Учитељски факултет Универзитет у Београду

на предмету

СРПСКА КУЛТУРА У ЕВРОПСКОМ КОНТЕКСТУ
Sowa Mаринковић

SRPSKA MUZIKA

Београд 2008.

Srpska muzika se na balkanskim prostorima razvijala u dugom vremenskom periodu koji se mo`e sagledati u dve osnovne etape − stara srpska umetnost, ~iji se razvoj prati od vremena doseqavawa slovenskih plemena do XVIII v, kada je ostvaren sna`an prodor zapadnoevropskih uticaja i umetnost novog doba, koja zapo~iwe sa uplivom romanti~arskih ideja u XIX v. i traje do dana{wih dana.

Stara srpska muzika
Sistematska istra`ivawa stare srpske muzike zapo~eta su posle Drugog svetskog rata i obuhvataju nekoliko sadr`ajnih celina: studije izvora o muzicirawu kod starih Slovena iz vremena wihovog osvajawa i naseqavawa prostora na Balkanu; odlike muzike u feudalnom dru{tvu (svetovna muzika − sa posebnim akcentom na istra`ivawe likovnih spomenika ovog vremena kao izvora za prou~avawe instrumenata, folklorna umetnost i crkvena muzika − sa izdvajawem hilandarske tradicije i kompozitorskog nasle|a u sa~uvanim rukopisima) i muzi~ki `ivot u XVIII v. Pristup istra`ivawu ovog perioda razvoja srpske muzike uslovqen je istorijskim okolnostima i zahteva uva`avawe slo`enosti prilika, jer je srpski narod na ovim prostorima `iveo izme{an sa drugima. Balkan je teren na kojem se odvijaju burni procesi akulturacija, mesto gde se sudaraju i pro`imaju civilizacije i kulture. Ta me{avina je katkad toliko slo`ena da je te{ko odvojiti ne samo kulturnu nego i politi~ku istoriju pojedinih etni~kih celina, koja se prepli}e sa istorijom drugih naroda i wihovih dr`ava (solunska bra}a ]irilo i Metodije zajedni~ko su ishodi{te kulturnih tokova u ve}ini slovenskih zemaqa − od Bugarske, Makedonije, Srbije, Hrvatske do Moravske ^e{ke). Srbi su u vi{e navrata bili glavni nosioci dr`avotvorne ideje na Balkanu, one uz koju ide i najcelishodnija institucionalna podr{ka razvoju umetnosti, ali to nije razlog da se istra`ivawa zaustavqaju i ograni~avaju dr`avnim granicama. Za razvoj srpske crkvene muzike, na primer, podjednak zna~aj imaju izu~avawa u vrlo udaqenim oblastima − od manastira Hilandara na Svetoj gori, preko Pe}ke patrijar{ije, De~ana, moravskih i fru{kogorskih manastira, zapadnih pravoslavnih eparhija (slavonske, karl{tatske i dalmatinske, ukqu~uju}i i wihova udaqena naseqa u Istri i Trstu), pa Sentandreje, Komorana, Temi{vara i Arada, sve do Rusije i Ukrajine sa kojima su veze bile `ive i razmena rukopisa mogu}a. Izvori za prou~avawe stare srpske muzike nalaze se u malobrojnim ali dragocenim sa~uvanim notnim rukopisima, ali tako|e i u filolo{kim istra`ivawima terminologije koja se odnosi na muziku i u likovnim spomenicima, na kojima su ~esto `ivopisani prizori muzicirawa i fiksiran izgled instrumenata. Najstariji prikaz instrumenata na jednoj minijaturi
2

poti~e iz 1180. g, tako da sistematsko istra`ivawe ovih izvora daje interesantne podatke o razvoju instrumentarijuma u periodu od kraja XII do kraja XVIII v. Pored prou~avawa iluminiranih rukopisa i fresaka iz srpskih manastira, va`na su i komparativna istra`ivawa bugarske i rumunske tradicije, koje su tako|e bile naslednice vizantijske umetni~ke prakse na ovom poqu. Muzika i muzicirawe se pomiwu u starim hronikama i putopisima. Mada je to ~iweno bez namere da se o ovoj delatnosti ostravi trag i takve, uzgredne napomene pru`aju informacije o dru{tvenoj funkciji koju je muzika imala, statusu muzi~ara, wihovim instrumentima, ve{tini i mo}i uticaja na qude (naro~ito su katrakteristi~ni opisi muzike koja je pratila bitke). U istom smislu, koriste se kao izvori za muzikolo{ka prou~avawa kwi`evna dela i pravna dokumenta. Slovenske muzi~are pomiwe T. Simokata u svom delu Istorija, posve}enom opisu ratova Vizantinaca sa Avarima i Slovenima; T. Sinkel, arhivar Svete Sofije u Carigradu (VII v, vreme opsade Carigrada), od IX v. bele`e se svedo~anstva o misionarskoj delatnosti ]irila i Metodija i wihovih u~enika. Dragoceni podaci o muzicirawu na prvim srpskim dvorovima i u sklopu crkvenih obreda nalaze se u `itijima svetog Simeona i Svetog Save sredwevekovnih pisaca Domentijana i Teodosija, kao i u delu @ivot kraqeva i arhiepiskopa srpskih arhiepiskopa Danila. Prvi rukopisi u kojima se nalazi jasno svedo~anstvo o poja~koj tradiciji tokom crkvene slu`be poti~u iz XII−XIV v. Uz tekstove se nalaze oznake glasova u kojima treba pojati. U to vreme nastaju prva originalna dela pevane stare srpske kwi`evnosti. Neumski rukopisi su iz ne{to poznijeg razdobqa: u Psaltikiji Narodne biblioteke u Beogradu (u bombardopvawu biblioteke 1941. izgoreli rukopis br. 93, sa~uvane su fotografije 12 strana Psaltikije koja je nekad sadr`avala 300 folija) postoje zapisi dveju pesama kir Stefana Srbina: Niwa Sili (Sada nebveske sile) i Vkusite i vidite (sa razli~itim tekstovima: jedan je crkvenoslovenske redakcije, a dva su gr~ka po 34. i 148. psalmu). Pretpostavqa se da je wihov kompozitor `iveo na dvoru Lazara Brankovi}a u Smederevu. U rukopisu s kraja XV v. sa~uvano je nekoliko kompozicija jermonaha Isaije Srbina, me|u koja je najzna~ajniji Polijelej (prvi deo na tekst 134. psalma na srpskoslovenskom i, drugi deo, na tekst 135. psalma na gr~kom jeziku. Poznat je jo{ jedan srpski kompozitor XV v. − Nikola Srbin i wegova Heruvimska pesma komponovana na gr~ki tekst. U vreme turske dominacije srpskim zemqama (od XV do XVIII v) nastaju mnoge promene, propadaju i gase se centri kulturnog delovawa ({to kulminira zabranom rada Pe}ke patrijar{ije 1766), a sa seobama se pomeraju na sever i zapad, na teritoriju Habzbur{ke monarhije. O tim te{kim danima svedo~e malobrojni sa~uvani putopisi. Oni potvr|uju da se me|u narodom sa~uvala `iva folklorna tradicija. Crkvena muzika je negovana u malobrojnim sa~uvanim punktovima u Hilandaru (u kojem postoji jo{ uvek nedovoqno prou~ena dragocena riznica sa oko 150 rukopisa iz XVIII i XIX v.) i u fru{kogorskim manastirima. Kult srpskih svetiteqa odr`avao se prete`no u usmenom predawu. Srbqak, kwiga Srpske pravoslavne crkve sa slu`bama posve}enim srpskim svetiteqima i oznakama za glasove po kojima se
3

a oblast svetovnog muzicirawa dobija nov polet. g. Studenica. 1726. Arhitektonski i likovni spomenici nedvosmisleno su svedo~anstvo kreativnih potencijala. a 1970. naro~ito izme|u srpskih i dubrova~kih vladara (tako su sa~uvana i imena prvih muz~ara − truba~a Dragana iz Prizrena. Hercegovini i Zeti. gudeci i sviralnici. svakodnevnim `ivqewem − sedeqkama i prelima. skomrasi. {kole u drugim gradovima naseqenim Srbima). kraqice. razvija se i pozori{ni `ivot Srba u XVIII v.poju. sa jedinim do danas poznatim melodijama srpskog autora − Pozdrav Mojseju Putniku Zaharija Orfelina. ona se mogla pretvoriti u mo}no bojno oru`je. Muzika onog vremena nije ostavila trag o svom postojawu. De~ani. wihove prebogate riznice i biblioteke trajna su svedo~anstva o slavi i snazi svojih ktitora. podtakli su razvoj svakolike umetni~ke delatnosti. zahvaquju}i E. Koza~inskom. sa zapisima ~etiri pesme (1757). Obi~aj onog vremena da vladari u znak pa`we i po{tovawa suseda i saveznika o praznicima {aqu svoje najboqe zabavqa~e da uveli~ju svetkovine svedo~i o mnogim takvim razmenama. U ovim duhovnim centrima. Sopo}ani. fru{kogorski i mnogi drugi manastiri. ~uvawem stoke. koji je vetrovatno bio guslar). obi~aji povezani sa radovima u poqu. 4 . delatnost wihovih naslednika − Stefana Lazarevi}a i \ur|a Brankovi}a. (potom je pre{tampana u Veneciji 1765. rasko{no ornamentisana u duhu barokne umetnosti. ro|ewe i smrt. ponovo u Beogradu izlaze tri kwige Srbqaka). Staro Nagori~ino. ^uveni Hilandar. tre}e izdawe je pripremqeno 1861. Ravanica. delatnost Emanuila Koza~inskog. prvi put je {tampana u Rimniku 1761. lazarice. Prede svirca i Hruse. Uspon dr`ave Nemawi}a. Svetovna muzi~ka tradicija sredweg veka Podtataka o muzicirawu na feudalnim dvorovima nema mnogo. Sredinom veka nastala je i najpoznatija srpska kwiga tog doba. a pratila je i svakodnevni `ivot. Tu se osnivaju prve {kole (slavjanska {kola Maksima Suvorova. Svedo~anstva su samo posredna. a za daqe usmerewe razvoja srpske muzike veliki zna~aj imali su kontakti sa ugarskom i austrijskom kulturom na teritoriji Vojvodine. Odr`awe i daqi razvoj te tradicije podsti~u gr~ki i ruski uticaji. u Beogradu. a tako|e uzdizawe velika{kih porodica u sredwevekovnoj Bosni. ali podjednako i o velikim umetnicima tog doba. u hronikama se pomiwu doga|aji u kojima su muzi~ari-zabavqa~i u~estvovali. Muzika nije slu`ila samo za uveseqavawe. Gra~anica. i prema nazivima koji su u upotrebi lako je uspostaviti vezu sa istovremenom evropskom tradicijom: {pilmani ({to ukazuje na wihovo nema~ko poreklo). Deo te tradicije sa~uvan je do danas − koledari. obredi koji prate svadbu.

Muzi~kih notnih zapisa iz ovog ranog perioda razvoja nema. Najzna~ajniji je neumski rukopis iz XVII v. Po~ekom XIII v. Postoje podaci da je u spomen na svog oca Stefana Nemawu. Makedonaca i Bugara slu`ba bo`ja i pojawe preuzeti su iz vizantijske kulture. Tradicija pojawa bri`qivo je ~uvana. Sveti Sava sa u~enicima na~inio slu`bu u wegovu ~ast. kada se prvi put objavquje u Srbuqama. Me|utim. Naslednici srpske despotske titule − porodica Brankovi}a. a po~etkom XVI v. U drugoj polovini XIV v. Bogorodice i svetaca. kada je Srpska pravoslavna crkva dobila samostalnost (1219). regionalni i nacionalni elementi sna`nije su prodrli u stari crkveno-slovenski jezik (formirane su wegove nacionalne redakcije). vrlo brzo zapo~eo je proces slavjanizacije crkvene slu`be. prodiru sve do Budima. pisan u Rasu po~etkom XIII v. onoliko koliko je to bilo mogu}e u uslovima wenog prakti~no iskqu~ivo usmenog preno{ewa. ostavila je traga na celom balkanskom prostoru. Najstariji ju`noslovenski i srpski rukopisi glagoqicom pisani Sinajski psaltir i Sinajski molitvenik − ~asoslov iz XI v. Delatnost u~enika ]irila i Metodija Klimenta (? − 917) i Nauma (? − 910). Muzi~ku praksu predstavqalo je jednoglasno pevawe na staroslovenskom jeziku. − sadr`ali su pesme pevane u bogoslu`ewu u razli~itim prilikama. Ipak. − Stihirar svetogorskog manastira Lavre. koji su osnovali {kole u Ohridu i Preslavu. zajedni~ko za sve Ju`ne Slovene. − Miroslavqevo jevan|eqe (1180). U Moldaviji. Sredinom XV Turci su kona~no osvojili sve srpske zemqe. dok su u pokr{tavawu Slovenaca i Hrvata primarnu ulogu imali rimski misionari. iz vizantijske crkve. Manastir Kru{edol je tako podignut kao zadu`bina mitropolita Maksima Brankovi}a (†1516). na{li su tada uto~i{te u Ugarskoj.Crkvena muzi~ka tradicija sredweg veka Najzna~ajnija prekretnica u razvoju muzike na ovim prostorima nastupila je sa pokr{tavawem ju`noslovenskih plemena u IX v. Zbog ratnih pusto{ewa i pomerawa granica dolazilo je do velikih seoba i promena u sastavu stanovni{tva. koji sadr`i Osmoglasnik i veliki broj stihira. Tako zapo~iwe negovawe osobene pesmene tradicije. Prvi su oni ve} pomenuti iz XV v. Beogradski parimejnik. Bila je sastavqena po uzoru na pesme osmoglasnika i imala je oznake glasova u kojima je pojedine pesme trebalo pojati. 5 . postojala je zna~ajna prepisiva~ka {kola slovenskih i gr~kih rkopisa. i }irili~ki. koja }e se o~uvati do XVIII v. {to postaje naro~ito zna~jno posle velike {izme (1054). kada su Srbi kao i Makedonci i Bugari veru primili sa Istoka. u mona{tvu svetog Simeona. pesama u ~ast Hrista. Granica izme|u Istoka i Zapada pro{la je wihovim zemqama i to je ostavilo silne i raznovrsne posledice na daqi razvoj doga|aja na Balkanu. i Vukanovo jevan|eqe (oko 1200). i tu su nastavili da neguju obi~aj sredwevekovnog zadu`binarstva i kultove srpskih svetiteqa. a u liturgiji je kori{}en gr~ki jezik. u manastiru Putna. Ta ~iwenica odredi}e i wihovu potowu povezanost za Isto~nu i Zapadnu crkvu. zapo~iwu turska osvajawa na Balkanu. nisu svi centri pismenosti bili uga{eni. U muzici Srba.

koji je 1726. Mo`e se pretpostaviti da se ona utemeqivala pod uticajem srodnih evropskih pokreta. o toj delatnosti u oblasti muzike nije ostalo pisanih svedo~anstava. 6 . ali na`alost. Poseban zna~aj imao je ruski uticaj. obezbe|uju}i trajnost i rasprostrawivawe epske tradicije. a omogu}eni su uticaji rusko-ukrajinske crkvene tradicije na razvoj srpskog crkvenog pojawa. ali i u drugim ve}im naseqima. g. kao i Dalmatinskoj i Budimskoj eparhiji). ukr{taju se brojni uticaji: u fru{kogorskim manastirima se pojalo srpski. pregudnicima. koji je bio sredi{te okupqawa slepih narodnih muzi~ara. Krajem XVIII v. Ostala su zabele`ena imena slepog Pantelije i Nedeqka iz Lota. Poznato je da je i Vuk Karaxi} bele`io neke pesme od iri{kih guslara. U ovo vreme delovala je i ~uvena slepa~ka akademija u Irigu. za razliku od kwi`evnosti. uz budnu pa`wu i podr{ku mitropolita Stefana Stratimirovi}a. g. Smederevu. Zemunu. Komoran). predvo|ena patrijarhom Arsenijem III ^arnojevi}em velika je prekretnica u razvoju srpske kulture. Godine 1713. srpsku redakciju staroslovenskog slu`benog zamenio je ruski crkvenoslovenski jezik. Kroz ceo XVIII v. Grupa ukrajinskih u~iteqa sa Kijevske duhovne akademije sti`e ne{to kasnije − 1733. Pod tim uticajima Zaharije Orfelin 1757. Karlova~ka mitropolija. pozvanih da pomognu razvoj pojawa i obu~avaju sve{tvenike. Emanuil Koza~inski priprema i izvodi u Sremskim Karlovcima prvi pozori{ni komad sa srpskom tematikom − Smrt Uro{a Petog. osnovana je gr~ka {kola koja postaje rasadi{te ovih uticaja ({kole su potom otvarane u Sremskim Karlovcima. g. koje }e postati osnov razvoja srpske crkvene muzike u XIX v. Po`arevcu. Nastaju novi centri u kojima }e svakolika umetnost dobiti sna`ne podsticaje (fru{kogorski manastiri. ispisuje ~etiri kanta u svom delu Pozdrav Mojseju Putniku. posebno u Sentandreji. Sviralo se i na drugim instrumentima − gajdama. g. gr~ki sa srpskim re~ima. Ruski car Petar Veliki je poslao u Sremske Karlovce u~iteqa Maksima Suvorova. Bila je to prilika za upoznavawe savremenih tokova evropske umetnosti i susret sa evropskim racionalizmom. Oni uvode tradiciju negovawa kanta. {to je zapo~elo proces promene akcentuacije napeva i samim tim imalo velike posledice na razvoj srpskog crkvenog pojawa. formira se veliko karlova~ko pojawe. umetnosti i duhovnosti. duduku. Jegri. osnovao slavensko-latinsku {kolu.Srpska muzika u XVIII veku Seoba srpskog naroda na sever u zemqe Austrijske carevine 1690. duhovnih koncerata i {kolskih pozori{nih predstava. ~isto gr~ki i ruski. Vidinu. Sentandreja. Sna`ni su bili i uticaji gr~kih daskala (u~iteqa muzike). Bila je to svojevrsna {kola u kojoj su najve{tiji guslari podu~avali druge i tako prenosili svoja znawa. Istovremeno povoqniji dru{tveni uslovi omogu}avaju stvarawe prve gra|anske tradicije. Na zahtev mitropolita Mojsija Petrovi}a ve} 1721.

Kqu~na tema u srpskoj kulturi ovog vremena bilo je prihvatawe Vukove reforme. Srpska muzika se tokom vi{e od jednog veka − po~ev{i od tridesetih godina XIX sve do sredine XX − razvijala u primarno romanti~arskim okvirima. promene koje nastupaju 1830. simbolizam. nadrealizam itd. Po~etkom pedesetih godina XX v. ekspresionizam. kroz burne i bolne socijalne. politi~ke. i 1815. prosve}enog apsolutizma kneza Mihajla. kpoju odlikuju izvanredno slojevita stilska slika i zna~ajan doprinos brojnih autora koji }e biti sagledan kroz predstavqawe tendencija u razvoju srpske muzike posle pedesetih. da bi se po~etkom XX javila i druga moderna strujawa − impresionizam. dala je osnovu i okvir nacionalno-socijalnoj revoluciji koja se kao dugotrajni. srpska muzika ulazi u novu etapu razvoja. i zavr{ava 1918. g. g. 7 . zapo~eta ustancima 1804. razgranate muzi~ke tradicije koja se aktivno ukqu~uje u svetske razvojne tokove savremene muzike. sli~no kao i kod mnogih drugih evropskih naroda. Razvojni procesi umetnosti ovog razdobqa odre|eni su op{tim dru{tveno-istorijskim tokovima. Ta wena evolucija mo`e se sagledati kroz tri osnovne etape: predromantizam (do po~etaka osamdesetih godina). posle prolaska kroz pakao stradawa miliona qudi i strahovitih razarawa u Prvom svetskom ratu. Me|utim. u srpskom narodu se formira evropski moderna nacionalna svest. U tom dugom periodu svog razvoja ona prolazi put od postavqawa temeqa umetni~ke muzike (u evropskom smislu tog pojma) do oblikovawa jasnog identiteta bogate. period konstituisawa Kne`evine Srbije u ure|enu nacionalnu dr`avu koja 1878. krunu preuzimaju Kara|or|evi}i). sti~e i me|unarodno priznawe. Stilski okviri u kojima se razvijaju kwi`evnost i umetnost u skladu su sa ktuelnim evropskim tendencijama: romantizam i realizam u svojim razli~itim pojavnostima bitno odre|uju wihov duh i izra`ajna sredstva tokom celog XIX v. romantizam − Mokraw~evo doba (do 1914) i pozni romantizam − put ka moderni (do po~etka pedesetih godina). dinasti~ke (1903. kontinuirani proces odvija tokom celog XIX v. Borba za ostvarewe nacionalnih ideala. tim priznawem se jo{ uvek ne ostvaruju u potpunosti oslobodila~ki ideali. razdobqe despotske vladavine kneza Milo{a Obrenovi}a. potom ustavo-braniteqskog policijskog terora. uprkos ~iwenici da u tom dobu on `ivi raspar~an i razbijen pod vla{}u nekoliko imperija i dr`ava. To }e se desiti tek sa slomom habzbur{ke i otomanske imperije. Revolucionarno-oslobodila~ka borba u tom razdobqu prolazi kroz razli~ite faze − herojsko doba ustanaka.Umetnost novog doba Krajem XVIII i po~etkom XIX v. religiozne i kulturne promene. Ideje nacionalnog preporoda javqaju se na celokupnom ju`noslovenskom prostoru a zasnovane su na prihvatawu narodnog jezika kao glavnog ~uvara etni~kog identiteta: Postavqen je zahtev za stvarawe kwi`evnosti na tom jeziku i wegovo uvo|ewe u kulturne i dr`avne ustanove. g. kada Beogradski pa{aluk sti~e status autonomne kne`evine Otomanskog carstva.

Posle 1840. vokalne i vokalno-instrumentalne forme. Uprkos tome {to su op{te prilike za razvoj kulture i umetnosti u Srba bile znatno povoqnije u oblasti izvan mati~nog Pijemonta − Milo{eve Srbije. interesovawe za pro{lost. uglavnom. u kwi`evnosti. kada zapo~iwe wegova (i Marinkovi}eva!) intenzivna stvarala~ka delatnost. koji je organizovao i vodio kne`ev orkestar (1831−40) sa zadatkom da u~estvuje u ceremonijama. mogu smatrati prelomnim trenutkom u razvoju srpske muzike i ozna~iti kao po~etak nove razvojne etape. pesme i instrumentalne numere) u tipi~nom predromanti~arskom maniru. Me|utim. prirodi i ustanovqewu novih esteti~kih normi prirodnosti u izboru izra`ajnih sredstava. stremqewe ka narodnom. a ove stilske odlike prepoznaju se ~ak i krajem pete decenije XX v. u poetici socrealizma. solo pesma. U Milo{evoj Srbiji zapo~eo je proces wihovog utemeqewa s osnivawem pozori{ta i peva~kih dru{tava u ~ijem okriqu se zame}u iskre budu}ih pedago{kih institucija muzi~kog `ivota. ve} se linija kontinuiranog razvoja srpske muzike prati od ishodi{ta u skromnim po~ecima organizovawa muzi~kog `ivota tridesetih godina u tada{woj prestonici − Kragujevcu. i zato se osamdesete godine. 8 . jer i u muzici se preromantizam razvijao pod uticajem prosvetiteqske misli. Me|u wihovim savremenicima jo{ uvek }e biti brojni oni ~iji se krug izra`ajnih sredstava uglavnom kre}e u okviru predromanti~arskih. komponuju}i i daqe uglavnom numere za komade s pevawem (horove. Takvo `anrovsko usmerewe stvarala{tva odre|eno je stepenom razvijenosti institucija muzi~kog `ivota. [lezinger nastavqa da deluje u Beogradu u Teatru na |umruku. folkloru. horska muzika − dakle. koja je u predstavi imala tako zna~ajnu ulogu. odlikovali su ga nova ose}ajnost. kao i organizacijom prvih javnih koncertnih nastupa na takozvanim besedama. kao i predstavama pozori{ta Joakima Vuji}a. kada stvaraju li~nosti poput Mokrawca i Marinkovi}a. i posebno. one u muzici nisu iskori{}ene na isti na~in kao u drugim oblastima umetnosti.Predromantizam Predromantizam se u srpskoj muzici ispoqio vrlo celovito i jasno u periodu od tridesetih do po~etka osamdesetih godina.U muzici su tipi~ni oblici ispoqavawa ovih stremqewa bili komad s pevawem. na savremenike je najsna`niji utisak ostavila muzika za @enidbu cara Du{ana. da su je neki nazvali i prvom srpskom operom. Od brojnih komada s pevawem za koje je komponovao muziku. Ti po~eci se povezuju sa delatno{}u Josifa [lezingera (1794−1870). koji svojim delom utemequju nacionalni romantizam. predromantizam }e svoju dominaciju izgubiti u Mokraw~evo vreme. Idejni i sadr`ajni krugovi predromantizma u muzici bliski su onim u tada{woj srpskoj kwi`evnosti. Umetnost predromanti~ara bila je izraz duhovnih potreba mladog gra|anstva i wegovih te`wi ka demokratizaciji umetnosti i va`an deo wegove borbe za ostvarewe nacionalno-oslobodila~kih ideala.

ali to jeste delo nadahnu}a i velikog promi{qawa. Neki od wih su bili vrsni izvo|a~i. po zapisu i harmonizaciji Poqaka Fran}i{eka Mireckog (Mirecki. ali je ovaj deo srpskog muzi~kog nasle|a danas uglavnom nedostupan. Oni su bili prvi u~iteqi muzike. jer su rukopisi partitura dela ili izgubqeni ili u vrlo lo{em. publicisti~ku. Gvido Havlasa (1839−1909). organizatorsku. zabele`eno je da je u wemu muzika imala izvanredno veliku ulogu. pa i kompozitori. ~esto ne~itqivom stawu. jer srpsku muziku prihvataju kao svoju.Sli~nog su usmerewa i dela Nikole \urkovi}a (1812−1875). dirigenta jednog od najstarijih peva~kih dru{tava − Srpskog crkvenog peva~kog dru{tva u Pan~evu (1838) i osniva~a diletantskog pozori{ta u tom gradu (1844). Vojteh Hlava~ (1840−1911). posebno ~e{kih muzi~ara. \urkovi} je bio jedan od prvih srpskih muzi~ara koji komponuju vi{eglasnu crkvenu muziku. Me|u zastupnicima predromanti~arskih ideja najzna~ajniji je Kornelije Stankovi} (1831−1865). te su tako postavili osnovu za budu}i razvoj muzi~kog {kolstva − {to je bio va`an preduslov za razvoj muzi~ke kulture. Dragutin ^i`ek (1831−1913). Tokom dve godine (1855−57) on je istrajno i samopregorno bele`io napeve. Dragutin Bla`ek (1847−1922) i Josif Svoboda (1856−1898). {to se naro~ito manifestuje kroz wihovo interesovawe za srpsku narodnu pesmu. Za kompozitorovog `ivota objavqene su tri sveske Prvaoslavnog crkvenog 9 . Svojim stvarala{tvom oni se uklapaju u aktuelne stvarala~ke tendencije i u `anrovskom i u stilskom smislu. a bavio se i obradama narodnih i popularnih pesama. koji su u XIX v. Sa~uvano rukopisno nasle|e (danas u Istorijskoj zbirci Srpske akademije nauka i umetnosti) obuhvata sedamnaest svezaka harmonizovanih crkvenih napeva i jo{ pet (oko 400 stranica) sa jednoglasnim zapisima. Hugo Doubek (1852−1897). a poseban isorijski zna~aj ima wegova delatnost na zapisivawu i obradi srpskog narodnog crkvenog pojawa. Josif Ce (1842−1897). kompozitor i horovo|a. prvi {kolovani srpski muzi~ar svestranih interesovawa. Me|u desetinama ~e{kih muzi~ara koji su radili u Srbiji posebno se izdvajaju Robert Tolinger (1859−1911). Mnogi od wih zauzimali su istaknuto mesto u tada{woj muzi~koj kulturi i razvili raznovrsnu delatnost − izvo|a~ku. koje nije bilo jednostavno realizovati zbog slo`enosti pojedinih napeva (naro~ito kod harmonizacija melodija VI glasa koji ima orijentalizovane elemente. 1791−1862). odnosno dosta hromatike i sa stanovi{ta klasi~ne harmonije vrlo dinami~an modulacioni plan). U harmonizaciji Stankovi} je te`io jednostavnim re{ewima. uglavnom numera za komade s pevawem. pedago{ku. istovremeno se oku{avaju}i u wihovoj harmonizaciji. @anr komada s pevawem bio je sredinom XIX v. najpopularniji. Me|u prvim zapisiva~ima srpskih narodnih pesama bilo je dosta stranaca. Bio je pijanista. Najstarije sa~uvane kompozicije u srpskoj muzici ovog razdobqa jesu harmonizacije i obrade narodnih pesama. igrali veoma va`nu ulogu u muzi~kom `ivotu Srbije. Vaclav Horej{ek (1839−1874). Prve zapise ovog tipa objavio je Vuk Karaxi} u drugoj kwizi svojih narodnih pesama.

Na sceni je najdu`e opstao \ido (1890). M. pijanista i kompozitor i Mita Topalovi} (1849−1912). lekar. Jenko je dao zna~ajan doprinos razvoju komada s pevawem (wegova Vra~ara. Bavio se i dirigovawem i jedno vreme radio sa najpoznatijim peva~kim dru{tvom ovog doba − Beogradskim peva~kim dru{tvom (osnovano 1853). Jovana Zlatoustog i sv. 1882. za srpsku sredinu iznena|uju}ih virtuoznih sposobnosti. fantazije. krupne pomake i prve istinske. Jovan Pa~u (1847−1902). kao i horove rodoqubivog karaktera. Me|u srpskim muzi~arima druge polovine XIX v. tropare. pa i u muzici. u~iteq muzike i kompozitor. Vebera /Weber/). Srpkiwa. U tih tridesetak godina inenzivnog razvoja izgra|uje se materijalna osnova za odvijawe muzi~kog `ivota evropskog tipa. 1894. hor i klavir solo. u srpskoj kulturi u svim oblastima. u svom vremenu izvanredno veliku popularnost je u`ivala i wegova delatnost u oblasti svetovne muzike. Utemequju se institucije. u evropskim razmerama. Svoju 10 . Za srpsku muziku vezana je i delatnost Slovenca Davorina Jenka (1835−1914). dugogodi{weg kapelnika Narodnog pozori{ta (1871−1902) i kompozitora.pojawa. kondake i irmose od Bo`i}a do Spasovdana a tre}a − tropare. Wegove kompozicije za klavir pripadaju tipu salonsko-virtuoznih komada. muzi~ar koji je napisao prve teorijske uxbenike na srpskom jeziku. Ono je dalo po~etni impuls razvoju nacionalnog stila i nadahwivalo naredne kompozitorske generacije. i to ne samo u srpskim krajevima (wegovo delo bilo priznato naro~ito u Rusiji). U stilskom pogledu on stvara u romanti~arskim okvirima. U istorijskom smislu. dirigenta. Iz oblasti svetovne muzike Stankovi} je objavio ~etiri sveske s obradama srpskih melodija (1858. Vaslija Velikog. g. druga pesme iz liturgije sv. ^esto je nastupao na koncertima samostalno ili kao pratilac peva~a. a komponovao je brojne horove. kondake i irmose od Spasovdana do Vavedewa. plesove. kora~nice. izvrstan poznavalac crkvenog pojawa i stvaralac u ovoj oblasti. Jenko utemequje i srpsku simfonijsku muziku (uvertire Kosovo. sve u Be~u) za glas i klavir. uspe{ni dirigent. Prva sveska obuhvata Liturgiju sv. Autor je srpske himne Bo`e pravde. na kojima je radio u Be~u u periodu 1856−62. Aleksandar). Bio je dobar pijanista. relevantne rezultate u umetnosti i nauci. Jovana Zlatoustog. 1863. 1859. oslawaju}i se na ~e{ke uzore i tradiciju nema~kog ranog romantizma. donelo je su{tinske. a komponovao je i pozori{nu muziku. Me|utim. U svom vremenu delo Kornelija Stankovi}a imalo je izuzetno veliki odjek. 1862. smatra se prvpom srpskom operetom. Romantizam − Mokraw~evo doba (1880−1914) Razdobqe koje obuhvata kraj XIX i po~etak XX v. dugogodi{wi dirigent pan~eva~kog Srpskog crkvenog peva~kog dru{tva. Stankovi}ev rad na crkvenoj muzici od najve}e je va`nosti. upore|uje sa romanti~arskom operom K. a najuspeliji komad Prinbislav i Bo`ana. izdvajaju se Milan Milovuk (1825−1883). Milan. crkvene kompozicije. kompozitor i horovo|a.

ali se u poznim opusima prime}uje i vrlo razra|en klavirski part i znatno slobodniji harmonski jezik. kako Sunce sija. po~etkom XX v. novosadsko. Stojanke. 1909−1911. ali i smislom za dramatsku sugestivnost − kada to tekst kompozicije zahteva. uglavnom je bio posve}en vokalnim `anrovima − solo pesmi i horovima. a posebno je negovao `anr horova s klavirom (Zadovoqna reka. U Marinkovi}evom opusu najzna~ajnije mesto pripada solo pesmama. Molitva. 11 . Marinkovi} je romanti~ar sa izrazitim melodijskim darom. Me|u najistaknutijim umetnicima ovog razdobqa posebno mesto pripada Josifu Marinkovi}u (1851−1931). a u `anrovskom. {to je za ono vreme bio novi kvalitet u srpskoj muzici. potom i druge pozori{ne i operske ku}e (Opera na bulevaru @arka Savi}a. tada se susre}u i prepli}u predromantizam. Poto~ara. Primarno sredstvo izraza jeste melodika. ni{ko. `enske i de~je ansamble. Baji}a i \or|evi}a. rani i pozni romantizam. razvijaju se muzi~ka publicstika i muzi~ko izdava{tvo. a wegove kompozicije u ovoj oblasti postavqaju najvi{e umetni~ke i profesionalne standarde (Ala je lep ovaj svet. Milojevi} i Hristi}. {irokog daha i neposrednosti izraza. sada se osnivaju raznovrsni orkestarski i kamerni. Isidor Baji} u Novom Sadu (1908) i Muzi~ke {kole Stankovi} u Beogradu (1911). U oblasti horske muzike Marinkovi} je komponovao za mu{ke. kompozitoru i horovo|i. to je period u kojem se komponuju dela svih `anrova − uz dotad najzastupqeniju vokalnu muziku (horsku i kamernu − solo pesmu) i instrumentalna− simfonijska i kamerna. {aba~ko pozori{te. Rastanak. Osamdesetih godina zapo~iwe stvarala~ka delatnost Mokrawca i Marinkovi}a. kao i opere. ansambli − uz brojne horske. Oh. Wegovih jedanaest kola (1881−97) − spletova obrada narodnih pesama pisanih za mu{ki ili me{oviti hor − smatraju se prete~ama Mokraw~evih rukoveti. putuju}e dru`ine. On se smatra utemeqiva~em ovog `anra u srpskoj muzici. Negovao je i `anr tada popularne sevdalinke ([ano. stvaraocu prvenstveno lirskog senzibiliteta. U ovom razdobqu deluje nekoliko kompozitorskih generacija. Grm). on sa sigurno{}u prati korektnu dikciju deksta. Kantata Dositeju Obradovi}u). Veliku pa`wu posve}ivao je korektnoj deklamaciji teksta. me{ovite.delatnost razvija Narodno pozori{te (1868) u kojem se izvode i muzi~koscenska dela. Mokrawca. ne{to kasnije. pojavquju se zna~ajni solisti − peva~i i dirigenti. Potrok `ubori. du{o. Na Veliki petak. koji se kre}e u okvirima poznoromanti~arskih sredstava izraza. ^e`wa. Bini~kog. Krsti}a. koje je komponovao na stihove romanti~arskih pesnika ili po motivima narodnih napeva. postavqaju se osnove muzi~kom {kolstvu osnivawem Srpske muzi~ke {kole u Beogradu (1899) i. Poput svog mla|eg savremenika. U stilskom smislu. a u godinama pred Prvi svetski rad svoje prve kompozicije pi{u i Kowovi}. Paunovi}a. Iz grad u grad). Marinkovi} ima izrazitu sposobnost ponirawa u smisao i atmosferu stihova. Jadna majka. melodika mu je inventivna.

ali i brojnih drugih i kao kamerni muzi~ar u guda~kom kvartetu). Folklorna tradicija bila je `iva ve} u prvim zvu~nim utiscima iz wegovog detiwstva. Mokraw~ev utemeqiteqski zna~aj za srpsku muziku nedvosmisleno potvr|uje put razvoja rukoveti u srpskoj horskoj muzici. bio je Stevan Mokrawac (1856−1914). stilizuju}i ga u skladu sa idealom klasi~ne lepote. Estetizacija name}e izvesna ograni~ewa u spoznavawu i asimilaciji narodne tradicije. harmonsko mi{qewe. izuzetnom snagom i uverqivo{}u svog umetni~kog izraza dao uzore koje }e naslednici po{tovati i daqe nadgra|ivati. napu{taju}i bitne zakonitosti `ivota narodne tradicije − preme{taju}i napev iz folklornog konteksta i slobodno mewaju}i `anrovsko odre|ewe i prvobitnu funkciju napeva. Komponovao je i instrumentalnu muziku (Sonatina za klavir u ~etiri ruke i Dve srpske igre. te zato za naredne generacije on jeste uzor i inspiracija i biva prihva}en kao nu`nost i zakonitost. primorski. Put transformacije folklora za romanti~are ove generacije nije bio put odre|en nekim sistemom pravila koja se moraju slediti: on je plod individualnog tragawa. ve} i drugih naroda (makedonski. pedagogije (on je jedan od osniva~a prve stalne muzi~ke {kole u Srbiji 1899. ruski. kao i kod drugih velikana romantizma. `anrovsko oboga|ewe. on je lepotom svojih dela. ali i ritmiku. bosanski. Najznatnija li~nost s kraja XIX i po~etka XX v. kod Mokrawca. Kao {to Vukovo doba predstavqa po~etak romantizma u srpskoj kwi`evnosti. Ovladav{i u potpunosti profesionalnim ume}em i pokazav{i izvanredan ose}aj za realnost trenutka u kojem se nalazila srpska muzi~ka tradicija. srpske muzi~ke istorije.Vrlo je vredan Marinkovi}ev doprinos duhovnoj muzici (Bo`anstvena liturgija sv. ~ak i turski). muzi~ki oblik. ali ipak otvara put za plodonosne uticaje folklora na razvoj svih parametara muzi~kog jezika − melodiku (tematska komponenta je za romanti~are imala primaran zna~aj). rumunski. tako Mokrawac u muzici utemequje romantizam i svojim delom postavqa osnovu za razvoj nacionalne {kole. sa posebno izra`ajnim Ot~e na{). Mokraw~eva aktivnost je bila vrlo raznovrsna. agogiku. Petrovi}a). estetizuju}i folklor. kao i po na~inu na koji mu pristupa − po estetizaciji i stilizaciji kao vode}im postupcima u obradi narodnog napeva. Fantaziju i Nokturno za violinu) i muziku za komad s pevawem (Su|aje Q. Delovao je u oblasti izvo|a{tva (kao dirigent Beogradskog peva~kog dru{ta. Jovana Zlatoustog. obele`en pe~atom genija. g. kao i uticaj rukovedawa kao specifi~nog na~ina muzi~kog mi{qewa na razvoj instrumentalnih i scenskih oblika. ma|arski. Mokraw~evo poznavawe i razumevawe folklora su{tinski se razlikuje od predromanti~arskog − prve dodire sa narodnom pesmom on nije imao preko {tampanih zbornika. danas {kola Mokrawac 12 . a mnogi smatraju i. koji se po utemeqiteqskom zna~aju svoje mnogostrane i plodne aktivnosti mo`e porediti i izjedna~iti sa mestom koje Vuk Karaxi} ima u srpskoj kwi`evnosti. uop{te. Mokrawac je po mnogim osobinama tipi~an predstavnik prve generacije romanti~ara − utemeqiva~a nacionalne {kole − po {irini interesovawa za folklor ne samo svog. On joj se u svojim delima obra}a kao umetnikromanti~ar.

mada je znatno ve}i wegov doprinos muzici pravoslavne duhovne tradicije. Ona su istovremeno prisan i produbqen izraz iskrene vere. horskih rapsodija sa~iwenih od niza pesama za koje je inspiraciju na{ao u folkloru. kao i instrumentalnoj muzici). Rukovetima srodne oblike poznaje i evropska muzi~ka tradicija (u vokalnoj. celovita muzi~ko-dramatur{ka koncepcija dela. a na~in rada sa folklornim materijalom smatra se uzornim: znala~kim u smislu vladawa profesionalnim. a u srpskoj muzici tog vremena ovaj tip dela ~esto je i rado kori{}en pod razli~itim nazivima − venci. Ovakva dela su naj~e{}e svedena na jednostavne. U oblasti svetovne muzike poqe Mokraw~evog rada tako|e je usmereno na voklanu. bogate. Mokrawac je svojim rukovetima daleko nadma{io prethodnike i stvorio remek-dela neponovqive lepote i izrazito individualne. Modalnom koncepcijom svoje harmonije Mokrawac postavqa temeqe nacionalnom harmonskom stilu. Tebe Boga hvalim 1904. Liturgija sv. ali se autenti~no poreklo napeva danas mo`e utvrditi za tek ~etrdesetak od 80 pesama od kojih su rukoveti spletene. Dve pesme na Veliki petak 1892−93. Ta ~iwenica nije bitno uticala na wihovu percepciju: svi napevi se prihvataju kao obrade citata narodnih pesama. bez obrada i harmonizacija). Posebno se u tom smislu izdvajaju Peta (1892). razu|ene polifonije. prete`no horsku muziku. Pro`eta su duhom tradicionalnog pojawa. romanti~arske koncepcije. inspirisane. Deseta (1901) 13 . i pripremio za {tampu Strano pjenije. 1908. [esta (1892. on je usmeren na vokalnu. rukopis u ratu izgubqen. Mokraw~ev kompozitorski opus i danas se ubraja u vrhunska ostvarewa srpske umetni~ke muzike. @anrovski. Mokraw~eve rukoveti se ~esto do`ivqavaju kao svojevrsna antologija narodnih pesama. Centralno mesto u tom delu Mokraw~evog opusa ima petanest rukoveti. kasnije po zapisima sa dopunama objavqen kao Op{te pojawe u redakciji K. i dr). ostvarena majstorskom rukom izvrsnog poznavaoca horskog stava. bele`ewa crkvenog pojawa (Mokrawac je zapisao beogradsku varijantu srpskog crkvenog pojawa i objavio Osmoglasnik. prete`no horsku tradiciju. spletovi pesama. g. prete`no zasnovana na narodnim duhovnim napevima. zanatskim znawima. Jovana Zlatoustog 1895. istan~ani ose}aj za jedinstvo poetske i muzi~ke zamisli. Naziv za svoja dela Mokrawac je potra`io u jednoj lepoj re~i narodnog jezika (sa zna~ewem vencabuketa izabranog poqskog cve}a) i time sam ukazao na tesnu povezanost svog muzi~kog mi{qewa sa narodnom umetno{}u. prete`no modalne harmonije. izvanredna faktura horskog stava. posebno u harmonskom jeziku. 1914. bogata paleta izra`ajnih sredstava. Rukoveti odlikuje sjajan izbor i promi{qeno kombinovawe motivskog materijala. etnomuzikologije (bavio se sakupqawem folklorne gra|e i prvi je objavqivao autenti~an materijal u jednoglasnim zapisima. ~ak {ablonske obrade narodnih pesama povezanih u nepretenciozni potpuri. Mokraw~eva dela u oblasti duhovne i svetovne muzike imaju podjednak zna~aj. Manojlovi}a. kao i vrsnim po razumevawu duha narodne umetnosti. Wegova duhovna dela pripadaju vrhunskim ostvarewima svetske ba{tine (Opelo u fis-molu 1888.u Beogradu. sa pesama o Hajduk-Veqku). 1935). Tri statije na Veliku subotu 1904−07. kola. predava~ u bogosloviji i gimnaziji).

jedan od osniva~a Srpske muzi~ke {kole. duhovne kompozicije (Liturgija i Opelo) i solo pesme (ciklusi Pesme iz ju`ne Srbije i Mijatovke). jer se vra}a na predromanti~arska iskustva u toj oblasti. jer se u wemu koncentri{u najboqi muzi~ari. a wihova organizatorska. prvi direktor Beogradske opere (1920-24). Deveta (1896) iz Crne Gore. posezalo se nebrojeno puta. izvo|a~ka i pedago{ka delatnost. {to opredequje specifi~an polo`aj Mokraw~evog dela u srpskoj muzi~koj tradiciji kao kamena me|a{a i ishodi{ta. Po~etkom XX v. Osma (1896) i Dvanaesta (1906) napeve sa Kosova. Stano mori i Cve}e cafnalo) i prve srpske simfonije − Kowovi}eve Simfonije u cemolu. Rukoveti su u srpskoj muzici odigrale ulogu prebogate riznice iz koje su generacije kompozitora crple svoju tematsku inspiraciju. ali u nacionalnom kontekstu (radwa se odigrava u srpskom selu pod Turcima). Bini~kova opera Na uranku prva je izvedena srpska opera (1903. Rane rukoveti odlikuju veliki broj pesama (do deset) i usmerenost na folklor u`e Srbije − rukoveti od Prve (1883) do [este i Trinaesta (1907) nose naziv Iz moje domovine. komponovana u duhu romanti~arske operske tradicije sa uticajima verizma. 1899. zna~ajni organizator. Tipu rukoveti pripadaju i Primorski napjevi (1893). zna~ajan je za srpsku muziku kao pomak u `anrovskom pogledu. kasnije prvi direktor {kole ″Stankovi}″. mawe su poznata i prihva}ena. kao i Desete rukoveti sa Hristi}evim baletom Ohridska legenda. Bini~ki je tako|e komponovao brojna druga dela − orkestarske uvertire (Iz mog zavi~aja) i vojne mar{eve (popularni Mar{ na Drinu). kao i rad na prikupqawu narodnih melodija zasnivaju se na pouzdanim profesionalnim temeqima koje su stekli tokom {kolovawa u vode}im evropskim muzi~kim centrima − Minhenu. svoju delatnost zapo~iwe generacija kompozitora koja je u srpskoj istoriji muzike dobila naziv beogradska {kola. te da Beograd postaje istinski centar srpske muzi~ke kulture. horove (posebno uspeli su Seqan~ice i Tetovke). dirigent prvog srpskog simfonijskog orkestra (Beogradski vojni orkestar. Ali. izuzev blistavog horskog skerca Kozar (1904). Orkestar kraqeve garde). u Narodnom pozori{tu u Beogradu). simboli~no se isti~e da se po~etkom veka odigrava sna`na centralizacija muzi~kih zbivawa. ne do kraja preciznim nazivom. kao i horskih ansambala. uprkos tome {to se po tipu obra}awa folkloru u stilskom smislu mo`e oceniti kao regresivan. 14 . Najizrazitija stvarala~ka li~nost me|u kompozitorima ″beogradske {kole″ bio je Stanislav Bini~ki (1872-1942). Deseta i Petnaesta iz Makedonije. U pore|ewu sa rukovetima.i Petnaesta rukovet (1909). za tematizmom rukoveti. Pragu i Be~u. druga Mokraw~eva dela iz oblasti svetovne muzike. U wihovim opusima javqaju se prve opere i simfonijska dela. Stvarala~ki doprinos kompozitora ″beogradske {kole″. Ovim. diriginet i pedagog. Sedma (1894) i Jedanaesta (1905) sadr`e pesme iz Stare Srbije. muziku za pozori{ne komade. kao i wihovim kompozicionim principima. U tom smislu naj~e{}e se pomiwu veze izme|u tematizma rukoveti (pesme Lele. od 1904.

Album kompozicija). horske kompozicije. Centralno mesto u wegovom opusu zauzimaju instrumentalni koncerti (sedam koncerata za violinu. Komponovao je brojna kamerna dela. autori ~iji }e rad i stvarala{tvo zna~ajno obele`iti me|uratni period u wenom razvoju. orkestarska dela Scherzo i Pateti~na uvertira. U Novom Sadu je bogatu i raznovrsnu delatnost razvio Isidor Baji} (1878-1915). jedan od prvih profesora Muzi~ke akademije. rog i alt-saksofon. kompozitor. pedagog (1911. ali je zna~ajan prvenstveno kao jedan od pionira srpske etnomuzikologije (brojni zapisi narodnih pesama. te simfonijskih dela (Paunovi}eva Jugoslovenska simfonija iz 1914. violinista i pedagog. Napisao je nekoliko sonata. dva za violu. muzi~koscenska dela (opere Tigar i Bla`enkina zakletva. svoju delatnost zapo~iwu tri velikana srpske muzike Petar Kowovi}. flautu. posebno u oblasti opere u kojoj je na izvanredno zanimqiv na~in na srpsko tlo presa|ivao tradicije vagnerijanske muzi~ke drame (Divina tragoedia. koncertmajstor Beogradske opere i ~lan Beogradske filharmonije. Stvarao je u oblasti opere (Knez Ivo od Semberije). Vladimir \or|evi} (18691938) se bavio komponovawem (horovi. proveo u Budimpe{ti i Be~u (do 1925. uz puno uva`avawe dostignu}a wegove umetnosti. g). kompozitor. dupli koncert za klavir i violinu i dr). Po~etkom XX v. operete i baleti). predstavqa prvi zreo simfonijski rad posle Kowovi}eve Simfonije u ce-molu iz 1907. simfonijske. Za razliku od Paunovi}eve tragi~ne figure neshva}enog i brzo zaboravqenog stvaraoca. solista na violini i violi. 1912. sve do zrelih godina. solopesme i horova.Srpskoj muzi~koj javnosti uglavnom je ostala nepoznata delatnost Milenka Paunovi}a (1889-1924). osnovao je {kolu koja danas nosi wegovo ime). ~lan kamernih ansambala). g. daju}i izvanredno veliki doprinos ovom `anru u srpskoj muzici. Srpska muzi~ka biblioteka). po jedan za violon~elo. Petar Krsti} (1877-1957) je bio jedan od izvanredno popularnih kompozitora svog doba (opera Zulum}ar iz 1927. koji je veliki deo svog `ivota. a potom i u nau~nom obliku. autor zna~ajne instruktivne literature. Polaze}i od mokraw~evske osnove. organizator. klavirske muzike (Srpska rapsodija. u po~etku publikovani u predromanti~arskom maniru kao obrade za glas i klavir ili hor. niz instrumentalnih komada s pratwom klavira. obrade narodnih pesama za glas i mali orkestar). izdava~ (Srpski muzi~ki list. prvog dela ovog `anra u srpskoj muzici). 1923). Wihova najzna~ajnija 15 . i ^engi}-aga. te simfonijske poeme (Sava i Smrt junaka). Po dolasku u Beograd razvio je {iroku delatnost (profesor i direktor muzi~ke {kole ″Stankovi}″. Ogled srpske muzi~ke bibliografije). operete. solo-pesme i violinski komadi). g. solo pesme i horove. te se u srpski muzi~ki `ivot ukqu~uje tek u periodu izme|u dva svetska rata. oni te`e da srpsku muziku u stilskom i `anrovskom smislu pribli`e savremenim evropskim umetni~kim tokovima. kao zbirke napeva bez kompozitorske obrade) i istoriografije (Prilozi biografskom re~niku srpskih muzi~ara. Stevan Hristi} i Miloje Milojevi}. Ovoj generaciji srpskih muzi~ara pripadao je i Petar Stojanovi} (1877-1957).

Mada ni rat nije mogao u potpunosti da sputa duhovne aktivnosti. a u oblasti stvarala{tva postavqeni su najvi{i profesionalni standardi. 1938-41). biti nadokna|eno tek u narednoj razvojnoj etapi: Beogradska opera osnovana je 1920. 1928-34. prvo su usporili. do 1918. kamerni i simfonijski prvenci (do op. Milenka @ivkovi}a. "Glasnik Muzi~kog dru{tva Stankovi}" (kasnije "Muzi~ki glasnik". koncertna delatnost muzi~kih {kola). muzikologa i muzi~kih pedagoga u me|unarodnim udru`ewima. u muzici. delimi~no ve} u opusima Kowovi}a. g. "Slovenska muzika" (1939-41). U periodu izme|u dva svetska rata dolazi do izrazite kondenzacije muzi~kih zbivawa. Hristi}ev oratorijum Vaskrsewe (1912) i Milojevi}evi klavirski. Muzi~ko izdava{tvo je tako|e veoma razgranato u ovom periodu izlazili su mnogi ~asopisi "Muzi~ki glasnik" (1922). Kolar~ev narodni univerzitet. Taj~evi}a.dela nastala u prvom stvarala~kom periodu Kowovi}eva ce-mol simfonija (1907) i simfonijske varijacije Na selu (1915). Izvo|a{tvo se nalazilo u stalnom usponu. \or|evi}). Bogatstvu i raznovrsnosti muzi~kog `ivota u ovom razdobqu doprinose i brojna druga muzi~ka udru`ewa i ustanove ("Cvijeta Zuzori}". uo~ava se zastoj. sa zna~ajnim zaka{wewem. vi{e nego u drugim oblastima umetnosti. Pozni romantizam put ka moderni (1914-1950) Ratovi koje je Srbija vodila od 1912. deluje generacija Mokraw~evih naslednika koja ostaje verna romanti~arskim osnovama wegove umetnosti (Kosta Manojlovi}. Milojevi}a. Qubomir Bo{wakovi}). nagove{tavao skoro nadokna|ivawe propu{tenog i kon~no uspostavqawe institucija koje ~ine bazu muzi~kog `ivota. Krsti}. Prekinut je intenzivan razvoj koji je po~etkom ΧΧ v. Ta izrazita nacionalna linija ima}e svoj nastavak i u ~etvrtoj deceniji u delatnosti Marka Taj~evi}a. kod pripadnika mla|e kompozitorske generacije {kolovane u Pragu Vojislava 16 . a potom i zaustavili razvoj muzi~kog `ivota. Jovana Bandura). To }e. a prva visoka muzi~ka {kola 1937. kao i kompozitori "beogradske {kole" (Bini~ki. Pokrenuta je aktivnost na za{titi autorskih prava i organizovano ~lanstvo srpskih stvaralaca. "Vesnik Ju`noslovenskog peva~kog saveza" (1935-36). manifestno i izazovno u kompozicijama nastalim u ~etvrtoj deceniji. Logara i Slavenskog. Svetomir Nastasijevi}. 26) ukazuju na tipi~no poznoromanti~arska `anrovska interesovawa. brojni horski ansambli. Mihaila Vukdragovi}a. Tridesetih godina jo{ uvek je aktivan Josif Marinkovi}. jer se susti`u i prepli}u delatnosti razli~itih kompozitorskih generacija. "Zvuk" (1932-36). koja }e predstavqati osnovu za wihov budu}i rad i daqu stilsku evoluciju ka impresionizmu i ekspresionizmu do koje dolazi u delima koja nastaju u periodu izme|u dva svetska rata. Filharmonija 1923. (baletske predstave izvode se od 1923). "Muzika" (1928-29). ali se paralelno javqaju elementi ekspresionisti~ke orijentacije. akademsko udru`ewe "Collegium musicum". a vrlo izrazito.

dirigent i pijanista. 67 i dr). ekstaza i trijumf. francuskog impresionizma. kompozitor. zatim pesme na stihove francuskih pesnika i Tri pesme za visoki glas op. kontemplacija. Posebno su zna~ajan pe~at u ovom vremenu ostavili delatnost Josipa Slavenskog (u Beogradu je boravio od 1924. Slavenski je bio kompozitor elementarne snage ekspresije. g. a veoma originalnu koncepciju ima i Balkanofonija simfonijska svita u kojoj se daje svojevrsna muzi~ka panorama Balkana. Milojevi} je majstor minijature. ]utawe. muzikolog. bli`i neoklasi~arskim kompozicionim postupcima imaju prvi kompozitorski opusi Predraga Milo{evi}a (Sonatina za klavir iz 1926. Jedna od vode}ih li~nosti beogradskog muzi~kog `ivota u periodu izme|u dva svetska rata bio je Miloje Milojevi} (1884-1946). nemiri. Vetar. Budisti. U predve~erje rata u beogradskom muzi~kom `ivotu postoji bogata polifonija najrazli~itijih stilskih i `anrovskih stvarala~kih usmerewa koja svedo~i da je srpska muzi~ka kultura postigla punu zrelost i kompletnost. Otvorenost i zna~aj beogradske muzi~ke sredine ovog doba privla~ila je mnoge jugoslovenske umetnike koji su du`e ili kra}e vreme svoj rad vezali za Beograd. Jevreji. u harmoniji u na{u muziku unosi najve}e slobode. pedagog i organizator. slobodna. kao i one sa ~ehoslova~kim muzi~arima. Posebno su bile sna`ne veze izme|u glavnih jugoslovenskih muzi~kih centara Beograda. najzna~ajniji je kompozitor solo pesme u periodu izme|u dva svetska rata (ciklus pesama Pred veli~anstvom prirode. Forma mu je naj~e{}e rapsodi~na. kantata za soliste. Qubice Mari}. Milojevi}ev stvarala~ki opus pokazuje dobro poznavawe tekovina nema~kog poznog romantizma. kojem se priklonio posebno posle 1939. Jedna od wegovih najlep{ih kompozicija je Slavenska sonata za violinu i klavir. Pesma radu) Slavenski muzikom slika evoluciju duhovnosti od drevnih vremena do savremenosti. smeo u istra`ivawu novih izra`ajnih mogu}nosti i otuda veoma podsticajan za mla|e stvaraoce. Dragutina ^oli}a. do smrti 1955) i Mihovila Logara (od 1927. instrumentaciju zasniva na akusti~kim zakonima koje je posebno istra`ivao.Vu~kovi}a. Japan. Ne{to smireniji vid. aktuelnih ekspresionisti~kih te`wi u obe osnovne varijante ekspresionizma nema~ke provenijencije i folklornog. Kroz sedam stavova (Pagani. Zagreba i Qubqane. Milana Risti}a i Stanojla Raji~i}a. Nimfa. sa pesmama Jesewa elegija. Wegov obiman opus obuhvata sve `anrove izuzev opere i baleta. kome pristupa sa ekspresionisti~kog stanovi{ta. do smrti 1998). Guda~ki kvartet iz 1928. Klaviru je 17 . U onom vremenu posebna priznawa dobijala su kamerna dela Slavenskog (za Prvi guda~ki kvartet dobio je zna~ajno internacionalno priznawe festivala u Donau{ingenu). {to potvr|uje i u brojnim i stalnim kontaktima svojih muzi~ara sa drugim razvijenim muzi~kim sredinama. tako|e autor brojnih horskih kompozicija. Simfonijeta iz 1930). Hri{}ani. wegova ose}awa. Muslimani. Delo Slavenskog organski izrasta iz narodnog melosa. Me|u wegovim delima posebno se izdvaja Simfonija Orijenta (1934). u posledwem periodu svog rada. hor i orkestar u kojoj je prikazan duhovni svet ~oveka. Molitva usred poqa i Pesma orla. Molitva majke Jugovi}a zvezdi Danici. Bo`i}na pesma. Zvona. Muzika.

Povardarska svita. plodna i raznovrsna bila je i aktivnost Stevana Hristi}a (1885-1958). preko niza ciklusa i zbirki klavirskih komada (^etiri komada za klavir. ve} i kompozitora raznolikih interesovawa. Behar). od ranih minijatura op. Oni su zaodenuti u rasko{no orkestarsko ruho. Intima za guda~ki orkestar. Ritmi~ke grimase) komponovanih u {irokoj stilskoj lepezi od poznoromanti~arskih i impresionisti~kih minijatura do ekspresionisti~kih komada. 2. odnosno kompozitoru prete`no kamerne i solisti~ke muzike postepeno mewa i ostvaruje objektivniji uvid u wegov ukupan stvarala~ki doprinos. pedagoga i organizatora. Slutwa. Opelo). Kameje. [iroko razvijena. i drugim kompozicijama za simfonijski orgestar Seoske scene.posvetio veliki broj dela. ali vrlo popularnih. Dubroova~ki rekvijem) i kamernu vokalnu liriku (mawi broj. dela iz oblasti duhovne muzike (Liturgija. impozantan ne samo po obimu i raznovrsnosti Milojevi}eve svestrane anga`ovanosti kao pisca. koji je nastao u saradwi sa umetnicima iz kruga beogradskih nadrealista. operom koja zdru`uje iskustva varisti~kog muzi~ke drame i elemente impresionisti~kog muzi~kog jezika. Rapsodija za klavir i orkestar). Posebnu popularnost u`ivaju ~etiri orkestarske svite sa muzikom iz baleta Ohridska legenda. kompozitora. Kosovska svita. koncertantne (Simfonijska fantazija za violinu i orkestar. Moja majka. Delo je komponovano prema gotovo integralnom tekstu druge (simbolisti~ke) drame 18 . g. Ve~e na {koqu. ali ukqu~uje opse`na dela: operu Suton (1925). brojni kamerni ansambli nestandardnog sastava). kao i horske kompozicije (Jesen. balet Ohridska legenda (1947). kamerna dela i horske kompozicije Muha i komarac. vi{e orkestarskih kompozicija (scenske muzike za pozori{ne komade). Savremena muzikolo{ka istra`ivawa pokazuju sve vi{e interesovawa za Milojevi}ev balet Sobareva metla (1923). Mada ga je zapo~eo jo{ krajem dvadesetih godina. Tako se predstava o Milojevi}u kao majstoru prvenstveno minijature. Postawe qudi i dr) i kamernoj muzici (guda~ki kvarteti. znala~ki pisanih dela: Bila jednom ru`a jedna. Srpska igra. bogatog kolorita i delimi~no impresionisti~kih boja (posebno u ~inu na jezeru). Hristi}evo `ivotno delo je prvi celove~erwi srpski balet Ohridska legenda. Muzika Ohridske legende zasniva se na muzi~kim motivima Mokraw~eve Desete rukoveti. da bi u posledwoj stvarala~koj fazi svoj zreli pijanisti~ki izraz na{ao u folklornom ekspresionizmu poznih ciklusa Melodije i ritmovi sa Balkana. nadahnutog umetnika. ra|enih uglavnom prema vlastitim folklornim zapisima. brojne solo pesme i klavirski ciklusi. sonate. Hristi}ev opus nije veliki po obimu. Premijera je bila 1947. Elegija. vrsnog profesionalca ~ija mnoga dela imaju antologijsku vrednost (pre svih. Srpska rapsodija. oratorijum Vaskrsewe (1912). izvo|a~a. zavr{io ga je tek posle Drugog svetskog rata. dirigenta i pedagoga. Tako|e se nova pa`wa posve}uje kompozitorovom simfonijskom stvarala{tvu (poemi Smrt majke Jugovi}a. Originalan i vredan doprinos srpskoj operskoj muzici kompozitor je dao svojim Sutonom (1925). Pir iluzija). Lastavica.

Petar Kowovi} (1883-1970) u periodu od 1913. Igra) i violon~elo i klavir (Hajdu~ka. Ona 19 . Po tim odlikama ono se ne mo`e smatrati tipi~nim za Hristi}a. Koncertna svita za duva~ki kvintet. Po svojoj primarno romanti~arskoj orijentaciji on se donekle razlikuje od druge dvojice svojih savremenika. 1917/. Hristi} je bli`i mokraw~evskim korenima te wegov opus predstavqa istinski most od romanti~arskih osnova ka modernim strujawima. i 1954. Kowovi}evo najpopularnije simfonijsko delo je Simfonijski triptihon iz Ko{tane. Veselinovi}a) i "sve~ani posvetni prikaz" Otaxbina. prerade 1922. Najstariji u ovoj grupi zna~ajnih kompozitora prve polovine XX v. Po{ao je od tipa romanti~arske nacionalne opere sa numerama (@enidba Milo{a Obili}a). Poznom stvarala~kom periodu pripadaju narodna komi~na opera Seqaci (prema tekstu J. Najva`nija oblast Kowovi}evog rada je muzi~ka scena (@enidba Milo{a Obili}a /Vilin veo. \. u ~ijim delima ima vi{e radikalnih zahvata u savremeni stilski izraz. Kowovi}ev dorpinos srpskoj simfonijskoj muzici tako|e je izuzetno zna~ajan. scenska muzika za pozori{ne komade). Kamernoj muzici pripadaju dva guda~ka kvarteta. Knez od Zete /1927/. Mesto najzna~ajnijeg srpskog kompozitora opere Kowovi} je zadobio zahvaquju}i dugotrajnom kontinuiranom bavqewu operskim `anrom. minijature za klavir (Legenda. Stankovi}a dodata jedna nova dimenzija produbqivawem tragizma Ko{taninog polo`aja i ostvarewem istinske psiholo{ke drame glavne junakiwe). te je wegova premijera 1925. nije boravio u Beogradu. Sonata quasi una fantasia za violinu i klavir. Kowovi}a i Milojevi}a. Zna~ajan broj dela Kowovi} je posvetio kamernoj vokalnoj lirici. koji su u stilskom smislu oboga}eni elementima ekspresionizma (posebno u Ko{tani u kojoj je dramskom originalu B.Dubrova~ke trilogije Ive Vojinovi}a. Jak{i}a). ali je wegova stvarala~ka delatnost beogradskoj sredini bila poznata i ona jeste deo jedinstvenog duhovnog prostora kakvim se mo`e smatrati jugoslovenska muzi~ka scena u periodu izme|u dva svetska rata. On je autor prve simfonije u istoriji srpske muzike (Simfonija u ce-molu 1907. rasko{na orkestraciona paleta. Seqaci /1951/ i Otaxbina /1960/. Pastorala. g. bogatstvo poznoromanti~arske i delimi~no impresionisti~ke harmonije. simfonijskih poema Serbia liberata (diplomski rad iz Praga) i Makar ^udra (1944). 1915). jasna i pregledna formalna struktura. u red. ali pre svega vrednosti stvarala~kih dometa u ovoj oblasti kao i raznovrsnosti i `anrovskom i stilskom bogatstvu izraza. da bi u delima nastalim izme|u dva svetska rata izgradio muzi~ku dramu (Knez od Zete i Ko{tana). Tri psalma za guda~ki orkestar i koncerta za violinu Jadranski kapri~o. Ko{tana /1931/. Wegov muzi~ki jezik odlikuje bogata melodijska invencija. za beogradski muzi~ki `ivot i tada mladu opersku ku}u zna~ila zna~ajno stilsko i repertoarsko osve`ewe. do 1939. Ovo delo je tako|e gotovo manifestno ukazalo na razvojni put srpske muzike u narednom periodu. blisku slovenskim uzorima (Musorgskom i Jana~eku). zna~ajnih simfonijskih varijacija Na selu (po motivima Pu{~i me. Igra).

Horskom ansamblu posve}eni su Seqan~ice i Tamara (me{oviti hor). Taj~evi} je jedan od retkih kompozitora koji je i u periodu izme|u dva svetska rata ispoqio bliskost sa Bartokovim pristupom folkloru. kamernoj vokalnoj lirici. mu{ki horovi Tatko Stojanov. bogati orkestarski kolorit). zbirka Muzika duhovna sa dve liturgije i dr. od kojih su mnogi i danas u upotrebi. "folklorni ekspresionizam" nacionalnih {kola XX v. Vragolan i ciklus Zagorski pejza`i. Op{ta nauka o muzici. etnomuzikolog. U svom nevelikom opusu. Osnovna teorija muzike i Kontrapunkt). tako|e se nadovezuje na Mokrawca. Zna~ajno je podvu}i da Kowovi} upravo u realizaciji folklorne perspektive iskora~uje iz svog primarnog ishodi{ta romantizma i primewuje neke kompozicione postupke u radu sa folklornim materijalom koji su karakteristi~ni za tzv. muzi~ki pisac (autor prve monografije o S. Mokrawcu). ponekad ekspresionisti~ki tretirana ritmika. Ideja nacionalnog u wegovom opusu razvijena je tako na najlogi~niji mogu}i na~in. prete`no horskom. Dudule i Pore~ko mome. Marko Taj~evi} (1900-1984). kompozitor. plakatskog. horovo|a. odre|en je krugom poznoromanti~arskih izra`ajnih sredstava koja dvadesetih i tridesetih godina bivaju oboga}ena i sredstvima impresionizma i ekspresionizma (u operama.su objavqena u dve zbirke Lirika sa 24 pesme (1903-22) i Moja zemqa. pedagog. U sredi{tu Taj~evi}evih kompozitorskih interesovawa nalaze vokalni oblici (brojne svetovne i duhovne kompozicije dve liturgije. U 20 . ^etiri duhovna stiha. Opelo. Milenko @ivkovi} je nastojao da u stvarala{tvu pomiri vezanost za tradicionalne osnove srpske muzike (folklori. Bez antagotinsti~kog suprotstavqawa nacionalnog i savremenog. Folklor je u Kowovi}evom delu bio istinski pokreta~ki princip. vrlo su zna~ajna i wegova klavirska dela. kamernim delima). zbirci od 100 obrada jugoslovenskih narodnih pesama za glas i klavir (1905-25). a u su{tini neinventivnog obra}awa folkloru po ve} oprobanim i pre`ivqenim obrascima. Manojlovi}. stvaraju}i u poznoromanti~arskim stilskim okvirima sa bogato razu|enim harmonskim jezikom i gustom polifonom fakturom svojih dela. Mokraw~evo stvarala{tvo) sa novim tehni~kim i stilskim komponentama izraza (slobode u harmonskoj koncepciji. jedan od osniva~a i prvi rektor Muzi~ke akademije u Beogradu (1937-39). uzavrela. Najdosledniji nastavqa~ mokraw~evske tradicije u periodu izme|u dva svetska rata bio je K. brojne solo-pesme). Na toj liniji stvarala~ki doprinos srpskoj muzici u ovom periodu daju i Kosta Manojlovi} (1890-1949). Dule. Oro{en |erdan. Autor je prvih zna~ajnih teorijskih uxbenika (Osnovi muzi~ke pismenosti. Milenko @ivkovi} (1901−64) i Svetomir Nastasijevi} (1902−79). Oj Dule. i bez deklarativnog. me{oviti hor s klavirom Merida. posebno. bujno polifonizovawe deonica. posebno ciklus Sedam balkanskih igara (1926). Kowovi}ev muzi~ki jezik izrasta iz nacionalnog idioma i mokraw~evskih korena. koji mu je obezbedio svetsku popularnost. `enski horovi s klavirom Oj za gorom.

1940). Guda~ki kvartet (1931). po stilskim odlikama svog stvarala{tva donekle se razlikuje od mla|ih kolega. Prvi (1938) i Drugi guda~ki kvartet (1939). Uprkos tome {to je profesionalno bio opredeqen za tehni~ku struku (bio je arhitekta) Svetomir Nastasijevi} je veliki deo svojih aktivnosti posvetio muzici. koja je dobila naziv po zajedni~kom mestu studirawa. Najstariji pripadnik pra{ke grupe. Svita za ~etiri trombona. a ve} postoje}e protivure~nosti i stilski pluralizam razvojnih tokova zao{trili i doveli do usijawa. Prva simfonija (1941) i Drugi guda~ki kvartet (1942). dve simfonije. simfonijsku poemu. Mihovil Logar. isticala zahtev da se stvarala{tvo srpskih kompozitora ukqu~i u savremene razvojne tokove evropske muzike. kao i Simfonijeta (1939). Avangardni kompozicioni postupci nisu odgovarali muzi~kom temperamentu i sklonostima Logara te se ishodi{ta wegovog muzi~kog jezika mogu na}i u 21 . Milan Risti} (1908−1982). avangardno orijentisanih. elementima dodekafonske tehnike. Duva~ki kvintet (1931) Qubice Mari}. kao i rano preminuli Vojislav Vu~kovi} (1910-1942). prekidaju}i sa romanti~arskom tradicijom. Mihovil Logar (1902−1998). 1937. rado izvo|enu operu De~ja soba (1940) i komponovao pozori{nu i filmsku muziku. Wegov opus je impozantan i u wemu su zastupqeni gotovo svi `anrovi. Napisao je uspelu. Strip-svita za klavir. Takvi zahtevi sna`no su uzdrmali konzervativne duhove. idejama Habinog ~etvrtstepenog sistema manifestovalo se u brojnim kompozicijama koje su nastale tokom studija i neposredno po povratku u Beograd. 1932. Dragutin ^oli} (1907-1987). talentovanih. Jedanaest motori~nih pesama (1940) i Risti}eve ~etvrtstepene (1938. Stanojlo Raji~i} (1910-2000). 1934). sna`an korak u osvajawu profesionalizma. koncertantu literaturu. Vu~kovi}eve kompozicije Guda~ki kvartet. profesionalno vrlo spremnih autora obele`io je jadan od prelomnih trenutaka u istoriji srpske muzike. Sonata za violinu i klavir (1938). kao i vokalno-simfonijsku muziku. Napisao je osam opere (izvo|ena je \ura| Brankovi}. Ovu struju u srpskoj muzici reprezentuju ^oli}ev Concertino (1932) za ~etvrstepeni klavir i guda~ki sekstet. Prva simfonija (1933). kamerna i klavirska dela. Za daqe usmerewe razvoja srpske muzike tridesetih godina ovog veka presudnu ulogu imala je pojava i stvarala~ka aktivnost pra{ke grupe kompozitora. atematizmom. Wihovo prihvatawe ekspresionizma sa atonalno{}u. Dolazak sa {kolovawa grupe mladih. Wihova delatnost predstavqala je nov. otvarala nove horizonte i.delima nastalim do zavr{etka Drugog svetskog rata uglavnom je okrenut opse`nim simfonijskim i vokalno-instrumentalnim sastavima (Simfonijski prolog. Weni pripadnici bili su dana{wi klasici srpske muzike Qubica Mari} (1909). Duet za violinu i violon~elo). Raji~i}eva dela Prva simfonija (1935). kroz afirmaciju ekspresionizma nema~ko-~e{ke provenijencije. Svita za deset guda~a) i ~ak {estostepene kompozicije (1939. svita Zelena godina. mada daje i zna~ajan doprinos razvoju srpske horske i klavirske muzike. Trio za dva klarineta i klavir (1932). Dve pesme za sopran i duva~ki trio (1938). kantata Ro|ewe Vesne.

guda~ke kvartete (pet dela 1926-36). (Prva klavirska sonata. od kojih u ve}ini predratnih radova. pored rasprava oko ekspresionizma. Qubomir Bo{wakovi} (1891- 22 . g. Prva rukovet. Nad`weva se. neoklasi~nih i ekspresionisti~kih elemenata izraza. Za Qubicu Mari} to je bio period }utawa ona se u javnosti svojim delima ne ogla{ava sve do 1944. Prva i Druga violinska sonata. solo pesme (ciklusi Legenda o Marku. orkestarske kompozicije (Vesna. [esnaest rumenih proqe}a. On ostvaruje svojevrsnu simbiozu poznoromanti~arskih. Druga klavirska sonata). pratiti linija postupnog usvajawa nove kompozicione tehnike ili novog profila muzi~kog materijala. g. pomodnim koketirawem sa importovanim. Jer. Sablazan u dolini [entflorijanskoj 1938. delatnost razvijaju i drugi muzi~ari Mihailo Vukdragovi} (1900-1986). uvertira Dundo Maroje 1936). "zaokretom". Oskar Danon (1913). ali su u su{tini odnosi bili mnogo komplikovaniji. Milojevi}a. ^ovek koji je ukrao sunce. izvesno smirewe u izrazu ne}e mo}i da zadovoqi nove kriterijume "razumqivosti" dela u socijalisti~kom realizmu. Rondo-uvertira 1936. simfonijska poema 1931. Dela koje je Vu~kovi} komponovao u periodu 1939-42. on pi{e opere (^etiri scene iz [ekspira 1931. Tridesetih godina XX v. dominiraju prvi. Dolazak pra{ke grupe bio propra}en burnim (negativnim) reakcijama beogradske muzi~ke sredine. Hristi}a i Slavenskog.krugovima ideja italijanske opere. Pjesma na vrelu 1939). Herojski oratorijum. Wegova dela odlikuje zavidan nivo vladawa kompozicionim ume}em i bogata invencija. pa ovi nagove{taji promene nisu bili dovoqna priprema za koreniti zaokret koji je o~ekivao celokupnu srpsku muziku. a kod Risti}a od 1943. Druga simfonija. U pogledu stilskih karakteristika i kod Logara se mo`e. Kao posledica sudara sa konzervativizmom sopstvene muzi~ke sredine kod kompozitora pra{ke grupe u godinama neposredno pred po~etak i tokom rata nastupila je spontana potreba za delimi~nim smirivawem izraza. Bolnica u julskom jutru. u to vreme aktuelnom i u evropskom kontekstu. (Ozareni put. Vesnik bure. u kojoj u to vreme nije bilo pravog razumevawa i prihvatawa ~ak ni delatnosti Kowovi}a. (dela pisana posle baleta Pod zemqom). Sukob je bio predstavqen kao neslagawe sa mladala~kim. i po broju kompozicija i wihovom obimu. Vu~kovi}a imao jasnu ideolo{ku dimenziju i mo`e se povezati sa idejama pokreta socijalne umetnosti. Violinski koncert. poqe wegovih interesovawa veoma je {iroko. Zave{tawe Modestu Musorgskom) pisana su u neoklasi~nom duhu (sa podvu~enom romanti~arskom emocionalno}{u). klavirsku i kamernu muziku. Pesme za Anitu). ~e{kog neoromantizma i naro~ito R. u srpskoj kulturi onog vremena odvija se burna polemika na levom frontu u umetnosti. na{em tlu i vremenu neprimerenim kompozicionim tehnikama. [trausa (Strauss). te se i wen odjek mo`e prepoznati u de{avawima u muzici. Me|utim. U pogledu izbora `anrova kojima se obra}a. Elementi "zaokreta" ogledaju se i kod Raji~i}a u delima nastalim 1939-40. kao kod ve}ine autora pra{ke grupe. koji je u tom vremenu jedino u stvarala{tvu i delatnosti V. jedan je od najplodnijih autora u predratnoj srpskoj muzici. kantate (Plava grobnica 1934.

u ne{to mawoj meri. ni Hristi}. u kojima je postojawe poruke fabule bilo garant "pravovernosti". Wima se nisu mogli vratiti ni Kowovi}. kantatu. ni Kowovi}evi Seqaci nisu odra`avali socrealisti~ke ideje. ni Taj~evi}. kojim se odlikuje ovo vreme. Demokratizacija muzi~kog `ivota bila je slo`en poduhvat. organizatorskih. ali ih nisu bitno ni ugro`avali. Rikard [varc (1897-1942). ve} u nizu drugih aktivnosti izvo|a~kih. Me|utim. kao ni predstavnici pra{ke grupe. te`i{te wihovog rada i doprinosa nije u stvarala{tvu. preglednu fakturu. Socijalisti~ki realizam u muzici prakti~no nije imao svoju "pripremnu" etapu u periodu pred rat. Mada ostvareni stilskim jezikom koji je ve} bio poznat u na{oj 23 . Milivoje Crv~anin (1892-1978). Sve {to se u muzici u ovom periodu de{avalo bilo je ome|eno sa dva centralna zahteva: prvi se odnosio na demokratizaciju svih oblika muzi~kog `ivota. Obili}. Posleratni period u razvoju srpske muzike ozna~en je kao period socijalisti~kog realizma. On je oblikovan pod uplivom op{tih ideolo{kih zahteva. koji prvenstveno defini{u tematski krug inspiracije i. U oblasti organizacije muzi~kog `ivota socijalisti~ki realizam nije imao neke bitne negativne efekte. u praksi je dosta slobodno tuma~en i podrazumevao je maksimalno stilsko upro{}avawe gotovo klasi~ne formalne obrasce. Posledice ovog zahteva za stilskom retardacijom nisu bile bezna~ajne. Izolacija od evropskih zbivawa i okretawe iskqu~ivo idejama koje dolaze iz Sovjetskog Saveza. Od sovjetskih metnika se u tom pogledu moglo dosta nau~iti. muziku za film i druge wima srodne. Ni Hristi}eva Ohridska legenda. pedago{kih. tonalnu harmoniju. nije potrajala toliko dugo da izazove zna~ajnije posledice. Poseban krug problema pojavio se u vezi sa osnivawem i radom muzi~kih {kola koje po prvi put u celokupnoj vertikali dobijaju dr`avni status. Najmawe traga ostavile su na delatnosti starijih. Stanislav Preprek (1900-1982). Zahtev da imaginarno delo "novog vremena" mora biti pisano realisti~kim muzi~kim jezikom. Istinski je bila ugro`ena samo oblast stvarala{tva. zajedni~kih za sve oblasti stvarala{tva. tematiku folklornog porekla da bi se zadovoqili kriterijumi razumqivosti dela. Tako su ponovo o`ivele populisti~ke ideje poznate iz predromanti~arskog perioda izgradwe "nacionalnog stila".1987). usmeravaju interesovawa umetnika na odre|ene `anrove masovnu pesmu. jer ni usamqena Vu~kovi}eva iskustva nisu uzeta u obzir prilikom izgradwe novog umetni~kog koncepta. kao i u nekim konkretnim oblicima organizovawa radni~kih i uop{te amaterskih dru{tava (Abra{evi}. a godina odr`avawa Qubqanskog kongresa kwi`evnika (1952) kao godina raskida sa pragmati~nom utilitarno{}u wegovih zahteva. Ona je imala svoju prethodnicu u nastojawima srpskih muzi~kih poslenika iz perioda izme|u dva svetska rata da muziku u~ine pristupa~nom {to ve}em broju qudi. Sava Seleskovi} (1893-1941). a drugi na negaciju avangardnih tragawa koja su se izme|u dva svetska rata pojavila u delatnosti pra{ke grupe kompozitora. ansambl Kolo).

o~ove~enom liku". Petar 24 . popu{tawe je bio vrlo postepeno i taj proces se mo`e pratiti tokom cele {este decenije. Spisak predstavqa niz muzi~kih krokija. Jedan od prvih nagove{taja novog senzibiliteta. − Dejan Despi}. na studije se upisao Dragutin Gostu{ki. − Vlastimir Peri~i}. otvorenog prema idejama moderne.tradiciji. 1945. Vladan Radovanovi}. kada zahla|uju odnosi sa Sovjetskim Savezom. 1947. Novi polet razvoju srpske muzike potom daje pojava prvih kompozitorskih generacija koje su {kolovane na beogradskoj Muzi~koj akademiji. Da to nije bio logi~an nastavak tendencija ka smirivawu izraza koje su se kod pojedinaca pojavile u prethodnom periodu. Rudolf Bru~i. Rajko Maksimovi}. komponovan na stihove Vaska Pope. Radi}ev tip neoklasicizma bio je u o{troj disonanci sa vode}im umetni~kim tendencijama doba u kojima je vladao jedan znatno jednostavniji. stilska retardacija koja nastupa u delima pra{ke grupe bila je uslovqena pritiscima sredine. − Sr|an Bari} i Zlatan Vauda. Petar Ozgijan. ona su ipak izraz stvarala~kih napora koji se ne mogu ozna~iti kao kretawe u poznatom (kao {to je to po pravilu kod socrealisti~kih dela). Tendencije u razvoju srpske muzike posle pedesetih godina Represivni socrealisti~ki zahtevi prema umetnosti gube snagu ve} neposredno posle 1948. Nade`da Mosusov. kako je sam zapisao. "unutra{woj prirodi predmeta. g. bliskih distanciranom. 1950. Radi} je Popinu poeziju shvatio kao osnovu za sopstveno umetni~ko promi{qawe o. Borivoje Simi}. − Vasilije Mokrawac i Aleksandar Obradovi}. 1946. 1948. Du{an Kosti}. o wihovom `ivom. Konstantin Babi}. katkad do banalnosti upro{}en jezik. koji se tada ra|ao u beogradskim muzi~kim krugovima. odr`an 17. objektivisti~kom neoklasicizmu Stravinskog (naslovi su: Kow Patka Krompir Mahovina Belutak Stolica Koko{ka Magarac Violina Sviwa Puzavica Kaktus). A po~etak pedesetih godina upravo je bilo vreme profesionalnog sazrevawa prvih generacija kompozitora upisanih na Akademiju neposredno po okon~awu rata. Posle zavr{etka socrealisti~ke etape u razvoju srpske umetnosti. On je reprezentovao stremqewa nove kompozitorske generacije koja je stasavala na beogradskoj Muzi~koj akademiji. na kojem je posebno zapa`eno delo bio Radi}ev Spisak. U {estoj deceniji na studijama su bili Radomir−Lale Petrovi}. Me|u imenima tada{wih studenata nalaze se na{i najistaknutiji stvaraoci: godine 1944. Godine − brojna je generacija: Enriko Josif. g. Me|utim. pripadnici pra{ke grupe te`e ostvarewu sinteze svojih mladala~kih avangardnih iskustava i neoklasi~nih i neoromanti:arskih nastojawa koja su ina~e karakteristi~na za ovo vreme u evropskoj umetnosti. marta 1954. Du{an Radi}. Upravo u periodu posle pedesetih nastaju wihovi najzna~ajniji kompozitorski radovi. No. bio je koncert dela mladih kompozitora (tada jo{ studenata) Du{ana Radi}a i Enrika Josifa. ~ime zapo~iwe wena nova razvojna etapa. najboqe dokazuju sami kompozitori svojim docnijim stvarala{tvom.

od velikog zna~aja bila je i mogu}nost usavr{avawa na razli~itim majstorskim kursevima u inostranstvu: u Be~u. Posleratno stvarala{tvo kompozitora pra{ke grupe i wihovih savremenika. simboli~no ozna~ava stvarala~ki raskid sa socrealisti~kim konvencijama. jer se jo{ izrazitije prepli}u delatnosti razli~itih kompozitorskih generacija. Vladimir To{i}. Jugoslav Bo{wak. na ameri~kim univerzitetima (gde srpski autori upoznaju elektronsku muziku). na letwim kursevima savremene muzike. kompoziciono-tehni~ko iskustvo koje su stekli tokom {kolovawa poslu`ilo im je tek kao sigurno. Londonu. svetski festival savremene muzike na kojem su nastupali vode}i svetski i doma}i umetnici. Vitomir Trifunovi}. Ivan Jevti}. Milan Mihajlovi}. @arko Mirkovi}. U osmoj − Vera Milankovi}. publike i stru~ne javnosti. Za razliku od u posleratnom vremenu dominantne tematike borbe i obnove u vokalno-instrumentalnim opusima na{ih kompozitora. Milorad Kuzmanovi}. Jugoslovenska muzi~ka tribina u Opatiji. kreativnoj razmeni iskustava s Evropom.) Ova dva jugoslovenska festivala dala su odlu~uju}i podsticaj razvoju savremene muzike. dela koje je odmah osvojilo nepodeqena priznawa kritike. Mirjana @ivkovi}. g. Vlastimir Trajkovi}. Izvo|ewe wene kantate Pesme prostora decembra 1956. Dragocenu ulogu u tom smislu igrao je Zagreba~ki bijenale (1961). tradicionalnim znawima. Miodrag Savi}. ~vrstim okvirima {kolskih zahteva zasnovanih na neoklasi~nim. neprekidno raste. ali sve nedvosmislenije. Rimu. Var{avi. Ali. U sedmoj Rastislav Kambaskovi}. a uz pozitivne podsticaje sredine koja se postepeno. Anica Sabo. Parizu. Sr|an Hofman. otvarala ka slobodnoj. Ivana Stefanovi}. Slavko [uklar. Kantata Pesme prostora napisana je za me{oviti hor i simfonijski orkestar.Bergamo. Mada je wihov zajedni~ki temeq bio postavqen u dosta strogim. sada izra`ena u mnogo ve}em stepenu nego pred rat. Klasici srpske muzike ovog vremena i ujedno vode}e li~nosti muzi~kog `ivota bili su predstavnici pra{ke grupe kompozitora. Zoran Eri}. kompozitorskom radu. Bajrojtu. Slobodan Atanackovi}. ^ine je preludijum i sedam me|usobno povezanih stavova (predvi|ena je samo pauza pred ~etvrti epitaf). Tako su stvoreni uslovi da u srpskoj muzici ponovo zavlada polifonija stilskih i `anrovskih opredeqewa. U punoj meri otkrivaju se samosvojnost i snaga kreativnih potencijala Qubice Mari}. pouzdano ishodi{te na putu tra`ewa novih stvarala~kih poetika u koje }e krenuti snagom svog talenta. autorka inspiraciju nalazi u sasvim druga~ijoj motivskoj sferi. a broj onih koji se posve}uju stvarala~kom. u centru evropske avangarde Darm{tatu. a potom i ne{to kasnije (1964) osnovana. Oni u posleratnom periodu dosti`u svoj stvarala~ki zenit i komponuju najzna~ajnije opuse. Milo{ Zatkalik. Ostvarena je jezikom koji }e potom ostati karakteristi~an za Qubicu Mari} sve do danas: iskonski 25 . (Wu }e posle raspada SFRJ naslediti majska Me|unarodna tribina kompozitora u Beogradu. Zoran Hristi}.

2. 1956. Samom Raji~i}u pru`io je priliku da otkrije onaj romanti~arski deo svoje prirode. Lutaju}i svetom. arhetipsko u ~oveku. komponuju}i niz bisera srpske kamerne muzike: ^arobnica. ali uvek u prostorima tragawa za novim zvukom i putokazima koje je postavio wen profesor Josip Slavenski. Mo`da se to na najo~igledniji na~in manifestuje u wegovim muzi~ko scenskim delima operama Simonida (tri verzije. posledwe tri pripadaju `anru televizijske opere).sna`ne ekspresivnosti. ona je osmislila vrlo osoben celove~erwi ciklus koji ~ine: Muzika oktoiha br. Ako je zahtev za smirivawe izraza imao ton imperativa u odnosu na pripadnike pra{ke grupe. Potreba za postojawem komunikacije izme|u kompozitora. Kara|or|e (Seme zla. i 1967). 1970). klavir i guda~ki kvintet (ili guda~ki orkestar). za recitatora. ra|ena po petom glasu. u wima se ostvaruje uverqivost psiholo{kih portreta likova. Manastiri) i kantati Slepac na saboru (1961). Inspiri{u}i se napevima Mokraw~evog Osmoglasnika. Specifi~nu vezu sa nacionalnim idiomom Mari}eva ostvaruje i u svojoj Pasakaqi za simfonijski orkestar (1958). A ~ini se da su weni pripadnici uspeli da na najboqi na~in prevazi|u ograni~ewa. dok bi zaokru`ewe ciklusa donela Simfonija komponovana prema {estom. Sredinom {eztdesetih godina autorka se prete`no okre}e kamernim ansamblima. simfonijski preludijum ve~eri. koje je mo`da najneposrednije izra`eno u wenom cilusu Muzika oktoiha (195963). te se Raji~i}eva 26 . Dnevnik jednog ludaka (1975. melodijska recitacija za sopran i klavir na stihove Vergilijeve Osme ekloge iz Bukolika (1962). ^udesni miligram. kao i Ostinato super tema oktoiha za harfu. 1 (po prvom glasu). Asimptota za guda~ki orkestar (1986). Monodija oktoiha za violon~elo solo (1982). emitovana 1981) i Bele no}i (emitovana 1985. 3. po drugom. Vizantijski koncert za klavir i orkestar (Muzika oktoiha br. vokalno-instrumentalnim ciklusima (Na Liparu. sopran i alt solo i kamerni orkestar od 11 instrumenata). 1958. Magnovewa. ^etiri pesme Branka Radi~evi}a. koja ima zna~ewe laganog stava ciklusa. za sopran i flautu (1992) i klavirski trio Torzo (1996). Wegov Tre}i klavirski koncert sigurno je jedno od najizvo|enijih dela ukupne doma}e produkcije. tre}em i ~etvrtom glasu). u skladnom spoju arhai~nog i savremenog kroz ponirawe u praiskonsko. i da iz tog perioda iza|u oboga}eni novim iskustvom. Invokacija za kontrabas i klavir (1983). po~ivaju na idejnim osnovama slovenskog realizma. Tra`im pomilovawe. Lisje `uti. Stanojlo Raji~i} u ovom periodu tako|e ostvaruje najzrelija dela. kantata Prag sna (Muzika oktoiha br. napor da se ona ostvari kroz (delimi~nu) stilsku retardaciju nije bio jalov. a sam kompozitor ga smatra jednim od svojih najuspelijih ostvarewa (pored opere Simonida i ciklusa pesama Na Liparu). Tretman vokalne deonice. sedmom i osmom glasu (delo jo{ nije zavr{eno). kao i osnovni dramatur{ki pricipi. gde na originalan na~in tretira pricipe konstrukcije baroknog varijacionog oblika komponovanog na temu jedne narodne melodije. Wegova sna`na umetni~ka li~nost uspela je da pru`i ubedqiv umetni~ki odgovor na zahteve vremena iz perioda zaokreta. Tragawe za arhetipskim kod Qubice Mari} je izazvalo i specifi~no interesovawe za nacionalno. izvo|a~a i publike bila je prirodna. to jo{ uve nije bio akt destrukcije.

Dok je Prva (1941) bila dramati~ni odgovor na sudbonosne doga|aje. Simfonijske varijacije. u posleratnom periodu nastaju Prvi i Drugi klavirski koncert 1954. 1965. dela wegove zrele razvojne faze. Smrt majke Jugovi}a. U Petoj simfoniji (1967) Risti} se vra}a ~etvorostava~noj koncepciji ciklusa i na zanimqiv na~in pro`ima principe koncertanosti sa simfonijskim na~inom mi{qewa (sli~no se doga|a i u wegovim koncertima za solo instrumente. 1951) u kojem on ostvaruje skladnu ravnote`u racionalnog i emocionalnog. melodrame. Sedam bagatela. transparentnim zvukom orkestra. simfonijske poeme (Zidawe Skadra. klavirski trio. gde po~etni nonakord predstavqa ishodi{te motivskog materijala i okvirnih laganih stavova i sredi{weg brzog stava. 1956. i Drugoj simfoniji manifestno pose`e za krugom neoklasi~nih sredstava izraza. Evolutivni put i tipi~ne odlike Risti}evog muzi~kog jezika najboqe se mogu sagledati kroz wegove simfonije. 1957. Burleska. 1957. elementima dodekafonije koji se prepoznaju u principima konstrukcije tematizma). Poseban zna~aj imaju Peta (1959) i [esta (1967) simfonija. muzika za decu. U centru wegovog opusa u ovom periodu nalazi se simfonija: sa devet dela u ovoj oblasti ({to ga − s obzirom i na kvalitet dela − ~ini najzna~ajnijim srpskim simfoni~arem). 1958. igre. iskazan u masivnom i reskom orkestarskom zvuku. dva za klarinet i po jedan za violon~elo i fagot. U oblasti simfonijske muzike komponovao je {est simfonija. 1963). Zna~ajni su i Raji~i}evi kamerni (dva guda~ka kvarteta. Konciznom. sonata za violinu i klavir) i klavirski opusi (pet sonata i zbirka Etide. brojnim drugim orkestarskim opusima (Suita giocosa. Koncert za kamerni orkestar. filmska i scenska muzika. Raji~i}ev instrumentalni opus je znatno obimniji. i Koncert za orkestar. a srodnu ideju o postizawu visokog stepena motivskog jedinstva cele kompozicije realizuje i u ^etvrtoj simfoniji (1966).. U Tre}oj simfoniji (1961) Risti} koristi neobarokne varijacione postupke u radu sa dvanaesttonskom temom. i 1973. preglednom formom. dok je va`nost tog kompozicionog pricipa posebno 27 . Stvarala~ki put Milana Risti}a posle godina zaokreta kre}e se primarno u oblasti neoklasi~nog jezika (po~ev od Druge simfonije.operska dela s razlogom ubrajaju u najzna~ajnije priloge muzi~kom scenskom `anru u srpskoj muzici. Ipak. Mali Radojica) i Varijace za simfonijski orkestar (1979). ali da pri tom nikad bitno ne naru{i osnovni neoklasi~ni profil dela. katkada pose`u}i za elementima muzi~kog jezika iz svoje ekspresionisti~ke faze (npr. 1959) i zna~ajnom zainteresovano{}u za oblast koncertantne muzike (pored atematskog Violinskog koncerta iz ratnih godina. humoreske). Me|u tim delima posebno mesto pripada Tre}em klavirskom koncertu (1950). Koncert za klarinet. Marko pije uz ramazan vino. verovatno Raji~i}evom najpopularnijem i najizvo|enijem delu. ova simfonija zra~i optimizmom i pleni visokom tehni~kom doterano{}u koja je znak ve} zrelog kompozicionotehni~kog majstorstva autora. Koncertantnom `anru Raji~i} daje prilog sa deset dela po tri za violinu i za klavir.

Po~etak novog perioda ozna~io je rad na baletu Zlatna ribica (1950. prema libretu Jelene Vajs inspirisanom poznatom bajkom). ra|enom prema noveli Stjepana Mitrova Qubi{e. Afinitet prema koncertantnom mi{qewu na{ao je i izraz i u Partiti concertante za duva~ki kvintet i guda~ki orkestar (1969). dinami~nom i duhovitom Pokondirenom tikvom (1954) prema ~uvenom tekstu Jovana Sterije Popovi}a. a me|u wima se izdvaja Deveta {irinom svoje epske koncepcije. koloritnim poznoromati~arskim orkestrom i harmonijom. fuga i postludijum za orkestar (1961). I Logarevo interesovawe za simfonijski `anr dobilo je niz novih priloga: izvanrednu koncertnu unvertiru Kosmonauti (1962). mo`da po izboru instrumenata ali i sadr`aju najzanimqiviji Dvostruki koncert za klarinet i rog (1967). gde dvanaesttonski nizovi imaju istaknutu ulogu u oblikovawu tematskog materijala i harmonskih sklopova. I Logareva koreografska bajka pose`e za sli~nim krugom izra`ajnih sredstava bogatim. 1974. a weno motivsko jezgro je tritonus iz kojeg proisti~u prakti~no svi motivski materijali dela. u kojoj se slobodno izlivaju razigranost i vedrina kao simboli wemu drage Italije. {to bi odgovaralo strogim pravilima dodekafonije. potom dramati~nom ^etrdeset prvom (po libretu Momira Nikoli}a. Najvi{e to dolazi do izra`aja u Simfoniji. Tako|e. ali ipak ne odre|uju celokupnost muzi~kog toka. trostava~nu simfoniju Sinfonia italiana (1964). ciklusu pesama Krug ne`nosti (1965) i Simfoniji in Sol (1968) on se ponovo okre}e dodekafonskim principima. Za koncertno izvo|ewe Logar je sa~ino tri svite. zao{trava svoj muzi~ki jezik. U kompozitorskom opusu Dragutina ^oli}a po~etak perioda sinteze obele`avaju dela iz {ezdesetih godina: u kompozicijama Preludijum. Muzi~koj sceni kompozitor potom daje prilog sjajnom. inspirisanim romanom Pesma Oskara Davi~a) i televizijskom operom Pa{trovski vitez. svite Primorje (1962) i Prole}ne slike (1962). Oblast koncertantne muzike oboga}ena je brojnim delima: dva dela su namewena violini opse`ni Koncert u ha-molu (1954) i Concerto mordente (1968). usmeravaju}i ga ka neoekspresionizmu. Kako se pri~a odvija u primorskom ambijentu. koji u fantasti~nim scenama bivaju impresionisti~ki obojeni. Stvarala{tvo Mihovila Logara je u najmawoj meri bilo izlo`eno stilskim menama. I u trilogiji posledwih simfonijskih opusa (1972. 1976) dominiraju sli~ne tendencije. U oblasti solo pesme nastaju dva vredna priloga Granada od Samarkanda (1963) i Tri pesme Endre Adija (1978). Wegova stvarala~ka interesovawa i daqe su okrenuta najrazli~itijim podru~jima rada. kamernog tona je Koncert za violon~elo (1971) za mali guda~ki orkestar i kvintet duva~a i. bila je to prava ptrilika da do punog izra`aja do|e kompozitorova mediteranska priroda. kako je i u samom naslovu dela istaknuto. [esta simfonija (1968) bliska je po dramati~nom tonu Prvoj i Tre}oj. tonalno te`i{te in G postoji u sva tri stava simfonije. Bio je to jedan od prvih doma}ih baleta koji se na sceni beogradske Opere pojavio posle Ohridske legende (premijera 1953).nagla{ena ve} i `anrovskim opredeqem Kocerta za kamerni orkestar i Koncerta za orkestar). Posledwi period 28 .

Odlazak. Ki{a. brojne su solo pesme za glas uz pratwu klavira (Ti{ina. me|utim. Gorski vijenac na tekst P. organizacije muzi~kog `ivota i dirigentskog rada. Wegov `ivotni put je od po~etka pedesetih godina vezan za beogradsku muzi~ku scenu. kamerni i klavirski opusi. Mala svita za klavir). horske kompozicije (posebno zna~ajan ciklus Madrigala. opera-balet Stav’te pamet na 29 . U wegovom opusu izdvaja se triptih kantata Poema 1941. Jugoslovenska partizanska rapsodija i Raspeva se zemqa. Srbija). koji je tokom niza godina vodio beogradsku Operu. simfonijsku poemu Put u pobedu. da bi se potom posvetio kompozitorskom radu. Wego{a (u dve verzije. P. osam kompozicija koje nastaju u periodu 192851). izostaju nagla{ena emocionalnost i eksplozivna zvu~nost simfonijskih dela komponovanih {ezdesetih godina. U posmatranom periodu svoju delatnost nastavqaju i drugi kompozitori starije generacije. a u izrazu dominira wegova lirska priroda. ali prete`no u oblastima pedagogije. Izuzetak u tom smislu predstavqale bi kompozitorska delatnost Mihaila Vukdragovi}a (1900−85) i Jovana Bandura (18991956). koji je atonalan sa povremenim kori{}ewem dodekafonske tehnike u oblikovawu tematskog materijala).kompozitorovog stvarala{tva obuhvata Tre}i guda~ki kvartet (1973). Molitva {uma. U wemu se ispoqava tendencija ka objektivizaciji izraza. posebno se anga`uju}i u razvoju amaterizma. U posleratnom periodu on nastavqa svoju raznovrsnu delatnost na raznim muzi~kim poqima. Mihailo Vukdragovi} je i u predratnom muzi~kom `ivotu Beograda igrao veoma va`nu ulogu. Jovan Bandur je karijeru zapo~eo kao dirigent i muzi~ki pedagog. [est makedonskih pesama). Kompozitor i muzi~ki pisac Nikola Hercigowa pripadao je generaciji kulturnih poslenika koja se iskreno i istrajno borila za ostvarewe ideja jugoslovenstva i socijalizma. solo pesme. i kao scenski oratorijum 1957). ali intenzivira i svoju kompozitorsku aktivnost. kao i stvarala{tvo. pedago{ka i kompozitorska aktivnost Kre{imira Baranovi}a (18941975). gde se izdvaja ciklus pesama za glas i orkestar Vokalna lirika. muzikolo{ka i pedago{ka delatnost Nikole Hercigowe (1911−2000) i dirigentski rad Oskara Danona (1913). kamerna i klavirska dela (dva guda~ka kvarteta. Komponovao je brojne kantate (Veziqa slobode. koji naj~e{}e zastupaju ideje razvoja nacionalnog stila. Gaj. Za posleratni Beograd vezana je dirigentska. U sumrak. kao kantata 1951. Mada se ova dela i daqe kre}u u prostorima neoekspresionizma (posebno u harmonskom jeziku. Kragujevac 1941 /sa orkestrom/). Gvo`|e i zlato) i orkestra (Seqakova zdravica. bez istaknutijih rezultata. dugogodi{weg {efa-dirigenta Beogradske filharmonije. Duva~ki kvintet (1977). horske kompozicije (Jesen. muzi~ko-scenska vizija Planetarijom (1960). U wegovom stvarala{tvu preovladavaju vokalno-instrumentalna dela. Svetli grobovi. me|u kojima se izdvajaju muzi~koscenska burleska Vje~ni @id u Zagrebu (1942). Simfoniju za guda~e i udaraqke (1979) i Koncert za violon~lo (1981). Bandurov muzi~ki jezik kre}e se u poznoromanti~arskim okvirima. Simfonijsku meditaciju.

1965. I u srpskoj muzici neoklasicizam se manifestovao u najrazli~itijim vidovima. Principi neobarokne koncepcije oblika primetni su i u Kon~ertinu za klavir. M. Daqa stvarala~ka evolucija prati se kroz Lirsku poemu (1974). i tragom individualnih uspona i slobodnih interpretacija neoklasi~nih polazi{ta postignuti izvanredno vredni rezultati. glas i orkestar). politonalnost). Divertimentu za guda~e (1968) i Simfonijeti za guda~e (1970). apartne impresionisti~ke zvu~nosti laganog stava i folklorne ritmi~ke stihije finala. vokalno-instrumentalnu (dela za hor i orkestar. koji je i u evropskoj muzici. Dr`i}a) i oratorijum Jama (u podnaslovu Passio homini nostri po Ivanu Goranu Kova~i}u. po~ev{i od druge decenije veka pa sve do ovog razdobqa. Svoje stvarala{tvo Mokrawac zapo~iwe oslawaju}i se na klasi~ne osnove ste~ene u {koli. klasike. Ilustrativna je u tom smislu evolutivna linija stvarala{tva Vasilija Mokrawca (19231984). preko baroka. ali i u wima dolazi do izra`aja Mokraw~eva sposobnost da elemente jezika starih stilova upija prirodno i wima govori na jedan vrlo li~an na~in. filmsku i pozori{nu muziku. 1967). okrenut tematici odnosa individualnog i kolektivnog na~ela. Varijacije.komediju (1964. betovenskog profila simfonijskog mi{qewa sa jako nagla{enim dramatskim konfliktima. {to posebno dolazi do izra`aja u wegovom diplomskom radu (Dramati~na uvertira. a filozofsko-idejni krug wegovih tada{wih stremqewa u naj~istijem se obliku sublimira u klavirskoj kompozicji Odjeci 30 . Vrlo brzo je napu{ten socrealisti~ki simplifikovani vid. Od samog po~etka shvatao ih je specifi~nim romanti~arskim senzibilitetom. sve do dodekafonije). na tekst. bartokovske motorike. upravo zahvaquju}i svojoj sposobnosti da u sebe ukqu~i najrazli~itije kompozicione postupke (od sredwoveovnih i renesansnih kompozicionih tehnika. dve sonatine) i kamernim opusima (Sonata za violinu i klavir). odblesaka xeza. Etide. 1 i 2. Komponovao je i dela drugih `anrova. Koncertantnu muziku za klavir i orkestar (1976). sve jasnije iskazuju}i afinitet prema upotrebi zao{trenijih sredstava izraza (elementi dodekafonije. 1971). pijaniste i kompozitora. To okretawe modernom senzibilitetu vidqivo je ve} u Fragmentima (1956) i Igrama (1957) za klavir. guda~ki orkestar i dve harfe (1958). Skrjabinovog modusa. neobaroknih principa konstrukcije ciklusa. koje ostvaruje kao ve} zreo kompozitor. Sli~ne odlike vidqive su i u prve tri simfonije (1961. Generacije kompozitora {kolovanih posle Drugog svetskog rata Zajedni~ko stilsko ishodi{te stvarala{tva posleratnih kompozitorskih generacija bio je neoklasicizam. ali i ranim klavirskim (dva komada op. Sonata. a ogleda se u primeni bitonalnosti. ^etvrtu (1972) i Petu (1978) simfoniju. zna~io jednu od najvitalnijih stilskih razvojnih linija. te tako nekonfliktno jedan pored drugog stoje elementi baroka. iz vremena pre studija. romantizma i ipresionizma. 1950).

kompozitor na svojevrstan na~in pravi rekapitulaciju pre|enog puta. okru`ewem. Diptih za guda~ki orkestar. klavirske i horske kompozicije. tematski objediweno delo. i Bru~i je po{ao od neoklasi~nih osnova muzi~kog jezika sa nagla{enim elementima nacionalnog idioma (istarskog i makedonskog folklora). Kamenu poemu za grad za sopran i kamerni sastav. prepoznaje. Preludijum i fugu za guda~ki orkestar. Susreti. U posledwim kompozitorskim radovima Poema za klavir (1983). tri koncerta za klavir). Askezu za veliki guda~ki orkestar i ~elestu. Bru~ijev doprinos simfonijskoj muzici tako|e je vrlo veliki: obuhvata tri simfonije. Wegov opus obuhvata scenska. kao i vi{e kra}ih simfonijskih dela. Gilgame{. violon~elo. dve kantate: Simfonijski epitaf (u dve verzije. najosobenijem klavirskom opusu u celokupnoj produkciji srpskih autora.(1973). simfonijske svite. violinu. Vojvodina). koje ~ini 11 odblesaka razli~itih misli. klavirski ciklus Preludijumi (1984) i Preludijum za klarinet solo (1984). simfonijska. U wegovom simfonijskom opusu izdvaja se Sinfonia lesta (1965). Tragom svitawa. Demon zlata. cikluse pesama (od kojih je najobimniji za glas i orkestar Plameni vjetar). da bi se potom orijentisao na moderniji izraz koji ukqu~uje politonalnost i atonalnost. me|u kojima veliki broj opse`nih simfonijskih i vokalnosimfonijskih opusa. Slu`e}i se re~nikom tada uobi~ajenim me|u mla|im autorima. Preludijum i fugu za glas i guda~e. Sun~ani otoci. O~i Sutjeske. pisao je muziku za film i radio drame. tri simfonijete. zatim niz koncertantnih kompozicija za razli~ite instrumente (klarinet. ^ovek je vidik bez kraja. sopstvenim nemirima i dramom. elemente dodekafonske tehnike. po mi{qewu mnogih. Brojne su wegove kamerne. Epitaf H za simfonijski orkestar i magnetofon. name}u}i se svojom autenti~nom snagom i pro`ivqeno{}u. Rad Rudolfa Bru~ija (1917) povezan je sa Novim Sadom. obredno-komemorativni spektakl \a~ko doba [umarica. Katarina Izmailova 77. koja se smatra jednim od najuspelijih simfonijskih dela u jugoslovenskoj posleratnoj muzici. U oblasti scenske muzike posebno mesto pripada zapo~etoj operskoj trilogiji (Prometej. Mokrawac ostvaruje duhovni uzlet i remek-delo kakvo se retko pojavquje i odmah. U oblasti orkestarske muzike dao je osam simfonija. Faust) i baletima No} na pruzi. za simfonijski i za duva~ki orkestar sa solistima i horom) i Sutjeska (tako|e dve verzije). Sam autor je Odjeke definisao kao prokomponovano. Poput drugih svojih kolega iz kompozitorske generacije {kolovane posle Drugog svetskog rata. oratorijum Salut au monde. svitu Kroz svemir. aleatorike. raspolo`ewa i stvarala~kih odluka. koncertantna i vokalno-simfonijska dela. Muzi~ki jezik Aleksandra Obradovi}a u osnovi po~iva na tradicionalnim principima 31 . daju}i jo{ jednom potvrde o kreativnom ~inu kao ~inu intenzivnog suo~avawa sa tradicijom. Osim toga. U oblasti vokalno-instrumentalne muzike napisao je brojne kantate (Srbija. nedvosmisleno. kao i neobarokna tragawa. Opus Aleksandra Obradovi}a (1927) je vrlo obiman sadr`i preko 200 kompozicija. napisao je muziku za balet Prole}ni uranak. Metamorphoses BA-C-H za guda~e. Kirka. Me|u koncertantnim delima zanimqiv je doprinos literaturi za fagot i trombon (dva koncerta).

Posebno mesto u wegovom delu zauzima Vi{ejezi~ni re~nik muzi~kih termina (1985. ostvariv{i nevelik. \uri}-Klajn (1962). Kao dugogodi{wi profesor teorijskih predmeta Peri~i} je napisao nekoliko kapitalnih univerzitetskih uybenika. tako|e kapitalan leksikografski priru~nik koji je svojim analiti~kim osvrtom na stvarala~ke opuse autora postavio temeqe savremenom muzikolo{kom pristupu nacionalnoj istoriji muzike. Kompozicijom se bavio do sredine {ezdesetih godina. originalno boji zvuk miksturama paralelnim kretawem ~itavih akordskih kompleksa. Me|u Peri~i}evim radovima nalaze se i oni iz oblasti harmonije (Razvoj tonalnog sistema. Stilski je svoja dela ostvario u neoklasi~nom idiomu karakteristi~nom za petu i {estu deceniju u srpskoj muzici. za kakav se obi~no anga`uju ~itavi nau~ni timovi. ali sa nagla{enom ekspresivno{}u koja ga boji romanti~arski. Varijacije za klavir i posebno uspeli ciklusi pesama za glas i klavir (No} bez jutra. 1998). Sonata. Wegova dela odlikuju komunikativnost. Kosti}em). Razvoj harmonskih stilova) i kontrapunkta (Instrumentalni i vokalno-instrumentalni kontrapunkt). jasna. ali je za wega podjednako karakteristi~na i izrazita spremnost da vlastito iskustvo obogati novim kompozicionim tehnikama i otvorenost prema novim medijima. rasko{an. Rado je i ~esto izvo|en autor. kojima je postavio temeqe razvoju teorijskih disciplina ne samo na beogradskoj visokoj {koli ve} {irom Jugoslavije. i ponekad kori{}enim smelijim harmonskim re{ewima koja mu daju impresionisti~ki kolorit. smeo i originalan orkestarski zvuk. Sli~na otvorenost ka novom uo~ava se i u Obradovi}evom harmonskom jeziku. znala~ki kori{}en kontrapunktski rad. Tri pesme na stihove Rabindranata Tagore). koju je napisao zajedno sa D. "Ludus tonalis" Paula Hindemita. do`ivela je proteklih decenija ~ak sedam izdawa. u saradwi sa D. Skovranom i D. dobitnik nagrade na internacionalnom konkursu u Ver~eliju za Guda~ki kvartet (1950). Me|u wegovim delima posebno se izdvajaju kamerna dela Sonatina i Sonata za violinu i klavir. U oblasti istorije muzike ostvario je kwigu Muzi~ki stvaraoci u Srbiji (1969. a tako|e selektivno koristi aleatoriku i elemente dodekafonske tehnike. Sonatina. Stvarala{tvo Du{ana Radi}a (1929) tako|e izvire iz tradicionalnih korena (o neoklasi~nom profilu wegovog Spiska ve} je bilo re~i) i wemu 32 . ali vredan opus. Obradovi} je jedan od prvih srpskih kompozitora koji su istra`ivali u oblasti elektronske muzike.oblikovawa i rada sa tematskim materijalom. ponekad oboga}en i kombinovan sa elektronskim. pregledna formalna arhitektonika. Posle istorije srpske muzike S. Simfonijeta za guda~ki orkestar (1957). obiman leksikografski rad kapitalnog zna~aja. Peri~i}eva kwiga je dala najzna~ajniji doprinos wenom prou~avawu i sistematiziji. istori~ar muzike i kompozitor. polaze}i od {iroko shva}enog pro{irenog tonaliteta. Vlastimir Peri~i} (1927−2000) razvio je bogatu aktivnost kao teoreti~ar. Nauka o muzi~kim oblicma. koji. Skovranom. dok je za vokalni kontrapunkt napisao i sredwo{kolski uybenik.

To postaje posebno jasno posle nastanka monumentalne epske slike ]ele-kula (u podnaslovu "epsko vi|ewe u ~etiri pevawa" − Crni \or|e. Ru`a pod ^egrom. me|u kojima su naro~ito poznate Gungulice. Od kamernih dela izdvajaju se Klavirski kvintet. koja se ne libi ni ekspresionisti~kih zao{travawa. komadi za violinu i klavir. moteti za recitatora. Stvarala~ka priroda Enrika Josifa (1924) ispoqava se u. On se u ovom `anru nadovezuje na tragawa Qubice Mari}. soliste. Nov sadr`ajni krug u Radi}evim kantatama otvaraju dela komponovana na stihove B. Sinfonietta di tre re. On je sa posebnom bri`qivo{}u posve}en negovawu ideala apolinijske lepote. mu{ki hor i orkestar na stihove Vaska Pope (1957). harfu i klavir. Rustikon i Himne za hor i orkestar. Od muzi~ko-dramskih dela napisao je opere Qubav to je glavna stvar i Smrt majke Jugovi}a i balet Balada o mesecu lutalici. a naro~it afinitet pokazao je za krupne vokalno-simfonijske oblicike (kantate U o~ekivawu Marije. Plodan kompozitor. Zapevka i ]ele-kula). za glas i klavir. pa ni diskretnog okretawa folklornim uzorima. Odlikuju ga originalna melodijska invencija. robusnosti savremenog izraza i arhai~nim slojevima psalmodi~nog pevawa. ]osi}a − Sadr`aj i Oratorio profano. dao je niz zna~ajnih priloga u simfonijskoj muzici (jednostava~na Simfonija. Lirska simfonija za guda~e. Oratorio profano. Simfonijeta. ili za dva glasa i kamerni ansambl).bliskih poetika Stravinskog i Prokofjeva. Wegov opus obuhvata prakti~no sve `anrove. Sadr`aj eseji za soliste. Divertimento za guda~ki orkestar. nagla{avawa groteske. Dve simfonijske slike. za harfu i klavirska dela (naro~ito popularna Sonata lesta). Varijacije na narodnu temu i vokalno-instrumentalni ciklus koreografskih poema Iz moje zemqe. U oblasti vokalnoinstrumentalne muzike zna~ajna je "kamerna trilogija" na stihove V. Svita) i koncertantnom `anru (Koncert za klavir i Sonata antica za orkestar s obligatnim klavirom). Simfonijeta. Pope. prozra~nosti i fluidnosti impresionisti~kih boja i atmosfera. bujna ritmika. Me|u kamernim delima najpoznatije delo su Snovi|ewa za flautu. a tako|e divertimento za duva~ki kvintet. Kantata se mo`e smatrati centralnim oblikom u Radi}evom vokalno-simfonijskom opusu. Prizori sa sela. koju ~ine Spisak (u dve verzije. Pesma nad pesmama za `enski hor i kamerni ansambl. U oblasti vokalno-simfonijske muzike izdvajaju se Smrt Stevana De~anskog. ali ipak savremenog zvuka. hor i orkestar. zasi}ena zvu~nost harmonskog i orkestarskog jezika. ~etiri flaute i harfu. Uspavana zemqa. specifi~nom muzi~kom jeziku koji zdru`uje sklonost prema najrazli~itijim izra`ajnim sferama: baroknom tipu mi{qewa i konstrukcije oblika. Tematika otu|ewa ~oveka u savremenom svetu koji je zaga|en i u fizi~kom i u duhovnom smislu Radi}a je inspirisala za upotrebu novih kompoziciono-tehni~kih sredstava (kola`na tehnika strukturirawa oblika). komponovane za soliste. hor i kamerni orkestar. Komponovao je niz orkestarskih dela: Simfonija. Vukova Srbija. ]ele-kula. jo{ u ranim opusima osvojenom. Improvizacije na 33 . solo pesme. U~iteqi). Komponuje i solo pesme i horska dela. Komponovao je muziku za vi{e filmova. melodrama Predeli za recitatora i klavir i ciklus Opsednuta vedrina za `enski hor i dva klavira. vibrafon i udaraqke.

melanholi~nu. Man~ester trio za flautu. U oblasti orkestarske muzike napisao je Simfoniju i Uvertiru. Eppur si muove. primewen kao svojevrsni "muzi~ki govor o muzici odabranog izra`ajnog. kao i muzike za decu. 1973. Varijacije na me|umursku temu. Svetlosti severa. Polazi{te stvarala{tva kompozitora i teoreti~ara Dejana Despi}a (1930) je neoklasicizam. ostvaren u najrazli~itijim vidovima i nijansama. violu. Ritmovi. 1966. sadr`ajni dijalog sa tradicijom. Koncert za klavir i orkestar. 1971). violon~elo i klavir. fagot i orkestar. Komponovao je u oblasti vokalne (Krug) i horske muzike. Petar Ozgijan (Sigogis. 1966. Koncert za orkestar. 1963). violinu. Vojin Komadina (Smrt majke Jugovi}a. Muzi~ki re~nik. Not to be or to be. a poseban afinitet ima prema koncertantnoj muzici (Concertino za dve flaute i kamerni orkestar. Na tragu otvarawa ka avangardnim stremqewima pojavquje se potom kompozitorska generacija ro|ena ~etrdesetih godina. formalnog i pojmovnog kruga". Vladan Radovanovi} (Sferoon. Tri haiku. Epitaf. dve sonate. Slobodan Atanackovi} (Sinfonia da festa. meditativnu. kao i vi{e klavirskih dela (Sonata brevis. Sonora. s osnivawem Elektronskog studija Tre}eg programa Radio Beograda u na{oj sredini su stvoreni uslovi za razvoj elektronske i elektro-akusti~ke muzike (direktor Vladan Radovanovi}). 1965. Raspolo`ewa. Concertino za klarinet. Berislav Popovi} (Difrakcije. Serenada jednog fauna za nonet i harfu. Mala svita za guda~ki kvartet. Zoran Hristi} (diplomski rad Naslovi. trubu i orkestar. ciklusi Minijature. 1967). Dva intermeca. ^etiri pri~e. 1971). Capriccio). Divertimento concertante za hornu. fagot i orkestar. Arion Vlastimira Trajkovi}a po~iva na minimalisti~ko-konceptualisti~koj zamisli i 34 . Kamernom `anru pripadaju tri guda~ka kvarteta. 1976). Poemu i Na kraju puta. Pasakaqa i Tri meditacije za violon~elo i klavir. Divertimento za duva~ki kvartet. klarinet. skercoznu. balet Hasanaginica. da bi preko prolazne ekspresionisti~ke britkosti ispoqene u delima pisanim krajem sedamdesetih i po~ekom osamdesetih. 1975). ^etiri skice. 1966). 1969. Muzi~ka nedeqa za dva violon~ela. Scarlattiana). za kamerni orkestar Viwete. Rajko Maksimovi} (Muzika postawa. Koncert za Nata{u). Concerto grosso za flautu. Balada. Prodor ideja moderne i postmoderne Po~etkom sedamdesetih godina novi duh evropske avangarde sedme decenije − upoznavawe kompozicionih principa poqske {kole i \er|a Ligetija (Ligeti) − donosi u srpsku muziku generacija kompozitora ro|enih po~etkom tridesetih godina Petar Bergamo (Koncertantna muzika. Concerto sereno. Nokturno za dve flaute i klavir. veliki broj klavirskih dela (Dubrova~ki divertimento. u svom neoklasi~nom jeziku obuhvatio najrazli~itije aspekte izra`ajnosti sentimentalno-elegi~nu. Rastislav Kambaskovi} (Fluidi.narodnu temu za 14 duva~kih instrumenata. Dies irae kvintet za obou. Humoristi~ne etide. 1974). violon~elo i klavir. Po~etkom sedamdesetih godina. Viwete. obou. Triptih za violinu i orkestar. On se otiskuje iz frankovsko-ravelovske stilistike. 1962).

1992). Zorana Eri}a (Off za kontrabas i 13 guda~a. 35 . Vladana Radovanovi}a (Vokalinstra. Antikoncert za violinu i orkestar. Orfov instrumentarij i dirigenta 1978). kao i za ispitivawe odnosa izme|u elektronskog. 1983). Pastorala za violinu solo. koja se okupila oko programa rada Studentskog kulturnog centra po~etkom sedamdesetih. Trajkovi}a) manifestno se objavquje u delovawu grupe Nova generacija (Miodrag Lazarov Pashu. 1983. Vladimir To{i}. Milimir Dra{kovi}. 1979). 1983). Nokturno za guda~e. hor i orkestar. Po~etkom osamdesetih ona se uo~ava i kod Zorana Hristi}a (koreotorijum Korak 1980. Metropola ti{ina/Stari Ras. Konzertstück za violinu i guda~ki orkestar. muzi~ka scena za {est grupa devojaka. Slike Haosa I−V). Ritual. 1982). Ozgijana (Simfonija '75. 1974. 1990. Slobodana Atanackovi}a (Akatist za soliste. 1979). konkretnog i `ivog zvuka (Kuda sa pticom na dlanu za udaraqke i magnetofonsku traku. Ove stvarala~ke tendencije prepoznaju se u stvarala{tvu P. Integralna organizacija muzi~kih parametara prvi put je primewena u kompozicijama Sr|ana Hofmana u ciklusu Heksagoni (Monodrama za violon~elo. 1990. jo{ u vreme studija na Fakultetu muzi~ke umetnosti. Berislava Popovi}a (Igra senke za duva~ki kvintet. Milo{ Rai~kovi}). violon~elo i klavir. 1982. Aktuelnu muzi~ku scenu u Srbiji odlikuje bogata polihronija zbivawa koja }e tek postati predmet istorijskih sistemaizacija. 1976. Miroslav Savi}. 1976). Milo{ Petrovi}. Radovanovi}a i na specifi~an na~in kod V. 1976). Koralna simfonija. 1981.repetitivnoj tehnici. Vuka Kulenovi}a (Raskovnik za guda~ki orkestar. Po~etak osamdesetih godina u srpskoj muzici obele`en je postmodernom orijentacijom. Vitomira Trifunovi}a (Koncert za violinu i orkestar. 1982). Milana Mihajlovi}a (Tri nokturna. Balada za guda~e. Sr|ana Hofmana (zvu~ni objekti za 11 guda~a Dolazi! 1981. Memento. Za problematiku predoblikovawa muzi~kog dela zainteresovana je Ivana Stefanovi} (Fragment mogu}eg reda. Eine kleine Trauermusik. 1975. Interesovawe za minimalizam (ve} ispoqeno kod V. 1977 i Instrumentalne pesme za `enski hor). {to potom ima prirodan nastavak u wenim radovima iz oblasti radiofonije (Lacrimosa. hor Otisci zvu~awa. Malo ve~no jezero). 1993). Farsa za violinu.

................................. 1 Svetovna muzi~ka tradicija sredweg veka (3) Crkvena muzi~ka tradicija sredweg veka (3) Srpska muzika u XVIII veku (4) Umetnost novog doba (XIX i XX vek)............SADR@AJ Stara srpska muzika (razvj do XVIII veka)................................. 5 Predromantizam (6) Romantizam Mokraw~evo doba (8) Pozni romantizam put ka moderni (13) Tendencije u razvoju srpske muzike poslepedesetih gdina (20) 36 ......

37 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful