Vera Leko

Aleksandar Vlahović

Vladimir Poznanić

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
- metodologija i primeri -

BEOGRAD 1997.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri Vera Leko Aleksandar Vlahović Vladimir Poznanić

© 1997

Izdavač: Ekonomski institut, Beograd Recenzenti: N. Zelić M. Prokopijević Kompjuterska obrada: Snežana Dimitrijević Grafički dizajn: Dejan Bošković Štampa: "ELITAS", Beograd

ISBN 86-7329-042-2

Tiraž: 1900

SADRŽAJ*

Strana

I. II.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija....................... 7 PRIMER IZVEŠTAJA O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" ................................................ 139 ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA .............................................................. 233

III.

Vera Leko je napisala deo prve (strane: 30 - 34, 75 - 119 i 122 - 125) i druge celine (strane: 144 - 151, 179 - 192 i 202 - 223). Aleksandar Vlahović je, takođe, napisao deo prve (strane: 39 - 75) i druge celine (strane: 152 - 179 i 225 - 229), Vladimir Poznanić je napisao deo prve celine (strane: 3 - 30, 34 - 35, 119 - 122 i 129 - 132).

*

PREDGOVOR

Knjiga, koju stručnoj javnosti prezentiramo pod naslovom "Procena vrednosti kapitala", je rezultat zajedničkog rada prof. dr Vere Leko, Aleksandra Vlahovića i prof. dr Vladimira Poznanića. Autori su saradnici Ekonomskog instituta i međunarodne konsultantske firme Deloitte & Touche i, istovremeno, vodeći eksperti za izradu Zakona o svojinskoj transformaciji, uredbi i uputstava, kojima je regulisana buduća metodologija izrade procene vrednosti kapitala.

Knjiga sadrži tri celine. Prva celina tretira metodološke osnove procene vredno-sti kapitala, po odabranim metodama procene, respektivno. U drugoj celini pre-zentiran je Izveštaj o proceni vrednosti kapitala na primeru Preduzeća "VVA", koji će ubuduće predstavljati metodološki okvir, respektovan od strane Direkci-je za procenu vrednosti kapitala. Treća celina sintetizuje sve relevantne zakonske propise, koji se odnose na ovu oblast.

Knjiga je pisana sa namerom da ovlašćenim proceniteljima, kao i preduzećima koja se odluče za samostalnu izradu Izveštaja o proceni vrednosti kapitala, olakša primenu Zakonom predviđenih metoda procene. Takođe, buduća jedinstvena primena predloženih metodoloških rešenja, omogućiće Direkciji za procenu vrednosti kapitala efikasniju kontrolu i verifikaciju procenjenih vrednosti kapitala.

Izražavamo zahvalnost recenzentima koji su nam svojim savesnim i stručnim recenzijama, kao i savetima i sugestijama tokom izrade ove knjige, pomogli da poboljšamo konačnu redakciju njenog teksta. Beograd decembar, 1997. AUTORI

2. 4. 3. 5.I Procena vrednosti kapitala .metodologija 1. Uvod Osnovi metodologije za procenu Priprema za procenu Primena metoda procene Priprema Izveštaja o proceni .

..4.....109 4..... Podaci o privredi...............2....................................................2............................................4......... Rizik zemlje ulaganja ......... Primena metoda procene ...................................................... Priprema informacione osnove.....procena nematerijalnih ulaganja.1.........3...........1..........................112 4..5................................................4...2....................................................3 2.......1.1.1..............7 2....23 3..................4.........................................24 3................................................. Stalna imovina ...............7 2.................54 4......1............................4..........................................41 4.................1.................73 4....13 2.... Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu .......8............................3.....Metod DNT ..................28 3......................7............. Priprema plana rada..............................................................................1.....18 3............................. Podaci o preduzeću.....................2............................................................................. Proračun konačne vrednosti kapitala preduzeća ..1........... Metod likvidacione vrednosti ..............................39 4............................................................................................................................................13 5 1 ................ Proračun rezidualne vrednosti .2..........26 3.........................2..... Proračun sume sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu.......4.............................6.......34 4........................... Stalna imovina ...... Odredjivanje cene sopstvenog kapitala ..............................6.......23 3...... Procena vrednosti obrtne imovine .3...........97 4..........................................procena dugoročnih finansijskih plasmana ...............................................................................3.. Procena vrednosti kapitala.. Metod diskontovanja novčanih tokova.....43 4.78 4............4.......................129 Literatura .......................1........................2....... grani ili grupaciji ..................1......75 4..........2.............................2............3................95 4.............................................................................1........................2......................................................................... Analiza finansijskih izveštaja .......................1.........3..........7....................39 4.... Priprema za procenu. pristupi i metodi procene ..............................................................30 3..................................81 4......................4. Sastavljanje bilansa stanja posle procene ..............4............................1.......70 4.......................2...1.... Priprema ponude .........4.............64 4..................... Prilagodjavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava............ Prihvatanje procene ...4................1.......................................3...67 4.....................................122 5..............54 4.................... Finansijska analiza ...........................4.....................101 4.................................................moguće metode ....... Procena vrednosti obaveza ................ Proračun ponderisane prosečne cene kapitala ..........26 3......... Sastavljanje bilansa stanja posle procene ................74 4.1...................................................................2............. Izbor definicije novčanog toka .......................2...............53 4... Priprema Izveštaja o proceni............. Procenjivači i standardi za procenu ................2.............................................................1..... Predmet i svrha procene ........... Postupak procene...4........................ Revizija ........................1.1.....................62 4.................. Proračun diskontne stope..........119 4.....5... Procena pojedinih kategorija bilansa stanja ....................................5.............................4......................1. Koncepti......................................procena osnovnih sredstava................................................. Stalna imovina ......................................................1. Zaključak o proceni..10 2.2..... Osnovi metodologije za procenu......80 4.................1.......................... Metod neto imovine ..................1..........osnova... Metod "zidanja" diskontne stope.........1.........................................4... Uvod...............................1.................................................1.......................................................29 3...................108 4....SADRŽAJ Strana 1............1.40 4....................3...........................3...........................................2..........25 3..............

neophodno je koristiti još detaljnija metodološka uputstva. Svojinski interes se može odnositi na sopstveni kapital preduzeća. U zemljama sa razvijenim tržišnim privredama ona se najčešće izvodi prilikom kupovine ili prodaje svojinskog interesa u preduzeću. koji pored sopstvenog obuhvata i pozajmljeni kapital. kao što su: spajanje. Kod nas je procena uglavnom predstavljala prvi korak u procesu svojinske transformacije.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . postoji i niz drugih situacija u kojima je procena neophodna. radi efikasnijeg sprovođenja postupka procene i dobijanja što realnijih rezultata. u kome je. U oba slučaja procena podrazumeva primenu specifične metodologije. utvrde vrednost kapitala. Međutim. ili na ukupno investirani kapital. a svrha procene može biti vrlo različita. pored 3 . dobijanje kredita i dokapitalizacija. obračun poreza na poklon i nasledstvo. odnosno prilikom promene vlasnika kapitala. osiguranje imovine. rešavanje sporova pred sudom i dr. sva preduzeća koja raspolažu društvenim i državnim kapitalom. Uvod Procena vrednosti kapitala je postupak koji rezultira davanjem mišljenja o vrednosti određenog svojinskog interesa u preduzeću na određeni dan. Zakonom su propisane i metode procene. Međutim. odnosno na njegovu neto imovinu. pripajanje i podela preduzeća.metodologija i primeri - 1. koji je predmet transformacije. standarda i etičkih pravila. a Vlada Republike Srbije je donela uredbe kojima se bliže uređuje način utvrđivanja vrednosti kapitala i daje uputstvo za primenu metoda procene. takođe su obavezna da procenom utvrde vrednost kapitala i da procenjeni kapital iskažu u akcijama ili udelima. pre donošenja odluke o transformaciji. Zbog toga je pripremljen ovaj priručnik. Prema novom republičkom Zakon o svojinskoj tranformaciji. jer su dosadašnji propisi nalagali preduzećima da.

prometa nekretnina. Ona takođe može biti korišćena prilikom kontrolisanja ispravnosti primenjenih postupaka i verifikovanja rezultata procene. Posebna pažnja posvećena je pitanjima koja su u dosadašnjoj praksi procenjivanja vrednosti kapitala bila nedovoljno razjašnjena. osiguranja. namenjena onima koji se bave procenom vrednosti kapitala ili učestvuju u pripremi informacione osnove za procenu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . bankarstva. Pored toga. tumače i primenjuju rezultat procene. investicionih fondova i dr. tako da ona može biti korisna u poslovima: računovodstva. Ova knjiga je. u knjizi bi mogla da se nađu i razjašnjenja u situacijama u kojima se analiziraju. 4 . dat opis najvažnijih aktivnosti u postupku procene propisanim metodima. pre svega. a pogodna je i za edukaciju studenata i polaznika seminara i kurseva na temu svojinske transformacije i procene vrednosti kapitala.metodologija i primeri - osnova metodologije za procenu. obračuna poreza.

Osnovi metodologije za procenu 2. 2. 2.metodologija i primeri - 2.4. pristupi i metodi procene Postupak procene 5 .3.2. Procenjivači i standardi za procenu Predmet i svrha procene Koncepti. 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .1.

tada bi on trebalo da pomaže. pristupima i metodima za procenu. što se obezbeđuje potpisivanjem posebnog dokumenta pod nazivom pismo o angažovanju. Zbog toga je neophodno klijentu pružiti dopunska razjašnjenja oko uloge procenjivača. podrazumeva njegovu savetničku ulogu. Osnovi metodologije za procenu priručnika sadrži najvažnije elemente metodologije za proOvaj deo cenu vrednosti kapitala. a druga da bude savetnik. To se čini ukazivanjem na fak- 7 . i da utvrđuje vrednost koja je za njega najprihvatljivija. čak i kada angažuje procenjivača kao nezavisnog konsultanta. koje bi svaki procenjivač trebalo da ima u vidu i pored toga što primena nekih od njih nije obavezna prema najnovijim propisima. procenjivač mora da definiše svoju ulogu i ona mora biti jasna i njegovom klijentu. 2. u ostvarivanju što niže cene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . U njemu su prvo razmotreni uloga procenjivača i značaj standarda koji se koriste prilikom procene. da predstavlja nezavisnog konsultanta koji procenjuje preduzeće (kapital kojim raspolaže ili delove tog kapitala). odnosno da očekuje punu podršku u realizaciji svojih interesa i. međutim. Pre početka rada na proceni. kao rezultat takve podrške. Posebna pažnja je posvećena različitim konceptima. Prva. a zatim su detaljnije opisani predmet i svrha procene. PROCENJIVAČI I STANDARDI ZA PROCENU Generalno posmatrano. uloga procenjivača može biti dvojaka. u praksi dešava da klijent. na primer kupcu.metodologija i primeri - 2. Često se.1. na primer kupca. Ukoliko procenjivač prihvati da umesto nezavisnog konsultanta bude u ulozi savetnika jedne od strana u pregovorima. Na kraju je dat postupak procene sa opisom najvažnijih aktivnosti. najprihvatljiviju vrednost kapitala.

ne sme zavisiti od rezultata procene i ona mora biti ugovorena pre početka procene. 8 . Isto tako. na određeni način. kao što su želje klijenta ili iznos naknade za izvršenu procenu. što znači da on ne bi smeo da bude suvlasnik preduzeća. To se čini posebnom izjavom o nezavisnosti procenjivača u odnosu na preduzeće koje procenjuje. ona. primenu etičkih pravila i pravila profesionalnog ponašanja. koje u takvim dokumentima obuhvataju: pitanja vezana za objektivnost u sprovođenju postupka procene. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU tore koji mogu uticati na smanjenje očekivanja prodavca u pogledu cene ili na jačanje njegovog uverenja da je cena koju nudi kupac bliska realnosti. obaveze procenjivača prema klijentu. od procenjivača se očekuje da objektivno interpretira prikupljene podatke. u postupku procene je neophodno imati u vidu specifične profesionalne standarde i etička pravila. primenu različitih metoda procene i praktičnih rešenja za pojedine netipične situacije. Objektivnost i nezavisnost procenjivača u odnosu na klijenta pretpostavljaju se na određeni način. kako se ne bi dogodilo da klijent uslovljava plaćanje izmenom dobijenih rezultata procene. Prema tome njegovo mišljenje o vrednosti ne sme biti rezultat kompromisa i uticaja faktora. Pored toga što se objektivnost procenjivača podrazumeva. Naplata ove naknade takođe mora biti usklađena sa odvijanjem postupka procene. podrazumeva. kao što je rečeno. obaveze procenjivača prema drugim procenjivačima i prema svojoj profesionalnoj asocijaciji. Njih uglavnom donose najpoznatije asocijacije procenjivača u svetu. mora biti i javno potvrđena. Drugim rečima.2. Pored objektivnosti koja se. naknada koju procenjivač dobija za izvršeni posao. niti porodične veze sa vlasnicima preduzeća. da ima bilo kakav finansijski interes u preduzeću. kao što se to isto pretpostavlja i za revizora.

tako što iskusni procenjivači vode te poslove. po definiciji. međutim. Ovlašćenja daje ministarstvo nadležno za svojinsku transformaciju. Podrazumeva se. zasniva na standardima za procenu koji potiču iz zemalja sa razvijenim tržišnim privredama (SAD. koje treba da ispunjava procenjvač. Sve to ukazuje da će se postupak procene. razlikovati kod nas u odnosu na praksu procene u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. koji bi tada. Institucija koja verifikuje pro- 9 . Sve se ovo najbolje stiče na konkretnim poslovima. internim akcionarstvom. Nemačka). ne postoje domaći standardi za procenu. Zbog toga se metodologija za procenu. odnosno preuzimanjem vlasništva od strane radnika. veoma je važno da procenjivači budu obučeni i da poseduju potrebno iskustvo. ukoliko preduzeće pretenduje da. procenu mogu vršiti sama preduzeća ili ovlašćeni procenjivači. a oni koji se pripremaju za ovaj poziv aktivno u njima učestvuju. Kontrolu i verifikaciju rezultata procene vršiće Direkcija za procenu vrednosti kapitala. propisala je Vlada Republike Srbije. da procenjivač ima odgovarajuće obrazovanje u oblasti računovodstva i poslovnih finansija. Velika Britanija. obezbedi dodatni kapital i naročito ako su potencijalni investitori iz inostranstva. onda će procenu svakako morati da izvrši ovlašćeni procenjivač i da je zasniva na međunarodnim standardima. što je suprotno načelu o objektivnosti procenjivača i predstavlja primer konflikta interesa. Prvo. sadržana u ovom priručniku. a bliže uslove. Međutim. trebalo da bude objektivan i da koriguje rezultate nastale uz eventualnu neobjektivnost preduzeća kao procenjivača svog kapitala. kroz proces svojinske transformacije. ovakva zakonska rešenja možda i imaju opravdanja. U situaciji u kojoj je potrebno izvršiti veliki broj procena i za svrhe svojinske transformacije koja se izvodi tzv. Dodatno opravdanje leži i u činjenici da će svaka procena biti verifikovana od strane posebnog državnog organa. preduzeća će sama moći da se procenjuju.metodologija i primeri - S obzirom da u našoj zemlji još nisu osnovane asocijacije procenjivača. Za kvalitetno sprovođenje postupka procene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . da je sposoban da kritički analizira podatke koji mu stoje na raspolaganju i da zna da koristi personalni računar. niti odgovarajuća etička pravila. Prema novom zakonu. bar što se tiče procenjivača i pomenutih međunarodnih standarda.

Pored toga. kako bi osnovni cilj svojinske transformacije određenog preduzeća mogao da se realizuje. već se preduzeće posmatra "takvo kakvo je". 2. Zatim je potrebno imati u vidu da se vrednosti preduzeća i vrednost kapitala koriste kao sinonimi i da jedno preduzeće može imati različite vrednosti u zavisnosti od okolnosti. morati da ima u vidu i ove standarde. što istovremeno znači vlasništvo nad preduzećem. a i zbog načina finansiranja ili ostalih specifičnosti transakcije.2. ne pretpostavljaju se značajnija unapređenja poslovanja. kao i da postoji razuman stepen informisanosti o relevantnim činjenicama. procena mora da se odnosi na specifičnu definiciju vrednosti. obuhvata i obaveze preduzeća prema kreditorima. pa postoji više različitih definicija vrednosti od kojih je najčešće korišćena definicija pravične ili fer vrednosti. Ona predstavlja iznos za koji je prodavac spreman da ustupi kupcu vlasništvo nad kapitalom. pretpostavlja se da je razmena između dve strane hipotetička. Pravična vrednost i investiciona vrednost zasnivaju se na pretpostavci o neograničenom trajanju preduzeća. procenjuje 10 . koja. Za razliku od pravične vrednosti. na primer. tj. Podrazumeva se da je razmena dobrovoljna. investiciona vrednost podrazumeva određenog vlasnika ili budućeg vlasnika. Ukoliko se pretpostavlja da će preduzeće prestati da radi. pored kapitala. Prema tome. pa se prilikom procene uzimaju u obzir i njegovi razvojni planovi.2. Vrednost je inače neprecizan pojam. Isto tako. takođe će. Iznos koji će na kraju biti isplaćen može se razlikovati od procenjene vrednosti zbog posebne motivacije i pregovaračkih sposobnosti kupca ili prodavca. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU cenu. pod pojmom procena trebalo podrazumevati postupak utvrđivanja vrednosti. neophodno je pravilno shvatiti značenje najčešće korišćenih termina. PREDMET I SVRHA PROCENE Radi korektnog izvođenja postupka procene i pripreme odgovarajućeg izveštaja. U određenim slučajevima koristi se investiciona vrednost. u takvim slučajevima. da se ne radi o određenom kupcu ili prodavacu. Tako bi. ali i samo mišljenje o vrednosti određenog sredstva ili određenog vlasničkog interesa u preduzeću.

Pretpostavlja se. međutim. da preduzeće. na njegov kapital. kao najniža moguća vrednost. Vrednost se ne može uvek izraziti samo jednim brojem. pored toga. ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi veća od prodajne cene. i predstavlja njegovu nabavnu vrednost umanjenu za amortizaciju. Prema tome. i predstavlja razliku između vrednosti ukupnih sredstava i ukupnih obaveza. kao što je prikazano u bilansu stanja. Prema tome. odnosno stope prinosa na uložena sredstva. Isto tako. Pored pomenutih definicija vrednosti. 11 . koristi se i pojam knjigovodstvena vrednost. Vrednost se procenjuje u određenom vremenskom trenutku koji se naziva datum procene. prodaja je u principu moguća samo pri iznosu koji je jednak koristima od vlasništva. korist od vlasništva reprezentuju neto novčani tokovi koje ostvaruje preduzeće i koji se mogu koristiti kao dividenda. potrebno je imati u vidu i sledeće premise na kojima se zasniva procena: Vrednost preduzeća jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih koristi koje će imati vlasnik. tako da procenjena vrednost u značajnoj meri zavisi i od ocene rizika ulaganja. ili na preduzeće. Ona takođe zavisi i od postupka likvidacije. racionalan prodavac neće hteti da proda preduzeće. Pored pomenutih definicija vrednosti. U teoriji procene.metodologija i primeri - se likvidaciona vrednost. jer će racionalan kupac investirati u preduzeće samo ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi od vlasništva nad preduzećem bar jednaka kupovnoj ceni. tj. zadržava dovoljno novčanih sredstava za finansiranje planiranog nivoa aktivnosti. osnovni cilj procene je utvrđivanje iznosa koji će najverovatnije biti prihvatljiv i za kupca i za prodavca. Postupak procene sadrži mnoge aproksimacije. pa se vrednost u redovnom postupku razlikuje od vrednosti u forsiranom postupku. koja se odnosi ili na određeno sredstvo.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Pored toga. različita su i shvatanja rizika ulaganja. Drugim rečima. jer se ne može sa sigurnošću predvideti koliko će iznositi buduće koristi za vlasnika preduzeća. Ovo je fundamentalna premisa.

prema međunarodnim standardima. Zbog toga je važno da se svi ovi elementi precizno definišu još na početku. Svrha procene predstavlja bitnu karakteristiku ovog postupka. ali i na tzv. uključujući i pravo likvidiranja preduzeća. oporezivanja i dr. u delu koji govori o proceni. koji pored sopstvenog kapitala obuhvata i pozajmljeni kapital (kredite). a time i na krajnji rezultat. kako bi se potrebne analize i postupci uskladili sa specifičnostima konkretnog slučaja. Polazeći od navedenih premisa definiše se predmet procene.2. Manjinski interes podrazumeva manje od 50% vlasničkih prava u preduzeću. pri tome. To može biti ukupan sopstveni kapital preduzeća. postoji vrlo visok stepen fleksibilnosti u izboru metoda procene i da se. Isto tako. U zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. U pojedinim slučajevima predmet procene može biti ukupan investirani kapital. najvažnijim kriterijumom smatraju zahtevi koje postavlja određeni slučaj. procena je bitna u raznim vrstama sudskih sporova. obezbeđivanja izvora finansiranja i utvrđivanja štete. tako detaljno da se može oceniti da li se uopšte pretpostavljaju različite definicije 12 . poslovima osiguranja. potrebno je na početku imati vrlo precizan odgovor na pitanje šta se procenjuje. Kontrolni interes se može odnositi na tzv. Najčešće prilikom prodaje i kupovine preduzeća (vlasničkog interesa koji može biti i delimičan). S obzirom da postupak procene varira u zavisnosti od predmeta procene. zatim prilikom spajanja i razdvajanja preduzeća. Sve ovo govori da. Kod nas je situacija nešto drugačija. onda se razlikuje kontrolni ili većinski interes i manjinski interes. procena se vrši u mnogim situacijama. Ukoliko se radi o delovima kapitala. operativnu kontrolu ili na pravo izbora većine članova upravnog odbora. Novi Zakon o svojinskoj transformaciji nije koncipiran. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU procenjena vrednost je zasnovana na informacijama koje su raspoložive u tom trenutku. ili njegovi delovi koji pripadaju pojedinim vlasnicima. apsolutnu kontrolu koja obuhvata sva prava po osnovu vlasništva. Definicija vrednosti. svrha procene i tip vlasničkog interesa utiču na izbor metoda procene.

PRISTUPI I METODI PROCENE Postupak procene sadržan je najčešće u različitim metodologijama za procenu vrednosti kapitala. u našoj praksi. On se primenjuje u situaci13 . imajući u vidu prethodne opise. tu je situacija potpuno jasna. 2. Osnovni koncepti su: Prinosni. Ono što je naročito važno. KONCEPTI. pod vrednošću kapitala podrazumevati samo jedna vrednost. striktno posmatrano. On se primenjuje u situacijama u kojima se ne očekuje da preduzeće značajnije menja svoje poslovanja u odnosu na postojeće stanje. Naime. Najverovatnije to nije slučaj. Drugi pristup takođe obuhvata dva metoda: diskontovani neto novčani tok i diskontovana buduća dobit. koja bi. Procena koja se radi sa jasno definisanom svrhom. to ne bi trebalo da se radi. To ne znači da se rezultati ovih procena neće koristiti i za druge svrhe. Prvi pristup obuhvata dva metoda: kapitalizovanje dobiti i kapitalizovanje neto novčanog toka. afirmisan teorijski ispravan i međunarodno priznat stav. prema međunarodnim standardima. može se samo za nju i koristiti. a uneto je u novi zakon.metodologija i primeri - vrednosti. na osnovu odredbe da se prinosni metod smatra osnovnim metodom procene.3. u punoj meri. najviše odgovarala pravičnoj vrednosti.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . pa će se i dalje. U okviru ovog koncepta postoje dva pristupa: kapitalizovanje ostvarenih rezultata i diskontovanje budućih rezultata. Svrha procena koje će se raditi prema novom zakonu je prvenstveno transformacija društvenog i državnog kapitala. odnosno kada se budući rezultati mogu projektovati primenom određene stope rasta. odnosi se na osnovnu premisu vrednosti. može se zaključiti da je. ali. prema kome je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti budućih koristi njegovog vlasnika. koje obično obuhvataju tri osnovna metodološka koncepta i više različitih pristupa i metoda. koji je najbliži bazičnoj premisi vrednosti i prema kome je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti njegovih budućih rezultata. Vrednost se dobija deljenjem ostvarenog rezultata poslovanja sa stopom kapitalizacije. Što se tiče svrhe procene.

procenjivač može da izabere više metoda od kojih je svaki zasnovan na jednom multiplikatoru (kapital/dobit. Konačno. kapital/prihod i dr. terminalna ili rezidualna vrednost. Moguća su dva pristupa: primena multiplikatora i analiza transakcija. na osnovu stabilizovanog rezultata. Stopom kapitalizacije se konvertuje određeni rezultat poslovanja u vrednost na sledeći način: Vrednost = Očekivani rezultat : Stopa kapitalizacije Očekivani rezultat može biti iskazan ili kao dobit ili kao novčani tok. uključujući i rezidualnu vrednost. na primer. Diskontnom stopom se konvertuju budući rezultati u njihovu sadašnju vrednost. a zatim se. onda je on ekvivalentan kapitalizaciji dobiti primenom stope od 25%. se diskontuju ili svode na sadašnju vrednost primenom diskontne stope. multiplikator kapital/dobit jednak 4.). utvrđuje tzv. kapital/novčani tok. Rezultati se projektuju do trenutka u kome se očekuje njihovo stabilizovanje. Ova stopa predstavlja stopu prinosa na kapital (cenu kapitala) koju bi zahtevao potencijalni investitor i ona se zasniva na različitim vrstama rizika koji se vezuju za određeno ulaganje. Zbog toga se. prema kome se do vrednosti preduzeća dolazi komparacijom sa sličnim preduzećima. prilikom utvrđivanja multiplikatora. Multiplikator se prvo utvrđuje na osnovu podataka o kapitalu i dobiti preduzeća sa kojim se vrši poređenje.2. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU jama u kojima se: (a) očekuje da preduzeće značajnije menja svoje poslovanje u odnosu na postojeće stanje. očekivani rast prihoda preduzeća. projektovani rezultati. a zatim se dobit preduzeća koje se procenjuje množi sa 4 ili deli sa 0. Pristup je sličan kapitalizaciji. Stopa kapitalizacije se najčešće razlikuje od diskontne stope. na primer. Ukoliko koristi prvi pristup. 14 . Stopa kapitalizacije i diskontna stopa predstavljaju bitne parametre u primeni prinosnog koncepta. usled promena u strukturi delatnosti ili usled očekivanih promena u uslovima privređivanja i (b) mogu projektovati budući rezultati. U praksi je vrlo teško pronaći slična preduzeća sa kojima se može izvršiti poređenje. Tržišni.25 radi dobijanja indikacije o vrednosti njegovog kapitala. a razlika nastaje usled faktora kao što je. jer ako je. na primer.

koji predstavljaju njihovu kombinaciju. očekivani rast prihoda. Takođe. Na primer: Metod viška prinosa koji se obično koristi prilikom procene vrednosti manjih preduzeća. Radi izračunavanja vrednosti nematerijalnih sredstava. do indikacije o vrednosti kapitala dolazi se na osnovu iznosa za koji su slična preduzeća kupovana ili prodavana. Ostali metodi. mogući metodi u okviru ovog pristupa su: Metod neto imovine i Metod likvidacione vrednosti. odnosno njegovu likvidaciju.metodologija i primeri - mora uzeti u obzir. odnosno o kupovini ili prodaji sličnih preduzeća u bliskoj prošlosti. postoje i drugi metodi procene. prema kome se vrednost preduzeća procenjuje na osnovu troškova zamene ili reprodukcije sredstava kojima ono raspolaže. Za primenu drugog pristupa potrebno je obezbediti i analizirati informacije o transakcijama. višak 15 . Zatim se izračunava višak prinosa. odnosno utvrđivanje vrednosti neto imovine. Primena ovog pristupa podrazumeva utvrđivanje pravične ili fer vrednosti sredstava i obaveza. rizik ulaganja i sl. Troškovni.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . ili utvrđivanje likvidacione vrednosti. a drugi pretpostavlja prestanak rada preduzeća. razlika u veličini preduzeća. Pored metoda grupisanih prema pomenutim konceptima i pristupima. Prvi metod se zasniva na pretpostavci o nastavku rada preduzeća u neograničenom budućem periodu. razlike između preduzeća sa kojim se vrši poređenje i preduzeća koje se procenjuje moraju biti identifikovane i uzete u obzir prilikom donošenja zaključka o vrednosti primenom ovog pristupa. Prema tome. Primena obuhvata prvo utvrđivanje pravičnog prinosa na angažovana materijalna sredstva. koji predstavlja razliku između pravičnog prinosa i prinosa koju preduzeće ostvaruje na angažovana materijalna sredstva. na primer. Ukoliko su takve informacije raspoložive.

novčani tok. Pomenuti koncepti.2. Specifični metodi za određana preduzeća mogu biti primenjeni u situacijama u kojima procenjivač pronađe informacije koje indiciraju njihovu vrednost. Tako se. može dobiti indikacija o vrednosti kapitala. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU prinosa se kapitalizuje primenom stope kapitalizacije za nematerijalna sredstva. na primer. Metod novčanog toka prodavca koji je pogodan za procenu vrednosti malih preduzeća ili radnji u kojima je vlasnik i zaposlen. uz eventualne korekcije. Primena ovog metoda podrazumeva da kupac istovremeno kupuje preduzeće i svoje buduće radno mesto. u bliskoj prošlosti prodavane akcije preduzeća na tržištu kapitala. vrednost preduzeća može utvrditi kao trostruka godišnja neto dobit uvećana za vrednost sredstava kojima ono raspolaže. Pravila za procenu određenih tipova preduzeća ili radnji predstavljaju formule koje se primenjuju radi dobijanja grube indikacije o njihovoj vrednosti. na primer. Ovo važi samo za preduzeća koja posluju u određenim granama ili grupacijama i za koja se ovakva indikacija može dobiti na osnovu iskustava procenjivača stečenih na procenama sličnih preduzeća. Ukoliko su. Vrednost preduzeća se zatim utvrđuje tako što se vrednost nematerijalnih sredstava dodaje na vrednost materijalnih sredstava (utvrđenu metodom neto imovine). Prema tome. čine i sve vrste primanja koja vlasnik ima po osnovu zaposlenja. Vrednost se zatim dobija tako što se na novčani tok primenjuje multiplikator utvrđen na osnovu informacija o prodaji sličnih preduzeća ili radnji. pristupi i metodi mogu biti sistematizovani na sledeći način: 16 . onda se na osnovu njihove cene. pored dobiti preduzeća.

tipa preduzeća. zavisi i njihov izbor. Prilikom koncipiranja novih zakonskih rešenja o svojinskoj transformaciji. ocenjeno je da bi.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . jer se radi o očekivanom. raspoloživih podataka i dr. To je i učinjeno. Što se tiče izbora metoda procene u našoj praksi će situacija biti nešto drugačija. Vrednost neto imovine Likvidaciona vrednost Višak prinosa Novčani tok prodavca Pravila Specifični metodi Ostali U praktičnom izvođenju postupka procene. obično se izaberu dva ili više metoda. odnosno realnost rezultata. u delu koji se odnosi na procenu vrednosti kapitala. Od mišljenja procenjivača o svrsishodnosti pojedinih metoda za određeni slučaj. a od korektnog izbora zavisi kvalitet procene. s obzirom na neophodnost što većeg stepena unificiranja postupaka. vrlo velikom broju procena i potrebi da se one verifikuju od strane državnih organa. što zavisi od: svrhe procene.metodologija i primeri - KONCEPT Prinosni PRISTUP Kapitalizovanje ostvarenih rezultata METOD Kapitalizovanje dobiti Kapitalizovanje neto novčanog toka Kapitalizovanje bruto novčanog toka Diskontovanje neto novčanog toka Diskontovanje dobiti Kapital/dobit Kapital/dividende Kapital/neto novčani tok Kapital/prihod Kapital/bruto novčani tok Diskontovanje budućih rezultata Tržišni Multiplikatori Transakcije Troškovni Poređenje sa ostvarenim transakcijama Uložena sredstva. Ukoliko bi bilo ostavljeno procenjivačima da sami vrše izbor metoda. definicije vrednosti. trebalo propisati metode procene. stvorile bi se velike 17 .

3. Evaluacija potencijalnog angažmana na proceni vrednosti kapitala i odlučivanje o njegovom prihvatanju. Priprema preliminarne verzije izveštaja o proceni. Priprema detaljnog plana rada. 5. što znači da je uzet u obzir i troškovni koncept. Najčešće. Donošenje zaključka o vrednosti kapitala. Priprema ponude ili pisma o angažovanju i prihvatanje od strane klijenta. procena potrebnog vreme za procenu i utvrđivanje naknade za procenjivača. a sa druge biti prilagođen specifičnostima svake procene. odnosno šta je sve potrebno učiniti da bi se došlo do rezultata. učinjen već u zakonu. Prikupljanje i analiza podataka koji su potrebni za primenu metoda procene. na osnovu rezultata dobijenih primenom različitih metoda procene. 6. sa jedne strane omogućiti kontrolu kvaliteta procene. Prema tome. 18 . procenjivači definišu postupak koji će primenjivati i koji će. odnosno konačnog mišljenja o vrednosti zasnovanog na primeni prinosnog metoda i metoda neto imovine. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU teškoće prilikom verifikacije. kao osnovnog metoda. i primenom metoda neto imovine. POSTUPAK PROCENE U različitim metodologijama za procenu vrednosti kapitala nije preciznije definisano kako se taj postupak izvodi. Posebno je pomenut i metod likvidacione vrednosti. 7. jer se odnosi na inače najčešće primenjivanu kombinaciju metoda i u međunarodnim okvirima.4. 2.2. postupak procene obuhvata sledeće aktivnosti: 1. s obzirom da od metoda procene u znatnoj meri zavise i njeni rezultati. Primena metoda procene. u osnovi je ispravan. Zbog toga je propisano. da se procena vrši primenom prinosnog metoda. koji će služiti kao reper za donošenje zaključka. 4. Ovakav izbor. što znači da je usvojen prinosni koncept. kao korektivnog metoda. 2.

19 . Primena metoda procene (aktivnosti 5 i 6). s obzirom da su one propisane Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala i Uputstvom o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti. 9. a posebna pažnja će biti posvećena primeni metoda procene. 10. Sve pomenute aktivnosti mogu se svrstati u tri faze: Priprema za procenu (aktivnosti 1-4).metodologija i primeri - 8. U nastavku će svaka od ovih faza biti detaljnije razmotrena. Priprema izveštaja o proceni (aktivnosti 7-11). Postupanje po eventualnim primedbama klijenta. 11. Razmatranje preliminarne verzije izveštaja sa klijentom. Priprema finalne verzije izveštaja o proceni. Sređivanje dokumentacije na osnovu koje je izveštaj pripremljen.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

1. Prihvatanje procene Priprema plana rada Priprema ponude Priprema informacione osnove 21 . Priprema za procenu 3.2. 3.4. 3.3.metodologija i primeri - 3. 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

važno je imati odmah takvu informaciju. odnosno da li se zahteva procene kapitala u celini ili je predmet procene deo kapitala. priprema plana rada. Datum procene i rok za završetak postupka procene. priprema ponude i priprema informacione osnove.metodologija i primeri - 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . One obuhvataju niz aktivnosti koje se mogu svrstati u sledeće četiri grupe: prihvatanje ponude. Procenjivač bi prvo trebalo da se sazna šta se procenjuje. procenjivač bi trebalo da prikupi određene informacije o svom budućem angažmanu. Ulogu procenjivača. 3. One se odnose na: Predmet i svrhu procene. Takođe. bitno je i saznanje o nameni rezultata procene. odnosno da li se očekuje neutralna uloga i objektivnost ili uloga savetnika koji bi trebalo da pomogne klijentu da dođe do rezultata procene koji je za njega najprihvatljiviji (najmanja ili najveća moguća vrednost u zavisnosti od toga da li je klijent kupac ili prodavac). S obzirom da je procena jedino relevantna na određeni datum. za procenjivača je bitno da zna u kom roku se očekuju rezultati procene. Pored toga.1. PRIHVATANJE PROCENE Pre prihvatanja procene. Priprema za procenu Primeni metoda procene moraju prethoditi vrlo ozbiljne pripreme. U nastavku će svaka od ovih grupa aktivnosti biti detaljnije razmotrena. Procenjivač mora biti upoznat sa zahtevima klijenta u pogledu uloge procenjivača. 23 .

Preduzeće. Posebno je potrebno oceniti koji metodi procene bi bili najpogodniji i da li postoje ograničenja za njihovu primenu. delegira izvođenje poslova drugim procenjivačima (saradnicima). procenjivač bi trebalo da oceni da li je u stanju da prihvati angažman. organizaciji.2. One. U obe pomenute uloge. Zato je važno utvrditi da li postoji konflikt interesa koji može biti od presudnog značaja prilikom odlučivanja o prihvatanju procene. Osnovne informacije o delatnosti. ne propusti bilo koji od potrebnih koraka u pojedinim postupcima. podrazumeva se da procenjivač nema posebnih interesa u odnosu na preduzeće čiju vrednost procenjuje. PRIPREMA ZA PROCENU Konflikt interesa. međutim.). odnosno da li postoje razlozi koji ga u tome sprečavaju. Pored toga. nematerijalna imovina i sl. već i kao vrlo korisno pomoćno sredstvo koje pomaže procenjivaču da: sprovede planirane postupke na efikasan način i pravilnim redosledom. grani. finansijskom stanju i tržišnom položaju. PRIPREMA PLANA RADA Plan rada je pregled aktivnosti koje bi procenjivač trebalo da izvede u postupku procene. ne služi samo kao podsetnik. neophodne su procenjivaču radi sagledavanja svojih mogućnosti u pogledu izvođenja procene. 24 . Na osnovu pomenutih informacija.3. nekretnine. 3. važno je oceniti da li se mogu obezbediti podaci potrebni za procenu i da li je potrebno angažovati stručnjake za procenu određenih kategorija imovine (oprema. nadgleda izvođenje planiranih postupaka. utvrdi iznos naknade za pružanje svojih profesionalnih usluga.

Bitno je da u njoj jasno bude opisan sadržaj rada procenjivača. ovaj plan biti takođe složeniji. Umesto ponude. On može biti sačinjen u različitim formama. Važno je jedino da se iz ponude može videti kako je procenjivač razumeo svoj zadatak i da se klijent sa tim slaže. Potpisivanjem pisma o angažovanju. potrebno je takođe pripremiti sličan dokument. Procena vrednosti kapitala može se vršiti i interno. ali je važno da odražava redosled osnovnih aktivnosti i da se svaka od njih razvije do nivoa detalja koji odgovara konkretnom slučaju. To znači da će za složenije procene. koja je pomenuta kao dokument kojim se definiše angažovanje spoljnih procenjivača. Ponuda ili pismo o angažovanju mogu biti vrlo koncizni. rok u kome će procena biti završena i cena za pružanje ove vrste profesionalnih usluga. ponuda može biti data i u vidu tzv. kako bi se kasnije izbegli mogući nesporazumi. angažovanjem stručnjaka iz samog preduzeća. s obzirom da nema posebnih pravila za njihovo sastavljanje.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . dok će kod manjih preduzeća biti sasvim jednostavan. Njime se formalizuje angažovanje stručnjaka iz 25 .metodologija i primeri - ocenjuje stepen izvršenosti planiranih aktivnosti. Naime. PRIPREMA PONUDE Ponuda koju procenjivač dostavlja klijentu može imati klasičnu formu za ovakvu vrstu dokumenata. plan rada služi kao instrument za kontrolu kvaliteta aktivnosti izvršenih u postupku procene. Međutim. 3. ocena potrebnog vremena i ostalih resursa za izvođenje procene. odnosno za veća preduzeća. a zatim se takođe podrazumeva priprema plana rada. U tom slučaju je takođe potrebno primeniti sličan postupak kao kada se angažuje spoljni konsultant. ali i vrlo detaljni. pisma o angažovanju koje procenjivač dostavlja klijentu i u kome su takođe sadržani pomenuti elementi ponude. klijent prihvata način i uslove pod kojima će procena biti izvršena. potrebno je prvo oceniti da li postoji dovoljno stručan tim za ovu vrstu posla.3. Drugim rečima.

zatim podaci o grani ili grupaciji u kojoj ono posluje i podaci o privrednim kretanjima u celini.4. 3. podaci o imovini preduzeća. državnim institucijama. ali i u asocijacijama proizvođača. Nju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje. zaposlenosti i sl.1. 26 .3. statističkim zavodima i dr. 3. podaci iz dugoročnih. bankama. komorama. PRIPREMA ZA PROCENU preduzeća na poslovima procene i dobija odobrenje da se procena izvrši internim snagama. vidova proizvodnje i distribucije. podaci o proizvodnji i tržištu i podaci o organizaciji. Izvori ovih podataka mogu biti u samom preduzeću. U osnovne podatke ubrajaju se: podaci iz statuta preduzeća i akta o registraciji. podaci o istorijatu preduzeća. PRIPREMA INFORMACIONE OSNOVE Procena vrednosti ne može biti izvršena ukoliko procenjivač ne raspolaže kvalitetnom informacionom osnovom. podaci iz monografija i ostalih propagandnih materijala. upravljanju i broju zaposlenih. evoluciji proizvodnih linija. srednjoročnih i operativnih planova preduzeća. Za prikupljanje finansijskih podataka potrebani su: kompletan godišnji finansijski izveštaj za poslednjih pet godina i izveštaj o poslovanju za isti period.4. marketing aktivnosti. finansijski podaci. Podaci o preduzeću Ovi podaci se grupišu obično na sledeći način: osnovni podaci o preduzeću.

pregled obaveza po kreditima (dugoročnim i kratkoročnim) za međunarodne i domaće kredite. pregled hartija od vrednosti i novčanih sredstava. pregled dugoročnih finansijskih ulaganja.). bruto bilans (zaključni list) na dan procene. podaci o strukturi kapitala. pregled kratkoročnih ulaganja. 27 . otvorene stavke). spisak imovine u obliku prava (patenti. kapacitet svake prozvodne linije ili celine. pregled aktivnih i pasivnih vremenskih razgraničenja. neophodno je imati: spisak građevinskih objekata i opreme (popisne liste). izvršene ispravke. pregled potraživanja (bruto. pregled planiranih ulaganja u osnovna sredstva. pregled obaveza iz zajedničkog poslovanja. pregled najznačajnijih kupaca. pregled zaliha (popisne liste i specifikacije).metodologija i primeri - finansijski planovi za naredni period. U podatke o proizvodnji i tržištu ubrajaju se: podaci o proizvodnim programima i vrstama proizvoda i usluga. pregled obaveza prema dobavljačima. podaci o tehnološkom procesu. Radi prikupljanja podataka o osnovnim sredstvima.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . po partijama i bankama. licence i dr.

U podatke o organizaciji i upravljanju ubrajaju se: organizaciona i upravljačka šema preduzeća. 28 . podaci o konkurenciji. podaci o konkurenciji i o trendovima u delatnosti kojom se preduzeće bavi. podaci o životnom veku pojedinih grupa proizvoda.4. podaci o načinu formiranja cena. Podaci o privredi. podaci o investicijama kod drugih proizvođača.3. grani ili grupaciji U ove podatke ubrajaju se: podaci o proizvodnji svih proizvođača u grani ili grupaciji.2. 3. zaposlenost u grani ili grupaciji. kretanje cena i način njihovog utvrđivanja. materijalni bilans utrošaka po proizvodima i proizvodnim linijama. ukupan broj i kvalifikaciona struktura zaposlenih po organizacionim celinama. podaci o tržišnim performansama proizvođača na domaćem tržištu. podaci o učešću na tržištu i o kanalima distribucije. podaci o najvažnijoj regulativi koja tangira poslovanje preduzeća. izvoz/uvoz. PRIPREMA ZA PROCENU podaci o diverzifikaciji proizvodnih linija. podaci o korišćenju kapaciteta.

čime se obezbeđuje znatno veći stepen pouzdanosti.3. procenjivači bi trebalo sami da izvedu aktivnosti koje su inače zadatak revizora. 3. Taj zahtev može da se od-nosi na (a) punu reviziju. Analiza finansijskih izveštaja Finansijska analiza se zasniva na analizi bilansa stanja i bilansa uspeha. Pošto je postupak procene zasnovan na oceni različitih parametara. Procenjivač treba da zahteva reviziju ukoliko oceni da će to značajno popraviti kvalitet procene.4.1. osnovu čine finansijski izveštaji (prvenstveno bilans stanja i bilans uspeha). s tim što u konačnom izveštaju o reviziji to mora biti napomenuto. kako bi se utvrdila moguća odstupanja od računovodstvenih i revizorskih standarda. koji daje nešto niži. podaci o inflaciji. revizorski pregled finansijskih izveštaja. makar i u suženom vidu kao što je tzv. 3. 29 . revizorski pregled. Ovi izveštaji bi trebalo da budu pregledati od strane nezavisnih revizora.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Ukoliko postoje mogućnosti da se revizija izvede pre finansijske analize. zaposlenosti i kamatama. Revizija Za prikupljanje finansijskih podataka i za finansijsku analizu. potrebno je imati osnovne podatke o privrednim kretanjima kao što su: podaci o društvenom proizvodu i očekivanim trendovima.4. Ovi izveštaji bi pre procene trebalo da budu pregledani od strane nezavisnih revizora.3.metodologija i primeri - Podaci o privrednim kretanjima. podaci o investicijama i izdvajanjima u budžet. koja obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i na (b) nepotpunu reviziju. S obzirom da mnoga naša preduzeća još uvek nemaju revidovane finansijske izveštaje. rezultati procene biće znatno realniji. na tzv. projekcije najvažnijih privrednih agregata. ali često i dovoljan stepen pouzdanosti.

iz bilo kog razloga. Revizija uključuje ispitivanje dokaza na bazi provere uzoraka kojima se potkrepljuju iznosi i informacije obelodanjene u finansijskim izveštajima. podrazumeva se ispitivanje zasnovano na profesionalnim računovodstvenim i revizorskim standardima računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. sadrži mišljenje revizora o realnosti i objektivnosti podataka o finansijskom stanju. br. kako u zemlji. tj. kapitala. kao i ostvarene rezultate poslovanja pravnog lica. u smislu ovog Zakona. rezultatima poslovanja i promeni finansijskog položaja sadržanih u ispitivanim finansijskim izveštajima (bilansu stanja. tako i na međunarodnom planu. Na osnovu nezavisnog profesionalnog mišljenja konstatuje se da ti računovodstveni (finansijski) izveštaji istinito i objektivno prikazuju stanje imovine. 30 . što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. izveštaju o promenama na kapitalu i rezervama i izveštaju o promenama finansijskog položaja). U situaciji kada on to ne može da izvede. informacione osnove za procenu. bilansu uspeha. PRIPREMA ZA PROCENU Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. (a) Puna revizija finansijskih izveštaja (Audit of Financial Statements) regulisana je kod nas Zakonom o reviziji računovodstvenih iskaza ("Službeni list SRJ". kao zvaničan dokument revizije. potraživanja i obaveza. Ako se pri proceni vrednosti kapitala raspolaže izveštajem nezavisne revizije računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. onda procenjivač sam mora da izvrši delimičnu reviziju. Pod revizijom.3. onda je obezbeđen znatno veći stepen pouzdanosti podataka. na taj način se obezbeđuje veći stepen razumljivosti i uporedivosti informacija iz finansijskih izveštaja. S obzirom da se izveštaj o izvršenoj reviziji prikazuje u skladu sa Međunarodnim revizorskim standardima. Izveštaj o izvršenoj reviziji. kao i podataka i metoda primenjenih u njihovom sastavljanju. 30/96). bez obzira na mišljenje koje je izraženo u njemu. neophodno je da u izveštaju o proceni napomene da finansijski izveštaji preduzeća nisu bili revidirani pre procene.

metodologija i primeri - Iako je Zakon o reviziji donet 1996. Pregled finansijskih izveštaja može da skrene pažnju revizora na značajna pitanja koja negativno utiču 31 . podležu: preduzeća u koja su strana lica uložila kapital najmanje u iznosu od milion USD ili u protivvrednosti drugih stranih sredstava plaćanja. što predstavlja niži stepen jemstva od onoga koji se obezbeđuje punom revizijom. organizacije za osiguranje. godinu zahtevati nezavisnu reviziju svojih finansijskih izveštaja. Ovaj izveštaj služi uglavnom za interne potrebe i u njemu se ne izražava mišljenje revizora o realnosti i objektivnosti podataka o finan-sijskom stanju. Obavezi revizije računovodstvenih iskaza. rezultatima poslovanja i promenama finansijskih položaja prikazanih u pregledima računovodstvenih izveštaja. Pregled finansijskih izveštaja uključuje primenu znanja i tehnika revizije. prema Uredbi o kriterijumima i dinamici revizije za 1997. Međutim. Osnovna namena pregleda finansijskih (računovodstvenih) izveštaja je da pruži umeren stepen uveravanja o pouzdanosti finansijskih informacija. berze i berzanski posrednici. ali ne i analizu i vrednovanje internih računovodstvenih kontrola i procedura koje se obično obavljaju tokom revizije. (b) Nepotpuna revizija sprovodi se prema revizorskim standardima u formi Pregleda finansijskih izveštaja (Review of Financial Statements). zbog njegove selektivne primene (utvrđuju se kriterijumi i dinamika za pravna lica u kojima će se obavljati revizija za prve tri godine od donošenja Zakona) još uvek vrlo mali broj pravnih lica raspolaže izveštajima nezavisne revizije. preduzeća koja su poslovala sa gubitkom ili na granici rentabiliteta. finansijskih izveštaja. Ovo ne znači da ostala pravna lica ne mogu i za 1997. godine. a kod kojih je obavljena revizija za 1996. banke i druge finansijske organizacije. tj.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . godinu. godinu.

upoređivanje računovodstvenih izveštaja sa očekivanim rezultatima i finansijskim položajem i . prikupljanje informacija za iznošenje i obrazloženje podataka u računovovdstvenim izveštajima i izradu računovodstvenih izveštaja. pribavljanja i ispitivanja svih značajnih informacija koje se tiču dokazivanja tvrdnji iznetih u računovodstvenim iskazima. klasifikaciju i sumiranje poslovnih promena.upoređivanje računovodstvenih izveštaja sa uporednim podacima iz računovodstvenih izveštaja prethodnih perioda. odnosno postavljeni tako da se sa njima identifikuje povezanost pojedinih stavki koje su kao takve neuobičajene za svrhe ovog pregleda i koje mogu da uključe i sledeće: . pribavljanja informacija od lica koja su odgovorna za poslove finansija i računovodstva. može se računati na pouzdanost i kvalitet informacija ovog oblika revizije za svrhe procene. Opšteuzevši. postupaka analitičkih pregleda koji su zasnovani. a koje se odnose na sledeće: .da li su sve poslovne promene obuhvaćene. pribavljanja i ispitivanja informacija koje se odnose na računovodstvene principe i praksu. Prema standardnim postupcima Pregleda koje navodimo. ovi postupci sastoje se od: sticanja informacija i saznanja o poslovanju i delatnosti u okviru koje posluje preduzeće.3.proučavanje povezanosti između pojedinih elemenata računovodstvenih izveštaja da bi se mogli potvrditi očekivani odnosi u računovodstvenim izveštajima preduzeća zasnovanim na iskustvu preduzeća ili određenim normativima delatnosti u kojoj posluje preduzeće. PRIPREMA ZA PROCENU na finansijske informacije. pribavljanja i ispitivanja informacija koje se odnose na evidentiranje. od32 . što je relevantno za procenu vrednosti.

Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. 33 . procedure i postupke koji se odnose na delimičnu reviziju finansijskih izveštaja. potraživanja. tada postoje dve mogućnosti: (1) procenjivač sam treba da izvrši delimičnu reviziju.metodologija i primeri - nosno proknjižene u poslovnim knjigama. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. izvrši ispitivanja i procenjivanja njihove realne vrednosti. jer se time obezbeđuje deo kvalitetne informacione osnove neophodne za procenu. pribavljanje pismene izjave rukovodstva preduzeća o sredstvima i obavezama. Iako se procenjivač u ovom slučaju ograđuje od pouzdanosti podataka koje koristi iz računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. Ovu vrstu revizorskih usluga je preporučljivo zahtevati pre procene vrednosti kapitala preduzeća.da li su računovodstveni izveštaji sačinjeni u skladu sa naznačenim računovodstvenim osnovama. naročito monetarnih pozicija (kao što su finansijska ulaganja. poštujući pravila. revizor bi trebalo da proceni da li postoji ma kakva informacija sa kojom mu se skreće pažnja i koja može prouzrokovati da se on uveri da finansijski izveštaji nisu realni i objektivni (ili "nisu istinito i pošteno prikazani") u skladu sa normativnim računovodstvenim osnovama. (2) procenjivač u izveštaju o proceni treba da istakne da računovodstveni (finansijski) izveštaji nisu bili revidirani pre procene.pitanja koja su proizašla u toku primene prethodno navedenih postupaka. . revizor treba da zahteva neophodne izmene. . obaveze). odnosno korekcije finansijskih izveštaja. njegova je obaveza da u postupku procene. kada se ova pismena izjava oceni kao potrebna. Na osnovu obavljenih poslova pregleda.izmene u poslovnim aktivnostima preduzeća ili izmene računovodstvenih principa i računovovdstvene prakse i . Ukoliko je takav slučaj.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

PRIPREMA ZA PROCENU 3. osnovnim sredstvima. Procenjivač. Pored analize koja se odnosi na istorijske finansijske izveštaje. takođe mogu pomoći prilikom analiziranja finansijskog stanja. sopstvenom kapitalu. Ukoliko preduzeće ima ovakve projekcije. ocenu finansijskog rizika. prihodima i vanposlovnim prihodima i rashodima. manje povoljnih ili nepovoljnih tendencija. tekućim obavezama.3. aktivnosti i zaduženost. predstavljaju neophodan instrument za: poređenje performansi preduzeća sa performansama konkurenata. ali je njihova upotrebna vrednost znatno manja.2. Pokazatelji koji ukazuju na posledice. Posebna pažnja bi trebalo da se posveti: obrtnim sredstvima. likvidnosti.3. Pokazatelji rentabilnosti. mora obratiti pažnju na: računovodstvene principe korišćene u projekcijama (da li su konzistentni sa principima korišćenim za sastavljanje istorijskih izveštaja) i 34 . pomoću koga se utvrđuje diskontna stopa. korisno je obratiti pažnju na one pokazatelje koji ukazuju na uzroke eventualnih povoljnih. vanbilansnim pozicijama. potrebno je analizirati i projektovane rezultate poslovanja. Finansijska analiza Poređenje iznosa sadržanih u finansijskim izveštajima u različitim periodima. Analizu finansijskih pokazatelja. Prilikom izračunavanja i korišćenja finansijskih pokazatelja. međutim. sadržane u planskom bilansu stanja i planskom bilansu uspeha.4. identifikovanje faktora koji utiču na vrednost preduzeća. iz čega se mogu izvući različiti zaključci o uspešnosti poslovanja. primenu pojedinih metoda procene za koje je neophodno imati određene pokazatelje. kreditima. radi analiziranja trendova i uočavanja jakih i slabih tačaka u poslovanju preduzeća. one mogu značajno da olakšaju postupak procene.

tako da se moraju izvršiti dodatne radnje oko sređivanja dokumentacije i njenog prilagođavanja zahtevima procenjivača. Naime.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . iako će u praktičnom izvođenju. 35 . u mnogim našim preduzećima nije jednostavno obezbediti sve parametre potrebne za procenu vrednosti.metodologija i primeri - na pretpostavke na kojima se zasnivaju projektovani rezultati poslovanja (u kojoj meri su realne). naročito prilikom stvaranja informacione osnove i analiziranja finansijskih izveštaja biti najverovatnije puno problema. Navedene pripremne aktivnosti trebalo bi sprovesti što kvalitetnije.

4. 4. 4. Primena metoda procene 4.1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .3.metodologija i primeri - 4.4.2.5. Metod diskontovanja novčanih tokova Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Zaključak o proceni Sastavljanje bilansa stanja posle procene 37 . 4.

koji će se. U narednom tekstu detaljno su objašnjeni osnovni (diskontovani novčani tok). Oba ova metoda procene zasnivaju se na budućim projektovanim rezultatima poslovanja preduzeća (neto dobit ili neto novčani tok). najznačajniji deo u izradi ukupPrimena nog Izveštaja o proceni vrednosti kapitala.1. Zašto je preporučeno korišćenje metoda DNT kod nas? Osnovna razlika između metoda DNT i metoda kapitalizacije proizilazi iz bitnih obeležja budućeg projektovanog perioda. predvidi poslovanje preduzeća u budućem periodu . ubuduće koristiti. prinosnom pristupu u proceni vrednosti kapitala preduzeća. Budući da se kod nas pro- 39 . Međutim. metod DNT realnije reprezentuje prinosni pristup u proceni vrednosti kapitala.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . shodno Zakonu o svojinskoj transformaciji. najčešće viši nivo dobiti i neto priliva. Primena metoda procenemetoda procene je. sa prihvatljivim rizikom. ukoliko se očekuju značajno različita ostvarenja u projektovanom periodu. METOD DISKONTOVANJA NOVČANIH TOKOVA Diskontovani novčani tok (DNT) je osnovni metod za procenu vrednosti kapitala preduzeća. odnosno rezultati poslovanja se projektuju primenom stabilne (male) stope rasta na ostvarenu dobit. spreman da. svakako. Metod kapitalizacije je primenljiv ukoliko je preduzeće koje se procenjuje dostiglo stabilni nivo dobiti i neto priliva te se u budućnosti ne očekuju značajne promene. 4. korektivni (neto imovina) i kontrolni (likvidaciona vrednost) metodi procene. Korišćenje ovih metoda pretpostavlja da je procenitelj. na osnovu dostupnih informacija i urađenih analiza. Zajedno sa metodom kapitalizacije pripada tzv.metodologija i primeri - 4.

koji potencijalni vlasnici mogu ostvariti u neograničeno dugom periodu". 5) Proračun rezidualne vrednosti. 3) Proračun diskontne stope. postojeći nivo dobiti nije dobra mera vrednosti kapitala. sankcije UN. i 7) Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava. 4) Proračun sume sadašnje vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu. uglavnom negativnim finansijskim rezultatom.1. rat u neposrednom okruženju. Pri tome.osnova Osnovna premisa na kojoj se zasniva metod DNT. može se opisati na sledeći način: "vrednost kapitala preduzeća je jednaka zbiru sadašnje vrednosti budućih neto priliva. 6) Određivanje konačne vrednosti kapitala preduzeća. Metod DNT .4. te da je ovakvo stanje u privredi uzrokovano dominantno eksternim faktorima (raspad tržišta SFRJ. a da se ne ugrozi poslovanje preduzeća. tržišno prihvatljivih proizvoda. 4. sistemska promena tržišta zemalja istočne Evrope) van kontrole preduzeća. 8) 40 . neto novčani tok je iznos koji može pripasti vlasnicima. izostankom ulaganja u revitalizaciju postojećih kapaciteta. gubitkom obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda. Pri tome se podrazumeva da postojeće tehnologije i stanje opreme omogućuju produkciju kvalitetnih.1. Otuda je ocenjeno da je metod DNT pravi reprezent osnovnog (prinosnog) pristupa procene vrednosti kod nas. Dosledna primena ovog metoda procene zahteva: 1) Izbor definicije novčanog toka 2) Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu. PRIMENA METODA PROCENE tekli višegodišnji period karakteriše minimalnim korišćenjem industrijskih kapaciteta.

dezinvestiranje osnovnih sredstava. pozajmljenih izvora finansiranja.metodologija i primeri - 4. Neto novčani tokovi u ovako izabranoj definiciji novčanog toka predstavljaju osnovu za direktni proračun vrednosti sopstvenog kapitala.2. Izbor definicije novčanog toka Novčani tok obuhvata sve prilive i odlive sredstava. Zapravo. preduzeća kod nas imaju velikih problema i kod projektovanja nivoa realnih rashoda finansiranja postojećih dugoročnih i kratkoročnih kredita. Problem je u: (a) utvrđivanju realne kamatne stope (bez stope inflacije) na postojeće kredite. Pozitivan neto novčani tok (razlika priliva i odliva) znači postojanje sopstvenih izvora za finansiranje daljeg rasta i razvoja preduzeća. svako smanjenje pozicija pasive i povećanje pozicija aktive predstavlja odliv u posmatranom novčanom toku. novčani tok pokazuje sposobnost preduzeća da servisira dospele obaveze.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Obrnuto. da bi se novčani tok mogao projektovati neophodna je prethodna projekcija poslovnog i finansijskog rezultata. obaveze iz tekućeg poslovanje. jer uključuje sve prilive i odlive koji su u vezi sa finansiranjem poslovanja. Priliv predstavlja povećanje pozicija pasive (dobit tj.1. Najčešće se neto novčani tok proračunava tako što se ostvarena ili projektovana dobit u izabranom periodu uveća za iznos amortizacije. Obrnuto. kao i za iznos otplata postojećih dugoročnih kredita. (b) definisanju plana amortizacije dugoročnih ino-kredita na41 . sadašnje vrednosti projektovanih neto novčanih tokova govore o nivou povraćaja uloženih sredstava vlasnika u posmatranom preduzeću. Opisana definicija novčanog toka je poznata pod nazivom "posle servisiranja dugova". Ponekad je veoma teško predvideti strukturu izvora finansiranja budućeg investicionog ulaganja. dugoročni i kratkoročni krediti. druge kratkoročne obaveze). Drugim rečima. Šta više. uvećanje kapitala. projekcija investicionog ulaganja i plana finansiranja investicija. i direktno govori o nivou ostvarene likvidnosti preduzeća. kao i smanjenje pozicija aktive (amortizacija. negativan neto novčani tok zahteva angažovanje dodatnih. Dakle. a zatim. dobijeni zbir umanji za iznos investiranja u obrtna i osnovna sredstva. smanjenje nivoa obrtnih sredstava) u izabranom periodu analize poslovanja preduzeća.

NOVČANI TOK . primenom ove definicije novčanog toka najpre se proračunava ukupni. u pomenutoj definiciji novčanog toka. a na strani odliva otplate postojećih i novih kredita. dugoročni kapital. proračunava tako što se na projektovanu dobit dodaje iznos obračunate amortizacije.4. Projektovani neto novčani tokovi. Shodno. Vrednost sopstvenog kapitala je razlika između procenjenog dugoročnog kapitala i dugoročnih kredita. Neto novčani tok se. Definicija "pre servisiranja dugova" na strani priliva ne uključuje dodatna kreditna zaduženja. Naravno. Prikaz definicija novčanog toka. stoga. Slika 1."pre servisiranja dugova". dobit. koji je umanjen za iznos planiranog poreza na dobit korporacije.RAZLIČITE DEFINICIJE POSLE SERVISIRANJA DUGOVAPRE SERVISIRANJA DUGOVA DOBITDOBIT (BEZ FINANSIJSKIH PRIHODA I +RASHODA FINANSIRANJA) AMORTIZACIJA+ +AMORTIZACIJA POVEĆANJE DUGOROČNIH KREDITA-POVEĆANJE TRAJNIH OBRTNIH POVEĆANJE TRAJNIH OBRTNIH SREDSTAVASREDSTAVA -INVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVAINVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVA -= OTPLATA DUGOROČNIH KREDITANETO NOVČANI TOK PRE SERVISIRANJA =DUGOVA NETO NOVČANI TOK POSLE SERVISIRANJA DUGOVA DISKONTNA STOPA:DISKONTNA STOPA: CENA SOPSTVENOG KAPITALAPONDERISANA PROSEČNA CENA KAPITALA ZAKLJUČAK O VREDNOSTI KAPITALA VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALAVREDNOST DUGOROČNOG KAPITALA (SOPSTVENI KAPITAL + DUGOROČNI KREDITI) DUGOROČNE KREDITE TREBA ODUZETI OD VREDNOSTI DUGOROČNOG KAPITALA DA BI SE DOBILA VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALA UVEK SE KORISTI REALNI NOVČANI TOK 42 . a zatim se ovaj zbir umanjuje za projektovano investiranje u osnovna i obrtna sredstva. pri tome. Uredbom o proceni vrednosti je. kao pozicija priliva obračunata je na osnovu poslovnog rezultata (bez rashoda finansiranja ). pokazuju nivo povraćaja ukupno angažovanog dugoročnog kapitala (sopstveni i pozajmljeni). koji su postojali na izabrani datum procene. u primeni metoda DNT dopušteno korišćenje i druge definicije novčanog toka . koje se mogu koristiti u metodu DNT za procenu vrednosti kapitala preduzeća dat je na Slici 1. PRIMENA METODA PROCENE kon sankcija UN.

direktno determinisalo izbor metoda DNT u okviru prinosnog pristupa za procenu vrednosti. bez realnih uporišta. novčanog toka u stalnim cenama bez inflatornog uticaja na projektovane veličine. da metod DNT za procenu vrednosti kapitala podrazumeva korišćenje realnog novčanog toka. 4. projekcija priliva i odliva isključuje uticaj inflacije. kao i drastično popravljanje pozicije likvidnosti preduzeća. To je. time nije ostavljena sloboda procenitelju da svojim subjektivnim sudom. bez uključivanja optimističkog plana investiranja u osnovna sredstva i potencijalnih efekata na prihod i neto novčani tok. Svakako da postojeća ostvarenja većine naših preduzeća nisu dobra osnova za projekciju. 4) proračunati nivo potrebnih obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. Nekadašnja tržišna pozicija mora biti u korelaciji sa budućim projekcijama. finansijskog rezultata.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 3) proračunati potreban nivo ulaganja u osnovna sredstva i odrediti plan finansiranja. respektujući pri tome sve promene koje su se desile i koje se očekuju u ambijentu pripadajuće grane i nacionalne privrede u celini. projektovani iznosi moraju biti zasnovani na postojećem proizvodno-tehničkom potencijalu preduzeća. projektuje astronomski rast prihoda. 2) proračunati poslovne i finansijske prihode i rashode. Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu Projektovanje očekivanih priliva i odliva sredstava u budućem periodu je najvažniji korak u primeni metoda DNT za procenu vrednosti kapitala preduzeća. To znači. Otuda. Međutim. 43 .metodologija i primeri - Bez obzira koja je definicija novčanog toka izabrana. o čemu je prethodno više rečeno.1. u narednom relativno kratkom vremenskom periodu. tj. Pri projektovanju novčanog toka neophodno je: 1) odrediti dužinu projektovanog perioda. Od verovatnoće da će se predviđeni scenario realizovati direktno zavisi realnost procenjene vrednosti kapitala.3. između ostalog.

Proračun budućih prihoda je najteži i. novčani tok i bilans stanja). PRIMENA METODA PROCENE 5) prikazati tri osnovna bilansna pregleda (bilans uspeha. Shodno Uredbi za procenu vrednosti kapitala. budući da se dužim vremenskim periodom smanjuje realnost projektovanih veličina. dužina projektovanog perioda ne može biti kraća od 5 godina. c) analizirati eventualne mogućnosti plasmana na geografski. u osnovna sredstva. ostvareni rezultati neće biti značajno različiti od prethodno projektovanih. i. b) definisati prodajni potencijal preduzeća u okviru ukupnog tržišnog potencijala na pripadajućem tržištu. u toku kojeg će se realizovati planirano investiranje u trajna obrtna sredstva i. već sa momentom dostizanja stabilnog nivoa dobiti i neto novčanih tokova. pozicije preduzeća u pripadajućoj grani. svakako. Proračun projektovanih prihoda. Ovaj nivo podrazumeva da nadalje u projekciji. umerenoj stopi rasta. postojećeg nivoa iskorišćenja kapaciteta i sl.4. eventualno. novim tržišnim segmentima. na kraju. Dakle projektovanim periodom treba da bude obuhvaćen vremenski horizont budućeg poslovanja preduzeća u kome se očekuju. zatim. u zavisnosti od osnovne delatnosti. ključni korak u projekciji novčanog toka. te da se očekuje rast po stabilnoj. Neophodno je: a) utvrditi tehničko-tehnološku sposobnost kapaciteta preduzeća da proizvode kvalitetan proizvod. različita ostvarenja prihoda. i istovremeno optimalni period za projekciju. to je minimalno vreme za stabilizaciju buduće dobiti i neto novčanih tokova. dobiti i neto novčanog toka. Drugim rečima. iz godine u godinu. Dužina projektovanog perioda će biti različita od preduzeća do preduzeća. 44 . Pri tome dužinu projektovanog perioda ne treba direktno povezivati sa periodom ekonomskog života preduzeća. stabilizovati korišćenje kapaciteta na odgovarajućem optimalnom nivou.

imanentnih konkretnoj grani. Za valorizaciju projektovane kvantitativne realizacije potrebno je koristiti realne tržišne cene bez očekivane inflacije. za svrhe procene. Otuda. Cene za valorizaciju domaće realizacije mogu biti više samo za iznos carinske zaštite i eventualno. Navedene analize treba da identifikuju mesto svakog proizvoda preduzeća u proizvodnom asortimanu. Postojeći proizvodni asortiman preduzeća treba da bude osnova buduće proizvodnje. fazu životnog ciklusa svakog analiziranog proizvoda. Ukoliko se značajniji deo plasmana planira. nadalje. onda je potrebno analizirati trendove koji postoje na globalnom. koja je uslovljena dodatnim investiranjem. Naravno. Ocena prodajnog potencijala preduzeća i ukupnog tžišnog volumena treba da bude zasnovana na postojećim ili.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Neophodna je analiza prednosti i slabosti postojećeg proizvodnog asortimana. projektovane promene cena treba da budu odraz realnih oscilacija. Cene za plasman proizvoda na ino-tržištu treba da odgovaraju aktuelnim. konkurentsku poziciju preduzeća. U projektovanom periodu ukupna. urađenim analizama tržišta i sl. što je u skladu sa načelom korišćenja realnog novčanog toka u metodu DNT. kojoj preduzeće čiji se kapital procenjuje pripada. Svaka drastičnija promena. sasvim je opravdano projekcijom obuhvatiti planirano popravljanje kvaliteta postojećih proizvoda i. odnosno tempa zastarevanja korišćenih tehnologija. Intenzivne promene u ovom domenu. godišnja proizvodnja treba da bude jednaka realizaciji. tako zasnovano poboljšanje tržišne pozicije. količinske mogućnosti plasmana pojedinačnih proizvoda i ukupno. ne treba da bude projekcijom obuhvaćena. obično zahtevaju značajna ulaganja čiji izostanak u mnogome pogoršava tržišnu poziciju preduzeća. međunarodnom nivou. 45 . kao i šansi i opasnosti koje dolaze iz pripadajućeg tržišnog okruženja.metodologija i primeri - d) projektovati realne prodajne cene i potencijalne oscilacije u ovom domenu. ili već ostvaruje na ino-tržištu. Za ocenu budućeg prodajnog i tržišnog potencijala veoma je važna analiza tempa razvoja ukupne delatnosti. Bilo bi preambiciozno upustiti se u projekciju promene nivoa zaliha na početku i na kraju godine. tržišnim cenama.

energije. energetski bilans i primeniti postojeće cene za valorizaciju tako izračunatih utrošaka. Nedopustivo je u projekciji na dugi rok.4. Najveću pažnju. Materijalni troškovi obuhvataju troškove materijala. moguće je određivanje nivoa materijalnih troškova kao procentualnog udela u projektovanom poslovnom prihodu. sledeći korak u analizi je projekcija poslovnih i rashoda finansiranja. amortizacija. vremenske metode. svakako. za razliku od prethodne kategorije. nematerijalni. nije neophodno korišćenje detaljne klasifikacije poslovnih rashoda. Projekcija rashoda. tekuće održavanje. bruto plate. kao i troškove transportnih usluga. PRIMENA METODA PROCENE potencijalnih transportnih troškova. ili od izračunatog nivoa troškova materijala. Za potrebe procene vrednosti kapitala metodom DNT. odnosno. Najčešće se projektuju sledeće kategorije poslovnih rashoda: materijalni troškovi. ukoliko bi se proizvodi preduzeća supstituisali adekvatnim uvozom. kalkulisati značajno diferencirane domaće i izvozne cene. Iznos amortizacije izračunava se uz pomoć selektivnih amortizacionih stopa 46 . zasnovati buduće prihode na monopolskoj tržišnoj poziciji i visokom stepenu carinske i raznih oblika necarinske zaštite. treba pokloniti preciznom proračunu troškova materijala i energije. Amortizacija je. fiksni trošak. rezervnih delova. Nakon projektovanja poslovnih prihoda. i ostali troškovi poslovanja. Drugi materijalni troškovi se definišu kao procentualni iznos od projektovanih prihoda. Potrebno je definisati materijalni bilans za svaki pojedinačni proizvod. budući da se proračunava primenom tzv. Ukoliko preduzeće u kontinuitetu ima stabilni odnos materijalnih troškova i prihoda.

što je preduslov za kontinuirano korišćenje kapaciteta u toku jedne godine. preduzeće čiji se kapital procenjuje ima u visokom stepenu. Dakle. porezi i doprinosi nezavisni od poslovnog rezultata. koja se nadalje smanjuje ili povećava srazmerno kretanju projektovanog poslovnog prihoda. ili smanjenje i povećanje bruto plata mora biti obuhvaćeno u projektovanom periodu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Kao i nematerijalni troškovi. Svi poslovni rashodi. Troškovi tekućeg održavanja su oni troškovi koji su prouzrokovani redovnim održavanjem osnovnih sredstava. i ostali troškovi poslovanja proračunavaju se na osnovu iskustvenog procentualnog udela u projektovanom poslovnom prihodu. metodom NI. ili projektovanim poslovnim rashodima.metodologija i primeri - i knjigovodstvene nabavne vrednosti pojedinih kategorija osnovnih sredstava. procenjenih vrednosti pojedinih kategorija osnovnih sredstava. čak i potpuno amortizovanu opremu. koje se zatim primenjuju na ukupne knjigovodstvene nabavne vrednosti. ili. Ostali troškovi poslovanja. Osnov za obračun ovog poslovnog rashoda je postojeći broj radnika. 47 . Bruto plate. koji su vrlo raznorodni. kao i prosečne postojeće i buduće bruto plate po radniku i kvalifikacionom nivou. treba da budu obuhvaćeni ovom kategorijom poslovnog rashoda. Nematerijalni troškovi. njihova kvalifikaciona struktura. troškovi propagande i sl. a pojedinačno ne predstavljaju signifikantan trošak poslovanja. Ovo je raznorodna grupa troškova kao što su neproizvodne usluge. Najčešće je dovoljno odrediti prosečne amortizacione stope za najvažnije kategorije osnovnih sredstava (građevinski objekti i oprema). Najjednostavniji obračun zasnovan je na prosečnoj bruto plati po radniku za celo preduzeće. Iznos ovog troška se najčešće procenjuje kao procentualni udeo u amortizaciji. Iznos nematerijalnih troškova se procenjuje na osnovu iskustvenog procentualnog udela u ostvarenom poslovnom prihodu. Ukoliko. planirana fluktuacija radne snage u projektovanom periodu. amortizaciju treba obračunati na osnovu. iskustveno kao apsolutni iznos. ili. svako planirano smanjenje ili povećanje broja radnika.

te zastrašujuće nominalne kamatne stope na godišnjem nivou (80% i više) bivaju drastično smanjene. U zavisnosti od delatnosti i konkretnog preduzeća. što bi uzrokovalo negativni finansijski rezultat. Moguće je i projektovanje ulaganja u osnovna sredstva u većem iznosu od iznosa amortizacije. novčanim tokom treba predvideti samo ona ulaganja koja omogućuju očuvanje "kondicije" postojeće opreme i drugih osnovnih sredstava. PRIMENA METODA PROCENE Rashodi finansiranja se projektuju na osnovu postojećeg i planiranog nivoa dugoročnih kredita. budući da je to u potpunoj suprotnosti sa izabranim konceptom realne "fer" vrednosti kapitala. međutim. Ulaganja u osnovna sredstva i plan finansiranja. Ukoliko bi nominalne kamatne stope bile osnov za utvrđivanje realnog nivoa.4. koja značajno menjaju prinosnu snagu preduzeća. To. odnosno da bude jednak ili. To znači da nivo ulaganja treba da korespondira sa godišnjim nivoom amortizacije. ovaj iznos ulaganja u osnovna sredstva je procentualno (od amortizacije) različiti. itd. Drugim rečima. pokazala bi alarmantno visok stepen nevraćanja i neurednosti servisiranja (neplaćanje kamata). Nakon proračuna svih prihoda i rashoda. Za proračun treba koristiti postojeći iznos stope poreza na dobit. procenitelj može proračunati značajni iznos rashoda finansiranja. nije nimalo jednostavno kod nas. Otuda se preporučuje. sitnim interventnim ulaganjima. Međutim. manji od obračunatog iznosa amortizacije. korišćenje "normalnih" realnih kamatnih stopa u iznosu do najviše 10%. Za definisanje plana amortizacije kredita poželjno je koristiti realnu cenu bankarskog kapitala . kod definisanja plana amortizacije kredita. potrebno je izvršiti proračun poreza na dobit korporacije u projektovanom periodu. o otklanjanju uskih grla. Radi se.realne kamatne stope. ali samo ukoliko preduzeće ima sopstvenih sredstava u 48 . kao i prosečnog nivoa i perioda korišćenja kratkoročnih kredita. dakle. vodeći pri tome računa o postojanju eventualnih poreskih olakšica (novoosnovano preduzeće i po tom osnovu umanjenje stope poreza). Opravdanje za ovakav besmisleni račun se verovatno može pronaći u tome da je cena kreditnih izvora kod nas ne manja od 5% na mesečnom nivou. zameni dotrajalih sredstava. Ranije je već napomenuto da projektovanim periodom ne treba da budu obuhvaćena investiciona ulaganja u osnovna sredstva. Porez na dobit. površna analiza servisiranja i povraćaja tako korišćenih kredita.

Slično važi i za izvore iz tekućeg poslovanja. omogućuje delimično finansiranje iz tekućeg poslovanja. delatnošću uslovljenog.metodologija i primeri - projektovanom novčanom toku. NAJMANJE 8 NAJMANJE 180 1/2 1/2 1/2 II IZVORI IZ TEKUĆEG POSLOVANJA (d+e+f) d) DOBAVLJAČI e) BRUTO PLATE f) AMORTIZACIJA III NETO OBRTNI FOND (I-II) GODIŠNJI MATERIJALNI TROŠKOVI NAJMANJE 8 GODIŠNJE BRUTO PLATE GODIŠNJI IZNOS AMORTIZACIJE 12 NAJMANJE 2 1/2 1/2 1/2 49 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . kao i. Proračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. koeficijenta obrta (ili dani vezivanja) za svaku pojedinačnu kategoriju obrtnih sredstava. Svaki nivo aktivnosti zahteva angažovanje optimalnog nivoa obrtnih sredstava i. To znači da je za stabilno poslovanje neophodno postojanje zahtevanog nivoa obrtnih sredstava (zalihe. kao i finansiranje tih istih obrtnih sredstava dugoročnim (vlastitim ili pozajmljenim) izvorima. iznad nivoa do kog je obezbeđeno finansiranje iz tekućeg poslovanja (dobavljači). takođe. Razlika između proračunatog potrebnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja predstavlja iznos potrebnih trajnih obrtnih sredstava. za finansiranje nameravane investicije. + BRUTO PLATE + AMORTIZACIJA GOTOVI PROIZVODI b) POTRAŽIVANJA c) NOVAC GODIŠNJA CENA KOŠTANJA GODIŠNJI POSLOVNI PRIHOD GODIŠNJI POSLOVNI PRIHOD ZAVISNO OD DELAT. 1/2 1/2 NEDOVRŠENA PROIZVODNJA MATERIJALNI TROŠKOVIZAVISNO OD DELAT. potraživanja). Uravnotežena struktura sredstava i izvora sredstava po ročnosti omogućuje aktivnost u kontinuitetu. Navedeni proračun se obavlja na sledeći način: STAVKE I OBRTNA SREDSTVA (a+b+c) a) ZALIHE SIROVINE I MATERIJAL PROMET (1) KOEFICIJENT OBRTA IZNOS (2)(3) GODIŠNJI MATERIJALNI TROŠKOVI ZAVISNO OD DELAT. Za proračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava neophodno je prethodno utvrđivanje pozicija godišnjeg prometa (prihodi i rashodi u bilansu uspeha).

Naime. svako smanjenje pozicija obrtnih sredstava i povećanje pozicija izvora iz tekućeg poslovanja predstavljaće priliv u novčanom toku. Prosečni iznos tzv. novčani tok i bilans stanja.bilans uspeha. "gvozdenih zaliha" je direktno određen delatnošću preduzeća (tehnološki ciklus. notorna je činjenica da većina naših preduzeća ne raspolaže potrebnim nivoom trajnih obrtnih sredstava (dugoročno finansiranih) te da svoju aktivnost uglavnom finansiraju iz tzv. spontanih izvora. drugim rečima. i prosečni iznos dobavljača zavisi prvenstveno od zemlje nabavke osnovnih sirovina i materijala. Prethodne analitičke tabele u kojima su projektovani prihodi. rashodi. dok su i bilans uspeha i bilans stanja samo stepenice za 50 .4. drugi kontinent 45 dana). Neophodno je kod preduzeća sa ovakvom finansijskom strukturom. delatnost konkretnog preduzeća uslovljava visinu koeficijenta obrta pojedinih kategorija obrtnih sredstava. Obrnuto. pa čak i izvora iz tekućeg poslovanja.). obračunom realnog optimalnog nivoa ovih pozicija. To predstavlja način za svojevrsno uravnoteženje horizontalne finansijske strukture preduzeća. Svako povećanje pozicija obrtnih sredstava i smanjenje pozicija izvora iz tekućeg poslovanja predstavljaće odliv u novčanom toku. gde je za procenu vrednosti metodom DNT najznačajniji novčani tok. opštoj nelikvidnosti naše privrede isti problem se preslikava i na poziciji potraživanja iz poslovnih odnosa (kupci). u prvoj projektovanoj godini u novčanom toku prikazati smanjenja nivoa i potraživanja i dobavljača. Slično potraživanju. Zapravo. ulaganja u osnovna i obrtna sredstva potrebno je sintetizovati u tri osnovna bilansna pregleda . PRIMENA METODA PROCENE Kao što se iz navedenog pregleda može videti. To. dok je prosečno beskamatno kreditiranje kupaca određeno geografskom lokacijom tržišta (domaće 15 dana. U oskudici finansijskih izvora. neophodno je definisati simulacioni model. Posebnu pažnju procenitelj mora pokloniti obračunu optimalnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja za prvu godinu projekcije. znači da je iznos obaveza iz poslovnih odnosa (dobavljači) neopravdano veliki i ne predstavlja beskamatno finansiranje poslovanja. karakteristike proizvodnje i sl. Bilansni pregledi. Evropa 30 dana. Proračun obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja treba uraditi za svaku godinu u projektovanom periodu.

Otplata dugoročnih kredita 4. Prilivi i odlivi sintetizuju se na sledeći način: I Prilivi 1. Dobit IV 2. Povećanje novca i HOV III Neto novčani tok (I-II) 51 . Povećanje dobavljača 7.4) 5. Povećanje ostalih izvora iz tekućeg poslovanja 8. Potrebna je pregledna šema sa obračunom četiri nivoa dobiti: 1. Rashodi finansiranja III Dobit III (Dobit II . 2. Smanjenje dobavljača 6. Povećanje dugoročnog kredita II Odlivi 1. sredstvo provere realnosti procenjene vrednosti kapitala. Smanjenje potraživanja 5. Porez na dobit (stopa poreza x Dobit III) IV Dobit IV (Dobit III . Amortizacija 3.Ulaganje u osnovna sredstva (reinvestiranje) Ulaganje u osnovna sredstva (nova investicija ukoliko pozitivni neto novčani tok to dozvoljava) 3. Smanjenje ostalih izvora iz tekućeg poslovanja 7. Povećanje potraživanja 8. Otplata kratkoročnih kredita 5. Poslovni prihodi 2. Amortizacija II Dobit II (Dobit I . Smanjenje zaliha 4. Poslovni rashodi (bez amortizacije) I Dobit I (1-2) 3.5) Novčani tok.metodologija i primeri - razvijanje novčanog toka i. Smanjenje novca i HOV 6. istovremeno.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Bilans uspeha. Forma bilansa uspeha treba da bude značajno jednostavnija od propisane. Povećanje zaliha 9.3) 4.

Na kraju smanjeni nivo zatečenih kratkoročnih kredita treba da korespondira sa definisanim nivoom obaveza iz tekućeg poslovanja i nivoom trajnih obrtnih sredstava. koji je takođe (pogotovo novac) dnevno potreban kao podrška redovnom poslovanju (blagajna i dnevne isplate u gotovini). Zalihe 2. pod pozicijom novac i HOV podrazumeva se zatečeni nivo novčanih sredstava i kratkoročnih plasmana. PRIMENA METODA PROCENE Novčanim tokom nisu obuhvaćene pozicije čije promene je teško predvideti i/ili bitno ne utiču na ostvarenje projektovanih rezultata. Osnovna sredstva Nabavna vrednost Ispravka vrednosti 2. Kratkoročni finansijski plasmani (pozitivni neto novčani tok) Pasiva (izvori sredstava) I Sopstveni izvori II Dugoročni krediti III Kratkoročni izvori 1. Ostale kratkoročne obaveze 52 . Drugim rečima. Bilans stanja. Nadalje. Dugoročna finansijska ulaganja II Obrtna sredstva 1. ukoliko je proračunom obrtnih sredstava i obaveza iz tekućeg poslovanja definisan optimalni nivo dugoročnog finansiranja obrtnih sredstava. Slično bilansu uspeha i ovaj bilansni pregled je sintetizovan. Sredstva preduzeća i izvori finansiranja sredstava prikazani su u Bilansu stanja. te ima drugačiju formu od propisane: Poslovna aktiva (sredstva) I Stalna sredstva 1.) i dugoročnih finansijskih ulaganja u aktivi preduzeća.4. To su pozicije nematerijalnih ulaganja (patenti licence i sl. Zatim. Potraživanja 3. Kratkoročni krediti 3. pozicijom dugoročnih kredita (povećanje) treba obuhvatiti samo eventualno finansiranje povećanog nivoa trajnih obrtnih sredstava. Dobavljači 2. Novac i HOV 4. potrebno je u novčanom toku iskazati umanjenje zatečenog nivoa kratkoročnih kredita.

metodologija i primeri - Sintetizovani bilans stanja omogućuje uvid u ostvareni nivo finansijske ravnoteže u projektovanom periodu. očekivani prinos na taj kapital. izabrana definicija "pre servisiranja dugova" nije moguće ustanoviti generičku vezu između navedena tri bilansna pregleda. pri tome. Ona je. Proračun diskontne stope Diskontna stopa je determinanta novčanog iznosa. pak. Ukoliko je. Diskontna stopa mora biti prilagođena izabranoj definiciji novčanog toka. međutim niti bilans uspeha niti bilans stanja neće predstavljati vernu sliku projektovane rentabilnosti i finansijske ravnoteže.4. koji je investitor (kupac) spreman da plati danas. uz pretpostavljeni povraćaj u budućem projektovanom periodu. Prinos na pozajmljeni kapital već je određen njegovom cenom (kamatnom stopom) i inkorporiran u ukupni 53 . odnosno. U tom slučaju potrebno je razviti poseban novčani tok u opisanoj formi. Ukoliko su neto novčani tokovi negativni otvaranjem posebne pozicije u bilansu stanja (kratkoročna pasiva) "debalans novčanog toka" moguće je čak i tada ostvariti vezu sva tri bilansna pregleda (pozitivan neto novčani tok će se inače evidentirati na poziciji kratkoročni finansijski plasmani). uzimajući u obzir sve rizike ostvarenja budućih rezultata (novčanih tokova).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Ukoliko je izabran novčani tok "posle servisiranja dugova". To nalaže sintetizaciju kategorije osnovnih sredstava. 4. zaliha i potraživanja (dodavanje aktivnih vremenskih razgraničenja). verovatnoća da će se scenario projektovanih rezultata i realizovati.1. kao i sopstvenih izvora (umanjenje za iskazani gubitak) i kratkoročnih obaveza (dodavanje pasivnih vremenskih razgraničenja). Neophodno je međutim. stepen sigurnosti. Opisani bilansni pregledi odgovaraju definiciji novčanog toka "posle servisiranja dugova". Rizik je. koji neće sadržati prilive i odlive iz eksternog finansiranja. odnosno. diskontna stopa predstavlja cenu sopstvenog kapitala. prethodno prilagođavanje zvanične forme bilansa stanja na izabrani datum procene. odnosno početnog stanja u projekciji. očekivana stopa povraćaja inicijalnog ulaganja. zapravo.

do premije rizika se dolazi različitim numeričkim.moguće metode Za određivanje cene sopstvenog kapitala. Obrnuto.1. i proračunava se kao ponderisana prosečna cena kapitala (PPCK). Drugim rečima.1. 4. Zajedničko za sve tri navedene metode je definisanje cene (stope povraćaja) ulaganja bez rizika. Otuda diskontna stopa određena na ovaj način ima dva osnovna dela: 54 . 2. U definisanju diskontne stope polazi se od stope povraćaja na ulaganja bez rizika. najprihvatljiviji za određivanje cene sopstvenog kapitala kod nas. koji se odnose na poslovanje konkretnog preduzeća koje se procenjuje. Metod CAPM (Capital Asset Pricing Model). Metod “zidanja” (Build up approach). Određivanje cene sopstvenog kapitala . shodno ambijentalnim i sistemskim uslovima. neophodan je proračun cene sopstvenog kapitala. iskustvenim metodama i ekspertskim ocenama. Različito se određuje zahtevana stopa povraćaja za “rizik poslovnog poduhvata”.2. dugoročnog kapitala.4. Metod “zidanja” diskontne stope Metod “zidanja” diskontne stope je. i 3. dodaju prepoznatljivi nivoi specifičnih rizika. ukoliko je izabrana definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" diskontna stopa odražava zahtevanu stopu povraćaja ukupno angažovanog. Bez obzira koju će definiciju novčanog toka izabrati procenitelj. Metod “Generalno uputstvo”. koja se u osnovi svodi na povraćaj ulaganja u državne obveznice (sigurno i likvidno ulaganje).4. a zatim se slično zidanju. PRIMENA METODA PROCENE rezultat.1. 4.4. moguće je koristiti tri metode: 1.

7% 1.9% 2.24% 6. Smatra se da se radi o sigurnoj i likvidnoj investiciji.9% 4.2% 3.81% 6.9% 2.51% 6.9% 2.5% 3.8% 2.2% 2.8% 4.3% 2.5% Izvor: The Economist.8% 1.4% 3.1% 2. praktično.8% 3.39% 1.2% 2.1% 1.3% 3.6% 3.9% 2.5% 3. Juni .07% 5.5% 3.1% 5.47% 6.3% 4.57% 5.54% 6.8% 1.7% 0.9% 2.5% 1.72% 7.7% 2. za koju je garant država.8% 3.8% 4.9% 1.51% 5.9% 2. Stopa bez rizika Stopa bez rizika se teorijski vezuje za ulaganja.1% 3. Najčešće se nerizična ulaganja povezuju sa kupovinom državnih obveznica. STOPE BEZ RIZIKA Jun 1997 Zemlja Projektovana Nominalna stopa inflacije stopa bez rizika 19971998 Realna stopa bez rizika 19971998 Australija Austrija Belgija Velika Britanija Kanada Danska Francuska Nemacka Italija Japan Holandija Španija Švedska Švajcarska SAD 7.1% 3.3% 3.8% 3.0% 3.3% 2. 28.3% 2.18% 6.2% 3.4% 4.2% Prosek Medijana 5.5% 1.0% 3.1% 4.3% 2. te je bankrotstvo države jedina.6% 2.2% 1.4% 1.metodologija i primeri - stopu povraćaja bez rizika.25% 5. Tabela 1. pribegava se alternativnim načinima za definisanje zahtevane stope povraćaja bez prisutnog rizika.4% 3.6% 1.4% 1.97% 2.5% 3.8% 2. potencijalna pretnja.17% 6. Pošto. takva ulaganja ne postoje. 1997.9% 2.2% 2.17% 1.4% 3.7% 4.7% 1. 55 .1% 2.0% 3.69% 3. i stopu rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje.9% 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .2% 0.82% 5.5% 4.0% 5. koja pretpostavljaju nulti sistematski rizik.5% 4.

Normalno je očekivati da mala. svuda gde ostvarenje poslovnih rezultata zavisi od specijalizovanog “nezamenljivog” znanja jednog ili grupe stručnjaka. Za definisanje premije rizika u ovom domenu neophodno je : (a) prepoznati nivoe rizika. te je Uredbom o načinu utvrđivanja kapitala predložena je sledeća gradacija elemenata rizika: “Key man” . Stopa rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje Ovaj element rizika odnosi se na poslovni i finansijski rizik ulaganja u konkretno preduzeće čiji se kapital procenjuje. a najviše 6%. kreće se u rasponu 1. postojanje jasne misije. rizik na ovom specifičnom nivou nije prisutan.4. Veličina preduzeća. neophodna je analiza organizacionih performansi preduzeća. Radi se. i (b) odrediti način kvantifikacije rizika. o više različitih elemenata rizika. srednjoročnih i operativnih planova. bez značajnih praznina između lidera (direktora) i njegovih saradnika. Ova podela je vrlo široka.9%.3 . ciljeva i strategije. Obrnuto važi za mala preduzeća. Problem je kvalitativne (postoji li uopšte nerizično ulaganje) i kvantitativne (kolika je realna stopa bez rizika) prirode.zapravo. specifičnim nivoima rizika. Kompaktnost rukovodećeg tima. PRIMENA METODA PROCENE Prosečna realna stopa bez rizika u razvijenim zemljama. Za potrebe proračuna diskontne stope sugeriše se primena uvećane prosečne realne stope posmatranih zemalja. odnosno. namera neposredne konkurencije. U našoj zemlji je problematično određivanje ulaganja bez rizika. novoosnovana preduzeća imaju veći rizik u ovom domenu. Ukoliko preduzeće ima monopolski status. kao što je već pomenuto. su samo neki od elemenata koji umnogome smanjuju rizik u ovom domenu. na: (1) poslovni i (2) finansijski rizik. Takođe.5. Uobičajena podela je. postoji prisustvo “key man” rizika. Da bi se utvrdio ovaj element rizika. koja posluju u izraženim 56 . portfolija vlastitih proizvoda. poznavanje ambijenta u kome se posluje. Direkcija za procenu vrednosti kapitala će jednom mesečno objavljivati visinu stope bez rizika.rizik ključnog čoveka. koja će biti korišćena za proračun cene sopstvenog kapitala.

Poželj-no je da bilansni podaci budu prethodno podvrgnuti proveri. Dakle za ocenu ovog specifičnog rizika potrebna je prethodna analiza osnovnih parametara koji određuju veličinu preduzeća. situacije na tržištu. da oslanjanje na jedan ili manji broj vrsta proizvoda nije uvek jednako rizično. Prisutnost na 57 . To umnogome zavisi od karakteristika proizvoda. sigurnosti veza sa dobavljačima i kupcima. imajući u vidu da su upravo ovde razlozi čestih diskontinuiteta produkcije i hronične nelikvidnosti. Slično važi kada je u pitanju geografska diversifikacija prodaje. kao i strukture poslovnog rezultata: (1) odnos sopstvenog prema ukupnom kapitalu. Proračunate pokazatelje potrebno je. U osnovi radi se o sintetizovanom finansijskom riziku. Finansijska struktura. jednom rečju od nivoa elasticiteta tražnje za konkretnim proizvodom. mogućnosti njegove supstitucije. nadalje. analiza konkurencije sa kojom se preduzeće suočava (konkurentski ambijent).metodologija i primeri - konkurentskim uslovima. Za određivanje ovog nivoa rizika poželjno je proračunati sledeće finansijske pokazatelje vertikalne i horizontalne finansijske strukture. uključiv i doprinose pojedinih grupa proizvoda ostvarenju poslovnog prihoda. itd. (5) odnos finansijskih rashoda i ostvarene dobiti. Pri tome. ili jednostavnom logičkom analizom. istorijski i komparativno analizirati. bilo revizorskim pregledom. (2) pokriće osnovnih sredstava sopstve-nim kapitalom.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Proizvodna / geografska diversifikacija. i što je još važnije. (3) odnos dugoročnih izvora i osnovnih sredstava i zaliha. Sugeriše se da se najveća pažnja pokloni oceni dugoročne finansijske ravnoteže i nivou TOS-a. potrebno je napomenuti. (4) odnos kontribucionog dobitka i prihoda. Veća diversifikacija proizvodnog asortimana smanjuje potencijalni rizik negativnog poslovanja ukoliko nastupe nepredviđeni događaji u poslovnom okruženju. Za određivanje specifičnog rizika u ovom domenu neophodna je portfolio analiza postojećeg produkcionog asortimana.

smanjuje rizik od potencijalnih. procenjivači se često oslanjaju na istorijske trendove. preduzeće je ponekad. 58 . koji apsorbuju pretežni deo plasmana je rizičnija poslovna varijanta. te je u tom slučaju neophodno diversifikacijom proizvodnog asortimana apsorbovati stalno prisutan rizik u ovom domenu. neminovno upućeno na manji broj velikih kupaca. tako i o kupčevoj solventnosti i likvidnosti. Treba napomenuti. Prilikom projektovanja budućih rezultata poslovanja. da često. Kvantifikacija rizika na osnovu temeljne analize pojedinih elemenata. Rizik pogrešnih poslovnih poteza drugih. mogućnost predviđanja na osnovu prethodnih ostvarenja je veća. obavlja se uz pomoć preferencijalne skale rizika. Očigledno da je rizik projekcije kod novoosnovanih preduzeća značajno veći. značajno može ugroziti planirane rezultate vlastitog preduzeća. što je preduzeće starije. Od tradicije. da u zavisnosti od delatnosti. a dugogodišnje postojanje omogućuje sagledavanje eventualnih cikličnih kretanja i nivo korelacije sa granom i privredom u celini. kao što je prikazano u Tabeli 2. “starosti” preduzeća. umnogome zavisi i poslovni imidž. PRIMENA METODA PROCENE tržištima više različitih zemalja. gubitak dela domaćeg tržišta) umnogome smanjuju validnost istorijskih podataka. diskontinuiteti ili pak. “podeli” operativne probleme u poslovanju sa drugima. negativnih. Međutim. drastične promene u privrednom ambijentu uopšte (sankcije UN. Veliki broj kupaca. Orijentacija na manji broj kupaca. Mogućnost predviđanja. makroekonomskih trendova. Otuda. Diversifikacija kupaca.4. budući da je neophodno voditi računa kako o vlastitoj. omogućuje preduzeću da se “komotnije” ponaša u planiranju plasmana.

2 2 4 Proizvodna i Geografska diversifikacija Doprinos pojedinih. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆE Skala rizika u% Elementi rizika 012 Ključni čovek ! Organizaciona struktura ! Kompaktnost rukovodećeg tima ! Strateško planiranje ! Proizvodni program Specijalizovano znanje jednog stručnjaka 3 ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifični rizik 0 7 5 1.4 2 2 3 Veličina preduzeća Broj radnika Vrednost poslovnih sredstava Ocena konkurencije ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 4 3 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - Tabela 2.33 2 2 0 Finansijska struktura Osnovna sredstva/Kapital Osnovna sredstva i Zalihe/Dugoročni kapital ! Sopstveni kapital/Ukupni kapital Kontribucioni dobitak/Prihod Finansijski rashod/Dobit ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 6 5 1. proizvoda prihodu Postojanje dugoročnih ugovora Udeo inostranog plasmana u prihodu Pristup tržistu EZ ! ! ! ! 59 .

maksimalna vrednost premije rizika je 18%.00% 1 2 6 Najviša vrednost za pojedini nivo specifičnog rizika je 3%. 60 . detaljna analiza. s tim da su u praksi veoma retki takvi procenjivački slučajevi. komentarisaćemo način utvrđivanja stope rizika ulaganja u Preduzeće "X" iz prethodne tabele. budući da tako visok rizik sugeriše zaključak da je preduzeće pred bankrotstvom. U osnovi. Ilustracije radi.4.5 1 0 9 Diversifikacija kupaca Koncentracija kupaca Veličina i pozicija domin. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆE (Nastavak) Skala rizika u% Elementi rizika 0123 Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 10 4 2. smanjuje nivo subjektivnosti proceniteljeve ocene. a onda nema mesta “going concern” pristupu.68% ~11. Drugim rečima. kupaca Postojanje dugoročnih ugovora Značaj proizvoda za kupce ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 8 4 2 1 4 3 Mogućnost predviđanja Starost preduzeća Stabilnost poslovnih rezultata Diskontinuiteti u poslovanju Promena privrednog ambijenta grane ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik Ukupno stopa rizika preduzeća 0 9 4 2.25 10. PRIMENA METODA PROCENE Tabela 2.

Problem: najavljuje se liberalizacija uvoza upravo proizvoda koji preduzeće proizvodi. liberalizovanog uvoza.25%. d) Proizvodna i geografska diversifikacija .metodologija i primeri - a) Key man . Sliku donekle popravlja relativna diversifikovanost produkcionog asortimana. Kupci su međutim. međutim postojeći proizvodni portfolio je u fazi starenja. nije prisutno na ino-tržištu. b) Veličina preduzeća . 61 .5%. sagledavanje misije preduzeća. Preduzeće nije mlado.2.2.0%. Nekoliko poslednjih godina karakterišu nestabilni poslovni rezultati.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . relativno uredne platiše. sa preširokom organizacionom strukturom što uslovljava često kašnjenje u sprovođenju operativnih odluka. s tim da ne žele postojanje dugoročnih ugovora. zaoštriće se konkurentski ambijent. dugoročnim kapitalom obezbeđen je potreban nivo trajnih obrtnih sredstava. što sa činjenicom da par ljudi poseduju specijalizovano znanje dodatno povećava rizik u ovom domenu. Preduzeće nema dugoročnih ugovora za nastup na pojedinim tržištima.tri velika kupca apsorbuju 80% plasmana preduzeća.4%. što uzrokuje visoko kamatno opterećenje. Prepoznat je visok nivo rizika u ovom domenu. c) Finansijska struktura . e) Diversifikacija kupaca . Osnovni problem u ovom domenu je značajan udeo pozajmljenih izvora finansiranja u ukupnom dugoročnom kapitalu. Izražena je koncentracija kupaca . očekujući mogućnost eventualne nabavke iz najavljenog . f) Mogućnost predviđanja . solventni. Po svim kriterijumima preduzeće pripada grupi srednjih preduzeća i posluje u manje intenzivnom konkurentskom ambijentu. Rukovodni tim preduzeća je kompaktan. što obezbeđuje stabilnost poslovanja.33%.1.2. Postoji strateška vizija.1. S druge strane. nekonkurentno je za eventualni pristup tržištu EU. ima dugu tradiciju.1.2%.

odnosno. Postupak proračuna PPCK obuhvata sledeće korake: utvrđivanje cene sopstvenog kapitala. 4. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala Prethodno je već napomenuto da je proračun diskontne stope u direktnoj vezi sa odabranom definicijom novčanog toka.3. Korak 2.4. utvrđivanje cene kreditnih izvora finansiranja. Utvrđivanje cene sopstvenog kapitala Cena sopstvenog kapitala utvrđuje se prethodno opisanim metodom zidanja. Usled opšte oskudice ek62 .1. PRIMENA METODA PROCENE Prepoznata je stopa rizika ulaganja u Preduzeće "X" u visini od 10. zaokruženo 11. Utvrđivanje cene kreditnih izvora finansiranja Cena kreditnih izvora finansiranja je određena bankarskom kamatnom stopom za korišćenje dugoročnih kredita. To je prosečna cena sopstvenih i pozajmljenih (kreditnih) izvora koji se koriste za finansiranje poslovanja preduzeća. Korak 1.4.00%. Izbor definicije novčanog toka "pre servisiranja dugova" nalaže utvrđivanje ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK) kao reprezenta diskontne stope. Ukoliko je u postupku procene metodom DNT izabrana definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova" onda je proračunom cene sopstvenog kapitala proračunata i diskontna stopa.68%. finalni proračun PPCK. Shodno korišćenju realnog novčanog toka i cena kreditnih izvora mora biti reprezentovana realnim iznosom bez uticaja inflacije. Ovako određena diskontna stopa nadalje se koristi za svođenje budućih projektovanih vrednosti neto novčanih tokova na sadašnje vrednosti. određivanje pondera.

umanjenjem za procentualni iznos poreza na dobit korporacije. Odbitak ove kategorije rashoda uvećao je neto rezultat.10%. prilikom obračuna dobiti posle oporezivanja. Povećanje dobiti pre oporezivanja uzrokovalo je i obračun većeg poreskog opterećenja što je.metodologija i primeri - sternih kreditnih izvora finansiranja. rezultovalo u manje obračunatoj dobiti. Naime. ukoliko je odabrana CBK od 10%. uz aktuelnu SP od 25%. Određivanje pondera Da bi se proračunala PPCK. na sledeći način: CKI = CBK · (1-SP) gde su: CKI . utvrđi63 . čak i kada se izdvoji uticaj projektovane inflacione stope na godišnjem nivou. To znači da je u bilansu uspeha. Na primer.Cena kreditnih izvora CBK . Korak 3. odnosno: CKI = 10% · (1 . S obzirom da je ovako proračunata diskontna stopa reprezent stope povraćaja ukupno investiranog dugoročnog kapitala. na kraju. Pomenuta cena bazirana je na uobičajenim realnim kamatnim stopama ino-kredita. kao reprezent ukupno investiranog dugoročnog kapitala.75 = 7. konačno proračunata CKI iznosi 7.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . koji je ujedno i osnova za obračun poreza na dobit korporacije. neophodno je definisati ciljnu strukturu sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzeća čiji se kapital procenjuje.Cena bankarskog kapitala SP . napomenuto je da kada se koristi definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" iz novčanog toka se isključuju svi prilivi i odlivi iz finansiranja.Stopa poreza na dobit korporacije.25%) CKI = 10% · 0. Otuda se za određivanje cene kreditnih izvora sugeriše korišćenje kamatne stope na dugoročne kredite. isključena pozicija rashoda finansiranja. Određena cena kreditnih izvora mora biti dodatno prilagođena pre nego što se pristupi proračunu PPCK. u rasponu 6 .5%. Upravo zbog toga potrebno je cenu kreditnih izvora dodatno prilagoditi. odnosno manjim projektovanim prilivima. kamatna stopa za korišćenje kredita (uglavnom kratkoročnih) je visoka.5%.

Aktuelna struktura je. UKI . PRIMENA METODA PROCENE vanjem ciljne strukture ujedno se i obezbeđuju ponderi za proračun PPCK. a sve u sklopu izabranih finansijskih strategija čija se realizacija očekuje u projektovanom periodu.3). PPCK = 11.4. ili pak čitave grane.1% ~ 14%. 4. onda je PPCK: PPCK = (17%*0.5%*0. CKI .7.70%. a ne mora biti identična postojećoj. Takođe. Pretpostavimo da su: CSK .1.Cena kreditnih izvora UKI .7)+(7.9% + 2.5%.4. Ciljna struktura dugoročnog kapitala može. menadžment preduzeća može da planira promene u strukturi dugoročnog kapitala. USK . koji su delovali u neposrednoj prošlosti. Finalni proračun PPCK Proračun PPCK obavlja se na sledeći način: PPCK = CSK * USK + CKI * UKI gde su: CSK .Cena sopstvenog kapitala USK .30%. najčešće rezultat uticaja različitih faktora. Korak 4. Moguć je izostanak dejstva tih istih faktora u budućem projektovanom periodu. Detaljnija analiza u ovom domenu treba da eliminiše sve dileme i subjektivne ocene procenitelja. Pored planova menadžmenta.2% PPCK = 14. koja se nadalje koristi u metodu DNT za procenu vrednosti konkretnog preduzeća. Određivanje ciljne strukture kapitala nije nimalo lak posao.17%. Rizik zemlje ulaganja Prethodni postupci određuje visinu diskontne stope. potrebna je analiza strukture dugoročnog kapitala sličnih preduzeća.Udeo sopstvenog kapitala u ciljnoj strukturi CKI .Udeo kreditnih izvora u ciljnoj strukturi. 64 .4.

koji doprinose povećanju rizika ulaganja. Pri proceni rizika zemlje neophodno je: 1) Odrediti bitne faktore. Druga podela. diferencira rizike na: (a) rizike u vezi sa sredstvima. METODOLOŠKI POSTUPAK KVANTIFIKACIJE RIZIKA ZEMLJE ULAGANJA VRSTA RIZIKA Nizak 12 3 4 Srednji 56 7 8 Visok 910 Rizici u vezi sa sredstvima Politika eksproprijacije Politika nacionalizacije Mogućnost finansiranja Sigurnost ugovora Rizici poslovnog okruženja Politička stabilnost Odnos prema stranim ulaganjima Pravni sistem Otpori privatizaciji Raspoloživost radne snage Veza sa susednim zemljama Uloga sindikata Lokalna konkurencija 65 . ukoliko je potencijalni kupac izvan granica SR Jugoslavije. 2) Definisati način ocene pojedinih faktora rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. neophodno je dodatno prilagoditi (uvećati) zahtevanu stopu povraćaja za rizik ulaganja u SR Jugoslaviju. Tabela 3.metodologija i primeri - Međutim. poslovne i finansijske.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . koju u praksi koriste multinacionalne kompanije. U narednoj tabeli prikazan je metodološki postupak kvantifikacije rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. 3) Definisati način uključivanja rizika ulaganja u SR Jugoslaviju u DNT metod za procenu vrednosti kapitala konkretnog preduzeća. (b) rizike poslovnog okruženja i (c) finansijske rizike. Svi elementi rizika zemlje ulaganja mogu se podeliti na političke.

4. Raspon od 0 . PRIMENA METODA PROCENE Tabela 3. Dobijeni količnik predstavlja dodatak (povećanje) na prethodno izračunatu diskontnu stopu. Slično definisanju stope bez rizika i kod određivanja stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju pomoć će pružiti Direkcija za procenu vrednosti kapitala. koji će poslužiti za finalni proračun diskontne stope. 66 . METODOLOŠKI POSTUPAK KVANTIFIKACIJE RIZIKA ZEMLJE ULAGANJA (Nastavak) VRSTA RIZIKA Nizak 12 3 4 Srednji 56 7 8 Visok 910 Finansijski rizici Konvertibilnost valute Stabilnost valute Restrikcija tokova kapitala Kontrola cena Veličina tržišta Pristup tržištu EU Privredni trendovi Zaduženost Poreske stope Stopa inflacije Potrebe za stranim kapitalom Broj opservacija Ponderisano Zbir Parametri Ponderisani prosek Očito da je maksimalni nivo premije rizika zemlje ulaganja. obavlja se ocena nivoa rizika na preferencijalnoj skali od 0 . Kvantifikacija pojedinih elemenata rizika je rezultat timskog rada eksperata. a 7 -10% visok nivo rizika. 10%. prema ovom načinu proračuna. od 4-6% srednji. čiji se konačan zbir deli sa brojem posmatranih opservacija. Direkcija će jednom mesečno objavljivati visinu ovog elementa rizika.10. U ovom slučaju radi se o poenima.3% indicira umereni rizik. Slično kao i kod specifičnih rizika iz poslovanja.

godina projekcije.5.5921 V godina 0. 67 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . obračunati diskontni faktori po godinama iznosiće: I godina 0.8 III godina IV godina 2025.5194 Sadašnja vrednost neto novčanih tokova po godinama iznosi (u hilj. iskazanih u tri osnovna bilansna pregleda (bilans uspeha. Proračun sume sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu Nakon projekcije budućih rezultata poslovanja.0 hiljada dinara. dinara): I godina 2052.1. stekli su se svi potrebni uslovi za kalkulaciju sadašnjih vrednosti projektovanih neto novčanih tokova.8772 II godina 0. Uz pretpostavku da se u modelu koristi PPCK od 14% (bez rizika zemlje ulaganja).6 II godina 2200.7695 III godina IV godina 0.diskontni faktor DS . kao i proračuna diskontne stope. ukupna suma sadašnje vrednosti iznosi 9802.67500. Pretpostavimo da preduzeće čiji se kapital procenjuje ima sledeće projektovane vrednosti neto novčanog toka (u hilj.diskontna stopa n . dinara): I godina 2340 II godina 2860 III godina IV godina 30003100 V godina 3250 Proračun diskontnih faktora za svođenje budućih vrednosti na sadašnju obavlja se primenom sledeće formule: 1 (1 + DS) n DF = gde su: DF .1 odnosno.metodologija i primeri - 4.01835. novčani tok i bilans stanja).5 V godina 1688.

itd do poslednje godine projekcije.4. bez kvartalnih oscilacija te diskontni faktori na kraju godine nisu najbolji reprezent sadašnje vrednosti budućih rezultata. iznos eksponenta "n" u petoj godini je 4. samo kod preduzeća sa ravnomerno ostvarenim neto novčanim tokovima tokom jedne godine.1.5. 68 .2 … t. Međutim mnoga preduzeća ostvaruju tokom godine ravnomerno raspoređeni prihod i neto novčani tok. u prvoj godini iznosi 0. u poslednjem kvartalu. potrebno je pomnožiti diskontne faktore na kraju godine sa sledećim multiplikatorom: (1 + DS) 1 2 Ukoliko je diskontna stopa 14%. Pretpostavimo da je peta godina poslednja godina projekcije.5. ukoliko se koriste diskontni faktori na sredini godine. To znači da vrednost eksponenta "n" u formuli za proračun diskontnog faktora. Očigledno da su diskontni faktori na sredini godine veći od diskontnih faktora na kraju godine.0677. svođenje budućih projektovanih neto novčanih tokova na sadašnju vrednost treba da bude obavljeno primenom diskontnih faktora na kraju godine. Navedena činjenica je sasvim prihvatljiva. To znači da će i sadašnja vrednost budućih novčanih tokova biti veća.14) = 1. diskontni faktori na kraju godine. naročito. Proračun diskontnih faktora na sredini godine moguće je obaviti uz pomoć tablice (u nastavku date) diskontnih faktora na kraju godine. PRIMENA METODA PROCENE Korišćenjem eksponenata n . Pretpostavka je da se godišnji neto novčani tokovi prosečno ostvaruju sredinom svake projektovane godine. koja srazmerno veći deo prodaje i prihoda ostvaruju u drugoj polovini godine. Za preduzeća. multiplikator u tom slučaju iznosi: 1 2 (1 + 0. u drugoj 1.5. Naime. u prethodno opisanoj formuli proračunavaju se tzv. Otuda je u takvim slučajevima poželjno korišćenje diskontnih faktora na sredini godine.

03670 .21199 .04430 .06110 .41905 .06934 .52449 24% .23939 .37136 .20462 .49867 .03403 .20416 .28584 .54276 .45140 .11216 .19449 .01247 .43139 .04911 .11221 .13513 .62437 .28426 .17781 .62275 .02408 .12520 .11102 .65036 .31180 .48032 .46651 .21095 .11174 .05409 .03779 .26333 .45611 .44401 .02789 .806454.23478 .03038 .23300 .04507 .28878 .16312 .50663 .13690 .00462 .20897 .81630 .25187 .46043 .58201 .56743 .20900 .10421 .70616 .05731 .07539 .55229 .29189 .31728 .12285 .50187 .43393 .06180 .04620 .60863 .55839 .30751 .63017 .17891 .17986 .84746 .35056 .85470 .91743 .37616 .05139 .15770 .73051 .14757 .16370 .03914 .50835 .02702 .22917 .18829 .73503 .36061 .01031 .12522 .02178 .64993 .09806 .81967 .59190 .55071 .04710 .04152 .24154 .19088 .09256 .41496 .76947 .90909 .03756 .02673 .22546 .49718 .38782 .45235 .10067 .02581 .12403 .71178 .15018 .08352 .04017 .87719 .16253 .79719 .00695 .40338 .28966 .29592 .28478 .31524 .05512 .01259 .13004 .42410 .81301 .03651 .06491 .16192 .57870 .17560 .15519 .94340 .16351 .27908 .70843 .14864 .06103 .28748 .03493 .23071 .35383 .83962 .38753 .20756 .16702 .00880 .84034 .20804 .34046 .47611 .59342 .37043 .59208 .51316 .05599 .13722 .08021 .11168 .18394 .08295 .25751 .33051 .19866 .33490 .03643 .08391 .14864 .19715 .27651 .10686 .39365 .09855 .23107 .75131 .09198 .77218 .59627 .06383 .54393 .06796 .01294 .01883 .17032 .metodologija i primeri - n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 .89286 .35218 .33288 .86957 .69444 .11081 .54703 .23199 .10780 .27454 .79209 .66634 .56447 .56447 .11611 .01826 .09456 .03130 .06780 .19542 .10258 .12400 .33320 .21763 .07361 .03292 .29416 .75614 .10793 .15282 .70496 .14564 .42241 .32690 .07359 .14523 .04367 .71818 .24340 .13778 .36254 .16963 .05196 .48225 .04328 .87344 .12285 .02209 .26180 .01538 .27027 .07789 .29925 .37594 .01974 .01811 .08110 .53738 .01345 .23171 .61332 .01592 .68301 .03819 .52679 .01292 .12289 .07276 .35520 .16846 .47509 .03969 .74726 .26974 .02447 .06588 22% .63552 .00846 .02310 .82645 .88496 .14428 .79383 .14150 .17843 .46651 .02082 .00852 .20376 .07379 .24867 .90090 .26604 .05925 .85734 .04921 .73119 .11597 .16151 .14010 .25842 .57175 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .11635 .12617 .08757 .12289 .00573 .89000 .06184 .84168 .01874 .14133 .13768 .39711 .02222 .09230 .01596 .22184 .18270 .51579 .40188 .09304 .67186 .01048 21% .29586 .35214 .78315 .31393 .25025 .18691 .02286 .12640 .32197 .05323 .03162 .26295 .86207 .08081 .48166 .24718 .82645 .24698 23% .26333 .53464 .50025 .45559 .35034 .19784 .30503 .07078 .05998 .65752 .04308 .06914 .10153 .09383 .05065 .07567 .44230 .12989 .39964 .15971 .05046 .30328 .81162 .04308 .08170 .74316 .22668 .43690 .19381 .08339 .25668 .21494 .62092 .15989 .02608 .18068 .02174 .42506 .31863 .39092 .69305 .38554 .42888 .71299 .92593 .13459 .04481 .09069 .03201 .64066 .00693 20% 19% Tabela 4.09346 .03699 .27751 .05916 .02838 .22571 .23662 .76290 .42297 .01032 .15197 .06932 .43711 .09489 .18425 .00565 .00710 .53365 .31683 .58349 .51937 .18207 .02591 .01052 .19106 .67497 .21445 .09293 .05313 .93458 .54027 .08264 .23257 .06014 .31657 .34111 .03094 .01509 .68058 .05083 .43233 .35049 .46884 .24859 .41727 .32618 .02962 .62741 .10367 .01092 .66098 .01509 .01258 .01958 .01830 .36770 .00855 .38984 .03235 .08678 .68301 .01679 .03084 .33873 .29459 .83333 .27590 .05882 .59345 .38554 .02622 .11629 .01536 .07027 .41044 .14602 .26070 .07680 .49697 .17986 .35553 .21763 .65873 .37000 . 18% DISKONTNI FAKTORI NA 17% KRAJU GODINE (n 16% projektova ne godine) 15% 14% 13% 12% 11% 10% 9% 8% 7% 6% n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 69 .10153 .66506 .04736 .

nije rezultat stabilnog korišćenja kapaciteta. poslovanje se nastavlja u skladu sa pretpostavkom o neograničenom veku (going concern). PRIMENA METODA PROCENE 4. i to: 1) Sume sadašnjih vrednosti projektovanih. prinosnog pristupa procene vrednosti kapitala. Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. Međutim. istekom projektovanog perioda ne prestaje život preduzeća. koji nije obuhvaćen projekcijom. Vrednost kapitala preduzeća u projektovanom periodu jednaka je zbiru sadašnjih vrednosti projektovanih neto novčanih tokova. značajan deo vrednosti kapitala je uzrokovan pozitivnim neto novčanim tokovima. Drugim rečima. Proračun rezidualne vrednosti Vrednost kapitala. Na početku je objašnjeno da postojeći nivo dobiti i neto novčanih tokova većine naših preduzeća. godišnjih neto novčanih tokova. Gordonovog modela. koji će se ostvariti u godinama nakon isteka projektovanog perioda. za proračun rezidualne vrednosti predviđeno je korišćenje tzv. kontinuirane realizacije. Dakle. Postoje više načina za proračun rezidualne vrednosti (diskontovana likvidaciona vrednost. Kako kvantifikovati tu komponentu vrednosti kapitala? Period ekonomskog života preduzeća. te se i komponenta vrednosti kapitala. sastoji se od dve komponente. i 2) Rezidualne vrednosti.4.1. naziva rezidualna vrednost. procenjena primenom metoda DNT. nazivamo rezidual. očekuje se stabilizacija poslovnog i finansijskog rezultata tek u projektovanom periodu. To znači da je i dužina projektovanog perioda u metodu DNT u direktnoj zavisnosti od dostizanja stabilnog nivoa neto novčanih tokova (opisano u delu projekcije novčanog toka). On glasi: 70 . itd).6. metod multiplikatora vrednost kapitala/dobit. koja je posledica poslovanja preduzeća u tom periodu. te je to bio glavni razlog izbora metoda DNT u okviru osnovnog.

Npr. se uvećava za 0. dinara.5 (1 + diskontna stopa) 71 .Diskontna stopa SRr. što se obavlja korišćenjem diskontnih faktora. b) ako su izabrani diskontni faktori na sredini godine. pet godina. eksponent "n". zatim. diskontni faktor pete godine i rezidualne godine biće isti. i da je iznos neto novčanog toka u petoj godini projekcije 3250 hilj. konstantne stope rasta u rezidualu.Rezidualna vrednost DNNTr . i na osnovu takvog proračuna se obavlja diskontovanje neto novčanog toka u rezidualnoj godini. Na primer. dinara. Ako je pomenuta stopa rasta 2%.metodologija i primeri - RV = DNNTr (DS SRr) gde su: RV . neto novčani tok u rezidualnoj godini iznosiće 3315 hilj. Neto novčani tok rezidualne godine proračunava se vrlo jednostavno. projektovanoj godini.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . u petogodišnjem projektovanom periodu diskontni faktor poslednje godine projekcije će se proračunati na sledeći način: 1 DF = 4.Stopa rasta u rezidualu.5 u odnosu na eksponent poslednje godine projekcije.Diskontovani neto novčani tok u rezidualnoj godini DS . Potrebno je. Pri tome: a) ako su izabrani diskontni faktori na kraju godine. proračunati sadašnju vrednost neto novčanog toka rezidualne godine. Pretpostavimo da je projektovani period u kome se dostiže stabilizacija poslovanja. Neto novčani tok rezidualne godine biće jednak neto novčanom toku ostvarenom u petoj godini uvećanom za iznos projektovane. ako je projektovani period pet godina. u formuli za obračun diskontnih faktora. neto novčani tok rezidualne godine se diskontuje primenom istog diskontnog faktora koji je korišćen za proračun sadašnje vrednosti neto novčanog toka u poslednjoj.

0.6 hiljada dinara.14 .71721. proračunata rezidualna vrednost primenom Gordonovog modela iznosi: RV = 1721. Teoretski stopa rasta ne može biti jednaka diskontnoj stopi. neto novčani tok u rezidualu jednak je projektovanoj neto dobiti u istom posmatranom periodu. neophodno je istaći da je korišćenje Gordonovog modela za proračun rezidualne vrednosti moguće samo uz pretpostavku da je amortizacija u rezidualnom periodu jednaka zbiru investicija i rata. PRIMENA METODA PROCENE a diskontni faktor rezidualne godine: .7 = (0. Primenom diskontne stope (PPCK) od 14% obračunaćemo diskontni faktor (na kraju godine) rezidualne godine: DF = 1 = 0. Drugim rečima. obračunaćemo rezidualnu vrednost za prethodno pomenuti iznos neto novčanog toka u rezidualnoj godini od 3315 hilj.519 . jer bi u tom slučaju rezultat bio beskonačni broj.02)0. gornja granica stope rasta je 4%. iz godine u godinu. što je Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala i određeno. din.14) Sadašnja vrednost neto novčanog toka rezidualne godine iznosi: SV=3315 0. 72 .4. 5(1 + 0. u rezidualnom periodu koji nije obuhvaćen projekcijom.12 RV=14347. Praktično. Na kraju.7 hiljada dinara Ako je stopa rasta u rezidualu 2%. DF = 1 Ilustracije radi.519 = 1721. (1 + diskontna stopa) 5 Stopa rasta u rezidualu treba da predstavlja kontinuirano povećanje neto novčanih tokova. eventualnih dugoročnih kredita korišćenih za finansiranje trajnih obrtnih sredstava.

Obično se dobijeni iznos zaokružuje pa je vrednost sopstvenog kapitala. zaokruženo: 12. ukoliko procenitelj izabere definiciju novčanog toka pre servisiranja dugova.614 hiljada dinara. Novčani tok pre servisiranja dugova Kao što je već prethodno napomenuto. Varijanta 2. vrednost sopstvenog kapitala je jednaka zbiru sume sadašnje 73 .12.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Vrednost sopstvenog kapitala jednaka je razlici procenjenog dugoročnog kapitala i zatečenog iznosa dugoročnih obaveza.metodologija i primeri - 4.6 hiljada dinara. Najpre se proračunava vrednost ukupnog dugoročnog kapitala. Novčani tok posle servisiranja dugova Ukoliko je izabrana definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova".613.149. Proračun konačne vrednosti kapitala preduzeća Izabrane definicije novčanog toka direktno određuju postupak proračuna finalne vrednosti kapitala preduzeća. Varijanta 1.6 hiljada dinara. Rezidualna vrednost 14347.6 miliona dinara. Vrednost dugoročnog kapitala jednaka je zbiru sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu i izračunate rezidualne vrednosti. ukupna proračunata vrednost dugoročnog kapitala iznosi 24. vrednost kapitala preduzeća metodom DNT se indirektno utvrđuje. U našem primeru ovi iznosi su: Suma sadašnje vrednosti 9802.0 hiljada dinara. odnosno: 12. a zatim se od tako izračunate vrednosti odbija iznos zatečenih dugoročnih kreditnih zaduženja na izabrani datum procene.7.199X ukupna dugoročna zaduženja iznosila 11.1. Dakle.536 hiljada dinara. Pretpostavimo da su na izabrani datum procene 31.

8. Ili. Neangažovana poslovna sredstva. pored angažovanih poslovnih sredstava. ili pak nije angažovano u funkciji ostvarenja poslovnog i finansijskog rezultata. hoteli i sl. Uglavnom se radi o objektima zajedničke potrošnje. iznos dugoročnih finansijskih 74 . Ne retko. PRIMENA METODA PROCENE vrednosti projektovanih neto novčanih tokova i izračunate rezidualne vrednosti. kao što su ugostiteljski objekti. sredstva koja u projektovanom periodu nisu bila u funkciji stvaranja poslovnih i finansijskih rezultata. čije. Slično važi i za potencijalne obaveze preduzeća. uglavnom stalna. i slično.4. Na primer. a što nema poslovni karakter. nije obuhvaćeno metodom DNT. te vrednost pomenutih sredstava nije u prethodnim koracima analize uključena u konačnu vrednost kapitala preduzeća. Zbog toga je neophodno dodatno prilagođavanje prethodno izračunate vrednosti kapitala preduzeća metodom DNT za: 1) vrednost neposlovnih sredstava 2) vrednost neangažovanih poslovnih sredstava 3) vrednost potencijalnih obaveza preduzeća. izdvojeni novac za investiranje u neku novu delatnost. 4. Neposlovna sredstva. koji nema dodirnih tačaka sa postojećom delatnošću i proizvodnim asortimanom. sve ono što preduzeće poseduje u svom vlasništvu. eventualno finansijsko opterećenje nije evidentirano u poslovnoj pasivi preduzeća. preduzeća imaju i poslovna.1. Takođe. Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava Procena vrednosti kapitala preduzeća primenom metoda DNT zasnovana je na sposobnosti angažovanih poslovnih sredstava da u budućem projektovanom periodu ostvaruju pozitivan neto novčani tok. Dakle. kupljeni građevinski objekat u kome se u buduće namerava proizvodnja nekog sasvim različitog proizvoda. Neophodno je proceniti vrednost ovih sredstava metodom NI (neto imovine) i za dobijeni iznos uvećati prethodno izračunatu vrednost kapitala.

Metod neto imovine ima poseban značaj u sledećim situacijama: Kada vrednost preduzeća u velikoj meri zavisi od vrednosti njegove materijalne imovine. Ukoliko je potencijalni nastanak takvih obaveza predvidljiv. kada je u pitanju metod utvrđivanja neto imovine. a zatim za dobijeni rezultat uvećati prethodno procenjenu vrednost kapitala.metodologija i primeri - ulaganja treba vrednovati sa verovatnoćom njihovog povraćaja. odnosno kada u ceni njegovih proizvoda troškovi rada vrlo malo učestvuju. 75 . potencijalne obaveze. Postojeće poslovne obaveze obuhvaćene su projektovanim novčanim tokom. Međutim. vrednost preduzeća je bila definisana kao sadašnja vrednost budućih koristi koje će imati vlasnik i moglo se jasno videti kako se ova premisa primenjuje u oba načina procene (kapitalizovanje ostvarenog rezultata i diskontovanje budućih rezultata). neophodno ih je korišćenjem metoda NI ili metoda LV (likvidacione vrednosti). evidentiraju eventualne. neophodno je definisati iznos. kao i verovatnoću nastanka .2. ta premisa je manje uočljiva jer korist za vlasnika može nastati jedino hipotetičkom prodajom sredstava kojima raspolaže preduzeće. eventualni period kada se očekuje nastanak. bez obzira na izabranu definiciju novčanog toka. često se u vanbilansnoj pasivi preduzeća. a neto rezultat indicira vrednost kapitala preduzeća. Međutim. najpre proceniti. ili od efikasnosti završetka nekog posla (garancije banaka). METOD NETO IMOVINE Prilikom razmatranja prinosnog metoda. Ukoliko je postojanje ovog dela poslovne imovine signifikantno.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 4. čiji nastanak se ne može sasvim precizno odrediti jer zavise od završetka sudskog spora (tužbe poverilaca). Potencijalne obaveze. Prethodno procenjenu vrednost kapitala potrebno je umanjiti za procenjenu vrednost potencijalnih obaveza. U primeni ovog metoda procenjuje se vrednost imovine (sredstava) i vrednost obaveza.

nemaju značajniju nematerijalnu imovinu. učestvuju i specijalisti za procenu vrednosti imovine (građevinskih objekata i opreme). Upotpuniti bilans stanja (ako je potrebno) za iznos sredstava za koja se pouzdano zna da nisu obuhvaćena. kada su ti podaci nepouzdani i kada nije izvesno da će preduzeće moći da nastavi svoj rad (na primer. pored procenjivača. opreme. Proceniti vrednost materijalnih ulaganja (zemljišta. novoosnovana preduzeća u delatnostima koje nisu prosperitetne). plasmana). 76 . materijalnih ulaganja u pripremi). Proceniti vrednost finansijske aktive (dugoročnih finansijskih ulaganja. PRIMENA METODA PROCENE Ovakva preduzeća. U primeni metoda neto imovine potrebno je: Pribaviti bilans stanja na dan procene. Proceniti vrednost zaliha. građevinskih objekata. Isto to je potrebno učiniti i sa obavezama. Proceniti vrednost nematerijalnih ulaganja. Naročito je važno da specijalisti za procenu vrednosti građevinskih objekata i opreme dokumentuju svoje rezultate.4. a njihove rezultate koriste procenjivači kao bitne elemente u postupku procene prema ovom metodu. Za razliku od prinosnog metoda. prilikom konačnog odlučivanja o vrednosti preduzeća. osnovnog stada. Oni primenjuju sopstvene metodologije za procenu. kako bi se stvorila osnova za kasniju verifikaciju rezultata procene. Kada nema istorijskih podataka o rezultatima poslovanja. šuma. u primeni metoda neto imovine potrebno je da. potraživanja. tada dobijeni rezultati. Međutim. Ovaj metod primenjuje se i kada se nisu stekle pomenute okolnosti. imaju manju težinu od rezultata dobijenih prinosnom metodom. po pravilu. Proceniti vrednost obaveza (kratkoročnih i dugoročnih).

neophodno je da u izveštaju o proceni napomene da finansijski izveštaji preduzeća nisu bili revidovani pre procene. potraživanja. na kraju godine.Revizija finansijskih izveštaja. obaveza. Pored revizije. naročito kod finansijskih stavki. što se ostvaruje usaglašavanjem odgovarajućih pomoćnih knjiga tangiranih pravnih lica. koja obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i na nepotpunu reviziju ili na revizorski pregled finansijskih izveštaja. onda je korisno da procenjivač sam izvrši delimičnu reviziju i tako sebi olakša posao oko procene finansijskih kategorija u bilansu stanja. Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. iz bilo kog razloga. Istaknuto je da se revizijom obezbeđuje znatno veći stepen pouzdanosti.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. procenjivač mora da zahteva i organizovanje inventarisanja materijalne imovine. Procenjivač može da zahteva reviziju ukoliko oceni da će to značajno popraviti kvalitet procene. Da bi se sve ove aktivnosti uspešno sprovele. korisno je pre početka procene sprovesti postupak revizije finansijskih izveštaja. koja pretpostavlja i procenu vrednosti kapitala. Popis se vrši. potraživanja. Pod popisom (inventarisanjem) se podrazumeva i popis potraživanja i obaveza.inventarisanjem.metodologija i primeri - Izračunati vrednost kapitala (procenjena vrednost imovine umanjena za procenjenu vrednost obaveza). kao što su dugoročna finansijska ulaganja. U situaciji kada on to ne može da izvede. o čemu je detaljnije pisano u tački 3 . plasmani. 77 . ali što ne oslobađa procenitelja da u postupku procene utvrdi realne vrednosti svih podataka iz finansijskih izveštaja. koji daje nešto niži. a koje mora biti praćeno pismenom saglasnošću stanja dužničko-poverilačkog odnosa na dan usaglašavanja. po pravilu. Taj zahtev može da se odnosi na punu reviziju. obaveze i vremenska razgraničenja. Na navedeni način mora se izvršiti inventarisanje prilikom vlasničke transformacije. ali često i dovoljan stepen pouzdanosti. Zakon o računovodstvu predviđa najmanje jednom godišnje obavezu usklađivanja stanja imovine i obaveza u knjigovodstvu sa stvarnim stanjem. ukoliko ono nije obavljeno u okviru pripreme računa. što se poklapa s godišnjim obračunom. kao aktivnosti koja normalno prethodi proceni. koje se utvrđuje popisom .

Na primer: Ako preduzeće "ABC" ima Izveštaj revizora sa izraženim mišljenjem i primedbama i s obrazloženjima o povećanjima ili smanjenjima imovine i obaveza. za vrednost ulaganja u povezano preduzeće koje je likvidirano. ukoliko one postoje u Izveštaju o reviziji ili u Izveštaju o pregledu finansijskih izveštaja. ukoliko za to postoji potreba. 78 . za vrednost jedne zgrade koja nije obuhvaćena u evidenciji građevinskih objekata. Drugi korak je. tačka 3). u iznosu od 470 hiljada dinara. korigovanje stanja u bilansu za vrednost sredstava za koji se pouzdano zna da nisu obuhvaćena ni jednom njegovom pozicijom.4. Bilans stanja treba da bude korigovan i za sve nalaze i primedbe. PRIMENA METODA PROCENE 4. u iznosu od 507 hiljada dinara. potraživanja i obaveza u knjigovodstvu sa stvarnim stanjem. izvršen popis ili inventarisanje i (c) da je revidiran na jedan od načina kojim je objašnjena revizija finansijskih izveštaja (glava 3. Procena pojedinih kategorija bilansa stanja U postupku primene metoda neto imovine prvi korak je obezbeđenje bilansa stanja na dan procene. Ovaj bilans stanja treba da odražava realno stanje imovine i obaveza na dan procene.2. što podrazumeva da je sastavljen: (a) prema računovodstvenim propisima za sastavljanje godišnjeg obračuna. za vrednost nenaplativih potraživanja i koja treba otpisati. a inventarisanjem je utvrđeno da postoji. (b) da je pre njegovog sastavljanja usaglašeno stanje imovine.1. Isto se odnosi i na obaveze. u iznosu od 123 hiljade dinara. onda pre procene treba izvršiti korekcije u bilansu stanja i usaglasiti stanje po knjigama sa stanjem prema mišljenju nezavisne revizije za sledeće pozicije i iznose. na način kako je u bilansu prikazano: Nekretnine. Potraživanja iz poslovanja. tj. Finansijska ulaganja.

što predstavlja vrednost naknade štete za izgubljene sudske sporove.390 … … PASIVA Knjigovodstvena vrednost kapitala 409 Obaveze 750 … … Korekcije nezavisne revizije 507 (470) (123) . zatim stanje nakon predloženih korekcija revizije. Bilans stanja pre procene. što je posledica izvršenih korekcija na sredstavima i obavezama.12.19… nara Stanje po knjigama AKTIVA Nekretnine 281 Oprema 49 Finansijska ulaganja . a u Napomenama.499 Potraživanja iz poslovanja 7. korigovan prema Izveštaju nezavisne revizije Bilans stanja preduzeća "ABC" na dan 31.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . kako slede: Stalna imovina – Nematerijalna ulaganja – Osnovna sredstva – Dugoročni finansijski plasmani Obrtna imovina – Zalihe – Kratkoročna potraživanja – Gotovina i hartije od vrednosti – Aktivna vremenska razgraničenja 79 . Kapital. U korigovanom bilansu stanja treba navesti: stanje po knjigama. za iznos od 20 hiljada dinara. u iznosu od 106 hiljada dinara.029 7.metodologija i primeri - Obaveze. iznose korekcija.dugoročna 1. treba obrazložiti detalje korekcija.u 000 diStanje prema Napomišljenju nezavisne mene revizije 789 49 1.267 (1) (2) (3) (106) 20 303 770 (5) (4) Procenjivanje pojedinih kategorija bilansa stanja najbolje je vršiti prema sadržini pozicija bilansne šeme.

vrednost neograničenog trajanja firme. formule. franšize. vrednost nematerijalnih ulaganja i vrednost neograničenog trajanja firme. kao poseban oblik nematerijalnih ulaganja. Treba napomenuti da se ovom metodom ne procenjuje goodwill. tj. prava u izdavaštvu. kao i buduće efekte (koristi) koje se očekuju od njih. zaštićeno ime. Vrednost neograničenog trajanja firme (Going Concern Value). procenjivati. koja je moguće identifikovati. licence. goodwill može da postoji samo u profitabilnim firmama. obučeni kadrovi. koncesije.1. PRIMENA METODA PROCENE Obaveze – Dugoročne obaveze – Kratkoročne obaveze – Dugoročna rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja – Kapital 4. Goodwill obuhvata natprosečnu dobit. tehničke biblioteke. Ovoj kategoriji imovine pripadaju: ugovori. Njega treba eliminisati. a ostala nematerijalna ulaganja. Pri proceni nematerijalnih ulaganja treba izvršiti njihovu identifikaciju. goodwill. Vrednost goodwill-a se stvara kad preduzeće ostvaruje neprekidno dobit sa natprosečnim prinosom na angažovana sredstva (ili kapital). računovodstveni software.2. tako da vrednost business-a premašuje vrednost neto imovine. Sledeće njihove karakteristike su: odvojiva su od materijalnih ulaganja. prikupiti materijalne dokaze o njihovom postojanju i proceniti visinu troškova. odnosno da su izvršena ulaganja. Znači.procena nematerijalnih ulaganja Procena vrednosti ove kategorije bilansa stanja izvodi se samo ako postoje materijalni dokazi da postoje nematerijalna ulaganja.1. patenti.4. zaštitni znak. Stalna imovina . ulaganja. predstavlja vrednost us80 . liste kupaca. povećavaju vrednost materijalnih ulaganja i postoje ako postoji povećani prinos na sredstva.

Going Concern Value može da postoji i u neprofitabilnoj firmi. nepokretnost. a drugo zbog zakonskih propisa (zemljišno pravo i pravni režim poljoprivrednog zemljišta1). višegodišnji zasadi. zbog svojih prirodnih svojstava. S obzirom da su šume prirodni resurs koji ne podleže amortizaciji. procedura. procenjuju se na specifičan način. debljinske strukture i kvaliteta drvne mase po tržišnim cenama. Za razliku od Goodwill-a. Procena vrednosti zemljišta je vrlo specifična.procena osnovnih sredstava U kategoriju osnovnih sredstava u bilansu stanja ubrajaju se: zemljište. odnosno procenom drvne mase pojedinih vrsta drveća. 81 . kvalifikovane radne snage. koji kod nas regulišu promet i pravo korišćenja zemljišta.2. 1 Zakon o građevinskom zemljištu Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Vrednost šume procenjuje se prema podacima utvrđenim popisom. neumnoživost i plodnost). železnička stanica. kao što su šume. na najbližem prodajnom mestu (kamionski put. osnovno stado. građevinski objekti. procenjena vrednost šuma bazira se na tržišnim cenama. Za procenu vrednosti višegodišnjih zasada polaznu osnovu čine troškovi podizanja zasada na dan procene i stepen amortizovanosti.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . šume.metodologija i primeri - postavljenog sistema. Izvesna osnovna sredstva. prvo zbog njegovih prirodnih svojstava (neutrošivost. 4. na dan procene. što sve čini firmu sposobnom da posluje i može se proceniti ovom metodom.). osnovno stado.2.1. višegodišnji zasadi. Procena vrednosti osnovnog stada (radne i priplodne stoke) utvrđuje se na osnovu vrednosti ponovne nabavke identične ili slične stoke. Stalna imovina . glavni objekat i sl. oprema. avansi i osnovna sredstva u pripremi.

opštinskom odlukom se utvrđuje donja. Uputstvo o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica. Znači. Međutim. PRIMENA METODA PROCENE Vrednost zemljišta (odnosi se na sva zemljišta: poljoprivredna i građevinska) u poslovnim knjigama iskazuje se. činjenice da zemljište predstavlja neutrošiv prirodni resurs. istim propisom se bliže ne specifi- Zakon o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine. U postupku procene građevinskog zemljišta mora se poći od činjenice da u našoj državi još uvek ne postoji slobodno tržište građevinskog zemljišta. Pravilnik o katastarskom klasiranju zemljišta. te otuda merodavnost nabavne cene za njegovo vrednovanje. te zato ne podleže amortizovanju i činjenice da je u tržišnoj ekonomiji zemljište roba. u bilansu stanja zemljiše je procenjeno primenom načela stvarnog troška (izdataka) u procenjivanju imovine. tj.4. (2) pravu svojine (vlasništvo stečeno kupovinom ili pravo korišćenja društvenog ili državnog zemljišta). 82 . Procena građevinskog i poljoprivrednog zemljišta nije identična. zatim. kao i promet i korišćenje zemljišta (ekonomski aspekt) uređeni odgovarajućim propisima. "prag cena" metra kvadratnog građevinskog zemljišta. pregledi geodetskih izvoda. realnost te nabavne vrednosti u poslovnim knjigama naših pravnih subjekata se dovodi u pitanje jer (1) još uvek nema organizovanog tržišta za kupoprodaju zemljišta i (2) zbog postojanja prava korišćenja. Međutim. (3) površini i (4) lokaciji. U tom smislu. Pri proceni vrednosti zemljišta treba prvo izvršiti identifikaciju ukupnog zemljišnog fonda prema: (1) vrsti zemljišta (građevinsko. prema Zakonu o računovodstvu. Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskaciji i zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. poljoprivredno). Dokumentaciona osnova za navedeno su posedovni listovi (izvodi iz katastarskih knjiga). pre svega Zakonom o građevinskom zemljištu i odgovarajućim opštinskim propisima. kupoprodajni ugovori. odnosno od činjenice da su vlasništvo (pravni aspekt). po nabavnoj vrednosti. a ne i otuđivanja zemljišta. najniža.

Ona za ukupni fond kojim raspolaže preduzeće iznosi 24. Procenjena vrednost zemljišta.Katastarska opština. što ee detaljnije prikazuje u Prilogu 1 .prema podacima o ugovorenim prometnim cenama ili prosečnoj ugovorenoj prometnoj ceni dobijenoj od uprave prihoda. 83 .952 m2)./m2) Ulica ….gradsko građevinsko zemljište. Preduzeće "ABC" u postupku procene izvršilo je identifikacija ukupnog fonda građevinskog zemljišta sa kojim. s obzi2 Prag cene eksproprijacije koriguje se do prometne cene na lokalitetu . izračunata vrednost ne odražava u potpunosti realnu vrednost procenjivanog građevinskog zemljišta koje se.metodologija i primeri - cira cena za pojedine kategorije koje se navode u Zakonu kao: .. .. Sledeći primer ilustruje procenu vrednosti građevinskog zemljišta.600 Kao što je napomenuto. površina..95250 Red. br. posednik. br. na koje polaže pravo korišćenja prema Zakonu koji reguliše svojinska pitanja. što je prikazano i u narednoj rekapitulaciji.. broj parcele.397.600 dinara. 79 ari i 52 m2 (487.građevinsko zemljište u građevinskom području. Njegova površina iznosi 48 ha. . na dan…. odnosno.487. na građevinskom zemljištu u posedu pravnih lica. Međutim. polaznu osnovu pri proceni građevinskog zemljišta čini vrednost utvrđena na osnovu cene zemljišta koja se koristi prilikom eksproprijacije (svaki grad i opština ove cene zemljišta po posebnoj metodologiji utvrđuju i objavljuju)2. Ukupan fond građevinskog zemljišta preduzeća "ABC" nalazi se na lokaciji ulica "XY" broj bb i može se kategorizovati kao građevinsko zemljište u građevinskom području. katastarska klasa. Vrednost (din. 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . a koja ne može biti manja od 1% do 2% od prosečne cene 1 m2 stambenog prostora. na procenjenu vrednost građevinskog zemljišta bitno će uticati površina i lokacija zemljišta (vrednost metra kvadratnog zemljišta u građevinskoj zoni grada i njegovoj industrijskoj zoni nije ista. . broj posedovnog lista..397. prema vlasničkom listu raspolaže. računato prema propisanoj ceni od 50 dinara za metar kvadratni. što omogućava da procenjena cena bude i viša. Znači.građevinsko zemljište izvan građevinskog području. Kao sledeći korak u proceni utvrđena je "prag cena" građevinskog zemljišta. LokacijaPovršina (m2) Cena (din.) 24. kao ni vrednost zemljišta u glavnom gradu i građevinskom reonu sela).

na dan …./m2) Vrednost (din. po pravilu. sasvim pouzdan.400 Red. već prema nameni za koju se koristi. PRIMENA METODA PROCENE rom na lokaciju.. br. Procenjena vrednost poljoprivrednog zemljišta može se utvrditi primenom dva pristupa procene: troškovni i prinosni.. korišćenje.. Prinosni pristup u proceni poljoprivrednog zemljišta je.) Ulica ….400 dinara.4. može kategorizovati kao građevinsko zemljište u građevinskom području. koje se vode od strane geodetske službe ili odeljenja koje vodi evidenciju o zemljištu. Međutim. sa aspekta valorizovanja reproduktivnih mogućnosti zemljišta. U tom smislu treba izvršiti agregiranje ukupnog zemljišnog fonda prema katastarskim opštinama i klasama. Prema oceni procenjivača.198 hiljada dinara.596. unapređenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta i Republičkom geodetskom zavodu .(kategorijama) korišćenja.organizacionoj jedinici u opštini u kojoj se nalazi nepokretnost.487. 1. Procenjena vrednost građevinskog zemljišta. 84 . kao i osnovama sticanja. Otuda se. LokacijaPovršina (m2) Cena (din. U konkretnom slučaju vrednost zemljišta je procenjena na 36. poznata je činjenica da se razvrstavanje zemljišta po katastarskim klasama ne vrši prema bonitetu. br..9527536. kao posledica cene od 75 dinara po jednom metru kvadratnom. ..596. događa da proizvodno lošije zemljište na jednom prostoru bude više valorizovano od zemljišta koje se nalazi u drugoj regiji i koje je po produktivnim svojstvima kvalitetnije. Ova evidencija treba da je ustanovljena prema Uputstvu o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivredog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica (obrasci P-1 i E-1) i zajedno sa pratećom dokumentacijom dostavljena Republičkom fondu za zaštitu. Troškovni pristup u proceni poljoprivrednog zemljišta polazi od utvrđene cene zemljišta koja se koristi prilikom eksproprijacije po 1 hektaru. što predstavlja povećanje od 2. načinu . dakle kvalitetu zemljišta. procenjena vrednost ovog zemljišta bi mogla biti najmanje 50% viša od izračunate "prag vrednosti".

organizacionih. Na osnovu zasejane površine za svaku kulturu. postoji određena neizvesnost prihvatanja pojedinih ulaznih parametara. ukupnu zasejanu površinu i iskazuje posebno za svaku godinu i prosečno za ceo posmatrani period. finansijskih i sl. On se dobija izračunavanjem sume diskontovanih bruto dobitaka koji se mogu očekivati u korišćenju zemljišta. na visinu bruto dobitka utiče veliki broj faktora (prirodnih. a njima se pripisuje rezidualna vrednost. odnosno njegova plodnost . Ostvareni srednji prinos po hektaru zemljišta se zatim koristi prilikom obračuna sadašnje vrednosti očekivanog bruto dobitka. bioloških. misli se na bruto dobitak koji se dobija gazdovanjem zemljišta. Zatim se računa koeficijent bruto dobitka kao odnos postignutog bruto dobitka svake pojedinačne kulture u odnosu na najrasprostranjeniju proizvodnju.). Procenjena bruto dobit na bazi prosečno ostvarene setvene strukture je osnova za iz85 . Međutim. izračunava se ukupan broj jedinica bruto dobitka koji se zatim za svaku godinu svodi na jednu jedinicu površine zemljišta. uspostavljanjem odgovarajuće setvene strukture.metodologija i primeri - međutim. utvrđuje se prosečni prinos poljoprivredne proizvodnje za određeni period.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Kada se govori o prinosu zemljišta. Tako dobijena prosečna vrednost jedinica bruto dobiti po 1 hektaru primenjuje se na finansijski rezultat iz obračunske kalkulacije najrasprostranjenije proizvodnje (ukoliko postoje obračunske kalkulacije). Na visinu bruto dobiti utiče i setvena struktura koja se iz godine u godinu menja. odnosno. kao ocenjeni period sposobnosti ovoga faktora da korisniku odbaci prinos. Kako prinos zemljišta ostvaren u jednoj godini obično nije reprezentativan. a njena visina je određena visinom normalne stope povraćaja na uložena sredstva i rizikom.kulturu pojedinačno. Kao period posmatranja za zemljište se može uzeti period i do četrdeset godina. takođe svedena na sadašnju vrednost. ekonomskih. a svakako da veliki značaj pored njih ima na prvom mestu proizvodni potencijal zemljišta. Ponderisana diskontna stopa treba da odražava cenu zemljišta. Na ovaj način se utvrdio finansijski rezultat za svaku proizvodnju . odnosno.bonitet. pa otuda i potreba da se prinos zemljišta računa kao srednja vrednost ostvarenog prinosa u više sukcesivnih godina (po pravilu se uzimaju četvorogodišnji proseci). Suština ovog pristupa svodi se na izračunavanje sadašnje vrednosti budućih priliva primenom izabranog diskontnog faktora. pa je otuda moguće neadekvatno sameravanje produktivnih potencijala zemljišta u konkretnom slučaju.

Primenjujući oba pristupa i utvrđujući pondere za oba metoda. moguće je proceniti realnu vrednost po 1 ha zemljišta. kao i dokazi o pravu vlasništva (ugovor o kupovini. NAPOMENA: Vrednost sopstvenog zemljišta.Prinosni pristup 35.konverzijom u kapital od strane države ili izmirenjem te obaveze ili . kretanje cena poslovnog 86 . treba obuhvatiti sa ostalom imovinom preduzeća čiji se kapital procenjuje. U ovom momentu je bitno da državno zemljište ne treba tretirati kao svojinu preduzeća "ABC" i procenjivati u njegovoj neto imovini . dok procenjenu vrednost državnog zemljišta treba tretirati kao dugoročnu obavezu koja će se izmiriti na jedan od sledećih načina: .Troškovni pristup . Zatim je neophodno da specijalista za procenu građevinskih objekata pregleda građevinsko-tehničku dokumentaciju (projekti.953 19.547 2. Ovaj problem će se svakako zakonskom regulativom rešiti. Nakon definisanja svih ulaznih elemenata izvrši se proračun vrednosti 1 ha zemljišta metodom diskontovanog novčanog toka./ha. pri proceni vrednosti kapitala.kapitalu. okončane situacije o izgradnji objekta).predajom zemljišta nazad državi.4.250 Prihvaćena procenjena vrednost Prihvaćena procenjena vrednost a 1 ha 5. PRIMENA METODA PROCENE računavanje neto sadašnje vrednosti u din. Za procenu vrednosti građevinskih objekata potreban je korektan popis koji obuhvata sve vrste objekata u svojini preduzeća.85 ha poljoprivrednog zemljišta. Na primer: Rezultati procene ukupnog fonda poljoprivrednog zemljišta preduzeća "ABC": u 000 DEM 1.499.402 Knjigovodstvena vrednost Procenjena vrednost: .5 s obzirom da preduzeće "ABC" raspolaže ukupnim fondom od 3. Građevinski objekti. obračun površina.

metodologija i primeri - prostora) i izvrši pregled objekata. U ovu cenu se uključuju troškovi investiciono-tehničke dokumentacije. kvalitet gradnje. treba koristiti pristup uloženih sredstava za sve objekte procenjujući tekuće troškove za izgradnju nekretnina uz odbitak amortizacije (troškovni pristup). gde se podaci koji se koriste za procenu vrednosti kapitala preduzeća od strane eksperata prikupljaju. Vrsta i starost objekata. sadašnje stanje. (2) tržišni i (3) prihodni pristup. Pri proceni mora se voditi računa o 87 . koja se množi ukupnom površinom objekta (pri čemu se vodi računa da li se uzima bruto ili neto površina objekta). analiziraju i zatim predstavljaju u mogućoj formi. klasifikuju. prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. Metodologija procene. je proces sa određenim redosledom. . Na osnovu navedenog. Troškovni pristup u proceni građevinskih objekata. nabavne vrednosti pripadajućih instalacija. specijalista za procenu objekata treba da napravi opis s osnovnim karakteristikama svakog objekta i da pojedinačno proceni svaki objekat. a onda da sačini pregled i rekapitulaciju procenjene vrednosti svih objekata. zasnovan na principu supstitucije.da kupi slobodno zemljište i izgradi sličnu nekretninu (princip uloženih sredstava). Osnovni princip za sva tri pristupa je princip supstitucije koji podrazumeva da bi oprezni kupac imao tri alternativna izbora: . kako bi stekao uvid u njihovo postojanje. podrazumeva da se procenjena vrednost građevinskog objekta utvrđuje na osnovu građevinske cene u momentu procene. utiču na primenjivost svakog pristupa u svakoj pojedinačnoj situaciji.da nabavi sličnu imovinu koja će mu obezbediti sličnu korisnost (pristup poređenja prodaje na tržištu) ili da nabavi imovinu koja će mu obezbediti podjednak prihod uporedivog kvaliteta. Pri proceni vrednosti građevinskih objekata.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . održavanje i sl. koja se obično koristi za građevinske objekte. Postoje tri opšte poznata pristupa koji se koriste kod utvrđivanja vrednosti građevinskih objekata: (1) troškovni pristup uloženih sredstava. s jedne strane i obim i kvalitet dostupnih podataka s druge. troškovi gradnje. troškovi uređenja građevinskog zemljišta. iznosa i trajnosti (prihodni pristup).

kvalitetu gradnje. stepenu amortizovanosti i izgrađenosti infrastrukture. "Vrednost u upotrebi" može da se koristi u proceni opreme. premisa je vrednost u upotrebi ili sadašnja procenjena vrednost. Vrednost u upotrebi odnosi se na vrednost određene imovine. Od specijaliste za procenu se očekuje da proceni vrednost svakog objekta. primesa je vrednost u likvidaciji (redovnoj ili u forsiranoj likvidaciji). godine aktiviranja i reaktiviranja objekata. ako se radi o proceni vrednosti neto imovine. treba definisati premise vrednosti. PRIMENA METODA PROCENE funkcionalnosti. za sva sredstva koja nemaju aktivno tržište. kao što su infrastruktura. 88 . situacioni planovi tehnoloških celina (pogona) sa objektima i infrastrukturom. uzimajući u obzir troškove izgradnje ili nabavke identičnog ili sličnog novog objekta sa teritorije . tj. pre procene. a ne ekonomisti. Postupak procene vrednosti građevinskih objekata od strane specijalista za procenu svodi se na sledeće: Sastavljanje pregleda svih objekata koji sadrži: – – – – spisak objekata po fabrikama ili delovima (pogonima). odražavajući stepen do kojeg ta imovina doprinosi koristi i profitabilnosti biznisa firme.4. zgrade za specijalnu namenu. fabrički kod svakog objekta. Na primer.opštine ili grada gde se objekat nalazi i umanjujući ih za iznos amortizacije. Sa specijalistom za procenu građevinskih objekata. koja treba takođe da bude realno procenjena. za određenu upotrebu i za određenog korisnika. Ako se radi o proceni firme u likvidaciji. međutim može biti korišćen i pri proceni ostalih nekretnina. s obzirom da su to po pravilu lica građevinsko-tehnički obrazovana.

održavanja i većih rekonstrukcija na objektu. specifične konstrukcije. Navedeni termini se mogu objasniti na sledeći način: – Ekonomski vek upotrebe objekata. Rekonstrukcije objekata se moraju detaljno uključiti u procenjenu vrednost objekata. vodeći računa o nameni i konstrukciji objekata. uz konstataciju eventualnog odstupanja od projekta. Kvalitet stanja u kome se svaki objekat nalazi treba utvrditi na bazi ekonomskog veka upotrebe objekata. – – – Na osnovu detaljnih tehničkih podataka. objekte infrastrukture i uređenje zemljišta. Na primer: građevinski objekti. Efektivno proteklo vreme računa se od godine aktiviranja objekta do dana procene. uređenje zemljišta. instalacije van objekta. vrši se grupisanje objekata u određen broj grupa ili celina. efektivno proteklog vremena korišćenja objekata. temelje opreme.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Obilazak i tehnički pregled svih objekata.metodologija i primeri - – – arhitektonsko-građevinske projekte po kojim su objekti izgrađeni i obim izvršenih radova za specifične konstrukcije. određen je (a) svim komponentama amortizovanja (obračunatim po međunarodnom standardima ili pak jugoslovenskim propisima) i (b) stepenom doprinosa tog objekta korisnosti i profitabilnosti posla (biznisa). Objekte trebe prezentirati u tabelarnim pregledima na osnovu njihovih glavnih karakteristika: dužina (m1) ili površina (m2) ili zapremina (m3) ili 89 . Održavanje objekata podrazumeva ulaganje sredstava i rada u meri koja je neophodna za normalno funkcionisanje u skladu sa očekivanim ekonomskim vekom upotrebe.

m2. Cena nove gradnje po jedinici mere za pojedinačni objekat određuje se na bazi izvršenih licitacija za radove sličnih objekata koje su održane u godini procene. šljunak. Vrednost nove gradnje dobija se kao proizvod cene po jedinici mere za novu gradnju i veličine objekata prikazane u izabranoj.4. 90 . Sledeći primer ilustruje procenu vrednosti građevinskih objekata preduzeća "ABC" koja je data u vidu tabele sa obračunom sadašnje procenjene vrednosti ili "vrednosti u upotrebi" i Opisom prvog objekta iz tabele (Upravna zgrada). PRIMENA METODA PROCENE težina (kg). cevi za vodovod i kanalizaciju). reprezentativnoj jedinici mere (m1. radne snage. korigovane statističkim podacima o kretanju cena osnovnog građevinskog materijala u toku iste godine (cement. m3 ili kg). Pomenute podatke objavljuje Savezni zavod za statistiku. troškove izrade tehničke dokumentacije i iznos taksi za dobijanje saglasnosti za tehničku dokumentaciju. a preporučljivo je i u DEM ili u USD. troškove revizije i profita građevinskih firmi. Sadašnja procenjena vrednost je rezultat razlike između vrednosti nove gradnje i vrednosti depresijacije. Za važnije objekte treba uraditi tehničke opise sa svim bitnim karakteristikama. Sve vrednosti treba da su iskazane u dinarima. Cena po jedini mere uključuje cenu materijala. mehanizacije. betonski čelik i valjani čelični profili. limovi. Procenat fizičke depresijacije predstavlja proizvod vrednosti nove gradnje i vrednost fizičke depresijacije.

2 1 I 312456781214182531 12345678910111213 91 .257157.620 Procena vrednosti gradjevins Vrednost nove gradnje kih objekata.1 ∑ 15=13:14 20602.604255.31222.0001.85397.00.080 00 17=12-16 Iznos fizičke depresijacije 442.00II 3.083.6005.206.613501.4902801. 540 % fizičke depresijacije Efektivno proteklo vreme Ekonomski vek upotrebe 14 13 37%19%16%16%16%33%31%31%33%28%33%1 6%33% 35676767673336363340336733 13131111111111111111111111 1.metodologija i primeri - .00 održavanjaProtivpožarna zaštitaKompresornica 2Zgrada I hemijske pripreme vodeKotlarnicaZgrada QA Gradjevinski 14.560 ∑ 594.00 halaSkladište boca za laboratorijuLaboratorija sa I 4.00.664 39..00I 3. 20.50 + 3.504.560265 ∑ .802245.00III 8.296.750368.9381.2501.70749 16=(12×15):1 6.22424.600160.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . mere Težina kg Dužina m' Zapremina m3 Površina m2 12 11 10 9 8007008004508501206506503811014075042 11.200423.335567 792 7 Visina objekta I 2.003.522267. 4.00II atomskim sklo-ništemRadionicaZgrada 2 ⋅ 3.00 (kvaliteta)Kompresornica 1 objekti UKUPNO GRADJEVINSKI OBJEKTI Broj etaža Godina aktiviranja/ reaktiviranja 5 4 Naziv objekta 3 Preduzeće "ABC" Fabrički kod Red.3203.6881.620651.110 8 1.5501.904 19. na dan Cena po jedinici .50 I 3.74338.00.146112.680867.000802.137.9701. br.00.192.20 I 3.800584.u USD Sadanja procenjena vrednost 749.496.7764.4481.50 1983198319851985198519851985198519851985 III 198519851985 3 ⋅ 3. 8.39 9.6322.751466.8501.030212.251.478535.00029.80 6 I 3.00 I 4.50I Upravna zgradaPutnička portirnicaProizvodna 18.000196.068. 6.099933.761 1.

PRIMENA METODA PROCENE PREDUZEĆE "ABC" OPIS OBJEKATA Upravna zgrada Broj objekta u situaciji: Godina izgradnje: Neto površina objekta: Karakteristike objekta: Konstrukcija objekta: 3 1983. U objektu su izvedene instalacije vodovoda i kanalizacije. kako bi mogao da utvrdi procenat njene istrošenosti. specijalista za određenu vrstu opreme. a u mokrim čvorovima su keramičke pločice. ili po linijama ili grupama. izvedeni preko hidro i termoizolacije. serijske proizvodnje. struje i grejanja. Konstrukcija je montažna. eternita i mineralne vune. a u mokrim čvorovima keramičkim pločicama. a vrata su izvedena po JUS-u. Zidovi: Plafoni: Stolarija: Instalacije: Oprema. treba da izvrši uvid u stanje opreme i da oceni pojedinačno.gips ploča. 1. Kvalifikovani procenjivač.gips na plafonskoj konstrukciji je bandažiran i bojen. Zidani deo zidova je malterisan. U postupku procene vrednosti opreme potrebno je raspolagati popisom opreme koja održava stvarno stanje opreme na dan procene. Objekat je fundiran na trakastim temeljima. duplošperovana i bojena.490.00 m2 Objekat je montažni. gletovan i bojen. tehničku i ekonomsku zastarelost. Unutrašnja obrada: Podovi: Podovi objekta su betonski. a završna obrada je vinaz ili tapisom. Osnova objekta je razuđena. Prozori su krilo na krilo. zastakljeni dvostrukim staklom. Sendvič elementi su u kombinaciji knin . tipa "Janj" od sendvič elemenata u drvenom bondruku.4. Montažni panoi su obrađeni tapetima. njenu funkcionalnu. Knin . Bitan 92 . u sali zidovi su obloženi lamperijom.

uslova i rokova prodaje. ta vrednost se koriguje za iznos amortizovanosti opreme (fizičke izraubovanosti. birotehničku. Na bazi procesa poređenja i utvrđivanja međuzavisnosti uzimaju se u obzir i prave se prilagođavanja vrednosti u zavisnosti od vremena prodaje. Najviša cena koju bi investitor bio spreman da plati je nova procenjena vrednost opreme. odnosno proizvodnje ili nabavke nove opreme istih ili sličnih karakteristika. 93 . Procenjivanje vrednosti opreme zavisi od pristupa procene i od svrhe procene. kancelarijsku. moguća su dva metoda: (1) kapitalizovanje ostvarenih rezultata i (2) diskontovanje budućih rezultata.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . troškovni i prinosni pristup. izražene u procentima kao preostala upotrebna vrednost. transportna sredstva itd. Prema prinosnom pristupu vrednost opreme jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih rezultata ostvarenih korišćenjem opreme. fizičkih karakteristika. koje se za uporedivu opremu mogu ostvariti u stvarnim kupoprodajnim transakcijama. Postoje tri tradicionalna. na proizvodnu opremu (i dalje po tehnološkim linijama) i neproizvodnu (laboratorijsku. što sve zajedno za rezultat ima procenjenu vrednost odnosne opreme. npr. računarsku. Međutim.metodologija i primeri - podatak za procenu opreme je i obim korišćenja raspoloživih kapaciteta u proteklim godinama u kojima je ispitivana oprema koja je predmet procene (naročito je važno za proizvodnu opremu).) olakšava specijalisti za procenu sam proces procene opreme. kao i ekonomske. u okviru prinosnog pristupa. funkcionalne i tehnološke zastarelosti). najčešće korišćena pristupa u proceni vrednosti opreme i to su: tržišni. Troškovni pristup podrazumeva utvrđivanje troškova zamene opreme. Grupisanje opreme po njenim vrstama i nameni. U proceni vrednosti. U tržišnom pristupu vrednost opreme se procenjuje na osnovu transakcionih cena.

Sadašnja procenjena vrednost opreme je razumna cena po kojoj imovina može promeniti vlasnika. PRIMENA METODA PROCENE Svrha procene je da se utvrdi preostala upotrebna vrednost. stepen amortizovanosti je određen na bazi odnosa efektivno proteklog vremena trajanja i procenjenog ekonomskog veka upotrebe. Stvarna cena plaćanja u transakciji imovine se može razlikovati od procenjene sadašnje vrednosti zbog dejstva faktora. Utvrđene vrednosti troškova zamene opreme uključuju. koja odražava funkcionalne i fizičke karakteristike opreme. odnosno proizvodnje ili nabavke nove opreme istih ili sličnih karakteristika umanjena za iznos amortizovanosti. Procenjena sadašnja vrednost opreme se utvrđuje umanjivanjem procenjene vrednosti nove opreme za iznos amortizovanosti. istorijski troškovi nedavnih nabavki ili podaci dobijeni od proizvođača i dobavljača. Za utvrđivanje stepena amortizovanosti koriste se dva metoda: (1) prvi podrazumeva utvrđivanje sadašnje procenjene vrednosti. odnosno sadašnja procenjena vrednost opreme. vrste transakcija (npr. i troškove transporta. Ova analiza predstavlja matematičku ocenu faze životnog ciklusa pojedinačne opreme na dan procene.4. odnosno indeksirani originalni troškovi nabavke ili (2) tekući podaci o troškovima. (2) Kada nije moguće pribaviti potrebne podatke sa tržišta. pored tržišne cene mašina i opreme. Prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. odnosno preostale upotrebne vrednosti opreme na bazi istraživanja i analize podataka sa sekundarnog tržišta korišćene opreme istih ili sličnih karakteristika. Poređenjem rezultata dobijenih ovim istraživanjem sa rezultatima dobijenim iz 94 . uz saglasnost obe strane da se razmena obavi. Razlika između utvrđene vrednosti troškova zamene korišćenom opremom i vrednosti nove opreme predstavlja iznos amortizovanosti odnosne opreme. vrednost opreme se utvrđuje na bazi troškova zamene. U cilju upotpunjenja ove analize treba izvršiti i analizu tržišta nedavnih nabavki i cena za uporedive jedinice opreme. U cilju utvrđivanja vrednosti troškova zamene mogu se koristiti (1) revalorizovani. instaliranja i inženjeringa. kao što su pregovaračke sposobnosti strana. kao i stepen zastarelosti opreme. finansijske strukture) i drugih faktora vezanih za konkretnu transakciju.

procena dugoročnih finansijskih plasmana Dugoročnim finansijskim plasmanima smatraju se učešća u kapitalu. Preduzeće: "ABC" Pogon: "X" Namena: Proizvodna oprema .metodologija i primeri - ocene amortizovanosti. dobija se vrednost koja bi trebalo da reflektuje tržišne uslove na dan procene. Stalna imovina . dugoročne hartije od vrednosti. otkupljene sopstvene akcije i ostali dugoročni plasmani.400 5. remonta i sl. učešća u kapitalu predstavljaju vlasnički interes u drugom pravnom licu u vidu portfelja akcija i u vidu udela u kapi95 .2.700 1985. Procenjuju na osnovu detaljnih specifikacija. u najkraćem dâ opise opreme. Njihova realnost se ocenjuje na osnovu indikacija o mogućnosti postizanja efekta zbog kojih su sredstva i plasirana. kao i da sačini liste i rekapitulacije procenjene opreme sa sledećim podacima.1. Pogon "X" 2. Rekapitulacija procenjene vrednosti opreme. 14. na dan …. 4... nomenklaturu. težinu ili zapreminu ili temperaturu. proizvođača.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . ocenu stanja održavanja. Lokacija 1. Na primer. model.u USD Preostala Realna procenjena Inventarni Opis opreme amortizacija Fabrički broj Nova nabavna vrednost Godina Proizvođač Tip/model broj Količina vrednost proizvodnje (sadašnja procenjena vrednost) Red.500 8. 10. dimenzije. tako da daje za svaku mašinu: tehničke karakteristike. prvenstveno proizvodne opreme. popisa i informacija o preduzećima. I za procenjenu opremu specijalista za procenu opreme treba da.3. bankama i ostalim institucijama u koje su izvršena ulaganja. materijal od kojeg je proizvedena mašina. Pogon "Y" 1031 1 StrugFAMTES-3 645 1 Brusilica METALNA HT-350 4671 55 1980.500 Za proizvodnu opremu procenitelj ide i u veći broj detalja za svaku liniju i njene delove.900 4. br.800 6. krediti sa rokom dospeća preko godinu dana od dana činidbe.

s namerom da ih preduzeće drži na duži rok u cilju ostvarivanja zarade: dividende. što procenitelj treba da prihvati i uvaži. Na primer: (a) Eksterna dugoročna finansijska ulaganja preduzeća "ABC". na dan procene. ukoliko oceni da su potrebne. Ulaganja u preduzeća "XY".758 Predložene korekcije Ispravka vrednosti(3. ako revizorskog pregleda nema. Beograd484 UKUPNO806 2. Beograd215 UKUPNO690 3. po kom kursu (ako se radi o plasmanu u devizama). kome je plasiran. Beograd475 "MV". onda procenitelj sam mora da izvrši detaljno ispitivanje svakog pojedinačnog dugoročnog finansijskog plasmana: gde i u šta je plasiran. PRIMENA METODA PROCENE talu.000 dinara 1. Svojim postupcima revizori daju ocenu vrednosti i realnosti povraćaja ovih plasmana.262 Prema bilansu stanja UKUPNO 4. Međutim. ispravke ili uvećanja.4. kupljene obveznice i sve druge pribavljene hartije od vrednosti.496 96 . Dugoročne hartije od vrednosti uključuju akcije i druge vlasničke certifikate do 10% u kapitalu drugih pravnih lica. treba da sastavi rekapitulaciju procenjene vrednosti uz prethodne korekcije: otpise. Beograd13 Banka "C". Dugoročni finansijski krediti Dugoročni krediti preduzećima2. Ulaganja u banke Banka "A". itd. učešća u dobitku. kamate i sl. Ukoliko se ne mogu očekivati plasirani efekti.211 Dugoročni krediti ostalima1.051 UKUPNO 3. određeni plasman se mora delimično ili u celini otpisati.262) Korigovano stanje na dan procene1. uz koje uslove. sastoje se od: . Pri proceni vrednosti finansijskih ulaganja veoma je koristan prethodno obavljen revizorski pregled (potpun ili delimičan) finansijskih izveštaja od strane nezavisnih revizora. Po završenim pojedinačnim procenama. Beograd309 Banka "B".

Zalihe se procenjuju na osnovu izvršenog popisa stvarnog stanja svih vrsta zaliha. 97 . Procena vrednosti obrtne imovine Prema šemi bilansa stanja u obrtnu imovinu svrstavaju se zalihe. Ostala ulaganja Preduzeće "X".119 hiljada dinara procenitelj na dan procene treba da uveća vrednost dugoročnih finansijskih ulaganja koja će nakon toga iznositi 8. Beograd Banka "B".000 dinara 1.4. smanjenje ovih ulaganja.056 hiljada dinara na ulaganja u Banku "A" se odnosi 4. Iako su aktivna vremenska razgraničenja posebno izdvojena. kratkoročna potraživanja. a s obzirom na neizvesnost naplate ovih kredita procenitelj predlaže 100% ispravku vrednosti.056 3. (b) Dugoročna finansijska ulaganja se mogu i uvećati. 4. što preduzeće nije usaglasilo i evidentiralo. Za iznos od 3. gotovina i gotovinski ekvivalenti (hartije od vrednosti).119 8. tj. Nakon detaljnog ispitivanja dokumentacije i konsultacije s merodavnim licima.111 hiljade dinara ili 81%. dugoročna finansijska ulaganja preduzeća "MN" sastoje se od: .175 hiljada dinara. Polaznu osnovu za procenu vrednosti zaliha materijala.1. Beograd Stanje u bilansu Korekcije (uvećanje) Korigovano stanje 4.192 1 844 UKUPNO 864 5. Na osnovu pismenog obaveštenja Banke "A" od 15.19… (o Rasporedu revalorizacionih rezervi iz 19… i 19… godine) izvršeno je povećanje dugoročnih ulaganja u banku za 3. Ulaganja u banke Banka "A". po osnovu izvoza u inostranstvo. pri proceni moguće ih je uvrstiti u obrtnu imovinu. Beograd 2.2.262 hiljade dinara predstavlja dospele a nenaplaćene iznose potraživanja po dugoročnim robnim kreditima.12.metodologija i primeri - Iznos od 3.119 hiljada dinara.111 35 46 UKUPNO 4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Na primer.175 Od ukupnog iznosa od 5. Beograd Preduzeće "Y". Beograd Banka "C".

Takođe.) Podrazumeva se da je pri ovom otpisu neophodna pažljiva procena specijaliste za procenu. napominje se da su ovi proizvodi uglavnom uskladišteni na otvorenom prostoru. ovaj izvoz nije realizovan. usled veoma oštre konkurencije konkretnog proizvoda sa relativno velikom ponudom i niskim cenama (naročito iz pojedinih azijskih zemalja). rizik od nestandarnog kvaliteta i reklamacije po tom osnovu. Uz to. visoki troškovi transporta konkretne proizvodnje do zemlje uvoznika. godini. po bilo kom osnovu i nezavisno od protoka vremena. zbog nestandardnih dimenzija.4. Na primer: Na zalihama gotovih proizvoda preduzeća "ABC" na dan procene zatečene su zalihe gotovih proizvoda proizvedenih u 1992. a koje su namenjene izvozu. Procenjeno je da je mala verovatnoća da će se navedeni proizvodi izvesti i nakon otklanjanja objektivnih razloga zbog sledećeg: malo je verovatno da će se obnoviti veza sa kupcem sa kojim je zaključen ugovor o izvozu. (Ovo je i u saglasnosti sa bilansiranjem zaliha prema novom Zakonu o računovodstvu. 98 . sitnog inventara i robe čine vrednosti nabavke istih ili sličnih vrsta zaliha. Ove zalihe se nisu mogle realizovati ni na domaćem tržištu. PRIMENA METODA PROCENE rezervnih delova. u postupku procene treba izvršiti otpisivanje zaliha po osnovu njihovih stvarno nastalih smanjenja upotrebnih vrednosti. Iz objektivnih razloga u privredi. Za zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje polaznu osnovu za procenu čini cena koštanja koja ne može biti viša od neto prodajne cene. a ne u preduzeću. što se u izvesnom stepenu može odraziti na njihov kvalitet. jer nerealno obezvređivanje zaliha dovodi do latentnih rezervi. nije moguće iskoristiti navedene gotove proizvode kao materijal za ponovnu proizvodnju drugih dimenzija. S obzirom da se procenom žele postići što realnije vrednosti zaliha kojima preduzeće raspolaže. Dosadašnja praksa je bila obaveza linearnog otpisivanja zaliha po kriterijumu vremena provedenog u preduzeću. zbog prirode ovog proizvoda.

433 hiljade dinara.840 29 52 850 8.694 Nakon eliminacije internih potraživanja od 6.433) Procenitelj takođe navodi da je u Prilogu dat detaljni popis svih vrsta zaliha. Vrste zaliha Sirovine i materijal Rezervni delovi Sitan inventar Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba UKUPNO Stanje po popisu 1. Ova potraživanja mogu se uvećati za iznos kamate ili smanjiti za iznos otpisa. Kratkoročna potraživanja i ostala kratkoročna ulaganja prethodno treba da su detaljno popisana i u vidu specifikacija usaglašena s dužnicima. 6. 5.840 29 52 850 6. Procenitelj je na osnovu detaljnih popisa i procene sačinio sledeću rekapitulaciju.122 139 11.627 hiljada dinara. 3.000 dinara Kupci u zemlji Kupci u inostranstvu Potraživanja od uvoznika UKUPNO 17. potraživanja od eksternih kupaca iznose 17.433) (1.235 37 4. 1. Pregled stanja zaliha preduzeća "ABC". Ispravka vrednosti po- 99 .589 (1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .679 139 9. specijalista za procenu zaliha predlaže da se izvrši 100% otpis vrednosti ovih zaliha. Time će se zalihe gotovih proizvoda svesti na njihovu realnu vrednost. s tim što se na ova poslednja primenjuje realan kurs za valutu u kojoj su izražena.000 dinara Procenjena vrednost 1. br.422 21. Na primer: Preduzeće "ABC" ima na dan procene sledeće stanje potraživanja: . Red.022 Korekcija procene .407 hiljada dinara. Pri proceni se ocenjuje mogućnost naplate na osnovu starosne strukture potraživanja i na osnovu informacija o dužnicima i njihovoj sposobnosti izmirenja duga. na dan ….metodologija i primeri - Shodno navedenom. 2. Na isti način se procenjuju potraživanja u zemlji i inostranstvu. što iznosi 1. 4.

te neto potraživanja na dan 31.575 (2. Svakako da procenjivač treba i za procenu ove kategorije sredstava da raspolaže popisima i analitičkim specifikacijama.340) 15.608 37-37 4.067 hiljada dinara.000 dinara Eliminisanje Propisani bilans stanja internih potraživanja Bruto IspravkaNeto 19.340) 21.199X godine iznose 15. Gotovina u stranoj valuti procenjuje se po realnom kursu strane valute. Pregled potraživanja od kupaca na dan procene .287) 12. (2) hartije od vrednosti kao gotovinski ekvivalent (ako su neposredno unovčive) procenjuju se po nominalnoj vrednosti i (3) plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala procenjuju se najmanje u visini vrednosti izvedene iz cene plemenitih metala na svetskom tržištu.340) 10.u 000 dinara 141 93 14 248 Za ovaj iznos procenitelj će izvršiti korekciju potraživanja.407 (2.819 hiljada dinara. 100 .034 (2.340 hiljada dinara. Gotovina i hartije od vrednosti za procenu su vrlo jednostavni: (1) vrednost gotovine jednaka je iznosu na žiro-računu i u blagajni preduzeća.067 S obzirom da smo raspolagali starosnom analizom potraživanja od kupaca.3 godine preko 5 godina UKUPNO .235 Kupci u zemlji 37-37 Kupci u inostranstvu Potraživanja od izvoznika 4.422. tako da realna vrednost prispelih potraživanja na dan procene iznosi 14.287) 17.422 (4.4. PRIMENA METODA PROCENE traživanja od kupaca je obezbeđena u iznosu od 2.340) 17. su ostvarena potraživanja u iznosu od 248 hiljada dinara. a prema sledećem: Starosna analiza potraživanja od kupaca na dan procene Godine do 2 godine 2 .422-4.4.694 Ukupno: Eksterni kupci Bruto Ispravka Neto (4. utvrđeno je da od ukupnog iznosa potraživanja.12.422 24. duže od jedne godine.948 (2.

Otpis može da usledi i za vrednosti koje su pogrešno iskazane na ovoj poziciji u bilansu. Sa stanovišta realno iskazanog finansijskog stanja preduzeća. Aktivna vremenska razgraničenja se procenjuju slično potraživanjima. U našem daljem izlaganju pretpostavljamo 101 .000 dinara Blagajni Žiro-računu Deviznom računu Deviznim akreditivima Ostalim novčanim sredstvima *) UKUPNO 17 32 6 74 114 243 *) Ostala novčana sredstva sastoje se uglavnom od depozita neisplaćenih zarada i depozita za bolovanja preko 30 dana. Ukoliko ovaj iznos odstupa od realnosti.5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .2.metodologija i primeri - Na primer: Novčana sredstva preduzeća "ABC". Kao i kod procene potraživanja i kod obaveza procenitelju će znatno biti olakšan posao. na osnovu detaljnih popisa i specifikacija ocenjuje se realnost iznosa iskazanog na ovoj poziciji u bilansu stanja. Ona mora biti korektno izvedena. sastoje se od novčanih sredstava u sledećim oblicima: . ukoliko je pre procene izvršen revizorski pregled. tj. Na primer: Preduzeće "ABC" je na poziciji Aktivnih vremenskih razgraničenja u bilansu stanja razgraničilo zarade i naknade zarada (prema odnosu fakturisane i naplaćene realizacije. kako bi sve obaveze preduzeća bile obuhvaćene procenom. Procena vrednosti obaveza U proceni vrednosti obaveza prvi korak je njihova identifikacija.1. što je u skladu s propisima) u vrednosti od 1. vrše se odgovarajući otpisi. ovaj iznos pri proceni treba da se otpiše i umanji vrednost Aktivnih vremenskih razgraničenja za taj iznos.430 hiljada dinara. 4. na dan procene.

koje takođe moraju biti obuhvaćene procenom. što se iz ugovora ili zaključnica može utvrditi. kao i uticaja na visinu obaveza iskazanih u bilansu stanja. rokovima. potrebno je utvrditi iznose dospelih anuiteta . Ako se procenjuju dugoročne obaveze.visinu rate. preduzeće "ABC" na dan procene ima sledeće obaveze u bilansu stanja: .055. mora se koristiti realan kurs valute u kojoj su te obaveze izražene. zatim utvrđivanjem iznosa datih garancija. na dan procene.000 dinara 398. Ukoliko se radi o proceni obaveza prema poveriocima u inostranstvu. Pasivna vremenska razgraničenja tretirana su kao kratkoročne obaveze.497 Dugoročne obaveze 2. Znači. PRIMENA METODA PROCENE da nema revizorskog pregleda i da procenitelj sam vrši pregled i analizu svih obaveza i njihovu procenu. odnosno potencijalnim obavezama. tj. Na primer. u slučajevima kada nije vršena nezavisna revizija pre procene.4. Procenitelj pregledom i analizom svih obaveza mora da proceni iznos potencijalnih obaveza koje treba pretvoriti u stvarne obaveze (sagledavanjem sporova u toku i mogućeg ishoda tih sporova. poreklu. da ih analizira i da u obrazloženju procene vrednosti sačini sledeće preglede: 102 . odnosno detaljne specifikacije prema poveriocima.846 Kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja 39. Datim primerom prikazana je procena vrednosti kratkoročnih i dugoročnih obaveza od strane procenitelja. kao potencijalnih stvarnih obaveza).321 Procenitelj treba da na osnovu ugovora. procenitelju je neophodno i sledeće: popisi. pored informacija iz bilansa stanja o visini obaveza kratkoročnih i dugoročnih. faktura i popisa identifikuje sve vrste obaveza. Posebna pažnja mora biti posvećena neregistrovanim. obračun kamate.

tj. dopunske informacije.12.544 YU DIN / 000 159.Tabele P-2/A i P-2/B) UKUPNO 226.996 1.497 hiljada dinara sastoje se od: .496 Kredita od banaka u zemlji 223.497 Oročeni ulozi iskazani su u USD i odnose se na uloge: Preduzeća Preduzeće "A" Preduzeće "B" Preduzeće "C" Preduzeće "D" Preduzeće "E" UKUPNO (Prilog .u 000 dinara 118. Za svaku kategoriju navedenih obaveza u posebnom prilogu dati su detalji.345 172.852 Kredita od banaka u inostranstvu UKUPNO 398.354 1.12.344Dospela a neplaćena glavnica 108.004Nedospela glavnica (dospeva u 199X i 199X godini) (Prilog .149 Oročenih uloga stranih lica 2.199X godine i to: .758 hiljada dinara.u 000 dinara 172. kao na primer: USD / 000 30.631 4.199X godine u iznosu od 398.740 1.metodologija i primeri - A) Dugoročne obaveze Dugoročne obaveze na dan 31.Tabela P-9A) Dugoročni krediti od banaka u zemlji i inostranstvu obuhvataju glavnicu duga na dan 31.348 Dospele kamate po osnovu ovih kredita iskazane su kao kratkoročne obaveze u iznosu od 72.097 924 264 263 33.149 103 .079 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

199X kursne razlike Valuta Konto Kreditori Oznaka Iznos Kamatna stopa 4130067 4130067 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150041 4150084 4150084 4150084 4150084 Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka "A" "B" "C" "E" "F" "M" "N" "R" "X" "Y" "Z" "P" "S" "XY" 840 756 280 840 40 280 840 840 840 840 280 840 280 840 210.452 35.125 1 2 5.079 1.537 53.603 448 160 152 14 2 4.12.004 47. Za kredite u stranim sredstvima plaćanja Banka "A" Banka "B" Banka "C" UKUPNO 47.290.233 7.706 5.603 448 35 757 4.348 Preduzeće "ABC" Tabela P-2/B Pregled dospeća obaveza po dugoročnim kreditima po godinama .561.501 14.108 8.783 552 117 1.078 26.000 21.603 21.769 6.520 27.061.581 UKUPNO 339.533 87.316 12% 12% AKA+1.537 53.723 9.073 7.4.419 140.847 6.820 226.199X u 000 dinara u 000 dinara Otplatni period u godinama Pozitivne kursne Negativne Otplata razlike do 31.199X 31.750. na dan … Promene na kreditima u Glavnica duga toku obračunskog Glavnica duga perioda 01.125 2 2 Libor L+1.861 3.807 110.635 3 8.199X 199X 199X 199X 199X 199X Posle 20.420 16.211 9.380 12.u 000 dinara Kreditori Dugoročni deo Dinamika dospeća ostatka duga / glavnice po godinama obaveza na dan 31.375 123 3.452 38.620 108.12.371 130.266 111.847 6.157 53.385 6.983 1.667..883 463 166 1.12.400 2.780 3. PRIMENA METODA PROCENE Preduzeće "ABC" Tabela P-2/A Pregled stanja i promena na obavezama po dugoročnim kreditima.977 7.636 8.824 104.375 133 4 3.553.546 988.453 210.193 372.477.847 104 .417 21.203 103.620 54.687 463 996 26.083 4.058 25.01.620 1.

321 2.167 hiljada dinara imaju sledeću strukturu: . a zatim sagledavane potencijalne obaveze koje mogu da se pretvore u stvarne obaveze (po osnovu podnetih tužbi protiv preduzeća "ABC").167 Pri analizi ovih obaveza prvo su eliminisane obaveze iz internih odnosa (saldirane sa potraživanjima iz internih odnosa).199X godine u iznosu od 2.metodologija i primeri - B) Kratkoročne obaveze Iskazane kratkoročne obaveze na dan 31.095. Obaveze prema dobavljačima i za primljene avanse . 105 .343.169UKUPNO1. bila bi zahtevana direktna konfirmacija stanja od dobavljača (naročito od onih u inostranstvu) i tek nakon toga bi se mogao formirati sud o realnosti ovih obaveza.u 000 dinara Obaveze za primljene avanse Obaveze prema dobavljačima (u zemlji.558) Procenitelj mora da se ogradi u proceni obaveza prema dobavljačima jer na osnovu raspoloživih informacija teško je proceniti realnost iskazanih obaveza.12.u 000 dinara StanjeKorekcije Poverilac 31. inostranstvu i za nefakturisanu robu) Obaveze iz zajedničkog poslovanja i prema povezanim preduzećima Obaveze za primljene kredite od banaka u zemlji Obaveze za zarade Ostale kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja UKUPNO 592.285(187.501) Dobavljači za nefakturisanu robu36.333 44.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . u skladu sa standardima revizije.176Dobavljači u inostranstvu604. Da je vršena revizija u punom obimu.630 546.607 750.607(324.057) Dobavljači u zemlji110.095.500 3.031 118.745 39.12.199Xinternih salda Primljeni avansi592.237(511.

Tabela P-2/B) 35.460 hiljada dinara. a koje će se pojaviti u narednim godinama.199X. godine (Prilog . što predstavlja eliminaciju salda internih potraživanja i obaveza. 106 .4. Ostale kratkoročne obaveze iskazane u iznosu od 118.246 72.599 hiljada dinara korigovane su iznosom od 39.745 Procenom je utvrđeno da je iznos ostalih kratkoročnih obaveza i pasivnih vremenskih razgraničenja realno iskazan.163 9.500 hiljada dinara predstavljaju kratkoročne kredite koji su realno iskazani na dan 31.Tabela P11).745 hiljada dinara obuhvataju: . PRIMENA METODA PROCENE Obaveze iz zajedničkog poslovanja u iznosu od 535. jer se vrednost dugoročnih rezervisanja procenjuje u visini očekivanih izdataka po osnovu troškova i rizika iz prethodnog poslovanja. koja predstavljaju (prema Zakonu o računovostvu) obaveze za pokriće troškova i rizika proisteklih iz prethodnog poslovanja.758 1. C) Dugoročna rezervisanja.Tabela P-11).734 hiljade dinara iskazane su u realnom iznosu (Prilog . Obaveze prema povezanim preduzećima za kratkoročno uložena sredstva u iznosu od 10. Obaveze za primljene kredite od banaka u zemlji u iznosu od 44.578 118.12. moraju biti procenjena u realnom iznosu. Za procenu dugoročnih rezervisanja treba obezbediti opšti akti preduzeća kojim se reguliše računovodstvo (pravilnik ili metodologija) i ostalu relevantnu dokumentaciju.u 000 dinara Dospele neizmirene obaveze po dugoročnim kreditima Ukalkulisane kamate i ostale naknade po dospelim dugoročnim kreditima Ukalkulisane ostale kamate na kratkoročne kredite Obaveze za poreze i doprinose UKUPNO (Prilog .

287 30.071 (7.287 hiljada dinara dugoročnih rezervisanja i to: .Rezervacija za garantni depozit .0247.Tabele P-10 i specifikacija konta grupe 40) I za procenu ove kategorije bilansa stanja potrebna je detaljna specifikacija.12.199X Povećanje u toku 199X Smanjenje u toku 199X Stanje na dan 31.380 Po bilansu 31.12.287 Specifikacija konta grupe 404 Konto 4040015 .12.199X 107 .381 Rezervacije za garantne depozite 147.620 Stanje na dan 31.990 Povećanje u toku 199X  Smanjenje u toku 199X 6.Ostale rezervacije za radne jedinice u inostranstvu .906 Rezervacije za radne jednice u inostranstvu UKUPNO154.0247.199X PovećanjaSmanjenja 30.u 000 dinara 5.287 (Prilog .880 154.906.199X Povećanje u toku 199X godine je rezultat nastalih kursnih razlika i delom novih obračuna sa garantnim depozitom.817.metodologija i primeri - Na primer: Preduzeće "ABC" u bilansu stanja na dan procene ima iznos od 154. Konto 4040023 .917 29. kao na primer: Preduzeće "ABC" Tabela P-10 Pregled stanja i promena na dugoročnim rezervisanjima Konto 40 Naziv konta Rezervisanja za rizike UKUPNO .461.199X 562.12.u 000 dinara Stanje na dan Promene u toku obračunskog perioda 31.u 000 dinara 6.630 Po bilansu 31.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .608) 147.879.u 000 dinara 126.324.12.880 154.380.

napraviti popise i specifikacije. Treba obavezno pregledati sve sudske sporove koje poverioci vode protiv preduzeća čiji se kapital procenjuje i proceniti ishod tih sporova na osnovu kojih se može zaključiti koje će obaveze pristeći iz tih sporova. izgubljeni sporovi.635. Date garancije.u 000 dinara 3. vrednost kapitala se procenjuje metodom neto imovine tako što se od procenjene vrednosti ukupne poslovne imovine oduzme procenjena vrednost ukupnih obaveza: Na primer. Procena vrednosti kapitala Uz pretpostavku da će preduzeće trajati u neograničenom budućem periodu. a knjižene su na kontu Rezervacija). treba detaljno pregledati.4.987 Procenjena vrednost poslovne imovine (398.081. naknade sudskih troškova. (Na primer.066 kratkoročnih obaveza 108 .137) Procenjena vrednost (procenjena vrednost neto imovine 894. I ove potencijalne obaveze mogu se u određenom momentu i iznosu kvalifikovati kao obaveze koje su potpuno izvesne. mogu se kvalifikovati kao izvesne.1. 4. PRIMENA METODA PROCENE Povećanje u toku 199X godine je usledilo zbog kursnih razlika i delom iz novih obračuna u kojima je bila rezervacija. čiji se kapital procenjuje. iako su potencijalne.6. naknade štete. Smanjenje u toku 199X godine je takođe rezultat postojanja kursnih razlika i delom novih obračuna usled kojih je došlo do skidanja sa rezervacija (zbog knjiženja kooperantskih situacija koje nisu bile obuhvaćene u prethodnim obračunima. prikupiti informacije o dužnicima kojima je preduzeće. preduzeće "ABC" ima sledeće procenjene vrednosti: .2. D) Potencijalne obaveze treba da pri proceni budu detaljno analizirane i kvantifikovane u realnom iznosu kao stalne ("čvrste") obaveze. garant. iako se vanbilansno prikazuju.497) Procenjena vrednost dugoročnih obaveza (154. Ovakve obaveze.) Za procenu ovih obaveza procenitelj mora da konsultuje pravne eksperte.287) Procenjena vrednost dugoročnih rezervisanja kapitala Procenjena vrednost (1.

Proizvodi 3.2. Dati avansi 3.291 Korekcije procene .074 1. Roba III Zalihe (1+2+3) 1.12. Oprema i ostalo Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost I Materijalna ulaganja (1+2+3) 4.158 8.136 487. Na primeru preduzeća "ABC" dat je korigovan bilans stanja na dan procene na sledećoj šemi.074 1.733 428.815 15 5.703 396 5. Kupci u zemlji 4.356 8.004 91.928 5. Ulaganja u hartije od vrednosti II Dugoročna finansijska ulaganja (4+5) A) Stalna sredstva (I+II) 1.740 244.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .869 (13) (185) (198) (198) 428.177 25 158 3.207 337.1.943 679.575 19 583 3.868 294. Sastavljanje bilansa stanja na dan procene Na osnovu procenjenih vrednosti svih kategorija sredstava i izvora. Uložena sredstva u banke 5.792 202.052 92.684 15 5.575 19 583 3. Materijal.473 673.943 250.u 000 dinara Procenjena vrednost 2. rezervni delovi i sitan inventar 2.177 25 158 3.627 2. Novčana sredstva i hartije od vrednosti 2.051 41.671 184. U tom bilansu treba da budu prikazane sve korekcije stanja iskazane po knjigama na dan procene.690 211 5. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 3.199X (Vrednost neto imovine) AKTIVA 1. Preduzeće "ABC" BILANS STANJA NA DAN 31.metodologija i primeri - 4. Potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5. Zemljište 2.335 687.207 191.533 259. Ostala kratkoročna potraživanja i AVR IV Kratkoročna potraživanja (1+2+3+4+5) V) Obrtna sredstva (III+IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) Stanje po knjigama 2.183 149.7. sastavlja se bilans stanja.869 428.758 2.962 109 .928 5.

Na primer: Preduzeće "MN" ima takvu situacija. može doći i do smanjenja knjigovodstvene vrednosti kapitala.040 1. 8. PRIMENA METODA PROCENE Preduzeće "ABC" BILANS STANJA NA DAN 31. 110 . 3.601 36.907 16. 7.361 2. Primljeni avansi Dobavljači Kratkoročne obaveze iz zajedničkih poslova Obaveze za zarade Obaveze prema povezanim preduzećima Krediti od banaka u zemlji Ostale kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 222.089 208 POSLOVNA PASIVA (I+II) 259.u 000 dinara KorekcijeProcenjena procenevrednost 428.089 208 .361 2.637 2.601 hiljada dinara U navedenom primeru bilansa stanja procenjena vrednost kapitala je veća od knjigovodstvene za 428. nije pravilo da se procenom mora povećati kapital iskazan u bilansu prema stanju iz knjigovodstva. Naprotiv. 5.637 2.473 642 4.365 8.671 651.040 1.671 hiljadu dinara.473 642 4.199X (Nastavak) (Vrednost neto imovine) PASIVA I Kapital II Kratkoročne obaveze 1. usled korekcija vrednosti imovien na niže ili pak obaveza na više.930 36.671 687.907 16.962 Vrednost neto imovine = 651.365 8.291 428. 4.12.4. Međutim. 6. što ilustrujemo bilansom na dan procene na sledećoj šemi. 2.

Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 5.124 314. Ostala kratkoročna potraživanja 6.727 1.273 11 B) Obrtna sredstva (IV + V) POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Kapital II Dugoročne obaveze 1.208 10.429 294.161) 42.305 7.272 89. Krediti u inostranstvu III Kratkoročne obaveze 1.284 78. Materijalna ulaganja u pripremi 5.246) 77.272 POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 797. depoziti i kaucije 2.756 77. Dobavljači u inostranstvu 4. Ostala kratkoročna finansijska ulaganja 5. Oprema 4.291 153. Građevinski objekti 3.403 797.718) (53) (53) (83.598 (134.857 36. Zemljište 2.272 24.048 9.653) 53 (134. Potraživanja iz zajedničkog poslovanja 4.195 24.750 579.894 50 54 2.911 11.844 251.585 0 (6.651) (82.12.metodologija i primeri - Preduzeće "MN" BILANS STANJA NA DAN 31.585 42.708 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .894 50 107 2.844 0 1.598 (218.571 513. Aktivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 16.794 29 2. depoziti i kaucije 2. Obaveze za zarade i ostale kratkoročne obaveze 7.581 441.273 134.208 92. Avansi.199X (Vrednost neto imovine) AKTIVA I Nematerijalna ulaganja II Materijalna ulaganja 1.286 0 (261.576) 579. Dati depoziti i kaucije 2.844 194.046 251.870) 35.022 351.407 77.543 (126.885 hiljada dinara 111 . Dobavljači u zemlji 3. Avansi.218 1. Obaveze za kratkoročne kredite 181.u 000 dinara Procenjena vrednost 16.653) (218.923) (134.430 16.530 1.717 Korekcije procene (83.447 29 2.229 2.022 Vrednost neto imovine = 89.056 581 1.706) .500 1.956 21.571 597.844 532.430 16. Avansi za materijalna ulaganja III Dugoročna finansijska ulaganja 1. Kratkoročne obaveze iz zajedničkog poslovanja 6.429 194.625 11.056 581 1. HOV i novčana sredstva 7.576) 46.229 2.956 156. Ulaganja u hartije od vrednosti A) Stalna sredstva (I + II + III) IV Zalihe V Kratkoročna potraživanja i novac 1. Kupci u zemlji 3.897 53 1.708 12.048 9.844 616.596 161.885 294.

ukoliko bi se poslovanje nastavilo. PRIMENA METODA PROCENE 4. Likvidaciona vrednost predstavlja donji limit. Ukoliko se konsoliduju podaci o rezultatima poslovanja i upotrebe za procenu. U takvim slučajevima se preporučuje vrednovanje nerentabilnih delova primenom metoda likvidacione vrednosti. novim Zakonom je propisan i metod likvidacione vrednosti. a rentabilnih prinosnim metodom. odnosno vrednost koja više odgovara realnosti. Iako bi. Na primer. METOD LIKVIDACIONE VREDNOSTI Pored prinosnog metoda i metoda neto imovine. Tada se obe vrednosti.4. pa ono više vredi "mrtvo" nego "živo" (kad posluje. 112 . Tada likvidaciona vrednost preduzeća može biti i njegova maksimalna vrednost i za vlasnike jedini upotrebljiv indikator vrednosti. od kojih neki dobro posluju. tj. bio bi niži u poređenju sa vrednošću sredstava kojima preduzeće raspolaže. ako veliko preduzeće (holding) ima svoje delove (zavisna preduzeća). a pojedini posluju s gubitkom. tada će gubici nerentabilnih delova smanjiti rentabilnost celog preduzeća i ono će manje vredeti nego što je realno. dok su drugi za nastavak rada. Zato se i koristi u procenama kao kontrolna veličina. a smanjuje kapital). Ovaj metod ima naročitog značaja u sledećim okolnostima: projektovani neto novčani tok. na prvi pogled. dovoljno bi bio nizak da bi likvidaciona vrednost bila skoro jednaka prinosnoj vrednosti. najnižu vrednost kapitala. projektovani neto novčani tok. mogu uzeti u obzir prilikom zaključivanja o vrednosti preduzeća. te kao takva može služiti i kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. prinosna i likvidaciona. U takvoj situaciji neki vlasnici preferiraju likvidaciju. on može biti primenjen i u drugim situacijama. ukoliko bi se poslovanje nastavilo.3. Zatim je potrebno takve vrednosti sabrati i dobiće se veća vrednost celog preduzeća. metod likvidacione vrednosti trebalo primenjivati samo u preduzećima koja su suočena sa prestankom svog rada.

U primeni metoda likvidacione vrednosti potrebno je obezbediti posebne procenjivače . izračuna likvidacionu vrednost kapitala (vrednost likvidacionog ostatka). Pri proceni likvidacione vrednosti procenitelj treba da primeni sledeći postupak.metodologija i primeri - Ukoliko se prinosnim metodom dobije manja vrednost od likvidacione. opreme. umanji bruto likvidacionu vrednost za direktne i indirektne troškove. doda dobit ili oduzme gubitak tokom likvidacionog perioda.specijaliste za procenu vrednosti. sledeće korake: pribavi bilans stanja na dan procene. utvrdi bruto likvidacionu vrednost.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . sastavi bilans stanja na dan procene. kako nekretnina. prosuđuje da se sredstva najpovoljnije prodaju. 113 . oduzme likvidacionu vrednost obaveza. Procenjivače za procenu likvidacione vrednosti najčešće angažuje sud. proceni pojedinačno sve kategorije bilansa stanja. diskontuje na sadašnju vrednost prethodne iznose. zbog njihove bolje informisanosti o tržišnim vrednostima sredstava. a pouzdano se zna da pripadaju imovini preduzeća. upotpuni bilans stanja (ukoliko je potrebno) sredstvima koja nedostaju. tako i zaliha. zavisno od vremena likvidacije. Upravo iz ovih razloga je u novom Zakonu propisana i primena metoda likvidacione vrednosti. tj. onda je vrednost preduzeća jednaka njegovoj likvidacionoj vrednosti.

može biti prihvaćena kao likvidaciona vrednost. ako ne i niža od njihove cene koštanja. Prema strukturi bilansa stanja. takođe. Treći korak je. zatim ekonomskotehničke zastarelosti i stepen amortizovanosti i održavanja. na čiju će visinu naročito uticati funkcionalnost objekta i mogućnost njegove višestruke upotrebe i korišćenja za druge svrhe. Likvidaciona vrednost zaliha može biti ista. Tu treba uzeti u obzir troškove demontaže i montaže koji bi bili neophodni pri prodaji svake pojedinačne opreme (pri prodaji "na komad"). koju opština pri eksproprijaciji zemljišta nadoknađuje. utvrđivanje vrednosti nije identično metodu neto imovine. a naročito funkcionalnost i sposobnost upotrebe na drugom mestu (posle prodaje). Vrednost bruto imovine preduzeća u postupku procene likvidacione vrednosti se procenjuje na bazi pojedinačnih prodajnih vrednosti u postupku redovne likvidacije. Kod procenjivanja likvidacione vrednosti opreme treba uzeti u obzir. Vrednost zemljišta. Građevinskim objektima treba pojedinačno utvrđivati prodajnu vrednost. Međutim. pored postojećeg tehničko-tehnološkog stanja. podrazumevajući i da potraživanja i obaveze budu procenjeni na bazi realnih mogućnosti naplativosti i plaćanja. i nema potrebe ponavljati ih.4. kao pojedinačne ili kao cene linije opreme. opisu i karakteristikama sredstava. u proceduri identičan sa trećim korakom po metodu neto imovine. zatim specifikacije i ostale dokaze o vlasništvu. s obzirom da odgovara najnižoj ceni. PRIMENA METODA PROCENE Prvi i drugi korak pri proceni likvidacione vrednosti je identičan koracima primene pri proceni metodom neto imovine. što znači da za procenu svake kategorije bilansa treba obezbediti popise stvarnog stanja. procena bi trebalo da se odvija na sledeći način: Nematerijalna ulaganja treba pokušati da se posebno procene i da se posebno prodaju. 114 .

115 . troškovi specijalne prodaje.509.u 000 dinara 522. Obaveze (dugoročne i kratkoročne) treba da budu procenjene u visini realnih mogućnosti njihovih isplata.000Procenjena bruto Umanjivanje bruto likvidacione vrednosti za direktne i likvidaciona vrednost indirektne troškove je sledeći korak u proceni likvidacione vrednosti. troškovi osiguranja i sl. Na prosuđivanje mogu da utiču sledeći faktori: primena zakonskih propisa (ograničenja). tj.000 Novčana sredstva 1.000i ostale obrtne imovine 256. izabere redovnu ili forsiranu (ubrzanu) likvidaciju. zakonski propisani troškovi. kao i da preduzme sve za postizanje maksimalne vrednosti likvidacionog ostatka. potencijalna likvidaciona vrednost nematerijalnih ulaganja. potencijalni uticaj od korišćenja redovne ili forsirane likvidacije. sposobnost preduzeća da likvidira sredstva redovnom likvidacijom. Troškovi kojima se umanjuje bruto likvidaciona vrednost su na primer: troškovi angažovanja komisije koja vrši prodaju imovine.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . porezi (kao direktni troškovi) ili troškovi pravnih usluga. (kao indirektni troškovi). na sledeći način: . Utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti vrši se nakon procenjivanja pojedinih kategorija aktive i prosuđivanja o najpovoljnijem izboru likvidacije.000Procenjena likvidaciona vrednost nekretnina Procenjena vrednost obrtnih sredstava .000 Procenjena vrednost potraživanja 128. vraćanje. tj. Prosuđivanje najpovoljnije prodaje sredstava podrazumeva da procenjivač treba da izabere način likvidacije.zaliha 603.metodologija i primeri - Likvidaciona vrednost dugoročnih finansijskih ulaganja i kratkoročnih potraživanja odgovaraće vrednosti koja će moći realno da se povrati (za uložena sredstva) ili naplati.

4. PRIMENA METODA PROCENE

U našem prethodnom obračunu to iznosi: - u 000 dinara 1.509.000 (213.000) (60.000) 1.236.000

Bruto likvidaciona vrednost iznosi Direktni troškovi likvidacije Indirektni troškovi likvidacije Likvidaciona vrednost (ostatak)

Tokom likvidacionog perioda, u kojem preduzeće može da nastavi sa svojim aktivnostima, treba utvrditi finansijski rezultat i, ako je u tom periodu utvrđena dobit, dodati procenjenoj i prethodno obračunatoj likvidacionoj vrednosti, a ako je utvrđen gubitak - oduzeti ga. Likvidacionu vrednost obaveza treba oduzeti od prethodno obračunate likvidacione vrednosti i time se dobija procenjena neto likvidaciona vrednost kapitala preduzeća.
Na primer (nastavak prethodnog obračuna): - u 000 dinara Likvidaciona vrednost (ostatak) Procenjena likvidaciona vrednost obaveza Procenjena neto likvidaciona vrednost - likvidaciona vrednost kapitala 1.236.000 (1.033.600) 202.400

Zavisno od vremena trajanja likvidacije, u poslednjem koraku moguće je diskontovanje na sadašnju vrednost prethodno izračunatih iznosa. Poslednji korak u postupku procene likvidacione vrednosti je sastavljanje bilansa stanja na dan procene.
Na primer: Preduzeće "LV", na osnovu prethodno izvršenih postupaka procene likvidacione vrednosti, sastavlja sledeći bilans:

116

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

BILANS STANJA NA DAN PROCENE PREDUZEĆA "LV"

(Metod likvidacione vrednosti)
Knjigovodstvena vrednost 1.020.000 (278.000) 742.000 900.600 256.000 128.000 7.000 - u 000 dinara Procenjena Napolikvidaciona mena vrednost

AKTIVA

1. Nabavna vrednost osnovnih sredstava 2. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava I Osnovna sredstva (1-2) 3. 4. 5. 6. Zalihe Potraživanja Novčana sredstva Ostala sredstva

522.000 522.000 596.000 256.000 128.000 7.000

(1)

(2)

II Obrtna sredstva (3+4+5+6) Ukupna aktiva (I+II)

1.291.600 2.033.600

987.000 1.509.000 (3)

PASIVA 1. Dospele dugoročne obaveze 2. Dobavljači 3. PVR I Tekuće obaveze (1+2+3) II Dugoročne obaveze Procenjene obaveze (I+II) III Obaveze za direktne i indirektne troškove likvidacije Ukupne obaveze (I+II+III) IV Kapital (neto likvidaciona vrednost) Ukupno pasiva (III+IV) 66.000 493.600 90.000 649.600 384.000 1.033.600 66.000 493.600 90.000 649.6000 384.000 1.033.600 (4)

1.033.600 1.000.000 2.033.600

273.000 1.306.600 202.400 1.509.000

(5) (6)

117

4. PRIMENA METODA PROCENE

U napomenama je dat obračun procene likvidacione vrednosti pojedinih bilansnih pozicija preduzeća "LV": 1) Osnovna sredstva / nekretnine i oprema
- u 000 dinara Građevine - 10% provizije i drugih direktnih troškova Diskontni faktor (18 meseci, 48%) Oprema - 40% diskont zbog pojedinačne prodaje ⋅ 750.000 (75.000) 675.000 0,49363

333.000

560.000 60% 336.000 80% 268.800 ⋅ 0,70259 189.000 522.000

- 20% provizije i direktnih troškova

Diskontni faktor (9 meseci, 48%) Likvidaciona vrednost stalne imovine

2) Obrtna sredstva - zalihe
- u 000 dinara Stanje po knjigama Gotovi proizvodi Nedovršena proizvodnja Materijal UKUPNO 380.000 150.600 370.000 900.600 Likvidaciona vrednost Objašnjenje

285.000 (25% snižene cene) 15.000 (nemogućnost završetka proizvodnje) (20% diskont zbog škarta) 296.000 596.000

3)

Ukupna procenjena bruto likvidaciona vrednost iznosi 1.509.000 hiljada dinara. Ukupna procenjena likvidaciona vrednost obaveza (kratkoročnih i dugoročnih) iznosi 1.033.600 hiljada dinara. Direktni i indirektni troškovi likvidacije iznose 273.000 hiljada dinara i to direktni 213.000 hiljada dinara, a indirektni 60.000 hiljada dinara. 118

4)

5)

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

6)

Kapital / neto likvidaciona vrednost izračunata je:
Ukupna aktiva Ukupne obaveze Neto likvidaciona vrednost - u 000 dinara 1.509.000 1.306.000 202.400

4.4. ZAKLJUČAK O PROCENI Kao što je ranije pomenuto, metodologija procene obuhvata veći broj različitih metoda. Da bi došli do vrednosti preduzeća, procenjivači obično koriste dva ili više metoda, pa kao rezultat dobijaju više mogućih vrednosti. Zbog toga je, na kraju, njihov zadatak da utvrde kojoj od tih vrednosti je najbliža vrednost preduzeća. To se obično čini ponderisanjem rezultata pojedinih metoda i izračunavanjem ponderisane vrednosti. U fazi pripreme za procenu, procenjivač bi trebalo da izabere više metoda. Neki od ovih metoda će rezultirati boljim a neki lošijim indikacijama o vrednosti preduzeća. Metod koji bolje indicira vrednost preduzeća, trebalo bi da dobije veću težinu prilikom utvrđivanja konačnog rezultata. Međutim, određivanje pondera i ocena rezultata pojedinih metoda sa stanovišta donošenja konačnog suda o vrednosti preduzeća, nije jednostavan postupak. On je podložan uticaju mnogih faktora i zahteva, u značajnoj meri, rasuđivanje procenjivača zasnovano na njegovim saznanjima o preduzeću i okruženju u kome posluje.

Prema novim propisima, kod nas će se procena vršiti primenom dva metoda, tako da će procenjivači biti u situaciji da donose zaključak o vrednosti kapitala na osnovu rezultata svakog od njih. Moguća su dva pristupa u formiranju mišljenja o vrednosti preduzeća. Prema prvom, procenjivač dodeljuje svakoj od korišćenih metoda odgovarajući ponder, izražen u procentima, što može biti ilustrovano na sledeći način:
(u dinarima) Ponderisana vrednost 1.030.400 556.800 1.587.200

Metod Vrednost ⋅ Ponder = Prinosni metod 1.472.000 70% =⋅ Metod neto imovine 1.856.000 30% =⋅ Ponderisana prosečna vrednost 100% =

119

kao i utisak koji se stiče i na osnovu nemerljivih faktora.000 dinara. ukoliko se do konačne vrednosti dolazi ponderisanjem. odnosno faktora koji. nisu mogli biti obuhvaćeni kvantifikacijama u okviru pojedinih metoda. Procenjena vrednost kapitala izražava se u dinarima i u deviznom ekvivalentu. Pored navedenih faktora. u situacijama u kojima prinosni metod rezultira izuzetno niskom vrednošću. biće korišćen samo radi dobijanja indikacije o minimalnoj vrednosti preduzeća. PRIMENA METODA PROCENE Prema drugom pristupu procenjivač subjektivno ocenjuje koji metod ima veću težinu i takav svoj stav opisuje iznoseći potrebnu argumentaciju. odnosno do mišljenja da je vrednost preduzeća približna iznosu od 1. Metod likvidacione vrednosti. premise vrednosti. koji se takođe navodi u pomenutom Zakonu. U vezi sa propisanom primenom metoda procene. Drugim rečima. kvalitet i kvantitet podataka. koji se zasniva na dobroj informisanosti i rasuđivanju. Na taj način on može doći do sličnog rezultata.4. Najverovatnije će biti tolerisana i izvesna odstupanja u 120 . a metod neto imovine kao korektivni. S obzirom da je u novom Zakonu. ostaje izvesna dilema oko primene prinosnog metoda u situacijama u kojima on nije najpogodniji. dominantnu težinu u donošenju konačnog zaključka o vrednosti preduzeća imaće prinosni metod. svrhu procene i definiciju vrednosti. prinosni metod označen kao osnovni. Detaljnije posmatrano. na profesionalni sud procenjivača. procenjivač najčešće ima u vidu: prirodu delatnosti preduzeća i sredstva kojima ono raspolaže. mogu uticati i njegova opšta saznanja o preduzeća. po svojoj prirodi. Ovakavo mišljenje obično je zasnovano na prednostima i nedostacima svakog metoda u konkretnoj situaciji. To znači da će najmanji ponder koji se može dodeliti ovom metodu biti 50%. procenjena vrednost kapitala ne može biti manja od likvidacione vrednosti.600.

kontrolnom interesu u preduzeću. onda je vrednost ovakvog interesa veća od procenjene za odgovarajuću premiju po osnovu upravljačkih prava. Međutim. bitno je da je prinosni metod proglašen osnovnim metodom procene. 121 . Posle donošenja zaključka o vrednosti preduzeća. procenjivač ima još nekoliko važnih zadataka. Prvo. U pojedinim situacijama može biti obračunat i popust na procenjenu vrednost po osnovu odsustva ili reduciranja mogućnosti prodaje vlasničkog interesa. u najvećem broju slučajeva. pre sastavljanja izveštaja o proceni. odnosno nije prihvatljivo prema međunarodnim standardima.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - davanju težine pojedinim metodama. odnosi se na pregled dokumentacije ili informacione osnove koja je korišćena u postupku procene. Ukoliko se radi o upravljačkim pravima ili o tzv. jer. odnosi se na procenu strukture kapitala (vrednosti pojedinih delova kapitala) ili pojedinih vlasničkih interesa. poređenjem dobijene vrednosti sa vrednošću sličnih preduzeća. koji sledi posle donošenja zaključka o vrednosti preduzeća. Drugi zadatak procenjivača. on mora da izvrši testiranje dobijenog rezultata na sledeći način: ponovnom proverom logike i obračuna primenjenih u okviru svakog od metoda. Time se istovremeno prekida sa dosadašnjom praksom forsiranja metoda neto imovine kao osnovnog metoda. on može na najbolji način da odražava vrednost preduzeća. čija je vrednost manja od procenjene za popust usled odsustva upravljačkih prava. Suprotno je kod manjinskog interesa. Treći zadatak procenjivača. proverom dobijene vrednosti iz perspektive onoga ko bi mogao eventualno da je osporava. u slučajevima kod kojih je to opravdano. Procenjivač mora da se uveri: da je ceo postupak procene bio na adekvatan način planiran i da su na njemu bili angažovani odgovarajući stručnjaci. što je u suprotnosti sa osnovnom premisom vrednosti.

kao što su sređivanje dokumentacije. da su u svim fazama procene korišćeni odgovarajući profesionalni standardi za ovu vrstu posla.4. Ustvari. evidentiraju se na pozicijama poslovne imovine. procenjivač ima i niz administrativnih zadataka kojima se završava ceo angažman na proceni vrednosti preduzeća. Razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine. preduzeće treba na osnovu ovog bilansa da svede knjigovodstveno na procenjeno stanje imovine. Na kraju. da se iz radne dokumentacije može videti da je za sve metode procene bilo obezbeđeno dovoljno kvalitetnih podataka. SASTAVLJANJE BILANSA STANJA POSLE PROCENE Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala. obaveza i kapitala. To se postiže knjiženjem utvrđenih razlika na sledeće načine: a) Kada je procenjena vrednost kapitala veća od knjigovodstvene vrednosti. kapitala i obaveza. obaveza i kapitala u poslovnim knjigama preduzeća. ocena performansi stručnjaka koji su bili angažovani na proceni i sl. obaveza i kapitala na dan procene (član 12 Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala). PRIMENA METODA PROCENE da su bili izabrani metodi procene adekvatni specifičnostima preduzeća čija se vrednost procenjuje i da su usklađeni sa svrhom procene. sastavlja se bilans stanja s iskazanim procenjenim vrednostima poslovne imovine. 4. da su svi predviđeni koraci u proceni izvedeni i da su dokumentovani određenim analizama i objašnjenjima.5. razlike koje su identifikovane prema metodu neto imovine. Ovaj bilans treba da posluži za knjiženje procenjenih vrednosti poslovne imovine. evidentira se: 122 .

000 7.000 480.000 650.000 15.000 80.000 113.000 85.000 13.00013.000 Knjigovodstvena vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Ponderisana procenjena vrednost kapitala (Ponder 50% od procenjenih vrednosti.000 225.000 415.00012.000 12.000 80.metodologija i primeri - povećanjem vrednosti nematerijalnih ulaganja (pozicije goodwill) procenjenih po metodu neto imovine.000 650.5000 140.000 7.000 III IV V VI 13.000 480. BEOGRAD NA DAN PROCENE …… Knjigovodstvena vrednost 6. Na sledećem primeru prikazaćemo obe varijante knjiženja: Rezultati procene: Metod Vrednost kapitala u 000 dinara Prva vari-Druga jantavarijanta 350.000 100.000 12.000 107.500 . oba metoda imaju ravnopravan tretman).000 12.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . ili smanjenjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine. tj.000 7.00080.000 500.000 98.050.500 6.000 123 .u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 7.000 260. Način A) BILANS STANJA D.00098.000 98.000 750.000 850.000 7.000 - AKTIVA I Nematerijalna ulaganja (1+2) 1.000 645.000 260. Oprema Dugoročna finansijska ulaganja Zalihe Kratkoročna potraživanja HOV i novčana sredstva Poslovna aktiva II 273.000 850.000 950. Osnovna ulaganja 2. Goodwill Osnovna sredstva 1.000 450.P.000 500.000 350. "ABC".000 550.000 1. Građevinski objekti 2.

000 550. jer se svojinska transformacija tretira kao statusna promena preduzeća. Mišljenja smo da za celokupni iznos negativnog goodwill-a treba umanjiti odmah vrednost osnovnih sredstava.000 850.000 185.4.000 185.000 95.000 750. razlike koje su identifikovane prema metodu neto imovine.000 b) Kada je procenjena vrednost kapitala manja od knjigovodstvene vrednosti3. tretirajući ga kao posebnu poziciju u okviru dugoročnih rezervisanja.000 I II III IV Kapital Dugoročne obaveze Dugoročna rezervisanja Kratkoročne obaveze Poslovna pasiva 650.000 20. evidentiraju se na pozicijama poslovne imovine. kao negativnu komponentu kapitala.000 90. Razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine. kao negativni goodwill (gubitak). Na sledećim primerima prikazaćemo obe varijante knjiženja: 3 Zakon o računovodstvu tretira razliku koja proističe iz niže procenjene vrednosti kapitala i njegove knjigovodstvene vrednosti.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 PASIVA Knjigovodstvena vrednost 350.000 185.000 645. obaveza i kapitala. PRIMENA METODA PROCENE Način A) BILANS STANJA D.000 20. tj. što znači da je bitno utvrditi realnu vrednost i kapitala i sredstava na dan procene. 124 . BEOGRAD NA DAN PROCENE …… (Nastavak) . evidentira se: povećanjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodi neto imovine.000 1.00020.P.000 95.000 20. bez ostavljanja mogućnosti za neke buduće korekcije. Dalje. Zakon predviđa mogućnost odlaganja korekcije kapitala za iznos negativnog goodwill-a (odloženi negativni goodwill).00095.050.000 185. ili umanjenjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine.000 950. "ABC".

000 130.000 50.000 720.000 180.000 12.000 750.000 .metodologija i primeri - Rezultati procene: Metod Vrednost kapitala u 000 dinara Prva vari-Druga jantavarijanta 250.000 150.000 Knjigovodstvena vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Ponderisana procenjena vrednost kapitala Način B) BILANS STANJA DP "ABC".000 150.000 80.000 150. Knjigovodstvena vrednost 2.000 700. niti sme da bude niža od likvidacione vrednosti.000 670.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 2.000 250.000 35.000 130.000 35.000 2.000 230.000 12.000 200.000 250.000 210.000 220.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .000 120.000 171. 125 .000 2.000 60.000 150.000 45.000 720. Oprema 250.000 180.000 210.000 220.000 171.000 180. procenjena vrednost nije bila.000 210.000 36.000 60.000 300.000 318.000 90.000 250.000 AKTIVA I II Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva 1.000 60.000 35.000 150.000 12.000 171.000 275.000 700.000 52.000 NAPOMENA: U svim navedenim slučajevima. BEOGRAD NA DAN PROCENE …….000 200. Građevinski objekti 2.000 12.000 670.000 750.000 III Dugoročna finansijska ulaganja IV Zalihe V Kratkoročna potraživanja VI HOV i novčana sredstva Poslovna aktiva PASIVA I II III IV Kapital Dugoročne obaveze Dugoročna rezervisanja Kratkoročne obaveze Poslovna pasiva 250.000 180.000 130.000 250.

Priprema Izveštaja o proceni 127 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - 5.

s obČesto se zirom da je njegovo sastavljanje uvek skopčano sa rokovima. iako je on jedini dokaz o rezultatima procene. pa je zato veoma važno da on bude pripremljen na odgovarajući način. Tada se u žurbi ne poklanja dovoljno pažnje izveštaju. njihove izjave o nezavisnosti.metodologija i primeri - 5. pisani izveštaj o proceni može ponekad biti korišćen i u situacijama koje nisu u najdirektnijoj vezi sa svrhom procene i namenom izveštaja. ukoliko se preduzeće sa tim složi. a takođe. Tako on može biti osnova za pregovore sa investicionim bankarima ili potencijalnim kupcima. Na osnovu izveštaja se ocenjuje i kvalitet procene. pregled opštih pretpostavki i ograničenja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Priprema izveštaja o proceni izveštaju o proceni u praksi ne pridaje dovoljan značaj. može biti predmet pažnje poreskih organa. Ovakav izveštaj obično ima sledeći sadržaj: Uvod (rezime) Informacije o preduzeću Informacije o grani i o privredi Finansijska analiza preduzeća Pregled metoda procene Primena izabranih metoda Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala Prilog koji uključuje informaciju o kvalifikacijama procenjivača. izjavu zvaničnih predstavnika 129 . Kompletan. državnih agencija i sl.

a koje su inače relevantne za procenu. Uvod. preko značajnijih razvojnih poduhvata. koji prikazuje najvažnije događaje od osnivanja. U uvodu se daje rezime postupka procene i najvažniji zaključak. itd. pravnu formu i svojinske interese. Informacije o preduzeću. Prikaz jakih i slabih tačaka u poslovanju preduzeća. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI preduzeća da su procenjivačima dostavljeni svi raspoloživi podaci o imovini kojom raspolaže preduzeće i sl. jer od nje zavisi da li će cela procena biti tumačena u pravilnom kontekstu. najvažnijim kadrovima.5. kao što su: Datum procene. kome se odmah skreće pažnja na najvažnije činjenice u vezi sa procenom. Obično se ovde daje: Kratak istorijat preduzeća. Prikaz sistema upravljanja sa navođenjem ključnih menadžera. Svrha procene takođe mora biti jasna. Prikaz delatnosti preduzeća sa listom njegovih proizvoda ili usluga. vrednost preduzeća do koje se došlo u proceni. koji mora biti jasno iskazan. 130 . tj. lokacijama. spajanja. Definicija vrednosti mora biti identifikovana i opisana. Obično se uvod formalno piše u vidu pisma rukovodstvu preduzeća. U ovom delu sadržane su informacije o preduzeću koje nemaju finansijski karakter. Prikaz svojinske strukture i prikaz njenih promena u poslednje vreme. organizacionom strukturom. Osnovni podaci o preduzeću u vrlo generalnoj formi treba da ukažu odman na delatnost. konkurencijom. kupcima i ostalim relevantnim podacima. promena vlasništva. pripajanja. dobavljačima. Metodi procene i zaključak o vrednosti preduzeća.

U izveštaju mora biti detaljno prikazan postupak primene svakog od izabranih metoda i to sa svim potrebnim kalkulacijama. Podaci o rentabilnosti i likvidnosti. Pregled metoda procene. Ovaj deo izveštaja bi trebalo da sadrži najvažnije rezultate u primeni izabranih metoda i da prikaže na koji način je izveden konačan zaključak o vrednosti i strukturi kapitala preduzeća. Primena izabranih metoda. Podaci o grani ili grupaciji i mesto preduzeća koje se opisuje njegovom veličinom u odnosu na druga preduzeća. Obično se daju: Podaci o makroekonomskim kretanjima. Ovaj deo posvećen je finansijskom stanju u kome se nalazi preduzeće. Ovo je naročito važno ako izveštaj budu koristili oni kojima rezultati procene ne idu u prilog. na osnovu izveštaja. Ovo je bitno za manja preduzeća čije je poslovanje direktno uslovljeno takvim kretanjima. Podaci o privrednim kretanjima u užem regionu i na lokalnom nivou. 131 . Zaključak. Posebno se prikazuju: Podaci iz bilansa stanja o sredstvima i izvorima sredstava.metodologija i primeri - Informacije o grani i o privredi. Ukoliko su ti obračuni suviše detaljni. Ovaj deo izveštaja sadrži pregled zbivanja u grani ili grupaciji kojoj preduzeće pripada i pregled privrednih kretanja. ukoliko je poslovanje preduzeća osetljivo na promene u opštem privrednom okruženju. pa će. učešćem na tržištu i sl. U ovom delu daje se pregled metoda procene i pregled izabranih metoda sa argumentacijom relevantnom za takav izbor.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . pokušavati da ih osporavaju. oni mogu biti prikazani i u prilogu. Finansijska analiza preduzeća. Računovodstvene i finansijske politike koje se vode u preduzeću.

Prilog sadrži: Izjave procenjivača da nemaju interes u preduzeću koga su procenjivali. Ostale podatke. Ovaj deo ima ravnopravan tretman u izveštaju kao i svi ostali njegovi delovi. pisani izveštaj o proceni trebalo bi da bude zvanično potpisan od strane procenjivača. Pregled kvalifikacija procenjivača. Pregled izvora podataka (dokumentacija i obračuni). odnosno od strane zvaničnog predstavnika firme koja je izvršila procenu. prilog sadrži mnoge informacije bez kojih nije moguće pravilno tumačiti rezultate primenjenih metoda. 132 . kao što su detaljni obračuni i finansijske informacije. Listu globalnih pretpostavki i listu ograničavajućih faktora koji su se javili tokom sprovođenja postupka procene. Zbog toga se ovom prilogu mora posvetiti posebna pažnja. Prema međunarodnim standardima za procenu. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI Prilog.5. Naprotiv. tako da on bude pravilno strukturiran i jasan. To znači da se u njemu ne nalaze samo podaci koji nisu od primarnog značaja za korisnike izveštaja.

metodologija i primeri - Literatura 133 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

: The valuation of Privately Held Businesses. no EC007. 1995. 184192.. Mrđa N..: Harmonizacija prava revizije i revizija u SRJ i EU. Leko V. Illionis.International Association of Agrarian Economists. Leko V. 1986.: Accounting Issues Relating to Transition of Yugoslav Economy . Kotor. Savez računovođa i revizora. Proceedings from XXIII International Conference of Agricultural Economists. Tom.. Zbornik radova "Pravo i privreda".PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Murrin J.metodologija i primeri - LITERATURA Akerson C. XXIV Simpozijum. Appraisal Institute. 1991. Beograd.18th Annual Congress of the European Accounting Association. Keller. 1991. New York. New York. 1993.: Redovni bilans u funkciji revizije i procene vrednosti preduzeća.. Measuring and Managing the value of Companies.John Wiley & Sons. XXVI Simpozijum. Vlahović A. XXI SYMOPIS. Probus Publishing Company. Copeland. USA. (1994): Problemi privatizacije u poljoprivredi Jugoslavije. Computer demonstration session.: Investment Valuation. Griffits J. Zlatibor. Birmingham. Sacramento. Wilson D: Business Valuation... Njegovan Z. 1996. California.. Leko V. 1984. Jack: Valuation: Measuring and Managing the Value of Companies . Damodaran A. 135 .: Računovodstvo u funkciji revizije i procene vrednosti preduzeća. Blackman I. John Wiley & Sons Ltd. 1995.. IAAE . Pratt S. IEP. Cvetanović M. Fort Worth. Leko V. Poznanić V. Brnjačka banja. Tim. Koller T.: Valuation. str. John Wilez & Son's. Murrin. UK. Copeland T. Zlatibor.. 1990. zbornik Agrarna politika Jugoslavije u uslovima tržišnog privređivanja. Beograd. 1990.. Texas.: Procena vrednosti preduzeća. Chicago. Njegovan Z. Practitioners Publishing Company. 1995. Poznanić V.: Capitalization Theory and Techniques. Savez računovođa i revizora Srbije. 1994. (1997): Agriculturalland Valuation in the Countries under Transition: Toward a Market Oriented Economy. Poznanić V. Fishman J.: Finansijsko restrutkuriranje preduzeća.

Appraisal Institute. Vlahović A. IdW Verlag GmbH Düsseldorf. Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti Uredba o bližim uslovima koje mora ispunjavati ovlašćeni procenjivač i uslovima i načinu oduzimanja ovlašćenja Uredba o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala Vasiljević M. Ranković J. Vrnjačka Banja. National Association of Review Appraisers & Mortgage Underwriters.Technical Opinion HPA (Hauptfachausschus) 2/1983 . Savez ekonomista Srbije. Illionis. Appraisal Institute. Arizona. Beograd. The Appraiser's Workbook. Beograd. 1997. 1992. Pratt Shannon P. Ekonomika preduzeća.C.: Knjigovodstvo deoničkog društva.American Society of Appraisers (ASA). 1989. 1992.. Standards for the Valuation of Business Enterprises .TRC 1. Udruženje pravnika u privredi i Ekonomski institut. Zakon o svojinskoj transformaciji 136 .. Shanon P. The Appraisal of Real Estate.V. Beograd. Recommandation sur les procédures a suivre par les experts comptables en matière d'évaluation d'entreprises .5.E. Second edition.: Procena vrednosti kapitala. 1997. Udruženje pravnika u privredi SR Jugoslavije. Đuričin D. Valuing a business the analysis and appraisal of closely held companies. Poznanić V. Kisić S: Rizik i neizvesnost. broj 3-4 jul-decembar 1996. VI Susret pravnika u privredi SR Jugoslavije. Scottsdale.) .Institut der Wirtschaftprüfer in Deutschland e. Irwin Inc. The Principles of Appraisal Practice and Code of Ethics . Pratt. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI Poznanić V..Union Europeenne des Experts Comptables Economiques et Financiers (U.: Vodič za primenu Zakona o svojinskoj transformaciji. Illionis.: Reviewing a Business Appraisal Report. 1997. Richard D.

3. Uvod Informacije o preduzeću Informacije o privredi i o grani Analiza finansijskih izveštaja preduzeća "VVA" 5.metodologija i primeri - II Procena vrednosti kapitala . 2. Zaključak Prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala 137 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 4.primer Izveštaja o proceni 1. Pregled i primena metoda procene 6.

15. januar 19… godine 139 .12.199X GODINE Beograd.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA DP "VVA" NA DAN 31.

000 dinara 239.12.232 Vrednost dobijena metodom neto imovine 187.3 dinara ─ Metod diskontovanog novčanog toka ─ Metod neto imovine ─ Metod likvidacione vrednosti Rezultati procene .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .000 140 .133 Likvidaciona vrednost Ponderisana procenjena vrednost (zaokruženo) 329.492 Vrednost dobijena po metodu DNT 416.199X 1 DEM = 3.metodologija i primeri - A) REZIME PROCENE Podaci o preduzeću Naziv: Skraćeni naziv: Direktor: Odgovorne ličnosti za date podatke: Adresa: Telefon: Šifra osnovne delatnosti: "XY" ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ 0124 Proizvodnja i prerada hartije 0702 Trgovina na veliko 0703 Trgovina na malo XXXX Društveno preduzeće za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA" DP "VVA" Ukupan broj radnika: Podaci o proceni Procenitelj: Datum procene: Srednji kurs na dan procene: Korišćeni metodi procene: Ekonomski institut. Beograd 31.413 Knjigovodstvena vrednost 270.

metodologija i primeri - B) IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 142 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

SADRŽAJ
Strana

1. UVOD.......................................................................................................................1 44 1.1. Osnovni podaci o preduzeću ............................................................................144 2. 1.2. KorišćeneO PREDUZEĆU .......................................................................146 INFORMACIJE metode, rezultati procene i zaključak o vrednosti preduzeća .........144 3. INFORMACIJE O PRIVREDI I O GRANI .......................................................148 4. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" .................152 4.1. Vertikalna i horizontalna finansijska ravnoteža...............................................152 4.2. Analiza likvidnosti, aktivnosti i rentabiliteta....................................................153 4.3. 5. PREGLED I PRIMENA METODA PROCENE................................................155 Zaključak..........................................................................................................153 5.1. Primena metoda diskontovanog novčanog toka ..............................................155 5.1.1. Definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova"........................156 5.1.2. Projektovanje novčanog toka...............................................................156 5.1.3. Utvrđivanje diskontne stope ................................................................166 5.1.4. Procena vrednosti kapitala ...................................................................171 5.1.5. Definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" ...........................173 5.1.5.1. Bilans uspeha, novčani tok i bilans stanja ...........................173 5.1.5.2. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala .....................176 5.1.5.3. Procena vrednosti kapitala...................................................178 5.2. Primena metoda neto imovine..........................................................................179 5.2.1. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja - procena aktive .................180 5.2.2. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja - procena obaveza..............183 6. ZAKLJUČAK O PROCENI .................................................................................189 5.2.3. Utvrđivanje procenjene vrednosti 6.1. Bilans stanja posle kapitala ..........................................183 procene ..............................................................................189 5.3. Primena metoda likvidacione vrednosti...........................................................186 PRILOZI UZ IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA...................193 5.3.1. Procena pojedinih pozicija u bilansu stanja - procena aktive ..............186 5.3.2. Procena pojedinih pozicija pasive obaveze.......................................187 5.3.3. Procenjena likvidaciona vrednost 143 kapitala ..........................................188

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

1. UVOD Na zahtev DP "VVA" saradnici Ekonomskog instituta, Beograd procenili su vrednost preduzeća na dan 31.12.199X godine. Cilj procene je bio utvrđivanje procenjene vrednosti društvenog kapitala. Procenjena vrednost društvenog kapitala je osnova za svojinsku transformaciju. Ekonomski institut, Beograd kao potpisinik Izveštaja, nema učešća u kapitalu DP "VVA", niti bilo kakve poslovne aranžmane koji bi ga činili pristrasnim u određivanju vrednosti preduzeća. Dobijeni podaci tretirani su kao pouzdani, iako računovodstveni izveštaji nisu bili predmet nezavisne revizije. 1.1. Osnovni podaci o preduzeću Naziv: Društveno preduzeće za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA" DP "VVA" Beograd 0124 Proizvodnja i prerada hartije 0702 Trgovina na veliko 0703 Trgovina na malo 40811-15-123456 _______________________ 605-606 XXXX

Skraćeni naziv: Sedište: Delatnost:

Žiro račun: Telefon: Telefax: Broj zaposlenih:

1.2. Korišćene metode, rezultati procene i zaključak o vrednosti preduzeća Za svrhe procene društvenog kapitala DP "VVA" korišćenje su metode koje Zakon o svojinskoj transformaciji predviđa, a to su: prinosni metod (DNT), metod neto imovine, metod likvidacione vrednosti. 144

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Rezultati koji su dobijeni korišćenjem sve tri navedene metode, u konačnoj oceni vrednosti preduzeća, uzete su u sledećoj srazmeri: 60:40:0. Vrednost preduzeća je, prema tome, ponderisana vrednost samo dva metoda, dok je metod likvidacione vrednosti korišćen samo kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. Primenom navedenih metoda utvrđene su sledeće vrednosti: Metod / vrednost Metod diskontovanog novčanog toka Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti - 000 dinara 270.492 416.232 187.133

Primenjujući navedene pondere, u konačnoj oceni utvrđena je: Ponderisana procenjena vrednost (zaokruženo) 329.000 Vrednost preduzeća izražena u deviznom ekvivalentu (1 DEM = 3,3 dinara) 99.697

145

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

2. INFORMACIJE O PREDUZEĆU DP "VVA" je osnovano 1947. godine, rešnjem Vlade NR Srbije, pod firmom Fabrika lepenke i hartije. Osnivaški ulog je iznosio 900.000 tadašnjih dinara, a korišćen je uglavnom za izgradnju objekata i nabavku osnovnih sredstava. Osnovna delatnost preduzeća bila je proizvodnja lepenke, kesa, kartonaže i šrenc hartije. U dosadašnjem razvoju preduzeća, karakteristične su sledeše godine: 1960., kada je nabavljena mašina za proizvodnju hartije. Tada je u proizvodni program uvedena proizvodnja ambalažne hartije, superior hartije i sl. 1970., kada je nabavljena mašina za proizvodnju natron vreća i kada je pošela proizvodnja vreša za cement, brašno i sl. 1979., kada je nabavljena mašina za proizvodnju valovite lepenke kao i doradne mašine. Na taj način je delatnost proširena i na proizvodnju valovite lepenke, kao i na proizvodnju štampanih i neštampanih kutija od valovite lepenke. 1985., kada je došlo do udruživanja sa preduzećem "XY" iz "NM". Delatnost je time proširena na proizvodnju obložene hartije i papirne ambalaže, kao i na grafičku delatnost (štampanje obrazaca, vizit-karti, i sl.). Od osnivanja do 1950. godine, preduzeće je poslovalo pod nazivom Fabrika lepenke i hartije, koji je tada promenjen u Fabrika za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA". Preduzeće je reorganizovano 1977. godine, kada je formirana Radna organizacija (RO) u čijem su sastavu bili: OOUR Proizvodnja, OOUR Prerada i Radna zajednica Zajednički poslovi. S obzirom da su 1979. godine, realizovana značajna investiciona ulaganja, formiran je i OOUR Ambalaža. Godine 1985., RO "VVA" se udružuje sa "XY" iz "NM". "XY" tada postaje radna jedinica (RJ) u OOUR-u Prerada. Statusnim promenama iz 1988., "VVA" se konstituiše u RO bez OOUR-a., a 1989. godine, pripaja joj se RO "AB" iz "XX", koja postaje radna jedinica u pogonu ambalaže. Iste godine, RO "VVA" se konstituiše kao preduzeće u društvenom vlasništvu. Preduzeće "VVA" je društveno preduzeće i nije se prema prethodnim zakonima transformisalo. Organi upravljanja su: Skupština, Upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Upravni odbor je organ upravljanja, direktor je organ poslovođenja, dok je nadzorni odbor organ nadzora. Upravni odbor i direktor zajedno čine upravu preduzeća.

146

finansijski planovi. opremi. Na poseban način korišćene su informacije dobijene u intervjuima i razgovorima s poslovodstvom preduzeća. 147 . Aktuelna organizaciona šema proizvodnog procesa je sledeća: Pogon proizvodnje Radna jedinica 1 Radna jedinica 2 Pogon prerade Radna jedinica 3 Radna jedinica 4 Pogon ambalaže Radna jedinica 5 Osnovni izvori informacija. izveštaji o poslovanju. analitičke evidencije. korišćeni pri proceni. Ograničavajućih faktora u postupku procene nije bilo. tehničko-tehnološka dokumentacija o građevinskim objektima. bili su: finansijski izveštaji DP "VVA".IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Preduzeće je raspoređeno na tri položaja u tri organizacione celine.

Indeks troškova života (tekuća/prethodna godina) 4. godine ušla u višegodišnju recesiju. Realne godišnje stope promena (%) 2. 148 . stagnacija proizvodnje. INFORMACIJE O PRIVREDI I O GRANI Privreda Srbije je posle 1980. Po glavi stanovnika u US $ (u stalnim cenama 199X) UKUPNI IZVOZ 1. kao pokazatelj privredne aktivnosti na nivou Republike Srbije (Tabela 1: Osnovni pokazatelji razvoja Republike Srbije 1989Tabela 1. Razvojni problemi ispoljavali su se u oštrijem vidu u odnosu na prosek zemlje. U milionima US $ 2. ali po cenu recesije i pada životnog standarda. pogoršanjem odnosa u raspodeli i zaostajanjem u tehnološkom razvoju. Indeks cena na malo (XII/XII) 2. a od 90tih je karakterišu duboki poremećaji. makrodebalansi i rastuća inflacija. 199X 199X 199X 199X 199X On je uslovio drastičan pad životnog standarda i kupovne moći stanovništva. kod nas je u ovom periodu nastavljeno sprovođenje razvojne strategije iz prethodne faze. Na to ukazuje kretanje društvenog proizvoda u poslednjih nekoliko godina. Godišnje stope promena (%) UKUPNI UVOZ 1. Veličina u milionima US $ (u stalnim cenama 199X) 3. akumulativne i reproduktivne sposobnosti privrede. iz godinu u godinu se preslikavala postojeća privredna struktura koja nije mogla da obezbedi kvalitativno bolje rezultate. Privredna recesija bila je praćena opadanjem kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja privređivanja. Indeks cena na malo (tekuća/prethodna godina) 3. U milionima US $ 2. Osnovni pokazatelji razvoja Republike Srbije. Deflator društvenog proizvoda Iz tabele možemo jasno videti da je ostvarena stabilizacija privrede.metodologija i primeri - 3. Godišnje stope promena (%) KRETANJE CENA (prethodna godina = 100) 1. 199X-199X 1997). agroindustrijski i naftno-hemijski kompleks. zbog privredne strukture u kojoj su dominirali energetsko-sirovinski. Osnovni uzroci krize bili su neadekvatna privredna struktura i brojni institucionalni problemi. DRUŠTVENI PROIZVOD 1. Nasuprot procesu prestrukturiranja koji se odvijao u razvijenim privredama. koja se zasnivala na konceptu uvozne supstitucije umesto izvozne ekspanzije i politici kontrakcije agregatne tražnje umesto širenja ponude.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Kao posledica.

godini dolazi do drastičnog porasta cena i hiperinflatornog talasa nezapamćenog u svetu. realizacijom Programa monetarne rekonstrukcije. što je. industrija. postignuto zaslugom rasta privredne aktivnosti u oblasti trgovine (promet na malo 12. godini.9%). neka od uporišta postignutog uspeha su napuštena. kursa dinara i zarada. Ova kretanja ilustruje tabela 2. dok su poljoprivreda.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Pad ukupnog društvenog proizvoda različito se manifestovao po pojedinim sektorima. i pored toga. u 1993. Procenjeni godišnji rast realnog društvenog proizvoda je viši za 6%. godine došlo do daljeg pomeranja komercijalnog kursa i cena naviše. U 1995. obezbeđeni su pozitivni rezultati u pogledu stabilizacije cena. donete su nove mere ekonomske politike sa ciljem da se eliminišu dotada ispoljeni negativni rezultati. Međutim. ugostiteljstva i turizma. trgovina i građevinarstvo ostvarili su najveći pad ekonomske aktivnosti. Kao posledica. u drugoj polovini godine. šumarstvo i ugostiteljstvo i turizam zabeležili u pojedinim godinama značajne stope rasta. Realne stope promena društvenog proizvoda Republike Srbije po sektorima u razdoblju 199X-199X (stalne cene 199X) 199X PRIVREDA (UKUPNO) Industrija Poljoprivreda Šumarstvo Vodoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj i veze Trgovina Ugostiteljstvo i turizam Zanatstvo Komunalna delatnost Ostale proizvodne delatnosti 199X 199X 199X (u %) 199X U takvim opštim uslovima. Saobraćaj. godinu ne možemo označiti 149 . posmatrano u celini. U toj situaciji. godine. a to je uticalo na jačanje pritiska na rast cena. Ovo uspeva za kratko. U 1994. Rast beleži i industrijska proizvodnja za 4%. godini postepeno dolazi do pozitivno pomaka u proizvodnim rezultatima. No. pre svega. da bi početkom 1995. Privredna aktivnost je povećana i uspostavljena je ravnoteža javnih prihoda i rashoda. krajem oktobra i decembra 1994. a takođe je dovelo i do naraslih budžetskih deficita i njihove monetizacije. 1995. Tabela 2. treba ukazati i na prekid robnih tokova sa inostranstvom i republikama prethodne Jugoslavije (SFRJ) što je izazvalo bitno smanjenje ponude.

kako se najavljuje akcijama i merama republičke i savezne vlade. nedovoljan nivo domaće akumulacije i deviznih sredstava. godinu. obzirom da su godišnji rezultati gotovo isključiva posledica prethodno ostvarene niske baze (pre svega u 1994. FIZIČKI OBIM PROIZVODNJE Industrija ZAPOSLENI U DRUŠTVENOM SEKTORU Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti CENE Cene proizvođača Industrijskih proizvoda Cene na malo Industrijskih proizvoda Troškovi života PROSEČNE NETO ZARADE (PLATE) Nominalno Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti ULOZI NA ŠTEDNJU DEVIZNI DEPOZITI GRAĐANA NOVČANA MASA 199X 199X 199X 199X Ostvareni rezultati predstavljaju posledicu primene pretežno monetarnih mera i državnog administriranja. godini je ostvarena stopa rasta od 5. Kao osnovna karakteristika privrede. Ispoljena kretanja društvenog proizvoda u 1996. Naime u 1996.prethodna godina = 100) 199X DRUŠTVENI PROIZVOD U cenama 1994. nizak nivo korišćenja kapaciteta. beleži se nedostatak obrtnih sredstava.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . a u poslednjem kvartalu i ukinutih sankcija međunarodne zajednice. pri čemu je stopa rasta trgovine (promet na malo) porasla za 1% (13. godini su u uslovima suspendovanih sankcija. u uslovima bez finansijske podrške iz inostranstva. pospešivanja procesa tranzicije i definitivnog opredeljenja u pogledu adekvatnijih rešenja vlasničkog koncepta. međutim. izražene strukturne disproprijacije.8%. viškovi zaposlenosti i gubici. Važniji indeksi privrednih kretanja (Indeksi . gde nije bilo prostora za bilo kakav zaokret u smislu strukturnog prilagođavanja privrede.0%).metodologija i primeri - kao godinu privrednog poleta. godini).9%) i ostvaren gotovo dvostruko veći industrijski rast (8. Tabela 3. Na to ukazuje pregled kretanja i indeksa za pojedine privredne segmente (Tabela 3). Slična se ocena može izvesti i za 1996. 150 .

stavlja u nepovoljan položaj.prethodna godina = 100) 199X PROIZVODNJA I PRERADA HARTIJE Tekuće cene Stalne cene PROMET PROIZVODA OD HARTIJE Tekuće cene Stalne cene 199X 199X 199X 199X Ispoljene tendencije ukazuju da privredne grane u oblasti proizvodnje. godine. odnosno. takođe su ostvarile negativne implikacije. kao osnovnog faktora budućih razvojnih tokova i konkurentnosti zemlje. To se u konačnom odražavalo kroz porast inflacije i deviznog kursa. prerade i prometa hartije postepeno menjaju svoj tržišni položaj. kako ukupnog sektora. 151 . tako i pojedinih preduzeća i slabljenja njihove prinosne moći. Na to ukazuje kretanje indeksa cena na ovu privrednu granu (Tabela 4). i iz toga proistekla rastuća neizvesnost u vezi sa karakterom mera. opredeljenost na efikasniju strukturnu politiku i proces tranzicije kome su imanentni privatizacija i poslovna transformacija preduzeća. koji je produžen i posle sredine 1996. mogućnosti kreiranja uspešne konkurentske pozicije ovih preduzeća. Tabela 4. svojevrstan time lag u pogledu osmišljenije politike strukturnog prilagođavanja. što privredne subjekte. U tom smislu se ocenjuje da će perspektiva preduzeća u ovim i povezanim delatnostima pratiti opšti nivo kretanja makroekonomskih tokova. odnosno. Proizvodnja i prerada hartije (Indeksi .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Naime. pa se može zaključiti da je zajedno sa opštom recesijom došlo do značajnog pada performansi. kojima je pretežna delatnost vezana za proizvodnju i preradu hartije.

U godini a oni čine. Drugim rečima. najveći udeo u grupi osnovnih sredstava imaju građevinski objekti. što sve zajedno indicira blago narušavanje optimalne likvidnosti. Njihova vrednost čini preko 30% ukupne poslovne aktive u sve četiri posmatrane godine. Generalni trend porasta učešća pozajmljenih izvora. No i pored uočene negativne tendencije može se konstatovati da je finansijska pozicija u posmatranom periodu bila zadovoljavajuća. ona rastu i u 199X godini iznose 48%. Detaljni proračuni sadržani su u Prilogu 7 (Tabela 1 . Pri tome. U strukturi pozajmljenih izvora. Analiza strukture izvora sredstava ukazuje na značajan udeo sopstvenih sredstava u finansiranju poslovanja. ona čine 59. Sa 41% ukupnih poslovnih sredstava u godini a. kao i znača152 . odnosno 53% u 199X godini.19). Njihovo učešće u ukupnim pozajmljenim izvorima u 199X godini iznosi oko 65%. Suprotno zalihe imaju tendenciju porasta. Najveći deo obrtnih sredstava čine potraživanja. Analiza je urađena na osnovu zvaničnih bilansnih pregleda (bilans uspeha. Preduzeće je uspevalo da iz vlastitih sredstava finansira ukupna stalna sredstva.1% u godini a. posmatrano po ročnosti. s tim da se u 199X godini dogodilo značajnije povećanje pozajmljenih izvora finansiranja.metodologija i primeri - 4. Oscilacije su direktno uzrokovane nestabilnom aktivnošću u proteklom periodu. na vrlo visokom nivou od 74%. Vertikalna i horizontalna finansijska ravnoteža Saglasno prirodi delatnosti u strukturi poslovnih sredstava dominiraju stalna sredstva. s tim da je kod ove kategorije obrtnih sredstava uočljiv opadajući trend. dominantni su kratkoročni izvori. Najznačajniji kratkoročni izvori poslovanja su dobavljači. U posmatranom periodu učešće obrtnih sredstava u poslovnim sredstvima oscilira. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" Analizom finansijskog stanja Preduzeća “VVA” obuhvaćen je protekli četvorogodišnji period. ali je uočljiv rastući trend. pri tome prevashodno kratkoročnih. bilans stanja i raspored rezultata). čak. 4.1. ukazuje na slabljenje finansijskog potencijala preduzeća. i dalje.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . da bi u 199X godini bili. 100% ukupnih pozajmljenih izvora. Društveni kapital je konstantno zastupljen iznad optimalnog nivoa (50%).

U konkretnom slučaju. govori o niskoj rentabilnosti poslovanja preduzeća. Analiza likvidnosti.95% u godini a. svakako. Iako nadalje dolazi do relativnog smanjenja neto obrtnog fonda. postojala je dugoročna i kratkoročna finansijska ravnoteža. uz istovremeno usporavanje obrta zaliha. preduzeće “VVA” je u proteklom periodu “spas” kontinuiteta proizvodnje potražilo u produženju perioda plaćanja dobavljačima. stopa prinosa na prosečno korišćena poslovna sredstva kreće se u rasponu od 0. I pored usporene aktivnosti. dugoročna finansijska uravnoteženost u ovom domenu je sasvim zadovoljavajuća 4. posmatrano preduzeće ima: vertikalno uravnoteženi nivo ulaganja. Stopa bruto dobiti opada sa 1. Nadalje. Drugim rečima. zajedno sa prethodnim pokazateljom. 153 . na 0. U analiziranom periodu postoji generalni trend pada likvidnosti. što. Zaključak Finansijska pozicija Preduzeća “VVA” je veoma dobra. i generalno se nalaze na relativno niskom nivou. Naravno. Analizom pokazatelja aktivnosti može se konstatovati da se osnovni uzroci smanjenja likvidnosti mogu pronaći u krajnje nepovoljnom periodu naplate potraživanja od kupaca. samo po sebi. blago narušene likvidnosti i niske rentabilnosti.2. u godini a dugoročnim (sopstvenim) izvorima su u potpunosti finansirane zalihe.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - jan deo obrtnih sredstava. 4.14% do 0. budući da je u posmatranom periodu došlo i do značajnog pada likvidnosti u čitavoj grani. Smanjenje pokazatelja likvidnosti. aktivnosti i poslovne uspešnosti. kao i deo potraživanja. uz izvesno oporavljanje u 199X godini.19%. aktivnosti i rentabiliteta Radi preciznije identifikacije i ocene finansijskog stanja Preduzeća “VVA” urađena je analiza likvidnosti. ukazuje na otežane uslove poslovanja. Analiza neto obrtnog fonda je prvi indikator nivoa likvidnosti preduzeća. ali. ne mora da indicira narušenu likvidnost.3. Pokazatelji poslovnog uspeha imaju opadajući trend.3% u 199X godini. Već jako dug period plaćanja od oko 104 dana se u 199X godini produžio na prosečnih 175 dana.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . sasvim zadovoljavajući nivo neto obrtnog fonda.metodologija i primeri - vrlo dobar nivo kreditne sposobnosti i solventnosti. horizontalnu uravnoteženost ulaganja i izvora po ročnosti. 154 . što je garant likvidnosti u narednom periodu.

koji treba da služi kao reper za donošenje zaključaka. U postupku procene vrednosti kapitala DP "VVA". Procenjena vrednost kapitala. br. prema ovom metodu. Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik Republike Srbije". Oba ova metoda procene zasnivaju se na budućim projektovanim rezultatima poslovanja preduzeća 155 . da se procenjena vrednost kapitala prema Metodu neto imovine (NI) utvrđuje kao razlika između procenjene vrednosti poslovne imovine i procenjene vrednosti obaveza uz pretpostavku da će preduzeće postojati u neograničenom budućem periodu. procena vrednosti društvenog i državnog kapitala vrši se primenom metoda diskontovanog novčanog toka. Naime. primenjena su sva tri propisana metoda: metod diskontovanog novčanog toka (DNT).1. kao korektivnog metoda (troškovni koncept). br. Zajedno sa metodom kapitalizacije pripada tzv. kao osnovnog metoda (prinosni koncept) i primenom metoda neto imovine. Metod likvidacione vrednosti (LV) pretpostavlja prestanak rada preduzeća i prodaju poslovne imovine po tržišnim cenama u postupku redovne likvidacije.Takođe se. metod neto imovine (NI). Posebno je propisan i metod likvidacione vrednosti. 5. utvrđuje se kao razlika između tržišne vrednosti poslovne imovine i realne vrednosti obaveza.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - 5. odnosno konačnog mišljenja o vrednosti zasnovanog na primeni metoda diskontovanog novčanog toka i metoda neto imovine. 43/97) bliže uređuje način primene propisanih metoda procene. tj. prema ovom metodu. Dalje. da procenjenu vrednost kapitala. u osnovi je ispravan. metod likvidacione vrednosti (LV). učinjen već u Zakonu. čini zbir diskontovane vrednosti projektovanog realnog neto novčanog toka i rezidualne vrednosti. jer se odnosi na inače najčešće primenjivanu kombinaciju metoda i u međunarodnim okvirima. Primena metoda diskontovanog novčanog toka Diskontovani novčani tok (DNT) je osnovni metod za procenu vrednosti kapitala preduzeća. To znači da je u okviru prinosnog koncepta propisan metod diskontovani novčani tok (DNT). prinosnom pristupu u proceni vrednosti kapitala preduzeća. na osnovu Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala ("Službeni list Republike Srbije". Ovakav izbor. 32/97) propisani su metodi procene. PREGLED I PRIMENA METODA PROCENE Na osnovu člana 3.

metodologija i primeri - (neto dobit ili neto novčani tok). Pri tome. može se opisati na sledeći način: "vrednost kapitala preduzeća je jednaka zbiru sadašnje vrednosti budućih neto priliva. Naime. korišćena je definicija realnog novčanog toka. predvidi poslovanje preduzeća u budućem periodu . Napomena: Uvek se koristi realni novčani tok. stalnim cenama. Dosledna primena ovog metoda procene zahteva: 9) Izbor definicije novčanog toka 10) Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu. i 15) Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava. 5.1. sve projektovane veličine izražene su u tzv. neto novčani tok je iznos koji može pripasti vlasnicima. 13) Proračun rezidualne vrednosti. Shodno prethodno objašnjenim metodološkim postulatima. Projektovanje novčanog toka Proračun neto novčanog toka Preduzeća “VVA” detaljno je urađen za naredni petogodišnji period.2. 12) Proračun sume sadašnje vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu. 14) Određivanje konačne vrednosti kapitala preduzeća.1. spreman da.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . jasno definisan plan finansiranja aktivnosti i budućeg razvoja. izabrana je definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova". 5.1. 11) Proračun diskontne stope. koji potencijalni vlasnici mogu ostvariti u neograničeno dugom periodu". Podrazumeva se da je korišćenje ovih metoda moguće ukoliko je procenitelj. Definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova" Za procenu vrednosti kapitala Preduzeća “VVA” metodom DNT. na osnovu dostupnih informacija i urađenih analiza. Osnovna premisa na kojoj se zasniva metod DNT. Ovaj izbor uzrokovan je činjenicom da preduzeće ima visok nivo solventnosti. Drugim rečima. sa prihvatljivim rizikom. kao i precizan plan otplate postojećeg dugoročnog kreditnog zaduženja. tj. u pomenutom periodu očekuje se povećanje 156 . novčanim tokom su obuhvaćeni svi projektovani prilivi i odlivi sredstava. a da se ne ugrozi poslovanje preduzeća.

tako da se tek u petoj godini projekcije predviđa stabilizacija poslovnog i finansijskog rezultata. Predviđen je rast ukupne proizvodnje i plasmana već od prve godine projekcije. Projektovani period ne može biti kraći od pet godina. uz korekcije u projektovanom periodu. Napomena: Dužini projektovanog perioda treba pokloniti naročitu pažnju. Napomena: U primeru autori su pretpostavljali da je proceni prethodila izrada Programa razvoja preduzeća. To će biti od pomoći proceniteljima. ukoliko pri tome vode računa da u projektovanom periodu preduzeće ne promeni osnovne poslovne performanse. počev od pogona proizvodnje do pogona ambalaže. uključiv najvažnije bilansne preglede (bilans uspeha. Poslovni prihod. (2) implementiran skup operativnih mera za efikasnije poslovanje. Neophodno je da procenitelj na ovom mestu obrazloži razloge koji su ga motivisali za konkretni izbor. U projektovanom petogodišnjem periodu dostiže se stabilni nivo prihoda. odnosno radnim jedinicama. na 827. 157 .2 mil. Otuda će se.3 mil. novčani tok i bilans stanja). a da li će i koliko biti duži od pet godina zavisi od ranije objašnjenih faktora. dinara u petoj godini projekcije. oslanjanje na postojeća ostvarenja je dopušteno. koji bi morao sadržati bar naznačene elemente budućeg razvoja preduzeća. dinara u prvoj godini projekcije. izrada ovakvih programa izostane.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - stepena aktivnosti preduzeća (viši nivo proizvodnje i plasmana). a sve u cilju dostizanja većeg stepena realnosti projektovanih veličina. poštujući princip da se preduzeće procenjuje “takvo kakvo je”. Drugim rečima poslovni prihod raste od 759. kao i (3) izvršena ocena efekata nakon preduzimanja predloženih mera. sve do momenta ostvarenja stabilnog nivoa poslovnog i finansijskog rezultata. pak. definisani su na osnovu Programa razvoja preduzeća u kojem je: (1) detaljno analizirano stanje u svim poslovnim domenima. dati rekapitulacija postupka obračuna prihoda i svih poslovnih i finansijskih rashoda. Ukoliko. Obračun je izvršen na osnovu postojećeg proizvodnog asortimana i aktuelnih cena. identifikovani su svi nivoi plasmana. Projektovani elementi proračuna. na ovom mestu. Shodno organizacionoj podeli po pogonima. Najčešće će se uporedo sa procenom vrednosti definisati i Program transformacije (obaveza prema Zakonu o svojinskoj transformaciji). Naravno. onda je neophodno da tim procenitelja za potrebe procene vrednosti uradi sve neophodne analize i prognoze razvoja tržišta.

227 122.325 8.288.500 36.3 mil.237.152.549 Amortizacija.976 491.336 40.320 54.550 779. MATERIJALNI TROŠKOVI I POGON "PROIZVODNJA" POGON "PRERADA" .568 97.265 88.260 188.509 496.702.352.241 428.4 miliona dinara.504.970.462 112.380 796. a u petoj godini 449.693 438.Rj Natron vreće . dinara. UKUPAN PRIHOD I POGON "PROIZVODNJA" POGON "PRERADA" .765 759.389 100.702.859.528 129.251. materijalni troškovi su proračunati na svim mestima nastanka. Tabela 2.325 194.320 54.984.651.864 200.035 40.320 54.283.557.336 40.229 8.325 8.262.852.513.320 480.544.220 100.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .434 196.820 204.metodologija i primeri - Tabela 1.470 38.352. Osnova za obračun bila je nabavna knjigovodstvena vrednost pojedinih kategorija osnovnih sredstava. Budući da se radi o direktnim materijalnim troškovima poslovanja.320 54.Rj Kese .590 II 90. radi se o tipično fiksnom trošku.101.480 IV 88.579.843.356.444. te je na taj način izbegnuta greška zbirnog iskazivanja troškova.u 000 dinara V 86.128 244.u 000 dinara V 98.635.325 9.867 63.090 54.702.Rj Natron vreće .544.441.571.400 229.544.050 419. tako da u prvoj godini projekcije iznose 406.711. rastu i materijalni troškovi.325 9.500 33.797.455.Rj Grafoplast POGON AMBALAŽA UKUPNO II III IV .658.041. 158 .347.858 406.658.000 115.334.859.338 150.996.409. i analogne amortizacione stope.475 827.317.462 100. s obzirom na primenu vremenskog metoda obračuna.869 138.858 449.285.500 33.620 214.800 126.561.821.656.580.907.462 100.Rj Kese .Rj Grafoplast POGON AMBALAŽA UKUPNO 89.630 33.677 40.596.867 80.580 137.838 .581.218.362 199.849.881.352. U ovom slučaju.352.352.739.867 73.859.658.942 40.999.462 100.658.140 484.532 147.851.896. Saglasno rastu nivoa produkcije.2 mil.251 197. obračun je izvršen na bazi precizno definisanog materijalnog bilansa i tekućih cena po jedinici mere. Godišnji iznos amortizacije je 25.216.859.784 III 90.413.887 492.767 810.655 Materijalni troškovi.859. dinara. Slično kao i kod obračuna prihoda.352.697.721.

apsolutni iznos po jedinici proizvedenog proizvoda opada. U osnovi radi se o fiksnim troškovima. 159 .034. plate. a ostalih troškova poslovanja 22 mil. kao i amortizacija. Bruto zarade. koji po svom značaju ne zahtevaju detaljan analitički tretman.882 Građevinski objekti Oprema UKUPNO Napomena: Detaljno selekcioniranje opreme i objekata u pojedine amortizacione grupe nije neophodno. Nematerijalni i ostali troškovi poslovanja. Ovi poslovni rashodi su definisani na bazi iskustvenog procentualnog udela u ostvarenom prihodu.943. Napomena: Nematerijalni i ostali troškovi ne retko mogu pratiti tempo povećanja aktivnosti preduzeća. Obračun za I godinu projekcije je izvršen na osnovu postojećeg broja zaposlenih radnika i prosečno ostvarene.471 462.535 18.9 miliona dinara. ukoliko je u projektovanom novčanom toku predviđeno investiciono ulaganje. te pod uticajem ekonomije obima.741. Slično. Takođe. godišnji iznos od 187. i ovde je reč o fiksnom trošku. varijabilni karakter.8 mil.4 miliona dinara procenjen je od strane eksperata. Tekuće održavanje. detaljniji obračun godišnjeg iznosa amortizacije. Reč je. to znači da u projekciji bruto plata po radniku raste.50% 10% 6. te je onda neophodno ovim kategorijama troškova implementirati u celini. posmatrano po kriterijumu visine amortizacionih stopa. ukoliko postoji izražena diferenciranost pojedinih vrsta osnovnih sredstava. a odnosi se na neophodno održavanje pogonske spremnosti proizvodne opreme.883 2.293. Međutim.u 000 dinara Nabavna vrednost Stopa amortizacije Iznos amortizacije 277. dinara.372. prema kvalifikacionoj i stručnoj spremi.412 184. mesečne. dinara. onda je potreban širi. poštujući pri tome hronološki red investiranja i početka komercijalne eksploatacije investicije. Godišnji iznos od 34. o sintetičkom prikazu raznorodnih troškova. zapravo. Budući da je Programom razvoja predviđeno smanjenje broja zaposlenih radnika.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 3.429. Zbirni. ili samo delimično. koje po svom karakteru nije zanavljanje postojećih osnovnih sredstava (reinvestiranje dela ili celokupne amortizacije) potrebno je godišnji iznos amortizacije uvećati za alikvotni deo. Godišnji iznos nematerijalnih troškova je 29.347 25. zadržan je na istom nivou i u narednim projektovanim godinama. OBRAČUN AMORTIZACIJE .

476 3.441 39.252.761.198 1.981 2.981 2.324.325 2.392.583. Materijalni troškovi 406.619 711.981 2.693 30.014.323 296.355. U obračunu su korišćene realne kamatne stope.549 25.957.759 13.191 3.metodologija i primeri - Tabela 4.333.057 2.392.957.957.367 29.591 1.580 1.957.440 10.503.957. UKUPNO 705.043.462 1.307 2.046 748.513.541 2.021 dnara Rok otplate: 10 godina Kamatna stopa: 7.732 3.000 187.553.017.362 22.338 22.920.827.675.367 29.363 1.858 Amortizacija 25.674 100.040.882 25.890.240.0% Polugodišnji anuiteti Ostatak duga 42.241 428.367 22.406.771 2.338 1.392. 2.320 2.631 1.025.189 5.957.393 20.331 4.600 34.957.271 290.422.040.444.017.761.372.017.000 29.857.013 787.519 1.387 1.957.710 2. 5.000 Nematerijalni troškovi 29.920.961 26.981 2. OBRAČUN RASHODA FINANSIRANJA Iznos kredita: 42.035 551.306 28.896.957.418 24.705.662 467.347.648.490.981 2.017.260 2.344.197.267.471.981 2.486.170.718.309.648.619. 6.981 2.680.600 34.000 187.429 727.538.920.216.338 22. 3.026.981 2.284 32.957.656 633.130.475.957.392.050 419. te se na taj način metodološki sačuvao primenjeni pristup stalnih cena.981 2. I II III IV .983.u 000 dinara V 449.981 2.899 8.891.968 2.260 .636 1.774.957.957.272 4.102 670.882 25.096.440 380.338 22.957.660 3.981 2.693 438.367 29.957.302.761.000 187.594 1.957.957.981 2.230 1.667.372.981 2.543 2.925 861.365.978.439 931.409.390 1.372.086.019.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .619.957.302 2.957.953 Godišnje kamate 2.953 2.000.368 35.611 1.930 2.860 5.761. prevashodno zavisi od vrste delatnosti kojom se preduzeće bavi.920.830 37.052 196.372.066.981 2.367 Ostali troškovi poslovanja 22.246.471.370 1.600 Bruto plate 187.192.957.857.702 Godišnje otplate 3. POSLOVNI RASHODI To. Osnov za obračun rashoda finansiranja bili su zatečeni nivoi dugoročnih kreditnih obaveza i uslovi korišćenja postojećih kredita.981 2.761.287.362 2.881 737.600 34.372.169 34.338 7.401 1.031 18.706 15.486 2.882 25.592.864.599 4.882 34.345 1.392.811.579.626.600.957.571.920.783 1.981 2.028 1.419.577.068.932.u 000 dinara Kamata Otplata Anuitet 1.691 1.639 5.885 1.981 2.761. kao i od istorijske analize karaktera ovih troškova u posmatranom preduzeću.600 187.981 2.761.981 160 .765.017.737 Rashodi finansiranja.021 40.981 2.873.237 719. Tabela 5.882 Tekuće održavanje 34.946 2.096 1.245. 4.

Kao što je već prethodno napomenuto. između ostalog. Projekcijom je obuhvaćeno reinvestiranje dela amortizacije u iznosu od 70%. Primenjena je zvanična poreska stopa na ostvarenu dobit od 25%. onda je neophodno projekcijom to i prikazati. c) optimalnog koeficijenta obrta potraživanja i dobavljača. neophodno je. U petogodišnjem projektovanom periodu nije predviđeno značajnije ulaganje u osnovna sredstva. 161 . projekcijom je moguće. isključivo radi očuvanja tehničke “kondicije” i zanavljanja postojeće opreme. b) delatnošću uslovljenog obrta aktivnosti u toku proizvodnje. Slično važi i za preduzeća čiji je suosnivač inostrani investitor. Obračun obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. uz pretpostavku održavanja istog koeficijenta obrta ukupnih sredstava. iz godine u godinu dodatno investirati u potrebni nivo obrtnih sredstava. Napomena: Ukoliko preduzeće ima odgovarajuće poreske olakšice koje se odnose na porez na dobit korporacije. godišnji iznos ovako predviđenog ulaganja je 17.7 miliona dinara. pre dve godine ima i ubuduće umanjenje poreza po ovom osnovu. Dakle. Napomena: U prethodnim metodološkim odredbama objašnjeno je da metod DNT ima svoje uporište u definiciji realne “fer” vrednosti kapitala. u projektovanom periodu predviđen je rast aktivnosti te shodno. Moguće je da preduzeće čiji se kapital procenjuje. zato što je osnovano npr. obuhvatiti samo reinvestiranje dela ili celokupnog iznosa amortizacije (u zavisnosti od delatnosti i tehničko-tehnološkog stanja).IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Porezi i doprinosi. Delimično. prati tempo rasta poslovne aktivnosti.) čiji apsolutni iznos. takođe. čak i poželjno. Predviđanje ovakve vrste investicionog ulaganja nije dopušteno i zbog toga što je u direktnoj suprotnosti sa načelom realnosti na kome se. te da se u projektovanom periodu ne može predvideti realizacija investicionog ulaganja koje bitno menja osnovne performanse preduzeća. To znači da se preduzeće procenjuje takvo kakvo je. Obračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava i mogućih izvora iz tekućeg poslovanja urađen je uz respektovanje: a) projektovanog nivoa aktivnosti. Ulaganja u osnovna sredstva. obrtna sredstva će se finansirati iz izvora iz tekućeg poslovanja (prikazano u tabeli 6. Otuda. bazira metod DNT. ili pak i većeg iznosa ukoliko pozitivni neto novčani tokovi omogućuju finansiranje investicije iz sopstvenih izvora.

797.406.159.000 25.u 000 dinara POTRAŽIVANJ A OBRTNASREDSTV NOVČANASREDS .272.533.344.041.043.000 25.737 93.740 810.744.119 35.499.858 737.475 810.262.882 Godišnji promet III 428.792.215 33.797.882 406.828.475.513.262.347.241 719.978.937 15.197 2.796.407 5.050 187.046 651.441 31.407 Tabela 6.473.925.822 15.639.356.114.080 34.356.123 779.808 15.728 43.700.000 2.209.218.000 25.469.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .755 41.650.793 1.942 20.549 187.372.237 619.298.431 827.409.412.114.029 39.216.372.798.655 438.351 2.000 2.000 25.549 748.673.661 449.810.579.882 .426 19.277 51.347.964.797 35 10 20 18 10 36 15 24 95.907 42.106 138.767 796.407 52.797.114.806.739.633.475 IV 438.767 428.228 34.254 15.660.598 35.881 641.920.505.metodologija i primeri - V 130.372.494.605.712 15.417 136.114.Gotoviproizvodi IZVORI IZ TEKUĆEGPOSLOV ANJA AMORTIZACIJA BRUTO PLATE DOBAVLJAČI 162 .519.288 36.199.292 20.372.920.16735.429 632.806.143 33.660.184 40.973.407 37.650.3905.771.513.041.634.Sirovine Nedovršenaproiz TVA A imaterijal ZALIHE vodnja .920.702.317.655 5.625.276.434.660.882 30 12 1.860.211.272662.920.218.660.963 19.000 55.920.882 419.872.717 827.429 99.490.731.862.182 141.986.880 133.644 1.575 796.729 449.542.218.562 32.000 36.318 Iznos III 2.344 12 12 30 30 53.050 705. II OBRAČUN OBRTNIH SREDSTAV AI I OBAVEZA IZ Koeficijent obrta TEKUĆEG POSLOVAN vezivanja Dani JA V 5.550 I 406.831 20.858 187.719 101.486 33.380 II 419.536.873.442.680.550 759.114.811.80434.721.241 187.253.380 779.424.636.868 97.509.693 187.149 1.000 IV 5.751.219 1.693 727.932 759.216.687 36.407 3 144 25.660.000 54.409.579.372.

Bilans uspeha. S obzirom da Preduzeće “VVA” u potpunosti realizuje svoju proizvodnju na domaćem tržištu. te je maksimalni period finansiranja koji Preduzeće “VVA” može očekivati iz obaveza iz poslovnih odnosa 30 dana. što je nedopustivo. pretpostavka održavanja postojećeg stanja u dužničko poverilačkim odnosima podrazumevala bi da su kratkoročni izvori deo investiranog kapitala. što na kraju rezultira projektovanim koeficijentom obrta od 24. horizontalna finansijska ravnoteža ulaganja i izvora u preduzeću je postignuta. opšta privredna nelikvidnost zajedno sa rastućom nesolventnošću glavnih kupaca Preduzeća “VVA” značajno su usporila naplatu. Implementiranje opisanih koeficijenata obrta dvojako utiče na projektovani novčani tok u prvoj godini projekcije: 1) povećava nivo priliva po osnovu smanjenja prosečnog iznosa kreditiranja kupaca (smanjenje potraživanja). kao i nivo finansiranja iz tekućeg poslovanja. Generalno. koja se u potpunosti kompenzira rastućim spontanim finansiranjem iz poslovnih odnosa. Naime. S druge strane nabavka ključnih sirovina ostvaruje se na inostranom tržištu. Napomena: Ovakav predloženi tretman bilansnih pozicija potraživanja i dobavljača omogućuje postizanje metodološki zasnovanog realnog pristupa u projekciji novčanog toka. Naime.Novčani tok. U konkretnom slučaju. jer se u projekciji očekuje ubrzanje aktivnosti u ovom domenu (jednostavnija i brža nabavka sirovina iz uvoza). kao i obuhvata planiranog ulaganja 163 . jer bi se na taj način suspendovao ključni postulat tržišne privrede poštovanje ugovora. “gvozdenih zaliha” imajući pri tome u vidu sve bitne karakteristike pripadajuće delatnosti. 2) povećava nivo odliva po osnovu smanjenja prosečnog iznosa finansiranja iz obaveza iz poslovnog odnosa (smanjenje dobavljača). To znači da je koeficijent obrta dobavljača 12.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Optimalni koeficijent materijalnih obrtnih sredstava (svi nivoi zaliha) predodređen je tehnološkim ciklusom u Preduzeću “VVA”. ali uz neopravdano visok nivo angažovanja obrtnih sredstava (potraživanja). To znači da je nemoguće respektovati i zadržati postojeće stanje u projektovanom periodu. ovo povećanje priliva je skoro jednako povećanju odliva pa je konačni efekat na neto novčani tok približno jednak nuli. Zatečeni koeficijenti obrta potraživanja i dobavljača govore o bitno usporenoj aktivnosti u ovom domenu. procenitelji su smatrali da je prihvatljiv period kreditiranja kupaca ne veći od 15 dana. Nakon analitičkog proračuna pojedinih kategorija rashoda i prihoda. odnosno potrebnim nivoom tzv. Ovi koeficijenti obrta su na nešto višem nivou kod zaliha sirovina i materijala. Očito da je na dugi rok ovaj kratkoročni podbilans neodrživ. što se najbolje može videti u tabeli 8 . novčani tok i bilans stanja.

392.363 0 76.887. Pozitivan neto novčani tok indicira dostizanje potrebnog nivoa operativne likvidnosti.693 34.486 0 66.392.886 2.771 2.675.581.670.479.367 810.000 29.230 2.Tekuće održavanje .338 103.890.649.380 693.858 34. takođe.237 22.372.550 22.542 12.017.920.399.363 1.882 68. BILANS USPEHA projekcije V I II III IV POSLOVNI PRIHOD POSLOVNI RASHODI .162.197.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .230 0 69.998 428.579.338 94.000 29.550 680.920. ostvaruje se neto dobit.438.932.650 22.890.920.600 187.367 796.406 22. Drugim rečima.296.367 22.920.347.302 2.951 2.218.392.000 29.356.546 419.429 2.041.409.355 406.199 17.516.444.882 72.605.407.Nematerijalni troškovi . nakon pokrića operativnih troškova.771 0 50.017.389 57.338 97.854 449.761.017.833 25.Dugoročni kredit .166 Novčani tok je. rashoda finansiranja i nakon podmirenja obaveza prema državi.882 60.262.513.312. 164 . pri čemu stopa neto dobiti raste sa 5% u prvoj godini projekcije na 7% u petoj godini .195 25.629.761.866.163 438.600 187.367 827.619.923.685.486 2.954. pozitivan u svim posmatranim godinama.313 2. Preduzeće “VVA” u projektovanom periodu ostvaruje dobit na svim posmatranim nivoima.050 34.392.550 52.500.850 49.801 25.Kratkoročni kredit DOBIT III Porezi i doprinosi DOBIT IV 78.436.307.063.487.466.392.338 DOBIT I Amortizacija DOBIT II Rashodi finansiranja .767 702.000 29.372.600 187.Ostali troškovi poslovanja 759.920.655 723.Materijalni troškovi .017.216.637.197.017.000 29.135 37.919 1.444.u 000 dinara Tabela 7.metodologija i primeri - u osnovna i obrtna sredstva stekli su se uslovi za definisanje osnovnih bilansnih pregleda.649 14.312 25.600 187.338 85.372.241 34.780.302 0 57.859. To znači da u projektovanom periodu postoji uravnoteženost priliva i odliva.675.475 712.Bruto plate .761. Bilans uspeha je osnova za ocenu profitabilnosti budućeg poslovanja.372.228.797.882 53.412 43.882 78.400 16.367 779.409.761.600 187.768 25.555 19.549 34.372.761.932.

810.128.490.166.487.533.469.115.882 25.633. preduzeće će.761.018 21.142.856.577 45.887.056.447 25.859.389.025.387 17.351 5. koji ovom projekcijom nisu obuhvaćeni.970 551.761.761.655 176.091.536.882 25.123.453 0 119.Ispravka vrednosti prethodni period .121 726.564 290.430 105.049 399.917 214.406 25.607.891 69.802 43.385 417.675.564 290.3518.882 191.594.276.121 91.367.625. Takođe.277 105.372.Nabavna vrednost .660 0 0 23.546) 839.289.076 2. što ga čini otvorenim za realizaciju strateških planova razvoja.123.018 17.329 214.555 210.285.091.184 141.592 717.550 25.740.861.084 470.102 17.029 138. NOVČANI TOK I PRILIV Dobit IV Amortizacija Povećanje dobavljača Povećanje ostalih kratkoročnih obaveza Smanjenje potraživanja Smanjenje novčanih sredstava 142.625. sa potrebnim nivom trajnih obrtnih sredstava.148 195.344.905.609.821 717.389.182 33.292.819.824.757.580 93.199.369.546 52.084 II Projekcija III 75.031 17.167 15.363 17.755 78.692 2.435 5.018 3.372.488.240.546 2.237 25.819. bez opasnosti po stabilnost i kontinuitet proizvodnje i plasmana.417 97.799 239.u 000 dinara V 83.Zalihe .667 130.114 203.674. Tabela 9.811.757.804 99.066 453.018 3.031 417.692 17.728 (74.804 99.683 78.882 0 1.718.486 Bilans stanja pokazuje da će preduzeće u projektovanom periodu poslovati sa optimalnom horizontalnom i vertikalnom finansijskom ravnotežom.Ispravka vrednosti .076 726.666.592 0 34.389.009.871 IV .846 839.652 31.634.715.479.372.309.102 492.412.318 5.337 165 .614.056.940 57.139.Amortizacija tekuće godine Obrtna sredstva .932.378.234.549 1.519.536.334.12.516.272.191 NETO NOVČANI TOK 34.882 25.983 74.577 79.650 25.471.166 25.056.549 5. u projektovanom periodu imati željeni nivo kreditne sposobnosti.729 133.901 37.907 33.952.932.761.018 189.442.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 8.851 242.272 95.234.146 17.633 132.968.617.703.746 0 139.228.781 367.479.197 5.197 5.905 0 91.882 1.488.Prethodni period .424 0 0 15.324 71.645.085.761.378.u 000 dinara V 402.Novčana sredstva .846 121.925.594.283 239.387 1.917 25.372.732 0 0 28.Nabavna vrednost u prethodnom periodu .761.473.412.385 187.372.199.814 456.115.473.372.880 8.399.Povećanje/smanjenje .797 136.861.303 49.Prethodni period .372.476 0 0 23.447 315.533.724 1.018 17.417 97.761.721.199X AKTIVA Stalna sredstva .Investicije u OS .577 54.690 560.682 265.372.288 5.907 33.344.761..084 470.318 5.014 0 0 24.900.882 842.983.689.759 505.106 32.751.724 551.Povećanje/smanjenje .084) 139.Povecanje/smanjenje .925.882 891.4355.607.042.617.056 52.519.598 78.580 93.824.Prethodni period .018 3.363 1.726 0 121.744.056 435.014.381.139.146 1.751.882 409.904.372.272.372.182 33.652 31.520 180.Kratkoročna finansijska ulaganja I II Projekcija III IV .272 95.751.728 34.Potraživanja .210 186.970 119.882 735.641 55.253.389.856.167 101.799 189.288 (2.249 399.293.102.381.430 21.106 32.580 78.599 ODLIV Smanjenje dobavljača Povećanje novčanih sredstava Povećanje potraživanja Povećanje zaliha Investiciono ulaganje Otplata dugoročnih kredita 107.283 3.947.980.018 3.049 435.634.821 1.066 453.682 265.900. BILANS STANJA Stanje 31.

413.317.983 52.434.529.962.678 (71.830 42.014.Prethodni period .862.700. koji se u postupku vrednovanja dobija.407 0 54.388.937 33.407 0 5. Za izračunavanje diskontne stope kao cene sopstvenog kapitala koristićemo opisani Metod zidanja (Build up aproach). to će diskontna stopa izražavati cenu sopstvenog kapitala.667 277.Povećanje/smanjenje Dugoročni kredit .599 0 Kratkoročne obaveze .501 43.407 17.102.Prethodni period .192.712 36.014 0 0 0 17.275.064 239. Stopa bez rizika. Utvrđivanje diskontne stope Izabrana definicija novčanog toka direktno upliviše odabir diskontne stope.u 000 dinara V 402.407 15. Budući da je na početku napomenut izbor definicije novčanog toka "posle servisiranja dugova".811. što je shodno Uredbi o načinu utvrđivanja društvenog kapitala najviši nivo ovog elementa rizika.774.301 370.759 505.344 34.774.781 367.367.Povećanje/smanjenje .529.240.487.064 320.014.678 105.600.583. odnosno krajnji rezultat.Prethodni period .700. Pretpostavimo da je Direkcija za procenu vrednosti kapitala definisala stopu bez rizika na nivou od 6%.814 456.774.788.788.871 0 0 0 17.475.774.689.660 0 32.Povećanje/smanjenje 51.407 0 53.808 34.166.830 3.025.021 3.229.808 842.862.774.774.964.661 121.085.476 0 28.822 891.636.254 1.228 36.042.822 35.metodologija i primeri - Tabela 9.301.658 37.851 422.424 1.891 0 0 0 17.774.254 105.102 33.021 39.Novi krediti I II Projekcija III IV .964.887. Shodno prihvaćenoj metodologiji gradiranja pojedinih specifičnih nivoa ovog elementa rizika.362 28.199X PASIVA Društveni kapital .542.424 17.471.169 39.301.302.774.209.693 35.683 0 0 0 17.851 422.229.550 52.Dobavljači .658 277.12. Stopa rizika ulaganja u Preduzeće “VVA”.501 480.191 0 409.Prethodni period .983.859.Otplate .388.413.739.407 17.774.169 3.301 370.406 42.1.237 49. BILANS STANJA (Nastavak) Stanje 31.040.3. Dakle njenom primenom će se direktno dobiti vrednost društvenog kapitala.166 35.Ostale kratkoročne obaveze .961 3.407 17.962.937 735.961 32.407 17.Kratkoročni krediti .690 560.Otplate . 166 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .228.774.774.583.718.952.424) 00 0 0 15.040.693 3.148 320.215 35.302.645.119 37.650 57.732 0 24.542. formirana preferencijalna skala rizika prikazana je u Tabeli 10.407 0 55.555 239.399.Prethodni period .

4 0 6 6 Veličina preduzeća Broj radnika Vrednost poslovnih sredstava Ocena konkurencije ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 0 3 0 0 0 0 Finansijska struktura Osnovna sredstva/Kapital Osnovna sredstva i Zalihe/Dugoročni kapital Sopstveni kapital/Ukupni kapital Kontribucioni dobitak/Prihod Finansijski rashod/Dobit ! ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 3 5 0.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 10. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆA “VVA” 0 Ključni čovek Organizaciona struktura Kompaktnost rukovodećeg tima Strateško planiranje Proizvodni program Specijalizovano znanje jednog stručnjaka Skala rizika u% 12 3 ! ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifični rizik 0 12 5 2.7 0 2 9 167 .6 1 2 Proizvodna i Geografska diversifikacija Doprinos pojedinih. proizvoda prihodu Postojanje dugoročnih ugovora Udeo inostranog plasmana u prihodu Pristup tržistu EZ ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 11 4 2.

Po svim kriterijumima preduzeće pripada grupi velikih preduzeća sa monopolskom pozicijom na domaćem tržištu. pa je sva strateška i operativna moć koncentrisana na nivou direktora preduzeća. 168 . kupaca Postojanje dugoročnih ugovora Značaj proizvoda za kupce ! Skala rizika u% 12 3 ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 11 4 2. Direktor preduzeća je neprikosnoveni lider.4%.0%.65%  11.25 10. što sa činjenicom da par ljudi poseduje specijalizovano znanje dodatno povećava rizik u ovom domenu. Top menadžment nema jasno sagledanu stratešku viziju i misiju preduzeća.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - Tabela 10. b) Veličina preduzeća . što često utiče na kasno donošenje operativnih odluka. pri tome uglavnom odsutan. te nema adekvatne zamene za tekuće poslove.7 0 2 9 Mogućnost predviđanja Starost preduzeća Stabilnost poslovnih rezultata Diskontinuiteti u poslovanju Promena privrednog ambijenta grane ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik Ukupno stopa rizika preduzeća 0 9 4 2.00% 1 2 6 Kratak komentar uz prezentiranu preferencijalnu skalu rizika bio bi: a) Key man . Proizvodni asortiman je u fazi starenja. Nivoi odlučivanja nisu razdvojeni. Organizaciona struktura preduzeća je preširoka. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆA “VVA” (Nastavak) 0 Diversifikacija kupaca Koncentracija kupaca Veličina i pozicija domin.2.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

c) Finansijska struktura - 0,6%. Finansijsko stanje preduzeća “VVA” je izuzetno dobro. Eventualni rizik bi mogao biti generisan usled nedovoljnog nivoa trajnih obrtnih sredstava, vrlo sporog koeficijenta obrta potraživanja iz tekućeg poslovanja, kao i srazmerno manje stope kontribucionog dobitka.

d) Proizvodna i geografska diversifikacija - 2,7%. Prepoznat je visok nivo rizika u ovom domenu. Preduzeće nema dugoročnih ugovora za nastup na pojedinim tržištima, nije prisutno na inotržištu, nekonkurentno je za eventualni pristup tržištu EU. Sliku donekle popravlja relativna diversifikovanost produkcionog asortimana. e) Diversifikacija kupaca - 2,7%. Izražena je koncentracija kupaca tri velika kupca apsorbuju 80% plasmana preduzeća. Kupci su , pri tome, nesolventni, neuredne platiše. Ne postoje dugoročni ugovori sa najvećim kupcima. f) Mogućnost predviđanja - 2,25%. Preduzeće nije mlado, ima dugu tradiciju. Nekoliko poslednjih godina karakterisane su nestabilnim poslovnim rezultatima, pa čak i diskontinuitetima u poslovanju. Problem: najavljuje se liberalizacija uvoza upravo proizvoda koji preduzeće proizvodi; zaoštriće se konkurentski ambijent.

Prepoznata je stopa rizika ulaganja u Preduzeće “VVA” u visini od 10,65%, odnosno zaokruženo 11,00%. Zajedno sa utvrđenom stopom bez rizika od 6%, diskontna stopa, kao cena sopstvenog kapitala iznosi 17%. Stopa rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pretpostavka je da će se u proces svojinske transformacije Preduzeća “VVA”, kao učesnik, uključiti strateški ino partner Kompanija Sily & Kiss Ltd te je neophodno prethodno izračunatu cenu sopstvenog kapitala uvećati za stopu rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. U narednom tabelarnom pregledu prikazan je postupak definisanja ovog nivoa rizika.

169

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

Tabela 11. RIZIK ULAGANJA U SRJ
VRSTA RIZIKA Rizici u vezi sa sredstvima Politika eksproprijacije Politika nacionalizacije Mogućnost finansiranja Sigurnost ugovora Nizak 1
! ! ! !

Srednji 2 3 4 5 6 7 8 9

Visok 10

Rizici poslovnog okruženja Politička stabilnost Odnos prema stranim ulaganjima Zahtevi u pogledu vlasništva Pravni sistem Participacija u upravljanju Otpori privatizaciji Raspoloživost radne snage Veze sa susednim zemljama Uloga sindikata Lokalna konkurencija

! ! ! ! ! ! ! ! ! !

Finansijski rizici Konvertibilnost valute Stabilnost valute Restrikcije tokova kapitala Kontrola cena Veličina tržišta Pristup tržištu EZ Privredni trendovi Zaduženost Poreske stope Stope inflacije Potrebe za stranim kapitalom Broj opservacija Ponderisano Zbir Parametri Ponderisani prosek

! ! ! ! ! ! ! ! ! ! !

2 2 110 25 4.4

6 12

2 6

3 12

5 25

0 0

3 21

4 32

0 0

0 0

Indicira srednji nivo rizika

Rizik ulaganja u SR Jugoslaviju ocenjen je na nivou 4,4%, što, prema standardima indicira srednji nivo rizika. Napomena: Naravno ovo je samo slikovit prikaz načina na koji će Direkcija određivati i jednom mesečno objavljivati visinu stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Na radost procenitelja to neće biti njihova obaveza. Određivanje stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju je i prak170

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

tično nemoguće od strane procenitelja, zbog šarolikih potencijalnih rezultata (koliko procenitelja - toliko i stopa rizika ulaganja u SRJ), a bazična je pretpostavka da rizik zemlje ulaganja podjednako utiče na sva preduzeća koja posluju u pripadajućem nacionalnom privrednom okruženju. Uključivanjem rizika zemlje ulaganja, dobijena je diskontna stopa od 21,4%, i ona je nadalje korišćena u modelu procene.

5.1.4. Procena vrednosti kapitala Projektovani novčani tok i izračunata diskontna stopa predstavljaju osnov za konačno utvrđivanje vrednosti društvenog kapitala preduzeća “VVA”. Budući da projektovani period ne predstavlja ekonomski vek preduzeća to je postupak procene obavljen u dva, komplementarna, koraka: (1) određivanje sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu, i (2) proračun rezidualne vrednosti. (1) Na osnovu diskontne stope od 21,4%, proračunati su diskontni faktori, i nadalje korišćeni za dobijanje sadašnje vrednosti neto novčanih tokova za svaku, ponaosob, projektovanu godinu. Suma sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iznosi 148,3 miliona dinara. Napomena: Korišćeni su diskontni faktori na sredini godine, s obzirom da u Preduzeću “VVA”nema izraženih sezonskih oscilacija proizvodnje i plasmana.

(2) Rezidualna vrednost je proračunata primenom Gordonovog modela koji glasi: RV = DNNTr/(DS-SRr) gde je: RV - rezidualna vrednost DNNTr - diskontovani neto novčani tok u rezidualu DS - diskontna stopa SRr - stopa rasta u rezidualu. Drugim rečima, prema ovom modelu, rezidualna vrednost je jednaka količniku diskontovanog neto novčanog toka u rezidualu i diskontne stope, koja je 171

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

prethodno umanjena za projektovanu stopu rasta u rezidualu. Budući da je stopa rasta u rezidualu definisana na godišnjem nivou od 3%, to znači da imenilac u navedenom modelu iznosi 0,184. Deobom 21,7 miliona dinara, koliko iznosi diskontovani neto novčani tok u rezidualu, sa 0,184 dobija se rezidualna vrednost u iznosu od 118 miliona dinara. Napomena: Shodno metodološkim odredbama, neto novčani tok u rezidualu podrazumeva da je iznos amortizacije jednak planiranom reinvestiranju i godišnjim ratama dugoročnog kredita.

Tabela 12. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
Projekcija I NETO NOVČANI TOK Diskontna stopa - cena sopstvenog kapitala Stopa rasta u rezidualu Diskontni faktor SV neto novčanih tokova Suma SV Rezidualna vrednost II III IV V

- u 000 dinara Rezidual

34.381.577 45.334.056 52.293.577 54.666.641 55.609.486 57.277.771 21,40% 3,00% 0,9076 0,7476 0,6158 0,5073 0,4178 0,3792

31.204.444 33.891.949 32.203.393 27.730.454 23.236.183 21.721.643 148.266.424 118.052.408

VREDNOST DRUŠTVENOG 266.318.832KAPITALA

Zbirom sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova od 148,3 miliona dinara i izračunate rezidualne vrednosti od 118 miliona dinara, dobija se procenjena vrednost društvenog kapitala Preduzeće “VVA” na dan 31.12.199X godine u iznosu od 266,3 miliona dinara. S obzirom da Preduzeće "VVA" ima dugoročna finansijska ulaganja u iznosu od 4,2 mil. dinara (procenjeno po metodu neto imovine), a da potencijalni finansijski prihodi nisu obračunati u projektovanom periodu, neophodno je pomenuti iznos dodati prethodno procenjenoj vrednosti društvenog kapitala. To znači da je vrednost društvenog kapitala preduzeća "VVA" na dan 31.12.199X godine, nakon prilagođavanja za vrednost neangažovanih poslovnih sredstava, 270,5 mil. dinara. Primenom aktuelnog kursa 1 DEM = 3,3 DIN, vrednost društvenog kapitala Preduzeće “VVA” izražen u nemačkim markama iznosi zaokruženo 82 mil. DEM.

172

To znači da i druga dva bilansna pregleda u projektovanom periodu moraju biti oslobođeni svih projektovanih pozicija rashoda finansiranja. bruto plate i. Pošto stvarnost demantuje prethodnu pretpostavku. otplata postojećih i novih dugoročnih kredita. eventualno.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Napomena: Autori su pretpostavili da je realni kurs nemačke marke jednak zvaničnom kursu NBJ. Definicija novčanog toka “pre servisiranja dugova” Na primeru preduzeća “VVA” pokazaćemo procenu vrednosti kapitala metodom DNT. “crni” kurs koji je postojao na izabrani datum procene. Detaljniji tabelarni proračuni sadržani su u Prilogu Izveštaja o proceni vrednosti kapitala. međutim u svakom pojedinačnom Izveštaju o proceni vrednosti neophodno je da se u Prilozima prikaže i ovaj značajni deo koji upotpunjuje primenjeni metod DNT. Novčani tok u ovoj definiciji ne obuhvata sve prilive i odlive iz finansiranja. te će se nadalje u objašnjenju komentar koncentrisati na bilansne preglede i određivanje diskontne stope kao ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK). priliva i odliva obavlja se na potpuno identičan način kao i u definiciji “posle servisiranja dugova”. kao i na pojedine kategorije poslovnih rashoda (materijalni troškovi. korišćenjem definicije novčanog toka “pre servisiranja dugova”.5.1. u definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova”. 5. ne obuhvata rashode finansiranja i finansijske prihode. Otuda je dobit III jednaka 173 .1. Napomena: Pomenuti tabelarni proračuni odnose se na detaljni prikaz projekcije poslovnog prihoda (količina i cene plasmana). 5. kao i angažovanja novih dugoročnih kredita.1.5. novčani tok i bilans stanja Bilans uspeha. potrebno je da se radi stvaranja verodostojne informacije o tome kolika je vrednost procenjenog kapitala izražena u inostranoj valuti (najčešće nemačkoj marki) koristi prosečni tzv. amortizacija). Autori nisu smatrali za shodno da ovaj Priručnik opterećuju navedenim analitičkim tabelama. Projektovanje pojedinih kategorija rashoda i prihoda. Bilans uspeha.

216.367 29.951 15.871842.Ostali troškovi poslovanja 22.392.372.218.356.485 25.886 17.882 72.761.605.Materijalni troškovi406.801.047.858 449.600 .882 78.262.367 29. NOVČANI TOK I PRILIV Dobit IV Amortizacija Povećanje dobavljača Povećanje ostalih kratkoročnih obaveza Smanjenje potraživanja Smanjenje novčanih sredstava 144.262.761.891 0 0 0 0 0 0 0 0 174 .854 419.017.041.500.372.767 810.372.475 827.351.761.920.920.278 77.409.000 187.882 1.014891. te je neophodno dodatno prilagođavanje cene kreditnih izvora pri proračunu ponderisane prosečne cene kapitala.480 58.923.312 103.372.182.163 723.084 II Projekcija III IV V 71.230.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .047.886 0 0 0 68.312.668 80.063.102.780.951 0 0 0 60.313 13.983 74.920.055.429 0 0 0 72.017.372.429 18.600 187.392.347.392.600 34.234.Nematerijalni troškovi29.513.338 DOBIT I Amortizacija DOBIT II Rashodi finansiranja .914 54.234.971 51.833 25.581.923.919 19.882 68.693 438.828 40.797.063.920.685.407.683735.055.882 25.380 796.338 POSLOVNI RASHODI680.392.882 0 1.692.857 54. Tabela 14.metodologija i primeri - dobiti iz poslovanja.000 29.600 34.338 22.768 25.241 428.367 22.936.407.572 25. Tabela 13.936.355 .919 0 0 0 78.015.645.670.713 51.439 Novčani tok.882 53.000 187.017.572 58.882 60.801 25.954.980 40.692.Bruto plate187.372.600 34.372.713 94.338 22.u 000 dinara V 759.372.655 693.546 2.Kratkoročni kredit DOBIT III Porezi i doprinosi DOBIT IV 78.307.Tekuće održavanje34.438.436.761.920.367 29.367 .372.338 22.549 34.312.819.761. Osnova za proračun poreza na dobit je uvećana.078.050 .313 0 0 0 53.546 702.372.212 45.468 85.238 45.195 25.Dugoročni kredit .914 97. BILANS USPEHA I POSLOVNI PRIHOD II III IV .296.550 779.581.882 25.439 25.485 85. u definiciji “pre servisiranja dugova” ne obuhvata otplate postojećih i planiranih dugoročnih kredita.000 .123.710.201.811. kao i eventualne prilive po osnovu angažovanja novih dugoročnih kreditnih izvora.392.000 187.882 25.017.017.579.998 712.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Tabela 14. NOVČANI TOK (Nastavak)
I ODLIV Smanjenje dobavljača Povećanje novčanih sredstava Povećanje potraživanja Povećanje zaliha Investiciono ulaganje Otplata dugoročnih kredita NETO NOVČANI TOK 104.608.133 71.367.424 0 0 15.479.692 17.761.018 0 39.574.847 II Projekcija III IV V

21.129.086 20.203.250 20.229.172 28.142.453 0000 139.846121.12191.970119.592 839.076726.724551.821717.549 2.389.146 1.594.387 1.824.363 1.932.430 17.761.018 17.761.018 17.761.018 25.372.882 0000 50.581.193 57.598.418 60.033.296 57.058.759

Bilans stanja, slično kao i u definiciji “posle servisiranja dugova” omogućuje uvid u nivo ostvarene horizontalne i vertikalne finansijske ravnoteže. On, međutim, ne obuhvata promene u nivou projektovanih dugoročnih kreditnih izvora, saglasno korišćenoj definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova”. U konkretnom slučaju neto novčani tokovi su pozitivni u svim godinama projekcije, te se pozitivna razlika evidentira na poziciji kratkoročna finansijska ulaganja. Negativni neto novčani tokovi zahtevali bi uravnoteženje aktive i pasive bilansa stanja otvaranjem posebne bilansne pozicije u pasivi “debalans novčanog toka”.

Tabela 15. BILANS STANJA
Stanje 31.12.199X AKTIVA Stalna sredstva - Nabavna vrednost - Nabavna vrednost u prethodnom periodu - Investicije u OS - Ispravka vrednosti - Ispravka vrednosti prethodni period - Amortizacija tekuće godine I II Projekcija III IV

- u 000 dinara

V

402.645.781 373.145.825 419.483.221 471.912.006 526.801.592 586.629.922 210.740.114 203.128.249 195.516.385 187.904.520 180.292.655 180.292.655 399.856.031 417.617.049 435.378.066 453.139.084 470.900.102 496.272.984 435.378.066 453.139.084 470.900.102 17.761.018 25.372.882 17.761.018 17.761.018 17.761.018 265.234.564 290.607.447 315.980.329 189.115.917 214.488.799 239.861.682 189.115.917 214.488.799 239.861.682 265.234.564 290.607.447 25.372.882 25.372.882 25.372.882 25.372.882 25.372.882 191.905.667 130.442.729 133.810.797 93.536.27295.925.417 78.056.580 78.056.58093.536.272 78.056.580 15.479.6922.389.146 31.634.10632.473.182 105.757.652 105.757.65231.634.106 (74.123.546)839.076 5.272.3515.412.197 8.091.4355.272.351 8.091.435 (2.819.084)139.846 136.253.029 138.721.184 141.490.755 97.519.804 99.344.167 101.276.598 95.925.417 97.519.804 99.344.167 1.594.387 1.824.363 1.932.430 33.199.907 33.751.728 34.469.277 32.473.182 33.199.907 33.751.728 726.724 551.821 717.549 5.533.318 5.625.288 5.744.880 5.412.197 5.533.318 5.625.288 121.121 91.970 119.592

Obrtna sredstva - Zalihe - Prethodni period - Povecanje/smanjenje - Potraživanja - Prethodni period - Povećanje/smanjenje - Novčana sredstva - Prethodni period - Povećanje/smanjenje

- Kratkoročna finansijska ulaganja

0

39.574.847

90.156.039 147.754.457 207.787.753 264.846.512

175

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

Tabela 15. BILANS STANJA (Nastavak)
Stanje 31.12.199X PASIVA Društveni kapital - Prethodni period - Povećanje/smanjenje Dugoročni kredit - Prethodni period - Otplate - Novi krediti Kratkoročne obaveze - Dobavljači - Prethodni period - Povećanje/smanjenje - Kratkoročni krediti - Prethodni period - Otplate - Ostale kratkoročne obaveze - Prethodni period - Povećanje/smanjenje I II Projekcija III IV

- u 000 dinara

V

402.645.781 373.145.825 419.483.221 471.912.006 526.801.592 586.629.922 239.413.658 279.469.143 324.703.856 376.396.770 430.444.342 489.380.781 239.413.658 279.469.143 324.703.856 376.396.770 430.444.342 40.055.485 45.234.713 51.692.914 54.047.572 58.936.439 42.040.021 42.040.021 0 121.192.102 105.229.678 42.040.021 42.040.021 0 0 42.040.021 42.040.021 0 0 52.739.344 34.964.937 33.862.254 1.102.683 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 53.475.215 35.700.808 34.964.937 735.871 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 54.317.228 36.542.822 35.700.808 842.014 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 55.209.119 37.434.712 36.542.822 891.891 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0

51.636.661 33.862.254 105.229.678 (71.367.424) 0 0 0 0 17.774.407 15.962.424 15.962.424 1.811.983

5.1.5.2. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala Definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova” odgovara diskontna stopa koja reprezentuje ukupno investirani dugoročni kapital (sopstveni i dugoročni kreditni izvori). Drugim rečima, neophodan je proračun ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK), koja će se nadalje koristiti za proračun sadašnje vrednosti projektovanih neto novčanih tokova. Da bi se odredila PPCK neophodno je: a) utvrditi cenu sopstvenog kapitala, b) utvrditi cenu kreditnih izvora finansiranja, i c) odrediti pondere. Cena sopstvenog kapitala proračunata je primenom Metoda zidanja, i ukupno iznosi 17%. Cena kreditnih izvora finansiranja određena je bankarskom realnom kamatnom stopom za korišćenje postojećih dugoročnih kredita u Preduzeću “VVA” u iznosu od 7% na godišnjem nivou. Napomena: U praksi će se procenjivači redovno sretati sa problemom određivanja realne kamatne stope na dugoročne kredite. Sugeriše se korišćenje kamatnih stopa koje su ne veće od 10% na godišnjem nivou, što odgovara uobičajenoj ceni ino dugoročnih kredita.

176

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Pomenuta cena kreditnih izvora od 7% mora biti dodatno prilagođena, odnosno umanjena za procentualni iznos poreza na dobit korporacije. Ovo umanjenje je izvedeno na sledeći način: CKI = CBK (1-SP), pri čemu je, CBK = 7% SP = 25%. To znači da je cena kreditnih izvora: CKI = 7% (1-0,25) = 5,25 %. Ponderi za finalni proračun PPCK određeni su na osnovu postojeće prosečne strukture dugoročnog kapitala. Očekuje se da će se pomenuta struktura zadržati. Ponderi su: za cenu sopstvenog kapitala 85% za cenu kreditnih izvora 15%. Proračun PPCK obavljen je na sledeći način:

PPCK = CSK USK + CKI gde su: CSK = 17% USK = 0,85 CKI = 5,25% UKI = 0,15. To znači da je PPCK:

UKI,

PPCK = 17% 0,85 + 5,25% 0,15 = 14,4% + 0,8% PPCK = 15,2% Stopa rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pretpostavka da je strateški ino partner zainteresovan da se pojavi kao učesnik u svojinskoj transformaciji Preduzeća “VVA” nalaže dodatno prilagođavanja diskontne stope (PPCK) za prethodno izračunatu stopu rizika ulaganja u SR Jugoslaviju u iznosu od 4,4%. To znači da diskontna stopa, korišćena u definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova” iznosi 19,6%.

177

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

5.1.5.3. Procena vrednosti kapitala Slično kao i kod definicije novčanog toka “posle servisiranja dugova”, postupak procene je obavljen u dva, komplementarna, koraka: (1) određivanje sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu, i (2) proračun rezidualne vrednosti. (1) Na osnovu diskontne stope od 19,6%, proračunati su diskontni faktori, i nadalje korišćeni za dobijanje sadašnje vrednosti neto novčanih tokova za svaku, ponaosob, projektovanu godinu. Suma sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iznosi 169,3 miliona dinara. (2) Rezidualna vrednost je, takođe, proračunata primenom Gordonovog modela. Budući da je stopa rasta u rezidualu definisana na godišnjem nivou od 3%, to znači da imenilac u navedenom modelu iznosi 0,166. Deobom 24 miliona dinara, koliko iznosi diskontovani neto novčani tok u rezidualu, sa 0,166 dobija se rezidualna vrednost u iznosu od 144,7 miliona dinara.

Tabela 16. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
Projekcija I NETO NOVČANI TOK Diskontna stopa (PPCK) Stopa rasta u rezidualu Diskontni faktor SV neto novčanih tokova Suma SV Rezidualna vrednost VREDNOST DUGOROČNOG KAPITALA DUGOROČNI KREDITI VREDNOST DRUŠTVENOG KAPITALA 169.265.415 144.675.689 19,6% 3,00% 0,9144 0,7645 0,6393 0,5345 II III IV V

- u 000 dinara Rezidual

39.574.847 50.581.193 57.598.418 60.033.296 57.058.759 58.770.522

0,4469

0,4086

36.187.089 38.671.614 36.819.900 32.087.291 25.499.520 24.016.164

313.941.104 42.040.021 271.901.083

Zbirom sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova od 169,3 miliona dinara i izračunate rezidualne vrednosti od 144,7 miliona dinara, dobija se pro178

Pod metodom neto imovine.199X godine u iznosu od 314 miliona dinara.3 DIN. Ukupne zatečene dugoročne obaveze na datum procene 31.4 mil. Naravno. To će povećati stepen sigurnosti procenitelja da su procenjene vrednosti kapitala u realnim okvirima. Zbog toga se proceniteljima preporučuje da.199X godine iznose 42 miliona dinara. ili tamo gde je to moguće. Procenjena vrednost društvenog kapitala na izabrani datum procene 31. te razlike ne treba da budu signifikantne. koji se umanjuju za vrednost fizičke istrošenosti. bez obzira na izabranu definiciju novčanog toka.kursa 1 DEM = 3.12. korišćenjem tzv. 82. vrednost društvenog kapitala Preduzeća “VVA” izražen u nemačkim markama iznosi. u smislu propisane Uredbe za procenu vrednosti preduzeća s društvenim kapitalom. budući da potencijalni finansijski prihodi nisu uključeni pri obračunu dobiti u projektovanom periodu. zaokruženo.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - cenjena vrednost ukupnog dugoročnog kapitala Preduzeće “VVA” na dan 31. ali podrazumevajući da i ukupne obaveze budu realno procenjene. korišćenjem druge definicije novčanog toka.2.199X iznosi 272 miliona dinara. podvrgnu prvobitno dobijeni rezultat kontroli. uvek. ne postoji obaveza da se istovremeno koriste obe definicije novčanog toka. Primenom aktuelnog deviznog ekvivalenta . podrazumeva se utvrđivanje vrednosti na osnovu troškova za novu nabavku ili izgradnju sredstava. troškovnog pristupa. Primena metoda neto imovine Suština ovog metoda sastoji se u tome da se bruto imovina preduzeća proceni na bazi realnih vrednosti. Međutim.12. 5. funkcionalne 179 . Napomena: U konkretnom slučaju korišćenjem različitih definicija novčanih tokova nije dobijena ista vrednost društvenog kapitala.12. Najčešće se procenjene vrednosti društvenog kapitala neznatno razlikuju ukoliko se koriste Uredbom propisane obe definicije novčanog toka. Procenjena vrednost društvenog kapitala Preduzeća “VVA” jednaka je razlici procenjene vrednosti ukupnog dugoročnog kapitala i zatečenog nivoa dugoročnih obaveza. Napomena: U definiciji "pre servisiranja dugova" nije urađeno prilagođavanje za vrednost dugoročnih finansijskih plasmana. odnosno troškova zamene (otuda i naziv reprodukciona vrednost). DEM.

dokaz o pravu vlasništva nad nepokretnostima i sl. Međutim. procenjivani su primenom troškovnog pristupa. ulica "MM" br. da oceni i odabere najadekvatniji pristup (metod) koji će primeniti u konkretnom slučaju. Procenitelj treba. kvalitetu gradnje i izgrađenosti infrastrukture. 180 .. koji u strukturi ukupnih materijalnih ulaganja čine 72% sadašnje vrednosti. Takođe se ova vrednost dalje koriguje (uvećava) za troškove uređenja građevinskog zemljišta i troškove uređenja i priključenja na spoljne mreže.). 5. Ova vrednost se koriguje (umanjuje) za ukupnu funkcionalnu. hidrantske mreže i ostale instalacije). obračun površina.metodologija i primeri - zastarelosti i ekonomske amortizovanosti. a koji u nastavku prikazujemo. primenom principa kontinuiteta. evidencije u poslovnim knjigama. pa onda pasive. a zatim izvršen pregled objekata. Građevinski objekti. Treba napomenuti da pre procene nije izvršena nezavisna revizija finansijskih izveštaja (bilansa stanja. vršena je procena svake pozicije iz bilansa stanja i to prvo aktive. Za svako sredstvo i obavezu utvrđena je procenjena vrednost na način koji je propisan Uredbom. U postupku procene vrednosti građevinskih objekata prvo je pregledana potrebna dokumentacija (projekti. koja se množi ukupnom površinom objekta. tehnološku i ekonomsku amortizovanost objekta. Troškovni pristup podrazumeva da se procenjena vrednost građevinskog objekta utvrđuje na osnovu građevinske cene objekata u momentu procene. kao i stepenu ukupne amortizovanosti. ustvari. U ovu cenu se uključuju troškovi investicionotehničke dokumentacije.2. za izvesna sredstva moguće je primeniti i tržišni pristup. kanalizacija. na sledećim lokacijama: ulica "XY" b. po oceni eksperata za procenu. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja . Na taj način su procenjivači stekli uvid u njihovo sadašnje stanje.b. te će se pri proceni primeniti postupci i metodi revizije koji će utvrditi realnost naročito monetarnih pozicija. bilansa uspeha). korišćen je troškovni pristup. održavanje i sl.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .procena aktive Na osnovu bilansa stanja i popisnih lista o izvršenom inventarisanju. Korišćenjem metoda neto imovine za procenjivanje vrednosti društvenog kapitala preduzeća "VVA". Građevinski objekti kojima raspolaže preduzeće "VVA" nalaze se u Beogradu. Prilikom procene cene gradnje.1. a takođe i u mestu "L" i mestu "D". vođeno je računa o funkcionalnosti. fizičku. troškovi gradnje. 5. kretanje cena poslovnog prostora. vrednosti infrastrukture (vodovod. kvalitet gradnje.

240 VRSTE OBJEKTA Građevinski i energetski objekti i infrastruktura UKUPNO U prilogu Izveštaja dat je detaljan opis građevinskih objekata i procene pojedinačne vrednosti svakog objekta (Prilog 5. Proizvodna oprema i oprema za održavanje 11.031108.199X .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Rekapitulacija procene vrednosti građevinskih objekata na dan 31. Nabavna vrednost opreme istih ili sličnih karakteristika (na dan procene) predstavljala je osnovu za procenu. datih kredita dugoročnih od 24 hiljade dinara. Prilikom procene sva je oprema klasifikovana na: proizvodnu opremu. Rekapitulacija procenjene vrednosti opreme na dan 31.816 1.u 000 dinara Procenjena Procenjena vrednost sadašnja vrednost novog objekta 524.174 hiljade dinara je realno naplativ u predviđenom vremenu. Dugoročna finansijska ulaganja sastoje se od: uloženih sredstava u banke i dugoročnih hartija od vrednosti u iznosu od 4. Kancelarijski nameštaj i oprema 10.320 524.1).783367. kancelarijsku opremu.41923. transportna sredstva. .150 hiljada dinara.2).882 UKUPNO Detaljan opis procene opreme dat je u prilogu Izveštaja (Prilog 5. Transportna sredstva 422. koja je nakon toga umanjena za fizičku i funkcionalnu istrošenost i za tehničku zastarelost.199X Red. 86.320 274. 181 .240 274. bez rizika. Preostali životni vek posmatran je u odnosu na ukupan životni vek opreme.12. NAZIV nabavnasadašnja br. Postupak je bio sledeći: prvo je utvrđena pojedinačna vrednost zamene (troškovi zamene) za svaku vrstu produktivne opreme.068 3.12. U postupku procene pregledana je postojeća tehnička i druga dokumentacija i izvršen uvid u tehničko stanje i stepen amortizovanosti opreme.u 000 dinara Procenjena vrednost Red. Procenom je utvrđeno da celokupan iznos dugoročnih ulaganja od 4.147 2. br. 1. radi dobijanja procenjene sadašnje vrednosti opreme.68031. Oprema u strukturi sadašnje vrednosti materijalnih ulaganja učestvuje sa 19% i procenjivana je principom troškova zamene.

potraživanja od radnika i ostala razna potraživanja. ocenjeno je da su zalihe bilansirane prema propisima (materijal. nedovršena proizvodnja. već je vršena korekcija (smanjenje) za vrednost rizičnih potraživanja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . potraživanja iz zajedničkog poslovanja.4. a nedovršeni proizvodi i gotovi proizvodi po ceni koštanja) te knjigovodstvena vrednost odražava procenjenu vrednost. bez korekcije.056 Detaljni pregled procene zaliha po vrstama dat je u prilogu Izveštaja Prilog 5. Vrednost aktivnih vremenskih razgraničenja obuhvata unapred plaćene troškove osiguranja sredstava u realnom iznosu.120 hiljade dinara manje od iskazane knjigovodstvene vrednosti.556Proizvodnja 3. Uvidom u poslovne knjige. Rekapitulacija procenjene vrednosti zaliha na dan 31.metodologija i primeri - Strukturu zaliha čine materijal.2. roba po nabavnim cenama.3. iznosi 8. Izveštaja data je lista i detaljan pregled procene potraživanja. .091 hiljadu dinara. čije su obaveze u bilansu bile iskazane na paralelnim grupama konta pasive. Materijal i sitan inventar30. i pri proceni je taj iznos prihva5. Proizvodi41. sitan inventar. sitan inventar. gotovi proizvodi i roba. Takođe je kod procene potraživanja iz zajedničkog poslovanja (od povezanih preduzeća) izvršena prethodno konsolidacija za paralelan iznos ugovorenih kompenzacija i potraživanja s istim. U Prilogu 5. VRSTA ZALIHA br. zatim potraživanja za date kratkoročne kredite. 5. Prilikom procene nije u svim slučajevima preuzeta knjigovodstvena vrednost ovih potraživanja.12.044 hiljade dinara. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja . Roba890 UKUPNO78. Kratkoročna potraživanja i kratkoročna finansijska ulaganja u svojoj strukturi sadrže potraživanja: za date avanse.199X Procenjena vrednost Red.594 hiljade dinara što je zbog navedenih korekcija za 23.Ukupan procenjeni iznos kratkoročnih potraživanja iznosi 78.procena obaveza ćen kao realan u punom iznosu od 4. 182 . potraživanja od kupaca.488 2.u 000 dinara 1. Vrednost hartija od vrednosti i novčanih sredstava prilikom procene je preuzeta iz knjigovodstvene evidencije.122 4. povezanim preduzećima.2.

Izveštaja data je lista svih obaveza. vrednost kapitala se utvrđuje na sledeći način: od procenjene vrednosti sredstava preduzeća (ukupne aktive) oduzme se procenjena vrednost ukupnih obaveza uz pretpostavku da će preduzeće trajati u neograničenom budućem periodu.199X Procenjena vrednost aktive Procenjena vrednost obaveza / dugoročnih i kratkoročnih .u 000 dinara 556.383 hiljada dinara iznosi 91.849) Procenjena vrednost kapitala (po metodu neto imovine) 416.5. prema povezanim preduzećima..000 Na osnovu procenjenih vrednosti svih kategorija sredstava i obaveza. 183 .081 (139. Vrednost pasivnih vremenskih razgraničenja je u ukupnom iznosu od 6. U Prilogu 5.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Dugoročne obaveze čine krediti iz inostranstva u iznosu od 42.099 hiljada dinara. izvršena je korekcija obaveza prema dobavljačima za nefakturisanu robu i izvršena je konsolidacija paralelnih iznosa s potraživanjima iz poslovnih odnosa s povezanim preduzećima. Procenom realnih mogućnosti plaćanja u roku i u navedenom iznosu. nakon korekcija od 23.3.232 Zaokruženo416.710 hiljada dinara prihvaćena prema stanju po knjigama na dan procene.12. utvrđena je procenjena vrednost kapitala preduzeća "VVA" na dan 31. te nisu korigovane u odnosu na knjigovodstveno stanje. 5. Utvrđivanje procenjene vrednosti kapitala Prema metodu neto imovine. a ostale obaveze su prihvaćene u onom iznosu kako su u knjigama iskazane. prema radnicima za zarade i ostale obaveze za poreze i doprinose.2. Procenom je utvrđeno da su ove obaveze realno plative u navedenom iznosu. Procenjena vrednost ukupnih kratkoročnih obaveza.040 hiljade dinara. sastavljen je bilans stanja na dan procene i prikazane su korekcije stanja po knjigama u odnosu na procenjeno stanje na sledećoj strani. Kratkoročne obaveze u svojoj strukturi sadrže obaveze: prema dobavljačima. Uvažavajući navedenu metodologiju i zakonske odredbe.

860 1. Materijal i rezervni delovi 2.451 50.823 38.710 402. Dobavljači u zemlji 2.040 42.044 Korekcije procene 176.298 190 5.056 30.120) 153. Kupci u inostranstvu 4. Kupci u zemlji 3.056 30. Krediti dati u zemlji A) Stalna sredstva (I + II) III Zalihe 1.861 1. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 2.556 - 387.786 52. Proizvodi 5.566 319.240 (1) 70.040 97.044 (4) (23.786 53.12.122 106.413 42. Sitan inventar 3.965 50.729 8.metodologija i primeri - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 3.785 556.122 890 113.174 4.819 - 416.293 167.952 6.398 4.383) (876) (22.299 4.091 4.645 176.436 168.122 890 90.299 4.809 25.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 383.669 37.298 190 5. Kratkoročne obaveze prema povezanim preduzećima 4.296 78. Oprema Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost II Dugoročna finansijska ulaganja 1.540 25.905 4. HOV i novčana sredstva 7. Proizvodnja 4.882 4. Pasivna vremenska razgraničenja 191.150 24 210.740 78.040 121.872 602 8.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .905 402.120) (5) B) Obrtna sredstva (III + IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze 1.232 42.199X (Procena prema metodu neto imovine) AKTIVA I Materijalna ulaganja 1. Ino-krediti III Kratkoročne obaveze (1 do 6) 1.710 556. Obaveze za zarade 5.849 9. Uložena sredstva u banke i HOV 2.928 16.520 274. Aktivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 206. Roba IV Kratkoročna potraživanja (1 do 8) 1. depoziti i kaucije 2.091 4.556 41.036 - 108.507) (6) POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 184 .664 3.013 151.556 41.192 25.081 (7) (6) (23.174 (2) (3) 176.040 42.243 598 8.556 .952 6.720 76. Ostala kratkoročna potraživanja 6. Ostale kratkoročne obaveze 6.081 239. Avansi.846 4.928 38. Razna potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5.645 (23.

Za svako sredstvo i obavezu utvrđena je procenjena vrednost na način koji je propisan Uredbom. 185 . Pre procene procenitelji su izvršili postupak revizorskog pregleda. "VVA" u stečaju. Građevinski objekti.Procena građevinskih objekata.P.0 . Finansijski izveštaji nisu bili pregledani od strane nezavisne revizije. shodno Zakonu i Uredbi. 5. procenjivani su prema svom sadašnjem stanju .5.5). kao i opisi objekata. Likvidaciona vrednost društvenog kapitala preduzeća "VVA".3.kvalitetu gradnje. Beograd. 5.3. a koji u nastavku prikazujemo.P.540 hiljada dinara ili 60% vrednosti procenjeno metodom neto imovine. Beograd. u ovom slučaju likvidaciona vrednost treba da posluži kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. Već smo naglasili da se u primeni ove metode polazi od toga da preduzeće nema perspektivu daljeg nastavka rada . dati su prilozi koji objašnjavaju detaljno procenu svake pozicije iz bilansa stanja (Prilog 5. Procena pojedinih pozicija u bilansu stanja . U Prilogu 1 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - U nastavku Izveštaja o proceni vrednosti kapitala DP "VVA".1.obavljanja svoje osnovne aktivnosti. stepenu amortizovanosti i izgrađenosti infrastrukture. Na taj način određivana je likvidaciona vrednost svakog objekta. podrazumevajući i da potraživanja i obaveze budu procenjeni na bazi realnih mogućnosti naplativosti i plaćanja. Ukupno procenjena likvidaciona vrednost za građevinske objekte u D. "VVA" u stečaju. utvrđena je korišćenjem tržišnog pristupa uz pretpostavku likvidacije preduzeća.procena aktive Na osnovu popisnih (inventarskih) lista i bilansa stanja vršena je procena svake pozicije iz bilansa stanja i to prvo aktive pa onda pasive. iznosi 164. Primena metoda likvidacione vrednosti Suština ovog metoda sastoji se u tome da se vrednost bruto imovine preduzeća procenjuje na bazi pojedinačnih prodajnih vrednosti u postupku redovne likvidacije. Opisani građevinski objekti D. data je procenjena likvidaciona vrednost građevinskih objekata. Međutim. Posebno je vođeno računa o pojedinačnoj funkcionalnosti i mogućnosti upotrebe za druge svrhe.

180 hiljada dinara (Prilog 6).040 hiljada dinara. dok je kod kratkoročnih obaveza procenjeno da je 95% 186 . Na taj način. procenjena likvidaciona vrednost ukupnih zaliha iznosi 72. Potraživanja. Rekapitulacija likvidacione vrednosti opreme na dan 31. ukupna kratkoročna potraživanja procenjena su na 39. 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . jer je konstatovano da se ta cena prodajom može sigurno postići. održavanje. Rekapitulacija likvidacione vrednosti opreme data je u sledećoj tabeli.553 Naziv opreme Proizvodna oprema.297 hiljada dinara (Prilog 6). Vrednost proizvodnje u toku. kancelarijski nameštaj i ostala oprema UKUPNO U Prilogu 2 data je pojedinačna procena likvidacione vrednosti opreme. Na taj način.obaveze Dugoročne obaveze su procenjene kao realno plative u punom iznosu od 42.12.199X godine iznosi 43. Likvidaciona vrednost zaliha je procenjena po ceni koštanja zaliha. Naročito je cenjena njena funkcionalnog i sposobnost upotrebe na drugom mestu kao pojedinačne ili kao cele linije opreme.u 000 dinara Procenjena likvidaciona vrednost 43.2. Dugoročna finansijska ulaganja. a ni prodaje.846 38. Uzimani su u obzir tom prilikom i troškovi demontaže i montaže koji bi bili neophodni pri prodaji svake pojedinačne opreme (pri prodaji "na komad"). Kod procenjivanja likvidacione vrednosti opreme uzeto je u obzir postojeće tehničko-tehnološko stanje opreme. njena ekonomskotehnička zastarelost. Knjigovodstvena sadašnja vrednost 38. Zalihe. stepen amortizovanosti. Pri proceni likvidacione vrednosti kratkoročnih potraživanja ocenjeno je da će realno moći da se naplati 50% vrednosti kratkoročnih potraživanja iz poslovanja. zbog nemogućnosti završetka proizvodnje.553 43. otpisana je. kao i opis opreme i tehnološkog procesa.metodologija i primeri - Oprema.12. 5. Vrednost ovih ulaganja cenjena je na osnovu mogućnosti prodaje dugoročnih hartija od vrednosti i njihove diskontovane vrednosti na dan procene i iznosi 420 hiljada dinara (Prilog 6). transportna sredstva.846 .199X Red.553 hiljade dinara. Procena pojedinih pozicija pasive .3. Ukupna procenjena likvidaciona vrednost opreme koju "VVA" poseduje na dan 31. br.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - vrednosti obaveza procenjenih po metodi supstance (tj.180 39.905-80.990 187 .849-74.754 210.093 164.133 U nastavku je dat bilans stanja na dan 31.817 hiljada dinara.477 POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze III Kratkoročne obaveze POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 402.513 72.413 42.876 113.817 319.645 -52.199X (Procena prema metodu likvidacione vrednosti) AKTIVA I Materijalna ulaganja 1.428 .553 420 208. prema listi prijavljenih potraživanja poverilaca) realno plativo i da to iznosi 90.199X godine.133 42. Oprema II Dugoročna finansijska ulaganja A Stalna sredstva (I+II) III Zalihe IV Kratkoročna potraživanja B Obrtna sredstva (A+B) Stanje poKorekcije knjigamaprocene 206.990 kratkoročne obaveze(90.P.645 -82.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 208.720-3.655 187.12. Procenjena likvidaciona vrednost kapitala Procenjena likvidaciona vrednost kapitala utvrđena je na sledeći način: Procenjena Procenjene Procenjene Procenjena .817) dugoročne obaveze(42.056-5.655 319. 5. Građevinski objekti 2.990 239.740-2. D. po metodu likvidacione vrednosti.040 121.8464.280 -30. "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.040 90.174-3.552 191.12.527 167.3.180 38.5661.192 402.297 111.u 000 dinara likvidaciona vrednost poslovne aktive 319.227 78.3.040) likvidaciona vrednost kapitala187.375 -82.540 43.707 4.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . predstavlja minimalnu vrednost preduzeća od 187.295 166.232 187. sastavlja se bilans stanja s iskazanim procenjenim vrednostima poslovne imovine.000 Ponderisana prosečna vrednost Zaokruženo Procenjena likvidaciona vrednost kapitala DP "VVA". zatim svrhu procene i premise vrednosti. 6.1.788 329.232 ⋅ Ponder = 60% 40% 100% = = = . a i od knjigovodstvene vrednosti. obaveza i kapitala na dan procene (član 12 Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala).u 000 dinara Ponderisana vrednost 162. primenjena su sva tri propisana metoda. Bilans stanja posle procene Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala.492 416. U konkretnom slučaju. ZAKLJUČAK O PROCENI U postupku procene vrednosti kapitala preduzeća "VVA".133 Svakom od korišćenih metoda dodeljen je odgovarajući ponder izražen u procentima. tim procenjivača je u zaključivanju o procenjenoj vrednosti kapitala preduzeća "VVA". prema Zakonu o svojinskoj transformaciji i Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala.000 dinara 270.492 ⋅ 416.metodologija i primeri - 6. prihvatio sledeće pondere: Metod Prinosni metod Metod neto imovine Procenjena vrednost ⋅ 270. Ovaj bilans treba da posluži za knjiženje procenjenih vrednosti poslovne 188 . uzimajući u obzir prirodu delatnosti preduzeća i sredstva kojima ono raspolaže.493 328. Dobijeni su sledeći rezultati: Metod / vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti .133 hiljade dinara i niža je od procenjene vrednosti po oba primenjena metoda.

189 .133 329. biti knjižene: na svim pozicijama poslovne imovine. razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine. obaveza i kapitala u poslovnim knjigama preduzeća.000 dinara 239.12. Prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala ove razlike će.19… utvrđene su sledeće vrednosti: Vrednost Knjigovodstvena vrednost Vrednost dobijena prinosnim metodom Vrednost dobijena metodom neto imovine Likvidaciona vrednost Ponderisana prosečna procenjena vrednost . Ustvari.492 416. preduzeće treba na osnovu ovog bilansa da svede knjigovodstveno na procenjeno stanje imovine. obaveza i kapital preduzeća "VVA".IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - imovine. u konkretnom primeru preduzeća "VVA". Sledeća šema bilansa obuhvata knjigovodstvene vrednosti. na dan procene. obaveza i kapitala. 31. kao i razlike između knjigovodstvenih i procenjenih vrednosti pozicija. na dan procene za celokupnu poslovnu imovinu. U zaključku o proceni vrednosti kapitala DP "VVA". kapitala i obaveza na kojima su identifikovane prema metodu neto imovine. procenjene vrednosti i utvrđene razlike između jedne i druge vrednosti. smanjiće vrednost osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine.413 270.000 Bilans stanja na dan procene treba da obuhvati procenjene vrednosti svih pozicija bilansnih.232 187.

720 76. Kupci u zemlji 3.970 4.324 - 300.823 38.785 468.metodologija i primeri - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.204 168.849 9.556 41. Avansi.872 602 8.451 50.120) 90.044 (5) B) Obrtna sredstva (III + IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) 191.298 190 5. Sitan inventar 3.669 37. Proizvodi 5.120) 66.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .199X (posle procene) AKTIVA I Materijalna ulaganja (1+2) 1.645 (23.174 (2) (3) 89. Uložena sredstva u banke i HOV 2.122 890 (4) IV Kratkoročna potraživanja (1 do 8) 1.890 44.566 319.243 598 8. Ostala kratkoročna potraživanja 6. Roba 4.928 38. Oprema Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost Stanje po knjigama 206.174 4.12. Krediti dati u zemlji A) Stalna sredstva (I + II) III Zalihe 1.860 1.556 41.729 8. HOV i novčana sredstva 7.928 16.200 211.044 (23.124 II Dugoročna finansijska ulaganja (1+2) 1. Aktivna vremenska razgraničenja 113. Razna potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 2.013 151.064 78. depoziti i kaucije 2.849 190 .861 1.298 190 5.846 Korekcije procene 89.293 167.740 78.122 890 - 83.056 30.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 295.920 (1) 45.324 .150 24 210.965 50. Proizvodnja 4.091 4.091 4.905 402. Materijal i rezervni delovi 2. Kupci u inostranstvu 4.056 30.

710 (7) (6) (23.040 121.786 53.905 4.952 6.664 3.809 25. Ino-krediti III Kratkoročne obaveze (1 do 6) 1.204 468.299 4.040 97. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 3.587 .000 42. Ostale kratkoročne obaveze 6.u 000 dinara ProcenjenaNapovrednostmena 329.299 4. Dobavljači u zemlji 2.12.383) (6) (876) (22.710 Korekcije procene 89.786 52.645 66.413 42.199X (Nastavak) (posle procene) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze 1. Obaveze za zarade 5.398 4.507) POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 402.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.192 25. Pasivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 239.540 25.952 6.849 191 . Kratkoročne obaveze prema povezanim preduzećima 4.040 42.040 42.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOZI UZ IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 192 .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 1 OVLAŠĆENJE PROCENITELJA OD STRANE MINISTARSTVA ZA EKONOMSKU I VLASNIČKU TRANSFORMACIJU 193 .

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 2 IZJAVA PROCENITELJA 194 .

nije direktno ni indirektno vezan za DP "VVA". 199X. godine EKONOMSKI INSTITUT ______________________ 195 . kao procenjivač vrednosti kapitala i potpisnik Izveštaja.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZJAVA Ekonomski institut. Ekonomski institut neće učestvovati u kupovini akcija DP "VVA". niti ima učešća u kapitalu preduzeća. Beograd.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 3 IZJAVA NARUČIOCA PROCENE ZA IZVORE INFORMACIJA 196 .

u zemlji i inostranstvu i da ta imovina nije predmet sudskog spora. obuhvaćena celokupna pokretna i nepokretna imovina DP "VVA".IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZJAVA Ovim izjavljujem da je procenom vrednosti kapitala. urađenom od strane Ekonomskog instituta. godine Generalni direktor __________________________ 197 . 199X. Beograd. kao i da su prezentirani svi podaci o poslovanju preduzeća.

198 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . overene finansijske izveštaje.metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 4 FINANSIJSKI IZVEŠTAJI PREDUZEĆA (BILANS STANJA. BILANS USPEHA I RASPORED REZULTATA) ZA 199X. 199X I 199X GODINU NAPOMENA: Preduzeće prilaže svoje originalne.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5 PODACI O PROCENI BILANSNIH POZICIJA PREMA METODU NETO IMOVINE 199 .

0.metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5. OPŠTI PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA 200 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

201 . Korišćeni pristupi i metodi procene Pri proceni osnovnih sredstava korišćeni su sledeći pristupi: ... kao i uobičajenom kancelarijskom opremom i nameštajem.. Beograd... .. .OPŠTI PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA Osnovna sredstva D. ponude.... urbanistička saglasnost i odobrenje za gradnju). ulica .Lokacija.199X godine..Lokacija.dokumentacija o karakteru objekata..12......... ..... sa standardnom opremom za održavanje..pogoni: proizvodnja. kako za unutrašnji. zajedničke službe... Beograd. Za sve građevinske objekte i sve vidove opreme konkretni izvor informacija je naveden u tehničkom opisu. Beograd.... Za objekte na lokaciji postoji uredna tehnička dokumentacija (lokacija. ... "VVA".snimanje objekata na licu mesta za koje ne postoji investiciono-tehnička i druga dokumentacija.Lokacija.. Preduzeće raspolaže sa tehnološko-proizvodnom opremom saglasno proizvodnom programu. br....registraciono-tehnička dokumentacija za transportna sredstva.. . sve vidove opreme i transportna sredstva..0. komercijalno-finansijska i druga dokumentacija za opremu.uvid na licu mesta za sve građevinske objekte.. br. ... tehničko-tehnološkom i energetskom infrastrukturom.troškovni.. su razmešteni na tri lokacije: .. sa primenom fizičke i ekonomske depresijacije za sve građevinske objekte na svim lokacijama (za pojedina postrojenja i instalacije i funkcionalna depresijacija)... Isto tako. . preduzeće raspolaže sa transportnim sredstvima. prerada..... ugovori)....... Procena je izvršena za sve objekte i sve lokacije i nema objekata koji su izuzeti iz procene... Sve tri lokacije predstavljaju zaokruženu celinu i opremljene su sa kompletnom komunalnom. Izvori informacija Pri vršenju procene korišćeni su sledeći izvori informacija: ..popisne liste preduzeća od 31.prospektno-tehnička.. tako i spoljni transport.. . celokupna proizvoda i druga oprema.P. ..IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5... ulica . ambalaža..... Na tri lokacije u Beogradu smeštene su proizvodne jedinice . . br. koja čine građevinski objekti... . ulica . .investiciono-tehnička i komercijalno-finansijska dokumentacija o izgradnji objekata (glavni projekti..

"VVA" Vrsta osnovnih sredstava Procenjena sadašnja vrednost .troškovni. zastarela građevinska oprema)...PROCENA VREDNOSTI KAPITALA ... . za transportna sredstva.240 86.. Lokacija ..tržišni.u 000 dinara 274.... oprema za održavanje i druga oprema 1.metodologija i primeri - ....096 460. oprema za održavanje i druga oprema Kancelarijska oprema i nameštaj Transportna sredstva UKUPNO 202 .. . . Transportna sredstva UKUPNO 2..1. Kancelarijska oprema i nameštaj 1... Građevinski i energetski objekti i infrastruktura Proizvodna..426 10... 2.307 19.783 11. sa fizičkom i funkcionalnom depresijacijom za proizvodnu opremu. deo proizvodne opreme i transportnih sredstava (obustavljena proizvodnja.770 222.080 346.490 43.. Ograničavajući faktori Pri vršenju procene kao ograničavajuću faktori pojavili su se: .140 117.P..260 145...2.909 20..572 165. Proizvodna. Rezime Na osnovu izvršene procene vrednosti osnovnih sredstava preduzeća "VVA". . br... 3.u 000 dinara - 1..4. ..3. procenjena nova nabavna i procenjena sadašnja vrednost svih osnovnih sredstava iznosi: Vrednost osnovnih sredstava po lokacijama Vrsta osnovnih sredstava Procenjena nova nabavna vrednost . Lokacija .nemogućnost snimanja pojedinih nepristupačnih delova građevinskih objekata i instalacije...u 000 dinara Procenjena sadašnja vrednost .... br.122 1.778 953.. Beograd UKUPNO UKUPNO (1+2+3) 275... Građevinski i energetski objekti i infrastruktura 1. 4....... Lokacija .. br..726 383..... opremu za održavanje i kancelarijsku opremu i nameštaj....673 383. Beograd 1....122 Ukupna vrednost osnovnih sredstava D.nemogućnost dobijanja objektivne cene za deo opreme građevinskih objekata..910 38.910 10.490 6... Beograd UKUPNO 3.316 146.

PROCENA VREDNOSTI GRAĐEVINSKIH OBJEKATA 203 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.1.

5. Kolska vaga 10... godine od Sekretarijata za urbanizam.2.. . Ograda Ukupna površina lokacije iznosi 102.1.. Zidovi su malterisani.0. Beograd Na lokaciji za trajno korišćenje D. br. Upravna zgrada 2.0..0. 5..1984. osnovne urbanističke saglasnosti br. godine i odobrenja za gradnju br.1. Tehnički opis Objekat: Upravna zgrada (1) Objekat je izgrađen na dva sprata. godine.. godine i odobrenja za gradnju br.1989..16 br.P.3. godine. Pokrivna konstrukcija je ramna armirano-betonska ploča.ulica . osim u sanitarnim prostorijama i kuhinji . 11/P-314 od 2. protivpožarna i baštenska hidrantna mreža 13.11.1977.1.515 m2. Pumpna stanica za protivpožarnu vodu 8. 1/85 od 4... "VVA" izgrađeni su sledeći objekti: 1.. komunalne poslove i saobraćaj Ministarstva za imovinsko-pravne poslove.1985.. godine. Vodovod i kanalizacija. Kotlarnica sa mazutarom 6.. godine i 47/89 od 12.11. UPI.. 6597/7 od 7.OPIS OBJEKATA 5.2. Objekti kompleksa su izgrađeni na osnovu sledeće tehničke dokumentacije: potvrda 3. osim magacina i sporedne portirnice koji su izgrađeni 1986.. 204 keramičke pločice i sl.. preduzeće trenutno koristi 73.1985. godine i kompresorske stanice koja je izgrađena 1989.12. Proizvodna hala 4. Većina objekata je izgrađena 1979. Na prizemnom delu smešten je restoran sa pomoćnim prostorijama. 15-479/1 od 18. godine na osnovu rešenja o lokaciji br.1989.1974. godine... Kompresorska stanica 7. Podovi su pokriveni u zavisnosti od namene: teraco. godine i 24/89 od 6. ali zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa. 13/84 od 7...1.. Objekat magacina (4) izgrađen je 1986.1977. godine.202 m2. Fasada je delom natur na betonskoj konstrukciji..1. rešenje o lokaciji br.1977.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Parking 15. 105/74 od UP br. 19/2650 od 31. zapisnik o regulisanju gradske i nivelacione linije br. izvod br. a delom giter tula-fugovana. Sporedna portirnica 14. Dizelagregatska stanica 11.2. Portirnica 3. godine.10-150/77 od 2. Razvod tehničkih fluida 12.. bovalit.1977.. godine. 06-214/1 od 27..1.metodologija i primeri - PRILOG 5. Magacin 5.. Pumpna stanica za tehnološku vodu 9.4. Lokacija . . Konstrukcija objekta je armirano-betonska skeletna konstrukcija sa međuspratnom ramnom krstasto-armiranom pločom.

pokriven sa plasti- . jednostruki. Konstrukcija su armirano-betonski stubovi i grede sa oplatom od betona. a malterisani i obojeni sa spoljne strane. Krovna konstrukcija je čelična pokrivena sa salonitom. Istočni deo objekta je čelična kontrukcija pokrivena limom. Zidovi su fugovani. gredama i serklažama. Objekat: Proizvodna hala (3) Hala je prizemni objekat. Objekat: Portirnica (2) Objekat je prizeman sa ravnom pokrivnom pločom i nadstrešnicom. Pod je betonski. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona oprema i instalacije i PP hidrantna mreža. Betonska konstrukcija je izvedena od glatke oplate. Vrata su metalna. Spoljni zidovi su obloženi sa keramičkim pločicama. Prozori i vrata su čelični. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona oprema i instalacije i PP hidrantna mreža. osim u sanitarnim prostorijama i laboratoriji. Objekat: Magacin (4) Konstrukcija objekta su čelični stubovi i grede sa krovnom rešetkom. a vrata i prozori su čelični.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - sa pomoćnim prostorijama. Temelji 205 su trakasti. Kompresorska stanica je povezana sa halom sa podzemnim betonskim kanalom. fugovana sa fasadne strane. U objektu je izvedena vodovod i kanalizaciona instalacija. Cela fasada je obložena sa rebrastim limom. Krov je dvoslojan. greda i serklaža sa temeljima povezanim trakama. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona instalacija. Konstrukcija je izvedena od armirano-betonskih stubova. Objekat: Kompresorska stanica (6) Objekat je izgrađen na zatvorenom prostoru za kompresore i otvorenom prostoru sa žičanom mrežom za rezervoar za vazduh. Zidovi su blok tuli i rešetka od metalnih profila. a betonska konstrukcija je natur. Objekat: Kotlarnica sa mazutarom (5) Kotlarnica je prizemni objekat sa platformom +4 m. Pod je cementni. Pokrivna konstrukcija je dvoredna. Podovi su vinaz i keramičke pločice. Mazutara se sastoji od betonskog temelja sa nadzemnim čeličnim rezervoarom od 1000 m3 i pumpnom stanicom. Prozori i vrata su metalni. izvedena od čeličnih rešetki i R nosača. Platforma je izvedena kao armirano-betonska ploča. kade su pokrivene keramičkim pločicama. Temelj za rezervoar je armirano-betonski. U ovom objektu je smeštena dizelagregatska stanica. Vrata i prozori su metalni. pokrivena trimo pločama. Zidovi su od giter tula. U konstrukcijskom smislu seizmički je izgrađena sa armirano-betonskim stubovima. Na konstrukciji su izvedene kupole. sa poliuretanskim i plastificiranim limom. instalacija za razvod tehnološke vode i PP hidrantna mreža. Fasada je fugovana. Konstrukcija je armiranobetonska sa zidovima od giter tula-fugovani. sa temeljima samcima povezanim trakama. Podovi su na betonskoj podlozi. U objektu je izvedena PP hidrantna mreža. U procenjenoj vrednosti nije uračunata vrednost dizel-agregatske stanice. kade su obložene sa keramičkim poločicama.

Fasade su fugovane. Objekat: Razvod tehničkih fluida (11) Cevovodi za razvod na tehnološkim fluidima (vodena para. Instalacije za sanitarne potrebe su izvedene od pocinkovanih i salonit cevi postavljenih na rovovima.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . a sanitarne prostorije obložene su keramičkim ploči- 206 . samcima povezanih trakama. Vrata i prozori su metalni. Objekat ima cevne bunare NO600mm/30m koji su smešteni u pumpi tipa DP/MZT kapaciteta 1620 l/min i hidrofilnim kazanima od 5000 l sa kompresorima. Zidovi su od cementa. Objekat je priključen na gradsku vodovodnu mrežu preko šahta sa vodomerom.vinaz i keramičke pločice. Sajla je tipa B6x37 22 mm. Nosači kompenzatora su stubovi. 8) Objekat je prizemni sa ramnim krovnim pločama. Objekat: Kolska vaga (9) Zidovi su armirano-betonski. a mali deo su podzemni betonski kanali. Prozori i vrata su metalni. protivpožarna i baštenska hidrantna mreža (12) Izvedena je instalacija vodosnabdevanja za sanitarne i tehnološke potrebe. greda i serklaža sa temeljima cija je izvedena mrežom. Podzemni betonski kanali su mrežasto armirani. Spoljna hidrantna mreža je povezana sa mrežama na svim objektima. temelji samci i trakasti temelji. Vodosnabdevanje za tehnološke potrebe je iz cevnog bunara i izvedeno je od salonit cevi.metodologija i primeri - ficiranim limom. Vrata i prozori su metalni. Objekat: Dizelagregatska stanica (10) Objekat je u sastavu kotlarnice. PP i BH hidrantna mreža i atmosferska i fekalna kanalizacija. Mreža je izvedena od salonita i pocinkovanih cevi. Podovi su u zavisnosti od namene prostorije . postavljena na rovovima na kojima su povezani PH NO110 i NO80 i baštenski hidranti NO50. Postavljeni su regulatori za regulisanje cevovoda. Konstrukcija su armiranobetonski stubovi. Podovi su betonski. kondenzat i topla voda) su na većem delu na visećem sistemu. Konstrukcija su armirano-betonski stubovi sa krovnom konstrukcijom. Objekat: Vodovod i kanalizacija. Fekalna i atmosferska kanalizacija Objekat: Sporedna portirnica (13) je od Objekat jeplastičnih cevi. Za potrebe PP i BH mreže koristi se voda iz cevnog bunara i pumpne stanice. Objekat: Pumpna stanica za protivpožarnu i tehnološku vodu (7. Pod je od bovalita na podlozi od betona. Podovi su od cementa na podlozi od betona. dimenzionisani prema nosivosti vage od 50 tona. Konstrukkanalizacionom od armirano-betonskih stubova. postavljenih na rovovima. Zidovi su fugovani. Noseća konstrukcija je lančana. postavljen na čeličnim i drvenim gredama. Stubovi su na čeličnim rešetkama. postavljenih na rovovima ii povezana sa gradskom salonita i prizeman sa ramnom pokrivnom pločom nadstrešnicom.

Objekat: Parking (14) U horizontalnom položaju parking je kružna krivina koja omogućava maksimalnu manipulaciju. Mreža je pričvršćena armirano-betonskim stubovima. Na ulazu su vrata od metalnih profila i ograda postavljena na betonskom zidu.7%. Kolovozna konstrukcija je izvedena od šljunka. pokrivena sa valovitim plastificiranim limom. Objekat: Ograda (15) Lokacija je ograđena sa žičanom mrežom. Prozori i vrata su metalni.1-3. U objektu je izvedena standardna vodovod i kanalizaciona instalacija i oprema. a delom metalnom ogradom.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - cama. a poprečno 2%. 207 . Fasada je malterisana. Na parkingu je izgrađena nadstrešnica od montažne čelične konstrukcije. Krivine su od 0.

7.0631984.0658. 6.105Administrativna zgrada 21 66 21.26280% stanica 15 21 10624770% 1.Razvod za tehničke 21 33 54496864% fluide 71.285 132.metodologija i primeri - PRILOG 5. 4.Kolska vaga 12 66 1353018% 3131985. 10. 9.17264% tehničku vodu 1978.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .u 000 dinara Sadašnja Efektivno proVrednost nove % fizičkeIznos procenjena vredGodina gradnjeteklo vreme depresijacije fizičkedepresijanost aktiviranja Ekonomski vek cije upotrebe Red.283Magacin 12 100 11.6533. 12.6891.1.83110.199X godine . 3.282 1 1.Dizel agregatska 24 19 2.7831976.83768% 2. 208 .59412% 9. 10.27432% 1976.Ograda 1. 18 45 4.Dvorišna zgrada NAPOMENA: Ova se procena odnosi na deo građevinskih objekata koji se nalaze 204.83768% stanica 19 28 8481.8321980. 32.06232% 1985.06740% 1.944Proizvodna hala 21 66 80. 118.6671979.13032% mazutarom 12 100 5968112% 6771985.5121976. 8.Kotlarnica sa 21 66 6.Pumpna stanica za41 13 72334032% PP vodu 12 38 21310032% 2.6851978.Sporedna portirnica 1978. Naziv objekta 5 6 7=5:6 8=(4×7):100 9=4-8 8881976. 11.Dvorišni vod i kanalizacija 1651985.997 7.327Unutrašnji saobraćaj i parking 3531982.PROCENJENA VREDNOST OBJEKATA Preduzeće: Mesto: Lokacija: Pogon: DP "VVA" Beograd X B/1 Procenjena vrednost građevinskih objekata na dan 31.88238. br.6003. 16.Portirnica 21 66 60428432% 1976. koja ima još tri pogona.12. 2 34 u Pogonu "B". 2. .Kompresorska19 28 8481. 14. 13. 5. lokacije "X". 13.685Pumpna stanica za 17 27 6601. 15.1.

2.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5. PROCENA OPREME 209 .

. instalirana je sledeća oprema: . godine. 5. glave za lepljenje. Sastavljena je od dela za lepak.grupa mašina za sečenje.0. …. Proizvodna oprema na lokaciji u ulici "X". Sve mašine su prilično istrošene.. IMPERIJA-F i sl. Ocenjena je prosečna depresijacija od 68%.OPIS OPREME 5.0.2. kanala za dovod pare za sušenje. godine. poluautomatsko i automatsko šivenje i lepljenje. Ocenjena je prosečna depresijacija od 85%. . Ove mašine (tip GF-Lampo 105. . a prisutna je i tehnička zastarelost. Ocenjena je prosečna depresijacija od 85%. je zastarela u odnosu na automatizaciju i vođenje procesa i u odnosu na tehnološko-tehnička rešenja u formiranju. GFM/280 i GFM/350.Italija i nabavljena je i instalirana 1978. KO-1600. obrezivača i noža za sečenje lepenki i transportera. u pogonu "A". br.. nabavljena je i instalirana u periodu od 1978. do 1980. br. mašina tipa Sloter i GFM/220. Beograd Na ovoj lokaciji oprema za proizvodnju može da se grupiše po sledećim tehnološkim celinama: a) Pogon prerade: 210 . Tehnološka linija.1.metodologija i primeri - PRILOG 5. a pri eventualnom remontu se očekuju teškoće pri nabavci rezervnih delova. Grupa mašina za sečenje Ova grupa mašina namenjena je fazi konfekcioniranja kartonske ambalaže (npr. .sistem za pneumatsko otsisavanje otpadaka. Beograd Na ovoj lokaciji. Sistem za pneumatsko odsisavanje i otpadke Ovaj sistem se sastoji od otsisnih haubi. silosa i drobilica. Semi Lampomatik ONDA.) su nabavljene 1988. Grupa mašina za šivenje i lepljenje U ovu grupu spadaju mašine za ručno. .tehnološka linija za proizvodnju lepenke. sporedna u odnosu na druge linije. .2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Ocenjena je prosečna depresijacija od 60%.). cilindra za odmotavanje.. Lampomatik-2400 i sl.2.0. ali se sreću i mašine s početka šezdesetih godina.2. godine i dosta je istrošena.. Kod ovih mašini prisutna je tehnička zastarelost..grupa mašina za šivenje i lepljenje. Proizvodna oprema na lokaciji u ulici "Y". centrifugalnih ventilatora. Tehnološka linija za proizvodnju lepenki Ova linija je proizvod Agnati . Linija dosada nije remontirana.

Ocenjena je prosečna depresijacija oko 90%. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 91%. do 1965. . su nabavljeni oko 1970. Održavanje je značajno otežano radi čestih kvarova i nedostatka rezervnih delova. kako sa aspekta održavanja radnih delova. zgusnivača. do 1970.tehnološka linija za proizvodnju sive lepenke i hartije.). Ocenjena je prosečna depresijacija oko 80%. Tehnološka linija za proizvodnju sive lepenke i hartije Slično kao i kod prethodne linije. mašina GH-511 i mašina za izradu i formiranje dna vreća i ventil tip GHProgres 525. godine i fizički i funkcionalno je zastarela. ide u mašinu za formiranje lepenke. tako i sa aspekta snabdevanja rezervnim delovima. sita.grupa mašina za sečenje i pakovanje. doterivanje njihove debljine (kalanderi). Grupa mašina za pakovanje Ove mašine služe za prihvatanje lepenki. Problemi održavanja i nabavke rezervnih delova za ove mašine su izraženi. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 85%. odsecanje (noževi za sečenje) i prese za pakovanje. što samo po sebi govori o fizičkoj i funkcionalnoj zastarelosti.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - . Održavanje je otežano. Ova oprema je najstarija oprema preduzeća i najvećim delom je nabavljena u periodu od 1955. godine. . Dobijeni proizvodi idu na kanal za sušenje. 211 . čistači gustih i retkih masa. Tehnološka linija za proizvodnju ambalažne hartije Proizvodnja ambalažne hartije se realizuje preko dve osnovne mašine i to hidropalpera i mašine za proizvodnju hartije tipa Yenki. Dobijena smesa. Zbog fizičke zastarelosti mašine ne postižu projektovani kapacitet.tehnološka linija za proizvodnju kesa. preko sistema za mešanje.. godine. Ove mašine. sita i sl. Tehnološka linija za proizvodnju natron vreća Osnovne mašine ove tehnološke linije su mašine za sečenje i premotavanje tipa Jagenberg. Sa tehničko-tehnološkog aspekta i sa aspekta produktivnosti ove mašine su zastarele u odnosu na one koje su danas u prodaji. Priprema sirovine u hidropalperu (mlevena stara hartija) preko sistema na pojedinačnim mašinama (mlinovi. Fizička i funkcionalna zastarelost ovih mašina je ista kao kod prethodne dve tehnološke linije. . . proces započinje u mašini za mlevenje (Kolodrob) i hidropalperu. odnosno hartije.tehnološka linija za proizvodnju ambalažne hartije. kao i drugi elementi na ovoj liniji (prese i sl. Oprema je većinom nabavljena u periodu od 1960.tehnološka linija za proizvodnju natron vreća.) dodavanjem drugih sirovina se obavlja na mašini za proizvodnju hartije. b) Pogon pripreme . prese i sl.tehnološka linija za proizvodnju grube i reklamne hartije.

Beograd. Sva oprema je dosta istrošena. rendisaljke). a najveći deo opreme na lokaciji u ulici "Y". Teretni lift je u celini amortizovan. 5. Ocenjena je visoka depresijacija i na pratećoj opremi od oko 55% i 85% za mašine za proizvodnju kesa i reklamne i grube hartije. Kompresori su uglavnom proizvod "Trudbenika" i nabavljeni su u periodu od 1978. godine. 1970.metodologija i primeri - Tehnološka linija za proizvodnju kesa i grupe i reklamne hartije Ove dve tehnološke celine imaju zajedničku liniju (mašina za odmotavanje i sečenje) dok samu tehnološku celinu čine mašine za izradu kesa sa ili bez pečata (tip Seriana)..5. 1978. zastarele su nekoliko generacija.2.2. aparati za elektro i oksigeno zavarivanje. Oprema na lokaciji u ulici "Y"..Rijeka. teretni lift i kompresori. raspoređenih na svim lokacijama od kojih se polovina nalazi na lokaciji u ulici "X". Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 34%. mada se sreće i oprema iz šezdesetih godina (glodalice.. prva linija i mašine za fleksografski pečat (tip Miniflekso. Kancelarijska oprema i nameštaj su nabavljeni u periodu od 1965. godine i oko 1990. . 4x100 i R/3-100) i druga linija. Oprema u ulici "X" uglavnom je nabavljena 1976. Hvilans Mac. godine. MIN .. godine. Po strukturi. je prosečna depresijacija od oko 74%. nabavljena je osamdesetih godina. zbog čega je ocenjena visoka funkcionalna depresijacija. propraćenom i sa problemom oko nabavke rezervnih delova. mobilne i stabilne brusilice i bušilice.3. do 1991. 5.0. u odnosu na današnje mašine. u ovoj grupi opreme susreću se univerzalni strugovi.Ocenjena 5. Većina digitalne opreme je nabavljena šezdesetih godina i proizvod je Vulkan ..2. zahvaljujući svakodnevnom i redovnom održavanju. Ostala oprema U ovu grupu opreme spada digitalna oprema i to mostna (jednogredna i dvogredna).Niš. glodalice. sve proizvodi Mandoni .. razni alat i slično.. br. godine.4. br. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 51%. Mašine su fizički u dobrom stanju. Balkankar i Jagenberg. kao i oprema nabavljena devedesetih godina (mobilne bušilice). . nameštaj i oprema za opštu upotrebu. do 1982.. Beograd.Italija. Sve ove mašine su puštene u rad oko 1970. Kancelarijska oprema i nameštaj U ovu grupu opreme ubraja se kancelarijska oprema.0..PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Oprema za održavanje Opremu za održavanje čini oko četrdeset pojedinačnih mašina i priručnih alata. godine. do 1980.0. u periodu od 1980. Tehnološki. 212 .

Toma Vinković i dr. do 1990.0.transportna sredstva za spoljni transport. kamioni i minibus. godine. pomoćna ručna kola (japaneri) i oprema za opsluživanje viljuškara. Medicinska oprema je locirana u fabričkoj ambulanti i obuhvata opremu za opštu medicinu. Sva transportna sredstva su nabavljena u periodu od 1972. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 58%. godine i proizvodena su u bivšim jugoslovenskim republikama (ZCZ.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Nameštaj i oprema su relativno unificirani i ravnomerno istrošeni i zato pri proceni nije vršeno grupisanje po tipovima i godini nabavke.2.) i relativno su istrošena. Sredstva i oprema za unutrašnji transport. traktori sa i bez utovarivača. stomatološku oremu i opremu za laboratoriju.sredstva i oprema za unutrašnji transport i . Ocenjena je prosečna depresijacija za kancelarijsku opremu od oko 46% i za nameštaj od oko 55%. Transportna sredstva za spoljni transport. TAM.samohodni (na dizel i električni pogon) i ručni. Sva oprema je nabavljena 1986.6. 213 . 5. INDOS. U ovu grupu ubrajaju se putnički automobili. U ovu grupu ubrajaju se viljuškari . Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 68%. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 66%. Procena transportnih sredstava Transportna sredstva su podeljena u dve grupe i to: .

10... Gandosi FosatiKO-16001978.398 82. 13. Gandosi FosatiSemi Lampomatic 1978.148 8.268 Ormig-Italija 15.12. Gandosi Fosati GFM/280 1978..Italija GFM/350 1978.. 8...142 85 84 86 71 71 57 55 85 73 60 76 60.894 51.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .Italija Vimas-GO12 1978.103. Pogon br. "B" .Italija "A40 P"1988.2.512. KO-16001979. Beograd Pogon: A Namena: Proizvodna oprema Rekapitulacija procene vrednosti opreme na dan 31. 14. 12... 11.. Oca 55x70 1978. 1978..400 214 .092 1978. 6.594 333.800 8.. . "A" 204 4.193 15.478 8. Vega ItalijaLampomatic 2400 Legamatic . Inventarni broj Količina Opis osnovnog sredstva Proizvođač Tip / Model 1.. 9.094 62 39.PROCENJENA VREDNOST OPREME Preduzeće: D.. Gandosi Fosati 1978.895 123.199X godine . "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" 191 192 193 194 195 239 270 196 207 1 Mašina za karton 1 Horizontalna presa sa drobilicom 1 Sistem za pneumatsko usisavanje otpadaka od lepenki 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za ručno šivenje 1 Mašina za ručno šivenje 1 Mašina za ručno koso šivenje 1 Mašina za ručno koso šivenje 2 Mašina za poluautomatsko šivenje 1 Mašina za lepljenje automatska 1 Mašina za lepljenje i pakovanje 2 Mašina za lepljenje i pakovanje poluautomatska 1 Mašina za štancovanje ravno Agnati .459 2. 7.762 59 24...ItalijaImperija-F 120. "A" 186 3. ..459 3.58.735 590.u 000 dinara Procenjena Realna sadašnja amortizovanos Godina t (%) vrednost proizvodnje nabavna Nova vrednost Red.. lokacija ulica . "A" 187 2. Gandosi Fosti GFM/220 1978. .712 2.369 33.854 17. Ormig . .000 53 56.564 57. 5.056 68 803. itd. 2.. Rabolini ..1. Gandosi Fosati Lampo 105 1986.839 53. br..477 7. "VVA"..451 20.metodologija i primeri - PRILOG 5.478 7.858 1978.176 405. Gandosi Fosati Lampo 105 1986.074 3.P.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.3. PROCENA VREDNOSTI ZALIHA 215 .

185 376. MATERIJAL .556 41.869 10.443 67. kraft. lepak.959 216 . "VVA" na dan 31.487.VI 199X godine.834 13.072. basazol.pogonska režija Pogon proizvodnja Pogon prerada Pogon ambalaža Zajedničke službe .440 2.VI 199X godine.029.Neproizvodni materijal .675 189.789 3. Proizvodnja u toku u intervalu od V .965 205. bezdrvna hartija) Pogon ambalaža (skrob.P.3.158.u 000 dinara Procenjena vrednost 30.PROCENA VREDNOSTI ZALIHA Rekapitulacija procene zaliha D.Gorivo Pogon proizvodnja (mazut.Sirovine .06. stara hartija) Pogon prerrade (boje. fluting.779 74.298 190 5.473 515. 2. Grupa konta 31 35 60 63 66 Naziv Materijal Sitan inventar Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba UKUPNO Vrednost u bilansu na dan procene 30.122 890 78. Gotovi proizvodi od V .298.485 9.382 53. ulja) Pogon prerada (nafta.145 21. Materijal. 5.199X godine Red.556 41.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .705 .264 6. lepak.971 1.materijal izrade Pogon proizvodnje (stipsa. Robe VI 199X D.763 1. SITAN INVENTAR Nabavna vrednost .814 566. vosak.122 890 78.P. .844. br.VI 199X godine. 3.Otpis B.056 NAPOMENA: Datumi nabavke su sledeći: za Materijal i Sitan inventar kreću se u vremenskom intervalu II .104 4. "VVA" Stanje zaliha na dan 30.725.112 7.626.u 000 dinara 30. Proizvodnja u toku 30. 1.199X godine A. motorno ulje) .056 .metodologija i primeri - PRILOG 5.923 98.556.415.860.Kancelarijski materijal Pogon proizvodnja Pogon prerada Pogon ambalaža Zajedničke službe 2.12. boja) .219 497.176. mazut) Pogon ambalaža (mazut) Zajedničke službe (antifriz. 4.298 190 5. rezervni delovi i sitan inventar 1.800 149.371 5.

856 959.833 1.643 4.580 217 . Gotovi proizvodi 283.700.056.756.685 4.121 3. faktis) Pogon ambalaža Velpap (2k. 3k.306 Zajedničke službe UKUPNO 890.553.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" Pogon proizvodnja RJ Lepenka (siva lepenka.025 458.432 8.224 1.075.306 78.163 1.062) (0) 865.424 0 7.752 1.545.685 283.962 0 7.197.787 252.796.375.307 736.000 11.007.857 2. kraft. fluting) Pogon prerada Poluproizvodi (superior) C.748 (272.725.610 Pogon proizvodnja RJ Hartija Hartija poluproizvodi RJ Lepenka Lepenka poluproizvodi Pogon prerada RJ Kesovo Kesovo usluge Kesovo poluproizvodi RJ Vreće Vreće usluge Konsignacija maloprodaja Konsignacija Usje RJ Delčevo Delčevo usluge Delčevo konsignacija Drug za delčevo Zaštita rad.610 35.511 31.960 207. kš.399. 2kš) Ambalaža poluproizvodi (šrenc.904.154 0 1.121.709 941.354.386 3.869 1.163 41. k2š.182 17.161.024 1.197.915. Roba 11.830 890. superior. Idnina Pogon ambalaža RJ Velpap Stara kartonaža Idnina poluproizvodi Idnina Zajedničke službe RJ Lepenka RJ Kesovo RJ Vreće Delčevo konsignacija D.792 25.875.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.4. PROCENA VREDNOSTI POTRAŽIVANJA 218 .

3.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5.928 38. 7. 8.860 1. 9.P.476 199 221 61 107 101.714 NAPOMENA: Pojedinačne liste za svaku vrstu potraživanja se nalaze u dokumentaciji procenjivača i mogu se po potrebni staviti na uvid.872 1.243 1 198 232 60 107 78. 219 .965 50. .4. "VVA" Mesto: Beograd Lokacija: "Y" Procenjena vrednost potraživanja na dan 31. 5.PROCENA VREDNOSTI POTRAŽIVANJA Preduzeće: D. 4. Naziv Avansi Kupci Kupci u inostranstvu Potraživanja od povezanih preduzeća Potraživanja iz specijalnih poslova Razna potraživanja iz poslovanja Potraživanja od državnih institucija Potraživanja od radnika Razna potraživanja UKUPNO Vrednost u bilansu na dan procene 9.594 Red. br. 6.861 1.12.541 50.u 000 dinara Procenjena vrednost 8.199X godine . 2.928 16. 1.

5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5. PROCENA VREDNOSTI OBAVEZA 220 .

905 4..232 42.. "VVA" Mesto: Beograd Lokacija: ulica ..398 4.. 5... I 1.....952 6.786 52.12..5.664 3. br.710 121. Procenjena vrednost kratkoročnih i dugoročnih obaveza na dan 31..299 4.040 139. 4.1192 Procenjena vrednost 25. 3..849 NAPOMENA: U prilogu su pojedinačne liste za svaku vrstu obaveza koje se nalaze u dokumentaciji procenitelja i mogu se po potrebni staviti na uvid. Naziv Kratkoročne obaveze Dobavljači Dobavljači za nefakturisanu robu Obaveze prema povezanim preduzećima Obaveze za zarade Ostale obaveze Pasivna vremenska razgraničenja SVEGA (1+6) Dugoročne obaveze Krediti iz inostranstva UKUPNO OBAVEZE (I+II) Vrednost u bilansu na dan procene 25....PROCENA VREDNOSTI OBAVEZA Preduzeće: D..199X godine .809 II 1...786 53..952 6...299 4..540 25.. 42.u 000 dinara Red... br...IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5. 221 . 6. 2.710 97..040 163....P.. .

222 . ovde ih nećemo posebno prikazivati.metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 6 PRILOZI O PROCENI LIKVIDACIONE VREDNOSTI KAPITALA NAPOMENA: S ob zirom da priloge o proceni likvidacione vrednosti treba dati na način kako je to dato u prilozima o proceni po metodu neto imovine (Prilog 5).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 7 ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" 223 .

36% 105.22% 100.443 100.31% 0.13% 0. Dobavljači 2.16% 0.1.72% 120 1.580 100.056 19.34% 26.004 59. Troškovi energije 1.472 65. Potraživanja 3.646 100.571 96.247 4.866 18.7338.84% 62.112 139.03%4.20% 2.595 18.88% -1.66% 7.978 100.766) 7.591 9.143 99.780 100.3.46% 0 0.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .95% 0.11% 3.3134. BILANS USPEHA ZA PERIOD a . Zalihe 2.377 16.43% 3.251 26.34% II UKUPNI RASHODI 1.17% 110.057 0.4. Promena zaliha 5.117 3.62% 5.775) 1.284 11.23% 987 247 740 0.740 22.001 100.00% 80.5.27% 2.05% 0.05% 1.646 100.00%340.17% 173 2.00% 6.01% PASIVA POSLOVNA PASIVA I DRUŠTVENI KAPITAL II DUGOROČNE OBAVEZE III KRATKOROČNE OBAVEZE 1.105 3.98% 1.295 22. Vanredni rashodi 7.92% 239.00% 7.559 4.441 54.10% 48.1840.91% 77.046 12.290 39.646 100.23% 82.431 76.339 1.00% 286.39% 40.501 91.00% 358.71% 45.29% 1.863 (42. Transport 1.21% 86.87% 30.444 70.metodologija i primeri - Tabela 1 BILANS STANJA a Iznos AKTIVA POSLOVNA AKTIVA I STALNA SREDSTVA II OBRTNA SREDSTVA 1.134 12.817 1.64% 319.11% 881 220 661 0.37%1.96% Tabela 2.890 18. Ostale kratkoročne obaveze 8.2.325 99.746 5.80% 2.64% III BRUTO DOBIT 1.03% 29.62% 5.001 100.207 189.008 2.27% 970 0.14% 6.00% 402.15% 42.758 26.423 2.720 93.00% 358.66% 11.44% 2.96% 4.34% 210.869 8.199X OPIS I UKUPAN PRIHOD 1.00% 402.23% 16. Druge usluge 1.088 100.162 91. Novac i HOV % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 8.00% 402. Domaće tržište 2.588 18.226 27.08% 0.414 59.10% 48.824 100.592 (37.02% 105.43% 3.099 8.37% 2.69% 66.00% 320.00% 402.08% 1.00% 358.408 14.69% 20.691 15.388 8.08% 5.809 16.72% 3.549 20.080 99.443 100.52% 78.352 34.432 211.08% 1.5471.906 52.59% 3.34% 47.59% 3.53% 234.78% 7. Krediti od banaka 3.00% 5.00% 3.69% 1.76% 254.47% 124.150 351 186 165 253 1.780 100.646 100. Rashodi finansiranja 7.192 30.39% 65.00% 135. Ostali prihodi a Iznos % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 7.69% 66.60% 162 1.280 1.31% 0.91% 6.00% 134.81%0 11.609 23.677 4.92% -13. Porezi IV NETO DOBIT 153 46 107 1.230 6.87% 2.377 85.18% 2.78% 7.51% 2.66% 191.23% 224 .102 95.05% 52.556 21.83% 24.92% -13.419 100.37% 4.03% 29. 1.44% 17.20% 2.348 2.610 15.33% 20.79%1.012 23.74% 5.437 6.110 1. Bruto plate 4.23% 261.396 10. Amortizacija 2.353 16.298) 8.98% 23.463 100.962 26.48% 2.00% 135.95% 25.040 10.500 1.08% 5.892 (1.36% 2.496 17.836 100.00% 8.94% 121.356 81.805 156.74% 5.214 2.08% 0.62% 92 1.771 0. Nabavna vrednost robe 6.29% -2.636 (90) 40 168 544 98.13% 104.00% 8.824 100.94% 86.0922.42% 396 4. Troškovi mater.459 40.15% 0.10% 1.10% 15.683 4.59% 1. Materijalni troškovi i amort. Nematerijalni troškovi 3.463 100.00% 134.716 1.29% 292. Ino tržište 3.662 3.31% 285.35% 55. 1.37% 139 42 97 0.20% 4.77%8.978 100.00% 358.

94% 42.459 100.496 74.76% 254.906 100. Društveni kapital 2.22% 30.48 100.23%8.94% 82.86% 100.622 100.758 55.740 239.Dobavljači .00% Tabela 6.771 2.78 b 104.11% 2.00% 104.68% 3.18% 105.610 83.962 74.824 100.339 22.71% 970 3.00% 358.444 70.00% 1.232 100.001 100. Sopstveni izvori 3. ODNOS (1:2) 5.08% 163.54% 3.66% 191.00% 1. Dugoročni krediti 0 0.232 40.88 225 . Obrtna sredstva 3.00% 124.83% 24.78% 396 19.056 40.817 5.388 37.00% Tabela 5. OSNOVNA SREDSTVA / SOPSTVENI IZVORI a 1.13% 104.00% 4.463 100.588 99.500 6. Zalihe 2.65% 3. UKUPNO 2.00% 11.008 12.622 18. UKUPNO % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 1.691 44.87% 30.00% 163. UKUPNO % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 5.00% 135.24% 104.53% 234.34% 210.046 30.339 100.08% 162 4.20 100.46% 2.352 34.22% 11.25% 64.414 0.35% 120 5. ODNOS (1:2) % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 6. Osnovna sredstva 2.48% 1.54% 17.352 100.356 0.110 3.96% 24.47% 124.47 100.00% 9.336 29. STRUKTURA POSLOVNIH SREDSTAVA a Iznos 1.336 100.040 25.740 52.251 65.414 59.99% 55.23% 0 15. Pozajmljeni izvori 3.431 76.472 254.00% 2.17% 110.44 100.092 4.662 110.226 96.646 100.Krediti .00% 24.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 3.14% 4.356 81.00% Tabela 4. Novac i HOV 4.92 199X 210. Stalna sredstva 2.00% 34 0.662 77.78% 78. Kratkoročni izvori .95 c 234.75% 2.609 79.431 0.004 59. STRUKTURA IZVORA SREDSTAVA a Iznos 1.92% 239.230 6.192 20.004 6.472 65.906 47.06% 121.890 52.134 56.24% 2.00% 402. STRUKTURA OBRTNIH SREDSTAVA a Iznos 1.00% 191.00% Tabela 7.459 40.99% 105. STRUKTURA TUĐIH IZVORA a Iznos % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos % 1.66% 8.444 0.117 10. Potraživanja 3.34% 3.012 23.Ostale kratkoročne obaveze 2.68% 3.012 100.47% 0.67% 65.012 100.

Stalna sredstva 2. ODNOS (1:2) 2.459 2.78 b 104.19 191.454 70. LIKVIDNOST I STEPENA (NOVČANA SREDSTVA / KRATKOROČNE OBAVEZE) 2.951 24.20 b 18. LIKVIDNOST I. Kratkoročna sredstva 2. Kratkoročni izvori 3.728 0.226 (31. NETO OBRTNI FOND (3-1) 5.472 258.50 24.07 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .740 78. ODNOS (1:2) 3.u 000 dinara c 199X 0.004 6.94 Tabela 11.388 110.714 0.339 24.69 0.03 0.431 1.u 000 dinara 199X 234.637) 0. LIKVIDNOST III STEPENA (OBRTNA SREDSTVA / KRATKOROČNE OBAVEZE) b .232 1. RAZLIKA (2-1) 4.390 5.69 113.23 c .691 258.622 1.u 000 dinara 199X 234.012 401 1. OBRTNA SREDSTVA / TUĐI IZVORI a 1.72 1.20 0.342) 0. Zalihe 3.36 5.24 1.554 210.431 b 104.u 000 dinara 199X 124.850 121.91 210.472 55.390 c .08 0. LIKVIDNOST II STEPENA (NOVČANA SREDSTVA + POTRAŽIVANJA / KRATKOROČNE OBAVEZE) 3.056 281. NETO OBRTNI FOND a 1.413 2.661 100.352 104.714 0.77 c . III I III STEPENA a 1.082 0.082 0. Stalna sredstva 2. DUGOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA a 1. RAZLIKA (1-2) 4.336 1.740 281.metodologija i primeri - Tabela 8.94 1.95 c .192 (7. Tuđi izvori 3.554 24.23 1.454 4. Dugoročni izvori 3.77 0.75 Tabela 10.588 (5. ODNOS (1:2) 5.427 0.004 1.18 Tabela 9. Obrtna sredstva 2.662 11.07 0.906 163.728 0.427 1.012 1.662 110. KRATKOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA a 1.72 b 30.43 70.565) 0.58 226 .91 Tabela 12.046 6. Pokriće zaliha NOF-om (4:2) 1. Dugoročni izvori 5.u 000 dinara 199X 68.

580 17.34 286. STOPA NETO DOBITI a 1.u 000 dinara 881 286. STOPA BRUTO DOBITI a 1.441 11. Koeficijent obrta Cena koštanja Prosečan saldo zaliha 2.836 1.09 319.388 c .41% Tabela 18.496 b 2. Bruto dobit 2. Odnos (1:2) ⋅ 100 153 6. Koeficijent obrta Ukupan prihod Saldo kupaca 2.u 000 dinara 199X 4.419 0. KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH ZALIHA a 1. Društveni kapital 3. Neto dobit 2.11% c .431 2. zaliha . Prosečno vez.207 55.414 0. Odnos (1:2) ⋅ 100 107 7. STOPA PRINOSA NA SOPSTVENI KAPITAL a 1.46 5.419 0.477 82.31% Tabela 17.251 b 5.432 78. Bruto dobit 2.580 0.890 3.13% c .836 2. Koeficijent obrta Materijalni troškovi Prosečan saldo dobavljača 2.16% c .691 4.419 105.356 0.u 000 dinara 661 286.u 000 dinara 881 254.836 1.134 c .03 320.046 b 7. KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAČA a 1. Odnos (1:2) ⋅ 100 153 7.u danima 3. Ukupan prihod 3.u 000 dinara 199X 2.64 54.48 7. Prosečno vreme konverzije zaliha u gotovinu 7.23% 199X 740 320.31% 199X 987 320. Prosečan period naplate .230 104 137 153 174 Tabela 16.35 7.088 65.814 105.088 0. Ukupan prihod 3.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 13.172 1.088 0.u 000 dinara 199X 5.59 86. KOEFICIJENT OBRTA KUPACA a 1.348 20.05 86.38% b 139 110.35 194.12 285.609 2.07 217.683 1.u danima 3.23% 227 .95% b 139 86.35% 199X 987 239. Prosečan iznos dnevnih prodaja u 000 dinara 3.610 c . Prosečno vreme plaćanja dobavljača u danima 3. Prosečni troškovi dnevnih prodaja u 000 dinara 4.444 0.758 103 71 83 119 22 241 795 890 Tabela 14.580 0.056 49 47 70 88 21 240 792 887 152 119 153 207 Tabela 15.37% b 97 86.

Odnos (1:2) ⋅ 100 107 b 97 71.27% 199X 740 380.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - Tabela 19.u 000 dinara 661 246. Prosečna poslovna sredstva 3.732 0.14% c .19% 228 . STOPA AKUMULATIVNOSTI a 1.913 0. Neto dobit 2.735 0.

zakonski propisi o proceni vrednosti kapitala Zakon o svojinskoj transformaciji Uredba o bližim uslovima koje mora ispunjavati ovlašćeni procenjivač i uslovima i načinu oduzimanja ovlašćenja Uredba o načinu utvrdjivanja vrednosti kapitala Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti 229 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - III Procena vrednosti kapitala .

rektivnog metoda. ovog člana preduzeće izražava u novim di1. 231 . 3. OSNOVNE ODREDBE narima i deviznom ekvivalentu. vrednost drunosti i strukture kapitala. Subjekt u kome se vrši stava 1. drugo pravno lice ili preduzenedobitne organizacije.vati ovlašćeni procenjivač i uslove i način oduzimanja ovlašćenja propisuje Vlada Republike Srbije. met transformacije procenom utvrđuje Kontrolu i verifikaciju procene vredvrednost ukupnog kapitala. ovog člana vrši se primenom pritransformacija nosnog metoda. Ovlašćeni procenjivač tupku predviđenim ovim zakonom.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA. Predmet transformacije (3) Rešenje o ovlašćenju iz stava 2. u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje promena vlasništva društvenog kapitala. (2) Vrednost kapitala iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom Član 2.metodologija i primeri - štvenog i državnog kapitala i vre-dnost kapitala drugih vlasnika i procenje-ni kapital iskazuje u akcijama ili udelima. ovog Član 4. u glasniku Republike Srbije". člana. Kontrola i verifikacija procene i (1) Preduzeće koje raspolaže društpostupka transformacije venim i državnim kapitalom koji je predČlan 5. Vrednost kapitala i način procene ZAKON O SVOJINSKOJ TRANSFORMACIJI4) Član 3. jeste i matično i zavisno preduzeće. preduzeću u drugom obliku organizova(4) Vlada Republike Srbije bliže urenja koji raspolaže društvenim i državnim đuje način utvrđivanja vrednosti društvekapitalom (u daljem tekstu: preduzeće). (2) Preduzeće. kao i na preduzeće. 5. osiguravajuće i druge (2) Ovlašćeni procenjivač može biti finansijske organizacije. kao koČlan 1. na način i po pos4. se na banke. (1) Procenu vrednosti kapitala vrši kao oblik povezivanja preduzeća. preduzeće u kome se vrši transformacija (3) Odredbe ovog zakona ne odnose ili ovlašćeni procenjivač. kao i kontrolu načina i postupka svojinske transformacije vrši Direkcija za procenu vrednosti 4) "Službeni glasnik RS". jeste društveni i državni kapital kojim raspolaže preduzeće. sultantskih usluga i koji za to dobije ovlašćenje ministra nadležnog za poslove svojinske transformacije (u daljem tekstu: ministar). u smislu stava 1. kapitala obrazovana ovim zakonom. ako posebnim tnik koji je registrovan za obavljanje konzakonom nije drukčije određeno. Predmet svojinske transformacije. pod uslovima. br. (4) Bliže uslove koje mora ispunjasmislu ovog zakona. 2. 32/97. nog i državnog kapitala. kao osnovnog metoda i primenom metoda neto imovine. (3) Procena vrednosti kapitala iz 1. kao i metoda likvida(1) Svojinska transformacija vrši se u cione vrednosti.

po izvršenoj i verifikovanoj proceni vrednosti kapitala. Način transformacije Član 10. ovog 2) prodajom akcija radi prikupljanja člana. odluke o organizovanju preduzeća Član 6. riji Republike Srbije.i prodaji akcija. kao društva kapitala i odluke o izdavanju (1) Svojinska transformacija u predu. (4) U preduzeću sa manjinskim Svojinska transformacija u preduzećudruštvenim kapitalom odluka o svojinskoj vrši se izborom jednog ili više modela: transformaciji društvenog kapitala može 1) prodajom akcija radi prodaje kapi. donosi se uz saglasnost Vlade Repubna.nju i prodaji akcija. odnosno organ koji vrši njegovu funkciju ili skupština matičnog preduzeća. u društvenom preduzeću. ako ovim zako(3) Odluke iz st. Shodna primena slene u preduzeću. zeću vrši se na jedan od sledećih načina: (2) U društvu kapitala sa društvenim 1) autonomno. ovog člana nom nije drukčije određeno. 1. donosi skupština preduzeća. do 3. Član 7. Prodaja akcija (sa ili bez popusta) izdavanju i prodaji akcija donose se istovremeno. kapitalom svojinska transformacija vrši 2) prema posebnom programu. odluku o svojinskoj transformaciji društvenog 8. (6) Program transformacije u preduzeću donosi organ upravljanja. kao i u dodatnog kapitala (sa popustom). tala (sa ili bez popusta). (5) Izuzetno od odredbe stava 1. se donošenjem odluke o usvajanju pro3) uz saglasnost osnivača. like Srbije. a u skladu sa zaOdredbe ovog zakona primenjuju se konom kojim se uređuje pravni položaj na preduzeća koja imaju sedište na teritopreduzeća. u skladu sa statutom preduzeća. Vlada Republike Srbije. grama transformacije i odluke o izdava(2) Svojinska transformacija u predu.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA luke o usvajanju programa transformacije. (1) U društvenom preduzeću svojinska transformacija vrši se donošenjem od- 234 . 1.se doneti i većinom glasova zaposlenih. preduzeću sa većinskim društvenim kapi3) konverzijom duga u akcije pove. 1) Odluka i program 6. Primena zakona kapitala mogu doneti i poverioci preduzeća sa većinskim potraživanjem. Član 9. odluka o organizovanju preduzeća kao društva kapitala i odluka o 1. Modeli transformacije zanih preduzeća. i 2. AUTONOMNA TRANSFORMACIJA transformacije. zeću vrši se autonomno.talom. odnosno Član 8. ovog člana akcije shodno se primenjuju i na udele. (8) Odluka o usvajanju programa II. koje ispunjava uslove za otvaranje rioca (sa popustom). (7) Odluka o transformaciji državnog Odredbe ovog zakona koje se odnose kapitala preduzeća iz st. dostavlja ga sindikatu preduzeća i obaveštava zapo9. stečaja prema odredbama zakona kojim se uređuje stečaj preduzeća. kod pove7.

smatra se i radnog staža. odnosno korisnik prava po zemljoradnici imaju pravo i na akcije čija osnovu obaveznog penzijskog i invalid. povlašćenim uslovima lice iz stava 2. lašćenim uslovima imaju zaposleni. neosigurani zemljoradnici imaju pravo na (4) Neosiguranim zemljoradnikom. a lice iz stava 4. smatra se lice koje vrednosti akcija koje ostvaruju osigurani bavi poljoprivrednom delatnošću kao jedzemljoradnici. iz člana 11. u tekstu: akcije po osnovu upisa). u smislu ovog Član 12. u smislu ovog zakosubjektima iz tog stava sa sedištem na na. osigurane zemljoradnike (u daljem tekstu: (6) Pravno na sticanje akcija pod akcije sa popustom). lice iz stava 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri osiguranja u Republici Srbiji. u popust od 1 odsto za svaku punu godinu smislu stava 2.za neosigurane zemljoradnike. ovog zakona (u daljem (3) Osiguranim zemljoradnikom. (1) Pravo na sticanje akcija pod pov.pravo na sticanje akcija po osnovu upisa veznog penzijskog i invalidskog osigu. ovog člana. koji 3) Sticanje akcija pod povlašćenim su državljani Savezne Republike Jugouslovima slavije. najviše do proseka koji je utvrđen Član 11. ovog člana za vreme za koje je imalo prebivalište na teritoriji Republike Srbije. ovog zakona ili je bilo zaposleno u preduzeću u kome ostvaruju pravo na sticanje akcija pod se vrši svojinska transformacija. organizovanja koji obavlja delatnost sred.nominalna vrednost ne može preći iznos skog osiguranja zemljoradnika i koje je od 6. može se ostvariti najviše za 40 godina teritoriji Republike Srbije. smatra se lice koje je zaposleno (1) Lica iz člana 11. odnosno staža ovog člana za godine staža osiguranja osiguranja za osigurane zemljoradnike. kao i korisnik prava po osnovu oba. (2) Zaposlenim licem. u sticanje akcija do prosečne nominalne smislu ovog zakona.za svaku punu godinu staža osiguranja.000 DEM u dinarskoj protivvredna dan 1. smislu ovog zakona. godine imalo navnosti koje otkupljuju u skladu sa ovim ršenih 60 (muškarac) odnosno 55 (žena) zakonom i odlukom o izdavanju akcija uz godina života. odnosno državnim kapitalom. smatra se osigura(3) Osigurani zemljoradnici imaju nik.ku punu godinu radnog staža u subjektu mije i lokalne samouprave. kod organizacije penzijskog i invalidskog (6) Ratni vojni invalidi imaju pravo i na dodatni popust od 1 odsto za svaku 2) Pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima 235 . kao i drugom oblikudržavnog kapitala.(2) Zaposleni imaju pravo na sticanje stvima u društvenoj ili državnoj svojini. januara 1986. akcija čija je nominalna vrednost 400 odnosno državnom organu i organizaciji DEM u dinarskoj protivvrednosti za svaili organu jedinice teritorijalne autono. osnovni popust od 20 odsto i dodatni (5) Licem koje je bilo zaposleno. osigurani i neosigurani zemljoradnici. a nije (4) Zaposleni. zakona. inim ili osnovnim zanimanjem. odnosno staža osiguranja za penzioner. stav 2. osigurani i neosigurani osiguranik. (5) Pravo na sticanje akcija pod povovog člana ima za godine radnog staža u lašćenim uslovima. radnog staža za zaposlene. drugom povlašćenim uslovima po osnovu svog preduzeću koje raspolaže društvenim i učešća u stvaranju društvenog. a ranja zemljoradnika.

(2) Akcije sa popustom. od dana donošenja odluka iz člana 10. a kod preduzeća os2. i lica koja su bila zaposlena u preduzeću (1) Preduzeće u kome se vrši svojinska transformacija iznosi akcije na pro- 236 . kao i za iznos popusta novanih od strane nedobitnih i društvenih iz st. lica koja su bila zaposlena u tom preduzeću ili kod pravnog prethodnika zakonom. ovog člana umanjuje se dru. Član 13. imaju i osigurani i pod povlašćenim uslovima neosigurani zemljoradnici.u kome se vrši svojinska transformacija za nosti do momenta kada bi stekli pravo na godine radnog staža u tom preduzeću. i 5. ovog člana. 4. (2) Odredba stava 1. 2. ovog člana imaju starosnu penziju. (1) Kapital preduzeća za sticanje akcija po osnovu upisa u smislu ovog zako-6) Rok za sticanje akcija pod povlašćenim na. a najkasnije do dana ostvarivanja prava na sticanje akcija podi zaposlni u matičnom i zavisnom prepovlašćenim uslovima. pored lica iz st. postojećeg subjekta.organizacija i zaposleni. (4) Prava iz stava 2. štveni. do 4. mogu se sticati od kapitalauslovima. (8) Pravo na popust za otkup akcija cija po osnovu upisa i pravo preče kupovine akcija sa popustom u zadrugama i sa popustom ne može se prenositi. Član 16. odnosno proizvod4) Kapital preduzeća za sticanje akcija nje prehrambenih proizvoda. (7) Za nominanlni iznos akcija iz st. 8) Javni poziv za upis i prodaju akcija popustom u tom preduzeću za godinu dana staža u tom preduzeću. ovog zakona 7) Evidencija akcija pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima mogu ostvariti u jednom ili više preduzeća. i 3. zakona. Član 15. u smislu (1) Sticanje akcija pod povlašćenim ovog zakona. ovog člana. ovog zakona. koji preostane po sticanju akcija po osnomože se ostvariti u roku od godinu dana vu upisa u smislu stava 1. ovog člana imaju Član 17. odnosno državni kapital preduzeća (5) Pravo prvenstva kod sticanja akkoje se transformiše. (3) Prava iz stava 2. (2) Lica koja su zaposlena u preEvidenciju ostvarenog prava na akduzeću u kome se vrši svojinska transcije u skladu sa ovim zakonom i ranije formacija u momentu donošenja odluke o važećim propisima vodi centralni depo svojinskoj transformaciji imaju pravo prvenstva kod sticanja akcija po osnovu hartija od vrednosti pri nadležnoj organiupisa i pravo preče kupovine akcija sa zaciji. u skladu sa ovim duzeću. u skladu sa ovim zakonom. odnosno lica koja su bila zaposlena kod osnivača. ovog člana. (1) Lica iz člana 11. ne može preći 60 odsto procenjene uslovima vrednosti kapitala preduzeća koje se transformiše. preduzećima koja pretežno obavljaju delatnost poljoprivrede. u skladu sa posebnim zakonom. ovog člana pri5) Mesto sticanja akcija pod povlašćenim menjuje se i na preduzeće koje je izvršilo uslovima svojinsku transformaciju dela društvenog kapitala prema odredbama ranije važećeg Član 14.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA punu godinu od dana nastanka invalid.

ovog člana ne prihvati novu nja u "Službenom glasniku Republike ponudu. raspodeljuje se upisnicima koji Srbije". ovog člana akcija koje im pripadaju u skladu sa sadrži: procenjenu vrednost kapitala. preduzeće 237 . že sadržati i označenje broja ranije zapo.iz stava 5. ovog člana.(8) Akcionar koji zaključi ugovor o slenih. računajući upisa. cija.upisnika akcija o broju akcija koje može nom glasniku Republike Srbije" i nasteći pod povlašćenim uslovima. preduzeća koje se transformiše. no-stavom 4. način upisa. srazmerno odnosu vrednosti ovih valorizovane vrednosti upisanih akcija. ovog člana. obaveštenje o rezultatima Član 19. jmanje jednom dnevnom listu. u neotplaćenih akcija. (4) Ako je vrednost upisanih akcija biti duži od tri meseca. broj zaposlenih. đuju hartije od vrednosti i odlukom o izdavanju akcija. u "Službe. (3) Rok za uplatu naredne rate kod (3) Akcije se upisuju potpisivanjem akcija koje se uplaćuju u ratama ne može izjave o upisu (upisnica) u tri primerka. odnosno revalorizacija upisanik a (5) Po isteku roka za upis akcija. zainteresovanim licima da daju ponudu za (2) Rok za uplatu kod akcija koje se uplaćuju u celosti. (1) Javni poziv za upis akcija je poziv celosti ili u ratama. vrši se u skladu sa slučaju iz stava 4. u Član 18. upisa i zaključenje ugovora (1) Uplata upisanih akcija vrši se u skladu sa odlukom o izdavanju i prodaji akcija i ugovorom o prodaji akcija. i to srazmerno broju (2) Javni poziv iz stava 1. (7) Rok za zaključenje ugovora o broj akcija. 10) Uplata akcija 9) Upis akcija. visinu popusta.revalorizovane vrednosti upisanih akcija. (2) Upis akcija po javnom pozivu je prve rate kod akcija koje se uplaćuju u ponuda zainteresovanog lica za otkup ratama iznosi 30 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji akcija. mesto prodaji akcija iznosi 15 dana. koji se objavljuje u roku od 15 dana obaveštava svakog na oglasnoj tabli preduzeća. a moakcija. nici akcija stiču pravo na manji broj ak. akcija. računajući od dana kada je trebalo da bude izvršena prekoje se stiču po osnovu upisa veća od 60 odsto od procenjene vrednosti kapitala thodna uplata. odnosno (4) Rok za otplatu akcija koje se uplaćuju u ratama je šest godina od dana ako je vrednost upisanih akcija sa popustom veća od procenjene vrednosti kapi. kao i broja penzionera i druge po-kupovini akcija uplaćuje izdavaocu akcija datke u skladu sa zakonom kojim se ure-na ime troškova iznos od 50 novih dinara.a u ostalim godinama po 20 odsto od recija. uslove upisa akcija. rokove za upis i upla-od dana prihvatanja ponude za otkup tu. odnosno rok za uplatu otkup akcija.zaključenja ugovora. (5) Revalorizacija uplata upisanih akakcija i upisanih akcija. s tim da (6) Akcije upisnika koji u roku od rok za upis akcija počinje teći po isteku osam dana od dana prijema obaveštenja pet dana. s tim što se u prvoj i tala preduzeća koje se transformiše u drugoj godini otplaćuje po 10 odsto od skladu sa članom 13. računajući od dana objavljiva. upis. minalnu vrednost akcija koje se prodaju. ovog zakona.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri daju javnim pozivom. su je prihvatili.

preduzeće prenosi 10 odsto akcija od (2) Akcije sa popustom i bez popusta ukupnog iznosa kapitala preduzeća koje izdaju se nakon njihove uplate. (5) Akcije iz st. odnosno srazmerno vati u novcu i obveznicama Savezne Re. 2. bez obzira na rok dospelosti. u drugoj i trećoj godini po 20 od. ovog člana penzijsko i invalidsko osiguranje zapostavljaju se u promet putem berzanskih slenih.padajućem popustu. otplaćenim akcijama. koja se ostvaruje po upisane akcije sa popustom u skladu sa osnovu upisanih akcija. (8) Upisnik akcija koji ne uplati 2) dividendu. ako se stiču pod povlašćenim usbiti duži od 30 dana od dana isteka roka lovima u skladu sa ovim zakonom. ovog za. koji se ostvapopustom čiju vrednost nije uplatio ruje srazmerno uplaćenim akcijama i pri(odustanak od otplate). (9) Upisane akcije mogu se otplaći. gubi pravo na akcije sa ća nakon isplate poverilaca. i 2. do njihove konačne otplate. se transformiše Republičkom fondu za (3) Akcije iz st. a u četvrtoj i petoj godini po 25 od(2) Pre sticanja akcija u prvom krugu.nom u dva kruga. ovog člana. sto.preduzeća koje se transformiše vrši se kona izdaje se 10 odsto akcija po osnovujavnim pozivom u skladu sa ovim zakoupisa. 1. kao ni davati bilo kakve garancije za njihovu uplatu. 2.akcijama po osnovu upisa. ovog člana (6) Preduzeće ne može kreditirati uplatu svojih akcija i akcija drugih pre. odnosno uplaćeovim zakonom u rokovima iz st. a koji ne možepopusta. sto. (1) U prvoj godini. pre održavanja svake skupštine usklađuje ne devizne štednje građana. stav 7. po osnovu dospele neisplaće-ratama.zemljoradnika. kao ni u naknadnom roku nih akcija i njima pripadajućeg dela koji mu ostavi preduzeće. posrednika preko finansijske berze. računajući od Član 22. 12) Prava iz akcija (7) Upisniku akcija koji ne uplati upisane akcije sa popustom u skladu sa Član 21. do 4.(1) Svojinska transformacija kapitala daji akcija iz člana 18. srazmerno nominalnoj rok. prilikom nih i osiguravajućih i neosiguravajućih njihove prve prodaje imaju postojeći ak. i 2. preduzeće ostavlja naknadni 1) upravljanje. do 4. srazmerno nominalnoj vrednosti propisima kojima se uređuje revaloriakcija koje su stekli.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA cionari. (2) Preduzeće koje prodaje akcije u publike Jugoslavije. njen sastav sa promenama u strukturi kapitala. i 2. koji ne može biti duži od 30 dana od vrednosti akcija po osnovu upisa i dana isteka roka za uplatu akcija.glase na ime. 11) Sticanje akcija i stavljanje u promet 13) Krugovi transformacije Član 20. 1. zacija. ovim zakonom u rokovima iz st. 3) deo ostatka stečajne mase preduzeza uplatu akcija. (3) Prvi krug transformacije obuhvata (4) Pravo preče kupovine stečenih sticanje akcija po osnovu upisa zaposleakcija iz st. isteka roka za zaključenje ugovora o pro. ovog člana. duzeća. (1) Akcije daju prava na: ovog člana. 1. 238 .

roka za zaključenje ugovora o prodaji Akcije koje preduzeće nije prodalo akcija u prvom krugu. bije. kao i prenosi Fondu za razvoj Republike Srprodaju akcija bez popusta. izdvajaju se na poseban račun pod povlašćenim uslovima. stav 8. (1) Novčana sredstva ostvarena od (2) Preuzete akcije iz čl.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri (4) Rok za upis akcija u prvom krugu (2) Obveznice Savezne Republike June može biti kraći od 30 dana. preuzima akcijski fond istekom naknad(9) Upisnik akcija u drugom krugu nog roka za njihovu uplatu. devizne štednje građana. 2) Republičkom zavodu za tržište ovog zakona daju akcijskom fondu pravo rada u iznosu od 25 odsto. i 25. a naročito veće gotovinsko učešće du sa članom 19. koji stiču cija preduzeća i uplaćuju u roku od tri dana: akcije u skladu sa ovim zakonom. ni duži odgoslavije po osnovu dospele neisplaćene 50 dana. stav 14) Uplata sredstava od prodaje akcija 2. 17) Karakter preuzetih akcija i pravo upravljanja Član 26. 24. (3) Preuzete akcije iz čl. srazmerno nominalnoj vrednosti akcija stečenih po osnovu upisa. bez prava upravljanja. kojima je izvr(5) Drugi krug transformacije obušena uplata upisanih akcija. kao i novčana sred. (6) Javni poziv za upis i prodaju ak15) Neprodate akcije cija u drugom krugu objavljuje se najkasnije u roku od 120 dana od dana isteka Član 24. u skladu sa odlukom o iz-skladu sa zakonom (u daljem tekstu: davanju i prodaji akcija. može steći više od 25 odsto akcija jednog preduzeća uz odobrenje Direkcije za procenu vrednosti kapitala. akcija utvrđuju se kriterijumi za pravo Upisane akcije sa popustom od čije prvenstva u otkupu akcija ostalih upisanih otplate su odustali upisnici akcija u sklaakcija. ovog zakona imaju svojstvo prioritetnih participativnih akcija Član 23. plaćena u roku od dve godine od statutom 239 . i 25.učešće u upravljanju preduzećem u na stva ostvarena od prodaje akcija koje je kome je upisano manje od 20 odsto akcija preduzeće steklo bez naknade u drugompreduzeća i u kome je broj upisnika akpreduzeću. na učešće u upravljanju preduzećem ako 3) Republičkom fondu za penzijsko i prioritetna dividenda po osnovu prioritetinvalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu nih participativnih akcija nije u celini isod 25 odsto. akcionari. sa rokom upisa od do isteka roka iz javnog poziva za drugi 180 dana. (8) Odlukom o izdavanju i prodaji Član 25. (1) Preuzete akcije iz člana 22. 24. prodaje društvenog kapitala preduzeća ovog zakona daju akcijskom fondu pravo koje se transformiše. i 25. i čl. u iznosu od 50 odsto. u 16) Akcije od čije se otplate odustalo skladu sa ovim zakonom. 24. ovog zakona i kraći rok otplate. preduzeće hvata prodaju akcija sa popustom. krug preuzima akcijski fond obrazovan u (7) Pravo preče kupovine akcija u drugom krugu. imaju postojeći akcijski fond). manji 1) Fondu za razvoj Republike Srbije od 50.

programom preduzeća i svojim pro. (5) Pravo preče kupovine akcija iz st. cija preduzeća od strane akcijskog fonda.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA utvrđenog roka za isplatu. ovog u otkupu akcija iz st. Prodaja akcija radi prikupljanja Član 27. imaju akcionari tog preduzeća srazmerno nominalnoj ga preduzeća koji je dospeo do 31. kao i preostale akcije ovog zakona koje su prenete akcijskom društvenog kapitala nakon drugog kruga fondu mogu se otkupljivati i obveznicama transformacije u preduzeću preuzima akSavezne Republike Jugoslavije po osnovu cijski fond. i 25. u skladu sa (2) Upisane akcije radi prikupljanja zakonom kojim se uređuje pravni položajdodatnog kapitala mogu se otplaćivati akcijskog fonda. promet preuzete neprodate akcije predu. utvrđuju se kriterijumi za pravo prvenstva (2) Za iznos popusta iz stava 1. stav 2. 1. a naročito veće člana umanjuje se kapital preduzeća koje se transformiše. programom preduzeća itransformiše. u skladu sa odlukom o (1) Konverzija u akcije novčanog duizdavanju i prodaji akcija. upisnici akcija istekom naknadnog roka (3) Preuzete akcije iz čl. stavlja u Član 28. đuje pravni položaj Republičkog fonda za (3) Novčana sredstva ostvarena od penzijsko i invalidsko osiguranje zaposleprodaje akcija radi prikupljanja dodatnog nih. dodatnog kapitala (sa popustom) (1) Akcijski fond javnim pozivima. zakonom kojim se ure. godine može se vršiti uz povrednosti stečenih akcija.akcija radi prodaje kapitala shodno se na 22. 18) Stavljanje preuzetih akcija u promet 2. ovog zakona prodajom se pretvaraju u obične akcije sa pravom 3. 24. gramom. ovog zakona prenete Re. ovog zakona primenjuju se i pri prodaji preuzetih akvidende.samo u novcu. (3) Konverzija novčanog duga preduzeća u akcije može se vršiti i umanjenjem revalorizovane vrednosti akcija koje 240 . stavlja zakonom kod prodaje akcija radi prikuu promet i upisane akcije od čije otplate su pljanja dodatnog kapitala. i 2. odzakonom kojim se uređuje pravni položajnosno državni kapital preduzeća koje se akcijskog fonda. a od čije uplate su odustali svojim programom. i čl. i 2. 1. i 25. gotovinsko učešće i kraći rok otplate. pust do 20 odsto od iznosa konvertova(6) Odlukom o izdavanju akcija nog duga. 24. decembra 1996. ovog člana. stav 2. u skladu sa nalni iznos se umanjuje društveni. (4) Preuzete akcije iz člana 22. dospele neizmirene devizne štednje građana. Fond duga u akcije (sa popustom) upravljanja.pljanja dodatnog kapitala.(1) Odredbe ovog zakona o prodaji zeća u drugom krugu. za njihovu uplatu.primenjuju i na prodaju akcija radi prikupubličkom fondu za penzijsko i invalid. ovog člana ostalih upisnika akcija. (4) Upisane akcije koje se stiču pod (2) Akcijski fond javnim pozivima. za čiji nomiodustali upisnici akcija. odnosno preko finansijske berze.kapitala pripadaju preduzeću. a do isplate di. povlašćenim uslovima u skladu sa ovim odnosno preko finansijske berze. sko osiguranje zaposlenih. kao i akcije iz čla.(7) Odredbe člana 23. Član 29.

ovog 5. 2. Republike Srbije kad Republika Srbija nije osnivač. macije u preduzeću iz člana 30. (2) Program i odluke iz stava 1. ovog (1) Kriterijumi za određivanje prezakona. 3. ovog člana donose se istovremeno. uz saglasnost osnivača i Vlade primenjuju se kumulativno. na osnovu verifikovane procene koje obavlja delatnost od opšteg interesa vrednosti kapitala. Srbije. duzeća iz člana 30 ovog zakona su (2) Program i odluke iz stava 1. primenom jednog ili više modela iz člana 7. 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri je akcijski fond preuzeo od preduzeća. ovog zakona svojinsku transformaciju vrši na osČlan 32. ovog člana preduzeća. uz saglasnost Vlade Republike menom jednog ili više modela iz člana 7. 1. Prava zaposlenih Član 33. Shodna primena zakona. (2) Preduzeća iz stava 1. ovog zakona. ovog zakona. Modeli (2) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzećima iz stava 1. Program i odluke Član 36. shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o autonomnoj transformaciji. broj zaposlenih i veličina člana. ovog strateški značaj. ostvaruje se u skladu sa ovim zakonom i tim programom. novu programa i odluka iz člana 10. ovog člana Član 34. Vlada Republike Srbije odrediće do poče. SAGLASNOST OSNIVAČA (1) Preduzeće iz člana 30. (1) U preduzećima koja. TRANSFORMACIJA UZ Član 31. na osnovu verifikovane procene preduzeća. Član 35. ovog zakona svojinsku transformaciju vrši na os1. (1) Preduzeće iz člana 35. ovog zakona. donosi nadležni organ svojinska transformacija vrši se pripreduzeća. Program i odluke IV. (3) Program i odluke iz stava 1. ovog člana može se ostvariti u roku od godinu Član 30. u skladu sa dana od dana donošenja programa ovim zakonom. najviše do iznosa od 20 odsto od ukupnog iznosa konvertovanog duga. donosi nadležni organ (2) Kriterijumi iz stava 1. Kriterijumi 241 . odredi Vlada Republike transformacije. TRANSFORMACIJA PREMA ska transformacija vrši prema posebnom POSEBNOM PROGRAMU programu. (1) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzeću u kome se svojinIII. 4. ovog U preduzeću sa državnim kapitalom člana. svojinska transformacija vrši se prema posebnom programu. Srbije.Na ostala pitanja svojinske transfortka primene ovog zakona. Modeli novu posebnog programa i odluka iz člana 10. vrednosti kapitala.

4. ovog zakona. (1) Sticanje akcija pod povlašćenim strukture. Shodna primena vrednosti kapitala utvrđene na dan donošenja odluke o izdavanju i prodaji akcija Član 38. 2. 2) kontrolu i verifikaciju ponovne ska transformacija vrši uz saglasnost osnivača ostvaruje se u skladu sa ovim procene ili revalorizacije procenjene zakonom i programom transformacije.sa drugom potrebnom dokumentacijom. ovogla učesnika statusnih promena. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o autonomnoj transformaciji. prodaje državnog kapitala preduzeća koje ovog zakona. u skladu sa odlukom i zakonom. transformaciju (u daljem tekstu: Direk(1) Preduzeće dostavlja Direkciji cija). odnosno udelima. ponovne procene i ske transformacije obrazuje se Direkcija revalorizacije za procenu vrednosti kapitala u sastavu Ministarstva za ekonomsku i vlasničku Član 41. dana od dana donošenja programa 4) kontrolu postupka svojinske transtransformacije. i to: zakonitosti odluka iz člana (3) Novčana sredstva ostvarena od 10. i 6. načina utvrđivanja popusta i visine popusta po pojedincu i ukupno. kao i kontrolu načina njegovog uslovima u preduzeću u kome se svojin.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA (3) Program i odluke iz stava 1. procenu vrednosti sa utvrđenom strukturom kapitala. NAČINA I načina i rokova uplate novčanih sredstava POSTUPKA TRANSFORMACIJE fondovima i Republičkom zavodu za 1. ako je člana može se ostvariti u roku od godinujedan od učesnika preduzeće iz člana 1. načina obračuna revalorizovane 4. kon3. ovog za-načina utvrđivanja srazmere i raspodele akcija prema članu 18. akokona. Direkcija vrši: 3. VREDNOSTI KAPITALA. kao i način revalorizacije akcije koje se plaćaju u V. Postupak kontrole i verifikacije trole zakonitosti postupka i načina svojinprocene.iskazivanja u akcijama. zakonom kojim se uređuju hartije od vrednosti i ovim zakonom. Direkcija za procenu vrednosti tržište rada. Nadležnost Član 40. Za obavljanje poslova kontrole i verifikacije procene vrednosti kapitala. Prava zaposlenih i uplata sredstava 1) kontrolu i verifikaciju procene vrednosti ukupnog kapitala i njegove Član 37. Na ostala pitanja svojinske transfor. st. KONTROLA PROCENE ratama. kom o transformaciji. načina i posebnim zakonom nije drukčije propisarokova uplate novčanih sredstava preno. macije u preduzeću iz člana 35. vrednosti kapitala: 3) kontrolu procene vrednosti kapita(2) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzećima iz stava 1. kapitala Član 39. duzeću po osnovu prodatih akcija koje se plaćaju odjednom ili u ratama. formacije. usklađenosti javnog poziva za upis i kupovinu akcija sa odluse transformiše pripadaju osnivaču. ovog člana donose se istovremeno. 242 .

ovog zakona izveštaj koji sadrži: podatke Član 44. (2) Ako je nezakonitost utvrđena u (1) Preduzeće u postupku svojinske postupku kontrole usklađenosti javnog transformacije dostavlja Direkciji javni poziva za upis i kupovinu akcija sa odlupoziv o prodaji akcija svakog kruga. su prihvatili novu ponudu u slučaju iz (1) Upis u sudski registar vrši se na člana 18. od. su vrednost i struktura kapitala utvrđeni u (1) Ako Direkcija u vršenju poslova skladu sa ovim zakonom. člana može se pokrenuti upravnoračunski 2) dokaze o uplatama novčanih sred. 1. kontrole iz čl. 39.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri (2) Direkcija u roku od 60 dana od 5.spor pred Višim privrednim sudom u rostava fondovima i Republičkom zavodu ku od 30 dana od dana dostavljanja rešeza tržište rada i dokaze o prenošenju ne-nja. ovog člana donosi rešezakonitost postupka svojinske transfornje kojim se utvrđuje zakonitost postupka macije. do 42. st. osnovu rešenja Direkcije kojim je utvrđe(4) Direkcija u roku od 60 dana od na dana dostavljanja kompletne dokumenta. ovog zakona utvrdi nezakonitost kod utvrđivanja vrednosti i strukture kapitala ili postupka svo4. 1) dokaze o uplati akcija koje se up(2) Protiv rešenja iz stava 1. svojinske transformacije. 7. ske transformacije je konačno u uprav(3) Preduzeće dostavlja Direkciji: nom postupku. ovog zakona. ovog člana donosi rešenje kojim utvrđuje da li Član 43. izdavanju i prodaji akcija sa drugom potrebnom dokumentacijom. u roku od deset dana od dana donošenja odluka. do otklanjanja nezakonitala utvrđenu na dan donošenja odluke o tosti. Otklanjanje nezakonitosti dana prijema procene iz stava 1. spisak akcionara sa matičnim valorizacije i zakonitosti postupka svojinbrojevima i brojem akcija po akcionaru. 4. prodatih akcija na akcijski fond. 243 . zabranjuje upis i kupovinu akcija. Član 42.kom o transformaciji. odnosno cije iz st. ponovnu uređuju hartije od vrednosti i ovim zakoprocenu ili revalorizovanu vrednost kapi-nom. Upis u sudski registar odustanku upisnika od nove ponude i novoj raspodeli akcija između upisnika koji Član 45. Kontrola zakonitosti postupka jinske transformacije. (2) Rešenja na osnovu kojih se vrši upis u sudski registar Direkcija dostavlja sudu. ovog laćuju odjednom ili uratama. zakonom kojim se luke iz člana 10. Konačnost rešenja i (2) Preduzeće dostavlja Direkciji u upravnoračunski spor roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o kupovini akcija iz člana 18. ovog zakona. o broju i vrednosti ukupno upisanih ak(1) Rešenje koje donosi Direkcija u cija sa obračunom popusta po pojedincu postupku kontrole procene vrednosti. 3) podatke o srazmernom smanjenju. i 6. stav 7. Direkcija. do 3. 6. odrediće rok za svojinske transformacije njihovo otklanjanje koji ne može biti duži od 30 dana. rei ukupno.zakonitost procene ili revalorizacije vrednosti i strukture kapitala.

njivač vršio procenu suprotno zakonu. (3) Akcijski fond pored podataka iz Član 50. vredni prestup preduzeće i drugo pravno lice iz člana 1. (2) Visina troškova iz stava 1. ministar donosi rešenje o oduzinadležno za poslove ekonomske i vlas. ovog zakona.pod povlašćenim uslovima (Član 12). akcijskog fonda. objavljivanja javnog poziva. o roku otpočinjanja prvog i drugog kruga transformacije i o ostvarenim rezultatima transformacije po pojedinim krugovima svih preduzeća na teritoriji Republike Srbije koji su u toku izveštajnog perioda dostavljeni ministarstvu. ili vača. stav 1. o roku VII.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 8. kao i izveštaj o otkupu akcija 1. (3) Odredba stava 2. na os-nsformacije (Član 22). ničke transformacije (u daljem tekstu: mi. javljuje se u "Službenom glasniku Repub(2) Preduzeće najmanje 15 dana pre like Srbije". ovog zakona. Oduzimanje ovlašćenja za procenu Član 47. (1) Troškove postupka pred Direkcijom snosi preduzeće.(2) Rešenje iz stava 1. ovog člana odnosi se i na podatke koje akcijski fond dostavlja ministarstvu. objavljuje 244 . VI. ovog člana dostavlja ministarstvu (1) Novčanom kaznom od 10.manju ovlašćenja za procenu.000 do i program prodaje akcija. Objavljivanje izveštaja formacije bez donošenja odluka na način propisan u članu 10. 3. ovog zakona. novu pribavljenih podataka. nad radom ovlašćenih procenji. vrši ministarstvozakona. ovog člana obnistarstvo). Član 48. KAZNENE ODREDBE otpočinjanja prvog i drugog kruga transformacije. Privredni prestupi preduzeća i po pojedinim krugovima u roku od 10 odgovornog lica dana od dana završetka roka upisa. ovog člana uređuje se aktom ministra. kao i nad poslo. 2) povredi odredbe o sticanju akcija (1) Ministarstvo na osnovu pribavlje. 17. ako: 1) započne postupak svojinske trans2. (2) Ministarstvo najmanje jednom 4) povredi odredbe o krugovima tranedeljno u jednom dnevnom listu. stava 2. stav 4. NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA 1. u roku od 15 450.kad su ispunjeni uslovi iz akta koji se vima prodaje akcija koji se obavljaju donosi na osnovu člana 4. kona i propisa donetih na osnovu ovog (1) Kad utvrdi da je ovlašćeni procezakona. Predmet i subjekt nadzora izveštaj o datumu upućivanja javnog poziva za upis i kupovinu akcija. ovog preko finansijske berze. (1) Nadzor nad primenom ovog zaČlan 49. dostavlja ministarstvu izveštaj o upućivanju javnog poziva za upis i kupovinu akcija. Troškovi postupka Član 46.000 novih dinara kazniće se za pridana od dana usvajanja programa. nih podataka dostavlja izveštaj Vladi Re3) postupak javnog poziva za upis i publike Srbije najmanje jednom u tri me-prodaju akcija sprovodi suprotno članu seca.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri 5) ne uplati novčana sredstva u skla. dostavi podatke iz člana 47. Rokovi za podzakonske akte upisu akcija sa spiskom akcionara i obračunom popusta u roku od 15 dana od Član 53. dana zaključenja ugovora. br. na osnovu potvrde. 75/91. stav 1.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup iz stava 1.000 novih dinara kazniće se za prekršaj društvenog kapitala prema odredbama fizičko lice koje na osnovu lažnih poovog zakona. 48/94 i 51/94).manja akcija u iznosu koji prelazi propisdu sa članom 23. 48/91. (2) Novčanom kaznom od 10.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup akcijski fond ako vrši prodaju akcija protivno odredbama člana 27. ovog zakona i ponovnu procenu VIII. ano ograničenje. stav 2. ovog zakona ili ne uplati sredstva u 3. 11. Privredni prestup akcijskog fonda i Republike Srbije. 84/89 i 46/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge ob3. odgovornog lica (2) Odredba stava 1. Član 55. preduzeća čije je sedište bilo na teritoriji ranije republike SFRJ koja nije članica SRJ. dataka stekne akcije pod povlašćenim us. ovog zakona. ovog člana shodno se primenjuje i na deo kapitala Član 51.Preduzeće organizovano od dela (1) no lice u preduzeću i drugom pravnom licu. (2) Novčanom kaznom od 10. stav 1). Preduzeće iz ranijih republika SFRJ 30.(2) Vrednost i struktura kapitala prelovima suprotno odredbama ovog zakona duzeća iz stava 1. u skladu sa Podzakonski akti za izvršenje ovog članom 42. stav 7. uz saglasnost Vlade 2. Prekršaj like svojine ("Službeni glasnik RS". Član 52. svojinsku transformaciju vrši u skladu sa ovim zakonom. stav 2. PRELAZNE I ZAVRŠNE ili revalorizaciju u roku od 10 dana od ODREDBE dana donošenja odluka (Član 42. br.000 do 2. nažnog rešenja Republičke agencije za ovog člana izriče se i mera brisanja iz procenu vrednosti kapitala (u daljem tekevidencije akcionara.000 do (1) Preduzeće koje je izvršilo trans30. Preduzeće sa mešovitim kapitalom i skladu sa članom 23.000 do transformaciju netransformisanog dela 3. ovog zakona. ovog člana određuje se (čl. u vezi člana prava zaposlenih u preduzeću 27. (1) Novčanom kaznom od 10. ovog člana i odgovor. 6) ne dostavi Direkciji odluke iz člana 10. zakona doneće se u roku od 30 dana od 8) ministarstvu u propisanom roku nedana stupanja na snagu ovog zakona. 450. i 12). odnosno oduzi- 245 . 7) ne dostavi Direkciji izveštaj o 1. ovog člana i od-formaciju dela društvenog kapitala prema odredbama Zakona o društvenom kapigovorno lice u akcijskom fondu. odnosno pravos(2) Uz kaznu za prekršaj iz stava 1. nastavlja (1) Novčanom kaznom od 1.000 do tog preduzeća koji je unet u preduzeće sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. ovog zakona. talu ("Službeni list SFRJ". dni prestup iz stava 1.000 novih dinara kazniće se za privreČlan 54.

odnosno donošenja rešenja. br. 50/91).ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA ovog zakona. 84/89 i upisanihdeonica. 48/94 i 51/94). (2) Početkom primene propisa iz Član 56. Prelazak na povoljniji režim RS". snagu ovog zakona izvršilo procenu 48/94 i 51/94). sa popustom za iznos razlike između pri-ovog zakona. ovog zakona i realizovanog po. stav 3. br. br. tupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". kao i pravo na kupovinu akcijaskladu sa propisom iz člana 3.snagu ovog zakona dobilo potvrdu. 246 . (3) Zaposleni u preduzeću koji su ostvarili pravo na popust na osnovu Za5. macije nastavlja po odredbama ovog zaovog člana. (5) Odredbe člana 13. ovog zakona Član 58. Prestanak važnosti propisa ovog zakona.pravosnažno rešenje o proceni vrednom na dan 24. ako je to za njega povolstu: Agencija). odnosno akcionar koji je odustao vrednosti društvenog kapitala koja je utvrđena u postupku pretvaranja društvene od otplate upisanih akcija koje je otsvojine u druge oblike svojine i vrednosti plaćivao na osnovu Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ". pod uslovom da o tome da pismenu vršilo statusne promene nakon izdavanja te potvrde. stav 1. padajućeg popusta u skladu sa članom 42. 48/94 i 51/94) i Zakon o Republičkoj agenciji za procenu vrednosti kapitala ("Službeni glasnik 4. 65/94 i 17/95) i Pravilnik o načinu utpretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". 84/89 i 46/90) i Zakona o Član 57. ako to preduzeće nije jnije. 48/91. 58/91 i 71/94). br. 75/91. uplaćuje u skladu sa članom 23. nosti kapitala. uslovima i postupku pretvaranja društ(1) Preduzeće koje je do stupanja na vene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". postupak svojinske transforakcija po odredbama zakona iz stava 1. ima pravo procene vrednosti društvenog kapitala ("Službeni glasnik RS". 75/91. 62/94. a nije vršilo svojinsku tran(4) Preduzeće u kome se vrši uplata sformaciju. novčana sredstva ostvarena kona. stav 4. primenjuju se na netransformisani društ(1) Početkom primene ovog zakona veni kapital preduzeća sa mešovitim kapiprestaje da važi Zakon o uslovima i postalom. ovog zakona prestaje da Akcionar koji na dan stupanja na snagu ovog zakona vrši otplate upisanih važi Pravilnik o načinu revalorizacije akcija. 48/91. da otplatu upisanih akcija nastavi u skladu sa odredbom člana 55. 45/91. januara 1994. izjavu u roku od 30 dana od dana donošenja odluka iz člana 10. br. Nezavršeni postupci kona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ". br. vrđivanja knjigovodstvene vrednosti i 48/91. godine. člana 3. od prodaje društvenog kapitala tog preduzeća od početka primene ovog zakona. br. imaju pravo na sticanje vrednosti kapitala i koju je verifikovala akcija po osnovu upisa u skladu sa ovim Agencija može izvršiti novu procenu u zakonom. 75/91. ovog zakona. 6. br. 64/94.odnosnoudela 46/90) i Zakona o uslovima i postupku ("Službeni glasnik RS". odnosno pusta po navedenim zakonima sa obraču. (2) Preduzeće koje je do stupanja na stav 4. stav 4.

Stupanje na snagu Član 3. preduzećima smatraju se. jivaće se od 31. br. predmete i ske. a prestaje stalnoj saradnji na poslovima procene lica Agencija. godine. sa visokom stručnom spremom ekonom(2) Direkcija preuzima zaposlene. ovog člana sadrži: 1) ime i prezime. Osnivanje akcijskog kojih jedno ekonomske struke. radnopravnom sta5) "Službeni glasnik RS". Uz zahtev iz stava 1. računovodstvu svrstana u te kategorije. sredstva. Član 61. kao i uslovi i način oduzimanja laže se: 1) izvod iz sudskog registra. odnosno naziv podnosioca zahteva. ovog člana prijanje ovlašćenja za procenu vrednosti kapitala. 2) za srednje preduzeće tri lica. pravne ili tehničke struke i to: 1) za malo preduzeće jedno lice ekoarhivu od Agencije. od 8. uredbe. OVLAŠĆENJA5) Zahtev iz stava 1. preduzeće. drugo pravno lice ili pre___________ duzetnik koji vrši procenu vrednosti kapitala velikih preduzeća može vršiti i procenu vrednosti kapitala srednjih i malih preduzeća. UREDBA Zahtev za dobijanje ovlašćenja za O BLIŽIM USLOVIMA KOJE procenu vrednosti kapitala. fonda 3) za veliko preduzeće pet lica. a preduzeće. odnosno tog ovlašćenja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Član 2. oktobra 1997. drugo pravno lice ili preOvaj zakon stupa na snagu osmog duzetnik koji vrši procenu vrednosti kapidana od dana objavljivanja u "Službenom tala srednjih preduzeća može vršiti i proglasniku Republike Srbije". (1) Početak primene ovog zakona po. prava i obaveze. od kojih najmanje jedno ekonomske struke. godine. Preduzeće. 2) dokazi o broju. registra radnji i registra delatnosti. odnosno sedište podnosiOvom uredbom utvrđuju se bliži usoca zahteva. preduzeća koja su propisima o decembra 1997. a primencenu vrednosti kapitala malih preduzeća. Prestanak Agencije 9. 2) adresu. lovi koje mora ispunjavati preduzeće.3) podatke o vrsti ovlašćenja. 43/97. drugo pravno lice ili preduzetnik. 7. može dobiti ovlašćenje za vršeČlan 59. Malim. Član 4. srednjim odnosno velikim Član 60. Preduzeće. MORA ISPUNJAVATI OVLAŠĆENI drugo pravno lice ili preduzetnik podnosi PROCENJIVAČ I USLOVIMA I Ministarstvu za ekonomsku i vlasničku NAČINU ODUZIMANJA transformaciju. Član 1. 247 . nomske struke.nje procene vrednosti kapitala ako ima u radnom odnosu ili po osnovu ugovora o činje sa radom Direkcije. u smislu ove Akcijski fond osnovaće se do 31. drugo pravno lice ili preduzetnik za dobi.

utvrdi da: ___________ (1) u momentu donošenja rešenja o davanju ovlašćenja nisu bili ispunjeni UREDBA uslovi za dobijanje ovlašćenja. 43/97. br. lašćenje ili prema kome je doneto rešenje Procena vrednosti kapitala vrši se o ukidanju rešenja o ovlašćenju za pro. pitala oduzima se: Ova uredba stupa na snagu osmog 1) na zahtev ovlašćenog procenjivača. tusu i radnom iskustvu zaposlenih (evidencije. stav 1. drugo pravno lice ili preduzetnik kome je ovlašćenje prestalo u vrde). dana od dana objavljivanja u "Službenom 2) oduzimanjem ovlašćenja.Ovom uredbom se uređuje način utnom. (3) ovlašćeni procenjivač ne vrši proČlan 1.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA Član 8. cenu vrednosti kapitala za koju nema ovmatičnom i zavisnom preduzeću.Preduzeće.punjava uslove za dobijanje ovlašćenja duzetnik koji dobije ovlašćenje za pro. vrđivanja vrednosti društvenog. 248 . odnosno cenu vrednosti kapitala (u daljem tekstu: kome je ovlašćenje prestalo u smislu ovlašćeni procenjivač). može dobiti ovnih (diplome i uverenja). (3) i (4) ove uredbe. ugovori o radu. javanju propisanih uslova. 6) "Službeni glasnik RS". tačka 2) podtačka (1). upisuju se u registar uredbe istekom tri meseca po ispunovlašćenih procenjivača. rešenja o oduzimanju ovlašćenja. drugo pravno lice ili preduzetnik kome je rešenjem oduzeto ovČlan 3. Član 6. tačka 2) podtačka (2) ove ovlašćenja. vlasničke transformacije. državnog (4) ovlašćeni procenjivač vrši proi kapitala drugih vlasnika u preduzeću.primenom metoda diskontovanja novčacenu vrednosti kapitala briše se iz registra ovlašćenih procenjivača. Ovlašćenje za procenu vrednosti kaČlan 9. Član 7. cenu vrednosti kapitala u skladu sa zako. Pre procene kapitala preduzeća sastavlja se računovodstveni izveštaj sa datumom procene na način propisan zakonom kojim se uređuje računovodstvo. 3) dokazi o stručnoj spremi zaposle. drugom subjektu sa društvenim i državnim Rešenje o oduzimanju ovlašćenja za kapitalom (u daljem tekstu: preduzeće). pot. radne knjižice. O NAČINU UTVRĐIVANJA (2) ovlašćeni procenjivač prestane da VREDNOSTI KAPITALA6) ispunjava uslove utvrđene ovom uredbom.predviđene ovom uredbom. lašćenje za procenu vrednosti kapitala po isteku tri godine od dana objavljivanja Član 5. stav 1.smislu člana 6. procenu vrednosti kapitala donosi ministar nadležan za poslove ekonomske i Član 2. kao i vrsta i obimčlana 6. drugo pravno lice ili pre. ako se glasniku Republike Srbije". Preduzeće. kao i lašćenje. ako isPreduzeće.

Ponderi za proračun diskontne stope su učešće sopstvenih i pozajmljenih izvora u U DNT metodu procene može se strukturi permanentnog kapitala. vrednosti na sadašnju vrednost. pozajmljenih izvora (novi dugoročni 2) stope rizika ulaganja u preduzeće krediti) i novi deonički kapital iz investiranja. finansiranja (rashodi finansiranja. 3) stope rizika ulaganja u Saveznu nostukupnogkapitala.čiji se kapital procenjuje. Rezidualna vrednost se procenjuje na Procenjenu vrednost kapitala prema osnovu neto novčanog toka koji nije metodu DNT čini zbir diskontovane vred-obuhvaćen projekcijom iz člana 6. Stopa bez rizika reprezentuje neriziizmeđu procenjene vrednosti ukupnog čno. DNNTr za period u kome se dostiže stabilan nivo neto priliva. finansijski prihodi). 3) određivanje diskontne stope za svođenje neto novčanog toka i rezidualne Stopa rasta u rezidualu ne može biti veća od četiri odsto. Član 6. RV = DNNTr / (DS SRr) Primena metoda DNT obuhvata: 1) projektovanje neto novčanog toka gde je RV rezidualna vrednost.kao ponderisani prosek cene sopstveduzeća i čije je finansiranje neizvesno nenog kapitala i cene pozajmljenih izvora. a SRr stopa rasta u 2) procenu rezidualne vrednosti. uključuju se u projekciju novčanog toka. a koji ne može biti kraći od diskontovani novčani tok u rezidualu (prva godina iza projektovanog perioda).5 odsto. sigurno ulaganje i ne može biti makapitala i visine pozajmljenih izvora finja nansiranja (dugoročnih i kratkoročnih) na od 3. U primeni novčanog toka pre servisiProjekcija novčanog toka zasniva se na prinosnoj snazi preduzeća. Investicije ranja dugova diskontna stopa se izračunava koje značajno menjaju prinosnu snagu pre. toda likvidacione vrednosti (u daljem tekstu: LV).Vrednost sopstvenog kapitala predstavlja razliku Republiku Jugoslaviju. čija formula glasi: Član 5. Član 7. rezidualu. Ovaj novčani tok produkuje neto imovine (u daljem tekstu: NI) i me. Član 4. koristiti novčani tok pre servisiranja i U primeni novčanog toka posle sernovčani tok posle servisiranja dugova. niti veća od šest odsto. Diskontna stopa odgovara izabranom novčanom toku.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri nog toka (u daljem tekstu: DNT). Za proračun rezidualne vrednosti koristi se Gordonov model. DS diskontna stopa.vrednost sopstvenog kapitala. diskontna stopa repreU novčanom toku pre servisiranja dugova ne obuhvataju se prilivi i odlivi izzentuje cenu sopstvenog kapitala. Ovaj novčani tok produkuje vred. Član 8. pet godina. metodasredstava. reprezentuje nivo rizičnosti ulaganja U novčanom toku posle servisiranja dugova obuhvaćeni su svi prilivi i odlivi konkretnog preduzeća čiji se kapital pro- 249 . visiranja dugova. ove nosti projektovanog realnog neto novča-uredbe. kao i prilivi kapitala obuhvata: 1) stope bez rizika. Stopa rizika ulaganja u preduzeće izabrani datum procene. otplata Diskontna stopa kao cena sopstvenog kredita. nog toka i rezidualne vrednosti.

Procenjena vrednost kapitala. vrsta gradnje. laznu osnovu čine površina. Za procenu vrednosti opreme.obaveza uvećane za potencijalne obaveze. procenu vrednosti dugoročnih i kratCena pozajmljenog izvora finansikoročnih obaveza. objekata polaznu osnovu čine površina 2) menadžment potencijala. Za procenu vrednosti obaveza potala jednom mesečno objavljuje visinu stope bez rizika kao i visinu stope rizika laznu osnovu čine nominalne vrednosti ulaganja u Saveznu Republiku Jugosla. Maksimalni rizik ulaganja u konkretno preduzeće čiji se dovršene proizvodnje cena koštanja. namena i cena ponovne gradnje identičnog ili sličnog obrovske osposobljenosti. vrednost ponovne nabavke i stepen amor5) diversifikacije kupaca.rada preduzeća i prodaju poslovne ničenja. prema viju. Direkcija za procenu vrednosti kapi. Procena vrednosti poslovne imovine obuhvata procenu vrednosti nematerijalnih ulaganja osnovnih sredstava.objekta. Za određivanje ove stope rizika dizanja zasada na dan procene i stepen amortizovanosti. kateProcenjena vrednost kapitala. u neograničenom budućem periodu. 3) finansijskog položaja. utvrđuje se kao razlika izZa procenu vrednosti višegodišnjih među tržišne vrednosti poslovne imovine zasada polaznu osnovu čine troškovi po-i realne vrednosti obaveza. ovom metodu. uređa4) proizvodne i geografske diversifija i osnovnog stada polaznu osnovu čine kacije i potencijala prodaje. ovom metodu.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA cenjuje. kao i procenu vredranja određena je realnom kamatnom stonosti dugoročnih rezervisanja i pasivnih pom za korišćenje dugoročnih inokredita. 6) mogućnosti predviđanja. kapital procenjuje ne može biti veći od 18 Za procenu vrednosti dugoročnih fiodsto. vrši se analiza: Za procenu vrednosti građevinskih 1) veličine preduzeća. 250 . kao i stepen amortizovanosti. vrsta. a za zalihe gotovih proizvoda i neovati sa po tri odsto.vremenskih razgraničenja. utvrđuje se kao razlika između procenjene vrednosti poslovne imovine i procenjene vrednosti obaveza. njihove naplativosti. jekta. čnih finansijskih plasmana.osnovu čine za materijal i robu nabavna cena. Za procenu vrednosti zaliha polaznu Navedeni specifični nivoi rizika preduzeća mogu se maksimalno kvantifik. tizovanosti. prema gorija i tržišna cena na dan procene. dugoroČlan 10. Primena metoda NI obuhvata procenu vrednosti poslovne imovine preduzeća i procenu vrednosti obaveza. imovine po tržišnim cenama u postupku Za procenu vrednosti zemljišta poredovne likvidacije. uz pretpostavku da će preduzeće postojati Član 9. koja ne može da bude viša od neto prodajne cene. kao i obrtne Metod LV pretpostavlja prestanak imovine i aktivnih vremenskih razgra. proizvodnog portfolija i organizacione i kad. 2) rizici poslovnog okruženja. Rizik ulaganja u Saveznu Republiku nansijskih ulaganja i kratkoročnih potraživanja polaznu osnovu čine njihove noJugoslaviju obuhvata tri nivoa rizika: minalne vrednosti uz korekciju za stepen 1) rizika u vezi sa sredstvima. Procena vrednosti obaveza obuhvata 3) finansijski rizici.

odnosno udelima ("Službeni list razlika na poslovnoj imovini. razlike se dana na koji je utvrđena njihova vrednost do dana njihove otplate vrši se na način evidentiraju na pozicijama poslovne propisan za revalorizaciju kapitala u stavu imovine i obaveza. Član 16. Procenjena vrednost kapitala ne može biti manja od vrednosti dobijene primenom metoda likvidacione vrednosti.zakonom kojim se uređuje računovodnosti kapitala. razlike se vrđenih ovom uredbom i načinu isevidentiraju na pozicijama poslovne imovine. vrednost pojedinih ma metodu diskontovanja novčanog toka oblika nominalnog kapitala utvrđuje se na može biti korigovana vrednošću prema osnovu učešća svakog objekta u metodu neto imovine. stvo. koje se nivoa ravnopravnog tretmana ove dve utvrđuje na osnovu poslovnih knjiga i vrednosti. koje su identifikovnae prema metodu NI. Član 14. vrednosti kapitala i za revalorizaciju procenjene vrednosti kapitala i o načinu isovog člana preduzeće u svojim poslovnim knjigama svodi knjigovodstveno na pro. povećava ili smanjuje vrednost ___________ 251 . obavezama SRJ". utvrđuje se na osnovu procenjene vrednosti prema metodu diskontovanja novčaČlan 13. Na osnovu bilansa stanja iz stava 1. povećava nematerijalna ulaganja ili Član 15. smanjuje vrednost osnovnih sredstava Ministar nadležan za poslove ekoprocenjenih po metodu NI. 2) ako je procenjena vrednost kapi. Vrednost kapitala utvrđena procenom revalorizuje se u polugodišnjem i godišnjem obračunu na način propisan saveznim Član 12.koji se otplaćuju na rate u toku godine od tala veća od knjigovodstvene. i to najviše do procenjenoj vrednosti kapitala. Revalorizacija upisanih akcija i udela i kapitalu na sledeći način: 1) ako je procenjena vrednost kapi. naakcija i udela na način propisan Uredbom o osnovama metodologije za procenu datum.Ako preduzeće ima mešovitu todu neto imovine. todom NI. 44/96). razlika koja proističe 1. Nakon utvrđivanja procenjene vred. osnovnih sredstava procenjenih po meProcena vrednosti kapitala preduzećatodu NI. odgovarajuće dokumentacije. nog toka i procene vrednosti prema me. sastavlja se bilans stanja.kazivanja kapitala u obračunskim akcicenjeno stanje evidentiranjem utvrđenihjama. između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom NI.nomske i vlasničke transformacije doneće uputstvo o načinu primene metoda uttala manja od knjigovodstvene. a u toku godine od dana procene do sa iskazanim procenjenim vrednostima dana donošenja odluke o emisiji i prodaji poslovne imovine. razlika koja Ova uredba stupa na snagu osmog proističe između procenjene vrednosti dana od dana objavljivanja u "Službenom kapitala i vrednosti kapitala utvrđene meglasniku Republike Srbije".PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Član 11. Procena vrednosti prestrukturu kapitala. br. obaveza i kapitala koje su iden-kazivanja procenjene vrednosti kapitala. obaveza i kapitala. ovog člana. tifikovane prema metodu NI.

Ovim uputstvom bliže se uređuje postupanje ovlašćenih procenjivača. 43/97 a) projektovanje rezultata poslovanja za u daljem tekstu: Uredba). br. procenjivač ocenjuje da li koju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje.svaku godinu u određenom budućem periodu. toda. Projektovanje budućih rezultata zasniva se na pretpostavkama tekućeg Priprema za procenu vrednosti kapi.). Procena vrednosti kapitala po propisanim metodama obuhvata sledeće c) utvrđivanje diskontne stope i svođenje neto novčanog toka na sadašnju faze: vrednost.poslovanja. Predmet analize su računovodstveni izveštaji (bilans stanja i bilans uspeha) preduzeća sačinjeni sa datumom procene. kao i za poslednju godinu tog kazivanja dobijenih rezultata procene perioda. troduzeća. uticaj zaliha itd. vrednosti kapitala preduzeća. odnosno preduzeća u primeni metoda pro2) Procena primenom propisanih cenjivanja. cenjivanjem. zaduženost i poresko opterećenje. tala obuhvata: izradu informacione osnove procene. Ako su pretpostavke projekcije već pripremljene.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA UPUTSTVO O NAČINU PRIMENE METODA ZA PROCENU VREDNOSTI KAPITALA I NAČINU ISKAZIVANJA PROCENJENE VREDNOSTI 7) 1. f) analiza dobijenih rezultata. b) definisanje novčanog toka. 32/97 u daljem tekstu: Zakon) i Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti tokova obuhvata: kapitala ("Službeni glasnik RS". kao i načina is. d) izračunavanje rezidualne vred2) procenu primenom propisanih menosti. 1) pripremu za procenu. podaci o grani ili grupaciji u ko. 252 . a) Projektovanje rezultata poslovanja nih računovodstvenih izveštaja preduzeća. e) utvrđivanje vrednosti preduzeća (1) metoda diskontovanja novčanih putem diskontovanja novčanog toka. koja se zasniva na analizi zvaničškove (varijabilni i fiksni. 2. 7) 1) Priprema za procenu "Službeni glasnik RS".se može smatrati normalnim nastavak joj ona posluje i podaci o privrednim kre-poslovanja prema tim pretpostavkama i projekcijama. tanjima u celini i Projektovanje finansijskog rezultata finansijsku analizu poslovanja preobuhvata sledeće elemente: prihode. br. br. merama poslovne politike i projekcijama tržišnih uslova poslovanja. (3) metoda likvidacione vrednosti (LV). propisanih Zakonom o svojinmetoda skoj transformaciji ("Službeni glasnik (1) Metoda diskontovanja novčanih RS". amortizaciju. kao i izveštaji za vreme od najmanje pet godina koje prethode proceni vrednosti kapitala. 51/97. tokova (DNT). Vreme za koje se vrši projekcija rezultata poslovanja utvrđuje se na os3) proveru rezultata dobijenih pronovu kretanja budućih rezultata. (2) metoda neto imovine (NI). 4) utvrđivanje i iskazivanje konačnog rezultata procene.

st. Uredbe. nost preduzeća. i 7. a posebno diskontne stope koja se izračunava u ako se takav rezultat dobija u terminalnoj smislu člana 8. Diskontna stopa kao cena sopstvenog Procenjena vrednost kapitala po mekapitala izračunava se kao zbir tri ostodu DNT dobija se kao zbir sadašnje novna dela i to: stope povraćaja bez rizika (diskontovane) vrednosti neto novčanog i stope rizika ulaganja u Saveznu Repub-toka u projektovanom periodu i sadašnje liku Jugoslaviju. 6. stav 3. ostvarivalo u prošlom periodu. odosnovu temeljne analize pojedinih ele. već se nalazi u st. godini. ove tačke vrši slučaju.servisiranja dugova.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Projekcije svih elemenata finansiDiskontna stopa kao cena pozajmljejskog rezultata ne mogu se značajno nih izvora određuje se u smislu člana 8.noj evidenciji.nosno potencijalne obaveze u vanbilansmenata. putem stope odnost primene prinosnog metoda. g) Izračunavanje rezidualne vrednosti b) Definisanje novčanog toka Na osnovu rezultata u poslednjoj godini procenjuje se vrednost preduzeća u Novčani tok se može definisati za vreme koje prethodi servisiranju dugova periodu koji nastupa posle projektovanog perioda. razlikovati od onoga što je preduzeće već stav 9. Uredbe. onda se preispituje svrsishodprojektovanom periodu. na jivanje za neangažovana sredstva. koje objavljuje Direkcija vrednosti reziduala. rizičnosti ulaganja. (2) Procena metodom neto imovine (NI) 253 . jalne skale rizika.njegovo svođenje na sadašnju vrednose vim budućim rezultatima. U rezidualnom novčanom toku amorDiskontna stopa (DS) predstavlja tizacija je jednaka predviđenim investicicenu kapitala koja se određuje prema jama u osnovna sredstva. kao i stope rizika ulaganja u konkđ) Analiza dobijenih rezultata retno preduzeće koja se određuje u postupku procene.putem diskontovanja novčanog toka tala i cene pozajmljenih izvora. za procenu vrednosti kapitala jednom mesečno. što predstavlja rezidualnu vredza vreme posle servisiranja dugova. Diskontna stopa za novčani tok pre servisiranja dugova izračunava se kao d) Utvrđivanje vrednosti preduzeća ponderisani prosek cene sopstvenog kapi. potrebno njeno povećavanje ili smanKonkretna kvantifikacija rizika. sredstvima kojima ono raspolaže. Uredbe. Rezultati dobijeni procenom po meStopa rizika ulaganja u preduzeće čiji todu DNT proveravaju se sa aspekta da li se kapital procenjuje određuje se u smislu dobijena vrednost ima smisla i da li je člana 8. vrednost preduzeća nije u njego. Uredbe. U tom ređene na način iz stava 2. odnosno kada je stabilizovan na Diskontovanjem novčanog toka u tom nivou. Diskontna stopa za novčani tok posle Ako su projektovani rezultati nega. Rezidualna vrednost izračunava se na v) Utvrđivanje diskontne stope način utvrđen u članu 7. zahteva upotrebu tivni ili marginalno pozitivni. obavlja se pomoću preferenci.

dopunjavanje bilansa stanja imovine procenama kao kontrolna vrednost. zalilikvidacije. tovane određenim analizama i objašnjenjima. itd. od.procedure u proceni i da li su dokumensimalne vrednosti likvidacionog ostatka.određivanje najpogodnijeg načina da li su izvedene sve predviđene za redovnu likvidaciju i postizanje mak. vrednost procenjuje i svrsi procene. Uredbe.. osnovnog stada.nosti (pre oduzimanja troškova likvidacije. potraživanja. niva se na podacima iz računovodstvenog Procenjena vrednost kapitala po ovizveštaja sačinjenog u smislu odredbe om metodu je razlika između tržišne vrečlana 2. učestvuju i specijalisti vrednosti za iznos direktnih i indirektnih troškova likvidacije. pre sastavljanja izveštaja Primena metoda zasniva se na poda.dopunjavanje bilansa stanja imovine čnjaci. duzeća.menjenih u okviru svakog od metoda. i obaveza (ako je potrebno) za iznos sredstava ili obaveze za koje se pouzdano 3) Provera rezultata dobijenih tvrdi da nisu obuhvaćena.).adekvatan način planiran i da li su na nosno bilansa stanja. . Procenjivač. Procenjivač proverava: Procena obuhvata sledeće postupke: da li je ceo postupak procene bio na . vidacije.umanjivanje bruto likvidacione U primeni metode neto imovine. . proveru obuhvatnosti popisa. pored procenjivača.). (3) Procena metodom likvidacione poređenjem dobijene vrednosti sa vrednosti (LV) vrednošću sličnih preduzeća. Procenjivač vrši proveru dobijenog izračunavanje vrednosti kapitala kaorezultata na sledeći način: razlike između procenjene vrednosti ponovnom proverom obračuna priimovine i procenjene vrednosti obaveza.o proceni. zasada. poreza i dr. da li se može utvrditi da je za sve 254 .utvrđivanje rezultata (dobit ili i imovine (zemljišta. Uredbe.proveru obuhvatnosti popisa. Uredbe. postupku procene. opreme. procenjivanjem procenu vrednosti pozicija bilansa stanja u smislu odredaba člana 9.utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti imovine i vrednosti obaveza pre. odLikvidaciona vrednost se koristi u nosno bilansa stanja. Ovaj metod pretpostavlja prestanak proverom dobijene vrednosti sa rada preduzeća i prodaju imovine po stanovišta onoga ko bi mogao eventualno tržišnim cenama u postupku redovne lik-da je osporava.utvrđivanje likvidacione ha. Procena obuhvata sledeće postupke: dnosti imovine i realne vrednosti obaveze. i obaveza za iznos sredstava ili obaveza da li su primenjeni metodi procene za koje se pouzdano utvrdi da nisu adekvatni specifičnosti preduzeća čija se obuhvaćena. građevinskih objekagubitak)nastalogtokomperioda ta.. njemu bili angažovani odgovarajući stru.vrednosti svih obaveza.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA Ova metoda obuhvata procenu vred. za procenu vrednosti pojedinih oblika . pregleda dokumentaciju ili incima iz računovodstvenog izveštaja sači-formacionu osnovu koja je korišćena u njenog u smislu odredbe člana 2. Primena metoda neto imovine zas.

upravljanja mogu se javiti deonice po osObračun sadrži: procenu vrednosti novu člana 26. cenjivača. rukovodioca tima. 48/91. br. članu 10. člana 4. sa pravom i bez poslednjih pet godina i imovinskopravnu prava upravljanja. Zakona o uslovima i posposlovne imovine po kategorijama.bez prava upravljanja. (Kao kapital bez prava dokumentaciju za nekretnine. kao i ostalih lica angažovanih na poslovima procene vrednosti. odnosno sastav tima procen4) Utvrđivanje i iskazivanje kontačnog jivača za preduzeće koje samostalno vrši rezultata procene procenu za sebe (rukovodilac tima kao i Rezultati procene vrednosti kapitala ostala lica članovi tima). sredfinalni bilans stanja posle utvrđivanja stava za neposrednu i zajedničku procenjene vrednosti kapitala. potrošnju i sredstava za ishranu radnika Zaključak sadrži kao prilog: izjavu ("Službeni list SFRJ".5) pri čemu dobijena Obavezni prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala su: dokumentacija vrednost ne može biti manja od vrednosti koja je dobijena primenom metoda LV.) jno kvalitetnih podataka. O izvršenoj proceni sastavlja se izda li su u svim fazama procene veštaj koji sadrži: naziv ovlašćenog prokorišćeni odgovarajući standardi. 75/94 i 51/94). vlasnička ulaganja po preduzeća. uvod (rezime).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri metode procene bilo obezbeđeno dovol. Ovo uputstvo stupa na snagu i drugih primanja zaposlenih za vreme narednog dana od dana objavljivanja u primene ekonomskih sankcija Saveta "Službenom glasniku Republike Srbije". vrednost društsudski registar. bezbednosti OUN ("Službeni glasnik RS". finansijsku analizu preduzeća. br. i obračuni. 37/90 i 84/90) procenjivača o nezavisnosti u odnosu na na koje nisu plaćeni porezi i doprinosi i preduzeće koje procenjuje i izjavu odgonisu korišćene za otplatu deonica emivornog lica preduzeća koje se procenjuje tovanih po odredbama Zakona o društ255 da je obuhvaćena sva imovina i obaveze venom kapitalu. protupku pretvaranja društvene svojine u jekciju kategorija i tokova za prinosni druge oblike svojine ("Službeni glasnik metod i bilanse stanja na dan procene po RS".procenu po propisanim metodama i zaključak o vrednosti i strukturi kapitala. br. dobijeni primenom sva tri navedena me-informacije o preduzeću i njegovom toda valorizuju se tako što se vrednost položaju u okviru grane ili grupacije dedobijena metodom DNT može korigovati latnosti. naknada 3. svim primenjenim metodama procene i Zakona o isplati ličnih dohodaka. jviše do nivoa njihovog ravnopravnog tretmana (ponder 0. Zakona o visini zarada. 46/92) i druga ulaganja u trajni kapital preduzeća bez prava na povraćaj i ___________ . na. Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala sadrži procenom utvrđenu vredDokumentacija sadrži: rešenje o upisu u nost ukupnog kapitala. uspeha i venog i državnog kapitala i vrednost rasporedarezultatazanajmanje kapitala drugih vlasnika. bilanse stanja. vrednošću dobijenom po metodi NI.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful