Zakon o vodama

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 46/91, 53/93 i 54/96. Vidi: l. 45. Zakona - 53/93-2467. Vidi: l. 2. Zakona - 67/93-3111. Vidi: l. 34. Zakona - 48/94-1497. Vidi: l. 45. Zakona - 101/2005-28. Prestao da vai osim odredaba l. 81. do 96. - vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-80.

I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim zakonom ureuje se zatita voda, zatita od tetnog dejstva voda, korienje i upravljanje vodama, kao dobrima od opteg interesa, uslovi i nain obavljanja vodoprivredne delatnosti, organizovanje i finansiranje vodoprivredne delatnosti i nadzor nad sprovoenjem odredaba ovog zakona. Odredbe ovog zakona odnose se na sve povrinske i podzemne vode, ukljuujui vodu za pie, termalnu i mineralnu vodu. Odredbe ovog zakona odnose se i na granine i dravnom granicom preseene vodotoke i meurepublike vode u granicama Republike Srbije, ako posebnim zakonom nije drugaije propisano.

lan 2.
Vode se mogu koristiti na nain kojim se ne ugroavaju prirodna svojstva vode, ne dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi, ne ugroava biljni i ivotinjski svet, prirodne vrednosti i nepokretna kulturna dobra. Vodu prirodnih vodotoka, prirodnih jezera, prirodnih izvora, javnih bunara i javnih esmi mogu koristiti svi, pod jednakim uslovima za zadovoljavanje ivotnih potreba

lan 3.
Vodoprivrednom delatnou, u smislu ovog zakona, smatra se ureenje voda i vodotoka, zatita od tetnog dejstva voda, zatita voda od zagaivanja i obezbeivanje vode za korienje.

lan 4.
Vodoprivrednim objektima u smislu ovog zakona smatraju se: 1) objekti za zatitu od tetnog dejstva voda sa vodoprivrednim ureajima i opremom: nasipi, regulacione graevine, retencije, brane, akumulacije, odvojeni kanali, drenani bunari, ustave, crpne stanice i objekti za zatitu od erozija i bujica;

2) objekti za korienje voda: akumulacije, vodozahvati, crpne stanice, rezervoari za vodosnabdevanje, magistralni cevovodi ili kanali sa objektima, postrojenja za pripremu pitke vode i brodske prevodnice; 3) objekti za zatitu voda: glavni kolektor za dovoenje otpadnih voda do ureaja za preiavanje otpadnih voda, ureaji za preiavanje otpadnih voda i objekti za odvoenje preienih voda; 4) hidromelioracioni objekti sa vodoprivrednim ureajima i opremom: objekti za navodnjavanje i objekti za odvodnjavanje.

lan 5.
Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledee znaenje: 1) vodno podruje je podruje koje obuhvata jedan ili vie slivova ili njihovih delova koji ine prirodnu hidrografsku celini; 2) melioraciono podruje je deo vodnog podruja koje obuhvata jedan ili vie slivova unutranjih voda za koje se jedinstveno ureuje odvodnjavanje suvinih voda ili dovoenje voda za navodnjavanje; 3) vodna zadruga je oblik organizovanja korisnika voda na odreenom podruju radi korienja voda u privredne svrhe; 4) vodni reim je kvalitativno i kvantitativno stanje voda na odreenom podruju i u odreenom vremenu; 5) vodoprivredni bilans je kvantitativni i kvalitativni odnos raspoloivih i potrebnih koliina povrinskih i podzemnih voda u odreenom periodu i na odreenom podruju; 6) izvorite je prostor na kome se zahvata voda radi javnog snabdevanja stanovnitva (izvor, bunar, deo reke ili jezera, akumulacija ili njen deo); 7) javno snabdevanje stanovnitva vodom za pie je snabdevanje vodom vie od pet domainstava, odnosno vie od 20 stanovnika, snabdevanje objekata preduzea vodom, kao i graana koji samostalno obavljaju delatnosti proizvodnje i prometa ivotnih namirnica i snabdevanje vodom javnih objekata (kole, domovi kulture, autobuske i eleznike stanice i dr.); 8) garantovani minimum je proticaj koji se nizvodno od vodozahvata mora obezbediti u vodotoku; 9) korito za malu vodu je udubljenje kroz koje teku vode vodotoka pri niskim i srednjim vodama, odnosno koje je redovno pokriveno vodama jezera; 10) korito za veliku vodu je prostor preko kojeg tee velika voda vodotoka ili su pokrivena vodama jezera pri visokim vodostajima do verovatnoe pojave jednom u 50 godina; 11) obala je pojas zemljita koji se protee neposredno uz korito za veliku vodu vodotoka ili jezera, odnosno akumulacije, a obala u podruju zatienom od poplava je pojas zemljita irine 50 metara raunajui od unutranje noice nasipa prema branjenom podruju; 12) inundaciono podruje je pojas zemljita izmeu korita za malu vodu i spoljne noice nasipa, odnosno pojas zemljita izmeu korita za malu vodu i poplavne linije na podruju na kojem nisu izgraeni objekti za zatitu od tetnog dejstva voda; 13) vodno zemljite je korito i obale vodotoka, jezera i akumulacije; 14) zemljite ugroeno od erozije je zemljite na kome usled dejstva vode nastaju pojave opiranja, brazdanja, podrivanja i klizanja, kao i zemljite podlono ovim uticajima; 15) regionalni sistem za snabdevanje vodom je sistem koji snabdeva vodom dve ili vie optina;

16) javni vodovod je sistem za snabdevanje vodom za pie koji ima ureeno i zatieno izvorite, kaptau, rezervoar i vodovodnu mreu; 17) seoski vodovod je sistem za snabdevanje vodom za pie seoskog naselja koji ima ureeno i zatieno izvorite, kaptau, ureaj za pripremu vode, rezervoar i razvodnu mreu a kojim ne upravlja javno komunalno preduzee, odnosno drugo preduzee; 18) prijemnikom se smatra prirodni i vetaki vodotok, jezero i podzemne vode.

II. VODNA PODRUJA

lan 6.
Radi obezbeivanja zatite voda, zatite od tetnog dejstva voda, ureenja, korienja i upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije, obrazuju se vodna podruja i to: 1) Vodno podruje Dunava koje obuhvata delove slivova Dunava, Tise i Timoka i slivove Mlave i Peka; 2) Vodno podruje Save koje obuhvata delove slivova Save i Drine i sliv Kolubare; 3) Vodno podruje Morave koje obuhvata sliv Velike Morave i delove slivova June Morave, Zapadne Morave, Pinje, Dragovitice, Lepenca, Belog Drima, Ibra, ajlanske i Crnog Kamena. Granice vodnih podruja iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada). Teritorija Republike Srbije predstavlja jedinstven vodoprivredni prostor.

lan 7.
Melioraciono podruje kao deo vodnog podruja obuhvata poljoprivredno, umsko i graevinsko zemljite, zemljite pod saobraajnicama i drugo zemljite za koje se sistemima za odvodnjavanje neposredno ili posredno omoguava bre i pogodnije oticanje suvine vode, sa kojeg dotie voda na zemljite koje se sistemima za odvodnjavanje titi od suvine vode i za koje se dovodi voda za navodnjavanje. Melioraciono podruje i njegove granice odreuje ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede.

III. VODNI REIM

lan 8.
Vodni reim odrava se i unapreuje ureivanjem i odravanjem vodotoka, izgradnjom i odravanjem vodoprivrednih objekata i primenom mera za zatitu od tetnog dejstva voda, korienje voda za zatitu voda od zagaivanja, a u skladu sa vodoprivrednom osnovom, odnosno vodoprivrednim uslovima, vodoprivrednim saglasnostima i vodoprivrednim dozvolama.

1. Vodoprivredna osnova lan 9.

Vodoprivredna osnova je dugoroni plan za odravanje i razvoj vodnog reima na teritoriji Republike Srbije, na jednom ili vie vodnih podruja ili delu vodnog podruja. Vodoprivredna osnova sadri naroito: postojee stanje vodnog reima i vodoprivrednih objekata na odreenom podruju, uslove za odravanje i razvoj vodnog reima kojima se obezbeuju najpovoljnija i najcelishodnija tehnika, ekonomska i ekoloka reenja za jedinstveno upravljanje vodama, zatitu od tetnog dejstva voda, zatitu voda i korienje voda. Po isteku vremena od 10 godina od dana donoenja vodoprivredne osnove preispitae se reenja utvrena vodoprivrednom osnovom. Vodoprivredna osnova vodnog podruja i dela vodnog podruja mora biti u skladu sa vodoprivrednom osnovom Republike Srbije. Vodoprivredne osnove iz stava 1. ovog lana, prostorni i urbanistiki planovi moraju biti meusobno usklaeni.

lan 10.
Vodoprivrednu osnovu Republike Srbije i vodoprivrednu osnovu vodnih podruja iz lana 6. ovog zakona donosi Vlada. Vodoprivrednu osnovu dela vodnog podruja donosi ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Vodoprivrednu osnovu Republike Srbije priprema ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Vodoprivrednu osnovu vodnog podruja i dela vodnog podruja priprema javno vodoprivredno preduzee.

2. Vodoprivredni bilans i plan za upravljanje vodnim reimom lan 11.

Vodoprivredni bilans slui za praenje raspoloivih koliina voda po kvalitetu i kvantitetu za srednjorono i dugorono planiranje. Vodoprivredni bilans se izrauje za teritoriju Republike Srbije, po vodnim podrujima i njihovim delovima na propisan nain. Ministar nadlean za poslove vodoprivrede (u daljem tekstu: ministar vodoprivrede) donosi blii propis o sadrini i nainu izrade vodoprivrednog bilansa.

lan 12.
Radi zatite voda, zatite od tetnog dejstva voda i usklaene upotrebe voda, donosi se plan za upravljanje vodnim reimom. Plan za upravljanje vodnim reimom se izrauje za teritoriju Republike Srbije i vodno podruje. Planom iz stava 1 ovog lana utvruju se mere za upravljanje vodnim reimom.

lan 13.
Vodoprivredni bilans za teritoriju Republike Srbije i vodno podruje i plan za upravljanje vodnim reimom za teritoriju Republike Srbije, donosi Vlada.

Vodoprivredni bilans za deo vodnog podruja i plan za upravljanje vodnim reimom za vodno podruje donosi ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Vodoprivredni bilans i plan za upravljanje vodnim reimom za teritoriju Republike Srbije, priprema ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Vodoprivredni bilans za vodno podruje i njegove delove i plan za upravljanje vodnim reimom za vodno podruje priprema javno vodoprivredno preduzee. Preduzea i druga pravna lica koja zahvataju ili isputaju vodu duna su da dostave javnom vodoprivrednom preduzeu podatke o potronji i koliinama zahvaenih i isputenih voda radi izrade vodoprivrednog bilansa. + Sudska praksa

3. Vodoprivredni uslovi lan 14.

U postupku pripreme tehnike dokumentacije za izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih objekata i za izvoenje drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom reimu, investitor je duan da pribavi vodoprivredne uslove. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana za graenje stambenih, manjih poslovnih objekata i drugih objekata koji se grade u skladu sa odgovarajuim urbanistikim, odnosno prostornim planom i ako se prikljuuju na javni vodovod i kanalizaciju i bunare za snabdevanje vodom za pie jednog domainstva, nije potrebno pribavljanje vodoprivrednih uslova. Uz zahtev za izdavanje vodoprivrednih uslova: investitor podnosi i osnovne podatke o lokaciji, nameni i veliini objekta, a po potrebi i prethodne studije i idejna reenja kojima se blie sagledava uticaj objekta na vodni reim. Vodoprivrednim uslovima se moe propisati obaveza da se isputanje vode vri uzvodno od mesta zahvatanja vode istog korisnika. Ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede odredie poslovne i druge objekte iz stava 2. ovog lana za koje nije potrebno pribavljanje vodoprivrednih uslova. + Sudska praksa

lan 15.
Vodoprivredni uslovi su potrebni za izgradnju, odnosno rekonstrukciju objekata i izvoenje drugih radova i to: 1) brane i akumulacije; 2) sisteme za snabdevanje vodom; 3) hidroelektrane, termoelektrane i rudnike; 4) zahvat i dovoenje voda za industrijske objekte iz povrinskih i podzemnih voda; 5) industrijske objekte ije se otpadne vode isputaju u povrinske i podzemne vode ili javnu kanalizaciju; 6) postrojenja za preiavanje i objekti za odvoenje i isputanje otpadnih voda; 7) magistralne i regionalne puteve, eleznice i mostove na njima, aerodrome, prevodnice, luke i

pristanita; 8) industrijske i komunalne deponije; 9) ureenje vodotoka i izgradnju zatitnih vodoprivrednih objekata; 10) magistralne naftovode, gasovode i produktovode; 11) vaenje peska, ljunka, kamena i drugog materijala iz korita vodotoka, sprudova, naputenih korita i s obala prirodnih vodotoka, prirodnih i vetakih akumulacija i na podrujima ugroenim od erozije; 12) ispiranje akumulacionih jezera ili ienje nataloenog nanosa iz akumulacionog jezera; 13) sisteme za odvodnjavanje i navodnjavanje; 14) zahvat i dovoenje vode za objekte, izuzev industrijskih, iz povrinskih i podzemnih voda; 15) objekte, izuzev industrijskih, ije se otpadne vode isputaju u povrinske i podzemne vode; 16) vetako obogaivanje podzemnih izdana; 17) ribnjake; 18) seoske vodovode; 19) izgradnju ili zatrpavanje buenih i reni bunara i drugih buotina za potrebe rudarskih i geolokih podruja; 20) saenje drvea i bunastog bilja i njihovu seu u koritu za veliku vodu i na obali; 21) promenu katastarske kulture zemljita na erozivnom podruju; 22) navodnjavanje poljoprivrednog zemljita otpadnim vodama; 23) skladitenje na obalama materija koje mogu zagaditi vodu; 24) podzemna i nadzemna skladita za naftu i njene derivate i druge opasne materije; 25) objekte, izuzev industrijskih, ije se otpadne vode isputaju u javnu kanalizaciju, osim za atmosferske vode koje nisu zagaene i vode iz domainstva; 26) vodenice i objekte na splavovima; 27) ostale objekte koji mogu privremeno, povremeno ili trajno da prouzrokuju promene u vodnom reimu ili na koje moe da utie vodni reim. Vodoprivredne uslove iz stava 1. ta. 1. do 10, 13, 22, 23. i 24. ovog lana izdaje ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Vodoprivredne uslove iz stava 1. ta. 18, 20, 21, 25. i 26. ovog lana izdaje optinski organ uprave nadlean za poslove vodoprivrede. Vodoprivredne uslove iz stava 1. ta. 11, 12, 14, 15, 16, 17, 19. i 27. ovog lana izdaje javno vodoprivredno preduzee. Pre izdavanja vodoprivrednih uslova za objekte i radove iz st. 2. i 4. ovog lana investitor je duan da pribavi miljenje Republikog hidrometeorolokog zavoda, a za objekte i radove iz stava 2. ovog lana i miljenje javnog vodoprivrednog preduzea. + Sudska praksa

4. Vodoprivredna saglasnost

lan 16.
Odobrenje za izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih objekata i postrojenja i izvoenje drugih radova, izuzev objekata i radova iz lana 14. stav 2. ovog zakona, moe se izdati po prethodno pribavljenoj vodoprivrednoj saglasnosti. Vodoprivrednu saglasnost izdaje organ, odnosno javno vodoprivredno preduzee za objekte i radove za koje su izdali vodoprivredne uslove. Za objekte i radove iz lana 15. stav 1. ta. 1. (akumulacija za vodosnabdevanje) 2, 3, 5, 6, 7, 8, 14, 16, 22, 23. i 24. ovog zakona potrebna je i saglasnost ministarstva nadlenog za poslove zdravlja i zatite ivotne sredine, za objekte i radove koji se odnose na podzemne vode iz stava 1. ta. 4, 14. i 16. ovog lana ministarstva nadlenog za geoloke poslove, a za radove iz stava 1. ta. 18. i 19. ovog lana optinskog organa uprave nadlenog za poslove zdravlja i zatitu ivotne sredine. + Sudska praksa

lan 17.
Vodoprivrednom saglasnou se utvruje da je tehnika dokumentacija za objekte i radove, uraena u skladu sa vodoprivrednim uslovima. Ako se izgradnjom objekta ili izvoenjem radova ne otpone u roku od dve godine vodoprivredna saglasnost prestaje da vai. + Sudska praksa

5. Vodoprivredna dozvola lan 18.

Vodoprivredna dozvola je potrebna za: 1) korienje i upotrebu voda iz prirodnih i vetakih vodotoka, jezera i podzemnih voda; 2) isputanje voda i drugih materija u prirodne i vetake vodotoke, jezera, podzemne vode i javnu kanalizaciju;
+

3) poveanje koliine zahvaenih i isputenih voda, izmenjene prirode i kvaliteta isputenih voda. Sudska praksa

lan 19.
Vodoprivrednom dozvolom se utvruje nain i uslovi za upotrebu i korienje voda i isputanje voda. Vodoprivrednu dozvolu izdaje organ, odnosno javno vodoprivredno preduzee za objekte i radove za koje su izdali vodoprivrednu saglasnost. Vodoprivredna dozvola se izdaje na odreeno vreme a najdue za period od 10 godina. Pravo steeno na osnovu vodoprivredne dozvole ne moe se preneti na drugog korisnika bez saglasnosti organa, odnosno javnog vodoprivrednog preduzea koje je izdalo vodoprivrednu dozvolu. + Sudska praksa

lan 20.

Pravo steeno na osnovu vodoprivredne dozvole prestaje: 1) istekom roka trajanja dozvole; 2) ako se korisnik odrekne prava iz dozvole; 3) kad se pravo ne vri bez opravdanih razloga due od dve godine. Reenje o utvrivanju prestanka prava iz stava 1. ta. 2. i 3. ovog lana donosi organ odnosno javno vodoprivredno preduzee koje je izdalo vodoprivrednu dozvolu.

lan 21.
Odobrenje za upotrebu objekata i postrojenja moe se izdati ako je prethodno za njih izdata vodoprivredna dozvola. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana odobrenje za upotrebu objekata i to za regulaciju vodotoka, izgradnju nasipa, dalekovoda, magistralnih i regionalnih puteva, eleznica, magistralnih naftovoda, gasovoda i produktovoda, mostova, podzemnih i nadzemnih skladita za naftu i njene derivate i druge opasne materije, saenje drvea i bunastog bilja u koritu za veliku vodu i na obali, moe se izdati po prethodno pribavljenoj potvrdi o ispunjenosti uslova iz vodoprivredne saglasnosti. Potvrdu iz stava 2. ovog lana izdaje organ, odnosno javno vodoprivredno preduzee koje je izdalo vodoprivrednu saglasnost. + Sudska praksa

6. Ostale odredbe o vodnom reimu lan 22.

Vodoprivredni uslovi, vodoprivredna saglasnost i vodoprivredna dozvola izdaju se u skladu sa vodoprivrednom osnovom.

lan 23.
Uz zahtev za izdavanje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole prilae se tehnika dokumentacija propisane sadrine. Ministar vodoprivrede donosi blii propis o sadrini tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole.

lan 24.
Organ, odnosno javno vodoprivredno preduzee duni su da sve izdate vodoprivredne saglasnosti, vodoprivredne dozvole i potvrdu iz lana 21. stav 2. ovog zakona registruje u vodnoj knjizi, na propisani nain. Optinski organ uprave nadlean za poslove vodoprivrede i javno vodoprivredno preduzee duni su da sve izdate vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole i potvrdu iz lana 21. stav 2. ovog zakona dostave ministarstvu nadlenom za poslove vodoprivrede. Ministar vodoprivrede donosi blii propis o obrascu i nainu voenja vodne knjige.

lan 25.

Radi obezbeenja podataka za zatitu voda i zatitu od tetnog dejstva voda, javno vodoprivredno preduzee vodi katastre zagaivaa voda, vodoprivrednih objekata i bujinih tokova, na propisan nain. Katastri iz stava 1. ovog lana su javne knjige. Ministar vodoprivrede i ministar nadlean za poslove zdravlja i zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: ministar zdravlja i zatite ivotne sredine) donose blii propis o sadrini i nainu voenja katastra zagaivaa voda. Ministar vodoprivrede donosi blii propis o sadrini i nainu voenja katastra vodoprivrednih objekata i bujinih tokova.

IV. VODOPRIVREDNA DELATNOST

1. Zatita od tetnog dejstva voda lan 26.
Zatita od tetnog dejstva voda obuhvata radove i mere za zatitu od poplava i leda, zatitu od erozije i bujica i otklanjanje posledica od takvog dejstva voda.

lan 27.
Mere i radovi za odbranu od poplava na odreenom podruju utvruju se optim i operativnim planom za odbranu od poplava. Planovi iz stava 1. ovog lana i plan zatite od elementarnih nepogoda usklauju se meusobno.

lan 28.
Opti plan za odbranu od poplava sadri mere koje se moraju preduzeti preventivno i u periodu nailaska velikih voda (spoljnih i unutranjih voda), dunosti, odgovornosti i ovlaenja u pogledu preduzimanja pojedinih radnji, nain osmatranja i evidentiranja hidrolokih i drugih podataka, prognozu pojava, obavetavanja i druge podatke. Opti plan za odbranu od poplava donosi Vlada za period od pet godina.

lan 29.
Operativni plan odbrane od poplava sadri nazive sektora i deonica, nazive preduzea i organizacija koja vre odbranu i imena odgovornih lica, potrebna sredstva, kao i kriterijume za proglaavanje redovne i vanredne odbrane od poplava. Operativni plan odbrane od poplava se donosi za period od jedne godine, a najkasnije do 30. novembra tekue godine za narednu godinu. Operativni plan za odbranu od poplava donosi ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede.

lan 30.
Planovi iz lana 27. stav 1. ovog zakona donose se za vodotoke na kojima postoje objekti za zatitu od tetnog dejstva voda.

Za podruja koja nisu obuhvaena planovima iz stava 1. ovog lana, a mogu biti ugroena od poplava, mere i radove za zatitu od poplava propisuje skuptina optine. Planove za odbranu od poplava donose i preduzea i druga pravna lica ija je imovina, odnosno podruje ugroeno poplavama.

lan 31.
U sluaju opasnosti od poplava ministar vodoprivrede u sporazumu sa ministrom nadlenim za poslove saobraaja, moe na ugroenom podruju zabraniti drumski, elezniki ili reni saobraaj.

lan 32.
Odluku o probijanju nasipa i usmerenom plavljenju u sluajevima koji su predvieni planovima iz l. 28. i 29. ovog zakona donosi glavni rukovodilac odbrane od poplava, a u sluajevima koji nisu predvieni planovima za odbranu od poplava takvu odluku donose nadleni organi civilne zatite, odnosno odgovarajue operativno telo odreeno planom iz lana 29. ovog zakona.

lan 33.
Preduzea i druga pravna lica koja koriste akumulacione i retencione basene, duna su da ove objekte odravaju i iskoriavaju na nain kojim se obezbeuje prihvatanje poplavnih talasa, u meri koja odgovara veliini i drugim tehnikim osobinama ovih objekata. Veliinu zapremine, odnosno visinu slobodnog prostora koji se mora u akumulaciji odravati za prihvatanje poplavnih talasa u pojedinim periodima kao i pogonske uslove za isputanje vode iz akumulacije, odreuje ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Preduzea i druga pravna lica iz stava 1. ovog lana duna su da redovno dostavljaju ministarstvu nadlenom za poslove vodoprivrede, Republikom hidrometeorolokom zavodu i glavnom rukovodiocu za odbranu od poplava, podatke o stanju i stepenu napunjenosti akumulacionih basena.

lan 34.
Ako se zbog nagomilavanja leda stvore ledene pregrade koje mogu prouzrokovati poplave ili ako zbog pokretanja leda u rekama moe doi do oteenja objekata za zatitu od tetnog dejstva voda i drugih objekata, preduzee se mere za razbijanje i otklanjanje leda prema planovima iz l. 28. i 29. ovog zakona. Mere iz stava 1. ovog lana da bi se zatitili od oteenja mostovi, prelazi, vodoprivredni, plovni i drugi objekti i postrojenja, duna su preduzimati preduzea koja te objekte i postrojenja grade ili odravaju i iskoriavaju u skladu sa planovima iz stava 1. ovog lana i nareenjima rukovodioca za odbranu od poplava.

lan 35.
U sluaju proglaenja vanrednog stanja odbrane od poplava pored mera predvienih planovima iz l. 28. i 29. ovog zakona preduzee se i sledee mere: evakuacija stanovnitva, mobilizacija graana i njihovih sredstava, ljudstva i sredstava preduzea i drugih pravnih lica, radi sprovoenja mera i spasavanja lica i imovine.

lan 36.

Zemljite izmeu nasipa za odbranu od poplava i korita (inundaciono podruje) vodotoka i na zatienoj strani iza nasipa u irini od 50 metara moe se koristiti na nain kojim se ne ugroava sprovoenje odbrane od poplava a u skladu sa planom odbrane od poplava. Sastavni deo nasipa za odbranu od poplave ine zatitni pojas sa umom i zatitnim zelenilom (zatitne ume) u inundacionom podruju u irini od 50 metara pored nasipa. Gazdovanje zatitnim umama sprovodi javno vodoprivredno preduzee u skladu sa posebnom umskom osnovom. Osnova iz stava 3. ovog lana mora biti usklaena sa planom odbrane od poplava. Vodno zemljite se moe koristiti, bez vodoprivredne saglasnosti, kao panjak, livada i oranica. U plavnim zonama mogu se graditi objekti u skladu sa prostornim odnosno urbanistikim lanovima kojima se odreuje zemljite koje je ugroeno od poplava i uslovi gradnje na tom zemljitu.

lan 37.
U cilju spreavanja dejstva erozije i bujica sopstvenici, odnosno korisnici zemljita duni su da grade i odravaju zatitne objekte (pregrade, ustave, retencije i sl.), izvode zatitne radove (poumljavanje, zatravljivanje, terasiranje, ienje korita i sl.) i sprovode mere zatite (zabrana ili ogranienje see drvea, zabrane ili ogranienja vaenja peska, ljunka, nain korienja poljoprivrednog zemljita i dr.).

lan 38.
Na zemljitima ugroenim od erozije skuptina optine utvrdie erozivno podruje. Radi spreavanja tete od erozije skuptina optine na erozivnom podruju propisuje protiverozivne mere uz prethodno pribavljeno miljenje javnog vodoprivrednog preduzea.

lan 39.
Ako je na erozivnom podruju zbog iskoriavanja zemljita, uma, kamena i radi izvoenja radova, rekonstrukcije i izgradnje graevinskih i drugih investicionih objekata dolo do oteenja povrina zemljita i zbog toga vee izloenosti eroziji, stvaranja brazdi i jaruga, oteenja izvora, staza, puteva i vodoprivrednih objekata, izvoa radova, odnosno preduzee ili drugo pravno lice koje iskoriava objekte i druga dobra od opteg interesa, duni su da u najkraem moguem roku zatite vegetacijom ili na drugi pogodan nain dovedu zemljite i objekte u prvobitno stanje.

2. Korienje voda lan 40.

Voda se mora koristiti racionalno i ekonomino. Korienje voda za snabdevanje stanovnitva vodom za pie, sanitarne potrebe i napajanje stoke ima prvenstvo nad korienjem voda za ostale namene. U cilju obezbeenja potreba u vodi za snabdevanje stanovnitva, sanitarne i komunalne potrebe, napajanje stoke, za industrije koje trae visokokvalitetnu vodu (prehrambena, lekova i dr.) i malih potroaa, podzemne vode sa kvalitetom podobnim za pie i vode sa izvora po pravilu se imaju koristiti samo za podmirenje navedenih potreba.

Prilikom svakog zahvatanja povrinskih voda mora se nizvodno od zahvata obezbediti garantovani minimum. Prirodnim jezerima, izvorima, javnim bunarima i javnim esmama upravlja optina, ako posebnim zakonom nije drugaije propisano. Nain iskoriavanja i odravanja seoskih vodovoda vri se u skladu sa optim uslovima koje propisuje skuptina optine. Ministar vodoprivrede donosi blii propis o nainu odreivanja garantovanog minimuma.

lan 41.
Voda koja slui ili je namenjena za pie ili za proizvodnju i preradu ivotnih namirnica i sanitarno higijenske i rekreativne potrebe i mineralna voda koja slui za pie ne sme sadravati materije kodljive za zdravlje iznad propisanih granica a u pogledu fizikih, hemijskih, biolokih, bakteriolokih, virusolokih i radiolokih svojstava mora odgovarati propisanim uslovima. Vode koje su vodoprivrednom osnovom ili na drugi nain odreene za pie ne mogu se koristiti za druge svrhe na nain koji bi nepovoljno uticao na potrebnu koliinu i svojstva vode. Voda koja je namenjena za navodnjavanje poljoprivrednih kultura mora biti propisanog kvaliteta. Ministar nadlean za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar poljoprivrede) i ministar zdravlja i zatite ivotne sredine, donose blii propis o kvalitetu vode koja se koristi za navodnjavanje poljoprivrednih kultura i vodosnabdevanje ribnjaka. Ministar zdravlja i zatite ivotne sredine donosi blii propis o kvalitetu vode koja slui ili je namenjena za pie ili proizvodnju ili preradu ivotnih namirnica, za sanitarno higijenske i rekreativne potrebe. + Sudska praksa

lan 42.
U cilju korienja vode za potrebe vodosnabdevanja i rekreacije vri se sistematsko ispitivanje kvaliteta vode na vodozahvatima (zona neposredne zatite) i javnim kupalitima. Sistematsko ispitivanje iz stava 1. ovog lana vri se prema programu koji donosi Vlada. Sistematsko ispitivanje iz stava 2 . ovog lana vri organizacija koja je posebnim propisom ovlaena za obavljanje tih poslova.

lan 43.
Podruja na kojima se nalaze izvorita koja se po koliini i kvalitetu mogu koristiti ili se koriste za snabdevanje vodom za pie moraju biti zatiena od namernog ili sluajnog zagaivanja i drugih uticaja koji mogu nepovoljno delovati na izdanost izvorita i na zdravstvenu ispravnost vode. Mere zatite iz stava 1. ovog lana, za izvorita i druge objekte vodosnabdevanja odreuju se vodoprivrednom osnovom i prostornim planom.

lan 44.
Izvorita od posebnog znaaja slue za regionalno snabdevanje vodom. Izvorita iz stava 1. ovog lana i njegove granice odreuje Vlada.

lan 45.
Podruja na kojima se nalaze izvorita iz lana 43. ovog zakona su pod posebnom zatitom. U podrujima iz stava 1. ovog lana ustanovljavaju se tri zone zatite i to: ira zona zatite, ua zona zatite i zona neposredne zatite. ira zona zatite obuhvata podruje iz stava 1. ovog lana. Ua zona zatite obuhvata povrinu akumulacionog jezera na najviem nivou vode, s obalnim pojasom u irini od oko 500 metara. Zona neposredne zatite nalazi se unutar ue zone zatite. Podruje ue zone zatite i zone neposredne zatite sa reimima organizacije, ureenja i korienja prostora u uoj i iroj zoni zatite utvruju se prostornim, odnosno urbanistikim planovima u skladu sa hidrogeolokim i drugim svojstvima zemljita. Reenje o odreivanju i odravanju zona i pojaseva sanitarne zatite i ogranienja iz stava 1. ovog lana donosi ministar zdravlja i zatite ivotne sredine u skladu sa propisom o nainu odreivanja i odravanja zona i pojaseva sanitarne zatite. Ministar zdravlja i zatite ivotne sredine donosi blii propis iz stava 7. ovog lana.

lan 46.
Za zone neposredne zatite i ue zone zatite koje su pod umom, optom i posebnom umskom osnovom odreuju se posebni uslovi i nain gazdovanja umama i umskim zamljitem, u skladu s namenom tih zona i propisanim merama zatite.

lan 47.
Sanitarne i druge preventivne mere zatite izvorita odnose se na sve tri zone zatite podruja izvorita.

lan 48.
Javno vodoprivredno preduzee, odnosno drugo preduzee privremeno e ograniiti ili uskratiti korienje vode ukoliko zbog rekonstrukcije i kvarova na objektima i postrojenjima, nastupi nestaica vode u tolikoj meri da se ne mogu zadovoljiti sve potrebe, u skladu sa prioritetima za korienje vode utvrenim ovim zakonom i vodoprivrednom osnovom.

lan 49.
Komunalna i druga preduzea kao i druga pravna lica koja koriste vode, duna su da postave ureaje za merenje, da mere i registruju koliinu zahvaene vode i da podatke o tome dostavljaju javnom vodoprivrednom preduzeu.

lan 50.
Radi zatite, korienja i upotrebe povrinskih voda obavezno se prate kvantitativni parametri voda. Kvantitativne parametre iz stava 1. ovog lana prati Republiki hidrometeoroloki zavod prema posebnom programu koji donosi Vlada.

lan 51.
Radi zatite i korienja podzemnih voda obavezno se prati stanje nivoa i kvaliteta podzemnih voda prve freatske izdani, dubljih izdani i dubokih podzemnih voda. Stanje nivoa i kvaliteta podzemnih voda prve (freatske) izdani, prati Republiki hidrometeoroloki zavod, a dubljih izdani i dubokih podzemnih voda, preduzee, odnosno drugo pravno lice kome to poveri ministarstvo nadleno za geoloke poslove. Preduzee ili drugo pravno lice koje prati nivo podzemnih voda prve izdani putem svojih kontrolnih (pijezometarskih) bunara, duno je da podatke redovno dostavlja Republikom hidrometeorolokom zavodu. Podaci iz stava 2. ovog lana su javni i mogu se koristiti bez naknade.

lan 52.
Ako se prilikom buenja i istranih radova u rudarstvu ili prilikom izvoenja rudarskih i drugih radova naie na podzemne vodonosne slojeve, izuzev prve (freatske) izdani, izvoa je duan da odmah obavesti ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede i ministarstvo nadleno za geoloke poslove i preduzme mere da ne doe do zagaivanja podzemnih voda. Ako se pronaene vode iz stava 1. ovog lana nee odmah iskoriavati izvoa je duan da o svom troku zatvori buotinu. Bunari i buotine sa slobodnim isticanjem vode moraju biti opremljeni ureajima za regulisanje isticanja i zatvaranja i zatitu voda od zagaivanja.

3. Zatita voda lan 53.

Zatita voda od zagaivanja sprovodi se radi omoguavanja nekodljivog i nesmetanog korienja voda, zatite zdravlja ljudi, ivotinjskog i biljnog sveta i zatite ivotne sredine. Zatita voda od zagaivanja sprovodi se zabranom, organiavanjem i spreavanjem unoenja u vode opasnih i tetnih materija, propisivanjem i preuzimanjem drugih mera sa ouvanje i poboljanje kvaliteta voda. Zatita voda od zagaivanja sprovodi se kontrolom i zabranom rada brana i ustava na rekama koje remete u odreenom periodu godine osnovne karakteristike vodotoka.

lan 54.
Zatita voda od zagaivanja sprovodi se u skladu sa planom za zatitu voda od zagaivanja. Planom za zatitu voda od zagaivanja utvruju se naroito: mere za spreavanje ili ograniavanje unoenja u vide opasnih i tetnih materija, mere za spreavanje i odlaganje otpadnih i drugih materija na podrujima na kojima to moe uticati na pogoranje kvaliteta voda, mere za preiavanje zagaenih voda, nain sprovoenja interventnih mera u odreenim sluajevima zagaivanja, organizacije koje su dune sprovoditi pojedine mere, rokovi za smanjenje zagaivanja vode, kao i odgovornosti i ovlaenja u vezi sa sprovoenjem zatite. Plan za zatitu voda od zagaivanja donosi Vlada.

Plan za zatitu voda od zagaivanja priprema ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede i ministarstvo nadleno za poslove zdravlja i zatitu ivotne sredine.

lan 55.
Radi utvrivanja upotrebljivosti vode za odreene namene vri se klasifikacija voda i kategorizacija vodotoka. Klasifikacijom voda se vri opta podela voda u klase i odreuju osnovni pokazatelji i granice njihovih dozvoljenih vrednosti za pojedine namene. Kategorizacijom vodotoka se vri razvrstavanje vodotoka i jezera, odnosno njihovih delova prema kvalitetu vode koji treba da se odri, odnosno postigne radi stvaranja uslova za ivot stanovnitva i razvoj privrede. Vlada donosi blii propis o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka.

lan 56.
U cilju zatite voda zabranjeno je: 1) unoenje opasnih i tetih materija koje dovode do prekoraenja propisanih vrednosti; 2) unoenje vrstih i tenih materija koje mogu zagaditi vodu ili mogu izazvati zamuljivanje, zaslanjivanje vode i taloenje nanosa; 3) isputanje u javnu kanalizaciju otpadnih voda koje sadre opasne i tetne materije iznad propisanih vrednosti ili koje mogu tetno delovati na mogunost preiavanja voda iz kanalizacije ili koje mogu otetiti kanalizaciju i postrojenje za preiavanje voda; 4) korienje naputenih bunara kao septikih jama; 5) ostavljanje u koritu za veliku vodu prirodnih i vetakih vodotoka i jezera materijala koji mogu zagaditi vode. Ministar zdravlja i zatite ivotne sredine donosi blii propis o opasnim i tetnim materijama u vodama. Skuptina optine donosi blii propis o sanitarno-tehnikim uslovima za isputanje otpadnih voda u javnu kanalizaciju. + Sudska praksa

lan 57.
U cilju praenja stanja zagaenosti voda vri se sistematsko ispitivanje kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, na propisani nain. Sistematsko ispitivanje kvaliteta voda vri se prema programu koji donosi Vlada. Republiki hidrometeoroloki zavod vri sistematsko ispitivanje iz stava 1. ovog lana. Ministar vodoprivrede i ministar zdravlja i zatite ivotne sredine donose blii propis o nainu ispitivanja kvaliteta voda.

lan 58.
Republiki hidrometeoroloki zavod dostavlja izvetaj o stanju i promenama kvaliteta voda za

prethodnu godinu (do 30. aprila tekue godine za prethodnu godinu) ministarstvu nadlenom za poslove vodoprivrede, ministarstvu nadlenom za poslove zdravlja i zatitu ivotne sredine i javnom vodoprivrednom preduzeu. Republiki hidrometeoroloki zavod je duan da odmah po saznanju o havarijskom zagaivanju voda obavesti o tome ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede, ministarstvo nadleno za poslove zdravlja i zatitu ivotne sredine i javno vodoprivredno preduzee. Republiki hidrometeoroloki zavod duan je da omogui korienje podataka iz lana 57. ovog zakona svim zainteresovanim naunim i strunim organizacijama, bez naknade. Republiki hidrometeoroloki zavod u sluaju havarijskih zagaenja voda duan je da neprekidno prati kretanje talasa havarijskog zagaenja vode du vodotoka i obavetava nadlene organe i javno vodoprivredno preduzee sve do trenutka nestanka havarijskog zagaenja.

lan 59.
Komunalna i druga preduzea, kao i druga pravna lica koja isputaju otpadne vode u prijemnike i javnu kanalizaciju duna su da postave ureaj za merenje, da mere i registruju koliine otpadnih voda i da podatke o tome dostave javnom vodoprivrednom preduzeu. Preduzea i druga pravna lica koja imaju ureaje za preiavanje vode i merne ureaje duna su ove ureaje odravati u ispravnom stanju i obezbediti njihovo redovno funkcionisanje i vode dnevnik rada ureaja za preiavanje voda. Preduzea i druga pravna lica iz stava 1. ovog lana koja isputaju otpadne vode u prijemnike i javnu kanalizaciju duna su da obezbede ispitivanje kvaliteta preko preduzea i drugih pravnih lica koja su ovlaena za vrenje ovih ispitivanja. Ministar vodoprivrede i ministar zdravlja i zatite ivotne sredine donose blii propis o nainu i postupku za ispitivanje kvaliteta otpadnih voda, minimalnom broju ispitivanja, kao i sadrini izvetaja o utvrenom kvalitetu otpadnih voda. + Sudska praksa

lan 60.
Preduzea i druga pravna lica mogu da vre odreenu vrstu (fiziko-hemijskih, mikrobiolokih, hidrobiolokih, bakteriolokih i radiolokih) ispitivanja kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, kao i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ako ispunjavaju uslove u pogledu kadrova, opreme, prostorija i druge propisane uslove. Ministar vodoprivrede i ministar zdravlja i zatite ivotne sredine aktom odreuju preduzea i druga pravna lica koja ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog lana. Akt iz stava 3. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Preduzea i druga pravna lica iz stava 1. ovog lana duna su da rezultate ispitivanja dostave Republikom hidrometeorolokom zavodu i javnom vodoprivrednom preduzeu jedanput meseno, a obavetenje o havarijskom zagaenju vode u toku istog dana.

lan 61.
Ako doe do neposredne opasnosti od zagaenja ili do zagaenja vodotoka ili jezera i podzemnih voda, preduzea i druga pravna lica iz lana 59. ovog zakona duna su da preduzmu potrebne mere za smanjenje zagaivanja.

Ako preduzea i druga pravna lica ne postupe u smislu stava 1. ovog lana, mere za smanjenje zagaivanja preduzee javno vodoprivredno preduzee o njihovom troku.

lan 62.
Preduzea i druga pravna lica koja isputaju otpadnu vodu u prijemnike duna su da vre sanaciju i preduzimaju mere za smanjivanje i spreavanje zagaivanja vode i planiraju sredstva i rokove za njihovo ostvarivanje.

lan 63.
Graanin, sopstvenik, odnosno korisnik dela obale, zapovednik plovnog objekta i drugo odgovorno lice na plovnom objektu, duan je da odmah prijavi nadlenom organu (kapetaniji pristanita ili vodoprivrednoj inspekciji ili organu unutranjih poslova ili javnom vodoprivrednom preduzeu) ako primeti da je dolo do zagaivanja vode i u vodotoku i jezeru.

V. OGRANIENjE PRAVA SOPSTVENIKA, ODNOSNO KORISNIKA

1. Ogranienje prava lan 64.
Sopstvenik, odnosno korisnik zemljita duan je da: 1) dopusti prolaz preko zemljita licima koja su ovlaena da premeravaju, snimaju, projektuju i obeleavaju zemljite ili vode, za potrebe izgradnje ili rekonstrukcije vodoprivrednih objekata, organima koji vre inspekcijski nadzor, kao i licima koja izvode radove na izgradnji, rekonstrukciji i odravanju tih objekata; 2) dopusti korienje korita za veliku vodu i obalu reke u irini od 3 metra licima koja su ovlaena da vre pregled stanja i odravanja renih korita i obala; 3) dopusti slobodno oticanje vode koja dolazi sa uzvodnih zemljita bez promene pravca i brzine vode; 4) gazdujue umama na inundacionom podruju tako da se ne prave smetnje prirodnom oticanju vode i leda, plovidbi na plovnim putevima, odravanju objekata za zatitu od tetnog dejstva voda i sprovoenju objekata za zatitu od tetnog dejstva voda i sprovoenju odbrane od poplava. Sopstvenik, odnosno korisnik zemljita ima pravo na naknadu tete u sluajevima iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana. Prava i obaveze i druge odnose koji nastanu u vezi s izvoenjem radova iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana sporazumno ureuju sopstvenik, odnosno korisnik zemljita i preduzee koje izvodi radove. + Sudska praksa

lan 65.
Na izgraeni seoski vodovod se mogu prikljuiti preduzea i druga pravna lica i graani koji nisu uestvovali u izgradnji tog vodovoda pod sledeim uslovima:

1. ako isti, s obzirom na koliinu vode, moe da zadovolji njihove potrebe, i 2. ako se njihovo snabdevanje vodom ne moe drukije reiti na ekonomian i racionalan nain. Odobrenje za prikljuak iz stava 1. ovog lana izdaje optinski organ uprave nadlean za poslove vodoprivrede. Preduzea i druga pravna lica i graani koji se prikljuuju na vodovod iz stava 1. ovog lana obavezna su: 1. da nadoknade srazmerni deo trokova izgradnje; 2. da od asa prikljuenja snose trokove odravanja i iskoriavanja vodovoda; 3. da snose sve trokove prikljuenja. Preduzea i druga pravna lica i graani koji su se prikljuili na seoski vodovod imaju jednaka prava kao i ostali investitori, odnosno korisnici seoskog vodovoda.

lan 66.
Kada se izgradnjom objekta kojim se trajno podie nivo vode prirodnog vodotoka poveavaju trokovi zatite od tetnog dejstva voda, vlasnik, odnosno korisnik tog objekta duan je da te poveane trokove naknadi preduzeu koje je prema ovom zakonu duno da preduzme mere zatite od tetnog dejstva voda.

lan 67.
Sopstvenik, odnosno korisnik vodnog zemljita, odnosno sopstvenik ili korisnik vodoprivrednog objekta na obali duan je da na zahtev javnog vodoprivrednog preduzea, uestvuje na delu na kome je sopstvenik, odnosno korisnik u izvoenju manjih radova na odravanju korita za veliku vodu i obala, osim korita za malu vodu, radi spreavanja erozije, odronjavanja obala ili zaguivanja korita zbog tetne vegetacije ili drugih prepreka koje mogu ometati normalan proticaj vode. Radi zatite obale od ruenja i radi uvrivanja korita i obezbeenja proticanja vode i leda, vodoprivredni inspektor e, na zahtev javnog vodoprivrednog preduzea, naloiti sopstveniku, odnosno korisniku zemljita koji ini obalu da na tom zemljitu izvre saenje drvea i bunastog bilja.

lan 68.
Sopstvenik, odnosno korisnik zemljita duan je da na zahtev javnog vodoprivrednog preduzea ukloni drvo iz korita bujinih tokova. Ako sopstvenik, odnosno korisnik ne ukloni drvo iz korita bujinih tokova, odnosno ako je sopstvenik, odnosno korisnik nepoznat, uklanjanje e izvriti javno vodoprivredno preduzee bez naknade vrednosti uklonjenog drveta.

2. Posebne mere lan 69.

Radi zatite voda i vodotoka, spreavanja oteenja i zatite vodoprivrednih objekata i postrojenja, zabranjeno je: 1) izvriti radnje koje mogu otetiti korita i obale prirodnih i vetakih vodotoka, kao i objekata za

ureenje vodnih tokova ili za zatitu od tetnog dejstva voda; 2) unositi u prirodne, vetake vodotoke, jezera i retencije, kamen, zemlju, jalovinu, poseeno drvo i drugi materijal, kao i uputati zagaene vode i materije; 3) izvoditi radove i vaditi materijal iz vodotoka, koji bi mogli ugroziti: vodni reim, stabilnost brane ili njenu namensku upotrebu, stabilnost odbrambenih nasipa, regulacionih i drugih vodoprivrednih objekata, kao i menjati prirodne uslove u okolini akumulacionih i retencionih basena usled ega bi moglo doi do klizanja terena, pojave erozije ili nastajanja vododerina i bujica; 4) graditi objekte ili vriti sadnju u plavnoj zoni na nain koji ometa proticanje vode i leda ili je u suprotnosti sa propisima za gradnju na plavnom podruju; 5) saditi drvee na odbrambenom nasipu ili pored nasipa u pojasu irine 10 metara prema vodotoku i 50 metara na branjenom podruju, raunajui od noice nasipa; 6) saditi drvee pored kanala u pojasu od 5 metara sa obe strane, raunajui od ivice kanala; 7) kopati bunare, rovove i paralelne kanale du nasipa u pojasu 50 metara prema vodotoku i 100 metara prema branjenom podruju, izuzev ukoliko je tehnikom dokumentacijom dokazano da nije ugroena stabilnost nasipa; 8) menjati ili presecati tokove podzemnih voda, odnosno iskoriavati te vode u obimu kojim se ugroavaju snabdevanje pitkom ili tehnolokom vodom, mineralna i termalna izvorita, stabilnost tla i objekata; 9) na kanalima na udaljenosti manjoj od 2 metra, odnosno drugoj udaljenosti utvrenoj odlukom javnog vodoprivrednog preduzea, orati ili kopati zemlju i obavljati druge radnje kojima se mogu otetiti kanali ili poremetiti njihovo redovno funkcionisanje. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana javno vodoprivredno preduzee moe odobriti obradu zemljita, saenje drvea ili drugih zasada, seu drvea, ispau stoke ili obavljanje drugih radova ako se time ne ugroava stabilnost i sigurnost vodoprivrednih objekata, odnosno vodni reim.

lan 70.
Sopstvenik, odnosno korisnik zemljita duan je da dozvoli drugom sopstveniku, odnosno korisniku izvoenje radova radi dovoenja, odnosno odvoenja vode preko njegovog zemljita ako ne postoje povoljniji tehniki ili ekonomski uslovi, uz pravo na naknadu tete koju sporazumno utvruju. Ako zainteresovane strane ne postignu sporazum o utvrivanju prava slubenosti i o visini odgovarajue naknade odluku donosi sud.

lan 71.
Sopstvenik, odnosno korisnik zemljita duan je da dopusti da javno vodoprivredno preduzee, odnosno drugo preduzee na njegovom zemljitu privremeno smesti materijal izvaen iz vodotoka i jezera radi izvrenja vodoprivrednih radova i da taj materijal transportuje preko tog zemljita. U sluaju iz stava 1. ovog lana sopstvenik, odnosno korisnik zemljita ima pravo na naknadu tete.

VI. - poglavlje brisano lan 72. - brisan -

Vidi: l. 1. Zakona - 54/96-1326.

+

lan 73. - brisan Vidi: l. 1. Zakona - 54/96-1326.

+

lan 74. - brisan Vidi: l. 1. Zakona - 54/96-1326.

+

lan 75. - brisan Vidi: l. 1. Zakona - 54/96-1326.

+

lan 76. - brisan Vidi: l. 1. Zakona - 54/96-1326.

+

lan 77. - brisan Vidi: l. 1. Zakona - 54/96-1326.

+

lan 78. - brisan Vidi: l. 1. Zakona - 54/96-1326.

+

lan 79. - brisan Vidi: l. 1. Zakona - 54/96-1326.

+

lan 80. - brisan Vidi: l. 1. Zakona - 54/96-1326.

+

VII. JAVNO VODOPRIVREDNO PREDUZEE

lan 81.
Osniva se Javno vodoprivredno preduzee "Srbijavode" sa potpunom odgovornou (u daljem tekstu: javno vodoprivredno preduzee) za obavljanje vodoprivredne delatnosti. Skraeni naziv preduzea je: JVP "Srbijavode" sa p.o. Sedite preduzea je u Beogradu. Javno vodoprivredno preduzee iz stava 1. ovog lana upravlja vodoprivrednim objektima iz lana 4. take 1. take 2. - akumulacije i brodske prevodnice i take 4. ovog zakona, kao dobrima u optoj upotrebi, osim objekata koje su preduzea i druga pravna lica izgradila za sopstvene potrebe. Objekti iz stava 2. ovog lana i druga sredstva kojima raspolae javno vodoprivredno preduzee su u dravnoj svojini. + Vidi: l. 2. Zakona - 54/96-1326. l. 227. Zakona - 30/2010-81.

Sudska praksa Pravna miljenja

lan 82.
Delatnost javnog vodoprivrednog preduzea je: gazdovanje vodnim resursima i usklaivanje potrebe za vodom raznih korisnika; praenje, odravanje i unapreivanje vodnog reima; odravanje i rekonstrukcija vodoprivrednih objekata; organizovanje i sprovoenje odbrane od poplava; odvoenje suvinih voda i organizovanje odbrane od unutranjih voda na melioracionom podruju; organizovanje i sprovoenje mera za zatitu od bujica i erozije; obezbeenje vode za korienje; organizovanje i sprovoenje mera za zatitu voda od zagaivanja; vrenje investitorskih poslova kod izgradnje, odnosno rekonstrukcije vodoprivrednih objekata; izradu tehnike dokumentacije u oblasti vodoprivrede; pripremanje planova i programa u vodoprivredi; organizovanje i voenje vodoprivrednog informacionog

sistema i dokumentacije o vodama; izvravanje zadataka iz meudravnih sporazuma u oblasti vodoprivrede i organizovanje studijsko-istraivakih radova u oblasti vodoprivrede. Delatnosti iz stava 1. ovog lana su od javnog interesa. Javno vodoprivredno preduzee moe studijsko-istraivake radove iz stava 1. ovog lana poveriti nauno-istraivakoj instituciji. Statutom javnog vodoprivrednog preduzea blie se ureuju pitanja unutranje organizacije, delokrug rada organa preduzea, prava i obaveze delova preduzea u pravnom prometu, ovlaenja u pogledu raspolaganja sredstvima od strane delova preduzea i druga pitanja od znaaja za poslovanje preduzea. + Vidi: l. 3. Zakona - 54/96-1326. l. 227. Zakona - 30/2010-81.
+

Sudska praksa Pravna miljenja

lan 83.
Javno vodoprivredno preduzee moe samostalno ili sa stranim, odnosno domaim licima da osnuje preduzea za obavljanje pojedinih delatnosti iz predmeta svog poslovanja ako te delatnosti predstavljaju tehniko-tehnoloku i ekonomsku celinu. Pretvaranje dravne svojine u druge oblike i organizovanje javnog vodoprivrednog preduzea u drutvo vrie se na nain odreen propisima kojima se ureuje pitanje transformacije drutvenih preduzea u preduzea u meovitoj ili privatnoj svojini, u skladu sa programom prestrukturiranja koji donosi Upravni odbor javnog vodoprivrednog preduzea. U sluaju iz stava 2. ovog lana, uee dravnog kapitala ne moe biti manje od 51% od ukupnog kapitala javnog vodoprivrednog preduzea. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 84.
Javno vodoprivredno preduzee donosi dugorone i srednjorone planove razvoja i godinji program rada. Na planove razvoja iz stava 1. ovog lana saglasnost daje Vlada, a na godinji program rada saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 85.
Nad javnim vodoprivrednim preduzeem ne moe se sprovoditi postupak steaja. U sluaju nastupanja uslova za otvaranje i sprovoenje steajnog postupka nad javnim vodoprivrednim preduzeem, Narodna skuptina Republike Srbije preduzima mere za obezbeenje uslova za nesmetan rad javnog vodoprivrednog preduzea i jemi za njegove obaveze. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 86.
Javno vodoprivredno preduzee stie i pribavlja finansijska sredstva za obavljanje delatnosti i to iz: 1) sredstava budeta Republike Srbije koja se obezbeuju za realizaciju poslova od opteg interesa, 2) naknada utvrenih ovim zakonom, 3) ulaganja domaih i stranih lica, 4) izdavanjem i prodajom hartija od vrednosti, 5) prodajom delova preduzea, izdavanjem deonica i iz drugih izvora. + Vidi: l. 4. Zakona - 54/96-1326. l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 87.
Organi javnog vodoprivrednog preduzea su: Upravni odbor, direktor i Nadzorni odbor. l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 88.
Organ upravljanja javnog vodoprivrednog preduzea je Upravni odbor, koji ima 11 lanova, od ega tri lana Upravnog odbora se imenuju od predstavnika zaposlenih u javnom vodoprivrednom preduzeu na nain utvren statutom. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 89.
U sluaju organizovanja javnog vodoprivrednog preduzea, kao preduzea u meovitoj svojini broj lanova Upravnog odbora poveava se za broj predstavnika vlasnika kapitala srazmerno visini tog kapitala u ukupnom kapitalu preduzea. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 90.
Upravni odbor: 1) utvruje poslovnu politiku; 2) donosi dugorone i srednjorone planove razvoja i godinji program rada; 3) odluuje o statusnim promenama; 4) odluuje o smanjenju i poveanju glavnice; 5) odluuje o osnivanju novih preduzea; 6) usvaja izvetaje o poslovanju preduzea i godinji obraun; 7) donosi statut i odluku o usvajanju plana razvoja i programa rada;

8) donosi investicione odluke; 9) utvruje visinu naknada koje predstavljaju izvor prihoda; 10) odluuje o kupovini deonica, odnosno udela drugih preduzea; 11) utvruje normative i standarde za redovno odravanje vodoprivrednih objekata i kriterijuma za obrazovanje cena na redovnom odravanju, kao i uslove i nain korienja vodoprivrednih objekata. Odluku iz stava 1. taka 9. ovog lana Upravni odbor donosi uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove vodoprivrede. Obrazovanjem Skuptine, poslove iz stava 1. ta. 2, 3, 4, 5. i 10. ovog lana, obavlja Skuptina. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 91.
Direktor javnog vodoprivrednog preduzea predstavlja i zastupa preduzee, organizuje i rukovodi procesom rada, vodi poslovanje preduzea, samostalno donosi odluke i odgovara za zakonitost rada javnog vodoprivrednog preduzea, predlae program rada i plan razvoja i preduzima mere za njihovo sprovoenje, izvrava odluke Upravnog odbora, potpisuje kolektivni ugovor, vri druge poslove odreene zakonom i statutom. Direktor javnog vodoprivrednog preduzea donosi akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost Upravnog odbora. Organizovanjem javnog vodoprivrednog preduzea u preduzee u meovitoj svojini, direktora imenuje Upravni odbor uz saglasnost Vlade. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 92.
Nadzorni odbor javnog vodoprivrednog preduzea ima pet lanova. Nadzorni odbor vri nadzor nad poslovanjem javnog vodoprivrednog preduzea, pregleda godinji izvetaj i godinji obraun. O rezultatima nadzora u pismenom obliku Nadzorni odbor obavetava Vladu i Upravni odbor javnog vodoprivrednog preduzea. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 93.
Vlada: 1) daje saglasnost na statut javnog vodoprivrednog preduzea; 2) daje saglasnost na program prestrukturiranja; 3) daje saglasnost na statusne promene preduzea; 4) daje saglasnost na osnivanje ili suosnivanje preduzea za obavljanje pojedinih delatnosti iz oblasti poslovanja javnog vodoprivrednog preduzea;

5) imenuje lanove upravnog odbora; 6) imenuje direktora javnog vodoprivrednog preduzea; 7) imenuje lanove Nadzornog odbora; 8) razmatra izvetaj Nadzornog odbora. Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.
+

lan 94.
Radi zatite interesa graana, preduzea i drugih pravnih lica statutom ili drugim optim aktom javnog vodoprivrednog preduzea, utvrdie se poslovi koji se u vrenju vodoprivredne delatnosti moraju obavljati u tom preduzeu u vreme trajka i nain njihovog izvravanja, u skladu sa zakonom. Direktor javnog vodoprivrednog preduzea e odrediti radnike koji e raditi na izvravanju poslova iz stava 1. ovog lana i nain njihovog izvravanja. Prema licu koje ne izvri nalog direktora iz stava 2. ovog lana preduzee se mere utvrene statutom, odnosno kolektivnim ugovorom. U sluaju da se preduzimanjem mera iz stava 2. ovog lana ne moe obezbediti zatita interesa iz stava 1. ovog lana, ministar vodoprivrede preduzima mere kojima se obezbeuje zatita tog interesa. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 95.
Ako javno vodoprivredno preduzee zbog nedostatka sredstava nije u mogunosti da kvalitetno i uredno izvrava poslove, a posebno da kvalitetno i uredno odrava, stara se o uvanju, redovnom odravanju, korienju i funkcionisanju vodoprivrednih objekata, duno je da o tome blagovremeno obavesti ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 96.
Javno vodoprivredno preduzee je duno da u vrenju javnih ovlaenja obezbedi efikasno i pod jednakim uslovima ostvarivanje prava i dunosti preduzea i drugih pravnih lica i graana pod uslovima utvrenim ovim zakonom. Protiv upravnog akta javnog vodoprivrednog preduzea u vrenju javnih ovlaenja moe se podneti alba ministarstvu nadlenom za poslove vodoprivrede. Javno vodoprivredno preduzee u vrenju javnih ovlaenja ima pravo na stvarne trokove utvrene optim aktom preduzea. Na opti akt iz stava 3. ovog lana saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.
+

Sudska praksa

VIII. VODNA ZADRUGA

lan 97.
U cilju odbrane od tetnog dejstva voda ili obezbeenja uslova za korienje voda, zainteresovana lica na melioracionom podruju ili delu melioracionog podruja mogu osnovati vodnu zadrugu u skladu sa zakonom kojim se ureuju pitanja poslovanja i osnivanja zadruge.

lan 98.
Vodna zadruga je duna da radove na odvodnjavanju i navodnjavanju uskladi sa planovima i programima javnog vodoprivrednog preduzea.

IX. FINANSIRANjE VODOPRIVREDNE DELATNOSTI

lan 99.
Sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti iz lana 82. ovog zakona obezbeuju se iz naknade za korienje voda; naknade za zatitu voda; naknade za odvodnjavanje; naknade za navodnjavanje; naknade za izvaeni materijal iz vodotoka i naknade za korienje vodoprivrednih objekata i za vrenje drugih usluga, kao i iz sredstava budeta Republike Srbije za finansiranje poslova od opteg interesa. Naknada za korienje voda plaa se za korienje povrinskih, podzemnih i mineralnih voda. Sredstva ostvarena od naknade za odvodnjavanje, naknade za navodnjavanje i naknade za korienje vodoprivrednih objekata i za vrenje drugih usluga su prihod javnog vodoprivrednog preduzea. Sredstva ostvarena od naknade za korienje voda, naknade za zatitu voda i naknade za izvaeni materijal iz vodotoka evidentiraju se na posebnom raunu ministarstva nadlenog za poslove vodoprivrede. Visini naknade iz stava 4. ovog lana utvruje Vlada. + Vidi: l. 1. Zakona - 53/93-2460. l. 6. Zakona - 54/96-1326. l. 227. Zakona - 30/2010-81.
+

Sudska praksa

lan 99a
Poslovi od opteg interesa su: 1) izgradnja, rekonstrukcija i odravanje objekata za zatitu od tetnog dejstva voda; 2) izgradnja, rekonstrukcija i odravanje vienamenskih akumulacija, hidromelioracionih objekata i objekata regionalnih sistema za snabdevanje vodom do vodozahvata pojedinih korisnika, odnosno do prikljuka na komunalni sistem vodosnabdevanja, kao i za izgradnju objekata za vodosnabdevanje naselja koja se ne mogu ukljuiti u regionalne sisteme za snabdevanje vodom; 3) preduzimanje mera za zatitu voda od zagaivanja (ispitivanje kvaliteta voda, izgradnju, rekonstrukciju i proirenje ureaja i postrojenja za preiavanje voda i dr);

4) zatita zemljita od erozije; 5) studijsko-istrani radovi (vodoprivredni informacioni sistem, istrani radovi, izrada studija, planova, programa, vodoprivrednih osnova, vodoprivrednog bilansa, katastara, tehnikih propisa i normativa i dr.); 6) realizacija obaveza i uee u meunarodnoj saradnji. Sredstva ostvarena od naknada iz lana 99. stav 4. ovog zakona i druga sredstva obezbeena u budetu Republike Srbije za namene iz stava 1. ovog lana koriste se prema godinjem programu radova. Sredstva iz stava 2. ovog lana koriste se kao uee u finansiranju poslova od opteg interesa. Program iz stava 2. ovog lana donosi Vlada. Programom iz stava 2. ovog lana odreuju se objekti, vrsta i obim radova koji e se finansirati u periodu za koji se program donosi, predraun radova, dinamika izvoenja radova i ulaganja, visina uea i druga pitanja vezana za izgradnju, rekonstrukciju i odravanje vodoprivrednih objekata. Blie uslove i kriterijume za dodelu i korienje sredstava i nain dodele sredstava iz stava 2. ovog lana, utvruje ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Dodelu sredstava za izgradnju i izvoenje drugih radova vri ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede, ugovorom na osnovu sprovedenog konkursa. Neutroena sredstva u prethodnoj godini prenose se za iste namene u narednu godinu. + Vidi: l. 7. Zakona - 54/96-1326. l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 100.
Naknadu za odvodnjavanje plaaju korisnici, odnosno sopstvenici poljoprivrednog, graevinskog i umskog zemljita, zemljita pod saobraajnicama i drugog zemljita na melioracionom podruju koje se neposredno, odnosno posredno odvodnjava. Naknada za odvodnjavanje se ne plaa za zemljite pod nasipima za odbranu od poplave, pod ribnjacima i retencijama, kanalima i drugim vodoprivrednim objektima kojima upravlja javno vodoprivredno preduzee. Visina naknade iz stava 1. ovog lana utvruje se u zavisnosti od visine trokova odvodnjavanja i odravanja, funkcionisanja i izgradnje objekata za odvodnjavanje na melioracionom podruju. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 101.
Naknada za odvodnjavanje poljoprivrednog i umskog zemljita obraunava se i plaa na osnovu katastarskog prihoda, odnosno po jedinici povrine. Naknada za odvodnjavanje umskog zemljita ne moe biti manja od polovine propisne naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljita. Naknada za odvodnjavanje graevinskog zemljita plaa se po jedinici povrine, zavisno od namene zemljita, koliine vode koja se sa njega sliva. Visina naknade iz stava 3. ovog lana ne moe biti manja od desetostrukog ni vea od

dvadesetostrukog iznosa naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljita. Sredstva ostvarena od naknade iz st. 1. i 3. ovog lana koriste se za odravanje, funkcionisanje i izgradnju objekata za odvodnjavanje na melioracionom podruju. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 102.
Naknada za navodnjavanje plaaju sopstvenici, odnosno korisnici zemljita za koje je obezbeena voda. Visina naknade za navodnjavanje se odreuje u zavisnosti od visine trokova za odravanje i funkcionisanje objekata za navodnjavanje i koliine zahvaene vode iskazane po m3 ili po jedinici povrine. Sredstva ostvarena od naknade za navodnjavanje koriste se za odravanje, funkcionisanje i rekonstrukciju objekata za navodnjavanje na melioracionom podruju. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 103.
Naknadu za korienje voda plaaju korisnici povrinskih, podzemnih i mineralnih voda srazmerno koliini i kvalitetu zahvaene vode i zavisno od namene za koju se voda koristi. Javno elektroprivredno preduzee plaa naknadu srazmerno koliini proizvedene elektrine energije u hidroelektranama. Sredstva ostvarena od naknade za korienje voda koriste se za finansiranje izgradnje objekata za snabdevanje stanovnitva i privrede vodom i za ureenje vodotoka. + Vidi: l. 2. Zakona - 53/93-2460. l. 8. Zakona - 54/96-1326. l. 227. Zakona - 30/2010-81.
+

Sudska praksa

lan 104.
Naknadu za zatitu voda plaaju preduzea i druga pravna lica i graani srazmerno koliini, stepenu zagaenosti i vrsti otpadne ili druge vode promenjenih svojstava, odnosno druge materije kojom se pogorava kvalitet voda i uslovi njenog korienja, koju direktno ili indirektno isputaju u povrinske ili podzemne vode. Sredstva ostvarena od naknade za zatitu voda koriste se za preduzimanje mera zatite voda od zagaivanja i preiavanja otpadnih voda. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.

lan 105.
Naknada za izvaeni pesak, ljunak i drugi materijal izvaen iz korita vodotoka, sprudova, naputenih

korita i sa obala prirodnih vodotoka, prirodnih i vetakih akumulacija i na podrujima ugroenim od erozije, plaa se prema koliini izvaenog materijala. Deo naknade za izvaeni materijal iz vodotoka u visini od 40%, korisnici uplauju na raun budeta optine a deo ove naknade u visini od 60% na raun javnog vodoprivrednog preduzea. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana koriste se za ureenje vodotoka. + Vidi: l. 3. Zakona - 53/93-2460. l. 9. Zakona - 54/96-1326. l. 227. Zakona - 30/2010-81.
+

Pravna miljenja

lan 106.
Visinu naknada za korienje vodoprivrednih objekata i za vrenje drugih usluga (plovidba, proizvodnja elektrine energije i dr.), utvruje javno vodoprivredno preduzee uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove vodoprivrede. + Vidi: l. 227. Zakona - 30/2010-81.
+

Sudska praksa

lan 107.
U pogledu rokova plaanja akontacije naknada, zastarelosti, kamata, obnove postupka i postupka prinudne naplate naknada i drugih pitanja koja nisu ureena ovim zakonom, kada su u pitanju preduzea koja imaju status korporacija primenjuju se propisi o porezu na dobit korporacija a za ostale obveznike plaanja naknada propisi o plaanju poreza na dohodak graana. + Vidi: l. 4. Zakona - 53/93-2460. l. 227. Zakona - 30/2010-81.
+

Sudska praksa

X. UPRAVNI ODBOR
lan 108.
Nadzor nad zakonitou akata javnog vodoprivrednog preduzea kojima se reava o pravima i dunostima graana, preduzea i drugih pravnih lica i inspekcijski nadzor u oblasti vodoprivrede vri ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Inspekcijski nadzor obuhvata nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa i optih akata koji se odnose na izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih objekata i izvoenje drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom reimu. Inspekcijski nadzor u oblasti koja se odnosi na vodu za pie vre organi sanitarne inspekcije.

lan 109.

U vrenju poslova vodoprivredne inspekcije, vodoprivredni inspektor: 1) vri kontrolu nad izgradnjom objekata i izvoenjem drugih radova koji mogu da prouzrokuju kvalitativne ili kvantitativne promene u prirodnom ili vetaki uspostavljenom vodnom reimu; 2) vri kontrolu vodoprivrednih dozvola, vodoprivrednih saglasnosti, potvrda, dokumentacije za odbranu od poplava, vodnih knjiga, katastara voda, zagaivaa voda, bujinih tokova i vodoprivrednih objekata, poslovnih knjiga i ostalih dokumenata; 3) vri kontrolu naina iskoriavanja vodoprivrednih objekata radi utvrivanja da li je njihovo iskoriavanje u skladu sa izdatim vodoprivrednim saglasnostima, vodoprivrednim dozvolama i potvrdama; 4) kontrolie funkcionisanje ureaja na objektima koji su od znaaja za sigurnost objekata i postrojenja; 5) kontrolie reim i kvalitet voda u prirodnim i vetakim vodotocima, jezerima i podzemnim vodama; 6) kontrolie funkcionisanje, ispravnost i efikasnost ureaja za preiavanje otpadnih voda; 7) kontrolie potovanje propisanog vodnog reima u pogledu obezbeenja garantovanog minimalnog proticaja nizvodno od zahvata. Vodoprivredni inspektor ovlaen je i duan da naredi da se utvrene nepravilnosti i nedostaci otklone u roku koji on odredi i to da: 1) zabrani, odnosno obustavi izvoenje radova koji se izvode suprotno izdatoj vodoprivrednoj saglasnosti, odnosno vodoprivrednoj dozvoli ili bez vodoprivredne saglasnosti, odnosno vodoprivredne dozvole; 2) naredi saenje drvea i bunastog bilja u sluajevima utvrenim ovim zakonom; 3) zabranjeni ili ogranieni korienje voda, isputanje voda, vaenje materijala, odnosno korienje objekata i postrojenja u sluajevima utvrenim ovim zakonom; 4) naredi ruenje objekata i postrojenja ili uklanjanje drvea i bunastog bilja koji su izgraeni, odnosno zasaeni bez vodoprivredne saglasnosti, ako u roku odreenom reenjem vodoprivrednog inspektora nije podnet zahtev za izdavanje vodoprivredne saglasnosti ili je podnet zahtev pravosnano odbijen; 5) naredi prestanak rada preduzea i drugim pravnim licima kada utvrdi da otpadne vode koje isputaju sadre opasne materije u koliinama veim od dozvoljenih, dok se koliine tih materija ne smanje ispod dozvoljenih granica. Preduzea i druga pravna lica i graani duni su da vodoprivrednom inspektoru omogue vrenje nadzora i prue potrebne podatke.

lan 110.
Ako prilikom vrenja nadzora utvrdi da se preduzee ili drugo pravno lice i graanin nisu pridravali ovog zakona ili propisa donetih na osnovu njega, vodoprivredni inspektor pismeno e konstatovati naene nepravilnosti i nedostatke i naredie reenjem mere za njihovo otklanjanje, odreujui i rokove za njihovo sprovoenje. Protiv reenja vodoprivrednog inspektora moe se izjaviti alba Vladi. alba protiv reenja iz stava 1. ovog lana ne odlae izvrenje reenja.

lan 111.
Vodoprivredni inspektor moe po potrebi organizovati uzimanje uzoraka vode i otpadnih voda radi analize i provere stepena zagaenosti voda a trokove analize snosi preduzee i drugo pravno lice ili graanin od koga potie zagaenje ako analiza pokae da je dolo do zagaenja vode iznad propisanih granica.

lan 112.
Poslove vodoprivrednog inspektora moe obavljati radnik koji pored zakonom utvrenih uslova za rad u organima uprave ima strunu spremu sedmog stupnja i to: diplomirani graevinski inenjer, hidrotehnikog smera, diplomirani inenjer umarstva, bujiarskog smera, diplomirani tehnolog, diplomirani inenjer poljoprivrede, vodoprivrednog smera i sa najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima iz okvira vodoprivredne delatnosti.

lan 113.
Organ sanitarne inspekcije je ovlaen i duan da: 1) zabrani korienje za druge svrhe vode koja slui za pie ili je namenjena za pie, ako bi to korienje nepovoljno uticalo na zdravstvenu ispravnost vode; 2) zabrani izgradnju ili upotrebu objekata i postrojenja, korienje zemljita ili vrenje druge delatnosti u zoni zatite, odnosno koja su u pojasu sanitarne zatite, izvorita koja slue za javno snabdevanje vodom za pie, ako to ugroava zdravstvenu ispravnost; 3) zabrani izgradnju ili rekonstrukciju, odnosno putanje u rad objekata i postrojenja za javno snabdevanje vodom za pie ako nije pribavljena saglasnost nadlenog organa za poslove zdravlja i zatite ivotne sredine; 4) naredi otklanjanje nedostataka na objektima i postrojenjima za javno snabdevanje vodom za pie koji mogu nepovoljno delovati na zdravstvenu ispravnost vode za pie; 5) zabrani upotrebu vode za pie za koju je ovlaeno preduzee ili drugo pravno lice utvrdilo da s obzirom na propisana fizika, hemijska, bioloka, bakterioloka, virusoloka i radioloka svojstva, nije zdravstveno ispravna; 6) naredi preiavanje, dezinfekciju i druge propisane sanitarne mere radi popravke ili zatite kvaliteta vode za pie; 7) naredi preduzimanje drugih mera koje su potrebne u cilju zatite zdravstvene ispravnosti vode za pie.

XI. KAZNENE ODREDBE

lan 114.
Ko oteti, uniti ili uini neupotrebljivim vodoprivredni objekat kaznie se za krivino delo zatvorom do pet godina.

lan 115.
Ko vaenjem peska, ljunka i drugog materijala iz korita vodotoka, oteti korito, obale i regulacione

graevine kaznie se za krivino delo zatvorom do pet godina ili novanom kaznom.

lan 116.
Ko bez vodoprivredne dozvole vri punjenje akumulacije ili koristi vode iz akumulacije i time izazove opasnost po ivot ili zdravlje ljudi ili imovine veih razmera kaznie se za krivino delo zatvorom do pet godina.

lan 117.
Preduzee ili drugo pravno lice kaznie se za privredni prestup novanom kaznom u iznosu od 200.000 do 3.000.000 dinara ako: 1) izvodi radove na izgradnji novih ili rekonstrukciju ili uklanjanje postojeih vodoprivrednih objekata ili izgradnju ili rekonstrukciju drugih objekata ili postrojenja, ili vri druge radove bez vodoprivredne saglasnosti ili protivno izdatoj vodoprivrednoj saglasnosti (lan 16. stav 1. ovog zakona); 2) vri neku radnju bez vodoprivredne dozvole (lan 18. ovog zakona) ili protivno vodoprivrednoj dozvoli (lan 19. stav 1. ovog zakona); 3) pravo steeno na osnovu vodoprivredne dozvole prenosi bez saglasnosti organa, odnosno javnog vodoprivrednog preduzea koji je izdao dozvolu (lan 19. stav 4. ovog zakona); 4) preduzee ili drugo pravno lice ako ne donese plan za odbranu od poplava (lan 30. stav 3. ovog zakona); 5) ne preduzme mere za zatitu vodoprivrednih, plovnih ili drugih objekata i postrojenja u sluaju nagomilavanja leda (lan 34. stav 2. ovog zakona); 6) u plavnim zonama gradi objekte suprotno propisanim uslovima (lan 36. stav 6. ovog zakona); 7) kao izvoa radova ili preduzee ili drugo pravno lice koje iskoriava objekte ili druga dobra ne preduzme potrebne mere iz lana 39. ovog zakona; 8) prilikom svakog zahvatanja povrinskih voda, nizvodno od zahvata ne obezbedi vode za potrebe garantovanog minimuma (lan 40. stav 4. ovog zakona); 9) voda za pie sadri materije kodljive za zdravlje iznad propisanih granica, a u pogledu fizikih, hemijskih, biolokih, bakteriolokih, virusolokih i radiolokih svojstava ne odgovara propisanim uslovima (lan 41. stav 1. ovog zakona); 10) vodu odreenu za pie koristi za druge svrhe koje nepovoljno utiu na potrebnu koliinu i svojstvo vode (lan 41. stav 2. ovog zakona); 11) preduzme neku od radnji iz lana 56. ovog zakona; 12) ne preduzme potrebne mere iz lana 61. stav 1. ovog zakona; 13) ako preduzme neku od radnji iz lana 69. ovog zakona. Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 90.000 do 200.000 dinara. + Vidi: l. 5. Zakona - 53/93-2460. l. 34. Zakona - 48/94-1497. l. 45. Zakona - 101/2005-28.
+

Sudska praksa

lan 118.
Preduzee ili drugo pravno lice kaznie se za prekraj novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara ako: 1) ne dostavi podatke o potronji i koliinama vode radi izrade vodoprivrednog bilansa (lan 13. stav 5. ovog zakona); 2) u postupku pripreme tehnike dokumentacije za izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih vodoprivrednih i drugih objekata i izvoenje drugih radova, ne pribavi vodoprivredne uslove (lan 15. stav 1. ovog zakona); 3) sve izdate vodoprivredne saglasnosti, vodoprivredne dozvole i potvrde ne registruje u vodnoj knjizi (lan 24. stav 1. ovog zakona) ili sve izdate vodoprivredne saglasnosti, vodoprivredne dozvole i potvrde ne dostavi ministarstvu nadlenom za poslove vodoprivrede (lan 24. stav 2. ovog zakona); 4) katastre zagaivaa voda, vodoprivrednih objekata, bujinih tokova i protiverozionih objekata ne vodi na propisani nain (lan 25. stav 1. ovog zakona); 5) koristi akumulacione i retencione basene suprotno lanu 33. stav 1. ovog zakona; 6) ne dostavi podatke iz lana 33. stav 3. ovog zakona; 7) ako zemljite koristi na nain kojim se ugroava sprovoenje odbrane od poplava (lan 36. stav 1. ovog zakona); 8) ako ne preduzme mere iz lana 37. ovog zakona; 9) protivno vodoprivrednoj osnovi ili prostornom planu ne zatiti izvorite i druge objekte od namernog ili sluajnog zagaenja ili drugih uticaja koji mogu nepovoljno delovati na izdanost izvorita i na zdravstvenu ispravnost vode (lan 43. ovog zakona); 10) ukoliko privremeno ne ogranii ili uskrati korienje vode u sluajevima predvienim u lanu 48. ovog zakona; 11) ne postave ureaj za merenje, mere i registruju koliinu zahvaene vode i podatke o tome ne dostave javnom vodoprivrednom preduzeu (lan 49. ovog zakona); 12) redovno ne dostavlja podatke o nivou i kvalitetu podzemnih voda prve izdani koje prate putem svojih kontrolnih (pijezometarskih) bunara (lan 51. stav 3. ovog zakona); 13) kao izvoa radova ne postupi po odredbama lana 52. st. 1. i 2. ovog zakona; 14) bunare i buotine sa slobodnim isticanjem vode ne opremi ureajima za regulisanje isticanja i zatvaranja i zatitu voda od zagaivanja (lan 52. stav 3. ovog zakona); 15) ne postave ureaje za merenje, mere i registruju koliine otpadnih voda i da podatke o tome dostave javnom vodoprivrednom preduzeu (lan 59. stav 1. ovog zakona); 16) ureaj za preiavanje voda i merne ureaje ne odravaju u ispravnom stanju i ne obezbeuju njihovo redovno funkcionisanje i ne vode dnevnik rada ovih ureaja (lan 59. stav 2. ovog zakona); 17) ne obezbede ispitivanje kvaliteta voda koje isputaju u prijemnike i javnu kanalizaciju, preko preduzea i drugih pravnih lica koja su ovlaena za vrenje ovih ispitivanja (lan 59. stav 3. ovog zakona); 18) ne dostave Republikom hidrometeorolokom zavodu, rezultate ispitivanja u rokovima odreenim lanom 60. stav 5. ovog zakona;

19) ne preduzmu mere iz lana 62. ovog zakona; 20) kao sopstvenik, odnosno korisnik dela obale primeti a ne prijavi nadlenom organu da je dolo do zagaivanja voda u vodotocima i jezeru (lan 63. ovog zakona); 21) kao sopstvenik, odnosno korisnik zemljita ne dopusti korienje nekog od prava iz l. 64. ovog zakona; 22) kao sopstvenik ili korisnik vodnog zemljita, odnosno sopstvenik ili korisnik vodnog zemljita na obali ne izvri neku od radnji iz lana 67. ovog zakona; 23) iz korita bujinih tokova ne ukloni drvo na zahtev javnog vodoprivrednog preduzea (lan 68. stav 1. ovog zakona); 24) kao sopstvenik, odnosno korisnik zemljita ne dopusti korienje nekog od prava iz lana 71. stav 1. ovog zakona; 25) vodoprivrednom inspektoru ne omogui vrenje nadzora ili mu ne prui potrebne podatke (lan 109. ovog zakona); 26) ne postupi po reenju vodoprivrednog inspektora, odnosno organa sanitarne inspekcije donetog na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, ukoliko za takvu radnju nije propisana stroa kazna; 27) postupi protivno propisu donetom na osnovu ovlaenja iz ovog zakona ukoliko za takvu radnju nije propisana stroa kazna. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. Odgovorno lice u Republikom hidrometeorolokom zavodu kaznie se za prekraj novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ako ne vri sistematsko ispitivanje kvaliteta voda u vodotocima, u skladu sa programom iz l. 57. stav 2. ovog zakona ili ako ne izvri neku obavezu iz lana 58. ovog zakona. + Vidi: l. 45. Zakona - 53/93-2467. l. 2. Zakona - 67/93-3111. l. 34. Zakona - 48/94-1497. l. 45. Zakona - 101/2005-28.

lan 119.
Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara za prekraj kaznie se graanin ako: 1) u postupku pripreme tehnike dokumentacije za izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih vodoprivrednih i drugih objekata i izvoenje drugih radova ne pribavi vodoprivredne uslove (lan 15. stav 1. ovog zakona); 2) izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji objekata ili postrojenja ili vri druge radove bez vodoprivredne saglasnosti ili protivno izdatoj vodoprivrednoj saglasnosti (lan 16. stav 1. ovog zakona); 3) vri neku radnju bez vodoprivredne dozvole, odnosno nove vodoprivredne dozvole (lan 18. ovog zakona) ili protivno vodoprivrednoj dozvoli (lan 19. stav 1. ovog zakona); 4) pravo steeno na osnovu vodoprivredne dozvole prenosi bez saglasnosti organa koji je izdao dozvolu (lan 19. stav 4. ovog zakona); 5) u plavnim zonama gradi objekte suprotno propisanim uslovima (lan 36. stav 6. ovog zakona); 6) ne prijavi da je dolo do zagaenja voda u vodotocima i jezerima (lan 63. ovog zakona).

Za prekraj e se kazniti graanin novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ako izvri i neku od radnji iz lana 117. stav 1. ta. 7, 8, 10, 11. i 13. i lana 118. stav 1. ta. 7, 8, 13, 14, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26. i 27. ovog zakona. + Vidi: l. 45. Zakona - 53/93-2467. l. 2. Zakona - 67/93-3111. l. 34. Zakona - 48/94-1497. l. 45. Zakona - 101/2005-28.

lan 120.
Za krivino delo iz lana 115. ovog zakona uiniocu e se pored propisane kazne oduzeti i predmet izvrenja krivinog dela.

lan 121.
Za privredni prestup iz lana 117. stav 1. taka 1. ovog zakona preduzeu ili drugom pravnom licu pored propisane kazne izrei e se i zatitna mera obaveznog oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje privrednog prestupa ili namenjeni za izvrenje privrednog prestupa ili su nastali ili pribavljeni izvrenjem privrednog prestupa. Za privredni prestup iz lana 117. stav 1. taka 3. ovog zakona moe se preduzeu ili drugom pravnom licu pored propisane kazne izrei i zatitna mera oduzimanja imovinske koristi. Odgovornom licu iz lana 117. stav 2. ovog zakona moe se za privredni prestup iz lana 117. stav 1. ta. 1, 2, 3, 4, 5, 7. i 8. ovog zakona pored propisane kazne izrei i zatitna mera zabrana vrenja odreenih dunosti.

lan 122.
Za prekraj iz lana 119. stav 1. taka 2. ovog zakona moe se graaninu pored kazne izrei zatitna mera oduzimanja imovinske koristi steene izvrenjem prekraja. Za prekraj iz lana 119. stav 1. taka 2. ovog zakona, graaninu pored kazne izrei e se i zatitna mera obaveznog oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje prekraja ili su nastali ili pribavljeni izvrenjem prekraja.

lan 123.
Vodoprivredni inspektor privremeno e oduzeti predmet izvrenja iz l. 120, 121. i 122. ovog zakona. O oduzimanju predmeta vodoprivredni inspektor je duan da izda potvrdu sa tanim naznaenjem oduzetog predmeta. O izvrenom privremenom oduzimanju predmeta vodoprivredni inspektor je duan da odmah obavesti organ nadlean za pokretanje postupka zbog uinjenog krivinog dela, privrednog prestupa ili prekraja.

lan 124.
Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u ministarstvu nadlenom za poslove vodoprivrede i organu sanitarne inspekcije ako u vrenju inspekcijskog nadzora

ne preduzme mere u skladu sa l. 109. i 113. ovog zakona. + Vidi: l. 45. Zakona - 53/93-2467. l. 2. Zakona - 67/93-3111. l. 34. Zakona - 48/94-1497. l. 45. Zakona - 101/2005-28.

XII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 125.
Granice vodnih podruja iz lana 6. ovog zakona utvrdie vlada u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 126.
Vodoprivredna osnova Republike Srbije donee se najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vodoprivredne osnove za vodna podruja iz lana 10. ovog zakona donee se najkasnije u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do donoenja vodoprivredne osnove, vodoprivredni uslovi, vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole mogu se izdavati u skladu s postojeom dokumentacijom.

lan 127.
Ministar vodoprivrede donee propise iz lana 1. stav 3, lana 23. stav 2, lana 24. stav 3, lana 25. stav 4. i lana 40. stav 7. ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ministar zdravlja i zatitne ivotne sredine donee propise iz lana 41. stav 5, lana 45. stav 8. i lana 56. stav 2. ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ministar vodoprivrede i ministar zdravlja i zatite ivotne sredine donee propise iz lana 25. stav 3, lana 57. stav 4, lana 59. stav 4 i lana 60. stav 2. ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ministar poljoprivrede i ministar zdravlja i zatite ivotne sredine donee propis iz lana 41. stav 4. ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Skuptina optine donee propis iz lana 56. stav 3. ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 128.
Sopstvenici odnosno korisnici postojeih vodoprivrednih objekata i postrojenja duni su da nain korienja ovih objekata usklade sa vodoprivrednom osnovom u roku odreenom u vodoprivrednoj osnovi. Ako se nain korienja objekata i postrojenja iz stava 1. ovog lana ne uskladi s vodoprivrednom osnovom u roku odreenom tom osnovom, ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede zabranie iskoriavanje tih objekata i postrojenja dok se ne usklade s vodoprivrednom osnovom.

lan 129.
Fond iz lana 72. stav 1. ovog zakona poee s radom 1. januara 1992. godine. Drutveni fond za vode Srbije, Drutveni fond voda Vojvodine i Drutveni fond za vode Kosova i Metohije ija je obaveza osnivanja utvrena zakonom, prestaju sa radom 31. decembra 1991. godine. Fondovi za melioraciju ija je obaveza osnivanja utvrena Zakonom o vodama ("Slubeni list SAPV", broj 25/90 i 38/90) i drutveni fondovi za melioraciju osnovani prema Zakonu o vodama ("Slubeni glasnik SRS", br. 49/89, 59/89, 14/90 i 32/90 i "Slubeni glasnik RS", br. 21/90 24/90) prestaju sa radom 31. decembra 1991. godine. Fond iz stava 1. ovog lana preuzima sredstva, prava i obaveze fondova iz st. 2. i 3. ovog lana. Fondovi iz stava 1. ovog lana preuzima sredstva, prava i obaveze fondova iz st. 2. i 3. ovog lana. Fondovi iz st. 2. i 3. ovog lana od dana stupanja na snagu ovog zakona mogu preuzimati materijalne obaveze koje se mogu izvriti u celini do 31. decembra 1991. godine. Fondovi iz st. 2. i 3. ovog lana mogu preuzeti i materijalne obaveze koje e se izvravati i posle roka utvrenog u stavu 5. ovog lana, uz saglasnost Vlade.

lan 130.
Javna vodoprivredna preduzea iz lana 81. stav 1. ta. 1, 2. i 3. ovog zakona poinju s radom 1. januara 1992. godine. Statut preduzea iz stava 1. ovog lana donee se najkasnije u roku od 90 dana od dana poetka rada javnog vodoprivrednog preduzea.

lan 131.
Vlada e imenovati vrioce dunosti direktora javnih vodoprivrednih preduzea koji e privremeno do imenovanja direktora obavljati poslove utvrene ovim zakonom. Vrioci dunosti direktora imenovae se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vrioci dunosti direktora do donoenja statuta, posebnom odlukom e utvrditi organizaciju rada i nain rukovoenja i finansijskog poslovanja u javnim vodoprivrednim preduzeima i organizovati pripremu statuta i drugih akata.

lan 132.
Danom poetka rada javnih vodoprivrednih preduzea iz lana 131. ovog zakona prestaju sa radom: 1) Javno vodoprivredno preduzee "Dunav" ("Slubeni glasnik SRS", broj 14/90); 2) Javno vodoprivredno preduzee "Vode Vojvodine" ("Slubeni list SAPV", broj 31/90). Javno vodoprivredno preduzee iz lana 81. stav 1. take 1. ovog zakona preuzima deo zaposlenih, objekte, postrojenja, ureaje i druga sredstva kojim posluje preduzee iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana. Javno vodoprivredno preduzee iz lana 81. stav 1. taka 2. ovog zakona preuzima deo zaposlenih, objekte, postrojenja, ureaje i druga sredstva kojima posluje preduzee iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana. Javno vodoprivredno preduzee iz lana 81. stav 1. taka 3. ovog zakona preuzima deo zaposlenih,

objekte, postrojenja, ureaje i druga sredstva kojim posluje preduzee iz stava 1. take 1. ovog lana. Od dana stupanja na snagu ovog zakona preduzea iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana mogu otuiti ili opteretiti imovinu, vriti prodaju ili vriti poveanje kapitala izdavanjem deonica ili zapoljavati nove radnike uz saglasnost Vlade Republike. Akti i radnje koje budu preduzela preduzea suprotno stavu 5. ovog lana nitavi su.

lan 133.
Danom poetka rada javna vodoprivredna preduzea iz lana 81. stav 1. ta. 1, 2. i 3. ovog zakona preuzimaju objekte, postrojenja, ureaje i druga sredstva kojim posluju javna vodoprivredna preduzea iz lana 132. stav 1. ta. 1. i 2. ovog zakona koja su izgraena i koriste se u vodnom podruju za koja se osnivaju ova javna vodoprivredna preduzea, kao i zaposlene koji su radili na tim objektima, postrojenjima i ureajima. Preduzee i druga pravna lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona upravljala objektima iz lana 81. stav 2. ovog zakona duna su da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, prenesu te objekte na javno vodoprivredno preduzee koje upravlja objektima na vodnom podruju na kome se nalaze objekti tih preduzea i drugih pravnih lica. Preduzeima i drugim pravnim licima iz stava 2. ovog lana, pojedine poslove javno vodoprivredno preduzee moe poveriti na osnovu ugovora kojim e se urediti uslovi za njihovo obavljanje i druga prava i obaveze u vezi sa obavljanjem tih poslova. Javno vodoprivredno preduzee osniva preduzea za obavljanje pojedinih delatnosti iz predmeta svog poslovanja, ako te delatnosti predstavljaju tehniko-tehnoloku i ekonomsku celinu ili za obavljanje delatnosti kojima se doprinosi efikasnijem i racionalnijem funkcionisanju sistema na vodnom podruju. Javno vodoprivredno preduzee preduzimanjem objekata iz stava 2. ovog lana preuzima prava i neizvrene obaveze nastale u vezi izgradnje, korienja i odravanja tih objekata. + Vidi: l. 6. Zakona - 53/93-2460.

lan 134. - brisan Vidi: l. 7. Zakona - 53/93-2460.

+

lan 135.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae: 1) Zakon o vodama ("Slubeni glasnik SRS", br. 49/89, 59/89, 14/90 i "Slubeni glasnik RS", br. 21/90 i 24/90) osim l. 5, 6, 11, 12, 13, 13a, 13b, 13v, 13g, 13d, 13, 13e, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 32a, 33, 34, 120, 140, 147. stav 1. taka 1. i lan 149. i propisi doneti na osnovu tih lanova koji prestaju da vae 31. decembra 1991. godine; 2) Zakon o vodama ("Slubeni list SAPV", br. 25/90 i 38/90) i propisi doneti na osnovu tog zakona osim l. 54. do 101, 107. i 122. i propisi doneti na osnovu tih lanova koji prestaju da vae 31. decembra 1991. godine;

3) Zakon o vodama ("Slubeni list SAPK", br. 30/76 i 20/78 i "Slubeni glasnik RS", br. 16/90 i 21/90) i propisi doneti na osnovu tog zakona, osim l. 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 17a, 17b, 17v, 24, 25, 26, 150, 151, 152, 153, 154, 155, 156, 157, 158, 159, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 166, 182, 186a, 187, 188a i propisi doneti na osnovu tih lanova koji prestaju da vae 31. decembra 1991. godine; 4) Pravilnik o sadrini vodoprivredne osnove dela vodnog podruja ("Slubeni glasnik SRS", broj 17/78); 5) Pravilnik o koliini vode koja se smatra kao neznatno mala koliina pri upotrebljavanju i odvoenju odnosno isputanju vode ("Slubeni glasnik SRS", broj 67/81); 6) Pravilnik o sadrini tehnike dokumentacije za odbranu od poplava i leda ("Slubeni glasnik SRS", broj 47/83); 7) Pravilnik o sistematskom tehnikom osmatranju vodoprivrednih objekata ("Slubeni glasnik SRS", broj 53/83); 8) Pravilnik o rokovima atestiranja vodoprivrednih objekata, ureaja i njihovih delova ("Slubeni glasnik SRS", broj 47/83); 9) Pravilnik o nainu na koji Republiki hidrometeoroloki zavod prati i dostavlja prognoze promena kvaliteta vode i upozorava na havarijska zagaenja vode ("Slubeni glasnik SRS", broj 28/84). Sastavni deo Zakona o zatiti i iskoriavanju izvorita vodosnabdevanja, koji je prema lanu 147. stav 1. taka 2. Zakona o vodama ("Slubeni glasnik SRS", br. 49/89, 59/89, 14/90 i 42/90 i "Slubeni glasnik RS", br. 21/90 i 24/90) ostao na snazi primenjivae se do donoenja vodoprivredne osnove iz lana 126. stav 1. ovog zakona.

lan 136.
Do donoenja propisa na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, ostaju na snazi: 1) Uredba o klasifikaciji voda ("Slubeni glasnik SRS", broj 5/68); 2) Uredba o kategorizaciji vodotoka ("Slubeni glasnik RS", broj 5/68); 3) Pravilnik o sadrini tehnike dokumentacije koja se podnosi u postupku za dobijanje vodoprivrede saglasnosti i vodoprivredne dozvole ("Slubeni glasnik SRS", broj 3/78); 4) Pravilnik o obrascu i nainu voenja vodne knjige ("Slubeni glasnik SRS", br. 16/78 i 20/85); 5) Pravilnik o opasnim materijama u vodama ("Slubeni glasnik SRS", broj 31/82); 6) Pravilnik o nainu odreivanja o odravanja zona i pojaseva sanitarne zatite objekata za snabdevanje vodom za pie ("Slubeni glasnik SRS", broj 33/78); 7) Pravilnik o nainu i broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Slubeni glasnik SRS", br. 47/83 i 13/84); 8) Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzea i druga pravna lica koja vre odreenu vrstu ispitivanja kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, kao i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Slubeni glasnik SRS", broj 49/90); 9) Odluka o odreivanju granice vodnih podruja ("Slubeni glasnik SRS", broj 29/90).

lan 137.
Zahtevi za izdavanje vodoprivrednih saglasnosti i vodoprivrednih dozvola podneti do stupanja na

snagu ovog zakona reavae se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme podnoenja zahteva. Zahtevi iz stava 1. ovog lana koji u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ne budu reeni, njihovo reavanje preduzee organ, odnosno javno vodoprivredno preduzee odreeni ovim zakonom.

lan 138.
Odredbe lana 108. stav 1. ovog zakona primenjivae se od 1. januara 1992. godine.

lan 139.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

OSNOVNI TEKST
Na osnovu lana 83. taka 3. Ustava Republike Srbije, donosim

Ukaz o proglaenju Zakona o vodama

Proglaava se Zakon o vodama, koji je donela Narodna skuptina Republike Srbije, na Sedmoj sednici Vanrednog zasedanja 25. jula 1991. godine. PR broj 102 U Beogradu, 30. jula 1991. godine Predsednik Republike, Slobodan Miloevi, s.r.

Zakon o vodama

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 46/91 od 31.7.1991. godine.

I. OPTE ODREDBE
lan 1.

Ovim zakonom ureuje se zatita voda, zatita od tetnog dejstva voda, korienje i upravljanje vodama, kao dobrima od opteg interesa, uslovi i nain obavljanja vodoprivredne delatnosti, organizovanje i finansiranje vodoprivredne delatnosti i nadzor nad sprovoenjem odredaba ovog zakona. Odredbe ovog zakona odnose se na sve povrinske i podzemne vode, ukljuujui vodu za pie, termalnu i mineralnu vodu. Odredbe ovog zakona odnose se i na granine i dravnom granicom preseene vodotoke i meurepublike vode u granicama Republike Srbije, ako posebnim zakonom nije drugaije propisano.

lan 2.
Vode se mogu koristiti na nain kojim se ne ugroavaju prirodna svojstva vode, ne dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi, ne ugroava biljni i ivotinjski svet, prirodne vrednosti i nepokretna kulturna dobra. Vodu prirodnih vodotoka, prirodnih jezera, prirodnih izvora, javnih bunara i javnih esmi mogu koristiti svi, pod jednakim uslovima za zadovoljavanje ivotnih potreba

lan 3.
Vodoprivrednom delatnou, u smislu ovog zakona, smatra se ureenje voda i vodotoka, zatita od tetnog dejstva voda, zatita voda od zagaivanja i obezbeivanje vode za korienje.

lan 4.
Vodoprivrednim objektima u smislu ovog zakona smatraju se: 1) objekti za zatitu od tetnog dejstva voda sa vodoprivrednim ureajima i opremom: nasipi, regulacione graevine, retencije, brane, akumulacije, odvojeni kanali, drenani bunari, ustave, crpne stanice i objekti za zatitu od erozija i bujica; 2) objekti za korienje voda: akumulacije, vodozahvati, crpne stanice, rezervoari za vodosnabdevanje, magistralni cevovodi ili kanali sa objektima, postrojenja za pripremu pitke vode i brodske prevodnice; 3) objekti za zatitu voda: glavni kolektor za dovoenje otpadnih voda do ureaja za preiavanje otpadnih voda, ureaji za preiavanje otpadnih voda i objekti za odvoenje preienih voda; 4) hidromelioracioni objekti sa vodoprivrednim ureajima i opremom: objekti za navodnjavanje i objekti za odvodnjavanje.

lan 5.
Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledee znaenje: 1) vodno podruje je podruje koje obuhvata jedan ili vie slivova ili njihovih delova koji ine prirodnu hidrografsku celini; 2) melioraciono podruje je deo vodnog podruja koje obuhvata jedan ili vie slivova unutranjih voda za koje se jedinstveno ureuje odvodnjavanje suvinih voda ili dovoenje voda za navodnjavanje; 3) vodna zadruga je oblik organizovanja korisnika voda na odreenom podruju radi korienja voda u privredne svrhe;

4) vodni reim je kvalitativno i kvantitativno stanje voda na odreenom podruju i u odreenom vremenu; 5) vodoprivredni bilans je kvantitativni i kvalitativni odnos raspoloivih i potrebnih koliina povrinskih i podzemnih voda u odreenom periodu i na odreenom podruju; 6) izvorite je prostor na kome se zahvata voda radi javnog snabdevanja stanovnitva (izvor, bunar, deo reke ili jezera, akumulacija ili njen deo); 7) javno snabdevanje stanovnitva vodom za pie je snabdevanje vodom vie od pet domainstava, odnosno vie od 20 stanovnika, snabdevanje objekata preduzea vodom, kao i graana koji samostalno obavljaju delatnosti proizvodnje i prometa ivotnih namirnica i snabdevanje vodom javnih objekata (kole, domovi kulture, autobuske i eleznike stanice i dr.); 8) garantovani minimum je proticaj koji se nizvodno od vodozahvata mora obezbediti u vodotoku; 9) korito za malu vodu je udubljenje kroz koje teku vode vodotoka pri niskim i srednjim vodama, odnosno koje je redovno pokriveno vodama jezera; 10) korito za veliku vodu je prostor preko kojeg tee velika voda vodotoka ili su pokrivena vodama jezera pri visokim vodostajima do verovatnoe pojave jednom u 50 godina; 11) obala je pojas zemljita koji se protee neposredno uz korito za veliku vodu vodotoka ili jezera, odnosno akumulacije, a obala u podruju zatienom od poplava je pojas zemljita irine 50 metara raunajui od unutranje noice nasipa prema branjenom podruju; 12) inundaciono podruje je pojas zemljita izmeu korita za malu vodu i spoljne noice nasipa, odnosno pojas zemljita izmeu korita za malu vodu i poplavne linije na podruju na kojem nisu izgraeni objekti za zatitu od tetnog dejstva voda; 13) vodno zemljite je korito i obale vodotoka, jezera i akumulacije; 14) zemljite ugroeno od erozije je zemljite na kome usled dejstva vode nastaju pojave opiranja, brazdanja, podrivanja i klizanja, kao i zemljite podlono ovim uticajima; 15) regionalni sistem za snabdevanje vodom je sistem koji snabdeva vodom dve ili vie optina; 16) javni vodovod je sistem za snabdevanje vodom za pie koji ima ureeno i zatieno izvorite, kaptau, rezervoar i vodovodnu mreu; 17) seoski vodovod je sistem za snabdevanje vodom za pie seoskog naselja koji ima ureeno i zatieno izvorite, kaptau, ureaj za pripremu vode, rezervoar i razvodnu mreu a kojim ne upravlja javno komunalno preduzee, odnosno drugo preduzee; 18) prijemnikom se smatra prirodni i vetaki vodotok, jezero i podzemne vode.

II. VODNA PODRUJA

lan 6.
Radi obezbeivanja zatite voda, zatite od tetnog dejstva voda, ureenja, korienja i upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije, obrazuju se vodna podruja i to: 1) Vodno podruje Dunava koje obuhvata delove slivova Dunava, Tise i Timoka i slivove Mlave i Peka; 2) Vodno podruje Save koje obuhvata delove slivova Save i Drine i sliv Kolubare; 3) Vodno podruje Morave koje obuhvata sliv Velike Morave i delove slivova June Morave,

Zapadne Morave, Pinje, Dragovitice, Lepenca, Belog Drima, Ibra, ajlanske i Crnog Kamena. Granice vodnih podruja iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada). Teritorija Republike Srbije predstavlja jedinstven vodoprivredni prostor.

lan 7.
Melioraciono podruje kao deo vodnog podruja obuhvata poljoprivredno, umsko i graevinsko zemljite, zemljite pod saobraajnicama i drugo zemljite za koje se sistemima za odvodnjavanje neposredno ili posredno omoguava bre i pogodnije oticanje suvine vode, sa kojeg dotie voda na zemljite koje se sistemima za odvodnjavanje titi od suvine vode i za koje se dovodi voda za navodnjavanje. Melioraciono podruje i njegove granice odreuje ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede.

III. VODNI REIM

lan 8.
Vodni reim odrava se i unapreuje ureivanjem i odravanjem vodotoka, izgradnjom i odravanjem vodoprivrednih objekata i primenom mera za zatitu od tetnog dejstva voda, korienje voda za zatitu voda od zagaivanja, a u skladu sa vodoprivrednom osnovom, odnosno vodoprivrednim uslovima, vodoprivrednim saglasnostima i vodoprivrednim dozvolama.

1. Vodoprivredna osnova lan 9.

Vodoprivredna osnova je dugoroni plan za odravanje i razvoj vodnog reima na teritoriji Republike Srbije, na jednom ili vie vodnih podruja ili delu vodnog podruja. Vodoprivredna osnova sadri naroito: postojee stanje vodnog reima i vodoprivrednih objekata na odreenom podruju, uslove za odravanje i razvoj vodnog reima kojima se obezbeuju najpovoljnija i najcelishodnija tehnika, ekonomska i ekoloka reenja za jedinstveno upravljanje vodama, zatitu od tetnog dejstva voda, zatitu voda i korienje voda. Po isteku vremena od 10 godina od dana donoenja vodoprivredne osnove preispitae se reenja utvrena vodoprivrednom osnovom. Vodoprivredna osnova vodnog podruja i dela vodnog podruja mora biti u skladu sa vodoprivrednom osnovom Republike Srbije. Vodoprivredne osnove iz stava 1. ovog lana, prostorni i urbanistiki planovi moraju biti meusobno usklaeni.

lan 10.
Vodoprivrednu osnovu Republike Srbije i vodoprivrednu osnovu vodnih podruja iz lana 6. ovog zakona donosi Vlada. Vodoprivrednu osnovu dela vodnog podruja donosi ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede.

Vodoprivrednu osnovu Republike Srbije priprema ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Vodoprivrednu osnovu vodnog podruja i dela vodnog podruja priprema javno vodoprivredno preduzee.

2. Vodoprivredni bilans i plan za upravljanje vodnim reimom lan 11.

Vodoprivredni bilans slui za praenje raspoloivih koliina voda po kvalitetu i kvantitetu za srednjorono i dugorono planiranje. Vodoprivredni bilans se izrauje za teritoriju Republike Srbije, po vodnim podrujima i njihovim delovima na propisan nain. Ministar nadlean za poslove vodoprivrede (u daljem tekstu: ministar vodoprivrede) donosi blii propis o sadrini i nainu izrade vodoprivrednog bilansa.

lan 12.
Radi zatite voda, zatite od tetnog dejstva voda i usklaene upotrebe voda, donosi se plan za upravljanje vodnim reimom. Plan za upravljanje vodnim reimom se izrauje za teritoriju Republike Srbije i vodno podruje. Planom iz stava 1 ovog lana utvruju se mere za upravljanje vodnim reimom.

lan 13.
Vodoprivredni bilans za teritoriju Republike Srbije i vodno podruje i plan za upravljanje vodnim reimom za teritoriju Republike Srbije, donosi Vlada. Vodoprivredni bilans za deo vodnog podruja i plan za upravljanje vodnim reimom za vodno podruje donosi ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Vodoprivredni bilans i plan za upravljanje vodnim reimom za teritoriju Republike Srbije, priprema ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Vodoprivredni bilans za vodno podruje i njegove delove i plan za upravljanje vodnim reimom za vodno podruje priprema javno vodoprivredno preduzee. Preduzea i druga pravna lica koja zahvataju ili isputaju vodu duna su da dostave javnom vodoprivrednom preduzeu podatke o potronji i koliinama zahvaenih i isputenih voda radi izrade vodoprivrednog bilansa.

3. Vodoprivredni uslovi lan 14.

U postupku pripreme tehnike dokumentacije za izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih objekata i za izvoenje drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom reimu, investitor je duan da pribavi vodoprivredne uslove. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana za graenje stambenih, manjih poslovnih objekata i drugih

objekata koji se grade u skladu sa odgovarajuim urbanistikim, odnosno prostornim planom i ako se prikljuuju na javni vodovod i kanalizaciju i bunare za snabdevanje vodom za pie jednog domainstva, nije potrebno pribavljanje vodoprivrednih uslova. Uz zahtev za izdavanje vodoprivrednih uslova: investitor podnosi i osnovne podatke o lokaciji, nameni i veliini objekta, a po potrebi i prethodne studije i idejna reenja kojima se blie sagledava uticaj objekta na vodni reim. Vodoprivrednim uslovima se moe propisati obaveza da se isputanje vode vri uzvodno od mesta zahvatanja vode istog korisnika. Ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede odredie poslovne i druge objekte iz stava 2. ovog lana za koje nije potrebno pribavljanje vodoprivrednih uslova.

lan 15.
Vodoprivredni uslovi su potrebni za izgradnju, odnosno rekonstrukciju objekata i izvoenje drugih radova i to: 1) brane i akumulacije; 2) sisteme za snabdevanje vodom; 3) hidroelektrane, termoelektrane i rudnike; 4) zahvat i dovoenje voda za industrijske objekte iz povrinskih i podzemnih voda; 5) industrijske objekte ije se otpadne vode isputaju u povrinske i podzemne vode ili javnu kanalizaciju; 6) postrojenja za preiavanje i objekti za odvoenje i isputanje otpadnih voda; 7) magistralne i regionalne puteve, eleznice i mostove na njima, aerodrome, prevodnice, luke i pristanita; 8) industrijske i komunalne deponije; 9) ureenje vodotoka i izgradnju zatitnih vodoprivrednih objekata; 10) magistralne naftovode, gasovode i produktovode; 11) vaenje peska, ljunka, kamena i drugog materijala iz korita vodotoka, sprudova, naputenih korita i s obala prirodnih vodotoka, prirodnih i vetakih akumulacija i na podrujima ugroenim od erozije; 12) ispiranje akumulacionih jezera ili ienje nataloenog nanosa iz akumulacionog jezera; 13) sisteme za odvodnjavanje i navodnjavanje; 14) zahvat i dovoenje vode za objekte, izuzev industrijskih, iz povrinskih i podzemnih voda; 15) objekte, izuzev industrijskih, ije se otpadne vode isputaju u povrinske i podzemne vode; 16) vetako obogaivanje podzemnih izdana; 17) ribnjake; 18) seoske vodovode; 19) izgradnju ili zatrpavanje buenih i reni bunara i drugih buotina za potrebe rudarskih i geolokih podruja;

20) saenje drvea i bunastog bilja i njihovu seu u koritu za veliku vodu i na obali; 21) promenu katastarske kulture zemljita na erozivnom podruju; 22) navodnjavanje poljoprivrednog zemljita otpadnim vodama; 23) skladitenje na obalama materija koje mogu zagaditi vodu; 24) podzemna i nadzemna skladita za naftu i njene derivate i druge opasne materije; 25) objekte, izuzev industrijskih, ije se otpadne vode isputaju u javnu kanalizaciju, osim za atmosferske vode koje nisu zagaene i vode iz domainstva; 26) vodenice i objekte na splavovima; 27) ostale objekte koji mogu privremeno, povremeno ili trajno da prouzrokuju promene u vodnom reimu ili na koje moe da utie vodni reim. Vodoprivredne uslove iz stava 1. ta. 1. do 10, 13, 22, 23. i 24. ovog lana izdaje ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Vodoprivredne uslove iz stava 1. ta. 18, 20, 21, 25. i 26. ovog lana izdaje optinski organ uprave nadlean za poslove vodoprivrede. Vodoprivredne uslove iz stava 1. ta. 11, 12, 14, 15, 16, 17, 19. i 27. ovog lana izdaje javno vodoprivredno preduzee. Pre izdavanja vodoprivrednih uslova za objekte i radove iz st. 2. i 4. ovog lana investitor je duan da pribavi miljenje Republikog hidrometeorolokog zavoda, a za objekte i radove iz stava 2. ovog lana i miljenje javnog vodoprivrednog preduzea.

4. Vodoprivredna saglasnost lan 16.

Odobrenje za izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih objekata i postrojenja i izvoenje drugih radova, izuzev objekata i radova iz lana 14. stav 2. ovog zakona, moe se izdati po prethodno pribavljenoj vodoprivrednoj saglasnosti. Vodoprivrednu saglasnost izdaje organ, odnosno javno vodoprivredno preduzee za objekte i radove za koje su izdali vodoprivredne uslove. Za objekte i radove iz lana 15. stav 1. ta. 1. (akumulacija za vodosnabdevanje) 2, 3, 5, 6, 7, 8, 14, 16, 22, 23. i 24. ovog zakona potrebna je i saglasnost ministarstva nadlenog za poslove zdravlja i zatite ivotne sredine, za objekte i radove koji se odnose na podzemne vode iz stava 1. ta. 4, 14. i 16. ovog lana ministarstva nadlenog za geoloke poslove, a za radove iz stava 1. ta. 18. i 19. ovog lana optinskog organa uprave nadlenog za poslove zdravlja i zatitu ivotne sredine.

lan 17.
Vodoprivrednom saglasnou se utvruje da je tehnika dokumentacija za objekte i radove, uraena u skladu sa vodoprivrednim uslovima. Ako se izgradnjom objekta ili izvoenjem radova ne otpone u roku od dve godine vodoprivredna saglasnost prestaje da vai.

5. Vodoprivredna dozvola

lan 18.
Vodoprivredna dozvola je potrebna za: 1) korienje i upotrebu voda iz prirodnih i vetakih vodotoka, jezera i podzemnih voda; 2) isputanje voda i drugih materija u prirodne i vetake vodotoke, jezera, podzemne vode i javnu kanalizaciju; 3) poveanje koliine zahvaenih i isputenih voda, izmenjene prirode i kvaliteta isputenih voda.

lan 19.
Vodoprivrednom dozvolom se utvruje nain i uslovi za upotrebu i korienje voda i isputanje voda. Vodoprivrednu dozvolu izdaje organ, odnosno javno vodoprivredno preduzee za objekte i radove za koje su izdali vodoprivrednu saglasnost. Vodoprivredna dozvola se izdaje na odreeno vreme a najdue za period od 10 godina. Pravo steeno na osnovu vodoprivredne dozvole ne moe se preneti na drugog korisnika bez saglasnosti organa, odnosno javnog vodoprivrednog preduzea koje je izdalo vodoprivrednu dozvolu.

lan 20.
Pravo steeno na osnovu vodoprivredne dozvole prestaje: 1) istekom roka trajanja dozvole; 2) ako se korisnik odrekne prava iz dozvole; 3) kad se pravo ne vri bez opravdanih razloga due od dve godine. Reenje o utvrivanju prestanka prava iz stava 1. ta. 2. i 3. ovog lana donosi organ odnosno javno vodoprivredno preduzee koje je izdalo vodoprivrednu dozvolu.

lan 21.
Odobrenje za upotrebu objekata i postrojenja moe se izdati ako je prethodno za njih izdata vodoprivredna dozvola. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana odobrenje za upotrebu objekata i to za regulaciju vodotoka, izgradnju nasipa, dalekovoda, magistralnih i regionalnih puteva, eleznica, magistralnih naftovoda, gasovoda i produktovoda, mostova, podzemnih i nadzemnih skladita za naftu i njene derivate i druge opasne materije, saenje drvea i bunastog bilja u koritu za veliku vodu i na obali, moe se izdati po prethodno pribavljenoj potvrdi o ispunjenosti uslova iz vodoprivredne saglasnosti. Potvrdu iz stava 2. ovog lana izdaje organ, odnosno javno vodoprivredno preduzee koje je izdalo vodoprivrednu saglasnost.

6. Ostale odredbe o vodnom reimu lan 22.

Vodoprivredni uslovi, vodoprivredna saglasnost i vodoprivredna dozvola izdaju se u skladu sa

vodoprivrednom osnovom.

lan 23.
Uz zahtev za izdavanje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole prilae se tehnika dokumentacija propisane sadrine. Ministar vodoprivrede donosi blii propis o sadrini tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole.

lan 24.
Organ, odnosno javno vodoprivredno preduzee duni su da sve izdate vodoprivredne saglasnosti, vodoprivredne dozvole i potvrdu iz lana 21. stav 2. ovog zakona registruje u vodnoj knjizi, na propisani nain. Optinski organ uprave nadlean za poslove vodoprivrede i javno vodoprivredno preduzee duni su da sve izdate vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole i potvrdu iz lana 21. stav 2. ovog zakona dostave ministarstvu nadlenom za poslove vodoprivrede. Ministar vodoprivrede donosi blii propis o obrascu i nainu voenja vodne knjige.

lan 25.
Radi obezbeenja podataka za zatitu voda i zatitu od tetnog dejstva voda, javno vodoprivredno preduzee vodi katastre zagaivaa voda, vodoprivrednih objekata i bujinih tokova, na propisan nain. Katastri iz stava 1. ovog lana su javne knjige. Ministar vodoprivrede i ministar nadlean za poslove zdravlja i zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: ministar zdravlja i zatite ivotne sredine) donose blii propis o sadrini i nainu voenja katastra zagaivaa voda. Ministar vodoprivrede donosi blii propis o sadrini i nainu voenja katastra vodoprivrednih objekata i bujinih tokova.

IV. VODOPRIVREDNA DELATNOST

1. Zatita od tetnog dejstva voda lan 26.
Zatita od tetnog dejstva voda obuhvata radove i mere za zatitu od poplava i leda, zatitu od erozije i bujica i otklanjanje posledica od takvog dejstva voda.

lan 27.
Mere i radovi za odbranu od poplava na odreenom podruju utvruju se optim i operativnim planom za odbranu od poplava. Planovi iz stava 1. ovog lana i plan zatite od elementarnih nepogoda usklauju se meusobno.

lan 28.

Opti plan za odbranu od poplava sadri mere koje se moraju preduzeti preventivno i u periodu nailaska velikih voda (spoljnih i unutranjih voda), dunosti, odgovornosti i ovlaenja u pogledu preduzimanja pojedinih radnji, nain osmatranja i evidentiranja hidrolokih i drugih podataka, prognozu pojava, obavetavanja i druge podatke. Opti plan za odbranu od poplava donosi Vlada za period od pet godina.

lan 29.
Operativni plan odbrane od poplava sadri nazive sektora i deonica, nazive preduzea i organizacija koja vre odbranu i imena odgovornih lica, potrebna sredstva, kao i kriterijume za proglaavanje redovne i vanredne odbrane od poplava. Operativni plan odbrane od poplava se donosi za period od jedne godine, a najkasnije do 30. novembra tekue godine za narednu godinu. Operativni plan za odbranu od poplava donosi ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede.

lan 30.
Planovi iz lana 27. stav 1. ovog zakona donose se za vodotoke na kojima postoje objekti za zatitu od tetnog dejstva voda. Za podruja koja nisu obuhvaena planovima iz stava 1. ovog lana, a mogu biti ugroena od poplava, mere i radove za zatitu od poplava propisuje skuptina optine. Planove za odbranu od poplava donose i preduzea i druga pravna lica ija je imovina, odnosno podruje ugroeno poplavama.

lan 31.
U sluaju opasnosti od poplava ministar vodoprivrede u sporazumu sa ministrom nadlenim za poslove saobraaja, moe na ugroenom podruju zabraniti drumski, elezniki ili reni saobraaj.

lan 32.
Odluku o probijanju nasipa i usmerenom plavljenju u sluajevima koji su predvieni planovima iz l. 28. i 29. ovog zakona donosi glavni rukovodilac odbrane od poplava, a u sluajevima koji nisu predvieni planovima za odbranu od poplava takvu odluku donose nadleni organi civilne zatite, odnosno odgovarajue operativno telo odreeno planom iz lana 29. ovog zakona.

lan 33.
Preduzea i druga pravna lica koja koriste akumulacione i retencione basene, duna su da ove objekte odravaju i iskoriavaju na nain kojim se obezbeuje prihvatanje poplavnih talasa, u meri koja odgovara veliini i drugim tehnikim osobinama ovih objekata. Veliinu zapremine, odnosno visinu slobodnog prostora koji se mora u akumulaciji odravati za prihvatanje poplavnih talasa u pojedinim periodima kao i pogonske uslove za isputanje vode iz akumulacije, odreuje ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Preduzea i druga pravna lica iz stava 1. ovog lana duna su da redovno dostavljaju ministarstvu

nadlenom za poslove vodoprivrede, Republikom hidrometeorolokom zavodu i glavnom rukovodiocu za odbranu od poplava, podatke o stanju i stepenu napunjenosti akumulacionih basena.

lan 34.
Ako se zbog nagomilavanja leda stvore ledene pregrade koje mogu prouzrokovati poplave ili ako zbog pokretanja leda u rekama moe doi do oteenja objekata za zatitu od tetnog dejstva voda i drugih objekata, preduzee se mere za razbijanje i otklanjanje leda prema planovima iz l. 28. i 29. ovog zakona. Mere iz stava 1. ovog lana da bi se zatitili od oteenja mostovi, prelazi, vodoprivredni, plovni i drugi objekti i postrojenja, duna su preduzimati preduzea koja te objekte i postrojenja grade ili odravaju i iskoriavaju u skladu sa planovima iz stava 1. ovog lana i nareenjima rukovodioca za odbranu od poplava.

lan 35.
U sluaju proglaenja vanrednog stanja odbrane od poplava pored mera predvienih planovima iz l. 28. i 29. ovog zakona preduzee se i sledee mere: evakuacija stanovnitva, mobilizacija graana i njihovih sredstava, ljudstva i sredstava preduzea i drugih pravnih lica, radi sprovoenja mera i spasavanja lica i imovine.

lan 36.
Zemljite izmeu nasipa za odbranu od poplava i korita (inundaciono podruje) vodotoka i na zatienoj strani iza nasipa u irini od 50 metara moe se koristiti na nain kojim se ne ugroava sprovoenje odbrane od poplava a u skladu sa planom odbrane od poplava. Sastavni deo nasipa za odbranu od poplave ine zatitni pojas sa umom i zatitnim zelenilom (zatitne ume) u inundacionom podruju u irini od 50 metara pored nasipa. Gazdovanje zatitnim umama sprovodi javno vodoprivredno preduzee u skladu sa posebnom umskom osnovom. Osnova iz stava 3. ovog lana mora biti usklaena sa planom odbrane od poplava. Vodno zemljite se moe koristiti, bez vodoprivredne saglasnosti, kao panjak, livada i oranica. U plavnim zonama mogu se graditi objekti u skladu sa prostornim odnosno urbanistikim lanovima kojima se odreuje zemljite koje je ugroeno od poplava i uslovi gradnje na tom zemljitu.

lan 37.
U cilju spreavanja dejstva erozije i bujica sopstvenici, odnosno korisnici zemljita duni su da grade i odravaju zatitne objekte (pregrade, ustave, retencije i sl.), izvode zatitne radove (poumljavanje, zatravljivanje, terasiranje, ienje korita i sl.) i sprovode mere zatite (zabrana ili ogranienje see drvea, zabrane ili ogranienja vaenja peska, ljunka, nain korienja poljoprivrednog zemljita i dr.).

lan 38.
Na zemljitima ugroenim od erozije skuptina optine utvrdie erozivno podruje. Radi spreavanja tete od erozije skuptina optine na erozivnom podruju propisuje protiverozivne mere uz prethodno pribavljeno miljenje javnog vodoprivrednog preduzea.

lan 39.
Ako je na erozivnom podruju zbog iskoriavanja zemljita, uma, kamena i radi izvoenja radova, rekonstrukcije i izgradnje graevinskih i drugih investicionih objekata dolo do oteenja povrina zemljita i zbog toga vee izloenosti eroziji, stvaranja brazdi i jaruga, oteenja izvora, staza, puteva i vodoprivrednih objekata, izvoa radova, odnosno preduzee ili drugo pravno lice koje iskoriava objekte i druga dobra od opteg interesa, duni su da u najkraem moguem roku zatite vegetacijom ili na drugi pogodan nain dovedu zemljite i objekte u prvobitno stanje.

2. Korienje voda lan 40.

Voda se mora koristiti racionalno i ekonomino. Korienje voda za snabdevanje stanovnitva vodom za pie, sanitarne potrebe i napajanje stoke ima prvenstvo nad korienjem voda za ostale namene. U cilju obezbeenja potreba u vodi za snabdevanje stanovnitva, sanitarne i komunalne potrebe, napajanje stoke, za industrije koje trae visokokvalitetnu vodu (prehrambena, lekova i dr.) i malih potroaa, podzemne vode sa kvalitetom podobnim za pie i vode sa izvora po pravilu se imaju koristiti samo za podmirenje navedenih potreba. Prilikom svakog zahvatanja povrinskih voda mora se nizvodno od zahvata obezbediti garantovani minimum. Prirodnim jezerima, izvorima, javnim bunarima i javnim esmama upravlja optina, ako posebnim zakonom nije drugaije propisano. Nain iskoriavanja i odravanja seoskih vodovoda vri se u skladu sa optim uslovima koje propisuje skuptina optine. Ministar vodoprivrede donosi blii propis o nainu odreivanja garantovanog minimuma.

lan 41.
Voda koja slui ili je namenjena za pie ili za proizvodnju i preradu ivotnih namirnica i sanitarno higijenske i rekreativne potrebe i mineralna voda koja slui za pie ne sme sadravati materije kodljive za zdravlje iznad propisanih granica a u pogledu fizikih, hemijskih, biolokih, bakteriolokih, virusolokih i radiolokih svojstava mora odgovarati propisanim uslovima. Vode koje su vodoprivrednom osnovom ili na drugi nain odreene za pie ne mogu se koristiti za druge svrhe na nain koji bi nepovoljno uticao na potrebnu koliinu i svojstva vode. Voda koja je namenjena za navodnjavanje poljoprivrednih kultura mora biti propisanog kvaliteta. Ministar nadlean za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar poljoprivrede) i ministar zdravlja i zatite ivotne sredine, donose blii propis o kvalitetu vode koja se koristi za navodnjavanje poljoprivrednih kultura i vodosnabdevanje ribnjaka. Ministar zdravlja i zatite ivotne sredine donosi blii propis o kvalitetu vode koja slui ili je namenjena za pie ili proizvodnju ili preradu ivotnih namirnica, za sanitarno higijenske i rekreativne potrebe.

lan 42.

U cilju korienja vode za potrebe vodosnabdevanja i rekreacije vri se sistematsko ispitivanje kvaliteta vode na vodozahvatima (zona neposredne zatite) i javnim kupalitima. Sistematsko ispitivanje iz stava 1. ovog lana vri se prema programu koji donosi Vlada. Sistematsko ispitivanje iz stava 2 . ovog lana vri organizacija koja je posebnim propisom ovlaena za obavljanje tih poslova.

lan 43.
Podruja na kojima se nalaze izvorita koja se po koliini i kvalitetu mogu koristiti ili se koriste za snabdevanje vodom za pie moraju biti zatiena od namernog ili sluajnog zagaivanja i drugih uticaja koji mogu nepovoljno delovati na izdanost izvorita i na zdravstvenu ispravnost vode. Mere zatite iz stava 1. ovog lana, za izvorita i druge objekte vodosnabdevanja odreuju se vodoprivrednom osnovom i prostornim planom.

lan 44.
Izvorita od posebnog znaaja slue za regionalno snabdevanje vodom. Izvorita iz stava 1. ovog lana i njegove granice odreuje Vlada.

lan 45.
Podruja na kojima se nalaze izvorita iz lana 43. ovog zakona su pod posebnom zatitom. U podrujima iz stava 1. ovog lana ustanovljavaju se tri zone zatite i to: ira zona zatite, ua zona zatite i zona neposredne zatite. ira zona zatite obuhvata podruje iz stava 1. ovog lana. Ua zona zatite obuhvata povrinu akumulacionog jezera na najviem nivou vode, s obalnim pojasom u irini od oko 500 metara. Zona neposredne zatite nalazi se unutar ue zone zatite. Podruje ue zone zatite i zone neposredne zatite sa reimima organizacije, ureenja i korienja prostora u uoj i iroj zoni zatite utvruju se prostornim, odnosno urbanistikim planovima u skladu sa hidrogeolokim i drugim svojstvima zemljita. Reenje o odreivanju i odravanju zona i pojaseva sanitarne zatite i ogranienja iz stava 1. ovog lana donosi ministar zdravlja i zatite ivotne sredine u skladu sa propisom o nainu odreivanja i odravanja zona i pojaseva sanitarne zatite. Ministar zdravlja i zatite ivotne sredine donosi blii propis iz stava 7. ovog lana.

lan 46.
Za zone neposredne zatite i ue zone zatite koje su pod umom, optom i posebnom umskom osnovom odreuju se posebni uslovi i nain gazdovanja umama i umskim zamljitem, u skladu s namenom tih zona i propisanim merama zatite.

lan 47.

Sanitarne i druge preventivne mere zatite izvorita odnose se na sve tri zone zatite podruja izvorita.

lan 48.
Javno vodoprivredno preduzee, odnosno drugo preduzee privremeno e ograniiti ili uskratiti korienje vode ukoliko zbog rekonstrukcije i kvarova na objektima i postrojenjima, nastupi nestaica vode u tolikoj meri da se ne mogu zadovoljiti sve potrebe, u skladu sa prioritetima za korienje vode utvrenim ovim zakonom i vodoprivrednom osnovom.

lan 49.
Komunalna i druga preduzea kao i druga pravna lica koja koriste vode, duna su da postave ureaje za merenje, da mere i registruju koliinu zahvaene vode i da podatke o tome dostavljaju javnom vodoprivrednom preduzeu.

lan 50.
Radi zatite, korienja i upotrebe povrinskih voda obavezno se prate kvantitativni parametri voda. Kvantitativne parametre iz stava 1. ovog lana prati Republiki hidrometeoroloki zavod prema posebnom programu koji donosi Vlada.

lan 51.
Radi zatite i korienja podzemnih voda obavezno se prati stanje nivoa i kvaliteta podzemnih voda prve freatske izdani, dubljih izdani i dubokih podzemnih voda. Stanje nivoa i kvaliteta podzemnih voda prve (freatske) izdani, prati Republiki hidrometeoroloki zavod, a dubljih izdani i dubokih podzemnih voda, preduzee, odnosno drugo pravno lice kome to poveri ministarstvo nadleno za geoloke poslove. Preduzee ili drugo pravno lice koje prati nivo podzemnih voda prve izdani putem svojih kontrolnih (pijezometarskih) bunara, duno je da podatke redovno dostavlja Republikom hidrometeorolokom zavodu. Podaci iz stava 2. ovog lana su javni i mogu se koristiti bez naknade.

lan 52.
Ako se prilikom buenja i istranih radova u rudarstvu ili prilikom izvoenja rudarskih i drugih radova naie na podzemne vodonosne slojeve, izuzev prve (freatske) izdani, izvoa je duan da odmah obavesti ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede i ministarstvo nadleno za geoloke poslove i preduzme mere da ne doe do zagaivanja podzemnih voda. Ako se pronaene vode iz stava 1. ovog lana nee odmah iskoriavati izvoa je duan da o svom troku zatvori buotinu. Bunari i buotine sa slobodnim isticanjem vode moraju biti opremljeni ureajima za regulisanje isticanja i zatvaranja i zatitu voda od zagaivanja.

3. Zatita voda

lan 53.
Zatita voda od zagaivanja sprovodi se radi omoguavanja nekodljivog i nesmetanog korienja voda, zatite zdravlja ljudi, ivotinjskog i biljnog sveta i zatite ivotne sredine. Zatita voda od zagaivanja sprovodi se zabranom, organiavanjem i spreavanjem unoenja u vode opasnih i tetnih materija, propisivanjem i preuzimanjem drugih mera sa ouvanje i poboljanje kvaliteta voda. Zatita voda od zagaivanja sprovodi se kontrolom i zabranom rada brana i ustava na rekama koje remete u odreenom periodu godine osnovne karakteristike vodotoka.

lan 54.
Zatita voda od zagaivanja sprovodi se u skladu sa planom za zatitu voda od zagaivanja. Planom za zatitu voda od zagaivanja utvruju se naroito: mere za spreavanje ili ograniavanje unoenja u vide opasnih i tetnih materija, mere za spreavanje i odlaganje otpadnih i drugih materija na podrujima na kojima to moe uticati na pogoranje kvaliteta voda, mere za preiavanje zagaenih voda, nain sprovoenja interventnih mera u odreenim sluajevima zagaivanja, organizacije koje su dune sprovoditi pojedine mere, rokovi za smanjenje zagaivanja vode, kao i odgovornosti i ovlaenja u vezi sa sprovoenjem zatite. Plan za zatitu voda od zagaivanja donosi Vlada. Plan za zatitu voda od zagaivanja priprema ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede i ministarstvo nadleno za poslove zdravlja i zatitu ivotne sredine.

lan 55.
Radi utvrivanja upotrebljivosti vode za odreene namene vri se klasifikacija voda i kategorizacija vodotoka. Klasifikacijom voda se vri opta podela voda u klase i odreuju osnovni pokazatelji i granice njihovih dozvoljenih vrednosti za pojedine namene. Kategorizacijom vodotoka se vri razvrstavanje vodotoka i jezera, odnosno njihovih delova prema kvalitetu vode koji treba da se odri, odnosno postigne radi stvaranja uslova za ivot stanovnitva i razvoj privrede. Vlada donosi blii propis o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka.

lan 56.
U cilju zatite voda zabranjeno je: 1) unoenje opasnih i tetih materija koje dovode do prekoraenja propisanih vrednosti; 2) unoenje vrstih i tenih materija koje mogu zagaditi vodu ili mogu izazvati zamuljivanje, zaslanjivanje vode i taloenje nanosa; 3) isputanje u javnu kanalizaciju otpadnih voda koje sadre opasne i tetne materije iznad propisanih vrednosti ili koje mogu tetno delovati na mogunost preiavanja voda iz kanalizacije ili koje mogu otetiti kanalizaciju i postrojenje za preiavanje voda; 4) korienje naputenih bunara kao septikih jama;

5) ostavljanje u koritu za veliku vodu prirodnih i vetakih vodotoka i jezera materijala koji mogu zagaditi vode. Ministar zdravlja i zatite ivotne sredine donosi blii propis o opasnim i tetnim materijama u vodama. Skuptina optine donosi blii propis o sanitarno-tehnikim uslovima za isputanje otpadnih voda u javnu kanalizaciju.

lan 57.
U cilju praenja stanja zagaenosti voda vri se sistematsko ispitivanje kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, na propisani nain. Sistematsko ispitivanje kvaliteta voda vri se prema programu koji donosi Vlada. Republiki hidrometeoroloki zavod vri sistematsko ispitivanje iz stava 1. ovog lana. Ministar vodoprivrede i ministar zdravlja i zatite ivotne sredine donose blii propis o nainu ispitivanja kvaliteta voda.

lan 58.
Republiki hidrometeoroloki zavod dostavlja izvetaj o stanju i promenama kvaliteta voda za prethodnu godinu (do 30. aprila tekue godine za prethodnu godinu) ministarstvu nadlenom za poslove vodoprivrede, ministarstvu nadlenom za poslove zdravlja i zatitu ivotne sredine i javnom vodoprivrednom preduzeu. Republiki hidrometeoroloki zavod je duan da odmah po saznanju o havarijskom zagaivanju voda obavesti o tome ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede, ministarstvo nadleno za poslove zdravlja i zatitu ivotne sredine i javno vodoprivredno preduzee. Republiki hidrometeoroloki zavod duan je da omogui korienje podataka iz lana 57. ovog zakona svim zainteresovanim naunim i strunim organizacijama, bez naknade. Republiki hidrometeoroloki zavod u sluaju havarijskih zagaenja voda duan je da neprekidno prati kretanje talasa havarijskog zagaenja vode du vodotoka i obavetava nadlene organe i javno vodoprivredno preduzee sve do trenutka nestanka havarijskog zagaenja.

lan 59.
Komunalna i druga preduzea, kao i druga pravna lica koja isputaju otpadne vode u prijemnike i javnu kanalizaciju duna su da postave ureaj za merenje, da mere i registruju koliine otpadnih voda i da podatke o tome dostave javnom vodoprivrednom preduzeu. Preduzea i druga pravna lica koja imaju ureaje za preiavanje vode i merne ureaje duna su ove ureaje odravati u ispravnom stanju i obezbediti njihovo redovno funkcionisanje i vode dnevnik rada ureaja za preiavanje voda. Preduzea i druga pravna lica iz stava 1. ovog lana koja isputaju otpadne vode u prijemnike i javnu kanalizaciju duna su da obezbede ispitivanje kvaliteta preko preduzea i drugih pravnih lica koja su ovlaena za vrenje ovih ispitivanja. Ministar vodoprivrede i ministar zdravlja i zatite ivotne sredine donose blii propis o nainu i postupku za ispitivanje kvaliteta otpadnih voda, minimalnom broju ispitivanja, kao i sadrini izvetaja o utvrenom kvalitetu otpadnih voda.

lan 60.
Preduzea i druga pravna lica mogu da vre odreenu vrstu (fiziko-hemijskih, mikrobiolokih, hidrobiolokih, bakteriolokih i radiolokih) ispitivanja kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, kao i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ako ispunjavaju uslove u pogledu kadrova, opreme, prostorija i druge propisane uslove. Ministar vodoprivrede i ministar zdravlja i zatite ivotne sredine aktom odreuju preduzea i druga pravna lica koja ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog lana. Akt iz stava 3. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Preduzea i druga pravna lica iz stava 1. ovog lana duna su da rezultate ispitivanja dostave Republikom hidrometeorolokom zavodu i javnom vodoprivrednom preduzeu jedanput meseno, a obavetenje o havarijskom zagaenju vode u toku istog dana.

lan 61.
Ako doe do neposredne opasnosti od zagaenja ili do zagaenja vodotoka ili jezera i podzemnih voda, preduzea i druga pravna lica iz lana 59. ovog zakona duna su da preduzmu potrebne mere za smanjenje zagaivanja. Ako preduzea i druga pravna lica ne postupe u smislu stava 1. ovog lana, mere za smanjenje zagaivanja preduzee javno vodoprivredno preduzee o njihovom troku.

lan 62.
Preduzea i druga pravna lica koja isputaju otpadnu vodu u prijemnike duna su da vre sanaciju i preduzimaju mere za smanjivanje i spreavanje zagaivanja vode i planiraju sredstva i rokove za njihovo ostvarivanje.

lan 63.
Graanin, sopstvenik, odnosno korisnik dela obale, zapovednik plovnog objekta i drugo odgovorno lice na plovnom objektu, duan je da odmah prijavi nadlenom organu (kapetaniji pristanita ili vodoprivrednoj inspekciji ili organu unutranjih poslova ili javnom vodoprivrednom preduzeu) ako primeti da je dolo do zagaivanja vode i u vodotoku i jezeru.

V. OGRANIENjE PRAVA SOPSTVENIKA, ODNOSNO KORISNIKA

1. Ogranienje prava lan 64.
Sopstvenik, odnosno korisnik zemljita duan je da: 1) dopusti prolaz preko zemljita licima koja su ovlaena da premeravaju, snimaju, projektuju i obeleavaju zemljite ili vode, za potrebe izgradnje ili rekonstrukcije vodoprivrednih objekata, organima koji vre inspekcijski nadzor, kao i licima koja izvode radove na izgradnji, rekonstrukciji i odravanju tih objekata;

2) dopusti korienje korita za veliku vodu i obalu reke u irini od 3 metra licima koja su ovlaena da vre pregled stanja i odravanja renih korita i obala; 3) dopusti slobodno oticanje vode koja dolazi sa uzvodnih zemljita bez promene pravca i brzine vode; 4) gazdujue umama na inundacionom podruju tako da se ne prave smetnje prirodnom oticanju vode i leda, plovidbi na plovnim putevima, odravanju objekata za zatitu od tetnog dejstva voda i sprovoenju objekata za zatitu od tetnog dejstva voda i sprovoenju odbrane od poplava. Sopstvenik, odnosno korisnik zemljita ima pravo na naknadu tete u sluajevima iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana. Prava i obaveze i druge odnose koji nastanu u vezi s izvoenjem radova iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana sporazumno ureuju sopstvenik, odnosno korisnik zemljita i preduzee koje izvodi radove.

lan 65.
Na izgraeni seoski vodovod se mogu prikljuiti preduzea i druga pravna lica i graani koji nisu uestvovali u izgradnji tog vodovoda pod sledeim uslovima: 1. ako isti, s obzirom na koliinu vode, moe da zadovolji njihove potrebe, i 2. ako se njihovo snabdevanje vodom ne moe drukije reiti na ekonomian i racionalan nain. Odobrenje za prikljuak iz stava 1. ovog lana izdaje optinski organ uprave nadlean za poslove vodoprivrede. Preduzea i druga pravna lica i graani koji se prikljuuju na vodovod iz stava 1. ovog lana obavezna su: 1. da nadoknade srazmerni deo trokova izgradnje; 2. da od asa prikljuenja snose trokove odravanja i iskoriavanja vodovoda; 3. da snose sve trokove prikljuenja. Preduzea i druga pravna lica i graani koji su se prikljuili na seoski vodovod imaju jednaka prava kao i ostali investitori, odnosno korisnici seoskog vodovoda.

lan 66.
Kada se izgradnjom objekta kojim se trajno podie nivo vode prirodnog vodotoka poveavaju trokovi zatite od tetnog dejstva voda, vlasnik, odnosno korisnik tog objekta duan je da te poveane trokove naknadi preduzeu koje je prema ovom zakonu duno da preduzme mere zatite od tetnog dejstva voda.

lan 67.
Sopstvenik, odnosno korisnik vodnog zemljita, odnosno sopstvenik ili korisnik vodoprivrednog objekta na obali duan je da na zahtev javnog vodoprivrednog preduzea, uestvuje na delu na kome je sopstvenik, odnosno korisnik u izvoenju manjih radova na odravanju korita za veliku vodu i obala, osim korita za malu vodu, radi spreavanja erozije, odronjavanja obala ili zaguivanja korita zbog tetne vegetacije ili drugih prepreka koje mogu ometati normalan proticaj vode. Radi zatite obale od ruenja i radi uvrivanja korita i obezbeenja proticanja vode i leda, vodoprivredni inspektor e, na zahtev javnog vodoprivrednog preduzea, naloiti sopstveniku, odnosno

korisniku zemljita koji ini obalu da na tom zemljitu izvre saenje drvea i bunastog bilja.

lan 68.
Sopstvenik, odnosno korisnik zemljita duan je da na zahtev javnog vodoprivrednog preduzea ukloni drvo iz korita bujinih tokova. Ako sopstvenik, odnosno korisnik ne ukloni drvo iz korita bujinih tokova, odnosno ako je sopstvenik, odnosno korisnik nepoznat, uklanjanje e izvriti javno vodoprivredno preduzee bez naknade vrednosti uklonjenog drveta.

2. Posebne mere lan 69.

Radi zatite voda i vodotoka, spreavanja oteenja i zatite vodoprivrednih objekata i postrojenja, zabranjeno je: 1) izvriti radnje koje mogu otetiti korita i obale prirodnih i vetakih vodotoka, kao i objekata za ureenje vodnih tokova ili za zatitu od tetnog dejstva voda; 2) unositi u prirodne, vetake vodotoke, jezera i retencije, kamen, zemlju, jalovinu, poseeno drvo i drugi materijal, kao i uputati zagaene vode i materije; 3) izvoditi radove i vaditi materijal iz vodotoka, koji bi mogli ugroziti: vodni reim, stabilnost brane ili njenu namensku upotrebu, stabilnost odbrambenih nasipa, regulacionih i drugih vodoprivrednih objekata, kao i menjati prirodne uslove u okolini akumulacionih i retencionih basena usled ega bi moglo doi do klizanja terena, pojave erozije ili nastajanja vododerina i bujica; 4) graditi objekte ili vriti sadnju u plavnoj zoni na nain koji ometa proticanje vode i leda ili je u suprotnosti sa propisima za gradnju na plavnom podruju; 5) saditi drvee na odbrambenom nasipu ili pored nasipa u pojasu irine 10 metara prema vodotoku i 50 metara na branjenom podruju, raunajui od noice nasipa; 6) saditi drvee pored kanala u pojasu od 5 metara sa obe strane, raunajui od ivice kanala; 7) kopati bunare, rovove i paralelne kanale du nasipa u pojasu 50 metara prema vodotoku i 100 metara prema branjenom podruju, izuzev ukoliko je tehnikom dokumentacijom dokazano da nije ugroena stabilnost nasipa; 8) menjati ili presecati tokove podzemnih voda, odnosno iskoriavati te vode u obimu kojim se ugroavaju snabdevanje pitkom ili tehnolokom vodom, mineralna i termalna izvorita, stabilnost tla i objekata; 9) na kanalima na udaljenosti manjoj od 2 metra, odnosno drugoj udaljenosti utvrenoj odlukom javnog vodoprivrednog preduzea, orati ili kopati zemlju i obavljati druge radnje kojima se mogu otetiti kanali ili poremetiti njihovo redovno funkcionisanje. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana javno vodoprivredno preduzee moe odobriti obradu zemljita, saenje drvea ili drugih zasada, seu drvea, ispau stoke ili obavljanje drugih radova ako se time ne ugroava stabilnost i sigurnost vodoprivrednih objekata, odnosno vodni reim.

lan 70.

Sopstvenik, odnosno korisnik zemljita duan je da dozvoli drugom sopstveniku, odnosno korisniku izvoenje radova radi dovoenja, odnosno odvoenja vode preko njegovog zemljita ako ne postoje povoljniji tehniki ili ekonomski uslovi, uz pravo na naknadu tete koju sporazumno utvruju. Ako zainteresovane strane ne postignu sporazum o utvrivanju prava slubenosti i o visini odgovarajue naknade odluku donosi sud.

lan 71.
Sopstvenik, odnosno korisnik zemljita duan je da dopusti da javno vodoprivredno preduzee, odnosno drugo preduzee na njegovom zemljitu privremeno smesti materijal izvaen iz vodotoka i jezera radi izvrenja vodoprivrednih radova i da taj materijal transportuje preko tog zemljita. U sluaju iz stava 1. ovog lana sopstvenik, odnosno korisnik zemljita ima pravo na naknadu tete.

VI. FOND ZA VODE

lan 72.
Radi obezbeivanja materijalnih i drugih uslova za zatitu, unapreivanje i korienje voda osniva se Fond za vode ( u daljem tekstu: Fond). Fond ima svojstvo pravnog lica. Fond ima svoje organizacione delove u seditima vodnih podruja.

lan 73.
Fond obavlja sledee poslove: 1) donosi dugorone i srednjorone planove zatite, unapreivanja i korienja voda i godinje programe; 2) utvruje kriterijume i blie uslove za finansiranje objekata i radova; 3) odluuje o korienju sredstava; 4) donosi finansijski plan i zavrni raun; 5) prati realizaciju programa radova i vri kontrolu nad racionalnim korienjem sredstava; 6) razmatra godinji izvetaj o radu i poslovanju; 7) donosi statut; 8) utvruje visinu naknada koje predstavljaju izvor prihoda Fonda; 9) odluuje o drugim pitanjima i vri druge poslove utvrene statutom. Na dugorone i srednjorone planove zatite, unapreivanja i korienja voda saglasnost daje Vlada a na godinji program saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Odluku o utvrivanju visine naknada iz stava 1. taka 8. ovog lana Fond donosi uz saglasnost Vlade.

lan 74.
Sredstva Fonda koriste se za:

1) odravanje, rekonstrukciju i izgradnju objekata za zatitu od tetnog dejstva vode; 2) odravanje, rekonstrukciju i izgradnju vienamenskih akumulacija, hidromelioracionih objekata i objekata regionalnih sistema za snabdevanje vodom do vodozahvata pojedinih korisnika, odnosno do prikljuka na komunalni sistem vodosnabdevanja; 3) preduzimanje mera za zatitu vode od zagaivanja (izgradnju, rekonstrukciju i proirenje ureaja i postrojenja za preiavanje voda i dr.); 4) zatitu zemljita od erozije; 5) studijsko-istraivake radove (vodoprivredni informacioni sistem, istrani radovi, izrada studija, planova, programa, vodoprivrednih osnova, vodoprivrednog bilansa, katastara, tehnikih propisa i normativa i dr.); 6) realizaciju obaveza i uea u meunarodnoj saradnji. Izuzetno od odredbe stava 1. take 2. ovog lana sredstva Fonda mogu da se koriste i za izgradnju objekata za vodosnabdevanje naselja koja se ne mogu ukljuiti u regionalne sisteme za snabdevanje vodom na osnovu programa iz lana 73. stav 1. take 1 ovog zakona.

lan 75.
Sredstva Fonda koriste se prema godinjem programu zatite, unapreivanja i korienja voda. Pre donoenja programa iz stava 1. ovog lana, Fond je duan da organizuje javnu raspravu, na nain i pod uslovima utvrenim statutom.

lan 76.
Organ upravljanja Fondom je Upravni odbor. Upravni odbor ima 11 lanova iji mandat traje etiri godine. Predsednika Upravnog odbora, potpredsednike koji rukovode organizacionim delovima Fonda u seditima vodnih podruja i lanove Upravnog odbora, imenuje Vlada.

lan 77.
Predsednik Upravnog odbora predstavlja i zastupa Fond, izvrava odluke Upravnog odbora i vri druge poslove u skladu sa statutom.

lan 78.
Strune i finansijsko-tehnike poslove za potrebe Fonda, vri struna sluba. Strunom slubom iz stava 1. ovog lana rukovodi direktor Fonda koji vri i druge poslove u skladu sa statutom Fonda. Direktora Fonda imenuje Vlada. Mandat direktora Fonda traje etiri godine.

lan 79.
Nadzor nad radom Fonda vri ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede.

lan 80.
Statutom Fonda blie se utvruju zadaci, unutranja organizacija i poslovanje Fonda, nain ostvarivanja i kriterijumi raspodele sredstava, delokrug organa upravljanja i druga pitanja od znaaja za poslovanje Fonda. Na statut Fonda saglasnost daje Vlada.

VII. JAVNO VODOPRIVREDNO PREDUZEE

lan 81.
Za obavljanje vodoprivredne delatnosti na vodnim podrujima osnivaju se sledea javna vodoprivredna preduzea i to: 1. za vodno podruje Dunav: Javno vodoprivredno preduzee "Dunav" sa potpunom odgovornou. Skraeni naziv firme je: JVP Dunav sa p.o. Sredite preduzea je u Novom Sadu. 2. za vodno podruje Sava: Javno vodoprivredno preduzee "Sava" sa potpunom odgovornou. Skraeni naziv firme je: JVP "Sava" sa p.o. Sedite preduzea je Beogradu. 3. Za vodno podruje Morava: Javno vodoprivredno preduzee "Morava" sa potpunom odgovornou. Skraeni naziv firme je: JVP "Morava" sa p.o. Sedite preduzea je u Niu. Javna vodoprivredna preduzea iz stava 1. ovog lana upravljaju vodoprivrednim objektima iz lana 4. take 1. take 2. - akumulacije i brodske prevodnice i take 4. ovog zakona, kao dobrima u optoj upotrebi, osim objekata koje su preduzea i druga pravna lica izgradila za sopstvene potrebe. Objekti iz stava 2. ovog lana i druga sredstva kojima raspolau javna vodoprivredna preduzea su u dravnoj svojini.

lan 82.
Delatnost javnih vodoprivrednih preduzea (u daljem tekstu: javno vodoprivredno preduzee) su: gazdovanje vodnim resursima i usklaivanje potrebe za vodom raznih korisnika; praenje, odravanje i unapreivanje vodnog reima; odravanje i rekonstrukcija vodoprivrednih objekata; organizovanje i sprovoenje odbrane od poplava; odvoenje suvinih voda i organizovanje odbrane od unutranjih voda na melioracionom podruju; organizovanje i sprovoenje mera za zatitu od bujica i erozije; obezbeenje vode za korienje; organizovanje i sprovoenje mera za zatitu voda od zagaivanja; pripremanje planova i programa u vodoprivredi; organizovanje i voenje vodoprivrednog informacionog sistema i dokumentacije o vodama; izvravanje zadataka iz meudravnih sporazuma u oblasti vodoprivrede i organizovanje studijsko-istraivakih radova u oblasti vodoprivrede. Delatnosti iz stava 1. ovog lana su od javnog interesa. Javno vodoprivredno preduzee studijsko-istraivake radove iz stava 1. ovog lana poverava

nauno-istraivakoj instituciji. Statutom javnog vodoprivrednog preduzea blie se ureuju pitanja unutranje organizacije, delokrug rada organa preduzea, prava i obaveze delova preduzea u pravnom prometu, ovlaenja u pogledu raspolaganja sredstvima od strane delova preduzea i druga pitanja od znaaja za poslovanje preduzea.

lan 83.
Javno vodoprivredno preduzee moe samostalno ili sa stranim, odnosno domaim licima da osnuje preduzea za obavljanje pojedinih delatnosti iz predmeta svog poslovanja ako te delatnosti predstavljaju tehniko-tehnoloku i ekonomsku celinu. Pretvaranje dravne svojine u druge oblike i organizovanje javnog vodoprivrednog preduzea u drutvo vrie se na nain odreen propisima kojima se ureuje pitanje transformacije drutvenih preduzea u preduzea u meovitoj ili privatnoj svojini, u skladu sa programom prestrukturiranja koji donosi Upravni odbor javnog vodoprivrednog preduzea. U sluaju iz stava 2. ovog lana, uee dravnog kapitala ne moe biti manje od 51% od ukupnog kapitala javnog vodoprivrednog preduzea.

lan 84.
Javno vodoprivredno preduzee donosi dugorone i srednjorone planove razvoja i godinji program rada. Na planove razvoja iz stava 1. ovog lana saglasnost daje Vlada, a na godinji program rada saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede.

lan 85.
Nad javnim vodoprivrednim preduzeem ne moe se sprovoditi postupak steaja. U sluaju nastupanja uslova za otvaranje i sprovoenje steajnog postupka nad javnim vodoprivrednim preduzeem, Narodna skuptina Republike Srbije preduzima mere za obezbeenje uslova za nesmetan rad javnog vodoprivrednog preduzea i jemi za njegove obaveze.

lan 86.
Javno vodoprivredno preduzee stie i pribavlja finansijska sredstva za obavljanje delatnosti i to iz: 1) sredstava Fonda koja se koriste za realizaciju programa radova na vodnom podruju, 2) naknada utvrenih ovim zakonom, 3) ulaganja domaih i stranih lica, 4) izdavanjem i prodajom hartija od vrednosti, 5) prodajom delova preduzea, izdavanjem deonica i iz drugih izvora.

lan 87.
Organi javnog vodoprivrednog preduzea su: Upravni odbor, direktor i Nadzorni odbor.

lan 88.

Organ upravljanja javnog vodoprivrednog preduzea je Upravni odbor, koji ima 11 lanova, od ega tri lana Upravnog odbora se imenuju od predstavnika zaposlenih u javnom vodoprivrednom preduzeu na nain utvren statutom.

lan 89.
U sluaju organizovanja javnog vodoprivrednog preduzea, kao preduzea u meovitoj svojini broj lanova Upravnog odbora poveava se za broj predstavnika vlasnika kapitala srazmerno visini tog kapitala u ukupnom kapitalu preduzea.

lan 90.
Upravni odbor: 1) utvruje poslovnu politiku; 2) donosi dugorone i srednjorone planove razvoja i godinji program rada; 3) odluuje o statusnim promenama; 4) odluuje o smanjenju i poveanju glavnice; 5) odluuje o osnivanju novih preduzea; 6) usvaja izvetaje o poslovanju preduzea i godinji obraun; 7) donosi statut i odluku o usvajanju plana razvoja i programa rada; 8) donosi investicione odluke; 9) utvruje visinu naknada koje predstavljaju izvor prihoda; 10) odluuje o kupovini deonica, odnosno udela drugih preduzea; 11) utvruje normative i standarde za redovno odravanje vodoprivrednih objekata i kriterijuma za obrazovanje cena na redovnom odravanju, kao i uslove i nain korienja vodoprivrednih objekata. Odluku iz stava 1. taka 9. ovog lana Upravni odbor donosi uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove vodoprivrede. Obrazovanjem Skuptine, poslove iz stava 1. ta. 2, 3, 4, 5. i 10. ovog lana, obavlja Skuptina.

lan 91.
Direktor javnog vodoprivrednog preduzea predstavlja i zastupa preduzee, organizuje i rukovodi procesom rada, vodi poslovanje preduzea, samostalno donosi odluke i odgovara za zakonitost rada javnog vodoprivrednog preduzea, predlae program rada i plan razvoja i preduzima mere za njihovo sprovoenje, izvrava odluke Upravnog odbora, potpisuje kolektivni ugovor, vri druge poslove odreene zakonom i statutom. Direktor javnog vodoprivrednog preduzea donosi akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost Upravnog odbora. Organizovanjem javnog vodoprivrednog preduzea u preduzee u meovitoj svojini, direktora imenuje Upravni odbor uz saglasnost Vlade.

lan 92.

Nadzorni odbor javnog vodoprivrednog preduzea ima pet lanova. Nadzorni odbor vri nadzor nad poslovanjem javnog vodoprivrednog preduzea, pregleda godinji izvetaj i godinji obraun. O rezultatima nadzora u pismenom obliku Nadzorni odbor obavetava Vladu i Upravni odbor javnog vodoprivrednog preduzea.

lan 93.
Vlada: 1) daje saglasnost na statut javnog vodoprivrednog preduzea; 2) daje saglasnost na program prestrukturiranja; 3) daje saglasnost na statusne promene preduzea; 4) daje saglasnost na osnivanje ili suosnivanje preduzea za obavljanje pojedinih delatnosti iz oblasti poslovanja javnog vodoprivrednog preduzea; 5) imenuje lanove upravnog odbora; 6) imenuje direktora javnog vodoprivrednog preduzea; 7) imenuje lanove Nadzornog odbora; 8) razmatra izvetaj Nadzornog odbora.

lan 94.
Radi zatite interesa graana, preduzea i drugih pravnih lica statutom ili drugim optim aktom javnog vodoprivrednog preduzea, utvrdie se poslovi koji se u vrenju vodoprivredne delatnosti moraju obavljati u tom preduzeu u vreme trajka i nain njihovog izvravanja, u skladu sa zakonom. Direktor javnog vodoprivrednog preduzea e odrediti radnike koji e raditi na izvravanju poslova iz stava 1. ovog lana i nain njihovog izvravanja. Prema licu koje ne izvri nalog direktora iz stava 2. ovog lana preduzee se mere utvrene statutom, odnosno kolektivnim ugovorom. U sluaju da se preduzimanjem mera iz stava 2. ovog lana ne moe obezbediti zatita interesa iz stava 1. ovog lana, ministar vodoprivrede preduzima mere kojima se obezbeuje zatita tog interesa.

lan 95.
Ako javno vodoprivredno preduzee zbog nedostatka sredstava nije u mogunosti da kvalitetno i uredno izvrava poslove u skladu sa programima usvojenim u Fondu, a posebno da kvalitetno i uredno odrava, stara se o uvanju, redovnom odravanju, korienju i funkcionisanju vodoprivrednih objekata, duno je da o tome blagovremeno obavesti Fond.

lan 96.
Javno vodoprivredno preduzee je duno da u vrenju javnih ovlaenja obezbedi efikasno i pod jednakim uslovima ostvarivanje prava i dunosti preduzea i drugih pravnih lica i graana pod uslovima utvrenim ovim zakonom.

Protiv upravnog akta javnog vodoprivrednog preduzea u vrenju javnih ovlaenja moe se podneti alba ministarstvu nadlenom za poslove vodoprivrede. Javno vodoprivredno preduzee u vrenju javnih ovlaenja ima pravo na stvarne trokove utvrene optim aktom preduzea. Na opti akt iz stava 3. ovog lana saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede.

VIII. VODNA ZADRUGA

lan 97.
U cilju odbrane od tetnog dejstva voda ili obezbeenja uslova za korienje voda, zainteresovana lica na melioracionom podruju ili delu melioracionog podruja mogu osnovati vodnu zadrugu u skladu sa zakonom kojim se ureuju pitanja poslovanja i osnivanja zadruge.

lan 98.
Vodna zadruga je duna da radove na odvodnjavanju i navodnjavanju uskladi sa planovima i programima javnog vodoprivrednog preduzea.

IX. FINANSIRANjE VODOPRIVREDNE DELATNOSTI

lan 99.
Sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti iz lana 82. ovog zakona obezbeuju se iz: naknade za odvodnjavanje; naknade za navodnjavanje; naknade za korienje voda; naknade za zatitu voda; naknade za izvaeni materijal iz vodotoka i naknade za korienje vodoprivrednih objekata i za vrenje drugih usluga. Pored sredstava ostvarenih od naknada utvrenih ovim zakonom, za finansiranje zatite dejstva voda i unapreivanje vodosnabdevanja, obezbedie se sredstva po posebnom zakonu. Sredstva iz stava 2. ovog lana, naknade za odvodnjavanje, naknade za korienje voda i naknade za zatitu voda su prihod Fonda. Sredstva od naknade za navodnjavanje, naknade za izvaeni materijal iz vodotoka i naknade za korienje vodoprivrednih objekata i za vrenje drugih usluga su prihod javnog vodoprivrednog preduzea.

lan 100.
Naknadu za odvodnjavanje plaaju korisnici, odnosno sopstvenici poljoprivrednog, graevinskog i umskog zemljita, zemljita pod saobraajnicama i drugog zemljita na melioracionom podruju koje se neposredno, odnosno posredno odvodnjava. Naknada za odvodnjavanje se ne plaa za zemljite pod nasipima za odbranu od poplave, pod ribnjacima i retencijama, kanalima i drugim vodoprivrednim objektima kojima upravlja javno vodoprivredno preduzee. Visina naknade iz stava 1. ovog lana utvruje se u zavisnosti od visine trokova odvodnjavanja i odravanja, funkcionisanja i izgradnje objekata za odvodnjavanje na melioracionom podruju.

lan 101.
Naknada za odvodnjavanje poljoprivrednog i umskog zemljita obraunava se i plaa na osnovu katastarskog prihoda, odnosno po jedinici povrine. Naknada za odvodnjavanje umskog zemljita ne moe biti manja od polovine propisne naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljita. Naknada za odvodnjavanje graevinskog zemljita plaa se po jedinici povrine, zavisno od namene zemljita, koliine vode koja se sa njega sliva. Visina naknade iz stava 3. ovog lana ne moe biti manja od desetostrukog ni vea od dvadesetostrukog iznosa naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljita. Sredstva ostvarena od naknade iz st. 1. i 3. ovog lana koriste se za odravanje, funkcionisanje i izgradnju objekata za odvodnjavanje na melioracionom podruju.

lan 102.
Naknada za navodnjavanje plaaju sopstvenici, odnosno korisnici zemljita za koje je obezbeena voda. Visina naknade za navodnjavanje se odreuje u zavisnosti od visine trokova za odravanje i funkcionisanje objekata za navodnjavanje i koliine zahvaene vode iskazane po m3 ili po jedinici povrine. Sredstva ostvarena od naknade za navodnjavanje koriste se za odravanje, funkcionisanje i rekonstrukciju objekata za navodnjavanje na melioracionom podruju.

lan 103.
Naknadu za korienje voda plaaju korisnici povrinskih i podzemnih voda srazmerno koliini i kvalitetu zahvaene vode i zavisno od namene za koju se voda koristi. Javno elektroprivredno preduzee plaa naknadu srazmerno koliini proizvedene elektrine energije u hidroelektranama. Sredstva ostvarena od naknade za korienje voda koriste se za finansiranje izgradnje objekata za snabdevanje stanovnitva i privrede vodom i za ureenje vodotoka.

lan 104.
Naknadu za zatitu voda plaaju preduzea i druga pravna lica i graani srazmerno koliini, stepenu zagaenosti i vrsti otpadne ili druge vode promenjenih svojstava, odnosno druge materije kojom se pogorava kvalitet voda i uslovi njenog korienja, koju direktno ili indirektno isputaju u povrinske ili podzemne vode. Sredstva ostvarena od naknade za zatitu voda koriste se za preduzimanje mera zatite voda od zagaivanja i preiavanja otpadnih voda.

lan 105.
Naknada za izvaeni pesak, ljunak i drugi materijal izvaen iz korita vodotoka, sprudova, naputenih korita i sa obala prirodnih vodotoka, prirodnih i vetakih akumulacija i na podrujima ugroenim od

erozije, plaa se prema koliini izvaenog materijala. Naknadu iz stava 1. ovog lana ne plaa javno vodoprivredno preduzee za koliine peska, ljunka i drugog materijala koji se koristi za izgradnju i odravanje objekata za zatitu od tetnog dejstva voda. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana koriste se za ureenje vodotoka.

lan 106.
Visinu naknada za korienje vodoprivrednih objekata i za vrenje drugih usluga (plovidba, proizvodnja elektrine energije i dr.), utvruje javno vodoprivredno preduzee uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove vodoprivrede.

lan 107.
U pogledu naina uplate, zastarelosti, rokova i kontrole plaanja naknada kada su u pitanju preduzea i druga pravna lica, primenjuju se propisi o plaanju poreza iz dobiti a za graane propisi o plaanju poreza i doprinosa graana.

X. UPRAVNI ODBOR
lan 108.
Nadzor nad zakonitou akata javnog vodoprivrednog preduzea kojima se reava o pravima i dunostima graana, preduzea i drugih pravnih lica i inspekcijski nadzor u oblasti vodoprivrede vri ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Inspekcijski nadzor obuhvata nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa i optih akata koji se odnose na izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih objekata i izvoenje drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom reimu. Inspekcijski nadzor u oblasti koja se odnosi na vodu za pie vre organi sanitarne inspekcije.

lan 109.
U vrenju poslova vodoprivredne inspekcije, vodoprivredni inspektor: 1) vri kontrolu nad izgradnjom objekata i izvoenjem drugih radova koji mogu da prouzrokuju kvalitativne ili kvantitativne promene u prirodnom ili vetaki uspostavljenom vodnom reimu; 2) vri kontrolu vodoprivrednih dozvola, vodoprivrednih saglasnosti, potvrda, dokumentacije za odbranu od poplava, vodnih knjiga, katastara voda, zagaivaa voda, bujinih tokova i vodoprivrednih objekata, poslovnih knjiga i ostalih dokumenata; 3) vri kontrolu naina iskoriavanja vodoprivrednih objekata radi utvrivanja da li je njihovo iskoriavanje u skladu sa izdatim vodoprivrednim saglasnostima, vodoprivrednim dozvolama i potvrdama; 4) kontrolie funkcionisanje ureaja na objektima koji su od znaaja za sigurnost objekata i postrojenja; 5) kontrolie reim i kvalitet voda u prirodnim i vetakim vodotocima, jezerima i podzemnim vodama; 6) kontrolie funkcionisanje, ispravnost i efikasnost ureaja za preiavanje otpadnih voda;

7) kontrolie potovanje propisanog vodnog reima u pogledu obezbeenja garantovanog minimalnog proticaja nizvodno od zahvata. Vodoprivredni inspektor ovlaen je i duan da naredi da se utvrene nepravilnosti i nedostaci otklone u roku koji on odredi i to da: 1) zabrani, odnosno obustavi izvoenje radova koji se izvode suprotno izdatoj vodoprivrednoj saglasnosti, odnosno vodoprivrednoj dozvoli ili bez vodoprivredne saglasnosti, odnosno vodoprivredne dozvole; 2) naredi saenje drvea i bunastog bilja u sluajevima utvrenim ovim zakonom; 3) zabranjeni ili ogranieni korienje voda, isputanje voda, vaenje materijala, odnosno korienje objekata i postrojenja u sluajevima utvrenim ovim zakonom; 4) naredi ruenje objekata i postrojenja ili uklanjanje drvea i bunastog bilja koji su izgraeni, odnosno zasaeni bez vodoprivredne saglasnosti, ako u roku odreenom reenjem vodoprivrednog inspektora nije podnet zahtev za izdavanje vodoprivredne saglasnosti ili je podnet zahtev pravosnano odbijen; 5) naredi prestanak rada preduzea i drugim pravnim licima kada utvrdi da otpadne vode koje isputaju sadre opasne materije u koliinama veim od dozvoljenih, dok se koliine tih materija ne smanje ispod dozvoljenih granica. Preduzea i druga pravna lica i graani duni su da vodoprivrednom inspektoru omogue vrenje nadzora i prue potrebne podatke.

lan 110.
Ako prilikom vrenja nadzora utvrdi da se preduzee ili drugo pravno lice i graanin nisu pridravali ovog zakona ili propisa donetih na osnovu njega, vodoprivredni inspektor pismeno e konstatovati naene nepravilnosti i nedostatke i naredie reenjem mere za njihovo otklanjanje, odreujui i rokove za njihovo sprovoenje. Protiv reenja vodoprivrednog inspektora moe se izjaviti alba Vladi. alba protiv reenja iz stava 1. ovog lana ne odlae izvrenje reenja.

lan 111.
Vodoprivredni inspektor moe po potrebi organizovati uzimanje uzoraka vode i otpadnih voda radi analize i provere stepena zagaenosti voda a trokove analize snosi preduzee i drugo pravno lice ili graanin od koga potie zagaenje ako analiza pokae da je dolo do zagaenja vode iznad propisanih granica.

lan 112.
Poslove vodoprivrednog inspektora moe obavljati radnik koji pored zakonom utvrenih uslova za rad u organima uprave ima strunu spremu sedmog stupnja i to: diplomirani graevinski inenjer, hidrotehnikog smera, diplomirani inenjer umarstva, bujiarskog smera, diplomirani tehnolog, diplomirani inenjer poljoprivrede, vodoprivrednog smera i sa najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima iz okvira vodoprivredne delatnosti.

lan 113.

Organ sanitarne inspekcije je ovlaen i duan da: 1) zabrani korienje za druge svrhe vode koja slui za pie ili je namenjena za pie, ako bi to korienje nepovoljno uticalo na zdravstvenu ispravnost vode; 2) zabrani izgradnju ili upotrebu objekata i postrojenja, korienje zemljita ili vrenje druge delatnosti u zoni zatite, odnosno koja su u pojasu sanitarne zatite, izvorita koja slue za javno snabdevanje vodom za pie, ako to ugroava zdravstvenu ispravnost; 3) zabrani izgradnju ili rekonstrukciju, odnosno putanje u rad objekata i postrojenja za javno snabdevanje vodom za pie ako nije pribavljena saglasnost nadlenog organa za poslove zdravlja i zatite ivotne sredine; 4) naredi otklanjanje nedostataka na objektima i postrojenjima za javno snabdevanje vodom za pie koji mogu nepovoljno delovati na zdravstvenu ispravnost vode za pie; 5) zabrani upotrebu vode za pie za koju je ovlaeno preduzee ili drugo pravno lice utvrdilo da s obzirom na propisana fizika, hemijska, bioloka, bakterioloka, virusoloka i radioloka svojstva, nije zdravstveno ispravna; 6) naredi preiavanje, dezinfekciju i druge propisane sanitarne mere radi popravke ili zatite kvaliteta vode za pie; 7) naredi preduzimanje drugih mera koje su potrebne u cilju zatite zdravstvene ispravnosti vode za pie.

XI. KAZNENE ODREDBE

lan 114.
Ko oteti, uniti ili uini neupotrebljivim vodoprivredni objekat kaznie se za krivino delo zatvorom do pet godina.

lan 115.
Ko vaenjem peska, ljunka i drugog materijala iz korita vodotoka, oteti korito, obale i regulacione graevine kaznie se za krivino delo zatvorom do pet godina ili novanom kaznom.

lan 116.
Ko bez vodoprivredne dozvole vri punjenje akumulacije ili koristi vode iz akumulacije i time izazove opasnost po ivot ili zdravlje ljudi ili imovine veih razmera kaznie se za krivino delo zatvorom do pet godina.

lan 117.
Preduzee ili drugo pravno lice kaznie se za privredni prestup novanom kaznom u iznosu od 300.000 do 450.000 dinara ako: 1) izvodi radove na izgradnji novih ili rekonstrukciju ili uklanjanje postojeih vodoprivrednih objekata ili izgradnju ili rekonstrukciju drugih objekata ili postrojenja, ili vri druge radove bez vodoprivredne saglasnosti ili protivno izdatoj vodoprivrednoj saglasnosti (lan 16. stav 1. ovog zakona); 2) vri neku radnju bez vodoprivredne dozvole (lan 18. ovog zakona) ili protivno vodoprivrednoj

dozvoli (lan 19. stav 1. ovog zakona); 3) pravo steeno na osnovu vodoprivredne dozvole prenosi bez saglasnosti organa, odnosno javnog vodoprivrednog preduzea koji je izdao dozvolu (lan 19. stav 4. ovog zakona); 4) preduzee ili drugo pravno lice ako ne donese plan za odbranu od poplava (lan 30. stav 3. ovog zakona); 5) ne preduzme mere za zatitu vodoprivrednih, plovnih ili drugih objekata i postrojenja u sluaju nagomilavanja leda (lan 34. stav 2. ovog zakona); 6) u plavnim zonama gradi objekte suprotno propisanim uslovima (lan 36. stav 6. ovog zakona); 7) kao izvoa radova ili preduzee ili drugo pravno lice koje iskoriava objekte ili druga dobra ne preduzme potrebne mere iz lana 39. ovog zakona; 8) prilikom svakog zahvatanja povrinskih voda, nizvodno od zahvata ne obezbedi vode za potrebe garantovanog minimuma (lan 40. stav 4. ovog zakona); 9) voda za pie sadri materije kodljive za zdravlje iznad propisanih granica, a u pogledu fizikih, hemijskih, biolokih, bakteriolokih, virusolokih i radiolokih svojstava ne odgovara propisanim uslovima (lan 41. stav 1. ovog zakona); 10) vodu odreenu za pie koristi za druge svrhe koje nepovoljno utiu na potrebnu koliinu i svojstvo vode (lan 41. stav 2. ovog zakona); 11) preduzme neku od radnji iz lana 56. ovog zakona; 12) ne preduzme potrebne mere iz lana 61. stav 1. ovog zakona; 13) ako preduzme neku od radnji iz lana 69. ovog zakona. Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 15.000 do 25.000 dinara.

lan 118.
Preduzee ili drugo pravno lice kaznie se za prekraj novanom kaznom od 80.000 do 100.000 dinara ako: 1) ne dostavi podatke o potronji i koliinama vode radi izrade vodoprivrednog bilansa (lan 13. stav 5. ovog zakona); 2) u postupku pripreme tehnike dokumentacije za izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih vodoprivrednih i drugih objekata i izvoenje drugih radova, ne pribavi vodoprivredne uslove (lan 15. stav 1. ovog zakona); 3) sve izdate vodoprivredne saglasnosti, vodoprivredne dozvole i potvrde ne registruje u vodnoj knjizi (lan 24. stav 1. ovog zakona) ili sve izdate vodoprivredne saglasnosti, vodoprivredne dozvole i potvrde ne dostavi ministarstvu nadlenom za poslove vodoprivrede (lan 24. stav 2. ovog zakona); 4) katastre zagaivaa voda, vodoprivrednih objekata, bujinih tokova i protiverozionih objekata ne vodi na propisani nain (lan 25. stav 1. ovog zakona); 5) koristi akumulacione i retencione basene suprotno lanu 33. stav 1. ovog zakona; 6) ne dostavi podatke iz lana 33. stav 3. ovog zakona; 7) ako zemljite koristi na nain kojim se ugroava sprovoenje odbrane od poplava (lan 36. stav 1. ovog zakona);

8) ako ne preduzme mere iz lana 37. ovog zakona; 9) protivno vodoprivrednoj osnovi ili prostornom planu ne zatiti izvorite i druge objekte od namernog ili sluajnog zagaenja ili drugih uticaja koji mogu nepovoljno delovati na izdanost izvorita i na zdravstvenu ispravnost vode (lan 43. ovog zakona); 10) ukoliko privremeno ne ogranii ili uskrati korienje vode u sluajevima predvienim u lanu 48. ovog zakona; 11) ne postave ureaj za merenje, mere i registruju koliinu zahvaene vode i podatke o tome ne dostave javnom vodoprivrednom preduzeu (lan 49. ovog zakona); 12) redovno ne dostavlja podatke o nivou i kvalitetu podzemnih voda prve izdani koje prate putem svojih kontrolnih (pijezometarskih) bunara (lan 51. stav 3. ovog zakona); 13) kao izvoa radova ne postupi po odredbama lana 52. st. 1. i 2. ovog zakona; 14) bunare i buotine sa slobodnim isticanjem vode ne opremi ureajima za regulisanje isticanja i zatvaranja i zatitu voda od zagaivanja (lan 52. stav 3. ovog zakona); 15) ne postave ureaje za merenje, mere i registruju koliine otpadnih voda i da podatke o tome dostave javnom vodoprivrednom preduzeu (lan 59. stav 1. ovog zakona); 16) ureaj za preiavanje voda i merne ureaje ne odravaju u ispravnom stanju i ne obezbeuju njihovo redovno funkcionisanje i ne vode dnevnik rada ovih ureaja (lan 59. stav 2. ovog zakona); 17) ne obezbede ispitivanje kvaliteta voda koje isputaju u prijemnike i javnu kanalizaciju, preko preduzea i drugih pravnih lica koja su ovlaena za vrenje ovih ispitivanja (lan 59. stav 3. ovog zakona); 18) ne dostave Republikom hidrometeorolokom zavodu, rezultate ispitivanja u rokovima odreenim lanom 60. stav 5. ovog zakona; 19) ne preduzmu mere iz lana 62. ovog zakona; 20) kao sopstvenik, odnosno korisnik dela obale primeti a ne prijavi nadlenom organu da je dolo do zagaivanja voda u vodotocima i jezeru (lan 63. ovog zakona); 21) kao sopstvenik, odnosno korisnik zemljita ne dopusti korienje nekog od prava iz l. 64. ovog zakona; 22) kao sopstvenik ili korisnik vodnog zemljita, odnosno sopstvenik ili korisnik vodnog zemljita na obali ne izvri neku od radnji iz lana 67. ovog zakona; 23) iz korita bujinih tokova ne ukloni drvo na zahtev javnog vodoprivrednog preduzea (lan 68. stav 1. ovog zakona); 24) kao sopstvenik, odnosno korisnik zemljita ne dopusti korienje nekog od prava iz lana 71. stav 1. ovog zakona; 25) vodoprivrednom inspektoru ne omogui vrenje nadzora ili mu ne prui potrebne podatke (lan 109. ovog zakona); 26) ne postupi po reenju vodoprivrednog inspektora, odnosno organa sanitarne inspekcije donetog na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, ukoliko za takvu radnju nije propisana stroa kazna; 27) postupi protivno propisu donetom na osnovu ovlaenja iz ovog zakona ukoliko za takvu radnju nije propisana stroa kazna. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu novanom kaznom u iznosu od 5.000 do 10.000 dinara.

Odgovorno lice u Republikom hidrometeorolokom zavodu kaznie se za prekraj novanom kaznom u iznosu od 5.000 do 10.000 dinara ako ne vri sistematsko ispitivanje kvaliteta voda u vodotocima, u skladu sa programom iz l. 57. stav 2. ovog zakona ili ako ne izvri neku obavezu iz lana 58. ovog zakona.

lan 119.
Novanom kaznom od 5.000 do 10.000 dinara za prekraj kaznie se graanin ako: 1) u postupku pripreme tehnike dokumentacije za izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih vodoprivrednih i drugih objekata i izvoenje drugih radova ne pribavi vodoprivredne uslove (lan 15. stav 1. ovog zakona); 2) izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji objekata ili postrojenja ili vri druge radove bez vodoprivredne saglasnosti ili protivno izdatoj vodoprivrednoj saglasnosti (lan 16. stav 1. ovog zakona); 3) vri neku radnju bez vodoprivredne dozvole, odnosno nove vodoprivredne dozvole (lan 18. ovog zakona) ili protivno vodoprivrednoj dozvoli (lan 19. stav 1. ovog zakona); 4) pravo steeno na osnovu vodoprivredne dozvole prenosi bez saglasnosti organa koji je izdao dozvolu (lan 19. stav 4. ovog zakona); 5) u plavnim zonama gradi objekte suprotno propisanim uslovima (lan 36. stav 6. ovog zakona); 6) ne prijavi da je dolo do zagaenja voda u vodotocima i jezerima (lan 63. ovog zakona). Za prekraj e se kazniti graanin novanom kaznom u iznosu od 5.000 do 10.000 dinara ako izvri i neku od radnji iz lana 117. stav 1. ta. 7, 8, 10, 11. i 13. i lana 118. stav 1. ta. 7, 8, 13, 14, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26. i 27. ovog zakona.

lan 120.
Za krivino delo iz lana 115. ovog zakona uiniocu e se pored propisane kazne oduzeti i predmet izvrenja krivinog dela.

lan 121.
Za privredni prestup iz lana 117. stav 1. taka 1. ovog zakona preduzeu ili drugom pravnom licu pored propisane kazne izrei e se i zatitna mera obaveznog oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje privrednog prestupa ili namenjeni za izvrenje privrednog prestupa ili su nastali ili pribavljeni izvrenjem privrednog prestupa. Za privredni prestup iz lana 117. stav 1. taka 3. ovog zakona moe se preduzeu ili drugom pravnom licu pored propisane kazne izrei i zatitna mera oduzimanja imovinske koristi. Odgovornom licu iz lana 117. stav 2. ovog zakona moe se za privredni prestup iz lana 117. stav 1. ta. 1, 2, 3, 4, 5, 7. i 8. ovog zakona pored propisane kazne izrei i zatitna mera zabrana vrenja odreenih dunosti.

lan 122.
Za prekraj iz lana 119. stav 1. taka 2. ovog zakona moe se graaninu pored kazne izrei zatitna mera oduzimanja imovinske koristi steene izvrenjem prekraja. Za prekraj iz lana 119. stav 1. taka 2. ovog zakona, graaninu pored kazne izrei e se i zatitna

mera obaveznog oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje prekraja ili su nastali ili pribavljeni izvrenjem prekraja.

lan 123.
Vodoprivredni inspektor privremeno e oduzeti predmet izvrenja iz l. 120, 121. i 122. ovog zakona. O oduzimanju predmeta vodoprivredni inspektor je duan da izda potvrdu sa tanim naznaenjem oduzetog predmeta. O izvrenom privremenom oduzimanju predmeta vodoprivredni inspektor je duan da odmah obavesti organ nadlean za pokretanje postupka zbog uinjenog krivinog dela, privrednog prestupa ili prekraja.

lan 124.
Novanom kaznom u iznosu od 5.000 do 10.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u ministarstvu nadlenom za poslove vodoprivrede i organu sanitarne inspekcije ako u vrenju inspekcijskog nadzora ne preduzme mere u skladu sa l. 109. i 113. ovog zakona.

XII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 125.
Granice vodnih podruja iz lana 6. ovog zakona utvrdie vlada u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 126.
Vodoprivredna osnova Republike Srbije donee se najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vodoprivredne osnove za vodna podruja iz lana 10. ovog zakona donee se najkasnije u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do donoenja vodoprivredne osnove, vodoprivredni uslovi, vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole mogu se izdavati u skladu s postojeom dokumentacijom.

lan 127.
Ministar vodoprivrede donee propise iz lana 1. stav 3, lana 23. stav 2, lana 24. stav 3, lana 25. stav 4. i lana 40. stav 7. ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ministar zdravlja i zatitne ivotne sredine donee propise iz lana 41. stav 5, lana 45. stav 8. i lana 56. stav 2. ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ministar vodoprivrede i ministar zdravlja i zatite ivotne sredine donee propise iz lana 25. stav 3, lana 57. stav 4, lana 59. stav 4 i lana 60. stav 2. ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ministar poljoprivrede i ministar zdravlja i zatite ivotne sredine donee propis iz lana 41. stav 4. ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Skuptina optine donee propis iz lana 56. stav 3. ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 128.
Sopstvenici odnosno korisnici postojeih vodoprivrednih objekata i postrojenja duni su da nain korienja ovih objekata usklade sa vodoprivrednom osnovom u roku odreenom u vodoprivrednoj osnovi. Ako se nain korienja objekata i postrojenja iz stava 1. ovog lana ne uskladi s vodoprivrednom osnovom u roku odreenom tom osnovom, ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede zabranie iskoriavanje tih objekata i postrojenja dok se ne usklade s vodoprivrednom osnovom.

lan 129.
Fond iz lana 72. stav 1. ovog zakona poee s radom 1. januara 1992. godine. Drutveni fond za vode Srbije, Drutveni fond voda Vojvodine i Drutveni fond za vode Kosova i Metohije ija je obaveza osnivanja utvrena zakonom, prestaju sa radom 31. decembra 1991. godine. Fondovi za melioraciju ija je obaveza osnivanja utvrena Zakonom o vodama ("Slubeni list SAPV", broj 25/90 i 38/90) i drutveni fondovi za melioraciju osnovani prema Zakonu o vodama ("Slubeni glasnik SRS", br. 49/89, 59/89, 14/90 i 32/90 i "Slubeni glasnik RS", br. 21/90 24/90) prestaju sa radom 31. decembra 1991. godine. Fond iz stava 1. ovog lana preuzima sredstva, prava i obaveze fondova iz st. 2. i 3. ovog lana. Fondovi iz stava 1. ovog lana preuzima sredstva, prava i obaveze fondova iz st. 2. i 3. ovog lana. Fondovi iz st. 2. i 3. ovog lana od dana stupanja na snagu ovog zakona mogu preuzimati materijalne obaveze koje se mogu izvriti u celini do 31. decembra 1991. godine. Fondovi iz st. 2. i 3. ovog lana mogu preuzeti i materijalne obaveze koje e se izvravati i posle roka utvrenog u stavu 5. ovog lana, uz saglasnost Vlade.

lan 130.
Javna vodoprivredna preduzea iz lana 81. stav 1. ta. 1, 2. i 3. ovog zakona poinju s radom 1. januara 1992. godine. Statut preduzea iz stava 1. ovog lana donee se najkasnije u roku od 90 dana od dana poetka rada javnog vodoprivrednog preduzea.

lan 131.
Vlada e imenovati vrioce dunosti direktora javnih vodoprivrednih preduzea koji e privremeno do imenovanja direktora obavljati poslove utvrene ovim zakonom. Vrioci dunosti direktora imenovae se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vrioci dunosti direktora do donoenja statuta, posebnom odlukom e utvrditi organizaciju rada i nain rukovoenja i finansijskog poslovanja u javnim vodoprivrednim preduzeima i organizovati pripremu statuta i drugih akata.

lan 132.

Danom poetka rada javnih vodoprivrednih preduzea iz lana 131. ovog zakona prestaju sa radom: 1) Javno vodoprivredno preduzee "Dunav" ("Slubeni glasnik SRS", broj 14/90); 2) Javno vodoprivredno preduzee "Vode Vojvodine" ("Slubeni list SAPV", broj 31/90). Javno vodoprivredno preduzee iz lana 81. stav 1. take 1. ovog zakona preuzima deo zaposlenih, objekte, postrojenja, ureaje i druga sredstva kojim posluje preduzee iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana. Javno vodoprivredno preduzee iz lana 81. stav 1. taka 2. ovog zakona preuzima deo zaposlenih, objekte, postrojenja, ureaje i druga sredstva kojima posluje preduzee iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana. Javno vodoprivredno preduzee iz lana 81. stav 1. taka 3. ovog zakona preuzima deo zaposlenih, objekte, postrojenja, ureaje i druga sredstva kojim posluje preduzee iz stava 1. take 1. ovog lana. Od dana stupanja na snagu ovog zakona preduzea iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana mogu otuiti ili opteretiti imovinu, vriti prodaju ili vriti poveanje kapitala izdavanjem deonica ili zapoljavati nove radnike uz saglasnost Vlade Republike. Akti i radnje koje budu preduzela preduzea suprotno stavu 5. ovog lana nitavi su.

lan 133.
Danom poetka rada javna vodoprivredna preduzea iz lana 81. stav 1. ta. 1, 2. i 3. ovog zakona preuzimaju objekte, postrojenja, ureaje i druga sredstva kojim posluju javna vodoprivredna preduzea iz lana 132. stav 1. ta. 1. i 2. ovog zakona koja su izgraena i koriste se u vodnom podruju za koja se osnivaju ova javna vodoprivredna preduzea, kao i zaposlene koji su radili na tim objektima, postrojenjima i ureajima. Preduzee i druga pravna lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona upravljala objektima iz lana 81. stav 2. ovog zakona duna su da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, prenesu te objekte na javno vodoprivredno preduzee koje upravlja objektima na vodnom podruju na kome se nalaze objekti tih preduzea i drugih pravnih lica. Javno vodoprivredno preduzee preduzimanjem objekata iz stava 2. ovog lana preuzima prava i neizvrene obaveze nastale u vezi izgradnje, korienja i odravanja tih objekata.

lan 134.
Posebna komisija koju e obrazovati ministar vodoprivrede u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona sainie, u saradnji sa vriocima dunosti direktora javnih vodoprivrednih preduzea iz lana 131. ovog zakona, elaborat na osnovu koga e biti izvreno preuzimanje objekata, postrojenja, ureaja, drugih sredstava, prava i obaveza, kao i radnika zaposlenih u preduzeima koja su do stupanja na snagu ovog zakona obavljala delatnost iz lana 82. ovog zakona.

lan 135.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae: 1) Zakon o vodama ("Slubeni glasnik SRS", br. 49/89, 59/89, 14/90 i "Slubeni glasnik RS", br. 21/90 i 24/90) osim l. 5, 6, 11, 12, 13, 13a, 13b, 13v, 13g, 13d, 13, 13e, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 32a, 33, 34, 120, 140, 147. stav 1. taka 1. i lan 149. i propisi doneti na osnovu tih lanova koji prestaju da vae 31. decembra 1991. godine; 2) Zakon o vodama ("Slubeni list SAPV", br. 25/90 i 38/90) i propisi doneti na osnovu tog zakona

osim l. 54. do 101, 107. i 122. i propisi doneti na osnovu tih lanova koji prestaju da vae 31. decembra 1991. godine; 3) Zakon o vodama ("Slubeni list SAPK", br. 30/76 i 20/78 i "Slubeni glasnik RS", br. 16/90 i 21/90) i propisi doneti na osnovu tog zakona, osim l. 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 17a, 17b, 17v, 24, 25, 26, 150, 151, 152, 153, 154, 155, 156, 157, 158, 159, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 166, 182, 186a, 187, 188a i propisi doneti na osnovu tih lanova koji prestaju da vae 31. decembra 1991. godine; 4) Pravilnik o sadrini vodoprivredne osnove dela vodnog podruja ("Slubeni glasnik SRS", broj 17/78); 5) Pravilnik o koliini vode koja se smatra kao neznatno mala koliina pri upotrebljavanju i odvoenju odnosno isputanju vode ("Slubeni glasnik SRS", broj 67/81); 6) Pravilnik o sadrini tehnike dokumentacije za odbranu od poplava i leda ("Slubeni glasnik SRS", broj 47/83); 7) Pravilnik o sistematskom tehnikom osmatranju vodoprivrednih objekata ("Slubeni glasnik SRS", broj 53/83); 8) Pravilnik o rokovima atestiranja vodoprivrednih objekata, ureaja i njihovih delova ("Slubeni glasnik SRS", broj 47/83); 9) Pravilnik o nainu na koji Republiki hidrometeoroloki zavod prati i dostavlja prognoze promena kvaliteta vode i upozorava na havarijska zagaenja vode ("Slubeni glasnik SRS", broj 28/84). Sastavni deo Zakona o zatiti i iskoriavanju izvorita vodosnabdevanja, koji je prema lanu 147. stav 1. taka 2. Zakona o vodama ("Slubeni glasnik SRS", br. 49/89, 59/89, 14/90 i 42/90 i "Slubeni glasnik RS", br. 21/90 i 24/90) ostao na snazi primenjivae se do donoenja vodoprivredne osnove iz lana 126. stav 1. ovog zakona.

lan 136.
Do donoenja propisa na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, ostaju na snazi: 1) Uredba o klasifikaciji voda ("Slubeni glasnik SRS", broj 5/68); 2) Uredba o kategorizaciji vodotoka ("Slubeni glasnik RS", broj 5/68); 3) Pravilnik o sadrini tehnike dokumentacije koja se podnosi u postupku za dobijanje vodoprivrede saglasnosti i vodoprivredne dozvole ("Slubeni glasnik SRS", broj 3/78); 4) Pravilnik o obrascu i nainu voenja vodne knjige ("Slubeni glasnik SRS", br. 16/78 i 20/85); 5) Pravilnik o opasnim materijama u vodama ("Slubeni glasnik SRS", broj 31/82); 6) Pravilnik o nainu odreivanja o odravanja zona i pojaseva sanitarne zatite objekata za snabdevanje vodom za pie ("Slubeni glasnik SRS", broj 33/78); 7) Pravilnik o nainu i broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Slubeni glasnik SRS", br. 47/83 i 13/84); 8) Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzea i druga pravna lica koja vre odreenu vrstu ispitivanja kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, kao i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Slubeni glasnik SRS", broj 49/90); 9) Odluka o odreivanju granice vodnih podruja ("Slubeni glasnik SRS", broj 29/90).

lan 137.
Zahtevi za izdavanje vodoprivrednih saglasnosti i vodoprivrednih dozvola podneti do stupanja na snagu ovog zakona reavae se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme podnoenja zahteva. Zahtevi iz stava 1. ovog lana koji u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ne budu reeni, njihovo reavanje preduzee organ, odnosno javno vodoprivredno preduzee odreeni ovim zakonom.

lan 138.
Odredbe lana 108. stav 1. ovog zakona primenjivae se od 1. januara 1992. godine.

lan 139.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

IZMENE

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 53/93.

lan 1.
U Zakonu o vodama ("Slubeni glasnik RS", broj 46/91) u lanu 99. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: "Naknada za korienje voda plaa se za korienje povrinskih, podzemnih i mineralnih voda." Dosadanji stav 2. postaje stav 3. Dosadanji st. 3. i 4. koji postaju st. 4. i 5. menjaju se i glase: "Sredstva iz stava 3. ovog lana, naknade za korienje voda i naknade za zatitu voda su prihod Fonda, osim dela naknade za korienje mineralnih voda u visini od 10% koji je prihod optine na ijoj teritoriji se vri eksploatacija ovih voda. Sredstva od naknade za navodnjavanje, naknade za odvodnjavanje, naknade za izvaeni materijal iz vodotoka i naknade za korienje vodoprivrednih objekata i za vrenje drugih usluga su prihod javnog vodoprivrednog preduzea, osim dela naknade za izvaeni materijal iz vodotoka u visini od 40% koji je

prihod optine na ijoj teritoriji se vri vaenje ovog materijala."

lan 2.
U lanu 103. stav 1. posle rei: "povrinskih" stavlja se zapeta i brie re: "i" a posle rei: "podzemnih" dodaju se rei: "i mineralnih". Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "Deo naknade za korienje mineralnih voda u visini od 10%, korisnici uplauju na raun budeta optine a deo ove naknade u visini od 90% na raun Fonda za vode." Dosadanji stav 3. postaje stav 4.

lan 3.
U lanu 105. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "Deo naknade za izvaeni materijal iz vodotoka u visini od 40%, korisnici uplauju na raun budeta optine a deo ove naknade u visini od 60% na raun javnog vodoprivrednog preduzea." Dosadanji stav 3. postaje stav 4.

lan 4.
lan 107. menja se i glasi: "U pogledu rokova plaanja akontacije naknada, zastarelosti, kamata, obnove postupka i postupka prinudne naplate naknada i drugih pitanja koja nisu ureena ovim zakonom, kada su u pitanju preduzea koja imaju status korporacija primenjuju se propisi o porezu na dobit korporacija a za ostale obveznike plaanja naknada propisi o plaanju poreza na dohodak graana."

lan 5.
U lanu 117. stav 1. rei: "300.000 do 450.000 dinara", zamenjuju se reima: "najmanje 4.000.000.000 dinara do najvieg utvrenog iznosa Zakonom o privrednim prestupima,". U stavu 2. rei: "15.000 do 25.000" zamenjuju se reima: "najmanje 200.000.000 dinara do najvieg utvrenog iznosa Zakonom o privrednim prestupima".

lan 6.
U lanu 133. posle stava 2. dodaju se dva nova stava koji glase: "Preduzeima i drugim pravnim licima iz stava 2. ovog lana, pojedine poslove javno vodoprivredno preduzee moe poveriti na osnovu ugovora kojim e se urediti uslovi za njihovo obavljanje i druga prava i obaveze u vezi sa obavljanjem tih poslova. Javno vodoprivredno preduzee osniva preduzea za obavljanje pojedinih delatnosti iz predmeta svog poslovanja, ako te delatnosti predstavljaju tehniko-tehnoloku i ekonomsku celinu ili za obavljanje delatnosti kojima se doprinosi efikasnijem i racionalnijem funkcionisanju sistema na vodnom podruju." Dosadanji stav 3. postaje stav 5.

lan 7.

lan 134. brie se.

lan 8.
Sredstva od naknade za odvodnjavanje su prihod javnog vodoprivrednog preduzea, poev od 1. januara 1994. godine.

lan 9.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

lan 45. Zakona o valorizovanju novanih kazni za prekraje iz republikih zakona

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 53/93.

lan 45.
U Zakonu o vodama ("Slubeni glasnik RS", broj 46/91), u lanu 118. stav 1. rei: "od 80.000 do 100.000" zamenjuju se reima: "u najmanjem iznosu od 700.000.000". U stavu 2. rei: "od 5.000 do 10.000" zamenjuju se reima: "u najmanjem iznosu od 70.000.000". U stavu 3. rei: "od 5.000 do 10.000" zamenjuju se reima: "u najmanjem iznosu od 70.000.000". U lanu 119. stav 1. rei: "od 5.000 do 10.000" zamenjuju se reima: "u najmanjem iznosu od 70.000.000". U stavu 2. rei: "od 5.000 do 10.000" zamenjuju se reima: "u najmanjem iznosu od 70.000.000". U lanu 124. rei: "od 5.000 do 10.000" zamenjuju se reima: "u najmanjem iznosu od 70.000.000".

lan 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o valorizovanju novanih kazni za prekraje iz republikih zakona

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 67/93.

lan 2.
U odredbama l. 3. do 99. iznosi novanih kazni za prekraje uveavaju se hiljadu puta.

lan 34. Zakona o izmenama zakona kojima su odreene novane kazne za privredne prestupe i prekraje

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 48/94.

lan 34.
U Zakonu o vodama ("Slubeni glasnik RS", br. 46/91, 53/93 i 67/93), u lanu 117. stav 1. rei: "od najmanje 4.000.000.000 dinara do najvie utvrenog iznosa Zakonom o privrednim prestupima" zamenjuju se reima: "od 50.000 do 150.000 novih dinara". U stavu 2. rei: "od najmanje 200.000.000 dinara do najvie utvrenog iznosa Zakonom o privrednim prestupima" zamenjuju se reima: "od 1.000 do 10.000 novih dinara". U lanu 118. stav 1. rei: "u najmanjem iznosu od 700.000.000.000 dinara" zamenjuju se reima: "od 1.000 do 10.000 novih dinara". U stavu 2. rei: "u najmanjem iznosu od 70.000.000.000 dinara" zamenjuju se reima: "od 100 do 1.000 novih dinara". U stavu 3. rei: "u najmanjem iznosu od 70.000.000.000 dinara" zamenjuju se reima: "od 100 do 1.000 novih dinara". U lanu 119. stav 1. rei: "u najmanjem iznosu od 70.000.000.000 dinara" zamenjuju se reima: "od 100 do 1.000 novih dinara". U stavu 2. rei: "u najmanjem iznosu od 70.000.000.000 dinara" zamenjuju se reima: "od 100 do 1.000 novih dinara". U lanu 124. rei: "u najmanjem iznosu od 70.000.000.000 dinara" zamenjuju se reima: "od 100 do 1.000 novih dinara".

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 54/96.

lan 1.
U Zakonu o vodama ("Slubeni glasnik RS", br. 46/91, 53/93 i 48/94), posle lana 71. naziv poglavlja " VI . FOND ZA VODE" i l. 72. do 80. briu se.

lan 2.
U lanu 81. stav 1. zamenjuje se st. 1. do 3. koji glase: "Osniva se Javno vodoprivredno preduzee "Srbijavode" sa potpunom odgovornou (u daljem tekstu: javno vodoprivredno preduzee) za obavljanje vodoprivredne delatnosti. Skraeni naziv preduzea je: JVP "Srbijavode" sa p.o. Sedite preduzea je u Beogradu." U dosadanjem stavu 2. koji postaje stav 4. rei: "Javna vodoprivredna preduzea" zamenjuju se reima: "Javno vodoprivredno preduzee", a re: "upravljaju" zamenjuje se reju: "upravlja". U dosadanjem stavu 3. koji postaje stav 5. rei: "raspolau javna vodoprivredna preduzea" zamenjuju se reima: "raspolae javno vodoprivredno preduzee".

lan 3.
U lanu 82. stav 1. rei: "Delatnost javnih vodoprivrednih preduzea (u daljem tekstu: javno vodoprivredno preduzee) su" zamenjuju se reima: "Delatnost javnog vodoprivrednog preduzea je", a posle rei: "organizovanje i sprovoenje mera za zatitu voda od zagaivanja;" dodaju se rei: "vrenje investitorskih poslova kod izgradnje, odnosno rekonstrukcije vodoprivrednih objekata; izradu tehnike dokumentacije u oblasti vodoprivrede;". U stavu 3. posle rei: "preduzee" dodaje se re: "moe", a re: "poverava" zamenjuje se reju: "poveriti".

lan 4.
U lanu 86. taka 1) menja se i glasi: "1) sredstava budeta Republike Srbije koja se obezbeuju za realizaciju poslova od opteg interesa,".

lan 5.

U lanu 95. rei: "sa programima usvojenim u Fondu" briu se, a re: "Fond" zamenjuje se reima: "ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede".

lan 6.
lan 99. menja se i glasi: "Sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti iz lana 82. ovog zakona obezbeuju se iz naknade za korienje voda; naknade za zatitu voda; naknade za odvodnjavanje; naknade za navodnjavanje; naknade za izvaeni materijal iz vodotoka i naknade za korienje vodoprivrednih objekata i za vrenje drugih usluga, kao i iz sredstava budeta Republike Srbije za finansiranje poslova od opteg interesa. Naknada za korienje voda plaa se za korienje povrinskih, podzemnih i mineralnih voda. Sredstva ostvarena od naknade za odvodnjavanje, naknade za navodnjavanje i naknade za korienje vodoprivrednih objekata i za vrenje drugih usluga su prihod javnog vodoprivrednog preduzea. Sredstva ostvarena od naknade za korienje voda, naknade za zatitu voda i naknade za izvaeni materijal iz vodotoka evidentiraju se na posebnom raunu ministarstva nadlenog za poslove vodoprivrede. Visini naknade iz stava 4. ovog lana utvruje Vlada."

lan 7.
Posle lana 99. dodaje se novi lan koji glasi:

"lan 99a
Poslovi od opteg interesa su: 1) izgradnja, rekonstrukcija i odravanje objekata za zatitu od tetnog dejstva voda; 2) izgradnja, rekonstrukcija i odravanje vienamenskih akumulacija, hidromelioracionih objekata i objekata regionalnih sistema za snabdevanje vodom do vodozahvata pojedinih korisnika, odnosno do prikljuka na komunalni sistem vodosnabdevanja, kao i za izgradnju objekata za vodosnabdevanje naselja koja se ne mogu ukljuiti u regionalne sisteme za snabdevanje vodom; 3) preduzimanje mera za zatitu voda od zagaivanja (ispitivanje kvaliteta voda, izgradnju, rekonstrukciju i proirenje ureaja i postrojenja za preiavanje voda i dr); 4) zatita zemljita od erozije; 5) studijsko-istrani radovi (vodoprivredni informacioni sistem, istrani radovi, izrada studija, planova, programa, vodoprivrednih osnova, vodoprivrednog bilansa, katastara, tehnikih propisa i normativa i dr.); 6) realizacija obaveza i uee u meunarodnoj saradnji. Sredstva ostvarena od naknada iz lana 99. stav 4. ovog zakona i druga sredstva obezbeena u budetu Republike Srbije za namene iz stava 1. ovog lana koriste se prema godinjem programu radova. Sredstva iz stava 2. ovog lana koriste se kao uee u finansiranju poslova od opteg interesa. Program iz stava 2. ovog lana donosi Vlada. Programom iz stava 2. ovog lana odreuju se objekti, vrsta i obim radova koji e se finansirati u

periodu za koji se program donosi, predraun radova, dinamika izvoenja radova i ulaganja, visina uea i druga pitanja vezana za izgradnju, rekonstrukciju i odravanje vodoprivrednih objekata. Blie uslove i kriterijume za dodelu i korienje sredstava i nain dodele sredstava iz stava 2. ovog lana, utvruje ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede. Dodelu sredstava za izgradnju i izvoenje drugih radova vri ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede, ugovorom na osnovu sprovedenog konkursa. Neutroena sredstva u prethodnoj godini prenose se za iste namene u narednu godinu."

lan 8.
U lanu 103. stav 3. brie se. Dosadanji stav 4. postaje stav 3.

lan 9.
U lanu 105. stav 3. brie se. Dosadanji stav 4. postaje stav 3.

lan 10.
Fond za vode prestaje sa radom 31. decembra 1996. godine. Ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede preuzee sredstva, prava, obaveze i zaposlene Fonda za vode danom prestanka rada Fonda za vode.

lan 11.
Javno vodoprivredno preduzee iz lana 2. ovog zakona poee sa radom 1. januara 1997. godine. Statut preduzea iz stava 1. ovog lana donee se najkasnije u roku od 90 dana od dana poetka rada javnog vodoprivrednog preduzea.

lan 12.
Vlada e imenovati vrioca dunosti direktora javnog vodoprivrednog preduzea koji e privremeno, do imenovanja direktora, obavljati poslove utvrene ovim zakonom. Vrilac dunosti direktora imenovae se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vrilac dunosti direktora, do donoenja statuta, posebnom odlukom e utvrditi organizaciju rada i nain rukovoenja i finansijskog poslovanja u javnom vodoprivrednom preduzeu i organizovati pripremu statuta i drugih akata.

lan 13.
Javno vodoprivredno preduzee "Dunav", Javno vodoprivredno preduzee "Sava" i Javno vodoprivredno preduzee "Morava" prestaju sa radom 31. decembra 1996. godine. Danom poetka rada javno vodoprivredno preduzee iz lana 2. ovog zakona preuzee sredstva, prava i obaveze i zaposlene preduzea iz stava 1. ovog lana.

Od dana stupanja na snagu ovog zakona, preduzea iz stava 1. ovog lana ne mogu otuiti ili opteretiti imovinu, vriti prodaju ili zapoljavati nove radnike. Akti i radnje koje budu preduzeli Javno vodoprivredno preduzee "Dunav", Javno vodoprivredno preduzee "Sava" i Javno vodoprivredno preduzee "Morava" suprotno stavu 3. ovog lana, nitavi su.

lan 14.
Javno vodoprivredno preduzee preuzee objekte, postrojenja, ureaje i druga sredstva u dravnoj svojini, kao i zaposlene koji su radili na tim objektima, postrojenjima i ureajima koja nisu preuzela javna vodoprivredna preduzea iz lana 13. stav 1. ovog zakona, do 31. decembra 1996. godine, u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Posebna komisija, koju e obrazovati ministar nadlean za poslove vodoprivrede, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, sainie, u saradnji sa vriocem dunosti direktora javnog vodoprivrednog preduzea, elaborat koji slui kao osnova za preuzimanje objekata, postrojenja, ureaja, drugih sredstava, prava i obaveza, kao i zaposlenih u preduzeima, odnosno drugih pravnim licima iz stava 1 ovog lana. Preduzea, odnosno druga pravna lica koja upravljaju objektima iz stava 1. ovog lana duna su da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prenesu te objekte na javno vodoprivredno preduzee. Javno vodoprivredno preduzee preuzimanjem objekata iz stava 1. ovog lana, preuzima prava i neizvrene obaveze nastale usled izgradnje, korienja i odravanja tih objekata.

lan 15.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

lan 45. Zakona o izmenama zakona kojima su odreene novane kazne za privredne prestupe i prekraje

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 101/2005 od 21.11.2005. godine.

lan 45.
U Zakonu o vodama ("Slubeni glasnik RS", br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96), u lanu 117.

stav 1. rei: "od 50.000 do 150.000 novih dinara" zamenjuju se reima: "od 200.000 do 3.000.000 dinara". U stavu 2. rei: "od 1.000 do 10.000 novih dinara" zamenjuju se reima: "od 90.000 do 200.000 dinara". U lanu 118. stav 1. rei: "od 1.000 do 10.000 novih dinara" zamenjuju se reima: "od 100.000 do 1.000.000 dinara". U stavu 2. rei: "od 100 do 1.000 novih dinara" zamenjuju se reima: "od 10.000 do 50.000 dinara". U stavu 3. rei: "od 100 do 1.000 novih dinara" zamenjuju se reima: "od 10.000 do 50.000 dinara". U lanu 119. stav 1. rei: "od 100 do 1.000 novih dinara" zamenjuju se reima: "od 10.000 do 50.000 dinara". U stavu 2. rei: "od 100 do 1.000 novih dinara" zamenjuju se reima: "od 10.000 do 50.000 dinara". U lanu 124. rei: "od 100 do 1.000 novih dinara" zamenjuju se reima: "od 10.000 do 50.000 dinara".

lan 227. Zakona o vodama

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 30/2010 od 7.5.2010. godine.

lan 227.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o vodama ("Slubeni glasnik RS", br. 46/91, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 54/96 i 101/05 - dr. zakon), osim odredaba l. 81. do 96. Odredbe l. 99. do 107. Zakona prestaju da vae 1. januara 2011. godine.