Vera Leko

Aleksandar Vlahović

Vladimir Poznanić

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
- metodologija i primeri -

BEOGRAD 1997.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri Vera Leko Aleksandar Vlahović Vladimir Poznanić

© 1997

Izdavač: Ekonomski institut, Beograd Recenzenti: N. Zelić M. Prokopijević Kompjuterska obrada: Snežana Dimitrijević Grafički dizajn: Dejan Bošković Štampa: "ELITAS", Beograd

ISBN 86-7329-042-2

Tiraž: 1900

SADRŽAJ*

Strana

I. II.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija....................... 7 PRIMER IZVEŠTAJA O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" ................................................ 139 ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA .............................................................. 233

III.

Vera Leko je napisala deo prve (strane: 30 - 34, 75 - 119 i 122 - 125) i druge celine (strane: 144 - 151, 179 - 192 i 202 - 223). Aleksandar Vlahović je, takođe, napisao deo prve (strane: 39 - 75) i druge celine (strane: 152 - 179 i 225 - 229), Vladimir Poznanić je napisao deo prve celine (strane: 3 - 30, 34 - 35, 119 - 122 i 129 - 132).

*

PREDGOVOR

Knjiga, koju stručnoj javnosti prezentiramo pod naslovom "Procena vrednosti kapitala", je rezultat zajedničkog rada prof. dr Vere Leko, Aleksandra Vlahovića i prof. dr Vladimira Poznanića. Autori su saradnici Ekonomskog instituta i međunarodne konsultantske firme Deloitte & Touche i, istovremeno, vodeći eksperti za izradu Zakona o svojinskoj transformaciji, uredbi i uputstava, kojima je regulisana buduća metodologija izrade procene vrednosti kapitala.

Knjiga sadrži tri celine. Prva celina tretira metodološke osnove procene vredno-sti kapitala, po odabranim metodama procene, respektivno. U drugoj celini pre-zentiran je Izveštaj o proceni vrednosti kapitala na primeru Preduzeća "VVA", koji će ubuduće predstavljati metodološki okvir, respektovan od strane Direkci-je za procenu vrednosti kapitala. Treća celina sintetizuje sve relevantne zakonske propise, koji se odnose na ovu oblast.

Knjiga je pisana sa namerom da ovlašćenim proceniteljima, kao i preduzećima koja se odluče za samostalnu izradu Izveštaja o proceni vrednosti kapitala, olakša primenu Zakonom predviđenih metoda procene. Takođe, buduća jedinstvena primena predloženih metodoloških rešenja, omogućiće Direkciji za procenu vrednosti kapitala efikasniju kontrolu i verifikaciju procenjenih vrednosti kapitala.

Izražavamo zahvalnost recenzentima koji su nam svojim savesnim i stručnim recenzijama, kao i savetima i sugestijama tokom izrade ove knjige, pomogli da poboljšamo konačnu redakciju njenog teksta. Beograd decembar, 1997. AUTORI

2.I Procena vrednosti kapitala . 5. Uvod Osnovi metodologije za procenu Priprema za procenu Primena metoda procene Priprema Izveštaja o proceni .metodologija 1. 3. 4.

...................2................ Revizija ..............1................5..........................................3.......4...3.......................64 4...4.70 4............1....28 3....................moguće metode ..2....... Prihvatanje procene ..................2................................................................4...... Procena vrednosti kapitala.....1.................75 4...4.... Predmet i svrha procene ....................4....................10 2...........1........ Proračun ponderisane prosečne cene kapitala ......39 4...................................... Analiza finansijskih izveštaja ...........122 5....41 4...........5.... Uvod.. Metod diskontovanja novčanih tokova......................... Proračun sume sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu............................................1..... Procena vrednosti obaveza ........................................... Finansijska analiza ..........................7 2...6.........1........... Podaci o preduzeću....1........ Prilagodjavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava...............................2.108 4...1......80 4......... Metod "zidanja" diskontne stope........................3...2..............1.............. Odredjivanje cene sopstvenog kapitala ........4.....................3.......39 4.. Metod neto imovine ......62 4.... Priprema plana rada............................................................................................... Proračun diskontne stope........2..73 4.............. grani ili grupaciji ........................................129 Literatura ....1........................26 3........................40 4.................................... Stalna imovina ...................1......................... Stalna imovina ............................................. Procenjivači i standardi za procenu ..............................4..........2....8........................4.............................13 5 1 .........3.........1.................4............ Priprema informacione osnove.......................................1.....3........osnova...2....53 4...........................................................................................1...............1...............1..................................2..............112 4.................... Procena vrednosti obrtne imovine ......................................1....29 3.......3.........................................78 4..................SADRŽAJ Strana 1..3................ Stalna imovina ....18 3......................24 3................................................procena dugoročnih finansijskih plasmana .......................................... Koncepti..2......1.............................................1.4.....1...........................4.........101 4....2.... Priprema za procenu........................... Priprema Izveštaja o proceni............................... Procena pojedinih kategorija bilansa stanja .................................. Zaključak o proceni.....4.... Priprema ponude ..54 4........................................ Osnovi metodologije za procenu.. Postupak procene....................................................4..........................1...........43 4.................... Sastavljanje bilansa stanja posle procene ...........................3 2........................Metod DNT ......................................................................................7.....................................13 2.............3..............procena osnovnih sredstava.................. Proračun konačne vrednosti kapitala preduzeća ......74 4..............................2.......................2.......................................................................109 4.............................................30 3............................................23 3...6.........................................................54 4..1...119 4.......25 3...............1............................................................. Metod likvidacione vrednosti .1......................... Primena metoda procene ....................................67 4......procena nematerijalnih ulaganja......... Izbor definicije novčanog toka ..............................26 3.............2...................................................................4..................................... Proračun rezidualne vrednosti ....5........95 4.....81 4......................................................2.................2................1..........23 3............................4.................................................................................................................1...............................................................................97 4..........7 2......................7........... Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu ....... Podaci o privredi. pristupi i metodi procene ....... Rizik zemlje ulaganja .........................................1........ Sastavljanje bilansa stanja posle procene ......................1................34 4........

metodologija i primeri - 1. Međutim. U oba slučaja procena podrazumeva primenu specifične metodologije. Uvod Procena vrednosti kapitala je postupak koji rezultira davanjem mišljenja o vrednosti određenog svojinskog interesa u preduzeću na određeni dan. neophodno je koristiti još detaljnija metodološka uputstva. koji pored sopstvenog obuhvata i pozajmljeni kapital. standarda i etičkih pravila. sva preduzeća koja raspolažu društvenim i državnim kapitalom. jer su dosadašnji propisi nalagali preduzećima da. Međutim. a Vlada Republike Srbije je donela uredbe kojima se bliže uređuje način utvrđivanja vrednosti kapitala i daje uputstvo za primenu metoda procene. odnosno na njegovu neto imovinu. pre donošenja odluke o transformaciji.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . osiguranje imovine. dobijanje kredita i dokapitalizacija. U zemljama sa razvijenim tržišnim privredama ona se najčešće izvodi prilikom kupovine ili prodaje svojinskog interesa u preduzeću. kao što su: spajanje. radi efikasnijeg sprovođenja postupka procene i dobijanja što realnijih rezultata. pripajanje i podela preduzeća. odnosno prilikom promene vlasnika kapitala. u kome je. obračun poreza na poklon i nasledstvo. takođe su obavezna da procenom utvrde vrednost kapitala i da procenjeni kapital iskažu u akcijama ili udelima. Zbog toga je pripremljen ovaj priručnik. koji je predmet transformacije. Prema novom republičkom Zakon o svojinskoj tranformaciji. postoji i niz drugih situacija u kojima je procena neophodna. Svojinski interes se može odnositi na sopstveni kapital preduzeća. rešavanje sporova pred sudom i dr. Kod nas je procena uglavnom predstavljala prvi korak u procesu svojinske transformacije. Zakonom su propisane i metode procene. a svrha procene može biti vrlo različita. pored 3 . utvrde vrednost kapitala. ili na ukupno investirani kapital.

Pored toga. a pogodna je i za edukaciju studenata i polaznika seminara i kurseva na temu svojinske transformacije i procene vrednosti kapitala. pre svega.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . obračuna poreza. osiguranja. u knjizi bi mogla da se nađu i razjašnjenja u situacijama u kojima se analiziraju. dat opis najvažnijih aktivnosti u postupku procene propisanim metodima.metodologija i primeri - osnova metodologije za procenu. prometa nekretnina. tumače i primenjuju rezultat procene. Posebna pažnja posvećena je pitanjima koja su u dosadašnjoj praksi procenjivanja vrednosti kapitala bila nedovoljno razjašnjena. Ona takođe može biti korišćena prilikom kontrolisanja ispravnosti primenjenih postupaka i verifikovanja rezultata procene. investicionih fondova i dr. 4 . tako da ona može biti korisna u poslovima: računovodstva. bankarstva. namenjena onima koji se bave procenom vrednosti kapitala ili učestvuju u pripremi informacione osnove za procenu. Ova knjiga je.

Osnovi metodologije za procenu 2. pristupi i metodi procene Postupak procene 5 .4.2.metodologija i primeri - 2. 2.1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Procenjivači i standardi za procenu Predmet i svrha procene Koncepti. 2.3. 2.

1. 2. pristupima i metodima za procenu. To se čini ukazivanjem na fak- 7 .metodologija i primeri - 2. najprihvatljiviju vrednost kapitala. međutim. Zbog toga je neophodno klijentu pružiti dopunska razjašnjenja oko uloge procenjivača. PROCENJIVAČI I STANDARDI ZA PROCENU Generalno posmatrano. Često se. u ostvarivanju što niže cene. što se obezbeđuje potpisivanjem posebnog dokumenta pod nazivom pismo o angažovanju. tada bi on trebalo da pomaže.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . na primer kupca. odnosno da očekuje punu podršku u realizaciji svojih interesa i. Ukoliko procenjivač prihvati da umesto nezavisnog konsultanta bude u ulozi savetnika jedne od strana u pregovorima. čak i kada angažuje procenjivača kao nezavisnog konsultanta. Na kraju je dat postupak procene sa opisom najvažnijih aktivnosti. U njemu su prvo razmotreni uloga procenjivača i značaj standarda koji se koriste prilikom procene. koje bi svaki procenjivač trebalo da ima u vidu i pored toga što primena nekih od njih nije obavezna prema najnovijim propisima. a zatim su detaljnije opisani predmet i svrha procene. uloga procenjivača može biti dvojaka. procenjivač mora da definiše svoju ulogu i ona mora biti jasna i njegovom klijentu. Prva. na primer kupcu. u praksi dešava da klijent. Osnovi metodologije za procenu priručnika sadrži najvažnije elemente metodologije za proOvaj deo cenu vrednosti kapitala. i da utvrđuje vrednost koja je za njega najprihvatljivija. a druga da bude savetnik. Pre početka rada na proceni. podrazumeva njegovu savetničku ulogu. kao rezultat takve podrške. Posebna pažnja je posvećena različitim konceptima. da predstavlja nezavisnog konsultanta koji procenjuje preduzeće (kapital kojim raspolaže ili delove tog kapitala).

koje u takvim dokumentima obuhvataju: pitanja vezana za objektivnost u sprovođenju postupka procene. niti porodične veze sa vlasnicima preduzeća. To se čini posebnom izjavom o nezavisnosti procenjivača u odnosu na preduzeće koje procenjuje. da ima bilo kakav finansijski interes u preduzeću. u postupku procene je neophodno imati u vidu specifične profesionalne standarde i etička pravila. od procenjivača se očekuje da objektivno interpretira prikupljene podatke. ona. kao što je rečeno.2. Objektivnost i nezavisnost procenjivača u odnosu na klijenta pretpostavljaju se na određeni način. obaveze procenjivača prema drugim procenjivačima i prema svojoj profesionalnoj asocijaciji. 8 . na određeni način. primenu različitih metoda procene i praktičnih rešenja za pojedine netipične situacije. mora biti i javno potvrđena. naknada koju procenjivač dobija za izvršeni posao. Isto tako. ne sme zavisiti od rezultata procene i ona mora biti ugovorena pre početka procene. kao što se to isto pretpostavlja i za revizora. Naplata ove naknade takođe mora biti usklađena sa odvijanjem postupka procene. Drugim rečima. Njih uglavnom donose najpoznatije asocijacije procenjivača u svetu. što znači da on ne bi smeo da bude suvlasnik preduzeća. podrazumeva. kako se ne bi dogodilo da klijent uslovljava plaćanje izmenom dobijenih rezultata procene. obaveze procenjivača prema klijentu. kao što su želje klijenta ili iznos naknade za izvršenu procenu. Prema tome njegovo mišljenje o vrednosti ne sme biti rezultat kompromisa i uticaja faktora. Pored toga što se objektivnost procenjivača podrazumeva. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU tore koji mogu uticati na smanjenje očekivanja prodavca u pogledu cene ili na jačanje njegovog uverenja da je cena koju nudi kupac bliska realnosti. primenu etičkih pravila i pravila profesionalnog ponašanja. Pored objektivnosti koja se.

tako što iskusni procenjivači vode te poslove.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Institucija koja verifikuje pro- 9 . Podrazumeva se. preduzeća će sama moći da se procenjuju. po definiciji. Prema novom zakonu. onda će procenu svakako morati da izvrši ovlašćeni procenjivač i da je zasniva na međunarodnim standardima. Kontrolu i verifikaciju rezultata procene vršiće Direkcija za procenu vrednosti kapitala.metodologija i primeri - S obzirom da u našoj zemlji još nisu osnovane asocijacije procenjivača. Sve se ovo najbolje stiče na konkretnim poslovima. da procenjivač ima odgovarajuće obrazovanje u oblasti računovodstva i poslovnih finansija. veoma je važno da procenjivači budu obučeni i da poseduju potrebno iskustvo. ne postoje domaći standardi za procenu. trebalo da bude objektivan i da koriguje rezultate nastale uz eventualnu neobjektivnost preduzeća kao procenjivača svog kapitala. Prvo. što je suprotno načelu o objektivnosti procenjivača i predstavlja primer konflikta interesa. kroz proces svojinske transformacije. obezbedi dodatni kapital i naročito ako su potencijalni investitori iz inostranstva. bar što se tiče procenjivača i pomenutih međunarodnih standarda. da je sposoban da kritički analizira podatke koji mu stoje na raspolaganju i da zna da koristi personalni računar. sadržana u ovom priručniku. Ovlašćenja daje ministarstvo nadležno za svojinsku transformaciju. odnosno preuzimanjem vlasništva od strane radnika. propisala je Vlada Republike Srbije. ukoliko preduzeće pretenduje da. a bliže uslove. U situaciji u kojoj je potrebno izvršiti veliki broj procena i za svrhe svojinske transformacije koja se izvodi tzv. Nemačka). Velika Britanija. internim akcionarstvom. Međutim. međutim. koji bi tada. Zbog toga se metodologija za procenu. Dodatno opravdanje leži i u činjenici da će svaka procena biti verifikovana od strane posebnog državnog organa. Za kvalitetno sprovođenje postupka procene. Sve to ukazuje da će se postupak procene. niti odgovarajuća etička pravila. razlikovati kod nas u odnosu na praksu procene u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. a oni koji se pripremaju za ovaj poziv aktivno u njima učestvuju. ovakva zakonska rešenja možda i imaju opravdanja. zasniva na standardima za procenu koji potiču iz zemalja sa razvijenim tržišnim privredama (SAD. procenu mogu vršiti sama preduzeća ili ovlašćeni procenjivači. koje treba da ispunjava procenjvač.

PREDMET I SVRHA PROCENE Radi korektnog izvođenja postupka procene i pripreme odgovarajućeg izveštaja. tj. Podrazumeva se da je razmena dobrovoljna. Prema tome. procena mora da se odnosi na specifičnu definiciju vrednosti. u takvim slučajevima. Tako bi. Pravična vrednost i investiciona vrednost zasnivaju se na pretpostavci o neograničenom trajanju preduzeća. Ukoliko se pretpostavlja da će preduzeće prestati da radi. a i zbog načina finansiranja ili ostalih specifičnosti transakcije. obuhvata i obaveze preduzeća prema kreditorima. pod pojmom procena trebalo podrazumevati postupak utvrđivanja vrednosti. Za razliku od pravične vrednosti.2. koja. Zatim je potrebno imati u vidu da se vrednosti preduzeća i vrednost kapitala koriste kao sinonimi i da jedno preduzeće može imati različite vrednosti u zavisnosti od okolnosti. Vrednost je inače neprecizan pojam. da se ne radi o određenom kupcu ili prodavacu. procenjuje 10 . pretpostavlja se da je razmena između dve strane hipotetička. Isto tako. 2.2. već se preduzeće posmatra "takvo kakvo je". na primer. U određenim slučajevima koristi se investiciona vrednost. pored kapitala. Iznos koji će na kraju biti isplaćen može se razlikovati od procenjene vrednosti zbog posebne motivacije i pregovaračkih sposobnosti kupca ili prodavca. neophodno je pravilno shvatiti značenje najčešće korišćenih termina. kao i da postoji razuman stepen informisanosti o relevantnim činjenicama. Pored toga. pa se prilikom procene uzimaju u obzir i njegovi razvojni planovi. investiciona vrednost podrazumeva određenog vlasnika ili budućeg vlasnika. Ona predstavlja iznos za koji je prodavac spreman da ustupi kupcu vlasništvo nad kapitalom. morati da ima u vidu i ove standarde. kako bi osnovni cilj svojinske transformacije određenog preduzeća mogao da se realizuje. pa postoji više različitih definicija vrednosti od kojih je najčešće korišćena definicija pravične ili fer vrednosti. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU cenu. ne pretpostavljaju se značajnija unapređenja poslovanja. što istovremeno znači vlasništvo nad preduzećem. takođe će. ali i samo mišljenje o vrednosti određenog sredstva ili određenog vlasničkog interesa u preduzeću.

da preduzeće. ili na preduzeće. pored toga. različita su i shvatanja rizika ulaganja. Pored pomenutih definicija vrednosti. tako da procenjena vrednost u značajnoj meri zavisi i od ocene rizika ulaganja. jer se ne može sa sigurnošću predvideti koliko će iznositi buduće koristi za vlasnika preduzeća. Ona takođe zavisi i od postupka likvidacije. jer će racionalan kupac investirati u preduzeće samo ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi od vlasništva nad preduzećem bar jednaka kupovnoj ceni. tj. Vrednost se ne može uvek izraziti samo jednim brojem. potrebno je imati u vidu i sledeće premise na kojima se zasniva procena: Vrednost preduzeća jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih koristi koje će imati vlasnik. ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi veća od prodajne cene. prodaja je u principu moguća samo pri iznosu koji je jednak koristima od vlasništva. Pored pomenutih definicija vrednosti. kao što je prikazano u bilansu stanja. Vrednost se procenjuje u određenom vremenskom trenutku koji se naziva datum procene. U teoriji procene. Pored toga. međutim.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Pretpostavlja se. 11 . koristi se i pojam knjigovodstvena vrednost. koja se odnosi ili na određeno sredstvo.metodologija i primeri - se likvidaciona vrednost. i predstavlja njegovu nabavnu vrednost umanjenu za amortizaciju. zadržava dovoljno novčanih sredstava za finansiranje planiranog nivoa aktivnosti. odnosno stope prinosa na uložena sredstva. Prema tome. kao najniža moguća vrednost. Ovo je fundamentalna premisa. i predstavlja razliku između vrednosti ukupnih sredstava i ukupnih obaveza. na njegov kapital. Postupak procene sadrži mnoge aproksimacije. korist od vlasništva reprezentuju neto novčani tokovi koje ostvaruje preduzeće i koji se mogu koristiti kao dividenda. racionalan prodavac neće hteti da proda preduzeće. Prema tome. osnovni cilj procene je utvrđivanje iznosa koji će najverovatnije biti prihvatljiv i za kupca i za prodavca. Isto tako. pa se vrednost u redovnom postupku razlikuje od vrednosti u forsiranom postupku. Drugim rečima.

koji pored sopstvenog kapitala obuhvata i pozajmljeni kapital (kredite). ili njegovi delovi koji pripadaju pojedinim vlasnicima. Najčešće prilikom prodaje i kupovine preduzeća (vlasničkog interesa koji može biti i delimičan). Definicija vrednosti. Ukoliko se radi o delovima kapitala. Svrha procene predstavlja bitnu karakteristiku ovog postupka. a time i na krajnji rezultat. prema međunarodnim standardima. onda se razlikuje kontrolni ili većinski interes i manjinski interes. pri tome. Isto tako. uključujući i pravo likvidiranja preduzeća. procena se vrši u mnogim situacijama. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU procenjena vrednost je zasnovana na informacijama koje su raspoložive u tom trenutku. Kontrolni interes se može odnositi na tzv. To može biti ukupan sopstveni kapital preduzeća. zatim prilikom spajanja i razdvajanja preduzeća. apsolutnu kontrolu koja obuhvata sva prava po osnovu vlasništva. Polazeći od navedenih premisa definiše se predmet procene. U pojedinim slučajevima predmet procene može biti ukupan investirani kapital. najvažnijim kriterijumom smatraju zahtevi koje postavlja određeni slučaj. potrebno je na početku imati vrlo precizan odgovor na pitanje šta se procenjuje. Manjinski interes podrazumeva manje od 50% vlasničkih prava u preduzeću.2. Kod nas je situacija nešto drugačija. Zbog toga je važno da se svi ovi elementi precizno definišu još na početku. svrha procene i tip vlasničkog interesa utiču na izbor metoda procene. obezbeđivanja izvora finansiranja i utvrđivanja štete. tako detaljno da se može oceniti da li se uopšte pretpostavljaju različite definicije 12 . postoji vrlo visok stepen fleksibilnosti u izboru metoda procene i da se. Sve ovo govori da. S obzirom da postupak procene varira u zavisnosti od predmeta procene. Novi Zakon o svojinskoj transformaciji nije koncipiran. operativnu kontrolu ili na pravo izbora većine članova upravnog odbora. oporezivanja i dr. U zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. ali i na tzv. u delu koji govori o proceni. kako bi se potrebne analize i postupci uskladili sa specifičnostima konkretnog slučaja. procena je bitna u raznim vrstama sudskih sporova. poslovima osiguranja.

Vrednost se dobija deljenjem ostvarenog rezultata poslovanja sa stopom kapitalizacije. koja bi. tu je situacija potpuno jasna.3. ali. u punoj meri. 2. to ne bi trebalo da se radi. može se zaključiti da je. najviše odgovarala pravičnoj vrednosti. na osnovu odredbe da se prinosni metod smatra osnovnim metodom procene. koje obično obuhvataju tri osnovna metodološka koncepta i više različitih pristupa i metoda. On se primenjuje u situaci13 . Naime. u našoj praksi. koji je najbliži bazičnoj premisi vrednosti i prema kome je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti njegovih budućih rezultata. On se primenjuje u situacijama u kojima se ne očekuje da preduzeće značajnije menja svoje poslovanja u odnosu na postojeće stanje. U okviru ovog koncepta postoje dva pristupa: kapitalizovanje ostvarenih rezultata i diskontovanje budućih rezultata. prema međunarodnim standardima. afirmisan teorijski ispravan i međunarodno priznat stav. Osnovni koncepti su: Prinosni. a uneto je u novi zakon. pa će se i dalje. pod vrednošću kapitala podrazumevati samo jedna vrednost. Najverovatnije to nije slučaj. Ono što je naročito važno. odnosno kada se budući rezultati mogu projektovati primenom određene stope rasta. striktno posmatrano. To ne znači da se rezultati ovih procena neće koristiti i za druge svrhe. Drugi pristup takođe obuhvata dva metoda: diskontovani neto novčani tok i diskontovana buduća dobit. PRISTUPI I METODI PROCENE Postupak procene sadržan je najčešće u različitim metodologijama za procenu vrednosti kapitala. može se samo za nju i koristiti. Što se tiče svrhe procene. prema kome je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti budućih koristi njegovog vlasnika.metodologija i primeri - vrednosti. Svrha procena koje će se raditi prema novom zakonu je prvenstveno transformacija društvenog i državnog kapitala. odnosi se na osnovnu premisu vrednosti. imajući u vidu prethodne opise. KONCEPTI.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Prvi pristup obuhvata dva metoda: kapitalizovanje dobiti i kapitalizovanje neto novčanog toka. Procena koja se radi sa jasno definisanom svrhom.

OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU jama u kojima se: (a) očekuje da preduzeće značajnije menja svoje poslovanje u odnosu na postojeće stanje. Stopa kapitalizacije i diskontna stopa predstavljaju bitne parametre u primeni prinosnog koncepta. Konačno. a zatim se dobit preduzeća koje se procenjuje množi sa 4 ili deli sa 0. Pristup je sličan kapitalizaciji. jer ako je. uključujući i rezidualnu vrednost. Ova stopa predstavlja stopu prinosa na kapital (cenu kapitala) koju bi zahtevao potencijalni investitor i ona se zasniva na različitim vrstama rizika koji se vezuju za određeno ulaganje. Moguća su dva pristupa: primena multiplikatora i analiza transakcija. na osnovu stabilizovanog rezultata. terminalna ili rezidualna vrednost. kapital/novčani tok. očekivani rast prihoda preduzeća. projektovani rezultati. Stopom kapitalizacije se konvertuje određeni rezultat poslovanja u vrednost na sledeći način: Vrednost = Očekivani rezultat : Stopa kapitalizacije Očekivani rezultat može biti iskazan ili kao dobit ili kao novčani tok. U praksi je vrlo teško pronaći slična preduzeća sa kojima se može izvršiti poređenje. Stopa kapitalizacije se najčešće razlikuje od diskontne stope. prema kome se do vrednosti preduzeća dolazi komparacijom sa sličnim preduzećima. a zatim se. Diskontnom stopom se konvertuju budući rezultati u njihovu sadašnju vrednost.2.25 radi dobijanja indikacije o vrednosti njegovog kapitala. na primer. prilikom utvrđivanja multiplikatora. na primer.). utvrđuje tzv. Zbog toga se. multiplikator kapital/dobit jednak 4. Tržišni. a razlika nastaje usled faktora kao što je. kapital/prihod i dr. Ukoliko koristi prvi pristup. na primer. procenjivač može da izabere više metoda od kojih je svaki zasnovan na jednom multiplikatoru (kapital/dobit. Multiplikator se prvo utvrđuje na osnovu podataka o kapitalu i dobiti preduzeća sa kojim se vrši poređenje. onda je on ekvivalentan kapitalizaciji dobiti primenom stope od 25%. 14 . usled promena u strukturi delatnosti ili usled očekivanih promena u uslovima privređivanja i (b) mogu projektovati budući rezultati. se diskontuju ili svode na sadašnju vrednost primenom diskontne stope. Rezultati se projektuju do trenutka u kome se očekuje njihovo stabilizovanje.

Za primenu drugog pristupa potrebno je obezbediti i analizirati informacije o transakcijama. Radi izračunavanja vrednosti nematerijalnih sredstava. odnosno o kupovini ili prodaji sličnih preduzeća u bliskoj prošlosti. na primer. rizik ulaganja i sl. ili utvrđivanje likvidacione vrednosti. Na primer: Metod viška prinosa koji se obično koristi prilikom procene vrednosti manjih preduzeća. Primena ovog pristupa podrazumeva utvrđivanje pravične ili fer vrednosti sredstava i obaveza. do indikacije o vrednosti kapitala dolazi se na osnovu iznosa za koji su slična preduzeća kupovana ili prodavana. postoje i drugi metodi procene. razlike između preduzeća sa kojim se vrši poređenje i preduzeća koje se procenjuje moraju biti identifikovane i uzete u obzir prilikom donošenja zaključka o vrednosti primenom ovog pristupa. odnosno utvrđivanje vrednosti neto imovine. Ostali metodi. a drugi pretpostavlja prestanak rada preduzeća. Prvi metod se zasniva na pretpostavci o nastavku rada preduzeća u neograničenom budućem periodu. Primena obuhvata prvo utvrđivanje pravičnog prinosa na angažovana materijalna sredstva. Pored metoda grupisanih prema pomenutim konceptima i pristupima. koji predstavlja razliku između pravičnog prinosa i prinosa koju preduzeće ostvaruje na angažovana materijalna sredstva. Zatim se izračunava višak prinosa. Takođe. očekivani rast prihoda. Troškovni. Prema tome.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . razlika u veličini preduzeća. koji predstavljaju njihovu kombinaciju. Ukoliko su takve informacije raspoložive. prema kome se vrednost preduzeća procenjuje na osnovu troškova zamene ili reprodukcije sredstava kojima ono raspolaže. odnosno njegovu likvidaciju. mogući metodi u okviru ovog pristupa su: Metod neto imovine i Metod likvidacione vrednosti.metodologija i primeri - mora uzeti u obzir. višak 15 .

Vrednost se zatim dobija tako što se na novčani tok primenjuje multiplikator utvrđen na osnovu informacija o prodaji sličnih preduzeća ili radnji. Tako se. u bliskoj prošlosti prodavane akcije preduzeća na tržištu kapitala. pristupi i metodi mogu biti sistematizovani na sledeći način: 16 . novčani tok. Prema tome. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU prinosa se kapitalizuje primenom stope kapitalizacije za nematerijalna sredstva. pored dobiti preduzeća. čine i sve vrste primanja koja vlasnik ima po osnovu zaposlenja. Specifični metodi za određana preduzeća mogu biti primenjeni u situacijama u kojima procenjivač pronađe informacije koje indiciraju njihovu vrednost. na primer. na primer. uz eventualne korekcije. Pravila za procenu određenih tipova preduzeća ili radnji predstavljaju formule koje se primenjuju radi dobijanja grube indikacije o njihovoj vrednosti. može dobiti indikacija o vrednosti kapitala. Primena ovog metoda podrazumeva da kupac istovremeno kupuje preduzeće i svoje buduće radno mesto.2. Vrednost preduzeća se zatim utvrđuje tako što se vrednost nematerijalnih sredstava dodaje na vrednost materijalnih sredstava (utvrđenu metodom neto imovine). Ovo važi samo za preduzeća koja posluju u određenim granama ili grupacijama i za koja se ovakva indikacija može dobiti na osnovu iskustava procenjivača stečenih na procenama sličnih preduzeća. Metod novčanog toka prodavca koji je pogodan za procenu vrednosti malih preduzeća ili radnji u kojima je vlasnik i zaposlen. Pomenuti koncepti. vrednost preduzeća može utvrditi kao trostruka godišnja neto dobit uvećana za vrednost sredstava kojima ono raspolaže. onda se na osnovu njihove cene. Ukoliko su.

tipa preduzeća. a od korektnog izbora zavisi kvalitet procene. Vrednost neto imovine Likvidaciona vrednost Višak prinosa Novčani tok prodavca Pravila Specifični metodi Ostali U praktičnom izvođenju postupka procene. Prilikom koncipiranja novih zakonskih rešenja o svojinskoj transformaciji. obično se izaberu dva ili više metoda. Ukoliko bi bilo ostavljeno procenjivačima da sami vrše izbor metoda. Od mišljenja procenjivača o svrsishodnosti pojedinih metoda za određeni slučaj. Što se tiče izbora metoda procene u našoj praksi će situacija biti nešto drugačija. zavisi i njihov izbor. stvorile bi se velike 17 . u delu koji se odnosi na procenu vrednosti kapitala. definicije vrednosti. trebalo propisati metode procene. raspoloživih podataka i dr. jer se radi o očekivanom. To je i učinjeno.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - KONCEPT Prinosni PRISTUP Kapitalizovanje ostvarenih rezultata METOD Kapitalizovanje dobiti Kapitalizovanje neto novčanog toka Kapitalizovanje bruto novčanog toka Diskontovanje neto novčanog toka Diskontovanje dobiti Kapital/dobit Kapital/dividende Kapital/neto novčani tok Kapital/prihod Kapital/bruto novčani tok Diskontovanje budućih rezultata Tržišni Multiplikatori Transakcije Troškovni Poređenje sa ostvarenim transakcijama Uložena sredstva. što zavisi od: svrhe procene. vrlo velikom broju procena i potrebi da se one verifikuju od strane državnih organa. odnosno realnost rezultata. ocenjeno je da bi. s obzirom na neophodnost što većeg stepena unificiranja postupaka.

učinjen već u zakonu. što znači da je usvojen prinosni koncept. sa jedne strane omogućiti kontrolu kvaliteta procene. procena potrebnog vreme za procenu i utvrđivanje naknade za procenjivača.2. što znači da je uzet u obzir i troškovni koncept. s obzirom da od metoda procene u znatnoj meri zavise i njeni rezultati. jer se odnosi na inače najčešće primenjivanu kombinaciju metoda i u međunarodnim okvirima. Priprema ponude ili pisma o angažovanju i prihvatanje od strane klijenta. Prikupljanje i analiza podataka koji su potrebni za primenu metoda procene. 3. Donošenje zaključka o vrednosti kapitala. 4. u osnovi je ispravan. Ovakav izbor.4. 18 . 6. postupak procene obuhvata sledeće aktivnosti: 1. Evaluacija potencijalnog angažmana na proceni vrednosti kapitala i odlučivanje o njegovom prihvatanju. odnosno šta je sve potrebno učiniti da bi se došlo do rezultata. kao osnovnog metoda. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU teškoće prilikom verifikacije. 2. 2. na osnovu rezultata dobijenih primenom različitih metoda procene. Primena metoda procene. da se procena vrši primenom prinosnog metoda. 7. Najčešće. kao korektivnog metoda. odnosno konačnog mišljenja o vrednosti zasnovanog na primeni prinosnog metoda i metoda neto imovine. a sa druge biti prilagođen specifičnostima svake procene. POSTUPAK PROCENE U različitim metodologijama za procenu vrednosti kapitala nije preciznije definisano kako se taj postupak izvodi. koji će služiti kao reper za donošenje zaključka. Posebno je pomenut i metod likvidacione vrednosti. procenjivači definišu postupak koji će primenjivati i koji će. Zbog toga je propisano. i primenom metoda neto imovine. Prema tome. Priprema preliminarne verzije izveštaja o proceni. 5. Priprema detaljnog plana rada.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Primena metoda procene (aktivnosti 5 i 6). Razmatranje preliminarne verzije izveštaja sa klijentom. Sve pomenute aktivnosti mogu se svrstati u tri faze: Priprema za procenu (aktivnosti 1-4).metodologija i primeri - 8. 19 . Priprema finalne verzije izveštaja o proceni. a posebna pažnja će biti posvećena primeni metoda procene. Sređivanje dokumentacije na osnovu koje je izveštaj pripremljen. s obzirom da su one propisane Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala i Uputstvom o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti. U nastavku će svaka od ovih faza biti detaljnije razmotrena. 9. Priprema izveštaja o proceni (aktivnosti 7-11). 11. Postupanje po eventualnim primedbama klijenta. 10.

3. Priprema za procenu 3. 3.2. Prihvatanje procene Priprema plana rada Priprema ponude Priprema informacione osnove 21 .3.4.1. 3.metodologija i primeri - 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

procenjivač bi trebalo da prikupi određene informacije o svom budućem angažmanu. za procenjivača je bitno da zna u kom roku se očekuju rezultati procene. 3. Ulogu procenjivača. priprema plana rada. PRIHVATANJE PROCENE Pre prihvatanja procene. Procenjivač mora biti upoznat sa zahtevima klijenta u pogledu uloge procenjivača. Pored toga. One obuhvataju niz aktivnosti koje se mogu svrstati u sledeće četiri grupe: prihvatanje ponude. Procenjivač bi prvo trebalo da se sazna šta se procenjuje. One se odnose na: Predmet i svrhu procene.metodologija i primeri - 3. odnosno da li se očekuje neutralna uloga i objektivnost ili uloga savetnika koji bi trebalo da pomogne klijentu da dođe do rezultata procene koji je za njega najprihvatljiviji (najmanja ili najveća moguća vrednost u zavisnosti od toga da li je klijent kupac ili prodavac). važno je imati odmah takvu informaciju. odnosno da li se zahteva procene kapitala u celini ili je predmet procene deo kapitala. Takođe. Datum procene i rok za završetak postupka procene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 23 . Priprema za procenu Primeni metoda procene moraju prethoditi vrlo ozbiljne pripreme.1. U nastavku će svaka od ovih grupa aktivnosti biti detaljnije razmotrena. bitno je i saznanje o nameni rezultata procene. S obzirom da je procena jedino relevantna na određeni datum. priprema ponude i priprema informacione osnove.

24 . važno je oceniti da li se mogu obezbediti podaci potrebni za procenu i da li je potrebno angažovati stručnjake za procenu određenih kategorija imovine (oprema. neophodne su procenjivaču radi sagledavanja svojih mogućnosti u pogledu izvođenja procene. Zato je važno utvrditi da li postoji konflikt interesa koji može biti od presudnog značaja prilikom odlučivanja o prihvatanju procene. nematerijalna imovina i sl. U obe pomenute uloge.2.3. grani. nekretnine. podrazumeva se da procenjivač nema posebnih interesa u odnosu na preduzeće čiju vrednost procenjuje. delegira izvođenje poslova drugim procenjivačima (saradnicima). ne propusti bilo koji od potrebnih koraka u pojedinim postupcima. međutim. Posebno je potrebno oceniti koji metodi procene bi bili najpogodniji i da li postoje ograničenja za njihovu primenu. One. PRIPREMA ZA PROCENU Konflikt interesa. utvrdi iznos naknade za pružanje svojih profesionalnih usluga. odnosno da li postoje razlozi koji ga u tome sprečavaju. Osnovne informacije o delatnosti. procenjivač bi trebalo da oceni da li je u stanju da prihvati angažman. već i kao vrlo korisno pomoćno sredstvo koje pomaže procenjivaču da: sprovede planirane postupke na efikasan način i pravilnim redosledom.). ne služi samo kao podsetnik. Pored toga. Na osnovu pomenutih informacija. PRIPREMA PLANA RADA Plan rada je pregled aktivnosti koje bi procenjivač trebalo da izvede u postupku procene. finansijskom stanju i tržišnom položaju. nadgleda izvođenje planiranih postupaka. Preduzeće. organizaciji. 3.

dok će kod manjih preduzeća biti sasvim jednostavan. On može biti sačinjen u različitim formama.3. rok u kome će procena biti završena i cena za pružanje ove vrste profesionalnih usluga. U tom slučaju je takođe potrebno primeniti sličan postupak kao kada se angažuje spoljni konsultant. Međutim. To znači da će za složenije procene. ponuda može biti data i u vidu tzv. klijent prihvata način i uslove pod kojima će procena biti izvršena. pisma o angažovanju koje procenjivač dostavlja klijentu i u kome su takođe sadržani pomenuti elementi ponude. a zatim se takođe podrazumeva priprema plana rada. plan rada služi kao instrument za kontrolu kvaliteta aktivnosti izvršenih u postupku procene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . PRIPREMA PONUDE Ponuda koju procenjivač dostavlja klijentu može imati klasičnu formu za ovakvu vrstu dokumenata. ocena potrebnog vremena i ostalih resursa za izvođenje procene. potrebno je takođe pripremiti sličan dokument. Važno je jedino da se iz ponude može videti kako je procenjivač razumeo svoj zadatak i da se klijent sa tim slaže. Potpisivanjem pisma o angažovanju. ali i vrlo detaljni. ovaj plan biti takođe složeniji. angažovanjem stručnjaka iz samog preduzeća. Umesto ponude. Procena vrednosti kapitala može se vršiti i interno. Ponuda ili pismo o angažovanju mogu biti vrlo koncizni. 3. kako bi se kasnije izbegli mogući nesporazumi. koja je pomenuta kao dokument kojim se definiše angažovanje spoljnih procenjivača.metodologija i primeri - ocenjuje stepen izvršenosti planiranih aktivnosti. odnosno za veća preduzeća. Bitno je da u njoj jasno bude opisan sadržaj rada procenjivača. Drugim rečima. Naime. s obzirom da nema posebnih pravila za njihovo sastavljanje. potrebno je prvo oceniti da li postoji dovoljno stručan tim za ovu vrstu posla. ali je važno da odražava redosled osnovnih aktivnosti i da se svaka od njih razvije do nivoa detalja koji odgovara konkretnom slučaju. Njime se formalizuje angažovanje stručnjaka iz 25 .

ali i u asocijacijama proizvođača. 26 . 3. evoluciji proizvodnih linija. državnim institucijama. Izvori ovih podataka mogu biti u samom preduzeću. podaci iz monografija i ostalih propagandnih materijala. podaci o istorijatu preduzeća. podaci o proizvodnji i tržištu i podaci o organizaciji.4. statističkim zavodima i dr. srednjoročnih i operativnih planova preduzeća.3. PRIPREMA INFORMACIONE OSNOVE Procena vrednosti ne može biti izvršena ukoliko procenjivač ne raspolaže kvalitetnom informacionom osnovom. komorama. bankama. zaposlenosti i sl.1. zatim podaci o grani ili grupaciji u kojoj ono posluje i podaci o privrednim kretanjima u celini.4. podaci o imovini preduzeća. Nju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje. Za prikupljanje finansijskih podataka potrebani su: kompletan godišnji finansijski izveštaj za poslednjih pet godina i izveštaj o poslovanju za isti period. U osnovne podatke ubrajaju se: podaci iz statuta preduzeća i akta o registraciji. finansijski podaci. podaci iz dugoročnih. marketing aktivnosti. Podaci o preduzeću Ovi podaci se grupišu obično na sledeći način: osnovni podaci o preduzeću. upravljanju i broju zaposlenih. vidova proizvodnje i distribucije. PRIPREMA ZA PROCENU preduzeća na poslovima procene i dobija odobrenje da se procena izvrši internim snagama. 3.

pregled obaveza po kreditima (dugoročnim i kratkoročnim) za međunarodne i domaće kredite. pregled obaveza iz zajedničkog poslovanja. pregled hartija od vrednosti i novčanih sredstava. pregled dugoročnih finansijskih ulaganja. pregled potraživanja (bruto. pregled planiranih ulaganja u osnovna sredstva.). spisak imovine u obliku prava (patenti. Radi prikupljanja podataka o osnovnim sredstvima. licence i dr. U podatke o proizvodnji i tržištu ubrajaju se: podaci o proizvodnim programima i vrstama proizvoda i usluga. pregled kratkoročnih ulaganja. otvorene stavke). pregled najznačajnijih kupaca. pregled obaveza prema dobavljačima. neophodno je imati: spisak građevinskih objekata i opreme (popisne liste). kapacitet svake prozvodne linije ili celine. 27 .metodologija i primeri - finansijski planovi za naredni period. pregled zaliha (popisne liste i specifikacije). pregled aktivnih i pasivnih vremenskih razgraničenja. bruto bilans (zaključni list) na dan procene. podaci o strukturi kapitala. izvršene ispravke. po partijama i bankama.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . podaci o tehnološkom procesu.

3. 28 . podaci o konkurenciji. Podaci o privredi. podaci o najvažnijoj regulativi koja tangira poslovanje preduzeća. materijalni bilans utrošaka po proizvodima i proizvodnim linijama. U podatke o organizaciji i upravljanju ubrajaju se: organizaciona i upravljačka šema preduzeća. zaposlenost u grani ili grupaciji. podaci o konkurenciji i o trendovima u delatnosti kojom se preduzeće bavi. podaci o investicijama kod drugih proizvođača. izvoz/uvoz. grani ili grupaciji U ove podatke ubrajaju se: podaci o proizvodnji svih proizvođača u grani ili grupaciji. podaci o korišćenju kapaciteta. podaci o učešću na tržištu i o kanalima distribucije.2. podaci o načinu formiranja cena. ukupan broj i kvalifikaciona struktura zaposlenih po organizacionim celinama. podaci o životnom veku pojedinih grupa proizvoda. PRIPREMA ZA PROCENU podaci o diverzifikaciji proizvodnih linija. podaci o tržišnim performansama proizvođača na domaćem tržištu. kretanje cena i način njihovog utvrđivanja. 3.4.

29 . potrebno je imati osnovne podatke o privrednim kretanjima kao što su: podaci o društvenom proizvodu i očekivanim trendovima. makar i u suženom vidu kao što je tzv. ali često i dovoljan stepen pouzdanosti. Revizija Za prikupljanje finansijskih podataka i za finansijsku analizu. podaci o investicijama i izdvajanjima u budžet. Taj zahtev može da se od-nosi na (a) punu reviziju. revizorski pregled finansijskih izveštaja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . S obzirom da mnoga naša preduzeća još uvek nemaju revidovane finansijske izveštaje. 3. osnovu čine finansijski izveštaji (prvenstveno bilans stanja i bilans uspeha). procenjivači bi trebalo sami da izvedu aktivnosti koje su inače zadatak revizora. s tim što u konačnom izveštaju o reviziji to mora biti napomenuto. revizorski pregled. Ovi izveštaji bi trebalo da budu pregledati od strane nezavisnih revizora.3. Analiza finansijskih izveštaja Finansijska analiza se zasniva na analizi bilansa stanja i bilansa uspeha. na tzv.4. Ovi izveštaji bi pre procene trebalo da budu pregledani od strane nezavisnih revizora. čime se obezbeđuje znatno veći stepen pouzdanosti. koji daje nešto niži. Pošto je postupak procene zasnovan na oceni različitih parametara. zaposlenosti i kamatama. rezultati procene biće znatno realniji.3. podaci o inflaciji.1. Procenjivač treba da zahteva reviziju ukoliko oceni da će to značajno popraviti kvalitet procene. 3.4. projekcije najvažnijih privrednih agregata. Ukoliko postoje mogućnosti da se revizija izvede pre finansijske analize. koja obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i na (b) nepotpunu reviziju.metodologija i primeri - Podaci o privrednim kretanjima. kako bi se utvrdila moguća odstupanja od računovodstvenih i revizorskih standarda.

u smislu ovog Zakona. bilansu uspeha. onda je obezbeđen znatno veći stepen pouzdanosti podataka. (a) Puna revizija finansijskih izveštaja (Audit of Financial Statements) regulisana je kod nas Zakonom o reviziji računovodstvenih iskaza ("Službeni list SRJ". kao i ostvarene rezultate poslovanja pravnog lica. Revizija uključuje ispitivanje dokaza na bazi provere uzoraka kojima se potkrepljuju iznosi i informacije obelodanjene u finansijskim izveštajima. informacione osnove za procenu. potraživanja i obaveza. S obzirom da se izveštaj o izvršenoj reviziji prikazuje u skladu sa Međunarodnim revizorskim standardima. kako u zemlji. Ako se pri proceni vrednosti kapitala raspolaže izveštajem nezavisne revizije računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. Na osnovu nezavisnog profesionalnog mišljenja konstatuje se da ti računovodstveni (finansijski) izveštaji istinito i objektivno prikazuju stanje imovine. izveštaju o promenama na kapitalu i rezervama i izveštaju o promenama finansijskog položaja). neophodno je da u izveštaju o proceni napomene da finansijski izveštaji preduzeća nisu bili revidirani pre procene. Pod revizijom. podrazumeva se ispitivanje zasnovano na profesionalnim računovodstvenim i revizorskim standardima računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. rezultatima poslovanja i promeni finansijskog položaja sadržanih u ispitivanim finansijskim izveštajima (bilansu stanja. bez obzira na mišljenje koje je izraženo u njemu. U situaciji kada on to ne može da izvede. tako i na međunarodnom planu. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene.3. iz bilo kog razloga. br. sadrži mišljenje revizora o realnosti i objektivnosti podataka o finansijskom stanju. 30/96). onda procenjivač sam mora da izvrši delimičnu reviziju. kao i podataka i metoda primenjenih u njihovom sastavljanju. Izveštaj o izvršenoj reviziji. tj. 30 . kapitala. na taj način se obezbeđuje veći stepen razumljivosti i uporedivosti informacija iz finansijskih izveštaja. kao zvaničan dokument revizije. PRIPREMA ZA PROCENU Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni.

Osnovna namena pregleda finansijskih (računovodstvenih) izveštaja je da pruži umeren stepen uveravanja o pouzdanosti finansijskih informacija. godinu. tj. zbog njegove selektivne primene (utvrđuju se kriterijumi i dinamika za pravna lica u kojima će se obavljati revizija za prve tri godine od donošenja Zakona) još uvek vrlo mali broj pravnih lica raspolaže izveštajima nezavisne revizije. Ovaj izveštaj služi uglavnom za interne potrebe i u njemu se ne izražava mišljenje revizora o realnosti i objektivnosti podataka o finan-sijskom stanju.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . godine. banke i druge finansijske organizacije. rezultatima poslovanja i promenama finansijskih položaja prikazanih u pregledima računovodstvenih izveštaja.metodologija i primeri - Iako je Zakon o reviziji donet 1996. što predstavlja niži stepen jemstva od onoga koji se obezbeđuje punom revizijom. podležu: preduzeća u koja su strana lica uložila kapital najmanje u iznosu od milion USD ili u protivvrednosti drugih stranih sredstava plaćanja. Pregled finansijskih izveštaja može da skrene pažnju revizora na značajna pitanja koja negativno utiču 31 . godinu. ali ne i analizu i vrednovanje internih računovodstvenih kontrola i procedura koje se obično obavljaju tokom revizije. Međutim. (b) Nepotpuna revizija sprovodi se prema revizorskim standardima u formi Pregleda finansijskih izveštaja (Review of Financial Statements). finansijskih izveštaja. berze i berzanski posrednici. organizacije za osiguranje. a kod kojih je obavljena revizija za 1996. preduzeća koja su poslovala sa gubitkom ili na granici rentabiliteta. prema Uredbi o kriterijumima i dinamici revizije za 1997. Obavezi revizije računovodstvenih iskaza. godinu zahtevati nezavisnu reviziju svojih finansijskih izveštaja. Pregled finansijskih izveštaja uključuje primenu znanja i tehnika revizije. Ovo ne znači da ostala pravna lica ne mogu i za 1997.

prikupljanje informacija za iznošenje i obrazloženje podataka u računovovdstvenim izveštajima i izradu računovodstvenih izveštaja.da li su sve poslovne promene obuhvaćene. PRIPREMA ZA PROCENU na finansijske informacije. pribavljanja i ispitivanja svih značajnih informacija koje se tiču dokazivanja tvrdnji iznetih u računovodstvenim iskazima. od32 . može se računati na pouzdanost i kvalitet informacija ovog oblika revizije za svrhe procene. pribavljanja i ispitivanja informacija koje se odnose na računovodstvene principe i praksu. odnosno postavljeni tako da se sa njima identifikuje povezanost pojedinih stavki koje su kao takve neuobičajene za svrhe ovog pregleda i koje mogu da uključe i sledeće: . ovi postupci sastoje se od: sticanja informacija i saznanja o poslovanju i delatnosti u okviru koje posluje preduzeće. postupaka analitičkih pregleda koji su zasnovani. što je relevantno za procenu vrednosti. pribavljanja i ispitivanja informacija koje se odnose na evidentiranje.proučavanje povezanosti između pojedinih elemenata računovodstvenih izveštaja da bi se mogli potvrditi očekivani odnosi u računovodstvenim izveštajima preduzeća zasnovanim na iskustvu preduzeća ili određenim normativima delatnosti u kojoj posluje preduzeće.upoređivanje računovodstvenih izveštaja sa uporednim podacima iz računovodstvenih izveštaja prethodnih perioda. klasifikaciju i sumiranje poslovnih promena. Opšteuzevši. pribavljanja informacija od lica koja su odgovorna za poslove finansija i računovodstva. upoređivanje računovodstvenih izveštaja sa očekivanim rezultatima i finansijskim položajem i . a koje se odnose na sledeće: .3. Prema standardnim postupcima Pregleda koje navodimo.

izmene u poslovnim aktivnostima preduzeća ili izmene računovodstvenih principa i računovovdstvene prakse i . . izvrši ispitivanja i procenjivanja njihove realne vrednosti. potraživanja.pitanja koja su proizašla u toku primene prethodno navedenih postupaka. Iako se procenjivač u ovom slučaju ograđuje od pouzdanosti podataka koje koristi iz računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. revizor treba da zahteva neophodne izmene. 33 . . tada postoje dve mogućnosti: (1) procenjivač sam treba da izvrši delimičnu reviziju. Na osnovu obavljenih poslova pregleda. odnosno korekcije finansijskih izveštaja. Ovu vrstu revizorskih usluga je preporučljivo zahtevati pre procene vrednosti kapitala preduzeća.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . revizor bi trebalo da proceni da li postoji ma kakva informacija sa kojom mu se skreće pažnja i koja može prouzrokovati da se on uveri da finansijski izveštaji nisu realni i objektivni (ili "nisu istinito i pošteno prikazani") u skladu sa normativnim računovodstvenim osnovama. poštujući pravila. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. Ukoliko je takav slučaj. Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. jer se time obezbeđuje deo kvalitetne informacione osnove neophodne za procenu.metodologija i primeri - nosno proknjižene u poslovnim knjigama. naročito monetarnih pozicija (kao što su finansijska ulaganja.da li su računovodstveni izveštaji sačinjeni u skladu sa naznačenim računovodstvenim osnovama. (2) procenjivač u izveštaju o proceni treba da istakne da računovodstveni (finansijski) izveštaji nisu bili revidirani pre procene. kada se ova pismena izjava oceni kao potrebna. procedure i postupke koji se odnose na delimičnu reviziju finansijskih izveštaja. obaveze). pribavljanje pismene izjave rukovodstva preduzeća o sredstvima i obavezama. njegova je obaveza da u postupku procene.

Finansijska analiza Poređenje iznosa sadržanih u finansijskim izveštajima u različitim periodima. korisno je obratiti pažnju na one pokazatelje koji ukazuju na uzroke eventualnih povoljnih. likvidnosti. Analizu finansijskih pokazatelja. aktivnosti i zaduženost. identifikovanje faktora koji utiču na vrednost preduzeća. ali je njihova upotrebna vrednost znatno manja. mora obratiti pažnju na: računovodstvene principe korišćene u projekcijama (da li su konzistentni sa principima korišćenim za sastavljanje istorijskih izveštaja) i 34 . sopstvenom kapitalu.3. Ukoliko preduzeće ima ovakve projekcije. takođe mogu pomoći prilikom analiziranja finansijskog stanja.4. predstavljaju neophodan instrument za: poređenje performansi preduzeća sa performansama konkurenata. PRIPREMA ZA PROCENU 3. iz čega se mogu izvući različiti zaključci o uspešnosti poslovanja. potrebno je analizirati i projektovane rezultate poslovanja. tekućim obavezama. vanbilansnim pozicijama. osnovnim sredstvima.3. međutim. sadržane u planskom bilansu stanja i planskom bilansu uspeha. primenu pojedinih metoda procene za koje je neophodno imati određene pokazatelje. kreditima. prihodima i vanposlovnim prihodima i rashodima. pomoću koga se utvrđuje diskontna stopa. radi analiziranja trendova i uočavanja jakih i slabih tačaka u poslovanju preduzeća. Procenjivač. one mogu značajno da olakšaju postupak procene. manje povoljnih ili nepovoljnih tendencija.2. Pokazatelji koji ukazuju na posledice. ocenu finansijskog rizika. Posebna pažnja bi trebalo da se posveti: obrtnim sredstvima. Pored analize koja se odnosi na istorijske finansijske izveštaje. Pokazatelji rentabilnosti. Prilikom izračunavanja i korišćenja finansijskih pokazatelja.

Navedene pripremne aktivnosti trebalo bi sprovesti što kvalitetnije. iako će u praktičnom izvođenju. Naime. u mnogim našim preduzećima nije jednostavno obezbediti sve parametre potrebne za procenu vrednosti. naročito prilikom stvaranja informacione osnove i analiziranja finansijskih izveštaja biti najverovatnije puno problema.metodologija i primeri - na pretpostavke na kojima se zasnivaju projektovani rezultati poslovanja (u kojoj meri su realne). 35 . tako da se moraju izvršiti dodatne radnje oko sređivanja dokumentacije i njenog prilagođavanja zahtevima procenjivača.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

4.4.metodologija i primeri - 4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .3.5. Primena metoda procene 4.1. 4. 4. 4.2. Metod diskontovanja novčanih tokova Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Zaključak o proceni Sastavljanje bilansa stanja posle procene 37 .

metod DNT realnije reprezentuje prinosni pristup u proceni vrednosti kapitala. U narednom tekstu detaljno su objašnjeni osnovni (diskontovani novčani tok). predvidi poslovanje preduzeća u budućem periodu . najznačajniji deo u izradi ukupPrimena nog Izveštaja o proceni vrednosti kapitala. Korišćenje ovih metoda pretpostavlja da je procenitelj. odnosno rezultati poslovanja se projektuju primenom stabilne (male) stope rasta na ostvarenu dobit. Zajedno sa metodom kapitalizacije pripada tzv. Zašto je preporučeno korišćenje metoda DNT kod nas? Osnovna razlika između metoda DNT i metoda kapitalizacije proizilazi iz bitnih obeležja budućeg projektovanog perioda. na osnovu dostupnih informacija i urađenih analiza. ukoliko se očekuju značajno različita ostvarenja u projektovanom periodu. Oba ova metoda procene zasnivaju se na budućim projektovanim rezultatima poslovanja preduzeća (neto dobit ili neto novčani tok). najčešće viši nivo dobiti i neto priliva. svakako.1. koji će se. 4. prinosnom pristupu u proceni vrednosti kapitala preduzeća. ubuduće koristiti. sa prihvatljivim rizikom. METOD DISKONTOVANJA NOVČANIH TOKOVA Diskontovani novčani tok (DNT) je osnovni metod za procenu vrednosti kapitala preduzeća. shodno Zakonu o svojinskoj transformaciji.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . spreman da. Primena metoda procenemetoda procene je. Metod kapitalizacije je primenljiv ukoliko je preduzeće koje se procenjuje dostiglo stabilni nivo dobiti i neto priliva te se u budućnosti ne očekuju značajne promene. Budući da se kod nas pro- 39 . Međutim.metodologija i primeri - 4. korektivni (neto imovina) i kontrolni (likvidaciona vrednost) metodi procene.

1. te da je ovakvo stanje u privredi uzrokovano dominantno eksternim faktorima (raspad tržišta SFRJ. koji potencijalni vlasnici mogu ostvariti u neograničeno dugom periodu". sankcije UN. a da se ne ugrozi poslovanje preduzeća. Pri tome.4. 8) 40 . Pri tome se podrazumeva da postojeće tehnologije i stanje opreme omogućuju produkciju kvalitetnih. Metod DNT . može se opisati na sledeći način: "vrednost kapitala preduzeća je jednaka zbiru sadašnje vrednosti budućih neto priliva. rat u neposrednom okruženju.osnova Osnovna premisa na kojoj se zasniva metod DNT. 4) Proračun sume sadašnje vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu. 6) Određivanje konačne vrednosti kapitala preduzeća. sistemska promena tržišta zemalja istočne Evrope) van kontrole preduzeća. uglavnom negativnim finansijskim rezultatom. neto novčani tok je iznos koji može pripasti vlasnicima. 5) Proračun rezidualne vrednosti. i 7) Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava. postojeći nivo dobiti nije dobra mera vrednosti kapitala. Otuda je ocenjeno da je metod DNT pravi reprezent osnovnog (prinosnog) pristupa procene vrednosti kod nas. tržišno prihvatljivih proizvoda. 3) Proračun diskontne stope. Dosledna primena ovog metoda procene zahteva: 1) Izbor definicije novčanog toka 2) Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu. PRIMENA METODA PROCENE tekli višegodišnji period karakteriše minimalnim korišćenjem industrijskih kapaciteta. gubitkom obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda. 4. izostankom ulaganja u revitalizaciju postojećih kapaciteta.1.

Dakle. Ponekad je veoma teško predvideti strukturu izvora finansiranja budućeg investicionog ulaganja. druge kratkoročne obaveze). novčani tok pokazuje sposobnost preduzeća da servisira dospele obaveze. Problem je u: (a) utvrđivanju realne kamatne stope (bez stope inflacije) na postojeće kredite. negativan neto novčani tok zahteva angažovanje dodatnih. sadašnje vrednosti projektovanih neto novčanih tokova govore o nivou povraćaja uloženih sredstava vlasnika u posmatranom preduzeću.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . dugoročni i kratkoročni krediti. Opisana definicija novčanog toka je poznata pod nazivom "posle servisiranja dugova". Pozitivan neto novčani tok (razlika priliva i odliva) znači postojanje sopstvenih izvora za finansiranje daljeg rasta i razvoja preduzeća. kao i smanjenje pozicija aktive (amortizacija. Šta više. projekcija investicionog ulaganja i plana finansiranja investicija. da bi se novčani tok mogao projektovati neophodna je prethodna projekcija poslovnog i finansijskog rezultata.2. (b) definisanju plana amortizacije dugoročnih ino-kredita na41 . Zapravo. dobijeni zbir umanji za iznos investiranja u obrtna i osnovna sredstva.1. smanjenje nivoa obrtnih sredstava) u izabranom periodu analize poslovanja preduzeća. kao i za iznos otplata postojećih dugoročnih kredita. Izbor definicije novčanog toka Novčani tok obuhvata sve prilive i odlive sredstava. obaveze iz tekućeg poslovanje. uvećanje kapitala. Obrnuto. Najčešće se neto novčani tok proračunava tako što se ostvarena ili projektovana dobit u izabranom periodu uveća za iznos amortizacije. dezinvestiranje osnovnih sredstava. pozajmljenih izvora finansiranja. Drugim rečima. svako smanjenje pozicija pasive i povećanje pozicija aktive predstavlja odliv u posmatranom novčanom toku. Priliv predstavlja povećanje pozicija pasive (dobit tj.metodologija i primeri - 4. jer uključuje sve prilive i odlive koji su u vezi sa finansiranjem poslovanja. Neto novčani tokovi u ovako izabranoj definiciji novčanog toka predstavljaju osnovu za direktni proračun vrednosti sopstvenog kapitala. a zatim. preduzeća kod nas imaju velikih problema i kod projektovanja nivoa realnih rashoda finansiranja postojećih dugoročnih i kratkoročnih kredita. Obrnuto. i direktno govori o nivou ostvarene likvidnosti preduzeća.

4. primenom ove definicije novčanog toka najpre se proračunava ukupni. pri tome. Shodno.RAZLIČITE DEFINICIJE POSLE SERVISIRANJA DUGOVAPRE SERVISIRANJA DUGOVA DOBITDOBIT (BEZ FINANSIJSKIH PRIHODA I +RASHODA FINANSIRANJA) AMORTIZACIJA+ +AMORTIZACIJA POVEĆANJE DUGOROČNIH KREDITA-POVEĆANJE TRAJNIH OBRTNIH POVEĆANJE TRAJNIH OBRTNIH SREDSTAVASREDSTAVA -INVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVAINVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVA -= OTPLATA DUGOROČNIH KREDITANETO NOVČANI TOK PRE SERVISIRANJA =DUGOVA NETO NOVČANI TOK POSLE SERVISIRANJA DUGOVA DISKONTNA STOPA:DISKONTNA STOPA: CENA SOPSTVENOG KAPITALAPONDERISANA PROSEČNA CENA KAPITALA ZAKLJUČAK O VREDNOSTI KAPITALA VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALAVREDNOST DUGOROČNOG KAPITALA (SOPSTVENI KAPITAL + DUGOROČNI KREDITI) DUGOROČNE KREDITE TREBA ODUZETI OD VREDNOSTI DUGOROČNOG KAPITALA DA BI SE DOBILA VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALA UVEK SE KORISTI REALNI NOVČANI TOK 42 . Definicija "pre servisiranja dugova" na strani priliva ne uključuje dodatna kreditna zaduženja. NOVČANI TOK . Uredbom o proceni vrednosti je. proračunava tako što se na projektovanu dobit dodaje iznos obračunate amortizacije. PRIMENA METODA PROCENE kon sankcija UN. a zatim se ovaj zbir umanjuje za projektovano investiranje u osnovna i obrtna sredstva. kao pozicija priliva obračunata je na osnovu poslovnog rezultata (bez rashoda finansiranja ). pokazuju nivo povraćaja ukupno angažovanog dugoročnog kapitala (sopstveni i pozajmljeni). koji je umanjen za iznos planiranog poreza na dobit korporacije. u pomenutoj definiciji novčanog toka. dobit. stoga. koji su postojali na izabrani datum procene."pre servisiranja dugova". Prikaz definicija novčanog toka. Neto novčani tok se. a na strani odliva otplate postojećih i novih kredita. u primeni metoda DNT dopušteno korišćenje i druge definicije novčanog toka . Naravno. koje se mogu koristiti u metodu DNT za procenu vrednosti kapitala preduzeća dat je na Slici 1. Slika 1. dugoročni kapital. Vrednost sopstvenog kapitala je razlika između procenjenog dugoročnog kapitala i dugoročnih kredita. Projektovani neto novčani tokovi.

projektovani iznosi moraju biti zasnovani na postojećem proizvodno-tehničkom potencijalu preduzeća. Od verovatnoće da će se predviđeni scenario realizovati direktno zavisi realnost procenjene vrednosti kapitala. Otuda. da metod DNT za procenu vrednosti kapitala podrazumeva korišćenje realnog novčanog toka. Svakako da postojeća ostvarenja većine naših preduzeća nisu dobra osnova za projekciju. Međutim. Pri projektovanju novčanog toka neophodno je: 1) odrediti dužinu projektovanog perioda. u narednom relativno kratkom vremenskom periodu. To znači. Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu Projektovanje očekivanih priliva i odliva sredstava u budućem periodu je najvažniji korak u primeni metoda DNT za procenu vrednosti kapitala preduzeća. projektuje astronomski rast prihoda. Nekadašnja tržišna pozicija mora biti u korelaciji sa budućim projekcijama. novčanog toka u stalnim cenama bez inflatornog uticaja na projektovane veličine.1. bez realnih uporišta. projekcija priliva i odliva isključuje uticaj inflacije. 3) proračunati potreban nivo ulaganja u osnovna sredstva i odrediti plan finansiranja. između ostalog. 2) proračunati poslovne i finansijske prihode i rashode. 43 . 4. To je. respektujući pri tome sve promene koje su se desile i koje se očekuju u ambijentu pripadajuće grane i nacionalne privrede u celini. o čemu je prethodno više rečeno. tj. 4) proračunati nivo potrebnih obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. direktno determinisalo izbor metoda DNT u okviru prinosnog pristupa za procenu vrednosti.3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . time nije ostavljena sloboda procenitelju da svojim subjektivnim sudom. kao i drastično popravljanje pozicije likvidnosti preduzeća. bez uključivanja optimističkog plana investiranja u osnovna sredstva i potencijalnih efekata na prihod i neto novčani tok.metodologija i primeri - Bez obzira koja je definicija novčanog toka izabrana. finansijskog rezultata.

budući da se dužim vremenskim periodom smanjuje realnost projektovanih veličina. različita ostvarenja prihoda. novčani tok i bilans stanja). u zavisnosti od osnovne delatnosti. svakako. Pri tome dužinu projektovanog perioda ne treba direktno povezivati sa periodom ekonomskog života preduzeća. u toku kojeg će se realizovati planirano investiranje u trajna obrtna sredstva i. Ovaj nivo podrazumeva da nadalje u projekciji. dužina projektovanog perioda ne može biti kraća od 5 godina. PRIMENA METODA PROCENE 5) prikazati tri osnovna bilansna pregleda (bilans uspeha. u osnovna sredstva. Proračun budućih prihoda je najteži i. eventualno. 44 . već sa momentom dostizanja stabilnog nivoa dobiti i neto novčanih tokova. b) definisati prodajni potencijal preduzeća u okviru ukupnog tržišnog potencijala na pripadajućem tržištu. Dužina projektovanog perioda će biti različita od preduzeća do preduzeća. ostvareni rezultati neće biti značajno različiti od prethodno projektovanih. Proračun projektovanih prihoda. umerenoj stopi rasta. dobiti i neto novčanog toka. Drugim rečima. postojećeg nivoa iskorišćenja kapaciteta i sl. to je minimalno vreme za stabilizaciju buduće dobiti i neto novčanih tokova.4. te da se očekuje rast po stabilnoj. i istovremeno optimalni period za projekciju. na kraju. Neophodno je: a) utvrditi tehničko-tehnološku sposobnost kapaciteta preduzeća da proizvode kvalitetan proizvod. Shodno Uredbi za procenu vrednosti kapitala. stabilizovati korišćenje kapaciteta na odgovarajućem optimalnom nivou. novim tržišnim segmentima. Dakle projektovanim periodom treba da bude obuhvaćen vremenski horizont budućeg poslovanja preduzeća u kome se očekuju. iz godine u godinu. ključni korak u projekciji novčanog toka. zatim. i. pozicije preduzeća u pripadajućoj grani. c) analizirati eventualne mogućnosti plasmana na geografski.

Intenzivne promene u ovom domenu. kao i šansi i opasnosti koje dolaze iz pripadajućeg tržišnog okruženja. kojoj preduzeće čiji se kapital procenjuje pripada. za svrhe procene. obično zahtevaju značajna ulaganja čiji izostanak u mnogome pogoršava tržišnu poziciju preduzeća. Ocena prodajnog potencijala preduzeća i ukupnog tžišnog volumena treba da bude zasnovana na postojećim ili. Cene za valorizaciju domaće realizacije mogu biti više samo za iznos carinske zaštite i eventualno. Naravno. U projektovanom periodu ukupna. nadalje. Ukoliko se značajniji deo plasmana planira. Bilo bi preambiciozno upustiti se u projekciju promene nivoa zaliha na početku i na kraju godine. Svaka drastičnija promena. konkurentsku poziciju preduzeća. Otuda. urađenim analizama tržišta i sl. projektovane promene cena treba da budu odraz realnih oscilacija. međunarodnom nivou. Za valorizaciju projektovane kvantitativne realizacije potrebno je koristiti realne tržišne cene bez očekivane inflacije. 45 . Cene za plasman proizvoda na ino-tržištu treba da odgovaraju aktuelnim.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . fazu životnog ciklusa svakog analiziranog proizvoda. Neophodna je analiza prednosti i slabosti postojećeg proizvodnog asortimana. što je u skladu sa načelom korišćenja realnog novčanog toka u metodu DNT. koja je uslovljena dodatnim investiranjem. Postojeći proizvodni asortiman preduzeća treba da bude osnova buduće proizvodnje. imanentnih konkretnoj grani. onda je potrebno analizirati trendove koji postoje na globalnom. ili već ostvaruje na ino-tržištu. Za ocenu budućeg prodajnog i tržišnog potencijala veoma je važna analiza tempa razvoja ukupne delatnosti.metodologija i primeri - d) projektovati realne prodajne cene i potencijalne oscilacije u ovom domenu. količinske mogućnosti plasmana pojedinačnih proizvoda i ukupno. tako zasnovano poboljšanje tržišne pozicije. odnosno tempa zastarevanja korišćenih tehnologija. godišnja proizvodnja treba da bude jednaka realizaciji. tržišnim cenama. Navedene analize treba da identifikuju mesto svakog proizvoda preduzeća u proizvodnom asortimanu. ne treba da bude projekcijom obuhvaćena. sasvim je opravdano projekcijom obuhvatiti planirano popravljanje kvaliteta postojećih proizvoda i.

treba pokloniti preciznom proračunu troškova materijala i energije. ili od izračunatog nivoa troškova materijala. Projekcija rashoda. Drugi materijalni troškovi se definišu kao procentualni iznos od projektovanih prihoda. tekuće održavanje. nematerijalni. fiksni trošak. i ostali troškovi poslovanja. Materijalni troškovi obuhvataju troškove materijala. nije neophodno korišćenje detaljne klasifikacije poslovnih rashoda. Nakon projektovanja poslovnih prihoda. kalkulisati značajno diferencirane domaće i izvozne cene. moguće je određivanje nivoa materijalnih troškova kao procentualnog udela u projektovanom poslovnom prihodu. energetski bilans i primeniti postojeće cene za valorizaciju tako izračunatih utrošaka. rezervnih delova. vremenske metode. PRIMENA METODA PROCENE potencijalnih transportnih troškova. Potrebno je definisati materijalni bilans za svaki pojedinačni proizvod. ukoliko bi se proizvodi preduzeća supstituisali adekvatnim uvozom. bruto plate. kao i troškove transportnih usluga. za razliku od prethodne kategorije. svakako. Iznos amortizacije izračunava se uz pomoć selektivnih amortizacionih stopa 46 . Najčešće se projektuju sledeće kategorije poslovnih rashoda: materijalni troškovi.4. Amortizacija je. Ukoliko preduzeće u kontinuitetu ima stabilni odnos materijalnih troškova i prihoda. energije. Nedopustivo je u projekciji na dugi rok. amortizacija. budući da se proračunava primenom tzv. sledeći korak u analizi je projekcija poslovnih i rashoda finansiranja. Najveću pažnju. zasnovati buduće prihode na monopolskoj tržišnoj poziciji i visokom stepenu carinske i raznih oblika necarinske zaštite. odnosno. Za potrebe procene vrednosti kapitala metodom DNT.

Ukoliko. Najčešće je dovoljno odrediti prosečne amortizacione stope za najvažnije kategorije osnovnih sredstava (građevinski objekti i oprema). preduzeće čiji se kapital procenjuje ima u visokom stepenu. amortizaciju treba obračunati na osnovu. koji su vrlo raznorodni. Troškovi tekućeg održavanja su oni troškovi koji su prouzrokovani redovnim održavanjem osnovnih sredstava. planirana fluktuacija radne snage u projektovanom periodu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . a pojedinačno ne predstavljaju signifikantan trošak poslovanja. Nematerijalni troškovi. troškovi propagande i sl. Najjednostavniji obračun zasnovan je na prosečnoj bruto plati po radniku za celo preduzeće. 47 . ili. ili smanjenje i povećanje bruto plata mora biti obuhvaćeno u projektovanom periodu. Ovo je raznorodna grupa troškova kao što su neproizvodne usluge. porezi i doprinosi nezavisni od poslovnog rezultata. ili projektovanim poslovnim rashodima. njihova kvalifikaciona struktura. Kao i nematerijalni troškovi. Svi poslovni rashodi. treba da budu obuhvaćeni ovom kategorijom poslovnog rashoda. metodom NI. procenjenih vrednosti pojedinih kategorija osnovnih sredstava. ili. čak i potpuno amortizovanu opremu. što je preduslov za kontinuirano korišćenje kapaciteta u toku jedne godine. svako planirano smanjenje ili povećanje broja radnika. Osnov za obračun ovog poslovnog rashoda je postojeći broj radnika.metodologija i primeri - i knjigovodstvene nabavne vrednosti pojedinih kategorija osnovnih sredstava. Bruto plate. koja se nadalje smanjuje ili povećava srazmerno kretanju projektovanog poslovnog prihoda. kao i prosečne postojeće i buduće bruto plate po radniku i kvalifikacionom nivou. Ostali troškovi poslovanja. Dakle. i ostali troškovi poslovanja proračunavaju se na osnovu iskustvenog procentualnog udela u projektovanom poslovnom prihodu. Iznos nematerijalnih troškova se procenjuje na osnovu iskustvenog procentualnog udela u ostvarenom poslovnom prihodu. iskustveno kao apsolutni iznos. Iznos ovog troška se najčešće procenjuje kao procentualni udeo u amortizaciji. koje se zatim primenjuju na ukupne knjigovodstvene nabavne vrednosti.

koja značajno menjaju prinosnu snagu preduzeća. međutim. ovaj iznos ulaganja u osnovna sredstva je procentualno (od amortizacije) različiti. što bi uzrokovalo negativni finansijski rezultat. Ranije je već napomenuto da projektovanim periodom ne treba da budu obuhvaćena investiciona ulaganja u osnovna sredstva. površna analiza servisiranja i povraćaja tako korišćenih kredita. Međutim. odnosno da bude jednak ili. ali samo ukoliko preduzeće ima sopstvenih sredstava u 48 . novčanim tokom treba predvideti samo ona ulaganja koja omogućuju očuvanje "kondicije" postojeće opreme i drugih osnovnih sredstava. Za definisanje plana amortizacije kredita poželjno je koristiti realnu cenu bankarskog kapitala . Otuda se preporučuje.4. Radi se. potrebno je izvršiti proračun poreza na dobit korporacije u projektovanom periodu. Porez na dobit. Ukoliko bi nominalne kamatne stope bile osnov za utvrđivanje realnog nivoa. nije nimalo jednostavno kod nas. Moguće je i projektovanje ulaganja u osnovna sredstva u većem iznosu od iznosa amortizacije. Ulaganja u osnovna sredstva i plan finansiranja. To znači da nivo ulaganja treba da korespondira sa godišnjim nivoom amortizacije.realne kamatne stope. U zavisnosti od delatnosti i konkretnog preduzeća. zameni dotrajalih sredstava. o otklanjanju uskih grla. kod definisanja plana amortizacije kredita. te zastrašujuće nominalne kamatne stope na godišnjem nivou (80% i više) bivaju drastično smanjene. sitnim interventnim ulaganjima. korišćenje "normalnih" realnih kamatnih stopa u iznosu do najviše 10%. dakle. manji od obračunatog iznosa amortizacije. Za proračun treba koristiti postojeći iznos stope poreza na dobit. PRIMENA METODA PROCENE Rashodi finansiranja se projektuju na osnovu postojećeg i planiranog nivoa dugoročnih kredita. Opravdanje za ovakav besmisleni račun se verovatno može pronaći u tome da je cena kreditnih izvora kod nas ne manja od 5% na mesečnom nivou. To. Drugim rečima. procenitelj može proračunati značajni iznos rashoda finansiranja. Nakon proračuna svih prihoda i rashoda. budući da je to u potpunoj suprotnosti sa izabranim konceptom realne "fer" vrednosti kapitala. pokazala bi alarmantno visok stepen nevraćanja i neurednosti servisiranja (neplaćanje kamata). itd. kao i prosečnog nivoa i perioda korišćenja kratkoročnih kredita. vodeći pri tome računa o postojanju eventualnih poreskih olakšica (novoosnovano preduzeće i po tom osnovu umanjenje stope poreza).

Za proračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava neophodno je prethodno utvrđivanje pozicija godišnjeg prometa (prihodi i rashodi u bilansu uspeha). Razlika između proračunatog potrebnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja predstavlja iznos potrebnih trajnih obrtnih sredstava. To znači da je za stabilno poslovanje neophodno postojanje zahtevanog nivoa obrtnih sredstava (zalihe. Proračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. Slično važi i za izvore iz tekućeg poslovanja.metodologija i primeri - projektovanom novčanom toku. kao i finansiranje tih istih obrtnih sredstava dugoročnim (vlastitim ili pozajmljenim) izvorima. kao i. omogućuje delimično finansiranje iz tekućeg poslovanja. Uravnotežena struktura sredstava i izvora sredstava po ročnosti omogućuje aktivnost u kontinuitetu. za finansiranje nameravane investicije.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . takođe. 1/2 1/2 NEDOVRŠENA PROIZVODNJA MATERIJALNI TROŠKOVIZAVISNO OD DELAT. NAJMANJE 8 NAJMANJE 180 1/2 1/2 1/2 II IZVORI IZ TEKUĆEG POSLOVANJA (d+e+f) d) DOBAVLJAČI e) BRUTO PLATE f) AMORTIZACIJA III NETO OBRTNI FOND (I-II) GODIŠNJI MATERIJALNI TROŠKOVI NAJMANJE 8 GODIŠNJE BRUTO PLATE GODIŠNJI IZNOS AMORTIZACIJE 12 NAJMANJE 2 1/2 1/2 1/2 49 . koeficijenta obrta (ili dani vezivanja) za svaku pojedinačnu kategoriju obrtnih sredstava. iznad nivoa do kog je obezbeđeno finansiranje iz tekućeg poslovanja (dobavljači). delatnošću uslovljenog. potraživanja). Navedeni proračun se obavlja na sledeći način: STAVKE I OBRTNA SREDSTVA (a+b+c) a) ZALIHE SIROVINE I MATERIJAL PROMET (1) KOEFICIJENT OBRTA IZNOS (2)(3) GODIŠNJI MATERIJALNI TROŠKOVI ZAVISNO OD DELAT. Svaki nivo aktivnosti zahteva angažovanje optimalnog nivoa obrtnih sredstava i. + BRUTO PLATE + AMORTIZACIJA GOTOVI PROIZVODI b) POTRAŽIVANJA c) NOVAC GODIŠNJA CENA KOŠTANJA GODIŠNJI POSLOVNI PRIHOD GODIŠNJI POSLOVNI PRIHOD ZAVISNO OD DELAT.

Slično potraživanju. Prethodne analitičke tabele u kojima su projektovani prihodi.4. PRIMENA METODA PROCENE Kao što se iz navedenog pregleda može videti.). Svako povećanje pozicija obrtnih sredstava i smanjenje pozicija izvora iz tekućeg poslovanja predstavljaće odliv u novčanom toku. Neophodno je kod preduzeća sa ovakvom finansijskom strukturom. dok je prosečno beskamatno kreditiranje kupaca određeno geografskom lokacijom tržišta (domaće 15 dana. u prvoj projektovanoj godini u novčanom toku prikazati smanjenja nivoa i potraživanja i dobavljača. Zapravo. karakteristike proizvodnje i sl. dok su i bilans uspeha i bilans stanja samo stepenice za 50 . gde je za procenu vrednosti metodom DNT najznačajniji novčani tok. novčani tok i bilans stanja. obračunom realnog optimalnog nivoa ovih pozicija. Naime. ulaganja u osnovna i obrtna sredstva potrebno je sintetizovati u tri osnovna bilansna pregleda . Evropa 30 dana. svako smanjenje pozicija obrtnih sredstava i povećanje pozicija izvora iz tekućeg poslovanja predstavljaće priliv u novčanom toku. To predstavlja način za svojevrsno uravnoteženje horizontalne finansijske strukture preduzeća. U oskudici finansijskih izvora. i prosečni iznos dobavljača zavisi prvenstveno od zemlje nabavke osnovnih sirovina i materijala. pa čak i izvora iz tekućeg poslovanja. Bilansni pregledi. opštoj nelikvidnosti naše privrede isti problem se preslikava i na poziciji potraživanja iz poslovnih odnosa (kupci). To. Prosečni iznos tzv. spontanih izvora. rashodi.bilans uspeha. drugi kontinent 45 dana). neophodno je definisati simulacioni model. Proračun obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja treba uraditi za svaku godinu u projektovanom periodu. Posebnu pažnju procenitelj mora pokloniti obračunu optimalnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja za prvu godinu projekcije. znači da je iznos obaveza iz poslovnih odnosa (dobavljači) neopravdano veliki i ne predstavlja beskamatno finansiranje poslovanja. notorna je činjenica da većina naših preduzeća ne raspolaže potrebnim nivoom trajnih obrtnih sredstava (dugoročno finansiranih) te da svoju aktivnost uglavnom finansiraju iz tzv. "gvozdenih zaliha" je direktno određen delatnošću preduzeća (tehnološki ciklus. delatnost konkretnog preduzeća uslovljava visinu koeficijenta obrta pojedinih kategorija obrtnih sredstava. Obrnuto. drugim rečima.

Dobit IV 2. Otplata dugoročnih kredita 4. Povećanje ostalih izvora iz tekućeg poslovanja 8. istovremeno. Smanjenje dobavljača 6. Povećanje zaliha 9.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Prilivi i odlivi sintetizuju se na sledeći način: I Prilivi 1. Porez na dobit (stopa poreza x Dobit III) IV Dobit IV (Dobit III . Poslovni rashodi (bez amortizacije) I Dobit I (1-2) 3.4) 5. Amortizacija 3. Amortizacija II Dobit II (Dobit I .Ulaganje u osnovna sredstva (reinvestiranje) Ulaganje u osnovna sredstva (nova investicija ukoliko pozitivni neto novčani tok to dozvoljava) 3. Forma bilansa uspeha treba da bude značajno jednostavnija od propisane. Rashodi finansiranja III Dobit III (Dobit II . Smanjenje potraživanja 5. Povećanje dobavljača 7. Povećanje novca i HOV III Neto novčani tok (I-II) 51 . Smanjenje novca i HOV 6. Otplata kratkoročnih kredita 5. Bilans uspeha. 2. sredstvo provere realnosti procenjene vrednosti kapitala. Potrebna je pregledna šema sa obračunom četiri nivoa dobiti: 1.3) 4.5) Novčani tok. Povećanje potraživanja 8. Povećanje dugoročnog kredita II Odlivi 1. Poslovni prihodi 2.metodologija i primeri - razvijanje novčanog toka i. Smanjenje zaliha 4. Smanjenje ostalih izvora iz tekućeg poslovanja 7.

koji je takođe (pogotovo novac) dnevno potreban kao podrška redovnom poslovanju (blagajna i dnevne isplate u gotovini). Ostale kratkoročne obaveze 52 . Bilans stanja. Dobavljači 2. Dugoročna finansijska ulaganja II Obrtna sredstva 1. Na kraju smanjeni nivo zatečenih kratkoročnih kredita treba da korespondira sa definisanim nivoom obaveza iz tekućeg poslovanja i nivoom trajnih obrtnih sredstava. Drugim rečima.) i dugoročnih finansijskih ulaganja u aktivi preduzeća.4. te ima drugačiju formu od propisane: Poslovna aktiva (sredstva) I Stalna sredstva 1. PRIMENA METODA PROCENE Novčanim tokom nisu obuhvaćene pozicije čije promene je teško predvideti i/ili bitno ne utiču na ostvarenje projektovanih rezultata. Kratkoročni krediti 3. Slično bilansu uspeha i ovaj bilansni pregled je sintetizovan. Osnovna sredstva Nabavna vrednost Ispravka vrednosti 2. pozicijom dugoročnih kredita (povećanje) treba obuhvatiti samo eventualno finansiranje povećanog nivoa trajnih obrtnih sredstava. To su pozicije nematerijalnih ulaganja (patenti licence i sl. Zatim. Zalihe 2. potrebno je u novčanom toku iskazati umanjenje zatečenog nivoa kratkoročnih kredita. Nadalje. Kratkoročni finansijski plasmani (pozitivni neto novčani tok) Pasiva (izvori sredstava) I Sopstveni izvori II Dugoročni krediti III Kratkoročni izvori 1. pod pozicijom novac i HOV podrazumeva se zatečeni nivo novčanih sredstava i kratkoročnih plasmana. Potraživanja 3. ukoliko je proračunom obrtnih sredstava i obaveza iz tekućeg poslovanja definisan optimalni nivo dugoročnog finansiranja obrtnih sredstava. Novac i HOV 4. Sredstva preduzeća i izvori finansiranja sredstava prikazani su u Bilansu stanja.

To nalaže sintetizaciju kategorije osnovnih sredstava. odnosno. Ukoliko je.4. Ukoliko su neto novčani tokovi negativni otvaranjem posebne pozicije u bilansu stanja (kratkoročna pasiva) "debalans novčanog toka" moguće je čak i tada ostvariti vezu sva tri bilansna pregleda (pozitivan neto novčani tok će se inače evidentirati na poziciji kratkoročni finansijski plasmani). odnosno početnog stanja u projekciji. stepen sigurnosti. 4. Ona je. kao i sopstvenih izvora (umanjenje za iskazani gubitak) i kratkoročnih obaveza (dodavanje pasivnih vremenskih razgraničenja). Proračun diskontne stope Diskontna stopa je determinanta novčanog iznosa. koji neće sadržati prilive i odlive iz eksternog finansiranja. prethodno prilagođavanje zvanične forme bilansa stanja na izabrani datum procene. U tom slučaju potrebno je razviti poseban novčani tok u opisanoj formi. uz pretpostavljeni povraćaj u budućem projektovanom periodu.metodologija i primeri - Sintetizovani bilans stanja omogućuje uvid u ostvareni nivo finansijske ravnoteže u projektovanom periodu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . izabrana definicija "pre servisiranja dugova" nije moguće ustanoviti generičku vezu između navedena tri bilansna pregleda. Ukoliko je izabran novčani tok "posle servisiranja dugova". zaliha i potraživanja (dodavanje aktivnih vremenskih razgraničenja). međutim niti bilans uspeha niti bilans stanja neće predstavljati vernu sliku projektovane rentabilnosti i finansijske ravnoteže. uzimajući u obzir sve rizike ostvarenja budućih rezultata (novčanih tokova). zapravo. Rizik je. Diskontna stopa mora biti prilagođena izabranoj definiciji novčanog toka. Prinos na pozajmljeni kapital već je određen njegovom cenom (kamatnom stopom) i inkorporiran u ukupni 53 . pak. Opisani bilansni pregledi odgovaraju definiciji novčanog toka "posle servisiranja dugova". očekivani prinos na taj kapital. koji je investitor (kupac) spreman da plati danas. diskontna stopa predstavlja cenu sopstvenog kapitala. Neophodno je međutim.1. odnosno. očekivana stopa povraćaja inicijalnog ulaganja. pri tome. verovatnoća da će se scenario projektovanih rezultata i realizovati.

do premije rizika se dolazi različitim numeričkim. U definisanju diskontne stope polazi se od stope povraćaja na ulaganja bez rizika. koji se odnose na poslovanje konkretnog preduzeća koje se procenjuje.4. Obrnuto. koja se u osnovi svodi na povraćaj ulaganja u državne obveznice (sigurno i likvidno ulaganje). Drugim rečima.1. Metod “zidanja” diskontne stope Metod “zidanja” diskontne stope je.1. iskustvenim metodama i ekspertskim ocenama. i proračunava se kao ponderisana prosečna cena kapitala (PPCK). Određivanje cene sopstvenog kapitala . PRIMENA METODA PROCENE rezultat. 2. Otuda diskontna stopa određena na ovaj način ima dva osnovna dela: 54 .4. dugoročnog kapitala. neophodan je proračun cene sopstvenog kapitala. moguće je koristiti tri metode: 1. ukoliko je izabrana definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" diskontna stopa odražava zahtevanu stopu povraćaja ukupno angažovanog. Bez obzira koju će definiciju novčanog toka izabrati procenitelj. a zatim se slično zidanju.moguće metode Za određivanje cene sopstvenog kapitala. Zajedničko za sve tri navedene metode je definisanje cene (stope povraćaja) ulaganja bez rizika. 4.1. shodno ambijentalnim i sistemskim uslovima.2. najprihvatljiviji za određivanje cene sopstvenog kapitala kod nas. dodaju prepoznatljivi nivoi specifičnih rizika. 4. i 3. Metod “Generalno uputstvo”. Različito se određuje zahtevana stopa povraćaja za “rizik poslovnog poduhvata”.4. Metod CAPM (Capital Asset Pricing Model). Metod “zidanja” (Build up approach).

1% 2.5% Izvor: The Economist.2% Prosek Medijana 5.8% 3.7% 1.97% 2.9% 2.4% 1.4% 1.0% 5.54% 6.5% 4.1% 5.1% 3.5% 3.0% 3.39% 1.07% 5.1% 2.4% 4.5% 1.1% 3.3% 3.8% 4. 55 .9% 4.5% 3.51% 6.2% 0.9% 1.3% 2.17% 6.9% 2.47% 6. potencijalna pretnja.17% 1.2% 2.57% 5. Tabela 1. Juni .9% 2.8% 2.4% 3.8% 4.5% 3.6% 3.7% 4.8% 1.24% 6. koja pretpostavljaju nulti sistematski rizik.8% 3.1% 1.2% 2. te je bankrotstvo države jedina.3% 4.9% 2. i stopu rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 1997.2% 2.8% 1.metodologija i primeri - stopu povraćaja bez rizika.0% 3.3% 2. takva ulaganja ne postoje.4% 3.5% 4.0% 3.4% 3.82% 5. Stopa bez rizika Stopa bez rizika se teorijski vezuje za ulaganja.5% 1.81% 6.7% 2.6% 2.5% 3. Smatra se da se radi o sigurnoj i likvidnoj investiciji. pribegava se alternativnim načinima za definisanje zahtevane stope povraćaja bez prisutnog rizika.7% 0.3% 3.25% 5.18% 6.2% 1. praktično.69% 3.2% 3. Pošto.51% 5.1% 4.9% 2.9% 2.8% 3. Najčešće se nerizična ulaganja povezuju sa kupovinom državnih obveznica.8% 2.7% 1.6% 1.3% 2.9% 2. 28.72% 7. STOPE BEZ RIZIKA Jun 1997 Zemlja Projektovana Nominalna stopa inflacije stopa bez rizika 19971998 Realna stopa bez rizika 19971998 Australija Austrija Belgija Velika Britanija Kanada Danska Francuska Nemacka Italija Japan Holandija Španija Švedska Švajcarska SAD 7. za koju je garant država.2% 3.3% 2.9% 2.

PRIMENA METODA PROCENE Prosečna realna stopa bez rizika u razvijenim zemljama.5. postoji prisustvo “key man” rizika. Problem je kvalitativne (postoji li uopšte nerizično ulaganje) i kvantitativne (kolika je realna stopa bez rizika) prirode. srednjoročnih i operativnih planova. ciljeva i strategije. svuda gde ostvarenje poslovnih rezultata zavisi od specijalizovanog “nezamenljivog” znanja jednog ili grupe stručnjaka. Kompaktnost rukovodećeg tima. odnosno. Normalno je očekivati da mala. Uobičajena podela je. Stopa rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje Ovaj element rizika odnosi se na poslovni i finansijski rizik ulaganja u konkretno preduzeće čiji se kapital procenjuje. Ova podela je vrlo široka. namera neposredne konkurencije. Veličina preduzeća.rizik ključnog čoveka. Da bi se utvrdio ovaj element rizika. koja će biti korišćena za proračun cene sopstvenog kapitala. U našoj zemlji je problematično određivanje ulaganja bez rizika.9%. kao što je već pomenuto.3 . Ukoliko preduzeće ima monopolski status. i (b) odrediti način kvantifikacije rizika. su samo neki od elemenata koji umnogome smanjuju rizik u ovom domenu. postojanje jasne misije. o više različitih elemenata rizika. portfolija vlastitih proizvoda. Radi se. novoosnovana preduzeća imaju veći rizik u ovom domenu. te je Uredbom o načinu utvrđivanja kapitala predložena je sledeća gradacija elemenata rizika: “Key man” .zapravo. rizik na ovom specifičnom nivou nije prisutan. Obrnuto važi za mala preduzeća. Za definisanje premije rizika u ovom domenu neophodno je : (a) prepoznati nivoe rizika. poznavanje ambijenta u kome se posluje. neophodna je analiza organizacionih performansi preduzeća. Za potrebe proračuna diskontne stope sugeriše se primena uvećane prosečne realne stope posmatranih zemalja. kreće se u rasponu 1. Direkcija za procenu vrednosti kapitala će jednom mesečno objavljivati visinu stope bez rizika. na: (1) poslovni i (2) finansijski rizik.4. specifičnim nivoima rizika. bez značajnih praznina između lidera (direktora) i njegovih saradnika. koja posluju u izraženim 56 . Takođe. a najviše 6%.

analiza konkurencije sa kojom se preduzeće suočava (konkurentski ambijent). nadalje. situacije na tržištu. itd. Sugeriše se da se najveća pažnja pokloni oceni dugoročne finansijske ravnoteže i nivou TOS-a.metodologija i primeri - konkurentskim uslovima. Proizvodna / geografska diversifikacija. (4) odnos kontribucionog dobitka i prihoda. mogućnosti njegove supstitucije. Poželj-no je da bilansni podaci budu prethodno podvrgnuti proveri. (2) pokriće osnovnih sredstava sopstve-nim kapitalom. bilo revizorskim pregledom. jednom rečju od nivoa elasticiteta tražnje za konkretnim proizvodom. Dakle za ocenu ovog specifičnog rizika potrebna je prethodna analiza osnovnih parametara koji određuju veličinu preduzeća. da oslanjanje na jedan ili manji broj vrsta proizvoda nije uvek jednako rizično. Prisutnost na 57 . Finansijska struktura. Slično važi kada je u pitanju geografska diversifikacija prodaje. potrebno je napomenuti. (3) odnos dugoročnih izvora i osnovnih sredstava i zaliha. uključiv i doprinose pojedinih grupa proizvoda ostvarenju poslovnog prihoda. sigurnosti veza sa dobavljačima i kupcima. To umnogome zavisi od karakteristika proizvoda. Za određivanje ovog nivoa rizika poželjno je proračunati sledeće finansijske pokazatelje vertikalne i horizontalne finansijske strukture. Veća diversifikacija proizvodnog asortimana smanjuje potencijalni rizik negativnog poslovanja ukoliko nastupe nepredviđeni događaji u poslovnom okruženju. Pri tome. i što je još važnije. kao i strukture poslovnog rezultata: (1) odnos sopstvenog prema ukupnom kapitalu. U osnovi radi se o sintetizovanom finansijskom riziku. imajući u vidu da su upravo ovde razlozi čestih diskontinuiteta produkcije i hronične nelikvidnosti. Za određivanje specifičnog rizika u ovom domenu neophodna je portfolio analiza postojećeg produkcionog asortimana. Proračunate pokazatelje potrebno je. ili jednostavnom logičkom analizom.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . (5) odnos finansijskih rashoda i ostvarene dobiti. istorijski i komparativno analizirati.

obavlja se uz pomoć preferencijalne skale rizika.4. drastične promene u privrednom ambijentu uopšte (sankcije UN. PRIMENA METODA PROCENE tržištima više različitih zemalja. Orijentacija na manji broj kupaca. Očigledno da je rizik projekcije kod novoosnovanih preduzeća značajno veći. Prilikom projektovanja budućih rezultata poslovanja. diskontinuiteti ili pak. mogućnost predviđanja na osnovu prethodnih ostvarenja je veća. Rizik pogrešnih poslovnih poteza drugih. Veliki broj kupaca. Od tradicije. umnogome zavisi i poslovni imidž. Kvantifikacija rizika na osnovu temeljne analize pojedinih elemenata. da u zavisnosti od delatnosti. 58 . Diversifikacija kupaca. Međutim. omogućuje preduzeću da se “komotnije” ponaša u planiranju plasmana. “podeli” operativne probleme u poslovanju sa drugima. procenjivači se često oslanjaju na istorijske trendove. te je u tom slučaju neophodno diversifikacijom proizvodnog asortimana apsorbovati stalno prisutan rizik u ovom domenu. značajno može ugroziti planirane rezultate vlastitog preduzeća. da često. neminovno upućeno na manji broj velikih kupaca. Mogućnost predviđanja. preduzeće je ponekad. “starosti” preduzeća. makroekonomskih trendova. a dugogodišnje postojanje omogućuje sagledavanje eventualnih cikličnih kretanja i nivo korelacije sa granom i privredom u celini. koji apsorbuju pretežni deo plasmana je rizičnija poslovna varijanta. smanjuje rizik od potencijalnih. budući da je neophodno voditi računa kako o vlastitoj. što je preduzeće starije. tako i o kupčevoj solventnosti i likvidnosti. Otuda. gubitak dela domaćeg tržišta) umnogome smanjuju validnost istorijskih podataka. kao što je prikazano u Tabeli 2. negativnih. Treba napomenuti.

4 2 2 3 Veličina preduzeća Broj radnika Vrednost poslovnih sredstava Ocena konkurencije ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 4 3 1.2 2 4 Proizvodna i Geografska diversifikacija Doprinos pojedinih. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆE Skala rizika u% Elementi rizika 012 Ključni čovek ! Organizaciona struktura ! Kompaktnost rukovodećeg tima ! Strateško planiranje ! Proizvodni program Specijalizovano znanje jednog stručnjaka 3 ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifični rizik 0 7 5 1.33 2 2 0 Finansijska struktura Osnovna sredstva/Kapital Osnovna sredstva i Zalihe/Dugoročni kapital ! Sopstveni kapital/Ukupni kapital Kontribucioni dobitak/Prihod Finansijski rashod/Dobit ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 6 5 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . proizvoda prihodu Postojanje dugoročnih ugovora Udeo inostranog plasmana u prihodu Pristup tržistu EZ ! ! ! ! 59 .metodologija i primeri - Tabela 2.

PRIMENA METODA PROCENE Tabela 2. smanjuje nivo subjektivnosti proceniteljeve ocene.4. a onda nema mesta “going concern” pristupu.00% 1 2 6 Najviša vrednost za pojedini nivo specifičnog rizika je 3%. budući da tako visok rizik sugeriše zaključak da je preduzeće pred bankrotstvom. Ilustracije radi. kupaca Postojanje dugoročnih ugovora Značaj proizvoda za kupce ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 8 4 2 1 4 3 Mogućnost predviđanja Starost preduzeća Stabilnost poslovnih rezultata Diskontinuiteti u poslovanju Promena privrednog ambijenta grane ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik Ukupno stopa rizika preduzeća 0 9 4 2. maksimalna vrednost premije rizika je 18%.5 1 0 9 Diversifikacija kupaca Koncentracija kupaca Veličina i pozicija domin. 60 . PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆE (Nastavak) Skala rizika u% Elementi rizika 0123 Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 10 4 2. detaljna analiza.68% ~11.25 10. komentarisaćemo način utvrđivanja stope rizika ulaganja u Preduzeće "X" iz prethodne tabele. U osnovi. s tim da su u praksi veoma retki takvi procenjivački slučajevi. Drugim rečima.

1. e) Diversifikacija kupaca . nekonkurentno je za eventualni pristup tržištu EU. s tim da ne žele postojanje dugoročnih ugovora. što uzrokuje visoko kamatno opterećenje. Po svim kriterijumima preduzeće pripada grupi srednjih preduzeća i posluje u manje intenzivnom konkurentskom ambijentu. očekujući mogućnost eventualne nabavke iz najavljenog .5%. dugoročnim kapitalom obezbeđen je potreban nivo trajnih obrtnih sredstava.2. Preduzeće nije mlado. sa preširokom organizacionom strukturom što uslovljava često kašnjenje u sprovođenju operativnih odluka. Postoji strateška vizija.33%.2.25%. zaoštriće se konkurentski ambijent. b) Veličina preduzeća . relativno uredne platiše. Preduzeće nema dugoročnih ugovora za nastup na pojedinim tržištima. Rukovodni tim preduzeća je kompaktan. Prepoznat je visok nivo rizika u ovom domenu. što sa činjenicom da par ljudi poseduju specijalizovano znanje dodatno povećava rizik u ovom domenu. liberalizovanog uvoza.4%. 61 .metodologija i primeri - a) Key man .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .1. Nekoliko poslednjih godina karakterišu nestabilni poslovni rezultati.0%.1.tri velika kupca apsorbuju 80% plasmana preduzeća. c) Finansijska struktura .2%. Sliku donekle popravlja relativna diversifikovanost produkcionog asortimana. Izražena je koncentracija kupaca . međutim postojeći proizvodni portfolio je u fazi starenja. sagledavanje misije preduzeća. nije prisutno na ino-tržištu. solventni. Problem: najavljuje se liberalizacija uvoza upravo proizvoda koji preduzeće proizvodi. d) Proizvodna i geografska diversifikacija .2. Osnovni problem u ovom domenu je značajan udeo pozajmljenih izvora finansiranja u ukupnom dugoročnom kapitalu. ima dugu tradiciju. S druge strane. f) Mogućnost predviđanja . što obezbeđuje stabilnost poslovanja. Kupci su međutim.

određivanje pondera. PRIMENA METODA PROCENE Prepoznata je stopa rizika ulaganja u Preduzeće "X" u visini od 10. Utvrđivanje cene kreditnih izvora finansiranja Cena kreditnih izvora finansiranja je određena bankarskom kamatnom stopom za korišćenje dugoročnih kredita.68%. Shodno korišćenju realnog novčanog toka i cena kreditnih izvora mora biti reprezentovana realnim iznosom bez uticaja inflacije.4.00%. To je prosečna cena sopstvenih i pozajmljenih (kreditnih) izvora koji se koriste za finansiranje poslovanja preduzeća. Usled opšte oskudice ek62 . Ukoliko je u postupku procene metodom DNT izabrana definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova" onda je proračunom cene sopstvenog kapitala proračunata i diskontna stopa. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala Prethodno je već napomenuto da je proračun diskontne stope u direktnoj vezi sa odabranom definicijom novčanog toka. 4. finalni proračun PPCK.1. Utvrđivanje cene sopstvenog kapitala Cena sopstvenog kapitala utvrđuje se prethodno opisanim metodom zidanja. Postupak proračuna PPCK obuhvata sledeće korake: utvrđivanje cene sopstvenog kapitala. utvrđivanje cene kreditnih izvora finansiranja. odnosno. Izbor definicije novčanog toka "pre servisiranja dugova" nalaže utvrđivanje ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK) kao reprezenta diskontne stope. Ovako određena diskontna stopa nadalje se koristi za svođenje budućih projektovanih vrednosti neto novčanih tokova na sadašnje vrednosti.4.3. Korak 2. Korak 1. zaokruženo 11.

Određena cena kreditnih izvora mora biti dodatno prilagođena pre nego što se pristupi proračunu PPCK.10%.5%.Cena bankarskog kapitala SP . To znači da je u bilansu uspeha. neophodno je definisati ciljnu strukturu sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzeća čiji se kapital procenjuje. Upravo zbog toga potrebno je cenu kreditnih izvora dodatno prilagoditi.Cena kreditnih izvora CBK . Na primer.Stopa poreza na dobit korporacije. Naime.5%. u rasponu 6 . konačno proračunata CKI iznosi 7. Povećanje dobiti pre oporezivanja uzrokovalo je i obračun većeg poreskog opterećenja što je. na kraju. kao reprezent ukupno investiranog dugoročnog kapitala. na sledeći način: CKI = CBK · (1-SP) gde su: CKI . ukoliko je odabrana CBK od 10%. Odbitak ove kategorije rashoda uvećao je neto rezultat. uz aktuelnu SP od 25%. odnosno manjim projektovanim prilivima. umanjenjem za procentualni iznos poreza na dobit korporacije.metodologija i primeri - sternih kreditnih izvora finansiranja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Otuda se za određivanje cene kreditnih izvora sugeriše korišćenje kamatne stope na dugoročne kredite. Pomenuta cena bazirana je na uobičajenim realnim kamatnim stopama ino-kredita. prilikom obračuna dobiti posle oporezivanja. čak i kada se izdvoji uticaj projektovane inflacione stope na godišnjem nivou. isključena pozicija rashoda finansiranja. koji je ujedno i osnova za obračun poreza na dobit korporacije.75 = 7. Određivanje pondera Da bi se proračunala PPCK. Korak 3. utvrđi63 . odnosno: CKI = 10% · (1 . S obzirom da je ovako proračunata diskontna stopa reprezent stope povraćaja ukupno investiranog dugoročnog kapitala. napomenuto je da kada se koristi definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" iz novčanog toka se isključuju svi prilivi i odlivi iz finansiranja. kamatna stopa za korišćenje kredita (uglavnom kratkoročnih) je visoka.25%) CKI = 10% · 0. rezultovalo u manje obračunatoj dobiti.

70%.Cena kreditnih izvora UKI .4.2% PPCK = 14. koji su delovali u neposrednoj prošlosti. Detaljnija analiza u ovom domenu treba da eliminiše sve dileme i subjektivne ocene procenitelja. koja se nadalje koristi u metodu DNT za procenu vrednosti konkretnog preduzeća. PRIMENA METODA PROCENE vanjem ciljne strukture ujedno se i obezbeđuju ponderi za proračun PPCK.4. Moguć je izostanak dejstva tih istih faktora u budućem projektovanom periodu.5%.17%. onda je PPCK: PPCK = (17%*0. Pretpostavimo da su: CSK . PPCK = 11. najčešće rezultat uticaja različitih faktora.Udeo sopstvenog kapitala u ciljnoj strukturi CKI . 4.1% ~ 14%.1. menadžment preduzeća može da planira promene u strukturi dugoročnog kapitala.30%. CKI . Određivanje ciljne strukture kapitala nije nimalo lak posao. a sve u sklopu izabranih finansijskih strategija čija se realizacija očekuje u projektovanom periodu.Udeo kreditnih izvora u ciljnoj strukturi.4. ili pak čitave grane. a ne mora biti identična postojećoj. 64 . Rizik zemlje ulaganja Prethodni postupci određuje visinu diskontne stope. UKI . Takođe.7.5%*0. potrebna je analiza strukture dugoročnog kapitala sličnih preduzeća. USK .9% + 2.Cena sopstvenog kapitala USK .7)+(7.3). Aktuelna struktura je. Finalni proračun PPCK Proračun PPCK obavlja se na sledeći način: PPCK = CSK * USK + CKI * UKI gde su: CSK . Korak 4. Ciljna struktura dugoročnog kapitala može. Pored planova menadžmenta.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - Međutim. 3) Definisati način uključivanja rizika ulaganja u SR Jugoslaviju u DNT metod za procenu vrednosti kapitala konkretnog preduzeća. ukoliko je potencijalni kupac izvan granica SR Jugoslavije. U narednoj tabeli prikazan je metodološki postupak kvantifikacije rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. diferencira rizike na: (a) rizike u vezi sa sredstvima. (b) rizike poslovnog okruženja i (c) finansijske rizike. Druga podela. poslovne i finansijske. Tabela 3. koji doprinose povećanju rizika ulaganja. 2) Definisati način ocene pojedinih faktora rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. koju u praksi koriste multinacionalne kompanije. neophodno je dodatno prilagoditi (uvećati) zahtevanu stopu povraćaja za rizik ulaganja u SR Jugoslaviju. METODOLOŠKI POSTUPAK KVANTIFIKACIJE RIZIKA ZEMLJE ULAGANJA VRSTA RIZIKA Nizak 12 3 4 Srednji 56 7 8 Visok 910 Rizici u vezi sa sredstvima Politika eksproprijacije Politika nacionalizacije Mogućnost finansiranja Sigurnost ugovora Rizici poslovnog okruženja Politička stabilnost Odnos prema stranim ulaganjima Pravni sistem Otpori privatizaciji Raspoloživost radne snage Veza sa susednim zemljama Uloga sindikata Lokalna konkurencija 65 . Svi elementi rizika zemlje ulaganja mogu se podeliti na političke. Pri proceni rizika zemlje neophodno je: 1) Odrediti bitne faktore.

Dobijeni količnik predstavlja dodatak (povećanje) na prethodno izračunatu diskontnu stopu. PRIMENA METODA PROCENE Tabela 3. obavlja se ocena nivoa rizika na preferencijalnoj skali od 0 . 10%. Slično kao i kod specifičnih rizika iz poslovanja.4. prema ovom načinu proračuna. U ovom slučaju radi se o poenima. METODOLOŠKI POSTUPAK KVANTIFIKACIJE RIZIKA ZEMLJE ULAGANJA (Nastavak) VRSTA RIZIKA Nizak 12 3 4 Srednji 56 7 8 Visok 910 Finansijski rizici Konvertibilnost valute Stabilnost valute Restrikcija tokova kapitala Kontrola cena Veličina tržišta Pristup tržištu EU Privredni trendovi Zaduženost Poreske stope Stopa inflacije Potrebe za stranim kapitalom Broj opservacija Ponderisano Zbir Parametri Ponderisani prosek Očito da je maksimalni nivo premije rizika zemlje ulaganja. Raspon od 0 . koji će poslužiti za finalni proračun diskontne stope. 66 . Kvantifikacija pojedinih elemenata rizika je rezultat timskog rada eksperata. a 7 -10% visok nivo rizika. Slično definisanju stope bez rizika i kod određivanja stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju pomoć će pružiti Direkcija za procenu vrednosti kapitala. od 4-6% srednji. Direkcija će jednom mesečno objavljivati visinu ovog elementa rizika.10.3% indicira umereni rizik. čiji se konačan zbir deli sa brojem posmatranih opservacija.

dinara): I godina 2340 II godina 2860 III godina IV godina 30003100 V godina 3250 Proračun diskontnih faktora za svođenje budućih vrednosti na sadašnju obavlja se primenom sledeće formule: 1 (1 + DS) n DF = gde su: DF . 67 .0 hiljada dinara.1 odnosno.metodologija i primeri - 4. Pretpostavimo da preduzeće čiji se kapital procenjuje ima sledeće projektovane vrednosti neto novčanog toka (u hilj. stekli su se svi potrebni uslovi za kalkulaciju sadašnjih vrednosti projektovanih neto novčanih tokova. dinara): I godina 2052. ukupna suma sadašnje vrednosti iznosi 9802.7695 III godina IV godina 0.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .diskontni faktor DS .1.6 II godina 2200. obračunati diskontni faktori po godinama iznosiće: I godina 0. Proračun sume sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu Nakon projekcije budućih rezultata poslovanja.5 V godina 1688. novčani tok i bilans stanja).5921 V godina 0. kao i proračuna diskontne stope.8772 II godina 0. Uz pretpostavku da se u modelu koristi PPCK od 14% (bez rizika zemlje ulaganja). iskazanih u tri osnovna bilansna pregleda (bilans uspeha.5.01835.8 III godina IV godina 2025.diskontna stopa n .godina projekcije.5194 Sadašnja vrednost neto novčanih tokova po godinama iznosi (u hilj.67500.

itd do poslednje godine projekcije. koja srazmerno veći deo prodaje i prihoda ostvaruju u drugoj polovini godine. u drugoj 1.5. naročito. Naime. iznos eksponenta "n" u petoj godini je 4.14) = 1. Očigledno da su diskontni faktori na sredini godine veći od diskontnih faktora na kraju godine. samo kod preduzeća sa ravnomerno ostvarenim neto novčanim tokovima tokom jedne godine. u prvoj godini iznosi 0. Navedena činjenica je sasvim prihvatljiva. svođenje budućih projektovanih neto novčanih tokova na sadašnju vrednost treba da bude obavljeno primenom diskontnih faktora na kraju godine. diskontni faktori na kraju godine.5. Međutim mnoga preduzeća ostvaruju tokom godine ravnomerno raspoređeni prihod i neto novčani tok.0677.2 … t. 68 . PRIMENA METODA PROCENE Korišćenjem eksponenata n . Otuda je u takvim slučajevima poželjno korišćenje diskontnih faktora na sredini godine. bez kvartalnih oscilacija te diskontni faktori na kraju godine nisu najbolji reprezent sadašnje vrednosti budućih rezultata. ukoliko se koriste diskontni faktori na sredini godine. Pretpostavimo da je peta godina poslednja godina projekcije. Proračun diskontnih faktora na sredini godine moguće je obaviti uz pomoć tablice (u nastavku date) diskontnih faktora na kraju godine. u prethodno opisanoj formuli proračunavaju se tzv. To znači da će i sadašnja vrednost budućih novčanih tokova biti veća. Za preduzeća. Pretpostavka je da se godišnji neto novčani tokovi prosečno ostvaruju sredinom svake projektovane godine.1. potrebno je pomnožiti diskontne faktore na kraju godine sa sledećim multiplikatorom: (1 + DS) 1 2 Ukoliko je diskontna stopa 14%. multiplikator u tom slučaju iznosi: 1 2 (1 + 0.5. To znači da vrednost eksponenta "n" u formuli za proračun diskontnog faktora.4. u poslednjem kvartalu.

01031 .05925 .37594 .07680 .05882 .40338 .38554 .91743 .03493 .18394 .29189 .53464 .50835 .15770 .56447 .00710 .22917 .25751 .14602 .03201 .73503 .19784 .66506 .50025 .14150 .65036 .01536 .44401 .19715 .12640 .22546 .05731 .04152 .92593 .87719 .16846 .27751 .51316 .23071 .25025 .85470 .08352 .17560 .806454.08264 .10067 .37043 .28478 .04481 .07567 .29592 .39365 .03914 .59208 .06184 .20756 .07379 .38782 .76290 .06180 .60863 .03038 .28878 .16192 .49718 .63552 .55071 .23300 .09304 .21095 .09383 .89286 .93458 .06110 .53365 .01592 .46651 .41727 .31863 .33051 .02581 .39092 .23257 .26180 .02447 .71178 .29459 .00565 .31657 .01958 .74726 .08295 .55839 .03130 .04921 .17843 .84746 .01259 .28748 .04017 .54276 .27454 .09855 .47509 .73051 .14010 .69444 .68301 .23939 .37616 .45140 .21763 .01538 .02838 .04308 .00695 .30751 .69305 .58349 .23171 .10780 .10686 .84034 .68058 .45611 .04620 .17032 .63017 .07789 .54703 .07539 .07078 .31683 .78315 .04308 .06914 .84168 .64066 .67497 .14864 .02622 .26974 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .03094 .11081 .12285 .94340 .66098 .42888 .17986 .45559 .14428 .02702 .11597 .33490 .05512 .74316 .01092 .10421 .36770 .52679 .03756 .61332 .43233 .70843 .81301 .13722 .15971 .30328 .37000 .36061 .07027 .20804 .05916 .17986 .79383 .90909 .62741 . 18% DISKONTNI FAKTORI NA 17% KRAJU GODINE (n 16% projektova ne godine) 15% 14% 13% 12% 11% 10% 9% 8% 7% 6% n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 69 .06796 .28966 .14864 .04710 .04328 .81967 .27651 .65873 .51579 .19381 .67186 .24154 .10153 .20376 .01883 .35034 .40188 .41044 .18691 .19449 .35218 .48032 .43711 .35520 .83962 .00852 .32618 .09806 .27590 .70496 .01048 21% .13004 .13513 .22184 .06491 .21763 .05196 .38984 .03162 .00880 .05323 .04367 .02286 .11216 .42241 .08081 .03235 .01247 .46043 .18425 .10367 .81630 .14757 .08170 .02673 .39711 .82645 .08021 .01258 .26333 .41905 .56743 .09256 .34046 .13768 .64993 .14133 .21494 .62275 .29416 .81162 .33320 .07359 .44230 .14564 .27908 .04911 .29586 .73119 .75614 .32690 .12989 .14523 .03403 .10258 .01596 .13778 .11611 .59342 .09069 .08391 .35214 .06383 .59190 .06588 22% .59627 .02082 .45235 .79719 .48225 .25668 .20416 .55229 .58201 .85734 .90090 .38753 .15282 .54027 .26295 .17891 .06934 .04736 .19106 .01826 .37136 .32197 .09346 .71299 .22571 .02222 .31180 .00693 20% 19% Tabela 4.35056 .16253 .11174 .54393 .05998 .86207 .46884 .03643 .18270 .23199 .24867 .43393 .03699 .50187 .01052 .19088 .65752 .86957 .03292 .21445 .50663 .11168 .35553 .01811 .21199 .25842 .16702 .24859 .42410 .29925 .26070 .09198 .07276 .05409 .35383 .11221 .56447 .51937 .04430 .18207 .08339 .01830 .12289 .09230 .02608 .02174 .10153 .89000 .08757 .24340 .05083 .06780 .12520 .00573 .87344 .23478 .11629 .47611 .03651 .11635 .00462 .02962 .33288 .24698 23% .03779 .46651 .18068 .15989 .49867 .15519 .12400 .66634 .09293 .75131 .13690 .01874 .38554 .05046 .01292 .12403 .17781 .71818 .02209 .26333 .12285 .02789 .05139 .20897 .27027 .43139 .57870 .57175 .42506 .31524 .08110 .42297 .24718 .52449 24% .16963 .43690 .03819 .09489 .62092 .10793 .59345 .28426 .15197 .68301 .53738 .18829 .02591 .03969 .12289 .49697 .30503 .88496 .83333 .02310 .23662 .01509 .09456 .39964 .02178 .02408 .77218 .20900 .05065 .11102 .79209 .03670 .12522 .03084 .01294 .34111 .16370 .04507 .01679 .82645 .15018 .26604 .01509 .16351 .62437 .19542 .06014 .16312 .33873 .01974 .28584 .01032 .31728 .metodologija i primeri - n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 .36254 .05313 .00855 .25187 .01345 .07361 .22668 .06932 .13459 .48166 .06103 .05599 .31393 .35049 .16151 .23107 .20462 .41496 .00846 .12617 .76947 .19866 .70616 .08678 .

za proračun rezidualne vrednosti predviđeno je korišćenje tzv. te je to bio glavni razlog izbora metoda DNT u okviru osnovnog. očekuje se stabilizacija poslovnog i finansijskog rezultata tek u projektovanom periodu. naziva rezidualna vrednost. Na početku je objašnjeno da postojeći nivo dobiti i neto novčanih tokova većine naših preduzeća. PRIMENA METODA PROCENE 4. Međutim. istekom projektovanog perioda ne prestaje život preduzeća. Dakle. značajan deo vrednosti kapitala je uzrokovan pozitivnim neto novčanim tokovima. te se i komponenta vrednosti kapitala. koji će se ostvariti u godinama nakon isteka projektovanog perioda. koji nije obuhvaćen projekcijom. procenjena primenom metoda DNT.4.1. To znači da je i dužina projektovanog perioda u metodu DNT u direktnoj zavisnosti od dostizanja stabilnog nivoa neto novčanih tokova (opisano u delu projekcije novčanog toka). Vrednost kapitala preduzeća u projektovanom periodu jednaka je zbiru sadašnjih vrednosti projektovanih neto novčanih tokova. itd). Drugim rečima. godišnjih neto novčanih tokova. Postoje više načina za proračun rezidualne vrednosti (diskontovana likvidaciona vrednost. prinosnog pristupa procene vrednosti kapitala. koja je posledica poslovanja preduzeća u tom periodu. nije rezultat stabilnog korišćenja kapaciteta. poslovanje se nastavlja u skladu sa pretpostavkom o neograničenom veku (going concern). nazivamo rezidual. sastoji se od dve komponente. metod multiplikatora vrednost kapitala/dobit. i 2) Rezidualne vrednosti. Proračun rezidualne vrednosti Vrednost kapitala. i to: 1) Sume sadašnjih vrednosti projektovanih. On glasi: 70 . Kako kvantifikovati tu komponentu vrednosti kapitala? Period ekonomskog života preduzeća.6. Gordonovog modela. kontinuirane realizacije. Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala.

proračunati sadašnju vrednost neto novčanog toka rezidualne godine.Rezidualna vrednost DNNTr . i da je iznos neto novčanog toka u petoj godini projekcije 3250 hilj. eksponent "n".PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .Stopa rasta u rezidualu. u petogodišnjem projektovanom periodu diskontni faktor poslednje godine projekcije će se proračunati na sledeći način: 1 DF = 4. dinara. b) ako su izabrani diskontni faktori na sredini godine. neto novčani tok u rezidualnoj godini iznosiće 3315 hilj.5 u odnosu na eksponent poslednje godine projekcije. Na primer. Ako je pomenuta stopa rasta 2%.Diskontna stopa SRr. neto novčani tok rezidualne godine se diskontuje primenom istog diskontnog faktora koji je korišćen za proračun sadašnje vrednosti neto novčanog toka u poslednjoj.5 (1 + diskontna stopa) 71 .Diskontovani neto novčani tok u rezidualnoj godini DS . Neto novčani tok rezidualne godine biće jednak neto novčanom toku ostvarenom u petoj godini uvećanom za iznos projektovane. se uvećava za 0. Pretpostavimo da je projektovani period u kome se dostiže stabilizacija poslovanja. diskontni faktor pete godine i rezidualne godine biće isti. Potrebno je. Pri tome: a) ako su izabrani diskontni faktori na kraju godine. dinara. i na osnovu takvog proračuna se obavlja diskontovanje neto novčanog toka u rezidualnoj godini.metodologija i primeri - RV = DNNTr (DS SRr) gde su: RV . ako je projektovani period pet godina. konstantne stope rasta u rezidualu. Npr. zatim. projektovanoj godini. u formuli za obračun diskontnih faktora. Neto novčani tok rezidualne godine proračunava se vrlo jednostavno. pet godina. što se obavlja korišćenjem diskontnih faktora.

Teoretski stopa rasta ne može biti jednaka diskontnoj stopi.0. 72 .14) Sadašnja vrednost neto novčanog toka rezidualne godine iznosi: SV=3315 0. što je Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala i određeno. 5(1 + 0. Primenom diskontne stope (PPCK) od 14% obračunaćemo diskontni faktor (na kraju godine) rezidualne godine: DF = 1 = 0.519 . Drugim rečima. (1 + diskontna stopa) 5 Stopa rasta u rezidualu treba da predstavlja kontinuirano povećanje neto novčanih tokova.14 . Praktično.7 = (0.4. DF = 1 Ilustracije radi.12 RV=14347. jer bi u tom slučaju rezultat bio beskonačni broj.6 hiljada dinara.519 = 1721.7 hiljada dinara Ako je stopa rasta u rezidualu 2%. neto novčani tok u rezidualu jednak je projektovanoj neto dobiti u istom posmatranom periodu. din. proračunata rezidualna vrednost primenom Gordonovog modela iznosi: RV = 1721. PRIMENA METODA PROCENE a diskontni faktor rezidualne godine: .02)0. iz godine u godinu. Na kraju.71721. eventualnih dugoročnih kredita korišćenih za finansiranje trajnih obrtnih sredstava. gornja granica stope rasta je 4%. u rezidualnom periodu koji nije obuhvaćen projekcijom. obračunaćemo rezidualnu vrednost za prethodno pomenuti iznos neto novčanog toka u rezidualnoj godini od 3315 hilj. neophodno je istaći da je korišćenje Gordonovog modela za proračun rezidualne vrednosti moguće samo uz pretpostavku da je amortizacija u rezidualnom periodu jednaka zbiru investicija i rata.

Vrednost dugoročnog kapitala jednaka je zbiru sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu i izračunate rezidualne vrednosti.metodologija i primeri - 4. ukupna proračunata vrednost dugoročnog kapitala iznosi 24.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . a zatim se od tako izračunate vrednosti odbija iznos zatečenih dugoročnih kreditnih zaduženja na izabrani datum procene. Vrednost sopstvenog kapitala jednaka je razlici procenjenog dugoročnog kapitala i zatečenog iznosa dugoročnih obaveza.1. Varijanta 1.12. Obično se dobijeni iznos zaokružuje pa je vrednost sopstvenog kapitala.6 hiljada dinara. zaokruženo: 12. Novčani tok posle servisiranja dugova Ukoliko je izabrana definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova".199X ukupna dugoročna zaduženja iznosila 11. vrednost sopstvenog kapitala je jednaka zbiru sume sadašnje 73 . Pretpostavimo da su na izabrani datum procene 31.6 hiljada dinara. Dakle. Najpre se proračunava vrednost ukupnog dugoročnog kapitala. Varijanta 2.0 hiljada dinara. Rezidualna vrednost 14347. ukoliko procenitelj izabere definiciju novčanog toka pre servisiranja dugova.149.613. vrednost kapitala preduzeća metodom DNT se indirektno utvrđuje.6 miliona dinara. Novčani tok pre servisiranja dugova Kao što je već prethodno napomenuto.7.536 hiljada dinara. Proračun konačne vrednosti kapitala preduzeća Izabrane definicije novčanog toka direktno određuju postupak proračuna finalne vrednosti kapitala preduzeća. U našem primeru ovi iznosi su: Suma sadašnje vrednosti 9802. odnosno: 12.614 hiljada dinara.

Zbog toga je neophodno dodatno prilagođavanje prethodno izračunate vrednosti kapitala preduzeća metodom DNT za: 1) vrednost neposlovnih sredstava 2) vrednost neangažovanih poslovnih sredstava 3) vrednost potencijalnih obaveza preduzeća. sve ono što preduzeće poseduje u svom vlasništvu. koji nema dodirnih tačaka sa postojećom delatnošću i proizvodnim asortimanom. eventualno finansijsko opterećenje nije evidentirano u poslovnoj pasivi preduzeća. Neposlovna sredstva. preduzeća imaju i poslovna.8. i slično. Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava Procena vrednosti kapitala preduzeća primenom metoda DNT zasnovana je na sposobnosti angažovanih poslovnih sredstava da u budućem projektovanom periodu ostvaruju pozitivan neto novčani tok. a što nema poslovni karakter. Na primer. te vrednost pomenutih sredstava nije u prethodnim koracima analize uključena u konačnu vrednost kapitala preduzeća. pored angažovanih poslovnih sredstava. Slično važi i za potencijalne obaveze preduzeća.4. Neangažovana poslovna sredstva. Dakle. kao što su ugostiteljski objekti. kupljeni građevinski objekat u kome se u buduće namerava proizvodnja nekog sasvim različitog proizvoda. Ne retko. izdvojeni novac za investiranje u neku novu delatnost. 4. uglavnom stalna. čije. PRIMENA METODA PROCENE vrednosti projektovanih neto novčanih tokova i izračunate rezidualne vrednosti. iznos dugoročnih finansijskih 74 .1. sredstva koja u projektovanom periodu nisu bila u funkciji stvaranja poslovnih i finansijskih rezultata. nije obuhvaćeno metodom DNT. Uglavnom se radi o objektima zajedničke potrošnje. Ili. ili pak nije angažovano u funkciji ostvarenja poslovnog i finansijskog rezultata. Takođe. hoteli i sl. Neophodno je proceniti vrednost ovih sredstava metodom NI (neto imovine) i za dobijeni iznos uvećati prethodno izračunatu vrednost kapitala.

eventualni period kada se očekuje nastanak. Ukoliko je postojanje ovog dela poslovne imovine signifikantno. često se u vanbilansnoj pasivi preduzeća. Potencijalne obaveze. a zatim za dobijeni rezultat uvećati prethodno procenjenu vrednost kapitala. Prethodno procenjenu vrednost kapitala potrebno je umanjiti za procenjenu vrednost potencijalnih obaveza.2. kada je u pitanju metod utvrđivanja neto imovine. Međutim. ili od efikasnosti završetka nekog posla (garancije banaka). neophodno je definisati iznos. U primeni ovog metoda procenjuje se vrednost imovine (sredstava) i vrednost obaveza. vrednost preduzeća je bila definisana kao sadašnja vrednost budućih koristi koje će imati vlasnik i moglo se jasno videti kako se ova premisa primenjuje u oba načina procene (kapitalizovanje ostvarenog rezultata i diskontovanje budućih rezultata).metodologija i primeri - ulaganja treba vrednovati sa verovatnoćom njihovog povraćaja. potencijalne obaveze. METOD NETO IMOVINE Prilikom razmatranja prinosnog metoda. 75 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . najpre proceniti. čiji nastanak se ne može sasvim precizno odrediti jer zavise od završetka sudskog spora (tužbe poverilaca). Međutim. a neto rezultat indicira vrednost kapitala preduzeća. neophodno ih je korišćenjem metoda NI ili metoda LV (likvidacione vrednosti). ta premisa je manje uočljiva jer korist za vlasnika može nastati jedino hipotetičkom prodajom sredstava kojima raspolaže preduzeće. odnosno kada u ceni njegovih proizvoda troškovi rada vrlo malo učestvuju. kao i verovatnoću nastanka . Metod neto imovine ima poseban značaj u sledećim situacijama: Kada vrednost preduzeća u velikoj meri zavisi od vrednosti njegove materijalne imovine. Ukoliko je potencijalni nastanak takvih obaveza predvidljiv. Postojeće poslovne obaveze obuhvaćene su projektovanim novčanim tokom. bez obzira na izabranu definiciju novčanog toka. evidentiraju eventualne. 4.

kako bi se stvorila osnova za kasniju verifikaciju rezultata procene. učestvuju i specijalisti za procenu vrednosti imovine (građevinskih objekata i opreme). po pravilu. materijalnih ulaganja u pripremi). Ovaj metod primenjuje se i kada se nisu stekle pomenute okolnosti. plasmana). Oni primenjuju sopstvene metodologije za procenu. Proceniti vrednost obaveza (kratkoročnih i dugoročnih). kada su ti podaci nepouzdani i kada nije izvesno da će preduzeće moći da nastavi svoj rad (na primer. opreme. potraživanja. Proceniti vrednost nematerijalnih ulaganja. U primeni metoda neto imovine potrebno je: Pribaviti bilans stanja na dan procene. Kada nema istorijskih podataka o rezultatima poslovanja. šuma. Naročito je važno da specijalisti za procenu vrednosti građevinskih objekata i opreme dokumentuju svoje rezultate. Za razliku od prinosnog metoda. novoosnovana preduzeća u delatnostima koje nisu prosperitetne). u primeni metoda neto imovine potrebno je da. tada dobijeni rezultati.4. građevinskih objekata. pored procenjivača. Međutim. a njihove rezultate koriste procenjivači kao bitne elemente u postupku procene prema ovom metodu. Proceniti vrednost finansijske aktive (dugoročnih finansijskih ulaganja. prilikom konačnog odlučivanja o vrednosti preduzeća. 76 . Upotpuniti bilans stanja (ako je potrebno) za iznos sredstava za koja se pouzdano zna da nisu obuhvaćena. nemaju značajniju nematerijalnu imovinu. Isto to je potrebno učiniti i sa obavezama. Proceniti vrednost zaliha. PRIMENA METODA PROCENE Ovakva preduzeća. osnovnog stada. Proceniti vrednost materijalnih ulaganja (zemljišta. imaju manju težinu od rezultata dobijenih prinosnom metodom.

Istaknuto je da se revizijom obezbeđuje znatno veći stepen pouzdanosti. korisno je pre početka procene sprovesti postupak revizije finansijskih izveštaja. po pravilu. na kraju godine. što se ostvaruje usaglašavanjem odgovarajućih pomoćnih knjiga tangiranih pravnih lica.Revizija finansijskih izveštaja. Da bi se sve ove aktivnosti uspešno sprovele. procenjivač mora da zahteva i organizovanje inventarisanja materijalne imovine. 77 . iz bilo kog razloga.metodologija i primeri - Izračunati vrednost kapitala (procenjena vrednost imovine umanjena za procenjenu vrednost obaveza). potraživanja. U situaciji kada on to ne može da izvede. koje se utvrđuje popisom . onda je korisno da procenjivač sam izvrši delimičnu reviziju i tako sebi olakša posao oko procene finansijskih kategorija u bilansu stanja. Na navedeni način mora se izvršiti inventarisanje prilikom vlasničke transformacije. ukoliko ono nije obavljeno u okviru pripreme računa.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . plasmani. kao što su dugoročna finansijska ulaganja.inventarisanjem. Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. Pored revizije. ali što ne oslobađa procenitelja da u postupku procene utvrdi realne vrednosti svih podataka iz finansijskih izveštaja. o čemu je detaljnije pisano u tački 3 . Procenjivač može da zahteva reviziju ukoliko oceni da će to značajno popraviti kvalitet procene. Taj zahtev može da se odnosi na punu reviziju. koji daje nešto niži. Popis se vrši. Zakon o računovodstvu predviđa najmanje jednom godišnje obavezu usklađivanja stanja imovine i obaveza u knjigovodstvu sa stvarnim stanjem. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. koja pretpostavlja i procenu vrednosti kapitala. potraživanja. neophodno je da u izveštaju o proceni napomene da finansijski izveštaji preduzeća nisu bili revidovani pre procene. koja obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i na nepotpunu reviziju ili na revizorski pregled finansijskih izveštaja. što se poklapa s godišnjim obračunom. obaveza. kao aktivnosti koja normalno prethodi proceni. Pod popisom (inventarisanjem) se podrazumeva i popis potraživanja i obaveza. obaveze i vremenska razgraničenja. a koje mora biti praćeno pismenom saglasnošću stanja dužničko-poverilačkog odnosa na dan usaglašavanja. ali često i dovoljan stepen pouzdanosti. naročito kod finansijskih stavki.

za vrednost nenaplativih potraživanja i koja treba otpisati. za vrednost ulaganja u povezano preduzeće koje je likvidirano. Isto se odnosi i na obaveze. Potraživanja iz poslovanja. ukoliko one postoje u Izveštaju o reviziji ili u Izveštaju o pregledu finansijskih izveštaja. a inventarisanjem je utvrđeno da postoji. PRIMENA METODA PROCENE 4. Drugi korak je. u iznosu od 507 hiljada dinara. 78 . Bilans stanja treba da bude korigovan i za sve nalaze i primedbe. ukoliko za to postoji potreba. tačka 3). izvršen popis ili inventarisanje i (c) da je revidiran na jedan od načina kojim je objašnjena revizija finansijskih izveštaja (glava 3. onda pre procene treba izvršiti korekcije u bilansu stanja i usaglasiti stanje po knjigama sa stanjem prema mišljenju nezavisne revizije za sledeće pozicije i iznose. Ovaj bilans stanja treba da odražava realno stanje imovine i obaveza na dan procene. tj. u iznosu od 123 hiljade dinara.2. Na primer: Ako preduzeće "ABC" ima Izveštaj revizora sa izraženim mišljenjem i primedbama i s obrazloženjima o povećanjima ili smanjenjima imovine i obaveza.1. potraživanja i obaveza u knjigovodstvu sa stvarnim stanjem. korigovanje stanja u bilansu za vrednost sredstava za koji se pouzdano zna da nisu obuhvaćena ni jednom njegovom pozicijom. za vrednost jedne zgrade koja nije obuhvaćena u evidenciji građevinskih objekata. što podrazumeva da je sastavljen: (a) prema računovodstvenim propisima za sastavljanje godišnjeg obračuna. (b) da je pre njegovog sastavljanja usaglašeno stanje imovine. u iznosu od 470 hiljada dinara. Procena pojedinih kategorija bilansa stanja U postupku primene metoda neto imovine prvi korak je obezbeđenje bilansa stanja na dan procene. Finansijska ulaganja. na način kako je u bilansu prikazano: Nekretnine.4.

Bilans stanja pre procene. Kapital.dugoročna 1. zatim stanje nakon predloženih korekcija revizije. kako slede: Stalna imovina – Nematerijalna ulaganja – Osnovna sredstva – Dugoročni finansijski plasmani Obrtna imovina – Zalihe – Kratkoročna potraživanja – Gotovina i hartije od vrednosti – Aktivna vremenska razgraničenja 79 . treba obrazložiti detalje korekcija.19… nara Stanje po knjigama AKTIVA Nekretnine 281 Oprema 49 Finansijska ulaganja . što predstavlja vrednost naknade štete za izgubljene sudske sporove. iznose korekcija. a u Napomenama. za iznos od 20 hiljada dinara.390 … … PASIVA Knjigovodstvena vrednost kapitala 409 Obaveze 750 … … Korekcije nezavisne revizije 507 (470) (123) . što je posledica izvršenih korekcija na sredstavima i obavezama.267 (1) (2) (3) (106) 20 303 770 (5) (4) Procenjivanje pojedinih kategorija bilansa stanja najbolje je vršiti prema sadržini pozicija bilansne šeme.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . korigovan prema Izveštaju nezavisne revizije Bilans stanja preduzeća "ABC" na dan 31.u 000 diStanje prema Napomišljenju nezavisne mene revizije 789 49 1. u iznosu od 106 hiljada dinara.029 7.metodologija i primeri - Obaveze. U korigovanom bilansu stanja treba navesti: stanje po knjigama.12.499 Potraživanja iz poslovanja 7.

tako da vrednost business-a premašuje vrednost neto imovine.4. formule. ulaganja. koncesije. goodwill. odnosno da su izvršena ulaganja. Znači. Vrednost goodwill-a se stvara kad preduzeće ostvaruje neprekidno dobit sa natprosečnim prinosom na angažovana sredstva (ili kapital). zaštićeno ime. goodwill može da postoji samo u profitabilnim firmama. prava u izdavaštvu. tehničke biblioteke.1. računovodstveni software. vrednost neograničenog trajanja firme.procena nematerijalnih ulaganja Procena vrednosti ove kategorije bilansa stanja izvodi se samo ako postoje materijalni dokazi da postoje nematerijalna ulaganja.2. obučeni kadrovi. liste kupaca. kao poseban oblik nematerijalnih ulaganja. prikupiti materijalne dokaze o njihovom postojanju i proceniti visinu troškova. kao i buduće efekte (koristi) koje se očekuju od njih. Treba napomenuti da se ovom metodom ne procenjuje goodwill. Pri proceni nematerijalnih ulaganja treba izvršiti njihovu identifikaciju. vrednost nematerijalnih ulaganja i vrednost neograničenog trajanja firme. Stalna imovina . a ostala nematerijalna ulaganja. koja je moguće identifikovati. PRIMENA METODA PROCENE Obaveze – Dugoročne obaveze – Kratkoročne obaveze – Dugoročna rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja – Kapital 4. predstavlja vrednost us80 . Vrednost neograničenog trajanja firme (Going Concern Value). Goodwill obuhvata natprosečnu dobit. povećavaju vrednost materijalnih ulaganja i postoje ako postoji povećani prinos na sredstva.1. Ovoj kategoriji imovine pripadaju: ugovori. licence. tj. procenjivati. franšize. patenti. Njega treba eliminisati. zaštitni znak. Sledeće njihove karakteristike su: odvojiva su od materijalnih ulaganja.

4. procenjuju se na specifičan način. Za razliku od Goodwill-a. višegodišnji zasadi. prvo zbog njegovih prirodnih svojstava (neutrošivost. Procena vrednosti zemljišta je vrlo specifična. Izvesna osnovna sredstva. Vrednost šume procenjuje se prema podacima utvrđenim popisom. na dan procene. na najbližem prodajnom mestu (kamionski put. kvalifikovane radne snage. koji kod nas regulišu promet i pravo korišćenja zemljišta.1. a drugo zbog zakonskih propisa (zemljišno pravo i pravni režim poljoprivrednog zemljišta1). neumnoživost i plodnost). procenjena vrednost šuma bazira se na tržišnim cenama.2. osnovno stado. železnička stanica.procena osnovnih sredstava U kategoriju osnovnih sredstava u bilansu stanja ubrajaju se: zemljište. Going Concern Value može da postoji i u neprofitabilnoj firmi. 1 Zakon o građevinskom zemljištu Zakon o poljoprivrednom zemljištu. višegodišnji zasadi. debljinske strukture i kvaliteta drvne mase po tržišnim cenama. avansi i osnovna sredstva u pripremi. odnosno procenom drvne mase pojedinih vrsta drveća. zbog svojih prirodnih svojstava. što sve čini firmu sposobnom da posluje i može se proceniti ovom metodom. šume.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 81 . oprema.2. kao što su šume. procedura. Stalna imovina .metodologija i primeri - postavljenog sistema. osnovno stado. građevinski objekti.). Za procenu vrednosti višegodišnjih zasada polaznu osnovu čine troškovi podizanja zasada na dan procene i stepen amortizovanosti. Procena vrednosti osnovnog stada (radne i priplodne stoke) utvrđuje se na osnovu vrednosti ponovne nabavke identične ili slične stoke. S obzirom da su šume prirodni resurs koji ne podleže amortizaciji. glavni objekat i sl. nepokretnost.

odnosno od činjenice da su vlasništvo (pravni aspekt). Pri proceni vrednosti zemljišta treba prvo izvršiti identifikaciju ukupnog zemljišnog fonda prema: (1) vrsti zemljišta (građevinsko. (3) površini i (4) lokaciji. poljoprivredno). kupoprodajni ugovori. Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskaciji i zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Pravilnik o katastarskom klasiranju zemljišta. U postupku procene građevinskog zemljišta mora se poći od činjenice da u našoj državi još uvek ne postoji slobodno tržište građevinskog zemljišta. opštinskom odlukom se utvrđuje donja. po nabavnoj vrednosti. kao i promet i korišćenje zemljišta (ekonomski aspekt) uređeni odgovarajućim propisima. te otuda merodavnost nabavne cene za njegovo vrednovanje. pre svega Zakonom o građevinskom zemljištu i odgovarajućim opštinskim propisima. (2) pravu svojine (vlasništvo stečeno kupovinom ili pravo korišćenja društvenog ili državnog zemljišta).4. te zato ne podleže amortizovanju i činjenice da je u tržišnoj ekonomiji zemljište roba. pregledi geodetskih izvoda. prema Zakonu o računovodstvu. 82 . činjenice da zemljište predstavlja neutrošiv prirodni resurs. U tom smislu. najniža. realnost te nabavne vrednosti u poslovnim knjigama naših pravnih subjekata se dovodi u pitanje jer (1) još uvek nema organizovanog tržišta za kupoprodaju zemljišta i (2) zbog postojanja prava korišćenja. istim propisom se bliže ne specifi- Zakon o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine. Dokumentaciona osnova za navedeno su posedovni listovi (izvodi iz katastarskih knjiga). Znači. zatim. u bilansu stanja zemljiše je procenjeno primenom načela stvarnog troška (izdataka) u procenjivanju imovine. Međutim. "prag cena" metra kvadratnog građevinskog zemljišta. PRIMENA METODA PROCENE Vrednost zemljišta (odnosi se na sva zemljišta: poljoprivredna i građevinska) u poslovnim knjigama iskazuje se. a ne i otuđivanja zemljišta. tj. Procena građevinskog i poljoprivrednog zemljišta nije identična. Uputstvo o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica. Međutim.

. na procenjenu vrednost građevinskog zemljišta bitno će uticati površina i lokacija zemljišta (vrednost metra kvadratnog zemljišta u građevinskoj zoni grada i njegovoj industrijskoj zoni nije ista.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA ..) 24.397. 83 ./m2) Ulica …. Ukupan fond građevinskog zemljišta preduzeća "ABC" nalazi se na lokaciji ulica "XY" broj bb i može se kategorizovati kao građevinsko zemljište u građevinskom području. Njegova površina iznosi 48 ha. Kao sledeći korak u proceni utvrđena je "prag cena" građevinskog zemljišta.952 m2).. na građevinskom zemljištu u posedu pravnih lica. s obzi2 Prag cene eksproprijacije koriguje se do prometne cene na lokalitetu . . računato prema propisanoj ceni od 50 dinara za metar kvadratni.Katastarska opština. posednik. Preduzeće "ABC" u postupku procene izvršilo je identifikacija ukupnog fonda građevinskog zemljišta sa kojim. polaznu osnovu pri proceni građevinskog zemljišta čini vrednost utvrđena na osnovu cene zemljišta koja se koristi prilikom eksproprijacije (svaki grad i opština ove cene zemljišta po posebnoj metodologiji utvrđuju i objavljuju)2. Vrednost (din.600 dinara.prema podacima o ugovorenim prometnim cenama ili prosečnoj ugovorenoj prometnoj ceni dobijenoj od uprave prihoda. na dan…. broj posedovnog lista. izračunata vrednost ne odražava u potpunosti realnu vrednost procenjivanog građevinskog zemljišta koje se. Ona za ukupni fond kojim raspolaže preduzeće iznosi 24. Procenjena vrednost zemljišta.građevinsko zemljište u građevinskom području. broj parcele. br. odnosno. a koja ne može biti manja od 1% do 2% od prosečne cene 1 m2 stambenog prostora.. katastarska klasa. što omogućava da procenjena cena bude i viša.gradsko građevinsko zemljište.. 1. LokacijaPovršina (m2) Cena (din. br. Međutim. na koje polaže pravo korišćenja prema Zakonu koji reguliše svojinska pitanja. što ee detaljnije prikazuje u Prilogu 1 . 79 ari i 52 m2 (487.95250 Red.građevinsko zemljište izvan građevinskog području.487. kao ni vrednost zemljišta u glavnom gradu i građevinskom reonu sela).600 Kao što je napomenuto. prema vlasničkom listu raspolaže. . Sledeći primer ilustruje procenu vrednosti građevinskog zemljišta.397. što je prikazano i u narednoj rekapitulaciji. Znači.metodologija i primeri - cira cena za pojedine kategorije koje se navode u Zakonu kao: . . površina.

LokacijaPovršina (m2) Cena (din.. Procenjena vrednost poljoprivrednog zemljišta može se utvrditi primenom dva pristupa procene: troškovni i prinosni. događa da proizvodno lošije zemljište na jednom prostoru bude više valorizovano od zemljišta koje se nalazi u drugoj regiji i koje je po produktivnim svojstvima kvalitetnije.4.organizacionoj jedinici u opštini u kojoj se nalazi nepokretnost.487. može kategorizovati kao građevinsko zemljište u građevinskom području. U tom smislu treba izvršiti agregiranje ukupnog zemljišnog fonda prema katastarskim opštinama i klasama.400 Red. 84 . poznata je činjenica da se razvrstavanje zemljišta po katastarskim klasama ne vrši prema bonitetu. procenjena vrednost ovog zemljišta bi mogla biti najmanje 50% viša od izračunate "prag vrednosti". br. . Troškovni pristup u proceni poljoprivrednog zemljišta polazi od utvrđene cene zemljišta koja se koristi prilikom eksproprijacije po 1 hektaru.. Ova evidencija treba da je ustanovljena prema Uputstvu o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivredog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica (obrasci P-1 i E-1) i zajedno sa pratećom dokumentacijom dostavljena Republičkom fondu za zaštitu. br. sasvim pouzdan. Procenjena vrednost građevinskog zemljišta.) Ulica …. Međutim. koje se vode od strane geodetske službe ili odeljenja koje vodi evidenciju o zemljištu.9527536. načinu . po pravilu.. kao i osnovama sticanja./m2) Vrednost (din. sa aspekta valorizovanja reproduktivnih mogućnosti zemljišta. Prema oceni procenjivača. dakle kvalitetu zemljišta. Otuda se.(kategorijama) korišćenja.. već prema nameni za koju se koristi. kao posledica cene od 75 dinara po jednom metru kvadratnom. korišćenje. unapređenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta i Republičkom geodetskom zavodu . na dan ….596.400 dinara. U konkretnom slučaju vrednost zemljišta je procenjena na 36.596.. što predstavlja povećanje od 2. 1.198 hiljada dinara. PRIMENA METODA PROCENE rom na lokaciju. Prinosni pristup u proceni poljoprivrednog zemljišta je.

kulturu pojedinačno.bonitet. a njima se pripisuje rezidualna vrednost. Ostvareni srednji prinos po hektaru zemljišta se zatim koristi prilikom obračuna sadašnje vrednosti očekivanog bruto dobitka.). misli se na bruto dobitak koji se dobija gazdovanjem zemljišta. uspostavljanjem odgovarajuće setvene strukture. Kako prinos zemljišta ostvaren u jednoj godini obično nije reprezentativan. kao ocenjeni period sposobnosti ovoga faktora da korisniku odbaci prinos. a svakako da veliki značaj pored njih ima na prvom mestu proizvodni potencijal zemljišta. a njena visina je određena visinom normalne stope povraćaja na uložena sredstva i rizikom. Na osnovu zasejane površine za svaku kulturu. pa je otuda moguće neadekvatno sameravanje produktivnih potencijala zemljišta u konkretnom slučaju. odnosno njegova plodnost . odnosno. Ponderisana diskontna stopa treba da odražava cenu zemljišta. Tako dobijena prosečna vrednost jedinica bruto dobiti po 1 hektaru primenjuje se na finansijski rezultat iz obračunske kalkulacije najrasprostranjenije proizvodnje (ukoliko postoje obračunske kalkulacije). finansijskih i sl. izračunava se ukupan broj jedinica bruto dobitka koji se zatim za svaku godinu svodi na jednu jedinicu površine zemljišta. ekonomskih. utvrđuje se prosečni prinos poljoprivredne proizvodnje za određeni period. Procenjena bruto dobit na bazi prosečno ostvarene setvene strukture je osnova za iz85 . Kao period posmatranja za zemljište se može uzeti period i do četrdeset godina. odnosno. Na visinu bruto dobiti utiče i setvena struktura koja se iz godine u godinu menja. ukupnu zasejanu površinu i iskazuje posebno za svaku godinu i prosečno za ceo posmatrani period. postoji određena neizvesnost prihvatanja pojedinih ulaznih parametara. takođe svedena na sadašnju vrednost. na visinu bruto dobitka utiče veliki broj faktora (prirodnih. On se dobija izračunavanjem sume diskontovanih bruto dobitaka koji se mogu očekivati u korišćenju zemljišta. Međutim.metodologija i primeri - međutim. Suština ovog pristupa svodi se na izračunavanje sadašnje vrednosti budućih priliva primenom izabranog diskontnog faktora.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Na ovaj način se utvrdio finansijski rezultat za svaku proizvodnju . Zatim se računa koeficijent bruto dobitka kao odnos postignutog bruto dobitka svake pojedinačne kulture u odnosu na najrasprostranjeniju proizvodnju. organizacionih. pa otuda i potreba da se prinos zemljišta računa kao srednja vrednost ostvarenog prinosa u više sukcesivnih godina (po pravilu se uzimaju četvorogodišnji proseci). Kada se govori o prinosu zemljišta. bioloških.

kapitalu. Zatim je neophodno da specijalista za procenu građevinskih objekata pregleda građevinsko-tehničku dokumentaciju (projekti. U ovom momentu je bitno da državno zemljište ne treba tretirati kao svojinu preduzeća "ABC" i procenjivati u njegovoj neto imovini ./ha. treba obuhvatiti sa ostalom imovinom preduzeća čiji se kapital procenjuje.4. Na primer: Rezultati procene ukupnog fonda poljoprivrednog zemljišta preduzeća "ABC": u 000 DEM 1. Ovaj problem će se svakako zakonskom regulativom rešiti. Građevinski objekti.5 s obzirom da preduzeće "ABC" raspolaže ukupnim fondom od 3. kao i dokazi o pravu vlasništva (ugovor o kupovini. kretanje cena poslovnog 86 .499. pri proceni vrednosti kapitala. Primenjujući oba pristupa i utvrđujući pondere za oba metoda. dok procenjenu vrednost državnog zemljišta treba tretirati kao dugoročnu obavezu koja će se izmiriti na jedan od sledećih načina: .953 19.547 2.Prinosni pristup 35. Za procenu vrednosti građevinskih objekata potreban je korektan popis koji obuhvata sve vrste objekata u svojini preduzeća. moguće je proceniti realnu vrednost po 1 ha zemljišta.konverzijom u kapital od strane države ili izmirenjem te obaveze ili . okončane situacije o izgradnji objekta). NAPOMENA: Vrednost sopstvenog zemljišta.predajom zemljišta nazad državi.250 Prihvaćena procenjena vrednost Prihvaćena procenjena vrednost a 1 ha 5.85 ha poljoprivrednog zemljišta.402 Knjigovodstvena vrednost Procenjena vrednost: . obračun površina.Troškovni pristup . Nakon definisanja svih ulaznih elemenata izvrši se proračun vrednosti 1 ha zemljišta metodom diskontovanog novčanog toka. PRIMENA METODA PROCENE računavanje neto sadašnje vrednosti u din.

kvalitet gradnje. Postoje tri opšte poznata pristupa koji se koriste kod utvrđivanja vrednosti građevinskih objekata: (1) troškovni pristup uloženih sredstava. nabavne vrednosti pripadajućih instalacija. Troškovni pristup u proceni građevinskih objekata. koja se obično koristi za građevinske objekte. gde se podaci koji se koriste za procenu vrednosti kapitala preduzeća od strane eksperata prikupljaju. troškovi gradnje. Pri proceni vrednosti građevinskih objekata. koja se množi ukupnom površinom objekta (pri čemu se vodi računa da li se uzima bruto ili neto površina objekta). specijalista za procenu objekata treba da napravi opis s osnovnim karakteristikama svakog objekta i da pojedinačno proceni svaki objekat. sadašnje stanje. Pri proceni mora se voditi računa o 87 . a onda da sačini pregled i rekapitulaciju procenjene vrednosti svih objekata. . analiziraju i zatim predstavljaju u mogućoj formi. je proces sa određenim redosledom. Metodologija procene.metodologija i primeri - prostora) i izvrši pregled objekata. U ovu cenu se uključuju troškovi investiciono-tehničke dokumentacije. s jedne strane i obim i kvalitet dostupnih podataka s druge.da kupi slobodno zemljište i izgradi sličnu nekretninu (princip uloženih sredstava).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . podrazumeva da se procenjena vrednost građevinskog objekta utvrđuje na osnovu građevinske cene u momentu procene. iznosa i trajnosti (prihodni pristup). kako bi stekao uvid u njihovo postojanje. održavanje i sl. treba koristiti pristup uloženih sredstava za sve objekte procenjujući tekuće troškove za izgradnju nekretnina uz odbitak amortizacije (troškovni pristup). Osnovni princip za sva tri pristupa je princip supstitucije koji podrazumeva da bi oprezni kupac imao tri alternativna izbora: . Vrsta i starost objekata. utiču na primenjivost svakog pristupa u svakoj pojedinačnoj situaciji. prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. (2) tržišni i (3) prihodni pristup. klasifikuju.da nabavi sličnu imovinu koja će mu obezbediti sličnu korisnost (pristup poređenja prodaje na tržištu) ili da nabavi imovinu koja će mu obezbediti podjednak prihod uporedivog kvaliteta. troškovi uređenja građevinskog zemljišta. zasnovan na principu supstitucije. Na osnovu navedenog.

Sa specijalistom za procenu građevinskih objekata. Od specijaliste za procenu se očekuje da proceni vrednost svakog objekta. Postupak procene vrednosti građevinskih objekata od strane specijalista za procenu svodi se na sledeće: Sastavljanje pregleda svih objekata koji sadrži: – – – – spisak objekata po fabrikama ili delovima (pogonima). ako se radi o proceni vrednosti neto imovine. stepenu amortizovanosti i izgrađenosti infrastrukture. Ako se radi o proceni firme u likvidaciji. za određenu upotrebu i za određenog korisnika. Vrednost u upotrebi odnosi se na vrednost određene imovine. "Vrednost u upotrebi" može da se koristi u proceni opreme. kao što su infrastruktura. treba definisati premise vrednosti. kvalitetu gradnje. premisa je vrednost u upotrebi ili sadašnja procenjena vrednost. za sva sredstva koja nemaju aktivno tržište.4. fabrički kod svakog objekta. primesa je vrednost u likvidaciji (redovnoj ili u forsiranoj likvidaciji). međutim može biti korišćen i pri proceni ostalih nekretnina. koja treba takođe da bude realno procenjena.opštine ili grada gde se objekat nalazi i umanjujući ih za iznos amortizacije. godine aktiviranja i reaktiviranja objekata. PRIMENA METODA PROCENE funkcionalnosti. uzimajući u obzir troškove izgradnje ili nabavke identičnog ili sličnog novog objekta sa teritorije . pre procene. zgrade za specijalnu namenu. Na primer. a ne ekonomisti. odražavajući stepen do kojeg ta imovina doprinosi koristi i profitabilnosti biznisa firme. tj. s obzirom da su to po pravilu lica građevinsko-tehnički obrazovana. situacioni planovi tehnoloških celina (pogona) sa objektima i infrastrukturom. 88 .

Navedeni termini se mogu objasniti na sledeći način: – Ekonomski vek upotrebe objekata. objekte infrastrukture i uređenje zemljišta. uz konstataciju eventualnog odstupanja od projekta. uređenje zemljišta. Održavanje objekata podrazumeva ulaganje sredstava i rada u meri koja je neophodna za normalno funkcionisanje u skladu sa očekivanim ekonomskim vekom upotrebe. Efektivno proteklo vreme računa se od godine aktiviranja objekta do dana procene. Na primer: građevinski objekti. Kvalitet stanja u kome se svaki objekat nalazi treba utvrditi na bazi ekonomskog veka upotrebe objekata. Objekte trebe prezentirati u tabelarnim pregledima na osnovu njihovih glavnih karakteristika: dužina (m1) ili površina (m2) ili zapremina (m3) ili 89 . temelje opreme. održavanja i većih rekonstrukcija na objektu. instalacije van objekta.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . efektivno proteklog vremena korišćenja objekata. vrši se grupisanje objekata u određen broj grupa ili celina. – – – Na osnovu detaljnih tehničkih podataka. vodeći računa o nameni i konstrukciji objekata.metodologija i primeri - – – arhitektonsko-građevinske projekte po kojim su objekti izgrađeni i obim izvršenih radova za specifične konstrukcije. Rekonstrukcije objekata se moraju detaljno uključiti u procenjenu vrednost objekata. Obilazak i tehnički pregled svih objekata. određen je (a) svim komponentama amortizovanja (obračunatim po međunarodnom standardima ili pak jugoslovenskim propisima) i (b) stepenom doprinosa tog objekta korisnosti i profitabilnosti posla (biznisa). specifične konstrukcije.

betonski čelik i valjani čelični profili. 90 . mehanizacije. troškove izrade tehničke dokumentacije i iznos taksi za dobijanje saglasnosti za tehničku dokumentaciju. reprezentativnoj jedinici mere (m1. Pomenute podatke objavljuje Savezni zavod za statistiku. cevi za vodovod i kanalizaciju). korigovane statističkim podacima o kretanju cena osnovnog građevinskog materijala u toku iste godine (cement. m3 ili kg). Sve vrednosti treba da su iskazane u dinarima. Sledeći primer ilustruje procenu vrednosti građevinskih objekata preduzeća "ABC" koja je data u vidu tabele sa obračunom sadašnje procenjene vrednosti ili "vrednosti u upotrebi" i Opisom prvog objekta iz tabele (Upravna zgrada). limovi. Vrednost nove gradnje dobija se kao proizvod cene po jedinici mere za novu gradnju i veličine objekata prikazane u izabranoj. a preporučljivo je i u DEM ili u USD. šljunak. Cena po jedini mere uključuje cenu materijala. m2. radne snage.4. Procenat fizičke depresijacije predstavlja proizvod vrednosti nove gradnje i vrednost fizičke depresijacije. Cena nove gradnje po jedinici mere za pojedinačni objekat određuje se na bazi izvršenih licitacija za radove sličnih objekata koje su održane u godini procene. troškove revizije i profita građevinskih firmi. Za važnije objekte treba uraditi tehničke opise sa svim bitnim karakteristikama. Sadašnja procenjena vrednost je rezultat razlike između vrednosti nove gradnje i vrednosti depresijacije. PRIMENA METODA PROCENE težina (kg).

00II 3.00III 8. 20.030212.251.metodologija i primeri - .600160.761 1.50 + 3.00.00.664 39.192.00.080 00 17=12-16 Iznos fizičke depresijacije 442. mere Težina kg Dužina m' Zapremina m3 Površina m2 12 11 10 9 8007008004508501206506503811014075042 11.4481.200423.604255.74338.257157.068.00 halaSkladište boca za laboratorijuLaboratorija sa I 4.00II atomskim sklo-ništemRadionicaZgrada 2 ⋅ 3.206.31222.137.6881.800584.00029.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .39 9.00 (kvaliteta)Kompresornica 1 objekti UKUPNO GRADJEVINSKI OBJEKTI Broj etaža Godina aktiviranja/ reaktiviranja 5 4 Naziv objekta 3 Preduzeće "ABC" Fabrički kod Red.000196. 540 % fizičke depresijacije Efektivno proteklo vreme Ekonomski vek upotrebe 14 13 37%19%16%16%16%33%31%31%33%28%33%1 6%33% 35676767673336363340336733 13131111111111111111111111 1.802245.1 ∑ 15=13:14 20602.496.4902801. br.083.50I Upravna zgradaPutnička portirnicaProizvodna 18.620651.522267.478535.6322.7764.560 ∑ 594.099933.146112.296.50 I 3.750368.22424.00 održavanjaProtivpožarna zaštitaKompresornica 2Zgrada I hemijske pripreme vodeKotlarnicaZgrada QA Gradjevinski 14.680867.6005.110 8 1.560265 ∑ .00I 3.2501. 8.8501.00. 6.0001.85397.000802.5501.751466..80 6 I 3.20 I 3. 4.3203.613501.00 I 4. 2 1 I 312456781214182531 12345678910111213 91 .003.70749 16=(12×15):1 6. na dan Cena po jedinici .620 Procena vrednosti gradjevins Vrednost nove gradnje kih objekata.504.9381.9701.50 1983198319851985198519851985198519851985 III 198519851985 3 ⋅ 3.904 19.u USD Sadanja procenjena vrednost 749.335567 792 7 Visina objekta I 2.

serijske proizvodnje. PRIMENA METODA PROCENE PREDUZEĆE "ABC" OPIS OBJEKATA Upravna zgrada Broj objekta u situaciji: Godina izgradnje: Neto površina objekta: Karakteristike objekta: Konstrukcija objekta: 3 1983. njenu funkcionalnu. gletovan i bojen. Osnova objekta je razuđena. U objektu su izvedene instalacije vodovoda i kanalizacije. treba da izvrši uvid u stanje opreme i da oceni pojedinačno. Kvalifikovani procenjivač. Konstrukcija je montažna.gips na plafonskoj konstrukciji je bandažiran i bojen.gips ploča. specijalista za određenu vrstu opreme.00 m2 Objekat je montažni. Zidovi: Plafoni: Stolarija: Instalacije: Oprema. Prozori su krilo na krilo. kako bi mogao da utvrdi procenat njene istrošenosti. 1. Objekat je fundiran na trakastim temeljima. a u mokrim čvorovima keramičkim pločicama. Unutrašnja obrada: Podovi: Podovi objekta su betonski. a vrata su izvedena po JUS-u.4. ili po linijama ili grupama. Zidani deo zidova je malterisan. Sendvič elementi su u kombinaciji knin . u sali zidovi su obloženi lamperijom. zastakljeni dvostrukim staklom. Montažni panoi su obrađeni tapetima. Knin . Bitan 92 . struje i grejanja. a završna obrada je vinaz ili tapisom. a u mokrim čvorovima su keramičke pločice. izvedeni preko hidro i termoizolacije. tehničku i ekonomsku zastarelost. duplošperovana i bojena. eternita i mineralne vune. tipa "Janj" od sendvič elemenata u drvenom bondruku.490. U postupku procene vrednosti opreme potrebno je raspolagati popisom opreme koja održava stvarno stanje opreme na dan procene.

Na bazi procesa poređenja i utvrđivanja međuzavisnosti uzimaju se u obzir i prave se prilagođavanja vrednosti u zavisnosti od vremena prodaje. uslova i rokova prodaje. Postoje tri tradicionalna. najčešće korišćena pristupa u proceni vrednosti opreme i to su: tržišni.) olakšava specijalisti za procenu sam proces procene opreme. koje se za uporedivu opremu mogu ostvariti u stvarnim kupoprodajnim transakcijama. transportna sredstva itd. U proceni vrednosti. kao i ekonomske. 93 . moguća su dva metoda: (1) kapitalizovanje ostvarenih rezultata i (2) diskontovanje budućih rezultata.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Grupisanje opreme po njenim vrstama i nameni. funkcionalne i tehnološke zastarelosti). Procenjivanje vrednosti opreme zavisi od pristupa procene i od svrhe procene. ta vrednost se koriguje za iznos amortizovanosti opreme (fizičke izraubovanosti. računarsku. U tržišnom pristupu vrednost opreme se procenjuje na osnovu transakcionih cena. Troškovni pristup podrazumeva utvrđivanje troškova zamene opreme. kancelarijsku.metodologija i primeri - podatak za procenu opreme je i obim korišćenja raspoloživih kapaciteta u proteklim godinama u kojima je ispitivana oprema koja je predmet procene (naročito je važno za proizvodnu opremu). izražene u procentima kao preostala upotrebna vrednost. što sve zajedno za rezultat ima procenjenu vrednost odnosne opreme. fizičkih karakteristika. Prema prinosnom pristupu vrednost opreme jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih rezultata ostvarenih korišćenjem opreme. Najviša cena koju bi investitor bio spreman da plati je nova procenjena vrednost opreme. odnosno proizvodnje ili nabavke nove opreme istih ili sličnih karakteristika. u okviru prinosnog pristupa. Međutim. na proizvodnu opremu (i dalje po tehnološkim linijama) i neproizvodnu (laboratorijsku. troškovni i prinosni pristup. npr. birotehničku.

(2) Kada nije moguće pribaviti potrebne podatke sa tržišta.4. odnosno preostale upotrebne vrednosti opreme na bazi istraživanja i analize podataka sa sekundarnog tržišta korišćene opreme istih ili sličnih karakteristika. odnosno sadašnja procenjena vrednost opreme. odnosno indeksirani originalni troškovi nabavke ili (2) tekući podaci o troškovima. Sadašnja procenjena vrednost opreme je razumna cena po kojoj imovina može promeniti vlasnika. U cilju upotpunjenja ove analize treba izvršiti i analizu tržišta nedavnih nabavki i cena za uporedive jedinice opreme. kao što su pregovaračke sposobnosti strana. istorijski troškovi nedavnih nabavki ili podaci dobijeni od proizvođača i dobavljača. PRIMENA METODA PROCENE Svrha procene je da se utvrdi preostala upotrebna vrednost. finansijske strukture) i drugih faktora vezanih za konkretnu transakciju. odnosno proizvodnje ili nabavke nove opreme istih ili sličnih karakteristika umanjena za iznos amortizovanosti. Utvrđene vrednosti troškova zamene opreme uključuju. instaliranja i inženjeringa. Poređenjem rezultata dobijenih ovim istraživanjem sa rezultatima dobijenim iz 94 . Za utvrđivanje stepena amortizovanosti koriste se dva metoda: (1) prvi podrazumeva utvrđivanje sadašnje procenjene vrednosti. vrednost opreme se utvrđuje na bazi troškova zamene. vrste transakcija (npr. U cilju utvrđivanja vrednosti troškova zamene mogu se koristiti (1) revalorizovani. i troškove transporta. uz saglasnost obe strane da se razmena obavi. kao i stepen zastarelosti opreme. Prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. Razlika između utvrđene vrednosti troškova zamene korišćenom opremom i vrednosti nove opreme predstavlja iznos amortizovanosti odnosne opreme. stepen amortizovanosti je određen na bazi odnosa efektivno proteklog vremena trajanja i procenjenog ekonomskog veka upotrebe. Procenjena sadašnja vrednost opreme se utvrđuje umanjivanjem procenjene vrednosti nove opreme za iznos amortizovanosti. pored tržišne cene mašina i opreme. Ova analiza predstavlja matematičku ocenu faze životnog ciklusa pojedinačne opreme na dan procene. Stvarna cena plaćanja u transakciji imovine se može razlikovati od procenjene sadašnje vrednosti zbog dejstva faktora. koja odražava funkcionalne i fizičke karakteristike opreme.

učešća u kapitalu predstavljaju vlasnički interes u drugom pravnom licu u vidu portfelja akcija i u vidu udela u kapi95 . dobija se vrednost koja bi trebalo da reflektuje tržišne uslove na dan procene. popisa i informacija o preduzećima.800 6. Na primer. Lokacija 1. težinu ili zapreminu ili temperaturu.u USD Preostala Realna procenjena Inventarni Opis opreme amortizacija Fabrički broj Nova nabavna vrednost Godina Proizvođač Tip/model broj Količina vrednost proizvodnje (sadašnja procenjena vrednost) Red. na dan ….procena dugoročnih finansijskih plasmana Dugoročnim finansijskim plasmanima smatraju se učešća u kapitalu. Procenjuju na osnovu detaljnih specifikacija. Stalna imovina . remonta i sl. proizvođača. krediti sa rokom dospeća preko godinu dana od dana činidbe. I za procenjenu opremu specijalista za procenu opreme treba da. materijal od kojeg je proizvedena mašina.1. dimenzije. prvenstveno proizvodne opreme.. Njihova realnost se ocenjuje na osnovu indikacija o mogućnosti postizanja efekta zbog kojih su sredstva i plasirana.2. kao i da sačini liste i rekapitulacije procenjene opreme sa sledećim podacima. 4. model.700 1985. nomenklaturu.metodologija i primeri - ocene amortizovanosti.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Pogon "X" 2. 10. bankama i ostalim institucijama u koje su izvršena ulaganja.500 8. otkupljene sopstvene akcije i ostali dugoročni plasmani.400 5. Pogon "Y" 1031 1 StrugFAMTES-3 645 1 Brusilica METALNA HT-350 4671 55 1980. u najkraćem dâ opise opreme.900 4. Preduzeće: "ABC" Pogon: "X" Namena: Proizvodna oprema . dugoročne hartije od vrednosti.. Rekapitulacija procenjene vrednosti opreme. ocenu stanja održavanja. 14.3. tako da daje za svaku mašinu: tehničke karakteristike.500 Za proizvodnu opremu procenitelj ide i u veći broj detalja za svaku liniju i njene delove. br.

treba da sastavi rekapitulaciju procenjene vrednosti uz prethodne korekcije: otpise. Beograd215 UKUPNO690 3. s namerom da ih preduzeće drži na duži rok u cilju ostvarivanja zarade: dividende. PRIMENA METODA PROCENE talu. Pri proceni vrednosti finansijskih ulaganja veoma je koristan prethodno obavljen revizorski pregled (potpun ili delimičan) finansijskih izveštaja od strane nezavisnih revizora. Dugoročni finansijski krediti Dugoročni krediti preduzećima2. učešća u dobitku. Međutim. Svojim postupcima revizori daju ocenu vrednosti i realnosti povraćaja ovih plasmana. po kom kursu (ako se radi o plasmanu u devizama). Beograd475 "MV". Na primer: (a) Eksterna dugoročna finansijska ulaganja preduzeća "ABC". Beograd13 Banka "C".051 UKUPNO 3.262) Korigovano stanje na dan procene1. kamate i sl. na dan procene. kome je plasiran.262 Prema bilansu stanja UKUPNO 4. određeni plasman se mora delimično ili u celini otpisati. ukoliko oceni da su potrebne. kupljene obveznice i sve druge pribavljene hartije od vrednosti. Beograd484 UKUPNO806 2.211 Dugoročni krediti ostalima1. uz koje uslove. Ulaganja u banke Banka "A".4.000 dinara 1. onda procenitelj sam mora da izvrši detaljno ispitivanje svakog pojedinačnog dugoročnog finansijskog plasmana: gde i u šta je plasiran. itd. Ulaganja u preduzeća "XY". sastoje se od: . Dugoročne hartije od vrednosti uključuju akcije i druge vlasničke certifikate do 10% u kapitalu drugih pravnih lica. Po završenim pojedinačnim procenama. što procenitelj treba da prihvati i uvaži. ako revizorskog pregleda nema. Ukoliko se ne mogu očekivati plasirani efekti.758 Predložene korekcije Ispravka vrednosti(3. ispravke ili uvećanja. Beograd309 Banka "B".496 96 .

175 Od ukupnog iznosa od 5. tj.119 8. (b) Dugoročna finansijska ulaganja se mogu i uvećati. što preduzeće nije usaglasilo i evidentiralo. Na osnovu pismenog obaveštenja Banke "A" od 15. pri proceni moguće ih je uvrstiti u obrtnu imovinu. Iako su aktivna vremenska razgraničenja posebno izdvojena. Zalihe se procenjuju na osnovu izvršenog popisa stvarnog stanja svih vrsta zaliha. po osnovu izvoza u inostranstvo.175 hiljada dinara.4. kratkoročna potraživanja.111 hiljade dinara ili 81%.119 hiljada dinara procenitelj na dan procene treba da uveća vrednost dugoročnih finansijskih ulaganja koja će nakon toga iznositi 8.1. Beograd Stanje u bilansu Korekcije (uvećanje) Korigovano stanje 4.metodologija i primeri - Iznos od 3. Nakon detaljnog ispitivanja dokumentacije i konsultacije s merodavnim licima. 97 . Beograd Preduzeće "Y". Procena vrednosti obrtne imovine Prema šemi bilansa stanja u obrtnu imovinu svrstavaju se zalihe. a s obzirom na neizvesnost naplate ovih kredita procenitelj predlaže 100% ispravku vrednosti. Beograd 2.000 dinara 1.262 hiljade dinara predstavlja dospele a nenaplaćene iznose potraživanja po dugoročnim robnim kreditima. Za iznos od 3. Beograd Banka "C". Ostala ulaganja Preduzeće "X". 4. Polaznu osnovu za procenu vrednosti zaliha materijala. gotovina i gotovinski ekvivalenti (hartije od vrednosti). smanjenje ovih ulaganja. Ulaganja u banke Banka "A". Beograd Banka "B". Na primer.12.119 hiljada dinara.056 3.111 35 46 UKUPNO 4. dugoročna finansijska ulaganja preduzeća "MN" sastoje se od: .056 hiljada dinara na ulaganja u Banku "A" se odnosi 4.19… (o Rasporedu revalorizacionih rezervi iz 19… i 19… godine) izvršeno je povećanje dugoročnih ulaganja u banku za 3.192 1 844 UKUPNO 864 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .2.

zbog nestandardnih dimenzija. napominje se da su ovi proizvodi uglavnom uskladišteni na otvorenom prostoru. u postupku procene treba izvršiti otpisivanje zaliha po osnovu njihovih stvarno nastalih smanjenja upotrebnih vrednosti.4. Procenjeno je da je mala verovatnoća da će se navedeni proizvodi izvesti i nakon otklanjanja objektivnih razloga zbog sledećeg: malo je verovatno da će se obnoviti veza sa kupcem sa kojim je zaključen ugovor o izvozu. usled veoma oštre konkurencije konkretnog proizvoda sa relativno velikom ponudom i niskim cenama (naročito iz pojedinih azijskih zemalja). Takođe. ovaj izvoz nije realizovan. što se u izvesnom stepenu može odraziti na njihov kvalitet. PRIMENA METODA PROCENE rezervnih delova. a ne u preduzeću.) Podrazumeva se da je pri ovom otpisu neophodna pažljiva procena specijaliste za procenu. zbog prirode ovog proizvoda. sitnog inventara i robe čine vrednosti nabavke istih ili sličnih vrsta zaliha. jer nerealno obezvređivanje zaliha dovodi do latentnih rezervi. godini. nije moguće iskoristiti navedene gotove proizvode kao materijal za ponovnu proizvodnju drugih dimenzija. (Ovo je i u saglasnosti sa bilansiranjem zaliha prema novom Zakonu o računovodstvu. visoki troškovi transporta konkretne proizvodnje do zemlje uvoznika. Uz to. Na primer: Na zalihama gotovih proizvoda preduzeća "ABC" na dan procene zatečene su zalihe gotovih proizvoda proizvedenih u 1992. rizik od nestandarnog kvaliteta i reklamacije po tom osnovu. S obzirom da se procenom žele postići što realnije vrednosti zaliha kojima preduzeće raspolaže. a koje su namenjene izvozu. Iz objektivnih razloga u privredi. Ove zalihe se nisu mogle realizovati ni na domaćem tržištu. po bilo kom osnovu i nezavisno od protoka vremena. Dosadašnja praksa je bila obaveza linearnog otpisivanja zaliha po kriterijumu vremena provedenog u preduzeću. 98 . Za zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje polaznu osnovu za procenu čini cena koštanja koja ne može biti viša od neto prodajne cene.

022 Korekcija procene .433) (1. Ispravka vrednosti po- 99 .000 dinara Procenjena vrednost 1. Pregled stanja zaliha preduzeća "ABC". Pri proceni se ocenjuje mogućnost naplate na osnovu starosne strukture potraživanja i na osnovu informacija o dužnicima i njihovoj sposobnosti izmirenja duga.433) Procenitelj takođe navodi da je u Prilogu dat detaljni popis svih vrsta zaliha. s tim što se na ova poslednja primenjuje realan kurs za valutu u kojoj su izražena.840 29 52 850 6.694 Nakon eliminacije internih potraživanja od 6.433 hiljade dinara. što iznosi 1.metodologija i primeri - Shodno navedenom. 4. Na primer: Preduzeće "ABC" ima na dan procene sledeće stanje potraživanja: . Procenitelj je na osnovu detaljnih popisa i procene sačinio sledeću rekapitulaciju.122 139 11.407 hiljada dinara. specijalista za procenu zaliha predlaže da se izvrši 100% otpis vrednosti ovih zaliha. 6.627 hiljada dinara. Vrste zaliha Sirovine i materijal Rezervni delovi Sitan inventar Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba UKUPNO Stanje po popisu 1. 3. 5.235 37 4. Na isti način se procenjuju potraživanja u zemlji i inostranstvu.000 dinara Kupci u zemlji Kupci u inostranstvu Potraživanja od uvoznika UKUPNO 17. na dan …. Time će se zalihe gotovih proizvoda svesti na njihovu realnu vrednost. potraživanja od eksternih kupaca iznose 17.589 (1.679 139 9. Red. Kratkoročna potraživanja i ostala kratkoročna ulaganja prethodno treba da su detaljno popisana i u vidu specifikacija usaglašena s dužnicima. br. 1.840 29 52 850 8.422 21. Ova potraživanja mogu se uvećati za iznos kamate ili smanjiti za iznos otpisa. 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

422. utvrđeno je da od ukupnog iznosa potraživanja.340) 21.067 S obzirom da smo raspolagali starosnom analizom potraživanja od kupaca. tako da realna vrednost prispelih potraživanja na dan procene iznosi 14.340) 15.340) 10.608 37-37 4.12.407 (2.067 hiljada dinara.4.340 hiljada dinara.422 24. PRIMENA METODA PROCENE traživanja od kupaca je obezbeđena u iznosu od 2.287) 12. Svakako da procenjivač treba i za procenu ove kategorije sredstava da raspolaže popisima i analitičkim specifikacijama. Pregled potraživanja od kupaca na dan procene .4.000 dinara Eliminisanje Propisani bilans stanja internih potraživanja Bruto IspravkaNeto 19.948 (2. a prema sledećem: Starosna analiza potraživanja od kupaca na dan procene Godine do 2 godine 2 .819 hiljada dinara.u 000 dinara 141 93 14 248 Za ovaj iznos procenitelj će izvršiti korekciju potraživanja. duže od jedne godine. su ostvarena potraživanja u iznosu od 248 hiljada dinara.235 Kupci u zemlji 37-37 Kupci u inostranstvu Potraživanja od izvoznika 4.422-4.694 Ukupno: Eksterni kupci Bruto Ispravka Neto (4. Gotovina i hartije od vrednosti za procenu su vrlo jednostavni: (1) vrednost gotovine jednaka je iznosu na žiro-računu i u blagajni preduzeća.3 godine preko 5 godina UKUPNO .034 (2. Gotovina u stranoj valuti procenjuje se po realnom kursu strane valute.199X godine iznose 15. te neto potraživanja na dan 31. (2) hartije od vrednosti kao gotovinski ekvivalent (ako su neposredno unovčive) procenjuju se po nominalnoj vrednosti i (3) plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala procenjuju se najmanje u visini vrednosti izvedene iz cene plemenitih metala na svetskom tržištu.287) 17. 100 .340) 17.575 (2.422 (4.

000 dinara Blagajni Žiro-računu Deviznom računu Deviznim akreditivima Ostalim novčanim sredstvima *) UKUPNO 17 32 6 74 114 243 *) Ostala novčana sredstva sastoje se uglavnom od depozita neisplaćenih zarada i depozita za bolovanja preko 30 dana. što je u skladu s propisima) u vrednosti od 1. tj.430 hiljada dinara. Otpis može da usledi i za vrednosti koje su pogrešno iskazane na ovoj poziciji u bilansu. Procena vrednosti obaveza U proceni vrednosti obaveza prvi korak je njihova identifikacija. U našem daljem izlaganju pretpostavljamo 101 . Sa stanovišta realno iskazanog finansijskog stanja preduzeća.metodologija i primeri - Na primer: Novčana sredstva preduzeća "ABC". na dan procene.1. na osnovu detaljnih popisa i specifikacija ocenjuje se realnost iznosa iskazanog na ovoj poziciji u bilansu stanja. ovaj iznos pri proceni treba da se otpiše i umanji vrednost Aktivnih vremenskih razgraničenja za taj iznos. Aktivna vremenska razgraničenja se procenjuju slično potraživanjima.5. sastoje se od novčanih sredstava u sledećim oblicima: . Na primer: Preduzeće "ABC" je na poziciji Aktivnih vremenskih razgraničenja u bilansu stanja razgraničilo zarade i naknade zarada (prema odnosu fakturisane i naplaćene realizacije. Ukoliko ovaj iznos odstupa od realnosti. Ona mora biti korektno izvedena. ukoliko je pre procene izvršen revizorski pregled. kako bi sve obaveze preduzeća bile obuhvaćene procenom. vrše se odgovarajući otpisi. 4. Kao i kod procene potraživanja i kod obaveza procenitelju će znatno biti olakšan posao.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .2.

kao i uticaja na visinu obaveza iskazanih u bilansu stanja. faktura i popisa identifikuje sve vrste obaveza.visinu rate. mora se koristiti realan kurs valute u kojoj su te obaveze izražene. procenitelju je neophodno i sledeće: popisi. pored informacija iz bilansa stanja o visini obaveza kratkoročnih i dugoročnih.055. kao potencijalnih stvarnih obaveza). Znači. preduzeće "ABC" na dan procene ima sledeće obaveze u bilansu stanja: . odnosno potencijalnim obavezama. tj.000 dinara 398. PRIMENA METODA PROCENE da nema revizorskog pregleda i da procenitelj sam vrši pregled i analizu svih obaveza i njihovu procenu. Ukoliko se radi o proceni obaveza prema poveriocima u inostranstvu. obračun kamate. koje takođe moraju biti obuhvaćene procenom. Procenitelj pregledom i analizom svih obaveza mora da proceni iznos potencijalnih obaveza koje treba pretvoriti u stvarne obaveze (sagledavanjem sporova u toku i mogućeg ishoda tih sporova. Posebna pažnja mora biti posvećena neregistrovanim. što se iz ugovora ili zaključnica može utvrditi. poreklu. na dan procene. potrebno je utvrditi iznose dospelih anuiteta .846 Kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja 39. Na primer. rokovima. u slučajevima kada nije vršena nezavisna revizija pre procene. zatim utvrđivanjem iznosa datih garancija. Ako se procenjuju dugoročne obaveze.4. da ih analizira i da u obrazloženju procene vrednosti sačini sledeće preglede: 102 . odnosno detaljne specifikacije prema poveriocima.321 Procenitelj treba da na osnovu ugovora.497 Dugoročne obaveze 2. Pasivna vremenska razgraničenja tretirana su kao kratkoročne obaveze. Datim primerom prikazana je procena vrednosti kratkoročnih i dugoročnih obaveza od strane procenitelja.

tj.149 103 .740 1.u 000 dinara 172.12.497 Oročeni ulozi iskazani su u USD i odnose se na uloge: Preduzeća Preduzeće "A" Preduzeće "B" Preduzeće "C" Preduzeće "D" Preduzeće "E" UKUPNO (Prilog .097 924 264 263 33.Tabela P-9A) Dugoročni krediti od banaka u zemlji i inostranstvu obuhvataju glavnicu duga na dan 31.631 4.004Nedospela glavnica (dospeva u 199X i 199X godini) (Prilog .12.149 Oročenih uloga stranih lica 2.996 1.354 1.497 hiljada dinara sastoje se od: .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .344Dospela a neplaćena glavnica 108.852 Kredita od banaka u inostranstvu UKUPNO 398. dopunske informacije.348 Dospele kamate po osnovu ovih kredita iskazane su kao kratkoročne obaveze u iznosu od 72.544 YU DIN / 000 159.758 hiljada dinara.u 000 dinara 118.345 172.496 Kredita od banaka u zemlji 223. Za svaku kategoriju navedenih obaveza u posebnom prilogu dati su detalji. kao na primer: USD / 000 30.Tabele P-2/A i P-2/B) UKUPNO 226.079 5.metodologija i primeri - A) Dugoročne obaveze Dugoročne obaveze na dan 31.199X godine i to: .199X godine u iznosu od 398.

348 Preduzeće "ABC" Tabela P-2/B Pregled dospeća obaveza po dugoročnim kreditima po godinama .847 6.371 130.316 12% 12% AKA+1.108 8.603 448 160 152 14 2 4.199X u 000 dinara u 000 dinara Otplatni period u godinama Pozitivne kursne Negativne Otplata razlike do 31.125 1 2 5.561.520 27.636 8.687 463 996 26.769 6.452 38.820 226..420 16.620 108.824 104.537 53.780 3.533 87.199X kursne razlike Valuta Konto Kreditori Oznaka Iznos Kamatna stopa 4130067 4130067 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150041 4150084 4150084 4150084 4150084 Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka "A" "B" "C" "E" "F" "M" "N" "R" "X" "Y" "Z" "P" "S" "XY" 840 756 280 840 40 280 840 840 840 840 280 840 280 840 210.290.157 53.375 123 3.783 552 117 1.203 103.750.u 000 dinara Kreditori Dugoročni deo Dinamika dospeća ostatka duga / glavnice po godinama obaveza na dan 31.620 1.537 53.199X 199X 199X 199X 199X 199X Posle 20.477.4.266 111.380 12.078 26.546 988.125 2 2 Libor L+1.073 7.12.723 9.553.061.847 104 .883 463 166 1.199X 31.581 UKUPNO 339.635 3 8.667.807 110.603 21.375 133 4 3.977 7. na dan … Promene na kreditima u Glavnica duga toku obračunskog Glavnica duga perioda 01.400 2.083 4.193 372.620 54.233 7.983 1.452 35.419 140.211 9.501 14.385 6.12.453 210.079 1.603 448 35 757 4.12. Za kredite u stranim sredstvima plaćanja Banka "A" Banka "B" Banka "C" UKUPNO 47.058 25.000 21. PRIMENA METODA PROCENE Preduzeće "ABC" Tabela P-2/A Pregled stanja i promena na obavezama po dugoročnim kreditima.847 6.706 5.01.004 47.861 3.417 21.

321 2.u 000 dinara StanjeKorekcije Poverilac 31.095.169UKUPNO1.607 750.501) Dobavljači za nefakturisanu robu36.343.167 Pri analizi ovih obaveza prvo su eliminisane obaveze iz internih odnosa (saldirane sa potraživanjima iz internih odnosa).12.237(511.558) Procenitelj mora da se ogradi u proceni obaveza prema dobavljačima jer na osnovu raspoloživih informacija teško je proceniti realnost iskazanih obaveza.199X godine u iznosu od 2. bila bi zahtevana direktna konfirmacija stanja od dobavljača (naročito od onih u inostranstvu) i tek nakon toga bi se mogao formirati sud o realnosti ovih obaveza. Obaveze prema dobavljačima i za primljene avanse .031 118.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 105 .199Xinternih salda Primljeni avansi592. Da je vršena revizija u punom obimu. inostranstvu i za nefakturisanu robu) Obaveze iz zajedničkog poslovanja i prema povezanim preduzećima Obaveze za primljene kredite od banaka u zemlji Obaveze za zarade Ostale kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja UKUPNO 592.500 3.285(187.176Dobavljači u inostranstvu604.metodologija i primeri - B) Kratkoročne obaveze Iskazane kratkoročne obaveze na dan 31.u 000 dinara Obaveze za primljene avanse Obaveze prema dobavljačima (u zemlji.630 546. a zatim sagledavane potencijalne obaveze koje mogu da se pretvore u stvarne obaveze (po osnovu podnetih tužbi protiv preduzeća "ABC"). u skladu sa standardima revizije.095.057) Dobavljači u zemlji110.607(324.745 39.333 44.12.167 hiljada dinara imaju sledeću strukturu: .

578 118. Obaveze za primljene kredite od banaka u zemlji u iznosu od 44. moraju biti procenjena u realnom iznosu.Tabela P-2/B) 35.163 9.4. C) Dugoročna rezervisanja.745 hiljada dinara obuhvataju: .246 72.199X.u 000 dinara Dospele neizmirene obaveze po dugoročnim kreditima Ukalkulisane kamate i ostale naknade po dospelim dugoročnim kreditima Ukalkulisane ostale kamate na kratkoročne kredite Obaveze za poreze i doprinose UKUPNO (Prilog .758 1. koja predstavljaju (prema Zakonu o računovostvu) obaveze za pokriće troškova i rizika proisteklih iz prethodnog poslovanja.Tabela P-11).734 hiljade dinara iskazane su u realnom iznosu (Prilog . što predstavlja eliminaciju salda internih potraživanja i obaveza. a koje će se pojaviti u narednim godinama. godine (Prilog . 106 .Tabela P11).599 hiljada dinara korigovane su iznosom od 39. Za procenu dugoročnih rezervisanja treba obezbediti opšti akti preduzeća kojim se reguliše računovodstvo (pravilnik ili metodologija) i ostalu relevantnu dokumentaciju.745 Procenom je utvrđeno da je iznos ostalih kratkoročnih obaveza i pasivnih vremenskih razgraničenja realno iskazan.500 hiljada dinara predstavljaju kratkoročne kredite koji su realno iskazani na dan 31.12. PRIMENA METODA PROCENE Obaveze iz zajedničkog poslovanja u iznosu od 535. Obaveze prema povezanim preduzećima za kratkoročno uložena sredstva u iznosu od 10. Ostale kratkoročne obaveze iskazane u iznosu od 118. jer se vrednost dugoročnih rezervisanja procenjuje u visini očekivanih izdataka po osnovu troškova i rizika iz prethodnog poslovanja.460 hiljada dinara.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .12.630 Po bilansu 31.0247.380.199X Povećanje u toku 199X godine je rezultat nastalih kursnih razlika i delom novih obračuna sa garantnim depozitom.199X PovećanjaSmanjenja 30.917 29.12.u 000 dinara 126.Rezervacija za garantni depozit .287 30.461.u 000 dinara 6.906 Rezervacije za radne jednice u inostranstvu UKUPNO154.990 Povećanje u toku 199X  Smanjenje u toku 199X 6.12.817.381 Rezervacije za garantne depozite 147.620 Stanje na dan 31.metodologija i primeri - Na primer: Preduzeće "ABC" u bilansu stanja na dan procene ima iznos od 154.u 000 dinara Stanje na dan Promene u toku obračunskog perioda 31.608) 147. Konto 4040023 .906.Tabele P-10 i specifikacija konta grupe 40) I za procenu ove kategorije bilansa stanja potrebna je detaljna specifikacija.071 (7.879.380 Po bilansu 31.287 (Prilog .12.287 Specifikacija konta grupe 404 Konto 4040015 .880 154. kao na primer: Preduzeće "ABC" Tabela P-10 Pregled stanja i promena na dugoročnim rezervisanjima Konto 40 Naziv konta Rezervisanja za rizike UKUPNO .u 000 dinara 5.0247.287 hiljada dinara dugoročnih rezervisanja i to: .880 154.199X 562.Ostale rezervacije za radne jedinice u inostranstvu .324.199X Povećanje u toku 199X Smanjenje u toku 199X Stanje na dan 31.199X 107 .12.

vrednost kapitala se procenjuje metodom neto imovine tako što se od procenjene vrednosti ukupne poslovne imovine oduzme procenjena vrednost ukupnih obaveza: Na primer. Smanjenje u toku 199X godine je takođe rezultat postojanja kursnih razlika i delom novih obračuna usled kojih je došlo do skidanja sa rezervacija (zbog knjiženja kooperantskih situacija koje nisu bile obuhvaćene u prethodnim obračunima.066 kratkoročnih obaveza 108 .u 000 dinara 3. PRIMENA METODA PROCENE Povećanje u toku 199X godine je usledilo zbog kursnih razlika i delom iz novih obračuna u kojima je bila rezervacija.081. iako se vanbilansno prikazuju. prikupiti informacije o dužnicima kojima je preduzeće.) Za procenu ovih obaveza procenitelj mora da konsultuje pravne eksperte. Date garancije.4. mogu se kvalifikovati kao izvesne. Treba obavezno pregledati sve sudske sporove koje poverioci vode protiv preduzeća čiji se kapital procenjuje i proceniti ishod tih sporova na osnovu kojih se može zaključiti koje će obaveze pristeći iz tih sporova. čiji se kapital procenjuje. garant. 4. (Na primer. I ove potencijalne obaveze mogu se u određenom momentu i iznosu kvalifikovati kao obaveze koje su potpuno izvesne. a knjižene su na kontu Rezervacija).137) Procenjena vrednost (procenjena vrednost neto imovine 894.287) Procenjena vrednost dugoročnih rezervisanja kapitala Procenjena vrednost (1.635. Ovakve obaveze. Procena vrednosti kapitala Uz pretpostavku da će preduzeće trajati u neograničenom budućem periodu. iako su potencijalne. treba detaljno pregledati. preduzeće "ABC" ima sledeće procenjene vrednosti: . naknade sudskih troškova.987 Procenjena vrednost poslovne imovine (398.497) Procenjena vrednost dugoročnih obaveza (154. naknade štete. napraviti popise i specifikacije. D) Potencijalne obaveze treba da pri proceni budu detaljno analizirane i kvantifikovane u realnom iznosu kao stalne ("čvrste") obaveze.6. izgubljeni sporovi.2.1.

177 25 158 3.943 679.207 337.627 2.u 000 dinara Procenjena vrednost 2.575 19 583 3.12.533 259. Ulaganja u hartije od vrednosti II Dugoročna finansijska ulaganja (4+5) A) Stalna sredstva (I+II) 1.183 149.575 19 583 3.074 1.740 244.335 687. Roba III Zalihe (1+2+3) 1. Na primeru preduzeća "ABC" dat je korigovan bilans stanja na dan procene na sledećoj šemi. Preduzeće "ABC" BILANS STANJA NA DAN 31.177 25 158 3. Zemljište 2.051 41. Uložena sredstva u banke 5.684 15 5. Dati avansi 3.758 2. Sastavljanje bilansa stanja na dan procene Na osnovu procenjenih vrednosti svih kategorija sredstava i izvora. Novčana sredstva i hartije od vrednosti 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .207 191.356 8. sastavlja se bilans stanja.869 (13) (185) (198) (198) 428.815 15 5.928 5.074 1.690 211 5.136 487. Ostala kratkoročna potraživanja i AVR IV Kratkoročna potraživanja (1+2+3+4+5) V) Obrtna sredstva (III+IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) Stanje po knjigama 2.473 673.868 294.7. Oprema i ostalo Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost I Materijalna ulaganja (1+2+3) 4.291 Korekcije procene .1. rezervni delovi i sitan inventar 2. U tom bilansu treba da budu prikazane sve korekcije stanja iskazane po knjigama na dan procene.962 109 .metodologija i primeri - 4.671 184.943 250. Potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5.733 428.004 91.792 202.703 396 5.928 5.869 428.052 92. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 3. Materijal.158 8. Kupci u zemlji 4. Proizvodi 3.2.199X (Vrednost neto imovine) AKTIVA 1.

Primljeni avansi Dobavljači Kratkoročne obaveze iz zajedničkih poslova Obaveze za zarade Obaveze prema povezanim preduzećima Krediti od banaka u zemlji Ostale kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 222. 6.12. usled korekcija vrednosti imovien na niže ili pak obaveza na više.601 hiljada dinara U navedenom primeru bilansa stanja procenjena vrednost kapitala je veća od knjigovodstvene za 428.473 642 4. Naprotiv. 7.u 000 dinara KorekcijeProcenjena procenevrednost 428. Međutim.637 2.907 16.671 687.365 8. što ilustrujemo bilansom na dan procene na sledećoj šemi.040 1.907 16.361 2.671 hiljadu dinara. 5. 3.089 208 .473 642 4.930 36.361 2.671 651.040 1.365 8.089 208 POSLOVNA PASIVA (I+II) 259.637 2. 2.291 428.4.601 36. može doći i do smanjenja knjigovodstvene vrednosti kapitala.199X (Nastavak) (Vrednost neto imovine) PASIVA I Kapital II Kratkoročne obaveze 1. 8. Na primer: Preduzeće "MN" ima takvu situacija. nije pravilo da se procenom mora povećati kapital iskazan u bilansu prema stanju iz knjigovodstva. 4. PRIMENA METODA PROCENE Preduzeće "ABC" BILANS STANJA NA DAN 31. 110 .962 Vrednost neto imovine = 651.

576) 579.653) 53 (134.598 (134.844 194.844 532. depoziti i kaucije 2.208 92.229 2.844 616.500 1. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 5. Zemljište 2.022 351.885 294.923) (134.273 11 B) Obrtna sredstva (IV + V) POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Kapital II Dugoročne obaveze 1.429 294.286 0 (261.576) 46.750 579. Dati depoziti i kaucije 2.272 89. Avansi.894 50 107 2.046 251.585 42.596 161. Obaveze za kratkoročne kredite 181. Građevinski objekti 3.447 29 2.598 (218.571 513. HOV i novčana sredstva 7. Avansi za materijalna ulaganja III Dugoročna finansijska ulaganja 1.430 16. Dobavljači u inostranstvu 4.956 156.407 77.756 77. Ulaganja u hartije od vrednosti A) Stalna sredstva (I + II + III) IV Zalihe V Kratkoročna potraživanja i novac 1.543 (126.161) 42. Materijalna ulaganja u pripremi 5.708 5.246) 77. Krediti u inostranstvu III Kratkoročne obaveze 1.metodologija i primeri - Preduzeće "MN" BILANS STANJA NA DAN 31.885 hiljada dinara 111 . Potraživanja iz zajedničkog poslovanja 4. Avansi.844 251.272 POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 797.794 29 2.706) .844 0 1.581 441.717 Korekcije procene (83.727 1.403 797.u 000 dinara Procenjena vrednost 16.894 50 54 2.870) 35.651) (82.12.056 581 1. Oprema 4.530 1.625 11. Ostala kratkoročna potraživanja 6.911 11.291 153. Aktivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 16.305 7.857 36.229 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .056 581 1.218 1.585 0 (6.199X (Vrednost neto imovine) AKTIVA I Nematerijalna ulaganja II Materijalna ulaganja 1. Dobavljači u zemlji 3.048 9.124 314.956 21.195 24. Obaveze za zarade i ostale kratkoročne obaveze 7.022 Vrednost neto imovine = 89.571 597.653) (218. Ostala kratkoročna finansijska ulaganja 5.272 24. Kupci u zemlji 3. Kratkoročne obaveze iz zajedničkog poslovanja 6. depoziti i kaucije 2.284 78.208 10.273 134.897 53 1.708 12.718) (53) (53) (83.429 194.430 16.048 9.

ukoliko bi se poslovanje nastavilo. dok su drugi za nastavak rada. Zato se i koristi u procenama kao kontrolna veličina. Tada likvidaciona vrednost preduzeća može biti i njegova maksimalna vrednost i za vlasnike jedini upotrebljiv indikator vrednosti. 112 . projektovani neto novčani tok. na prvi pogled. a smanjuje kapital). Zatim je potrebno takve vrednosti sabrati i dobiće se veća vrednost celog preduzeća. Iako bi. Tada se obe vrednosti. PRIMENA METODA PROCENE 4. dovoljno bi bio nizak da bi likvidaciona vrednost bila skoro jednaka prinosnoj vrednosti. Likvidaciona vrednost predstavlja donji limit. novim Zakonom je propisan i metod likvidacione vrednosti. ukoliko bi se poslovanje nastavilo. Ukoliko se konsoliduju podaci o rezultatima poslovanja i upotrebe za procenu. pa ono više vredi "mrtvo" nego "živo" (kad posluje. najnižu vrednost kapitala. te kao takva može služiti i kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. U takvoj situaciji neki vlasnici preferiraju likvidaciju. a pojedini posluju s gubitkom. od kojih neki dobro posluju. prinosna i likvidaciona. METOD LIKVIDACIONE VREDNOSTI Pored prinosnog metoda i metoda neto imovine.4. Ovaj metod ima naročitog značaja u sledećim okolnostima: projektovani neto novčani tok. bio bi niži u poređenju sa vrednošću sredstava kojima preduzeće raspolaže. metod likvidacione vrednosti trebalo primenjivati samo u preduzećima koja su suočena sa prestankom svog rada. ako veliko preduzeće (holding) ima svoje delove (zavisna preduzeća). tj. odnosno vrednost koja više odgovara realnosti. Na primer. tada će gubici nerentabilnih delova smanjiti rentabilnost celog preduzeća i ono će manje vredeti nego što je realno.3. a rentabilnih prinosnim metodom. on može biti primenjen i u drugim situacijama. U takvim slučajevima se preporučuje vrednovanje nerentabilnih delova primenom metoda likvidacione vrednosti. mogu uzeti u obzir prilikom zaključivanja o vrednosti preduzeća.

specijaliste za procenu vrednosti. izračuna likvidacionu vrednost kapitala (vrednost likvidacionog ostatka). sastavi bilans stanja na dan procene. sledeće korake: pribavi bilans stanja na dan procene.metodologija i primeri - Ukoliko se prinosnim metodom dobije manja vrednost od likvidacione. kako nekretnina. a pouzdano se zna da pripadaju imovini preduzeća. Upravo iz ovih razloga je u novom Zakonu propisana i primena metoda likvidacione vrednosti. U primeni metoda likvidacione vrednosti potrebno je obezbediti posebne procenjivače . tako i zaliha. diskontuje na sadašnju vrednost prethodne iznose. doda dobit ili oduzme gubitak tokom likvidacionog perioda. umanji bruto likvidacionu vrednost za direktne i indirektne troškove. prosuđuje da se sredstva najpovoljnije prodaju. 113 . onda je vrednost preduzeća jednaka njegovoj likvidacionoj vrednosti. oduzme likvidacionu vrednost obaveza. Pri proceni likvidacione vrednosti procenitelj treba da primeni sledeći postupak. utvrdi bruto likvidacionu vrednost. proceni pojedinačno sve kategorije bilansa stanja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . zavisno od vremena likvidacije. Procenjivače za procenu likvidacione vrednosti najčešće angažuje sud. tj. upotpuni bilans stanja (ukoliko je potrebno) sredstvima koja nedostaju. zbog njihove bolje informisanosti o tržišnim vrednostima sredstava. opreme.

na čiju će visinu naročito uticati funkcionalnost objekta i mogućnost njegove višestruke upotrebe i korišćenja za druge svrhe.4. što znači da za procenu svake kategorije bilansa treba obezbediti popise stvarnog stanja. Likvidaciona vrednost zaliha može biti ista. Građevinskim objektima treba pojedinačno utvrđivati prodajnu vrednost. Prema strukturi bilansa stanja. pored postojećeg tehničko-tehnološkog stanja. i nema potrebe ponavljati ih. Treći korak je. Vrednost bruto imovine preduzeća u postupku procene likvidacione vrednosti se procenjuje na bazi pojedinačnih prodajnih vrednosti u postupku redovne likvidacije. utvrđivanje vrednosti nije identično metodu neto imovine. u proceduri identičan sa trećim korakom po metodu neto imovine. a naročito funkcionalnost i sposobnost upotrebe na drugom mestu (posle prodaje). ako ne i niža od njihove cene koštanja. Međutim. Kod procenjivanja likvidacione vrednosti opreme treba uzeti u obzir. Vrednost zemljišta. kao pojedinačne ili kao cene linije opreme. koju opština pri eksproprijaciji zemljišta nadoknađuje. podrazumevajući i da potraživanja i obaveze budu procenjeni na bazi realnih mogućnosti naplativosti i plaćanja. procena bi trebalo da se odvija na sledeći način: Nematerijalna ulaganja treba pokušati da se posebno procene i da se posebno prodaju. s obzirom da odgovara najnižoj ceni. Tu treba uzeti u obzir troškove demontaže i montaže koji bi bili neophodni pri prodaji svake pojedinačne opreme (pri prodaji "na komad"). može biti prihvaćena kao likvidaciona vrednost. opisu i karakteristikama sredstava. zatim specifikacije i ostale dokaze o vlasništvu. takođe. PRIMENA METODA PROCENE Prvi i drugi korak pri proceni likvidacione vrednosti je identičan koracima primene pri proceni metodom neto imovine. zatim ekonomskotehničke zastarelosti i stepen amortizovanosti i održavanja. 114 .

000i ostale obrtne imovine 256. Obaveze (dugoročne i kratkoročne) treba da budu procenjene u visini realnih mogućnosti njihovih isplata. Prosuđivanje najpovoljnije prodaje sredstava podrazumeva da procenjivač treba da izabere način likvidacije. (kao indirektni troškovi).000Procenjena bruto Umanjivanje bruto likvidacione vrednosti za direktne i likvidaciona vrednost indirektne troškove je sledeći korak u proceni likvidacione vrednosti. troškovi specijalne prodaje. Utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti vrši se nakon procenjivanja pojedinih kategorija aktive i prosuđivanja o najpovoljnijem izboru likvidacije.000 Procenjena vrednost potraživanja 128. zakonski propisani troškovi. porezi (kao direktni troškovi) ili troškovi pravnih usluga.zaliha 603. Troškovi kojima se umanjuje bruto likvidaciona vrednost su na primer: troškovi angažovanja komisije koja vrši prodaju imovine. tj. na sledeći način: . kao i da preduzme sve za postizanje maksimalne vrednosti likvidacionog ostatka.000 Novčana sredstva 1.u 000 dinara 522. sposobnost preduzeća da likvidira sredstva redovnom likvidacijom. troškovi osiguranja i sl. tj. potencijalna likvidaciona vrednost nematerijalnih ulaganja. 115 .000Procenjena likvidaciona vrednost nekretnina Procenjena vrednost obrtnih sredstava . potencijalni uticaj od korišćenja redovne ili forsirane likvidacije. izabere redovnu ili forsiranu (ubrzanu) likvidaciju.509. vraćanje.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - Likvidaciona vrednost dugoročnih finansijskih ulaganja i kratkoročnih potraživanja odgovaraće vrednosti koja će moći realno da se povrati (za uložena sredstva) ili naplati. Na prosuđivanje mogu da utiču sledeći faktori: primena zakonskih propisa (ograničenja).

4. PRIMENA METODA PROCENE

U našem prethodnom obračunu to iznosi: - u 000 dinara 1.509.000 (213.000) (60.000) 1.236.000

Bruto likvidaciona vrednost iznosi Direktni troškovi likvidacije Indirektni troškovi likvidacije Likvidaciona vrednost (ostatak)

Tokom likvidacionog perioda, u kojem preduzeće može da nastavi sa svojim aktivnostima, treba utvrditi finansijski rezultat i, ako je u tom periodu utvrđena dobit, dodati procenjenoj i prethodno obračunatoj likvidacionoj vrednosti, a ako je utvrđen gubitak - oduzeti ga. Likvidacionu vrednost obaveza treba oduzeti od prethodno obračunate likvidacione vrednosti i time se dobija procenjena neto likvidaciona vrednost kapitala preduzeća.
Na primer (nastavak prethodnog obračuna): - u 000 dinara Likvidaciona vrednost (ostatak) Procenjena likvidaciona vrednost obaveza Procenjena neto likvidaciona vrednost - likvidaciona vrednost kapitala 1.236.000 (1.033.600) 202.400

Zavisno od vremena trajanja likvidacije, u poslednjem koraku moguće je diskontovanje na sadašnju vrednost prethodno izračunatih iznosa. Poslednji korak u postupku procene likvidacione vrednosti je sastavljanje bilansa stanja na dan procene.
Na primer: Preduzeće "LV", na osnovu prethodno izvršenih postupaka procene likvidacione vrednosti, sastavlja sledeći bilans:

116

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

BILANS STANJA NA DAN PROCENE PREDUZEĆA "LV"

(Metod likvidacione vrednosti)
Knjigovodstvena vrednost 1.020.000 (278.000) 742.000 900.600 256.000 128.000 7.000 - u 000 dinara Procenjena Napolikvidaciona mena vrednost

AKTIVA

1. Nabavna vrednost osnovnih sredstava 2. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava I Osnovna sredstva (1-2) 3. 4. 5. 6. Zalihe Potraživanja Novčana sredstva Ostala sredstva

522.000 522.000 596.000 256.000 128.000 7.000

(1)

(2)

II Obrtna sredstva (3+4+5+6) Ukupna aktiva (I+II)

1.291.600 2.033.600

987.000 1.509.000 (3)

PASIVA 1. Dospele dugoročne obaveze 2. Dobavljači 3. PVR I Tekuće obaveze (1+2+3) II Dugoročne obaveze Procenjene obaveze (I+II) III Obaveze za direktne i indirektne troškove likvidacije Ukupne obaveze (I+II+III) IV Kapital (neto likvidaciona vrednost) Ukupno pasiva (III+IV) 66.000 493.600 90.000 649.600 384.000 1.033.600 66.000 493.600 90.000 649.6000 384.000 1.033.600 (4)

1.033.600 1.000.000 2.033.600

273.000 1.306.600 202.400 1.509.000

(5) (6)

117

4. PRIMENA METODA PROCENE

U napomenama je dat obračun procene likvidacione vrednosti pojedinih bilansnih pozicija preduzeća "LV": 1) Osnovna sredstva / nekretnine i oprema
- u 000 dinara Građevine - 10% provizije i drugih direktnih troškova Diskontni faktor (18 meseci, 48%) Oprema - 40% diskont zbog pojedinačne prodaje ⋅ 750.000 (75.000) 675.000 0,49363

333.000

560.000 60% 336.000 80% 268.800 ⋅ 0,70259 189.000 522.000

- 20% provizije i direktnih troškova

Diskontni faktor (9 meseci, 48%) Likvidaciona vrednost stalne imovine

2) Obrtna sredstva - zalihe
- u 000 dinara Stanje po knjigama Gotovi proizvodi Nedovršena proizvodnja Materijal UKUPNO 380.000 150.600 370.000 900.600 Likvidaciona vrednost Objašnjenje

285.000 (25% snižene cene) 15.000 (nemogućnost završetka proizvodnje) (20% diskont zbog škarta) 296.000 596.000

3)

Ukupna procenjena bruto likvidaciona vrednost iznosi 1.509.000 hiljada dinara. Ukupna procenjena likvidaciona vrednost obaveza (kratkoročnih i dugoročnih) iznosi 1.033.600 hiljada dinara. Direktni i indirektni troškovi likvidacije iznose 273.000 hiljada dinara i to direktni 213.000 hiljada dinara, a indirektni 60.000 hiljada dinara. 118

4)

5)

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

6)

Kapital / neto likvidaciona vrednost izračunata je:
Ukupna aktiva Ukupne obaveze Neto likvidaciona vrednost - u 000 dinara 1.509.000 1.306.000 202.400

4.4. ZAKLJUČAK O PROCENI Kao što je ranije pomenuto, metodologija procene obuhvata veći broj različitih metoda. Da bi došli do vrednosti preduzeća, procenjivači obično koriste dva ili više metoda, pa kao rezultat dobijaju više mogućih vrednosti. Zbog toga je, na kraju, njihov zadatak da utvrde kojoj od tih vrednosti je najbliža vrednost preduzeća. To se obično čini ponderisanjem rezultata pojedinih metoda i izračunavanjem ponderisane vrednosti. U fazi pripreme za procenu, procenjivač bi trebalo da izabere više metoda. Neki od ovih metoda će rezultirati boljim a neki lošijim indikacijama o vrednosti preduzeća. Metod koji bolje indicira vrednost preduzeća, trebalo bi da dobije veću težinu prilikom utvrđivanja konačnog rezultata. Međutim, određivanje pondera i ocena rezultata pojedinih metoda sa stanovišta donošenja konačnog suda o vrednosti preduzeća, nije jednostavan postupak. On je podložan uticaju mnogih faktora i zahteva, u značajnoj meri, rasuđivanje procenjivača zasnovano na njegovim saznanjima o preduzeću i okruženju u kome posluje.

Prema novim propisima, kod nas će se procena vršiti primenom dva metoda, tako da će procenjivači biti u situaciji da donose zaključak o vrednosti kapitala na osnovu rezultata svakog od njih. Moguća su dva pristupa u formiranju mišljenja o vrednosti preduzeća. Prema prvom, procenjivač dodeljuje svakoj od korišćenih metoda odgovarajući ponder, izražen u procentima, što može biti ilustrovano na sledeći način:
(u dinarima) Ponderisana vrednost 1.030.400 556.800 1.587.200

Metod Vrednost ⋅ Ponder = Prinosni metod 1.472.000 70% =⋅ Metod neto imovine 1.856.000 30% =⋅ Ponderisana prosečna vrednost 100% =

119

biće korišćen samo radi dobijanja indikacije o minimalnoj vrednosti preduzeća. svrhu procene i definiciju vrednosti. Metod likvidacione vrednosti. Pored navedenih faktora. Detaljnije posmatrano. prinosni metod označen kao osnovni. u situacijama u kojima prinosni metod rezultira izuzetno niskom vrednošću.4. koji se zasniva na dobroj informisanosti i rasuđivanju. Drugim rečima.000 dinara. ostaje izvesna dilema oko primene prinosnog metoda u situacijama u kojima on nije najpogodniji. po svojoj prirodi. a metod neto imovine kao korektivni. To znači da će najmanji ponder koji se može dodeliti ovom metodu biti 50%. dominantnu težinu u donošenju konačnog zaključka o vrednosti preduzeća imaće prinosni metod. koji se takođe navodi u pomenutom Zakonu. procenjivač najčešće ima u vidu: prirodu delatnosti preduzeća i sredstva kojima ono raspolaže. nisu mogli biti obuhvaćeni kvantifikacijama u okviru pojedinih metoda. Najverovatnije će biti tolerisana i izvesna odstupanja u 120 . kvalitet i kvantitet podataka. Ovakavo mišljenje obično je zasnovano na prednostima i nedostacima svakog metoda u konkretnoj situaciji. Na taj način on može doći do sličnog rezultata. mogu uticati i njegova opšta saznanja o preduzeća. procenjena vrednost kapitala ne može biti manja od likvidacione vrednosti. S obzirom da je u novom Zakonu. Procenjena vrednost kapitala izražava se u dinarima i u deviznom ekvivalentu. U vezi sa propisanom primenom metoda procene.600. kao i utisak koji se stiče i na osnovu nemerljivih faktora. ukoliko se do konačne vrednosti dolazi ponderisanjem. odnosno faktora koji. PRIMENA METODA PROCENE Prema drugom pristupu procenjivač subjektivno ocenjuje koji metod ima veću težinu i takav svoj stav opisuje iznoseći potrebnu argumentaciju. premise vrednosti. odnosno do mišljenja da je vrednost preduzeća približna iznosu od 1. na profesionalni sud procenjivača.

poređenjem dobijene vrednosti sa vrednošću sličnih preduzeća.metodologija i primeri - davanju težine pojedinim metodama. odnosi se na pregled dokumentacije ili informacione osnove koja je korišćena u postupku procene. onda je vrednost ovakvog interesa veća od procenjene za odgovarajuću premiju po osnovu upravljačkih prava. U pojedinim situacijama može biti obračunat i popust na procenjenu vrednost po osnovu odsustva ili reduciranja mogućnosti prodaje vlasničkog interesa. pre sastavljanja izveštaja o proceni. kontrolnom interesu u preduzeću.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . bitno je da je prinosni metod proglašen osnovnim metodom procene. Time se istovremeno prekida sa dosadašnjom praksom forsiranja metoda neto imovine kao osnovnog metoda. on mora da izvrši testiranje dobijenog rezultata na sledeći način: ponovnom proverom logike i obračuna primenjenih u okviru svakog od metoda. Ukoliko se radi o upravljačkim pravima ili o tzv. Posle donošenja zaključka o vrednosti preduzeća. u najvećem broju slučajeva. Treći zadatak procenjivača. koji sledi posle donošenja zaključka o vrednosti preduzeća. u slučajevima kod kojih je to opravdano. čija je vrednost manja od procenjene za popust usled odsustva upravljačkih prava. odnosi se na procenu strukture kapitala (vrednosti pojedinih delova kapitala) ili pojedinih vlasničkih interesa. Suprotno je kod manjinskog interesa. Međutim. 121 . Procenjivač mora da se uveri: da je ceo postupak procene bio na adekvatan način planiran i da su na njemu bili angažovani odgovarajući stručnjaci. jer. Drugi zadatak procenjivača. odnosno nije prihvatljivo prema međunarodnim standardima. procenjivač ima još nekoliko važnih zadataka. on može na najbolji način da odražava vrednost preduzeća. proverom dobijene vrednosti iz perspektive onoga ko bi mogao eventualno da je osporava. Prvo. što je u suprotnosti sa osnovnom premisom vrednosti.

4.4. Na kraju. SASTAVLJANJE BILANSA STANJA POSLE PROCENE Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala. evidentira se: 122 . da su svi predviđeni koraci u proceni izvedeni i da su dokumentovani određenim analizama i objašnjenjima. procenjivač ima i niz administrativnih zadataka kojima se završava ceo angažman na proceni vrednosti preduzeća. razlike koje su identifikovane prema metodu neto imovine. Ustvari. Ovaj bilans treba da posluži za knjiženje procenjenih vrednosti poslovne imovine. preduzeće treba na osnovu ovog bilansa da svede knjigovodstveno na procenjeno stanje imovine. Razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine. PRIMENA METODA PROCENE da su bili izabrani metodi procene adekvatni specifičnostima preduzeća čija se vrednost procenjuje i da su usklađeni sa svrhom procene. ocena performansi stručnjaka koji su bili angažovani na proceni i sl. da se iz radne dokumentacije može videti da je za sve metode procene bilo obezbeđeno dovoljno kvalitetnih podataka. sastavlja se bilans stanja s iskazanim procenjenim vrednostima poslovne imovine. da su u svim fazama procene korišćeni odgovarajući profesionalni standardi za ovu vrstu posla. kao što su sređivanje dokumentacije. evidentiraju se na pozicijama poslovne imovine. kapitala i obaveza. obaveza i kapitala. To se postiže knjiženjem utvrđenih razlika na sledeće načine: a) Kada je procenjena vrednost kapitala veća od knjigovodstvene vrednosti. obaveza i kapitala u poslovnim knjigama preduzeća.5. obaveza i kapitala na dan procene (član 12 Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala).

000 80.000 450.000 415. Građevinski objekti 2.000 13.000 123 .000 260. Goodwill Osnovna sredstva 1.000 98.000 - AKTIVA I Nematerijalna ulaganja (1+2) 1.00080.050. BEOGRAD NA DAN PROCENE …… Knjigovodstvena vrednost 6.000 7. Osnovna ulaganja 2.000 650.000 750.000 107.000 850. oba metoda imaju ravnopravan tretman).000 225.000 12.P.000 12.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 7.000 850.000 Knjigovodstvena vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Ponderisana procenjena vrednost kapitala (Ponder 50% od procenjenih vrednosti.000 1.000 III IV V VI 13.000 480.000 85.5000 140.000 15.000 645.000 480.000 7. Na sledećem primeru prikazaćemo obe varijante knjiženja: Rezultati procene: Metod Vrednost kapitala u 000 dinara Prva vari-Druga jantavarijanta 350.000 100.000 113.000 500.000 7.000 550. "ABC". tj.000 500.000 80.00098.000 260.00013. Način A) BILANS STANJA D.000 12.metodologija i primeri - povećanjem vrednosti nematerijalnih ulaganja (pozicije goodwill) procenjenih po metodu neto imovine.00012.000 98.000 650.000 950. Oprema Dugoročna finansijska ulaganja Zalihe Kratkoročna potraživanja HOV i novčana sredstva Poslovna aktiva II 273.000 7.000 350.500 6. ili smanjenjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine.500 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

000 1. jer se svojinska transformacija tretira kao statusna promena preduzeća.000 20.000 20. PRIMENA METODA PROCENE Način A) BILANS STANJA D.000 550.000 850. što znači da je bitno utvrditi realnu vrednost i kapitala i sredstava na dan procene.000 950. Na sledećim primerima prikazaćemo obe varijante knjiženja: 3 Zakon o računovodstvu tretira razliku koja proističe iz niže procenjene vrednosti kapitala i njegove knjigovodstvene vrednosti. ili umanjenjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine. bez ostavljanja mogućnosti za neke buduće korekcije. 124 .4.000 185. "ABC". razlike koje su identifikovane prema metodu neto imovine. tretirajući ga kao posebnu poziciju u okviru dugoročnih rezervisanja.000 b) Kada je procenjena vrednost kapitala manja od knjigovodstvene vrednosti3. kao negativni goodwill (gubitak). kao negativnu komponentu kapitala. Mišljenja smo da za celokupni iznos negativnog goodwill-a treba umanjiti odmah vrednost osnovnih sredstava.050.00095.000 645.000 90. tj.00020.000 95. evidentiraju se na pozicijama poslovne imovine. Razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine.000 185.000 750.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 PASIVA Knjigovodstvena vrednost 350. Zakon predviđa mogućnost odlaganja korekcije kapitala za iznos negativnog goodwill-a (odloženi negativni goodwill). obaveza i kapitala.000 95.000 20. BEOGRAD NA DAN PROCENE …… (Nastavak) .P.000 I II III IV Kapital Dugoročne obaveze Dugoročna rezervisanja Kratkoročne obaveze Poslovna pasiva 650. evidentira se: povećanjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodi neto imovine.000 185. Dalje.000 185.

000 180.000 2.000 150.000 700.000 12.000 150.000 700.000 35.000 50. Oprema 250.000 250.000 150.000 80.000 .000 180.000 12.000 120.000 36.000 52.000 150.000 200.000 220. niti sme da bude niža od likvidacione vrednosti.metodologija i primeri - Rezultati procene: Metod Vrednost kapitala u 000 dinara Prva vari-Druga jantavarijanta 250.000 Knjigovodstvena vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Ponderisana procenjena vrednost kapitala Način B) BILANS STANJA DP "ABC". BEOGRAD NA DAN PROCENE …….000 670.000 720.000 60. Knjigovodstvena vrednost 2.000 130.000 180.000 150.000 200.000 171.000 AKTIVA I II Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva 1.000 250.000 670.000 171.000 2.000 35.000 220.000 250.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 2.000 300.000 45.000 130.000 171.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . procenjena vrednost nije bila.000 720. 125 .000 12. Građevinski objekti 2.000 60.000 210.000 250.000 750.000 130.000 NAPOMENA: U svim navedenim slučajevima.000 230.000 210.000 90.000 750.000 III Dugoročna finansijska ulaganja IV Zalihe V Kratkoročna potraživanja VI HOV i novčana sredstva Poslovna aktiva PASIVA I II III IV Kapital Dugoročne obaveze Dugoročna rezervisanja Kratkoročne obaveze Poslovna pasiva 250.000 210.000 35.000 318.000 12.000 275.000 180.000 60.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - 5. Priprema Izveštaja o proceni 127 .

Tada se u žurbi ne poklanja dovoljno pažnje izveštaju. pregled opštih pretpostavki i ograničenja.metodologija i primeri - 5. Priprema izveštaja o proceni izveštaju o proceni u praksi ne pridaje dovoljan značaj. njihove izjave o nezavisnosti. Ovakav izveštaj obično ima sledeći sadržaj: Uvod (rezime) Informacije o preduzeću Informacije o grani i o privredi Finansijska analiza preduzeća Pregled metoda procene Primena izabranih metoda Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala Prilog koji uključuje informaciju o kvalifikacijama procenjivača. s obČesto se zirom da je njegovo sastavljanje uvek skopčano sa rokovima. a takođe. Kompletan. Tako on može biti osnova za pregovore sa investicionim bankarima ili potencijalnim kupcima. pisani izveštaj o proceni može ponekad biti korišćen i u situacijama koje nisu u najdirektnijoj vezi sa svrhom procene i namenom izveštaja. iako je on jedini dokaz o rezultatima procene. ukoliko se preduzeće sa tim složi. Na osnovu izveštaja se ocenjuje i kvalitet procene. može biti predmet pažnje poreskih organa. pa je zato veoma važno da on bude pripremljen na odgovarajući način.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . izjavu zvaničnih predstavnika 129 . državnih agencija i sl.

organizacionom strukturom. Obično se ovde daje: Kratak istorijat preduzeća. Prikaz delatnosti preduzeća sa listom njegovih proizvoda ili usluga. kao što su: Datum procene. Informacije o preduzeću. Prikaz sistema upravljanja sa navođenjem ključnih menadžera.5. kome se odmah skreće pažnja na najvažnije činjenice u vezi sa procenom. Svrha procene takođe mora biti jasna. tj. koji prikazuje najvažnije događaje od osnivanja. pravnu formu i svojinske interese. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI preduzeća da su procenjivačima dostavljeni svi raspoloživi podaci o imovini kojom raspolaže preduzeće i sl. U ovom delu sadržane su informacije o preduzeću koje nemaju finansijski karakter. Definicija vrednosti mora biti identifikovana i opisana. Uvod. koji mora biti jasno iskazan. kupcima i ostalim relevantnim podacima. Osnovni podaci o preduzeću u vrlo generalnoj formi treba da ukažu odman na delatnost. promena vlasništva. U uvodu se daje rezime postupka procene i najvažniji zaključak. lokacijama. itd. jer od nje zavisi da li će cela procena biti tumačena u pravilnom kontekstu. Prikaz jakih i slabih tačaka u poslovanju preduzeća. spajanja. preko značajnijih razvojnih poduhvata. vrednost preduzeća do koje se došlo u proceni. Obično se uvod formalno piše u vidu pisma rukovodstvu preduzeća. konkurencijom. a koje su inače relevantne za procenu. Prikaz svojinske strukture i prikaz njenih promena u poslednje vreme. najvažnijim kadrovima. dobavljačima. 130 . pripajanja. Metodi procene i zaključak o vrednosti preduzeća.

pokušavati da ih osporavaju. Ovaj deo izveštaja sadrži pregled zbivanja u grani ili grupaciji kojoj preduzeće pripada i pregled privrednih kretanja.metodologija i primeri - Informacije o grani i o privredi. Finansijska analiza preduzeća. U izveštaju mora biti detaljno prikazan postupak primene svakog od izabranih metoda i to sa svim potrebnim kalkulacijama. Posebno se prikazuju: Podaci iz bilansa stanja o sredstvima i izvorima sredstava. Podaci o grani ili grupaciji i mesto preduzeća koje se opisuje njegovom veličinom u odnosu na druga preduzeća. Primena izabranih metoda. Ovaj deo posvećen je finansijskom stanju u kome se nalazi preduzeće. U ovom delu daje se pregled metoda procene i pregled izabranih metoda sa argumentacijom relevantnom za takav izbor. pa će. Ukoliko su ti obračuni suviše detaljni. Obično se daju: Podaci o makroekonomskim kretanjima. na osnovu izveštaja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . učešćem na tržištu i sl. Podaci o rentabilnosti i likvidnosti. Pregled metoda procene. 131 . oni mogu biti prikazani i u prilogu. Računovodstvene i finansijske politike koje se vode u preduzeću. Podaci o privrednim kretanjima u užem regionu i na lokalnom nivou. Ovo je bitno za manja preduzeća čije je poslovanje direktno uslovljeno takvim kretanjima. Zaključak. Ovaj deo izveštaja bi trebalo da sadrži najvažnije rezultate u primeni izabranih metoda i da prikaže na koji način je izveden konačan zaključak o vrednosti i strukturi kapitala preduzeća. Ovo je naročito važno ako izveštaj budu koristili oni kojima rezultati procene ne idu u prilog. ukoliko je poslovanje preduzeća osetljivo na promene u opštem privrednom okruženju.

5. Pregled kvalifikacija procenjivača. Ostale podatke. odnosno od strane zvaničnog predstavnika firme koja je izvršila procenu. kao što su detaljni obračuni i finansijske informacije. 132 . Ovaj deo ima ravnopravan tretman u izveštaju kao i svi ostali njegovi delovi. Zbog toga se ovom prilogu mora posvetiti posebna pažnja. To znači da se u njemu ne nalaze samo podaci koji nisu od primarnog značaja za korisnike izveštaja. Prilog sadrži: Izjave procenjivača da nemaju interes u preduzeću koga su procenjivali. Listu globalnih pretpostavki i listu ograničavajućih faktora koji su se javili tokom sprovođenja postupka procene. pisani izveštaj o proceni trebalo bi da bude zvanično potpisan od strane procenjivača. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI Prilog. prilog sadrži mnoge informacije bez kojih nije moguće pravilno tumačiti rezultate primenjenih metoda. Pregled izvora podataka (dokumentacija i obračuni). tako da on bude pravilno strukturiran i jasan. Prema međunarodnim standardima za procenu. Naprotiv.

metodologija i primeri - Literatura 133 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

Poznanić V. Jack: Valuation: Measuring and Managing the Value of Companies .: The valuation of Privately Held Businesses. Poznanić V. Tim.: Finansijsko restrutkuriranje preduzeća. IEP. Beograd. (1994): Problemi privatizacije u poljoprivredi Jugoslavije.: Redovni bilans u funkciji revizije i procene vrednosti preduzeća.. 1991. IAAE . XXI SYMOPIS. 1995. Fort Worth. Zlatibor. XXVI Simpozijum. Koller T. 1990.: Računovodstvo u funkciji revizije i procene vrednosti preduzeća. Savez računovođa i revizora.: Harmonizacija prava revizije i revizija u SRJ i EU. 1990.. Zbornik radova "Pravo i privreda". (1997): Agriculturalland Valuation in the Countries under Transition: Toward a Market Oriented Economy. New York. Measuring and Managing the value of Companies. California.: Accounting Issues Relating to Transition of Yugoslav Economy ..18th Annual Congress of the European Accounting Association. Murrin. 1995.: Capitalization Theory and Techniques. Kotor. zbornik Agrarna politika Jugoslavije u uslovima tržišnog privređivanja.. Sacramento. Beograd.John Wiley & Sons. Brnjačka banja. Probus Publishing Company.metodologija i primeri - LITERATURA Akerson C.: Procena vrednosti preduzeća. Fishman J. Birmingham.: Investment Valuation. Tom.. USA. John Wiley & Sons Ltd. Poznanić V. Appraisal Institute.. Leko V. Njegovan Z.: Valuation. Leko V.. Njegovan Z. Copeland T.International Association of Agrarian Economists. 1984. Wilson D: Business Valuation. UK. Murrin J. Zlatibor. Texas. XXIV Simpozijum. Keller. Copeland... Damodaran A. 1991. John Wilez & Son's.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Leko V. New York. Leko V. Illionis. Proceedings from XXIII International Conference of Agricultural Economists. Cvetanović M. str. no EC007. Practitioners Publishing Company. Pratt S. Vlahović A.. Computer demonstration session. 1986. Griffits J. Savez računovođa i revizora Srbije. 1994. 184192. 1995. 1996. Mrđa N. Chicago. Blackman I. 1993. 135 .

Udruženje pravnika u privredi i Ekonomski institut. The Principles of Appraisal Practice and Code of Ethics . Appraisal Institute.Institut der Wirtschaftprüfer in Deutschland e. VI Susret pravnika u privredi SR Jugoslavije. Ekonomika preduzeća. IdW Verlag GmbH Düsseldorf.E. 1992.TRC 1.V.American Society of Appraisers (ASA). Vrnjačka Banja. 1992. Shanon P.: Knjigovodstvo deoničkog društva.: Procena vrednosti kapitala. Vlahović A. Second edition. Poznanić V. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI Poznanić V. Recommandation sur les procédures a suivre par les experts comptables en matière d'évaluation d'entreprises . Richard D. 1997. Standards for the Valuation of Business Enterprises .Union Europeenne des Experts Comptables Economiques et Financiers (U.) . Kisić S: Rizik i neizvesnost. Ranković J. Beograd. Scottsdale. 1989.Technical Opinion HPA (Hauptfachausschus) 2/1983 . National Association of Review Appraisers & Mortgage Underwriters.: Reviewing a Business Appraisal Report. Valuing a business the analysis and appraisal of closely held companies. Đuričin D.: Vodič za primenu Zakona o svojinskoj transformaciji. The Appraisal of Real Estate.C. Pratt Shannon P. 1997. broj 3-4 jul-decembar 1996. Illionis. Appraisal Institute. Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti Uredba o bližim uslovima koje mora ispunjavati ovlašćeni procenjivač i uslovima i načinu oduzimanja ovlašćenja Uredba o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala Vasiljević M. 1997. Irwin Inc. Pratt. Udruženje pravnika u privredi SR Jugoslavije..5.. Illionis. Savez ekonomista Srbije. The Appraiser's Workbook. Beograd. Beograd. Zakon o svojinskoj transformaciji 136 .. Arizona.

Pregled i primena metoda procene 6. 4. Uvod Informacije o preduzeću Informacije o privredi i o grani Analiza finansijskih izveštaja preduzeća "VVA" 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - II Procena vrednosti kapitala .primer Izveštaja o proceni 1. 3. 2. Zaključak Prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala 137 .

12. januar 19… godine 139 . 15.199X GODINE Beograd.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA DP "VVA" NA DAN 31.

199X 1 DEM = 3.492 Vrednost dobijena po metodu DNT 416.000 dinara 239.12.metodologija i primeri - A) REZIME PROCENE Podaci o preduzeću Naziv: Skraćeni naziv: Direktor: Odgovorne ličnosti za date podatke: Adresa: Telefon: Šifra osnovne delatnosti: "XY" ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ 0124 Proizvodnja i prerada hartije 0702 Trgovina na veliko 0703 Trgovina na malo XXXX Društveno preduzeće za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA" DP "VVA" Ukupan broj radnika: Podaci o proceni Procenitelj: Datum procene: Srednji kurs na dan procene: Korišćeni metodi procene: Ekonomski institut.3 dinara ─ Metod diskontovanog novčanog toka ─ Metod neto imovine ─ Metod likvidacione vrednosti Rezultati procene . Beograd 31.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .232 Vrednost dobijena metodom neto imovine 187.000 140 .413 Knjigovodstvena vrednost 270.133 Likvidaciona vrednost Ponderisana procenjena vrednost (zaokruženo) 329.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - B) IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 142 .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

SADRŽAJ
Strana

1. UVOD.......................................................................................................................1 44 1.1. Osnovni podaci o preduzeću ............................................................................144 2. 1.2. KorišćeneO PREDUZEĆU .......................................................................146 INFORMACIJE metode, rezultati procene i zaključak o vrednosti preduzeća .........144 3. INFORMACIJE O PRIVREDI I O GRANI .......................................................148 4. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" .................152 4.1. Vertikalna i horizontalna finansijska ravnoteža...............................................152 4.2. Analiza likvidnosti, aktivnosti i rentabiliteta....................................................153 4.3. 5. PREGLED I PRIMENA METODA PROCENE................................................155 Zaključak..........................................................................................................153 5.1. Primena metoda diskontovanog novčanog toka ..............................................155 5.1.1. Definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova"........................156 5.1.2. Projektovanje novčanog toka...............................................................156 5.1.3. Utvrđivanje diskontne stope ................................................................166 5.1.4. Procena vrednosti kapitala ...................................................................171 5.1.5. Definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" ...........................173 5.1.5.1. Bilans uspeha, novčani tok i bilans stanja ...........................173 5.1.5.2. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala .....................176 5.1.5.3. Procena vrednosti kapitala...................................................178 5.2. Primena metoda neto imovine..........................................................................179 5.2.1. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja - procena aktive .................180 5.2.2. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja - procena obaveza..............183 6. ZAKLJUČAK O PROCENI .................................................................................189 5.2.3. Utvrđivanje procenjene vrednosti 6.1. Bilans stanja posle kapitala ..........................................183 procene ..............................................................................189 5.3. Primena metoda likvidacione vrednosti...........................................................186 PRILOZI UZ IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA...................193 5.3.1. Procena pojedinih pozicija u bilansu stanja - procena aktive ..............186 5.3.2. Procena pojedinih pozicija pasive obaveze.......................................187 5.3.3. Procenjena likvidaciona vrednost 143 kapitala ..........................................188

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

1. UVOD Na zahtev DP "VVA" saradnici Ekonomskog instituta, Beograd procenili su vrednost preduzeća na dan 31.12.199X godine. Cilj procene je bio utvrđivanje procenjene vrednosti društvenog kapitala. Procenjena vrednost društvenog kapitala je osnova za svojinsku transformaciju. Ekonomski institut, Beograd kao potpisinik Izveštaja, nema učešća u kapitalu DP "VVA", niti bilo kakve poslovne aranžmane koji bi ga činili pristrasnim u određivanju vrednosti preduzeća. Dobijeni podaci tretirani su kao pouzdani, iako računovodstveni izveštaji nisu bili predmet nezavisne revizije. 1.1. Osnovni podaci o preduzeću Naziv: Društveno preduzeće za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA" DP "VVA" Beograd 0124 Proizvodnja i prerada hartije 0702 Trgovina na veliko 0703 Trgovina na malo 40811-15-123456 _______________________ 605-606 XXXX

Skraćeni naziv: Sedište: Delatnost:

Žiro račun: Telefon: Telefax: Broj zaposlenih:

1.2. Korišćene metode, rezultati procene i zaključak o vrednosti preduzeća Za svrhe procene društvenog kapitala DP "VVA" korišćenje su metode koje Zakon o svojinskoj transformaciji predviđa, a to su: prinosni metod (DNT), metod neto imovine, metod likvidacione vrednosti. 144

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Rezultati koji su dobijeni korišćenjem sve tri navedene metode, u konačnoj oceni vrednosti preduzeća, uzete su u sledećoj srazmeri: 60:40:0. Vrednost preduzeća je, prema tome, ponderisana vrednost samo dva metoda, dok je metod likvidacione vrednosti korišćen samo kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. Primenom navedenih metoda utvrđene su sledeće vrednosti: Metod / vrednost Metod diskontovanog novčanog toka Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti - 000 dinara 270.492 416.232 187.133

Primenjujući navedene pondere, u konačnoj oceni utvrđena je: Ponderisana procenjena vrednost (zaokruženo) 329.000 Vrednost preduzeća izražena u deviznom ekvivalentu (1 DEM = 3,3 dinara) 99.697

145

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

2. INFORMACIJE O PREDUZEĆU DP "VVA" je osnovano 1947. godine, rešnjem Vlade NR Srbije, pod firmom Fabrika lepenke i hartije. Osnivaški ulog je iznosio 900.000 tadašnjih dinara, a korišćen je uglavnom za izgradnju objekata i nabavku osnovnih sredstava. Osnovna delatnost preduzeća bila je proizvodnja lepenke, kesa, kartonaže i šrenc hartije. U dosadašnjem razvoju preduzeća, karakteristične su sledeše godine: 1960., kada je nabavljena mašina za proizvodnju hartije. Tada je u proizvodni program uvedena proizvodnja ambalažne hartije, superior hartije i sl. 1970., kada je nabavljena mašina za proizvodnju natron vreća i kada je pošela proizvodnja vreša za cement, brašno i sl. 1979., kada je nabavljena mašina za proizvodnju valovite lepenke kao i doradne mašine. Na taj način je delatnost proširena i na proizvodnju valovite lepenke, kao i na proizvodnju štampanih i neštampanih kutija od valovite lepenke. 1985., kada je došlo do udruživanja sa preduzećem "XY" iz "NM". Delatnost je time proširena na proizvodnju obložene hartije i papirne ambalaže, kao i na grafičku delatnost (štampanje obrazaca, vizit-karti, i sl.). Od osnivanja do 1950. godine, preduzeće je poslovalo pod nazivom Fabrika lepenke i hartije, koji je tada promenjen u Fabrika za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA". Preduzeće je reorganizovano 1977. godine, kada je formirana Radna organizacija (RO) u čijem su sastavu bili: OOUR Proizvodnja, OOUR Prerada i Radna zajednica Zajednički poslovi. S obzirom da su 1979. godine, realizovana značajna investiciona ulaganja, formiran je i OOUR Ambalaža. Godine 1985., RO "VVA" se udružuje sa "XY" iz "NM". "XY" tada postaje radna jedinica (RJ) u OOUR-u Prerada. Statusnim promenama iz 1988., "VVA" se konstituiše u RO bez OOUR-a., a 1989. godine, pripaja joj se RO "AB" iz "XX", koja postaje radna jedinica u pogonu ambalaže. Iste godine, RO "VVA" se konstituiše kao preduzeće u društvenom vlasništvu. Preduzeće "VVA" je društveno preduzeće i nije se prema prethodnim zakonima transformisalo. Organi upravljanja su: Skupština, Upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Upravni odbor je organ upravljanja, direktor je organ poslovođenja, dok je nadzorni odbor organ nadzora. Upravni odbor i direktor zajedno čine upravu preduzeća.

146

Ograničavajućih faktora u postupku procene nije bilo. 147 . opremi. Na poseban način korišćene su informacije dobijene u intervjuima i razgovorima s poslovodstvom preduzeća. finansijski planovi. Aktuelna organizaciona šema proizvodnog procesa je sledeća: Pogon proizvodnje Radna jedinica 1 Radna jedinica 2 Pogon prerade Radna jedinica 3 Radna jedinica 4 Pogon ambalaže Radna jedinica 5 Osnovni izvori informacija.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Preduzeće je raspoređeno na tri položaja u tri organizacione celine. analitičke evidencije. bili su: finansijski izveštaji DP "VVA". izveštaji o poslovanju. tehničko-tehnološka dokumentacija o građevinskim objektima. korišćeni pri proceni.

U milionima US $ 2. godine ušla u višegodišnju recesiju. Osnovni uzroci krize bili su neadekvatna privredna struktura i brojni institucionalni problemi. Nasuprot procesu prestrukturiranja koji se odvijao u razvijenim privredama. DRUŠTVENI PROIZVOD 1. Razvojni problemi ispoljavali su se u oštrijem vidu u odnosu na prosek zemlje. pogoršanjem odnosa u raspodeli i zaostajanjem u tehnološkom razvoju. Godišnje stope promena (%) UKUPNI UVOZ 1. Indeks cena na malo (tekuća/prethodna godina) 3. 199X-199X 1997). Po glavi stanovnika u US $ (u stalnim cenama 199X) UKUPNI IZVOZ 1. agroindustrijski i naftno-hemijski kompleks. iz godinu u godinu se preslikavala postojeća privredna struktura koja nije mogla da obezbedi kvalitativno bolje rezultate. Privredna recesija bila je praćena opadanjem kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja privređivanja. Osnovni pokazatelji razvoja Republike Srbije. Veličina u milionima US $ (u stalnim cenama 199X) 3. stagnacija proizvodnje. kao pokazatelj privredne aktivnosti na nivou Republike Srbije (Tabela 1: Osnovni pokazatelji razvoja Republike Srbije 1989Tabela 1. Godišnje stope promena (%) KRETANJE CENA (prethodna godina = 100) 1. Indeks troškova života (tekuća/prethodna godina) 4. zbog privredne strukture u kojoj su dominirali energetsko-sirovinski. INFORMACIJE O PRIVREDI I O GRANI Privreda Srbije je posle 1980. 148 . Indeks cena na malo (XII/XII) 2. Deflator društvenog proizvoda Iz tabele možemo jasno videti da je ostvarena stabilizacija privrede. a od 90tih je karakterišu duboki poremećaji. 199X 199X 199X 199X 199X On je uslovio drastičan pad životnog standarda i kupovne moći stanovništva. kod nas je u ovom periodu nastavljeno sprovođenje razvojne strategije iz prethodne faze. akumulativne i reproduktivne sposobnosti privrede. koja se zasnivala na konceptu uvozne supstitucije umesto izvozne ekspanzije i politici kontrakcije agregatne tražnje umesto širenja ponude. Na to ukazuje kretanje društvenog proizvoda u poslednjih nekoliko godina. U milionima US $ 2. Realne godišnje stope promena (%) 2.metodologija i primeri - 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . makrodebalansi i rastuća inflacija. Kao posledica. ali po cenu recesije i pada životnog standarda.

U 1994. a takođe je dovelo i do naraslih budžetskih deficita i njihove monetizacije.9%). Tabela 2. u drugoj polovini godine. godine. godini. U toj situaciji. godini postepeno dolazi do pozitivno pomaka u proizvodnim rezultatima. a to je uticalo na jačanje pritiska na rast cena. Ovo uspeva za kratko. krajem oktobra i decembra 1994. 1995. šumarstvo i ugostiteljstvo i turizam zabeležili u pojedinim godinama značajne stope rasta. Kao posledica. obezbeđeni su pozitivni rezultati u pogledu stabilizacije cena. i pored toga. treba ukazati i na prekid robnih tokova sa inostranstvom i republikama prethodne Jugoslavije (SFRJ) što je izazvalo bitno smanjenje ponude. dok su poljoprivreda. No. Realne stope promena društvenog proizvoda Republike Srbije po sektorima u razdoblju 199X-199X (stalne cene 199X) 199X PRIVREDA (UKUPNO) Industrija Poljoprivreda Šumarstvo Vodoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj i veze Trgovina Ugostiteljstvo i turizam Zanatstvo Komunalna delatnost Ostale proizvodne delatnosti 199X 199X 199X (u %) 199X U takvim opštim uslovima. industrija. Saobraćaj. Međutim. donete su nove mere ekonomske politike sa ciljem da se eliminišu dotada ispoljeni negativni rezultati. U 1995. pre svega. ugostiteljstva i turizma. što je. Procenjeni godišnji rast realnog društvenog proizvoda je viši za 6%. realizacijom Programa monetarne rekonstrukcije. Rast beleži i industrijska proizvodnja za 4%. postignuto zaslugom rasta privredne aktivnosti u oblasti trgovine (promet na malo 12. trgovina i građevinarstvo ostvarili su najveći pad ekonomske aktivnosti. godinu ne možemo označiti 149 . da bi početkom 1995. kursa dinara i zarada. godini dolazi do drastičnog porasta cena i hiperinflatornog talasa nezapamćenog u svetu. godine došlo do daljeg pomeranja komercijalnog kursa i cena naviše. posmatrano u celini.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Pad ukupnog društvenog proizvoda različito se manifestovao po pojedinim sektorima. Ova kretanja ilustruje tabela 2. Privredna aktivnost je povećana i uspostavljena je ravnoteža javnih prihoda i rashoda. neka od uporišta postignutog uspeha su napuštena. u 1993.

FIZIČKI OBIM PROIZVODNJE Industrija ZAPOSLENI U DRUŠTVENOM SEKTORU Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti CENE Cene proizvođača Industrijskih proizvoda Cene na malo Industrijskih proizvoda Troškovi života PROSEČNE NETO ZARADE (PLATE) Nominalno Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti ULOZI NA ŠTEDNJU DEVIZNI DEPOZITI GRAĐANA NOVČANA MASA 199X 199X 199X 199X Ostvareni rezultati predstavljaju posledicu primene pretežno monetarnih mera i državnog administriranja. pri čemu je stopa rasta trgovine (promet na malo) porasla za 1% (13. beleži se nedostatak obrtnih sredstava. Na to ukazuje pregled kretanja i indeksa za pojedine privredne segmente (Tabela 3).0%).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . godini). godinu. Naime u 1996.metodologija i primeri - kao godinu privrednog poleta.9%) i ostvaren gotovo dvostruko veći industrijski rast (8. Slična se ocena može izvesti i za 1996. Važniji indeksi privrednih kretanja (Indeksi .prethodna godina = 100) 199X DRUŠTVENI PROIZVOD U cenama 1994. međutim. Kao osnovna karakteristika privrede. kako se najavljuje akcijama i merama republičke i savezne vlade. gde nije bilo prostora za bilo kakav zaokret u smislu strukturnog prilagođavanja privrede. 150 . pospešivanja procesa tranzicije i definitivnog opredeljenja u pogledu adekvatnijih rešenja vlasničkog koncepta.8%. nedovoljan nivo domaće akumulacije i deviznih sredstava. godini su u uslovima suspendovanih sankcija. izražene strukturne disproprijacije. nizak nivo korišćenja kapaciteta. u uslovima bez finansijske podrške iz inostranstva. viškovi zaposlenosti i gubici. Ispoljena kretanja društvenog proizvoda u 1996. Tabela 3. a u poslednjem kvartalu i ukinutih sankcija međunarodne zajednice. obzirom da su godišnji rezultati gotovo isključiva posledica prethodno ostvarene niske baze (pre svega u 1994. godini je ostvarena stopa rasta od 5.

To se u konačnom odražavalo kroz porast inflacije i deviznog kursa. kao osnovnog faktora budućih razvojnih tokova i konkurentnosti zemlje. koji je produžen i posle sredine 1996.prethodna godina = 100) 199X PROIZVODNJA I PRERADA HARTIJE Tekuće cene Stalne cene PROMET PROIZVODA OD HARTIJE Tekuće cene Stalne cene 199X 199X 199X 199X Ispoljene tendencije ukazuju da privredne grane u oblasti proizvodnje. stavlja u nepovoljan položaj. mogućnosti kreiranja uspešne konkurentske pozicije ovih preduzeća. odnosno. opredeljenost na efikasniju strukturnu politiku i proces tranzicije kome su imanentni privatizacija i poslovna transformacija preduzeća. odnosno. prerade i prometa hartije postepeno menjaju svoj tržišni položaj. 151 . što privredne subjekte. Na to ukazuje kretanje indeksa cena na ovu privrednu granu (Tabela 4). tako i pojedinih preduzeća i slabljenja njihove prinosne moći.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Naime. U tom smislu se ocenjuje da će perspektiva preduzeća u ovim i povezanim delatnostima pratiti opšti nivo kretanja makroekonomskih tokova. kako ukupnog sektora. pa se može zaključiti da je zajedno sa opštom recesijom došlo do značajnog pada performansi. takođe su ostvarile negativne implikacije. i iz toga proistekla rastuća neizvesnost u vezi sa karakterom mera. Tabela 4. Proizvodnja i prerada hartije (Indeksi . kojima je pretežna delatnost vezana za proizvodnju i preradu hartije. svojevrstan time lag u pogledu osmišljenije politike strukturnog prilagođavanja. godine.

da bi u 199X godini bili. 4. bilans stanja i raspored rezultata). posmatrano po ročnosti. ali je uočljiv rastući trend. čak. U posmatranom periodu učešće obrtnih sredstava u poslovnim sredstvima oscilira. dominantni su kratkoročni izvori. Najveći deo obrtnih sredstava čine potraživanja. Njihova vrednost čini preko 30% ukupne poslovne aktive u sve četiri posmatrane godine. Drugim rečima. Suprotno zalihe imaju tendenciju porasta. Sa 41% ukupnih poslovnih sredstava u godini a. Oscilacije su direktno uzrokovane nestabilnom aktivnošću u proteklom periodu. Analiza strukture izvora sredstava ukazuje na značajan udeo sopstvenih sredstava u finansiranju poslovanja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . na vrlo visokom nivou od 74%. 100% ukupnih pozajmljenih izvora. najveći udeo u grupi osnovnih sredstava imaju građevinski objekti. Društveni kapital je konstantno zastupljen iznad optimalnog nivoa (50%). pri tome prevashodno kratkoročnih. odnosno 53% u 199X godini. s tim da se u 199X godini dogodilo značajnije povećanje pozajmljenih izvora finansiranja. U godini a oni čine. Vertikalna i horizontalna finansijska ravnoteža Saglasno prirodi delatnosti u strukturi poslovnih sredstava dominiraju stalna sredstva. ona rastu i u 199X godini iznose 48%. ona čine 59.metodologija i primeri - 4. Preduzeće je uspevalo da iz vlastitih sredstava finansira ukupna stalna sredstva. što sve zajedno indicira blago narušavanje optimalne likvidnosti. Analiza je urađena na osnovu zvaničnih bilansnih pregleda (bilans uspeha. Najznačajniji kratkoročni izvori poslovanja su dobavljači. ukazuje na slabljenje finansijskog potencijala preduzeća. U strukturi pozajmljenih izvora. i dalje. s tim da je kod ove kategorije obrtnih sredstava uočljiv opadajući trend. Generalni trend porasta učešća pozajmljenih izvora. No i pored uočene negativne tendencije može se konstatovati da je finansijska pozicija u posmatranom periodu bila zadovoljavajuća. kao i znača152 . Pri tome. Detaljni proračuni sadržani su u Prilogu 7 (Tabela 1 . ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" Analizom finansijskog stanja Preduzeća “VVA” obuhvaćen je protekli četvorogodišnji period.1.19).1% u godini a. Njihovo učešće u ukupnim pozajmljenim izvorima u 199X godini iznosi oko 65%.

i generalno se nalaze na relativno niskom nivou. svakako. na 0. Pokazatelji poslovnog uspeha imaju opadajući trend. kao i deo potraživanja. Smanjenje pokazatelja likvidnosti.19%. blago narušene likvidnosti i niske rentabilnosti. Zaključak Finansijska pozicija Preduzeća “VVA” je veoma dobra. postojala je dugoročna i kratkoročna finansijska ravnoteža. 153 . Analiza likvidnosti. stopa prinosa na prosečno korišćena poslovna sredstva kreće se u rasponu od 0.95% u godini a. Naravno. Već jako dug period plaćanja od oko 104 dana se u 199X godini produžio na prosečnih 175 dana. uz izvesno oporavljanje u 199X godini. Stopa bruto dobiti opada sa 1. samo po sebi. Analizom pokazatelja aktivnosti može se konstatovati da se osnovni uzroci smanjenja likvidnosti mogu pronaći u krajnje nepovoljnom periodu naplate potraživanja od kupaca. Iako nadalje dolazi do relativnog smanjenja neto obrtnog fonda. zajedno sa prethodnim pokazateljom.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - jan deo obrtnih sredstava. ali. aktivnosti i poslovne uspešnosti. U analiziranom periodu postoji generalni trend pada likvidnosti. Analiza neto obrtnog fonda je prvi indikator nivoa likvidnosti preduzeća. dugoročna finansijska uravnoteženost u ovom domenu je sasvim zadovoljavajuća 4.2.14% do 0. posmatrano preduzeće ima: vertikalno uravnoteženi nivo ulaganja. ne mora da indicira narušenu likvidnost. uz istovremeno usporavanje obrta zaliha. budući da je u posmatranom periodu došlo i do značajnog pada likvidnosti u čitavoj grani.3% u 199X godini. 4. što. u godini a dugoročnim (sopstvenim) izvorima su u potpunosti finansirane zalihe. I pored usporene aktivnosti. Nadalje. preduzeće “VVA” je u proteklom periodu “spas” kontinuiteta proizvodnje potražilo u produženju perioda plaćanja dobavljačima. ukazuje na otežane uslove poslovanja. aktivnosti i rentabiliteta Radi preciznije identifikacije i ocene finansijskog stanja Preduzeća “VVA” urađena je analiza likvidnosti.3. govori o niskoj rentabilnosti poslovanja preduzeća. Drugim rečima. U konkretnom slučaju.

154 .metodologija i primeri - vrlo dobar nivo kreditne sposobnosti i solventnosti. što je garant likvidnosti u narednom periodu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . sasvim zadovoljavajući nivo neto obrtnog fonda. horizontalnu uravnoteženost ulaganja i izvora po ročnosti.

5. kao osnovnog metoda (prinosni koncept) i primenom metoda neto imovine. Naime.Takođe se.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - 5. Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik Republike Srbije". učinjen već u Zakonu. da se procenjena vrednost kapitala prema Metodu neto imovine (NI) utvrđuje kao razlika između procenjene vrednosti poslovne imovine i procenjene vrednosti obaveza uz pretpostavku da će preduzeće postojati u neograničenom budućem periodu. koji treba da služi kao reper za donošenje zaključaka. Primena metoda diskontovanog novčanog toka Diskontovani novčani tok (DNT) je osnovni metod za procenu vrednosti kapitala preduzeća. Posebno je propisan i metod likvidacione vrednosti. prema ovom metodu. procena vrednosti društvenog i državnog kapitala vrši se primenom metoda diskontovanog novčanog toka. PREGLED I PRIMENA METODA PROCENE Na osnovu člana 3. Procenjena vrednost kapitala. br. metod likvidacione vrednosti (LV). utvrđuje se kao razlika između tržišne vrednosti poslovne imovine i realne vrednosti obaveza. čini zbir diskontovane vrednosti projektovanog realnog neto novčanog toka i rezidualne vrednosti. prema ovom metodu. Oba ova metoda procene zasnivaju se na budućim projektovanim rezultatima poslovanja preduzeća 155 . primenjena su sva tri propisana metoda: metod diskontovanog novčanog toka (DNT). prinosnom pristupu u proceni vrednosti kapitala preduzeća. Zajedno sa metodom kapitalizacije pripada tzv. da procenjenu vrednost kapitala. u osnovi je ispravan. br. tj.1. Metod likvidacione vrednosti (LV) pretpostavlja prestanak rada preduzeća i prodaju poslovne imovine po tržišnim cenama u postupku redovne likvidacije. Dalje. U postupku procene vrednosti kapitala DP "VVA". 32/97) propisani su metodi procene. Ovakav izbor. 43/97) bliže uređuje način primene propisanih metoda procene. metod neto imovine (NI). odnosno konačnog mišljenja o vrednosti zasnovanog na primeni metoda diskontovanog novčanog toka i metoda neto imovine. kao korektivnog metoda (troškovni koncept). jer se odnosi na inače najčešće primenjivanu kombinaciju metoda i u međunarodnim okvirima. na osnovu Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala ("Službeni list Republike Srbije". To znači da je u okviru prinosnog koncepta propisan metod diskontovani novčani tok (DNT).

izabrana je definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova".metodologija i primeri - (neto dobit ili neto novčani tok). sve projektovane veličine izražene su u tzv. novčanim tokom su obuhvaćeni svi projektovani prilivi i odlivi sredstava. Pri tome. stalnim cenama. 11) Proračun diskontne stope. Dosledna primena ovog metoda procene zahteva: 9) Izbor definicije novčanog toka 10) Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu. a da se ne ugrozi poslovanje preduzeća.2. Ovaj izbor uzrokovan je činjenicom da preduzeće ima visok nivo solventnosti. neto novčani tok je iznos koji može pripasti vlasnicima. 13) Proračun rezidualne vrednosti. Napomena: Uvek se koristi realni novčani tok. korišćena je definicija realnog novčanog toka. spreman da. u pomenutom periodu očekuje se povećanje 156 . i 15) Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava. Definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova" Za procenu vrednosti kapitala Preduzeća “VVA” metodom DNT. predvidi poslovanje preduzeća u budućem periodu .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . sa prihvatljivim rizikom.1. Projektovanje novčanog toka Proračun neto novčanog toka Preduzeća “VVA” detaljno je urađen za naredni petogodišnji period. Podrazumeva se da je korišćenje ovih metoda moguće ukoliko je procenitelj. 12) Proračun sume sadašnje vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu. Osnovna premisa na kojoj se zasniva metod DNT. Shodno prethodno objašnjenim metodološkim postulatima. koji potencijalni vlasnici mogu ostvariti u neograničeno dugom periodu". 5. Naime. jasno definisan plan finansiranja aktivnosti i budućeg razvoja.1. Drugim rečima. 5. 14) Određivanje konačne vrednosti kapitala preduzeća. na osnovu dostupnih informacija i urađenih analiza. kao i precizan plan otplate postojećeg dugoročnog kreditnog zaduženja.1. tj. može se opisati na sledeći način: "vrednost kapitala preduzeća je jednaka zbiru sadašnje vrednosti budućih neto priliva.

poštujući princip da se preduzeće procenjuje “takvo kakvo je”. sve do momenta ostvarenja stabilnog nivoa poslovnog i finansijskog rezultata.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - stepena aktivnosti preduzeća (viši nivo proizvodnje i plasmana). oslanjanje na postojeća ostvarenja je dopušteno. Projektovani elementi proračuna. To će biti od pomoći proceniteljima. Drugim rečima poslovni prihod raste od 759. na ovom mestu. onda je neophodno da tim procenitelja za potrebe procene vrednosti uradi sve neophodne analize i prognoze razvoja tržišta. Poslovni prihod. 157 . identifikovani su svi nivoi plasmana. dati rekapitulacija postupka obračuna prihoda i svih poslovnih i finansijskih rashoda. novčani tok i bilans stanja). Neophodno je da procenitelj na ovom mestu obrazloži razloge koji su ga motivisali za konkretni izbor. Naravno. pak. dinara u prvoj godini projekcije. Shodno organizacionoj podeli po pogonima. na 827. uz korekcije u projektovanom periodu. Najčešće će se uporedo sa procenom vrednosti definisati i Program transformacije (obaveza prema Zakonu o svojinskoj transformaciji). (2) implementiran skup operativnih mera za efikasnije poslovanje. izrada ovakvih programa izostane. tako da se tek u petoj godini projekcije predviđa stabilizacija poslovnog i finansijskog rezultata. koji bi morao sadržati bar naznačene elemente budućeg razvoja preduzeća. definisani su na osnovu Programa razvoja preduzeća u kojem je: (1) detaljno analizirano stanje u svim poslovnim domenima. Napomena: Dužini projektovanog perioda treba pokloniti naročitu pažnju. dinara u petoj godini projekcije. počev od pogona proizvodnje do pogona ambalaže.2 mil. a da li će i koliko biti duži od pet godina zavisi od ranije objašnjenih faktora. Ukoliko. Projektovani period ne može biti kraći od pet godina. kao i (3) izvršena ocena efekata nakon preduzimanja predloženih mera. uključiv najvažnije bilansne preglede (bilans uspeha.3 mil. odnosno radnim jedinicama. a sve u cilju dostizanja većeg stepena realnosti projektovanih veličina. Napomena: U primeru autori su pretpostavljali da je proceni prethodila izrada Programa razvoja preduzeća. Predviđen je rast ukupne proizvodnje i plasmana već od prve godine projekcije. U projektovanom petogodišnjem periodu dostiže se stabilni nivo prihoda. Otuda će se. ukoliko pri tome vode računa da u projektovanom periodu preduzeće ne promeni osnovne poslovne performanse. Obračun je izvršen na osnovu postojećeg proizvodnog asortimana i aktuelnih cena.

444.697.651.128 244.413.035 40.251.4 miliona dinara. i analogne amortizacione stope.352.739.976 491.317.509 496. dinara.544.152.262.864 200.265 88.767 810. tako da u prvoj godini projekcije iznose 406.881.859.400 229.455.Rj Grafoplast POGON AMBALAŽA UKUPNO II III IV . Saglasno rastu nivoa produkcije.352.528 129.Rj Natron vreće .784 III 90.655 Materijalni troškovi.851.500 36.338 150.557.u 000 dinara V 98.843.859. a u petoj godini 449.320 54.867 73.550 779.984.362 199.050 419.693 438.500 33.838 .Rj Grafoplast POGON AMBALAŽA UKUPNO 89.800 126.580.283.544.389 100.504.325 194.352.702. 158 .711.380 796.970.260 188.867 63.325 9.2 mil.677 40.352.859.869 138.441.849.251 197.347.532 147. obračun je izvršen na bazi precizno definisanog materijalnog bilansa i tekućih cena po jedinici mere.658.568 97.858 406.867 80.821.434 196. materijalni troškovi su proračunati na svim mestima nastanka.887 492.480 IV 88. Osnova za obračun bila je nabavna knjigovodstvena vrednost pojedinih kategorija osnovnih sredstava.999.721.241 428. MATERIJALNI TROŠKOVI I POGON "PROIZVODNJA" POGON "PRERADA" .513.237.820 204. UKUPAN PRIHOD I POGON "PROIZVODNJA" POGON "PRERADA" .325 8.metodologija i primeri - Tabela 1.288.942 40.561. Godišnji iznos amortizacije je 25. dinara.702.635.220 100.u 000 dinara V 86.658.336 40.596.352.620 214.409. s obzirom na primenu vremenskog metoda obračuna.Rj Natron vreće .859.658. radi se o tipično fiksnom trošku.658.101.325 9.356.229 8.852.571.216. te je na taj način izbegnuta greška zbirnog iskazivanja troškova. Budući da se radi o direktnim materijalnim troškovima poslovanja.580 137. Tabela 2.579.462 100.996.218. Slično kao i kod obračuna prihoda.336 40.041.462 100.702.470 38.Rj Kese .462 100.285.320 54.858 449.320 54.581.475 827.907.140 484.656.320 54. rastu i materijalni troškovi.000 115.227 122. U ovom slučaju.630 33.500 33.352.544.090 54.590 II 90.765 759.320 480.325 8.859.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .896.Rj Kese .462 112.797.3 mil.549 Amortizacija.334.

471 462. plate. koji po svom značaju ne zahtevaju detaljan analitički tretman. Godišnji iznos nematerijalnih troškova je 29. te je onda neophodno ovim kategorijama troškova implementirati u celini. ukoliko je u projektovanom novčanom toku predviđeno investiciono ulaganje. godišnji iznos od 187. U osnovi radi se o fiksnim troškovima.883 2. onda je potreban širi. Napomena: Nematerijalni i ostali troškovi ne retko mogu pratiti tempo povećanja aktivnosti preduzeća. te pod uticajem ekonomije obima. zadržan je na istom nivou i u narednim projektovanim godinama.50% 10% 6. apsolutni iznos po jedinici proizvedenog proizvoda opada.293. Ovi poslovni rashodi su definisani na bazi iskustvenog procentualnog udela u ostvarenom prihodu. i ovde je reč o fiksnom trošku.034.347 25. Godišnji iznos od 34.429. Nematerijalni i ostali troškovi poslovanja. kao i amortizacija. a odnosi se na neophodno održavanje pogonske spremnosti proizvodne opreme. varijabilni karakter.372.u 000 dinara Nabavna vrednost Stopa amortizacije Iznos amortizacije 277. prema kvalifikacionoj i stručnoj spremi. o sintetičkom prikazu raznorodnih troškova. koje po svom karakteru nije zanavljanje postojećih osnovnih sredstava (reinvestiranje dela ili celokupne amortizacije) potrebno je godišnji iznos amortizacije uvećati za alikvotni deo. posmatrano po kriterijumu visine amortizacionih stopa. poštujući pri tome hronološki red investiranja i početka komercijalne eksploatacije investicije. Bruto zarade.943. Slično. zapravo. Reč je. dinara.4 miliona dinara procenjen je od strane eksperata.412 184.8 mil. ili samo delimično. mesečne. a ostalih troškova poslovanja 22 mil.882 Građevinski objekti Oprema UKUPNO Napomena: Detaljno selekcioniranje opreme i objekata u pojedine amortizacione grupe nije neophodno.741. Obračun za I godinu projekcije je izvršen na osnovu postojećeg broja zaposlenih radnika i prosečno ostvarene. Takođe. to znači da u projekciji bruto plata po radniku raste. detaljniji obračun godišnjeg iznosa amortizacije. dinara.9 miliona dinara.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 3. ukoliko postoji izražena diferenciranost pojedinih vrsta osnovnih sredstava. Zbirni. Tekuće održavanje. Budući da je Programom razvoja predviđeno smanjenje broja zaposlenih radnika. Međutim. 159 .535 18. OBRAČUN AMORTIZACIJE .

441 39.882 25.u 000 dinara V 449.372.981 2.198 1.691 1.490.096.580 1.718.920.619 711.406.197.648.000 29.302 2.660 3. I II III IV .387 1.675.019.271 290.899 8.260 .040.409.040.347.577.761.765.471.882 Tekuće održavanje 34.667.983.702 Godišnje otplate 3.761.390 1.981 2. POSLOVNI RASHODI To.857.325 2.957.957.362 2.287.392.031 18.392. te se na taj način metodološki sačuvao primenjeni pristup stalnih cena.981 2.392.957.191 3.272 4.896.981 160 . 6.170.759 13.981 2.600.017.957.957.025.338 1.600 187.370 1.345 1.475.422.761.017.920.267.017.579.549 25.519 1.000 187.013 787.981 2.486 2.086. 3.362 22.761.102 670.021 dnara Rok otplate: 10 godina Kamatna stopa: 7.338 22.306 28.639 5.981 2.320 2.981 2.857.363 1.000 187.619.981 2.u 000 dinara Kamata Otplata Anuitet 1.367 29.619.656 633.169 34.068.968 2.771 2.957. UKUPNO 705. Osnov za obračun rashoda finansiranja bili su zatečeni nivoi dugoročnih kreditnih obaveza i uslovi korišćenja postojećih kredita.216.017.981 2.957.600 34.344. prevashodno zavisi od vrste delatnosti kojom se preduzeće bavi.240.920.393 20.392.710 2.017.925 861.885 1.metodologija i primeri - Tabela 4.057 2. Materijalni troškovi 406.920.307 2.957.600 34.626.981 2.000.189 5.035 551.476 3.367 29.543 2.440 380.367 29.592.957.462 1.230 1.774. 2.246.961 26.302.367 22.957.600 Bruto plate 187.444.429 727.000 Nematerijalni troškovi 29. 5.309.811.591 1.920.583.130.693 438.553.830 37.237 719.096 1.981 2.419.245.881 737.0% Polugodišnji anuiteti Ostatak duga 42.981 2.891.981 2.260 2.882 34.368 35.705.882 25.021 40.953 2.486.541 2.338 22.761.957.932.957. OBRAČUN RASHODA FINANSIRANJA Iznos kredita: 42.503.981 2.981 2.631 1.338 7.392.440 10.882 25.014.636 1.401 1.192.331 4.372.930 2.890.367 Ostali troškovi poslovanja 22.365.873.594 1.284 32.028 1.050 419.957.946 2.418 24.981 2. kao i od istorijske analize karaktera ovih troškova u posmatranom preduzeću.026.648.338 22.046 748.324.981 2.957.957.732 3.372.957.957.978.737 Rashodi finansiranja.372.355.372.957.761.662 467.860 5.052 196.864. 4.783 1.043.000 187. Tabela 5.827.957.953 Godišnje kamate 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .600 34.957.571.981 2. U obračunu su korišćene realne kamatne stope.538.981 2.761.323 296.611 1.066.513.957.674 100.471.241 428.693 30.252.680.599 4.333.858 Amortizacija 25.439 931.706 15.

neophodno je. To znači da se preduzeće procenjuje takvo kakvo je. Slično važi i za preduzeća čiji je suosnivač inostrani investitor. između ostalog. 161 . takođe. Otuda. uz pretpostavku održavanja istog koeficijenta obrta ukupnih sredstava.7 miliona dinara.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Porezi i doprinosi. Obračun obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. pre dve godine ima i ubuduće umanjenje poreza po ovom osnovu. obrtna sredstva će se finansirati iz izvora iz tekućeg poslovanja (prikazano u tabeli 6. Dakle. b) delatnošću uslovljenog obrta aktivnosti u toku proizvodnje. Primenjena je zvanična poreska stopa na ostvarenu dobit od 25%. bazira metod DNT. iz godine u godinu dodatno investirati u potrebni nivo obrtnih sredstava. u projektovanom periodu predviđen je rast aktivnosti te shodno. Predviđanje ovakve vrste investicionog ulaganja nije dopušteno i zbog toga što je u direktnoj suprotnosti sa načelom realnosti na kome se. obuhvatiti samo reinvestiranje dela ili celokupnog iznosa amortizacije (u zavisnosti od delatnosti i tehničko-tehnološkog stanja). Napomena: Ukoliko preduzeće ima odgovarajuće poreske olakšice koje se odnose na porez na dobit korporacije. isključivo radi očuvanja tehničke “kondicije” i zanavljanja postojeće opreme. te da se u projektovanom periodu ne može predvideti realizacija investicionog ulaganja koje bitno menja osnovne performanse preduzeća. U petogodišnjem projektovanom periodu nije predviđeno značajnije ulaganje u osnovna sredstva. c) optimalnog koeficijenta obrta potraživanja i dobavljača. Kao što je već prethodno napomenuto. čak i poželjno. zato što je osnovano npr. prati tempo rasta poslovne aktivnosti. onda je neophodno projekcijom to i prikazati. ili pak i većeg iznosa ukoliko pozitivni neto novčani tokovi omogućuju finansiranje investicije iz sopstvenih izvora. projekcijom je moguće. Napomena: U prethodnim metodološkim odredbama objašnjeno je da metod DNT ima svoje uporište u definiciji realne “fer” vrednosti kapitala. Projekcijom je obuhvaćeno reinvestiranje dela amortizacije u iznosu od 70%.) čiji apsolutni iznos. Obračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava i mogućih izvora iz tekućeg poslovanja urađen je uz respektovanje: a) projektovanog nivoa aktivnosti. Ulaganja u osnovna sredstva. Moguće je da preduzeće čiji se kapital procenjuje. Delimično. godišnji iznos ovako predviđenog ulaganja je 17.

041.728 43.000 25.687 36.550 759.409.407 Tabela 6.740 810.798.693 727.3905.739.318 Iznos III 2.660.347.494.475 810.000 IV 5.771.347.660.513.407 3 144 25.406.80434.505.882 .372.796.806.811.650.605.932 759.475.000 25.473.767 428.029 39.717 827.655 5.499.636.16735.429 632.562 32.650.575 796.579.767 796.380 II 419.858 187.159.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .978.Gotoviproizvodi IZVORI IZ TEKUĆEGPOSLOV ANJA AMORTIZACIJA BRUTO PLATE DOBAVLJAČI 162 .417 136.744.644 1.211.272662.119 35.372.737 93.973.828.114.536.634.254 15.625.822 15.412.469.882 30 12 1.351 2.920.797 35 10 20 18 10 36 15 24 95.431 827.434.000 2.475 IV 438.253.661 449.942 20.808 15.184 40.441 31.241 719.228 34.407 37.702.218.509.920.197 2.106 138.810.209.114.metodologija i primeri - V 130.712 15.298.831 20.882 406.797.372.041.317.424.881 641.043.182 141.Sirovine Nedovršenaproiz TVA A imaterijal ZALIHE vodnja .797.080 34.963 19.700.872.262.216.860.549 748.533.277 51. II OBRAČUN OBRTNIH SREDSTAV AI I OBAVEZA IZ Koeficijent obrta TEKUĆEG POSLOVAN vezivanja Dani JA V 5.729 449.920.276.542.241 187.797.639.882 Godišnji promet III 428.000 55.050 187.655 438.046 651.519.598 35.920.272.633.380 779.000 36.372.292 20.660.442.673.937 15.660.907 42.199.755 41.219 1.407 52.858 737.721.114.873.680.215 33.050 705.793 1.693 187.731.372.409.288 36.262.426 19.344 12 12 30 30 53.218.114.882 419.986.114.792.513.356.123 779.806.429 99.000 25.356.407 5.344.u 000 dinara POTRAŽIVANJ A OBRTNASREDSTV NOVČANASREDS .218.486 33.000 54.549 187.000 2.660.719 101.143 33.149 1.925.216.490.868 97.000 25.751.862.880 133.964.920.579.550 I 406.237 619.

kao i obuhvata planiranog ulaganja 163 . te je maksimalni period finansiranja koji Preduzeće “VVA” može očekivati iz obaveza iz poslovnih odnosa 30 dana. To znači da je koeficijent obrta dobavljača 12.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Optimalni koeficijent materijalnih obrtnih sredstava (svi nivoi zaliha) predodređen je tehnološkim ciklusom u Preduzeću “VVA”. To znači da je nemoguće respektovati i zadržati postojeće stanje u projektovanom periodu. 2) povećava nivo odliva po osnovu smanjenja prosečnog iznosa finansiranja iz obaveza iz poslovnog odnosa (smanjenje dobavljača). što je nedopustivo. opšta privredna nelikvidnost zajedno sa rastućom nesolventnošću glavnih kupaca Preduzeća “VVA” značajno su usporila naplatu. procenitelji su smatrali da je prihvatljiv period kreditiranja kupaca ne veći od 15 dana. U konkretnom slučaju. Implementiranje opisanih koeficijenata obrta dvojako utiče na projektovani novčani tok u prvoj godini projekcije: 1) povećava nivo priliva po osnovu smanjenja prosečnog iznosa kreditiranja kupaca (smanjenje potraživanja).Novčani tok. Generalno. pretpostavka održavanja postojećeg stanja u dužničko poverilačkim odnosima podrazumevala bi da su kratkoročni izvori deo investiranog kapitala. Napomena: Ovakav predloženi tretman bilansnih pozicija potraživanja i dobavljača omogućuje postizanje metodološki zasnovanog realnog pristupa u projekciji novčanog toka. ovo povećanje priliva je skoro jednako povećanju odliva pa je konačni efekat na neto novčani tok približno jednak nuli. što na kraju rezultira projektovanim koeficijentom obrta od 24. Nakon analitičkog proračuna pojedinih kategorija rashoda i prihoda. Zatečeni koeficijenti obrta potraživanja i dobavljača govore o bitno usporenoj aktivnosti u ovom domenu. Naime. odnosno potrebnim nivoom tzv. koja se u potpunosti kompenzira rastućim spontanim finansiranjem iz poslovnih odnosa. Bilans uspeha. horizontalna finansijska ravnoteža ulaganja i izvora u preduzeću je postignuta. ali uz neopravdano visok nivo angažovanja obrtnih sredstava (potraživanja). jer bi se na taj način suspendovao ključni postulat tržišne privrede poštovanje ugovora. Ovi koeficijenti obrta su na nešto višem nivou kod zaliha sirovina i materijala. kao i nivo finansiranja iz tekućeg poslovanja. novčani tok i bilans stanja. Očito da je na dugi rok ovaj kratkoročni podbilans neodrživ. S druge strane nabavka ključnih sirovina ostvaruje se na inostranom tržištu. S obzirom da Preduzeće “VVA” u potpunosti realizuje svoju proizvodnju na domaćem tržištu. Naime. jer se u projekciji očekuje ubrzanje aktivnosti u ovom domenu (jednostavnija i brža nabavka sirovina iz uvoza). što se najbolje može videti u tabeli 8 . “gvozdenih zaliha” imajući pri tome u vidu sve bitne karakteristike pripadajuće delatnosti.

513.017.761.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .372.338 94.675.135 37.550 52.406 22.761.693 34.017.302 2.920.768 25. nakon pokrića operativnih troškova.392.307.655 723.Ostali troškovi poslovanja 759.392.670.546 419.600 187.367 810.262.Materijalni troškovi .Bruto plate .metodologija i primeri - u osnovna i obrtna sredstva stekli su se uslovi za definisanje osnovnih bilansnih pregleda.216.649 14.017.363 1.372.409.399.338 85.199 17.367 779.920.866.761.600 187.163 438.241 34. Drugim rečima.761.549 34.932.919 1. pri čemu stopa neto dobiti raste sa 5% u prvoj godini projekcije na 7% u petoj godini .Dugoročni kredit .063.882 72.230 2.429 2.920.389 57.550 680.017.629. ostvaruje se neto dobit.412 43.780.000 29.u 000 dinara Tabela 7.487.466.400 16.771 0 50. To znači da u projektovanom periodu postoji uravnoteženost priliva i odliva.479.605.882 53.475 712.998 428.637.436.887.372.407.882 68.882 60.581.486 2.685.050 34.438.920.218. pozitivan u svim posmatranim godinama.516.920.166 Novčani tok je.555 19.338 103.338 DOBIT I Amortizacija DOBIT II Rashodi finansiranja . BILANS USPEHA projekcije V I II III IV POSLOVNI PRIHOD POSLOVNI RASHODI .850 49. Bilans uspeha je osnova za ocenu profitabilnosti budućeg poslovanja.444.230 0 69.197.833 25.444.954.392.Kratkoročni kredit DOBIT III Porezi i doprinosi DOBIT IV 78.392.761.767 702.890.367 827.347.296.000 29.372.372.017.542 12.312 25. 164 .237 22.356.162.619.409.197.338 97.312.313 2.195 25.486 0 66.579.932.854 449.367 796.771 2.797.363 0 76.600 187.000 29.951 2. rashoda finansiranja i nakon podmirenja obaveza prema državi.801 25.600 187.500.000 29.858 34.650 22. takođe.367 22.649.550 22.380 693.041.000 29.675.890.923. Preduzeće “VVA” u projektovanom periodu ostvaruje dobit na svim posmatranim nivoima.882 78.886 2.859. Pozitivan neto novčani tok indicira dostizanje potrebnog nivoa operativne likvidnosti.600 187.392.Nematerijalni troškovi .Tekuće održavanje .302 0 57.228.355 406.

577 79.014.272 95. Tabela 9.744.237 25.804 99.882 842.689.344. sa potrebnim nivom trajnih obrtnih sredstava.389.824.761.018 3.318 5.166 25.580 78.276.882 191.546) 839.Investicije u OS .Nabavna vrednost .882 25.905.891 69.851 242.167 15.412.650 25.476 0 0 23.288 5.121 91.018 3.488.372.761.351 5.533.369.Ispravka vrednosti .536.917 25.617.199.609.318 5.139.066 453.234.594.880 8.009.123.167 101.751.861.598 78.128.471.121 726.029 138.761.692 17.633.607.802 43.821 717.272.882 891.683 78.594.592 717.399.546 2.519.272.191 NETO NOVČANI TOK 34.761.372.272 95.520 180.Amortizacija tekuće godine Obrtna sredstva .12.983.329 214.641 55.228.Ispravka vrednosti prethodni period .751.Potraživanja .424 0 0 15.555 210. koji ovom projekcijom nisu obuhvaćeni.968.755 78.625.634.932.066 453.199X AKTIVA Stalna sredstva .907 33.519.887.084) 139. u projektovanom periodu imati željeni nivo kreditne sposobnosti.675.Povećanje/smanjenje .042.106 32.210 186.389.634.417 97.Povećanje/smanjenje .797 136.761.148 195.115.479.799 239.487.389.652 31.385 417.970 119.917 214.283 3.729 133.577 54.814 456.018 3.031 17.334. Takođe.372.549 1.721.381.757.385 187.106 32.536.925.473.199.102.516.091.056.435 5.952.652 31.412.378.970 551.655 176.625.142.056.447 25.682 265.905 0 91.564 290.901 37.925.240.442. što ga čini otvorenim za realizaciju strateških planova razvoja.056 435.076 2.102 17.882 0 1.372.751.804 99.4355.091.728 (74.283 239.102 492.056.115.014 0 0 24.907 33.633 132.084 470.674.363 17.761.277 105.660 0 0 23.607.821 1.759 505.799 189.182 33.692 2.882 25.859.781 367.367.123.580 93.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 8.344.184 141.690 560.856. bez opasnosti po stabilnost i kontinuitet proizvodnje i plasmana.882 735.182 33.018 189.861.Kratkoročna finansijska ulaganja I II Projekcija III IV .479.Nabavna vrednost u prethodnom periodu .846 121.197 5.146 1.546 52.488.Povecanje/smanjenje .614..337 165 .Prethodni period .900.819.871 IV .882 1.372.980.372.309.447 315.592 0 34.114 203.018 17.406 25.303 49.761.473.Prethodni period .703.387 17.882 409.387 1. BILANS STANJA Stanje 31.900.146 17.372.728 34.940 57.757.682 265.166.761.486 Bilans stanja pokazuje da će preduzeće u projektovanom periodu poslovati sa optimalnom horizontalnom i vertikalnom finansijskom ravnotežom.732 0 0 28.599 ODLIV Smanjenje dobavljača Povećanje novčanih sredstava Povećanje potraživanja Povećanje zaliha Investiciono ulaganje Otplata dugoročnih kredita 107.084 II Projekcija III 75.718.u 000 dinara V 83.856.372.197 5.049 435.253.049 399.234.018 3.389.378.469.085.580 93.289.417 97.025.Novčana sredstva .u 000 dinara V 402.285.824.983 74.666.018 21.084 470. preduzeće će.3518.932.453 0 119.577 45.324 71.550 25.288 (2.617.564 290.372.715.947.Zalihe .430 21.667 130.490.819.139.031 417.Prethodni period .430 105.810.249 399.372.076 726.726 0 121.363 1.904.724 1.846 839.882 25.292.056 52.740.381.746 0 139.533.811.645.018 17. NOVČANI TOK I PRILIV Dobit IV Amortizacija Povećanje dobavljača Povećanje ostalih kratkoročnih obaveza Smanjenje potraživanja Smanjenje novčanih sredstava 142.293.724 551.549 5.

774.407 0 5.583.042. Utvrđivanje diskontne stope Izabrana definicija novčanog toka direktno upliviše odabir diskontne stope.388.407 17.237 49.759 505.424 17.555 239.407 17.413.302.962.301 370. Shodno prihvaćenoj metodologiji gradiranja pojedinih specifičnih nivoa ovog elementa rizika.964.407 0 55.808 842.424 1.678 105. odnosno krajnji rezultat.407 0 53.407 17.700.774.254 105.301 370.169 39.891 0 0 0 17.367.119 37.Povećanje/smanjenje 51.166.774.085.964.169 3.774.658 277.014.Otplate .693 3.583.871 0 0 0 17.739.192.Prethodni period .851 422.689.021 39.961 32.830 42.542.148 320.407 15.529.683 0 0 0 17.317.937 735.254 1.229.3.Prethodni period .822 35.Prethodni period . BILANS STANJA (Nastavak) Stanje 31.Ostale kratkoročne obaveze .636.693 35.Povećanje/smanjenje .021 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .u 000 dinara V 402.040.102.501 480.550 52. formirana preferencijalna skala rizika prikazana je u Tabeli 10.406 42.metodologija i primeri - Tabela 9.501 43.887.788.Novi krediti I II Projekcija III IV .859.808 34.Prethodni period .407 0 54.774.229.Povećanje/smanjenje Dugoročni kredit .983 52.645.476 0 28.851 422.774. što je shodno Uredbi o načinu utvrđivanja društvenog kapitala najviši nivo ovog elementa rizika.228.471.983.301.660 0 32. Stopa bez rizika.487.407 17.025. Pretpostavimo da je Direkcija za procenu vrednosti kapitala definisala stopu bez rizika na nivou od 6%.658 37.961 3. to će diskontna stopa izražavati cenu sopstvenog kapitala.661 121.690 560.014 0 0 0 17.700.774.Otplate .781 367.064 239.774.301.529.Kratkoročni krediti .937 33.064 320.475.12.191 0 409.209.302.830 3. 166 .962.166 35.Prethodni period .542.774. Dakle njenom primenom će se direktno dobiti vrednost društvenog kapitala. Stopa rizika ulaganja u Preduzeće “VVA”.774.275.199X PASIVA Društveni kapital .712 36.434.650 57. Budući da je na početku napomenut izbor definicije novčanog toka "posle servisiranja dugova".774.667 277.788.014.599 0 Kratkoročne obaveze .678 (71.732 0 24.862.362 28.Dobavljači .718.399. Za izračunavanje diskontne stope kao cene sopstvenog kapitala koristićemo opisani Metod zidanja (Build up aproach).424) 00 0 0 15.811.862.344 34.040.814 456.413.102 33.240.600.952.822 891.1.215 35.388.228 36. koji se u postupku vrednovanja dobija.

proizvoda prihodu Postojanje dugoročnih ugovora Udeo inostranog plasmana u prihodu Pristup tržistu EZ ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 11 4 2.6 1 2 Proizvodna i Geografska diversifikacija Doprinos pojedinih.7 0 2 9 167 . PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆA “VVA” 0 Ključni čovek Organizaciona struktura Kompaktnost rukovodećeg tima Strateško planiranje Proizvodni program Specijalizovano znanje jednog stručnjaka Skala rizika u% 12 3 ! ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifični rizik 0 12 5 2.4 0 6 6 Veličina preduzeća Broj radnika Vrednost poslovnih sredstava Ocena konkurencije ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 0 3 0 0 0 0 Finansijska struktura Osnovna sredstva/Kapital Osnovna sredstva i Zalihe/Dugoročni kapital Sopstveni kapital/Ukupni kapital Kontribucioni dobitak/Prihod Finansijski rashod/Dobit ! ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 3 5 0.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 10.

te nema adekvatne zamene za tekuće poslove. Nivoi odlučivanja nisu razdvojeni. Top menadžment nema jasno sagledanu stratešku viziju i misiju preduzeća. pa je sva strateška i operativna moć koncentrisana na nivou direktora preduzeća. Proizvodni asortiman je u fazi starenja.65%  11. Po svim kriterijumima preduzeće pripada grupi velikih preduzeća sa monopolskom pozicijom na domaćem tržištu. što sa činjenicom da par ljudi poseduje specijalizovano znanje dodatno povećava rizik u ovom domenu.metodologija i primeri - Tabela 10.4%.0%.00% 1 2 6 Kratak komentar uz prezentiranu preferencijalnu skalu rizika bio bi: a) Key man .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 168 .7 0 2 9 Mogućnost predviđanja Starost preduzeća Stabilnost poslovnih rezultata Diskontinuiteti u poslovanju Promena privrednog ambijenta grane ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik Ukupno stopa rizika preduzeća 0 9 4 2. što često utiče na kasno donošenje operativnih odluka. Organizaciona struktura preduzeća je preširoka. kupaca Postojanje dugoročnih ugovora Značaj proizvoda za kupce ! Skala rizika u% 12 3 ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 11 4 2. pri tome uglavnom odsutan.2. b) Veličina preduzeća . Direktor preduzeća je neprikosnoveni lider.25 10. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆA “VVA” (Nastavak) 0 Diversifikacija kupaca Koncentracija kupaca Veličina i pozicija domin.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

c) Finansijska struktura - 0,6%. Finansijsko stanje preduzeća “VVA” je izuzetno dobro. Eventualni rizik bi mogao biti generisan usled nedovoljnog nivoa trajnih obrtnih sredstava, vrlo sporog koeficijenta obrta potraživanja iz tekućeg poslovanja, kao i srazmerno manje stope kontribucionog dobitka.

d) Proizvodna i geografska diversifikacija - 2,7%. Prepoznat je visok nivo rizika u ovom domenu. Preduzeće nema dugoročnih ugovora za nastup na pojedinim tržištima, nije prisutno na inotržištu, nekonkurentno je za eventualni pristup tržištu EU. Sliku donekle popravlja relativna diversifikovanost produkcionog asortimana. e) Diversifikacija kupaca - 2,7%. Izražena je koncentracija kupaca tri velika kupca apsorbuju 80% plasmana preduzeća. Kupci su , pri tome, nesolventni, neuredne platiše. Ne postoje dugoročni ugovori sa najvećim kupcima. f) Mogućnost predviđanja - 2,25%. Preduzeće nije mlado, ima dugu tradiciju. Nekoliko poslednjih godina karakterisane su nestabilnim poslovnim rezultatima, pa čak i diskontinuitetima u poslovanju. Problem: najavljuje se liberalizacija uvoza upravo proizvoda koji preduzeće proizvodi; zaoštriće se konkurentski ambijent.

Prepoznata je stopa rizika ulaganja u Preduzeće “VVA” u visini od 10,65%, odnosno zaokruženo 11,00%. Zajedno sa utvrđenom stopom bez rizika od 6%, diskontna stopa, kao cena sopstvenog kapitala iznosi 17%. Stopa rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pretpostavka je da će se u proces svojinske transformacije Preduzeća “VVA”, kao učesnik, uključiti strateški ino partner Kompanija Sily & Kiss Ltd te je neophodno prethodno izračunatu cenu sopstvenog kapitala uvećati za stopu rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. U narednom tabelarnom pregledu prikazan je postupak definisanja ovog nivoa rizika.

169

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

Tabela 11. RIZIK ULAGANJA U SRJ
VRSTA RIZIKA Rizici u vezi sa sredstvima Politika eksproprijacije Politika nacionalizacije Mogućnost finansiranja Sigurnost ugovora Nizak 1
! ! ! !

Srednji 2 3 4 5 6 7 8 9

Visok 10

Rizici poslovnog okruženja Politička stabilnost Odnos prema stranim ulaganjima Zahtevi u pogledu vlasništva Pravni sistem Participacija u upravljanju Otpori privatizaciji Raspoloživost radne snage Veze sa susednim zemljama Uloga sindikata Lokalna konkurencija

! ! ! ! ! ! ! ! ! !

Finansijski rizici Konvertibilnost valute Stabilnost valute Restrikcije tokova kapitala Kontrola cena Veličina tržišta Pristup tržištu EZ Privredni trendovi Zaduženost Poreske stope Stope inflacije Potrebe za stranim kapitalom Broj opservacija Ponderisano Zbir Parametri Ponderisani prosek

! ! ! ! ! ! ! ! ! ! !

2 2 110 25 4.4

6 12

2 6

3 12

5 25

0 0

3 21

4 32

0 0

0 0

Indicira srednji nivo rizika

Rizik ulaganja u SR Jugoslaviju ocenjen je na nivou 4,4%, što, prema standardima indicira srednji nivo rizika. Napomena: Naravno ovo je samo slikovit prikaz načina na koji će Direkcija određivati i jednom mesečno objavljivati visinu stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Na radost procenitelja to neće biti njihova obaveza. Određivanje stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju je i prak170

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

tično nemoguće od strane procenitelja, zbog šarolikih potencijalnih rezultata (koliko procenitelja - toliko i stopa rizika ulaganja u SRJ), a bazična je pretpostavka da rizik zemlje ulaganja podjednako utiče na sva preduzeća koja posluju u pripadajućem nacionalnom privrednom okruženju. Uključivanjem rizika zemlje ulaganja, dobijena je diskontna stopa od 21,4%, i ona je nadalje korišćena u modelu procene.

5.1.4. Procena vrednosti kapitala Projektovani novčani tok i izračunata diskontna stopa predstavljaju osnov za konačno utvrđivanje vrednosti društvenog kapitala preduzeća “VVA”. Budući da projektovani period ne predstavlja ekonomski vek preduzeća to je postupak procene obavljen u dva, komplementarna, koraka: (1) određivanje sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu, i (2) proračun rezidualne vrednosti. (1) Na osnovu diskontne stope od 21,4%, proračunati su diskontni faktori, i nadalje korišćeni za dobijanje sadašnje vrednosti neto novčanih tokova za svaku, ponaosob, projektovanu godinu. Suma sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iznosi 148,3 miliona dinara. Napomena: Korišćeni su diskontni faktori na sredini godine, s obzirom da u Preduzeću “VVA”nema izraženih sezonskih oscilacija proizvodnje i plasmana.

(2) Rezidualna vrednost je proračunata primenom Gordonovog modela koji glasi: RV = DNNTr/(DS-SRr) gde je: RV - rezidualna vrednost DNNTr - diskontovani neto novčani tok u rezidualu DS - diskontna stopa SRr - stopa rasta u rezidualu. Drugim rečima, prema ovom modelu, rezidualna vrednost je jednaka količniku diskontovanog neto novčanog toka u rezidualu i diskontne stope, koja je 171

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

prethodno umanjena za projektovanu stopu rasta u rezidualu. Budući da je stopa rasta u rezidualu definisana na godišnjem nivou od 3%, to znači da imenilac u navedenom modelu iznosi 0,184. Deobom 21,7 miliona dinara, koliko iznosi diskontovani neto novčani tok u rezidualu, sa 0,184 dobija se rezidualna vrednost u iznosu od 118 miliona dinara. Napomena: Shodno metodološkim odredbama, neto novčani tok u rezidualu podrazumeva da je iznos amortizacije jednak planiranom reinvestiranju i godišnjim ratama dugoročnog kredita.

Tabela 12. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
Projekcija I NETO NOVČANI TOK Diskontna stopa - cena sopstvenog kapitala Stopa rasta u rezidualu Diskontni faktor SV neto novčanih tokova Suma SV Rezidualna vrednost II III IV V

- u 000 dinara Rezidual

34.381.577 45.334.056 52.293.577 54.666.641 55.609.486 57.277.771 21,40% 3,00% 0,9076 0,7476 0,6158 0,5073 0,4178 0,3792

31.204.444 33.891.949 32.203.393 27.730.454 23.236.183 21.721.643 148.266.424 118.052.408

VREDNOST DRUŠTVENOG 266.318.832KAPITALA

Zbirom sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova od 148,3 miliona dinara i izračunate rezidualne vrednosti od 118 miliona dinara, dobija se procenjena vrednost društvenog kapitala Preduzeće “VVA” na dan 31.12.199X godine u iznosu od 266,3 miliona dinara. S obzirom da Preduzeće "VVA" ima dugoročna finansijska ulaganja u iznosu od 4,2 mil. dinara (procenjeno po metodu neto imovine), a da potencijalni finansijski prihodi nisu obračunati u projektovanom periodu, neophodno je pomenuti iznos dodati prethodno procenjenoj vrednosti društvenog kapitala. To znači da je vrednost društvenog kapitala preduzeća "VVA" na dan 31.12.199X godine, nakon prilagođavanja za vrednost neangažovanih poslovnih sredstava, 270,5 mil. dinara. Primenom aktuelnog kursa 1 DEM = 3,3 DIN, vrednost društvenog kapitala Preduzeće “VVA” izražen u nemačkim markama iznosi zaokruženo 82 mil. DEM.

172

To znači da i druga dva bilansna pregleda u projektovanom periodu moraju biti oslobođeni svih projektovanih pozicija rashoda finansiranja. Otuda je dobit III jednaka 173 .1. amortizacija). priliva i odliva obavlja se na potpuno identičan način kao i u definiciji “posle servisiranja dugova”. korišćenjem definicije novčanog toka “pre servisiranja dugova”. eventualno.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Napomena: Autori su pretpostavili da je realni kurs nemačke marke jednak zvaničnom kursu NBJ. 5. kao i na pojedine kategorije poslovnih rashoda (materijalni troškovi. ne obuhvata rashode finansiranja i finansijske prihode. “crni” kurs koji je postojao na izabrani datum procene.1. otplata postojećih i novih dugoročnih kredita. Projektovanje pojedinih kategorija rashoda i prihoda. 5.1. Novčani tok u ovoj definiciji ne obuhvata sve prilive i odlive iz finansiranja. potrebno je da se radi stvaranja verodostojne informacije o tome kolika je vrednost procenjenog kapitala izražena u inostranoj valuti (najčešće nemačkoj marki) koristi prosečni tzv. Napomena: Pomenuti tabelarni proračuni odnose se na detaljni prikaz projekcije poslovnog prihoda (količina i cene plasmana).5. međutim u svakom pojedinačnom Izveštaju o proceni vrednosti neophodno je da se u Prilozima prikaže i ovaj značajni deo koji upotpunjuje primenjeni metod DNT. te će se nadalje u objašnjenju komentar koncentrisati na bilansne preglede i određivanje diskontne stope kao ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK).5. novčani tok i bilans stanja Bilans uspeha. u definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova”. Definicija novčanog toka “pre servisiranja dugova” Na primeru preduzeća “VVA” pokazaćemo procenu vrednosti kapitala metodom DNT. bruto plate i. Detaljniji tabelarni proračuni sadržani su u Prilogu Izveštaja o proceni vrednosti kapitala. kao i angažovanja novih dugoročnih kredita. Pošto stvarnost demantuje prethodnu pretpostavku. Bilans uspeha. Autori nisu smatrali za shodno da ovaj Priručnik opterećuju navedenim analitičkim tabelama.

572 58.882 25.212 45.017.761.000 29.407.670.871842.882 25.546 2.549 34.882 53.581.605.372.436.367 22.983 74.685.923.923.439 25.000 187.761.017.000 187.Ostali troškovi poslovanja 22.475 827.951 0 0 0 60.407.230.767 810.351.600 34.182. te je neophodno dodatno prilagođavanje cene kreditnih izvora pri proračunu ponderisane prosečne cene kapitala.372.438.692.801.882 1.017.920.429 18.819.278 77.713 94.372.metodologija i primeri - dobiti iz poslovanja.833 25.000 187.Kratkoročni kredit DOBIT III Porezi i doprinosi DOBIT IV 78.367 29.920.338 22.312.550 779.Materijalni troškovi406.338 DOBIT I Amortizacija DOBIT II Rashodi finansiranja .936.055.882 0 1.078.692.017. BILANS USPEHA I POSLOVNI PRIHOD II III IV .195 25.600 34.u 000 dinara V 759.886 17. Tabela 13.980 40.Tekuće održavanje34.882 72.355 .241 428. Tabela 14.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .216.Nematerijalni troškovi29.710.000 .683735.313 13.797.971 51.238 45.645.367 29.882 68.600 .600 34.828 40.338 22.713 51. u definiciji “pre servisiranja dugova” ne obuhvata otplate postojećih i planiranih dugoročnih kredita.468 85. NOVČANI TOK I PRILIV Dobit IV Amortizacija Povećanje dobavljača Povećanje ostalih kratkoročnih obaveza Smanjenje potraživanja Smanjenje novčanih sredstava 144.372.392.372.579.047.347.234.084 II Projekcija III IV V 71.356.201.163 723.882 25.312.500.485 85.882 60.Bruto plate187.392.296.063.218.761.919 0 0 0 78.014891.920.372.811.372.693 438.572 25.392.123.854 419.063.581.262.102.367 29.312 103.372.886 0 0 0 68. Osnova za proračun poreza na dobit je uvećana.668 80.919 19.761.380 796.017.891 0 0 0 0 0 0 0 0 174 .857 54.050 .546 702.392.372.367 .780.439 Novčani tok.015.858 449.513.951 15.485 25.998 712. kao i eventualne prilive po osnovu angažovanja novih dugoročnih kreditnih izvora.313 0 0 0 53.Dugoročni kredit .761.914 54.801 25.600 187.655 693.047.055.914 97.936.920.429 0 0 0 72.954.409.768 25.338 22.372.882 78.234.392.307.920.041.338 POSLOVNI RASHODI680.480 58.262.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Tabela 14. NOVČANI TOK (Nastavak)
I ODLIV Smanjenje dobavljača Povećanje novčanih sredstava Povećanje potraživanja Povećanje zaliha Investiciono ulaganje Otplata dugoročnih kredita NETO NOVČANI TOK 104.608.133 71.367.424 0 0 15.479.692 17.761.018 0 39.574.847 II Projekcija III IV V

21.129.086 20.203.250 20.229.172 28.142.453 0000 139.846121.12191.970119.592 839.076726.724551.821717.549 2.389.146 1.594.387 1.824.363 1.932.430 17.761.018 17.761.018 17.761.018 25.372.882 0000 50.581.193 57.598.418 60.033.296 57.058.759

Bilans stanja, slično kao i u definiciji “posle servisiranja dugova” omogućuje uvid u nivo ostvarene horizontalne i vertikalne finansijske ravnoteže. On, međutim, ne obuhvata promene u nivou projektovanih dugoročnih kreditnih izvora, saglasno korišćenoj definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova”. U konkretnom slučaju neto novčani tokovi su pozitivni u svim godinama projekcije, te se pozitivna razlika evidentira na poziciji kratkoročna finansijska ulaganja. Negativni neto novčani tokovi zahtevali bi uravnoteženje aktive i pasive bilansa stanja otvaranjem posebne bilansne pozicije u pasivi “debalans novčanog toka”.

Tabela 15. BILANS STANJA
Stanje 31.12.199X AKTIVA Stalna sredstva - Nabavna vrednost - Nabavna vrednost u prethodnom periodu - Investicije u OS - Ispravka vrednosti - Ispravka vrednosti prethodni period - Amortizacija tekuće godine I II Projekcija III IV

- u 000 dinara

V

402.645.781 373.145.825 419.483.221 471.912.006 526.801.592 586.629.922 210.740.114 203.128.249 195.516.385 187.904.520 180.292.655 180.292.655 399.856.031 417.617.049 435.378.066 453.139.084 470.900.102 496.272.984 435.378.066 453.139.084 470.900.102 17.761.018 25.372.882 17.761.018 17.761.018 17.761.018 265.234.564 290.607.447 315.980.329 189.115.917 214.488.799 239.861.682 189.115.917 214.488.799 239.861.682 265.234.564 290.607.447 25.372.882 25.372.882 25.372.882 25.372.882 25.372.882 191.905.667 130.442.729 133.810.797 93.536.27295.925.417 78.056.580 78.056.58093.536.272 78.056.580 15.479.6922.389.146 31.634.10632.473.182 105.757.652 105.757.65231.634.106 (74.123.546)839.076 5.272.3515.412.197 8.091.4355.272.351 8.091.435 (2.819.084)139.846 136.253.029 138.721.184 141.490.755 97.519.804 99.344.167 101.276.598 95.925.417 97.519.804 99.344.167 1.594.387 1.824.363 1.932.430 33.199.907 33.751.728 34.469.277 32.473.182 33.199.907 33.751.728 726.724 551.821 717.549 5.533.318 5.625.288 5.744.880 5.412.197 5.533.318 5.625.288 121.121 91.970 119.592

Obrtna sredstva - Zalihe - Prethodni period - Povecanje/smanjenje - Potraživanja - Prethodni period - Povećanje/smanjenje - Novčana sredstva - Prethodni period - Povećanje/smanjenje

- Kratkoročna finansijska ulaganja

0

39.574.847

90.156.039 147.754.457 207.787.753 264.846.512

175

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

Tabela 15. BILANS STANJA (Nastavak)
Stanje 31.12.199X PASIVA Društveni kapital - Prethodni period - Povećanje/smanjenje Dugoročni kredit - Prethodni period - Otplate - Novi krediti Kratkoročne obaveze - Dobavljači - Prethodni period - Povećanje/smanjenje - Kratkoročni krediti - Prethodni period - Otplate - Ostale kratkoročne obaveze - Prethodni period - Povećanje/smanjenje I II Projekcija III IV

- u 000 dinara

V

402.645.781 373.145.825 419.483.221 471.912.006 526.801.592 586.629.922 239.413.658 279.469.143 324.703.856 376.396.770 430.444.342 489.380.781 239.413.658 279.469.143 324.703.856 376.396.770 430.444.342 40.055.485 45.234.713 51.692.914 54.047.572 58.936.439 42.040.021 42.040.021 0 121.192.102 105.229.678 42.040.021 42.040.021 0 0 42.040.021 42.040.021 0 0 52.739.344 34.964.937 33.862.254 1.102.683 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 53.475.215 35.700.808 34.964.937 735.871 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 54.317.228 36.542.822 35.700.808 842.014 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 55.209.119 37.434.712 36.542.822 891.891 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0

51.636.661 33.862.254 105.229.678 (71.367.424) 0 0 0 0 17.774.407 15.962.424 15.962.424 1.811.983

5.1.5.2. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala Definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova” odgovara diskontna stopa koja reprezentuje ukupno investirani dugoročni kapital (sopstveni i dugoročni kreditni izvori). Drugim rečima, neophodan je proračun ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK), koja će se nadalje koristiti za proračun sadašnje vrednosti projektovanih neto novčanih tokova. Da bi se odredila PPCK neophodno je: a) utvrditi cenu sopstvenog kapitala, b) utvrditi cenu kreditnih izvora finansiranja, i c) odrediti pondere. Cena sopstvenog kapitala proračunata je primenom Metoda zidanja, i ukupno iznosi 17%. Cena kreditnih izvora finansiranja određena je bankarskom realnom kamatnom stopom za korišćenje postojećih dugoročnih kredita u Preduzeću “VVA” u iznosu od 7% na godišnjem nivou. Napomena: U praksi će se procenjivači redovno sretati sa problemom određivanja realne kamatne stope na dugoročne kredite. Sugeriše se korišćenje kamatnih stopa koje su ne veće od 10% na godišnjem nivou, što odgovara uobičajenoj ceni ino dugoročnih kredita.

176

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Pomenuta cena kreditnih izvora od 7% mora biti dodatno prilagođena, odnosno umanjena za procentualni iznos poreza na dobit korporacije. Ovo umanjenje je izvedeno na sledeći način: CKI = CBK (1-SP), pri čemu je, CBK = 7% SP = 25%. To znači da je cena kreditnih izvora: CKI = 7% (1-0,25) = 5,25 %. Ponderi za finalni proračun PPCK određeni su na osnovu postojeće prosečne strukture dugoročnog kapitala. Očekuje se da će se pomenuta struktura zadržati. Ponderi su: za cenu sopstvenog kapitala 85% za cenu kreditnih izvora 15%. Proračun PPCK obavljen je na sledeći način:

PPCK = CSK USK + CKI gde su: CSK = 17% USK = 0,85 CKI = 5,25% UKI = 0,15. To znači da je PPCK:

UKI,

PPCK = 17% 0,85 + 5,25% 0,15 = 14,4% + 0,8% PPCK = 15,2% Stopa rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pretpostavka da je strateški ino partner zainteresovan da se pojavi kao učesnik u svojinskoj transformaciji Preduzeća “VVA” nalaže dodatno prilagođavanja diskontne stope (PPCK) za prethodno izračunatu stopu rizika ulaganja u SR Jugoslaviju u iznosu od 4,4%. To znači da diskontna stopa, korišćena u definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova” iznosi 19,6%.

177

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

5.1.5.3. Procena vrednosti kapitala Slično kao i kod definicije novčanog toka “posle servisiranja dugova”, postupak procene je obavljen u dva, komplementarna, koraka: (1) određivanje sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu, i (2) proračun rezidualne vrednosti. (1) Na osnovu diskontne stope od 19,6%, proračunati su diskontni faktori, i nadalje korišćeni za dobijanje sadašnje vrednosti neto novčanih tokova za svaku, ponaosob, projektovanu godinu. Suma sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iznosi 169,3 miliona dinara. (2) Rezidualna vrednost je, takođe, proračunata primenom Gordonovog modela. Budući da je stopa rasta u rezidualu definisana na godišnjem nivou od 3%, to znači da imenilac u navedenom modelu iznosi 0,166. Deobom 24 miliona dinara, koliko iznosi diskontovani neto novčani tok u rezidualu, sa 0,166 dobija se rezidualna vrednost u iznosu od 144,7 miliona dinara.

Tabela 16. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
Projekcija I NETO NOVČANI TOK Diskontna stopa (PPCK) Stopa rasta u rezidualu Diskontni faktor SV neto novčanih tokova Suma SV Rezidualna vrednost VREDNOST DUGOROČNOG KAPITALA DUGOROČNI KREDITI VREDNOST DRUŠTVENOG KAPITALA 169.265.415 144.675.689 19,6% 3,00% 0,9144 0,7645 0,6393 0,5345 II III IV V

- u 000 dinara Rezidual

39.574.847 50.581.193 57.598.418 60.033.296 57.058.759 58.770.522

0,4469

0,4086

36.187.089 38.671.614 36.819.900 32.087.291 25.499.520 24.016.164

313.941.104 42.040.021 271.901.083

Zbirom sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova od 169,3 miliona dinara i izračunate rezidualne vrednosti od 144,7 miliona dinara, dobija se pro178

ali podrazumevajući da i ukupne obaveze budu realno procenjene. Zbog toga se proceniteljima preporučuje da. korišćenjem tzv. koji se umanjuju za vrednost fizičke istrošenosti. Primena metoda neto imovine Suština ovog metoda sastoji se u tome da se bruto imovina preduzeća proceni na bazi realnih vrednosti. Napomena: U definiciji "pre servisiranja dugova" nije urađeno prilagođavanje za vrednost dugoročnih finansijskih plasmana. troškovnog pristupa.199X godine iznose 42 miliona dinara. te razlike ne treba da budu signifikantne. 82.3 DIN. uvek. Naravno. Ukupne zatečene dugoročne obaveze na datum procene 31.199X godine u iznosu od 314 miliona dinara. Najčešće se procenjene vrednosti društvenog kapitala neznatno razlikuju ukoliko se koriste Uredbom propisane obe definicije novčanog toka. korišćenjem druge definicije novčanog toka. 5. ne postoji obaveza da se istovremeno koriste obe definicije novčanog toka. u smislu propisane Uredbe za procenu vrednosti preduzeća s društvenim kapitalom. funkcionalne 179 .4 mil.199X iznosi 272 miliona dinara. Procenjena vrednost društvenog kapitala na izabrani datum procene 31.12.2.12. To će povećati stepen sigurnosti procenitelja da su procenjene vrednosti kapitala u realnim okvirima. vrednost društvenog kapitala Preduzeća “VVA” izražen u nemačkim markama iznosi. odnosno troškova zamene (otuda i naziv reprodukciona vrednost). Međutim. podrazumeva se utvrđivanje vrednosti na osnovu troškova za novu nabavku ili izgradnju sredstava. ili tamo gde je to moguće. DEM. budući da potencijalni finansijski prihodi nisu uključeni pri obračunu dobiti u projektovanom periodu. Napomena: U konkretnom slučaju korišćenjem različitih definicija novčanih tokova nije dobijena ista vrednost društvenog kapitala.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - cenjena vrednost ukupnog dugoročnog kapitala Preduzeće “VVA” na dan 31. Pod metodom neto imovine. Procenjena vrednost društvenog kapitala Preduzeća “VVA” jednaka je razlici procenjene vrednosti ukupnog dugoročnog kapitala i zatečenog nivoa dugoročnih obaveza. Primenom aktuelnog deviznog ekvivalenta .12. podvrgnu prvobitno dobijeni rezultat kontroli. bez obzira na izabranu definiciju novčanog toka. zaokruženo.kursa 1 DEM = 3.

a takođe i u mestu "L" i mestu "D". ustvari. Prilikom procene cene gradnje. kao i stepenu ukupne amortizovanosti. fizičku.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . U postupku procene vrednosti građevinskih objekata prvo je pregledana potrebna dokumentacija (projekti.procena aktive Na osnovu bilansa stanja i popisnih lista o izvršenom inventarisanju. Na taj način su procenjivači stekli uvid u njihovo sadašnje stanje. koja se množi ukupnom površinom objekta. Korišćenjem metoda neto imovine za procenjivanje vrednosti društvenog kapitala preduzeća "VVA". Međutim. vršena je procena svake pozicije iz bilansa stanja i to prvo aktive. Takođe se ova vrednost dalje koriguje (uvećava) za troškove uređenja građevinskog zemljišta i troškove uređenja i priključenja na spoljne mreže. evidencije u poslovnim knjigama..). primenom principa kontinuiteta. kvalitet gradnje. kvalitetu gradnje i izgrađenosti infrastrukture. kanalizacija. Troškovni pristup podrazumeva da se procenjena vrednost građevinskog objekta utvrđuje na osnovu građevinske cene objekata u momentu procene. te će se pri proceni primeniti postupci i metodi revizije koji će utvrditi realnost naročito monetarnih pozicija. po oceni eksperata za procenu. 180 . procenjivani su primenom troškovnog pristupa. korišćen je troškovni pristup. vođeno je računa o funkcionalnosti. bilansa uspeha). Procena pojedinih pozicija bilansa stanja . koji u strukturi ukupnih materijalnih ulaganja čine 72% sadašnje vrednosti. Treba napomenuti da pre procene nije izvršena nezavisna revizija finansijskih izveštaja (bilansa stanja. a zatim izvršen pregled objekata. da oceni i odabere najadekvatniji pristup (metod) koji će primeniti u konkretnom slučaju.b. hidrantske mreže i ostale instalacije). pa onda pasive. Ova vrednost se koriguje (umanjuje) za ukupnu funkcionalnu. a koji u nastavku prikazujemo. Građevinski objekti kojima raspolaže preduzeće "VVA" nalaze se u Beogradu.2. ulica "MM" br. 5. troškovi gradnje. tehnološku i ekonomsku amortizovanost objekta. kretanje cena poslovnog prostora. Procenitelj treba. vrednosti infrastrukture (vodovod. na sledećim lokacijama: ulica "XY" b. Građevinski objekti. dokaz o pravu vlasništva nad nepokretnostima i sl. U ovu cenu se uključuju troškovi investicionotehničke dokumentacije.1. obračun površina.metodologija i primeri - zastarelosti i ekonomske amortizovanosti. 5. održavanje i sl. za izvesna sredstva moguće je primeniti i tržišni pristup. Za svako sredstvo i obavezu utvrđena je procenjena vrednost na način koji je propisan Uredbom.

783367. Oprema u strukturi sadašnje vrednosti materijalnih ulaganja učestvuje sa 19% i procenjivana je principom troškova zamene. br. Preostali životni vek posmatran je u odnosu na ukupan životni vek opreme.320 274.u 000 dinara Procenjena Procenjena vrednost sadašnja vrednost novog objekta 524.199X . Nabavna vrednost opreme istih ili sličnih karakteristika (na dan procene) predstavljala je osnovu za procenu. Dugoročna finansijska ulaganja sastoje se od: uloženih sredstava u banke i dugoročnih hartija od vrednosti u iznosu od 4.320 524.199X Red. radi dobijanja procenjene sadašnje vrednosti opreme.12.240 VRSTE OBJEKTA Građevinski i energetski objekti i infrastruktura UKUPNO U prilogu Izveštaja dat je detaljan opis građevinskih objekata i procene pojedinačne vrednosti svakog objekta (Prilog 5. Proizvodna oprema i oprema za održavanje 11.882 UKUPNO Detaljan opis procene opreme dat je u prilogu Izveštaja (Prilog 5.41923. Postupak je bio sledeći: prvo je utvrđena pojedinačna vrednost zamene (troškovi zamene) za svaku vrstu produktivne opreme. 86.816 1. U postupku procene pregledana je postojeća tehnička i druga dokumentacija i izvršen uvid u tehničko stanje i stepen amortizovanosti opreme.u 000 dinara Procenjena vrednost Red.147 2.174 hiljade dinara je realno naplativ u predviđenom vremenu. transportna sredstva. Transportna sredstva 422. Rekapitulacija procenjene vrednosti opreme na dan 31.240 274.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Rekapitulacija procene vrednosti građevinskih objekata na dan 31.1). datih kredita dugoročnih od 24 hiljade dinara.068 3.2). Prilikom procene sva je oprema klasifikovana na: proizvodnu opremu.150 hiljada dinara. bez rizika. 181 . NAZIV nabavnasadašnja br. 1.68031.031108. koja je nakon toga umanjena za fizičku i funkcionalnu istrošenost i za tehničku zastarelost. Procenom je utvrđeno da celokupan iznos dugoročnih ulaganja od 4. .12. Kancelarijski nameštaj i oprema 10. kancelarijsku opremu.

2. Izveštaja data je lista i detaljan pregled procene potraživanja. Uvidom u poslovne knjige.3. . Kratkoročna potraživanja i kratkoročna finansijska ulaganja u svojoj strukturi sadrže potraživanja: za date avanse. Vrednost hartija od vrednosti i novčanih sredstava prilikom procene je preuzeta iz knjigovodstvene evidencije. zatim potraživanja za date kratkoročne kredite. potraživanja od kupaca. Vrednost aktivnih vremenskih razgraničenja obuhvata unapred plaćene troškove osiguranja sredstava u realnom iznosu. VRSTA ZALIHA br. ocenjeno je da su zalihe bilansirane prema propisima (materijal. sitan inventar. bez korekcije. a nedovršeni proizvodi i gotovi proizvodi po ceni koštanja) te knjigovodstvena vrednost odražava procenjenu vrednost.4. i pri proceni je taj iznos prihva5. već je vršena korekcija (smanjenje) za vrednost rizičnih potraživanja. Materijal i sitan inventar30. čije su obaveze u bilansu bile iskazane na paralelnim grupama konta pasive. Roba890 UKUPNO78. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja . potraživanja od radnika i ostala razna potraživanja.044 hiljade dinara.594 hiljade dinara što je zbog navedenih korekcija za 23. iznosi 8. 182 . Proizvodi41.procena obaveza ćen kao realan u punom iznosu od 4.199X Procenjena vrednost Red.056 Detaljni pregled procene zaliha po vrstama dat je u prilogu Izveštaja Prilog 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .u 000 dinara 1. gotovi proizvodi i roba. roba po nabavnim cenama. potraživanja iz zajedničkog poslovanja.091 hiljadu dinara.12.Ukupan procenjeni iznos kratkoročnih potraživanja iznosi 78.556Proizvodnja 3. Rekapitulacija procenjene vrednosti zaliha na dan 31.488 2.2. Prilikom procene nije u svim slučajevima preuzeta knjigovodstvena vrednost ovih potraživanja. Takođe je kod procene potraživanja iz zajedničkog poslovanja (od povezanih preduzeća) izvršena prethodno konsolidacija za paralelan iznos ugovorenih kompenzacija i potraživanja s istim.122 4. 5. nedovršena proizvodnja.120 hiljade dinara manje od iskazane knjigovodstvene vrednosti.metodologija i primeri - Strukturu zaliha čine materijal. sitan inventar. povezanim preduzećima. U Prilogu 5.

383 hiljada dinara iznosi 91. 183 .5. prema povezanim preduzećima.040 hiljade dinara.. U Prilogu 5.232 Zaokruženo416.u 000 dinara 556. Uvažavajući navedenu metodologiju i zakonske odredbe. Izveštaja data je lista svih obaveza.3.710 hiljada dinara prihvaćena prema stanju po knjigama na dan procene.12. Kratkoročne obaveze u svojoj strukturi sadrže obaveze: prema dobavljačima. nakon korekcija od 23.849) Procenjena vrednost kapitala (po metodu neto imovine) 416. sastavljen je bilans stanja na dan procene i prikazane su korekcije stanja po knjigama u odnosu na procenjeno stanje na sledećoj strani.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Dugoročne obaveze čine krediti iz inostranstva u iznosu od 42.081 (139.2. a ostale obaveze su prihvaćene u onom iznosu kako su u knjigama iskazane. Procenom realnih mogućnosti plaćanja u roku i u navedenom iznosu. Vrednost pasivnih vremenskih razgraničenja je u ukupnom iznosu od 6. Utvrđivanje procenjene vrednosti kapitala Prema metodu neto imovine.199X Procenjena vrednost aktive Procenjena vrednost obaveza / dugoročnih i kratkoročnih . prema radnicima za zarade i ostale obaveze za poreze i doprinose. vrednost kapitala se utvrđuje na sledeći način: od procenjene vrednosti sredstava preduzeća (ukupne aktive) oduzme se procenjena vrednost ukupnih obaveza uz pretpostavku da će preduzeće trajati u neograničenom budućem periodu. Procenom je utvrđeno da su ove obaveze realno plative u navedenom iznosu. te nisu korigovane u odnosu na knjigovodstveno stanje.000 Na osnovu procenjenih vrednosti svih kategorija sredstava i obaveza. utvrđena je procenjena vrednost kapitala preduzeća "VVA" na dan 31.099 hiljada dinara. izvršena je korekcija obaveza prema dobavljačima za nefakturisanu robu i izvršena je konsolidacija paralelnih iznosa s potraživanjima iz poslovnih odnosa s povezanim preduzećima. Procenjena vrednost ukupnih kratkoročnih obaveza. 5.

12. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 3.786 52. Avansi.928 38.174 4.299 4.240 (1) 70.044 (4) (23.091 4.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 383. Ino-krediti III Kratkoročne obaveze (1 do 6) 1.819 - 416. Materijal i rezervni delovi 2. Uložena sredstva u banke i HOV 2.436 168.786 53.413 42.120) (5) B) Obrtna sredstva (III + IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze 1.846 4.199X (Procena prema metodu neto imovine) AKTIVA I Materijalna ulaganja 1.720 76.556 41.965 50.809 25.952 6.928 16.metodologija i primeri - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31. Dobavljači u zemlji 2.036 - 108. Oprema Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost II Dugoročna finansijska ulaganja 1.882 4.040 42.122 890 90. Kupci u zemlji 3.040 121.645 176.299 4.120) 153.383) (876) (22. Kratkoročne obaveze prema povezanim preduzećima 4.192 25.540 25.044 Korekcije procene 176.122 106.785 556. Kupci u inostranstvu 4.056 30.296 78.860 1.669 37.556 . Proizvodnja 4. Aktivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 206.645 (23.710 402.507) (6) POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 184 .520 274.710 556.040 42.398 4. Pasivna vremenska razgraničenja 191.566 319. Obaveze za zarade 5.174 (2) (3) 176. Proizvodi 5.664 3. Ostale kratkoročne obaveze 6.952 6. Ostala kratkoročna potraživanja 6. depoziti i kaucije 2.056 30.861 1.905 402.556 41.298 190 5.122 890 113.451 50. Razna potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5.823 38. Sitan inventar 3.740 78.293 167.872 602 8.849 9. Roba IV Kratkoročna potraživanja (1 do 8) 1.556 - 387.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .243 598 8. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 2.091 4.040 97.081 (7) (6) (23. HOV i novčana sredstva 7.298 190 5.232 42.081 239.729 8.150 24 210.013 151. Krediti dati u zemlji A) Stalna sredstva (I + II) III Zalihe 1.905 4.

P.1. Posebno je vođeno računa o pojedinačnoj funkcionalnosti i mogućnosti upotrebe za druge svrhe.5. u ovom slučaju likvidaciona vrednost treba da posluži kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. Primena metoda likvidacione vrednosti Suština ovog metoda sastoji se u tome da se vrednost bruto imovine preduzeća procenjuje na bazi pojedinačnih prodajnih vrednosti u postupku redovne likvidacije. podrazumevajući i da potraživanja i obaveze budu procenjeni na bazi realnih mogućnosti naplativosti i plaćanja. Procena pojedinih pozicija u bilansu stanja . Međutim.5). shodno Zakonu i Uredbi. Beograd. iznosi 164.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - U nastavku Izveštaja o proceni vrednosti kapitala DP "VVA". Pre procene procenitelji su izvršili postupak revizorskog pregleda. a koji u nastavku prikazujemo.0 . Građevinski objekti. Finansijski izveštaji nisu bili pregledani od strane nezavisne revizije. 5. Ukupno procenjena likvidaciona vrednost za građevinske objekte u D. Beograd. utvrđena je korišćenjem tržišnog pristupa uz pretpostavku likvidacije preduzeća.3. Na taj način određivana je likvidaciona vrednost svakog objekta. stepenu amortizovanosti i izgrađenosti infrastrukture. data je procenjena likvidaciona vrednost građevinskih objekata.obavljanja svoje osnovne aktivnosti.kvalitetu gradnje.540 hiljada dinara ili 60% vrednosti procenjeno metodom neto imovine.P.procena aktive Na osnovu popisnih (inventarskih) lista i bilansa stanja vršena je procena svake pozicije iz bilansa stanja i to prvo aktive pa onda pasive. Već smo naglasili da se u primeni ove metode polazi od toga da preduzeće nema perspektivu daljeg nastavka rada . U Prilogu 1 .Procena građevinskih objekata. "VVA" u stečaju. dati su prilozi koji objašnjavaju detaljno procenu svake pozicije iz bilansa stanja (Prilog 5.3. Likvidaciona vrednost društvenog kapitala preduzeća "VVA". "VVA" u stečaju. kao i opisi objekata. 5. Za svako sredstvo i obavezu utvrđena je procenjena vrednost na način koji je propisan Uredbom. procenjivani su prema svom sadašnjem stanju . 185 . Opisani građevinski objekti D.

Dugoročna finansijska ulaganja. Rekapitulacija likvidacione vrednosti opreme na dan 31. Procena pojedinih pozicija pasive .553 43.12. Vrednost ovih ulaganja cenjena je na osnovu mogućnosti prodaje dugoročnih hartija od vrednosti i njihove diskontovane vrednosti na dan procene i iznosi 420 hiljada dinara (Prilog 6). stepen amortizovanosti. Rekapitulacija likvidacione vrednosti opreme data je u sledećoj tabeli. 1.040 hiljada dinara. zbog nemogućnosti završetka proizvodnje. transportna sredstva. Pri proceni likvidacione vrednosti kratkoročnih potraživanja ocenjeno je da će realno moći da se naplati 50% vrednosti kratkoročnih potraživanja iz poslovanja.199X Red. a ni prodaje. Uzimani su u obzir tom prilikom i troškovi demontaže i montaže koji bi bili neophodni pri prodaji svake pojedinačne opreme (pri prodaji "na komad"). Na taj način.846 38.obaveze Dugoročne obaveze su procenjene kao realno plative u punom iznosu od 42.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .553 Naziv opreme Proizvodna oprema. Likvidaciona vrednost zaliha je procenjena po ceni koštanja zaliha. Vrednost proizvodnje u toku.12.297 hiljada dinara (Prilog 6). dok je kod kratkoročnih obaveza procenjeno da je 95% 186 . Kod procenjivanja likvidacione vrednosti opreme uzeto je u obzir postojeće tehničko-tehnološko stanje opreme. održavanje. Na taj način.metodologija i primeri - Oprema. otpisana je. kao i opis opreme i tehnološkog procesa.3. jer je konstatovano da se ta cena prodajom može sigurno postići. Naročito je cenjena njena funkcionalnog i sposobnost upotrebe na drugom mestu kao pojedinačne ili kao cele linije opreme.180 hiljada dinara (Prilog 6).u 000 dinara Procenjena likvidaciona vrednost 43. procenjena likvidaciona vrednost ukupnih zaliha iznosi 72. njena ekonomskotehnička zastarelost.199X godine iznosi 43. 5. br. kancelarijski nameštaj i ostala oprema UKUPNO U Prilogu 2 data je pojedinačna procena likvidacione vrednosti opreme.846 . Ukupna procenjena likvidaciona vrednost opreme koju "VVA" poseduje na dan 31.553 hiljade dinara. Zalihe. ukupna kratkoročna potraživanja procenjena su na 39.2. Knjigovodstvena sadašnja vrednost 38. Potraživanja.

754 210.040) likvidaciona vrednost kapitala187.199X (Procena prema metodu likvidacione vrednosti) AKTIVA I Materijalna ulaganja 1. po metodu likvidacione vrednosti.3.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - vrednosti obaveza procenjenih po metodi supstance (tj.477 POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze III Kratkoročne obaveze POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 402.817 hiljada dinara.P.040 121.180 39. prema listi prijavljenih potraživanja poverilaca) realno plativo i da to iznosi 90.707 4.180 38. Procenjena likvidaciona vrednost kapitala Procenjena likvidaciona vrednost kapitala utvrđena je na sledeći način: Procenjena Procenjene Procenjene Procenjena .513 72.375 -82.056-5.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 208.12.174-3.553 420 208.552 191.720-3. Oprema II Dugoročna finansijska ulaganja A Stalna sredstva (I+II) III Zalihe IV Kratkoročna potraživanja B Obrtna sredstva (A+B) Stanje poKorekcije knjigamaprocene 206.905-80.876 113.040 90.297 111.527 167.655 319.093 164.192 402.540 43.655 187. 5.227 78.8464.428 .645 -82.199X godine.u 000 dinara likvidaciona vrednost poslovne aktive 319. D.5661.817 319.3.990 kratkoročne obaveze(90.280 -30.990 187 . "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31. Građevinski objekti 2.990 239.740-2.645 -52.12.133 42.413 42.133 U nastavku je dat bilans stanja na dan 31.849-74.817) dugoročne obaveze(42.

Ovaj bilans treba da posluži za knjiženje procenjenih vrednosti poslovne 188 .000 Ponderisana prosečna vrednost Zaokruženo Procenjena likvidaciona vrednost kapitala DP "VVA". predstavlja minimalnu vrednost preduzeća od 187. ZAKLJUČAK O PROCENI U postupku procene vrednosti kapitala preduzeća "VVA". prihvatio sledeće pondere: Metod Prinosni metod Metod neto imovine Procenjena vrednost ⋅ 270.788 329. Dobijeni su sledeći rezultati: Metod / vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti .133 Svakom od korišćenih metoda dodeljen je odgovarajući ponder izražen u procentima.492 416. 6. prema Zakonu o svojinskoj transformaciji i Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. U konkretnom slučaju.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .1.232 ⋅ Ponder = 60% 40% 100% = = = .232 187.492 ⋅ 416.u 000 dinara Ponderisana vrednost 162. tim procenjivača je u zaključivanju o procenjenoj vrednosti kapitala preduzeća "VVA". Bilans stanja posle procene Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala. a i od knjigovodstvene vrednosti. obaveza i kapitala na dan procene (član 12 Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala).000 dinara 270.metodologija i primeri - 6.133 hiljade dinara i niža je od procenjene vrednosti po oba primenjena metoda. zatim svrhu procene i premise vrednosti. primenjena su sva tri propisana metoda.493 328. uzimajući u obzir prirodu delatnosti preduzeća i sredstva kojima ono raspolaže.295 166. sastavlja se bilans stanja s iskazanim procenjenim vrednostima poslovne imovine.

preduzeće treba na osnovu ovog bilansa da svede knjigovodstveno na procenjeno stanje imovine. Sledeća šema bilansa obuhvata knjigovodstvene vrednosti.492 416. obaveza i kapitala u poslovnim knjigama preduzeća. kapitala i obaveza na kojima su identifikovane prema metodu neto imovine. razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine. u konkretnom primeru preduzeća "VVA".19… utvrđene su sledeće vrednosti: Vrednost Knjigovodstvena vrednost Vrednost dobijena prinosnim metodom Vrednost dobijena metodom neto imovine Likvidaciona vrednost Ponderisana prosečna procenjena vrednost . biti knjižene: na svim pozicijama poslovne imovine. 31. 189 . Ustvari.000 dinara 239. kao i razlike između knjigovodstvenih i procenjenih vrednosti pozicija.413 270.133 329. procenjene vrednosti i utvrđene razlike između jedne i druge vrednosti. U zaključku o proceni vrednosti kapitala DP "VVA". obaveza i kapitala.000 Bilans stanja na dan procene treba da obuhvati procenjene vrednosti svih pozicija bilansnih.232 187. Prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala ove razlike će. smanjiće vrednost osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine. obaveza i kapital preduzeća "VVA".12. na dan procene za celokupnu poslovnu imovinu. na dan procene.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - imovine.

HOV i novčana sredstva 7.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .861 1.846 Korekcije procene 89.890 44.044 (23.metodologija i primeri - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31. Aktivna vremenska razgraničenja 113.122 890 (4) IV Kratkoročna potraživanja (1 do 8) 1.556 41.324 . Ostala kratkoročna potraživanja 6. Avansi.965 50.12.298 190 5.905 402. Razna potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5. Uložena sredstva u banke i HOV 2. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 2.740 78.091 4. Oprema Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost Stanje po knjigama 206.056 30.204 168.823 38.064 78.122 890 - 83.044 (5) B) Obrtna sredstva (III + IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) 191.091 4. depoziti i kaucije 2.970 4.124 II Dugoročna finansijska ulaganja (1+2) 1.556 41.056 30. Roba 4. Proizvodi 5.860 1.566 319.928 16.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 295.872 602 8.243 598 8.120) 90.729 8.928 38.920 (1) 45. Materijal i rezervni delovi 2.293 167.120) 66.013 151. Krediti dati u zemlji A) Stalna sredstva (I + II) III Zalihe 1.849 190 .849 9. Sitan inventar 3. Proizvodnja 4.199X (posle procene) AKTIVA I Materijalna ulaganja (1+2) 1.451 50.174 4. Kupci u inostranstvu 4.324 - 300.150 24 210.200 211.645 (23.785 468.174 (2) (3) 89.298 190 5. Kupci u zemlji 3.669 37.720 76.

Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 3. Ino-krediti III Kratkoročne obaveze (1 do 6) 1.786 53.000 42.849 191 .299 4.u 000 dinara ProcenjenaNapovrednostmena 329.710 Korekcije procene 89.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.664 3. Ostale kratkoročne obaveze 6.905 4.952 6. Pasivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 239. Kratkoročne obaveze prema povezanim preduzećima 4.040 42.809 25. Dobavljači u zemlji 2.199X (Nastavak) (posle procene) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze 1.952 6.710 (7) (6) (23.540 25.413 42.587 .12.507) POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 402.645 66. Obaveze za zarade 5.383) (6) (876) (22.398 4.204 468.299 4.040 42.786 52.040 121.192 25.040 97.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOZI UZ IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 192 .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 1 OVLAŠĆENJE PROCENITELJA OD STRANE MINISTARSTVA ZA EKONOMSKU I VLASNIČKU TRANSFORMACIJU 193 .

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 2 IZJAVA PROCENITELJA 194 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

199X.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZJAVA Ekonomski institut. niti ima učešća u kapitalu preduzeća. Ekonomski institut neće učestvovati u kupovini akcija DP "VVA". Beograd. kao procenjivač vrednosti kapitala i potpisnik Izveštaja. nije direktno ni indirektno vezan za DP "VVA". godine EKONOMSKI INSTITUT ______________________ 195 .

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 3 IZJAVA NARUČIOCA PROCENE ZA IZVORE INFORMACIJA 196 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

godine Generalni direktor __________________________ 197 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZJAVA Ovim izjavljujem da je procenom vrednosti kapitala. kao i da su prezentirani svi podaci o poslovanju preduzeća. obuhvaćena celokupna pokretna i nepokretna imovina DP "VVA". urađenom od strane Ekonomskog instituta. u zemlji i inostranstvu i da ta imovina nije predmet sudskog spora. 199X. Beograd.

BILANS USPEHA I RASPORED REZULTATA) ZA 199X. overene finansijske izveštaje. 198 . 199X I 199X GODINU NAPOMENA: Preduzeće prilaže svoje originalne.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 4 FINANSIJSKI IZVEŠTAJI PREDUZEĆA (BILANS STANJA.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5 PODACI O PROCENI BILANSNIH POZICIJA PREMA METODU NETO IMOVINE 199 .

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.0. OPŠTI PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA 200 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

.... . Za objekte na lokaciji postoji uredna tehnička dokumentacija (lokacija.OPŠTI PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA Osnovna sredstva D...199X godine.. su razmešteni na tri lokacije: .troškovni. ugovori). . sve vidove opreme i transportna sredstva.P. komercijalno-finansijska i druga dokumentacija za opremu.. Sve tri lokacije predstavljaju zaokruženu celinu i opremljene su sa kompletnom komunalnom. .popisne liste preduzeća od 31... .. tehničko-tehnološkom i energetskom infrastrukturom...Lokacija... ambalaža..Lokacija.. br. preduzeće raspolaže sa transportnim sredstvima........registraciono-tehnička dokumentacija za transportna sredstva.... Na tri lokacije u Beogradu smeštene su proizvodne jedinice ... . Izvori informacija Pri vršenju procene korišćeni su sledeći izvori informacija: . . Beograd...dokumentacija o karakteru objekata.. ulica ..... prerada... ulica .. Isto tako. ponude....investiciono-tehnička i komercijalno-finansijska dokumentacija o izgradnji objekata (glavni projekti. celokupna proizvoda i druga oprema. . ulica . Beograd.......snimanje objekata na licu mesta za koje ne postoji investiciono-tehnička i druga dokumentacija.pogoni: proizvodnja.. br.. br.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5.... sa primenom fizičke i ekonomske depresijacije za sve građevinske objekte na svim lokacijama (za pojedina postrojenja i instalacije i funkcionalna depresijacija).0. Procena je izvršena za sve objekte i sve lokacije i nema objekata koji su izuzeti iz procene. Preduzeće raspolaže sa tehnološko-proizvodnom opremom saglasno proizvodnom programu. .uvid na licu mesta za sve građevinske objekte.... 201 . . .... Beograd. Za sve građevinske objekte i sve vidove opreme konkretni izvor informacija je naveden u tehničkom opisu.Lokacija... Korišćeni pristupi i metodi procene Pri proceni osnovnih sredstava korišćeni su sledeći pristupi: .12. kao i uobičajenom kancelarijskom opremom i nameštajem. . tako i spoljni transport.. urbanistička saglasnost i odobrenje za gradnju). ..prospektno-tehnička.... kako za unutrašnji. koja čine građevinski objekti. "VVA". sa standardnom opremom za održavanje.... zajedničke službe.

..910 10..... oprema za održavanje i druga oprema 1. Lokacija .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA ...troškovni. Beograd UKUPNO 3..572 165.1.307 19.. . 4. deo proizvodne opreme i transportnih sredstava (obustavljena proizvodnja. zastarela građevinska oprema). . Beograd UKUPNO UKUPNO (1+2+3) 275. br.. Transportna sredstva UKUPNO 2.... za transportna sredstva. Lokacija . Građevinski i energetski objekti i infrastruktura 1..122 1.. br... 2.tržišni...080 346...770 222... .nemogućnost snimanja pojedinih nepristupačnih delova građevinskih objekata i instalacije.. "VVA" Vrsta osnovnih sredstava Procenjena sadašnja vrednost . Beograd 1....909 20..4..426 10.3.490 43.. Kancelarijska oprema i nameštaj 1. Proizvodna.u 000 dinara Procenjena sadašnja vrednost . br... Građevinski i energetski objekti i infrastruktura Proizvodna..910 38.. procenjena nova nabavna i procenjena sadašnja vrednost svih osnovnih sredstava iznosi: Vrednost osnovnih sredstava po lokacijama Vrsta osnovnih sredstava Procenjena nova nabavna vrednost ...2....P.316 146.778 953..726 383..metodologija i primeri - .u 000 dinara - 1.. Ograničavajući faktori Pri vršenju procene kao ograničavajuću faktori pojavili su se: .. opremu za održavanje i kancelarijsku opremu i nameštaj.. . 3.240 86..096 460..673 383..nemogućnost dobijanja objektivne cene za deo opreme građevinskih objekata.u 000 dinara 274. Rezime Na osnovu izvršene procene vrednosti osnovnih sredstava preduzeća "VVA"... Lokacija .260 145...140 117.783 11. oprema za održavanje i druga oprema Kancelarijska oprema i nameštaj Transportna sredstva UKUPNO 202 ...490 6... sa fizičkom i funkcionalnom depresijacijom za proizvodnu opremu.122 Ukupna vrednost osnovnih sredstava D.. .

1. PROCENA VREDNOSTI GRAĐEVINSKIH OBJEKATA 203 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.

Tehnički opis Objekat: Upravna zgrada (1) Objekat je izgrađen na dva sprata. godine.metodologija i primeri - PRILOG 5. godine. 19/2650 od 31..2. Dizelagregatska stanica 11. Upravna zgrada 2.11..1989. br.. Objekti kompleksa su izgrađeni na osnovu sledeće tehničke dokumentacije: potvrda 3. Sporedna portirnica 14. Pumpna stanica za tehnološku vodu 9.1977.ulica . 13/84 od 7. godine i 24/89 od 6.1. Ograda Ukupna površina lokacije iznosi 102.. izvod br. Parking 15. a delom giter tula-fugovana..1...11. Vodovod i kanalizacija.1977.OPIS OBJEKATA 5. Portirnica 3. godine i 47/89 od 12.. preduzeće trenutno koristi 73.. Većina objekata je izgrađena 1979.0.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . godine..16 br. Kotlarnica sa mazutarom 6..1989. ali zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa.1977.0. godine. godine od Sekretarijata za urbanizam. 1/85 od 4. 204 keramičke pločice i sl.1985..10-150/77 od 2. Proizvodna hala 4. osim u sanitarnim prostorijama i kuhinji . zapisnik o regulisanju gradske i nivelacione linije br. Na prizemnom delu smešten je restoran sa pomoćnim prostorijama.1985. Kolska vaga 10. godine.5.2. 06-214/1 od 27.0.. Podovi su pokriveni u zavisnosti od namene: teraco... bovalit. godine.1. UPI..P.. godine na osnovu rešenja o lokaciji br. .. Kompresorska stanica 7. protivpožarna i baštenska hidrantna mreža 13. 105/74 od UP br...1.515 m2.. Pokrivna konstrukcija je ramna armirano-betonska ploča.1977. godine i odobrenja za gradnju br. Pumpna stanica za protivpožarnu vodu 8.202 m2.4.. 5.12. Razvod tehničkih fluida 12. . Objekat magacina (4) izgrađen je 1986. osnovne urbanističke saglasnosti br. "VVA" izgrađeni su sledeći objekti: 1.1974..1984. 15-479/1 od 18. Fasada je delom natur na betonskoj konstrukciji. osim magacina i sporedne portirnice koji su izgrađeni 1986. 11/P-314 od 2. komunalne poslove i saobraćaj Ministarstva za imovinsko-pravne poslove. godine i odobrenja za gradnju br.1. godine i kompresorske stanice koja je izgrađena 1989. rešenje o lokaciji br. 6597/7 od 7.3.1. Magacin 5.. Konstrukcija objekta je armirano-betonska skeletna konstrukcija sa međuspratnom ramnom krstasto-armiranom pločom. Beograd Na lokaciji za trajno korišćenje D. Lokacija . Zidovi su malterisani. godine.2...

Betonska konstrukcija je izvedena od glatke oplate. Zidovi su blok tuli i rešetka od metalnih profila. a betonska konstrukcija je natur. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona oprema i instalacije i PP hidrantna mreža. Platforma je izvedena kao armirano-betonska ploča. Kompresorska stanica je povezana sa halom sa podzemnim betonskim kanalom. Prozori i vrata su metalni. sa poliuretanskim i plastificiranim limom. Vrata su metalna. Konstrukcija su armirano-betonski stubovi i grede sa oplatom od betona. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona instalacija. Krovna konstrukcija je čelična pokrivena sa salonitom. Objekat: Proizvodna hala (3) Hala je prizemni objekat. Objekat: Kotlarnica sa mazutarom (5) Kotlarnica je prizemni objekat sa platformom +4 m. U objektu je izvedena vodovod i kanalizaciona instalacija. Temelj za rezervoar je armirano-betonski.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - sa pomoćnim prostorijama. pokrivena trimo pločama. izvedena od čeličnih rešetki i R nosača. instalacija za razvod tehnološke vode i PP hidrantna mreža. gredama i serklažama. Cela fasada je obložena sa rebrastim limom. Objekat: Magacin (4) Konstrukcija objekta su čelični stubovi i grede sa krovnom rešetkom. Spoljni zidovi su obloženi sa keramičkim pločicama. jednostruki. U konstrukcijskom smislu seizmički je izgrađena sa armirano-betonskim stubovima. Pokrivna konstrukcija je dvoredna. Fasada je fugovana. Pod je cementni. pokriven sa plasti- . U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona oprema i instalacije i PP hidrantna mreža. Mazutara se sastoji od betonskog temelja sa nadzemnim čeličnim rezervoarom od 1000 m3 i pumpnom stanicom. Na konstrukciji su izvedene kupole. Temelji 205 su trakasti. fugovana sa fasadne strane. Krov je dvoslojan. U ovom objektu je smeštena dizelagregatska stanica. Zidovi su fugovani. kade su pokrivene keramičkim pločicama. greda i serklaža sa temeljima povezanim trakama. Zidovi su od giter tula. osim u sanitarnim prostorijama i laboratoriji. U procenjenoj vrednosti nije uračunata vrednost dizel-agregatske stanice. kade su obložene sa keramičkim poločicama. U objektu je izvedena PP hidrantna mreža. Objekat: Portirnica (2) Objekat je prizeman sa ravnom pokrivnom pločom i nadstrešnicom. Podovi su vinaz i keramičke pločice. a malterisani i obojeni sa spoljne strane. Konstrukcija je armiranobetonska sa zidovima od giter tula-fugovani. Prozori i vrata su čelični. Podovi su na betonskoj podlozi. Objekat: Kompresorska stanica (6) Objekat je izgrađen na zatvorenom prostoru za kompresore i otvorenom prostoru sa žičanom mrežom za rezervoar za vazduh. Konstrukcija je izvedena od armirano-betonskih stubova. Pod je betonski. a vrata i prozori su čelični. Istočni deo objekta je čelična kontrukcija pokrivena limom. Vrata i prozori su metalni. sa temeljima samcima povezanim trakama.

Objekat: Vodovod i kanalizacija. postavljen na čeličnim i drvenim gredama. Fekalna i atmosferska kanalizacija Objekat: Sporedna portirnica (13) je od Objekat jeplastičnih cevi. 8) Objekat je prizemni sa ramnim krovnim pločama. dimenzionisani prema nosivosti vage od 50 tona. Podovi su od cementa na podlozi od betona. postavljenih na rovovima ii povezana sa gradskom salonita i prizeman sa ramnom pokrivnom pločom nadstrešnicom. a sanitarne prostorije obložene su keramičkim ploči- 206 . Nosači kompenzatora su stubovi. Postavljeni su regulatori za regulisanje cevovoda. Objekat: Razvod tehničkih fluida (11) Cevovodi za razvod na tehnološkim fluidima (vodena para.vinaz i keramičke pločice. Prozori i vrata su metalni. Vodosnabdevanje za tehnološke potrebe je iz cevnog bunara i izvedeno je od salonit cevi. Vrata i prozori su metalni. Objekat: Pumpna stanica za protivpožarnu i tehnološku vodu (7. kondenzat i topla voda) su na većem delu na visećem sistemu. Mreža je izvedena od salonita i pocinkovanih cevi. postavljena na rovovima na kojima su povezani PH NO110 i NO80 i baštenski hidranti NO50.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Objekat ima cevne bunare NO600mm/30m koji su smešteni u pumpi tipa DP/MZT kapaciteta 1620 l/min i hidrofilnim kazanima od 5000 l sa kompresorima. postavljenih na rovovima. Instalacije za sanitarne potrebe su izvedene od pocinkovanih i salonit cevi postavljenih na rovovima. Podzemni betonski kanali su mrežasto armirani. Zidovi su fugovani. Sajla je tipa B6x37 22 mm. Spoljna hidrantna mreža je povezana sa mrežama na svim objektima. Pod je od bovalita na podlozi od betona. Konstrukcija su armiranobetonski stubovi. greda i serklaža sa temeljima cija je izvedena mrežom. protivpožarna i baštenska hidrantna mreža (12) Izvedena je instalacija vodosnabdevanja za sanitarne i tehnološke potrebe. Zidovi su od cementa. temelji samci i trakasti temelji.metodologija i primeri - ficiranim limom. Noseća konstrukcija je lančana. Fasade su fugovane. Objekat je priključen na gradsku vodovodnu mrežu preko šahta sa vodomerom. Objekat: Dizelagregatska stanica (10) Objekat je u sastavu kotlarnice. Stubovi su na čeličnim rešetkama. Podovi su u zavisnosti od namene prostorije . Vrata i prozori su metalni. Podovi su betonski. Objekat: Kolska vaga (9) Zidovi su armirano-betonski. PP i BH hidrantna mreža i atmosferska i fekalna kanalizacija. samcima povezanih trakama. Konstrukkanalizacionom od armirano-betonskih stubova. Za potrebe PP i BH mreže koristi se voda iz cevnog bunara i pumpne stanice. Konstrukcija su armirano-betonski stubovi sa krovnom konstrukcijom. a mali deo su podzemni betonski kanali.

a poprečno 2%. Mreža je pričvršćena armirano-betonskim stubovima. 207 . Fasada je malterisana. Na parkingu je izgrađena nadstrešnica od montažne čelične konstrukcije. pokrivena sa valovitim plastificiranim limom. U objektu je izvedena standardna vodovod i kanalizaciona instalacija i oprema.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - cama. Objekat: Ograda (15) Lokacija je ograđena sa žičanom mrežom. Na ulazu su vrata od metalnih profila i ograda postavljena na betonskom zidu. Objekat: Parking (14) U horizontalnom položaju parking je kružna krivina koja omogućava maksimalnu manipulaciju. a delom metalnom ogradom. Kolovozna konstrukcija je izvedena od šljunka.1-3. Prozori i vrata su metalni.7%. Krivine su od 0.

4.59412% 9.1.6671979.1.685Pumpna stanica za 17 27 6601. 13.13032% mazutarom 12 100 5968112% 6771985.Portirnica 21 66 60428432% 1976. .12. 13.17264% tehničku vodu 1978. 18 45 4.6851978.83110. 12.199X godine .Kotlarnica sa 21 66 6.285 132. koja ima još tri pogona.7831976. 7. 14.105Administrativna zgrada 21 66 21. 11.6003.88238. 8. 15.PROCENJENA VREDNOST OBJEKATA Preduzeće: Mesto: Lokacija: Pogon: DP "VVA" Beograd X B/1 Procenjena vrednost građevinskih objekata na dan 31.27432% 1976.Dvorišni vod i kanalizacija 1651985. br. lokacije "X". 2.327Unutrašnji saobraćaj i parking 3531982. 2 34 u Pogonu "B".Razvod za tehničke 21 33 54496864% fluide 71. 3.Kolska vaga 12 66 1353018% 3131985. 9.Sporedna portirnica 1978. 118.997 7.6533. 32.6891.0631984. 5. 6. 208 . 16.06232% 1985.5121976.83768% stanica 19 28 8481.26280% stanica 15 21 10624770% 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .Dvorišna zgrada NAPOMENA: Ova se procena odnosi na deo građevinskih objekata koji se nalaze 204.metodologija i primeri - PRILOG 5.06740% 1.u 000 dinara Sadašnja Efektivno proVrednost nove % fizičkeIznos procenjena vredGodina gradnjeteklo vreme depresijacije fizičkedepresijanost aktiviranja Ekonomski vek cije upotrebe Red.8321980. Naziv objekta 5 6 7=5:6 8=(4×7):100 9=4-8 8881976.944Proizvodna hala 21 66 80.83768% 2.282 1 1.283Magacin 12 100 11. 10.Ograda 1.0658.Pumpna stanica za41 13 72334032% PP vodu 12 38 21310032% 2. 10.Dizel agregatska 24 19 2.Kompresorska19 28 8481.

2.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5. PROCENA OPREME 209 .

Tehnološka linija.grupa mašina za sečenje. cilindra za odmotavanje. instalirana je sledeća oprema: . . .Italija i nabavljena je i instalirana 1978. Tehnološka linija za proizvodnju lepenki Ova linija je proizvod Agnati . Beograd Na ovoj lokaciji oprema za proizvodnju može da se grupiše po sledećim tehnološkim celinama: a) Pogon prerade: 210 .sistem za pneumatsko otsisavanje otpadaka. a prisutna je i tehnička zastarelost. br. mašina tipa Sloter i GFM/220.metodologija i primeri - PRILOG 5.. obrezivača i noža za sečenje lepenki i transportera.grupa mašina za šivenje i lepljenje. glave za lepljenje.0. Proizvodna oprema na lokaciji u ulici "X". silosa i drobilica. Linija dosada nije remontirana. ali se sreću i mašine s početka šezdesetih godina. Ocenjena je prosečna depresijacija od 85%..2. Proizvodna oprema na lokaciji u ulici "Y".2. Grupa mašina za šivenje i lepljenje U ovu grupu spadaju mašine za ručno. Ove mašine (tip GF-Lampo 105. .. do 1980. Beograd Na ovoj lokaciji.. Grupa mašina za sečenje Ova grupa mašina namenjena je fazi konfekcioniranja kartonske ambalaže (npr. Semi Lampomatik ONDA. GFM/280 i GFM/350. IMPERIJA-F i sl. Sistem za pneumatsko odsisavanje i otpadke Ovaj sistem se sastoji od otsisnih haubi. Kod ovih mašini prisutna je tehnička zastarelost.2.1. .) su nabavljene 1988. Ocenjena je prosečna depresijacija od 68%. Ocenjena je prosečna depresijacija od 85%. centrifugalnih ventilatora. godine i dosta je istrošena. sporedna u odnosu na druge linije.0.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .2. a pri eventualnom remontu se očekuju teškoće pri nabavci rezervnih delova.. 5.OPIS OPREME 5. kanala za dovod pare za sušenje. u pogonu "A".). nabavljena je i instalirana u periodu od 1978.0. godine. Sve mašine su prilično istrošene. KO-1600. ….. Lampomatik-2400 i sl. je zastarela u odnosu na automatizaciju i vođenje procesa i u odnosu na tehnološko-tehnička rešenja u formiranju. br. godine. . poluautomatsko i automatsko šivenje i lepljenje. Sastavljena je od dela za lepak. Ocenjena je prosečna depresijacija od 60%.tehnološka linija za proizvodnju lepenke.

odsecanje (noževi za sečenje) i prese za pakovanje. Dobijeni proizvodi idu na kanal za sušenje. . mašina GH-511 i mašina za izradu i formiranje dna vreća i ventil tip GHProgres 525. tako i sa aspekta snabdevanja rezervnim delovima. godine. Ova oprema je najstarija oprema preduzeća i najvećim delom je nabavljena u periodu od 1955. proces započinje u mašini za mlevenje (Kolodrob) i hidropalperu. .. Održavanje je otežano.tehnološka linija za proizvodnju kesa. godine. doterivanje njihove debljine (kalanderi). Ove mašine. ide u mašinu za formiranje lepenke. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 85%. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 80%. Grupa mašina za pakovanje Ove mašine služe za prihvatanje lepenki. Tehnološka linija za proizvodnju natron vreća Osnovne mašine ove tehnološke linije su mašine za sečenje i premotavanje tipa Jagenberg. Zbog fizičke zastarelosti mašine ne postižu projektovani kapacitet. .tehnološka linija za proizvodnju ambalažne hartije.tehnološka linija za proizvodnju natron vreća. Priprema sirovine u hidropalperu (mlevena stara hartija) preko sistema na pojedinačnim mašinama (mlinovi. kako sa aspekta održavanja radnih delova. Oprema je većinom nabavljena u periodu od 1960. b) Pogon pripreme . godine i fizički i funkcionalno je zastarela.).) dodavanjem drugih sirovina se obavlja na mašini za proizvodnju hartije. do 1965. čistači gustih i retkih masa. 211 . su nabavljeni oko 1970. kao i drugi elementi na ovoj liniji (prese i sl. Tehnološka linija za proizvodnju ambalažne hartije Proizvodnja ambalažne hartije se realizuje preko dve osnovne mašine i to hidropalpera i mašine za proizvodnju hartije tipa Yenki.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - . Ocenjena je prosečna depresijacija oko 91%. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 90%. Održavanje je značajno otežano radi čestih kvarova i nedostatka rezervnih delova. što samo po sebi govori o fizičkoj i funkcionalnoj zastarelosti. Fizička i funkcionalna zastarelost ovih mašina je ista kao kod prethodne dve tehnološke linije. preko sistema za mešanje. zgusnivača. . Sa tehničko-tehnološkog aspekta i sa aspekta produktivnosti ove mašine su zastarele u odnosu na one koje su danas u prodaji.tehnološka linija za proizvodnju sive lepenke i hartije. prese i sl.grupa mašina za sečenje i pakovanje. Dobijena smesa. sita.tehnološka linija za proizvodnju grube i reklamne hartije. do 1970. odnosno hartije. Tehnološka linija za proizvodnju sive lepenke i hartije Slično kao i kod prethodne linije. Problemi održavanja i nabavke rezervnih delova za ove mašine su izraženi. sita i sl.

do 1980.Ocenjena 5. godine. do 1991. razni alat i slično.3. rendisaljke). prva linija i mašine za fleksografski pečat (tip Miniflekso.. godine. sve proizvodi Mandoni . Oprema u ulici "X" uglavnom je nabavljena 1976. Većina digitalne opreme je nabavljena šezdesetih godina i proizvod je Vulkan ... nabavljena je osamdesetih godina. 212 .Rijeka. mobilne i stabilne brusilice i bušilice. godine. Oprema na lokaciji u ulici "Y". je prosečna depresijacija od oko 74%. aparati za elektro i oksigeno zavarivanje.Italija. propraćenom i sa problemom oko nabavke rezervnih delova. Beograd.. Ostala oprema U ovu grupu opreme spada digitalna oprema i to mostna (jednogredna i dvogredna). Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 51%.. Tehnološki. godine i oko 1990. godine. Kancelarijska oprema i nameštaj U ovu grupu opreme ubraja se kancelarijska oprema. glodalice.0.metodologija i primeri - Tehnološka linija za proizvodnju kesa i grupe i reklamne hartije Ove dve tehnološke celine imaju zajedničku liniju (mašina za odmotavanje i sečenje) dok samu tehnološku celinu čine mašine za izradu kesa sa ili bez pečata (tip Seriana). 1978. 1970. godine. 5.5. teretni lift i kompresori. zastarele su nekoliko generacija. zahvaljujući svakodnevnom i redovnom održavanju.Niš. Sva oprema je dosta istrošena. Teretni lift je u celini amortizovan. 4x100 i R/3-100) i druga linija.. Beograd. Balkankar i Jagenberg. a najveći deo opreme na lokaciji u ulici "Y". mada se sreće i oprema iz šezdesetih godina (glodalice.. Kancelarijska oprema i nameštaj su nabavljeni u periodu od 1965. u periodu od 1980. MIN . .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Hvilans Mac. u ovoj grupi opreme susreću se univerzalni strugovi.0. Po strukturi. . Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 34%. Sve ove mašine su puštene u rad oko 1970. br. br. do 1982.. nameštaj i oprema za opštu upotrebu.4.. u odnosu na današnje mašine.2. raspoređenih na svim lokacijama od kojih se polovina nalazi na lokaciji u ulici "X".2. Mašine su fizički u dobrom stanju. Kompresori su uglavnom proizvod "Trudbenika" i nabavljeni su u periodu od 1978. Ocenjena je visoka depresijacija i na pratećoj opremi od oko 55% i 85% za mašine za proizvodnju kesa i reklamne i grube hartije.0. zbog čega je ocenjena visoka funkcionalna depresijacija.2. 5. Oprema za održavanje Opremu za održavanje čini oko četrdeset pojedinačnih mašina i priručnih alata. kao i oprema nabavljena devedesetih godina (mobilne bušilice).

samohodni (na dizel i električni pogon) i ručni.transportna sredstva za spoljni transport. U ovu grupu ubrajaju se viljuškari . godine. 213 . Transportna sredstva za spoljni transport. U ovu grupu ubrajaju se putnički automobili. do 1990. Ocenjena je prosečna depresijacija za kancelarijsku opremu od oko 46% i za nameštaj od oko 55%. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 68%.2. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 66%. TAM. kamioni i minibus. 5.) i relativno su istrošena.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Nameštaj i oprema su relativno unificirani i ravnomerno istrošeni i zato pri proceni nije vršeno grupisanje po tipovima i godini nabavke. godine i proizvodena su u bivšim jugoslovenskim republikama (ZCZ.6. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 58%. Procena transportnih sredstava Transportna sredstva su podeljena u dve grupe i to: . Sva transportna sredstva su nabavljena u periodu od 1972.sredstva i oprema za unutrašnji transport i . Medicinska oprema je locirana u fabričkoj ambulanti i obuhvata opremu za opštu medicinu. Sredstva i oprema za unutrašnji transport. INDOS. pomoćna ručna kola (japaneri) i oprema za opsluživanje viljuškara. traktori sa i bez utovarivača. Toma Vinković i dr. Sva oprema je nabavljena 1986.0. stomatološku oremu i opremu za laboratoriju.

lokacija ulica . Oca 55x70 1978. 7.478 8.148 8. 11. Beograd Pogon: A Namena: Proizvodna oprema Rekapitulacija procene vrednosti opreme na dan 31. Gandosi Fosati 1978.. .176 405.369 33.. Gandosi Fosati Lampo 105 1986.142 85 84 86 71 71 57 55 85 73 60 76 60. ..12.199X godine ..000 53 56.735 590. Rabolini . "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" 191 192 193 194 195 239 270 196 207 1 Mašina za karton 1 Horizontalna presa sa drobilicom 1 Sistem za pneumatsko usisavanje otpadaka od lepenki 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za ručno šivenje 1 Mašina za ručno šivenje 1 Mašina za ručno koso šivenje 1 Mašina za ručno koso šivenje 2 Mašina za poluautomatsko šivenje 1 Mašina za lepljenje automatska 1 Mašina za lepljenje i pakovanje 2 Mašina za lepljenje i pakovanje poluautomatska 1 Mašina za štancovanje ravno Agnati .P.193 15.092 1978.512. 13.Italija GFM/350 1978. .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA ..854 17. 5. 12.58.398 82. 1978..564 57.268 Ormig-Italija 15.451 20.895 123. "A" 186 3. "A" 204 4. 10.056 68 803.Italija Vimas-GO12 1978..594 333.800 8.PROCENJENA VREDNOST OPREME Preduzeće: D.. Pogon br. 2.894 51.. itd. Gandosi Fosati Lampo 105 1986... 9. . Gandosi Fosati GFM/280 1978. Inventarni broj Količina Opis osnovnog sredstva Proizvođač Tip / Model 1. 14.Italija "A40 P"1988.477 7. Gandosi FosatiSemi Lampomatic 1978.metodologija i primeri - PRILOG 5....839 53. br.400 214 . 6. KO-16001979.ItalijaImperija-F 120...2. 8. Gandosi FosatiKO-16001978..u 000 dinara Procenjena Realna sadašnja amortizovanos Godina t (%) vrednost proizvodnje nabavna Nova vrednost Red.. Gandosi Fosti GFM/220 1978.478 7..094 62 39.074 3.762 59 24.858 1978.459 2. "A" 187 2.459 3.103.1. "B" .. Vega ItalijaLampomatic 2400 Legamatic . Ormig . "VVA".712 2..

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5. PROCENA VREDNOSTI ZALIHA 215 .3.

Proizvodnja u toku 30. Gotovi proizvodi od V .834 13. kraft. 1. vosak.440 2. 2.675 189.473 515.u 000 dinara Procenjena vrednost 30.metodologija i primeri - PRILOG 5.626.056 . "VVA" na dan 31. Proizvodnja u toku u intervalu od V .965 205.705 .371 5. .556 41.443 67.122 890 78. Grupa konta 31 35 60 63 66 Naziv Materijal Sitan inventar Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba UKUPNO Vrednost u bilansu na dan procene 30. Materijal.800 149.12. MATERIJAL . Robe VI 199X D. lepak. rezervni delovi i sitan inventar 1.Neproizvodni materijal . ulja) Pogon prerada (nafta.415. "VVA" Stanje zaliha na dan 30. SITAN INVENTAR Nabavna vrednost .176. lepak. fluting.Otpis B.959 216 .763 1. motorno ulje) .materijal izrade Pogon proizvodnje (stipsa.VI 199X godine.298. br.814 566. 4.485 9.779 74.556.Sirovine .869 10.145 21. mazut) Pogon ambalaža (mazut) Zajedničke službe (antifriz. basazol.264 6.VI 199X godine. 3.PROCENA VREDNOSTI ZALIHA Rekapitulacija procene zaliha D. 5.860.P.072.185 376.3.844.199X godine A.112 7.056 NAPOMENA: Datumi nabavke su sledeći: za Materijal i Sitan inventar kreću se u vremenskom intervalu II .199X godine Red.158.122 890 78.789 3.298 190 5.Kancelarijski materijal Pogon proizvodnja Pogon prerada Pogon ambalaža Zajedničke službe 2.P.Gorivo Pogon proizvodnja (mazut. stara hartija) Pogon prerrade (boje.382 53.pogonska režija Pogon proizvodnja Pogon prerada Pogon ambalaža Zajedničke službe .971 1.VI 199X godine. bezdrvna hartija) Pogon ambalaža (skrob.923 98.104 4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .06.487.725.219 497. boja) .029.298 190 5.556 41.u 000 dinara 30.

787 252.154 0 1.386 3.062) (0) 865. superior.399.904.197.000 11.075.752 1.224 1.306 Zajedničke službe UKUPNO 890.725.306 78.869 1.610 35.709 941.182 17.545.962 0 7.960 207.163 41. k2š. kš.553.121.024 1.424 0 7.756. kraft.432 8.375.875.685 283.685 4.056.007.025 458.857 2.511 31. Gotovi proizvodi 283.748 (272.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" Pogon proizvodnja RJ Lepenka (siva lepenka. Idnina Pogon ambalaža RJ Velpap Stara kartonaža Idnina poluproizvodi Idnina Zajedničke službe RJ Lepenka RJ Kesovo RJ Vreće Delčevo konsignacija D.580 217 .700.796.307 736.915. 3k. faktis) Pogon ambalaža Velpap (2k.161.197.163 1.830 890.121 3. Roba 11.354.610 Pogon proizvodnja RJ Hartija Hartija poluproizvodi RJ Lepenka Lepenka poluproizvodi Pogon prerada RJ Kesovo Kesovo usluge Kesovo poluproizvodi RJ Vreće Vreće usluge Konsignacija maloprodaja Konsignacija Usje RJ Delčevo Delčevo usluge Delčevo konsignacija Drug za delčevo Zaštita rad.856 959. fluting) Pogon prerada Poluproizvodi (superior) C.833 1. 2kš) Ambalaža poluproizvodi (šrenc.643 4.792 25.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.4. PROCENA VREDNOSTI POTRAŽIVANJA 218 .

199X godine . "VVA" Mesto: Beograd Lokacija: "Y" Procenjena vrednost potraživanja na dan 31. 7. .594 Red.541 50.714 NAPOMENA: Pojedinačne liste za svaku vrstu potraživanja se nalaze u dokumentaciji procenjivača i mogu se po potrebni staviti na uvid.860 1. 4.P. br. 8.476 199 221 61 107 101.u 000 dinara Procenjena vrednost 8. 5. 2. 9.4.243 1 198 232 60 107 78.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5. Naziv Avansi Kupci Kupci u inostranstvu Potraživanja od povezanih preduzeća Potraživanja iz specijalnih poslova Razna potraživanja iz poslovanja Potraživanja od državnih institucija Potraživanja od radnika Razna potraživanja UKUPNO Vrednost u bilansu na dan procene 9.PROCENA VREDNOSTI POTRAŽIVANJA Preduzeće: D. 1.872 1. 3.928 16.861 1.12. 219 .965 50.928 38. 6.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.5. PROCENA VREDNOSTI OBAVEZA 220 .

664 3.952 6. br.786 53..710 121.. "VVA" Mesto: Beograd Lokacija: ulica ... br.. 4. .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5.P.... 42.809 II 1.398 4.040 163...232 42..540 25..786 52.710 97..... 5. 2.299 4.. 221 ...905 4.u 000 dinara Red. I 1.952 6.....849 NAPOMENA: U prilogu su pojedinačne liste za svaku vrstu obaveza koje se nalaze u dokumentaciji procenitelja i mogu se po potrebni staviti na uvid. 3.040 139...199X godine . Naziv Kratkoročne obaveze Dobavljači Dobavljači za nefakturisanu robu Obaveze prema povezanim preduzećima Obaveze za zarade Ostale obaveze Pasivna vremenska razgraničenja SVEGA (1+6) Dugoročne obaveze Krediti iz inostranstva UKUPNO OBAVEZE (I+II) Vrednost u bilansu na dan procene 25.12.. 6..PROCENA VREDNOSTI OBAVEZA Preduzeće: D.... Procenjena vrednost kratkoročnih i dugoročnih obaveza na dan 31.5..1192 Procenjena vrednost 25...299 4.

ovde ih nećemo posebno prikazivati.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 6 PRILOZI O PROCENI LIKVIDACIONE VREDNOSTI KAPITALA NAPOMENA: S ob zirom da priloge o proceni likvidacione vrednosti treba dati na način kako je to dato u prilozima o proceni po metodu neto imovine (Prilog 5). 222 .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 7 ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" 223 .

Druge usluge 1.00% 358.978 100.559 4.92% -13.353 16.500 1.423 2.580 100.683 4. Novac i HOV % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 8.636 (90) 40 168 544 98.414 59.251 26.20% 2.43% 3.463 100.056 19.95% 0.00%340.34% 47.226 27.59% 3.677 4.metodologija i primeri - Tabela 1 BILANS STANJA a Iznos AKTIVA POSLOVNA AKTIVA I STALNA SREDSTVA II OBRTNA SREDSTVA 1.588 18.10% 1.23% 16.01% PASIVA POSLOVNA PASIVA I DRUŠTVENI KAPITAL II DUGOROČNE OBAVEZE III KRATKOROČNE OBAVEZE 1. Domaće tržište 2.437 6.463 100.284 11.39% 40.00% 8.5471.44% 2.805 156.00% 402.92% 239.001 100.5.34% 210.94% 86.78% 7.08% 5.192 30. Porezi IV NETO DOBIT 153 46 107 1.199X OPIS I UKUPAN PRIHOD 1.87% 30.72% 120 1.64% 319.775) 1.05% 1.501 91.892 (1.247 4.84% 62. Transport 1.62% 5.08% 5. Potraživanja 3.444 70.571 96.646 100.459 40.646 100. Rashodi finansiranja 7.43% 3.771 0.00% 402.134 12.69% 20.00% 8.35% 55.866 18.556 21. 1.96% Tabela 2.00% 135.37% 2.18% 2. Promena zaliha 5.29% 292.37% 139 42 97 0.906 52.20% 2.21% 86.824 100.1840. Bruto plate 4.339 1.592 (37.27% 2.890 18.36% 105.78% 7.214 2.44% 17.280 1.836 100.00% 134.099 8.408 14.47% 124.978 100.388 8.780 100.396 10.610 15.7338.37% 4.046 12.66% 191.31% 285.29% -2.83% 24.96% 4.298) 8.15% 0.31% 0.95% 25.80% 2.05% 0.74% 5.08% 1.64% III BRUTO DOBIT 1.377 85.10% 48.37%1.088 100. Amortizacija 2.00% 358.81%0 11.295 22.94% 121.4. BILANS USPEHA ZA PERIOD a .62% 5.76% 254.02% 105.15% 42.60% 162 1.863 (42.22% 100.72% 3.740 22.03% 29.356 81.102 95.00% 286.080 99.23% 987 247 740 0. Ostali prihodi a Iznos % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 7.008 2.00% 6.98% 23.51% 2.00% 320.10% 15.443 100.143 99.91% 77.824 100.29% 1.16% 0.31% 0.441 54. Vanredni rashodi 7.03% 29.004 59.13% 104.780 100.117 3.92% -13.33% 20.207 189. Ino tržište 3.290 39.609 23.69% 66.00% 135.74% 5.549 20.69% 1.05% 52. Troškovi energije 1.00% 402.10% 48.17% 173 2.00% 3.646 100.150 351 186 165 253 1.443 100. 1.34% 26.00% 358.48% 2.08% 1.79%1.2.66% 7.809 16. Krediti od banaka 3.431 76. Dobavljači 2. Troškovi mater.716 1.00% 80.00% 402.720 93. Ostale kratkoročne obaveze 8.00% 5.110 1.962 26.057 0.13% 0.496 17. Materijalni troškovi i amort.472 65.348 2.71% 45.591 9.87% 2.0922.53% 234.662 3.352 34.112 139.595 18.59% 3.88% -1.42% 396 4.23% 261.77%8.98% 1.39% 65.419 100.869 8.23% 82.001 100.012 23.3.36% 2.817 1.11% 3.00% 358.325 99.1.646 100. Zalihe 2.23% 224 .00% 134.91% 6.20% 4.758 26.08% 0.08% 0.46% 0 0.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .746 5.62% 92 1.3134.11% 881 220 661 0.59% 1.03%4.14% 6.27% 970 0.040 10.17% 110.66% 11.105 3.230 6.377 16. Nematerijalni troškovi 3.691 15.432 211.766) 7.00% 7.162 91.69% 66. Nabavna vrednost robe 6.34% II UKUPNI RASHODI 1.52% 78.

Novac i HOV 4.008 12.47% 124.34% 3.740 239.356 81.356 0.53% 234. Zalihe 2.67% 65.Ostale kratkoročne obaveze 2.87% 30.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 3.65% 3.962 74. Stalna sredstva 2.35% 120 5. STRUKTURA TUĐIH IZVORA a Iznos % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos % 1.Krediti .004 59.339 22.134 56.00% 1.78% 396 19.88 225 .472 254. ODNOS (1:2) % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 6.00% 124.339 100.18% 105.00% Tabela 4.23% 0 15.336 100.110 3.192 20.00% 4.609 79.68% 3.54% 17. Potraživanja 3.336 29. Društveni kapital 2.44 100.34% 210.76% 254.14% 4.691 44.54% 3.00% 402.646 100. STRUKTURA IZVORA SREDSTAVA a Iznos 1. Kratkoročni izvori .92 199X 210.24% 2.24% 104.94% 82.906 47. Pozajmljeni izvori 3.22% 11.431 76. OSNOVNA SREDSTVA / SOPSTVENI IZVORI a 1.95 c 234.232 40.75% 2.48 100.13% 104.414 0. STRUKTURA OBRTNIH SREDSTAVA a Iznos 1.610 83.444 0.117 10.662 77.Dobavljači .06% 121.463 100.012 23.00% 135.012 100.232 100.230 6. ODNOS (1:2) 5. Osnovna sredstva 2.00% Tabela 6.66% 191.092 4.66% 8.459 100.17% 110.056 40.20 100.472 65. Sopstveni izvori 3.459 40.23%8.00% 1.00% 24. Obrtna sredstva 3. UKUPNO 2.890 52.86% 100.83% 24.71% 970 3.500 6.00% 11.11% 2.352 100.00% 358.496 74.08% 163.001 100.046 30.96% 24.758 55.588 99.00% 2.771 2.444 70. STRUKTURA POSLOVNIH SREDSTAVA a Iznos 1. Dugoročni krediti 0 0.004 6.00% 9.012 100.388 37.00% 191.78% 78.47% 0.817 5.68% 3.226 96.99% 55.740 52.00% 34 0.08% 162 4.824 100.906 100.25% 64.00% Tabela 7.48% 1. UKUPNO % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 1.94% 42.92% 239. UKUPNO % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 5.622 100.414 59.040 25.00% 104.622 18.99% 105.352 34.22% 30.78 b 104.662 110.47 100.431 0.00% 163.46% 2.251 65.00% Tabela 5.

339 24. DUGOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA a 1.390 c .75 Tabela 10.91 210.714 0.226 (31. KRATKOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA a 1.728 0. RAZLIKA (2-1) 4.95 c .661 100.78 b 104.23 c . ODNOS (1:2) 2.565) 0.91 Tabela 12. LIKVIDNOST I.691 258. Kratkoročna sredstva 2.588 (5.554 210.662 11.43 70.77 c .740 78.554 24.77 0.431 1. Zalihe 3.427 1.03 0.72 b 30. LIKVIDNOST II STEPENA (NOVČANA SREDSTVA + POTRAŽIVANJA / KRATKOROČNE OBAVEZE) 3.714 0.18 Tabela 9.413 2.08 0.u 000 dinara 199X 68.454 4.342) 0. Tuđi izvori 3.454 70.012 401 1.72 1.69 113.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .19 191.94 Tabela 11.637) 0. Stalna sredstva 2. LIKVIDNOST III STEPENA (OBRTNA SREDSTVA / KRATKOROČNE OBAVEZE) b .36 5.046 6.u 000 dinara 199X 234.336 1.850 121.740 281.390 5.u 000 dinara 199X 124.u 000 dinara 199X 234. III I III STEPENA a 1.906 163.472 55.459 2. Dugoročni izvori 3. ODNOS (1:2) 3.082 0.metodologija i primeri - Tabela 8.431 b 104. ODNOS (1:2) 5. NETO OBRTNI FOND a 1. Obrtna sredstva 2. RAZLIKA (1-2) 4.23 1. Pokriće zaliha NOF-om (4:2) 1. OBRTNA SREDSTVA / TUĐI IZVORI a 1.07 1.352 104.427 0.20 b 18.082 0.472 258.232 1.58 226 .u 000 dinara c 199X 0.192 (7.056 281.004 1.622 1.388 110.69 0. Stalna sredstva 2.951 24. Dugoročni izvori 5. LIKVIDNOST I STEPENA (NOVČANA SREDSTVA / KRATKOROČNE OBAVEZE) 2.004 6.50 24.07 0. NETO OBRTNI FOND (3-1) 5.012 1.94 1.728 0.24 1.20 0. Kratkoročni izvori 3.662 110.

23% 199X 740 320.34 286.836 1.u danima 3.u 000 dinara 199X 4.64 54.207 55.05 86.610 c .134 c .441 11.13% c . zaliha .u 000 dinara 661 286. KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH ZALIHA a 1.836 2. Odnos (1:2) ⋅ 100 107 7.23% 227 . KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAČA a 1.35% 199X 987 239.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 13.230 104 137 153 174 Tabela 16. STOPA BRUTO DOBITI a 1.172 1.890 3. Prosečni troškovi dnevnih prodaja u 000 dinara 4. Odnos (1:2) ⋅ 100 153 7.11% c .41% Tabela 18. STOPA PRINOSA NA SOPSTVENI KAPITAL a 1.758 103 71 83 119 22 241 795 890 Tabela 14.444 0.348 20.691 4.046 b 7.31% Tabela 17.u 000 dinara 199X 2.95% b 139 86.088 0.35 7. Neto dobit 2. Odnos (1:2) ⋅ 100 153 6. Koeficijent obrta Cena koštanja Prosečan saldo zaliha 2. Prosečno vez.836 1.419 0. KOEFICIJENT OBRTA KUPACA a 1. Prosečan iznos dnevnih prodaja u 000 dinara 3. Prosečno vreme konverzije zaliha u gotovinu 7.59 86.419 105. Ukupan prihod 3.u 000 dinara 881 286.388 c .u 000 dinara 881 254. Koeficijent obrta Ukupan prihod Saldo kupaca 2.056 49 47 70 88 21 240 792 887 152 119 153 207 Tabela 15.16% c .251 b 5.580 17.38% b 139 110.12 285.088 65. Koeficijent obrta Materijalni troškovi Prosečan saldo dobavljača 2.477 82. Prosečan period naplate . Bruto dobit 2.431 2.09 319.414 0.03 320.683 1.814 105. STOPA NETO DOBITI a 1.46 5.496 b 2. Ukupan prihod 3.35 194.432 78.u danima 3. Prosečno vreme plaćanja dobavljača u danima 3.48 7.088 0.37% b 97 86. Društveni kapital 3.u 000 dinara 199X 5.580 0.07 217.609 2.31% 199X 987 320.356 0.419 0.580 0. Bruto dobit 2.

735 0.u 000 dinara 661 246.732 0.metodologija i primeri - Tabela 19.14% c . Prosečna poslovna sredstva 3. STOPA AKUMULATIVNOSTI a 1.19% 228 . Neto dobit 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .913 0. Odnos (1:2) ⋅ 100 107 b 97 71.27% 199X 740 380.

zakonski propisi o proceni vrednosti kapitala Zakon o svojinskoj transformaciji Uredba o bližim uslovima koje mora ispunjavati ovlašćeni procenjivač i uslovima i načinu oduzimanja ovlašćenja Uredba o načinu utvrdjivanja vrednosti kapitala Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti 229 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - III Procena vrednosti kapitala .

(2) Preduzeće. (4) Bliže uslove koje mora ispunjasmislu ovog zakona. OSNOVNE ODREDBE narima i deviznom ekvivalentu. Subjekt u kome se vrši stava 1. Predmet transformacije (3) Rešenje o ovlašćenju iz stava 2. člana. Ovlašćeni procenjivač tupku predviđenim ovim zakonom. preduzeću u drugom obliku organizova(4) Vlada Republike Srbije bliže urenja koji raspolaže društvenim i državnim đuje način utvrđivanja vrednosti društvekapitalom (u daljem tekstu: preduzeće). u glasniku Republike Srbije". ovog člana preduzeće izražava u novim di1. (1) Procenu vrednosti kapitala vrši kao oblik povezivanja preduzeća. preduzeće u kome se vrši transformacija (3) Odredbe ovog zakona ne odnose ili ovlašćeni procenjivač. (3) Procena vrednosti kapitala iz 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom Član 2. jeste društveni i državni kapital kojim raspolaže preduzeće. kao i metoda likvida(1) Svojinska transformacija vrši se u cione vrednosti. jeste i matično i zavisno preduzeće. u smislu stava 1. Kontrola i verifikacija procene i (1) Preduzeće koje raspolaže društpostupka transformacije venim i državnim kapitalom koji je predČlan 5. 231 .vati ovlašćeni procenjivač i uslove i način oduzimanja ovlašćenja propisuje Vlada Republike Srbije. kao koČlan 1. rektivnog metoda.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA. ovog Član 4. 3. na način i po pos4. pod uslovima. drugo pravno lice ili preduzenedobitne organizacije. se na banke. 5. ako posebnim tnik koji je registrovan za obavljanje konzakonom nije drukčije određeno. ovog člana vrši se primenom pritransformacija nosnog metoda. sultantskih usluga i koji za to dobije ovlašćenje ministra nadležnog za poslove svojinske transformacije (u daljem tekstu: ministar). br. met transformacije procenom utvrđuje Kontrolu i verifikaciju procene vredvrednost ukupnog kapitala. 32/97. u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje promena vlasništva društvenog kapitala.metodologija i primeri - štvenog i državnog kapitala i vre-dnost kapitala drugih vlasnika i procenje-ni kapital iskazuje u akcijama ili udelima. kao i kontrolu načina i postupka svojinske transformacije vrši Direkcija za procenu vrednosti 4) "Službeni glasnik RS". Vrednost kapitala i način procene ZAKON O SVOJINSKOJ TRANSFORMACIJI4) Član 3. Predmet svojinske transformacije. kao i na preduzeće. 2. osiguravajuće i druge (2) Ovlašćeni procenjivač može biti finansijske organizacije. kapitala obrazovana ovim zakonom. (2) Vrednost kapitala iz stava 1. vrednost drunosti i strukture kapitala. kao osnovnog metoda i primenom metoda neto imovine. nog i državnog kapitala.

se donošenjem odluke o usvajanju pro3) uz saglasnost osnivača. riji Republike Srbije. (4) U preduzeću sa manjinskim Svojinska transformacija u preduzećudruštvenim kapitalom odluka o svojinskoj vrši se izborom jednog ili više modela: transformaciji društvenog kapitala može 1) prodajom akcija radi prodaje kapi. (1) U društvenom preduzeću svojinska transformacija vrši se donošenjem od- 234 . kao društva kapitala i odluke o izdavanju (1) Svojinska transformacija u predu.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA luke o usvajanju programa transformacije. grama transformacije i odluke o izdava(2) Svojinska transformacija u predu. zeću vrši se autonomno. po izvršenoj i verifikovanoj proceni vrednosti kapitala. preduzeću sa većinskim društvenim kapi3) konverzijom duga u akcije pove. Shodna primena slene u preduzeću. (8) Odluka o usvajanju programa II. Član 9. dostavlja ga sindikatu preduzeća i obaveštava zapo9. tala (sa ili bez popusta). ovog člana nom nije drukčije određeno. ovog 2) prodajom akcija radi prikupljanja člana. stečaja prema odredbama zakona kojim se uređuje stečaj preduzeća. (6) Program transformacije u preduzeću donosi organ upravljanja. AUTONOMNA TRANSFORMACIJA transformacije. i 2. u društvenom preduzeću.i prodaji akcija. u skladu sa statutom preduzeća. odluku o svojinskoj transformaciji društvenog 8. 1) Odluka i program 6. kao i u dodatnog kapitala (sa popustom). 1. donosi skupština preduzeća. Modeli transformacije zanih preduzeća. Način transformacije Član 10. a u skladu sa zaOdredbe ovog zakona primenjuju se konom kojim se uređuje pravni položaj na preduzeća koja imaju sedište na teritopreduzeća. zeću vrši se na jedan od sledećih načina: (2) U društvu kapitala sa društvenim 1) autonomno. Primena zakona kapitala mogu doneti i poverioci preduzeća sa većinskim potraživanjem. like Srbije. 1. odluke o organizovanju preduzeća Član 6.talom. odnosno organ koji vrši njegovu funkciju ili skupština matičnog preduzeća. (5) Izuzetno od odredbe stava 1. Član 7. odluka o organizovanju preduzeća kao društva kapitala i odluka o 1. koje ispunjava uslove za otvaranje rioca (sa popustom). kod pove7. Prodaja akcija (sa ili bez popusta) izdavanju i prodaji akcija donose se istovremeno. ovog člana akcije shodno se primenjuju i na udele. Vlada Republike Srbije.se doneti i većinom glasova zaposlenih. donosi se uz saglasnost Vlade Repubna. (7) Odluka o transformaciji državnog Odredbe ovog zakona koje se odnose kapitala preduzeća iz st. odnosno Član 8. do 3. ako ovim zako(3) Odluke iz st.nju i prodaji akcija. kapitalom svojinska transformacija vrši 2) prema posebnom programu.

nominalna vrednost ne može preći iznos skog osiguranja zemljoradnika i koje je od 6. odnosno staža osiguranja za penzioner. a ranja zemljoradnika. smatra se lice koje je zaposleno (1) Lica iz člana 11. najviše do proseka koji je utvrđen Član 11. povlašćenim uslovima lice iz stava 2. odnosno državnim kapitalom. u popust od 1 odsto za svaku punu godinu smislu stava 2. godine imalo navnosti koje otkupljuju u skladu sa ovim ršenih 60 (muškarac) odnosno 55 (žena) zakonom i odlukom o izdavanju akcija uz godina života. smatra se lice koje vrednosti akcija koje ostvaruju osigurani bavi poljoprivrednom delatnošću kao jedzemljoradnici. inim ili osnovnim zanimanjem. iz člana 11. u tekstu: akcije po osnovu upisa). kao i korisnik prava po osnovu oba. (2) Zaposlenim licem. kod organizacije penzijskog i invalidskog (6) Ratni vojni invalidi imaju pravo i na dodatni popust od 1 odsto za svaku 2) Pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima 235 . u smislu ovog Član 12. ovog zakona (u daljem (3) Osiguranim zemljoradnikom. smatra se osigura(3) Osigurani zemljoradnici imaju nik. može se ostvariti najviše za 40 godina teritoriji Republike Srbije. radnog staža za zaposlene.za svaku punu godinu staža osiguranja. u smislu ovog zakosubjektima iz tog stava sa sedištem na na. odnosno korisnik prava po zemljoradnici imaju pravo i na akcije čija osnovu obaveznog penzijskog i invalid. u sticanje akcija do prosečne nominalne smislu ovog zakona. kao i drugom oblikudržavnog kapitala. odnosno staža ovog člana za godine staža osiguranja osiguranja za osigurane zemljoradnike. a lice iz stava 4. koji 3) Sticanje akcija pod povlašćenim su državljani Savezne Republike Jugouslovima slavije.000 DEM u dinarskoj protivvredna dan 1. lašćenim uslovima imaju zaposleni. neosigurani zemljoradnici imaju pravo na (4) Neosiguranim zemljoradnikom. smislu ovog zakona. smatra se i radnog staža. januara 1986. osigurani i neosigurani osiguranik.pravo na sticanje akcija po osnovu upisa veznog penzijskog i invalidskog osigu. drugom povlašćenim uslovima po osnovu svog preduzeću koje raspolaže društvenim i učešća u stvaranju društvenog. osigurane zemljoradnike (u daljem tekstu: (6) Pravno na sticanje akcija pod akcije sa popustom). akcija čija je nominalna vrednost 400 odnosno državnom organu i organizaciji DEM u dinarskoj protivvrednosti za svaili organu jedinice teritorijalne autono.za neosigurane zemljoradnike. organizovanja koji obavlja delatnost sred. ovog zakona ili je bilo zaposleno u preduzeću u kome ostvaruju pravo na sticanje akcija pod se vrši svojinska transformacija. ovog člana za vreme za koje je imalo prebivalište na teritoriji Republike Srbije.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri osiguranja u Republici Srbiji.ku punu godinu radnog staža u subjektu mije i lokalne samouprave. (1) Pravo na sticanje akcija pod pov. ovog člana. zakona. lice iz stava 3. a nije (4) Zaposleni.(2) Zaposleni imaju pravo na sticanje stvima u društvenoj ili državnoj svojini. stav 2. osigurani i neosigurani zemljoradnici. (5) Pravo na sticanje akcija pod povovog člana ima za godine radnog staža u lašćenim uslovima. osnovni popust od 20 odsto i dodatni (5) Licem koje je bilo zaposleno.

ne može preći 60 odsto procenjene uslovima vrednosti kapitala preduzeća koje se transformiše. odnosno proizvod4) Kapital preduzeća za sticanje akcija nje prehrambenih proizvoda. ovog člana umanjuje se dru. i 3. (8) Pravo na popust za otkup akcija cija po osnovu upisa i pravo preče kupovine akcija sa popustom u zadrugama i sa popustom ne može se prenositi. a najkasnije do dana ostvarivanja prava na sticanje akcija podi zaposlni u matičnom i zavisnom prepovlašćenim uslovima.u kome se vrši svojinska transformacija za nosti do momenta kada bi stekli pravo na godine radnog staža u tom preduzeću. i 5. ovog člana. ovog zakona 7) Evidencija akcija pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima mogu ostvariti u jednom ili više preduzeća. (2) Odredba stava 1. zakona. a kod preduzeća os2. ovog člana.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA punu godinu od dana nastanka invalid. u skladu sa ovim zakonom. 4. ovog člana imaju starosnu penziju. i lica koja su bila zaposlena u preduzeću (1) Preduzeće u kome se vrši svojinska transformacija iznosi akcije na pro- 236 . pored lica iz st. (4) Prava iz stava 2. ovog člana. Član 16. u skladu sa posebnim zakonom.organizacija i zaposleni. Član 15. lica koja su bila zaposlena u tom preduzeću ili kod pravnog prethodnika zakonom. do 4. postojećeg subjekta. (2) Lica koja su zaposlena u preEvidenciju ostvarenog prava na akduzeću u kome se vrši svojinska transcije u skladu sa ovim zakonom i ranije formacija u momentu donošenja odluke o važećim propisima vodi centralni depo svojinskoj transformaciji imaju pravo prvenstva kod sticanja akcija po osnovu hartija od vrednosti pri nadležnoj organiupisa i pravo preče kupovine akcija sa zaciji. (1) Kapital preduzeća za sticanje akcija po osnovu upisa u smislu ovog zako-6) Rok za sticanje akcija pod povlašćenim na. 8) Javni poziv za upis i prodaju akcija popustom u tom preduzeću za godinu dana staža u tom preduzeću. (2) Akcije sa popustom. ovog člana pri5) Mesto sticanja akcija pod povlašćenim menjuje se i na preduzeće koje je izvršilo uslovima svojinsku transformaciju dela društvenog kapitala prema odredbama ranije važećeg Član 14. odnosno lica koja su bila zaposlena kod osnivača. ovog člana imaju Član 17. (1) Lica iz člana 11. koji preostane po sticanju akcija po osnomože se ostvariti u roku od godinu dana vu upisa u smislu stava 1. Član 13. (3) Prava iz stava 2. ovog zakona. 2. odnosno državni kapital preduzeća (5) Pravo prvenstva kod sticanja akkoje se transformiše. imaju i osigurani i pod povlašćenim uslovima neosigurani zemljoradnici. (7) Za nominanlni iznos akcija iz st. mogu se sticati od kapitalauslovima. u skladu sa ovim duzeću. od dana donošenja odluka iz člana 10. štveni. preduzećima koja pretežno obavljaju delatnost poljoprivrede. u smislu (1) Sticanje akcija pod povlašćenim ovog zakona. kao i za iznos popusta novanih od strane nedobitnih i društvenih iz st.

đuju hartije od vrednosti i odlukom o izdavanju akcija. odnosno rok za uplatu otkup akcija. u "Službe. minalnu vrednost akcija koje se prodaju. uslove upisa akcija. (1) Javni poziv za upis akcija je poziv celosti ili u ratama. 10) Uplata akcija 9) Upis akcija. i to srazmerno broju (2) Javni poziv iz stava 1. visinu popusta. računajući od dana objavljiva. u Član 18.a u ostalim godinama po 20 odsto od recija. no-stavom 4. upis. (2) Upis akcija po javnom pozivu je prve rate kod akcija koje se uplaćuju u ponuda zainteresovanog lica za otkup ratama iznosi 30 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji akcija. obaveštenje o rezultatima Član 19. (5) Revalorizacija uplata upisanih akakcija i upisanih akcija.revalorizovane vrednosti upisanih akcija. preduzeće 237 . ovog člana. ovog člana akcija koje im pripadaju u skladu sa sadrži: procenjenu vrednost kapitala. odnosno (4) Rok za otplatu akcija koje se uplaćuju u ratama je šest godina od dana ako je vrednost upisanih akcija sa popustom veća od procenjene vrednosti kapi. s tim da (6) Akcije upisnika koji u roku od rok za upis akcija počinje teći po isteku osam dana od dana prijema obaveštenja pet dana. ovog člana. srazmerno odnosu vrednosti ovih valorizovane vrednosti upisanih akcija. računajući od dana kada je trebalo da bude izvršena prekoje se stiču po osnovu upisa veća od 60 odsto od procenjene vrednosti kapitala thodna uplata. (7) Rok za zaključenje ugovora o broj akcija. kao i broja penzionera i druge po-kupovini akcija uplaćuje izdavaocu akcija datke u skladu sa zakonom kojim se ure-na ime troškova iznos od 50 novih dinara. rokove za upis i upla-od dana prihvatanja ponude za otkup tu. broj zaposlenih. (4) Ako je vrednost upisanih akcija biti duži od tri meseca. a moakcija. (3) Rok za uplatu naredne rate kod (3) Akcije se upisuju potpisivanjem akcija koje se uplaćuju u ratama ne može izjave o upisu (upisnica) u tri primerka.iz stava 5. su je prihvatili. že sadržati i označenje broja ranije zapo. s tim što se u prvoj i tala preduzeća koje se transformiše u drugoj godini otplaćuje po 10 odsto od skladu sa članom 13. računajući upisa. ovog člana ne prihvati novu nja u "Službenom glasniku Republike ponudu. jmanje jednom dnevnom listu. cija. upisa i zaključenje ugovora (1) Uplata upisanih akcija vrši se u skladu sa odlukom o izdavanju i prodaji akcija i ugovorom o prodaji akcija. ovog zakona. zainteresovanim licima da daju ponudu za (2) Rok za uplatu kod akcija koje se uplaćuju u celosti. akcija.upisnika akcija o broju akcija koje može nom glasniku Republike Srbije" i nasteći pod povlašćenim uslovima. u neotplaćenih akcija.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri daju javnim pozivom. preduzeća koje se transformiše. raspodeljuje se upisnicima koji Srbije". nici akcija stiču pravo na manji broj ak. vrši se u skladu sa slučaju iz stava 4.(8) Akcionar koji zaključi ugovor o slenih.zaključenja ugovora. način upisa. odnosno revalorizacija upisanik a (5) Po isteku roka za upis akcija. mesto prodaji akcija iznosi 15 dana. koji se objavljuje u roku od 15 dana obaveštava svakog na oglasnoj tabli preduzeća.

po osnovu dospele neisplaće-ratama. srazmerno nominalnoj vrednosti propisima kojima se uređuje revaloriakcija koje su stekli.akcijama po osnovu upisa. u drugoj i trećoj godini po 20 od. do njihove konačne otplate. isteka roka za zaključenje ugovora o pro. a koji ne možepopusta. kao ni davati bilo kakve garancije za njihovu uplatu. ovog člana. gubi pravo na akcije sa ća nakon isplate poverilaca. posrednika preko finansijske berze. kao ni u naknadnom roku nih akcija i njima pripadajućeg dela koji mu ostavi preduzeće. duzeća. koji se ostvapopustom čiju vrednost nije uplatio ruje srazmerno uplaćenim akcijama i pri(odustanak od otplate).glase na ime. sto. 12) Prava iz akcija (7) Upisniku akcija koji ne uplati upisane akcije sa popustom u skladu sa Član 21. 11) Sticanje akcija i stavljanje u promet 13) Krugovi transformacije Član 20. ovog za. prilikom nih i osiguravajućih i neosiguravajućih njihove prve prodaje imaju postojeći ak. otplaćenim akcijama. zacija. 238 .ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA cionari.(1) Svojinska transformacija kapitala daji akcija iz člana 18. preduzeće prenosi 10 odsto akcija od (2) Akcije sa popustom i bez popusta ukupnog iznosa kapitala preduzeća koje izdaju se nakon njihove uplate. 1. do 4. se transformiše Republičkom fondu za (3) Akcije iz st. 3) deo ostatka stečajne mase preduzeza uplatu akcija. (9) Upisane akcije mogu se otplaći. odnosno srazmerno vati u novcu i obveznicama Savezne Re. ovog člana penzijsko i invalidsko osiguranje zapostavljaju se u promet putem berzanskih slenih. i 2.padajućem popustu. (1) Akcije daju prava na: ovog člana. njen sastav sa promenama u strukturi kapitala. i 2. (8) Upisnik akcija koji ne uplati 2) dividendu. pre održavanja svake skupštine usklađuje ne devizne štednje građana. stav 7. koja se ostvaruje po upisane akcije sa popustom u skladu sa osnovu upisanih akcija. i 2. preduzeće ostavlja naknadni 1) upravljanje. (5) Akcije iz st. 2.nom u dva kruga.preduzeća koje se transformiše vrši se kona izdaje se 10 odsto akcija po osnovujavnim pozivom u skladu sa ovim zakoupisa. koji ne može biti duži od 30 dana od vrednosti akcija po osnovu upisa i dana isteka roka za uplatu akcija. računajući od Član 22. (1) U prvoj godini. 1. bez obzira na rok dospelosti. ovog člana (6) Preduzeće ne može kreditirati uplatu svojih akcija i akcija drugih pre. 1. a u četvrtoj i petoj godini po 25 od(2) Pre sticanja akcija u prvom krugu.zemljoradnika. (2) Preduzeće koje prodaje akcije u publike Jugoslavije. ovog člana. srazmerno nominalnoj rok. do 4. sto. (3) Prvi krug transformacije obuhvata (4) Pravo preče kupovine stečenih sticanje akcija po osnovu upisa zaposleakcija iz st. odnosno uplaćeovim zakonom u rokovima iz st. ovim zakonom u rokovima iz st. ako se stiču pod povlašćenim usbiti duži od 30 dana od dana isteka roka lovima u skladu sa ovim zakonom. 2.

akcija utvrđuju se kriterijumi za pravo Upisane akcije sa popustom od čije prvenstva u otkupu akcija ostalih upisanih otplate su odustali upisnici akcija u sklaakcija. bez prava upravljanja. koji stiču cija preduzeća i uplaćuju u roku od tri dana: akcije u skladu sa ovim zakonom. stav 8. izdvajaju se na poseban račun pod povlašćenim uslovima. imaju postojeći akcijski fond). sa rokom upisa od do isteka roka iz javnog poziva za drugi 180 dana. srazmerno nominalnoj vrednosti akcija stečenih po osnovu upisa. plaćena u roku od dve godine od statutom 239 . u 16) Akcije od čije se otplate odustalo skladu sa ovim zakonom. (1) Preuzete akcije iz člana 22. i 25. na učešće u upravljanju preduzećem ako 3) Republičkom fondu za penzijsko i prioritetna dividenda po osnovu prioritetinvalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu nih participativnih akcija nije u celini isod 25 odsto. 24. stav 14) Uplata sredstava od prodaje akcija 2. ovog zakona i kraći rok otplate. 24. 24. ovog zakona imaju svojstvo prioritetnih participativnih akcija Član 23. i 25. preduzeće hvata prodaju akcija sa popustom. kao i novčana sred. u iznosu od 50 odsto. kao i prenosi Fondu za razvoj Republike Srprodaju akcija bez popusta. u skladu sa odlukom o iz-skladu sa zakonom (u daljem tekstu: davanju i prodaji akcija. 2) Republičkom zavodu za tržište ovog zakona daju akcijskom fondu pravo rada u iznosu od 25 odsto. kojima je izvr(5) Drugi krug transformacije obušena uplata upisanih akcija. (6) Javni poziv za upis i prodaju ak15) Neprodate akcije cija u drugom krugu objavljuje se najkasnije u roku od 120 dana od dana isteka Član 24. krug preuzima akcijski fond obrazovan u (7) Pravo preče kupovine akcija u drugom krugu. manji 1) Fondu za razvoj Republike Srbije od 50.učešće u upravljanju preduzećem u na stva ostvarena od prodaje akcija koje je kome je upisano manje od 20 odsto akcija preduzeće steklo bez naknade u drugompreduzeća i u kome je broj upisnika akpreduzeću. (3) Preuzete akcije iz čl. može steći više od 25 odsto akcija jednog preduzeća uz odobrenje Direkcije za procenu vrednosti kapitala. 17) Karakter preuzetih akcija i pravo upravljanja Član 26. i čl. bije.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri (4) Rok za upis akcija u prvom krugu (2) Obveznice Savezne Republike June može biti kraći od 30 dana. devizne štednje građana. preuzima akcijski fond istekom naknad(9) Upisnik akcija u drugom krugu nog roka za njihovu uplatu. akcionari. prodaje društvenog kapitala preduzeća ovog zakona daju akcijskom fondu pravo koje se transformiše. roka za zaključenje ugovora o prodaji Akcije koje preduzeće nije prodalo akcija u prvom krugu. (1) Novčana sredstva ostvarena od (2) Preuzete akcije iz čl. a naročito veće gotovinsko učešće du sa članom 19. ni duži odgoslavije po osnovu dospele neisplaćene 50 dana. i 25. (8) Odlukom o izdavanju i prodaji Član 25.

Fond duga u akcije (sa popustom) upravljanja. ovog člana.akcija radi prodaje kapitala shodno se na 22. 1. ovog zakona prodajom se pretvaraju u obične akcije sa pravom 3. đuje pravni položaj Republičkog fonda za (3) Novčana sredstva ostvarena od penzijsko i invalidsko osiguranje zaposleprodaje akcija radi prikupljanja dodatnog nih. za njihovu uplatu. Prodaja akcija radi prikupljanja Član 27. godine može se vršiti uz povrednosti stečenih akcija. stav 2.(1) Odredbe ovog zakona o prodaji zeća u drugom krugu. gramom. i 25.pljanja dodatnog kapitala. Član 29.kapitala pripadaju preduzeću. ovog zakona prenete Re. sko osiguranje zaposlenih. pust do 20 odsto od iznosa konvertova(6) Odlukom o izdavanju akcija nog duga. 18) Stavljanje preuzetih akcija u promet 2. dodatnog kapitala (sa popustom) (1) Akcijski fond javnim pozivima. i 2.(7) Odredbe člana 23. ovog člana ostalih upisnika akcija. u skladu sa odlukom o (1) Konverzija u akcije novčanog duizdavanju i prodaji akcija. 1. programom preduzeća i svojim pro. odzakonom kojim se uređuje pravni položajnosno državni kapital preduzeća koje se akcijskog fonda. stavlja u Član 28. (4) Upisane akcije koje se stiču pod (2) Akcijski fond javnim pozivima. a do isplate di. a od čije uplate su odustali svojim programom. kao i akcije iz čla. i čl. gotovinsko učešće i kraći rok otplate. ovog u otkupu akcija iz st. a naročito veće člana umanjuje se kapital preduzeća koje se transformiše. programom preduzeća itransformiše. (3) Konverzija novčanog duga preduzeća u akcije može se vršiti i umanjenjem revalorizovane vrednosti akcija koje 240 . povlašćenim uslovima u skladu sa ovim odnosno preko finansijske berze.samo u novcu. kao i preostale akcije ovog zakona koje su prenete akcijskom društvenog kapitala nakon drugog kruga fondu mogu se otkupljivati i obveznicama transformacije u preduzeću preuzima akSavezne Republike Jugoslavije po osnovu cijski fond.primenjuju i na prodaju akcija radi prikupubličkom fondu za penzijsko i invalid. zakonom kojim se ure. decembra 1996. upisnici akcija istekom naknadnog roka (3) Preuzete akcije iz čl. i 2. dospele neizmirene devizne štednje građana. i 25. u skladu sa (2) Upisane akcije radi prikupljanja zakonom kojim se uređuje pravni položajdodatnog kapitala mogu se otplaćivati akcijskog fonda. cija preduzeća od strane akcijskog fonda. u skladu sa nalni iznos se umanjuje društveni. (4) Preuzete akcije iz člana 22. 24. odnosno preko finansijske berze. stavlja zakonom kod prodaje akcija radi prikuu promet i upisane akcije od čije otplate su pljanja dodatnog kapitala.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA utvrđenog roka za isplatu. za čiji nomiodustali upisnici akcija. utvrđuju se kriterijumi za pravo prvenstva (2) Za iznos popusta iz stava 1. 24. ovog zakona primenjuju se i pri prodaji preuzetih akvidende. stav 2. promet preuzete neprodate akcije predu. imaju akcionari tog preduzeća srazmerno nominalnoj ga preduzeća koji je dospeo do 31. (5) Pravo preče kupovine akcija iz st.

ovog člana preduzeća. Vlada Republike Srbije odrediće do poče. na osnovu verifikovane procene preduzeća. donosi nadležni organ (2) Kriterijumi iz stava 1. (1) Preduzeće iz člana 35. ovog zakona svojinsku transformaciju vrši na osČlan 32. ostvaruje se u skladu sa ovim zakonom i tim programom. uz saglasnost Vlade Republike menom jednog ili više modela iz člana 7. (2) Program i odluke iz stava 1. (2) Preduzeća iz stava 1. 4. novu programa i odluka iz člana 10. ovog člana može se ostvariti u roku od godinu Član 30. ovog člana Član 34. Prava zaposlenih Član 33. ovog zakona. (1) U preduzećima koja. Srbije. Republike Srbije kad Republika Srbija nije osnivač.Na ostala pitanja svojinske transfortka primene ovog zakona. ovog zakona svojinsku transformaciju vrši na os1. (1) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzeću u kome se svojinIII. svojinska transformacija vrši se prema posebnom programu. shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o autonomnoj transformaciji. 2. ovog (1) Kriterijumi za određivanje prezakona. Modeli (2) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzećima iz stava 1. 1. ovog zakona. Srbije. duzeća iz člana 30 ovog zakona su (2) Program i odluke iz stava 1. ovog strateški značaj. broj zaposlenih i veličina člana. donosi nadležni organ svojinska transformacija vrši se pripreduzeća. (3) Program i odluke iz stava 1. odredi Vlada Republike transformacije. TRANSFORMACIJA PREMA ska transformacija vrši prema posebnom POSEBNOM PROGRAMU programu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri je akcijski fond preuzeo od preduzeća. 3. ovog 5. SAGLASNOST OSNIVAČA (1) Preduzeće iz člana 30. uz saglasnost osnivača i Vlade primenjuju se kumulativno. ovog člana donose se istovremeno. macije u preduzeću iz člana 30. Kriterijumi 241 . vrednosti kapitala. Modeli novu posebnog programa i odluka iz člana 10. najviše do iznosa od 20 odsto od ukupnog iznosa konvertovanog duga. Član 35. Program i odluke Član 36. primenom jednog ili više modela iz člana 7. TRANSFORMACIJA UZ Član 31. na osnovu verifikovane procene koje obavlja delatnost od opšteg interesa vrednosti kapitala. Shodna primena zakona. ovog zakona. ovog U preduzeću sa državnim kapitalom člana. 2. u skladu sa dana od dana donošenja programa ovim zakonom. Program i odluke IV.

2) kontrolu i verifikaciju ponovne ska transformacija vrši uz saglasnost osnivača ostvaruje se u skladu sa ovim procene ili revalorizacije procenjene zakonom i programom transformacije. 2. prodaje državnog kapitala preduzeća koje ovog zakona.iskazivanja u akcijama. Na ostala pitanja svojinske transfor. Shodna primena vrednosti kapitala utvrđene na dan donošenja odluke o izdavanju i prodaji akcija Član 38. duzeću po osnovu prodatih akcija koje se plaćaju odjednom ili u ratama. KONTROLA PROCENE ratama. st. vrednosti kapitala: 3) kontrolu procene vrednosti kapita(2) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzećima iz stava 1. macije u preduzeću iz člana 35.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA (3) Program i odluke iz stava 1. kapitala Član 39. usklađenosti javnog poziva za upis i kupovinu akcija sa odluse transformiše pripadaju osnivaču. odnosno udelima. transformaciju (u daljem tekstu: Direk(1) Preduzeće dostavlja Direkciji cija). Prava zaposlenih i uplata sredstava 1) kontrolu i verifikaciju procene vrednosti ukupnog kapitala i njegove Član 37. ovog zakona. Nadležnost Član 40. načina utvrđivanja popusta i visine popusta po pojedincu i ukupno. ovog za-načina utvrđivanja srazmere i raspodele akcija prema članu 18. kom o transformaciji. Postupak kontrole i verifikacije trole zakonitosti postupka i načina svojinprocene. u skladu sa odlukom i zakonom. ako je člana može se ostvariti u roku od godinujedan od učesnika preduzeće iz člana 1. ponovne procene i ske transformacije obrazuje se Direkcija revalorizacije za procenu vrednosti kapitala u sastavu Ministarstva za ekonomsku i vlasničku Član 41. NAČINA I načina i rokova uplate novčanih sredstava POSTUPKA TRANSFORMACIJE fondovima i Republičkom zavodu za 1. i to: zakonitosti odluka iz člana (3) Novčana sredstva ostvarena od 10. dana od dana donošenja programa 4) kontrolu postupka svojinske transtransformacije. procenu vrednosti sa utvrđenom strukturom kapitala. akokona. načina obračuna revalorizovane 4. kao i način revalorizacije akcije koje se plaćaju u V.sa drugom potrebnom dokumentacijom. 4. načina i posebnim zakonom nije drukčije propisarokova uplate novčanih sredstava preno. (1) Sticanje akcija pod povlašćenim strukture. Direkcija za procenu vrednosti tržište rada. VREDNOSTI KAPITALA. i 6. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o autonomnoj transformaciji. zakonom kojim se uređuju hartije od vrednosti i ovim zakonom. ovogla učesnika statusnih promena. formacije. 242 . kao i kontrolu načina njegovog uslovima u preduzeću u kome se svojin. ovog člana donose se istovremeno. kon3. Za obavljanje poslova kontrole i verifikacije procene vrednosti kapitala. Direkcija vrši: 3.

izdavanju i prodaji akcija sa drugom potrebnom dokumentacijom. 39. Direkcija. spisak akcionara sa matičnim valorizacije i zakonitosti postupka svojinbrojevima i brojem akcija po akcionaru. do 42. prodatih akcija na akcijski fond. 7. ovog zakona izveštaj koji sadrži: podatke Član 44. Upis u sudski registar odustanku upisnika od nove ponude i novoj raspodeli akcija između upisnika koji Član 45. ovog člana donosi rešenje kojim utvrđuje da li Član 43. rei ukupno. st.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri (2) Direkcija u roku od 60 dana od 5. 3) podatke o srazmernom smanjenju. ovog zakona utvrdi nezakonitost kod utvrđivanja vrednosti i strukture kapitala ili postupka svo4. Kontrola zakonitosti postupka jinske transformacije. i 6. do 3. 1) dokaze o uplati akcija koje se up(2) Protiv rešenja iz stava 1. zakonom kojim se luke iz člana 10. ovog zakona. kontrole iz čl. (2) Rešenja na osnovu kojih se vrši upis u sudski registar Direkcija dostavlja sudu. 6. ovog laćuju odjednom ili uratama. ovog zakona.kom o transformaciji.spor pred Višim privrednim sudom u rostava fondovima i Republičkom zavodu ku od 30 dana od dana dostavljanja rešeza tržište rada i dokaze o prenošenju ne-nja. ske transformacije je konačno u uprav(3) Preduzeće dostavlja Direkciji: nom postupku. Član 42. 243 . osnovu rešenja Direkcije kojim je utvrđe(4) Direkcija u roku od 60 dana od na dana dostavljanja kompletne dokumenta. o broju i vrednosti ukupno upisanih ak(1) Rešenje koje donosi Direkcija u cija sa obračunom popusta po pojedincu postupku kontrole procene vrednosti. člana može se pokrenuti upravnoračunski 2) dokaze o uplatama novčanih sred. 1. Otklanjanje nezakonitosti dana prijema procene iz stava 1. ovog člana donosi rešezakonitost postupka svojinske transfornje kojim se utvrđuje zakonitost postupka macije. do otklanjanja nezakonitala utvrđenu na dan donošenja odluke o tosti. stav 7. ponovnu uređuju hartije od vrednosti i ovim zakoprocenu ili revalorizovanu vrednost kapi-nom. od. 4. odnosno cije iz st. su vrednost i struktura kapitala utvrđeni u (1) Ako Direkcija u vršenju poslova skladu sa ovim zakonom. (2) Ako je nezakonitost utvrđena u (1) Preduzeće u postupku svojinske postupku kontrole usklađenosti javnog transformacije dostavlja Direkciji javni poziva za upis i kupovinu akcija sa odlupoziv o prodaji akcija svakog kruga. zabranjuje upis i kupovinu akcija. u roku od deset dana od dana donošenja odluka. su prihvatili novu ponudu u slučaju iz (1) Upis u sudski registar vrši se na člana 18.zakonitost procene ili revalorizacije vrednosti i strukture kapitala. svojinske transformacije. odrediće rok za svojinske transformacije njihovo otklanjanje koji ne može biti duži od 30 dana. Konačnost rešenja i (2) Preduzeće dostavlja Direkciji u upravnoračunski spor roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o kupovini akcija iz člana 18.

kona i propisa donetih na osnovu ovog (1) Kad utvrdi da je ovlašćeni procezakona. ili vača. ovog preko finansijske berze. 3. ako: 1) započne postupak svojinske trans2. (3) Odredba stava 2. ovog zakona.(2) Rešenje iz stava 1. stav 4. (3) Akcijski fond pored podataka iz Član 50.manju ovlašćenja za procenu. stav 1. objavljivanja javnog poziva. u roku od 15 450. VI. (2) Ministarstvo najmanje jednom 4) povredi odredbe o krugovima tranedeljno u jednom dnevnom listu. ovog zakona. (1) Nadzor nad primenom ovog zaČlan 49. nih podataka dostavlja izveštaj Vladi Re3) postupak javnog poziva za upis i publike Srbije najmanje jednom u tri me-prodaju akcija sprovodi suprotno članu seca. objavljuje 244 . na os-nsformacije (Član 22). ovog člana obnistarstvo).njivač vršio procenu suprotno zakonu.000 do i program prodaje akcija. 2) povredi odredbe o sticanju akcija (1) Ministarstvo na osnovu pribavlje. ovog zakona. (2) Visina troškova iz stava 1. vredni prestup preduzeće i drugo pravno lice iz člana 1. akcijskog fonda. Oduzimanje ovlašćenja za procenu Član 47. 17. KAZNENE ODREDBE otpočinjanja prvog i drugog kruga transformacije. ministar donosi rešenje o oduzinadležno za poslove ekonomske i vlas. stava 2. ničke transformacije (u daljem tekstu: mi. vrši ministarstvozakona. Član 48. dostavlja ministarstvu izveštaj o upućivanju javnog poziva za upis i kupovinu akcija.pod povlašćenim uslovima (Član 12). o roku otpočinjanja prvog i drugog kruga transformacije i o ostvarenim rezultatima transformacije po pojedinim krugovima svih preduzeća na teritoriji Republike Srbije koji su u toku izveštajnog perioda dostavljeni ministarstvu. Predmet i subjekt nadzora izveštaj o datumu upućivanja javnog poziva za upis i kupovinu akcija. o roku VII. kao i nad poslo. Objavljivanje izveštaja formacije bez donošenja odluka na način propisan u članu 10.kad su ispunjeni uslovi iz akta koji se vima prodaje akcija koji se obavljaju donosi na osnovu člana 4. javljuje se u "Službenom glasniku Repub(2) Preduzeće najmanje 15 dana pre like Srbije". nad radom ovlašćenih procenji. ovog člana uređuje se aktom ministra. ovog člana dostavlja ministarstvu (1) Novčanom kaznom od 10. novu pribavljenih podataka. Troškovi postupka Član 46.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 8. ovog člana odnosi se i na podatke koje akcijski fond dostavlja ministarstvu. (1) Troškove postupka pred Direkcijom snosi preduzeće. NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA 1. Privredni prestupi preduzeća i po pojedinim krugovima u roku od 10 odgovornog lica dana od dana završetka roka upisa. kao i izveštaj o otkupu akcija 1.000 novih dinara kazniće se za pridana od dana usvajanja programa.

dana zaključenja ugovora. Član 52. PRELAZNE I ZAVRŠNE ili revalorizaciju u roku od 10 dana od ODREDBE dana donošenja odluka (Član 42.000 do tog preduzeća koji je unet u preduzeće sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. stav 2. na osnovu potvrde. (2) Novčanom kaznom od 10. 7) ne dostavi Direkciji izveštaj o 1. ovog člana i od-formaciju dela društvenog kapitala prema odredbama Zakona o društvenom kapigovorno lice u akcijskom fondu. stav 7. br. 75/91. 11. u vezi člana prava zaposlenih u preduzeću 27. 84/89 i 46/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge ob3. Preduzeće iz ranijih republika SFRJ 30. Rokovi za podzakonske akte upisu akcija sa spiskom akcionara i obračunom popusta u roku od 15 dana od Član 53.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri 5) ne uplati novčana sredstva u skla. u skladu sa Podzakonski akti za izvršenje ovog članom 42. dostavi podatke iz člana 47. Privredni prestup akcijskog fonda i Republike Srbije. Preduzeće sa mešovitim kapitalom i skladu sa članom 23. ovog člana određuje se (čl.000 do 2. ovog zakona i ponovnu procenu VIII.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup akcijski fond ako vrši prodaju akcija protivno odredbama člana 27. i 12). svojinsku transformaciju vrši u skladu sa ovim zakonom. dataka stekne akcije pod povlašćenim us. Prekršaj like svojine ("Službeni glasnik RS". ovog zakona.000 do transformaciju netransformisanog dela 3. odgovornog lica (2) Odredba stava 1. preduzeća čije je sedište bilo na teritoriji ranije republike SFRJ koja nije članica SRJ. ovog člana i odgovor. odnosno oduzi- 245 . Član 55.000 novih dinara kazniće se za prekršaj društvenog kapitala prema odredbama fizičko lice koje na osnovu lažnih poovog zakona. 450. nastavlja (1) Novčanom kaznom od 1.Preduzeće organizovano od dela (1) no lice u preduzeću i drugom pravnom licu. uz saglasnost Vlade 2. stav 1). ano ograničenje. 6) ne dostavi Direkciji odluke iz člana 10. zakona doneće se u roku od 30 dana od 8) ministarstvu u propisanom roku nedana stupanja na snagu ovog zakona. stav 1. talu ("Službeni list SFRJ". odnosno pravos(2) Uz kaznu za prekršaj iz stava 1.000 do (1) Preduzeće koje je izvršilo trans30. (2) Novčanom kaznom od 10. 48/91.000 novih dinara kazniće se za privreČlan 54. dni prestup iz stava 1. 48/94 i 51/94). ovog zakona ili ne uplati sredstva u 3.manja akcija u iznosu koji prelazi propisdu sa članom 23. ovog zakona.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i na deo kapitala Član 51. br.(2) Vrednost i struktura kapitala prelovima suprotno odredbama ovog zakona duzeća iz stava 1. nažnog rešenja Republičke agencije za ovog člana izriče se i mera brisanja iz procenu vrednosti kapitala (u daljem tekevidencije akcionara. stav 2. ovog zakona. (1) Novčanom kaznom od 10.

48/94 i 51/94). ima pravo procene vrednosti društvenog kapitala ("Službeni glasnik RS". macije nastavlja po odredbama ovog zaovog člana. 75/91. 48/91. padajućeg popusta u skladu sa članom 42. 75/91. ako je to za njega povolstu: Agencija).pravosnažno rešenje o proceni vrednom na dan 24. (3) Zaposleni u preduzeću koji su ostvarili pravo na popust na osnovu Za5. vrđivanja knjigovodstvene vrednosti i 48/91. odnosno akcionar koji je odustao vrednosti društvenog kapitala koja je utvrđena u postupku pretvaranja društvene od otplate upisanih akcija koje je otsvojine u druge oblike svojine i vrednosti plaćivao na osnovu Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ". imaju pravo na sticanje vrednosti kapitala i koju je verifikovala akcija po osnovu upisa u skladu sa ovim Agencija može izvršiti novu procenu u zakonom. godine. br. stav 4. 246 . tupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". br. Nezavršeni postupci kona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ". 58/91 i 71/94). 48/94 i 51/94) i Zakon o Republičkoj agenciji za procenu vrednosti kapitala ("Službeni glasnik 4. 50/91). snagu ovog zakona izvršilo procenu 48/94 i 51/94). br. sa popustom za iznos razlike između pri-ovog zakona. 64/94. 48/91. ako to preduzeće nije jnije. stav 4. 6. stav 3. 75/91. izjavu u roku od 30 dana od dana donošenja odluka iz člana 10.snagu ovog zakona dobilo potvrdu. a nije vršilo svojinsku tran(4) Preduzeće u kome se vrši uplata sformaciju. kao i pravo na kupovinu akcijaskladu sa propisom iz člana 3. ovog zakona Član 58.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA ovog zakona. uplaćuje u skladu sa članom 23. novčana sredstva ostvarena kona. 84/89 i 46/90) i Zakona o Član 57. 62/94. 65/94 i 17/95) i Pravilnik o načinu utpretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". pod uslovom da o tome da pismenu vršilo statusne promene nakon izdavanja te potvrde. ovog zakona i realizovanog po. (2) Preduzeće koje je do stupanja na stav 4. odnosno pusta po navedenim zakonima sa obraču. da otplatu upisanih akcija nastavi u skladu sa odredbom člana 55. 45/91. postupak svojinske transforakcija po odredbama zakona iz stava 1. br. (5) Odredbe člana 13. Prestanak važnosti propisa ovog zakona. nosti kapitala. primenjuju se na netransformisani društ(1) Početkom primene ovog zakona veni kapital preduzeća sa mešovitim kapiprestaje da važi Zakon o uslovima i postalom. januara 1994. br. odnosno donošenja rešenja. Prelazak na povoljniji režim RS". stav 1. od prodaje društvenog kapitala tog preduzeća od početka primene ovog zakona. ovog zakona. uslovima i postupku pretvaranja društ(1) Preduzeće koje je do stupanja na vene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". ovog zakona prestaje da Akcionar koji na dan stupanja na snagu ovog zakona vrši otplate upisanih važi Pravilnik o načinu revalorizacije akcija. br.odnosnoudela 46/90) i Zakona o uslovima i postupku ("Službeni glasnik RS". 84/89 i upisanihdeonica. br. člana 3. br. (2) Početkom primene propisa iz Član 56.

računovodstvu svrstana u te kategorije. Član 1. ovog člana prijanje ovlašćenja za procenu vrednosti kapitala. lovi koje mora ispunjavati preduzeće. jivaće se od 31. OVLAŠĆENJA5) Zahtev iz stava 1. Malim. 7.nje procene vrednosti kapitala ako ima u radnom odnosu ili po osnovu ugovora o činje sa radom Direkcije. drugo pravno lice ili pre___________ duzetnik koji vrši procenu vrednosti kapitala velikih preduzeća može vršiti i procenu vrednosti kapitala srednjih i malih preduzeća. Prestanak Agencije 9.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Član 2. u smislu ove Akcijski fond osnovaće se do 31. drugo pravno lice ili preduzetnik. Član 4.3) podatke o vrsti ovlašćenja. (1) Početak primene ovog zakona po. 2) dokazi o broju. uredbe. prava i obaveze. sa visokom stručnom spremom ekonom(2) Direkcija preuzima zaposlene. oktobra 1997. 43/97. Uz zahtev iz stava 1. preduzeća koja su propisima o decembra 1997. MORA ISPUNJAVATI OVLAŠĆENI drugo pravno lice ili preduzetnik podnosi PROCENJIVAČ I USLOVIMA I Ministarstvu za ekonomsku i vlasničku NAČINU ODUZIMANJA transformaciju. srednjim odnosno velikim Član 60. UREDBA Zahtev za dobijanje ovlašćenja za O BLIŽIM USLOVIMA KOJE procenu vrednosti kapitala. 247 . nomske struke. Preduzeće. preduzećima smatraju se. odnosno sedište podnosiOvom uredbom utvrđuju se bliži usoca zahteva. odnosno tog ovlašćenja. radnopravnom sta5) "Službeni glasnik RS". odnosno naziv podnosioca zahteva. drugo pravno lice ili preOvaj zakon stupa na snagu osmog duzetnik koji vrši procenu vrednosti kapidana od dana objavljivanja u "Službenom tala srednjih preduzeća može vršiti i proglasniku Republike Srbije". pravne ili tehničke struke i to: 1) za malo preduzeće jedno lice ekoarhivu od Agencije. Osnivanje akcijskog kojih jedno ekonomske struke. a prestaje stalnoj saradnji na poslovima procene lica Agencija. kao i uslovi i način oduzimanja laže se: 1) izvod iz sudskog registra. od kojih najmanje jedno ekonomske struke. od 8. Stupanje na snagu Član 3. sredstva. ovog člana sadrži: 1) ime i prezime. Član 61. predmete i ske. a primencenu vrednosti kapitala malih preduzeća. godine. može dobiti ovlašćenje za vršeČlan 59. 2) adresu. fonda 3) za veliko preduzeće pet lica. br. preduzeće. a preduzeće. registra radnji i registra delatnosti. Preduzeće. drugo pravno lice ili preduzetnik za dobi. 2) za srednje preduzeće tri lica. godine.

O NAČINU UTVRĐIVANJA (2) ovlašćeni procenjivač prestane da VREDNOSTI KAPITALA6) ispunjava uslove utvrđene ovom uredbom. rešenja o oduzimanju ovlašćenja. Preduzeće. tusu i radnom iskustvu zaposlenih (evidencije. vrđivanja vrednosti društvenog.Ovom uredbom se uređuje način utnom. cenu vrednosti kapitala za koju nema ovmatičnom i zavisnom preduzeću.predviđene ovom uredbom.Preduzeće.primenom metoda diskontovanja novčacenu vrednosti kapitala briše se iz registra ovlašćenih procenjivača. 6) "Službeni glasnik RS". javanju propisanih uslova. Član 7. ugovori o radu. državnog (4) ovlašćeni procenjivač vrši proi kapitala drugih vlasnika u preduzeću. kao i lašćenje. tačka 2) podtačka (2) ove ovlašćenja. pitala oduzima se: Ova uredba stupa na snagu osmog 1) na zahtev ovlašćenog procenjivača. vlasničke transformacije. procenu vrednosti kapitala donosi ministar nadležan za poslove ekonomske i Član 2. utvrdi da: ___________ (1) u momentu donošenja rešenja o davanju ovlašćenja nisu bili ispunjeni UREDBA uslovi za dobijanje ovlašćenja. drugo pravno lice ili preduzetnik kome je ovlašćenje prestalo u vrde). (3) i (4) ove uredbe. 248 . ako se glasniku Republike Srbije". Član 6. (3) ovlašćeni procenjivač ne vrši proČlan 1. lašćenje ili prema kome je doneto rešenje Procena vrednosti kapitala vrši se o ukidanju rešenja o ovlašćenju za pro. drugo pravno lice ili preduzetnik kome je rešenjem oduzeto ovČlan 3.punjava uslove za dobijanje ovlašćenja duzetnik koji dobije ovlašćenje za pro. lašćenje za procenu vrednosti kapitala po isteku tri godine od dana objavljivanja Član 5.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA Član 8. može dobiti ovnih (diplome i uverenja). radne knjižice. Ovlašćenje za procenu vrednosti kaČlan 9. 43/97. odnosno cenu vrednosti kapitala (u daljem tekstu: kome je ovlašćenje prestalo u smislu ovlašćeni procenjivač). stav 1. kao i vrsta i obimčlana 6. Pre procene kapitala preduzeća sastavlja se računovodstveni izveštaj sa datumom procene na način propisan zakonom kojim se uređuje računovodstvo. stav 1. drugo pravno lice ili pre. 3) dokazi o stručnoj spremi zaposle. br. tačka 2) podtačka (1). cenu vrednosti kapitala u skladu sa zako. pot. upisuju se u registar uredbe istekom tri meseca po ispunovlašćenih procenjivača.smislu člana 6. ako isPreduzeće. drugom subjektu sa društvenim i državnim Rešenje o oduzimanju ovlašćenja za kapitalom (u daljem tekstu: preduzeće). dana od dana objavljivanja u "Službenom 2) oduzimanjem ovlašćenja.

Ovaj novčani tok produkuje vred. metodasredstava. nog toka i rezidualne vrednosti. finansijski prihodi). Član 7. toda likvidacione vrednosti (u daljem tekstu: LV). Investicije ranja dugova diskontna stopa se izračunava koje značajno menjaju prinosnu snagu pre. Član 8. diskontna stopa repreU novčanom toku pre servisiranja dugova ne obuhvataju se prilivi i odlivi izzentuje cenu sopstvenog kapitala. vrednosti na sadašnju vrednost.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri nog toka (u daljem tekstu: DNT). visiranja dugova. Za proračun rezidualne vrednosti koristi se Gordonov model. sigurno ulaganje i ne može biti makapitala i visine pozajmljenih izvora finja nansiranja (dugoročnih i kratkoročnih) na od 3. Diskontna stopa odgovara izabranom novčanom toku. Član 4. Ponderi za proračun diskontne stope su učešće sopstvenih i pozajmljenih izvora u U DNT metodu procene može se strukturi permanentnog kapitala.5 odsto.kao ponderisani prosek cene sopstveduzeća i čije je finansiranje neizvesno nenog kapitala i cene pozajmljenih izvora. finansiranja (rashodi finansiranja. Član 6. koristiti novčani tok pre servisiranja i U primeni novčanog toka posle sernovčani tok posle servisiranja dugova. DS diskontna stopa. ove nosti projektovanog realnog neto novča-uredbe. kao i prilivi kapitala obuhvata: 1) stope bez rizika. pet godina. niti veća od šest odsto. 3) stope rizika ulaganja u Saveznu nostukupnogkapitala. Stopa rizika ulaganja u preduzeće izabrani datum procene. reprezentuje nivo rizičnosti ulaganja U novčanom toku posle servisiranja dugova obuhvaćeni su svi prilivi i odlivi konkretnog preduzeća čiji se kapital pro- 249 . pozajmljenih izvora (novi dugoročni 2) stope rizika ulaganja u preduzeće krediti) i novi deonički kapital iz investiranja. rezidualu. a SRr stopa rasta u 2) procenu rezidualne vrednosti.Vrednost sopstvenog kapitala predstavlja razliku Republiku Jugoslaviju. U primeni novčanog toka pre servisiProjekcija novčanog toka zasniva se na prinosnoj snazi preduzeća. Ovaj novčani tok produkuje neto imovine (u daljem tekstu: NI) i me. otplata Diskontna stopa kao cena sopstvenog kredita. DNNTr za period u kome se dostiže stabilan nivo neto priliva. a koji ne može biti kraći od diskontovani novčani tok u rezidualu (prva godina iza projektovanog perioda). uključuju se u projekciju novčanog toka. Rezidualna vrednost se procenjuje na Procenjenu vrednost kapitala prema osnovu neto novčanog toka koji nije metodu DNT čini zbir diskontovane vred-obuhvaćen projekcijom iz člana 6. Stopa bez rizika reprezentuje neriziizmeđu procenjene vrednosti ukupnog čno. 3) određivanje diskontne stope za svođenje neto novčanog toka i rezidualne Stopa rasta u rezidualu ne može biti veća od četiri odsto.vrednost sopstvenog kapitala. čija formula glasi: Član 5.čiji se kapital procenjuje. RV = DNNTr / (DS SRr) Primena metoda DNT obuhvata: 1) projektovanje neto novčanog toka gde je RV rezidualna vrednost.

kao i procenu vredranja određena je realnom kamatnom stonosti dugoročnih rezervisanja i pasivnih pom za korišćenje dugoročnih inokredita. Za određivanje ove stope rizika dizanja zasada na dan procene i stepen amortizovanosti.rada preduzeća i prodaju poslovne ničenja. laznu osnovu čine površina. u neograničenom budućem periodu. vrsta gradnje. ovom metodu. Rizik ulaganja u Saveznu Republiku nansijskih ulaganja i kratkoročnih potraživanja polaznu osnovu čine njihove noJugoslaviju obuhvata tri nivoa rizika: minalne vrednosti uz korekciju za stepen 1) rizika u vezi sa sredstvima. Direkcija za procenu vrednosti kapi. Procena vrednosti poslovne imovine obuhvata procenu vrednosti nematerijalnih ulaganja osnovnih sredstava. Procenjena vrednost kapitala. 2) rizici poslovnog okruženja. Procena vrednosti obaveza obuhvata 3) finansijski rizici. Primena metoda NI obuhvata procenu vrednosti poslovne imovine preduzeća i procenu vrednosti obaveza. kateProcenjena vrednost kapitala. prema viju. kapital procenjuje ne može biti veći od 18 Za procenu vrednosti dugoročnih fiodsto. dugoroČlan 10. tizovanosti. Za procenu vrednosti obaveza potala jednom mesečno objavljuje visinu stope bez rizika kao i visinu stope rizika laznu osnovu čine nominalne vrednosti ulaganja u Saveznu Republiku Jugosla.objekta. proizvodnog portfolija i organizacione i kad.osnovu čine za materijal i robu nabavna cena. 3) finansijskog položaja. objekata polaznu osnovu čine površina 2) menadžment potencijala.obaveza uvećane za potencijalne obaveze. čnih finansijskih plasmana. uz pretpostavku da će preduzeće postojati Član 9. 6) mogućnosti predviđanja. prema gorija i tržišna cena na dan procene. vrednost ponovne nabavke i stepen amor5) diversifikacije kupaca. utvrđuje se kao razlika izZa procenu vrednosti višegodišnjih među tržišne vrednosti poslovne imovine zasada polaznu osnovu čine troškovi po-i realne vrednosti obaveza. kao i obrtne Metod LV pretpostavlja prestanak imovine i aktivnih vremenskih razgra. kao i stepen amortizovanosti. Za procenu vrednosti zaliha polaznu Navedeni specifični nivoi rizika preduzeća mogu se maksimalno kvantifik. njihove naplativosti. imovine po tržišnim cenama u postupku Za procenu vrednosti zemljišta poredovne likvidacije. a za zalihe gotovih proizvoda i neovati sa po tri odsto. Za procenu vrednosti opreme. ovom metodu. procenu vrednosti dugoročnih i kratCena pozajmljenog izvora finansikoročnih obaveza.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA cenjuje.vremenskih razgraničenja. uređa4) proizvodne i geografske diversifija i osnovnog stada polaznu osnovu čine kacije i potencijala prodaje. vrsta. vrši se analiza: Za procenu vrednosti građevinskih 1) veličine preduzeća. koja ne može da bude viša od neto prodajne cene. namena i cena ponovne gradnje identičnog ili sličnog obrovske osposobljenosti. Maksimalni rizik ulaganja u konkretno preduzeće čiji se dovršene proizvodnje cena koštanja. utvrđuje se kao razlika između procenjene vrednosti poslovne imovine i procenjene vrednosti obaveza. 250 . jekta.

nomske i vlasničke transformacije doneće uputstvo o načinu primene metoda uttala manja od knjigovodstvene. koje se nivoa ravnopravnog tretmana ove dve utvrđuje na osnovu poslovnih knjiga i vrednosti. vrednosti kapitala i za revalorizaciju procenjene vrednosti kapitala i o načinu isovog člana preduzeće u svojim poslovnim knjigama svodi knjigovodstveno na pro. Revalorizacija upisanih akcija i udela i kapitalu na sledeći način: 1) ako je procenjena vrednost kapi. a u toku godine od dana procene do sa iskazanim procenjenim vrednostima dana donošenja odluke o emisiji i prodaji poslovne imovine. ovog člana. br. Na osnovu bilansa stanja iz stava 1. odgovarajuće dokumentacije. sastavlja se bilans stanja. Vrednost kapitala utvrđena procenom revalorizuje se u polugodišnjem i godišnjem obračunu na način propisan saveznim Član 12. smanjuje vrednost osnovnih sredstava Ministar nadležan za poslove ekoprocenjenih po metodu NI. utvrđuje se na osnovu procenjene vrednosti prema metodu diskontovanja novčaČlan 13. Član 16. povećava nematerijalna ulaganja ili Član 15.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Član 11. i to najviše do procenjenoj vrednosti kapitala. koje su identifikovnae prema metodu NI. todom NI.koji se otplaćuju na rate u toku godine od tala veća od knjigovodstvene. 44/96). Procena vrednosti prestrukturu kapitala. tifikovane prema metodu NI. naakcija i udela na način propisan Uredbom o osnovama metodologije za procenu datum. osnovnih sredstava procenjenih po meProcena vrednosti kapitala preduzećatodu NI. Procenjena vrednost kapitala ne može biti manja od vrednosti dobijene primenom metoda likvidacione vrednosti. između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom NI. obaveza i kapitala koje su iden-kazivanja procenjene vrednosti kapitala. obaveza i kapitala. povećava ili smanjuje vrednost ___________ 251 . vrednost pojedinih ma metodu diskontovanja novčanog toka oblika nominalnog kapitala utvrđuje se na može biti korigovana vrednošću prema osnovu učešća svakog objekta u metodu neto imovine. razlike se dana na koji je utvrđena njihova vrednost do dana njihove otplate vrši se na način evidentiraju na pozicijama poslovne propisan za revalorizaciju kapitala u stavu imovine i obaveza. stvo. nog toka i procene vrednosti prema me. 2) ako je procenjena vrednost kapi.zakonom kojim se uređuje računovodnosti kapitala. razlika koja Ova uredba stupa na snagu osmog proističe između procenjene vrednosti dana od dana objavljivanja u "Službenom kapitala i vrednosti kapitala utvrđene meglasniku Republike Srbije".kazivanja kapitala u obračunskim akcicenjeno stanje evidentiranjem utvrđenihjama. obavezama SRJ".Ako preduzeće ima mešovitu todu neto imovine. Član 14. razlika koja proističe 1. razlike se vrđenih ovom uredbom i načinu isevidentiraju na pozicijama poslovne imovine. Nakon utvrđivanja procenjene vred. odnosno udelima ("Službeni list razlika na poslovnoj imovini.

32/97 u daljem tekstu: Zakon) i Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti tokova obuhvata: kapitala ("Službeni glasnik RS". odnosno preduzeća u primeni metoda pro2) Procena primenom propisanih cenjivanja. 7) 1) Priprema za procenu "Službeni glasnik RS".ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA UPUTSTVO O NAČINU PRIMENE METODA ZA PROCENU VREDNOSTI KAPITALA I NAČINU ISKAZIVANJA PROCENJENE VREDNOSTI 7) 1. propisanih Zakonom o svojinmetoda skoj transformaciji ("Službeni glasnik (1) Metoda diskontovanja novčanih RS". br. kao i za poslednju godinu tog kazivanja dobijenih rezultata procene perioda. Ako su pretpostavke projekcije već pripremljene. br. kao i načina is. tokova (DNT). 252 . b) definisanje novčanog toka. tanjima u celini i Projektovanje finansijskog rezultata finansijsku analizu poslovanja preobuhvata sledeće elemente: prihode. a) Projektovanje rezultata poslovanja nih računovodstvenih izveštaja preduzeća. kao i izveštaji za vreme od najmanje pet godina koje prethode proceni vrednosti kapitala. podaci o grani ili grupaciji u ko. toda. 51/97. br. tala obuhvata: izradu informacione osnove procene. troduzeća. koja se zasniva na analizi zvaničškove (varijabilni i fiksni. Vreme za koje se vrši projekcija rezultata poslovanja utvrđuje se na os3) proveru rezultata dobijenih pronovu kretanja budućih rezultata. e) utvrđivanje vrednosti preduzeća (1) metoda diskontovanja novčanih putem diskontovanja novčanog toka. Predmet analize su računovodstveni izveštaji (bilans stanja i bilans uspeha) preduzeća sačinjeni sa datumom procene. (3) metoda likvidacione vrednosti (LV).). d) izračunavanje rezidualne vred2) procenu primenom propisanih menosti. vrednosti kapitala preduzeća. uticaj zaliha itd. procenjivač ocenjuje da li koju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje. Ovim uputstvom bliže se uređuje postupanje ovlašćenih procenjivača. Projektovanje budućih rezultata zasniva se na pretpostavkama tekućeg Priprema za procenu vrednosti kapi. Procena vrednosti kapitala po propisanim metodama obuhvata sledeće c) utvrđivanje diskontne stope i svođenje neto novčanog toka na sadašnju faze: vrednost. amortizaciju. zaduženost i poresko opterećenje.poslovanja. 4) utvrđivanje i iskazivanje konačnog rezultata procene. 1) pripremu za procenu.svaku godinu u određenom budućem periodu. f) analiza dobijenih rezultata. cenjivanjem. 43/97 a) projektovanje rezultata poslovanja za u daljem tekstu: Uredba). merama poslovne politike i projekcijama tržišnih uslova poslovanja. 2. (2) metoda neto imovine (NI).se može smatrati normalnim nastavak joj ona posluje i podaci o privrednim kre-poslovanja prema tim pretpostavkama i projekcijama.

servisiranja dugova. Rezultati dobijeni procenom po meStopa rizika ulaganja u preduzeće čiji todu DNT proveravaju se sa aspekta da li se kapital procenjuje određuje se u smislu dobijena vrednost ima smisla i da li je člana 8. putem stope odnost primene prinosnog metoda. koje objavljuje Direkcija vrednosti reziduala. Uredbe. razlikovati od onoga što je preduzeće već stav 9. Uredbe.nosno potencijalne obaveze u vanbilansmenata. Diskontna stopa kao cena sopstvenog Procenjena vrednost kapitala po mekapitala izračunava se kao zbir tri ostodu DNT dobija se kao zbir sadašnje novna dela i to: stope povraćaja bez rizika (diskontovane) vrednosti neto novčanog i stope rizika ulaganja u Saveznu Repub-toka u projektovanom periodu i sadašnje liku Jugoslaviju. i 7. sredstvima kojima ono raspolaže. jalne skale rizika. st. U rezidualnom novčanom toku amorDiskontna stopa (DS) predstavlja tizacija je jednaka predviđenim investicicenu kapitala koja se određuje prema jama u osnovna sredstva.noj evidenciji. Diskontna stopa za novčani tok posle Ako su projektovani rezultati nega. g) Izračunavanje rezidualne vrednosti b) Definisanje novčanog toka Na osnovu rezultata u poslednjoj godini procenjuje se vrednost preduzeća u Novčani tok se može definisati za vreme koje prethodi servisiranju dugova periodu koji nastupa posle projektovanog perioda. onda se preispituje svrsishodprojektovanom periodu. a posebno diskontne stope koja se izračunava u ako se takav rezultat dobija u terminalnoj smislu člana 8. (2) Procena metodom neto imovine (NI) 253 . Uredbe. godini. U tom ređene na način iz stava 2. već se nalazi u st. zahteva upotrebu tivni ili marginalno pozitivni. 6. Rezidualna vrednost izračunava se na v) Utvrđivanje diskontne stope način utvrđen u članu 7.putem diskontovanja novčanog toka tala i cene pozajmljenih izvora. ostvarivalo u prošlom periodu. nost preduzeća. stav 3. ove tačke vrši slučaju. kao i stope rizika ulaganja u konkđ) Analiza dobijenih rezultata retno preduzeće koja se određuje u postupku procene. vrednost preduzeća nije u njego. Diskontna stopa za novčani tok pre servisiranja dugova izračunava se kao d) Utvrđivanje vrednosti preduzeća ponderisani prosek cene sopstvenog kapi. potrebno njeno povećavanje ili smanKonkretna kvantifikacija rizika. obavlja se pomoću preferenci. Uredbe. rizičnosti ulaganja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Projekcije svih elemenata finansiDiskontna stopa kao cena pozajmljejskog rezultata ne mogu se značajno nih izvora određuje se u smislu člana 8. odnosno kada je stabilizovan na Diskontovanjem novčanog toka u tom nivou.njegovo svođenje na sadašnju vrednose vim budućim rezultatima. za procenu vrednosti kapitala jednom mesečno. odosnovu temeljne analize pojedinih ele. što predstavlja rezidualnu vredza vreme posle servisiranja dugova. na jivanje za neangažovana sredstva.

.vrednosti svih obaveza.dopunjavanje bilansa stanja imovine čnjaci. (3) Procena metodom likvidacione poređenjem dobijene vrednosti sa vrednosti (LV) vrednošću sličnih preduzeća.procedure u proceni i da li su dokumensimalne vrednosti likvidacionog ostatka. učestvuju i specijalisti vrednosti za iznos direktnih i indirektnih troškova likvidacije.adekvatan način planiran i da li su na nosno bilansa stanja. Uredbe. proveru obuhvatnosti popisa.određivanje najpogodnijeg načina da li su izvedene sve predviđene za redovnu likvidaciju i postizanje mak. za procenu vrednosti pojedinih oblika . potraživanja. Procena obuhvata sledeće postupke: dnosti imovine i realne vrednosti obaveze. od. da li se može utvrditi da je za sve 254 .o proceni. opreme. Procenjivač proverava: Procena obuhvata sledeće postupke: da li je ceo postupak procene bio na . građevinskih objekagubitak)nastalogtokomperioda ta. postupku procene. odLikvidaciona vrednost se koristi u nosno bilansa stanja. zalilikvidacije. vidacije.nosti (pre oduzimanja troškova likvidacije. dopunjavanje bilansa stanja imovine procenama kao kontrolna vrednost.. Uredbe. . vrednost procenjuje i svrsi procene.utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti imovine i vrednosti obaveza pre. tovane određenim analizama i objašnjenjima.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA Ova metoda obuhvata procenu vred. niva se na podacima iz računovodstvenog Procenjena vrednost kapitala po ovizveštaja sačinjenog u smislu odredbe om metodu je razlika između tržišne vrečlana 2. duzeća. . itd. pregleda dokumentaciju ili incima iz računovodstvenog izveštaja sači-formacionu osnovu koja je korišćena u njenog u smislu odredbe člana 2.). Procenjivač vrši proveru dobijenog izračunavanje vrednosti kapitala kaorezultata na sledeći način: razlike između procenjene vrednosti ponovnom proverom obračuna priimovine i procenjene vrednosti obaveza. Uredbe.). pre sastavljanja izveštaja Primena metoda zasniva se na poda. poreza i dr.utvrđivanje rezultata (dobit ili i imovine (zemljišta.proveru obuhvatnosti popisa. zasada. procenjivanjem procenu vrednosti pozicija bilansa stanja u smislu odredaba člana 9. Primena metoda neto imovine zas. Procenjivač. pored procenjivača.umanjivanje bruto likvidacione U primeni metode neto imovine. i obaveza (ako je potrebno) za iznos sredstava ili obaveze za koje se pouzdano 3) Provera rezultata dobijenih tvrdi da nisu obuhvaćena.menjenih u okviru svakog od metoda. Ovaj metod pretpostavlja prestanak proverom dobijene vrednosti sa rada preduzeća i prodaju imovine po stanovišta onoga ko bi mogao eventualno tržišnim cenama u postupku redovne lik-da je osporava.utvrđivanje likvidacione ha. osnovnog stada. njemu bili angažovani odgovarajući stru. i obaveza za iznos sredstava ili obaveza da li su primenjeni metodi procene za koje se pouzdano utvrdi da nisu adekvatni specifičnosti preduzeća čija se obuhvaćena.

vrednost društsudski registar. finansijsku analizu preduzeća.procenu po propisanim metodama i zaključak o vrednosti i strukturi kapitala. članu 10. Zakona o visini zarada. br. (Kao kapital bez prava dokumentaciju za nekretnine. 48/91.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri metode procene bilo obezbeđeno dovol. člana 4. i obračuni.5) pri čemu dobijena Obavezni prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala su: dokumentacija vrednost ne može biti manja od vrednosti koja je dobijena primenom metoda LV. 46/92) i druga ulaganja u trajni kapital preduzeća bez prava na povraćaj i ___________ . sa pravom i bez poslednjih pet godina i imovinskopravnu prava upravljanja. upravljanja mogu se javiti deonice po osObračun sadrži: procenu vrednosti novu člana 26. jviše do nivoa njihovog ravnopravnog tretmana (ponder 0.bez prava upravljanja. odnosno sastav tima procen4) Utvrđivanje i iskazivanje kontačnog jivača za preduzeće koje samostalno vrši rezultata procene procenu za sebe (rukovodilac tima kao i Rezultati procene vrednosti kapitala ostala lica članovi tima). dobijeni primenom sva tri navedena me-informacije o preduzeću i njegovom toda valorizuju se tako što se vrednost položaju u okviru grane ili grupacije dedobijena metodom DNT može korigovati latnosti. O izvršenoj proceni sastavlja se izda li su u svim fazama procene veštaj koji sadrži: naziv ovlašćenog prokorišćeni odgovarajući standardi. br. bilanse stanja. sredfinalni bilans stanja posle utvrđivanja stava za neposrednu i zajedničku procenjene vrednosti kapitala. Ovo uputstvo stupa na snagu i drugih primanja zaposlenih za vreme narednog dana od dana objavljivanja u primene ekonomskih sankcija Saveta "Službenom glasniku Republike Srbije". rukovodioca tima. svim primenjenim metodama procene i Zakona o isplati ličnih dohodaka. cenjivača. Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala sadrži procenom utvrđenu vredDokumentacija sadrži: rešenje o upisu u nost ukupnog kapitala. Zakona o uslovima i posposlovne imovine po kategorijama. vlasnička ulaganja po preduzeća. uvod (rezime). na. 75/94 i 51/94). naknada 3. vrednošću dobijenom po metodi NI. br. protupku pretvaranja društvene svojine u jekciju kategorija i tokova za prinosni druge oblike svojine ("Službeni glasnik metod i bilanse stanja na dan procene po RS". 37/90 i 84/90) procenjivača o nezavisnosti u odnosu na na koje nisu plaćeni porezi i doprinosi i preduzeće koje procenjuje i izjavu odgonisu korišćene za otplatu deonica emivornog lica preduzeća koje se procenjuje tovanih po odredbama Zakona o društ255 da je obuhvaćena sva imovina i obaveze venom kapitalu.) jno kvalitetnih podataka. potrošnju i sredstava za ishranu radnika Zaključak sadrži kao prilog: izjavu ("Službeni list SFRJ". kao i ostalih lica angažovanih na poslovima procene vrednosti. uspeha i venog i državnog kapitala i vrednost rasporedarezultatazanajmanje kapitala drugih vlasnika. bezbednosti OUN ("Službeni glasnik RS".

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.