Vera Leko

Aleksandar Vlahović

Vladimir Poznanić

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
- metodologija i primeri -

BEOGRAD 1997.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri Vera Leko Aleksandar Vlahović Vladimir Poznanić

© 1997

Izdavač: Ekonomski institut, Beograd Recenzenti: N. Zelić M. Prokopijević Kompjuterska obrada: Snežana Dimitrijević Grafički dizajn: Dejan Bošković Štampa: "ELITAS", Beograd

ISBN 86-7329-042-2

Tiraž: 1900

SADRŽAJ*

Strana

I. II.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija....................... 7 PRIMER IZVEŠTAJA O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" ................................................ 139 ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA .............................................................. 233

III.

Vera Leko je napisala deo prve (strane: 30 - 34, 75 - 119 i 122 - 125) i druge celine (strane: 144 - 151, 179 - 192 i 202 - 223). Aleksandar Vlahović je, takođe, napisao deo prve (strane: 39 - 75) i druge celine (strane: 152 - 179 i 225 - 229), Vladimir Poznanić je napisao deo prve celine (strane: 3 - 30, 34 - 35, 119 - 122 i 129 - 132).

*

PREDGOVOR

Knjiga, koju stručnoj javnosti prezentiramo pod naslovom "Procena vrednosti kapitala", je rezultat zajedničkog rada prof. dr Vere Leko, Aleksandra Vlahovića i prof. dr Vladimira Poznanića. Autori su saradnici Ekonomskog instituta i međunarodne konsultantske firme Deloitte & Touche i, istovremeno, vodeći eksperti za izradu Zakona o svojinskoj transformaciji, uredbi i uputstava, kojima je regulisana buduća metodologija izrade procene vrednosti kapitala.

Knjiga sadrži tri celine. Prva celina tretira metodološke osnove procene vredno-sti kapitala, po odabranim metodama procene, respektivno. U drugoj celini pre-zentiran je Izveštaj o proceni vrednosti kapitala na primeru Preduzeća "VVA", koji će ubuduće predstavljati metodološki okvir, respektovan od strane Direkci-je za procenu vrednosti kapitala. Treća celina sintetizuje sve relevantne zakonske propise, koji se odnose na ovu oblast.

Knjiga je pisana sa namerom da ovlašćenim proceniteljima, kao i preduzećima koja se odluče za samostalnu izradu Izveštaja o proceni vrednosti kapitala, olakša primenu Zakonom predviđenih metoda procene. Takođe, buduća jedinstvena primena predloženih metodoloških rešenja, omogućiće Direkciji za procenu vrednosti kapitala efikasniju kontrolu i verifikaciju procenjenih vrednosti kapitala.

Izražavamo zahvalnost recenzentima koji su nam svojim savesnim i stručnim recenzijama, kao i savetima i sugestijama tokom izrade ove knjige, pomogli da poboljšamo konačnu redakciju njenog teksta. Beograd decembar, 1997. AUTORI

metodologija 1. 4. 2. Uvod Osnovi metodologije za procenu Priprema za procenu Primena metoda procene Priprema Izveštaja o proceni .I Procena vrednosti kapitala . 5. 3.

...........................................1.................................moguće metode .. Zaključak o proceni...................................................................3 2...........................26 3........7 2............. Stalna imovina ................... Sastavljanje bilansa stanja posle procene ...............13 2...18 3.............6......... Procena vrednosti obrtne imovine ..................1....... Stalna imovina ....4.......................................5..........2................. Prilagodjavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava...................1...............34 4..................... Postupak procene.....2........................................... Podaci o privredi...........1... Prihvatanje procene .4..........28 3....................... Metod "zidanja" diskontne stope........SADRŽAJ Strana 1........................5...........1.................................. Predmet i svrha procene ................................ Procena pojedinih kategorija bilansa stanja ......................................................................80 4.........................................2.................109 4..2........... Koncepti..23 3........ Sastavljanje bilansa stanja posle procene ....122 5..1......................................................................................4..........................74 4.......................................................................................7 2..................................3...........64 4.............4...30 3...........2.................2....1................4..... Osnovi metodologije za procenu..........................129 Literatura ...62 4....... Proračun rezidualne vrednosti ...........5........... Uvod...........4....................25 3................1...........2.....................................54 4...........1.......................................1............................................40 4....4.........7......................................................1......108 4............................73 4.......3..................................26 3...............8.................43 4..............4..........1.................................................................................................2.....10 2........................ Metod diskontovanja novčanih tokova.................... Proračun diskontne stope............................procena osnovnih sredstava........................................ Odredjivanje cene sopstvenog kapitala .... Priprema za procenu............29 3....67 4......1........................24 3..3...........................................................81 4.................39 4.................................... Priprema ponude ...................95 4.. Procena vrednosti obaveza .....................2......................................2......53 4...........Metod DNT ....................4....... Priprema Izveštaja o proceni... Proračun ponderisane prosečne cene kapitala ..............70 4....2........................................2................1....................................4.....1......54 4.....97 4...................................................6. Primena metoda procene .................. Proračun konačne vrednosti kapitala preduzeća ......... Proračun sume sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu.....1.....1.................................................................................................. grani ili grupaciji ..................................4...................... Procenjivači i standardi za procenu .1........................................................112 4......78 4........... Revizija .............................................101 4................3...... Metod neto imovine ...................................2................ Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu ..13 5 1 .... Finansijska analiza ............................................. pristupi i metodi procene ...........75 4...................................1.................................. Metod likvidacione vrednosti .....1........ Analiza finansijskih izveštaja .......4..................1.....1...2................1............4........3..........1.......................1.. Stalna imovina .............................7.............................. Priprema plana rada......................procena dugoročnih finansijskih plasmana ...........................3..........................4..............3..1........1...............................119 4.................................3..... Priprema informacione osnove......................................3........................ Rizik zemlje ulaganja ...........................................osnova...............................procena nematerijalnih ulaganja.....2.............................................................2........ Podaci o preduzeću.................................41 4...23 3..............................................39 4.... Procena vrednosti kapitala.......4.......1........... Izbor definicije novčanog toka ............

jer su dosadašnji propisi nalagali preduzećima da. u kome je.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Kod nas je procena uglavnom predstavljala prvi korak u procesu svojinske transformacije. radi efikasnijeg sprovođenja postupka procene i dobijanja što realnijih rezultata. Međutim. Zbog toga je pripremljen ovaj priručnik. koji pored sopstvenog obuhvata i pozajmljeni kapital. obračun poreza na poklon i nasledstvo. a Vlada Republike Srbije je donela uredbe kojima se bliže uređuje način utvrđivanja vrednosti kapitala i daje uputstvo za primenu metoda procene. U oba slučaja procena podrazumeva primenu specifične metodologije. neophodno je koristiti još detaljnija metodološka uputstva. takođe su obavezna da procenom utvrde vrednost kapitala i da procenjeni kapital iskažu u akcijama ili udelima. Svojinski interes se može odnositi na sopstveni kapital preduzeća. osiguranje imovine. Zakonom su propisane i metode procene. sva preduzeća koja raspolažu društvenim i državnim kapitalom. a svrha procene može biti vrlo različita. dobijanje kredita i dokapitalizacija. postoji i niz drugih situacija u kojima je procena neophodna. utvrde vrednost kapitala. standarda i etičkih pravila. odnosno na njegovu neto imovinu. kao što su: spajanje. Međutim.metodologija i primeri - 1. pripajanje i podela preduzeća. rešavanje sporova pred sudom i dr. pre donošenja odluke o transformaciji. Prema novom republičkom Zakon o svojinskoj tranformaciji. pored 3 . Uvod Procena vrednosti kapitala je postupak koji rezultira davanjem mišljenja o vrednosti određenog svojinskog interesa u preduzeću na određeni dan. odnosno prilikom promene vlasnika kapitala. U zemljama sa razvijenim tržišnim privredama ona se najčešće izvodi prilikom kupovine ili prodaje svojinskog interesa u preduzeću. koji je predmet transformacije. ili na ukupno investirani kapital.

a pogodna je i za edukaciju studenata i polaznika seminara i kurseva na temu svojinske transformacije i procene vrednosti kapitala. Pored toga. Ona takođe može biti korišćena prilikom kontrolisanja ispravnosti primenjenih postupaka i verifikovanja rezultata procene. Posebna pažnja posvećena je pitanjima koja su u dosadašnjoj praksi procenjivanja vrednosti kapitala bila nedovoljno razjašnjena. u knjizi bi mogla da se nađu i razjašnjenja u situacijama u kojima se analiziraju. obračuna poreza.metodologija i primeri - osnova metodologije za procenu. tako da ona može biti korisna u poslovima: računovodstva. namenjena onima koji se bave procenom vrednosti kapitala ili učestvuju u pripremi informacione osnove za procenu. osiguranja. Ova knjiga je.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . prometa nekretnina. investicionih fondova i dr. dat opis najvažnijih aktivnosti u postupku procene propisanim metodima. pre svega. bankarstva. tumače i primenjuju rezultat procene. 4 .

2. 2. pristupi i metodi procene Postupak procene 5 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .3. Procenjivači i standardi za procenu Predmet i svrha procene Koncepti.1. 2. Osnovi metodologije za procenu 2.metodologija i primeri - 2.4.2.

a druga da bude savetnik. Zbog toga je neophodno klijentu pružiti dopunska razjašnjenja oko uloge procenjivača. PROCENJIVAČI I STANDARDI ZA PROCENU Generalno posmatrano. a zatim su detaljnije opisani predmet i svrha procene. Ukoliko procenjivač prihvati da umesto nezavisnog konsultanta bude u ulozi savetnika jedne od strana u pregovorima. Prva. tada bi on trebalo da pomaže. što se obezbeđuje potpisivanjem posebnog dokumenta pod nazivom pismo o angažovanju. U njemu su prvo razmotreni uloga procenjivača i značaj standarda koji se koriste prilikom procene. procenjivač mora da definiše svoju ulogu i ona mora biti jasna i njegovom klijentu. da predstavlja nezavisnog konsultanta koji procenjuje preduzeće (kapital kojim raspolaže ili delove tog kapitala). To se čini ukazivanjem na fak- 7 . na primer kupcu. Pre početka rada na proceni. uloga procenjivača može biti dvojaka. Osnovi metodologije za procenu priručnika sadrži najvažnije elemente metodologije za proOvaj deo cenu vrednosti kapitala. Posebna pažnja je posvećena različitim konceptima. najprihvatljiviju vrednost kapitala.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . međutim. u ostvarivanju što niže cene. čak i kada angažuje procenjivača kao nezavisnog konsultanta. kao rezultat takve podrške. pristupima i metodima za procenu. 2. i da utvrđuje vrednost koja je za njega najprihvatljivija.metodologija i primeri - 2. u praksi dešava da klijent. podrazumeva njegovu savetničku ulogu. odnosno da očekuje punu podršku u realizaciji svojih interesa i.1. koje bi svaki procenjivač trebalo da ima u vidu i pored toga što primena nekih od njih nije obavezna prema najnovijim propisima. Često se. na primer kupca. Na kraju je dat postupak procene sa opisom najvažnijih aktivnosti.

naknada koju procenjivač dobija za izvršeni posao. koje u takvim dokumentima obuhvataju: pitanja vezana za objektivnost u sprovođenju postupka procene. u postupku procene je neophodno imati u vidu specifične profesionalne standarde i etička pravila. primenu etičkih pravila i pravila profesionalnog ponašanja. kao što se to isto pretpostavlja i za revizora. Objektivnost i nezavisnost procenjivača u odnosu na klijenta pretpostavljaju se na određeni način. ona. na određeni način. obaveze procenjivača prema drugim procenjivačima i prema svojoj profesionalnoj asocijaciji. od procenjivača se očekuje da objektivno interpretira prikupljene podatke. mora biti i javno potvrđena. 8 . Pored objektivnosti koja se. kako se ne bi dogodilo da klijent uslovljava plaćanje izmenom dobijenih rezultata procene. Naplata ove naknade takođe mora biti usklađena sa odvijanjem postupka procene. obaveze procenjivača prema klijentu. ne sme zavisiti od rezultata procene i ona mora biti ugovorena pre početka procene.2. Isto tako. niti porodične veze sa vlasnicima preduzeća. primenu različitih metoda procene i praktičnih rešenja za pojedine netipične situacije. Njih uglavnom donose najpoznatije asocijacije procenjivača u svetu. kao što su želje klijenta ili iznos naknade za izvršenu procenu. Pored toga što se objektivnost procenjivača podrazumeva. kao što je rečeno. Prema tome njegovo mišljenje o vrednosti ne sme biti rezultat kompromisa i uticaja faktora. To se čini posebnom izjavom o nezavisnosti procenjivača u odnosu na preduzeće koje procenjuje. Drugim rečima. da ima bilo kakav finansijski interes u preduzeću. što znači da on ne bi smeo da bude suvlasnik preduzeća. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU tore koji mogu uticati na smanjenje očekivanja prodavca u pogledu cene ili na jačanje njegovog uverenja da je cena koju nudi kupac bliska realnosti. podrazumeva.

Podrazumeva se. Sve se ovo najbolje stiče na konkretnim poslovima.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . niti odgovarajuća etička pravila. Zbog toga se metodologija za procenu. internim akcionarstvom. U situaciji u kojoj je potrebno izvršiti veliki broj procena i za svrhe svojinske transformacije koja se izvodi tzv. Dodatno opravdanje leži i u činjenici da će svaka procena biti verifikovana od strane posebnog državnog organa. Ovlašćenja daje ministarstvo nadležno za svojinsku transformaciju. ukoliko preduzeće pretenduje da. trebalo da bude objektivan i da koriguje rezultate nastale uz eventualnu neobjektivnost preduzeća kao procenjivača svog kapitala. Nemačka). kroz proces svojinske transformacije. obezbedi dodatni kapital i naročito ako su potencijalni investitori iz inostranstva. razlikovati kod nas u odnosu na praksu procene u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. zasniva na standardima za procenu koji potiču iz zemalja sa razvijenim tržišnim privredama (SAD. po definiciji. Kontrolu i verifikaciju rezultata procene vršiće Direkcija za procenu vrednosti kapitala. a bliže uslove. Prvo. Sve to ukazuje da će se postupak procene. procenu mogu vršiti sama preduzeća ili ovlašćeni procenjivači. ne postoje domaći standardi za procenu. onda će procenu svakako morati da izvrši ovlašćeni procenjivač i da je zasniva na međunarodnim standardima. koji bi tada. Velika Britanija. a oni koji se pripremaju za ovaj poziv aktivno u njima učestvuju. preduzeća će sama moći da se procenjuju. veoma je važno da procenjivači budu obučeni i da poseduju potrebno iskustvo. Institucija koja verifikuje pro- 9 . ovakva zakonska rešenja možda i imaju opravdanja. tako što iskusni procenjivači vode te poslove. propisala je Vlada Republike Srbije. Međutim. odnosno preuzimanjem vlasništva od strane radnika. međutim.metodologija i primeri - S obzirom da u našoj zemlji još nisu osnovane asocijacije procenjivača. da je sposoban da kritički analizira podatke koji mu stoje na raspolaganju i da zna da koristi personalni računar. Prema novom zakonu. sadržana u ovom priručniku. što je suprotno načelu o objektivnosti procenjivača i predstavlja primer konflikta interesa. koje treba da ispunjava procenjvač. bar što se tiče procenjivača i pomenutih međunarodnih standarda. Za kvalitetno sprovođenje postupka procene. da procenjivač ima odgovarajuće obrazovanje u oblasti računovodstva i poslovnih finansija.

2. pored kapitala. 2. Pravična vrednost i investiciona vrednost zasnivaju se na pretpostavci o neograničenom trajanju preduzeća.2. obuhvata i obaveze preduzeća prema kreditorima. investiciona vrednost podrazumeva određenog vlasnika ili budućeg vlasnika. Tako bi. Ukoliko se pretpostavlja da će preduzeće prestati da radi. procena mora da se odnosi na specifičnu definiciju vrednosti. ali i samo mišljenje o vrednosti određenog sredstva ili određenog vlasničkog interesa u preduzeću. Podrazumeva se da je razmena dobrovoljna. kako bi osnovni cilj svojinske transformacije određenog preduzeća mogao da se realizuje. pod pojmom procena trebalo podrazumevati postupak utvrđivanja vrednosti. pretpostavlja se da je razmena između dve strane hipotetička. u takvim slučajevima. Prema tome. Za razliku od pravične vrednosti. U određenim slučajevima koristi se investiciona vrednost. koja. morati da ima u vidu i ove standarde. već se preduzeće posmatra "takvo kakvo je". da se ne radi o određenom kupcu ili prodavacu. Iznos koji će na kraju biti isplaćen može se razlikovati od procenjene vrednosti zbog posebne motivacije i pregovaračkih sposobnosti kupca ili prodavca. tj. a i zbog načina finansiranja ili ostalih specifičnosti transakcije. PREDMET I SVRHA PROCENE Radi korektnog izvođenja postupka procene i pripreme odgovarajućeg izveštaja. Isto tako. kao i da postoji razuman stepen informisanosti o relevantnim činjenicama. pa postoji više različitih definicija vrednosti od kojih je najčešće korišćena definicija pravične ili fer vrednosti. procenjuje 10 . takođe će. ne pretpostavljaju se značajnija unapređenja poslovanja. neophodno je pravilno shvatiti značenje najčešće korišćenih termina. Ona predstavlja iznos za koji je prodavac spreman da ustupi kupcu vlasništvo nad kapitalom. što istovremeno znači vlasništvo nad preduzećem. Pored toga. Zatim je potrebno imati u vidu da se vrednosti preduzeća i vrednost kapitala koriste kao sinonimi i da jedno preduzeće može imati različite vrednosti u zavisnosti od okolnosti. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU cenu. na primer. pa se prilikom procene uzimaju u obzir i njegovi razvojni planovi. Vrednost je inače neprecizan pojam.

i predstavlja njegovu nabavnu vrednost umanjenu za amortizaciju. korist od vlasništva reprezentuju neto novčani tokovi koje ostvaruje preduzeće i koji se mogu koristiti kao dividenda. jer će racionalan kupac investirati u preduzeće samo ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi od vlasništva nad preduzećem bar jednaka kupovnoj ceni. U teoriji procene. Pored pomenutih definicija vrednosti. na njegov kapital. tj. Drugim rečima. tako da procenjena vrednost u značajnoj meri zavisi i od ocene rizika ulaganja. prodaja je u principu moguća samo pri iznosu koji je jednak koristima od vlasništva. osnovni cilj procene je utvrđivanje iznosa koji će najverovatnije biti prihvatljiv i za kupca i za prodavca. pa se vrednost u redovnom postupku razlikuje od vrednosti u forsiranom postupku. međutim. Vrednost se procenjuje u određenom vremenskom trenutku koji se naziva datum procene. jer se ne može sa sigurnošću predvideti koliko će iznositi buduće koristi za vlasnika preduzeća. ili na preduzeće. Prema tome. Isto tako. Ona takođe zavisi i od postupka likvidacije. koristi se i pojam knjigovodstvena vrednost. 11 .metodologija i primeri - se likvidaciona vrednost. kao najniža moguća vrednost. Ovo je fundamentalna premisa. koja se odnosi ili na određeno sredstvo. odnosno stope prinosa na uložena sredstva.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . kao što je prikazano u bilansu stanja. Pored pomenutih definicija vrednosti. različita su i shvatanja rizika ulaganja. pored toga. ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi veća od prodajne cene. Postupak procene sadrži mnoge aproksimacije. racionalan prodavac neće hteti da proda preduzeće. Pretpostavlja se. Pored toga. Vrednost se ne može uvek izraziti samo jednim brojem. da preduzeće. i predstavlja razliku između vrednosti ukupnih sredstava i ukupnih obaveza. zadržava dovoljno novčanih sredstava za finansiranje planiranog nivoa aktivnosti. Prema tome. potrebno je imati u vidu i sledeće premise na kojima se zasniva procena: Vrednost preduzeća jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih koristi koje će imati vlasnik.

Definicija vrednosti. postoji vrlo visok stepen fleksibilnosti u izboru metoda procene i da se. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU procenjena vrednost je zasnovana na informacijama koje su raspoložive u tom trenutku. Manjinski interes podrazumeva manje od 50% vlasničkih prava u preduzeću. uključujući i pravo likvidiranja preduzeća. prema međunarodnim standardima. Svrha procene predstavlja bitnu karakteristiku ovog postupka. Kontrolni interes se može odnositi na tzv. a time i na krajnji rezultat. poslovima osiguranja. pri tome. operativnu kontrolu ili na pravo izbora većine članova upravnog odbora. Zbog toga je važno da se svi ovi elementi precizno definišu još na početku. Polazeći od navedenih premisa definiše se predmet procene. S obzirom da postupak procene varira u zavisnosti od predmeta procene. apsolutnu kontrolu koja obuhvata sva prava po osnovu vlasništva. To može biti ukupan sopstveni kapital preduzeća. ili njegovi delovi koji pripadaju pojedinim vlasnicima. U pojedinim slučajevima predmet procene može biti ukupan investirani kapital. zatim prilikom spajanja i razdvajanja preduzeća. svrha procene i tip vlasničkog interesa utiču na izbor metoda procene. Isto tako. oporezivanja i dr. obezbeđivanja izvora finansiranja i utvrđivanja štete. procena je bitna u raznim vrstama sudskih sporova. potrebno je na početku imati vrlo precizan odgovor na pitanje šta se procenjuje. Sve ovo govori da. Najčešće prilikom prodaje i kupovine preduzeća (vlasničkog interesa koji može biti i delimičan). Kod nas je situacija nešto drugačija.2. procena se vrši u mnogim situacijama. u delu koji govori o proceni. tako detaljno da se može oceniti da li se uopšte pretpostavljaju različite definicije 12 . Novi Zakon o svojinskoj transformaciji nije koncipiran. ali i na tzv. najvažnijim kriterijumom smatraju zahtevi koje postavlja određeni slučaj. onda se razlikuje kontrolni ili većinski interes i manjinski interes. Ukoliko se radi o delovima kapitala. kako bi se potrebne analize i postupci uskladili sa specifičnostima konkretnog slučaja. koji pored sopstvenog kapitala obuhvata i pozajmljeni kapital (kredite). U zemljama sa razvijenom tržišnom privredom.

On se primenjuje u situacijama u kojima se ne očekuje da preduzeće značajnije menja svoje poslovanja u odnosu na postojeće stanje.metodologija i primeri - vrednosti. koji je najbliži bazičnoj premisi vrednosti i prema kome je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti njegovih budućih rezultata. u punoj meri. pod vrednošću kapitala podrazumevati samo jedna vrednost. Što se tiče svrhe procene. Vrednost se dobija deljenjem ostvarenog rezultata poslovanja sa stopom kapitalizacije. pa će se i dalje. afirmisan teorijski ispravan i međunarodno priznat stav. može se zaključiti da je. Najverovatnije to nije slučaj. 2. na osnovu odredbe da se prinosni metod smatra osnovnim metodom procene. tu je situacija potpuno jasna. koja bi. U okviru ovog koncepta postoje dva pristupa: kapitalizovanje ostvarenih rezultata i diskontovanje budućih rezultata. u našoj praksi. Procena koja se radi sa jasno definisanom svrhom. koje obično obuhvataju tri osnovna metodološka koncepta i više različitih pristupa i metoda. Ono što je naročito važno. imajući u vidu prethodne opise.3. striktno posmatrano. Osnovni koncepti su: Prinosni. Svrha procena koje će se raditi prema novom zakonu je prvenstveno transformacija društvenog i državnog kapitala.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Prvi pristup obuhvata dva metoda: kapitalizovanje dobiti i kapitalizovanje neto novčanog toka. Naime. prema kome je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti budućih koristi njegovog vlasnika. KONCEPTI. prema međunarodnim standardima. On se primenjuje u situaci13 . može se samo za nju i koristiti. odnosi se na osnovnu premisu vrednosti. PRISTUPI I METODI PROCENE Postupak procene sadržan je najčešće u različitim metodologijama za procenu vrednosti kapitala. odnosno kada se budući rezultati mogu projektovati primenom određene stope rasta. najviše odgovarala pravičnoj vrednosti. To ne znači da se rezultati ovih procena neće koristiti i za druge svrhe. a uneto je u novi zakon. ali. Drugi pristup takođe obuhvata dva metoda: diskontovani neto novčani tok i diskontovana buduća dobit. to ne bi trebalo da se radi.

uključujući i rezidualnu vrednost. kapital/prihod i dr.). usled promena u strukturi delatnosti ili usled očekivanih promena u uslovima privređivanja i (b) mogu projektovati budući rezultati. Zbog toga se. projektovani rezultati. prilikom utvrđivanja multiplikatora. Diskontnom stopom se konvertuju budući rezultati u njihovu sadašnju vrednost. na osnovu stabilizovanog rezultata. Moguća su dva pristupa: primena multiplikatora i analiza transakcija. na primer. a zatim se. terminalna ili rezidualna vrednost. Ukoliko koristi prvi pristup. a zatim se dobit preduzeća koje se procenjuje množi sa 4 ili deli sa 0. multiplikator kapital/dobit jednak 4. onda je on ekvivalentan kapitalizaciji dobiti primenom stope od 25%. Konačno. Ova stopa predstavlja stopu prinosa na kapital (cenu kapitala) koju bi zahtevao potencijalni investitor i ona se zasniva na različitim vrstama rizika koji se vezuju za određeno ulaganje. U praksi je vrlo teško pronaći slična preduzeća sa kojima se može izvršiti poređenje. jer ako je. se diskontuju ili svode na sadašnju vrednost primenom diskontne stope. procenjivač može da izabere više metoda od kojih je svaki zasnovan na jednom multiplikatoru (kapital/dobit. a razlika nastaje usled faktora kao što je. kapital/novčani tok. 14 . Tržišni. Stopa kapitalizacije i diskontna stopa predstavljaju bitne parametre u primeni prinosnog koncepta. Stopa kapitalizacije se najčešće razlikuje od diskontne stope. na primer.2. utvrđuje tzv. na primer.25 radi dobijanja indikacije o vrednosti njegovog kapitala. Pristup je sličan kapitalizaciji. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU jama u kojima se: (a) očekuje da preduzeće značajnije menja svoje poslovanje u odnosu na postojeće stanje. prema kome se do vrednosti preduzeća dolazi komparacijom sa sličnim preduzećima. očekivani rast prihoda preduzeća. Multiplikator se prvo utvrđuje na osnovu podataka o kapitalu i dobiti preduzeća sa kojim se vrši poređenje. Rezultati se projektuju do trenutka u kome se očekuje njihovo stabilizovanje. Stopom kapitalizacije se konvertuje određeni rezultat poslovanja u vrednost na sledeći način: Vrednost = Očekivani rezultat : Stopa kapitalizacije Očekivani rezultat može biti iskazan ili kao dobit ili kao novčani tok.

Na primer: Metod viška prinosa koji se obično koristi prilikom procene vrednosti manjih preduzeća. Takođe. koji predstavljaju njihovu kombinaciju. a drugi pretpostavlja prestanak rada preduzeća. Za primenu drugog pristupa potrebno je obezbediti i analizirati informacije o transakcijama. razlika u veličini preduzeća. Troškovni. odnosno o kupovini ili prodaji sličnih preduzeća u bliskoj prošlosti. višak 15 . očekivani rast prihoda. Ostali metodi. ili utvrđivanje likvidacione vrednosti. Primena ovog pristupa podrazumeva utvrđivanje pravične ili fer vrednosti sredstava i obaveza. do indikacije o vrednosti kapitala dolazi se na osnovu iznosa za koji su slična preduzeća kupovana ili prodavana. Pored metoda grupisanih prema pomenutim konceptima i pristupima. na primer. mogući metodi u okviru ovog pristupa su: Metod neto imovine i Metod likvidacione vrednosti.metodologija i primeri - mora uzeti u obzir. prema kome se vrednost preduzeća procenjuje na osnovu troškova zamene ili reprodukcije sredstava kojima ono raspolaže. postoje i drugi metodi procene. Ukoliko su takve informacije raspoložive. Primena obuhvata prvo utvrđivanje pravičnog prinosa na angažovana materijalna sredstva. Prvi metod se zasniva na pretpostavci o nastavku rada preduzeća u neograničenom budućem periodu. odnosno utvrđivanje vrednosti neto imovine. rizik ulaganja i sl. odnosno njegovu likvidaciju. Prema tome.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Radi izračunavanja vrednosti nematerijalnih sredstava. Zatim se izračunava višak prinosa. razlike između preduzeća sa kojim se vrši poređenje i preduzeća koje se procenjuje moraju biti identifikovane i uzete u obzir prilikom donošenja zaključka o vrednosti primenom ovog pristupa. koji predstavlja razliku između pravičnog prinosa i prinosa koju preduzeće ostvaruje na angažovana materijalna sredstva.

Pravila za procenu određenih tipova preduzeća ili radnji predstavljaju formule koje se primenjuju radi dobijanja grube indikacije o njihovoj vrednosti. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU prinosa se kapitalizuje primenom stope kapitalizacije za nematerijalna sredstva. na primer. Ovo važi samo za preduzeća koja posluju u određenim granama ili grupacijama i za koja se ovakva indikacija može dobiti na osnovu iskustava procenjivača stečenih na procenama sličnih preduzeća. Specifični metodi za određana preduzeća mogu biti primenjeni u situacijama u kojima procenjivač pronađe informacije koje indiciraju njihovu vrednost. onda se na osnovu njihove cene. Pomenuti koncepti. Vrednost preduzeća se zatim utvrđuje tako što se vrednost nematerijalnih sredstava dodaje na vrednost materijalnih sredstava (utvrđenu metodom neto imovine).2. Primena ovog metoda podrazumeva da kupac istovremeno kupuje preduzeće i svoje buduće radno mesto. vrednost preduzeća može utvrditi kao trostruka godišnja neto dobit uvećana za vrednost sredstava kojima ono raspolaže. uz eventualne korekcije. Metod novčanog toka prodavca koji je pogodan za procenu vrednosti malih preduzeća ili radnji u kojima je vlasnik i zaposlen. može dobiti indikacija o vrednosti kapitala. čine i sve vrste primanja koja vlasnik ima po osnovu zaposlenja. pristupi i metodi mogu biti sistematizovani na sledeći način: 16 . u bliskoj prošlosti prodavane akcije preduzeća na tržištu kapitala. novčani tok. Vrednost se zatim dobija tako što se na novčani tok primenjuje multiplikator utvrđen na osnovu informacija o prodaji sličnih preduzeća ili radnji. Prema tome. na primer. pored dobiti preduzeća. Tako se. Ukoliko su.

što zavisi od: svrhe procene. Vrednost neto imovine Likvidaciona vrednost Višak prinosa Novčani tok prodavca Pravila Specifični metodi Ostali U praktičnom izvođenju postupka procene. vrlo velikom broju procena i potrebi da se one verifikuju od strane državnih organa. stvorile bi se velike 17 . trebalo propisati metode procene. odnosno realnost rezultata. tipa preduzeća. a od korektnog izbora zavisi kvalitet procene. Od mišljenja procenjivača o svrsishodnosti pojedinih metoda za određeni slučaj. jer se radi o očekivanom. zavisi i njihov izbor.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . To je i učinjeno. Ukoliko bi bilo ostavljeno procenjivačima da sami vrše izbor metoda. ocenjeno je da bi. u delu koji se odnosi na procenu vrednosti kapitala. Prilikom koncipiranja novih zakonskih rešenja o svojinskoj transformaciji. definicije vrednosti. Što se tiče izbora metoda procene u našoj praksi će situacija biti nešto drugačija. s obzirom na neophodnost što većeg stepena unificiranja postupaka. obično se izaberu dva ili više metoda.metodologija i primeri - KONCEPT Prinosni PRISTUP Kapitalizovanje ostvarenih rezultata METOD Kapitalizovanje dobiti Kapitalizovanje neto novčanog toka Kapitalizovanje bruto novčanog toka Diskontovanje neto novčanog toka Diskontovanje dobiti Kapital/dobit Kapital/dividende Kapital/neto novčani tok Kapital/prihod Kapital/bruto novčani tok Diskontovanje budućih rezultata Tržišni Multiplikatori Transakcije Troškovni Poređenje sa ostvarenim transakcijama Uložena sredstva. raspoloživih podataka i dr.

2. Priprema ponude ili pisma o angažovanju i prihvatanje od strane klijenta. Priprema detaljnog plana rada. postupak procene obuhvata sledeće aktivnosti: 1. koji će služiti kao reper za donošenje zaključka. Posebno je pomenut i metod likvidacione vrednosti. POSTUPAK PROCENE U različitim metodologijama za procenu vrednosti kapitala nije preciznije definisano kako se taj postupak izvodi. i primenom metoda neto imovine. jer se odnosi na inače najčešće primenjivanu kombinaciju metoda i u međunarodnim okvirima. Prema tome.2. Evaluacija potencijalnog angažmana na proceni vrednosti kapitala i odlučivanje o njegovom prihvatanju. Najčešće. 2. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU teškoće prilikom verifikacije. što znači da je usvojen prinosni koncept. 6. kao korektivnog metoda. 4. Zbog toga je propisano. učinjen već u zakonu. Primena metoda procene. Priprema preliminarne verzije izveštaja o proceni. s obzirom da od metoda procene u znatnoj meri zavise i njeni rezultati. 7. sa jedne strane omogućiti kontrolu kvaliteta procene.4. što znači da je uzet u obzir i troškovni koncept. a sa druge biti prilagođen specifičnostima svake procene. 5. da se procena vrši primenom prinosnog metoda. 3. 18 . odnosno konačnog mišljenja o vrednosti zasnovanog na primeni prinosnog metoda i metoda neto imovine. Prikupljanje i analiza podataka koji su potrebni za primenu metoda procene. u osnovi je ispravan. Donošenje zaključka o vrednosti kapitala. na osnovu rezultata dobijenih primenom različitih metoda procene. procenjivači definišu postupak koji će primenjivati i koji će. kao osnovnog metoda. odnosno šta je sve potrebno učiniti da bi se došlo do rezultata. Ovakav izbor. procena potrebnog vreme za procenu i utvrđivanje naknade za procenjivača.

Priprema izveštaja o proceni (aktivnosti 7-11). 10. Razmatranje preliminarne verzije izveštaja sa klijentom. Priprema finalne verzije izveštaja o proceni.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . a posebna pažnja će biti posvećena primeni metoda procene. Sve pomenute aktivnosti mogu se svrstati u tri faze: Priprema za procenu (aktivnosti 1-4). s obzirom da su one propisane Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala i Uputstvom o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti. 9. 19 . 11. Primena metoda procene (aktivnosti 5 i 6).metodologija i primeri - 8. U nastavku će svaka od ovih faza biti detaljnije razmotrena. Postupanje po eventualnim primedbama klijenta. Sređivanje dokumentacije na osnovu koje je izveštaj pripremljen.

3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Prihvatanje procene Priprema plana rada Priprema ponude Priprema informacione osnove 21 . 3. Priprema za procenu 3.4. 3.3.1.metodologija i primeri - 3.2.

bitno je i saznanje o nameni rezultata procene. S obzirom da je procena jedino relevantna na određeni datum. One se odnose na: Predmet i svrhu procene.metodologija i primeri - 3. Takođe. Priprema za procenu Primeni metoda procene moraju prethoditi vrlo ozbiljne pripreme. Procenjivač bi prvo trebalo da se sazna šta se procenjuje. 23 . PRIHVATANJE PROCENE Pre prihvatanja procene. važno je imati odmah takvu informaciju. Pored toga. procenjivač bi trebalo da prikupi određene informacije o svom budućem angažmanu. za procenjivača je bitno da zna u kom roku se očekuju rezultati procene. One obuhvataju niz aktivnosti koje se mogu svrstati u sledeće četiri grupe: prihvatanje ponude. Procenjivač mora biti upoznat sa zahtevima klijenta u pogledu uloge procenjivača. Datum procene i rok za završetak postupka procene. 3. U nastavku će svaka od ovih grupa aktivnosti biti detaljnije razmotrena. priprema plana rada. Ulogu procenjivača. priprema ponude i priprema informacione osnove.1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . odnosno da li se očekuje neutralna uloga i objektivnost ili uloga savetnika koji bi trebalo da pomogne klijentu da dođe do rezultata procene koji je za njega najprihvatljiviji (najmanja ili najveća moguća vrednost u zavisnosti od toga da li je klijent kupac ili prodavac). odnosno da li se zahteva procene kapitala u celini ili je predmet procene deo kapitala.

3. važno je oceniti da li se mogu obezbediti podaci potrebni za procenu i da li je potrebno angažovati stručnjake za procenu određenih kategorija imovine (oprema. One. Posebno je potrebno oceniti koji metodi procene bi bili najpogodniji i da li postoje ograničenja za njihovu primenu. PRIPREMA PLANA RADA Plan rada je pregled aktivnosti koje bi procenjivač trebalo da izvede u postupku procene. ne služi samo kao podsetnik. nematerijalna imovina i sl. Osnovne informacije o delatnosti. ne propusti bilo koji od potrebnih koraka u pojedinim postupcima.2. Na osnovu pomenutih informacija. nekretnine. finansijskom stanju i tržišnom položaju. nadgleda izvođenje planiranih postupaka. procenjivač bi trebalo da oceni da li je u stanju da prihvati angažman. PRIPREMA ZA PROCENU Konflikt interesa. već i kao vrlo korisno pomoćno sredstvo koje pomaže procenjivaču da: sprovede planirane postupke na efikasan način i pravilnim redosledom. 24 . Pored toga. podrazumeva se da procenjivač nema posebnih interesa u odnosu na preduzeće čiju vrednost procenjuje. grani. delegira izvođenje poslova drugim procenjivačima (saradnicima). utvrdi iznos naknade za pružanje svojih profesionalnih usluga. U obe pomenute uloge. međutim.). neophodne su procenjivaču radi sagledavanja svojih mogućnosti u pogledu izvođenja procene. Zato je važno utvrditi da li postoji konflikt interesa koji može biti od presudnog značaja prilikom odlučivanja o prihvatanju procene. odnosno da li postoje razlozi koji ga u tome sprečavaju. Preduzeće. organizaciji. 3.

metodologija i primeri - ocenjuje stepen izvršenosti planiranih aktivnosti. Potpisivanjem pisma o angažovanju. Bitno je da u njoj jasno bude opisan sadržaj rada procenjivača. pisma o angažovanju koje procenjivač dostavlja klijentu i u kome su takođe sadržani pomenuti elementi ponude. Drugim rečima. ali i vrlo detaljni. dok će kod manjih preduzeća biti sasvim jednostavan. Njime se formalizuje angažovanje stručnjaka iz 25 . 3. s obzirom da nema posebnih pravila za njihovo sastavljanje. ocena potrebnog vremena i ostalih resursa za izvođenje procene. Procena vrednosti kapitala može se vršiti i interno. PRIPREMA PONUDE Ponuda koju procenjivač dostavlja klijentu može imati klasičnu formu za ovakvu vrstu dokumenata.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . U tom slučaju je takođe potrebno primeniti sličan postupak kao kada se angažuje spoljni konsultant. Ponuda ili pismo o angažovanju mogu biti vrlo koncizni. ponuda može biti data i u vidu tzv. angažovanjem stručnjaka iz samog preduzeća. koja je pomenuta kao dokument kojim se definiše angažovanje spoljnih procenjivača. Važno je jedino da se iz ponude može videti kako je procenjivač razumeo svoj zadatak i da se klijent sa tim slaže. Naime. plan rada služi kao instrument za kontrolu kvaliteta aktivnosti izvršenih u postupku procene.3. ali je važno da odražava redosled osnovnih aktivnosti i da se svaka od njih razvije do nivoa detalja koji odgovara konkretnom slučaju. ovaj plan biti takođe složeniji. To znači da će za složenije procene. a zatim se takođe podrazumeva priprema plana rada. potrebno je takođe pripremiti sličan dokument. On može biti sačinjen u različitim formama. klijent prihvata način i uslove pod kojima će procena biti izvršena. potrebno je prvo oceniti da li postoji dovoljno stručan tim za ovu vrstu posla. Umesto ponude. Međutim. kako bi se kasnije izbegli mogući nesporazumi. rok u kome će procena biti završena i cena za pružanje ove vrste profesionalnih usluga. odnosno za veća preduzeća.

državnim institucijama. marketing aktivnosti. U osnovne podatke ubrajaju se: podaci iz statuta preduzeća i akta o registraciji. PRIPREMA INFORMACIONE OSNOVE Procena vrednosti ne može biti izvršena ukoliko procenjivač ne raspolaže kvalitetnom informacionom osnovom. statističkim zavodima i dr. Izvori ovih podataka mogu biti u samom preduzeću. 3. podaci iz monografija i ostalih propagandnih materijala. 3. srednjoročnih i operativnih planova preduzeća. podaci iz dugoročnih.4. PRIPREMA ZA PROCENU preduzeća na poslovima procene i dobija odobrenje da se procena izvrši internim snagama.4. Nju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje. podaci o istorijatu preduzeća. ali i u asocijacijama proizvođača. upravljanju i broju zaposlenih. 26 . evoluciji proizvodnih linija. Podaci o preduzeću Ovi podaci se grupišu obično na sledeći način: osnovni podaci o preduzeću. vidova proizvodnje i distribucije. podaci o imovini preduzeća. zaposlenosti i sl. komorama. Za prikupljanje finansijskih podataka potrebani su: kompletan godišnji finansijski izveštaj za poslednjih pet godina i izveštaj o poslovanju za isti period. bankama.1.3. podaci o proizvodnji i tržištu i podaci o organizaciji. zatim podaci o grani ili grupaciji u kojoj ono posluje i podaci o privrednim kretanjima u celini. finansijski podaci.

otvorene stavke). licence i dr. bruto bilans (zaključni list) na dan procene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . pregled najznačajnijih kupaca. po partijama i bankama. izvršene ispravke. spisak imovine u obliku prava (patenti. pregled obaveza prema dobavljačima. pregled obaveza iz zajedničkog poslovanja. pregled kratkoročnih ulaganja. kapacitet svake prozvodne linije ili celine. neophodno je imati: spisak građevinskih objekata i opreme (popisne liste). pregled planiranih ulaganja u osnovna sredstva. podaci o tehnološkom procesu.).metodologija i primeri - finansijski planovi za naredni period. pregled dugoročnih finansijskih ulaganja. pregled hartija od vrednosti i novčanih sredstava. Radi prikupljanja podataka o osnovnim sredstvima. U podatke o proizvodnji i tržištu ubrajaju se: podaci o proizvodnim programima i vrstama proizvoda i usluga. pregled aktivnih i pasivnih vremenskih razgraničenja. pregled potraživanja (bruto. pregled zaliha (popisne liste i specifikacije). podaci o strukturi kapitala. pregled obaveza po kreditima (dugoročnim i kratkoročnim) za međunarodne i domaće kredite. 27 .

podaci o učešću na tržištu i o kanalima distribucije.3.4. podaci o tržišnim performansama proizvođača na domaćem tržištu. podaci o najvažnijoj regulativi koja tangira poslovanje preduzeća. podaci o korišćenju kapaciteta. podaci o životnom veku pojedinih grupa proizvoda. izvoz/uvoz. PRIPREMA ZA PROCENU podaci o diverzifikaciji proizvodnih linija. zaposlenost u grani ili grupaciji. grani ili grupaciji U ove podatke ubrajaju se: podaci o proizvodnji svih proizvođača u grani ili grupaciji. podaci o konkurenciji. podaci o konkurenciji i o trendovima u delatnosti kojom se preduzeće bavi. podaci o investicijama kod drugih proizvođača. ukupan broj i kvalifikaciona struktura zaposlenih po organizacionim celinama. 3. materijalni bilans utrošaka po proizvodima i proizvodnim linijama.2. kretanje cena i način njihovog utvrđivanja. U podatke o organizaciji i upravljanju ubrajaju se: organizaciona i upravljačka šema preduzeća. Podaci o privredi. podaci o načinu formiranja cena. 28 .

podaci o investicijama i izdvajanjima u budžet. revizorski pregled finansijskih izveštaja. makar i u suženom vidu kao što je tzv.1. osnovu čine finansijski izveštaji (prvenstveno bilans stanja i bilans uspeha). S obzirom da mnoga naša preduzeća još uvek nemaju revidovane finansijske izveštaje. koja obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i na (b) nepotpunu reviziju. Ovi izveštaji bi trebalo da budu pregledati od strane nezavisnih revizora. 3. podaci o inflaciji.4. 29 .metodologija i primeri - Podaci o privrednim kretanjima. na tzv. koji daje nešto niži. s tim što u konačnom izveštaju o reviziji to mora biti napomenuto. potrebno je imati osnovne podatke o privrednim kretanjima kao što su: podaci o društvenom proizvodu i očekivanim trendovima. ali često i dovoljan stepen pouzdanosti. zaposlenosti i kamatama. Pošto je postupak procene zasnovan na oceni različitih parametara.3. revizorski pregled. čime se obezbeđuje znatno veći stepen pouzdanosti.3. Ovi izveštaji bi pre procene trebalo da budu pregledani od strane nezavisnih revizora. kako bi se utvrdila moguća odstupanja od računovodstvenih i revizorskih standarda. Taj zahtev može da se od-nosi na (a) punu reviziju. Procenjivač treba da zahteva reviziju ukoliko oceni da će to značajno popraviti kvalitet procene. Revizija Za prikupljanje finansijskih podataka i za finansijsku analizu. 3.4. Ukoliko postoje mogućnosti da se revizija izvede pre finansijske analize. rezultati procene biće znatno realniji. projekcije najvažnijih privrednih agregata. Analiza finansijskih izveštaja Finansijska analiza se zasniva na analizi bilansa stanja i bilansa uspeha.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . procenjivači bi trebalo sami da izvedu aktivnosti koje su inače zadatak revizora.

onda procenjivač sam mora da izvrši delimičnu reviziju. 30 . tako i na međunarodnom planu. izveštaju o promenama na kapitalu i rezervama i izveštaju o promenama finansijskog položaja). kao zvaničan dokument revizije. informacione osnove za procenu. (a) Puna revizija finansijskih izveštaja (Audit of Financial Statements) regulisana je kod nas Zakonom o reviziji računovodstvenih iskaza ("Službeni list SRJ". PRIPREMA ZA PROCENU Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. kao i ostvarene rezultate poslovanja pravnog lica. br. tj. onda je obezbeđen znatno veći stepen pouzdanosti podataka. sadrži mišljenje revizora o realnosti i objektivnosti podataka o finansijskom stanju. bez obzira na mišljenje koje je izraženo u njemu. neophodno je da u izveštaju o proceni napomene da finansijski izveštaji preduzeća nisu bili revidirani pre procene. kapitala. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. rezultatima poslovanja i promeni finansijskog položaja sadržanih u ispitivanim finansijskim izveštajima (bilansu stanja. Pod revizijom. iz bilo kog razloga. podrazumeva se ispitivanje zasnovano na profesionalnim računovodstvenim i revizorskim standardima računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. Ako se pri proceni vrednosti kapitala raspolaže izveštajem nezavisne revizije računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. bilansu uspeha. Na osnovu nezavisnog profesionalnog mišljenja konstatuje se da ti računovodstveni (finansijski) izveštaji istinito i objektivno prikazuju stanje imovine. na taj način se obezbeđuje veći stepen razumljivosti i uporedivosti informacija iz finansijskih izveštaja. Izveštaj o izvršenoj reviziji. Revizija uključuje ispitivanje dokaza na bazi provere uzoraka kojima se potkrepljuju iznosi i informacije obelodanjene u finansijskim izveštajima. kako u zemlji. S obzirom da se izveštaj o izvršenoj reviziji prikazuje u skladu sa Međunarodnim revizorskim standardima.3. kao i podataka i metoda primenjenih u njihovom sastavljanju. potraživanja i obaveza. U situaciji kada on to ne može da izvede. u smislu ovog Zakona. 30/96).

što predstavlja niži stepen jemstva od onoga koji se obezbeđuje punom revizijom. (b) Nepotpuna revizija sprovodi se prema revizorskim standardima u formi Pregleda finansijskih izveštaja (Review of Financial Statements). podležu: preduzeća u koja su strana lica uložila kapital najmanje u iznosu od milion USD ili u protivvrednosti drugih stranih sredstava plaćanja. Međutim.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . godinu. berze i berzanski posrednici. finansijskih izveštaja. Obavezi revizije računovodstvenih iskaza. rezultatima poslovanja i promenama finansijskih položaja prikazanih u pregledima računovodstvenih izveštaja. prema Uredbi o kriterijumima i dinamici revizije za 1997. Ovaj izveštaj služi uglavnom za interne potrebe i u njemu se ne izražava mišljenje revizora o realnosti i objektivnosti podataka o finan-sijskom stanju. preduzeća koja su poslovala sa gubitkom ili na granici rentabiliteta. Pregled finansijskih izveštaja može da skrene pažnju revizora na značajna pitanja koja negativno utiču 31 . Pregled finansijskih izveštaja uključuje primenu znanja i tehnika revizije. zbog njegove selektivne primene (utvrđuju se kriterijumi i dinamika za pravna lica u kojima će se obavljati revizija za prve tri godine od donošenja Zakona) još uvek vrlo mali broj pravnih lica raspolaže izveštajima nezavisne revizije. a kod kojih je obavljena revizija za 1996. Osnovna namena pregleda finansijskih (računovodstvenih) izveštaja je da pruži umeren stepen uveravanja o pouzdanosti finansijskih informacija. godinu. godinu zahtevati nezavisnu reviziju svojih finansijskih izveštaja. godine. banke i druge finansijske organizacije. tj.metodologija i primeri - Iako je Zakon o reviziji donet 1996. ali ne i analizu i vrednovanje internih računovodstvenih kontrola i procedura koje se obično obavljaju tokom revizije. organizacije za osiguranje. Ovo ne znači da ostala pravna lica ne mogu i za 1997.

da li su sve poslovne promene obuhvaćene. upoređivanje računovodstvenih izveštaja sa očekivanim rezultatima i finansijskim položajem i . pribavljanja i ispitivanja informacija koje se odnose na računovodstvene principe i praksu. može se računati na pouzdanost i kvalitet informacija ovog oblika revizije za svrhe procene. postupaka analitičkih pregleda koji su zasnovani. odnosno postavljeni tako da se sa njima identifikuje povezanost pojedinih stavki koje su kao takve neuobičajene za svrhe ovog pregleda i koje mogu da uključe i sledeće: . prikupljanje informacija za iznošenje i obrazloženje podataka u računovovdstvenim izveštajima i izradu računovodstvenih izveštaja. PRIPREMA ZA PROCENU na finansijske informacije. pribavljanja i ispitivanja informacija koje se odnose na evidentiranje. što je relevantno za procenu vrednosti. pribavljanja i ispitivanja svih značajnih informacija koje se tiču dokazivanja tvrdnji iznetih u računovodstvenim iskazima. od32 . klasifikaciju i sumiranje poslovnih promena.3.proučavanje povezanosti između pojedinih elemenata računovodstvenih izveštaja da bi se mogli potvrditi očekivani odnosi u računovodstvenim izveštajima preduzeća zasnovanim na iskustvu preduzeća ili određenim normativima delatnosti u kojoj posluje preduzeće. pribavljanja informacija od lica koja su odgovorna za poslove finansija i računovodstva. Opšteuzevši. ovi postupci sastoje se od: sticanja informacija i saznanja o poslovanju i delatnosti u okviru koje posluje preduzeće. Prema standardnim postupcima Pregleda koje navodimo.upoređivanje računovodstvenih izveštaja sa uporednim podacima iz računovodstvenih izveštaja prethodnih perioda. a koje se odnose na sledeće: .

pitanja koja su proizašla u toku primene prethodno navedenih postupaka. revizor bi trebalo da proceni da li postoji ma kakva informacija sa kojom mu se skreće pažnja i koja može prouzrokovati da se on uveri da finansijski izveštaji nisu realni i objektivni (ili "nisu istinito i pošteno prikazani") u skladu sa normativnim računovodstvenim osnovama. naročito monetarnih pozicija (kao što su finansijska ulaganja. (2) procenjivač u izveštaju o proceni treba da istakne da računovodstveni (finansijski) izveštaji nisu bili revidirani pre procene. jer se time obezbeđuje deo kvalitetne informacione osnove neophodne za procenu. izvrši ispitivanja i procenjivanja njihove realne vrednosti. kada se ova pismena izjava oceni kao potrebna. Na osnovu obavljenih poslova pregleda. Ukoliko je takav slučaj. . potraživanja. .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - nosno proknjižene u poslovnim knjigama. obaveze). odnosno korekcije finansijskih izveštaja.da li su računovodstveni izveštaji sačinjeni u skladu sa naznačenim računovodstvenim osnovama. procedure i postupke koji se odnose na delimičnu reviziju finansijskih izveštaja. poštujući pravila. njegova je obaveza da u postupku procene. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. Iako se procenjivač u ovom slučaju ograđuje od pouzdanosti podataka koje koristi iz računovodstvenih (finansijskih) izveštaja.izmene u poslovnim aktivnostima preduzeća ili izmene računovodstvenih principa i računovovdstvene prakse i . Ovu vrstu revizorskih usluga je preporučljivo zahtevati pre procene vrednosti kapitala preduzeća. Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. revizor treba da zahteva neophodne izmene. 33 . tada postoje dve mogućnosti: (1) procenjivač sam treba da izvrši delimičnu reviziju. pribavljanje pismene izjave rukovodstva preduzeća o sredstvima i obavezama.

likvidnosti.2. osnovnim sredstvima. vanbilansnim pozicijama. aktivnosti i zaduženost.3. Procenjivač. ali je njihova upotrebna vrednost znatno manja. tekućim obavezama. takođe mogu pomoći prilikom analiziranja finansijskog stanja. mora obratiti pažnju na: računovodstvene principe korišćene u projekcijama (da li su konzistentni sa principima korišćenim za sastavljanje istorijskih izveštaja) i 34 . iz čega se mogu izvući različiti zaključci o uspešnosti poslovanja. sadržane u planskom bilansu stanja i planskom bilansu uspeha. primenu pojedinih metoda procene za koje je neophodno imati određene pokazatelje. međutim. prihodima i vanposlovnim prihodima i rashodima. manje povoljnih ili nepovoljnih tendencija. korisno je obratiti pažnju na one pokazatelje koji ukazuju na uzroke eventualnih povoljnih.3. pomoću koga se utvrđuje diskontna stopa. one mogu značajno da olakšaju postupak procene. Posebna pažnja bi trebalo da se posveti: obrtnim sredstvima. Pored analize koja se odnosi na istorijske finansijske izveštaje. radi analiziranja trendova i uočavanja jakih i slabih tačaka u poslovanju preduzeća. Pokazatelji koji ukazuju na posledice. Pokazatelji rentabilnosti. potrebno je analizirati i projektovane rezultate poslovanja. sopstvenom kapitalu. PRIPREMA ZA PROCENU 3. predstavljaju neophodan instrument za: poređenje performansi preduzeća sa performansama konkurenata. Prilikom izračunavanja i korišćenja finansijskih pokazatelja. Ukoliko preduzeće ima ovakve projekcije. Finansijska analiza Poređenje iznosa sadržanih u finansijskim izveštajima u različitim periodima. ocenu finansijskog rizika. kreditima. Analizu finansijskih pokazatelja. identifikovanje faktora koji utiču na vrednost preduzeća.4.

iako će u praktičnom izvođenju. naročito prilikom stvaranja informacione osnove i analiziranja finansijskih izveštaja biti najverovatnije puno problema. u mnogim našim preduzećima nije jednostavno obezbediti sve parametre potrebne za procenu vrednosti. tako da se moraju izvršiti dodatne radnje oko sređivanja dokumentacije i njenog prilagođavanja zahtevima procenjivača.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Navedene pripremne aktivnosti trebalo bi sprovesti što kvalitetnije. 35 . Naime.metodologija i primeri - na pretpostavke na kojima se zasnivaju projektovani rezultati poslovanja (u kojoj meri su realne).

3.4.2. Metod diskontovanja novčanih tokova Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Zaključak o proceni Sastavljanje bilansa stanja posle procene 37 .1.metodologija i primeri - 4. 4.5. Primena metoda procene 4. 4. 4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 4.

Korišćenje ovih metoda pretpostavlja da je procenitelj. predvidi poslovanje preduzeća u budućem periodu . Budući da se kod nas pro- 39 . ukoliko se očekuju značajno različita ostvarenja u projektovanom periodu. Primena metoda procenemetoda procene je. sa prihvatljivim rizikom. najznačajniji deo u izradi ukupPrimena nog Izveštaja o proceni vrednosti kapitala. najčešće viši nivo dobiti i neto priliva. shodno Zakonu o svojinskoj transformaciji. metod DNT realnije reprezentuje prinosni pristup u proceni vrednosti kapitala. Zašto je preporučeno korišćenje metoda DNT kod nas? Osnovna razlika između metoda DNT i metoda kapitalizacije proizilazi iz bitnih obeležja budućeg projektovanog perioda. Međutim. U narednom tekstu detaljno su objašnjeni osnovni (diskontovani novčani tok).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 4. prinosnom pristupu u proceni vrednosti kapitala preduzeća.1. spreman da. Zajedno sa metodom kapitalizacije pripada tzv. korektivni (neto imovina) i kontrolni (likvidaciona vrednost) metodi procene. Oba ova metoda procene zasnivaju se na budućim projektovanim rezultatima poslovanja preduzeća (neto dobit ili neto novčani tok). na osnovu dostupnih informacija i urađenih analiza. Metod kapitalizacije je primenljiv ukoliko je preduzeće koje se procenjuje dostiglo stabilni nivo dobiti i neto priliva te se u budućnosti ne očekuju značajne promene. ubuduće koristiti. odnosno rezultati poslovanja se projektuju primenom stabilne (male) stope rasta na ostvarenu dobit. svakako. METOD DISKONTOVANJA NOVČANIH TOKOVA Diskontovani novčani tok (DNT) je osnovni metod za procenu vrednosti kapitala preduzeća.metodologija i primeri - 4. koji će se.

1. Pri tome. gubitkom obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda. Pri tome se podrazumeva da postojeće tehnologije i stanje opreme omogućuju produkciju kvalitetnih. Dosledna primena ovog metoda procene zahteva: 1) Izbor definicije novčanog toka 2) Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu.1.osnova Osnovna premisa na kojoj se zasniva metod DNT. te da je ovakvo stanje u privredi uzrokovano dominantno eksternim faktorima (raspad tržišta SFRJ. sankcije UN. i 7) Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava. 3) Proračun diskontne stope. 4) Proračun sume sadašnje vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu. 5) Proračun rezidualne vrednosti. a da se ne ugrozi poslovanje preduzeća. 8) 40 . PRIMENA METODA PROCENE tekli višegodišnji period karakteriše minimalnim korišćenjem industrijskih kapaciteta.4. koji potencijalni vlasnici mogu ostvariti u neograničeno dugom periodu". 4. sistemska promena tržišta zemalja istočne Evrope) van kontrole preduzeća. može se opisati na sledeći način: "vrednost kapitala preduzeća je jednaka zbiru sadašnje vrednosti budućih neto priliva. neto novčani tok je iznos koji može pripasti vlasnicima. Metod DNT . izostankom ulaganja u revitalizaciju postojećih kapaciteta. postojeći nivo dobiti nije dobra mera vrednosti kapitala. 6) Određivanje konačne vrednosti kapitala preduzeća. Otuda je ocenjeno da je metod DNT pravi reprezent osnovnog (prinosnog) pristupa procene vrednosti kod nas. rat u neposrednom okruženju. uglavnom negativnim finansijskim rezultatom. tržišno prihvatljivih proizvoda.

i direktno govori o nivou ostvarene likvidnosti preduzeća. smanjenje nivoa obrtnih sredstava) u izabranom periodu analize poslovanja preduzeća. Obrnuto. svako smanjenje pozicija pasive i povećanje pozicija aktive predstavlja odliv u posmatranom novčanom toku. Ponekad je veoma teško predvideti strukturu izvora finansiranja budućeg investicionog ulaganja. Pozitivan neto novčani tok (razlika priliva i odliva) znači postojanje sopstvenih izvora za finansiranje daljeg rasta i razvoja preduzeća. dezinvestiranje osnovnih sredstava. Zapravo. Drugim rečima. Najčešće se neto novčani tok proračunava tako što se ostvarena ili projektovana dobit u izabranom periodu uveća za iznos amortizacije. dobijeni zbir umanji za iznos investiranja u obrtna i osnovna sredstva.metodologija i primeri - 4. Problem je u: (a) utvrđivanju realne kamatne stope (bez stope inflacije) na postojeće kredite. druge kratkoročne obaveze). jer uključuje sve prilive i odlive koji su u vezi sa finansiranjem poslovanja. (b) definisanju plana amortizacije dugoročnih ino-kredita na41 . preduzeća kod nas imaju velikih problema i kod projektovanja nivoa realnih rashoda finansiranja postojećih dugoročnih i kratkoročnih kredita. Obrnuto. kao i za iznos otplata postojećih dugoročnih kredita. projekcija investicionog ulaganja i plana finansiranja investicija. Priliv predstavlja povećanje pozicija pasive (dobit tj. sadašnje vrednosti projektovanih neto novčanih tokova govore o nivou povraćaja uloženih sredstava vlasnika u posmatranom preduzeću. kao i smanjenje pozicija aktive (amortizacija. negativan neto novčani tok zahteva angažovanje dodatnih. novčani tok pokazuje sposobnost preduzeća da servisira dospele obaveze. obaveze iz tekućeg poslovanje. da bi se novčani tok mogao projektovati neophodna je prethodna projekcija poslovnog i finansijskog rezultata. Izbor definicije novčanog toka Novčani tok obuhvata sve prilive i odlive sredstava. pozajmljenih izvora finansiranja. Opisana definicija novčanog toka je poznata pod nazivom "posle servisiranja dugova". a zatim. Šta više. Neto novčani tokovi u ovako izabranoj definiciji novčanog toka predstavljaju osnovu za direktni proračun vrednosti sopstvenog kapitala. Dakle.2.1. dugoročni i kratkoročni krediti.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . uvećanje kapitala.

Projektovani neto novčani tokovi. pri tome. dobit. pokazuju nivo povraćaja ukupno angažovanog dugoročnog kapitala (sopstveni i pozajmljeni). Shodno. Slika 1. Neto novčani tok se. NOVČANI TOK . a na strani odliva otplate postojećih i novih kredita. Vrednost sopstvenog kapitala je razlika između procenjenog dugoročnog kapitala i dugoročnih kredita."pre servisiranja dugova". proračunava tako što se na projektovanu dobit dodaje iznos obračunate amortizacije. koje se mogu koristiti u metodu DNT za procenu vrednosti kapitala preduzeća dat je na Slici 1.4. u primeni metoda DNT dopušteno korišćenje i druge definicije novčanog toka . Uredbom o proceni vrednosti je. Naravno. kao pozicija priliva obračunata je na osnovu poslovnog rezultata (bez rashoda finansiranja ). Definicija "pre servisiranja dugova" na strani priliva ne uključuje dodatna kreditna zaduženja.RAZLIČITE DEFINICIJE POSLE SERVISIRANJA DUGOVAPRE SERVISIRANJA DUGOVA DOBITDOBIT (BEZ FINANSIJSKIH PRIHODA I +RASHODA FINANSIRANJA) AMORTIZACIJA+ +AMORTIZACIJA POVEĆANJE DUGOROČNIH KREDITA-POVEĆANJE TRAJNIH OBRTNIH POVEĆANJE TRAJNIH OBRTNIH SREDSTAVASREDSTAVA -INVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVAINVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVA -= OTPLATA DUGOROČNIH KREDITANETO NOVČANI TOK PRE SERVISIRANJA =DUGOVA NETO NOVČANI TOK POSLE SERVISIRANJA DUGOVA DISKONTNA STOPA:DISKONTNA STOPA: CENA SOPSTVENOG KAPITALAPONDERISANA PROSEČNA CENA KAPITALA ZAKLJUČAK O VREDNOSTI KAPITALA VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALAVREDNOST DUGOROČNOG KAPITALA (SOPSTVENI KAPITAL + DUGOROČNI KREDITI) DUGOROČNE KREDITE TREBA ODUZETI OD VREDNOSTI DUGOROČNOG KAPITALA DA BI SE DOBILA VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALA UVEK SE KORISTI REALNI NOVČANI TOK 42 . dugoročni kapital. a zatim se ovaj zbir umanjuje za projektovano investiranje u osnovna i obrtna sredstva. koji je umanjen za iznos planiranog poreza na dobit korporacije. primenom ove definicije novčanog toka najpre se proračunava ukupni. stoga. u pomenutoj definiciji novčanog toka. koji su postojali na izabrani datum procene. Prikaz definicija novčanog toka. PRIMENA METODA PROCENE kon sankcija UN.

respektujući pri tome sve promene koje su se desile i koje se očekuju u ambijentu pripadajuće grane i nacionalne privrede u celini.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Nekadašnja tržišna pozicija mora biti u korelaciji sa budućim projekcijama. 2) proračunati poslovne i finansijske prihode i rashode. tj.metodologija i primeri - Bez obzira koja je definicija novčanog toka izabrana. u narednom relativno kratkom vremenskom periodu. 43 . 4. bez realnih uporišta. To znači. Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu Projektovanje očekivanih priliva i odliva sredstava u budućem periodu je najvažniji korak u primeni metoda DNT za procenu vrednosti kapitala preduzeća. To je. 3) proračunati potreban nivo ulaganja u osnovna sredstva i odrediti plan finansiranja. o čemu je prethodno više rečeno.1. projektovani iznosi moraju biti zasnovani na postojećem proizvodno-tehničkom potencijalu preduzeća. Pri projektovanju novčanog toka neophodno je: 1) odrediti dužinu projektovanog perioda. Otuda. projekcija priliva i odliva isključuje uticaj inflacije. Od verovatnoće da će se predviđeni scenario realizovati direktno zavisi realnost procenjene vrednosti kapitala. 4) proračunati nivo potrebnih obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja.3. bez uključivanja optimističkog plana investiranja u osnovna sredstva i potencijalnih efekata na prihod i neto novčani tok. direktno determinisalo izbor metoda DNT u okviru prinosnog pristupa za procenu vrednosti. Svakako da postojeća ostvarenja većine naših preduzeća nisu dobra osnova za projekciju. da metod DNT za procenu vrednosti kapitala podrazumeva korišćenje realnog novčanog toka. novčanog toka u stalnim cenama bez inflatornog uticaja na projektovane veličine. finansijskog rezultata. time nije ostavljena sloboda procenitelju da svojim subjektivnim sudom. Međutim. projektuje astronomski rast prihoda. između ostalog. kao i drastično popravljanje pozicije likvidnosti preduzeća.

b) definisati prodajni potencijal preduzeća u okviru ukupnog tržišnog potencijala na pripadajućem tržištu. eventualno. novčani tok i bilans stanja). različita ostvarenja prihoda. u toku kojeg će se realizovati planirano investiranje u trajna obrtna sredstva i. novim tržišnim segmentima. ključni korak u projekciji novčanog toka. to je minimalno vreme za stabilizaciju buduće dobiti i neto novčanih tokova. stabilizovati korišćenje kapaciteta na odgovarajućem optimalnom nivou. Proračun budućih prihoda je najteži i. ostvareni rezultati neće biti značajno različiti od prethodno projektovanih. Ovaj nivo podrazumeva da nadalje u projekciji. c) analizirati eventualne mogućnosti plasmana na geografski. svakako. Drugim rečima. dužina projektovanog perioda ne može biti kraća od 5 godina. Shodno Uredbi za procenu vrednosti kapitala. u zavisnosti od osnovne delatnosti. te da se očekuje rast po stabilnoj. postojećeg nivoa iskorišćenja kapaciteta i sl. i. iz godine u godinu.4. već sa momentom dostizanja stabilnog nivoa dobiti i neto novčanih tokova. zatim. i istovremeno optimalni period za projekciju. Dakle projektovanim periodom treba da bude obuhvaćen vremenski horizont budućeg poslovanja preduzeća u kome se očekuju. Neophodno je: a) utvrditi tehničko-tehnološku sposobnost kapaciteta preduzeća da proizvode kvalitetan proizvod. na kraju. budući da se dužim vremenskim periodom smanjuje realnost projektovanih veličina. u osnovna sredstva. 44 . Proračun projektovanih prihoda. Dužina projektovanog perioda će biti različita od preduzeća do preduzeća. PRIMENA METODA PROCENE 5) prikazati tri osnovna bilansna pregleda (bilans uspeha. dobiti i neto novčanog toka. Pri tome dužinu projektovanog perioda ne treba direktno povezivati sa periodom ekonomskog života preduzeća. umerenoj stopi rasta. pozicije preduzeća u pripadajućoj grani.

imanentnih konkretnoj grani. međunarodnom nivou.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Za ocenu budućeg prodajnog i tržišnog potencijala veoma je važna analiza tempa razvoja ukupne delatnosti. Postojeći proizvodni asortiman preduzeća treba da bude osnova buduće proizvodnje. Ukoliko se značajniji deo plasmana planira.metodologija i primeri - d) projektovati realne prodajne cene i potencijalne oscilacije u ovom domenu. Neophodna je analiza prednosti i slabosti postojećeg proizvodnog asortimana. odnosno tempa zastarevanja korišćenih tehnologija. ne treba da bude projekcijom obuhvaćena. Ocena prodajnog potencijala preduzeća i ukupnog tžišnog volumena treba da bude zasnovana na postojećim ili. Cene za plasman proizvoda na ino-tržištu treba da odgovaraju aktuelnim. ili već ostvaruje na ino-tržištu. fazu životnog ciklusa svakog analiziranog proizvoda. onda je potrebno analizirati trendove koji postoje na globalnom. 45 . količinske mogućnosti plasmana pojedinačnih proizvoda i ukupno. obično zahtevaju značajna ulaganja čiji izostanak u mnogome pogoršava tržišnu poziciju preduzeća. godišnja proizvodnja treba da bude jednaka realizaciji. tako zasnovano poboljšanje tržišne pozicije. Otuda. projektovane promene cena treba da budu odraz realnih oscilacija. Cene za valorizaciju domaće realizacije mogu biti više samo za iznos carinske zaštite i eventualno. koja je uslovljena dodatnim investiranjem. sasvim je opravdano projekcijom obuhvatiti planirano popravljanje kvaliteta postojećih proizvoda i. nadalje. kao i šansi i opasnosti koje dolaze iz pripadajućeg tržišnog okruženja. tržišnim cenama. Svaka drastičnija promena. što je u skladu sa načelom korišćenja realnog novčanog toka u metodu DNT. konkurentsku poziciju preduzeća. kojoj preduzeće čiji se kapital procenjuje pripada. U projektovanom periodu ukupna. Za valorizaciju projektovane kvantitativne realizacije potrebno je koristiti realne tržišne cene bez očekivane inflacije. Intenzivne promene u ovom domenu. Naravno. Navedene analize treba da identifikuju mesto svakog proizvoda preduzeća u proizvodnom asortimanu. urađenim analizama tržišta i sl. Bilo bi preambiciozno upustiti se u projekciju promene nivoa zaliha na početku i na kraju godine. za svrhe procene.

bruto plate. nematerijalni. rezervnih delova. Materijalni troškovi obuhvataju troškove materijala. sledeći korak u analizi je projekcija poslovnih i rashoda finansiranja. amortizacija. Nedopustivo je u projekciji na dugi rok. Iznos amortizacije izračunava se uz pomoć selektivnih amortizacionih stopa 46 . Najčešće se projektuju sledeće kategorije poslovnih rashoda: materijalni troškovi. Projekcija rashoda. Za potrebe procene vrednosti kapitala metodom DNT. odnosno. Amortizacija je. Potrebno je definisati materijalni bilans za svaki pojedinačni proizvod. ukoliko bi se proizvodi preduzeća supstituisali adekvatnim uvozom. i ostali troškovi poslovanja. kalkulisati značajno diferencirane domaće i izvozne cene. PRIMENA METODA PROCENE potencijalnih transportnih troškova. Najveću pažnju. moguće je određivanje nivoa materijalnih troškova kao procentualnog udela u projektovanom poslovnom prihodu. Nakon projektovanja poslovnih prihoda. za razliku od prethodne kategorije. svakako. energije. fiksni trošak. nije neophodno korišćenje detaljne klasifikacije poslovnih rashoda. budući da se proračunava primenom tzv. energetski bilans i primeniti postojeće cene za valorizaciju tako izračunatih utrošaka. treba pokloniti preciznom proračunu troškova materijala i energije. ili od izračunatog nivoa troškova materijala. Drugi materijalni troškovi se definišu kao procentualni iznos od projektovanih prihoda. vremenske metode.4. zasnovati buduće prihode na monopolskoj tržišnoj poziciji i visokom stepenu carinske i raznih oblika necarinske zaštite. Ukoliko preduzeće u kontinuitetu ima stabilni odnos materijalnih troškova i prihoda. kao i troškove transportnih usluga. tekuće održavanje.

preduzeće čiji se kapital procenjuje ima u visokom stepenu. metodom NI. Kao i nematerijalni troškovi. ili. Troškovi tekućeg održavanja su oni troškovi koji su prouzrokovani redovnim održavanjem osnovnih sredstava. porezi i doprinosi nezavisni od poslovnog rezultata. Ovo je raznorodna grupa troškova kao što su neproizvodne usluge. koje se zatim primenjuju na ukupne knjigovodstvene nabavne vrednosti. Iznos nematerijalnih troškova se procenjuje na osnovu iskustvenog procentualnog udela u ostvarenom poslovnom prihodu. troškovi propagande i sl. Ostali troškovi poslovanja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . njihova kvalifikaciona struktura. što je preduslov za kontinuirano korišćenje kapaciteta u toku jedne godine. kao i prosečne postojeće i buduće bruto plate po radniku i kvalifikacionom nivou. iskustveno kao apsolutni iznos. planirana fluktuacija radne snage u projektovanom periodu. ili smanjenje i povećanje bruto plata mora biti obuhvaćeno u projektovanom periodu. Dakle. Bruto plate. ili projektovanim poslovnim rashodima. i ostali troškovi poslovanja proračunavaju se na osnovu iskustvenog procentualnog udela u projektovanom poslovnom prihodu. svako planirano smanjenje ili povećanje broja radnika. koji su vrlo raznorodni. čak i potpuno amortizovanu opremu. a pojedinačno ne predstavljaju signifikantan trošak poslovanja. koja se nadalje smanjuje ili povećava srazmerno kretanju projektovanog poslovnog prihoda. procenjenih vrednosti pojedinih kategorija osnovnih sredstava. Svi poslovni rashodi. treba da budu obuhvaćeni ovom kategorijom poslovnog rashoda. Ukoliko. Nematerijalni troškovi. Iznos ovog troška se najčešće procenjuje kao procentualni udeo u amortizaciji. 47 . Najjednostavniji obračun zasnovan je na prosečnoj bruto plati po radniku za celo preduzeće. Osnov za obračun ovog poslovnog rashoda je postojeći broj radnika. amortizaciju treba obračunati na osnovu. Najčešće je dovoljno odrediti prosečne amortizacione stope za najvažnije kategorije osnovnih sredstava (građevinski objekti i oprema).metodologija i primeri - i knjigovodstvene nabavne vrednosti pojedinih kategorija osnovnih sredstava. ili.

To. Za proračun treba koristiti postojeći iznos stope poreza na dobit. kod definisanja plana amortizacije kredita. budući da je to u potpunoj suprotnosti sa izabranim konceptom realne "fer" vrednosti kapitala.4. o otklanjanju uskih grla. Otuda se preporučuje. novčanim tokom treba predvideti samo ona ulaganja koja omogućuju očuvanje "kondicije" postojeće opreme i drugih osnovnih sredstava. zameni dotrajalih sredstava. površna analiza servisiranja i povraćaja tako korišćenih kredita. Porez na dobit. Nakon proračuna svih prihoda i rashoda. Ulaganja u osnovna sredstva i plan finansiranja. te zastrašujuće nominalne kamatne stope na godišnjem nivou (80% i više) bivaju drastično smanjene. U zavisnosti od delatnosti i konkretnog preduzeća. PRIMENA METODA PROCENE Rashodi finansiranja se projektuju na osnovu postojećeg i planiranog nivoa dugoročnih kredita.realne kamatne stope. odnosno da bude jednak ili. Ranije je već napomenuto da projektovanim periodom ne treba da budu obuhvaćena investiciona ulaganja u osnovna sredstva. potrebno je izvršiti proračun poreza na dobit korporacije u projektovanom periodu. Za definisanje plana amortizacije kredita poželjno je koristiti realnu cenu bankarskog kapitala . Drugim rečima. koja značajno menjaju prinosnu snagu preduzeća. ovaj iznos ulaganja u osnovna sredstva je procentualno (od amortizacije) različiti. Radi se. Moguće je i projektovanje ulaganja u osnovna sredstva u većem iznosu od iznosa amortizacije. Opravdanje za ovakav besmisleni račun se verovatno može pronaći u tome da je cena kreditnih izvora kod nas ne manja od 5% na mesečnom nivou. pokazala bi alarmantno visok stepen nevraćanja i neurednosti servisiranja (neplaćanje kamata). korišćenje "normalnih" realnih kamatnih stopa u iznosu do najviše 10%. sitnim interventnim ulaganjima. itd. međutim. vodeći pri tome računa o postojanju eventualnih poreskih olakšica (novoosnovano preduzeće i po tom osnovu umanjenje stope poreza). kao i prosečnog nivoa i perioda korišćenja kratkoročnih kredita. To znači da nivo ulaganja treba da korespondira sa godišnjim nivoom amortizacije. ali samo ukoliko preduzeće ima sopstvenih sredstava u 48 . Međutim. nije nimalo jednostavno kod nas. dakle. procenitelj može proračunati značajni iznos rashoda finansiranja. što bi uzrokovalo negativni finansijski rezultat. Ukoliko bi nominalne kamatne stope bile osnov za utvrđivanje realnog nivoa. manji od obračunatog iznosa amortizacije.

NAJMANJE 8 NAJMANJE 180 1/2 1/2 1/2 II IZVORI IZ TEKUĆEG POSLOVANJA (d+e+f) d) DOBAVLJAČI e) BRUTO PLATE f) AMORTIZACIJA III NETO OBRTNI FOND (I-II) GODIŠNJI MATERIJALNI TROŠKOVI NAJMANJE 8 GODIŠNJE BRUTO PLATE GODIŠNJI IZNOS AMORTIZACIJE 12 NAJMANJE 2 1/2 1/2 1/2 49 . kao i. 1/2 1/2 NEDOVRŠENA PROIZVODNJA MATERIJALNI TROŠKOVIZAVISNO OD DELAT. omogućuje delimično finansiranje iz tekućeg poslovanja. Slično važi i za izvore iz tekućeg poslovanja. Proračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. Svaki nivo aktivnosti zahteva angažovanje optimalnog nivoa obrtnih sredstava i. Navedeni proračun se obavlja na sledeći način: STAVKE I OBRTNA SREDSTVA (a+b+c) a) ZALIHE SIROVINE I MATERIJAL PROMET (1) KOEFICIJENT OBRTA IZNOS (2)(3) GODIŠNJI MATERIJALNI TROŠKOVI ZAVISNO OD DELAT. Uravnotežena struktura sredstava i izvora sredstava po ročnosti omogućuje aktivnost u kontinuitetu. koeficijenta obrta (ili dani vezivanja) za svaku pojedinačnu kategoriju obrtnih sredstava. Razlika između proračunatog potrebnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja predstavlja iznos potrebnih trajnih obrtnih sredstava. kao i finansiranje tih istih obrtnih sredstava dugoročnim (vlastitim ili pozajmljenim) izvorima. takođe. delatnošću uslovljenog. iznad nivoa do kog je obezbeđeno finansiranje iz tekućeg poslovanja (dobavljači). potraživanja). To znači da je za stabilno poslovanje neophodno postojanje zahtevanog nivoa obrtnih sredstava (zalihe. + BRUTO PLATE + AMORTIZACIJA GOTOVI PROIZVODI b) POTRAŽIVANJA c) NOVAC GODIŠNJA CENA KOŠTANJA GODIŠNJI POSLOVNI PRIHOD GODIŠNJI POSLOVNI PRIHOD ZAVISNO OD DELAT. Za proračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava neophodno je prethodno utvrđivanje pozicija godišnjeg prometa (prihodi i rashodi u bilansu uspeha).metodologija i primeri - projektovanom novčanom toku.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . za finansiranje nameravane investicije.

To predstavlja način za svojevrsno uravnoteženje horizontalne finansijske strukture preduzeća.). ulaganja u osnovna i obrtna sredstva potrebno je sintetizovati u tri osnovna bilansna pregleda . gde je za procenu vrednosti metodom DNT najznačajniji novčani tok. obračunom realnog optimalnog nivoa ovih pozicija.4. neophodno je definisati simulacioni model. notorna je činjenica da većina naših preduzeća ne raspolaže potrebnim nivoom trajnih obrtnih sredstava (dugoročno finansiranih) te da svoju aktivnost uglavnom finansiraju iz tzv. rashodi. Prosečni iznos tzv. opštoj nelikvidnosti naše privrede isti problem se preslikava i na poziciji potraživanja iz poslovnih odnosa (kupci). Evropa 30 dana. "gvozdenih zaliha" je direktno određen delatnošću preduzeća (tehnološki ciklus. Zapravo. Neophodno je kod preduzeća sa ovakvom finansijskom strukturom. svako smanjenje pozicija obrtnih sredstava i povećanje pozicija izvora iz tekućeg poslovanja predstavljaće priliv u novčanom toku. PRIMENA METODA PROCENE Kao što se iz navedenog pregleda može videti. spontanih izvora.bilans uspeha. dok je prosečno beskamatno kreditiranje kupaca određeno geografskom lokacijom tržišta (domaće 15 dana. u prvoj projektovanoj godini u novčanom toku prikazati smanjenja nivoa i potraživanja i dobavljača. Naime. Posebnu pažnju procenitelj mora pokloniti obračunu optimalnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja za prvu godinu projekcije. U oskudici finansijskih izvora. znači da je iznos obaveza iz poslovnih odnosa (dobavljači) neopravdano veliki i ne predstavlja beskamatno finansiranje poslovanja. Obrnuto. pa čak i izvora iz tekućeg poslovanja. novčani tok i bilans stanja. drugim rečima. Proračun obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja treba uraditi za svaku godinu u projektovanom periodu. Svako povećanje pozicija obrtnih sredstava i smanjenje pozicija izvora iz tekućeg poslovanja predstavljaće odliv u novčanom toku. i prosečni iznos dobavljača zavisi prvenstveno od zemlje nabavke osnovnih sirovina i materijala. dok su i bilans uspeha i bilans stanja samo stepenice za 50 . Prethodne analitičke tabele u kojima su projektovani prihodi. Bilansni pregledi. delatnost konkretnog preduzeća uslovljava visinu koeficijenta obrta pojedinih kategorija obrtnih sredstava. drugi kontinent 45 dana). To. karakteristike proizvodnje i sl. Slično potraživanju.

Smanjenje zaliha 4. Rashodi finansiranja III Dobit III (Dobit II . Povećanje dugoročnog kredita II Odlivi 1. Povećanje novca i HOV III Neto novčani tok (I-II) 51 . Dobit IV 2. Otplata kratkoročnih kredita 5. Poslovni rashodi (bez amortizacije) I Dobit I (1-2) 3. Povećanje zaliha 9. Povećanje ostalih izvora iz tekućeg poslovanja 8. Otplata dugoročnih kredita 4. Povećanje potraživanja 8.metodologija i primeri - razvijanje novčanog toka i. Povećanje dobavljača 7. istovremeno. Smanjenje ostalih izvora iz tekućeg poslovanja 7. Porez na dobit (stopa poreza x Dobit III) IV Dobit IV (Dobit III .4) 5.Ulaganje u osnovna sredstva (reinvestiranje) Ulaganje u osnovna sredstva (nova investicija ukoliko pozitivni neto novčani tok to dozvoljava) 3. Smanjenje potraživanja 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . sredstvo provere realnosti procenjene vrednosti kapitala. Prilivi i odlivi sintetizuju se na sledeći način: I Prilivi 1. 2. Amortizacija 3.5) Novčani tok. Potrebna je pregledna šema sa obračunom četiri nivoa dobiti: 1. Poslovni prihodi 2.3) 4. Amortizacija II Dobit II (Dobit I . Smanjenje dobavljača 6. Forma bilansa uspeha treba da bude značajno jednostavnija od propisane. Bilans uspeha. Smanjenje novca i HOV 6.

Potraživanja 3. Zatim.) i dugoročnih finansijskih ulaganja u aktivi preduzeća. Zalihe 2.4. pod pozicijom novac i HOV podrazumeva se zatečeni nivo novčanih sredstava i kratkoročnih plasmana. Slično bilansu uspeha i ovaj bilansni pregled je sintetizovan. PRIMENA METODA PROCENE Novčanim tokom nisu obuhvaćene pozicije čije promene je teško predvideti i/ili bitno ne utiču na ostvarenje projektovanih rezultata. Novac i HOV 4. Dobavljači 2. Kratkoročni krediti 3. Sredstva preduzeća i izvori finansiranja sredstava prikazani su u Bilansu stanja. ukoliko je proračunom obrtnih sredstava i obaveza iz tekućeg poslovanja definisan optimalni nivo dugoročnog finansiranja obrtnih sredstava. Kratkoročni finansijski plasmani (pozitivni neto novčani tok) Pasiva (izvori sredstava) I Sopstveni izvori II Dugoročni krediti III Kratkoročni izvori 1. Ostale kratkoročne obaveze 52 . Osnovna sredstva Nabavna vrednost Ispravka vrednosti 2. Drugim rečima. pozicijom dugoročnih kredita (povećanje) treba obuhvatiti samo eventualno finansiranje povećanog nivoa trajnih obrtnih sredstava. koji je takođe (pogotovo novac) dnevno potreban kao podrška redovnom poslovanju (blagajna i dnevne isplate u gotovini). To su pozicije nematerijalnih ulaganja (patenti licence i sl. Dugoročna finansijska ulaganja II Obrtna sredstva 1. Na kraju smanjeni nivo zatečenih kratkoročnih kredita treba da korespondira sa definisanim nivoom obaveza iz tekućeg poslovanja i nivoom trajnih obrtnih sredstava. potrebno je u novčanom toku iskazati umanjenje zatečenog nivoa kratkoročnih kredita. te ima drugačiju formu od propisane: Poslovna aktiva (sredstva) I Stalna sredstva 1. Bilans stanja. Nadalje.

uzimajući u obzir sve rizike ostvarenja budućih rezultata (novčanih tokova). To nalaže sintetizaciju kategorije osnovnih sredstava. zapravo. stepen sigurnosti. kao i sopstvenih izvora (umanjenje za iskazani gubitak) i kratkoročnih obaveza (dodavanje pasivnih vremenskih razgraničenja). očekivana stopa povraćaja inicijalnog ulaganja. Ukoliko je. Ukoliko je izabran novčani tok "posle servisiranja dugova". koji je investitor (kupac) spreman da plati danas. Ona je. međutim niti bilans uspeha niti bilans stanja neće predstavljati vernu sliku projektovane rentabilnosti i finansijske ravnoteže. Diskontna stopa mora biti prilagođena izabranoj definiciji novčanog toka. 4. odnosno. Opisani bilansni pregledi odgovaraju definiciji novčanog toka "posle servisiranja dugova". očekivani prinos na taj kapital. Rizik je. Proračun diskontne stope Diskontna stopa je determinanta novčanog iznosa. izabrana definicija "pre servisiranja dugova" nije moguće ustanoviti generičku vezu između navedena tri bilansna pregleda. koji neće sadržati prilive i odlive iz eksternog finansiranja. prethodno prilagođavanje zvanične forme bilansa stanja na izabrani datum procene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . odnosno početnog stanja u projekciji. odnosno. verovatnoća da će se scenario projektovanih rezultata i realizovati. Neophodno je međutim.1. U tom slučaju potrebno je razviti poseban novčani tok u opisanoj formi.metodologija i primeri - Sintetizovani bilans stanja omogućuje uvid u ostvareni nivo finansijske ravnoteže u projektovanom periodu. Ukoliko su neto novčani tokovi negativni otvaranjem posebne pozicije u bilansu stanja (kratkoročna pasiva) "debalans novčanog toka" moguće je čak i tada ostvariti vezu sva tri bilansna pregleda (pozitivan neto novčani tok će se inače evidentirati na poziciji kratkoročni finansijski plasmani). Prinos na pozajmljeni kapital već je određen njegovom cenom (kamatnom stopom) i inkorporiran u ukupni 53 .4. pri tome. pak. uz pretpostavljeni povraćaj u budućem projektovanom periodu. zaliha i potraživanja (dodavanje aktivnih vremenskih razgraničenja). diskontna stopa predstavlja cenu sopstvenog kapitala.

Metod “Generalno uputstvo”. koja se u osnovi svodi na povraćaj ulaganja u državne obveznice (sigurno i likvidno ulaganje). najprihvatljiviji za određivanje cene sopstvenog kapitala kod nas. 4. i 3.4.moguće metode Za određivanje cene sopstvenog kapitala.4. 4.1.4. Metod “zidanja” diskontne stope Metod “zidanja” diskontne stope je. neophodan je proračun cene sopstvenog kapitala. Obrnuto. moguće je koristiti tri metode: 1. Određivanje cene sopstvenog kapitala . ukoliko je izabrana definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" diskontna stopa odražava zahtevanu stopu povraćaja ukupno angažovanog. 2. koji se odnose na poslovanje konkretnog preduzeća koje se procenjuje. do premije rizika se dolazi različitim numeričkim. dugoročnog kapitala. PRIMENA METODA PROCENE rezultat. Drugim rečima. Zajedničko za sve tri navedene metode je definisanje cene (stope povraćaja) ulaganja bez rizika. a zatim se slično zidanju. U definisanju diskontne stope polazi se od stope povraćaja na ulaganja bez rizika. Metod CAPM (Capital Asset Pricing Model).1. shodno ambijentalnim i sistemskim uslovima. Bez obzira koju će definiciju novčanog toka izabrati procenitelj. Različito se određuje zahtevana stopa povraćaja za “rizik poslovnog poduhvata”. Otuda diskontna stopa određena na ovaj način ima dva osnovna dela: 54 .2. i proračunava se kao ponderisana prosečna cena kapitala (PPCK). dodaju prepoznatljivi nivoi specifičnih rizika. iskustvenim metodama i ekspertskim ocenama. Metod “zidanja” (Build up approach).1.

5% 4.4% 3.51% 6. takva ulaganja ne postoje.0% 5.3% 2.17% 6.1% 5. Juni .2% 2.9% 2.07% 5.6% 1.8% 3.5% 3. i stopu rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje.3% 4.1% 4.5% 3.17% 1.5% 3.25% 5.9% 2.3% 3.2% 3.metodologija i primeri - stopu povraćaja bez rizika.7% 0.7% 1. Najčešće se nerizična ulaganja povezuju sa kupovinom državnih obveznica.3% 3.8% 3.8% 1.47% 6.4% 1.69% 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .5% 1.6% 2. 55 .72% 7. te je bankrotstvo države jedina. praktično. potencijalna pretnja.3% 2. 1997. Stopa bez rizika Stopa bez rizika se teorijski vezuje za ulaganja.2% 2.5% 3.24% 6.4% 1.2% 2.7% 1.81% 6. STOPE BEZ RIZIKA Jun 1997 Zemlja Projektovana Nominalna stopa inflacije stopa bez rizika 19971998 Realna stopa bez rizika 19971998 Australija Austrija Belgija Velika Britanija Kanada Danska Francuska Nemacka Italija Japan Holandija Španija Švedska Švajcarska SAD 7.3% 2.1% 1. Pošto.0% 3.5% Izvor: The Economist.97% 2.8% 2.4% 3.2% 3.82% 5. Tabela 1.8% 2. Smatra se da se radi o sigurnoj i likvidnoj investiciji.9% 2.1% 2.7% 2. za koju je garant država.2% 0. 28.6% 3.1% 3.1% 3.39% 1.8% 4. pribegava se alternativnim načinima za definisanje zahtevane stope povraćaja bez prisutnog rizika.51% 5.8% 1.9% 2.9% 2.9% 1.54% 6.2% 1.2% Prosek Medijana 5.0% 3.4% 4.5% 4.18% 6.1% 2.0% 3.4% 3.7% 4.57% 5.9% 2.8% 4.5% 1. koja pretpostavljaju nulti sistematski rizik.9% 2.9% 2.9% 4.3% 2.8% 3.

namera neposredne konkurencije. specifičnim nivoima rizika.3 . Obrnuto važi za mala preduzeća. rizik na ovom specifičnom nivou nije prisutan. Takođe. Da bi se utvrdio ovaj element rizika.rizik ključnog čoveka.5. a najviše 6%. svuda gde ostvarenje poslovnih rezultata zavisi od specijalizovanog “nezamenljivog” znanja jednog ili grupe stručnjaka.4. postojanje jasne misije. novoosnovana preduzeća imaju veći rizik u ovom domenu. srednjoročnih i operativnih planova. Stopa rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje Ovaj element rizika odnosi se na poslovni i finansijski rizik ulaganja u konkretno preduzeće čiji se kapital procenjuje. i (b) odrediti način kvantifikacije rizika. koja će biti korišćena za proračun cene sopstvenog kapitala. su samo neki od elemenata koji umnogome smanjuju rizik u ovom domenu. odnosno. Direkcija za procenu vrednosti kapitala će jednom mesečno objavljivati visinu stope bez rizika. portfolija vlastitih proizvoda. U našoj zemlji je problematično određivanje ulaganja bez rizika. Normalno je očekivati da mala. postoji prisustvo “key man” rizika. Veličina preduzeća. Kompaktnost rukovodećeg tima. Radi se. Za potrebe proračuna diskontne stope sugeriše se primena uvećane prosečne realne stope posmatranih zemalja.9%. Problem je kvalitativne (postoji li uopšte nerizično ulaganje) i kvantitativne (kolika je realna stopa bez rizika) prirode. te je Uredbom o načinu utvrđivanja kapitala predložena je sledeća gradacija elemenata rizika: “Key man” . neophodna je analiza organizacionih performansi preduzeća. PRIMENA METODA PROCENE Prosečna realna stopa bez rizika u razvijenim zemljama. o više različitih elemenata rizika.zapravo. Ukoliko preduzeće ima monopolski status. kao što je već pomenuto. na: (1) poslovni i (2) finansijski rizik. kreće se u rasponu 1. ciljeva i strategije. Za definisanje premije rizika u ovom domenu neophodno je : (a) prepoznati nivoe rizika. poznavanje ambijenta u kome se posluje. Uobičajena podela je. bez značajnih praznina između lidera (direktora) i njegovih saradnika. koja posluju u izraženim 56 . Ova podela je vrlo široka.

Proizvodna / geografska diversifikacija. (2) pokriće osnovnih sredstava sopstve-nim kapitalom. analiza konkurencije sa kojom se preduzeće suočava (konkurentski ambijent). nadalje. Prisutnost na 57 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . (5) odnos finansijskih rashoda i ostvarene dobiti. Za određivanje specifičnog rizika u ovom domenu neophodna je portfolio analiza postojećeg produkcionog asortimana. Slično važi kada je u pitanju geografska diversifikacija prodaje. Dakle za ocenu ovog specifičnog rizika potrebna je prethodna analiza osnovnih parametara koji određuju veličinu preduzeća. da oslanjanje na jedan ili manji broj vrsta proizvoda nije uvek jednako rizično. Za određivanje ovog nivoa rizika poželjno je proračunati sledeće finansijske pokazatelje vertikalne i horizontalne finansijske strukture. kao i strukture poslovnog rezultata: (1) odnos sopstvenog prema ukupnom kapitalu. Pri tome. istorijski i komparativno analizirati. ili jednostavnom logičkom analizom. uključiv i doprinose pojedinih grupa proizvoda ostvarenju poslovnog prihoda. Sugeriše se da se najveća pažnja pokloni oceni dugoročne finansijske ravnoteže i nivou TOS-a. U osnovi radi se o sintetizovanom finansijskom riziku.metodologija i primeri - konkurentskim uslovima. situacije na tržištu. (4) odnos kontribucionog dobitka i prihoda. To umnogome zavisi od karakteristika proizvoda. itd. jednom rečju od nivoa elasticiteta tražnje za konkretnim proizvodom. bilo revizorskim pregledom. potrebno je napomenuti. (3) odnos dugoročnih izvora i osnovnih sredstava i zaliha. sigurnosti veza sa dobavljačima i kupcima. Proračunate pokazatelje potrebno je. imajući u vidu da su upravo ovde razlozi čestih diskontinuiteta produkcije i hronične nelikvidnosti. Finansijska struktura. mogućnosti njegove supstitucije. Poželj-no je da bilansni podaci budu prethodno podvrgnuti proveri. Veća diversifikacija proizvodnog asortimana smanjuje potencijalni rizik negativnog poslovanja ukoliko nastupe nepredviđeni događaji u poslovnom okruženju. i što je još važnije.

što je preduzeće starije. “starosti” preduzeća. makroekonomskih trendova. omogućuje preduzeću da se “komotnije” ponaša u planiranju plasmana. tako i o kupčevoj solventnosti i likvidnosti. budući da je neophodno voditi računa kako o vlastitoj. obavlja se uz pomoć preferencijalne skale rizika. neminovno upućeno na manji broj velikih kupaca. a dugogodišnje postojanje omogućuje sagledavanje eventualnih cikličnih kretanja i nivo korelacije sa granom i privredom u celini. 58 . Diversifikacija kupaca. mogućnost predviđanja na osnovu prethodnih ostvarenja je veća. Očigledno da je rizik projekcije kod novoosnovanih preduzeća značajno veći. Treba napomenuti. drastične promene u privrednom ambijentu uopšte (sankcije UN. kao što je prikazano u Tabeli 2. koji apsorbuju pretežni deo plasmana je rizičnija poslovna varijanta. Mogućnost predviđanja. Otuda. diskontinuiteti ili pak. Veliki broj kupaca. PRIMENA METODA PROCENE tržištima više različitih zemalja. Od tradicije. da često. umnogome zavisi i poslovni imidž. negativnih. da u zavisnosti od delatnosti. preduzeće je ponekad. Kvantifikacija rizika na osnovu temeljne analize pojedinih elemenata. Prilikom projektovanja budućih rezultata poslovanja. Orijentacija na manji broj kupaca. gubitak dela domaćeg tržišta) umnogome smanjuju validnost istorijskih podataka. procenjivači se često oslanjaju na istorijske trendove. Rizik pogrešnih poslovnih poteza drugih. te je u tom slučaju neophodno diversifikacijom proizvodnog asortimana apsorbovati stalno prisutan rizik u ovom domenu. smanjuje rizik od potencijalnih. značajno može ugroziti planirane rezultate vlastitog preduzeća. “podeli” operativne probleme u poslovanju sa drugima.4. Međutim.

4 2 2 3 Veličina preduzeća Broj radnika Vrednost poslovnih sredstava Ocena konkurencije ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 4 3 1.33 2 2 0 Finansijska struktura Osnovna sredstva/Kapital Osnovna sredstva i Zalihe/Dugoročni kapital ! Sopstveni kapital/Ukupni kapital Kontribucioni dobitak/Prihod Finansijski rashod/Dobit ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 6 5 1.2 2 4 Proizvodna i Geografska diversifikacija Doprinos pojedinih. proizvoda prihodu Postojanje dugoročnih ugovora Udeo inostranog plasmana u prihodu Pristup tržistu EZ ! ! ! ! 59 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆE Skala rizika u% Elementi rizika 012 Ključni čovek ! Organizaciona struktura ! Kompaktnost rukovodećeg tima ! Strateško planiranje ! Proizvodni program Specijalizovano znanje jednog stručnjaka 3 ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifični rizik 0 7 5 1.metodologija i primeri - Tabela 2.

budući da tako visok rizik sugeriše zaključak da je preduzeće pred bankrotstvom.68% ~11. s tim da su u praksi veoma retki takvi procenjivački slučajevi. U osnovi. kupaca Postojanje dugoročnih ugovora Značaj proizvoda za kupce ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 8 4 2 1 4 3 Mogućnost predviđanja Starost preduzeća Stabilnost poslovnih rezultata Diskontinuiteti u poslovanju Promena privrednog ambijenta grane ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik Ukupno stopa rizika preduzeća 0 9 4 2. maksimalna vrednost premije rizika je 18%. a onda nema mesta “going concern” pristupu. Drugim rečima. detaljna analiza. Ilustracije radi. PRIMENA METODA PROCENE Tabela 2. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆE (Nastavak) Skala rizika u% Elementi rizika 0123 Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 10 4 2. 60 . komentarisaćemo način utvrđivanja stope rizika ulaganja u Preduzeće "X" iz prethodne tabele.5 1 0 9 Diversifikacija kupaca Koncentracija kupaca Veličina i pozicija domin.25 10. smanjuje nivo subjektivnosti proceniteljeve ocene.4.00% 1 2 6 Najviša vrednost za pojedini nivo specifičnog rizika je 3%.

b) Veličina preduzeća . liberalizovanog uvoza. zaoštriće se konkurentski ambijent. s tim da ne žele postojanje dugoročnih ugovora. Po svim kriterijumima preduzeće pripada grupi srednjih preduzeća i posluje u manje intenzivnom konkurentskom ambijentu.33%. sa preširokom organizacionom strukturom što uslovljava često kašnjenje u sprovođenju operativnih odluka. Sliku donekle popravlja relativna diversifikovanost produkcionog asortimana. relativno uredne platiše. c) Finansijska struktura .0%. što sa činjenicom da par ljudi poseduju specijalizovano znanje dodatno povećava rizik u ovom domenu.1. međutim postojeći proizvodni portfolio je u fazi starenja.25%. Prepoznat je visok nivo rizika u ovom domenu.4%. e) Diversifikacija kupaca . dugoročnim kapitalom obezbeđen je potreban nivo trajnih obrtnih sredstava. S druge strane. što obezbeđuje stabilnost poslovanja. nije prisutno na ino-tržištu. sagledavanje misije preduzeća. Kupci su međutim. d) Proizvodna i geografska diversifikacija .1. Rukovodni tim preduzeća je kompaktan.2. 61 . očekujući mogućnost eventualne nabavke iz najavljenog .metodologija i primeri - a) Key man .tri velika kupca apsorbuju 80% plasmana preduzeća.1.2. nekonkurentno je za eventualni pristup tržištu EU. Nekoliko poslednjih godina karakterišu nestabilni poslovni rezultati. f) Mogućnost predviđanja . Problem: najavljuje se liberalizacija uvoza upravo proizvoda koji preduzeće proizvodi. što uzrokuje visoko kamatno opterećenje. Postoji strateška vizija.5%. Preduzeće nema dugoročnih ugovora za nastup na pojedinim tržištima. Izražena je koncentracija kupaca . ima dugu tradiciju.2%. Preduzeće nije mlado.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . solventni. Osnovni problem u ovom domenu je značajan udeo pozajmljenih izvora finansiranja u ukupnom dugoročnom kapitalu.2.

Proračun ponderisane prosečne cene kapitala Prethodno je već napomenuto da je proračun diskontne stope u direktnoj vezi sa odabranom definicijom novčanog toka. utvrđivanje cene kreditnih izvora finansiranja. zaokruženo 11. Utvrđivanje cene kreditnih izvora finansiranja Cena kreditnih izvora finansiranja je određena bankarskom kamatnom stopom za korišćenje dugoročnih kredita. Ovako određena diskontna stopa nadalje se koristi za svođenje budućih projektovanih vrednosti neto novčanih tokova na sadašnje vrednosti.68%. određivanje pondera. Utvrđivanje cene sopstvenog kapitala Cena sopstvenog kapitala utvrđuje se prethodno opisanim metodom zidanja.4. Shodno korišćenju realnog novčanog toka i cena kreditnih izvora mora biti reprezentovana realnim iznosom bez uticaja inflacije. To je prosečna cena sopstvenih i pozajmljenih (kreditnih) izvora koji se koriste za finansiranje poslovanja preduzeća.00%. finalni proračun PPCK. odnosno. Usled opšte oskudice ek62 . PRIMENA METODA PROCENE Prepoznata je stopa rizika ulaganja u Preduzeće "X" u visini od 10. Ukoliko je u postupku procene metodom DNT izabrana definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova" onda je proračunom cene sopstvenog kapitala proračunata i diskontna stopa. Korak 1.4. 4. Korak 2. Postupak proračuna PPCK obuhvata sledeće korake: utvrđivanje cene sopstvenog kapitala. Izbor definicije novčanog toka "pre servisiranja dugova" nalaže utvrđivanje ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK) kao reprezenta diskontne stope.1.3.

10%. na kraju.5%. prilikom obračuna dobiti posle oporezivanja. To znači da je u bilansu uspeha. u rasponu 6 . utvrđi63 . S obzirom da je ovako proračunata diskontna stopa reprezent stope povraćaja ukupno investiranog dugoročnog kapitala. kao reprezent ukupno investiranog dugoročnog kapitala. Otuda se za određivanje cene kreditnih izvora sugeriše korišćenje kamatne stope na dugoročne kredite. čak i kada se izdvoji uticaj projektovane inflacione stope na godišnjem nivou. Određivanje pondera Da bi se proračunala PPCK.Stopa poreza na dobit korporacije. koji je ujedno i osnova za obračun poreza na dobit korporacije.5%. uz aktuelnu SP od 25%. umanjenjem za procentualni iznos poreza na dobit korporacije. Povećanje dobiti pre oporezivanja uzrokovalo je i obračun većeg poreskog opterećenja što je. kamatna stopa za korišćenje kredita (uglavnom kratkoročnih) je visoka.metodologija i primeri - sternih kreditnih izvora finansiranja. Pomenuta cena bazirana je na uobičajenim realnim kamatnim stopama ino-kredita.Cena kreditnih izvora CBK .Cena bankarskog kapitala SP .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . neophodno je definisati ciljnu strukturu sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzeća čiji se kapital procenjuje. konačno proračunata CKI iznosi 7.75 = 7. Na primer. Korak 3. Naime. Određena cena kreditnih izvora mora biti dodatno prilagođena pre nego što se pristupi proračunu PPCK. napomenuto je da kada se koristi definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" iz novčanog toka se isključuju svi prilivi i odlivi iz finansiranja.25%) CKI = 10% · 0. ukoliko je odabrana CBK od 10%. odnosno manjim projektovanim prilivima. odnosno: CKI = 10% · (1 . Odbitak ove kategorije rashoda uvećao je neto rezultat. Upravo zbog toga potrebno je cenu kreditnih izvora dodatno prilagoditi. na sledeći način: CKI = CBK · (1-SP) gde su: CKI . rezultovalo u manje obračunatoj dobiti. isključena pozicija rashoda finansiranja.

4. menadžment preduzeća može da planira promene u strukturi dugoročnog kapitala. najčešće rezultat uticaja različitih faktora. 4.Cena sopstvenog kapitala USK .7)+(7.Udeo kreditnih izvora u ciljnoj strukturi. PPCK = 11. Takođe. a ne mora biti identična postojećoj.4. PRIMENA METODA PROCENE vanjem ciljne strukture ujedno se i obezbeđuju ponderi za proračun PPCK. Određivanje ciljne strukture kapitala nije nimalo lak posao.9% + 2. Moguć je izostanak dejstva tih istih faktora u budućem projektovanom periodu.70%.4. CKI .7.Udeo sopstvenog kapitala u ciljnoj strukturi CKI .5%. Aktuelna struktura je. ili pak čitave grane.Cena kreditnih izvora UKI . Korak 4. Pored planova menadžmenta. Pretpostavimo da su: CSK . 64 . onda je PPCK: PPCK = (17%*0.2% PPCK = 14. a sve u sklopu izabranih finansijskih strategija čija se realizacija očekuje u projektovanom periodu. koji su delovali u neposrednoj prošlosti. Rizik zemlje ulaganja Prethodni postupci određuje visinu diskontne stope. koja se nadalje koristi u metodu DNT za procenu vrednosti konkretnog preduzeća. Detaljnija analiza u ovom domenu treba da eliminiše sve dileme i subjektivne ocene procenitelja.30%.1. USK . Ciljna struktura dugoročnog kapitala može.17%. Finalni proračun PPCK Proračun PPCK obavlja se na sledeći način: PPCK = CSK * USK + CKI * UKI gde su: CSK .5%*0.1% ~ 14%. potrebna je analiza strukture dugoročnog kapitala sličnih preduzeća.3). UKI .

Svi elementi rizika zemlje ulaganja mogu se podeliti na političke. poslovne i finansijske.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . METODOLOŠKI POSTUPAK KVANTIFIKACIJE RIZIKA ZEMLJE ULAGANJA VRSTA RIZIKA Nizak 12 3 4 Srednji 56 7 8 Visok 910 Rizici u vezi sa sredstvima Politika eksproprijacije Politika nacionalizacije Mogućnost finansiranja Sigurnost ugovora Rizici poslovnog okruženja Politička stabilnost Odnos prema stranim ulaganjima Pravni sistem Otpori privatizaciji Raspoloživost radne snage Veza sa susednim zemljama Uloga sindikata Lokalna konkurencija 65 . 2) Definisati način ocene pojedinih faktora rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. koji doprinose povećanju rizika ulaganja. ukoliko je potencijalni kupac izvan granica SR Jugoslavije. diferencira rizike na: (a) rizike u vezi sa sredstvima.metodologija i primeri - Međutim. Pri proceni rizika zemlje neophodno je: 1) Odrediti bitne faktore. U narednoj tabeli prikazan je metodološki postupak kvantifikacije rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. neophodno je dodatno prilagoditi (uvećati) zahtevanu stopu povraćaja za rizik ulaganja u SR Jugoslaviju. (b) rizike poslovnog okruženja i (c) finansijske rizike. koju u praksi koriste multinacionalne kompanije. 3) Definisati način uključivanja rizika ulaganja u SR Jugoslaviju u DNT metod za procenu vrednosti kapitala konkretnog preduzeća. Tabela 3. Druga podela.

Raspon od 0 . 66 . METODOLOŠKI POSTUPAK KVANTIFIKACIJE RIZIKA ZEMLJE ULAGANJA (Nastavak) VRSTA RIZIKA Nizak 12 3 4 Srednji 56 7 8 Visok 910 Finansijski rizici Konvertibilnost valute Stabilnost valute Restrikcija tokova kapitala Kontrola cena Veličina tržišta Pristup tržištu EU Privredni trendovi Zaduženost Poreske stope Stopa inflacije Potrebe za stranim kapitalom Broj opservacija Ponderisano Zbir Parametri Ponderisani prosek Očito da je maksimalni nivo premije rizika zemlje ulaganja.3% indicira umereni rizik. 10%. Kvantifikacija pojedinih elemenata rizika je rezultat timskog rada eksperata. Direkcija će jednom mesečno objavljivati visinu ovog elementa rizika.10.4. Slično kao i kod specifičnih rizika iz poslovanja. prema ovom načinu proračuna. PRIMENA METODA PROCENE Tabela 3. Dobijeni količnik predstavlja dodatak (povećanje) na prethodno izračunatu diskontnu stopu. Slično definisanju stope bez rizika i kod određivanja stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju pomoć će pružiti Direkcija za procenu vrednosti kapitala. čiji se konačan zbir deli sa brojem posmatranih opservacija. koji će poslužiti za finalni proračun diskontne stope. obavlja se ocena nivoa rizika na preferencijalnoj skali od 0 . od 4-6% srednji. U ovom slučaju radi se o poenima. a 7 -10% visok nivo rizika.

diskontni faktor DS .metodologija i primeri - 4.6 II godina 2200.1 odnosno.5194 Sadašnja vrednost neto novčanih tokova po godinama iznosi (u hilj.5 V godina 1688.8 III godina IV godina 2025.godina projekcije. Pretpostavimo da preduzeće čiji se kapital procenjuje ima sledeće projektovane vrednosti neto novčanog toka (u hilj.8772 II godina 0. novčani tok i bilans stanja). stekli su se svi potrebni uslovi za kalkulaciju sadašnjih vrednosti projektovanih neto novčanih tokova.diskontna stopa n .1. ukupna suma sadašnje vrednosti iznosi 9802. Proračun sume sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu Nakon projekcije budućih rezultata poslovanja. kao i proračuna diskontne stope. dinara): I godina 2052.01835. Uz pretpostavku da se u modelu koristi PPCK od 14% (bez rizika zemlje ulaganja).0 hiljada dinara.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 67 . obračunati diskontni faktori po godinama iznosiće: I godina 0.67500. dinara): I godina 2340 II godina 2860 III godina IV godina 30003100 V godina 3250 Proračun diskontnih faktora za svođenje budućih vrednosti na sadašnju obavlja se primenom sledeće formule: 1 (1 + DS) n DF = gde su: DF . iskazanih u tri osnovna bilansna pregleda (bilans uspeha.5921 V godina 0.5.7695 III godina IV godina 0.

potrebno je pomnožiti diskontne faktore na kraju godine sa sledećim multiplikatorom: (1 + DS) 1 2 Ukoliko je diskontna stopa 14%. bez kvartalnih oscilacija te diskontni faktori na kraju godine nisu najbolji reprezent sadašnje vrednosti budućih rezultata. Pretpostavimo da je peta godina poslednja godina projekcije. To znači da će i sadašnja vrednost budućih novčanih tokova biti veća.5. Za preduzeća.2 … t. Međutim mnoga preduzeća ostvaruju tokom godine ravnomerno raspoređeni prihod i neto novčani tok. PRIMENA METODA PROCENE Korišćenjem eksponenata n . Naime. naročito.5. To znači da vrednost eksponenta "n" u formuli za proračun diskontnog faktora. Pretpostavka je da se godišnji neto novčani tokovi prosečno ostvaruju sredinom svake projektovane godine. itd do poslednje godine projekcije.5.0677. u prethodno opisanoj formuli proračunavaju se tzv. ukoliko se koriste diskontni faktori na sredini godine.1. Otuda je u takvim slučajevima poželjno korišćenje diskontnih faktora na sredini godine. 68 . Očigledno da su diskontni faktori na sredini godine veći od diskontnih faktora na kraju godine.4. samo kod preduzeća sa ravnomerno ostvarenim neto novčanim tokovima tokom jedne godine. u poslednjem kvartalu. Proračun diskontnih faktora na sredini godine moguće je obaviti uz pomoć tablice (u nastavku date) diskontnih faktora na kraju godine. multiplikator u tom slučaju iznosi: 1 2 (1 + 0. svođenje budućih projektovanih neto novčanih tokova na sadašnju vrednost treba da bude obavljeno primenom diskontnih faktora na kraju godine. iznos eksponenta "n" u petoj godini je 4. diskontni faktori na kraju godine.14) = 1. u prvoj godini iznosi 0. koja srazmerno veći deo prodaje i prihoda ostvaruju u drugoj polovini godine. Navedena činjenica je sasvim prihvatljiva. u drugoj 1.

08391 .21763 .06934 .83962 .12289 .58349 .10067 .05409 .05323 .54027 .37000 .07789 .18425 .65752 .42410 .62437 .16312 .03779 .30328 .57870 .19784 .07276 .43233 .40188 .07379 .64993 .82645 .35520 .10258 .03235 .47611 .46043 .55229 .25668 .02209 .09489 .35553 .27027 .66506 .14428 .57175 .08081 .09383 .77218 .20900 .00462 .21199 .56743 .35034 .24867 .04921 .84034 .76947 .31728 .08757 .24340 .35383 .01048 21% .19542 .01811 .00573 .14757 .01830 .39964 .23939 .10780 .45140 .26333 .24859 .88496 .30503 .64066 .12285 .09069 .02608 .33490 .13513 .05512 .02622 .29459 .50187 .28426 .19106 .13768 .01258 .81967 .04507 .19715 .01536 .54276 .35049 .56447 .84168 .86957 .14864 .06491 .12640 .55071 .01292 .21095 .09806 .11168 .60863 .04430 .07567 .49697 .37594 .04481 .08352 .06796 .23107 .16963 .04308 .27908 .89000 .02838 .34046 .00710 .82645 .66634 .02222 .35214 .15282 .24698 23% .32197 .16351 .13778 .03756 .03130 .68301 .13690 .02082 .01052 .06014 .36254 .05998 .43139 .46651 .16192 .01345 .87344 .00855 .05139 .59627 .58201 .21763 .05731 .85734 .17560 .23199 .12400 .01596 .27751 .03201 .01032 .71178 .22571 .02286 .23300 .10793 .28478 .09855 .31524 .13004 .22546 .25187 .54703 .79719 .09293 .20756 .16151 .15989 .87719 .12522 .00880 .06110 .12403 .03292 .79383 .33320 .59208 .67497 .34111 .02673 .24718 .53738 .31657 .38782 .06103 .03699 .81301 .67186 .63017 .46651 .22917 .08339 .03651 .12285 .18270 .17781 .01509 .15971 .08264 .39711 .14602 .27454 .12289 .02447 .62275 .84746 .71818 .02702 .06780 .75614 .01294 .17986 .01874 .65873 .46884 .04328 .27651 .01509 .09230 .23171 .15770 .42241 .69444 .17032 .38554 .38753 .18394 .43711 .59190 .49867 .00846 .70496 .04367 .09456 .38984 .15018 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .62741 .20416 .31863 .24154 .63552 .05065 .08295 .09346 .20897 .54393 .26604 .metodologija i primeri - n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 .16370 .00693 20% 19% Tabela 4.26295 .10686 .11102 .11629 .07680 .79209 .02178 .20804 .42888 .33873 .23478 .28878 .91743 .04620 .26180 .28966 .15197 .23257 .74316 .01247 .28748 .05925 .25842 .22184 .73119 .68058 .29592 .01883 .49718 .32618 .04710 .02962 .17891 .806454.13459 .03819 .01538 .76290 .14150 .29189 .09304 .12520 .25751 .08110 .32690 .03969 .56447 .19866 .51316 .50663 .41727 .39092 .29416 .05882 .03643 .05599 .01826 .11611 .30751 .66098 .48225 .04308 .00695 .08170 .71299 .02581 .74726 .01259 .03094 .18068 .50025 .75131 .19449 .59342 .31393 .06588 22% .05196 .85470 .28584 .53365 .36061 .02174 .41905 .68301 .48032 .15519 .42506 .18691 .03084 .29586 .42297 .14564 .37043 . 18% DISKONTNI FAKTORI NA 17% KRAJU GODINE (n 16% projektova ne godine) 15% 14% 13% 12% 11% 10% 9% 8% 7% 6% n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 69 .11174 .01679 .61332 .10367 .07539 .11081 .11216 .10153 .06914 .05313 .08021 .04736 .06383 .08678 .93458 .07361 .41496 .10153 .26974 .05916 .17843 .03403 .35218 .21445 .52449 24% .02408 .39365 .03493 .70843 .43393 .04152 .78315 .02310 .33051 .03670 .81162 .36770 .06180 .14523 .00852 .14864 .03038 .10421 .02789 .23662 .90090 .14010 .09198 .92593 .33288 .81630 .45559 .31683 .90909 .70616 .07027 .29925 .52679 .62092 .73503 .18207 .65036 .01958 .89286 .21494 .16702 .03914 .01092 .37136 .83333 .18829 .59345 .12617 .04911 .11597 .19381 .86207 .05083 .20462 .73051 .35056 .01974 .40338 .13722 .22668 .25025 .94340 .26333 .53464 .69305 .00565 .16253 .51937 .23071 .11635 .14133 .48166 .26070 .19088 .02591 .06184 .09256 .38554 .55839 .17986 .01031 .20376 .07078 .47509 .44230 .04017 .12989 .01592 .37616 .27590 .50835 .31180 .03162 .43690 .44401 .41044 .16846 .45611 .06932 .51579 .45235 .05046 .07359 .11221 .

Drugim rečima. Gordonovog modela. To znači da je i dužina projektovanog perioda u metodu DNT u direktnoj zavisnosti od dostizanja stabilnog nivoa neto novčanih tokova (opisano u delu projekcije novčanog toka). i 2) Rezidualne vrednosti. On glasi: 70 . Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. nije rezultat stabilnog korišćenja kapaciteta. te se i komponenta vrednosti kapitala. Vrednost kapitala preduzeća u projektovanom periodu jednaka je zbiru sadašnjih vrednosti projektovanih neto novčanih tokova. metod multiplikatora vrednost kapitala/dobit. procenjena primenom metoda DNT. koji nije obuhvaćen projekcijom. Međutim. prinosnog pristupa procene vrednosti kapitala. te je to bio glavni razlog izbora metoda DNT u okviru osnovnog. poslovanje se nastavlja u skladu sa pretpostavkom o neograničenom veku (going concern). značajan deo vrednosti kapitala je uzrokovan pozitivnim neto novčanim tokovima. Dakle.4. koji će se ostvariti u godinama nakon isteka projektovanog perioda.1. Na početku je objašnjeno da postojeći nivo dobiti i neto novčanih tokova većine naših preduzeća. za proračun rezidualne vrednosti predviđeno je korišćenje tzv. Kako kvantifikovati tu komponentu vrednosti kapitala? Period ekonomskog života preduzeća. Postoje više načina za proračun rezidualne vrednosti (diskontovana likvidaciona vrednost. istekom projektovanog perioda ne prestaje život preduzeća. i to: 1) Sume sadašnjih vrednosti projektovanih. kontinuirane realizacije. sastoji se od dve komponente. nazivamo rezidual.6. naziva rezidualna vrednost. očekuje se stabilizacija poslovnog i finansijskog rezultata tek u projektovanom periodu. Proračun rezidualne vrednosti Vrednost kapitala. PRIMENA METODA PROCENE 4. itd). godišnjih neto novčanih tokova. koja je posledica poslovanja preduzeća u tom periodu.

Npr. neto novčani tok u rezidualnoj godini iznosiće 3315 hilj. neto novčani tok rezidualne godine se diskontuje primenom istog diskontnog faktora koji je korišćen za proračun sadašnje vrednosti neto novčanog toka u poslednjoj. diskontni faktor pete godine i rezidualne godine biće isti.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . dinara. ako je projektovani period pet godina.5 (1 + diskontna stopa) 71 . što se obavlja korišćenjem diskontnih faktora. dinara. i da je iznos neto novčanog toka u petoj godini projekcije 3250 hilj. pet godina. proračunati sadašnju vrednost neto novčanog toka rezidualne godine. eksponent "n". Pri tome: a) ako su izabrani diskontni faktori na kraju godine.Diskontna stopa SRr. u petogodišnjem projektovanom periodu diskontni faktor poslednje godine projekcije će se proračunati na sledeći način: 1 DF = 4. b) ako su izabrani diskontni faktori na sredini godine. zatim. i na osnovu takvog proračuna se obavlja diskontovanje neto novčanog toka u rezidualnoj godini.Diskontovani neto novčani tok u rezidualnoj godini DS . konstantne stope rasta u rezidualu. u formuli za obračun diskontnih faktora. Neto novčani tok rezidualne godine biće jednak neto novčanom toku ostvarenom u petoj godini uvećanom za iznos projektovane.Rezidualna vrednost DNNTr .Stopa rasta u rezidualu. Neto novčani tok rezidualne godine proračunava se vrlo jednostavno. projektovanoj godini. Ako je pomenuta stopa rasta 2%. Potrebno je. Na primer.metodologija i primeri - RV = DNNTr (DS SRr) gde su: RV .5 u odnosu na eksponent poslednje godine projekcije. Pretpostavimo da je projektovani period u kome se dostiže stabilizacija poslovanja. se uvećava za 0.

12 RV=14347. PRIMENA METODA PROCENE a diskontni faktor rezidualne godine: .0. din. Teoretski stopa rasta ne može biti jednaka diskontnoj stopi.14) Sadašnja vrednost neto novčanog toka rezidualne godine iznosi: SV=3315 0. Drugim rečima.02)0. 5(1 + 0.7 hiljada dinara Ako je stopa rasta u rezidualu 2%. iz godine u godinu. gornja granica stope rasta je 4%.519 . proračunata rezidualna vrednost primenom Gordonovog modela iznosi: RV = 1721.71721. DF = 1 Ilustracije radi. jer bi u tom slučaju rezultat bio beskonačni broj. eventualnih dugoročnih kredita korišćenih za finansiranje trajnih obrtnih sredstava. Praktično.14 . (1 + diskontna stopa) 5 Stopa rasta u rezidualu treba da predstavlja kontinuirano povećanje neto novčanih tokova. Na kraju.7 = (0. 72 .519 = 1721.6 hiljada dinara. u rezidualnom periodu koji nije obuhvaćen projekcijom. što je Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala i određeno. obračunaćemo rezidualnu vrednost za prethodno pomenuti iznos neto novčanog toka u rezidualnoj godini od 3315 hilj. Primenom diskontne stope (PPCK) od 14% obračunaćemo diskontni faktor (na kraju godine) rezidualne godine: DF = 1 = 0.4. neto novčani tok u rezidualu jednak je projektovanoj neto dobiti u istom posmatranom periodu. neophodno je istaći da je korišćenje Gordonovog modela za proračun rezidualne vrednosti moguće samo uz pretpostavku da je amortizacija u rezidualnom periodu jednaka zbiru investicija i rata.

zaokruženo: 12.6 hiljada dinara. Varijanta 2.metodologija i primeri - 4. vrednost kapitala preduzeća metodom DNT se indirektno utvrđuje. Najpre se proračunava vrednost ukupnog dugoročnog kapitala.199X ukupna dugoročna zaduženja iznosila 11.1. vrednost sopstvenog kapitala je jednaka zbiru sume sadašnje 73 . ukoliko procenitelj izabere definiciju novčanog toka pre servisiranja dugova.6 miliona dinara.149. U našem primeru ovi iznosi su: Suma sadašnje vrednosti 9802.7. Pretpostavimo da su na izabrani datum procene 31.6 hiljada dinara.0 hiljada dinara. a zatim se od tako izračunate vrednosti odbija iznos zatečenih dugoročnih kreditnih zaduženja na izabrani datum procene.614 hiljada dinara. Obično se dobijeni iznos zaokružuje pa je vrednost sopstvenog kapitala. Novčani tok posle servisiranja dugova Ukoliko je izabrana definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova".613. Novčani tok pre servisiranja dugova Kao što je već prethodno napomenuto. Vrednost dugoročnog kapitala jednaka je zbiru sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu i izračunate rezidualne vrednosti. Vrednost sopstvenog kapitala jednaka je razlici procenjenog dugoročnog kapitala i zatečenog iznosa dugoročnih obaveza. Varijanta 1.536 hiljada dinara.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . ukupna proračunata vrednost dugoročnog kapitala iznosi 24. Proračun konačne vrednosti kapitala preduzeća Izabrane definicije novčanog toka direktno određuju postupak proračuna finalne vrednosti kapitala preduzeća. Rezidualna vrednost 14347. Dakle.12. odnosno: 12.

8. sve ono što preduzeće poseduje u svom vlasništvu. čije. eventualno finansijsko opterećenje nije evidentirano u poslovnoj pasivi preduzeća. Zbog toga je neophodno dodatno prilagođavanje prethodno izračunate vrednosti kapitala preduzeća metodom DNT za: 1) vrednost neposlovnih sredstava 2) vrednost neangažovanih poslovnih sredstava 3) vrednost potencijalnih obaveza preduzeća. 4.4. hoteli i sl. Ne retko. Na primer. Neophodno je proceniti vrednost ovih sredstava metodom NI (neto imovine) i za dobijeni iznos uvećati prethodno izračunatu vrednost kapitala. koji nema dodirnih tačaka sa postojećom delatnošću i proizvodnim asortimanom. te vrednost pomenutih sredstava nije u prethodnim koracima analize uključena u konačnu vrednost kapitala preduzeća. ili pak nije angažovano u funkciji ostvarenja poslovnog i finansijskog rezultata. PRIMENA METODA PROCENE vrednosti projektovanih neto novčanih tokova i izračunate rezidualne vrednosti. Ili. Uglavnom se radi o objektima zajedničke potrošnje. kao što su ugostiteljski objekti. izdvojeni novac za investiranje u neku novu delatnost.1. Neangažovana poslovna sredstva. pored angažovanih poslovnih sredstava. nije obuhvaćeno metodom DNT. iznos dugoročnih finansijskih 74 . kupljeni građevinski objekat u kome se u buduće namerava proizvodnja nekog sasvim različitog proizvoda. Dakle. sredstva koja u projektovanom periodu nisu bila u funkciji stvaranja poslovnih i finansijskih rezultata. uglavnom stalna. i slično. Neposlovna sredstva. Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava Procena vrednosti kapitala preduzeća primenom metoda DNT zasnovana je na sposobnosti angažovanih poslovnih sredstava da u budućem projektovanom periodu ostvaruju pozitivan neto novčani tok. Takođe. Slično važi i za potencijalne obaveze preduzeća. a što nema poslovni karakter. preduzeća imaju i poslovna.

kao i verovatnoću nastanka . Postojeće poslovne obaveze obuhvaćene su projektovanim novčanim tokom. vrednost preduzeća je bila definisana kao sadašnja vrednost budućih koristi koje će imati vlasnik i moglo se jasno videti kako se ova premisa primenjuje u oba načina procene (kapitalizovanje ostvarenog rezultata i diskontovanje budućih rezultata). Potencijalne obaveze. METOD NETO IMOVINE Prilikom razmatranja prinosnog metoda. U primeni ovog metoda procenjuje se vrednost imovine (sredstava) i vrednost obaveza. Prethodno procenjenu vrednost kapitala potrebno je umanjiti za procenjenu vrednost potencijalnih obaveza. Međutim. često se u vanbilansnoj pasivi preduzeća. a zatim za dobijeni rezultat uvećati prethodno procenjenu vrednost kapitala.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . najpre proceniti. bez obzira na izabranu definiciju novčanog toka. Ukoliko je postojanje ovog dela poslovne imovine signifikantno. čiji nastanak se ne može sasvim precizno odrediti jer zavise od završetka sudskog spora (tužbe poverilaca).2. eventualni period kada se očekuje nastanak. odnosno kada u ceni njegovih proizvoda troškovi rada vrlo malo učestvuju. a neto rezultat indicira vrednost kapitala preduzeća. 4. 75 . neophodno ih je korišćenjem metoda NI ili metoda LV (likvidacione vrednosti). Međutim. ili od efikasnosti završetka nekog posla (garancije banaka). kada je u pitanju metod utvrđivanja neto imovine. potencijalne obaveze. Metod neto imovine ima poseban značaj u sledećim situacijama: Kada vrednost preduzeća u velikoj meri zavisi od vrednosti njegove materijalne imovine. evidentiraju eventualne. ta premisa je manje uočljiva jer korist za vlasnika može nastati jedino hipotetičkom prodajom sredstava kojima raspolaže preduzeće. neophodno je definisati iznos. Ukoliko je potencijalni nastanak takvih obaveza predvidljiv.metodologija i primeri - ulaganja treba vrednovati sa verovatnoćom njihovog povraćaja.

kada su ti podaci nepouzdani i kada nije izvesno da će preduzeće moći da nastavi svoj rad (na primer. materijalnih ulaganja u pripremi). opreme. Proceniti vrednost obaveza (kratkoročnih i dugoročnih). Oni primenjuju sopstvene metodologije za procenu. potraživanja. Upotpuniti bilans stanja (ako je potrebno) za iznos sredstava za koja se pouzdano zna da nisu obuhvaćena. Proceniti vrednost nematerijalnih ulaganja. Međutim. pored procenjivača. nemaju značajniju nematerijalnu imovinu. Ovaj metod primenjuje se i kada se nisu stekle pomenute okolnosti. PRIMENA METODA PROCENE Ovakva preduzeća. U primeni metoda neto imovine potrebno je: Pribaviti bilans stanja na dan procene. imaju manju težinu od rezultata dobijenih prinosnom metodom.4. kako bi se stvorila osnova za kasniju verifikaciju rezultata procene. građevinskih objekata. šuma. plasmana). a njihove rezultate koriste procenjivači kao bitne elemente u postupku procene prema ovom metodu. tada dobijeni rezultati. Isto to je potrebno učiniti i sa obavezama. Kada nema istorijskih podataka o rezultatima poslovanja. po pravilu. Proceniti vrednost zaliha. Za razliku od prinosnog metoda. osnovnog stada. 76 . učestvuju i specijalisti za procenu vrednosti imovine (građevinskih objekata i opreme). u primeni metoda neto imovine potrebno je da. Proceniti vrednost finansijske aktive (dugoročnih finansijskih ulaganja. Proceniti vrednost materijalnih ulaganja (zemljišta. prilikom konačnog odlučivanja o vrednosti preduzeća. Naročito je važno da specijalisti za procenu vrednosti građevinskih objekata i opreme dokumentuju svoje rezultate. novoosnovana preduzeća u delatnostima koje nisu prosperitetne).

Istaknuto je da se revizijom obezbeđuje znatno veći stepen pouzdanosti. 77 . Popis se vrši. koja obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i na nepotpunu reviziju ili na revizorski pregled finansijskih izveštaja. kao što su dugoročna finansijska ulaganja. Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni.inventarisanjem. o čemu je detaljnije pisano u tački 3 . neophodno je da u izveštaju o proceni napomene da finansijski izveštaji preduzeća nisu bili revidovani pre procene. plasmani. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. što se ostvaruje usaglašavanjem odgovarajućih pomoćnih knjiga tangiranih pravnih lica. U situaciji kada on to ne može da izvede. Taj zahtev može da se odnosi na punu reviziju. Da bi se sve ove aktivnosti uspešno sprovele. kao aktivnosti koja normalno prethodi proceni. što se poklapa s godišnjim obračunom. ali što ne oslobađa procenitelja da u postupku procene utvrdi realne vrednosti svih podataka iz finansijskih izveštaja. iz bilo kog razloga.metodologija i primeri - Izračunati vrednost kapitala (procenjena vrednost imovine umanjena za procenjenu vrednost obaveza).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . onda je korisno da procenjivač sam izvrši delimičnu reviziju i tako sebi olakša posao oko procene finansijskih kategorija u bilansu stanja. Pored revizije. naročito kod finansijskih stavki. korisno je pre početka procene sprovesti postupak revizije finansijskih izveštaja. na kraju godine. potraživanja. a koje mora biti praćeno pismenom saglasnošću stanja dužničko-poverilačkog odnosa na dan usaglašavanja. koje se utvrđuje popisom . ali često i dovoljan stepen pouzdanosti. koji daje nešto niži. obaveze i vremenska razgraničenja. ukoliko ono nije obavljeno u okviru pripreme računa. Procenjivač može da zahteva reviziju ukoliko oceni da će to značajno popraviti kvalitet procene.Revizija finansijskih izveštaja. koja pretpostavlja i procenu vrednosti kapitala. procenjivač mora da zahteva i organizovanje inventarisanja materijalne imovine. Pod popisom (inventarisanjem) se podrazumeva i popis potraživanja i obaveza. obaveza. Zakon o računovodstvu predviđa najmanje jednom godišnje obavezu usklađivanja stanja imovine i obaveza u knjigovodstvu sa stvarnim stanjem. po pravilu. potraživanja. Na navedeni način mora se izvršiti inventarisanje prilikom vlasničke transformacije.

onda pre procene treba izvršiti korekcije u bilansu stanja i usaglasiti stanje po knjigama sa stanjem prema mišljenju nezavisne revizije za sledeće pozicije i iznose. Ovaj bilans stanja treba da odražava realno stanje imovine i obaveza na dan procene. što podrazumeva da je sastavljen: (a) prema računovodstvenim propisima za sastavljanje godišnjeg obračuna. Na primer: Ako preduzeće "ABC" ima Izveštaj revizora sa izraženim mišljenjem i primedbama i s obrazloženjima o povećanjima ili smanjenjima imovine i obaveza. a inventarisanjem je utvrđeno da postoji. 78 . Isto se odnosi i na obaveze.2. u iznosu od 123 hiljade dinara. korigovanje stanja u bilansu za vrednost sredstava za koji se pouzdano zna da nisu obuhvaćena ni jednom njegovom pozicijom.1. tj. tačka 3). ukoliko one postoje u Izveštaju o reviziji ili u Izveštaju o pregledu finansijskih izveštaja. Potraživanja iz poslovanja. Procena pojedinih kategorija bilansa stanja U postupku primene metoda neto imovine prvi korak je obezbeđenje bilansa stanja na dan procene. za vrednost nenaplativih potraživanja i koja treba otpisati. ukoliko za to postoji potreba. na način kako je u bilansu prikazano: Nekretnine. u iznosu od 470 hiljada dinara. izvršen popis ili inventarisanje i (c) da je revidiran na jedan od načina kojim je objašnjena revizija finansijskih izveštaja (glava 3. potraživanja i obaveza u knjigovodstvu sa stvarnim stanjem. (b) da je pre njegovog sastavljanja usaglašeno stanje imovine. Bilans stanja treba da bude korigovan i za sve nalaze i primedbe. PRIMENA METODA PROCENE 4. Drugi korak je. u iznosu od 507 hiljada dinara. za vrednost ulaganja u povezano preduzeće koje je likvidirano. za vrednost jedne zgrade koja nije obuhvaćena u evidenciji građevinskih objekata.4. Finansijska ulaganja.

267 (1) (2) (3) (106) 20 303 770 (5) (4) Procenjivanje pojedinih kategorija bilansa stanja najbolje je vršiti prema sadržini pozicija bilansne šeme.metodologija i primeri - Obaveze. korigovan prema Izveštaju nezavisne revizije Bilans stanja preduzeća "ABC" na dan 31.19… nara Stanje po knjigama AKTIVA Nekretnine 281 Oprema 49 Finansijska ulaganja .029 7. iznose korekcija. što predstavlja vrednost naknade štete za izgubljene sudske sporove.u 000 diStanje prema Napomišljenju nezavisne mene revizije 789 49 1. u iznosu od 106 hiljada dinara.499 Potraživanja iz poslovanja 7.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .12. Bilans stanja pre procene. Kapital. kako slede: Stalna imovina – Nematerijalna ulaganja – Osnovna sredstva – Dugoročni finansijski plasmani Obrtna imovina – Zalihe – Kratkoročna potraživanja – Gotovina i hartije od vrednosti – Aktivna vremenska razgraničenja 79 . U korigovanom bilansu stanja treba navesti: stanje po knjigama. treba obrazložiti detalje korekcija. zatim stanje nakon predloženih korekcija revizije. što je posledica izvršenih korekcija na sredstavima i obavezama.dugoročna 1. za iznos od 20 hiljada dinara.390 … … PASIVA Knjigovodstvena vrednost kapitala 409 Obaveze 750 … … Korekcije nezavisne revizije 507 (470) (123) . a u Napomenama.

kao poseban oblik nematerijalnih ulaganja. Goodwill obuhvata natprosečnu dobit. licence. Vrednost neograničenog trajanja firme (Going Concern Value). zaštitni znak. tehničke biblioteke. Znači. kao i buduće efekte (koristi) koje se očekuju od njih. patenti. ulaganja. povećavaju vrednost materijalnih ulaganja i postoje ako postoji povećani prinos na sredstva. Sledeće njihove karakteristike su: odvojiva su od materijalnih ulaganja.1.4. koja je moguće identifikovati. liste kupaca. Pri proceni nematerijalnih ulaganja treba izvršiti njihovu identifikaciju. formule.procena nematerijalnih ulaganja Procena vrednosti ove kategorije bilansa stanja izvodi se samo ako postoje materijalni dokazi da postoje nematerijalna ulaganja. Stalna imovina . zaštićeno ime. goodwill. obučeni kadrovi. Vrednost goodwill-a se stvara kad preduzeće ostvaruje neprekidno dobit sa natprosečnim prinosom na angažovana sredstva (ili kapital). procenjivati. računovodstveni software. odnosno da su izvršena ulaganja. goodwill može da postoji samo u profitabilnim firmama. Treba napomenuti da se ovom metodom ne procenjuje goodwill. vrednost nematerijalnih ulaganja i vrednost neograničenog trajanja firme. predstavlja vrednost us80 . prava u izdavaštvu. a ostala nematerijalna ulaganja. tj. Njega treba eliminisati. tako da vrednost business-a premašuje vrednost neto imovine. koncesije. franšize. Ovoj kategoriji imovine pripadaju: ugovori. prikupiti materijalne dokaze o njihovom postojanju i proceniti visinu troškova. vrednost neograničenog trajanja firme.1. PRIMENA METODA PROCENE Obaveze – Dugoročne obaveze – Kratkoročne obaveze – Dugoročna rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja – Kapital 4.2.

procena osnovnih sredstava U kategoriju osnovnih sredstava u bilansu stanja ubrajaju se: zemljište. neumnoživost i plodnost). osnovno stado. oprema. a drugo zbog zakonskih propisa (zemljišno pravo i pravni režim poljoprivrednog zemljišta1). građevinski objekti. odnosno procenom drvne mase pojedinih vrsta drveća. Za procenu vrednosti višegodišnjih zasada polaznu osnovu čine troškovi podizanja zasada na dan procene i stepen amortizovanosti. 81 . Stalna imovina . koji kod nas regulišu promet i pravo korišćenja zemljišta. procedura. Izvesna osnovna sredstva.2. zbog svojih prirodnih svojstava. procenjena vrednost šuma bazira se na tržišnim cenama. železnička stanica. na dan procene. prvo zbog njegovih prirodnih svojstava (neutrošivost. S obzirom da su šume prirodni resurs koji ne podleže amortizaciji. što sve čini firmu sposobnom da posluje i može se proceniti ovom metodom. kao što su šume.metodologija i primeri - postavljenog sistema.2. debljinske strukture i kvaliteta drvne mase po tržišnim cenama. 4. Procena vrednosti zemljišta je vrlo specifična. glavni objekat i sl. procenjuju se na specifičan način. Going Concern Value može da postoji i u neprofitabilnoj firmi.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . osnovno stado.). Procena vrednosti osnovnog stada (radne i priplodne stoke) utvrđuje se na osnovu vrednosti ponovne nabavke identične ili slične stoke. nepokretnost. Za razliku od Goodwill-a.1. šume. avansi i osnovna sredstva u pripremi. višegodišnji zasadi. višegodišnji zasadi. na najbližem prodajnom mestu (kamionski put. Vrednost šume procenjuje se prema podacima utvrđenim popisom. 1 Zakon o građevinskom zemljištu Zakon o poljoprivrednom zemljištu. kvalifikovane radne snage.

poljoprivredno). realnost te nabavne vrednosti u poslovnim knjigama naših pravnih subjekata se dovodi u pitanje jer (1) još uvek nema organizovanog tržišta za kupoprodaju zemljišta i (2) zbog postojanja prava korišćenja. PRIMENA METODA PROCENE Vrednost zemljišta (odnosi se na sva zemljišta: poljoprivredna i građevinska) u poslovnim knjigama iskazuje se. kupoprodajni ugovori. te zato ne podleže amortizovanju i činjenice da je u tržišnoj ekonomiji zemljište roba. "prag cena" metra kvadratnog građevinskog zemljišta. tj. U tom smislu. Međutim. zatim. istim propisom se bliže ne specifi- Zakon o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine. Znači.4. pregledi geodetskih izvoda. Pravilnik o katastarskom klasiranju zemljišta. odnosno od činjenice da su vlasništvo (pravni aspekt). pre svega Zakonom o građevinskom zemljištu i odgovarajućim opštinskim propisima. Uputstvo o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica. najniža. kao i promet i korišćenje zemljišta (ekonomski aspekt) uređeni odgovarajućim propisima. Procena građevinskog i poljoprivrednog zemljišta nije identična. (2) pravu svojine (vlasništvo stečeno kupovinom ili pravo korišćenja društvenog ili državnog zemljišta). Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskaciji i zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. te otuda merodavnost nabavne cene za njegovo vrednovanje. činjenice da zemljište predstavlja neutrošiv prirodni resurs. Međutim. U postupku procene građevinskog zemljišta mora se poći od činjenice da u našoj državi još uvek ne postoji slobodno tržište građevinskog zemljišta. po nabavnoj vrednosti. 82 . prema Zakonu o računovodstvu. (3) površini i (4) lokaciji. Pri proceni vrednosti zemljišta treba prvo izvršiti identifikaciju ukupnog zemljišnog fonda prema: (1) vrsti zemljišta (građevinsko. a ne i otuđivanja zemljišta. opštinskom odlukom se utvrđuje donja. Dokumentaciona osnova za navedeno su posedovni listovi (izvodi iz katastarskih knjiga). u bilansu stanja zemljiše je procenjeno primenom načela stvarnog troška (izdataka) u procenjivanju imovine.

Ona za ukupni fond kojim raspolaže preduzeće iznosi 24. površina.građevinsko zemljište izvan građevinskog području. posednik. što omogućava da procenjena cena bude i viša..952 m2).građevinsko zemljište u građevinskom području. br. .. katastarska klasa. prema vlasničkom listu raspolaže.metodologija i primeri - cira cena za pojedine kategorije koje se navode u Zakonu kao: .600 dinara. s obzi2 Prag cene eksproprijacije koriguje se do prometne cene na lokalitetu . računato prema propisanoj ceni od 50 dinara za metar kvadratni. 1. 79 ari i 52 m2 (487. što je prikazano i u narednoj rekapitulaciji. Kao sledeći korak u proceni utvrđena je "prag cena" građevinskog zemljišta. kao ni vrednost zemljišta u glavnom gradu i građevinskom reonu sela)./m2) Ulica ….gradsko građevinsko zemljište. Sledeći primer ilustruje procenu vrednosti građevinskog zemljišta.) 24... izračunata vrednost ne odražava u potpunosti realnu vrednost procenjivanog građevinskog zemljišta koje se. što ee detaljnije prikazuje u Prilogu 1 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . broj posedovnog lista. Znači. Preduzeće "ABC" u postupku procene izvršilo je identifikacija ukupnog fonda građevinskog zemljišta sa kojim. broj parcele. a koja ne može biti manja od 1% do 2% od prosečne cene 1 m2 stambenog prostora.600 Kao što je napomenuto.397. Međutim. Procenjena vrednost zemljišta. na dan…. LokacijaPovršina (m2) Cena (din. Vrednost (din. Ukupan fond građevinskog zemljišta preduzeća "ABC" nalazi se na lokaciji ulica "XY" broj bb i može se kategorizovati kao građevinsko zemljište u građevinskom području. Njegova površina iznosi 48 ha. 83 .487. polaznu osnovu pri proceni građevinskog zemljišta čini vrednost utvrđena na osnovu cene zemljišta koja se koristi prilikom eksproprijacije (svaki grad i opština ove cene zemljišta po posebnoj metodologiji utvrđuju i objavljuju)2. . .Katastarska opština. na građevinskom zemljištu u posedu pravnih lica.397. na koje polaže pravo korišćenja prema Zakonu koji reguliše svojinska pitanja. odnosno.prema podacima o ugovorenim prometnim cenama ili prosečnoj ugovorenoj prometnoj ceni dobijenoj od uprave prihoda. na procenjenu vrednost građevinskog zemljišta bitno će uticati površina i lokacija zemljišta (vrednost metra kvadratnog zemljišta u građevinskoj zoni grada i njegovoj industrijskoj zoni nije ista. br..95250 Red.

kao i osnovama sticanja.9527536.400 Red. Ova evidencija treba da je ustanovljena prema Uputstvu o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivredog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica (obrasci P-1 i E-1) i zajedno sa pratećom dokumentacijom dostavljena Republičkom fondu za zaštitu. U konkretnom slučaju vrednost zemljišta je procenjena na 36.198 hiljada dinara. Prinosni pristup u proceni poljoprivrednog zemljišta je. poznata je činjenica da se razvrstavanje zemljišta po katastarskim klasama ne vrši prema bonitetu.. U tom smislu treba izvršiti agregiranje ukupnog zemljišnog fonda prema katastarskim opštinama i klasama. može kategorizovati kao građevinsko zemljište u građevinskom području.) Ulica …. 84 . LokacijaPovršina (m2) Cena (din... PRIMENA METODA PROCENE rom na lokaciju. što predstavlja povećanje od 2. . događa da proizvodno lošije zemljište na jednom prostoru bude više valorizovano od zemljišta koje se nalazi u drugoj regiji i koje je po produktivnim svojstvima kvalitetnije. br. kao posledica cene od 75 dinara po jednom metru kvadratnom. sa aspekta valorizovanja reproduktivnih mogućnosti zemljišta. Međutim. dakle kvalitetu zemljišta. 1. po pravilu.487.(kategorijama) korišćenja. sasvim pouzdan.596. korišćenje. Procenjena vrednost građevinskog zemljišta. Otuda se.. br. koje se vode od strane geodetske službe ili odeljenja koje vodi evidenciju o zemljištu. Troškovni pristup u proceni poljoprivrednog zemljišta polazi od utvrđene cene zemljišta koja se koristi prilikom eksproprijacije po 1 hektaru.. načinu . procenjena vrednost ovog zemljišta bi mogla biti najmanje 50% viša od izračunate "prag vrednosti". Procenjena vrednost poljoprivrednog zemljišta može se utvrditi primenom dva pristupa procene: troškovni i prinosni. već prema nameni za koju se koristi. Prema oceni procenjivača. na dan ….4.400 dinara.organizacionoj jedinici u opštini u kojoj se nalazi nepokretnost. unapređenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta i Republičkom geodetskom zavodu ./m2) Vrednost (din.596.

metodologija i primeri - međutim. Kao period posmatranja za zemljište se može uzeti period i do četrdeset godina. Procenjena bruto dobit na bazi prosečno ostvarene setvene strukture je osnova za iz85 . odnosno. a njima se pripisuje rezidualna vrednost. takođe svedena na sadašnju vrednost. Na ovaj način se utvrdio finansijski rezultat za svaku proizvodnju .bonitet. Na osnovu zasejane površine za svaku kulturu. postoji određena neizvesnost prihvatanja pojedinih ulaznih parametara. pa otuda i potreba da se prinos zemljišta računa kao srednja vrednost ostvarenog prinosa u više sukcesivnih godina (po pravilu se uzimaju četvorogodišnji proseci). Tako dobijena prosečna vrednost jedinica bruto dobiti po 1 hektaru primenjuje se na finansijski rezultat iz obračunske kalkulacije najrasprostranjenije proizvodnje (ukoliko postoje obračunske kalkulacije).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .kulturu pojedinačno. On se dobija izračunavanjem sume diskontovanih bruto dobitaka koji se mogu očekivati u korišćenju zemljišta.). a svakako da veliki značaj pored njih ima na prvom mestu proizvodni potencijal zemljišta. misli se na bruto dobitak koji se dobija gazdovanjem zemljišta. odnosno njegova plodnost . Međutim. Suština ovog pristupa svodi se na izračunavanje sadašnje vrednosti budućih priliva primenom izabranog diskontnog faktora. izračunava se ukupan broj jedinica bruto dobitka koji se zatim za svaku godinu svodi na jednu jedinicu površine zemljišta. a njena visina je određena visinom normalne stope povraćaja na uložena sredstva i rizikom. Ostvareni srednji prinos po hektaru zemljišta se zatim koristi prilikom obračuna sadašnje vrednosti očekivanog bruto dobitka. Ponderisana diskontna stopa treba da odražava cenu zemljišta. odnosno. Kako prinos zemljišta ostvaren u jednoj godini obično nije reprezentativan. Kada se govori o prinosu zemljišta. utvrđuje se prosečni prinos poljoprivredne proizvodnje za određeni period. Zatim se računa koeficijent bruto dobitka kao odnos postignutog bruto dobitka svake pojedinačne kulture u odnosu na najrasprostranjeniju proizvodnju. na visinu bruto dobitka utiče veliki broj faktora (prirodnih. kao ocenjeni period sposobnosti ovoga faktora da korisniku odbaci prinos. pa je otuda moguće neadekvatno sameravanje produktivnih potencijala zemljišta u konkretnom slučaju. uspostavljanjem odgovarajuće setvene strukture. organizacionih. ekonomskih. finansijskih i sl. Na visinu bruto dobiti utiče i setvena struktura koja se iz godine u godinu menja. ukupnu zasejanu površinu i iskazuje posebno za svaku godinu i prosečno za ceo posmatrani period. bioloških.

predajom zemljišta nazad državi. NAPOMENA: Vrednost sopstvenog zemljišta. Ovaj problem će se svakako zakonskom regulativom rešiti. Nakon definisanja svih ulaznih elemenata izvrši se proračun vrednosti 1 ha zemljišta metodom diskontovanog novčanog toka. Na primer: Rezultati procene ukupnog fonda poljoprivrednog zemljišta preduzeća "ABC": u 000 DEM 1.953 19. okončane situacije o izgradnji objekta). pri proceni vrednosti kapitala. Za procenu vrednosti građevinskih objekata potreban je korektan popis koji obuhvata sve vrste objekata u svojini preduzeća.kapitalu. U ovom momentu je bitno da državno zemljište ne treba tretirati kao svojinu preduzeća "ABC" i procenjivati u njegovoj neto imovini .konverzijom u kapital od strane države ili izmirenjem te obaveze ili . dok procenjenu vrednost državnog zemljišta treba tretirati kao dugoročnu obavezu koja će se izmiriti na jedan od sledećih načina: .5 s obzirom da preduzeće "ABC" raspolaže ukupnim fondom od 3.4.85 ha poljoprivrednog zemljišta. Zatim je neophodno da specijalista za procenu građevinskih objekata pregleda građevinsko-tehničku dokumentaciju (projekti. Građevinski objekti./ha.547 2.Troškovni pristup . treba obuhvatiti sa ostalom imovinom preduzeća čiji se kapital procenjuje. moguće je proceniti realnu vrednost po 1 ha zemljišta. kretanje cena poslovnog 86 . obračun površina.499.250 Prihvaćena procenjena vrednost Prihvaćena procenjena vrednost a 1 ha 5. PRIMENA METODA PROCENE računavanje neto sadašnje vrednosti u din. kao i dokazi o pravu vlasništva (ugovor o kupovini. Primenjujući oba pristupa i utvrđujući pondere za oba metoda.Prinosni pristup 35.402 Knjigovodstvena vrednost Procenjena vrednost: .

kako bi stekao uvid u njihovo postojanje. koja se obično koristi za građevinske objekte. Osnovni princip za sva tri pristupa je princip supstitucije koji podrazumeva da bi oprezni kupac imao tri alternativna izbora: . Metodologija procene. Troškovni pristup u proceni građevinskih objekata. iznosa i trajnosti (prihodni pristup). troškovi uređenja građevinskog zemljišta. prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. Pri proceni vrednosti građevinskih objekata. podrazumeva da se procenjena vrednost građevinskog objekta utvrđuje na osnovu građevinske cene u momentu procene. gde se podaci koji se koriste za procenu vrednosti kapitala preduzeća od strane eksperata prikupljaju.da kupi slobodno zemljište i izgradi sličnu nekretninu (princip uloženih sredstava). Vrsta i starost objekata.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . s jedne strane i obim i kvalitet dostupnih podataka s druge. nabavne vrednosti pripadajućih instalacija. klasifikuju. treba koristiti pristup uloženih sredstava za sve objekte procenjujući tekuće troškove za izgradnju nekretnina uz odbitak amortizacije (troškovni pristup). koja se množi ukupnom površinom objekta (pri čemu se vodi računa da li se uzima bruto ili neto površina objekta).metodologija i primeri - prostora) i izvrši pregled objekata. U ovu cenu se uključuju troškovi investiciono-tehničke dokumentacije. Na osnovu navedenog. sadašnje stanje. analiziraju i zatim predstavljaju u mogućoj formi. kvalitet gradnje. je proces sa određenim redosledom. održavanje i sl. troškovi gradnje. Pri proceni mora se voditi računa o 87 .da nabavi sličnu imovinu koja će mu obezbediti sličnu korisnost (pristup poređenja prodaje na tržištu) ili da nabavi imovinu koja će mu obezbediti podjednak prihod uporedivog kvaliteta. . specijalista za procenu objekata treba da napravi opis s osnovnim karakteristikama svakog objekta i da pojedinačno proceni svaki objekat. Postoje tri opšte poznata pristupa koji se koriste kod utvrđivanja vrednosti građevinskih objekata: (1) troškovni pristup uloženih sredstava. a onda da sačini pregled i rekapitulaciju procenjene vrednosti svih objekata. utiču na primenjivost svakog pristupa u svakoj pojedinačnoj situaciji. (2) tržišni i (3) prihodni pristup. zasnovan na principu supstitucije.

treba definisati premise vrednosti. tj. Ako se radi o proceni firme u likvidaciji. međutim može biti korišćen i pri proceni ostalih nekretnina. fabrički kod svakog objekta. Vrednost u upotrebi odnosi se na vrednost određene imovine. PRIMENA METODA PROCENE funkcionalnosti. situacioni planovi tehnoloških celina (pogona) sa objektima i infrastrukturom. ako se radi o proceni vrednosti neto imovine. za određenu upotrebu i za određenog korisnika. Na primer. pre procene. godine aktiviranja i reaktiviranja objekata. primesa je vrednost u likvidaciji (redovnoj ili u forsiranoj likvidaciji). a ne ekonomisti. Sa specijalistom za procenu građevinskih objekata. s obzirom da su to po pravilu lica građevinsko-tehnički obrazovana. 88 . premisa je vrednost u upotrebi ili sadašnja procenjena vrednost. odražavajući stepen do kojeg ta imovina doprinosi koristi i profitabilnosti biznisa firme.opštine ili grada gde se objekat nalazi i umanjujući ih za iznos amortizacije. za sva sredstva koja nemaju aktivno tržište. kao što su infrastruktura.4. Od specijaliste za procenu se očekuje da proceni vrednost svakog objekta. koja treba takođe da bude realno procenjena. kvalitetu gradnje. "Vrednost u upotrebi" može da se koristi u proceni opreme. uzimajući u obzir troškove izgradnje ili nabavke identičnog ili sličnog novog objekta sa teritorije . stepenu amortizovanosti i izgrađenosti infrastrukture. zgrade za specijalnu namenu. Postupak procene vrednosti građevinskih objekata od strane specijalista za procenu svodi se na sledeće: Sastavljanje pregleda svih objekata koji sadrži: – – – – spisak objekata po fabrikama ili delovima (pogonima).

Održavanje objekata podrazumeva ulaganje sredstava i rada u meri koja je neophodna za normalno funkcionisanje u skladu sa očekivanim ekonomskim vekom upotrebe. – – – Na osnovu detaljnih tehničkih podataka.metodologija i primeri - – – arhitektonsko-građevinske projekte po kojim su objekti izgrađeni i obim izvršenih radova za specifične konstrukcije. Obilazak i tehnički pregled svih objekata. efektivno proteklog vremena korišćenja objekata. vodeći računa o nameni i konstrukciji objekata. Efektivno proteklo vreme računa se od godine aktiviranja objekta do dana procene. određen je (a) svim komponentama amortizovanja (obračunatim po međunarodnom standardima ili pak jugoslovenskim propisima) i (b) stepenom doprinosa tog objekta korisnosti i profitabilnosti posla (biznisa). specifične konstrukcije. uz konstataciju eventualnog odstupanja od projekta. održavanja i većih rekonstrukcija na objektu. Objekte trebe prezentirati u tabelarnim pregledima na osnovu njihovih glavnih karakteristika: dužina (m1) ili površina (m2) ili zapremina (m3) ili 89 . Navedeni termini se mogu objasniti na sledeći način: – Ekonomski vek upotrebe objekata. Na primer: građevinski objekti. objekte infrastrukture i uređenje zemljišta. Kvalitet stanja u kome se svaki objekat nalazi treba utvrditi na bazi ekonomskog veka upotrebe objekata. instalacije van objekta.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . temelje opreme. uređenje zemljišta. Rekonstrukcije objekata se moraju detaljno uključiti u procenjenu vrednost objekata. vrši se grupisanje objekata u određen broj grupa ili celina.

Vrednost nove gradnje dobija se kao proizvod cene po jedinici mere za novu gradnju i veličine objekata prikazane u izabranoj. PRIMENA METODA PROCENE težina (kg). Procenat fizičke depresijacije predstavlja proizvod vrednosti nove gradnje i vrednost fizičke depresijacije. reprezentativnoj jedinici mere (m1. limovi. cevi za vodovod i kanalizaciju). Pomenute podatke objavljuje Savezni zavod za statistiku. m2. Sadašnja procenjena vrednost je rezultat razlike između vrednosti nove gradnje i vrednosti depresijacije. 90 .4. mehanizacije. radne snage. betonski čelik i valjani čelični profili. troškove revizije i profita građevinskih firmi. Sve vrednosti treba da su iskazane u dinarima. a preporučljivo je i u DEM ili u USD. Za važnije objekte treba uraditi tehničke opise sa svim bitnim karakteristikama. troškove izrade tehničke dokumentacije i iznos taksi za dobijanje saglasnosti za tehničku dokumentaciju. Cena nove gradnje po jedinici mere za pojedinačni objekat određuje se na bazi izvršenih licitacija za radove sličnih objekata koje su održane u godini procene. Sledeći primer ilustruje procenu vrednosti građevinskih objekata preduzeća "ABC" koja je data u vidu tabele sa obračunom sadašnje procenjene vrednosti ili "vrednosti u upotrebi" i Opisom prvog objekta iz tabele (Upravna zgrada). Cena po jedini mere uključuje cenu materijala. m3 ili kg). korigovane statističkim podacima o kretanju cena osnovnog građevinskog materijala u toku iste godine (cement. šljunak.

8501.2501.600160.00 I 4.560 ∑ 594.680867.20 I 3.31222.39 9.750368. 540 % fizičke depresijacije Efektivno proteklo vreme Ekonomski vek upotrebe 14 13 37%19%16%16%16%33%31%31%33%28%33%1 6%33% 35676767673336363340336733 13131111111111111111111111 1.003. br.478535.00II atomskim sklo-ništemRadionicaZgrada 2 ⋅ 3.6322.000196.00029.068.904 19.099933.604255.00 halaSkladište boca za laboratorijuLaboratorija sa I 4.50 + 3.00.083. na dan Cena po jedinici .192.50 1983198319851985198519851985198519851985 III 198519851985 3 ⋅ 3. 2 1 I 312456781214182531 12345678910111213 91 .50I Upravna zgradaPutnička portirnicaProizvodna 18.70749 16=(12×15):1 6.00II 3.560265 ∑ .802245.4481.4902801.257157.296.22424.522267. 8.000802.800584.200423.504.9701.1 ∑ 15=13:14 20602.620651.496.00 održavanjaProtivpožarna zaštitaKompresornica 2Zgrada I hemijske pripreme vodeKotlarnicaZgrada QA Gradjevinski 14.146112.080 00 17=12-16 Iznos fizičke depresijacije 442.751466.. mere Težina kg Dužina m' Zapremina m3 Površina m2 12 11 10 9 8007008004508501206506503811014075042 11.00. 4.0001.00III 8.metodologija i primeri - .030212.206.761 1.620 Procena vrednosti gradjevins Vrednost nove gradnje kih objekata.85397.3203.00.7764.251.00 (kvaliteta)Kompresornica 1 objekti UKUPNO GRADJEVINSKI OBJEKTI Broj etaža Godina aktiviranja/ reaktiviranja 5 4 Naziv objekta 3 Preduzeće "ABC" Fabrički kod Red.664 39.00I 3. 20.335567 792 7 Visina objekta I 2.80 6 I 3.6005.137.74338.u USD Sadanja procenjena vrednost 749. 6.9381.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .50 I 3.613501.5501.110 8 1.6881.00.

Kvalifikovani procenjivač. a u mokrim čvorovima keramičkim pločicama. gletovan i bojen. tipa "Janj" od sendvič elemenata u drvenom bondruku. U objektu su izvedene instalacije vodovoda i kanalizacije. PRIMENA METODA PROCENE PREDUZEĆE "ABC" OPIS OBJEKATA Upravna zgrada Broj objekta u situaciji: Godina izgradnje: Neto površina objekta: Karakteristike objekta: Konstrukcija objekta: 3 1983. ili po linijama ili grupama. eternita i mineralne vune. njenu funkcionalnu. a završna obrada je vinaz ili tapisom. Knin . zastakljeni dvostrukim staklom. treba da izvrši uvid u stanje opreme i da oceni pojedinačno. Zidovi: Plafoni: Stolarija: Instalacije: Oprema. specijalista za određenu vrstu opreme. struje i grejanja. izvedeni preko hidro i termoizolacije. a u mokrim čvorovima su keramičke pločice.gips ploča.4. Bitan 92 . duplošperovana i bojena. Osnova objekta je razuđena. Unutrašnja obrada: Podovi: Podovi objekta su betonski. Montažni panoi su obrađeni tapetima. Sendvič elementi su u kombinaciji knin .gips na plafonskoj konstrukciji je bandažiran i bojen. kako bi mogao da utvrdi procenat njene istrošenosti. Zidani deo zidova je malterisan.00 m2 Objekat je montažni. 1. tehničku i ekonomsku zastarelost. Objekat je fundiran na trakastim temeljima. U postupku procene vrednosti opreme potrebno je raspolagati popisom opreme koja održava stvarno stanje opreme na dan procene. Prozori su krilo na krilo. u sali zidovi su obloženi lamperijom. serijske proizvodnje. a vrata su izvedena po JUS-u. Konstrukcija je montažna.490.

uslova i rokova prodaje.) olakšava specijalisti za procenu sam proces procene opreme. Postoje tri tradicionalna. fizičkih karakteristika. odnosno proizvodnje ili nabavke nove opreme istih ili sličnih karakteristika. Na bazi procesa poređenja i utvrđivanja međuzavisnosti uzimaju se u obzir i prave se prilagođavanja vrednosti u zavisnosti od vremena prodaje. transportna sredstva itd. izražene u procentima kao preostala upotrebna vrednost. Grupisanje opreme po njenim vrstama i nameni. U tržišnom pristupu vrednost opreme se procenjuje na osnovu transakcionih cena. najčešće korišćena pristupa u proceni vrednosti opreme i to su: tržišni. kao i ekonomske. npr. Troškovni pristup podrazumeva utvrđivanje troškova zamene opreme. birotehničku. Procenjivanje vrednosti opreme zavisi od pristupa procene i od svrhe procene. Prema prinosnom pristupu vrednost opreme jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih rezultata ostvarenih korišćenjem opreme. ta vrednost se koriguje za iznos amortizovanosti opreme (fizičke izraubovanosti. Najviša cena koju bi investitor bio spreman da plati je nova procenjena vrednost opreme. troškovni i prinosni pristup.metodologija i primeri - podatak za procenu opreme je i obim korišćenja raspoloživih kapaciteta u proteklim godinama u kojima je ispitivana oprema koja je predmet procene (naročito je važno za proizvodnu opremu). kancelarijsku. što sve zajedno za rezultat ima procenjenu vrednost odnosne opreme. 93 . Međutim. funkcionalne i tehnološke zastarelosti). moguća su dva metoda: (1) kapitalizovanje ostvarenih rezultata i (2) diskontovanje budućih rezultata. koje se za uporedivu opremu mogu ostvariti u stvarnim kupoprodajnim transakcijama. računarsku. u okviru prinosnog pristupa. na proizvodnu opremu (i dalje po tehnološkim linijama) i neproizvodnu (laboratorijsku. U proceni vrednosti.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

kao što su pregovaračke sposobnosti strana. (2) Kada nije moguće pribaviti potrebne podatke sa tržišta. finansijske strukture) i drugih faktora vezanih za konkretnu transakciju. U cilju utvrđivanja vrednosti troškova zamene mogu se koristiti (1) revalorizovani. koja odražava funkcionalne i fizičke karakteristike opreme. U cilju upotpunjenja ove analize treba izvršiti i analizu tržišta nedavnih nabavki i cena za uporedive jedinice opreme.4. PRIMENA METODA PROCENE Svrha procene je da se utvrdi preostala upotrebna vrednost. uz saglasnost obe strane da se razmena obavi. Procenjena sadašnja vrednost opreme se utvrđuje umanjivanjem procenjene vrednosti nove opreme za iznos amortizovanosti. kao i stepen zastarelosti opreme. Poređenjem rezultata dobijenih ovim istraživanjem sa rezultatima dobijenim iz 94 . vrednost opreme se utvrđuje na bazi troškova zamene. Za utvrđivanje stepena amortizovanosti koriste se dva metoda: (1) prvi podrazumeva utvrđivanje sadašnje procenjene vrednosti. Razlika između utvrđene vrednosti troškova zamene korišćenom opremom i vrednosti nove opreme predstavlja iznos amortizovanosti odnosne opreme. stepen amortizovanosti je određen na bazi odnosa efektivno proteklog vremena trajanja i procenjenog ekonomskog veka upotrebe. pored tržišne cene mašina i opreme. i troškove transporta. istorijski troškovi nedavnih nabavki ili podaci dobijeni od proizvođača i dobavljača. vrste transakcija (npr. odnosno proizvodnje ili nabavke nove opreme istih ili sličnih karakteristika umanjena za iznos amortizovanosti. Stvarna cena plaćanja u transakciji imovine se može razlikovati od procenjene sadašnje vrednosti zbog dejstva faktora. odnosno indeksirani originalni troškovi nabavke ili (2) tekući podaci o troškovima. instaliranja i inženjeringa. Prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. odnosno preostale upotrebne vrednosti opreme na bazi istraživanja i analize podataka sa sekundarnog tržišta korišćene opreme istih ili sličnih karakteristika. odnosno sadašnja procenjena vrednost opreme. Utvrđene vrednosti troškova zamene opreme uključuju. Sadašnja procenjena vrednost opreme je razumna cena po kojoj imovina može promeniti vlasnika. Ova analiza predstavlja matematičku ocenu faze životnog ciklusa pojedinačne opreme na dan procene.

500 Za proizvodnu opremu procenitelj ide i u veći broj detalja za svaku liniju i njene delove. dugoročne hartije od vrednosti. Lokacija 1..500 8. dobija se vrednost koja bi trebalo da reflektuje tržišne uslove na dan procene. tako da daje za svaku mašinu: tehničke karakteristike. popisa i informacija o preduzećima. učešća u kapitalu predstavljaju vlasnički interes u drugom pravnom licu u vidu portfelja akcija i u vidu udela u kapi95 . Pogon "X" 2. dimenzije. krediti sa rokom dospeća preko godinu dana od dana činidbe. bankama i ostalim institucijama u koje su izvršena ulaganja. Preduzeće: "ABC" Pogon: "X" Namena: Proizvodna oprema . 4. težinu ili zapreminu ili temperaturu. prvenstveno proizvodne opreme. u najkraćem dâ opise opreme.400 5.u USD Preostala Realna procenjena Inventarni Opis opreme amortizacija Fabrički broj Nova nabavna vrednost Godina Proizvođač Tip/model broj Količina vrednost proizvodnje (sadašnja procenjena vrednost) Red.900 4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Na primer. model. nomenklaturu. materijal od kojeg je proizvedena mašina. na dan …. Pogon "Y" 1031 1 StrugFAMTES-3 645 1 Brusilica METALNA HT-350 4671 55 1980. 10. kao i da sačini liste i rekapitulacije procenjene opreme sa sledećim podacima. I za procenjenu opremu specijalista za procenu opreme treba da.2. Stalna imovina . br. 14.metodologija i primeri - ocene amortizovanosti.800 6.procena dugoročnih finansijskih plasmana Dugoročnim finansijskim plasmanima smatraju se učešća u kapitalu. remonta i sl.3. Njihova realnost se ocenjuje na osnovu indikacija o mogućnosti postizanja efekta zbog kojih su sredstva i plasirana.1. ocenu stanja održavanja.. Procenjuju na osnovu detaljnih specifikacija. otkupljene sopstvene akcije i ostali dugoročni plasmani.700 1985. proizvođača. Rekapitulacija procenjene vrednosti opreme.

onda procenitelj sam mora da izvrši detaljno ispitivanje svakog pojedinačnog dugoročnog finansijskog plasmana: gde i u šta je plasiran. na dan procene. uz koje uslove.051 UKUPNO 3. kupljene obveznice i sve druge pribavljene hartije od vrednosti.000 dinara 1. Ukoliko se ne mogu očekivati plasirani efekti. ukoliko oceni da su potrebne. Ulaganja u banke Banka "A". što procenitelj treba da prihvati i uvaži. ispravke ili uvećanja. sastoje se od: .496 96 . po kom kursu (ako se radi o plasmanu u devizama).4. kamate i sl. Svojim postupcima revizori daju ocenu vrednosti i realnosti povraćaja ovih plasmana. Beograd13 Banka "C". itd. Dugoročne hartije od vrednosti uključuju akcije i druge vlasničke certifikate do 10% u kapitalu drugih pravnih lica. određeni plasman se mora delimično ili u celini otpisati.262 Prema bilansu stanja UKUPNO 4. Beograd309 Banka "B". Beograd484 UKUPNO806 2. učešća u dobitku.758 Predložene korekcije Ispravka vrednosti(3. kome je plasiran. PRIMENA METODA PROCENE talu. Ulaganja u preduzeća "XY". ako revizorskog pregleda nema. s namerom da ih preduzeće drži na duži rok u cilju ostvarivanja zarade: dividende. Na primer: (a) Eksterna dugoročna finansijska ulaganja preduzeća "ABC". Beograd215 UKUPNO690 3. Dugoročni finansijski krediti Dugoročni krediti preduzećima2. Međutim. Pri proceni vrednosti finansijskih ulaganja veoma je koristan prethodno obavljen revizorski pregled (potpun ili delimičan) finansijskih izveštaja od strane nezavisnih revizora. treba da sastavi rekapitulaciju procenjene vrednosti uz prethodne korekcije: otpise. Beograd475 "MV". Po završenim pojedinačnim procenama.262) Korigovano stanje na dan procene1.211 Dugoročni krediti ostalima1.

Ulaganja u banke Banka "A". Iako su aktivna vremenska razgraničenja posebno izdvojena.2.111 hiljade dinara ili 81%. Procena vrednosti obrtne imovine Prema šemi bilansa stanja u obrtnu imovinu svrstavaju se zalihe. Beograd Preduzeće "Y". Za iznos od 3.111 35 46 UKUPNO 4. Na osnovu pismenog obaveštenja Banke "A" od 15. pri proceni moguće ih je uvrstiti u obrtnu imovinu. smanjenje ovih ulaganja. dugoročna finansijska ulaganja preduzeća "MN" sastoje se od: . Beograd Stanje u bilansu Korekcije (uvećanje) Korigovano stanje 4.119 8. Polaznu osnovu za procenu vrednosti zaliha materijala. (b) Dugoročna finansijska ulaganja se mogu i uvećati. 97 .119 hiljada dinara procenitelj na dan procene treba da uveća vrednost dugoročnih finansijskih ulaganja koja će nakon toga iznositi 8.119 hiljada dinara.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . tj.metodologija i primeri - Iznos od 3. što preduzeće nije usaglasilo i evidentiralo.175 hiljada dinara. po osnovu izvoza u inostranstvo.192 1 844 UKUPNO 864 5. Beograd Banka "B".12.4.262 hiljade dinara predstavlja dospele a nenaplaćene iznose potraživanja po dugoročnim robnim kreditima. a s obzirom na neizvesnost naplate ovih kredita procenitelj predlaže 100% ispravku vrednosti.1.175 Od ukupnog iznosa od 5. Zalihe se procenjuju na osnovu izvršenog popisa stvarnog stanja svih vrsta zaliha.19… (o Rasporedu revalorizacionih rezervi iz 19… i 19… godine) izvršeno je povećanje dugoročnih ulaganja u banku za 3. gotovina i gotovinski ekvivalenti (hartije od vrednosti).056 3. kratkoročna potraživanja. Beograd 2.000 dinara 1.056 hiljada dinara na ulaganja u Banku "A" se odnosi 4. 4. Beograd Banka "C". Nakon detaljnog ispitivanja dokumentacije i konsultacije s merodavnim licima. Ostala ulaganja Preduzeće "X". Na primer.

jer nerealno obezvređivanje zaliha dovodi do latentnih rezervi. što se u izvesnom stepenu može odraziti na njihov kvalitet. Takođe. zbog nestandardnih dimenzija. godini. u postupku procene treba izvršiti otpisivanje zaliha po osnovu njihovih stvarno nastalih smanjenja upotrebnih vrednosti. rizik od nestandarnog kvaliteta i reklamacije po tom osnovu. sitnog inventara i robe čine vrednosti nabavke istih ili sličnih vrsta zaliha.) Podrazumeva se da je pri ovom otpisu neophodna pažljiva procena specijaliste za procenu. Uz to. zbog prirode ovog proizvoda. nije moguće iskoristiti navedene gotove proizvode kao materijal za ponovnu proizvodnju drugih dimenzija. (Ovo je i u saglasnosti sa bilansiranjem zaliha prema novom Zakonu o računovodstvu. 98 . Dosadašnja praksa je bila obaveza linearnog otpisivanja zaliha po kriterijumu vremena provedenog u preduzeću. Za zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje polaznu osnovu za procenu čini cena koštanja koja ne može biti viša od neto prodajne cene. visoki troškovi transporta konkretne proizvodnje do zemlje uvoznika. a koje su namenjene izvozu. a ne u preduzeću. napominje se da su ovi proizvodi uglavnom uskladišteni na otvorenom prostoru. usled veoma oštre konkurencije konkretnog proizvoda sa relativno velikom ponudom i niskim cenama (naročito iz pojedinih azijskih zemalja). Procenjeno je da je mala verovatnoća da će se navedeni proizvodi izvesti i nakon otklanjanja objektivnih razloga zbog sledećeg: malo je verovatno da će se obnoviti veza sa kupcem sa kojim je zaključen ugovor o izvozu. po bilo kom osnovu i nezavisno od protoka vremena. PRIMENA METODA PROCENE rezervnih delova. Iz objektivnih razloga u privredi. Ove zalihe se nisu mogle realizovati ni na domaćem tržištu. Na primer: Na zalihama gotovih proizvoda preduzeća "ABC" na dan procene zatečene su zalihe gotovih proizvoda proizvedenih u 1992.4. ovaj izvoz nije realizovan. S obzirom da se procenom žele postići što realnije vrednosti zaliha kojima preduzeće raspolaže.

specijalista za procenu zaliha predlaže da se izvrši 100% otpis vrednosti ovih zaliha. 2. Kratkoročna potraživanja i ostala kratkoročna ulaganja prethodno treba da su detaljno popisana i u vidu specifikacija usaglašena s dužnicima.422 21.694 Nakon eliminacije internih potraživanja od 6.433) Procenitelj takođe navodi da je u Prilogu dat detaljni popis svih vrsta zaliha. Red.metodologija i primeri - Shodno navedenom. Pregled stanja zaliha preduzeća "ABC".235 37 4.840 29 52 850 8. Pri proceni se ocenjuje mogućnost naplate na osnovu starosne strukture potraživanja i na osnovu informacija o dužnicima i njihovoj sposobnosti izmirenja duga. Na primer: Preduzeće "ABC" ima na dan procene sledeće stanje potraživanja: . Vrste zaliha Sirovine i materijal Rezervni delovi Sitan inventar Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba UKUPNO Stanje po popisu 1. 1.122 139 11. potraživanja od eksternih kupaca iznose 17. Procenitelj je na osnovu detaljnih popisa i procene sačinio sledeću rekapitulaciju.627 hiljada dinara. 4.840 29 52 850 6.000 dinara Kupci u zemlji Kupci u inostranstvu Potraživanja od uvoznika UKUPNO 17.000 dinara Procenjena vrednost 1. br. Ova potraživanja mogu se uvećati za iznos kamate ili smanjiti za iznos otpisa.433) (1. 3. Na isti način se procenjuju potraživanja u zemlji i inostranstvu.407 hiljada dinara.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .679 139 9.589 (1. Time će se zalihe gotovih proizvoda svesti na njihovu realnu vrednost.433 hiljade dinara. na dan …. 6. s tim što se na ova poslednja primenjuje realan kurs za valutu u kojoj su izražena. Ispravka vrednosti po- 99 .022 Korekcija procene . što iznosi 1. 5.

12.819 hiljada dinara.199X godine iznose 15. te neto potraživanja na dan 31.422-4.608 37-37 4.235 Kupci u zemlji 37-37 Kupci u inostranstvu Potraživanja od izvoznika 4.287) 17. 100 . a prema sledećem: Starosna analiza potraživanja od kupaca na dan procene Godine do 2 godine 2 .575 (2.340) 17. su ostvarena potraživanja u iznosu od 248 hiljada dinara.287) 12. Svakako da procenjivač treba i za procenu ove kategorije sredstava da raspolaže popisima i analitičkim specifikacijama.000 dinara Eliminisanje Propisani bilans stanja internih potraživanja Bruto IspravkaNeto 19.407 (2.422 (4. utvrđeno je da od ukupnog iznosa potraživanja.034 (2. Gotovina u stranoj valuti procenjuje se po realnom kursu strane valute.422 24.340) 21.067 hiljada dinara. (2) hartije od vrednosti kao gotovinski ekvivalent (ako su neposredno unovčive) procenjuju se po nominalnoj vrednosti i (3) plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala procenjuju se najmanje u visini vrednosti izvedene iz cene plemenitih metala na svetskom tržištu.948 (2. tako da realna vrednost prispelih potraživanja na dan procene iznosi 14.340 hiljada dinara.4. Pregled potraživanja od kupaca na dan procene . duže od jedne godine.067 S obzirom da smo raspolagali starosnom analizom potraživanja od kupaca.340) 15.340) 10.4. PRIMENA METODA PROCENE traživanja od kupaca je obezbeđena u iznosu od 2.422.u 000 dinara 141 93 14 248 Za ovaj iznos procenitelj će izvršiti korekciju potraživanja.3 godine preko 5 godina UKUPNO . Gotovina i hartije od vrednosti za procenu su vrlo jednostavni: (1) vrednost gotovine jednaka je iznosu na žiro-računu i u blagajni preduzeća.694 Ukupno: Eksterni kupci Bruto Ispravka Neto (4.

5. Ona mora biti korektno izvedena. na dan procene. U našem daljem izlaganju pretpostavljamo 101 .metodologija i primeri - Na primer: Novčana sredstva preduzeća "ABC".000 dinara Blagajni Žiro-računu Deviznom računu Deviznim akreditivima Ostalim novčanim sredstvima *) UKUPNO 17 32 6 74 114 243 *) Ostala novčana sredstva sastoje se uglavnom od depozita neisplaćenih zarada i depozita za bolovanja preko 30 dana. sastoje se od novčanih sredstava u sledećim oblicima: . Procena vrednosti obaveza U proceni vrednosti obaveza prvi korak je njihova identifikacija. kako bi sve obaveze preduzeća bile obuhvaćene procenom. ukoliko je pre procene izvršen revizorski pregled.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Otpis može da usledi i za vrednosti koje su pogrešno iskazane na ovoj poziciji u bilansu.1. Aktivna vremenska razgraničenja se procenjuju slično potraživanjima. 4. Sa stanovišta realno iskazanog finansijskog stanja preduzeća. ovaj iznos pri proceni treba da se otpiše i umanji vrednost Aktivnih vremenskih razgraničenja za taj iznos.2. Ukoliko ovaj iznos odstupa od realnosti. vrše se odgovarajući otpisi. Na primer: Preduzeće "ABC" je na poziciji Aktivnih vremenskih razgraničenja u bilansu stanja razgraničilo zarade i naknade zarada (prema odnosu fakturisane i naplaćene realizacije. na osnovu detaljnih popisa i specifikacija ocenjuje se realnost iznosa iskazanog na ovoj poziciji u bilansu stanja. Kao i kod procene potraživanja i kod obaveza procenitelju će znatno biti olakšan posao. tj. što je u skladu s propisima) u vrednosti od 1.430 hiljada dinara.

odnosno potencijalnim obavezama. kao potencijalnih stvarnih obaveza). u slučajevima kada nije vršena nezavisna revizija pre procene. zatim utvrđivanjem iznosa datih garancija. tj. što se iz ugovora ili zaključnica može utvrditi. odnosno detaljne specifikacije prema poveriocima. Posebna pažnja mora biti posvećena neregistrovanim.321 Procenitelj treba da na osnovu ugovora. na dan procene. procenitelju je neophodno i sledeće: popisi. Ako se procenjuju dugoročne obaveze.visinu rate. poreklu. Datim primerom prikazana je procena vrednosti kratkoročnih i dugoročnih obaveza od strane procenitelja. PRIMENA METODA PROCENE da nema revizorskog pregleda i da procenitelj sam vrši pregled i analizu svih obaveza i njihovu procenu. koje takođe moraju biti obuhvaćene procenom. potrebno je utvrditi iznose dospelih anuiteta . preduzeće "ABC" na dan procene ima sledeće obaveze u bilansu stanja: . Pasivna vremenska razgraničenja tretirana su kao kratkoročne obaveze. Ukoliko se radi o proceni obaveza prema poveriocima u inostranstvu.846 Kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja 39. Znači.000 dinara 398. pored informacija iz bilansa stanja o visini obaveza kratkoročnih i dugoročnih. faktura i popisa identifikuje sve vrste obaveza. kao i uticaja na visinu obaveza iskazanih u bilansu stanja. Procenitelj pregledom i analizom svih obaveza mora da proceni iznos potencijalnih obaveza koje treba pretvoriti u stvarne obaveze (sagledavanjem sporova u toku i mogućeg ishoda tih sporova.4.497 Dugoročne obaveze 2. rokovima. obračun kamate. mora se koristiti realan kurs valute u kojoj su te obaveze izražene.055. Na primer. da ih analizira i da u obrazloženju procene vrednosti sačini sledeće preglede: 102 .

079 5.852 Kredita od banaka u inostranstvu UKUPNO 398.996 1.149 Oročenih uloga stranih lica 2.344Dospela a neplaćena glavnica 108.u 000 dinara 172.004Nedospela glavnica (dospeva u 199X i 199X godini) (Prilog .097 924 264 263 33. tj.354 1.Tabele P-2/A i P-2/B) UKUPNO 226.12.497 hiljada dinara sastoje se od: .544 YU DIN / 000 159.199X godine i to: .631 4.497 Oročeni ulozi iskazani su u USD i odnose se na uloge: Preduzeća Preduzeće "A" Preduzeće "B" Preduzeće "C" Preduzeće "D" Preduzeće "E" UKUPNO (Prilog . dopunske informacije.740 1.345 172.348 Dospele kamate po osnovu ovih kredita iskazane su kao kratkoročne obaveze u iznosu od 72. Za svaku kategoriju navedenih obaveza u posebnom prilogu dati su detalji.199X godine u iznosu od 398.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .496 Kredita od banaka u zemlji 223.Tabela P-9A) Dugoročni krediti od banaka u zemlji i inostranstvu obuhvataju glavnicu duga na dan 31.u 000 dinara 118. kao na primer: USD / 000 30.12.758 hiljada dinara.metodologija i primeri - A) Dugoročne obaveze Dugoročne obaveze na dan 31.149 103 .

12.750.417 21.061.199X kursne razlike Valuta Konto Kreditori Oznaka Iznos Kamatna stopa 4130067 4130067 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150041 4150084 4150084 4150084 4150084 Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka "A" "B" "C" "E" "F" "M" "N" "R" "X" "Y" "Z" "P" "S" "XY" 840 756 280 840 40 280 840 840 840 840 280 840 280 840 210.603 21.125 2 2 Libor L+1.083 4.079 1.861 3.561.12.375 123 3.769 6.203 103.078 26.211 9.667.400 2.847 104 .824 104.603 448 160 152 14 2 4.u 000 dinara Kreditori Dugoročni deo Dinamika dospeća ostatka duga / glavnice po godinama obaveza na dan 31.12.620 54.004 47.847 6.847 6.000 21.453 210.807 110.073 7.553.687 463 996 26.533 87.157 53. na dan … Promene na kreditima u Glavnica duga toku obračunskog Glavnica duga perioda 01.199X u 000 dinara u 000 dinara Otplatni period u godinama Pozitivne kursne Negativne Otplata razlike do 31.983 1.4.635 3 8.620 1.385 6.371 130.581 UKUPNO 339.199X 31.316 12% 12% AKA+1.883 463 166 1.537 53.723 9.193 372.380 12.706 5.452 35.546 988.977 7.199X 199X 199X 199X 199X 199X Posle 20.636 8.780 3.125 1 2 5.603 448 35 757 4.375 133 4 3.108 8.477. Za kredite u stranim sredstvima plaćanja Banka "A" Banka "B" Banka "C" UKUPNO 47. PRIMENA METODA PROCENE Preduzeće "ABC" Tabela P-2/A Pregled stanja i promena na obavezama po dugoročnim kreditima.783 552 117 1.520 27.01.266 111.820 226.233 7.537 53.620 108.058 25.419 140..290.348 Preduzeće "ABC" Tabela P-2/B Pregled dospeća obaveza po dugoročnim kreditima po godinama .452 38.420 16.501 14.

12.u 000 dinara Obaveze za primljene avanse Obaveze prema dobavljačima (u zemlji. inostranstvu i za nefakturisanu robu) Obaveze iz zajedničkog poslovanja i prema povezanim preduzećima Obaveze za primljene kredite od banaka u zemlji Obaveze za zarade Ostale kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja UKUPNO 592.199X godine u iznosu od 2. u skladu sa standardima revizije.167 hiljada dinara imaju sledeću strukturu: .095.607(324.500 3.285(187.333 44.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . a zatim sagledavane potencijalne obaveze koje mogu da se pretvore u stvarne obaveze (po osnovu podnetih tužbi protiv preduzeća "ABC").176Dobavljači u inostranstvu604.558) Procenitelj mora da se ogradi u proceni obaveza prema dobavljačima jer na osnovu raspoloživih informacija teško je proceniti realnost iskazanih obaveza. 105 .343.12.607 750.169UKUPNO1.031 118.237(511.745 39.u 000 dinara StanjeKorekcije Poverilac 31. Da je vršena revizija u punom obimu.095.057) Dobavljači u zemlji110.199Xinternih salda Primljeni avansi592. bila bi zahtevana direktna konfirmacija stanja od dobavljača (naročito od onih u inostranstvu) i tek nakon toga bi se mogao formirati sud o realnosti ovih obaveza.167 Pri analizi ovih obaveza prvo su eliminisane obaveze iz internih odnosa (saldirane sa potraživanjima iz internih odnosa).metodologija i primeri - B) Kratkoročne obaveze Iskazane kratkoročne obaveze na dan 31. Obaveze prema dobavljačima i za primljene avanse .501) Dobavljači za nefakturisanu robu36.630 546.321 2.

199X. Za procenu dugoročnih rezervisanja treba obezbediti opšti akti preduzeća kojim se reguliše računovodstvo (pravilnik ili metodologija) i ostalu relevantnu dokumentaciju.246 72. 106 .460 hiljada dinara. što predstavlja eliminaciju salda internih potraživanja i obaveza. Obaveze za primljene kredite od banaka u zemlji u iznosu od 44. koja predstavljaju (prema Zakonu o računovostvu) obaveze za pokriće troškova i rizika proisteklih iz prethodnog poslovanja. godine (Prilog . PRIMENA METODA PROCENE Obaveze iz zajedničkog poslovanja u iznosu od 535. Obaveze prema povezanim preduzećima za kratkoročno uložena sredstva u iznosu od 10.745 hiljada dinara obuhvataju: .Tabela P-11). a koje će se pojaviti u narednim godinama.745 Procenom je utvrđeno da je iznos ostalih kratkoročnih obaveza i pasivnih vremenskih razgraničenja realno iskazan. moraju biti procenjena u realnom iznosu. C) Dugoročna rezervisanja.4.500 hiljada dinara predstavljaju kratkoročne kredite koji su realno iskazani na dan 31.Tabela P-2/B) 35.599 hiljada dinara korigovane su iznosom od 39. jer se vrednost dugoročnih rezervisanja procenjuje u visini očekivanih izdataka po osnovu troškova i rizika iz prethodnog poslovanja.578 118. Ostale kratkoročne obaveze iskazane u iznosu od 118.163 9.758 1.Tabela P11).12.734 hiljade dinara iskazane su u realnom iznosu (Prilog .u 000 dinara Dospele neizmirene obaveze po dugoročnim kreditima Ukalkulisane kamate i ostale naknade po dospelim dugoročnim kreditima Ukalkulisane ostale kamate na kratkoročne kredite Obaveze za poreze i doprinose UKUPNO (Prilog .

380 Po bilansu 31.12.u 000 dinara 5.metodologija i primeri - Na primer: Preduzeće "ABC" u bilansu stanja na dan procene ima iznos od 154.620 Stanje na dan 31.12.12.817.917 29.199X 107 .880 154.u 000 dinara 6.199X PovećanjaSmanjenja 30.990 Povećanje u toku 199X  Smanjenje u toku 199X 6.287 Specifikacija konta grupe 404 Konto 4040015 .287 (Prilog .630 Po bilansu 31.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .381 Rezervacije za garantne depozite 147.12. Konto 4040023 .Ostale rezervacije za radne jedinice u inostranstvu .199X Povećanje u toku 199X godine je rezultat nastalih kursnih razlika i delom novih obračuna sa garantnim depozitom.Tabele P-10 i specifikacija konta grupe 40) I za procenu ove kategorije bilansa stanja potrebna je detaljna specifikacija.071 (7.0247.u 000 dinara 126.0247.199X 562. kao na primer: Preduzeće "ABC" Tabela P-10 Pregled stanja i promena na dugoročnim rezervisanjima Konto 40 Naziv konta Rezervisanja za rizike UKUPNO .199X Povećanje u toku 199X Smanjenje u toku 199X Stanje na dan 31.380.Rezervacija za garantni depozit .906 Rezervacije za radne jednice u inostranstvu UKUPNO154.461.608) 147.880 154.324.287 30.12.u 000 dinara Stanje na dan Promene u toku obračunskog perioda 31.287 hiljada dinara dugoročnih rezervisanja i to: .879.906.

1. prikupiti informacije o dužnicima kojima je preduzeće. naknade štete.066 kratkoročnih obaveza 108 .2. treba detaljno pregledati. vrednost kapitala se procenjuje metodom neto imovine tako što se od procenjene vrednosti ukupne poslovne imovine oduzme procenjena vrednost ukupnih obaveza: Na primer. 4. PRIMENA METODA PROCENE Povećanje u toku 199X godine je usledilo zbog kursnih razlika i delom iz novih obračuna u kojima je bila rezervacija. Smanjenje u toku 199X godine je takođe rezultat postojanja kursnih razlika i delom novih obračuna usled kojih je došlo do skidanja sa rezervacija (zbog knjiženja kooperantskih situacija koje nisu bile obuhvaćene u prethodnim obračunima. Date garancije. Procena vrednosti kapitala Uz pretpostavku da će preduzeće trajati u neograničenom budućem periodu. naknade sudskih troškova.987 Procenjena vrednost poslovne imovine (398. mogu se kvalifikovati kao izvesne.137) Procenjena vrednost (procenjena vrednost neto imovine 894. (Na primer.u 000 dinara 3. garant.081. iako su potencijalne. iako se vanbilansno prikazuju. Ovakve obaveze.) Za procenu ovih obaveza procenitelj mora da konsultuje pravne eksperte.4. a knjižene su na kontu Rezervacija).6. D) Potencijalne obaveze treba da pri proceni budu detaljno analizirane i kvantifikovane u realnom iznosu kao stalne ("čvrste") obaveze.497) Procenjena vrednost dugoročnih obaveza (154.635. izgubljeni sporovi.287) Procenjena vrednost dugoročnih rezervisanja kapitala Procenjena vrednost (1. preduzeće "ABC" ima sledeće procenjene vrednosti: . Treba obavezno pregledati sve sudske sporove koje poverioci vode protiv preduzeća čiji se kapital procenjuje i proceniti ishod tih sporova na osnovu kojih se može zaključiti koje će obaveze pristeći iz tih sporova. I ove potencijalne obaveze mogu se u određenom momentu i iznosu kvalifikovati kao obaveze koje su potpuno izvesne. napraviti popise i specifikacije. čiji se kapital procenjuje.

Preduzeće "ABC" BILANS STANJA NA DAN 31. sastavlja se bilans stanja.074 1.12.004 91. Materijal.051 41.199X (Vrednost neto imovine) AKTIVA 1. Zemljište 2.052 92. Roba III Zalihe (1+2+3) 1.2.metodologija i primeri - 4.177 25 158 3. Dati avansi 3.207 337.335 687. Ulaganja u hartije od vrednosti II Dugoročna finansijska ulaganja (4+5) A) Stalna sredstva (I+II) 1.815 15 5.183 149.575 19 583 3.690 211 5.533 259. rezervni delovi i sitan inventar 2.943 679.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .928 5.7.962 109 .758 2. Proizvodi 3.473 673.733 428.207 191. Sastavljanje bilansa stanja na dan procene Na osnovu procenjenih vrednosti svih kategorija sredstava i izvora.869 (13) (185) (198) (198) 428.136 487. Uložena sredstva u banke 5.074 1.291 Korekcije procene .792 202.356 8.684 15 5.740 244. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 3. U tom bilansu treba da budu prikazane sve korekcije stanja iskazane po knjigama na dan procene.177 25 158 3.1.943 250.703 396 5.868 294.928 5.869 428. Na primeru preduzeća "ABC" dat je korigovan bilans stanja na dan procene na sledećoj šemi. Ostala kratkoročna potraživanja i AVR IV Kratkoročna potraživanja (1+2+3+4+5) V) Obrtna sredstva (III+IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) Stanje po knjigama 2.158 8.671 184. Kupci u zemlji 4.575 19 583 3.u 000 dinara Procenjena vrednost 2. Oprema i ostalo Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost I Materijalna ulaganja (1+2+3) 4. Novčana sredstva i hartije od vrednosti 2.627 2. Potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5.

6.365 8.671 hiljadu dinara. Na primer: Preduzeće "MN" ima takvu situacija.962 Vrednost neto imovine = 651.671 651.473 642 4.473 642 4.040 1.637 2.u 000 dinara KorekcijeProcenjena procenevrednost 428. nije pravilo da se procenom mora povećati kapital iskazan u bilansu prema stanju iz knjigovodstva.601 36. usled korekcija vrednosti imovien na niže ili pak obaveza na više.361 2.4. 8. Međutim. 3.907 16.365 8.12.930 36.637 2.291 428.089 208 . PRIMENA METODA PROCENE Preduzeće "ABC" BILANS STANJA NA DAN 31. 7. 5.089 208 POSLOVNA PASIVA (I+II) 259.601 hiljada dinara U navedenom primeru bilansa stanja procenjena vrednost kapitala je veća od knjigovodstvene za 428.907 16. Naprotiv. može doći i do smanjenja knjigovodstvene vrednosti kapitala. 110 . 4.361 2. 2. što ilustrujemo bilansom na dan procene na sledećoj šemi. Primljeni avansi Dobavljači Kratkoročne obaveze iz zajedničkih poslova Obaveze za zarade Obaveze prema povezanim preduzećima Krediti od banaka u zemlji Ostale kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 222.671 687.199X (Nastavak) (Vrednost neto imovine) PASIVA I Kapital II Kratkoročne obaveze 1.040 1.

Kupci u zemlji 3.585 42.750 579.571 513. Krediti u inostranstvu III Kratkoročne obaveze 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .598 (218.598 (134.857 36. Avansi za materijalna ulaganja III Dugoročna finansijska ulaganja 1.651) (82.844 532.708 5.metodologija i primeri - Preduzeće "MN" BILANS STANJA NA DAN 31. HOV i novčana sredstva 7.530 1.218 1. depoziti i kaucije 2.430 16. depoziti i kaucije 2.229 2. Dobavljači u zemlji 3.229 2.894 50 107 2.844 194.844 251.022 Vrednost neto imovine = 89.12. Obaveze za kratkoročne kredite 181. Dobavljači u inostranstvu 4.403 797.046 251.571 597. Obaveze za zarade i ostale kratkoročne obaveze 7.429 194. Aktivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 16.407 77.291 153.500 1.195 24.576) 46.056 581 1.286 0 (261. Ulaganja u hartije od vrednosti A) Stalna sredstva (I + II + III) IV Zalihe V Kratkoročna potraživanja i novac 1.585 0 (6.124 314.305 7.246) 77.429 294.911 11.794 29 2. Dati depoziti i kaucije 2. Građevinski objekti 3.870) 35. Materijalna ulaganja u pripremi 5.727 1. Potraživanja iz zajedničkog poslovanja 4. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 5.844 0 1. Zemljište 2.022 351.208 10.956 21.625 11.923) (134. Avansi.576) 579.273 11 B) Obrtna sredstva (IV + V) POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Kapital II Dugoročne obaveze 1.056 581 1.885 294. Avansi.596 161.447 29 2.543 (126.897 53 1.199X (Vrednost neto imovine) AKTIVA I Nematerijalna ulaganja II Materijalna ulaganja 1.581 441.885 hiljada dinara 111 . Ostala kratkoročna potraživanja 6.284 78.706) .161) 42.653) 53 (134.708 12.272 POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 797. Oprema 4.u 000 dinara Procenjena vrednost 16.273 134.653) (218. Kratkoročne obaveze iz zajedničkog poslovanja 6.208 92.272 24.272 89.894 50 54 2.430 16.756 77.844 616.048 9.718) (53) (53) (83.717 Korekcije procene (83.048 9. Ostala kratkoročna finansijska ulaganja 5.956 156.

a smanjuje kapital). tj. metod likvidacione vrednosti trebalo primenjivati samo u preduzećima koja su suočena sa prestankom svog rada. odnosno vrednost koja više odgovara realnosti. Tada se obe vrednosti. U takvoj situaciji neki vlasnici preferiraju likvidaciju. ukoliko bi se poslovanje nastavilo. Na primer. od kojih neki dobro posluju. projektovani neto novčani tok. dok su drugi za nastavak rada. mogu uzeti u obzir prilikom zaključivanja o vrednosti preduzeća. METOD LIKVIDACIONE VREDNOSTI Pored prinosnog metoda i metoda neto imovine.4. dovoljno bi bio nizak da bi likvidaciona vrednost bila skoro jednaka prinosnoj vrednosti. Likvidaciona vrednost predstavlja donji limit. novim Zakonom je propisan i metod likvidacione vrednosti. te kao takva može služiti i kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. a pojedini posluju s gubitkom. Ukoliko se konsoliduju podaci o rezultatima poslovanja i upotrebe za procenu. ako veliko preduzeće (holding) ima svoje delove (zavisna preduzeća). Tada likvidaciona vrednost preduzeća može biti i njegova maksimalna vrednost i za vlasnike jedini upotrebljiv indikator vrednosti. on može biti primenjen i u drugim situacijama. Ovaj metod ima naročitog značaja u sledećim okolnostima: projektovani neto novčani tok. U takvim slučajevima se preporučuje vrednovanje nerentabilnih delova primenom metoda likvidacione vrednosti. pa ono više vredi "mrtvo" nego "živo" (kad posluje. najnižu vrednost kapitala. Zatim je potrebno takve vrednosti sabrati i dobiće se veća vrednost celog preduzeća. bio bi niži u poređenju sa vrednošću sredstava kojima preduzeće raspolaže.3. tada će gubici nerentabilnih delova smanjiti rentabilnost celog preduzeća i ono će manje vredeti nego što je realno. PRIMENA METODA PROCENE 4. ukoliko bi se poslovanje nastavilo. na prvi pogled. 112 . a rentabilnih prinosnim metodom. Zato se i koristi u procenama kao kontrolna veličina. prinosna i likvidaciona. Iako bi.

sledeće korake: pribavi bilans stanja na dan procene.specijaliste za procenu vrednosti. zavisno od vremena likvidacije. utvrdi bruto likvidacionu vrednost. upotpuni bilans stanja (ukoliko je potrebno) sredstvima koja nedostaju. prosuđuje da se sredstva najpovoljnije prodaju. Pri proceni likvidacione vrednosti procenitelj treba da primeni sledeći postupak. Upravo iz ovih razloga je u novom Zakonu propisana i primena metoda likvidacione vrednosti. tako i zaliha. umanji bruto likvidacionu vrednost za direktne i indirektne troškove. proceni pojedinačno sve kategorije bilansa stanja. oduzme likvidacionu vrednost obaveza. onda je vrednost preduzeća jednaka njegovoj likvidacionoj vrednosti. opreme. kako nekretnina. doda dobit ili oduzme gubitak tokom likvidacionog perioda. Procenjivače za procenu likvidacione vrednosti najčešće angažuje sud. zbog njihove bolje informisanosti o tržišnim vrednostima sredstava.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . a pouzdano se zna da pripadaju imovini preduzeća. sastavi bilans stanja na dan procene. U primeni metoda likvidacione vrednosti potrebno je obezbediti posebne procenjivače .metodologija i primeri - Ukoliko se prinosnim metodom dobije manja vrednost od likvidacione. diskontuje na sadašnju vrednost prethodne iznose. 113 . izračuna likvidacionu vrednost kapitala (vrednost likvidacionog ostatka). tj.

koju opština pri eksproprijaciji zemljišta nadoknađuje.4. pored postojećeg tehničko-tehnološkog stanja. zatim specifikacije i ostale dokaze o vlasništvu. takođe. Građevinskim objektima treba pojedinačno utvrđivati prodajnu vrednost. podrazumevajući i da potraživanja i obaveze budu procenjeni na bazi realnih mogućnosti naplativosti i plaćanja. s obzirom da odgovara najnižoj ceni. 114 . Kod procenjivanja likvidacione vrednosti opreme treba uzeti u obzir. Vrednost zemljišta. na čiju će visinu naročito uticati funkcionalnost objekta i mogućnost njegove višestruke upotrebe i korišćenja za druge svrhe. opisu i karakteristikama sredstava. procena bi trebalo da se odvija na sledeći način: Nematerijalna ulaganja treba pokušati da se posebno procene i da se posebno prodaju. Tu treba uzeti u obzir troškove demontaže i montaže koji bi bili neophodni pri prodaji svake pojedinačne opreme (pri prodaji "na komad"). Međutim. Vrednost bruto imovine preduzeća u postupku procene likvidacione vrednosti se procenjuje na bazi pojedinačnih prodajnih vrednosti u postupku redovne likvidacije. i nema potrebe ponavljati ih. Likvidaciona vrednost zaliha može biti ista. ako ne i niža od njihove cene koštanja. Prema strukturi bilansa stanja. PRIMENA METODA PROCENE Prvi i drugi korak pri proceni likvidacione vrednosti je identičan koracima primene pri proceni metodom neto imovine. Treći korak je. a naročito funkcionalnost i sposobnost upotrebe na drugom mestu (posle prodaje). kao pojedinačne ili kao cene linije opreme. što znači da za procenu svake kategorije bilansa treba obezbediti popise stvarnog stanja. u proceduri identičan sa trećim korakom po metodu neto imovine. utvrđivanje vrednosti nije identično metodu neto imovine. zatim ekonomskotehničke zastarelosti i stepen amortizovanosti i održavanja. može biti prihvaćena kao likvidaciona vrednost.

potencijalni uticaj od korišćenja redovne ili forsirane likvidacije.509. (kao indirektni troškovi).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .000 Novčana sredstva 1.u 000 dinara 522.000Procenjena bruto Umanjivanje bruto likvidacione vrednosti za direktne i likvidaciona vrednost indirektne troškove je sledeći korak u proceni likvidacione vrednosti.000 Procenjena vrednost potraživanja 128. troškovi specijalne prodaje. Obaveze (dugoročne i kratkoročne) treba da budu procenjene u visini realnih mogućnosti njihovih isplata. sposobnost preduzeća da likvidira sredstva redovnom likvidacijom. potencijalna likvidaciona vrednost nematerijalnih ulaganja. vraćanje.000i ostale obrtne imovine 256.000Procenjena likvidaciona vrednost nekretnina Procenjena vrednost obrtnih sredstava . Utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti vrši se nakon procenjivanja pojedinih kategorija aktive i prosuđivanja o najpovoljnijem izboru likvidacije. tj. 115 . tj. Prosuđivanje najpovoljnije prodaje sredstava podrazumeva da procenjivač treba da izabere način likvidacije. zakonski propisani troškovi.zaliha 603. porezi (kao direktni troškovi) ili troškovi pravnih usluga. Troškovi kojima se umanjuje bruto likvidaciona vrednost su na primer: troškovi angažovanja komisije koja vrši prodaju imovine. troškovi osiguranja i sl. kao i da preduzme sve za postizanje maksimalne vrednosti likvidacionog ostatka.metodologija i primeri - Likvidaciona vrednost dugoročnih finansijskih ulaganja i kratkoročnih potraživanja odgovaraće vrednosti koja će moći realno da se povrati (za uložena sredstva) ili naplati. Na prosuđivanje mogu da utiču sledeći faktori: primena zakonskih propisa (ograničenja). na sledeći način: . izabere redovnu ili forsiranu (ubrzanu) likvidaciju.

4. PRIMENA METODA PROCENE

U našem prethodnom obračunu to iznosi: - u 000 dinara 1.509.000 (213.000) (60.000) 1.236.000

Bruto likvidaciona vrednost iznosi Direktni troškovi likvidacije Indirektni troškovi likvidacije Likvidaciona vrednost (ostatak)

Tokom likvidacionog perioda, u kojem preduzeće može da nastavi sa svojim aktivnostima, treba utvrditi finansijski rezultat i, ako je u tom periodu utvrđena dobit, dodati procenjenoj i prethodno obračunatoj likvidacionoj vrednosti, a ako je utvrđen gubitak - oduzeti ga. Likvidacionu vrednost obaveza treba oduzeti od prethodno obračunate likvidacione vrednosti i time se dobija procenjena neto likvidaciona vrednost kapitala preduzeća.
Na primer (nastavak prethodnog obračuna): - u 000 dinara Likvidaciona vrednost (ostatak) Procenjena likvidaciona vrednost obaveza Procenjena neto likvidaciona vrednost - likvidaciona vrednost kapitala 1.236.000 (1.033.600) 202.400

Zavisno od vremena trajanja likvidacije, u poslednjem koraku moguće je diskontovanje na sadašnju vrednost prethodno izračunatih iznosa. Poslednji korak u postupku procene likvidacione vrednosti je sastavljanje bilansa stanja na dan procene.
Na primer: Preduzeće "LV", na osnovu prethodno izvršenih postupaka procene likvidacione vrednosti, sastavlja sledeći bilans:

116

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

BILANS STANJA NA DAN PROCENE PREDUZEĆA "LV"

(Metod likvidacione vrednosti)
Knjigovodstvena vrednost 1.020.000 (278.000) 742.000 900.600 256.000 128.000 7.000 - u 000 dinara Procenjena Napolikvidaciona mena vrednost

AKTIVA

1. Nabavna vrednost osnovnih sredstava 2. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava I Osnovna sredstva (1-2) 3. 4. 5. 6. Zalihe Potraživanja Novčana sredstva Ostala sredstva

522.000 522.000 596.000 256.000 128.000 7.000

(1)

(2)

II Obrtna sredstva (3+4+5+6) Ukupna aktiva (I+II)

1.291.600 2.033.600

987.000 1.509.000 (3)

PASIVA 1. Dospele dugoročne obaveze 2. Dobavljači 3. PVR I Tekuće obaveze (1+2+3) II Dugoročne obaveze Procenjene obaveze (I+II) III Obaveze za direktne i indirektne troškove likvidacije Ukupne obaveze (I+II+III) IV Kapital (neto likvidaciona vrednost) Ukupno pasiva (III+IV) 66.000 493.600 90.000 649.600 384.000 1.033.600 66.000 493.600 90.000 649.6000 384.000 1.033.600 (4)

1.033.600 1.000.000 2.033.600

273.000 1.306.600 202.400 1.509.000

(5) (6)

117

4. PRIMENA METODA PROCENE

U napomenama je dat obračun procene likvidacione vrednosti pojedinih bilansnih pozicija preduzeća "LV": 1) Osnovna sredstva / nekretnine i oprema
- u 000 dinara Građevine - 10% provizije i drugih direktnih troškova Diskontni faktor (18 meseci, 48%) Oprema - 40% diskont zbog pojedinačne prodaje ⋅ 750.000 (75.000) 675.000 0,49363

333.000

560.000 60% 336.000 80% 268.800 ⋅ 0,70259 189.000 522.000

- 20% provizije i direktnih troškova

Diskontni faktor (9 meseci, 48%) Likvidaciona vrednost stalne imovine

2) Obrtna sredstva - zalihe
- u 000 dinara Stanje po knjigama Gotovi proizvodi Nedovršena proizvodnja Materijal UKUPNO 380.000 150.600 370.000 900.600 Likvidaciona vrednost Objašnjenje

285.000 (25% snižene cene) 15.000 (nemogućnost završetka proizvodnje) (20% diskont zbog škarta) 296.000 596.000

3)

Ukupna procenjena bruto likvidaciona vrednost iznosi 1.509.000 hiljada dinara. Ukupna procenjena likvidaciona vrednost obaveza (kratkoročnih i dugoročnih) iznosi 1.033.600 hiljada dinara. Direktni i indirektni troškovi likvidacije iznose 273.000 hiljada dinara i to direktni 213.000 hiljada dinara, a indirektni 60.000 hiljada dinara. 118

4)

5)

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

6)

Kapital / neto likvidaciona vrednost izračunata je:
Ukupna aktiva Ukupne obaveze Neto likvidaciona vrednost - u 000 dinara 1.509.000 1.306.000 202.400

4.4. ZAKLJUČAK O PROCENI Kao što je ranije pomenuto, metodologija procene obuhvata veći broj različitih metoda. Da bi došli do vrednosti preduzeća, procenjivači obično koriste dva ili više metoda, pa kao rezultat dobijaju više mogućih vrednosti. Zbog toga je, na kraju, njihov zadatak da utvrde kojoj od tih vrednosti je najbliža vrednost preduzeća. To se obično čini ponderisanjem rezultata pojedinih metoda i izračunavanjem ponderisane vrednosti. U fazi pripreme za procenu, procenjivač bi trebalo da izabere više metoda. Neki od ovih metoda će rezultirati boljim a neki lošijim indikacijama o vrednosti preduzeća. Metod koji bolje indicira vrednost preduzeća, trebalo bi da dobije veću težinu prilikom utvrđivanja konačnog rezultata. Međutim, određivanje pondera i ocena rezultata pojedinih metoda sa stanovišta donošenja konačnog suda o vrednosti preduzeća, nije jednostavan postupak. On je podložan uticaju mnogih faktora i zahteva, u značajnoj meri, rasuđivanje procenjivača zasnovano na njegovim saznanjima o preduzeću i okruženju u kome posluje.

Prema novim propisima, kod nas će se procena vršiti primenom dva metoda, tako da će procenjivači biti u situaciji da donose zaključak o vrednosti kapitala na osnovu rezultata svakog od njih. Moguća su dva pristupa u formiranju mišljenja o vrednosti preduzeća. Prema prvom, procenjivač dodeljuje svakoj od korišćenih metoda odgovarajući ponder, izražen u procentima, što može biti ilustrovano na sledeći način:
(u dinarima) Ponderisana vrednost 1.030.400 556.800 1.587.200

Metod Vrednost ⋅ Ponder = Prinosni metod 1.472.000 70% =⋅ Metod neto imovine 1.856.000 30% =⋅ Ponderisana prosečna vrednost 100% =

119

na profesionalni sud procenjivača. Pored navedenih faktora. odnosno faktora koji. kao i utisak koji se stiče i na osnovu nemerljivih faktora. svrhu procene i definiciju vrednosti. odnosno do mišljenja da je vrednost preduzeća približna iznosu od 1. mogu uticati i njegova opšta saznanja o preduzeća. koji se zasniva na dobroj informisanosti i rasuđivanju. kvalitet i kvantitet podataka. PRIMENA METODA PROCENE Prema drugom pristupu procenjivač subjektivno ocenjuje koji metod ima veću težinu i takav svoj stav opisuje iznoseći potrebnu argumentaciju. Ovakavo mišljenje obično je zasnovano na prednostima i nedostacima svakog metoda u konkretnoj situaciji. Detaljnije posmatrano. S obzirom da je u novom Zakonu. a metod neto imovine kao korektivni. To znači da će najmanji ponder koji se može dodeliti ovom metodu biti 50%. Najverovatnije će biti tolerisana i izvesna odstupanja u 120 . procenjivač najčešće ima u vidu: prirodu delatnosti preduzeća i sredstva kojima ono raspolaže. biće korišćen samo radi dobijanja indikacije o minimalnoj vrednosti preduzeća. Procenjena vrednost kapitala izražava se u dinarima i u deviznom ekvivalentu. koji se takođe navodi u pomenutom Zakonu.600. procenjena vrednost kapitala ne može biti manja od likvidacione vrednosti. Na taj način on može doći do sličnog rezultata. Drugim rečima. dominantnu težinu u donošenju konačnog zaključka o vrednosti preduzeća imaće prinosni metod. po svojoj prirodi.000 dinara. ukoliko se do konačne vrednosti dolazi ponderisanjem. ostaje izvesna dilema oko primene prinosnog metoda u situacijama u kojima on nije najpogodniji. u situacijama u kojima prinosni metod rezultira izuzetno niskom vrednošću. Metod likvidacione vrednosti. nisu mogli biti obuhvaćeni kvantifikacijama u okviru pojedinih metoda. premise vrednosti. prinosni metod označen kao osnovni.4. U vezi sa propisanom primenom metoda procene.

proverom dobijene vrednosti iz perspektive onoga ko bi mogao eventualno da je osporava. Ukoliko se radi o upravljačkim pravima ili o tzv. Drugi zadatak procenjivača. bitno je da je prinosni metod proglašen osnovnim metodom procene. Prvo. onda je vrednost ovakvog interesa veća od procenjene za odgovarajuću premiju po osnovu upravljačkih prava. on može na najbolji način da odražava vrednost preduzeća. odnosi se na procenu strukture kapitala (vrednosti pojedinih delova kapitala) ili pojedinih vlasničkih interesa. Treći zadatak procenjivača. odnosno nije prihvatljivo prema međunarodnim standardima. koji sledi posle donošenja zaključka o vrednosti preduzeća. U pojedinim situacijama može biti obračunat i popust na procenjenu vrednost po osnovu odsustva ili reduciranja mogućnosti prodaje vlasničkog interesa. odnosi se na pregled dokumentacije ili informacione osnove koja je korišćena u postupku procene. u najvećem broju slučajeva. što je u suprotnosti sa osnovnom premisom vrednosti. on mora da izvrši testiranje dobijenog rezultata na sledeći način: ponovnom proverom logike i obračuna primenjenih u okviru svakog od metoda. pre sastavljanja izveštaja o proceni. kontrolnom interesu u preduzeću. procenjivač ima još nekoliko važnih zadataka.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . poređenjem dobijene vrednosti sa vrednošću sličnih preduzeća. čija je vrednost manja od procenjene za popust usled odsustva upravljačkih prava. Procenjivač mora da se uveri: da je ceo postupak procene bio na adekvatan način planiran i da su na njemu bili angažovani odgovarajući stručnjaci. u slučajevima kod kojih je to opravdano. Time se istovremeno prekida sa dosadašnjom praksom forsiranja metoda neto imovine kao osnovnog metoda. Suprotno je kod manjinskog interesa. Posle donošenja zaključka o vrednosti preduzeća.metodologija i primeri - davanju težine pojedinim metodama. Međutim. jer. 121 .

5. kao što su sređivanje dokumentacije. obaveza i kapitala u poslovnim knjigama preduzeća. kapitala i obaveza. Ovaj bilans treba da posluži za knjiženje procenjenih vrednosti poslovne imovine. SASTAVLJANJE BILANSA STANJA POSLE PROCENE Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala. da su u svim fazama procene korišćeni odgovarajući profesionalni standardi za ovu vrstu posla.4. Ustvari. preduzeće treba na osnovu ovog bilansa da svede knjigovodstveno na procenjeno stanje imovine. sastavlja se bilans stanja s iskazanim procenjenim vrednostima poslovne imovine. obaveza i kapitala. 4. evidentira se: 122 . procenjivač ima i niz administrativnih zadataka kojima se završava ceo angažman na proceni vrednosti preduzeća. da se iz radne dokumentacije može videti da je za sve metode procene bilo obezbeđeno dovoljno kvalitetnih podataka. evidentiraju se na pozicijama poslovne imovine. Na kraju. ocena performansi stručnjaka koji su bili angažovani na proceni i sl. razlike koje su identifikovane prema metodu neto imovine. Razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine. obaveza i kapitala na dan procene (član 12 Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala). PRIMENA METODA PROCENE da su bili izabrani metodi procene adekvatni specifičnostima preduzeća čija se vrednost procenjuje i da su usklađeni sa svrhom procene. da su svi predviđeni koraci u proceni izvedeni i da su dokumentovani određenim analizama i objašnjenjima. To se postiže knjiženjem utvrđenih razlika na sledeće načine: a) Kada je procenjena vrednost kapitala veća od knjigovodstvene vrednosti.

00012.000 850.000 80. Na sledećem primeru prikazaćemo obe varijante knjiženja: Rezultati procene: Metod Vrednost kapitala u 000 dinara Prva vari-Druga jantavarijanta 350.000 85.000 950.P. Goodwill Osnovna sredstva 1.00098.000 - AKTIVA I Nematerijalna ulaganja (1+2) 1.000 480.000 7.000 7.000 113. oba metoda imaju ravnopravan tretman).000 98.000 260.000 750.000 15. Građevinski objekti 2.000 650.000 80.000 7.500 . "ABC".000 107. ili smanjenjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine.00013. tj.000 500. Način A) BILANS STANJA D.5000 140.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 7.000 123 .000 1.000 100.000 645.metodologija i primeri - povećanjem vrednosti nematerijalnih ulaganja (pozicije goodwill) procenjenih po metodu neto imovine.000 12.000 350.500 6.000 500.000 480.000 415.000 260.000 III IV V VI 13.00080.000 7.000 13.000 Knjigovodstvena vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Ponderisana procenjena vrednost kapitala (Ponder 50% od procenjenih vrednosti.050.000 450.000 225.000 550.000 650.000 98. Osnovna ulaganja 2. Oprema Dugoročna finansijska ulaganja Zalihe Kratkoročna potraživanja HOV i novčana sredstva Poslovna aktiva II 273.000 12.000 12.000 850. BEOGRAD NA DAN PROCENE …… Knjigovodstvena vrednost 6.

000 95.000 950.000 1. Dalje.00020.4.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 PASIVA Knjigovodstvena vrednost 350.000 185. Razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine.P.000 550. PRIMENA METODA PROCENE Način A) BILANS STANJA D.000 I II III IV Kapital Dugoročne obaveze Dugoročna rezervisanja Kratkoročne obaveze Poslovna pasiva 650. Na sledećim primerima prikazaćemo obe varijante knjiženja: 3 Zakon o računovodstvu tretira razliku koja proističe iz niže procenjene vrednosti kapitala i njegove knjigovodstvene vrednosti.000 b) Kada je procenjena vrednost kapitala manja od knjigovodstvene vrednosti3. kao negativni goodwill (gubitak).000 95. što znači da je bitno utvrditi realnu vrednost i kapitala i sredstava na dan procene. evidentiraju se na pozicijama poslovne imovine.000 185. tretirajući ga kao posebnu poziciju u okviru dugoročnih rezervisanja.000 20.000 20. obaveza i kapitala. tj.000 185.00095.000 850. 124 . Mišljenja smo da za celokupni iznos negativnog goodwill-a treba umanjiti odmah vrednost osnovnih sredstava.050. Zakon predviđa mogućnost odlaganja korekcije kapitala za iznos negativnog goodwill-a (odloženi negativni goodwill). evidentira se: povećanjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodi neto imovine.000 90.000 750.000 645. ili umanjenjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine. kao negativnu komponentu kapitala. razlike koje su identifikovane prema metodu neto imovine. jer se svojinska transformacija tretira kao statusna promena preduzeća. BEOGRAD NA DAN PROCENE …… (Nastavak) . bez ostavljanja mogućnosti za neke buduće korekcije.000 185. "ABC".000 20.

000 150.000 300.000 150.000 720.000 700.000 150.000 12.000 670.000 Knjigovodstvena vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Ponderisana procenjena vrednost kapitala Način B) BILANS STANJA DP "ABC".000 50.000 45.000 III Dugoročna finansijska ulaganja IV Zalihe V Kratkoročna potraživanja VI HOV i novčana sredstva Poslovna aktiva PASIVA I II III IV Kapital Dugoročne obaveze Dugoročna rezervisanja Kratkoročne obaveze Poslovna pasiva 250. Oprema 250.000 750.000 35. 125 .000 .000 210.000 120.000 180.000 171.000 220.000 36.000 52.000 318.000 210.000 180.000 35.000 130.000 210.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 2.000 230.000 130.000 700.000 171.000 12.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .000 250.000 12.000 180.000 12.000 60.000 150.000 180. Građevinski objekti 2.000 720.000 130. BEOGRAD NA DAN PROCENE …….000 750.000 250.000 670.metodologija i primeri - Rezultati procene: Metod Vrednost kapitala u 000 dinara Prva vari-Druga jantavarijanta 250.000 2. procenjena vrednost nije bila.000 171.000 60.000 AKTIVA I II Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva 1.000 60.000 200.000 90.000 150.000 250. niti sme da bude niža od likvidacione vrednosti.000 275.000 80.000 2.000 NAPOMENA: U svim navedenim slučajevima. Knjigovodstvena vrednost 2.000 200.000 35.000 220.000 250.

Priprema Izveštaja o proceni 127 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - 5.

s obČesto se zirom da je njegovo sastavljanje uvek skopčano sa rokovima. Tako on može biti osnova za pregovore sa investicionim bankarima ili potencijalnim kupcima. Priprema izveštaja o proceni izveštaju o proceni u praksi ne pridaje dovoljan značaj. državnih agencija i sl. iako je on jedini dokaz o rezultatima procene. može biti predmet pažnje poreskih organa. pregled opštih pretpostavki i ograničenja. izjavu zvaničnih predstavnika 129 . ukoliko se preduzeće sa tim složi. Na osnovu izveštaja se ocenjuje i kvalitet procene.metodologija i primeri - 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Tada se u žurbi ne poklanja dovoljno pažnje izveštaju. pisani izveštaj o proceni može ponekad biti korišćen i u situacijama koje nisu u najdirektnijoj vezi sa svrhom procene i namenom izveštaja. njihove izjave o nezavisnosti. a takođe. Ovakav izveštaj obično ima sledeći sadržaj: Uvod (rezime) Informacije o preduzeću Informacije o grani i o privredi Finansijska analiza preduzeća Pregled metoda procene Primena izabranih metoda Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala Prilog koji uključuje informaciju o kvalifikacijama procenjivača. Kompletan. pa je zato veoma važno da on bude pripremljen na odgovarajući način.

koji prikazuje najvažnije događaje od osnivanja. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI preduzeća da su procenjivačima dostavljeni svi raspoloživi podaci o imovini kojom raspolaže preduzeće i sl. Prikaz delatnosti preduzeća sa listom njegovih proizvoda ili usluga. kupcima i ostalim relevantnim podacima. Svrha procene takođe mora biti jasna. konkurencijom. U uvodu se daje rezime postupka procene i najvažniji zaključak. najvažnijim kadrovima. promena vlasništva. pripajanja. vrednost preduzeća do koje se došlo u proceni. Obično se uvod formalno piše u vidu pisma rukovodstvu preduzeća.5. tj. Informacije o preduzeću. Osnovni podaci o preduzeću u vrlo generalnoj formi treba da ukažu odman na delatnost. Uvod. spajanja. Definicija vrednosti mora biti identifikovana i opisana. Obično se ovde daje: Kratak istorijat preduzeća. 130 . lokacijama. organizacionom strukturom. koji mora biti jasno iskazan. dobavljačima. itd. kome se odmah skreće pažnja na najvažnije činjenice u vezi sa procenom. preko značajnijih razvojnih poduhvata. pravnu formu i svojinske interese. jer od nje zavisi da li će cela procena biti tumačena u pravilnom kontekstu. Prikaz svojinske strukture i prikaz njenih promena u poslednje vreme. Prikaz sistema upravljanja sa navođenjem ključnih menadžera. a koje su inače relevantne za procenu. Metodi procene i zaključak o vrednosti preduzeća. Prikaz jakih i slabih tačaka u poslovanju preduzeća. U ovom delu sadržane su informacije o preduzeću koje nemaju finansijski karakter. kao što su: Datum procene.

ukoliko je poslovanje preduzeća osetljivo na promene u opštem privrednom okruženju. U ovom delu daje se pregled metoda procene i pregled izabranih metoda sa argumentacijom relevantnom za takav izbor. Podaci o grani ili grupaciji i mesto preduzeća koje se opisuje njegovom veličinom u odnosu na druga preduzeća. Ovaj deo izveštaja sadrži pregled zbivanja u grani ili grupaciji kojoj preduzeće pripada i pregled privrednih kretanja. Finansijska analiza preduzeća. Ovaj deo posvećen je finansijskom stanju u kome se nalazi preduzeće.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . na osnovu izveštaja. pokušavati da ih osporavaju. Računovodstvene i finansijske politike koje se vode u preduzeću. 131 . Zaključak. Ovo je naročito važno ako izveštaj budu koristili oni kojima rezultati procene ne idu u prilog. Podaci o rentabilnosti i likvidnosti. Pregled metoda procene. pa će. U izveštaju mora biti detaljno prikazan postupak primene svakog od izabranih metoda i to sa svim potrebnim kalkulacijama. Ukoliko su ti obračuni suviše detaljni. oni mogu biti prikazani i u prilogu. Ovo je bitno za manja preduzeća čije je poslovanje direktno uslovljeno takvim kretanjima. Obično se daju: Podaci o makroekonomskim kretanjima. Podaci o privrednim kretanjima u užem regionu i na lokalnom nivou.metodologija i primeri - Informacije o grani i o privredi. Posebno se prikazuju: Podaci iz bilansa stanja o sredstvima i izvorima sredstava. Primena izabranih metoda. Ovaj deo izveštaja bi trebalo da sadrži najvažnije rezultate u primeni izabranih metoda i da prikaže na koji način je izveden konačan zaključak o vrednosti i strukturi kapitala preduzeća. učešćem na tržištu i sl.

kao što su detaljni obračuni i finansijske informacije. Ovaj deo ima ravnopravan tretman u izveštaju kao i svi ostali njegovi delovi. Ostale podatke. prilog sadrži mnoge informacije bez kojih nije moguće pravilno tumačiti rezultate primenjenih metoda. pisani izveštaj o proceni trebalo bi da bude zvanično potpisan od strane procenjivača. Naprotiv. Pregled kvalifikacija procenjivača. Prilog sadrži: Izjave procenjivača da nemaju interes u preduzeću koga su procenjivali. To znači da se u njemu ne nalaze samo podaci koji nisu od primarnog značaja za korisnike izveštaja. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI Prilog. Listu globalnih pretpostavki i listu ograničavajućih faktora koji su se javili tokom sprovođenja postupka procene. odnosno od strane zvaničnog predstavnika firme koja je izvršila procenu. Zbog toga se ovom prilogu mora posvetiti posebna pažnja.5. 132 . Pregled izvora podataka (dokumentacija i obračuni). Prema međunarodnim standardima za procenu. tako da on bude pravilno strukturiran i jasan.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - Literatura 133 .

Beograd. Pratt S. Measuring and Managing the value of Companies. Keller. Murrin J. Computer demonstration session. Murrin. Griffits J.. IAAE . XXI SYMOPIS. USA.: Procena vrednosti preduzeća. Fishman J. 1991. Damodaran A. Sacramento. Zbornik radova "Pravo i privreda". XXVI Simpozijum. 1993. Leko V. Fort Worth. (1994): Problemi privatizacije u poljoprivredi Jugoslavije. John Wiley & Sons Ltd. Leko V.: Capitalization Theory and Techniques.: Harmonizacija prava revizije i revizija u SRJ i EU. str. 1990. Beograd. 135 .: Investment Valuation. Illionis. Birmingham. zbornik Agrarna politika Jugoslavije u uslovima tržišnog privređivanja. 1995. Probus Publishing Company. California. (1997): Agriculturalland Valuation in the Countries under Transition: Toward a Market Oriented Economy. XXIV Simpozijum.International Association of Agrarian Economists.. Tom.. Poznanić V. Kotor. Chicago.: Redovni bilans u funkciji revizije i procene vrednosti preduzeća. Practitioners Publishing Company. 184192. Zlatibor. Blackman I.: Računovodstvo u funkciji revizije i procene vrednosti preduzeća. Koller T. 1995. Mrđa N..: Valuation. Copeland T. Njegovan Z. 1995.: Accounting Issues Relating to Transition of Yugoslav Economy .. Proceedings from XXIII International Conference of Agricultural Economists. Poznanić V. John Wilez & Son's. Poznanić V.John Wiley & Sons. 1996.metodologija i primeri - LITERATURA Akerson C. no EC007. Tim. 1990. Texas.: Finansijsko restrutkuriranje preduzeća.. Wilson D: Business Valuation. Jack: Valuation: Measuring and Managing the Value of Companies . Cvetanović M..PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .: The valuation of Privately Held Businesses. 1984. New York. Savez računovođa i revizora Srbije.. Copeland. New York. UK.18th Annual Congress of the European Accounting Association. Leko V.. Njegovan Z. Vlahović A. 1991. Zlatibor. Leko V. 1994. Brnjačka banja. Appraisal Institute.. 1986. IEP. Savez računovođa i revizora.

) .: Knjigovodstvo deoničkog društva. Standards for the Valuation of Business Enterprises . The Appraisal of Real Estate. Recommandation sur les procédures a suivre par les experts comptables en matière d'évaluation d'entreprises . Ranković J.Technical Opinion HPA (Hauptfachausschus) 2/1983 . Đuričin D. 1997. The Appraiser's Workbook. National Association of Review Appraisers & Mortgage Underwriters..V. Pratt. The Principles of Appraisal Practice and Code of Ethics . IdW Verlag GmbH Düsseldorf. Kisić S: Rizik i neizvesnost.C..Union Europeenne des Experts Comptables Economiques et Financiers (U.: Reviewing a Business Appraisal Report. Scottsdale. 1997. Pratt Shannon P..E.American Society of Appraisers (ASA). 1992. broj 3-4 jul-decembar 1996. Poznanić V. 1992.5. Savez ekonomista Srbije. Vrnjačka Banja. Arizona. Zakon o svojinskoj transformaciji 136 . Appraisal Institute. Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti Uredba o bližim uslovima koje mora ispunjavati ovlašćeni procenjivač i uslovima i načinu oduzimanja ovlašćenja Uredba o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala Vasiljević M. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI Poznanić V. Ekonomika preduzeća. Beograd. Vlahović A. Richard D. Illionis. Second edition.: Procena vrednosti kapitala. Appraisal Institute. Beograd. VI Susret pravnika u privredi SR Jugoslavije.TRC 1. 1989. 1997. Shanon P.: Vodič za primenu Zakona o svojinskoj transformaciji. Valuing a business the analysis and appraisal of closely held companies. Udruženje pravnika u privredi SR Jugoslavije. Udruženje pravnika u privredi i Ekonomski institut.Institut der Wirtschaftprüfer in Deutschland e. Beograd. Irwin Inc. Illionis.

3. 4.primer Izveštaja o proceni 1. Uvod Informacije o preduzeću Informacije o privredi i o grani Analiza finansijskih izveštaja preduzeća "VVA" 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Pregled i primena metoda procene 6. Zaključak Prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala 137 .metodologija i primeri - II Procena vrednosti kapitala . 2.

199X GODINE Beograd.12. 15. januar 19… godine 139 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA DP "VVA" NA DAN 31.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .199X 1 DEM = 3.3 dinara ─ Metod diskontovanog novčanog toka ─ Metod neto imovine ─ Metod likvidacione vrednosti Rezultati procene .000 dinara 239.12.492 Vrednost dobijena po metodu DNT 416. Beograd 31.133 Likvidaciona vrednost Ponderisana procenjena vrednost (zaokruženo) 329.metodologija i primeri - A) REZIME PROCENE Podaci o preduzeću Naziv: Skraćeni naziv: Direktor: Odgovorne ličnosti za date podatke: Adresa: Telefon: Šifra osnovne delatnosti: "XY" ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ 0124 Proizvodnja i prerada hartije 0702 Trgovina na veliko 0703 Trgovina na malo XXXX Društveno preduzeće za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA" DP "VVA" Ukupan broj radnika: Podaci o proceni Procenitelj: Datum procene: Srednji kurs na dan procene: Korišćeni metodi procene: Ekonomski institut.232 Vrednost dobijena metodom neto imovine 187.000 140 .413 Knjigovodstvena vrednost 270.

metodologija i primeri - B) IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 142 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

SADRŽAJ
Strana

1. UVOD.......................................................................................................................1 44 1.1. Osnovni podaci o preduzeću ............................................................................144 2. 1.2. KorišćeneO PREDUZEĆU .......................................................................146 INFORMACIJE metode, rezultati procene i zaključak o vrednosti preduzeća .........144 3. INFORMACIJE O PRIVREDI I O GRANI .......................................................148 4. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" .................152 4.1. Vertikalna i horizontalna finansijska ravnoteža...............................................152 4.2. Analiza likvidnosti, aktivnosti i rentabiliteta....................................................153 4.3. 5. PREGLED I PRIMENA METODA PROCENE................................................155 Zaključak..........................................................................................................153 5.1. Primena metoda diskontovanog novčanog toka ..............................................155 5.1.1. Definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova"........................156 5.1.2. Projektovanje novčanog toka...............................................................156 5.1.3. Utvrđivanje diskontne stope ................................................................166 5.1.4. Procena vrednosti kapitala ...................................................................171 5.1.5. Definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" ...........................173 5.1.5.1. Bilans uspeha, novčani tok i bilans stanja ...........................173 5.1.5.2. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala .....................176 5.1.5.3. Procena vrednosti kapitala...................................................178 5.2. Primena metoda neto imovine..........................................................................179 5.2.1. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja - procena aktive .................180 5.2.2. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja - procena obaveza..............183 6. ZAKLJUČAK O PROCENI .................................................................................189 5.2.3. Utvrđivanje procenjene vrednosti 6.1. Bilans stanja posle kapitala ..........................................183 procene ..............................................................................189 5.3. Primena metoda likvidacione vrednosti...........................................................186 PRILOZI UZ IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA...................193 5.3.1. Procena pojedinih pozicija u bilansu stanja - procena aktive ..............186 5.3.2. Procena pojedinih pozicija pasive obaveze.......................................187 5.3.3. Procenjena likvidaciona vrednost 143 kapitala ..........................................188

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

1. UVOD Na zahtev DP "VVA" saradnici Ekonomskog instituta, Beograd procenili su vrednost preduzeća na dan 31.12.199X godine. Cilj procene je bio utvrđivanje procenjene vrednosti društvenog kapitala. Procenjena vrednost društvenog kapitala je osnova za svojinsku transformaciju. Ekonomski institut, Beograd kao potpisinik Izveštaja, nema učešća u kapitalu DP "VVA", niti bilo kakve poslovne aranžmane koji bi ga činili pristrasnim u određivanju vrednosti preduzeća. Dobijeni podaci tretirani su kao pouzdani, iako računovodstveni izveštaji nisu bili predmet nezavisne revizije. 1.1. Osnovni podaci o preduzeću Naziv: Društveno preduzeće za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA" DP "VVA" Beograd 0124 Proizvodnja i prerada hartije 0702 Trgovina na veliko 0703 Trgovina na malo 40811-15-123456 _______________________ 605-606 XXXX

Skraćeni naziv: Sedište: Delatnost:

Žiro račun: Telefon: Telefax: Broj zaposlenih:

1.2. Korišćene metode, rezultati procene i zaključak o vrednosti preduzeća Za svrhe procene društvenog kapitala DP "VVA" korišćenje su metode koje Zakon o svojinskoj transformaciji predviđa, a to su: prinosni metod (DNT), metod neto imovine, metod likvidacione vrednosti. 144

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Rezultati koji su dobijeni korišćenjem sve tri navedene metode, u konačnoj oceni vrednosti preduzeća, uzete su u sledećoj srazmeri: 60:40:0. Vrednost preduzeća je, prema tome, ponderisana vrednost samo dva metoda, dok je metod likvidacione vrednosti korišćen samo kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. Primenom navedenih metoda utvrđene su sledeće vrednosti: Metod / vrednost Metod diskontovanog novčanog toka Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti - 000 dinara 270.492 416.232 187.133

Primenjujući navedene pondere, u konačnoj oceni utvrđena je: Ponderisana procenjena vrednost (zaokruženo) 329.000 Vrednost preduzeća izražena u deviznom ekvivalentu (1 DEM = 3,3 dinara) 99.697

145

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

2. INFORMACIJE O PREDUZEĆU DP "VVA" je osnovano 1947. godine, rešnjem Vlade NR Srbije, pod firmom Fabrika lepenke i hartije. Osnivaški ulog je iznosio 900.000 tadašnjih dinara, a korišćen je uglavnom za izgradnju objekata i nabavku osnovnih sredstava. Osnovna delatnost preduzeća bila je proizvodnja lepenke, kesa, kartonaže i šrenc hartije. U dosadašnjem razvoju preduzeća, karakteristične su sledeše godine: 1960., kada je nabavljena mašina za proizvodnju hartije. Tada je u proizvodni program uvedena proizvodnja ambalažne hartije, superior hartije i sl. 1970., kada je nabavljena mašina za proizvodnju natron vreća i kada je pošela proizvodnja vreša za cement, brašno i sl. 1979., kada je nabavljena mašina za proizvodnju valovite lepenke kao i doradne mašine. Na taj način je delatnost proširena i na proizvodnju valovite lepenke, kao i na proizvodnju štampanih i neštampanih kutija od valovite lepenke. 1985., kada je došlo do udruživanja sa preduzećem "XY" iz "NM". Delatnost je time proširena na proizvodnju obložene hartije i papirne ambalaže, kao i na grafičku delatnost (štampanje obrazaca, vizit-karti, i sl.). Od osnivanja do 1950. godine, preduzeće je poslovalo pod nazivom Fabrika lepenke i hartije, koji je tada promenjen u Fabrika za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA". Preduzeće je reorganizovano 1977. godine, kada je formirana Radna organizacija (RO) u čijem su sastavu bili: OOUR Proizvodnja, OOUR Prerada i Radna zajednica Zajednički poslovi. S obzirom da su 1979. godine, realizovana značajna investiciona ulaganja, formiran je i OOUR Ambalaža. Godine 1985., RO "VVA" se udružuje sa "XY" iz "NM". "XY" tada postaje radna jedinica (RJ) u OOUR-u Prerada. Statusnim promenama iz 1988., "VVA" se konstituiše u RO bez OOUR-a., a 1989. godine, pripaja joj se RO "AB" iz "XX", koja postaje radna jedinica u pogonu ambalaže. Iste godine, RO "VVA" se konstituiše kao preduzeće u društvenom vlasništvu. Preduzeće "VVA" je društveno preduzeće i nije se prema prethodnim zakonima transformisalo. Organi upravljanja su: Skupština, Upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Upravni odbor je organ upravljanja, direktor je organ poslovođenja, dok je nadzorni odbor organ nadzora. Upravni odbor i direktor zajedno čine upravu preduzeća.

146

tehničko-tehnološka dokumentacija o građevinskim objektima. Aktuelna organizaciona šema proizvodnog procesa je sledeća: Pogon proizvodnje Radna jedinica 1 Radna jedinica 2 Pogon prerade Radna jedinica 3 Radna jedinica 4 Pogon ambalaže Radna jedinica 5 Osnovni izvori informacija.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Preduzeće je raspoređeno na tri položaja u tri organizacione celine. finansijski planovi. analitičke evidencije. 147 . bili su: finansijski izveštaji DP "VVA". opremi. izveštaji o poslovanju. Na poseban način korišćene su informacije dobijene u intervjuima i razgovorima s poslovodstvom preduzeća. Ograničavajućih faktora u postupku procene nije bilo. korišćeni pri proceni.

Po glavi stanovnika u US $ (u stalnim cenama 199X) UKUPNI IZVOZ 1. Osnovni uzroci krize bili su neadekvatna privredna struktura i brojni institucionalni problemi.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Razvojni problemi ispoljavali su se u oštrijem vidu u odnosu na prosek zemlje. Na to ukazuje kretanje društvenog proizvoda u poslednjih nekoliko godina. DRUŠTVENI PROIZVOD 1. 199X 199X 199X 199X 199X On je uslovio drastičan pad životnog standarda i kupovne moći stanovništva. agroindustrijski i naftno-hemijski kompleks. kao pokazatelj privredne aktivnosti na nivou Republike Srbije (Tabela 1: Osnovni pokazatelji razvoja Republike Srbije 1989Tabela 1. kod nas je u ovom periodu nastavljeno sprovođenje razvojne strategije iz prethodne faze. zbog privredne strukture u kojoj su dominirali energetsko-sirovinski. Indeks troškova života (tekuća/prethodna godina) 4. Osnovni pokazatelji razvoja Republike Srbije. Veličina u milionima US $ (u stalnim cenama 199X) 3. Nasuprot procesu prestrukturiranja koji se odvijao u razvijenim privredama. Godišnje stope promena (%) UKUPNI UVOZ 1. a od 90tih je karakterišu duboki poremećaji. 148 . Godišnje stope promena (%) KRETANJE CENA (prethodna godina = 100) 1. stagnacija proizvodnje. Deflator društvenog proizvoda Iz tabele možemo jasno videti da je ostvarena stabilizacija privrede. koja se zasnivala na konceptu uvozne supstitucije umesto izvozne ekspanzije i politici kontrakcije agregatne tražnje umesto širenja ponude. ali po cenu recesije i pada životnog standarda. U milionima US $ 2. pogoršanjem odnosa u raspodeli i zaostajanjem u tehnološkom razvoju. godine ušla u višegodišnju recesiju. Privredna recesija bila je praćena opadanjem kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja privređivanja. iz godinu u godinu se preslikavala postojeća privredna struktura koja nije mogla da obezbedi kvalitativno bolje rezultate. 199X-199X 1997). Indeks cena na malo (tekuća/prethodna godina) 3. Realne godišnje stope promena (%) 2.metodologija i primeri - 3. Indeks cena na malo (XII/XII) 2. INFORMACIJE O PRIVREDI I O GRANI Privreda Srbije je posle 1980. akumulativne i reproduktivne sposobnosti privrede. U milionima US $ 2. Kao posledica. makrodebalansi i rastuća inflacija.

Realne stope promena društvenog proizvoda Republike Srbije po sektorima u razdoblju 199X-199X (stalne cene 199X) 199X PRIVREDA (UKUPNO) Industrija Poljoprivreda Šumarstvo Vodoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj i veze Trgovina Ugostiteljstvo i turizam Zanatstvo Komunalna delatnost Ostale proizvodne delatnosti 199X 199X 199X (u %) 199X U takvim opštim uslovima. godine došlo do daljeg pomeranja komercijalnog kursa i cena naviše. da bi početkom 1995. godini. krajem oktobra i decembra 1994. godinu ne možemo označiti 149 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Pad ukupnog društvenog proizvoda različito se manifestovao po pojedinim sektorima. godini postepeno dolazi do pozitivno pomaka u proizvodnim rezultatima. pre svega. Saobraćaj. kursa dinara i zarada. Kao posledica. a takođe je dovelo i do naraslih budžetskih deficita i njihove monetizacije. treba ukazati i na prekid robnih tokova sa inostranstvom i republikama prethodne Jugoslavije (SFRJ) što je izazvalo bitno smanjenje ponude. U toj situaciji. donete su nove mere ekonomske politike sa ciljem da se eliminišu dotada ispoljeni negativni rezultati. a to je uticalo na jačanje pritiska na rast cena. dok su poljoprivreda. 1995. No. posmatrano u celini.9%). realizacijom Programa monetarne rekonstrukcije. Tabela 2. postignuto zaslugom rasta privredne aktivnosti u oblasti trgovine (promet na malo 12. godini dolazi do drastičnog porasta cena i hiperinflatornog talasa nezapamćenog u svetu. trgovina i građevinarstvo ostvarili su najveći pad ekonomske aktivnosti. U 1994. Međutim. Rast beleži i industrijska proizvodnja za 4%. Privredna aktivnost je povećana i uspostavljena je ravnoteža javnih prihoda i rashoda. u drugoj polovini godine. Ovo uspeva za kratko. šumarstvo i ugostiteljstvo i turizam zabeležili u pojedinim godinama značajne stope rasta. Procenjeni godišnji rast realnog društvenog proizvoda je viši za 6%. u 1993. što je. neka od uporišta postignutog uspeha su napuštena. godine. Ova kretanja ilustruje tabela 2. obezbeđeni su pozitivni rezultati u pogledu stabilizacije cena. U 1995. i pored toga. industrija. ugostiteljstva i turizma.

pri čemu je stopa rasta trgovine (promet na malo) porasla za 1% (13. pospešivanja procesa tranzicije i definitivnog opredeljenja u pogledu adekvatnijih rešenja vlasničkog koncepta. nedovoljan nivo domaće akumulacije i deviznih sredstava. Ispoljena kretanja društvenog proizvoda u 1996.prethodna godina = 100) 199X DRUŠTVENI PROIZVOD U cenama 1994. Naime u 1996. 150 . kako se najavljuje akcijama i merama republičke i savezne vlade.8%. nizak nivo korišćenja kapaciteta. Važniji indeksi privrednih kretanja (Indeksi . godini je ostvarena stopa rasta od 5. godini). gde nije bilo prostora za bilo kakav zaokret u smislu strukturnog prilagođavanja privrede. Kao osnovna karakteristika privrede. Tabela 3. Slična se ocena može izvesti i za 1996.9%) i ostvaren gotovo dvostruko veći industrijski rast (8. Na to ukazuje pregled kretanja i indeksa za pojedine privredne segmente (Tabela 3).0%). obzirom da su godišnji rezultati gotovo isključiva posledica prethodno ostvarene niske baze (pre svega u 1994. međutim. godinu. u uslovima bez finansijske podrške iz inostranstva. izražene strukturne disproprijacije.metodologija i primeri - kao godinu privrednog poleta. FIZIČKI OBIM PROIZVODNJE Industrija ZAPOSLENI U DRUŠTVENOM SEKTORU Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti CENE Cene proizvođača Industrijskih proizvoda Cene na malo Industrijskih proizvoda Troškovi života PROSEČNE NETO ZARADE (PLATE) Nominalno Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti ULOZI NA ŠTEDNJU DEVIZNI DEPOZITI GRAĐANA NOVČANA MASA 199X 199X 199X 199X Ostvareni rezultati predstavljaju posledicu primene pretežno monetarnih mera i državnog administriranja. a u poslednjem kvartalu i ukinutih sankcija međunarodne zajednice.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . viškovi zaposlenosti i gubici. godini su u uslovima suspendovanih sankcija. beleži se nedostatak obrtnih sredstava.

U tom smislu se ocenjuje da će perspektiva preduzeća u ovim i povezanim delatnostima pratiti opšti nivo kretanja makroekonomskih tokova. odnosno. tako i pojedinih preduzeća i slabljenja njihove prinosne moći. stavlja u nepovoljan položaj. opredeljenost na efikasniju strukturnu politiku i proces tranzicije kome su imanentni privatizacija i poslovna transformacija preduzeća. prerade i prometa hartije postepeno menjaju svoj tržišni položaj. takođe su ostvarile negativne implikacije. kako ukupnog sektora. 151 . što privredne subjekte.prethodna godina = 100) 199X PROIZVODNJA I PRERADA HARTIJE Tekuće cene Stalne cene PROMET PROIZVODA OD HARTIJE Tekuće cene Stalne cene 199X 199X 199X 199X Ispoljene tendencije ukazuju da privredne grane u oblasti proizvodnje. Proizvodnja i prerada hartije (Indeksi . Tabela 4. i iz toga proistekla rastuća neizvesnost u vezi sa karakterom mera. pa se može zaključiti da je zajedno sa opštom recesijom došlo do značajnog pada performansi. svojevrstan time lag u pogledu osmišljenije politike strukturnog prilagođavanja. koji je produžen i posle sredine 1996. kao osnovnog faktora budućih razvojnih tokova i konkurentnosti zemlje. kojima je pretežna delatnost vezana za proizvodnju i preradu hartije. odnosno. mogućnosti kreiranja uspešne konkurentske pozicije ovih preduzeća. To se u konačnom odražavalo kroz porast inflacije i deviznog kursa. Na to ukazuje kretanje indeksa cena na ovu privrednu granu (Tabela 4).IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Naime. godine.

Analiza strukture izvora sredstava ukazuje na značajan udeo sopstvenih sredstava u finansiranju poslovanja.1. U posmatranom periodu učešće obrtnih sredstava u poslovnim sredstvima oscilira. da bi u 199X godini bili. na vrlo visokom nivou od 74%. Vertikalna i horizontalna finansijska ravnoteža Saglasno prirodi delatnosti u strukturi poslovnih sredstava dominiraju stalna sredstva. što sve zajedno indicira blago narušavanje optimalne likvidnosti. U strukturi pozajmljenih izvora. Drugim rečima. ona čine 59. Najveći deo obrtnih sredstava čine potraživanja. Suprotno zalihe imaju tendenciju porasta. Oscilacije su direktno uzrokovane nestabilnom aktivnošću u proteklom periodu. Njihova vrednost čini preko 30% ukupne poslovne aktive u sve četiri posmatrane godine. Generalni trend porasta učešća pozajmljenih izvora. Najznačajniji kratkoročni izvori poslovanja su dobavljači. posmatrano po ročnosti. dominantni su kratkoročni izvori. 100% ukupnih pozajmljenih izvora. ukazuje na slabljenje finansijskog potencijala preduzeća. Detaljni proračuni sadržani su u Prilogu 7 (Tabela 1 . Sa 41% ukupnih poslovnih sredstava u godini a.19). najveći udeo u grupi osnovnih sredstava imaju građevinski objekti.1% u godini a.metodologija i primeri - 4. kao i znača152 . Analiza je urađena na osnovu zvaničnih bilansnih pregleda (bilans uspeha. pri tome prevashodno kratkoročnih. Preduzeće je uspevalo da iz vlastitih sredstava finansira ukupna stalna sredstva. čak. No i pored uočene negativne tendencije može se konstatovati da je finansijska pozicija u posmatranom periodu bila zadovoljavajuća. 4. ona rastu i u 199X godini iznose 48%. s tim da se u 199X godini dogodilo značajnije povećanje pozajmljenih izvora finansiranja. Njihovo učešće u ukupnim pozajmljenim izvorima u 199X godini iznosi oko 65%. bilans stanja i raspored rezultata). i dalje. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" Analizom finansijskog stanja Preduzeća “VVA” obuhvaćen je protekli četvorogodišnji period. ali je uočljiv rastući trend. Pri tome. U godini a oni čine. odnosno 53% u 199X godini.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . s tim da je kod ove kategorije obrtnih sredstava uočljiv opadajući trend. Društveni kapital je konstantno zastupljen iznad optimalnog nivoa (50%).

Zaključak Finansijska pozicija Preduzeća “VVA” je veoma dobra. Smanjenje pokazatelja likvidnosti.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - jan deo obrtnih sredstava. Iako nadalje dolazi do relativnog smanjenja neto obrtnog fonda. Naravno.14% do 0. ali. aktivnosti i poslovne uspešnosti. I pored usporene aktivnosti. što.2. aktivnosti i rentabiliteta Radi preciznije identifikacije i ocene finansijskog stanja Preduzeća “VVA” urađena je analiza likvidnosti.19%. 153 . Stopa bruto dobiti opada sa 1. ne mora da indicira narušenu likvidnost. Nadalje. i generalno se nalaze na relativno niskom nivou. svakako.3. U konkretnom slučaju. budući da je u posmatranom periodu došlo i do značajnog pada likvidnosti u čitavoj grani. stopa prinosa na prosečno korišćena poslovna sredstva kreće se u rasponu od 0. govori o niskoj rentabilnosti poslovanja preduzeća. 4. ukazuje na otežane uslove poslovanja. posmatrano preduzeće ima: vertikalno uravnoteženi nivo ulaganja. preduzeće “VVA” je u proteklom periodu “spas” kontinuiteta proizvodnje potražilo u produženju perioda plaćanja dobavljačima. Drugim rečima. u godini a dugoročnim (sopstvenim) izvorima su u potpunosti finansirane zalihe. Analiza neto obrtnog fonda je prvi indikator nivoa likvidnosti preduzeća. uz izvesno oporavljanje u 199X godini. kao i deo potraživanja. Analizom pokazatelja aktivnosti može se konstatovati da se osnovni uzroci smanjenja likvidnosti mogu pronaći u krajnje nepovoljnom periodu naplate potraživanja od kupaca. Analiza likvidnosti. samo po sebi. Pokazatelji poslovnog uspeha imaju opadajući trend. zajedno sa prethodnim pokazateljom. na 0. uz istovremeno usporavanje obrta zaliha. U analiziranom periodu postoji generalni trend pada likvidnosti. blago narušene likvidnosti i niske rentabilnosti. dugoročna finansijska uravnoteženost u ovom domenu je sasvim zadovoljavajuća 4. Već jako dug period plaćanja od oko 104 dana se u 199X godini produžio na prosečnih 175 dana. postojala je dugoročna i kratkoročna finansijska ravnoteža.95% u godini a.3% u 199X godini.

što je garant likvidnosti u narednom periodu.metodologija i primeri - vrlo dobar nivo kreditne sposobnosti i solventnosti. 154 . sasvim zadovoljavajući nivo neto obrtnog fonda.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . horizontalnu uravnoteženost ulaganja i izvora po ročnosti.

PREGLED I PRIMENA METODA PROCENE Na osnovu člana 3. procena vrednosti društvenog i državnog kapitala vrši se primenom metoda diskontovanog novčanog toka. jer se odnosi na inače najčešće primenjivanu kombinaciju metoda i u međunarodnim okvirima. tj.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - 5. da procenjenu vrednost kapitala. Naime. br. Primena metoda diskontovanog novčanog toka Diskontovani novčani tok (DNT) je osnovni metod za procenu vrednosti kapitala preduzeća. 5. Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik Republike Srbije". čini zbir diskontovane vrednosti projektovanog realnog neto novčanog toka i rezidualne vrednosti. br. Posebno je propisan i metod likvidacione vrednosti. Dalje. na osnovu Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala ("Službeni list Republike Srbije". utvrđuje se kao razlika između tržišne vrednosti poslovne imovine i realne vrednosti obaveza. Oba ova metoda procene zasnivaju se na budućim projektovanim rezultatima poslovanja preduzeća 155 . koji treba da služi kao reper za donošenje zaključaka. prinosnom pristupu u proceni vrednosti kapitala preduzeća. prema ovom metodu. kao korektivnog metoda (troškovni koncept). 32/97) propisani su metodi procene. u osnovi je ispravan. primenjena su sva tri propisana metoda: metod diskontovanog novčanog toka (DNT). U postupku procene vrednosti kapitala DP "VVA". Metod likvidacione vrednosti (LV) pretpostavlja prestanak rada preduzeća i prodaju poslovne imovine po tržišnim cenama u postupku redovne likvidacije. kao osnovnog metoda (prinosni koncept) i primenom metoda neto imovine. Ovakav izbor. odnosno konačnog mišljenja o vrednosti zasnovanog na primeni metoda diskontovanog novčanog toka i metoda neto imovine.Takođe se. da se procenjena vrednost kapitala prema Metodu neto imovine (NI) utvrđuje kao razlika između procenjene vrednosti poslovne imovine i procenjene vrednosti obaveza uz pretpostavku da će preduzeće postojati u neograničenom budućem periodu. 43/97) bliže uređuje način primene propisanih metoda procene. učinjen već u Zakonu. metod likvidacione vrednosti (LV). prema ovom metodu. To znači da je u okviru prinosnog koncepta propisan metod diskontovani novčani tok (DNT). Procenjena vrednost kapitala. Zajedno sa metodom kapitalizacije pripada tzv.1. metod neto imovine (NI).

1.1. spreman da. sve projektovane veličine izražene su u tzv. Napomena: Uvek se koristi realni novčani tok. Definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova" Za procenu vrednosti kapitala Preduzeća “VVA” metodom DNT. neto novčani tok je iznos koji može pripasti vlasnicima. korišćena je definicija realnog novčanog toka. a da se ne ugrozi poslovanje preduzeća. može se opisati na sledeći način: "vrednost kapitala preduzeća je jednaka zbiru sadašnje vrednosti budućih neto priliva. stalnim cenama. 13) Proračun rezidualne vrednosti. sa prihvatljivim rizikom. Osnovna premisa na kojoj se zasniva metod DNT. u pomenutom periodu očekuje se povećanje 156 . Podrazumeva se da je korišćenje ovih metoda moguće ukoliko je procenitelj.2. 12) Proračun sume sadašnje vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu. izabrana je definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova". Dosledna primena ovog metoda procene zahteva: 9) Izbor definicije novčanog toka 10) Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu. Shodno prethodno objašnjenim metodološkim postulatima. Ovaj izbor uzrokovan je činjenicom da preduzeće ima visok nivo solventnosti. novčanim tokom su obuhvaćeni svi projektovani prilivi i odlivi sredstava. na osnovu dostupnih informacija i urađenih analiza. jasno definisan plan finansiranja aktivnosti i budućeg razvoja. 11) Proračun diskontne stope.1.metodologija i primeri - (neto dobit ili neto novčani tok). kao i precizan plan otplate postojećeg dugoročnog kreditnog zaduženja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Naime. Projektovanje novčanog toka Proračun neto novčanog toka Preduzeća “VVA” detaljno je urađen za naredni petogodišnji period. predvidi poslovanje preduzeća u budućem periodu . i 15) Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava. 14) Određivanje konačne vrednosti kapitala preduzeća. koji potencijalni vlasnici mogu ostvariti u neograničeno dugom periodu". 5. tj. Pri tome. Drugim rečima. 5.

identifikovani su svi nivoi plasmana. Napomena: U primeru autori su pretpostavljali da je proceni prethodila izrada Programa razvoja preduzeća. Predviđen je rast ukupne proizvodnje i plasmana već od prve godine projekcije. onda je neophodno da tim procenitelja za potrebe procene vrednosti uradi sve neophodne analize i prognoze razvoja tržišta. tako da se tek u petoj godini projekcije predviđa stabilizacija poslovnog i finansijskog rezultata. na ovom mestu.2 mil. dati rekapitulacija postupka obračuna prihoda i svih poslovnih i finansijskih rashoda.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - stepena aktivnosti preduzeća (viši nivo proizvodnje i plasmana). novčani tok i bilans stanja). počev od pogona proizvodnje do pogona ambalaže. kao i (3) izvršena ocena efekata nakon preduzimanja predloženih mera. poštujući princip da se preduzeće procenjuje “takvo kakvo je”. Napomena: Dužini projektovanog perioda treba pokloniti naročitu pažnju. Ukoliko. Drugim rečima poslovni prihod raste od 759. odnosno radnim jedinicama. uključiv najvažnije bilansne preglede (bilans uspeha. Poslovni prihod. (2) implementiran skup operativnih mera za efikasnije poslovanje. a sve u cilju dostizanja većeg stepena realnosti projektovanih veličina. koji bi morao sadržati bar naznačene elemente budućeg razvoja preduzeća. a da li će i koliko biti duži od pet godina zavisi od ranije objašnjenih faktora. izrada ovakvih programa izostane. Obračun je izvršen na osnovu postojećeg proizvodnog asortimana i aktuelnih cena. Projektovani period ne može biti kraći od pet godina. Otuda će se. Najčešće će se uporedo sa procenom vrednosti definisati i Program transformacije (obaveza prema Zakonu o svojinskoj transformaciji). U projektovanom petogodišnjem periodu dostiže se stabilni nivo prihoda. dinara u petoj godini projekcije. na 827. dinara u prvoj godini projekcije. Shodno organizacionoj podeli po pogonima. To će biti od pomoći proceniteljima. ukoliko pri tome vode računa da u projektovanom periodu preduzeće ne promeni osnovne poslovne performanse. uz korekcije u projektovanom periodu. sve do momenta ostvarenja stabilnog nivoa poslovnog i finansijskog rezultata. 157 . pak. Neophodno je da procenitelj na ovom mestu obrazloži razloge koji su ga motivisali za konkretni izbor. Naravno.3 mil. oslanjanje na postojeća ostvarenja je dopušteno. definisani su na osnovu Programa razvoja preduzeća u kojem je: (1) detaljno analizirano stanje u svim poslovnim domenima. Projektovani elementi proračuna.

800 126.651.140 484. radi se o tipično fiksnom trošku.579.4 miliona dinara. te je na taj način izbegnuta greška zbirnog iskazivanja troškova.532 147.896.362 199.580 137.596.984.843.509 496.462 100.356.859.325 194. Saglasno rastu nivoa produkcije.702.976 491.693 438.229 8.544.590 II 90.630 33.765 759.561. materijalni troškovi su proračunati na svim mestima nastanka.352.320 54.265 88.050 419.942 40.325 9.462 100. Osnova za obračun bila je nabavna knjigovodstvena vrednost pojedinih kategorija osnovnih sredstava.389 100.658.409.859.544.867 73.128 244.434 196.3 mil.656.581.867 80.635.Rj Kese .283.320 480.557. Budući da se radi o direktnim materijalnim troškovima poslovanja.325 8. rastu i materijalni troškovi.721.658.528 129.251.336 40.237.851.580.500 33.352. Slično kao i kod obračuna prihoda.260 188.352.317.858 406.867 63.513.702.334.838 .444.702.711.480 IV 88.620 214.216.218. U ovom slučaju.677 40.320 54.550 779. Tabela 2.821.441.413.227 122.881.325 9.470 38.352.820 204.970.544.784 III 90. obračun je izvršen na bazi precizno definisanog materijalnog bilansa i tekućih cena po jedinici mere.907.336 40.859.500 33.347.Rj Natron vreće .852.u 000 dinara V 86.220 100.400 229.285.Rj Kese .Rj Natron vreće .101.996.849.090 54.999.2 mil.000 115.655 Materijalni troškovi. s obzirom na primenu vremenskog metoda obračuna.658.864 200.320 54. dinara.739.Rj Grafoplast POGON AMBALAŽA UKUPNO 89.325 8.858 449.475 827. 158 .455.251 197.Rj Grafoplast POGON AMBALAŽA UKUPNO II III IV .500 36.549 Amortizacija.352.262. a u petoj godini 449.152.797.338 150. UKUPAN PRIHOD I POGON "PROIZVODNJA" POGON "PRERADA" .380 796.352. MATERIJALNI TROŠKOVI I POGON "PROIZVODNJA" POGON "PRERADA" .035 40.504.859. tako da u prvoj godini projekcije iznose 406.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .241 428.658. Godišnji iznos amortizacije je 25.462 100.462 112. dinara.u 000 dinara V 98.887 492.697.767 810.571.869 138. i analogne amortizacione stope.320 54.041.288.metodologija i primeri - Tabela 1.859.568 97.

posmatrano po kriterijumu visine amortizacionih stopa.372.429.293. mesečne. Obračun za I godinu projekcije je izvršen na osnovu postojećeg broja zaposlenih radnika i prosečno ostvarene. onda je potreban širi. Takođe.4 miliona dinara procenjen je od strane eksperata. Međutim. dinara. ukoliko je u projektovanom novčanom toku predviđeno investiciono ulaganje. Tekuće održavanje.347 25. Nematerijalni i ostali troškovi poslovanja. Zbirni.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 3.412 184. Godišnji iznos nematerijalnih troškova je 29. Bruto zarade.50% 10% 6. Napomena: Nematerijalni i ostali troškovi ne retko mogu pratiti tempo povećanja aktivnosti preduzeća. Godišnji iznos od 34. te pod uticajem ekonomije obima. prema kvalifikacionoj i stručnoj spremi.535 18. kao i amortizacija. Reč je. dinara.8 mil. godišnji iznos od 187. zapravo.9 miliona dinara.943.034. Ovi poslovni rashodi su definisani na bazi iskustvenog procentualnog udela u ostvarenom prihodu. 159 . OBRAČUN AMORTIZACIJE . to znači da u projekciji bruto plata po radniku raste. poštujući pri tome hronološki red investiranja i početka komercijalne eksploatacije investicije. varijabilni karakter. detaljniji obračun godišnjeg iznosa amortizacije. o sintetičkom prikazu raznorodnih troškova. a ostalih troškova poslovanja 22 mil. plate. te je onda neophodno ovim kategorijama troškova implementirati u celini.471 462. ukoliko postoji izražena diferenciranost pojedinih vrsta osnovnih sredstava. apsolutni iznos po jedinici proizvedenog proizvoda opada. Budući da je Programom razvoja predviđeno smanjenje broja zaposlenih radnika.882 Građevinski objekti Oprema UKUPNO Napomena: Detaljno selekcioniranje opreme i objekata u pojedine amortizacione grupe nije neophodno. ili samo delimično.741. i ovde je reč o fiksnom trošku. zadržan je na istom nivou i u narednim projektovanim godinama.u 000 dinara Nabavna vrednost Stopa amortizacije Iznos amortizacije 277. koje po svom karakteru nije zanavljanje postojećih osnovnih sredstava (reinvestiranje dela ili celokupne amortizacije) potrebno je godišnji iznos amortizacije uvećati za alikvotni deo. Slično.883 2. koji po svom značaju ne zahtevaju detaljan analitički tretman. U osnovi radi se o fiksnim troškovima. a odnosi se na neophodno održavanje pogonske spremnosti proizvodne opreme.

953 Godišnje kamate 2.981 2.043.920.387 1.706 15.046 748.367 22.765.827.761.957.920.050 419.323 296.957.000 187.025.441 39.475.367 29. te se na taj način metodološki sačuvao primenjeni pristup stalnih cena.367 29.600 34.237 719.930 2.648.619 711.957.981 2.860 5.017.981 2.017.981 2.355.191 3.693 438.490.983. POSLOVNI RASHODI To.267.957.086.440 10.245.693 30.932.592.583.594 1.705.981 2.486.648.439 931.429 727.019.857.920.896.216.000 Nematerijalni troškovi 29.925 861.189 5.600 34.881 737.230 1.543 2.981 2.920.302 2.519 1.252.401 1.338 22.864.000 187. 3.013 787.957.0% Polugodišnji anuiteti Ostatak duga 42.368 35.577.392.981 2.619.811.957.961 26.660 3.130. Osnov za obračun rashoda finansiranja bili su zatečeni nivoi dugoročnih kreditnih obaveza i uslovi korišćenja postojećih kredita.953 2.192.691 1.600.462 1.957.957.675.580 1. OBRAČUN RASHODA FINANSIRANJA Iznos kredita: 42.372.metodologija i primeri - Tabela 4.920.486 2.333.347.035 551. Tabela 5.390 1.830 37.981 2. I II III IV .718.476 3.367 29.471.599 4.885 1.957.611 1.978.471.000 29.325 2.246.571.631 1.344.444.957.271 290.774.000.057 2.541 2.440 380.372.392.957.732 3.370 1.017. UKUPNO 705.957.418 24.957. 2.392.674 100.021 dnara Rok otplate: 10 godina Kamatna stopa: 7.899 8.981 2.981 2.409.636 1.957.306 28.538.882 25.338 1.981 2.406.372. U obračunu su korišćene realne kamatne stope.710 2.392.272 4. prevashodno zavisi od vrste delatnosti kojom se preduzeće bavi.040.761.857.619.503.662 467.981 160 .096.656 633.284 32.759 13. 4.858 Amortizacija 25.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .338 7.338 22.626.553.761.028 1.372.981 2.393 20.102 670.882 25.882 34.957.338 22.968 2.320 2.680.241 428.957.957.600 34.040.031 18.981 2.957.309.957. kao i od istorijske analize karaktera ovih troškova u posmatranom preduzeću.957.362 2.667.702 Godišnje otplate 3.891.890.372.761.026.549 25.324.260 2.392.197.u 000 dinara V 449.873.066.422.170.946 2.052 196.761.737 Rashodi finansiranja.017.302.579.419.367 Ostali troškovi poslovanja 22.017.169 34.363 1.771 2.783 1.331 4. Materijalni troškovi 406.981 2.600 Bruto plate 187.287.345 1.981 2.u 000 dinara Kamata Otplata Anuitet 1.014.981 2.096 1.600 187.639 5.513. 6.957.307 2.981 2.761.761.981 2.882 25.365. 5.000 187.068.021 40.260 .198 1.362 22.882 Tekuće održavanje 34.591 1.240.981 2.

Projekcijom je obuhvaćeno reinvestiranje dela amortizacije u iznosu od 70%. uz pretpostavku održavanja istog koeficijenta obrta ukupnih sredstava. 161 . Obračun obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. neophodno je. b) delatnošću uslovljenog obrta aktivnosti u toku proizvodnje. Predviđanje ovakve vrste investicionog ulaganja nije dopušteno i zbog toga što je u direktnoj suprotnosti sa načelom realnosti na kome se. Delimično. Ulaganja u osnovna sredstva. čak i poželjno. godišnji iznos ovako predviđenog ulaganja je 17. obrtna sredstva će se finansirati iz izvora iz tekućeg poslovanja (prikazano u tabeli 6. Napomena: U prethodnim metodološkim odredbama objašnjeno je da metod DNT ima svoje uporište u definiciji realne “fer” vrednosti kapitala. To znači da se preduzeće procenjuje takvo kakvo je. isključivo radi očuvanja tehničke “kondicije” i zanavljanja postojeće opreme. onda je neophodno projekcijom to i prikazati. projekcijom je moguće. Slično važi i za preduzeća čiji je suosnivač inostrani investitor. Obračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava i mogućih izvora iz tekućeg poslovanja urađen je uz respektovanje: a) projektovanog nivoa aktivnosti.) čiji apsolutni iznos. Dakle. Kao što je već prethodno napomenuto. obuhvatiti samo reinvestiranje dela ili celokupnog iznosa amortizacije (u zavisnosti od delatnosti i tehničko-tehnološkog stanja). zato što je osnovano npr. iz godine u godinu dodatno investirati u potrebni nivo obrtnih sredstava.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Porezi i doprinosi. prati tempo rasta poslovne aktivnosti. Primenjena je zvanična poreska stopa na ostvarenu dobit od 25%. u projektovanom periodu predviđen je rast aktivnosti te shodno. pre dve godine ima i ubuduće umanjenje poreza po ovom osnovu. Moguće je da preduzeće čiji se kapital procenjuje. te da se u projektovanom periodu ne može predvideti realizacija investicionog ulaganja koje bitno menja osnovne performanse preduzeća. Otuda. Napomena: Ukoliko preduzeće ima odgovarajuće poreske olakšice koje se odnose na porez na dobit korporacije. ili pak i većeg iznosa ukoliko pozitivni neto novčani tokovi omogućuju finansiranje investicije iz sopstvenih izvora.7 miliona dinara. takođe. c) optimalnog koeficijenta obrta potraživanja i dobavljača. između ostalog. bazira metod DNT. U petogodišnjem projektovanom periodu nije predviđeno značajnije ulaganje u osnovna sredstva.

605.429 632.431 827.806.798.796.831 20.771.868 97.241 719.262.372.797.473.114.644 1.731.797 35 10 20 18 10 36 15 24 95.549 748.636.197 2.882 .767 796.219 1.860.114.000 IV 5.625.793 1.475 IV 438.721.218.650.533.858 187.029 39.043.417 136.272662.872.277 51.828.792.811.298.046 651.426 19.469.216.925.920.920.041.693 727.797.973.660.687 36.409.407 3 144 25.810.317.372.424.562 32.550 759.963 19.050 187.292 20.655 5.751.673.182 141.347.550 I 406.253.660.372.123 779.114.380 779.575 796.655 438.978. II OBRAČUN OBRTNIH SREDSTAV AI I OBAVEZA IZ Koeficijent obrta TEKUĆEG POSLOVAN vezivanja Dani JA V 5.937 15.634.000 25.041.475 810.Sirovine Nedovršenaproiz TVA A imaterijal ZALIHE vodnja .907 42.000 25.660.700.513.881 641.486 33.920.880 133.215 33.429 99.114.080 34.986.347.744.579.434.000 55.000 2.660.598 35.858 737.000 36.409.254 15.344.862.218.441 31.494.650.712 15.729 449.499.920.737 93.407 Tabela 6.406.211.873.050 705.442.241 187.660.000 25.000 25.920.119 35.549 187.579.661 449.351 2.372.536.407 52.218.106 138.475.490.407 37.719 101.metodologija i primeri - V 130.80434.412.318 Iznos III 2.693 187.509.882 406.380 II 419.216.882 30 12 1.717 827.356.806.739.728 43.143 33.199.407 5.505.702.Gotoviproizvodi IZVORI IZ TEKUĆEGPOSLOV ANJA AMORTIZACIJA BRUTO PLATE DOBAVLJAČI 162 .519.000 2.228 34.262.000 54.114.633.372.822 15.932 759.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .808 15.882 419.797.u 000 dinara POTRAŽIVANJ A OBRTNASREDSTV NOVČANASREDS .272.882 Godišnji promet III 428.513.276.344 12 12 30 30 53.3905.680.16735.149 1.639.184 40.755 41.740 810.942 20.767 428.209.288 36.356.542.237 619.159.964.

S druge strane nabavka ključnih sirovina ostvaruje se na inostranom tržištu. procenitelji su smatrali da je prihvatljiv period kreditiranja kupaca ne veći od 15 dana. pretpostavka održavanja postojećeg stanja u dužničko poverilačkim odnosima podrazumevala bi da su kratkoročni izvori deo investiranog kapitala. odnosno potrebnim nivoom tzv. Zatečeni koeficijenti obrta potraživanja i dobavljača govore o bitno usporenoj aktivnosti u ovom domenu. ali uz neopravdano visok nivo angažovanja obrtnih sredstava (potraživanja). Očito da je na dugi rok ovaj kratkoročni podbilans neodrživ. Naime. Napomena: Ovakav predloženi tretman bilansnih pozicija potraživanja i dobavljača omogućuje postizanje metodološki zasnovanog realnog pristupa u projekciji novčanog toka. Implementiranje opisanih koeficijenata obrta dvojako utiče na projektovani novčani tok u prvoj godini projekcije: 1) povećava nivo priliva po osnovu smanjenja prosečnog iznosa kreditiranja kupaca (smanjenje potraživanja). ovo povećanje priliva je skoro jednako povećanju odliva pa je konačni efekat na neto novčani tok približno jednak nuli. kao i nivo finansiranja iz tekućeg poslovanja. 2) povećava nivo odliva po osnovu smanjenja prosečnog iznosa finansiranja iz obaveza iz poslovnog odnosa (smanjenje dobavljača). To znači da je nemoguće respektovati i zadržati postojeće stanje u projektovanom periodu. što na kraju rezultira projektovanim koeficijentom obrta od 24. “gvozdenih zaliha” imajući pri tome u vidu sve bitne karakteristike pripadajuće delatnosti. koja se u potpunosti kompenzira rastućim spontanim finansiranjem iz poslovnih odnosa. Generalno. horizontalna finansijska ravnoteža ulaganja i izvora u preduzeću je postignuta. Nakon analitičkog proračuna pojedinih kategorija rashoda i prihoda. U konkretnom slučaju. jer se u projekciji očekuje ubrzanje aktivnosti u ovom domenu (jednostavnija i brža nabavka sirovina iz uvoza). novčani tok i bilans stanja. te je maksimalni period finansiranja koji Preduzeće “VVA” može očekivati iz obaveza iz poslovnih odnosa 30 dana. jer bi se na taj način suspendovao ključni postulat tržišne privrede poštovanje ugovora.Novčani tok. kao i obuhvata planiranog ulaganja 163 . što je nedopustivo.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Optimalni koeficijent materijalnih obrtnih sredstava (svi nivoi zaliha) predodređen je tehnološkim ciklusom u Preduzeću “VVA”. što se najbolje može videti u tabeli 8 . Bilans uspeha. Ovi koeficijenti obrta su na nešto višem nivou kod zaliha sirovina i materijala. opšta privredna nelikvidnost zajedno sa rastućom nesolventnošću glavnih kupaca Preduzeća “VVA” značajno su usporila naplatu. To znači da je koeficijent obrta dobavljača 12. S obzirom da Preduzeće “VVA” u potpunosti realizuje svoju proizvodnju na domaćem tržištu. Naime.

767 702.392.166 Novčani tok je. To znači da u projektovanom periodu postoji uravnoteženost priliva i odliva.218.356.338 103.199 17.017.581.392.600 187.228.685.479.367 22.761.444.230 0 69.549 34.262. pozitivan u svim posmatranim godinama.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .237 22.Nematerijalni troškovi .412 43.u 000 dinara Tabela 7.338 94. Preduzeće “VVA” u projektovanom periodu ostvaruje dobit na svim posmatranim nivoima.041.486 2.771 0 50.000 29.392.466.409.771 2.017.920.347.487.444.550 52.000 29.230 2.389 57.438.163 438.550 22.801 25. 164 .367 796.768 25.000 29.338 97.372.050 34.017.550 680. takođe.135 37.920.400 16.355 406.920.780.797.854 449.951 2.516.017.600 187.392.363 0 76.216.954.761.555 19.302 0 57.882 60. Pozitivan neto novčani tok indicira dostizanje potrebnog nivoa operativne likvidnosti.Materijalni troškovi .392.367 779. ostvaruje se neto dobit.882 68.338 DOBIT I Amortizacija DOBIT II Rashodi finansiranja .metodologija i primeri - u osnovna i obrtna sredstva stekli su se uslovi za definisanje osnovnih bilansnih pregleda.500.866.890.000 29.858 34.675.429 2.920.887.882 72.372.650 22.338 85.302 2.017.600 187.542 12.313 2.923.195 25.Dugoročni kredit .407.486 0 66.380 693.409.162.655 723.619.649 14.998 428.629.546 419. Bilans uspeha je osnova za ocenu profitabilnosti budućeg poslovanja.363 1.399.000 29.637.859.372.600 187.882 78.850 49.197.241 34.761.197. Drugim rečima.600 187. nakon pokrića operativnih troškova. BILANS USPEHA projekcije V I II III IV POSLOVNI PRIHOD POSLOVNI RASHODI .932.296.605.886 2.670.932.693 34.579.307.675.Tekuće održavanje .063.890.372.Bruto plate . pri čemu stopa neto dobiti raste sa 5% u prvoj godini projekcije na 7% u petoj godini .372.367 827.761. rashoda finansiranja i nakon podmirenja obaveza prema državi.Ostali troškovi poslovanja 759.436.406 22.649.513.833 25.Kratkoročni kredit DOBIT III Porezi i doprinosi DOBIT IV 78.367 810.882 53.475 712.312.920.312 25.919 1.761.

804 99.139.115.084 II Projekcija III 75.947.234.276.018 3.018 17.272 95.546 2.Novčana sredstva .821 1.761.900.724 1.288 5.564 290.249 399.520 180.476 0 0 23.372.412.821 717.925.689.191 NETO NOVČANI TOK 34.724 551.369.925.617.106 32.102 492.u 000 dinara V 402.856.199.904.085.Zalihe . bez opasnosti po stabilnost i kontinuitet proizvodnje i plasmana.182 33.728 (74.549 5.014 0 0 24.056.761.363 17.882 25.378.106 32.692 17.905 0 91.519.703.102.799 239.690 560.009.303 49.167 15.363 1.018 17.Prethodni period .887.645.861.667 130.424 0 0 15.283 3.Prethodni period .Nabavna vrednost .488.042.732 0 0 28.167 101.901 37.084 470.Investicije u OS .851 242.555 210.146 17.744.025.824.Potraživanja .804 99.761.139.755 78.381.091.469.746 0 139.546 52.652 31.066 453.486 Bilans stanja pokazuje da će preduzeće u projektovanom periodu poslovati sa optimalnom horizontalnom i vertikalnom finansijskom ravnotežom.372.479.166 25.490.549 1.Nabavna vrednost u prethodnom periodu .166.471.Ispravka vrednosti .607.882 1.580 78.650 25.102 17.940 57.802 43.580 93.289.372.970 119.761.128.721.292.372.592 0 34.882 0 1.761.Povećanje/smanjenje .372.577 45.240.473.031 417.726 0 121.564 290.056 52. što ga čini otvorenim za realizaciju strateških planova razvoja.634.729 133.272.761.182 33.234.Prethodni period .536.614.968.199.634.324 71.372.066 453.121 726.146 1. BILANS STANJA Stanje 31.952.666.387 1.917 214.546) 839.277 105.372.882 735.334.344.983.625.487.430 21.309.285.430 105.385 187.683 78.781 367.114 203.824.121 91.399.751.049 435.447 25.970 551. preduzeće će.199X AKTIVA Stalna sredstva .740. koji ovom projekcijom nisu obuhvaćeni.799 189.550 25.882 891.846 121.014.660 0 0 23..Povećanje/smanjenje .084 470.641 55.288 (2.594.882 191.814 456.389.3518.272 95.12.980.882 25.757.932.453 0 119.Ispravka vrednosti prethodni period .846 839.882 409.442.091.905.389.056 435.447 315.983 74.018 21.655 176.609. u projektovanom periodu imati željeni nivo kreditne sposobnosti.142.329 214.599 ODLIV Smanjenje dobavljača Povećanje novčanih sredstava Povećanje potraživanja Povećanje zaliha Investiciono ulaganje Otplata dugoročnih kredita 107.056.283 239.675.861.594.367.018 3.907 33.682 265.580 93.907 33.417 97.018 3.018 189.810.272.u 000 dinara V 83.797 136.607.389.381.197 5.819.715.076 726.819.351 5.871 IV .882 25.625.148 195. Tabela 9.900.674.389.811.123.318 5.880 8.682 265.751.759 505.084) 139.516.435 5.592 717.479.891 69.Kratkoročna finansijska ulaganja I II Projekcija III IV .115.859.598 78.728 34.029 138.018 3.378.228.932. Takođe.488.412.617.718.536.372.372.533.751.4355.385 417. NOVČANI TOK I PRILIV Dobit IV Amortizacija Povećanje dobavljača Povećanje ostalih kratkoročnih obaveza Smanjenje potraživanja Smanjenje novčanih sredstava 142.318 5.519.577 79.031 17.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 8.076 2.049 399.056. sa potrebnim nivom trajnih obrtnih sredstava.387 17.917 25.577 54.761.253.293.337 165 .652 31.123.Amortizacija tekuće godine Obrtna sredstva .633 132.197 5.757.761.417 97.237 25.Povecanje/smanjenje .856.406 25.184 141.692 2.344.633.210 186.533.473.372.882 842.

476 0 28.Prethodni period .661 121.085.301 370.471. 166 .678 (71.636.191 0 409.529.658 277.650 57.Kratkoročni krediti .962.774.774.014.891 0 0 0 17. koji se u postupku vrednovanja dobija.406 42.774.781 367.362 28.964.690 560.822 891.301.014.424 17.Povećanje/smanjenje Dugoročni kredit .542.862.774.Prethodni period . formirana preferencijalna skala rizika prikazana je u Tabeli 10.645.774.814 456.712 36.862.961 3.254 105.275. Stopa rizika ulaganja u Preduzeće “VVA”. Utvrđivanje diskontne stope Izabrana definicija novčanog toka direktno upliviše odabir diskontne stope.583.102.407 17.693 3.822 35.774.228.302.240.434.192.964.660 0 32.229.Ostale kratkoročne obaveze .808 34.424) 00 0 0 15.667 277.683 0 0 0 17. Za izračunavanje diskontne stope kao cene sopstvenog kapitala koristićemo opisani Metod zidanja (Build up aproach).166 35. Stopa bez rizika.301 370.215 35.871 0 0 0 17.937 735.830 42. Budući da je na početku napomenut izbor definicije novčanog toka "posle servisiranja dugova".600.199X PASIVA Društveni kapital .788.501 43.487.555 239.937 33.529.407 17.169 39.788.952.542.064 320.774.983.1.169 3.399.237 49.166.367.413.042.209.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .407 0 5.229.228 36.759 505.Povećanje/smanjenje 51.774.718.u 000 dinara V 402.040.693 35.830 3.388.021 3.501 480.040.774.12.407 0 55.021 39.962.Novi krediti I II Projekcija III IV .317.254 1.475.732 0 24.Povećanje/smanjenje .Otplate .407 17.550 52.407 15.599 0 Kratkoročne obaveze .700.148 320.Dobavljači .025.301.859.Otplate . Pretpostavimo da je Direkcija za procenu vrednosti kapitala definisala stopu bez rizika na nivou od 6%.678 105. BILANS STANJA (Nastavak) Stanje 31.344 34. odnosno krajnji rezultat.413.3.887.700.424 1.064 239.808 842.Prethodni period .961 32.metodologija i primeri - Tabela 9. Shodno prihvaćenoj metodologiji gradiranja pojedinih specifičnih nivoa ovog elementa rizika.407 0 54.658 37.014 0 0 0 17.774. to će diskontna stopa izražavati cenu sopstvenog kapitala.811.583.407 0 53.689.Prethodni period . Dakle njenom primenom će se direktno dobiti vrednost društvenog kapitala.739.983 52.102 33.774.851 422. što je shodno Uredbi o načinu utvrđivanja društvenog kapitala najviši nivo ovog elementa rizika.Prethodni period .851 422.302.119 37.388.407 17.

7 0 2 9 167 . proizvoda prihodu Postojanje dugoročnih ugovora Udeo inostranog plasmana u prihodu Pristup tržistu EZ ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 11 4 2. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆA “VVA” 0 Ključni čovek Organizaciona struktura Kompaktnost rukovodećeg tima Strateško planiranje Proizvodni program Specijalizovano znanje jednog stručnjaka Skala rizika u% 12 3 ! ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifični rizik 0 12 5 2.4 0 6 6 Veličina preduzeća Broj radnika Vrednost poslovnih sredstava Ocena konkurencije ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 0 3 0 0 0 0 Finansijska struktura Osnovna sredstva/Kapital Osnovna sredstva i Zalihe/Dugoročni kapital Sopstveni kapital/Ukupni kapital Kontribucioni dobitak/Prihod Finansijski rashod/Dobit ! ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 3 5 0.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 10.6 1 2 Proizvodna i Geografska diversifikacija Doprinos pojedinih.

što sa činjenicom da par ljudi poseduje specijalizovano znanje dodatno povećava rizik u ovom domenu. Proizvodni asortiman je u fazi starenja. pri tome uglavnom odsutan.7 0 2 9 Mogućnost predviđanja Starost preduzeća Stabilnost poslovnih rezultata Diskontinuiteti u poslovanju Promena privrednog ambijenta grane ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik Ukupno stopa rizika preduzeća 0 9 4 2. kupaca Postojanje dugoročnih ugovora Značaj proizvoda za kupce ! Skala rizika u% 12 3 ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 11 4 2. Po svim kriterijumima preduzeće pripada grupi velikih preduzeća sa monopolskom pozicijom na domaćem tržištu.65%  11.4%.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . te nema adekvatne zamene za tekuće poslove.2.0%. 168 .00% 1 2 6 Kratak komentar uz prezentiranu preferencijalnu skalu rizika bio bi: a) Key man .metodologija i primeri - Tabela 10. Direktor preduzeća je neprikosnoveni lider.25 10. pa je sva strateška i operativna moć koncentrisana na nivou direktora preduzeća. Top menadžment nema jasno sagledanu stratešku viziju i misiju preduzeća. Nivoi odlučivanja nisu razdvojeni. što često utiče na kasno donošenje operativnih odluka. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆA “VVA” (Nastavak) 0 Diversifikacija kupaca Koncentracija kupaca Veličina i pozicija domin. b) Veličina preduzeća . Organizaciona struktura preduzeća je preširoka.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

c) Finansijska struktura - 0,6%. Finansijsko stanje preduzeća “VVA” je izuzetno dobro. Eventualni rizik bi mogao biti generisan usled nedovoljnog nivoa trajnih obrtnih sredstava, vrlo sporog koeficijenta obrta potraživanja iz tekućeg poslovanja, kao i srazmerno manje stope kontribucionog dobitka.

d) Proizvodna i geografska diversifikacija - 2,7%. Prepoznat je visok nivo rizika u ovom domenu. Preduzeće nema dugoročnih ugovora za nastup na pojedinim tržištima, nije prisutno na inotržištu, nekonkurentno je za eventualni pristup tržištu EU. Sliku donekle popravlja relativna diversifikovanost produkcionog asortimana. e) Diversifikacija kupaca - 2,7%. Izražena je koncentracija kupaca tri velika kupca apsorbuju 80% plasmana preduzeća. Kupci su , pri tome, nesolventni, neuredne platiše. Ne postoje dugoročni ugovori sa najvećim kupcima. f) Mogućnost predviđanja - 2,25%. Preduzeće nije mlado, ima dugu tradiciju. Nekoliko poslednjih godina karakterisane su nestabilnim poslovnim rezultatima, pa čak i diskontinuitetima u poslovanju. Problem: najavljuje se liberalizacija uvoza upravo proizvoda koji preduzeće proizvodi; zaoštriće se konkurentski ambijent.

Prepoznata je stopa rizika ulaganja u Preduzeće “VVA” u visini od 10,65%, odnosno zaokruženo 11,00%. Zajedno sa utvrđenom stopom bez rizika od 6%, diskontna stopa, kao cena sopstvenog kapitala iznosi 17%. Stopa rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pretpostavka je da će se u proces svojinske transformacije Preduzeća “VVA”, kao učesnik, uključiti strateški ino partner Kompanija Sily & Kiss Ltd te je neophodno prethodno izračunatu cenu sopstvenog kapitala uvećati za stopu rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. U narednom tabelarnom pregledu prikazan je postupak definisanja ovog nivoa rizika.

169

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

Tabela 11. RIZIK ULAGANJA U SRJ
VRSTA RIZIKA Rizici u vezi sa sredstvima Politika eksproprijacije Politika nacionalizacije Mogućnost finansiranja Sigurnost ugovora Nizak 1
! ! ! !

Srednji 2 3 4 5 6 7 8 9

Visok 10

Rizici poslovnog okruženja Politička stabilnost Odnos prema stranim ulaganjima Zahtevi u pogledu vlasništva Pravni sistem Participacija u upravljanju Otpori privatizaciji Raspoloživost radne snage Veze sa susednim zemljama Uloga sindikata Lokalna konkurencija

! ! ! ! ! ! ! ! ! !

Finansijski rizici Konvertibilnost valute Stabilnost valute Restrikcije tokova kapitala Kontrola cena Veličina tržišta Pristup tržištu EZ Privredni trendovi Zaduženost Poreske stope Stope inflacije Potrebe za stranim kapitalom Broj opservacija Ponderisano Zbir Parametri Ponderisani prosek

! ! ! ! ! ! ! ! ! ! !

2 2 110 25 4.4

6 12

2 6

3 12

5 25

0 0

3 21

4 32

0 0

0 0

Indicira srednji nivo rizika

Rizik ulaganja u SR Jugoslaviju ocenjen je na nivou 4,4%, što, prema standardima indicira srednji nivo rizika. Napomena: Naravno ovo je samo slikovit prikaz načina na koji će Direkcija određivati i jednom mesečno objavljivati visinu stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Na radost procenitelja to neće biti njihova obaveza. Određivanje stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju je i prak170

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

tično nemoguće od strane procenitelja, zbog šarolikih potencijalnih rezultata (koliko procenitelja - toliko i stopa rizika ulaganja u SRJ), a bazična je pretpostavka da rizik zemlje ulaganja podjednako utiče na sva preduzeća koja posluju u pripadajućem nacionalnom privrednom okruženju. Uključivanjem rizika zemlje ulaganja, dobijena je diskontna stopa od 21,4%, i ona je nadalje korišćena u modelu procene.

5.1.4. Procena vrednosti kapitala Projektovani novčani tok i izračunata diskontna stopa predstavljaju osnov za konačno utvrđivanje vrednosti društvenog kapitala preduzeća “VVA”. Budući da projektovani period ne predstavlja ekonomski vek preduzeća to je postupak procene obavljen u dva, komplementarna, koraka: (1) određivanje sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu, i (2) proračun rezidualne vrednosti. (1) Na osnovu diskontne stope od 21,4%, proračunati su diskontni faktori, i nadalje korišćeni za dobijanje sadašnje vrednosti neto novčanih tokova za svaku, ponaosob, projektovanu godinu. Suma sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iznosi 148,3 miliona dinara. Napomena: Korišćeni su diskontni faktori na sredini godine, s obzirom da u Preduzeću “VVA”nema izraženih sezonskih oscilacija proizvodnje i plasmana.

(2) Rezidualna vrednost je proračunata primenom Gordonovog modela koji glasi: RV = DNNTr/(DS-SRr) gde je: RV - rezidualna vrednost DNNTr - diskontovani neto novčani tok u rezidualu DS - diskontna stopa SRr - stopa rasta u rezidualu. Drugim rečima, prema ovom modelu, rezidualna vrednost je jednaka količniku diskontovanog neto novčanog toka u rezidualu i diskontne stope, koja je 171

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

prethodno umanjena za projektovanu stopu rasta u rezidualu. Budući da je stopa rasta u rezidualu definisana na godišnjem nivou od 3%, to znači da imenilac u navedenom modelu iznosi 0,184. Deobom 21,7 miliona dinara, koliko iznosi diskontovani neto novčani tok u rezidualu, sa 0,184 dobija se rezidualna vrednost u iznosu od 118 miliona dinara. Napomena: Shodno metodološkim odredbama, neto novčani tok u rezidualu podrazumeva da je iznos amortizacije jednak planiranom reinvestiranju i godišnjim ratama dugoročnog kredita.

Tabela 12. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
Projekcija I NETO NOVČANI TOK Diskontna stopa - cena sopstvenog kapitala Stopa rasta u rezidualu Diskontni faktor SV neto novčanih tokova Suma SV Rezidualna vrednost II III IV V

- u 000 dinara Rezidual

34.381.577 45.334.056 52.293.577 54.666.641 55.609.486 57.277.771 21,40% 3,00% 0,9076 0,7476 0,6158 0,5073 0,4178 0,3792

31.204.444 33.891.949 32.203.393 27.730.454 23.236.183 21.721.643 148.266.424 118.052.408

VREDNOST DRUŠTVENOG 266.318.832KAPITALA

Zbirom sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova od 148,3 miliona dinara i izračunate rezidualne vrednosti od 118 miliona dinara, dobija se procenjena vrednost društvenog kapitala Preduzeće “VVA” na dan 31.12.199X godine u iznosu od 266,3 miliona dinara. S obzirom da Preduzeće "VVA" ima dugoročna finansijska ulaganja u iznosu od 4,2 mil. dinara (procenjeno po metodu neto imovine), a da potencijalni finansijski prihodi nisu obračunati u projektovanom periodu, neophodno je pomenuti iznos dodati prethodno procenjenoj vrednosti društvenog kapitala. To znači da je vrednost društvenog kapitala preduzeća "VVA" na dan 31.12.199X godine, nakon prilagođavanja za vrednost neangažovanih poslovnih sredstava, 270,5 mil. dinara. Primenom aktuelnog kursa 1 DEM = 3,3 DIN, vrednost društvenog kapitala Preduzeće “VVA” izražen u nemačkim markama iznosi zaokruženo 82 mil. DEM.

172

Projektovanje pojedinih kategorija rashoda i prihoda. otplata postojećih i novih dugoročnih kredita. kao i na pojedine kategorije poslovnih rashoda (materijalni troškovi.1. međutim u svakom pojedinačnom Izveštaju o proceni vrednosti neophodno je da se u Prilozima prikaže i ovaj značajni deo koji upotpunjuje primenjeni metod DNT. Autori nisu smatrali za shodno da ovaj Priručnik opterećuju navedenim analitičkim tabelama. amortizacija).1. 5. ne obuhvata rashode finansiranja i finansijske prihode. priliva i odliva obavlja se na potpuno identičan način kao i u definiciji “posle servisiranja dugova”. bruto plate i. 5. u definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova”. eventualno. korišćenjem definicije novčanog toka “pre servisiranja dugova”. Definicija novčanog toka “pre servisiranja dugova” Na primeru preduzeća “VVA” pokazaćemo procenu vrednosti kapitala metodom DNT.5. te će se nadalje u objašnjenju komentar koncentrisati na bilansne preglede i određivanje diskontne stope kao ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK). Napomena: Pomenuti tabelarni proračuni odnose se na detaljni prikaz projekcije poslovnog prihoda (količina i cene plasmana). “crni” kurs koji je postojao na izabrani datum procene. potrebno je da se radi stvaranja verodostojne informacije o tome kolika je vrednost procenjenog kapitala izražena u inostranoj valuti (najčešće nemačkoj marki) koristi prosečni tzv. Detaljniji tabelarni proračuni sadržani su u Prilogu Izveštaja o proceni vrednosti kapitala.1.5. kao i angažovanja novih dugoročnih kredita. Pošto stvarnost demantuje prethodnu pretpostavku. Otuda je dobit III jednaka 173 . novčani tok i bilans stanja Bilans uspeha. Novčani tok u ovoj definiciji ne obuhvata sve prilive i odlive iz finansiranja.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Napomena: Autori su pretpostavili da je realni kurs nemačke marke jednak zvaničnom kursu NBJ. To znači da i druga dva bilansna pregleda u projektovanom periodu moraju biti oslobođeni svih projektovanih pozicija rashoda finansiranja. Bilans uspeha.

951 0 0 0 60.914 54.692.407. te je neophodno dodatno prilagođavanje cene kreditnih izvora pri proračunu ponderisane prosečne cene kapitala. NOVČANI TOK I PRILIV Dobit IV Amortizacija Povećanje dobavljača Povećanje ostalih kratkoročnih obaveza Smanjenje potraživanja Smanjenje novčanih sredstava 144.670.833 25.218.163 723.882 25.Ostali troškovi poslovanja 22.367 29.923.312.936.313 13.Materijalni troškovi406.017.581.000 187.920.234.683735.u 000 dinara V 759.713 51.920.409.392.811.241 428.372.485 25.372.546 702.123.579.296.015.951 15.078.801.392.920.485 85.Kratkoročni kredit DOBIT III Porezi i doprinosi DOBIT IV 78. Osnova za proračun poreza na dobit je uvećana.882 0 1.372.000 187.307.312 103.692.801 25.367 22.312.882 68.858 449.063.017.000 187.920.983 74.600 34.685.761.055.605.017.347.000 .084 II Projekcija III IV V 71.429 18.886 17.262.886 0 0 0 68.195 25. u definiciji “pre servisiranja dugova” ne obuhvata otplate postojećih i planiranih dugoročnih kredita.882 25.600 34.017.882 72.372.581.372.338 22.475 827.572 58.767 810.367 29.936.780.761.998 712.234.050 .407.351.356.047.600 187.854 419.438.278 77.230.313 0 0 0 53.761.392.238 45.metodologija i primeri - dobiti iz poslovanja.819.182.372.041. kao i eventualne prilive po osnovu angažovanja novih dugoročnih kreditnih izvora.713 94.550 779.367 29.Nematerijalni troškovi29.797.372.919 0 0 0 78.262.761.Bruto plate187.761.Dugoročni kredit .513.201.914 97.372.338 22.436.338 22. Tabela 13.380 796.600 .971 51.372.871842.392.710.882 78.980 40.882 25.655 693.549 34.439 Novčani tok.882 1.367 .429 0 0 0 72.546 2. BILANS USPEHA I POSLOVNI PRIHOD II III IV . Tabela 14.920.017.693 438.572 25.102.392.480 58.372.212 45.500.047.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .468 85.063.882 53.828 40.919 19.000 29.600 34.338 POSLOVNI RASHODI680.338 DOBIT I Amortizacija DOBIT II Rashodi finansiranja .857 54.Tekuće održavanje34.355 .014891.216.923.768 25.668 80.055.954.645.882 60.891 0 0 0 0 0 0 0 0 174 .439 25.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Tabela 14. NOVČANI TOK (Nastavak)
I ODLIV Smanjenje dobavljača Povećanje novčanih sredstava Povećanje potraživanja Povećanje zaliha Investiciono ulaganje Otplata dugoročnih kredita NETO NOVČANI TOK 104.608.133 71.367.424 0 0 15.479.692 17.761.018 0 39.574.847 II Projekcija III IV V

21.129.086 20.203.250 20.229.172 28.142.453 0000 139.846121.12191.970119.592 839.076726.724551.821717.549 2.389.146 1.594.387 1.824.363 1.932.430 17.761.018 17.761.018 17.761.018 25.372.882 0000 50.581.193 57.598.418 60.033.296 57.058.759

Bilans stanja, slično kao i u definiciji “posle servisiranja dugova” omogućuje uvid u nivo ostvarene horizontalne i vertikalne finansijske ravnoteže. On, međutim, ne obuhvata promene u nivou projektovanih dugoročnih kreditnih izvora, saglasno korišćenoj definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova”. U konkretnom slučaju neto novčani tokovi su pozitivni u svim godinama projekcije, te se pozitivna razlika evidentira na poziciji kratkoročna finansijska ulaganja. Negativni neto novčani tokovi zahtevali bi uravnoteženje aktive i pasive bilansa stanja otvaranjem posebne bilansne pozicije u pasivi “debalans novčanog toka”.

Tabela 15. BILANS STANJA
Stanje 31.12.199X AKTIVA Stalna sredstva - Nabavna vrednost - Nabavna vrednost u prethodnom periodu - Investicije u OS - Ispravka vrednosti - Ispravka vrednosti prethodni period - Amortizacija tekuće godine I II Projekcija III IV

- u 000 dinara

V

402.645.781 373.145.825 419.483.221 471.912.006 526.801.592 586.629.922 210.740.114 203.128.249 195.516.385 187.904.520 180.292.655 180.292.655 399.856.031 417.617.049 435.378.066 453.139.084 470.900.102 496.272.984 435.378.066 453.139.084 470.900.102 17.761.018 25.372.882 17.761.018 17.761.018 17.761.018 265.234.564 290.607.447 315.980.329 189.115.917 214.488.799 239.861.682 189.115.917 214.488.799 239.861.682 265.234.564 290.607.447 25.372.882 25.372.882 25.372.882 25.372.882 25.372.882 191.905.667 130.442.729 133.810.797 93.536.27295.925.417 78.056.580 78.056.58093.536.272 78.056.580 15.479.6922.389.146 31.634.10632.473.182 105.757.652 105.757.65231.634.106 (74.123.546)839.076 5.272.3515.412.197 8.091.4355.272.351 8.091.435 (2.819.084)139.846 136.253.029 138.721.184 141.490.755 97.519.804 99.344.167 101.276.598 95.925.417 97.519.804 99.344.167 1.594.387 1.824.363 1.932.430 33.199.907 33.751.728 34.469.277 32.473.182 33.199.907 33.751.728 726.724 551.821 717.549 5.533.318 5.625.288 5.744.880 5.412.197 5.533.318 5.625.288 121.121 91.970 119.592

Obrtna sredstva - Zalihe - Prethodni period - Povecanje/smanjenje - Potraživanja - Prethodni period - Povećanje/smanjenje - Novčana sredstva - Prethodni period - Povećanje/smanjenje

- Kratkoročna finansijska ulaganja

0

39.574.847

90.156.039 147.754.457 207.787.753 264.846.512

175

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

Tabela 15. BILANS STANJA (Nastavak)
Stanje 31.12.199X PASIVA Društveni kapital - Prethodni period - Povećanje/smanjenje Dugoročni kredit - Prethodni period - Otplate - Novi krediti Kratkoročne obaveze - Dobavljači - Prethodni period - Povećanje/smanjenje - Kratkoročni krediti - Prethodni period - Otplate - Ostale kratkoročne obaveze - Prethodni period - Povećanje/smanjenje I II Projekcija III IV

- u 000 dinara

V

402.645.781 373.145.825 419.483.221 471.912.006 526.801.592 586.629.922 239.413.658 279.469.143 324.703.856 376.396.770 430.444.342 489.380.781 239.413.658 279.469.143 324.703.856 376.396.770 430.444.342 40.055.485 45.234.713 51.692.914 54.047.572 58.936.439 42.040.021 42.040.021 0 121.192.102 105.229.678 42.040.021 42.040.021 0 0 42.040.021 42.040.021 0 0 52.739.344 34.964.937 33.862.254 1.102.683 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 53.475.215 35.700.808 34.964.937 735.871 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 54.317.228 36.542.822 35.700.808 842.014 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 55.209.119 37.434.712 36.542.822 891.891 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0

51.636.661 33.862.254 105.229.678 (71.367.424) 0 0 0 0 17.774.407 15.962.424 15.962.424 1.811.983

5.1.5.2. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala Definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova” odgovara diskontna stopa koja reprezentuje ukupno investirani dugoročni kapital (sopstveni i dugoročni kreditni izvori). Drugim rečima, neophodan je proračun ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK), koja će se nadalje koristiti za proračun sadašnje vrednosti projektovanih neto novčanih tokova. Da bi se odredila PPCK neophodno je: a) utvrditi cenu sopstvenog kapitala, b) utvrditi cenu kreditnih izvora finansiranja, i c) odrediti pondere. Cena sopstvenog kapitala proračunata je primenom Metoda zidanja, i ukupno iznosi 17%. Cena kreditnih izvora finansiranja određena je bankarskom realnom kamatnom stopom za korišćenje postojećih dugoročnih kredita u Preduzeću “VVA” u iznosu od 7% na godišnjem nivou. Napomena: U praksi će se procenjivači redovno sretati sa problemom određivanja realne kamatne stope na dugoročne kredite. Sugeriše se korišćenje kamatnih stopa koje su ne veće od 10% na godišnjem nivou, što odgovara uobičajenoj ceni ino dugoročnih kredita.

176

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Pomenuta cena kreditnih izvora od 7% mora biti dodatno prilagođena, odnosno umanjena za procentualni iznos poreza na dobit korporacije. Ovo umanjenje je izvedeno na sledeći način: CKI = CBK (1-SP), pri čemu je, CBK = 7% SP = 25%. To znači da je cena kreditnih izvora: CKI = 7% (1-0,25) = 5,25 %. Ponderi za finalni proračun PPCK određeni su na osnovu postojeće prosečne strukture dugoročnog kapitala. Očekuje se da će se pomenuta struktura zadržati. Ponderi su: za cenu sopstvenog kapitala 85% za cenu kreditnih izvora 15%. Proračun PPCK obavljen je na sledeći način:

PPCK = CSK USK + CKI gde su: CSK = 17% USK = 0,85 CKI = 5,25% UKI = 0,15. To znači da je PPCK:

UKI,

PPCK = 17% 0,85 + 5,25% 0,15 = 14,4% + 0,8% PPCK = 15,2% Stopa rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pretpostavka da je strateški ino partner zainteresovan da se pojavi kao učesnik u svojinskoj transformaciji Preduzeća “VVA” nalaže dodatno prilagođavanja diskontne stope (PPCK) za prethodno izračunatu stopu rizika ulaganja u SR Jugoslaviju u iznosu od 4,4%. To znači da diskontna stopa, korišćena u definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova” iznosi 19,6%.

177

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

5.1.5.3. Procena vrednosti kapitala Slično kao i kod definicije novčanog toka “posle servisiranja dugova”, postupak procene je obavljen u dva, komplementarna, koraka: (1) određivanje sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu, i (2) proračun rezidualne vrednosti. (1) Na osnovu diskontne stope od 19,6%, proračunati su diskontni faktori, i nadalje korišćeni za dobijanje sadašnje vrednosti neto novčanih tokova za svaku, ponaosob, projektovanu godinu. Suma sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iznosi 169,3 miliona dinara. (2) Rezidualna vrednost je, takođe, proračunata primenom Gordonovog modela. Budući da je stopa rasta u rezidualu definisana na godišnjem nivou od 3%, to znači da imenilac u navedenom modelu iznosi 0,166. Deobom 24 miliona dinara, koliko iznosi diskontovani neto novčani tok u rezidualu, sa 0,166 dobija se rezidualna vrednost u iznosu od 144,7 miliona dinara.

Tabela 16. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
Projekcija I NETO NOVČANI TOK Diskontna stopa (PPCK) Stopa rasta u rezidualu Diskontni faktor SV neto novčanih tokova Suma SV Rezidualna vrednost VREDNOST DUGOROČNOG KAPITALA DUGOROČNI KREDITI VREDNOST DRUŠTVENOG KAPITALA 169.265.415 144.675.689 19,6% 3,00% 0,9144 0,7645 0,6393 0,5345 II III IV V

- u 000 dinara Rezidual

39.574.847 50.581.193 57.598.418 60.033.296 57.058.759 58.770.522

0,4469

0,4086

36.187.089 38.671.614 36.819.900 32.087.291 25.499.520 24.016.164

313.941.104 42.040.021 271.901.083

Zbirom sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova od 169,3 miliona dinara i izračunate rezidualne vrednosti od 144,7 miliona dinara, dobija se pro178

budući da potencijalni finansijski prihodi nisu uključeni pri obračunu dobiti u projektovanom periodu. podvrgnu prvobitno dobijeni rezultat kontroli. 82. Primenom aktuelnog deviznog ekvivalenta . korišćenjem tzv. Procenjena vrednost društvenog kapitala Preduzeća “VVA” jednaka je razlici procenjene vrednosti ukupnog dugoročnog kapitala i zatečenog nivoa dugoročnih obaveza. zaokruženo.199X godine iznose 42 miliona dinara. te razlike ne treba da budu signifikantne. DEM. Međutim. Pod metodom neto imovine. u smislu propisane Uredbe za procenu vrednosti preduzeća s društvenim kapitalom.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - cenjena vrednost ukupnog dugoročnog kapitala Preduzeće “VVA” na dan 31.12. To će povećati stepen sigurnosti procenitelja da su procenjene vrednosti kapitala u realnim okvirima. Napomena: U konkretnom slučaju korišćenjem različitih definicija novčanih tokova nije dobijena ista vrednost društvenog kapitala. uvek.12.199X godine u iznosu od 314 miliona dinara. podrazumeva se utvrđivanje vrednosti na osnovu troškova za novu nabavku ili izgradnju sredstava. troškovnog pristupa.3 DIN. odnosno troškova zamene (otuda i naziv reprodukciona vrednost). Napomena: U definiciji "pre servisiranja dugova" nije urađeno prilagođavanje za vrednost dugoročnih finansijskih plasmana.12. vrednost društvenog kapitala Preduzeća “VVA” izražen u nemačkim markama iznosi. koji se umanjuju za vrednost fizičke istrošenosti. Ukupne zatečene dugoročne obaveze na datum procene 31.2.4 mil. 5. ne postoji obaveza da se istovremeno koriste obe definicije novčanog toka. Najčešće se procenjene vrednosti društvenog kapitala neznatno razlikuju ukoliko se koriste Uredbom propisane obe definicije novčanog toka. funkcionalne 179 . Procenjena vrednost društvenog kapitala na izabrani datum procene 31.199X iznosi 272 miliona dinara.kursa 1 DEM = 3. bez obzira na izabranu definiciju novčanog toka. ali podrazumevajući da i ukupne obaveze budu realno procenjene. Zbog toga se proceniteljima preporučuje da. Naravno. Primena metoda neto imovine Suština ovog metoda sastoji se u tome da se bruto imovina preduzeća proceni na bazi realnih vrednosti. ili tamo gde je to moguće. korišćenjem druge definicije novčanog toka.

). 180 . Procenitelj treba. Takođe se ova vrednost dalje koriguje (uvećava) za troškove uređenja građevinskog zemljišta i troškove uređenja i priključenja na spoljne mreže. tehnološku i ekonomsku amortizovanost objekta. obračun površina. bilansa uspeha). Prilikom procene cene gradnje. Ova vrednost se koriguje (umanjuje) za ukupnu funkcionalnu..b. kvalitetu gradnje i izgrađenosti infrastrukture.2. a takođe i u mestu "L" i mestu "D". Građevinski objekti. a zatim izvršen pregled objekata. te će se pri proceni primeniti postupci i metodi revizije koji će utvrditi realnost naročito monetarnih pozicija. 5. Korišćenjem metoda neto imovine za procenjivanje vrednosti društvenog kapitala preduzeća "VVA". vršena je procena svake pozicije iz bilansa stanja i to prvo aktive. kanalizacija. kao i stepenu ukupne amortizovanosti. Međutim.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . pa onda pasive. hidrantske mreže i ostale instalacije). procenjivani su primenom troškovnog pristupa. fizičku.metodologija i primeri - zastarelosti i ekonomske amortizovanosti. za izvesna sredstva moguće je primeniti i tržišni pristup.1. vođeno je računa o funkcionalnosti. Troškovni pristup podrazumeva da se procenjena vrednost građevinskog objekta utvrđuje na osnovu građevinske cene objekata u momentu procene. Na taj način su procenjivači stekli uvid u njihovo sadašnje stanje. 5.procena aktive Na osnovu bilansa stanja i popisnih lista o izvršenom inventarisanju. na sledećim lokacijama: ulica "XY" b. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja . Treba napomenuti da pre procene nije izvršena nezavisna revizija finansijskih izveštaja (bilansa stanja. U ovu cenu se uključuju troškovi investicionotehničke dokumentacije. kretanje cena poslovnog prostora. da oceni i odabere najadekvatniji pristup (metod) koji će primeniti u konkretnom slučaju. vrednosti infrastrukture (vodovod. ulica "MM" br. po oceni eksperata za procenu. U postupku procene vrednosti građevinskih objekata prvo je pregledana potrebna dokumentacija (projekti. korišćen je troškovni pristup. dokaz o pravu vlasništva nad nepokretnostima i sl. koji u strukturi ukupnih materijalnih ulaganja čine 72% sadašnje vrednosti. ustvari. Građevinski objekti kojima raspolaže preduzeće "VVA" nalaze se u Beogradu. kvalitet gradnje. primenom principa kontinuiteta. koja se množi ukupnom površinom objekta. održavanje i sl. evidencije u poslovnim knjigama. troškovi gradnje. a koji u nastavku prikazujemo. Za svako sredstvo i obavezu utvrđena je procenjena vrednost na način koji je propisan Uredbom.

radi dobijanja procenjene sadašnje vrednosti opreme.816 1.1).2).12. Transportna sredstva 422.199X Red. Prilikom procene sva je oprema klasifikovana na: proizvodnu opremu. bez rizika. U postupku procene pregledana je postojeća tehnička i druga dokumentacija i izvršen uvid u tehničko stanje i stepen amortizovanosti opreme. Oprema u strukturi sadašnje vrednosti materijalnih ulaganja učestvuje sa 19% i procenjivana je principom troškova zamene. Preostali životni vek posmatran je u odnosu na ukupan životni vek opreme.240 274.068 3.320 524. Nabavna vrednost opreme istih ili sličnih karakteristika (na dan procene) predstavljala je osnovu za procenu.150 hiljada dinara.u 000 dinara Procenjena vrednost Red. Proizvodna oprema i oprema za održavanje 11.031108.12. Kancelarijski nameštaj i oprema 10. 181 . Postupak je bio sledeći: prvo je utvrđena pojedinačna vrednost zamene (troškovi zamene) za svaku vrstu produktivne opreme.240 VRSTE OBJEKTA Građevinski i energetski objekti i infrastruktura UKUPNO U prilogu Izveštaja dat je detaljan opis građevinskih objekata i procene pojedinačne vrednosti svakog objekta (Prilog 5. koja je nakon toga umanjena za fizičku i funkcionalnu istrošenost i za tehničku zastarelost. 86. br. 1. kancelarijsku opremu. Rekapitulacija procenjene vrednosti opreme na dan 31.u 000 dinara Procenjena Procenjena vrednost sadašnja vrednost novog objekta 524.199X . transportna sredstva.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Rekapitulacija procene vrednosti građevinskih objekata na dan 31.41923. datih kredita dugoročnih od 24 hiljade dinara.174 hiljade dinara je realno naplativ u predviđenom vremenu.68031.783367. NAZIV nabavnasadašnja br.320 274. Procenom je utvrđeno da celokupan iznos dugoročnih ulaganja od 4.882 UKUPNO Detaljan opis procene opreme dat je u prilogu Izveštaja (Prilog 5.147 2. Dugoročna finansijska ulaganja sastoje se od: uloženih sredstava u banke i dugoročnih hartija od vrednosti u iznosu od 4. .

gotovi proizvodi i roba. Vrednost hartija od vrednosti i novčanih sredstava prilikom procene je preuzeta iz knjigovodstvene evidencije.488 2. Rekapitulacija procenjene vrednosti zaliha na dan 31. Vrednost aktivnih vremenskih razgraničenja obuhvata unapred plaćene troškove osiguranja sredstava u realnom iznosu. .2. sitan inventar.091 hiljadu dinara. Roba890 UKUPNO78. 182 . sitan inventar. Prilikom procene nije u svim slučajevima preuzeta knjigovodstvena vrednost ovih potraživanja. U Prilogu 5.metodologija i primeri - Strukturu zaliha čine materijal.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Kratkoročna potraživanja i kratkoročna finansijska ulaganja u svojoj strukturi sadrže potraživanja: za date avanse. zatim potraživanja za date kratkoročne kredite. povezanim preduzećima. već je vršena korekcija (smanjenje) za vrednost rizičnih potraživanja. VRSTA ZALIHA br. Izveštaja data je lista i detaljan pregled procene potraživanja.056 Detaljni pregled procene zaliha po vrstama dat je u prilogu Izveštaja Prilog 5.594 hiljade dinara što je zbog navedenih korekcija za 23.u 000 dinara 1.044 hiljade dinara. nedovršena proizvodnja. Takođe je kod procene potraživanja iz zajedničkog poslovanja (od povezanih preduzeća) izvršena prethodno konsolidacija za paralelan iznos ugovorenih kompenzacija i potraživanja s istim. bez korekcije. potraživanja od kupaca. Materijal i sitan inventar30.2.122 4.556Proizvodnja 3. čije su obaveze u bilansu bile iskazane na paralelnim grupama konta pasive. 5. ocenjeno je da su zalihe bilansirane prema propisima (materijal. roba po nabavnim cenama.120 hiljade dinara manje od iskazane knjigovodstvene vrednosti. potraživanja od radnika i ostala razna potraživanja. Uvidom u poslovne knjige.12. potraživanja iz zajedničkog poslovanja. iznosi 8.3.Ukupan procenjeni iznos kratkoročnih potraživanja iznosi 78.4. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja . Proizvodi41.199X Procenjena vrednost Red. i pri proceni je taj iznos prihva5. a nedovršeni proizvodi i gotovi proizvodi po ceni koštanja) te knjigovodstvena vrednost odražava procenjenu vrednost.procena obaveza ćen kao realan u punom iznosu od 4.

izvršena je korekcija obaveza prema dobavljačima za nefakturisanu robu i izvršena je konsolidacija paralelnih iznosa s potraživanjima iz poslovnih odnosa s povezanim preduzećima.u 000 dinara 556. nakon korekcija od 23. 5. utvrđena je procenjena vrednost kapitala preduzeća "VVA" na dan 31.199X Procenjena vrednost aktive Procenjena vrednost obaveza / dugoročnih i kratkoročnih . vrednost kapitala se utvrđuje na sledeći način: od procenjene vrednosti sredstava preduzeća (ukupne aktive) oduzme se procenjena vrednost ukupnih obaveza uz pretpostavku da će preduzeće trajati u neograničenom budućem periodu.. Vrednost pasivnih vremenskih razgraničenja je u ukupnom iznosu od 6.5. Procenjena vrednost ukupnih kratkoročnih obaveza. prema povezanim preduzećima.3.099 hiljada dinara.12. sastavljen je bilans stanja na dan procene i prikazane su korekcije stanja po knjigama u odnosu na procenjeno stanje na sledećoj strani. U Prilogu 5. Procenom realnih mogućnosti plaćanja u roku i u navedenom iznosu. Uvažavajući navedenu metodologiju i zakonske odredbe. prema radnicima za zarade i ostale obaveze za poreze i doprinose. a ostale obaveze su prihvaćene u onom iznosu kako su u knjigama iskazane. Procenom je utvrđeno da su ove obaveze realno plative u navedenom iznosu. 183 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Dugoročne obaveze čine krediti iz inostranstva u iznosu od 42.081 (139.849) Procenjena vrednost kapitala (po metodu neto imovine) 416.710 hiljada dinara prihvaćena prema stanju po knjigama na dan procene.040 hiljade dinara.232 Zaokruženo416. Kratkoročne obaveze u svojoj strukturi sadrže obaveze: prema dobavljačima. Izveštaja data je lista svih obaveza.2. te nisu korigovane u odnosu na knjigovodstveno stanje.000 Na osnovu procenjenih vrednosti svih kategorija sredstava i obaveza. Utvrđivanje procenjene vrednosti kapitala Prema metodu neto imovine.383 hiljada dinara iznosi 91.

depoziti i kaucije 2.12.664 3.556 41. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 3.849 9.710 402. Proizvodnja 4.120) 153.091 4.809 25.243 598 8.965 50. Sitan inventar 3.846 4. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 2. Proizvodi 5.122 890 90. Aktivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 206.036 - 108.740 78.192 25.451 50.383) (876) (22.507) (6) POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 184 .120) (5) B) Obrtna sredstva (III + IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze 1.metodologija i primeri - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.013 151.040 121.081 239.556 .952 6.056 30. Ostale kratkoročne obaveze 6. Kupci u zemlji 3.905 402.174 4.785 556.645 176. Dobavljači u zemlji 2.819 - 416.823 38.413 42.044 (4) (23.398 4.044 Korekcije procene 176.872 602 8. HOV i novčana sredstva 7.122 106.122 890 113.786 53.520 274. Roba IV Kratkoročna potraživanja (1 do 8) 1.952 6.860 1.556 41.298 190 5.240 (1) 70.645 (23.150 24 210.298 190 5. Avansi. Uložena sredstva u banke i HOV 2. Razna potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5. Materijal i rezervni delovi 2.540 25. Kratkoročne obaveze prema povezanim preduzećima 4.556 - 387.928 16.299 4.232 42.720 76.729 8.091 4.566 319.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .040 97. Krediti dati u zemlji A) Stalna sredstva (I + II) III Zalihe 1.882 4.786 52.710 556.293 167. Ino-krediti III Kratkoročne obaveze (1 do 6) 1.199X (Procena prema metodu neto imovine) AKTIVA I Materijalna ulaganja 1.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 383.669 37.296 78.928 38.174 (2) (3) 176.861 1.436 168. Oprema Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost II Dugoročna finansijska ulaganja 1.905 4. Pasivna vremenska razgraničenja 191.040 42. Kupci u inostranstvu 4. Ostala kratkoročna potraživanja 6.040 42.056 30.299 4.081 (7) (6) (23. Obaveze za zarade 5.

0 .obavljanja svoje osnovne aktivnosti. podrazumevajući i da potraživanja i obaveze budu procenjeni na bazi realnih mogućnosti naplativosti i plaćanja. "VVA" u stečaju. 5.5). Pre procene procenitelji su izvršili postupak revizorskog pregleda. Finansijski izveštaji nisu bili pregledani od strane nezavisne revizije. Beograd.P. Na taj način određivana je likvidaciona vrednost svakog objekta. Beograd. Za svako sredstvo i obavezu utvrđena je procenjena vrednost na način koji je propisan Uredbom. Primena metoda likvidacione vrednosti Suština ovog metoda sastoji se u tome da se vrednost bruto imovine preduzeća procenjuje na bazi pojedinačnih prodajnih vrednosti u postupku redovne likvidacije. Ukupno procenjena likvidaciona vrednost za građevinske objekte u D. Građevinski objekti. a koji u nastavku prikazujemo.3. Likvidaciona vrednost društvenog kapitala preduzeća "VVA".Procena građevinskih objekata.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - U nastavku Izveštaja o proceni vrednosti kapitala DP "VVA". iznosi 164.3. 185 . Međutim. stepenu amortizovanosti i izgrađenosti infrastrukture.1. "VVA" u stečaju. procenjivani su prema svom sadašnjem stanju .5.procena aktive Na osnovu popisnih (inventarskih) lista i bilansa stanja vršena je procena svake pozicije iz bilansa stanja i to prvo aktive pa onda pasive. dati su prilozi koji objašnjavaju detaljno procenu svake pozicije iz bilansa stanja (Prilog 5. kao i opisi objekata. Posebno je vođeno računa o pojedinačnoj funkcionalnosti i mogućnosti upotrebe za druge svrhe. Procena pojedinih pozicija u bilansu stanja . Opisani građevinski objekti D. data je procenjena likvidaciona vrednost građevinskih objekata.kvalitetu gradnje. utvrđena je korišćenjem tržišnog pristupa uz pretpostavku likvidacije preduzeća.P. 5. U Prilogu 1 . u ovom slučaju likvidaciona vrednost treba da posluži kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. Već smo naglasili da se u primeni ove metode polazi od toga da preduzeće nema perspektivu daljeg nastavka rada . shodno Zakonu i Uredbi.540 hiljada dinara ili 60% vrednosti procenjeno metodom neto imovine.

Naročito je cenjena njena funkcionalnog i sposobnost upotrebe na drugom mestu kao pojedinačne ili kao cele linije opreme. Procena pojedinih pozicija pasive . kao i opis opreme i tehnološkog procesa. stepen amortizovanosti. transportna sredstva. Uzimani su u obzir tom prilikom i troškovi demontaže i montaže koji bi bili neophodni pri prodaji svake pojedinačne opreme (pri prodaji "na komad"). Zalihe. br. otpisana je.2.297 hiljada dinara (Prilog 6).553 43. ukupna kratkoročna potraživanja procenjena su na 39. 1. zbog nemogućnosti završetka proizvodnje. Pri proceni likvidacione vrednosti kratkoročnih potraživanja ocenjeno je da će realno moći da se naplati 50% vrednosti kratkoročnih potraživanja iz poslovanja.12. jer je konstatovano da se ta cena prodajom može sigurno postići.553 hiljade dinara. Vrednost proizvodnje u toku. njena ekonomskotehnička zastarelost. Potraživanja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .obaveze Dugoročne obaveze su procenjene kao realno plative u punom iznosu od 42.846 38.3. Knjigovodstvena sadašnja vrednost 38.12.553 Naziv opreme Proizvodna oprema.040 hiljada dinara. kancelarijski nameštaj i ostala oprema UKUPNO U Prilogu 2 data je pojedinačna procena likvidacione vrednosti opreme.180 hiljada dinara (Prilog 6). Rekapitulacija likvidacione vrednosti opreme data je u sledećoj tabeli. Ukupna procenjena likvidaciona vrednost opreme koju "VVA" poseduje na dan 31.199X Red. Likvidaciona vrednost zaliha je procenjena po ceni koštanja zaliha. dok je kod kratkoročnih obaveza procenjeno da je 95% 186 . Dugoročna finansijska ulaganja. Na taj način.846 . a ni prodaje. Rekapitulacija likvidacione vrednosti opreme na dan 31.199X godine iznosi 43. procenjena likvidaciona vrednost ukupnih zaliha iznosi 72. Na taj način. održavanje.u 000 dinara Procenjena likvidaciona vrednost 43.metodologija i primeri - Oprema. Kod procenjivanja likvidacione vrednosti opreme uzeto je u obzir postojeće tehničko-tehnološko stanje opreme. Vrednost ovih ulaganja cenjena je na osnovu mogućnosti prodaje dugoročnih hartija od vrednosti i njihove diskontovane vrednosti na dan procene i iznosi 420 hiljada dinara (Prilog 6). 5.

527 167.056-5.5661. Procenjena likvidaciona vrednost kapitala Procenjena likvidaciona vrednost kapitala utvrđena je na sledeći način: Procenjena Procenjene Procenjene Procenjena .8464. 5.297 111.740-2.720-3.133 42.3.552 191.12.645 -82.280 -30.040) likvidaciona vrednost kapitala187.817) dugoročne obaveze(42.990 239.093 164.540 43. Građevinski objekti 2.180 38.849-74.375 -82.905-80.227 78.040 90.P.754 210.990 kratkoročne obaveze(90.413 42.513 72.199X godine. prema listi prijavljenih potraživanja poverilaca) realno plativo i da to iznosi 90.u 000 dinara likvidaciona vrednost poslovne aktive 319.876 113.817 hiljada dinara.707 4. "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.199X (Procena prema metodu likvidacione vrednosti) AKTIVA I Materijalna ulaganja 1.655 187.174-3.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - vrednosti obaveza procenjenih po metodi supstance (tj.428 .553 420 208.3.817 319.645 -52.180 39. D.192 402.040 121.990 187 .477 POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze III Kratkoročne obaveze POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 402.12.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 208.655 319.133 U nastavku je dat bilans stanja na dan 31. Oprema II Dugoročna finansijska ulaganja A Stalna sredstva (I+II) III Zalihe IV Kratkoročna potraživanja B Obrtna sredstva (A+B) Stanje poKorekcije knjigamaprocene 206. po metodu likvidacione vrednosti.

prema Zakonu o svojinskoj transformaciji i Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. obaveza i kapitala na dan procene (član 12 Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala).u 000 dinara Ponderisana vrednost 162. sastavlja se bilans stanja s iskazanim procenjenim vrednostima poslovne imovine. uzimajući u obzir prirodu delatnosti preduzeća i sredstva kojima ono raspolaže.000 dinara 270. primenjena su sva tri propisana metoda.788 329.492 ⋅ 416.295 166. predstavlja minimalnu vrednost preduzeća od 187. a i od knjigovodstvene vrednosti.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .000 Ponderisana prosečna vrednost Zaokruženo Procenjena likvidaciona vrednost kapitala DP "VVA". tim procenjivača je u zaključivanju o procenjenoj vrednosti kapitala preduzeća "VVA".133 hiljade dinara i niža je od procenjene vrednosti po oba primenjena metoda. Bilans stanja posle procene Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala.232 187. ZAKLJUČAK O PROCENI U postupku procene vrednosti kapitala preduzeća "VVA".metodologija i primeri - 6. prihvatio sledeće pondere: Metod Prinosni metod Metod neto imovine Procenjena vrednost ⋅ 270. 6. zatim svrhu procene i premise vrednosti. U konkretnom slučaju.493 328. Ovaj bilans treba da posluži za knjiženje procenjenih vrednosti poslovne 188 .232 ⋅ Ponder = 60% 40% 100% = = = .492 416.1. Dobijeni su sledeći rezultati: Metod / vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti .133 Svakom od korišćenih metoda dodeljen je odgovarajući ponder izražen u procentima.

biti knjižene: na svim pozicijama poslovne imovine. Ustvari. razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - imovine. procenjene vrednosti i utvrđene razlike između jedne i druge vrednosti. 189 .232 187. na dan procene za celokupnu poslovnu imovinu. Sledeća šema bilansa obuhvata knjigovodstvene vrednosti. smanjiće vrednost osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine.133 329. Prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala ove razlike će. u konkretnom primeru preduzeća "VVA".12.492 416. obaveza i kapitala.000 Bilans stanja na dan procene treba da obuhvati procenjene vrednosti svih pozicija bilansnih. U zaključku o proceni vrednosti kapitala DP "VVA".000 dinara 239.413 270. preduzeće treba na osnovu ovog bilansa da svede knjigovodstveno na procenjeno stanje imovine. obaveza i kapitala u poslovnim knjigama preduzeća.19… utvrđene su sledeće vrednosti: Vrednost Knjigovodstvena vrednost Vrednost dobijena prinosnim metodom Vrednost dobijena metodom neto imovine Likvidaciona vrednost Ponderisana prosečna procenjena vrednost . obaveza i kapital preduzeća "VVA". na dan procene. kao i razlike između knjigovodstvenih i procenjenih vrednosti pozicija. 31. kapitala i obaveza na kojima su identifikovane prema metodu neto imovine.

451 50. depoziti i kaucije 2.890 44.872 602 8.199X (posle procene) AKTIVA I Materijalna ulaganja (1+2) 1.920 (1) 45.860 1. HOV i novčana sredstva 7.056 30.120) 90.729 8. Kupci u zemlji 3.150 24 210.243 598 8.740 78.056 30.200 211. Ostala kratkoročna potraživanja 6.849 9.091 4.293 167.metodologija i primeri - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.861 1.013 151. Proizvodi 5.720 76.122 890 (4) IV Kratkoročna potraživanja (1 do 8) 1. Krediti dati u zemlji A) Stalna sredstva (I + II) III Zalihe 1.928 16. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 2.044 (23.298 190 5. Oprema Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost Stanje po knjigama 206.928 38.122 890 - 83.064 78. Roba 4.645 (23. Materijal i rezervni delovi 2.823 38.204 168.556 41.556 41.324 - 300.965 50.12.091 4.174 4. Aktivna vremenska razgraničenja 113.846 Korekcije procene 89.849 190 . Kupci u inostranstvu 4.298 190 5.970 4. Avansi.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .174 (2) (3) 89.905 402.785 468.566 319. Sitan inventar 3.324 .044 (5) B) Obrtna sredstva (III + IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) 191.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 295.124 II Dugoročna finansijska ulaganja (1+2) 1.669 37.120) 66. Uložena sredstva u banke i HOV 2. Razna potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5. Proizvodnja 4.

000 42. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 3.040 42.199X (Nastavak) (posle procene) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze 1.540 25. Kratkoročne obaveze prema povezanim preduzećima 4.299 4.710 Korekcije procene 89.299 4. Pasivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 239. Dobavljači u zemlji 2.507) POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 402.12.786 53.040 121.383) (6) (876) (22.645 66.952 6. Obaveze za zarade 5.040 97.192 25.040 42.952 6.905 4.786 52.664 3.413 42.u 000 dinara ProcenjenaNapovrednostmena 329. Ostale kratkoročne obaveze 6.710 (7) (6) (23.849 191 .587 .809 25.204 468.398 4. Ino-krediti III Kratkoročne obaveze (1 do 6) 1.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOZI UZ IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 192 .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 1 OVLAŠĆENJE PROCENITELJA OD STRANE MINISTARSTVA ZA EKONOMSKU I VLASNIČKU TRANSFORMACIJU 193 .

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 2 IZJAVA PROCENITELJA 194 .

kao procenjivač vrednosti kapitala i potpisnik Izveštaja.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZJAVA Ekonomski institut. nije direktno ni indirektno vezan za DP "VVA". Ekonomski institut neće učestvovati u kupovini akcija DP "VVA". 199X. Beograd. godine EKONOMSKI INSTITUT ______________________ 195 . niti ima učešća u kapitalu preduzeća.

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 3 IZJAVA NARUČIOCA PROCENE ZA IZVORE INFORMACIJA 196 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

obuhvaćena celokupna pokretna i nepokretna imovina DP "VVA". urađenom od strane Ekonomskog instituta. godine Generalni direktor __________________________ 197 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZJAVA Ovim izjavljujem da je procenom vrednosti kapitala. kao i da su prezentirani svi podaci o poslovanju preduzeća. 199X. Beograd. u zemlji i inostranstvu i da ta imovina nije predmet sudskog spora.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . BILANS USPEHA I RASPORED REZULTATA) ZA 199X.metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 4 FINANSIJSKI IZVEŠTAJI PREDUZEĆA (BILANS STANJA. overene finansijske izveštaje. 199X I 199X GODINU NAPOMENA: Preduzeće prilaže svoje originalne. 198 .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5 PODACI O PROCENI BILANSNIH POZICIJA PREMA METODU NETO IMOVINE 199 .

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5. OPŠTI PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA 200 .0.

.. zajedničke službe... . Izvori informacija Pri vršenju procene korišćeni su sledeći izvori informacija: . . tako i spoljni transport..Lokacija.. ...... prerada.popisne liste preduzeća od 31.snimanje objekata na licu mesta za koje ne postoji investiciono-tehnička i druga dokumentacija.. . Beograd. sa standardnom opremom za održavanje. . 201 .dokumentacija o karakteru objekata.... Sve tri lokacije predstavljaju zaokruženu celinu i opremljene su sa kompletnom komunalnom. Isto tako. Procena je izvršena za sve objekte i sve lokacije i nema objekata koji su izuzeti iz procene. ... . br.prospektno-tehnička.. "VVA". Beograd.12..P. ulica .... Korišćeni pristupi i metodi procene Pri proceni osnovnih sredstava korišćeni su sledeći pristupi: . koja čine građevinski objekti..... Beograd.. Za objekte na lokaciji postoji uredna tehnička dokumentacija (lokacija... komercijalno-finansijska i druga dokumentacija za opremu.. ambalaža. .troškovni. ulica .pogoni: proizvodnja. celokupna proizvoda i druga oprema. Na tri lokacije u Beogradu smeštene su proizvodne jedinice ..Lokacija.199X godine. .uvid na licu mesta za sve građevinske objekte. su razmešteni na tri lokacije: ... preduzeće raspolaže sa transportnim sredstvima... tehničko-tehnološkom i energetskom infrastrukturom.OPŠTI PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA Osnovna sredstva D.. Za sve građevinske objekte i sve vidove opreme konkretni izvor informacija je naveden u tehničkom opisu... sa primenom fizičke i ekonomske depresijacije za sve građevinske objekte na svim lokacijama (za pojedina postrojenja i instalacije i funkcionalna depresijacija).Lokacija.. br.. ulica . kao i uobičajenom kancelarijskom opremom i nameštajem..... kako za unutrašnji... sve vidove opreme i transportna sredstva.0.. ....... ponude. br.. .. Preduzeće raspolaže sa tehnološko-proizvodnom opremom saglasno proizvodnom programu...registraciono-tehnička dokumentacija za transportna sredstva.investiciono-tehnička i komercijalno-finansijska dokumentacija o izgradnji objekata (glavni projekti. ugovori).........IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5.. .... urbanistička saglasnost i odobrenje za gradnju).

br. Lokacija .910 38.140 117.783 11...307 19. procenjena nova nabavna i procenjena sadašnja vrednost svih osnovnih sredstava iznosi: Vrednost osnovnih sredstava po lokacijama Vrsta osnovnih sredstava Procenjena nova nabavna vrednost . Beograd 1....u 000 dinara - 1..metodologija i primeri - .770 222...426 10.u 000 dinara Procenjena sadašnja vrednost .....572 165. oprema za održavanje i druga oprema Kancelarijska oprema i nameštaj Transportna sredstva UKUPNO 202 .....673 383.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Proizvodna..909 20.4... 2. oprema za održavanje i druga oprema 1. Lokacija .... Beograd UKUPNO 3. opremu za održavanje i kancelarijsku opremu i nameštaj. sa fizičkom i funkcionalnom depresijacijom za proizvodnu opremu. Beograd UKUPNO UKUPNO (1+2+3) 275... br.....3. zastarela građevinska oprema).. br. 4...122 Ukupna vrednost osnovnih sredstava D.122 1... Rezime Na osnovu izvršene procene vrednosti osnovnih sredstava preduzeća "VVA".troškovni.. Građevinski i energetski objekti i infrastruktura 1. deo proizvodne opreme i transportnih sredstava (obustavljena proizvodnja.u 000 dinara 274.nemogućnost dobijanja objektivne cene za deo opreme građevinskih objekata.P...490 6.. . za transportna sredstva.240 86. .490 43... Ograničavajući faktori Pri vršenju procene kao ograničavajuću faktori pojavili su se: ..tržišni. .....316 146. ...260 145...2..080 346. Lokacija .910 10.. Kancelarijska oprema i nameštaj 1..778 953.. 3. .nemogućnost snimanja pojedinih nepristupačnih delova građevinskih objekata i instalacije.726 383.096 460.. "VVA" Vrsta osnovnih sredstava Procenjena sadašnja vrednost ..1.. Transportna sredstva UKUPNO 2... Građevinski i energetski objekti i infrastruktura Proizvodna.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5. PROCENA VREDNOSTI GRAĐEVINSKIH OBJEKATA 203 .1.

Kolska vaga 10.. br.P. Upravna zgrada 2.2.202 m2.. 15-479/1 od 18.. protivpožarna i baštenska hidrantna mreža 13. godine i odobrenja za gradnju br. Magacin 5. godine i 24/89 od 6. komunalne poslove i saobraćaj Ministarstva za imovinsko-pravne poslove.1989. godine od Sekretarijata za urbanizam.0. Podovi su pokriveni u zavisnosti od namene: teraco. Dizelagregatska stanica 11. Tehnički opis Objekat: Upravna zgrada (1) Objekat je izgrađen na dva sprata. godine. 1/85 od 4..2. godine i 47/89 od 12. godine. izvod br..0. Portirnica 3. bovalit.. godine. godine. osnovne urbanističke saglasnosti br.10-150/77 od 2. 204 keramičke pločice i sl.1.. Ograda Ukupna površina lokacije iznosi 102. zapisnik o regulisanju gradske i nivelacione linije br.11.11.3.1985.OPIS OBJEKATA 5. . 6597/7 od 7. Zidovi su malterisani. godine.. Objekti kompleksa su izgrađeni na osnovu sledeće tehničke dokumentacije: potvrda 3. ali zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa. Konstrukcija objekta je armirano-betonska skeletna konstrukcija sa međuspratnom ramnom krstasto-armiranom pločom. 13/84 od 7.. 19/2650 od 31. Beograd Na lokaciji za trajno korišćenje D. Pokrivna konstrukcija je ramna armirano-betonska ploča. godine i kompresorske stanice koja je izgrađena 1989.1. Proizvodna hala 4.. Objekat magacina (4) izgrađen je 1986. godine na osnovu rešenja o lokaciji br. UPI.0..1977.. preduzeće trenutno koristi 73... Kompresorska stanica 7.metodologija i primeri - PRILOG 5. Razvod tehničkih fluida 12..1977. . Pumpna stanica za tehnološku vodu 9....1. godine.. Pumpna stanica za protivpožarnu vodu 8.1977. "VVA" izgrađeni su sledeći objekti: 1. Lokacija . Kotlarnica sa mazutarom 6. osim u sanitarnim prostorijama i kuhinji .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Na prizemnom delu smešten je restoran sa pomoćnim prostorijama..4. Fasada je delom natur na betonskoj konstrukciji. 11/P-314 od 2. a delom giter tula-fugovana. 105/74 od UP br. osim magacina i sporedne portirnice koji su izgrađeni 1986.. godine.1.515 m2.ulica . 5. Parking 15.12.2. Vodovod i kanalizacija.1984.5..1989.16 br. godine i odobrenja za gradnju br.. Sporedna portirnica 14. Većina objekata je izgrađena 1979... rešenje o lokaciji br.1974.. 06-214/1 od 27.1977.1.1.1985.

a malterisani i obojeni sa spoljne strane. Krovna konstrukcija je čelična pokrivena sa salonitom. Pokrivna konstrukcija je dvoredna. osim u sanitarnim prostorijama i laboratoriji. Zidovi su fugovani. Spoljni zidovi su obloženi sa keramičkim pločicama. a betonska konstrukcija je natur. Konstrukcija je izvedena od armirano-betonskih stubova. fugovana sa fasadne strane. greda i serklaža sa temeljima povezanim trakama. U objektu je izvedena PP hidrantna mreža. Podovi su na betonskoj podlozi. kade su obložene sa keramičkim poločicama. Objekat: Portirnica (2) Objekat je prizeman sa ravnom pokrivnom pločom i nadstrešnicom. Konstrukcija je armiranobetonska sa zidovima od giter tula-fugovani. Podovi su vinaz i keramičke pločice. Mazutara se sastoji od betonskog temelja sa nadzemnim čeličnim rezervoarom od 1000 m3 i pumpnom stanicom. Zidovi su blok tuli i rešetka od metalnih profila. Zidovi su od giter tula. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona oprema i instalacije i PP hidrantna mreža. Objekat: Magacin (4) Konstrukcija objekta su čelični stubovi i grede sa krovnom rešetkom. sa temeljima samcima povezanim trakama. Temelji 205 su trakasti. sa poliuretanskim i plastificiranim limom. Temelj za rezervoar je armirano-betonski. Prozori i vrata su čelični. pokriven sa plasti- . Platforma je izvedena kao armirano-betonska ploča. Pod je betonski. U objektu je izvedena vodovod i kanalizaciona instalacija. Objekat: Kotlarnica sa mazutarom (5) Kotlarnica je prizemni objekat sa platformom +4 m. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona oprema i instalacije i PP hidrantna mreža. pokrivena trimo pločama. Betonska konstrukcija je izvedena od glatke oplate. izvedena od čeličnih rešetki i R nosača. U ovom objektu je smeštena dizelagregatska stanica. Fasada je fugovana. U procenjenoj vrednosti nije uračunata vrednost dizel-agregatske stanice. Konstrukcija su armirano-betonski stubovi i grede sa oplatom od betona. jednostruki. gredama i serklažama. Vrata su metalna. Objekat: Proizvodna hala (3) Hala je prizemni objekat. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona instalacija. Istočni deo objekta je čelična kontrukcija pokrivena limom. Na konstrukciji su izvedene kupole. U konstrukcijskom smislu seizmički je izgrađena sa armirano-betonskim stubovima. Vrata i prozori su metalni. Cela fasada je obložena sa rebrastim limom. Pod je cementni.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - sa pomoćnim prostorijama. Krov je dvoslojan. Kompresorska stanica je povezana sa halom sa podzemnim betonskim kanalom. Prozori i vrata su metalni. instalacija za razvod tehnološke vode i PP hidrantna mreža. a vrata i prozori su čelični. Objekat: Kompresorska stanica (6) Objekat je izgrađen na zatvorenom prostoru za kompresore i otvorenom prostoru sa žičanom mrežom za rezervoar za vazduh. kade su pokrivene keramičkim pločicama.

Pod je od bovalita na podlozi od betona. PP i BH hidrantna mreža i atmosferska i fekalna kanalizacija. Prozori i vrata su metalni. Podovi su od cementa na podlozi od betona. Podovi su u zavisnosti od namene prostorije . Nosači kompenzatora su stubovi. greda i serklaža sa temeljima cija je izvedena mrežom. Objekat ima cevne bunare NO600mm/30m koji su smešteni u pumpi tipa DP/MZT kapaciteta 1620 l/min i hidrofilnim kazanima od 5000 l sa kompresorima. Konstrukcija su armirano-betonski stubovi sa krovnom konstrukcijom. Noseća konstrukcija je lančana.vinaz i keramičke pločice. Objekat: Razvod tehničkih fluida (11) Cevovodi za razvod na tehnološkim fluidima (vodena para. Vodosnabdevanje za tehnološke potrebe je iz cevnog bunara i izvedeno je od salonit cevi. Spoljna hidrantna mreža je povezana sa mrežama na svim objektima. postavljen na čeličnim i drvenim gredama. Objekat: Dizelagregatska stanica (10) Objekat je u sastavu kotlarnice. Za potrebe PP i BH mreže koristi se voda iz cevnog bunara i pumpne stanice. Objekat: Kolska vaga (9) Zidovi su armirano-betonski. postavljena na rovovima na kojima su povezani PH NO110 i NO80 i baštenski hidranti NO50.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Objekat: Pumpna stanica za protivpožarnu i tehnološku vodu (7. Konstrukcija su armiranobetonski stubovi. Podovi su betonski. Vrata i prozori su metalni. postavljenih na rovovima. dimenzionisani prema nosivosti vage od 50 tona. Zidovi su od cementa. Zidovi su fugovani. Vrata i prozori su metalni. 8) Objekat je prizemni sa ramnim krovnim pločama.metodologija i primeri - ficiranim limom. Podzemni betonski kanali su mrežasto armirani. Konstrukkanalizacionom od armirano-betonskih stubova. samcima povezanih trakama. a sanitarne prostorije obložene su keramičkim ploči- 206 . Sajla je tipa B6x37 22 mm. Postavljeni su regulatori za regulisanje cevovoda. protivpožarna i baštenska hidrantna mreža (12) Izvedena je instalacija vodosnabdevanja za sanitarne i tehnološke potrebe. Mreža je izvedena od salonita i pocinkovanih cevi. Fasade su fugovane. Objekat: Vodovod i kanalizacija. Stubovi su na čeličnim rešetkama. Objekat je priključen na gradsku vodovodnu mrežu preko šahta sa vodomerom. Instalacije za sanitarne potrebe su izvedene od pocinkovanih i salonit cevi postavljenih na rovovima. Fekalna i atmosferska kanalizacija Objekat: Sporedna portirnica (13) je od Objekat jeplastičnih cevi. kondenzat i topla voda) su na većem delu na visećem sistemu. temelji samci i trakasti temelji. a mali deo su podzemni betonski kanali. postavljenih na rovovima ii povezana sa gradskom salonita i prizeman sa ramnom pokrivnom pločom nadstrešnicom.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - cama. Fasada je malterisana. Na parkingu je izgrađena nadstrešnica od montažne čelične konstrukcije. Objekat: Parking (14) U horizontalnom položaju parking je kružna krivina koja omogućava maksimalnu manipulaciju. Mreža je pričvršćena armirano-betonskim stubovima.7%. pokrivena sa valovitim plastificiranim limom. a poprečno 2%. Na ulazu su vrata od metalnih profila i ograda postavljena na betonskom zidu. Kolovozna konstrukcija je izvedena od šljunka. U objektu je izvedena standardna vodovod i kanalizaciona instalacija i oprema. Prozori i vrata su metalni. a delom metalnom ogradom. Objekat: Ograda (15) Lokacija je ograđena sa žičanom mrežom. 207 . Krivine su od 0.1-3.

9. 4.Kotlarnica sa 21 66 6.Dizel agregatska 24 19 2.6533.285 132.0658.6003.27432% 1976.Portirnica 21 66 60428432% 1976. 8.8321980.06740% 1.12. 6.105Administrativna zgrada 21 66 21.59412% 9.1.Pumpna stanica za41 13 72334032% PP vodu 12 38 21310032% 2. 16. 5.u 000 dinara Sadašnja Efektivno proVrednost nove % fizičkeIznos procenjena vredGodina gradnjeteklo vreme depresijacije fizičkedepresijanost aktiviranja Ekonomski vek cije upotrebe Red. 14. 10. 2 34 u Pogonu "B".199X godine .1.283Magacin 12 100 11.26280% stanica 15 21 10624770% 1.685Pumpna stanica za 17 27 6601. 118.88238. lokacije "X".282 1 1. 10.7831976.Sporedna portirnica 1978.83110.metodologija i primeri - PRILOG 5.0631984.Ograda 1.83768% 2.944Proizvodna hala 21 66 80. 12.83768% stanica 19 28 8481. 13. br. 15. 11.6671979.06232% 1985. koja ima još tri pogona.6851978.PROCENJENA VREDNOST OBJEKATA Preduzeće: Mesto: Lokacija: Pogon: DP "VVA" Beograd X B/1 Procenjena vrednost građevinskih objekata na dan 31.Kompresorska19 28 8481.Dvorišna zgrada NAPOMENA: Ova se procena odnosi na deo građevinskih objekata koji se nalaze 204.Dvorišni vod i kanalizacija 1651985. 18 45 4.17264% tehničku vodu 1978. 2. 13. . 3. 7.Kolska vaga 12 66 1353018% 3131985.327Unutrašnji saobraćaj i parking 3531982.5121976.13032% mazutarom 12 100 5968112% 6771985. 32. Naziv objekta 5 6 7=5:6 8=(4×7):100 9=4-8 8881976.6891. 208 .Razvod za tehničke 21 33 54496864% fluide 71.997 7.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

2. PROCENA OPREME 209 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.

. a pri eventualnom remontu se očekuju teškoće pri nabavci rezervnih delova. .grupa mašina za sečenje. . kanala za dovod pare za sušenje. centrifugalnih ventilatora.. Linija dosada nije remontirana. Beograd Na ovoj lokaciji oprema za proizvodnju može da se grupiše po sledećim tehnološkim celinama: a) Pogon prerade: 210 . mašina tipa Sloter i GFM/220. br.sistem za pneumatsko otsisavanje otpadaka. do 1980.2. Proizvodna oprema na lokaciji u ulici "Y". poluautomatsko i automatsko šivenje i lepljenje.tehnološka linija za proizvodnju lepenke. Ocenjena je prosečna depresijacija od 60%. cilindra za odmotavanje. Tehnološka linija za proizvodnju lepenki Ova linija je proizvod Agnati . GFM/280 i GFM/350.). je zastarela u odnosu na automatizaciju i vođenje procesa i u odnosu na tehnološko-tehnička rešenja u formiranju. obrezivača i noža za sečenje lepenki i transportera. Ove mašine (tip GF-Lampo 105.) su nabavljene 1988. Sastavljena je od dela za lepak. Ocenjena je prosečna depresijacija od 68%. Grupa mašina za sečenje Ova grupa mašina namenjena je fazi konfekcioniranja kartonske ambalaže (npr. Tehnološka linija. br. . godine. instalirana je sledeća oprema: .2.grupa mašina za šivenje i lepljenje.2. Grupa mašina za šivenje i lepljenje U ovu grupu spadaju mašine za ručno. Sistem za pneumatsko odsisavanje i otpadke Ovaj sistem se sastoji od otsisnih haubi.OPIS OPREME 5.0. KO-1600.. Ocenjena je prosečna depresijacija od 85%. glave za lepljenje. u pogonu "A". Proizvodna oprema na lokaciji u ulici "X"..0. …. Kod ovih mašini prisutna je tehnička zastarelost. Ocenjena je prosečna depresijacija od 85%.2. silosa i drobilica. .. godine. Lampomatik-2400 i sl.Italija i nabavljena je i instalirana 1978.0... Semi Lampomatik ONDA. IMPERIJA-F i sl.metodologija i primeri - PRILOG 5. Sve mašine su prilično istrošene. a prisutna je i tehnička zastarelost.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . godine i dosta je istrošena.1. ali se sreću i mašine s početka šezdesetih godina. Beograd Na ovoj lokaciji. 5. nabavljena je i instalirana u periodu od 1978. sporedna u odnosu na druge linije.

su nabavljeni oko 1970. Oprema je većinom nabavljena u periodu od 1960. Sa tehničko-tehnološkog aspekta i sa aspekta produktivnosti ove mašine su zastarele u odnosu na one koje su danas u prodaji. Održavanje je otežano. godine. Fizička i funkcionalna zastarelost ovih mašina je ista kao kod prethodne dve tehnološke linije.grupa mašina za sečenje i pakovanje. godine i fizički i funkcionalno je zastarela. Grupa mašina za pakovanje Ove mašine služe za prihvatanje lepenki.). čistači gustih i retkih masa. .tehnološka linija za proizvodnju sive lepenke i hartije. . Priprema sirovine u hidropalperu (mlevena stara hartija) preko sistema na pojedinačnim mašinama (mlinovi. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 80%. mašina GH-511 i mašina za izradu i formiranje dna vreća i ventil tip GHProgres 525.tehnološka linija za proizvodnju kesa. . Ove mašine. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 90%. što samo po sebi govori o fizičkoj i funkcionalnoj zastarelosti.. sita. 211 . Tehnološka linija za proizvodnju natron vreća Osnovne mašine ove tehnološke linije su mašine za sečenje i premotavanje tipa Jagenberg. . Problemi održavanja i nabavke rezervnih delova za ove mašine su izraženi. Tehnološka linija za proizvodnju sive lepenke i hartije Slično kao i kod prethodne linije. odnosno hartije.tehnološka linija za proizvodnju grube i reklamne hartije. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 85%. ide u mašinu za formiranje lepenke. Zbog fizičke zastarelosti mašine ne postižu projektovani kapacitet. Održavanje je značajno otežano radi čestih kvarova i nedostatka rezervnih delova. do 1965. odsecanje (noževi za sečenje) i prese za pakovanje. Dobijena smesa. zgusnivača. Dobijeni proizvodi idu na kanal za sušenje. do 1970. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 91%. doterivanje njihove debljine (kalanderi).tehnološka linija za proizvodnju ambalažne hartije. sita i sl. kao i drugi elementi na ovoj liniji (prese i sl.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - .tehnološka linija za proizvodnju natron vreća. prese i sl. b) Pogon pripreme . kako sa aspekta održavanja radnih delova.) dodavanjem drugih sirovina se obavlja na mašini za proizvodnju hartije. tako i sa aspekta snabdevanja rezervnim delovima. preko sistema za mešanje. Ova oprema je najstarija oprema preduzeća i najvećim delom je nabavljena u periodu od 1955. godine. proces započinje u mašini za mlevenje (Kolodrob) i hidropalperu. Tehnološka linija za proizvodnju ambalažne hartije Proizvodnja ambalažne hartije se realizuje preko dve osnovne mašine i to hidropalpera i mašine za proizvodnju hartije tipa Yenki.

zastarele su nekoliko generacija. aparati za elektro i oksigeno zavarivanje. Hvilans Mac. zbog čega je ocenjena visoka funkcionalna depresijacija. do 1991. br. Oprema na lokaciji u ulici "Y". Ostala oprema U ovu grupu opreme spada digitalna oprema i to mostna (jednogredna i dvogredna). 5. je prosečna depresijacija od oko 74%. nameštaj i oprema za opštu upotrebu. do 1982. Po strukturi. godine.metodologija i primeri - Tehnološka linija za proizvodnju kesa i grupe i reklamne hartije Ove dve tehnološke celine imaju zajedničku liniju (mašina za odmotavanje i sečenje) dok samu tehnološku celinu čine mašine za izradu kesa sa ili bez pečata (tip Seriana). Balkankar i Jagenberg. razni alat i slično. u odnosu na današnje mašine.3. rendisaljke). Mašine su fizički u dobrom stanju. u ovoj grupi opreme susreću se univerzalni strugovi.Niš. 1978.Italija. a najveći deo opreme na lokaciji u ulici "Y".. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 34%. mobilne i stabilne brusilice i bušilice. . Tehnološki..0. 212 . mada se sreće i oprema iz šezdesetih godina (glodalice. br. kao i oprema nabavljena devedesetih godina (mobilne bušilice). godine.2. u periodu od 1980.. Beograd. raspoređenih na svim lokacijama od kojih se polovina nalazi na lokaciji u ulici "X".5. Beograd. do 1980.2. Ocenjena je visoka depresijacija i na pratećoj opremi od oko 55% i 85% za mašine za proizvodnju kesa i reklamne i grube hartije. 5. propraćenom i sa problemom oko nabavke rezervnih delova. Sve ove mašine su puštene u rad oko 1970. Kancelarijska oprema i nameštaj su nabavljeni u periodu od 1965. Oprema u ulici "X" uglavnom je nabavljena 1976. glodalice.. sve proizvodi Mandoni . MIN .. ... godine i oko 1990. zahvaljujući svakodnevnom i redovnom održavanju. teretni lift i kompresori. prva linija i mašine za fleksografski pečat (tip Miniflekso. Kancelarijska oprema i nameštaj U ovu grupu opreme ubraja se kancelarijska oprema. Sva oprema je dosta istrošena.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Oprema za održavanje Opremu za održavanje čini oko četrdeset pojedinačnih mašina i priručnih alata. godine.2.Ocenjena 5. 4x100 i R/3-100) i druga linija. Teretni lift je u celini amortizovan. Kompresori su uglavnom proizvod "Trudbenika" i nabavljeni su u periodu od 1978. 1970. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 51%. godine. nabavljena je osamdesetih godina. Većina digitalne opreme je nabavljena šezdesetih godina i proizvod je Vulkan ..0.Rijeka. godine.0.4..

samohodni (na dizel i električni pogon) i ručni. traktori sa i bez utovarivača. INDOS. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 66%.2. do 1990. Toma Vinković i dr.transportna sredstva za spoljni transport. U ovu grupu ubrajaju se putnički automobili. Medicinska oprema je locirana u fabričkoj ambulanti i obuhvata opremu za opštu medicinu. U ovu grupu ubrajaju se viljuškari .6. kamioni i minibus. godine i proizvodena su u bivšim jugoslovenskim republikama (ZCZ.0. Transportna sredstva za spoljni transport. Procena transportnih sredstava Transportna sredstva su podeljena u dve grupe i to: . Ocenjena je prosečna depresijacija za kancelarijsku opremu od oko 46% i za nameštaj od oko 55%. TAM. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 68%. pomoćna ručna kola (japaneri) i oprema za opsluživanje viljuškara.) i relativno su istrošena. godine. stomatološku oremu i opremu za laboratoriju. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 58%. 213 .sredstva i oprema za unutrašnji transport i . 5.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Nameštaj i oprema su relativno unificirani i ravnomerno istrošeni i zato pri proceni nije vršeno grupisanje po tipovima i godini nabavke. Sva oprema je nabavljena 1986. Sredstva i oprema za unutrašnji transport. Sva transportna sredstva su nabavljena u periodu od 1972.

894 51.400 214 . "B" .. Gandosi Fosati Lampo 105 1986.Italija GFM/350 1978. Oca 55x70 1978.564 57. 12.. 5. Rabolini ..1.. Pogon br.. . 14.459 3. "A" 187 2.478 8.ItalijaImperija-F 120.142 85 84 86 71 71 57 55 85 73 60 76 60. itd.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .735 590.Italija Vimas-GO12 1978. Inventarni broj Količina Opis osnovnog sredstva Proizvođač Tip / Model 1.58. 10...199X godine .. Vega ItalijaLampomatic 2400 Legamatic .459 2.858 1978. "A" 204 4.193 15..451 20... Ormig . 9. Beograd Pogon: A Namena: Proizvodna oprema Rekapitulacija procene vrednosti opreme na dan 31. Gandosi Fosati 1978.839 53.176 405.594 333. 7. Gandosi Fosati GFM/280 1978.metodologija i primeri - PRILOG 5..074 3.398 82.895 123.092 1978.. Gandosi FosatiSemi Lampomatic 1978. 13. 8. "VVA".. Gandosi Fosti GFM/220 1978. . .148 8.512.800 8.. ..PROCENJENA VREDNOST OPREME Preduzeće: D. "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" 191 192 193 194 195 239 270 196 207 1 Mašina za karton 1 Horizontalna presa sa drobilicom 1 Sistem za pneumatsko usisavanje otpadaka od lepenki 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za ručno šivenje 1 Mašina za ručno šivenje 1 Mašina za ručno koso šivenje 1 Mašina za ručno koso šivenje 2 Mašina za poluautomatsko šivenje 1 Mašina za lepljenje automatska 1 Mašina za lepljenje i pakovanje 2 Mašina za lepljenje i pakovanje poluautomatska 1 Mašina za štancovanje ravno Agnati .103.u 000 dinara Procenjena Realna sadašnja amortizovanos Godina t (%) vrednost proizvodnje nabavna Nova vrednost Red. 1978. 11.762 59 24. 6. lokacija ulica ...369 33.477 7. br. 2..854 17.268 Ormig-Italija 15.712 2. "A" 186 3.12. KO-16001979.P.Italija "A40 P"1988.000 53 56.478 7. Gandosi FosatiKO-16001978. Gandosi Fosati Lampo 105 1986.094 62 39..2..056 68 803.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.3. PROCENA VREDNOSTI ZALIHA 215 .

473 515. br. 4.145 21. Proizvodnja u toku u intervalu od V .185 376.556 41. "VVA" na dan 31.122 890 78.834 13.072.382 53. SITAN INVENTAR Nabavna vrednost .440 2.3.487. fluting. Proizvodnja u toku 30. .763 1.176. boja) .789 3.199X godine Red. kraft.371 5.965 205. Materijal. basazol.264 6.675 189. bezdrvna hartija) Pogon ambalaža (skrob. Gotovi proizvodi od V .Sirovine .971 1.metodologija i primeri - PRILOG 5.556 41. rezervni delovi i sitan inventar 1.104 4.Otpis B. Grupa konta 31 35 60 63 66 Naziv Materijal Sitan inventar Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba UKUPNO Vrednost u bilansu na dan procene 30.Neproizvodni materijal .923 98. motorno ulje) .556.800 149. MATERIJAL .PROCENA VREDNOSTI ZALIHA Rekapitulacija procene zaliha D. 5.VI 199X godine.443 67.12. 3. lepak. lepak.298 190 5.112 7.06.869 10.415.779 74.219 497. ulja) Pogon prerada (nafta. 1. stara hartija) Pogon prerrade (boje.199X godine A.298. 2.pogonska režija Pogon proizvodnja Pogon prerada Pogon ambalaža Zajedničke službe .705 .626.Gorivo Pogon proizvodnja (mazut. mazut) Pogon ambalaža (mazut) Zajedničke službe (antifriz.u 000 dinara Procenjena vrednost 30.860.u 000 dinara 30.158.814 566. Robe VI 199X D.VI 199X godine.Kancelarijski materijal Pogon proizvodnja Pogon prerada Pogon ambalaža Zajedničke službe 2.materijal izrade Pogon proizvodnje (stipsa.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .P.298 190 5.P.056 NAPOMENA: Datumi nabavke su sledeći: za Materijal i Sitan inventar kreću se u vremenskom intervalu II .VI 199X godine. "VVA" Stanje zaliha na dan 30.056 .122 890 78.959 216 .725. vosak.029.485 9.844.

960 207.709 941.121.197.007. 2kš) Ambalaža poluproizvodi (šrenc.869 1.915.748 (272.375.386 3. k2š. Gotovi proizvodi 283. fluting) Pogon prerada Poluproizvodi (superior) C.000 11.904.610 Pogon proizvodnja RJ Hartija Hartija poluproizvodi RJ Lepenka Lepenka poluproizvodi Pogon prerada RJ Kesovo Kesovo usluge Kesovo poluproizvodi RJ Vreće Vreće usluge Konsignacija maloprodaja Konsignacija Usje RJ Delčevo Delčevo usluge Delčevo konsignacija Drug za delčevo Zaštita rad.787 252. 3k.056.792 25.163 1.182 17.424 0 7.610 35.121 3.725.154 0 1.075.700. superior.163 41.752 1.875. faktis) Pogon ambalaža Velpap (2k.025 458.224 1.024 1. Roba 11.643 4.685 283. Idnina Pogon ambalaža RJ Velpap Stara kartonaža Idnina poluproizvodi Idnina Zajedničke službe RJ Lepenka RJ Kesovo RJ Vreće Delčevo konsignacija D.553.161. kraft.580 217 .354.857 2.962 0 7.306 Zajedničke službe UKUPNO 890.545.856 959.197.756.511 31.833 1.432 8.307 736.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" Pogon proizvodnja RJ Lepenka (siva lepenka. kš.306 78.830 890.062) (0) 865.685 4.796.399.

PROCENA VREDNOSTI POTRAŽIVANJA 218 .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .4.

928 16.P. 4.12.860 1. 1. 2.714 NAPOMENA: Pojedinačne liste za svaku vrstu potraživanja se nalaze u dokumentaciji procenjivača i mogu se po potrebni staviti na uvid.872 1.243 1 198 232 60 107 78. 219 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5. 3.PROCENA VREDNOSTI POTRAŽIVANJA Preduzeće: D. 7. 9. "VVA" Mesto: Beograd Lokacija: "Y" Procenjena vrednost potraživanja na dan 31. 5. 6.965 50. 8. Naziv Avansi Kupci Kupci u inostranstvu Potraživanja od povezanih preduzeća Potraživanja iz specijalnih poslova Razna potraživanja iz poslovanja Potraživanja od državnih institucija Potraživanja od radnika Razna potraživanja UKUPNO Vrednost u bilansu na dan procene 9. .861 1.928 38.u 000 dinara Procenjena vrednost 8.199X godine .4.594 Red. br.476 199 221 61 107 101.541 50.

5. PROCENA VREDNOSTI OBAVEZA 220 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.

..5. 4...040 139..398 4.299 4....299 4...905 4...040 163..IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5. 221 . 5...710 121.. .232 42....P...u 000 dinara Red.710 97.12.199X godine ..1192 Procenjena vrednost 25.. I 1...786 53.. 2.809 II 1.540 25..786 52.952 6. Procenjena vrednost kratkoročnih i dugoročnih obaveza na dan 31.. br. 3. br.952 6. 42..PROCENA VREDNOSTI OBAVEZA Preduzeće: D..849 NAPOMENA: U prilogu su pojedinačne liste za svaku vrstu obaveza koje se nalaze u dokumentaciji procenitelja i mogu se po potrebni staviti na uvid.. "VVA" Mesto: Beograd Lokacija: ulica .664 3. Naziv Kratkoročne obaveze Dobavljači Dobavljači za nefakturisanu robu Obaveze prema povezanim preduzećima Obaveze za zarade Ostale obaveze Pasivna vremenska razgraničenja SVEGA (1+6) Dugoročne obaveze Krediti iz inostranstva UKUPNO OBAVEZE (I+II) Vrednost u bilansu na dan procene 25.. 6..

222 . ovde ih nećemo posebno prikazivati.metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 6 PRILOZI O PROCENI LIKVIDACIONE VREDNOSTI KAPITALA NAPOMENA: S ob zirom da priloge o proceni likvidacione vrednosti treba dati na način kako je to dato u prilozima o proceni po metodu neto imovine (Prilog 5).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 7 ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" 223 .

66% 7.96% Tabela 2.00% 3.23% 82. Zalihe 2.95% 25.008 2.3.588 18.74% 5. Domaće tržište 2.099 8.863 (42.716 1.740 22.437 6.00% 6.595 18.432 211.15% 0.69% 1.77%8.08% 1.78% 7.388 8.92% -13.298) 8.05% 1.22% 100. Nematerijalni troškovi 3.057 0.591 9.571 96.2.500 1.001 100. Potraživanja 3.771 0.37%1.080 99.496 17.419 100.5. Ostale kratkoročne obaveze 8.03% 29. Dobavljači 2.39% 40.00%340.20% 4. Bruto plate 4.746 5.556 21.10% 48.00% 5.295 22.87% 2.00% 358.10% 48.978 100.677 4.192 30.646 100.105 3. Rashodi finansiranja 7.34% 26.31% 285.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .809 16.691 15.18% 2.91% 6.414 59. Novac i HOV % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 8.31% 0.59% 3.87% 30.646 100.356 81.01% PASIVA POSLOVNA PASIVA I DRUŠTVENI KAPITAL II DUGOROČNE OBAVEZE III KRATKOROČNE OBAVEZE 1.780 100.64% 319.251 26.20% 2.36% 105. Ostali prihodi a Iznos % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 7.549 20.31% 0.443 100.00% 134.37% 4.13% 104.92% -13. Troškovi mater.29% 292. 1.15% 42.37% 2.780 100.443 100.08% 1.00% 402.72% 120 1.08% 0. BILANS USPEHA ZA PERIOD a .71% 45.98% 23.44% 2.21% 86.66% 191.23% 224 .51% 2.00% 135.03%4. Ino tržište 3.610 15.16% 0.056 19.05% 52.805 156.00% 402.62% 92 1.088 100.836 100.66% 11.720 93.824 100.230 6.47% 124.20% 2.352 34.7338.431 76.64% III BRUTO DOBIT 1.348 2.69% 66.463 100.162 91.866 18.824 100.1840.110 1.14% 6.112 139.441 54.134 12.74% 5.00% 402.83% 24.408 14.280 1.08% 5.978 100.817 1.890 18.00% 8.472 65.00% 286.95% 0.1.001 100.559 4.29% 1.892 (1.683 4.13% 0.88% -1.metodologija i primeri - Tabela 1 BILANS STANJA a Iznos AKTIVA POSLOVNA AKTIVA I STALNA SREDSTVA II OBRTNA SREDSTVA 1.69% 66.53% 234.02% 105.98% 1.11% 881 220 661 0.29% -2. Transport 1.59% 1. Amortizacija 2.94% 86.102 95.10% 1.00% 7.00% 320.226 27.62% 5.00% 402.08% 5.91% 77.339 1.5471.11% 3.150 351 186 165 253 1.290 39.94% 121.03% 29.43% 3.69% 20.00% 135.84% 62.80% 2. Troškovi energije 1.59% 3.396 10.81%0 11.3134.44% 17.23% 16.004 59.48% 2.580 100.423 2.214 2.92% 239.34% II UKUPNI RASHODI 1.78% 7.444 70.76% 254.207 189.43% 3.05% 0.33% 20.609 23.34% 210.08% 0.463 100.96% 4.962 26.284 11. Druge usluge 1.143 99.353 16.377 16.906 52.39% 65.766) 7.00% 358.00% 134. Vanredni rashodi 7.592 (37.42% 396 4.646 100.27% 970 0.35% 55.00% 358. Porezi IV NETO DOBIT 153 46 107 1.4.23% 987 247 740 0.501 91.662 3.46% 0 0. Krediti od banaka 3.34% 47.247 4.17% 173 2. Promena zaliha 5.646 100. Materijalni troškovi i amort.17% 110.325 99.00% 8.37% 139 42 97 0.377 85.758 26.60% 162 1.459 40.23% 261.869 8.199X OPIS I UKUPAN PRIHOD 1. Nabavna vrednost robe 6.52% 78.62% 5.36% 2. 1.72% 3.040 10.00% 80.636 (90) 40 168 544 98.27% 2.117 3.775) 1.10% 15.00% 358.046 12.0922.012 23.79%1.

251 65.588 99.88 225 .71% 970 3.00% 34 0.431 76.339 100.500 6.17% 110.08% 162 4.92% 239.339 22.68% 3.00% Tabela 5.609 79. Zalihe 2.00% 358.44 100. STRUKTURA POSLOVNIH SREDSTAVA a Iznos 1.96% 24.352 100. Sopstveni izvori 3. UKUPNO % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 1. Društveni kapital 2.230 6.14% 4.356 81. ODNOS (1:2) 5.34% 210.46% 2.459 40.00% 402.94% 42.110 3.012 100.008 12.472 65.00% 163.47 100.906 47.134 56.771 2.459 100. OSNOVNA SREDSTVA / SOPSTVENI IZVORI a 1. Kratkoročni izvori .056 40.472 254.76% 254.00% 104.226 96. UKUPNO 2.11% 2.463 100.68% 3. Osnovna sredstva 2.24% 104.66% 8.00% 9.23%8.48% 1.00% 135.352 34.388 37. STRUKTURA TUĐIH IZVORA a Iznos % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos % 1.22% 11.00% Tabela 4.758 55.610 83.00% 124.Dobavljači .004 6.75% 2.662 110.00% 2.012 100.Krediti .22% 30.414 59.00% 1.00% 1.99% 105.906 100.34% 3.00% 191.336 29.622 18. STRUKTURA OBRTNIH SREDSTAVA a Iznos 1.646 100. Potraživanja 3.08% 163.117 10.66% 191.00% 24.54% 3.00% Tabela 7. Obrtna sredstva 3.53% 234.012 23.431 0.86% 100.83% 24.23% 0 15.87% 30.040 25.78% 396 19.13% 104.001 100.99% 55.18% 105.06% 121.54% 17. ODNOS (1:2) % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 6.94% 82. Pozajmljeni izvori 3.336 100.232 100.47% 124.740 239.00% 11.20 100.65% 3.25% 64.740 52.192 20.004 59.496 74.817 5.092 4.824 100.444 0.24% 2.67% 65.78 b 104.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 3.35% 120 5.662 77. Stalna sredstva 2.414 0.691 44. STRUKTURA IZVORA SREDSTAVA a Iznos 1.92 199X 210.890 52.356 0. Dugoročni krediti 0 0.78% 78.Ostale kratkoročne obaveze 2.95 c 234.00% 4.046 30.47% 0. UKUPNO % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 5.48 100.444 70.622 100.962 74.00% Tabela 6. Novac i HOV 4.232 40.

91 210.906 163.413 2. ODNOS (1:2) 2.342) 0. DUGOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA a 1.046 6. Tuđi izvori 3. Stalna sredstva 2.20 b 18.951 24.691 258.714 0.226 (31. RAZLIKA (1-2) 4.728 0.352 104.18 Tabela 9.554 24. RAZLIKA (2-1) 4.50 24. Kratkoročni izvori 3.u 000 dinara c 199X 0.94 Tabela 11.36 5.427 0.78 b 104. Dugoročni izvori 5.388 110.19 191.012 401 1. LIKVIDNOST I STEPENA (NOVČANA SREDSTVA / KRATKOROČNE OBAVEZE) 2.454 70.740 281. OBRTNA SREDSTVA / TUĐI IZVORI a 1.082 0.662 11.390 5. Pokriće zaliha NOF-om (4:2) 1.427 1.740 78.u 000 dinara 199X 124.565) 0.u 000 dinara 199X 234.082 0.23 c .339 24. LIKVIDNOST III STEPENA (OBRTNA SREDSTVA / KRATKOROČNE OBAVEZE) b .622 1. KRATKOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA a 1. Dugoročni izvori 3.472 258. NETO OBRTNI FOND a 1.004 1.850 121.232 1.69 0.03 0.95 c .637) 0. Zalihe 3.554 210. Obrtna sredstva 2. LIKVIDNOST I.056 281.20 0. NETO OBRTNI FOND (3-1) 5.431 b 104. III I III STEPENA a 1.459 2.004 6.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .75 Tabela 10.58 226 .728 0.77 c .012 1.454 4.91 Tabela 12.472 55.72 b 30.588 (5.07 1. ODNOS (1:2) 5.661 100.431 1.336 1.43 70.94 1.714 0.24 1.08 0.390 c . Kratkoročna sredstva 2.u 000 dinara 199X 68.662 110.07 0.metodologija i primeri - Tabela 8.69 113.77 0.23 1. ODNOS (1:2) 3.u 000 dinara 199X 234.72 1. LIKVIDNOST II STEPENA (NOVČANA SREDSTVA + POTRAŽIVANJA / KRATKOROČNE OBAVEZE) 3. Stalna sredstva 2.192 (7.

37% b 97 86.046 b 7.444 0.580 17.07 217.05 86.38% b 139 110. Prosečno vreme konverzije zaliha u gotovinu 7.419 0.890 3.496 b 2.31% 199X 987 320.35 7.31% Tabela 17.03 320.431 2.609 2.u 000 dinara 881 286. Prosečan iznos dnevnih prodaja u 000 dinara 3.056 49 47 70 88 21 240 792 887 152 119 153 207 Tabela 15. Prosečno vreme plaćanja dobavljača u danima 3.207 55.419 105.836 1.683 1. Koeficijent obrta Materijalni troškovi Prosečan saldo dobavljača 2.16% c .758 103 71 83 119 22 241 795 890 Tabela 14.088 65.836 2. Bruto dobit 2. Ukupan prihod 3. STOPA BRUTO DOBITI a 1. Bruto dobit 2.u danima 3.48 7.59 86.u 000 dinara 199X 5.356 0. KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH ZALIHA a 1.580 0.09 319.u 000 dinara 881 254.95% b 139 86. Prosečan period naplate .691 4.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 13.u 000 dinara 661 286.12 285.u 000 dinara 199X 2. Društveni kapital 3.11% c .477 82. Prosečni troškovi dnevnih prodaja u 000 dinara 4.u 000 dinara 199X 4.230 104 137 153 174 Tabela 16.580 0.088 0. Odnos (1:2) ⋅ 100 107 7.348 20.134 c .610 c . Koeficijent obrta Ukupan prihod Saldo kupaca 2. STOPA NETO DOBITI a 1. KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAČA a 1. STOPA PRINOSA NA SOPSTVENI KAPITAL a 1. Neto dobit 2.814 105.64 54.41% Tabela 18.414 0.23% 199X 740 320. Odnos (1:2) ⋅ 100 153 7.u danima 3.251 b 5. zaliha .34 286.46 5.35% 199X 987 239.172 1.441 11.088 0.35 194.836 1.13% c .419 0. KOEFICIJENT OBRTA KUPACA a 1. Ukupan prihod 3. Koeficijent obrta Cena koštanja Prosečan saldo zaliha 2.23% 227 . Odnos (1:2) ⋅ 100 153 6. Prosečno vez.432 78.388 c .

913 0.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .u 000 dinara 661 246.732 0.metodologija i primeri - Tabela 19. Neto dobit 2. Odnos (1:2) ⋅ 100 107 b 97 71.19% 228 .14% c . Prosečna poslovna sredstva 3.735 0.27% 199X 740 380. STOPA AKUMULATIVNOSTI a 1.

zakonski propisi o proceni vrednosti kapitala Zakon o svojinskoj transformaciji Uredba o bližim uslovima koje mora ispunjavati ovlašćeni procenjivač i uslovima i načinu oduzimanja ovlašćenja Uredba o načinu utvrdjivanja vrednosti kapitala Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti 229 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - III Procena vrednosti kapitala .

OSNOVNE ODREDBE narima i deviznom ekvivalentu. kao i na preduzeće. Ovlašćeni procenjivač tupku predviđenim ovim zakonom. Subjekt u kome se vrši stava 1. na način i po pos4. (3) Procena vrednosti kapitala iz 1. Kontrola i verifikacija procene i (1) Preduzeće koje raspolaže društpostupka transformacije venim i državnim kapitalom koji je predČlan 5. osiguravajuće i druge (2) Ovlašćeni procenjivač može biti finansijske organizacije. jeste društveni i državni kapital kojim raspolaže preduzeće. br. preduzeće u kome se vrši transformacija (3) Odredbe ovog zakona ne odnose ili ovlašćeni procenjivač. preduzeću u drugom obliku organizova(4) Vlada Republike Srbije bliže urenja koji raspolaže društvenim i državnim đuje način utvrđivanja vrednosti društvekapitalom (u daljem tekstu: preduzeće). člana.metodologija i primeri - štvenog i državnog kapitala i vre-dnost kapitala drugih vlasnika i procenje-ni kapital iskazuje u akcijama ili udelima. 5. ovog člana objavljuje se u "Službenom Član 2. vrednost drunosti i strukture kapitala. se na banke. u smislu stava 1. ovog člana vrši se primenom pritransformacija nosnog metoda. (1) Procenu vrednosti kapitala vrši kao oblik povezivanja preduzeća. 2. drugo pravno lice ili preduzenedobitne organizacije. (4) Bliže uslove koje mora ispunjasmislu ovog zakona. 3. sultantskih usluga i koji za to dobije ovlašćenje ministra nadležnog za poslove svojinske transformacije (u daljem tekstu: ministar). kao i kontrolu načina i postupka svojinske transformacije vrši Direkcija za procenu vrednosti 4) "Službeni glasnik RS".vati ovlašćeni procenjivač i uslove i način oduzimanja ovlašćenja propisuje Vlada Republike Srbije. kapitala obrazovana ovim zakonom.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA. kao osnovnog metoda i primenom metoda neto imovine. rektivnog metoda. nog i državnog kapitala. Predmet svojinske transformacije. 231 . ovog člana preduzeće izražava u novim di1. (2) Vrednost kapitala iz stava 1. kao koČlan 1. ovog Član 4. jeste i matično i zavisno preduzeće. pod uslovima. u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje promena vlasništva društvenog kapitala. kao i metoda likvida(1) Svojinska transformacija vrši se u cione vrednosti. u glasniku Republike Srbije". ako posebnim tnik koji je registrovan za obavljanje konzakonom nije drukčije određeno. met transformacije procenom utvrđuje Kontrolu i verifikaciju procene vredvrednost ukupnog kapitala. (2) Preduzeće. Vrednost kapitala i način procene ZAKON O SVOJINSKOJ TRANSFORMACIJI4) Član 3. 32/97. Predmet transformacije (3) Rešenje o ovlašćenju iz stava 2.

(4) U preduzeću sa manjinskim Svojinska transformacija u preduzećudruštvenim kapitalom odluka o svojinskoj vrši se izborom jednog ili više modela: transformaciji društvenog kapitala može 1) prodajom akcija radi prodaje kapi. odluke o organizovanju preduzeća Član 6. ovog 2) prodajom akcija radi prikupljanja člana. koje ispunjava uslove za otvaranje rioca (sa popustom). Način transformacije Član 10.i prodaji akcija. zeću vrši se autonomno. preduzeću sa većinskim društvenim kapi3) konverzijom duga u akcije pove. odnosno Član 8. (8) Odluka o usvajanju programa II.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA luke o usvajanju programa transformacije. a u skladu sa zaOdredbe ovog zakona primenjuju se konom kojim se uređuje pravni položaj na preduzeća koja imaju sedište na teritopreduzeća. donosi se uz saglasnost Vlade Repubna. 1) Odluka i program 6. odluka o organizovanju preduzeća kao društva kapitala i odluka o 1. ovog člana akcije shodno se primenjuju i na udele. odnosno organ koji vrši njegovu funkciju ili skupština matičnog preduzeća. Prodaja akcija (sa ili bez popusta) izdavanju i prodaji akcija donose se istovremeno. Shodna primena slene u preduzeću. Vlada Republike Srbije. like Srbije. dostavlja ga sindikatu preduzeća i obaveštava zapo9. 1. donosi skupština preduzeća.talom. ovog člana nom nije drukčije određeno.nju i prodaji akcija. zeću vrši se na jedan od sledećih načina: (2) U društvu kapitala sa društvenim 1) autonomno. Modeli transformacije zanih preduzeća. kod pove7. kapitalom svojinska transformacija vrši 2) prema posebnom programu. Član 9. (6) Program transformacije u preduzeću donosi organ upravljanja. (5) Izuzetno od odredbe stava 1. kao društva kapitala i odluke o izdavanju (1) Svojinska transformacija u predu. odluku o svojinskoj transformaciji društvenog 8. se donošenjem odluke o usvajanju pro3) uz saglasnost osnivača. u društvenom preduzeću. tala (sa ili bez popusta). ako ovim zako(3) Odluke iz st.se doneti i većinom glasova zaposlenih. po izvršenoj i verifikovanoj proceni vrednosti kapitala. stečaja prema odredbama zakona kojim se uređuje stečaj preduzeća. riji Republike Srbije. do 3. grama transformacije i odluke o izdava(2) Svojinska transformacija u predu. kao i u dodatnog kapitala (sa popustom). (1) U društvenom preduzeću svojinska transformacija vrši se donošenjem od- 234 . (7) Odluka o transformaciji državnog Odredbe ovog zakona koje se odnose kapitala preduzeća iz st. i 2. Član 7. 1. u skladu sa statutom preduzeća. Primena zakona kapitala mogu doneti i poverioci preduzeća sa većinskim potraživanjem. AUTONOMNA TRANSFORMACIJA transformacije.

može se ostvariti najviše za 40 godina teritoriji Republike Srbije. kao i korisnik prava po osnovu oba.pravo na sticanje akcija po osnovu upisa veznog penzijskog i invalidskog osigu. osigurane zemljoradnike (u daljem tekstu: (6) Pravno na sticanje akcija pod akcije sa popustom). u smislu ovog zakosubjektima iz tog stava sa sedištem na na. ovog zakona (u daljem (3) Osiguranim zemljoradnikom. smislu ovog zakona.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri osiguranja u Republici Srbiji. u smislu ovog Član 12. povlašćenim uslovima lice iz stava 2. smatra se lice koje vrednosti akcija koje ostvaruju osigurani bavi poljoprivrednom delatnošću kao jedzemljoradnici. iz člana 11. ovog člana za vreme za koje je imalo prebivalište na teritoriji Republike Srbije. odnosno staža ovog člana za godine staža osiguranja osiguranja za osigurane zemljoradnike. januara 1986. odnosno staža osiguranja za penzioner. osnovni popust od 20 odsto i dodatni (5) Licem koje je bilo zaposleno. kao i drugom oblikudržavnog kapitala. stav 2. a lice iz stava 4. odnosno državnim kapitalom. ovog zakona ili je bilo zaposleno u preduzeću u kome ostvaruju pravo na sticanje akcija pod se vrši svojinska transformacija.za neosigurane zemljoradnike. u tekstu: akcije po osnovu upisa). najviše do proseka koji je utvrđen Član 11. radnog staža za zaposlene. lice iz stava 3. a ranja zemljoradnika. smatra se i radnog staža. (5) Pravo na sticanje akcija pod povovog člana ima za godine radnog staža u lašćenim uslovima. u sticanje akcija do prosečne nominalne smislu ovog zakona. drugom povlašćenim uslovima po osnovu svog preduzeću koje raspolaže društvenim i učešća u stvaranju društvenog. a nije (4) Zaposleni. ovog člana. akcija čija je nominalna vrednost 400 odnosno državnom organu i organizaciji DEM u dinarskoj protivvrednosti za svaili organu jedinice teritorijalne autono. osigurani i neosigurani zemljoradnici. (1) Pravo na sticanje akcija pod pov. odnosno korisnik prava po zemljoradnici imaju pravo i na akcije čija osnovu obaveznog penzijskog i invalid. smatra se osigura(3) Osigurani zemljoradnici imaju nik.000 DEM u dinarskoj protivvredna dan 1. zakona. neosigurani zemljoradnici imaju pravo na (4) Neosiguranim zemljoradnikom. kod organizacije penzijskog i invalidskog (6) Ratni vojni invalidi imaju pravo i na dodatni popust od 1 odsto za svaku 2) Pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima 235 . lašćenim uslovima imaju zaposleni. organizovanja koji obavlja delatnost sred. godine imalo navnosti koje otkupljuju u skladu sa ovim ršenih 60 (muškarac) odnosno 55 (žena) zakonom i odlukom o izdavanju akcija uz godina života. (2) Zaposlenim licem.ku punu godinu radnog staža u subjektu mije i lokalne samouprave. koji 3) Sticanje akcija pod povlašćenim su državljani Savezne Republike Jugouslovima slavije. smatra se lice koje je zaposleno (1) Lica iz člana 11.za svaku punu godinu staža osiguranja. osigurani i neosigurani osiguranik. inim ili osnovnim zanimanjem.(2) Zaposleni imaju pravo na sticanje stvima u društvenoj ili državnoj svojini. u popust od 1 odsto za svaku punu godinu smislu stava 2.nominalna vrednost ne može preći iznos skog osiguranja zemljoradnika i koje je od 6.

ovog člana. ne može preći 60 odsto procenjene uslovima vrednosti kapitala preduzeća koje se transformiše. 8) Javni poziv za upis i prodaju akcija popustom u tom preduzeću za godinu dana staža u tom preduzeću. koji preostane po sticanju akcija po osnomože se ostvariti u roku od godinu dana vu upisa u smislu stava 1. pored lica iz st. Član 13. (4) Prava iz stava 2. ovog člana imaju starosnu penziju. 4. ovog člana. Član 15. u smislu (1) Sticanje akcija pod povlašćenim ovog zakona. odnosno državni kapital preduzeća (5) Pravo prvenstva kod sticanja akkoje se transformiše.u kome se vrši svojinska transformacija za nosti do momenta kada bi stekli pravo na godine radnog staža u tom preduzeću. lica koja su bila zaposlena u tom preduzeću ili kod pravnog prethodnika zakonom. (2) Akcije sa popustom. (1) Lica iz člana 11. 2. odnosno proizvod4) Kapital preduzeća za sticanje akcija nje prehrambenih proizvoda. postojećeg subjekta. Član 16. štveni. ovog zakona 7) Evidencija akcija pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima mogu ostvariti u jednom ili više preduzeća. ovog člana pri5) Mesto sticanja akcija pod povlašćenim menjuje se i na preduzeće koje je izvršilo uslovima svojinsku transformaciju dela društvenog kapitala prema odredbama ranije važećeg Član 14.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA punu godinu od dana nastanka invalid. kao i za iznos popusta novanih od strane nedobitnih i društvenih iz st. od dana donošenja odluka iz člana 10. mogu se sticati od kapitalauslovima. ovog člana. u skladu sa ovim duzeću. (1) Kapital preduzeća za sticanje akcija po osnovu upisa u smislu ovog zako-6) Rok za sticanje akcija pod povlašćenim na. (7) Za nominanlni iznos akcija iz st.organizacija i zaposleni. i 5. (2) Odredba stava 1. u skladu sa ovim zakonom. odnosno lica koja su bila zaposlena kod osnivača. (3) Prava iz stava 2. (2) Lica koja su zaposlena u preEvidenciju ostvarenog prava na akduzeću u kome se vrši svojinska transcije u skladu sa ovim zakonom i ranije formacija u momentu donošenja odluke o važećim propisima vodi centralni depo svojinskoj transformaciji imaju pravo prvenstva kod sticanja akcija po osnovu hartija od vrednosti pri nadležnoj organiupisa i pravo preče kupovine akcija sa zaciji. zakona. preduzećima koja pretežno obavljaju delatnost poljoprivrede. do 4. u skladu sa posebnim zakonom. ovog člana imaju Član 17. a kod preduzeća os2. ovog člana umanjuje se dru. i 3. i lica koja su bila zaposlena u preduzeću (1) Preduzeće u kome se vrši svojinska transformacija iznosi akcije na pro- 236 . ovog zakona. (8) Pravo na popust za otkup akcija cija po osnovu upisa i pravo preče kupovine akcija sa popustom u zadrugama i sa popustom ne može se prenositi. a najkasnije do dana ostvarivanja prava na sticanje akcija podi zaposlni u matičnom i zavisnom prepovlašćenim uslovima. imaju i osigurani i pod povlašćenim uslovima neosigurani zemljoradnici.

iz stava 5. (4) Ako je vrednost upisanih akcija biti duži od tri meseca. s tim što se u prvoj i tala preduzeća koje se transformiše u drugoj godini otplaćuje po 10 odsto od skladu sa članom 13. (2) Upis akcija po javnom pozivu je prve rate kod akcija koje se uplaćuju u ponuda zainteresovanog lica za otkup ratama iznosi 30 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji akcija. (7) Rok za zaključenje ugovora o broj akcija. i to srazmerno broju (2) Javni poziv iz stava 1. srazmerno odnosu vrednosti ovih valorizovane vrednosti upisanih akcija. koji se objavljuje u roku od 15 dana obaveštava svakog na oglasnoj tabli preduzeća. računajući upisa. s tim da (6) Akcije upisnika koji u roku od rok za upis akcija počinje teći po isteku osam dana od dana prijema obaveštenja pet dana. ovog člana. uslove upisa akcija. (1) Javni poziv za upis akcija je poziv celosti ili u ratama. ovog člana ne prihvati novu nja u "Službenom glasniku Republike ponudu. no-stavom 4. rokove za upis i upla-od dana prihvatanja ponude za otkup tu. jmanje jednom dnevnom listu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri daju javnim pozivom. đuju hartije od vrednosti i odlukom o izdavanju akcija. odnosno revalorizacija upisanik a (5) Po isteku roka za upis akcija. kao i broja penzionera i druge po-kupovini akcija uplaćuje izdavaocu akcija datke u skladu sa zakonom kojim se ure-na ime troškova iznos od 50 novih dinara. u "Službe. že sadržati i označenje broja ranije zapo. u Član 18. odnosno rok za uplatu otkup akcija. broj zaposlenih. računajući od dana kada je trebalo da bude izvršena prekoje se stiču po osnovu upisa veća od 60 odsto od procenjene vrednosti kapitala thodna uplata. ovog člana akcija koje im pripadaju u skladu sa sadrži: procenjenu vrednost kapitala. obaveštenje o rezultatima Član 19. preduzeća koje se transformiše. (3) Rok za uplatu naredne rate kod (3) Akcije se upisuju potpisivanjem akcija koje se uplaćuju u ratama ne može izjave o upisu (upisnica) u tri primerka. a moakcija. način upisa. (5) Revalorizacija uplata upisanih akakcija i upisanih akcija.(8) Akcionar koji zaključi ugovor o slenih. računajući od dana objavljiva. vrši se u skladu sa slučaju iz stava 4. ovog zakona. nici akcija stiču pravo na manji broj ak. visinu popusta. u neotplaćenih akcija.upisnika akcija o broju akcija koje može nom glasniku Republike Srbije" i nasteći pod povlašćenim uslovima. akcija. zainteresovanim licima da daju ponudu za (2) Rok za uplatu kod akcija koje se uplaćuju u celosti.a u ostalim godinama po 20 odsto od recija. mesto prodaji akcija iznosi 15 dana. upis. upisa i zaključenje ugovora (1) Uplata upisanih akcija vrši se u skladu sa odlukom o izdavanju i prodaji akcija i ugovorom o prodaji akcija. preduzeće 237 . raspodeljuje se upisnicima koji Srbije". ovog člana. 10) Uplata akcija 9) Upis akcija. odnosno (4) Rok za otplatu akcija koje se uplaćuju u ratama je šest godina od dana ako je vrednost upisanih akcija sa popustom veća od procenjene vrednosti kapi. cija.revalorizovane vrednosti upisanih akcija.zaključenja ugovora. su je prihvatili. minalnu vrednost akcija koje se prodaju.

glase na ime. bez obzira na rok dospelosti. ako se stiču pod povlašćenim usbiti duži od 30 dana od dana isteka roka lovima u skladu sa ovim zakonom. (1) U prvoj godini. gubi pravo na akcije sa ća nakon isplate poverilaca. njen sastav sa promenama u strukturi kapitala.(1) Svojinska transformacija kapitala daji akcija iz člana 18. i 2.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA cionari. do 4. (5) Akcije iz st. odnosno uplaćeovim zakonom u rokovima iz st. otplaćenim akcijama. preduzeće prenosi 10 odsto akcija od (2) Akcije sa popustom i bez popusta ukupnog iznosa kapitala preduzeća koje izdaju se nakon njihove uplate. a u četvrtoj i petoj godini po 25 od(2) Pre sticanja akcija u prvom krugu. stav 7. preduzeće ostavlja naknadni 1) upravljanje. kao ni u naknadnom roku nih akcija i njima pripadajućeg dela koji mu ostavi preduzeće. 3) deo ostatka stečajne mase preduzeza uplatu akcija. isteka roka za zaključenje ugovora o pro.padajućem popustu. 11) Sticanje akcija i stavljanje u promet 13) Krugovi transformacije Član 20. sto. i 2. pre održavanja svake skupštine usklađuje ne devizne štednje građana. a koji ne možepopusta. (3) Prvi krug transformacije obuhvata (4) Pravo preče kupovine stečenih sticanje akcija po osnovu upisa zaposleakcija iz st. sto. do njihove konačne otplate. odnosno srazmerno vati u novcu i obveznicama Savezne Re. ovog člana penzijsko i invalidsko osiguranje zapostavljaju se u promet putem berzanskih slenih. ovim zakonom u rokovima iz st. do 4. 2. 1. srazmerno nominalnoj rok.nom u dva kruga. posrednika preko finansijske berze. kao ni davati bilo kakve garancije za njihovu uplatu. duzeća. koja se ostvaruje po upisane akcije sa popustom u skladu sa osnovu upisanih akcija.akcijama po osnovu upisa. i 2. 2. (9) Upisane akcije mogu se otplaći. prilikom nih i osiguravajućih i neosiguravajućih njihove prve prodaje imaju postojeći ak.preduzeća koje se transformiše vrši se kona izdaje se 10 odsto akcija po osnovujavnim pozivom u skladu sa ovim zakoupisa. 12) Prava iz akcija (7) Upisniku akcija koji ne uplati upisane akcije sa popustom u skladu sa Član 21. (2) Preduzeće koje prodaje akcije u publike Jugoslavije. računajući od Član 22.zemljoradnika. koji se ostvapopustom čiju vrednost nije uplatio ruje srazmerno uplaćenim akcijama i pri(odustanak od otplate). zacija. 1. (8) Upisnik akcija koji ne uplati 2) dividendu. ovog za. koji ne može biti duži od 30 dana od vrednosti akcija po osnovu upisa i dana isteka roka za uplatu akcija. u drugoj i trećoj godini po 20 od. ovog člana. se transformiše Republičkom fondu za (3) Akcije iz st. srazmerno nominalnoj vrednosti propisima kojima se uređuje revaloriakcija koje su stekli. ovog člana (6) Preduzeće ne može kreditirati uplatu svojih akcija i akcija drugih pre. (1) Akcije daju prava na: ovog člana. 238 . ovog člana. po osnovu dospele neisplaće-ratama. 1.

a naročito veće gotovinsko učešće du sa članom 19. 24. (3) Preuzete akcije iz čl.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri (4) Rok za upis akcija u prvom krugu (2) Obveznice Savezne Republike June može biti kraći od 30 dana. (6) Javni poziv za upis i prodaju ak15) Neprodate akcije cija u drugom krugu objavljuje se najkasnije u roku od 120 dana od dana isteka Član 24. ovog zakona imaju svojstvo prioritetnih participativnih akcija Član 23. i 25. 2) Republičkom zavodu za tržište ovog zakona daju akcijskom fondu pravo rada u iznosu od 25 odsto. (1) Preuzete akcije iz člana 22. akcija utvrđuju se kriterijumi za pravo Upisane akcije sa popustom od čije prvenstva u otkupu akcija ostalih upisanih otplate su odustali upisnici akcija u sklaakcija. bije. kao i prenosi Fondu za razvoj Republike Srprodaju akcija bez popusta. srazmerno nominalnoj vrednosti akcija stečenih po osnovu upisa. u 16) Akcije od čije se otplate odustalo skladu sa ovim zakonom. stav 14) Uplata sredstava od prodaje akcija 2. u skladu sa odlukom o iz-skladu sa zakonom (u daljem tekstu: davanju i prodaji akcija. prodaje društvenog kapitala preduzeća ovog zakona daju akcijskom fondu pravo koje se transformiše. devizne štednje građana. preuzima akcijski fond istekom naknad(9) Upisnik akcija u drugom krugu nog roka za njihovu uplatu. i čl. sa rokom upisa od do isteka roka iz javnog poziva za drugi 180 dana. (8) Odlukom o izdavanju i prodaji Član 25. i 25.učešće u upravljanju preduzećem u na stva ostvarena od prodaje akcija koje je kome je upisano manje od 20 odsto akcija preduzeće steklo bez naknade u drugompreduzeća i u kome je broj upisnika akpreduzeću. na učešće u upravljanju preduzećem ako 3) Republičkom fondu za penzijsko i prioritetna dividenda po osnovu prioritetinvalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu nih participativnih akcija nije u celini isod 25 odsto. stav 8. ni duži odgoslavije po osnovu dospele neisplaćene 50 dana. imaju postojeći akcijski fond). 24. krug preuzima akcijski fond obrazovan u (7) Pravo preče kupovine akcija u drugom krugu. izdvajaju se na poseban račun pod povlašćenim uslovima. može steći više od 25 odsto akcija jednog preduzeća uz odobrenje Direkcije za procenu vrednosti kapitala. preduzeće hvata prodaju akcija sa popustom. (1) Novčana sredstva ostvarena od (2) Preuzete akcije iz čl. koji stiču cija preduzeća i uplaćuju u roku od tri dana: akcije u skladu sa ovim zakonom. i 25. u iznosu od 50 odsto. kojima je izvr(5) Drugi krug transformacije obušena uplata upisanih akcija. kao i novčana sred. akcionari. 24. roka za zaključenje ugovora o prodaji Akcije koje preduzeće nije prodalo akcija u prvom krugu. ovog zakona i kraći rok otplate. plaćena u roku od dve godine od statutom 239 . 17) Karakter preuzetih akcija i pravo upravljanja Član 26. bez prava upravljanja. manji 1) Fondu za razvoj Republike Srbije od 50.

upisnici akcija istekom naknadnog roka (3) Preuzete akcije iz čl. pust do 20 odsto od iznosa konvertova(6) Odlukom o izdavanju akcija nog duga. gotovinsko učešće i kraći rok otplate. u skladu sa odlukom o (1) Konverzija u akcije novčanog duizdavanju i prodaji akcija. u skladu sa nalni iznos se umanjuje društveni. đuje pravni položaj Republičkog fonda za (3) Novčana sredstva ostvarena od penzijsko i invalidsko osiguranje zaposleprodaje akcija radi prikupljanja dodatnog nih. stavlja u Član 28. sko osiguranje zaposlenih. odzakonom kojim se uređuje pravni položajnosno državni kapital preduzeća koje se akcijskog fonda. godine može se vršiti uz povrednosti stečenih akcija.pljanja dodatnog kapitala. ovog zakona prenete Re. ovog zakona prodajom se pretvaraju u obične akcije sa pravom 3. a naročito veće člana umanjuje se kapital preduzeća koje se transformiše. 18) Stavljanje preuzetih akcija u promet 2.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA utvrđenog roka za isplatu. i 25. odnosno preko finansijske berze.primenjuju i na prodaju akcija radi prikupubličkom fondu za penzijsko i invalid.(7) Odredbe člana 23. a od čije uplate su odustali svojim programom. Fond duga u akcije (sa popustom) upravljanja. ovog zakona primenjuju se i pri prodaji preuzetih akvidende. (5) Pravo preče kupovine akcija iz st. (4) Upisane akcije koje se stiču pod (2) Akcijski fond javnim pozivima. a do isplate di. i 25. (4) Preuzete akcije iz člana 22. programom preduzeća i svojim pro. za njihovu uplatu. stav 2. promet preuzete neprodate akcije predu.samo u novcu. programom preduzeća itransformiše. stavlja zakonom kod prodaje akcija radi prikuu promet i upisane akcije od čije otplate su pljanja dodatnog kapitala.(1) Odredbe ovog zakona o prodaji zeća u drugom krugu. Član 29. cija preduzeća od strane akcijskog fonda. 24. utvrđuju se kriterijumi za pravo prvenstva (2) Za iznos popusta iz stava 1. stav 2. 1. i 2. kao i akcije iz čla. 24. 1. dospele neizmirene devizne štednje građana. decembra 1996. dodatnog kapitala (sa popustom) (1) Akcijski fond javnim pozivima. ovog člana.akcija radi prodaje kapitala shodno se na 22. u skladu sa (2) Upisane akcije radi prikupljanja zakonom kojim se uređuje pravni položajdodatnog kapitala mogu se otplaćivati akcijskog fonda. gramom.kapitala pripadaju preduzeću. i čl. ovog u otkupu akcija iz st. i 2. za čiji nomiodustali upisnici akcija. kao i preostale akcije ovog zakona koje su prenete akcijskom društvenog kapitala nakon drugog kruga fondu mogu se otkupljivati i obveznicama transformacije u preduzeću preuzima akSavezne Republike Jugoslavije po osnovu cijski fond. Prodaja akcija radi prikupljanja Član 27. (3) Konverzija novčanog duga preduzeća u akcije može se vršiti i umanjenjem revalorizovane vrednosti akcija koje 240 . povlašćenim uslovima u skladu sa ovim odnosno preko finansijske berze. imaju akcionari tog preduzeća srazmerno nominalnoj ga preduzeća koji je dospeo do 31. zakonom kojim se ure. ovog člana ostalih upisnika akcija.

Srbije. Program i odluke Član 36. ovog zakona. SAGLASNOST OSNIVAČA (1) Preduzeće iz člana 30. Srbije. duzeća iz člana 30 ovog zakona su (2) Program i odluke iz stava 1. u skladu sa dana od dana donošenja programa ovim zakonom. novu programa i odluka iz člana 10. ovog člana Član 34. Kriterijumi 241 . ovog zakona. svojinska transformacija vrši se prema posebnom programu. uz saglasnost Vlade Republike menom jednog ili više modela iz člana 7. shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o autonomnoj transformaciji. ovog U preduzeću sa državnim kapitalom člana. 2. ovog člana može se ostvariti u roku od godinu Član 30. 3. odredi Vlada Republike transformacije. broj zaposlenih i veličina člana. ovog strateški značaj. macije u preduzeću iz člana 30.Na ostala pitanja svojinske transfortka primene ovog zakona. (2) Program i odluke iz stava 1. Modeli (2) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzećima iz stava 1. 2. Prava zaposlenih Član 33.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri je akcijski fond preuzeo od preduzeća. 4. ovog zakona svojinsku transformaciju vrši na osČlan 32. (3) Program i odluke iz stava 1. Vlada Republike Srbije odrediće do poče. ovog zakona svojinsku transformaciju vrši na os1. primenom jednog ili više modela iz člana 7. Shodna primena zakona. donosi nadležni organ (2) Kriterijumi iz stava 1. ovog 5. ovog člana donose se istovremeno. (1) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzeću u kome se svojinIII. Član 35. najviše do iznosa od 20 odsto od ukupnog iznosa konvertovanog duga. TRANSFORMACIJA UZ Član 31. TRANSFORMACIJA PREMA ska transformacija vrši prema posebnom POSEBNOM PROGRAMU programu. ovog zakona. Program i odluke IV. (2) Preduzeća iz stava 1. donosi nadležni organ svojinska transformacija vrši se pripreduzeća. ovog člana preduzeća. Republike Srbije kad Republika Srbija nije osnivač. ovog (1) Kriterijumi za određivanje prezakona. 1. vrednosti kapitala. Modeli novu posebnog programa i odluka iz člana 10. na osnovu verifikovane procene preduzeća. (1) U preduzećima koja. uz saglasnost osnivača i Vlade primenjuju se kumulativno. ostvaruje se u skladu sa ovim zakonom i tim programom. na osnovu verifikovane procene koje obavlja delatnost od opšteg interesa vrednosti kapitala. (1) Preduzeće iz člana 35.

procenu vrednosti sa utvrđenom strukturom kapitala. NAČINA I načina i rokova uplate novčanih sredstava POSTUPKA TRANSFORMACIJE fondovima i Republičkom zavodu za 1. načina obračuna revalorizovane 4. Postupak kontrole i verifikacije trole zakonitosti postupka i načina svojinprocene. i to: zakonitosti odluka iz člana (3) Novčana sredstva ostvarena od 10. macije u preduzeću iz člana 35. (1) Sticanje akcija pod povlašćenim strukture. formacije. prodaje državnog kapitala preduzeća koje ovog zakona. načina utvrđivanja popusta i visine popusta po pojedincu i ukupno. ovog zakona.iskazivanja u akcijama. Direkcija za procenu vrednosti tržište rada. usklađenosti javnog poziva za upis i kupovinu akcija sa odluse transformiše pripadaju osnivaču. odnosno udelima. KONTROLA PROCENE ratama. 2.sa drugom potrebnom dokumentacijom. Shodna primena vrednosti kapitala utvrđene na dan donošenja odluke o izdavanju i prodaji akcija Član 38. u skladu sa odlukom i zakonom. zakonom kojim se uređuju hartije od vrednosti i ovim zakonom. akokona. i 6. 242 . ovogla učesnika statusnih promena. st. 2) kontrolu i verifikaciju ponovne ska transformacija vrši uz saglasnost osnivača ostvaruje se u skladu sa ovim procene ili revalorizacije procenjene zakonom i programom transformacije. VREDNOSTI KAPITALA. duzeću po osnovu prodatih akcija koje se plaćaju odjednom ili u ratama. kao i kontrolu načina njegovog uslovima u preduzeću u kome se svojin. kapitala Član 39. kon3. Prava zaposlenih i uplata sredstava 1) kontrolu i verifikaciju procene vrednosti ukupnog kapitala i njegove Član 37. 4. načina i posebnim zakonom nije drukčije propisarokova uplate novčanih sredstava preno. ovog za-načina utvrđivanja srazmere i raspodele akcija prema članu 18. ovog člana donose se istovremeno.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA (3) Program i odluke iz stava 1. ponovne procene i ske transformacije obrazuje se Direkcija revalorizacije za procenu vrednosti kapitala u sastavu Ministarstva za ekonomsku i vlasničku Član 41. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o autonomnoj transformaciji. vrednosti kapitala: 3) kontrolu procene vrednosti kapita(2) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzećima iz stava 1. kao i način revalorizacije akcije koje se plaćaju u V. Nadležnost Član 40. Direkcija vrši: 3. Na ostala pitanja svojinske transfor. kom o transformaciji. ako je člana može se ostvariti u roku od godinujedan od učesnika preduzeće iz člana 1. transformaciju (u daljem tekstu: Direk(1) Preduzeće dostavlja Direkciji cija). Za obavljanje poslova kontrole i verifikacije procene vrednosti kapitala. dana od dana donošenja programa 4) kontrolu postupka svojinske transtransformacije.

zabranjuje upis i kupovinu akcija. 6. prodatih akcija na akcijski fond. ovog zakona utvrdi nezakonitost kod utvrđivanja vrednosti i strukture kapitala ili postupka svo4. do 3. ovog zakona. (2) Rešenja na osnovu kojih se vrši upis u sudski registar Direkcija dostavlja sudu. i 6. (2) Ako je nezakonitost utvrđena u (1) Preduzeće u postupku svojinske postupku kontrole usklađenosti javnog transformacije dostavlja Direkciji javni poziva za upis i kupovinu akcija sa odlupoziv o prodaji akcija svakog kruga. odrediće rok za svojinske transformacije njihovo otklanjanje koji ne može biti duži od 30 dana. osnovu rešenja Direkcije kojim je utvrđe(4) Direkcija u roku od 60 dana od na dana dostavljanja kompletne dokumenta. spisak akcionara sa matičnim valorizacije i zakonitosti postupka svojinbrojevima i brojem akcija po akcionaru. u roku od deset dana od dana donošenja odluka. ovog zakona izveštaj koji sadrži: podatke Član 44. 243 . svojinske transformacije. ovog člana donosi rešezakonitost postupka svojinske transfornje kojim se utvrđuje zakonitost postupka macije. člana može se pokrenuti upravnoračunski 2) dokaze o uplatama novčanih sred.kom o transformaciji. 39. stav 7. zakonom kojim se luke iz člana 10. od. Upis u sudski registar odustanku upisnika od nove ponude i novoj raspodeli akcija između upisnika koji Član 45. 7. rei ukupno. ske transformacije je konačno u uprav(3) Preduzeće dostavlja Direkciji: nom postupku. 1. ovog zakona. Konačnost rešenja i (2) Preduzeće dostavlja Direkciji u upravnoračunski spor roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o kupovini akcija iz člana 18. su vrednost i struktura kapitala utvrđeni u (1) Ako Direkcija u vršenju poslova skladu sa ovim zakonom. o broju i vrednosti ukupno upisanih ak(1) Rešenje koje donosi Direkcija u cija sa obračunom popusta po pojedincu postupku kontrole procene vrednosti. ovog laćuju odjednom ili uratama.zakonitost procene ili revalorizacije vrednosti i strukture kapitala. ponovnu uređuju hartije od vrednosti i ovim zakoprocenu ili revalorizovanu vrednost kapi-nom. izdavanju i prodaji akcija sa drugom potrebnom dokumentacijom. kontrole iz čl.spor pred Višim privrednim sudom u rostava fondovima i Republičkom zavodu ku od 30 dana od dana dostavljanja rešeza tržište rada i dokaze o prenošenju ne-nja. 4. Direkcija. st. Otklanjanje nezakonitosti dana prijema procene iz stava 1. odnosno cije iz st.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri (2) Direkcija u roku od 60 dana od 5. 3) podatke o srazmernom smanjenju. Član 42. do otklanjanja nezakonitala utvrđenu na dan donošenja odluke o tosti. ovog člana donosi rešenje kojim utvrđuje da li Član 43. su prihvatili novu ponudu u slučaju iz (1) Upis u sudski registar vrši se na člana 18. do 42. Kontrola zakonitosti postupka jinske transformacije. 1) dokaze o uplati akcija koje se up(2) Protiv rešenja iz stava 1.

ovog preko finansijske berze. stav 4. na os-nsformacije (Član 22). 2) povredi odredbe o sticanju akcija (1) Ministarstvo na osnovu pribavlje. o roku VII.000 novih dinara kazniće se za pridana od dana usvajanja programa. ovog zakona. ministar donosi rešenje o oduzinadležno za poslove ekonomske i vlas. VI. NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA 1. objavljuje 244 . (3) Akcijski fond pored podataka iz Član 50. objavljivanja javnog poziva. kao i izveštaj o otkupu akcija 1. nad radom ovlašćenih procenji.manju ovlašćenja za procenu.000 do i program prodaje akcija. Predmet i subjekt nadzora izveštaj o datumu upućivanja javnog poziva za upis i kupovinu akcija. stav 1. nih podataka dostavlja izveštaj Vladi Re3) postupak javnog poziva za upis i publike Srbije najmanje jednom u tri me-prodaju akcija sprovodi suprotno članu seca. ničke transformacije (u daljem tekstu: mi. kao i nad poslo.pod povlašćenim uslovima (Član 12). o roku otpočinjanja prvog i drugog kruga transformacije i o ostvarenim rezultatima transformacije po pojedinim krugovima svih preduzeća na teritoriji Republike Srbije koji su u toku izveštajnog perioda dostavljeni ministarstvu. dostavlja ministarstvu izveštaj o upućivanju javnog poziva za upis i kupovinu akcija.kad su ispunjeni uslovi iz akta koji se vima prodaje akcija koji se obavljaju donosi na osnovu člana 4. (2) Visina troškova iz stava 1. (1) Troškove postupka pred Direkcijom snosi preduzeće. ovog člana obnistarstvo).ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 8. kona i propisa donetih na osnovu ovog (1) Kad utvrdi da je ovlašćeni procezakona. ovog zakona. stava 2. 17. (1) Nadzor nad primenom ovog zaČlan 49. Privredni prestupi preduzeća i po pojedinim krugovima u roku od 10 odgovornog lica dana od dana završetka roka upisa. akcijskog fonda. ovog zakona. vrši ministarstvozakona. Objavljivanje izveštaja formacije bez donošenja odluka na način propisan u članu 10. Troškovi postupka Član 46. vredni prestup preduzeće i drugo pravno lice iz člana 1.(2) Rešenje iz stava 1. 3. KAZNENE ODREDBE otpočinjanja prvog i drugog kruga transformacije. ili vača. (3) Odredba stava 2. ovog člana dostavlja ministarstvu (1) Novčanom kaznom od 10. Oduzimanje ovlašćenja za procenu Član 47. ovog člana uređuje se aktom ministra. ako: 1) započne postupak svojinske trans2. novu pribavljenih podataka. Član 48. u roku od 15 450. ovog člana odnosi se i na podatke koje akcijski fond dostavlja ministarstvu. (2) Ministarstvo najmanje jednom 4) povredi odredbe o krugovima tranedeljno u jednom dnevnom listu.njivač vršio procenu suprotno zakonu. javljuje se u "Službenom glasniku Repub(2) Preduzeće najmanje 15 dana pre like Srbije".

48/91. 84/89 i 46/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge ob3. zakona doneće se u roku od 30 dana od 8) ministarstvu u propisanom roku nedana stupanja na snagu ovog zakona. 11. 6) ne dostavi Direkciji odluke iz člana 10. svojinsku transformaciju vrši u skladu sa ovim zakonom. dostavi podatke iz člana 47.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup akcijski fond ako vrši prodaju akcija protivno odredbama člana 27. (2) Novčanom kaznom od 10. PRELAZNE I ZAVRŠNE ili revalorizaciju u roku od 10 dana od ODREDBE dana donošenja odluka (Član 42.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri 5) ne uplati novčana sredstva u skla. Privredni prestup akcijskog fonda i Republike Srbije.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup iz stava 1.Preduzeće organizovano od dela (1) no lice u preduzeću i drugom pravnom licu. 75/91. Prekršaj like svojine ("Službeni glasnik RS".000 novih dinara kazniće se za privreČlan 54. (1) Novčanom kaznom od 10. Preduzeće sa mešovitim kapitalom i skladu sa članom 23. Preduzeće iz ranijih republika SFRJ 30. stav 1). stav 2. u skladu sa Podzakonski akti za izvršenje ovog članom 42. stav 1. 450. dana zaključenja ugovora. odgovornog lica (2) Odredba stava 1. (2) Novčanom kaznom od 10. stav 2. dni prestup iz stava 1. br. 7) ne dostavi Direkciji izveštaj o 1.(2) Vrednost i struktura kapitala prelovima suprotno odredbama ovog zakona duzeća iz stava 1. dataka stekne akcije pod povlašćenim us. ovog člana određuje se (čl. ovog člana i odgovor. odnosno oduzi- 245 . stav 7. 48/94 i 51/94). na osnovu potvrde. Član 52.manja akcija u iznosu koji prelazi propisdu sa članom 23.000 novih dinara kazniće se za prekršaj društvenog kapitala prema odredbama fizičko lice koje na osnovu lažnih poovog zakona. ovog zakona i ponovnu procenu VIII. ano ograničenje. nastavlja (1) Novčanom kaznom od 1. Rokovi za podzakonske akte upisu akcija sa spiskom akcionara i obračunom popusta u roku od 15 dana od Član 53.000 do transformaciju netransformisanog dela 3.000 do (1) Preduzeće koje je izvršilo trans30. talu ("Službeni list SFRJ".000 do tog preduzeća koji je unet u preduzeće sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. ovog člana i od-formaciju dela društvenog kapitala prema odredbama Zakona o društvenom kapigovorno lice u akcijskom fondu. odnosno pravos(2) Uz kaznu za prekršaj iz stava 1. u vezi člana prava zaposlenih u preduzeću 27. uz saglasnost Vlade 2. i 12). ovog zakona. preduzeća čije je sedište bilo na teritoriji ranije republike SFRJ koja nije članica SRJ. br. Član 55. nažnog rešenja Republičke agencije za ovog člana izriče se i mera brisanja iz procenu vrednosti kapitala (u daljem tekevidencije akcionara.000 do 2. ovog zakona. ovog zakona. ovog zakona ili ne uplati sredstva u 3. ovog člana shodno se primenjuje i na deo kapitala Član 51.

50/91). pod uslovom da o tome da pismenu vršilo statusne promene nakon izdavanja te potvrde. postupak svojinske transforakcija po odredbama zakona iz stava 1. stav 4. 62/94. 48/91. snagu ovog zakona izvršilo procenu 48/94 i 51/94). januara 1994. ako je to za njega povolstu: Agencija). br. 45/91. br. padajućeg popusta u skladu sa članom 42. vrđivanja knjigovodstvene vrednosti i 48/91.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA ovog zakona. (5) Odredbe člana 13. uplaćuje u skladu sa članom 23. stav 1. 75/91. da otplatu upisanih akcija nastavi u skladu sa odredbom člana 55. (2) Početkom primene propisa iz Član 56.odnosnoudela 46/90) i Zakona o uslovima i postupku ("Službeni glasnik RS". br. tupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". odnosno akcionar koji je odustao vrednosti društvenog kapitala koja je utvrđena u postupku pretvaranja društvene od otplate upisanih akcija koje je otsvojine u druge oblike svojine i vrednosti plaćivao na osnovu Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ". a nije vršilo svojinsku tran(4) Preduzeće u kome se vrši uplata sformaciju. sa popustom za iznos razlike između pri-ovog zakona. br. br. 84/89 i upisanihdeonica. 246 . ovog zakona.snagu ovog zakona dobilo potvrdu. ovog zakona prestaje da Akcionar koji na dan stupanja na snagu ovog zakona vrši otplate upisanih važi Pravilnik o načinu revalorizacije akcija. 48/94 i 51/94). macije nastavlja po odredbama ovog zaovog člana. stav 4. izjavu u roku od 30 dana od dana donošenja odluka iz člana 10.pravosnažno rešenje o proceni vrednom na dan 24. nosti kapitala. novčana sredstva ostvarena kona. br. odnosno pusta po navedenim zakonima sa obraču. ovog zakona i realizovanog po. 6. 75/91. Nezavršeni postupci kona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ". 48/91. 48/94 i 51/94) i Zakon o Republičkoj agenciji za procenu vrednosti kapitala ("Službeni glasnik 4. 58/91 i 71/94). imaju pravo na sticanje vrednosti kapitala i koju je verifikovala akcija po osnovu upisa u skladu sa ovim Agencija može izvršiti novu procenu u zakonom. uslovima i postupku pretvaranja društ(1) Preduzeće koje je do stupanja na vene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". ovog zakona Član 58. od prodaje društvenog kapitala tog preduzeća od početka primene ovog zakona. ako to preduzeće nije jnije. primenjuju se na netransformisani društ(1) Početkom primene ovog zakona veni kapital preduzeća sa mešovitim kapiprestaje da važi Zakon o uslovima i postalom. godine. br. 65/94 i 17/95) i Pravilnik o načinu utpretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". ima pravo procene vrednosti društvenog kapitala ("Službeni glasnik RS". člana 3. odnosno donošenja rešenja. 84/89 i 46/90) i Zakona o Član 57. Prelazak na povoljniji režim RS". kao i pravo na kupovinu akcijaskladu sa propisom iz člana 3. Prestanak važnosti propisa ovog zakona. (2) Preduzeće koje je do stupanja na stav 4. stav 3. 75/91. (3) Zaposleni u preduzeću koji su ostvarili pravo na popust na osnovu Za5. 64/94. br.

Prestanak Agencije 9. godine. 43/97.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Član 2. 2) dokazi o broju. Malim. 2) za srednje preduzeće tri lica. predmete i ske. radnopravnom sta5) "Službeni glasnik RS". uredbe. odnosno naziv podnosioca zahteva.nje procene vrednosti kapitala ako ima u radnom odnosu ili po osnovu ugovora o činje sa radom Direkcije. lovi koje mora ispunjavati preduzeće. drugo pravno lice ili preduzetnik za dobi. pravne ili tehničke struke i to: 1) za malo preduzeće jedno lice ekoarhivu od Agencije. MORA ISPUNJAVATI OVLAŠĆENI drugo pravno lice ili preduzetnik podnosi PROCENJIVAČ I USLOVIMA I Ministarstvu za ekonomsku i vlasničku NAČINU ODUZIMANJA transformaciju. a primencenu vrednosti kapitala malih preduzeća. Osnivanje akcijskog kojih jedno ekonomske struke. drugo pravno lice ili preduzetnik. Član 1. oktobra 1997. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži: 1) ime i prezime. 247 . Preduzeće. Preduzeće. preduzeće. registra radnji i registra delatnosti. 7. preduzećima smatraju se. br. preduzeća koja su propisima o decembra 1997. ovog člana prijanje ovlašćenja za procenu vrednosti kapitala. drugo pravno lice ili pre___________ duzetnik koji vrši procenu vrednosti kapitala velikih preduzeća može vršiti i procenu vrednosti kapitala srednjih i malih preduzeća. fonda 3) za veliko preduzeće pet lica. sa visokom stručnom spremom ekonom(2) Direkcija preuzima zaposlene. UREDBA Zahtev za dobijanje ovlašćenja za O BLIŽIM USLOVIMA KOJE procenu vrednosti kapitala. može dobiti ovlašćenje za vršeČlan 59. a preduzeće. nomske struke. računovodstvu svrstana u te kategorije. odnosno sedište podnosiOvom uredbom utvrđuju se bliži usoca zahteva. a prestaje stalnoj saradnji na poslovima procene lica Agencija. u smislu ove Akcijski fond osnovaće se do 31. kao i uslovi i način oduzimanja laže se: 1) izvod iz sudskog registra. Stupanje na snagu Član 3. jivaće se od 31. Član 61. srednjim odnosno velikim Član 60. od 8. sredstva. drugo pravno lice ili preOvaj zakon stupa na snagu osmog duzetnik koji vrši procenu vrednosti kapidana od dana objavljivanja u "Službenom tala srednjih preduzeća može vršiti i proglasniku Republike Srbije". (1) Početak primene ovog zakona po. Član 4. odnosno tog ovlašćenja. prava i obaveze.3) podatke o vrsti ovlašćenja. godine. 2) adresu. OVLAŠĆENJA5) Zahtev iz stava 1. od kojih najmanje jedno ekonomske struke.

drugom subjektu sa društvenim i državnim Rešenje o oduzimanju ovlašćenja za kapitalom (u daljem tekstu: preduzeće). (3) i (4) ove uredbe.predviđene ovom uredbom. cenu vrednosti kapitala za koju nema ovmatičnom i zavisnom preduzeću. pitala oduzima se: Ova uredba stupa na snagu osmog 1) na zahtev ovlašćenog procenjivača. drugo pravno lice ili preduzetnik kome je ovlašćenje prestalo u vrde). može dobiti ovnih (diplome i uverenja). pot. drugo pravno lice ili pre.punjava uslove za dobijanje ovlašćenja duzetnik koji dobije ovlašćenje za pro. tačka 2) podtačka (2) ove ovlašćenja. kao i lašćenje. O NAČINU UTVRĐIVANJA (2) ovlašćeni procenjivač prestane da VREDNOSTI KAPITALA6) ispunjava uslove utvrđene ovom uredbom. lašćenje ili prema kome je doneto rešenje Procena vrednosti kapitala vrši se o ukidanju rešenja o ovlašćenju za pro.primenom metoda diskontovanja novčacenu vrednosti kapitala briše se iz registra ovlašćenih procenjivača. 6) "Službeni glasnik RS". Preduzeće. ako isPreduzeće. ugovori o radu. dana od dana objavljivanja u "Službenom 2) oduzimanjem ovlašćenja. Ovlašćenje za procenu vrednosti kaČlan 9. radne knjižice. tusu i radnom iskustvu zaposlenih (evidencije. (3) ovlašćeni procenjivač ne vrši proČlan 1. Pre procene kapitala preduzeća sastavlja se računovodstveni izveštaj sa datumom procene na način propisan zakonom kojim se uređuje računovodstvo.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA Član 8. br. lašćenje za procenu vrednosti kapitala po isteku tri godine od dana objavljivanja Član 5. drugo pravno lice ili preduzetnik kome je rešenjem oduzeto ovČlan 3. 3) dokazi o stručnoj spremi zaposle. stav 1. 43/97. javanju propisanih uslova. vrđivanja vrednosti društvenog. Član 7.Ovom uredbom se uređuje način utnom. kao i vrsta i obimčlana 6. odnosno cenu vrednosti kapitala (u daljem tekstu: kome je ovlašćenje prestalo u smislu ovlašćeni procenjivač). procenu vrednosti kapitala donosi ministar nadležan za poslove ekonomske i Član 2.smislu člana 6. Član 6.Preduzeće. državnog (4) ovlašćeni procenjivač vrši proi kapitala drugih vlasnika u preduzeću. upisuju se u registar uredbe istekom tri meseca po ispunovlašćenih procenjivača. tačka 2) podtačka (1). cenu vrednosti kapitala u skladu sa zako. rešenja o oduzimanju ovlašćenja. utvrdi da: ___________ (1) u momentu donošenja rešenja o davanju ovlašćenja nisu bili ispunjeni UREDBA uslovi za dobijanje ovlašćenja. stav 1. ako se glasniku Republike Srbije". vlasničke transformacije. 248 .

diskontna stopa repreU novčanom toku pre servisiranja dugova ne obuhvataju se prilivi i odlivi izzentuje cenu sopstvenog kapitala.5 odsto.vrednost sopstvenog kapitala.čiji se kapital procenjuje. uključuju se u projekciju novčanog toka. kao i prilivi kapitala obuhvata: 1) stope bez rizika. toda likvidacione vrednosti (u daljem tekstu: LV). Stopa rizika ulaganja u preduzeće izabrani datum procene. niti veća od šest odsto. Diskontna stopa odgovara izabranom novčanom toku.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri nog toka (u daljem tekstu: DNT). Član 8. rezidualu. visiranja dugova. Stopa bez rizika reprezentuje neriziizmeđu procenjene vrednosti ukupnog čno. pozajmljenih izvora (novi dugoročni 2) stope rizika ulaganja u preduzeće krediti) i novi deonički kapital iz investiranja. metodasredstava. 3) stope rizika ulaganja u Saveznu nostukupnogkapitala. reprezentuje nivo rizičnosti ulaganja U novčanom toku posle servisiranja dugova obuhvaćeni su svi prilivi i odlivi konkretnog preduzeća čiji se kapital pro- 249 . Član 7. Ponderi za proračun diskontne stope su učešće sopstvenih i pozajmljenih izvora u U DNT metodu procene može se strukturi permanentnog kapitala. Ovaj novčani tok produkuje vred. Za proračun rezidualne vrednosti koristi se Gordonov model. a SRr stopa rasta u 2) procenu rezidualne vrednosti.kao ponderisani prosek cene sopstveduzeća i čije je finansiranje neizvesno nenog kapitala i cene pozajmljenih izvora. 3) određivanje diskontne stope za svođenje neto novčanog toka i rezidualne Stopa rasta u rezidualu ne može biti veća od četiri odsto. U primeni novčanog toka pre servisiProjekcija novčanog toka zasniva se na prinosnoj snazi preduzeća. finansiranja (rashodi finansiranja. čija formula glasi: Član 5. DNNTr za period u kome se dostiže stabilan nivo neto priliva. Investicije ranja dugova diskontna stopa se izračunava koje značajno menjaju prinosnu snagu pre. RV = DNNTr / (DS SRr) Primena metoda DNT obuhvata: 1) projektovanje neto novčanog toka gde je RV rezidualna vrednost. otplata Diskontna stopa kao cena sopstvenog kredita. vrednosti na sadašnju vrednost. ove nosti projektovanog realnog neto novča-uredbe. Ovaj novčani tok produkuje neto imovine (u daljem tekstu: NI) i me. Rezidualna vrednost se procenjuje na Procenjenu vrednost kapitala prema osnovu neto novčanog toka koji nije metodu DNT čini zbir diskontovane vred-obuhvaćen projekcijom iz člana 6. DS diskontna stopa. Član 4. nog toka i rezidualne vrednosti. finansijski prihodi). Član 6.Vrednost sopstvenog kapitala predstavlja razliku Republiku Jugoslaviju. pet godina. sigurno ulaganje i ne može biti makapitala i visine pozajmljenih izvora finja nansiranja (dugoročnih i kratkoročnih) na od 3. a koji ne može biti kraći od diskontovani novčani tok u rezidualu (prva godina iza projektovanog perioda). koristiti novčani tok pre servisiranja i U primeni novčanog toka posle sernovčani tok posle servisiranja dugova.

ovom metodu.rada preduzeća i prodaju poslovne ničenja. njihove naplativosti. kao i stepen amortizovanosti. Za procenu vrednosti obaveza potala jednom mesečno objavljuje visinu stope bez rizika kao i visinu stope rizika laznu osnovu čine nominalne vrednosti ulaganja u Saveznu Republiku Jugosla. utvrđuje se kao razlika izZa procenu vrednosti višegodišnjih među tržišne vrednosti poslovne imovine zasada polaznu osnovu čine troškovi po-i realne vrednosti obaveza. Procena vrednosti poslovne imovine obuhvata procenu vrednosti nematerijalnih ulaganja osnovnih sredstava. objekata polaznu osnovu čine površina 2) menadžment potencijala. Maksimalni rizik ulaganja u konkretno preduzeće čiji se dovršene proizvodnje cena koštanja. 6) mogućnosti predviđanja. 2) rizici poslovnog okruženja.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA cenjuje. tizovanosti. imovine po tržišnim cenama u postupku Za procenu vrednosti zemljišta poredovne likvidacije. vrsta gradnje. vrši se analiza: Za procenu vrednosti građevinskih 1) veličine preduzeća. laznu osnovu čine površina. Za određivanje ove stope rizika dizanja zasada na dan procene i stepen amortizovanosti. 250 . u neograničenom budućem periodu.obaveza uvećane za potencijalne obaveze. koja ne može da bude viša od neto prodajne cene. vrsta. ovom metodu. procenu vrednosti dugoročnih i kratCena pozajmljenog izvora finansikoročnih obaveza. utvrđuje se kao razlika između procenjene vrednosti poslovne imovine i procenjene vrednosti obaveza. prema viju. kateProcenjena vrednost kapitala. uređa4) proizvodne i geografske diversifija i osnovnog stada polaznu osnovu čine kacije i potencijala prodaje.vremenskih razgraničenja. Procena vrednosti obaveza obuhvata 3) finansijski rizici. dugoroČlan 10. a za zalihe gotovih proizvoda i neovati sa po tri odsto. 3) finansijskog položaja. Za procenu vrednosti zaliha polaznu Navedeni specifični nivoi rizika preduzeća mogu se maksimalno kvantifik. kao i procenu vredranja određena je realnom kamatnom stonosti dugoročnih rezervisanja i pasivnih pom za korišćenje dugoročnih inokredita. čnih finansijskih plasmana. Za procenu vrednosti opreme.objekta. uz pretpostavku da će preduzeće postojati Član 9. Procenjena vrednost kapitala. prema gorija i tržišna cena na dan procene. jekta. kapital procenjuje ne može biti veći od 18 Za procenu vrednosti dugoročnih fiodsto.osnovu čine za materijal i robu nabavna cena. Rizik ulaganja u Saveznu Republiku nansijskih ulaganja i kratkoročnih potraživanja polaznu osnovu čine njihove noJugoslaviju obuhvata tri nivoa rizika: minalne vrednosti uz korekciju za stepen 1) rizika u vezi sa sredstvima. vrednost ponovne nabavke i stepen amor5) diversifikacije kupaca. namena i cena ponovne gradnje identičnog ili sličnog obrovske osposobljenosti. Primena metoda NI obuhvata procenu vrednosti poslovne imovine preduzeća i procenu vrednosti obaveza. proizvodnog portfolija i organizacione i kad. Direkcija za procenu vrednosti kapi. kao i obrtne Metod LV pretpostavlja prestanak imovine i aktivnih vremenskih razgra.

br. Procenjena vrednost kapitala ne može biti manja od vrednosti dobijene primenom metoda likvidacione vrednosti. Vrednost kapitala utvrđena procenom revalorizuje se u polugodišnjem i godišnjem obračunu na način propisan saveznim Član 12. ovog člana. utvrđuje se na osnovu procenjene vrednosti prema metodu diskontovanja novčaČlan 13. i to najviše do procenjenoj vrednosti kapitala. 44/96). naakcija i udela na način propisan Uredbom o osnovama metodologije za procenu datum. a u toku godine od dana procene do sa iskazanim procenjenim vrednostima dana donošenja odluke o emisiji i prodaji poslovne imovine. Član 14. Na osnovu bilansa stanja iz stava 1. Nakon utvrđivanja procenjene vred. obaveza i kapitala. obaveza i kapitala koje su iden-kazivanja procenjene vrednosti kapitala. todom NI.zakonom kojim se uređuje računovodnosti kapitala. nog toka i procene vrednosti prema me.Ako preduzeće ima mešovitu todu neto imovine. sastavlja se bilans stanja.nomske i vlasničke transformacije doneće uputstvo o načinu primene metoda uttala manja od knjigovodstvene. Revalorizacija upisanih akcija i udela i kapitalu na sledeći način: 1) ako je procenjena vrednost kapi. stvo. smanjuje vrednost osnovnih sredstava Ministar nadležan za poslove ekoprocenjenih po metodu NI. 2) ako je procenjena vrednost kapi. povećava nematerijalna ulaganja ili Član 15. odnosno udelima ("Službeni list razlika na poslovnoj imovini. između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom NI. razlika koja Ova uredba stupa na snagu osmog proističe između procenjene vrednosti dana od dana objavljivanja u "Službenom kapitala i vrednosti kapitala utvrđene meglasniku Republike Srbije". Član 16. obavezama SRJ".PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Član 11. koje se nivoa ravnopravnog tretmana ove dve utvrđuje na osnovu poslovnih knjiga i vrednosti. vrednosti kapitala i za revalorizaciju procenjene vrednosti kapitala i o načinu isovog člana preduzeće u svojim poslovnim knjigama svodi knjigovodstveno na pro.koji se otplaćuju na rate u toku godine od tala veća od knjigovodstvene. Procena vrednosti prestrukturu kapitala. odgovarajuće dokumentacije. razlike se vrđenih ovom uredbom i načinu isevidentiraju na pozicijama poslovne imovine. razlika koja proističe 1.kazivanja kapitala u obračunskim akcicenjeno stanje evidentiranjem utvrđenihjama. vrednost pojedinih ma metodu diskontovanja novčanog toka oblika nominalnog kapitala utvrđuje se na može biti korigovana vrednošću prema osnovu učešća svakog objekta u metodu neto imovine. razlike se dana na koji je utvrđena njihova vrednost do dana njihove otplate vrši se na način evidentiraju na pozicijama poslovne propisan za revalorizaciju kapitala u stavu imovine i obaveza. tifikovane prema metodu NI. koje su identifikovnae prema metodu NI. povećava ili smanjuje vrednost ___________ 251 . osnovnih sredstava procenjenih po meProcena vrednosti kapitala preduzećatodu NI.

troduzeća. Ovim uputstvom bliže se uređuje postupanje ovlašćenih procenjivača. tanjima u celini i Projektovanje finansijskog rezultata finansijsku analizu poslovanja preobuhvata sledeće elemente: prihode. 51/97. toda. 2. kao i izveštaji za vreme od najmanje pet godina koje prethode proceni vrednosti kapitala. br.poslovanja. 7) 1) Priprema za procenu "Službeni glasnik RS".ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA UPUTSTVO O NAČINU PRIMENE METODA ZA PROCENU VREDNOSTI KAPITALA I NAČINU ISKAZIVANJA PROCENJENE VREDNOSTI 7) 1. Vreme za koje se vrši projekcija rezultata poslovanja utvrđuje se na os3) proveru rezultata dobijenih pronovu kretanja budućih rezultata. b) definisanje novčanog toka. kao i za poslednju godinu tog kazivanja dobijenih rezultata procene perioda. (3) metoda likvidacione vrednosti (LV). tala obuhvata: izradu informacione osnove procene. Procena vrednosti kapitala po propisanim metodama obuhvata sledeće c) utvrđivanje diskontne stope i svođenje neto novčanog toka na sadašnju faze: vrednost. Predmet analize su računovodstveni izveštaji (bilans stanja i bilans uspeha) preduzeća sačinjeni sa datumom procene. tokova (DNT). br. d) izračunavanje rezidualne vred2) procenu primenom propisanih menosti.). uticaj zaliha itd. 252 . Projektovanje budućih rezultata zasniva se na pretpostavkama tekućeg Priprema za procenu vrednosti kapi. (2) metoda neto imovine (NI). f) analiza dobijenih rezultata. br. Ako su pretpostavke projekcije već pripremljene. koja se zasniva na analizi zvaničškove (varijabilni i fiksni. vrednosti kapitala preduzeća. a) Projektovanje rezultata poslovanja nih računovodstvenih izveštaja preduzeća. odnosno preduzeća u primeni metoda pro2) Procena primenom propisanih cenjivanja. propisanih Zakonom o svojinmetoda skoj transformaciji ("Službeni glasnik (1) Metoda diskontovanja novčanih RS". podaci o grani ili grupaciji u ko.svaku godinu u određenom budućem periodu. 4) utvrđivanje i iskazivanje konačnog rezultata procene. amortizaciju. cenjivanjem. kao i načina is. 32/97 u daljem tekstu: Zakon) i Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti tokova obuhvata: kapitala ("Službeni glasnik RS". 1) pripremu za procenu. e) utvrđivanje vrednosti preduzeća (1) metoda diskontovanja novčanih putem diskontovanja novčanog toka. 43/97 a) projektovanje rezultata poslovanja za u daljem tekstu: Uredba). procenjivač ocenjuje da li koju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje. merama poslovne politike i projekcijama tržišnih uslova poslovanja.se može smatrati normalnim nastavak joj ona posluje i podaci o privrednim kre-poslovanja prema tim pretpostavkama i projekcijama. zaduženost i poresko opterećenje.

jalne skale rizika. Uredbe. potrebno njeno povećavanje ili smanKonkretna kvantifikacija rizika. U tom ređene na način iz stava 2. putem stope odnost primene prinosnog metoda. zahteva upotrebu tivni ili marginalno pozitivni.noj evidenciji. ove tačke vrši slučaju.servisiranja dugova. sredstvima kojima ono raspolaže. rizičnosti ulaganja. a posebno diskontne stope koja se izračunava u ako se takav rezultat dobija u terminalnoj smislu člana 8. ostvarivalo u prošlom periodu. na jivanje za neangažovana sredstva. odosnovu temeljne analize pojedinih ele. U rezidualnom novčanom toku amorDiskontna stopa (DS) predstavlja tizacija je jednaka predviđenim investicicenu kapitala koja se određuje prema jama u osnovna sredstva.putem diskontovanja novčanog toka tala i cene pozajmljenih izvora. Diskontna stopa kao cena sopstvenog Procenjena vrednost kapitala po mekapitala izračunava se kao zbir tri ostodu DNT dobija se kao zbir sadašnje novna dela i to: stope povraćaja bez rizika (diskontovane) vrednosti neto novčanog i stope rizika ulaganja u Saveznu Repub-toka u projektovanom periodu i sadašnje liku Jugoslaviju. što predstavlja rezidualnu vredza vreme posle servisiranja dugova. st. odnosno kada je stabilizovan na Diskontovanjem novčanog toka u tom nivou. vrednost preduzeća nije u njego. Uredbe. obavlja se pomoću preferenci. razlikovati od onoga što je preduzeće već stav 9. 6. Diskontna stopa za novčani tok posle Ako su projektovani rezultati nega. Rezidualna vrednost izračunava se na v) Utvrđivanje diskontne stope način utvrđen u članu 7. Uredbe. nost preduzeća. koje objavljuje Direkcija vrednosti reziduala. kao i stope rizika ulaganja u konkđ) Analiza dobijenih rezultata retno preduzeće koja se određuje u postupku procene.njegovo svođenje na sadašnju vrednose vim budućim rezultatima. i 7. g) Izračunavanje rezidualne vrednosti b) Definisanje novčanog toka Na osnovu rezultata u poslednjoj godini procenjuje se vrednost preduzeća u Novčani tok se može definisati za vreme koje prethodi servisiranju dugova periodu koji nastupa posle projektovanog perioda. Uredbe. za procenu vrednosti kapitala jednom mesečno. Rezultati dobijeni procenom po meStopa rizika ulaganja u preduzeće čiji todu DNT proveravaju se sa aspekta da li se kapital procenjuje određuje se u smislu dobijena vrednost ima smisla i da li je člana 8.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Projekcije svih elemenata finansiDiskontna stopa kao cena pozajmljejskog rezultata ne mogu se značajno nih izvora određuje se u smislu člana 8. već se nalazi u st. Diskontna stopa za novčani tok pre servisiranja dugova izračunava se kao d) Utvrđivanje vrednosti preduzeća ponderisani prosek cene sopstvenog kapi. (2) Procena metodom neto imovine (NI) 253 . godini. onda se preispituje svrsishodprojektovanom periodu. stav 3.nosno potencijalne obaveze u vanbilansmenata.

pregleda dokumentaciju ili incima iz računovodstvenog izveštaja sači-formacionu osnovu koja je korišćena u njenog u smislu odredbe člana 2. zasada. vidacije. Uredbe.dopunjavanje bilansa stanja imovine čnjaci. i obaveza za iznos sredstava ili obaveza da li su primenjeni metodi procene za koje se pouzdano utvrdi da nisu adekvatni specifičnosti preduzeća čija se obuhvaćena. opreme. osnovnog stada. .utvrđivanje rezultata (dobit ili i imovine (zemljišta. (3) Procena metodom likvidacione poređenjem dobijene vrednosti sa vrednosti (LV) vrednošću sličnih preduzeća.procedure u proceni i da li su dokumensimalne vrednosti likvidacionog ostatka. itd..proveru obuhvatnosti popisa.utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti imovine i vrednosti obaveza pre. Uredbe. da li se može utvrditi da je za sve 254 .menjenih u okviru svakog od metoda.adekvatan način planiran i da li su na nosno bilansa stanja.vrednosti svih obaveza.određivanje najpogodnijeg načina da li su izvedene sve predviđene za redovnu likvidaciju i postizanje mak. građevinskih objekagubitak)nastalogtokomperioda ta. poreza i dr.utvrđivanje likvidacione ha. njemu bili angažovani odgovarajući stru.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA Ova metoda obuhvata procenu vred. pre sastavljanja izveštaja Primena metoda zasniva se na poda. Procenjivač. za procenu vrednosti pojedinih oblika . Primena metoda neto imovine zas. duzeća. Procenjivač vrši proveru dobijenog izračunavanje vrednosti kapitala kaorezultata na sledeći način: razlike između procenjene vrednosti ponovnom proverom obračuna priimovine i procenjene vrednosti obaveza. dopunjavanje bilansa stanja imovine procenama kao kontrolna vrednost. Procena obuhvata sledeće postupke: dnosti imovine i realne vrednosti obaveze. potraživanja.). proveru obuhvatnosti popisa. .nosti (pre oduzimanja troškova likvidacije. zalilikvidacije. učestvuju i specijalisti vrednosti za iznos direktnih i indirektnih troškova likvidacije. niva se na podacima iz računovodstvenog Procenjena vrednost kapitala po ovizveštaja sačinjenog u smislu odredbe om metodu je razlika između tržišne vrečlana 2. odLikvidaciona vrednost se koristi u nosno bilansa stanja. pored procenjivača. od. i obaveza (ako je potrebno) za iznos sredstava ili obaveze za koje se pouzdano 3) Provera rezultata dobijenih tvrdi da nisu obuhvaćena..). tovane određenim analizama i objašnjenjima. Uredbe. Procenjivač proverava: Procena obuhvata sledeće postupke: da li je ceo postupak procene bio na . procenjivanjem procenu vrednosti pozicija bilansa stanja u smislu odredaba člana 9. Ovaj metod pretpostavlja prestanak proverom dobijene vrednosti sa rada preduzeća i prodaju imovine po stanovišta onoga ko bi mogao eventualno tržišnim cenama u postupku redovne lik-da je osporava.umanjivanje bruto likvidacione U primeni metode neto imovine. postupku procene. vrednost procenjuje i svrsi procene.o proceni.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri metode procene bilo obezbeđeno dovol. upravljanja mogu se javiti deonice po osObračun sadrži: procenu vrednosti novu člana 26. vrednost društsudski registar. finansijsku analizu preduzeća. Zakona o uslovima i posposlovne imovine po kategorijama. na. bilanse stanja. O izvršenoj proceni sastavlja se izda li su u svim fazama procene veštaj koji sadrži: naziv ovlašćenog prokorišćeni odgovarajući standardi. 48/91. br.bez prava upravljanja. rukovodioca tima.procenu po propisanim metodama i zaključak o vrednosti i strukturi kapitala. potrošnju i sredstava za ishranu radnika Zaključak sadrži kao prilog: izjavu ("Službeni list SFRJ". Ovo uputstvo stupa na snagu i drugih primanja zaposlenih za vreme narednog dana od dana objavljivanja u primene ekonomskih sankcija Saveta "Službenom glasniku Republike Srbije". odnosno sastav tima procen4) Utvrđivanje i iskazivanje kontačnog jivača za preduzeće koje samostalno vrši rezultata procene procenu za sebe (rukovodilac tima kao i Rezultati procene vrednosti kapitala ostala lica članovi tima). vrednošću dobijenom po metodi NI. svim primenjenim metodama procene i Zakona o isplati ličnih dohodaka. 75/94 i 51/94). kao i ostalih lica angažovanih na poslovima procene vrednosti. i obračuni. jviše do nivoa njihovog ravnopravnog tretmana (ponder 0. uvod (rezime). vlasnička ulaganja po preduzeća. uspeha i venog i državnog kapitala i vrednost rasporedarezultatazanajmanje kapitala drugih vlasnika. (Kao kapital bez prava dokumentaciju za nekretnine. cenjivača. sa pravom i bez poslednjih pet godina i imovinskopravnu prava upravljanja. člana 4. dobijeni primenom sva tri navedena me-informacije o preduzeću i njegovom toda valorizuju se tako što se vrednost položaju u okviru grane ili grupacije dedobijena metodom DNT može korigovati latnosti.) jno kvalitetnih podataka. br. članu 10.5) pri čemu dobijena Obavezni prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala su: dokumentacija vrednost ne može biti manja od vrednosti koja je dobijena primenom metoda LV. sredfinalni bilans stanja posle utvrđivanja stava za neposrednu i zajedničku procenjene vrednosti kapitala. naknada 3. Zakona o visini zarada. br. 46/92) i druga ulaganja u trajni kapital preduzeća bez prava na povraćaj i ___________ . bezbednosti OUN ("Službeni glasnik RS". protupku pretvaranja društvene svojine u jekciju kategorija i tokova za prinosni druge oblike svojine ("Službeni glasnik metod i bilanse stanja na dan procene po RS". 37/90 i 84/90) procenjivača o nezavisnosti u odnosu na na koje nisu plaćeni porezi i doprinosi i preduzeće koje procenjuje i izjavu odgonisu korišćene za otplatu deonica emivornog lica preduzeća koje se procenjuje tovanih po odredbama Zakona o društ255 da je obuhvaćena sva imovina i obaveze venom kapitalu. Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala sadrži procenom utvrđenu vredDokumentacija sadrži: rešenje o upisu u nost ukupnog kapitala.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful