P. 1
Procenavrednostipreduzeca

Procenavrednostipreduzeca

|Views: 88|Likes:
Published by nikola milic

More info:

Published by: nikola milic on Mar 13, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as RTF, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/15/2014

pdf

text

original

Vera Leko

Aleksandar Vlahović

Vladimir Poznanić

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
- metodologija i primeri -

BEOGRAD 1997.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri Vera Leko Aleksandar Vlahović Vladimir Poznanić

© 1997

Izdavač: Ekonomski institut, Beograd Recenzenti: N. Zelić M. Prokopijević Kompjuterska obrada: Snežana Dimitrijević Grafički dizajn: Dejan Bošković Štampa: "ELITAS", Beograd

ISBN 86-7329-042-2

Tiraž: 1900

SADRŽAJ*

Strana

I. II.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija....................... 7 PRIMER IZVEŠTAJA O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" ................................................ 139 ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA .............................................................. 233

III.

Vera Leko je napisala deo prve (strane: 30 - 34, 75 - 119 i 122 - 125) i druge celine (strane: 144 - 151, 179 - 192 i 202 - 223). Aleksandar Vlahović je, takođe, napisao deo prve (strane: 39 - 75) i druge celine (strane: 152 - 179 i 225 - 229), Vladimir Poznanić je napisao deo prve celine (strane: 3 - 30, 34 - 35, 119 - 122 i 129 - 132).

*

PREDGOVOR

Knjiga, koju stručnoj javnosti prezentiramo pod naslovom "Procena vrednosti kapitala", je rezultat zajedničkog rada prof. dr Vere Leko, Aleksandra Vlahovića i prof. dr Vladimira Poznanića. Autori su saradnici Ekonomskog instituta i međunarodne konsultantske firme Deloitte & Touche i, istovremeno, vodeći eksperti za izradu Zakona o svojinskoj transformaciji, uredbi i uputstava, kojima je regulisana buduća metodologija izrade procene vrednosti kapitala.

Knjiga sadrži tri celine. Prva celina tretira metodološke osnove procene vredno-sti kapitala, po odabranim metodama procene, respektivno. U drugoj celini pre-zentiran je Izveštaj o proceni vrednosti kapitala na primeru Preduzeća "VVA", koji će ubuduće predstavljati metodološki okvir, respektovan od strane Direkci-je za procenu vrednosti kapitala. Treća celina sintetizuje sve relevantne zakonske propise, koji se odnose na ovu oblast.

Knjiga je pisana sa namerom da ovlašćenim proceniteljima, kao i preduzećima koja se odluče za samostalnu izradu Izveštaja o proceni vrednosti kapitala, olakša primenu Zakonom predviđenih metoda procene. Takođe, buduća jedinstvena primena predloženih metodoloških rešenja, omogućiće Direkciji za procenu vrednosti kapitala efikasniju kontrolu i verifikaciju procenjenih vrednosti kapitala.

Izražavamo zahvalnost recenzentima koji su nam svojim savesnim i stručnim recenzijama, kao i savetima i sugestijama tokom izrade ove knjige, pomogli da poboljšamo konačnu redakciju njenog teksta. Beograd decembar, 1997. AUTORI

2.metodologija 1. 5. 4.I Procena vrednosti kapitala . 3. Uvod Osnovi metodologije za procenu Priprema za procenu Primena metoda procene Priprema Izveštaja o proceni .

........................................................2......................... Zaključak o proceni...............................................18 3.28 3.................................64 4....................... Procena vrednosti obaveza .................3...62 4............................78 4.............................8......................129 Literatura .. Predmet i svrha procene ...........41 4..................3.................4........................................1........................... Osnovi metodologije za procenu......................................... Metod diskontovanja novčanih tokova.............................................1.1...................... Proračun sume sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu..procena dugoročnih finansijskih plasmana ..1...3.......................4...........................................................Metod DNT .................... Metod neto imovine .................1...................................1.......1...................2....119 4.........................5......... Proračun diskontne stope.........................3.................................... Sastavljanje bilansa stanja posle procene .................... Revizija .......................3....................... Sastavljanje bilansa stanja posle procene ......4.......1......4................................5.................................2.................................................1...........................................54 4..7 2......1...... Proračun konačne vrednosti kapitala preduzeća ..40 4......13 5 1 ...........97 4......................................................2.....................109 4..34 4........................................................5.......................1.......4.........................................................23 3......................................................... pristupi i metodi procene ...................................................................................................2..............................54 4.....1........1.........................................................4...2.................2.....1...2.........................4..............1........................ Izbor definicije novčanog toka ............................1..........4....75 4..... Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu .............................80 4................................................................. Priprema plana rada.......................2..23 3.4.............. Rizik zemlje ulaganja ..procena nematerijalnih ulaganja..... Finansijska analiza ................................................................................................................7..................................................39 4.................26 3..4.......................2................112 4......2......................................... Podaci o preduzeću...4.2....2.............3.......1........................122 5...4.............. Postupak procene...................................... Odredjivanje cene sopstvenog kapitala ....1........................................................3......................................3...........29 3................ Primena metoda procene ........................1.7.......4. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala .......................................26 3. Procenjivači i standardi za procenu ...95 4...1.......................6.............1...........2...................3 2....67 4.............. Priprema za procenu...4.......SADRŽAJ Strana 1.....3....1.................1...................... Priprema ponude ..........1..101 4................................................................................... Procena vrednosti obrtne imovine ....... Prilagodjavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava....moguće metode ........ Priprema informacione osnove........70 4..................................................procena osnovnih sredstava..........43 4............1......................1.............................. Stalna imovina .......1................81 4... Stalna imovina . Procena vrednosti kapitala..............24 3............. Koncepti... Prihvatanje procene ....2............................................... grani ili grupaciji ............ Procena pojedinih kategorija bilansa stanja ................. Stalna imovina ..... Metod "zidanja" diskontne stope...........39 4............7 2.............4............10 2.......................................................................1.................... Podaci o privredi.........108 4.......30 3.................74 4.................53 4.......................... Proračun rezidualne vrednosti ..................................................73 4.......25 3....................................... Metod likvidacione vrednosti ........13 2..6.......................... Priprema Izveštaja o proceni.......osnova.......... Analiza finansijskih izveštaja ........2................................................................................... Uvod.........

metodologija i primeri - 1. pre donošenja odluke o transformaciji. rešavanje sporova pred sudom i dr.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . postoji i niz drugih situacija u kojima je procena neophodna. Svojinski interes se može odnositi na sopstveni kapital preduzeća. U oba slučaja procena podrazumeva primenu specifične metodologije. pripajanje i podela preduzeća. Međutim. odnosno prilikom promene vlasnika kapitala. ili na ukupno investirani kapital. sva preduzeća koja raspolažu društvenim i državnim kapitalom. u kome je. neophodno je koristiti još detaljnija metodološka uputstva. dobijanje kredita i dokapitalizacija. Zbog toga je pripremljen ovaj priručnik. kao što su: spajanje. takođe su obavezna da procenom utvrde vrednost kapitala i da procenjeni kapital iskažu u akcijama ili udelima. osiguranje imovine. obračun poreza na poklon i nasledstvo. Uvod Procena vrednosti kapitala je postupak koji rezultira davanjem mišljenja o vrednosti određenog svojinskog interesa u preduzeću na određeni dan. radi efikasnijeg sprovođenja postupka procene i dobijanja što realnijih rezultata. koji je predmet transformacije. pored 3 . Međutim. koji pored sopstvenog obuhvata i pozajmljeni kapital. a Vlada Republike Srbije je donela uredbe kojima se bliže uređuje način utvrđivanja vrednosti kapitala i daje uputstvo za primenu metoda procene. utvrde vrednost kapitala. Prema novom republičkom Zakon o svojinskoj tranformaciji. odnosno na njegovu neto imovinu. standarda i etičkih pravila. Kod nas je procena uglavnom predstavljala prvi korak u procesu svojinske transformacije. Zakonom su propisane i metode procene. jer su dosadašnji propisi nalagali preduzećima da. a svrha procene može biti vrlo različita. U zemljama sa razvijenim tržišnim privredama ona se najčešće izvodi prilikom kupovine ili prodaje svojinskog interesa u preduzeću.

Posebna pažnja posvećena je pitanjima koja su u dosadašnjoj praksi procenjivanja vrednosti kapitala bila nedovoljno razjašnjena. tumače i primenjuju rezultat procene. u knjizi bi mogla da se nađu i razjašnjenja u situacijama u kojima se analiziraju. Pored toga. dat opis najvažnijih aktivnosti u postupku procene propisanim metodima. a pogodna je i za edukaciju studenata i polaznika seminara i kurseva na temu svojinske transformacije i procene vrednosti kapitala. investicionih fondova i dr. bankarstva. namenjena onima koji se bave procenom vrednosti kapitala ili učestvuju u pripremi informacione osnove za procenu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . pre svega. Ova knjiga je. osiguranja. Ona takođe može biti korišćena prilikom kontrolisanja ispravnosti primenjenih postupaka i verifikovanja rezultata procene. obračuna poreza. 4 . tako da ona može biti korisna u poslovima: računovodstva.metodologija i primeri - osnova metodologije za procenu. prometa nekretnina.

Procenjivači i standardi za procenu Predmet i svrha procene Koncepti.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 2. 2. 2.metodologija i primeri - 2. Osnovi metodologije za procenu 2.4.3.1.2. pristupi i metodi procene Postupak procene 5 .

na primer kupca. tada bi on trebalo da pomaže. uloga procenjivača može biti dvojaka. Ukoliko procenjivač prihvati da umesto nezavisnog konsultanta bude u ulozi savetnika jedne od strana u pregovorima. odnosno da očekuje punu podršku u realizaciji svojih interesa i. Prva. kao rezultat takve podrške. podrazumeva njegovu savetničku ulogu. procenjivač mora da definiše svoju ulogu i ona mora biti jasna i njegovom klijentu. Na kraju je dat postupak procene sa opisom najvažnijih aktivnosti. U njemu su prvo razmotreni uloga procenjivača i značaj standarda koji se koriste prilikom procene. Posebna pažnja je posvećena različitim konceptima. najprihvatljiviju vrednost kapitala. 2. koje bi svaki procenjivač trebalo da ima u vidu i pored toga što primena nekih od njih nije obavezna prema najnovijim propisima.metodologija i primeri - 2. što se obezbeđuje potpisivanjem posebnog dokumenta pod nazivom pismo o angažovanju. u ostvarivanju što niže cene. PROCENJIVAČI I STANDARDI ZA PROCENU Generalno posmatrano. To se čini ukazivanjem na fak- 7 . čak i kada angažuje procenjivača kao nezavisnog konsultanta. Pre početka rada na proceni. da predstavlja nezavisnog konsultanta koji procenjuje preduzeće (kapital kojim raspolaže ili delove tog kapitala). a druga da bude savetnik. Osnovi metodologije za procenu priručnika sadrži najvažnije elemente metodologije za proOvaj deo cenu vrednosti kapitala.1. a zatim su detaljnije opisani predmet i svrha procene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Često se. na primer kupcu. u praksi dešava da klijent. Zbog toga je neophodno klijentu pružiti dopunska razjašnjenja oko uloge procenjivača. pristupima i metodima za procenu. međutim. i da utvrđuje vrednost koja je za njega najprihvatljivija.

To se čini posebnom izjavom o nezavisnosti procenjivača u odnosu na preduzeće koje procenjuje. ona. Isto tako. 8 . kao što je rečeno. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU tore koji mogu uticati na smanjenje očekivanja prodavca u pogledu cene ili na jačanje njegovog uverenja da je cena koju nudi kupac bliska realnosti. obaveze procenjivača prema drugim procenjivačima i prema svojoj profesionalnoj asocijaciji. kao što su želje klijenta ili iznos naknade za izvršenu procenu. Naplata ove naknade takođe mora biti usklađena sa odvijanjem postupka procene. koje u takvim dokumentima obuhvataju: pitanja vezana za objektivnost u sprovođenju postupka procene. na određeni način. primenu različitih metoda procene i praktičnih rešenja za pojedine netipične situacije. u postupku procene je neophodno imati u vidu specifične profesionalne standarde i etička pravila. kao što se to isto pretpostavlja i za revizora. podrazumeva. Drugim rečima. naknada koju procenjivač dobija za izvršeni posao.2. Prema tome njegovo mišljenje o vrednosti ne sme biti rezultat kompromisa i uticaja faktora. Njih uglavnom donose najpoznatije asocijacije procenjivača u svetu. kako se ne bi dogodilo da klijent uslovljava plaćanje izmenom dobijenih rezultata procene. što znači da on ne bi smeo da bude suvlasnik preduzeća. Pored objektivnosti koja se. primenu etičkih pravila i pravila profesionalnog ponašanja. Objektivnost i nezavisnost procenjivača u odnosu na klijenta pretpostavljaju se na određeni način. od procenjivača se očekuje da objektivno interpretira prikupljene podatke. mora biti i javno potvrđena. Pored toga što se objektivnost procenjivača podrazumeva. ne sme zavisiti od rezultata procene i ona mora biti ugovorena pre početka procene. da ima bilo kakav finansijski interes u preduzeću. niti porodične veze sa vlasnicima preduzeća. obaveze procenjivača prema klijentu.

procenu mogu vršiti sama preduzeća ili ovlašćeni procenjivači. a oni koji se pripremaju za ovaj poziv aktivno u njima učestvuju. međutim. Prvo. ovakva zakonska rešenja možda i imaju opravdanja. bar što se tiče procenjivača i pomenutih međunarodnih standarda. Nemačka). onda će procenu svakako morati da izvrši ovlašćeni procenjivač i da je zasniva na međunarodnim standardima. niti odgovarajuća etička pravila.metodologija i primeri - S obzirom da u našoj zemlji još nisu osnovane asocijacije procenjivača. odnosno preuzimanjem vlasništva od strane radnika. a bliže uslove. trebalo da bude objektivan i da koriguje rezultate nastale uz eventualnu neobjektivnost preduzeća kao procenjivača svog kapitala. kroz proces svojinske transformacije. Prema novom zakonu. internim akcionarstvom. Velika Britanija. Dodatno opravdanje leži i u činjenici da će svaka procena biti verifikovana od strane posebnog državnog organa.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . preduzeća će sama moći da se procenjuju. ne postoje domaći standardi za procenu. zasniva na standardima za procenu koji potiču iz zemalja sa razvijenim tržišnim privredama (SAD. Sve se ovo najbolje stiče na konkretnim poslovima. razlikovati kod nas u odnosu na praksu procene u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Ovlašćenja daje ministarstvo nadležno za svojinsku transformaciju. tako što iskusni procenjivači vode te poslove. veoma je važno da procenjivači budu obučeni i da poseduju potrebno iskustvo. ukoliko preduzeće pretenduje da. obezbedi dodatni kapital i naročito ako su potencijalni investitori iz inostranstva. Sve to ukazuje da će se postupak procene. Zbog toga se metodologija za procenu. U situaciji u kojoj je potrebno izvršiti veliki broj procena i za svrhe svojinske transformacije koja se izvodi tzv. Podrazumeva se. Kontrolu i verifikaciju rezultata procene vršiće Direkcija za procenu vrednosti kapitala. da je sposoban da kritički analizira podatke koji mu stoje na raspolaganju i da zna da koristi personalni računar. Međutim. sadržana u ovom priručniku. da procenjivač ima odgovarajuće obrazovanje u oblasti računovodstva i poslovnih finansija. propisala je Vlada Republike Srbije. koje treba da ispunjava procenjvač. Za kvalitetno sprovođenje postupka procene. koji bi tada. što je suprotno načelu o objektivnosti procenjivača i predstavlja primer konflikta interesa. po definiciji. Institucija koja verifikuje pro- 9 .

Vrednost je inače neprecizan pojam. Tako bi. kao i da postoji razuman stepen informisanosti o relevantnim činjenicama. morati da ima u vidu i ove standarde. obuhvata i obaveze preduzeća prema kreditorima. procena mora da se odnosi na specifičnu definiciju vrednosti. Za razliku od pravične vrednosti. pa postoji više različitih definicija vrednosti od kojih je najčešće korišćena definicija pravične ili fer vrednosti. Ona predstavlja iznos za koji je prodavac spreman da ustupi kupcu vlasništvo nad kapitalom. Pored toga. Isto tako. koja. na primer. u takvim slučajevima. neophodno je pravilno shvatiti značenje najčešće korišćenih termina. Podrazumeva se da je razmena dobrovoljna. tj. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU cenu. da se ne radi o određenom kupcu ili prodavacu. U određenim slučajevima koristi se investiciona vrednost. ne pretpostavljaju se značajnija unapređenja poslovanja. PREDMET I SVRHA PROCENE Radi korektnog izvođenja postupka procene i pripreme odgovarajućeg izveštaja. pa se prilikom procene uzimaju u obzir i njegovi razvojni planovi. što istovremeno znači vlasništvo nad preduzećem. procenjuje 10 . pretpostavlja se da je razmena između dve strane hipotetička. Pravična vrednost i investiciona vrednost zasnivaju se na pretpostavci o neograničenom trajanju preduzeća. pod pojmom procena trebalo podrazumevati postupak utvrđivanja vrednosti. Ukoliko se pretpostavlja da će preduzeće prestati da radi. kako bi osnovni cilj svojinske transformacije određenog preduzeća mogao da se realizuje. investiciona vrednost podrazumeva određenog vlasnika ili budućeg vlasnika. Iznos koji će na kraju biti isplaćen može se razlikovati od procenjene vrednosti zbog posebne motivacije i pregovaračkih sposobnosti kupca ili prodavca.2. Zatim je potrebno imati u vidu da se vrednosti preduzeća i vrednost kapitala koriste kao sinonimi i da jedno preduzeće može imati različite vrednosti u zavisnosti od okolnosti. takođe će. a i zbog načina finansiranja ili ostalih specifičnosti transakcije.2. već se preduzeće posmatra "takvo kakvo je". 2. ali i samo mišljenje o vrednosti određenog sredstva ili određenog vlasničkog interesa u preduzeću. pored kapitala. Prema tome.

Postupak procene sadrži mnoge aproksimacije. prodaja je u principu moguća samo pri iznosu koji je jednak koristima od vlasništva. i predstavlja razliku između vrednosti ukupnih sredstava i ukupnih obaveza. Vrednost se procenjuje u određenom vremenskom trenutku koji se naziva datum procene. U teoriji procene. ili na preduzeće. različita su i shvatanja rizika ulaganja. i predstavlja njegovu nabavnu vrednost umanjenu za amortizaciju. Ovo je fundamentalna premisa. da preduzeće. jer će racionalan kupac investirati u preduzeće samo ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi od vlasništva nad preduzećem bar jednaka kupovnoj ceni. tj. kao najniža moguća vrednost. na njegov kapital.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . odnosno stope prinosa na uložena sredstva. Pored pomenutih definicija vrednosti. tako da procenjena vrednost u značajnoj meri zavisi i od ocene rizika ulaganja. Prema tome. korist od vlasništva reprezentuju neto novčani tokovi koje ostvaruje preduzeće i koji se mogu koristiti kao dividenda. Drugim rečima. ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi veća od prodajne cene.metodologija i primeri - se likvidaciona vrednost. koja se odnosi ili na određeno sredstvo. Vrednost se ne može uvek izraziti samo jednim brojem. koristi se i pojam knjigovodstvena vrednost. Prema tome. zadržava dovoljno novčanih sredstava za finansiranje planiranog nivoa aktivnosti. potrebno je imati u vidu i sledeće premise na kojima se zasniva procena: Vrednost preduzeća jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih koristi koje će imati vlasnik. Ona takođe zavisi i od postupka likvidacije. međutim. 11 . osnovni cilj procene je utvrđivanje iznosa koji će najverovatnije biti prihvatljiv i za kupca i za prodavca. Pored toga. Pretpostavlja se. Isto tako. kao što je prikazano u bilansu stanja. pa se vrednost u redovnom postupku razlikuje od vrednosti u forsiranom postupku. racionalan prodavac neće hteti da proda preduzeće. Pored pomenutih definicija vrednosti. jer se ne može sa sigurnošću predvideti koliko će iznositi buduće koristi za vlasnika preduzeća. pored toga.

a time i na krajnji rezultat. Zbog toga je važno da se svi ovi elementi precizno definišu još na početku. Polazeći od navedenih premisa definiše se predmet procene. procena je bitna u raznim vrstama sudskih sporova. oporezivanja i dr. poslovima osiguranja. ali i na tzv. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU procenjena vrednost je zasnovana na informacijama koje su raspoložive u tom trenutku. Novi Zakon o svojinskoj transformaciji nije koncipiran. U zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Sve ovo govori da. prema međunarodnim standardima. obezbeđivanja izvora finansiranja i utvrđivanja štete. Kontrolni interes se može odnositi na tzv. To može biti ukupan sopstveni kapital preduzeća. ili njegovi delovi koji pripadaju pojedinim vlasnicima. procena se vrši u mnogim situacijama. Isto tako. kako bi se potrebne analize i postupci uskladili sa specifičnostima konkretnog slučaja. Najčešće prilikom prodaje i kupovine preduzeća (vlasničkog interesa koji može biti i delimičan). Svrha procene predstavlja bitnu karakteristiku ovog postupka. Kod nas je situacija nešto drugačija. zatim prilikom spajanja i razdvajanja preduzeća. pri tome. Manjinski interes podrazumeva manje od 50% vlasničkih prava u preduzeću. Definicija vrednosti. najvažnijim kriterijumom smatraju zahtevi koje postavlja određeni slučaj. apsolutnu kontrolu koja obuhvata sva prava po osnovu vlasništva. uključujući i pravo likvidiranja preduzeća. potrebno je na početku imati vrlo precizan odgovor na pitanje šta se procenjuje. tako detaljno da se može oceniti da li se uopšte pretpostavljaju različite definicije 12 . onda se razlikuje kontrolni ili većinski interes i manjinski interes. postoji vrlo visok stepen fleksibilnosti u izboru metoda procene i da se. Ukoliko se radi o delovima kapitala. operativnu kontrolu ili na pravo izbora većine članova upravnog odbora. u delu koji govori o proceni. S obzirom da postupak procene varira u zavisnosti od predmeta procene. svrha procene i tip vlasničkog interesa utiču na izbor metoda procene.2. U pojedinim slučajevima predmet procene može biti ukupan investirani kapital. koji pored sopstvenog kapitala obuhvata i pozajmljeni kapital (kredite).

prema međunarodnim standardima. Svrha procena koje će se raditi prema novom zakonu je prvenstveno transformacija društvenog i državnog kapitala. afirmisan teorijski ispravan i međunarodno priznat stav. ali. 2. to ne bi trebalo da se radi. Naime.metodologija i primeri - vrednosti. koje obično obuhvataju tri osnovna metodološka koncepta i više različitih pristupa i metoda. odnosno kada se budući rezultati mogu projektovati primenom određene stope rasta. može se zaključiti da je. koja bi.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Procena koja se radi sa jasno definisanom svrhom. To ne znači da se rezultati ovih procena neće koristiti i za druge svrhe. Što se tiče svrhe procene. koji je najbliži bazičnoj premisi vrednosti i prema kome je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti njegovih budućih rezultata. striktno posmatrano. odnosi se na osnovnu premisu vrednosti. najviše odgovarala pravičnoj vrednosti. u našoj praksi. KONCEPTI. Vrednost se dobija deljenjem ostvarenog rezultata poslovanja sa stopom kapitalizacije. Najverovatnije to nije slučaj. On se primenjuje u situacijama u kojima se ne očekuje da preduzeće značajnije menja svoje poslovanja u odnosu na postojeće stanje. Ono što je naročito važno. Osnovni koncepti su: Prinosni. na osnovu odredbe da se prinosni metod smatra osnovnim metodom procene. a uneto je u novi zakon.3. On se primenjuje u situaci13 . pod vrednošću kapitala podrazumevati samo jedna vrednost. tu je situacija potpuno jasna. U okviru ovog koncepta postoje dva pristupa: kapitalizovanje ostvarenih rezultata i diskontovanje budućih rezultata. Prvi pristup obuhvata dva metoda: kapitalizovanje dobiti i kapitalizovanje neto novčanog toka. može se samo za nju i koristiti. PRISTUPI I METODI PROCENE Postupak procene sadržan je najčešće u različitim metodologijama za procenu vrednosti kapitala. Drugi pristup takođe obuhvata dva metoda: diskontovani neto novčani tok i diskontovana buduća dobit. u punoj meri. prema kome je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti budućih koristi njegovog vlasnika. imajući u vidu prethodne opise. pa će se i dalje.

utvrđuje tzv. projektovani rezultati. Moguća su dva pristupa: primena multiplikatora i analiza transakcija. Rezultati se projektuju do trenutka u kome se očekuje njihovo stabilizovanje.25 radi dobijanja indikacije o vrednosti njegovog kapitala. Stopa kapitalizacije i diskontna stopa predstavljaju bitne parametre u primeni prinosnog koncepta. Ukoliko koristi prvi pristup. Multiplikator se prvo utvrđuje na osnovu podataka o kapitalu i dobiti preduzeća sa kojim se vrši poređenje. Stopom kapitalizacije se konvertuje određeni rezultat poslovanja u vrednost na sledeći način: Vrednost = Očekivani rezultat : Stopa kapitalizacije Očekivani rezultat može biti iskazan ili kao dobit ili kao novčani tok.2. na primer. 14 . Diskontnom stopom se konvertuju budući rezultati u njihovu sadašnju vrednost. a zatim se. multiplikator kapital/dobit jednak 4. usled promena u strukturi delatnosti ili usled očekivanih promena u uslovima privređivanja i (b) mogu projektovati budući rezultati. kapital/prihod i dr. Konačno.). procenjivač može da izabere više metoda od kojih je svaki zasnovan na jednom multiplikatoru (kapital/dobit. na osnovu stabilizovanog rezultata. U praksi je vrlo teško pronaći slična preduzeća sa kojima se može izvršiti poređenje. jer ako je. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU jama u kojima se: (a) očekuje da preduzeće značajnije menja svoje poslovanje u odnosu na postojeće stanje. prema kome se do vrednosti preduzeća dolazi komparacijom sa sličnim preduzećima. Tržišni. se diskontuju ili svode na sadašnju vrednost primenom diskontne stope. Ova stopa predstavlja stopu prinosa na kapital (cenu kapitala) koju bi zahtevao potencijalni investitor i ona se zasniva na različitim vrstama rizika koji se vezuju za određeno ulaganje. onda je on ekvivalentan kapitalizaciji dobiti primenom stope od 25%. prilikom utvrđivanja multiplikatora. Pristup je sličan kapitalizaciji. a razlika nastaje usled faktora kao što je. na primer. terminalna ili rezidualna vrednost. očekivani rast prihoda preduzeća. Zbog toga se. a zatim se dobit preduzeća koje se procenjuje množi sa 4 ili deli sa 0. na primer. Stopa kapitalizacije se najčešće razlikuje od diskontne stope. kapital/novčani tok. uključujući i rezidualnu vrednost.

metodologija i primeri - mora uzeti u obzir. Primena ovog pristupa podrazumeva utvrđivanje pravične ili fer vrednosti sredstava i obaveza. koji predstavlja razliku između pravičnog prinosa i prinosa koju preduzeće ostvaruje na angažovana materijalna sredstva.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Primena obuhvata prvo utvrđivanje pravičnog prinosa na angažovana materijalna sredstva. na primer. mogući metodi u okviru ovog pristupa su: Metod neto imovine i Metod likvidacione vrednosti. Za primenu drugog pristupa potrebno je obezbediti i analizirati informacije o transakcijama. Ostali metodi. odnosno o kupovini ili prodaji sličnih preduzeća u bliskoj prošlosti. odnosno njegovu likvidaciju. koji predstavljaju njihovu kombinaciju. Troškovni. Pored metoda grupisanih prema pomenutim konceptima i pristupima. Na primer: Metod viška prinosa koji se obično koristi prilikom procene vrednosti manjih preduzeća. Ukoliko su takve informacije raspoložive. razlika u veličini preduzeća. Prvi metod se zasniva na pretpostavci o nastavku rada preduzeća u neograničenom budućem periodu. razlike između preduzeća sa kojim se vrši poređenje i preduzeća koje se procenjuje moraju biti identifikovane i uzete u obzir prilikom donošenja zaključka o vrednosti primenom ovog pristupa. Radi izračunavanja vrednosti nematerijalnih sredstava. a drugi pretpostavlja prestanak rada preduzeća. prema kome se vrednost preduzeća procenjuje na osnovu troškova zamene ili reprodukcije sredstava kojima ono raspolaže. Prema tome. postoje i drugi metodi procene. do indikacije o vrednosti kapitala dolazi se na osnovu iznosa za koji su slična preduzeća kupovana ili prodavana. Zatim se izračunava višak prinosa. Takođe. odnosno utvrđivanje vrednosti neto imovine. očekivani rast prihoda. ili utvrđivanje likvidacione vrednosti. višak 15 . rizik ulaganja i sl.

uz eventualne korekcije. Metod novčanog toka prodavca koji je pogodan za procenu vrednosti malih preduzeća ili radnji u kojima je vlasnik i zaposlen. Pomenuti koncepti. Specifični metodi za određana preduzeća mogu biti primenjeni u situacijama u kojima procenjivač pronađe informacije koje indiciraju njihovu vrednost. Pravila za procenu određenih tipova preduzeća ili radnji predstavljaju formule koje se primenjuju radi dobijanja grube indikacije o njihovoj vrednosti. Primena ovog metoda podrazumeva da kupac istovremeno kupuje preduzeće i svoje buduće radno mesto. može dobiti indikacija o vrednosti kapitala. pored dobiti preduzeća. Vrednost se zatim dobija tako što se na novčani tok primenjuje multiplikator utvrđen na osnovu informacija o prodaji sličnih preduzeća ili radnji. onda se na osnovu njihove cene. Tako se. Ukoliko su.2. na primer. na primer. Prema tome. Ovo važi samo za preduzeća koja posluju u određenim granama ili grupacijama i za koja se ovakva indikacija može dobiti na osnovu iskustava procenjivača stečenih na procenama sličnih preduzeća. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU prinosa se kapitalizuje primenom stope kapitalizacije za nematerijalna sredstva. pristupi i metodi mogu biti sistematizovani na sledeći način: 16 . čine i sve vrste primanja koja vlasnik ima po osnovu zaposlenja. Vrednost preduzeća se zatim utvrđuje tako što se vrednost nematerijalnih sredstava dodaje na vrednost materijalnih sredstava (utvrđenu metodom neto imovine). novčani tok. u bliskoj prošlosti prodavane akcije preduzeća na tržištu kapitala. vrednost preduzeća može utvrditi kao trostruka godišnja neto dobit uvećana za vrednost sredstava kojima ono raspolaže.

raspoloživih podataka i dr. Od mišljenja procenjivača o svrsishodnosti pojedinih metoda za određeni slučaj. u delu koji se odnosi na procenu vrednosti kapitala. ocenjeno je da bi. što zavisi od: svrhe procene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . obično se izaberu dva ili više metoda. Ukoliko bi bilo ostavljeno procenjivačima da sami vrše izbor metoda. vrlo velikom broju procena i potrebi da se one verifikuju od strane državnih organa. Što se tiče izbora metoda procene u našoj praksi će situacija biti nešto drugačija.metodologija i primeri - KONCEPT Prinosni PRISTUP Kapitalizovanje ostvarenih rezultata METOD Kapitalizovanje dobiti Kapitalizovanje neto novčanog toka Kapitalizovanje bruto novčanog toka Diskontovanje neto novčanog toka Diskontovanje dobiti Kapital/dobit Kapital/dividende Kapital/neto novčani tok Kapital/prihod Kapital/bruto novčani tok Diskontovanje budućih rezultata Tržišni Multiplikatori Transakcije Troškovni Poređenje sa ostvarenim transakcijama Uložena sredstva. stvorile bi se velike 17 . tipa preduzeća. Vrednost neto imovine Likvidaciona vrednost Višak prinosa Novčani tok prodavca Pravila Specifični metodi Ostali U praktičnom izvođenju postupka procene. a od korektnog izbora zavisi kvalitet procene. s obzirom na neophodnost što većeg stepena unificiranja postupaka. zavisi i njihov izbor. jer se radi o očekivanom. To je i učinjeno. Prilikom koncipiranja novih zakonskih rešenja o svojinskoj transformaciji. definicije vrednosti. trebalo propisati metode procene. odnosno realnost rezultata.

Najčešće. Priprema preliminarne verzije izveštaja o proceni. 2. na osnovu rezultata dobijenih primenom različitih metoda procene. sa jedne strane omogućiti kontrolu kvaliteta procene. s obzirom da od metoda procene u znatnoj meri zavise i njeni rezultati. kao osnovnog metoda.4. POSTUPAK PROCENE U različitim metodologijama za procenu vrednosti kapitala nije preciznije definisano kako se taj postupak izvodi. odnosno šta je sve potrebno učiniti da bi se došlo do rezultata. Donošenje zaključka o vrednosti kapitala. Posebno je pomenut i metod likvidacione vrednosti. 7. 4. procena potrebnog vreme za procenu i utvrđivanje naknade za procenjivača. i primenom metoda neto imovine. odnosno konačnog mišljenja o vrednosti zasnovanog na primeni prinosnog metoda i metoda neto imovine. procenjivači definišu postupak koji će primenjivati i koji će. Prikupljanje i analiza podataka koji su potrebni za primenu metoda procene. jer se odnosi na inače najčešće primenjivanu kombinaciju metoda i u međunarodnim okvirima. učinjen već u zakonu.2. što znači da je usvojen prinosni koncept. 18 . Primena metoda procene. 3. Evaluacija potencijalnog angažmana na proceni vrednosti kapitala i odlučivanje o njegovom prihvatanju. što znači da je uzet u obzir i troškovni koncept. Prema tome. kao korektivnog metoda. 6. Priprema detaljnog plana rada. Ovakav izbor. 5. u osnovi je ispravan. Zbog toga je propisano. koji će služiti kao reper za donošenje zaključka. 2. da se procena vrši primenom prinosnog metoda. postupak procene obuhvata sledeće aktivnosti: 1. a sa druge biti prilagođen specifičnostima svake procene. Priprema ponude ili pisma o angažovanju i prihvatanje od strane klijenta. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU teškoće prilikom verifikacije.

10. U nastavku će svaka od ovih faza biti detaljnije razmotrena. Sve pomenute aktivnosti mogu se svrstati u tri faze: Priprema za procenu (aktivnosti 1-4). Priprema finalne verzije izveštaja o proceni. a posebna pažnja će biti posvećena primeni metoda procene. Primena metoda procene (aktivnosti 5 i 6). Sređivanje dokumentacije na osnovu koje je izveštaj pripremljen. s obzirom da su one propisane Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala i Uputstvom o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti. 19 .metodologija i primeri - 8. Priprema izveštaja o proceni (aktivnosti 7-11).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Postupanje po eventualnim primedbama klijenta. 11. Razmatranje preliminarne verzije izveštaja sa klijentom. 9.

3. 3.4.metodologija i primeri - 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .1. Prihvatanje procene Priprema plana rada Priprema ponude Priprema informacione osnove 21 . 3.3. Priprema za procenu 3.2.

odnosno da li se zahteva procene kapitala u celini ili je predmet procene deo kapitala. 3. odnosno da li se očekuje neutralna uloga i objektivnost ili uloga savetnika koji bi trebalo da pomogne klijentu da dođe do rezultata procene koji je za njega najprihvatljiviji (najmanja ili najveća moguća vrednost u zavisnosti od toga da li je klijent kupac ili prodavac). Procenjivač mora biti upoznat sa zahtevima klijenta u pogledu uloge procenjivača. U nastavku će svaka od ovih grupa aktivnosti biti detaljnije razmotrena.metodologija i primeri - 3. Pored toga. bitno je i saznanje o nameni rezultata procene. Priprema za procenu Primeni metoda procene moraju prethoditi vrlo ozbiljne pripreme. priprema ponude i priprema informacione osnove. važno je imati odmah takvu informaciju.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Datum procene i rok za završetak postupka procene. Ulogu procenjivača. priprema plana rada. za procenjivača je bitno da zna u kom roku se očekuju rezultati procene. PRIHVATANJE PROCENE Pre prihvatanja procene. One se odnose na: Predmet i svrhu procene. 23 . procenjivač bi trebalo da prikupi određene informacije o svom budućem angažmanu.1. Procenjivač bi prvo trebalo da se sazna šta se procenjuje. One obuhvataju niz aktivnosti koje se mogu svrstati u sledeće četiri grupe: prihvatanje ponude. S obzirom da je procena jedino relevantna na određeni datum. Takođe.

Osnovne informacije o delatnosti. nekretnine.3. Pored toga. ne služi samo kao podsetnik.). grani. već i kao vrlo korisno pomoćno sredstvo koje pomaže procenjivaču da: sprovede planirane postupke na efikasan način i pravilnim redosledom. neophodne su procenjivaču radi sagledavanja svojih mogućnosti u pogledu izvođenja procene. Na osnovu pomenutih informacija. 3. finansijskom stanju i tržišnom položaju. međutim. utvrdi iznos naknade za pružanje svojih profesionalnih usluga. važno je oceniti da li se mogu obezbediti podaci potrebni za procenu i da li je potrebno angažovati stručnjake za procenu određenih kategorija imovine (oprema. One. U obe pomenute uloge. organizaciji. procenjivač bi trebalo da oceni da li je u stanju da prihvati angažman. odnosno da li postoje razlozi koji ga u tome sprečavaju. 24 . ne propusti bilo koji od potrebnih koraka u pojedinim postupcima. podrazumeva se da procenjivač nema posebnih interesa u odnosu na preduzeće čiju vrednost procenjuje. Posebno je potrebno oceniti koji metodi procene bi bili najpogodniji i da li postoje ograničenja za njihovu primenu. delegira izvođenje poslova drugim procenjivačima (saradnicima). Preduzeće. Zato je važno utvrditi da li postoji konflikt interesa koji može biti od presudnog značaja prilikom odlučivanja o prihvatanju procene. PRIPREMA PLANA RADA Plan rada je pregled aktivnosti koje bi procenjivač trebalo da izvede u postupku procene.2. PRIPREMA ZA PROCENU Konflikt interesa. nadgleda izvođenje planiranih postupaka. nematerijalna imovina i sl.

Međutim. Njime se formalizuje angažovanje stručnjaka iz 25 . PRIPREMA PONUDE Ponuda koju procenjivač dostavlja klijentu može imati klasičnu formu za ovakvu vrstu dokumenata. Umesto ponude.3. ponuda može biti data i u vidu tzv. a zatim se takođe podrazumeva priprema plana rada. klijent prihvata način i uslove pod kojima će procena biti izvršena. pisma o angažovanju koje procenjivač dostavlja klijentu i u kome su takođe sadržani pomenuti elementi ponude. ovaj plan biti takođe složeniji. ocena potrebnog vremena i ostalih resursa za izvođenje procene. Važno je jedino da se iz ponude može videti kako je procenjivač razumeo svoj zadatak i da se klijent sa tim slaže. plan rada služi kao instrument za kontrolu kvaliteta aktivnosti izvršenih u postupku procene. ali i vrlo detaljni. To znači da će za složenije procene. potrebno je prvo oceniti da li postoji dovoljno stručan tim za ovu vrstu posla. dok će kod manjih preduzeća biti sasvim jednostavan.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Ponuda ili pismo o angažovanju mogu biti vrlo koncizni. kako bi se kasnije izbegli mogući nesporazumi. Drugim rečima. Potpisivanjem pisma o angažovanju. 3. s obzirom da nema posebnih pravila za njihovo sastavljanje. odnosno za veća preduzeća. rok u kome će procena biti završena i cena za pružanje ove vrste profesionalnih usluga. Bitno je da u njoj jasno bude opisan sadržaj rada procenjivača. angažovanjem stručnjaka iz samog preduzeća. On može biti sačinjen u različitim formama. Naime. koja je pomenuta kao dokument kojim se definiše angažovanje spoljnih procenjivača.metodologija i primeri - ocenjuje stepen izvršenosti planiranih aktivnosti. potrebno je takođe pripremiti sličan dokument. U tom slučaju je takođe potrebno primeniti sličan postupak kao kada se angažuje spoljni konsultant. Procena vrednosti kapitala može se vršiti i interno. ali je važno da odražava redosled osnovnih aktivnosti i da se svaka od njih razvije do nivoa detalja koji odgovara konkretnom slučaju.

3. 26 . ali i u asocijacijama proizvođača. podaci o istorijatu preduzeća. upravljanju i broju zaposlenih.4. podaci iz monografija i ostalih propagandnih materijala. državnim institucijama. vidova proizvodnje i distribucije.1. zaposlenosti i sl. zatim podaci o grani ili grupaciji u kojoj ono posluje i podaci o privrednim kretanjima u celini. Izvori ovih podataka mogu biti u samom preduzeću. bankama. Nju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje. marketing aktivnosti. PRIPREMA ZA PROCENU preduzeća na poslovima procene i dobija odobrenje da se procena izvrši internim snagama. komorama. U osnovne podatke ubrajaju se: podaci iz statuta preduzeća i akta o registraciji. PRIPREMA INFORMACIONE OSNOVE Procena vrednosti ne može biti izvršena ukoliko procenjivač ne raspolaže kvalitetnom informacionom osnovom.4. evoluciji proizvodnih linija. podaci iz dugoročnih. statističkim zavodima i dr. Za prikupljanje finansijskih podataka potrebani su: kompletan godišnji finansijski izveštaj za poslednjih pet godina i izveštaj o poslovanju za isti period. podaci o imovini preduzeća. finansijski podaci. 3. srednjoročnih i operativnih planova preduzeća. podaci o proizvodnji i tržištu i podaci o organizaciji. Podaci o preduzeću Ovi podaci se grupišu obično na sledeći način: osnovni podaci o preduzeću.3.

po partijama i bankama. pregled zaliha (popisne liste i specifikacije). podaci o tehnološkom procesu. U podatke o proizvodnji i tržištu ubrajaju se: podaci o proizvodnim programima i vrstama proizvoda i usluga. izvršene ispravke. licence i dr. podaci o strukturi kapitala. neophodno je imati: spisak građevinskih objekata i opreme (popisne liste). 27 . pregled dugoročnih finansijskih ulaganja. pregled obaveza po kreditima (dugoročnim i kratkoročnim) za međunarodne i domaće kredite. Radi prikupljanja podataka o osnovnim sredstvima. pregled planiranih ulaganja u osnovna sredstva. otvorene stavke). kapacitet svake prozvodne linije ili celine. pregled kratkoročnih ulaganja. pregled obaveza iz zajedničkog poslovanja. pregled najznačajnijih kupaca.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . bruto bilans (zaključni list) na dan procene. pregled potraživanja (bruto. pregled hartija od vrednosti i novčanih sredstava. spisak imovine u obliku prava (patenti. pregled aktivnih i pasivnih vremenskih razgraničenja.). pregled obaveza prema dobavljačima.metodologija i primeri - finansijski planovi za naredni period.

podaci o načinu formiranja cena. podaci o konkurenciji i o trendovima u delatnosti kojom se preduzeće bavi. Podaci o privredi. materijalni bilans utrošaka po proizvodima i proizvodnim linijama. podaci o tržišnim performansama proizvođača na domaćem tržištu.2. podaci o korišćenju kapaciteta.4.3. U podatke o organizaciji i upravljanju ubrajaju se: organizaciona i upravljačka šema preduzeća. izvoz/uvoz. kretanje cena i način njihovog utvrđivanja. podaci o investicijama kod drugih proizvođača. podaci o najvažnijoj regulativi koja tangira poslovanje preduzeća. PRIPREMA ZA PROCENU podaci o diverzifikaciji proizvodnih linija. zaposlenost u grani ili grupaciji. ukupan broj i kvalifikaciona struktura zaposlenih po organizacionim celinama. 28 . 3. podaci o životnom veku pojedinih grupa proizvoda. podaci o učešću na tržištu i o kanalima distribucije. grani ili grupaciji U ove podatke ubrajaju se: podaci o proizvodnji svih proizvođača u grani ili grupaciji. podaci o konkurenciji.

Ovi izveštaji bi pre procene trebalo da budu pregledani od strane nezavisnih revizora. čime se obezbeđuje znatno veći stepen pouzdanosti. Procenjivač treba da zahteva reviziju ukoliko oceni da će to značajno popraviti kvalitet procene.3.metodologija i primeri - Podaci o privrednim kretanjima. 29 . Pošto je postupak procene zasnovan na oceni različitih parametara. podaci o investicijama i izdvajanjima u budžet. kako bi se utvrdila moguća odstupanja od računovodstvenih i revizorskih standarda. na tzv. ali često i dovoljan stepen pouzdanosti. projekcije najvažnijih privrednih agregata. koja obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i na (b) nepotpunu reviziju. zaposlenosti i kamatama. osnovu čine finansijski izveštaji (prvenstveno bilans stanja i bilans uspeha). revizorski pregled. potrebno je imati osnovne podatke o privrednim kretanjima kao što su: podaci o društvenom proizvodu i očekivanim trendovima. revizorski pregled finansijskih izveštaja.4. s tim što u konačnom izveštaju o reviziji to mora biti napomenuto.1. S obzirom da mnoga naša preduzeća još uvek nemaju revidovane finansijske izveštaje. procenjivači bi trebalo sami da izvedu aktivnosti koje su inače zadatak revizora. Taj zahtev može da se od-nosi na (a) punu reviziju. podaci o inflaciji. 3. 3. Analiza finansijskih izveštaja Finansijska analiza se zasniva na analizi bilansa stanja i bilansa uspeha.3. koji daje nešto niži. makar i u suženom vidu kao što je tzv.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Ovi izveštaji bi trebalo da budu pregledati od strane nezavisnih revizora. Ukoliko postoje mogućnosti da se revizija izvede pre finansijske analize.4. rezultati procene biće znatno realniji. Revizija Za prikupljanje finansijskih podataka i za finansijsku analizu.

30/96). što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. sadrži mišljenje revizora o realnosti i objektivnosti podataka o finansijskom stanju. tako i na međunarodnom planu. rezultatima poslovanja i promeni finansijskog položaja sadržanih u ispitivanim finansijskim izveštajima (bilansu stanja. bez obzira na mišljenje koje je izraženo u njemu. neophodno je da u izveštaju o proceni napomene da finansijski izveštaji preduzeća nisu bili revidirani pre procene. 30 . kako u zemlji. kao i podataka i metoda primenjenih u njihovom sastavljanju. kao zvaničan dokument revizije. kao i ostvarene rezultate poslovanja pravnog lica. onda je obezbeđen znatno veći stepen pouzdanosti podataka. Izveštaj o izvršenoj reviziji. informacione osnove za procenu. U situaciji kada on to ne može da izvede. potraživanja i obaveza. u smislu ovog Zakona. na taj način se obezbeđuje veći stepen razumljivosti i uporedivosti informacija iz finansijskih izveštaja. tj. Pod revizijom. Ako se pri proceni vrednosti kapitala raspolaže izveštajem nezavisne revizije računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. Na osnovu nezavisnog profesionalnog mišljenja konstatuje se da ti računovodstveni (finansijski) izveštaji istinito i objektivno prikazuju stanje imovine.3. br. S obzirom da se izveštaj o izvršenoj reviziji prikazuje u skladu sa Međunarodnim revizorskim standardima. bilansu uspeha. podrazumeva se ispitivanje zasnovano na profesionalnim računovodstvenim i revizorskim standardima računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. Revizija uključuje ispitivanje dokaza na bazi provere uzoraka kojima se potkrepljuju iznosi i informacije obelodanjene u finansijskim izveštajima. kapitala. (a) Puna revizija finansijskih izveštaja (Audit of Financial Statements) regulisana je kod nas Zakonom o reviziji računovodstvenih iskaza ("Službeni list SRJ". PRIPREMA ZA PROCENU Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. iz bilo kog razloga. onda procenjivač sam mora da izvrši delimičnu reviziju. izveštaju o promenama na kapitalu i rezervama i izveštaju o promenama finansijskog položaja).

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . godine. finansijskih izveštaja. Ovaj izveštaj služi uglavnom za interne potrebe i u njemu se ne izražava mišljenje revizora o realnosti i objektivnosti podataka o finan-sijskom stanju. prema Uredbi o kriterijumima i dinamici revizije za 1997. godinu. Obavezi revizije računovodstvenih iskaza. Pregled finansijskih izveštaja može da skrene pažnju revizora na značajna pitanja koja negativno utiču 31 . rezultatima poslovanja i promenama finansijskih položaja prikazanih u pregledima računovodstvenih izveštaja. organizacije za osiguranje. preduzeća koja su poslovala sa gubitkom ili na granici rentabiliteta. tj. godinu. banke i druge finansijske organizacije. berze i berzanski posrednici. ali ne i analizu i vrednovanje internih računovodstvenih kontrola i procedura koje se obično obavljaju tokom revizije. što predstavlja niži stepen jemstva od onoga koji se obezbeđuje punom revizijom. zbog njegove selektivne primene (utvrđuju se kriterijumi i dinamika za pravna lica u kojima će se obavljati revizija za prve tri godine od donošenja Zakona) još uvek vrlo mali broj pravnih lica raspolaže izveštajima nezavisne revizije. a kod kojih je obavljena revizija za 1996. Osnovna namena pregleda finansijskih (računovodstvenih) izveštaja je da pruži umeren stepen uveravanja o pouzdanosti finansijskih informacija. godinu zahtevati nezavisnu reviziju svojih finansijskih izveštaja. podležu: preduzeća u koja su strana lica uložila kapital najmanje u iznosu od milion USD ili u protivvrednosti drugih stranih sredstava plaćanja. (b) Nepotpuna revizija sprovodi se prema revizorskim standardima u formi Pregleda finansijskih izveštaja (Review of Financial Statements). Pregled finansijskih izveštaja uključuje primenu znanja i tehnika revizije.metodologija i primeri - Iako je Zakon o reviziji donet 1996. Ovo ne znači da ostala pravna lica ne mogu i za 1997. Međutim.

klasifikaciju i sumiranje poslovnih promena. što je relevantno za procenu vrednosti.upoređivanje računovodstvenih izveštaja sa uporednim podacima iz računovodstvenih izveštaja prethodnih perioda. pribavljanja i ispitivanja informacija koje se odnose na evidentiranje.3.proučavanje povezanosti između pojedinih elemenata računovodstvenih izveštaja da bi se mogli potvrditi očekivani odnosi u računovodstvenim izveštajima preduzeća zasnovanim na iskustvu preduzeća ili određenim normativima delatnosti u kojoj posluje preduzeće. od32 .da li su sve poslovne promene obuhvaćene. ovi postupci sastoje se od: sticanja informacija i saznanja o poslovanju i delatnosti u okviru koje posluje preduzeće. prikupljanje informacija za iznošenje i obrazloženje podataka u računovovdstvenim izveštajima i izradu računovodstvenih izveštaja. odnosno postavljeni tako da se sa njima identifikuje povezanost pojedinih stavki koje su kao takve neuobičajene za svrhe ovog pregleda i koje mogu da uključe i sledeće: . može se računati na pouzdanost i kvalitet informacija ovog oblika revizije za svrhe procene. PRIPREMA ZA PROCENU na finansijske informacije. a koje se odnose na sledeće: . pribavljanja i ispitivanja informacija koje se odnose na računovodstvene principe i praksu. Opšteuzevši. pribavljanja i ispitivanja svih značajnih informacija koje se tiču dokazivanja tvrdnji iznetih u računovodstvenim iskazima. pribavljanja informacija od lica koja su odgovorna za poslove finansija i računovodstva. upoređivanje računovodstvenih izveštaja sa očekivanim rezultatima i finansijskim položajem i . postupaka analitičkih pregleda koji su zasnovani. Prema standardnim postupcima Pregleda koje navodimo.

pribavljanje pismene izjave rukovodstva preduzeća o sredstvima i obavezama.da li su računovodstveni izveštaji sačinjeni u skladu sa naznačenim računovodstvenim osnovama. obaveze). .pitanja koja su proizašla u toku primene prethodno navedenih postupaka.izmene u poslovnim aktivnostima preduzeća ili izmene računovodstvenih principa i računovovdstvene prakse i . revizor treba da zahteva neophodne izmene. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. Ovu vrstu revizorskih usluga je preporučljivo zahtevati pre procene vrednosti kapitala preduzeća. odnosno korekcije finansijskih izveštaja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . revizor bi trebalo da proceni da li postoji ma kakva informacija sa kojom mu se skreće pažnja i koja može prouzrokovati da se on uveri da finansijski izveštaji nisu realni i objektivni (ili "nisu istinito i pošteno prikazani") u skladu sa normativnim računovodstvenim osnovama. procedure i postupke koji se odnose na delimičnu reviziju finansijskih izveštaja. poštujući pravila. kada se ova pismena izjava oceni kao potrebna. Ukoliko je takav slučaj. jer se time obezbeđuje deo kvalitetne informacione osnove neophodne za procenu. naročito monetarnih pozicija (kao što su finansijska ulaganja. . 33 . (2) procenjivač u izveštaju o proceni treba da istakne da računovodstveni (finansijski) izveštaji nisu bili revidirani pre procene. njegova je obaveza da u postupku procene. Iako se procenjivač u ovom slučaju ograđuje od pouzdanosti podataka koje koristi iz računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni.metodologija i primeri - nosno proknjižene u poslovnim knjigama. Na osnovu obavljenih poslova pregleda. izvrši ispitivanja i procenjivanja njihove realne vrednosti. potraživanja. tada postoje dve mogućnosti: (1) procenjivač sam treba da izvrši delimičnu reviziju.

Finansijska analiza Poređenje iznosa sadržanih u finansijskim izveštajima u različitim periodima. Analizu finansijskih pokazatelja. Prilikom izračunavanja i korišćenja finansijskih pokazatelja. Pokazatelji koji ukazuju na posledice. aktivnosti i zaduženost. primenu pojedinih metoda procene za koje je neophodno imati određene pokazatelje.4. osnovnim sredstvima. iz čega se mogu izvući različiti zaključci o uspešnosti poslovanja. korisno je obratiti pažnju na one pokazatelje koji ukazuju na uzroke eventualnih povoljnih. tekućim obavezama. međutim. predstavljaju neophodan instrument za: poređenje performansi preduzeća sa performansama konkurenata. one mogu značajno da olakšaju postupak procene. Pored analize koja se odnosi na istorijske finansijske izveštaje. PRIPREMA ZA PROCENU 3. Procenjivač. vanbilansnim pozicijama. ali je njihova upotrebna vrednost znatno manja. sadržane u planskom bilansu stanja i planskom bilansu uspeha. identifikovanje faktora koji utiču na vrednost preduzeća. kreditima. sopstvenom kapitalu. ocenu finansijskog rizika.3. Pokazatelji rentabilnosti. Ukoliko preduzeće ima ovakve projekcije. mora obratiti pažnju na: računovodstvene principe korišćene u projekcijama (da li su konzistentni sa principima korišćenim za sastavljanje istorijskih izveštaja) i 34 . potrebno je analizirati i projektovane rezultate poslovanja. pomoću koga se utvrđuje diskontna stopa. takođe mogu pomoći prilikom analiziranja finansijskog stanja. likvidnosti.3. Posebna pažnja bi trebalo da se posveti: obrtnim sredstvima. manje povoljnih ili nepovoljnih tendencija.2. prihodima i vanposlovnim prihodima i rashodima. radi analiziranja trendova i uočavanja jakih i slabih tačaka u poslovanju preduzeća.

iako će u praktičnom izvođenju. naročito prilikom stvaranja informacione osnove i analiziranja finansijskih izveštaja biti najverovatnije puno problema.metodologija i primeri - na pretpostavke na kojima se zasnivaju projektovani rezultati poslovanja (u kojoj meri su realne). 35 . Navedene pripremne aktivnosti trebalo bi sprovesti što kvalitetnije. Naime.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . u mnogim našim preduzećima nije jednostavno obezbediti sve parametre potrebne za procenu vrednosti. tako da se moraju izvršiti dodatne radnje oko sređivanja dokumentacije i njenog prilagođavanja zahtevima procenjivača.

1. 4. 4. Primena metoda procene 4.3. 4.2. 4. Metod diskontovanja novčanih tokova Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Zaključak o proceni Sastavljanje bilansa stanja posle procene 37 .4.metodologija i primeri - 4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .5.

ubuduće koristiti. metod DNT realnije reprezentuje prinosni pristup u proceni vrednosti kapitala. Budući da se kod nas pro- 39 . METOD DISKONTOVANJA NOVČANIH TOKOVA Diskontovani novčani tok (DNT) je osnovni metod za procenu vrednosti kapitala preduzeća. U narednom tekstu detaljno su objašnjeni osnovni (diskontovani novčani tok). predvidi poslovanje preduzeća u budućem periodu . na osnovu dostupnih informacija i urađenih analiza. Zašto je preporučeno korišćenje metoda DNT kod nas? Osnovna razlika između metoda DNT i metoda kapitalizacije proizilazi iz bitnih obeležja budućeg projektovanog perioda.metodologija i primeri - 4. Zajedno sa metodom kapitalizacije pripada tzv. najznačajniji deo u izradi ukupPrimena nog Izveštaja o proceni vrednosti kapitala. sa prihvatljivim rizikom. shodno Zakonu o svojinskoj transformaciji. odnosno rezultati poslovanja se projektuju primenom stabilne (male) stope rasta na ostvarenu dobit. prinosnom pristupu u proceni vrednosti kapitala preduzeća. Primena metoda procenemetoda procene je. Korišćenje ovih metoda pretpostavlja da je procenitelj. Metod kapitalizacije je primenljiv ukoliko je preduzeće koje se procenjuje dostiglo stabilni nivo dobiti i neto priliva te se u budućnosti ne očekuju značajne promene. koji će se. korektivni (neto imovina) i kontrolni (likvidaciona vrednost) metodi procene. Oba ova metoda procene zasnivaju se na budućim projektovanim rezultatima poslovanja preduzeća (neto dobit ili neto novčani tok). Međutim. svakako. spreman da.1. ukoliko se očekuju značajno različita ostvarenja u projektovanom periodu. najčešće viši nivo dobiti i neto priliva.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 4.

8) 40 .1. može se opisati na sledeći način: "vrednost kapitala preduzeća je jednaka zbiru sadašnje vrednosti budućih neto priliva.4. 4. 5) Proračun rezidualne vrednosti. PRIMENA METODA PROCENE tekli višegodišnji period karakteriše minimalnim korišćenjem industrijskih kapaciteta.osnova Osnovna premisa na kojoj se zasniva metod DNT. 4) Proračun sume sadašnje vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu. Metod DNT . tržišno prihvatljivih proizvoda. Otuda je ocenjeno da je metod DNT pravi reprezent osnovnog (prinosnog) pristupa procene vrednosti kod nas. koji potencijalni vlasnici mogu ostvariti u neograničeno dugom periodu". Pri tome se podrazumeva da postojeće tehnologije i stanje opreme omogućuju produkciju kvalitetnih. sistemska promena tržišta zemalja istočne Evrope) van kontrole preduzeća. Pri tome. a da se ne ugrozi poslovanje preduzeća. 6) Određivanje konačne vrednosti kapitala preduzeća. 3) Proračun diskontne stope. rat u neposrednom okruženju. izostankom ulaganja u revitalizaciju postojećih kapaciteta. te da je ovakvo stanje u privredi uzrokovano dominantno eksternim faktorima (raspad tržišta SFRJ. neto novčani tok je iznos koji može pripasti vlasnicima. postojeći nivo dobiti nije dobra mera vrednosti kapitala. sankcije UN. i 7) Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava.1. gubitkom obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda. uglavnom negativnim finansijskim rezultatom. Dosledna primena ovog metoda procene zahteva: 1) Izbor definicije novčanog toka 2) Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu.

Šta više. uvećanje kapitala.2. dobijeni zbir umanji za iznos investiranja u obrtna i osnovna sredstva. a zatim. druge kratkoročne obaveze). Obrnuto. dugoročni i kratkoročni krediti. novčani tok pokazuje sposobnost preduzeća da servisira dospele obaveze. dezinvestiranje osnovnih sredstava. Drugim rečima. smanjenje nivoa obrtnih sredstava) u izabranom periodu analize poslovanja preduzeća. negativan neto novčani tok zahteva angažovanje dodatnih. kao i za iznos otplata postojećih dugoročnih kredita. Dakle.1. svako smanjenje pozicija pasive i povećanje pozicija aktive predstavlja odliv u posmatranom novčanom toku. Priliv predstavlja povećanje pozicija pasive (dobit tj. sadašnje vrednosti projektovanih neto novčanih tokova govore o nivou povraćaja uloženih sredstava vlasnika u posmatranom preduzeću. Neto novčani tokovi u ovako izabranoj definiciji novčanog toka predstavljaju osnovu za direktni proračun vrednosti sopstvenog kapitala. kao i smanjenje pozicija aktive (amortizacija. obaveze iz tekućeg poslovanje. projekcija investicionog ulaganja i plana finansiranja investicija. jer uključuje sve prilive i odlive koji su u vezi sa finansiranjem poslovanja. i direktno govori o nivou ostvarene likvidnosti preduzeća. Izbor definicije novčanog toka Novčani tok obuhvata sve prilive i odlive sredstava. Ponekad je veoma teško predvideti strukturu izvora finansiranja budućeg investicionog ulaganja. Problem je u: (a) utvrđivanju realne kamatne stope (bez stope inflacije) na postojeće kredite. da bi se novčani tok mogao projektovati neophodna je prethodna projekcija poslovnog i finansijskog rezultata. Opisana definicija novčanog toka je poznata pod nazivom "posle servisiranja dugova". (b) definisanju plana amortizacije dugoročnih ino-kredita na41 . Najčešće se neto novčani tok proračunava tako što se ostvarena ili projektovana dobit u izabranom periodu uveća za iznos amortizacije. Pozitivan neto novčani tok (razlika priliva i odliva) znači postojanje sopstvenih izvora za finansiranje daljeg rasta i razvoja preduzeća.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - 4. Zapravo. preduzeća kod nas imaju velikih problema i kod projektovanja nivoa realnih rashoda finansiranja postojećih dugoročnih i kratkoročnih kredita. pozajmljenih izvora finansiranja. Obrnuto.

Prikaz definicija novčanog toka. u pomenutoj definiciji novčanog toka.4. primenom ove definicije novčanog toka najpre se proračunava ukupni. Vrednost sopstvenog kapitala je razlika između procenjenog dugoročnog kapitala i dugoročnih kredita. stoga. Slika 1. NOVČANI TOK . pokazuju nivo povraćaja ukupno angažovanog dugoročnog kapitala (sopstveni i pozajmljeni)."pre servisiranja dugova". koji je umanjen za iznos planiranog poreza na dobit korporacije. a zatim se ovaj zbir umanjuje za projektovano investiranje u osnovna i obrtna sredstva. Definicija "pre servisiranja dugova" na strani priliva ne uključuje dodatna kreditna zaduženja. Uredbom o proceni vrednosti je. Neto novčani tok se. Naravno. dugoročni kapital. PRIMENA METODA PROCENE kon sankcija UN. proračunava tako što se na projektovanu dobit dodaje iznos obračunate amortizacije. koji su postojali na izabrani datum procene.RAZLIČITE DEFINICIJE POSLE SERVISIRANJA DUGOVAPRE SERVISIRANJA DUGOVA DOBITDOBIT (BEZ FINANSIJSKIH PRIHODA I +RASHODA FINANSIRANJA) AMORTIZACIJA+ +AMORTIZACIJA POVEĆANJE DUGOROČNIH KREDITA-POVEĆANJE TRAJNIH OBRTNIH POVEĆANJE TRAJNIH OBRTNIH SREDSTAVASREDSTAVA -INVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVAINVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVA -= OTPLATA DUGOROČNIH KREDITANETO NOVČANI TOK PRE SERVISIRANJA =DUGOVA NETO NOVČANI TOK POSLE SERVISIRANJA DUGOVA DISKONTNA STOPA:DISKONTNA STOPA: CENA SOPSTVENOG KAPITALAPONDERISANA PROSEČNA CENA KAPITALA ZAKLJUČAK O VREDNOSTI KAPITALA VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALAVREDNOST DUGOROČNOG KAPITALA (SOPSTVENI KAPITAL + DUGOROČNI KREDITI) DUGOROČNE KREDITE TREBA ODUZETI OD VREDNOSTI DUGOROČNOG KAPITALA DA BI SE DOBILA VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALA UVEK SE KORISTI REALNI NOVČANI TOK 42 . koje se mogu koristiti u metodu DNT za procenu vrednosti kapitala preduzeća dat je na Slici 1. kao pozicija priliva obračunata je na osnovu poslovnog rezultata (bez rashoda finansiranja ). pri tome. u primeni metoda DNT dopušteno korišćenje i druge definicije novčanog toka . a na strani odliva otplate postojećih i novih kredita. dobit. Shodno. Projektovani neto novčani tokovi.

3) proračunati potreban nivo ulaganja u osnovna sredstva i odrediti plan finansiranja. Međutim. Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu Projektovanje očekivanih priliva i odliva sredstava u budućem periodu je najvažniji korak u primeni metoda DNT za procenu vrednosti kapitala preduzeća. 2) proračunati poslovne i finansijske prihode i rashode. tj. projekcija priliva i odliva isključuje uticaj inflacije. To je. finansijskog rezultata. 4) proračunati nivo potrebnih obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. respektujući pri tome sve promene koje su se desile i koje se očekuju u ambijentu pripadajuće grane i nacionalne privrede u celini. Pri projektovanju novčanog toka neophodno je: 1) odrediti dužinu projektovanog perioda. Otuda.1. To znači. projektovani iznosi moraju biti zasnovani na postojećem proizvodno-tehničkom potencijalu preduzeća.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Svakako da postojeća ostvarenja većine naših preduzeća nisu dobra osnova za projekciju. kao i drastično popravljanje pozicije likvidnosti preduzeća. bez realnih uporišta. o čemu je prethodno više rečeno. 43 . bez uključivanja optimističkog plana investiranja u osnovna sredstva i potencijalnih efekata na prihod i neto novčani tok. u narednom relativno kratkom vremenskom periodu. između ostalog. 4. Od verovatnoće da će se predviđeni scenario realizovati direktno zavisi realnost procenjene vrednosti kapitala. novčanog toka u stalnim cenama bez inflatornog uticaja na projektovane veličine. time nije ostavljena sloboda procenitelju da svojim subjektivnim sudom. da metod DNT za procenu vrednosti kapitala podrazumeva korišćenje realnog novčanog toka. projektuje astronomski rast prihoda.3. direktno determinisalo izbor metoda DNT u okviru prinosnog pristupa za procenu vrednosti. Nekadašnja tržišna pozicija mora biti u korelaciji sa budućim projekcijama.metodologija i primeri - Bez obzira koja je definicija novčanog toka izabrana.

budući da se dužim vremenskim periodom smanjuje realnost projektovanih veličina. postojećeg nivoa iskorišćenja kapaciteta i sl. u osnovna sredstva. 44 . različita ostvarenja prihoda. pozicije preduzeća u pripadajućoj grani.4. Proračun projektovanih prihoda. i istovremeno optimalni period za projekciju. PRIMENA METODA PROCENE 5) prikazati tri osnovna bilansna pregleda (bilans uspeha. Ovaj nivo podrazumeva da nadalje u projekciji. novim tržišnim segmentima. to je minimalno vreme za stabilizaciju buduće dobiti i neto novčanih tokova. b) definisati prodajni potencijal preduzeća u okviru ukupnog tržišnog potencijala na pripadajućem tržištu. u zavisnosti od osnovne delatnosti. Pri tome dužinu projektovanog perioda ne treba direktno povezivati sa periodom ekonomskog života preduzeća. umerenoj stopi rasta. dobiti i neto novčanog toka. eventualno. novčani tok i bilans stanja). svakako. na kraju. dužina projektovanog perioda ne može biti kraća od 5 godina. Proračun budućih prihoda je najteži i. Dakle projektovanim periodom treba da bude obuhvaćen vremenski horizont budućeg poslovanja preduzeća u kome se očekuju. Neophodno je: a) utvrditi tehničko-tehnološku sposobnost kapaciteta preduzeća da proizvode kvalitetan proizvod. te da se očekuje rast po stabilnoj. u toku kojeg će se realizovati planirano investiranje u trajna obrtna sredstva i. ostvareni rezultati neće biti značajno različiti od prethodno projektovanih. iz godine u godinu. već sa momentom dostizanja stabilnog nivoa dobiti i neto novčanih tokova. zatim. i. c) analizirati eventualne mogućnosti plasmana na geografski. Shodno Uredbi za procenu vrednosti kapitala. Dužina projektovanog perioda će biti različita od preduzeća do preduzeća. ključni korak u projekciji novčanog toka. Drugim rečima. stabilizovati korišćenje kapaciteta na odgovarajućem optimalnom nivou.

metodologija i primeri - d) projektovati realne prodajne cene i potencijalne oscilacije u ovom domenu. Cene za plasman proizvoda na ino-tržištu treba da odgovaraju aktuelnim. tržišnim cenama. za svrhe procene. U projektovanom periodu ukupna. projektovane promene cena treba da budu odraz realnih oscilacija. što je u skladu sa načelom korišćenja realnog novčanog toka u metodu DNT. onda je potrebno analizirati trendove koji postoje na globalnom. Neophodna je analiza prednosti i slabosti postojećeg proizvodnog asortimana. sasvim je opravdano projekcijom obuhvatiti planirano popravljanje kvaliteta postojećih proizvoda i. fazu životnog ciklusa svakog analiziranog proizvoda. Postojeći proizvodni asortiman preduzeća treba da bude osnova buduće proizvodnje. Bilo bi preambiciozno upustiti se u projekciju promene nivoa zaliha na početku i na kraju godine. tako zasnovano poboljšanje tržišne pozicije. međunarodnom nivou. kao i šansi i opasnosti koje dolaze iz pripadajućeg tržišnog okruženja. ne treba da bude projekcijom obuhvaćena. Za ocenu budućeg prodajnog i tržišnog potencijala veoma je važna analiza tempa razvoja ukupne delatnosti. količinske mogućnosti plasmana pojedinačnih proizvoda i ukupno. obično zahtevaju značajna ulaganja čiji izostanak u mnogome pogoršava tržišnu poziciju preduzeća. Naravno.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . odnosno tempa zastarevanja korišćenih tehnologija. koja je uslovljena dodatnim investiranjem. Ocena prodajnog potencijala preduzeća i ukupnog tžišnog volumena treba da bude zasnovana na postojećim ili. imanentnih konkretnoj grani. nadalje. ili već ostvaruje na ino-tržištu. 45 . Otuda. Ukoliko se značajniji deo plasmana planira. urađenim analizama tržišta i sl. konkurentsku poziciju preduzeća. Intenzivne promene u ovom domenu. godišnja proizvodnja treba da bude jednaka realizaciji. Za valorizaciju projektovane kvantitativne realizacije potrebno je koristiti realne tržišne cene bez očekivane inflacije. Navedene analize treba da identifikuju mesto svakog proizvoda preduzeća u proizvodnom asortimanu. kojoj preduzeće čiji se kapital procenjuje pripada. Cene za valorizaciju domaće realizacije mogu biti više samo za iznos carinske zaštite i eventualno. Svaka drastičnija promena.

Projekcija rashoda. Najčešće se projektuju sledeće kategorije poslovnih rashoda: materijalni troškovi. sledeći korak u analizi je projekcija poslovnih i rashoda finansiranja. energetski bilans i primeniti postojeće cene za valorizaciju tako izračunatih utrošaka. treba pokloniti preciznom proračunu troškova materijala i energije. amortizacija. ukoliko bi se proizvodi preduzeća supstituisali adekvatnim uvozom. nematerijalni. rezervnih delova. budući da se proračunava primenom tzv. i ostali troškovi poslovanja. Nedopustivo je u projekciji na dugi rok. odnosno. za razliku od prethodne kategorije. Nakon projektovanja poslovnih prihoda. fiksni trošak. kao i troškove transportnih usluga. kalkulisati značajno diferencirane domaće i izvozne cene. nije neophodno korišćenje detaljne klasifikacije poslovnih rashoda. ili od izračunatog nivoa troškova materijala. Potrebno je definisati materijalni bilans za svaki pojedinačni proizvod. PRIMENA METODA PROCENE potencijalnih transportnih troškova. zasnovati buduće prihode na monopolskoj tržišnoj poziciji i visokom stepenu carinske i raznih oblika necarinske zaštite. Drugi materijalni troškovi se definišu kao procentualni iznos od projektovanih prihoda. tekuće održavanje. Ukoliko preduzeće u kontinuitetu ima stabilni odnos materijalnih troškova i prihoda. vremenske metode.4. bruto plate. moguće je određivanje nivoa materijalnih troškova kao procentualnog udela u projektovanom poslovnom prihodu. Materijalni troškovi obuhvataju troškove materijala. Amortizacija je. svakako. Za potrebe procene vrednosti kapitala metodom DNT. Najveću pažnju. energije. Iznos amortizacije izračunava se uz pomoć selektivnih amortizacionih stopa 46 .

treba da budu obuhvaćeni ovom kategorijom poslovnog rashoda. Osnov za obračun ovog poslovnog rashoda je postojeći broj radnika. njihova kvalifikaciona struktura. Iznos nematerijalnih troškova se procenjuje na osnovu iskustvenog procentualnog udela u ostvarenom poslovnom prihodu. i ostali troškovi poslovanja proračunavaju se na osnovu iskustvenog procentualnog udela u projektovanom poslovnom prihodu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . iskustveno kao apsolutni iznos. amortizaciju treba obračunati na osnovu. troškovi propagande i sl. Ostali troškovi poslovanja. Iznos ovog troška se najčešće procenjuje kao procentualni udeo u amortizaciji. procenjenih vrednosti pojedinih kategorija osnovnih sredstava. a pojedinačno ne predstavljaju signifikantan trošak poslovanja. 47 . Kao i nematerijalni troškovi.metodologija i primeri - i knjigovodstvene nabavne vrednosti pojedinih kategorija osnovnih sredstava. koja se nadalje smanjuje ili povećava srazmerno kretanju projektovanog poslovnog prihoda. ili. što je preduslov za kontinuirano korišćenje kapaciteta u toku jedne godine. porezi i doprinosi nezavisni od poslovnog rezultata. planirana fluktuacija radne snage u projektovanom periodu. Ukoliko. ili. Troškovi tekućeg održavanja su oni troškovi koji su prouzrokovani redovnim održavanjem osnovnih sredstava. Bruto plate. preduzeće čiji se kapital procenjuje ima u visokom stepenu. Dakle. čak i potpuno amortizovanu opremu. Najčešće je dovoljno odrediti prosečne amortizacione stope za najvažnije kategorije osnovnih sredstava (građevinski objekti i oprema). kao i prosečne postojeće i buduće bruto plate po radniku i kvalifikacionom nivou. Nematerijalni troškovi. metodom NI. ili smanjenje i povećanje bruto plata mora biti obuhvaćeno u projektovanom periodu. koje se zatim primenjuju na ukupne knjigovodstvene nabavne vrednosti. Najjednostavniji obračun zasnovan je na prosečnoj bruto plati po radniku za celo preduzeće. Ovo je raznorodna grupa troškova kao što su neproizvodne usluge. koji su vrlo raznorodni. ili projektovanim poslovnim rashodima. Svi poslovni rashodi. svako planirano smanjenje ili povećanje broja radnika.

ovaj iznos ulaganja u osnovna sredstva je procentualno (od amortizacije) različiti. novčanim tokom treba predvideti samo ona ulaganja koja omogućuju očuvanje "kondicije" postojeće opreme i drugih osnovnih sredstava. što bi uzrokovalo negativni finansijski rezultat. ali samo ukoliko preduzeće ima sopstvenih sredstava u 48 . koja značajno menjaju prinosnu snagu preduzeća. kao i prosečnog nivoa i perioda korišćenja kratkoročnih kredita. Ukoliko bi nominalne kamatne stope bile osnov za utvrđivanje realnog nivoa.4. vodeći pri tome računa o postojanju eventualnih poreskih olakšica (novoosnovano preduzeće i po tom osnovu umanjenje stope poreza). Opravdanje za ovakav besmisleni račun se verovatno može pronaći u tome da je cena kreditnih izvora kod nas ne manja od 5% na mesečnom nivou. manji od obračunatog iznosa amortizacije. Porez na dobit. Radi se. odnosno da bude jednak ili. Ulaganja u osnovna sredstva i plan finansiranja. dakle. sitnim interventnim ulaganjima. To znači da nivo ulaganja treba da korespondira sa godišnjim nivoom amortizacije. Međutim. nije nimalo jednostavno kod nas. korišćenje "normalnih" realnih kamatnih stopa u iznosu do najviše 10%. Za definisanje plana amortizacije kredita poželjno je koristiti realnu cenu bankarskog kapitala . o otklanjanju uskih grla. Za proračun treba koristiti postojeći iznos stope poreza na dobit.realne kamatne stope. zameni dotrajalih sredstava. potrebno je izvršiti proračun poreza na dobit korporacije u projektovanom periodu. Moguće je i projektovanje ulaganja u osnovna sredstva u većem iznosu od iznosa amortizacije. te zastrašujuće nominalne kamatne stope na godišnjem nivou (80% i više) bivaju drastično smanjene. procenitelj može proračunati značajni iznos rashoda finansiranja. U zavisnosti od delatnosti i konkretnog preduzeća. Drugim rečima. pokazala bi alarmantno visok stepen nevraćanja i neurednosti servisiranja (neplaćanje kamata). budući da je to u potpunoj suprotnosti sa izabranim konceptom realne "fer" vrednosti kapitala. Nakon proračuna svih prihoda i rashoda. Otuda se preporučuje. kod definisanja plana amortizacije kredita. PRIMENA METODA PROCENE Rashodi finansiranja se projektuju na osnovu postojećeg i planiranog nivoa dugoročnih kredita. Ranije je već napomenuto da projektovanim periodom ne treba da budu obuhvaćena investiciona ulaganja u osnovna sredstva. To. međutim. površna analiza servisiranja i povraćaja tako korišćenih kredita. itd.

Razlika između proračunatog potrebnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja predstavlja iznos potrebnih trajnih obrtnih sredstava. koeficijenta obrta (ili dani vezivanja) za svaku pojedinačnu kategoriju obrtnih sredstava.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . iznad nivoa do kog je obezbeđeno finansiranje iz tekućeg poslovanja (dobavljači). kao i.metodologija i primeri - projektovanom novčanom toku. Svaki nivo aktivnosti zahteva angažovanje optimalnog nivoa obrtnih sredstava i. Za proračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava neophodno je prethodno utvrđivanje pozicija godišnjeg prometa (prihodi i rashodi u bilansu uspeha). Uravnotežena struktura sredstava i izvora sredstava po ročnosti omogućuje aktivnost u kontinuitetu. omogućuje delimično finansiranje iz tekućeg poslovanja. delatnošću uslovljenog. za finansiranje nameravane investicije. Navedeni proračun se obavlja na sledeći način: STAVKE I OBRTNA SREDSTVA (a+b+c) a) ZALIHE SIROVINE I MATERIJAL PROMET (1) KOEFICIJENT OBRTA IZNOS (2)(3) GODIŠNJI MATERIJALNI TROŠKOVI ZAVISNO OD DELAT. NAJMANJE 8 NAJMANJE 180 1/2 1/2 1/2 II IZVORI IZ TEKUĆEG POSLOVANJA (d+e+f) d) DOBAVLJAČI e) BRUTO PLATE f) AMORTIZACIJA III NETO OBRTNI FOND (I-II) GODIŠNJI MATERIJALNI TROŠKOVI NAJMANJE 8 GODIŠNJE BRUTO PLATE GODIŠNJI IZNOS AMORTIZACIJE 12 NAJMANJE 2 1/2 1/2 1/2 49 . 1/2 1/2 NEDOVRŠENA PROIZVODNJA MATERIJALNI TROŠKOVIZAVISNO OD DELAT. + BRUTO PLATE + AMORTIZACIJA GOTOVI PROIZVODI b) POTRAŽIVANJA c) NOVAC GODIŠNJA CENA KOŠTANJA GODIŠNJI POSLOVNI PRIHOD GODIŠNJI POSLOVNI PRIHOD ZAVISNO OD DELAT. takođe. potraživanja). Slično važi i za izvore iz tekućeg poslovanja. kao i finansiranje tih istih obrtnih sredstava dugoročnim (vlastitim ili pozajmljenim) izvorima. Proračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. To znači da je za stabilno poslovanje neophodno postojanje zahtevanog nivoa obrtnih sredstava (zalihe.

obračunom realnog optimalnog nivoa ovih pozicija. Bilansni pregledi. U oskudici finansijskih izvora. To.4.bilans uspeha. Neophodno je kod preduzeća sa ovakvom finansijskom strukturom. notorna je činjenica da većina naših preduzeća ne raspolaže potrebnim nivoom trajnih obrtnih sredstava (dugoročno finansiranih) te da svoju aktivnost uglavnom finansiraju iz tzv. gde je za procenu vrednosti metodom DNT najznačajniji novčani tok. znači da je iznos obaveza iz poslovnih odnosa (dobavljači) neopravdano veliki i ne predstavlja beskamatno finansiranje poslovanja. ulaganja u osnovna i obrtna sredstva potrebno je sintetizovati u tri osnovna bilansna pregleda . dok su i bilans uspeha i bilans stanja samo stepenice za 50 . Obrnuto. svako smanjenje pozicija obrtnih sredstava i povećanje pozicija izvora iz tekućeg poslovanja predstavljaće priliv u novčanom toku. "gvozdenih zaliha" je direktno određen delatnošću preduzeća (tehnološki ciklus. u prvoj projektovanoj godini u novčanom toku prikazati smanjenja nivoa i potraživanja i dobavljača. novčani tok i bilans stanja. To predstavlja način za svojevrsno uravnoteženje horizontalne finansijske strukture preduzeća. Svako povećanje pozicija obrtnih sredstava i smanjenje pozicija izvora iz tekućeg poslovanja predstavljaće odliv u novčanom toku. PRIMENA METODA PROCENE Kao što se iz navedenog pregleda može videti. drugim rečima. rashodi. delatnost konkretnog preduzeća uslovljava visinu koeficijenta obrta pojedinih kategorija obrtnih sredstava. Proračun obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja treba uraditi za svaku godinu u projektovanom periodu. Evropa 30 dana. spontanih izvora.). drugi kontinent 45 dana). opštoj nelikvidnosti naše privrede isti problem se preslikava i na poziciji potraživanja iz poslovnih odnosa (kupci). i prosečni iznos dobavljača zavisi prvenstveno od zemlje nabavke osnovnih sirovina i materijala. Naime. Prosečni iznos tzv. karakteristike proizvodnje i sl. neophodno je definisati simulacioni model. Zapravo. Slično potraživanju. Prethodne analitičke tabele u kojima su projektovani prihodi. Posebnu pažnju procenitelj mora pokloniti obračunu optimalnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja za prvu godinu projekcije. pa čak i izvora iz tekućeg poslovanja. dok je prosečno beskamatno kreditiranje kupaca određeno geografskom lokacijom tržišta (domaće 15 dana.

Otplata kratkoročnih kredita 5.4) 5. Povećanje zaliha 9. Otplata dugoročnih kredita 4.3) 4. Forma bilansa uspeha treba da bude značajno jednostavnija od propisane. Poslovni prihodi 2. Smanjenje dobavljača 6.Ulaganje u osnovna sredstva (reinvestiranje) Ulaganje u osnovna sredstva (nova investicija ukoliko pozitivni neto novčani tok to dozvoljava) 3. Povećanje dugoročnog kredita II Odlivi 1. Povećanje novca i HOV III Neto novčani tok (I-II) 51 .5) Novčani tok. Porez na dobit (stopa poreza x Dobit III) IV Dobit IV (Dobit III .metodologija i primeri - razvijanje novčanog toka i. Smanjenje zaliha 4. Potrebna je pregledna šema sa obračunom četiri nivoa dobiti: 1. Prilivi i odlivi sintetizuju se na sledeći način: I Prilivi 1. Povećanje dobavljača 7. Povećanje potraživanja 8. Rashodi finansiranja III Dobit III (Dobit II . Smanjenje potraživanja 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Dobit IV 2. sredstvo provere realnosti procenjene vrednosti kapitala. Amortizacija II Dobit II (Dobit I . 2. Poslovni rashodi (bez amortizacije) I Dobit I (1-2) 3. Bilans uspeha. istovremeno. Povećanje ostalih izvora iz tekućeg poslovanja 8. Amortizacija 3. Smanjenje novca i HOV 6. Smanjenje ostalih izvora iz tekućeg poslovanja 7.

koji je takođe (pogotovo novac) dnevno potreban kao podrška redovnom poslovanju (blagajna i dnevne isplate u gotovini). To su pozicije nematerijalnih ulaganja (patenti licence i sl. Ostale kratkoročne obaveze 52 . Nadalje. pozicijom dugoročnih kredita (povećanje) treba obuhvatiti samo eventualno finansiranje povećanog nivoa trajnih obrtnih sredstava. Potraživanja 3. Kratkoročni finansijski plasmani (pozitivni neto novčani tok) Pasiva (izvori sredstava) I Sopstveni izvori II Dugoročni krediti III Kratkoročni izvori 1. ukoliko je proračunom obrtnih sredstava i obaveza iz tekućeg poslovanja definisan optimalni nivo dugoročnog finansiranja obrtnih sredstava.4. Na kraju smanjeni nivo zatečenih kratkoročnih kredita treba da korespondira sa definisanim nivoom obaveza iz tekućeg poslovanja i nivoom trajnih obrtnih sredstava. Dugoročna finansijska ulaganja II Obrtna sredstva 1. Novac i HOV 4. Kratkoročni krediti 3. pod pozicijom novac i HOV podrazumeva se zatečeni nivo novčanih sredstava i kratkoročnih plasmana. Zalihe 2. Drugim rečima. Dobavljači 2. PRIMENA METODA PROCENE Novčanim tokom nisu obuhvaćene pozicije čije promene je teško predvideti i/ili bitno ne utiču na ostvarenje projektovanih rezultata. Osnovna sredstva Nabavna vrednost Ispravka vrednosti 2. Bilans stanja. Sredstva preduzeća i izvori finansiranja sredstava prikazani su u Bilansu stanja. Zatim. te ima drugačiju formu od propisane: Poslovna aktiva (sredstva) I Stalna sredstva 1. potrebno je u novčanom toku iskazati umanjenje zatečenog nivoa kratkoročnih kredita.) i dugoročnih finansijskih ulaganja u aktivi preduzeća. Slično bilansu uspeha i ovaj bilansni pregled je sintetizovan.

Rizik je. prethodno prilagođavanje zvanične forme bilansa stanja na izabrani datum procene. stepen sigurnosti. pak. Diskontna stopa mora biti prilagođena izabranoj definiciji novčanog toka. U tom slučaju potrebno je razviti poseban novčani tok u opisanoj formi. koji neće sadržati prilive i odlive iz eksternog finansiranja. očekivani prinos na taj kapital. To nalaže sintetizaciju kategorije osnovnih sredstava. verovatnoća da će se scenario projektovanih rezultata i realizovati. uzimajući u obzir sve rizike ostvarenja budućih rezultata (novčanih tokova). Proračun diskontne stope Diskontna stopa je determinanta novčanog iznosa.1. odnosno početnog stanja u projekciji.4. uz pretpostavljeni povraćaj u budućem projektovanom periodu. odnosno. zaliha i potraživanja (dodavanje aktivnih vremenskih razgraničenja). odnosno. izabrana definicija "pre servisiranja dugova" nije moguće ustanoviti generičku vezu između navedena tri bilansna pregleda. Opisani bilansni pregledi odgovaraju definiciji novčanog toka "posle servisiranja dugova".PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Neophodno je međutim. Ukoliko su neto novčani tokovi negativni otvaranjem posebne pozicije u bilansu stanja (kratkoročna pasiva) "debalans novčanog toka" moguće je čak i tada ostvariti vezu sva tri bilansna pregleda (pozitivan neto novčani tok će se inače evidentirati na poziciji kratkoročni finansijski plasmani). Prinos na pozajmljeni kapital već je određen njegovom cenom (kamatnom stopom) i inkorporiran u ukupni 53 . Ukoliko je izabran novčani tok "posle servisiranja dugova".metodologija i primeri - Sintetizovani bilans stanja omogućuje uvid u ostvareni nivo finansijske ravnoteže u projektovanom periodu. zapravo. 4. pri tome. međutim niti bilans uspeha niti bilans stanja neće predstavljati vernu sliku projektovane rentabilnosti i finansijske ravnoteže. Ukoliko je. Ona je. kao i sopstvenih izvora (umanjenje za iskazani gubitak) i kratkoročnih obaveza (dodavanje pasivnih vremenskih razgraničenja). očekivana stopa povraćaja inicijalnog ulaganja. diskontna stopa predstavlja cenu sopstvenog kapitala. koji je investitor (kupac) spreman da plati danas.

4.4. a zatim se slično zidanju. iskustvenim metodama i ekspertskim ocenama. PRIMENA METODA PROCENE rezultat. Zajedničko za sve tri navedene metode je definisanje cene (stope povraćaja) ulaganja bez rizika. koji se odnose na poslovanje konkretnog preduzeća koje se procenjuje. do premije rizika se dolazi različitim numeričkim. Različito se određuje zahtevana stopa povraćaja za “rizik poslovnog poduhvata”. U definisanju diskontne stope polazi se od stope povraćaja na ulaganja bez rizika. Metod “zidanja” (Build up approach). ukoliko je izabrana definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" diskontna stopa odražava zahtevanu stopu povraćaja ukupno angažovanog. i proračunava se kao ponderisana prosečna cena kapitala (PPCK).moguće metode Za određivanje cene sopstvenog kapitala. Bez obzira koju će definiciju novčanog toka izabrati procenitelj. najprihvatljiviji za određivanje cene sopstvenog kapitala kod nas.2. Otuda diskontna stopa određena na ovaj način ima dva osnovna dela: 54 . 4.4. i 3. koja se u osnovi svodi na povraćaj ulaganja u državne obveznice (sigurno i likvidno ulaganje). dugoročnog kapitala. shodno ambijentalnim i sistemskim uslovima. 2. Metod CAPM (Capital Asset Pricing Model). Metod “Generalno uputstvo”. Obrnuto. neophodan je proračun cene sopstvenog kapitala. 4.1.1. Određivanje cene sopstvenog kapitala . dodaju prepoznatljivi nivoi specifičnih rizika.1. Drugim rečima. moguće je koristiti tri metode: 1. Metod “zidanja” diskontne stope Metod “zidanja” diskontne stope je.

Pošto.9% 2. koja pretpostavljaju nulti sistematski rizik.82% 5.9% 2. Smatra se da se radi o sigurnoj i likvidnoj investiciji.7% 1.4% 4.1% 4.8% 4.8% 1.1% 2.2% 1.0% 3.5% 4.7% 0.5% Izvor: The Economist.2% 2.9% 2.2% 3.1% 3.4% 3.3% 3. Juni .51% 6.2% 2.5% 4.3% 2. 28.2% 0.8% 4.6% 3.9% 2.8% 2.17% 1. te je bankrotstvo države jedina.97% 2.3% 2.9% 2. 1997.8% 3.39% 1.18% 6. Stopa bez rizika Stopa bez rizika se teorijski vezuje za ulaganja.6% 2. pribegava se alternativnim načinima za definisanje zahtevane stope povraćaja bez prisutnog rizika.9% 2.57% 5. Najčešće se nerizična ulaganja povezuju sa kupovinom državnih obveznica.1% 1.2% 3.0% 3.47% 6.72% 7. Tabela 1.7% 1.0% 5.5% 3.2% Prosek Medijana 5.54% 6.3% 2. praktično.7% 4.1% 3.8% 1.17% 6.4% 3. STOPE BEZ RIZIKA Jun 1997 Zemlja Projektovana Nominalna stopa inflacije stopa bez rizika 19971998 Realna stopa bez rizika 19971998 Australija Austrija Belgija Velika Britanija Kanada Danska Francuska Nemacka Italija Japan Holandija Španija Švedska Švajcarska SAD 7.8% 3.07% 5.5% 3.2% 2.5% 1.0% 3.24% 6.8% 2.8% 3.4% 1.9% 4.4% 1.4% 3. potencijalna pretnja.81% 6.9% 1.metodologija i primeri - stopu povraćaja bez rizika.5% 1. za koju je garant država.1% 5. 55 .3% 4.3% 2. takva ulaganja ne postoje.6% 1.69% 3.5% 3.25% 5.1% 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .51% 5.7% 2.9% 2.9% 2.3% 3.5% 3. i stopu rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje.

Stopa rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje Ovaj element rizika odnosi se na poslovni i finansijski rizik ulaganja u konkretno preduzeće čiji se kapital procenjuje.5. Direkcija za procenu vrednosti kapitala će jednom mesečno objavljivati visinu stope bez rizika. na: (1) poslovni i (2) finansijski rizik. Radi se. su samo neki od elemenata koji umnogome smanjuju rizik u ovom domenu. Za potrebe proračuna diskontne stope sugeriše se primena uvećane prosečne realne stope posmatranih zemalja. Takođe. U našoj zemlji je problematično određivanje ulaganja bez rizika. portfolija vlastitih proizvoda. Ova podela je vrlo široka. rizik na ovom specifičnom nivou nije prisutan. srednjoročnih i operativnih planova. svuda gde ostvarenje poslovnih rezultata zavisi od specijalizovanog “nezamenljivog” znanja jednog ili grupe stručnjaka. Normalno je očekivati da mala. PRIMENA METODA PROCENE Prosečna realna stopa bez rizika u razvijenim zemljama. kreće se u rasponu 1. poznavanje ambijenta u kome se posluje.9%. neophodna je analiza organizacionih performansi preduzeća. i (b) odrediti način kvantifikacije rizika.zapravo. Ukoliko preduzeće ima monopolski status. Da bi se utvrdio ovaj element rizika. Za definisanje premije rizika u ovom domenu neophodno je : (a) prepoznati nivoe rizika. specifičnim nivoima rizika. ciljeva i strategije. o više različitih elemenata rizika. Uobičajena podela je. bez značajnih praznina između lidera (direktora) i njegovih saradnika. Veličina preduzeća. kao što je već pomenuto.rizik ključnog čoveka. Problem je kvalitativne (postoji li uopšte nerizično ulaganje) i kvantitativne (kolika je realna stopa bez rizika) prirode. koja posluju u izraženim 56 . te je Uredbom o načinu utvrđivanja kapitala predložena je sledeća gradacija elemenata rizika: “Key man” . a najviše 6%. Kompaktnost rukovodećeg tima. postojanje jasne misije. Obrnuto važi za mala preduzeća. odnosno. novoosnovana preduzeća imaju veći rizik u ovom domenu. koja će biti korišćena za proračun cene sopstvenog kapitala. namera neposredne konkurencije.4. postoji prisustvo “key man” rizika.3 .

istorijski i komparativno analizirati. i što je još važnije. (5) odnos finansijskih rashoda i ostvarene dobiti. Za određivanje ovog nivoa rizika poželjno je proračunati sledeće finansijske pokazatelje vertikalne i horizontalne finansijske strukture. Finansijska struktura. situacije na tržištu. analiza konkurencije sa kojom se preduzeće suočava (konkurentski ambijent). (2) pokriće osnovnih sredstava sopstve-nim kapitalom. Pri tome. ili jednostavnom logičkom analizom. sigurnosti veza sa dobavljačima i kupcima. Prisutnost na 57 . imajući u vidu da su upravo ovde razlozi čestih diskontinuiteta produkcije i hronične nelikvidnosti. potrebno je napomenuti. Dakle za ocenu ovog specifičnog rizika potrebna je prethodna analiza osnovnih parametara koji određuju veličinu preduzeća. da oslanjanje na jedan ili manji broj vrsta proizvoda nije uvek jednako rizično. (4) odnos kontribucionog dobitka i prihoda. jednom rečju od nivoa elasticiteta tražnje za konkretnim proizvodom. Proizvodna / geografska diversifikacija. uključiv i doprinose pojedinih grupa proizvoda ostvarenju poslovnog prihoda. nadalje. Slično važi kada je u pitanju geografska diversifikacija prodaje. itd. Poželj-no je da bilansni podaci budu prethodno podvrgnuti proveri.metodologija i primeri - konkurentskim uslovima. mogućnosti njegove supstitucije. Proračunate pokazatelje potrebno je. U osnovi radi se o sintetizovanom finansijskom riziku. Za određivanje specifičnog rizika u ovom domenu neophodna je portfolio analiza postojećeg produkcionog asortimana. To umnogome zavisi od karakteristika proizvoda. Veća diversifikacija proizvodnog asortimana smanjuje potencijalni rizik negativnog poslovanja ukoliko nastupe nepredviđeni događaji u poslovnom okruženju. bilo revizorskim pregledom. Sugeriše se da se najveća pažnja pokloni oceni dugoročne finansijske ravnoteže i nivou TOS-a.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . (3) odnos dugoročnih izvora i osnovnih sredstava i zaliha. kao i strukture poslovnog rezultata: (1) odnos sopstvenog prema ukupnom kapitalu.

58 . da često. mogućnost predviđanja na osnovu prethodnih ostvarenja je veća. Veliki broj kupaca. a dugogodišnje postojanje omogućuje sagledavanje eventualnih cikličnih kretanja i nivo korelacije sa granom i privredom u celini. procenjivači se često oslanjaju na istorijske trendove. makroekonomskih trendova. te je u tom slučaju neophodno diversifikacijom proizvodnog asortimana apsorbovati stalno prisutan rizik u ovom domenu. omogućuje preduzeću da se “komotnije” ponaša u planiranju plasmana. Od tradicije.4. značajno može ugroziti planirane rezultate vlastitog preduzeća. obavlja se uz pomoć preferencijalne skale rizika. preduzeće je ponekad. PRIMENA METODA PROCENE tržištima više različitih zemalja. Prilikom projektovanja budućih rezultata poslovanja. “podeli” operativne probleme u poslovanju sa drugima. Mogućnost predviđanja. Otuda. neminovno upućeno na manji broj velikih kupaca. Diversifikacija kupaca. drastične promene u privrednom ambijentu uopšte (sankcije UN. tako i o kupčevoj solventnosti i likvidnosti. da u zavisnosti od delatnosti. “starosti” preduzeća. Rizik pogrešnih poslovnih poteza drugih. Treba napomenuti. Očigledno da je rizik projekcije kod novoosnovanih preduzeća značajno veći. diskontinuiteti ili pak. budući da je neophodno voditi računa kako o vlastitoj. umnogome zavisi i poslovni imidž. Međutim. negativnih. Kvantifikacija rizika na osnovu temeljne analize pojedinih elemenata. Orijentacija na manji broj kupaca. što je preduzeće starije. kao što je prikazano u Tabeli 2. koji apsorbuju pretežni deo plasmana je rizičnija poslovna varijanta. gubitak dela domaćeg tržišta) umnogome smanjuju validnost istorijskih podataka. smanjuje rizik od potencijalnih.

proizvoda prihodu Postojanje dugoročnih ugovora Udeo inostranog plasmana u prihodu Pristup tržistu EZ ! ! ! ! 59 .4 2 2 3 Veličina preduzeća Broj radnika Vrednost poslovnih sredstava Ocena konkurencije ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 4 3 1.33 2 2 0 Finansijska struktura Osnovna sredstva/Kapital Osnovna sredstva i Zalihe/Dugoročni kapital ! Sopstveni kapital/Ukupni kapital Kontribucioni dobitak/Prihod Finansijski rashod/Dobit ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 6 5 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .2 2 4 Proizvodna i Geografska diversifikacija Doprinos pojedinih. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆE Skala rizika u% Elementi rizika 012 Ključni čovek ! Organizaciona struktura ! Kompaktnost rukovodećeg tima ! Strateško planiranje ! Proizvodni program Specijalizovano znanje jednog stručnjaka 3 ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifični rizik 0 7 5 1.metodologija i primeri - Tabela 2.

00% 1 2 6 Najviša vrednost za pojedini nivo specifičnog rizika je 3%. U osnovi. Ilustracije radi. kupaca Postojanje dugoročnih ugovora Značaj proizvoda za kupce ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 8 4 2 1 4 3 Mogućnost predviđanja Starost preduzeća Stabilnost poslovnih rezultata Diskontinuiteti u poslovanju Promena privrednog ambijenta grane ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik Ukupno stopa rizika preduzeća 0 9 4 2. 60 . budući da tako visok rizik sugeriše zaključak da je preduzeće pred bankrotstvom. s tim da su u praksi veoma retki takvi procenjivački slučajevi.4. smanjuje nivo subjektivnosti proceniteljeve ocene. maksimalna vrednost premije rizika je 18%. a onda nema mesta “going concern” pristupu. komentarisaćemo način utvrđivanja stope rizika ulaganja u Preduzeće "X" iz prethodne tabele. detaljna analiza. Drugim rečima.68% ~11. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆE (Nastavak) Skala rizika u% Elementi rizika 0123 Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 10 4 2. PRIMENA METODA PROCENE Tabela 2.5 1 0 9 Diversifikacija kupaca Koncentracija kupaca Veličina i pozicija domin.25 10.

1. Po svim kriterijumima preduzeće pripada grupi srednjih preduzeća i posluje u manje intenzivnom konkurentskom ambijentu. s tim da ne žele postojanje dugoročnih ugovora. što sa činjenicom da par ljudi poseduju specijalizovano znanje dodatno povećava rizik u ovom domenu. b) Veličina preduzeća . Kupci su međutim. solventni. Rukovodni tim preduzeća je kompaktan. c) Finansijska struktura . što uzrokuje visoko kamatno opterećenje. očekujući mogućnost eventualne nabavke iz najavljenog . nekonkurentno je za eventualni pristup tržištu EU.metodologija i primeri - a) Key man . Sliku donekle popravlja relativna diversifikovanost produkcionog asortimana. što obezbeđuje stabilnost poslovanja.1.2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .4%. Nekoliko poslednjih godina karakterišu nestabilni poslovni rezultati.2. Prepoznat je visok nivo rizika u ovom domenu.2.5%. međutim postojeći proizvodni portfolio je u fazi starenja. liberalizovanog uvoza. zaoštriće se konkurentski ambijent. ima dugu tradiciju. e) Diversifikacija kupaca . relativno uredne platiše.0%.1. nije prisutno na ino-tržištu.2%. 61 .33%. Preduzeće nije mlado. f) Mogućnost predviđanja . Izražena je koncentracija kupaca . Preduzeće nema dugoročnih ugovora za nastup na pojedinim tržištima. dugoročnim kapitalom obezbeđen je potreban nivo trajnih obrtnih sredstava. Problem: najavljuje se liberalizacija uvoza upravo proizvoda koji preduzeće proizvodi. S druge strane.25%. Postoji strateška vizija. sa preširokom organizacionom strukturom što uslovljava često kašnjenje u sprovođenju operativnih odluka.tri velika kupca apsorbuju 80% plasmana preduzeća. sagledavanje misije preduzeća. d) Proizvodna i geografska diversifikacija . Osnovni problem u ovom domenu je značajan udeo pozajmljenih izvora finansiranja u ukupnom dugoročnom kapitalu.

Korak 1. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala Prethodno je već napomenuto da je proračun diskontne stope u direktnoj vezi sa odabranom definicijom novčanog toka.3. 4. Ukoliko je u postupku procene metodom DNT izabrana definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova" onda je proračunom cene sopstvenog kapitala proračunata i diskontna stopa. zaokruženo 11. To je prosečna cena sopstvenih i pozajmljenih (kreditnih) izvora koji se koriste za finansiranje poslovanja preduzeća.4. finalni proračun PPCK. Utvrđivanje cene sopstvenog kapitala Cena sopstvenog kapitala utvrđuje se prethodno opisanim metodom zidanja. PRIMENA METODA PROCENE Prepoznata je stopa rizika ulaganja u Preduzeće "X" u visini od 10. Ovako određena diskontna stopa nadalje se koristi za svođenje budućih projektovanih vrednosti neto novčanih tokova na sadašnje vrednosti. Usled opšte oskudice ek62 .00%. Utvrđivanje cene kreditnih izvora finansiranja Cena kreditnih izvora finansiranja je određena bankarskom kamatnom stopom za korišćenje dugoročnih kredita.4. Postupak proračuna PPCK obuhvata sledeće korake: utvrđivanje cene sopstvenog kapitala. Korak 2.1.68%. Izbor definicije novčanog toka "pre servisiranja dugova" nalaže utvrđivanje ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK) kao reprezenta diskontne stope. određivanje pondera. utvrđivanje cene kreditnih izvora finansiranja. Shodno korišćenju realnog novčanog toka i cena kreditnih izvora mora biti reprezentovana realnim iznosom bez uticaja inflacije. odnosno.

odnosno: CKI = 10% · (1 . u rasponu 6 . čak i kada se izdvoji uticaj projektovane inflacione stope na godišnjem nivou. Otuda se za određivanje cene kreditnih izvora sugeriše korišćenje kamatne stope na dugoročne kredite. neophodno je definisati ciljnu strukturu sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzeća čiji se kapital procenjuje. uz aktuelnu SP od 25%. Povećanje dobiti pre oporezivanja uzrokovalo je i obračun većeg poreskog opterećenja što je. Korak 3.metodologija i primeri - sternih kreditnih izvora finansiranja. ukoliko je odabrana CBK od 10%.10%. koji je ujedno i osnova za obračun poreza na dobit korporacije. na sledeći način: CKI = CBK · (1-SP) gde su: CKI . kamatna stopa za korišćenje kredita (uglavnom kratkoročnih) je visoka.Cena kreditnih izvora CBK .5%. umanjenjem za procentualni iznos poreza na dobit korporacije. Upravo zbog toga potrebno je cenu kreditnih izvora dodatno prilagoditi. Određena cena kreditnih izvora mora biti dodatno prilagođena pre nego što se pristupi proračunu PPCK. konačno proračunata CKI iznosi 7. Pomenuta cena bazirana je na uobičajenim realnim kamatnim stopama ino-kredita.Stopa poreza na dobit korporacije. na kraju.25%) CKI = 10% · 0. Naime.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Na primer. prilikom obračuna dobiti posle oporezivanja. S obzirom da je ovako proračunata diskontna stopa reprezent stope povraćaja ukupno investiranog dugoročnog kapitala. isključena pozicija rashoda finansiranja.75 = 7.5%. utvrđi63 .Cena bankarskog kapitala SP . odnosno manjim projektovanim prilivima. To znači da je u bilansu uspeha. kao reprezent ukupno investiranog dugoročnog kapitala. Određivanje pondera Da bi se proračunala PPCK. Odbitak ove kategorije rashoda uvećao je neto rezultat. napomenuto je da kada se koristi definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" iz novčanog toka se isključuju svi prilivi i odlivi iz finansiranja. rezultovalo u manje obračunatoj dobiti.

koji su delovali u neposrednoj prošlosti.7)+(7. CKI .70%.1. Pretpostavimo da su: CSK . menadžment preduzeća može da planira promene u strukturi dugoročnog kapitala.4.17%. Moguć je izostanak dejstva tih istih faktora u budućem projektovanom periodu. Takođe. a ne mora biti identična postojećoj. Finalni proračun PPCK Proračun PPCK obavlja se na sledeći način: PPCK = CSK * USK + CKI * UKI gde su: CSK . Određivanje ciljne strukture kapitala nije nimalo lak posao.3).Cena sopstvenog kapitala USK .Udeo kreditnih izvora u ciljnoj strukturi. USK . Pored planova menadžmenta. Detaljnija analiza u ovom domenu treba da eliminiše sve dileme i subjektivne ocene procenitelja. potrebna je analiza strukture dugoročnog kapitala sličnih preduzeća.Cena kreditnih izvora UKI . Rizik zemlje ulaganja Prethodni postupci određuje visinu diskontne stope. 64 .7. Aktuelna struktura je.30%. PPCK = 11.4.2% PPCK = 14.9% + 2. Ciljna struktura dugoročnog kapitala može.4. najčešće rezultat uticaja različitih faktora. a sve u sklopu izabranih finansijskih strategija čija se realizacija očekuje u projektovanom periodu. ili pak čitave grane.5%. PRIMENA METODA PROCENE vanjem ciljne strukture ujedno se i obezbeđuju ponderi za proračun PPCK.Udeo sopstvenog kapitala u ciljnoj strukturi CKI .1% ~ 14%. onda je PPCK: PPCK = (17%*0.5%*0. koja se nadalje koristi u metodu DNT za procenu vrednosti konkretnog preduzeća. 4. UKI . Korak 4.

neophodno je dodatno prilagoditi (uvećati) zahtevanu stopu povraćaja za rizik ulaganja u SR Jugoslaviju. Svi elementi rizika zemlje ulaganja mogu se podeliti na političke. Pri proceni rizika zemlje neophodno je: 1) Odrediti bitne faktore. METODOLOŠKI POSTUPAK KVANTIFIKACIJE RIZIKA ZEMLJE ULAGANJA VRSTA RIZIKA Nizak 12 3 4 Srednji 56 7 8 Visok 910 Rizici u vezi sa sredstvima Politika eksproprijacije Politika nacionalizacije Mogućnost finansiranja Sigurnost ugovora Rizici poslovnog okruženja Politička stabilnost Odnos prema stranim ulaganjima Pravni sistem Otpori privatizaciji Raspoloživost radne snage Veza sa susednim zemljama Uloga sindikata Lokalna konkurencija 65 . 3) Definisati način uključivanja rizika ulaganja u SR Jugoslaviju u DNT metod za procenu vrednosti kapitala konkretnog preduzeća. (b) rizike poslovnog okruženja i (c) finansijske rizike.metodologija i primeri - Međutim. U narednoj tabeli prikazan je metodološki postupak kvantifikacije rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Druga podela.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . diferencira rizike na: (a) rizike u vezi sa sredstvima. 2) Definisati način ocene pojedinih faktora rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Tabela 3. ukoliko je potencijalni kupac izvan granica SR Jugoslavije. koji doprinose povećanju rizika ulaganja. poslovne i finansijske. koju u praksi koriste multinacionalne kompanije.

10. U ovom slučaju radi se o poenima. koji će poslužiti za finalni proračun diskontne stope. METODOLOŠKI POSTUPAK KVANTIFIKACIJE RIZIKA ZEMLJE ULAGANJA (Nastavak) VRSTA RIZIKA Nizak 12 3 4 Srednji 56 7 8 Visok 910 Finansijski rizici Konvertibilnost valute Stabilnost valute Restrikcija tokova kapitala Kontrola cena Veličina tržišta Pristup tržištu EU Privredni trendovi Zaduženost Poreske stope Stopa inflacije Potrebe za stranim kapitalom Broj opservacija Ponderisano Zbir Parametri Ponderisani prosek Očito da je maksimalni nivo premije rizika zemlje ulaganja. prema ovom načinu proračuna. Dobijeni količnik predstavlja dodatak (povećanje) na prethodno izračunatu diskontnu stopu.3% indicira umereni rizik. Raspon od 0 . od 4-6% srednji. Slično definisanju stope bez rizika i kod određivanja stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju pomoć će pružiti Direkcija za procenu vrednosti kapitala. Kvantifikacija pojedinih elemenata rizika je rezultat timskog rada eksperata. čiji se konačan zbir deli sa brojem posmatranih opservacija. Direkcija će jednom mesečno objavljivati visinu ovog elementa rizika. 10%. a 7 -10% visok nivo rizika.4. obavlja se ocena nivoa rizika na preferencijalnoj skali od 0 . PRIMENA METODA PROCENE Tabela 3. Slično kao i kod specifičnih rizika iz poslovanja. 66 .

Pretpostavimo da preduzeće čiji se kapital procenjuje ima sledeće projektovane vrednosti neto novčanog toka (u hilj.metodologija i primeri - 4.7695 III godina IV godina 0.1 odnosno.diskontna stopa n .godina projekcije.5921 V godina 0.67500. dinara): I godina 2052.6 II godina 2200.0 hiljada dinara. 67 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .5. obračunati diskontni faktori po godinama iznosiće: I godina 0. stekli su se svi potrebni uslovi za kalkulaciju sadašnjih vrednosti projektovanih neto novčanih tokova.8772 II godina 0.1. iskazanih u tri osnovna bilansna pregleda (bilans uspeha. ukupna suma sadašnje vrednosti iznosi 9802. Proračun sume sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu Nakon projekcije budućih rezultata poslovanja.8 III godina IV godina 2025. dinara): I godina 2340 II godina 2860 III godina IV godina 30003100 V godina 3250 Proračun diskontnih faktora za svođenje budućih vrednosti na sadašnju obavlja se primenom sledeće formule: 1 (1 + DS) n DF = gde su: DF . novčani tok i bilans stanja).diskontni faktor DS . Uz pretpostavku da se u modelu koristi PPCK od 14% (bez rizika zemlje ulaganja). kao i proračuna diskontne stope.5 V godina 1688.01835.5194 Sadašnja vrednost neto novčanih tokova po godinama iznosi (u hilj.

Naime. Pretpostavimo da je peta godina poslednja godina projekcije. bez kvartalnih oscilacija te diskontni faktori na kraju godine nisu najbolji reprezent sadašnje vrednosti budućih rezultata. Otuda je u takvim slučajevima poželjno korišćenje diskontnih faktora na sredini godine. To znači da vrednost eksponenta "n" u formuli za proračun diskontnog faktora.5. ukoliko se koriste diskontni faktori na sredini godine. Navedena činjenica je sasvim prihvatljiva. Međutim mnoga preduzeća ostvaruju tokom godine ravnomerno raspoređeni prihod i neto novčani tok. potrebno je pomnožiti diskontne faktore na kraju godine sa sledećim multiplikatorom: (1 + DS) 1 2 Ukoliko je diskontna stopa 14%. u drugoj 1.4. samo kod preduzeća sa ravnomerno ostvarenim neto novčanim tokovima tokom jedne godine. iznos eksponenta "n" u petoj godini je 4. Proračun diskontnih faktora na sredini godine moguće je obaviti uz pomoć tablice (u nastavku date) diskontnih faktora na kraju godine. Za preduzeća.1. PRIMENA METODA PROCENE Korišćenjem eksponenata n .5. 68 . multiplikator u tom slučaju iznosi: 1 2 (1 + 0. diskontni faktori na kraju godine. u prvoj godini iznosi 0.2 … t. Očigledno da su diskontni faktori na sredini godine veći od diskontnih faktora na kraju godine. Pretpostavka je da se godišnji neto novčani tokovi prosečno ostvaruju sredinom svake projektovane godine. svođenje budućih projektovanih neto novčanih tokova na sadašnju vrednost treba da bude obavljeno primenom diskontnih faktora na kraju godine.5. u poslednjem kvartalu. itd do poslednje godine projekcije. To znači da će i sadašnja vrednost budućih novčanih tokova biti veća. naročito.0677.14) = 1. koja srazmerno veći deo prodaje i prihoda ostvaruju u drugoj polovini godine. u prethodno opisanoj formuli proračunavaju se tzv.

43139 .39092 .51579 .65873 .14428 .13690 .66098 .19381 .68058 .05196 .34046 .20756 .03819 .29586 .47611 .24340 .33051 .74316 .23107 .12520 .35049 .04017 .04367 .21763 .01247 .56447 .01259 .38984 .23071 .24718 .59190 .12617 .02082 .27908 .35553 .01258 .61332 .37616 .17891 .28426 .77218 .70496 .06014 .16312 .75614 .39365 .11102 .54703 .23939 .45559 .68301 .05065 .14523 .57175 .39711 .20376 .22668 .74726 .91743 .07359 .23171 .03084 .01031 .08295 .51937 .70843 .06184 .00693 20% 19% Tabela 4.14602 .03670 .07078 .02608 .10153 .09069 .31393 .00462 .55839 .71299 .93458 .12640 .84746 .83333 .51316 .03235 .10367 .45140 .24859 .01592 .85734 .50025 .31863 .20416 .27454 .16963 .52449 24% .19784 .55229 .28748 .02838 .18425 .87719 .02178 .32618 .26070 .44230 .33320 .48166 .33490 .69305 .23662 .04507 .37043 .73119 .28584 .53365 .20804 .67497 .34111 .60863 .35383 .33288 .03699 .42888 .04152 .23478 .06796 .05313 .63017 .68301 .806454.22571 .33873 .00852 .16370 .13513 .01292 .02962 .24867 .03038 .10067 .12989 .35034 .26333 .15989 .25025 .38782 .16151 .17032 .62741 .27590 .04620 .54393 .29189 .82645 .38554 .69444 .01974 .14564 .11174 .15519 .41727 .32690 .06780 .05916 .09346 .09855 .01536 .02310 .53464 .31524 .18207 .19088 .08391 .05512 .29416 .02591 .23257 .11597 .31657 .89286 .13768 .35056 .03643 .07276 .06588 22% .02174 .28878 .89000 .02673 .16846 .59342 .16253 .25668 .08264 .02286 .12289 .11216 .03779 .18829 .45235 .07379 .37136 .06103 .42241 .09304 .09456 .01509 .32197 .73051 .12285 .12522 .03201 .01509 .35520 .11168 .70616 .71178 .15971 .49697 .40338 .21199 .84168 .00565 .75131 .42506 .04736 .35214 .05599 .03094 .59627 .03162 .17843 .30503 .04911 .06110 .metodologija i primeri - n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 .02408 .30751 .03130 .56743 .09383 .07567 .04430 .43233 .26604 .07539 .87344 .13004 .08757 .27751 .64993 .12285 .41496 .59345 .01883 .01538 .02622 .00846 .01830 .48032 .30328 .10421 .40188 .12400 .09198 .22546 .17986 .10780 .02581 .01679 .14010 .36254 .18068 .14864 .06934 .15770 .01958 .86207 .09230 .19715 .54027 .03756 .22184 .01092 .21445 .81301 .06914 .04308 .15197 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .90090 .19542 .29592 .26333 .04308 .03403 .26295 .06491 .18394 .14150 .06932 .18691 .03493 .71818 .01032 .94340 .08352 .17560 .05925 .01874 .27651 .01811 .05998 .38554 .63552 .19866 .56447 .55071 .17781 .38753 .13778 .07680 .12403 .85470 .43711 .11629 .31683 .05046 .50663 .37000 .05409 .04481 .49718 .19449 .59208 .03651 .43690 .24698 23% .76290 .29925 .21095 .62275 .42410 .09489 .17986 .01826 .42297 .11221 .14133 .09256 .10686 .14864 .08170 .00573 .03914 .12289 .23199 .43393 .13459 .88496 .48225 .79209 .78315 .44401 .07027 .28478 .20900 .11081 .21763 . 18% DISKONTNI FAKTORI NA 17% KRAJU GODINE (n 16% projektova ne godine) 15% 14% 13% 12% 11% 10% 9% 8% 7% 6% n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 69 .58349 .02789 .37594 .66506 .65752 .02447 .45611 .05731 .84034 .36061 .41044 .01596 .15282 .53738 .03969 .16351 .06180 .05139 .01048 21% .62092 .04921 .10793 .02222 .07361 .24154 .20897 .28966 .29459 .00695 .15018 .31728 .05083 .01294 .46884 .36770 .16192 .07789 .41905 .08339 .25187 .04710 .27027 .47509 .18270 .00855 .79383 .65036 .00880 .01052 .50187 .79719 .64066 .04328 .46043 .05323 .46651 .02209 .05882 .86957 .21494 .81162 .73503 .09806 .57870 .66634 .13722 .06383 .25751 .19106 .03292 .81967 .82645 .39964 .09293 .90909 .14757 .16702 .11611 .83962 .81630 .76947 .52679 .50835 .08081 .92593 .22917 .58201 .46651 .10258 .11635 .49867 .20462 .08021 .26180 .08110 .26974 .02702 .31180 .54276 .01345 .67186 .08678 .62437 .23300 .25842 .00710 .35218 .10153 .

očekuje se stabilizacija poslovnog i finansijskog rezultata tek u projektovanom periodu. Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala.1. prinosnog pristupa procene vrednosti kapitala. Proračun rezidualne vrednosti Vrednost kapitala. značajan deo vrednosti kapitala je uzrokovan pozitivnim neto novčanim tokovima. te je to bio glavni razlog izbora metoda DNT u okviru osnovnog. Međutim. Kako kvantifikovati tu komponentu vrednosti kapitala? Period ekonomskog života preduzeća. nije rezultat stabilnog korišćenja kapaciteta. PRIMENA METODA PROCENE 4. On glasi: 70 . kontinuirane realizacije. Dakle. Gordonovog modela. te se i komponenta vrednosti kapitala. poslovanje se nastavlja u skladu sa pretpostavkom o neograničenom veku (going concern). metod multiplikatora vrednost kapitala/dobit.6. itd). naziva rezidualna vrednost. koji će se ostvariti u godinama nakon isteka projektovanog perioda. Na početku je objašnjeno da postojeći nivo dobiti i neto novčanih tokova većine naših preduzeća. za proračun rezidualne vrednosti predviđeno je korišćenje tzv. i to: 1) Sume sadašnjih vrednosti projektovanih. koja je posledica poslovanja preduzeća u tom periodu. godišnjih neto novčanih tokova. istekom projektovanog perioda ne prestaje život preduzeća. koji nije obuhvaćen projekcijom. Drugim rečima. Postoje više načina za proračun rezidualne vrednosti (diskontovana likvidaciona vrednost. sastoji se od dve komponente.4. To znači da je i dužina projektovanog perioda u metodu DNT u direktnoj zavisnosti od dostizanja stabilnog nivoa neto novčanih tokova (opisano u delu projekcije novčanog toka). nazivamo rezidual. i 2) Rezidualne vrednosti. Vrednost kapitala preduzeća u projektovanom periodu jednaka je zbiru sadašnjih vrednosti projektovanih neto novčanih tokova. procenjena primenom metoda DNT.

5 u odnosu na eksponent poslednje godine projekcije. neto novčani tok rezidualne godine se diskontuje primenom istog diskontnog faktora koji je korišćen za proračun sadašnje vrednosti neto novčanog toka u poslednjoj. u petogodišnjem projektovanom periodu diskontni faktor poslednje godine projekcije će se proračunati na sledeći način: 1 DF = 4. i na osnovu takvog proračuna se obavlja diskontovanje neto novčanog toka u rezidualnoj godini.Diskontovani neto novčani tok u rezidualnoj godini DS . konstantne stope rasta u rezidualu. Na primer. projektovanoj godini. dinara. što se obavlja korišćenjem diskontnih faktora.5 (1 + diskontna stopa) 71 . Neto novčani tok rezidualne godine proračunava se vrlo jednostavno.metodologija i primeri - RV = DNNTr (DS SRr) gde su: RV .Diskontna stopa SRr. Ako je pomenuta stopa rasta 2%. eksponent "n". ako je projektovani period pet godina. neto novčani tok u rezidualnoj godini iznosiće 3315 hilj.Rezidualna vrednost DNNTr .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Pretpostavimo da je projektovani period u kome se dostiže stabilizacija poslovanja. i da je iznos neto novčanog toka u petoj godini projekcije 3250 hilj. b) ako su izabrani diskontni faktori na sredini godine. se uvećava za 0. Potrebno je. pet godina. Pri tome: a) ako su izabrani diskontni faktori na kraju godine. proračunati sadašnju vrednost neto novčanog toka rezidualne godine. zatim. u formuli za obračun diskontnih faktora. Neto novčani tok rezidualne godine biće jednak neto novčanom toku ostvarenom u petoj godini uvećanom za iznos projektovane. Npr. dinara.Stopa rasta u rezidualu. diskontni faktor pete godine i rezidualne godine biće isti.

PRIMENA METODA PROCENE a diskontni faktor rezidualne godine: . neophodno je istaći da je korišćenje Gordonovog modela za proračun rezidualne vrednosti moguće samo uz pretpostavku da je amortizacija u rezidualnom periodu jednaka zbiru investicija i rata.14 . (1 + diskontna stopa) 5 Stopa rasta u rezidualu treba da predstavlja kontinuirano povećanje neto novčanih tokova.519 = 1721.519 .14) Sadašnja vrednost neto novčanog toka rezidualne godine iznosi: SV=3315 0. jer bi u tom slučaju rezultat bio beskonačni broj. Na kraju. DF = 1 Ilustracije radi. gornja granica stope rasta je 4%. Primenom diskontne stope (PPCK) od 14% obračunaćemo diskontni faktor (na kraju godine) rezidualne godine: DF = 1 = 0. Praktično. din.6 hiljada dinara. u rezidualnom periodu koji nije obuhvaćen projekcijom. iz godine u godinu. 72 . Drugim rečima. Teoretski stopa rasta ne može biti jednaka diskontnoj stopi. obračunaćemo rezidualnu vrednost za prethodno pomenuti iznos neto novčanog toka u rezidualnoj godini od 3315 hilj. što je Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala i određeno.12 RV=14347.0.4.02)0.7 hiljada dinara Ako je stopa rasta u rezidualu 2%. eventualnih dugoročnih kredita korišćenih za finansiranje trajnih obrtnih sredstava.7 = (0. neto novčani tok u rezidualu jednak je projektovanoj neto dobiti u istom posmatranom periodu. 5(1 + 0.71721. proračunata rezidualna vrednost primenom Gordonovog modela iznosi: RV = 1721.

6 hiljada dinara.199X ukupna dugoročna zaduženja iznosila 11. Vrednost sopstvenog kapitala jednaka je razlici procenjenog dugoročnog kapitala i zatečenog iznosa dugoročnih obaveza. a zatim se od tako izračunate vrednosti odbija iznos zatečenih dugoročnih kreditnih zaduženja na izabrani datum procene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . ukupna proračunata vrednost dugoročnog kapitala iznosi 24. Pretpostavimo da su na izabrani datum procene 31. Novčani tok pre servisiranja dugova Kao što je već prethodno napomenuto.7. Novčani tok posle servisiranja dugova Ukoliko je izabrana definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova".12. Rezidualna vrednost 14347.614 hiljada dinara.1. Najpre se proračunava vrednost ukupnog dugoročnog kapitala. U našem primeru ovi iznosi su: Suma sadašnje vrednosti 9802. vrednost sopstvenog kapitala je jednaka zbiru sume sadašnje 73 . odnosno: 12. zaokruženo: 12. ukoliko procenitelj izabere definiciju novčanog toka pre servisiranja dugova.6 hiljada dinara.536 hiljada dinara. Proračun konačne vrednosti kapitala preduzeća Izabrane definicije novčanog toka direktno određuju postupak proračuna finalne vrednosti kapitala preduzeća.0 hiljada dinara. Varijanta 2.613.149. Vrednost dugoročnog kapitala jednaka je zbiru sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu i izračunate rezidualne vrednosti. Obično se dobijeni iznos zaokružuje pa je vrednost sopstvenog kapitala. Dakle. Varijanta 1.6 miliona dinara.metodologija i primeri - 4. vrednost kapitala preduzeća metodom DNT se indirektno utvrđuje.

4. preduzeća imaju i poslovna. sredstva koja u projektovanom periodu nisu bila u funkciji stvaranja poslovnih i finansijskih rezultata. Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava Procena vrednosti kapitala preduzeća primenom metoda DNT zasnovana je na sposobnosti angažovanih poslovnih sredstava da u budućem projektovanom periodu ostvaruju pozitivan neto novčani tok. Dakle. čije. PRIMENA METODA PROCENE vrednosti projektovanih neto novčanih tokova i izračunate rezidualne vrednosti. kao što su ugostiteljski objekti. hoteli i sl.1. a što nema poslovni karakter. sve ono što preduzeće poseduje u svom vlasništvu. Neposlovna sredstva. te vrednost pomenutih sredstava nije u prethodnim koracima analize uključena u konačnu vrednost kapitala preduzeća.8. Zbog toga je neophodno dodatno prilagođavanje prethodno izračunate vrednosti kapitala preduzeća metodom DNT za: 1) vrednost neposlovnih sredstava 2) vrednost neangažovanih poslovnih sredstava 3) vrednost potencijalnih obaveza preduzeća. Neangažovana poslovna sredstva. Na primer. izdvojeni novac za investiranje u neku novu delatnost. eventualno finansijsko opterećenje nije evidentirano u poslovnoj pasivi preduzeća. pored angažovanih poslovnih sredstava. uglavnom stalna. Takođe. iznos dugoročnih finansijskih 74 . nije obuhvaćeno metodom DNT. koji nema dodirnih tačaka sa postojećom delatnošću i proizvodnim asortimanom. Neophodno je proceniti vrednost ovih sredstava metodom NI (neto imovine) i za dobijeni iznos uvećati prethodno izračunatu vrednost kapitala.4. Uglavnom se radi o objektima zajedničke potrošnje. i slično. ili pak nije angažovano u funkciji ostvarenja poslovnog i finansijskog rezultata. Ne retko. kupljeni građevinski objekat u kome se u buduće namerava proizvodnja nekog sasvim različitog proizvoda. Slično važi i za potencijalne obaveze preduzeća. Ili.

neophodno ih je korišćenjem metoda NI ili metoda LV (likvidacione vrednosti). a zatim za dobijeni rezultat uvećati prethodno procenjenu vrednost kapitala. ta premisa je manje uočljiva jer korist za vlasnika može nastati jedino hipotetičkom prodajom sredstava kojima raspolaže preduzeće. eventualni period kada se očekuje nastanak.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . evidentiraju eventualne. kada je u pitanju metod utvrđivanja neto imovine. Potencijalne obaveze. čiji nastanak se ne može sasvim precizno odrediti jer zavise od završetka sudskog spora (tužbe poverilaca). 75 . Ukoliko je potencijalni nastanak takvih obaveza predvidljiv. Ukoliko je postojanje ovog dela poslovne imovine signifikantno. često se u vanbilansnoj pasivi preduzeća. neophodno je definisati iznos. najpre proceniti. Međutim. Prethodno procenjenu vrednost kapitala potrebno je umanjiti za procenjenu vrednost potencijalnih obaveza.2.metodologija i primeri - ulaganja treba vrednovati sa verovatnoćom njihovog povraćaja. ili od efikasnosti završetka nekog posla (garancije banaka). Metod neto imovine ima poseban značaj u sledećim situacijama: Kada vrednost preduzeća u velikoj meri zavisi od vrednosti njegove materijalne imovine. odnosno kada u ceni njegovih proizvoda troškovi rada vrlo malo učestvuju. potencijalne obaveze. vrednost preduzeća je bila definisana kao sadašnja vrednost budućih koristi koje će imati vlasnik i moglo se jasno videti kako se ova premisa primenjuje u oba načina procene (kapitalizovanje ostvarenog rezultata i diskontovanje budućih rezultata). U primeni ovog metoda procenjuje se vrednost imovine (sredstava) i vrednost obaveza. Postojeće poslovne obaveze obuhvaćene su projektovanim novčanim tokom. 4. kao i verovatnoću nastanka . bez obzira na izabranu definiciju novčanog toka. Međutim. a neto rezultat indicira vrednost kapitala preduzeća. METOD NETO IMOVINE Prilikom razmatranja prinosnog metoda.

učestvuju i specijalisti za procenu vrednosti imovine (građevinskih objekata i opreme). Ovaj metod primenjuje se i kada se nisu stekle pomenute okolnosti. PRIMENA METODA PROCENE Ovakva preduzeća. Naročito je važno da specijalisti za procenu vrednosti građevinskih objekata i opreme dokumentuju svoje rezultate. Proceniti vrednost nematerijalnih ulaganja. Isto to je potrebno učiniti i sa obavezama. nemaju značajniju nematerijalnu imovinu. Proceniti vrednost zaliha. imaju manju težinu od rezultata dobijenih prinosnom metodom. tada dobijeni rezultati. materijalnih ulaganja u pripremi). Upotpuniti bilans stanja (ako je potrebno) za iznos sredstava za koja se pouzdano zna da nisu obuhvaćena. osnovnog stada. Oni primenjuju sopstvene metodologije za procenu. kako bi se stvorila osnova za kasniju verifikaciju rezultata procene. građevinskih objekata. prilikom konačnog odlučivanja o vrednosti preduzeća. šuma. u primeni metoda neto imovine potrebno je da. potraživanja. Proceniti vrednost materijalnih ulaganja (zemljišta. kada su ti podaci nepouzdani i kada nije izvesno da će preduzeće moći da nastavi svoj rad (na primer. po pravilu. 76 . Za razliku od prinosnog metoda. Međutim. pored procenjivača. Proceniti vrednost finansijske aktive (dugoročnih finansijskih ulaganja. plasmana). opreme. a njihove rezultate koriste procenjivači kao bitne elemente u postupku procene prema ovom metodu. Kada nema istorijskih podataka o rezultatima poslovanja. novoosnovana preduzeća u delatnostima koje nisu prosperitetne). U primeni metoda neto imovine potrebno je: Pribaviti bilans stanja na dan procene.4. Proceniti vrednost obaveza (kratkoročnih i dugoročnih).

Pod popisom (inventarisanjem) se podrazumeva i popis potraživanja i obaveza. Procenjivač može da zahteva reviziju ukoliko oceni da će to značajno popraviti kvalitet procene. obaveza. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . onda je korisno da procenjivač sam izvrši delimičnu reviziju i tako sebi olakša posao oko procene finansijskih kategorija u bilansu stanja. Da bi se sve ove aktivnosti uspešno sprovele. ukoliko ono nije obavljeno u okviru pripreme računa. koja obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i na nepotpunu reviziju ili na revizorski pregled finansijskih izveštaja. kao aktivnosti koja normalno prethodi proceni. ali često i dovoljan stepen pouzdanosti. koji daje nešto niži. na kraju godine. U situaciji kada on to ne može da izvede. 77 .metodologija i primeri - Izračunati vrednost kapitala (procenjena vrednost imovine umanjena za procenjenu vrednost obaveza). ali što ne oslobađa procenitelja da u postupku procene utvrdi realne vrednosti svih podataka iz finansijskih izveštaja. Zakon o računovodstvu predviđa najmanje jednom godišnje obavezu usklađivanja stanja imovine i obaveza u knjigovodstvu sa stvarnim stanjem. iz bilo kog razloga. procenjivač mora da zahteva i organizovanje inventarisanja materijalne imovine. što se ostvaruje usaglašavanjem odgovarajućih pomoćnih knjiga tangiranih pravnih lica. kao što su dugoročna finansijska ulaganja. korisno je pre početka procene sprovesti postupak revizije finansijskih izveštaja. Na navedeni način mora se izvršiti inventarisanje prilikom vlasničke transformacije. a koje mora biti praćeno pismenom saglasnošću stanja dužničko-poverilačkog odnosa na dan usaglašavanja. Pored revizije. naročito kod finansijskih stavki. što se poklapa s godišnjim obračunom. potraživanja. o čemu je detaljnije pisano u tački 3 .Revizija finansijskih izveštaja. koje se utvrđuje popisom . po pravilu. Taj zahtev može da se odnosi na punu reviziju. potraživanja. obaveze i vremenska razgraničenja. neophodno je da u izveštaju o proceni napomene da finansijski izveštaji preduzeća nisu bili revidovani pre procene. plasmani. Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. Istaknuto je da se revizijom obezbeđuje znatno veći stepen pouzdanosti. Popis se vrši.inventarisanjem. koja pretpostavlja i procenu vrednosti kapitala.

Potraživanja iz poslovanja. Na primer: Ako preduzeće "ABC" ima Izveštaj revizora sa izraženim mišljenjem i primedbama i s obrazloženjima o povećanjima ili smanjenjima imovine i obaveza. izvršen popis ili inventarisanje i (c) da je revidiran na jedan od načina kojim je objašnjena revizija finansijskih izveštaja (glava 3. za vrednost ulaganja u povezano preduzeće koje je likvidirano. tačka 3). Finansijska ulaganja. Bilans stanja treba da bude korigovan i za sve nalaze i primedbe. u iznosu od 507 hiljada dinara. za vrednost jedne zgrade koja nije obuhvaćena u evidenciji građevinskih objekata. (b) da je pre njegovog sastavljanja usaglašeno stanje imovine. Isto se odnosi i na obaveze. tj. ukoliko za to postoji potreba. Procena pojedinih kategorija bilansa stanja U postupku primene metoda neto imovine prvi korak je obezbeđenje bilansa stanja na dan procene. Ovaj bilans stanja treba da odražava realno stanje imovine i obaveza na dan procene. ukoliko one postoje u Izveštaju o reviziji ili u Izveštaju o pregledu finansijskih izveštaja. Drugi korak je. a inventarisanjem je utvrđeno da postoji. u iznosu od 470 hiljada dinara. na način kako je u bilansu prikazano: Nekretnine.4.2. korigovanje stanja u bilansu za vrednost sredstava za koji se pouzdano zna da nisu obuhvaćena ni jednom njegovom pozicijom.1. potraživanja i obaveza u knjigovodstvu sa stvarnim stanjem. onda pre procene treba izvršiti korekcije u bilansu stanja i usaglasiti stanje po knjigama sa stanjem prema mišljenju nezavisne revizije za sledeće pozicije i iznose. za vrednost nenaplativih potraživanja i koja treba otpisati. PRIMENA METODA PROCENE 4. u iznosu od 123 hiljade dinara. 78 . što podrazumeva da je sastavljen: (a) prema računovodstvenim propisima za sastavljanje godišnjeg obračuna.

dugoročna 1. a u Napomenama.19… nara Stanje po knjigama AKTIVA Nekretnine 281 Oprema 49 Finansijska ulaganja . kako slede: Stalna imovina – Nematerijalna ulaganja – Osnovna sredstva – Dugoročni finansijski plasmani Obrtna imovina – Zalihe – Kratkoročna potraživanja – Gotovina i hartije od vrednosti – Aktivna vremenska razgraničenja 79 . iznose korekcija.u 000 diStanje prema Napomišljenju nezavisne mene revizije 789 49 1.12.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . korigovan prema Izveštaju nezavisne revizije Bilans stanja preduzeća "ABC" na dan 31.499 Potraživanja iz poslovanja 7. U korigovanom bilansu stanja treba navesti: stanje po knjigama.029 7.390 … … PASIVA Knjigovodstvena vrednost kapitala 409 Obaveze 750 … … Korekcije nezavisne revizije 507 (470) (123) .metodologija i primeri - Obaveze. Bilans stanja pre procene. treba obrazložiti detalje korekcija. što predstavlja vrednost naknade štete za izgubljene sudske sporove.267 (1) (2) (3) (106) 20 303 770 (5) (4) Procenjivanje pojedinih kategorija bilansa stanja najbolje je vršiti prema sadržini pozicija bilansne šeme. što je posledica izvršenih korekcija na sredstavima i obavezama. za iznos od 20 hiljada dinara. Kapital. zatim stanje nakon predloženih korekcija revizije. u iznosu od 106 hiljada dinara.

povećavaju vrednost materijalnih ulaganja i postoje ako postoji povećani prinos na sredstva. liste kupaca.1.2. a ostala nematerijalna ulaganja. kao poseban oblik nematerijalnih ulaganja. goodwill može da postoji samo u profitabilnim firmama. Pri proceni nematerijalnih ulaganja treba izvršiti njihovu identifikaciju.procena nematerijalnih ulaganja Procena vrednosti ove kategorije bilansa stanja izvodi se samo ako postoje materijalni dokazi da postoje nematerijalna ulaganja. formule. koncesije. licence. Stalna imovina . zaštićeno ime. predstavlja vrednost us80 . Znači. Ovoj kategoriji imovine pripadaju: ugovori. zaštitni znak. tako da vrednost business-a premašuje vrednost neto imovine. procenjivati. koja je moguće identifikovati. Vrednost goodwill-a se stvara kad preduzeće ostvaruje neprekidno dobit sa natprosečnim prinosom na angažovana sredstva (ili kapital).1. vrednost neograničenog trajanja firme. tehničke biblioteke. Vrednost neograničenog trajanja firme (Going Concern Value). Goodwill obuhvata natprosečnu dobit. obučeni kadrovi. tj. ulaganja. Treba napomenuti da se ovom metodom ne procenjuje goodwill. prikupiti materijalne dokaze o njihovom postojanju i proceniti visinu troškova. PRIMENA METODA PROCENE Obaveze – Dugoročne obaveze – Kratkoročne obaveze – Dugoročna rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja – Kapital 4. vrednost nematerijalnih ulaganja i vrednost neograničenog trajanja firme. prava u izdavaštvu. goodwill. kao i buduće efekte (koristi) koje se očekuju od njih. odnosno da su izvršena ulaganja. patenti. Njega treba eliminisati. franšize.4. računovodstveni software. Sledeće njihove karakteristike su: odvojiva su od materijalnih ulaganja.

višegodišnji zasadi. Going Concern Value može da postoji i u neprofitabilnoj firmi. glavni objekat i sl. na najbližem prodajnom mestu (kamionski put. Vrednost šume procenjuje se prema podacima utvrđenim popisom. Stalna imovina . osnovno stado. oprema. železnička stanica. nepokretnost.2. Procena vrednosti osnovnog stada (radne i priplodne stoke) utvrđuje se na osnovu vrednosti ponovne nabavke identične ili slične stoke. šume. procenjuju se na specifičan način. procenjena vrednost šuma bazira se na tržišnim cenama. na dan procene. višegodišnji zasadi. prvo zbog njegovih prirodnih svojstava (neutrošivost. koji kod nas regulišu promet i pravo korišćenja zemljišta. Za razliku od Goodwill-a.2. zbog svojih prirodnih svojstava. debljinske strukture i kvaliteta drvne mase po tržišnim cenama.procena osnovnih sredstava U kategoriju osnovnih sredstava u bilansu stanja ubrajaju se: zemljište. Za procenu vrednosti višegodišnjih zasada polaznu osnovu čine troškovi podizanja zasada na dan procene i stepen amortizovanosti. građevinski objekti. što sve čini firmu sposobnom da posluje i može se proceniti ovom metodom. odnosno procenom drvne mase pojedinih vrsta drveća.). Procena vrednosti zemljišta je vrlo specifična.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . kvalifikovane radne snage. 1 Zakon o građevinskom zemljištu Zakon o poljoprivrednom zemljištu. 4.1. neumnoživost i plodnost). Izvesna osnovna sredstva. a drugo zbog zakonskih propisa (zemljišno pravo i pravni režim poljoprivrednog zemljišta1).metodologija i primeri - postavljenog sistema. procedura. avansi i osnovna sredstva u pripremi. osnovno stado. kao što su šume. 81 . S obzirom da su šume prirodni resurs koji ne podleže amortizaciji.

Pri proceni vrednosti zemljišta treba prvo izvršiti identifikaciju ukupnog zemljišnog fonda prema: (1) vrsti zemljišta (građevinsko. poljoprivredno). odnosno od činjenice da su vlasništvo (pravni aspekt). po nabavnoj vrednosti. kao i promet i korišćenje zemljišta (ekonomski aspekt) uređeni odgovarajućim propisima. (2) pravu svojine (vlasništvo stečeno kupovinom ili pravo korišćenja društvenog ili državnog zemljišta). u bilansu stanja zemljiše je procenjeno primenom načela stvarnog troška (izdataka) u procenjivanju imovine. istim propisom se bliže ne specifi- Zakon o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine. Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskaciji i zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. pre svega Zakonom o građevinskom zemljištu i odgovarajućim opštinskim propisima. Uputstvo o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica. a ne i otuđivanja zemljišta. U postupku procene građevinskog zemljišta mora se poći od činjenice da u našoj državi još uvek ne postoji slobodno tržište građevinskog zemljišta. Procena građevinskog i poljoprivrednog zemljišta nije identična. činjenice da zemljište predstavlja neutrošiv prirodni resurs. te zato ne podleže amortizovanju i činjenice da je u tržišnoj ekonomiji zemljište roba. pregledi geodetskih izvoda. 82 . realnost te nabavne vrednosti u poslovnim knjigama naših pravnih subjekata se dovodi u pitanje jer (1) još uvek nema organizovanog tržišta za kupoprodaju zemljišta i (2) zbog postojanja prava korišćenja. PRIMENA METODA PROCENE Vrednost zemljišta (odnosi se na sva zemljišta: poljoprivredna i građevinska) u poslovnim knjigama iskazuje se. te otuda merodavnost nabavne cene za njegovo vrednovanje. U tom smislu. (3) površini i (4) lokaciji. Međutim. prema Zakonu o računovodstvu. Dokumentaciona osnova za navedeno su posedovni listovi (izvodi iz katastarskih knjiga). najniža. Znači. opštinskom odlukom se utvrđuje donja. Pravilnik o katastarskom klasiranju zemljišta. zatim. kupoprodajni ugovori. "prag cena" metra kvadratnog građevinskog zemljišta.4. Međutim. tj.

.gradsko građevinsko zemljište. što ee detaljnije prikazuje u Prilogu 1 .600 Kao što je napomenuto.metodologija i primeri - cira cena za pojedine kategorije koje se navode u Zakonu kao: . odnosno.95250 Red. što omogućava da procenjena cena bude i viša. 79 ari i 52 m2 (487. Međutim. Preduzeće "ABC" u postupku procene izvršilo je identifikacija ukupnog fonda građevinskog zemljišta sa kojim.) 24. Sledeći primer ilustruje procenu vrednosti građevinskog zemljišta. s obzi2 Prag cene eksproprijacije koriguje se do prometne cene na lokalitetu .Katastarska opština. . katastarska klasa. na koje polaže pravo korišćenja prema Zakonu koji reguliše svojinska pitanja. što je prikazano i u narednoj rekapitulaciji. kao ni vrednost zemljišta u glavnom gradu i građevinskom reonu sela).. 1. Njegova površina iznosi 48 ha. polaznu osnovu pri proceni građevinskog zemljišta čini vrednost utvrđena na osnovu cene zemljišta koja se koristi prilikom eksproprijacije (svaki grad i opština ove cene zemljišta po posebnoj metodologiji utvrđuju i objavljuju)2.397. posednik. na procenjenu vrednost građevinskog zemljišta bitno će uticati površina i lokacija zemljišta (vrednost metra kvadratnog zemljišta u građevinskoj zoni grada i njegovoj industrijskoj zoni nije ista./m2) Ulica …. izračunata vrednost ne odražava u potpunosti realnu vrednost procenjivanog građevinskog zemljišta koje se. površina.600 dinara. br.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .prema podacima o ugovorenim prometnim cenama ili prosečnoj ugovorenoj prometnoj ceni dobijenoj od uprave prihoda. Ukupan fond građevinskog zemljišta preduzeća "ABC" nalazi se na lokaciji ulica "XY" broj bb i može se kategorizovati kao građevinsko zemljište u građevinskom području.građevinsko zemljište izvan građevinskog području...952 m2). LokacijaPovršina (m2) Cena (din. .397. broj posedovnog lista. Vrednost (din. a koja ne može biti manja od 1% do 2% od prosečne cene 1 m2 stambenog prostora. na građevinskom zemljištu u posedu pravnih lica. na dan…. Kao sledeći korak u proceni utvrđena je "prag cena" građevinskog zemljišta. br.487. prema vlasničkom listu raspolaže. Procenjena vrednost zemljišta. Znači. Ona za ukupni fond kojim raspolaže preduzeće iznosi 24. . računato prema propisanoj ceni od 50 dinara za metar kvadratni. broj parcele. 83 .građevinsko zemljište u građevinskom području..

Međutim. . sa aspekta valorizovanja reproduktivnih mogućnosti zemljišta.. poznata je činjenica da se razvrstavanje zemljišta po katastarskim klasama ne vrši prema bonitetu. događa da proizvodno lošije zemljište na jednom prostoru bude više valorizovano od zemljišta koje se nalazi u drugoj regiji i koje je po produktivnim svojstvima kvalitetnije. Procenjena vrednost građevinskog zemljišta. br. br.) Ulica …. U konkretnom slučaju vrednost zemljišta je procenjena na 36..organizacionoj jedinici u opštini u kojoj se nalazi nepokretnost. sasvim pouzdan. unapređenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta i Republičkom geodetskom zavodu . U tom smislu treba izvršiti agregiranje ukupnog zemljišnog fonda prema katastarskim opštinama i klasama. na dan …. Prema oceni procenjivača. Prinosni pristup u proceni poljoprivrednog zemljišta je.198 hiljada dinara. može kategorizovati kao građevinsko zemljište u građevinskom području. Troškovni pristup u proceni poljoprivrednog zemljišta polazi od utvrđene cene zemljišta koja se koristi prilikom eksproprijacije po 1 hektaru. što predstavlja povećanje od 2.596. korišćenje../m2) Vrednost (din. 1. dakle kvalitetu zemljišta.400 Red. koje se vode od strane geodetske službe ili odeljenja koje vodi evidenciju o zemljištu.. po pravilu.(kategorijama) korišćenja. već prema nameni za koju se koristi. Procenjena vrednost poljoprivrednog zemljišta može se utvrditi primenom dva pristupa procene: troškovni i prinosni. načinu .. LokacijaPovršina (m2) Cena (din.596. PRIMENA METODA PROCENE rom na lokaciju.487.4. 84 . procenjena vrednost ovog zemljišta bi mogla biti najmanje 50% viša od izračunate "prag vrednosti".9527536. Ova evidencija treba da je ustanovljena prema Uputstvu o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivredog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica (obrasci P-1 i E-1) i zajedno sa pratećom dokumentacijom dostavljena Republičkom fondu za zaštitu. Otuda se.400 dinara. kao i osnovama sticanja. kao posledica cene od 75 dinara po jednom metru kvadratnom.

Kada se govori o prinosu zemljišta. uspostavljanjem odgovarajuće setvene strukture. odnosno njegova plodnost . kao ocenjeni period sposobnosti ovoga faktora da korisniku odbaci prinos.metodologija i primeri - međutim. takođe svedena na sadašnju vrednost. odnosno. Procenjena bruto dobit na bazi prosečno ostvarene setvene strukture je osnova za iz85 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . a njena visina je određena visinom normalne stope povraćaja na uložena sredstva i rizikom. organizacionih.kulturu pojedinačno. On se dobija izračunavanjem sume diskontovanih bruto dobitaka koji se mogu očekivati u korišćenju zemljišta. ukupnu zasejanu površinu i iskazuje posebno za svaku godinu i prosečno za ceo posmatrani period. na visinu bruto dobitka utiče veliki broj faktora (prirodnih. utvrđuje se prosečni prinos poljoprivredne proizvodnje za određeni period. finansijskih i sl. Tako dobijena prosečna vrednost jedinica bruto dobiti po 1 hektaru primenjuje se na finansijski rezultat iz obračunske kalkulacije najrasprostranjenije proizvodnje (ukoliko postoje obračunske kalkulacije). Ponderisana diskontna stopa treba da odražava cenu zemljišta. a njima se pripisuje rezidualna vrednost.). Zatim se računa koeficijent bruto dobitka kao odnos postignutog bruto dobitka svake pojedinačne kulture u odnosu na najrasprostranjeniju proizvodnju. Kako prinos zemljišta ostvaren u jednoj godini obično nije reprezentativan. Na visinu bruto dobiti utiče i setvena struktura koja se iz godine u godinu menja. Na ovaj način se utvrdio finansijski rezultat za svaku proizvodnju . Suština ovog pristupa svodi se na izračunavanje sadašnje vrednosti budućih priliva primenom izabranog diskontnog faktora. postoji određena neizvesnost prihvatanja pojedinih ulaznih parametara. pa je otuda moguće neadekvatno sameravanje produktivnih potencijala zemljišta u konkretnom slučaju. ekonomskih. misli se na bruto dobitak koji se dobija gazdovanjem zemljišta. odnosno.bonitet. Na osnovu zasejane površine za svaku kulturu. pa otuda i potreba da se prinos zemljišta računa kao srednja vrednost ostvarenog prinosa u više sukcesivnih godina (po pravilu se uzimaju četvorogodišnji proseci). a svakako da veliki značaj pored njih ima na prvom mestu proizvodni potencijal zemljišta. Ostvareni srednji prinos po hektaru zemljišta se zatim koristi prilikom obračuna sadašnje vrednosti očekivanog bruto dobitka. Međutim. Kao period posmatranja za zemljište se može uzeti period i do četrdeset godina. bioloških. izračunava se ukupan broj jedinica bruto dobitka koji se zatim za svaku godinu svodi na jednu jedinicu površine zemljišta.

5 s obzirom da preduzeće "ABC" raspolaže ukupnim fondom od 3.85 ha poljoprivrednog zemljišta. U ovom momentu je bitno da državno zemljište ne treba tretirati kao svojinu preduzeća "ABC" i procenjivati u njegovoj neto imovini .547 2. kao i dokazi o pravu vlasništva (ugovor o kupovini. PRIMENA METODA PROCENE računavanje neto sadašnje vrednosti u din.499. obračun površina.Prinosni pristup 35. Građevinski objekti.predajom zemljišta nazad državi. NAPOMENA: Vrednost sopstvenog zemljišta. Nakon definisanja svih ulaznih elemenata izvrši se proračun vrednosti 1 ha zemljišta metodom diskontovanog novčanog toka. pri proceni vrednosti kapitala. treba obuhvatiti sa ostalom imovinom preduzeća čiji se kapital procenjuje. moguće je proceniti realnu vrednost po 1 ha zemljišta. kretanje cena poslovnog 86 .Troškovni pristup .402 Knjigovodstvena vrednost Procenjena vrednost: . okončane situacije o izgradnji objekta). Zatim je neophodno da specijalista za procenu građevinskih objekata pregleda građevinsko-tehničku dokumentaciju (projekti. Primenjujući oba pristupa i utvrđujući pondere za oba metoda./ha. dok procenjenu vrednost državnog zemljišta treba tretirati kao dugoročnu obavezu koja će se izmiriti na jedan od sledećih načina: .953 19. Ovaj problem će se svakako zakonskom regulativom rešiti. Na primer: Rezultati procene ukupnog fonda poljoprivrednog zemljišta preduzeća "ABC": u 000 DEM 1.konverzijom u kapital od strane države ili izmirenjem te obaveze ili .4.250 Prihvaćena procenjena vrednost Prihvaćena procenjena vrednost a 1 ha 5. Za procenu vrednosti građevinskih objekata potreban je korektan popis koji obuhvata sve vrste objekata u svojini preduzeća.kapitalu.

s jedne strane i obim i kvalitet dostupnih podataka s druge. Troškovni pristup u proceni građevinskih objekata. prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. specijalista za procenu objekata treba da napravi opis s osnovnim karakteristikama svakog objekta i da pojedinačno proceni svaki objekat. je proces sa određenim redosledom. kvalitet gradnje. utiču na primenjivost svakog pristupa u svakoj pojedinačnoj situaciji. gde se podaci koji se koriste za procenu vrednosti kapitala preduzeća od strane eksperata prikupljaju. Metodologija procene. Osnovni princip za sva tri pristupa je princip supstitucije koji podrazumeva da bi oprezni kupac imao tri alternativna izbora: . U ovu cenu se uključuju troškovi investiciono-tehničke dokumentacije. iznosa i trajnosti (prihodni pristup). Pri proceni vrednosti građevinskih objekata. klasifikuju. Vrsta i starost objekata. troškovi gradnje. podrazumeva da se procenjena vrednost građevinskog objekta utvrđuje na osnovu građevinske cene u momentu procene. (2) tržišni i (3) prihodni pristup. nabavne vrednosti pripadajućih instalacija. a onda da sačini pregled i rekapitulaciju procenjene vrednosti svih objekata. Na osnovu navedenog. koja se množi ukupnom površinom objekta (pri čemu se vodi računa da li se uzima bruto ili neto površina objekta). troškovi uređenja građevinskog zemljišta. treba koristiti pristup uloženih sredstava za sve objekte procenjujući tekuće troškove za izgradnju nekretnina uz odbitak amortizacije (troškovni pristup). sadašnje stanje. Postoje tri opšte poznata pristupa koji se koriste kod utvrđivanja vrednosti građevinskih objekata: (1) troškovni pristup uloženih sredstava.metodologija i primeri - prostora) i izvrši pregled objekata. kako bi stekao uvid u njihovo postojanje. zasnovan na principu supstitucije. . Pri proceni mora se voditi računa o 87 . održavanje i sl. analiziraju i zatim predstavljaju u mogućoj formi.da kupi slobodno zemljište i izgradi sličnu nekretninu (princip uloženih sredstava).da nabavi sličnu imovinu koja će mu obezbediti sličnu korisnost (pristup poređenja prodaje na tržištu) ili da nabavi imovinu koja će mu obezbediti podjednak prihod uporedivog kvaliteta.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . koja se obično koristi za građevinske objekte.

Vrednost u upotrebi odnosi se na vrednost određene imovine. stepenu amortizovanosti i izgrađenosti infrastrukture. Sa specijalistom za procenu građevinskih objekata. Ako se radi o proceni firme u likvidaciji. kvalitetu gradnje. treba definisati premise vrednosti. primesa je vrednost u likvidaciji (redovnoj ili u forsiranoj likvidaciji). međutim može biti korišćen i pri proceni ostalih nekretnina. za određenu upotrebu i za određenog korisnika. premisa je vrednost u upotrebi ili sadašnja procenjena vrednost. koja treba takođe da bude realno procenjena. zgrade za specijalnu namenu. Na primer. kao što su infrastruktura. fabrički kod svakog objekta. tj. a ne ekonomisti. "Vrednost u upotrebi" može da se koristi u proceni opreme. godine aktiviranja i reaktiviranja objekata.4. situacioni planovi tehnoloških celina (pogona) sa objektima i infrastrukturom. odražavajući stepen do kojeg ta imovina doprinosi koristi i profitabilnosti biznisa firme. 88 . za sva sredstva koja nemaju aktivno tržište. ako se radi o proceni vrednosti neto imovine. Od specijaliste za procenu se očekuje da proceni vrednost svakog objekta. uzimajući u obzir troškove izgradnje ili nabavke identičnog ili sličnog novog objekta sa teritorije . pre procene. PRIMENA METODA PROCENE funkcionalnosti.opštine ili grada gde se objekat nalazi i umanjujući ih za iznos amortizacije. s obzirom da su to po pravilu lica građevinsko-tehnički obrazovana. Postupak procene vrednosti građevinskih objekata od strane specijalista za procenu svodi se na sledeće: Sastavljanje pregleda svih objekata koji sadrži: – – – – spisak objekata po fabrikama ili delovima (pogonima).

uz konstataciju eventualnog odstupanja od projekta. Obilazak i tehnički pregled svih objekata. Efektivno proteklo vreme računa se od godine aktiviranja objekta do dana procene. uređenje zemljišta. efektivno proteklog vremena korišćenja objekata. Održavanje objekata podrazumeva ulaganje sredstava i rada u meri koja je neophodna za normalno funkcionisanje u skladu sa očekivanim ekonomskim vekom upotrebe. objekte infrastrukture i uređenje zemljišta. Navedeni termini se mogu objasniti na sledeći način: – Ekonomski vek upotrebe objekata. Na primer: građevinski objekti. vodeći računa o nameni i konstrukciji objekata. specifične konstrukcije. Objekte trebe prezentirati u tabelarnim pregledima na osnovu njihovih glavnih karakteristika: dužina (m1) ili površina (m2) ili zapremina (m3) ili 89 .metodologija i primeri - – – arhitektonsko-građevinske projekte po kojim su objekti izgrađeni i obim izvršenih radova za specifične konstrukcije. Rekonstrukcije objekata se moraju detaljno uključiti u procenjenu vrednost objekata. održavanja i većih rekonstrukcija na objektu. određen je (a) svim komponentama amortizovanja (obračunatim po međunarodnom standardima ili pak jugoslovenskim propisima) i (b) stepenom doprinosa tog objekta korisnosti i profitabilnosti posla (biznisa). vrši se grupisanje objekata u određen broj grupa ili celina. Kvalitet stanja u kome se svaki objekat nalazi treba utvrditi na bazi ekonomskog veka upotrebe objekata.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . temelje opreme. – – – Na osnovu detaljnih tehničkih podataka. instalacije van objekta.

mehanizacije. m3 ili kg). limovi. cevi za vodovod i kanalizaciju). 90 . Pomenute podatke objavljuje Savezni zavod za statistiku. Procenat fizičke depresijacije predstavlja proizvod vrednosti nove gradnje i vrednost fizičke depresijacije.4. Cena po jedini mere uključuje cenu materijala. Sledeći primer ilustruje procenu vrednosti građevinskih objekata preduzeća "ABC" koja je data u vidu tabele sa obračunom sadašnje procenjene vrednosti ili "vrednosti u upotrebi" i Opisom prvog objekta iz tabele (Upravna zgrada). a preporučljivo je i u DEM ili u USD. radne snage. šljunak. reprezentativnoj jedinici mere (m1. Sadašnja procenjena vrednost je rezultat razlike između vrednosti nove gradnje i vrednosti depresijacije. Sve vrednosti treba da su iskazane u dinarima. troškove revizije i profita građevinskih firmi. Cena nove gradnje po jedinici mere za pojedinačni objekat određuje se na bazi izvršenih licitacija za radove sličnih objekata koje su održane u godini procene. betonski čelik i valjani čelični profili. m2. Za važnije objekte treba uraditi tehničke opise sa svim bitnim karakteristikama. PRIMENA METODA PROCENE težina (kg). troškove izrade tehničke dokumentacije i iznos taksi za dobijanje saglasnosti za tehničku dokumentaciju. Vrednost nove gradnje dobija se kao proizvod cene po jedinici mere za novu gradnju i veličine objekata prikazane u izabranoj. korigovane statističkim podacima o kretanju cena osnovnog građevinskog materijala u toku iste godine (cement.

00I 3.50 I 3.00III 8.5501. 4.664 39.206.604255.00029.20 I 3.00. mere Težina kg Dužina m' Zapremina m3 Površina m2 12 11 10 9 8007008004508501206506503811014075042 11.80 6 I 3.50I Upravna zgradaPutnička portirnicaProizvodna 18.6881.600160.083.192.296..504.4902801. na dan Cena po jedinici .31222.110 8 1.50 + 3.70749 16=(12×15):1 6. 2 1 I 312456781214182531 12345678910111213 91 .6322.00II atomskim sklo-ništemRadionicaZgrada 2 ⋅ 3.50 1983198319851985198519851985198519851985 III 198519851985 3 ⋅ 3.251.560265 ∑ .003.620651. 20.4481.39 9. 540 % fizičke depresijacije Efektivno proteklo vreme Ekonomski vek upotrebe 14 13 37%19%16%16%16%33%31%31%33%28%33%1 6%33% 35676767673336363340336733 13131111111111111111111111 1.00 halaSkladište boca za laboratorijuLaboratorija sa I 4.u USD Sadanja procenjena vrednost 749.200423.750368.751466.257157. 6.800584.7764. br.680867.8501.904 19.613501.496.335567 792 7 Visina objekta I 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .478535.00.85397.9701.22424.1 ∑ 15=13:14 20602.030212.2501.802245.099933.00 (kvaliteta)Kompresornica 1 objekti UKUPNO GRADJEVINSKI OBJEKTI Broj etaža Godina aktiviranja/ reaktiviranja 5 4 Naziv objekta 3 Preduzeće "ABC" Fabrički kod Red.000196.00.080 00 17=12-16 Iznos fizičke depresijacije 442.6005. 8.068.74338.620 Procena vrednosti gradjevins Vrednost nove gradnje kih objekata.00II 3.761 1.0001.00 I 4.560 ∑ 594.00.522267.000802.3203.146112.137.00 održavanjaProtivpožarna zaštitaKompresornica 2Zgrada I hemijske pripreme vodeKotlarnicaZgrada QA Gradjevinski 14.9381.metodologija i primeri - .

gletovan i bojen. Bitan 92 . kako bi mogao da utvrdi procenat njene istrošenosti. duplošperovana i bojena. U postupku procene vrednosti opreme potrebno je raspolagati popisom opreme koja održava stvarno stanje opreme na dan procene. specijalista za određenu vrstu opreme. Sendvič elementi su u kombinaciji knin . a vrata su izvedena po JUS-u. PRIMENA METODA PROCENE PREDUZEĆE "ABC" OPIS OBJEKATA Upravna zgrada Broj objekta u situaciji: Godina izgradnje: Neto površina objekta: Karakteristike objekta: Konstrukcija objekta: 3 1983. Prozori su krilo na krilo. eternita i mineralne vune. ili po linijama ili grupama. Konstrukcija je montažna. Montažni panoi su obrađeni tapetima. a završna obrada je vinaz ili tapisom. njenu funkcionalnu. Zidani deo zidova je malterisan. struje i grejanja.4. Unutrašnja obrada: Podovi: Podovi objekta su betonski. serijske proizvodnje. zastakljeni dvostrukim staklom. tipa "Janj" od sendvič elemenata u drvenom bondruku.00 m2 Objekat je montažni. Zidovi: Plafoni: Stolarija: Instalacije: Oprema.gips ploča. u sali zidovi su obloženi lamperijom. a u mokrim čvorovima keramičkim pločicama. treba da izvrši uvid u stanje opreme i da oceni pojedinačno. a u mokrim čvorovima su keramičke pločice. 1. tehničku i ekonomsku zastarelost. Kvalifikovani procenjivač. Osnova objekta je razuđena. Objekat je fundiran na trakastim temeljima.gips na plafonskoj konstrukciji je bandažiran i bojen.490. Knin . izvedeni preko hidro i termoizolacije. U objektu su izvedene instalacije vodovoda i kanalizacije.

najčešće korišćena pristupa u proceni vrednosti opreme i to su: tržišni. u okviru prinosnog pristupa. moguća su dva metoda: (1) kapitalizovanje ostvarenih rezultata i (2) diskontovanje budućih rezultata. kao i ekonomske. kancelarijsku. Najviša cena koju bi investitor bio spreman da plati je nova procenjena vrednost opreme. ta vrednost se koriguje za iznos amortizovanosti opreme (fizičke izraubovanosti. troškovni i prinosni pristup. odnosno proizvodnje ili nabavke nove opreme istih ili sličnih karakteristika. transportna sredstva itd. funkcionalne i tehnološke zastarelosti). U tržišnom pristupu vrednost opreme se procenjuje na osnovu transakcionih cena. npr. na proizvodnu opremu (i dalje po tehnološkim linijama) i neproizvodnu (laboratorijsku. Procenjivanje vrednosti opreme zavisi od pristupa procene i od svrhe procene. Grupisanje opreme po njenim vrstama i nameni.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . birotehničku. što sve zajedno za rezultat ima procenjenu vrednost odnosne opreme.metodologija i primeri - podatak za procenu opreme je i obim korišćenja raspoloživih kapaciteta u proteklim godinama u kojima je ispitivana oprema koja je predmet procene (naročito je važno za proizvodnu opremu). uslova i rokova prodaje. U proceni vrednosti. izražene u procentima kao preostala upotrebna vrednost. Međutim. Postoje tri tradicionalna. računarsku. Troškovni pristup podrazumeva utvrđivanje troškova zamene opreme. Prema prinosnom pristupu vrednost opreme jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih rezultata ostvarenih korišćenjem opreme. Na bazi procesa poređenja i utvrđivanja međuzavisnosti uzimaju se u obzir i prave se prilagođavanja vrednosti u zavisnosti od vremena prodaje. koje se za uporedivu opremu mogu ostvariti u stvarnim kupoprodajnim transakcijama.) olakšava specijalisti za procenu sam proces procene opreme. fizičkih karakteristika. 93 .

istorijski troškovi nedavnih nabavki ili podaci dobijeni od proizvođača i dobavljača. vrste transakcija (npr. vrednost opreme se utvrđuje na bazi troškova zamene. koja odražava funkcionalne i fizičke karakteristike opreme. Sadašnja procenjena vrednost opreme je razumna cena po kojoj imovina može promeniti vlasnika. odnosno preostale upotrebne vrednosti opreme na bazi istraživanja i analize podataka sa sekundarnog tržišta korišćene opreme istih ili sličnih karakteristika. Stvarna cena plaćanja u transakciji imovine se može razlikovati od procenjene sadašnje vrednosti zbog dejstva faktora. instaliranja i inženjeringa. Ova analiza predstavlja matematičku ocenu faze životnog ciklusa pojedinačne opreme na dan procene. Prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. kao što su pregovaračke sposobnosti strana. (2) Kada nije moguće pribaviti potrebne podatke sa tržišta. stepen amortizovanosti je određen na bazi odnosa efektivno proteklog vremena trajanja i procenjenog ekonomskog veka upotrebe. i troškove transporta. finansijske strukture) i drugih faktora vezanih za konkretnu transakciju. Poređenjem rezultata dobijenih ovim istraživanjem sa rezultatima dobijenim iz 94 . PRIMENA METODA PROCENE Svrha procene je da se utvrdi preostala upotrebna vrednost. odnosno indeksirani originalni troškovi nabavke ili (2) tekući podaci o troškovima. Utvrđene vrednosti troškova zamene opreme uključuju. odnosno sadašnja procenjena vrednost opreme. kao i stepen zastarelosti opreme.4. Razlika između utvrđene vrednosti troškova zamene korišćenom opremom i vrednosti nove opreme predstavlja iznos amortizovanosti odnosne opreme. Procenjena sadašnja vrednost opreme se utvrđuje umanjivanjem procenjene vrednosti nove opreme za iznos amortizovanosti. U cilju utvrđivanja vrednosti troškova zamene mogu se koristiti (1) revalorizovani. Za utvrđivanje stepena amortizovanosti koriste se dva metoda: (1) prvi podrazumeva utvrđivanje sadašnje procenjene vrednosti. uz saglasnost obe strane da se razmena obavi. odnosno proizvodnje ili nabavke nove opreme istih ili sličnih karakteristika umanjena za iznos amortizovanosti. U cilju upotpunjenja ove analize treba izvršiti i analizu tržišta nedavnih nabavki i cena za uporedive jedinice opreme. pored tržišne cene mašina i opreme.

Pogon "Y" 1031 1 StrugFAMTES-3 645 1 Brusilica METALNA HT-350 4671 55 1980. nomenklaturu.procena dugoročnih finansijskih plasmana Dugoročnim finansijskim plasmanima smatraju se učešća u kapitalu. 4. remonta i sl. proizvođača.u USD Preostala Realna procenjena Inventarni Opis opreme amortizacija Fabrički broj Nova nabavna vrednost Godina Proizvođač Tip/model broj Količina vrednost proizvodnje (sadašnja procenjena vrednost) Red.3. Njihova realnost se ocenjuje na osnovu indikacija o mogućnosti postizanja efekta zbog kojih su sredstva i plasirana.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .. 14. Procenjuju na osnovu detaljnih specifikacija.1. Pogon "X" 2. učešća u kapitalu predstavljaju vlasnički interes u drugom pravnom licu u vidu portfelja akcija i u vidu udela u kapi95 . tako da daje za svaku mašinu: tehničke karakteristike. popisa i informacija o preduzećima. na dan …. krediti sa rokom dospeća preko godinu dana od dana činidbe. Preduzeće: "ABC" Pogon: "X" Namena: Proizvodna oprema .500 8. model. Rekapitulacija procenjene vrednosti opreme. u najkraćem dâ opise opreme. kao i da sačini liste i rekapitulacije procenjene opreme sa sledećim podacima. I za procenjenu opremu specijalista za procenu opreme treba da.2. Lokacija 1.400 5.metodologija i primeri - ocene amortizovanosti.700 1985. br.500 Za proizvodnu opremu procenitelj ide i u veći broj detalja za svaku liniju i njene delove. 10. dugoročne hartije od vrednosti.800 6. otkupljene sopstvene akcije i ostali dugoročni plasmani. težinu ili zapreminu ili temperaturu. bankama i ostalim institucijama u koje su izvršena ulaganja. materijal od kojeg je proizvedena mašina. prvenstveno proizvodne opreme. Na primer. dobija se vrednost koja bi trebalo da reflektuje tržišne uslove na dan procene. dimenzije. ocenu stanja održavanja..900 4. Stalna imovina .

PRIMENA METODA PROCENE talu.051 UKUPNO 3.000 dinara 1. treba da sastavi rekapitulaciju procenjene vrednosti uz prethodne korekcije: otpise.4.758 Predložene korekcije Ispravka vrednosti(3. Ulaganja u preduzeća "XY". Po završenim pojedinačnim procenama. itd. što procenitelj treba da prihvati i uvaži. Ukoliko se ne mogu očekivati plasirani efekti. na dan procene. Dugoročni finansijski krediti Dugoročni krediti preduzećima2. kupljene obveznice i sve druge pribavljene hartije od vrednosti. Na primer: (a) Eksterna dugoročna finansijska ulaganja preduzeća "ABC". Beograd13 Banka "C". Međutim. Beograd309 Banka "B". kamate i sl. Ulaganja u banke Banka "A". Svojim postupcima revizori daju ocenu vrednosti i realnosti povraćaja ovih plasmana. s namerom da ih preduzeće drži na duži rok u cilju ostvarivanja zarade: dividende. Beograd484 UKUPNO806 2. Pri proceni vrednosti finansijskih ulaganja veoma je koristan prethodno obavljen revizorski pregled (potpun ili delimičan) finansijskih izveštaja od strane nezavisnih revizora. kome je plasiran. učešća u dobitku. Dugoročne hartije od vrednosti uključuju akcije i druge vlasničke certifikate do 10% u kapitalu drugih pravnih lica. sastoje se od: .211 Dugoročni krediti ostalima1. Beograd215 UKUPNO690 3. uz koje uslove.496 96 .262) Korigovano stanje na dan procene1. određeni plasman se mora delimično ili u celini otpisati.262 Prema bilansu stanja UKUPNO 4. ukoliko oceni da su potrebne. onda procenitelj sam mora da izvrši detaljno ispitivanje svakog pojedinačnog dugoročnog finansijskog plasmana: gde i u šta je plasiran. ako revizorskog pregleda nema. po kom kursu (ako se radi o plasmanu u devizama). Beograd475 "MV". ispravke ili uvećanja.

dugoročna finansijska ulaganja preduzeća "MN" sastoje se od: . po osnovu izvoza u inostranstvo.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 4.19… (o Rasporedu revalorizacionih rezervi iz 19… i 19… godine) izvršeno je povećanje dugoročnih ulaganja u banku za 3. smanjenje ovih ulaganja.metodologija i primeri - Iznos od 3. Zalihe se procenjuju na osnovu izvršenog popisa stvarnog stanja svih vrsta zaliha. Na osnovu pismenog obaveštenja Banke "A" od 15. Beograd Banka "C". kratkoročna potraživanja.12.2.111 35 46 UKUPNO 4. pri proceni moguće ih je uvrstiti u obrtnu imovinu. Beograd Preduzeće "Y". Na primer. (b) Dugoročna finansijska ulaganja se mogu i uvećati.056 hiljada dinara na ulaganja u Banku "A" se odnosi 4.056 3. Polaznu osnovu za procenu vrednosti zaliha materijala. gotovina i gotovinski ekvivalenti (hartije od vrednosti).111 hiljade dinara ili 81%.4. Iako su aktivna vremenska razgraničenja posebno izdvojena.192 1 844 UKUPNO 864 5.1. Ostala ulaganja Preduzeće "X".000 dinara 1. a s obzirom na neizvesnost naplate ovih kredita procenitelj predlaže 100% ispravku vrednosti.119 8. Ulaganja u banke Banka "A". Procena vrednosti obrtne imovine Prema šemi bilansa stanja u obrtnu imovinu svrstavaju se zalihe. Beograd Banka "B". tj.175 hiljada dinara. Nakon detaljnog ispitivanja dokumentacije i konsultacije s merodavnim licima.119 hiljada dinara. Beograd 2.119 hiljada dinara procenitelj na dan procene treba da uveća vrednost dugoročnih finansijskih ulaganja koja će nakon toga iznositi 8.262 hiljade dinara predstavlja dospele a nenaplaćene iznose potraživanja po dugoročnim robnim kreditima. Za iznos od 3. što preduzeće nije usaglasilo i evidentiralo. Beograd Stanje u bilansu Korekcije (uvećanje) Korigovano stanje 4. 97 .175 Od ukupnog iznosa od 5.

(Ovo je i u saglasnosti sa bilansiranjem zaliha prema novom Zakonu o računovodstvu. a koje su namenjene izvozu. usled veoma oštre konkurencije konkretnog proizvoda sa relativno velikom ponudom i niskim cenama (naročito iz pojedinih azijskih zemalja). Ove zalihe se nisu mogle realizovati ni na domaćem tržištu. a ne u preduzeću. Takođe. po bilo kom osnovu i nezavisno od protoka vremena.) Podrazumeva se da je pri ovom otpisu neophodna pažljiva procena specijaliste za procenu. napominje se da su ovi proizvodi uglavnom uskladišteni na otvorenom prostoru. S obzirom da se procenom žele postići što realnije vrednosti zaliha kojima preduzeće raspolaže. zbog nestandardnih dimenzija. PRIMENA METODA PROCENE rezervnih delova.4. rizik od nestandarnog kvaliteta i reklamacije po tom osnovu. nije moguće iskoristiti navedene gotove proizvode kao materijal za ponovnu proizvodnju drugih dimenzija. jer nerealno obezvređivanje zaliha dovodi do latentnih rezervi. Procenjeno je da je mala verovatnoća da će se navedeni proizvodi izvesti i nakon otklanjanja objektivnih razloga zbog sledećeg: malo je verovatno da će se obnoviti veza sa kupcem sa kojim je zaključen ugovor o izvozu. godini. sitnog inventara i robe čine vrednosti nabavke istih ili sličnih vrsta zaliha. Za zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje polaznu osnovu za procenu čini cena koštanja koja ne može biti viša od neto prodajne cene. zbog prirode ovog proizvoda. Dosadašnja praksa je bila obaveza linearnog otpisivanja zaliha po kriterijumu vremena provedenog u preduzeću. što se u izvesnom stepenu može odraziti na njihov kvalitet. Iz objektivnih razloga u privredi. ovaj izvoz nije realizovan. 98 . Uz to. Na primer: Na zalihama gotovih proizvoda preduzeća "ABC" na dan procene zatečene su zalihe gotovih proizvoda proizvedenih u 1992. visoki troškovi transporta konkretne proizvodnje do zemlje uvoznika. u postupku procene treba izvršiti otpisivanje zaliha po osnovu njihovih stvarno nastalih smanjenja upotrebnih vrednosti.

122 139 11. na dan ….627 hiljada dinara.433) (1.235 37 4.840 29 52 850 8.000 dinara Kupci u zemlji Kupci u inostranstvu Potraživanja od uvoznika UKUPNO 17. Kratkoročna potraživanja i ostala kratkoročna ulaganja prethodno treba da su detaljno popisana i u vidu specifikacija usaglašena s dužnicima. 3. 4. specijalista za procenu zaliha predlaže da se izvrši 100% otpis vrednosti ovih zaliha.000 dinara Procenjena vrednost 1.589 (1. Vrste zaliha Sirovine i materijal Rezervni delovi Sitan inventar Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba UKUPNO Stanje po popisu 1. Na primer: Preduzeće "ABC" ima na dan procene sledeće stanje potraživanja: . 2. Na isti način se procenjuju potraživanja u zemlji i inostranstvu. Procenitelj je na osnovu detaljnih popisa i procene sačinio sledeću rekapitulaciju. 5. potraživanja od eksternih kupaca iznose 17. 6.433 hiljade dinara.407 hiljada dinara. Ispravka vrednosti po- 99 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .422 21. što iznosi 1. 1.694 Nakon eliminacije internih potraživanja od 6.679 139 9. Ova potraživanja mogu se uvećati za iznos kamate ili smanjiti za iznos otpisa. Pri proceni se ocenjuje mogućnost naplate na osnovu starosne strukture potraživanja i na osnovu informacija o dužnicima i njihovoj sposobnosti izmirenja duga. Pregled stanja zaliha preduzeća "ABC".433) Procenitelj takođe navodi da je u Prilogu dat detaljni popis svih vrsta zaliha.022 Korekcija procene . Red.840 29 52 850 6.metodologija i primeri - Shodno navedenom. Time će se zalihe gotovih proizvoda svesti na njihovu realnu vrednost. br. s tim što se na ova poslednja primenjuje realan kurs za valutu u kojoj su izražena.

034 (2.12.287) 17. te neto potraživanja na dan 31.235 Kupci u zemlji 37-37 Kupci u inostranstvu Potraživanja od izvoznika 4.3 godine preko 5 godina UKUPNO .000 dinara Eliminisanje Propisani bilans stanja internih potraživanja Bruto IspravkaNeto 19.340) 21.422 (4.199X godine iznose 15. tako da realna vrednost prispelih potraživanja na dan procene iznosi 14. utvrđeno je da od ukupnog iznosa potraživanja.u 000 dinara 141 93 14 248 Za ovaj iznos procenitelj će izvršiti korekciju potraživanja.422 24.287) 12. Gotovina i hartije od vrednosti za procenu su vrlo jednostavni: (1) vrednost gotovine jednaka je iznosu na žiro-računu i u blagajni preduzeća.340) 10.608 37-37 4.340) 17.067 hiljada dinara.819 hiljada dinara.340 hiljada dinara. Pregled potraživanja od kupaca na dan procene .067 S obzirom da smo raspolagali starosnom analizom potraživanja od kupaca.694 Ukupno: Eksterni kupci Bruto Ispravka Neto (4.422. Gotovina u stranoj valuti procenjuje se po realnom kursu strane valute.340) 15.575 (2.4. (2) hartije od vrednosti kao gotovinski ekvivalent (ako su neposredno unovčive) procenjuju se po nominalnoj vrednosti i (3) plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala procenjuju se najmanje u visini vrednosti izvedene iz cene plemenitih metala na svetskom tržištu. Svakako da procenjivač treba i za procenu ove kategorije sredstava da raspolaže popisima i analitičkim specifikacijama. duže od jedne godine. PRIMENA METODA PROCENE traživanja od kupaca je obezbeđena u iznosu od 2.948 (2. 100 .4. su ostvarena potraživanja u iznosu od 248 hiljada dinara. a prema sledećem: Starosna analiza potraživanja od kupaca na dan procene Godine do 2 godine 2 .422-4.407 (2.

430 hiljada dinara. Ukoliko ovaj iznos odstupa od realnosti. ukoliko je pre procene izvršen revizorski pregled. sastoje se od novčanih sredstava u sledećim oblicima: . ovaj iznos pri proceni treba da se otpiše i umanji vrednost Aktivnih vremenskih razgraničenja za taj iznos.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .5. na osnovu detaljnih popisa i specifikacija ocenjuje se realnost iznosa iskazanog na ovoj poziciji u bilansu stanja.2. na dan procene. Ona mora biti korektno izvedena.1. Otpis može da usledi i za vrednosti koje su pogrešno iskazane na ovoj poziciji u bilansu. kako bi sve obaveze preduzeća bile obuhvaćene procenom. Kao i kod procene potraživanja i kod obaveza procenitelju će znatno biti olakšan posao. Sa stanovišta realno iskazanog finansijskog stanja preduzeća. Procena vrednosti obaveza U proceni vrednosti obaveza prvi korak je njihova identifikacija. Na primer: Preduzeće "ABC" je na poziciji Aktivnih vremenskih razgraničenja u bilansu stanja razgraničilo zarade i naknade zarada (prema odnosu fakturisane i naplaćene realizacije.metodologija i primeri - Na primer: Novčana sredstva preduzeća "ABC". vrše se odgovarajući otpisi. 4. što je u skladu s propisima) u vrednosti od 1.000 dinara Blagajni Žiro-računu Deviznom računu Deviznim akreditivima Ostalim novčanim sredstvima *) UKUPNO 17 32 6 74 114 243 *) Ostala novčana sredstva sastoje se uglavnom od depozita neisplaćenih zarada i depozita za bolovanja preko 30 dana. U našem daljem izlaganju pretpostavljamo 101 . tj. Aktivna vremenska razgraničenja se procenjuju slično potraživanjima.

321 Procenitelj treba da na osnovu ugovora.497 Dugoročne obaveze 2. što se iz ugovora ili zaključnica može utvrditi. odnosno potencijalnim obavezama.visinu rate. Ukoliko se radi o proceni obaveza prema poveriocima u inostranstvu. mora se koristiti realan kurs valute u kojoj su te obaveze izražene. rokovima. PRIMENA METODA PROCENE da nema revizorskog pregleda i da procenitelj sam vrši pregled i analizu svih obaveza i njihovu procenu. tj. na dan procene. faktura i popisa identifikuje sve vrste obaveza. poreklu. potrebno je utvrditi iznose dospelih anuiteta . Posebna pažnja mora biti posvećena neregistrovanim. Procenitelj pregledom i analizom svih obaveza mora da proceni iznos potencijalnih obaveza koje treba pretvoriti u stvarne obaveze (sagledavanjem sporova u toku i mogućeg ishoda tih sporova. procenitelju je neophodno i sledeće: popisi. Ako se procenjuju dugoročne obaveze. kao i uticaja na visinu obaveza iskazanih u bilansu stanja. kao potencijalnih stvarnih obaveza).846 Kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja 39. Pasivna vremenska razgraničenja tretirana su kao kratkoročne obaveze. preduzeće "ABC" na dan procene ima sledeće obaveze u bilansu stanja: . koje takođe moraju biti obuhvaćene procenom.000 dinara 398. pored informacija iz bilansa stanja o visini obaveza kratkoročnih i dugoročnih.055.4. u slučajevima kada nije vršena nezavisna revizija pre procene. Datim primerom prikazana je procena vrednosti kratkoročnih i dugoročnih obaveza od strane procenitelja. odnosno detaljne specifikacije prema poveriocima. obračun kamate. Na primer. zatim utvrđivanjem iznosa datih garancija. Znači. da ih analizira i da u obrazloženju procene vrednosti sačini sledeće preglede: 102 .

544 YU DIN / 000 159.199X godine u iznosu od 398.u 000 dinara 172.348 Dospele kamate po osnovu ovih kredita iskazane su kao kratkoročne obaveze u iznosu od 72.345 172.497 hiljada dinara sastoje se od: .758 hiljada dinara. dopunske informacije.097 924 264 263 33. kao na primer: USD / 000 30.149 Oročenih uloga stranih lica 2.079 5.344Dospela a neplaćena glavnica 108.496 Kredita od banaka u zemlji 223.852 Kredita od banaka u inostranstvu UKUPNO 398.631 4.354 1.Tabela P-9A) Dugoročni krediti od banaka u zemlji i inostranstvu obuhvataju glavnicu duga na dan 31.996 1.497 Oročeni ulozi iskazani su u USD i odnose se na uloge: Preduzeća Preduzeće "A" Preduzeće "B" Preduzeće "C" Preduzeće "D" Preduzeće "E" UKUPNO (Prilog . tj.149 103 .740 1.Tabele P-2/A i P-2/B) UKUPNO 226.004Nedospela glavnica (dospeva u 199X i 199X godini) (Prilog . Za svaku kategoriju navedenih obaveza u posebnom prilogu dati su detalji.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - A) Dugoročne obaveze Dugoročne obaveze na dan 31.199X godine i to: .u 000 dinara 118.12.12.

603 21.004 47.083 4.769 6.635 3 8.501 14.419 140.807 110..371 130.u 000 dinara Kreditori Dugoročni deo Dinamika dospeća ostatka duga / glavnice po godinama obaveza na dan 31.706 5.783 552 117 1.061.348 Preduzeće "ABC" Tabela P-2/B Pregled dospeća obaveza po dugoročnim kreditima po godinama . na dan … Promene na kreditima u Glavnica duga toku obračunskog Glavnica duga perioda 01.4.375 133 4 3.203 103.977 7.12. PRIMENA METODA PROCENE Preduzeće "ABC" Tabela P-2/A Pregled stanja i promena na obavezama po dugoročnim kreditima.452 38.537 53.636 8.603 448 35 757 4.079 1. Za kredite u stranim sredstvima plaćanja Banka "A" Banka "B" Banka "C" UKUPNO 47.233 7.603 448 160 152 14 2 4.199X 31.12.820 226.581 UKUPNO 339.723 9.667.537 53.477.125 2 2 Libor L+1.546 988.533 87.199X u 000 dinara u 000 dinara Otplatni period u godinama Pozitivne kursne Negativne Otplata razlike do 31.847 104 .385 6.520 27.883 463 166 1.620 108.620 1.01.847 6.125 1 2 5.824 104.861 3.452 35.058 25.073 7.199X kursne razlike Valuta Konto Kreditori Oznaka Iznos Kamatna stopa 4130067 4130067 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150041 4150084 4150084 4150084 4150084 Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka "A" "B" "C" "E" "F" "M" "N" "R" "X" "Y" "Z" "P" "S" "XY" 840 756 280 840 40 280 840 840 840 840 280 840 280 840 210.108 8.780 3.400 2.417 21.316 12% 12% AKA+1.453 210.420 16.000 21.375 123 3.12.266 111.561.380 12.687 463 996 26.078 26.847 6.193 372.983 1.211 9.290.750.199X 199X 199X 199X 199X 199X Posle 20.620 54.553.157 53.

333 44.12.031 118. 105 .607 750. Da je vršena revizija u punom obimu.630 546.501) Dobavljači za nefakturisanu robu36.500 3.metodologija i primeri - B) Kratkoročne obaveze Iskazane kratkoročne obaveze na dan 31. Obaveze prema dobavljačima i za primljene avanse . inostranstvu i za nefakturisanu robu) Obaveze iz zajedničkog poslovanja i prema povezanim preduzećima Obaveze za primljene kredite od banaka u zemlji Obaveze za zarade Ostale kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja UKUPNO 592.095.199X godine u iznosu od 2.057) Dobavljači u zemlji110.285(187.095.u 000 dinara Obaveze za primljene avanse Obaveze prema dobavljačima (u zemlji.167 hiljada dinara imaju sledeću strukturu: .199Xinternih salda Primljeni avansi592. u skladu sa standardima revizije. bila bi zahtevana direktna konfirmacija stanja od dobavljača (naročito od onih u inostranstvu) i tek nakon toga bi se mogao formirati sud o realnosti ovih obaveza.12.169UKUPNO1.167 Pri analizi ovih obaveza prvo su eliminisane obaveze iz internih odnosa (saldirane sa potraživanjima iz internih odnosa). a zatim sagledavane potencijalne obaveze koje mogu da se pretvore u stvarne obaveze (po osnovu podnetih tužbi protiv preduzeća "ABC").558) Procenitelj mora da se ogradi u proceni obaveza prema dobavljačima jer na osnovu raspoloživih informacija teško je proceniti realnost iskazanih obaveza.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .745 39.176Dobavljači u inostranstvu604.321 2.237(511.u 000 dinara StanjeKorekcije Poverilac 31.607(324.343.

599 hiljada dinara korigovane su iznosom od 39. godine (Prilog .758 1.12.578 118.u 000 dinara Dospele neizmirene obaveze po dugoročnim kreditima Ukalkulisane kamate i ostale naknade po dospelim dugoročnim kreditima Ukalkulisane ostale kamate na kratkoročne kredite Obaveze za poreze i doprinose UKUPNO (Prilog .Tabela P11).Tabela P-11).734 hiljade dinara iskazane su u realnom iznosu (Prilog .Tabela P-2/B) 35.4. koja predstavljaju (prema Zakonu o računovostvu) obaveze za pokriće troškova i rizika proisteklih iz prethodnog poslovanja.460 hiljada dinara. 106 . C) Dugoročna rezervisanja. Obaveze za primljene kredite od banaka u zemlji u iznosu od 44.163 9. a koje će se pojaviti u narednim godinama.246 72. Obaveze prema povezanim preduzećima za kratkoročno uložena sredstva u iznosu od 10. što predstavlja eliminaciju salda internih potraživanja i obaveza. PRIMENA METODA PROCENE Obaveze iz zajedničkog poslovanja u iznosu od 535.745 hiljada dinara obuhvataju: .199X.500 hiljada dinara predstavljaju kratkoročne kredite koji su realno iskazani na dan 31. jer se vrednost dugoročnih rezervisanja procenjuje u visini očekivanih izdataka po osnovu troškova i rizika iz prethodnog poslovanja. moraju biti procenjena u realnom iznosu. Za procenu dugoročnih rezervisanja treba obezbediti opšti akti preduzeća kojim se reguliše računovodstvo (pravilnik ili metodologija) i ostalu relevantnu dokumentaciju. Ostale kratkoročne obaveze iskazane u iznosu od 118.745 Procenom je utvrđeno da je iznos ostalih kratkoročnih obaveza i pasivnih vremenskih razgraničenja realno iskazan.

u 000 dinara 6.12.879.u 000 dinara 126.380.906 Rezervacije za radne jednice u inostranstvu UKUPNO154.071 (7.817.metodologija i primeri - Na primer: Preduzeće "ABC" u bilansu stanja na dan procene ima iznos od 154. Konto 4040023 .630 Po bilansu 31.u 000 dinara 5.906.0247.199X 562.990 Povećanje u toku 199X  Smanjenje u toku 199X 6.Tabele P-10 i specifikacija konta grupe 40) I za procenu ove kategorije bilansa stanja potrebna je detaljna specifikacija.12.287 30.199X Povećanje u toku 199X godine je rezultat nastalih kursnih razlika i delom novih obračuna sa garantnim depozitom.199X 107 .287 (Prilog .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .324.380 Po bilansu 31.12.620 Stanje na dan 31.917 29.381 Rezervacije za garantne depozite 147.199X Povećanje u toku 199X Smanjenje u toku 199X Stanje na dan 31.461.12.199X PovećanjaSmanjenja 30.u 000 dinara Stanje na dan Promene u toku obračunskog perioda 31.287 hiljada dinara dugoročnih rezervisanja i to: .12.0247.Ostale rezervacije za radne jedinice u inostranstvu .880 154.Rezervacija za garantni depozit .608) 147. kao na primer: Preduzeće "ABC" Tabela P-10 Pregled stanja i promena na dugoročnim rezervisanjima Konto 40 Naziv konta Rezervisanja za rizike UKUPNO .287 Specifikacija konta grupe 404 Konto 4040015 .880 154.

1.497) Procenjena vrednost dugoročnih obaveza (154. iako su potencijalne. Treba obavezno pregledati sve sudske sporove koje poverioci vode protiv preduzeća čiji se kapital procenjuje i proceniti ishod tih sporova na osnovu kojih se može zaključiti koje će obaveze pristeći iz tih sporova.2. naknade sudskih troškova. (Na primer.066 kratkoročnih obaveza 108 . Smanjenje u toku 199X godine je takođe rezultat postojanja kursnih razlika i delom novih obračuna usled kojih je došlo do skidanja sa rezervacija (zbog knjiženja kooperantskih situacija koje nisu bile obuhvaćene u prethodnim obračunima.) Za procenu ovih obaveza procenitelj mora da konsultuje pravne eksperte. Ovakve obaveze. Procena vrednosti kapitala Uz pretpostavku da će preduzeće trajati u neograničenom budućem periodu.287) Procenjena vrednost dugoročnih rezervisanja kapitala Procenjena vrednost (1. a knjižene su na kontu Rezervacija). garant. čiji se kapital procenjuje. mogu se kvalifikovati kao izvesne.987 Procenjena vrednost poslovne imovine (398. Date garancije. PRIMENA METODA PROCENE Povećanje u toku 199X godine je usledilo zbog kursnih razlika i delom iz novih obračuna u kojima je bila rezervacija. D) Potencijalne obaveze treba da pri proceni budu detaljno analizirane i kvantifikovane u realnom iznosu kao stalne ("čvrste") obaveze. iako se vanbilansno prikazuju.081. I ove potencijalne obaveze mogu se u određenom momentu i iznosu kvalifikovati kao obaveze koje su potpuno izvesne. napraviti popise i specifikacije. preduzeće "ABC" ima sledeće procenjene vrednosti: . 4.u 000 dinara 3. treba detaljno pregledati. izgubljeni sporovi.4.635. prikupiti informacije o dužnicima kojima je preduzeće. vrednost kapitala se procenjuje metodom neto imovine tako što se od procenjene vrednosti ukupne poslovne imovine oduzme procenjena vrednost ukupnih obaveza: Na primer. naknade štete.6.137) Procenjena vrednost (procenjena vrednost neto imovine 894.

703 396 5.051 41.177 25 158 3.metodologija i primeri - 4.943 250. rezervni delovi i sitan inventar 2.671 184.740 244.962 109 .177 25 158 3.004 91.356 8.868 294.473 673.207 337. sastavlja se bilans stanja.12. Ostala kratkoročna potraživanja i AVR IV Kratkoročna potraživanja (1+2+3+4+5) V) Obrtna sredstva (III+IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) Stanje po knjigama 2. Novčana sredstva i hartije od vrednosti 2.928 5.928 5. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 3. Potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5. U tom bilansu treba da budu prikazane sve korekcije stanja iskazane po knjigama na dan procene. Na primeru preduzeća "ABC" dat je korigovan bilans stanja na dan procene na sledećoj šemi. Uložena sredstva u banke 5. Proizvodi 3.792 202.7.2.815 15 5.684 15 5. Roba III Zalihe (1+2+3) 1.533 259.869 428.052 92. Dati avansi 3.575 19 583 3.627 2.733 428.074 1. Zemljište 2. Sastavljanje bilansa stanja na dan procene Na osnovu procenjenih vrednosti svih kategorija sredstava i izvora.1.758 2.207 191.136 487. Ulaganja u hartije od vrednosti II Dugoročna finansijska ulaganja (4+5) A) Stalna sredstva (I+II) 1.291 Korekcije procene .335 687. Materijal.690 211 5.183 149. Kupci u zemlji 4.158 8.199X (Vrednost neto imovine) AKTIVA 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .u 000 dinara Procenjena vrednost 2. Oprema i ostalo Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost I Materijalna ulaganja (1+2+3) 4.943 679.074 1.869 (13) (185) (198) (198) 428. Preduzeće "ABC" BILANS STANJA NA DAN 31.575 19 583 3.

907 16.365 8. Međutim.089 208 POSLOVNA PASIVA (I+II) 259. 5.089 208 . Primljeni avansi Dobavljači Kratkoročne obaveze iz zajedničkih poslova Obaveze za zarade Obaveze prema povezanim preduzećima Krediti od banaka u zemlji Ostale kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 222. 6.361 2.040 1.199X (Nastavak) (Vrednost neto imovine) PASIVA I Kapital II Kratkoročne obaveze 1. 2. 7. 3.365 8.671 651.962 Vrednost neto imovine = 651. 8.040 1.671 hiljadu dinara.4.473 642 4. što ilustrujemo bilansom na dan procene na sledećoj šemi.291 428. 4.601 hiljada dinara U navedenom primeru bilansa stanja procenjena vrednost kapitala je veća od knjigovodstvene za 428. može doći i do smanjenja knjigovodstvene vrednosti kapitala. PRIMENA METODA PROCENE Preduzeće "ABC" BILANS STANJA NA DAN 31. usled korekcija vrednosti imovien na niže ili pak obaveza na više.u 000 dinara KorekcijeProcenjena procenevrednost 428. nije pravilo da se procenom mora povećati kapital iskazan u bilansu prema stanju iz knjigovodstva.907 16. Na primer: Preduzeće "MN" ima takvu situacija.361 2. Naprotiv.637 2.930 36.671 687.12.473 642 4.601 36.637 2. 110 .

585 0 (6.208 92.625 11.706) .022 351.585 42.596 161.229 2. Avansi.291 153.272 89. Avansi.286 0 (261.581 441.708 5.844 0 1. Krediti u inostranstvu III Kratkoročne obaveze 1.653) (218.048 9.u 000 dinara Procenjena vrednost 16.272 24.708 12.956 156. depoziti i kaucije 2.956 21.208 10.844 194. Oprema 4.429 194.844 616.885 294.894 50 54 2.199X (Vrednost neto imovine) AKTIVA I Nematerijalna ulaganja II Materijalna ulaganja 1.530 1.598 (134.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .246) 77.500 1.756 77.407 77.430 16.857 36. Potraživanja iz zajedničkog poslovanja 4. HOV i novčana sredstva 7.273 11 B) Obrtna sredstva (IV + V) POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Kapital II Dugoročne obaveze 1. Zemljište 2.272 POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 797.046 251. Građevinski objekti 3.571 513.229 2.885 hiljada dinara 111 . Dati depoziti i kaucije 2.430 16. Kupci u zemlji 3.844 251. depoziti i kaucije 2.897 53 1. Obaveze za zarade i ostale kratkoročne obaveze 7.870) 35.12.717 Korekcije procene (83.794 29 2. Aktivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 16. Ostala kratkoročna finansijska ulaganja 5. Obaveze za kratkoročne kredite 181.284 78. Dobavljači u inostranstvu 4. Ostala kratkoročna potraživanja 6.metodologija i primeri - Preduzeće "MN" BILANS STANJA NA DAN 31.022 Vrednost neto imovine = 89.844 532. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 5.195 24. Kratkoročne obaveze iz zajedničkog poslovanja 6.750 579.056 581 1.543 (126.651) (82.447 29 2. Materijalna ulaganja u pripremi 5.576) 46.894 50 107 2. Dobavljači u zemlji 3.124 314.598 (218.429 294.056 581 1.273 134.923) (134.218 1.571 597.403 797. Avansi za materijalna ulaganja III Dugoročna finansijska ulaganja 1.161) 42.727 1.048 9. Ulaganja u hartije od vrednosti A) Stalna sredstva (I + II + III) IV Zalihe V Kratkoročna potraživanja i novac 1.305 7.718) (53) (53) (83.653) 53 (134.911 11.576) 579.

odnosno vrednost koja više odgovara realnosti. projektovani neto novčani tok. on može biti primenjen i u drugim situacijama. a pojedini posluju s gubitkom. Iako bi. Ovaj metod ima naročitog značaja u sledećim okolnostima: projektovani neto novčani tok. Na primer. Tada se obe vrednosti.4. Likvidaciona vrednost predstavlja donji limit. Zatim je potrebno takve vrednosti sabrati i dobiće se veća vrednost celog preduzeća. te kao takva može služiti i kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. dok su drugi za nastavak rada. metod likvidacione vrednosti trebalo primenjivati samo u preduzećima koja su suočena sa prestankom svog rada. ukoliko bi se poslovanje nastavilo. tada će gubici nerentabilnih delova smanjiti rentabilnost celog preduzeća i ono će manje vredeti nego što je realno. mogu uzeti u obzir prilikom zaključivanja o vrednosti preduzeća. tj. Tada likvidaciona vrednost preduzeća može biti i njegova maksimalna vrednost i za vlasnike jedini upotrebljiv indikator vrednosti. METOD LIKVIDACIONE VREDNOSTI Pored prinosnog metoda i metoda neto imovine. a rentabilnih prinosnim metodom. dovoljno bi bio nizak da bi likvidaciona vrednost bila skoro jednaka prinosnoj vrednosti. ukoliko bi se poslovanje nastavilo. ako veliko preduzeće (holding) ima svoje delove (zavisna preduzeća). Ukoliko se konsoliduju podaci o rezultatima poslovanja i upotrebe za procenu. U takvoj situaciji neki vlasnici preferiraju likvidaciju. novim Zakonom je propisan i metod likvidacione vrednosti. prinosna i likvidaciona. od kojih neki dobro posluju. PRIMENA METODA PROCENE 4. najnižu vrednost kapitala. pa ono više vredi "mrtvo" nego "živo" (kad posluje. bio bi niži u poređenju sa vrednošću sredstava kojima preduzeće raspolaže. Zato se i koristi u procenama kao kontrolna veličina. na prvi pogled. U takvim slučajevima se preporučuje vrednovanje nerentabilnih delova primenom metoda likvidacione vrednosti. 112 . a smanjuje kapital).3.

onda je vrednost preduzeća jednaka njegovoj likvidacionoj vrednosti.specijaliste za procenu vrednosti. Procenjivače za procenu likvidacione vrednosti najčešće angažuje sud. sledeće korake: pribavi bilans stanja na dan procene.metodologija i primeri - Ukoliko se prinosnim metodom dobije manja vrednost od likvidacione. zavisno od vremena likvidacije. izračuna likvidacionu vrednost kapitala (vrednost likvidacionog ostatka). a pouzdano se zna da pripadaju imovini preduzeća. utvrdi bruto likvidacionu vrednost. proceni pojedinačno sve kategorije bilansa stanja. Pri proceni likvidacione vrednosti procenitelj treba da primeni sledeći postupak. opreme. sastavi bilans stanja na dan procene. tj. umanji bruto likvidacionu vrednost za direktne i indirektne troškove. zbog njihove bolje informisanosti o tržišnim vrednostima sredstava. oduzme likvidacionu vrednost obaveza. doda dobit ili oduzme gubitak tokom likvidacionog perioda. upotpuni bilans stanja (ukoliko je potrebno) sredstvima koja nedostaju. U primeni metoda likvidacione vrednosti potrebno je obezbediti posebne procenjivače . kako nekretnina. 113 . diskontuje na sadašnju vrednost prethodne iznose. Upravo iz ovih razloga je u novom Zakonu propisana i primena metoda likvidacione vrednosti. tako i zaliha. prosuđuje da se sredstva najpovoljnije prodaju.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

Vrednost zemljišta. kao pojedinačne ili kao cene linije opreme. procena bi trebalo da se odvija na sledeći način: Nematerijalna ulaganja treba pokušati da se posebno procene i da se posebno prodaju. Kod procenjivanja likvidacione vrednosti opreme treba uzeti u obzir. a naročito funkcionalnost i sposobnost upotrebe na drugom mestu (posle prodaje). Likvidaciona vrednost zaliha može biti ista. Vrednost bruto imovine preduzeća u postupku procene likvidacione vrednosti se procenjuje na bazi pojedinačnih prodajnih vrednosti u postupku redovne likvidacije. podrazumevajući i da potraživanja i obaveze budu procenjeni na bazi realnih mogućnosti naplativosti i plaćanja. na čiju će visinu naročito uticati funkcionalnost objekta i mogućnost njegove višestruke upotrebe i korišćenja za druge svrhe. 114 . utvrđivanje vrednosti nije identično metodu neto imovine. Građevinskim objektima treba pojedinačno utvrđivati prodajnu vrednost. Prema strukturi bilansa stanja.4. s obzirom da odgovara najnižoj ceni. opisu i karakteristikama sredstava. Međutim. Tu treba uzeti u obzir troškove demontaže i montaže koji bi bili neophodni pri prodaji svake pojedinačne opreme (pri prodaji "na komad"). pored postojećeg tehničko-tehnološkog stanja. i nema potrebe ponavljati ih. koju opština pri eksproprijaciji zemljišta nadoknađuje. što znači da za procenu svake kategorije bilansa treba obezbediti popise stvarnog stanja. Treći korak je. ako ne i niža od njihove cene koštanja. takođe. zatim ekonomskotehničke zastarelosti i stepen amortizovanosti i održavanja. zatim specifikacije i ostale dokaze o vlasništvu. PRIMENA METODA PROCENE Prvi i drugi korak pri proceni likvidacione vrednosti je identičan koracima primene pri proceni metodom neto imovine. može biti prihvaćena kao likvidaciona vrednost. u proceduri identičan sa trećim korakom po metodu neto imovine.

Obaveze (dugoročne i kratkoročne) treba da budu procenjene u visini realnih mogućnosti njihovih isplata.509. izabere redovnu ili forsiranu (ubrzanu) likvidaciju. na sledeći način: . kao i da preduzme sve za postizanje maksimalne vrednosti likvidacionog ostatka. vraćanje. zakonski propisani troškovi.metodologija i primeri - Likvidaciona vrednost dugoročnih finansijskih ulaganja i kratkoročnih potraživanja odgovaraće vrednosti koja će moći realno da se povrati (za uložena sredstva) ili naplati.000 Procenjena vrednost potraživanja 128. Utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti vrši se nakon procenjivanja pojedinih kategorija aktive i prosuđivanja o najpovoljnijem izboru likvidacije. potencijalni uticaj od korišćenja redovne ili forsirane likvidacije. Prosuđivanje najpovoljnije prodaje sredstava podrazumeva da procenjivač treba da izabere način likvidacije. porezi (kao direktni troškovi) ili troškovi pravnih usluga. troškovi specijalne prodaje.000Procenjena bruto Umanjivanje bruto likvidacione vrednosti za direktne i likvidaciona vrednost indirektne troškove je sledeći korak u proceni likvidacione vrednosti. tj. 115 . tj.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . sposobnost preduzeća da likvidira sredstva redovnom likvidacijom.u 000 dinara 522. troškovi osiguranja i sl. potencijalna likvidaciona vrednost nematerijalnih ulaganja.000 Novčana sredstva 1.zaliha 603. (kao indirektni troškovi). Na prosuđivanje mogu da utiču sledeći faktori: primena zakonskih propisa (ograničenja). Troškovi kojima se umanjuje bruto likvidaciona vrednost su na primer: troškovi angažovanja komisije koja vrši prodaju imovine.000Procenjena likvidaciona vrednost nekretnina Procenjena vrednost obrtnih sredstava .000i ostale obrtne imovine 256.

4. PRIMENA METODA PROCENE

U našem prethodnom obračunu to iznosi: - u 000 dinara 1.509.000 (213.000) (60.000) 1.236.000

Bruto likvidaciona vrednost iznosi Direktni troškovi likvidacije Indirektni troškovi likvidacije Likvidaciona vrednost (ostatak)

Tokom likvidacionog perioda, u kojem preduzeće može da nastavi sa svojim aktivnostima, treba utvrditi finansijski rezultat i, ako je u tom periodu utvrđena dobit, dodati procenjenoj i prethodno obračunatoj likvidacionoj vrednosti, a ako je utvrđen gubitak - oduzeti ga. Likvidacionu vrednost obaveza treba oduzeti od prethodno obračunate likvidacione vrednosti i time se dobija procenjena neto likvidaciona vrednost kapitala preduzeća.
Na primer (nastavak prethodnog obračuna): - u 000 dinara Likvidaciona vrednost (ostatak) Procenjena likvidaciona vrednost obaveza Procenjena neto likvidaciona vrednost - likvidaciona vrednost kapitala 1.236.000 (1.033.600) 202.400

Zavisno od vremena trajanja likvidacije, u poslednjem koraku moguće je diskontovanje na sadašnju vrednost prethodno izračunatih iznosa. Poslednji korak u postupku procene likvidacione vrednosti je sastavljanje bilansa stanja na dan procene.
Na primer: Preduzeće "LV", na osnovu prethodno izvršenih postupaka procene likvidacione vrednosti, sastavlja sledeći bilans:

116

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

BILANS STANJA NA DAN PROCENE PREDUZEĆA "LV"

(Metod likvidacione vrednosti)
Knjigovodstvena vrednost 1.020.000 (278.000) 742.000 900.600 256.000 128.000 7.000 - u 000 dinara Procenjena Napolikvidaciona mena vrednost

AKTIVA

1. Nabavna vrednost osnovnih sredstava 2. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava I Osnovna sredstva (1-2) 3. 4. 5. 6. Zalihe Potraživanja Novčana sredstva Ostala sredstva

522.000 522.000 596.000 256.000 128.000 7.000

(1)

(2)

II Obrtna sredstva (3+4+5+6) Ukupna aktiva (I+II)

1.291.600 2.033.600

987.000 1.509.000 (3)

PASIVA 1. Dospele dugoročne obaveze 2. Dobavljači 3. PVR I Tekuće obaveze (1+2+3) II Dugoročne obaveze Procenjene obaveze (I+II) III Obaveze za direktne i indirektne troškove likvidacije Ukupne obaveze (I+II+III) IV Kapital (neto likvidaciona vrednost) Ukupno pasiva (III+IV) 66.000 493.600 90.000 649.600 384.000 1.033.600 66.000 493.600 90.000 649.6000 384.000 1.033.600 (4)

1.033.600 1.000.000 2.033.600

273.000 1.306.600 202.400 1.509.000

(5) (6)

117

4. PRIMENA METODA PROCENE

U napomenama je dat obračun procene likvidacione vrednosti pojedinih bilansnih pozicija preduzeća "LV": 1) Osnovna sredstva / nekretnine i oprema
- u 000 dinara Građevine - 10% provizije i drugih direktnih troškova Diskontni faktor (18 meseci, 48%) Oprema - 40% diskont zbog pojedinačne prodaje ⋅ 750.000 (75.000) 675.000 0,49363

333.000

560.000 60% 336.000 80% 268.800 ⋅ 0,70259 189.000 522.000

- 20% provizije i direktnih troškova

Diskontni faktor (9 meseci, 48%) Likvidaciona vrednost stalne imovine

2) Obrtna sredstva - zalihe
- u 000 dinara Stanje po knjigama Gotovi proizvodi Nedovršena proizvodnja Materijal UKUPNO 380.000 150.600 370.000 900.600 Likvidaciona vrednost Objašnjenje

285.000 (25% snižene cene) 15.000 (nemogućnost završetka proizvodnje) (20% diskont zbog škarta) 296.000 596.000

3)

Ukupna procenjena bruto likvidaciona vrednost iznosi 1.509.000 hiljada dinara. Ukupna procenjena likvidaciona vrednost obaveza (kratkoročnih i dugoročnih) iznosi 1.033.600 hiljada dinara. Direktni i indirektni troškovi likvidacije iznose 273.000 hiljada dinara i to direktni 213.000 hiljada dinara, a indirektni 60.000 hiljada dinara. 118

4)

5)

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

6)

Kapital / neto likvidaciona vrednost izračunata je:
Ukupna aktiva Ukupne obaveze Neto likvidaciona vrednost - u 000 dinara 1.509.000 1.306.000 202.400

4.4. ZAKLJUČAK O PROCENI Kao što je ranije pomenuto, metodologija procene obuhvata veći broj različitih metoda. Da bi došli do vrednosti preduzeća, procenjivači obično koriste dva ili više metoda, pa kao rezultat dobijaju više mogućih vrednosti. Zbog toga je, na kraju, njihov zadatak da utvrde kojoj od tih vrednosti je najbliža vrednost preduzeća. To se obično čini ponderisanjem rezultata pojedinih metoda i izračunavanjem ponderisane vrednosti. U fazi pripreme za procenu, procenjivač bi trebalo da izabere više metoda. Neki od ovih metoda će rezultirati boljim a neki lošijim indikacijama o vrednosti preduzeća. Metod koji bolje indicira vrednost preduzeća, trebalo bi da dobije veću težinu prilikom utvrđivanja konačnog rezultata. Međutim, određivanje pondera i ocena rezultata pojedinih metoda sa stanovišta donošenja konačnog suda o vrednosti preduzeća, nije jednostavan postupak. On je podložan uticaju mnogih faktora i zahteva, u značajnoj meri, rasuđivanje procenjivača zasnovano na njegovim saznanjima o preduzeću i okruženju u kome posluje.

Prema novim propisima, kod nas će se procena vršiti primenom dva metoda, tako da će procenjivači biti u situaciji da donose zaključak o vrednosti kapitala na osnovu rezultata svakog od njih. Moguća su dva pristupa u formiranju mišljenja o vrednosti preduzeća. Prema prvom, procenjivač dodeljuje svakoj od korišćenih metoda odgovarajući ponder, izražen u procentima, što može biti ilustrovano na sledeći način:
(u dinarima) Ponderisana vrednost 1.030.400 556.800 1.587.200

Metod Vrednost ⋅ Ponder = Prinosni metod 1.472.000 70% =⋅ Metod neto imovine 1.856.000 30% =⋅ Ponderisana prosečna vrednost 100% =

119

To znači da će najmanji ponder koji se može dodeliti ovom metodu biti 50%. procenjivač najčešće ima u vidu: prirodu delatnosti preduzeća i sredstva kojima ono raspolaže. U vezi sa propisanom primenom metoda procene. premise vrednosti.4. S obzirom da je u novom Zakonu. Procenjena vrednost kapitala izražava se u dinarima i u deviznom ekvivalentu. koji se zasniva na dobroj informisanosti i rasuđivanju.600. Metod likvidacione vrednosti. kvalitet i kvantitet podataka. Detaljnije posmatrano. u situacijama u kojima prinosni metod rezultira izuzetno niskom vrednošću. odnosno faktora koji. Ovakavo mišljenje obično je zasnovano na prednostima i nedostacima svakog metoda u konkretnoj situaciji. PRIMENA METODA PROCENE Prema drugom pristupu procenjivač subjektivno ocenjuje koji metod ima veću težinu i takav svoj stav opisuje iznoseći potrebnu argumentaciju. koji se takođe navodi u pomenutom Zakonu. Na taj način on može doći do sličnog rezultata. biće korišćen samo radi dobijanja indikacije o minimalnoj vrednosti preduzeća. ostaje izvesna dilema oko primene prinosnog metoda u situacijama u kojima on nije najpogodniji. svrhu procene i definiciju vrednosti. Drugim rečima. dominantnu težinu u donošenju konačnog zaključka o vrednosti preduzeća imaće prinosni metod. odnosno do mišljenja da je vrednost preduzeća približna iznosu od 1. a metod neto imovine kao korektivni. po svojoj prirodi. Pored navedenih faktora. procenjena vrednost kapitala ne može biti manja od likvidacione vrednosti. ukoliko se do konačne vrednosti dolazi ponderisanjem.000 dinara. prinosni metod označen kao osnovni. mogu uticati i njegova opšta saznanja o preduzeća. Najverovatnije će biti tolerisana i izvesna odstupanja u 120 . na profesionalni sud procenjivača. kao i utisak koji se stiče i na osnovu nemerljivih faktora. nisu mogli biti obuhvaćeni kvantifikacijama u okviru pojedinih metoda.

kontrolnom interesu u preduzeću. u najvećem broju slučajeva. u slučajevima kod kojih je to opravdano. on može na najbolji način da odražava vrednost preduzeća. Prvo. Procenjivač mora da se uveri: da je ceo postupak procene bio na adekvatan način planiran i da su na njemu bili angažovani odgovarajući stručnjaci. jer. bitno je da je prinosni metod proglašen osnovnim metodom procene. on mora da izvrši testiranje dobijenog rezultata na sledeći način: ponovnom proverom logike i obračuna primenjenih u okviru svakog od metoda. Treći zadatak procenjivača. proverom dobijene vrednosti iz perspektive onoga ko bi mogao eventualno da je osporava. Suprotno je kod manjinskog interesa. odnosi se na pregled dokumentacije ili informacione osnove koja je korišćena u postupku procene. Ukoliko se radi o upravljačkim pravima ili o tzv. odnosi se na procenu strukture kapitala (vrednosti pojedinih delova kapitala) ili pojedinih vlasničkih interesa. pre sastavljanja izveštaja o proceni. što je u suprotnosti sa osnovnom premisom vrednosti. onda je vrednost ovakvog interesa veća od procenjene za odgovarajuću premiju po osnovu upravljačkih prava. Drugi zadatak procenjivača. Međutim. Time se istovremeno prekida sa dosadašnjom praksom forsiranja metoda neto imovine kao osnovnog metoda. 121 . poređenjem dobijene vrednosti sa vrednošću sličnih preduzeća. procenjivač ima još nekoliko važnih zadataka. Posle donošenja zaključka o vrednosti preduzeća. čija je vrednost manja od procenjene za popust usled odsustva upravljačkih prava. odnosno nije prihvatljivo prema međunarodnim standardima. U pojedinim situacijama može biti obračunat i popust na procenjenu vrednost po osnovu odsustva ili reduciranja mogućnosti prodaje vlasničkog interesa.metodologija i primeri - davanju težine pojedinim metodama. koji sledi posle donošenja zaključka o vrednosti preduzeća.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

obaveza i kapitala. obaveza i kapitala na dan procene (član 12 Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala). SASTAVLJANJE BILANSA STANJA POSLE PROCENE Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala. da su u svim fazama procene korišćeni odgovarajući profesionalni standardi za ovu vrstu posla. ocena performansi stručnjaka koji su bili angažovani na proceni i sl. preduzeće treba na osnovu ovog bilansa da svede knjigovodstveno na procenjeno stanje imovine. da su svi predviđeni koraci u proceni izvedeni i da su dokumentovani određenim analizama i objašnjenjima. evidentiraju se na pozicijama poslovne imovine. Na kraju. da se iz radne dokumentacije može videti da je za sve metode procene bilo obezbeđeno dovoljno kvalitetnih podataka. 4. razlike koje su identifikovane prema metodu neto imovine. Razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine.5.4. Ovaj bilans treba da posluži za knjiženje procenjenih vrednosti poslovne imovine. sastavlja se bilans stanja s iskazanim procenjenim vrednostima poslovne imovine. kao što su sređivanje dokumentacije. To se postiže knjiženjem utvrđenih razlika na sledeće načine: a) Kada je procenjena vrednost kapitala veća od knjigovodstvene vrednosti. procenjivač ima i niz administrativnih zadataka kojima se završava ceo angažman na proceni vrednosti preduzeća. evidentira se: 122 . Ustvari. obaveza i kapitala u poslovnim knjigama preduzeća. kapitala i obaveza. PRIMENA METODA PROCENE da su bili izabrani metodi procene adekvatni specifičnostima preduzeća čija se vrednost procenjuje i da su usklađeni sa svrhom procene.

000 415.P. Goodwill Osnovna sredstva 1.000 12.000 480.000 7.000 7.000 113.000 850. Osnovna ulaganja 2.000 98.00012.000 7. oba metoda imaju ravnopravan tretman).000 1.000 123 .000 225.000 260.000 650. tj. Građevinski objekti 2.000 85.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .000 650.000 450.00080.500 6.000 107.000 500. Na sledećem primeru prikazaćemo obe varijante knjiženja: Rezultati procene: Metod Vrednost kapitala u 000 dinara Prva vari-Druga jantavarijanta 350.5000 140.000 350.500 .000 12.000 645.000 550.00098.000 850. "ABC".000 100.000 Knjigovodstvena vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Ponderisana procenjena vrednost kapitala (Ponder 50% od procenjenih vrednosti.000 12.000 80.metodologija i primeri - povećanjem vrednosti nematerijalnih ulaganja (pozicije goodwill) procenjenih po metodu neto imovine. ili smanjenjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine. BEOGRAD NA DAN PROCENE …… Knjigovodstvena vrednost 6.000 260. Oprema Dugoročna finansijska ulaganja Zalihe Kratkoročna potraživanja HOV i novčana sredstva Poslovna aktiva II 273.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 7.000 500.00013.000 III IV V VI 13.000 80.000 98.000 7.000 - AKTIVA I Nematerijalna ulaganja (1+2) 1. Način A) BILANS STANJA D.000 13.000 750.050.000 950.000 15.000 480.

ili umanjenjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine. evidentira se: povećanjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodi neto imovine.00020.000 750.00095.000 20. 124 . Zakon predviđa mogućnost odlaganja korekcije kapitala za iznos negativnog goodwill-a (odloženi negativni goodwill).000 550.000 185.000 850.000 20.000 90. evidentiraju se na pozicijama poslovne imovine. kao negativni goodwill (gubitak). obaveza i kapitala.000 95. tretirajući ga kao posebnu poziciju u okviru dugoročnih rezervisanja.000 20.000 185.4. Na sledećim primerima prikazaćemo obe varijante knjiženja: 3 Zakon o računovodstvu tretira razliku koja proističe iz niže procenjene vrednosti kapitala i njegove knjigovodstvene vrednosti. BEOGRAD NA DAN PROCENE …… (Nastavak) . jer se svojinska transformacija tretira kao statusna promena preduzeća.000 185.000 I II III IV Kapital Dugoročne obaveze Dugoročna rezervisanja Kratkoročne obaveze Poslovna pasiva 650. Dalje. kao negativnu komponentu kapitala.000 95.000 950.050.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 PASIVA Knjigovodstvena vrednost 350. PRIMENA METODA PROCENE Način A) BILANS STANJA D.000 185. što znači da je bitno utvrditi realnu vrednost i kapitala i sredstava na dan procene.000 b) Kada je procenjena vrednost kapitala manja od knjigovodstvene vrednosti3. razlike koje su identifikovane prema metodu neto imovine.P. "ABC". tj. Mišljenja smo da za celokupni iznos negativnog goodwill-a treba umanjiti odmah vrednost osnovnih sredstava.000 1.000 645. bez ostavljanja mogućnosti za neke buduće korekcije. Razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine.

000 250. BEOGRAD NA DAN PROCENE …….000 171.000 275.000 250.000 210.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .000 720. 125 .000 180.000 180.000 150.000 220.000 50.000 45.000 NAPOMENA: U svim navedenim slučajevima.000 80.000 35.metodologija i primeri - Rezultati procene: Metod Vrednost kapitala u 000 dinara Prva vari-Druga jantavarijanta 250.000 200. Knjigovodstvena vrednost 2.000 60.000 130.000 171.000 670.000 180.000 AKTIVA I II Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva 1.000 35.000 60.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 2.000 130. niti sme da bude niža od likvidacione vrednosti.000 12.000 750.000 230.000 300.000 12.000 318.000 150.000 250.000 150.000 250.000 700. procenjena vrednost nije bila.000 90. Oprema 250.000 .000 2.000 150.000 2.000 670.000 36.000 171.000 180.000 700.000 130.000 60.000 150.000 III Dugoročna finansijska ulaganja IV Zalihe V Kratkoročna potraživanja VI HOV i novčana sredstva Poslovna aktiva PASIVA I II III IV Kapital Dugoročne obaveze Dugoročna rezervisanja Kratkoročne obaveze Poslovna pasiva 250. Građevinski objekti 2.000 120.000 35.000 200.000 220.000 52.000 12.000 720.000 210.000 12.000 210.000 Knjigovodstvena vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Ponderisana procenjena vrednost kapitala Način B) BILANS STANJA DP "ABC".000 750.

Priprema Izveštaja o proceni 127 .metodologija i primeri - 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

pisani izveštaj o proceni može ponekad biti korišćen i u situacijama koje nisu u najdirektnijoj vezi sa svrhom procene i namenom izveštaja. njihove izjave o nezavisnosti. Tada se u žurbi ne poklanja dovoljno pažnje izveštaju.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Kompletan. iako je on jedini dokaz o rezultatima procene. ukoliko se preduzeće sa tim složi.metodologija i primeri - 5. Ovakav izveštaj obično ima sledeći sadržaj: Uvod (rezime) Informacije o preduzeću Informacije o grani i o privredi Finansijska analiza preduzeća Pregled metoda procene Primena izabranih metoda Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala Prilog koji uključuje informaciju o kvalifikacijama procenjivača. pa je zato veoma važno da on bude pripremljen na odgovarajući način. Na osnovu izveštaja se ocenjuje i kvalitet procene. može biti predmet pažnje poreskih organa. izjavu zvaničnih predstavnika 129 . a takođe. Tako on može biti osnova za pregovore sa investicionim bankarima ili potencijalnim kupcima. s obČesto se zirom da je njegovo sastavljanje uvek skopčano sa rokovima. pregled opštih pretpostavki i ograničenja. državnih agencija i sl. Priprema izveštaja o proceni izveštaju o proceni u praksi ne pridaje dovoljan značaj.

Informacije o preduzeću. Metodi procene i zaključak o vrednosti preduzeća. pripajanja. Prikaz svojinske strukture i prikaz njenih promena u poslednje vreme. koji prikazuje najvažnije događaje od osnivanja. Definicija vrednosti mora biti identifikovana i opisana.5. Prikaz sistema upravljanja sa navođenjem ključnih menadžera. koji mora biti jasno iskazan. 130 . pravnu formu i svojinske interese. vrednost preduzeća do koje se došlo u proceni. organizacionom strukturom. Svrha procene takođe mora biti jasna. itd. Obično se uvod formalno piše u vidu pisma rukovodstvu preduzeća. konkurencijom. kome se odmah skreće pažnja na najvažnije činjenice u vezi sa procenom. U ovom delu sadržane su informacije o preduzeću koje nemaju finansijski karakter. spajanja. tj. kao što su: Datum procene. promena vlasništva. Prikaz delatnosti preduzeća sa listom njegovih proizvoda ili usluga. najvažnijim kadrovima. Osnovni podaci o preduzeću u vrlo generalnoj formi treba da ukažu odman na delatnost. U uvodu se daje rezime postupka procene i najvažniji zaključak. a koje su inače relevantne za procenu. kupcima i ostalim relevantnim podacima. Prikaz jakih i slabih tačaka u poslovanju preduzeća. Obično se ovde daje: Kratak istorijat preduzeća. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI preduzeća da su procenjivačima dostavljeni svi raspoloživi podaci o imovini kojom raspolaže preduzeće i sl. jer od nje zavisi da li će cela procena biti tumačena u pravilnom kontekstu. dobavljačima. preko značajnijih razvojnih poduhvata. lokacijama. Uvod.

U ovom delu daje se pregled metoda procene i pregled izabranih metoda sa argumentacijom relevantnom za takav izbor.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . učešćem na tržištu i sl. pokušavati da ih osporavaju. Ovaj deo posvećen je finansijskom stanju u kome se nalazi preduzeće. Ovaj deo izveštaja bi trebalo da sadrži najvažnije rezultate u primeni izabranih metoda i da prikaže na koji način je izveden konačan zaključak o vrednosti i strukturi kapitala preduzeća. U izveštaju mora biti detaljno prikazan postupak primene svakog od izabranih metoda i to sa svim potrebnim kalkulacijama. ukoliko je poslovanje preduzeća osetljivo na promene u opštem privrednom okruženju. Podaci o rentabilnosti i likvidnosti. Ukoliko su ti obračuni suviše detaljni. Podaci o grani ili grupaciji i mesto preduzeća koje se opisuje njegovom veličinom u odnosu na druga preduzeća. Posebno se prikazuju: Podaci iz bilansa stanja o sredstvima i izvorima sredstava. pa će.metodologija i primeri - Informacije o grani i o privredi. Računovodstvene i finansijske politike koje se vode u preduzeću. Primena izabranih metoda. Ovo je naročito važno ako izveštaj budu koristili oni kojima rezultati procene ne idu u prilog. Zaključak. Ovaj deo izveštaja sadrži pregled zbivanja u grani ili grupaciji kojoj preduzeće pripada i pregled privrednih kretanja. 131 . na osnovu izveštaja. Obično se daju: Podaci o makroekonomskim kretanjima. Podaci o privrednim kretanjima u užem regionu i na lokalnom nivou. oni mogu biti prikazani i u prilogu. Finansijska analiza preduzeća. Pregled metoda procene. Ovo je bitno za manja preduzeća čije je poslovanje direktno uslovljeno takvim kretanjima.

tako da on bude pravilno strukturiran i jasan. Pregled izvora podataka (dokumentacija i obračuni). Prilog sadrži: Izjave procenjivača da nemaju interes u preduzeću koga su procenjivali. Naprotiv. Listu globalnih pretpostavki i listu ograničavajućih faktora koji su se javili tokom sprovođenja postupka procene. Ovaj deo ima ravnopravan tretman u izveštaju kao i svi ostali njegovi delovi.5. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI Prilog. Pregled kvalifikacija procenjivača. kao što su detaljni obračuni i finansijske informacije. To znači da se u njemu ne nalaze samo podaci koji nisu od primarnog značaja za korisnike izveštaja. Ostale podatke. pisani izveštaj o proceni trebalo bi da bude zvanično potpisan od strane procenjivača. prilog sadrži mnoge informacije bez kojih nije moguće pravilno tumačiti rezultate primenjenih metoda. odnosno od strane zvaničnog predstavnika firme koja je izvršila procenu. Zbog toga se ovom prilogu mora posvetiti posebna pažnja. Prema međunarodnim standardima za procenu. 132 .

metodologija i primeri - Literatura 133 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

New York. 1994. IAAE . 135 .: Harmonizacija prava revizije i revizija u SRJ i EU. Sacramento.metodologija i primeri - LITERATURA Akerson C.: Accounting Issues Relating to Transition of Yugoslav Economy . 1995.: The valuation of Privately Held Businesses. Birmingham. New York. Poznanić V..: Valuation. Chicago. XXI SYMOPIS.: Redovni bilans u funkciji revizije i procene vrednosti preduzeća. Poznanić V.International Association of Agrarian Economists.. Leko V.. Copeland T. Njegovan Z. zbornik Agrarna politika Jugoslavije u uslovima tržišnog privređivanja. 1993. (1997): Agriculturalland Valuation in the Countries under Transition: Toward a Market Oriented Economy. Murrin. UK. Savez računovođa i revizora Srbije. Zlatibor. Computer demonstration session. (1994): Problemi privatizacije u poljoprivredi Jugoslavije. Leko V.. Keller. Zbornik radova "Pravo i privreda". California. Proceedings from XXIII International Conference of Agricultural Economists.18th Annual Congress of the European Accounting Association. Mrđa N.: Investment Valuation. XXVI Simpozijum. Zlatibor. USA..: Capitalization Theory and Techniques. Njegovan Z. Murrin J. 1995. Measuring and Managing the value of Companies. XXIV Simpozijum. 1996. Kotor. Blackman I. Jack: Valuation: Measuring and Managing the Value of Companies .. Damodaran A. 1990.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 1990. Wilson D: Business Valuation. Leko V.. Tim. Practitioners Publishing Company. Koller T. Appraisal Institute. Poznanić V. Fishman J. John Wilez & Son's. Beograd. 1995. 1986. str. IEP. Brnjačka banja. Tom. Texas. Vlahović A. Cvetanović M. Fort Worth. Beograd. Leko V. Savez računovođa i revizora. Illionis. Pratt S.. 1984.: Finansijsko restrutkuriranje preduzeća..John Wiley & Sons. 1991. John Wiley & Sons Ltd.. 184192.: Računovodstvo u funkciji revizije i procene vrednosti preduzeća. no EC007. Probus Publishing Company. 1991. Copeland.: Procena vrednosti preduzeća. Griffits J.

Second edition. IdW Verlag GmbH Düsseldorf. broj 3-4 jul-decembar 1996.: Vodič za primenu Zakona o svojinskoj transformaciji. VI Susret pravnika u privredi SR Jugoslavije. Standards for the Valuation of Business Enterprises . Recommandation sur les procédures a suivre par les experts comptables en matière d'évaluation d'entreprises . 1997. Udruženje pravnika u privredi SR Jugoslavije. Ekonomika preduzeća.American Society of Appraisers (ASA). Appraisal Institute. National Association of Review Appraisers & Mortgage Underwriters. Zakon o svojinskoj transformaciji 136 . Beograd. Richard D.. The Principles of Appraisal Practice and Code of Ethics .. Appraisal Institute. 1989. 1997. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI Poznanić V. Beograd.Union Europeenne des Experts Comptables Economiques et Financiers (U.C. The Appraiser's Workbook.E. 1997. Pratt Shannon P.. Vrnjačka Banja. Vlahović A.Institut der Wirtschaftprüfer in Deutschland e.V. Scottsdale. Arizona. Valuing a business the analysis and appraisal of closely held companies. Udruženje pravnika u privredi i Ekonomski institut. Kisić S: Rizik i neizvesnost. Pratt. 1992. Shanon P. Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti Uredba o bližim uslovima koje mora ispunjavati ovlašćeni procenjivač i uslovima i načinu oduzimanja ovlašćenja Uredba o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala Vasiljević M. Ranković J.) .Technical Opinion HPA (Hauptfachausschus) 2/1983 . Beograd. Illionis.5. Irwin Inc. The Appraisal of Real Estate. Savez ekonomista Srbije.TRC 1. Đuričin D.: Procena vrednosti kapitala. Poznanić V.: Reviewing a Business Appraisal Report. 1992. Illionis.: Knjigovodstvo deoničkog društva.

4.primer Izveštaja o proceni 1. 3. Pregled i primena metoda procene 6. Uvod Informacije o preduzeću Informacije o privredi i o grani Analiza finansijskih izveštaja preduzeća "VVA" 5. Zaključak Prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala 137 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 2.metodologija i primeri - II Procena vrednosti kapitala .

199X GODINE Beograd.12. 15.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA DP "VVA" NA DAN 31. januar 19… godine 139 .

12.000 dinara 239.3 dinara ─ Metod diskontovanog novčanog toka ─ Metod neto imovine ─ Metod likvidacione vrednosti Rezultati procene . Beograd 31.199X 1 DEM = 3.133 Likvidaciona vrednost Ponderisana procenjena vrednost (zaokruženo) 329.413 Knjigovodstvena vrednost 270.232 Vrednost dobijena metodom neto imovine 187.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - A) REZIME PROCENE Podaci o preduzeću Naziv: Skraćeni naziv: Direktor: Odgovorne ličnosti za date podatke: Adresa: Telefon: Šifra osnovne delatnosti: "XY" ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ 0124 Proizvodnja i prerada hartije 0702 Trgovina na veliko 0703 Trgovina na malo XXXX Društveno preduzeće za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA" DP "VVA" Ukupan broj radnika: Podaci o proceni Procenitelj: Datum procene: Srednji kurs na dan procene: Korišćeni metodi procene: Ekonomski institut.492 Vrednost dobijena po metodu DNT 416.000 140 .

metodologija i primeri - B) IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 142 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

SADRŽAJ
Strana

1. UVOD.......................................................................................................................1 44 1.1. Osnovni podaci o preduzeću ............................................................................144 2. 1.2. KorišćeneO PREDUZEĆU .......................................................................146 INFORMACIJE metode, rezultati procene i zaključak o vrednosti preduzeća .........144 3. INFORMACIJE O PRIVREDI I O GRANI .......................................................148 4. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" .................152 4.1. Vertikalna i horizontalna finansijska ravnoteža...............................................152 4.2. Analiza likvidnosti, aktivnosti i rentabiliteta....................................................153 4.3. 5. PREGLED I PRIMENA METODA PROCENE................................................155 Zaključak..........................................................................................................153 5.1. Primena metoda diskontovanog novčanog toka ..............................................155 5.1.1. Definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova"........................156 5.1.2. Projektovanje novčanog toka...............................................................156 5.1.3. Utvrđivanje diskontne stope ................................................................166 5.1.4. Procena vrednosti kapitala ...................................................................171 5.1.5. Definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" ...........................173 5.1.5.1. Bilans uspeha, novčani tok i bilans stanja ...........................173 5.1.5.2. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala .....................176 5.1.5.3. Procena vrednosti kapitala...................................................178 5.2. Primena metoda neto imovine..........................................................................179 5.2.1. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja - procena aktive .................180 5.2.2. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja - procena obaveza..............183 6. ZAKLJUČAK O PROCENI .................................................................................189 5.2.3. Utvrđivanje procenjene vrednosti 6.1. Bilans stanja posle kapitala ..........................................183 procene ..............................................................................189 5.3. Primena metoda likvidacione vrednosti...........................................................186 PRILOZI UZ IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA...................193 5.3.1. Procena pojedinih pozicija u bilansu stanja - procena aktive ..............186 5.3.2. Procena pojedinih pozicija pasive obaveze.......................................187 5.3.3. Procenjena likvidaciona vrednost 143 kapitala ..........................................188

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

1. UVOD Na zahtev DP "VVA" saradnici Ekonomskog instituta, Beograd procenili su vrednost preduzeća na dan 31.12.199X godine. Cilj procene je bio utvrđivanje procenjene vrednosti društvenog kapitala. Procenjena vrednost društvenog kapitala je osnova za svojinsku transformaciju. Ekonomski institut, Beograd kao potpisinik Izveštaja, nema učešća u kapitalu DP "VVA", niti bilo kakve poslovne aranžmane koji bi ga činili pristrasnim u određivanju vrednosti preduzeća. Dobijeni podaci tretirani su kao pouzdani, iako računovodstveni izveštaji nisu bili predmet nezavisne revizije. 1.1. Osnovni podaci o preduzeću Naziv: Društveno preduzeće za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA" DP "VVA" Beograd 0124 Proizvodnja i prerada hartije 0702 Trgovina na veliko 0703 Trgovina na malo 40811-15-123456 _______________________ 605-606 XXXX

Skraćeni naziv: Sedište: Delatnost:

Žiro račun: Telefon: Telefax: Broj zaposlenih:

1.2. Korišćene metode, rezultati procene i zaključak o vrednosti preduzeća Za svrhe procene društvenog kapitala DP "VVA" korišćenje su metode koje Zakon o svojinskoj transformaciji predviđa, a to su: prinosni metod (DNT), metod neto imovine, metod likvidacione vrednosti. 144

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Rezultati koji su dobijeni korišćenjem sve tri navedene metode, u konačnoj oceni vrednosti preduzeća, uzete su u sledećoj srazmeri: 60:40:0. Vrednost preduzeća je, prema tome, ponderisana vrednost samo dva metoda, dok je metod likvidacione vrednosti korišćen samo kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. Primenom navedenih metoda utvrđene su sledeće vrednosti: Metod / vrednost Metod diskontovanog novčanog toka Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti - 000 dinara 270.492 416.232 187.133

Primenjujući navedene pondere, u konačnoj oceni utvrđena je: Ponderisana procenjena vrednost (zaokruženo) 329.000 Vrednost preduzeća izražena u deviznom ekvivalentu (1 DEM = 3,3 dinara) 99.697

145

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

2. INFORMACIJE O PREDUZEĆU DP "VVA" je osnovano 1947. godine, rešnjem Vlade NR Srbije, pod firmom Fabrika lepenke i hartije. Osnivaški ulog je iznosio 900.000 tadašnjih dinara, a korišćen je uglavnom za izgradnju objekata i nabavku osnovnih sredstava. Osnovna delatnost preduzeća bila je proizvodnja lepenke, kesa, kartonaže i šrenc hartije. U dosadašnjem razvoju preduzeća, karakteristične su sledeše godine: 1960., kada je nabavljena mašina za proizvodnju hartije. Tada je u proizvodni program uvedena proizvodnja ambalažne hartije, superior hartije i sl. 1970., kada je nabavljena mašina za proizvodnju natron vreća i kada je pošela proizvodnja vreša za cement, brašno i sl. 1979., kada je nabavljena mašina za proizvodnju valovite lepenke kao i doradne mašine. Na taj način je delatnost proširena i na proizvodnju valovite lepenke, kao i na proizvodnju štampanih i neštampanih kutija od valovite lepenke. 1985., kada je došlo do udruživanja sa preduzećem "XY" iz "NM". Delatnost je time proširena na proizvodnju obložene hartije i papirne ambalaže, kao i na grafičku delatnost (štampanje obrazaca, vizit-karti, i sl.). Od osnivanja do 1950. godine, preduzeće je poslovalo pod nazivom Fabrika lepenke i hartije, koji je tada promenjen u Fabrika za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA". Preduzeće je reorganizovano 1977. godine, kada je formirana Radna organizacija (RO) u čijem su sastavu bili: OOUR Proizvodnja, OOUR Prerada i Radna zajednica Zajednički poslovi. S obzirom da su 1979. godine, realizovana značajna investiciona ulaganja, formiran je i OOUR Ambalaža. Godine 1985., RO "VVA" se udružuje sa "XY" iz "NM". "XY" tada postaje radna jedinica (RJ) u OOUR-u Prerada. Statusnim promenama iz 1988., "VVA" se konstituiše u RO bez OOUR-a., a 1989. godine, pripaja joj se RO "AB" iz "XX", koja postaje radna jedinica u pogonu ambalaže. Iste godine, RO "VVA" se konstituiše kao preduzeće u društvenom vlasništvu. Preduzeće "VVA" je društveno preduzeće i nije se prema prethodnim zakonima transformisalo. Organi upravljanja su: Skupština, Upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Upravni odbor je organ upravljanja, direktor je organ poslovođenja, dok je nadzorni odbor organ nadzora. Upravni odbor i direktor zajedno čine upravu preduzeća.

146

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Preduzeće je raspoređeno na tri položaja u tri organizacione celine. tehničko-tehnološka dokumentacija o građevinskim objektima. Ograničavajućih faktora u postupku procene nije bilo. bili su: finansijski izveštaji DP "VVA". Na poseban način korišćene su informacije dobijene u intervjuima i razgovorima s poslovodstvom preduzeća. analitičke evidencije. finansijski planovi. opremi. Aktuelna organizaciona šema proizvodnog procesa je sledeća: Pogon proizvodnje Radna jedinica 1 Radna jedinica 2 Pogon prerade Radna jedinica 3 Radna jedinica 4 Pogon ambalaže Radna jedinica 5 Osnovni izvori informacija. izveštaji o poslovanju. 147 . korišćeni pri proceni.

Deflator društvenog proizvoda Iz tabele možemo jasno videti da je ostvarena stabilizacija privrede. koja se zasnivala na konceptu uvozne supstitucije umesto izvozne ekspanzije i politici kontrakcije agregatne tražnje umesto širenja ponude. INFORMACIJE O PRIVREDI I O GRANI Privreda Srbije je posle 1980. Razvojni problemi ispoljavali su se u oštrijem vidu u odnosu na prosek zemlje. kod nas je u ovom periodu nastavljeno sprovođenje razvojne strategije iz prethodne faze. Indeks troškova života (tekuća/prethodna godina) 4. U milionima US $ 2. Nasuprot procesu prestrukturiranja koji se odvijao u razvijenim privredama. stagnacija proizvodnje. zbog privredne strukture u kojoj su dominirali energetsko-sirovinski. Na to ukazuje kretanje društvenog proizvoda u poslednjih nekoliko godina. 199X 199X 199X 199X 199X On je uslovio drastičan pad životnog standarda i kupovne moći stanovništva. U milionima US $ 2. Kao posledica. a od 90tih je karakterišu duboki poremećaji. Osnovni uzroci krize bili su neadekvatna privredna struktura i brojni institucionalni problemi. Osnovni pokazatelji razvoja Republike Srbije.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Veličina u milionima US $ (u stalnim cenama 199X) 3. DRUŠTVENI PROIZVOD 1. Godišnje stope promena (%) UKUPNI UVOZ 1. 148 . kao pokazatelj privredne aktivnosti na nivou Republike Srbije (Tabela 1: Osnovni pokazatelji razvoja Republike Srbije 1989Tabela 1. Indeks cena na malo (XII/XII) 2. Privredna recesija bila je praćena opadanjem kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja privređivanja. ali po cenu recesije i pada životnog standarda. pogoršanjem odnosa u raspodeli i zaostajanjem u tehnološkom razvoju. makrodebalansi i rastuća inflacija. 199X-199X 1997). iz godinu u godinu se preslikavala postojeća privredna struktura koja nije mogla da obezbedi kvalitativno bolje rezultate. akumulativne i reproduktivne sposobnosti privrede. Po glavi stanovnika u US $ (u stalnim cenama 199X) UKUPNI IZVOZ 1. Indeks cena na malo (tekuća/prethodna godina) 3.metodologija i primeri - 3. godine ušla u višegodišnju recesiju. Realne godišnje stope promena (%) 2. agroindustrijski i naftno-hemijski kompleks. Godišnje stope promena (%) KRETANJE CENA (prethodna godina = 100) 1.

ugostiteljstva i turizma. kursa dinara i zarada. donete su nove mere ekonomske politike sa ciljem da se eliminišu dotada ispoljeni negativni rezultati. U 1995. u 1993. godinu ne možemo označiti 149 . godine. postignuto zaslugom rasta privredne aktivnosti u oblasti trgovine (promet na malo 12. Kao posledica. što je. godini dolazi do drastičnog porasta cena i hiperinflatornog talasa nezapamćenog u svetu.9%). pre svega. a to je uticalo na jačanje pritiska na rast cena. godine došlo do daljeg pomeranja komercijalnog kursa i cena naviše. No. Ova kretanja ilustruje tabela 2. Rast beleži i industrijska proizvodnja za 4%. Tabela 2. i pored toga. Saobraćaj. trgovina i građevinarstvo ostvarili su najveći pad ekonomske aktivnosti. šumarstvo i ugostiteljstvo i turizam zabeležili u pojedinim godinama značajne stope rasta. u drugoj polovini godine. Ovo uspeva za kratko. industrija. da bi početkom 1995. posmatrano u celini. U toj situaciji. treba ukazati i na prekid robnih tokova sa inostranstvom i republikama prethodne Jugoslavije (SFRJ) što je izazvalo bitno smanjenje ponude. godini postepeno dolazi do pozitivno pomaka u proizvodnim rezultatima. Privredna aktivnost je povećana i uspostavljena je ravnoteža javnih prihoda i rashoda. neka od uporišta postignutog uspeha su napuštena. a takođe je dovelo i do naraslih budžetskih deficita i njihove monetizacije. realizacijom Programa monetarne rekonstrukcije.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Pad ukupnog društvenog proizvoda različito se manifestovao po pojedinim sektorima. Međutim. Procenjeni godišnji rast realnog društvenog proizvoda je viši za 6%. U 1994. godini. obezbeđeni su pozitivni rezultati u pogledu stabilizacije cena. krajem oktobra i decembra 1994. dok su poljoprivreda. Realne stope promena društvenog proizvoda Republike Srbije po sektorima u razdoblju 199X-199X (stalne cene 199X) 199X PRIVREDA (UKUPNO) Industrija Poljoprivreda Šumarstvo Vodoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj i veze Trgovina Ugostiteljstvo i turizam Zanatstvo Komunalna delatnost Ostale proizvodne delatnosti 199X 199X 199X (u %) 199X U takvim opštim uslovima. 1995.

metodologija i primeri - kao godinu privrednog poleta. nedovoljan nivo domaće akumulacije i deviznih sredstava. Važniji indeksi privrednih kretanja (Indeksi . FIZIČKI OBIM PROIZVODNJE Industrija ZAPOSLENI U DRUŠTVENOM SEKTORU Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti CENE Cene proizvođača Industrijskih proizvoda Cene na malo Industrijskih proizvoda Troškovi života PROSEČNE NETO ZARADE (PLATE) Nominalno Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti ULOZI NA ŠTEDNJU DEVIZNI DEPOZITI GRAĐANA NOVČANA MASA 199X 199X 199X 199X Ostvareni rezultati predstavljaju posledicu primene pretežno monetarnih mera i državnog administriranja. gde nije bilo prostora za bilo kakav zaokret u smislu strukturnog prilagođavanja privrede.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .9%) i ostvaren gotovo dvostruko veći industrijski rast (8. kako se najavljuje akcijama i merama republičke i savezne vlade. izražene strukturne disproprijacije.0%). Tabela 3. 150 . međutim. a u poslednjem kvartalu i ukinutih sankcija međunarodne zajednice. nizak nivo korišćenja kapaciteta.prethodna godina = 100) 199X DRUŠTVENI PROIZVOD U cenama 1994. godini je ostvarena stopa rasta od 5. obzirom da su godišnji rezultati gotovo isključiva posledica prethodno ostvarene niske baze (pre svega u 1994. godini). Ispoljena kretanja društvenog proizvoda u 1996.8%. pri čemu je stopa rasta trgovine (promet na malo) porasla za 1% (13. beleži se nedostatak obrtnih sredstava. pospešivanja procesa tranzicije i definitivnog opredeljenja u pogledu adekvatnijih rešenja vlasničkog koncepta. godini su u uslovima suspendovanih sankcija. godinu. Na to ukazuje pregled kretanja i indeksa za pojedine privredne segmente (Tabela 3). Naime u 1996. Kao osnovna karakteristika privrede. u uslovima bez finansijske podrške iz inostranstva. viškovi zaposlenosti i gubici. Slična se ocena može izvesti i za 1996.

odnosno. opredeljenost na efikasniju strukturnu politiku i proces tranzicije kome su imanentni privatizacija i poslovna transformacija preduzeća. odnosno. tako i pojedinih preduzeća i slabljenja njihove prinosne moći. Proizvodnja i prerada hartije (Indeksi . koji je produžen i posle sredine 1996. kojima je pretežna delatnost vezana za proizvodnju i preradu hartije. pa se može zaključiti da je zajedno sa opštom recesijom došlo do značajnog pada performansi. 151 . i iz toga proistekla rastuća neizvesnost u vezi sa karakterom mera. stavlja u nepovoljan položaj.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Naime. godine. kao osnovnog faktora budućih razvojnih tokova i konkurentnosti zemlje. Na to ukazuje kretanje indeksa cena na ovu privrednu granu (Tabela 4). To se u konačnom odražavalo kroz porast inflacije i deviznog kursa.prethodna godina = 100) 199X PROIZVODNJA I PRERADA HARTIJE Tekuće cene Stalne cene PROMET PROIZVODA OD HARTIJE Tekuće cene Stalne cene 199X 199X 199X 199X Ispoljene tendencije ukazuju da privredne grane u oblasti proizvodnje. kako ukupnog sektora. prerade i prometa hartije postepeno menjaju svoj tržišni položaj. takođe su ostvarile negativne implikacije. Tabela 4. što privredne subjekte. U tom smislu se ocenjuje da će perspektiva preduzeća u ovim i povezanim delatnostima pratiti opšti nivo kretanja makroekonomskih tokova. mogućnosti kreiranja uspešne konkurentske pozicije ovih preduzeća. svojevrstan time lag u pogledu osmišljenije politike strukturnog prilagođavanja.

bilans stanja i raspored rezultata). Najveći deo obrtnih sredstava čine potraživanja. Najznačajniji kratkoročni izvori poslovanja su dobavljači. Sa 41% ukupnih poslovnih sredstava u godini a. dominantni su kratkoročni izvori. No i pored uočene negativne tendencije može se konstatovati da je finansijska pozicija u posmatranom periodu bila zadovoljavajuća. U posmatranom periodu učešće obrtnih sredstava u poslovnim sredstvima oscilira. U godini a oni čine. Društveni kapital je konstantno zastupljen iznad optimalnog nivoa (50%). U strukturi pozajmljenih izvora.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . ona rastu i u 199X godini iznose 48%. posmatrano po ročnosti.metodologija i primeri - 4. Njihova vrednost čini preko 30% ukupne poslovne aktive u sve četiri posmatrane godine. 100% ukupnih pozajmljenih izvora. Pri tome. Analiza je urađena na osnovu zvaničnih bilansnih pregleda (bilans uspeha. Generalni trend porasta učešća pozajmljenih izvora. da bi u 199X godini bili. Preduzeće je uspevalo da iz vlastitih sredstava finansira ukupna stalna sredstva. Drugim rečima. Analiza strukture izvora sredstava ukazuje na značajan udeo sopstvenih sredstava u finansiranju poslovanja. ali je uočljiv rastući trend. i dalje. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" Analizom finansijskog stanja Preduzeća “VVA” obuhvaćen je protekli četvorogodišnji period. ukazuje na slabljenje finansijskog potencijala preduzeća. čak. što sve zajedno indicira blago narušavanje optimalne likvidnosti. Suprotno zalihe imaju tendenciju porasta.1. kao i znača152 . Vertikalna i horizontalna finansijska ravnoteža Saglasno prirodi delatnosti u strukturi poslovnih sredstava dominiraju stalna sredstva. Detaljni proračuni sadržani su u Prilogu 7 (Tabela 1 . s tim da se u 199X godini dogodilo značajnije povećanje pozajmljenih izvora finansiranja. na vrlo visokom nivou od 74%. Oscilacije su direktno uzrokovane nestabilnom aktivnošću u proteklom periodu.1% u godini a. odnosno 53% u 199X godini. najveći udeo u grupi osnovnih sredstava imaju građevinski objekti. Njihovo učešće u ukupnim pozajmljenim izvorima u 199X godini iznosi oko 65%. ona čine 59. pri tome prevashodno kratkoročnih. s tim da je kod ove kategorije obrtnih sredstava uočljiv opadajući trend.19). 4.

Analizom pokazatelja aktivnosti može se konstatovati da se osnovni uzroci smanjenja likvidnosti mogu pronaći u krajnje nepovoljnom periodu naplate potraživanja od kupaca. ali. postojala je dugoročna i kratkoročna finansijska ravnoteža. aktivnosti i poslovne uspešnosti. dugoročna finansijska uravnoteženost u ovom domenu je sasvim zadovoljavajuća 4. 4. što. i generalno se nalaze na relativno niskom nivou. svakako. na 0. kao i deo potraživanja. Analiza likvidnosti. zajedno sa prethodnim pokazateljom.19%. preduzeće “VVA” je u proteklom periodu “spas” kontinuiteta proizvodnje potražilo u produženju perioda plaćanja dobavljačima. I pored usporene aktivnosti. Pokazatelji poslovnog uspeha imaju opadajući trend. blago narušene likvidnosti i niske rentabilnosti. Nadalje. aktivnosti i rentabiliteta Radi preciznije identifikacije i ocene finansijskog stanja Preduzeća “VVA” urađena je analiza likvidnosti. Smanjenje pokazatelja likvidnosti. budući da je u posmatranom periodu došlo i do značajnog pada likvidnosti u čitavoj grani. Zaključak Finansijska pozicija Preduzeća “VVA” je veoma dobra.95% u godini a.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - jan deo obrtnih sredstava.3% u 199X godini. ne mora da indicira narušenu likvidnost. govori o niskoj rentabilnosti poslovanja preduzeća. ukazuje na otežane uslove poslovanja. uz istovremeno usporavanje obrta zaliha.14% do 0. Analiza neto obrtnog fonda je prvi indikator nivoa likvidnosti preduzeća.2. Drugim rečima. stopa prinosa na prosečno korišćena poslovna sredstva kreće se u rasponu od 0.3. Stopa bruto dobiti opada sa 1. Već jako dug period plaćanja od oko 104 dana se u 199X godini produžio na prosečnih 175 dana. U analiziranom periodu postoji generalni trend pada likvidnosti. U konkretnom slučaju. samo po sebi. Iako nadalje dolazi do relativnog smanjenja neto obrtnog fonda. Naravno. posmatrano preduzeće ima: vertikalno uravnoteženi nivo ulaganja. 153 . u godini a dugoročnim (sopstvenim) izvorima su u potpunosti finansirane zalihe. uz izvesno oporavljanje u 199X godini.

što je garant likvidnosti u narednom periodu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . horizontalnu uravnoteženost ulaganja i izvora po ročnosti. 154 .metodologija i primeri - vrlo dobar nivo kreditne sposobnosti i solventnosti. sasvim zadovoljavajući nivo neto obrtnog fonda.

Takođe se. Zajedno sa metodom kapitalizacije pripada tzv. Ovakav izbor. jer se odnosi na inače najčešće primenjivanu kombinaciju metoda i u međunarodnim okvirima. Primena metoda diskontovanog novčanog toka Diskontovani novčani tok (DNT) je osnovni metod za procenu vrednosti kapitala preduzeća. br. čini zbir diskontovane vrednosti projektovanog realnog neto novčanog toka i rezidualne vrednosti. koji treba da služi kao reper za donošenje zaključaka. Naime. Dalje. 43/97) bliže uređuje način primene propisanih metoda procene. PREGLED I PRIMENA METODA PROCENE Na osnovu člana 3. kao korektivnog metoda (troškovni koncept). To znači da je u okviru prinosnog koncepta propisan metod diskontovani novčani tok (DNT). učinjen već u Zakonu. metod neto imovine (NI). metod likvidacione vrednosti (LV). na osnovu Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala ("Službeni list Republike Srbije". br. primenjena su sva tri propisana metoda: metod diskontovanog novčanog toka (DNT). da procenjenu vrednost kapitala. 5. Oba ova metoda procene zasnivaju se na budućim projektovanim rezultatima poslovanja preduzeća 155 . U postupku procene vrednosti kapitala DP "VVA". utvrđuje se kao razlika između tržišne vrednosti poslovne imovine i realne vrednosti obaveza.1. 32/97) propisani su metodi procene. odnosno konačnog mišljenja o vrednosti zasnovanog na primeni metoda diskontovanog novčanog toka i metoda neto imovine. prema ovom metodu. Posebno je propisan i metod likvidacione vrednosti. Metod likvidacione vrednosti (LV) pretpostavlja prestanak rada preduzeća i prodaju poslovne imovine po tržišnim cenama u postupku redovne likvidacije. kao osnovnog metoda (prinosni koncept) i primenom metoda neto imovine. prinosnom pristupu u proceni vrednosti kapitala preduzeća. tj. Procenjena vrednost kapitala. da se procenjena vrednost kapitala prema Metodu neto imovine (NI) utvrđuje kao razlika između procenjene vrednosti poslovne imovine i procenjene vrednosti obaveza uz pretpostavku da će preduzeće postojati u neograničenom budućem periodu.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - 5. u osnovi je ispravan. procena vrednosti društvenog i državnog kapitala vrši se primenom metoda diskontovanog novčanog toka. prema ovom metodu. Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik Republike Srbije".

Naime. koji potencijalni vlasnici mogu ostvariti u neograničeno dugom periodu".metodologija i primeri - (neto dobit ili neto novčani tok). i 15) Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava. Definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova" Za procenu vrednosti kapitala Preduzeća “VVA” metodom DNT. Projektovanje novčanog toka Proračun neto novčanog toka Preduzeća “VVA” detaljno je urađen za naredni petogodišnji period.1. 13) Proračun rezidualne vrednosti.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . novčanim tokom su obuhvaćeni svi projektovani prilivi i odlivi sredstava. 5. Podrazumeva se da je korišćenje ovih metoda moguće ukoliko je procenitelj. neto novčani tok je iznos koji može pripasti vlasnicima. izabrana je definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova". Napomena: Uvek se koristi realni novčani tok. na osnovu dostupnih informacija i urađenih analiza. spreman da. Drugim rečima.1. a da se ne ugrozi poslovanje preduzeća. 11) Proračun diskontne stope. Osnovna premisa na kojoj se zasniva metod DNT. sa prihvatljivim rizikom. Ovaj izbor uzrokovan je činjenicom da preduzeće ima visok nivo solventnosti. kao i precizan plan otplate postojećeg dugoročnog kreditnog zaduženja. Pri tome. Shodno prethodno objašnjenim metodološkim postulatima.1. u pomenutom periodu očekuje se povećanje 156 . 14) Određivanje konačne vrednosti kapitala preduzeća. jasno definisan plan finansiranja aktivnosti i budućeg razvoja.2. stalnim cenama. korišćena je definicija realnog novčanog toka. tj. sve projektovane veličine izražene su u tzv. Dosledna primena ovog metoda procene zahteva: 9) Izbor definicije novčanog toka 10) Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu. 5. predvidi poslovanje preduzeća u budućem periodu . 12) Proračun sume sadašnje vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu. može se opisati na sledeći način: "vrednost kapitala preduzeća je jednaka zbiru sadašnje vrednosti budućih neto priliva.

Drugim rečima poslovni prihod raste od 759. Najčešće će se uporedo sa procenom vrednosti definisati i Program transformacije (obaveza prema Zakonu o svojinskoj transformaciji). uz korekcije u projektovanom periodu. Projektovani elementi proračuna. U projektovanom petogodišnjem periodu dostiže se stabilni nivo prihoda. Shodno organizacionoj podeli po pogonima.2 mil. novčani tok i bilans stanja). Naravno. izrada ovakvih programa izostane. dinara u petoj godini projekcije. na ovom mestu. Obračun je izvršen na osnovu postojećeg proizvodnog asortimana i aktuelnih cena. oslanjanje na postojeća ostvarenja je dopušteno. Predviđen je rast ukupne proizvodnje i plasmana već od prve godine projekcije. tako da se tek u petoj godini projekcije predviđa stabilizacija poslovnog i finansijskog rezultata. koji bi morao sadržati bar naznačene elemente budućeg razvoja preduzeća. definisani su na osnovu Programa razvoja preduzeća u kojem je: (1) detaljno analizirano stanje u svim poslovnim domenima. 157 . kao i (3) izvršena ocena efekata nakon preduzimanja predloženih mera. počev od pogona proizvodnje do pogona ambalaže. sve do momenta ostvarenja stabilnog nivoa poslovnog i finansijskog rezultata. a da li će i koliko biti duži od pet godina zavisi od ranije objašnjenih faktora. Ukoliko. identifikovani su svi nivoi plasmana.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - stepena aktivnosti preduzeća (viši nivo proizvodnje i plasmana). poštujući princip da se preduzeće procenjuje “takvo kakvo je”. Otuda će se.3 mil. odnosno radnim jedinicama. na 827. onda je neophodno da tim procenitelja za potrebe procene vrednosti uradi sve neophodne analize i prognoze razvoja tržišta. (2) implementiran skup operativnih mera za efikasnije poslovanje. Poslovni prihod. Napomena: U primeru autori su pretpostavljali da je proceni prethodila izrada Programa razvoja preduzeća. Projektovani period ne može biti kraći od pet godina. dinara u prvoj godini projekcije. a sve u cilju dostizanja većeg stepena realnosti projektovanih veličina. pak. dati rekapitulacija postupka obračuna prihoda i svih poslovnih i finansijskih rashoda. uključiv najvažnije bilansne preglede (bilans uspeha. Neophodno je da procenitelj na ovom mestu obrazloži razloge koji su ga motivisali za konkretni izbor. ukoliko pri tome vode računa da u projektovanom periodu preduzeće ne promeni osnovne poslovne performanse. To će biti od pomoći proceniteljima. Napomena: Dužini projektovanog perioda treba pokloniti naročitu pažnju.

658.251 197.3 mil.434 196.656.455. tako da u prvoj godini projekcije iznose 406. Budući da se radi o direktnim materijalnim troškovima poslovanja.620 214. Saglasno rastu nivoa produkcije.283. Slično kao i kod obračuna prihoda.218.630 33. radi se o tipično fiksnom trošku.864 200.851.441.413.Rj Natron vreće .352.241 428.702.462 100.035 40.237.u 000 dinara V 98.550 779.320 54.532 147.581.852.101.697.216. U ovom slučaju.544.500 36.970.658.721.580.702.820 204.549 Amortizacija.325 8.347.128 244.767 810.867 73.336 40.325 9.462 112. s obzirom na primenu vremenskog metoda obračuna.500 33. a u petoj godini 449.677 40. obračun je izvršen na bazi precizno definisanog materijalnog bilansa i tekućih cena po jedinici mere. Godišnji iznos amortizacije je 25.843.881.336 40.334.352.867 63.702.Rj Natron vreće .260 188.362 199. 158 .metodologija i primeri - Tabela 1.320 54.590 II 90.229 8. UKUPAN PRIHOD I POGON "PROIZVODNJA" POGON "PRERADA" .262.041.475 827.596.400 229.288.635.480 IV 88.858 406.050 419. Tabela 2.380 796.984.140 484.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .090 54.859.887 492.352.513.858 449.544.152.942 40.557.658.859.320 480. dinara.389 100.996.976 491.568 97.462 100. i analogne amortizacione stope.470 38.265 88.739.821.320 54.509 496.561.285.765 759.444.338 150.325 194.907.867 80.528 129. dinara.325 8.4 miliona dinara.000 115.693 438.500 33.838 .869 138.504.571.Rj Kese .999.579.462 100.655 Materijalni troškovi. Osnova za obračun bila je nabavna knjigovodstvena vrednost pojedinih kategorija osnovnih sredstava.352.711.352.u 000 dinara V 86.Rj Kese .317.859. rastu i materijalni troškovi.352.896. te je na taj način izbegnuta greška zbirnog iskazivanja troškova.800 126.Rj Grafoplast POGON AMBALAŽA UKUPNO 89.220 100.251.849. MATERIJALNI TROŠKOVI I POGON "PROIZVODNJA" POGON "PRERADA" .651.658.2 mil.320 54.580 137.227 122.859.Rj Grafoplast POGON AMBALAŽA UKUPNO II III IV .409.544.797.356.784 III 90. materijalni troškovi su proračunati na svim mestima nastanka.859.325 9.

Međutim. Budući da je Programom razvoja predviđeno smanjenje broja zaposlenih radnika.50% 10% 6. apsolutni iznos po jedinici proizvedenog proizvoda opada.883 2. Tekuće održavanje. Godišnji iznos od 34. posmatrano po kriterijumu visine amortizacionih stopa. ili samo delimično.372. ukoliko je u projektovanom novčanom toku predviđeno investiciono ulaganje. Obračun za I godinu projekcije je izvršen na osnovu postojećeg broja zaposlenih radnika i prosečno ostvarene. onda je potreban širi. Nematerijalni i ostali troškovi poslovanja.4 miliona dinara procenjen je od strane eksperata. koje po svom karakteru nije zanavljanje postojećih osnovnih sredstava (reinvestiranje dela ili celokupne amortizacije) potrebno je godišnji iznos amortizacije uvećati za alikvotni deo. detaljniji obračun godišnjeg iznosa amortizacije. te pod uticajem ekonomije obima. Napomena: Nematerijalni i ostali troškovi ne retko mogu pratiti tempo povećanja aktivnosti preduzeća.u 000 dinara Nabavna vrednost Stopa amortizacije Iznos amortizacije 277.347 25.412 184.8 mil. o sintetičkom prikazu raznorodnih troškova. Reč je. to znači da u projekciji bruto plata po radniku raste. OBRAČUN AMORTIZACIJE . prema kvalifikacionoj i stručnoj spremi.034.471 462. koji po svom značaju ne zahtevaju detaljan analitički tretman.741.535 18. Bruto zarade. 159 . te je onda neophodno ovim kategorijama troškova implementirati u celini.943. varijabilni karakter. ukoliko postoji izražena diferenciranost pojedinih vrsta osnovnih sredstava. Ovi poslovni rashodi su definisani na bazi iskustvenog procentualnog udela u ostvarenom prihodu.9 miliona dinara. plate. zadržan je na istom nivou i u narednim projektovanim godinama. i ovde je reč o fiksnom trošku. zapravo. Slično. Takođe. a odnosi se na neophodno održavanje pogonske spremnosti proizvodne opreme.293.882 Građevinski objekti Oprema UKUPNO Napomena: Detaljno selekcioniranje opreme i objekata u pojedine amortizacione grupe nije neophodno. a ostalih troškova poslovanja 22 mil.429. godišnji iznos od 187. poštujući pri tome hronološki red investiranja i početka komercijalne eksploatacije investicije. mesečne. dinara. U osnovi radi se o fiksnim troškovima. Zbirni. kao i amortizacija. dinara.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 3. Godišnji iznos nematerijalnih troškova je 29.

957. prevashodno zavisi od vrste delatnosti kojom se preduzeće bavi.043.660 3.981 2.592.771 2.571.619.981 2.626.541 2.021 40.953 2.538.170.983.000 187.830 37.197.345 1.600 187.674 100.873. POSLOVNI RASHODI To.052 196.957.344.981 2.387 1.981 2.035 551.u 000 dinara V 449.691 1.619 711.732 3.302.957.260 .0% Polugodišnji anuiteti Ostatak duga 42.367 29.355.471.957. te se na taj način metodološki sačuvao primenjeni pristup stalnih cena.372.981 160 .706 15.600 34.367 29.418 24.600 Bruto plate 187.957.981 2.325 2.422.363 1.401 1.881 737. 3.968 2.957.271 290.543 2.765.metodologija i primeri - Tabela 4.885 1.392.957.323 296.920.241 428.320 2.600 34.759 13.600 34.367 29.246.675.957.957.857.368 35.957.899 8.957.858 Amortizacija 25.392. UKUPNO 705.017.896.130.662 467.981 2.981 2.026.362 2. Tabela 5.981 2.599 4.476 3.000.553.920.240.000 187.393 20.611 1.096 1.761.169 34.040.287.338 22. Materijalni troškovi 406.860 5.920.656 633.930 2.961 26.882 34.490.017.981 2.702 Godišnje otplate 3.882 Tekuće održavanje 34.096.046 748.440 10.761.981 2.579.429 727.068.486 2.827.000 Nematerijalni troškovi 29.000 29.372.957.365.710 2.981 2.191 3.419.981 2.031 18.272 4.591 1.216. kao i od istorijske analize karaktera ovih troškova u posmatranom preduzeću.783 1.761.409.705.946 2.981 2.086.857.017.667.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .338 22.017.441 39.338 7.028 1.302 2.198 1.981 2.636 1.882 25.u 000 dinara Kamata Otplata Anuitet 1.978.267.066.057 2.440 380.471. 6.513.920.920.333. 2.932.693 30.486.648.189 5.021 dnara Rok otplate: 10 godina Kamatna stopa: 7.237 719.392.981 2.953 Godišnje kamate 2.462 1.648.017.390 1. 4.882 25.372.957.406.957.519 1.192.957. 5.761.718.981 2.309.372.925 861.245. OBRAČUN RASHODA FINANSIRANJA Iznos kredita: 42. I II III IV .981 2.957.230 1.306 28.019.372.761.040. U obračunu su korišćene realne kamatne stope.981 2.619.014.957.639 5.370 1.594 1.891.549 25.025.252.864.957.331 4.577.761.338 1.503.324.890.631 1.957.000 187.347.475.600.362 22.367 Ostali troškovi poslovanja 22.981 2.050 419.737 Rashodi finansiranja.680.882 25.392.811.774.284 32.957.761.444.307 2.338 22.693 438.392.583.957.260 2.102 670.580 1.439 931.367 22.013 787. Osnov za obračun rashoda finansiranja bili su zatečeni nivoi dugoročnih kreditnih obaveza i uslovi korišćenja postojećih kredita.

161 .7 miliona dinara. Napomena: U prethodnim metodološkim odredbama objašnjeno je da metod DNT ima svoje uporište u definiciji realne “fer” vrednosti kapitala. u projektovanom periodu predviđen je rast aktivnosti te shodno. Kao što je već prethodno napomenuto. Obračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava i mogućih izvora iz tekućeg poslovanja urađen je uz respektovanje: a) projektovanog nivoa aktivnosti. neophodno je. zato što je osnovano npr. takođe. projekcijom je moguće. Delimično. uz pretpostavku održavanja istog koeficijenta obrta ukupnih sredstava. te da se u projektovanom periodu ne može predvideti realizacija investicionog ulaganja koje bitno menja osnovne performanse preduzeća. bazira metod DNT. c) optimalnog koeficijenta obrta potraživanja i dobavljača. prati tempo rasta poslovne aktivnosti. Napomena: Ukoliko preduzeće ima odgovarajuće poreske olakšice koje se odnose na porez na dobit korporacije. isključivo radi očuvanja tehničke “kondicije” i zanavljanja postojeće opreme. godišnji iznos ovako predviđenog ulaganja je 17. To znači da se preduzeće procenjuje takvo kakvo je. Projekcijom je obuhvaćeno reinvestiranje dela amortizacije u iznosu od 70%. između ostalog. Dakle. obuhvatiti samo reinvestiranje dela ili celokupnog iznosa amortizacije (u zavisnosti od delatnosti i tehničko-tehnološkog stanja). Ulaganja u osnovna sredstva. Primenjena je zvanična poreska stopa na ostvarenu dobit od 25%. obrtna sredstva će se finansirati iz izvora iz tekućeg poslovanja (prikazano u tabeli 6. pre dve godine ima i ubuduće umanjenje poreza po ovom osnovu. ili pak i većeg iznosa ukoliko pozitivni neto novčani tokovi omogućuju finansiranje investicije iz sopstvenih izvora. U petogodišnjem projektovanom periodu nije predviđeno značajnije ulaganje u osnovna sredstva. Obračun obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. Slično važi i za preduzeća čiji je suosnivač inostrani investitor.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Porezi i doprinosi. Predviđanje ovakve vrste investicionog ulaganja nije dopušteno i zbog toga što je u direktnoj suprotnosti sa načelom realnosti na kome se. Otuda. Moguće je da preduzeće čiji se kapital procenjuje. b) delatnošću uslovljenog obrta aktivnosti u toku proizvodnje. iz godine u godinu dodatno investirati u potrebni nivo obrtnih sredstava. čak i poželjno.) čiji apsolutni iznos. onda je neophodno projekcijom to i prikazati.

549 748.215 33.712 15.3905.882 .660.882 Godišnji promet III 428.114.810.771.409.731.932 759.434.660.499.721.029 39.272662.797.536.356.272.043.441 31.798.406.751.442.505.858 737.655 438.407 Tabela 6.050 187.797.796.182 141.356.579.429 632.050 705.625.407 52.000 IV 5.000 55.858 187.292 20.000 2.490.660.650.114.241 719.655 5.549 187.860.407 37.469.634.513.80434.143 33.793 1.661 449.598 35.431 827.347.380 779.806.209.407 5.277 51.106 138.973.550 759.740 810.u 000 dinara POTRAŽIVANJ A OBRTNASREDSTV NOVČANASREDS .792.473.882 406.475.216.276. II OBRAČUN OBRTNIH SREDSTAV AI I OBAVEZA IZ Koeficijent obrta TEKUĆEG POSLOVAN vezivanja Dani JA V 5.253.942 20.907 42.372.680.963 19.880 133.429 99.881 641.344.metodologija i primeri - V 130.486 33.700.494.755 41.216.184 40.811.218.407 3 144 25.372.16735.317.372.579.000 2.197 2.925.046 651.806.372.660.882 419.241 187.660.409.920.114.673.882 30 12 1.633.808 15.228 34.978.000 54.237 619.744.000 25.000 25.318 Iznos III 2.797 35 10 20 18 10 36 15 24 95.380 II 419.041.920.041.920.114.000 36.298.562 32.822 15.424.693 187.920.797.739.873.828.Gotoviproizvodi IZVORI IZ TEKUĆEGPOSLOV ANJA AMORTIZACIJA BRUTO PLATE DOBAVLJAČI 162 .737 93.218.767 796.868 97.254 15.650.509.114.123 779.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .964.417 136.636.872.717 827.542.767 428.920.728 43.519.219 1.644 1.351 2.000 25.693 727.344 12 12 30 30 53.729 449.199.080 34.262.Sirovine Nedovršenaproiz TVA A imaterijal ZALIHE vodnja .687 36.513.605.149 1.211.218.831 20.702.475 IV 438.550 I 406.262.719 101.575 796.000 25.288 36.347.426 19.937 15.159.475 810.862.372.119 35.533.412.639.986.

Ovi koeficijenti obrta su na nešto višem nivou kod zaliha sirovina i materijala. Generalno. Bilans uspeha. To znači da je nemoguće respektovati i zadržati postojeće stanje u projektovanom periodu. horizontalna finansijska ravnoteža ulaganja i izvora u preduzeću je postignuta. Naime. što na kraju rezultira projektovanim koeficijentom obrta od 24. U konkretnom slučaju. odnosno potrebnim nivoom tzv. kao i nivo finansiranja iz tekućeg poslovanja. Naime. kao i obuhvata planiranog ulaganja 163 . S obzirom da Preduzeće “VVA” u potpunosti realizuje svoju proizvodnju na domaćem tržištu. ovo povećanje priliva je skoro jednako povećanju odliva pa je konačni efekat na neto novčani tok približno jednak nuli. To znači da je koeficijent obrta dobavljača 12. Napomena: Ovakav predloženi tretman bilansnih pozicija potraživanja i dobavljača omogućuje postizanje metodološki zasnovanog realnog pristupa u projekciji novčanog toka. ali uz neopravdano visok nivo angažovanja obrtnih sredstava (potraživanja). opšta privredna nelikvidnost zajedno sa rastućom nesolventnošću glavnih kupaca Preduzeća “VVA” značajno su usporila naplatu. što se najbolje može videti u tabeli 8 . pretpostavka održavanja postojećeg stanja u dužničko poverilačkim odnosima podrazumevala bi da su kratkoročni izvori deo investiranog kapitala. Implementiranje opisanih koeficijenata obrta dvojako utiče na projektovani novčani tok u prvoj godini projekcije: 1) povećava nivo priliva po osnovu smanjenja prosečnog iznosa kreditiranja kupaca (smanjenje potraživanja). jer se u projekciji očekuje ubrzanje aktivnosti u ovom domenu (jednostavnija i brža nabavka sirovina iz uvoza). što je nedopustivo.Novčani tok. 2) povećava nivo odliva po osnovu smanjenja prosečnog iznosa finansiranja iz obaveza iz poslovnog odnosa (smanjenje dobavljača). koja se u potpunosti kompenzira rastućim spontanim finansiranjem iz poslovnih odnosa. Zatečeni koeficijenti obrta potraživanja i dobavljača govore o bitno usporenoj aktivnosti u ovom domenu. “gvozdenih zaliha” imajući pri tome u vidu sve bitne karakteristike pripadajuće delatnosti.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Optimalni koeficijent materijalnih obrtnih sredstava (svi nivoi zaliha) predodređen je tehnološkim ciklusom u Preduzeću “VVA”. Nakon analitičkog proračuna pojedinih kategorija rashoda i prihoda. novčani tok i bilans stanja. Očito da je na dugi rok ovaj kratkoročni podbilans neodrživ. procenitelji su smatrali da je prihvatljiv period kreditiranja kupaca ne veći od 15 dana. te je maksimalni period finansiranja koji Preduzeće “VVA” može očekivati iz obaveza iz poslovnih odnosa 30 dana. S druge strane nabavka ključnih sirovina ostvaruje se na inostranom tržištu. jer bi se na taj način suspendovao ključni postulat tržišne privrede poštovanje ugovora.

998 428.392.241 34.392.017.850 49.581. takođe.Tekuće održavanje .063.854 449.metodologija i primeri - u osnovna i obrtna sredstva stekli su se uslovi za definisanje osnovnih bilansnih pregleda.Kratkoročni kredit DOBIT III Porezi i doprinosi DOBIT IV 78.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .801 25.600 187.951 2.355 406.407.372.833 25.135 37.780.858 34.920.000 29.230 2.486 0 66.363 1.767 702.954.579.882 60.363 0 76.550 680.619.429 2.436.000 29.882 78.017.920.637.041.216.771 2.550 52.920.367 779.655 723.444.412 43.338 103.605.486 2.487.399.372.017.882 68.367 796.761.392.920.163 438.017.199 17.409.347.356.438.Dugoročni kredit .262.920.372.237 22.670.761.162.466. BILANS USPEHA projekcije V I II III IV POSLOVNI PRIHOD POSLOVNI RASHODI .392.367 22.761. rashoda finansiranja i nakon podmirenja obaveza prema državi.313 2.600 187.444.228.600 187.887.890.650 22. pri čemu stopa neto dobiti raste sa 5% u prvoj godini projekcije na 7% u petoj godini .649.675.389 57. ostvaruje se neto dobit.685.882 72.859.479.768 25.600 187.549 34.932.392.761.649 14.312 25. To znači da u projektovanom periodu postoji uravnoteženost priliva i odliva.882 53.600 187.000 29.372.500.000 29.550 22. Bilans uspeha je osnova za ocenu profitabilnosti budućeg poslovanja.Ostali troškovi poslovanja 759. nakon pokrića operativnih troškova.406 22.886 2.675.932.338 85.296.000 29. pozitivan u svim posmatranim godinama.197.693 34.197.218.629.017.367 810.302 0 57.475 712.923. Pozitivan neto novčani tok indicira dostizanje potrebnog nivoa operativne likvidnosti.919 1.302 2.516.Materijalni troškovi .372.367 827.400 16.230 0 69.761. Drugim rečima.Bruto plate .797.Nematerijalni troškovi .312.307.890.555 19.866.771 0 50.338 94. 164 .u 000 dinara Tabela 7.542 12.546 419.338 DOBIT I Amortizacija DOBIT II Rashodi finansiranja .338 97. Preduzeće “VVA” u projektovanom periodu ostvaruje dobit na svim posmatranim nivoima.409.513.380 693.050 34.195 25.166 Novčani tok je.

412.932.761.009.580 78.102 17.381.106 32.947.018 189.Kratkoročna finansijska ulaganja I II Projekcija III IV .900. preduzeće će.682 265.014.123.804 99.625.Ispravka vrednosti prethodni period .546) 839.076 726.819.363 1.372.387 17.Ispravka vrednosti .824.367.650 25.372.811.167 101.447 25.056.932.406 25.564 290.802 43.797 136.084 II Projekcija III 75.318 5.901 37.025.276.682 265.372.689.761.372.690 560.703.430 21.210 186.435 5.3518.887.905 0 91.721.761.272 95.018 21.139.871 IV .536.519.029 138. Takođe.692 2.824.234.907 33.655 176.882 0 1.917 25.334.810.882 25.607.166.146 17.372.139.476 0 0 23.726 0 121.066 453.718.12.018 17.Povecanje/smanjenje .952.861.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 8.856.Prethodni period .761.288 (2.447 315.577 45.249 399.634.084 470.049 399.732 0 0 28.925.473.536.197 5.520 180.598 78.487.577 54.121 91.633 132.744.856.904.715.378.692 17.442.272.240.385 417.970 119.324 71.115.594.337 165 .399.Povećanje/smanjenje .102 492.372.412.580 93.851 242.814 456.968.666.550 25.018 3.804 99.980.091.018 3. u projektovanom periodu imati željeni nivo kreditne sposobnosti.751.549 1.471.378.292.344.746 0 139.724 551.102.031 417.417 97.Investicije u OS .4355.821 717.609.819.277 105.781 367.Novčana sredstva .Nabavna vrednost u prethodnom periodu .Prethodni period .084 470.882 891.740.018 3.076 2.617.318 5.479.652 31.555 210.272 95.607.Prethodni period .115.121 726.729 133.u 000 dinara V 402. što ga čini otvorenim za realizaciju strateških planova razvoja.146 1.751.479.369.592 0 34.907 33.728 (74.303 49.549 5.533.106 32.761.387 1..u 000 dinara V 83.389.114 203.674.594.917 214.199.983.983 74.285.049 435.182 33.344.970 551.757.891 69.237 25.123.Povećanje/smanjenje .Zalihe .761.197 5.882 735.755 78.533. bez opasnosti po stabilnost i kontinuitet proizvodnje i plasmana.167 15.757.761.453 0 119.283 3.Amortizacija tekuće godine Obrtna sredstva .389.592 717.577 79.861.084) 139. BILANS STANJA Stanje 31.234.761.148 195.283 239.293.925.085.182 33.031 17.625.799 239.142.882 1.199.385 187.Potraživanja .389.641 55.351 5. koji ovom projekcijom nisu obuhvaćeni.288 5. sa potrebnim nivom trajnih obrtnih sredstava.128. Tabela 9.882 25.724 1.882 409.091.289.473.940 57.191 NETO NOVČANI TOK 34.372.056.228.253.166 25.372.056 435.519.880 8.846 121.821 1.417 97.882 191.667 130.645.751.199X AKTIVA Stalna sredstva .599 ODLIV Smanjenje dobavljača Povećanje novčanih sredstava Povećanje potraživanja Povećanje zaliha Investiciono ulaganje Otplata dugoročnih kredita 107.728 34.014 0 0 24.372.056 52.905.546 2.430 105.617.381.564 290. NOVČANI TOK I PRILIV Dobit IV Amortizacija Povećanje dobavljača Povećanje ostalih kratkoročnih obaveza Smanjenje potraživanja Smanjenje novčanih sredstava 142.329 214.486 Bilans stanja pokazuje da će preduzeće u projektovanom periodu poslovati sa optimalnom horizontalnom i vertikalnom finansijskom ravnotežom.634.389.066 453.846 839.683 78.900.859.056.882 25.363 17.488.018 17.516.882 842.042.272.309.372.546 52.580 93.018 3.660 0 0 23.799 189.633.469.Nabavna vrednost .675.184 141.490.488.759 505.424 0 0 15.652 31.614.

732 0 24.407 17. formirana preferencijalna skala rizika prikazana je u Tabeli 10.Otplate .599 0 Kratkoročne obaveze .434.962.12.937 33.102.667 277.119 37.501 43.424 17.781 367. Stopa rizika ulaganja u Preduzeće “VVA”.407 17.887. Shodno prihvaćenoj metodologiji gradiranja pojedinih specifičnih nivoa ovog elementa rizika. to će diskontna stopa izražavati cenu sopstvenog kapitala.413.529.583.678 105.808 34.759 505.u 000 dinara V 402.014 0 0 0 17.215 35. Stopa bez rizika.275.964.555 239.042.774.199X PASIVA Društveni kapital .961 3.862.166 35.689.851 422.871 0 0 0 17.600.475.407 0 53.317.690 560.529.021 39.302.774. BILANS STANJA (Nastavak) Stanje 31.658 277.301.718.962.583.209.102 33.407 17.192.228 36.Povećanje/smanjenje .661 121.788.774.388.Kratkoročni krediti .788. Budući da je na početku napomenut izbor definicije novčanog toka "posle servisiranja dugova".650 57.1.862.Ostale kratkoročne obaveze .774.830 42.344 34.658 37.636.014. Utvrđivanje diskontne stope Izabrana definicija novčanog toka direktno upliviše odabir diskontne stope.191 0 409.040.301 370. odnosno krajnji rezultat.983 52.025.148 320.169 39.774.830 3.169 3.774.476 0 28.859.774.964.040.406 42.Otplate .301.693 35.814 456.542.Prethodni period .774.983.064 320.229.542. koji se u postupku vrednovanja dobija.240.407 0 54.550 52.822 891.407 15.811.Prethodni period .487.407 0 55.851 422.693 3.362 28.302.678 (71. Za izračunavanje diskontne stope kao cene sopstvenog kapitala koristićemo opisani Metod zidanja (Build up aproach).388.229.399.774.413.254 105.407 17.Povećanje/smanjenje 51. 166 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .424) 00 0 0 15.014.metodologija i primeri - Tabela 9.891 0 0 0 17.254 1.407 0 5.Dobavljači .237 49.501 480.952.021 3.700. Dakle njenom primenom će se direktno dobiti vrednost društvenog kapitala.Prethodni period .301 370.739.660 0 32.064 239. što je shodno Uredbi o načinu utvrđivanja društvenog kapitala najviši nivo ovog elementa rizika.961 32.Povećanje/smanjenje Dugoročni kredit .937 735.808 842.3.Novi krediti I II Projekcija III IV .712 36.228.367. Pretpostavimo da je Direkcija za procenu vrednosti kapitala definisala stopu bez rizika na nivou od 6%.700.085.Prethodni period .645.822 35.471.166.Prethodni period .774.774.424 1.683 0 0 0 17.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 10.4 0 6 6 Veličina preduzeća Broj radnika Vrednost poslovnih sredstava Ocena konkurencije ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 0 3 0 0 0 0 Finansijska struktura Osnovna sredstva/Kapital Osnovna sredstva i Zalihe/Dugoročni kapital Sopstveni kapital/Ukupni kapital Kontribucioni dobitak/Prihod Finansijski rashod/Dobit ! ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 3 5 0. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆA “VVA” 0 Ključni čovek Organizaciona struktura Kompaktnost rukovodećeg tima Strateško planiranje Proizvodni program Specijalizovano znanje jednog stručnjaka Skala rizika u% 12 3 ! ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifični rizik 0 12 5 2.7 0 2 9 167 .6 1 2 Proizvodna i Geografska diversifikacija Doprinos pojedinih. proizvoda prihodu Postojanje dugoročnih ugovora Udeo inostranog plasmana u prihodu Pristup tržistu EZ ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 11 4 2.

2. pa je sva strateška i operativna moć koncentrisana na nivou direktora preduzeća. Po svim kriterijumima preduzeće pripada grupi velikih preduzeća sa monopolskom pozicijom na domaćem tržištu.00% 1 2 6 Kratak komentar uz prezentiranu preferencijalnu skalu rizika bio bi: a) Key man . te nema adekvatne zamene za tekuće poslove. što često utiče na kasno donošenje operativnih odluka.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆA “VVA” (Nastavak) 0 Diversifikacija kupaca Koncentracija kupaca Veličina i pozicija domin. b) Veličina preduzeća .7 0 2 9 Mogućnost predviđanja Starost preduzeća Stabilnost poslovnih rezultata Diskontinuiteti u poslovanju Promena privrednog ambijenta grane ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik Ukupno stopa rizika preduzeća 0 9 4 2. Direktor preduzeća je neprikosnoveni lider.65%  11. kupaca Postojanje dugoročnih ugovora Značaj proizvoda za kupce ! Skala rizika u% 12 3 ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 11 4 2.metodologija i primeri - Tabela 10.4%. Proizvodni asortiman je u fazi starenja. Nivoi odlučivanja nisu razdvojeni. pri tome uglavnom odsutan. 168 .0%. Organizaciona struktura preduzeća je preširoka.25 10. Top menadžment nema jasno sagledanu stratešku viziju i misiju preduzeća. što sa činjenicom da par ljudi poseduje specijalizovano znanje dodatno povećava rizik u ovom domenu.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

c) Finansijska struktura - 0,6%. Finansijsko stanje preduzeća “VVA” je izuzetno dobro. Eventualni rizik bi mogao biti generisan usled nedovoljnog nivoa trajnih obrtnih sredstava, vrlo sporog koeficijenta obrta potraživanja iz tekućeg poslovanja, kao i srazmerno manje stope kontribucionog dobitka.

d) Proizvodna i geografska diversifikacija - 2,7%. Prepoznat je visok nivo rizika u ovom domenu. Preduzeće nema dugoročnih ugovora za nastup na pojedinim tržištima, nije prisutno na inotržištu, nekonkurentno je za eventualni pristup tržištu EU. Sliku donekle popravlja relativna diversifikovanost produkcionog asortimana. e) Diversifikacija kupaca - 2,7%. Izražena je koncentracija kupaca tri velika kupca apsorbuju 80% plasmana preduzeća. Kupci su , pri tome, nesolventni, neuredne platiše. Ne postoje dugoročni ugovori sa najvećim kupcima. f) Mogućnost predviđanja - 2,25%. Preduzeće nije mlado, ima dugu tradiciju. Nekoliko poslednjih godina karakterisane su nestabilnim poslovnim rezultatima, pa čak i diskontinuitetima u poslovanju. Problem: najavljuje se liberalizacija uvoza upravo proizvoda koji preduzeće proizvodi; zaoštriće se konkurentski ambijent.

Prepoznata je stopa rizika ulaganja u Preduzeće “VVA” u visini od 10,65%, odnosno zaokruženo 11,00%. Zajedno sa utvrđenom stopom bez rizika od 6%, diskontna stopa, kao cena sopstvenog kapitala iznosi 17%. Stopa rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pretpostavka je da će se u proces svojinske transformacije Preduzeća “VVA”, kao učesnik, uključiti strateški ino partner Kompanija Sily & Kiss Ltd te je neophodno prethodno izračunatu cenu sopstvenog kapitala uvećati za stopu rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. U narednom tabelarnom pregledu prikazan je postupak definisanja ovog nivoa rizika.

169

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

Tabela 11. RIZIK ULAGANJA U SRJ
VRSTA RIZIKA Rizici u vezi sa sredstvima Politika eksproprijacije Politika nacionalizacije Mogućnost finansiranja Sigurnost ugovora Nizak 1
! ! ! !

Srednji 2 3 4 5 6 7 8 9

Visok 10

Rizici poslovnog okruženja Politička stabilnost Odnos prema stranim ulaganjima Zahtevi u pogledu vlasništva Pravni sistem Participacija u upravljanju Otpori privatizaciji Raspoloživost radne snage Veze sa susednim zemljama Uloga sindikata Lokalna konkurencija

! ! ! ! ! ! ! ! ! !

Finansijski rizici Konvertibilnost valute Stabilnost valute Restrikcije tokova kapitala Kontrola cena Veličina tržišta Pristup tržištu EZ Privredni trendovi Zaduženost Poreske stope Stope inflacije Potrebe za stranim kapitalom Broj opservacija Ponderisano Zbir Parametri Ponderisani prosek

! ! ! ! ! ! ! ! ! ! !

2 2 110 25 4.4

6 12

2 6

3 12

5 25

0 0

3 21

4 32

0 0

0 0

Indicira srednji nivo rizika

Rizik ulaganja u SR Jugoslaviju ocenjen je na nivou 4,4%, što, prema standardima indicira srednji nivo rizika. Napomena: Naravno ovo je samo slikovit prikaz načina na koji će Direkcija određivati i jednom mesečno objavljivati visinu stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Na radost procenitelja to neće biti njihova obaveza. Određivanje stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju je i prak170

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

tično nemoguće od strane procenitelja, zbog šarolikih potencijalnih rezultata (koliko procenitelja - toliko i stopa rizika ulaganja u SRJ), a bazična je pretpostavka da rizik zemlje ulaganja podjednako utiče na sva preduzeća koja posluju u pripadajućem nacionalnom privrednom okruženju. Uključivanjem rizika zemlje ulaganja, dobijena je diskontna stopa od 21,4%, i ona je nadalje korišćena u modelu procene.

5.1.4. Procena vrednosti kapitala Projektovani novčani tok i izračunata diskontna stopa predstavljaju osnov za konačno utvrđivanje vrednosti društvenog kapitala preduzeća “VVA”. Budući da projektovani period ne predstavlja ekonomski vek preduzeća to je postupak procene obavljen u dva, komplementarna, koraka: (1) određivanje sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu, i (2) proračun rezidualne vrednosti. (1) Na osnovu diskontne stope od 21,4%, proračunati su diskontni faktori, i nadalje korišćeni za dobijanje sadašnje vrednosti neto novčanih tokova za svaku, ponaosob, projektovanu godinu. Suma sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iznosi 148,3 miliona dinara. Napomena: Korišćeni su diskontni faktori na sredini godine, s obzirom da u Preduzeću “VVA”nema izraženih sezonskih oscilacija proizvodnje i plasmana.

(2) Rezidualna vrednost je proračunata primenom Gordonovog modela koji glasi: RV = DNNTr/(DS-SRr) gde je: RV - rezidualna vrednost DNNTr - diskontovani neto novčani tok u rezidualu DS - diskontna stopa SRr - stopa rasta u rezidualu. Drugim rečima, prema ovom modelu, rezidualna vrednost je jednaka količniku diskontovanog neto novčanog toka u rezidualu i diskontne stope, koja je 171

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

prethodno umanjena za projektovanu stopu rasta u rezidualu. Budući da je stopa rasta u rezidualu definisana na godišnjem nivou od 3%, to znači da imenilac u navedenom modelu iznosi 0,184. Deobom 21,7 miliona dinara, koliko iznosi diskontovani neto novčani tok u rezidualu, sa 0,184 dobija se rezidualna vrednost u iznosu od 118 miliona dinara. Napomena: Shodno metodološkim odredbama, neto novčani tok u rezidualu podrazumeva da je iznos amortizacije jednak planiranom reinvestiranju i godišnjim ratama dugoročnog kredita.

Tabela 12. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
Projekcija I NETO NOVČANI TOK Diskontna stopa - cena sopstvenog kapitala Stopa rasta u rezidualu Diskontni faktor SV neto novčanih tokova Suma SV Rezidualna vrednost II III IV V

- u 000 dinara Rezidual

34.381.577 45.334.056 52.293.577 54.666.641 55.609.486 57.277.771 21,40% 3,00% 0,9076 0,7476 0,6158 0,5073 0,4178 0,3792

31.204.444 33.891.949 32.203.393 27.730.454 23.236.183 21.721.643 148.266.424 118.052.408

VREDNOST DRUŠTVENOG 266.318.832KAPITALA

Zbirom sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova od 148,3 miliona dinara i izračunate rezidualne vrednosti od 118 miliona dinara, dobija se procenjena vrednost društvenog kapitala Preduzeće “VVA” na dan 31.12.199X godine u iznosu od 266,3 miliona dinara. S obzirom da Preduzeće "VVA" ima dugoročna finansijska ulaganja u iznosu od 4,2 mil. dinara (procenjeno po metodu neto imovine), a da potencijalni finansijski prihodi nisu obračunati u projektovanom periodu, neophodno je pomenuti iznos dodati prethodno procenjenoj vrednosti društvenog kapitala. To znači da je vrednost društvenog kapitala preduzeća "VVA" na dan 31.12.199X godine, nakon prilagođavanja za vrednost neangažovanih poslovnih sredstava, 270,5 mil. dinara. Primenom aktuelnog kursa 1 DEM = 3,3 DIN, vrednost društvenog kapitala Preduzeće “VVA” izražen u nemačkim markama iznosi zaokruženo 82 mil. DEM.

172

Bilans uspeha. novčani tok i bilans stanja Bilans uspeha. Autori nisu smatrali za shodno da ovaj Priručnik opterećuju navedenim analitičkim tabelama. otplata postojećih i novih dugoročnih kredita. bruto plate i. Projektovanje pojedinih kategorija rashoda i prihoda. korišćenjem definicije novčanog toka “pre servisiranja dugova”. kao i angažovanja novih dugoročnih kredita. eventualno. 5.1. To znači da i druga dva bilansna pregleda u projektovanom periodu moraju biti oslobođeni svih projektovanih pozicija rashoda finansiranja. Napomena: Pomenuti tabelarni proračuni odnose se na detaljni prikaz projekcije poslovnog prihoda (količina i cene plasmana). ne obuhvata rashode finansiranja i finansijske prihode. međutim u svakom pojedinačnom Izveštaju o proceni vrednosti neophodno je da se u Prilozima prikaže i ovaj značajni deo koji upotpunjuje primenjeni metod DNT. potrebno je da se radi stvaranja verodostojne informacije o tome kolika je vrednost procenjenog kapitala izražena u inostranoj valuti (najčešće nemačkoj marki) koristi prosečni tzv. 5. Definicija novčanog toka “pre servisiranja dugova” Na primeru preduzeća “VVA” pokazaćemo procenu vrednosti kapitala metodom DNT.5.5. “crni” kurs koji je postojao na izabrani datum procene. priliva i odliva obavlja se na potpuno identičan način kao i u definiciji “posle servisiranja dugova”. u definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova”.1. Detaljniji tabelarni proračuni sadržani su u Prilogu Izveštaja o proceni vrednosti kapitala.1. Otuda je dobit III jednaka 173 . amortizacija). te će se nadalje u objašnjenju komentar koncentrisati na bilansne preglede i određivanje diskontne stope kao ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK).IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Napomena: Autori su pretpostavili da je realni kurs nemačke marke jednak zvaničnom kursu NBJ. Pošto stvarnost demantuje prethodnu pretpostavku. Novčani tok u ovoj definiciji ne obuhvata sve prilive i odlive iz finansiranja. kao i na pojedine kategorije poslovnih rashoda (materijalni troškovi.

429 18.581.429 0 0 0 72.886 17.692.367 22.761.017.480 58.549 34.407.351.050 .882 60.234.015.954.882 25.metodologija i primeri - dobiti iz poslovanja.546 702. Tabela 14.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .919 0 0 0 78.338 22.392.801.278 77.041.367 29.355 .407.600 34.920.307.372.971 51.761.372.882 25.858 449.600 34. BILANS USPEHA I POSLOVNI PRIHOD II III IV .761.078.668 80.392.645.262.216.920.882 1.163 723.063.102.230.923.882 0 1.201.500.983 74.262.218.000 29.000 187.409.014891.936.581. Osnova za proračun poreza na dobit je uvećana.Nematerijalni troškovi29.084 II Projekcija III IV V 71.513.312 103.914 97.380 796.439 25. u definiciji “pre servisiranja dugova” ne obuhvata otplate postojećih i planiranih dugoročnih kredita.871842.572 25.920.767 810.914 54.Dugoročni kredit .212 45.Kratkoročni kredit DOBIT III Porezi i doprinosi DOBIT IV 78.017.241 428.436.980 40.886 0 0 0 68.372.936.439 Novčani tok. kao i eventualne prilive po osnovu angažovanja novih dugoročnih kreditnih izvora.600 187.713 94.372.392.047.372.123.367 29.891 0 0 0 0 0 0 0 0 174 .313 0 0 0 53.195 25. Tabela 13.u 000 dinara V 759.833 25.312.882 72.392.819.546 2.811.857 54.685.600 34.882 53.238 45.761.Tekuće održavanje34.000 187.920.372.438.485 25.234.356.338 22.485 85.780.182.797.338 22.572 58.828 40.683735.055.919 19.550 779.296.338 DOBIT I Amortizacija DOBIT II Rashodi finansiranja .882 78.801 25.761.882 68.017.854 419.998 712.017.605.338 POSLOVNI RASHODI680.312.367 29.579.063.017.768 25.475 827.372.693 438.347. te je neophodno dodatno prilagođavanje cene kreditnih izvora pri proračunu ponderisane prosečne cene kapitala.Materijalni troškovi406.951 0 0 0 60.372.951 15.313 13.392.000 187.670.713 51.000 .920.710.055.692.923.372.655 693.468 85.372.600 . NOVČANI TOK I PRILIV Dobit IV Amortizacija Povećanje dobavljača Povećanje ostalih kratkoročnih obaveza Smanjenje potraživanja Smanjenje novčanih sredstava 144.367 .882 25.Ostali troškovi poslovanja 22.047.Bruto plate187.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Tabela 14. NOVČANI TOK (Nastavak)
I ODLIV Smanjenje dobavljača Povećanje novčanih sredstava Povećanje potraživanja Povećanje zaliha Investiciono ulaganje Otplata dugoročnih kredita NETO NOVČANI TOK 104.608.133 71.367.424 0 0 15.479.692 17.761.018 0 39.574.847 II Projekcija III IV V

21.129.086 20.203.250 20.229.172 28.142.453 0000 139.846121.12191.970119.592 839.076726.724551.821717.549 2.389.146 1.594.387 1.824.363 1.932.430 17.761.018 17.761.018 17.761.018 25.372.882 0000 50.581.193 57.598.418 60.033.296 57.058.759

Bilans stanja, slično kao i u definiciji “posle servisiranja dugova” omogućuje uvid u nivo ostvarene horizontalne i vertikalne finansijske ravnoteže. On, međutim, ne obuhvata promene u nivou projektovanih dugoročnih kreditnih izvora, saglasno korišćenoj definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova”. U konkretnom slučaju neto novčani tokovi su pozitivni u svim godinama projekcije, te se pozitivna razlika evidentira na poziciji kratkoročna finansijska ulaganja. Negativni neto novčani tokovi zahtevali bi uravnoteženje aktive i pasive bilansa stanja otvaranjem posebne bilansne pozicije u pasivi “debalans novčanog toka”.

Tabela 15. BILANS STANJA
Stanje 31.12.199X AKTIVA Stalna sredstva - Nabavna vrednost - Nabavna vrednost u prethodnom periodu - Investicije u OS - Ispravka vrednosti - Ispravka vrednosti prethodni period - Amortizacija tekuće godine I II Projekcija III IV

- u 000 dinara

V

402.645.781 373.145.825 419.483.221 471.912.006 526.801.592 586.629.922 210.740.114 203.128.249 195.516.385 187.904.520 180.292.655 180.292.655 399.856.031 417.617.049 435.378.066 453.139.084 470.900.102 496.272.984 435.378.066 453.139.084 470.900.102 17.761.018 25.372.882 17.761.018 17.761.018 17.761.018 265.234.564 290.607.447 315.980.329 189.115.917 214.488.799 239.861.682 189.115.917 214.488.799 239.861.682 265.234.564 290.607.447 25.372.882 25.372.882 25.372.882 25.372.882 25.372.882 191.905.667 130.442.729 133.810.797 93.536.27295.925.417 78.056.580 78.056.58093.536.272 78.056.580 15.479.6922.389.146 31.634.10632.473.182 105.757.652 105.757.65231.634.106 (74.123.546)839.076 5.272.3515.412.197 8.091.4355.272.351 8.091.435 (2.819.084)139.846 136.253.029 138.721.184 141.490.755 97.519.804 99.344.167 101.276.598 95.925.417 97.519.804 99.344.167 1.594.387 1.824.363 1.932.430 33.199.907 33.751.728 34.469.277 32.473.182 33.199.907 33.751.728 726.724 551.821 717.549 5.533.318 5.625.288 5.744.880 5.412.197 5.533.318 5.625.288 121.121 91.970 119.592

Obrtna sredstva - Zalihe - Prethodni period - Povecanje/smanjenje - Potraživanja - Prethodni period - Povećanje/smanjenje - Novčana sredstva - Prethodni period - Povećanje/smanjenje

- Kratkoročna finansijska ulaganja

0

39.574.847

90.156.039 147.754.457 207.787.753 264.846.512

175

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

Tabela 15. BILANS STANJA (Nastavak)
Stanje 31.12.199X PASIVA Društveni kapital - Prethodni period - Povećanje/smanjenje Dugoročni kredit - Prethodni period - Otplate - Novi krediti Kratkoročne obaveze - Dobavljači - Prethodni period - Povećanje/smanjenje - Kratkoročni krediti - Prethodni period - Otplate - Ostale kratkoročne obaveze - Prethodni period - Povećanje/smanjenje I II Projekcija III IV

- u 000 dinara

V

402.645.781 373.145.825 419.483.221 471.912.006 526.801.592 586.629.922 239.413.658 279.469.143 324.703.856 376.396.770 430.444.342 489.380.781 239.413.658 279.469.143 324.703.856 376.396.770 430.444.342 40.055.485 45.234.713 51.692.914 54.047.572 58.936.439 42.040.021 42.040.021 0 121.192.102 105.229.678 42.040.021 42.040.021 0 0 42.040.021 42.040.021 0 0 52.739.344 34.964.937 33.862.254 1.102.683 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 53.475.215 35.700.808 34.964.937 735.871 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 54.317.228 36.542.822 35.700.808 842.014 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 55.209.119 37.434.712 36.542.822 891.891 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0

51.636.661 33.862.254 105.229.678 (71.367.424) 0 0 0 0 17.774.407 15.962.424 15.962.424 1.811.983

5.1.5.2. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala Definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova” odgovara diskontna stopa koja reprezentuje ukupno investirani dugoročni kapital (sopstveni i dugoročni kreditni izvori). Drugim rečima, neophodan je proračun ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK), koja će se nadalje koristiti za proračun sadašnje vrednosti projektovanih neto novčanih tokova. Da bi se odredila PPCK neophodno je: a) utvrditi cenu sopstvenog kapitala, b) utvrditi cenu kreditnih izvora finansiranja, i c) odrediti pondere. Cena sopstvenog kapitala proračunata je primenom Metoda zidanja, i ukupno iznosi 17%. Cena kreditnih izvora finansiranja određena je bankarskom realnom kamatnom stopom za korišćenje postojećih dugoročnih kredita u Preduzeću “VVA” u iznosu od 7% na godišnjem nivou. Napomena: U praksi će se procenjivači redovno sretati sa problemom određivanja realne kamatne stope na dugoročne kredite. Sugeriše se korišćenje kamatnih stopa koje su ne veće od 10% na godišnjem nivou, što odgovara uobičajenoj ceni ino dugoročnih kredita.

176

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Pomenuta cena kreditnih izvora od 7% mora biti dodatno prilagođena, odnosno umanjena za procentualni iznos poreza na dobit korporacije. Ovo umanjenje je izvedeno na sledeći način: CKI = CBK (1-SP), pri čemu je, CBK = 7% SP = 25%. To znači da je cena kreditnih izvora: CKI = 7% (1-0,25) = 5,25 %. Ponderi za finalni proračun PPCK određeni su na osnovu postojeće prosečne strukture dugoročnog kapitala. Očekuje se da će se pomenuta struktura zadržati. Ponderi su: za cenu sopstvenog kapitala 85% za cenu kreditnih izvora 15%. Proračun PPCK obavljen je na sledeći način:

PPCK = CSK USK + CKI gde su: CSK = 17% USK = 0,85 CKI = 5,25% UKI = 0,15. To znači da je PPCK:

UKI,

PPCK = 17% 0,85 + 5,25% 0,15 = 14,4% + 0,8% PPCK = 15,2% Stopa rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pretpostavka da je strateški ino partner zainteresovan da se pojavi kao učesnik u svojinskoj transformaciji Preduzeća “VVA” nalaže dodatno prilagođavanja diskontne stope (PPCK) za prethodno izračunatu stopu rizika ulaganja u SR Jugoslaviju u iznosu od 4,4%. To znači da diskontna stopa, korišćena u definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova” iznosi 19,6%.

177

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

5.1.5.3. Procena vrednosti kapitala Slično kao i kod definicije novčanog toka “posle servisiranja dugova”, postupak procene je obavljen u dva, komplementarna, koraka: (1) određivanje sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu, i (2) proračun rezidualne vrednosti. (1) Na osnovu diskontne stope od 19,6%, proračunati su diskontni faktori, i nadalje korišćeni za dobijanje sadašnje vrednosti neto novčanih tokova za svaku, ponaosob, projektovanu godinu. Suma sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iznosi 169,3 miliona dinara. (2) Rezidualna vrednost je, takođe, proračunata primenom Gordonovog modela. Budući da je stopa rasta u rezidualu definisana na godišnjem nivou od 3%, to znači da imenilac u navedenom modelu iznosi 0,166. Deobom 24 miliona dinara, koliko iznosi diskontovani neto novčani tok u rezidualu, sa 0,166 dobija se rezidualna vrednost u iznosu od 144,7 miliona dinara.

Tabela 16. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
Projekcija I NETO NOVČANI TOK Diskontna stopa (PPCK) Stopa rasta u rezidualu Diskontni faktor SV neto novčanih tokova Suma SV Rezidualna vrednost VREDNOST DUGOROČNOG KAPITALA DUGOROČNI KREDITI VREDNOST DRUŠTVENOG KAPITALA 169.265.415 144.675.689 19,6% 3,00% 0,9144 0,7645 0,6393 0,5345 II III IV V

- u 000 dinara Rezidual

39.574.847 50.581.193 57.598.418 60.033.296 57.058.759 58.770.522

0,4469

0,4086

36.187.089 38.671.614 36.819.900 32.087.291 25.499.520 24.016.164

313.941.104 42.040.021 271.901.083

Zbirom sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova od 169,3 miliona dinara i izračunate rezidualne vrednosti od 144,7 miliona dinara, dobija se pro178

ali podrazumevajući da i ukupne obaveze budu realno procenjene. u smislu propisane Uredbe za procenu vrednosti preduzeća s društvenim kapitalom.199X iznosi 272 miliona dinara. Zbog toga se proceniteljima preporučuje da. troškovnog pristupa. ili tamo gde je to moguće. podvrgnu prvobitno dobijeni rezultat kontroli. odnosno troškova zamene (otuda i naziv reprodukciona vrednost). Pod metodom neto imovine.kursa 1 DEM = 3. Napomena: U konkretnom slučaju korišćenjem različitih definicija novčanih tokova nije dobijena ista vrednost društvenog kapitala. To će povećati stepen sigurnosti procenitelja da su procenjene vrednosti kapitala u realnim okvirima.4 mil. funkcionalne 179 .199X godine u iznosu od 314 miliona dinara. korišćenjem tzv.12. Naravno. 82.12. Procenjena vrednost društvenog kapitala na izabrani datum procene 31. bez obzira na izabranu definiciju novčanog toka. budući da potencijalni finansijski prihodi nisu uključeni pri obračunu dobiti u projektovanom periodu. vrednost društvenog kapitala Preduzeća “VVA” izražen u nemačkim markama iznosi. DEM.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - cenjena vrednost ukupnog dugoročnog kapitala Preduzeće “VVA” na dan 31. 5. Procenjena vrednost društvenog kapitala Preduzeća “VVA” jednaka je razlici procenjene vrednosti ukupnog dugoročnog kapitala i zatečenog nivoa dugoročnih obaveza. Međutim. koji se umanjuju za vrednost fizičke istrošenosti.199X godine iznose 42 miliona dinara. Primena metoda neto imovine Suština ovog metoda sastoji se u tome da se bruto imovina preduzeća proceni na bazi realnih vrednosti. Napomena: U definiciji "pre servisiranja dugova" nije urađeno prilagođavanje za vrednost dugoročnih finansijskih plasmana.3 DIN.12. Ukupne zatečene dugoročne obaveze na datum procene 31.2. Primenom aktuelnog deviznog ekvivalenta . zaokruženo. ne postoji obaveza da se istovremeno koriste obe definicije novčanog toka. Najčešće se procenjene vrednosti društvenog kapitala neznatno razlikuju ukoliko se koriste Uredbom propisane obe definicije novčanog toka. uvek. korišćenjem druge definicije novčanog toka. te razlike ne treba da budu signifikantne. podrazumeva se utvrđivanje vrednosti na osnovu troškova za novu nabavku ili izgradnju sredstava.

Ova vrednost se koriguje (umanjuje) za ukupnu funkcionalnu. vođeno je računa o funkcionalnosti. koja se množi ukupnom površinom objekta. vršena je procena svake pozicije iz bilansa stanja i to prvo aktive. 5. da oceni i odabere najadekvatniji pristup (metod) koji će primeniti u konkretnom slučaju.). a zatim izvršen pregled objekata.procena aktive Na osnovu bilansa stanja i popisnih lista o izvršenom inventarisanju. a koji u nastavku prikazujemo. ustvari.. kanalizacija.2. obračun površina. Procenitelj treba. fizičku. po oceni eksperata za procenu. bilansa uspeha). 5. kvalitet gradnje. Za svako sredstvo i obavezu utvrđena je procenjena vrednost na način koji je propisan Uredbom. ulica "MM" br. na sledećim lokacijama: ulica "XY" b. 180 . evidencije u poslovnim knjigama. te će se pri proceni primeniti postupci i metodi revizije koji će utvrditi realnost naročito monetarnih pozicija. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja . Korišćenjem metoda neto imovine za procenjivanje vrednosti društvenog kapitala preduzeća "VVA". vrednosti infrastrukture (vodovod.1.metodologija i primeri - zastarelosti i ekonomske amortizovanosti. kretanje cena poslovnog prostora. Međutim.b. pa onda pasive. troškovi gradnje. Građevinski objekti. održavanje i sl. korišćen je troškovni pristup.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . a takođe i u mestu "L" i mestu "D". za izvesna sredstva moguće je primeniti i tržišni pristup. Takođe se ova vrednost dalje koriguje (uvećava) za troškove uređenja građevinskog zemljišta i troškove uređenja i priključenja na spoljne mreže. Građevinski objekti kojima raspolaže preduzeće "VVA" nalaze se u Beogradu. procenjivani su primenom troškovnog pristupa. U ovu cenu se uključuju troškovi investicionotehničke dokumentacije. tehnološku i ekonomsku amortizovanost objekta. U postupku procene vrednosti građevinskih objekata prvo je pregledana potrebna dokumentacija (projekti. dokaz o pravu vlasništva nad nepokretnostima i sl. Na taj način su procenjivači stekli uvid u njihovo sadašnje stanje. kao i stepenu ukupne amortizovanosti. hidrantske mreže i ostale instalacije). Troškovni pristup podrazumeva da se procenjena vrednost građevinskog objekta utvrđuje na osnovu građevinske cene objekata u momentu procene. Prilikom procene cene gradnje. primenom principa kontinuiteta. kvalitetu gradnje i izgrađenosti infrastrukture. koji u strukturi ukupnih materijalnih ulaganja čine 72% sadašnje vrednosti. Treba napomenuti da pre procene nije izvršena nezavisna revizija finansijskih izveštaja (bilansa stanja.

u 000 dinara Procenjena Procenjena vrednost sadašnja vrednost novog objekta 524.320 524.068 3.150 hiljada dinara. 86. Procenom je utvrđeno da celokupan iznos dugoročnih ulaganja od 4.1). Postupak je bio sledeći: prvo je utvrđena pojedinačna vrednost zamene (troškovi zamene) za svaku vrstu produktivne opreme.2). U postupku procene pregledana je postojeća tehnička i druga dokumentacija i izvršen uvid u tehničko stanje i stepen amortizovanosti opreme. Transportna sredstva 422. Prilikom procene sva je oprema klasifikovana na: proizvodnu opremu.240 VRSTE OBJEKTA Građevinski i energetski objekti i infrastruktura UKUPNO U prilogu Izveštaja dat je detaljan opis građevinskih objekata i procene pojedinačne vrednosti svakog objekta (Prilog 5.816 1. Dugoročna finansijska ulaganja sastoje se od: uloženih sredstava u banke i dugoročnih hartija od vrednosti u iznosu od 4.147 2. br. 1. datih kredita dugoročnih od 24 hiljade dinara.783367. Preostali životni vek posmatran je u odnosu na ukupan životni vek opreme.68031.240 274.199X Red.174 hiljade dinara je realno naplativ u predviđenom vremenu. Rekapitulacija procenjene vrednosti opreme na dan 31.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Rekapitulacija procene vrednosti građevinskih objekata na dan 31.031108.320 274. Nabavna vrednost opreme istih ili sličnih karakteristika (na dan procene) predstavljala je osnovu za procenu.12.882 UKUPNO Detaljan opis procene opreme dat je u prilogu Izveštaja (Prilog 5. transportna sredstva.u 000 dinara Procenjena vrednost Red. Oprema u strukturi sadašnje vrednosti materijalnih ulaganja učestvuje sa 19% i procenjivana je principom troškova zamene. Kancelarijski nameštaj i oprema 10. bez rizika. .199X . kancelarijsku opremu. radi dobijanja procenjene sadašnje vrednosti opreme. NAZIV nabavnasadašnja br. 181 .41923. koja je nakon toga umanjena za fizičku i funkcionalnu istrošenost i za tehničku zastarelost.12. Proizvodna oprema i oprema za održavanje 11.

potraživanja od radnika i ostala razna potraživanja.594 hiljade dinara što je zbog navedenih korekcija za 23.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .556Proizvodnja 3. Vrednost aktivnih vremenskih razgraničenja obuhvata unapred plaćene troškove osiguranja sredstava u realnom iznosu. već je vršena korekcija (smanjenje) za vrednost rizičnih potraživanja. 5.091 hiljadu dinara. .2.199X Procenjena vrednost Red. Rekapitulacija procenjene vrednosti zaliha na dan 31. bez korekcije. Proizvodi41.056 Detaljni pregled procene zaliha po vrstama dat je u prilogu Izveštaja Prilog 5. Roba890 UKUPNO78. 182 . Procena pojedinih pozicija bilansa stanja . Prilikom procene nije u svim slučajevima preuzeta knjigovodstvena vrednost ovih potraživanja.4.488 2. i pri proceni je taj iznos prihva5. U Prilogu 5. a nedovršeni proizvodi i gotovi proizvodi po ceni koštanja) te knjigovodstvena vrednost odražava procenjenu vrednost.procena obaveza ćen kao realan u punom iznosu od 4. Materijal i sitan inventar30.u 000 dinara 1. ocenjeno je da su zalihe bilansirane prema propisima (materijal. gotovi proizvodi i roba. čije su obaveze u bilansu bile iskazane na paralelnim grupama konta pasive. iznosi 8.120 hiljade dinara manje od iskazane knjigovodstvene vrednosti. sitan inventar. potraživanja od kupaca. povezanim preduzećima.12. Izveštaja data je lista i detaljan pregled procene potraživanja.3. zatim potraživanja za date kratkoročne kredite. Uvidom u poslovne knjige.122 4. Takođe je kod procene potraživanja iz zajedničkog poslovanja (od povezanih preduzeća) izvršena prethodno konsolidacija za paralelan iznos ugovorenih kompenzacija i potraživanja s istim. sitan inventar.metodologija i primeri - Strukturu zaliha čine materijal. Kratkoročna potraživanja i kratkoročna finansijska ulaganja u svojoj strukturi sadrže potraživanja: za date avanse. nedovršena proizvodnja. Vrednost hartija od vrednosti i novčanih sredstava prilikom procene je preuzeta iz knjigovodstvene evidencije.Ukupan procenjeni iznos kratkoročnih potraživanja iznosi 78. VRSTA ZALIHA br.2. potraživanja iz zajedničkog poslovanja. roba po nabavnim cenama.044 hiljade dinara.

183 .099 hiljada dinara. Procenom realnih mogućnosti plaćanja u roku i u navedenom iznosu.2. Procenjena vrednost ukupnih kratkoročnih obaveza.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Dugoročne obaveze čine krediti iz inostranstva u iznosu od 42. prema radnicima za zarade i ostale obaveze za poreze i doprinose. vrednost kapitala se utvrđuje na sledeći način: od procenjene vrednosti sredstava preduzeća (ukupne aktive) oduzme se procenjena vrednost ukupnih obaveza uz pretpostavku da će preduzeće trajati u neograničenom budućem periodu. Utvrđivanje procenjene vrednosti kapitala Prema metodu neto imovine.040 hiljade dinara.3.12.u 000 dinara 556. Vrednost pasivnih vremenskih razgraničenja je u ukupnom iznosu od 6. prema povezanim preduzećima. izvršena je korekcija obaveza prema dobavljačima za nefakturisanu robu i izvršena je konsolidacija paralelnih iznosa s potraživanjima iz poslovnih odnosa s povezanim preduzećima. Procenom je utvrđeno da su ove obaveze realno plative u navedenom iznosu. a ostale obaveze su prihvaćene u onom iznosu kako su u knjigama iskazane.383 hiljada dinara iznosi 91. sastavljen je bilans stanja na dan procene i prikazane su korekcije stanja po knjigama u odnosu na procenjeno stanje na sledećoj strani. Kratkoročne obaveze u svojoj strukturi sadrže obaveze: prema dobavljačima.849) Procenjena vrednost kapitala (po metodu neto imovine) 416.081 (139. Izveštaja data je lista svih obaveza.5.000 Na osnovu procenjenih vrednosti svih kategorija sredstava i obaveza.. te nisu korigovane u odnosu na knjigovodstveno stanje.199X Procenjena vrednost aktive Procenjena vrednost obaveza / dugoročnih i kratkoročnih . utvrđena je procenjena vrednost kapitala preduzeća "VVA" na dan 31. Uvažavajući navedenu metodologiju i zakonske odredbe.710 hiljada dinara prihvaćena prema stanju po knjigama na dan procene. U Prilogu 5. nakon korekcija od 23.232 Zaokruženo416. 5.

451 50.952 6.861 1.710 402.846 4.150 24 210.540 25.928 16.120) (5) B) Obrtna sredstva (III + IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze 1. Oprema Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost II Dugoročna finansijska ulaganja 1.507) (6) POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 184 .299 4. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 2.040 97.199X (Procena prema metodu neto imovine) AKTIVA I Materijalna ulaganja 1. Roba IV Kratkoročna potraživanja (1 do 8) 1.645 (23.298 190 5. Ino-krediti III Kratkoročne obaveze (1 do 6) 1.122 890 90. Dobavljači u zemlji 2.040 42.12.232 42. Proizvodi 5.860 1. Ostala kratkoročna potraživanja 6. Avansi.091 4.710 556.566 319.036 - 108.785 556.823 38.664 3.819 - 416. depoziti i kaucije 2.786 52.293 167.081 239.928 38.556 - 387.056 30. Obaveze za zarade 5.298 190 5.174 4.556 .520 274.669 37. Ostale kratkoročne obaveze 6. Materijal i rezervni delovi 2.120) 153.556 41.740 78.436 168.091 4.398 4.040 121.240 (1) 70.720 76.952 6.040 42.metodologija i primeri - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31. Aktivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 206.413 42. Proizvodnja 4.882 4. Kupci u zemlji 3. Sitan inventar 3. Kratkoročne obaveze prema povezanim preduzećima 4.383) (876) (22. Razna potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5.299 4.296 78.122 890 113.556 41.174 (2) (3) 176. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 3.044 Korekcije procene 176.786 53.044 (4) (23.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 383.056 30.243 598 8.192 25.645 176. HOV i novčana sredstva 7.905 4. Kupci u inostranstvu 4.729 8.872 602 8. Pasivna vremenska razgraničenja 191.809 25.013 151.849 9. Krediti dati u zemlji A) Stalna sredstva (I + II) III Zalihe 1.905 402.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .965 50.081 (7) (6) (23. Uložena sredstva u banke i HOV 2.122 106.

Finansijski izveštaji nisu bili pregledani od strane nezavisne revizije. Likvidaciona vrednost društvenog kapitala preduzeća "VVA". 5.kvalitetu gradnje.procena aktive Na osnovu popisnih (inventarskih) lista i bilansa stanja vršena je procena svake pozicije iz bilansa stanja i to prvo aktive pa onda pasive.5). a koji u nastavku prikazujemo. Pre procene procenitelji su izvršili postupak revizorskog pregleda.1. iznosi 164. Na taj način određivana je likvidaciona vrednost svakog objekta.P. stepenu amortizovanosti i izgrađenosti infrastrukture.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - U nastavku Izveštaja o proceni vrednosti kapitala DP "VVA". data je procenjena likvidaciona vrednost građevinskih objekata. u ovom slučaju likvidaciona vrednost treba da posluži kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. Za svako sredstvo i obavezu utvrđena je procenjena vrednost na način koji je propisan Uredbom. 5. Opisani građevinski objekti D. dati su prilozi koji objašnjavaju detaljno procenu svake pozicije iz bilansa stanja (Prilog 5.Procena građevinskih objekata.540 hiljada dinara ili 60% vrednosti procenjeno metodom neto imovine.0 . Procena pojedinih pozicija u bilansu stanja . Građevinski objekti. Već smo naglasili da se u primeni ove metode polazi od toga da preduzeće nema perspektivu daljeg nastavka rada .3. kao i opisi objekata. U Prilogu 1 . Primena metoda likvidacione vrednosti Suština ovog metoda sastoji se u tome da se vrednost bruto imovine preduzeća procenjuje na bazi pojedinačnih prodajnih vrednosti u postupku redovne likvidacije. 185 .5. "VVA" u stečaju. "VVA" u stečaju. podrazumevajući i da potraživanja i obaveze budu procenjeni na bazi realnih mogućnosti naplativosti i plaćanja.3. Beograd. Posebno je vođeno računa o pojedinačnoj funkcionalnosti i mogućnosti upotrebe za druge svrhe. Ukupno procenjena likvidaciona vrednost za građevinske objekte u D.obavljanja svoje osnovne aktivnosti. shodno Zakonu i Uredbi. Međutim. Beograd.P. utvrđena je korišćenjem tržišnog pristupa uz pretpostavku likvidacije preduzeća. procenjivani su prema svom sadašnjem stanju .

199X godine iznosi 43. njena ekonomskotehnička zastarelost. održavanje.553 hiljade dinara. kancelarijski nameštaj i ostala oprema UKUPNO U Prilogu 2 data je pojedinačna procena likvidacione vrednosti opreme.3.12. zbog nemogućnosti završetka proizvodnje. Vrednost proizvodnje u toku. procenjena likvidaciona vrednost ukupnih zaliha iznosi 72.12. transportna sredstva. a ni prodaje.297 hiljada dinara (Prilog 6).199X Red. Knjigovodstvena sadašnja vrednost 38.obaveze Dugoročne obaveze su procenjene kao realno plative u punom iznosu od 42. Pri proceni likvidacione vrednosti kratkoročnih potraživanja ocenjeno je da će realno moći da se naplati 50% vrednosti kratkoročnih potraživanja iz poslovanja. br. ukupna kratkoročna potraživanja procenjena su na 39. otpisana je. stepen amortizovanosti. Kod procenjivanja likvidacione vrednosti opreme uzeto je u obzir postojeće tehničko-tehnološko stanje opreme.553 Naziv opreme Proizvodna oprema. Rekapitulacija likvidacione vrednosti opreme data je u sledećoj tabeli. dok je kod kratkoročnih obaveza procenjeno da je 95% 186 . Na taj način. Rekapitulacija likvidacione vrednosti opreme na dan 31.u 000 dinara Procenjena likvidaciona vrednost 43.metodologija i primeri - Oprema.846 .2.180 hiljada dinara (Prilog 6). Na taj način. Potraživanja. jer je konstatovano da se ta cena prodajom može sigurno postići. 1. Vrednost ovih ulaganja cenjena je na osnovu mogućnosti prodaje dugoročnih hartija od vrednosti i njihove diskontovane vrednosti na dan procene i iznosi 420 hiljada dinara (Prilog 6).040 hiljada dinara.553 43. 5.846 38. Uzimani su u obzir tom prilikom i troškovi demontaže i montaže koji bi bili neophodni pri prodaji svake pojedinačne opreme (pri prodaji "na komad"). Likvidaciona vrednost zaliha je procenjena po ceni koštanja zaliha. Ukupna procenjena likvidaciona vrednost opreme koju "VVA" poseduje na dan 31. Dugoročna finansijska ulaganja. Procena pojedinih pozicija pasive . Zalihe.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Naročito je cenjena njena funkcionalnog i sposobnost upotrebe na drugom mestu kao pojedinačne ili kao cele linije opreme. kao i opis opreme i tehnološkog procesa.

8464.990 187 .552 191.297 111.720-3.199X (Procena prema metodu likvidacione vrednosti) AKTIVA I Materijalna ulaganja 1.905-80.093 164.990 kratkoročne obaveze(90. D.817 hiljada dinara. po metodu likvidacione vrednosti.655 319.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 208.3.u 000 dinara likvidaciona vrednost poslovne aktive 319.849-74.655 187.645 -52.056-5.174-3.707 4.3.513 72.12.375 -82. prema listi prijavljenih potraživanja poverilaca) realno plativo i da to iznosi 90.990 239.133 42.740-2.133 U nastavku je dat bilans stanja na dan 31.754 210.12.876 113.413 42.227 78.428 .540 43.192 402.645 -82.817) dugoročne obaveze(42. Oprema II Dugoročna finansijska ulaganja A Stalna sredstva (I+II) III Zalihe IV Kratkoročna potraživanja B Obrtna sredstva (A+B) Stanje poKorekcije knjigamaprocene 206.040 90.280 -30.P.477 POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze III Kratkoročne obaveze POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 402.180 39.040) likvidaciona vrednost kapitala187. Građevinski objekti 2.527 167.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - vrednosti obaveza procenjenih po metodi supstance (tj.180 38.040 121. Procenjena likvidaciona vrednost kapitala Procenjena likvidaciona vrednost kapitala utvrđena je na sledeći način: Procenjena Procenjene Procenjene Procenjena .5661. "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.817 319. 5.553 420 208.199X godine.

232 ⋅ Ponder = 60% 40% 100% = = = . sastavlja se bilans stanja s iskazanim procenjenim vrednostima poslovne imovine. obaveza i kapitala na dan procene (član 12 Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala).000 dinara 270. Ovaj bilans treba da posluži za knjiženje procenjenih vrednosti poslovne 188 .492 ⋅ 416.1.133 hiljade dinara i niža je od procenjene vrednosti po oba primenjena metoda. uzimajući u obzir prirodu delatnosti preduzeća i sredstva kojima ono raspolaže.metodologija i primeri - 6. Dobijeni su sledeći rezultati: Metod / vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti . 6.u 000 dinara Ponderisana vrednost 162. zatim svrhu procene i premise vrednosti.133 Svakom od korišćenih metoda dodeljen je odgovarajući ponder izražen u procentima. ZAKLJUČAK O PROCENI U postupku procene vrednosti kapitala preduzeća "VVA".493 328.788 329.492 416. predstavlja minimalnu vrednost preduzeća od 187.000 Ponderisana prosečna vrednost Zaokruženo Procenjena likvidaciona vrednost kapitala DP "VVA". prihvatio sledeće pondere: Metod Prinosni metod Metod neto imovine Procenjena vrednost ⋅ 270. a i od knjigovodstvene vrednosti.232 187.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Bilans stanja posle procene Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala. U konkretnom slučaju.295 166. prema Zakonu o svojinskoj transformaciji i Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. primenjena su sva tri propisana metoda. tim procenjivača je u zaključivanju o procenjenoj vrednosti kapitala preduzeća "VVA".

U zaključku o proceni vrednosti kapitala DP "VVA". obaveza i kapital preduzeća "VVA".12. preduzeće treba na osnovu ovog bilansa da svede knjigovodstveno na procenjeno stanje imovine. Ustvari. obaveza i kapitala. Sledeća šema bilansa obuhvata knjigovodstvene vrednosti. procenjene vrednosti i utvrđene razlike između jedne i druge vrednosti. obaveza i kapitala u poslovnim knjigama preduzeća.000 Bilans stanja na dan procene treba da obuhvati procenjene vrednosti svih pozicija bilansnih. biti knjižene: na svim pozicijama poslovne imovine.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - imovine.133 329.000 dinara 239. Prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala ove razlike će. kapitala i obaveza na kojima su identifikovane prema metodu neto imovine. smanjiće vrednost osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine. razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine.413 270. na dan procene. na dan procene za celokupnu poslovnu imovinu.19… utvrđene su sledeće vrednosti: Vrednost Knjigovodstvena vrednost Vrednost dobijena prinosnim metodom Vrednost dobijena metodom neto imovine Likvidaciona vrednost Ponderisana prosečna procenjena vrednost . 189 . u konkretnom primeru preduzeća "VVA".232 187. kao i razlike između knjigovodstvenih i procenjenih vrednosti pozicija.492 416. 31.

890 44. Roba 4.720 76.091 4.928 38.120) 90.056 30.12.970 4.013 151.785 468.451 50. Ostala kratkoročna potraživanja 6. Proizvodi 5. Aktivna vremenska razgraničenja 113.740 78. HOV i novčana sredstva 7.556 41.091 4.064 78.120) 66.324 .324 - 300.849 190 . depoziti i kaucije 2.860 1.204 168.044 (23.200 211. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 2.056 30.729 8. Avansi. Sitan inventar 3.849 9.645 (23.243 598 8.174 4. Uložena sredstva u banke i HOV 2.872 602 8.metodologija i primeri - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31. Razna potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 295. Kupci u zemlji 3.150 24 210.928 16. Kupci u inostranstvu 4.846 Korekcije procene 89. Oprema Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost Stanje po knjigama 206.293 167.566 319.861 1. Proizvodnja 4.669 37. Materijal i rezervni delovi 2.044 (5) B) Obrtna sredstva (III + IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) 191.965 50.298 190 5.124 II Dugoročna finansijska ulaganja (1+2) 1.556 41.122 890 - 83.823 38. Krediti dati u zemlji A) Stalna sredstva (I + II) III Zalihe 1.905 402.174 (2) (3) 89.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .920 (1) 45.298 190 5.199X (posle procene) AKTIVA I Materijalna ulaganja (1+2) 1.122 890 (4) IV Kratkoročna potraživanja (1 do 8) 1.

809 25.299 4.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.000 42. Kratkoročne obaveze prema povezanim preduzećima 4.786 53.645 66. Ino-krediti III Kratkoročne obaveze (1 do 6) 1.587 .849 191 .040 121.199X (Nastavak) (posle procene) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze 1. Obaveze za zarade 5.u 000 dinara ProcenjenaNapovrednostmena 329.786 52.398 4.540 25.413 42. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 3. Pasivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 239. Ostale kratkoročne obaveze 6.383) (6) (876) (22.204 468.710 (7) (6) (23.12.192 25.507) POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 402.040 97.905 4.952 6.710 Korekcije procene 89.952 6. Dobavljači u zemlji 2.299 4.664 3.040 42.040 42.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOZI UZ IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 192 .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 1 OVLAŠĆENJE PROCENITELJA OD STRANE MINISTARSTVA ZA EKONOMSKU I VLASNIČKU TRANSFORMACIJU 193 .

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 2 IZJAVA PROCENITELJA 194 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

199X. niti ima učešća u kapitalu preduzeća. godine EKONOMSKI INSTITUT ______________________ 195 . Ekonomski institut neće učestvovati u kupovini akcija DP "VVA". Beograd.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZJAVA Ekonomski institut. nije direktno ni indirektno vezan za DP "VVA". kao procenjivač vrednosti kapitala i potpisnik Izveštaja.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 3 IZJAVA NARUČIOCA PROCENE ZA IZVORE INFORMACIJA 196 .

urađenom od strane Ekonomskog instituta. godine Generalni direktor __________________________ 197 . 199X. u zemlji i inostranstvu i da ta imovina nije predmet sudskog spora.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZJAVA Ovim izjavljujem da je procenom vrednosti kapitala. obuhvaćena celokupna pokretna i nepokretna imovina DP "VVA". Beograd. kao i da su prezentirani svi podaci o poslovanju preduzeća.

overene finansijske izveštaje. 198 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 199X I 199X GODINU NAPOMENA: Preduzeće prilaže svoje originalne.metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 4 FINANSIJSKI IZVEŠTAJI PREDUZEĆA (BILANS STANJA. BILANS USPEHA I RASPORED REZULTATA) ZA 199X.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5 PODACI O PROCENI BILANSNIH POZICIJA PREMA METODU NETO IMOVINE 199 .

0. OPŠTI PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA 200 .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

. kako za unutrašnji... . Isto tako..Lokacija. . br..... su razmešteni na tri lokacije: . zajedničke službe.P. ugovori).... .. Izvori informacija Pri vršenju procene korišćeni su sledeći izvori informacija: ..IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5.199X godine....... sa primenom fizičke i ekonomske depresijacije za sve građevinske objekte na svim lokacijama (za pojedina postrojenja i instalacije i funkcionalna depresijacija).. celokupna proizvoda i druga oprema. Beograd... tako i spoljni transport. . Beograd.pogoni: proizvodnja. Za objekte na lokaciji postoji uredna tehnička dokumentacija (lokacija... ponude... Beograd. ulica .....registraciono-tehnička dokumentacija za transportna sredstva.. Na tri lokacije u Beogradu smeštene su proizvodne jedinice .investiciono-tehnička i komercijalno-finansijska dokumentacija o izgradnji objekata (glavni projekti. Procena je izvršena za sve objekte i sve lokacije i nema objekata koji su izuzeti iz procene.troškovni.......popisne liste preduzeća od 31. br.... komercijalno-finansijska i druga dokumentacija za opremu.. . .. ulica ..dokumentacija o karakteru objekata.... Preduzeće raspolaže sa tehnološko-proizvodnom opremom saglasno proizvodnom programu.0.snimanje objekata na licu mesta za koje ne postoji investiciono-tehnička i druga dokumentacija.Lokacija. Za sve građevinske objekte i sve vidove opreme konkretni izvor informacija je naveden u tehničkom opisu. Korišćeni pristupi i metodi procene Pri proceni osnovnih sredstava korišćeni su sledeći pristupi: . urbanistička saglasnost i odobrenje za gradnju)... .12.Lokacija.prospektno-tehnička.. Sve tri lokacije predstavljaju zaokruženu celinu i opremljene su sa kompletnom komunalnom.. "VVA". br. .. kao i uobičajenom kancelarijskom opremom i nameštajem... sve vidove opreme i transportna sredstva..uvid na licu mesta za sve građevinske objekte... tehničko-tehnološkom i energetskom infrastrukturom.. sa standardnom opremom za održavanje.. ulica ...OPŠTI PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA Osnovna sredstva D.... . . preduzeće raspolaže sa transportnim sredstvima.. prerada... koja čine građevinski objekti... 201 . ... ambalaža.

909 20.nemogućnost snimanja pojedinih nepristupačnih delova građevinskih objekata i instalacije.307 19...140 117... 3..P..4. za transportna sredstva......096 460.783 11...726 383. br..770 222.tržišni. Beograd UKUPNO 3... Ograničavajući faktori Pri vršenju procene kao ograničavajuću faktori pojavili su se: . Građevinski i energetski objekti i infrastruktura 1.u 000 dinara Procenjena sadašnja vrednost .673 383. .490 6.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .426 10. Lokacija . "VVA" Vrsta osnovnih sredstava Procenjena sadašnja vrednost .. oprema za održavanje i druga oprema 1. .080 346.. 4. Rezime Na osnovu izvršene procene vrednosti osnovnih sredstava preduzeća "VVA". sa fizičkom i funkcionalnom depresijacijom za proizvodnu opremu.. Građevinski i energetski objekti i infrastruktura Proizvodna... Lokacija .778 953.260 145. 2......910 38..240 86.2........ procenjena nova nabavna i procenjena sadašnja vrednost svih osnovnih sredstava iznosi: Vrednost osnovnih sredstava po lokacijama Vrsta osnovnih sredstava Procenjena nova nabavna vrednost .122 Ukupna vrednost osnovnih sredstava D...490 43..... br...... Transportna sredstva UKUPNO 2. zastarela građevinska oprema). br.nemogućnost dobijanja objektivne cene za deo opreme građevinskih objekata. Beograd 1..troškovni.. . deo proizvodne opreme i transportnih sredstava (obustavljena proizvodnja. . oprema za održavanje i druga oprema Kancelarijska oprema i nameštaj Transportna sredstva UKUPNO 202 .1.. Beograd UKUPNO UKUPNO (1+2+3) 275.. Lokacija .. opremu za održavanje i kancelarijsku opremu i nameštaj. Kancelarijska oprema i nameštaj 1..3..u 000 dinara - 1.572 165.. Proizvodna.316 146...122 1.u 000 dinara 274..metodologija i primeri - ..910 10. .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5. PROCENA VREDNOSTI GRAĐEVINSKIH OBJEKATA 203 .1.

godine i kompresorske stanice koja je izgrađena 1989. godine i odobrenja za gradnju br. rešenje o lokaciji br. Beograd Na lokaciji za trajno korišćenje D..1.1977. protivpožarna i baštenska hidrantna mreža 13. ali zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa. Portirnica 3.11. preduzeće trenutno koristi 73. 19/2650 od 31..1..1977. bovalit. Zidovi su malterisani. Podovi su pokriveni u zavisnosti od namene: teraco.5.1.2.0.1984. godine i 24/89 od 6.. godine. Kolska vaga 10. Razvod tehničkih fluida 12.. Proizvodna hala 4.. Parking 15.. 5. godine od Sekretarijata za urbanizam. Tehnički opis Objekat: Upravna zgrada (1) Objekat je izgrađen na dva sprata. godine i odobrenja za gradnju br. godine. Kotlarnica sa mazutarom 6. Objekti kompleksa su izgrađeni na osnovu sledeće tehničke dokumentacije: potvrda 3. Većina objekata je izgrađena 1979. godine. osim u sanitarnim prostorijama i kuhinji . Ograda Ukupna površina lokacije iznosi 102. godine.. Fasada je delom natur na betonskoj konstrukciji..1985. Dizelagregatska stanica 11. Sporedna portirnica 14. osim magacina i sporedne portirnice koji su izgrađeni 1986.. zapisnik o regulisanju gradske i nivelacione linije br. ..... Konstrukcija objekta je armirano-betonska skeletna konstrukcija sa međuspratnom ramnom krstasto-armiranom pločom.P. Kompresorska stanica 7.1.12. godine.1977...1977. .OPIS OBJEKATA 5.. 6597/7 od 7.4. Pokrivna konstrukcija je ramna armirano-betonska ploča. Magacin 5. godine.0. komunalne poslove i saobraćaj Ministarstva za imovinsko-pravne poslove. Lokacija . "VVA" izgrađeni su sledeći objekti: 1.3. 204 keramičke pločice i sl. UPI. Objekat magacina (4) izgrađen je 1986.1989.1985.ulica .11..metodologija i primeri - PRILOG 5. br. a delom giter tula-fugovana.. godine. 06-214/1 od 27. izvod br. Na prizemnom delu smešten je restoran sa pomoćnim prostorijama.. Pumpna stanica za tehnološku vodu 9... godine na osnovu rešenja o lokaciji br.515 m2.2. 105/74 od UP br.16 br.1989.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .1.2.202 m2..0. godine i 47/89 od 12. 13/84 od 7.1974.10-150/77 od 2. Upravna zgrada 2. osnovne urbanističke saglasnosti br.1. 11/P-314 od 2.. Vodovod i kanalizacija. 1/85 od 4.. 15-479/1 od 18.. Pumpna stanica za protivpožarnu vodu 8.

Temelj za rezervoar je armirano-betonski. a malterisani i obojeni sa spoljne strane. Cela fasada je obložena sa rebrastim limom. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona oprema i instalacije i PP hidrantna mreža. osim u sanitarnim prostorijama i laboratoriji. Prozori i vrata su metalni. Temelji 205 su trakasti. Mazutara se sastoji od betonskog temelja sa nadzemnim čeličnim rezervoarom od 1000 m3 i pumpnom stanicom. U objektu je izvedena vodovod i kanalizaciona instalacija. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona instalacija. Objekat: Magacin (4) Konstrukcija objekta su čelični stubovi i grede sa krovnom rešetkom. pokriven sa plasti- . Platforma je izvedena kao armirano-betonska ploča. gredama i serklažama. Zidovi su fugovani. Objekat: Proizvodna hala (3) Hala je prizemni objekat. Podovi su vinaz i keramičke pločice. kade su pokrivene keramičkim pločicama. U konstrukcijskom smislu seizmički je izgrađena sa armirano-betonskim stubovima. Pokrivna konstrukcija je dvoredna. Betonska konstrukcija je izvedena od glatke oplate. Istočni deo objekta je čelična kontrukcija pokrivena limom. fugovana sa fasadne strane. pokrivena trimo pločama. sa poliuretanskim i plastificiranim limom. Vrata su metalna. izvedena od čeličnih rešetki i R nosača. Krovna konstrukcija je čelična pokrivena sa salonitom. U objektu je izvedena PP hidrantna mreža. Pod je betonski. Kompresorska stanica je povezana sa halom sa podzemnim betonskim kanalom. a vrata i prozori su čelični. Podovi su na betonskoj podlozi. Krov je dvoslojan. Zidovi su od giter tula. Objekat: Kotlarnica sa mazutarom (5) Kotlarnica je prizemni objekat sa platformom +4 m. jednostruki. greda i serklaža sa temeljima povezanim trakama. kade su obložene sa keramičkim poločicama. Zidovi su blok tuli i rešetka od metalnih profila. Fasada je fugovana. a betonska konstrukcija je natur. sa temeljima samcima povezanim trakama. Objekat: Portirnica (2) Objekat je prizeman sa ravnom pokrivnom pločom i nadstrešnicom. Konstrukcija su armirano-betonski stubovi i grede sa oplatom od betona. Konstrukcija je armiranobetonska sa zidovima od giter tula-fugovani. Na konstrukciji su izvedene kupole. Objekat: Kompresorska stanica (6) Objekat je izgrađen na zatvorenom prostoru za kompresore i otvorenom prostoru sa žičanom mrežom za rezervoar za vazduh. Spoljni zidovi su obloženi sa keramičkim pločicama. Prozori i vrata su čelični. Pod je cementni. Konstrukcija je izvedena od armirano-betonskih stubova. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona oprema i instalacije i PP hidrantna mreža. Vrata i prozori su metalni. U ovom objektu je smeštena dizelagregatska stanica.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - sa pomoćnim prostorijama. U procenjenoj vrednosti nije uračunata vrednost dizel-agregatske stanice. instalacija za razvod tehnološke vode i PP hidrantna mreža.

Pod je od bovalita na podlozi od betona. postavljena na rovovima na kojima su povezani PH NO110 i NO80 i baštenski hidranti NO50. Objekat: Vodovod i kanalizacija. PP i BH hidrantna mreža i atmosferska i fekalna kanalizacija. Sajla je tipa B6x37 22 mm. Vodosnabdevanje za tehnološke potrebe je iz cevnog bunara i izvedeno je od salonit cevi. Konstrukkanalizacionom od armirano-betonskih stubova. samcima povezanih trakama. protivpožarna i baštenska hidrantna mreža (12) Izvedena je instalacija vodosnabdevanja za sanitarne i tehnološke potrebe. Podovi su od cementa na podlozi od betona. Stubovi su na čeličnim rešetkama. Podovi su betonski. Fasade su fugovane. Objekat: Razvod tehničkih fluida (11) Cevovodi za razvod na tehnološkim fluidima (vodena para. 8) Objekat je prizemni sa ramnim krovnim pločama. Fekalna i atmosferska kanalizacija Objekat: Sporedna portirnica (13) je od Objekat jeplastičnih cevi. kondenzat i topla voda) su na većem delu na visećem sistemu. Prozori i vrata su metalni. postavljen na čeličnim i drvenim gredama. Zidovi su fugovani. Konstrukcija su armirano-betonski stubovi sa krovnom konstrukcijom. Objekat: Dizelagregatska stanica (10) Objekat je u sastavu kotlarnice. temelji samci i trakasti temelji. Objekat ima cevne bunare NO600mm/30m koji su smešteni u pumpi tipa DP/MZT kapaciteta 1620 l/min i hidrofilnim kazanima od 5000 l sa kompresorima. Objekat: Kolska vaga (9) Zidovi su armirano-betonski. Spoljna hidrantna mreža je povezana sa mrežama na svim objektima. Postavljeni su regulatori za regulisanje cevovoda. Konstrukcija su armiranobetonski stubovi. Noseća konstrukcija je lančana.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Za potrebe PP i BH mreže koristi se voda iz cevnog bunara i pumpne stanice. Objekat: Pumpna stanica za protivpožarnu i tehnološku vodu (7. Objekat je priključen na gradsku vodovodnu mrežu preko šahta sa vodomerom. Podzemni betonski kanali su mrežasto armirani. postavljenih na rovovima. Instalacije za sanitarne potrebe su izvedene od pocinkovanih i salonit cevi postavljenih na rovovima. postavljenih na rovovima ii povezana sa gradskom salonita i prizeman sa ramnom pokrivnom pločom nadstrešnicom. Zidovi su od cementa. Vrata i prozori su metalni. a mali deo su podzemni betonski kanali. dimenzionisani prema nosivosti vage od 50 tona. greda i serklaža sa temeljima cija je izvedena mrežom. Podovi su u zavisnosti od namene prostorije .metodologija i primeri - ficiranim limom. Mreža je izvedena od salonita i pocinkovanih cevi. a sanitarne prostorije obložene su keramičkim ploči- 206 . Nosači kompenzatora su stubovi. Vrata i prozori su metalni.vinaz i keramičke pločice.

Na parkingu je izgrađena nadstrešnica od montažne čelične konstrukcije. Prozori i vrata su metalni. a poprečno 2%. Krivine su od 0. a delom metalnom ogradom. U objektu je izvedena standardna vodovod i kanalizaciona instalacija i oprema. Objekat: Ograda (15) Lokacija je ograđena sa žičanom mrežom. 207 . Objekat: Parking (14) U horizontalnom položaju parking je kružna krivina koja omogućava maksimalnu manipulaciju.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - cama. Na ulazu su vrata od metalnih profila i ograda postavljena na betonskom zidu.1-3. Mreža je pričvršćena armirano-betonskim stubovima.7%. Fasada je malterisana. Kolovozna konstrukcija je izvedena od šljunka. pokrivena sa valovitim plastificiranim limom.

metodologija i primeri - PRILOG 5. .Kolska vaga 12 66 1353018% 3131985.283Magacin 12 100 11.6891.06740% 1.0658. 6. 10. 9. 208 .282 1 1. koja ima još tri pogona.105Administrativna zgrada 21 66 21.6003.1. lokacije "X".Kompresorska19 28 8481. 13.26280% stanica 15 21 10624770% 1.1.88238.Dvorišna zgrada NAPOMENA: Ova se procena odnosi na deo građevinskih objekata koji se nalaze 204.685Pumpna stanica za 17 27 6601. br.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .13032% mazutarom 12 100 5968112% 6771985.59412% 9.17264% tehničku vodu 1978.PROCENJENA VREDNOST OBJEKATA Preduzeće: Mesto: Lokacija: Pogon: DP "VVA" Beograd X B/1 Procenjena vrednost građevinskih objekata na dan 31. 12. 4. 16. 118.Kotlarnica sa 21 66 6.6533.944Proizvodna hala 21 66 80.Dizel agregatska 24 19 2. 11.Sporedna portirnica 1978. 2 34 u Pogonu "B". 18 45 4. 14.199X godine .Portirnica 21 66 60428432% 1976.Razvod za tehničke 21 33 54496864% fluide 71.Ograda 1.Dvorišni vod i kanalizacija 1651985.7831976.83768% 2.6851978. 13. 7.327Unutrašnji saobraćaj i parking 3531982. Naziv objekta 5 6 7=5:6 8=(4×7):100 9=4-8 8881976. 32.Pumpna stanica za41 13 72334032% PP vodu 12 38 21310032% 2. 15.27432% 1976.0631984. 8. 2.06232% 1985.12.83110.83768% stanica 19 28 8481.5121976.u 000 dinara Sadašnja Efektivno proVrednost nove % fizičkeIznos procenjena vredGodina gradnjeteklo vreme depresijacije fizičkedepresijanost aktiviranja Ekonomski vek cije upotrebe Red.997 7. 5. 10.6671979.285 132.8321980. 3.

PROCENA OPREME 209 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.2.

centrifugalnih ventilatora. Sistem za pneumatsko odsisavanje i otpadke Ovaj sistem se sastoji od otsisnih haubi.2. glave za lepljenje. Ove mašine (tip GF-Lampo 105. ….2. sporedna u odnosu na druge linije. . a prisutna je i tehnička zastarelost. do 1980.OPIS OPREME 5. kanala za dovod pare za sušenje. instalirana je sledeća oprema: . Lampomatik-2400 i sl. Kod ovih mašini prisutna je tehnička zastarelost. . Sve mašine su prilično istrošene.1. Semi Lampomatik ONDA. Ocenjena je prosečna depresijacija od 85%. Ocenjena je prosečna depresijacija od 68%.grupa mašina za sečenje. Sastavljena je od dela za lepak. poluautomatsko i automatsko šivenje i lepljenje.2. je zastarela u odnosu na automatizaciju i vođenje procesa i u odnosu na tehnološko-tehnička rešenja u formiranju. Tehnološka linija.. godine. mašina tipa Sloter i GFM/220. br. Tehnološka linija za proizvodnju lepenki Ova linija je proizvod Agnati . cilindra za odmotavanje. obrezivača i noža za sečenje lepenki i transportera. silosa i drobilica.2.metodologija i primeri - PRILOG 5. Ocenjena je prosečna depresijacija od 85%. Grupa mašina za sečenje Ova grupa mašina namenjena je fazi konfekcioniranja kartonske ambalaže (npr. Proizvodna oprema na lokaciji u ulici "X". nabavljena je i instalirana u periodu od 1978.sistem za pneumatsko otsisavanje otpadaka. godine. Proizvodna oprema na lokaciji u ulici "Y". Ocenjena je prosečna depresijacija od 60%.. . .0. KO-1600. Grupa mašina za šivenje i lepljenje U ovu grupu spadaju mašine za ručno.. godine i dosta je istrošena. br. 5.).0.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .. ali se sreću i mašine s početka šezdesetih godina.Italija i nabavljena je i instalirana 1978.grupa mašina za šivenje i lepljenje.) su nabavljene 1988. GFM/280 i GFM/350.tehnološka linija za proizvodnju lepenke. Beograd Na ovoj lokaciji. u pogonu "A". .. a pri eventualnom remontu se očekuju teškoće pri nabavci rezervnih delova. IMPERIJA-F i sl.0.. Beograd Na ovoj lokaciji oprema za proizvodnju može da se grupiše po sledećim tehnološkim celinama: a) Pogon prerade: 210 . Linija dosada nije remontirana.

tehnološka linija za proizvodnju natron vreća.tehnološka linija za proizvodnju sive lepenke i hartije. Oprema je većinom nabavljena u periodu od 1960. preko sistema za mešanje. Tehnološka linija za proizvodnju sive lepenke i hartije Slično kao i kod prethodne linije. godine.) dodavanjem drugih sirovina se obavlja na mašini za proizvodnju hartije. proces započinje u mašini za mlevenje (Kolodrob) i hidropalperu. zgusnivača. do 1965. Ova oprema je najstarija oprema preduzeća i najvećim delom je nabavljena u periodu od 1955.tehnološka linija za proizvodnju grube i reklamne hartije. . Ove mašine. ide u mašinu za formiranje lepenke. Priprema sirovine u hidropalperu (mlevena stara hartija) preko sistema na pojedinačnim mašinama (mlinovi. Održavanje je značajno otežano radi čestih kvarova i nedostatka rezervnih delova. Sa tehničko-tehnološkog aspekta i sa aspekta produktivnosti ove mašine su zastarele u odnosu na one koje su danas u prodaji. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 80%. Fizička i funkcionalna zastarelost ovih mašina je ista kao kod prethodne dve tehnološke linije.tehnološka linija za proizvodnju kesa. Grupa mašina za pakovanje Ove mašine služe za prihvatanje lepenki. do 1970. odnosno hartije. Dobijeni proizvodi idu na kanal za sušenje. mašina GH-511 i mašina za izradu i formiranje dna vreća i ventil tip GHProgres 525. Tehnološka linija za proizvodnju ambalažne hartije Proizvodnja ambalažne hartije se realizuje preko dve osnovne mašine i to hidropalpera i mašine za proizvodnju hartije tipa Yenki. prese i sl. 211 . čistači gustih i retkih masa. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 85%. su nabavljeni oko 1970. tako i sa aspekta snabdevanja rezervnim delovima. kako sa aspekta održavanja radnih delova. b) Pogon pripreme . . Tehnološka linija za proizvodnju natron vreća Osnovne mašine ove tehnološke linije su mašine za sečenje i premotavanje tipa Jagenberg. Održavanje je otežano. . sita. kao i drugi elementi na ovoj liniji (prese i sl. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 91%.tehnološka linija za proizvodnju ambalažne hartije. Dobijena smesa. sita i sl. odsecanje (noževi za sečenje) i prese za pakovanje.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - . Problemi održavanja i nabavke rezervnih delova za ove mašine su izraženi.grupa mašina za sečenje i pakovanje. godine. što samo po sebi govori o fizičkoj i funkcionalnoj zastarelosti.). .. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 90%. Zbog fizičke zastarelosti mašine ne postižu projektovani kapacitet. doterivanje njihove debljine (kalanderi). godine i fizički i funkcionalno je zastarela.

do 1991. glodalice. Većina digitalne opreme je nabavljena šezdesetih godina i proizvod je Vulkan . Beograd. a najveći deo opreme na lokaciji u ulici "Y". prva linija i mašine za fleksografski pečat (tip Miniflekso. nameštaj i oprema za opštu upotrebu. MIN .. br. Beograd. godine. Kompresori su uglavnom proizvod "Trudbenika" i nabavljeni su u periodu od 1978. je prosečna depresijacija od oko 74%. raspoređenih na svim lokacijama od kojih se polovina nalazi na lokaciji u ulici "X".. godine. Oprema na lokaciji u ulici "Y".2. Sva oprema je dosta istrošena. mada se sreće i oprema iz šezdesetih godina (glodalice.0.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .. teretni lift i kompresori. rendisaljke). godine. Oprema za održavanje Opremu za održavanje čini oko četrdeset pojedinačnih mašina i priručnih alata. godine. zbog čega je ocenjena visoka funkcionalna depresijacija. 5. Sve ove mašine su puštene u rad oko 1970.5.4. godine.Rijeka. u odnosu na današnje mašine. godine i oko 1990. mobilne i stabilne brusilice i bušilice. Teretni lift je u celini amortizovan.. Mašine su fizički u dobrom stanju. 212 .Ocenjena 5. br.2. Tehnološki. 1978. Kancelarijska oprema i nameštaj su nabavljeni u periodu od 1965. nabavljena je osamdesetih godina.Italija. u ovoj grupi opreme susreću se univerzalni strugovi.Niš. Balkankar i Jagenberg. propraćenom i sa problemom oko nabavke rezervnih delova. Po strukturi. kao i oprema nabavljena devedesetih godina (mobilne bušilice). zahvaljujući svakodnevnom i redovnom održavanju. 4x100 i R/3-100) i druga linija. zastarele su nekoliko generacija. do 1982. Ostala oprema U ovu grupu opreme spada digitalna oprema i to mostna (jednogredna i dvogredna).0. razni alat i slično. 5.2. sve proizvodi Mandoni . . Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 34%. u periodu od 1980. 1970. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 51%.. aparati za elektro i oksigeno zavarivanje. . do 1980.metodologija i primeri - Tehnološka linija za proizvodnju kesa i grupe i reklamne hartije Ove dve tehnološke celine imaju zajedničku liniju (mašina za odmotavanje i sečenje) dok samu tehnološku celinu čine mašine za izradu kesa sa ili bez pečata (tip Seriana). Kancelarijska oprema i nameštaj U ovu grupu opreme ubraja se kancelarijska oprema... Oprema u ulici "X" uglavnom je nabavljena 1976...0.3. Ocenjena je visoka depresijacija i na pratećoj opremi od oko 55% i 85% za mašine za proizvodnju kesa i reklamne i grube hartije. Hvilans Mac.

2. 213 .sredstva i oprema za unutrašnji transport i . Sva transportna sredstva su nabavljena u periodu od 1972. 5. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 66%. U ovu grupu ubrajaju se putnički automobili.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Nameštaj i oprema su relativno unificirani i ravnomerno istrošeni i zato pri proceni nije vršeno grupisanje po tipovima i godini nabavke. pomoćna ručna kola (japaneri) i oprema za opsluživanje viljuškara.samohodni (na dizel i električni pogon) i ručni. Transportna sredstva za spoljni transport. INDOS. stomatološku oremu i opremu za laboratoriju.0. traktori sa i bez utovarivača.6. Medicinska oprema je locirana u fabričkoj ambulanti i obuhvata opremu za opštu medicinu. godine. kamioni i minibus. Sva oprema je nabavljena 1986. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 68%. Ocenjena je prosečna depresijacija za kancelarijsku opremu od oko 46% i za nameštaj od oko 55%.transportna sredstva za spoljni transport. do 1990. godine i proizvodena su u bivšim jugoslovenskim republikama (ZCZ. U ovu grupu ubrajaju se viljuškari . TAM. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 58%. Sredstva i oprema za unutrašnji transport. Toma Vinković i dr.) i relativno su istrošena. Procena transportnih sredstava Transportna sredstva su podeljena u dve grupe i to: .

Beograd Pogon: A Namena: Proizvodna oprema Rekapitulacija procene vrednosti opreme na dan 31. 10.Italija Vimas-GO12 1978. 5.. Gandosi FosatiKO-16001978. "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" 191 192 193 194 195 239 270 196 207 1 Mašina za karton 1 Horizontalna presa sa drobilicom 1 Sistem za pneumatsko usisavanje otpadaka od lepenki 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za ručno šivenje 1 Mašina za ručno šivenje 1 Mašina za ručno koso šivenje 1 Mašina za ručno koso šivenje 2 Mašina za poluautomatsko šivenje 1 Mašina za lepljenje automatska 1 Mašina za lepljenje i pakovanje 2 Mašina za lepljenje i pakovanje poluautomatska 1 Mašina za štancovanje ravno Agnati . Gandosi Fosati Lampo 105 1986. 1978.metodologija i primeri - PRILOG 5.. .459 2.056 68 803.800 8. Gandosi Fosati GFM/280 1978.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .2..193 15.. Oca 55x70 1978. "B" .074 3.58.478 7..000 53 56. Gandosi Fosati 1978..478 8. KO-16001979.Italija GFM/350 1978.594 333.092 1978. Inventarni broj Količina Opis osnovnog sredstva Proizvođač Tip / Model 1..895 123.148 8. .u 000 dinara Procenjena Realna sadašnja amortizovanos Godina t (%) vrednost proizvodnje nabavna Nova vrednost Red.459 3. 12. "A" 204 4.268 Ormig-Italija 15. "A" 186 3. Ormig .477 7..735 590..762 59 24.. "A" 187 2. Gandosi Fosati Lampo 105 1986.451 20.398 82.858 1978.400 214 .839 53.ItalijaImperija-F 120.369 33.142 85 84 86 71 71 57 55 85 73 60 76 60. 11.564 57. Gandosi FosatiSemi Lampomatic 1978. Pogon br. Vega ItalijaLampomatic 2400 Legamatic . 2.712 2. 14.12. br.103. .199X godine . 9.854 17... .P..894 51.. lokacija ulica .176 405. Rabolini ... Gandosi Fosti GFM/220 1978.PROCENJENA VREDNOST OPREME Preduzeće: D... 8.Italija "A40 P"1988. "VVA".512. 7.1.. itd.094 62 39... 6. 13.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.3. PROCENA VREDNOSTI ZALIHA 215 .

298. basazol.971 1.199X godine Red.materijal izrade Pogon proizvodnje (stipsa. motorno ulje) .VI 199X godine. MATERIJAL . fluting.P.219 497.122 890 78. 5. SITAN INVENTAR Nabavna vrednost .VI 199X godine.Sirovine . bezdrvna hartija) Pogon ambalaža (skrob. rezervni delovi i sitan inventar 1. Robe VI 199X D.382 53.959 216 .u 000 dinara 30. Grupa konta 31 35 60 63 66 Naziv Materijal Sitan inventar Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba UKUPNO Vrednost u bilansu na dan procene 30.122 890 78.415. Materijal.3.112 7.298 190 5.P. Proizvodnja u toku u intervalu od V .800 149.pogonska režija Pogon proizvodnja Pogon prerada Pogon ambalaža Zajedničke službe .12.779 74.869 10.PROCENA VREDNOSTI ZALIHA Rekapitulacija procene zaliha D.056 NAPOMENA: Datumi nabavke su sledeći: za Materijal i Sitan inventar kreću se u vremenskom intervalu II .298 190 5.485 9. kraft. boja) .145 21.556 41.626. 2.185 376.072. "VVA" Stanje zaliha na dan 30. 1.Kancelarijski materijal Pogon proizvodnja Pogon prerada Pogon ambalaža Zajedničke službe 2.675 189.158.860.965 205. br.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . vosak.104 4. lepak.443 67. "VVA" na dan 31.056 . lepak.264 6.u 000 dinara Procenjena vrednost 30.473 515.VI 199X godine.844.440 2.Gorivo Pogon proizvodnja (mazut.923 98.487.725.Otpis B.814 566.556.metodologija i primeri - PRILOG 5. stara hartija) Pogon prerrade (boje. .Neproizvodni materijal .556 41.199X godine A.176. 4. mazut) Pogon ambalaža (mazut) Zajedničke službe (antifriz. ulja) Pogon prerada (nafta. 3.06.705 .029.763 1. Gotovi proizvodi od V . Proizvodnja u toku 30.834 13.371 5.789 3.

511 31.856 959.354.580 217 . kraft.610 Pogon proizvodnja RJ Hartija Hartija poluproizvodi RJ Lepenka Lepenka poluproizvodi Pogon prerada RJ Kesovo Kesovo usluge Kesovo poluproizvodi RJ Vreće Vreće usluge Konsignacija maloprodaja Konsignacija Usje RJ Delčevo Delčevo usluge Delčevo konsignacija Drug za delčevo Zaštita rad.000 11.197.756. faktis) Pogon ambalaža Velpap (2k. fluting) Pogon prerada Poluproizvodi (superior) C.121.610 35.306 Zajedničke službe UKUPNO 890.424 0 7.752 1. kš.197.787 252.643 4.375. superior.062) (0) 865.386 3.024 1.904.709 941.830 890. 2kš) Ambalaža poluproizvodi (šrenc.163 41.962 0 7.960 207. Gotovi proizvodi 283.056.075.553.399.163 1.875.725.025 458.545.307 736.161. Roba 11. Idnina Pogon ambalaža RJ Velpap Stara kartonaža Idnina poluproizvodi Idnina Zajedničke službe RJ Lepenka RJ Kesovo RJ Vreće Delčevo konsignacija D.685 4.306 78.121 3.182 17. k2š.700.154 0 1.915.224 1.796.432 8.869 1.833 1.748 (272.685 283.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" Pogon proizvodnja RJ Lepenka (siva lepenka. 3k.007.792 25.857 2.

PROCENA VREDNOSTI POTRAŽIVANJA 218 .4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.

872 1. "VVA" Mesto: Beograd Lokacija: "Y" Procenjena vrednost potraživanja na dan 31.861 1.541 50.594 Red. 9. . 1.u 000 dinara Procenjena vrednost 8. br.PROCENA VREDNOSTI POTRAŽIVANJA Preduzeće: D.P. 7. 5.714 NAPOMENA: Pojedinačne liste za svaku vrstu potraživanja se nalaze u dokumentaciji procenjivača i mogu se po potrebni staviti na uvid.199X godine .476 199 221 61 107 101.928 16. 219 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5. 4. 8. 3.860 1.12.243 1 198 232 60 107 78.965 50. 6.4. 2.928 38. Naziv Avansi Kupci Kupci u inostranstvu Potraživanja od povezanih preduzeća Potraživanja iz specijalnih poslova Razna potraživanja iz poslovanja Potraživanja od državnih institucija Potraživanja od radnika Razna potraživanja UKUPNO Vrednost u bilansu na dan procene 9.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .5.metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5. PROCENA VREDNOSTI OBAVEZA 220 .

232 42.u 000 dinara Red.1192 Procenjena vrednost 25...040 139. 2.P. 6.952 6... 3.. ..710 121.. "VVA" Mesto: Beograd Lokacija: ulica ... 221 ..786 53.664 3.398 4.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5.. Procenjena vrednost kratkoročnih i dugoročnih obaveza na dan 31.905 4. 4.PROCENA VREDNOSTI OBAVEZA Preduzeće: D. 5..299 4..540 25.199X godine .......710 97.809 II 1. Naziv Kratkoročne obaveze Dobavljači Dobavljači za nefakturisanu robu Obaveze prema povezanim preduzećima Obaveze za zarade Ostale obaveze Pasivna vremenska razgraničenja SVEGA (1+6) Dugoročne obaveze Krediti iz inostranstva UKUPNO OBAVEZE (I+II) Vrednost u bilansu na dan procene 25..952 6.786 52. I 1..849 NAPOMENA: U prilogu su pojedinačne liste za svaku vrstu obaveza koje se nalaze u dokumentaciji procenitelja i mogu se po potrebni staviti na uvid..5.12..299 4.040 163..... br.... br.. 42...

222 . ovde ih nećemo posebno prikazivati.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 6 PRILOZI O PROCENI LIKVIDACIONE VREDNOSTI KAPITALA NAPOMENA: S ob zirom da priloge o proceni likvidacione vrednosti treba dati na način kako je to dato u prilozima o proceni po metodu neto imovine (Prilog 5).

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 7 ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" 223 .

23% 16.00% 80. Amortizacija 2.247 4.377 16. Nabavna vrednost robe 6.00% 5. Potraživanja 3.95% 25.66% 191.646 100. Rashodi finansiranja 7.740 22.66% 7.192 30.17% 173 2.87% 2.1840.004 59.677 4.81%0 11.10% 15.87% 30. Promena zaliha 5.892 (1.646 100.559 4.37% 2.00% 358.771 0.758 26.92% -13.92% -13.02% 105.05% 52.443 100.105 3.978 100.31% 285.59% 1.34% 26.962 26.59% 3.64% 319.00% 8.001 100. Nematerijalni troškovi 3.47% 124.5.20% 2.23% 224 .21% 86.00% 286.353 16.102 95.057 0.08% 0.13% 104.496 17.64% III BRUTO DOBIT 1. Bruto plate 4.88% -1.099 8.39% 65.96% Tabela 2.459 40.80% 2.866 18.780 100.775) 1. Ostali prihodi a Iznos % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 7.595 18. Zalihe 2.414 59.34% II UKUPNI RASHODI 1.44% 17.05% 0.716 1.27% 970 0.34% 210.437 6.295 22.74% 5.5471.580 100. Krediti od banaka 3.339 1.377 85.11% 3.290 39.610 15.83% 24.20% 4.69% 66.79%1.230 6.95% 0.001 100.226 27.36% 2.72% 120 1.214 2.906 52.691 15.2.08% 5.78% 7.591 9.31% 0.13% 0.37% 139 42 97 0.03%4.14% 6.780 100.27% 2.746 5.52% 78.646 100. Vanredni rashodi 7.646 100.29% 1. BILANS USPEHA ZA PERIOD a .046 12.92% 239.98% 23.463 100.431 76.556 21.76% 254.35% 55. 1.91% 6.978 100. Novac i HOV % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 8.31% 0.869 8.53% 234.69% 66. 1.15% 42.00% 6.352 34.325 99. Druge usluge 1.683 4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .11% 881 220 661 0.00% 8.00% 3.10% 1.824 100.23% 261. Troškovi mater.36% 105.00% 402.056 19.444 70.809 16.423 2.78% 7.71% 45. Ostale kratkoročne obaveze 8.62% 92 1.3.1.94% 121.34% 47.18% 2.29% -2.0922.817 1. Troškovi energije 1.62% 5.432 211.298) 8.15% 0.080 99. Dobavljači 2.117 3.48% 2.69% 20. Ino tržište 3.356 81. Materijalni troškovi i amort.96% 4.23% 82.110 1.143 99.348 2.01% PASIVA POSLOVNA PASIVA I DRUŠTVENI KAPITAL II DUGOROČNE OBAVEZE III KRATKOROČNE OBAVEZE 1.10% 48.00% 358.72% 3.00% 358.94% 86.720 93.662 3.00% 135.251 26.metodologija i primeri - Tabela 1 BILANS STANJA a Iznos AKTIVA POSLOVNA AKTIVA I STALNA SREDSTVA II OBRTNA SREDSTVA 1. Domaće tržište 2.17% 110.3134.00% 135.199X OPIS I UKUPAN PRIHOD 1.98% 1.805 156.890 18.43% 3.592 (37.112 139.150 351 186 165 253 1.29% 292.134 12.040 10.03% 29.39% 40.571 96.441 54.008 2.824 100.62% 5.396 10.284 11.84% 62.00% 402.10% 48.33% 20.766) 7.636 (90) 40 168 544 98.00% 134.66% 11.207 189.37% 4.00% 358.05% 1.08% 5.00% 134.501 91.388 8.419 100.91% 77.836 100.088 100.408 14. Porezi IV NETO DOBIT 153 46 107 1.60% 162 1.03% 29.162 91.46% 0 0.00%340.37%1.7338.43% 3. Transport 1.77%8.51% 2.08% 1.08% 0.00% 7.42% 396 4.549 20.59% 3.00% 402.4.00% 402.472 65.012 23.74% 5.463 100.443 100.500 1.69% 1.588 18.44% 2.20% 2.00% 320.23% 987 247 740 0.609 23.16% 0.280 1.22% 100.08% 1.863 (42.

012 100.86% 100. UKUPNO % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 1.622 18.251 65.092 4.646 100.459 100. STRUKTURA OBRTNIH SREDSTAVA a Iznos 1.78% 396 19.68% 3.35% 120 5.339 100. UKUPNO 2.459 40.99% 55.11% 2. Kratkoročni izvori .00% 163.08% 163.230 6.00% 402.18% 105.691 44.47 100.046 30.040 25.95 c 234.662 110.66% 191.92% 239.356 0.47% 124.110 3.444 70.012 100.24% 2.232 100.23% 0 15.906 100.22% 11.20 100.00% 24.00% 34 0. UKUPNO % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 5.00% Tabela 5.388 37.352 34.414 0.740 52. Novac i HOV 4.500 6.00% 1.00% Tabela 6.001 100.94% 42.431 0.226 96. Potraživanja 3.75% 2.13% 104.00% 358.758 55.00% 124.00% 104. Pozajmljeni izvori 3.67% 65.609 79. Društveni kapital 2. Sopstveni izvori 3.00% 1.463 100.012 23.44 100.610 83.54% 17.117 10.54% 3.83% 24.056 40. Osnovna sredstva 2.96% 24.34% 210. Stalna sredstva 2. STRUKTURA POSLOVNIH SREDSTAVA a Iznos 1.906 47.87% 30.004 6.004 59.24% 104.71% 970 3.00% 2.66% 8.76% 254.47% 0. Obrtna sredstva 3.Krediti .Dobavljači .48 100.34% 3.Ostale kratkoročne obaveze 2.46% 2.78 b 104.339 22.00% Tabela 4.00% 9.588 99.414 59. STRUKTURA IZVORA SREDSTAVA a Iznos 1.008 12.824 100.352 100.53% 234.23%8.192 20.662 77.356 81.94% 82.962 74.496 74.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 3.817 5.08% 162 4.740 239.48% 1.890 52.336 100. Dugoročni krediti 0 0.00% 4.00% 135.00% Tabela 7.622 100. Zalihe 2.232 40.472 254.92 199X 210.444 0.88 225 .472 65. ODNOS (1:2) % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 6.22% 30.17% 110.134 56.431 76.00% 191.336 29.78% 78. OSNOVNA SREDSTVA / SOPSTVENI IZVORI a 1. ODNOS (1:2) 5.14% 4. STRUKTURA TUĐIH IZVORA a Iznos % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos % 1.25% 64.771 2.99% 105.65% 3.06% 121.00% 11.68% 3.

Stalna sredstva 2.69 0.336 1.390 5.94 1.691 258.431 b 104. RAZLIKA (2-1) 4. Dugoročni izvori 3. Obrtna sredstva 2. LIKVIDNOST III STEPENA (OBRTNA SREDSTVA / KRATKOROČNE OBAVEZE) b .554 210.07 0. Pokriće zaliha NOF-om (4:2) 1. Zalihe 3.459 2.728 0. RAZLIKA (1-2) 4. III I III STEPENA a 1. LIKVIDNOST I STEPENA (NOVČANA SREDSTVA / KRATKOROČNE OBAVEZE) 2.427 0.454 4. Tuđi izvori 3.91 Tabela 12.637) 0.714 0. Kratkoročna sredstva 2. LIKVIDNOST I.004 6.u 000 dinara 199X 234.352 104.662 11.u 000 dinara 199X 124.75 Tabela 10.740 281.472 258.50 24.012 401 1. LIKVIDNOST II STEPENA (NOVČANA SREDSTVA + POTRAŽIVANJA / KRATKOROČNE OBAVEZE) 3.046 6.951 24.339 24.413 2.77 c .95 c . ODNOS (1:2) 5.36 5.78 b 104.472 55.19 191.714 0. ODNOS (1:2) 2.388 110. Dugoročni izvori 5.056 281.23 c .08 0.082 0.72 b 30.24 1. OBRTNA SREDSTVA / TUĐI IZVORI a 1.004 1.728 0.906 163.20 0.662 110.740 78.58 226 .082 0.u 000 dinara 199X 68. Stalna sredstva 2.69 113.18 Tabela 9.91 210. NETO OBRTNI FOND a 1. KRATKOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA a 1.metodologija i primeri - Tabela 8.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . NETO OBRTNI FOND (3-1) 5.77 0.012 1.94 Tabela 11.390 c .850 121.u 000 dinara c 199X 0.192 (7. Kratkoročni izvori 3.454 70.342) 0.427 1.588 (5.03 0.07 1. DUGOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA a 1.23 1.431 1.20 b 18.661 100.72 1.226 (31.43 70.622 1.u 000 dinara 199X 234.565) 0. ODNOS (1:2) 3.554 24.232 1.

580 0.836 2. Prosečno vreme konverzije zaliha u gotovinu 7. KOEFICIJENT OBRTA KUPACA a 1. KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH ZALIHA a 1.35 7.814 105.09 319. Koeficijent obrta Materijalni troškovi Prosečan saldo dobavljača 2. Prosečan period naplate .088 0. KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAČA a 1. Koeficijent obrta Cena koštanja Prosečan saldo zaliha 2. Ukupan prihod 3.172 1.35 194. Odnos (1:2) ⋅ 100 153 6. Odnos (1:2) ⋅ 100 153 7.41% Tabela 18. Prosečni troškovi dnevnih prodaja u 000 dinara 4.691 4. Bruto dobit 2. STOPA NETO DOBITI a 1.u 000 dinara 661 286.388 c .95% b 139 86.u 000 dinara 199X 4. STOPA PRINOSA NA SOPSTVENI KAPITAL a 1.046 b 7. Društveni kapital 3.580 17.31% Tabela 17.13% c .05 86. Prosečno vreme plaćanja dobavljača u danima 3.836 1.088 0.432 78.48 7.251 b 5.134 c .088 65.16% c .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 13.u danima 3.u danima 3.609 2.31% 199X 987 320.37% b 97 86.419 0.07 217.u 000 dinara 881 254.836 1.59 86.38% b 139 110. Prosečno vez. Koeficijent obrta Ukupan prihod Saldo kupaca 2.64 54. Neto dobit 2.46 5.11% c .34 286.444 0. Ukupan prihod 3.230 104 137 153 174 Tabela 16. STOPA BRUTO DOBITI a 1. Odnos (1:2) ⋅ 100 107 7. zaliha .23% 199X 740 320.496 b 2.35% 199X 987 239.12 285.207 55.u 000 dinara 199X 5. Bruto dobit 2.419 105.356 0.348 20.431 2.610 c .03 320.419 0.u 000 dinara 881 286.580 0.441 11.890 3.758 103 71 83 119 22 241 795 890 Tabela 14.056 49 47 70 88 21 240 792 887 152 119 153 207 Tabela 15.u 000 dinara 199X 2.477 82.414 0.683 1. Prosečan iznos dnevnih prodaja u 000 dinara 3.23% 227 .

Prosečna poslovna sredstva 3. Odnos (1:2) ⋅ 100 107 b 97 71. STOPA AKUMULATIVNOSTI a 1. Neto dobit 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .27% 199X 740 380.735 0.19% 228 .14% c .u 000 dinara 661 246.913 0.732 0.metodologija i primeri - Tabela 19.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - III Procena vrednosti kapitala .zakonski propisi o proceni vrednosti kapitala Zakon o svojinskoj transformaciji Uredba o bližim uslovima koje mora ispunjavati ovlašćeni procenjivač i uslovima i načinu oduzimanja ovlašćenja Uredba o načinu utvrdjivanja vrednosti kapitala Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti 229 .

kao i metoda likvida(1) Svojinska transformacija vrši se u cione vrednosti. drugo pravno lice ili preduzenedobitne organizacije. pod uslovima. preduzeće u kome se vrši transformacija (3) Odredbe ovog zakona ne odnose ili ovlašćeni procenjivač. jeste i matično i zavisno preduzeće. osiguravajuće i druge (2) Ovlašćeni procenjivač može biti finansijske organizacije. met transformacije procenom utvrđuje Kontrolu i verifikaciju procene vredvrednost ukupnog kapitala. se na banke. kao i kontrolu načina i postupka svojinske transformacije vrši Direkcija za procenu vrednosti 4) "Službeni glasnik RS". (4) Bliže uslove koje mora ispunjasmislu ovog zakona. Vrednost kapitala i način procene ZAKON O SVOJINSKOJ TRANSFORMACIJI4) Član 3. Predmet transformacije (3) Rešenje o ovlašćenju iz stava 2. OSNOVNE ODREDBE narima i deviznom ekvivalentu. ovog člana preduzeće izražava u novim di1. ovog člana vrši se primenom pritransformacija nosnog metoda. na način i po pos4. kao koČlan 1.metodologija i primeri - štvenog i državnog kapitala i vre-dnost kapitala drugih vlasnika i procenje-ni kapital iskazuje u akcijama ili udelima. rektivnog metoda. ovog člana objavljuje se u "Službenom Član 2. u smislu stava 1.vati ovlašćeni procenjivač i uslove i način oduzimanja ovlašćenja propisuje Vlada Republike Srbije. kao osnovnog metoda i primenom metoda neto imovine. Subjekt u kome se vrši stava 1. jeste društveni i državni kapital kojim raspolaže preduzeće. 5. ako posebnim tnik koji je registrovan za obavljanje konzakonom nije drukčije određeno. (2) Preduzeće. preduzeću u drugom obliku organizova(4) Vlada Republike Srbije bliže urenja koji raspolaže društvenim i državnim đuje način utvrđivanja vrednosti društvekapitalom (u daljem tekstu: preduzeće). nog i državnog kapitala. kao i na preduzeće. 2. vrednost drunosti i strukture kapitala.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA. (1) Procenu vrednosti kapitala vrši kao oblik povezivanja preduzeća. člana. u glasniku Republike Srbije". (3) Procena vrednosti kapitala iz 1. 231 . Predmet svojinske transformacije. br. 32/97. ovog Član 4. sultantskih usluga i koji za to dobije ovlašćenje ministra nadležnog za poslove svojinske transformacije (u daljem tekstu: ministar). Ovlašćeni procenjivač tupku predviđenim ovim zakonom. kapitala obrazovana ovim zakonom. (2) Vrednost kapitala iz stava 1. Kontrola i verifikacija procene i (1) Preduzeće koje raspolaže društpostupka transformacije venim i državnim kapitalom koji je predČlan 5. 3. u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje promena vlasništva društvenog kapitala.

AUTONOMNA TRANSFORMACIJA transformacije. (6) Program transformacije u preduzeću donosi organ upravljanja. (5) Izuzetno od odredbe stava 1. grama transformacije i odluke o izdava(2) Svojinska transformacija u predu. tala (sa ili bez popusta). kod pove7. kao društva kapitala i odluke o izdavanju (1) Svojinska transformacija u predu. Član 7. like Srbije. ako ovim zako(3) Odluke iz st. kao i u dodatnog kapitala (sa popustom). se donošenjem odluke o usvajanju pro3) uz saglasnost osnivača. ovog 2) prodajom akcija radi prikupljanja člana. (4) U preduzeću sa manjinskim Svojinska transformacija u preduzećudruštvenim kapitalom odluka o svojinskoj vrši se izborom jednog ili više modela: transformaciji društvenog kapitala može 1) prodajom akcija radi prodaje kapi. ovog člana akcije shodno se primenjuju i na udele. Član 9. odnosno organ koji vrši njegovu funkciju ili skupština matičnog preduzeća. riji Republike Srbije.se doneti i većinom glasova zaposlenih. Vlada Republike Srbije. (1) U društvenom preduzeću svojinska transformacija vrši se donošenjem od- 234 . koje ispunjava uslove za otvaranje rioca (sa popustom).i prodaji akcija. Primena zakona kapitala mogu doneti i poverioci preduzeća sa većinskim potraživanjem.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA luke o usvajanju programa transformacije. (7) Odluka o transformaciji državnog Odredbe ovog zakona koje se odnose kapitala preduzeća iz st. i 2. u društvenom preduzeću. Način transformacije Član 10. odluku o svojinskoj transformaciji društvenog 8. donosi skupština preduzeća. Shodna primena slene u preduzeću. Modeli transformacije zanih preduzeća.talom. Prodaja akcija (sa ili bez popusta) izdavanju i prodaji akcija donose se istovremeno. 1. odluke o organizovanju preduzeća Član 6. (8) Odluka o usvajanju programa II.nju i prodaji akcija. dostavlja ga sindikatu preduzeća i obaveštava zapo9. preduzeću sa većinskim društvenim kapi3) konverzijom duga u akcije pove. kapitalom svojinska transformacija vrši 2) prema posebnom programu. do 3. odnosno Član 8. zeću vrši se na jedan od sledećih načina: (2) U društvu kapitala sa društvenim 1) autonomno. 1) Odluka i program 6. ovog člana nom nije drukčije određeno. odluka o organizovanju preduzeća kao društva kapitala i odluka o 1. zeću vrši se autonomno. a u skladu sa zaOdredbe ovog zakona primenjuju se konom kojim se uređuje pravni položaj na preduzeća koja imaju sedište na teritopreduzeća. u skladu sa statutom preduzeća. donosi se uz saglasnost Vlade Repubna. stečaja prema odredbama zakona kojim se uređuje stečaj preduzeća. po izvršenoj i verifikovanoj proceni vrednosti kapitala. 1.

smatra se i radnog staža. povlašćenim uslovima lice iz stava 2. odnosno državnim kapitalom. osnovni popust od 20 odsto i dodatni (5) Licem koje je bilo zaposleno.ku punu godinu radnog staža u subjektu mije i lokalne samouprave. zakona. kod organizacije penzijskog i invalidskog (6) Ratni vojni invalidi imaju pravo i na dodatni popust od 1 odsto za svaku 2) Pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima 235 . smislu ovog zakona. neosigurani zemljoradnici imaju pravo na (4) Neosiguranim zemljoradnikom. smatra se lice koje vrednosti akcija koje ostvaruju osigurani bavi poljoprivrednom delatnošću kao jedzemljoradnici. a ranja zemljoradnika. lice iz stava 3. (1) Pravo na sticanje akcija pod pov. ovog člana za vreme za koje je imalo prebivalište na teritoriji Republike Srbije. (2) Zaposlenim licem. u smislu ovog Član 12. a nije (4) Zaposleni. odnosno staža ovog člana za godine staža osiguranja osiguranja za osigurane zemljoradnike. osigurani i neosigurani zemljoradnici. ovog zakona ili je bilo zaposleno u preduzeću u kome ostvaruju pravo na sticanje akcija pod se vrši svojinska transformacija. januara 1986. godine imalo navnosti koje otkupljuju u skladu sa ovim ršenih 60 (muškarac) odnosno 55 (žena) zakonom i odlukom o izdavanju akcija uz godina života. u tekstu: akcije po osnovu upisa).000 DEM u dinarskoj protivvredna dan 1. najviše do proseka koji je utvrđen Član 11. drugom povlašćenim uslovima po osnovu svog preduzeću koje raspolaže društvenim i učešća u stvaranju društvenog. (5) Pravo na sticanje akcija pod povovog člana ima za godine radnog staža u lašćenim uslovima. inim ili osnovnim zanimanjem. koji 3) Sticanje akcija pod povlašćenim su državljani Savezne Republike Jugouslovima slavije. kao i drugom oblikudržavnog kapitala. iz člana 11. organizovanja koji obavlja delatnost sred. može se ostvariti najviše za 40 godina teritoriji Republike Srbije. akcija čija je nominalna vrednost 400 odnosno državnom organu i organizaciji DEM u dinarskoj protivvrednosti za svaili organu jedinice teritorijalne autono.(2) Zaposleni imaju pravo na sticanje stvima u društvenoj ili državnoj svojini. ovog zakona (u daljem (3) Osiguranim zemljoradnikom. radnog staža za zaposlene. a lice iz stava 4. ovog člana. odnosno staža osiguranja za penzioner. smatra se osigura(3) Osigurani zemljoradnici imaju nik.pravo na sticanje akcija po osnovu upisa veznog penzijskog i invalidskog osigu. u sticanje akcija do prosečne nominalne smislu ovog zakona. smatra se lice koje je zaposleno (1) Lica iz člana 11. u popust od 1 odsto za svaku punu godinu smislu stava 2. lašćenim uslovima imaju zaposleni. kao i korisnik prava po osnovu oba.za svaku punu godinu staža osiguranja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri osiguranja u Republici Srbiji.za neosigurane zemljoradnike.nominalna vrednost ne može preći iznos skog osiguranja zemljoradnika i koje je od 6. stav 2. osigurani i neosigurani osiguranik. odnosno korisnik prava po zemljoradnici imaju pravo i na akcije čija osnovu obaveznog penzijskog i invalid. u smislu ovog zakosubjektima iz tog stava sa sedištem na na. osigurane zemljoradnike (u daljem tekstu: (6) Pravno na sticanje akcija pod akcije sa popustom).

(3) Prava iz stava 2. u skladu sa ovim zakonom. postojećeg subjekta. ovog zakona 7) Evidencija akcija pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima mogu ostvariti u jednom ili više preduzeća. 4. imaju i osigurani i pod povlašćenim uslovima neosigurani zemljoradnici. a kod preduzeća os2. (2) Akcije sa popustom. odnosno lica koja su bila zaposlena kod osnivača.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA punu godinu od dana nastanka invalid. preduzećima koja pretežno obavljaju delatnost poljoprivrede. ovog zakona. zakona. u skladu sa posebnim zakonom. odnosno državni kapital preduzeća (5) Pravo prvenstva kod sticanja akkoje se transformiše. Član 13. u smislu (1) Sticanje akcija pod povlašćenim ovog zakona. lica koja su bila zaposlena u tom preduzeću ili kod pravnog prethodnika zakonom. 8) Javni poziv za upis i prodaju akcija popustom u tom preduzeću za godinu dana staža u tom preduzeću. (1) Kapital preduzeća za sticanje akcija po osnovu upisa u smislu ovog zako-6) Rok za sticanje akcija pod povlašćenim na. (1) Lica iz člana 11. ovog člana. od dana donošenja odluka iz člana 10. 2. ovog člana umanjuje se dru. ovog člana. mogu se sticati od kapitalauslovima. u skladu sa ovim duzeću.u kome se vrši svojinska transformacija za nosti do momenta kada bi stekli pravo na godine radnog staža u tom preduzeću. i 5. (7) Za nominanlni iznos akcija iz st. ne može preći 60 odsto procenjene uslovima vrednosti kapitala preduzeća koje se transformiše. a najkasnije do dana ostvarivanja prava na sticanje akcija podi zaposlni u matičnom i zavisnom prepovlašćenim uslovima. do 4. (8) Pravo na popust za otkup akcija cija po osnovu upisa i pravo preče kupovine akcija sa popustom u zadrugama i sa popustom ne može se prenositi. ovog člana imaju starosnu penziju. pored lica iz st. ovog člana imaju Član 17. i lica koja su bila zaposlena u preduzeću (1) Preduzeće u kome se vrši svojinska transformacija iznosi akcije na pro- 236 . odnosno proizvod4) Kapital preduzeća za sticanje akcija nje prehrambenih proizvoda. (2) Lica koja su zaposlena u preEvidenciju ostvarenog prava na akduzeću u kome se vrši svojinska transcije u skladu sa ovim zakonom i ranije formacija u momentu donošenja odluke o važećim propisima vodi centralni depo svojinskoj transformaciji imaju pravo prvenstva kod sticanja akcija po osnovu hartija od vrednosti pri nadležnoj organiupisa i pravo preče kupovine akcija sa zaciji. koji preostane po sticanju akcija po osnomože se ostvariti u roku od godinu dana vu upisa u smislu stava 1. ovog člana pri5) Mesto sticanja akcija pod povlašćenim menjuje se i na preduzeće koje je izvršilo uslovima svojinsku transformaciju dela društvenog kapitala prema odredbama ranije važećeg Član 14.organizacija i zaposleni. (4) Prava iz stava 2. štveni. ovog člana. (2) Odredba stava 1. kao i za iznos popusta novanih od strane nedobitnih i društvenih iz st. i 3. Član 15. Član 16.

raspodeljuje se upisnicima koji Srbije". uslove upisa akcija. obaveštenje o rezultatima Član 19. odnosno revalorizacija upisanik a (5) Po isteku roka za upis akcija. ovog člana ne prihvati novu nja u "Službenom glasniku Republike ponudu. vrši se u skladu sa slučaju iz stava 4.iz stava 5. upis. u neotplaćenih akcija. rokove za upis i upla-od dana prihvatanja ponude za otkup tu. način upisa. računajući od dana kada je trebalo da bude izvršena prekoje se stiču po osnovu upisa veća od 60 odsto od procenjene vrednosti kapitala thodna uplata. nici akcija stiču pravo na manji broj ak. koji se objavljuje u roku od 15 dana obaveštava svakog na oglasnoj tabli preduzeća. minalnu vrednost akcija koje se prodaju.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri daju javnim pozivom. (4) Ako je vrednost upisanih akcija biti duži od tri meseca. upisa i zaključenje ugovora (1) Uplata upisanih akcija vrši se u skladu sa odlukom o izdavanju i prodaji akcija i ugovorom o prodaji akcija.a u ostalim godinama po 20 odsto od recija. mesto prodaji akcija iznosi 15 dana. odnosno rok za uplatu otkup akcija. srazmerno odnosu vrednosti ovih valorizovane vrednosti upisanih akcija. s tim da (6) Akcije upisnika koji u roku od rok za upis akcija počinje teći po isteku osam dana od dana prijema obaveštenja pet dana. preduzeće 237 . že sadržati i označenje broja ranije zapo. jmanje jednom dnevnom listu. (7) Rok za zaključenje ugovora o broj akcija. su je prihvatili.upisnika akcija o broju akcija koje može nom glasniku Republike Srbije" i nasteći pod povlašćenim uslovima. đuju hartije od vrednosti i odlukom o izdavanju akcija. zainteresovanim licima da daju ponudu za (2) Rok za uplatu kod akcija koje se uplaćuju u celosti. cija. visinu popusta. kao i broja penzionera i druge po-kupovini akcija uplaćuje izdavaocu akcija datke u skladu sa zakonom kojim se ure-na ime troškova iznos od 50 novih dinara. (1) Javni poziv za upis akcija je poziv celosti ili u ratama. (3) Rok za uplatu naredne rate kod (3) Akcije se upisuju potpisivanjem akcija koje se uplaćuju u ratama ne može izjave o upisu (upisnica) u tri primerka. broj zaposlenih. 10) Uplata akcija 9) Upis akcija. ovog člana. i to srazmerno broju (2) Javni poziv iz stava 1. ovog zakona.zaključenja ugovora. (5) Revalorizacija uplata upisanih akakcija i upisanih akcija. s tim što se u prvoj i tala preduzeća koje se transformiše u drugoj godini otplaćuje po 10 odsto od skladu sa članom 13. akcija. ovog člana akcija koje im pripadaju u skladu sa sadrži: procenjenu vrednost kapitala. računajući upisa. a moakcija. no-stavom 4.(8) Akcionar koji zaključi ugovor o slenih.revalorizovane vrednosti upisanih akcija. računajući od dana objavljiva. u "Službe. u Član 18. odnosno (4) Rok za otplatu akcija koje se uplaćuju u ratama je šest godina od dana ako je vrednost upisanih akcija sa popustom veća od procenjene vrednosti kapi. preduzeća koje se transformiše. (2) Upis akcija po javnom pozivu je prve rate kod akcija koje se uplaćuju u ponuda zainteresovanog lica za otkup ratama iznosi 30 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji akcija. ovog člana.

238 . ovog člana (6) Preduzeće ne može kreditirati uplatu svojih akcija i akcija drugih pre. njen sastav sa promenama u strukturi kapitala.(1) Svojinska transformacija kapitala daji akcija iz člana 18. i 2. do njihove konačne otplate. koji ne može biti duži od 30 dana od vrednosti akcija po osnovu upisa i dana isteka roka za uplatu akcija. srazmerno nominalnoj vrednosti propisima kojima se uređuje revaloriakcija koje su stekli. u drugoj i trećoj godini po 20 od. (2) Preduzeće koje prodaje akcije u publike Jugoslavije.preduzeća koje se transformiše vrši se kona izdaje se 10 odsto akcija po osnovujavnim pozivom u skladu sa ovim zakoupisa. (1) Akcije daju prava na: ovog člana. sto. 3) deo ostatka stečajne mase preduzeza uplatu akcija. 12) Prava iz akcija (7) Upisniku akcija koji ne uplati upisane akcije sa popustom u skladu sa Član 21. ovim zakonom u rokovima iz st. isteka roka za zaključenje ugovora o pro. a koji ne možepopusta.glase na ime. gubi pravo na akcije sa ća nakon isplate poverilaca. po osnovu dospele neisplaće-ratama. ako se stiču pod povlašćenim usbiti duži od 30 dana od dana isteka roka lovima u skladu sa ovim zakonom. računajući od Član 22.padajućem popustu. zacija. bez obzira na rok dospelosti. a u četvrtoj i petoj godini po 25 od(2) Pre sticanja akcija u prvom krugu. 2. posrednika preko finansijske berze. odnosno srazmerno vati u novcu i obveznicama Savezne Re. srazmerno nominalnoj rok. preduzeće prenosi 10 odsto akcija od (2) Akcije sa popustom i bez popusta ukupnog iznosa kapitala preduzeća koje izdaju se nakon njihove uplate. sto. do 4. (1) U prvoj godini. kao ni davati bilo kakve garancije za njihovu uplatu. stav 7. (9) Upisane akcije mogu se otplaći. 11) Sticanje akcija i stavljanje u promet 13) Krugovi transformacije Član 20.nom u dva kruga. kao ni u naknadnom roku nih akcija i njima pripadajućeg dela koji mu ostavi preduzeće. 1. ovog člana. otplaćenim akcijama. ovog člana. koji se ostvapopustom čiju vrednost nije uplatio ruje srazmerno uplaćenim akcijama i pri(odustanak od otplate). (8) Upisnik akcija koji ne uplati 2) dividendu. se transformiše Republičkom fondu za (3) Akcije iz st. 1. i 2. i 2.zemljoradnika.akcijama po osnovu upisa. (3) Prvi krug transformacije obuhvata (4) Pravo preče kupovine stečenih sticanje akcija po osnovu upisa zaposleakcija iz st. do 4. ovog za. koja se ostvaruje po upisane akcije sa popustom u skladu sa osnovu upisanih akcija. odnosno uplaćeovim zakonom u rokovima iz st. (5) Akcije iz st. duzeća. ovog člana penzijsko i invalidsko osiguranje zapostavljaju se u promet putem berzanskih slenih.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA cionari. 2. prilikom nih i osiguravajućih i neosiguravajućih njihove prve prodaje imaju postojeći ak. 1. preduzeće ostavlja naknadni 1) upravljanje. pre održavanja svake skupštine usklađuje ne devizne štednje građana.

(3) Preuzete akcije iz čl. kao i prenosi Fondu za razvoj Republike Srprodaju akcija bez popusta. devizne štednje građana. 24. i čl. može steći više od 25 odsto akcija jednog preduzeća uz odobrenje Direkcije za procenu vrednosti kapitala. koji stiču cija preduzeća i uplaćuju u roku od tri dana: akcije u skladu sa ovim zakonom. preduzeće hvata prodaju akcija sa popustom. 24. kojima je izvr(5) Drugi krug transformacije obušena uplata upisanih akcija. u skladu sa odlukom o iz-skladu sa zakonom (u daljem tekstu: davanju i prodaji akcija. (1) Novčana sredstva ostvarena od (2) Preuzete akcije iz čl. na učešće u upravljanju preduzećem ako 3) Republičkom fondu za penzijsko i prioritetna dividenda po osnovu prioritetinvalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu nih participativnih akcija nije u celini isod 25 odsto. roka za zaključenje ugovora o prodaji Akcije koje preduzeće nije prodalo akcija u prvom krugu. manji 1) Fondu za razvoj Republike Srbije od 50. 17) Karakter preuzetih akcija i pravo upravljanja Član 26. ovog zakona i kraći rok otplate. i 25. ni duži odgoslavije po osnovu dospele neisplaćene 50 dana. srazmerno nominalnoj vrednosti akcija stečenih po osnovu upisa. bije. akcionari. 2) Republičkom zavodu za tržište ovog zakona daju akcijskom fondu pravo rada u iznosu od 25 odsto. stav 8. kao i novčana sred. i 25. prodaje društvenog kapitala preduzeća ovog zakona daju akcijskom fondu pravo koje se transformiše.učešće u upravljanju preduzećem u na stva ostvarena od prodaje akcija koje je kome je upisano manje od 20 odsto akcija preduzeće steklo bez naknade u drugompreduzeća i u kome je broj upisnika akpreduzeću. sa rokom upisa od do isteka roka iz javnog poziva za drugi 180 dana. u iznosu od 50 odsto. (1) Preuzete akcije iz člana 22. (6) Javni poziv za upis i prodaju ak15) Neprodate akcije cija u drugom krugu objavljuje se najkasnije u roku od 120 dana od dana isteka Član 24. imaju postojeći akcijski fond). krug preuzima akcijski fond obrazovan u (7) Pravo preče kupovine akcija u drugom krugu. a naročito veće gotovinsko učešće du sa članom 19. preuzima akcijski fond istekom naknad(9) Upisnik akcija u drugom krugu nog roka za njihovu uplatu. ovog zakona imaju svojstvo prioritetnih participativnih akcija Član 23. u 16) Akcije od čije se otplate odustalo skladu sa ovim zakonom. stav 14) Uplata sredstava od prodaje akcija 2. izdvajaju se na poseban račun pod povlašćenim uslovima. plaćena u roku od dve godine od statutom 239 . 24. i 25. akcija utvrđuju se kriterijumi za pravo Upisane akcije sa popustom od čije prvenstva u otkupu akcija ostalih upisanih otplate su odustali upisnici akcija u sklaakcija. bez prava upravljanja. (8) Odlukom o izdavanju i prodaji Član 25.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri (4) Rok za upis akcija u prvom krugu (2) Obveznice Savezne Republike June može biti kraći od 30 dana.

(3) Konverzija novčanog duga preduzeća u akcije može se vršiti i umanjenjem revalorizovane vrednosti akcija koje 240 .(7) Odredbe člana 23. stavlja u Član 28. promet preuzete neprodate akcije predu. ovog člana. Prodaja akcija radi prikupljanja Član 27. stav 2. 24. u skladu sa (2) Upisane akcije radi prikupljanja zakonom kojim se uređuje pravni položajdodatnog kapitala mogu se otplaćivati akcijskog fonda. upisnici akcija istekom naknadnog roka (3) Preuzete akcije iz čl.akcija radi prodaje kapitala shodno se na 22. gotovinsko učešće i kraći rok otplate. decembra 1996.kapitala pripadaju preduzeću. ovog u otkupu akcija iz st.(1) Odredbe ovog zakona o prodaji zeća u drugom krugu. odnosno preko finansijske berze. ovog zakona primenjuju se i pri prodaji preuzetih akvidende. imaju akcionari tog preduzeća srazmerno nominalnoj ga preduzeća koji je dospeo do 31. godine može se vršiti uz povrednosti stečenih akcija. stav 2. i 2.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA utvrđenog roka za isplatu. ovog člana ostalih upisnika akcija. 24. i čl. odzakonom kojim se uređuje pravni položajnosno državni kapital preduzeća koje se akcijskog fonda. utvrđuju se kriterijumi za pravo prvenstva (2) Za iznos popusta iz stava 1. 1. u skladu sa odlukom o (1) Konverzija u akcije novčanog duizdavanju i prodaji akcija. 18) Stavljanje preuzetih akcija u promet 2. zakonom kojim se ure. a naročito veće člana umanjuje se kapital preduzeća koje se transformiše. u skladu sa nalni iznos se umanjuje društveni. ovog zakona prenete Re. za čiji nomiodustali upisnici akcija. (4) Upisane akcije koje se stiču pod (2) Akcijski fond javnim pozivima. dospele neizmirene devizne štednje građana. a od čije uplate su odustali svojim programom. 1. (4) Preuzete akcije iz člana 22. Član 29. povlašćenim uslovima u skladu sa ovim odnosno preko finansijske berze. ovog zakona prodajom se pretvaraju u obične akcije sa pravom 3. za njihovu uplatu. a do isplate di. sko osiguranje zaposlenih. đuje pravni položaj Republičkog fonda za (3) Novčana sredstva ostvarena od penzijsko i invalidsko osiguranje zaposleprodaje akcija radi prikupljanja dodatnog nih. programom preduzeća itransformiše.samo u novcu. cija preduzeća od strane akcijskog fonda.pljanja dodatnog kapitala.primenjuju i na prodaju akcija radi prikupubličkom fondu za penzijsko i invalid. i 25. kao i akcije iz čla. i 25. programom preduzeća i svojim pro. dodatnog kapitala (sa popustom) (1) Akcijski fond javnim pozivima. kao i preostale akcije ovog zakona koje su prenete akcijskom društvenog kapitala nakon drugog kruga fondu mogu se otkupljivati i obveznicama transformacije u preduzeću preuzima akSavezne Republike Jugoslavije po osnovu cijski fond. i 2. pust do 20 odsto od iznosa konvertova(6) Odlukom o izdavanju akcija nog duga. gramom. (5) Pravo preče kupovine akcija iz st. Fond duga u akcije (sa popustom) upravljanja. stavlja zakonom kod prodaje akcija radi prikuu promet i upisane akcije od čije otplate su pljanja dodatnog kapitala.

Kriterijumi 241 . Vlada Republike Srbije odrediće do poče. Modeli (2) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzećima iz stava 1.Na ostala pitanja svojinske transfortka primene ovog zakona. uz saglasnost osnivača i Vlade primenjuju se kumulativno. duzeća iz člana 30 ovog zakona su (2) Program i odluke iz stava 1. ovog 5. shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o autonomnoj transformaciji. broj zaposlenih i veličina člana. ovog strateški značaj. 3. Program i odluke Član 36. najviše do iznosa od 20 odsto od ukupnog iznosa konvertovanog duga. Član 35. vrednosti kapitala. ovog člana može se ostvariti u roku od godinu Član 30. Republike Srbije kad Republika Srbija nije osnivač. Srbije. Shodna primena zakona. ovog člana preduzeća. ovog zakona. novu programa i odluka iz člana 10. ovog člana Član 34. ovog zakona. 1. 2. (2) Preduzeća iz stava 1. uz saglasnost Vlade Republike menom jednog ili više modela iz člana 7. odredi Vlada Republike transformacije. u skladu sa dana od dana donošenja programa ovim zakonom. ovog (1) Kriterijumi za određivanje prezakona. ovog zakona. na osnovu verifikovane procene preduzeća. 2. 4. Modeli novu posebnog programa i odluka iz člana 10. TRANSFORMACIJA PREMA ska transformacija vrši prema posebnom POSEBNOM PROGRAMU programu. (1) U preduzećima koja. donosi nadležni organ (2) Kriterijumi iz stava 1. TRANSFORMACIJA UZ Član 31. (2) Program i odluke iz stava 1. Srbije. ostvaruje se u skladu sa ovim zakonom i tim programom. (3) Program i odluke iz stava 1. ovog zakona svojinsku transformaciju vrši na osČlan 32. svojinska transformacija vrši se prema posebnom programu. ovog zakona svojinsku transformaciju vrši na os1. Prava zaposlenih Član 33. na osnovu verifikovane procene koje obavlja delatnost od opšteg interesa vrednosti kapitala. primenom jednog ili više modela iz člana 7. ovog U preduzeću sa državnim kapitalom člana. ovog člana donose se istovremeno.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri je akcijski fond preuzeo od preduzeća. donosi nadležni organ svojinska transformacija vrši se pripreduzeća. Program i odluke IV. SAGLASNOST OSNIVAČA (1) Preduzeće iz člana 30. macije u preduzeću iz člana 30. (1) Preduzeće iz člana 35. (1) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzeću u kome se svojinIII.

vrednosti kapitala: 3) kontrolu procene vrednosti kapita(2) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzećima iz stava 1. 2) kontrolu i verifikaciju ponovne ska transformacija vrši uz saglasnost osnivača ostvaruje se u skladu sa ovim procene ili revalorizacije procenjene zakonom i programom transformacije. ponovne procene i ske transformacije obrazuje se Direkcija revalorizacije za procenu vrednosti kapitala u sastavu Ministarstva za ekonomsku i vlasničku Član 41. Za obavljanje poslova kontrole i verifikacije procene vrednosti kapitala. duzeću po osnovu prodatih akcija koje se plaćaju odjednom ili u ratama. dana od dana donošenja programa 4) kontrolu postupka svojinske transtransformacije. macije u preduzeću iz člana 35. KONTROLA PROCENE ratama. načina i posebnim zakonom nije drukčije propisarokova uplate novčanih sredstava preno. (1) Sticanje akcija pod povlašćenim strukture. Postupak kontrole i verifikacije trole zakonitosti postupka i načina svojinprocene. kao i način revalorizacije akcije koje se plaćaju u V. Direkcija vrši: 3. i to: zakonitosti odluka iz člana (3) Novčana sredstva ostvarena od 10. Prava zaposlenih i uplata sredstava 1) kontrolu i verifikaciju procene vrednosti ukupnog kapitala i njegove Član 37. 242 . ovog zakona shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o autonomnoj transformaciji. ovog zakona. procenu vrednosti sa utvrđenom strukturom kapitala. kom o transformaciji. kapitala Član 39. ovog za-načina utvrđivanja srazmere i raspodele akcija prema članu 18. ovog člana donose se istovremeno. Direkcija za procenu vrednosti tržište rada. Na ostala pitanja svojinske transfor. načina obračuna revalorizovane 4. i 6. zakonom kojim se uređuju hartije od vrednosti i ovim zakonom. st. u skladu sa odlukom i zakonom. usklađenosti javnog poziva za upis i kupovinu akcija sa odluse transformiše pripadaju osnivaču.iskazivanja u akcijama. ovogla učesnika statusnih promena. 4. kao i kontrolu načina njegovog uslovima u preduzeću u kome se svojin. akokona. 2. ako je člana može se ostvariti u roku od godinujedan od učesnika preduzeće iz člana 1. transformaciju (u daljem tekstu: Direk(1) Preduzeće dostavlja Direkciji cija).sa drugom potrebnom dokumentacijom. formacije. Shodna primena vrednosti kapitala utvrđene na dan donošenja odluke o izdavanju i prodaji akcija Član 38. načina utvrđivanja popusta i visine popusta po pojedincu i ukupno. kon3. VREDNOSTI KAPITALA. odnosno udelima.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA (3) Program i odluke iz stava 1. Nadležnost Član 40. prodaje državnog kapitala preduzeća koje ovog zakona. NAČINA I načina i rokova uplate novčanih sredstava POSTUPKA TRANSFORMACIJE fondovima i Republičkom zavodu za 1.

ovog laćuju odjednom ili uratama. ovog zakona. Kontrola zakonitosti postupka jinske transformacije. ovog zakona. ske transformacije je konačno u uprav(3) Preduzeće dostavlja Direkciji: nom postupku. osnovu rešenja Direkcije kojim je utvrđe(4) Direkcija u roku od 60 dana od na dana dostavljanja kompletne dokumenta. do 3.spor pred Višim privrednim sudom u rostava fondovima i Republičkom zavodu ku od 30 dana od dana dostavljanja rešeza tržište rada i dokaze o prenošenju ne-nja. do 42. ovog zakona utvrdi nezakonitost kod utvrđivanja vrednosti i strukture kapitala ili postupka svo4. Otklanjanje nezakonitosti dana prijema procene iz stava 1. 243 . Član 42. 39. 4. Direkcija. rei ukupno. prodatih akcija na akcijski fond. ovog člana donosi rešezakonitost postupka svojinske transfornje kojim se utvrđuje zakonitost postupka macije. o broju i vrednosti ukupno upisanih ak(1) Rešenje koje donosi Direkcija u cija sa obračunom popusta po pojedincu postupku kontrole procene vrednosti. Konačnost rešenja i (2) Preduzeće dostavlja Direkciji u upravnoračunski spor roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o kupovini akcija iz člana 18. (2) Rešenja na osnovu kojih se vrši upis u sudski registar Direkcija dostavlja sudu. 3) podatke o srazmernom smanjenju.kom o transformaciji. Upis u sudski registar odustanku upisnika od nove ponude i novoj raspodeli akcija između upisnika koji Član 45. 1) dokaze o uplati akcija koje se up(2) Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana donosi rešenje kojim utvrđuje da li Član 43. 1. u roku od deset dana od dana donošenja odluka. su vrednost i struktura kapitala utvrđeni u (1) Ako Direkcija u vršenju poslova skladu sa ovim zakonom. 6.zakonitost procene ili revalorizacije vrednosti i strukture kapitala. ponovnu uređuju hartije od vrednosti i ovim zakoprocenu ili revalorizovanu vrednost kapi-nom. kontrole iz čl.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri (2) Direkcija u roku od 60 dana od 5. od. izdavanju i prodaji akcija sa drugom potrebnom dokumentacijom. odnosno cije iz st. stav 7. zabranjuje upis i kupovinu akcija. spisak akcionara sa matičnim valorizacije i zakonitosti postupka svojinbrojevima i brojem akcija po akcionaru. svojinske transformacije. odrediće rok za svojinske transformacije njihovo otklanjanje koji ne može biti duži od 30 dana. st. člana može se pokrenuti upravnoračunski 2) dokaze o uplatama novčanih sred. ovog zakona izveštaj koji sadrži: podatke Član 44. i 6. 7. zakonom kojim se luke iz člana 10. do otklanjanja nezakonitala utvrđenu na dan donošenja odluke o tosti. (2) Ako je nezakonitost utvrđena u (1) Preduzeće u postupku svojinske postupku kontrole usklađenosti javnog transformacije dostavlja Direkciji javni poziva za upis i kupovinu akcija sa odlupoziv o prodaji akcija svakog kruga. su prihvatili novu ponudu u slučaju iz (1) Upis u sudski registar vrši se na člana 18.

17. NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA 1. (1) Nadzor nad primenom ovog zaČlan 49.000 novih dinara kazniće se za pridana od dana usvajanja programa. na os-nsformacije (Član 22). (3) Akcijski fond pored podataka iz Član 50. Oduzimanje ovlašćenja za procenu Član 47. objavljivanja javnog poziva.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 8. kao i nad poslo. Privredni prestupi preduzeća i po pojedinim krugovima u roku od 10 odgovornog lica dana od dana završetka roka upisa. (1) Troškove postupka pred Direkcijom snosi preduzeće. o roku otpočinjanja prvog i drugog kruga transformacije i o ostvarenim rezultatima transformacije po pojedinim krugovima svih preduzeća na teritoriji Republike Srbije koji su u toku izveštajnog perioda dostavljeni ministarstvu. u roku od 15 450. Član 48. ovog zakona. 2) povredi odredbe o sticanju akcija (1) Ministarstvo na osnovu pribavlje. ako: 1) započne postupak svojinske trans2.manju ovlašćenja za procenu. stav 4. stav 1. (3) Odredba stava 2. Objavljivanje izveštaja formacije bez donošenja odluka na način propisan u članu 10. stava 2. ovog člana odnosi se i na podatke koje akcijski fond dostavlja ministarstvu. kao i izveštaj o otkupu akcija 1. ničke transformacije (u daljem tekstu: mi. (2) Visina troškova iz stava 1.kad su ispunjeni uslovi iz akta koji se vima prodaje akcija koji se obavljaju donosi na osnovu člana 4. (2) Ministarstvo najmanje jednom 4) povredi odredbe o krugovima tranedeljno u jednom dnevnom listu. o roku VII. ovog člana obnistarstvo). Troškovi postupka Član 46. Predmet i subjekt nadzora izveštaj o datumu upućivanja javnog poziva za upis i kupovinu akcija. vredni prestup preduzeće i drugo pravno lice iz člana 1. ovog preko finansijske berze. dostavlja ministarstvu izveštaj o upućivanju javnog poziva za upis i kupovinu akcija. KAZNENE ODREDBE otpočinjanja prvog i drugog kruga transformacije. ili vača. objavljuje 244 . novu pribavljenih podataka. VI. ovog zakona. ministar donosi rešenje o oduzinadležno za poslove ekonomske i vlas. 3.pod povlašćenim uslovima (Član 12). akcijskog fonda. kona i propisa donetih na osnovu ovog (1) Kad utvrdi da je ovlašćeni procezakona.000 do i program prodaje akcija. ovog člana dostavlja ministarstvu (1) Novčanom kaznom od 10. nih podataka dostavlja izveštaj Vladi Re3) postupak javnog poziva za upis i publike Srbije najmanje jednom u tri me-prodaju akcija sprovodi suprotno članu seca. vrši ministarstvozakona.njivač vršio procenu suprotno zakonu.(2) Rešenje iz stava 1. ovog člana uređuje se aktom ministra. nad radom ovlašćenih procenji. javljuje se u "Službenom glasniku Repub(2) Preduzeće najmanje 15 dana pre like Srbije". ovog zakona.

nažnog rešenja Republičke agencije za ovog člana izriče se i mera brisanja iz procenu vrednosti kapitala (u daljem tekevidencije akcionara. stav 7. Preduzeće iz ranijih republika SFRJ 30. zakona doneće se u roku od 30 dana od 8) ministarstvu u propisanom roku nedana stupanja na snagu ovog zakona. Preduzeće sa mešovitim kapitalom i skladu sa članom 23. 75/91.manja akcija u iznosu koji prelazi propisdu sa članom 23. 6) ne dostavi Direkciji odluke iz člana 10. dataka stekne akcije pod povlašćenim us. ovog zakona. odgovornog lica (2) Odredba stava 1. ovog zakona i ponovnu procenu VIII. Rokovi za podzakonske akte upisu akcija sa spiskom akcionara i obračunom popusta u roku od 15 dana od Član 53. uz saglasnost Vlade 2. (2) Novčanom kaznom od 10. ovog člana i od-formaciju dela društvenog kapitala prema odredbama Zakona o društvenom kapigovorno lice u akcijskom fondu. ovog zakona ili ne uplati sredstva u 3.000 do (1) Preduzeće koje je izvršilo trans30.000 novih dinara kazniće se za privreČlan 54. (1) Novčanom kaznom od 10. stav 1). dostavi podatke iz člana 47. dni prestup iz stava 1. i 12).000 do 2. dana zaključenja ugovora. talu ("Službeni list SFRJ". ovog člana i odgovor. odnosno pravos(2) Uz kaznu za prekršaj iz stava 1. br. Član 55. (2) Novčanom kaznom od 10. br.000 do transformaciju netransformisanog dela 3. u vezi člana prava zaposlenih u preduzeću 27. nastavlja (1) Novčanom kaznom od 1.000 do tog preduzeća koji je unet u preduzeće sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. ovog zakona. Privredni prestup akcijskog fonda i Republike Srbije. 7) ne dostavi Direkciji izveštaj o 1. 48/94 i 51/94). ovog člana shodno se primenjuje i na deo kapitala Član 51. svojinsku transformaciju vrši u skladu sa ovim zakonom. u skladu sa Podzakonski akti za izvršenje ovog članom 42. 450.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup akcijski fond ako vrši prodaju akcija protivno odredbama člana 27.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup iz stava 1. stav 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri 5) ne uplati novčana sredstva u skla.(2) Vrednost i struktura kapitala prelovima suprotno odredbama ovog zakona duzeća iz stava 1. preduzeća čije je sedište bilo na teritoriji ranije republike SFRJ koja nije članica SRJ. stav 1.Preduzeće organizovano od dela (1) no lice u preduzeću i drugom pravnom licu. odnosno oduzi- 245 . Član 52. Prekršaj like svojine ("Službeni glasnik RS". stav 2. PRELAZNE I ZAVRŠNE ili revalorizaciju u roku od 10 dana od ODREDBE dana donošenja odluka (Član 42. 84/89 i 46/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge ob3. na osnovu potvrde. ovog člana određuje se (čl. ano ograničenje. ovog zakona. 11.000 novih dinara kazniće se za prekršaj društvenog kapitala prema odredbama fizičko lice koje na osnovu lažnih poovog zakona. 48/91.

sa popustom za iznos razlike između pri-ovog zakona. 58/91 i 71/94). vrđivanja knjigovodstvene vrednosti i 48/91. januara 1994. da otplatu upisanih akcija nastavi u skladu sa odredbom člana 55. (5) Odredbe člana 13.snagu ovog zakona dobilo potvrdu. stav 1. postupak svojinske transforakcija po odredbama zakona iz stava 1. pod uslovom da o tome da pismenu vršilo statusne promene nakon izdavanja te potvrde. 75/91. ako je to za njega povolstu: Agencija). 246 . 6. br. 75/91. br. izjavu u roku od 30 dana od dana donošenja odluka iz člana 10. br. 48/91. 50/91). br.odnosnoudela 46/90) i Zakona o uslovima i postupku ("Službeni glasnik RS". nosti kapitala. macije nastavlja po odredbama ovog zaovog člana. 64/94. a nije vršilo svojinsku tran(4) Preduzeće u kome se vrši uplata sformaciju. Prelazak na povoljniji režim RS". 84/89 i 46/90) i Zakona o Član 57. uplaćuje u skladu sa članom 23. 62/94. 75/91. tupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". 84/89 i upisanihdeonica. imaju pravo na sticanje vrednosti kapitala i koju je verifikovala akcija po osnovu upisa u skladu sa ovim Agencija može izvršiti novu procenu u zakonom. 65/94 i 17/95) i Pravilnik o načinu utpretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". 45/91. (3) Zaposleni u preduzeću koji su ostvarili pravo na popust na osnovu Za5.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA ovog zakona. ovog zakona Član 58. Prestanak važnosti propisa ovog zakona. 48/91. odnosno donošenja rešenja. novčana sredstva ostvarena kona. godine.pravosnažno rešenje o proceni vrednom na dan 24. ovog zakona prestaje da Akcionar koji na dan stupanja na snagu ovog zakona vrši otplate upisanih važi Pravilnik o načinu revalorizacije akcija. odnosno pusta po navedenim zakonima sa obraču. člana 3. stav 4. snagu ovog zakona izvršilo procenu 48/94 i 51/94). Nezavršeni postupci kona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ". ako to preduzeće nije jnije. stav 4. br. br. odnosno akcionar koji je odustao vrednosti društvenog kapitala koja je utvrđena u postupku pretvaranja društvene od otplate upisanih akcija koje je otsvojine u druge oblike svojine i vrednosti plaćivao na osnovu Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ". br. ovog zakona i realizovanog po. br. ovog zakona. primenjuju se na netransformisani društ(1) Početkom primene ovog zakona veni kapital preduzeća sa mešovitim kapiprestaje da važi Zakon o uslovima i postalom. ima pravo procene vrednosti društvenog kapitala ("Službeni glasnik RS". 48/94 i 51/94) i Zakon o Republičkoj agenciji za procenu vrednosti kapitala ("Službeni glasnik 4. od prodaje društvenog kapitala tog preduzeća od početka primene ovog zakona. padajućeg popusta u skladu sa članom 42. 48/94 i 51/94). uslovima i postupku pretvaranja društ(1) Preduzeće koje je do stupanja na vene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". stav 3. kao i pravo na kupovinu akcijaskladu sa propisom iz člana 3. (2) Početkom primene propisa iz Član 56. (2) Preduzeće koje je do stupanja na stav 4.

uredbe.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Član 2.3) podatke o vrsti ovlašćenja. sredstva. fonda 3) za veliko preduzeće pet lica. a primencenu vrednosti kapitala malih preduzeća. ovog člana sadrži: 1) ime i prezime. preduzećima smatraju se. predmete i ske. Stupanje na snagu Član 3. registra radnji i registra delatnosti. drugo pravno lice ili preduzetnik. br.nje procene vrednosti kapitala ako ima u radnom odnosu ili po osnovu ugovora o činje sa radom Direkcije. Uz zahtev iz stava 1. UREDBA Zahtev za dobijanje ovlašćenja za O BLIŽIM USLOVIMA KOJE procenu vrednosti kapitala. jivaće se od 31. Član 1. Član 61. Osnivanje akcijskog kojih jedno ekonomske struke. MORA ISPUNJAVATI OVLAŠĆENI drugo pravno lice ili preduzetnik podnosi PROCENJIVAČ I USLOVIMA I Ministarstvu za ekonomsku i vlasničku NAČINU ODUZIMANJA transformaciju. odnosno tog ovlašćenja. 43/97. Malim. OVLAŠĆENJA5) Zahtev iz stava 1. radnopravnom sta5) "Službeni glasnik RS". srednjim odnosno velikim Član 60. Preduzeće. sa visokom stručnom spremom ekonom(2) Direkcija preuzima zaposlene. 7. drugo pravno lice ili pre___________ duzetnik koji vrši procenu vrednosti kapitala velikih preduzeća može vršiti i procenu vrednosti kapitala srednjih i malih preduzeća. prava i obaveze. ovog člana prijanje ovlašćenja za procenu vrednosti kapitala. kao i uslovi i način oduzimanja laže se: 1) izvod iz sudskog registra. 2) adresu. može dobiti ovlašćenje za vršeČlan 59. godine. Preduzeće. Prestanak Agencije 9. 247 . od 8. odnosno naziv podnosioca zahteva. drugo pravno lice ili preduzetnik za dobi. 2) dokazi o broju. pravne ili tehničke struke i to: 1) za malo preduzeće jedno lice ekoarhivu od Agencije. nomske struke. Član 4. računovodstvu svrstana u te kategorije. u smislu ove Akcijski fond osnovaće se do 31. (1) Početak primene ovog zakona po. preduzeće. godine. od kojih najmanje jedno ekonomske struke. a prestaje stalnoj saradnji na poslovima procene lica Agencija. 2) za srednje preduzeće tri lica. lovi koje mora ispunjavati preduzeće. odnosno sedište podnosiOvom uredbom utvrđuju se bliži usoca zahteva. preduzeća koja su propisima o decembra 1997. a preduzeće. oktobra 1997. drugo pravno lice ili preOvaj zakon stupa na snagu osmog duzetnik koji vrši procenu vrednosti kapidana od dana objavljivanja u "Službenom tala srednjih preduzeća može vršiti i proglasniku Republike Srbije".

Ovom uredbom se uređuje način utnom. ugovori o radu. Član 6.Preduzeće. cenu vrednosti kapitala u skladu sa zako. (3) ovlašćeni procenjivač ne vrši proČlan 1. kao i vrsta i obimčlana 6. drugom subjektu sa društvenim i državnim Rešenje o oduzimanju ovlašćenja za kapitalom (u daljem tekstu: preduzeće). dana od dana objavljivanja u "Službenom 2) oduzimanjem ovlašćenja. Preduzeće. Član 7.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA Član 8. odnosno cenu vrednosti kapitala (u daljem tekstu: kome je ovlašćenje prestalo u smislu ovlašćeni procenjivač). br. pot. procenu vrednosti kapitala donosi ministar nadležan za poslove ekonomske i Član 2. upisuju se u registar uredbe istekom tri meseca po ispunovlašćenih procenjivača. (3) i (4) ove uredbe. kao i lašćenje.smislu člana 6. lašćenje za procenu vrednosti kapitala po isteku tri godine od dana objavljivanja Član 5. pitala oduzima se: Ova uredba stupa na snagu osmog 1) na zahtev ovlašćenog procenjivača. može dobiti ovnih (diplome i uverenja). javanju propisanih uslova. vrđivanja vrednosti društvenog. drugo pravno lice ili preduzetnik kome je rešenjem oduzeto ovČlan 3. ako se glasniku Republike Srbije". drugo pravno lice ili pre. utvrdi da: ___________ (1) u momentu donošenja rešenja o davanju ovlašćenja nisu bili ispunjeni UREDBA uslovi za dobijanje ovlašćenja. radne knjižice. 248 . cenu vrednosti kapitala za koju nema ovmatičnom i zavisnom preduzeću. tusu i radnom iskustvu zaposlenih (evidencije. lašćenje ili prema kome je doneto rešenje Procena vrednosti kapitala vrši se o ukidanju rešenja o ovlašćenju za pro. O NAČINU UTVRĐIVANJA (2) ovlašćeni procenjivač prestane da VREDNOSTI KAPITALA6) ispunjava uslove utvrđene ovom uredbom.primenom metoda diskontovanja novčacenu vrednosti kapitala briše se iz registra ovlašćenih procenjivača. drugo pravno lice ili preduzetnik kome je ovlašćenje prestalo u vrde). ako isPreduzeće. 6) "Službeni glasnik RS". državnog (4) ovlašćeni procenjivač vrši proi kapitala drugih vlasnika u preduzeću. tačka 2) podtačka (2) ove ovlašćenja. vlasničke transformacije. rešenja o oduzimanju ovlašćenja. 43/97. stav 1. Ovlašćenje za procenu vrednosti kaČlan 9. 3) dokazi o stručnoj spremi zaposle.punjava uslove za dobijanje ovlašćenja duzetnik koji dobije ovlašćenje za pro.predviđene ovom uredbom. stav 1. Pre procene kapitala preduzeća sastavlja se računovodstveni izveštaj sa datumom procene na način propisan zakonom kojim se uređuje računovodstvo. tačka 2) podtačka (1).

čiji se kapital procenjuje.vrednost sopstvenog kapitala. Član 7.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri nog toka (u daljem tekstu: DNT). metodasredstava. 3) stope rizika ulaganja u Saveznu nostukupnogkapitala. koristiti novčani tok pre servisiranja i U primeni novčanog toka posle sernovčani tok posle servisiranja dugova. DS diskontna stopa.Vrednost sopstvenog kapitala predstavlja razliku Republiku Jugoslaviju. DNNTr za period u kome se dostiže stabilan nivo neto priliva. otplata Diskontna stopa kao cena sopstvenog kredita. a koji ne može biti kraći od diskontovani novčani tok u rezidualu (prva godina iza projektovanog perioda).5 odsto. ove nosti projektovanog realnog neto novča-uredbe. finansijski prihodi). pet godina. Investicije ranja dugova diskontna stopa se izračunava koje značajno menjaju prinosnu snagu pre. Član 4. sigurno ulaganje i ne može biti makapitala i visine pozajmljenih izvora finja nansiranja (dugoročnih i kratkoročnih) na od 3.kao ponderisani prosek cene sopstveduzeća i čije je finansiranje neizvesno nenog kapitala i cene pozajmljenih izvora. finansiranja (rashodi finansiranja. niti veća od šest odsto. Član 6. pozajmljenih izvora (novi dugoročni 2) stope rizika ulaganja u preduzeće krediti) i novi deonički kapital iz investiranja. Stopa rizika ulaganja u preduzeće izabrani datum procene. Stopa bez rizika reprezentuje neriziizmeđu procenjene vrednosti ukupnog čno. 3) određivanje diskontne stope za svođenje neto novčanog toka i rezidualne Stopa rasta u rezidualu ne može biti veća od četiri odsto. uključuju se u projekciju novčanog toka. Član 8. Ovaj novčani tok produkuje vred. RV = DNNTr / (DS SRr) Primena metoda DNT obuhvata: 1) projektovanje neto novčanog toka gde je RV rezidualna vrednost. nog toka i rezidualne vrednosti. čija formula glasi: Član 5. Ponderi za proračun diskontne stope su učešće sopstvenih i pozajmljenih izvora u U DNT metodu procene može se strukturi permanentnog kapitala. rezidualu. a SRr stopa rasta u 2) procenu rezidualne vrednosti. toda likvidacione vrednosti (u daljem tekstu: LV). reprezentuje nivo rizičnosti ulaganja U novčanom toku posle servisiranja dugova obuhvaćeni su svi prilivi i odlivi konkretnog preduzeća čiji se kapital pro- 249 . Ovaj novčani tok produkuje neto imovine (u daljem tekstu: NI) i me. U primeni novčanog toka pre servisiProjekcija novčanog toka zasniva se na prinosnoj snazi preduzeća. visiranja dugova. kao i prilivi kapitala obuhvata: 1) stope bez rizika. vrednosti na sadašnju vrednost. Za proračun rezidualne vrednosti koristi se Gordonov model. Diskontna stopa odgovara izabranom novčanom toku. Rezidualna vrednost se procenjuje na Procenjenu vrednost kapitala prema osnovu neto novčanog toka koji nije metodu DNT čini zbir diskontovane vred-obuhvaćen projekcijom iz člana 6. diskontna stopa repreU novčanom toku pre servisiranja dugova ne obuhvataju se prilivi i odlivi izzentuje cenu sopstvenog kapitala.

kateProcenjena vrednost kapitala.obaveza uvećane za potencijalne obaveze. tizovanosti. objekata polaznu osnovu čine površina 2) menadžment potencijala.vremenskih razgraničenja. ovom metodu.osnovu čine za materijal i robu nabavna cena. 250 . kao i obrtne Metod LV pretpostavlja prestanak imovine i aktivnih vremenskih razgra. uz pretpostavku da će preduzeće postojati Član 9. kao i procenu vredranja određena je realnom kamatnom stonosti dugoročnih rezervisanja i pasivnih pom za korišćenje dugoročnih inokredita. koja ne može da bude viša od neto prodajne cene. Primena metoda NI obuhvata procenu vrednosti poslovne imovine preduzeća i procenu vrednosti obaveza. utvrđuje se kao razlika izZa procenu vrednosti višegodišnjih među tržišne vrednosti poslovne imovine zasada polaznu osnovu čine troškovi po-i realne vrednosti obaveza. laznu osnovu čine površina.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA cenjuje. proizvodnog portfolija i organizacione i kad. 6) mogućnosti predviđanja. utvrđuje se kao razlika između procenjene vrednosti poslovne imovine i procenjene vrednosti obaveza. čnih finansijskih plasmana. uređa4) proizvodne i geografske diversifija i osnovnog stada polaznu osnovu čine kacije i potencijala prodaje.objekta. ovom metodu. prema gorija i tržišna cena na dan procene. njihove naplativosti. jekta. dugoroČlan 10. vrsta. Procenjena vrednost kapitala. Za procenu vrednosti opreme. Rizik ulaganja u Saveznu Republiku nansijskih ulaganja i kratkoročnih potraživanja polaznu osnovu čine njihove noJugoslaviju obuhvata tri nivoa rizika: minalne vrednosti uz korekciju za stepen 1) rizika u vezi sa sredstvima. kao i stepen amortizovanosti. Za određivanje ove stope rizika dizanja zasada na dan procene i stepen amortizovanosti. namena i cena ponovne gradnje identičnog ili sličnog obrovske osposobljenosti. u neograničenom budućem periodu. vrednost ponovne nabavke i stepen amor5) diversifikacije kupaca. kapital procenjuje ne može biti veći od 18 Za procenu vrednosti dugoročnih fiodsto. vrsta gradnje. 2) rizici poslovnog okruženja.rada preduzeća i prodaju poslovne ničenja. vrši se analiza: Za procenu vrednosti građevinskih 1) veličine preduzeća. prema viju. procenu vrednosti dugoročnih i kratCena pozajmljenog izvora finansikoročnih obaveza. 3) finansijskog položaja. a za zalihe gotovih proizvoda i neovati sa po tri odsto. imovine po tržišnim cenama u postupku Za procenu vrednosti zemljišta poredovne likvidacije. Direkcija za procenu vrednosti kapi. Za procenu vrednosti obaveza potala jednom mesečno objavljuje visinu stope bez rizika kao i visinu stope rizika laznu osnovu čine nominalne vrednosti ulaganja u Saveznu Republiku Jugosla. Procena vrednosti poslovne imovine obuhvata procenu vrednosti nematerijalnih ulaganja osnovnih sredstava. Za procenu vrednosti zaliha polaznu Navedeni specifični nivoi rizika preduzeća mogu se maksimalno kvantifik. Maksimalni rizik ulaganja u konkretno preduzeće čiji se dovršene proizvodnje cena koštanja. Procena vrednosti obaveza obuhvata 3) finansijski rizici.

tifikovane prema metodu NI.Ako preduzeće ima mešovitu todu neto imovine. stvo. povećava nematerijalna ulaganja ili Član 15.koji se otplaćuju na rate u toku godine od tala veća od knjigovodstvene. Na osnovu bilansa stanja iz stava 1. obaveza i kapitala koje su iden-kazivanja procenjene vrednosti kapitala. ovog člana. i to najviše do procenjenoj vrednosti kapitala. Član 14. Član 16.zakonom kojim se uređuje računovodnosti kapitala. odgovarajuće dokumentacije.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Član 11. između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom NI. povećava ili smanjuje vrednost ___________ 251 . koje su identifikovnae prema metodu NI. Procenjena vrednost kapitala ne može biti manja od vrednosti dobijene primenom metoda likvidacione vrednosti. nog toka i procene vrednosti prema me. odnosno udelima ("Službeni list razlika na poslovnoj imovini.nomske i vlasničke transformacije doneće uputstvo o načinu primene metoda uttala manja od knjigovodstvene. smanjuje vrednost osnovnih sredstava Ministar nadležan za poslove ekoprocenjenih po metodu NI. sastavlja se bilans stanja. todom NI. Revalorizacija upisanih akcija i udela i kapitalu na sledeći način: 1) ako je procenjena vrednost kapi. utvrđuje se na osnovu procenjene vrednosti prema metodu diskontovanja novčaČlan 13. br. 44/96). Procena vrednosti prestrukturu kapitala. vrednost pojedinih ma metodu diskontovanja novčanog toka oblika nominalnog kapitala utvrđuje se na može biti korigovana vrednošću prema osnovu učešća svakog objekta u metodu neto imovine. vrednosti kapitala i za revalorizaciju procenjene vrednosti kapitala i o načinu isovog člana preduzeće u svojim poslovnim knjigama svodi knjigovodstveno na pro. koje se nivoa ravnopravnog tretmana ove dve utvrđuje na osnovu poslovnih knjiga i vrednosti. razlike se dana na koji je utvrđena njihova vrednost do dana njihove otplate vrši se na način evidentiraju na pozicijama poslovne propisan za revalorizaciju kapitala u stavu imovine i obaveza. Vrednost kapitala utvrđena procenom revalorizuje se u polugodišnjem i godišnjem obračunu na način propisan saveznim Član 12.kazivanja kapitala u obračunskim akcicenjeno stanje evidentiranjem utvrđenihjama. razlike se vrđenih ovom uredbom i načinu isevidentiraju na pozicijama poslovne imovine. razlika koja Ova uredba stupa na snagu osmog proističe između procenjene vrednosti dana od dana objavljivanja u "Službenom kapitala i vrednosti kapitala utvrđene meglasniku Republike Srbije". obavezama SRJ". razlika koja proističe 1. Nakon utvrđivanja procenjene vred. a u toku godine od dana procene do sa iskazanim procenjenim vrednostima dana donošenja odluke o emisiji i prodaji poslovne imovine. obaveza i kapitala. naakcija i udela na način propisan Uredbom o osnovama metodologije za procenu datum. osnovnih sredstava procenjenih po meProcena vrednosti kapitala preduzećatodu NI. 2) ako je procenjena vrednost kapi.

1) pripremu za procenu. (2) metoda neto imovine (NI). br. kao i za poslednju godinu tog kazivanja dobijenih rezultata procene perioda. zaduženost i poresko opterećenje. 51/97. tala obuhvata: izradu informacione osnove procene. podaci o grani ili grupaciji u ko.svaku godinu u određenom budućem periodu. Vreme za koje se vrši projekcija rezultata poslovanja utvrđuje se na os3) proveru rezultata dobijenih pronovu kretanja budućih rezultata. uticaj zaliha itd. troduzeća. (3) metoda likvidacione vrednosti (LV). 252 .ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA UPUTSTVO O NAČINU PRIMENE METODA ZA PROCENU VREDNOSTI KAPITALA I NAČINU ISKAZIVANJA PROCENJENE VREDNOSTI 7) 1. f) analiza dobijenih rezultata. cenjivanjem. Predmet analize su računovodstveni izveštaji (bilans stanja i bilans uspeha) preduzeća sačinjeni sa datumom procene. 4) utvrđivanje i iskazivanje konačnog rezultata procene. odnosno preduzeća u primeni metoda pro2) Procena primenom propisanih cenjivanja. 7) 1) Priprema za procenu "Službeni glasnik RS". tanjima u celini i Projektovanje finansijskog rezultata finansijsku analizu poslovanja preobuhvata sledeće elemente: prihode. 2. Ovim uputstvom bliže se uređuje postupanje ovlašćenih procenjivača. toda.poslovanja.). vrednosti kapitala preduzeća. br. amortizaciju. d) izračunavanje rezidualne vred2) procenu primenom propisanih menosti. 32/97 u daljem tekstu: Zakon) i Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti tokova obuhvata: kapitala ("Službeni glasnik RS". procenjivač ocenjuje da li koju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje. Ako su pretpostavke projekcije već pripremljene. Projektovanje budućih rezultata zasniva se na pretpostavkama tekućeg Priprema za procenu vrednosti kapi. br. koja se zasniva na analizi zvaničškove (varijabilni i fiksni.se može smatrati normalnim nastavak joj ona posluje i podaci o privrednim kre-poslovanja prema tim pretpostavkama i projekcijama. propisanih Zakonom o svojinmetoda skoj transformaciji ("Službeni glasnik (1) Metoda diskontovanja novčanih RS". e) utvrđivanje vrednosti preduzeća (1) metoda diskontovanja novčanih putem diskontovanja novčanog toka. b) definisanje novčanog toka. merama poslovne politike i projekcijama tržišnih uslova poslovanja. 43/97 a) projektovanje rezultata poslovanja za u daljem tekstu: Uredba). kao i načina is. kao i izveštaji za vreme od najmanje pet godina koje prethode proceni vrednosti kapitala. Procena vrednosti kapitala po propisanim metodama obuhvata sledeće c) utvrđivanje diskontne stope i svođenje neto novčanog toka na sadašnju faze: vrednost. a) Projektovanje rezultata poslovanja nih računovodstvenih izveštaja preduzeća. tokova (DNT).

što predstavlja rezidualnu vredza vreme posle servisiranja dugova. Diskontna stopa za novčani tok posle Ako su projektovani rezultati nega. jalne skale rizika. koje objavljuje Direkcija vrednosti reziduala. vrednost preduzeća nije u njego. rizičnosti ulaganja. obavlja se pomoću preferenci. Diskontna stopa kao cena sopstvenog Procenjena vrednost kapitala po mekapitala izračunava se kao zbir tri ostodu DNT dobija se kao zbir sadašnje novna dela i to: stope povraćaja bez rizika (diskontovane) vrednosti neto novčanog i stope rizika ulaganja u Saveznu Repub-toka u projektovanom periodu i sadašnje liku Jugoslaviju. putem stope odnost primene prinosnog metoda. a posebno diskontne stope koja se izračunava u ako se takav rezultat dobija u terminalnoj smislu člana 8. Uredbe. za procenu vrednosti kapitala jednom mesečno. Rezultati dobijeni procenom po meStopa rizika ulaganja u preduzeće čiji todu DNT proveravaju se sa aspekta da li se kapital procenjuje određuje se u smislu dobijena vrednost ima smisla i da li je člana 8.nosno potencijalne obaveze u vanbilansmenata. U tom ređene na način iz stava 2. odosnovu temeljne analize pojedinih ele. na jivanje za neangažovana sredstva. stav 3. 6. Diskontna stopa za novčani tok pre servisiranja dugova izračunava se kao d) Utvrđivanje vrednosti preduzeća ponderisani prosek cene sopstvenog kapi. i 7. potrebno njeno povećavanje ili smanKonkretna kvantifikacija rizika.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Projekcije svih elemenata finansiDiskontna stopa kao cena pozajmljejskog rezultata ne mogu se značajno nih izvora određuje se u smislu člana 8. odnosno kada je stabilizovan na Diskontovanjem novčanog toka u tom nivou.servisiranja dugova. nost preduzeća. Uredbe.njegovo svođenje na sadašnju vrednose vim budućim rezultatima. Rezidualna vrednost izračunava se na v) Utvrđivanje diskontne stope način utvrđen u članu 7. st. Uredbe. godini. g) Izračunavanje rezidualne vrednosti b) Definisanje novčanog toka Na osnovu rezultata u poslednjoj godini procenjuje se vrednost preduzeća u Novčani tok se može definisati za vreme koje prethodi servisiranju dugova periodu koji nastupa posle projektovanog perioda. onda se preispituje svrsishodprojektovanom periodu. razlikovati od onoga što je preduzeće već stav 9.noj evidenciji. već se nalazi u st. U rezidualnom novčanom toku amorDiskontna stopa (DS) predstavlja tizacija je jednaka predviđenim investicicenu kapitala koja se određuje prema jama u osnovna sredstva. sredstvima kojima ono raspolaže. (2) Procena metodom neto imovine (NI) 253 . ostvarivalo u prošlom periodu. kao i stope rizika ulaganja u konkđ) Analiza dobijenih rezultata retno preduzeće koja se određuje u postupku procene. zahteva upotrebu tivni ili marginalno pozitivni. ove tačke vrši slučaju. Uredbe.putem diskontovanja novčanog toka tala i cene pozajmljenih izvora.

zalilikvidacije. Ovaj metod pretpostavlja prestanak proverom dobijene vrednosti sa rada preduzeća i prodaju imovine po stanovišta onoga ko bi mogao eventualno tržišnim cenama u postupku redovne lik-da je osporava. .procedure u proceni i da li su dokumensimalne vrednosti likvidacionog ostatka. Procenjivač proverava: Procena obuhvata sledeće postupke: da li je ceo postupak procene bio na . od.dopunjavanje bilansa stanja imovine čnjaci. Uredbe.utvrđivanje rezultata (dobit ili i imovine (zemljišta. opreme. Uredbe. i obaveza za iznos sredstava ili obaveza da li su primenjeni metodi procene za koje se pouzdano utvrdi da nisu adekvatni specifičnosti preduzeća čija se obuhvaćena. za procenu vrednosti pojedinih oblika . odLikvidaciona vrednost se koristi u nosno bilansa stanja. vrednost procenjuje i svrsi procene. zasada. pre sastavljanja izveštaja Primena metoda zasniva se na poda. Procenjivač. Procenjivač vrši proveru dobijenog izračunavanje vrednosti kapitala kaorezultata na sledeći način: razlike između procenjene vrednosti ponovnom proverom obračuna priimovine i procenjene vrednosti obaveza.proveru obuhvatnosti popisa. osnovnog stada. potraživanja. poreza i dr.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA Ova metoda obuhvata procenu vred.vrednosti svih obaveza. učestvuju i specijalisti vrednosti za iznos direktnih i indirektnih troškova likvidacije.utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti imovine i vrednosti obaveza pre. . dopunjavanje bilansa stanja imovine procenama kao kontrolna vrednost. duzeća. pored procenjivača. i obaveza (ako je potrebno) za iznos sredstava ili obaveze za koje se pouzdano 3) Provera rezultata dobijenih tvrdi da nisu obuhvaćena. Primena metoda neto imovine zas.utvrđivanje likvidacione ha. pregleda dokumentaciju ili incima iz računovodstvenog izveštaja sači-formacionu osnovu koja je korišćena u njenog u smislu odredbe člana 2.. Uredbe. da li se može utvrditi da je za sve 254 . niva se na podacima iz računovodstvenog Procenjena vrednost kapitala po ovizveštaja sačinjenog u smislu odredbe om metodu je razlika između tržišne vrečlana 2. njemu bili angažovani odgovarajući stru. vidacije. (3) Procena metodom likvidacione poređenjem dobijene vrednosti sa vrednosti (LV) vrednošću sličnih preduzeća.).). proveru obuhvatnosti popisa. građevinskih objekagubitak)nastalogtokomperioda ta.menjenih u okviru svakog od metoda.nosti (pre oduzimanja troškova likvidacije. itd..adekvatan način planiran i da li su na nosno bilansa stanja. procenjivanjem procenu vrednosti pozicija bilansa stanja u smislu odredaba člana 9.određivanje najpogodnijeg načina da li su izvedene sve predviđene za redovnu likvidaciju i postizanje mak. postupku procene.umanjivanje bruto likvidacione U primeni metode neto imovine. Procena obuhvata sledeće postupke: dnosti imovine i realne vrednosti obaveze.o proceni. tovane određenim analizama i objašnjenjima.

kao i ostalih lica angažovanih na poslovima procene vrednosti. bezbednosti OUN ("Službeni glasnik RS".PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri metode procene bilo obezbeđeno dovol. rukovodioca tima. odnosno sastav tima procen4) Utvrđivanje i iskazivanje kontačnog jivača za preduzeće koje samostalno vrši rezultata procene procenu za sebe (rukovodilac tima kao i Rezultati procene vrednosti kapitala ostala lica članovi tima). sredfinalni bilans stanja posle utvrđivanja stava za neposrednu i zajedničku procenjene vrednosti kapitala. naknada 3. vlasnička ulaganja po preduzeća. sa pravom i bez poslednjih pet godina i imovinskopravnu prava upravljanja. protupku pretvaranja društvene svojine u jekciju kategorija i tokova za prinosni druge oblike svojine ("Službeni glasnik metod i bilanse stanja na dan procene po RS". br. cenjivača. bilanse stanja. vrednošću dobijenom po metodi NI. Zakona o visini zarada. Ovo uputstvo stupa na snagu i drugih primanja zaposlenih za vreme narednog dana od dana objavljivanja u primene ekonomskih sankcija Saveta "Službenom glasniku Republike Srbije". br. Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala sadrži procenom utvrđenu vredDokumentacija sadrži: rešenje o upisu u nost ukupnog kapitala. svim primenjenim metodama procene i Zakona o isplati ličnih dohodaka. potrošnju i sredstava za ishranu radnika Zaključak sadrži kao prilog: izjavu ("Službeni list SFRJ". dobijeni primenom sva tri navedena me-informacije o preduzeću i njegovom toda valorizuju se tako što se vrednost položaju u okviru grane ili grupacije dedobijena metodom DNT može korigovati latnosti. Zakona o uslovima i posposlovne imovine po kategorijama. O izvršenoj proceni sastavlja se izda li su u svim fazama procene veštaj koji sadrži: naziv ovlašćenog prokorišćeni odgovarajući standardi. člana 4. uvod (rezime).procenu po propisanim metodama i zaključak o vrednosti i strukturi kapitala. i obračuni. 37/90 i 84/90) procenjivača o nezavisnosti u odnosu na na koje nisu plaćeni porezi i doprinosi i preduzeće koje procenjuje i izjavu odgonisu korišćene za otplatu deonica emivornog lica preduzeća koje se procenjuje tovanih po odredbama Zakona o društ255 da je obuhvaćena sva imovina i obaveze venom kapitalu. jviše do nivoa njihovog ravnopravnog tretmana (ponder 0.5) pri čemu dobijena Obavezni prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala su: dokumentacija vrednost ne može biti manja od vrednosti koja je dobijena primenom metoda LV. uspeha i venog i državnog kapitala i vrednost rasporedarezultatazanajmanje kapitala drugih vlasnika. članu 10. upravljanja mogu se javiti deonice po osObračun sadrži: procenu vrednosti novu člana 26. vrednost društsudski registar. (Kao kapital bez prava dokumentaciju za nekretnine.) jno kvalitetnih podataka. br. 48/91. 75/94 i 51/94). na.bez prava upravljanja. 46/92) i druga ulaganja u trajni kapital preduzeća bez prava na povraćaj i ___________ . finansijsku analizu preduzeća.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->