P. 1
obligacije

obligacije

|Views: 1,222|Likes:
Published by Sanalica

More info:

Categories:Types, Business/Law
Published by: Sanalica on Mar 13, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/18/2013

pdf

text

original

Pojam stete Steta je izvor obligacije koja nastaje izmedju lica odgovornog, za smanjenje imovine ili onemogucavanje njenog

povecanja ili nanosenje fizickog ili psihickog bola ili straha i ostecenog. Vanugovorna odgovornost za stetu nastaje stetnom radnjom koja stavara obligacioni odnos izmedju stetnika i ostecenog, lica izmedju kojih prije nije postojao obligacioni odnos. Ugovorna odgovornost za stetu nastaje zbog neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju postojece ugovorne obaveze.Obaveza neknade stete nastaje ako je postojala uzrocna veza izmedju stete i radnje stetnika i ako je jedno lice odgovorno za stetu.Za stetu jedno lice odgovara po principu krivice ili bez obzira na krivicu. Vrste stete Materijalna steta nastaje umanjenjem imovine i sprecavanjem njenog povecanja i moze nastati kao obicna (prosta steta) npr. Unistenjem ili ostecenjem neke stvari... i izmakla korist a to je sprecavanje ocekivanog povecanja imovine.Materijalna steta se moze podjeliti i na kontkretnu stetu(moze se dokazati i njena visina precizno utvrditi u vrijeme sudske odluke) i apstraktnu stetu( ne dokazuje se nego se pretpostavlja, njena visina se odredjuje unaprijed prije nego sto je steta prouzrokovana). Materijalna i nematerijalna steta se , s obzirom a vrijeme i izvjesnostu nastupanju moze podjeliti na postojecu ( steta cije su posledice nastupile nakon sto je preduzeta stetna radnja) i buduca( steta izvesno nastaje u buducnosti koa produzenje ostecenja ostecenog ili nekog drugog dobra. Nematerijalna steta nastaje nanosenjema drugome fizickog ili psihickog bola ili straha. Ona moze nastati i u slucaju ostecenja ili unistenja stvari.Pravo na naknadu stete ostecenik ima ako unistenje ili ostecenje stvari izaziva kod njega fizicke ili psihicke bolove ili strah. Nematerijalnu stetu moze pretrpjeti samo fizicko lice, a izuzetno i pravno lice. Odgovornost po osnovi krivice je obaveza stetnika da odgovoara za ugovornu ili vanugovornu stetu koju je on prouzrokovao namjerno ili nepaznjom. Ova odgovornost se oznacava i kao subjektivna odgovornost za stetu. Stetnik se moze osloboditi odgovornosti za stetu ako dokaze da je ona nastala bez njegove krivice. Krivca je odnos psihe i volje lica sposobnog za rasudjivanje prema ucinjenom djelu.Neuracunljiva lica ne odgovaraju kao ni maloljetnici.Postoji krivica kada je stetnik prouzrokovao stetu namjerno ili nepaznjom. Ne postoji protivpravnost ako je steta prouzrokovana: u stanju nuzde; u nuznoj odbrani; uz pristanak ostecenog; u vrsenju javne duznosti u granicama ovlascenja; U vrsenju svog prava; dejstvom slucaja ili vise sile; Vrsenjem dozvoljene samopomoci. Odgovornost za stetu od opasne stvari ili opasne djelatnosti Za stetu ili djelatnost, od kojih potice povecana opasnost po okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu(objektivna odgovornost) i smatra se da potice od te stvari (pretpostavka uzrocnosti). Stvari koje po svojim osobinama (zivotinje), polozaju (saksija na terasi) ili upotrebi( auto) stavaraju povecan rizik ili opasnost stete za ljudski zivot ili zdravlje, kao i djelatnost od kojih preti opasnost stete prevazilazi uobicajene granice su opasne stvari, a takva djelatnost je opasna djelatnost.Za stetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za stetu od opasne djelatnosti lice koje se njom bavi. Imalac opasne stvari ili lice koje vrsi opasnu djelatnost moze se osloboditi odgovornosti za stetu ako dokaze: 1. da steta potice od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a cije se dejstvo nije moglo predvidjeti, ni izbjeci ili ukloniti; 2. da je steta nastala iskljucivo radnjom ostecenika ili treceg lica koju on nije mogao predvidjeti i cije posledice nije mogao izbjeci ili otkloniti. Odgovornost za drugog U odredjenim situacijma za prouzrokovanu stetu ne odgovara stetnik nego neko drugo lice koje je sa njim u pravno relevantnom odnosu.Pravila o odgovornosti za drugog ne iskljucuju u potpunosti odgovornost stetnika za prouzrokovanu stetu. Odgovornost roditelja, staraoca i drugih lica nastaje ako je stetnik nesposobn za rasudjivanje ili mladji od 7 godine. Lice koje usled dusevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja nije spospbno za rasudjivanje ne odgovara za stetu koju je drugome prouzrokovao. Za stetu odgovara onaj koji je na osnovu zakona ili odluke nadleznog organa ili ugovora duzan da vodi nadzor nad njim. Odgovornost ovih lica zasniva se na pretpostavljenoj krivici. Pretpostavlja se da je steta nastupila zbog toga sto ta lica nisu vrsila potrebnu duznost nadzora nad licima nesposobnim za rasudjjivanje. Ako stetu pricini maloljetnik do navrsene 7 godine njegovi roditelji odgovaraju za stetu, bez obzira za njegovu krivicu.Roditelji se mogu osloboditi odgovornosti ako dokazu da je steta nastala: djelovanjem vise sile, iskljucivo radnjom ostecenika ili treceg lica koju roditelji nisu mogli predvidjeti ili otkloniti. Pravilo je da za stetu koju drugom prouzrokuje maloljetnik dok je pod nadzorom staraoca, skole ili druge ustanove odgovara staralac, skola odnosno druga ustanova po principu pretpostavljene krivice. Ako je steta nastala usled loseg vaspitanja maloljetnika, rdjavih primjera ili losih navika koje su mu dali roditelji, ili se steta moze upisati u krivicu roditeljima ne nastaje odgovornost staraoca, skole ili druge ustanove. Kada stetu prouzrokuje lice koje za nju nije odgovorno,a naknada se ne moze dobiti od lica koje je bilo duzno da vodi nadzor nad njim, sud moze, kad to pravicnost zahtjeva, a narocito s obzirom na materijalno stanje stetnika i ostecenika, osuditi stetnika na naknadu potpune ili djelimicne stete. Odgovornost preduzeca i drugih pravnih lica prema trecem Pravna lica i drugi poslodavci odgovaraju za stetu koju radnik u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trecem licu. Takve odgovornosti za stetu oni se mogu osloboditi ako dokazu da je radnik u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. Ostecenik ima pravo zahtjevati naknadu stete i neposredno od radnika ako je stetu prouzrokovao namjerno. Pravno lice odgovara po principu krivice za stetu koju njegov organ prouzrokuje trecem licu u vrsenju ili u vezi sa vrsenjem svoje funkcije. Pravno lice ima pravo na naknadu od lica koje je stetu skrivilo namjerno ili krajnjom nepaznjom. Odgovornost radnika (zaposlenog) za stetu koju pricini poslodavcu nastaje ako je izmedju njih zasnovan radni odnos ugovorom o radu. Ukoliko nije zasnovan radni odnos, radnik odgovara licu kod koga je radio po opstim pravilima gradjanske odgovornosti. On odgovara za stetu ako su ispunjene opste pretpostavke odgovornosti po osnovu krivice koja obuhvata namjeru ili krajnju nepaznju, a

ne i obicnu ili laku nepaznju. Stetnik se moze osloboditi ove odgovornosti ako je stetu prouzrokovao u srazmjernoj nuznoj odbrani, stanju nuzde, dozvoljenoj samopomoci ili pristanku ostecenika. Posebni slucajevi odgovornosti 1. Odgovornost usled teroristickih akata, javnih demonstracija ili manifestacija je poseban slucaj odgovornosti drzave bez krivice za imovinsku ili ne imovinsku stetu prouzrokovanu na licnosti ili imovini fizickog lica. Ova odgovornost je vanugovorne prirode. Seta moze biti prouzrokovana bilo kojim aktima nasilja ili terora prilikom javnih manifestacija ili demonstracija. Stetnici su ucesnici akata nasilja i terora ili ucesnici javnih demonstracija i manifestacija, ali to mogu biti i sluzbenalica koja su bila duzna da obezbjede red i mir. Navedenim radnjama najcesce nepoznatog broja ljudi moze biti prouzrokovana smrt, tjelesna povreda ili ostecenje odnosno unistenje imovine fizickog lica. Za ovu stetu odgovara drzava jer su njeni organi po vazecim propisima duzni da sprece takvu stetu. Drzava odgovara bez krivice(objektivna odgovornost) Osteceni ne mora dokazivati krivicu drzave da bi ostvario naknadu stete, a ona se ne moze odgovornosti osloboditi dokazivanjem da nije kriva za nastalu stetu, ali ne odgovara za stetu nastalu visom silom, ili iskljucivo radnjama ostecenog ili treceg lica koju drzava nije mogla predvidjeti. Navedenim radnjama moze biti prouzrokovana materijalna ili nematerijalna steta.Drzava koja je ostecenom isplatila stetu ovlascena je i obavezna da tuzbom zahtjeva naknadu isplacenog iznosa od lica koje je stetu prouzrokovalo i odgovorno je za nju po osnovu krivice. 2. Odgovornost organizatora priredbi Organizator priredbi, koja okuplja veci broj ljudi, u zatvorenom ili otvorenom prostoru, odgovara za stetu nastalu smrcu ili telesnom povredom usled vanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati kao sto je talasanje masa, opsti nered...Odgovornost organizatora priredbi postoji ako je steta prouzrokovana neuobicajenim, nekontrolisanim pokretima mase ljud a ne nekim drugim uzrokom za stete nastale na zatvorenom ili otvorenom prostoru u kome je okupljen veci broj ljudi ili ako steta nastane prilikom ulaska ili izlaska iz tog prostora. Organizator priredbi odgovara za stetu po principima objektivne odgovornosti (bez obzira na krivicu) zbog toga sto je na jednom mjestu okupio veci broj ljudi i na taj nacin stvorio uslove za nepredvidjeno djelovanje mase ljudi koja moze prouzrokovati stetu. U slucaju nastupanja smrti, tjelesne povrede ili ostecenja zdravlja organizator priredbe duzan je naknaditi materijalnu ili nematerijalnu stetu ostecenom, odnosno clanovima uze porodice usmrcenog, prema pravilima koja vaze za naknadu materijalne i nematerijalne stete. 3. Odgovornost zbog uskracivanja neophodne pomoci, u vezi sa obavezama zakljucenja ugovora i vrsenjem poslova od opsteg interesa su posebni slucajevi odgovornosti. Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomoc licu ciji su zivot ili zdravlje ocigledno ugrozeni, odgovoran je za tako nastalu stetu ako osteceni dokaze postojanje sledecih pretpostavki:1.da je steta nastala uskracivanjem pomoci ostecenom licu ciji su zivot ili zdravlje ocigledno ugrozeni;2. da je pomoc ostecenom licu, koju je stetnik uskratio, mogao pruziti bez opasnosti po sebe;3. da je pomoc licu ciji su zivot ili zdravlje ocigledno ugrozeni uskracena;4. da je lice koje je uskratilo pomoc tu stetu prema okolnostima mogao predvidjeti. Naknadjuje se materijalna i nematerijalna steta. Kada je neko po zakonu obavezan da zakljucuje ugovor, zainteresovano lice moze zahtjevati da se takav ugovor bez odlaganja zakljuci. Ako na zahtjev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zakljuci taj ugovor, lice koje je po zakonu bilo obavezno da ga zakljuci duzno je da naknadi stetu. Preduzeca koja su duzna da vrse djelatnost od opstek interesas duzna su da naknade stetu bez obzira na razloge obustave svoje usluge. 4. Odgovornost proizvodjaca stvari s nedostatkom Proizvodjac, koji stavlja u promet stvar koju je proizveo sa nedostatkom za koji on nije znao, odgovara za stetu koja je usled toga nastala. Steta moze biti konstrukcijskog nedostatka (postoji na svakooj stvari serije, na svim proizvodima), proizvodnog (nastaje na pojedinim stvarima, zbog iznenadnog otkazivanja rada masina..), ili instrukcijskog (moze se ispoljiti i kod stvari koje nemoju nedostatak, ali stvar postaje opasna usled pogresnog nacina upotrebe). Za stetu odgovara proizvodjac stvari sa nedostatkom, a ova odgovornost nastaje ako je stvar stavljena u promet. Steta koja nastaje zbog stvari sa nedostatkom za lica ili stvari naziva se refleksna, sekundarna, sporedna ili posredna. Naknada materijalne(imovinske) stete Pojam i vrste naknade Naknada (reparacija,otklanjanje) stete je obavezna stetnika, odnosno odgovornog lica, koja nastaje kao posledica prouzrokovanja stete. Od trenutrka nastanka stete osteceni stice pravo na njenu naknadu. Steta se moze naknaditi uspostavljanjem ranijeg stanja(naturalna naknaga) i u novcu(novcana naknada). Uspostavljanjem ranijeg stanja rectitucijom se dobro koje je osteceno dovodi u stanje u kome je bilo prije nastanka stete ili stetnik ostecenom daje drugo dobro koje odgovara unistenom. Restitucija moze biti individualna, genericna ili se ostvaruje popravkom stvari. Individualna restitucija se ispoljava kao vracanje stvari koja je bila oduzeta, genericna u davanju umjesto unistene druge stvari iste vrste i kvaliteta, a popravljanjem se, izvodjenjem odredjenih radova, stvar dovodi u stanje koje je postojalo prije nastanka stete. Naknadom u novcu ostecenom se isplacuje ekvivalentan iznos novca kojim se moze kupiti unistena stvar u vrijeme donosenja sudske odluke. Restitucija (uspostavljanje ranijeg stanja) i naknada u novcu se moze zahtjevati i istovremeno. Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne ukloni stetu potpuno, odgovorno lice duzno je za ostatak stete dati naknadu u novcu. Osteceni ima pravo u zahtjevu birati nacin naknade stete,ali koji ce vid naknade stete dosuditi ocjenjuje sud. Naknada u obliku novcane stete Renta je novcana naknada ciji ukupan iznos nije unaprijed odredjen, nego su odredjeni iznosi obroka koji se palcaju periodicno i to najcesce mjesecno, sa ciljem naknade stete koja ce se ostvarivati u buducnosti.

Ovaj vid nakande stete odredjuje se u slucaju smrti, tjelesne povrede ili ostecenja zdravlja. Pravilo je da se novcana renta ispalcuje sukcesivno-preiodicno, dozivotno ili za odredjeno vrijeme. Iznos kapitalizirane rente sud odredjuje aktuarskim racunom- uzece u obzir mjesecnu visinu rente i vjerovatno trajanje poveriocevog zivota uz dobitak odgovarajuce kamate. Sobzirom na to da duznik naknadjuje stetu ubuduce, zbog cega se ne moze koristiti svojim novcanim sredstvima, a poverilac naknadu stete prima prije nego sto je odspjela obaveza naknade stete. Obim nakande materijalne stete Jedno od osnovnih nacela naknade stete je potpuna (integralna) naknada stete. Ostecenik ima pravo na naknadu obicne stete i na naknadu izmakle koristi. Sa ciljem ostvarenja nacela potpunosti naknade stete sud ce uzeti u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja stete i dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se ostecenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalaila da nije bilo stetne radnje ili propustanja. Ako se steta naknadjuje u naturi, osteceni ce vratiti istu stvar koju je protivpravno oduzeo, izvrsiti popravljanje ostecene stvari ili dati ostecenom stvar iste vrse i kvaliteta. Kada se steta naknadjuje u novcu, visina naknade stete odredjuje se prema cjenama u vrijeme donosenja sudske odluke, izuzev slucaja kada zakon naredjuje nesto drugo. Izmakla korist utvrdjuje se u visini ocekivane koristi koja je izmakla i naknadjuje se uspostavljanjem ranijeg stanja i naknadom u novcu. Visinu naknade stete sud moze odrediti i po afekcionoj vrijednosti, tj. vrijednosti stvari skoja je ona imala za ostecenog, a ne s obzirom na trzisnu vrijednost stvari. Snizenje naknade Sud moze sniziti naknadu: 1. ukoliko je marerijalno stanje ostecenika takvo da predstavlja osnovan razlog za snizenje naknade; 2. ako steta nije prouzrokovana namjerno ni krajnjom nepaznjom; 3. ako je odgovrno lice slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade stete dovela u oskudicu. Sud moze sniziti naknadu stete i u slucaju kada je stetnik prouzrokovao stetu radeci nesto radi koristi ostecenom. Kada je ostecenik doprinjeo da steta nastane ili da bude vece nego sto bi bila, ima pravo samo na srazmjerno smanjenu naknadu stete. Naknada materijalne stete u slucaju smrti, tjelesne povrede i ostecenja zdravlja Stetnik koji je prouzrokovao neciju smrt duzan je naknaditi uobicajene troskove njegove sahrane. Lica koja po zakonu imaju pravo na naknadu za dusevne bolive prouzrokovane smrcu bliskog srodnika imaju pravo na naknadu troskova nabavke crnine... Kad smrt nekog lica ne nastane trenutno, nego nakon proteka odredjenog vremena od zadobijnja tjelesne povrede, odgovorno lice je duzno naknaditit i troskove njegovog lijecenja od zadobijanja povreda i druge potrebne troskove u vezi sa lijecenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad. Pravo na naknadu stete za izgubljenu zaradu zbog nesposobnosti za rad sticu naslednici poginulog, lica koja je poginuli izdrzavao ili redovno pomagao, kao i ona lice koje je po zakonu imalo pravo zahtjevati izdrzavanje od poginulog. Licima koje je poginuli izdrzavao steta se naknadjuje placanjem novcane rente ciji se iznos odredjuje s obzirom na sve okolnosti slucaja, a koji ne moze biti veci od onoga sto bi ostecenik dobijao od poginulog da je ostao ziv. Stetnik koji drugome nanese tjelesnu povredu ili mu narusi zdravlje, duzan je naknaditi mu troskove ljecenja i druge potrebne troskove u vezi sa tim, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vrijeme lijecenja, kao vid materijalne stete.Treca lica i clanovi porodice tako imaju pravo na naknadu materijalne stete za pruzanje tudje njege i pomoci. Izmjena dosudjene naknade Naknada stete u vidu novcane rente, po pravilu, dosudjuje se dozivotno ili za odredjeno vrijeme a praca se mjesecno unaprijed u jednakim iznostima, na osnovu okolnosti utvrdjenih u vrijeme donosenja odluke. Ukoliko su okolnosti koje jesud imao u vidu prilikom donosenja ranije odluke, nakon toga, znatnije izmjenjene, sud moze izmeniti dosudjenu visinu rente. Naknada materijalne stete u slucaju povrede casti i sirenja neistinitih navoda Obaveza naknade materijalne stete tereti lice koje drugome povrijedi cast ako mu time prouzrokuje stetu. Cast nekog lica moze biti povrijedjena usmenim ili pismenim izjavama, gestikulacijom, dodirom, udarcem...Povreda casti nekog lica moze biti izazvana iznosenjem ili prenosenjem neistinitih navoda o proslisti.. Odgovorno je lice koje povredi cast, odnosno siri nistinite navode samo ako je time prouzrokovana materijalna steta nekom licu. Ako je povredjen ugled i cast, pored materijalne stete, koja se ispoljava u umanjenju imovine i sprecavanju njenog povecanja, kada ostecenik stice pravo na naknadu materijalne stete. Sicanje bez osnova Sticanje bez osnova je uvecanje ili ocuvanje imovine jednog lica koje ima za posledicu umanjenje imovine drugog lica. U tako nastalom posebnom izvoru obligacije sticalac je u obavezi da ono sto je primio bez osnova, ili sto bez osnova drzi, vrati drugoj strani koja je ovlascena da zahtjeva vracanje stecenog bez osnova ili naknadu stecene koristi. Sticanje bez osnova postoji kada je doe imovine jednog lica presao na bilo koji nacin u imovinu drugog lica, a taj prelaz nema osnov u noekom pravnom poslu ili zakonu. Sticanje bez osnova postoji ako su kumulativno ispunjene sledece pretpostavke: 1. uvecanje imovine; 2. umanjenje imovine; 3. da je umanjenje i uvecanje imovine prouzrokovano jednom radnjom; 4. nepostojanje pravnog osnova za uvecanje, odnosno ocuvanje imovine; 5. ako je neosnovano obogacenje nastalo radnjom osiromasenog koji je bio u zabludi, tj. da je pogresno smatrao da izvrsava postojecu obavezu. Sticanje bez osnova moze nastati: 1. radnjom osiromasenog lica (ispoljava se: a. U islati duga koji ne duguje; b. U obogacenju bez osnova s obzirom na osnov koji se nije ostvario; v. U neosnovanom obogacenju s obzirom na osnov koji je otpao); 2. radnjom obogacenog lica (sastoji se u upotrebljavanju tudje stvari u svoju korist) ; 3. radnjom treceg lica( postoji kada usled radnje treceg lica jedno lice nesto stekne bez osnova); 4. visom silom.

U obligacionom odnosu sticanje bez osnova osiromaseni prema sticaocu stice ovlascenje da zahtjeva restituciju. Pravilo je da se vrsi naturalna restitucija, odnosno da sticalac osiromaenom vrati onu stvar koju je bio stekao. Kada se vraca ono sto je steceno bez osnova, moraju se vratiti i plodovi i platiti zatezna kamata.

Poslovodstvo bez naloga Poslovodstvo bez naloga je obligacija koja nastaje kada neko lice neovlasceno vrsi tudje pravne ili materijalne poslove radi zastite njegovih imovinskih ili moralnih interesa. Poslovodja bez naloga moze nezvano pristupiti vrsenju tudjeg posla ako su ostvarene pretpostavke: 1. da je poslovodja vrsenju tudjeg posla pristupio u namjeri da sa gospodarem posla zasnuje odnos poslovodstva bez naloga, tj. sa namjerom da mu gospodar posla naknadi nuzne i korisne izdatke i pretrpljenu stetu; 2. da je posao koga vrsi poslovodja tudji; 3. da ne postoji obaveza, a ni ovlascenje poslovodje bez naloga da vrsi tudji posao; 4. da vrsenje tudjeg posla ne trpi odlaganje i da je korisno za gospodara posla tj. da bi neizvrsenjem posla gospodara izlozio steti ili propustanju ocigledne koristi i 5. da ne postoji zabrana gospodara posla da se posao izvrsi. Vrsenjem tudjeg posla bez naloga nastaje obligacioni odnos izmedju poslovodje bez naloga i gospodara posla i odredjena prava i obaveze izmedju tih lica. O izvrsenom poslu poslovodja bez naloga je obavezan da sto je moguce pre obavestiti gospodara posla i podnijeti mu izvjestaj. S obzirom na okolnosti u kojima se neko prohvatio tudjeg posla, sud moze smanjiti njegovu odgovornost ili ga sasvim osloboditi odgovornosti za nepaznju. Prava poslovodje bez naloga istovremeno predstavljaju obaveze za gospodara posla. Poslovodja bez naloga nakon izvrsenja posla, stice pravo: 1. da zahtjeva od gospodara posla da ga oslobodi svih obaveza koje je zbog tog posla uzeo na sebe, i da preuzme sve obaveze koje je zasnovao u njegovo ime. 2. da zahtjeva od gospodara posla , ako jepostupao sa duznom paznjom, naknadu nuznih i korisnih izdataka. 3. da zahtjeva naknadu stete i kada nije postigao ocekivani rezultat. 4. da zahtjeva primjerenu nagradu za trud,ako je otklonio stetu od gospodara posla ili mu je pribavio korist. 5. da odnese stvar kojima je povecao tudju imovinu, a za koje mu se ucinjeni izdaci ne naknadjuju. Kada nisu ispunjene pretpostavke za nastanak poslovodstva bez naloga lice koje izvrsi posao u namjeri da drugome pomogne stice pravo na naknadu ali najvise do visine koristi koju je drugi postigao. Lice koje tudji posao preduzme i pored zabrane gospodara posla, a za zabranu je znao ili morao znati, nema prava koja pripadaju poslovodji bez naloga. Osim toga, on odgovara za stetu koju je prouzrokovao mjesanjem u tudje poslove, cak i ako je do nje doslo bez njegove krivice. Javno obecanje nagrade Javno obecanje nagrade je jednostrana izjava volje obecavaoca, ucinjena javnim oglasom, neodredjenom broju lica, kojom obecava nagradu onome ko izvrsi odredjenu radnju, postigne neki uspeh, nadje se u odredjenoj situaciji i sl. Jednostranom izjavom volje jedno lice ne moze drugome stvoriti obavezu nego samo pravo ili ovlascenje. Ovaj obligacioni odnos nastaje kada neko lice: 1. obeca nagradu onome ko izvrsi odredjenu radnju; 2. obecanje nagrade ucini javno; 3. obecanje nagrade ucini neodredjenom broju lica; 4. u javnom oglasu odredi radnju koju je potrebno izvrsiti i do kog roka; 5. tacno odredi nagradu koja pripada licu koje je izvrsilo radnju ili sta drugo navedeno u javnom oglasu. Ako obecavalac nagradu obeca licu koje radnju izvrsi najbolje, najkvalitetnije, najbrze ili na neki drugi nacin tada nastaje konkurs, kao vid javnog obecanja nagrade. Predvidjena su pravila po kojima ce se jedna ili vise nagrada dodjeliti, svaki ucesnik u konkursu ima pravo zahtjevati ponistenje odluke o dodjeljivanju nagrade ako nagrada nije dodjeljena u skladu sa tim pravilima. Obecavalac je obavezan da ispuni obecanje iz javnog objecanja nagrade, cim je ucinio javno obecanje nagrade iako tada nije poznato da li ce neko od lica izvrsiti odredjenu radnju. Poverilac iz javnog obecanja nagrade je lice koje izvrsi odredjenu radnju, postigne neki uspjeh..Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvrsi radnju za koju je nagrada obecana. Ako je vise lica izvrsilo radnju istovremeno, svakom pripada jednak deo nagrade. Nagrada se moze sastojati u novcu, drugim stvarima i nekoj imovinskoj koristi. Opozivanje obecanja moguce je ako radnja nije izvrsena ili uslov nije ispunjen do momenta opozivanja i da su za opoziv saznala lica koja su namjeravala da izvrse radnju iz javnog obecanja nagrade. Obaveza obecavaoca iz javnog obecanja nagrade prestaje ispunjenjem , opozivanjem obecanja na nacin kako je ucinjeno kao i licnim saopstenjem. Legitimacioni znaci Legitimacioni znaci su telesni predmeti (isprave) u koje su utisnute odredjene oznake da bi se uz njihovu pomoc lakse identifikovao poverilac u obligacionom odnosu prilikom cijeg nastanka su izdati. Ovi znaci obicno ne sadrze nesto odredjeno o obavezi njihovog izdavaoca nego npr. Neki broj utisnut na komad hartije ili drugog materijala. Pomocu legitimacionih znakova povjerilac se legitimise u obligacionom odnosu iako oni ne sadrze oznacenje imena povjerioca a cesto ni njihovog izdavaoca. Izdavalac legitimacionog znaka oslobadja se obaveze kad je u dobroj vjeri izvrsi donosiocu. Legitimacioni papiri Legitimacioni papiri su pismene isprave u kojima su oznacene odredjene obaveze za njihovog izdavaoca, ali ne i ko je povjerilac, iako sluzi njegovoj identifikaciji(zeljeznicke karte). Za njih se primjenjuju odgovarajuce odredbe o hartijama od vrijednosti.

Legitimacioni papiri nisu namjenjeni opticaju. Oni se ipak mogu prenostiti prostom tradicijom, osim ako glase na ime jer se tada prenoste cesijom. Zakon ne odredjuje bitne elemente koje moraju sadrzati legitimacioni papiri, te su oni reducirani u odnosu na hartije od vrijednosti. Sadrzina legitimacionog papira zavisi od osnovnog posla tako da na ispravi nekada ne mora biti oznacen donosilac, potpis itd.

Ispunjenje obaveza i posledica neispunjenja Nezavisno od izvora nastanka obligacija stvara za pobjerioca ovlascenja da zahtjeva ispunjenje obaveze, a duznik je duzan ispuniti je savjesno i u svemu kako glasi. Obaveze redovno prestaju ispunjenjem, ali i u drugim zakonom odredjenim slucajevima. Duznik je odgovoran povjeriocu za neispunjenje obaveze ili zadocnjenje u njenom ispunjenju. Neispunjenje obaveze moze biti potpuno ili djelimicno. Povjerilac nije duzan primiti djelimicno ispunjenje, osim ako priroda obaveze drugacije ne nalaze. Duznik dolazi u zadocnjenje neispunjenjem obaveze u roku odredjenom za ispunjenje. Pored ovlascenja predvidjenih ugovorom i zakonom poverilac zbog neispunjenja obaveze ili zadocnjenja u ispunjenju stice prema duzniku ovlascenje da zahtjeva naknadu stete koju je zbog toga pretrpeo. Duznik odgovara i za djelimicnu ili potpunu nemogucnost ispunjenja i ako tu nemogucnost nije skrivio ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara, a oslobadja se odgovornosti za stetu ako dokaze da bi stvar koja je predmet obaveze slucajno propala i da je svoju obavezu na vrijeme ispunio. Povjerilac koji zahtjeva naknadu stete nije duzan dokazivati krivicu duznika zbog neispunjenja obaveze ili zadocnjenja u ispunjenju, posto se odgovornost duznika za stetu pretpostavlja. Povjerilac ima pravo na naknadu obicne stete i izmakle koristi. On ima pravo zahtjevati naknadu cjelokupne stete koja je nastala povredom ugovora, ako je steta prouzrokovana prevarom ili namjernim neispunjenjem ili krajnjom nepaznjom. Duznik se oslobadja obaveze ako dokaze da je nije mogao ispuniti ili da je zakasnio s ispunjenjem zbog okolnosti nastalih posle zakljucenja ugovora koje nije mogao spreciti, otkloniti ili izbjeci. Na naknadu stete zbog neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju ugovora suspidijarno se primjenjuju pravila kojima je regulisana naknada vanugovorne stete. Zatezna kamata Zatezna kamata je naknada koju je jedna strana duzna, na osnovu zakona dati drugoj za upotrebu njenih zamjenljivih stvari (glavnice). Odredjuje se u stvarima iste vrste kao sto je i glavnica.S obzirom na njenu visinu i vrijeme u kome je glavnica koriscena, zbog cega se i naziva civilnim plodovima. Ona je akcesiorne prirode i po pravilu postoji dok i glavni dug, tako da prestankom duga prestaje teci i kamata. Zatezna kamata je regulisana imperativnim propisima i tece nezavisno od volje ugovornih strana. Obaveza placanja kamate moze proizilaziti iz ugovora ili zakona. Duznik koji zadocni sa ispunjenjem novcane obaveze duguje pored glavnice i zateznu kamatu po stopi odredjenoj u zakonu. Duznik dolazi u docnju kad ne ispuni obaveze u roku odredjenom za ispunjenje. Ako rok nije odredjen duznik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom, ili zapocinjanjem nekog postupka cija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze. Ako je steta koju je povjerilac pretrpeo zbog duznikovog zadocnjenja veca od iznosa koju bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo da zahtjeva razliku potpune naknade stete. Ugovorna kamata Ugovorna kamata je novcana naknada ili druga dorist koju je jedna strana, na osnovu prethodnog sporazuma, duzna dati drugoj za upotrebu odredjene svote novca ili drugih po rodu odredjenih stvari. Ugovornu kamatu strane odredjuju svojom voljom. Visina kamatne stope je ipak ogranicena imperativnim propisima. Pobijanje duznikovih pravnih radnji 1. Opste pretpostavke Povjerilac moze tuzbom pobijati radnje svog duznika koje su preduzete na njegovu stetu. Tuzba poverioca se naziva actio Pauliana. Osnovna opsta pratpostavka za pobijanje je da postoji potrazivanje povjerioca prema duzniku dospjelo na naplatu i da je duznik insolventan, a nije potrebno bezuspjesno voditi postupak izvrsenja. Povjerilac pobija pravnu radnju svog duznika. Pod radnjom se podrazumjeva i propustanjezbog koga je duznik izgubio kakvo materijalno dobro ili kojom je za njega nastala kakva materijalna obaveza npr. Duznik nije izjavio zalbu protiv presude, a to je bilo na stetu povjerioca. Pravna radnja duznika moze se pobijati samo ako se njome smanjuje imovina duznika a ne, pravne radnje koje se ticu licnosti duznika. Povjerilac moze pobijati pravnu radnju svog duznika samo ako je preduzeta na njegovu stetu. Pravne radnje prezaduzenog duznika pobijaju se tuzbom ili prigovorom van stecaja, a ne u toku stecajnog postupka. 2. Posebne pretpostavke i nacin pobijanja Pored opstih pretpostavki za uspjesno pobijanje moraju se steci i posebne pretpostavke koje zavise od cinjenica da li je raspolaganje teretno ili bezteretno te da li je duznik srodnik treceg lica ili nije. Duznikove pravne radnje mogu se pobijati ako je raspolaganje teretno; duznik u vrijeme raspolaganje znao da time nanaosi stetu svojim povjeriocima; trecem licu u ciju korist je

pravna radnja bila preduzeta to bilo poznato; a tuzba za pobijanje podnesena u roku od jedne godine do kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno kada je trebalo preduzeti propustenu radnju. Pravne radnje duznika mogu se pobijati i u slucaju kada duznik nije znao ali je mogao znati, da preduzetim radnjama nanosi stetu svom povjeriocu i ako je trecem licu u ciju je korist pravna radnja preduzeta to moglo biti poznato. Ako su pravne radnje duznika besplatne, smatra se da je duznik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi stetu povjeriocu i za pobijanje tih radnji ne zahtjeva se da je trecem licu to bilo poznato ili boglo biti poznato. Trece lice ove pretpostavke ne moze obarati. Tuzbu za pobijanje povjerilac moze podnijeti u roku od 3 godine od dana kada je preduzeta pravna radnja koju pobija.

3. Aktivna legitimacija. Dejstvo pobijanja Pravnom radnjom insolventni duznik moze ostetiti svog povjerioca. Stoga je za podnosenje tuzbe aktivno legitimisan povjerilac, tj. njegovi pravni sledbenici. Pobijanje pravnih radnji povjerilac moze vrsiti i prigovorom u slucaju kada se pobija radnja duznika kojom je preuzeo obavezu prema trecem licu, a trece lice zahtjeva ispunjenje te obaveze, dok povjerilac to pobija prigovorom ili se u imovini duznika nalazi predmet na kome je protivnik pobijanja ranije stekao jace pravo i zahtjevao da se ono izuzme od izvrsenja, a povjerilac istice progovor da je taj predmet stecen od duznika pravnom radnjom koja je podlozna pobijanju. Paulijanska tuzba se podnosi protiv treceg lica (a ne duznika)- protivnika pobijanja sa kojim je ili u ciju korist preduzeta pravna radnja koja se pobija. Ako tuzeno trece lice umjesto duznika ispuni obavezu duznika, tuzeni ce izbjeci pobijanje pravnih radnji. Kada se usvoji tuzbeni zahtjev povjerioca, pravna radnja duznika gubi dejstvo samo prema tuziocu i samo ukoliko je potrebno za ispunjenje njegovih potrazivanja. U odnosu na ostala lica pravna radnja i dalje proizvodi dejstvo. Trece lice (protivnik pobijanja) je na osnovu presude duzno predati povjeriocu , u visini namirenja njegovih potrazivanja prema duzniku, sve sto mu je duznik pobijenom pravnom radnjom prenijeo. Trece lice povjeriocu duguje, kao nesavjestan drzalac , plodove i zateznu kamatu. Ako je tuzbeni zahtjev usvojen pa je trece lice predalo primljenu stvar povjeriocu ima pravo zahtjevati od duznika naknadu stete zbog ne ispunjenja obaveza. Pravo zadrzavanja 1. Pojam Pravo zadrzavanja je pravo povjerioca da privremeno zadrzi duznikovu stvar, odnosno da uskrati ispunjenje duzne cinidbe sve dok duznik ne ispuni trazbinu povjerioca prava zadrzavanja. Pravo zadrzavanja ima dvostruku funkciju:a) sredstvo prinude na duznika da svoju dospjelu obavezu uredno ispuni i b) sredstvo namirenja potrazivanja iz zadrzane stvari, ukoliko duznik i pored zadrzavanja njegovih stvari od retinenta nece da ispuni svoju obavezu. 2. Pretpostavke za nastanak Za vrsenje prava zadrzavanja potrebno je da se ispune sledece pretpostavke: 1) da povjerilac (retinent) ima prema duznikuk ciju je stvar zadrzao, dospjelo i utuzivo potrazivanje i 2) da povjerilac ima drzavinu stvari na kojoj moze postojati pravo zadrzavanja. Smatra se da je potrazivanje povjerioca dospjelo onda kada je nastupio rok za ispunjenje duznikove obaveze koju moze traziti povjerilac. Potrebno je da je duznik pao u docnju da bi povjerilac mogao steci pravo zadrzavanja. Duznik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odredjenom za ispunjenje. Ako rok za ispunjenje nije odredjen, duznik dolazi u docnju kad ga povjerilac pozove da ispuni obavezu usmeno ili pismeno, vansudskim ili zapocinjanjem nekog postupka cijaje svrha da se postigne ispunjenje obaveze. Pravilo je da potrazivanje bude utuzivo, civilno tj. da se ne radi o zastareloj obavezi. 3. Predmet prava zadrzavanja Predmet prava zadrzavanja odnosi se na pokretne i nepokretne stvari koje mogu biti predmet pravnog prometa, a ne one koje su izuzete iz pravnog prometa. Povjerilac nema pravo zadrzavanja kada duznik zahtjeva da mu se vrati stvar koja je izasla iz njegove drzavine protiv njegove volje, ili ako duznik zahtjeva da mu se vrati stvar koja je predata povjeriocu na cuvanje ili poslugu. Ne mogu se zadrzavati stvari koje se ne mogu izloziti prodaji. 4. Pravo zadrzavanja ugostitelja Pravilo je da pravo zadrzavanja ne moze steci povjerilac kome je duznik predao stvar na cuvanje Ugovor o ugostiteljskoj ostavi propisuje da ugostitelj koji prima goste na nocenje ima pravo zadrzati stvari koje su gosti donijeli do potpune naplate potrazivanja za smejtaj i ostale usluge. 5. Dejstvo zadrzavanja i obaveza vracanja stvari Ako je povjerilac zadrzao stvari duznika, on moze izbjeci ostvarivanje prava retencije tako sto ce povjeriocu pruziti odgovarajuce obezbjedjenje njegovog potrazivanja. Obezbjedjenje bi trebalo da bude odgovarajuce da bi ga povjerilac prihvatio npr. Jemstvo treceg lica. Duznik moze ponuditi odgovarajuce obezbjedjenje za povjeriocevo potrazivanje sve dok ne ispuni svoju obavezu. Ukoliko je duznik ispunio svoju obavezu, razumljivo je da pravo zadrzavanje prestaje. Zakon odredjuje da povjerilac koji drzi duznikovu stvar po osnovu prava zadrzavanja ima pravo da se naplati iz njene vrijednosti na isti nacin kao i zalozni povjerilac, ali je duzan prije nego sto pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagovremeno obavjesti duznika.

Ako povjeriocevo potrazivanje ne bude namireno o dospjelosti povjerilac, shodno nacelu oficijelnosti zaloznog prava, moze podnijeti tuzbu sudu i predloziti donosenje presude da sestvar proda na javnoj prodaji ili po tekucoj cjeni ako stvar ima berzansku ili trzisnu cjenu.

UGOVOR O PRODAJI Ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da preda stvar kupcu da bi na njoj stekao pravo svojine ili mu pribavio pravo a kada vešenje tog prava zahtijeva držanje stvari dam u preda I stvar dok se kupac obavezuje da prodavcu plati cijenu u novcu I preuzme stvar.Osnovna obaveza prodavca je da na kupca prenese pravo svojine na stvar a osnovna kupčeva obaveza je da na prodavca prenese pravo svojine na iznosu novca.Zaključen je ugovor o prodaji I kada se prodavac obaveže kupcu dam u pribavi prodato pravo za određenu cijenu u novcu.Predmet prodaje može biti:pravo stvarne službenosti,imovinsko intelektualno pravo I potraživanje. Osnovne osobine ugovoraUgovor o prodaji je konsenzualan,imenovan dvostranoobavezan,teretankauzalan,komutativan,sa trenutnim ili trajnim izvršenjem obaveza,sa sporazumno određenom sadržinom ili po pristupu.Konsenzualnost ugovora o prodaji proističe iz opšteg pravila – da zaključenje ugovora ne podliježe nikakvoj formi osim ako je zakonom drukčije određeno.Izjava volje ugovornih strana mogu biti izričite ili prećutne.Prodaja je imenovan ugovor jer je zakon odredio njeno ime I detaljno regulisao odredbama.Ugovor o prodaji je dvostrano obavezan jer stvara obaveze na strani prodavca I na strani kupca.Obje strane imaju prava I obaveze.Prodaja je kauzalan ugovor jer je kod nje izražen osnov I sadržana obaveza I prodavca I kupca.Kauza je sticanje iznosa cijene a cilj obavezivanja kupca u ovom ugovoru je sticanje prava svojine na stvari ili sticanje nekog drugog prava. Ugovor o prodaji je komutativan s obzirom na to da su u vrijeme njegovog zaključivanja određene ili odredive prestacije kupca I prodavca.Svakoj strani je poznato šta duguje I koliko duguje I kada mora ispuniti svoju obavezu.Ugovor o prodaji može biti aleatoran ako je u vrijeme njegovog zaključivanja nisu određene ili nisu odredive prestacije ugovornih strana.Ugovor o prodaji može se posle zaključenja izvršiti trenutno prodaja sa trenutnim izvršenjem.Ugovor o prodaji sa sporazumno određenom sadržinom nastaje kao posledica prethodnog pregovaranja I pogađanja ugovornih strana.Suprotno tome jedna strana može unaprijed pripremiti ugovor- ugovor po pristupu tako da druga strana može samo pristupiti tom ugovoru ili ne pristupi bez mogućnosti da mjenja njegove bitne elemente. BITNI ELEMENTIBitni sastojci ugovora o prodaji su stvar i cijena.Ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.Nebitni sastojci ugovora mogu biti prirodni i slučajni.Prirodni sastojci su svojstveni određenom ugovoru i kada ih on ne sadrži.Slučajne sastojke ugovora strane predviđaju svojom voljom i oni se nikad ne podrazumjevaju.Oni su punovažni ako su mogući i dopušteni a ne mogu zadirati u bitne sastojke ugovora.Punovažna je prodaja buduće stvari one koja ne postoje u momentu zaključenja ugovora već treba da se izradi ili proizvede.Stvar je materijalni deo prirode u ljudskoj vlasti na koju postoji subjektivno imovinsko pravo. Predmet prodaje su stvari (pokretne i nepokretne) .Predmet prodaje može biti individualno ili genetički određena stvar.Prodavac se može obavezati da će kupcu pribaviti prodato pravo.Tako predmet ugovora o prodaji može biti prodaja prava službenosti.Ugovorom o prodaji može se prenositi neko pravo industrijske svojine.CIJENAOsnovna obaveza kupca je da isplati cijenu.Cijena je novčani ekvivalent za stvar koju prodavac prodaje kupcu i mora biti izražena u novcu. NAKNADA ŠTETE U SLUČAJU RASKIDA PRODAJE -U ugovoru o prodaji, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može, ako nije što drugo određeno, da zahteva ispunjenje obaveze ili raskine ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastaje po samom zakonu. -Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od jednog ugovarača, druga strana ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o naknadi štete nastale povredom ugovora. U tim situacijama može se zahtevati naknada apstraktne i naknada konkretne štete. Apstraktna štete Ako je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od jednog ugovarača, a stvar ima tekuću cenu, druga strana može zahtevati razliku između cene određene ugovorom i tekuće cene na dan raskida ugovora. Razlika između cene određene ugovorom i tekuće cene utvrđuje se na dan raskida ugovora na tržištu mesta “u kome je posao obavljen“. Konkretna šteta Za prodavca, odnosno kupca može nastati konkretna šteta posle raskida ugovora o prodaji zbog toga što je prodao stvari radi poktića štete ili je izvršio kupovinu, takođe radi pokrića štete. Ako jedna strana ne izvrši svoju obavezu na vreme, druga strana može, pod određenim pretpostavkama, obaviti prodaju radi pokrića odnosno kupovinu radi pokrića. Pretpostavke za prodaju ili kupovinu radi pokrića Raskid ugovora o prodaji Prodaju ili kupovinu radi pokrića ovlašćena strana može obaviti ako je, prvenstveno, ispunjena opšta pretpostavka-da je prodaja, pre toga, raskinuta zbog povrede ugovora od jednog ugovarača. Ako je jedna strana samo pala u docnju- svoju obavezu nije ispunila na vreme, to nije dovoljan razlog za zaključenje prodaje ili kupovine radi pokrića. Predmet prodaje i kupovine radi pokrića su generičke stvari

Predmet ugovora o prodaji i kupovini su stvari određene po rodu. Obaveza određene po rodu stvari ispunjava se predajom stavri po izboru dužnika, ako drugačije nije ugovoreno. Prodaja i kupovina radi pokrića se zaključuje ako je prethodno raskinut ugovor o prodaji koji je za predmet imao po rodu određene stvari. Ugovor o kupovini radi pokrića ne može, međutim, imati za predmet kupovinu stvari drugog roda tj.onih koje izlaze iz okvira roda stvari obuhvaćenih prvobitnim ugovorom o prodaji. Rok za obavljanje prodaje ili kupovine radi pokrića Prodaja odnosno kupovina radi pokrića, mora biti obavljena u razumnom roku. Izraz „razuman rok“ predstavlja pravni standard koji se konkretizuje u svkom pojedinom slučaju tako da može, zavisno od okolnosti, imati razlićitu dužinu. Razuman rok bi trebalo odrediti s obzirom na vreme koje je prodavcu (kupcu) potrebno da se pripremi za tu prodaju (kupovinu) i utvrdi gde i pod kojim uslovima može da stvar proda (kupi). Ovaj rok zavisi od vrste stvari ali i od situacije na tržištu. Ako se cena stvari na tržištu naglo povećava ili smanjuje rok za prodaju odnosno kupovinu radi pokrića je kraći, nego u slučaju kad su cene stabilne. U pravnoj nauci i praksi je, međutim, na različit način određen od kad taj rok teče. Pravila o prodaji i kupovini radi pokrića važe i za prodaje u kojima je rok bitan sastojak ugovora. Razuman način prodaje (kupovine) radi pokrića Zoo nije potpunije odredio način prodaje (kupovine) radi pokrića. U zoo upotrebljena je opšta formulacija- da ovi ugovori moraju biti obavljeni na razuman način. Istina, da zoo određeuje da prodaja, odnosno kupovina radi pokrića mora biti izvršena. Taj izraz, međutim, nema u vidu izvršenje obavza iz ugovora o prodaji (kupovini) radi pokrića, nego da je ovaj ugovor zaključen, tj.zasnovan, a ne ispunjen (izvršen). Istaknuto tumačenje je da, kad jedna strana strana ne izvrši svoju obavezu na vreme, druga strana može izvršiti prodaju radi pokrića, odnosno kupovinu radi pokrića. U zoo nije određeno mesto prodaje (kupovine) radi pokrića. Opravdano je prihvaćen stav da je mesto prodaje (kupovine) radi pokrića mesto u kojem je prema ugovoru trebalo da bude predaja (isporuka) stvari, odnosno mesto u kojem je kupac trebalo da je preuzme. Roba koja se kupuje trebalo bi da odgovara kvalitetu robe koja kupcu nije isporučena. Obaveštavanje o prodaji (kupovini) radi pokrića. Naknada štete O nameravanoj prodaji (kupovini) radi pokrića koju preduzima jedna strana dužna je obavestiti drugu stranu iz raskinutog ugovora o prodaji. Ovu dužnost izričito propisuje zoo a nastaje posle raskida ugovora o prodaji. Ako poverilac propusti da obavesti dužnika da namerava zaključiti ugovor o prodaji (kupovini) radi pokrića to ne utiče, međutim, na punovažnost ugovora o prodaji (kupovini) radi pokrića koga je zaključio, ali može uticati na smanjenje naknade štete koju duguje. Druga strana, u tom slučaju, može istaći prigovor da je zbog propuštanja obaveštenja i njoj nanesena šteta. Pored prava na naknadu konkretne štete koja se sastoji u razlici između cene određene ugovorom i cene prodaje, odnosno kupovine radi pokrića, ugovoru verna strana ima pravo i na naknadu veće štete ukoliko ju je pretrpela. SLUČAJEVI PRODAJE S NAROČITOM POGODBOM PRODAJA SA PRAVOM PREČE KUPOVINE Uopšte. Nastanak prava. Prodaja sa pravom preče kupovine je modalitet prodaje po kojoj je kupac obavezan da obavesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari i prava određenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar odnosno pravo kupi za istu cenu. Izvor prava preče kupovine može biti zakon, ugovor ili testament. Ugovorne odredbe o pravu preče kupovine nastaju na osnovu ugovora između prodavca i kupca i imaju dispozitivni karakter. Pravo preče kupovine može nastati i na osnovu testamenta. Ugovorno pravo preče kupovine Pojam i predmet Ovaj modalitet prodaje se može ustanoviti samim ugovorom o prodaji ali i posle zaključenja tog ugovora, posebnim sporazumom između istih ugovonih strana. Naime, kupac preuzima obavezu da, pre nego što, eventualno, zaključi ugovor o prodaji sa trećim licem, prodavcu ponudi na prodaju stvar ili pravo sa istim bitnim sastojcima koja je odredio za treća lica. Bitni sastojci ugovora imaju prvenstveno visinu cene. Kupac krši odredbe ugovora ako trećem licu ponudi na prodaju stvar ili pravo po ceni nižoj od cene po kojoj je nudi prodavcu. Kupac može i pravno raspolagati kupljenom stvari teretnim ili dobročinim pravnim poslovima ili je založiti. On je jedino ograničen u izboru kupca ako se docnije odluči za prodaju stvari -tj.da stvarju ili pravom pravno raspolaže, ali samo ugovorom o prodaji. Zoo pravo preče kupovine izričito vezuje za prodaju stvari. Shodno tome, kupac stvar može otuđiti ugovorom o razmeni ili poklonu. Na taj način neće biti povređeno pravo preče kupovine prodavca. Rokovi za vršenje prava i za isplatu cene Zoo predviđa jedinstven rok za vršenje prava preče kupovine bez razlikovnja koja stvar je predmet ugovora. Naime, prodavac je dužan obavestiti kupca, na pouzdan način o svojoj odluci da se koristi pravom preče kupovine u roku od mesec dana, računajući od dana kad ga je kupac obavesti o nameravanoj prodaji trećem licu. Istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, prodavac je dužan da ispali cenu dogovorenu sa trećim licem, ili da je položi u sud. Ugovorne strane su ovlašćene da ugovore dužinu roka u kome prodavac može koristiti svoje pravo preče kupovine. Naime, prodaju sa pravom preče kupovine predviđaju strane svojom voljom. Prinudna javna prodaja

Pravilo je da se na svoje pravo preče kupovine prodavac ne može pozvati u slučaju prinudne javne prodaje. Na javnoj prodaji prodaje se stvar kupca bez njegove volje po proceduri propisanoj zakonom o izvršnom postupku-zip, tako da pravo preče kupovine ugovoreno u korist prodavca ne dejstvuje u ovom slučaju. Zoo kaže: ali prodavac čije je pravo preče kupovine bilo upisano u javnoj knjizi može zahtevati poništenje prinudne javne prodaje, ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje. Prodaja stvari ili prava bez obaveštavanja prodavca Kada je kupac, suprotno odredbama ugovora o pravu preče kupovine, prodao stvar ili pravo i preneo svojinu na trećeg bez obaveštenja prodavca, i ako je trećem bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodavac ima pravo preče kupovine, prodavac je ovlašćen da, u roku od 6 meseci (objektivni rok), računajući od dana kad je saznao za ovaj prenos, zahteva da se ovaj prenos poništi i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima. Pravo preče kupovine prestaje u svakom slučaju po proteku objektivnog roka od pet godina od prenosa svojine stvari na trćeg. Rok od pet godina se ne računa od predaje stvari nego od prenosa prava svojine na treće lice jednim od propisanih načina prenošenja (sticanja) prava svojine. Prenosivost i trajanje prava preče kupovine Pravo preče kupovine pokretnih stvari je obligaciono pravo lične prirode. Zoo određuje da se pravo preče kupovine pokretnih stvari ne može ni otuđiti ni naslediti, ukoliko zakonom nije drukčije određeno. Proizilazi da je neprenosivost prava preče kupovine pokretnih stvari određena imperativnim propisima i strane je ne mogu menjati svojom voljom. Neprenosivost i nenasledivost ugovornog prava preče kupovine zoo izričito određuje samo za pokretne stvari, a ne i za nepokretnosti. Dozvoljeno je, prema tome, otuđiti pravo preče kupovine nepokretnih stvari i ovo pravo se može nasleđivati. Za razliku od zakonskog prava preče kupovine koje traje neograničeno, ugovorno pravo preče kupovine prestaje protekom roka određenog ugovorom. UGOVOR O RAZMJENI je ugovor u kome svaka strana preuzima obavezu da ce na drugu prenijeti pravo svojine neke stvari i u tu svrhu mu je predati ili da ce na nju prenijeti odredjeno pravo. I pored slicnosti izmedju ugovora o prodaji i razmjene, za razliku od prodaje kod ugovora o razmjeni vrši se zamjena stvari za stvar, prava za pravo ili prava za stvar bez novca koje je zakonsko sredstvo plaćanja. OSOBINE UGOVORA Razmjena je dvostrano obavezan i teretan ugovor, jer svaka strana za stvar ili pravo koje dobija duguje drugoj strani, takodje, stvar ili pravo. Stoga se na ovaj ugovor primjenjuju sva pravila odrešena za dvostrano obavezne ugovore o odgovornosti za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja, zelenaškom ugovoru itd. Ugovor o razmjeni je po pravilu neformalan.ugovor o razmjeni je zaključen kad su strane postigle saglasnost o stvarima ili pravima. PREDMET RAZMJENE Predmet ovog ugovora može biti pokretna i nepoktretna stvar ako je moguca, dopustena i odredjena.Sve stvari koje mogu biti predme prodaje odnosno obaveza prodavca mogu biti i predmet razmjene. S obzirom na stvar koja je predmet ugovora, razmjena može biti individualna, generična i averziona. UGOVORU O POKLONUPoklon je ugovor kojim se poklonodavac obavezuje da iz svoje imovine prenese u imovinu poklonoprimca neko imovinsko pravo,bez naknade. Poput ostalih obligacionih ugovora ugovor o poklonu ne može nastati bez saglasnosti volja poklonodavca i poklonoprimca. Za razliku od testamenta, kao jednostranog pravnog posla (testator ga uvek dok je živ može opozvati jer njegovo dejstvo nastaje posle njegove smrti-mortis causa) kojim se, takodje, može na drugo lice (bez obzira da li je uopšte naslednik testatora) preneti bez naknade neka imovinska korist, poklon je ugovor tj. Dovstrani pravni posao koji deluje za života ugovorenih strana-inter vivos.OSNOVNE OSOBINE UGOVORA Poklon je IMENOVAN ugovor, jer je njegov naziv odredjen pozitivnim propisima i pravnim pravilima koji su ga detaljo regulisali. On nastaje postizanjem saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora.UGOVOR JE FORMALAN U našem pravu ugovor o poklonu nije sistematski regulisan. USMENI UGOVOR O POKLONU Usmeni ugovor o poklonu, zaključen izmedju ugovornih strana, posle koga nije predat predmet poklona poklonoprimcu,stvara prirodnu obligaciju. Prirodne obligacije (obligationes naturales) nisu potpune obligacije jer nisu zaštićene tužbom. PISANI UGOVOR O POKLONU Ugovor o poklonu može punovažno nastati ako je zaključen u pisanoj formi. Pisana forma ugovora o poklonu ima dve varijante; formu privatne pisane isprave i formu pisane javne isprave. U formi pisane privatne isprave zaključuju se, po pravilu, ugovor o poklonu koji za predmet ima pokretne stvari. Ugovor o poklonu koji za predmet ima nepokretnu stvar mora biti zaključen u formi pisane javne isprav. UGOVOR JE JEDNOSTRANO OBAVEZAN Ugovor o poklonu uvrštava se u jednostrano obavezne ugovore jer stvara samo obaveze na strani poklonodavca. Shodno tome, pravila o odgovornosi za materijalne pravne nedostatek ispunjenja, o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti, prekovremenom oštećenju, zelenaškom ugovoru, prigovoru neispunjenja ugovora (exceptio non adimpleti contractus) itd. Nije moguće isticati u ugovoru o poklonu. UGOVOR JE DOBROČIN Poklonoprimac za prestacije koje je primio ne duguje poklonodavcu nikakvu naknadu. On se zaključuje s namerom da se poklonopricu poklon učini i tako umanji imovina poklonodavca, što je učinio poklon ranijem poklonodavcu.UGOVOR JE KOMUTATIVAN Poklon je komutativan ugovor jer je, u vreme njegovog zaključenja, stranama poznato ko je poverilac, ko dužnik i šta je predmet obaveze poklonodavca. Ako je zaključen ugovor o poklonu buduće stvari čija se vrednost ne zna u vreme zaključenja ugovora (na primer, ugovor o poklonu roda kupina za 2006 godinu), ugovor je aleatoran.UGOVOR SE ZAKLJUČUJE S OBZIROM NA LIČNOST U ugovoru o poklonu bitna su svojstva obe srane. On najčešće nastaje izmedju srodnika i drugih bliskih lica, s obzirom na odredjenu ličnost. BITNI ELEMENTI UGOVORA O POKLONU Ugovor o poklonu nastaje kad dve strane postignu saglasnost o njegovom predmetu.Pored ovog sastojka nuzna je I namera da se poklon ucini.Saglasnost strana o predmetu ugovora I postojanje namere

da se poklon ucini su nuzni u svakom ugovoru o poklonu.PREDMET POKLONA-Predmet poklona je bilo koje imovinsko pravo.To moze biti pokretna ili nepokretna stvar u prometu,neko drugo prenosivo apsolutno pravo(na patent,model,uzorak,zig itd.)ili obligaciono pravo.Predmet ugovora o poklonu mora ispunjavati predpostavke odrdjene za bilo koji ugovor.On mora biti moguc,dopusten I odredjen,tj odrediv. Ugovorom o poklonu se na poklonoprimca prenosi pravo svojine ili drugo imovinsko pravo.Prenosilac na sticaoca moze preneti ona prava koja ima.Moguce je da pklonodavac pokloni poklonoprimcu tudju stvar. CUVANJE POKLONJENE STVARI-Ako je predmet poklona stvar koja nije odmah predate poklonoprimcu,na strain poklonodavca nastaje obaveza da stvar cuva do isteka roka odredjenog zanjenu predaju.Rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari u ovom slucaju snosi poklonodavac.Do predaje stvari poklonodavac snosi troskove njenog odrzavanja.Plodovi koje stvar daje do roka predaje stvari pripadaju poklonodavcu kao vlasniku stvari,a od momenta kada jet u stvar trebalo da predapoklonoprimcu. RASKID UGOVORA O POKLONU-Zakljuceni ugovor o poklonu proizvodi dejstva kao I bilo koji drugi ugovor.Na ime ,,ko jedanput poklon ucini,ne moze vise natrag uzeti,osim osobitih slucajeva,,.Ugovor o poklonu se,shodno tome,moze jednostrano raskinuti ako je to ugovorom predvidjeno.Ukoliko je ugovor o poklonu u potpunosti izvrsen,sporazum o njegovom raskidu uz obavezu poklonoprimca da poklonodavcu vrati predmet poklona,predstavlja novi ugovor o poklonu sa promenjenim ulogama ugovornih strana.OPOZIV UGOVORA O POKLONU-Ako se steknu okolnosti predvidjene zakonom izvrseni ugovor o poklonu se moze opozvati.Okolnosti zbog kojih se ugovor moze opozvati nastaju na strani ostavodavca ili treceg lica.OPOZIV U SLUCAJU OSIROMASENJA POKLONODAVCA-Poklonodavac koji je posle zakljucenja ugovora o poklonu osiromasio tako da nema dovoljno sredtava za zivot,ili za izdrzavanje lica koja je po zakonu duzan izdrzavati,moze raskinuti ugovor pre nego sto je stvar predao poklonoprimcu.Ako je već predao predmet poklona poklonoprimcu, poklonodavac ga može opozvati i zahtevati da mu poklonoprimac vrati ono što se od primljenog poklona još nalazi u njegovoj imovini. Za opoziv ugovora o poklonu potrebno je da se steknu sledeće pretpostavke: a)da poklonodavca nema ko po zakonu da izdržava, odnosno da lica koja su obavezna da ga izdržavaju to nisu u stanju b) da poklonoprimac nije u istom stanju u kojem se nalazi poklonodavac c)da poklonjena stvar ili njena vrenost još postoji u imovini poklonoprimca.Ako se ostvarene pretpostvke za opozivanje zahtev za opoziv poklona poklonodavac će uputiti vansudskim putem poklonodavcu a po potrebi sudskim putem-podnošenjem tužbe opštinskom sudu protiv poklonoprimca.OPOZIV ZBOG GRUBE NEZAHVALNOSTI-Poklonodavac može opzvati ugovor o poklonu ako je poklonoprimac ispoljio grubu nezahvalnost prema poklonodavcu.Ako je poklonoprimac ispoljio određeni stepen nezahvalnosti prema poklonoprimcu to je, po većini građanski zakonika razlog za opozivanje poklona. Tužba za opoziv poklona se može podneti u roku od deset godina, od dana kad je poklonodavac saznao za radnje poklonoprimca koje predstavljaju veliku nezahvalnost.Pravo na opoziv poklona ne prelazi na naslednike poklonodavca koji je umro pre isteka roka za opoziv.VRAĆANJE POKLONA U SLUČAJU RAZVODA ILI PONIŠTENJA BRAKA-Najčešći obligacioni ugovor između supružnika je ugovor o poklonu. Ugovorm o poklonu prenosi se pravo svojine ili neko drugo pravo iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica bez naknade.U slučaju razvoda ili poništenja braka moguće je da jedan ili oba supružnika zahtjevaju vraćanje učinjenih poklona.Uobičajeni pokloni koji su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajeničkog života,ne vraćaju se.Izuzetno od ovog pravila u slučaju razvoda ili poništenja braka poklon se vraća poklonodavcu:1)ako su poklon supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajednice života u braku i 2)ako je premet poklona nerazmerno velike vrednosti u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika.POBIJANJE UGOVORA O POKLONU-U zakonom određenim situacijama treća lica su ovlašćena da zahtjevaju vraćanje predmeta poklona u celini ili delimično tako da njegovo dejstvo prestaje između ugovornih strana. VRAĆANJE POKLONA ZBOG POVREDE OBAVEZE IZDRŽAVANJA- Ko je dužan nekome davati izdržavanje,nemože povrediti prava ovoga,čineći poklon trećem licu.Izdržavana lica su ovlašćena da zahtevaju vraćanje poklona od trećeg lica koje je mu učinio poklonodavac,ako sam poklonodavac nije opozvao učinjeni poklon.Predmet poklona poklonoprimac može zadržati ako preuzme obavezu da će izdržavati treća lica koja su podnjela zahtjev za opoziv poklona.Tužba za vraćanje predmeta poklona može se podneti protiv naslednika pokonoprimca,ako se poklon ili njegova protivrednost nalazi u zaostavštini. POBIJANE POKLONA OD STRANE POVERILACA-Izuzetak od ovog pravila predstavlja mogućnost poverioca da,pod određenim pretpostavkama,po-bija ugovor o poklonu koga je zaključio njegov dužnik sa trećim licem,ali i druge pravne radnje.Takve radnje poverilac pobija podnošenjem tužbe protiv trećeg odnosno isticanjem prigovora protiv zahteva trećeg lica prema dužniku poverioca ili njegovih pravnih sledbenika kome je dužnik učinio poklon.Osnovne opšte predpostavke za pobijanje:1)da postoji potraživanje poverioca prema dužniku dospelo za naplatu i 2)da je dužnik insolventan a nije potrebno bezuspešno protiv dužnika voditi postupak izvršenja da bi se na osnovu toga izveo zaključak o insolventnosti dužnika. POKLON PRE ZAKLJUČENJA BRAKA-Poklon pre zaključenja braka je poklon koji verenik daje verenici uz očekivanje da će sa njom zaključiti brak.Ako je jedan verenik drugom nešto poklonio sa ciljem zaključenja i življenja u braku iz posebne imoveine a brak nije zaključen ili je brak razveden ili poništen supružnik može zahtevati raskid ugovora i vraćanje poklona pod opštim predpostavkama za opoziv poklona s obzirom na to da porodični zakon ne propisuje pravila o vraćanju poklona pre zaključenja braka.POKLON ZA SLUCAJ SMRTI-Poklon za slucaj smrti proiyvodi dejstva pod uslovom da poklonoprimac nadyivi poklonodavca i da je predaja stvari i prenos prava svojine na stvari poklonoprimcu odloyena posle smrti poklonodavca.Ukoliko poklonodavac nadzivi poklonoprimca poklon nije punovayan.U Rimu su ovi pokloni cinjeni u

situacijama koje su stvarale riyik smrti za poklonodavca kao sto je odlazak u rat,na daleki i opasni put,neizleciva i teska bolest.Poklon za slucaj smrti deluje tako da poklonoprimac postaje vlasnik poklonjene stvari zakljucenjem punovaznog ugovora o poklonu,stim da je predaja predmeta poklona odloyena do momenta smrti poklonodavca. NAGRADNI POKLON-Nagradni poklon je poklon koji se daje sa ciljem odavanja priznanja i nagrade poklonoprimcu.Ovaj poklon razdvaja od drugih oblika.On proizilazi iz odredjenih radnji poklonoprimca koje poklonodavca opredeljiju da poklon ucini.Poklonodavac nije obavezan ovaj poklon uciniti tako da lice koje smatra da bi trebalo da postane poklonoprimac nije ovlasceno tuzbom zahtevati zakljucenje i izvrsenje tog ugovora.Ali ako je poklonoprimac ovlascen podneti tuzbu i zahtevati nagradu zato sto je ona bila vec ugovorena ili zakonom propisana,onda posao prestaje biti dar i smatra se kao ugovor sa naknadom.UZAJAMNI POKLON-Uzajamni poklon nastaje u slucaju da i poklonoprimac ucini ili obeca poklonodavcu poklon koji je vece ili manje vrednosti od primljenog ili obecanog.U slucaju to nije pravi dar u celome vec samo odnosne vrednosti,koje cini razliku izmedju jednog i drugog dara. POKLON S NALOGOM-Poklon s nalogom je ugovor o poklonu u kome je poklonoprimac preuzeo obavezu na odredjeno davanje,cinjenje ili necinjenje.Nalog moze biti ustanovljen u korist poklonoprimca u interesu poklonodavca ili treceg.U poslednjem slucaju zakljucen je ustvari ugovor u korist treceg.Nalog sadrzan u ugovoru o poklonu se razlikuje od uslova.Ukoliko je ugovor o poklonu zakljucen pod suspenzivnim uslovom njegovo ostvarenje se ne moze uspesno zahtevati pre nego sto je uslov ispunjen.Ugovor o poklonu prestaje po samom zakonu ako se taj raskidni uslov ispuni,dok ugovor o poklonu sa nalogom ako se nalog ne ispuni,prestaje tek na osnovu odluke suda. ZAKONSKO PRAVO PREČE KUPOVINE ovlascuje jedno lice(imaoca prava prece kupovine)da zahtijeva od vlasnika stvari ili prava,koji namjerava da proda,da prvo njemu stvar ili pravo ponudi na prodaju. PRAVO PRECE KUPOVINE SUVLASNIKA NEPOKRETNOSTI.suvlasnik nepokretnosti koji namjerava da proda svoj suvlasnicki deo duzan je da ga predhodno ponudi ostalim suvlasnicima. PRAVO PRECE KUPOVINE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJISTA.Vlasnik koji namjerava da proda poljoprivredno zemljiste duzan je da ga predhodno ponudi vlasniku susjednog poljoprivrednog zemljista koji ima pravo prece kupovine poljoprivrednog zemljista. PRAVO PRECE KUPOVINE KULTURNOG DOBRA.imaju ustanove zastite kulturnog dobra i to:zavod za zastitu spomenika kulture,muzej,arhiv i kinoteka,a polozaj ustanove zastite ima i bibilioteka koja obavlja zastitu stare i retke knjige,ali i druga lica koja koja za poslove zastite kulturnih dobara ispunjavaju uslove odredjene zakonom o kulturnim dobrima. ZASTITA PRAVA PRECE KUPOVINE NEPOKRETNOSTI ODNOSNO KULTURNOG DOBRA.ako je prodavac prodao nepokretnost a nije predhodno ponudio imaocu prava prece kupovine ili ih je prodao pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude,imalac prava prece kupovine moze tuzbom kod nadleznog suda da zahtijeva ponistaj ugovora o prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu proda pod istim uslovima. PRAVO PRECE KUPOVINE IZVRSNOG POVERIOCA.pravo prece kupovine ima izvrsni poverilac u slucaju da na nepokretnostima nije postojalo ni zakonsko ni ugovorno pravo prece kupovine,odnosno ako imaoci ovo pravo nisu koristili. PRAVO PRECE KUPOVINE UDELA U DRUSTVU.clan ortackog drustva moze prenijeti svoj udeo trecem licu uz saglasnost uz saglasnost ostalih ortaka.U slucaju prenosa udijela trecem licu ostali ortaci ortackog drustva imaju pravo precekupovine. Ugovorno i zakonsko pravo prece kupovine-razlike Ugovorno pravo prece kupovine predvidj se ugovorom i ima dejstvo prema kupcu.zakonsko pravo p.k. se uvijek moze suprostaviti trecem licu bez obzira na svesnost treceg.Ugovorno pravo p.k. koje za pKuporedmet ima pokretnu stvar ne moze se otudjivati i nasledjivati,ako je nepokretna stvar onda moze.Zakonsko pravo p.k. ne moze se otudjivati i nasledjivati.Ugovorno pravo p.k. prestaje protekom roka odredjenog ugovorom,dok zakonsko nije ograniceno. Kupovina na probu Je poseban vid prodaje zaklucen pod uslovom da kupac stvar isproba ,koja djeluje od trenutka kada je zaklucen,ako se uslov ispuni.Uslov je potestativan posto zavisi samo od volje kupca kome je stvar predata radi probe-tj. od izjave kupca da li stvar odgovara njegovim zeljama. PREDMET KUPOVINE.ROK ZA PROBU. Kupovina na probu ima za predmet pokretnu stvar.Kada kupac izjavi da stvar odgovara njegovim zeljama(uslov je ispunjen) ugovor djeluje od trenutka njegovog zakljucenja.Smatra se da je kupac ostao pri ugovoru,ako stvar koja mu je predata radi probe do odredjenog roka,ne vrati bez odlaganja po isteku roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora. SUBJEKTIVNA I OBJEKTIVNA PROBA.DEJSTVO KUPOVINE NA PROBU.ako je kupac kupio stvar na probu-da bi utvrdio da odgovara njegovim zeljama ,za ocjenu podobnosti stvari relativno je subjektivno mjerilo.Ovaj ugovor se zakljucuje u slucaju kupovine pica i hrane.Kupovina n probu djeluje retroaktivno-od zaklucenja kupovine na probu ,ako je uslov ostvaren :kupac je obavijestio prodavca u odredjenom roku da ostaje pri ugovoru ili stvar koja mu je predata na probu kupac nije vratio prodavcu bez odlaganja po isteku roka. Kupovina po pregledu(sa rezervom probanja)

Je oblik prodaje na probu u kojoj dejstvo zakljucenog ugovora zavisi od potestativnog uslova-izjave volje kupca.Predmet ove prodaje su pokretne stvari odredjenih svojstava.Prodavac kupcu obecava prodaju a ova jednostrana izjava volje je izvor obligacije.Obligacija ogranicava prava prodavca da da stvar ponudi drugome sve dok je kupac ne pregleda odnosno isproba. Ugovor o prodaji po uzroku ili modelu Ovaj ugovor je vrsta prodaje na osnovu koga nastaje obaveza prodavcu da kupcu preda stvar koja je po kvalitetu saobrazna uzroku ili modelu koga je pokazao kupcu prilikom zakjucenja ugovora. Prodaja sa specifikacijom Je ugovor o prodaji stvari odredjenih po rodu u kome je kupac ovlascen da docnije odredi kvalitet stvari dostavljanjem prodavcu specifikacije u ugovornom roku ili do proteka razumnog roka od trenutka prodavcevog trazenja da to kupac ucini. Prodaja sa zadrzavanjem prava svojine Je ugovor na osnovu koga se prodavac pokretne stvari obavezuje da preda stvar kupcu odmah nakon zakljucenja ugovora uz zadrzavanje prava svojine sve dok kupac ne isplati cijenu u potpunosti. DEJSTVO UGOVORA.ugovor o zadrzavanju prava svojine stvara obaveze za obe ugovorne strane.Prodavac je u obavezi da stvar preda kupcu i pravo svojine prenese na njega tek kada cijenu plati u potpunosti dok se kupac obavezuje da isplati cijenu prodavcu nakon predaje stvari u odredjenom ugovornom roku. Prodaja sa obrocnim otplatama cijene Ugovorom o prodaji sa obrocnim otplatama cijene prodavac se obavezuje da kupcu preda odredjenu pokretnu stvar i prenese mu pravo svojine na toj stvari pre nego sto mu cijena bude potpuno isplacena a kupac se obavezuje da cijenu isplati prodavcu u odredjenim obrocima-ratama u rokovima utvrdjenim ugovorom.SVOJSTVO KUPCA U UGOVORU.na strani kupca moze se pojaviti samo fizicko lice koje nije trgovac.PREDMET PRODAJE.TRENUTAK PRODAJE STVARI I ISPLATE CIJENE.predmet otplate je pokretna stvar.Istice se da se pravni rezim nepokretnosti zasniva na principu prema kome isplata cene predstavlja uslov za prenos svojine sa prodavca na kupca. FORMA UGOVORA. o prodaji sa obrocnim otplatama cijene je zakonska jer je odredjena kao uslov punovaznosti tog ugovora.Ugovor koji ima za predmet pokretnu stvar sacinjen je u pisanom obliku a ako za predmet ima nepokretnu stvar potpisi ugovaraca osim toga moraju biti ovjereni u sudu. PRAVA I OBAVEZE UGOVORENIH STRANA.osnovna obaveza prodavca u ugovoru je predaja stvari.Isplata cijene i preuzimanje kupljene stvari su osnovne obaveze kupca. BITNI ELEMENTI UGOVORA .NISTAVNOST I RASKID UGOVORA.ugovor o prodaji sa obrocnim otplatama cijene pokretne stvari je punovazan samo ako je sacinjen u pisanom obliku i sadrzi oznacenje stvari i cijene u prodaji za gotovo ukupan iznos svih obrocnih otplata racunajuci i onu koja je izvrsena u casu zakljucenja ugovora iznos pojedinih otplata njihov broj i rokove.Ako kupac dodje u docnju sa pocetnom otplatom cijene prodavac je ovlascen da raskine ugovor. Prodaja stvari odsekom(djuture)Je modalitet prodaje stvari odredjenih po rodu ciji se predmet sastoji od vise stvari koje cine cjelinu ali se ne mjere i ne broje nego se za fiksnu cijenu kupcupredaju u stanju u kome su vidjene u vrijeme zaklucivanja ugovora. Prodaja sa pravom otkupaJe poseban oblik prodaje koja ovlascuje prodavca da pod odredjenim predpostavkama isplati prodajnu cijenu kupcu i od njega zahtijeva vracanje prodaje stvari-da je od njega otkupi. Prodaja uz pretplatu Je vrsta prodaje u kojoj kupac prvo isplacuje cijenu prodavcu a poslije isplate iznosa cijene prodavac je u obavezi da kupcu preda stvar odnosno prenese neko pravo. Prodaja sa pravom preprodaje Je modalitet osnovnog oblika prodaje koja ovlascuje kupca da u odredjenom roku vrati kupljenu stvar prodavcu a prodavac je u obavezi da mu vrati iznos prodajne cijene. UGOVOR O ZAKUPU Ugovorom o zakupu jedna ugovorna strana (zakupodavac) obavezuje se da preda odredjenu stvar drugoj strani (zakupcu) na upotrebu odnosno korišćenje, a zakupac da za to plaća naknadu (zakupninu) i stvar vrati zakupodavcu posle isteka vremena predvidjenog ugovorom, propisom, prirodom ugovora ili mesnim običajima.Predmet ugovora o zakupu može biti samo nepotrošna stvar a predmet ugovora o zajmu samo potrošna stvar. Ugovor o zakupu je uvek teretan.Zakup, najam, kirija i arendaU našem pravu najam je oblik ugovora o zakupu. Dok zakup ovlašćuje zakupca ne samo na upotrebu nego i iskorišćavanje stvari odnosno prava , najam ovlašćuje najmoprimca samo na upotrebu stvari koja ne daje plodove ili prihode. Ako je predmet ugovora zemljište sa koga se pribiraju plodovi postoji arenda. Ona je ustvari oblik ugovora o zakupukoji za predmet ima zemljište, stim što je iznos naknade zavisan od količine ubranih plodova. Arenda je konsenzualan ugovor;dvostrano obavezan , a za predmet ima zemljište. OSNOVNE OSOBINE UGOVORA O ZAKUPU Ugovor o zakupu je konsenzualan jer nastaje samim postizanjem saglasnosti volja ugovornih strana. Sve dok zakupodavac zakupcu ne preda stvar ne može nastati ni obaveza zakupca da plaća zakupninu.Ugovor o zakupu je dvostrano obavezan jer stvara uzajamne (recipročne) obaveze zakupodavca i zakupca. Iz ugovora o zakupu za zakupca nastaje obaveza da upotrebljava stvar u skladu sa ugovorom, da plaća zakupninu, da čuva i vrati neoštećenu zakupljenu stvar, po prestanku zakupa. Dvostrano teretan – Jedna ugovorna strana je dužna, za korist koju dobija od druge strane, da drugoj strani da protivnaknadu: zakupodavac predaje zakupcu stvar na upotrebu odnosno korišćenje, za odredjeno vreme, a zakupac je u obavezi da

zakupodavcu isplati odredjenu naknadu.Ugovor o zakupu je po prirodi dugotrajan i kada nije odredjeno koliko će trajati. Trajanje ugovora o zakupu strane odredjuju ugovorom. BITNI ELEMENTI ugovora o zakupu su: stvar koja se daje u zakup, iznos zakupnine i trajanje zakupa. ZOO nije odredio da je dužina trajanja ugovora o zakupu njegov bitan elemenat. On se može zaključiti na odredjeno ili neodredjeno vreme. Ugovor o zakupu uspostavlja trajni dugovinski odnos. Ako vreme njegovog trajanja nije odredjeno, svaka strana može ga prekinuti otkazom u svako doba samo ne u nevreme.Stvar koja je predmet predaje mora biti nepotrošna. Predmet ugovora o zakupu mogu biti i fizički potrošne stvari kao što je odredjena količina vode, vina, sokova koja je izložena na sajmu. Ove fizički potrošne stvari, postaju pravno nepotrošne jer nisu namenjene za prodaju, odnosno potrošnju. Predmet ugovora o zakupu, pod pretnjom ništavnosti, može biti samo stvar koja je moguća, dopuštena i odredjena odnosno odrediva.U zakup se predaje glavna stvar u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima. Stvar koja se daje u zakup može biti pokretna i nepokretna. Plaćanje zakupnineZakupnina je naknada koju je zakupac dužan plaćati zakupodavcu za upotrebu, odnosno korišćenje stvari.Ako ugovorne strane ne odrede nešto drugo obaveza plaćanja zakupnine ne teče od zaključenja ugovora o zakupu nego u nekom trenutku koji sledi posle predaje stvari zakupcu.Trajanje zakupa.Najčešće trajanje zakupa se odredjuje ugovorom. Prema ovom rešenju, zakup zemljišta i zgrade ne može biti zaključen za duže od dvanaest godina, a zakup pokretnih stvari za duže od tri godine. Ugovor o podzakupu Ugovorom o podzakupu zakupac se obavezuje da zakupljenu stvar preda drugom licu (podzakupcu) na upotrebu. Zakupac može zakupljenu stvar dati pod zakup drugome bez saglasnosti zakupodavca. Ovlašćenja podzakupca ne mogu biti u većem obimu od onog koje ima zakupac po ugovoro u zakupu.Ugovor o podzakupu stvara prava i obaveze samo za ugovorne strane. Ugovor o podzakupu prestaje na isti način na koji prestaje ugovor o zakupu (npr. istekom roka do koga je zaključen, otkupom), a u svakom slučaju, kada prestane zakup što ukazuje na akcesornu pravnu prirodu podzakupa u odnosu na zakup. Prestanak ugovora o zakupu Ako trajanje zakupa nije predvidjeno ugovorom ili propisom, ono se odredjuje s obzirom na okolnosti posla ili u skladu sa mesnim običajima. Zakupac nije ovlašćen da posle prestanka ugovora o zakupu jednostrano zadržava zakupljenu stvar.Ukoliko po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen, zakupac produži da upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodredjenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni. Dok ugovor o zakupu zaključen na odredjeno vreme prestaje samo protekom vremena, prećutno zaključeni ugovor ne može, po prirodi stvari, tako prestati. On prestaje otkazom koji svaka strana može dati drugoj, poštujući otkazni rok.Otkaz je izjava volje jedne ugovorne strane saopštena drugoj strani kojom se ona obaveštava da ugovor prestaje u odredjenom, budućem trenutku. Ako otkazni rok nije odredjen ugovorom, važi propisani otkazni rok ili rok odredjen mesnim običajima. U slučaju da ni na takav način otkazni rok nije odredjen, otkazni rok iznosi osam dana.Otkaz proizvodi dejstvo ako je bio saopšten (dostavljen) na nesumljiv način drugoj strani, sudskim ili vansudskim putem. Otkaz se mora dati u svako doba, osim u nevreme Ovlašćenje jedne strane na otkaz ugovora može nastati zbog ponašanja druge strane protivno zakonu ili ugovoru. Smrt zakupca ili zakupodavca U slučaju smrti zakupca ili zakupodavca ugovor o zakupu ne prestaje. On se može nastaviti sa njegovim zakonskim ili testamentarnim naslednicima. Strane mogu ugovoriti da će smrt zakupca ili zakupodavca imati za posledicu prestanak ugovora o zakupu.Ugovor o zakupu stana (stambene zgrade)Ugovorom o zakupu stana zakupodavac se obavezuje da zakupcu preda na korišćenje odredjeni stan, a zakupac da za to plaća zakupninu i posle isteka sporazumom predvidjenog roka stan vrati zakupodavcu Pravne osobine ugovoraOvaj ugovor je imenovan, komutativan, dvostrano obavezan i formalan.Ugovor o zakupu stana je poseban oblik ugovora o zakupu imenovan i regulisan Zakonom o stanovanju.Zakon o stanovanju je propisao pismenu formu. Ova forma je bitan uslova punovažnosti ugovora o zakupu stana. ZOS je odredio minimalnu sadržinu ugovora o zakupu stana. On naročito sadrži: ugovorne strane, vreme i mesto zaključenja ugovora, podatke o stanu koji je predmet zakupa, vreme trajanja zakupa, prava i obaveze ugovornih strana u korišćenju i održavanju stana, visinu zakupnine, način i rokove plaćanja, uslove i rokove za otkaz ugovora, lica koja će koristiti stan.Na punovažnost ugovora ne utiče okolnosti što nije predvidjeno vreme trajanja zakupa. Prestanak ugovora o zakupu stanaZakon o stanovanju detaljno je regulisao otkaz ugovora o zakupu stana.Ugovor o zakupu stana može otkazati zakupodavac ili zakupac.Otkaz ugovora o zakupu stana (zgrade) zakupodavac može dati: 1) ako zakupac bez saglasnosti zakupodavca koristi stan za obavljanje poslovne delatnosti, izdaje stan u podzakup ili dozvoli korišćenje stana licima koja nisu predvidjena ugovorom, 2) ako zakupac ne plati zakupninu za najmanje tri meseca uzastopno ili četiri meseca u toku godine, 3) ako se nanosi šteta stanu, zajedničkim prostorijama, instalacijama ili urdjajima u stambenojzgradi, i 4) ako stan koristi na način kojim se korisnici ostalih stanova ometaju u mirnom korišćenju stana. Zakupodavac daje otkaz ugovora o zakupu stana u pismenoj formi sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od 90 dana.Zakupac stana može dati otkaz ugovora o zakup stana bez navodjenja razloga. Zakupac daje otkaz u pismenoj formi, najmanje 30 dana pre nego što namerava da se iseli iz stana. Ostali načini prestanka ugovora o zakupu stanaUgovor o zakupu stana prestaje i: 1.istekom vremena na koje je zaključen; 2. sporazumnim raskidom; 4. danom pravosnažnosti rešenja nadležnog organa o rušenju zgrade, odnosno dela zgrade, u skladu sa zakonom; 5. propašću stana, i 6. u drugim slučajevima utvrdjenim zakonom.Smrću zakupca ili zakupodavca ugovor o zakupu stana, ne prestaje. Ugovor se tada nastavlja sa naslednicima ako nije drukčije ugovoreno.

Ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljištaDva oblika zakupa. Jedan oblik zakupa predstavlja meru države prema vlasniku odnosno korisniku obradivog poljoprivrednog zemljišta, koji krši odredbe ZPZ., Ovaj zakup je prinudni. Drugi oblik zakupa predstavlja meru upravljanja (gazdovanja) državnog organa poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini. UGOVOR O OSTAVI Ugovorom o ostavi obavezuju se ostavoprimac da primi pokretnu stvar od ostavodavca, čuva je uz naknadu ili besplatno i da je vrati kada je ovaj bude zatražio.Na osnovu ugovora o ostavi ostavoprimac stiče samo državinu stvari, za razliku od ugovora o prodaji, razmeni ili ostavi koji su osnov za sticanje prava svojine. Ostavoprimac nema pravo da stvar upotrebljava (koristi).Osnovne osobine ugovoraUgovor o ostavi je konsenzualan, imenovan, jednostrano obavezan ili dvostrano obavezan, teretan ili dobročin, samostalan, kauzalan, dugotrajan i sa sporazumno odredjenom sadržinom.Ugovor o ostavi je konsenzualan.Po pravilu, ugovor o ostavi se zaključuje posle pregovaranja i sporazumnog odredjivanja njegove sadržine. Može biti zaključen i po pristupu – ako je jedna strana unapred pripremila ugovor kome druga samo pristupa: ugostiteljska ostava i ostave sa njom izjednačene (u javnoj garaži, garderobe u bioskopima)Bitni elementiBitni sastojci ugovora o ostavi su: stvar koja se predaje na čuvanje, vreme trajanja ostave i naknada za čuvanje stvari (ako je zaključen dvostranoobavezan ugovor). Bitan sastojak ugovora postaje i naknada ako je ugovorena ili se u tom ugovoru podrazumeva. Predmet ostave, u skladu sa njenom prirodom, mogu biti samo stvari, a ne i pravo. Stvar mora biti odredjena ili odrediva, potrošna ili nepotrošna, zamenljiva ili nezamenljiva, i prema izričitoj odredbi iz člana 712. stav 2. ZOO , pokretna.Stvar, koja je predmet ostave, mora biti moguća i dopuštena – da njeno davanje u ostavu nije protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima . Ugovor o ostavi je ništav ako za predmet ima stvar koja nije odredjena ili odrediva, ako je nemoguće takvu stvar dati na čuvanje ili je nedopušteno da ona bude predmet ostave.Ugovor o ostavi može punovažno zaključiti u svoje ime i lice koje nije sopstvenik stvari.Trajanje ugovora Ostava je po svojoj prirodi dugotrajan ugovor. Trajanje ugovora odredjuje se, po pravilu, voljom strana. Ako trajanje ugovor anije odredjeno na ovaj način, vreme njegovog trajanja odredjuje se s obzirom na predmet ostave, prilike u kojima je zaključen i druge okolnosti. Ukoliko se trajanje ugovora ne može ni tako ustanoviti tada ga svaka strana može prekinuti otkazom Neprava ostava (depositum iregulare)Neprava ostava je modelitet ostavnog ugovora o ostavi kojim strane predvidjaju da će ostavodavac u ostavu dati zamenljive stvari iste vrste s pravom ostavoprimca da ih potroši i obavezom da vrati istu količinu stvari iste vrste. Ovaj vid ostave ovlašćuje ostavoprimca da stekne pravo svojine na zamenljivim stvarima i da ih potroši, ali i da snosi rizik propasti i oštećenja stvari, što je bitna osobina zajma. Ostava u nuždi (depositum miserabile)Ostava u nuždi je poseban vid ostave po kome je ostavoprimac obavezan da, u slučaju kakve nužde u kojoj se nalazi vlasnik ili držalac stvari primi, bez naknade, pokretnu stvar na čuvanje, od vlasnika ili trećeg lica, čuva je sa povećanom pažnjom i vgrati ostavodavcu, po pravilu, nakon prestanka stanja nužde. Zbog toga, nastaje obaveza takvog ostavoprimca da primljenu stvar čuva sa povećanom pažnjom.Stanje nužde može nastati usled prirodnih dogadjaja (poplava, požara, suša, snežnih lavina, udara gorma itd.) ili ljudskih radnji (demonstracije, razni drugi bliži ili teži oblici nemira, teroristički akti, pobune, ratno stanje itd.). Ostavodavac je dužan ostavoprimcu naknaditi troškove koje je on imao za čuvanje i održavanje stvari u ispravnom stanju. Skupna ostava nastaje u slučaju kad ostavodavac predaje na čuvanje neku zamenljivu i po rodu odredjenu stvar ostavoprimcu koji je ovlašćen da ih pomeša sa stvarima istog roda drugih ostavodavaca (na primer, čuvanje goriva u istom tankeru). Ovaj oblik ostave može nastati samo ako ostavodavac pristane da se njegova stvar pomeša sa stvarima drugih ostavodavaca.Predajom stvari na čuvanje u skupnu ostavu i mešanjem ona gubi svoju individualnost. Kvantitativna ostava nastaje ako ostavodavac daje na čuvanje odredjenu količinu zamenljivih stvari, koje je ostavoprimac u obavezi da čuva odovjeno od svojih stvari, ali je ovlašćen da stvar, koja mu je data na čuvanje, zameni drugom stvari, iste količine i kvaliteta, koju će predati ostavodavcu. Ostavoprimac ne vraća ostavodavcu stvar koju je primio na čuvanje nego drugu zamenljivu stvar iste količine i kvaliteta.Za razliku od skupne ostave u ovom obliku ostave ostavoprimac uvek mora držati odvojenu istu količinu stvari koju je primio u ostavu. Vlasnik primljenih stvari u ostavu je ostavodavac, sve dok ostavoprimac primljenu stvar ne zameni novom stvari iste količine, roda i kvaliteta.. Zatvorena ostavaZatvorena ostava je poseban vid ugovora o ostavi na osnovu koga ostavoprimac od ostavodavca u ostavu prima stvari koje su zatvorene, tako da nije upoznat sa njihovom sadržinom. Ova ostava se zaključuje sa garderobama u železničkim stanicama, autobuskim stanicama, lukama, aerodromima itd. Ostava u sefu (trezoru)Ostavom u sefu obavezuje se banka kao ostavoprimac da stavi na upotrebu ostavodavcu sef, na odredjeni period vremena, a ostavodavac se obavezuje da za to banci plati odredjenu naknadu. Banci nije poznata sadržina sefa ili trezora i ona nije dužna da se brine o čuvanju prava iz hartija od vrednosti koje su smeštene u sef. Banka se obavezuje da preduzme sve mere da obezbedi dobro stanje sefa i nadzor nad njim.U slučaju da ostavodavac ne plati ostavoprimcu makar samo jedan obrok naknade po dospelosti ostavoprimac je ovlašćena da raskine ugovor po isteku mesec dana pošto ostavodavac preporučenim pismom opomene na plaćanje. Posle raskida ugovora banka će pozvati ostavodavca da isprazni sef i da joj preda ključ. Ugovorni sekvestar je poseban slučaj ostave koji nastaje na osnovu sporazuma ostavoprimca i lica koja se spore oko neke stvari, da primi tu stvar, da je čuva i upravlja njom dok spor ne bude raspravljen, dok se takvi ostavodavci obavezuju da

ostavoprimcu za to plate odredjenu nagradu. Uzgredna ostava je besplatna ostava koja nastej posle zaključenja ili istovremeno sa zaključenjem samostalnog ugovora (on se u pravnoj doktrini označava i kao glavni ugovor(. U tom smislu se i ugostiteljska osnova može svrstati u uzgrednu ostavu. Ovaj oblik ostave, stoga, nastaje uzgred, a proističe iz samostalnog ugovora: na primer, zaključimo ugovor o prodaji i kupimo kaput, a zatim postignemo sporazum sa prodavcem da nam odredjeno vreme čuva kaput. UGOVOR O ZAJMU Ugovor o zajmu je ugovor koji se jedno lice – zajmodavac obavezuje da drugom – zajmoprimcu preda odredjenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari na kojima stiče pravo svojine, a zajmoprimac se obavezuje da istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta vrati zajmodavcu u odredjenom roku, sa naknadom ili bez naknade.Ovaj ugovor nastaje kad zajmodavac i zajmoprimac zaključe ugovor o zajmu – saglasnošću volja. Realni ugovor o zajmu nastaje kada jedna strana drugoj preda neku stvar, a ona se obaveže da vrati istu ili drugu stvar. Predajom stvari ugovor se zaključuje. Sporazumom strana koji prethodi predaji stvari nema značaj zaključenja ugovora nego predugovora. Izvršenjem predugovora zaključuje se realni ugovor. Osnovne osobine ugovora o zajmuUgovor o zajmu je imenovan, komutativan, konsenzualan, dvostran obavezan, kauzalan, trajan, sa naknadom ili bez naknade.Ugovor o zajmu je imenovan. Zakon o obligacionim odnosima je osnovni oblik ugovora o zajmu regulisao. Ugovor o zajmu je komutativan. U vreme zaključenja ovog ugovora poznata su ovlašćenja i obaveze zajmodavca i zajmoprimca, bez obzira da li je zaključen sa naknadom ili bez naknade.Ugovor o zajmu je konsenzualan. On je zaključen u trenutku kada je postignuta saglasnost o bitnim sastojcima ugovora, a ne u nekom drugom momentu . Forma kao bitan uslov punovažnosti ugovora može biti odredjena drugim zakonom, ili voljom ugovornih strana. Ugovor o zajmu je dvostrano obavezan. Bitni elementiUgovor o zajmu je zaključen kad strane postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora. Da bi ugovor punovažno nastao mora biti postignuta saglasnost o stvari koja je prdmet zajma i vremenu vraćanja stvari. Stvar koja je predmet zajmaPredmet zajma je, prema odredbama člana 557. ZOO odredjena količina novca ili kojih drugih zamjenjivih stvari. Predmet zajma, prema tome, mogu biti sve zamenljive stvari, nezavisno od toga da li su potrošne ili nepotrošne.Najčešće predmet zajma je novac, ali id ruge zameljive stvari. Neka zamenljiva stvar, medjutim, može biti upotrebljena kao nezamenljiva.Na osnovu ugovora o zajmu zajmodavac se obavezuje da će zajmoprimcu predati u svojinu odredjenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari.Bitno obeležje ugovora o zajmu je prenošenje prava svojine na zajmoprimca. Zajmodavac će ovu svoju obavezu ispuniti ako u trenutku predaje stvari zajmoprimac bude njen vlasnik. Vreme vraćanja zajmaUgovor o zajmu se zaključuje na odredjeno vreme. Zajmoprimac mora zajmodavcu vratiti istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta posle proteka izvesnog vremena. Strane najčešće ugovorom odredjuju posle kog vremena je zajmoprimac dužan vratiti zajam. Rok vraćanja zajma može biti odredjen kalendarski. KamataUgovor o zajmu može biti bez naknade ili sa naknadom. Ako je ugovor o zajmu sa naknadom, zajmoprimac duguje zajmodavcu kamatu. Kamata je uopšte, naknadakoju je jedna strana dužna dati drugoj za upotrebu njenih zamenljivih stvari. Kamata je akcesorne prirode, i po pravilu, postoji i traje koliko i glavni dug, tako da prestankom duga prestaje teći i kamata.Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice i zateznu kamatu odredjenu Zakonom o visini stope zatezne kamate. Ugovarači mogu ugovorom o zajmu predvideti ugovornu kamatu. Oblici zajma 1. Namenski zajam Namenski zajam je ugovor o zajmu ciji je bitni sastojak odredba da ce se novcani zajam upotrebiti za odredjeni cilj. On ogranicava slobodu zajmoprimca odredjujuci za koje namene on moze biti iskoriscen. 2.Naturalni zajam Za predmet ima neku po rodu odredjenu i zamenljivu stvar, a ne novac. 3.Lombardni zajamDanas se uvrstava u aktivni kratkorocni kredit koga banka daje korisniku, a on je u obavezi, s ciljem obezbedjenja vracanja kredita u roku, banci preda odredjenu pokretnu stvar ili prenese pravo potrazivanja. UGOVOR O POSLUZIUgovorom o posluzi poslugodavac se obavezuje da odredjenu nepotrosnu stvar preda poslugoprimcu na besplatnu upotrebu neko vreme, a poslugoprimac se obavezuje da istu stvar, po isteku vremena, vrati neostecenu poslugodavcu. Osnovne osobine ugovora> Ovaj ugovor je regulisan i imenovan.> Ugovor o posluzi je konsenzualan, posto se zakljucuje prostom saglasnoscu volja o bitnim elementima.> Ugovor je formalan.> Posluga je dvostrano obavezan ugovor je zasniva medjusobna prava i duznosti poslugaprimca i poslugodavca.> Ugovor o posluzi je dobrocin i zakljucuje se u korist poslugoprimca.> Zakljucuje se s obzirom na licnost- intuitu personae. Bitni sastojci ugovoraUgovor o posluzi nastaje ako su ugovorne strane postigle sporazum o dva bitna sastojka: predmetu ugovora i trajanju ugovora.Predmet ugovoraPredmet ugovora o posluzi je stvar koja je pravno i fakticki moguca, dopustena i odredjena odnosno odrediva. Najcesce je to telesna stvar ali to mogu biti i bestelesne stvari. Po pravilu stvar koja je predmet ugovora o posluzi je nepotrosna tako da se ista moze vratiti poslugodavcu.Posluga moze imati kako postojecu tako i buducu stvar.Trajanje ugovoraStvar se daje na poslugu odredjeno vrijeme, a zatim se vraca poslugodavcu. Trajanje posluge predvidjaju ugovorom. Kad trajanje posluge nije odredjeno ugovorom, ako je stvar predata pradi postizanja odredjene svrhe, smatra se da je posluga ugovornea za vreme normalno potrebno za postizanje te svrhe.Ako je rok odredjen poslugodavac ne moze pre isteka roka traziti stvar natrag( osim ako poslugoprimac stvar upotrebljava protivno ugovoru ili daje nekom drugom na poslugu) , ali poslugoprimac je moze vratiti ako to nije na stetu poslugodavcu.Obaveze poslugodavca Osnovna obaveza poslugodavca je da poslugoprimcu preda predmet posluge, da , u odredjenim situacijama odgovara za pravne i fizicke nedostatke predmeta posluge,

i snosi vanredne (nuzne) troskove odrzavanja i cuvanja stvari.a) Predaja predmeta posluge i obaveza da dopusti upotrebu b)Odgovornost za materijalne i fizicke nedostatke predmeta v) Snosenje vanrednih ( nuznih) УГОВОР О ДЕЛУ је уговор којим се посленик (предузимач,извођач радова- conductor) обавезује да обави одређени посао (као што је израда или оправка неке ствари или извршење неког другог физичког или интелектуалног рада и сл.), а наручилац (locator) се обавезује да му за то плати накнаду. ОСНОВНЕ ОСОБИНЕ УГОВОРАУговор о делу је именован. Име овог уговора је одређено ЗОО и регулисано чл. 600-629. Он се уврштава у консензуалне уговоре јер настаје у тренутку кад стране постигну сагласност о битним састојцима уговора. Основни облик уговора о делу је неформалан.Уговор је теретан јер је страна за чинидбу коју прима дужна испунити противчи- нидбу другој страни.Уговор о делу је комутативан јер су у моменту његовог закључења одређена права и обавезе уговорних страна. БИТНИ ЕЛЕМЕНТИУговор о делу је закључен када се стране сагласе о делу посленика и награди коју дугује наручилац (битни елементи уговора). Стране, често, уговарају и рок као битан елеменат уговора.Рад посленика је материјални и фактички (ангажује физичке и интелектуалне способности посленика),а не правне. Посао посленика мора бити могућ, допуштен одређен или да се, с обзиром на природу конкретног уговора, може одредити. ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА НАДМЕТАЊЕМ.Наручилац може упутити позив одређеном или неодређеном броју лица на надметање за извршење одређених радова,под одређеним условима и из одређене гаранције. У условима се прецизно описују радови, одређује време у коме се доставља и испитује понуда, израђује ствар или документације, одређује начин утврђивања накнаде, предвиђа полагање кауције ако се учествује у надметању итд. УГОВОР О ПУНОМОЋСТВУ Пуномоћство је уговор између властодавца и пуномоћника којим се пуномоћник обавезује да уз накнаду или бесплатно у име и за рачун властодавца предузима одређене правне послове, тако да они непосредно обавезују властодавца и другу уговорну страну. Властодавац је заступано правно или физичко лице- оно у чије име и за чији рачун се предузима неки правни посао,али које не иступа према трећем непосредно него преко пуномоћника. Пуномоћник је правно или физичко лице које, у име и за рачун властодавца,непосредно предузима одређене правне радње. ОСНОВНЕ ОСОБИНЕ УГОВОРАУговор је именован. Уговор о пуномоћству је предвиђен ЗОО који је и одредио његово име. Стога се уврштава у именоване уговоре. Регулисан је депозитивним одредбама. Ако стране не регулишу уговором о пуномоћсву све односе на њих ће се применити допунско диспозитивне одредбе ЗОО.Уговор о пуномоћству је неформалан. Он може бити закључен речима, уобичајеним знацима или другим понашањем из кога се са сигурношћу може утврдити садржина воље,а изузетно и ћутањем понуђеног.Уговор о пуномоћству може бити једнострано обавезан или двострано обавеза. Уговор је једнострано обавезан ако се пуномоћник обавеже властодавцу да ће у име и за његов рачун предузимати правне радње без икакве накнаде.Уговор је комутативан и са дуготрајним извршењем обавеза. БИТНИ ЕЛЕМЕНТИУговор о пуномоћству је закључен ако стране постигну сагласност о његовим битним елеентима. Основни битни елемент уговора је посао пуномоћника – да у име и за рачун властодавца предузме одређене правне послове. Ако је постигнута сагласност о послу пуномоћника, стране могу предвидети као битан елемент уговора и награду пуномоћнику за обављен посао.ДЕЈСТВА УГОВОРАНа основу уговора о пуномоћству пуномоћник је овлашћен да у име и за рачун властодавца предузима правне радње. Извршавајући уговорне обавезе пуномоћник ступа у везу са трећим лицем. Уговор о пуномоћству,стога, производи непосредно и посредно дејство. Непосредно дејство уговора о пуномоћству настаје између самих уговорних страна- властодавца и пуномоћника.Посредно дејство уговора о пуномоћству тиче се не само уговорних страна, него и трећих лица, а проистиче из извршења обавезе пуномоћника-предузимања. UGOVOR O ORTAKLUKUUgovorom o ortakluku dva ili vise fizickih lica se uzajamno obavezuju da udruze odredjene stvari I prava ili svoj rad radi postizanja imovinske koristi I njene podele. Imovina koju svaki ortak unese u ortakluk je ortacki deo. OSOBINE UGOVORA 1.Konsenzualan Nastaje prostom saglesnoscu volja stana koje se medjusobno obavezuju da udruze svoj rad ili sredstva sa ciljem sticanja dobiti. Volja za zakljucenje ugovora mora biti ozbiljna I slobodna. 2Dvostrani Ugovor o ortakluku je dvostrano obavezan I teretan. Ugovor o ortakluku koji broji vise od dva ortaka je visestrano obavezan. OSTALE OSOBINE: Ugovor o ortakluku je intuitu personae jer su vazna licna svojstva clana ortakluka. Ugovor je u osnovi komutativan jer je u vrijeme njegovog zakljucenja stranama poznato sta cini predmet njihovih obaveza. Ortakluk se osniva da traje odredjeno vrijeme. Ugovor je imenovan. VRSTE ORTAKLUKA:1. univerzalni (opšti) ortakluk- kada je u njega unesena samo sadašnja imovina ortaka ili buduća imovina ( osim dobijena nasleđivanjem) ili ako ugovor obuhvata samo imovinu koju ćete steći;2. Generalni ortakluk (dioni)ortaci unose u ortakluk pojedina vrste stvari (šumsko zemljište);3.Partikularni,specijalni,ortakluk;-ortaci unose 1 spec. Stvar. MEDJUSOBNI ODNOSI ORTAKA: 1.obaveza radi unošenja uloga radi obavljanja određenog posla 2.određivanje cilja ortakluka; 3.odgovornost za materijalne i pravne nedostatke; 4.rizik slucajne propasti ili ostecenja. 5.učestvovanje u poslu, upravljanje ili odgovornost za štetu ; 6.Podela dobitaka i gubitaka;.7.Prestanak ortakluka . UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU ugovor je obligacionog prava u kome se 1 strana (primalac izdržavanja) obavezuje da se posle njene smrti na drugu stranu(davaoca izdržavanja) prenese pravo svojine tačno određenih stvariili kakva

druga prava, dok je obaveza davaoca izdržavanja da primaoca izdržavanja izdržava, da se brine o njemu da kraja njegovog života i da ga poslije smrti sahrani. Obaveze davaoca izdržavanja strane određuju svojom voljom, a ako nešto drugo ne ugovore obaveza obuhvata stanovanje, hranu, odeću, obuću,negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i svakodnevne troškove. OSOBINE UGOVORA: Dvostrani ugovor, teretan ugovor- jedna strana prima protivčinidbe za prestacije koje daje drugoj. To je ugovor sa dugotrajnim ispunjenjem obaveza , može se raskinuti i promeniti. Obaveza primaoca nije dugotrajna, ali je odložna i dejstvuje poslije nj. smrti. Ugovor se zaključuje s obzirom na lične osobine ugovornih strana (intuiti persone),zaključuju ga agencije, bolnice...Ima elemente aleatornosti , u vreme zaključenj ugovora obaveze nisu u potpunosti poznate. Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.Predmet ugovora : samo postojeće, a ne buduće stvari (pokr. I nepokr.) i prava (sve ili deo).Mora biti strogo Formalan (sastavljen u određenoj zakonskoj formi). Može ga sastaviti bilo koje lice ili sud. Sudija je dužan da pročita ugovor pre overavanja jer imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u sastav zaostavštine, a iz nje se ne mogu namiriti ni nužni naslednici . Može se zaključiti u korist trećeg.BITNI ELEMENTI UGOVORA O DOZ. IZDRZ.1. doživotno izdržavanje i 2. prenošenje imovinskih prava. DEJSTVO UGOVORA: Ako nešto drugo nije predviđeno, na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju davalac izdržavanja stiče obligaciono pravo da se na njega prenese pravo svojine ili druga imovinska prava tek posle smrti primaoca izdržavanja. U tom slučaju primalac izdržavanja zadržava pravo svojine na svim stvarima i prava koja su predmet ugovora. PRESTANAK UGOVORA:1. Smrt primaoca izdržavanja2. Raskid ugovora , (najčešće zbog neizvršenja, a nekada sud raskida.) Raskid deluje retroaktivno(ex tunc), smatra se da ugovor nije ni zaključen.Raskid ugovora može delovati samo ubuduće (ex nunc). –2.1Sudski raskid ugovora (potrebno je da se ispune 2 pretpostavke: subjektivna-poremećenost međusobnih odnosa i objektivna- nepodnošljivost zajedničkog života), 2.2Raskid ugovora po sili zakona(kada supružnici i potomci davaoca izdržavanja poslije nj. smrti ne mogu da nastave ugovor),2.3 Sporazumni raskid ugovora(proizilazi iz autonomije volje ugovornih strana) UGOVOR O USTUPANJU I RASPODELI IMOVINE ZA ŽIVOTA To je obl. Ugovor između pretka i njegovih potomaka, koji pod pretpostavkama određenim ZON, proizvodi i nasledno pravna dejstva, zbog čega se i naziva i anticipirano nasleđivanje za vreme života ostavioca. Ovaj ugovor mogu zaključiti samo lica u određenom srodničkom odnosu.predak (ustupilac), kao jedna ugovorna strana i potomci ustupioca kao druga ugovorna strana.Ako je potomak maloletan zastupaju ga roditelji ili staralac. Ako je predak rasporedio imovinu drugim licima to je igovor o poklonu.(nema nasledno pravna dejstva). DEJSTVO UGOVORA- ovaj ugovor proizvodi nasledno pravna dejstva ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede. Ako se neko nije saglasio ili se nakon što je sačinjen ugovor sa svim naslednicima rodi dete ili pojavi naslednik koji je bio proglašen za umrlog, a oni bi po zakonu bili pozvani na nasleđe, tada ugovor o ustupanju i raspodeli nije punovažan. U toj situaciji dolazi do konverzije,zako da se delovi imovine ustupljeni ostalim naslednicima smatraju kao poklon.(obl. dejstvo) ništavost 1 ug- punovažnost drugog. Supružnik imi isti položaj kao potomci. Ugovor mora biti sačinjen u obliku predviđenim zakonom o nasl. bez obzira što se svi potomci nisu saglasili. Slučajevi kada nastaju okolnosti na strani potomka koji nije dao saglasnost, a ugovor ostaje punovažan: 1. potomak je umro pre ustupioca, a iza njega nisu ostali potomci koji mpgu i hoće da ga naslede. 2.potomak se odrekao nasleđa,a nije ostavio potomke. 3.potomak je isključen iz nasleđa, a nije ostavio potomke. 4. potomak je nedostojan za nasleđe, a nije ostavio potomke.Imovina koju je predak ostavio potomcima ne ulazi u zaostavštinu. Kada predak umre nj zaostavštinu čine samo dobra koja nisu obuhvaćena tim ugovorom,kao i dobra koja je ustupilac naknadno stekao. Svojstva koja karakterišu ovaj ugovor su : 1.obligaciono pravno(ustupanje imovine bez naknade) i 2. nasledno pravno (ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu). Svi potomci ustupioca se nalaze u sl. Poziciji kao da su sanaslednici.PREDMET UGOVORA Predmet je sva imovina ili deo ustupiočeve imovine. Predmet može biti imovina pretka koju će imati u vreme smrti. Predmet nasleđivanja može biti samo ono što nije obuhvaćeno punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli. Ovim ugovorom ustupilac može ugovoriti za sebe, svog supružnika ili oboje ili u korist trećeg: pravo uživanja, plodouživanja,doživotnu rentu,doživotno izdržavanje, pravo stanovanja....... To je mešovit ugovor čija sadržina zavisi od volje strana. Akcesorni ugovor- ugovor gde se mogu kasnije ugovoriti prava i ovlašćenja strane, ne može nastati dok ne nastane samostalni, a prestaje kada i samostalni. Ako je ugovoreno neko pravo za trećeg, treći stiče sopstveno i neposredno pravo prema dužniku.(ako nije drugačije) OPOZIV UGOVORA: Ustupilac je ovlašćen da opozove ugovor o ustupanju i raspodeli zbog grube neblagodarnosti jednog ili više potomaka prema njemu. Gruba neblagodarnost je pravni standard koga sud konkretizuje u svakom pojedinom slučaju.Ustupilac može potomku oprostiti prećutno ili izričito grubu neblagodarnost. Da bi vratio imovinu mora obavestiti potomka, a tek ako ne vrati, podneti sudu tužbu za vraćanje. U slučaju opoziva ugovora o ustupanju i raspodeli prema jednom ili nekim od potomaka, taj ugovor prema ostalim potomcima proizvodi nasledno pravno dejstvo. Ali taj potomak ima pravo da nasledi nužni deo. UGOVORI NA SREĆU To su ugovori u kojima predmet obaveze 1 ili obe strane zavise u celini ili delom od neke buduće neizvesne okolnosti, od okolnosti koja je neizvesna za ugovorne strane ili od nastupanja budućeg, ali vremenski neodređenog događaja.Strane se mogu obavezati na sticanje ili gubitak veće ili manje imovinske koristi.Tako može biti izvesno sticanje stvari, ali ne i njena vrednost.Na njih se ne primenjuje načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja.Ne može se zahtevati

poništenje ugovora.OSOBINE UGOVORA NA SRECU To su aleatorni ugovori- prestacije zavise od neizvesnog događaja. (punovažna je opklada); dvostrano obavezni ili jednostrano obavezni, Po pravilu su neformalni, ali strane mogu da ugovore i formu, koja je bitan uslov nj punovažnosti i može biti propisana zakonom; imenovani su, regulisani zakonom i pravnim pravilima.Najvažniji ug. na sreću regulisani su Zakonom o igrama na sreću. IGRE NA SREĆU- to su igre u kojima se učesnicima uz neposrednu naplatu ili naplatu posrednim putem pruža mogućnost da ostvare dobitak, pri čemu krajnji ishod igre ne zavisi samo od znanja i veštine učesnika u igri nego i od slučaja nekog neizvesnog dogadjaja.Mogu se priređivati smo igre na sreću koje su upisane u katalog igara i za čije priređivanje su doneta pravila igre. Cilj priređivanja igara je razonoda učesnika, priređivanje dobitaka, prava i ostvarivanje dela sredstava koja su prihod budžeta Srbije. Pravo priređivanja igara na sreću prenosi se na osnovu: 1) dozvole,2)odobrenja, 3)saglasnosti. DEJSTVO IGARA NA SRECU: Zaključenje ovog ugovora proizvodi punovažna pravna dejstva.Za isplatu dobitka kod klasičnih igara na sreću jemči Državna lutrija Srbije. Priređivač igara mora imati u banci sa Sedištem u Republici namenski depozit ili bankarsku garanciju na odgovarajući iznos..On mora u korist Republike predati ovlašćenje za raspolaganje sredstvima namenskog depozita. Ovaj ugovor zaključen usmeno stvara prirodnu obligaciju na strani ugovarača koja je izgubila igru.U slučaju da ovu obavezu dobrovoljno ne ispuni strana koja je izgubila igru na sreću, druga strana možepodneti tužbu sudu.KUPOVINA NADANIH STVARI: je oblik ugovora o prodaji stvari kojima se kupac nada. Kupac kupuje određenu količinu stvari ako one u budućnosti nastanu.Ne može se tačno odrediti cena. Ugovor je zaključen pod odložnim uslovom.Ako stvar nastane, ugovor deluje od trenutka nj zaključenja. Ako ne nastane,prestala je i obaveza kupca da plati cenu.KUPOVINA NADE: je poseban oblik ugovora o prodaji kojim kupac kupuje stvar koja ne postoji u vreme zaključenja ugovora, s tim što je njen nastanak, uopšte, u budućnosti neizvestan, a ako stvar nastane neizvesna su njena svojstva i količina. To je poseban modalitet prodaje: Aleatoran je samo za prodavca.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->