Vera Leko

Aleksandar Vlahović

Vladimir Poznanić

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
- metodologija i primeri -

BEOGRAD 1997.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri Vera Leko Aleksandar Vlahović Vladimir Poznanić

© 1997

Izdavač: Ekonomski institut, Beograd Recenzenti: N. Zelić M. Prokopijević Kompjuterska obrada: Snežana Dimitrijević Grafički dizajn: Dejan Bošković Štampa: "ELITAS", Beograd

ISBN 86-7329-042-2

Tiraž: 1900

SADRŽAJ*

Strana

I. II.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija....................... 7 PRIMER IZVEŠTAJA O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" ................................................ 139 ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA .............................................................. 233

III.

Vera Leko je napisala deo prve (strane: 30 - 34, 75 - 119 i 122 - 125) i druge celine (strane: 144 - 151, 179 - 192 i 202 - 223). Aleksandar Vlahović je, takođe, napisao deo prve (strane: 39 - 75) i druge celine (strane: 152 - 179 i 225 - 229), Vladimir Poznanić je napisao deo prve celine (strane: 3 - 30, 34 - 35, 119 - 122 i 129 - 132).

*

PREDGOVOR

Knjiga, koju stručnoj javnosti prezentiramo pod naslovom "Procena vrednosti kapitala", je rezultat zajedničkog rada prof. dr Vere Leko, Aleksandra Vlahovića i prof. dr Vladimira Poznanića. Autori su saradnici Ekonomskog instituta i međunarodne konsultantske firme Deloitte & Touche i, istovremeno, vodeći eksperti za izradu Zakona o svojinskoj transformaciji, uredbi i uputstava, kojima je regulisana buduća metodologija izrade procene vrednosti kapitala.

Knjiga sadrži tri celine. Prva celina tretira metodološke osnove procene vredno-sti kapitala, po odabranim metodama procene, respektivno. U drugoj celini pre-zentiran je Izveštaj o proceni vrednosti kapitala na primeru Preduzeća "VVA", koji će ubuduće predstavljati metodološki okvir, respektovan od strane Direkci-je za procenu vrednosti kapitala. Treća celina sintetizuje sve relevantne zakonske propise, koji se odnose na ovu oblast.

Knjiga je pisana sa namerom da ovlašćenim proceniteljima, kao i preduzećima koja se odluče za samostalnu izradu Izveštaja o proceni vrednosti kapitala, olakša primenu Zakonom predviđenih metoda procene. Takođe, buduća jedinstvena primena predloženih metodoloških rešenja, omogućiće Direkciji za procenu vrednosti kapitala efikasniju kontrolu i verifikaciju procenjenih vrednosti kapitala.

Izražavamo zahvalnost recenzentima koji su nam svojim savesnim i stručnim recenzijama, kao i savetima i sugestijama tokom izrade ove knjige, pomogli da poboljšamo konačnu redakciju njenog teksta. Beograd decembar, 1997. AUTORI

4. 5. Uvod Osnovi metodologije za procenu Priprema za procenu Primena metoda procene Priprema Izveštaja o proceni . 3.metodologija 1. 2.I Procena vrednosti kapitala .

..................................4.. Osnovi metodologije za procenu......................... Metod diskontovanja novčanih tokova........................................................ Zaključak o proceni.................................54 4.........5........ Revizija ..................... Procena vrednosti obrtne imovine ..... Procenjivači i standardi za procenu ............. Prihvatanje procene .......39 4...1..................................2..................................112 4...............................................SADRŽAJ Strana 1........4.............2..1..4....1....40 4.............4...................................2.26 3......... Sastavljanje bilansa stanja posle procene ...........2.................................4.. Stalna imovina ...119 4..................3............ Koncepti..18 3..................1..7..........................4............... Analiza finansijskih izveštaja .2...........3..................................1.....62 4................41 4..5................ Izbor definicije novčanog toka ..............24 3......122 5.............1.................................54 4...2....................................Metod DNT ..............................3....................1...129 Literatura .......1.........4................ Podaci o privredi..................2........4........................1.........1...........80 4...3..................................23 3..... Priprema Izveštaja o proceni........ Uvod......34 4...................................................1....1... Primena metoda procene .....................97 4.....................6................................................................................................... Metod likvidacione vrednosti .....1.......................moguće metode ................... Metod neto imovine ..1.... Proračun ponderisane prosečne cene kapitala ........................25 3............3.........2...........1..........1..........................70 4........................................................................................................ Proračun sume sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu..... Stalna imovina . grani ili grupaciji ................2........4.......................procena osnovnih sredstava.........................81 4....4.........108 4..................................................................................... Rizik zemlje ulaganja ........ Priprema ponude ...........4....4...53 4.......... Postupak procene............................................................... Procena vrednosti obaveza .....................109 4..........3.......1......................... pristupi i metodi procene ....... Priprema za procenu........................................procena nematerijalnih ulaganja...................................................................7 2...................1........................................................43 4..... Priprema plana rada...75 4...........................2........................28 3...64 4......2................ Stalna imovina ............29 3................ Predmet i svrha procene ..........................................26 3........10 2.............................................3....................7 2...........................1..................6.............................13 5 1 ................... Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu ......3 2....1...........................................1.............. Proračun konačne vrednosti kapitala preduzeća ........................1........1...............................73 4...................23 3.................................................................2..........................................................13 2......3..........4.......................................... Sastavljanje bilansa stanja posle procene ..........5... Prilagodjavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava........................................................................ Procena vrednosti kapitala.............................101 4.................... Odredjivanje cene sopstvenog kapitala ........ Proračun diskontne stope...............4...74 4....2..........95 4........................................................1................. Proračun rezidualne vrednosti .................... Podaci o preduzeću..................7...............78 4....... Procena pojedinih kategorija bilansa stanja ..................8................ Finansijska analiza .....................................67 4........procena dugoročnih finansijskih plasmana ...........................................2...................................................... Metod "zidanja" diskontne stope...39 4............................. Priprema informacione osnove....osnova...................30 3..1................4...........................................................2..........................1.........................................................1...........1............................2......................3...............................................

radi efikasnijeg sprovođenja postupka procene i dobijanja što realnijih rezultata. a Vlada Republike Srbije je donela uredbe kojima se bliže uređuje način utvrđivanja vrednosti kapitala i daje uputstvo za primenu metoda procene. jer su dosadašnji propisi nalagali preduzećima da. ili na ukupno investirani kapital. utvrde vrednost kapitala. Prema novom republičkom Zakon o svojinskoj tranformaciji. dobijanje kredita i dokapitalizacija. osiguranje imovine. U oba slučaja procena podrazumeva primenu specifične metodologije. kao što su: spajanje. koji pored sopstvenog obuhvata i pozajmljeni kapital. rešavanje sporova pred sudom i dr. Kod nas je procena uglavnom predstavljala prvi korak u procesu svojinske transformacije. postoji i niz drugih situacija u kojima je procena neophodna. Međutim. Svojinski interes se može odnositi na sopstveni kapital preduzeća. standarda i etičkih pravila. a svrha procene može biti vrlo različita. pre donošenja odluke o transformaciji. Uvod Procena vrednosti kapitala je postupak koji rezultira davanjem mišljenja o vrednosti određenog svojinskog interesa u preduzeću na određeni dan. neophodno je koristiti još detaljnija metodološka uputstva. koji je predmet transformacije. pripajanje i podela preduzeća. Međutim. u kome je.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . sva preduzeća koja raspolažu društvenim i državnim kapitalom.metodologija i primeri - 1. odnosno prilikom promene vlasnika kapitala. pored 3 . Zakonom su propisane i metode procene. obračun poreza na poklon i nasledstvo. U zemljama sa razvijenim tržišnim privredama ona se najčešće izvodi prilikom kupovine ili prodaje svojinskog interesa u preduzeću. odnosno na njegovu neto imovinu. Zbog toga je pripremljen ovaj priručnik. takođe su obavezna da procenom utvrde vrednost kapitala i da procenjeni kapital iskažu u akcijama ili udelima.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 4 . prometa nekretnina. Ona takođe može biti korišćena prilikom kontrolisanja ispravnosti primenjenih postupaka i verifikovanja rezultata procene. bankarstva. investicionih fondova i dr. pre svega. namenjena onima koji se bave procenom vrednosti kapitala ili učestvuju u pripremi informacione osnove za procenu. Ova knjiga je. dat opis najvažnijih aktivnosti u postupku procene propisanim metodima. Pored toga.metodologija i primeri - osnova metodologije za procenu. u knjizi bi mogla da se nađu i razjašnjenja u situacijama u kojima se analiziraju. osiguranja. obračuna poreza. a pogodna je i za edukaciju studenata i polaznika seminara i kurseva na temu svojinske transformacije i procene vrednosti kapitala. Posebna pažnja posvećena je pitanjima koja su u dosadašnjoj praksi procenjivanja vrednosti kapitala bila nedovoljno razjašnjena. tumače i primenjuju rezultat procene. tako da ona može biti korisna u poslovima: računovodstva.

3. Osnovi metodologije za procenu 2. Procenjivači i standardi za procenu Predmet i svrha procene Koncepti.2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .4. 2. 2. 2.1. pristupi i metodi procene Postupak procene 5 .metodologija i primeri - 2.

Na kraju je dat postupak procene sa opisom najvažnijih aktivnosti. najprihvatljiviju vrednost kapitala. To se čini ukazivanjem na fak- 7 . kao rezultat takve podrške. procenjivač mora da definiše svoju ulogu i ona mora biti jasna i njegovom klijentu. Posebna pažnja je posvećena različitim konceptima. koje bi svaki procenjivač trebalo da ima u vidu i pored toga što primena nekih od njih nije obavezna prema najnovijim propisima. međutim. Osnovi metodologije za procenu priručnika sadrži najvažnije elemente metodologije za proOvaj deo cenu vrednosti kapitala.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . U njemu su prvo razmotreni uloga procenjivača i značaj standarda koji se koriste prilikom procene. Zbog toga je neophodno klijentu pružiti dopunska razjašnjenja oko uloge procenjivača. podrazumeva njegovu savetničku ulogu. 2. na primer kupcu. što se obezbeđuje potpisivanjem posebnog dokumenta pod nazivom pismo o angažovanju. tada bi on trebalo da pomaže. Pre početka rada na proceni. a druga da bude savetnik. Često se. i da utvrđuje vrednost koja je za njega najprihvatljivija. PROCENJIVAČI I STANDARDI ZA PROCENU Generalno posmatrano. čak i kada angažuje procenjivača kao nezavisnog konsultanta.1. a zatim su detaljnije opisani predmet i svrha procene. Prva. na primer kupca. uloga procenjivača može biti dvojaka. Ukoliko procenjivač prihvati da umesto nezavisnog konsultanta bude u ulozi savetnika jedne od strana u pregovorima. u praksi dešava da klijent. da predstavlja nezavisnog konsultanta koji procenjuje preduzeće (kapital kojim raspolaže ili delove tog kapitala). u ostvarivanju što niže cene. pristupima i metodima za procenu.metodologija i primeri - 2. odnosno da očekuje punu podršku u realizaciji svojih interesa i.

što znači da on ne bi smeo da bude suvlasnik preduzeća. Objektivnost i nezavisnost procenjivača u odnosu na klijenta pretpostavljaju se na određeni način. obaveze procenjivača prema klijentu. na određeni način. 8 . da ima bilo kakav finansijski interes u preduzeću. naknada koju procenjivač dobija za izvršeni posao. Isto tako. kao što je rečeno. ne sme zavisiti od rezultata procene i ona mora biti ugovorena pre početka procene. od procenjivača se očekuje da objektivno interpretira prikupljene podatke. mora biti i javno potvrđena. Prema tome njegovo mišljenje o vrednosti ne sme biti rezultat kompromisa i uticaja faktora. kao što su želje klijenta ili iznos naknade za izvršenu procenu. kako se ne bi dogodilo da klijent uslovljava plaćanje izmenom dobijenih rezultata procene. niti porodične veze sa vlasnicima preduzeća. Pored objektivnosti koja se. obaveze procenjivača prema drugim procenjivačima i prema svojoj profesionalnoj asocijaciji. primenu etičkih pravila i pravila profesionalnog ponašanja. primenu različitih metoda procene i praktičnih rešenja za pojedine netipične situacije. u postupku procene je neophodno imati u vidu specifične profesionalne standarde i etička pravila. koje u takvim dokumentima obuhvataju: pitanja vezana za objektivnost u sprovođenju postupka procene. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU tore koji mogu uticati na smanjenje očekivanja prodavca u pogledu cene ili na jačanje njegovog uverenja da je cena koju nudi kupac bliska realnosti. Drugim rečima. Pored toga što se objektivnost procenjivača podrazumeva. kao što se to isto pretpostavlja i za revizora. Njih uglavnom donose najpoznatije asocijacije procenjivača u svetu. ona. podrazumeva.2. Naplata ove naknade takođe mora biti usklađena sa odvijanjem postupka procene. To se čini posebnom izjavom o nezavisnosti procenjivača u odnosu na preduzeće koje procenjuje.

veoma je važno da procenjivači budu obučeni i da poseduju potrebno iskustvo. što je suprotno načelu o objektivnosti procenjivača i predstavlja primer konflikta interesa. da je sposoban da kritički analizira podatke koji mu stoje na raspolaganju i da zna da koristi personalni računar. kroz proces svojinske transformacije. U situaciji u kojoj je potrebno izvršiti veliki broj procena i za svrhe svojinske transformacije koja se izvodi tzv. Nemačka).metodologija i primeri - S obzirom da u našoj zemlji još nisu osnovane asocijacije procenjivača. Prvo. ovakva zakonska rešenja možda i imaju opravdanja. po definiciji. Ovlašćenja daje ministarstvo nadležno za svojinsku transformaciju. onda će procenu svakako morati da izvrši ovlašćeni procenjivač i da je zasniva na međunarodnim standardima.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Sve to ukazuje da će se postupak procene. internim akcionarstvom. sadržana u ovom priručniku. odnosno preuzimanjem vlasništva od strane radnika. Međutim. Velika Britanija. razlikovati kod nas u odnosu na praksu procene u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. a oni koji se pripremaju za ovaj poziv aktivno u njima učestvuju. ukoliko preduzeće pretenduje da. da procenjivač ima odgovarajuće obrazovanje u oblasti računovodstva i poslovnih finansija. bar što se tiče procenjivača i pomenutih međunarodnih standarda. Dodatno opravdanje leži i u činjenici da će svaka procena biti verifikovana od strane posebnog državnog organa. Sve se ovo najbolje stiče na konkretnim poslovima. Prema novom zakonu. tako što iskusni procenjivači vode te poslove. Za kvalitetno sprovođenje postupka procene. obezbedi dodatni kapital i naročito ako su potencijalni investitori iz inostranstva. koji bi tada. procenu mogu vršiti sama preduzeća ili ovlašćeni procenjivači. ne postoje domaći standardi za procenu. preduzeća će sama moći da se procenjuju. koje treba da ispunjava procenjvač. niti odgovarajuća etička pravila. Institucija koja verifikuje pro- 9 . zasniva na standardima za procenu koji potiču iz zemalja sa razvijenim tržišnim privredama (SAD. trebalo da bude objektivan i da koriguje rezultate nastale uz eventualnu neobjektivnost preduzeća kao procenjivača svog kapitala. međutim. propisala je Vlada Republike Srbije. Podrazumeva se. a bliže uslove. Kontrolu i verifikaciju rezultata procene vršiće Direkcija za procenu vrednosti kapitala. Zbog toga se metodologija za procenu.

ali i samo mišljenje o vrednosti određenog sredstva ili određenog vlasničkog interesa u preduzeću. kao i da postoji razuman stepen informisanosti o relevantnim činjenicama. Za razliku od pravične vrednosti. pa postoji više različitih definicija vrednosti od kojih je najčešće korišćena definicija pravične ili fer vrednosti. Ukoliko se pretpostavlja da će preduzeće prestati da radi. PREDMET I SVRHA PROCENE Radi korektnog izvođenja postupka procene i pripreme odgovarajućeg izveštaja. na primer. Ona predstavlja iznos za koji je prodavac spreman da ustupi kupcu vlasništvo nad kapitalom. U određenim slučajevima koristi se investiciona vrednost. Prema tome.2. Tako bi. Zatim je potrebno imati u vidu da se vrednosti preduzeća i vrednost kapitala koriste kao sinonimi i da jedno preduzeće može imati različite vrednosti u zavisnosti od okolnosti. Vrednost je inače neprecizan pojam. neophodno je pravilno shvatiti značenje najčešće korišćenih termina. kako bi osnovni cilj svojinske transformacije određenog preduzeća mogao da se realizuje. ne pretpostavljaju se značajnija unapređenja poslovanja. 2. Isto tako. procena mora da se odnosi na specifičnu definiciju vrednosti. Iznos koji će na kraju biti isplaćen može se razlikovati od procenjene vrednosti zbog posebne motivacije i pregovaračkih sposobnosti kupca ili prodavca. a i zbog načina finansiranja ili ostalih specifičnosti transakcije. pa se prilikom procene uzimaju u obzir i njegovi razvojni planovi. koja. procenjuje 10 . pretpostavlja se da je razmena između dve strane hipotetička.2. pored kapitala. pod pojmom procena trebalo podrazumevati postupak utvrđivanja vrednosti. već se preduzeće posmatra "takvo kakvo je". tj. obuhvata i obaveze preduzeća prema kreditorima. što istovremeno znači vlasništvo nad preduzećem. investiciona vrednost podrazumeva određenog vlasnika ili budućeg vlasnika. morati da ima u vidu i ove standarde. Pored toga. takođe će. u takvim slučajevima. Pravična vrednost i investiciona vrednost zasnivaju se na pretpostavci o neograničenom trajanju preduzeća. da se ne radi o određenom kupcu ili prodavacu. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU cenu. Podrazumeva se da je razmena dobrovoljna.

tako da procenjena vrednost u značajnoj meri zavisi i od ocene rizika ulaganja. pored toga. tj. i predstavlja razliku između vrednosti ukupnih sredstava i ukupnih obaveza. korist od vlasništva reprezentuju neto novčani tokovi koje ostvaruje preduzeće i koji se mogu koristiti kao dividenda. racionalan prodavac neće hteti da proda preduzeće. Ovo je fundamentalna premisa. kao što je prikazano u bilansu stanja. da preduzeće. Drugim rečima. U teoriji procene. Prema tome. prodaja je u principu moguća samo pri iznosu koji je jednak koristima od vlasništva. zadržava dovoljno novčanih sredstava za finansiranje planiranog nivoa aktivnosti. koristi se i pojam knjigovodstvena vrednost. Pretpostavlja se. jer se ne može sa sigurnošću predvideti koliko će iznositi buduće koristi za vlasnika preduzeća. na njegov kapital. Pored pomenutih definicija vrednosti. potrebno je imati u vidu i sledeće premise na kojima se zasniva procena: Vrednost preduzeća jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih koristi koje će imati vlasnik. Pored toga. i predstavlja njegovu nabavnu vrednost umanjenu za amortizaciju. 11 . pa se vrednost u redovnom postupku razlikuje od vrednosti u forsiranom postupku. Postupak procene sadrži mnoge aproksimacije. Isto tako. Vrednost se ne može uvek izraziti samo jednim brojem. kao najniža moguća vrednost. Prema tome. Ona takođe zavisi i od postupka likvidacije. odnosno stope prinosa na uložena sredstva. Vrednost se procenjuje u određenom vremenskom trenutku koji se naziva datum procene. jer će racionalan kupac investirati u preduzeće samo ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi od vlasništva nad preduzećem bar jednaka kupovnoj ceni. osnovni cilj procene je utvrđivanje iznosa koji će najverovatnije biti prihvatljiv i za kupca i za prodavca.metodologija i primeri - se likvidaciona vrednost.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . ili na preduzeće. Pored pomenutih definicija vrednosti. ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi veća od prodajne cene. međutim. koja se odnosi ili na određeno sredstvo. različita su i shvatanja rizika ulaganja.

prema međunarodnim standardima. Ukoliko se radi o delovima kapitala. Kod nas je situacija nešto drugačija. Definicija vrednosti. procena je bitna u raznim vrstama sudskih sporova. Manjinski interes podrazumeva manje od 50% vlasničkih prava u preduzeću. procena se vrši u mnogim situacijama.2. Kontrolni interes se može odnositi na tzv. a time i na krajnji rezultat. svrha procene i tip vlasničkog interesa utiču na izbor metoda procene. pri tome. Najčešće prilikom prodaje i kupovine preduzeća (vlasničkog interesa koji može biti i delimičan). OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU procenjena vrednost je zasnovana na informacijama koje su raspoložive u tom trenutku. U zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. S obzirom da postupak procene varira u zavisnosti od predmeta procene. najvažnijim kriterijumom smatraju zahtevi koje postavlja određeni slučaj. oporezivanja i dr. Polazeći od navedenih premisa definiše se predmet procene. ili njegovi delovi koji pripadaju pojedinim vlasnicima. ali i na tzv. To može biti ukupan sopstveni kapital preduzeća. Novi Zakon o svojinskoj transformaciji nije koncipiran. Isto tako. Zbog toga je važno da se svi ovi elementi precizno definišu još na početku. Sve ovo govori da. u delu koji govori o proceni. operativnu kontrolu ili na pravo izbora većine članova upravnog odbora. zatim prilikom spajanja i razdvajanja preduzeća. koji pored sopstvenog kapitala obuhvata i pozajmljeni kapital (kredite). uključujući i pravo likvidiranja preduzeća. postoji vrlo visok stepen fleksibilnosti u izboru metoda procene i da se. tako detaljno da se može oceniti da li se uopšte pretpostavljaju različite definicije 12 . potrebno je na početku imati vrlo precizan odgovor na pitanje šta se procenjuje. onda se razlikuje kontrolni ili većinski interes i manjinski interes. poslovima osiguranja. apsolutnu kontrolu koja obuhvata sva prava po osnovu vlasništva. kako bi se potrebne analize i postupci uskladili sa specifičnostima konkretnog slučaja. Svrha procene predstavlja bitnu karakteristiku ovog postupka. U pojedinim slučajevima predmet procene može biti ukupan investirani kapital. obezbeđivanja izvora finansiranja i utvrđivanja štete.

On se primenjuje u situacijama u kojima se ne očekuje da preduzeće značajnije menja svoje poslovanja u odnosu na postojeće stanje.3. pa će se i dalje. Prvi pristup obuhvata dva metoda: kapitalizovanje dobiti i kapitalizovanje neto novčanog toka.metodologija i primeri - vrednosti. Naime. prema međunarodnim standardima. Što se tiče svrhe procene. striktno posmatrano. koje obično obuhvataju tri osnovna metodološka koncepta i više različitih pristupa i metoda. Ono što je naročito važno. najviše odgovarala pravičnoj vrednosti. odnosno kada se budući rezultati mogu projektovati primenom određene stope rasta. On se primenjuje u situaci13 . Svrha procena koje će se raditi prema novom zakonu je prvenstveno transformacija društvenog i državnog kapitala. afirmisan teorijski ispravan i međunarodno priznat stav. Osnovni koncepti su: Prinosni. Procena koja se radi sa jasno definisanom svrhom. u punoj meri. može se zaključiti da je. odnosi se na osnovnu premisu vrednosti. U okviru ovog koncepta postoje dva pristupa: kapitalizovanje ostvarenih rezultata i diskontovanje budućih rezultata. Drugi pristup takođe obuhvata dva metoda: diskontovani neto novčani tok i diskontovana buduća dobit. na osnovu odredbe da se prinosni metod smatra osnovnim metodom procene. imajući u vidu prethodne opise. KONCEPTI. koja bi. Najverovatnije to nije slučaj. pod vrednošću kapitala podrazumevati samo jedna vrednost. Vrednost se dobija deljenjem ostvarenog rezultata poslovanja sa stopom kapitalizacije. a uneto je u novi zakon. prema kome je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti budućih koristi njegovog vlasnika.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . može se samo za nju i koristiti. u našoj praksi. koji je najbliži bazičnoj premisi vrednosti i prema kome je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti njegovih budućih rezultata. PRISTUPI I METODI PROCENE Postupak procene sadržan je najčešće u različitim metodologijama za procenu vrednosti kapitala. 2. to ne bi trebalo da se radi. tu je situacija potpuno jasna. ali. To ne znači da se rezultati ovih procena neće koristiti i za druge svrhe.

prilikom utvrđivanja multiplikatora. Zbog toga se. Stopom kapitalizacije se konvertuje određeni rezultat poslovanja u vrednost na sledeći način: Vrednost = Očekivani rezultat : Stopa kapitalizacije Očekivani rezultat može biti iskazan ili kao dobit ili kao novčani tok. Rezultati se projektuju do trenutka u kome se očekuje njihovo stabilizovanje. Konačno. procenjivač može da izabere više metoda od kojih je svaki zasnovan na jednom multiplikatoru (kapital/dobit. projektovani rezultati. multiplikator kapital/dobit jednak 4. a zatim se dobit preduzeća koje se procenjuje množi sa 4 ili deli sa 0. utvrđuje tzv. terminalna ili rezidualna vrednost. a razlika nastaje usled faktora kao što je. prema kome se do vrednosti preduzeća dolazi komparacijom sa sličnim preduzećima. uključujući i rezidualnu vrednost. kapital/prihod i dr. na primer. Diskontnom stopom se konvertuju budući rezultati u njihovu sadašnju vrednost. onda je on ekvivalentan kapitalizaciji dobiti primenom stope od 25%.2. U praksi je vrlo teško pronaći slična preduzeća sa kojima se može izvršiti poređenje. usled promena u strukturi delatnosti ili usled očekivanih promena u uslovima privređivanja i (b) mogu projektovati budući rezultati. jer ako je. 14 . na osnovu stabilizovanog rezultata. Tržišni. Ova stopa predstavlja stopu prinosa na kapital (cenu kapitala) koju bi zahtevao potencijalni investitor i ona se zasniva na različitim vrstama rizika koji se vezuju za određeno ulaganje.). a zatim se. Stopa kapitalizacije i diskontna stopa predstavljaju bitne parametre u primeni prinosnog koncepta. Moguća su dva pristupa: primena multiplikatora i analiza transakcija. se diskontuju ili svode na sadašnju vrednost primenom diskontne stope. Stopa kapitalizacije se najčešće razlikuje od diskontne stope. na primer. Ukoliko koristi prvi pristup. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU jama u kojima se: (a) očekuje da preduzeće značajnije menja svoje poslovanje u odnosu na postojeće stanje. na primer. Pristup je sličan kapitalizaciji. kapital/novčani tok. Multiplikator se prvo utvrđuje na osnovu podataka o kapitalu i dobiti preduzeća sa kojim se vrši poređenje.25 radi dobijanja indikacije o vrednosti njegovog kapitala. očekivani rast prihoda preduzeća.

Primena obuhvata prvo utvrđivanje pravičnog prinosa na angažovana materijalna sredstva. Takođe. Zatim se izračunava višak prinosa. razlike između preduzeća sa kojim se vrši poređenje i preduzeća koje se procenjuje moraju biti identifikovane i uzete u obzir prilikom donošenja zaključka o vrednosti primenom ovog pristupa. ili utvrđivanje likvidacione vrednosti. odnosno utvrđivanje vrednosti neto imovine. Primena ovog pristupa podrazumeva utvrđivanje pravične ili fer vrednosti sredstava i obaveza. do indikacije o vrednosti kapitala dolazi se na osnovu iznosa za koji su slična preduzeća kupovana ili prodavana. odnosno o kupovini ili prodaji sličnih preduzeća u bliskoj prošlosti. razlika u veličini preduzeća. a drugi pretpostavlja prestanak rada preduzeća. višak 15 .metodologija i primeri - mora uzeti u obzir. mogući metodi u okviru ovog pristupa su: Metod neto imovine i Metod likvidacione vrednosti. Pored metoda grupisanih prema pomenutim konceptima i pristupima. Radi izračunavanja vrednosti nematerijalnih sredstava. Za primenu drugog pristupa potrebno je obezbediti i analizirati informacije o transakcijama. koji predstavlja razliku između pravičnog prinosa i prinosa koju preduzeće ostvaruje na angažovana materijalna sredstva. postoje i drugi metodi procene. Troškovni.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . odnosno njegovu likvidaciju. rizik ulaganja i sl. očekivani rast prihoda. Ukoliko su takve informacije raspoložive. na primer. Prema tome. Na primer: Metod viška prinosa koji se obično koristi prilikom procene vrednosti manjih preduzeća. prema kome se vrednost preduzeća procenjuje na osnovu troškova zamene ili reprodukcije sredstava kojima ono raspolaže. Prvi metod se zasniva na pretpostavci o nastavku rada preduzeća u neograničenom budućem periodu. Ostali metodi. koji predstavljaju njihovu kombinaciju.

Tako se. vrednost preduzeća može utvrditi kao trostruka godišnja neto dobit uvećana za vrednost sredstava kojima ono raspolaže. Vrednost se zatim dobija tako što se na novčani tok primenjuje multiplikator utvrđen na osnovu informacija o prodaji sličnih preduzeća ili radnji. na primer. Specifični metodi za određana preduzeća mogu biti primenjeni u situacijama u kojima procenjivač pronađe informacije koje indiciraju njihovu vrednost. Ukoliko su. novčani tok. u bliskoj prošlosti prodavane akcije preduzeća na tržištu kapitala. Metod novčanog toka prodavca koji je pogodan za procenu vrednosti malih preduzeća ili radnji u kojima je vlasnik i zaposlen. Prema tome. Pomenuti koncepti. onda se na osnovu njihove cene. Vrednost preduzeća se zatim utvrđuje tako što se vrednost nematerijalnih sredstava dodaje na vrednost materijalnih sredstava (utvrđenu metodom neto imovine). pored dobiti preduzeća. čine i sve vrste primanja koja vlasnik ima po osnovu zaposlenja. može dobiti indikacija o vrednosti kapitala.2. Primena ovog metoda podrazumeva da kupac istovremeno kupuje preduzeće i svoje buduće radno mesto. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU prinosa se kapitalizuje primenom stope kapitalizacije za nematerijalna sredstva. Pravila za procenu određenih tipova preduzeća ili radnji predstavljaju formule koje se primenjuju radi dobijanja grube indikacije o njihovoj vrednosti. pristupi i metodi mogu biti sistematizovani na sledeći način: 16 . uz eventualne korekcije. na primer. Ovo važi samo za preduzeća koja posluju u određenim granama ili grupacijama i za koja se ovakva indikacija može dobiti na osnovu iskustava procenjivača stečenih na procenama sličnih preduzeća.

tipa preduzeća. obično se izaberu dva ili više metoda. Što se tiče izbora metoda procene u našoj praksi će situacija biti nešto drugačija. Ukoliko bi bilo ostavljeno procenjivačima da sami vrše izbor metoda. a od korektnog izbora zavisi kvalitet procene. s obzirom na neophodnost što većeg stepena unificiranja postupaka. Od mišljenja procenjivača o svrsishodnosti pojedinih metoda za određeni slučaj. ocenjeno je da bi. raspoloživih podataka i dr. vrlo velikom broju procena i potrebi da se one verifikuju od strane državnih organa. zavisi i njihov izbor. jer se radi o očekivanom. stvorile bi se velike 17 . Vrednost neto imovine Likvidaciona vrednost Višak prinosa Novčani tok prodavca Pravila Specifični metodi Ostali U praktičnom izvođenju postupka procene.metodologija i primeri - KONCEPT Prinosni PRISTUP Kapitalizovanje ostvarenih rezultata METOD Kapitalizovanje dobiti Kapitalizovanje neto novčanog toka Kapitalizovanje bruto novčanog toka Diskontovanje neto novčanog toka Diskontovanje dobiti Kapital/dobit Kapital/dividende Kapital/neto novčani tok Kapital/prihod Kapital/bruto novčani tok Diskontovanje budućih rezultata Tržišni Multiplikatori Transakcije Troškovni Poređenje sa ostvarenim transakcijama Uložena sredstva. Prilikom koncipiranja novih zakonskih rešenja o svojinskoj transformaciji.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . trebalo propisati metode procene. što zavisi od: svrhe procene. To je i učinjeno. odnosno realnost rezultata. definicije vrednosti. u delu koji se odnosi na procenu vrednosti kapitala.

POSTUPAK PROCENE U različitim metodologijama za procenu vrednosti kapitala nije preciznije definisano kako se taj postupak izvodi. 2. Najčešće. Evaluacija potencijalnog angažmana na proceni vrednosti kapitala i odlučivanje o njegovom prihvatanju. procenjivači definišu postupak koji će primenjivati i koji će. 2. s obzirom da od metoda procene u znatnoj meri zavise i njeni rezultati. procena potrebnog vreme za procenu i utvrđivanje naknade za procenjivača. Donošenje zaključka o vrednosti kapitala. kao korektivnog metoda. Priprema detaljnog plana rada. sa jedne strane omogućiti kontrolu kvaliteta procene. koji će služiti kao reper za donošenje zaključka. učinjen već u zakonu. i primenom metoda neto imovine. u osnovi je ispravan. što znači da je usvojen prinosni koncept. odnosno konačnog mišljenja o vrednosti zasnovanog na primeni prinosnog metoda i metoda neto imovine. Prikupljanje i analiza podataka koji su potrebni za primenu metoda procene.2. Priprema ponude ili pisma o angažovanju i prihvatanje od strane klijenta. jer se odnosi na inače najčešće primenjivanu kombinaciju metoda i u međunarodnim okvirima. što znači da je uzet u obzir i troškovni koncept. a sa druge biti prilagođen specifičnostima svake procene. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU teškoće prilikom verifikacije. odnosno šta je sve potrebno učiniti da bi se došlo do rezultata. Priprema preliminarne verzije izveštaja o proceni. postupak procene obuhvata sledeće aktivnosti: 1. 3. na osnovu rezultata dobijenih primenom različitih metoda procene. Ovakav izbor. 5. 6. Zbog toga je propisano. Primena metoda procene. da se procena vrši primenom prinosnog metoda. Prema tome. 18 . 7. 4. Posebno je pomenut i metod likvidacione vrednosti.4. kao osnovnog metoda.

s obzirom da su one propisane Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala i Uputstvom o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti. Priprema izveštaja o proceni (aktivnosti 7-11).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 9. Primena metoda procene (aktivnosti 5 i 6). Priprema finalne verzije izveštaja o proceni.metodologija i primeri - 8. Sređivanje dokumentacije na osnovu koje je izveštaj pripremljen. Razmatranje preliminarne verzije izveštaja sa klijentom. a posebna pažnja će biti posvećena primeni metoda procene. Postupanje po eventualnim primedbama klijenta. 19 . 11. Sve pomenute aktivnosti mogu se svrstati u tri faze: Priprema za procenu (aktivnosti 1-4). U nastavku će svaka od ovih faza biti detaljnije razmotrena. 10.

4.3. 3.2.1. 3. Prihvatanje procene Priprema plana rada Priprema ponude Priprema informacione osnove 21 . Priprema za procenu 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 3.metodologija i primeri - 3.

Pored toga. priprema ponude i priprema informacione osnove. odnosno da li se zahteva procene kapitala u celini ili je predmet procene deo kapitala. Procenjivač mora biti upoznat sa zahtevima klijenta u pogledu uloge procenjivača.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . S obzirom da je procena jedino relevantna na određeni datum. priprema plana rada. bitno je i saznanje o nameni rezultata procene. Ulogu procenjivača. odnosno da li se očekuje neutralna uloga i objektivnost ili uloga savetnika koji bi trebalo da pomogne klijentu da dođe do rezultata procene koji je za njega najprihvatljiviji (najmanja ili najveća moguća vrednost u zavisnosti od toga da li je klijent kupac ili prodavac). One se odnose na: Predmet i svrhu procene. 23 . PRIHVATANJE PROCENE Pre prihvatanja procene. 3. One obuhvataju niz aktivnosti koje se mogu svrstati u sledeće četiri grupe: prihvatanje ponude. Takođe. procenjivač bi trebalo da prikupi određene informacije o svom budućem angažmanu. važno je imati odmah takvu informaciju. Datum procene i rok za završetak postupka procene.metodologija i primeri - 3. za procenjivača je bitno da zna u kom roku se očekuju rezultati procene. U nastavku će svaka od ovih grupa aktivnosti biti detaljnije razmotrena. Procenjivač bi prvo trebalo da se sazna šta se procenjuje.1. Priprema za procenu Primeni metoda procene moraju prethoditi vrlo ozbiljne pripreme.

Posebno je potrebno oceniti koji metodi procene bi bili najpogodniji i da li postoje ograničenja za njihovu primenu. međutim. One. grani. organizaciji. već i kao vrlo korisno pomoćno sredstvo koje pomaže procenjivaču da: sprovede planirane postupke na efikasan način i pravilnim redosledom. 24 . podrazumeva se da procenjivač nema posebnih interesa u odnosu na preduzeće čiju vrednost procenjuje.). Pored toga. PRIPREMA ZA PROCENU Konflikt interesa. ne služi samo kao podsetnik. PRIPREMA PLANA RADA Plan rada je pregled aktivnosti koje bi procenjivač trebalo da izvede u postupku procene. Preduzeće. Na osnovu pomenutih informacija. odnosno da li postoje razlozi koji ga u tome sprečavaju. Zato je važno utvrditi da li postoji konflikt interesa koji može biti od presudnog značaja prilikom odlučivanja o prihvatanju procene. 3.2. Osnovne informacije o delatnosti. procenjivač bi trebalo da oceni da li je u stanju da prihvati angažman. finansijskom stanju i tržišnom položaju. ne propusti bilo koji od potrebnih koraka u pojedinim postupcima. neophodne su procenjivaču radi sagledavanja svojih mogućnosti u pogledu izvođenja procene. U obe pomenute uloge. važno je oceniti da li se mogu obezbediti podaci potrebni za procenu i da li je potrebno angažovati stručnjake za procenu određenih kategorija imovine (oprema. delegira izvođenje poslova drugim procenjivačima (saradnicima). nekretnine. nematerijalna imovina i sl. nadgleda izvođenje planiranih postupaka. utvrdi iznos naknade za pružanje svojih profesionalnih usluga.3.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 3. klijent prihvata način i uslove pod kojima će procena biti izvršena. angažovanjem stručnjaka iz samog preduzeća. potrebno je takođe pripremiti sličan dokument. To znači da će za složenije procene. ali i vrlo detaljni. rok u kome će procena biti završena i cena za pružanje ove vrste profesionalnih usluga. Njime se formalizuje angažovanje stručnjaka iz 25 . odnosno za veća preduzeća. Naime. Procena vrednosti kapitala može se vršiti i interno. Važno je jedino da se iz ponude može videti kako je procenjivač razumeo svoj zadatak i da se klijent sa tim slaže. Bitno je da u njoj jasno bude opisan sadržaj rada procenjivača. ovaj plan biti takođe složeniji. Potpisivanjem pisma o angažovanju. Umesto ponude.3. pisma o angažovanju koje procenjivač dostavlja klijentu i u kome su takođe sadržani pomenuti elementi ponude. koja je pomenuta kao dokument kojim se definiše angažovanje spoljnih procenjivača. ponuda može biti data i u vidu tzv. potrebno je prvo oceniti da li postoji dovoljno stručan tim za ovu vrstu posla. Drugim rečima. dok će kod manjih preduzeća biti sasvim jednostavan. kako bi se kasnije izbegli mogući nesporazumi. On može biti sačinjen u različitim formama. Ponuda ili pismo o angažovanju mogu biti vrlo koncizni. Međutim.metodologija i primeri - ocenjuje stepen izvršenosti planiranih aktivnosti. s obzirom da nema posebnih pravila za njihovo sastavljanje. U tom slučaju je takođe potrebno primeniti sličan postupak kao kada se angažuje spoljni konsultant. ocena potrebnog vremena i ostalih resursa za izvođenje procene. ali je važno da odražava redosled osnovnih aktivnosti i da se svaka od njih razvije do nivoa detalja koji odgovara konkretnom slučaju. a zatim se takođe podrazumeva priprema plana rada. plan rada služi kao instrument za kontrolu kvaliteta aktivnosti izvršenih u postupku procene. PRIPREMA PONUDE Ponuda koju procenjivač dostavlja klijentu može imati klasičnu formu za ovakvu vrstu dokumenata.

podaci o proizvodnji i tržištu i podaci o organizaciji. 3. vidova proizvodnje i distribucije. U osnovne podatke ubrajaju se: podaci iz statuta preduzeća i akta o registraciji.4.1. 26 . PRIPREMA INFORMACIONE OSNOVE Procena vrednosti ne može biti izvršena ukoliko procenjivač ne raspolaže kvalitetnom informacionom osnovom. statističkim zavodima i dr. Podaci o preduzeću Ovi podaci se grupišu obično na sledeći način: osnovni podaci o preduzeću. srednjoročnih i operativnih planova preduzeća. podaci o istorijatu preduzeća. podaci iz dugoročnih. Nju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje. Za prikupljanje finansijskih podataka potrebani su: kompletan godišnji finansijski izveštaj za poslednjih pet godina i izveštaj o poslovanju za isti period. bankama. finansijski podaci.3. zatim podaci o grani ili grupaciji u kojoj ono posluje i podaci o privrednim kretanjima u celini. zaposlenosti i sl. marketing aktivnosti. upravljanju i broju zaposlenih. komorama. podaci o imovini preduzeća. 3. Izvori ovih podataka mogu biti u samom preduzeću. ali i u asocijacijama proizvođača. PRIPREMA ZA PROCENU preduzeća na poslovima procene i dobija odobrenje da se procena izvrši internim snagama.4. evoluciji proizvodnih linija. podaci iz monografija i ostalih propagandnih materijala. državnim institucijama.

licence i dr. pregled obaveza prema dobavljačima. pregled planiranih ulaganja u osnovna sredstva. pregled obaveza iz zajedničkog poslovanja. pregled najznačajnijih kupaca. U podatke o proizvodnji i tržištu ubrajaju se: podaci o proizvodnim programima i vrstama proizvoda i usluga. pregled hartija od vrednosti i novčanih sredstava. kapacitet svake prozvodne linije ili celine. spisak imovine u obliku prava (patenti. pregled dugoročnih finansijskih ulaganja. otvorene stavke). pregled potraživanja (bruto.metodologija i primeri - finansijski planovi za naredni period. Radi prikupljanja podataka o osnovnim sredstvima. bruto bilans (zaključni list) na dan procene. 27 . neophodno je imati: spisak građevinskih objekata i opreme (popisne liste). po partijama i bankama. izvršene ispravke.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . podaci o tehnološkom procesu.). pregled zaliha (popisne liste i specifikacije). pregled kratkoročnih ulaganja. pregled obaveza po kreditima (dugoročnim i kratkoročnim) za međunarodne i domaće kredite. pregled aktivnih i pasivnih vremenskih razgraničenja. podaci o strukturi kapitala.

podaci o konkurenciji. podaci o najvažnijoj regulativi koja tangira poslovanje preduzeća. Podaci o privredi.3. podaci o načinu formiranja cena. podaci o životnom veku pojedinih grupa proizvoda.2. 28 . kretanje cena i način njihovog utvrđivanja. ukupan broj i kvalifikaciona struktura zaposlenih po organizacionim celinama. zaposlenost u grani ili grupaciji. grani ili grupaciji U ove podatke ubrajaju se: podaci o proizvodnji svih proizvođača u grani ili grupaciji. 3. podaci o korišćenju kapaciteta. PRIPREMA ZA PROCENU podaci o diverzifikaciji proizvodnih linija. podaci o konkurenciji i o trendovima u delatnosti kojom se preduzeće bavi. materijalni bilans utrošaka po proizvodima i proizvodnim linijama.4. podaci o tržišnim performansama proizvođača na domaćem tržištu. U podatke o organizaciji i upravljanju ubrajaju se: organizaciona i upravljačka šema preduzeća. podaci o investicijama kod drugih proizvođača. izvoz/uvoz. podaci o učešću na tržištu i o kanalima distribucije.

S obzirom da mnoga naša preduzeća još uvek nemaju revidovane finansijske izveštaje.4. koji daje nešto niži.3. Taj zahtev može da se od-nosi na (a) punu reviziju. kako bi se utvrdila moguća odstupanja od računovodstvenih i revizorskih standarda. Analiza finansijskih izveštaja Finansijska analiza se zasniva na analizi bilansa stanja i bilansa uspeha. 3.3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . revizorski pregled finansijskih izveštaja. potrebno je imati osnovne podatke o privrednim kretanjima kao što su: podaci o društvenom proizvodu i očekivanim trendovima. čime se obezbeđuje znatno veći stepen pouzdanosti. revizorski pregled. ali često i dovoljan stepen pouzdanosti. 29 .metodologija i primeri - Podaci o privrednim kretanjima. Ovi izveštaji bi trebalo da budu pregledati od strane nezavisnih revizora. podaci o investicijama i izdvajanjima u budžet. Ovi izveštaji bi pre procene trebalo da budu pregledani od strane nezavisnih revizora. podaci o inflaciji. procenjivači bi trebalo sami da izvedu aktivnosti koje su inače zadatak revizora.4. s tim što u konačnom izveštaju o reviziji to mora biti napomenuto. Procenjivač treba da zahteva reviziju ukoliko oceni da će to značajno popraviti kvalitet procene. rezultati procene biće znatno realniji. osnovu čine finansijski izveštaji (prvenstveno bilans stanja i bilans uspeha). Ukoliko postoje mogućnosti da se revizija izvede pre finansijske analize. na tzv. zaposlenosti i kamatama. Revizija Za prikupljanje finansijskih podataka i za finansijsku analizu. projekcije najvažnijih privrednih agregata. Pošto je postupak procene zasnovan na oceni različitih parametara. makar i u suženom vidu kao što je tzv.1. koja obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i na (b) nepotpunu reviziju. 3.

na taj način se obezbeđuje veći stepen razumljivosti i uporedivosti informacija iz finansijskih izveštaja. neophodno je da u izveštaju o proceni napomene da finansijski izveštaji preduzeća nisu bili revidirani pre procene. podrazumeva se ispitivanje zasnovano na profesionalnim računovodstvenim i revizorskim standardima računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. rezultatima poslovanja i promeni finansijskog položaja sadržanih u ispitivanim finansijskim izveštajima (bilansu stanja. 30 . onda je obezbeđen znatno veći stepen pouzdanosti podataka. 30/96). izveštaju o promenama na kapitalu i rezervama i izveštaju o promenama finansijskog položaja). informacione osnove za procenu. sadrži mišljenje revizora o realnosti i objektivnosti podataka o finansijskom stanju. S obzirom da se izveštaj o izvršenoj reviziji prikazuje u skladu sa Međunarodnim revizorskim standardima. iz bilo kog razloga. potraživanja i obaveza. u smislu ovog Zakona. PRIPREMA ZA PROCENU Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. kao i podataka i metoda primenjenih u njihovom sastavljanju. kapitala. bilansu uspeha. Na osnovu nezavisnog profesionalnog mišljenja konstatuje se da ti računovodstveni (finansijski) izveštaji istinito i objektivno prikazuju stanje imovine. Pod revizijom. tj. kako u zemlji. bez obzira na mišljenje koje je izraženo u njemu. onda procenjivač sam mora da izvrši delimičnu reviziju. tako i na međunarodnom planu. (a) Puna revizija finansijskih izveštaja (Audit of Financial Statements) regulisana je kod nas Zakonom o reviziji računovodstvenih iskaza ("Službeni list SRJ". Ako se pri proceni vrednosti kapitala raspolaže izveštajem nezavisne revizije računovodstvenih (finansijskih) izveštaja.3. U situaciji kada on to ne može da izvede. Revizija uključuje ispitivanje dokaza na bazi provere uzoraka kojima se potkrepljuju iznosi i informacije obelodanjene u finansijskim izveštajima. Izveštaj o izvršenoj reviziji. br. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. kao i ostvarene rezultate poslovanja pravnog lica. kao zvaničan dokument revizije.

ali ne i analizu i vrednovanje internih računovodstvenih kontrola i procedura koje se obično obavljaju tokom revizije. tj. banke i druge finansijske organizacije. godine. Osnovna namena pregleda finansijskih (računovodstvenih) izveštaja je da pruži umeren stepen uveravanja o pouzdanosti finansijskih informacija. rezultatima poslovanja i promenama finansijskih položaja prikazanih u pregledima računovodstvenih izveštaja. Pregled finansijskih izveštaja može da skrene pažnju revizora na značajna pitanja koja negativno utiču 31 . Obavezi revizije računovodstvenih iskaza. (b) Nepotpuna revizija sprovodi se prema revizorskim standardima u formi Pregleda finansijskih izveštaja (Review of Financial Statements). prema Uredbi o kriterijumima i dinamici revizije za 1997. godinu zahtevati nezavisnu reviziju svojih finansijskih izveštaja. Ovaj izveštaj služi uglavnom za interne potrebe i u njemu se ne izražava mišljenje revizora o realnosti i objektivnosti podataka o finan-sijskom stanju.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Pregled finansijskih izveštaja uključuje primenu znanja i tehnika revizije. podležu: preduzeća u koja su strana lica uložila kapital najmanje u iznosu od milion USD ili u protivvrednosti drugih stranih sredstava plaćanja. preduzeća koja su poslovala sa gubitkom ili na granici rentabiliteta. godinu. finansijskih izveštaja. organizacije za osiguranje.metodologija i primeri - Iako je Zakon o reviziji donet 1996. Međutim. što predstavlja niži stepen jemstva od onoga koji se obezbeđuje punom revizijom. Ovo ne znači da ostala pravna lica ne mogu i za 1997. berze i berzanski posrednici. a kod kojih je obavljena revizija za 1996. zbog njegove selektivne primene (utvrđuju se kriterijumi i dinamika za pravna lica u kojima će se obavljati revizija za prve tri godine od donošenja Zakona) još uvek vrlo mali broj pravnih lica raspolaže izveštajima nezavisne revizije. godinu.

upoređivanje računovodstvenih izveštaja sa očekivanim rezultatima i finansijskim položajem i . postupaka analitičkih pregleda koji su zasnovani. Opšteuzevši. odnosno postavljeni tako da se sa njima identifikuje povezanost pojedinih stavki koje su kao takve neuobičajene za svrhe ovog pregleda i koje mogu da uključe i sledeće: . PRIPREMA ZA PROCENU na finansijske informacije. što je relevantno za procenu vrednosti. pribavljanja informacija od lica koja su odgovorna za poslove finansija i računovodstva.proučavanje povezanosti između pojedinih elemenata računovodstvenih izveštaja da bi se mogli potvrditi očekivani odnosi u računovodstvenim izveštajima preduzeća zasnovanim na iskustvu preduzeća ili određenim normativima delatnosti u kojoj posluje preduzeće. a koje se odnose na sledeće: . pribavljanja i ispitivanja svih značajnih informacija koje se tiču dokazivanja tvrdnji iznetih u računovodstvenim iskazima.da li su sve poslovne promene obuhvaćene. Prema standardnim postupcima Pregleda koje navodimo.3. prikupljanje informacija za iznošenje i obrazloženje podataka u računovovdstvenim izveštajima i izradu računovodstvenih izveštaja. klasifikaciju i sumiranje poslovnih promena. pribavljanja i ispitivanja informacija koje se odnose na evidentiranje.upoređivanje računovodstvenih izveštaja sa uporednim podacima iz računovodstvenih izveštaja prethodnih perioda. može se računati na pouzdanost i kvalitet informacija ovog oblika revizije za svrhe procene. ovi postupci sastoje se od: sticanja informacija i saznanja o poslovanju i delatnosti u okviru koje posluje preduzeće. od32 . pribavljanja i ispitivanja informacija koje se odnose na računovodstvene principe i praksu.

revizor bi trebalo da proceni da li postoji ma kakva informacija sa kojom mu se skreće pažnja i koja može prouzrokovati da se on uveri da finansijski izveštaji nisu realni i objektivni (ili "nisu istinito i pošteno prikazani") u skladu sa normativnim računovodstvenim osnovama. tada postoje dve mogućnosti: (1) procenjivač sam treba da izvrši delimičnu reviziju. Ukoliko je takav slučaj. jer se time obezbeđuje deo kvalitetne informacione osnove neophodne za procenu.da li su računovodstveni izveštaji sačinjeni u skladu sa naznačenim računovodstvenim osnovama. odnosno korekcije finansijskih izveštaja. Ovu vrstu revizorskih usluga je preporučljivo zahtevati pre procene vrednosti kapitala preduzeća. potraživanja. obaveze). procedure i postupke koji se odnose na delimičnu reviziju finansijskih izveštaja.izmene u poslovnim aktivnostima preduzeća ili izmene računovodstvenih principa i računovovdstvene prakse i . . poštujući pravila.pitanja koja su proizašla u toku primene prethodno navedenih postupaka. izvrši ispitivanja i procenjivanja njihove realne vrednosti. njegova je obaveza da u postupku procene. pribavljanje pismene izjave rukovodstva preduzeća o sredstvima i obavezama. revizor treba da zahteva neophodne izmene.metodologija i primeri - nosno proknjižene u poslovnim knjigama.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . naročito monetarnih pozicija (kao što su finansijska ulaganja. Iako se procenjivač u ovom slučaju ograđuje od pouzdanosti podataka koje koristi iz računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. (2) procenjivač u izveštaju o proceni treba da istakne da računovodstveni (finansijski) izveštaji nisu bili revidirani pre procene. . 33 . što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. kada se ova pismena izjava oceni kao potrebna. Na osnovu obavljenih poslova pregleda.

ocenu finansijskog rizika. Posebna pažnja bi trebalo da se posveti: obrtnim sredstvima. primenu pojedinih metoda procene za koje je neophodno imati određene pokazatelje. sadržane u planskom bilansu stanja i planskom bilansu uspeha.3. prihodima i vanposlovnim prihodima i rashodima. mora obratiti pažnju na: računovodstvene principe korišćene u projekcijama (da li su konzistentni sa principima korišćenim za sastavljanje istorijskih izveštaja) i 34 . manje povoljnih ili nepovoljnih tendencija. kreditima. korisno je obratiti pažnju na one pokazatelje koji ukazuju na uzroke eventualnih povoljnih. PRIPREMA ZA PROCENU 3. one mogu značajno da olakšaju postupak procene. Ukoliko preduzeće ima ovakve projekcije. vanbilansnim pozicijama. međutim. ali je njihova upotrebna vrednost znatno manja. potrebno je analizirati i projektovane rezultate poslovanja. Pokazatelji rentabilnosti. likvidnosti.3.4. pomoću koga se utvrđuje diskontna stopa.2. iz čega se mogu izvući različiti zaključci o uspešnosti poslovanja. takođe mogu pomoći prilikom analiziranja finansijskog stanja. osnovnim sredstvima. Prilikom izračunavanja i korišćenja finansijskih pokazatelja. tekućim obavezama. Analizu finansijskih pokazatelja. Pored analize koja se odnosi na istorijske finansijske izveštaje. Pokazatelji koji ukazuju na posledice. radi analiziranja trendova i uočavanja jakih i slabih tačaka u poslovanju preduzeća. identifikovanje faktora koji utiču na vrednost preduzeća. Procenjivač. predstavljaju neophodan instrument za: poređenje performansi preduzeća sa performansama konkurenata. aktivnosti i zaduženost. sopstvenom kapitalu. Finansijska analiza Poređenje iznosa sadržanih u finansijskim izveštajima u različitim periodima.

iako će u praktičnom izvođenju. naročito prilikom stvaranja informacione osnove i analiziranja finansijskih izveštaja biti najverovatnije puno problema. tako da se moraju izvršiti dodatne radnje oko sređivanja dokumentacije i njenog prilagođavanja zahtevima procenjivača. Navedene pripremne aktivnosti trebalo bi sprovesti što kvalitetnije. u mnogim našim preduzećima nije jednostavno obezbediti sve parametre potrebne za procenu vrednosti.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - na pretpostavke na kojima se zasnivaju projektovani rezultati poslovanja (u kojoj meri su realne). 35 . Naime.

1. 4.5. Primena metoda procene 4.3. 4. 4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .2. Metod diskontovanja novčanih tokova Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Zaključak o proceni Sastavljanje bilansa stanja posle procene 37 . 4.metodologija i primeri - 4.4.

svakako. ubuduće koristiti. METOD DISKONTOVANJA NOVČANIH TOKOVA Diskontovani novčani tok (DNT) je osnovni metod za procenu vrednosti kapitala preduzeća. 4. Metod kapitalizacije je primenljiv ukoliko je preduzeće koje se procenjuje dostiglo stabilni nivo dobiti i neto priliva te se u budućnosti ne očekuju značajne promene. najznačajniji deo u izradi ukupPrimena nog Izveštaja o proceni vrednosti kapitala. Oba ova metoda procene zasnivaju se na budućim projektovanim rezultatima poslovanja preduzeća (neto dobit ili neto novčani tok).1. korektivni (neto imovina) i kontrolni (likvidaciona vrednost) metodi procene. na osnovu dostupnih informacija i urađenih analiza.metodologija i primeri - 4. najčešće viši nivo dobiti i neto priliva. prinosnom pristupu u proceni vrednosti kapitala preduzeća. Budući da se kod nas pro- 39 . Korišćenje ovih metoda pretpostavlja da je procenitelj. metod DNT realnije reprezentuje prinosni pristup u proceni vrednosti kapitala. koji će se.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . predvidi poslovanje preduzeća u budućem periodu . sa prihvatljivim rizikom. Zašto je preporučeno korišćenje metoda DNT kod nas? Osnovna razlika između metoda DNT i metoda kapitalizacije proizilazi iz bitnih obeležja budućeg projektovanog perioda. Primena metoda procenemetoda procene je. shodno Zakonu o svojinskoj transformaciji. odnosno rezultati poslovanja se projektuju primenom stabilne (male) stope rasta na ostvarenu dobit. spreman da. U narednom tekstu detaljno su objašnjeni osnovni (diskontovani novčani tok). Međutim. ukoliko se očekuju značajno različita ostvarenja u projektovanom periodu. Zajedno sa metodom kapitalizacije pripada tzv.

1. neto novčani tok je iznos koji može pripasti vlasnicima. 5) Proračun rezidualne vrednosti. uglavnom negativnim finansijskim rezultatom. i 7) Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava. 6) Određivanje konačne vrednosti kapitala preduzeća. tržišno prihvatljivih proizvoda. 8) 40 . gubitkom obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda. Pri tome se podrazumeva da postojeće tehnologije i stanje opreme omogućuju produkciju kvalitetnih. Dosledna primena ovog metoda procene zahteva: 1) Izbor definicije novčanog toka 2) Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu. postojeći nivo dobiti nije dobra mera vrednosti kapitala. PRIMENA METODA PROCENE tekli višegodišnji period karakteriše minimalnim korišćenjem industrijskih kapaciteta.osnova Osnovna premisa na kojoj se zasniva metod DNT. sistemska promena tržišta zemalja istočne Evrope) van kontrole preduzeća. 3) Proračun diskontne stope.4. Pri tome. a da se ne ugrozi poslovanje preduzeća. rat u neposrednom okruženju. 4) Proračun sume sadašnje vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu. Metod DNT . koji potencijalni vlasnici mogu ostvariti u neograničeno dugom periodu". može se opisati na sledeći način: "vrednost kapitala preduzeća je jednaka zbiru sadašnje vrednosti budućih neto priliva.1. 4. te da je ovakvo stanje u privredi uzrokovano dominantno eksternim faktorima (raspad tržišta SFRJ. izostankom ulaganja u revitalizaciju postojećih kapaciteta. sankcije UN. Otuda je ocenjeno da je metod DNT pravi reprezent osnovnog (prinosnog) pristupa procene vrednosti kod nas.

Opisana definicija novčanog toka je poznata pod nazivom "posle servisiranja dugova". svako smanjenje pozicija pasive i povećanje pozicija aktive predstavlja odliv u posmatranom novčanom toku.2. Najčešće se neto novčani tok proračunava tako što se ostvarena ili projektovana dobit u izabranom periodu uveća za iznos amortizacije. dezinvestiranje osnovnih sredstava. Ponekad je veoma teško predvideti strukturu izvora finansiranja budućeg investicionog ulaganja. preduzeća kod nas imaju velikih problema i kod projektovanja nivoa realnih rashoda finansiranja postojećih dugoročnih i kratkoročnih kredita. jer uključuje sve prilive i odlive koji su u vezi sa finansiranjem poslovanja. Pozitivan neto novčani tok (razlika priliva i odliva) znači postojanje sopstvenih izvora za finansiranje daljeg rasta i razvoja preduzeća. Problem je u: (a) utvrđivanju realne kamatne stope (bez stope inflacije) na postojeće kredite. Obrnuto. uvećanje kapitala. da bi se novčani tok mogao projektovati neophodna je prethodna projekcija poslovnog i finansijskog rezultata. obaveze iz tekućeg poslovanje. Obrnuto. a zatim.1. (b) definisanju plana amortizacije dugoročnih ino-kredita na41 . novčani tok pokazuje sposobnost preduzeća da servisira dospele obaveze. Priliv predstavlja povećanje pozicija pasive (dobit tj. kao i za iznos otplata postojećih dugoročnih kredita. Zapravo.metodologija i primeri - 4. Dakle. i direktno govori o nivou ostvarene likvidnosti preduzeća. kao i smanjenje pozicija aktive (amortizacija. sadašnje vrednosti projektovanih neto novčanih tokova govore o nivou povraćaja uloženih sredstava vlasnika u posmatranom preduzeću. Šta više.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . projekcija investicionog ulaganja i plana finansiranja investicija. pozajmljenih izvora finansiranja. negativan neto novčani tok zahteva angažovanje dodatnih. Drugim rečima. dobijeni zbir umanji za iznos investiranja u obrtna i osnovna sredstva. druge kratkoročne obaveze). dugoročni i kratkoročni krediti. Neto novčani tokovi u ovako izabranoj definiciji novčanog toka predstavljaju osnovu za direktni proračun vrednosti sopstvenog kapitala. smanjenje nivoa obrtnih sredstava) u izabranom periodu analize poslovanja preduzeća. Izbor definicije novčanog toka Novčani tok obuhvata sve prilive i odlive sredstava.

Slika 1. Definicija "pre servisiranja dugova" na strani priliva ne uključuje dodatna kreditna zaduženja. pri tome. kao pozicija priliva obračunata je na osnovu poslovnog rezultata (bez rashoda finansiranja ). a zatim se ovaj zbir umanjuje za projektovano investiranje u osnovna i obrtna sredstva. Prikaz definicija novčanog toka. Naravno. koji je umanjen za iznos planiranog poreza na dobit korporacije. proračunava tako što se na projektovanu dobit dodaje iznos obračunate amortizacije. primenom ove definicije novčanog toka najpre se proračunava ukupni. dugoročni kapital. Projektovani neto novčani tokovi. koje se mogu koristiti u metodu DNT za procenu vrednosti kapitala preduzeća dat je na Slici 1. u primeni metoda DNT dopušteno korišćenje i druge definicije novčanog toka .4. u pomenutoj definiciji novčanog toka. Vrednost sopstvenog kapitala je razlika između procenjenog dugoročnog kapitala i dugoročnih kredita. PRIMENA METODA PROCENE kon sankcija UN. Neto novčani tok se. Shodno. koji su postojali na izabrani datum procene. stoga. dobit. pokazuju nivo povraćaja ukupno angažovanog dugoročnog kapitala (sopstveni i pozajmljeni)."pre servisiranja dugova". Uredbom o proceni vrednosti je. NOVČANI TOK . a na strani odliva otplate postojećih i novih kredita.RAZLIČITE DEFINICIJE POSLE SERVISIRANJA DUGOVAPRE SERVISIRANJA DUGOVA DOBITDOBIT (BEZ FINANSIJSKIH PRIHODA I +RASHODA FINANSIRANJA) AMORTIZACIJA+ +AMORTIZACIJA POVEĆANJE DUGOROČNIH KREDITA-POVEĆANJE TRAJNIH OBRTNIH POVEĆANJE TRAJNIH OBRTNIH SREDSTAVASREDSTAVA -INVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVAINVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVA -= OTPLATA DUGOROČNIH KREDITANETO NOVČANI TOK PRE SERVISIRANJA =DUGOVA NETO NOVČANI TOK POSLE SERVISIRANJA DUGOVA DISKONTNA STOPA:DISKONTNA STOPA: CENA SOPSTVENOG KAPITALAPONDERISANA PROSEČNA CENA KAPITALA ZAKLJUČAK O VREDNOSTI KAPITALA VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALAVREDNOST DUGOROČNOG KAPITALA (SOPSTVENI KAPITAL + DUGOROČNI KREDITI) DUGOROČNE KREDITE TREBA ODUZETI OD VREDNOSTI DUGOROČNOG KAPITALA DA BI SE DOBILA VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALA UVEK SE KORISTI REALNI NOVČANI TOK 42 .

da metod DNT za procenu vrednosti kapitala podrazumeva korišćenje realnog novčanog toka. između ostalog. o čemu je prethodno više rečeno. Pri projektovanju novčanog toka neophodno je: 1) odrediti dužinu projektovanog perioda. Otuda.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . projektuje astronomski rast prihoda. Svakako da postojeća ostvarenja većine naših preduzeća nisu dobra osnova za projekciju. 2) proračunati poslovne i finansijske prihode i rashode. bez realnih uporišta. respektujući pri tome sve promene koje su se desile i koje se očekuju u ambijentu pripadajuće grane i nacionalne privrede u celini. tj. novčanog toka u stalnim cenama bez inflatornog uticaja na projektovane veličine. Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu Projektovanje očekivanih priliva i odliva sredstava u budućem periodu je najvažniji korak u primeni metoda DNT za procenu vrednosti kapitala preduzeća. direktno determinisalo izbor metoda DNT u okviru prinosnog pristupa za procenu vrednosti.1. Od verovatnoće da će se predviđeni scenario realizovati direktno zavisi realnost procenjene vrednosti kapitala. Nekadašnja tržišna pozicija mora biti u korelaciji sa budućim projekcijama. kao i drastično popravljanje pozicije likvidnosti preduzeća. u narednom relativno kratkom vremenskom periodu. finansijskog rezultata. bez uključivanja optimističkog plana investiranja u osnovna sredstva i potencijalnih efekata na prihod i neto novčani tok. 43 . projekcija priliva i odliva isključuje uticaj inflacije. projektovani iznosi moraju biti zasnovani na postojećem proizvodno-tehničkom potencijalu preduzeća. To je. time nije ostavljena sloboda procenitelju da svojim subjektivnim sudom.3. 3) proračunati potreban nivo ulaganja u osnovna sredstva i odrediti plan finansiranja. Međutim. To znači. 4. 4) proračunati nivo potrebnih obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja.metodologija i primeri - Bez obzira koja je definicija novčanog toka izabrana.

pozicije preduzeća u pripadajućoj grani. Dakle projektovanim periodom treba da bude obuhvaćen vremenski horizont budućeg poslovanja preduzeća u kome se očekuju. PRIMENA METODA PROCENE 5) prikazati tri osnovna bilansna pregleda (bilans uspeha. u osnovna sredstva. i. novčani tok i bilans stanja). već sa momentom dostizanja stabilnog nivoa dobiti i neto novčanih tokova. postojećeg nivoa iskorišćenja kapaciteta i sl. Proračun budućih prihoda je najteži i. Drugim rečima. u zavisnosti od osnovne delatnosti. Pri tome dužinu projektovanog perioda ne treba direktno povezivati sa periodom ekonomskog života preduzeća. te da se očekuje rast po stabilnoj. različita ostvarenja prihoda. c) analizirati eventualne mogućnosti plasmana na geografski. svakako. 44 . na kraju. zatim. eventualno. iz godine u godinu. novim tržišnim segmentima. ostvareni rezultati neće biti značajno različiti od prethodno projektovanih. Neophodno je: a) utvrditi tehničko-tehnološku sposobnost kapaciteta preduzeća da proizvode kvalitetan proizvod. b) definisati prodajni potencijal preduzeća u okviru ukupnog tržišnog potencijala na pripadajućem tržištu. Ovaj nivo podrazumeva da nadalje u projekciji. to je minimalno vreme za stabilizaciju buduće dobiti i neto novčanih tokova. stabilizovati korišćenje kapaciteta na odgovarajućem optimalnom nivou. dužina projektovanog perioda ne može biti kraća od 5 godina. dobiti i neto novčanog toka.4. budući da se dužim vremenskim periodom smanjuje realnost projektovanih veličina. Proračun projektovanih prihoda. u toku kojeg će se realizovati planirano investiranje u trajna obrtna sredstva i. Shodno Uredbi za procenu vrednosti kapitala. umerenoj stopi rasta. ključni korak u projekciji novčanog toka. i istovremeno optimalni period za projekciju. Dužina projektovanog perioda će biti različita od preduzeća do preduzeća.

Otuda. tržišnim cenama.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . ili već ostvaruje na ino-tržištu. urađenim analizama tržišta i sl. Svaka drastičnija promena. nadalje. Postojeći proizvodni asortiman preduzeća treba da bude osnova buduće proizvodnje. odnosno tempa zastarevanja korišćenih tehnologija. Navedene analize treba da identifikuju mesto svakog proizvoda preduzeća u proizvodnom asortimanu. Intenzivne promene u ovom domenu. međunarodnom nivou. kojoj preduzeće čiji se kapital procenjuje pripada. Bilo bi preambiciozno upustiti se u projekciju promene nivoa zaliha na početku i na kraju godine. količinske mogućnosti plasmana pojedinačnih proizvoda i ukupno. fazu životnog ciklusa svakog analiziranog proizvoda. Neophodna je analiza prednosti i slabosti postojećeg proizvodnog asortimana. projektovane promene cena treba da budu odraz realnih oscilacija. Naravno. ne treba da bude projekcijom obuhvaćena. Za valorizaciju projektovane kvantitativne realizacije potrebno je koristiti realne tržišne cene bez očekivane inflacije. godišnja proizvodnja treba da bude jednaka realizaciji. Cene za valorizaciju domaće realizacije mogu biti više samo za iznos carinske zaštite i eventualno. Ocena prodajnog potencijala preduzeća i ukupnog tžišnog volumena treba da bude zasnovana na postojećim ili. Za ocenu budućeg prodajnog i tržišnog potencijala veoma je važna analiza tempa razvoja ukupne delatnosti. Ukoliko se značajniji deo plasmana planira. obično zahtevaju značajna ulaganja čiji izostanak u mnogome pogoršava tržišnu poziciju preduzeća. sasvim je opravdano projekcijom obuhvatiti planirano popravljanje kvaliteta postojećih proizvoda i. za svrhe procene. U projektovanom periodu ukupna. Cene za plasman proizvoda na ino-tržištu treba da odgovaraju aktuelnim. imanentnih konkretnoj grani. kao i šansi i opasnosti koje dolaze iz pripadajućeg tržišnog okruženja. 45 . onda je potrebno analizirati trendove koji postoje na globalnom.metodologija i primeri - d) projektovati realne prodajne cene i potencijalne oscilacije u ovom domenu. tako zasnovano poboljšanje tržišne pozicije. što je u skladu sa načelom korišćenja realnog novčanog toka u metodu DNT. konkurentsku poziciju preduzeća. koja je uslovljena dodatnim investiranjem.

Nakon projektovanja poslovnih prihoda. nematerijalni. sledeći korak u analizi je projekcija poslovnih i rashoda finansiranja. nije neophodno korišćenje detaljne klasifikacije poslovnih rashoda. ukoliko bi se proizvodi preduzeća supstituisali adekvatnim uvozom. moguće je određivanje nivoa materijalnih troškova kao procentualnog udela u projektovanom poslovnom prihodu. amortizacija. kao i troškove transportnih usluga. Potrebno je definisati materijalni bilans za svaki pojedinačni proizvod. energije. svakako. rezervnih delova. tekuće održavanje. odnosno. Nedopustivo je u projekciji na dugi rok. Drugi materijalni troškovi se definišu kao procentualni iznos od projektovanih prihoda. i ostali troškovi poslovanja. Ukoliko preduzeće u kontinuitetu ima stabilni odnos materijalnih troškova i prihoda. energetski bilans i primeniti postojeće cene za valorizaciju tako izračunatih utrošaka. vremenske metode. Amortizacija je. Iznos amortizacije izračunava se uz pomoć selektivnih amortizacionih stopa 46 . treba pokloniti preciznom proračunu troškova materijala i energije. PRIMENA METODA PROCENE potencijalnih transportnih troškova. za razliku od prethodne kategorije. budući da se proračunava primenom tzv. kalkulisati značajno diferencirane domaće i izvozne cene. Najčešće se projektuju sledeće kategorije poslovnih rashoda: materijalni troškovi. Projekcija rashoda. Najveću pažnju. zasnovati buduće prihode na monopolskoj tržišnoj poziciji i visokom stepenu carinske i raznih oblika necarinske zaštite. Materijalni troškovi obuhvataju troškove materijala.4. bruto plate. fiksni trošak. Za potrebe procene vrednosti kapitala metodom DNT. ili od izračunatog nivoa troškova materijala.

svako planirano smanjenje ili povećanje broja radnika. Ukoliko. Najčešće je dovoljno odrediti prosečne amortizacione stope za najvažnije kategorije osnovnih sredstava (građevinski objekti i oprema). čak i potpuno amortizovanu opremu. Kao i nematerijalni troškovi. ili. amortizaciju treba obračunati na osnovu. troškovi propagande i sl. koje se zatim primenjuju na ukupne knjigovodstvene nabavne vrednosti. koja se nadalje smanjuje ili povećava srazmerno kretanju projektovanog poslovnog prihoda. ili projektovanim poslovnim rashodima. što je preduslov za kontinuirano korišćenje kapaciteta u toku jedne godine. ili smanjenje i povećanje bruto plata mora biti obuhvaćeno u projektovanom periodu.metodologija i primeri - i knjigovodstvene nabavne vrednosti pojedinih kategorija osnovnih sredstava.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . koji su vrlo raznorodni. a pojedinačno ne predstavljaju signifikantan trošak poslovanja. Ostali troškovi poslovanja. porezi i doprinosi nezavisni od poslovnog rezultata. planirana fluktuacija radne snage u projektovanom periodu. Iznos nematerijalnih troškova se procenjuje na osnovu iskustvenog procentualnog udela u ostvarenom poslovnom prihodu. i ostali troškovi poslovanja proračunavaju se na osnovu iskustvenog procentualnog udela u projektovanom poslovnom prihodu. Najjednostavniji obračun zasnovan je na prosečnoj bruto plati po radniku za celo preduzeće. ili. iskustveno kao apsolutni iznos. Bruto plate. Dakle. kao i prosečne postojeće i buduće bruto plate po radniku i kvalifikacionom nivou. preduzeće čiji se kapital procenjuje ima u visokom stepenu. treba da budu obuhvaćeni ovom kategorijom poslovnog rashoda. Nematerijalni troškovi. Iznos ovog troška se najčešće procenjuje kao procentualni udeo u amortizaciji. 47 . Svi poslovni rashodi. Troškovi tekućeg održavanja su oni troškovi koji su prouzrokovani redovnim održavanjem osnovnih sredstava. Ovo je raznorodna grupa troškova kao što su neproizvodne usluge. njihova kvalifikaciona struktura. procenjenih vrednosti pojedinih kategorija osnovnih sredstava. Osnov za obračun ovog poslovnog rashoda je postojeći broj radnika. metodom NI.

ovaj iznos ulaganja u osnovna sredstva je procentualno (od amortizacije) različiti. te zastrašujuće nominalne kamatne stope na godišnjem nivou (80% i više) bivaju drastično smanjene. korišćenje "normalnih" realnih kamatnih stopa u iznosu do najviše 10%. Radi se. Moguće je i projektovanje ulaganja u osnovna sredstva u većem iznosu od iznosa amortizacije. PRIMENA METODA PROCENE Rashodi finansiranja se projektuju na osnovu postojećeg i planiranog nivoa dugoročnih kredita. Ranije je već napomenuto da projektovanim periodom ne treba da budu obuhvaćena investiciona ulaganja u osnovna sredstva. ali samo ukoliko preduzeće ima sopstvenih sredstava u 48 . pokazala bi alarmantno visok stepen nevraćanja i neurednosti servisiranja (neplaćanje kamata).realne kamatne stope. procenitelj može proračunati značajni iznos rashoda finansiranja. itd. dakle. Za proračun treba koristiti postojeći iznos stope poreza na dobit. Otuda se preporučuje. Porez na dobit. kod definisanja plana amortizacije kredita. To znači da nivo ulaganja treba da korespondira sa godišnjim nivoom amortizacije. Ukoliko bi nominalne kamatne stope bile osnov za utvrđivanje realnog nivoa. sitnim interventnim ulaganjima. Drugim rečima. novčanim tokom treba predvideti samo ona ulaganja koja omogućuju očuvanje "kondicije" postojeće opreme i drugih osnovnih sredstava. Ulaganja u osnovna sredstva i plan finansiranja. površna analiza servisiranja i povraćaja tako korišćenih kredita. međutim.4. U zavisnosti od delatnosti i konkretnog preduzeća. što bi uzrokovalo negativni finansijski rezultat. zameni dotrajalih sredstava. koja značajno menjaju prinosnu snagu preduzeća. manji od obračunatog iznosa amortizacije. Nakon proračuna svih prihoda i rashoda. To. o otklanjanju uskih grla. vodeći pri tome računa o postojanju eventualnih poreskih olakšica (novoosnovano preduzeće i po tom osnovu umanjenje stope poreza). odnosno da bude jednak ili. budući da je to u potpunoj suprotnosti sa izabranim konceptom realne "fer" vrednosti kapitala. Opravdanje za ovakav besmisleni račun se verovatno može pronaći u tome da je cena kreditnih izvora kod nas ne manja od 5% na mesečnom nivou. nije nimalo jednostavno kod nas. Međutim. Za definisanje plana amortizacije kredita poželjno je koristiti realnu cenu bankarskog kapitala . kao i prosečnog nivoa i perioda korišćenja kratkoročnih kredita. potrebno je izvršiti proračun poreza na dobit korporacije u projektovanom periodu.

za finansiranje nameravane investicije. NAJMANJE 8 NAJMANJE 180 1/2 1/2 1/2 II IZVORI IZ TEKUĆEG POSLOVANJA (d+e+f) d) DOBAVLJAČI e) BRUTO PLATE f) AMORTIZACIJA III NETO OBRTNI FOND (I-II) GODIŠNJI MATERIJALNI TROŠKOVI NAJMANJE 8 GODIŠNJE BRUTO PLATE GODIŠNJI IZNOS AMORTIZACIJE 12 NAJMANJE 2 1/2 1/2 1/2 49 . delatnošću uslovljenog. Slično važi i za izvore iz tekućeg poslovanja. kao i. omogućuje delimično finansiranje iz tekućeg poslovanja. koeficijenta obrta (ili dani vezivanja) za svaku pojedinačnu kategoriju obrtnih sredstava. 1/2 1/2 NEDOVRŠENA PROIZVODNJA MATERIJALNI TROŠKOVIZAVISNO OD DELAT. potraživanja). + BRUTO PLATE + AMORTIZACIJA GOTOVI PROIZVODI b) POTRAŽIVANJA c) NOVAC GODIŠNJA CENA KOŠTANJA GODIŠNJI POSLOVNI PRIHOD GODIŠNJI POSLOVNI PRIHOD ZAVISNO OD DELAT. kao i finansiranje tih istih obrtnih sredstava dugoročnim (vlastitim ili pozajmljenim) izvorima. To znači da je za stabilno poslovanje neophodno postojanje zahtevanog nivoa obrtnih sredstava (zalihe. takođe. Proračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. iznad nivoa do kog je obezbeđeno finansiranje iz tekućeg poslovanja (dobavljači).metodologija i primeri - projektovanom novčanom toku. Za proračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava neophodno je prethodno utvrđivanje pozicija godišnjeg prometa (prihodi i rashodi u bilansu uspeha). Svaki nivo aktivnosti zahteva angažovanje optimalnog nivoa obrtnih sredstava i. Razlika između proračunatog potrebnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja predstavlja iznos potrebnih trajnih obrtnih sredstava.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Uravnotežena struktura sredstava i izvora sredstava po ročnosti omogućuje aktivnost u kontinuitetu. Navedeni proračun se obavlja na sledeći način: STAVKE I OBRTNA SREDSTVA (a+b+c) a) ZALIHE SIROVINE I MATERIJAL PROMET (1) KOEFICIJENT OBRTA IZNOS (2)(3) GODIŠNJI MATERIJALNI TROŠKOVI ZAVISNO OD DELAT.

Proračun obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja treba uraditi za svaku godinu u projektovanom periodu. neophodno je definisati simulacioni model. PRIMENA METODA PROCENE Kao što se iz navedenog pregleda može videti. znači da je iznos obaveza iz poslovnih odnosa (dobavljači) neopravdano veliki i ne predstavlja beskamatno finansiranje poslovanja. dok su i bilans uspeha i bilans stanja samo stepenice za 50 . Posebnu pažnju procenitelj mora pokloniti obračunu optimalnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja za prvu godinu projekcije. delatnost konkretnog preduzeća uslovljava visinu koeficijenta obrta pojedinih kategorija obrtnih sredstava. pa čak i izvora iz tekućeg poslovanja. dok je prosečno beskamatno kreditiranje kupaca određeno geografskom lokacijom tržišta (domaće 15 dana. Prosečni iznos tzv. Bilansni pregledi. Naime. u prvoj projektovanoj godini u novčanom toku prikazati smanjenja nivoa i potraživanja i dobavljača. i prosečni iznos dobavljača zavisi prvenstveno od zemlje nabavke osnovnih sirovina i materijala. Obrnuto. Slično potraživanju. svako smanjenje pozicija obrtnih sredstava i povećanje pozicija izvora iz tekućeg poslovanja predstavljaće priliv u novčanom toku. Evropa 30 dana. U oskudici finansijskih izvora.bilans uspeha. spontanih izvora. gde je za procenu vrednosti metodom DNT najznačajniji novčani tok. "gvozdenih zaliha" je direktno određen delatnošću preduzeća (tehnološki ciklus. opštoj nelikvidnosti naše privrede isti problem se preslikava i na poziciji potraživanja iz poslovnih odnosa (kupci).). drugim rečima. Prethodne analitičke tabele u kojima su projektovani prihodi. Svako povećanje pozicija obrtnih sredstava i smanjenje pozicija izvora iz tekućeg poslovanja predstavljaće odliv u novčanom toku. Zapravo. To. notorna je činjenica da većina naših preduzeća ne raspolaže potrebnim nivoom trajnih obrtnih sredstava (dugoročno finansiranih) te da svoju aktivnost uglavnom finansiraju iz tzv.4. rashodi. Neophodno je kod preduzeća sa ovakvom finansijskom strukturom. obračunom realnog optimalnog nivoa ovih pozicija. To predstavlja način za svojevrsno uravnoteženje horizontalne finansijske strukture preduzeća. novčani tok i bilans stanja. karakteristike proizvodnje i sl. drugi kontinent 45 dana). ulaganja u osnovna i obrtna sredstva potrebno je sintetizovati u tri osnovna bilansna pregleda .

Povećanje dobavljača 7. Povećanje zaliha 9. Forma bilansa uspeha treba da bude značajno jednostavnija od propisane. Otplata kratkoročnih kredita 5. Povećanje potraživanja 8. Prilivi i odlivi sintetizuju se na sledeći način: I Prilivi 1. Smanjenje zaliha 4. istovremeno. Porez na dobit (stopa poreza x Dobit III) IV Dobit IV (Dobit III . Amortizacija II Dobit II (Dobit I . Smanjenje potraživanja 5.3) 4. Potrebna je pregledna šema sa obračunom četiri nivoa dobiti: 1. Povećanje dugoročnog kredita II Odlivi 1. Amortizacija 3.4) 5. 2. Bilans uspeha.metodologija i primeri - razvijanje novčanog toka i. Dobit IV 2. Povećanje ostalih izvora iz tekućeg poslovanja 8. Smanjenje dobavljača 6. sredstvo provere realnosti procenjene vrednosti kapitala.Ulaganje u osnovna sredstva (reinvestiranje) Ulaganje u osnovna sredstva (nova investicija ukoliko pozitivni neto novčani tok to dozvoljava) 3.5) Novčani tok. Rashodi finansiranja III Dobit III (Dobit II .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Poslovni rashodi (bez amortizacije) I Dobit I (1-2) 3. Otplata dugoročnih kredita 4. Povećanje novca i HOV III Neto novčani tok (I-II) 51 . Smanjenje novca i HOV 6. Poslovni prihodi 2. Smanjenje ostalih izvora iz tekućeg poslovanja 7.

) i dugoročnih finansijskih ulaganja u aktivi preduzeća. To su pozicije nematerijalnih ulaganja (patenti licence i sl. Potraživanja 3. Sredstva preduzeća i izvori finansiranja sredstava prikazani su u Bilansu stanja. Zatim. Slično bilansu uspeha i ovaj bilansni pregled je sintetizovan. Kratkoročni krediti 3. Novac i HOV 4. Ostale kratkoročne obaveze 52 . pozicijom dugoročnih kredita (povećanje) treba obuhvatiti samo eventualno finansiranje povećanog nivoa trajnih obrtnih sredstava. PRIMENA METODA PROCENE Novčanim tokom nisu obuhvaćene pozicije čije promene je teško predvideti i/ili bitno ne utiču na ostvarenje projektovanih rezultata. Nadalje.4. Bilans stanja. pod pozicijom novac i HOV podrazumeva se zatečeni nivo novčanih sredstava i kratkoročnih plasmana. te ima drugačiju formu od propisane: Poslovna aktiva (sredstva) I Stalna sredstva 1. Na kraju smanjeni nivo zatečenih kratkoročnih kredita treba da korespondira sa definisanim nivoom obaveza iz tekućeg poslovanja i nivoom trajnih obrtnih sredstava. ukoliko je proračunom obrtnih sredstava i obaveza iz tekućeg poslovanja definisan optimalni nivo dugoročnog finansiranja obrtnih sredstava. Zalihe 2. Dugoročna finansijska ulaganja II Obrtna sredstva 1. potrebno je u novčanom toku iskazati umanjenje zatečenog nivoa kratkoročnih kredita. Dobavljači 2. Kratkoročni finansijski plasmani (pozitivni neto novčani tok) Pasiva (izvori sredstava) I Sopstveni izvori II Dugoročni krediti III Kratkoročni izvori 1. Osnovna sredstva Nabavna vrednost Ispravka vrednosti 2. Drugim rečima. koji je takođe (pogotovo novac) dnevno potreban kao podrška redovnom poslovanju (blagajna i dnevne isplate u gotovini).

koji je investitor (kupac) spreman da plati danas. Diskontna stopa mora biti prilagođena izabranoj definiciji novčanog toka. kao i sopstvenih izvora (umanjenje za iskazani gubitak) i kratkoročnih obaveza (dodavanje pasivnih vremenskih razgraničenja).4. Neophodno je međutim. Rizik je. međutim niti bilans uspeha niti bilans stanja neće predstavljati vernu sliku projektovane rentabilnosti i finansijske ravnoteže. zapravo. Ukoliko su neto novčani tokovi negativni otvaranjem posebne pozicije u bilansu stanja (kratkoročna pasiva) "debalans novčanog toka" moguće je čak i tada ostvariti vezu sva tri bilansna pregleda (pozitivan neto novčani tok će se inače evidentirati na poziciji kratkoročni finansijski plasmani). Ona je.1. uz pretpostavljeni povraćaj u budućem projektovanom periodu. izabrana definicija "pre servisiranja dugova" nije moguće ustanoviti generičku vezu između navedena tri bilansna pregleda. Proračun diskontne stope Diskontna stopa je determinanta novčanog iznosa. Prinos na pozajmljeni kapital već je određen njegovom cenom (kamatnom stopom) i inkorporiran u ukupni 53 . koji neće sadržati prilive i odlive iz eksternog finansiranja. diskontna stopa predstavlja cenu sopstvenog kapitala. prethodno prilagođavanje zvanične forme bilansa stanja na izabrani datum procene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . To nalaže sintetizaciju kategorije osnovnih sredstava. Ukoliko je. pri tome. U tom slučaju potrebno je razviti poseban novčani tok u opisanoj formi. Ukoliko je izabran novčani tok "posle servisiranja dugova". odnosno. Opisani bilansni pregledi odgovaraju definiciji novčanog toka "posle servisiranja dugova". odnosno. pak. 4. očekivana stopa povraćaja inicijalnog ulaganja. verovatnoća da će se scenario projektovanih rezultata i realizovati. očekivani prinos na taj kapital.metodologija i primeri - Sintetizovani bilans stanja omogućuje uvid u ostvareni nivo finansijske ravnoteže u projektovanom periodu. odnosno početnog stanja u projekciji. uzimajući u obzir sve rizike ostvarenja budućih rezultata (novčanih tokova). zaliha i potraživanja (dodavanje aktivnih vremenskih razgraničenja). stepen sigurnosti.

i proračunava se kao ponderisana prosečna cena kapitala (PPCK). Metod “zidanja” diskontne stope Metod “zidanja” diskontne stope je. 4.2.1. dodaju prepoznatljivi nivoi specifičnih rizika. i 3. moguće je koristiti tri metode: 1. a zatim se slično zidanju. Zajedničko za sve tri navedene metode je definisanje cene (stope povraćaja) ulaganja bez rizika. iskustvenim metodama i ekspertskim ocenama. Otuda diskontna stopa određena na ovaj način ima dva osnovna dela: 54 . Određivanje cene sopstvenog kapitala . Različito se određuje zahtevana stopa povraćaja za “rizik poslovnog poduhvata”. do premije rizika se dolazi različitim numeričkim. Metod “Generalno uputstvo”.4. PRIMENA METODA PROCENE rezultat. Metod CAPM (Capital Asset Pricing Model). shodno ambijentalnim i sistemskim uslovima.1. dugoročnog kapitala. Obrnuto.4. U definisanju diskontne stope polazi se od stope povraćaja na ulaganja bez rizika. najprihvatljiviji za određivanje cene sopstvenog kapitala kod nas.1. Bez obzira koju će definiciju novčanog toka izabrati procenitelj. Drugim rečima. 4.4. koja se u osnovi svodi na povraćaj ulaganja u državne obveznice (sigurno i likvidno ulaganje). Metod “zidanja” (Build up approach).moguće metode Za određivanje cene sopstvenog kapitala. ukoliko je izabrana definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" diskontna stopa odražava zahtevanu stopu povraćaja ukupno angažovanog. neophodan je proračun cene sopstvenog kapitala. koji se odnose na poslovanje konkretnog preduzeća koje se procenjuje. 2.

3% 2. Smatra se da se radi o sigurnoj i likvidnoj investiciji.5% 3.9% 2.5% 1. i stopu rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje.4% 4. potencijalna pretnja. Juni .8% 4.7% 1.24% 6.8% 2. Najčešće se nerizična ulaganja povezuju sa kupovinom državnih obveznica.9% 2.2% 2.2% 3.2% 2. Tabela 1.2% Prosek Medijana 5.6% 3.5% 4. 1997.6% 1.7% 4.72% 7.3% 3. takva ulaganja ne postoje.2% 3.metodologija i primeri - stopu povraćaja bez rizika.0% 3.8% 3.1% 3.9% 2.0% 3.8% 1.1% 3.18% 6.9% 2.9% 1.5% 1.5% 4.8% 3.5% 3. koja pretpostavljaju nulti sistematski rizik.3% 4. Pošto.8% 4.69% 3.1% 5.39% 1.5% 3.81% 6.9% 4.2% 1.17% 1. za koju je garant država.57% 5. 55 .6% 2.1% 2. 28. pribegava se alternativnim načinima za definisanje zahtevane stope povraćaja bez prisutnog rizika.7% 1.0% 5.9% 2.25% 5.1% 1.47% 6.0% 3.2% 0.4% 1.8% 3.9% 2.3% 3.1% 2.97% 2.54% 6.51% 6.4% 1.8% 1.9% 2.5% Izvor: The Economist. Stopa bez rizika Stopa bez rizika se teorijski vezuje za ulaganja.3% 2.3% 2.7% 0.2% 2.07% 5. STOPE BEZ RIZIKA Jun 1997 Zemlja Projektovana Nominalna stopa inflacije stopa bez rizika 19971998 Realna stopa bez rizika 19971998 Australija Austrija Belgija Velika Britanija Kanada Danska Francuska Nemacka Italija Japan Holandija Španija Švedska Švajcarska SAD 7.82% 5.1% 4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .8% 2. te je bankrotstvo države jedina.7% 2.3% 2.4% 3.51% 5.17% 6.4% 3.5% 3.9% 2. praktično.4% 3.

Obrnuto važi za mala preduzeća. svuda gde ostvarenje poslovnih rezultata zavisi od specijalizovanog “nezamenljivog” znanja jednog ili grupe stručnjaka. postojanje jasne misije. Za potrebe proračuna diskontne stope sugeriše se primena uvećane prosečne realne stope posmatranih zemalja. srednjoročnih i operativnih planova. i (b) odrediti način kvantifikacije rizika. rizik na ovom specifičnom nivou nije prisutan. Za definisanje premije rizika u ovom domenu neophodno je : (a) prepoznati nivoe rizika. koja posluju u izraženim 56 . bez značajnih praznina između lidera (direktora) i njegovih saradnika. Stopa rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje Ovaj element rizika odnosi se na poslovni i finansijski rizik ulaganja u konkretno preduzeće čiji se kapital procenjuje.9%.4. neophodna je analiza organizacionih performansi preduzeća. PRIMENA METODA PROCENE Prosečna realna stopa bez rizika u razvijenim zemljama. o više različitih elemenata rizika. Kompaktnost rukovodećeg tima. odnosno. Ukoliko preduzeće ima monopolski status. specifičnim nivoima rizika.rizik ključnog čoveka. te je Uredbom o načinu utvrđivanja kapitala predložena je sledeća gradacija elemenata rizika: “Key man” . su samo neki od elemenata koji umnogome smanjuju rizik u ovom domenu. Takođe. Normalno je očekivati da mala. koja će biti korišćena za proračun cene sopstvenog kapitala. novoosnovana preduzeća imaju veći rizik u ovom domenu. Ova podela je vrlo široka. portfolija vlastitih proizvoda. namera neposredne konkurencije. na: (1) poslovni i (2) finansijski rizik.3 . a najviše 6%. Da bi se utvrdio ovaj element rizika. kao što je već pomenuto.zapravo. postoji prisustvo “key man” rizika. Uobičajena podela je.5. U našoj zemlji je problematično određivanje ulaganja bez rizika. kreće se u rasponu 1. Problem je kvalitativne (postoji li uopšte nerizično ulaganje) i kvantitativne (kolika je realna stopa bez rizika) prirode. Radi se. Direkcija za procenu vrednosti kapitala će jednom mesečno objavljivati visinu stope bez rizika. poznavanje ambijenta u kome se posluje. ciljeva i strategije. Veličina preduzeća.

ili jednostavnom logičkom analizom. Slično važi kada je u pitanju geografska diversifikacija prodaje. bilo revizorskim pregledom. kao i strukture poslovnog rezultata: (1) odnos sopstvenog prema ukupnom kapitalu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . jednom rečju od nivoa elasticiteta tražnje za konkretnim proizvodom. da oslanjanje na jedan ili manji broj vrsta proizvoda nije uvek jednako rizično. analiza konkurencije sa kojom se preduzeće suočava (konkurentski ambijent). Proizvodna / geografska diversifikacija. U osnovi radi se o sintetizovanom finansijskom riziku. uključiv i doprinose pojedinih grupa proizvoda ostvarenju poslovnog prihoda. Sugeriše se da se najveća pažnja pokloni oceni dugoročne finansijske ravnoteže i nivou TOS-a. (4) odnos kontribucionog dobitka i prihoda.metodologija i primeri - konkurentskim uslovima. potrebno je napomenuti. Veća diversifikacija proizvodnog asortimana smanjuje potencijalni rizik negativnog poslovanja ukoliko nastupe nepredviđeni događaji u poslovnom okruženju. (2) pokriće osnovnih sredstava sopstve-nim kapitalom. Prisutnost na 57 . imajući u vidu da su upravo ovde razlozi čestih diskontinuiteta produkcije i hronične nelikvidnosti. To umnogome zavisi od karakteristika proizvoda. Za određivanje ovog nivoa rizika poželjno je proračunati sledeće finansijske pokazatelje vertikalne i horizontalne finansijske strukture. i što je još važnije. istorijski i komparativno analizirati. Za određivanje specifičnog rizika u ovom domenu neophodna je portfolio analiza postojećeg produkcionog asortimana. Proračunate pokazatelje potrebno je. Finansijska struktura. Dakle za ocenu ovog specifičnog rizika potrebna je prethodna analiza osnovnih parametara koji određuju veličinu preduzeća. sigurnosti veza sa dobavljačima i kupcima. itd. (5) odnos finansijskih rashoda i ostvarene dobiti. situacije na tržištu. (3) odnos dugoročnih izvora i osnovnih sredstava i zaliha. nadalje. Poželj-no je da bilansni podaci budu prethodno podvrgnuti proveri. mogućnosti njegove supstitucije. Pri tome.

Prilikom projektovanja budućih rezultata poslovanja. smanjuje rizik od potencijalnih. Od tradicije. Mogućnost predviđanja. značajno može ugroziti planirane rezultate vlastitog preduzeća. gubitak dela domaćeg tržišta) umnogome smanjuju validnost istorijskih podataka. a dugogodišnje postojanje omogućuje sagledavanje eventualnih cikličnih kretanja i nivo korelacije sa granom i privredom u celini. umnogome zavisi i poslovni imidž. Diversifikacija kupaca. 58 . omogućuje preduzeću da se “komotnije” ponaša u planiranju plasmana. preduzeće je ponekad. budući da je neophodno voditi računa kako o vlastitoj. Kvantifikacija rizika na osnovu temeljne analize pojedinih elemenata. koji apsorbuju pretežni deo plasmana je rizičnija poslovna varijanta. tako i o kupčevoj solventnosti i likvidnosti. Veliki broj kupaca. da često. “starosti” preduzeća. obavlja se uz pomoć preferencijalne skale rizika. što je preduzeće starije. drastične promene u privrednom ambijentu uopšte (sankcije UN. te je u tom slučaju neophodno diversifikacijom proizvodnog asortimana apsorbovati stalno prisutan rizik u ovom domenu. Očigledno da je rizik projekcije kod novoosnovanih preduzeća značajno veći. PRIMENA METODA PROCENE tržištima više različitih zemalja. neminovno upućeno na manji broj velikih kupaca. procenjivači se često oslanjaju na istorijske trendove. makroekonomskih trendova. Rizik pogrešnih poslovnih poteza drugih. Otuda. diskontinuiteti ili pak. kao što je prikazano u Tabeli 2. Međutim. “podeli” operativne probleme u poslovanju sa drugima. da u zavisnosti od delatnosti. mogućnost predviđanja na osnovu prethodnih ostvarenja je veća.4. negativnih. Orijentacija na manji broj kupaca. Treba napomenuti.

4 2 2 3 Veličina preduzeća Broj radnika Vrednost poslovnih sredstava Ocena konkurencije ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 4 3 1.33 2 2 0 Finansijska struktura Osnovna sredstva/Kapital Osnovna sredstva i Zalihe/Dugoročni kapital ! Sopstveni kapital/Ukupni kapital Kontribucioni dobitak/Prihod Finansijski rashod/Dobit ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 6 5 1.metodologija i primeri - Tabela 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆE Skala rizika u% Elementi rizika 012 Ključni čovek ! Organizaciona struktura ! Kompaktnost rukovodećeg tima ! Strateško planiranje ! Proizvodni program Specijalizovano znanje jednog stručnjaka 3 ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifični rizik 0 7 5 1. proizvoda prihodu Postojanje dugoročnih ugovora Udeo inostranog plasmana u prihodu Pristup tržistu EZ ! ! ! ! 59 .2 2 4 Proizvodna i Geografska diversifikacija Doprinos pojedinih.

00% 1 2 6 Najviša vrednost za pojedini nivo specifičnog rizika je 3%. budući da tako visok rizik sugeriše zaključak da je preduzeće pred bankrotstvom. detaljna analiza.68% ~11.4. 60 . PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆE (Nastavak) Skala rizika u% Elementi rizika 0123 Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 10 4 2. maksimalna vrednost premije rizika je 18%.25 10. kupaca Postojanje dugoročnih ugovora Značaj proizvoda za kupce ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 8 4 2 1 4 3 Mogućnost predviđanja Starost preduzeća Stabilnost poslovnih rezultata Diskontinuiteti u poslovanju Promena privrednog ambijenta grane ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik Ukupno stopa rizika preduzeća 0 9 4 2. smanjuje nivo subjektivnosti proceniteljeve ocene. Drugim rečima. komentarisaćemo način utvrđivanja stope rizika ulaganja u Preduzeće "X" iz prethodne tabele. PRIMENA METODA PROCENE Tabela 2. Ilustracije radi. s tim da su u praksi veoma retki takvi procenjivački slučajevi. U osnovi. a onda nema mesta “going concern” pristupu.5 1 0 9 Diversifikacija kupaca Koncentracija kupaca Veličina i pozicija domin.

liberalizovanog uvoza. S druge strane.1. sagledavanje misije preduzeća. relativno uredne platiše. d) Proizvodna i geografska diversifikacija .2. ima dugu tradiciju. Preduzeće nema dugoročnih ugovora za nastup na pojedinim tržištima.metodologija i primeri - a) Key man . Kupci su međutim. Problem: najavljuje se liberalizacija uvoza upravo proizvoda koji preduzeće proizvodi. 61 . međutim postojeći proizvodni portfolio je u fazi starenja. dugoročnim kapitalom obezbeđen je potreban nivo trajnih obrtnih sredstava.4%. što obezbeđuje stabilnost poslovanja. Osnovni problem u ovom domenu je značajan udeo pozajmljenih izvora finansiranja u ukupnom dugoročnom kapitalu.0%. Nekoliko poslednjih godina karakterišu nestabilni poslovni rezultati. zaoštriće se konkurentski ambijent. Po svim kriterijumima preduzeće pripada grupi srednjih preduzeća i posluje u manje intenzivnom konkurentskom ambijentu. c) Finansijska struktura .1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .2. Prepoznat je visok nivo rizika u ovom domenu. e) Diversifikacija kupaca . s tim da ne žele postojanje dugoročnih ugovora.2. nekonkurentno je za eventualni pristup tržištu EU.1. Sliku donekle popravlja relativna diversifikovanost produkcionog asortimana. Postoji strateška vizija. solventni. nije prisutno na ino-tržištu. f) Mogućnost predviđanja .5%.25%. sa preširokom organizacionom strukturom što uslovljava često kašnjenje u sprovođenju operativnih odluka. što sa činjenicom da par ljudi poseduju specijalizovano znanje dodatno povećava rizik u ovom domenu. očekujući mogućnost eventualne nabavke iz najavljenog .tri velika kupca apsorbuju 80% plasmana preduzeća. Preduzeće nije mlado.33%.2%. što uzrokuje visoko kamatno opterećenje. Rukovodni tim preduzeća je kompaktan. Izražena je koncentracija kupaca . b) Veličina preduzeća .

Korak 1.3. Korak 2.4.4. utvrđivanje cene kreditnih izvora finansiranja.1. Usled opšte oskudice ek62 . Izbor definicije novčanog toka "pre servisiranja dugova" nalaže utvrđivanje ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK) kao reprezenta diskontne stope.00%. Postupak proračuna PPCK obuhvata sledeće korake: utvrđivanje cene sopstvenog kapitala. Utvrđivanje cene sopstvenog kapitala Cena sopstvenog kapitala utvrđuje se prethodno opisanim metodom zidanja.68%. Shodno korišćenju realnog novčanog toka i cena kreditnih izvora mora biti reprezentovana realnim iznosom bez uticaja inflacije. PRIMENA METODA PROCENE Prepoznata je stopa rizika ulaganja u Preduzeće "X" u visini od 10. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala Prethodno je već napomenuto da je proračun diskontne stope u direktnoj vezi sa odabranom definicijom novčanog toka. zaokruženo 11. Ovako određena diskontna stopa nadalje se koristi za svođenje budućih projektovanih vrednosti neto novčanih tokova na sadašnje vrednosti. To je prosečna cena sopstvenih i pozajmljenih (kreditnih) izvora koji se koriste za finansiranje poslovanja preduzeća. 4. odnosno. Utvrđivanje cene kreditnih izvora finansiranja Cena kreditnih izvora finansiranja je određena bankarskom kamatnom stopom za korišćenje dugoročnih kredita. određivanje pondera. finalni proračun PPCK. Ukoliko je u postupku procene metodom DNT izabrana definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova" onda je proračunom cene sopstvenog kapitala proračunata i diskontna stopa.

uz aktuelnu SP od 25%. neophodno je definisati ciljnu strukturu sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzeća čiji se kapital procenjuje. S obzirom da je ovako proračunata diskontna stopa reprezent stope povraćaja ukupno investiranog dugoročnog kapitala. isključena pozicija rashoda finansiranja. rezultovalo u manje obračunatoj dobiti. Povećanje dobiti pre oporezivanja uzrokovalo je i obračun većeg poreskog opterećenja što je. odnosno manjim projektovanim prilivima. Otuda se za određivanje cene kreditnih izvora sugeriše korišćenje kamatne stope na dugoročne kredite. Određivanje pondera Da bi se proračunala PPCK.5%. To znači da je u bilansu uspeha.5%. kamatna stopa za korišćenje kredita (uglavnom kratkoročnih) je visoka. konačno proračunata CKI iznosi 7. umanjenjem za procentualni iznos poreza na dobit korporacije.metodologija i primeri - sternih kreditnih izvora finansiranja.75 = 7. čak i kada se izdvoji uticaj projektovane inflacione stope na godišnjem nivou. Naime.Stopa poreza na dobit korporacije.Cena kreditnih izvora CBK . kao reprezent ukupno investiranog dugoročnog kapitala. ukoliko je odabrana CBK od 10%. na sledeći način: CKI = CBK · (1-SP) gde su: CKI . prilikom obračuna dobiti posle oporezivanja. napomenuto je da kada se koristi definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" iz novčanog toka se isključuju svi prilivi i odlivi iz finansiranja. utvrđi63 . koji je ujedno i osnova za obračun poreza na dobit korporacije. odnosno: CKI = 10% · (1 . Pomenuta cena bazirana je na uobičajenim realnim kamatnim stopama ino-kredita.10%. Odbitak ove kategorije rashoda uvećao je neto rezultat. na kraju. Korak 3. u rasponu 6 . Određena cena kreditnih izvora mora biti dodatno prilagođena pre nego što se pristupi proračunu PPCK. Upravo zbog toga potrebno je cenu kreditnih izvora dodatno prilagoditi. Na primer.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .Cena bankarskog kapitala SP .25%) CKI = 10% · 0.

CKI . 4. PRIMENA METODA PROCENE vanjem ciljne strukture ujedno se i obezbeđuju ponderi za proračun PPCK. menadžment preduzeća može da planira promene u strukturi dugoročnog kapitala.Cena kreditnih izvora UKI .30%. Detaljnija analiza u ovom domenu treba da eliminiše sve dileme i subjektivne ocene procenitelja.Udeo sopstvenog kapitala u ciljnoj strukturi CKI . Aktuelna struktura je. najčešće rezultat uticaja različitih faktora. Ciljna struktura dugoročnog kapitala može. 64 .4. koja se nadalje koristi u metodu DNT za procenu vrednosti konkretnog preduzeća.Cena sopstvenog kapitala USK .7)+(7.17%.4. koji su delovali u neposrednoj prošlosti. ili pak čitave grane.7. Moguć je izostanak dejstva tih istih faktora u budućem projektovanom periodu.5%.Udeo kreditnih izvora u ciljnoj strukturi. onda je PPCK: PPCK = (17%*0. UKI . Finalni proračun PPCK Proračun PPCK obavlja se na sledeći način: PPCK = CSK * USK + CKI * UKI gde su: CSK .1% ~ 14%. Pretpostavimo da su: CSK .3). USK . potrebna je analiza strukture dugoročnog kapitala sličnih preduzeća. a ne mora biti identična postojećoj.5%*0.4. Pored planova menadžmenta.1. Rizik zemlje ulaganja Prethodni postupci određuje visinu diskontne stope. Takođe.2% PPCK = 14. Korak 4. a sve u sklopu izabranih finansijskih strategija čija se realizacija očekuje u projektovanom periodu. PPCK = 11.9% + 2. Određivanje ciljne strukture kapitala nije nimalo lak posao.70%.

3) Definisati način uključivanja rizika ulaganja u SR Jugoslaviju u DNT metod za procenu vrednosti kapitala konkretnog preduzeća. Svi elementi rizika zemlje ulaganja mogu se podeliti na političke. neophodno je dodatno prilagoditi (uvećati) zahtevanu stopu povraćaja za rizik ulaganja u SR Jugoslaviju. 2) Definisati način ocene pojedinih faktora rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pri proceni rizika zemlje neophodno je: 1) Odrediti bitne faktore.metodologija i primeri - Međutim. koju u praksi koriste multinacionalne kompanije. U narednoj tabeli prikazan je metodološki postupak kvantifikacije rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. ukoliko je potencijalni kupac izvan granica SR Jugoslavije.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Druga podela. METODOLOŠKI POSTUPAK KVANTIFIKACIJE RIZIKA ZEMLJE ULAGANJA VRSTA RIZIKA Nizak 12 3 4 Srednji 56 7 8 Visok 910 Rizici u vezi sa sredstvima Politika eksproprijacije Politika nacionalizacije Mogućnost finansiranja Sigurnost ugovora Rizici poslovnog okruženja Politička stabilnost Odnos prema stranim ulaganjima Pravni sistem Otpori privatizaciji Raspoloživost radne snage Veza sa susednim zemljama Uloga sindikata Lokalna konkurencija 65 . (b) rizike poslovnog okruženja i (c) finansijske rizike. Tabela 3. koji doprinose povećanju rizika ulaganja. poslovne i finansijske. diferencira rizike na: (a) rizike u vezi sa sredstvima.

Direkcija će jednom mesečno objavljivati visinu ovog elementa rizika. Dobijeni količnik predstavlja dodatak (povećanje) na prethodno izračunatu diskontnu stopu. koji će poslužiti za finalni proračun diskontne stope. obavlja se ocena nivoa rizika na preferencijalnoj skali od 0 . od 4-6% srednji. a 7 -10% visok nivo rizika. U ovom slučaju radi se o poenima.10.4. čiji se konačan zbir deli sa brojem posmatranih opservacija.3% indicira umereni rizik. 66 . Slično kao i kod specifičnih rizika iz poslovanja. METODOLOŠKI POSTUPAK KVANTIFIKACIJE RIZIKA ZEMLJE ULAGANJA (Nastavak) VRSTA RIZIKA Nizak 12 3 4 Srednji 56 7 8 Visok 910 Finansijski rizici Konvertibilnost valute Stabilnost valute Restrikcija tokova kapitala Kontrola cena Veličina tržišta Pristup tržištu EU Privredni trendovi Zaduženost Poreske stope Stopa inflacije Potrebe za stranim kapitalom Broj opservacija Ponderisano Zbir Parametri Ponderisani prosek Očito da je maksimalni nivo premije rizika zemlje ulaganja. PRIMENA METODA PROCENE Tabela 3. Raspon od 0 . prema ovom načinu proračuna. Kvantifikacija pojedinih elemenata rizika je rezultat timskog rada eksperata. 10%. Slično definisanju stope bez rizika i kod određivanja stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju pomoć će pružiti Direkcija za procenu vrednosti kapitala.

ukupna suma sadašnje vrednosti iznosi 9802. 67 .diskontna stopa n .67500.8 III godina IV godina 2025. Pretpostavimo da preduzeće čiji se kapital procenjuje ima sledeće projektovane vrednosti neto novčanog toka (u hilj.1. obračunati diskontni faktori po godinama iznosiće: I godina 0. novčani tok i bilans stanja).7695 III godina IV godina 0.5.5 V godina 1688.metodologija i primeri - 4.6 II godina 2200.8772 II godina 0.5921 V godina 0. stekli su se svi potrebni uslovi za kalkulaciju sadašnjih vrednosti projektovanih neto novčanih tokova.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .01835.1 odnosno.godina projekcije. Proračun sume sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu Nakon projekcije budućih rezultata poslovanja. Uz pretpostavku da se u modelu koristi PPCK od 14% (bez rizika zemlje ulaganja). dinara): I godina 2052. dinara): I godina 2340 II godina 2860 III godina IV godina 30003100 V godina 3250 Proračun diskontnih faktora za svođenje budućih vrednosti na sadašnju obavlja se primenom sledeće formule: 1 (1 + DS) n DF = gde su: DF .diskontni faktor DS . kao i proračuna diskontne stope. iskazanih u tri osnovna bilansna pregleda (bilans uspeha.5194 Sadašnja vrednost neto novčanih tokova po godinama iznosi (u hilj.0 hiljada dinara.

Pretpostavimo da je peta godina poslednja godina projekcije. Otuda je u takvim slučajevima poželjno korišćenje diskontnih faktora na sredini godine. u prethodno opisanoj formuli proračunavaju se tzv. Naime. u drugoj 1. naročito. Navedena činjenica je sasvim prihvatljiva. multiplikator u tom slučaju iznosi: 1 2 (1 + 0. svođenje budućih projektovanih neto novčanih tokova na sadašnju vrednost treba da bude obavljeno primenom diskontnih faktora na kraju godine. ukoliko se koriste diskontni faktori na sredini godine. bez kvartalnih oscilacija te diskontni faktori na kraju godine nisu najbolji reprezent sadašnje vrednosti budućih rezultata. diskontni faktori na kraju godine. Za preduzeća. u poslednjem kvartalu. iznos eksponenta "n" u petoj godini je 4.4.0677. itd do poslednje godine projekcije. Pretpostavka je da se godišnji neto novčani tokovi prosečno ostvaruju sredinom svake projektovane godine. To znači da će i sadašnja vrednost budućih novčanih tokova biti veća. samo kod preduzeća sa ravnomerno ostvarenim neto novčanim tokovima tokom jedne godine. potrebno je pomnožiti diskontne faktore na kraju godine sa sledećim multiplikatorom: (1 + DS) 1 2 Ukoliko je diskontna stopa 14%. koja srazmerno veći deo prodaje i prihoda ostvaruju u drugoj polovini godine.1.5.5. PRIMENA METODA PROCENE Korišćenjem eksponenata n .14) = 1. Međutim mnoga preduzeća ostvaruju tokom godine ravnomerno raspoređeni prihod i neto novčani tok.5. 68 . u prvoj godini iznosi 0. Proračun diskontnih faktora na sredini godine moguće je obaviti uz pomoć tablice (u nastavku date) diskontnih faktora na kraju godine. To znači da vrednost eksponenta "n" u formuli za proračun diskontnog faktora.2 … t. Očigledno da su diskontni faktori na sredini godine veći od diskontnih faktora na kraju godine.

73119 .14010 .40188 .87344 .02310 .02789 .04017 .45611 .01032 .56447 .06383 .05083 .18394 .25025 .31863 .25668 .24340 .03819 .03094 .56743 .06180 .30328 .07680 .43139 .17781 .63552 .37136 .81967 .19715 .46651 .82645 .11102 .13690 .07361 .34046 .86957 .09806 .18270 .02286 .15770 .79719 .35218 .19784 .55071 .38554 .39365 .28966 .15197 .48166 .01294 .25187 .02622 .08295 .31657 .02447 .17986 .05916 .42410 .71818 .20804 .05409 .54276 .metodologija i primeri - n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 .24859 .03130 .12285 .03403 .28748 .55229 .65036 .17891 .31728 .03038 .62092 .01509 .85470 .35383 .06491 .29592 .28426 .23071 .08339 .57175 .01345 .81162 .65752 .05925 .08110 .11597 .06934 .12522 .05196 .17032 .07379 .37000 .94340 .59627 .23257 .20897 .36061 .45235 .01826 .66098 .19106 .14602 .33051 .21763 .15282 .70616 .79383 .44230 .35056 .15018 .61332 .73503 .07276 .23662 .20756 .02408 .04308 .32197 .35049 .50187 .18425 .45140 .49867 .30751 .01830 .84034 .04328 .76290 .84746 .76947 .09198 .93458 .60863 .00855 .01883 .88496 .03779 .62437 .04430 .22668 .66506 .01292 .83962 .12289 .09855 .00710 .07359 .59208 .00846 .12520 .24718 .15989 .04507 .47611 .44401 .11216 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .15971 .09383 .01974 .02838 .10067 .59345 .20900 .81301 .24698 23% .29459 .14133 .01958 .74316 .06914 .51937 .02673 .91743 .15519 .75131 .85734 .62275 .23939 .42888 .21445 .90909 .38782 .27908 .73051 .19449 .01247 .00852 .67497 .59190 .14864 .37043 .01509 .06932 .12403 .69305 .26974 .22571 .37594 .35214 .00695 .27027 .20462 .01536 .05599 .26333 .38753 .09456 .41496 .29416 .08391 .04367 .12617 .31393 .03651 .19542 .01092 .53738 .41905 .41727 .71299 .08264 .19381 .63017 .70843 .20376 .28584 .67186 .33873 .38554 .65873 .11635 .01592 .66634 .23478 .18207 .04620 .04921 .02174 .64066 .03162 .24867 .31683 .18691 .03493 .35520 .46043 .48032 .27651 .21494 .48225 .53365 .54703 .01596 .00693 20% 19% Tabela 4.06184 .18829 .09230 .50835 .07027 .14864 .58349 .06103 .07567 .51579 .69444 .86207 .05998 .74726 .01811 .68058 .09069 .58201 .06780 .52449 24% .26333 .47509 .43690 .17560 .13778 .45559 .13004 .22184 .29925 .06014 .05065 .27751 .32618 .20416 .06588 22% .12989 .26070 .11174 .21199 .31524 .08352 .51316 .26295 .12289 .03670 .14523 .16963 .01258 .43711 .02222 .13768 .50025 .30503 .07789 .33490 .16192 .68301 .09346 .02178 .42297 .68301 .38984 .89000 .54393 .02209 .06110 .08081 .04481 .18068 .27590 .11168 .43233 .13722 .50663 .26604 .03914 .22546 .11611 .46651 .75614 .17843 .12400 .16312 .71178 .08170 .03756 .09293 .62741 .14150 .01048 21% .16151 . 18% DISKONTNI FAKTORI NA 17% KRAJU GODINE (n 16% projektova ne godine) 15% 14% 13% 12% 11% 10% 9% 8% 7% 6% n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 69 .07078 .25842 .19088 .09256 .02082 .16702 .82645 .09304 .13513 .37616 .02608 .11629 .17986 .53464 .31180 .56447 .52679 .36770 .14428 .11221 .05313 .32690 .29189 .05046 .00573 .05882 .04736 .79209 .00565 .03292 .24154 .01679 .77218 .49718 .12285 .10153 .06796 .92593 .10367 .36254 .27454 .02962 .13459 .16370 .84168 .35553 .55839 .05731 .39092 .02702 .12640 .23171 .23199 .03201 .34111 .01052 .01874 .83333 .46884 .89286 .39964 .07539 .10686 .04911 .26180 .28478 .08021 .33320 .16351 .10258 .78315 .09489 .19866 .10780 .59342 .23107 .14757 .14564 .21763 .01259 .90090 .40338 .33288 .10153 .02591 .10421 .43393 .64993 .03643 .03235 .05139 .00462 .28878 .00880 .11081 .04308 .23300 .25751 .05512 .35034 .806454.01538 .49697 .29586 .04152 .01031 .16253 .70496 .42506 .10793 .87719 .81630 .57870 .08678 .42241 .08757 .03969 .21095 .54027 .16846 .04710 .39711 .41044 .03084 .05323 .02581 .03699 .22917 .

značajan deo vrednosti kapitala je uzrokovan pozitivnim neto novčanim tokovima. te je to bio glavni razlog izbora metoda DNT u okviru osnovnog. To znači da je i dužina projektovanog perioda u metodu DNT u direktnoj zavisnosti od dostizanja stabilnog nivoa neto novčanih tokova (opisano u delu projekcije novčanog toka). Proračun rezidualne vrednosti Vrednost kapitala.4. sastoji se od dve komponente. kontinuirane realizacije. metod multiplikatora vrednost kapitala/dobit. Dakle. Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala.1.6. naziva rezidualna vrednost. i to: 1) Sume sadašnjih vrednosti projektovanih. Postoje više načina za proračun rezidualne vrednosti (diskontovana likvidaciona vrednost. poslovanje se nastavlja u skladu sa pretpostavkom o neograničenom veku (going concern). nazivamo rezidual. Međutim. koja je posledica poslovanja preduzeća u tom periodu. Kako kvantifikovati tu komponentu vrednosti kapitala? Period ekonomskog života preduzeća. te se i komponenta vrednosti kapitala. On glasi: 70 . očekuje se stabilizacija poslovnog i finansijskog rezultata tek u projektovanom periodu. Na početku je objašnjeno da postojeći nivo dobiti i neto novčanih tokova većine naših preduzeća. Drugim rečima. koji nije obuhvaćen projekcijom. Gordonovog modela. za proračun rezidualne vrednosti predviđeno je korišćenje tzv. nije rezultat stabilnog korišćenja kapaciteta. istekom projektovanog perioda ne prestaje život preduzeća. PRIMENA METODA PROCENE 4. Vrednost kapitala preduzeća u projektovanom periodu jednaka je zbiru sadašnjih vrednosti projektovanih neto novčanih tokova. itd). koji će se ostvariti u godinama nakon isteka projektovanog perioda. prinosnog pristupa procene vrednosti kapitala. procenjena primenom metoda DNT. godišnjih neto novčanih tokova. i 2) Rezidualne vrednosti.

diskontni faktor pete godine i rezidualne godine biće isti. Pretpostavimo da je projektovani period u kome se dostiže stabilizacija poslovanja. eksponent "n". b) ako su izabrani diskontni faktori na sredini godine.Diskontna stopa SRr. neto novčani tok u rezidualnoj godini iznosiće 3315 hilj. zatim. proračunati sadašnju vrednost neto novčanog toka rezidualne godine. Ako je pomenuta stopa rasta 2%.Stopa rasta u rezidualu.5 (1 + diskontna stopa) 71 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . i da je iznos neto novčanog toka u petoj godini projekcije 3250 hilj. konstantne stope rasta u rezidualu.Diskontovani neto novčani tok u rezidualnoj godini DS . se uvećava za 0. Neto novčani tok rezidualne godine proračunava se vrlo jednostavno. što se obavlja korišćenjem diskontnih faktora. u petogodišnjem projektovanom periodu diskontni faktor poslednje godine projekcije će se proračunati na sledeći način: 1 DF = 4.5 u odnosu na eksponent poslednje godine projekcije. Pri tome: a) ako su izabrani diskontni faktori na kraju godine. u formuli za obračun diskontnih faktora. Npr. neto novčani tok rezidualne godine se diskontuje primenom istog diskontnog faktora koji je korišćen za proračun sadašnje vrednosti neto novčanog toka u poslednjoj. dinara. i na osnovu takvog proračuna se obavlja diskontovanje neto novčanog toka u rezidualnoj godini. Na primer.metodologija i primeri - RV = DNNTr (DS SRr) gde su: RV . pet godina. ako je projektovani period pet godina. projektovanoj godini. dinara. Neto novčani tok rezidualne godine biće jednak neto novčanom toku ostvarenom u petoj godini uvećanom za iznos projektovane. Potrebno je.Rezidualna vrednost DNNTr .

Praktično. PRIMENA METODA PROCENE a diskontni faktor rezidualne godine: . u rezidualnom periodu koji nije obuhvaćen projekcijom.4. din. Teoretski stopa rasta ne može biti jednaka diskontnoj stopi.14 . DF = 1 Ilustracije radi.0. jer bi u tom slučaju rezultat bio beskonačni broj.519 . neto novčani tok u rezidualu jednak je projektovanoj neto dobiti u istom posmatranom periodu.7 = (0.7 hiljada dinara Ako je stopa rasta u rezidualu 2%.71721. proračunata rezidualna vrednost primenom Gordonovog modela iznosi: RV = 1721. (1 + diskontna stopa) 5 Stopa rasta u rezidualu treba da predstavlja kontinuirano povećanje neto novčanih tokova. eventualnih dugoročnih kredita korišćenih za finansiranje trajnih obrtnih sredstava. Na kraju. Primenom diskontne stope (PPCK) od 14% obračunaćemo diskontni faktor (na kraju godine) rezidualne godine: DF = 1 = 0.14) Sadašnja vrednost neto novčanog toka rezidualne godine iznosi: SV=3315 0. obračunaćemo rezidualnu vrednost za prethodno pomenuti iznos neto novčanog toka u rezidualnoj godini od 3315 hilj. Drugim rečima. neophodno je istaći da je korišćenje Gordonovog modela za proračun rezidualne vrednosti moguće samo uz pretpostavku da je amortizacija u rezidualnom periodu jednaka zbiru investicija i rata. 5(1 + 0. što je Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala i određeno. iz godine u godinu.6 hiljada dinara. 72 .519 = 1721.02)0.12 RV=14347. gornja granica stope rasta je 4%.

1.7. Novčani tok posle servisiranja dugova Ukoliko je izabrana definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova". Proračun konačne vrednosti kapitala preduzeća Izabrane definicije novčanog toka direktno određuju postupak proračuna finalne vrednosti kapitala preduzeća.12.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Pretpostavimo da su na izabrani datum procene 31.199X ukupna dugoročna zaduženja iznosila 11.536 hiljada dinara.149. Dakle. Novčani tok pre servisiranja dugova Kao što je već prethodno napomenuto. Rezidualna vrednost 14347. U našem primeru ovi iznosi su: Suma sadašnje vrednosti 9802. ukoliko procenitelj izabere definiciju novčanog toka pre servisiranja dugova.6 hiljada dinara. ukupna proračunata vrednost dugoročnog kapitala iznosi 24.614 hiljada dinara.0 hiljada dinara. vrednost sopstvenog kapitala je jednaka zbiru sume sadašnje 73 . Vrednost sopstvenog kapitala jednaka je razlici procenjenog dugoročnog kapitala i zatečenog iznosa dugoročnih obaveza. odnosno: 12.metodologija i primeri - 4.6 miliona dinara. Obično se dobijeni iznos zaokružuje pa je vrednost sopstvenog kapitala. a zatim se od tako izračunate vrednosti odbija iznos zatečenih dugoročnih kreditnih zaduženja na izabrani datum procene. Najpre se proračunava vrednost ukupnog dugoročnog kapitala. Varijanta 1. vrednost kapitala preduzeća metodom DNT se indirektno utvrđuje.6 hiljada dinara. Vrednost dugoročnog kapitala jednaka je zbiru sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu i izračunate rezidualne vrednosti.613. zaokruženo: 12. Varijanta 2.

izdvojeni novac za investiranje u neku novu delatnost. hoteli i sl. pored angažovanih poslovnih sredstava. Zbog toga je neophodno dodatno prilagođavanje prethodno izračunate vrednosti kapitala preduzeća metodom DNT za: 1) vrednost neposlovnih sredstava 2) vrednost neangažovanih poslovnih sredstava 3) vrednost potencijalnih obaveza preduzeća. a što nema poslovni karakter. 4. iznos dugoročnih finansijskih 74 . Na primer. eventualno finansijsko opterećenje nije evidentirano u poslovnoj pasivi preduzeća. čije. sve ono što preduzeće poseduje u svom vlasništvu. Uglavnom se radi o objektima zajedničke potrošnje. Dakle. PRIMENA METODA PROCENE vrednosti projektovanih neto novčanih tokova i izračunate rezidualne vrednosti. Ili. Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava Procena vrednosti kapitala preduzeća primenom metoda DNT zasnovana je na sposobnosti angažovanih poslovnih sredstava da u budućem projektovanom periodu ostvaruju pozitivan neto novčani tok.4. preduzeća imaju i poslovna. Neangažovana poslovna sredstva. koji nema dodirnih tačaka sa postojećom delatnošću i proizvodnim asortimanom. uglavnom stalna. Neposlovna sredstva. ili pak nije angažovano u funkciji ostvarenja poslovnog i finansijskog rezultata.8. sredstva koja u projektovanom periodu nisu bila u funkciji stvaranja poslovnih i finansijskih rezultata. Ne retko. nije obuhvaćeno metodom DNT.1. Neophodno je proceniti vrednost ovih sredstava metodom NI (neto imovine) i za dobijeni iznos uvećati prethodno izračunatu vrednost kapitala. Takođe. i slično. te vrednost pomenutih sredstava nije u prethodnim koracima analize uključena u konačnu vrednost kapitala preduzeća. kupljeni građevinski objekat u kome se u buduće namerava proizvodnja nekog sasvim različitog proizvoda. kao što su ugostiteljski objekti. Slično važi i za potencijalne obaveze preduzeća.

kao i verovatnoću nastanka . najpre proceniti. Postojeće poslovne obaveze obuhvaćene su projektovanim novčanim tokom.metodologija i primeri - ulaganja treba vrednovati sa verovatnoćom njihovog povraćaja. METOD NETO IMOVINE Prilikom razmatranja prinosnog metoda. kada je u pitanju metod utvrđivanja neto imovine. Metod neto imovine ima poseban značaj u sledećim situacijama: Kada vrednost preduzeća u velikoj meri zavisi od vrednosti njegove materijalne imovine. Međutim. eventualni period kada se očekuje nastanak. U primeni ovog metoda procenjuje se vrednost imovine (sredstava) i vrednost obaveza. često se u vanbilansnoj pasivi preduzeća. odnosno kada u ceni njegovih proizvoda troškovi rada vrlo malo učestvuju. ili od efikasnosti završetka nekog posla (garancije banaka). potencijalne obaveze. 4. neophodno je definisati iznos. neophodno ih je korišćenjem metoda NI ili metoda LV (likvidacione vrednosti). Ukoliko je potencijalni nastanak takvih obaveza predvidljiv. evidentiraju eventualne. a zatim za dobijeni rezultat uvećati prethodno procenjenu vrednost kapitala. vrednost preduzeća je bila definisana kao sadašnja vrednost budućih koristi koje će imati vlasnik i moglo se jasno videti kako se ova premisa primenjuje u oba načina procene (kapitalizovanje ostvarenog rezultata i diskontovanje budućih rezultata). Potencijalne obaveze. ta premisa je manje uočljiva jer korist za vlasnika može nastati jedino hipotetičkom prodajom sredstava kojima raspolaže preduzeće. a neto rezultat indicira vrednost kapitala preduzeća. bez obzira na izabranu definiciju novčanog toka. čiji nastanak se ne može sasvim precizno odrediti jer zavise od završetka sudskog spora (tužbe poverilaca).2. Prethodno procenjenu vrednost kapitala potrebno je umanjiti za procenjenu vrednost potencijalnih obaveza. 75 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Ukoliko je postojanje ovog dela poslovne imovine signifikantno. Međutim.

nemaju značajniju nematerijalnu imovinu. pored procenjivača. po pravilu. novoosnovana preduzeća u delatnostima koje nisu prosperitetne). šuma. plasmana). Proceniti vrednost nematerijalnih ulaganja. Proceniti vrednost materijalnih ulaganja (zemljišta.4. U primeni metoda neto imovine potrebno je: Pribaviti bilans stanja na dan procene. a njihove rezultate koriste procenjivači kao bitne elemente u postupku procene prema ovom metodu. potraživanja. Proceniti vrednost zaliha. Međutim. u primeni metoda neto imovine potrebno je da. Isto to je potrebno učiniti i sa obavezama. Proceniti vrednost obaveza (kratkoročnih i dugoročnih). prilikom konačnog odlučivanja o vrednosti preduzeća. osnovnog stada. 76 . tada dobijeni rezultati. kada su ti podaci nepouzdani i kada nije izvesno da će preduzeće moći da nastavi svoj rad (na primer. Za razliku od prinosnog metoda. građevinskih objekata. Kada nema istorijskih podataka o rezultatima poslovanja. Oni primenjuju sopstvene metodologije za procenu. PRIMENA METODA PROCENE Ovakva preduzeća. Upotpuniti bilans stanja (ako je potrebno) za iznos sredstava za koja se pouzdano zna da nisu obuhvaćena. Ovaj metod primenjuje se i kada se nisu stekle pomenute okolnosti. imaju manju težinu od rezultata dobijenih prinosnom metodom. Proceniti vrednost finansijske aktive (dugoročnih finansijskih ulaganja. Naročito je važno da specijalisti za procenu vrednosti građevinskih objekata i opreme dokumentuju svoje rezultate. učestvuju i specijalisti za procenu vrednosti imovine (građevinskih objekata i opreme). kako bi se stvorila osnova za kasniju verifikaciju rezultata procene. opreme. materijalnih ulaganja u pripremi).

neophodno je da u izveštaju o proceni napomene da finansijski izveštaji preduzeća nisu bili revidovani pre procene. na kraju godine. potraživanja. iz bilo kog razloga. koje se utvrđuje popisom . Taj zahtev može da se odnosi na punu reviziju. Pod popisom (inventarisanjem) se podrazumeva i popis potraživanja i obaveza. kao aktivnosti koja normalno prethodi proceni.inventarisanjem. koja obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i na nepotpunu reviziju ili na revizorski pregled finansijskih izveštaja. što se poklapa s godišnjim obračunom. Istaknuto je da se revizijom obezbeđuje znatno veći stepen pouzdanosti. Zakon o računovodstvu predviđa najmanje jednom godišnje obavezu usklađivanja stanja imovine i obaveza u knjigovodstvu sa stvarnim stanjem. po pravilu. U situaciji kada on to ne može da izvede. Popis se vrši. Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. obaveze i vremenska razgraničenja. Procenjivač može da zahteva reviziju ukoliko oceni da će to značajno popraviti kvalitet procene. a koje mora biti praćeno pismenom saglasnošću stanja dužničko-poverilačkog odnosa na dan usaglašavanja. ali što ne oslobađa procenitelja da u postupku procene utvrdi realne vrednosti svih podataka iz finansijskih izveštaja. Na navedeni način mora se izvršiti inventarisanje prilikom vlasničke transformacije. kao što su dugoročna finansijska ulaganja.Revizija finansijskih izveštaja. o čemu je detaljnije pisano u tački 3 . Pored revizije.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. obaveza. procenjivač mora da zahteva i organizovanje inventarisanja materijalne imovine. ali često i dovoljan stepen pouzdanosti. koji daje nešto niži. Da bi se sve ove aktivnosti uspešno sprovele. 77 . što se ostvaruje usaglašavanjem odgovarajućih pomoćnih knjiga tangiranih pravnih lica. plasmani. onda je korisno da procenjivač sam izvrši delimičnu reviziju i tako sebi olakša posao oko procene finansijskih kategorija u bilansu stanja. naročito kod finansijskih stavki. ukoliko ono nije obavljeno u okviru pripreme računa.metodologija i primeri - Izračunati vrednost kapitala (procenjena vrednost imovine umanjena za procenjenu vrednost obaveza). korisno je pre početka procene sprovesti postupak revizije finansijskih izveštaja. potraživanja. koja pretpostavlja i procenu vrednosti kapitala.

za vrednost nenaplativih potraživanja i koja treba otpisati.1. za vrednost ulaganja u povezano preduzeće koje je likvidirano. potraživanja i obaveza u knjigovodstvu sa stvarnim stanjem. na način kako je u bilansu prikazano: Nekretnine. izvršen popis ili inventarisanje i (c) da je revidiran na jedan od načina kojim je objašnjena revizija finansijskih izveštaja (glava 3. Na primer: Ako preduzeće "ABC" ima Izveštaj revizora sa izraženim mišljenjem i primedbama i s obrazloženjima o povećanjima ili smanjenjima imovine i obaveza. korigovanje stanja u bilansu za vrednost sredstava za koji se pouzdano zna da nisu obuhvaćena ni jednom njegovom pozicijom. ukoliko one postoje u Izveštaju o reviziji ili u Izveštaju o pregledu finansijskih izveštaja. a inventarisanjem je utvrđeno da postoji. u iznosu od 123 hiljade dinara. Potraživanja iz poslovanja. 78 . u iznosu od 507 hiljada dinara. onda pre procene treba izvršiti korekcije u bilansu stanja i usaglasiti stanje po knjigama sa stanjem prema mišljenju nezavisne revizije za sledeće pozicije i iznose. što podrazumeva da je sastavljen: (a) prema računovodstvenim propisima za sastavljanje godišnjeg obračuna. tačka 3). Procena pojedinih kategorija bilansa stanja U postupku primene metoda neto imovine prvi korak je obezbeđenje bilansa stanja na dan procene.2. Isto se odnosi i na obaveze. (b) da je pre njegovog sastavljanja usaglašeno stanje imovine. Bilans stanja treba da bude korigovan i za sve nalaze i primedbe. Drugi korak je. Finansijska ulaganja. ukoliko za to postoji potreba.4. tj. PRIMENA METODA PROCENE 4. Ovaj bilans stanja treba da odražava realno stanje imovine i obaveza na dan procene. za vrednost jedne zgrade koja nije obuhvaćena u evidenciji građevinskih objekata. u iznosu od 470 hiljada dinara.

U korigovanom bilansu stanja treba navesti: stanje po knjigama.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .029 7. u iznosu od 106 hiljada dinara.metodologija i primeri - Obaveze.390 … … PASIVA Knjigovodstvena vrednost kapitala 409 Obaveze 750 … … Korekcije nezavisne revizije 507 (470) (123) . zatim stanje nakon predloženih korekcija revizije. Kapital.19… nara Stanje po knjigama AKTIVA Nekretnine 281 Oprema 49 Finansijska ulaganja .267 (1) (2) (3) (106) 20 303 770 (5) (4) Procenjivanje pojedinih kategorija bilansa stanja najbolje je vršiti prema sadržini pozicija bilansne šeme. korigovan prema Izveštaju nezavisne revizije Bilans stanja preduzeća "ABC" na dan 31. treba obrazložiti detalje korekcija. kako slede: Stalna imovina – Nematerijalna ulaganja – Osnovna sredstva – Dugoročni finansijski plasmani Obrtna imovina – Zalihe – Kratkoročna potraživanja – Gotovina i hartije od vrednosti – Aktivna vremenska razgraničenja 79 . za iznos od 20 hiljada dinara.dugoročna 1.499 Potraživanja iz poslovanja 7. a u Napomenama. što predstavlja vrednost naknade štete za izgubljene sudske sporove.u 000 diStanje prema Napomišljenju nezavisne mene revizije 789 49 1. što je posledica izvršenih korekcija na sredstavima i obavezama. iznose korekcija.12. Bilans stanja pre procene.

vrednost nematerijalnih ulaganja i vrednost neograničenog trajanja firme. Vrednost neograničenog trajanja firme (Going Concern Value). franšize. koja je moguće identifikovati. tako da vrednost business-a premašuje vrednost neto imovine. Sledeće njihove karakteristike su: odvojiva su od materijalnih ulaganja. kao poseban oblik nematerijalnih ulaganja. tj. predstavlja vrednost us80 . koncesije. patenti. odnosno da su izvršena ulaganja. prava u izdavaštvu. ulaganja. PRIMENA METODA PROCENE Obaveze – Dugoročne obaveze – Kratkoročne obaveze – Dugoročna rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja – Kapital 4. Njega treba eliminisati. liste kupaca. formule. Goodwill obuhvata natprosečnu dobit. Znači.2.1. povećavaju vrednost materijalnih ulaganja i postoje ako postoji povećani prinos na sredstva. zaštićeno ime. vrednost neograničenog trajanja firme.procena nematerijalnih ulaganja Procena vrednosti ove kategorije bilansa stanja izvodi se samo ako postoje materijalni dokazi da postoje nematerijalna ulaganja. računovodstveni software. kao i buduće efekte (koristi) koje se očekuju od njih. Pri proceni nematerijalnih ulaganja treba izvršiti njihovu identifikaciju. licence. goodwill. Vrednost goodwill-a se stvara kad preduzeće ostvaruje neprekidno dobit sa natprosečnim prinosom na angažovana sredstva (ili kapital). obučeni kadrovi. Ovoj kategoriji imovine pripadaju: ugovori. procenjivati. prikupiti materijalne dokaze o njihovom postojanju i proceniti visinu troškova.1.4. zaštitni znak. tehničke biblioteke. a ostala nematerijalna ulaganja. goodwill može da postoji samo u profitabilnim firmama. Treba napomenuti da se ovom metodom ne procenjuje goodwill. Stalna imovina .

železnička stanica. koji kod nas regulišu promet i pravo korišćenja zemljišta. procenjena vrednost šuma bazira se na tržišnim cenama. Procena vrednosti zemljišta je vrlo specifična. šume. višegodišnji zasadi. procenjuju se na specifičan način. Procena vrednosti osnovnog stada (radne i priplodne stoke) utvrđuje se na osnovu vrednosti ponovne nabavke identične ili slične stoke. 81 .2. Za razliku od Goodwill-a. osnovno stado. kao što su šume. neumnoživost i plodnost). odnosno procenom drvne mase pojedinih vrsta drveća. 4. oprema. glavni objekat i sl. građevinski objekti.1. što sve čini firmu sposobnom da posluje i može se proceniti ovom metodom. procedura. osnovno stado. nepokretnost. kvalifikovane radne snage. prvo zbog njegovih prirodnih svojstava (neutrošivost. Vrednost šume procenjuje se prema podacima utvrđenim popisom. na dan procene. višegodišnji zasadi. 1 Zakon o građevinskom zemljištu Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Za procenu vrednosti višegodišnjih zasada polaznu osnovu čine troškovi podizanja zasada na dan procene i stepen amortizovanosti. S obzirom da su šume prirodni resurs koji ne podleže amortizaciji. zbog svojih prirodnih svojstava. Going Concern Value može da postoji i u neprofitabilnoj firmi.).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .procena osnovnih sredstava U kategoriju osnovnih sredstava u bilansu stanja ubrajaju se: zemljište. a drugo zbog zakonskih propisa (zemljišno pravo i pravni režim poljoprivrednog zemljišta1). debljinske strukture i kvaliteta drvne mase po tržišnim cenama.metodologija i primeri - postavljenog sistema. Stalna imovina .2. na najbližem prodajnom mestu (kamionski put. avansi i osnovna sredstva u pripremi. Izvesna osnovna sredstva.

U postupku procene građevinskog zemljišta mora se poći od činjenice da u našoj državi još uvek ne postoji slobodno tržište građevinskog zemljišta. realnost te nabavne vrednosti u poslovnim knjigama naših pravnih subjekata se dovodi u pitanje jer (1) još uvek nema organizovanog tržišta za kupoprodaju zemljišta i (2) zbog postojanja prava korišćenja. te zato ne podleže amortizovanju i činjenice da je u tržišnoj ekonomiji zemljište roba. PRIMENA METODA PROCENE Vrednost zemljišta (odnosi se na sva zemljišta: poljoprivredna i građevinska) u poslovnim knjigama iskazuje se. 82 . pregledi geodetskih izvoda. Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskaciji i zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Procena građevinskog i poljoprivrednog zemljišta nije identična. Dokumentaciona osnova za navedeno su posedovni listovi (izvodi iz katastarskih knjiga). (2) pravu svojine (vlasništvo stečeno kupovinom ili pravo korišćenja društvenog ili državnog zemljišta). te otuda merodavnost nabavne cene za njegovo vrednovanje. U tom smislu. "prag cena" metra kvadratnog građevinskog zemljišta. činjenice da zemljište predstavlja neutrošiv prirodni resurs.4. kupoprodajni ugovori. najniža. Međutim. tj. Znači. Međutim. (3) površini i (4) lokaciji. Pravilnik o katastarskom klasiranju zemljišta. zatim. Uputstvo o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica. a ne i otuđivanja zemljišta. kao i promet i korišćenje zemljišta (ekonomski aspekt) uređeni odgovarajućim propisima. opštinskom odlukom se utvrđuje donja. odnosno od činjenice da su vlasništvo (pravni aspekt). pre svega Zakonom o građevinskom zemljištu i odgovarajućim opštinskim propisima. prema Zakonu o računovodstvu. istim propisom se bliže ne specifi- Zakon o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine. poljoprivredno). Pri proceni vrednosti zemljišta treba prvo izvršiti identifikaciju ukupnog zemljišnog fonda prema: (1) vrsti zemljišta (građevinsko. po nabavnoj vrednosti. u bilansu stanja zemljiše je procenjeno primenom načela stvarnog troška (izdataka) u procenjivanju imovine.

metodologija i primeri - cira cena za pojedine kategorije koje se navode u Zakonu kao: . 1.600 Kao što je napomenuto.95250 Red.600 dinara. s obzi2 Prag cene eksproprijacije koriguje se do prometne cene na lokalitetu . kao ni vrednost zemljišta u glavnom gradu i građevinskom reonu sela). na procenjenu vrednost građevinskog zemljišta bitno će uticati površina i lokacija zemljišta (vrednost metra kvadratnog zemljišta u građevinskoj zoni grada i njegovoj industrijskoj zoni nije ista.. posednik. Međutim. . a koja ne može biti manja od 1% do 2% od prosečne cene 1 m2 stambenog prostora. br. . na dan…. Njegova površina iznosi 48 ha. katastarska klasa. 83 . broj parcele. Preduzeće "ABC" u postupku procene izvršilo je identifikacija ukupnog fonda građevinskog zemljišta sa kojim. što je prikazano i u narednoj rekapitulaciji. Ona za ukupni fond kojim raspolaže preduzeće iznosi 24.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .građevinsko zemljište u građevinskom području.gradsko građevinsko zemljište. Sledeći primer ilustruje procenu vrednosti građevinskog zemljišta. na koje polaže pravo korišćenja prema Zakonu koji reguliše svojinska pitanja.952 m2).. izračunata vrednost ne odražava u potpunosti realnu vrednost procenjivanog građevinskog zemljišta koje se. broj posedovnog lista. polaznu osnovu pri proceni građevinskog zemljišta čini vrednost utvrđena na osnovu cene zemljišta koja se koristi prilikom eksproprijacije (svaki grad i opština ove cene zemljišta po posebnoj metodologiji utvrđuju i objavljuju)2. ./m2) Ulica ….. LokacijaPovršina (m2) Cena (din. prema vlasničkom listu raspolaže. što omogućava da procenjena cena bude i viša.prema podacima o ugovorenim prometnim cenama ili prosečnoj ugovorenoj prometnoj ceni dobijenoj od uprave prihoda. 79 ari i 52 m2 (487..Katastarska opština. Znači.. na građevinskom zemljištu u posedu pravnih lica. Procenjena vrednost zemljišta.397.građevinsko zemljište izvan građevinskog području. što ee detaljnije prikazuje u Prilogu 1 . odnosno. Kao sledeći korak u proceni utvrđena je "prag cena" građevinskog zemljišta.397. površina. računato prema propisanoj ceni od 50 dinara za metar kvadratni. Vrednost (din. br. Ukupan fond građevinskog zemljišta preduzeća "ABC" nalazi se na lokaciji ulica "XY" broj bb i može se kategorizovati kao građevinsko zemljište u građevinskom području.487.) 24.

po pravilu. Prema oceni procenjivača. može kategorizovati kao građevinsko zemljište u građevinskom području. kao i osnovama sticanja. Prinosni pristup u proceni poljoprivrednog zemljišta je. Ova evidencija treba da je ustanovljena prema Uputstvu o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivredog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica (obrasci P-1 i E-1) i zajedno sa pratećom dokumentacijom dostavljena Republičkom fondu za zaštitu. događa da proizvodno lošije zemljište na jednom prostoru bude više valorizovano od zemljišta koje se nalazi u drugoj regiji i koje je po produktivnim svojstvima kvalitetnije. U tom smislu treba izvršiti agregiranje ukupnog zemljišnog fonda prema katastarskim opštinama i klasama. koje se vode od strane geodetske službe ili odeljenja koje vodi evidenciju o zemljištu. sa aspekta valorizovanja reproduktivnih mogućnosti zemljišta. Međutim. . 84 . korišćenje..487. br. što predstavlja povećanje od 2. na dan …. sasvim pouzdan. br. U konkretnom slučaju vrednost zemljišta je procenjena na 36.(kategorijama) korišćenja.596. dakle kvalitetu zemljišta. već prema nameni za koju se koristi. LokacijaPovršina (m2) Cena (din. Otuda se.198 hiljada dinara.organizacionoj jedinici u opštini u kojoj se nalazi nepokretnost.400 dinara. Procenjena vrednost građevinskog zemljišta.. Troškovni pristup u proceni poljoprivrednog zemljišta polazi od utvrđene cene zemljišta koja se koristi prilikom eksproprijacije po 1 hektaru... PRIMENA METODA PROCENE rom na lokaciju. Procenjena vrednost poljoprivrednog zemljišta može se utvrditi primenom dva pristupa procene: troškovni i prinosni..596. procenjena vrednost ovog zemljišta bi mogla biti najmanje 50% viša od izračunate "prag vrednosti".4. poznata je činjenica da se razvrstavanje zemljišta po katastarskim klasama ne vrši prema bonitetu.400 Red./m2) Vrednost (din. kao posledica cene od 75 dinara po jednom metru kvadratnom.) Ulica …. načinu . unapređenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta i Republičkom geodetskom zavodu . 1.9527536.

Procenjena bruto dobit na bazi prosečno ostvarene setvene strukture je osnova za iz85 . odnosno. ekonomskih. Ponderisana diskontna stopa treba da odražava cenu zemljišta.kulturu pojedinačno. postoji određena neizvesnost prihvatanja pojedinih ulaznih parametara. kao ocenjeni period sposobnosti ovoga faktora da korisniku odbaci prinos. odnosno njegova plodnost . pa je otuda moguće neadekvatno sameravanje produktivnih potencijala zemljišta u konkretnom slučaju.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . organizacionih. Kao period posmatranja za zemljište se može uzeti period i do četrdeset godina. utvrđuje se prosečni prinos poljoprivredne proizvodnje za određeni period. takođe svedena na sadašnju vrednost.). odnosno. pa otuda i potreba da se prinos zemljišta računa kao srednja vrednost ostvarenog prinosa u više sukcesivnih godina (po pravilu se uzimaju četvorogodišnji proseci). a njima se pripisuje rezidualna vrednost. Na visinu bruto dobiti utiče i setvena struktura koja se iz godine u godinu menja. Suština ovog pristupa svodi se na izračunavanje sadašnje vrednosti budućih priliva primenom izabranog diskontnog faktora. Kada se govori o prinosu zemljišta. Tako dobijena prosečna vrednost jedinica bruto dobiti po 1 hektaru primenjuje se na finansijski rezultat iz obračunske kalkulacije najrasprostranjenije proizvodnje (ukoliko postoje obračunske kalkulacije). Kako prinos zemljišta ostvaren u jednoj godini obično nije reprezentativan. On se dobija izračunavanjem sume diskontovanih bruto dobitaka koji se mogu očekivati u korišćenju zemljišta. misli se na bruto dobitak koji se dobija gazdovanjem zemljišta. na visinu bruto dobitka utiče veliki broj faktora (prirodnih. uspostavljanjem odgovarajuće setvene strukture. Ostvareni srednji prinos po hektaru zemljišta se zatim koristi prilikom obračuna sadašnje vrednosti očekivanog bruto dobitka.metodologija i primeri - međutim. finansijskih i sl. izračunava se ukupan broj jedinica bruto dobitka koji se zatim za svaku godinu svodi na jednu jedinicu površine zemljišta. a svakako da veliki značaj pored njih ima na prvom mestu proizvodni potencijal zemljišta. ukupnu zasejanu površinu i iskazuje posebno za svaku godinu i prosečno za ceo posmatrani period. Na osnovu zasejane površine za svaku kulturu. a njena visina je određena visinom normalne stope povraćaja na uložena sredstva i rizikom. bioloških. Zatim se računa koeficijent bruto dobitka kao odnos postignutog bruto dobitka svake pojedinačne kulture u odnosu na najrasprostranjeniju proizvodnju. Međutim. Na ovaj način se utvrdio finansijski rezultat za svaku proizvodnju .bonitet.

U ovom momentu je bitno da državno zemljište ne treba tretirati kao svojinu preduzeća "ABC" i procenjivati u njegovoj neto imovini . Na primer: Rezultati procene ukupnog fonda poljoprivrednog zemljišta preduzeća "ABC": u 000 DEM 1. kao i dokazi o pravu vlasništva (ugovor o kupovini.499. PRIMENA METODA PROCENE računavanje neto sadašnje vrednosti u din.Prinosni pristup 35.predajom zemljišta nazad državi.Troškovni pristup .547 2. Za procenu vrednosti građevinskih objekata potreban je korektan popis koji obuhvata sve vrste objekata u svojini preduzeća.konverzijom u kapital od strane države ili izmirenjem te obaveze ili . okončane situacije o izgradnji objekta). kretanje cena poslovnog 86 .85 ha poljoprivrednog zemljišta. Građevinski objekti.250 Prihvaćena procenjena vrednost Prihvaćena procenjena vrednost a 1 ha 5./ha. Primenjujući oba pristupa i utvrđujući pondere za oba metoda. Zatim je neophodno da specijalista za procenu građevinskih objekata pregleda građevinsko-tehničku dokumentaciju (projekti.kapitalu.5 s obzirom da preduzeće "ABC" raspolaže ukupnim fondom od 3. treba obuhvatiti sa ostalom imovinom preduzeća čiji se kapital procenjuje. dok procenjenu vrednost državnog zemljišta treba tretirati kao dugoročnu obavezu koja će se izmiriti na jedan od sledećih načina: .4. Nakon definisanja svih ulaznih elemenata izvrši se proračun vrednosti 1 ha zemljišta metodom diskontovanog novčanog toka. obračun površina. moguće je proceniti realnu vrednost po 1 ha zemljišta.953 19. Ovaj problem će se svakako zakonskom regulativom rešiti. pri proceni vrednosti kapitala. NAPOMENA: Vrednost sopstvenog zemljišta.402 Knjigovodstvena vrednost Procenjena vrednost: .

metodologija i primeri - prostora) i izvrši pregled objekata. U ovu cenu se uključuju troškovi investiciono-tehničke dokumentacije. troškovi gradnje. Vrsta i starost objekata. je proces sa određenim redosledom. Troškovni pristup u proceni građevinskih objekata. troškovi uređenja građevinskog zemljišta. a onda da sačini pregled i rekapitulaciju procenjene vrednosti svih objekata. sadašnje stanje. specijalista za procenu objekata treba da napravi opis s osnovnim karakteristikama svakog objekta i da pojedinačno proceni svaki objekat. utiču na primenjivost svakog pristupa u svakoj pojedinačnoj situaciji. iznosa i trajnosti (prihodni pristup). koja se množi ukupnom površinom objekta (pri čemu se vodi računa da li se uzima bruto ili neto površina objekta). treba koristiti pristup uloženih sredstava za sve objekte procenjujući tekuće troškove za izgradnju nekretnina uz odbitak amortizacije (troškovni pristup). koja se obično koristi za građevinske objekte. s jedne strane i obim i kvalitet dostupnih podataka s druge. zasnovan na principu supstitucije. Postoje tri opšte poznata pristupa koji se koriste kod utvrđivanja vrednosti građevinskih objekata: (1) troškovni pristup uloženih sredstava.da nabavi sličnu imovinu koja će mu obezbediti sličnu korisnost (pristup poređenja prodaje na tržištu) ili da nabavi imovinu koja će mu obezbediti podjednak prihod uporedivog kvaliteta. kako bi stekao uvid u njihovo postojanje. kvalitet gradnje. klasifikuju. Pri proceni vrednosti građevinskih objekata. . podrazumeva da se procenjena vrednost građevinskog objekta utvrđuje na osnovu građevinske cene u momentu procene. Metodologija procene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Na osnovu navedenog. analiziraju i zatim predstavljaju u mogućoj formi. (2) tržišni i (3) prihodni pristup. nabavne vrednosti pripadajućih instalacija.da kupi slobodno zemljište i izgradi sličnu nekretninu (princip uloženih sredstava). održavanje i sl. Pri proceni mora se voditi računa o 87 . Osnovni princip za sva tri pristupa je princip supstitucije koji podrazumeva da bi oprezni kupac imao tri alternativna izbora: . prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. gde se podaci koji se koriste za procenu vrednosti kapitala preduzeća od strane eksperata prikupljaju.

uzimajući u obzir troškove izgradnje ili nabavke identičnog ili sličnog novog objekta sa teritorije . godine aktiviranja i reaktiviranja objekata. primesa je vrednost u likvidaciji (redovnoj ili u forsiranoj likvidaciji). s obzirom da su to po pravilu lica građevinsko-tehnički obrazovana. treba definisati premise vrednosti. situacioni planovi tehnoloških celina (pogona) sa objektima i infrastrukturom. Ako se radi o proceni firme u likvidaciji. stepenu amortizovanosti i izgrađenosti infrastrukture. pre procene. Na primer. koja treba takođe da bude realno procenjena. za sva sredstva koja nemaju aktivno tržište. PRIMENA METODA PROCENE funkcionalnosti. 88 . kao što su infrastruktura. "Vrednost u upotrebi" može da se koristi u proceni opreme. Vrednost u upotrebi odnosi se na vrednost određene imovine. fabrički kod svakog objekta. Sa specijalistom za procenu građevinskih objekata. ako se radi o proceni vrednosti neto imovine. kvalitetu gradnje.4. odražavajući stepen do kojeg ta imovina doprinosi koristi i profitabilnosti biznisa firme. međutim može biti korišćen i pri proceni ostalih nekretnina. Postupak procene vrednosti građevinskih objekata od strane specijalista za procenu svodi se na sledeće: Sastavljanje pregleda svih objekata koji sadrži: – – – – spisak objekata po fabrikama ili delovima (pogonima). za određenu upotrebu i za određenog korisnika. Od specijaliste za procenu se očekuje da proceni vrednost svakog objekta. tj.opštine ili grada gde se objekat nalazi i umanjujući ih za iznos amortizacije. premisa je vrednost u upotrebi ili sadašnja procenjena vrednost. zgrade za specijalnu namenu. a ne ekonomisti.

instalacije van objekta. efektivno proteklog vremena korišćenja objekata. Objekte trebe prezentirati u tabelarnim pregledima na osnovu njihovih glavnih karakteristika: dužina (m1) ili površina (m2) ili zapremina (m3) ili 89 . temelje opreme. određen je (a) svim komponentama amortizovanja (obračunatim po međunarodnom standardima ili pak jugoslovenskim propisima) i (b) stepenom doprinosa tog objekta korisnosti i profitabilnosti posla (biznisa). Navedeni termini se mogu objasniti na sledeći način: – Ekonomski vek upotrebe objekata. Rekonstrukcije objekata se moraju detaljno uključiti u procenjenu vrednost objekata. Efektivno proteklo vreme računa se od godine aktiviranja objekta do dana procene. specifične konstrukcije. vodeći računa o nameni i konstrukciji objekata. Kvalitet stanja u kome se svaki objekat nalazi treba utvrditi na bazi ekonomskog veka upotrebe objekata. vrši se grupisanje objekata u određen broj grupa ili celina. Obilazak i tehnički pregled svih objekata.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . održavanja i većih rekonstrukcija na objektu. – – – Na osnovu detaljnih tehničkih podataka. uz konstataciju eventualnog odstupanja od projekta.metodologija i primeri - – – arhitektonsko-građevinske projekte po kojim su objekti izgrađeni i obim izvršenih radova za specifične konstrukcije. Na primer: građevinski objekti. uređenje zemljišta. Održavanje objekata podrazumeva ulaganje sredstava i rada u meri koja je neophodna za normalno funkcionisanje u skladu sa očekivanim ekonomskim vekom upotrebe. objekte infrastrukture i uređenje zemljišta.

m3 ili kg). a preporučljivo je i u DEM ili u USD. radne snage. mehanizacije. Cena nove gradnje po jedinici mere za pojedinačni objekat određuje se na bazi izvršenih licitacija za radove sličnih objekata koje su održane u godini procene. limovi. cevi za vodovod i kanalizaciju). šljunak. reprezentativnoj jedinici mere (m1.4. Cena po jedini mere uključuje cenu materijala. Sadašnja procenjena vrednost je rezultat razlike između vrednosti nove gradnje i vrednosti depresijacije. Sledeći primer ilustruje procenu vrednosti građevinskih objekata preduzeća "ABC" koja je data u vidu tabele sa obračunom sadašnje procenjene vrednosti ili "vrednosti u upotrebi" i Opisom prvog objekta iz tabele (Upravna zgrada). Sve vrednosti treba da su iskazane u dinarima. Pomenute podatke objavljuje Savezni zavod za statistiku. Za važnije objekte treba uraditi tehničke opise sa svim bitnim karakteristikama. Procenat fizičke depresijacije predstavlja proizvod vrednosti nove gradnje i vrednost fizičke depresijacije. 90 . korigovane statističkim podacima o kretanju cena osnovnog građevinskog materijala u toku iste godine (cement. troškove revizije i profita građevinskih firmi. betonski čelik i valjani čelični profili. m2. Vrednost nove gradnje dobija se kao proizvod cene po jedinici mere za novu gradnju i veličine objekata prikazane u izabranoj. PRIMENA METODA PROCENE težina (kg). troškove izrade tehničke dokumentacije i iznos taksi za dobijanje saglasnosti za tehničku dokumentaciju.

257157.00.192.335567 792 7 Visina objekta I 2. 2 1 I 312456781214182531 12345678910111213 91 .496.9701.003.00 I 4.904 19.metodologija i primeri - .00 (kvaliteta)Kompresornica 1 objekti UKUPNO GRADJEVINSKI OBJEKTI Broj etaža Godina aktiviranja/ reaktiviranja 5 4 Naziv objekta 3 Preduzeće "ABC" Fabrički kod Red. 4. br.068.00 halaSkladište boca za laboratorijuLaboratorija sa I 4.00.50I Upravna zgradaPutnička portirnicaProizvodna 18.00.083.146112. 540 % fizičke depresijacije Efektivno proteklo vreme Ekonomski vek upotrebe 14 13 37%19%16%16%16%33%31%31%33%28%33%1 6%33% 35676767673336363340336733 13131111111111111111111111 1.613501.206. na dan Cena po jedinici .604255.22424.030212.3203.504.200423.7764.560265 ∑ ..6322.00 održavanjaProtivpožarna zaštitaKompresornica 2Zgrada I hemijske pripreme vodeKotlarnicaZgrada QA Gradjevinski 14.85397.50 + 3.099933.8501.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .74338.000802.800584.20 I 3.110 8 1.6005.600160.9381. 8.751466. 20.6881.00029.80 6 I 3.00I 3.u USD Sadanja procenjena vrednost 749.0001.4481.620 Procena vrednosti gradjevins Vrednost nove gradnje kih objekata.680867.750368.560 ∑ 594.2501.00II 3.761 1.00.000196.522267.00II atomskim sklo-ništemRadionicaZgrada 2 ⋅ 3.296.00III 8.4902801.137.802245.080 00 17=12-16 Iznos fizičke depresijacije 442.620651.478535. mere Težina kg Dužina m' Zapremina m3 Površina m2 12 11 10 9 8007008004508501206506503811014075042 11.31222.50 1983198319851985198519851985198519851985 III 198519851985 3 ⋅ 3.1 ∑ 15=13:14 20602.39 9.70749 16=(12×15):1 6.664 39.50 I 3.5501.251. 6.

a vrata su izvedena po JUS-u. izvedeni preko hidro i termoizolacije. specijalista za određenu vrstu opreme. u sali zidovi su obloženi lamperijom. serijske proizvodnje. a u mokrim čvorovima su keramičke pločice.gips ploča. PRIMENA METODA PROCENE PREDUZEĆE "ABC" OPIS OBJEKATA Upravna zgrada Broj objekta u situaciji: Godina izgradnje: Neto površina objekta: Karakteristike objekta: Konstrukcija objekta: 3 1983. Konstrukcija je montažna.490. Unutrašnja obrada: Podovi: Podovi objekta su betonski. a završna obrada je vinaz ili tapisom. Objekat je fundiran na trakastim temeljima. Prozori su krilo na krilo. a u mokrim čvorovima keramičkim pločicama. eternita i mineralne vune.4. struje i grejanja.gips na plafonskoj konstrukciji je bandažiran i bojen. tehničku i ekonomsku zastarelost. kako bi mogao da utvrdi procenat njene istrošenosti. Sendvič elementi su u kombinaciji knin . treba da izvrši uvid u stanje opreme i da oceni pojedinačno. 1. Osnova objekta je razuđena. Montažni panoi su obrađeni tapetima. U postupku procene vrednosti opreme potrebno je raspolagati popisom opreme koja održava stvarno stanje opreme na dan procene. Kvalifikovani procenjivač. zastakljeni dvostrukim staklom. Zidani deo zidova je malterisan. U objektu su izvedene instalacije vodovoda i kanalizacije. gletovan i bojen.00 m2 Objekat je montažni. duplošperovana i bojena. Knin . Bitan 92 . njenu funkcionalnu. ili po linijama ili grupama. tipa "Janj" od sendvič elemenata u drvenom bondruku. Zidovi: Plafoni: Stolarija: Instalacije: Oprema.

birotehničku.) olakšava specijalisti za procenu sam proces procene opreme. na proizvodnu opremu (i dalje po tehnološkim linijama) i neproizvodnu (laboratorijsku. U proceni vrednosti. moguća su dva metoda: (1) kapitalizovanje ostvarenih rezultata i (2) diskontovanje budućih rezultata. troškovni i prinosni pristup. Najviša cena koju bi investitor bio spreman da plati je nova procenjena vrednost opreme. Prema prinosnom pristupu vrednost opreme jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih rezultata ostvarenih korišćenjem opreme. što sve zajedno za rezultat ima procenjenu vrednost odnosne opreme. izražene u procentima kao preostala upotrebna vrednost. fizičkih karakteristika. U tržišnom pristupu vrednost opreme se procenjuje na osnovu transakcionih cena. Postoje tri tradicionalna. Grupisanje opreme po njenim vrstama i nameni. npr. Na bazi procesa poređenja i utvrđivanja međuzavisnosti uzimaju se u obzir i prave se prilagođavanja vrednosti u zavisnosti od vremena prodaje. u okviru prinosnog pristupa. kao i ekonomske. Troškovni pristup podrazumeva utvrđivanje troškova zamene opreme.metodologija i primeri - podatak za procenu opreme je i obim korišćenja raspoloživih kapaciteta u proteklim godinama u kojima je ispitivana oprema koja je predmet procene (naročito je važno za proizvodnu opremu). ta vrednost se koriguje za iznos amortizovanosti opreme (fizičke izraubovanosti. transportna sredstva itd. kancelarijsku.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 93 . odnosno proizvodnje ili nabavke nove opreme istih ili sličnih karakteristika. koje se za uporedivu opremu mogu ostvariti u stvarnim kupoprodajnim transakcijama. funkcionalne i tehnološke zastarelosti). računarsku. najčešće korišćena pristupa u proceni vrednosti opreme i to su: tržišni. Procenjivanje vrednosti opreme zavisi od pristupa procene i od svrhe procene. uslova i rokova prodaje. Međutim.

Poređenjem rezultata dobijenih ovim istraživanjem sa rezultatima dobijenim iz 94 . odnosno indeksirani originalni troškovi nabavke ili (2) tekući podaci o troškovima. Ova analiza predstavlja matematičku ocenu faze životnog ciklusa pojedinačne opreme na dan procene. koja odražava funkcionalne i fizičke karakteristike opreme. kao i stepen zastarelosti opreme. Sadašnja procenjena vrednost opreme je razumna cena po kojoj imovina može promeniti vlasnika. Razlika između utvrđene vrednosti troškova zamene korišćenom opremom i vrednosti nove opreme predstavlja iznos amortizovanosti odnosne opreme. Utvrđene vrednosti troškova zamene opreme uključuju. odnosno preostale upotrebne vrednosti opreme na bazi istraživanja i analize podataka sa sekundarnog tržišta korišćene opreme istih ili sličnih karakteristika. instaliranja i inženjeringa. PRIMENA METODA PROCENE Svrha procene je da se utvrdi preostala upotrebna vrednost. odnosno proizvodnje ili nabavke nove opreme istih ili sličnih karakteristika umanjena za iznos amortizovanosti. pored tržišne cene mašina i opreme. U cilju upotpunjenja ove analize treba izvršiti i analizu tržišta nedavnih nabavki i cena za uporedive jedinice opreme. kao što su pregovaračke sposobnosti strana.4. Stvarna cena plaćanja u transakciji imovine se može razlikovati od procenjene sadašnje vrednosti zbog dejstva faktora. uz saglasnost obe strane da se razmena obavi. vrednost opreme se utvrđuje na bazi troškova zamene. Prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. Za utvrđivanje stepena amortizovanosti koriste se dva metoda: (1) prvi podrazumeva utvrđivanje sadašnje procenjene vrednosti. odnosno sadašnja procenjena vrednost opreme. i troškove transporta. Procenjena sadašnja vrednost opreme se utvrđuje umanjivanjem procenjene vrednosti nove opreme za iznos amortizovanosti. finansijske strukture) i drugih faktora vezanih za konkretnu transakciju. istorijski troškovi nedavnih nabavki ili podaci dobijeni od proizvođača i dobavljača. (2) Kada nije moguće pribaviti potrebne podatke sa tržišta. U cilju utvrđivanja vrednosti troškova zamene mogu se koristiti (1) revalorizovani. stepen amortizovanosti je određen na bazi odnosa efektivno proteklog vremena trajanja i procenjenog ekonomskog veka upotrebe. vrste transakcija (npr.

model. Preduzeće: "ABC" Pogon: "X" Namena: Proizvodna oprema . proizvođača. 10.metodologija i primeri - ocene amortizovanosti. 14. u najkraćem dâ opise opreme. Procenjuju na osnovu detaljnih specifikacija. težinu ili zapreminu ili temperaturu. krediti sa rokom dospeća preko godinu dana od dana činidbe. popisa i informacija o preduzećima. ocenu stanja održavanja. Rekapitulacija procenjene vrednosti opreme. materijal od kojeg je proizvedena mašina.1. Stalna imovina . Pogon "X" 2. br.900 4. učešća u kapitalu predstavljaju vlasnički interes u drugom pravnom licu u vidu portfelja akcija i u vidu udela u kapi95 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .u USD Preostala Realna procenjena Inventarni Opis opreme amortizacija Fabrički broj Nova nabavna vrednost Godina Proizvođač Tip/model broj Količina vrednost proizvodnje (sadašnja procenjena vrednost) Red. tako da daje za svaku mašinu: tehničke karakteristike. bankama i ostalim institucijama u koje su izvršena ulaganja. dugoročne hartije od vrednosti..3.800 6. na dan …. dimenzije.500 Za proizvodnu opremu procenitelj ide i u veći broj detalja za svaku liniju i njene delove. dobija se vrednost koja bi trebalo da reflektuje tržišne uslove na dan procene. Lokacija 1. nomenklaturu. I za procenjenu opremu specijalista za procenu opreme treba da.700 1985. Na primer.500 8. Pogon "Y" 1031 1 StrugFAMTES-3 645 1 Brusilica METALNA HT-350 4671 55 1980. otkupljene sopstvene akcije i ostali dugoročni plasmani.400 5. Njihova realnost se ocenjuje na osnovu indikacija o mogućnosti postizanja efekta zbog kojih su sredstva i plasirana.procena dugoročnih finansijskih plasmana Dugoročnim finansijskim plasmanima smatraju se učešća u kapitalu.2. remonta i sl. prvenstveno proizvodne opreme. kao i da sačini liste i rekapitulacije procenjene opreme sa sledećim podacima. 4..

4. Beograd13 Banka "C". Beograd309 Banka "B". Svojim postupcima revizori daju ocenu vrednosti i realnosti povraćaja ovih plasmana. onda procenitelj sam mora da izvrši detaljno ispitivanje svakog pojedinačnog dugoročnog finansijskog plasmana: gde i u šta je plasiran. s namerom da ih preduzeće drži na duži rok u cilju ostvarivanja zarade: dividende. PRIMENA METODA PROCENE talu. kome je plasiran.211 Dugoročni krediti ostalima1. Međutim. Beograd475 "MV". treba da sastavi rekapitulaciju procenjene vrednosti uz prethodne korekcije: otpise. Po završenim pojedinačnim procenama. ispravke ili uvećanja. Ukoliko se ne mogu očekivati plasirani efekti. uz koje uslove.758 Predložene korekcije Ispravka vrednosti(3. učešća u dobitku. Pri proceni vrednosti finansijskih ulaganja veoma je koristan prethodno obavljen revizorski pregled (potpun ili delimičan) finansijskih izveštaja od strane nezavisnih revizora. sastoje se od: . itd. Na primer: (a) Eksterna dugoročna finansijska ulaganja preduzeća "ABC". po kom kursu (ako se radi o plasmanu u devizama). određeni plasman se mora delimično ili u celini otpisati.262) Korigovano stanje na dan procene1. Ulaganja u banke Banka "A".000 dinara 1. Dugoročni finansijski krediti Dugoročni krediti preduzećima2. ako revizorskog pregleda nema.262 Prema bilansu stanja UKUPNO 4.051 UKUPNO 3. Beograd484 UKUPNO806 2. Beograd215 UKUPNO690 3. što procenitelj treba da prihvati i uvaži. Dugoročne hartije od vrednosti uključuju akcije i druge vlasničke certifikate do 10% u kapitalu drugih pravnih lica. ukoliko oceni da su potrebne. na dan procene. Ulaganja u preduzeća "XY". kamate i sl.496 96 . kupljene obveznice i sve druge pribavljene hartije od vrednosti.

smanjenje ovih ulaganja. kratkoročna potraživanja.119 hiljada dinara procenitelj na dan procene treba da uveća vrednost dugoročnih finansijskih ulaganja koja će nakon toga iznositi 8. (b) Dugoročna finansijska ulaganja se mogu i uvećati. Beograd Banka "C".262 hiljade dinara predstavlja dospele a nenaplaćene iznose potraživanja po dugoročnim robnim kreditima.119 8. Ulaganja u banke Banka "A". Zalihe se procenjuju na osnovu izvršenog popisa stvarnog stanja svih vrsta zaliha.4. dugoročna finansijska ulaganja preduzeća "MN" sastoje se od: .111 35 46 UKUPNO 4. Beograd Stanje u bilansu Korekcije (uvećanje) Korigovano stanje 4. Nakon detaljnog ispitivanja dokumentacije i konsultacije s merodavnim licima. Beograd Preduzeće "Y". Iako su aktivna vremenska razgraničenja posebno izdvojena.1.175 hiljada dinara. Na primer.metodologija i primeri - Iznos od 3.12.111 hiljade dinara ili 81%.119 hiljada dinara.19… (o Rasporedu revalorizacionih rezervi iz 19… i 19… godine) izvršeno je povećanje dugoročnih ulaganja u banku za 3. Ostala ulaganja Preduzeće "X". Beograd 2.056 hiljada dinara na ulaganja u Banku "A" se odnosi 4. 4. Procena vrednosti obrtne imovine Prema šemi bilansa stanja u obrtnu imovinu svrstavaju se zalihe. pri proceni moguće ih je uvrstiti u obrtnu imovinu.175 Od ukupnog iznosa od 5. 97 . Polaznu osnovu za procenu vrednosti zaliha materijala. gotovina i gotovinski ekvivalenti (hartije od vrednosti). Beograd Banka "B".192 1 844 UKUPNO 864 5.056 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . po osnovu izvoza u inostranstvo.000 dinara 1. što preduzeće nije usaglasilo i evidentiralo. a s obzirom na neizvesnost naplate ovih kredita procenitelj predlaže 100% ispravku vrednosti. Na osnovu pismenog obaveštenja Banke "A" od 15.2. Za iznos od 3. tj.

Ove zalihe se nisu mogle realizovati ni na domaćem tržištu. godini. Uz to. zbog prirode ovog proizvoda. po bilo kom osnovu i nezavisno od protoka vremena. Na primer: Na zalihama gotovih proizvoda preduzeća "ABC" na dan procene zatečene su zalihe gotovih proizvoda proizvedenih u 1992. usled veoma oštre konkurencije konkretnog proizvoda sa relativno velikom ponudom i niskim cenama (naročito iz pojedinih azijskih zemalja). što se u izvesnom stepenu može odraziti na njihov kvalitet. visoki troškovi transporta konkretne proizvodnje do zemlje uvoznika. Procenjeno je da je mala verovatnoća da će se navedeni proizvodi izvesti i nakon otklanjanja objektivnih razloga zbog sledećeg: malo je verovatno da će se obnoviti veza sa kupcem sa kojim je zaključen ugovor o izvozu. Dosadašnja praksa je bila obaveza linearnog otpisivanja zaliha po kriterijumu vremena provedenog u preduzeću. (Ovo je i u saglasnosti sa bilansiranjem zaliha prema novom Zakonu o računovodstvu. Za zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje polaznu osnovu za procenu čini cena koštanja koja ne može biti viša od neto prodajne cene. jer nerealno obezvređivanje zaliha dovodi do latentnih rezervi. PRIMENA METODA PROCENE rezervnih delova. a ne u preduzeću.) Podrazumeva se da je pri ovom otpisu neophodna pažljiva procena specijaliste za procenu. a koje su namenjene izvozu. napominje se da su ovi proizvodi uglavnom uskladišteni na otvorenom prostoru. rizik od nestandarnog kvaliteta i reklamacije po tom osnovu. zbog nestandardnih dimenzija. S obzirom da se procenom žele postići što realnije vrednosti zaliha kojima preduzeće raspolaže. u postupku procene treba izvršiti otpisivanje zaliha po osnovu njihovih stvarno nastalih smanjenja upotrebnih vrednosti. 98 . Iz objektivnih razloga u privredi. ovaj izvoz nije realizovan. nije moguće iskoristiti navedene gotove proizvode kao materijal za ponovnu proizvodnju drugih dimenzija.4. Takođe. sitnog inventara i robe čine vrednosti nabavke istih ili sličnih vrsta zaliha.

Time će se zalihe gotovih proizvoda svesti na njihovu realnu vrednost. Na primer: Preduzeće "ABC" ima na dan procene sledeće stanje potraživanja: . specijalista za procenu zaliha predlaže da se izvrši 100% otpis vrednosti ovih zaliha.000 dinara Kupci u zemlji Kupci u inostranstvu Potraživanja od uvoznika UKUPNO 17. s tim što se na ova poslednja primenjuje realan kurs za valutu u kojoj su izražena.627 hiljada dinara. 6. Na isti način se procenjuju potraživanja u zemlji i inostranstvu. Red. 1.840 29 52 850 6. Ispravka vrednosti po- 99 . Vrste zaliha Sirovine i materijal Rezervni delovi Sitan inventar Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba UKUPNO Stanje po popisu 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . potraživanja od eksternih kupaca iznose 17. što iznosi 1.422 21. na dan …. Kratkoročna potraživanja i ostala kratkoročna ulaganja prethodno treba da su detaljno popisana i u vidu specifikacija usaglašena s dužnicima. Pri proceni se ocenjuje mogućnost naplate na osnovu starosne strukture potraživanja i na osnovu informacija o dužnicima i njihovoj sposobnosti izmirenja duga. br.metodologija i primeri - Shodno navedenom.000 dinara Procenjena vrednost 1.433) Procenitelj takođe navodi da je u Prilogu dat detaljni popis svih vrsta zaliha.407 hiljada dinara.679 139 9.589 (1.840 29 52 850 8.235 37 4. Pregled stanja zaliha preduzeća "ABC". 2. 5.122 139 11.022 Korekcija procene . 3. Procenitelj je na osnovu detaljnih popisa i procene sačinio sledeću rekapitulaciju.694 Nakon eliminacije internih potraživanja od 6.433 hiljade dinara. Ova potraživanja mogu se uvećati za iznos kamate ili smanjiti za iznos otpisa.433) (1. 4.

340 hiljada dinara. PRIMENA METODA PROCENE traživanja od kupaca je obezbeđena u iznosu od 2.000 dinara Eliminisanje Propisani bilans stanja internih potraživanja Bruto IspravkaNeto 19.034 (2.422 24.694 Ukupno: Eksterni kupci Bruto Ispravka Neto (4. (2) hartije od vrednosti kao gotovinski ekvivalent (ako su neposredno unovčive) procenjuju se po nominalnoj vrednosti i (3) plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala procenjuju se najmanje u visini vrednosti izvedene iz cene plemenitih metala na svetskom tržištu.199X godine iznose 15.407 (2.067 S obzirom da smo raspolagali starosnom analizom potraživanja od kupaca.340) 17.340) 21. Svakako da procenjivač treba i za procenu ove kategorije sredstava da raspolaže popisima i analitičkim specifikacijama.4.340) 10.u 000 dinara 141 93 14 248 Za ovaj iznos procenitelj će izvršiti korekciju potraživanja. tako da realna vrednost prispelih potraživanja na dan procene iznosi 14. duže od jedne godine.422 (4. 100 .067 hiljada dinara.340) 15.948 (2. utvrđeno je da od ukupnog iznosa potraživanja.287) 17.608 37-37 4. Gotovina u stranoj valuti procenjuje se po realnom kursu strane valute.12. su ostvarena potraživanja u iznosu od 248 hiljada dinara. a prema sledećem: Starosna analiza potraživanja od kupaca na dan procene Godine do 2 godine 2 .4. te neto potraživanja na dan 31.3 godine preko 5 godina UKUPNO .422-4. Pregled potraživanja od kupaca na dan procene . Gotovina i hartije od vrednosti za procenu su vrlo jednostavni: (1) vrednost gotovine jednaka je iznosu na žiro-računu i u blagajni preduzeća.422.819 hiljada dinara.235 Kupci u zemlji 37-37 Kupci u inostranstvu Potraživanja od izvoznika 4.287) 12.575 (2.

Na primer: Preduzeće "ABC" je na poziciji Aktivnih vremenskih razgraničenja u bilansu stanja razgraničilo zarade i naknade zarada (prema odnosu fakturisane i naplaćene realizacije. na osnovu detaljnih popisa i specifikacija ocenjuje se realnost iznosa iskazanog na ovoj poziciji u bilansu stanja. Sa stanovišta realno iskazanog finansijskog stanja preduzeća. na dan procene. Ona mora biti korektno izvedena.1. 4.430 hiljada dinara.5.2. Kao i kod procene potraživanja i kod obaveza procenitelju će znatno biti olakšan posao. ukoliko je pre procene izvršen revizorski pregled.metodologija i primeri - Na primer: Novčana sredstva preduzeća "ABC". vrše se odgovarajući otpisi. ovaj iznos pri proceni treba da se otpiše i umanji vrednost Aktivnih vremenskih razgraničenja za taj iznos. U našem daljem izlaganju pretpostavljamo 101 . Procena vrednosti obaveza U proceni vrednosti obaveza prvi korak je njihova identifikacija. Ukoliko ovaj iznos odstupa od realnosti.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Aktivna vremenska razgraničenja se procenjuju slično potraživanjima. sastoje se od novčanih sredstava u sledećim oblicima: .000 dinara Blagajni Žiro-računu Deviznom računu Deviznim akreditivima Ostalim novčanim sredstvima *) UKUPNO 17 32 6 74 114 243 *) Ostala novčana sredstva sastoje se uglavnom od depozita neisplaćenih zarada i depozita za bolovanja preko 30 dana. kako bi sve obaveze preduzeća bile obuhvaćene procenom. Otpis može da usledi i za vrednosti koje su pogrešno iskazane na ovoj poziciji u bilansu. što je u skladu s propisima) u vrednosti od 1. tj.

4. mora se koristiti realan kurs valute u kojoj su te obaveze izražene. Ukoliko se radi o proceni obaveza prema poveriocima u inostranstvu. PRIMENA METODA PROCENE da nema revizorskog pregleda i da procenitelj sam vrši pregled i analizu svih obaveza i njihovu procenu. faktura i popisa identifikuje sve vrste obaveza. procenitelju je neophodno i sledeće: popisi. kao potencijalnih stvarnih obaveza). Procenitelj pregledom i analizom svih obaveza mora da proceni iznos potencijalnih obaveza koje treba pretvoriti u stvarne obaveze (sagledavanjem sporova u toku i mogućeg ishoda tih sporova. Datim primerom prikazana je procena vrednosti kratkoročnih i dugoročnih obaveza od strane procenitelja. pored informacija iz bilansa stanja o visini obaveza kratkoročnih i dugoročnih. Znači. Na primer. rokovima. što se iz ugovora ili zaključnica može utvrditi.000 dinara 398. kao i uticaja na visinu obaveza iskazanih u bilansu stanja. na dan procene. Posebna pažnja mora biti posvećena neregistrovanim. u slučajevima kada nije vršena nezavisna revizija pre procene. potrebno je utvrditi iznose dospelih anuiteta . da ih analizira i da u obrazloženju procene vrednosti sačini sledeće preglede: 102 . preduzeće "ABC" na dan procene ima sledeće obaveze u bilansu stanja: . Ako se procenjuju dugoročne obaveze. koje takođe moraju biti obuhvaćene procenom.321 Procenitelj treba da na osnovu ugovora.497 Dugoročne obaveze 2.055.846 Kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja 39. poreklu. odnosno detaljne specifikacije prema poveriocima. odnosno potencijalnim obavezama.visinu rate. Pasivna vremenska razgraničenja tretirana su kao kratkoročne obaveze. obračun kamate. zatim utvrđivanjem iznosa datih garancija. tj.

Tabele P-2/A i P-2/B) UKUPNO 226.079 5. tj.097 924 264 263 33.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Za svaku kategoriju navedenih obaveza u posebnom prilogu dati su detalji.12.199X godine i to: .12.496 Kredita od banaka u zemlji 223.149 103 . dopunske informacije.852 Kredita od banaka u inostranstvu UKUPNO 398.199X godine u iznosu od 398.348 Dospele kamate po osnovu ovih kredita iskazane su kao kratkoročne obaveze u iznosu od 72.758 hiljada dinara.996 1.Tabela P-9A) Dugoročni krediti od banaka u zemlji i inostranstvu obuhvataju glavnicu duga na dan 31.344Dospela a neplaćena glavnica 108. kao na primer: USD / 000 30.u 000 dinara 118.345 172.metodologija i primeri - A) Dugoročne obaveze Dugoročne obaveze na dan 31.740 1.544 YU DIN / 000 159.631 4.004Nedospela glavnica (dospeva u 199X i 199X godini) (Prilog .149 Oročenih uloga stranih lica 2.497 hiljada dinara sastoje se od: .497 Oročeni ulozi iskazani su u USD i odnose se na uloge: Preduzeća Preduzeće "A" Preduzeće "B" Preduzeće "C" Preduzeće "D" Preduzeće "E" UKUPNO (Prilog .354 1.u 000 dinara 172.

750.783 552 117 1.537 53.561. na dan … Promene na kreditima u Glavnica duga toku obračunskog Glavnica duga perioda 01.193 372.125 1 2 5.12.385 6.824 104.371 130.635 3 8.723 9.420 16.073 7.452 38.108 8.01.807 110.380 12.u 000 dinara Kreditori Dugoročni deo Dinamika dospeća ostatka duga / glavnice po godinama obaveza na dan 31.419 140.883 463 166 1.417 21.847 6.501 14.636 8.290.199X kursne razlike Valuta Konto Kreditori Oznaka Iznos Kamatna stopa 4130067 4130067 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150041 4150084 4150084 4150084 4150084 Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka "A" "B" "C" "E" "F" "M" "N" "R" "X" "Y" "Z" "P" "S" "XY" 840 756 280 840 40 280 840 840 840 840 280 840 280 840 210.000 21.769 6.375 123 3.603 448 160 152 14 2 4.157 53.847 104 .058 25.400 2.687 463 996 26.083 4.4.266 111.211 9.477.533 87. PRIMENA METODA PROCENE Preduzeće "ABC" Tabela P-2/A Pregled stanja i promena na obavezama po dugoročnim kreditima.706 5.452 35.199X 199X 199X 199X 199X 199X Posle 20.520 27.078 26.620 54.348 Preduzeće "ABC" Tabela P-2/B Pregled dospeća obaveza po dugoročnim kreditima po godinama .553.199X u 000 dinara u 000 dinara Otplatni period u godinama Pozitivne kursne Negativne Otplata razlike do 31.125 2 2 Libor L+1..977 7.061.12.847 6.820 226.199X 31.453 210.12.861 3.316 12% 12% AKA+1.667.620 108.603 448 35 757 4.603 21.780 3.983 1.079 1.004 47. Za kredite u stranim sredstvima plaćanja Banka "A" Banka "B" Banka "C" UKUPNO 47.375 133 4 3.203 103.546 988.581 UKUPNO 339.233 7.537 53.620 1.

199X godine u iznosu od 2.167 Pri analizi ovih obaveza prvo su eliminisane obaveze iz internih odnosa (saldirane sa potraživanjima iz internih odnosa).167 hiljada dinara imaju sledeću strukturu: .321 2.500 3.169UKUPNO1.metodologija i primeri - B) Kratkoročne obaveze Iskazane kratkoročne obaveze na dan 31.607 750.630 546.057) Dobavljači u zemlji110.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .745 39. Obaveze prema dobavljačima i za primljene avanse . 105 .607(324.285(187.095.u 000 dinara StanjeKorekcije Poverilac 31. Da je vršena revizija u punom obimu.u 000 dinara Obaveze za primljene avanse Obaveze prema dobavljačima (u zemlji.12.12.501) Dobavljači za nefakturisanu robu36.176Dobavljači u inostranstvu604.237(511. u skladu sa standardima revizije.558) Procenitelj mora da se ogradi u proceni obaveza prema dobavljačima jer na osnovu raspoloživih informacija teško je proceniti realnost iskazanih obaveza.343. a zatim sagledavane potencijalne obaveze koje mogu da se pretvore u stvarne obaveze (po osnovu podnetih tužbi protiv preduzeća "ABC").031 118.095.199Xinternih salda Primljeni avansi592. inostranstvu i za nefakturisanu robu) Obaveze iz zajedničkog poslovanja i prema povezanim preduzećima Obaveze za primljene kredite od banaka u zemlji Obaveze za zarade Ostale kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja UKUPNO 592. bila bi zahtevana direktna konfirmacija stanja od dobavljača (naročito od onih u inostranstvu) i tek nakon toga bi se mogao formirati sud o realnosti ovih obaveza.333 44.

745 hiljada dinara obuhvataju: . jer se vrednost dugoročnih rezervisanja procenjuje u visini očekivanih izdataka po osnovu troškova i rizika iz prethodnog poslovanja.758 1.u 000 dinara Dospele neizmirene obaveze po dugoročnim kreditima Ukalkulisane kamate i ostale naknade po dospelim dugoročnim kreditima Ukalkulisane ostale kamate na kratkoročne kredite Obaveze za poreze i doprinose UKUPNO (Prilog .12.246 72.4. Obaveze prema povezanim preduzećima za kratkoročno uložena sredstva u iznosu od 10.734 hiljade dinara iskazane su u realnom iznosu (Prilog . Ostale kratkoročne obaveze iskazane u iznosu od 118. C) Dugoročna rezervisanja. godine (Prilog .163 9. 106 .745 Procenom je utvrđeno da je iznos ostalih kratkoročnih obaveza i pasivnih vremenskih razgraničenja realno iskazan.599 hiljada dinara korigovane su iznosom od 39. moraju biti procenjena u realnom iznosu.Tabela P11). a koje će se pojaviti u narednim godinama. koja predstavljaju (prema Zakonu o računovostvu) obaveze za pokriće troškova i rizika proisteklih iz prethodnog poslovanja.199X.460 hiljada dinara. PRIMENA METODA PROCENE Obaveze iz zajedničkog poslovanja u iznosu od 535.578 118. što predstavlja eliminaciju salda internih potraživanja i obaveza.Tabela P-11).Tabela P-2/B) 35.500 hiljada dinara predstavljaju kratkoročne kredite koji su realno iskazani na dan 31. Za procenu dugoročnih rezervisanja treba obezbediti opšti akti preduzeća kojim se reguliše računovodstvo (pravilnik ili metodologija) i ostalu relevantnu dokumentaciju. Obaveze za primljene kredite od banaka u zemlji u iznosu od 44.

880 154.12.0247.12.380.u 000 dinara 6. Konto 4040023 .12.0247.287 Specifikacija konta grupe 404 Konto 4040015 .Ostale rezervacije za radne jedinice u inostranstvu .u 000 dinara 126.12.287 (Prilog .608) 147.880 154.906.287 30.620 Stanje na dan 31. kao na primer: Preduzeće "ABC" Tabela P-10 Pregled stanja i promena na dugoročnim rezervisanjima Konto 40 Naziv konta Rezervisanja za rizike UKUPNO .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .381 Rezervacije za garantne depozite 147.metodologija i primeri - Na primer: Preduzeće "ABC" u bilansu stanja na dan procene ima iznos od 154.Rezervacija za garantni depozit .12.461.071 (7.990 Povećanje u toku 199X  Smanjenje u toku 199X 6.324.199X Povećanje u toku 199X Smanjenje u toku 199X Stanje na dan 31.879.917 29.817.199X 107 .199X PovećanjaSmanjenja 30.u 000 dinara Stanje na dan Promene u toku obračunskog perioda 31.u 000 dinara 5.199X 562.630 Po bilansu 31.Tabele P-10 i specifikacija konta grupe 40) I za procenu ove kategorije bilansa stanja potrebna je detaljna specifikacija.906 Rezervacije za radne jednice u inostranstvu UKUPNO154.287 hiljada dinara dugoročnih rezervisanja i to: .199X Povećanje u toku 199X godine je rezultat nastalih kursnih razlika i delom novih obračuna sa garantnim depozitom.380 Po bilansu 31.

1. naknade štete. (Na primer.635. Smanjenje u toku 199X godine je takođe rezultat postojanja kursnih razlika i delom novih obračuna usled kojih je došlo do skidanja sa rezervacija (zbog knjiženja kooperantskih situacija koje nisu bile obuhvaćene u prethodnim obračunima. iako su potencijalne.) Za procenu ovih obaveza procenitelj mora da konsultuje pravne eksperte.287) Procenjena vrednost dugoročnih rezervisanja kapitala Procenjena vrednost (1.6. I ove potencijalne obaveze mogu se u određenom momentu i iznosu kvalifikovati kao obaveze koje su potpuno izvesne. PRIMENA METODA PROCENE Povećanje u toku 199X godine je usledilo zbog kursnih razlika i delom iz novih obračuna u kojima je bila rezervacija. iako se vanbilansno prikazuju. a knjižene su na kontu Rezervacija). čiji se kapital procenjuje. Ovakve obaveze.497) Procenjena vrednost dugoročnih obaveza (154. napraviti popise i specifikacije. treba detaljno pregledati.2. izgubljeni sporovi. 4.137) Procenjena vrednost (procenjena vrednost neto imovine 894.081. Procena vrednosti kapitala Uz pretpostavku da će preduzeće trajati u neograničenom budućem periodu.987 Procenjena vrednost poslovne imovine (398. prikupiti informacije o dužnicima kojima je preduzeće. Date garancije. D) Potencijalne obaveze treba da pri proceni budu detaljno analizirane i kvantifikovane u realnom iznosu kao stalne ("čvrste") obaveze. naknade sudskih troškova. garant. preduzeće "ABC" ima sledeće procenjene vrednosti: . Treba obavezno pregledati sve sudske sporove koje poverioci vode protiv preduzeća čiji se kapital procenjuje i proceniti ishod tih sporova na osnovu kojih se može zaključiti koje će obaveze pristeći iz tih sporova.u 000 dinara 3. mogu se kvalifikovati kao izvesne. vrednost kapitala se procenjuje metodom neto imovine tako što se od procenjene vrednosti ukupne poslovne imovine oduzme procenjena vrednost ukupnih obaveza: Na primer.4.066 kratkoročnih obaveza 108 .

928 5.183 149. rezervni delovi i sitan inventar 2.074 1.158 8.074 1. Dati avansi 3. Preduzeće "ABC" BILANS STANJA NA DAN 31. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 3. Proizvodi 3.575 19 583 3.335 687.627 2.207 191. Na primeru preduzeća "ABC" dat je korigovan bilans stanja na dan procene na sledećoj šemi.869 (13) (185) (198) (198) 428.869 428.792 202.052 92.684 15 5.metodologija i primeri - 4.199X (Vrednost neto imovine) AKTIVA 1.575 19 583 3.703 396 5.868 294.136 487.u 000 dinara Procenjena vrednost 2.177 25 158 3.207 337. Uložena sredstva u banke 5. Novčana sredstva i hartije od vrednosti 2.12.740 244.943 679.473 673.356 8.815 15 5. Ostala kratkoročna potraživanja i AVR IV Kratkoročna potraživanja (1+2+3+4+5) V) Obrtna sredstva (III+IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) Stanje po knjigama 2.758 2.291 Korekcije procene .051 41. Zemljište 2.928 5.690 211 5.1.533 259.177 25 158 3. Oprema i ostalo Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost I Materijalna ulaganja (1+2+3) 4. Ulaganja u hartije od vrednosti II Dugoročna finansijska ulaganja (4+5) A) Stalna sredstva (I+II) 1. Kupci u zemlji 4.7. Roba III Zalihe (1+2+3) 1.962 109 . U tom bilansu treba da budu prikazane sve korekcije stanja iskazane po knjigama na dan procene. sastavlja se bilans stanja. Potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5.2. Sastavljanje bilansa stanja na dan procene Na osnovu procenjenih vrednosti svih kategorija sredstava i izvora.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .671 184.943 250. Materijal.004 91.733 428.

110 . 2.473 642 4.601 36.040 1. što ilustrujemo bilansom na dan procene na sledećoj šemi. usled korekcija vrednosti imovien na niže ili pak obaveza na više.365 8.199X (Nastavak) (Vrednost neto imovine) PASIVA I Kapital II Kratkoročne obaveze 1.4.040 1. Na primer: Preduzeće "MN" ima takvu situacija. može doći i do smanjenja knjigovodstvene vrednosti kapitala. 5.601 hiljada dinara U navedenom primeru bilansa stanja procenjena vrednost kapitala je veća od knjigovodstvene za 428.671 651.907 16.637 2.089 208 .671 hiljadu dinara. 7.907 16. 3.361 2.637 2. 8. Međutim.12. nije pravilo da se procenom mora povećati kapital iskazan u bilansu prema stanju iz knjigovodstva.671 687. 6. PRIMENA METODA PROCENE Preduzeće "ABC" BILANS STANJA NA DAN 31.291 428.930 36.473 642 4.365 8. Primljeni avansi Dobavljači Kratkoročne obaveze iz zajedničkih poslova Obaveze za zarade Obaveze prema povezanim preduzećima Krediti od banaka u zemlji Ostale kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 222.u 000 dinara KorekcijeProcenjena procenevrednost 428.089 208 POSLOVNA PASIVA (I+II) 259. 4. Naprotiv.962 Vrednost neto imovine = 651.361 2.

956 156.273 11 B) Obrtna sredstva (IV + V) POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Kapital II Dugoročne obaveze 1.596 161.048 9.894 50 107 2. Dobavljači u inostranstvu 4.651) (82.218 1.272 89.571 597. Obaveze za kratkoročne kredite 181.571 513.598 (134.717 Korekcije procene (83. Materijalna ulaganja u pripremi 5.208 10. Zemljište 2. Kupci u zemlji 3.598 (218. Oprema 4. Dati depoziti i kaucije 2.844 0 1.208 92.718) (53) (53) (83.844 532.956 21.543 (126.046 251.056 581 1.195 24. Kratkoročne obaveze iz zajedničkog poslovanja 6.885 hiljada dinara 111 .429 294. Građevinski objekti 3.653) 53 (134.124 314. Ostala kratkoročna finansijska ulaganja 5.581 441.708 5. Avansi za materijalna ulaganja III Dugoročna finansijska ulaganja 1.229 2.407 77.403 797.246) 77. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 5.844 194.447 29 2. Avansi.430 16.12.870) 35. Potraživanja iz zajedničkog poslovanja 4.585 42.923) (134.199X (Vrednost neto imovine) AKTIVA I Nematerijalna ulaganja II Materijalna ulaganja 1.897 53 1.576) 579.022 351.430 16. HOV i novčana sredstva 7.756 77.022 Vrednost neto imovine = 89.727 1.272 POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 797.305 7.576) 46.894 50 54 2.857 36.653) (218.844 251.585 0 (6.291 153.284 78.530 1. Dobavljači u zemlji 3.161) 42.metodologija i primeri - Preduzeće "MN" BILANS STANJA NA DAN 31.048 9.750 579.272 24. Ulaganja u hartije od vrednosti A) Stalna sredstva (I + II + III) IV Zalihe V Kratkoročna potraživanja i novac 1. depoziti i kaucije 2.706) .625 11. Krediti u inostranstvu III Kratkoročne obaveze 1.429 194.056 581 1. depoziti i kaucije 2. Ostala kratkoročna potraživanja 6.885 294.273 134.286 0 (261.500 1.u 000 dinara Procenjena vrednost 16.844 616. Obaveze za zarade i ostale kratkoročne obaveze 7.229 2. Avansi.911 11.708 12.794 29 2. Aktivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 16.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

novim Zakonom je propisan i metod likvidacione vrednosti. bio bi niži u poređenju sa vrednošću sredstava kojima preduzeće raspolaže.4. najnižu vrednost kapitala. a smanjuje kapital). PRIMENA METODA PROCENE 4. Zato se i koristi u procenama kao kontrolna veličina. METOD LIKVIDACIONE VREDNOSTI Pored prinosnog metoda i metoda neto imovine. tada će gubici nerentabilnih delova smanjiti rentabilnost celog preduzeća i ono će manje vredeti nego što je realno. na prvi pogled. Ovaj metod ima naročitog značaja u sledećim okolnostima: projektovani neto novčani tok. U takvim slučajevima se preporučuje vrednovanje nerentabilnih delova primenom metoda likvidacione vrednosti. Tada se obe vrednosti.3. dok su drugi za nastavak rada. a pojedini posluju s gubitkom. on može biti primenjen i u drugim situacijama. tj. te kao takva može služiti i kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. Ukoliko se konsoliduju podaci o rezultatima poslovanja i upotrebe za procenu. ako veliko preduzeće (holding) ima svoje delove (zavisna preduzeća). prinosna i likvidaciona. od kojih neki dobro posluju. mogu uzeti u obzir prilikom zaključivanja o vrednosti preduzeća. metod likvidacione vrednosti trebalo primenjivati samo u preduzećima koja su suočena sa prestankom svog rada. a rentabilnih prinosnim metodom. pa ono više vredi "mrtvo" nego "živo" (kad posluje. dovoljno bi bio nizak da bi likvidaciona vrednost bila skoro jednaka prinosnoj vrednosti. U takvoj situaciji neki vlasnici preferiraju likvidaciju. Tada likvidaciona vrednost preduzeća može biti i njegova maksimalna vrednost i za vlasnike jedini upotrebljiv indikator vrednosti. ukoliko bi se poslovanje nastavilo. 112 . Zatim je potrebno takve vrednosti sabrati i dobiće se veća vrednost celog preduzeća. Iako bi. odnosno vrednost koja više odgovara realnosti. Likvidaciona vrednost predstavlja donji limit. Na primer. ukoliko bi se poslovanje nastavilo. projektovani neto novčani tok.

U primeni metoda likvidacione vrednosti potrebno je obezbediti posebne procenjivače . 113 . prosuđuje da se sredstva najpovoljnije prodaju. a pouzdano se zna da pripadaju imovini preduzeća. zbog njihove bolje informisanosti o tržišnim vrednostima sredstava. tako i zaliha. opreme. izračuna likvidacionu vrednost kapitala (vrednost likvidacionog ostatka). Procenjivače za procenu likvidacione vrednosti najčešće angažuje sud.metodologija i primeri - Ukoliko se prinosnim metodom dobije manja vrednost od likvidacione. utvrdi bruto likvidacionu vrednost. proceni pojedinačno sve kategorije bilansa stanja.specijaliste za procenu vrednosti. zavisno od vremena likvidacije. upotpuni bilans stanja (ukoliko je potrebno) sredstvima koja nedostaju. kako nekretnina. sastavi bilans stanja na dan procene. doda dobit ili oduzme gubitak tokom likvidacionog perioda. tj. diskontuje na sadašnju vrednost prethodne iznose. Pri proceni likvidacione vrednosti procenitelj treba da primeni sledeći postupak.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . umanji bruto likvidacionu vrednost za direktne i indirektne troškove. sledeće korake: pribavi bilans stanja na dan procene. Upravo iz ovih razloga je u novom Zakonu propisana i primena metoda likvidacione vrednosti. oduzme likvidacionu vrednost obaveza. onda je vrednost preduzeća jednaka njegovoj likvidacionoj vrednosti.

i nema potrebe ponavljati ih. s obzirom da odgovara najnižoj ceni.4. podrazumevajući i da potraživanja i obaveze budu procenjeni na bazi realnih mogućnosti naplativosti i plaćanja. zatim specifikacije i ostale dokaze o vlasništvu. zatim ekonomskotehničke zastarelosti i stepen amortizovanosti i održavanja. Likvidaciona vrednost zaliha može biti ista. Građevinskim objektima treba pojedinačno utvrđivati prodajnu vrednost. Međutim. 114 . Prema strukturi bilansa stanja. Kod procenjivanja likvidacione vrednosti opreme treba uzeti u obzir. Tu treba uzeti u obzir troškove demontaže i montaže koji bi bili neophodni pri prodaji svake pojedinačne opreme (pri prodaji "na komad"). može biti prihvaćena kao likvidaciona vrednost. u proceduri identičan sa trećim korakom po metodu neto imovine. pored postojećeg tehničko-tehnološkog stanja. kao pojedinačne ili kao cene linije opreme. na čiju će visinu naročito uticati funkcionalnost objekta i mogućnost njegove višestruke upotrebe i korišćenja za druge svrhe. takođe. Vrednost bruto imovine preduzeća u postupku procene likvidacione vrednosti se procenjuje na bazi pojedinačnih prodajnih vrednosti u postupku redovne likvidacije. Treći korak je. što znači da za procenu svake kategorije bilansa treba obezbediti popise stvarnog stanja. Vrednost zemljišta. koju opština pri eksproprijaciji zemljišta nadoknađuje. opisu i karakteristikama sredstava. procena bi trebalo da se odvija na sledeći način: Nematerijalna ulaganja treba pokušati da se posebno procene i da se posebno prodaju. PRIMENA METODA PROCENE Prvi i drugi korak pri proceni likvidacione vrednosti je identičan koracima primene pri proceni metodom neto imovine. utvrđivanje vrednosti nije identično metodu neto imovine. a naročito funkcionalnost i sposobnost upotrebe na drugom mestu (posle prodaje). ako ne i niža od njihove cene koštanja.

troškovi specijalne prodaje. potencijalna likvidaciona vrednost nematerijalnih ulaganja. potencijalni uticaj od korišćenja redovne ili forsirane likvidacije.000 Novčana sredstva 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .u 000 dinara 522. (kao indirektni troškovi). Troškovi kojima se umanjuje bruto likvidaciona vrednost su na primer: troškovi angažovanja komisije koja vrši prodaju imovine. kao i da preduzme sve za postizanje maksimalne vrednosti likvidacionog ostatka. troškovi osiguranja i sl.zaliha 603. Utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti vrši se nakon procenjivanja pojedinih kategorija aktive i prosuđivanja o najpovoljnijem izboru likvidacije. 115 .metodologija i primeri - Likvidaciona vrednost dugoročnih finansijskih ulaganja i kratkoročnih potraživanja odgovaraće vrednosti koja će moći realno da se povrati (za uložena sredstva) ili naplati. zakonski propisani troškovi. izabere redovnu ili forsiranu (ubrzanu) likvidaciju.000Procenjena likvidaciona vrednost nekretnina Procenjena vrednost obrtnih sredstava . tj. Prosuđivanje najpovoljnije prodaje sredstava podrazumeva da procenjivač treba da izabere način likvidacije.000 Procenjena vrednost potraživanja 128.000Procenjena bruto Umanjivanje bruto likvidacione vrednosti za direktne i likvidaciona vrednost indirektne troškove je sledeći korak u proceni likvidacione vrednosti.000i ostale obrtne imovine 256. sposobnost preduzeća da likvidira sredstva redovnom likvidacijom.509. Na prosuđivanje mogu da utiču sledeći faktori: primena zakonskih propisa (ograničenja). porezi (kao direktni troškovi) ili troškovi pravnih usluga. Obaveze (dugoročne i kratkoročne) treba da budu procenjene u visini realnih mogućnosti njihovih isplata. tj. vraćanje. na sledeći način: .

4. PRIMENA METODA PROCENE

U našem prethodnom obračunu to iznosi: - u 000 dinara 1.509.000 (213.000) (60.000) 1.236.000

Bruto likvidaciona vrednost iznosi Direktni troškovi likvidacije Indirektni troškovi likvidacije Likvidaciona vrednost (ostatak)

Tokom likvidacionog perioda, u kojem preduzeće može da nastavi sa svojim aktivnostima, treba utvrditi finansijski rezultat i, ako je u tom periodu utvrđena dobit, dodati procenjenoj i prethodno obračunatoj likvidacionoj vrednosti, a ako je utvrđen gubitak - oduzeti ga. Likvidacionu vrednost obaveza treba oduzeti od prethodno obračunate likvidacione vrednosti i time se dobija procenjena neto likvidaciona vrednost kapitala preduzeća.
Na primer (nastavak prethodnog obračuna): - u 000 dinara Likvidaciona vrednost (ostatak) Procenjena likvidaciona vrednost obaveza Procenjena neto likvidaciona vrednost - likvidaciona vrednost kapitala 1.236.000 (1.033.600) 202.400

Zavisno od vremena trajanja likvidacije, u poslednjem koraku moguće je diskontovanje na sadašnju vrednost prethodno izračunatih iznosa. Poslednji korak u postupku procene likvidacione vrednosti je sastavljanje bilansa stanja na dan procene.
Na primer: Preduzeće "LV", na osnovu prethodno izvršenih postupaka procene likvidacione vrednosti, sastavlja sledeći bilans:

116

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

BILANS STANJA NA DAN PROCENE PREDUZEĆA "LV"

(Metod likvidacione vrednosti)
Knjigovodstvena vrednost 1.020.000 (278.000) 742.000 900.600 256.000 128.000 7.000 - u 000 dinara Procenjena Napolikvidaciona mena vrednost

AKTIVA

1. Nabavna vrednost osnovnih sredstava 2. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava I Osnovna sredstva (1-2) 3. 4. 5. 6. Zalihe Potraživanja Novčana sredstva Ostala sredstva

522.000 522.000 596.000 256.000 128.000 7.000

(1)

(2)

II Obrtna sredstva (3+4+5+6) Ukupna aktiva (I+II)

1.291.600 2.033.600

987.000 1.509.000 (3)

PASIVA 1. Dospele dugoročne obaveze 2. Dobavljači 3. PVR I Tekuće obaveze (1+2+3) II Dugoročne obaveze Procenjene obaveze (I+II) III Obaveze za direktne i indirektne troškove likvidacije Ukupne obaveze (I+II+III) IV Kapital (neto likvidaciona vrednost) Ukupno pasiva (III+IV) 66.000 493.600 90.000 649.600 384.000 1.033.600 66.000 493.600 90.000 649.6000 384.000 1.033.600 (4)

1.033.600 1.000.000 2.033.600

273.000 1.306.600 202.400 1.509.000

(5) (6)

117

4. PRIMENA METODA PROCENE

U napomenama je dat obračun procene likvidacione vrednosti pojedinih bilansnih pozicija preduzeća "LV": 1) Osnovna sredstva / nekretnine i oprema
- u 000 dinara Građevine - 10% provizije i drugih direktnih troškova Diskontni faktor (18 meseci, 48%) Oprema - 40% diskont zbog pojedinačne prodaje ⋅ 750.000 (75.000) 675.000 0,49363

333.000

560.000 60% 336.000 80% 268.800 ⋅ 0,70259 189.000 522.000

- 20% provizije i direktnih troškova

Diskontni faktor (9 meseci, 48%) Likvidaciona vrednost stalne imovine

2) Obrtna sredstva - zalihe
- u 000 dinara Stanje po knjigama Gotovi proizvodi Nedovršena proizvodnja Materijal UKUPNO 380.000 150.600 370.000 900.600 Likvidaciona vrednost Objašnjenje

285.000 (25% snižene cene) 15.000 (nemogućnost završetka proizvodnje) (20% diskont zbog škarta) 296.000 596.000

3)

Ukupna procenjena bruto likvidaciona vrednost iznosi 1.509.000 hiljada dinara. Ukupna procenjena likvidaciona vrednost obaveza (kratkoročnih i dugoročnih) iznosi 1.033.600 hiljada dinara. Direktni i indirektni troškovi likvidacije iznose 273.000 hiljada dinara i to direktni 213.000 hiljada dinara, a indirektni 60.000 hiljada dinara. 118

4)

5)

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

6)

Kapital / neto likvidaciona vrednost izračunata je:
Ukupna aktiva Ukupne obaveze Neto likvidaciona vrednost - u 000 dinara 1.509.000 1.306.000 202.400

4.4. ZAKLJUČAK O PROCENI Kao što je ranije pomenuto, metodologija procene obuhvata veći broj različitih metoda. Da bi došli do vrednosti preduzeća, procenjivači obično koriste dva ili više metoda, pa kao rezultat dobijaju više mogućih vrednosti. Zbog toga je, na kraju, njihov zadatak da utvrde kojoj od tih vrednosti je najbliža vrednost preduzeća. To se obično čini ponderisanjem rezultata pojedinih metoda i izračunavanjem ponderisane vrednosti. U fazi pripreme za procenu, procenjivač bi trebalo da izabere više metoda. Neki od ovih metoda će rezultirati boljim a neki lošijim indikacijama o vrednosti preduzeća. Metod koji bolje indicira vrednost preduzeća, trebalo bi da dobije veću težinu prilikom utvrđivanja konačnog rezultata. Međutim, određivanje pondera i ocena rezultata pojedinih metoda sa stanovišta donošenja konačnog suda o vrednosti preduzeća, nije jednostavan postupak. On je podložan uticaju mnogih faktora i zahteva, u značajnoj meri, rasuđivanje procenjivača zasnovano na njegovim saznanjima o preduzeću i okruženju u kome posluje.

Prema novim propisima, kod nas će se procena vršiti primenom dva metoda, tako da će procenjivači biti u situaciji da donose zaključak o vrednosti kapitala na osnovu rezultata svakog od njih. Moguća su dva pristupa u formiranju mišljenja o vrednosti preduzeća. Prema prvom, procenjivač dodeljuje svakoj od korišćenih metoda odgovarajući ponder, izražen u procentima, što može biti ilustrovano na sledeći način:
(u dinarima) Ponderisana vrednost 1.030.400 556.800 1.587.200

Metod Vrednost ⋅ Ponder = Prinosni metod 1.472.000 70% =⋅ Metod neto imovine 1.856.000 30% =⋅ Ponderisana prosečna vrednost 100% =

119

Na taj način on može doći do sličnog rezultata. svrhu procene i definiciju vrednosti. ukoliko se do konačne vrednosti dolazi ponderisanjem. koji se zasniva na dobroj informisanosti i rasuđivanju. prinosni metod označen kao osnovni. biće korišćen samo radi dobijanja indikacije o minimalnoj vrednosti preduzeća. odnosno do mišljenja da je vrednost preduzeća približna iznosu od 1. Ovakavo mišljenje obično je zasnovano na prednostima i nedostacima svakog metoda u konkretnoj situaciji. kvalitet i kvantitet podataka. u situacijama u kojima prinosni metod rezultira izuzetno niskom vrednošću.600. procenjivač najčešće ima u vidu: prirodu delatnosti preduzeća i sredstva kojima ono raspolaže.4. na profesionalni sud procenjivača. Pored navedenih faktora. koji se takođe navodi u pomenutom Zakonu. dominantnu težinu u donošenju konačnog zaključka o vrednosti preduzeća imaće prinosni metod. Najverovatnije će biti tolerisana i izvesna odstupanja u 120 . Detaljnije posmatrano. PRIMENA METODA PROCENE Prema drugom pristupu procenjivač subjektivno ocenjuje koji metod ima veću težinu i takav svoj stav opisuje iznoseći potrebnu argumentaciju. a metod neto imovine kao korektivni. ostaje izvesna dilema oko primene prinosnog metoda u situacijama u kojima on nije najpogodniji. To znači da će najmanji ponder koji se može dodeliti ovom metodu biti 50%. nisu mogli biti obuhvaćeni kvantifikacijama u okviru pojedinih metoda. mogu uticati i njegova opšta saznanja o preduzeća. Procenjena vrednost kapitala izražava se u dinarima i u deviznom ekvivalentu. Drugim rečima. po svojoj prirodi. S obzirom da je u novom Zakonu. odnosno faktora koji. Metod likvidacione vrednosti. U vezi sa propisanom primenom metoda procene. premise vrednosti. procenjena vrednost kapitala ne može biti manja od likvidacione vrednosti.000 dinara. kao i utisak koji se stiče i na osnovu nemerljivih faktora.

što je u suprotnosti sa osnovnom premisom vrednosti. onda je vrednost ovakvog interesa veća od procenjene za odgovarajuću premiju po osnovu upravljačkih prava. Suprotno je kod manjinskog interesa. on može na najbolji način da odražava vrednost preduzeća. u slučajevima kod kojih je to opravdano. bitno je da je prinosni metod proglašen osnovnim metodom procene. odnosi se na pregled dokumentacije ili informacione osnove koja je korišćena u postupku procene. 121 . u najvećem broju slučajeva. Procenjivač mora da se uveri: da je ceo postupak procene bio na adekvatan način planiran i da su na njemu bili angažovani odgovarajući stručnjaci. Prvo.metodologija i primeri - davanju težine pojedinim metodama. procenjivač ima još nekoliko važnih zadataka. jer. odnosno nije prihvatljivo prema međunarodnim standardima. Međutim. Posle donošenja zaključka o vrednosti preduzeća. Time se istovremeno prekida sa dosadašnjom praksom forsiranja metoda neto imovine kao osnovnog metoda. pre sastavljanja izveštaja o proceni. on mora da izvrši testiranje dobijenog rezultata na sledeći način: ponovnom proverom logike i obračuna primenjenih u okviru svakog od metoda. kontrolnom interesu u preduzeću. poređenjem dobijene vrednosti sa vrednošću sličnih preduzeća. čija je vrednost manja od procenjene za popust usled odsustva upravljačkih prava. Treći zadatak procenjivača. Ukoliko se radi o upravljačkim pravima ili o tzv.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . proverom dobijene vrednosti iz perspektive onoga ko bi mogao eventualno da je osporava. U pojedinim situacijama može biti obračunat i popust na procenjenu vrednost po osnovu odsustva ili reduciranja mogućnosti prodaje vlasničkog interesa. koji sledi posle donošenja zaključka o vrednosti preduzeća. odnosi se na procenu strukture kapitala (vrednosti pojedinih delova kapitala) ili pojedinih vlasničkih interesa. Drugi zadatak procenjivača.

Na kraju. Razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine. To se postiže knjiženjem utvrđenih razlika na sledeće načine: a) Kada je procenjena vrednost kapitala veća od knjigovodstvene vrednosti. kao što su sređivanje dokumentacije. Ustvari. sastavlja se bilans stanja s iskazanim procenjenim vrednostima poslovne imovine. kapitala i obaveza. obaveza i kapitala u poslovnim knjigama preduzeća. preduzeće treba na osnovu ovog bilansa da svede knjigovodstveno na procenjeno stanje imovine. 4. obaveza i kapitala na dan procene (član 12 Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala).5. ocena performansi stručnjaka koji su bili angažovani na proceni i sl. SASTAVLJANJE BILANSA STANJA POSLE PROCENE Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala. da se iz radne dokumentacije može videti da je za sve metode procene bilo obezbeđeno dovoljno kvalitetnih podataka. procenjivač ima i niz administrativnih zadataka kojima se završava ceo angažman na proceni vrednosti preduzeća. PRIMENA METODA PROCENE da su bili izabrani metodi procene adekvatni specifičnostima preduzeća čija se vrednost procenjuje i da su usklađeni sa svrhom procene. evidentira se: 122 . da su svi predviđeni koraci u proceni izvedeni i da su dokumentovani određenim analizama i objašnjenjima. evidentiraju se na pozicijama poslovne imovine. razlike koje su identifikovane prema metodu neto imovine. da su u svim fazama procene korišćeni odgovarajući profesionalni standardi za ovu vrstu posla.4. Ovaj bilans treba da posluži za knjiženje procenjenih vrednosti poslovne imovine. obaveza i kapitala.

000 850.000 415.000 III IV V VI 13.000 450.000 85.P.00013.000 7.metodologija i primeri - povećanjem vrednosti nematerijalnih ulaganja (pozicije goodwill) procenjenih po metodu neto imovine.000 550. Građevinski objekti 2.000 480.5000 140. Osnovna ulaganja 2.000 7.000 113.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .000 480.000 13.000 850. Na sledećem primeru prikazaćemo obe varijante knjiženja: Rezultati procene: Metod Vrednost kapitala u 000 dinara Prva vari-Druga jantavarijanta 350.000 80. Način A) BILANS STANJA D.00080.000 12.000 750.000 98. BEOGRAD NA DAN PROCENE …… Knjigovodstvena vrednost 6.000 15.000 7.000 98.000 - AKTIVA I Nematerijalna ulaganja (1+2) 1. tj.000 350.000 123 .000 950.000 12.000 7. oba metoda imaju ravnopravan tretman). Oprema Dugoročna finansijska ulaganja Zalihe Kratkoročna potraživanja HOV i novčana sredstva Poslovna aktiva II 273.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 7.500 .000 650.000 260.000 645.000 Knjigovodstvena vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Ponderisana procenjena vrednost kapitala (Ponder 50% od procenjenih vrednosti.000 650.00012.00098.000 1.050.000 500.000 80.500 6.000 500.000 107. "ABC". Goodwill Osnovna sredstva 1.000 260.000 225. ili smanjenjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine.000 12.000 100.

000 185. Razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine. jer se svojinska transformacija tretira kao statusna promena preduzeća. evidentiraju se na pozicijama poslovne imovine. tretirajući ga kao posebnu poziciju u okviru dugoročnih rezervisanja.00020.000 20.000 95. obaveza i kapitala.000 I II III IV Kapital Dugoročne obaveze Dugoročna rezervisanja Kratkoročne obaveze Poslovna pasiva 650.050. Mišljenja smo da za celokupni iznos negativnog goodwill-a treba umanjiti odmah vrednost osnovnih sredstava.P. tj.000 550. Dalje.000 95. kao negativni goodwill (gubitak).00095.000 645.4.000 185.000 850.000 20. "ABC". PRIMENA METODA PROCENE Način A) BILANS STANJA D. kao negativnu komponentu kapitala. 124 . što znači da je bitno utvrditi realnu vrednost i kapitala i sredstava na dan procene. Na sledećim primerima prikazaćemo obe varijante knjiženja: 3 Zakon o računovodstvu tretira razliku koja proističe iz niže procenjene vrednosti kapitala i njegove knjigovodstvene vrednosti. BEOGRAD NA DAN PROCENE …… (Nastavak) . ili umanjenjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine. razlike koje su identifikovane prema metodu neto imovine. bez ostavljanja mogućnosti za neke buduće korekcije.000 185.000 1. Zakon predviđa mogućnost odlaganja korekcije kapitala za iznos negativnog goodwill-a (odloženi negativni goodwill).000 90.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 PASIVA Knjigovodstvena vrednost 350.000 950.000 20.000 b) Kada je procenjena vrednost kapitala manja od knjigovodstvene vrednosti3.000 185.000 750. evidentira se: povećanjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodi neto imovine.

000 220.000 150.000 220.000 2.000 AKTIVA I II Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva 1.000 720.000 210.000 150.000 210. 125 . Građevinski objekti 2.000 250.metodologija i primeri - Rezultati procene: Metod Vrednost kapitala u 000 dinara Prva vari-Druga jantavarijanta 250.000 275.000 180.000 150.000 750.000 130.000 200.000 200.000 250.000 35.000 90.000 700.000 60.000 318.000 171. Knjigovodstvena vrednost 2.000 12.000 130.000 130.000 180.000 12.000 Knjigovodstvena vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Ponderisana procenjena vrednost kapitala Način B) BILANS STANJA DP "ABC".000 .000 60.000 NAPOMENA: U svim navedenim slučajevima.000 670.000 2.000 150.000 180.000 210.000 230.000 150.000 52.000 720.000 171.000 670.000 50.000 35.000 35.000 60.000 750.000 12.000 300. procenjena vrednost nije bila.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . niti sme da bude niža od likvidacione vrednosti.000 180. BEOGRAD NA DAN PROCENE …….000 171. Oprema 250.000 12.000 45.000 120.000 700.000 80.000 250.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 2.000 250.000 III Dugoročna finansijska ulaganja IV Zalihe V Kratkoročna potraživanja VI HOV i novčana sredstva Poslovna aktiva PASIVA I II III IV Kapital Dugoročne obaveze Dugoročna rezervisanja Kratkoročne obaveze Poslovna pasiva 250.000 36.

Priprema Izveštaja o proceni 127 .metodologija i primeri - 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

s obČesto se zirom da je njegovo sastavljanje uvek skopčano sa rokovima. izjavu zvaničnih predstavnika 129 . iako je on jedini dokaz o rezultatima procene. Kompletan. državnih agencija i sl. ukoliko se preduzeće sa tim složi. Tada se u žurbi ne poklanja dovoljno pažnje izveštaju. pisani izveštaj o proceni može ponekad biti korišćen i u situacijama koje nisu u najdirektnijoj vezi sa svrhom procene i namenom izveštaja. pa je zato veoma važno da on bude pripremljen na odgovarajući način. Tako on može biti osnova za pregovore sa investicionim bankarima ili potencijalnim kupcima. njihove izjave o nezavisnosti. Ovakav izveštaj obično ima sledeći sadržaj: Uvod (rezime) Informacije o preduzeću Informacije o grani i o privredi Finansijska analiza preduzeća Pregled metoda procene Primena izabranih metoda Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala Prilog koji uključuje informaciju o kvalifikacijama procenjivača.metodologija i primeri - 5. Priprema izveštaja o proceni izveštaju o proceni u praksi ne pridaje dovoljan značaj. Na osnovu izveštaja se ocenjuje i kvalitet procene. može biti predmet pažnje poreskih organa.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . a takođe. pregled opštih pretpostavki i ograničenja.

preko značajnijih razvojnih poduhvata. Osnovni podaci o preduzeću u vrlo generalnoj formi treba da ukažu odman na delatnost.5. 130 . kome se odmah skreće pažnja na najvažnije činjenice u vezi sa procenom. a koje su inače relevantne za procenu. lokacijama. Informacije o preduzeću. konkurencijom. promena vlasništva. najvažnijim kadrovima. Obično se ovde daje: Kratak istorijat preduzeća. pravnu formu i svojinske interese. Obično se uvod formalno piše u vidu pisma rukovodstvu preduzeća. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI preduzeća da su procenjivačima dostavljeni svi raspoloživi podaci o imovini kojom raspolaže preduzeće i sl. Prikaz delatnosti preduzeća sa listom njegovih proizvoda ili usluga. kao što su: Datum procene. jer od nje zavisi da li će cela procena biti tumačena u pravilnom kontekstu. dobavljačima. Svrha procene takođe mora biti jasna. U uvodu se daje rezime postupka procene i najvažniji zaključak. kupcima i ostalim relevantnim podacima. spajanja. Metodi procene i zaključak o vrednosti preduzeća. Uvod. Prikaz sistema upravljanja sa navođenjem ključnih menadžera. koji prikazuje najvažnije događaje od osnivanja. U ovom delu sadržane su informacije o preduzeću koje nemaju finansijski karakter. Definicija vrednosti mora biti identifikovana i opisana. itd. koji mora biti jasno iskazan. organizacionom strukturom. Prikaz jakih i slabih tačaka u poslovanju preduzeća. vrednost preduzeća do koje se došlo u proceni. pripajanja. tj. Prikaz svojinske strukture i prikaz njenih promena u poslednje vreme.

Zaključak. Ovo je bitno za manja preduzeća čije je poslovanje direktno uslovljeno takvim kretanjima. Ovaj deo izveštaja sadrži pregled zbivanja u grani ili grupaciji kojoj preduzeće pripada i pregled privrednih kretanja. ukoliko je poslovanje preduzeća osetljivo na promene u opštem privrednom okruženju. Računovodstvene i finansijske politike koje se vode u preduzeću. Podaci o grani ili grupaciji i mesto preduzeća koje se opisuje njegovom veličinom u odnosu na druga preduzeća. Primena izabranih metoda. Podaci o privrednim kretanjima u užem regionu i na lokalnom nivou. učešćem na tržištu i sl. U izveštaju mora biti detaljno prikazan postupak primene svakog od izabranih metoda i to sa svim potrebnim kalkulacijama. Finansijska analiza preduzeća. oni mogu biti prikazani i u prilogu. Podaci o rentabilnosti i likvidnosti. pokušavati da ih osporavaju. Ovaj deo posvećen je finansijskom stanju u kome se nalazi preduzeće. pa će. 131 . U ovom delu daje se pregled metoda procene i pregled izabranih metoda sa argumentacijom relevantnom za takav izbor.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Ukoliko su ti obračuni suviše detaljni. na osnovu izveštaja. Pregled metoda procene. Posebno se prikazuju: Podaci iz bilansa stanja o sredstvima i izvorima sredstava.metodologija i primeri - Informacije o grani i o privredi. Obično se daju: Podaci o makroekonomskim kretanjima. Ovo je naročito važno ako izveštaj budu koristili oni kojima rezultati procene ne idu u prilog. Ovaj deo izveštaja bi trebalo da sadrži najvažnije rezultate u primeni izabranih metoda i da prikaže na koji način je izveden konačan zaključak o vrednosti i strukturi kapitala preduzeća.

Ostale podatke. Prilog sadrži: Izjave procenjivača da nemaju interes u preduzeću koga su procenjivali. Pregled kvalifikacija procenjivača. kao što su detaljni obračuni i finansijske informacije. To znači da se u njemu ne nalaze samo podaci koji nisu od primarnog značaja za korisnike izveštaja. odnosno od strane zvaničnog predstavnika firme koja je izvršila procenu. prilog sadrži mnoge informacije bez kojih nije moguće pravilno tumačiti rezultate primenjenih metoda. Ovaj deo ima ravnopravan tretman u izveštaju kao i svi ostali njegovi delovi. 132 . pisani izveštaj o proceni trebalo bi da bude zvanično potpisan od strane procenjivača. Pregled izvora podataka (dokumentacija i obračuni). Zbog toga se ovom prilogu mora posvetiti posebna pažnja. Listu globalnih pretpostavki i listu ograničavajućih faktora koji su se javili tokom sprovođenja postupka procene. Prema međunarodnim standardima za procenu. Naprotiv. tako da on bude pravilno strukturiran i jasan. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI Prilog.5.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - Literatura 133 .

Copeland. no EC007.: Capitalization Theory and Techniques. Murrin J. Brnjačka banja.metodologija i primeri - LITERATURA Akerson C.: Procena vrednosti preduzeća. Vlahović A. 135 . Copeland T. Savez računovođa i revizora Srbije..PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 1990.. Keller. Sacramento. Pratt S. IAAE .: Valuation. Leko V. UK. 1990. Kotor.: Računovodstvo u funkciji revizije i procene vrednosti preduzeća. Chicago. 1994. John Wiley & Sons Ltd. Fishman J. 1991. Tom. Beograd. zbornik Agrarna politika Jugoslavije u uslovima tržišnog privređivanja. USA. Mrđa N. 184192. Zbornik radova "Pravo i privreda". John Wilez & Son's. Fort Worth. Appraisal Institute. Tim.: Harmonizacija prava revizije i revizija u SRJ i EU. Zlatibor. 1991. Leko V. 1984. 1993.John Wiley & Sons. 1995. Wilson D: Business Valuation. Savez računovođa i revizora. XXVI Simpozijum. Birmingham. Poznanić V. 1996.. Njegovan Z. XXIV Simpozijum. 1995. Cvetanović M. IEP.. Murrin.. Proceedings from XXIII International Conference of Agricultural Economists. Leko V. California.. Griffits J.: The valuation of Privately Held Businesses. Computer demonstration session.. (1994): Problemi privatizacije u poljoprivredi Jugoslavije.: Investment Valuation. 1986. Texas.: Finansijsko restrutkuriranje preduzeća. Koller T. Practitioners Publishing Company.: Redovni bilans u funkciji revizije i procene vrednosti preduzeća.. (1997): Agriculturalland Valuation in the Countries under Transition: Toward a Market Oriented Economy. 1995. Damodaran A. New York.18th Annual Congress of the European Accounting Association. Poznanić V. Jack: Valuation: Measuring and Managing the Value of Companies . XXI SYMOPIS. Illionis.. Njegovan Z. New York. Leko V.: Accounting Issues Relating to Transition of Yugoslav Economy . str. Measuring and Managing the value of Companies.. Zlatibor. Poznanić V. Probus Publishing Company. Beograd. Blackman I.International Association of Agrarian Economists.

Institut der Wirtschaftprüfer in Deutschland e. Illionis. Irwin Inc.: Reviewing a Business Appraisal Report. Valuing a business the analysis and appraisal of closely held companies. Pratt Shannon P.E. Richard D. Vrnjačka Banja. VI Susret pravnika u privredi SR Jugoslavije. The Appraiser's Workbook. Beograd. Đuričin D. Vlahović A.: Vodič za primenu Zakona o svojinskoj transformaciji. 1992.American Society of Appraisers (ASA). Standards for the Valuation of Business Enterprises . Shanon P. National Association of Review Appraisers & Mortgage Underwriters. 1997. Recommandation sur les procédures a suivre par les experts comptables en matière d'évaluation d'entreprises . 1997. Zakon o svojinskoj transformaciji 136 . Udruženje pravnika u privredi i Ekonomski institut.Technical Opinion HPA (Hauptfachausschus) 2/1983 . The Principles of Appraisal Practice and Code of Ethics . Poznanić V. Ekonomika preduzeća. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI Poznanić V. Arizona. Beograd. IdW Verlag GmbH Düsseldorf. Second edition. broj 3-4 jul-decembar 1996.Union Europeenne des Experts Comptables Economiques et Financiers (U. Udruženje pravnika u privredi SR Jugoslavije.: Procena vrednosti kapitala.C. 1989. 1997. Ranković J.. Savez ekonomista Srbije.) .V. Scottsdale. Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti Uredba o bližim uslovima koje mora ispunjavati ovlašćeni procenjivač i uslovima i načinu oduzimanja ovlašćenja Uredba o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala Vasiljević M. Illionis. Beograd. Appraisal Institute.TRC 1. 1992. Kisić S: Rizik i neizvesnost. Appraisal Institute.. Pratt..: Knjigovodstvo deoničkog društva.5. The Appraisal of Real Estate.

Zaključak Prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala 137 . 4. Pregled i primena metoda procene 6.primer Izveštaja o proceni 1.metodologija i primeri - II Procena vrednosti kapitala . 2. Uvod Informacije o preduzeću Informacije o privredi i o grani Analiza finansijskih izveštaja preduzeća "VVA" 5. 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA DP "VVA" NA DAN 31. 15. januar 19… godine 139 .199X GODINE Beograd.12.

232 Vrednost dobijena metodom neto imovine 187. Beograd 31.000 140 .metodologija i primeri - A) REZIME PROCENE Podaci o preduzeću Naziv: Skraćeni naziv: Direktor: Odgovorne ličnosti za date podatke: Adresa: Telefon: Šifra osnovne delatnosti: "XY" ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ 0124 Proizvodnja i prerada hartije 0702 Trgovina na veliko 0703 Trgovina na malo XXXX Društveno preduzeće za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA" DP "VVA" Ukupan broj radnika: Podaci o proceni Procenitelj: Datum procene: Srednji kurs na dan procene: Korišćeni metodi procene: Ekonomski institut.199X 1 DEM = 3.12.492 Vrednost dobijena po metodu DNT 416.000 dinara 239.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .3 dinara ─ Metod diskontovanog novčanog toka ─ Metod neto imovine ─ Metod likvidacione vrednosti Rezultati procene .133 Likvidaciona vrednost Ponderisana procenjena vrednost (zaokruženo) 329.413 Knjigovodstvena vrednost 270.

metodologija i primeri - B) IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 142 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

SADRŽAJ
Strana

1. UVOD.......................................................................................................................1 44 1.1. Osnovni podaci o preduzeću ............................................................................144 2. 1.2. KorišćeneO PREDUZEĆU .......................................................................146 INFORMACIJE metode, rezultati procene i zaključak o vrednosti preduzeća .........144 3. INFORMACIJE O PRIVREDI I O GRANI .......................................................148 4. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" .................152 4.1. Vertikalna i horizontalna finansijska ravnoteža...............................................152 4.2. Analiza likvidnosti, aktivnosti i rentabiliteta....................................................153 4.3. 5. PREGLED I PRIMENA METODA PROCENE................................................155 Zaključak..........................................................................................................153 5.1. Primena metoda diskontovanog novčanog toka ..............................................155 5.1.1. Definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova"........................156 5.1.2. Projektovanje novčanog toka...............................................................156 5.1.3. Utvrđivanje diskontne stope ................................................................166 5.1.4. Procena vrednosti kapitala ...................................................................171 5.1.5. Definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" ...........................173 5.1.5.1. Bilans uspeha, novčani tok i bilans stanja ...........................173 5.1.5.2. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala .....................176 5.1.5.3. Procena vrednosti kapitala...................................................178 5.2. Primena metoda neto imovine..........................................................................179 5.2.1. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja - procena aktive .................180 5.2.2. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja - procena obaveza..............183 6. ZAKLJUČAK O PROCENI .................................................................................189 5.2.3. Utvrđivanje procenjene vrednosti 6.1. Bilans stanja posle kapitala ..........................................183 procene ..............................................................................189 5.3. Primena metoda likvidacione vrednosti...........................................................186 PRILOZI UZ IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA...................193 5.3.1. Procena pojedinih pozicija u bilansu stanja - procena aktive ..............186 5.3.2. Procena pojedinih pozicija pasive obaveze.......................................187 5.3.3. Procenjena likvidaciona vrednost 143 kapitala ..........................................188

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

1. UVOD Na zahtev DP "VVA" saradnici Ekonomskog instituta, Beograd procenili su vrednost preduzeća na dan 31.12.199X godine. Cilj procene je bio utvrđivanje procenjene vrednosti društvenog kapitala. Procenjena vrednost društvenog kapitala je osnova za svojinsku transformaciju. Ekonomski institut, Beograd kao potpisinik Izveštaja, nema učešća u kapitalu DP "VVA", niti bilo kakve poslovne aranžmane koji bi ga činili pristrasnim u određivanju vrednosti preduzeća. Dobijeni podaci tretirani su kao pouzdani, iako računovodstveni izveštaji nisu bili predmet nezavisne revizije. 1.1. Osnovni podaci o preduzeću Naziv: Društveno preduzeće za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA" DP "VVA" Beograd 0124 Proizvodnja i prerada hartije 0702 Trgovina na veliko 0703 Trgovina na malo 40811-15-123456 _______________________ 605-606 XXXX

Skraćeni naziv: Sedište: Delatnost:

Žiro račun: Telefon: Telefax: Broj zaposlenih:

1.2. Korišćene metode, rezultati procene i zaključak o vrednosti preduzeća Za svrhe procene društvenog kapitala DP "VVA" korišćenje su metode koje Zakon o svojinskoj transformaciji predviđa, a to su: prinosni metod (DNT), metod neto imovine, metod likvidacione vrednosti. 144

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Rezultati koji su dobijeni korišćenjem sve tri navedene metode, u konačnoj oceni vrednosti preduzeća, uzete su u sledećoj srazmeri: 60:40:0. Vrednost preduzeća je, prema tome, ponderisana vrednost samo dva metoda, dok je metod likvidacione vrednosti korišćen samo kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. Primenom navedenih metoda utvrđene su sledeće vrednosti: Metod / vrednost Metod diskontovanog novčanog toka Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti - 000 dinara 270.492 416.232 187.133

Primenjujući navedene pondere, u konačnoj oceni utvrđena je: Ponderisana procenjena vrednost (zaokruženo) 329.000 Vrednost preduzeća izražena u deviznom ekvivalentu (1 DEM = 3,3 dinara) 99.697

145

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

2. INFORMACIJE O PREDUZEĆU DP "VVA" je osnovano 1947. godine, rešnjem Vlade NR Srbije, pod firmom Fabrika lepenke i hartije. Osnivaški ulog je iznosio 900.000 tadašnjih dinara, a korišćen je uglavnom za izgradnju objekata i nabavku osnovnih sredstava. Osnovna delatnost preduzeća bila je proizvodnja lepenke, kesa, kartonaže i šrenc hartije. U dosadašnjem razvoju preduzeća, karakteristične su sledeše godine: 1960., kada je nabavljena mašina za proizvodnju hartije. Tada je u proizvodni program uvedena proizvodnja ambalažne hartije, superior hartije i sl. 1970., kada je nabavljena mašina za proizvodnju natron vreća i kada je pošela proizvodnja vreša za cement, brašno i sl. 1979., kada je nabavljena mašina za proizvodnju valovite lepenke kao i doradne mašine. Na taj način je delatnost proširena i na proizvodnju valovite lepenke, kao i na proizvodnju štampanih i neštampanih kutija od valovite lepenke. 1985., kada je došlo do udruživanja sa preduzećem "XY" iz "NM". Delatnost je time proširena na proizvodnju obložene hartije i papirne ambalaže, kao i na grafičku delatnost (štampanje obrazaca, vizit-karti, i sl.). Od osnivanja do 1950. godine, preduzeće je poslovalo pod nazivom Fabrika lepenke i hartije, koji je tada promenjen u Fabrika za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA". Preduzeće je reorganizovano 1977. godine, kada je formirana Radna organizacija (RO) u čijem su sastavu bili: OOUR Proizvodnja, OOUR Prerada i Radna zajednica Zajednički poslovi. S obzirom da su 1979. godine, realizovana značajna investiciona ulaganja, formiran je i OOUR Ambalaža. Godine 1985., RO "VVA" se udružuje sa "XY" iz "NM". "XY" tada postaje radna jedinica (RJ) u OOUR-u Prerada. Statusnim promenama iz 1988., "VVA" se konstituiše u RO bez OOUR-a., a 1989. godine, pripaja joj se RO "AB" iz "XX", koja postaje radna jedinica u pogonu ambalaže. Iste godine, RO "VVA" se konstituiše kao preduzeće u društvenom vlasništvu. Preduzeće "VVA" je društveno preduzeće i nije se prema prethodnim zakonima transformisalo. Organi upravljanja su: Skupština, Upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Upravni odbor je organ upravljanja, direktor je organ poslovođenja, dok je nadzorni odbor organ nadzora. Upravni odbor i direktor zajedno čine upravu preduzeća.

146

analitičke evidencije.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Preduzeće je raspoređeno na tri položaja u tri organizacione celine. Ograničavajućih faktora u postupku procene nije bilo. tehničko-tehnološka dokumentacija o građevinskim objektima. Aktuelna organizaciona šema proizvodnog procesa je sledeća: Pogon proizvodnje Radna jedinica 1 Radna jedinica 2 Pogon prerade Radna jedinica 3 Radna jedinica 4 Pogon ambalaže Radna jedinica 5 Osnovni izvori informacija. finansijski planovi. izveštaji o poslovanju. 147 . opremi. bili su: finansijski izveštaji DP "VVA". korišćeni pri proceni. Na poseban način korišćene su informacije dobijene u intervjuima i razgovorima s poslovodstvom preduzeća.

metodologija i primeri - 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Indeks cena na malo (tekuća/prethodna godina) 3. Godišnje stope promena (%) KRETANJE CENA (prethodna godina = 100) 1. koja se zasnivala na konceptu uvozne supstitucije umesto izvozne ekspanzije i politici kontrakcije agregatne tražnje umesto širenja ponude. akumulativne i reproduktivne sposobnosti privrede. Indeks troškova života (tekuća/prethodna godina) 4. 199X-199X 1997). kao pokazatelj privredne aktivnosti na nivou Republike Srbije (Tabela 1: Osnovni pokazatelji razvoja Republike Srbije 1989Tabela 1. Razvojni problemi ispoljavali su se u oštrijem vidu u odnosu na prosek zemlje. makrodebalansi i rastuća inflacija. stagnacija proizvodnje. Deflator društvenog proizvoda Iz tabele možemo jasno videti da je ostvarena stabilizacija privrede. U milionima US $ 2. Veličina u milionima US $ (u stalnim cenama 199X) 3. 199X 199X 199X 199X 199X On je uslovio drastičan pad životnog standarda i kupovne moći stanovništva. kod nas je u ovom periodu nastavljeno sprovođenje razvojne strategije iz prethodne faze. Kao posledica. iz godinu u godinu se preslikavala postojeća privredna struktura koja nije mogla da obezbedi kvalitativno bolje rezultate. Privredna recesija bila je praćena opadanjem kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja privređivanja. a od 90tih je karakterišu duboki poremećaji. DRUŠTVENI PROIZVOD 1. godine ušla u višegodišnju recesiju. Osnovni pokazatelji razvoja Republike Srbije. Nasuprot procesu prestrukturiranja koji se odvijao u razvijenim privredama. U milionima US $ 2. Na to ukazuje kretanje društvenog proizvoda u poslednjih nekoliko godina. INFORMACIJE O PRIVREDI I O GRANI Privreda Srbije je posle 1980. agroindustrijski i naftno-hemijski kompleks. Osnovni uzroci krize bili su neadekvatna privredna struktura i brojni institucionalni problemi. Indeks cena na malo (XII/XII) 2. Realne godišnje stope promena (%) 2. Po glavi stanovnika u US $ (u stalnim cenama 199X) UKUPNI IZVOZ 1. zbog privredne strukture u kojoj su dominirali energetsko-sirovinski. Godišnje stope promena (%) UKUPNI UVOZ 1. ali po cenu recesije i pada životnog standarda. 148 . pogoršanjem odnosa u raspodeli i zaostajanjem u tehnološkom razvoju.

Rast beleži i industrijska proizvodnja za 4%. dok su poljoprivreda. Procenjeni godišnji rast realnog društvenog proizvoda je viši za 6%. u 1993. 1995. Saobraćaj. godini dolazi do drastičnog porasta cena i hiperinflatornog talasa nezapamćenog u svetu. industrija. realizacijom Programa monetarne rekonstrukcije. godini. a to je uticalo na jačanje pritiska na rast cena. što je. šumarstvo i ugostiteljstvo i turizam zabeležili u pojedinim godinama značajne stope rasta. kursa dinara i zarada. pre svega. Privredna aktivnost je povećana i uspostavljena je ravnoteža javnih prihoda i rashoda. No.9%). i pored toga. krajem oktobra i decembra 1994. godine.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Pad ukupnog društvenog proizvoda različito se manifestovao po pojedinim sektorima. postignuto zaslugom rasta privredne aktivnosti u oblasti trgovine (promet na malo 12. trgovina i građevinarstvo ostvarili su najveći pad ekonomske aktivnosti. Ovo uspeva za kratko. ugostiteljstva i turizma. U 1994. posmatrano u celini. Međutim. u drugoj polovini godine. da bi početkom 1995. obezbeđeni su pozitivni rezultati u pogledu stabilizacije cena. donete su nove mere ekonomske politike sa ciljem da se eliminišu dotada ispoljeni negativni rezultati. godini postepeno dolazi do pozitivno pomaka u proizvodnim rezultatima. neka od uporišta postignutog uspeha su napuštena. U toj situaciji. Kao posledica. treba ukazati i na prekid robnih tokova sa inostranstvom i republikama prethodne Jugoslavije (SFRJ) što je izazvalo bitno smanjenje ponude. U 1995. Ova kretanja ilustruje tabela 2. Tabela 2. a takođe je dovelo i do naraslih budžetskih deficita i njihove monetizacije. godinu ne možemo označiti 149 . Realne stope promena društvenog proizvoda Republike Srbije po sektorima u razdoblju 199X-199X (stalne cene 199X) 199X PRIVREDA (UKUPNO) Industrija Poljoprivreda Šumarstvo Vodoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj i veze Trgovina Ugostiteljstvo i turizam Zanatstvo Komunalna delatnost Ostale proizvodne delatnosti 199X 199X 199X (u %) 199X U takvim opštim uslovima. godine došlo do daljeg pomeranja komercijalnog kursa i cena naviše.

Naime u 1996.0%). godini su u uslovima suspendovanih sankcija. godini). godini je ostvarena stopa rasta od 5. međutim. pospešivanja procesa tranzicije i definitivnog opredeljenja u pogledu adekvatnijih rešenja vlasničkog koncepta. pri čemu je stopa rasta trgovine (promet na malo) porasla za 1% (13. u uslovima bez finansijske podrške iz inostranstva. godinu. Na to ukazuje pregled kretanja i indeksa za pojedine privredne segmente (Tabela 3). obzirom da su godišnji rezultati gotovo isključiva posledica prethodno ostvarene niske baze (pre svega u 1994.8%. izražene strukturne disproprijacije. a u poslednjem kvartalu i ukinutih sankcija međunarodne zajednice. gde nije bilo prostora za bilo kakav zaokret u smislu strukturnog prilagođavanja privrede.prethodna godina = 100) 199X DRUŠTVENI PROIZVOD U cenama 1994. Kao osnovna karakteristika privrede. nizak nivo korišćenja kapaciteta.metodologija i primeri - kao godinu privrednog poleta. kako se najavljuje akcijama i merama republičke i savezne vlade.9%) i ostvaren gotovo dvostruko veći industrijski rast (8.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Ispoljena kretanja društvenog proizvoda u 1996. Tabela 3. nedovoljan nivo domaće akumulacije i deviznih sredstava. Važniji indeksi privrednih kretanja (Indeksi . FIZIČKI OBIM PROIZVODNJE Industrija ZAPOSLENI U DRUŠTVENOM SEKTORU Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti CENE Cene proizvođača Industrijskih proizvoda Cene na malo Industrijskih proizvoda Troškovi života PROSEČNE NETO ZARADE (PLATE) Nominalno Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti ULOZI NA ŠTEDNJU DEVIZNI DEPOZITI GRAĐANA NOVČANA MASA 199X 199X 199X 199X Ostvareni rezultati predstavljaju posledicu primene pretežno monetarnih mera i državnog administriranja. beleži se nedostatak obrtnih sredstava. viškovi zaposlenosti i gubici. 150 . Slična se ocena može izvesti i za 1996.

Tabela 4. Proizvodnja i prerada hartije (Indeksi . tako i pojedinih preduzeća i slabljenja njihove prinosne moći. odnosno. U tom smislu se ocenjuje da će perspektiva preduzeća u ovim i povezanim delatnostima pratiti opšti nivo kretanja makroekonomskih tokova. To se u konačnom odražavalo kroz porast inflacije i deviznog kursa. kao osnovnog faktora budućih razvojnih tokova i konkurentnosti zemlje. godine.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Naime. što privredne subjekte. kojima je pretežna delatnost vezana za proizvodnju i preradu hartije.prethodna godina = 100) 199X PROIZVODNJA I PRERADA HARTIJE Tekuće cene Stalne cene PROMET PROIZVODA OD HARTIJE Tekuće cene Stalne cene 199X 199X 199X 199X Ispoljene tendencije ukazuju da privredne grane u oblasti proizvodnje. koji je produžen i posle sredine 1996. 151 . svojevrstan time lag u pogledu osmišljenije politike strukturnog prilagođavanja. odnosno. takođe su ostvarile negativne implikacije. pa se može zaključiti da je zajedno sa opštom recesijom došlo do značajnog pada performansi. stavlja u nepovoljan položaj. kako ukupnog sektora. opredeljenost na efikasniju strukturnu politiku i proces tranzicije kome su imanentni privatizacija i poslovna transformacija preduzeća. i iz toga proistekla rastuća neizvesnost u vezi sa karakterom mera. mogućnosti kreiranja uspešne konkurentske pozicije ovih preduzeća. prerade i prometa hartije postepeno menjaju svoj tržišni položaj. Na to ukazuje kretanje indeksa cena na ovu privrednu granu (Tabela 4).

U posmatranom periodu učešće obrtnih sredstava u poslovnim sredstvima oscilira. Preduzeće je uspevalo da iz vlastitih sredstava finansira ukupna stalna sredstva. bilans stanja i raspored rezultata). Društveni kapital je konstantno zastupljen iznad optimalnog nivoa (50%). ukazuje na slabljenje finansijskog potencijala preduzeća. Analiza strukture izvora sredstava ukazuje na značajan udeo sopstvenih sredstava u finansiranju poslovanja. Njihova vrednost čini preko 30% ukupne poslovne aktive u sve četiri posmatrane godine. 4. ali je uočljiv rastući trend. Vertikalna i horizontalna finansijska ravnoteža Saglasno prirodi delatnosti u strukturi poslovnih sredstava dominiraju stalna sredstva. ona čine 59. ona rastu i u 199X godini iznose 48%. na vrlo visokom nivou od 74%. Detaljni proračuni sadržani su u Prilogu 7 (Tabela 1 . ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" Analizom finansijskog stanja Preduzeća “VVA” obuhvaćen je protekli četvorogodišnji period. Najznačajniji kratkoročni izvori poslovanja su dobavljači. Suprotno zalihe imaju tendenciju porasta. U godini a oni čine. dominantni su kratkoročni izvori.1. čak.metodologija i primeri - 4. da bi u 199X godini bili. s tim da je kod ove kategorije obrtnih sredstava uočljiv opadajući trend. Oscilacije su direktno uzrokovane nestabilnom aktivnošću u proteklom periodu.19).1% u godini a. pri tome prevashodno kratkoročnih. Analiza je urađena na osnovu zvaničnih bilansnih pregleda (bilans uspeha. posmatrano po ročnosti. kao i znača152 . s tim da se u 199X godini dogodilo značajnije povećanje pozajmljenih izvora finansiranja. najveći udeo u grupi osnovnih sredstava imaju građevinski objekti. Njihovo učešće u ukupnim pozajmljenim izvorima u 199X godini iznosi oko 65%. odnosno 53% u 199X godini.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Sa 41% ukupnih poslovnih sredstava u godini a. Najveći deo obrtnih sredstava čine potraživanja. Generalni trend porasta učešća pozajmljenih izvora. i dalje. Pri tome. što sve zajedno indicira blago narušavanje optimalne likvidnosti. 100% ukupnih pozajmljenih izvora. No i pored uočene negativne tendencije može se konstatovati da je finansijska pozicija u posmatranom periodu bila zadovoljavajuća. U strukturi pozajmljenih izvora. Drugim rečima.

Analizom pokazatelja aktivnosti može se konstatovati da se osnovni uzroci smanjenja likvidnosti mogu pronaći u krajnje nepovoljnom periodu naplate potraživanja od kupaca. Zaključak Finansijska pozicija Preduzeća “VVA” je veoma dobra. i generalno se nalaze na relativno niskom nivou. Drugim rečima.19%. Smanjenje pokazatelja likvidnosti. U konkretnom slučaju. I pored usporene aktivnosti. Nadalje. zajedno sa prethodnim pokazateljom. posmatrano preduzeće ima: vertikalno uravnoteženi nivo ulaganja. preduzeće “VVA” je u proteklom periodu “spas” kontinuiteta proizvodnje potražilo u produženju perioda plaćanja dobavljačima. Naravno. na 0. uz istovremeno usporavanje obrta zaliha. samo po sebi. U analiziranom periodu postoji generalni trend pada likvidnosti. postojala je dugoročna i kratkoročna finansijska ravnoteža.95% u godini a. aktivnosti i poslovne uspešnosti. 4. što. ne mora da indicira narušenu likvidnost. Iako nadalje dolazi do relativnog smanjenja neto obrtnog fonda. uz izvesno oporavljanje u 199X godini. kao i deo potraživanja. u godini a dugoročnim (sopstvenim) izvorima su u potpunosti finansirane zalihe. govori o niskoj rentabilnosti poslovanja preduzeća. stopa prinosa na prosečno korišćena poslovna sredstva kreće se u rasponu od 0. 153 . svakako.3% u 199X godini. ali.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - jan deo obrtnih sredstava.14% do 0. Analiza neto obrtnog fonda je prvi indikator nivoa likvidnosti preduzeća. Već jako dug period plaćanja od oko 104 dana se u 199X godini produžio na prosečnih 175 dana.3. Analiza likvidnosti. blago narušene likvidnosti i niske rentabilnosti. budući da je u posmatranom periodu došlo i do značajnog pada likvidnosti u čitavoj grani. aktivnosti i rentabiliteta Radi preciznije identifikacije i ocene finansijskog stanja Preduzeća “VVA” urađena je analiza likvidnosti. Pokazatelji poslovnog uspeha imaju opadajući trend. Stopa bruto dobiti opada sa 1.2. dugoročna finansijska uravnoteženost u ovom domenu je sasvim zadovoljavajuća 4. ukazuje na otežane uslove poslovanja.

metodologija i primeri - vrlo dobar nivo kreditne sposobnosti i solventnosti.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 154 . što je garant likvidnosti u narednom periodu. sasvim zadovoljavajući nivo neto obrtnog fonda. horizontalnu uravnoteženost ulaganja i izvora po ročnosti.

prinosnom pristupu u proceni vrednosti kapitala preduzeća. da procenjenu vrednost kapitala. u osnovi je ispravan. kao osnovnog metoda (prinosni koncept) i primenom metoda neto imovine. prema ovom metodu. To znači da je u okviru prinosnog koncepta propisan metod diskontovani novčani tok (DNT). 5. učinjen već u Zakonu. 32/97) propisani su metodi procene. Procenjena vrednost kapitala. 43/97) bliže uređuje način primene propisanih metoda procene. br. jer se odnosi na inače najčešće primenjivanu kombinaciju metoda i u međunarodnim okvirima.Takođe se. Metod likvidacione vrednosti (LV) pretpostavlja prestanak rada preduzeća i prodaju poslovne imovine po tržišnim cenama u postupku redovne likvidacije.1. tj. Dalje. U postupku procene vrednosti kapitala DP "VVA". PREGLED I PRIMENA METODA PROCENE Na osnovu člana 3. metod likvidacione vrednosti (LV).IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - 5. da se procenjena vrednost kapitala prema Metodu neto imovine (NI) utvrđuje kao razlika između procenjene vrednosti poslovne imovine i procenjene vrednosti obaveza uz pretpostavku da će preduzeće postojati u neograničenom budućem periodu. utvrđuje se kao razlika između tržišne vrednosti poslovne imovine i realne vrednosti obaveza. Naime. Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik Republike Srbije". na osnovu Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala ("Službeni list Republike Srbije". procena vrednosti društvenog i državnog kapitala vrši se primenom metoda diskontovanog novčanog toka. odnosno konačnog mišljenja o vrednosti zasnovanog na primeni metoda diskontovanog novčanog toka i metoda neto imovine. Posebno je propisan i metod likvidacione vrednosti. Zajedno sa metodom kapitalizacije pripada tzv. Oba ova metoda procene zasnivaju se na budućim projektovanim rezultatima poslovanja preduzeća 155 . br. metod neto imovine (NI). Primena metoda diskontovanog novčanog toka Diskontovani novčani tok (DNT) je osnovni metod za procenu vrednosti kapitala preduzeća. primenjena su sva tri propisana metoda: metod diskontovanog novčanog toka (DNT). prema ovom metodu. koji treba da služi kao reper za donošenje zaključaka. Ovakav izbor. čini zbir diskontovane vrednosti projektovanog realnog neto novčanog toka i rezidualne vrednosti. kao korektivnog metoda (troškovni koncept).

Shodno prethodno objašnjenim metodološkim postulatima. predvidi poslovanje preduzeća u budućem periodu .1. 14) Određivanje konačne vrednosti kapitala preduzeća. Dosledna primena ovog metoda procene zahteva: 9) Izbor definicije novčanog toka 10) Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu. 5. 11) Proračun diskontne stope.1. 5. jasno definisan plan finansiranja aktivnosti i budućeg razvoja. Napomena: Uvek se koristi realni novčani tok. korišćena je definicija realnog novčanog toka. na osnovu dostupnih informacija i urađenih analiza. stalnim cenama. u pomenutom periodu očekuje se povećanje 156 . novčanim tokom su obuhvaćeni svi projektovani prilivi i odlivi sredstava. Definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova" Za procenu vrednosti kapitala Preduzeća “VVA” metodom DNT. Osnovna premisa na kojoj se zasniva metod DNT. koji potencijalni vlasnici mogu ostvariti u neograničeno dugom periodu". Podrazumeva se da je korišćenje ovih metoda moguće ukoliko je procenitelj. sve projektovane veličine izražene su u tzv. Pri tome.2. Naime. izabrana je definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova".metodologija i primeri - (neto dobit ili neto novčani tok). može se opisati na sledeći način: "vrednost kapitala preduzeća je jednaka zbiru sadašnje vrednosti budućih neto priliva. 13) Proračun rezidualne vrednosti. tj.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Ovaj izbor uzrokovan je činjenicom da preduzeće ima visok nivo solventnosti. i 15) Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava. kao i precizan plan otplate postojećeg dugoročnog kreditnog zaduženja. a da se ne ugrozi poslovanje preduzeća. neto novčani tok je iznos koji može pripasti vlasnicima. Drugim rečima. spreman da. sa prihvatljivim rizikom. Projektovanje novčanog toka Proračun neto novčanog toka Preduzeća “VVA” detaljno je urađen za naredni petogodišnji period.1. 12) Proračun sume sadašnje vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu.

onda je neophodno da tim procenitelja za potrebe procene vrednosti uradi sve neophodne analize i prognoze razvoja tržišta. odnosno radnim jedinicama. na ovom mestu. 157 . sve do momenta ostvarenja stabilnog nivoa poslovnog i finansijskog rezultata. dinara u petoj godini projekcije. Otuda će se. pak. poštujući princip da se preduzeće procenjuje “takvo kakvo je”. definisani su na osnovu Programa razvoja preduzeća u kojem je: (1) detaljno analizirano stanje u svim poslovnim domenima. ukoliko pri tome vode računa da u projektovanom periodu preduzeće ne promeni osnovne poslovne performanse.3 mil. dati rekapitulacija postupka obračuna prihoda i svih poslovnih i finansijskih rashoda. uključiv najvažnije bilansne preglede (bilans uspeha. Projektovani elementi proračuna.2 mil. Poslovni prihod. počev od pogona proizvodnje do pogona ambalaže.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - stepena aktivnosti preduzeća (viši nivo proizvodnje i plasmana). na 827. koji bi morao sadržati bar naznačene elemente budućeg razvoja preduzeća. Predviđen je rast ukupne proizvodnje i plasmana već od prve godine projekcije. (2) implementiran skup operativnih mera za efikasnije poslovanje. To će biti od pomoći proceniteljima. Ukoliko. a sve u cilju dostizanja većeg stepena realnosti projektovanih veličina. oslanjanje na postojeća ostvarenja je dopušteno. Naravno. izrada ovakvih programa izostane. Drugim rečima poslovni prihod raste od 759. Projektovani period ne može biti kraći od pet godina. a da li će i koliko biti duži od pet godina zavisi od ranije objašnjenih faktora. kao i (3) izvršena ocena efekata nakon preduzimanja predloženih mera. dinara u prvoj godini projekcije. Najčešće će se uporedo sa procenom vrednosti definisati i Program transformacije (obaveza prema Zakonu o svojinskoj transformaciji). identifikovani su svi nivoi plasmana. Shodno organizacionoj podeli po pogonima. Napomena: U primeru autori su pretpostavljali da je proceni prethodila izrada Programa razvoja preduzeća. tako da se tek u petoj godini projekcije predviđa stabilizacija poslovnog i finansijskog rezultata. novčani tok i bilans stanja). Neophodno je da procenitelj na ovom mestu obrazloži razloge koji su ga motivisali za konkretni izbor. Obračun je izvršen na osnovu postojećeg proizvodnog asortimana i aktuelnih cena. U projektovanom petogodišnjem periodu dostiže se stabilni nivo prihoda. Napomena: Dužini projektovanog perioda treba pokloniti naročitu pažnju. uz korekcije u projektovanom periodu.

U ovom slučaju.767 810.655 Materijalni troškovi.532 147. i analogne amortizacione stope.579.984.849.858 406.658.090 54.325 9.504.596.693 438.509 496.260 188.317.380 796.635.658.462 100.561.338 150.Rj Kese .651.352.251.320 54. radi se o tipično fiksnom trošku.237.580 137.u 000 dinara V 86. Osnova za obračun bila je nabavna knjigovodstvena vrednost pojedinih kategorija osnovnih sredstava.288.462 100.544.702.864 200.630 33.859.620 214.867 63.352.550 779.513.500 33.400 229.800 126.677 40.858 449.544.441.325 8. Godišnji iznos amortizacije je 25.721.101.352.128 244.413.852.797.784 III 90.970.765 759.702.4 miliona dinara.352.434 196.480 IV 88.851.Rj Grafoplast POGON AMBALAŽA UKUPNO 89.658.Rj Kese .820 204.500 33. dinara.869 138. a u petoj godini 449.320 54. s obzirom na primenu vremenskog metoda obračuna.000 115.320 480.549 Amortizacija.2 mil.859.Rj Natron vreće .220 100.475 827.140 484. Budući da se radi o direktnim materijalnim troškovima poslovanja. materijalni troškovi su proračunati na svim mestima nastanka.320 54.462 112.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .996.500 36.336 40.658.229 8.843.581.976 491.227 122.Rj Natron vreće .251 197.320 54.325 194.907. MATERIJALNI TROŠKOVI I POGON "PROIZVODNJA" POGON "PRERADA" .389 100.859.702.942 40. Tabela 2.557. Saglasno rastu nivoa produkcije.283.285. rastu i materijalni troškovi.325 9.999.Rj Grafoplast POGON AMBALAŽA UKUPNO II III IV .241 428.528 129.152.218.859. 158 .867 80. UKUPAN PRIHOD I POGON "PROIZVODNJA" POGON "PRERADA" .metodologija i primeri - Tabela 1.867 73.352. Slično kao i kod obračuna prihoda.697. dinara.571.u 000 dinara V 98. obračun je izvršen na bazi precizno definisanog materijalnog bilansa i tekućih cena po jedinici mere. te je na taj način izbegnuta greška zbirnog iskazivanja troškova.325 8.859.580.544.462 100.838 .409.739. tako da u prvoj godini projekcije iznose 406.362 199.568 97.656.265 88.3 mil.216.444.356.711.881.455.334.347.035 40.821.470 38.050 419.336 40.352.041.590 II 90.887 492.896.262.

372.50% 10% 6.741.943. a odnosi se na neophodno održavanje pogonske spremnosti proizvodne opreme.8 mil. varijabilni karakter. Ovi poslovni rashodi su definisani na bazi iskustvenog procentualnog udela u ostvarenom prihodu.034. te pod uticajem ekonomije obima.u 000 dinara Nabavna vrednost Stopa amortizacije Iznos amortizacije 277.293. to znači da u projekciji bruto plata po radniku raste. te je onda neophodno ovim kategorijama troškova implementirati u celini. posmatrano po kriterijumu visine amortizacionih stopa. a ostalih troškova poslovanja 22 mil. ukoliko je u projektovanom novčanom toku predviđeno investiciono ulaganje. dinara. ili samo delimično. plate.471 462. Nematerijalni i ostali troškovi poslovanja. 159 .882 Građevinski objekti Oprema UKUPNO Napomena: Detaljno selekcioniranje opreme i objekata u pojedine amortizacione grupe nije neophodno. Tekuće održavanje. koji po svom značaju ne zahtevaju detaljan analitički tretman. Slično. OBRAČUN AMORTIZACIJE .883 2. Budući da je Programom razvoja predviđeno smanjenje broja zaposlenih radnika. prema kvalifikacionoj i stručnoj spremi.412 184. ukoliko postoji izražena diferenciranost pojedinih vrsta osnovnih sredstava. kao i amortizacija. Godišnji iznos od 34. zadržan je na istom nivou i u narednim projektovanim godinama. U osnovi radi se o fiksnim troškovima. onda je potreban širi. koje po svom karakteru nije zanavljanje postojećih osnovnih sredstava (reinvestiranje dela ili celokupne amortizacije) potrebno je godišnji iznos amortizacije uvećati za alikvotni deo. apsolutni iznos po jedinici proizvedenog proizvoda opada. detaljniji obračun godišnjeg iznosa amortizacije. Obračun za I godinu projekcije je izvršen na osnovu postojećeg broja zaposlenih radnika i prosečno ostvarene.347 25. Godišnji iznos nematerijalnih troškova je 29. godišnji iznos od 187. Reč je. dinara. Međutim. Zbirni.535 18. Napomena: Nematerijalni i ostali troškovi ne retko mogu pratiti tempo povećanja aktivnosti preduzeća.429. mesečne.4 miliona dinara procenjen je od strane eksperata. Takođe. zapravo. poštujući pri tome hronološki red investiranja i početka komercijalne eksploatacije investicije.9 miliona dinara. Bruto zarade. o sintetičkom prikazu raznorodnih troškova.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 3. i ovde je reč o fiksnom trošku.

284 32.765.367 22.981 2.017.441 39.580 1.600 34.102 670.338 1.372.946 2.761.538. OBRAČUN RASHODA FINANSIRANJA Iznos kredita: 42.920. te se na taj način metodološki sačuvao primenjeni pristup stalnih cena.338 7.957.920.387 1.362 22.462 1.957.439 931.013 787.957.372.271 290.309.957.392.344.691 1.830 37.783 1. POSLOVNI RASHODI To.885 1.189 5.197.367 29.981 2.860 5.372.957.355.169 34.737 Rashodi finansiranja.017.693 438.320 2.981 2. UKUPNO 705.600 34.981 2.957.925 861.050 419.429 727.000 187.662 467.000.953 2.367 29.503.619 711.409.920.667.000 187.882 25. U obračunu su korišćene realne kamatne stope.827.761.957. Tabela 5.957.302.882 Tekuće održavanje 34.577.260 2.362 2.198 1.981 2.392.811.476 3.017.549 25.000 187. 2.372.0% Polugodišnji anuiteti Ostatak duga 42.981 2.287.216.068.392.486.338 22.981 2.390 1.543 2.553.706 15. Osnov za obračun rashoda finansiranja bili su zatečeni nivoi dugoročnih kreditnih obaveza i uslovi korišćenja postojećih kredita.957.406.000 29.648.392. kao i od istorijske analize karaktera ovih troškova u posmatranom preduzeću.978.057 2.347.981 2.761.096.981 2.u 000 dinara Kamata Otplata Anuitet 1.019.363 1.693 30.759 13.705.600 187.325 2.471.345 1.761.571.392.961 26.130.857.599 4.026.881 737.367 29.957.761.771 2.957.981 2.981 2.338 22.857.000 Nematerijalni troškovi 29.490.932.046 748.981 2.674 100.040.440 380. Materijalni troškovi 406.370 1.981 2.260 .422.368 35.272 4.486 2.732 3.302 2.656 633.660 3.675.252.040.096 1.021 dnara Rok otplate: 10 godina Kamatna stopa: 7.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .890.639 5.028 1.981 2.648.017.418 24.241 428.066.086.267.864. 4.891.930 2.035 551. I II III IV .680.981 2.237 719.957. prevashodno zavisi od vrste delatnosti kojom se preduzeće bavi.882 25.636 1.579.230 1.957.957.191 3.957.882 25. 6.192.896.307 2. 5.014.761.246.899 8.920.968 2.541 2.774.957.953 Godišnje kamate 2.419.631 1.519 1.981 2.331 4.873.metodologija i primeri - Tabela 4.031 18.306 28.365.025.600 Bruto plate 187.367 Ostali troškovi poslovanja 22.957.240.702 Godišnje otplate 3.440 10.513.245.619.957.594 1.981 2.626.393 20.333.583.981 160 .600 34.957.372.718.957.021 40.957.017.401 1.619.170.600.323 296.710 2.858 Amortizacija 25.611 1.761.471.444.052 196.043.475.981 2.u 000 dinara V 449.338 22.981 2.920.983.324.882 34. 3.592.591 1.

prati tempo rasta poslovne aktivnosti. Otuda. Obračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava i mogućih izvora iz tekućeg poslovanja urađen je uz respektovanje: a) projektovanog nivoa aktivnosti. Napomena: Ukoliko preduzeće ima odgovarajuće poreske olakšice koje se odnose na porez na dobit korporacije. pre dve godine ima i ubuduće umanjenje poreza po ovom osnovu. obrtna sredstva će se finansirati iz izvora iz tekućeg poslovanja (prikazano u tabeli 6. godišnji iznos ovako predviđenog ulaganja je 17. te da se u projektovanom periodu ne može predvideti realizacija investicionog ulaganja koje bitno menja osnovne performanse preduzeća.7 miliona dinara. projekcijom je moguće. Moguće je da preduzeće čiji se kapital procenjuje. Kao što je već prethodno napomenuto. iz godine u godinu dodatno investirati u potrebni nivo obrtnih sredstava. Ulaganja u osnovna sredstva. Projekcijom je obuhvaćeno reinvestiranje dela amortizacije u iznosu od 70%. u projektovanom periodu predviđen je rast aktivnosti te shodno. Delimično. neophodno je. Primenjena je zvanična poreska stopa na ostvarenu dobit od 25%. c) optimalnog koeficijenta obrta potraživanja i dobavljača. Napomena: U prethodnim metodološkim odredbama objašnjeno je da metod DNT ima svoje uporište u definiciji realne “fer” vrednosti kapitala. b) delatnošću uslovljenog obrta aktivnosti u toku proizvodnje. zato što je osnovano npr. obuhvatiti samo reinvestiranje dela ili celokupnog iznosa amortizacije (u zavisnosti od delatnosti i tehničko-tehnološkog stanja). čak i poželjno. 161 . takođe. Dakle. ili pak i većeg iznosa ukoliko pozitivni neto novčani tokovi omogućuju finansiranje investicije iz sopstvenih izvora.) čiji apsolutni iznos. Slično važi i za preduzeća čiji je suosnivač inostrani investitor. Predviđanje ovakve vrste investicionog ulaganja nije dopušteno i zbog toga što je u direktnoj suprotnosti sa načelom realnosti na kome se. Obračun obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. isključivo radi očuvanja tehničke “kondicije” i zanavljanja postojeće opreme. onda je neophodno projekcijom to i prikazati. To znači da se preduzeće procenjuje takvo kakvo je.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Porezi i doprinosi. između ostalog. U petogodišnjem projektovanom periodu nije predviđeno značajnije ulaganje u osnovna sredstva. uz pretpostavku održavanja istog koeficijenta obrta ukupnih sredstava. bazira metod DNT.

241 719.858 187.262.441 31.407 3 144 25.964.211.407 37.882 .942 20.298.598 35.272.513.550 I 406.702.114.636.579.407 Tabela 6.771.114.Sirovine Nedovršenaproiz TVA A imaterijal ZALIHE vodnja .767 428.858 737.533.868 97.043.253.513.209.920.431 827.717 827.639.159.880 133.426 19.429 99.046 651.882 30 12 1.356.197 2.822 15.114.499.486 33.797.644 1.550 759.719 101.3905.633.216.882 406.276.625.372.937 15.344.661 449.872.041.509.963 19.262.475 IV 438.490.409.407 52.000 25.473.469.351 2.277 51.000 55.218.882 Godišnji promet III 428.143 33.973.429 632.182 141.000 36.347.000 54.228 34.650.123 779.797.739.16735.000 2.907 42.744.634.000 IV 5.519.549 748.712 15.407 5.811.380 II 419.655 5.693 187.114.050 187.920.660.344 12 12 30 30 53.292 20.650.406.536.767 796.317.920.149 1.380 779.806.000 2.797 35 10 20 18 10 36 15 24 95.978.347.660.792.862.673.798.u 000 dinara POTRAŽIVANJ A OBRTNASREDSTV NOVČANASREDS .000 25.793 1.412.029 39.356.475.806.metodologija i primeri - V 130.241 187. II OBRAČUN OBRTNIH SREDSTAV AI I OBAVEZA IZ Koeficijent obrta TEKUĆEG POSLOVAN vezivanja Dani JA V 5.549 187.542.810.831 20.409.755 41.751.218.740 810.796.000 25.424.797.920.860.728 43.687 36.881 641.475 810.372.505.660.372.215 33.660.729 449.737 93.417 136.925.986.693 727.254 15.562 32.442.080 34.434.680.932 759.114.494.Gotoviproizvodi IZVORI IZ TEKUĆEGPOSLOV ANJA AMORTIZACIJA BRUTO PLATE DOBAVLJAČI 162 .721.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .119 35.041.731.873.700.184 40.808 15.372.579.882 419.106 138.237 619.80434.050 705.655 438.828.000 25.575 796.219 1.288 36.372.318 Iznos III 2.199.660.272662.605.216.218.920.

jer se u projekciji očekuje ubrzanje aktivnosti u ovom domenu (jednostavnija i brža nabavka sirovina iz uvoza). Zatečeni koeficijenti obrta potraživanja i dobavljača govore o bitno usporenoj aktivnosti u ovom domenu. ali uz neopravdano visok nivo angažovanja obrtnih sredstava (potraživanja). Napomena: Ovakav predloženi tretman bilansnih pozicija potraživanja i dobavljača omogućuje postizanje metodološki zasnovanog realnog pristupa u projekciji novčanog toka. Nakon analitičkog proračuna pojedinih kategorija rashoda i prihoda. koja se u potpunosti kompenzira rastućim spontanim finansiranjem iz poslovnih odnosa. U konkretnom slučaju. kao i nivo finansiranja iz tekućeg poslovanja. Implementiranje opisanih koeficijenata obrta dvojako utiče na projektovani novčani tok u prvoj godini projekcije: 1) povećava nivo priliva po osnovu smanjenja prosečnog iznosa kreditiranja kupaca (smanjenje potraživanja). te je maksimalni period finansiranja koji Preduzeće “VVA” može očekivati iz obaveza iz poslovnih odnosa 30 dana. procenitelji su smatrali da je prihvatljiv period kreditiranja kupaca ne veći od 15 dana. jer bi se na taj način suspendovao ključni postulat tržišne privrede poštovanje ugovora. ovo povećanje priliva je skoro jednako povećanju odliva pa je konačni efekat na neto novčani tok približno jednak nuli. To znači da je nemoguće respektovati i zadržati postojeće stanje u projektovanom periodu. novčani tok i bilans stanja. Generalno. 2) povećava nivo odliva po osnovu smanjenja prosečnog iznosa finansiranja iz obaveza iz poslovnog odnosa (smanjenje dobavljača). Naime. opšta privredna nelikvidnost zajedno sa rastućom nesolventnošću glavnih kupaca Preduzeća “VVA” značajno su usporila naplatu. Naime. Ovi koeficijenti obrta su na nešto višem nivou kod zaliha sirovina i materijala. kao i obuhvata planiranog ulaganja 163 . što na kraju rezultira projektovanim koeficijentom obrta od 24. S obzirom da Preduzeće “VVA” u potpunosti realizuje svoju proizvodnju na domaćem tržištu. horizontalna finansijska ravnoteža ulaganja i izvora u preduzeću je postignuta. pretpostavka održavanja postojećeg stanja u dužničko poverilačkim odnosima podrazumevala bi da su kratkoročni izvori deo investiranog kapitala. što se najbolje može videti u tabeli 8 . što je nedopustivo. S druge strane nabavka ključnih sirovina ostvaruje se na inostranom tržištu.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Optimalni koeficijent materijalnih obrtnih sredstava (svi nivoi zaliha) predodređen je tehnološkim ciklusom u Preduzeću “VVA”.Novčani tok. “gvozdenih zaliha” imajući pri tome u vidu sve bitne karakteristike pripadajuće delatnosti. Očito da je na dugi rok ovaj kratkoročni podbilans neodrživ. To znači da je koeficijent obrta dobavljača 12. odnosno potrebnim nivoom tzv. Bilans uspeha.

372.761.882 72.017.693 34. To znači da u projektovanom periodu postoji uravnoteženost priliva i odliva.Nematerijalni troškovi .363 0 76. pozitivan u svim posmatranim godinama.920.513.262.675.555 19.890.195 25.399.600 187.372.355 406.882 68.919 1.230 2.000 29.Tekuće održavanje .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .237 22.347.000 29.444.372.017.605.392.932.854 449.550 680.932.338 85.050 34.487.550 52.859.761.890.833 25.951 2. nakon pokrića operativnih troškova.579.780.406 22.486 0 66.761.063.313 2.296.920. Preduzeće “VVA” u projektovanom periodu ostvaruje dobit na svim posmatranim nivoima.041.307.866.392.768 25.392.u 000 dinara Tabela 7.000 29.162.Ostali troškovi poslovanja 759. Bilans uspeha je osnova za ocenu profitabilnosti budućeg poslovanja.920.302 0 57. takođe. ostvaruje se neto dobit.650 22.542 12.801 25.metodologija i primeri - u osnovna i obrtna sredstva stekli su se uslovi za definisanje osnovnih bilansnih pregleda.338 94.135 37.886 2.675.761.199 17.550 22.486 2.797.Bruto plate .412 43.338 103.600 187.887.475 712. Drugim rečima. BILANS USPEHA projekcije V I II III IV POSLOVNI PRIHOD POSLOVNI RASHODI .649 14.312 25.407.400 16.356.372.197.367 827.438.649. pri čemu stopa neto dobiti raste sa 5% u prvoj godini projekcije na 7% u petoj godini .392.581.230 0 69.367 796.017.367 810.392.466.444.380 693.436.655 723.637.241 34.771 0 50.163 438.998 428. rashoda finansiranja i nakon podmirenja obaveza prema državi.372.882 78.312. Pozitivan neto novčani tok indicira dostizanje potrebnog nivoa operativne likvidnosti.479.954.670.600 187.338 DOBIT I Amortizacija DOBIT II Rashodi finansiranja .218.228.619.923.629.000 29.000 29.367 779.761.546 419.Materijalni troškovi .920.197.685. 164 .767 702.549 34.302 2.017.409.338 97.166 Novčani tok je.409.516.017.Dugoročni kredit .882 60.389 57.600 187.Kratkoročni kredit DOBIT III Porezi i doprinosi DOBIT IV 78.920.600 187.882 53.363 1.858 34.216.429 2.500.367 22.771 2.850 49.

102 492.289.549 1.166. Tabela 9.372.519.882 25.292.614.520 180.435 5.417 97.564 290.814 456.732 0 0 28.142.625.761.424 0 0 15.Povećanje/smanjenje .334.728 (74.594.533.399.025.761.056.Prethodni period .148 195. bez opasnosti po stabilnost i kontinuitet proizvodnje i plasmana.406 25. BILANS STANJA Stanje 31.577 79.609.430 21.907 33.882 891.490.721.819. sa potrebnim nivom trajnih obrtnih sredstava.824.759 505.536.718.970 551.029 138.3518.690 560.555 210.372.277 105.121 91.288 (2.351 5.372.675.042.729 133.369.372.199.234. preduzeće će.372.447 25..u 000 dinara V 83.655 176.329 214.Novčana sredstva .378.882 25.925.184 141.283 3.666.546 2.607.761.447 315.166 25.272.900.751.114 203.372.018 3.167 15. NOVČANI TOK I PRILIV Dobit IV Amortizacija Povećanje dobavljača Povećanje ostalih kratkoročnih obaveza Smanjenje potraživanja Smanjenje novčanih sredstava 142.253.633.689.115.473.Zalihe .182 33.210 186.932.968.580 93.197 5.983.594.309.479.363 17.550 25.031 17.846 839.139.344.121 726.761.486 Bilans stanja pokazuje da će preduzeće u projektovanom periodu poslovati sa optimalnom horizontalnom i vertikalnom finansijskom ravnotežom.683 78.056.Potraživanja .536.387 17.740.389.592 717.757.115.882 1.821 1.283 239.293.009.744.018 3.363 1.381.980.378.859.905.318 5.861.757. koji ovom projekcijom nisu obuhvaćeni.018 3.014 0 0 24.Prethodni period .381.479.167 101.682 265.389.372.066 453.102.821 717.519.091.861.804 99.634.533.285.674.106 32.925.819.580 93.337 165 .487.199X AKTIVA Stalna sredstva . što ga čini otvorenim za realizaciju strateških planova razvoja.751.633 132.580 78.Ispravka vrednosti .288 5.799 239.473.577 45.240.871 IV .761.905 0 91.085.324 71.799 189.887.625.453 0 119.018 3.546) 839.724 1.940 57.952.900.983 74.549 5.Ispravka vrednosti prethodni period .146 1.592 0 34.650 25.811.056 52.249 399.599 ODLIV Smanjenje dobavljača Povećanje novčanih sredstava Povećanje potraživanja Povećanje zaliha Investiciono ulaganje Otplata dugoročnih kredita 107.904.318 5.617.970 119.598 78.106 32.417 97.234.469.880 8.018 189.102 17.237 25.128.276.891 69.682 265.084) 139.372.476 0 0 23.Nabavna vrednost u prethodnom periodu .692 2.Nabavna vrednost .018 21.607.Investicije u OS .12.577 54.182 33.372.389.802 43.344.139.728 34.761.272 95.Prethodni period .755 78.761.751.076 2.824.932.442.191 NETO NOVČANI TOK 34.049 399.907 33.076 726.471.228.641 55.634.882 191.091.056.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 8.488.367.385 417.272 95.372.917 25.692 17.901 37.Kratkoročna finansijska ulaganja I II Projekcija III IV .197 5.430 105.856.564 290.084 II Projekcija III 75.856.652 31.272.797 136. Takođe.726 0 121.123.018 17.031 417.146 17.882 25.4355.412.Povecanje/smanjenje .056 435.014.617.645.123.066 453.851 242.882 842.199.018 17.Amortizacija tekuće godine Obrtna sredstva .084 470.715.u 000 dinara V 402.703.810.Povećanje/smanjenje .724 551.084 470.516.385 187.882 409.546 52. u projektovanom periodu imati željeni nivo kreditne sposobnosti.746 0 139.049 435.761.412.387 1.652 31.804 99.389.303 49.846 121.667 130.488.882 735.947.781 367.660 0 0 23.882 0 1.917 214.

822 891. Za izračunavanje diskontne stope kao cene sopstvenog kapitala koristićemo opisani Metod zidanja (Build up aproach).301.830 42.529.739.399.014.983.550 52.690 560. Shodno prihvaćenoj metodologiji gradiranja pojedinih specifičnih nivoa ovog elementa rizika.650 57.424 17.407 0 55.407 0 5.166 35.Otplate .487.102 33.475.229.215 35.u 000 dinara V 402.014 0 0 0 17.Prethodni period .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Budući da je na početku napomenut izbor definicije novčanog toka "posle servisiranja dugova".700.148 320.774. Stopa rizika ulaganja u Preduzeće “VVA”.301 370.862. što je shodno Uredbi o načinu utvrđivanja društvenog kapitala najviši nivo ovog elementa rizika.Ostale kratkoročne obaveze .937 735.3.636.952.678 (71.229.599 0 Kratkoročne obaveze .317.Otplate .788.871 0 0 0 17.712 36.661 121.583.1.192.254 105.025.040.961 3.407 0 54.808 34.693 3.407 15.166.302.407 17.788.Povećanje/smanjenje .891 0 0 0 17.851 422.102.600.302.774.064 239.191 0 409.937 33.413.781 367.774.774.Povećanje/smanjenje 51. to će diskontna stopa izražavati cenu sopstvenog kapitala.718.774.814 456.064 320.774.862.301.822 35.Povećanje/smanjenje Dugoročni kredit .759 505.254 1.424) 00 0 0 15.12.407 17.700.Kratkoročni krediti .388.658 277.732 0 24.362 28.693 35.237 49.209.413. 166 .434.887.085.962.Prethodni period .199X PASIVA Društveni kapital . koji se u postupku vrednovanja dobija.964.689.476 0 28.851 422.501 43.542.Prethodni period .859.660 0 32.407 17.119 37. Utvrđivanje diskontne stope Izabrana definicija novčanog toka direktno upliviše odabir diskontne stope.Prethodni period .542.344 34.406 42.Dobavljači .811.228.774.240.830 3. odnosno krajnji rezultat.169 3.407 0 53.964.Novi krediti I II Projekcija III IV .529. Pretpostavimo da je Direkcija za procenu vrednosti kapitala definisala stopu bez rizika na nivou od 6%.metodologija i primeri - Tabela 9.021 39.774.424 1.583.678 105.645.Prethodni period .388.275.555 239.014.962.774.774.683 0 0 0 17. formirana preferencijalna skala rizika prikazana je u Tabeli 10.042.021 3.367.228 36. Stopa bez rizika.658 37.407 17.808 842.961 32.040.471.169 39.301 370.983 52. Dakle njenom primenom će se direktno dobiti vrednost društvenog kapitala.667 277.774. BILANS STANJA (Nastavak) Stanje 31.501 480.

4 0 6 6 Veličina preduzeća Broj radnika Vrednost poslovnih sredstava Ocena konkurencije ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 0 3 0 0 0 0 Finansijska struktura Osnovna sredstva/Kapital Osnovna sredstva i Zalihe/Dugoročni kapital Sopstveni kapital/Ukupni kapital Kontribucioni dobitak/Prihod Finansijski rashod/Dobit ! ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 3 5 0. proizvoda prihodu Postojanje dugoročnih ugovora Udeo inostranog plasmana u prihodu Pristup tržistu EZ ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 11 4 2.7 0 2 9 167 .6 1 2 Proizvodna i Geografska diversifikacija Doprinos pojedinih.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 10. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆA “VVA” 0 Ključni čovek Organizaciona struktura Kompaktnost rukovodećeg tima Strateško planiranje Proizvodni program Specijalizovano znanje jednog stručnjaka Skala rizika u% 12 3 ! ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifični rizik 0 12 5 2.

što sa činjenicom da par ljudi poseduje specijalizovano znanje dodatno povećava rizik u ovom domenu. Po svim kriterijumima preduzeće pripada grupi velikih preduzeća sa monopolskom pozicijom na domaćem tržištu. pa je sva strateška i operativna moć koncentrisana na nivou direktora preduzeća. Nivoi odlučivanja nisu razdvojeni. pri tome uglavnom odsutan. Proizvodni asortiman je u fazi starenja.25 10.4%. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆA “VVA” (Nastavak) 0 Diversifikacija kupaca Koncentracija kupaca Veličina i pozicija domin.metodologija i primeri - Tabela 10.7 0 2 9 Mogućnost predviđanja Starost preduzeća Stabilnost poslovnih rezultata Diskontinuiteti u poslovanju Promena privrednog ambijenta grane ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik Ukupno stopa rizika preduzeća 0 9 4 2. Organizaciona struktura preduzeća je preširoka. Direktor preduzeća je neprikosnoveni lider.0%.65%  11.00% 1 2 6 Kratak komentar uz prezentiranu preferencijalnu skalu rizika bio bi: a) Key man . te nema adekvatne zamene za tekuće poslove. što često utiče na kasno donošenje operativnih odluka. Top menadžment nema jasno sagledanu stratešku viziju i misiju preduzeća.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 168 . b) Veličina preduzeća . kupaca Postojanje dugoročnih ugovora Značaj proizvoda za kupce ! Skala rizika u% 12 3 ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 11 4 2.2.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

c) Finansijska struktura - 0,6%. Finansijsko stanje preduzeća “VVA” je izuzetno dobro. Eventualni rizik bi mogao biti generisan usled nedovoljnog nivoa trajnih obrtnih sredstava, vrlo sporog koeficijenta obrta potraživanja iz tekućeg poslovanja, kao i srazmerno manje stope kontribucionog dobitka.

d) Proizvodna i geografska diversifikacija - 2,7%. Prepoznat je visok nivo rizika u ovom domenu. Preduzeće nema dugoročnih ugovora za nastup na pojedinim tržištima, nije prisutno na inotržištu, nekonkurentno je za eventualni pristup tržištu EU. Sliku donekle popravlja relativna diversifikovanost produkcionog asortimana. e) Diversifikacija kupaca - 2,7%. Izražena je koncentracija kupaca tri velika kupca apsorbuju 80% plasmana preduzeća. Kupci su , pri tome, nesolventni, neuredne platiše. Ne postoje dugoročni ugovori sa najvećim kupcima. f) Mogućnost predviđanja - 2,25%. Preduzeće nije mlado, ima dugu tradiciju. Nekoliko poslednjih godina karakterisane su nestabilnim poslovnim rezultatima, pa čak i diskontinuitetima u poslovanju. Problem: najavljuje se liberalizacija uvoza upravo proizvoda koji preduzeće proizvodi; zaoštriće se konkurentski ambijent.

Prepoznata je stopa rizika ulaganja u Preduzeće “VVA” u visini od 10,65%, odnosno zaokruženo 11,00%. Zajedno sa utvrđenom stopom bez rizika od 6%, diskontna stopa, kao cena sopstvenog kapitala iznosi 17%. Stopa rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pretpostavka je da će se u proces svojinske transformacije Preduzeća “VVA”, kao učesnik, uključiti strateški ino partner Kompanija Sily & Kiss Ltd te je neophodno prethodno izračunatu cenu sopstvenog kapitala uvećati za stopu rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. U narednom tabelarnom pregledu prikazan je postupak definisanja ovog nivoa rizika.

169

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

Tabela 11. RIZIK ULAGANJA U SRJ
VRSTA RIZIKA Rizici u vezi sa sredstvima Politika eksproprijacije Politika nacionalizacije Mogućnost finansiranja Sigurnost ugovora Nizak 1
! ! ! !

Srednji 2 3 4 5 6 7 8 9

Visok 10

Rizici poslovnog okruženja Politička stabilnost Odnos prema stranim ulaganjima Zahtevi u pogledu vlasništva Pravni sistem Participacija u upravljanju Otpori privatizaciji Raspoloživost radne snage Veze sa susednim zemljama Uloga sindikata Lokalna konkurencija

! ! ! ! ! ! ! ! ! !

Finansijski rizici Konvertibilnost valute Stabilnost valute Restrikcije tokova kapitala Kontrola cena Veličina tržišta Pristup tržištu EZ Privredni trendovi Zaduženost Poreske stope Stope inflacije Potrebe za stranim kapitalom Broj opservacija Ponderisano Zbir Parametri Ponderisani prosek

! ! ! ! ! ! ! ! ! ! !

2 2 110 25 4.4

6 12

2 6

3 12

5 25

0 0

3 21

4 32

0 0

0 0

Indicira srednji nivo rizika

Rizik ulaganja u SR Jugoslaviju ocenjen je na nivou 4,4%, što, prema standardima indicira srednji nivo rizika. Napomena: Naravno ovo je samo slikovit prikaz načina na koji će Direkcija određivati i jednom mesečno objavljivati visinu stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Na radost procenitelja to neće biti njihova obaveza. Određivanje stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju je i prak170

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

tično nemoguće od strane procenitelja, zbog šarolikih potencijalnih rezultata (koliko procenitelja - toliko i stopa rizika ulaganja u SRJ), a bazična je pretpostavka da rizik zemlje ulaganja podjednako utiče na sva preduzeća koja posluju u pripadajućem nacionalnom privrednom okruženju. Uključivanjem rizika zemlje ulaganja, dobijena je diskontna stopa od 21,4%, i ona je nadalje korišćena u modelu procene.

5.1.4. Procena vrednosti kapitala Projektovani novčani tok i izračunata diskontna stopa predstavljaju osnov za konačno utvrđivanje vrednosti društvenog kapitala preduzeća “VVA”. Budući da projektovani period ne predstavlja ekonomski vek preduzeća to je postupak procene obavljen u dva, komplementarna, koraka: (1) određivanje sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu, i (2) proračun rezidualne vrednosti. (1) Na osnovu diskontne stope od 21,4%, proračunati su diskontni faktori, i nadalje korišćeni za dobijanje sadašnje vrednosti neto novčanih tokova za svaku, ponaosob, projektovanu godinu. Suma sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iznosi 148,3 miliona dinara. Napomena: Korišćeni su diskontni faktori na sredini godine, s obzirom da u Preduzeću “VVA”nema izraženih sezonskih oscilacija proizvodnje i plasmana.

(2) Rezidualna vrednost je proračunata primenom Gordonovog modela koji glasi: RV = DNNTr/(DS-SRr) gde je: RV - rezidualna vrednost DNNTr - diskontovani neto novčani tok u rezidualu DS - diskontna stopa SRr - stopa rasta u rezidualu. Drugim rečima, prema ovom modelu, rezidualna vrednost je jednaka količniku diskontovanog neto novčanog toka u rezidualu i diskontne stope, koja je 171

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

prethodno umanjena za projektovanu stopu rasta u rezidualu. Budući da je stopa rasta u rezidualu definisana na godišnjem nivou od 3%, to znači da imenilac u navedenom modelu iznosi 0,184. Deobom 21,7 miliona dinara, koliko iznosi diskontovani neto novčani tok u rezidualu, sa 0,184 dobija se rezidualna vrednost u iznosu od 118 miliona dinara. Napomena: Shodno metodološkim odredbama, neto novčani tok u rezidualu podrazumeva da je iznos amortizacije jednak planiranom reinvestiranju i godišnjim ratama dugoročnog kredita.

Tabela 12. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
Projekcija I NETO NOVČANI TOK Diskontna stopa - cena sopstvenog kapitala Stopa rasta u rezidualu Diskontni faktor SV neto novčanih tokova Suma SV Rezidualna vrednost II III IV V

- u 000 dinara Rezidual

34.381.577 45.334.056 52.293.577 54.666.641 55.609.486 57.277.771 21,40% 3,00% 0,9076 0,7476 0,6158 0,5073 0,4178 0,3792

31.204.444 33.891.949 32.203.393 27.730.454 23.236.183 21.721.643 148.266.424 118.052.408

VREDNOST DRUŠTVENOG 266.318.832KAPITALA

Zbirom sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova od 148,3 miliona dinara i izračunate rezidualne vrednosti od 118 miliona dinara, dobija se procenjena vrednost društvenog kapitala Preduzeće “VVA” na dan 31.12.199X godine u iznosu od 266,3 miliona dinara. S obzirom da Preduzeće "VVA" ima dugoročna finansijska ulaganja u iznosu od 4,2 mil. dinara (procenjeno po metodu neto imovine), a da potencijalni finansijski prihodi nisu obračunati u projektovanom periodu, neophodno je pomenuti iznos dodati prethodno procenjenoj vrednosti društvenog kapitala. To znači da je vrednost društvenog kapitala preduzeća "VVA" na dan 31.12.199X godine, nakon prilagođavanja za vrednost neangažovanih poslovnih sredstava, 270,5 mil. dinara. Primenom aktuelnog kursa 1 DEM = 3,3 DIN, vrednost društvenog kapitala Preduzeće “VVA” izražen u nemačkim markama iznosi zaokruženo 82 mil. DEM.

172

1. Pošto stvarnost demantuje prethodnu pretpostavku. Napomena: Pomenuti tabelarni proračuni odnose se na detaljni prikaz projekcije poslovnog prihoda (količina i cene plasmana). “crni” kurs koji je postojao na izabrani datum procene. Otuda je dobit III jednaka 173 . novčani tok i bilans stanja Bilans uspeha. eventualno.5.1. To znači da i druga dva bilansna pregleda u projektovanom periodu moraju biti oslobođeni svih projektovanih pozicija rashoda finansiranja. međutim u svakom pojedinačnom Izveštaju o proceni vrednosti neophodno je da se u Prilozima prikaže i ovaj značajni deo koji upotpunjuje primenjeni metod DNT. kao i angažovanja novih dugoročnih kredita. kao i na pojedine kategorije poslovnih rashoda (materijalni troškovi.1. 5. te će se nadalje u objašnjenju komentar koncentrisati na bilansne preglede i određivanje diskontne stope kao ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK). amortizacija).IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Napomena: Autori su pretpostavili da je realni kurs nemačke marke jednak zvaničnom kursu NBJ. 5. u definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova”. Autori nisu smatrali za shodno da ovaj Priručnik opterećuju navedenim analitičkim tabelama. Novčani tok u ovoj definiciji ne obuhvata sve prilive i odlive iz finansiranja. bruto plate i. korišćenjem definicije novčanog toka “pre servisiranja dugova”. otplata postojećih i novih dugoročnih kredita. Bilans uspeha. Definicija novčanog toka “pre servisiranja dugova” Na primeru preduzeća “VVA” pokazaćemo procenu vrednosti kapitala metodom DNT. potrebno je da se radi stvaranja verodostojne informacije o tome kolika je vrednost procenjenog kapitala izražena u inostranoj valuti (najčešće nemačkoj marki) koristi prosečni tzv. priliva i odliva obavlja se na potpuno identičan način kao i u definiciji “posle servisiranja dugova”. ne obuhvata rashode finansiranja i finansijske prihode.5. Detaljniji tabelarni proračuni sadržani su u Prilogu Izveštaja o proceni vrednosti kapitala. Projektovanje pojedinih kategorija rashoda i prihoda.

923.Kratkoročni kredit DOBIT III Porezi i doprinosi DOBIT IV 78.797.920.828 40.372.234.380 796. Tabela 13.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .920.710.923.438.392.871842.429 18.983 74.546 702.u 000 dinara V 759.882 0 1.216.920.000 187.882 25.262.600 34.605.372.600 .084 II Projekcija III IV V 71.761.372.367 29.858 449.998 712.819.685.Materijalni troškovi406.954.407.407.338 POSLOVNI RASHODI680.439 25.017.480 58.055.801.355 .000 29.914 97.767 810.980 40.372.919 0 0 0 78.017.307.238 45.971 51.475 827.392.218.312 103. te je neophodno dodatno prilagođavanje cene kreditnih izvora pri proračunu ponderisane prosečne cene kapitala.600 34.780.278 77.485 85.550 779.761.372.761.017. Osnova za proračun poreza na dobit je uvećana.017.429 0 0 0 72.761.436.951 15.123. u definiciji “pre servisiranja dugova” ne obuhvata otplate postojećih i planiranih dugoročnih kredita.338 DOBIT I Amortizacija DOBIT II Rashodi finansiranja .212 45. NOVČANI TOK I PRILIV Dobit IV Amortizacija Povećanje dobavljača Povećanje ostalih kratkoročnih obaveza Smanjenje potraživanja Smanjenje novčanih sredstava 144.761.683735.572 58.163 723.182.102.468 85.Ostali troškovi poslovanja 22.919 19.668 80.713 94.549 34.312.693 438.Dugoročni kredit .367 29.338 22.936.015.581.metodologija i primeri - dobiti iz poslovanja.372.392.241 428. kao i eventualne prilive po osnovu angažovanja novih dugoročnih kreditnih izvora.047.372.713 51.201.000 187.854 419.313 0 0 0 53.811.372.882 1.347.768 25.078.041.296.857 54.Nematerijalni troškovi29.882 25.882 68.338 22.920.581.692.833 25.367 .692. Tabela 14.230.050 .000 187.546 2.882 60.055.014891.063.936.367 29.000 .312. BILANS USPEHA I POSLOVNI PRIHOD II III IV .351.801 25.195 25.882 72.234.047.886 0 0 0 68.063.600 34.645.372.600 187.338 22.882 53.262.579.Bruto plate187.372.439 Novčani tok.513.485 25.356.017.392.882 25.500.920.886 17.313 13.951 0 0 0 60.914 54.891 0 0 0 0 0 0 0 0 174 .670.409.Tekuće održavanje34.572 25.392.882 78.367 22.655 693.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Tabela 14. NOVČANI TOK (Nastavak)
I ODLIV Smanjenje dobavljača Povećanje novčanih sredstava Povećanje potraživanja Povećanje zaliha Investiciono ulaganje Otplata dugoročnih kredita NETO NOVČANI TOK 104.608.133 71.367.424 0 0 15.479.692 17.761.018 0 39.574.847 II Projekcija III IV V

21.129.086 20.203.250 20.229.172 28.142.453 0000 139.846121.12191.970119.592 839.076726.724551.821717.549 2.389.146 1.594.387 1.824.363 1.932.430 17.761.018 17.761.018 17.761.018 25.372.882 0000 50.581.193 57.598.418 60.033.296 57.058.759

Bilans stanja, slično kao i u definiciji “posle servisiranja dugova” omogućuje uvid u nivo ostvarene horizontalne i vertikalne finansijske ravnoteže. On, međutim, ne obuhvata promene u nivou projektovanih dugoročnih kreditnih izvora, saglasno korišćenoj definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova”. U konkretnom slučaju neto novčani tokovi su pozitivni u svim godinama projekcije, te se pozitivna razlika evidentira na poziciji kratkoročna finansijska ulaganja. Negativni neto novčani tokovi zahtevali bi uravnoteženje aktive i pasive bilansa stanja otvaranjem posebne bilansne pozicije u pasivi “debalans novčanog toka”.

Tabela 15. BILANS STANJA
Stanje 31.12.199X AKTIVA Stalna sredstva - Nabavna vrednost - Nabavna vrednost u prethodnom periodu - Investicije u OS - Ispravka vrednosti - Ispravka vrednosti prethodni period - Amortizacija tekuće godine I II Projekcija III IV

- u 000 dinara

V

402.645.781 373.145.825 419.483.221 471.912.006 526.801.592 586.629.922 210.740.114 203.128.249 195.516.385 187.904.520 180.292.655 180.292.655 399.856.031 417.617.049 435.378.066 453.139.084 470.900.102 496.272.984 435.378.066 453.139.084 470.900.102 17.761.018 25.372.882 17.761.018 17.761.018 17.761.018 265.234.564 290.607.447 315.980.329 189.115.917 214.488.799 239.861.682 189.115.917 214.488.799 239.861.682 265.234.564 290.607.447 25.372.882 25.372.882 25.372.882 25.372.882 25.372.882 191.905.667 130.442.729 133.810.797 93.536.27295.925.417 78.056.580 78.056.58093.536.272 78.056.580 15.479.6922.389.146 31.634.10632.473.182 105.757.652 105.757.65231.634.106 (74.123.546)839.076 5.272.3515.412.197 8.091.4355.272.351 8.091.435 (2.819.084)139.846 136.253.029 138.721.184 141.490.755 97.519.804 99.344.167 101.276.598 95.925.417 97.519.804 99.344.167 1.594.387 1.824.363 1.932.430 33.199.907 33.751.728 34.469.277 32.473.182 33.199.907 33.751.728 726.724 551.821 717.549 5.533.318 5.625.288 5.744.880 5.412.197 5.533.318 5.625.288 121.121 91.970 119.592

Obrtna sredstva - Zalihe - Prethodni period - Povecanje/smanjenje - Potraživanja - Prethodni period - Povećanje/smanjenje - Novčana sredstva - Prethodni period - Povećanje/smanjenje

- Kratkoročna finansijska ulaganja

0

39.574.847

90.156.039 147.754.457 207.787.753 264.846.512

175

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

Tabela 15. BILANS STANJA (Nastavak)
Stanje 31.12.199X PASIVA Društveni kapital - Prethodni period - Povećanje/smanjenje Dugoročni kredit - Prethodni period - Otplate - Novi krediti Kratkoročne obaveze - Dobavljači - Prethodni period - Povećanje/smanjenje - Kratkoročni krediti - Prethodni period - Otplate - Ostale kratkoročne obaveze - Prethodni period - Povećanje/smanjenje I II Projekcija III IV

- u 000 dinara

V

402.645.781 373.145.825 419.483.221 471.912.006 526.801.592 586.629.922 239.413.658 279.469.143 324.703.856 376.396.770 430.444.342 489.380.781 239.413.658 279.469.143 324.703.856 376.396.770 430.444.342 40.055.485 45.234.713 51.692.914 54.047.572 58.936.439 42.040.021 42.040.021 0 121.192.102 105.229.678 42.040.021 42.040.021 0 0 42.040.021 42.040.021 0 0 52.739.344 34.964.937 33.862.254 1.102.683 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 53.475.215 35.700.808 34.964.937 735.871 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 54.317.228 36.542.822 35.700.808 842.014 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 55.209.119 37.434.712 36.542.822 891.891 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0

51.636.661 33.862.254 105.229.678 (71.367.424) 0 0 0 0 17.774.407 15.962.424 15.962.424 1.811.983

5.1.5.2. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala Definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova” odgovara diskontna stopa koja reprezentuje ukupno investirani dugoročni kapital (sopstveni i dugoročni kreditni izvori). Drugim rečima, neophodan je proračun ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK), koja će se nadalje koristiti za proračun sadašnje vrednosti projektovanih neto novčanih tokova. Da bi se odredila PPCK neophodno je: a) utvrditi cenu sopstvenog kapitala, b) utvrditi cenu kreditnih izvora finansiranja, i c) odrediti pondere. Cena sopstvenog kapitala proračunata je primenom Metoda zidanja, i ukupno iznosi 17%. Cena kreditnih izvora finansiranja određena je bankarskom realnom kamatnom stopom za korišćenje postojećih dugoročnih kredita u Preduzeću “VVA” u iznosu od 7% na godišnjem nivou. Napomena: U praksi će se procenjivači redovno sretati sa problemom određivanja realne kamatne stope na dugoročne kredite. Sugeriše se korišćenje kamatnih stopa koje su ne veće od 10% na godišnjem nivou, što odgovara uobičajenoj ceni ino dugoročnih kredita.

176

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Pomenuta cena kreditnih izvora od 7% mora biti dodatno prilagođena, odnosno umanjena za procentualni iznos poreza na dobit korporacije. Ovo umanjenje je izvedeno na sledeći način: CKI = CBK (1-SP), pri čemu je, CBK = 7% SP = 25%. To znači da je cena kreditnih izvora: CKI = 7% (1-0,25) = 5,25 %. Ponderi za finalni proračun PPCK određeni su na osnovu postojeće prosečne strukture dugoročnog kapitala. Očekuje se da će se pomenuta struktura zadržati. Ponderi su: za cenu sopstvenog kapitala 85% za cenu kreditnih izvora 15%. Proračun PPCK obavljen je na sledeći način:

PPCK = CSK USK + CKI gde su: CSK = 17% USK = 0,85 CKI = 5,25% UKI = 0,15. To znači da je PPCK:

UKI,

PPCK = 17% 0,85 + 5,25% 0,15 = 14,4% + 0,8% PPCK = 15,2% Stopa rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pretpostavka da je strateški ino partner zainteresovan da se pojavi kao učesnik u svojinskoj transformaciji Preduzeća “VVA” nalaže dodatno prilagođavanja diskontne stope (PPCK) za prethodno izračunatu stopu rizika ulaganja u SR Jugoslaviju u iznosu od 4,4%. To znači da diskontna stopa, korišćena u definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova” iznosi 19,6%.

177

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

5.1.5.3. Procena vrednosti kapitala Slično kao i kod definicije novčanog toka “posle servisiranja dugova”, postupak procene je obavljen u dva, komplementarna, koraka: (1) određivanje sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu, i (2) proračun rezidualne vrednosti. (1) Na osnovu diskontne stope od 19,6%, proračunati su diskontni faktori, i nadalje korišćeni za dobijanje sadašnje vrednosti neto novčanih tokova za svaku, ponaosob, projektovanu godinu. Suma sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iznosi 169,3 miliona dinara. (2) Rezidualna vrednost je, takođe, proračunata primenom Gordonovog modela. Budući da je stopa rasta u rezidualu definisana na godišnjem nivou od 3%, to znači da imenilac u navedenom modelu iznosi 0,166. Deobom 24 miliona dinara, koliko iznosi diskontovani neto novčani tok u rezidualu, sa 0,166 dobija se rezidualna vrednost u iznosu od 144,7 miliona dinara.

Tabela 16. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
Projekcija I NETO NOVČANI TOK Diskontna stopa (PPCK) Stopa rasta u rezidualu Diskontni faktor SV neto novčanih tokova Suma SV Rezidualna vrednost VREDNOST DUGOROČNOG KAPITALA DUGOROČNI KREDITI VREDNOST DRUŠTVENOG KAPITALA 169.265.415 144.675.689 19,6% 3,00% 0,9144 0,7645 0,6393 0,5345 II III IV V

- u 000 dinara Rezidual

39.574.847 50.581.193 57.598.418 60.033.296 57.058.759 58.770.522

0,4469

0,4086

36.187.089 38.671.614 36.819.900 32.087.291 25.499.520 24.016.164

313.941.104 42.040.021 271.901.083

Zbirom sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova od 169,3 miliona dinara i izračunate rezidualne vrednosti od 144,7 miliona dinara, dobija se pro178

199X iznosi 272 miliona dinara. Procenjena vrednost društvenog kapitala na izabrani datum procene 31. koji se umanjuju za vrednost fizičke istrošenosti. korišćenjem tzv. Naravno. DEM. ali podrazumevajući da i ukupne obaveze budu realno procenjene. podrazumeva se utvrđivanje vrednosti na osnovu troškova za novu nabavku ili izgradnju sredstava.3 DIN. Zbog toga se proceniteljima preporučuje da. bez obzira na izabranu definiciju novčanog toka. Najčešće se procenjene vrednosti društvenog kapitala neznatno razlikuju ukoliko se koriste Uredbom propisane obe definicije novčanog toka. Ukupne zatečene dugoročne obaveze na datum procene 31.12. podvrgnu prvobitno dobijeni rezultat kontroli. odnosno troškova zamene (otuda i naziv reprodukciona vrednost). Primenom aktuelnog deviznog ekvivalenta . Primena metoda neto imovine Suština ovog metoda sastoji se u tome da se bruto imovina preduzeća proceni na bazi realnih vrednosti. vrednost društvenog kapitala Preduzeća “VVA” izražen u nemačkim markama iznosi.199X godine u iznosu od 314 miliona dinara. 5.199X godine iznose 42 miliona dinara. korišćenjem druge definicije novčanog toka. funkcionalne 179 . To će povećati stepen sigurnosti procenitelja da su procenjene vrednosti kapitala u realnim okvirima. troškovnog pristupa.kursa 1 DEM = 3.12. Međutim. Napomena: U konkretnom slučaju korišćenjem različitih definicija novčanih tokova nije dobijena ista vrednost društvenog kapitala.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - cenjena vrednost ukupnog dugoročnog kapitala Preduzeće “VVA” na dan 31.2. Procenjena vrednost društvenog kapitala Preduzeća “VVA” jednaka je razlici procenjene vrednosti ukupnog dugoročnog kapitala i zatečenog nivoa dugoročnih obaveza. u smislu propisane Uredbe za procenu vrednosti preduzeća s društvenim kapitalom.12. zaokruženo. ili tamo gde je to moguće. te razlike ne treba da budu signifikantne. Pod metodom neto imovine. 82. Napomena: U definiciji "pre servisiranja dugova" nije urađeno prilagođavanje za vrednost dugoročnih finansijskih plasmana. ne postoji obaveza da se istovremeno koriste obe definicije novčanog toka.4 mil. uvek. budući da potencijalni finansijski prihodi nisu uključeni pri obračunu dobiti u projektovanom periodu.

5. Prilikom procene cene gradnje. evidencije u poslovnim knjigama. hidrantske mreže i ostale instalacije). a zatim izvršen pregled objekata.b. dokaz o pravu vlasništva nad nepokretnostima i sl. U postupku procene vrednosti građevinskih objekata prvo je pregledana potrebna dokumentacija (projekti.metodologija i primeri - zastarelosti i ekonomske amortizovanosti. ustvari. vrednosti infrastrukture (vodovod. ulica "MM" br. za izvesna sredstva moguće je primeniti i tržišni pristup. tehnološku i ekonomsku amortizovanost objekta. koji u strukturi ukupnih materijalnih ulaganja čine 72% sadašnje vrednosti. Za svako sredstvo i obavezu utvrđena je procenjena vrednost na način koji je propisan Uredbom. Građevinski objekti kojima raspolaže preduzeće "VVA" nalaze se u Beogradu. procenjivani su primenom troškovnog pristupa. 5. vršena je procena svake pozicije iz bilansa stanja i to prvo aktive.). obračun površina. Korišćenjem metoda neto imovine za procenjivanje vrednosti društvenog kapitala preduzeća "VVA".1. kretanje cena poslovnog prostora. 180 . Troškovni pristup podrazumeva da se procenjena vrednost građevinskog objekta utvrđuje na osnovu građevinske cene objekata u momentu procene. a koji u nastavku prikazujemo. fizičku. Ova vrednost se koriguje (umanjuje) za ukupnu funkcionalnu. bilansa uspeha). Međutim. U ovu cenu se uključuju troškovi investicionotehničke dokumentacije. Treba napomenuti da pre procene nije izvršena nezavisna revizija finansijskih izveštaja (bilansa stanja. primenom principa kontinuiteta. Takođe se ova vrednost dalje koriguje (uvećava) za troškove uređenja građevinskog zemljišta i troškove uređenja i priključenja na spoljne mreže. Na taj način su procenjivači stekli uvid u njihovo sadašnje stanje. korišćen je troškovni pristup.procena aktive Na osnovu bilansa stanja i popisnih lista o izvršenom inventarisanju. vođeno je računa o funkcionalnosti. koja se množi ukupnom površinom objekta. održavanje i sl. troškovi gradnje. a takođe i u mestu "L" i mestu "D".2. kao i stepenu ukupne amortizovanosti. pa onda pasive.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . po oceni eksperata za procenu. kanalizacija. kvalitet gradnje. kvalitetu gradnje i izgrađenosti infrastrukture. Procenitelj treba. na sledećim lokacijama: ulica "XY" b. te će se pri proceni primeniti postupci i metodi revizije koji će utvrditi realnost naročito monetarnih pozicija. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja .. da oceni i odabere najadekvatniji pristup (metod) koji će primeniti u konkretnom slučaju. Građevinski objekti.

U postupku procene pregledana je postojeća tehnička i druga dokumentacija i izvršen uvid u tehničko stanje i stepen amortizovanosti opreme.150 hiljada dinara.882 UKUPNO Detaljan opis procene opreme dat je u prilogu Izveštaja (Prilog 5.240 274.816 1. 86.12. transportna sredstva.320 274. 181 . Dugoročna finansijska ulaganja sastoje se od: uloženih sredstava u banke i dugoročnih hartija od vrednosti u iznosu od 4. Postupak je bio sledeći: prvo je utvrđena pojedinačna vrednost zamene (troškovi zamene) za svaku vrstu produktivne opreme.u 000 dinara Procenjena vrednost Red.031108. 1.320 524. Oprema u strukturi sadašnje vrednosti materijalnih ulaganja učestvuje sa 19% i procenjivana je principom troškova zamene.783367.240 VRSTE OBJEKTA Građevinski i energetski objekti i infrastruktura UKUPNO U prilogu Izveštaja dat je detaljan opis građevinskih objekata i procene pojedinačne vrednosti svakog objekta (Prilog 5.68031. Proizvodna oprema i oprema za održavanje 11.174 hiljade dinara je realno naplativ u predviđenom vremenu. datih kredita dugoročnih od 24 hiljade dinara. .41923.199X Red. Procenom je utvrđeno da celokupan iznos dugoročnih ulaganja od 4.068 3. bez rizika. Prilikom procene sva je oprema klasifikovana na: proizvodnu opremu. Transportna sredstva 422.u 000 dinara Procenjena Procenjena vrednost sadašnja vrednost novog objekta 524.12. Nabavna vrednost opreme istih ili sličnih karakteristika (na dan procene) predstavljala je osnovu za procenu.199X .2).147 2. kancelarijsku opremu.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Rekapitulacija procene vrednosti građevinskih objekata na dan 31. NAZIV nabavnasadašnja br. koja je nakon toga umanjena za fizičku i funkcionalnu istrošenost i za tehničku zastarelost. radi dobijanja procenjene sadašnje vrednosti opreme.1). Kancelarijski nameštaj i oprema 10. br. Rekapitulacija procenjene vrednosti opreme na dan 31. Preostali životni vek posmatran je u odnosu na ukupan životni vek opreme.

. Prilikom procene nije u svim slučajevima preuzeta knjigovodstvena vrednost ovih potraživanja. već je vršena korekcija (smanjenje) za vrednost rizičnih potraživanja.12. U Prilogu 5.2. Vrednost hartija od vrednosti i novčanih sredstava prilikom procene je preuzeta iz knjigovodstvene evidencije. iznosi 8. potraživanja od radnika i ostala razna potraživanja.199X Procenjena vrednost Red.122 4. Materijal i sitan inventar30. povezanim preduzećima.120 hiljade dinara manje od iskazane knjigovodstvene vrednosti.procena obaveza ćen kao realan u punom iznosu od 4.4. sitan inventar.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Takođe je kod procene potraživanja iz zajedničkog poslovanja (od povezanih preduzeća) izvršena prethodno konsolidacija za paralelan iznos ugovorenih kompenzacija i potraživanja s istim.091 hiljadu dinara.044 hiljade dinara.556Proizvodnja 3. Izveštaja data je lista i detaljan pregled procene potraživanja.metodologija i primeri - Strukturu zaliha čine materijal.056 Detaljni pregled procene zaliha po vrstama dat je u prilogu Izveštaja Prilog 5. 5.Ukupan procenjeni iznos kratkoročnih potraživanja iznosi 78.u 000 dinara 1. Kratkoročna potraživanja i kratkoročna finansijska ulaganja u svojoj strukturi sadrže potraživanja: za date avanse. roba po nabavnim cenama. Roba890 UKUPNO78. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja . sitan inventar. nedovršena proizvodnja. a nedovršeni proizvodi i gotovi proizvodi po ceni koštanja) te knjigovodstvena vrednost odražava procenjenu vrednost.594 hiljade dinara što je zbog navedenih korekcija za 23.488 2. Rekapitulacija procenjene vrednosti zaliha na dan 31.3. 182 . potraživanja od kupaca. gotovi proizvodi i roba. Uvidom u poslovne knjige. i pri proceni je taj iznos prihva5. Proizvodi41. ocenjeno je da su zalihe bilansirane prema propisima (materijal.2. potraživanja iz zajedničkog poslovanja. Vrednost aktivnih vremenskih razgraničenja obuhvata unapred plaćene troškove osiguranja sredstava u realnom iznosu. bez korekcije. VRSTA ZALIHA br. zatim potraživanja za date kratkoročne kredite. čije su obaveze u bilansu bile iskazane na paralelnim grupama konta pasive.

prema povezanim preduzećima.040 hiljade dinara. a ostale obaveze su prihvaćene u onom iznosu kako su u knjigama iskazane.081 (139. Procenom realnih mogućnosti plaćanja u roku i u navedenom iznosu.849) Procenjena vrednost kapitala (po metodu neto imovine) 416.383 hiljada dinara iznosi 91. sastavljen je bilans stanja na dan procene i prikazane su korekcije stanja po knjigama u odnosu na procenjeno stanje na sledećoj strani. Izveštaja data je lista svih obaveza. Procenjena vrednost ukupnih kratkoročnih obaveza.u 000 dinara 556.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Dugoročne obaveze čine krediti iz inostranstva u iznosu od 42. 183 . vrednost kapitala se utvrđuje na sledeći način: od procenjene vrednosti sredstava preduzeća (ukupne aktive) oduzme se procenjena vrednost ukupnih obaveza uz pretpostavku da će preduzeće trajati u neograničenom budućem periodu. Vrednost pasivnih vremenskih razgraničenja je u ukupnom iznosu od 6.232 Zaokruženo416.199X Procenjena vrednost aktive Procenjena vrednost obaveza / dugoročnih i kratkoročnih .5.710 hiljada dinara prihvaćena prema stanju po knjigama na dan procene. Utvrđivanje procenjene vrednosti kapitala Prema metodu neto imovine. te nisu korigovane u odnosu na knjigovodstveno stanje.3.099 hiljada dinara. Kratkoročne obaveze u svojoj strukturi sadrže obaveze: prema dobavljačima.12. Uvažavajući navedenu metodologiju i zakonske odredbe.000 Na osnovu procenjenih vrednosti svih kategorija sredstava i obaveza. utvrđena je procenjena vrednost kapitala preduzeća "VVA" na dan 31. izvršena je korekcija obaveza prema dobavljačima za nefakturisanu robu i izvršena je konsolidacija paralelnih iznosa s potraživanjima iz poslovnih odnosa s povezanim preduzećima.2. prema radnicima za zarade i ostale obaveze za poreze i doprinose. 5. Procenom je utvrđeno da su ove obaveze realno plative u navedenom iznosu.. U Prilogu 5. nakon korekcija od 23.

036 - 108.451 50. Kupci u inostranstvu 4. Kupci u zemlji 3.664 3.299 4.556 - 387. Kratkoročne obaveze prema povezanim preduzećima 4. Ostale kratkoročne obaveze 6.849 9. Ino-krediti III Kratkoročne obaveze (1 do 6) 1.540 25.710 556.928 38.091 4.905 402. Proizvodi 5.122 106.556 41.882 4.823 38. Avansi.861 1.520 274.928 16.296 78.174 4.872 602 8.299 4.965 50.056 30.293 167.240 (1) 70.383) (876) (22.507) (6) POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 184 .556 41.729 8.081 239.786 52. Proizvodnja 4.122 890 113. Krediti dati u zemlji A) Stalna sredstva (I + II) III Zalihe 1. Ostala kratkoročna potraživanja 6.091 4.243 598 8.150 24 210.413 42.720 76.645 176. Razna potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5.436 168.398 4. Roba IV Kratkoročna potraživanja (1 do 8) 1.785 556.044 (4) (23.040 121. Oprema Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost II Dugoročna finansijska ulaganja 1.952 6.556 .metodologija i primeri - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.120) 153. Aktivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 206.040 97. Pasivna vremenska razgraničenja 191. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 3.819 - 416.710 402.786 53.645 (23. depoziti i kaucije 2.860 1. HOV i novčana sredstva 7.298 190 5.122 890 90.056 30.199X (Procena prema metodu neto imovine) AKTIVA I Materijalna ulaganja 1.040 42.846 4.174 (2) (3) 176.040 42. Obaveze za zarade 5.809 25.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 383.232 42.566 319.905 4.12.952 6. Dobavljači u zemlji 2.044 Korekcije procene 176. Uložena sredstva u banke i HOV 2.013 151. Materijal i rezervni delovi 2.081 (7) (6) (23.192 25.298 190 5.740 78.120) (5) B) Obrtna sredstva (III + IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze 1.669 37. Sitan inventar 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 2.

podrazumevajući i da potraživanja i obaveze budu procenjeni na bazi realnih mogućnosti naplativosti i plaćanja. "VVA" u stečaju. shodno Zakonu i Uredbi.3.5. Beograd. kao i opisi objekata.540 hiljada dinara ili 60% vrednosti procenjeno metodom neto imovine. Beograd. stepenu amortizovanosti i izgrađenosti infrastrukture.kvalitetu gradnje. Ukupno procenjena likvidaciona vrednost za građevinske objekte u D. Primena metoda likvidacione vrednosti Suština ovog metoda sastoji se u tome da se vrednost bruto imovine preduzeća procenjuje na bazi pojedinačnih prodajnih vrednosti u postupku redovne likvidacije. Na taj način određivana je likvidaciona vrednost svakog objekta.Procena građevinskih objekata.3. Finansijski izveštaji nisu bili pregledani od strane nezavisne revizije.0 . U Prilogu 1 . data je procenjena likvidaciona vrednost građevinskih objekata.procena aktive Na osnovu popisnih (inventarskih) lista i bilansa stanja vršena je procena svake pozicije iz bilansa stanja i to prvo aktive pa onda pasive. Likvidaciona vrednost društvenog kapitala preduzeća "VVA". a koji u nastavku prikazujemo. 5. u ovom slučaju likvidaciona vrednost treba da posluži kao indikator minimalne vrednosti preduzeća.5). iznosi 164. Procena pojedinih pozicija u bilansu stanja .P. Građevinski objekti. "VVA" u stečaju. dati su prilozi koji objašnjavaju detaljno procenu svake pozicije iz bilansa stanja (Prilog 5. Pre procene procenitelji su izvršili postupak revizorskog pregleda.obavljanja svoje osnovne aktivnosti.1. Već smo naglasili da se u primeni ove metode polazi od toga da preduzeće nema perspektivu daljeg nastavka rada .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - U nastavku Izveštaja o proceni vrednosti kapitala DP "VVA".P. 5. procenjivani su prema svom sadašnjem stanju . Opisani građevinski objekti D. 185 . Međutim. Za svako sredstvo i obavezu utvrđena je procenjena vrednost na način koji je propisan Uredbom. utvrđena je korišćenjem tržišnog pristupa uz pretpostavku likvidacije preduzeća. Posebno je vođeno računa o pojedinačnoj funkcionalnosti i mogućnosti upotrebe za druge svrhe.

180 hiljada dinara (Prilog 6).846 38. ukupna kratkoročna potraživanja procenjena su na 39. Na taj način. jer je konstatovano da se ta cena prodajom može sigurno postići.553 43. zbog nemogućnosti završetka proizvodnje. njena ekonomskotehnička zastarelost.199X Red. Vrednost ovih ulaganja cenjena je na osnovu mogućnosti prodaje dugoročnih hartija od vrednosti i njihove diskontovane vrednosti na dan procene i iznosi 420 hiljada dinara (Prilog 6). 1.199X godine iznosi 43.12. Pri proceni likvidacione vrednosti kratkoročnih potraživanja ocenjeno je da će realno moći da se naplati 50% vrednosti kratkoročnih potraživanja iz poslovanja. Ukupna procenjena likvidaciona vrednost opreme koju "VVA" poseduje na dan 31. br. Rekapitulacija likvidacione vrednosti opreme na dan 31.040 hiljada dinara. Knjigovodstvena sadašnja vrednost 38.2. Procena pojedinih pozicija pasive . kao i opis opreme i tehnološkog procesa. Likvidaciona vrednost zaliha je procenjena po ceni koštanja zaliha. procenjena likvidaciona vrednost ukupnih zaliha iznosi 72.12.846 . Uzimani su u obzir tom prilikom i troškovi demontaže i montaže koji bi bili neophodni pri prodaji svake pojedinačne opreme (pri prodaji "na komad").3. dok je kod kratkoročnih obaveza procenjeno da je 95% 186 .u 000 dinara Procenjena likvidaciona vrednost 43. stepen amortizovanosti. Naročito je cenjena njena funkcionalnog i sposobnost upotrebe na drugom mestu kao pojedinačne ili kao cele linije opreme. Rekapitulacija likvidacione vrednosti opreme data je u sledećoj tabeli.297 hiljada dinara (Prilog 6). 5. kancelarijski nameštaj i ostala oprema UKUPNO U Prilogu 2 data je pojedinačna procena likvidacione vrednosti opreme. Na taj način. Potraživanja. Dugoročna finansijska ulaganja.553 hiljade dinara. a ni prodaje.obaveze Dugoročne obaveze su procenjene kao realno plative u punom iznosu od 42.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Zalihe.metodologija i primeri - Oprema. transportna sredstva. Kod procenjivanja likvidacione vrednosti opreme uzeto je u obzir postojeće tehničko-tehnološko stanje opreme. održavanje.553 Naziv opreme Proizvodna oprema. otpisana je. Vrednost proizvodnje u toku.

040) likvidaciona vrednost kapitala187.990 kratkoročne obaveze(90.133 42.990 187 .3.876 113.199X godine.192 402.133 U nastavku je dat bilans stanja na dan 31.552 191.849-74.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 208.174-3.093 164. Procenjena likvidaciona vrednost kapitala Procenjena likvidaciona vrednost kapitala utvrđena je na sledeći način: Procenjena Procenjene Procenjene Procenjena . prema listi prijavljenih potraživanja poverilaca) realno plativo i da to iznosi 90.u 000 dinara likvidaciona vrednost poslovne aktive 319.227 78.428 .180 39. 5.375 -82. po metodu likvidacione vrednosti.540 43.655 319.740-2.P.12.040 90.413 42. Oprema II Dugoročna finansijska ulaganja A Stalna sredstva (I+II) III Zalihe IV Kratkoročna potraživanja B Obrtna sredstva (A+B) Stanje poKorekcije knjigamaprocene 206.720-3.280 -30.655 187. "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31. D.5661.3.645 -52.990 239.477 POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze III Kratkoročne obaveze POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 402.8464.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - vrednosti obaveza procenjenih po metodi supstance (tj. Građevinski objekti 2.513 72.199X (Procena prema metodu likvidacione vrednosti) AKTIVA I Materijalna ulaganja 1.297 111.040 121.754 210.553 420 208.056-5.180 38.527 167.645 -82.12.817 hiljada dinara.905-80.817 319.707 4.817) dugoročne obaveze(42.

prihvatio sledeće pondere: Metod Prinosni metod Metod neto imovine Procenjena vrednost ⋅ 270.492 416. sastavlja se bilans stanja s iskazanim procenjenim vrednostima poslovne imovine.133 hiljade dinara i niža je od procenjene vrednosti po oba primenjena metoda. primenjena su sva tri propisana metoda. Bilans stanja posle procene Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala. tim procenjivača je u zaključivanju o procenjenoj vrednosti kapitala preduzeća "VVA".232 187. Dobijeni su sledeći rezultati: Metod / vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti . Ovaj bilans treba da posluži za knjiženje procenjenih vrednosti poslovne 188 .492 ⋅ 416. obaveza i kapitala na dan procene (član 12 Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala). prema Zakonu o svojinskoj transformaciji i Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala.000 dinara 270. 6.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .000 Ponderisana prosečna vrednost Zaokruženo Procenjena likvidaciona vrednost kapitala DP "VVA". uzimajući u obzir prirodu delatnosti preduzeća i sredstva kojima ono raspolaže. a i od knjigovodstvene vrednosti.295 166.493 328.232 ⋅ Ponder = 60% 40% 100% = = = .1.metodologija i primeri - 6. ZAKLJUČAK O PROCENI U postupku procene vrednosti kapitala preduzeća "VVA". U konkretnom slučaju.133 Svakom od korišćenih metoda dodeljen je odgovarajući ponder izražen u procentima.u 000 dinara Ponderisana vrednost 162. predstavlja minimalnu vrednost preduzeća od 187. zatim svrhu procene i premise vrednosti.788 329.

u konkretnom primeru preduzeća "VVA".12.413 270.000 dinara 239. na dan procene. smanjiće vrednost osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine.492 416. U zaključku o proceni vrednosti kapitala DP "VVA". Prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala ove razlike će. na dan procene za celokupnu poslovnu imovinu. obaveza i kapitala u poslovnim knjigama preduzeća. kao i razlike između knjigovodstvenih i procenjenih vrednosti pozicija. biti knjižene: na svim pozicijama poslovne imovine. obaveza i kapitala.000 Bilans stanja na dan procene treba da obuhvati procenjene vrednosti svih pozicija bilansnih. preduzeće treba na osnovu ovog bilansa da svede knjigovodstveno na procenjeno stanje imovine. Sledeća šema bilansa obuhvata knjigovodstvene vrednosti.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - imovine. procenjene vrednosti i utvrđene razlike između jedne i druge vrednosti. razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine.133 329. obaveza i kapital preduzeća "VVA". kapitala i obaveza na kojima su identifikovane prema metodu neto imovine. Ustvari. 189 .19… utvrđene su sledeće vrednosti: Vrednost Knjigovodstvena vrednost Vrednost dobijena prinosnim metodom Vrednost dobijena metodom neto imovine Likvidaciona vrednost Ponderisana prosečna procenjena vrednost .232 187. 31.

860 1. HOV i novčana sredstva 7.298 190 5.556 41.556 41.044 (23.920 (1) 45.823 38.905 402.846 Korekcije procene 89.122 890 - 83. Kupci u zemlji 3.928 38.872 602 8.451 50. Krediti dati u zemlji A) Stalna sredstva (I + II) III Zalihe 1. Roba 4.849 9.091 4.293 167.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 295.298 190 5.785 468. depoziti i kaucije 2.metodologija i primeri - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.124 II Dugoročna finansijska ulaganja (1+2) 1. Aktivna vremenska razgraničenja 113. Sitan inventar 3.199X (posle procene) AKTIVA I Materijalna ulaganja (1+2) 1. Uložena sredstva u banke i HOV 2.324 . Oprema Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost Stanje po knjigama 206.013 151.122 890 (4) IV Kratkoročna potraživanja (1 do 8) 1.200 211. Proizvodi 5. Razna potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5.174 4.890 44.056 30.064 78.740 78.12. Kupci u inostranstvu 4.928 16.645 (23.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Materijal i rezervni delovi 2.566 319.970 4. Proizvodnja 4.324 - 300.849 190 .669 37. Ostala kratkoročna potraživanja 6.243 598 8.044 (5) B) Obrtna sredstva (III + IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) 191.056 30.174 (2) (3) 89. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 2.729 8.861 1. Avansi.720 76.120) 66.120) 90.965 50.091 4.204 168.150 24 210.

540 25. Ostale kratkoročne obaveze 6. Kratkoročne obaveze prema povezanim preduzećima 4.000 42.040 121.040 97.786 53.952 6.905 4. Dobavljači u zemlji 2.587 .413 42.809 25.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31. Obaveze za zarade 5.398 4.299 4.299 4.849 191 .952 6.710 Korekcije procene 89.u 000 dinara ProcenjenaNapovrednostmena 329.204 468.786 52.664 3.12.199X (Nastavak) (posle procene) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze 1.710 (7) (6) (23.040 42.645 66. Pasivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 239.383) (6) (876) (22.192 25.040 42. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 3. Ino-krediti III Kratkoročne obaveze (1 do 6) 1.507) POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 402.

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOZI UZ IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 192 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 1 OVLAŠĆENJE PROCENITELJA OD STRANE MINISTARSTVA ZA EKONOMSKU I VLASNIČKU TRANSFORMACIJU 193 .

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 2 IZJAVA PROCENITELJA 194 .

godine EKONOMSKI INSTITUT ______________________ 195 . niti ima učešća u kapitalu preduzeća. kao procenjivač vrednosti kapitala i potpisnik Izveštaja. 199X. Beograd.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZJAVA Ekonomski institut. nije direktno ni indirektno vezan za DP "VVA". Ekonomski institut neće učestvovati u kupovini akcija DP "VVA".

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 3 IZJAVA NARUČIOCA PROCENE ZA IZVORE INFORMACIJA 196 .

obuhvaćena celokupna pokretna i nepokretna imovina DP "VVA". Beograd. kao i da su prezentirani svi podaci o poslovanju preduzeća. u zemlji i inostranstvu i da ta imovina nije predmet sudskog spora. godine Generalni direktor __________________________ 197 . urađenom od strane Ekonomskog instituta.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZJAVA Ovim izjavljujem da je procenom vrednosti kapitala. 199X.

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 4 FINANSIJSKI IZVEŠTAJI PREDUZEĆA (BILANS STANJA. 198 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . BILANS USPEHA I RASPORED REZULTATA) ZA 199X. overene finansijske izveštaje. 199X I 199X GODINU NAPOMENA: Preduzeće prilaže svoje originalne.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5 PODACI O PROCENI BILANSNIH POZICIJA PREMA METODU NETO IMOVINE 199 .

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5. OPŠTI PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA 200 .0.

ulica . br...snimanje objekata na licu mesta za koje ne postoji investiciono-tehnička i druga dokumentacija. Isto tako.. ..OPŠTI PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA Osnovna sredstva D.. Beograd.... Za objekte na lokaciji postoji uredna tehnička dokumentacija (lokacija.registraciono-tehnička dokumentacija za transportna sredstva.P. . Beograd.199X godine. ponude... Sve tri lokacije predstavljaju zaokruženu celinu i opremljene su sa kompletnom komunalnom. . br.. ulica . . ulica .prospektno-tehnička...... 201 . Za sve građevinske objekte i sve vidove opreme konkretni izvor informacija je naveden u tehničkom opisu. .. ..... Preduzeće raspolaže sa tehnološko-proizvodnom opremom saglasno proizvodnom programu.investiciono-tehnička i komercijalno-finansijska dokumentacija o izgradnji objekata (glavni projekti. Korišćeni pristupi i metodi procene Pri proceni osnovnih sredstava korišćeni su sledeći pristupi: .... zajedničke službe. prerada.Lokacija...... Beograd. .. koja čine građevinski objekti........ kako za unutrašnji. .dokumentacija o karakteru objekata..uvid na licu mesta za sve građevinske objekte.... Na tri lokacije u Beogradu smeštene su proizvodne jedinice ..troškovni. "VVA".... . tako i spoljni transport..popisne liste preduzeća od 31.. preduzeće raspolaže sa transportnim sredstvima.. Izvori informacija Pri vršenju procene korišćeni su sledeći izvori informacija: . ugovori). tehničko-tehnološkom i energetskom infrastrukturom..... ambalaža. br..... .. kao i uobičajenom kancelarijskom opremom i nameštajem. su razmešteni na tri lokacije: .12.0. Procena je izvršena za sve objekte i sve lokacije i nema objekata koji su izuzeti iz procene... . komercijalno-finansijska i druga dokumentacija za opremu.... sa primenom fizičke i ekonomske depresijacije za sve građevinske objekte na svim lokacijama (za pojedina postrojenja i instalacije i funkcionalna depresijacija). .. sve vidove opreme i transportna sredstva..Lokacija. celokupna proizvoda i druga oprema. sa standardnom opremom za održavanje.Lokacija...... urbanistička saglasnost i odobrenje za gradnju).pogoni: proizvodnja.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5.

Građevinski i energetski objekti i infrastruktura 1. Beograd 1. 2.. .. opremu za održavanje i kancelarijsku opremu i nameštaj.572 165.u 000 dinara - 1.140 117..909 20.. Lokacija ....... procenjena nova nabavna i procenjena sadašnja vrednost svih osnovnih sredstava iznosi: Vrednost osnovnih sredstava po lokacijama Vrsta osnovnih sredstava Procenjena nova nabavna vrednost .P..910 10... deo proizvodne opreme i transportnih sredstava (obustavljena proizvodnja. Beograd UKUPNO UKUPNO (1+2+3) 275.490 43..nemogućnost dobijanja objektivne cene za deo opreme građevinskih objekata. 3.metodologija i primeri - . sa fizičkom i funkcionalnom depresijacijom za proizvodnu opremu.troškovni... .490 6.4. Proizvodna..nemogućnost snimanja pojedinih nepristupačnih delova građevinskih objekata i instalacije..1.. br...u 000 dinara Procenjena sadašnja vrednost .tržišni. Lokacija ....122 1.. br. Rezime Na osnovu izvršene procene vrednosti osnovnih sredstava preduzeća "VVA".260 145.. Ograničavajući faktori Pri vršenju procene kao ograničavajuću faktori pojavili su se: ...240 86. br.. ..316 146.307 19. oprema za održavanje i druga oprema 1.673 383.. "VVA" Vrsta osnovnih sredstava Procenjena sadašnja vrednost . oprema za održavanje i druga oprema Kancelarijska oprema i nameštaj Transportna sredstva UKUPNO 202 .. za transportna sredstva..783 11.. zastarela građevinska oprema)...PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .122 Ukupna vrednost osnovnih sredstava D.. ... Beograd UKUPNO 3..726 383.....096 460.770 222....u 000 dinara 274.2.. Kancelarijska oprema i nameštaj 1.. .426 10. Građevinski i energetski objekti i infrastruktura Proizvodna.910 38... 4... Lokacija ...778 953. Transportna sredstva UKUPNO 2..080 346.3..

PROCENA VREDNOSTI GRAĐEVINSKIH OBJEKATA 203 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.1.

P..1985.1977. godine i 47/89 od 12.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .0. osim u sanitarnim prostorijama i kuhinji .515 m2. 6597/7 od 7.1984.2. godine.2. izvod br.. Kompresorska stanica 7. .. Pokrivna konstrukcija je ramna armirano-betonska ploča.1. godine na osnovu rešenja o lokaciji br.1989.metodologija i primeri - PRILOG 5.. Proizvodna hala 4. Beograd Na lokaciji za trajno korišćenje D. Ograda Ukupna površina lokacije iznosi 102.1977. 06-214/1 od 27.... 19/2650 od 31. br..11. Parking 15. Na prizemnom delu smešten je restoran sa pomoćnim prostorijama. Objekti kompleksa su izgrađeni na osnovu sledeće tehničke dokumentacije: potvrda 3.. Pumpna stanica za protivpožarnu vodu 8. godine. komunalne poslove i saobraćaj Ministarstva za imovinsko-pravne poslove. 11/P-314 od 2. godine i odobrenja za gradnju br.. godine od Sekretarijata za urbanizam.1989.1. Fasada je delom natur na betonskoj konstrukciji.5. 13/84 od 7...2. godine.1985.3.OPIS OBJEKATA 5.12.0.0.. Tehnički opis Objekat: Upravna zgrada (1) Objekat je izgrađen na dva sprata.. osim magacina i sporedne portirnice koji su izgrađeni 1986. zapisnik o regulisanju gradske i nivelacione linije br. Konstrukcija objekta je armirano-betonska skeletna konstrukcija sa međuspratnom ramnom krstasto-armiranom pločom.. Većina objekata je izgrađena 1979. godine.16 br. godine.. Vodovod i kanalizacija.. godine. Kotlarnica sa mazutarom 6.1. Sporedna portirnica 14.1977. ali zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa.1..ulica .. Zidovi su malterisani. godine i kompresorske stanice koja je izgrađena 1989. a delom giter tula-fugovana.. bovalit. godine. 204 keramičke pločice i sl. Dizelagregatska stanica 11. Upravna zgrada 2...1977. Kolska vaga 10. Podovi su pokriveni u zavisnosti od namene: teraco. Razvod tehničkih fluida 12. "VVA" izgrađeni su sledeći objekti: 1. Magacin 5. godine i odobrenja za gradnju br. 15-479/1 od 18.11. 5. Portirnica 3.. ..4..1.. rešenje o lokaciji br. godine i 24/89 od 6. Pumpna stanica za tehnološku vodu 9. 1/85 od 4.10-150/77 od 2.1.202 m2. preduzeće trenutno koristi 73. osnovne urbanističke saglasnosti br. 105/74 od UP br. UPI. protivpožarna i baštenska hidrantna mreža 13. Lokacija .1974. Objekat magacina (4) izgrađen je 1986.

sa poliuretanskim i plastificiranim limom. Prozori i vrata su čelični. Podovi su vinaz i keramičke pločice. a betonska konstrukcija je natur. Vrata su metalna. Cela fasada je obložena sa rebrastim limom. Objekat: Kotlarnica sa mazutarom (5) Kotlarnica je prizemni objekat sa platformom +4 m. osim u sanitarnim prostorijama i laboratoriji. Spoljni zidovi su obloženi sa keramičkim pločicama. Objekat: Kompresorska stanica (6) Objekat je izgrađen na zatvorenom prostoru za kompresore i otvorenom prostoru sa žičanom mrežom za rezervoar za vazduh. Pokrivna konstrukcija je dvoredna. U objektu je izvedena PP hidrantna mreža. jednostruki. izvedena od čeličnih rešetki i R nosača. Krovna konstrukcija je čelična pokrivena sa salonitom. Pod je betonski. fugovana sa fasadne strane. Betonska konstrukcija je izvedena od glatke oplate. Temelj za rezervoar je armirano-betonski. U procenjenoj vrednosti nije uračunata vrednost dizel-agregatske stanice. Zidovi su fugovani. Podovi su na betonskoj podlozi. a vrata i prozori su čelični. Platforma je izvedena kao armirano-betonska ploča. Na konstrukciji su izvedene kupole. U konstrukcijskom smislu seizmički je izgrađena sa armirano-betonskim stubovima. Istočni deo objekta je čelična kontrukcija pokrivena limom.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - sa pomoćnim prostorijama. Konstrukcija je izvedena od armirano-betonskih stubova. gredama i serklažama. Krov je dvoslojan. Objekat: Magacin (4) Konstrukcija objekta su čelični stubovi i grede sa krovnom rešetkom. Pod je cementni. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona oprema i instalacije i PP hidrantna mreža. Objekat: Portirnica (2) Objekat je prizeman sa ravnom pokrivnom pločom i nadstrešnicom. sa temeljima samcima povezanim trakama. pokriven sa plasti- . a malterisani i obojeni sa spoljne strane. Konstrukcija su armirano-betonski stubovi i grede sa oplatom od betona. kade su obložene sa keramičkim poločicama. kade su pokrivene keramičkim pločicama. Zidovi su blok tuli i rešetka od metalnih profila. Fasada je fugovana. Vrata i prozori su metalni. instalacija za razvod tehnološke vode i PP hidrantna mreža. Objekat: Proizvodna hala (3) Hala je prizemni objekat. pokrivena trimo pločama. U objektu je izvedena vodovod i kanalizaciona instalacija. Kompresorska stanica je povezana sa halom sa podzemnim betonskim kanalom. Temelji 205 su trakasti. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona oprema i instalacije i PP hidrantna mreža. Konstrukcija je armiranobetonska sa zidovima od giter tula-fugovani. greda i serklaža sa temeljima povezanim trakama. Zidovi su od giter tula. U ovom objektu je smeštena dizelagregatska stanica. Mazutara se sastoji od betonskog temelja sa nadzemnim čeličnim rezervoarom od 1000 m3 i pumpnom stanicom. Prozori i vrata su metalni. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona instalacija.

Konstrukcija su armirano-betonski stubovi sa krovnom konstrukcijom. greda i serklaža sa temeljima cija je izvedena mrežom. Objekat ima cevne bunare NO600mm/30m koji su smešteni u pumpi tipa DP/MZT kapaciteta 1620 l/min i hidrofilnim kazanima od 5000 l sa kompresorima. Fasade su fugovane.metodologija i primeri - ficiranim limom. Sajla je tipa B6x37 22 mm. samcima povezanih trakama. Spoljna hidrantna mreža je povezana sa mrežama na svim objektima. PP i BH hidrantna mreža i atmosferska i fekalna kanalizacija. Zidovi su fugovani. Prozori i vrata su metalni. Objekat: Vodovod i kanalizacija. Objekat je priključen na gradsku vodovodnu mrežu preko šahta sa vodomerom. a mali deo su podzemni betonski kanali. a sanitarne prostorije obložene su keramičkim ploči- 206 . Mreža je izvedena od salonita i pocinkovanih cevi. Instalacije za sanitarne potrebe su izvedene od pocinkovanih i salonit cevi postavljenih na rovovima. Nosači kompenzatora su stubovi. protivpožarna i baštenska hidrantna mreža (12) Izvedena je instalacija vodosnabdevanja za sanitarne i tehnološke potrebe. postavljena na rovovima na kojima su povezani PH NO110 i NO80 i baštenski hidranti NO50. Objekat: Dizelagregatska stanica (10) Objekat je u sastavu kotlarnice.vinaz i keramičke pločice. Pod je od bovalita na podlozi od betona. Podovi su u zavisnosti od namene prostorije . Podovi su betonski. Postavljeni su regulatori za regulisanje cevovoda. postavljenih na rovovima. Objekat: Razvod tehničkih fluida (11) Cevovodi za razvod na tehnološkim fluidima (vodena para. postavljen na čeličnim i drvenim gredama. Konstrukkanalizacionom od armirano-betonskih stubova. kondenzat i topla voda) su na većem delu na visećem sistemu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . postavljenih na rovovima ii povezana sa gradskom salonita i prizeman sa ramnom pokrivnom pločom nadstrešnicom. Vrata i prozori su metalni. Podzemni betonski kanali su mrežasto armirani. Noseća konstrukcija je lančana. Fekalna i atmosferska kanalizacija Objekat: Sporedna portirnica (13) je od Objekat jeplastičnih cevi. 8) Objekat je prizemni sa ramnim krovnim pločama. Zidovi su od cementa. Vodosnabdevanje za tehnološke potrebe je iz cevnog bunara i izvedeno je od salonit cevi. Stubovi su na čeličnim rešetkama. temelji samci i trakasti temelji. Konstrukcija su armiranobetonski stubovi. Objekat: Kolska vaga (9) Zidovi su armirano-betonski. Podovi su od cementa na podlozi od betona. dimenzionisani prema nosivosti vage od 50 tona. Za potrebe PP i BH mreže koristi se voda iz cevnog bunara i pumpne stanice. Objekat: Pumpna stanica za protivpožarnu i tehnološku vodu (7. Vrata i prozori su metalni.

U objektu je izvedena standardna vodovod i kanalizaciona instalacija i oprema.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - cama. Mreža je pričvršćena armirano-betonskim stubovima. Objekat: Ograda (15) Lokacija je ograđena sa žičanom mrežom. Na ulazu su vrata od metalnih profila i ograda postavljena na betonskom zidu. Kolovozna konstrukcija je izvedena od šljunka. Krivine su od 0. pokrivena sa valovitim plastificiranim limom.7%. a delom metalnom ogradom. 207 . Prozori i vrata su metalni. Objekat: Parking (14) U horizontalnom položaju parking je kružna krivina koja omogućava maksimalnu manipulaciju. Fasada je malterisana. Na parkingu je izgrađena nadstrešnica od montažne čelične konstrukcije.1-3. a poprečno 2%.

944Proizvodna hala 21 66 80.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .0658.997 7.27432% 1976. lokacije "X". 2.1. 9.327Unutrašnji saobraćaj i parking 3531982. Naziv objekta 5 6 7=5:6 8=(4×7):100 9=4-8 8881976. 12.12. .Dvorišna zgrada NAPOMENA: Ova se procena odnosi na deo građevinskih objekata koji se nalaze 204.6851978.6891.PROCENJENA VREDNOST OBJEKATA Preduzeće: Mesto: Lokacija: Pogon: DP "VVA" Beograd X B/1 Procenjena vrednost građevinskih objekata na dan 31.6671979. 8. 18 45 4. 4.Pumpna stanica za41 13 72334032% PP vodu 12 38 21310032% 2.17264% tehničku vodu 1978.Kotlarnica sa 21 66 6.59412% 9.26280% stanica 15 21 10624770% 1. 10. 13.Dizel agregatska 24 19 2.283Magacin 12 100 11.282 1 1. koja ima još tri pogona.Razvod za tehničke 21 33 54496864% fluide 71.06740% 1. 13. 11.Dvorišni vod i kanalizacija 1651985. br.5121976.83110.6533.105Administrativna zgrada 21 66 21.1.83768% 2. 2 34 u Pogonu "B".Portirnica 21 66 60428432% 1976. 118.06232% 1985.13032% mazutarom 12 100 5968112% 6771985.Ograda 1.0631984.Sporedna portirnica 1978. 10. 16. 5.8321980.metodologija i primeri - PRILOG 5. 3. 32.7831976.u 000 dinara Sadašnja Efektivno proVrednost nove % fizičkeIznos procenjena vredGodina gradnjeteklo vreme depresijacije fizičkedepresijanost aktiviranja Ekonomski vek cije upotrebe Red.Kompresorska19 28 8481. 7.685Pumpna stanica za 17 27 6601. 208 . 6.285 132.199X godine . 14.83768% stanica 19 28 8481.Kolska vaga 12 66 1353018% 3131985. 15.88238.6003.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.2. PROCENA OPREME 209 .

godine i dosta je istrošena. godine. Ocenjena je prosečna depresijacija od 85%.grupa mašina za šivenje i lepljenje.0. KO-1600. Beograd Na ovoj lokaciji oprema za proizvodnju može da se grupiše po sledećim tehnološkim celinama: a) Pogon prerade: 210 . . Ove mašine (tip GF-Lampo 105. Semi Lampomatik ONDA.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .. Sve mašine su prilično istrošene. br. nabavljena je i instalirana u periodu od 1978. je zastarela u odnosu na automatizaciju i vođenje procesa i u odnosu na tehnološko-tehnička rešenja u formiranju.2. Linija dosada nije remontirana. a pri eventualnom remontu se očekuju teškoće pri nabavci rezervnih delova.0.1.2. IMPERIJA-F i sl.. Sistem za pneumatsko odsisavanje i otpadke Ovaj sistem se sastoji od otsisnih haubi. Ocenjena je prosečna depresijacija od 60%. GFM/280 i GFM/350. u pogonu "A". Ocenjena je prosečna depresijacija od 85%. instalirana je sledeća oprema: . ali se sreću i mašine s početka šezdesetih godina. Grupa mašina za šivenje i lepljenje U ovu grupu spadaju mašine za ručno. br. sporedna u odnosu na druge linije. 5. . glave za lepljenje.)..2. . Proizvodna oprema na lokaciji u ulici "X". poluautomatsko i automatsko šivenje i lepljenje.) su nabavljene 1988. ….tehnološka linija za proizvodnju lepenke.2. do 1980. mašina tipa Sloter i GFM/220. Tehnološka linija za proizvodnju lepenki Ova linija je proizvod Agnati .. Beograd Na ovoj lokaciji. Sastavljena je od dela za lepak.0. Kod ovih mašini prisutna je tehnička zastarelost. a prisutna je i tehnička zastarelost. obrezivača i noža za sečenje lepenki i transportera. Ocenjena je prosečna depresijacija od 68%.. Proizvodna oprema na lokaciji u ulici "Y". silosa i drobilica. cilindra za odmotavanje.OPIS OPREME 5. centrifugalnih ventilatora.grupa mašina za sečenje. Tehnološka linija. Lampomatik-2400 i sl. Grupa mašina za sečenje Ova grupa mašina namenjena je fazi konfekcioniranja kartonske ambalaže (npr. .sistem za pneumatsko otsisavanje otpadaka. .Italija i nabavljena je i instalirana 1978. kanala za dovod pare za sušenje. godine.metodologija i primeri - PRILOG 5..

Ove mašine. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 91%. mašina GH-511 i mašina za izradu i formiranje dna vreća i ventil tip GHProgres 525. do 1965. Održavanje je značajno otežano radi čestih kvarova i nedostatka rezervnih delova. odsecanje (noževi za sečenje) i prese za pakovanje. Dobijena smesa. preko sistema za mešanje.. . . sita i sl. Priprema sirovine u hidropalperu (mlevena stara hartija) preko sistema na pojedinačnim mašinama (mlinovi. čistači gustih i retkih masa. su nabavljeni oko 1970. proces započinje u mašini za mlevenje (Kolodrob) i hidropalperu. Održavanje je otežano. doterivanje njihove debljine (kalanderi). Sa tehničko-tehnološkog aspekta i sa aspekta produktivnosti ove mašine su zastarele u odnosu na one koje su danas u prodaji. sita. Grupa mašina za pakovanje Ove mašine služe za prihvatanje lepenki. kako sa aspekta održavanja radnih delova.tehnološka linija za proizvodnju kesa. godine i fizički i funkcionalno je zastarela.) dodavanjem drugih sirovina se obavlja na mašini za proizvodnju hartije. odnosno hartije. Tehnološka linija za proizvodnju ambalažne hartije Proizvodnja ambalažne hartije se realizuje preko dve osnovne mašine i to hidropalpera i mašine za proizvodnju hartije tipa Yenki.tehnološka linija za proizvodnju natron vreća. . ide u mašinu za formiranje lepenke. što samo po sebi govori o fizičkoj i funkcionalnoj zastarelosti. kao i drugi elementi na ovoj liniji (prese i sl. 211 . prese i sl. Tehnološka linija za proizvodnju natron vreća Osnovne mašine ove tehnološke linije su mašine za sečenje i premotavanje tipa Jagenberg. Oprema je većinom nabavljena u periodu od 1960. Tehnološka linija za proizvodnju sive lepenke i hartije Slično kao i kod prethodne linije. tako i sa aspekta snabdevanja rezervnim delovima. Problemi održavanja i nabavke rezervnih delova za ove mašine su izraženi. godine.tehnološka linija za proizvodnju sive lepenke i hartije. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 90%. b) Pogon pripreme . Ocenjena je prosečna depresijacija oko 80%. Fizička i funkcionalna zastarelost ovih mašina je ista kao kod prethodne dve tehnološke linije.tehnološka linija za proizvodnju grube i reklamne hartije. Zbog fizičke zastarelosti mašine ne postižu projektovani kapacitet.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - . Dobijeni proizvodi idu na kanal za sušenje.). Ova oprema je najstarija oprema preduzeća i najvećim delom je nabavljena u periodu od 1955.tehnološka linija za proizvodnju ambalažne hartije. . godine. zgusnivača. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 85%.grupa mašina za sečenje i pakovanje. do 1970.

. rendisaljke). Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 34%. teretni lift i kompresori. Većina digitalne opreme je nabavljena šezdesetih godina i proizvod je Vulkan .0.Ocenjena 5. mobilne i stabilne brusilice i bušilice. Ocenjena je visoka depresijacija i na pratećoj opremi od oko 55% i 85% za mašine za proizvodnju kesa i reklamne i grube hartije. kao i oprema nabavljena devedesetih godina (mobilne bušilice).. u periodu od 1980.2.. Sve ove mašine su puštene u rad oko 1970. godine. 212 . MIN . godine.. prva linija i mašine za fleksografski pečat (tip Miniflekso. br.0. u odnosu na današnje mašine. Sva oprema je dosta istrošena.. Tehnološki. Oprema na lokaciji u ulici "Y". do 1980.metodologija i primeri - Tehnološka linija za proizvodnju kesa i grupe i reklamne hartije Ove dve tehnološke celine imaju zajedničku liniju (mašina za odmotavanje i sečenje) dok samu tehnološku celinu čine mašine za izradu kesa sa ili bez pečata (tip Seriana). Mašine su fizički u dobrom stanju.2. Oprema u ulici "X" uglavnom je nabavljena 1976. do 1991.4. glodalice. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 51%. do 1982. Balkankar i Jagenberg. 1970. . je prosečna depresijacija od oko 74%. Kancelarijska oprema i nameštaj U ovu grupu opreme ubraja se kancelarijska oprema.. 5..Niš. Hvilans Mac.2. godine. aparati za elektro i oksigeno zavarivanje. godine.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .. Beograd.Italija. zastarele su nekoliko generacija. Beograd. mada se sreće i oprema iz šezdesetih godina (glodalice. godine i oko 1990. 5. Kompresori su uglavnom proizvod "Trudbenika" i nabavljeni su u periodu od 1978. godine.Rijeka. sve proizvodi Mandoni . a najveći deo opreme na lokaciji u ulici "Y".0. Kancelarijska oprema i nameštaj su nabavljeni u periodu od 1965. propraćenom i sa problemom oko nabavke rezervnih delova. zahvaljujući svakodnevnom i redovnom održavanju. 1978. 4x100 i R/3-100) i druga linija. raspoređenih na svim lokacijama od kojih se polovina nalazi na lokaciji u ulici "X". nabavljena je osamdesetih godina. Po strukturi. br. nameštaj i oprema za opštu upotrebu. razni alat i slično. Teretni lift je u celini amortizovan. Ostala oprema U ovu grupu opreme spada digitalna oprema i to mostna (jednogredna i dvogredna). zbog čega je ocenjena visoka funkcionalna depresijacija.3..5.. Oprema za održavanje Opremu za održavanje čini oko četrdeset pojedinačnih mašina i priručnih alata. u ovoj grupi opreme susreću se univerzalni strugovi.

0. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 68%. godine i proizvodena su u bivšim jugoslovenskim republikama (ZCZ. Ocenjena je prosečna depresijacija za kancelarijsku opremu od oko 46% i za nameštaj od oko 55%. Sva transportna sredstva su nabavljena u periodu od 1972. traktori sa i bez utovarivača. INDOS. 5. stomatološku oremu i opremu za laboratoriju. U ovu grupu ubrajaju se viljuškari . godine. Sredstva i oprema za unutrašnji transport. kamioni i minibus.2.samohodni (na dizel i električni pogon) i ručni. do 1990. Medicinska oprema je locirana u fabričkoj ambulanti i obuhvata opremu za opštu medicinu. TAM.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Nameštaj i oprema su relativno unificirani i ravnomerno istrošeni i zato pri proceni nije vršeno grupisanje po tipovima i godini nabavke. Transportna sredstva za spoljni transport. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 66%.) i relativno su istrošena. Sva oprema je nabavljena 1986.sredstva i oprema za unutrašnji transport i . pomoćna ručna kola (japaneri) i oprema za opsluživanje viljuškara. U ovu grupu ubrajaju se putnički automobili. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 58%. 213 . Toma Vinković i dr.6.transportna sredstva za spoljni transport. Procena transportnih sredstava Transportna sredstva su podeljena u dve grupe i to: .

.. 7. br.451 20.. .894 51. "A" 204 4.12.148 8.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .478 8. 14.735 590. Gandosi Fosati GFM/280 1978.369 33.Italija GFM/350 1978. 10.u 000 dinara Procenjena Realna sadašnja amortizovanos Godina t (%) vrednost proizvodnje nabavna Nova vrednost Red. ..193 15.. Gandosi Fosati Lampo 105 1986. Gandosi FosatiSemi Lampomatic 1978.400 214 ... Ormig . Gandosi Fosti GFM/220 1978.092 1978. "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" 191 192 193 194 195 239 270 196 207 1 Mašina za karton 1 Horizontalna presa sa drobilicom 1 Sistem za pneumatsko usisavanje otpadaka od lepenki 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za ručno šivenje 1 Mašina za ručno šivenje 1 Mašina za ručno koso šivenje 1 Mašina za ručno koso šivenje 2 Mašina za poluautomatsko šivenje 1 Mašina za lepljenje automatska 1 Mašina za lepljenje i pakovanje 2 Mašina za lepljenje i pakovanje poluautomatska 1 Mašina za štancovanje ravno Agnati .. itd.103.839 53.176 405.199X godine .800 8..074 3. Gandosi Fosati Lampo 105 1986. 5..268 Ormig-Italija 15.459 2.564 57. "A" 187 2.762 59 24. Beograd Pogon: A Namena: Proizvodna oprema Rekapitulacija procene vrednosti opreme na dan 31. "A" 186 3. Inventarni broj Količina Opis osnovnog sredstva Proizvođač Tip / Model 1.094 62 39.858 1978. 8. 2.58.398 82.. Gandosi Fosati 1978.478 7.Italija "A40 P"1988..712 2... Rabolini .2.895 123. 9. 13...477 7. 1978. "B" ..142 85 84 86 71 71 57 55 85 73 60 76 60... Gandosi FosatiKO-16001978. KO-16001979. 12.459 3.1. 11.PROCENJENA VREDNOST OPREME Preduzeće: D. 6.. lokacija ulica ..Italija Vimas-GO12 1978.000 53 56.P.512.854 17.metodologija i primeri - PRILOG 5. "VVA". Pogon br.594 333. Oca 55x70 1978.056 68 803.ItalijaImperija-F 120.. . Vega ItalijaLampomatic 2400 Legamatic .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.3. PROCENA VREDNOSTI ZALIHA 215 .

440 2.965 205. kraft.725.860.P.626.763 1. .3.443 67.Neproizvodni materijal . 4.473 515.pogonska režija Pogon proizvodnja Pogon prerada Pogon ambalaža Zajedničke službe . Gotovi proizvodi od V . 3. stara hartija) Pogon prerrade (boje. lepak. 1. Proizvodnja u toku 30.VI 199X godine.705 . boja) .029. mazut) Pogon ambalaža (mazut) Zajedničke službe (antifriz.104 4.PROCENA VREDNOSTI ZALIHA Rekapitulacija procene zaliha D.800 149.844.298 190 5. rezervni delovi i sitan inventar 1.06.923 98.415.185 376.556 41. Proizvodnja u toku u intervalu od V .556. motorno ulje) . ulja) Pogon prerada (nafta.Kancelarijski materijal Pogon proizvodnja Pogon prerada Pogon ambalaža Zajedničke službe 2.382 53.158.485 9.Sirovine . MATERIJAL .P.056 .199X godine Red.materijal izrade Pogon proizvodnje (stipsa.219 497.Gorivo Pogon proizvodnja (mazut.789 3. basazol.264 6.u 000 dinara Procenjena vrednost 30.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .VI 199X godine.869 10.371 5. fluting.VI 199X godine.u 000 dinara 30.145 21. SITAN INVENTAR Nabavna vrednost .556 41.122 890 78.959 216 . 2. br. lepak.112 7. "VVA" Stanje zaliha na dan 30. bezdrvna hartija) Pogon ambalaža (skrob.12.056 NAPOMENA: Datumi nabavke su sledeći: za Materijal i Sitan inventar kreću se u vremenskom intervalu II .814 566.779 74. Robe VI 199X D. vosak.Otpis B.298 190 5. 5.176.834 13.122 890 78.199X godine A. Grupa konta 31 35 60 63 66 Naziv Materijal Sitan inventar Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba UKUPNO Vrednost u bilansu na dan procene 30.487. "VVA" na dan 31.metodologija i primeri - PRILOG 5.298.072. Materijal.971 1.675 189.

Roba 11.685 283.792 25.161.399.182 17.025 458.830 890.386 3.307 736.197.756.354. kš. Gotovi proizvodi 283.700.787 252.007. k2š.056.725.000 11.511 31.833 1.796.610 Pogon proizvodnja RJ Hartija Hartija poluproizvodi RJ Lepenka Lepenka poluproizvodi Pogon prerada RJ Kesovo Kesovo usluge Kesovo poluproizvodi RJ Vreće Vreće usluge Konsignacija maloprodaja Konsignacija Usje RJ Delčevo Delčevo usluge Delčevo konsignacija Drug za delčevo Zaštita rad.748 (272.856 959.553.752 1.857 2.224 1.875.709 941. faktis) Pogon ambalaža Velpap (2k.163 41. kraft.869 1.197.432 8.685 4.643 4. fluting) Pogon prerada Poluproizvodi (superior) C.375.306 78.545. Idnina Pogon ambalaža RJ Velpap Stara kartonaža Idnina poluproizvodi Idnina Zajedničke službe RJ Lepenka RJ Kesovo RJ Vreće Delčevo konsignacija D.580 217 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" Pogon proizvodnja RJ Lepenka (siva lepenka.154 0 1.062) (0) 865.024 1. 2kš) Ambalaža poluproizvodi (šrenc.610 35.163 1.121 3. 3k.915.075. superior.121.306 Zajedničke službe UKUPNO 890.424 0 7.960 207.904.962 0 7.

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.4. PROCENA VREDNOSTI POTRAŽIVANJA 218 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

243 1 198 232 60 107 78.P.714 NAPOMENA: Pojedinačne liste za svaku vrstu potraživanja se nalaze u dokumentaciji procenjivača i mogu se po potrebni staviti na uvid.541 50. 8. "VVA" Mesto: Beograd Lokacija: "Y" Procenjena vrednost potraživanja na dan 31. .861 1. 2.199X godine .928 16.4.965 50.u 000 dinara Procenjena vrednost 8. 7. 3.476 199 221 61 107 101.872 1. br. 5. 1. 9.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5.12.928 38.860 1. 219 . Naziv Avansi Kupci Kupci u inostranstvu Potraživanja od povezanih preduzeća Potraživanja iz specijalnih poslova Razna potraživanja iz poslovanja Potraživanja od državnih institucija Potraživanja od radnika Razna potraživanja UKUPNO Vrednost u bilansu na dan procene 9. 4. 6.PROCENA VREDNOSTI POTRAŽIVANJA Preduzeće: D.594 Red.

PROCENA VREDNOSTI OBAVEZA 220 .5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.

. I 1.952 6.... "VVA" Mesto: Beograd Lokacija: ulica . br.664 3.. 42.040 139.299 4.12. ..786 53.5. Naziv Kratkoročne obaveze Dobavljači Dobavljači za nefakturisanu robu Obaveze prema povezanim preduzećima Obaveze za zarade Ostale obaveze Pasivna vremenska razgraničenja SVEGA (1+6) Dugoročne obaveze Krediti iz inostranstva UKUPNO OBAVEZE (I+II) Vrednost u bilansu na dan procene 25.u 000 dinara Red..905 4....299 4. 5.PROCENA VREDNOSTI OBAVEZA Preduzeće: D.540 25.. Procenjena vrednost kratkoročnih i dugoročnih obaveza na dan 31.. 221 .199X godine .......786 52...849 NAPOMENA: U prilogu su pojedinačne liste za svaku vrstu obaveza koje se nalaze u dokumentaciji procenitelja i mogu se po potrebni staviti na uvid.952 6.040 163..P.232 42..398 4.. 4.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5.. 2.. br..710 121..809 II 1... 6..1192 Procenjena vrednost 25..710 97. 3...

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 6 PRILOZI O PROCENI LIKVIDACIONE VREDNOSTI KAPITALA NAPOMENA: S ob zirom da priloge o proceni likvidacione vrednosti treba dati na način kako je to dato u prilozima o proceni po metodu neto imovine (Prilog 5). ovde ih nećemo posebno prikazivati. 222 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 7 ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" 223 .

62% 92 1.610 15. Domaće tržište 2.69% 66.780 100.53% 234.60% 162 1.44% 2.00% 320. Krediti od banaka 3.71% 45.824 100.5.1. BILANS USPEHA ZA PERIOD a .251 26.906 52.05% 0.441 54.78% 7. Dobavljači 2.559 4.03% 29.290 39.00% 80.691 15.00% 358.348 2.102 95.001 100.05% 52.23% 987 247 740 0.7338. Vanredni rashodi 7.08% 1.00% 135.588 18.809 16.64% 319.metodologija i primeri - Tabela 1 BILANS STANJA a Iznos AKTIVA POSLOVNA AKTIVA I STALNA SREDSTVA II OBRTNA SREDSTVA 1.34% II UKUPNI RASHODI 1.298) 8.388 8.94% 86.11% 3.0922.23% 224 .463 100.396 10.62% 5.00% 134.008 2.23% 261.740 22.105 3.099 8.00% 358.96% 4.247 4.280 1.088 100.05% 1.352 34.80% 2. Novac i HOV % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 8.42% 396 4.207 189.34% 210.20% 2.95% 25.5471.463 100.775) 1. Ino tržište 3. Bruto plate 4.36% 2.84% 62.004 59.00% 135.353 16.459 40.08% 0.98% 1.046 12.766) 7.00% 358.962 26.08% 0.00% 7.592 (37.3.27% 2.08% 5.112 139.43% 3.595 18.443 100.81%0 11.662 3.325 99.83% 24.869 8.646 100.39% 65.22% 100.92% 239.31% 285.39% 40.29% -2.00% 402.580 100.00% 6. Troškovi mater.978 100.00% 286.824 100.377 16.95% 0.4.423 2.00% 402.720 93.96% Tabela 2. Potraživanja 3.91% 77.20% 2. Ostale kratkoročne obaveze 8.92% -13. Druge usluge 1.36% 105.79%1.162 91.31% 0.377 85.00% 402.11% 881 220 661 0.29% 1.23% 16. 1. Amortizacija 2.31% 0.17% 173 2.08% 1.64% III BRUTO DOBIT 1.66% 191.408 14.43% 3.98% 23.37% 4.37%1. Nematerijalni troškovi 3.056 19.21% 86. Nabavna vrednost robe 6.057 0.817 1.69% 66.34% 26.3134.636 (90) 40 168 544 98.080 99.72% 120 1.03% 29.591 9.77%8.00% 402.15% 42.15% 0.214 2.419 100.00% 5.87% 2.780 100. Promena zaliha 5.62% 5.69% 1.771 0. Troškovi energije 1.716 1.51% 2. Ostali prihodi a Iznos % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 7.2.37% 139 42 97 0.52% 78.00% 358.143 99.805 156.76% 254.117 3.001 100.040 10.33% 20.47% 124.29% 292.192 30.66% 7.48% 2. Rashodi finansiranja 7.10% 48.94% 121.59% 3. Materijalni troškovi i amort.646 100.501 91.556 21.23% 82.432 211.746 5.758 26. 1.978 100.866 18.549 20.20% 4.91% 6. Zalihe 2. Porezi IV NETO DOBIT 153 46 107 1.72% 3.18% 2.356 81.431 76.00% 3.683 4.012 23.01% PASIVA POSLOVNA PASIVA I DRUŠTVENI KAPITAL II DUGOROČNE OBAVEZE III KRATKOROČNE OBAVEZE 1.27% 970 0.496 17.74% 5.00% 134.472 65.295 22.10% 1.59% 3.13% 104.14% 6.10% 15.437 6.646 100.226 27.444 70.13% 0.284 11.66% 11.03%4.571 96.863 (42.37% 2.69% 20.44% 17.00% 8.88% -1.16% 0.87% 30.110 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .74% 5.134 12.646 100.59% 1.35% 55.34% 47.890 18.46% 0 0.78% 7.609 23.230 6.1840.892 (1.10% 48.150 351 186 165 253 1.339 1.677 4. Transport 1.836 100.443 100.17% 110.08% 5.199X OPIS I UKUPAN PRIHOD 1.500 1.92% -13.00% 8.02% 105.00%340.414 59.

431 76. STRUKTURA OBRTNIH SREDSTAVA a Iznos 1.18% 105.Ostale kratkoročne obaveze 2.68% 3.13% 104.356 0.056 40.459 100.54% 3.00% 358.24% 2.004 6.040 25.496 74.012 23.012 100.23%8. Dugoročni krediti 0 0. STRUKTURA POSLOVNIH SREDSTAVA a Iznos 1.472 65.414 59.00% 104.336 29.06% 121.76% 254.414 0.00% 11. ODNOS (1:2) % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 6.622 18.08% 162 4.00% 124.906 100.67% 65. Stalna sredstva 2.54% 17.86% 100.00% Tabela 5.99% 55. Društveni kapital 2.87% 30.95 c 234.00% 4.232 40.00% 135.890 52.48% 1.65% 3.23% 0 15.817 5.46% 2.71% 970 3.34% 210.339 22.00% Tabela 4.771 2.336 100. Zalihe 2.092 4.444 70.00% 191.008 12. Sopstveni izvori 3. Potraživanja 3.47% 124.66% 191.444 0.646 100.463 100.00% 2.232 100.00% 34 0. UKUPNO % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 1.00% Tabela 6.47 100.472 254. Kratkoročni izvori .00% 163.Dobavljači .251 65.20 100.68% 3.588 99.962 74.25% 64.53% 234.046 30. STRUKTURA TUĐIH IZVORA a Iznos % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos % 1.740 52.00% 9.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 3.339 100.Krediti . ODNOS (1:2) 5.662 77.004 59.78 b 104.47% 0.356 81.92 199X 210.75% 2.459 40.622 100.00% Tabela 7.78% 396 19.117 10.11% 2.48 100.14% 4. Obrtna sredstva 3.22% 11.352 100.34% 3.22% 30.610 83. UKUPNO 2.691 44. Novac i HOV 4.226 96.906 47.134 56. STRUKTURA IZVORA SREDSTAVA a Iznos 1.66% 8.609 79.192 20. Osnovna sredstva 2.00% 402.00% 1.17% 110.35% 120 5.824 100. OSNOVNA SREDSTVA / SOPSTVENI IZVORI a 1.388 37. Pozajmljeni izvori 3.352 34.88 225 .500 6.92% 239.94% 42.78% 78.740 239.662 110.00% 1.44 100.431 0.758 55.83% 24.08% 163.96% 24.00% 24.110 3.012 100.94% 82.24% 104. UKUPNO % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 5.001 100.230 6.99% 105.

77 c .427 0.004 1.662 110.u 000 dinara 199X 234.336 1.94 Tabela 11.69 113.728 0.740 281.390 c .03 0.850 121.u 000 dinara 199X 124. RAZLIKA (2-1) 4. Pokriće zaliha NOF-om (4:2) 1.431 b 104.714 0.622 1. OBRTNA SREDSTVA / TUĐI IZVORI a 1. Stalna sredstva 2.056 281.91 210. Dugoročni izvori 3.662 11. ODNOS (1:2) 3.454 70. NETO OBRTNI FOND (3-1) 5. Tuđi izvori 3.23 1.661 100.72 1.427 1.58 226 .554 24. Obrtna sredstva 2.082 0. KRATKOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA a 1. RAZLIKA (1-2) 4.19 191.07 0. Kratkoročni izvori 3.565) 0.u 000 dinara c 199X 0.554 210.69 0. Zalihe 3.951 24.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .78 b 104.740 78. Stalna sredstva 2. Dugoročni izvori 5.43 70.046 6. NETO OBRTNI FOND a 1.36 5.637) 0.91 Tabela 12.714 0.342) 0.472 55.232 1. LIKVIDNOST III STEPENA (OBRTNA SREDSTVA / KRATKOROČNE OBAVEZE) b .72 b 30.50 24.95 c .012 1.906 163. LIKVIDNOST I STEPENA (NOVČANA SREDSTVA / KRATKOROČNE OBAVEZE) 2.94 1. LIKVIDNOST I.691 258.352 104.012 401 1.18 Tabela 9.390 5.082 0.004 6.23 c .728 0. LIKVIDNOST II STEPENA (NOVČANA SREDSTVA + POTRAŽIVANJA / KRATKOROČNE OBAVEZE) 3.20 b 18.454 4. ODNOS (1:2) 5.08 0. III I III STEPENA a 1.u 000 dinara 199X 234. Kratkoročna sredstva 2.192 (7. ODNOS (1:2) 2.24 1.413 2.u 000 dinara 199X 68. DUGOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA a 1.472 258.77 0.226 (31.07 1.20 0.388 110.431 1.metodologija i primeri - Tabela 8.339 24.459 2.75 Tabela 10.588 (5.

35 194.580 0.890 3. Prosečni troškovi dnevnih prodaja u 000 dinara 4.u danima 3.758 103 71 83 119 22 241 795 890 Tabela 14.134 c .31% Tabela 17.31% 199X 987 320.419 105. Bruto dobit 2.95% b 139 86.088 0.088 65.u 000 dinara 881 286.230 104 137 153 174 Tabela 16.207 55.64 54.088 0.580 17.056 49 47 70 88 21 240 792 887 152 119 153 207 Tabela 15. KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAČA a 1.496 b 2.444 0.441 11.23% 199X 740 320. Prosečan period naplate .691 4.356 0.u 000 dinara 881 254. Prosečno vreme plaćanja dobavljača u danima 3.38% b 139 110.59 86.11% c .23% 227 . Odnos (1:2) ⋅ 100 107 7.u 000 dinara 199X 5.13% c .05 86. Ukupan prihod 3. Prosečno vez. Bruto dobit 2.388 c .414 0.u danima 3.836 1. Neto dobit 2. Društveni kapital 3.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 13. KOEFICIJENT OBRTA KUPACA a 1. Odnos (1:2) ⋅ 100 153 7.432 78. Koeficijent obrta Ukupan prihod Saldo kupaca 2. STOPA BRUTO DOBITI a 1. Prosečno vreme konverzije zaliha u gotovinu 7.580 0. Koeficijent obrta Cena koštanja Prosečan saldo zaliha 2.03 320.419 0.12 285. STOPA PRINOSA NA SOPSTVENI KAPITAL a 1. STOPA NETO DOBITI a 1.348 20.34 286.u 000 dinara 661 286. Ukupan prihod 3.48 7.35 7.419 0.683 1.u 000 dinara 199X 4. zaliha . Odnos (1:2) ⋅ 100 153 6.431 2.u 000 dinara 199X 2.07 217.610 c .09 319.46 5.41% Tabela 18.37% b 97 86.477 82.251 b 5.35% 199X 987 239.046 b 7. Koeficijent obrta Materijalni troškovi Prosečan saldo dobavljača 2. KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH ZALIHA a 1.172 1.814 105.836 1.836 2. Prosečan iznos dnevnih prodaja u 000 dinara 3.16% c .609 2.

STOPA AKUMULATIVNOSTI a 1.metodologija i primeri - Tabela 19. Prosečna poslovna sredstva 3.19% 228 . Neto dobit 2.14% c .u 000 dinara 661 246.735 0.913 0.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Odnos (1:2) ⋅ 100 107 b 97 71.732 0.27% 199X 740 380.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - III Procena vrednosti kapitala .zakonski propisi o proceni vrednosti kapitala Zakon o svojinskoj transformaciji Uredba o bližim uslovima koje mora ispunjavati ovlašćeni procenjivač i uslovima i načinu oduzimanja ovlašćenja Uredba o načinu utvrdjivanja vrednosti kapitala Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti 229 .

OSNOVNE ODREDBE narima i deviznom ekvivalentu. na način i po pos4. kao koČlan 1. preduzeću u drugom obliku organizova(4) Vlada Republike Srbije bliže urenja koji raspolaže društvenim i državnim đuje način utvrđivanja vrednosti društvekapitalom (u daljem tekstu: preduzeće). pod uslovima. Vrednost kapitala i način procene ZAKON O SVOJINSKOJ TRANSFORMACIJI4) Član 3. se na banke. u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje promena vlasništva društvenog kapitala. (4) Bliže uslove koje mora ispunjasmislu ovog zakona. ovog člana preduzeće izražava u novim di1. Predmet transformacije (3) Rešenje o ovlašćenju iz stava 2. 2. ovog člana vrši se primenom pritransformacija nosnog metoda. kao i na preduzeće. kao i kontrolu načina i postupka svojinske transformacije vrši Direkcija za procenu vrednosti 4) "Službeni glasnik RS". ovog Član 4. 5. 32/97. ovog člana objavljuje se u "Službenom Član 2. 231 . ako posebnim tnik koji je registrovan za obavljanje konzakonom nije drukčije određeno. kao osnovnog metoda i primenom metoda neto imovine. (3) Procena vrednosti kapitala iz 1. Ovlašćeni procenjivač tupku predviđenim ovim zakonom. jeste i matično i zavisno preduzeće. br. drugo pravno lice ili preduzenedobitne organizacije. met transformacije procenom utvrđuje Kontrolu i verifikaciju procene vredvrednost ukupnog kapitala. kao i metoda likvida(1) Svojinska transformacija vrši se u cione vrednosti. Predmet svojinske transformacije. člana. (1) Procenu vrednosti kapitala vrši kao oblik povezivanja preduzeća. Subjekt u kome se vrši stava 1.metodologija i primeri - štvenog i državnog kapitala i vre-dnost kapitala drugih vlasnika i procenje-ni kapital iskazuje u akcijama ili udelima. jeste društveni i državni kapital kojim raspolaže preduzeće. nog i državnog kapitala.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA. u glasniku Republike Srbije". (2) Preduzeće. u smislu stava 1. (2) Vrednost kapitala iz stava 1. sultantskih usluga i koji za to dobije ovlašćenje ministra nadležnog za poslove svojinske transformacije (u daljem tekstu: ministar). rektivnog metoda. 3.vati ovlašćeni procenjivač i uslove i način oduzimanja ovlašćenja propisuje Vlada Republike Srbije. Kontrola i verifikacija procene i (1) Preduzeće koje raspolaže društpostupka transformacije venim i državnim kapitalom koji je predČlan 5. preduzeće u kome se vrši transformacija (3) Odredbe ovog zakona ne odnose ili ovlašćeni procenjivač. vrednost drunosti i strukture kapitala. osiguravajuće i druge (2) Ovlašćeni procenjivač može biti finansijske organizacije. kapitala obrazovana ovim zakonom.

donosi se uz saglasnost Vlade Repubna.se doneti i većinom glasova zaposlenih. odluka o organizovanju preduzeća kao društva kapitala i odluka o 1. (7) Odluka o transformaciji državnog Odredbe ovog zakona koje se odnose kapitala preduzeća iz st.talom. ovog člana akcije shodno se primenjuju i na udele. kod pove7. do 3. preduzeću sa većinskim društvenim kapi3) konverzijom duga u akcije pove. Način transformacije Član 10. u skladu sa statutom preduzeća. kapitalom svojinska transformacija vrši 2) prema posebnom programu. u društvenom preduzeću. i 2. odnosno organ koji vrši njegovu funkciju ili skupština matičnog preduzeća. Vlada Republike Srbije. Shodna primena slene u preduzeću. dostavlja ga sindikatu preduzeća i obaveštava zapo9. (1) U društvenom preduzeću svojinska transformacija vrši se donošenjem od- 234 . Član 7.nju i prodaji akcija. kao i u dodatnog kapitala (sa popustom). Prodaja akcija (sa ili bez popusta) izdavanju i prodaji akcija donose se istovremeno. se donošenjem odluke o usvajanju pro3) uz saglasnost osnivača. tala (sa ili bez popusta). 1. (8) Odluka o usvajanju programa II. ovog člana nom nije drukčije određeno. stečaja prema odredbama zakona kojim se uređuje stečaj preduzeća. Član 9. ovog 2) prodajom akcija radi prikupljanja člana. Primena zakona kapitala mogu doneti i poverioci preduzeća sa većinskim potraživanjem. kao društva kapitala i odluke o izdavanju (1) Svojinska transformacija u predu. (6) Program transformacije u preduzeću donosi organ upravljanja. zeću vrši se autonomno. a u skladu sa zaOdredbe ovog zakona primenjuju se konom kojim se uređuje pravni položaj na preduzeća koja imaju sedište na teritopreduzeća. grama transformacije i odluke o izdava(2) Svojinska transformacija u predu. 1) Odluka i program 6. 1. like Srbije. odluku o svojinskoj transformaciji društvenog 8. riji Republike Srbije. odnosno Član 8. odluke o organizovanju preduzeća Član 6. (5) Izuzetno od odredbe stava 1.i prodaji akcija.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA luke o usvajanju programa transformacije. zeću vrši se na jedan od sledećih načina: (2) U društvu kapitala sa društvenim 1) autonomno. (4) U preduzeću sa manjinskim Svojinska transformacija u preduzećudruštvenim kapitalom odluka o svojinskoj vrši se izborom jednog ili više modela: transformaciji društvenog kapitala može 1) prodajom akcija radi prodaje kapi. koje ispunjava uslove za otvaranje rioca (sa popustom). donosi skupština preduzeća. ako ovim zako(3) Odluke iz st. po izvršenoj i verifikovanoj proceni vrednosti kapitala. Modeli transformacije zanih preduzeća. AUTONOMNA TRANSFORMACIJA transformacije.

osigurani i neosigurani zemljoradnici. januara 1986. smatra se lice koje vrednosti akcija koje ostvaruju osigurani bavi poljoprivrednom delatnošću kao jedzemljoradnici. osnovni popust od 20 odsto i dodatni (5) Licem koje je bilo zaposleno. neosigurani zemljoradnici imaju pravo na (4) Neosiguranim zemljoradnikom. odnosno staža ovog člana za godine staža osiguranja osiguranja za osigurane zemljoradnike. (5) Pravo na sticanje akcija pod povovog člana ima za godine radnog staža u lašćenim uslovima. odnosno staža osiguranja za penzioner. u sticanje akcija do prosečne nominalne smislu ovog zakona. (1) Pravo na sticanje akcija pod pov. organizovanja koji obavlja delatnost sred. ovog člana. a nije (4) Zaposleni. smislu ovog zakona. smatra se lice koje je zaposleno (1) Lica iz člana 11. radnog staža za zaposlene.000 DEM u dinarskoj protivvredna dan 1. povlašćenim uslovima lice iz stava 2. u smislu ovog Član 12. a ranja zemljoradnika. može se ostvariti najviše za 40 godina teritoriji Republike Srbije. odnosno državnim kapitalom. u popust od 1 odsto za svaku punu godinu smislu stava 2. ovog zakona ili je bilo zaposleno u preduzeću u kome ostvaruju pravo na sticanje akcija pod se vrši svojinska transformacija. akcija čija je nominalna vrednost 400 odnosno državnom organu i organizaciji DEM u dinarskoj protivvrednosti za svaili organu jedinice teritorijalne autono.ku punu godinu radnog staža u subjektu mije i lokalne samouprave. najviše do proseka koji je utvrđen Član 11.za svaku punu godinu staža osiguranja. inim ili osnovnim zanimanjem. (2) Zaposlenim licem. osigurani i neosigurani osiguranik.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri osiguranja u Republici Srbiji. drugom povlašćenim uslovima po osnovu svog preduzeću koje raspolaže društvenim i učešća u stvaranju društvenog.za neosigurane zemljoradnike. godine imalo navnosti koje otkupljuju u skladu sa ovim ršenih 60 (muškarac) odnosno 55 (žena) zakonom i odlukom o izdavanju akcija uz godina života. kao i korisnik prava po osnovu oba. zakona. kao i drugom oblikudržavnog kapitala. u smislu ovog zakosubjektima iz tog stava sa sedištem na na. ovog člana za vreme za koje je imalo prebivalište na teritoriji Republike Srbije. odnosno korisnik prava po zemljoradnici imaju pravo i na akcije čija osnovu obaveznog penzijskog i invalid. smatra se i radnog staža. smatra se osigura(3) Osigurani zemljoradnici imaju nik.nominalna vrednost ne može preći iznos skog osiguranja zemljoradnika i koje je od 6. a lice iz stava 4. kod organizacije penzijskog i invalidskog (6) Ratni vojni invalidi imaju pravo i na dodatni popust od 1 odsto za svaku 2) Pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima 235 . stav 2.(2) Zaposleni imaju pravo na sticanje stvima u društvenoj ili državnoj svojini. lašćenim uslovima imaju zaposleni. ovog zakona (u daljem (3) Osiguranim zemljoradnikom. lice iz stava 3. osigurane zemljoradnike (u daljem tekstu: (6) Pravno na sticanje akcija pod akcije sa popustom). iz člana 11. koji 3) Sticanje akcija pod povlašćenim su državljani Savezne Republike Jugouslovima slavije. u tekstu: akcije po osnovu upisa).pravo na sticanje akcija po osnovu upisa veznog penzijskog i invalidskog osigu.

ovog člana. preduzećima koja pretežno obavljaju delatnost poljoprivrede. (1) Lica iz člana 11. odnosno državni kapital preduzeća (5) Pravo prvenstva kod sticanja akkoje se transformiše. 2. lica koja su bila zaposlena u tom preduzeću ili kod pravnog prethodnika zakonom. pored lica iz st. ovog zakona 7) Evidencija akcija pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima mogu ostvariti u jednom ili više preduzeća. ovog člana imaju starosnu penziju. ovog člana. (7) Za nominanlni iznos akcija iz st. ne može preći 60 odsto procenjene uslovima vrednosti kapitala preduzeća koje se transformiše. u skladu sa ovim zakonom. 4. (2) Lica koja su zaposlena u preEvidenciju ostvarenog prava na akduzeću u kome se vrši svojinska transcije u skladu sa ovim zakonom i ranije formacija u momentu donošenja odluke o važećim propisima vodi centralni depo svojinskoj transformaciji imaju pravo prvenstva kod sticanja akcija po osnovu hartija od vrednosti pri nadležnoj organiupisa i pravo preče kupovine akcija sa zaciji. a najkasnije do dana ostvarivanja prava na sticanje akcija podi zaposlni u matičnom i zavisnom prepovlašćenim uslovima. ovog zakona. postojećeg subjekta. od dana donošenja odluka iz člana 10. 8) Javni poziv za upis i prodaju akcija popustom u tom preduzeću za godinu dana staža u tom preduzeću. Član 13. odnosno proizvod4) Kapital preduzeća za sticanje akcija nje prehrambenih proizvoda. i 3.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA punu godinu od dana nastanka invalid. a kod preduzeća os2. zakona. (1) Kapital preduzeća za sticanje akcija po osnovu upisa u smislu ovog zako-6) Rok za sticanje akcija pod povlašćenim na. (8) Pravo na popust za otkup akcija cija po osnovu upisa i pravo preče kupovine akcija sa popustom u zadrugama i sa popustom ne može se prenositi. u skladu sa posebnim zakonom. mogu se sticati od kapitalauslovima.u kome se vrši svojinska transformacija za nosti do momenta kada bi stekli pravo na godine radnog staža u tom preduzeću. Član 15. do 4. koji preostane po sticanju akcija po osnomože se ostvariti u roku od godinu dana vu upisa u smislu stava 1. (3) Prava iz stava 2. (2) Odredba stava 1. odnosno lica koja su bila zaposlena kod osnivača. ovog člana. ovog člana umanjuje se dru. i 5. (2) Akcije sa popustom. u smislu (1) Sticanje akcija pod povlašćenim ovog zakona. (4) Prava iz stava 2. u skladu sa ovim duzeću. imaju i osigurani i pod povlašćenim uslovima neosigurani zemljoradnici. i lica koja su bila zaposlena u preduzeću (1) Preduzeće u kome se vrši svojinska transformacija iznosi akcije na pro- 236 . kao i za iznos popusta novanih od strane nedobitnih i društvenih iz st.organizacija i zaposleni. Član 16. ovog člana pri5) Mesto sticanja akcija pod povlašćenim menjuje se i na preduzeće koje je izvršilo uslovima svojinsku transformaciju dela društvenog kapitala prema odredbama ranije važećeg Član 14. ovog člana imaju Član 17. štveni.

srazmerno odnosu vrednosti ovih valorizovane vrednosti upisanih akcija. način upisa. mesto prodaji akcija iznosi 15 dana. raspodeljuje se upisnicima koji Srbije". (5) Revalorizacija uplata upisanih akakcija i upisanih akcija. minalnu vrednost akcija koje se prodaju. cija. računajući upisa. preduzeća koje se transformiše. s tim da (6) Akcije upisnika koji u roku od rok za upis akcija počinje teći po isteku osam dana od dana prijema obaveštenja pet dana. visinu popusta. 10) Uplata akcija 9) Upis akcija. računajući od dana kada je trebalo da bude izvršena prekoje se stiču po osnovu upisa veća od 60 odsto od procenjene vrednosti kapitala thodna uplata. u Član 18. (4) Ako je vrednost upisanih akcija biti duži od tri meseca. nici akcija stiču pravo na manji broj ak. ovog člana. odnosno (4) Rok za otplatu akcija koje se uplaćuju u ratama je šest godina od dana ako je vrednost upisanih akcija sa popustom veća od procenjene vrednosti kapi.(8) Akcionar koji zaključi ugovor o slenih. i to srazmerno broju (2) Javni poziv iz stava 1. preduzeće 237 .a u ostalim godinama po 20 odsto od recija. upis. (7) Rok za zaključenje ugovora o broj akcija. ovog člana akcija koje im pripadaju u skladu sa sadrži: procenjenu vrednost kapitala. (2) Upis akcija po javnom pozivu je prve rate kod akcija koje se uplaćuju u ponuda zainteresovanog lica za otkup ratama iznosi 30 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji akcija. ovog člana. vrši se u skladu sa slučaju iz stava 4. su je prihvatili. a moakcija. rokove za upis i upla-od dana prihvatanja ponude za otkup tu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri daju javnim pozivom. upisa i zaključenje ugovora (1) Uplata upisanih akcija vrši se u skladu sa odlukom o izdavanju i prodaji akcija i ugovorom o prodaji akcija. ovog zakona. računajući od dana objavljiva. (1) Javni poziv za upis akcija je poziv celosti ili u ratama. kao i broja penzionera i druge po-kupovini akcija uplaćuje izdavaocu akcija datke u skladu sa zakonom kojim se ure-na ime troškova iznos od 50 novih dinara. jmanje jednom dnevnom listu. zainteresovanim licima da daju ponudu za (2) Rok za uplatu kod akcija koje se uplaćuju u celosti. (3) Rok za uplatu naredne rate kod (3) Akcije se upisuju potpisivanjem akcija koje se uplaćuju u ratama ne može izjave o upisu (upisnica) u tri primerka. no-stavom 4.revalorizovane vrednosti upisanih akcija. obaveštenje o rezultatima Član 19. koji se objavljuje u roku od 15 dana obaveštava svakog na oglasnoj tabli preduzeća. odnosno rok za uplatu otkup akcija. že sadržati i označenje broja ranije zapo. uslove upisa akcija. u neotplaćenih akcija. s tim što se u prvoj i tala preduzeća koje se transformiše u drugoj godini otplaćuje po 10 odsto od skladu sa članom 13.upisnika akcija o broju akcija koje može nom glasniku Republike Srbije" i nasteći pod povlašćenim uslovima.zaključenja ugovora. ovog člana ne prihvati novu nja u "Službenom glasniku Republike ponudu. đuju hartije od vrednosti i odlukom o izdavanju akcija.iz stava 5. u "Službe. broj zaposlenih. odnosno revalorizacija upisanik a (5) Po isteku roka za upis akcija. akcija.

(2) Preduzeće koje prodaje akcije u publike Jugoslavije.padajućem popustu.(1) Svojinska transformacija kapitala daji akcija iz člana 18.akcijama po osnovu upisa. 1. prilikom nih i osiguravajućih i neosiguravajućih njihove prve prodaje imaju postojeći ak. sto. odnosno uplaćeovim zakonom u rokovima iz st. 12) Prava iz akcija (7) Upisniku akcija koji ne uplati upisane akcije sa popustom u skladu sa Član 21. posrednika preko finansijske berze. i 2. ovog člana. se transformiše Republičkom fondu za (3) Akcije iz st. preduzeće prenosi 10 odsto akcija od (2) Akcije sa popustom i bez popusta ukupnog iznosa kapitala preduzeća koje izdaju se nakon njihove uplate. 1. pre održavanja svake skupštine usklađuje ne devizne štednje građana. a koji ne možepopusta. računajući od Član 22. (8) Upisnik akcija koji ne uplati 2) dividendu. kao ni u naknadnom roku nih akcija i njima pripadajućeg dela koji mu ostavi preduzeće.zemljoradnika. 3) deo ostatka stečajne mase preduzeza uplatu akcija. (3) Prvi krug transformacije obuhvata (4) Pravo preče kupovine stečenih sticanje akcija po osnovu upisa zaposleakcija iz st. gubi pravo na akcije sa ća nakon isplate poverilaca. srazmerno nominalnoj rok. 238 .glase na ime. do 4. 2. (1) Akcije daju prava na: ovog člana. ako se stiču pod povlašćenim usbiti duži od 30 dana od dana isteka roka lovima u skladu sa ovim zakonom. bez obzira na rok dospelosti. koji se ostvapopustom čiju vrednost nije uplatio ruje srazmerno uplaćenim akcijama i pri(odustanak od otplate). (1) U prvoj godini. koja se ostvaruje po upisane akcije sa popustom u skladu sa osnovu upisanih akcija. duzeća. koji ne može biti duži od 30 dana od vrednosti akcija po osnovu upisa i dana isteka roka za uplatu akcija. otplaćenim akcijama. i 2. zacija. do 4. srazmerno nominalnoj vrednosti propisima kojima se uređuje revaloriakcija koje su stekli. u drugoj i trećoj godini po 20 od. 2. 11) Sticanje akcija i stavljanje u promet 13) Krugovi transformacije Član 20. do njihove konačne otplate. njen sastav sa promenama u strukturi kapitala. ovog člana. ovog člana penzijsko i invalidsko osiguranje zapostavljaju se u promet putem berzanskih slenih.preduzeća koje se transformiše vrši se kona izdaje se 10 odsto akcija po osnovujavnim pozivom u skladu sa ovim zakoupisa. 1. odnosno srazmerno vati u novcu i obveznicama Savezne Re. stav 7. sto. po osnovu dospele neisplaće-ratama. ovog za. ovim zakonom u rokovima iz st. a u četvrtoj i petoj godini po 25 od(2) Pre sticanja akcija u prvom krugu. preduzeće ostavlja naknadni 1) upravljanje. (9) Upisane akcije mogu se otplaći. i 2.nom u dva kruga. (5) Akcije iz st. kao ni davati bilo kakve garancije za njihovu uplatu. ovog člana (6) Preduzeće ne može kreditirati uplatu svojih akcija i akcija drugih pre. isteka roka za zaključenje ugovora o pro.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA cionari.

plaćena u roku od dve godine od statutom 239 . (1) Novčana sredstva ostvarena od (2) Preuzete akcije iz čl. akcija utvrđuju se kriterijumi za pravo Upisane akcije sa popustom od čije prvenstva u otkupu akcija ostalih upisanih otplate su odustali upisnici akcija u sklaakcija. kao i prenosi Fondu za razvoj Republike Srprodaju akcija bez popusta. a naročito veće gotovinsko učešće du sa članom 19. 24. stav 8. u iznosu od 50 odsto. u skladu sa odlukom o iz-skladu sa zakonom (u daljem tekstu: davanju i prodaji akcija. srazmerno nominalnoj vrednosti akcija stečenih po osnovu upisa. (1) Preuzete akcije iz člana 22. kojima je izvr(5) Drugi krug transformacije obušena uplata upisanih akcija. bije. i 25. (6) Javni poziv za upis i prodaju ak15) Neprodate akcije cija u drugom krugu objavljuje se najkasnije u roku od 120 dana od dana isteka Član 24. i čl. ovog zakona i kraći rok otplate. ovog zakona imaju svojstvo prioritetnih participativnih akcija Član 23. na učešće u upravljanju preduzećem ako 3) Republičkom fondu za penzijsko i prioritetna dividenda po osnovu prioritetinvalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu nih participativnih akcija nije u celini isod 25 odsto. i 25. bez prava upravljanja. i 25. manji 1) Fondu za razvoj Republike Srbije od 50. izdvajaju se na poseban račun pod povlašćenim uslovima. može steći više od 25 odsto akcija jednog preduzeća uz odobrenje Direkcije za procenu vrednosti kapitala. stav 14) Uplata sredstava od prodaje akcija 2. imaju postojeći akcijski fond).učešće u upravljanju preduzećem u na stva ostvarena od prodaje akcija koje je kome je upisano manje od 20 odsto akcija preduzeće steklo bez naknade u drugompreduzeća i u kome je broj upisnika akpreduzeću.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri (4) Rok za upis akcija u prvom krugu (2) Obveznice Savezne Republike June može biti kraći od 30 dana. devizne štednje građana. krug preuzima akcijski fond obrazovan u (7) Pravo preče kupovine akcija u drugom krugu. kao i novčana sred. sa rokom upisa od do isteka roka iz javnog poziva za drugi 180 dana. 24. roka za zaključenje ugovora o prodaji Akcije koje preduzeće nije prodalo akcija u prvom krugu. ni duži odgoslavije po osnovu dospele neisplaćene 50 dana. preuzima akcijski fond istekom naknad(9) Upisnik akcija u drugom krugu nog roka za njihovu uplatu. (3) Preuzete akcije iz čl. 2) Republičkom zavodu za tržište ovog zakona daju akcijskom fondu pravo rada u iznosu od 25 odsto. preduzeće hvata prodaju akcija sa popustom. (8) Odlukom o izdavanju i prodaji Član 25. koji stiču cija preduzeća i uplaćuju u roku od tri dana: akcije u skladu sa ovim zakonom. u 16) Akcije od čije se otplate odustalo skladu sa ovim zakonom. akcionari. prodaje društvenog kapitala preduzeća ovog zakona daju akcijskom fondu pravo koje se transformiše. 17) Karakter preuzetih akcija i pravo upravljanja Član 26. 24.

promet preuzete neprodate akcije predu. dospele neizmirene devizne štednje građana. kao i akcije iz čla. i 2. a do isplate di.pljanja dodatnog kapitala. 1. sko osiguranje zaposlenih. 24. (4) Upisane akcije koje se stiču pod (2) Akcijski fond javnim pozivima. u skladu sa nalni iznos se umanjuje društveni. stavlja u Član 28. i 25.kapitala pripadaju preduzeću. i čl. i 2. povlašćenim uslovima u skladu sa ovim odnosno preko finansijske berze. Fond duga u akcije (sa popustom) upravljanja. a naročito veće člana umanjuje se kapital preduzeća koje se transformiše. zakonom kojim se ure. decembra 1996. upisnici akcija istekom naknadnog roka (3) Preuzete akcije iz čl.samo u novcu. utvrđuju se kriterijumi za pravo prvenstva (2) Za iznos popusta iz stava 1. pust do 20 odsto od iznosa konvertova(6) Odlukom o izdavanju akcija nog duga. u skladu sa odlukom o (1) Konverzija u akcije novčanog duizdavanju i prodaji akcija. Član 29. i 25. programom preduzeća i svojim pro. a od čije uplate su odustali svojim programom. gotovinsko učešće i kraći rok otplate. ovog zakona prodajom se pretvaraju u obične akcije sa pravom 3. (4) Preuzete akcije iz člana 22. ovog zakona prenete Re. programom preduzeća itransformiše. 1.akcija radi prodaje kapitala shodno se na 22. dodatnog kapitala (sa popustom) (1) Akcijski fond javnim pozivima. 18) Stavljanje preuzetih akcija u promet 2. (5) Pravo preče kupovine akcija iz st. u skladu sa (2) Upisane akcije radi prikupljanja zakonom kojim se uređuje pravni položajdodatnog kapitala mogu se otplaćivati akcijskog fonda.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA utvrđenog roka za isplatu. 24. imaju akcionari tog preduzeća srazmerno nominalnoj ga preduzeća koji je dospeo do 31. cija preduzeća od strane akcijskog fonda.primenjuju i na prodaju akcija radi prikupubličkom fondu za penzijsko i invalid. godine može se vršiti uz povrednosti stečenih akcija. odzakonom kojim se uređuje pravni položajnosno državni kapital preduzeća koje se akcijskog fonda. stav 2.(7) Odredbe člana 23.(1) Odredbe ovog zakona o prodaji zeća u drugom krugu. stav 2. kao i preostale akcije ovog zakona koje su prenete akcijskom društvenog kapitala nakon drugog kruga fondu mogu se otkupljivati i obveznicama transformacije u preduzeću preuzima akSavezne Republike Jugoslavije po osnovu cijski fond. gramom. ovog zakona primenjuju se i pri prodaji preuzetih akvidende. Prodaja akcija radi prikupljanja Član 27. ovog člana ostalih upisnika akcija. (3) Konverzija novčanog duga preduzeća u akcije može se vršiti i umanjenjem revalorizovane vrednosti akcija koje 240 . đuje pravni položaj Republičkog fonda za (3) Novčana sredstva ostvarena od penzijsko i invalidsko osiguranje zaposleprodaje akcija radi prikupljanja dodatnog nih. stavlja zakonom kod prodaje akcija radi prikuu promet i upisane akcije od čije otplate su pljanja dodatnog kapitala. ovog člana. ovog u otkupu akcija iz st. za njihovu uplatu. za čiji nomiodustali upisnici akcija. odnosno preko finansijske berze.

u skladu sa dana od dana donošenja programa ovim zakonom. Modeli novu posebnog programa i odluka iz člana 10. primenom jednog ili više modela iz člana 7. 3. ovog zakona svojinsku transformaciju vrši na os1. donosi nadležni organ (2) Kriterijumi iz stava 1. 4.Na ostala pitanja svojinske transfortka primene ovog zakona. (2) Preduzeća iz stava 1. uz saglasnost osnivača i Vlade primenjuju se kumulativno. najviše do iznosa od 20 odsto od ukupnog iznosa konvertovanog duga. Program i odluke Član 36. Modeli (2) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzećima iz stava 1. ovog zakona. Prava zaposlenih Član 33. Kriterijumi 241 . Shodna primena zakona. Srbije. ovog člana donose se istovremeno. Program i odluke IV. Vlada Republike Srbije odrediće do poče. shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o autonomnoj transformaciji. Član 35.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri je akcijski fond preuzeo od preduzeća. uz saglasnost Vlade Republike menom jednog ili više modela iz člana 7. Srbije. (1) U preduzećima koja. novu programa i odluka iz člana 10. na osnovu verifikovane procene koje obavlja delatnost od opšteg interesa vrednosti kapitala. Republike Srbije kad Republika Srbija nije osnivač. svojinska transformacija vrši se prema posebnom programu. ovog zakona. (3) Program i odluke iz stava 1. (1) Preduzeće iz člana 35. (1) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzeću u kome se svojinIII. ovog (1) Kriterijumi za određivanje prezakona. na osnovu verifikovane procene preduzeća. SAGLASNOST OSNIVAČA (1) Preduzeće iz člana 30. 2. odredi Vlada Republike transformacije. 2. TRANSFORMACIJA PREMA ska transformacija vrši prema posebnom POSEBNOM PROGRAMU programu. macije u preduzeću iz člana 30. ovog zakona. vrednosti kapitala. broj zaposlenih i veličina člana. ovog strateški značaj. duzeća iz člana 30 ovog zakona su (2) Program i odluke iz stava 1. ovog člana može se ostvariti u roku od godinu Član 30. ostvaruje se u skladu sa ovim zakonom i tim programom. ovog zakona svojinsku transformaciju vrši na osČlan 32. ovog 5. donosi nadležni organ svojinska transformacija vrši se pripreduzeća. ovog člana preduzeća. TRANSFORMACIJA UZ Član 31. ovog člana Član 34. (2) Program i odluke iz stava 1. 1. ovog U preduzeću sa državnim kapitalom člana.

kao i kontrolu načina njegovog uslovima u preduzeću u kome se svojin. VREDNOSTI KAPITALA. Shodna primena vrednosti kapitala utvrđene na dan donošenja odluke o izdavanju i prodaji akcija Član 38. duzeću po osnovu prodatih akcija koje se plaćaju odjednom ili u ratama. NAČINA I načina i rokova uplate novčanih sredstava POSTUPKA TRANSFORMACIJE fondovima i Republičkom zavodu za 1. i to: zakonitosti odluka iz člana (3) Novčana sredstva ostvarena od 10. kon3.iskazivanja u akcijama. načina i posebnim zakonom nije drukčije propisarokova uplate novčanih sredstava preno. načina obračuna revalorizovane 4. ponovne procene i ske transformacije obrazuje se Direkcija revalorizacije za procenu vrednosti kapitala u sastavu Ministarstva za ekonomsku i vlasničku Član 41. i 6. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o autonomnoj transformaciji. kom o transformaciji. ovog člana donose se istovremeno. ovogla učesnika statusnih promena. Nadležnost Član 40.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA (3) Program i odluke iz stava 1. zakonom kojim se uređuju hartije od vrednosti i ovim zakonom. u skladu sa odlukom i zakonom. transformaciju (u daljem tekstu: Direk(1) Preduzeće dostavlja Direkciji cija). usklađenosti javnog poziva za upis i kupovinu akcija sa odluse transformiše pripadaju osnivaču. ovog za-načina utvrđivanja srazmere i raspodele akcija prema članu 18. Za obavljanje poslova kontrole i verifikacije procene vrednosti kapitala. macije u preduzeću iz člana 35. ovog zakona. procenu vrednosti sa utvrđenom strukturom kapitala. Postupak kontrole i verifikacije trole zakonitosti postupka i načina svojinprocene. Direkcija za procenu vrednosti tržište rada. 2. ako je člana može se ostvariti u roku od godinujedan od učesnika preduzeće iz člana 1. st. dana od dana donošenja programa 4) kontrolu postupka svojinske transtransformacije. formacije. 4. odnosno udelima. kao i način revalorizacije akcije koje se plaćaju u V. akokona. KONTROLA PROCENE ratama. Na ostala pitanja svojinske transfor. načina utvrđivanja popusta i visine popusta po pojedincu i ukupno.sa drugom potrebnom dokumentacijom. 2) kontrolu i verifikaciju ponovne ska transformacija vrši uz saglasnost osnivača ostvaruje se u skladu sa ovim procene ili revalorizacije procenjene zakonom i programom transformacije. (1) Sticanje akcija pod povlašćenim strukture. 242 . prodaje državnog kapitala preduzeća koje ovog zakona. kapitala Član 39. Prava zaposlenih i uplata sredstava 1) kontrolu i verifikaciju procene vrednosti ukupnog kapitala i njegove Član 37. vrednosti kapitala: 3) kontrolu procene vrednosti kapita(2) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzećima iz stava 1. Direkcija vrši: 3.

ovog člana donosi rešezakonitost postupka svojinske transfornje kojim se utvrđuje zakonitost postupka macije. Konačnost rešenja i (2) Preduzeće dostavlja Direkciji u upravnoračunski spor roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o kupovini akcija iz člana 18. (2) Ako je nezakonitost utvrđena u (1) Preduzeće u postupku svojinske postupku kontrole usklađenosti javnog transformacije dostavlja Direkciji javni poziva za upis i kupovinu akcija sa odlupoziv o prodaji akcija svakog kruga. kontrole iz čl. 1) dokaze o uplati akcija koje se up(2) Protiv rešenja iz stava 1. 39. izdavanju i prodaji akcija sa drugom potrebnom dokumentacijom. 3) podatke o srazmernom smanjenju. i 6.kom o transformaciji. odrediće rok za svojinske transformacije njihovo otklanjanje koji ne može biti duži od 30 dana. ske transformacije je konačno u uprav(3) Preduzeće dostavlja Direkciji: nom postupku. su vrednost i struktura kapitala utvrđeni u (1) Ako Direkcija u vršenju poslova skladu sa ovim zakonom. ovog zakona. u roku od deset dana od dana donošenja odluka. ovog zakona. ovog zakona izveštaj koji sadrži: podatke Član 44. člana može se pokrenuti upravnoračunski 2) dokaze o uplatama novčanih sred. Član 42. Kontrola zakonitosti postupka jinske transformacije. su prihvatili novu ponudu u slučaju iz (1) Upis u sudski registar vrši se na člana 18. o broju i vrednosti ukupno upisanih ak(1) Rešenje koje donosi Direkcija u cija sa obračunom popusta po pojedincu postupku kontrole procene vrednosti. ovog laćuju odjednom ili uratama. st. do 42. ovog člana donosi rešenje kojim utvrđuje da li Član 43. stav 7. prodatih akcija na akcijski fond. spisak akcionara sa matičnim valorizacije i zakonitosti postupka svojinbrojevima i brojem akcija po akcionaru. 7. svojinske transformacije. Otklanjanje nezakonitosti dana prijema procene iz stava 1. odnosno cije iz st. 243 . Upis u sudski registar odustanku upisnika od nove ponude i novoj raspodeli akcija između upisnika koji Član 45. Direkcija.spor pred Višim privrednim sudom u rostava fondovima i Republičkom zavodu ku od 30 dana od dana dostavljanja rešeza tržište rada i dokaze o prenošenju ne-nja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri (2) Direkcija u roku od 60 dana od 5. zabranjuje upis i kupovinu akcija. (2) Rešenja na osnovu kojih se vrši upis u sudski registar Direkcija dostavlja sudu.zakonitost procene ili revalorizacije vrednosti i strukture kapitala. zakonom kojim se luke iz člana 10. ponovnu uređuju hartije od vrednosti i ovim zakoprocenu ili revalorizovanu vrednost kapi-nom. do 3. od. 4. osnovu rešenja Direkcije kojim je utvrđe(4) Direkcija u roku od 60 dana od na dana dostavljanja kompletne dokumenta. do otklanjanja nezakonitala utvrđenu na dan donošenja odluke o tosti. ovog zakona utvrdi nezakonitost kod utvrđivanja vrednosti i strukture kapitala ili postupka svo4. rei ukupno. 6. 1.

ovog člana obnistarstvo). (3) Akcijski fond pored podataka iz Član 50. kao i nad poslo. o roku otpočinjanja prvog i drugog kruga transformacije i o ostvarenim rezultatima transformacije po pojedinim krugovima svih preduzeća na teritoriji Republike Srbije koji su u toku izveštajnog perioda dostavljeni ministarstvu. VI. NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA 1. objavljivanja javnog poziva. vrši ministarstvozakona. (2) Ministarstvo najmanje jednom 4) povredi odredbe o krugovima tranedeljno u jednom dnevnom listu. na os-nsformacije (Član 22).njivač vršio procenu suprotno zakonu. vredni prestup preduzeće i drugo pravno lice iz člana 1. (1) Nadzor nad primenom ovog zaČlan 49.000 novih dinara kazniće se za pridana od dana usvajanja programa. ovog preko finansijske berze. u roku od 15 450. (2) Visina troškova iz stava 1.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 8. javljuje se u "Službenom glasniku Repub(2) Preduzeće najmanje 15 dana pre like Srbije". KAZNENE ODREDBE otpočinjanja prvog i drugog kruga transformacije.(2) Rešenje iz stava 1. 17. stava 2. akcijskog fonda. 2) povredi odredbe o sticanju akcija (1) Ministarstvo na osnovu pribavlje. (1) Troškove postupka pred Direkcijom snosi preduzeće. Oduzimanje ovlašćenja za procenu Član 47. ovog člana uređuje se aktom ministra. Privredni prestupi preduzeća i po pojedinim krugovima u roku od 10 odgovornog lica dana od dana završetka roka upisa.pod povlašćenim uslovima (Član 12). kona i propisa donetih na osnovu ovog (1) Kad utvrdi da je ovlašćeni procezakona. Objavljivanje izveštaja formacije bez donošenja odluka na način propisan u članu 10.000 do i program prodaje akcija. ovog zakona. nih podataka dostavlja izveštaj Vladi Re3) postupak javnog poziva za upis i publike Srbije najmanje jednom u tri me-prodaju akcija sprovodi suprotno članu seca. ovog zakona. dostavlja ministarstvu izveštaj o upućivanju javnog poziva za upis i kupovinu akcija. Član 48. kao i izveštaj o otkupu akcija 1. stav 4. nad radom ovlašćenih procenji. ministar donosi rešenje o oduzinadležno za poslove ekonomske i vlas. ako: 1) započne postupak svojinske trans2. ovog člana odnosi se i na podatke koje akcijski fond dostavlja ministarstvu. ničke transformacije (u daljem tekstu: mi. o roku VII. ovog člana dostavlja ministarstvu (1) Novčanom kaznom od 10. stav 1. ovog zakona.kad su ispunjeni uslovi iz akta koji se vima prodaje akcija koji se obavljaju donosi na osnovu člana 4. 3. (3) Odredba stava 2.manju ovlašćenja za procenu. Troškovi postupka Član 46. objavljuje 244 . ili vača. Predmet i subjekt nadzora izveštaj o datumu upućivanja javnog poziva za upis i kupovinu akcija. novu pribavljenih podataka.

Član 52. dostavi podatke iz člana 47. na osnovu potvrde. (1) Novčanom kaznom od 10. svojinsku transformaciju vrši u skladu sa ovim zakonom. ovog zakona.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri 5) ne uplati novčana sredstva u skla. Privredni prestup akcijskog fonda i Republike Srbije. 75/91. dataka stekne akcije pod povlašćenim us. ano ograničenje. nažnog rešenja Republičke agencije za ovog člana izriče se i mera brisanja iz procenu vrednosti kapitala (u daljem tekevidencije akcionara.000 do transformaciju netransformisanog dela 3. PRELAZNE I ZAVRŠNE ili revalorizaciju u roku od 10 dana od ODREDBE dana donošenja odluka (Član 42. zakona doneće se u roku od 30 dana od 8) ministarstvu u propisanom roku nedana stupanja na snagu ovog zakona.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i na deo kapitala Član 51. u skladu sa Podzakonski akti za izvršenje ovog članom 42.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup akcijski fond ako vrši prodaju akcija protivno odredbama člana 27. dana zaključenja ugovora. ovog zakona. i 12). 48/94 i 51/94). stav 1. br.000 do 2. u vezi člana prava zaposlenih u preduzeću 27. stav 1).Preduzeće organizovano od dela (1) no lice u preduzeću i drugom pravnom licu. Član 55. stav 2. (2) Novčanom kaznom od 10. uz saglasnost Vlade 2. ovog zakona. odnosno oduzi- 245 . 6) ne dostavi Direkciji odluke iz člana 10. br.000 do (1) Preduzeće koje je izvršilo trans30. 450. 7) ne dostavi Direkciji izveštaj o 1. ovog člana i od-formaciju dela društvenog kapitala prema odredbama Zakona o društvenom kapigovorno lice u akcijskom fondu. dni prestup iz stava 1. Preduzeće sa mešovitim kapitalom i skladu sa članom 23. (2) Novčanom kaznom od 10. stav 2. talu ("Službeni list SFRJ". odgovornog lica (2) Odredba stava 1. Prekršaj like svojine ("Službeni glasnik RS".000 novih dinara kazniće se za prekršaj društvenog kapitala prema odredbama fizičko lice koje na osnovu lažnih poovog zakona.(2) Vrednost i struktura kapitala prelovima suprotno odredbama ovog zakona duzeća iz stava 1. stav 7. Rokovi za podzakonske akte upisu akcija sa spiskom akcionara i obračunom popusta u roku od 15 dana od Član 53. Preduzeće iz ranijih republika SFRJ 30. nastavlja (1) Novčanom kaznom od 1. ovog člana određuje se (čl.manja akcija u iznosu koji prelazi propisdu sa članom 23. 11. 84/89 i 46/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge ob3. ovog zakona i ponovnu procenu VIII. ovog člana i odgovor. odnosno pravos(2) Uz kaznu za prekršaj iz stava 1.000 novih dinara kazniće se za privreČlan 54. ovog zakona ili ne uplati sredstva u 3.000 do tog preduzeća koji je unet u preduzeće sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. 48/91. preduzeća čije je sedište bilo na teritoriji ranije republike SFRJ koja nije članica SRJ.

ima pravo procene vrednosti društvenog kapitala ("Službeni glasnik RS". primenjuju se na netransformisani društ(1) Početkom primene ovog zakona veni kapital preduzeća sa mešovitim kapiprestaje da važi Zakon o uslovima i postalom. stav 3. stav 4. ovog zakona. 246 . a nije vršilo svojinsku tran(4) Preduzeće u kome se vrši uplata sformaciju. 64/94. (2) Početkom primene propisa iz Član 56. godine. br. 50/91). br. 6. 58/91 i 71/94). od prodaje društvenog kapitala tog preduzeća od početka primene ovog zakona. uplaćuje u skladu sa članom 23. ako to preduzeće nije jnije. ovog zakona prestaje da Akcionar koji na dan stupanja na snagu ovog zakona vrši otplate upisanih važi Pravilnik o načinu revalorizacije akcija. 84/89 i 46/90) i Zakona o Član 57. tupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". 48/91. br. padajućeg popusta u skladu sa članom 42. nosti kapitala. stav 4.snagu ovog zakona dobilo potvrdu. (3) Zaposleni u preduzeću koji su ostvarili pravo na popust na osnovu Za5. (2) Preduzeće koje je do stupanja na stav 4. 75/91. člana 3. br. 48/94 i 51/94) i Zakon o Republičkoj agenciji za procenu vrednosti kapitala ("Službeni glasnik 4. odnosno akcionar koji je odustao vrednosti društvenog kapitala koja je utvrđena u postupku pretvaranja društvene od otplate upisanih akcija koje je otsvojine u druge oblike svojine i vrednosti plaćivao na osnovu Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ". novčana sredstva ostvarena kona. odnosno donošenja rešenja. 75/91. sa popustom za iznos razlike između pri-ovog zakona. Prestanak važnosti propisa ovog zakona. snagu ovog zakona izvršilo procenu 48/94 i 51/94). 84/89 i upisanihdeonica. br. br. Nezavršeni postupci kona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ". ovog zakona i realizovanog po. macije nastavlja po odredbama ovog zaovog člana. imaju pravo na sticanje vrednosti kapitala i koju je verifikovala akcija po osnovu upisa u skladu sa ovim Agencija može izvršiti novu procenu u zakonom. januara 1994.odnosnoudela 46/90) i Zakona o uslovima i postupku ("Službeni glasnik RS". 48/94 i 51/94). 45/91. pod uslovom da o tome da pismenu vršilo statusne promene nakon izdavanja te potvrde. ovog zakona Član 58.pravosnažno rešenje o proceni vrednom na dan 24. vrđivanja knjigovodstvene vrednosti i 48/91. 65/94 i 17/95) i Pravilnik o načinu utpretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". da otplatu upisanih akcija nastavi u skladu sa odredbom člana 55. odnosno pusta po navedenim zakonima sa obraču. (5) Odredbe člana 13. 62/94. uslovima i postupku pretvaranja društ(1) Preduzeće koje je do stupanja na vene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". izjavu u roku od 30 dana od dana donošenja odluka iz člana 10. Prelazak na povoljniji režim RS". br. ako je to za njega povolstu: Agencija). 75/91. 48/91. postupak svojinske transforakcija po odredbama zakona iz stava 1. br. kao i pravo na kupovinu akcijaskladu sa propisom iz člana 3. stav 1.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA ovog zakona.

Osnivanje akcijskog kojih jedno ekonomske struke. drugo pravno lice ili preduzetnik za dobi. 7. kao i uslovi i način oduzimanja laže se: 1) izvod iz sudskog registra. preduzećima smatraju se. drugo pravno lice ili preOvaj zakon stupa na snagu osmog duzetnik koji vrši procenu vrednosti kapidana od dana objavljivanja u "Službenom tala srednjih preduzeća može vršiti i proglasniku Republike Srbije". ovog člana sadrži: 1) ime i prezime. Preduzeće. preduzeća koja su propisima o decembra 1997. radnopravnom sta5) "Službeni glasnik RS". preduzeće. od kojih najmanje jedno ekonomske struke. Preduzeće. u smislu ove Akcijski fond osnovaće se do 31. a primencenu vrednosti kapitala malih preduzeća. Stupanje na snagu Član 3. uredbe. odnosno naziv podnosioca zahteva. a preduzeće. Malim. Uz zahtev iz stava 1. a prestaje stalnoj saradnji na poslovima procene lica Agencija. odnosno tog ovlašćenja. godine. jivaće se od 31. sredstva. Prestanak Agencije 9. br.3) podatke o vrsti ovlašćenja. fonda 3) za veliko preduzeće pet lica. drugo pravno lice ili preduzetnik. Član 61. Član 1. 43/97. UREDBA Zahtev za dobijanje ovlašćenja za O BLIŽIM USLOVIMA KOJE procenu vrednosti kapitala.nje procene vrednosti kapitala ako ima u radnom odnosu ili po osnovu ugovora o činje sa radom Direkcije. od 8. ovog člana prijanje ovlašćenja za procenu vrednosti kapitala. računovodstvu svrstana u te kategorije. prava i obaveze. MORA ISPUNJAVATI OVLAŠĆENI drugo pravno lice ili preduzetnik podnosi PROCENJIVAČ I USLOVIMA I Ministarstvu za ekonomsku i vlasničku NAČINU ODUZIMANJA transformaciju. može dobiti ovlašćenje za vršeČlan 59. OVLAŠĆENJA5) Zahtev iz stava 1. 247 . lovi koje mora ispunjavati preduzeće. oktobra 1997. 2) za srednje preduzeće tri lica. sa visokom stručnom spremom ekonom(2) Direkcija preuzima zaposlene. drugo pravno lice ili pre___________ duzetnik koji vrši procenu vrednosti kapitala velikih preduzeća može vršiti i procenu vrednosti kapitala srednjih i malih preduzeća. 2) adresu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Član 2. srednjim odnosno velikim Član 60. godine. nomske struke. Član 4. 2) dokazi o broju. odnosno sedište podnosiOvom uredbom utvrđuju se bliži usoca zahteva. pravne ili tehničke struke i to: 1) za malo preduzeće jedno lice ekoarhivu od Agencije. registra radnji i registra delatnosti. predmete i ske. (1) Početak primene ovog zakona po.

Član 7. Preduzeće. kao i vrsta i obimčlana 6.Ovom uredbom se uređuje način utnom. pitala oduzima se: Ova uredba stupa na snagu osmog 1) na zahtev ovlašćenog procenjivača. 6) "Službeni glasnik RS".punjava uslove za dobijanje ovlašćenja duzetnik koji dobije ovlašćenje za pro. dana od dana objavljivanja u "Službenom 2) oduzimanjem ovlašćenja. pot. može dobiti ovnih (diplome i uverenja).smislu člana 6. javanju propisanih uslova. radne knjižice. lašćenje za procenu vrednosti kapitala po isteku tri godine od dana objavljivanja Član 5. državnog (4) ovlašćeni procenjivač vrši proi kapitala drugih vlasnika u preduzeću.predviđene ovom uredbom. rešenja o oduzimanju ovlašćenja. procenu vrednosti kapitala donosi ministar nadležan za poslove ekonomske i Član 2.primenom metoda diskontovanja novčacenu vrednosti kapitala briše se iz registra ovlašćenih procenjivača. Pre procene kapitala preduzeća sastavlja se računovodstveni izveštaj sa datumom procene na način propisan zakonom kojim se uređuje računovodstvo. kao i lašćenje. vrđivanja vrednosti društvenog. drugo pravno lice ili pre. utvrdi da: ___________ (1) u momentu donošenja rešenja o davanju ovlašćenja nisu bili ispunjeni UREDBA uslovi za dobijanje ovlašćenja. tusu i radnom iskustvu zaposlenih (evidencije. tačka 2) podtačka (2) ove ovlašćenja. ugovori o radu. cenu vrednosti kapitala u skladu sa zako. ako isPreduzeće. drugom subjektu sa društvenim i državnim Rešenje o oduzimanju ovlašćenja za kapitalom (u daljem tekstu: preduzeće). tačka 2) podtačka (1). O NAČINU UTVRĐIVANJA (2) ovlašćeni procenjivač prestane da VREDNOSTI KAPITALA6) ispunjava uslove utvrđene ovom uredbom. lašćenje ili prema kome je doneto rešenje Procena vrednosti kapitala vrši se o ukidanju rešenja o ovlašćenju za pro. stav 1. Član 6. (3) i (4) ove uredbe. 3) dokazi o stručnoj spremi zaposle. Ovlašćenje za procenu vrednosti kaČlan 9. drugo pravno lice ili preduzetnik kome je rešenjem oduzeto ovČlan 3. 248 .ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA Član 8. 43/97. cenu vrednosti kapitala za koju nema ovmatičnom i zavisnom preduzeću. (3) ovlašćeni procenjivač ne vrši proČlan 1. upisuju se u registar uredbe istekom tri meseca po ispunovlašćenih procenjivača.Preduzeće. drugo pravno lice ili preduzetnik kome je ovlašćenje prestalo u vrde). ako se glasniku Republike Srbije". vlasničke transformacije. odnosno cenu vrednosti kapitala (u daljem tekstu: kome je ovlašćenje prestalo u smislu ovlašćeni procenjivač). br. stav 1.

Ovaj novčani tok produkuje vred. U primeni novčanog toka pre servisiProjekcija novčanog toka zasniva se na prinosnoj snazi preduzeća. Član 7. kao i prilivi kapitala obuhvata: 1) stope bez rizika.čiji se kapital procenjuje. Rezidualna vrednost se procenjuje na Procenjenu vrednost kapitala prema osnovu neto novčanog toka koji nije metodu DNT čini zbir diskontovane vred-obuhvaćen projekcijom iz člana 6. Ovaj novčani tok produkuje neto imovine (u daljem tekstu: NI) i me. vrednosti na sadašnju vrednost. diskontna stopa repreU novčanom toku pre servisiranja dugova ne obuhvataju se prilivi i odlivi izzentuje cenu sopstvenog kapitala. čija formula glasi: Član 5. 3) stope rizika ulaganja u Saveznu nostukupnogkapitala.Vrednost sopstvenog kapitala predstavlja razliku Republiku Jugoslaviju.kao ponderisani prosek cene sopstveduzeća i čije je finansiranje neizvesno nenog kapitala i cene pozajmljenih izvora. ove nosti projektovanog realnog neto novča-uredbe. Član 6. rezidualu. Za proračun rezidualne vrednosti koristi se Gordonov model. a SRr stopa rasta u 2) procenu rezidualne vrednosti. Investicije ranja dugova diskontna stopa se izračunava koje značajno menjaju prinosnu snagu pre. otplata Diskontna stopa kao cena sopstvenog kredita. visiranja dugova. Član 8. metodasredstava. Stopa bez rizika reprezentuje neriziizmeđu procenjene vrednosti ukupnog čno. 3) određivanje diskontne stope za svođenje neto novčanog toka i rezidualne Stopa rasta u rezidualu ne može biti veća od četiri odsto. pet godina.vrednost sopstvenog kapitala. finansijski prihodi). niti veća od šest odsto. uključuju se u projekciju novčanog toka.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri nog toka (u daljem tekstu: DNT). finansiranja (rashodi finansiranja. DNNTr za period u kome se dostiže stabilan nivo neto priliva. DS diskontna stopa. Diskontna stopa odgovara izabranom novčanom toku. pozajmljenih izvora (novi dugoročni 2) stope rizika ulaganja u preduzeće krediti) i novi deonički kapital iz investiranja. nog toka i rezidualne vrednosti. sigurno ulaganje i ne može biti makapitala i visine pozajmljenih izvora finja nansiranja (dugoročnih i kratkoročnih) na od 3. reprezentuje nivo rizičnosti ulaganja U novčanom toku posle servisiranja dugova obuhvaćeni su svi prilivi i odlivi konkretnog preduzeća čiji se kapital pro- 249 .5 odsto. toda likvidacione vrednosti (u daljem tekstu: LV). RV = DNNTr / (DS SRr) Primena metoda DNT obuhvata: 1) projektovanje neto novčanog toka gde je RV rezidualna vrednost. Član 4. koristiti novčani tok pre servisiranja i U primeni novčanog toka posle sernovčani tok posle servisiranja dugova. Stopa rizika ulaganja u preduzeće izabrani datum procene. a koji ne može biti kraći od diskontovani novčani tok u rezidualu (prva godina iza projektovanog perioda). Ponderi za proračun diskontne stope su učešće sopstvenih i pozajmljenih izvora u U DNT metodu procene može se strukturi permanentnog kapitala.

namena i cena ponovne gradnje identičnog ili sličnog obrovske osposobljenosti. Primena metoda NI obuhvata procenu vrednosti poslovne imovine preduzeća i procenu vrednosti obaveza. njihove naplativosti. ovom metodu. vrši se analiza: Za procenu vrednosti građevinskih 1) veličine preduzeća. procenu vrednosti dugoročnih i kratCena pozajmljenog izvora finansikoročnih obaveza. objekata polaznu osnovu čine površina 2) menadžment potencijala. dugoroČlan 10. tizovanosti. proizvodnog portfolija i organizacione i kad. prema gorija i tržišna cena na dan procene. vrsta. Za procenu vrednosti opreme. vrsta gradnje. Rizik ulaganja u Saveznu Republiku nansijskih ulaganja i kratkoročnih potraživanja polaznu osnovu čine njihove noJugoslaviju obuhvata tri nivoa rizika: minalne vrednosti uz korekciju za stepen 1) rizika u vezi sa sredstvima.objekta. Za određivanje ove stope rizika dizanja zasada na dan procene i stepen amortizovanosti.vremenskih razgraničenja. u neograničenom budućem periodu. kao i obrtne Metod LV pretpostavlja prestanak imovine i aktivnih vremenskih razgra. utvrđuje se kao razlika između procenjene vrednosti poslovne imovine i procenjene vrednosti obaveza. čnih finansijskih plasmana. ovom metodu. vrednost ponovne nabavke i stepen amor5) diversifikacije kupaca. 2) rizici poslovnog okruženja. imovine po tržišnim cenama u postupku Za procenu vrednosti zemljišta poredovne likvidacije. Procena vrednosti obaveza obuhvata 3) finansijski rizici. Procenjena vrednost kapitala.obaveza uvećane za potencijalne obaveze. kao i stepen amortizovanosti. prema viju. kateProcenjena vrednost kapitala. utvrđuje se kao razlika izZa procenu vrednosti višegodišnjih među tržišne vrednosti poslovne imovine zasada polaznu osnovu čine troškovi po-i realne vrednosti obaveza. Procena vrednosti poslovne imovine obuhvata procenu vrednosti nematerijalnih ulaganja osnovnih sredstava. Za procenu vrednosti zaliha polaznu Navedeni specifični nivoi rizika preduzeća mogu se maksimalno kvantifik.rada preduzeća i prodaju poslovne ničenja. a za zalihe gotovih proizvoda i neovati sa po tri odsto. 250 . laznu osnovu čine površina. kapital procenjuje ne može biti veći od 18 Za procenu vrednosti dugoročnih fiodsto. jekta. Maksimalni rizik ulaganja u konkretno preduzeće čiji se dovršene proizvodnje cena koštanja. uz pretpostavku da će preduzeće postojati Član 9. 3) finansijskog položaja. Direkcija za procenu vrednosti kapi. 6) mogućnosti predviđanja. uređa4) proizvodne i geografske diversifija i osnovnog stada polaznu osnovu čine kacije i potencijala prodaje. kao i procenu vredranja određena je realnom kamatnom stonosti dugoročnih rezervisanja i pasivnih pom za korišćenje dugoročnih inokredita. Za procenu vrednosti obaveza potala jednom mesečno objavljuje visinu stope bez rizika kao i visinu stope rizika laznu osnovu čine nominalne vrednosti ulaganja u Saveznu Republiku Jugosla.osnovu čine za materijal i robu nabavna cena. koja ne može da bude viša od neto prodajne cene.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA cenjuje.

razlika koja proističe 1. Član 16. između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom NI. Revalorizacija upisanih akcija i udela i kapitalu na sledeći način: 1) ako je procenjena vrednost kapi. obaveza i kapitala koje su iden-kazivanja procenjene vrednosti kapitala. Na osnovu bilansa stanja iz stava 1. sastavlja se bilans stanja. smanjuje vrednost osnovnih sredstava Ministar nadležan za poslove ekoprocenjenih po metodu NI. razlike se vrđenih ovom uredbom i načinu isevidentiraju na pozicijama poslovne imovine.koji se otplaćuju na rate u toku godine od tala veća od knjigovodstvene. razlika koja Ova uredba stupa na snagu osmog proističe između procenjene vrednosti dana od dana objavljivanja u "Službenom kapitala i vrednosti kapitala utvrđene meglasniku Republike Srbije".PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Član 11. odnosno udelima ("Službeni list razlika na poslovnoj imovini. razlike se dana na koji je utvrđena njihova vrednost do dana njihove otplate vrši se na način evidentiraju na pozicijama poslovne propisan za revalorizaciju kapitala u stavu imovine i obaveza. tifikovane prema metodu NI. Nakon utvrđivanja procenjene vred. koje su identifikovnae prema metodu NI.nomske i vlasničke transformacije doneće uputstvo o načinu primene metoda uttala manja od knjigovodstvene. 2) ako je procenjena vrednost kapi.zakonom kojim se uređuje računovodnosti kapitala. povećava ili smanjuje vrednost ___________ 251 . koje se nivoa ravnopravnog tretmana ove dve utvrđuje na osnovu poslovnih knjiga i vrednosti. obavezama SRJ". vrednosti kapitala i za revalorizaciju procenjene vrednosti kapitala i o načinu isovog člana preduzeće u svojim poslovnim knjigama svodi knjigovodstveno na pro. Procena vrednosti prestrukturu kapitala. i to najviše do procenjenoj vrednosti kapitala.Ako preduzeće ima mešovitu todu neto imovine.kazivanja kapitala u obračunskim akcicenjeno stanje evidentiranjem utvrđenihjama. nog toka i procene vrednosti prema me. Član 14. osnovnih sredstava procenjenih po meProcena vrednosti kapitala preduzećatodu NI. povećava nematerijalna ulaganja ili Član 15. naakcija i udela na način propisan Uredbom o osnovama metodologije za procenu datum. todom NI. obaveza i kapitala. ovog člana. br. stvo. vrednost pojedinih ma metodu diskontovanja novčanog toka oblika nominalnog kapitala utvrđuje se na može biti korigovana vrednošću prema osnovu učešća svakog objekta u metodu neto imovine. a u toku godine od dana procene do sa iskazanim procenjenim vrednostima dana donošenja odluke o emisiji i prodaji poslovne imovine. Vrednost kapitala utvrđena procenom revalorizuje se u polugodišnjem i godišnjem obračunu na način propisan saveznim Član 12. 44/96). odgovarajuće dokumentacije. Procenjena vrednost kapitala ne može biti manja od vrednosti dobijene primenom metoda likvidacione vrednosti. utvrđuje se na osnovu procenjene vrednosti prema metodu diskontovanja novčaČlan 13.

51/97. tala obuhvata: izradu informacione osnove procene. zaduženost i poresko opterećenje. tanjima u celini i Projektovanje finansijskog rezultata finansijsku analizu poslovanja preobuhvata sledeće elemente: prihode. Projektovanje budućih rezultata zasniva se na pretpostavkama tekućeg Priprema za procenu vrednosti kapi. (3) metoda likvidacione vrednosti (LV). b) definisanje novčanog toka. f) analiza dobijenih rezultata. cenjivanjem. Ako su pretpostavke projekcije već pripremljene. 7) 1) Priprema za procenu "Službeni glasnik RS".ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA UPUTSTVO O NAČINU PRIMENE METODA ZA PROCENU VREDNOSTI KAPITALA I NAČINU ISKAZIVANJA PROCENJENE VREDNOSTI 7) 1. kao i načina is. Procena vrednosti kapitala po propisanim metodama obuhvata sledeće c) utvrđivanje diskontne stope i svođenje neto novčanog toka na sadašnju faze: vrednost.se može smatrati normalnim nastavak joj ona posluje i podaci o privrednim kre-poslovanja prema tim pretpostavkama i projekcijama. 32/97 u daljem tekstu: Zakon) i Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti tokova obuhvata: kapitala ("Službeni glasnik RS". e) utvrđivanje vrednosti preduzeća (1) metoda diskontovanja novčanih putem diskontovanja novčanog toka. 4) utvrđivanje i iskazivanje konačnog rezultata procene. propisanih Zakonom o svojinmetoda skoj transformaciji ("Službeni glasnik (1) Metoda diskontovanja novčanih RS". vrednosti kapitala preduzeća. podaci o grani ili grupaciji u ko. troduzeća. a) Projektovanje rezultata poslovanja nih računovodstvenih izveštaja preduzeća.svaku godinu u određenom budućem periodu. br. kao i za poslednju godinu tog kazivanja dobijenih rezultata procene perioda. uticaj zaliha itd. Predmet analize su računovodstveni izveštaji (bilans stanja i bilans uspeha) preduzeća sačinjeni sa datumom procene. koja se zasniva na analizi zvaničškove (varijabilni i fiksni. 1) pripremu za procenu. amortizaciju. kao i izveštaji za vreme od najmanje pet godina koje prethode proceni vrednosti kapitala. tokova (DNT). merama poslovne politike i projekcijama tržišnih uslova poslovanja. (2) metoda neto imovine (NI). procenjivač ocenjuje da li koju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje. toda. br. 43/97 a) projektovanje rezultata poslovanja za u daljem tekstu: Uredba). odnosno preduzeća u primeni metoda pro2) Procena primenom propisanih cenjivanja. Vreme za koje se vrši projekcija rezultata poslovanja utvrđuje se na os3) proveru rezultata dobijenih pronovu kretanja budućih rezultata. br. 252 . d) izračunavanje rezidualne vred2) procenu primenom propisanih menosti.). Ovim uputstvom bliže se uređuje postupanje ovlašćenih procenjivača.poslovanja. 2.

putem stope odnost primene prinosnog metoda.putem diskontovanja novčanog toka tala i cene pozajmljenih izvora. Uredbe. st. nost preduzeća. Rezultati dobijeni procenom po meStopa rizika ulaganja u preduzeće čiji todu DNT proveravaju se sa aspekta da li se kapital procenjuje određuje se u smislu dobijena vrednost ima smisla i da li je člana 8. (2) Procena metodom neto imovine (NI) 253 . U tom ređene na način iz stava 2. Rezidualna vrednost izračunava se na v) Utvrđivanje diskontne stope način utvrđen u članu 7.nosno potencijalne obaveze u vanbilansmenata. obavlja se pomoću preferenci. zahteva upotrebu tivni ili marginalno pozitivni. odnosno kada je stabilizovan na Diskontovanjem novčanog toka u tom nivou. potrebno njeno povećavanje ili smanKonkretna kvantifikacija rizika.njegovo svođenje na sadašnju vrednose vim budućim rezultatima. i 7. sredstvima kojima ono raspolaže. rizičnosti ulaganja. ostvarivalo u prošlom periodu. 6. koje objavljuje Direkcija vrednosti reziduala. kao i stope rizika ulaganja u konkđ) Analiza dobijenih rezultata retno preduzeće koja se određuje u postupku procene. Uredbe. Uredbe. Diskontna stopa za novčani tok pre servisiranja dugova izračunava se kao d) Utvrđivanje vrednosti preduzeća ponderisani prosek cene sopstvenog kapi. razlikovati od onoga što je preduzeće već stav 9. godini. a posebno diskontne stope koja se izračunava u ako se takav rezultat dobija u terminalnoj smislu člana 8. Uredbe. odosnovu temeljne analize pojedinih ele.noj evidenciji. vrednost preduzeća nije u njego. U rezidualnom novčanom toku amorDiskontna stopa (DS) predstavlja tizacija je jednaka predviđenim investicicenu kapitala koja se određuje prema jama u osnovna sredstva. što predstavlja rezidualnu vredza vreme posle servisiranja dugova. Diskontna stopa kao cena sopstvenog Procenjena vrednost kapitala po mekapitala izračunava se kao zbir tri ostodu DNT dobija se kao zbir sadašnje novna dela i to: stope povraćaja bez rizika (diskontovane) vrednosti neto novčanog i stope rizika ulaganja u Saveznu Repub-toka u projektovanom periodu i sadašnje liku Jugoslaviju. g) Izračunavanje rezidualne vrednosti b) Definisanje novčanog toka Na osnovu rezultata u poslednjoj godini procenjuje se vrednost preduzeća u Novčani tok se može definisati za vreme koje prethodi servisiranju dugova periodu koji nastupa posle projektovanog perioda. ove tačke vrši slučaju. jalne skale rizika. za procenu vrednosti kapitala jednom mesečno. stav 3. već se nalazi u st. Diskontna stopa za novčani tok posle Ako su projektovani rezultati nega. na jivanje za neangažovana sredstva.servisiranja dugova.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Projekcije svih elemenata finansiDiskontna stopa kao cena pozajmljejskog rezultata ne mogu se značajno nih izvora određuje se u smislu člana 8. onda se preispituje svrsishodprojektovanom periodu.

odLikvidaciona vrednost se koristi u nosno bilansa stanja. i obaveza za iznos sredstava ili obaveza da li su primenjeni metodi procene za koje se pouzdano utvrdi da nisu adekvatni specifičnosti preduzeća čija se obuhvaćena. dopunjavanje bilansa stanja imovine procenama kao kontrolna vrednost.umanjivanje bruto likvidacione U primeni metode neto imovine. . tovane određenim analizama i objašnjenjima. Procenjivač vrši proveru dobijenog izračunavanje vrednosti kapitala kaorezultata na sledeći način: razlike između procenjene vrednosti ponovnom proverom obračuna priimovine i procenjene vrednosti obaveza.adekvatan način planiran i da li su na nosno bilansa stanja.). učestvuju i specijalisti vrednosti za iznos direktnih i indirektnih troškova likvidacije. (3) Procena metodom likvidacione poređenjem dobijene vrednosti sa vrednosti (LV) vrednošću sličnih preduzeća. osnovnog stada. zalilikvidacije. Uredbe. Procena obuhvata sledeće postupke: dnosti imovine i realne vrednosti obaveze. postupku procene. Primena metoda neto imovine zas. niva se na podacima iz računovodstvenog Procenjena vrednost kapitala po ovizveštaja sačinjenog u smislu odredbe om metodu je razlika između tržišne vrečlana 2. njemu bili angažovani odgovarajući stru. potraživanja. Uredbe. proveru obuhvatnosti popisa.određivanje najpogodnijeg načina da li su izvedene sve predviđene za redovnu likvidaciju i postizanje mak. Procenjivač proverava: Procena obuhvata sledeće postupke: da li je ceo postupak procene bio na .. duzeća.menjenih u okviru svakog od metoda.utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti imovine i vrednosti obaveza pre.utvrđivanje rezultata (dobit ili i imovine (zemljišta. itd. . za procenu vrednosti pojedinih oblika .utvrđivanje likvidacione ha. pre sastavljanja izveštaja Primena metoda zasniva se na poda.procedure u proceni i da li su dokumensimalne vrednosti likvidacionog ostatka.proveru obuhvatnosti popisa. Procenjivač. Uredbe. građevinskih objekagubitak)nastalogtokomperioda ta.. zasada. vidacije. procenjivanjem procenu vrednosti pozicija bilansa stanja u smislu odredaba člana 9. od. da li se može utvrditi da je za sve 254 . pregleda dokumentaciju ili incima iz računovodstvenog izveštaja sači-formacionu osnovu koja je korišćena u njenog u smislu odredbe člana 2. Ovaj metod pretpostavlja prestanak proverom dobijene vrednosti sa rada preduzeća i prodaju imovine po stanovišta onoga ko bi mogao eventualno tržišnim cenama u postupku redovne lik-da je osporava. poreza i dr.dopunjavanje bilansa stanja imovine čnjaci.nosti (pre oduzimanja troškova likvidacije. i obaveza (ako je potrebno) za iznos sredstava ili obaveze za koje se pouzdano 3) Provera rezultata dobijenih tvrdi da nisu obuhvaćena. vrednost procenjuje i svrsi procene.o proceni.).ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA Ova metoda obuhvata procenu vred. opreme.vrednosti svih obaveza. pored procenjivača.

vrednost društsudski registar. na. jviše do nivoa njihovog ravnopravnog tretmana (ponder 0. 46/92) i druga ulaganja u trajni kapital preduzeća bez prava na povraćaj i ___________ . bilanse stanja. vrednošću dobijenom po metodi NI. finansijsku analizu preduzeća. vlasnička ulaganja po preduzeća. Zakona o visini zarada. kao i ostalih lica angažovanih na poslovima procene vrednosti. 75/94 i 51/94). O izvršenoj proceni sastavlja se izda li su u svim fazama procene veštaj koji sadrži: naziv ovlašćenog prokorišćeni odgovarajući standardi. Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala sadrži procenom utvrđenu vredDokumentacija sadrži: rešenje o upisu u nost ukupnog kapitala. bezbednosti OUN ("Službeni glasnik RS". potrošnju i sredstava za ishranu radnika Zaključak sadrži kao prilog: izjavu ("Službeni list SFRJ".bez prava upravljanja. cenjivača. članu 10.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri metode procene bilo obezbeđeno dovol. uspeha i venog i državnog kapitala i vrednost rasporedarezultatazanajmanje kapitala drugih vlasnika.) jno kvalitetnih podataka. svim primenjenim metodama procene i Zakona o isplati ličnih dohodaka. odnosno sastav tima procen4) Utvrđivanje i iskazivanje kontačnog jivača za preduzeće koje samostalno vrši rezultata procene procenu za sebe (rukovodilac tima kao i Rezultati procene vrednosti kapitala ostala lica članovi tima). uvod (rezime). protupku pretvaranja društvene svojine u jekciju kategorija i tokova za prinosni druge oblike svojine ("Službeni glasnik metod i bilanse stanja na dan procene po RS".5) pri čemu dobijena Obavezni prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala su: dokumentacija vrednost ne može biti manja od vrednosti koja je dobijena primenom metoda LV. br. 37/90 i 84/90) procenjivača o nezavisnosti u odnosu na na koje nisu plaćeni porezi i doprinosi i preduzeće koje procenjuje i izjavu odgonisu korišćene za otplatu deonica emivornog lica preduzeća koje se procenjuje tovanih po odredbama Zakona o društ255 da je obuhvaćena sva imovina i obaveze venom kapitalu. rukovodioca tima. člana 4. Zakona o uslovima i posposlovne imovine po kategorijama. (Kao kapital bez prava dokumentaciju za nekretnine. dobijeni primenom sva tri navedena me-informacije o preduzeću i njegovom toda valorizuju se tako što se vrednost položaju u okviru grane ili grupacije dedobijena metodom DNT može korigovati latnosti. sredfinalni bilans stanja posle utvrđivanja stava za neposrednu i zajedničku procenjene vrednosti kapitala. br. i obračuni. upravljanja mogu se javiti deonice po osObračun sadrži: procenu vrednosti novu člana 26.procenu po propisanim metodama i zaključak o vrednosti i strukturi kapitala. Ovo uputstvo stupa na snagu i drugih primanja zaposlenih za vreme narednog dana od dana objavljivanja u primene ekonomskih sankcija Saveta "Službenom glasniku Republike Srbije". naknada 3. sa pravom i bez poslednjih pet godina i imovinskopravnu prava upravljanja. br. 48/91.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful