloge iz Bukolika (1962). u wima se ostvaruje uverqivost psiholo{kih portreta likova. a sam kompozitor ga smatra jednim od svojih najuspelijih ostvarewa (pored opere Simonida i ciklusa pesama Na Liparu). tre}em i ~etvrtom glasu). posledwe tri pripadaju `anru televizijske opere). Dnevnik jednog ludaka (1975. gde na originalan na~in tretira pricipe konstrukcije baroknog varijacionog oblika komponovanog na temu jedne narodne melodije. Specifi~nu vezu sa nacionalnim idiomom Mari}eva ostvaruje i u svojoj Pasakaqi za simfonijski orkestar (1958). koja ima zna~ewe laganog stava ciklusa. kantata Prag sna (Muzika oktoiha br. Samom Raji~i}u pru`io je priliku da otkrije onaj romanti~arski deo svoje prirode. Invokacija za kontrabas i klavir (1983). Magnovewa. Asimptota za guda~ki orkestar (1986). Manastiri) i kantati Slepac na saboru (1961). Inspiri{u}i se napevima Mokraw~evog Osmoglasnika. Wegova sna`na umetni~ka li~nost uspela je da pru`i ubedqiv umetni~ki odgovor na zahteve vremena iz perioda zaokreta. to jo{ uve nije bio akt destrukcije. ra|ena po petom glasu. Mo`da se to na najo~igledniji na~in manifestuje u wegovim muzi~ko scenskim delima operama Simonida (tri verzije. ona je osmislila vrlo osoben celove~erwi ciklus koji ~ine: Muzika oktoiha br. ^udesni miligram. Stanojlo Raji~i} u ovom periodu tako|e ostvaruje najzrelija dela. po~ivaju na idejnim osnovama slovenskog realizma. ali uvek u prostorima tragawa za novim zvukom i putokazima koje je postavio wen profesor Josip Slavenski. sedmom i osmom glasu (delo jo{ nije zavr{eno). dok bi zaokru`ewe ciklusa donela Simfonija komponovana prema {estom. za sopran i flautu (1992) i klavirski trio Torzo (1996). za recitatora. arhetipsko u ~oveku. u skladnom spoju arhai~nog i savremenog kroz ponirawe u praiskonsko. kao i osnovni dramatur{ki pricipi. 2. komponuju}i niz bisera srpske kamerne muzike: ^arobnica. Tragawe za arhetipskim kod Qubice Mari} je izazvalo i specifi~no interesovawe za nacionalno. A ~ini se da su weni pripadnici uspeli da na najboqi na~in prevazi|u ograni~ewa.

1965. melodrame. katkada pose`u}i za elementima muzi~kog jezika iz svoje ekspresionisti~ke faze (npr. i Drugoj simfoniji manifestno pose`e za krugom neoklasi~nih sredstava izraza. i 1973. muzika za decu. 1959) i zna~ajnom zainteresovano{}u za oblast koncertantne muzike (pored atematskog Violinskog koncerta iz ratnih godina. preglednom formom. filmska i scenska muzika. elementima dodekafonije koji se prepoznaju u principima konstrukcije tematizma). dva za klarinet i po jedan za violon~elo i fagot. Koncertantnom `anru Raji~i} daje prilog sa deset dela po tri za violinu i za klavir. Ipak. 1957. i Koncert za orkestar. Raji~i}ev instrumentalni opus je znatno obimniji. humoreske). Konciznom. Simfonijske varijacije. 1956. verovatno Raji~i}evom najpopularnijem i najizvo|enijem delu. Sedam bagatela.operska dela s razlogom ubrajaju u najzna~ajnije priloge muzi~kom scenskom `anru u srpskoj muzici. 1951) u kojem on ostvaruje skladnu ravnote`u racionalnog i emocionalnog. U Tre}oj simfoniji (1961) Risti} koristi neobarokne varijacione postupke u radu sa dvanaesttonskom temom. 1963). simfonijske poeme (Zidawe Skadra. ali da pri tom nikad bitno ne naru{i osnovni neoklasi~ni profil dela. gde po~etni nonakord predstavqa ishodi{te motivskog materijala i okvirnih laganih stavova i sredi{weg brzog stava. 1958. Marko pije uz ramazan vino. Koncert za klarinet. transparentnim zvukom orkestra. Evolutivni put i tipi~ne odlike Risti}evog muzi~kog jezika najboqe se mogu sagledati kroz wegove simfonije.. U Petoj simfoniji (1967) Risti} se vra}a ~etvorostava~noj koncepciji ciklusa i na zanimqiv na~in pro`ima principe koncertanosti sa simfonijskim na~inom mi{qewa (sli~no se doga|a i u wegovim koncertima za solo instrumente. Zna~ajni su i Raji~i}evi kamerni (dva guda~ka kvarteta. Koncert za kamerni orkestar. iskazan u masivnom i reskom orkestarskom zvuku. Me|u tim delima posebno mesto pripada Tre}em klavirskom koncertu (1950). Mali Radojica) i Varijace za simfonijski orkestar (1979). brojnim drugim orkestarskim opusima (Suita giocosa. 1957. Smrt majke Jugovi}a. dok je va`nost tog kompozicionog pricipa posebno 27 . dela wegove zrele razvojne faze. Stvarala~ki put Milana Risti}a posle godina zaokreta kre}e se primarno u oblasti neoklasi~nog jezika (po~ev od Druge simfonije. Poseban zna~aj imaju Peta (1959) i [esta (1967) simfonija. Burleska. U oblasti simfonijske muzike komponovao je {est simfonija. igre. U centru wegovog opusa u ovom periodu nalazi se simfonija: sa devet dela u ovoj oblasti ({to ga − s obzirom i na kvalitet dela − ~ini najzna~ajnijim srpskim simfoni~arem). ova simfonija zra~i optimizmom i pleni visokom tehni~kom doterano{}u koja je znak ve} zrelog kompozicionotehni~kog majstorstva autora. Dok je Prva (1941) bila dramati~ni odgovor na sudbonosne doga|aje. u posleratnom periodu nastaju Prvi i Drugi klavirski koncert 1954. klavirski trio. a srodnu ideju o postizawu visokog stepena motivskog jedinstva cele kompozicije realizuje i u ^etvrtoj simfoniji (1966). sonata za violinu i klavir) i klavirski opusi (pet sonata i zbirka Etide.

Tako|e. {to bi odgovaralo strogim pravilima dodekafonije. Afinitet prema koncertantnom mi{qewu na{ao je i izraz i u Partiti concertante za duva~ki kvintet i guda~ki orkestar (1969). a me|u wima se izdvaja Deveta {irinom svoje epske koncepcije. svite Primorje (1962) i Prole}ne slike (1962). I Logareva koreografska bajka pose`e za sli~nim krugom izra`ajnih sredstava bogatim. Najvi{e to dolazi do izra`aja u Simfoniji. Stvarala{tvo Mihovila Logara je u najmawoj meri bilo izlo`eno stilskim menama. trostava~nu simfoniju Sinfonia italiana (1964). potom dramati~nom ^etrdeset prvom (po libretu Momira Nikoli}a. kako je i u samom naslovu dela istaknuto. ali ipak ne odre|uju celokupnost muzi~kog toka. 1976) dominiraju sli~ne tendencije. dinami~nom i duhovitom Pokondirenom tikvom (1954) prema ~uvenom tekstu Jovana Sterije Popovi}a. I u trilogiji posledwih simfonijskih opusa (1972. fuga i postludijum za orkestar (1961). U kompozitorskom opusu Dragutina ^oli}a po~etak perioda sinteze obele`avaju dela iz {ezdesetih godina: u kompozicijama Preludijum. koji u fantasti~nim scenama bivaju impresionisti~ki obojeni. tonalno te`i{te in G postoji u sva tri stava simfonije.nagla{ena ve} i `anrovskim opredeqem Kocerta za kamerni orkestar i Koncerta za orkestar). U oblasti solo pesme nastaju dva vredna priloga Granada od Samarkanda (1963) i Tri pesme Endre Adija (1978). zao{trava svoj muzi~ki jezik. I Logarevo interesovawe za simfonijski `anr dobilo je niz novih priloga: izvanrednu koncertnu unvertiru Kosmonauti (1962). Po~etak novog perioda ozna~io je rad na baletu Zlatna ribica (1950. prema libretu Jelene Vajs inspirisanom poznatom bajkom). kamernog tona je Koncert za violon~elo (1971) za mali guda~ki orkestar i kvintet duva~a i. mo`da po izboru instrumenata ali i sadr`aju najzanimqiviji Dvostruki koncert za klarinet i rog (1967). Muzi~koj sceni kompozitor potom daje prilog sjajnom. a weno motivsko jezgro je tritonus iz kojeg proisti~u prakti~no svi motivski materijali dela. Oblast koncertantne muzike oboga}ena je brojnim delima: dva dela su namewena violini opse`ni Koncert u ha-molu (1954) i Concerto mordente (1968). Bio je to jedan od prvih doma}ih baleta koji se na sceni beogradske Opere pojavio posle Ohridske legende (premijera 1953). Posledwi period 28 . usmeravaju}i ga ka neoekspresionizmu. ra|enom prema noveli Stjepana Mitrova Qubi{e. u kojoj se slobodno izlivaju razigranost i vedrina kao simboli wemu drage Italije. bila je to prava ptrilika da do punog izra`aja do|e kompozitorova mediteranska priroda. Za koncertno izvo|ewe Logar je sa~ino tri svite. inspirisanim romanom Pesma Oskara Davi~a) i televizijskom operom Pa{trovski vitez. Kako se pri~a odvija u primorskom ambijentu. ciklusu pesama Krug ne`nosti (1965) i Simfoniji in Sol (1968) on se ponovo okre}e dodekafonskim principima. gde dvanaesttonski nizovi imaju istaknutu ulogu u oblikovawu tematskog materijala i harmonskih sklopova. [esta simfonija (1968) bliska je po dramati~nom tonu Prvoj i Tre}oj. koloritnim poznoromati~arskim orkestrom i harmonijom. 1974. Wegova stvarala~ka interesovawa i daqe su okrenuta najrazli~itijim podru~jima rada.

Mada se ova dela i daqe kre}u u prostorima neoekspresionizma (posebno u harmonskom jeziku. Mala svita za klavir). horske kompozicije (Jesen. P. horske kompozicije (posebno zna~ajan ciklus Madrigala. me|utim. [est makedonskih pesama). U wegovom opusu izdvaja se triptih kantata Poema 1941. Ki{a. kamerni i klavirski opusi. organizacije muzi~kog `ivota i dirigentskog rada. osam kompozicija koje nastaju u periodu 192851). Kompozitor i muzi~ki pisac Nikola Hercigowa pripadao je generaciji kulturnih poslenika koja se iskreno i istrajno borila za ostvarewe ideja jugoslovenstva i socijalizma. U sumrak. Molitva {uma. koji je tokom niza godina vodio beogradsku Operu. Kragujevac 1941 /sa orkestrom/). brojne su solo pesme za glas uz pratwu klavira (Ti{ina. muzikolo{ka i pedago{ka delatnost Nikole Hercigowe (1911−2000) i dirigentski rad Oskara Danona (1913). Gorski vijenac na tekst P. a u izrazu dominira wegova lirska priroda. me|u kojima se izdvajaju muzi~koscenska burleska Vje~ni @id u Zagrebu (1942). U posleratnom periodu on nastavqa svoju raznovrsnu delatnost na raznim muzi~kim poqima. Bandurov muzi~ki jezik kre}e se u poznoromanti~arskim okvirima. Gaj. Svetli grobovi. simfonijsku poemu Put u pobedu. Wegov `ivotni put je od po~etka pedesetih godina vezan za beogradsku muzi~ku scenu. Wego{a (u dve verzije. izostaju nagla{ena emocionalnost i eksplozivna zvu~nost simfonijskih dela komponovanih {ezdesetih godina. U wegovom stvarala{tvu preovladavaju vokalno-instrumentalna dela. opera-balet Stav’te pamet na 29 . U posmatranom periodu svoju delatnost nastavqaju i drugi kompozitori starije generacije. ali prete`no u oblastima pedagogije. Izuzetak u tom smislu predstavqale bi kompozitorska delatnost Mihaila Vukdragovi}a (1900−85) i Jovana Bandura (18991956). Srbija). da bi se potom posvetio kompozitorskom radu. Jugoslovenska partizanska rapsodija i Raspeva se zemqa. posebno se anga`uju}i u razvoju amaterizma. Mihailo Vukdragovi} je i u predratnom muzi~kom `ivotu Beograda igrao veoma va`nu ulogu. Simfoniju za guda~e i udaraqke (1979) i Koncert za violon~lo (1981). Komponovao je brojne kantate (Veziqa slobode. kao kantata 1951. Duva~ki kvintet (1977). i kao scenski oratorijum 1957). Za posleratni Beograd vezana je dirigentska. Gvo`|e i zlato) i orkestra (Seqakova zdravica. ali intenzivira i svoju kompozitorsku aktivnost. Jovan Bandur je karijeru zapo~eo kao dirigent i muzi~ki pedagog. gde se izdvaja ciklus pesama za glas i orkestar Vokalna lirika.kompozitorovog stvarala{tva obuhvata Tre}i guda~ki kvartet (1973). pedago{ka i kompozitorska aktivnost Kre{imira Baranovi}a (18941975). kamerna i klavirska dela (dva guda~ka kvarteta. bez istaknutijih rezultata. koji je atonalan sa povremenim kori{}ewem dodekafonske tehnike u oblikovawu tematskog materijala). koji naj~e{}e zastupaju ideje razvoja nacionalnog stila. solo pesme. Simfonijsku meditaciju. muzi~ko-scenska vizija Planetarijom (1960). dugogodi{weg {efa-dirigenta Beogradske filharmonije. U wemu se ispoqava tendencija ka objektivizaciji izraza. kao i stvarala{tvo. Odlazak.

Etide. na tekst. ali i ranim klavirskim (dva komada op. glas i orkestar). koji je i u evropskoj muzici. koje ostvaruje kao ve} zreo kompozitor. Varijacije. 1965. pijaniste i kompozitora. ali i u wima dolazi do izra`aja Mokraw~eva sposobnost da elemente jezika starih stilova upija prirodno i wima govori na jedan vrlo li~an na~in. apartne impresionisti~ke zvu~nosti laganog stava i folklorne ritmi~ke stihije finala. preko baroka. betovenskog profila simfonijskog mi{qewa sa jako nagla{enim dramatskim konfliktima. i tragom individualnih uspona i slobodnih interpretacija neoklasi~nih polazi{ta postignuti izvanredno vredni rezultati. Skrjabinovog modusa. Komponovao je i dela drugih `anrova. zna~io jednu od najvitalnijih stilskih razvojnih linija. 1950). Generacije kompozitora {kolovanih posle Drugog svetskog rata Zajedni~ko stilsko ishodi{te stvarala{tva posleratnih kompozitorskih generacija bio je neoklasicizam. sve jasnije iskazuju}i afinitet prema upotrebi zao{trenijih sredstava izraza (elementi dodekafonije. Od samog po~etka shvatao ih je specifi~nim romanti~arskim senzibilitetom. po~ev{i od druge decenije veka pa sve do ovog razdobqa. ^etvrtu (1972) i Petu (1978) simfoniju. iz vremena pre studija. Principi neobarokne koncepcije oblika primetni su i u Kon~ertinu za klavir. sve do dodekafonije).komediju (1964. upravo zahvaquju}i svojoj sposobnosti da u sebe ukqu~i najrazli~itije kompozicione postupke (od sredwoveovnih i renesansnih kompozicionih tehnika. I u srpskoj muzici neoklasicizam se manifestovao u najrazli~itijim vidovima. Koncertantnu muziku za klavir i orkestar (1976). 1 i 2. Daqa stvarala~ka evolucija prati se kroz Lirsku poemu (1974). klasike. filmsku i pozori{nu muziku. a filozofsko-idejni krug wegovih tada{wih stremqewa u naj~istijem se obliku sublimira u klavirskoj kompozicji Odjeci 30 . bartokovske motorike. vokalno-instrumentalnu (dela za hor i orkestar. okrenut tematici odnosa individualnog i kolektivnog na~ela. M. Vrlo brzo je napu{ten socrealisti~ki simplifikovani vid. Sli~ne odlike vidqive su i u prve tri simfonije (1961. {to posebno dolazi do izra`aja u wegovom diplomskom radu (Dramati~na uvertira. a ogleda se u primeni bitonalnosti. Svoje stvarala{tvo Mokrawac zapo~iwe oslawaju}i se na klasi~ne osnove ste~ene u {koli. Sonata. 1967). Ilustrativna je u tom smislu evolutivna linija stvarala{tva Vasilija Mokrawca (19231984). odblesaka xeza. To okretawe modernom senzibilitetu vidqivo je ve} u Fragmentima (1956) i Igrama (1957) za klavir. guda~ki orkestar i dve harfe (1958). dve sonatine) i kamernim opusima (Sonata za violinu i klavir). te tako nekonfliktno jedan pored drugog stoje elementi baroka. Dr`i}a) i oratorijum Jama (u podnaslovu Passio homini nostri po Ivanu Goranu Kova~i}u. romantizma i ipresionizma. Divertimentu za guda~e (1968) i Simfonijeti za guda~e (1970). 1971). neobaroknih principa konstrukcije ciklusa. politonalnost).

simfonijske svite. U oblasti vokalno-instrumentalne muzike napisao je brojne kantate (Srbija. Wegov opus obuhvata scenska. Gilgame{. Diptih za guda~ki orkestar. tri koncerta za klavir). daju}i jo{ jednom potvrde o kreativnom ~inu kao ~inu intenzivnog suo~avawa sa tradicijom. raspolo`ewa i stvarala~kih odluka. po mi{qewu mnogih. violinu. O~i Sutjeske. violon~elo. najosobenijem klavirskom opusu u celokupnoj produkciji srpskih autora. koje ~ini 11 odblesaka razli~itih misli. Brojne su wegove kamerne. aleatorike. Askezu za veliki guda~ki orkestar i ~elestu. me|u kojima veliki broj opse`nih simfonijskih i vokalnosimfonijskih opusa. tri simfonijete. Faust) i baletima No} na pruzi. Opus Aleksandra Obradovi}a (1927) je vrlo obiman sadr`i preko 200 kompozicija. Kirka. obredno-komemorativni spektakl \a~ko doba [umarica. kompozitor na svojevrstan na~in pravi rekapitulaciju pre|enog puta.(1973). U wegovom simfonijskom opusu izdvaja se Sinfonia lesta (1965). Poput drugih svojih kolega iz kompozitorske generacije {kolovane posle Drugog svetskog rata. okru`ewem. klavirske i horske kompozicije. cikluse pesama (od kojih je najobimniji za glas i orkestar Plameni vjetar). Rad Rudolfa Bru~ija (1917) povezan je sa Novim Sadom. elemente dodekafonske tehnike. oratorijum Salut au monde. Tragom svitawa. kao i neobarokna tragawa. ^ovek je vidik bez kraja. Preludijum i fugu za glas i guda~e. Epitaf H za simfonijski orkestar i magnetofon. Sam autor je Odjeke definisao kao prokomponovano. Osim toga. svitu Kroz svemir. U oblasti scenske muzike posebno mesto pripada zapo~etoj operskoj trilogiji (Prometej. name}u}i se svojom autenti~nom snagom i pro`ivqeno{}u. Me|u koncertantnim delima zanimqiv je doprinos literaturi za fagot i trombon (dva koncerta). zatim niz koncertantnih kompozicija za razli~ite instrumente (klarinet. da bi se potom orijentisao na moderniji izraz koji ukqu~uje politonalnost i atonalnost. prepoznaje. koncertantna i vokalno-simfonijska dela. pisao je muziku za film i radio drame. napisao je muziku za balet Prole}ni uranak. dve kantate: Simfonijski epitaf (u dve verzije. Katarina Izmailova 77. Demon zlata. za simfonijski i za duva~ki orkestar sa solistima i horom) i Sutjeska (tako|e dve verzije). kao i vi{e kra}ih simfonijskih dela. Kamenu poemu za grad za sopran i kamerni sastav. simfonijska. Metamorphoses BA-C-H za guda~e. i Bru~i je po{ao od neoklasi~nih osnova muzi~kog jezika sa nagla{enim elementima nacionalnog idioma (istarskog i makedonskog folklora). U oblasti orkestarske muzike dao je osam simfonija. tematski objediweno delo. Bru~ijev doprinos simfonijskoj muzici tako|e je vrlo veliki: obuhvata tri simfonije. Preludijum i fugu za guda~ki orkestar. Vojvodina). Sun~ani otoci. Susreti. klavirski ciklus Preludijumi (1984) i Preludijum za klarinet solo (1984). Slu`e}i se re~nikom tada uobi~ajenim me|u mla|im autorima. sopstvenim nemirima i dramom. Mokrawac ostvaruje duhovni uzlet i remek-delo kakvo se retko pojavquje i odmah. koja se smatra jednim od najuspelijih simfonijskih dela u jugoslovenskoj posleratnoj muzici. Muzi~ki jezik Aleksandra Obradovi}a u osnovi po~iva na tradicionalnim principima 31 . nedvosmisleno. U posledwim kompozitorskim radovima Poema za klavir (1983).

a tako|e selektivno koristi aleatoriku i elemente dodekafonske tehnike. Peri~i}eva kwiga je dala najzna~ajniji doprinos wenom prou~avawu i sistematiziji. 1998). Rado je i ~esto izvo|en autor. Kompozicijom se bavio do sredine {ezdesetih godina. ali vredan opus. Stilski je svoja dela ostvario u neoklasi~nom idiomu karakteristi~nom za petu i {estu deceniju u srpskoj muzici. polaze}i od {iroko shva}enog pro{irenog tonaliteta. smeo i originalan orkestarski zvuk. U oblasti istorije muzike ostvario je kwigu Muzi~ki stvaraoci u Srbiji (1969. Sonatina. Tri pesme na stihove Rabindranata Tagore). Nauka o muzi~kim oblicma. Stvarala{tvo Du{ana Radi}a (1929) tako|e izvire iz tradicionalnih korena (o neoklasi~nom profilu wegovog Spiska ve} je bilo re~i) i wemu 32 . jasna.oblikovawa i rada sa tematskim materijalom. ostvariv{i nevelik. dobitnik nagrade na internacionalnom konkursu u Ver~eliju za Guda~ki kvartet (1950). Posle istorije srpske muzike S. rasko{an. do`ivela je proteklih decenija ~ak sedam izdawa. istori~ar muzike i kompozitor. koju je napisao zajedno sa D. koji. originalno boji zvuk miksturama paralelnim kretawem ~itavih akordskih kompleksa. Skovranom i D. znala~ki kori{}en kontrapunktski rad. Simfonijeta za guda~ki orkestar (1957). Vlastimir Peri~i} (1927−2000) razvio je bogatu aktivnost kao teoreti~ar. i ponekad kori{}enim smelijim harmonskim re{ewima koja mu daju impresionisti~ki kolorit. Kao dugogodi{wi profesor teorijskih predmeta Peri~i} je napisao nekoliko kapitalnih univerzitetskih uybenika. kojima je postavio temeqe razvoju teorijskih disciplina ne samo na beogradskoj visokoj {koli ve} {irom Jugoslavije. obiman leksikografski rad kapitalnog zna~aja. dok je za vokalni kontrapunkt napisao i sredwo{kolski uybenik. Posebno mesto u wegovom delu zauzima Vi{ejezi~ni re~nik muzi~kih termina (1985. Razvoj harmonskih stilova) i kontrapunkta (Instrumentalni i vokalno-instrumentalni kontrapunkt). u saradwi sa D. ali sa nagla{enom ekspresivno{}u koja ga boji romanti~arski. Wegova dela odlikuju komunikativnost. ponekad oboga}en i kombinovan sa elektronskim. ali je za wega podjednako karakteristi~na i izrazita spremnost da vlastito iskustvo obogati novim kompozicionim tehnikama i otvorenost prema novim medijima. Varijacije za klavir i posebno uspeli ciklusi pesama za glas i klavir (No} bez jutra. \uri}-Klajn (1962). Skovranom. za kakav se obi~no anga`uju ~itavi nau~ni timovi. pregledna formalna arhitektonika. Me|u Peri~i}evim radovima nalaze se i oni iz oblasti harmonije (Razvoj tonalnog sistema. Sonata. Obradovi} je jedan od prvih srpskih kompozitora koji su istra`ivali u oblasti elektronske muzike. tako|e kapitalan leksikografski priru~nik koji je svojim analiti~kim osvrtom na stvarala~ke opuse autora postavio temeqe savremenom muzikolo{kom pristupu nacionalnoj istoriji muzike. Kosti}em). "Ludus tonalis" Paula Hindemita. Sli~na otvorenost ka novom uo~ava se i u Obradovi}evom harmonskom jeziku. Me|u wegovim delima posebno se izdvajaju kamerna dela Sonatina i Sonata za violinu i klavir.

Nov sadr`ajni krug u Radi}evim kantatama otvaraju dela komponovana na stihove B. Vukova Srbija. mu{ki hor i orkestar na stihove Vaska Pope (1957). Kantata se mo`e smatrati centralnim oblikom u Radi}evom vokalno-simfonijskom opusu. Sinfonietta di tre re. Sadr`aj eseji za soliste. harfu i klavir. a tako|e divertimento za duva~ki kvintet. ]osi}a − Sadr`aj i Oratorio profano. specifi~nom muzi~kom jeziku koji zdru`uje sklonost prema najrazli~itijim izra`ajnim sferama: baroknom tipu mi{qewa i konstrukcije oblika. Stvarala~ka priroda Enrika Josifa (1924) ispoqava se u. za harfu i klavirska dela (naro~ito popularna Sonata lesta). jo{ u ranim opusima osvojenom. hor i kamerni orkestar. Svita) i koncertantnom `anru (Koncert za klavir i Sonata antica za orkestar s obligatnim klavirom). prozra~nosti i fluidnosti impresionisti~kih boja i atmosfera. ]ele-kula. Me|u kamernim delima najpoznatije delo su Snovi|ewa za flautu. Komponovao je muziku za vi{e filmova. Ru`a pod ^egrom. ali ipak savremenog zvuka. Simfonijeta. a naro~it afinitet pokazao je za krupne vokalno-simfonijske oblicike (kantate U o~ekivawu Marije. pa ni diskretnog okretawa folklornim uzorima. vibrafon i udaraqke. melodrama Predeli za recitatora i klavir i ciklus Opsednuta vedrina za `enski hor i dva klavira. robusnosti savremenog izraza i arhai~nim slojevima psalmodi~nog pevawa. Wegov opus obuhvata prakti~no sve `anrove. Divertimento za guda~ki orkestar. Plodan kompozitor.bliskih poetika Stravinskog i Prokofjeva. Pesma nad pesmama za `enski hor i kamerni ansambl. On se u ovom `anru nadovezuje na tragawa Qubice Mari}. ili za dva glasa i kamerni ansambl). To postaje posebno jasno posle nastanka monumentalne epske slike ]ele-kula (u podnaslovu "epsko vi|ewe u ~etiri pevawa" − Crni \or|e. Prizori sa sela. U oblasti vokalno-simfonijske muzike izdvajaju se Smrt Stevana De~anskog. Zapevka i ]ele-kula). Pope. hor i orkestar. komponovane za soliste. Oratorio profano. nagla{avawa groteske. Odlikuju ga originalna melodijska invencija. soliste. Lirska simfonija za guda~e. Improvizacije na 33 . Od kamernih dela izdvajaju se Klavirski kvintet. Rustikon i Himne za hor i orkestar. moteti za recitatora. komadi za violinu i klavir. me|u kojima su naro~ito poznate Gungulice. Komponovao je niz orkestarskih dela: Simfonija. On je sa posebnom bri`qivo{}u posve}en negovawu ideala apolinijske lepote. Tematika otu|ewa ~oveka u savremenom svetu koji je zaga|en i u fizi~kom i u duhovnom smislu Radi}a je inspirisala za upotrebu novih kompoziciono-tehni~kih sredstava (kola`na tehnika strukturirawa oblika). U~iteqi). koju ~ine Spisak (u dve verzije. ~etiri flaute i harfu. Od muzi~ko-dramskih dela napisao je opere Qubav to je glavna stvar i Smrt majke Jugovi}a i balet Balada o mesecu lutalici. Komponuje i solo pesme i horska dela. bujna ritmika. Dve simfonijske slike. dao je niz zna~ajnih priloga u simfonijskoj muzici (jednostava~na Simfonija. Uspavana zemqa. Simfonijeta. Varijacije na narodnu temu i vokalno-instrumentalni ciklus koreografskih poema Iz moje zemqe. za glas i klavir. U oblasti vokalnoinstrumentalne muzike zna~ajna je "kamerna trilogija" na stihove V. koja se ne libi ni ekspresionisti~kih zao{travawa. solo pesme. zasi}ena zvu~nost harmonskog i orkestarskog jezika.

Po~etkom sedamdesetih godina. Poemu i Na kraju puta. U oblasti orkestarske muzike napisao je Simfoniju i Uvertiru. Svetlosti severa. a poseban afinitet ima prema koncertantnoj muzici (Concertino za dve flaute i kamerni orkestar. 1976). fagot i orkestar. Komponovao je u oblasti vokalne (Krug) i horske muzike. Vladan Radovanovi} (Sferoon. primewen kao svojevrsni "muzi~ki govor o muzici odabranog izra`ajnog. s osnivawem Elektronskog studija Tre}eg programa Radio Beograda u na{oj sredini su stvoreni uslovi za razvoj elektronske i elektro-akusti~ke muzike (direktor Vladan Radovanovi}). Zoran Hristi} (diplomski rad Naslovi. Epitaf. Triptih za violinu i orkestar. 1966). ciklusi Minijature. Concerto grosso za flautu. Sonora.narodnu temu za 14 duva~kih instrumenata. da bi preko prolazne ekspresionisti~ke britkosti ispoqene u delima pisanim krajem sedamdesetih i po~ekom osamdesetih. Nokturno za dve flaute i klavir. Rajko Maksimovi} (Muzika postawa. Not to be or to be. u svom neoklasi~nom jeziku obuhvatio najrazli~itije aspekte izra`ajnosti sentimentalno-elegi~nu. Varijacije na me|umursku temu. skercoznu. 1967). On se otiskuje iz frankovsko-ravelovske stilistike. Dva intermeca. Concerto sereno. violon~elo i klavir. 1971). Viwete. sadr`ajni dijalog sa tradicijom. 1965. ^etiri skice. Muzi~ka nedeqa za dva violon~ela. Na tragu otvarawa ka avangardnim stremqewima pojavquje se potom kompozitorska generacija ro|ena ~etrdesetih godina. 1974). Concertino za klarinet. ^etiri pri~e. Capriccio). Rastislav Kambaskovi} (Fluidi. balet Hasanaginica. klarinet. Vojin Komadina (Smrt majke Jugovi}a. Tri haiku. Prodor ideja moderne i postmoderne Po~etkom sedamdesetih godina novi duh evropske avangarde sedme decenije − upoznavawe kompozicionih principa poqske {kole i \er|a Ligetija (Ligeti) − donosi u srpsku muziku generacija kompozitora ro|enih po~etkom tridesetih godina Petar Bergamo (Koncertantna muzika. obou. violon~elo i klavir. Raspolo`ewa. Pasakaqa i Tri meditacije za violon~elo i klavir. Koncert za orkestar. Koncert za klavir i orkestar. Eppur si muove. Scarlattiana). 1969. Ritmovi. Humoristi~ne etide. Kamernom `anru pripadaju tri guda~ka kvarteta. kao i vi{e klavirskih dela (Sonata brevis. Petar Ozgijan (Sigogis. kao i muzike za decu. Slobodan Atanackovi} (Sinfonia da festa. Polazi{te stvarala{tva kompozitora i teoreti~ara Dejana Despi}a (1930) je neoklasicizam. melanholi~nu. Muzi~ki re~nik. Arion Vlastimira Trajkovi}a po~iva na minimalisti~ko-konceptualisti~koj zamisli i 34 . 1973. trubu i orkestar. Balada. Dies irae kvintet za obou. Berislav Popovi} (Difrakcije. fagot i orkestar. 1966. 1966. Divertimento concertante za hornu. dve sonate. 1975). 1963). za kamerni orkestar Viwete. violu. meditativnu. Koncert za Nata{u). veliki broj klavirskih dela (Dubrova~ki divertimento. 1962). ostvaren u najrazli~itijim vidovima i nijansama. Divertimento za duva~ki kvartet. 1971). formalnog i pojmovnog kruga". violinu. Mala svita za guda~ki kvartet. Man~ester trio za flautu. Serenada jednog fauna za nonet i harfu.

1990. 1977 i Instrumentalne pesme za `enski hor). 1990. konkretnog i `ivog zvuka (Kuda sa pticom na dlanu za udaraqke i magnetofonsku traku. Konzertstück za violinu i guda~ki orkestar. 1982). muzi~ka scena za {est grupa devojaka. kao i za ispitivawe odnosa izme|u elektronskog. Memento. jo{ u vreme studija na Fakultetu muzi~ke umetnosti. Metropola ti{ina/Stari Ras. Integralna organizacija muzi~kih parametara prvi put je primewena u kompozicijama Sr|ana Hofmana u ciklusu Heksagoni (Monodrama za violon~elo. 1976). Berislava Popovi}a (Igra senke za duva~ki kvintet. Ozgijana (Simfonija '75. hor Otisci zvu~awa. Eine kleine Trauermusik.repetitivnoj tehnici. 1975. Miroslav Savi}. Aktuelnu muzi~ku scenu u Srbiji odlikuje bogata polihronija zbivawa koja }e tek postati predmet istorijskih sistemaizacija. 1983. Vladana Radovanovi}a (Vokalinstra. Sr|ana Hofmana (zvu~ni objekti za 11 guda~a Dolazi! 1981. violon~elo i klavir. Slike Haosa I−V). Ritual. 1983). Milimir Dra{kovi}. Koralna simfonija. koja se okupila oko programa rada Studentskog kulturnog centra po~etkom sedamdesetih. Trajkovi}a) manifestno se objavquje u delovawu grupe Nova generacija (Miodrag Lazarov Pashu. 1976. Vladimir To{i}. Radovanovi}a i na specifi~an na~in kod V. 1976). Vuka Kulenovi}a (Raskovnik za guda~ki orkestar. Antikoncert za violinu i orkestar. Po~etkom osamdesetih ona se uo~ava i kod Zorana Hristi}a (koreotorijum Korak 1980. Vitomira Trifunovi}a (Koncert za violinu i orkestar. 1979). Milo{ Petrovi}. hor i orkestar. Farsa za violinu. Malo ve~no jezero). 1981. Slobodana Atanackovi}a (Akatist za soliste. Orfov instrumentarij i dirigenta 1978). Milana Mihajlovi}a (Tri nokturna. Milo{ Rai~kovi}). 35 . Nokturno za guda~e. 1982). Zorana Eri}a (Off za kontrabas i 13 guda~a. 1993). 1974. Pastorala za violinu solo. Balada za guda~e. 1992). Ove stvarala~ke tendencije prepoznaju se u stvarala{tvu P. Za problematiku predoblikovawa muzi~kog dela zainteresovana je Ivana Stefanovi} (Fragment mogu}eg reda. 1982. {to potom ima prirodan nastavak u wenim radovima iz oblasti radiofonije (Lacrimosa. Interesovawe za minimalizam (ve} ispoqeno kod V. Po~etak osamdesetih godina u srpskoj muzici obele`en je postmodernom orijentacijom. 1983). 1979).

..... 1 Svetovna muzi~ka tradicija sredweg veka (3) Crkvena muzi~ka tradicija sredweg veka (3) Srpska muzika u XVIII veku (4) Umetnost novog doba (XIX i XX vek)...........SADR@AJ Stara srpska muzika (razvj do XVIII veka).................................................................. 5 Predromantizam (6) Romantizam Mokraw~evo doba (8) Pozni romantizam put ka moderni (13) Tendencije u razvoju srpske muzike poslepedesetih gdina (20) 36 ..

37 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful