Vera Leko

Aleksandar Vlahović

Vladimir Poznanić

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
- metodologija i primeri -

BEOGRAD 1997.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri Vera Leko Aleksandar Vlahović Vladimir Poznanić

© 1997

Izdavač: Ekonomski institut, Beograd Recenzenti: N. Zelić M. Prokopijević Kompjuterska obrada: Snežana Dimitrijević Grafički dizajn: Dejan Bošković Štampa: "ELITAS", Beograd

ISBN 86-7329-042-2

Tiraž: 1900

SADRŽAJ*

Strana

I. II.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija....................... 7 PRIMER IZVEŠTAJA O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" ................................................ 139 ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA .............................................................. 233

III.

Vera Leko je napisala deo prve (strane: 30 - 34, 75 - 119 i 122 - 125) i druge celine (strane: 144 - 151, 179 - 192 i 202 - 223). Aleksandar Vlahović je, takođe, napisao deo prve (strane: 39 - 75) i druge celine (strane: 152 - 179 i 225 - 229), Vladimir Poznanić je napisao deo prve celine (strane: 3 - 30, 34 - 35, 119 - 122 i 129 - 132).

*

PREDGOVOR

Knjiga, koju stručnoj javnosti prezentiramo pod naslovom "Procena vrednosti kapitala", je rezultat zajedničkog rada prof. dr Vere Leko, Aleksandra Vlahovića i prof. dr Vladimira Poznanića. Autori su saradnici Ekonomskog instituta i međunarodne konsultantske firme Deloitte & Touche i, istovremeno, vodeći eksperti za izradu Zakona o svojinskoj transformaciji, uredbi i uputstava, kojima je regulisana buduća metodologija izrade procene vrednosti kapitala.

Knjiga sadrži tri celine. Prva celina tretira metodološke osnove procene vredno-sti kapitala, po odabranim metodama procene, respektivno. U drugoj celini pre-zentiran je Izveštaj o proceni vrednosti kapitala na primeru Preduzeća "VVA", koji će ubuduće predstavljati metodološki okvir, respektovan od strane Direkci-je za procenu vrednosti kapitala. Treća celina sintetizuje sve relevantne zakonske propise, koji se odnose na ovu oblast.

Knjiga je pisana sa namerom da ovlašćenim proceniteljima, kao i preduzećima koja se odluče za samostalnu izradu Izveštaja o proceni vrednosti kapitala, olakša primenu Zakonom predviđenih metoda procene. Takođe, buduća jedinstvena primena predloženih metodoloških rešenja, omogućiće Direkciji za procenu vrednosti kapitala efikasniju kontrolu i verifikaciju procenjenih vrednosti kapitala.

Izražavamo zahvalnost recenzentima koji su nam svojim savesnim i stručnim recenzijama, kao i savetima i sugestijama tokom izrade ove knjige, pomogli da poboljšamo konačnu redakciju njenog teksta. Beograd decembar, 1997. AUTORI

5. 2. Uvod Osnovi metodologije za procenu Priprema za procenu Primena metoda procene Priprema Izveštaja o proceni .metodologija 1. 4.I Procena vrednosti kapitala . 3.

Prilagodjavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava..................................................... Procena vrednosti kapitala........70 4.............4....54 4................13 2..2......................... Zaključak o proceni..............2................3 2................... Primena metoda procene ..................................1................................. Uvod..3.........................................1.....................................25 3................95 4.................................4.................23 3....... Procena vrednosti obaveza .....3.........................129 Literatura ...............................2....................................................................................................54 4.......4................................... Priprema plana rada........................... Procena vrednosti obrtne imovine .......................................................................2..........3...4.................81 4.....................62 4............................... Procenjivači i standardi za procenu ...108 4....................................1.........1................2........................................... Proračun diskontne stope......3.......41 4......................................Metod DNT .....28 3.......................39 4........1.......................109 4............. Podaci o preduzeću..... Stalna imovina ...................4........................................................................1.................1............7................................... Postupak procene................... Rizik zemlje ulaganja ........5.......... Metod likvidacione vrednosti ..................................................97 4.. Revizija .... Odredjivanje cene sopstvenog kapitala ...................................2...2....73 4......................1......................... Proračun konačne vrednosti kapitala preduzeća ..24 3....5....................................................................................2..................procena dugoročnih finansijskih plasmana ..............................1... Priprema Izveštaja o proceni..........................................................74 4..............................3...........................................4..4........... Metod diskontovanja novčanih tokova...................................119 4................................78 4........................................ Proračun ponderisane prosečne cene kapitala .... Predmet i svrha procene ........................2.. Stalna imovina .......... Osnovi metodologije za procenu.................................. Metod neto imovine ..............................................................10 2..................4..................................67 4.........26 3..............................5...... Proračun rezidualne vrednosti ............1........ Proračun sume sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu...........................4......1...........................................2..........................procena nematerijalnih ulaganja.........................................1................39 4...............SADRŽAJ Strana 1...... Procena pojedinih kategorija bilansa stanja ...4.osnova.....................................................7 2.....1.........4..........................3.............2...1.....7.1.........2...........procena osnovnih sredstava................1................................ Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu ..................8............ Priprema za procenu....................112 4................. pristupi i metodi procene ..........................26 3.80 4....... Finansijska analiza .................1..........................75 4.................... Priprema informacione osnove..1...............................4..........................................1......... Koncepti..........13 5 1 ....1..........................64 4........................................2... Izbor definicije novčanog toka .. Priprema ponude . Sastavljanje bilansa stanja posle procene ..40 4................1.......................4..................1.....30 3.............29 3...... Analiza finansijskih izveštaja .................34 4........3.. Metod "zidanja" diskontne stope.............122 5....4................6...........1............................moguće metode ...............................2..2.........1.........1......................................1..........43 4........ Sastavljanje bilansa stanja posle procene ................................................................................ Stalna imovina .....3....2..............................23 3........................ Podaci o privredi......................................................................18 3.......3...........................1.......101 4...........................................................................53 4..........4... grani ili grupaciji .........6.....................................1.. Prihvatanje procene .............7 2.............

koji je predmet transformacije.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . pored 3 . Međutim. koji pored sopstvenog obuhvata i pozajmljeni kapital. Prema novom republičkom Zakon o svojinskoj tranformaciji. Zakonom su propisane i metode procene. odnosno na njegovu neto imovinu. utvrde vrednost kapitala. odnosno prilikom promene vlasnika kapitala. a svrha procene može biti vrlo različita. neophodno je koristiti još detaljnija metodološka uputstva. Zbog toga je pripremljen ovaj priručnik. obračun poreza na poklon i nasledstvo. standarda i etičkih pravila. U zemljama sa razvijenim tržišnim privredama ona se najčešće izvodi prilikom kupovine ili prodaje svojinskog interesa u preduzeću. pre donošenja odluke o transformaciji. kao što su: spajanje. u kome je. dobijanje kredita i dokapitalizacija. osiguranje imovine. takođe su obavezna da procenom utvrde vrednost kapitala i da procenjeni kapital iskažu u akcijama ili udelima. Kod nas je procena uglavnom predstavljala prvi korak u procesu svojinske transformacije. a Vlada Republike Srbije je donela uredbe kojima se bliže uređuje način utvrđivanja vrednosti kapitala i daje uputstvo za primenu metoda procene. rešavanje sporova pred sudom i dr. Međutim. jer su dosadašnji propisi nalagali preduzećima da.metodologija i primeri - 1. radi efikasnijeg sprovođenja postupka procene i dobijanja što realnijih rezultata. sva preduzeća koja raspolažu društvenim i državnim kapitalom. pripajanje i podela preduzeća. Uvod Procena vrednosti kapitala je postupak koji rezultira davanjem mišljenja o vrednosti određenog svojinskog interesa u preduzeću na određeni dan. ili na ukupno investirani kapital. postoji i niz drugih situacija u kojima je procena neophodna. Svojinski interes se može odnositi na sopstveni kapital preduzeća. U oba slučaja procena podrazumeva primenu specifične metodologije.

Pored toga.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Ona takođe može biti korišćena prilikom kontrolisanja ispravnosti primenjenih postupaka i verifikovanja rezultata procene. Ova knjiga je. tako da ona može biti korisna u poslovima: računovodstva. bankarstva. obračuna poreza.metodologija i primeri - osnova metodologije za procenu. 4 . dat opis najvažnijih aktivnosti u postupku procene propisanim metodima. tumače i primenjuju rezultat procene. osiguranja. prometa nekretnina. namenjena onima koji se bave procenom vrednosti kapitala ili učestvuju u pripremi informacione osnove za procenu. pre svega. investicionih fondova i dr. u knjizi bi mogla da se nađu i razjašnjenja u situacijama u kojima se analiziraju. Posebna pažnja posvećena je pitanjima koja su u dosadašnjoj praksi procenjivanja vrednosti kapitala bila nedovoljno razjašnjena. a pogodna je i za edukaciju studenata i polaznika seminara i kurseva na temu svojinske transformacije i procene vrednosti kapitala.

2. pristupi i metodi procene Postupak procene 5 . Procenjivači i standardi za procenu Predmet i svrha procene Koncepti. 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .3. 2. Osnovi metodologije za procenu 2.4.2.metodologija i primeri - 2.1.

Prva. Pre početka rada na proceni. a druga da bude savetnik.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .1. Na kraju je dat postupak procene sa opisom najvažnijih aktivnosti. Osnovi metodologije za procenu priručnika sadrži najvažnije elemente metodologije za proOvaj deo cenu vrednosti kapitala. podrazumeva njegovu savetničku ulogu.metodologija i primeri - 2. međutim. čak i kada angažuje procenjivača kao nezavisnog konsultanta. pristupima i metodima za procenu. To se čini ukazivanjem na fak- 7 . koje bi svaki procenjivač trebalo da ima u vidu i pored toga što primena nekih od njih nije obavezna prema najnovijim propisima. u praksi dešava da klijent. kao rezultat takve podrške. da predstavlja nezavisnog konsultanta koji procenjuje preduzeće (kapital kojim raspolaže ili delove tog kapitala). i da utvrđuje vrednost koja je za njega najprihvatljivija. Često se. odnosno da očekuje punu podršku u realizaciji svojih interesa i. Posebna pažnja je posvećena različitim konceptima. a zatim su detaljnije opisani predmet i svrha procene. što se obezbeđuje potpisivanjem posebnog dokumenta pod nazivom pismo o angažovanju. Zbog toga je neophodno klijentu pružiti dopunska razjašnjenja oko uloge procenjivača. U njemu su prvo razmotreni uloga procenjivača i značaj standarda koji se koriste prilikom procene. tada bi on trebalo da pomaže. procenjivač mora da definiše svoju ulogu i ona mora biti jasna i njegovom klijentu. na primer kupcu. 2. uloga procenjivača može biti dvojaka. najprihvatljiviju vrednost kapitala. na primer kupca. u ostvarivanju što niže cene. PROCENJIVAČI I STANDARDI ZA PROCENU Generalno posmatrano. Ukoliko procenjivač prihvati da umesto nezavisnog konsultanta bude u ulozi savetnika jedne od strana u pregovorima.

koje u takvim dokumentima obuhvataju: pitanja vezana za objektivnost u sprovođenju postupka procene. što znači da on ne bi smeo da bude suvlasnik preduzeća. kako se ne bi dogodilo da klijent uslovljava plaćanje izmenom dobijenih rezultata procene. na određeni način. Pored objektivnosti koja se. Objektivnost i nezavisnost procenjivača u odnosu na klijenta pretpostavljaju se na određeni način. obaveze procenjivača prema klijentu. obaveze procenjivača prema drugim procenjivačima i prema svojoj profesionalnoj asocijaciji. primenu etičkih pravila i pravila profesionalnog ponašanja. mora biti i javno potvrđena. podrazumeva. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU tore koji mogu uticati na smanjenje očekivanja prodavca u pogledu cene ili na jačanje njegovog uverenja da je cena koju nudi kupac bliska realnosti. To se čini posebnom izjavom o nezavisnosti procenjivača u odnosu na preduzeće koje procenjuje. ona. niti porodične veze sa vlasnicima preduzeća. da ima bilo kakav finansijski interes u preduzeću. Prema tome njegovo mišljenje o vrednosti ne sme biti rezultat kompromisa i uticaja faktora. Pored toga što se objektivnost procenjivača podrazumeva. u postupku procene je neophodno imati u vidu specifične profesionalne standarde i etička pravila. primenu različitih metoda procene i praktičnih rešenja za pojedine netipične situacije. kao što se to isto pretpostavlja i za revizora. Njih uglavnom donose najpoznatije asocijacije procenjivača u svetu. ne sme zavisiti od rezultata procene i ona mora biti ugovorena pre početka procene. Isto tako. 8 . naknada koju procenjivač dobija za izvršeni posao.2. kao što su želje klijenta ili iznos naknade za izvršenu procenu. od procenjivača se očekuje da objektivno interpretira prikupljene podatke. kao što je rečeno. Drugim rečima. Naplata ove naknade takođe mora biti usklađena sa odvijanjem postupka procene.

Podrazumeva se. Sve to ukazuje da će se postupak procene. koji bi tada. internim akcionarstvom. Zbog toga se metodologija za procenu. razlikovati kod nas u odnosu na praksu procene u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. obezbedi dodatni kapital i naročito ako su potencijalni investitori iz inostranstva. a bliže uslove. Nemačka). tako što iskusni procenjivači vode te poslove.metodologija i primeri - S obzirom da u našoj zemlji još nisu osnovane asocijacije procenjivača. po definiciji. U situaciji u kojoj je potrebno izvršiti veliki broj procena i za svrhe svojinske transformacije koja se izvodi tzv. onda će procenu svakako morati da izvrši ovlašćeni procenjivač i da je zasniva na međunarodnim standardima. ovakva zakonska rešenja možda i imaju opravdanja. niti odgovarajuća etička pravila. da procenjivač ima odgovarajuće obrazovanje u oblasti računovodstva i poslovnih finansija. procenu mogu vršiti sama preduzeća ili ovlašćeni procenjivači.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Dodatno opravdanje leži i u činjenici da će svaka procena biti verifikovana od strane posebnog državnog organa. trebalo da bude objektivan i da koriguje rezultate nastale uz eventualnu neobjektivnost preduzeća kao procenjivača svog kapitala. sadržana u ovom priručniku. da je sposoban da kritički analizira podatke koji mu stoje na raspolaganju i da zna da koristi personalni računar. Kontrolu i verifikaciju rezultata procene vršiće Direkcija za procenu vrednosti kapitala. a oni koji se pripremaju za ovaj poziv aktivno u njima učestvuju. Za kvalitetno sprovođenje postupka procene. Institucija koja verifikuje pro- 9 . odnosno preuzimanjem vlasništva od strane radnika. Međutim. Sve se ovo najbolje stiče na konkretnim poslovima. ne postoje domaći standardi za procenu. zasniva na standardima za procenu koji potiču iz zemalja sa razvijenim tržišnim privredama (SAD. Prema novom zakonu. veoma je važno da procenjivači budu obučeni i da poseduju potrebno iskustvo. što je suprotno načelu o objektivnosti procenjivača i predstavlja primer konflikta interesa. koje treba da ispunjava procenjvač. bar što se tiče procenjivača i pomenutih međunarodnih standarda. Prvo. Ovlašćenja daje ministarstvo nadležno za svojinsku transformaciju. međutim. kroz proces svojinske transformacije. preduzeća će sama moći da se procenjuju. Velika Britanija. ukoliko preduzeće pretenduje da. propisala je Vlada Republike Srbije.

na primer. tj. Ukoliko se pretpostavlja da će preduzeće prestati da radi. pretpostavlja se da je razmena između dve strane hipotetička. takođe će. PREDMET I SVRHA PROCENE Radi korektnog izvođenja postupka procene i pripreme odgovarajućeg izveštaja. Ona predstavlja iznos za koji je prodavac spreman da ustupi kupcu vlasništvo nad kapitalom. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU cenu. pa postoji više različitih definicija vrednosti od kojih je najčešće korišćena definicija pravične ili fer vrednosti. u takvim slučajevima. Pravična vrednost i investiciona vrednost zasnivaju se na pretpostavci o neograničenom trajanju preduzeća. Prema tome. neophodno je pravilno shvatiti značenje najčešće korišćenih termina. investiciona vrednost podrazumeva određenog vlasnika ili budućeg vlasnika. da se ne radi o određenom kupcu ili prodavacu. morati da ima u vidu i ove standarde. Isto tako. a i zbog načina finansiranja ili ostalih specifičnosti transakcije. ne pretpostavljaju se značajnija unapređenja poslovanja. obuhvata i obaveze preduzeća prema kreditorima.2. Tako bi. kako bi osnovni cilj svojinske transformacije određenog preduzeća mogao da se realizuje. Pored toga.2. Iznos koji će na kraju biti isplaćen može se razlikovati od procenjene vrednosti zbog posebne motivacije i pregovaračkih sposobnosti kupca ili prodavca. već se preduzeće posmatra "takvo kakvo je". Vrednost je inače neprecizan pojam. procenjuje 10 . ali i samo mišljenje o vrednosti određenog sredstva ili određenog vlasničkog interesa u preduzeću. Zatim je potrebno imati u vidu da se vrednosti preduzeća i vrednost kapitala koriste kao sinonimi i da jedno preduzeće može imati različite vrednosti u zavisnosti od okolnosti. procena mora da se odnosi na specifičnu definiciju vrednosti. U određenim slučajevima koristi se investiciona vrednost. Za razliku od pravične vrednosti. pod pojmom procena trebalo podrazumevati postupak utvrđivanja vrednosti. kao i da postoji razuman stepen informisanosti o relevantnim činjenicama. pored kapitala. što istovremeno znači vlasništvo nad preduzećem. Podrazumeva se da je razmena dobrovoljna. pa se prilikom procene uzimaju u obzir i njegovi razvojni planovi. koja. 2.

Ovo je fundamentalna premisa. 11 . da preduzeće. različita su i shvatanja rizika ulaganja. Prema tome. osnovni cilj procene je utvrđivanje iznosa koji će najverovatnije biti prihvatljiv i za kupca i za prodavca. ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi veća od prodajne cene. Pored toga. i predstavlja razliku između vrednosti ukupnih sredstava i ukupnih obaveza. na njegov kapital. ili na preduzeće. tj. Prema tome. tako da procenjena vrednost u značajnoj meri zavisi i od ocene rizika ulaganja. Isto tako. Vrednost se ne može uvek izraziti samo jednim brojem. Vrednost se procenjuje u određenom vremenskom trenutku koji se naziva datum procene. jer će racionalan kupac investirati u preduzeće samo ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi od vlasništva nad preduzećem bar jednaka kupovnoj ceni. Pored pomenutih definicija vrednosti. racionalan prodavac neće hteti da proda preduzeće. potrebno je imati u vidu i sledeće premise na kojima se zasniva procena: Vrednost preduzeća jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih koristi koje će imati vlasnik. pored toga. Ona takođe zavisi i od postupka likvidacije. jer se ne može sa sigurnošću predvideti koliko će iznositi buduće koristi za vlasnika preduzeća. i predstavlja njegovu nabavnu vrednost umanjenu za amortizaciju. odnosno stope prinosa na uložena sredstva. korist od vlasništva reprezentuju neto novčani tokovi koje ostvaruje preduzeće i koji se mogu koristiti kao dividenda. kao najniža moguća vrednost. Pored pomenutih definicija vrednosti. Pretpostavlja se. U teoriji procene.metodologija i primeri - se likvidaciona vrednost. Postupak procene sadrži mnoge aproksimacije. prodaja je u principu moguća samo pri iznosu koji je jednak koristima od vlasništva. kao što je prikazano u bilansu stanja. koja se odnosi ili na određeno sredstvo. Drugim rečima. koristi se i pojam knjigovodstvena vrednost. međutim. pa se vrednost u redovnom postupku razlikuje od vrednosti u forsiranom postupku. zadržava dovoljno novčanih sredstava za finansiranje planiranog nivoa aktivnosti.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

a time i na krajnji rezultat. Kod nas je situacija nešto drugačija. Polazeći od navedenih premisa definiše se predmet procene. Ukoliko se radi o delovima kapitala. Sve ovo govori da. S obzirom da postupak procene varira u zavisnosti od predmeta procene. ali i na tzv. postoji vrlo visok stepen fleksibilnosti u izboru metoda procene i da se. oporezivanja i dr. Najčešće prilikom prodaje i kupovine preduzeća (vlasničkog interesa koji može biti i delimičan). U pojedinim slučajevima predmet procene može biti ukupan investirani kapital. poslovima osiguranja. Svrha procene predstavlja bitnu karakteristiku ovog postupka. u delu koji govori o proceni. procena je bitna u raznim vrstama sudskih sporova. svrha procene i tip vlasničkog interesa utiču na izbor metoda procene. onda se razlikuje kontrolni ili većinski interes i manjinski interes. U zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. obezbeđivanja izvora finansiranja i utvrđivanja štete. kako bi se potrebne analize i postupci uskladili sa specifičnostima konkretnog slučaja. To može biti ukupan sopstveni kapital preduzeća. koji pored sopstvenog kapitala obuhvata i pozajmljeni kapital (kredite). Definicija vrednosti. operativnu kontrolu ili na pravo izbora većine članova upravnog odbora. najvažnijim kriterijumom smatraju zahtevi koje postavlja određeni slučaj. prema međunarodnim standardima. procena se vrši u mnogim situacijama. Isto tako. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU procenjena vrednost je zasnovana na informacijama koje su raspoložive u tom trenutku. Novi Zakon o svojinskoj transformaciji nije koncipiran.2. Kontrolni interes se može odnositi na tzv. Zbog toga je važno da se svi ovi elementi precizno definišu još na početku. uključujući i pravo likvidiranja preduzeća. ili njegovi delovi koji pripadaju pojedinim vlasnicima. potrebno je na početku imati vrlo precizan odgovor na pitanje šta se procenjuje. zatim prilikom spajanja i razdvajanja preduzeća. Manjinski interes podrazumeva manje od 50% vlasničkih prava u preduzeću. apsolutnu kontrolu koja obuhvata sva prava po osnovu vlasništva. pri tome. tako detaljno da se može oceniti da li se uopšte pretpostavljaju različite definicije 12 .

u punoj meri. koje obično obuhvataju tri osnovna metodološka koncepta i više različitih pristupa i metoda. pod vrednošću kapitala podrazumevati samo jedna vrednost. PRISTUPI I METODI PROCENE Postupak procene sadržan je najčešće u različitim metodologijama za procenu vrednosti kapitala. Što se tiče svrhe procene. pa će se i dalje. koja bi. Procena koja se radi sa jasno definisanom svrhom. On se primenjuje u situaci13 . koji je najbliži bazičnoj premisi vrednosti i prema kome je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti njegovih budućih rezultata. KONCEPTI.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . odnosi se na osnovnu premisu vrednosti. 2.3. Osnovni koncepti su: Prinosni. Ono što je naročito važno. striktno posmatrano. imajući u vidu prethodne opise. afirmisan teorijski ispravan i međunarodno priznat stav. Drugi pristup takođe obuhvata dva metoda: diskontovani neto novčani tok i diskontovana buduća dobit. To ne znači da se rezultati ovih procena neće koristiti i za druge svrhe. prema kome je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti budućih koristi njegovog vlasnika. može se zaključiti da je. Vrednost se dobija deljenjem ostvarenog rezultata poslovanja sa stopom kapitalizacije. Najverovatnije to nije slučaj. tu je situacija potpuno jasna. Prvi pristup obuhvata dva metoda: kapitalizovanje dobiti i kapitalizovanje neto novčanog toka. prema međunarodnim standardima. U okviru ovog koncepta postoje dva pristupa: kapitalizovanje ostvarenih rezultata i diskontovanje budućih rezultata. On se primenjuje u situacijama u kojima se ne očekuje da preduzeće značajnije menja svoje poslovanja u odnosu na postojeće stanje.metodologija i primeri - vrednosti. Svrha procena koje će se raditi prema novom zakonu je prvenstveno transformacija društvenog i državnog kapitala. Naime. ali. na osnovu odredbe da se prinosni metod smatra osnovnim metodom procene. to ne bi trebalo da se radi. najviše odgovarala pravičnoj vrednosti. može se samo za nju i koristiti. u našoj praksi. odnosno kada se budući rezultati mogu projektovati primenom određene stope rasta. a uneto je u novi zakon.

Stopa kapitalizacije se najčešće razlikuje od diskontne stope.). U praksi je vrlo teško pronaći slična preduzeća sa kojima se može izvršiti poređenje. kapital/novčani tok. a zatim se. Stopom kapitalizacije se konvertuje određeni rezultat poslovanja u vrednost na sledeći način: Vrednost = Očekivani rezultat : Stopa kapitalizacije Očekivani rezultat može biti iskazan ili kao dobit ili kao novčani tok. Ova stopa predstavlja stopu prinosa na kapital (cenu kapitala) koju bi zahtevao potencijalni investitor i ona se zasniva na različitim vrstama rizika koji se vezuju za određeno ulaganje. Tržišni. multiplikator kapital/dobit jednak 4. Diskontnom stopom se konvertuju budući rezultati u njihovu sadašnju vrednost.25 radi dobijanja indikacije o vrednosti njegovog kapitala. Multiplikator se prvo utvrđuje na osnovu podataka o kapitalu i dobiti preduzeća sa kojim se vrši poređenje. na primer. očekivani rast prihoda preduzeća. a razlika nastaje usled faktora kao što je. prema kome se do vrednosti preduzeća dolazi komparacijom sa sličnim preduzećima.2. a zatim se dobit preduzeća koje se procenjuje množi sa 4 ili deli sa 0. na osnovu stabilizovanog rezultata. na primer. Moguća su dva pristupa: primena multiplikatora i analiza transakcija. usled promena u strukturi delatnosti ili usled očekivanih promena u uslovima privređivanja i (b) mogu projektovati budući rezultati. na primer. Stopa kapitalizacije i diskontna stopa predstavljaju bitne parametre u primeni prinosnog koncepta. Rezultati se projektuju do trenutka u kome se očekuje njihovo stabilizovanje. Zbog toga se. procenjivač može da izabere više metoda od kojih je svaki zasnovan na jednom multiplikatoru (kapital/dobit. se diskontuju ili svode na sadašnju vrednost primenom diskontne stope. uključujući i rezidualnu vrednost. Ukoliko koristi prvi pristup. onda je on ekvivalentan kapitalizaciji dobiti primenom stope od 25%. projektovani rezultati. utvrđuje tzv. kapital/prihod i dr. jer ako je. Konačno. prilikom utvrđivanja multiplikatora. Pristup je sličan kapitalizaciji. terminalna ili rezidualna vrednost. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU jama u kojima se: (a) očekuje da preduzeće značajnije menja svoje poslovanje u odnosu na postojeće stanje. 14 .

do indikacije o vrednosti kapitala dolazi se na osnovu iznosa za koji su slična preduzeća kupovana ili prodavana. a drugi pretpostavlja prestanak rada preduzeća. višak 15 . Za primenu drugog pristupa potrebno je obezbediti i analizirati informacije o transakcijama. Primena obuhvata prvo utvrđivanje pravičnog prinosa na angažovana materijalna sredstva.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Primena ovog pristupa podrazumeva utvrđivanje pravične ili fer vrednosti sredstava i obaveza. Radi izračunavanja vrednosti nematerijalnih sredstava. Pored metoda grupisanih prema pomenutim konceptima i pristupima. Ostali metodi. razlika u veličini preduzeća. razlike između preduzeća sa kojim se vrši poređenje i preduzeća koje se procenjuje moraju biti identifikovane i uzete u obzir prilikom donošenja zaključka o vrednosti primenom ovog pristupa. Zatim se izračunava višak prinosa. odnosno njegovu likvidaciju. Takođe. koji predstavlja razliku između pravičnog prinosa i prinosa koju preduzeće ostvaruje na angažovana materijalna sredstva. Na primer: Metod viška prinosa koji se obično koristi prilikom procene vrednosti manjih preduzeća.metodologija i primeri - mora uzeti u obzir. Troškovni. odnosno utvrđivanje vrednosti neto imovine. koji predstavljaju njihovu kombinaciju. očekivani rast prihoda. odnosno o kupovini ili prodaji sličnih preduzeća u bliskoj prošlosti. mogući metodi u okviru ovog pristupa su: Metod neto imovine i Metod likvidacione vrednosti. prema kome se vrednost preduzeća procenjuje na osnovu troškova zamene ili reprodukcije sredstava kojima ono raspolaže. postoje i drugi metodi procene. rizik ulaganja i sl. Prema tome. na primer. Ukoliko su takve informacije raspoložive. Prvi metod se zasniva na pretpostavci o nastavku rada preduzeća u neograničenom budućem periodu. ili utvrđivanje likvidacione vrednosti.

čine i sve vrste primanja koja vlasnik ima po osnovu zaposlenja. Tako se. u bliskoj prošlosti prodavane akcije preduzeća na tržištu kapitala. Ovo važi samo za preduzeća koja posluju u određenim granama ili grupacijama i za koja se ovakva indikacija može dobiti na osnovu iskustava procenjivača stečenih na procenama sličnih preduzeća. na primer. Vrednost preduzeća se zatim utvrđuje tako što se vrednost nematerijalnih sredstava dodaje na vrednost materijalnih sredstava (utvrđenu metodom neto imovine). novčani tok. pored dobiti preduzeća. na primer. Ukoliko su. Primena ovog metoda podrazumeva da kupac istovremeno kupuje preduzeće i svoje buduće radno mesto. vrednost preduzeća može utvrditi kao trostruka godišnja neto dobit uvećana za vrednost sredstava kojima ono raspolaže. Pravila za procenu određenih tipova preduzeća ili radnji predstavljaju formule koje se primenjuju radi dobijanja grube indikacije o njihovoj vrednosti. može dobiti indikacija o vrednosti kapitala. Specifični metodi za određana preduzeća mogu biti primenjeni u situacijama u kojima procenjivač pronađe informacije koje indiciraju njihovu vrednost. Metod novčanog toka prodavca koji je pogodan za procenu vrednosti malih preduzeća ili radnji u kojima je vlasnik i zaposlen. pristupi i metodi mogu biti sistematizovani na sledeći način: 16 . Vrednost se zatim dobija tako što se na novčani tok primenjuje multiplikator utvrđen na osnovu informacija o prodaji sličnih preduzeća ili radnji. onda se na osnovu njihove cene. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU prinosa se kapitalizuje primenom stope kapitalizacije za nematerijalna sredstva.2. Pomenuti koncepti. Prema tome. uz eventualne korekcije.

Od mišljenja procenjivača o svrsishodnosti pojedinih metoda za određeni slučaj. u delu koji se odnosi na procenu vrednosti kapitala. To je i učinjeno. što zavisi od: svrhe procene. tipa preduzeća. vrlo velikom broju procena i potrebi da se one verifikuju od strane državnih organa. jer se radi o očekivanom. Ukoliko bi bilo ostavljeno procenjivačima da sami vrše izbor metoda. trebalo propisati metode procene. odnosno realnost rezultata. Prilikom koncipiranja novih zakonskih rešenja o svojinskoj transformaciji. raspoloživih podataka i dr. zavisi i njihov izbor. a od korektnog izbora zavisi kvalitet procene. definicije vrednosti. s obzirom na neophodnost što većeg stepena unificiranja postupaka. ocenjeno je da bi. obično se izaberu dva ili više metoda.metodologija i primeri - KONCEPT Prinosni PRISTUP Kapitalizovanje ostvarenih rezultata METOD Kapitalizovanje dobiti Kapitalizovanje neto novčanog toka Kapitalizovanje bruto novčanog toka Diskontovanje neto novčanog toka Diskontovanje dobiti Kapital/dobit Kapital/dividende Kapital/neto novčani tok Kapital/prihod Kapital/bruto novčani tok Diskontovanje budućih rezultata Tržišni Multiplikatori Transakcije Troškovni Poređenje sa ostvarenim transakcijama Uložena sredstva. Što se tiče izbora metoda procene u našoj praksi će situacija biti nešto drugačija. stvorile bi se velike 17 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Vrednost neto imovine Likvidaciona vrednost Višak prinosa Novčani tok prodavca Pravila Specifični metodi Ostali U praktičnom izvođenju postupka procene.

7. procena potrebnog vreme za procenu i utvrđivanje naknade za procenjivača. u osnovi je ispravan.2. jer se odnosi na inače najčešće primenjivanu kombinaciju metoda i u međunarodnim okvirima. 18 . i primenom metoda neto imovine. 5. Priprema preliminarne verzije izveštaja o proceni. odnosno konačnog mišljenja o vrednosti zasnovanog na primeni prinosnog metoda i metoda neto imovine. Priprema detaljnog plana rada. 3. Prema tome. postupak procene obuhvata sledeće aktivnosti: 1. s obzirom da od metoda procene u znatnoj meri zavise i njeni rezultati. procenjivači definišu postupak koji će primenjivati i koji će. Posebno je pomenut i metod likvidacione vrednosti. što znači da je usvojen prinosni koncept. kao osnovnog metoda. da se procena vrši primenom prinosnog metoda. Zbog toga je propisano. Najčešće. kao korektivnog metoda. sa jedne strane omogućiti kontrolu kvaliteta procene. Priprema ponude ili pisma o angažovanju i prihvatanje od strane klijenta. POSTUPAK PROCENE U različitim metodologijama za procenu vrednosti kapitala nije preciznije definisano kako se taj postupak izvodi. na osnovu rezultata dobijenih primenom različitih metoda procene. što znači da je uzet u obzir i troškovni koncept. 4. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU teškoće prilikom verifikacije. Evaluacija potencijalnog angažmana na proceni vrednosti kapitala i odlučivanje o njegovom prihvatanju. Donošenje zaključka o vrednosti kapitala. 2. 6. Prikupljanje i analiza podataka koji su potrebni za primenu metoda procene. odnosno šta je sve potrebno učiniti da bi se došlo do rezultata. učinjen već u zakonu. Primena metoda procene. a sa druge biti prilagođen specifičnostima svake procene. 2. Ovakav izbor.4. koji će služiti kao reper za donošenje zaključka.

Priprema finalne verzije izveštaja o proceni.metodologija i primeri - 8. a posebna pažnja će biti posvećena primeni metoda procene. Priprema izveštaja o proceni (aktivnosti 7-11). Primena metoda procene (aktivnosti 5 i 6). Sređivanje dokumentacije na osnovu koje je izveštaj pripremljen. 19 . 11. Sve pomenute aktivnosti mogu se svrstati u tri faze: Priprema za procenu (aktivnosti 1-4). Razmatranje preliminarne verzije izveštaja sa klijentom. 9. 10.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . U nastavku će svaka od ovih faza biti detaljnije razmotrena. Postupanje po eventualnim primedbama klijenta. s obzirom da su one propisane Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala i Uputstvom o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti.

1. 3.3.metodologija i primeri - 3.4. 3. Priprema za procenu 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 3. Prihvatanje procene Priprema plana rada Priprema ponude Priprema informacione osnove 21 .2.

Procenjivač bi prvo trebalo da se sazna šta se procenjuje. priprema ponude i priprema informacione osnove. PRIHVATANJE PROCENE Pre prihvatanja procene. priprema plana rada.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 23 . odnosno da li se očekuje neutralna uloga i objektivnost ili uloga savetnika koji bi trebalo da pomogne klijentu da dođe do rezultata procene koji je za njega najprihvatljiviji (najmanja ili najveća moguća vrednost u zavisnosti od toga da li je klijent kupac ili prodavac). Priprema za procenu Primeni metoda procene moraju prethoditi vrlo ozbiljne pripreme. U nastavku će svaka od ovih grupa aktivnosti biti detaljnije razmotrena. Takođe.metodologija i primeri - 3. procenjivač bi trebalo da prikupi određene informacije o svom budućem angažmanu. S obzirom da je procena jedino relevantna na određeni datum. Pored toga. važno je imati odmah takvu informaciju. za procenjivača je bitno da zna u kom roku se očekuju rezultati procene. Ulogu procenjivača. Datum procene i rok za završetak postupka procene. One se odnose na: Predmet i svrhu procene. bitno je i saznanje o nameni rezultata procene. 3. Procenjivač mora biti upoznat sa zahtevima klijenta u pogledu uloge procenjivača. odnosno da li se zahteva procene kapitala u celini ili je predmet procene deo kapitala.1. One obuhvataju niz aktivnosti koje se mogu svrstati u sledeće četiri grupe: prihvatanje ponude.

neophodne su procenjivaču radi sagledavanja svojih mogućnosti u pogledu izvođenja procene. nadgleda izvođenje planiranih postupaka. Zato je važno utvrditi da li postoji konflikt interesa koji može biti od presudnog značaja prilikom odlučivanja o prihvatanju procene. ne služi samo kao podsetnik. podrazumeva se da procenjivač nema posebnih interesa u odnosu na preduzeće čiju vrednost procenjuje. nekretnine. ne propusti bilo koji od potrebnih koraka u pojedinim postupcima. utvrdi iznos naknade za pružanje svojih profesionalnih usluga. procenjivač bi trebalo da oceni da li je u stanju da prihvati angažman. 24 . Pored toga. nematerijalna imovina i sl. Na osnovu pomenutih informacija. Osnovne informacije o delatnosti. važno je oceniti da li se mogu obezbediti podaci potrebni za procenu i da li je potrebno angažovati stručnjake za procenu određenih kategorija imovine (oprema. međutim. grani. odnosno da li postoje razlozi koji ga u tome sprečavaju. Posebno je potrebno oceniti koji metodi procene bi bili najpogodniji i da li postoje ograničenja za njihovu primenu. organizaciji.3. PRIPREMA ZA PROCENU Konflikt interesa. U obe pomenute uloge. finansijskom stanju i tržišnom položaju. One. već i kao vrlo korisno pomoćno sredstvo koje pomaže procenjivaču da: sprovede planirane postupke na efikasan način i pravilnim redosledom. PRIPREMA PLANA RADA Plan rada je pregled aktivnosti koje bi procenjivač trebalo da izvede u postupku procene.2. delegira izvođenje poslova drugim procenjivačima (saradnicima). 3.). Preduzeće.

U tom slučaju je takođe potrebno primeniti sličan postupak kao kada se angažuje spoljni konsultant. potrebno je prvo oceniti da li postoji dovoljno stručan tim za ovu vrstu posla.metodologija i primeri - ocenjuje stepen izvršenosti planiranih aktivnosti. Važno je jedino da se iz ponude može videti kako je procenjivač razumeo svoj zadatak i da se klijent sa tim slaže. Njime se formalizuje angažovanje stručnjaka iz 25 .3. plan rada služi kao instrument za kontrolu kvaliteta aktivnosti izvršenih u postupku procene. rok u kome će procena biti završena i cena za pružanje ove vrste profesionalnih usluga. ali je važno da odražava redosled osnovnih aktivnosti i da se svaka od njih razvije do nivoa detalja koji odgovara konkretnom slučaju. odnosno za veća preduzeća. To znači da će za složenije procene. Procena vrednosti kapitala može se vršiti i interno. Umesto ponude. Drugim rečima. a zatim se takođe podrazumeva priprema plana rada. Ponuda ili pismo o angažovanju mogu biti vrlo koncizni. angažovanjem stručnjaka iz samog preduzeća. pisma o angažovanju koje procenjivač dostavlja klijentu i u kome su takođe sadržani pomenuti elementi ponude. Bitno je da u njoj jasno bude opisan sadržaj rada procenjivača. potrebno je takođe pripremiti sličan dokument. PRIPREMA PONUDE Ponuda koju procenjivač dostavlja klijentu može imati klasičnu formu za ovakvu vrstu dokumenata. Međutim. dok će kod manjih preduzeća biti sasvim jednostavan. Naime. Potpisivanjem pisma o angažovanju. ponuda može biti data i u vidu tzv. ali i vrlo detaljni. s obzirom da nema posebnih pravila za njihovo sastavljanje. ocena potrebnog vremena i ostalih resursa za izvođenje procene. klijent prihvata način i uslove pod kojima će procena biti izvršena. koja je pomenuta kao dokument kojim se definiše angažovanje spoljnih procenjivača. On može biti sačinjen u različitim formama. ovaj plan biti takođe složeniji. kako bi se kasnije izbegli mogući nesporazumi. 3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

ali i u asocijacijama proizvođača. 26 .4. PRIPREMA ZA PROCENU preduzeća na poslovima procene i dobija odobrenje da se procena izvrši internim snagama. statističkim zavodima i dr. podaci iz dugoročnih. 3. U osnovne podatke ubrajaju se: podaci iz statuta preduzeća i akta o registraciji.4. podaci o proizvodnji i tržištu i podaci o organizaciji. podaci o istorijatu preduzeća. Izvori ovih podataka mogu biti u samom preduzeću. Nju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje. PRIPREMA INFORMACIONE OSNOVE Procena vrednosti ne može biti izvršena ukoliko procenjivač ne raspolaže kvalitetnom informacionom osnovom. evoluciji proizvodnih linija. finansijski podaci. marketing aktivnosti.3. srednjoročnih i operativnih planova preduzeća. Za prikupljanje finansijskih podataka potrebani su: kompletan godišnji finansijski izveštaj za poslednjih pet godina i izveštaj o poslovanju za isti period. podaci o imovini preduzeća. podaci iz monografija i ostalih propagandnih materijala. upravljanju i broju zaposlenih. komorama. zatim podaci o grani ili grupaciji u kojoj ono posluje i podaci o privrednim kretanjima u celini. zaposlenosti i sl. bankama. 3. Podaci o preduzeću Ovi podaci se grupišu obično na sledeći način: osnovni podaci o preduzeću. državnim institucijama.1. vidova proizvodnje i distribucije.

licence i dr.metodologija i primeri - finansijski planovi za naredni period. pregled obaveza po kreditima (dugoročnim i kratkoročnim) za međunarodne i domaće kredite. podaci o tehnološkom procesu. pregled dugoročnih finansijskih ulaganja. bruto bilans (zaključni list) na dan procene. U podatke o proizvodnji i tržištu ubrajaju se: podaci o proizvodnim programima i vrstama proizvoda i usluga. po partijama i bankama. izvršene ispravke. 27 . pregled kratkoročnih ulaganja. spisak imovine u obliku prava (patenti. pregled zaliha (popisne liste i specifikacije). pregled obaveza prema dobavljačima. pregled aktivnih i pasivnih vremenskih razgraničenja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . neophodno je imati: spisak građevinskih objekata i opreme (popisne liste). pregled hartija od vrednosti i novčanih sredstava. pregled potraživanja (bruto. otvorene stavke). pregled najznačajnijih kupaca.). kapacitet svake prozvodne linije ili celine. pregled obaveza iz zajedničkog poslovanja. Radi prikupljanja podataka o osnovnim sredstvima. podaci o strukturi kapitala. pregled planiranih ulaganja u osnovna sredstva.

podaci o načinu formiranja cena. materijalni bilans utrošaka po proizvodima i proizvodnim linijama. podaci o korišćenju kapaciteta.4. U podatke o organizaciji i upravljanju ubrajaju se: organizaciona i upravljačka šema preduzeća. kretanje cena i način njihovog utvrđivanja. izvoz/uvoz. 28 . Podaci o privredi. podaci o učešću na tržištu i o kanalima distribucije. podaci o životnom veku pojedinih grupa proizvoda. podaci o investicijama kod drugih proizvođača. PRIPREMA ZA PROCENU podaci o diverzifikaciji proizvodnih linija. podaci o konkurenciji. 3. grani ili grupaciji U ove podatke ubrajaju se: podaci o proizvodnji svih proizvođača u grani ili grupaciji.3. zaposlenost u grani ili grupaciji. ukupan broj i kvalifikaciona struktura zaposlenih po organizacionim celinama. podaci o tržišnim performansama proizvođača na domaćem tržištu. podaci o najvažnijoj regulativi koja tangira poslovanje preduzeća.2. podaci o konkurenciji i o trendovima u delatnosti kojom se preduzeće bavi.

Revizija Za prikupljanje finansijskih podataka i za finansijsku analizu. s tim što u konačnom izveštaju o reviziji to mora biti napomenuto. potrebno je imati osnovne podatke o privrednim kretanjima kao što su: podaci o društvenom proizvodu i očekivanim trendovima. Procenjivač treba da zahteva reviziju ukoliko oceni da će to značajno popraviti kvalitet procene.4.3. Ovi izveštaji bi trebalo da budu pregledati od strane nezavisnih revizora. S obzirom da mnoga naša preduzeća još uvek nemaju revidovane finansijske izveštaje. podaci o inflaciji.1. zaposlenosti i kamatama.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Ukoliko postoje mogućnosti da se revizija izvede pre finansijske analize. 3. Ovi izveštaji bi pre procene trebalo da budu pregledani od strane nezavisnih revizora. čime se obezbeđuje znatno veći stepen pouzdanosti.4. Pošto je postupak procene zasnovan na oceni različitih parametara. na tzv. koja obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i na (b) nepotpunu reviziju.3. revizorski pregled. kako bi se utvrdila moguća odstupanja od računovodstvenih i revizorskih standarda. procenjivači bi trebalo sami da izvedu aktivnosti koje su inače zadatak revizora. revizorski pregled finansijskih izveštaja. rezultati procene biće znatno realniji. 3.metodologija i primeri - Podaci o privrednim kretanjima. 29 . projekcije najvažnijih privrednih agregata. Analiza finansijskih izveštaja Finansijska analiza se zasniva na analizi bilansa stanja i bilansa uspeha. osnovu čine finansijski izveštaji (prvenstveno bilans stanja i bilans uspeha). makar i u suženom vidu kao što je tzv. podaci o investicijama i izdvajanjima u budžet. ali često i dovoljan stepen pouzdanosti. Taj zahtev može da se od-nosi na (a) punu reviziju. koji daje nešto niži.

iz bilo kog razloga. Na osnovu nezavisnog profesionalnog mišljenja konstatuje se da ti računovodstveni (finansijski) izveštaji istinito i objektivno prikazuju stanje imovine. na taj način se obezbeđuje veći stepen razumljivosti i uporedivosti informacija iz finansijskih izveštaja. kao i podataka i metoda primenjenih u njihovom sastavljanju. potraživanja i obaveza. bez obzira na mišljenje koje je izraženo u njemu. podrazumeva se ispitivanje zasnovano na profesionalnim računovodstvenim i revizorskim standardima računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. rezultatima poslovanja i promeni finansijskog položaja sadržanih u ispitivanim finansijskim izveštajima (bilansu stanja. kapitala. U situaciji kada on to ne može da izvede. br. izveštaju o promenama na kapitalu i rezervama i izveštaju o promenama finansijskog položaja). kako u zemlji. PRIPREMA ZA PROCENU Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. kao i ostvarene rezultate poslovanja pravnog lica. onda procenjivač sam mora da izvrši delimičnu reviziju.3. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. u smislu ovog Zakona. onda je obezbeđen znatno veći stepen pouzdanosti podataka. bilansu uspeha. neophodno je da u izveštaju o proceni napomene da finansijski izveštaji preduzeća nisu bili revidirani pre procene. tj. S obzirom da se izveštaj o izvršenoj reviziji prikazuje u skladu sa Međunarodnim revizorskim standardima. (a) Puna revizija finansijskih izveštaja (Audit of Financial Statements) regulisana je kod nas Zakonom o reviziji računovodstvenih iskaza ("Službeni list SRJ". Pod revizijom. sadrži mišljenje revizora o realnosti i objektivnosti podataka o finansijskom stanju. informacione osnove za procenu. 30 . Revizija uključuje ispitivanje dokaza na bazi provere uzoraka kojima se potkrepljuju iznosi i informacije obelodanjene u finansijskim izveštajima. tako i na međunarodnom planu. kao zvaničan dokument revizije. Izveštaj o izvršenoj reviziji. Ako se pri proceni vrednosti kapitala raspolaže izveštajem nezavisne revizije računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. 30/96).

berze i berzanski posrednici. banke i druge finansijske organizacije. godinu zahtevati nezavisnu reviziju svojih finansijskih izveštaja. a kod kojih je obavljena revizija za 1996. (b) Nepotpuna revizija sprovodi se prema revizorskim standardima u formi Pregleda finansijskih izveštaja (Review of Financial Statements). ali ne i analizu i vrednovanje internih računovodstvenih kontrola i procedura koje se obično obavljaju tokom revizije. Obavezi revizije računovodstvenih iskaza. preduzeća koja su poslovala sa gubitkom ili na granici rentabiliteta. prema Uredbi o kriterijumima i dinamici revizije za 1997. organizacije za osiguranje. rezultatima poslovanja i promenama finansijskih položaja prikazanih u pregledima računovodstvenih izveštaja. što predstavlja niži stepen jemstva od onoga koji se obezbeđuje punom revizijom. Ovo ne znači da ostala pravna lica ne mogu i za 1997. godinu. godinu. zbog njegove selektivne primene (utvrđuju se kriterijumi i dinamika za pravna lica u kojima će se obavljati revizija za prve tri godine od donošenja Zakona) još uvek vrlo mali broj pravnih lica raspolaže izveštajima nezavisne revizije. Pregled finansijskih izveštaja uključuje primenu znanja i tehnika revizije. Ovaj izveštaj služi uglavnom za interne potrebe i u njemu se ne izražava mišljenje revizora o realnosti i objektivnosti podataka o finan-sijskom stanju. finansijskih izveštaja. Pregled finansijskih izveštaja može da skrene pažnju revizora na značajna pitanja koja negativno utiču 31 . Međutim. godine.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . tj. Osnovna namena pregleda finansijskih (računovodstvenih) izveštaja je da pruži umeren stepen uveravanja o pouzdanosti finansijskih informacija.metodologija i primeri - Iako je Zakon o reviziji donet 1996. podležu: preduzeća u koja su strana lica uložila kapital najmanje u iznosu od milion USD ili u protivvrednosti drugih stranih sredstava plaćanja.

upoređivanje računovodstvenih izveštaja sa očekivanim rezultatima i finansijskim položajem i . od32 .3.da li su sve poslovne promene obuhvaćene. što je relevantno za procenu vrednosti. pribavljanja i ispitivanja svih značajnih informacija koje se tiču dokazivanja tvrdnji iznetih u računovodstvenim iskazima. Opšteuzevši. pribavljanja i ispitivanja informacija koje se odnose na računovodstvene principe i praksu. pribavljanja informacija od lica koja su odgovorna za poslove finansija i računovodstva. prikupljanje informacija za iznošenje i obrazloženje podataka u računovovdstvenim izveštajima i izradu računovodstvenih izveštaja. klasifikaciju i sumiranje poslovnih promena. a koje se odnose na sledeće: . Prema standardnim postupcima Pregleda koje navodimo. odnosno postavljeni tako da se sa njima identifikuje povezanost pojedinih stavki koje su kao takve neuobičajene za svrhe ovog pregleda i koje mogu da uključe i sledeće: . može se računati na pouzdanost i kvalitet informacija ovog oblika revizije za svrhe procene. postupaka analitičkih pregleda koji su zasnovani. pribavljanja i ispitivanja informacija koje se odnose na evidentiranje.proučavanje povezanosti između pojedinih elemenata računovodstvenih izveštaja da bi se mogli potvrditi očekivani odnosi u računovodstvenim izveštajima preduzeća zasnovanim na iskustvu preduzeća ili određenim normativima delatnosti u kojoj posluje preduzeće.upoređivanje računovodstvenih izveštaja sa uporednim podacima iz računovodstvenih izveštaja prethodnih perioda. PRIPREMA ZA PROCENU na finansijske informacije. ovi postupci sastoje se od: sticanja informacija i saznanja o poslovanju i delatnosti u okviru koje posluje preduzeće.

njegova je obaveza da u postupku procene. Ovu vrstu revizorskih usluga je preporučljivo zahtevati pre procene vrednosti kapitala preduzeća. Ukoliko je takav slučaj. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. (2) procenjivač u izveštaju o proceni treba da istakne da računovodstveni (finansijski) izveštaji nisu bili revidirani pre procene.da li su računovodstveni izveštaji sačinjeni u skladu sa naznačenim računovodstvenim osnovama. pribavljanje pismene izjave rukovodstva preduzeća o sredstvima i obavezama. kada se ova pismena izjava oceni kao potrebna. naročito monetarnih pozicija (kao što su finansijska ulaganja. obaveze).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . tada postoje dve mogućnosti: (1) procenjivač sam treba da izvrši delimičnu reviziju. revizor bi trebalo da proceni da li postoji ma kakva informacija sa kojom mu se skreće pažnja i koja može prouzrokovati da se on uveri da finansijski izveštaji nisu realni i objektivni (ili "nisu istinito i pošteno prikazani") u skladu sa normativnim računovodstvenim osnovama. odnosno korekcije finansijskih izveštaja.metodologija i primeri - nosno proknjižene u poslovnim knjigama. 33 . revizor treba da zahteva neophodne izmene. .pitanja koja su proizašla u toku primene prethodno navedenih postupaka.izmene u poslovnim aktivnostima preduzeća ili izmene računovodstvenih principa i računovovdstvene prakse i . Na osnovu obavljenih poslova pregleda. Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. procedure i postupke koji se odnose na delimičnu reviziju finansijskih izveštaja. potraživanja. Iako se procenjivač u ovom slučaju ograđuje od pouzdanosti podataka koje koristi iz računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. . poštujući pravila. jer se time obezbeđuje deo kvalitetne informacione osnove neophodne za procenu. izvrši ispitivanja i procenjivanja njihove realne vrednosti.

Finansijska analiza Poređenje iznosa sadržanih u finansijskim izveštajima u različitim periodima.3.3. ocenu finansijskog rizika. Procenjivač.4. iz čega se mogu izvući različiti zaključci o uspešnosti poslovanja. takođe mogu pomoći prilikom analiziranja finansijskog stanja. pomoću koga se utvrđuje diskontna stopa. Pokazatelji koji ukazuju na posledice. Pored analize koja se odnosi na istorijske finansijske izveštaje. prihodima i vanposlovnim prihodima i rashodima. ali je njihova upotrebna vrednost znatno manja. manje povoljnih ili nepovoljnih tendencija. sadržane u planskom bilansu stanja i planskom bilansu uspeha. međutim. Analizu finansijskih pokazatelja. likvidnosti. predstavljaju neophodan instrument za: poređenje performansi preduzeća sa performansama konkurenata. one mogu značajno da olakšaju postupak procene. kreditima.2. aktivnosti i zaduženost. potrebno je analizirati i projektovane rezultate poslovanja. vanbilansnim pozicijama. mora obratiti pažnju na: računovodstvene principe korišćene u projekcijama (da li su konzistentni sa principima korišćenim za sastavljanje istorijskih izveštaja) i 34 . Prilikom izračunavanja i korišćenja finansijskih pokazatelja. identifikovanje faktora koji utiču na vrednost preduzeća. korisno je obratiti pažnju na one pokazatelje koji ukazuju na uzroke eventualnih povoljnih. tekućim obavezama. Pokazatelji rentabilnosti. PRIPREMA ZA PROCENU 3. Ukoliko preduzeće ima ovakve projekcije. primenu pojedinih metoda procene za koje je neophodno imati određene pokazatelje. sopstvenom kapitalu. osnovnim sredstvima. Posebna pažnja bi trebalo da se posveti: obrtnim sredstvima. radi analiziranja trendova i uočavanja jakih i slabih tačaka u poslovanju preduzeća.

Naime. naročito prilikom stvaranja informacione osnove i analiziranja finansijskih izveštaja biti najverovatnije puno problema. Navedene pripremne aktivnosti trebalo bi sprovesti što kvalitetnije.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . iako će u praktičnom izvođenju. tako da se moraju izvršiti dodatne radnje oko sređivanja dokumentacije i njenog prilagođavanja zahtevima procenjivača.metodologija i primeri - na pretpostavke na kojima se zasnivaju projektovani rezultati poslovanja (u kojoj meri su realne). u mnogim našim preduzećima nije jednostavno obezbediti sve parametre potrebne za procenu vrednosti. 35 .

metodologija i primeri - 4.5. 4.4.1. 4.2. 4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Primena metoda procene 4. Metod diskontovanja novčanih tokova Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Zaključak o proceni Sastavljanje bilansa stanja posle procene 37 . 4.3.

prinosnom pristupu u proceni vrednosti kapitala preduzeća. Budući da se kod nas pro- 39 . Primena metoda procenemetoda procene je. koji će se. najčešće viši nivo dobiti i neto priliva.1. Korišćenje ovih metoda pretpostavlja da je procenitelj. svakako.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Međutim. najznačajniji deo u izradi ukupPrimena nog Izveštaja o proceni vrednosti kapitala. Zašto je preporučeno korišćenje metoda DNT kod nas? Osnovna razlika između metoda DNT i metoda kapitalizacije proizilazi iz bitnih obeležja budućeg projektovanog perioda. Oba ova metoda procene zasnivaju se na budućim projektovanim rezultatima poslovanja preduzeća (neto dobit ili neto novčani tok). ukoliko se očekuju značajno različita ostvarenja u projektovanom periodu. sa prihvatljivim rizikom.metodologija i primeri - 4. Metod kapitalizacije je primenljiv ukoliko je preduzeće koje se procenjuje dostiglo stabilni nivo dobiti i neto priliva te se u budućnosti ne očekuju značajne promene. predvidi poslovanje preduzeća u budućem periodu . METOD DISKONTOVANJA NOVČANIH TOKOVA Diskontovani novčani tok (DNT) je osnovni metod za procenu vrednosti kapitala preduzeća. ubuduće koristiti. metod DNT realnije reprezentuje prinosni pristup u proceni vrednosti kapitala. odnosno rezultati poslovanja se projektuju primenom stabilne (male) stope rasta na ostvarenu dobit. Zajedno sa metodom kapitalizacije pripada tzv. spreman da. korektivni (neto imovina) i kontrolni (likvidaciona vrednost) metodi procene. shodno Zakonu o svojinskoj transformaciji. U narednom tekstu detaljno su objašnjeni osnovni (diskontovani novčani tok). na osnovu dostupnih informacija i urađenih analiza. 4.

i 7) Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava.osnova Osnovna premisa na kojoj se zasniva metod DNT. 6) Određivanje konačne vrednosti kapitala preduzeća. te da je ovakvo stanje u privredi uzrokovano dominantno eksternim faktorima (raspad tržišta SFRJ. gubitkom obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda. Pri tome. 4. 4) Proračun sume sadašnje vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu. 5) Proračun rezidualne vrednosti. Metod DNT .1. koji potencijalni vlasnici mogu ostvariti u neograničeno dugom periodu". Dosledna primena ovog metoda procene zahteva: 1) Izbor definicije novčanog toka 2) Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu. 3) Proračun diskontne stope. sistemska promena tržišta zemalja istočne Evrope) van kontrole preduzeća. Otuda je ocenjeno da je metod DNT pravi reprezent osnovnog (prinosnog) pristupa procene vrednosti kod nas. može se opisati na sledeći način: "vrednost kapitala preduzeća je jednaka zbiru sadašnje vrednosti budućih neto priliva. rat u neposrednom okruženju. postojeći nivo dobiti nije dobra mera vrednosti kapitala.4. 8) 40 . neto novčani tok je iznos koji može pripasti vlasnicima. PRIMENA METODA PROCENE tekli višegodišnji period karakteriše minimalnim korišćenjem industrijskih kapaciteta. sankcije UN. uglavnom negativnim finansijskim rezultatom.1. tržišno prihvatljivih proizvoda. a da se ne ugrozi poslovanje preduzeća. izostankom ulaganja u revitalizaciju postojećih kapaciteta. Pri tome se podrazumeva da postojeće tehnologije i stanje opreme omogućuju produkciju kvalitetnih.

preduzeća kod nas imaju velikih problema i kod projektovanja nivoa realnih rashoda finansiranja postojećih dugoročnih i kratkoročnih kredita. Obrnuto. Izbor definicije novčanog toka Novčani tok obuhvata sve prilive i odlive sredstava. Priliv predstavlja povećanje pozicija pasive (dobit tj. Problem je u: (a) utvrđivanju realne kamatne stope (bez stope inflacije) na postojeće kredite. Dakle. Šta više. Opisana definicija novčanog toka je poznata pod nazivom "posle servisiranja dugova". a zatim. obaveze iz tekućeg poslovanje. Najčešće se neto novčani tok proračunava tako što se ostvarena ili projektovana dobit u izabranom periodu uveća za iznos amortizacije. Zapravo. da bi se novčani tok mogao projektovati neophodna je prethodna projekcija poslovnog i finansijskog rezultata. kao i za iznos otplata postojećih dugoročnih kredita. Ponekad je veoma teško predvideti strukturu izvora finansiranja budućeg investicionog ulaganja. sadašnje vrednosti projektovanih neto novčanih tokova govore o nivou povraćaja uloženih sredstava vlasnika u posmatranom preduzeću. Obrnuto. novčani tok pokazuje sposobnost preduzeća da servisira dospele obaveze. Neto novčani tokovi u ovako izabranoj definiciji novčanog toka predstavljaju osnovu za direktni proračun vrednosti sopstvenog kapitala. pozajmljenih izvora finansiranja. dugoročni i kratkoročni krediti. projekcija investicionog ulaganja i plana finansiranja investicija.1. kao i smanjenje pozicija aktive (amortizacija. smanjenje nivoa obrtnih sredstava) u izabranom periodu analize poslovanja preduzeća.metodologija i primeri - 4. (b) definisanju plana amortizacije dugoročnih ino-kredita na41 .2. negativan neto novčani tok zahteva angažovanje dodatnih. dezinvestiranje osnovnih sredstava. Pozitivan neto novčani tok (razlika priliva i odliva) znači postojanje sopstvenih izvora za finansiranje daljeg rasta i razvoja preduzeća. Drugim rečima. druge kratkoročne obaveze). i direktno govori o nivou ostvarene likvidnosti preduzeća. uvećanje kapitala. dobijeni zbir umanji za iznos investiranja u obrtna i osnovna sredstva. svako smanjenje pozicija pasive i povećanje pozicija aktive predstavlja odliv u posmatranom novčanom toku. jer uključuje sve prilive i odlive koji su u vezi sa finansiranjem poslovanja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

proračunava tako što se na projektovanu dobit dodaje iznos obračunate amortizacije. pokazuju nivo povraćaja ukupno angažovanog dugoročnog kapitala (sopstveni i pozajmljeni). Uredbom o proceni vrednosti je.RAZLIČITE DEFINICIJE POSLE SERVISIRANJA DUGOVAPRE SERVISIRANJA DUGOVA DOBITDOBIT (BEZ FINANSIJSKIH PRIHODA I +RASHODA FINANSIRANJA) AMORTIZACIJA+ +AMORTIZACIJA POVEĆANJE DUGOROČNIH KREDITA-POVEĆANJE TRAJNIH OBRTNIH POVEĆANJE TRAJNIH OBRTNIH SREDSTAVASREDSTAVA -INVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVAINVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVA -= OTPLATA DUGOROČNIH KREDITANETO NOVČANI TOK PRE SERVISIRANJA =DUGOVA NETO NOVČANI TOK POSLE SERVISIRANJA DUGOVA DISKONTNA STOPA:DISKONTNA STOPA: CENA SOPSTVENOG KAPITALAPONDERISANA PROSEČNA CENA KAPITALA ZAKLJUČAK O VREDNOSTI KAPITALA VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALAVREDNOST DUGOROČNOG KAPITALA (SOPSTVENI KAPITAL + DUGOROČNI KREDITI) DUGOROČNE KREDITE TREBA ODUZETI OD VREDNOSTI DUGOROČNOG KAPITALA DA BI SE DOBILA VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALA UVEK SE KORISTI REALNI NOVČANI TOK 42 . u primeni metoda DNT dopušteno korišćenje i druge definicije novčanog toka . Prikaz definicija novčanog toka. Shodno. Naravno. Vrednost sopstvenog kapitala je razlika između procenjenog dugoročnog kapitala i dugoročnih kredita. koje se mogu koristiti u metodu DNT za procenu vrednosti kapitala preduzeća dat je na Slici 1.4. kao pozicija priliva obračunata je na osnovu poslovnog rezultata (bez rashoda finansiranja ). Slika 1. Neto novčani tok se. koji je umanjen za iznos planiranog poreza na dobit korporacije. koji su postojali na izabrani datum procene. primenom ove definicije novčanog toka najpre se proračunava ukupni. u pomenutoj definiciji novčanog toka. NOVČANI TOK . stoga. a zatim se ovaj zbir umanjuje za projektovano investiranje u osnovna i obrtna sredstva. Projektovani neto novčani tokovi."pre servisiranja dugova". Definicija "pre servisiranja dugova" na strani priliva ne uključuje dodatna kreditna zaduženja. pri tome. a na strani odliva otplate postojećih i novih kredita. dugoročni kapital. PRIMENA METODA PROCENE kon sankcija UN. dobit.

finansijskog rezultata. 4) proračunati nivo potrebnih obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu Projektovanje očekivanih priliva i odliva sredstava u budućem periodu je najvažniji korak u primeni metoda DNT za procenu vrednosti kapitala preduzeća. da metod DNT za procenu vrednosti kapitala podrazumeva korišćenje realnog novčanog toka. o čemu je prethodno više rečeno. 4. 43 . Svakako da postojeća ostvarenja većine naših preduzeća nisu dobra osnova za projekciju. respektujući pri tome sve promene koje su se desile i koje se očekuju u ambijentu pripadajuće grane i nacionalne privrede u celini.1.3. bez uključivanja optimističkog plana investiranja u osnovna sredstva i potencijalnih efekata na prihod i neto novčani tok. bez realnih uporišta. tj. To je. Od verovatnoće da će se predviđeni scenario realizovati direktno zavisi realnost procenjene vrednosti kapitala. time nije ostavljena sloboda procenitelju da svojim subjektivnim sudom. 2) proračunati poslovne i finansijske prihode i rashode. direktno determinisalo izbor metoda DNT u okviru prinosnog pristupa za procenu vrednosti.metodologija i primeri - Bez obzira koja je definicija novčanog toka izabrana.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Otuda. To znači. Međutim. Pri projektovanju novčanog toka neophodno je: 1) odrediti dužinu projektovanog perioda. 3) proračunati potreban nivo ulaganja u osnovna sredstva i odrediti plan finansiranja. projekcija priliva i odliva isključuje uticaj inflacije. projektovani iznosi moraju biti zasnovani na postojećem proizvodno-tehničkom potencijalu preduzeća. Nekadašnja tržišna pozicija mora biti u korelaciji sa budućim projekcijama. projektuje astronomski rast prihoda. između ostalog. u narednom relativno kratkom vremenskom periodu. kao i drastično popravljanje pozicije likvidnosti preduzeća. novčanog toka u stalnim cenama bez inflatornog uticaja na projektovane veličine.

c) analizirati eventualne mogućnosti plasmana na geografski. različita ostvarenja prihoda. svakako. Proračun budućih prihoda je najteži i. Drugim rečima. već sa momentom dostizanja stabilnog nivoa dobiti i neto novčanih tokova. te da se očekuje rast po stabilnoj. Dakle projektovanim periodom treba da bude obuhvaćen vremenski horizont budućeg poslovanja preduzeća u kome se očekuju. eventualno. u toku kojeg će se realizovati planirano investiranje u trajna obrtna sredstva i. Proračun projektovanih prihoda. umerenoj stopi rasta. novim tržišnim segmentima. 44 . ostvareni rezultati neće biti značajno različiti od prethodno projektovanih.4. postojećeg nivoa iskorišćenja kapaciteta i sl. pozicije preduzeća u pripadajućoj grani. to je minimalno vreme za stabilizaciju buduće dobiti i neto novčanih tokova. dobiti i neto novčanog toka. Ovaj nivo podrazumeva da nadalje u projekciji. Shodno Uredbi za procenu vrednosti kapitala. iz godine u godinu. na kraju. u osnovna sredstva. b) definisati prodajni potencijal preduzeća u okviru ukupnog tržišnog potencijala na pripadajućem tržištu. novčani tok i bilans stanja). i istovremeno optimalni period za projekciju. u zavisnosti od osnovne delatnosti. i. ključni korak u projekciji novčanog toka. stabilizovati korišćenje kapaciteta na odgovarajućem optimalnom nivou. budući da se dužim vremenskim periodom smanjuje realnost projektovanih veličina. dužina projektovanog perioda ne može biti kraća od 5 godina. Pri tome dužinu projektovanog perioda ne treba direktno povezivati sa periodom ekonomskog života preduzeća. Dužina projektovanog perioda će biti različita od preduzeća do preduzeća. PRIMENA METODA PROCENE 5) prikazati tri osnovna bilansna pregleda (bilans uspeha. Neophodno je: a) utvrditi tehničko-tehnološku sposobnost kapaciteta preduzeća da proizvode kvalitetan proizvod. zatim.

nadalje. onda je potrebno analizirati trendove koji postoje na globalnom. Cene za plasman proizvoda na ino-tržištu treba da odgovaraju aktuelnim. konkurentsku poziciju preduzeća. Bilo bi preambiciozno upustiti se u projekciju promene nivoa zaliha na početku i na kraju godine. godišnja proizvodnja treba da bude jednaka realizaciji. sasvim je opravdano projekcijom obuhvatiti planirano popravljanje kvaliteta postojećih proizvoda i. obično zahtevaju značajna ulaganja čiji izostanak u mnogome pogoršava tržišnu poziciju preduzeća. U projektovanom periodu ukupna. tržišnim cenama. Ukoliko se značajniji deo plasmana planira. međunarodnom nivou. fazu životnog ciklusa svakog analiziranog proizvoda. Intenzivne promene u ovom domenu. tako zasnovano poboljšanje tržišne pozicije.metodologija i primeri - d) projektovati realne prodajne cene i potencijalne oscilacije u ovom domenu. odnosno tempa zastarevanja korišćenih tehnologija. Neophodna je analiza prednosti i slabosti postojećeg proizvodnog asortimana. urađenim analizama tržišta i sl. kojoj preduzeće čiji se kapital procenjuje pripada. Postojeći proizvodni asortiman preduzeća treba da bude osnova buduće proizvodnje. ili već ostvaruje na ino-tržištu. Svaka drastičnija promena. Cene za valorizaciju domaće realizacije mogu biti više samo za iznos carinske zaštite i eventualno.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Navedene analize treba da identifikuju mesto svakog proizvoda preduzeća u proizvodnom asortimanu. 45 . imanentnih konkretnoj grani. Naravno. količinske mogućnosti plasmana pojedinačnih proizvoda i ukupno. kao i šansi i opasnosti koje dolaze iz pripadajućeg tržišnog okruženja. projektovane promene cena treba da budu odraz realnih oscilacija. za svrhe procene. Otuda. koja je uslovljena dodatnim investiranjem. Za ocenu budućeg prodajnog i tržišnog potencijala veoma je važna analiza tempa razvoja ukupne delatnosti. Ocena prodajnog potencijala preduzeća i ukupnog tžišnog volumena treba da bude zasnovana na postojećim ili. ne treba da bude projekcijom obuhvaćena. što je u skladu sa načelom korišćenja realnog novčanog toka u metodu DNT. Za valorizaciju projektovane kvantitativne realizacije potrebno je koristiti realne tržišne cene bez očekivane inflacije.

Drugi materijalni troškovi se definišu kao procentualni iznos od projektovanih prihoda. moguće je određivanje nivoa materijalnih troškova kao procentualnog udela u projektovanom poslovnom prihodu. Iznos amortizacije izračunava se uz pomoć selektivnih amortizacionih stopa 46 . treba pokloniti preciznom proračunu troškova materijala i energije. energije. nije neophodno korišćenje detaljne klasifikacije poslovnih rashoda. PRIMENA METODA PROCENE potencijalnih transportnih troškova. ili od izračunatog nivoa troškova materijala. bruto plate. energetski bilans i primeniti postojeće cene za valorizaciju tako izračunatih utrošaka. Nedopustivo je u projekciji na dugi rok. kao i troškove transportnih usluga. sledeći korak u analizi je projekcija poslovnih i rashoda finansiranja. kalkulisati značajno diferencirane domaće i izvozne cene. nematerijalni. Nakon projektovanja poslovnih prihoda. Najčešće se projektuju sledeće kategorije poslovnih rashoda: materijalni troškovi. ukoliko bi se proizvodi preduzeća supstituisali adekvatnim uvozom. budući da se proračunava primenom tzv. svakako. vremenske metode. Potrebno je definisati materijalni bilans za svaki pojedinačni proizvod. Za potrebe procene vrednosti kapitala metodom DNT. Projekcija rashoda. za razliku od prethodne kategorije. Materijalni troškovi obuhvataju troškove materijala. rezervnih delova.4. tekuće održavanje. Ukoliko preduzeće u kontinuitetu ima stabilni odnos materijalnih troškova i prihoda. odnosno. Najveću pažnju. amortizacija. Amortizacija je. zasnovati buduće prihode na monopolskoj tržišnoj poziciji i visokom stepenu carinske i raznih oblika necarinske zaštite. i ostali troškovi poslovanja. fiksni trošak.

Troškovi tekućeg održavanja su oni troškovi koji su prouzrokovani redovnim održavanjem osnovnih sredstava. porezi i doprinosi nezavisni od poslovnog rezultata. Ostali troškovi poslovanja. a pojedinačno ne predstavljaju signifikantan trošak poslovanja. njihova kvalifikaciona struktura. ili smanjenje i povećanje bruto plata mora biti obuhvaćeno u projektovanom periodu. 47 . koje se zatim primenjuju na ukupne knjigovodstvene nabavne vrednosti. Iznos nematerijalnih troškova se procenjuje na osnovu iskustvenog procentualnog udela u ostvarenom poslovnom prihodu. Ovo je raznorodna grupa troškova kao što su neproizvodne usluge. i ostali troškovi poslovanja proračunavaju se na osnovu iskustvenog procentualnog udela u projektovanom poslovnom prihodu. Dakle. koja se nadalje smanjuje ili povećava srazmerno kretanju projektovanog poslovnog prihoda. čak i potpuno amortizovanu opremu. ili. troškovi propagande i sl. ili.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . preduzeće čiji se kapital procenjuje ima u visokom stepenu. amortizaciju treba obračunati na osnovu. planirana fluktuacija radne snage u projektovanom periodu. Ukoliko. što je preduslov za kontinuirano korišćenje kapaciteta u toku jedne godine. svako planirano smanjenje ili povećanje broja radnika. Nematerijalni troškovi. Kao i nematerijalni troškovi. procenjenih vrednosti pojedinih kategorija osnovnih sredstava. kao i prosečne postojeće i buduće bruto plate po radniku i kvalifikacionom nivou. iskustveno kao apsolutni iznos. Bruto plate.metodologija i primeri - i knjigovodstvene nabavne vrednosti pojedinih kategorija osnovnih sredstava. ili projektovanim poslovnim rashodima. metodom NI. Najjednostavniji obračun zasnovan je na prosečnoj bruto plati po radniku za celo preduzeće. Svi poslovni rashodi. Najčešće je dovoljno odrediti prosečne amortizacione stope za najvažnije kategorije osnovnih sredstava (građevinski objekti i oprema). Iznos ovog troška se najčešće procenjuje kao procentualni udeo u amortizaciji. Osnov za obračun ovog poslovnog rashoda je postojeći broj radnika. koji su vrlo raznorodni. treba da budu obuhvaćeni ovom kategorijom poslovnog rashoda.

Drugim rečima. što bi uzrokovalo negativni finansijski rezultat. odnosno da bude jednak ili. procenitelj može proračunati značajni iznos rashoda finansiranja. pokazala bi alarmantno visok stepen nevraćanja i neurednosti servisiranja (neplaćanje kamata). Ukoliko bi nominalne kamatne stope bile osnov za utvrđivanje realnog nivoa. Ulaganja u osnovna sredstva i plan finansiranja. Međutim. novčanim tokom treba predvideti samo ona ulaganja koja omogućuju očuvanje "kondicije" postojeće opreme i drugih osnovnih sredstava. Opravdanje za ovakav besmisleni račun se verovatno može pronaći u tome da je cena kreditnih izvora kod nas ne manja od 5% na mesečnom nivou.4. nije nimalo jednostavno kod nas. kod definisanja plana amortizacije kredita. korišćenje "normalnih" realnih kamatnih stopa u iznosu do najviše 10%. zameni dotrajalih sredstava. vodeći pri tome računa o postojanju eventualnih poreskih olakšica (novoosnovano preduzeće i po tom osnovu umanjenje stope poreza). Radi se. manji od obračunatog iznosa amortizacije. ovaj iznos ulaganja u osnovna sredstva je procentualno (od amortizacije) različiti. itd. Ranije je već napomenuto da projektovanim periodom ne treba da budu obuhvaćena investiciona ulaganja u osnovna sredstva. sitnim interventnim ulaganjima. Porez na dobit. dakle.realne kamatne stope. o otklanjanju uskih grla. te zastrašujuće nominalne kamatne stope na godišnjem nivou (80% i više) bivaju drastično smanjene. Otuda se preporučuje. Za definisanje plana amortizacije kredita poželjno je koristiti realnu cenu bankarskog kapitala . kao i prosečnog nivoa i perioda korišćenja kratkoročnih kredita. potrebno je izvršiti proračun poreza na dobit korporacije u projektovanom periodu. međutim. U zavisnosti od delatnosti i konkretnog preduzeća. ali samo ukoliko preduzeće ima sopstvenih sredstava u 48 . PRIMENA METODA PROCENE Rashodi finansiranja se projektuju na osnovu postojećeg i planiranog nivoa dugoročnih kredita. To znači da nivo ulaganja treba da korespondira sa godišnjim nivoom amortizacije. budući da je to u potpunoj suprotnosti sa izabranim konceptom realne "fer" vrednosti kapitala. koja značajno menjaju prinosnu snagu preduzeća. površna analiza servisiranja i povraćaja tako korišćenih kredita. Nakon proračuna svih prihoda i rashoda. Moguće je i projektovanje ulaganja u osnovna sredstva u većem iznosu od iznosa amortizacije. Za proračun treba koristiti postojeći iznos stope poreza na dobit. To.

delatnošću uslovljenog.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Navedeni proračun se obavlja na sledeći način: STAVKE I OBRTNA SREDSTVA (a+b+c) a) ZALIHE SIROVINE I MATERIJAL PROMET (1) KOEFICIJENT OBRTA IZNOS (2)(3) GODIŠNJI MATERIJALNI TROŠKOVI ZAVISNO OD DELAT. za finansiranje nameravane investicije. Proračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. iznad nivoa do kog je obezbeđeno finansiranje iz tekućeg poslovanja (dobavljači). kao i finansiranje tih istih obrtnih sredstava dugoročnim (vlastitim ili pozajmljenim) izvorima. + BRUTO PLATE + AMORTIZACIJA GOTOVI PROIZVODI b) POTRAŽIVANJA c) NOVAC GODIŠNJA CENA KOŠTANJA GODIŠNJI POSLOVNI PRIHOD GODIŠNJI POSLOVNI PRIHOD ZAVISNO OD DELAT. Slično važi i za izvore iz tekućeg poslovanja.metodologija i primeri - projektovanom novčanom toku. NAJMANJE 8 NAJMANJE 180 1/2 1/2 1/2 II IZVORI IZ TEKUĆEG POSLOVANJA (d+e+f) d) DOBAVLJAČI e) BRUTO PLATE f) AMORTIZACIJA III NETO OBRTNI FOND (I-II) GODIŠNJI MATERIJALNI TROŠKOVI NAJMANJE 8 GODIŠNJE BRUTO PLATE GODIŠNJI IZNOS AMORTIZACIJE 12 NAJMANJE 2 1/2 1/2 1/2 49 . potraživanja). Za proračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava neophodno je prethodno utvrđivanje pozicija godišnjeg prometa (prihodi i rashodi u bilansu uspeha). omogućuje delimično finansiranje iz tekućeg poslovanja. koeficijenta obrta (ili dani vezivanja) za svaku pojedinačnu kategoriju obrtnih sredstava. kao i. 1/2 1/2 NEDOVRŠENA PROIZVODNJA MATERIJALNI TROŠKOVIZAVISNO OD DELAT. takođe. Uravnotežena struktura sredstava i izvora sredstava po ročnosti omogućuje aktivnost u kontinuitetu. Razlika između proračunatog potrebnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja predstavlja iznos potrebnih trajnih obrtnih sredstava. Svaki nivo aktivnosti zahteva angažovanje optimalnog nivoa obrtnih sredstava i. To znači da je za stabilno poslovanje neophodno postojanje zahtevanog nivoa obrtnih sredstava (zalihe.

drugi kontinent 45 dana). karakteristike proizvodnje i sl.bilans uspeha. Evropa 30 dana. ulaganja u osnovna i obrtna sredstva potrebno je sintetizovati u tri osnovna bilansna pregleda . Obrnuto. dok je prosečno beskamatno kreditiranje kupaca određeno geografskom lokacijom tržišta (domaće 15 dana. To. Bilansni pregledi. obračunom realnog optimalnog nivoa ovih pozicija. Slično potraživanju. To predstavlja način za svojevrsno uravnoteženje horizontalne finansijske strukture preduzeća. svako smanjenje pozicija obrtnih sredstava i povećanje pozicija izvora iz tekućeg poslovanja predstavljaće priliv u novčanom toku. neophodno je definisati simulacioni model. i prosečni iznos dobavljača zavisi prvenstveno od zemlje nabavke osnovnih sirovina i materijala.). Prethodne analitičke tabele u kojima su projektovani prihodi. Prosečni iznos tzv. gde je za procenu vrednosti metodom DNT najznačajniji novčani tok. pa čak i izvora iz tekućeg poslovanja. opštoj nelikvidnosti naše privrede isti problem se preslikava i na poziciji potraživanja iz poslovnih odnosa (kupci). Svako povećanje pozicija obrtnih sredstava i smanjenje pozicija izvora iz tekućeg poslovanja predstavljaće odliv u novčanom toku. u prvoj projektovanoj godini u novčanom toku prikazati smanjenja nivoa i potraživanja i dobavljača. Posebnu pažnju procenitelj mora pokloniti obračunu optimalnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja za prvu godinu projekcije. notorna je činjenica da većina naših preduzeća ne raspolaže potrebnim nivoom trajnih obrtnih sredstava (dugoročno finansiranih) te da svoju aktivnost uglavnom finansiraju iz tzv. Naime. rashodi. znači da je iznos obaveza iz poslovnih odnosa (dobavljači) neopravdano veliki i ne predstavlja beskamatno finansiranje poslovanja. drugim rečima. novčani tok i bilans stanja. Proračun obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja treba uraditi za svaku godinu u projektovanom periodu. delatnost konkretnog preduzeća uslovljava visinu koeficijenta obrta pojedinih kategorija obrtnih sredstava. U oskudici finansijskih izvora. PRIMENA METODA PROCENE Kao što se iz navedenog pregleda može videti. Zapravo. spontanih izvora. Neophodno je kod preduzeća sa ovakvom finansijskom strukturom. "gvozdenih zaliha" je direktno određen delatnošću preduzeća (tehnološki ciklus. dok su i bilans uspeha i bilans stanja samo stepenice za 50 .4.

Smanjenje zaliha 4. Smanjenje novca i HOV 6. Povećanje dugoročnog kredita II Odlivi 1. Forma bilansa uspeha treba da bude značajno jednostavnija od propisane. 2. Porez na dobit (stopa poreza x Dobit III) IV Dobit IV (Dobit III .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Potrebna je pregledna šema sa obračunom četiri nivoa dobiti: 1. Amortizacija 3. Smanjenje potraživanja 5.3) 4. Poslovni rashodi (bez amortizacije) I Dobit I (1-2) 3. Poslovni prihodi 2.4) 5. Smanjenje ostalih izvora iz tekućeg poslovanja 7. istovremeno. Otplata dugoročnih kredita 4. Povećanje ostalih izvora iz tekućeg poslovanja 8.5) Novčani tok. Povećanje zaliha 9. Dobit IV 2. Smanjenje dobavljača 6. Bilans uspeha.metodologija i primeri - razvijanje novčanog toka i.Ulaganje u osnovna sredstva (reinvestiranje) Ulaganje u osnovna sredstva (nova investicija ukoliko pozitivni neto novčani tok to dozvoljava) 3. Povećanje dobavljača 7. Prilivi i odlivi sintetizuju se na sledeći način: I Prilivi 1. Amortizacija II Dobit II (Dobit I . Povećanje potraživanja 8. Povećanje novca i HOV III Neto novčani tok (I-II) 51 . Otplata kratkoročnih kredita 5. sredstvo provere realnosti procenjene vrednosti kapitala. Rashodi finansiranja III Dobit III (Dobit II .

) i dugoročnih finansijskih ulaganja u aktivi preduzeća. Dugoročna finansijska ulaganja II Obrtna sredstva 1. Ostale kratkoročne obaveze 52 . Zatim. ukoliko je proračunom obrtnih sredstava i obaveza iz tekućeg poslovanja definisan optimalni nivo dugoročnog finansiranja obrtnih sredstava. Dobavljači 2. Novac i HOV 4. Zalihe 2. pozicijom dugoročnih kredita (povećanje) treba obuhvatiti samo eventualno finansiranje povećanog nivoa trajnih obrtnih sredstava. te ima drugačiju formu od propisane: Poslovna aktiva (sredstva) I Stalna sredstva 1. Na kraju smanjeni nivo zatečenih kratkoročnih kredita treba da korespondira sa definisanim nivoom obaveza iz tekućeg poslovanja i nivoom trajnih obrtnih sredstava. Sredstva preduzeća i izvori finansiranja sredstava prikazani su u Bilansu stanja. Kratkoročni krediti 3. To su pozicije nematerijalnih ulaganja (patenti licence i sl. Drugim rečima.4. Nadalje. Kratkoročni finansijski plasmani (pozitivni neto novčani tok) Pasiva (izvori sredstava) I Sopstveni izvori II Dugoročni krediti III Kratkoročni izvori 1. koji je takođe (pogotovo novac) dnevno potreban kao podrška redovnom poslovanju (blagajna i dnevne isplate u gotovini). Osnovna sredstva Nabavna vrednost Ispravka vrednosti 2. Potraživanja 3. Slično bilansu uspeha i ovaj bilansni pregled je sintetizovan. pod pozicijom novac i HOV podrazumeva se zatečeni nivo novčanih sredstava i kratkoročnih plasmana. PRIMENA METODA PROCENE Novčanim tokom nisu obuhvaćene pozicije čije promene je teško predvideti i/ili bitno ne utiču na ostvarenje projektovanih rezultata. potrebno je u novčanom toku iskazati umanjenje zatečenog nivoa kratkoročnih kredita. Bilans stanja.

Diskontna stopa mora biti prilagođena izabranoj definiciji novčanog toka.4. međutim niti bilans uspeha niti bilans stanja neće predstavljati vernu sliku projektovane rentabilnosti i finansijske ravnoteže. pri tome. Prinos na pozajmljeni kapital već je određen njegovom cenom (kamatnom stopom) i inkorporiran u ukupni 53 . očekivana stopa povraćaja inicijalnog ulaganja. odnosno početnog stanja u projekciji. izabrana definicija "pre servisiranja dugova" nije moguće ustanoviti generičku vezu između navedena tri bilansna pregleda. kao i sopstvenih izvora (umanjenje za iskazani gubitak) i kratkoročnih obaveza (dodavanje pasivnih vremenskih razgraničenja). U tom slučaju potrebno je razviti poseban novčani tok u opisanoj formi. verovatnoća da će se scenario projektovanih rezultata i realizovati. koji neće sadržati prilive i odlive iz eksternog finansiranja. Opisani bilansni pregledi odgovaraju definiciji novčanog toka "posle servisiranja dugova".PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Neophodno je međutim. uzimajući u obzir sve rizike ostvarenja budućih rezultata (novčanih tokova). stepen sigurnosti.1. Ukoliko su neto novčani tokovi negativni otvaranjem posebne pozicije u bilansu stanja (kratkoročna pasiva) "debalans novčanog toka" moguće je čak i tada ostvariti vezu sva tri bilansna pregleda (pozitivan neto novčani tok će se inače evidentirati na poziciji kratkoročni finansijski plasmani). Rizik je. zapravo. uz pretpostavljeni povraćaj u budućem projektovanom periodu. očekivani prinos na taj kapital. Proračun diskontne stope Diskontna stopa je determinanta novčanog iznosa. pak.metodologija i primeri - Sintetizovani bilans stanja omogućuje uvid u ostvareni nivo finansijske ravnoteže u projektovanom periodu. Ukoliko je izabran novčani tok "posle servisiranja dugova". prethodno prilagođavanje zvanične forme bilansa stanja na izabrani datum procene. 4. odnosno. Ona je. zaliha i potraživanja (dodavanje aktivnih vremenskih razgraničenja). diskontna stopa predstavlja cenu sopstvenog kapitala. koji je investitor (kupac) spreman da plati danas. To nalaže sintetizaciju kategorije osnovnih sredstava. odnosno. Ukoliko je.

4.2. 2. i proračunava se kao ponderisana prosečna cena kapitala (PPCK). Zajedničko za sve tri navedene metode je definisanje cene (stope povraćaja) ulaganja bez rizika. shodno ambijentalnim i sistemskim uslovima. Drugim rečima. koja se u osnovi svodi na povraćaj ulaganja u državne obveznice (sigurno i likvidno ulaganje).moguće metode Za određivanje cene sopstvenog kapitala. Metod “zidanja” diskontne stope Metod “zidanja” diskontne stope je. Različito se određuje zahtevana stopa povraćaja za “rizik poslovnog poduhvata”. Određivanje cene sopstvenog kapitala . Metod “zidanja” (Build up approach). koji se odnose na poslovanje konkretnog preduzeća koje se procenjuje.1. ukoliko je izabrana definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" diskontna stopa odražava zahtevanu stopu povraćaja ukupno angažovanog. U definisanju diskontne stope polazi se od stope povraćaja na ulaganja bez rizika. Otuda diskontna stopa određena na ovaj način ima dva osnovna dela: 54 . neophodan je proračun cene sopstvenog kapitala. Bez obzira koju će definiciju novčanog toka izabrati procenitelj. PRIMENA METODA PROCENE rezultat. iskustvenim metodama i ekspertskim ocenama.1. dugoročnog kapitala.4. Metod “Generalno uputstvo”. do premije rizika se dolazi različitim numeričkim.1. dodaju prepoznatljivi nivoi specifičnih rizika. Metod CAPM (Capital Asset Pricing Model). Obrnuto.4. 4. a zatim se slično zidanju.4. najprihvatljiviji za određivanje cene sopstvenog kapitala kod nas. moguće je koristiti tri metode: 1. i 3.

1% 4.07% 5.82% 5.9% 2.0% 3.69% 3.9% 2.9% 2.5% 4.2% 2.5% 3.3% 2.4% 4.8% 2.8% 1.1% 5.5% 1.7% 1.0% 5.5% 1.39% 1.8% 4.8% 3.4% 3.6% 1.6% 3.51% 6.1% 2.2% 2.72% 7.18% 6.0% 3. za koju je garant država.4% 3. Tabela 1. koja pretpostavljaju nulti sistematski rizik.1% 3.5% Izvor: The Economist. Juni . i stopu rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje.9% 1.1% 3.81% 6.9% 2.3% 4.8% 2.3% 2.25% 5.3% 2.8% 4.3% 3.9% 2.57% 5.17% 6.0% 3.4% 3.2% 1. Najčešće se nerizična ulaganja povezuju sa kupovinom državnih obveznica.2% 0. Pošto.2% 3.47% 6.8% 3. takva ulaganja ne postoje. 1997.4% 1.2% Prosek Medijana 5.9% 4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .5% 3.3% 2.8% 3.9% 2.4% 1.7% 4.2% 2.5% 3. STOPE BEZ RIZIKA Jun 1997 Zemlja Projektovana Nominalna stopa inflacije stopa bez rizika 19971998 Realna stopa bez rizika 19971998 Australija Austrija Belgija Velika Britanija Kanada Danska Francuska Nemacka Italija Japan Holandija Španija Švedska Švajcarska SAD 7. praktično. Stopa bez rizika Stopa bez rizika se teorijski vezuje za ulaganja. Smatra se da se radi o sigurnoj i likvidnoj investiciji.7% 0.6% 2. pribegava se alternativnim načinima za definisanje zahtevane stope povraćaja bez prisutnog rizika.51% 5. te je bankrotstvo države jedina.2% 3.17% 1.3% 3.54% 6.5% 3.7% 1.97% 2.9% 2.1% 2.7% 2.24% 6. potencijalna pretnja.1% 1.9% 2. 28.8% 1.5% 4. 55 .metodologija i primeri - stopu povraćaja bez rizika.

Takođe. namera neposredne konkurencije. Da bi se utvrdio ovaj element rizika.rizik ključnog čoveka. Stopa rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje Ovaj element rizika odnosi se na poslovni i finansijski rizik ulaganja u konkretno preduzeće čiji se kapital procenjuje. odnosno. srednjoročnih i operativnih planova. Normalno je očekivati da mala. Direkcija za procenu vrednosti kapitala će jednom mesečno objavljivati visinu stope bez rizika.9%. poznavanje ambijenta u kome se posluje. specifičnim nivoima rizika. su samo neki od elemenata koji umnogome smanjuju rizik u ovom domenu. Za potrebe proračuna diskontne stope sugeriše se primena uvećane prosečne realne stope posmatranih zemalja. U našoj zemlji je problematično određivanje ulaganja bez rizika. te je Uredbom o načinu utvrđivanja kapitala predložena je sledeća gradacija elemenata rizika: “Key man” .3 . Uobičajena podela je. rizik na ovom specifičnom nivou nije prisutan. i (b) odrediti način kvantifikacije rizika. Ova podela je vrlo široka. Radi se. Kompaktnost rukovodećeg tima. Veličina preduzeća. Obrnuto važi za mala preduzeća.5. Ukoliko preduzeće ima monopolski status.4. postojanje jasne misije. kreće se u rasponu 1. novoosnovana preduzeća imaju veći rizik u ovom domenu. a najviše 6%. Za definisanje premije rizika u ovom domenu neophodno je : (a) prepoznati nivoe rizika. portfolija vlastitih proizvoda. ciljeva i strategije. na: (1) poslovni i (2) finansijski rizik. postoji prisustvo “key man” rizika. kao što je već pomenuto. koja posluju u izraženim 56 . bez značajnih praznina između lidera (direktora) i njegovih saradnika. neophodna je analiza organizacionih performansi preduzeća. o više različitih elemenata rizika. koja će biti korišćena za proračun cene sopstvenog kapitala. Problem je kvalitativne (postoji li uopšte nerizično ulaganje) i kvantitativne (kolika je realna stopa bez rizika) prirode. svuda gde ostvarenje poslovnih rezultata zavisi od specijalizovanog “nezamenljivog” znanja jednog ili grupe stručnjaka.zapravo. PRIMENA METODA PROCENE Prosečna realna stopa bez rizika u razvijenim zemljama.

(5) odnos finansijskih rashoda i ostvarene dobiti. situacije na tržištu. sigurnosti veza sa dobavljačima i kupcima. uključiv i doprinose pojedinih grupa proizvoda ostvarenju poslovnog prihoda. Sugeriše se da se najveća pažnja pokloni oceni dugoročne finansijske ravnoteže i nivou TOS-a. kao i strukture poslovnog rezultata: (1) odnos sopstvenog prema ukupnom kapitalu. ili jednostavnom logičkom analizom. imajući u vidu da su upravo ovde razlozi čestih diskontinuiteta produkcije i hronične nelikvidnosti. To umnogome zavisi od karakteristika proizvoda. da oslanjanje na jedan ili manji broj vrsta proizvoda nije uvek jednako rizično. U osnovi radi se o sintetizovanom finansijskom riziku. Dakle za ocenu ovog specifičnog rizika potrebna je prethodna analiza osnovnih parametara koji određuju veličinu preduzeća. Proizvodna / geografska diversifikacija. istorijski i komparativno analizirati. jednom rečju od nivoa elasticiteta tražnje za konkretnim proizvodom. Poželj-no je da bilansni podaci budu prethodno podvrgnuti proveri. Finansijska struktura. (4) odnos kontribucionog dobitka i prihoda.metodologija i primeri - konkurentskim uslovima. (2) pokriće osnovnih sredstava sopstve-nim kapitalom. Slično važi kada je u pitanju geografska diversifikacija prodaje. itd. mogućnosti njegove supstitucije. Proračunate pokazatelje potrebno je. Za određivanje ovog nivoa rizika poželjno je proračunati sledeće finansijske pokazatelje vertikalne i horizontalne finansijske strukture. bilo revizorskim pregledom. Veća diversifikacija proizvodnog asortimana smanjuje potencijalni rizik negativnog poslovanja ukoliko nastupe nepredviđeni događaji u poslovnom okruženju.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Za određivanje specifičnog rizika u ovom domenu neophodna je portfolio analiza postojećeg produkcionog asortimana. i što je još važnije. nadalje. potrebno je napomenuti. (3) odnos dugoročnih izvora i osnovnih sredstava i zaliha. analiza konkurencije sa kojom se preduzeće suočava (konkurentski ambijent). Prisutnost na 57 . Pri tome.

Od tradicije. Međutim. a dugogodišnje postojanje omogućuje sagledavanje eventualnih cikličnih kretanja i nivo korelacije sa granom i privredom u celini. Kvantifikacija rizika na osnovu temeljne analize pojedinih elemenata. Rizik pogrešnih poslovnih poteza drugih. PRIMENA METODA PROCENE tržištima više različitih zemalja. “starosti” preduzeća.4. te je u tom slučaju neophodno diversifikacijom proizvodnog asortimana apsorbovati stalno prisutan rizik u ovom domenu. da u zavisnosti od delatnosti. kao što je prikazano u Tabeli 2. koji apsorbuju pretežni deo plasmana je rizičnija poslovna varijanta. smanjuje rizik od potencijalnih. omogućuje preduzeću da se “komotnije” ponaša u planiranju plasmana. Prilikom projektovanja budućih rezultata poslovanja. 58 . tako i o kupčevoj solventnosti i likvidnosti. negativnih. Veliki broj kupaca. umnogome zavisi i poslovni imidž. “podeli” operativne probleme u poslovanju sa drugima. Otuda. budući da je neophodno voditi računa kako o vlastitoj. što je preduzeće starije. gubitak dela domaćeg tržišta) umnogome smanjuju validnost istorijskih podataka. diskontinuiteti ili pak. Očigledno da je rizik projekcije kod novoosnovanih preduzeća značajno veći. Orijentacija na manji broj kupaca. da često. Treba napomenuti. procenjivači se često oslanjaju na istorijske trendove. preduzeće je ponekad. značajno može ugroziti planirane rezultate vlastitog preduzeća. mogućnost predviđanja na osnovu prethodnih ostvarenja je veća. makroekonomskih trendova. drastične promene u privrednom ambijentu uopšte (sankcije UN. neminovno upućeno na manji broj velikih kupaca. obavlja se uz pomoć preferencijalne skale rizika. Mogućnost predviđanja. Diversifikacija kupaca.

proizvoda prihodu Postojanje dugoročnih ugovora Udeo inostranog plasmana u prihodu Pristup tržistu EZ ! ! ! ! 59 .33 2 2 0 Finansijska struktura Osnovna sredstva/Kapital Osnovna sredstva i Zalihe/Dugoročni kapital ! Sopstveni kapital/Ukupni kapital Kontribucioni dobitak/Prihod Finansijski rashod/Dobit ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 6 5 1.2 2 4 Proizvodna i Geografska diversifikacija Doprinos pojedinih. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆE Skala rizika u% Elementi rizika 012 Ključni čovek ! Organizaciona struktura ! Kompaktnost rukovodećeg tima ! Strateško planiranje ! Proizvodni program Specijalizovano znanje jednog stručnjaka 3 ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifični rizik 0 7 5 1.metodologija i primeri - Tabela 2.4 2 2 3 Veličina preduzeća Broj radnika Vrednost poslovnih sredstava Ocena konkurencije ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 4 3 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

maksimalna vrednost premije rizika je 18%. kupaca Postojanje dugoročnih ugovora Značaj proizvoda za kupce ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 8 4 2 1 4 3 Mogućnost predviđanja Starost preduzeća Stabilnost poslovnih rezultata Diskontinuiteti u poslovanju Promena privrednog ambijenta grane ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik Ukupno stopa rizika preduzeća 0 9 4 2. PRIMENA METODA PROCENE Tabela 2. 60 . detaljna analiza. komentarisaćemo način utvrđivanja stope rizika ulaganja u Preduzeće "X" iz prethodne tabele. budući da tako visok rizik sugeriše zaključak da je preduzeće pred bankrotstvom. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆE (Nastavak) Skala rizika u% Elementi rizika 0123 Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 10 4 2. s tim da su u praksi veoma retki takvi procenjivački slučajevi.68% ~11.4. Drugim rečima. smanjuje nivo subjektivnosti proceniteljeve ocene. Ilustracije radi. a onda nema mesta “going concern” pristupu. U osnovi.00% 1 2 6 Najviša vrednost za pojedini nivo specifičnog rizika je 3%.5 1 0 9 Diversifikacija kupaca Koncentracija kupaca Veličina i pozicija domin.25 10.

Rukovodni tim preduzeća je kompaktan. što obezbeđuje stabilnost poslovanja. Kupci su međutim. sa preširokom organizacionom strukturom što uslovljava često kašnjenje u sprovođenju operativnih odluka. Prepoznat je visok nivo rizika u ovom domenu. ima dugu tradiciju.0%. Sliku donekle popravlja relativna diversifikovanost produkcionog asortimana.2.1. c) Finansijska struktura . d) Proizvodna i geografska diversifikacija . zaoštriće se konkurentski ambijent.1. relativno uredne platiše.2%. s tim da ne žele postojanje dugoročnih ugovora. Postoji strateška vizija. što uzrokuje visoko kamatno opterećenje. dugoročnim kapitalom obezbeđen je potreban nivo trajnih obrtnih sredstava.2. Izražena je koncentracija kupaca . Preduzeće nije mlado.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 61 . e) Diversifikacija kupaca .tri velika kupca apsorbuju 80% plasmana preduzeća. solventni. b) Veličina preduzeća . Nekoliko poslednjih godina karakterišu nestabilni poslovni rezultati. nekonkurentno je za eventualni pristup tržištu EU.2. Problem: najavljuje se liberalizacija uvoza upravo proizvoda koji preduzeće proizvodi.5%. nije prisutno na ino-tržištu. Po svim kriterijumima preduzeće pripada grupi srednjih preduzeća i posluje u manje intenzivnom konkurentskom ambijentu. S druge strane. f) Mogućnost predviđanja .1. međutim postojeći proizvodni portfolio je u fazi starenja. očekujući mogućnost eventualne nabavke iz najavljenog .25%. sagledavanje misije preduzeća. što sa činjenicom da par ljudi poseduju specijalizovano znanje dodatno povećava rizik u ovom domenu. liberalizovanog uvoza.33%. Osnovni problem u ovom domenu je značajan udeo pozajmljenih izvora finansiranja u ukupnom dugoročnom kapitalu.4%.metodologija i primeri - a) Key man . Preduzeće nema dugoročnih ugovora za nastup na pojedinim tržištima.

Usled opšte oskudice ek62 . Korak 2. To je prosečna cena sopstvenih i pozajmljenih (kreditnih) izvora koji se koriste za finansiranje poslovanja preduzeća. određivanje pondera. finalni proračun PPCK.4. PRIMENA METODA PROCENE Prepoznata je stopa rizika ulaganja u Preduzeće "X" u visini od 10. Shodno korišćenju realnog novčanog toka i cena kreditnih izvora mora biti reprezentovana realnim iznosom bez uticaja inflacije. Korak 1. Postupak proračuna PPCK obuhvata sledeće korake: utvrđivanje cene sopstvenog kapitala.3. Ovako određena diskontna stopa nadalje se koristi za svođenje budućih projektovanih vrednosti neto novčanih tokova na sadašnje vrednosti.00%. utvrđivanje cene kreditnih izvora finansiranja. odnosno.4. Utvrđivanje cene kreditnih izvora finansiranja Cena kreditnih izvora finansiranja je određena bankarskom kamatnom stopom za korišćenje dugoročnih kredita. Utvrđivanje cene sopstvenog kapitala Cena sopstvenog kapitala utvrđuje se prethodno opisanim metodom zidanja.68%.1. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala Prethodno je već napomenuto da je proračun diskontne stope u direktnoj vezi sa odabranom definicijom novčanog toka. Izbor definicije novčanog toka "pre servisiranja dugova" nalaže utvrđivanje ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK) kao reprezenta diskontne stope. zaokruženo 11. 4. Ukoliko je u postupku procene metodom DNT izabrana definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova" onda je proračunom cene sopstvenog kapitala proračunata i diskontna stopa.

Pomenuta cena bazirana je na uobičajenim realnim kamatnim stopama ino-kredita. Korak 3. Povećanje dobiti pre oporezivanja uzrokovalo je i obračun većeg poreskog opterećenja što je. ukoliko je odabrana CBK od 10%.5%. uz aktuelnu SP od 25%. na sledeći način: CKI = CBK · (1-SP) gde su: CKI . Odbitak ove kategorije rashoda uvećao je neto rezultat. koji je ujedno i osnova za obračun poreza na dobit korporacije. S obzirom da je ovako proračunata diskontna stopa reprezent stope povraćaja ukupno investiranog dugoročnog kapitala. na kraju. Određivanje pondera Da bi se proračunala PPCK. Otuda se za određivanje cene kreditnih izvora sugeriše korišćenje kamatne stope na dugoročne kredite.Cena bankarskog kapitala SP .75 = 7. isključena pozicija rashoda finansiranja.Stopa poreza na dobit korporacije. napomenuto je da kada se koristi definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" iz novčanog toka se isključuju svi prilivi i odlivi iz finansiranja. Određena cena kreditnih izvora mora biti dodatno prilagođena pre nego što se pristupi proračunu PPCK. odnosno manjim projektovanim prilivima. kamatna stopa za korišćenje kredita (uglavnom kratkoročnih) je visoka.Cena kreditnih izvora CBK . Naime. prilikom obračuna dobiti posle oporezivanja. umanjenjem za procentualni iznos poreza na dobit korporacije.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . rezultovalo u manje obračunatoj dobiti. čak i kada se izdvoji uticaj projektovane inflacione stope na godišnjem nivou.metodologija i primeri - sternih kreditnih izvora finansiranja.10%. Upravo zbog toga potrebno je cenu kreditnih izvora dodatno prilagoditi. konačno proračunata CKI iznosi 7. u rasponu 6 .25%) CKI = 10% · 0. neophodno je definisati ciljnu strukturu sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzeća čiji se kapital procenjuje.5%. Na primer. To znači da je u bilansu uspeha. utvrđi63 . kao reprezent ukupno investiranog dugoročnog kapitala. odnosno: CKI = 10% · (1 .

Cena kreditnih izvora UKI . 64 .4. Pretpostavimo da su: CSK .30%.3).5%. USK . koji su delovali u neposrednoj prošlosti.Udeo sopstvenog kapitala u ciljnoj strukturi CKI . menadžment preduzeća može da planira promene u strukturi dugoročnog kapitala. onda je PPCK: PPCK = (17%*0.70%.1% ~ 14%. Moguć je izostanak dejstva tih istih faktora u budućem projektovanom periodu.1.5%*0. Pored planova menadžmenta.4. CKI .7. PRIMENA METODA PROCENE vanjem ciljne strukture ujedno se i obezbeđuju ponderi za proračun PPCK. Detaljnija analiza u ovom domenu treba da eliminiše sve dileme i subjektivne ocene procenitelja.Cena sopstvenog kapitala USK . Korak 4. Rizik zemlje ulaganja Prethodni postupci određuje visinu diskontne stope.9% + 2. a ne mora biti identična postojećoj. PPCK = 11. a sve u sklopu izabranih finansijskih strategija čija se realizacija očekuje u projektovanom periodu.4. potrebna je analiza strukture dugoročnog kapitala sličnih preduzeća. najčešće rezultat uticaja različitih faktora. koja se nadalje koristi u metodu DNT za procenu vrednosti konkretnog preduzeća. ili pak čitave grane.17%.7)+(7. Aktuelna struktura je. Takođe. Određivanje ciljne strukture kapitala nije nimalo lak posao. UKI . Ciljna struktura dugoročnog kapitala može. Finalni proračun PPCK Proračun PPCK obavlja se na sledeći način: PPCK = CSK * USK + CKI * UKI gde su: CSK . 4.Udeo kreditnih izvora u ciljnoj strukturi.2% PPCK = 14.

koju u praksi koriste multinacionalne kompanije. METODOLOŠKI POSTUPAK KVANTIFIKACIJE RIZIKA ZEMLJE ULAGANJA VRSTA RIZIKA Nizak 12 3 4 Srednji 56 7 8 Visok 910 Rizici u vezi sa sredstvima Politika eksproprijacije Politika nacionalizacije Mogućnost finansiranja Sigurnost ugovora Rizici poslovnog okruženja Politička stabilnost Odnos prema stranim ulaganjima Pravni sistem Otpori privatizaciji Raspoloživost radne snage Veza sa susednim zemljama Uloga sindikata Lokalna konkurencija 65 . Tabela 3. 3) Definisati način uključivanja rizika ulaganja u SR Jugoslaviju u DNT metod za procenu vrednosti kapitala konkretnog preduzeća. 2) Definisati način ocene pojedinih faktora rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. ukoliko je potencijalni kupac izvan granica SR Jugoslavije. koji doprinose povećanju rizika ulaganja. neophodno je dodatno prilagoditi (uvećati) zahtevanu stopu povraćaja za rizik ulaganja u SR Jugoslaviju. Pri proceni rizika zemlje neophodno je: 1) Odrediti bitne faktore. Druga podela. U narednoj tabeli prikazan je metodološki postupak kvantifikacije rizika ulaganja u SR Jugoslaviju.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . (b) rizike poslovnog okruženja i (c) finansijske rizike. Svi elementi rizika zemlje ulaganja mogu se podeliti na političke. poslovne i finansijske. diferencira rizike na: (a) rizike u vezi sa sredstvima.metodologija i primeri - Međutim.

Direkcija će jednom mesečno objavljivati visinu ovog elementa rizika. Kvantifikacija pojedinih elemenata rizika je rezultat timskog rada eksperata. Raspon od 0 . čiji se konačan zbir deli sa brojem posmatranih opservacija.10.4. PRIMENA METODA PROCENE Tabela 3. obavlja se ocena nivoa rizika na preferencijalnoj skali od 0 . Slično definisanju stope bez rizika i kod određivanja stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju pomoć će pružiti Direkcija za procenu vrednosti kapitala. prema ovom načinu proračuna. 10%. METODOLOŠKI POSTUPAK KVANTIFIKACIJE RIZIKA ZEMLJE ULAGANJA (Nastavak) VRSTA RIZIKA Nizak 12 3 4 Srednji 56 7 8 Visok 910 Finansijski rizici Konvertibilnost valute Stabilnost valute Restrikcija tokova kapitala Kontrola cena Veličina tržišta Pristup tržištu EU Privredni trendovi Zaduženost Poreske stope Stopa inflacije Potrebe za stranim kapitalom Broj opservacija Ponderisano Zbir Parametri Ponderisani prosek Očito da je maksimalni nivo premije rizika zemlje ulaganja. od 4-6% srednji. a 7 -10% visok nivo rizika.3% indicira umereni rizik. koji će poslužiti za finalni proračun diskontne stope. Slično kao i kod specifičnih rizika iz poslovanja. 66 . Dobijeni količnik predstavlja dodatak (povećanje) na prethodno izračunatu diskontnu stopu. U ovom slučaju radi se o poenima.

dinara): I godina 2340 II godina 2860 III godina IV godina 30003100 V godina 3250 Proračun diskontnih faktora za svođenje budućih vrednosti na sadašnju obavlja se primenom sledeće formule: 1 (1 + DS) n DF = gde su: DF . Proračun sume sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu Nakon projekcije budućih rezultata poslovanja. Uz pretpostavku da se u modelu koristi PPCK od 14% (bez rizika zemlje ulaganja).7695 III godina IV godina 0.1 odnosno.5921 V godina 0. dinara): I godina 2052.01835. kao i proračuna diskontne stope.0 hiljada dinara.6 II godina 2200.5 V godina 1688.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .diskontna stopa n .5194 Sadašnja vrednost neto novčanih tokova po godinama iznosi (u hilj.diskontni faktor DS .8772 II godina 0.8 III godina IV godina 2025.metodologija i primeri - 4. iskazanih u tri osnovna bilansna pregleda (bilans uspeha.1. stekli su se svi potrebni uslovi za kalkulaciju sadašnjih vrednosti projektovanih neto novčanih tokova.5. novčani tok i bilans stanja).godina projekcije. ukupna suma sadašnje vrednosti iznosi 9802. Pretpostavimo da preduzeće čiji se kapital procenjuje ima sledeće projektovane vrednosti neto novčanog toka (u hilj. obračunati diskontni faktori po godinama iznosiće: I godina 0.67500. 67 .

Pretpostavimo da je peta godina poslednja godina projekcije.5. Pretpostavka je da se godišnji neto novčani tokovi prosečno ostvaruju sredinom svake projektovane godine. itd do poslednje godine projekcije. Otuda je u takvim slučajevima poželjno korišćenje diskontnih faktora na sredini godine. u poslednjem kvartalu. multiplikator u tom slučaju iznosi: 1 2 (1 + 0. 68 . diskontni faktori na kraju godine. Navedena činjenica je sasvim prihvatljiva. Za preduzeća. koja srazmerno veći deo prodaje i prihoda ostvaruju u drugoj polovini godine. Naime. samo kod preduzeća sa ravnomerno ostvarenim neto novčanim tokovima tokom jedne godine. To znači da vrednost eksponenta "n" u formuli za proračun diskontnog faktora.0677. ukoliko se koriste diskontni faktori na sredini godine. u prvoj godini iznosi 0. u drugoj 1.4. svođenje budućih projektovanih neto novčanih tokova na sadašnju vrednost treba da bude obavljeno primenom diskontnih faktora na kraju godine. PRIMENA METODA PROCENE Korišćenjem eksponenata n . naročito.14) = 1.5. Proračun diskontnih faktora na sredini godine moguće je obaviti uz pomoć tablice (u nastavku date) diskontnih faktora na kraju godine. Očigledno da su diskontni faktori na sredini godine veći od diskontnih faktora na kraju godine. Međutim mnoga preduzeća ostvaruju tokom godine ravnomerno raspoređeni prihod i neto novčani tok.2 … t.1. u prethodno opisanoj formuli proračunavaju se tzv.5. bez kvartalnih oscilacija te diskontni faktori na kraju godine nisu najbolji reprezent sadašnje vrednosti budućih rezultata. potrebno je pomnožiti diskontne faktore na kraju godine sa sledećim multiplikatorom: (1 + DS) 1 2 Ukoliko je diskontna stopa 14%. To znači da će i sadašnja vrednost budućih novčanih tokova biti veća. iznos eksponenta "n" u petoj godini je 4.

51579 .11168 .31524 .21199 .44230 .27590 .02286 .68301 .01292 .21763 .04430 .83333 .33051 .00462 .04620 .64066 .44401 .45235 .86207 .02178 .09230 .65036 .37043 .26974 .54703 .08352 .18829 .23478 .94340 .84168 .16312 .14150 .12989 .17986 .10067 .34046 .14133 .65873 .17781 .82645 .01811 .10258 .39964 .23071 .21494 .06184 .20416 .07379 .08081 .42888 .59345 .02222 .02789 .04017 .79209 .62092 .17843 .37616 .40188 .12400 .06914 .12289 .50025 .67497 .31863 .14602 .45559 .19088 .06110 .52449 24% .39365 .53738 .17560 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .14864 .01294 .59342 .15197 .85470 .05196 .06932 .56743 .05998 .24859 .11102 .10686 .38782 .91743 .55229 .31728 .53464 .11081 .02838 .92593 .13778 .82645 . 18% DISKONTNI FAKTORI NA 17% KRAJU GODINE (n 16% projektova ne godine) 15% 14% 13% 12% 11% 10% 9% 8% 7% 6% n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 69 .28478 .28748 .54276 .81967 .88496 .69305 .10793 .08170 .06588 22% .59190 .35034 .35214 .05731 .04710 .87719 .13722 .37136 .04736 .49867 .13690 .03162 .00565 .43711 .54027 .25668 .86957 .46651 .22668 .87344 .03651 .29459 .31180 .29416 .00573 .10153 .21095 .23199 .09383 .35056 .18068 .03094 .20376 .36061 .01345 .11221 .11629 .22571 .23662 .05916 .74316 .33320 .21445 .23107 .46884 .34111 .01830 .25025 .08295 .23939 .02408 .01247 .16151 .04911 .89286 .13513 .16702 .15971 .41727 .05409 .19106 .05882 .49697 .03038 .08678 .20900 .70616 .41044 .03699 .50663 .46651 .27027 .01031 .15770 .39711 .01048 21% .03670 .14564 .12403 .19784 .62741 .00852 .66506 .04328 .28878 .02209 .28426 .05065 .07539 .24154 .04507 .26604 .02962 .52679 .05925 .23171 .10780 .59627 .04308 .01509 .38753 .07359 .05046 .25751 .03914 .90090 .40338 .03779 .30503 .16192 .01679 .43690 .02082 .08021 .01874 .43393 .11174 .01092 .78315 .03201 .84034 .42297 .69444 .17032 .48225 .93458 .01958 .23300 .12285 .09346 .76290 .20462 .29592 .27751 .11635 .16370 .06780 .49718 .13459 .19449 .04367 .14428 .00695 .33288 .04481 .50835 .00880 .47509 .31393 .09489 .26333 .42410 .60863 .08110 .22184 .58349 .17891 .35553 .02174 .18691 .02310 .54393 .07567 .01538 .03819 .75131 .09855 .76947 .05313 .12640 .10367 .01536 .10153 .35218 .15018 .11597 .77218 .58201 .04308 .55071 .03969 .45611 .31657 .22546 .26180 .27454 .02591 .84746 .01592 .01883 .01258 .81162 .01259 .45140 .85734 .06180 .56447 .09304 .62275 .65752 .26070 .35383 .12522 .64993 .43139 .79719 .66634 .29586 .35520 .15989 .16846 .70496 .33490 .81301 .07027 .12285 .55839 .08264 .06491 .09293 .74726 .89000 .12520 .26333 .14010 .01596 .25842 .24340 .36770 .05083 .28966 .08391 .41905 .09806 .metodologija i primeri - n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 .06103 .12617 .16351 .04152 .81630 .23257 .43233 .07276 .24698 23% .15282 .03403 .37594 .46043 .79383 .03084 .57870 .09198 .05599 .07078 .32618 .15519 .20756 .48166 .01052 .25187 .06934 .00693 20% 19% Tabela 4.03756 .21763 .01509 .51316 .01032 .05323 .48032 .73119 .68301 .39092 .06796 .71178 .03493 .56447 .24718 .19866 .71818 .22917 .18270 .33873 .19715 .20804 .50187 .02673 .08339 .13004 .18394 .19542 .38984 .02702 .03292 .29925 .51937 .09256 .18207 .68058 .66098 .26295 .09069 .42241 .02447 .806454.13768 .18425 .41496 .01974 .73051 .02581 .00710 .38554 .02622 .62437 .59208 .12289 .83962 .00855 .42506 .19381 .61332 .30328 .03130 .67186 .03643 .16963 .07361 .14523 .37000 .53365 .29189 .14864 .38554 .32197 .07789 .36254 .00846 .17986 .47611 .75614 .10421 .32690 .90909 .09456 .27908 .05512 .28584 .63552 .70843 .27651 .73503 .35049 .14757 .63017 .30751 .20897 .06014 .05139 .03235 .06383 .02608 .31683 .01826 .71299 .11611 .04921 .08757 .16253 .57175 .11216 .24867 .07680 .

Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. metod multiplikatora vrednost kapitala/dobit. prinosnog pristupa procene vrednosti kapitala.4. godišnjih neto novčanih tokova. nije rezultat stabilnog korišćenja kapaciteta.1. sastoji se od dve komponente.6. Međutim. On glasi: 70 . Vrednost kapitala preduzeća u projektovanom periodu jednaka je zbiru sadašnjih vrednosti projektovanih neto novčanih tokova. istekom projektovanog perioda ne prestaje život preduzeća. To znači da je i dužina projektovanog perioda u metodu DNT u direktnoj zavisnosti od dostizanja stabilnog nivoa neto novčanih tokova (opisano u delu projekcije novčanog toka). za proračun rezidualne vrednosti predviđeno je korišćenje tzv. nazivamo rezidual. te je to bio glavni razlog izbora metoda DNT u okviru osnovnog. kontinuirane realizacije. Kako kvantifikovati tu komponentu vrednosti kapitala? Period ekonomskog života preduzeća. Dakle. itd). te se i komponenta vrednosti kapitala. Postoje više načina za proračun rezidualne vrednosti (diskontovana likvidaciona vrednost. koja je posledica poslovanja preduzeća u tom periodu. značajan deo vrednosti kapitala je uzrokovan pozitivnim neto novčanim tokovima. naziva rezidualna vrednost. PRIMENA METODA PROCENE 4. očekuje se stabilizacija poslovnog i finansijskog rezultata tek u projektovanom periodu. i to: 1) Sume sadašnjih vrednosti projektovanih. Na početku je objašnjeno da postojeći nivo dobiti i neto novčanih tokova većine naših preduzeća. procenjena primenom metoda DNT. Gordonovog modela. Drugim rečima. i 2) Rezidualne vrednosti. poslovanje se nastavlja u skladu sa pretpostavkom o neograničenom veku (going concern). koji nije obuhvaćen projekcijom. koji će se ostvariti u godinama nakon isteka projektovanog perioda. Proračun rezidualne vrednosti Vrednost kapitala.

Pri tome: a) ako su izabrani diskontni faktori na kraju godine. b) ako su izabrani diskontni faktori na sredini godine. i na osnovu takvog proračuna se obavlja diskontovanje neto novčanog toka u rezidualnoj godini.Rezidualna vrednost DNNTr .Diskontna stopa SRr. Pretpostavimo da je projektovani period u kome se dostiže stabilizacija poslovanja. dinara.Diskontovani neto novčani tok u rezidualnoj godini DS . u petogodišnjem projektovanom periodu diskontni faktor poslednje godine projekcije će se proračunati na sledeći način: 1 DF = 4. neto novčani tok u rezidualnoj godini iznosiće 3315 hilj. se uvećava za 0. pet godina. Neto novčani tok rezidualne godine proračunava se vrlo jednostavno. što se obavlja korišćenjem diskontnih faktora. Potrebno je. Na primer. i da je iznos neto novčanog toka u petoj godini projekcije 3250 hilj. konstantne stope rasta u rezidualu. Ako je pomenuta stopa rasta 2%.Stopa rasta u rezidualu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . diskontni faktor pete godine i rezidualne godine biće isti.5 u odnosu na eksponent poslednje godine projekcije.5 (1 + diskontna stopa) 71 .metodologija i primeri - RV = DNNTr (DS SRr) gde su: RV . dinara. zatim. proračunati sadašnju vrednost neto novčanog toka rezidualne godine. ako je projektovani period pet godina. projektovanoj godini. eksponent "n". Npr. Neto novčani tok rezidualne godine biće jednak neto novčanom toku ostvarenom u petoj godini uvećanom za iznos projektovane. u formuli za obračun diskontnih faktora. neto novčani tok rezidualne godine se diskontuje primenom istog diskontnog faktora koji je korišćen za proračun sadašnje vrednosti neto novčanog toka u poslednjoj.

din. gornja granica stope rasta je 4%. PRIMENA METODA PROCENE a diskontni faktor rezidualne godine: .519 .02)0.71721. 72 . (1 + diskontna stopa) 5 Stopa rasta u rezidualu treba da predstavlja kontinuirano povećanje neto novčanih tokova. proračunata rezidualna vrednost primenom Gordonovog modela iznosi: RV = 1721. 5(1 + 0. obračunaćemo rezidualnu vrednost za prethodno pomenuti iznos neto novčanog toka u rezidualnoj godini od 3315 hilj. Teoretski stopa rasta ne može biti jednaka diskontnoj stopi. jer bi u tom slučaju rezultat bio beskonačni broj.14) Sadašnja vrednost neto novčanog toka rezidualne godine iznosi: SV=3315 0.14 . Drugim rečima. što je Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala i određeno. u rezidualnom periodu koji nije obuhvaćen projekcijom. eventualnih dugoročnih kredita korišćenih za finansiranje trajnih obrtnih sredstava.7 = (0.4. Praktično. DF = 1 Ilustracije radi. neophodno je istaći da je korišćenje Gordonovog modela za proračun rezidualne vrednosti moguće samo uz pretpostavku da je amortizacija u rezidualnom periodu jednaka zbiru investicija i rata.7 hiljada dinara Ako je stopa rasta u rezidualu 2%.12 RV=14347. iz godine u godinu. Primenom diskontne stope (PPCK) od 14% obračunaćemo diskontni faktor (na kraju godine) rezidualne godine: DF = 1 = 0.6 hiljada dinara.0. neto novčani tok u rezidualu jednak je projektovanoj neto dobiti u istom posmatranom periodu. Na kraju.519 = 1721.

Proračun konačne vrednosti kapitala preduzeća Izabrane definicije novčanog toka direktno određuju postupak proračuna finalne vrednosti kapitala preduzeća.149. Varijanta 1.1.614 hiljada dinara. U našem primeru ovi iznosi su: Suma sadašnje vrednosti 9802. a zatim se od tako izračunate vrednosti odbija iznos zatečenih dugoročnih kreditnih zaduženja na izabrani datum procene. Varijanta 2.6 miliona dinara. zaokruženo: 12. Novčani tok pre servisiranja dugova Kao što je već prethodno napomenuto. odnosno: 12.6 hiljada dinara. Vrednost sopstvenog kapitala jednaka je razlici procenjenog dugoročnog kapitala i zatečenog iznosa dugoročnih obaveza. Obično se dobijeni iznos zaokružuje pa je vrednost sopstvenog kapitala.199X ukupna dugoročna zaduženja iznosila 11.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Pretpostavimo da su na izabrani datum procene 31. ukupna proračunata vrednost dugoročnog kapitala iznosi 24.metodologija i primeri - 4. Novčani tok posle servisiranja dugova Ukoliko je izabrana definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova".613. Dakle. Vrednost dugoročnog kapitala jednaka je zbiru sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu i izračunate rezidualne vrednosti. vrednost sopstvenog kapitala je jednaka zbiru sume sadašnje 73 .0 hiljada dinara. Rezidualna vrednost 14347.7. vrednost kapitala preduzeća metodom DNT se indirektno utvrđuje.12.6 hiljada dinara. Najpre se proračunava vrednost ukupnog dugoročnog kapitala. ukoliko procenitelj izabere definiciju novčanog toka pre servisiranja dugova.536 hiljada dinara.

Ne retko. a što nema poslovni karakter. Slično važi i za potencijalne obaveze preduzeća. te vrednost pomenutih sredstava nije u prethodnim koracima analize uključena u konačnu vrednost kapitala preduzeća. sredstva koja u projektovanom periodu nisu bila u funkciji stvaranja poslovnih i finansijskih rezultata. i slično. pored angažovanih poslovnih sredstava. sve ono što preduzeće poseduje u svom vlasništvu. Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava Procena vrednosti kapitala preduzeća primenom metoda DNT zasnovana je na sposobnosti angažovanih poslovnih sredstava da u budućem projektovanom periodu ostvaruju pozitivan neto novčani tok. Neophodno je proceniti vrednost ovih sredstava metodom NI (neto imovine) i za dobijeni iznos uvećati prethodno izračunatu vrednost kapitala. izdvojeni novac za investiranje u neku novu delatnost. Ili. kao što su ugostiteljski objekti. PRIMENA METODA PROCENE vrednosti projektovanih neto novčanih tokova i izračunate rezidualne vrednosti.4. Neposlovna sredstva. čije. Zbog toga je neophodno dodatno prilagođavanje prethodno izračunate vrednosti kapitala preduzeća metodom DNT za: 1) vrednost neposlovnih sredstava 2) vrednost neangažovanih poslovnih sredstava 3) vrednost potencijalnih obaveza preduzeća. Takođe. ili pak nije angažovano u funkciji ostvarenja poslovnog i finansijskog rezultata. Neangažovana poslovna sredstva. iznos dugoročnih finansijskih 74 . preduzeća imaju i poslovna.8. Uglavnom se radi o objektima zajedničke potrošnje. koji nema dodirnih tačaka sa postojećom delatnošću i proizvodnim asortimanom. hoteli i sl. Dakle. eventualno finansijsko opterećenje nije evidentirano u poslovnoj pasivi preduzeća.1. kupljeni građevinski objekat u kome se u buduće namerava proizvodnja nekog sasvim različitog proizvoda. uglavnom stalna. Na primer. nije obuhvaćeno metodom DNT. 4.

Postojeće poslovne obaveze obuhvaćene su projektovanim novčanim tokom. Metod neto imovine ima poseban značaj u sledećim situacijama: Kada vrednost preduzeća u velikoj meri zavisi od vrednosti njegove materijalne imovine. Prethodno procenjenu vrednost kapitala potrebno je umanjiti za procenjenu vrednost potencijalnih obaveza. kada je u pitanju metod utvrđivanja neto imovine. 75 . eventualni period kada se očekuje nastanak. Međutim. bez obzira na izabranu definiciju novčanog toka. najpre proceniti. a neto rezultat indicira vrednost kapitala preduzeća. 4. Međutim. a zatim za dobijeni rezultat uvećati prethodno procenjenu vrednost kapitala. METOD NETO IMOVINE Prilikom razmatranja prinosnog metoda. neophodno ih je korišćenjem metoda NI ili metoda LV (likvidacione vrednosti).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . potencijalne obaveze. U primeni ovog metoda procenjuje se vrednost imovine (sredstava) i vrednost obaveza. često se u vanbilansnoj pasivi preduzeća. evidentiraju eventualne. Ukoliko je postojanje ovog dela poslovne imovine signifikantno. ili od efikasnosti završetka nekog posla (garancije banaka). Ukoliko je potencijalni nastanak takvih obaveza predvidljiv. čiji nastanak se ne može sasvim precizno odrediti jer zavise od završetka sudskog spora (tužbe poverilaca). ta premisa je manje uočljiva jer korist za vlasnika može nastati jedino hipotetičkom prodajom sredstava kojima raspolaže preduzeće.2. odnosno kada u ceni njegovih proizvoda troškovi rada vrlo malo učestvuju. neophodno je definisati iznos. vrednost preduzeća je bila definisana kao sadašnja vrednost budućih koristi koje će imati vlasnik i moglo se jasno videti kako se ova premisa primenjuje u oba načina procene (kapitalizovanje ostvarenog rezultata i diskontovanje budućih rezultata).metodologija i primeri - ulaganja treba vrednovati sa verovatnoćom njihovog povraćaja. kao i verovatnoću nastanka . Potencijalne obaveze.

novoosnovana preduzeća u delatnostima koje nisu prosperitetne). u primeni metoda neto imovine potrebno je da.4. Proceniti vrednost obaveza (kratkoročnih i dugoročnih). opreme. po pravilu. imaju manju težinu od rezultata dobijenih prinosnom metodom. Isto to je potrebno učiniti i sa obavezama. materijalnih ulaganja u pripremi). potraživanja. Proceniti vrednost zaliha. prilikom konačnog odlučivanja o vrednosti preduzeća. osnovnog stada. PRIMENA METODA PROCENE Ovakva preduzeća. pored procenjivača. učestvuju i specijalisti za procenu vrednosti imovine (građevinskih objekata i opreme). tada dobijeni rezultati. Kada nema istorijskih podataka o rezultatima poslovanja. U primeni metoda neto imovine potrebno je: Pribaviti bilans stanja na dan procene. Proceniti vrednost finansijske aktive (dugoročnih finansijskih ulaganja. kako bi se stvorila osnova za kasniju verifikaciju rezultata procene. plasmana). Proceniti vrednost materijalnih ulaganja (zemljišta. šuma. 76 . Ovaj metod primenjuje se i kada se nisu stekle pomenute okolnosti. a njihove rezultate koriste procenjivači kao bitne elemente u postupku procene prema ovom metodu. Naročito je važno da specijalisti za procenu vrednosti građevinskih objekata i opreme dokumentuju svoje rezultate. nemaju značajniju nematerijalnu imovinu. Međutim. Za razliku od prinosnog metoda. Oni primenjuju sopstvene metodologije za procenu. Proceniti vrednost nematerijalnih ulaganja. građevinskih objekata. kada su ti podaci nepouzdani i kada nije izvesno da će preduzeće moći da nastavi svoj rad (na primer. Upotpuniti bilans stanja (ako je potrebno) za iznos sredstava za koja se pouzdano zna da nisu obuhvaćena.

Taj zahtev može da se odnosi na punu reviziju. o čemu je detaljnije pisano u tački 3 . korisno je pre početka procene sprovesti postupak revizije finansijskih izveštaja. koja pretpostavlja i procenu vrednosti kapitala. koje se utvrđuje popisom . plasmani. Istaknuto je da se revizijom obezbeđuje znatno veći stepen pouzdanosti. ukoliko ono nije obavljeno u okviru pripreme računa. potraživanja. što se poklapa s godišnjim obračunom. koja obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i na nepotpunu reviziju ili na revizorski pregled finansijskih izveštaja. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Pored revizije.Revizija finansijskih izveštaja. Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. obaveza. iz bilo kog razloga. Pod popisom (inventarisanjem) se podrazumeva i popis potraživanja i obaveza. Popis se vrši. Zakon o računovodstvu predviđa najmanje jednom godišnje obavezu usklađivanja stanja imovine i obaveza u knjigovodstvu sa stvarnim stanjem. neophodno je da u izveštaju o proceni napomene da finansijski izveštaji preduzeća nisu bili revidovani pre procene. što se ostvaruje usaglašavanjem odgovarajućih pomoćnih knjiga tangiranih pravnih lica. potraživanja. 77 . na kraju godine. naročito kod finansijskih stavki.metodologija i primeri - Izračunati vrednost kapitala (procenjena vrednost imovine umanjena za procenjenu vrednost obaveza). ali što ne oslobađa procenitelja da u postupku procene utvrdi realne vrednosti svih podataka iz finansijskih izveštaja. ali često i dovoljan stepen pouzdanosti.inventarisanjem. U situaciji kada on to ne može da izvede. Na navedeni način mora se izvršiti inventarisanje prilikom vlasničke transformacije. obaveze i vremenska razgraničenja. Procenjivač može da zahteva reviziju ukoliko oceni da će to značajno popraviti kvalitet procene. po pravilu. procenjivač mora da zahteva i organizovanje inventarisanja materijalne imovine. kao što su dugoročna finansijska ulaganja. a koje mora biti praćeno pismenom saglasnošću stanja dužničko-poverilačkog odnosa na dan usaglašavanja. onda je korisno da procenjivač sam izvrši delimičnu reviziju i tako sebi olakša posao oko procene finansijskih kategorija u bilansu stanja. kao aktivnosti koja normalno prethodi proceni. Da bi se sve ove aktivnosti uspešno sprovele. koji daje nešto niži.

tačka 3). potraživanja i obaveza u knjigovodstvu sa stvarnim stanjem. ukoliko one postoje u Izveštaju o reviziji ili u Izveštaju o pregledu finansijskih izveštaja. Drugi korak je. u iznosu od 470 hiljada dinara. PRIMENA METODA PROCENE 4. Potraživanja iz poslovanja. ukoliko za to postoji potreba. 78 . izvršen popis ili inventarisanje i (c) da je revidiran na jedan od načina kojim je objašnjena revizija finansijskih izveštaja (glava 3.4. Ovaj bilans stanja treba da odražava realno stanje imovine i obaveza na dan procene. Isto se odnosi i na obaveze. u iznosu od 123 hiljade dinara. tj. za vrednost ulaganja u povezano preduzeće koje je likvidirano.1. Finansijska ulaganja. (b) da je pre njegovog sastavljanja usaglašeno stanje imovine. Procena pojedinih kategorija bilansa stanja U postupku primene metoda neto imovine prvi korak je obezbeđenje bilansa stanja na dan procene. Bilans stanja treba da bude korigovan i za sve nalaze i primedbe. Na primer: Ako preduzeće "ABC" ima Izveštaj revizora sa izraženim mišljenjem i primedbama i s obrazloženjima o povećanjima ili smanjenjima imovine i obaveza. za vrednost jedne zgrade koja nije obuhvaćena u evidenciji građevinskih objekata. a inventarisanjem je utvrđeno da postoji. za vrednost nenaplativih potraživanja i koja treba otpisati.2. na način kako je u bilansu prikazano: Nekretnine. u iznosu od 507 hiljada dinara. korigovanje stanja u bilansu za vrednost sredstava za koji se pouzdano zna da nisu obuhvaćena ni jednom njegovom pozicijom. što podrazumeva da je sastavljen: (a) prema računovodstvenim propisima za sastavljanje godišnjeg obračuna. onda pre procene treba izvršiti korekcije u bilansu stanja i usaglasiti stanje po knjigama sa stanjem prema mišljenju nezavisne revizije za sledeće pozicije i iznose.

12. što je posledica izvršenih korekcija na sredstavima i obavezama.267 (1) (2) (3) (106) 20 303 770 (5) (4) Procenjivanje pojedinih kategorija bilansa stanja najbolje je vršiti prema sadržini pozicija bilansne šeme. Kapital. a u Napomenama.metodologija i primeri - Obaveze.390 … … PASIVA Knjigovodstvena vrednost kapitala 409 Obaveze 750 … … Korekcije nezavisne revizije 507 (470) (123) . iznose korekcija.u 000 diStanje prema Napomišljenju nezavisne mene revizije 789 49 1.19… nara Stanje po knjigama AKTIVA Nekretnine 281 Oprema 49 Finansijska ulaganja . kako slede: Stalna imovina – Nematerijalna ulaganja – Osnovna sredstva – Dugoročni finansijski plasmani Obrtna imovina – Zalihe – Kratkoročna potraživanja – Gotovina i hartije od vrednosti – Aktivna vremenska razgraničenja 79 . za iznos od 20 hiljada dinara. u iznosu od 106 hiljada dinara.dugoročna 1. što predstavlja vrednost naknade štete za izgubljene sudske sporove. korigovan prema Izveštaju nezavisne revizije Bilans stanja preduzeća "ABC" na dan 31. U korigovanom bilansu stanja treba navesti: stanje po knjigama.499 Potraživanja iz poslovanja 7. Bilans stanja pre procene. zatim stanje nakon predloženih korekcija revizije.029 7. treba obrazložiti detalje korekcija.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

prava u izdavaštvu.1. Ovoj kategoriji imovine pripadaju: ugovori. PRIMENA METODA PROCENE Obaveze – Dugoročne obaveze – Kratkoročne obaveze – Dugoročna rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja – Kapital 4. Pri proceni nematerijalnih ulaganja treba izvršiti njihovu identifikaciju. kao i buduće efekte (koristi) koje se očekuju od njih. Stalna imovina . odnosno da su izvršena ulaganja. Treba napomenuti da se ovom metodom ne procenjuje goodwill. povećavaju vrednost materijalnih ulaganja i postoje ako postoji povećani prinos na sredstva. liste kupaca. franšize. tako da vrednost business-a premašuje vrednost neto imovine. Njega treba eliminisati.4. formule. vrednost neograničenog trajanja firme. predstavlja vrednost us80 . procenjivati. a ostala nematerijalna ulaganja. računovodstveni software. obučeni kadrovi. goodwill može da postoji samo u profitabilnim firmama. goodwill.1. Znači. licence. prikupiti materijalne dokaze o njihovom postojanju i proceniti visinu troškova. Vrednost neograničenog trajanja firme (Going Concern Value).procena nematerijalnih ulaganja Procena vrednosti ove kategorije bilansa stanja izvodi se samo ako postoje materijalni dokazi da postoje nematerijalna ulaganja. patenti. tehničke biblioteke. koncesije. tj. vrednost nematerijalnih ulaganja i vrednost neograničenog trajanja firme. kao poseban oblik nematerijalnih ulaganja. Sledeće njihove karakteristike su: odvojiva su od materijalnih ulaganja.2. zaštitni znak. ulaganja. zaštićeno ime. koja je moguće identifikovati. Vrednost goodwill-a se stvara kad preduzeće ostvaruje neprekidno dobit sa natprosečnim prinosom na angažovana sredstva (ili kapital). Goodwill obuhvata natprosečnu dobit.

osnovno stado. građevinski objekti.2. Going Concern Value može da postoji i u neprofitabilnoj firmi. na dan procene. što sve čini firmu sposobnom da posluje i može se proceniti ovom metodom. odnosno procenom drvne mase pojedinih vrsta drveća. oprema. na najbližem prodajnom mestu (kamionski put. koji kod nas regulišu promet i pravo korišćenja zemljišta. avansi i osnovna sredstva u pripremi. Stalna imovina . debljinske strukture i kvaliteta drvne mase po tržišnim cenama. procenjena vrednost šuma bazira se na tržišnim cenama. glavni objekat i sl. Procena vrednosti zemljišta je vrlo specifična. zbog svojih prirodnih svojstava. Za procenu vrednosti višegodišnjih zasada polaznu osnovu čine troškovi podizanja zasada na dan procene i stepen amortizovanosti. višegodišnji zasadi. železnička stanica. 4. Vrednost šume procenjuje se prema podacima utvrđenim popisom.2.). osnovno stado. kvalifikovane radne snage.procena osnovnih sredstava U kategoriju osnovnih sredstava u bilansu stanja ubrajaju se: zemljište. 81 . nepokretnost.1. 1 Zakon o građevinskom zemljištu Zakon o poljoprivrednom zemljištu. procedura. višegodišnji zasadi. kao što su šume. šume. S obzirom da su šume prirodni resurs koji ne podleže amortizaciji.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Procena vrednosti osnovnog stada (radne i priplodne stoke) utvrđuje se na osnovu vrednosti ponovne nabavke identične ili slične stoke. Izvesna osnovna sredstva. Za razliku od Goodwill-a. neumnoživost i plodnost).metodologija i primeri - postavljenog sistema. prvo zbog njegovih prirodnih svojstava (neutrošivost. a drugo zbog zakonskih propisa (zemljišno pravo i pravni režim poljoprivrednog zemljišta1). procenjuju se na specifičan način.

realnost te nabavne vrednosti u poslovnim knjigama naših pravnih subjekata se dovodi u pitanje jer (1) još uvek nema organizovanog tržišta za kupoprodaju zemljišta i (2) zbog postojanja prava korišćenja. a ne i otuđivanja zemljišta. Međutim. Uputstvo o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica. zatim. tj. pre svega Zakonom o građevinskom zemljištu i odgovarajućim opštinskim propisima. (3) površini i (4) lokaciji. odnosno od činjenice da su vlasništvo (pravni aspekt). Znači. (2) pravu svojine (vlasništvo stečeno kupovinom ili pravo korišćenja društvenog ili državnog zemljišta).4. "prag cena" metra kvadratnog građevinskog zemljišta. Dokumentaciona osnova za navedeno su posedovni listovi (izvodi iz katastarskih knjiga). pregledi geodetskih izvoda. Procena građevinskog i poljoprivrednog zemljišta nije identična. U postupku procene građevinskog zemljišta mora se poći od činjenice da u našoj državi još uvek ne postoji slobodno tržište građevinskog zemljišta. opštinskom odlukom se utvrđuje donja. Međutim. 82 . najniža. PRIMENA METODA PROCENE Vrednost zemljišta (odnosi se na sva zemljišta: poljoprivredna i građevinska) u poslovnim knjigama iskazuje se. te otuda merodavnost nabavne cene za njegovo vrednovanje. Pravilnik o katastarskom klasiranju zemljišta. u bilansu stanja zemljiše je procenjeno primenom načela stvarnog troška (izdataka) u procenjivanju imovine. poljoprivredno). činjenice da zemljište predstavlja neutrošiv prirodni resurs. po nabavnoj vrednosti. istim propisom se bliže ne specifi- Zakon o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine. kao i promet i korišćenje zemljišta (ekonomski aspekt) uređeni odgovarajućim propisima. Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskaciji i zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Pri proceni vrednosti zemljišta treba prvo izvršiti identifikaciju ukupnog zemljišnog fonda prema: (1) vrsti zemljišta (građevinsko. kupoprodajni ugovori. prema Zakonu o računovodstvu. U tom smislu. te zato ne podleže amortizovanju i činjenice da je u tržišnoj ekonomiji zemljište roba.

/m2) Ulica ….. kao ni vrednost zemljišta u glavnom gradu i građevinskom reonu sela). na procenjenu vrednost građevinskog zemljišta bitno će uticati površina i lokacija zemljišta (vrednost metra kvadratnog zemljišta u građevinskoj zoni grada i njegovoj industrijskoj zoni nije ista.487..građevinsko zemljište izvan građevinskog području. računato prema propisanoj ceni od 50 dinara za metar kvadratni. Vrednost (din..gradsko građevinsko zemljište.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . polaznu osnovu pri proceni građevinskog zemljišta čini vrednost utvrđena na osnovu cene zemljišta koja se koristi prilikom eksproprijacije (svaki grad i opština ove cene zemljišta po posebnoj metodologiji utvrđuju i objavljuju)2. 83 .397. . Međutim.) 24. Ukupan fond građevinskog zemljišta preduzeća "ABC" nalazi se na lokaciji ulica "XY" broj bb i može se kategorizovati kao građevinsko zemljište u građevinskom području.600 dinara. broj parcele. na građevinskom zemljištu u posedu pravnih lica. 1. 79 ari i 52 m2 (487.95250 Red. LokacijaPovršina (m2) Cena (din. na dan….prema podacima o ugovorenim prometnim cenama ili prosečnoj ugovorenoj prometnoj ceni dobijenoj od uprave prihoda.. što omogućava da procenjena cena bude i viša. što je prikazano i u narednoj rekapitulaciji..952 m2). odnosno. . prema vlasničkom listu raspolaže.metodologija i primeri - cira cena za pojedine kategorije koje se navode u Zakonu kao: . br. Znači. posednik. izračunata vrednost ne odražava u potpunosti realnu vrednost procenjivanog građevinskog zemljišta koje se. katastarska klasa. Sledeći primer ilustruje procenu vrednosti građevinskog zemljišta. na koje polaže pravo korišćenja prema Zakonu koji reguliše svojinska pitanja. površina. Preduzeće "ABC" u postupku procene izvršilo je identifikacija ukupnog fonda građevinskog zemljišta sa kojim. br. Njegova površina iznosi 48 ha. s obzi2 Prag cene eksproprijacije koriguje se do prometne cene na lokalitetu .građevinsko zemljište u građevinskom području.600 Kao što je napomenuto. Procenjena vrednost zemljišta.397. Kao sledeći korak u proceni utvrđena je "prag cena" građevinskog zemljišta. broj posedovnog lista.Katastarska opština. što ee detaljnije prikazuje u Prilogu 1 . . Ona za ukupni fond kojim raspolaže preduzeće iznosi 24. a koja ne može biti manja od 1% do 2% od prosečne cene 1 m2 stambenog prostora.

596. br.. kao posledica cene od 75 dinara po jednom metru kvadratnom. Ova evidencija treba da je ustanovljena prema Uputstvu o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivredog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica (obrasci P-1 i E-1) i zajedno sa pratećom dokumentacijom dostavljena Republičkom fondu za zaštitu. Otuda se. U konkretnom slučaju vrednost zemljišta je procenjena na 36.9527536.. br. Troškovni pristup u proceni poljoprivrednog zemljišta polazi od utvrđene cene zemljišta koja se koristi prilikom eksproprijacije po 1 hektaru. Procenjena vrednost poljoprivrednog zemljišta može se utvrditi primenom dva pristupa procene: troškovni i prinosni..(kategorijama) korišćenja. procenjena vrednost ovog zemljišta bi mogla biti najmanje 50% viša od izračunate "prag vrednosti". kao i osnovama sticanja. U tom smislu treba izvršiti agregiranje ukupnog zemljišnog fonda prema katastarskim opštinama i klasama. Međutim. unapređenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta i Republičkom geodetskom zavodu . na dan ….487.. načinu . . već prema nameni za koju se koristi. Prinosni pristup u proceni poljoprivrednog zemljišta je. događa da proizvodno lošije zemljište na jednom prostoru bude više valorizovano od zemljišta koje se nalazi u drugoj regiji i koje je po produktivnim svojstvima kvalitetnije. PRIMENA METODA PROCENE rom na lokaciju. Procenjena vrednost građevinskog zemljišta. sasvim pouzdan./m2) Vrednost (din. može kategorizovati kao građevinsko zemljište u građevinskom području.198 hiljada dinara. po pravilu.400 dinara. sa aspekta valorizovanja reproduktivnih mogućnosti zemljišta. što predstavlja povećanje od 2.. korišćenje.organizacionoj jedinici u opštini u kojoj se nalazi nepokretnost. 1.596. poznata je činjenica da se razvrstavanje zemljišta po katastarskim klasama ne vrši prema bonitetu. 84 .4. Prema oceni procenjivača.) Ulica …. koje se vode od strane geodetske službe ili odeljenja koje vodi evidenciju o zemljištu.400 Red. dakle kvalitetu zemljišta. LokacijaPovršina (m2) Cena (din.

a njima se pripisuje rezidualna vrednost. Ponderisana diskontna stopa treba da odražava cenu zemljišta. pa otuda i potreba da se prinos zemljišta računa kao srednja vrednost ostvarenog prinosa u više sukcesivnih godina (po pravilu se uzimaju četvorogodišnji proseci). Zatim se računa koeficijent bruto dobitka kao odnos postignutog bruto dobitka svake pojedinačne kulture u odnosu na najrasprostranjeniju proizvodnju. na visinu bruto dobitka utiče veliki broj faktora (prirodnih. organizacionih. a svakako da veliki značaj pored njih ima na prvom mestu proizvodni potencijal zemljišta.metodologija i primeri - međutim.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . odnosno. ekonomskih. Na ovaj način se utvrdio finansijski rezultat za svaku proizvodnju . uspostavljanjem odgovarajuće setvene strukture. Tako dobijena prosečna vrednost jedinica bruto dobiti po 1 hektaru primenjuje se na finansijski rezultat iz obračunske kalkulacije najrasprostranjenije proizvodnje (ukoliko postoje obračunske kalkulacije). Procenjena bruto dobit na bazi prosečno ostvarene setvene strukture je osnova za iz85 . Na osnovu zasejane površine za svaku kulturu. odnosno. Kada se govori o prinosu zemljišta. Ostvareni srednji prinos po hektaru zemljišta se zatim koristi prilikom obračuna sadašnje vrednosti očekivanog bruto dobitka. On se dobija izračunavanjem sume diskontovanih bruto dobitaka koji se mogu očekivati u korišćenju zemljišta. izračunava se ukupan broj jedinica bruto dobitka koji se zatim za svaku godinu svodi na jednu jedinicu površine zemljišta. finansijskih i sl. odnosno njegova plodnost . ukupnu zasejanu površinu i iskazuje posebno za svaku godinu i prosečno za ceo posmatrani period. Na visinu bruto dobiti utiče i setvena struktura koja se iz godine u godinu menja. bioloških. Međutim. Kako prinos zemljišta ostvaren u jednoj godini obično nije reprezentativan. Suština ovog pristupa svodi se na izračunavanje sadašnje vrednosti budućih priliva primenom izabranog diskontnog faktora. misli se na bruto dobitak koji se dobija gazdovanjem zemljišta. takođe svedena na sadašnju vrednost. utvrđuje se prosečni prinos poljoprivredne proizvodnje za određeni period. Kao period posmatranja za zemljište se može uzeti period i do četrdeset godina. kao ocenjeni period sposobnosti ovoga faktora da korisniku odbaci prinos. pa je otuda moguće neadekvatno sameravanje produktivnih potencijala zemljišta u konkretnom slučaju. a njena visina je određena visinom normalne stope povraćaja na uložena sredstva i rizikom. postoji određena neizvesnost prihvatanja pojedinih ulaznih parametara.kulturu pojedinačno.bonitet.).

dok procenjenu vrednost državnog zemljišta treba tretirati kao dugoročnu obavezu koja će se izmiriti na jedan od sledećih načina: . obračun površina.547 2. Ovaj problem će se svakako zakonskom regulativom rešiti. pri proceni vrednosti kapitala.predajom zemljišta nazad državi.85 ha poljoprivrednog zemljišta.konverzijom u kapital od strane države ili izmirenjem te obaveze ili . NAPOMENA: Vrednost sopstvenog zemljišta.4. moguće je proceniti realnu vrednost po 1 ha zemljišta.kapitalu. Primenjujući oba pristupa i utvrđujući pondere za oba metoda. Nakon definisanja svih ulaznih elemenata izvrši se proračun vrednosti 1 ha zemljišta metodom diskontovanog novčanog toka.Prinosni pristup 35. PRIMENA METODA PROCENE računavanje neto sadašnje vrednosti u din.250 Prihvaćena procenjena vrednost Prihvaćena procenjena vrednost a 1 ha 5. Zatim je neophodno da specijalista za procenu građevinskih objekata pregleda građevinsko-tehničku dokumentaciju (projekti. Za procenu vrednosti građevinskih objekata potreban je korektan popis koji obuhvata sve vrste objekata u svojini preduzeća.953 19. okončane situacije o izgradnji objekta)./ha. U ovom momentu je bitno da državno zemljište ne treba tretirati kao svojinu preduzeća "ABC" i procenjivati u njegovoj neto imovini .Troškovni pristup .402 Knjigovodstvena vrednost Procenjena vrednost: .499.5 s obzirom da preduzeće "ABC" raspolaže ukupnim fondom od 3. kretanje cena poslovnog 86 . kao i dokazi o pravu vlasništva (ugovor o kupovini. Na primer: Rezultati procene ukupnog fonda poljoprivrednog zemljišta preduzeća "ABC": u 000 DEM 1. Građevinski objekti. treba obuhvatiti sa ostalom imovinom preduzeća čiji se kapital procenjuje.

analiziraju i zatim predstavljaju u mogućoj formi.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . troškovi uređenja građevinskog zemljišta. a onda da sačini pregled i rekapitulaciju procenjene vrednosti svih objekata. kvalitet gradnje. treba koristiti pristup uloženih sredstava za sve objekte procenjujući tekuće troškove za izgradnju nekretnina uz odbitak amortizacije (troškovni pristup). zasnovan na principu supstitucije. Na osnovu navedenog. klasifikuju. (2) tržišni i (3) prihodni pristup. troškovi gradnje. nabavne vrednosti pripadajućih instalacija. kako bi stekao uvid u njihovo postojanje. utiču na primenjivost svakog pristupa u svakoj pojedinačnoj situaciji. Postoje tri opšte poznata pristupa koji se koriste kod utvrđivanja vrednosti građevinskih objekata: (1) troškovni pristup uloženih sredstava. iznosa i trajnosti (prihodni pristup). Pri proceni mora se voditi računa o 87 . Metodologija procene. Vrsta i starost objekata. koja se množi ukupnom površinom objekta (pri čemu se vodi računa da li se uzima bruto ili neto površina objekta). održavanje i sl.da kupi slobodno zemljište i izgradi sličnu nekretninu (princip uloženih sredstava). prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. gde se podaci koji se koriste za procenu vrednosti kapitala preduzeća od strane eksperata prikupljaju. . Pri proceni vrednosti građevinskih objekata. specijalista za procenu objekata treba da napravi opis s osnovnim karakteristikama svakog objekta i da pojedinačno proceni svaki objekat. Osnovni princip za sva tri pristupa je princip supstitucije koji podrazumeva da bi oprezni kupac imao tri alternativna izbora: . Troškovni pristup u proceni građevinskih objekata. podrazumeva da se procenjena vrednost građevinskog objekta utvrđuje na osnovu građevinske cene u momentu procene. s jedne strane i obim i kvalitet dostupnih podataka s druge. koja se obično koristi za građevinske objekte.metodologija i primeri - prostora) i izvrši pregled objekata. je proces sa određenim redosledom. U ovu cenu se uključuju troškovi investiciono-tehničke dokumentacije. sadašnje stanje.da nabavi sličnu imovinu koja će mu obezbediti sličnu korisnost (pristup poređenja prodaje na tržištu) ili da nabavi imovinu koja će mu obezbediti podjednak prihod uporedivog kvaliteta.

fabrički kod svakog objekta. a ne ekonomisti. Od specijaliste za procenu se očekuje da proceni vrednost svakog objekta. godine aktiviranja i reaktiviranja objekata. situacioni planovi tehnoloških celina (pogona) sa objektima i infrastrukturom. Na primer. 88 . uzimajući u obzir troškove izgradnje ili nabavke identičnog ili sličnog novog objekta sa teritorije . premisa je vrednost u upotrebi ili sadašnja procenjena vrednost. s obzirom da su to po pravilu lica građevinsko-tehnički obrazovana. međutim može biti korišćen i pri proceni ostalih nekretnina. odražavajući stepen do kojeg ta imovina doprinosi koristi i profitabilnosti biznisa firme. Postupak procene vrednosti građevinskih objekata od strane specijalista za procenu svodi se na sledeće: Sastavljanje pregleda svih objekata koji sadrži: – – – – spisak objekata po fabrikama ili delovima (pogonima). tj. primesa je vrednost u likvidaciji (redovnoj ili u forsiranoj likvidaciji). "Vrednost u upotrebi" može da se koristi u proceni opreme. Ako se radi o proceni firme u likvidaciji. za sva sredstva koja nemaju aktivno tržište.4. za određenu upotrebu i za određenog korisnika. kvalitetu gradnje. treba definisati premise vrednosti. Sa specijalistom za procenu građevinskih objekata. ako se radi o proceni vrednosti neto imovine. zgrade za specijalnu namenu. pre procene. stepenu amortizovanosti i izgrađenosti infrastrukture. koja treba takođe da bude realno procenjena.opštine ili grada gde se objekat nalazi i umanjujući ih za iznos amortizacije. Vrednost u upotrebi odnosi se na vrednost određene imovine. kao što su infrastruktura. PRIMENA METODA PROCENE funkcionalnosti.

efektivno proteklog vremena korišćenja objekata. objekte infrastrukture i uređenje zemljišta. Obilazak i tehnički pregled svih objekata. Navedeni termini se mogu objasniti na sledeći način: – Ekonomski vek upotrebe objekata. specifične konstrukcije. instalacije van objekta.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - – – arhitektonsko-građevinske projekte po kojim su objekti izgrađeni i obim izvršenih radova za specifične konstrukcije. Kvalitet stanja u kome se svaki objekat nalazi treba utvrditi na bazi ekonomskog veka upotrebe objekata. Održavanje objekata podrazumeva ulaganje sredstava i rada u meri koja je neophodna za normalno funkcionisanje u skladu sa očekivanim ekonomskim vekom upotrebe. održavanja i većih rekonstrukcija na objektu. – – – Na osnovu detaljnih tehničkih podataka. uređenje zemljišta. Rekonstrukcije objekata se moraju detaljno uključiti u procenjenu vrednost objekata. vrši se grupisanje objekata u određen broj grupa ili celina. vodeći računa o nameni i konstrukciji objekata. Objekte trebe prezentirati u tabelarnim pregledima na osnovu njihovih glavnih karakteristika: dužina (m1) ili površina (m2) ili zapremina (m3) ili 89 . Na primer: građevinski objekti. Efektivno proteklo vreme računa se od godine aktiviranja objekta do dana procene. određen je (a) svim komponentama amortizovanja (obračunatim po međunarodnom standardima ili pak jugoslovenskim propisima) i (b) stepenom doprinosa tog objekta korisnosti i profitabilnosti posla (biznisa). uz konstataciju eventualnog odstupanja od projekta. temelje opreme.

korigovane statističkim podacima o kretanju cena osnovnog građevinskog materijala u toku iste godine (cement. m2. Procenat fizičke depresijacije predstavlja proizvod vrednosti nove gradnje i vrednost fizičke depresijacije. mehanizacije. cevi za vodovod i kanalizaciju). PRIMENA METODA PROCENE težina (kg). Vrednost nove gradnje dobija se kao proizvod cene po jedinici mere za novu gradnju i veličine objekata prikazane u izabranoj. reprezentativnoj jedinici mere (m1. Za važnije objekte treba uraditi tehničke opise sa svim bitnim karakteristikama. betonski čelik i valjani čelični profili. Sve vrednosti treba da su iskazane u dinarima. radne snage. Sledeći primer ilustruje procenu vrednosti građevinskih objekata preduzeća "ABC" koja je data u vidu tabele sa obračunom sadašnje procenjene vrednosti ili "vrednosti u upotrebi" i Opisom prvog objekta iz tabele (Upravna zgrada). troškove izrade tehničke dokumentacije i iznos taksi za dobijanje saglasnosti za tehničku dokumentaciju. limovi. m3 ili kg). Cena po jedini mere uključuje cenu materijala. 90 . Cena nove gradnje po jedinici mere za pojedinačni objekat određuje se na bazi izvršenih licitacija za radove sličnih objekata koje su održane u godini procene. troškove revizije i profita građevinskih firmi.4. a preporučljivo je i u DEM ili u USD. Sadašnja procenjena vrednost je rezultat razlike između vrednosti nove gradnje i vrednosti depresijacije. šljunak. Pomenute podatke objavljuje Savezni zavod za statistiku.

8501.74338.9381.613501.00.504.00029.664 39.146112.003.296.030212.50I Upravna zgradaPutnička portirnicaProizvodna 18.560 ∑ 594.70749 16=(12×15):1 6.680867.0001.6322.604255.80 6 I 3. 20. 540 % fizičke depresijacije Efektivno proteklo vreme Ekonomski vek upotrebe 14 13 37%19%16%16%16%33%31%31%33%28%33%1 6%33% 35676767673336363340336733 13131111111111111111111111 1.00.7764.620 Procena vrednosti gradjevins Vrednost nove gradnje kih objekata.00II 3.620651.800584.3203.22424. na dan Cena po jedinici .2501.200423.083.50 I 3.5501. 2 1 I 312456781214182531 12345678910111213 91 .00 (kvaliteta)Kompresornica 1 objekti UKUPNO GRADJEVINSKI OBJEKTI Broj etaža Godina aktiviranja/ reaktiviranja 5 4 Naziv objekta 3 Preduzeće "ABC" Fabrički kod Red.00.00II atomskim sklo-ništemRadionicaZgrada 2 ⋅ 3.39 9.000802.00 I 4.50 1983198319851985198519851985198519851985 III 198519851985 3 ⋅ 3.110 8 1.31222.904 19.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .750368.192.251.50 + 3. mere Težina kg Dužina m' Zapremina m3 Površina m2 12 11 10 9 8007008004508501206506503811014075042 11.080 00 17=12-16 Iznos fizičke depresijacije 442.00 halaSkladište boca za laboratorijuLaboratorija sa I 4.4481. 4.257157. br.802245.600160.1 ∑ 15=13:14 20602.000196.478535.751466.20 I 3.099933.6005.00.00III 8.metodologija i primeri - .137.522267.00 održavanjaProtivpožarna zaštitaKompresornica 2Zgrada I hemijske pripreme vodeKotlarnicaZgrada QA Gradjevinski 14. 8.85397.206.560265 ∑ .9701.496.00I 3. 6.761 1.068..6881.4902801.u USD Sadanja procenjena vrednost 749.335567 792 7 Visina objekta I 2.

njenu funkcionalnu.00 m2 Objekat je montažni. Unutrašnja obrada: Podovi: Podovi objekta su betonski. PRIMENA METODA PROCENE PREDUZEĆE "ABC" OPIS OBJEKATA Upravna zgrada Broj objekta u situaciji: Godina izgradnje: Neto površina objekta: Karakteristike objekta: Konstrukcija objekta: 3 1983. Zidani deo zidova je malterisan. zastakljeni dvostrukim staklom.gips na plafonskoj konstrukciji je bandažiran i bojen. Sendvič elementi su u kombinaciji knin . a završna obrada je vinaz ili tapisom. a u mokrim čvorovima su keramičke pločice. a vrata su izvedena po JUS-u. Kvalifikovani procenjivač. 1. tehničku i ekonomsku zastarelost. Prozori su krilo na krilo. Osnova objekta je razuđena. struje i grejanja. serijske proizvodnje. eternita i mineralne vune. U postupku procene vrednosti opreme potrebno je raspolagati popisom opreme koja održava stvarno stanje opreme na dan procene.490. Knin . gletovan i bojen. tipa "Janj" od sendvič elemenata u drvenom bondruku. Konstrukcija je montažna. Montažni panoi su obrađeni tapetima. u sali zidovi su obloženi lamperijom. duplošperovana i bojena. ili po linijama ili grupama. U objektu su izvedene instalacije vodovoda i kanalizacije. Objekat je fundiran na trakastim temeljima.gips ploča.4. Bitan 92 . Zidovi: Plafoni: Stolarija: Instalacije: Oprema. treba da izvrši uvid u stanje opreme i da oceni pojedinačno. kako bi mogao da utvrdi procenat njene istrošenosti. a u mokrim čvorovima keramičkim pločicama. izvedeni preko hidro i termoizolacije. specijalista za određenu vrstu opreme.

npr. odnosno proizvodnje ili nabavke nove opreme istih ili sličnih karakteristika. Troškovni pristup podrazumeva utvrđivanje troškova zamene opreme. u okviru prinosnog pristupa. birotehničku. transportna sredstva itd. računarsku. 93 . moguća su dva metoda: (1) kapitalizovanje ostvarenih rezultata i (2) diskontovanje budućih rezultata.metodologija i primeri - podatak za procenu opreme je i obim korišćenja raspoloživih kapaciteta u proteklim godinama u kojima je ispitivana oprema koja je predmet procene (naročito je važno za proizvodnu opremu). Postoje tri tradicionalna. fizičkih karakteristika. kancelarijsku. U proceni vrednosti. ta vrednost se koriguje za iznos amortizovanosti opreme (fizičke izraubovanosti. izražene u procentima kao preostala upotrebna vrednost.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .) olakšava specijalisti za procenu sam proces procene opreme. U tržišnom pristupu vrednost opreme se procenjuje na osnovu transakcionih cena. Međutim. na proizvodnu opremu (i dalje po tehnološkim linijama) i neproizvodnu (laboratorijsku. Najviša cena koju bi investitor bio spreman da plati je nova procenjena vrednost opreme. uslova i rokova prodaje. Grupisanje opreme po njenim vrstama i nameni. Prema prinosnom pristupu vrednost opreme jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih rezultata ostvarenih korišćenjem opreme. što sve zajedno za rezultat ima procenjenu vrednost odnosne opreme. kao i ekonomske. Na bazi procesa poređenja i utvrđivanja međuzavisnosti uzimaju se u obzir i prave se prilagođavanja vrednosti u zavisnosti od vremena prodaje. funkcionalne i tehnološke zastarelosti). troškovni i prinosni pristup. Procenjivanje vrednosti opreme zavisi od pristupa procene i od svrhe procene. najčešće korišćena pristupa u proceni vrednosti opreme i to su: tržišni. koje se za uporedivu opremu mogu ostvariti u stvarnim kupoprodajnim transakcijama.

U cilju utvrđivanja vrednosti troškova zamene mogu se koristiti (1) revalorizovani. Prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. odnosno preostale upotrebne vrednosti opreme na bazi istraživanja i analize podataka sa sekundarnog tržišta korišćene opreme istih ili sličnih karakteristika. U cilju upotpunjenja ove analize treba izvršiti i analizu tržišta nedavnih nabavki i cena za uporedive jedinice opreme. odnosno indeksirani originalni troškovi nabavke ili (2) tekući podaci o troškovima. Za utvrđivanje stepena amortizovanosti koriste se dva metoda: (1) prvi podrazumeva utvrđivanje sadašnje procenjene vrednosti. Stvarna cena plaćanja u transakciji imovine se može razlikovati od procenjene sadašnje vrednosti zbog dejstva faktora. stepen amortizovanosti je određen na bazi odnosa efektivno proteklog vremena trajanja i procenjenog ekonomskog veka upotrebe. Sadašnja procenjena vrednost opreme je razumna cena po kojoj imovina može promeniti vlasnika. i troškove transporta. odnosno sadašnja procenjena vrednost opreme. kao i stepen zastarelosti opreme.4. pored tržišne cene mašina i opreme. vrednost opreme se utvrđuje na bazi troškova zamene. uz saglasnost obe strane da se razmena obavi. Utvrđene vrednosti troškova zamene opreme uključuju. PRIMENA METODA PROCENE Svrha procene je da se utvrdi preostala upotrebna vrednost. finansijske strukture) i drugih faktora vezanih za konkretnu transakciju. koja odražava funkcionalne i fizičke karakteristike opreme. (2) Kada nije moguće pribaviti potrebne podatke sa tržišta. kao što su pregovaračke sposobnosti strana. Ova analiza predstavlja matematičku ocenu faze životnog ciklusa pojedinačne opreme na dan procene. vrste transakcija (npr. istorijski troškovi nedavnih nabavki ili podaci dobijeni od proizvođača i dobavljača. instaliranja i inženjeringa. Razlika između utvrđene vrednosti troškova zamene korišćenom opremom i vrednosti nove opreme predstavlja iznos amortizovanosti odnosne opreme. Procenjena sadašnja vrednost opreme se utvrđuje umanjivanjem procenjene vrednosti nove opreme za iznos amortizovanosti. odnosno proizvodnje ili nabavke nove opreme istih ili sličnih karakteristika umanjena za iznos amortizovanosti. Poređenjem rezultata dobijenih ovim istraživanjem sa rezultatima dobijenim iz 94 .

dimenzije.900 4. otkupljene sopstvene akcije i ostali dugoročni plasmani.procena dugoročnih finansijskih plasmana Dugoročnim finansijskim plasmanima smatraju se učešća u kapitalu.2.500 8. 10..u USD Preostala Realna procenjena Inventarni Opis opreme amortizacija Fabrički broj Nova nabavna vrednost Godina Proizvođač Tip/model broj Količina vrednost proizvodnje (sadašnja procenjena vrednost) Red. nomenklaturu.800 6. krediti sa rokom dospeća preko godinu dana od dana činidbe. na dan …. popisa i informacija o preduzećima. Rekapitulacija procenjene vrednosti opreme. I za procenjenu opremu specijalista za procenu opreme treba da.. bankama i ostalim institucijama u koje su izvršena ulaganja. remonta i sl.400 5.1. tako da daje za svaku mašinu: tehničke karakteristike.500 Za proizvodnu opremu procenitelj ide i u veći broj detalja za svaku liniju i njene delove.700 1985. Preduzeće: "ABC" Pogon: "X" Namena: Proizvodna oprema .3. Njihova realnost se ocenjuje na osnovu indikacija o mogućnosti postizanja efekta zbog kojih su sredstva i plasirana. težinu ili zapreminu ili temperaturu. dugoročne hartije od vrednosti. učešća u kapitalu predstavljaju vlasnički interes u drugom pravnom licu u vidu portfelja akcija i u vidu udela u kapi95 . Na primer. materijal od kojeg je proizvedena mašina. proizvođača. Stalna imovina . model.metodologija i primeri - ocene amortizovanosti. u najkraćem dâ opise opreme. 4. 14. Pogon "X" 2. dobija se vrednost koja bi trebalo da reflektuje tržišne uslove na dan procene. Pogon "Y" 1031 1 StrugFAMTES-3 645 1 Brusilica METALNA HT-350 4671 55 1980. ocenu stanja održavanja. Procenjuju na osnovu detaljnih specifikacija. br.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . kao i da sačini liste i rekapitulacije procenjene opreme sa sledećim podacima. prvenstveno proizvodne opreme. Lokacija 1.

Ulaganja u banke Banka "A". treba da sastavi rekapitulaciju procenjene vrednosti uz prethodne korekcije: otpise. ispravke ili uvećanja.262) Korigovano stanje na dan procene1. kome je plasiran. Međutim. na dan procene.000 dinara 1.211 Dugoročni krediti ostalima1. Dugoročni finansijski krediti Dugoročni krediti preduzećima2. Pri proceni vrednosti finansijskih ulaganja veoma je koristan prethodno obavljen revizorski pregled (potpun ili delimičan) finansijskih izveštaja od strane nezavisnih revizora. onda procenitelj sam mora da izvrši detaljno ispitivanje svakog pojedinačnog dugoročnog finansijskog plasmana: gde i u šta je plasiran. Beograd475 "MV". određeni plasman se mora delimično ili u celini otpisati. Beograd215 UKUPNO690 3. Svojim postupcima revizori daju ocenu vrednosti i realnosti povraćaja ovih plasmana. Beograd484 UKUPNO806 2. Dugoročne hartije od vrednosti uključuju akcije i druge vlasničke certifikate do 10% u kapitalu drugih pravnih lica. Ulaganja u preduzeća "XY". uz koje uslove. ukoliko oceni da su potrebne. kamate i sl. kupljene obveznice i sve druge pribavljene hartije od vrednosti. Beograd13 Banka "C". što procenitelj treba da prihvati i uvaži. ako revizorskog pregleda nema. Po završenim pojedinačnim procenama. itd. Beograd309 Banka "B".496 96 . učešća u dobitku.4.051 UKUPNO 3. sastoje se od: . PRIMENA METODA PROCENE talu. Na primer: (a) Eksterna dugoročna finansijska ulaganja preduzeća "ABC".758 Predložene korekcije Ispravka vrednosti(3. s namerom da ih preduzeće drži na duži rok u cilju ostvarivanja zarade: dividende. po kom kursu (ako se radi o plasmanu u devizama). Ukoliko se ne mogu očekivati plasirani efekti.262 Prema bilansu stanja UKUPNO 4.

smanjenje ovih ulaganja.192 1 844 UKUPNO 864 5.12. Zalihe se procenjuju na osnovu izvršenog popisa stvarnog stanja svih vrsta zaliha.119 8. gotovina i gotovinski ekvivalenti (hartije od vrednosti).175 Od ukupnog iznosa od 5.119 hiljada dinara. Na osnovu pismenog obaveštenja Banke "A" od 15.metodologija i primeri - Iznos od 3. Za iznos od 3. Beograd Banka "C". Beograd Stanje u bilansu Korekcije (uvećanje) Korigovano stanje 4. pri proceni moguće ih je uvrstiti u obrtnu imovinu.056 3.2. Nakon detaljnog ispitivanja dokumentacije i konsultacije s merodavnim licima. tj. kratkoročna potraživanja. Polaznu osnovu za procenu vrednosti zaliha materijala. Na primer.111 hiljade dinara ili 81%.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Beograd Preduzeće "Y". Beograd Banka "B".4. Iako su aktivna vremenska razgraničenja posebno izdvojena. Procena vrednosti obrtne imovine Prema šemi bilansa stanja u obrtnu imovinu svrstavaju se zalihe.1.175 hiljada dinara. 4. 97 .262 hiljade dinara predstavlja dospele a nenaplaćene iznose potraživanja po dugoročnim robnim kreditima. a s obzirom na neizvesnost naplate ovih kredita procenitelj predlaže 100% ispravku vrednosti.000 dinara 1.056 hiljada dinara na ulaganja u Banku "A" se odnosi 4. što preduzeće nije usaglasilo i evidentiralo.19… (o Rasporedu revalorizacionih rezervi iz 19… i 19… godine) izvršeno je povećanje dugoročnih ulaganja u banku za 3. dugoročna finansijska ulaganja preduzeća "MN" sastoje se od: . Ulaganja u banke Banka "A". Ostala ulaganja Preduzeće "X".111 35 46 UKUPNO 4. po osnovu izvoza u inostranstvo. Beograd 2. (b) Dugoročna finansijska ulaganja se mogu i uvećati.119 hiljada dinara procenitelj na dan procene treba da uveća vrednost dugoročnih finansijskih ulaganja koja će nakon toga iznositi 8.

rizik od nestandarnog kvaliteta i reklamacije po tom osnovu. nije moguće iskoristiti navedene gotove proizvode kao materijal za ponovnu proizvodnju drugih dimenzija. Dosadašnja praksa je bila obaveza linearnog otpisivanja zaliha po kriterijumu vremena provedenog u preduzeću. zbog nestandardnih dimenzija. u postupku procene treba izvršiti otpisivanje zaliha po osnovu njihovih stvarno nastalih smanjenja upotrebnih vrednosti. što se u izvesnom stepenu može odraziti na njihov kvalitet. 98 . Uz to. Iz objektivnih razloga u privredi. zbog prirode ovog proizvoda. PRIMENA METODA PROCENE rezervnih delova. godini. a koje su namenjene izvozu. visoki troškovi transporta konkretne proizvodnje do zemlje uvoznika. Ove zalihe se nisu mogle realizovati ni na domaćem tržištu.) Podrazumeva se da je pri ovom otpisu neophodna pažljiva procena specijaliste za procenu. Na primer: Na zalihama gotovih proizvoda preduzeća "ABC" na dan procene zatečene su zalihe gotovih proizvoda proizvedenih u 1992. po bilo kom osnovu i nezavisno od protoka vremena. Za zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje polaznu osnovu za procenu čini cena koštanja koja ne može biti viša od neto prodajne cene. sitnog inventara i robe čine vrednosti nabavke istih ili sličnih vrsta zaliha. Takođe. (Ovo je i u saglasnosti sa bilansiranjem zaliha prema novom Zakonu o računovodstvu. napominje se da su ovi proizvodi uglavnom uskladišteni na otvorenom prostoru. jer nerealno obezvređivanje zaliha dovodi do latentnih rezervi. ovaj izvoz nije realizovan. usled veoma oštre konkurencije konkretnog proizvoda sa relativno velikom ponudom i niskim cenama (naročito iz pojedinih azijskih zemalja).4. Procenjeno je da je mala verovatnoća da će se navedeni proizvodi izvesti i nakon otklanjanja objektivnih razloga zbog sledećeg: malo je verovatno da će se obnoviti veza sa kupcem sa kojim je zaključen ugovor o izvozu. a ne u preduzeću. S obzirom da se procenom žele postići što realnije vrednosti zaliha kojima preduzeće raspolaže.

4. Red. potraživanja od eksternih kupaca iznose 17.433) (1.000 dinara Kupci u zemlji Kupci u inostranstvu Potraživanja od uvoznika UKUPNO 17. Procenitelj je na osnovu detaljnih popisa i procene sačinio sledeću rekapitulaciju.589 (1.433) Procenitelj takođe navodi da je u Prilogu dat detaljni popis svih vrsta zaliha.235 37 4. 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .022 Korekcija procene . na dan …. Ispravka vrednosti po- 99 .407 hiljada dinara.422 21.122 139 11.694 Nakon eliminacije internih potraživanja od 6.000 dinara Procenjena vrednost 1. Kratkoročna potraživanja i ostala kratkoročna ulaganja prethodno treba da su detaljno popisana i u vidu specifikacija usaglašena s dužnicima. Pregled stanja zaliha preduzeća "ABC". 6. 1.metodologija i primeri - Shodno navedenom. s tim što se na ova poslednja primenjuje realan kurs za valutu u kojoj su izražena. Na primer: Preduzeće "ABC" ima na dan procene sledeće stanje potraživanja: .840 29 52 850 8.840 29 52 850 6. Vrste zaliha Sirovine i materijal Rezervni delovi Sitan inventar Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba UKUPNO Stanje po popisu 1. Ova potraživanja mogu se uvećati za iznos kamate ili smanjiti za iznos otpisa. 3. Na isti način se procenjuju potraživanja u zemlji i inostranstvu. što iznosi 1. Pri proceni se ocenjuje mogućnost naplate na osnovu starosne strukture potraživanja i na osnovu informacija o dužnicima i njihovoj sposobnosti izmirenja duga. 2.433 hiljade dinara.627 hiljada dinara.679 139 9. Time će se zalihe gotovih proizvoda svesti na njihovu realnu vrednost. specijalista za procenu zaliha predlaže da se izvrši 100% otpis vrednosti ovih zaliha. br.

Svakako da procenjivač treba i za procenu ove kategorije sredstava da raspolaže popisima i analitičkim specifikacijama. Pregled potraživanja od kupaca na dan procene .034 (2. 100 .422 24.u 000 dinara 141 93 14 248 Za ovaj iznos procenitelj će izvršiti korekciju potraživanja. tako da realna vrednost prispelih potraživanja na dan procene iznosi 14. su ostvarena potraživanja u iznosu od 248 hiljada dinara.067 hiljada dinara.340) 21.340 hiljada dinara.3 godine preko 5 godina UKUPNO .287) 12.608 37-37 4.694 Ukupno: Eksterni kupci Bruto Ispravka Neto (4.575 (2. (2) hartije od vrednosti kao gotovinski ekvivalent (ako su neposredno unovčive) procenjuju se po nominalnoj vrednosti i (3) plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala procenjuju se najmanje u visini vrednosti izvedene iz cene plemenitih metala na svetskom tržištu. te neto potraživanja na dan 31.12.067 S obzirom da smo raspolagali starosnom analizom potraživanja od kupaca.4.407 (2.000 dinara Eliminisanje Propisani bilans stanja internih potraživanja Bruto IspravkaNeto 19. Gotovina i hartije od vrednosti za procenu su vrlo jednostavni: (1) vrednost gotovine jednaka je iznosu na žiro-računu i u blagajni preduzeća. a prema sledećem: Starosna analiza potraživanja od kupaca na dan procene Godine do 2 godine 2 .340) 17.819 hiljada dinara.340) 10.235 Kupci u zemlji 37-37 Kupci u inostranstvu Potraživanja od izvoznika 4.287) 17.422 (4.948 (2. PRIMENA METODA PROCENE traživanja od kupaca je obezbeđena u iznosu od 2. utvrđeno je da od ukupnog iznosa potraživanja.4.422-4. Gotovina u stranoj valuti procenjuje se po realnom kursu strane valute. duže od jedne godine.340) 15.199X godine iznose 15.422.

tj. Ona mora biti korektno izvedena. Kao i kod procene potraživanja i kod obaveza procenitelju će znatno biti olakšan posao. Otpis može da usledi i za vrednosti koje su pogrešno iskazane na ovoj poziciji u bilansu.metodologija i primeri - Na primer: Novčana sredstva preduzeća "ABC". na osnovu detaljnih popisa i specifikacija ocenjuje se realnost iznosa iskazanog na ovoj poziciji u bilansu stanja. Aktivna vremenska razgraničenja se procenjuju slično potraživanjima.430 hiljada dinara. kako bi sve obaveze preduzeća bile obuhvaćene procenom. Ukoliko ovaj iznos odstupa od realnosti. vrše se odgovarajući otpisi. U našem daljem izlaganju pretpostavljamo 101 . ovaj iznos pri proceni treba da se otpiše i umanji vrednost Aktivnih vremenskih razgraničenja za taj iznos. Procena vrednosti obaveza U proceni vrednosti obaveza prvi korak je njihova identifikacija.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Sa stanovišta realno iskazanog finansijskog stanja preduzeća. sastoje se od novčanih sredstava u sledećim oblicima: . na dan procene.000 dinara Blagajni Žiro-računu Deviznom računu Deviznim akreditivima Ostalim novčanim sredstvima *) UKUPNO 17 32 6 74 114 243 *) Ostala novčana sredstva sastoje se uglavnom od depozita neisplaćenih zarada i depozita za bolovanja preko 30 dana. Na primer: Preduzeće "ABC" je na poziciji Aktivnih vremenskih razgraničenja u bilansu stanja razgraničilo zarade i naknade zarada (prema odnosu fakturisane i naplaćene realizacije.5.2. ukoliko je pre procene izvršen revizorski pregled. 4.1. što je u skladu s propisima) u vrednosti od 1.

preduzeće "ABC" na dan procene ima sledeće obaveze u bilansu stanja: . na dan procene. tj. Pasivna vremenska razgraničenja tretirana su kao kratkoročne obaveze. odnosno detaljne specifikacije prema poveriocima. Ukoliko se radi o proceni obaveza prema poveriocima u inostranstvu. Znači. mora se koristiti realan kurs valute u kojoj su te obaveze izražene. kao potencijalnih stvarnih obaveza). koje takođe moraju biti obuhvaćene procenom. Posebna pažnja mora biti posvećena neregistrovanim. u slučajevima kada nije vršena nezavisna revizija pre procene.visinu rate. Datim primerom prikazana je procena vrednosti kratkoročnih i dugoročnih obaveza od strane procenitelja. poreklu. Procenitelj pregledom i analizom svih obaveza mora da proceni iznos potencijalnih obaveza koje treba pretvoriti u stvarne obaveze (sagledavanjem sporova u toku i mogućeg ishoda tih sporova. zatim utvrđivanjem iznosa datih garancija. što se iz ugovora ili zaključnica može utvrditi. kao i uticaja na visinu obaveza iskazanih u bilansu stanja. Na primer. da ih analizira i da u obrazloženju procene vrednosti sačini sledeće preglede: 102 .4. pored informacija iz bilansa stanja o visini obaveza kratkoročnih i dugoročnih.000 dinara 398.497 Dugoročne obaveze 2. faktura i popisa identifikuje sve vrste obaveza.321 Procenitelj treba da na osnovu ugovora. obračun kamate. rokovima.846 Kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja 39. PRIMENA METODA PROCENE da nema revizorskog pregleda i da procenitelj sam vrši pregled i analizu svih obaveza i njihovu procenu. procenitelju je neophodno i sledeće: popisi. potrebno je utvrditi iznose dospelih anuiteta .055. Ako se procenjuju dugoročne obaveze. odnosno potencijalnim obavezama.

Za svaku kategoriju navedenih obaveza u posebnom prilogu dati su detalji.852 Kredita od banaka u inostranstvu UKUPNO 398.Tabela P-9A) Dugoročni krediti od banaka u zemlji i inostranstvu obuhvataju glavnicu duga na dan 31.758 hiljada dinara.496 Kredita od banaka u zemlji 223.544 YU DIN / 000 159.497 Oročeni ulozi iskazani su u USD i odnose se na uloge: Preduzeća Preduzeće "A" Preduzeće "B" Preduzeće "C" Preduzeće "D" Preduzeće "E" UKUPNO (Prilog .199X godine i to: . tj.149 Oročenih uloga stranih lica 2.079 5.u 000 dinara 172.344Dospela a neplaćena glavnica 108.149 103 .631 4.996 1.004Nedospela glavnica (dospeva u 199X i 199X godini) (Prilog .u 000 dinara 118.097 924 264 263 33. dopunske informacije.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .348 Dospele kamate po osnovu ovih kredita iskazane su kao kratkoročne obaveze u iznosu od 72.497 hiljada dinara sastoje se od: .199X godine u iznosu od 398. kao na primer: USD / 000 30.740 1.metodologija i primeri - A) Dugoročne obaveze Dugoročne obaveze na dan 31.Tabele P-2/A i P-2/B) UKUPNO 226.345 172.354 1.12.12.

Za kredite u stranim sredstvima plaćanja Banka "A" Banka "B" Banka "C" UKUPNO 47. na dan … Promene na kreditima u Glavnica duga toku obračunskog Glavnica duga perioda 01.452 38.380 12.073 7.4.537 53.199X u 000 dinara u 000 dinara Otplatni period u godinama Pozitivne kursne Negativne Otplata razlike do 31.453 210.780 3.533 87.452 35.706 5.603 448 35 757 4.847 104 .603 21.375 133 4 3.290.01.058 25.807 110.371 130.553.750.581 UKUPNO 339.537 53.603 448 160 152 14 2 4.004 47.520 27.199X kursne razlike Valuta Konto Kreditori Oznaka Iznos Kamatna stopa 4130067 4130067 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150041 4150084 4150084 4150084 4150084 Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka "A" "B" "C" "E" "F" "M" "N" "R" "X" "Y" "Z" "P" "S" "XY" 840 756 280 840 40 280 840 840 840 840 280 840 280 840 210.193 372.861 3.375 123 3.420 16.211 9.977 7. PRIMENA METODA PROCENE Preduzeće "ABC" Tabela P-2/A Pregled stanja i promena na obavezama po dugoročnim kreditima.385 6.417 21.983 1.723 9.620 1.083 4.687 463 996 26.079 1.078 26.u 000 dinara Kreditori Dugoročni deo Dinamika dospeća ostatka duga / glavnice po godinama obaveza na dan 31.157 53.125 2 2 Libor L+1.108 8.233 7.636 8.847 6.203 103.316 12% 12% AKA+1.477.620 108.12.635 3 8.199X 31.12.620 54.12..400 2.061.199X 199X 199X 199X 199X 199X Posle 20.348 Preduzeće "ABC" Tabela P-2/B Pregled dospeća obaveza po dugoročnim kreditima po godinama .820 226.561.667.546 988.125 1 2 5.419 140.501 14.769 6.266 111.824 104.847 6.000 21.783 552 117 1.883 463 166 1.

Da je vršena revizija u punom obimu.167 Pri analizi ovih obaveza prvo su eliminisane obaveze iz internih odnosa (saldirane sa potraživanjima iz internih odnosa). 105 .500 3.343. a zatim sagledavane potencijalne obaveze koje mogu da se pretvore u stvarne obaveze (po osnovu podnetih tužbi protiv preduzeća "ABC").u 000 dinara StanjeKorekcije Poverilac 31. bila bi zahtevana direktna konfirmacija stanja od dobavljača (naročito od onih u inostranstvu) i tek nakon toga bi se mogao formirati sud o realnosti ovih obaveza.285(187.745 39. u skladu sa standardima revizije. inostranstvu i za nefakturisanu robu) Obaveze iz zajedničkog poslovanja i prema povezanim preduzećima Obaveze za primljene kredite od banaka u zemlji Obaveze za zarade Ostale kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja UKUPNO 592.095.12.167 hiljada dinara imaju sledeću strukturu: .metodologija i primeri - B) Kratkoročne obaveze Iskazane kratkoročne obaveze na dan 31.057) Dobavljači u zemlji110.199Xinternih salda Primljeni avansi592.333 44.607 750.169UKUPNO1.199X godine u iznosu od 2.095.558) Procenitelj mora da se ogradi u proceni obaveza prema dobavljačima jer na osnovu raspoloživih informacija teško je proceniti realnost iskazanih obaveza.321 2.u 000 dinara Obaveze za primljene avanse Obaveze prema dobavljačima (u zemlji.501) Dobavljači za nefakturisanu robu36.12.176Dobavljači u inostranstvu604.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .031 118.607(324.630 546.237(511. Obaveze prema dobavljačima i za primljene avanse .

4. Ostale kratkoročne obaveze iskazane u iznosu od 118.Tabela P-2/B) 35.758 1.599 hiljada dinara korigovane su iznosom od 39. jer se vrednost dugoročnih rezervisanja procenjuje u visini očekivanih izdataka po osnovu troškova i rizika iz prethodnog poslovanja.Tabela P-11).734 hiljade dinara iskazane su u realnom iznosu (Prilog .163 9.500 hiljada dinara predstavljaju kratkoročne kredite koji su realno iskazani na dan 31.Tabela P11).578 118. moraju biti procenjena u realnom iznosu. što predstavlja eliminaciju salda internih potraživanja i obaveza. godine (Prilog .12.246 72. PRIMENA METODA PROCENE Obaveze iz zajedničkog poslovanja u iznosu od 535. Obaveze prema povezanim preduzećima za kratkoročno uložena sredstva u iznosu od 10. C) Dugoročna rezervisanja. a koje će se pojaviti u narednim godinama.460 hiljada dinara. koja predstavljaju (prema Zakonu o računovostvu) obaveze za pokriće troškova i rizika proisteklih iz prethodnog poslovanja. Obaveze za primljene kredite od banaka u zemlji u iznosu od 44. 106 . Za procenu dugoročnih rezervisanja treba obezbediti opšti akti preduzeća kojim se reguliše računovodstvo (pravilnik ili metodologija) i ostalu relevantnu dokumentaciju.745 hiljada dinara obuhvataju: .199X.745 Procenom je utvrđeno da je iznos ostalih kratkoročnih obaveza i pasivnih vremenskih razgraničenja realno iskazan.u 000 dinara Dospele neizmirene obaveze po dugoročnim kreditima Ukalkulisane kamate i ostale naknade po dospelim dugoročnim kreditima Ukalkulisane ostale kamate na kratkoročne kredite Obaveze za poreze i doprinose UKUPNO (Prilog .

12.u 000 dinara Stanje na dan Promene u toku obračunskog perioda 31.620 Stanje na dan 31.324.199X 107 .Rezervacija za garantni depozit .381 Rezervacije za garantne depozite 147.380 Po bilansu 31.817.199X Povećanje u toku 199X Smanjenje u toku 199X Stanje na dan 31.287 hiljada dinara dugoročnih rezervisanja i to: .990 Povećanje u toku 199X  Smanjenje u toku 199X 6.461.Ostale rezervacije za radne jedinice u inostranstvu .u 000 dinara 5.287 (Prilog .906 Rezervacije za radne jednice u inostranstvu UKUPNO154.071 (7.906.630 Po bilansu 31.199X PovećanjaSmanjenja 30.608) 147.u 000 dinara 6.u 000 dinara 126.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Konto 4040023 .287 Specifikacija konta grupe 404 Konto 4040015 .199X Povećanje u toku 199X godine je rezultat nastalih kursnih razlika i delom novih obračuna sa garantnim depozitom.12.0247.287 30. kao na primer: Preduzeće "ABC" Tabela P-10 Pregled stanja i promena na dugoročnim rezervisanjima Konto 40 Naziv konta Rezervisanja za rizike UKUPNO .880 154.Tabele P-10 i specifikacija konta grupe 40) I za procenu ove kategorije bilansa stanja potrebna je detaljna specifikacija.0247.199X 562.12.12.metodologija i primeri - Na primer: Preduzeće "ABC" u bilansu stanja na dan procene ima iznos od 154.380.879.880 154.12.917 29.

prikupiti informacije o dužnicima kojima je preduzeće. D) Potencijalne obaveze treba da pri proceni budu detaljno analizirane i kvantifikovane u realnom iznosu kao stalne ("čvrste") obaveze.6. Smanjenje u toku 199X godine je takođe rezultat postojanja kursnih razlika i delom novih obračuna usled kojih je došlo do skidanja sa rezervacija (zbog knjiženja kooperantskih situacija koje nisu bile obuhvaćene u prethodnim obračunima. garant.2. Treba obavezno pregledati sve sudske sporove koje poverioci vode protiv preduzeća čiji se kapital procenjuje i proceniti ishod tih sporova na osnovu kojih se može zaključiti koje će obaveze pristeći iz tih sporova.497) Procenjena vrednost dugoročnih obaveza (154. preduzeće "ABC" ima sledeće procenjene vrednosti: .137) Procenjena vrednost (procenjena vrednost neto imovine 894. (Na primer. čiji se kapital procenjuje.635. vrednost kapitala se procenjuje metodom neto imovine tako što se od procenjene vrednosti ukupne poslovne imovine oduzme procenjena vrednost ukupnih obaveza: Na primer. PRIMENA METODA PROCENE Povećanje u toku 199X godine je usledilo zbog kursnih razlika i delom iz novih obračuna u kojima je bila rezervacija. Procena vrednosti kapitala Uz pretpostavku da će preduzeće trajati u neograničenom budućem periodu.066 kratkoročnih obaveza 108 . Date garancije.u 000 dinara 3. a knjižene su na kontu Rezervacija). iako se vanbilansno prikazuju. napraviti popise i specifikacije.081.1. naknade sudskih troškova. izgubljeni sporovi.4. iako su potencijalne. Ovakve obaveze. naknade štete.987 Procenjena vrednost poslovne imovine (398. 4.) Za procenu ovih obaveza procenitelj mora da konsultuje pravne eksperte. I ove potencijalne obaveze mogu se u određenom momentu i iznosu kvalifikovati kao obaveze koje su potpuno izvesne. mogu se kvalifikovati kao izvesne. treba detaljno pregledati.287) Procenjena vrednost dugoročnih rezervisanja kapitala Procenjena vrednost (1.

052 92. Potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5.136 487.207 337.051 41. Materijal.733 428.758 2. Novčana sredstva i hartije od vrednosti 2.740 244.199X (Vrednost neto imovine) AKTIVA 1.074 1.004 91. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 3. Dati avansi 3. Uložena sredstva u banke 5.473 673. Zemljište 2.575 19 583 3.metodologija i primeri - 4.943 679.207 191.074 1.1.177 25 158 3. Roba III Zalihe (1+2+3) 1. Na primeru preduzeća "ABC" dat je korigovan bilans stanja na dan procene na sledećoj šemi. Ulaganja u hartije od vrednosti II Dugoročna finansijska ulaganja (4+5) A) Stalna sredstva (I+II) 1. Proizvodi 3.869 (13) (185) (198) (198) 428.575 19 583 3.671 184.690 211 5. Ostala kratkoročna potraživanja i AVR IV Kratkoročna potraživanja (1+2+3+4+5) V) Obrtna sredstva (III+IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) Stanje po knjigama 2.928 5.u 000 dinara Procenjena vrednost 2.158 8.792 202.684 15 5.356 8.335 687. Oprema i ostalo Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost I Materijalna ulaganja (1+2+3) 4. rezervni delovi i sitan inventar 2.703 396 5.868 294.533 259.962 109 .869 428.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Sastavljanje bilansa stanja na dan procene Na osnovu procenjenih vrednosti svih kategorija sredstava i izvora.815 15 5.627 2. Kupci u zemlji 4. sastavlja se bilans stanja.7.177 25 158 3.943 250. U tom bilansu treba da budu prikazane sve korekcije stanja iskazane po knjigama na dan procene.2.291 Korekcije procene . Preduzeće "ABC" BILANS STANJA NA DAN 31.928 5.183 149.12.

199X (Nastavak) (Vrednost neto imovine) PASIVA I Kapital II Kratkoročne obaveze 1.962 Vrednost neto imovine = 651. što ilustrujemo bilansom na dan procene na sledećoj šemi.907 16.473 642 4.u 000 dinara KorekcijeProcenjena procenevrednost 428. 110 .040 1. 4.365 8. 3.361 2.671 651. 2. 6. 8.365 8. 7.089 208 POSLOVNA PASIVA (I+II) 259.040 1. Primljeni avansi Dobavljači Kratkoročne obaveze iz zajedničkih poslova Obaveze za zarade Obaveze prema povezanim preduzećima Krediti od banaka u zemlji Ostale kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 222.361 2.637 2. PRIMENA METODA PROCENE Preduzeće "ABC" BILANS STANJA NA DAN 31.4. Naprotiv.089 208 .671 687.671 hiljadu dinara.291 428. nije pravilo da se procenom mora povećati kapital iskazan u bilansu prema stanju iz knjigovodstva. usled korekcija vrednosti imovien na niže ili pak obaveza na više. Na primer: Preduzeće "MN" ima takvu situacija. Međutim.601 hiljada dinara U navedenom primeru bilansa stanja procenjena vrednost kapitala je veća od knjigovodstvene za 428. može doći i do smanjenja knjigovodstvene vrednosti kapitala.637 2. 5.473 642 4.907 16.12.601 36.930 36.

Dobavljači u inostranstvu 4. Obaveze za kratkoročne kredite 181.576) 579.625 11.218 1.911 11.305 7. HOV i novčana sredstva 7.894 50 107 2.229 2. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 5.229 2.046 251.195 24.598 (218.870) 35. Građevinski objekti 3.857 36.794 29 2.048 9.844 0 1.272 89.708 12.923) (134.286 0 (261.056 581 1.750 579. Ostala kratkoročna potraživanja 6.12.272 POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 797.048 9.430 16.429 294.530 1. Materijalna ulaganja u pripremi 5.727 1.273 11 B) Obrtna sredstva (IV + V) POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Kapital II Dugoročne obaveze 1.161) 42.273 134.407 77.022 Vrednost neto imovine = 89.596 161.272 24.447 29 2. Avansi.897 53 1.885 294.653) 53 (134.718) (53) (53) (83.430 16. Kratkoročne obaveze iz zajedničkog poslovanja 6. depoziti i kaucije 2.246) 77.585 0 (6.844 251. Avansi za materijalna ulaganja III Dugoročna finansijska ulaganja 1.706) .metodologija i primeri - Preduzeće "MN" BILANS STANJA NA DAN 31.585 42.208 92.885 hiljada dinara 111 . Dati depoziti i kaucije 2.956 156. Zemljište 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .653) (218.124 314. Obaveze za zarade i ostale kratkoročne obaveze 7.576) 46.708 5.598 (134.844 532.500 1. Dobavljači u zemlji 3.429 194. Oprema 4.571 513.284 78.571 597. Kupci u zemlji 3.894 50 54 2.199X (Vrednost neto imovine) AKTIVA I Nematerijalna ulaganja II Materijalna ulaganja 1.956 21.u 000 dinara Procenjena vrednost 16. Ostala kratkoročna finansijska ulaganja 5. Potraživanja iz zajedničkog poslovanja 4. Ulaganja u hartije od vrednosti A) Stalna sredstva (I + II + III) IV Zalihe V Kratkoročna potraživanja i novac 1.756 77.717 Korekcije procene (83.844 616.056 581 1. depoziti i kaucije 2.581 441.543 (126.291 153. Krediti u inostranstvu III Kratkoročne obaveze 1.403 797. Aktivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 16.208 10.651) (82.022 351.844 194. Avansi.

Na primer. on može biti primenjen i u drugim situacijama. METOD LIKVIDACIONE VREDNOSTI Pored prinosnog metoda i metoda neto imovine. mogu uzeti u obzir prilikom zaključivanja o vrednosti preduzeća. ukoliko bi se poslovanje nastavilo. Tada likvidaciona vrednost preduzeća može biti i njegova maksimalna vrednost i za vlasnike jedini upotrebljiv indikator vrednosti.4. Iako bi. odnosno vrednost koja više odgovara realnosti. Zatim je potrebno takve vrednosti sabrati i dobiće se veća vrednost celog preduzeća. Ukoliko se konsoliduju podaci o rezultatima poslovanja i upotrebe za procenu. Ovaj metod ima naročitog značaja u sledećim okolnostima: projektovani neto novčani tok. dok su drugi za nastavak rada. prinosna i likvidaciona. 112 . projektovani neto novčani tok. pa ono više vredi "mrtvo" nego "živo" (kad posluje. a smanjuje kapital). Likvidaciona vrednost predstavlja donji limit. dovoljno bi bio nizak da bi likvidaciona vrednost bila skoro jednaka prinosnoj vrednosti. te kao takva može služiti i kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. od kojih neki dobro posluju. tada će gubici nerentabilnih delova smanjiti rentabilnost celog preduzeća i ono će manje vredeti nego što je realno. ako veliko preduzeće (holding) ima svoje delove (zavisna preduzeća). Tada se obe vrednosti. tj. U takvim slučajevima se preporučuje vrednovanje nerentabilnih delova primenom metoda likvidacione vrednosti. a pojedini posluju s gubitkom. ukoliko bi se poslovanje nastavilo. U takvoj situaciji neki vlasnici preferiraju likvidaciju. bio bi niži u poređenju sa vrednošću sredstava kojima preduzeće raspolaže. novim Zakonom je propisan i metod likvidacione vrednosti. najnižu vrednost kapitala. metod likvidacione vrednosti trebalo primenjivati samo u preduzećima koja su suočena sa prestankom svog rada.3. Zato se i koristi u procenama kao kontrolna veličina. PRIMENA METODA PROCENE 4. a rentabilnih prinosnim metodom. na prvi pogled.

upotpuni bilans stanja (ukoliko je potrebno) sredstvima koja nedostaju.specijaliste za procenu vrednosti. doda dobit ili oduzme gubitak tokom likvidacionog perioda. prosuđuje da se sredstva najpovoljnije prodaju. izračuna likvidacionu vrednost kapitala (vrednost likvidacionog ostatka). oduzme likvidacionu vrednost obaveza. umanji bruto likvidacionu vrednost za direktne i indirektne troškove. tj. Upravo iz ovih razloga je u novom Zakonu propisana i primena metoda likvidacione vrednosti. sledeće korake: pribavi bilans stanja na dan procene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - Ukoliko se prinosnim metodom dobije manja vrednost od likvidacione. Pri proceni likvidacione vrednosti procenitelj treba da primeni sledeći postupak. opreme. U primeni metoda likvidacione vrednosti potrebno je obezbediti posebne procenjivače . zbog njihove bolje informisanosti o tržišnim vrednostima sredstava. sastavi bilans stanja na dan procene. utvrdi bruto likvidacionu vrednost. proceni pojedinačno sve kategorije bilansa stanja. kako nekretnina. tako i zaliha. onda je vrednost preduzeća jednaka njegovoj likvidacionoj vrednosti. diskontuje na sadašnju vrednost prethodne iznose. 113 . Procenjivače za procenu likvidacione vrednosti najčešće angažuje sud. a pouzdano se zna da pripadaju imovini preduzeća. zavisno od vremena likvidacije.

utvrđivanje vrednosti nije identično metodu neto imovine. zatim ekonomskotehničke zastarelosti i stepen amortizovanosti i održavanja. Kod procenjivanja likvidacione vrednosti opreme treba uzeti u obzir. opisu i karakteristikama sredstava. Vrednost bruto imovine preduzeća u postupku procene likvidacione vrednosti se procenjuje na bazi pojedinačnih prodajnih vrednosti u postupku redovne likvidacije. a naročito funkcionalnost i sposobnost upotrebe na drugom mestu (posle prodaje). Likvidaciona vrednost zaliha može biti ista. takođe. Tu treba uzeti u obzir troškove demontaže i montaže koji bi bili neophodni pri prodaji svake pojedinačne opreme (pri prodaji "na komad"). podrazumevajući i da potraživanja i obaveze budu procenjeni na bazi realnih mogućnosti naplativosti i plaćanja. Građevinskim objektima treba pojedinačno utvrđivati prodajnu vrednost. Vrednost zemljišta. u proceduri identičan sa trećim korakom po metodu neto imovine. pored postojećeg tehničko-tehnološkog stanja. kao pojedinačne ili kao cene linije opreme. procena bi trebalo da se odvija na sledeći način: Nematerijalna ulaganja treba pokušati da se posebno procene i da se posebno prodaju. i nema potrebe ponavljati ih. zatim specifikacije i ostale dokaze o vlasništvu. Prema strukturi bilansa stanja. PRIMENA METODA PROCENE Prvi i drugi korak pri proceni likvidacione vrednosti je identičan koracima primene pri proceni metodom neto imovine. može biti prihvaćena kao likvidaciona vrednost. što znači da za procenu svake kategorije bilansa treba obezbediti popise stvarnog stanja. 114 . koju opština pri eksproprijaciji zemljišta nadoknađuje. ako ne i niža od njihove cene koštanja. s obzirom da odgovara najnižoj ceni. Međutim. na čiju će visinu naročito uticati funkcionalnost objekta i mogućnost njegove višestruke upotrebe i korišćenja za druge svrhe.4. Treći korak je.

Utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti vrši se nakon procenjivanja pojedinih kategorija aktive i prosuđivanja o najpovoljnijem izboru likvidacije.000Procenjena bruto Umanjivanje bruto likvidacione vrednosti za direktne i likvidaciona vrednost indirektne troškove je sledeći korak u proceni likvidacione vrednosti.000Procenjena likvidaciona vrednost nekretnina Procenjena vrednost obrtnih sredstava .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . zakonski propisani troškovi. tj. sposobnost preduzeća da likvidira sredstva redovnom likvidacijom. 115 . porezi (kao direktni troškovi) ili troškovi pravnih usluga. Troškovi kojima se umanjuje bruto likvidaciona vrednost su na primer: troškovi angažovanja komisije koja vrši prodaju imovine. troškovi osiguranja i sl. tj. troškovi specijalne prodaje.zaliha 603. potencijalna likvidaciona vrednost nematerijalnih ulaganja. kao i da preduzme sve za postizanje maksimalne vrednosti likvidacionog ostatka.000 Novčana sredstva 1.000 Procenjena vrednost potraživanja 128.509. (kao indirektni troškovi). Obaveze (dugoročne i kratkoročne) treba da budu procenjene u visini realnih mogućnosti njihovih isplata. na sledeći način: . potencijalni uticaj od korišćenja redovne ili forsirane likvidacije. izabere redovnu ili forsiranu (ubrzanu) likvidaciju.000i ostale obrtne imovine 256. Na prosuđivanje mogu da utiču sledeći faktori: primena zakonskih propisa (ograničenja).metodologija i primeri - Likvidaciona vrednost dugoročnih finansijskih ulaganja i kratkoročnih potraživanja odgovaraće vrednosti koja će moći realno da se povrati (za uložena sredstva) ili naplati. vraćanje. Prosuđivanje najpovoljnije prodaje sredstava podrazumeva da procenjivač treba da izabere način likvidacije.u 000 dinara 522.

4. PRIMENA METODA PROCENE

U našem prethodnom obračunu to iznosi: - u 000 dinara 1.509.000 (213.000) (60.000) 1.236.000

Bruto likvidaciona vrednost iznosi Direktni troškovi likvidacije Indirektni troškovi likvidacije Likvidaciona vrednost (ostatak)

Tokom likvidacionog perioda, u kojem preduzeće može da nastavi sa svojim aktivnostima, treba utvrditi finansijski rezultat i, ako je u tom periodu utvrđena dobit, dodati procenjenoj i prethodno obračunatoj likvidacionoj vrednosti, a ako je utvrđen gubitak - oduzeti ga. Likvidacionu vrednost obaveza treba oduzeti od prethodno obračunate likvidacione vrednosti i time se dobija procenjena neto likvidaciona vrednost kapitala preduzeća.
Na primer (nastavak prethodnog obračuna): - u 000 dinara Likvidaciona vrednost (ostatak) Procenjena likvidaciona vrednost obaveza Procenjena neto likvidaciona vrednost - likvidaciona vrednost kapitala 1.236.000 (1.033.600) 202.400

Zavisno od vremena trajanja likvidacije, u poslednjem koraku moguće je diskontovanje na sadašnju vrednost prethodno izračunatih iznosa. Poslednji korak u postupku procene likvidacione vrednosti je sastavljanje bilansa stanja na dan procene.
Na primer: Preduzeće "LV", na osnovu prethodno izvršenih postupaka procene likvidacione vrednosti, sastavlja sledeći bilans:

116

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

BILANS STANJA NA DAN PROCENE PREDUZEĆA "LV"

(Metod likvidacione vrednosti)
Knjigovodstvena vrednost 1.020.000 (278.000) 742.000 900.600 256.000 128.000 7.000 - u 000 dinara Procenjena Napolikvidaciona mena vrednost

AKTIVA

1. Nabavna vrednost osnovnih sredstava 2. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava I Osnovna sredstva (1-2) 3. 4. 5. 6. Zalihe Potraživanja Novčana sredstva Ostala sredstva

522.000 522.000 596.000 256.000 128.000 7.000

(1)

(2)

II Obrtna sredstva (3+4+5+6) Ukupna aktiva (I+II)

1.291.600 2.033.600

987.000 1.509.000 (3)

PASIVA 1. Dospele dugoročne obaveze 2. Dobavljači 3. PVR I Tekuće obaveze (1+2+3) II Dugoročne obaveze Procenjene obaveze (I+II) III Obaveze za direktne i indirektne troškove likvidacije Ukupne obaveze (I+II+III) IV Kapital (neto likvidaciona vrednost) Ukupno pasiva (III+IV) 66.000 493.600 90.000 649.600 384.000 1.033.600 66.000 493.600 90.000 649.6000 384.000 1.033.600 (4)

1.033.600 1.000.000 2.033.600

273.000 1.306.600 202.400 1.509.000

(5) (6)

117

4. PRIMENA METODA PROCENE

U napomenama je dat obračun procene likvidacione vrednosti pojedinih bilansnih pozicija preduzeća "LV": 1) Osnovna sredstva / nekretnine i oprema
- u 000 dinara Građevine - 10% provizije i drugih direktnih troškova Diskontni faktor (18 meseci, 48%) Oprema - 40% diskont zbog pojedinačne prodaje ⋅ 750.000 (75.000) 675.000 0,49363

333.000

560.000 60% 336.000 80% 268.800 ⋅ 0,70259 189.000 522.000

- 20% provizije i direktnih troškova

Diskontni faktor (9 meseci, 48%) Likvidaciona vrednost stalne imovine

2) Obrtna sredstva - zalihe
- u 000 dinara Stanje po knjigama Gotovi proizvodi Nedovršena proizvodnja Materijal UKUPNO 380.000 150.600 370.000 900.600 Likvidaciona vrednost Objašnjenje

285.000 (25% snižene cene) 15.000 (nemogućnost završetka proizvodnje) (20% diskont zbog škarta) 296.000 596.000

3)

Ukupna procenjena bruto likvidaciona vrednost iznosi 1.509.000 hiljada dinara. Ukupna procenjena likvidaciona vrednost obaveza (kratkoročnih i dugoročnih) iznosi 1.033.600 hiljada dinara. Direktni i indirektni troškovi likvidacije iznose 273.000 hiljada dinara i to direktni 213.000 hiljada dinara, a indirektni 60.000 hiljada dinara. 118

4)

5)

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

6)

Kapital / neto likvidaciona vrednost izračunata je:
Ukupna aktiva Ukupne obaveze Neto likvidaciona vrednost - u 000 dinara 1.509.000 1.306.000 202.400

4.4. ZAKLJUČAK O PROCENI Kao što je ranije pomenuto, metodologija procene obuhvata veći broj različitih metoda. Da bi došli do vrednosti preduzeća, procenjivači obično koriste dva ili više metoda, pa kao rezultat dobijaju više mogućih vrednosti. Zbog toga je, na kraju, njihov zadatak da utvrde kojoj od tih vrednosti je najbliža vrednost preduzeća. To se obično čini ponderisanjem rezultata pojedinih metoda i izračunavanjem ponderisane vrednosti. U fazi pripreme za procenu, procenjivač bi trebalo da izabere više metoda. Neki od ovih metoda će rezultirati boljim a neki lošijim indikacijama o vrednosti preduzeća. Metod koji bolje indicira vrednost preduzeća, trebalo bi da dobije veću težinu prilikom utvrđivanja konačnog rezultata. Međutim, određivanje pondera i ocena rezultata pojedinih metoda sa stanovišta donošenja konačnog suda o vrednosti preduzeća, nije jednostavan postupak. On je podložan uticaju mnogih faktora i zahteva, u značajnoj meri, rasuđivanje procenjivača zasnovano na njegovim saznanjima o preduzeću i okruženju u kome posluje.

Prema novim propisima, kod nas će se procena vršiti primenom dva metoda, tako da će procenjivači biti u situaciji da donose zaključak o vrednosti kapitala na osnovu rezultata svakog od njih. Moguća su dva pristupa u formiranju mišljenja o vrednosti preduzeća. Prema prvom, procenjivač dodeljuje svakoj od korišćenih metoda odgovarajući ponder, izražen u procentima, što može biti ilustrovano na sledeći način:
(u dinarima) Ponderisana vrednost 1.030.400 556.800 1.587.200

Metod Vrednost ⋅ Ponder = Prinosni metod 1.472.000 70% =⋅ Metod neto imovine 1.856.000 30% =⋅ Ponderisana prosečna vrednost 100% =

119

prinosni metod označen kao osnovni. koji se zasniva na dobroj informisanosti i rasuđivanju. Na taj način on može doći do sličnog rezultata.4. procenjivač najčešće ima u vidu: prirodu delatnosti preduzeća i sredstva kojima ono raspolaže. biće korišćen samo radi dobijanja indikacije o minimalnoj vrednosti preduzeća. koji se takođe navodi u pomenutom Zakonu. Procenjena vrednost kapitala izražava se u dinarima i u deviznom ekvivalentu. kvalitet i kvantitet podataka. a metod neto imovine kao korektivni. U vezi sa propisanom primenom metoda procene. odnosno faktora koji. Ovakavo mišljenje obično je zasnovano na prednostima i nedostacima svakog metoda u konkretnoj situaciji. na profesionalni sud procenjivača. Drugim rečima. u situacijama u kojima prinosni metod rezultira izuzetno niskom vrednošću. To znači da će najmanji ponder koji se može dodeliti ovom metodu biti 50%. Detaljnije posmatrano. po svojoj prirodi.600. kao i utisak koji se stiče i na osnovu nemerljivih faktora. procenjena vrednost kapitala ne može biti manja od likvidacione vrednosti. S obzirom da je u novom Zakonu. nisu mogli biti obuhvaćeni kvantifikacijama u okviru pojedinih metoda. mogu uticati i njegova opšta saznanja o preduzeća. Pored navedenih faktora. PRIMENA METODA PROCENE Prema drugom pristupu procenjivač subjektivno ocenjuje koji metod ima veću težinu i takav svoj stav opisuje iznoseći potrebnu argumentaciju. ukoliko se do konačne vrednosti dolazi ponderisanjem. premise vrednosti. svrhu procene i definiciju vrednosti. ostaje izvesna dilema oko primene prinosnog metoda u situacijama u kojima on nije najpogodniji. Najverovatnije će biti tolerisana i izvesna odstupanja u 120 . dominantnu težinu u donošenju konačnog zaključka o vrednosti preduzeća imaće prinosni metod. odnosno do mišljenja da je vrednost preduzeća približna iznosu od 1.000 dinara. Metod likvidacione vrednosti.

jer. onda je vrednost ovakvog interesa veća od procenjene za odgovarajuću premiju po osnovu upravljačkih prava. koji sledi posle donošenja zaključka o vrednosti preduzeća. U pojedinim situacijama može biti obračunat i popust na procenjenu vrednost po osnovu odsustva ili reduciranja mogućnosti prodaje vlasničkog interesa. on mora da izvrši testiranje dobijenog rezultata na sledeći način: ponovnom proverom logike i obračuna primenjenih u okviru svakog od metoda. Time se istovremeno prekida sa dosadašnjom praksom forsiranja metoda neto imovine kao osnovnog metoda. Drugi zadatak procenjivača. Treći zadatak procenjivača.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . procenjivač ima još nekoliko važnih zadataka.metodologija i primeri - davanju težine pojedinim metodama. kontrolnom interesu u preduzeću. u najvećem broju slučajeva. odnosi se na procenu strukture kapitala (vrednosti pojedinih delova kapitala) ili pojedinih vlasničkih interesa. u slučajevima kod kojih je to opravdano. čija je vrednost manja od procenjene za popust usled odsustva upravljačkih prava. Procenjivač mora da se uveri: da je ceo postupak procene bio na adekvatan način planiran i da su na njemu bili angažovani odgovarajući stručnjaci. Međutim. pre sastavljanja izveštaja o proceni. Prvo. odnosno nije prihvatljivo prema međunarodnim standardima. on može na najbolji način da odražava vrednost preduzeća. poređenjem dobijene vrednosti sa vrednošću sličnih preduzeća. što je u suprotnosti sa osnovnom premisom vrednosti. Ukoliko se radi o upravljačkim pravima ili o tzv. odnosi se na pregled dokumentacije ili informacione osnove koja je korišćena u postupku procene. bitno je da je prinosni metod proglašen osnovnim metodom procene. 121 . proverom dobijene vrednosti iz perspektive onoga ko bi mogao eventualno da je osporava. Suprotno je kod manjinskog interesa. Posle donošenja zaključka o vrednosti preduzeća.

evidentiraju se na pozicijama poslovne imovine. SASTAVLJANJE BILANSA STANJA POSLE PROCENE Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala. razlike koje su identifikovane prema metodu neto imovine. ocena performansi stručnjaka koji su bili angažovani na proceni i sl. Na kraju.4. da su u svim fazama procene korišćeni odgovarajući profesionalni standardi za ovu vrstu posla. da se iz radne dokumentacije može videti da je za sve metode procene bilo obezbeđeno dovoljno kvalitetnih podataka. obaveza i kapitala. evidentira se: 122 . obaveza i kapitala u poslovnim knjigama preduzeća. Ustvari. obaveza i kapitala na dan procene (član 12 Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala). kao što su sređivanje dokumentacije. kapitala i obaveza.5. 4. Ovaj bilans treba da posluži za knjiženje procenjenih vrednosti poslovne imovine. PRIMENA METODA PROCENE da su bili izabrani metodi procene adekvatni specifičnostima preduzeća čija se vrednost procenjuje i da su usklađeni sa svrhom procene. Razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine. preduzeće treba na osnovu ovog bilansa da svede knjigovodstveno na procenjeno stanje imovine. da su svi predviđeni koraci u proceni izvedeni i da su dokumentovani određenim analizama i objašnjenjima. sastavlja se bilans stanja s iskazanim procenjenim vrednostima poslovne imovine. To se postiže knjiženjem utvrđenih razlika na sledeće načine: a) Kada je procenjena vrednost kapitala veća od knjigovodstvene vrednosti. procenjivač ima i niz administrativnih zadataka kojima se završava ceo angažman na proceni vrednosti preduzeća.

oba metoda imaju ravnopravan tretman).000 550.000 7.000 98. Goodwill Osnovna sredstva 1.000 7.00012.000 650.000 415.000 12.000 7.000 645.000 - AKTIVA I Nematerijalna ulaganja (1+2) 1.000 85.00013. Oprema Dugoročna finansijska ulaganja Zalihe Kratkoročna potraživanja HOV i novčana sredstva Poslovna aktiva II 273.000 12. BEOGRAD NA DAN PROCENE …… Knjigovodstvena vrednost 6. Na sledećem primeru prikazaćemo obe varijante knjiženja: Rezultati procene: Metod Vrednost kapitala u 000 dinara Prva vari-Druga jantavarijanta 350.000 12.000 650.00098.000 100.000 1.000 480.000 850.000 480.000 260. Građevinski objekti 2.000 450.000 950.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .000 13. "ABC".000 750.000 500.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 7.000 80.metodologija i primeri - povećanjem vrednosti nematerijalnih ulaganja (pozicije goodwill) procenjenih po metodu neto imovine.000 III IV V VI 13.000 107.P.00080.000 260.000 98.000 123 .000 350.000 7.000 500.000 80.000 15. ili smanjenjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine.500 . Način A) BILANS STANJA D.5000 140.500 6.000 Knjigovodstvena vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Ponderisana procenjena vrednost kapitala (Ponder 50% od procenjenih vrednosti.000 113. Osnovna ulaganja 2.050. tj.000 225.000 850.

000 95.000 185. Dalje. ili umanjenjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine.000 95.P. kao negativnu komponentu kapitala. "ABC". Zakon predviđa mogućnost odlaganja korekcije kapitala za iznos negativnog goodwill-a (odloženi negativni goodwill).000 185.4. Razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine. BEOGRAD NA DAN PROCENE …… (Nastavak) .000 20. evidentiraju se na pozicijama poslovne imovine. Mišljenja smo da za celokupni iznos negativnog goodwill-a treba umanjiti odmah vrednost osnovnih sredstava.000 90.000 1.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 PASIVA Knjigovodstvena vrednost 350.000 20. PRIMENA METODA PROCENE Način A) BILANS STANJA D.00020.000 645.000 950.000 185.000 185. evidentira se: povećanjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodi neto imovine. bez ostavljanja mogućnosti za neke buduće korekcije.000 750. jer se svojinska transformacija tretira kao statusna promena preduzeća. 124 .00095. kao negativni goodwill (gubitak). tj. razlike koje su identifikovane prema metodu neto imovine.050. tretirajući ga kao posebnu poziciju u okviru dugoročnih rezervisanja. što znači da je bitno utvrditi realnu vrednost i kapitala i sredstava na dan procene.000 550. Na sledećim primerima prikazaćemo obe varijante knjiženja: 3 Zakon o računovodstvu tretira razliku koja proističe iz niže procenjene vrednosti kapitala i njegove knjigovodstvene vrednosti.000 20.000 I II III IV Kapital Dugoročne obaveze Dugoročna rezervisanja Kratkoročne obaveze Poslovna pasiva 650.000 b) Kada je procenjena vrednost kapitala manja od knjigovodstvene vrednosti3. obaveza i kapitala.000 850.

000 150.000 318.000 12.000 50.000 130.000 90.000 250.000 670.000 171.000 180. BEOGRAD NA DAN PROCENE …….000 210.metodologija i primeri - Rezultati procene: Metod Vrednost kapitala u 000 dinara Prva vari-Druga jantavarijanta 250.000 12.000 180.000 200.000 III Dugoročna finansijska ulaganja IV Zalihe V Kratkoročna potraživanja VI HOV i novčana sredstva Poslovna aktiva PASIVA I II III IV Kapital Dugoročne obaveze Dugoročna rezervisanja Kratkoročne obaveze Poslovna pasiva 250.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .000 130.000 171.000 AKTIVA I II Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva 1.000 220.000 250.000 35.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 2.000 180.000 150.000 Knjigovodstvena vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Ponderisana procenjena vrednost kapitala Način B) BILANS STANJA DP "ABC".000 171.000 60. Građevinski objekti 2.000 60.000 150.000 45.000 750.000 35. Knjigovodstvena vrednost 2.000 80.000 700.000 2.000 12.000 60.000 250.000 150. 125 .000 220.000 720.000 36.000 275.000 . Oprema 250.000 150.000 750.000 NAPOMENA: U svim navedenim slučajevima.000 180.000 720. procenjena vrednost nije bila.000 300.000 12.000 200.000 130.000 120.000 700.000 670. niti sme da bude niža od likvidacione vrednosti.000 230.000 210.000 52.000 35.000 210.000 2.000 250.

metodologija i primeri - 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Priprema Izveštaja o proceni 127 .

njihove izjave o nezavisnosti. pisani izveštaj o proceni može ponekad biti korišćen i u situacijama koje nisu u najdirektnijoj vezi sa svrhom procene i namenom izveštaja. Tada se u žurbi ne poklanja dovoljno pažnje izveštaju. Tako on može biti osnova za pregovore sa investicionim bankarima ili potencijalnim kupcima.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Priprema izveštaja o proceni izveštaju o proceni u praksi ne pridaje dovoljan značaj. a takođe. državnih agencija i sl. pregled opštih pretpostavki i ograničenja. može biti predmet pažnje poreskih organa. ukoliko se preduzeće sa tim složi. Ovakav izveštaj obično ima sledeći sadržaj: Uvod (rezime) Informacije o preduzeću Informacije o grani i o privredi Finansijska analiza preduzeća Pregled metoda procene Primena izabranih metoda Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala Prilog koji uključuje informaciju o kvalifikacijama procenjivača.metodologija i primeri - 5. Na osnovu izveštaja se ocenjuje i kvalitet procene. s obČesto se zirom da je njegovo sastavljanje uvek skopčano sa rokovima. iako je on jedini dokaz o rezultatima procene. Kompletan. izjavu zvaničnih predstavnika 129 . pa je zato veoma važno da on bude pripremljen na odgovarajući način.

Osnovni podaci o preduzeću u vrlo generalnoj formi treba da ukažu odman na delatnost. Obično se ovde daje: Kratak istorijat preduzeća. a koje su inače relevantne za procenu. Prikaz jakih i slabih tačaka u poslovanju preduzeća. konkurencijom. lokacijama. promena vlasništva. organizacionom strukturom. itd. kome se odmah skreće pažnja na najvažnije činjenice u vezi sa procenom. U ovom delu sadržane su informacije o preduzeću koje nemaju finansijski karakter. Svrha procene takođe mora biti jasna. U uvodu se daje rezime postupka procene i najvažniji zaključak. koji mora biti jasno iskazan.5. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI preduzeća da su procenjivačima dostavljeni svi raspoloživi podaci o imovini kojom raspolaže preduzeće i sl. Prikaz delatnosti preduzeća sa listom njegovih proizvoda ili usluga. koji prikazuje najvažnije događaje od osnivanja. Metodi procene i zaključak o vrednosti preduzeća. tj. vrednost preduzeća do koje se došlo u proceni. Obično se uvod formalno piše u vidu pisma rukovodstvu preduzeća. najvažnijim kadrovima. jer od nje zavisi da li će cela procena biti tumačena u pravilnom kontekstu. 130 . kupcima i ostalim relevantnim podacima. Definicija vrednosti mora biti identifikovana i opisana. kao što su: Datum procene. pravnu formu i svojinske interese. Informacije o preduzeću. Prikaz svojinske strukture i prikaz njenih promena u poslednje vreme. dobavljačima. Uvod. Prikaz sistema upravljanja sa navođenjem ključnih menadžera. pripajanja. spajanja. preko značajnijih razvojnih poduhvata.

pokušavati da ih osporavaju. Ovaj deo posvećen je finansijskom stanju u kome se nalazi preduzeće. na osnovu izveštaja. Podaci o grani ili grupaciji i mesto preduzeća koje se opisuje njegovom veličinom u odnosu na druga preduzeća.metodologija i primeri - Informacije o grani i o privredi. Podaci o privrednim kretanjima u užem regionu i na lokalnom nivou. Ovaj deo izveštaja bi trebalo da sadrži najvažnije rezultate u primeni izabranih metoda i da prikaže na koji način je izveden konačan zaključak o vrednosti i strukturi kapitala preduzeća. ukoliko je poslovanje preduzeća osetljivo na promene u opštem privrednom okruženju. Posebno se prikazuju: Podaci iz bilansa stanja o sredstvima i izvorima sredstava. pa će. Ovo je bitno za manja preduzeća čije je poslovanje direktno uslovljeno takvim kretanjima. U izveštaju mora biti detaljno prikazan postupak primene svakog od izabranih metoda i to sa svim potrebnim kalkulacijama. U ovom delu daje se pregled metoda procene i pregled izabranih metoda sa argumentacijom relevantnom za takav izbor. Obično se daju: Podaci o makroekonomskim kretanjima. Ovo je naročito važno ako izveštaj budu koristili oni kojima rezultati procene ne idu u prilog. Finansijska analiza preduzeća. Ukoliko su ti obračuni suviše detaljni. Pregled metoda procene. učešćem na tržištu i sl. Ovaj deo izveštaja sadrži pregled zbivanja u grani ili grupaciji kojoj preduzeće pripada i pregled privrednih kretanja. Podaci o rentabilnosti i likvidnosti. Zaključak. 131 . oni mogu biti prikazani i u prilogu. Primena izabranih metoda.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Računovodstvene i finansijske politike koje se vode u preduzeću.

Listu globalnih pretpostavki i listu ograničavajućih faktora koji su se javili tokom sprovođenja postupka procene. kao što su detaljni obračuni i finansijske informacije. tako da on bude pravilno strukturiran i jasan. Prema međunarodnim standardima za procenu. Zbog toga se ovom prilogu mora posvetiti posebna pažnja. Pregled izvora podataka (dokumentacija i obračuni).5. pisani izveštaj o proceni trebalo bi da bude zvanično potpisan od strane procenjivača. Ovaj deo ima ravnopravan tretman u izveštaju kao i svi ostali njegovi delovi. Ostale podatke. Naprotiv. To znači da se u njemu ne nalaze samo podaci koji nisu od primarnog značaja za korisnike izveštaja. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI Prilog. Prilog sadrži: Izjave procenjivača da nemaju interes u preduzeću koga su procenjivali. Pregled kvalifikacija procenjivača. odnosno od strane zvaničnog predstavnika firme koja je izvršila procenu. 132 . prilog sadrži mnoge informacije bez kojih nije moguće pravilno tumačiti rezultate primenjenih metoda.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - Literatura 133 .

International Association of Agrarian Economists. Pratt S. Keller. Griffits J. Jack: Valuation: Measuring and Managing the Value of Companies . Murrin. New York. Vlahović A. Fort Worth. 184192.: Procena vrednosti preduzeća.18th Annual Congress of the European Accounting Association..: Accounting Issues Relating to Transition of Yugoslav Economy . Computer demonstration session.: Investment Valuation. USA. Koller T. 1984. Savez računovođa i revizora Srbije. Murrin J. 1995. Chicago. Savez računovođa i revizora. 1986. Tom..: Valuation. Probus Publishing Company. Illionis. 1990. Measuring and Managing the value of Companies. Kotor.. XXI SYMOPIS. Damodaran A. Zlatibor. str.. 135 . Copeland. 1995. Sacramento.: Redovni bilans u funkciji revizije i procene vrednosti preduzeća. Njegovan Z. California. Leko V. Proceedings from XXIII International Conference of Agricultural Economists. Zlatibor. Mrđa N.. 1995.: Računovodstvo u funkciji revizije i procene vrednosti preduzeća. Cvetanović M. John Wiley & Sons Ltd. Practitioners Publishing Company.: The valuation of Privately Held Businesses.: Harmonizacija prava revizije i revizija u SRJ i EU.. John Wilez & Son's.. Brnjačka banja. Poznanić V. Leko V. 1991. Wilson D: Business Valuation. XXVI Simpozijum.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Poznanić V. 1996. (1994): Problemi privatizacije u poljoprivredi Jugoslavije. Poznanić V. XXIV Simpozijum. Appraisal Institute. IAAE . Leko V.metodologija i primeri - LITERATURA Akerson C. IEP. Njegovan Z.. 1990. Birmingham. Blackman I. Texas. 1994.. Fishman J. Copeland T. Tim.: Capitalization Theory and Techniques. New York. no EC007. UK. 1991. Leko V.. 1993.John Wiley & Sons. Beograd.: Finansijsko restrutkuriranje preduzeća. Beograd. zbornik Agrarna politika Jugoslavije u uslovima tržišnog privređivanja. (1997): Agriculturalland Valuation in the Countries under Transition: Toward a Market Oriented Economy. Zbornik radova "Pravo i privreda".

Poznanić V. Beograd. Appraisal Institute..: Knjigovodstvo deoničkog društva.E.C. IdW Verlag GmbH Düsseldorf. Valuing a business the analysis and appraisal of closely held companies. Pratt. Standards for the Valuation of Business Enterprises . 1989.V. Recommandation sur les procédures a suivre par les experts comptables en matière d'évaluation d'entreprises . Udruženje pravnika u privredi SR Jugoslavije. Arizona. Beograd. Đuričin D. Illionis. Ranković J. Vrnjačka Banja. VI Susret pravnika u privredi SR Jugoslavije. 1997. Beograd. Richard D. Illionis.Technical Opinion HPA (Hauptfachausschus) 2/1983 . The Appraisal of Real Estate. Savez ekonomista Srbije. Ekonomika preduzeća. The Appraiser's Workbook.. 1992.) .: Vodič za primenu Zakona o svojinskoj transformaciji. Irwin Inc. Zakon o svojinskoj transformaciji 136 . PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI Poznanić V. Shanon P. Scottsdale. The Principles of Appraisal Practice and Code of Ethics .5.American Society of Appraisers (ASA). Pratt Shannon P.: Reviewing a Business Appraisal Report. Udruženje pravnika u privredi i Ekonomski institut. 1992. 1997.: Procena vrednosti kapitala. National Association of Review Appraisers & Mortgage Underwriters. Appraisal Institute. Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti Uredba o bližim uslovima koje mora ispunjavati ovlašćeni procenjivač i uslovima i načinu oduzimanja ovlašćenja Uredba o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala Vasiljević M. Second edition. 1997.Union Europeenne des Experts Comptables Economiques et Financiers (U. Vlahović A. Kisić S: Rizik i neizvesnost. broj 3-4 jul-decembar 1996.TRC 1..Institut der Wirtschaftprüfer in Deutschland e.

4.primer Izveštaja o proceni 1. Uvod Informacije o preduzeću Informacije o privredi i o grani Analiza finansijskih izveštaja preduzeća "VVA" 5. 2.metodologija i primeri - II Procena vrednosti kapitala . 3. Pregled i primena metoda procene 6.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Zaključak Prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala 137 .

januar 19… godine 139 .12.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA DP "VVA" NA DAN 31.199X GODINE Beograd. 15.

Beograd 31.000 dinara 239.3 dinara ─ Metod diskontovanog novčanog toka ─ Metod neto imovine ─ Metod likvidacione vrednosti Rezultati procene .000 140 .413 Knjigovodstvena vrednost 270.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .199X 1 DEM = 3.metodologija i primeri - A) REZIME PROCENE Podaci o preduzeću Naziv: Skraćeni naziv: Direktor: Odgovorne ličnosti za date podatke: Adresa: Telefon: Šifra osnovne delatnosti: "XY" ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ 0124 Proizvodnja i prerada hartije 0702 Trgovina na veliko 0703 Trgovina na malo XXXX Društveno preduzeće za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA" DP "VVA" Ukupan broj radnika: Podaci o proceni Procenitelj: Datum procene: Srednji kurs na dan procene: Korišćeni metodi procene: Ekonomski institut.133 Likvidaciona vrednost Ponderisana procenjena vrednost (zaokruženo) 329.12.492 Vrednost dobijena po metodu DNT 416.232 Vrednost dobijena metodom neto imovine 187.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - B) IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 142 .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

SADRŽAJ
Strana

1. UVOD.......................................................................................................................1 44 1.1. Osnovni podaci o preduzeću ............................................................................144 2. 1.2. KorišćeneO PREDUZEĆU .......................................................................146 INFORMACIJE metode, rezultati procene i zaključak o vrednosti preduzeća .........144 3. INFORMACIJE O PRIVREDI I O GRANI .......................................................148 4. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" .................152 4.1. Vertikalna i horizontalna finansijska ravnoteža...............................................152 4.2. Analiza likvidnosti, aktivnosti i rentabiliteta....................................................153 4.3. 5. PREGLED I PRIMENA METODA PROCENE................................................155 Zaključak..........................................................................................................153 5.1. Primena metoda diskontovanog novčanog toka ..............................................155 5.1.1. Definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova"........................156 5.1.2. Projektovanje novčanog toka...............................................................156 5.1.3. Utvrđivanje diskontne stope ................................................................166 5.1.4. Procena vrednosti kapitala ...................................................................171 5.1.5. Definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" ...........................173 5.1.5.1. Bilans uspeha, novčani tok i bilans stanja ...........................173 5.1.5.2. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala .....................176 5.1.5.3. Procena vrednosti kapitala...................................................178 5.2. Primena metoda neto imovine..........................................................................179 5.2.1. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja - procena aktive .................180 5.2.2. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja - procena obaveza..............183 6. ZAKLJUČAK O PROCENI .................................................................................189 5.2.3. Utvrđivanje procenjene vrednosti 6.1. Bilans stanja posle kapitala ..........................................183 procene ..............................................................................189 5.3. Primena metoda likvidacione vrednosti...........................................................186 PRILOZI UZ IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA...................193 5.3.1. Procena pojedinih pozicija u bilansu stanja - procena aktive ..............186 5.3.2. Procena pojedinih pozicija pasive obaveze.......................................187 5.3.3. Procenjena likvidaciona vrednost 143 kapitala ..........................................188

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

1. UVOD Na zahtev DP "VVA" saradnici Ekonomskog instituta, Beograd procenili su vrednost preduzeća na dan 31.12.199X godine. Cilj procene je bio utvrđivanje procenjene vrednosti društvenog kapitala. Procenjena vrednost društvenog kapitala je osnova za svojinsku transformaciju. Ekonomski institut, Beograd kao potpisinik Izveštaja, nema učešća u kapitalu DP "VVA", niti bilo kakve poslovne aranžmane koji bi ga činili pristrasnim u određivanju vrednosti preduzeća. Dobijeni podaci tretirani su kao pouzdani, iako računovodstveni izveštaji nisu bili predmet nezavisne revizije. 1.1. Osnovni podaci o preduzeću Naziv: Društveno preduzeće za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA" DP "VVA" Beograd 0124 Proizvodnja i prerada hartije 0702 Trgovina na veliko 0703 Trgovina na malo 40811-15-123456 _______________________ 605-606 XXXX

Skraćeni naziv: Sedište: Delatnost:

Žiro račun: Telefon: Telefax: Broj zaposlenih:

1.2. Korišćene metode, rezultati procene i zaključak o vrednosti preduzeća Za svrhe procene društvenog kapitala DP "VVA" korišćenje su metode koje Zakon o svojinskoj transformaciji predviđa, a to su: prinosni metod (DNT), metod neto imovine, metod likvidacione vrednosti. 144

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Rezultati koji su dobijeni korišćenjem sve tri navedene metode, u konačnoj oceni vrednosti preduzeća, uzete su u sledećoj srazmeri: 60:40:0. Vrednost preduzeća je, prema tome, ponderisana vrednost samo dva metoda, dok je metod likvidacione vrednosti korišćen samo kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. Primenom navedenih metoda utvrđene su sledeće vrednosti: Metod / vrednost Metod diskontovanog novčanog toka Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti - 000 dinara 270.492 416.232 187.133

Primenjujući navedene pondere, u konačnoj oceni utvrđena je: Ponderisana procenjena vrednost (zaokruženo) 329.000 Vrednost preduzeća izražena u deviznom ekvivalentu (1 DEM = 3,3 dinara) 99.697

145

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

2. INFORMACIJE O PREDUZEĆU DP "VVA" je osnovano 1947. godine, rešnjem Vlade NR Srbije, pod firmom Fabrika lepenke i hartije. Osnivaški ulog je iznosio 900.000 tadašnjih dinara, a korišćen je uglavnom za izgradnju objekata i nabavku osnovnih sredstava. Osnovna delatnost preduzeća bila je proizvodnja lepenke, kesa, kartonaže i šrenc hartije. U dosadašnjem razvoju preduzeća, karakteristične su sledeše godine: 1960., kada je nabavljena mašina za proizvodnju hartije. Tada je u proizvodni program uvedena proizvodnja ambalažne hartije, superior hartije i sl. 1970., kada je nabavljena mašina za proizvodnju natron vreća i kada je pošela proizvodnja vreša za cement, brašno i sl. 1979., kada je nabavljena mašina za proizvodnju valovite lepenke kao i doradne mašine. Na taj način je delatnost proširena i na proizvodnju valovite lepenke, kao i na proizvodnju štampanih i neštampanih kutija od valovite lepenke. 1985., kada je došlo do udruživanja sa preduzećem "XY" iz "NM". Delatnost je time proširena na proizvodnju obložene hartije i papirne ambalaže, kao i na grafičku delatnost (štampanje obrazaca, vizit-karti, i sl.). Od osnivanja do 1950. godine, preduzeće je poslovalo pod nazivom Fabrika lepenke i hartije, koji je tada promenjen u Fabrika za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA". Preduzeće je reorganizovano 1977. godine, kada je formirana Radna organizacija (RO) u čijem su sastavu bili: OOUR Proizvodnja, OOUR Prerada i Radna zajednica Zajednički poslovi. S obzirom da su 1979. godine, realizovana značajna investiciona ulaganja, formiran je i OOUR Ambalaža. Godine 1985., RO "VVA" se udružuje sa "XY" iz "NM". "XY" tada postaje radna jedinica (RJ) u OOUR-u Prerada. Statusnim promenama iz 1988., "VVA" se konstituiše u RO bez OOUR-a., a 1989. godine, pripaja joj se RO "AB" iz "XX", koja postaje radna jedinica u pogonu ambalaže. Iste godine, RO "VVA" se konstituiše kao preduzeće u društvenom vlasništvu. Preduzeće "VVA" je društveno preduzeće i nije se prema prethodnim zakonima transformisalo. Organi upravljanja su: Skupština, Upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Upravni odbor je organ upravljanja, direktor je organ poslovođenja, dok je nadzorni odbor organ nadzora. Upravni odbor i direktor zajedno čine upravu preduzeća.

146

izveštaji o poslovanju. tehničko-tehnološka dokumentacija o građevinskim objektima. korišćeni pri proceni. 147 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Preduzeće je raspoređeno na tri položaja u tri organizacione celine. Ograničavajućih faktora u postupku procene nije bilo. finansijski planovi. opremi. bili su: finansijski izveštaji DP "VVA". Aktuelna organizaciona šema proizvodnog procesa je sledeća: Pogon proizvodnje Radna jedinica 1 Radna jedinica 2 Pogon prerade Radna jedinica 3 Radna jedinica 4 Pogon ambalaže Radna jedinica 5 Osnovni izvori informacija. analitičke evidencije. Na poseban način korišćene su informacije dobijene u intervjuima i razgovorima s poslovodstvom preduzeća.

Po glavi stanovnika u US $ (u stalnim cenama 199X) UKUPNI IZVOZ 1. Veličina u milionima US $ (u stalnim cenama 199X) 3. Indeks cena na malo (XII/XII) 2. godine ušla u višegodišnju recesiju. 199X-199X 1997). kao pokazatelj privredne aktivnosti na nivou Republike Srbije (Tabela 1: Osnovni pokazatelji razvoja Republike Srbije 1989Tabela 1. 148 . Godišnje stope promena (%) KRETANJE CENA (prethodna godina = 100) 1. makrodebalansi i rastuća inflacija. Kao posledica. Deflator društvenog proizvoda Iz tabele možemo jasno videti da je ostvarena stabilizacija privrede. pogoršanjem odnosa u raspodeli i zaostajanjem u tehnološkom razvoju. U milionima US $ 2. Privredna recesija bila je praćena opadanjem kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja privređivanja. 199X 199X 199X 199X 199X On je uslovio drastičan pad životnog standarda i kupovne moći stanovništva. Razvojni problemi ispoljavali su se u oštrijem vidu u odnosu na prosek zemlje. zbog privredne strukture u kojoj su dominirali energetsko-sirovinski.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . a od 90tih je karakterišu duboki poremećaji. DRUŠTVENI PROIZVOD 1. stagnacija proizvodnje. koja se zasnivala na konceptu uvozne supstitucije umesto izvozne ekspanzije i politici kontrakcije agregatne tražnje umesto širenja ponude. kod nas je u ovom periodu nastavljeno sprovođenje razvojne strategije iz prethodne faze. ali po cenu recesije i pada životnog standarda. iz godinu u godinu se preslikavala postojeća privredna struktura koja nije mogla da obezbedi kvalitativno bolje rezultate. Indeks cena na malo (tekuća/prethodna godina) 3. Indeks troškova života (tekuća/prethodna godina) 4. U milionima US $ 2. akumulativne i reproduktivne sposobnosti privrede. INFORMACIJE O PRIVREDI I O GRANI Privreda Srbije je posle 1980.metodologija i primeri - 3. Nasuprot procesu prestrukturiranja koji se odvijao u razvijenim privredama. Osnovni pokazatelji razvoja Republike Srbije. Godišnje stope promena (%) UKUPNI UVOZ 1. Na to ukazuje kretanje društvenog proizvoda u poslednjih nekoliko godina. agroindustrijski i naftno-hemijski kompleks. Osnovni uzroci krize bili su neadekvatna privredna struktura i brojni institucionalni problemi. Realne godišnje stope promena (%) 2.

Ovo uspeva za kratko. godine. realizacijom Programa monetarne rekonstrukcije. Realne stope promena društvenog proizvoda Republike Srbije po sektorima u razdoblju 199X-199X (stalne cene 199X) 199X PRIVREDA (UKUPNO) Industrija Poljoprivreda Šumarstvo Vodoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj i veze Trgovina Ugostiteljstvo i turizam Zanatstvo Komunalna delatnost Ostale proizvodne delatnosti 199X 199X 199X (u %) 199X U takvim opštim uslovima. godini. U 1995. krajem oktobra i decembra 1994. šumarstvo i ugostiteljstvo i turizam zabeležili u pojedinim godinama značajne stope rasta. dok su poljoprivreda. Međutim. ugostiteljstva i turizma. godine došlo do daljeg pomeranja komercijalnog kursa i cena naviše. industrija. godinu ne možemo označiti 149 . kursa dinara i zarada. U 1994. godini dolazi do drastičnog porasta cena i hiperinflatornog talasa nezapamćenog u svetu. u 1993. neka od uporišta postignutog uspeha su napuštena. Kao posledica. obezbeđeni su pozitivni rezultati u pogledu stabilizacije cena. a takođe je dovelo i do naraslih budžetskih deficita i njihove monetizacije. Rast beleži i industrijska proizvodnja za 4%. posmatrano u celini. No. Procenjeni godišnji rast realnog društvenog proizvoda je viši za 6%. U toj situaciji. trgovina i građevinarstvo ostvarili su najveći pad ekonomske aktivnosti. Saobraćaj. donete su nove mere ekonomske politike sa ciljem da se eliminišu dotada ispoljeni negativni rezultati. Privredna aktivnost je povećana i uspostavljena je ravnoteža javnih prihoda i rashoda. što je. treba ukazati i na prekid robnih tokova sa inostranstvom i republikama prethodne Jugoslavije (SFRJ) što je izazvalo bitno smanjenje ponude. i pored toga. pre svega. Ova kretanja ilustruje tabela 2. a to je uticalo na jačanje pritiska na rast cena. u drugoj polovini godine. da bi početkom 1995.9%). Tabela 2. 1995. postignuto zaslugom rasta privredne aktivnosti u oblasti trgovine (promet na malo 12. godini postepeno dolazi do pozitivno pomaka u proizvodnim rezultatima.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Pad ukupnog društvenog proizvoda različito se manifestovao po pojedinim sektorima.

izražene strukturne disproprijacije.9%) i ostvaren gotovo dvostruko veći industrijski rast (8. FIZIČKI OBIM PROIZVODNJE Industrija ZAPOSLENI U DRUŠTVENOM SEKTORU Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti CENE Cene proizvođača Industrijskih proizvoda Cene na malo Industrijskih proizvoda Troškovi života PROSEČNE NETO ZARADE (PLATE) Nominalno Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti ULOZI NA ŠTEDNJU DEVIZNI DEPOZITI GRAĐANA NOVČANA MASA 199X 199X 199X 199X Ostvareni rezultati predstavljaju posledicu primene pretežno monetarnih mera i državnog administriranja. obzirom da su godišnji rezultati gotovo isključiva posledica prethodno ostvarene niske baze (pre svega u 1994. Naime u 1996.prethodna godina = 100) 199X DRUŠTVENI PROIZVOD U cenama 1994. Slična se ocena može izvesti i za 1996. a u poslednjem kvartalu i ukinutih sankcija međunarodne zajednice. godini su u uslovima suspendovanih sankcija. 150 . godini). godini je ostvarena stopa rasta od 5. Ispoljena kretanja društvenog proizvoda u 1996. gde nije bilo prostora za bilo kakav zaokret u smislu strukturnog prilagođavanja privrede. kako se najavljuje akcijama i merama republičke i savezne vlade. beleži se nedostatak obrtnih sredstava.8%. nedovoljan nivo domaće akumulacije i deviznih sredstava. viškovi zaposlenosti i gubici. godinu. pospešivanja procesa tranzicije i definitivnog opredeljenja u pogledu adekvatnijih rešenja vlasničkog koncepta.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Važniji indeksi privrednih kretanja (Indeksi . pri čemu je stopa rasta trgovine (promet na malo) porasla za 1% (13.0%). Tabela 3. Kao osnovna karakteristika privrede. nizak nivo korišćenja kapaciteta. Na to ukazuje pregled kretanja i indeksa za pojedine privredne segmente (Tabela 3).metodologija i primeri - kao godinu privrednog poleta. međutim. u uslovima bez finansijske podrške iz inostranstva.

kako ukupnog sektora. pa se može zaključiti da je zajedno sa opštom recesijom došlo do značajnog pada performansi. opredeljenost na efikasniju strukturnu politiku i proces tranzicije kome su imanentni privatizacija i poslovna transformacija preduzeća. odnosno. takođe su ostvarile negativne implikacije. tako i pojedinih preduzeća i slabljenja njihove prinosne moći. Tabela 4. koji je produžen i posle sredine 1996. kao osnovnog faktora budućih razvojnih tokova i konkurentnosti zemlje. kojima je pretežna delatnost vezana za proizvodnju i preradu hartije. prerade i prometa hartije postepeno menjaju svoj tržišni položaj. i iz toga proistekla rastuća neizvesnost u vezi sa karakterom mera. mogućnosti kreiranja uspešne konkurentske pozicije ovih preduzeća. 151 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Naime. odnosno. Proizvodnja i prerada hartije (Indeksi . svojevrstan time lag u pogledu osmišljenije politike strukturnog prilagođavanja. godine. To se u konačnom odražavalo kroz porast inflacije i deviznog kursa. Na to ukazuje kretanje indeksa cena na ovu privrednu granu (Tabela 4).prethodna godina = 100) 199X PROIZVODNJA I PRERADA HARTIJE Tekuće cene Stalne cene PROMET PROIZVODA OD HARTIJE Tekuće cene Stalne cene 199X 199X 199X 199X Ispoljene tendencije ukazuju da privredne grane u oblasti proizvodnje. stavlja u nepovoljan položaj. U tom smislu se ocenjuje da će perspektiva preduzeća u ovim i povezanim delatnostima pratiti opšti nivo kretanja makroekonomskih tokova. što privredne subjekte.

pri tome prevashodno kratkoročnih. Najznačajniji kratkoročni izvori poslovanja su dobavljači. posmatrano po ročnosti. Njihovo učešće u ukupnim pozajmljenim izvorima u 199X godini iznosi oko 65%.1. najveći udeo u grupi osnovnih sredstava imaju građevinski objekti. Najveći deo obrtnih sredstava čine potraživanja. s tim da se u 199X godini dogodilo značajnije povećanje pozajmljenih izvora finansiranja. da bi u 199X godini bili. Njihova vrednost čini preko 30% ukupne poslovne aktive u sve četiri posmatrane godine. ona rastu i u 199X godini iznose 48%. Vertikalna i horizontalna finansijska ravnoteža Saglasno prirodi delatnosti u strukturi poslovnih sredstava dominiraju stalna sredstva.19). kao i znača152 . na vrlo visokom nivou od 74%. U strukturi pozajmljenih izvora. Sa 41% ukupnih poslovnih sredstava u godini a. Detaljni proračuni sadržani su u Prilogu 7 (Tabela 1 .metodologija i primeri - 4. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" Analizom finansijskog stanja Preduzeća “VVA” obuhvaćen je protekli četvorogodišnji period.1% u godini a. bilans stanja i raspored rezultata). No i pored uočene negativne tendencije može se konstatovati da je finansijska pozicija u posmatranom periodu bila zadovoljavajuća. Drugim rečima. U godini a oni čine. Analiza strukture izvora sredstava ukazuje na značajan udeo sopstvenih sredstava u finansiranju poslovanja. i dalje. Suprotno zalihe imaju tendenciju porasta. čak. Pri tome. 100% ukupnih pozajmljenih izvora. Analiza je urađena na osnovu zvaničnih bilansnih pregleda (bilans uspeha. ona čine 59. Generalni trend porasta učešća pozajmljenih izvora. dominantni su kratkoročni izvori. Društveni kapital je konstantno zastupljen iznad optimalnog nivoa (50%). što sve zajedno indicira blago narušavanje optimalne likvidnosti. Oscilacije su direktno uzrokovane nestabilnom aktivnošću u proteklom periodu. Preduzeće je uspevalo da iz vlastitih sredstava finansira ukupna stalna sredstva. ali je uočljiv rastući trend. odnosno 53% u 199X godini. U posmatranom periodu učešće obrtnih sredstava u poslovnim sredstvima oscilira. ukazuje na slabljenje finansijskog potencijala preduzeća. 4. s tim da je kod ove kategorije obrtnih sredstava uočljiv opadajući trend.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

ukazuje na otežane uslove poslovanja. što. u godini a dugoročnim (sopstvenim) izvorima su u potpunosti finansirane zalihe. 4. U konkretnom slučaju. i generalno se nalaze na relativno niskom nivou. postojala je dugoročna i kratkoročna finansijska ravnoteža. budući da je u posmatranom periodu došlo i do značajnog pada likvidnosti u čitavoj grani. Smanjenje pokazatelja likvidnosti. preduzeće “VVA” je u proteklom periodu “spas” kontinuiteta proizvodnje potražilo u produženju perioda plaćanja dobavljačima. Drugim rečima.14% do 0. U analiziranom periodu postoji generalni trend pada likvidnosti.19%. Analiza likvidnosti.2.3. Nadalje. Stopa bruto dobiti opada sa 1. Analiza neto obrtnog fonda je prvi indikator nivoa likvidnosti preduzeća. 153 . zajedno sa prethodnim pokazateljom. dugoročna finansijska uravnoteženost u ovom domenu je sasvim zadovoljavajuća 4.3% u 199X godini. Naravno. Analizom pokazatelja aktivnosti može se konstatovati da se osnovni uzroci smanjenja likvidnosti mogu pronaći u krajnje nepovoljnom periodu naplate potraživanja od kupaca. samo po sebi. kao i deo potraživanja. na 0. Pokazatelji poslovnog uspeha imaju opadajući trend. Iako nadalje dolazi do relativnog smanjenja neto obrtnog fonda. ne mora da indicira narušenu likvidnost. Zaključak Finansijska pozicija Preduzeća “VVA” je veoma dobra. posmatrano preduzeće ima: vertikalno uravnoteženi nivo ulaganja. aktivnosti i poslovne uspešnosti. svakako.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - jan deo obrtnih sredstava. stopa prinosa na prosečno korišćena poslovna sredstva kreće se u rasponu od 0.95% u godini a. aktivnosti i rentabiliteta Radi preciznije identifikacije i ocene finansijskog stanja Preduzeća “VVA” urađena je analiza likvidnosti. I pored usporene aktivnosti. Već jako dug period plaćanja od oko 104 dana se u 199X godini produžio na prosečnih 175 dana. blago narušene likvidnosti i niske rentabilnosti. ali. govori o niskoj rentabilnosti poslovanja preduzeća. uz izvesno oporavljanje u 199X godini. uz istovremeno usporavanje obrta zaliha.

154 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . što je garant likvidnosti u narednom periodu.metodologija i primeri - vrlo dobar nivo kreditne sposobnosti i solventnosti. sasvim zadovoljavajući nivo neto obrtnog fonda. horizontalnu uravnoteženost ulaganja i izvora po ročnosti.

kao osnovnog metoda (prinosni koncept) i primenom metoda neto imovine. prema ovom metodu. učinjen već u Zakonu. utvrđuje se kao razlika između tržišne vrednosti poslovne imovine i realne vrednosti obaveza. prinosnom pristupu u proceni vrednosti kapitala preduzeća. kao korektivnog metoda (troškovni koncept). prema ovom metodu.Takođe se. U postupku procene vrednosti kapitala DP "VVA". primenjena su sva tri propisana metoda: metod diskontovanog novčanog toka (DNT). br. Metod likvidacione vrednosti (LV) pretpostavlja prestanak rada preduzeća i prodaju poslovne imovine po tržišnim cenama u postupku redovne likvidacije. metod neto imovine (NI). odnosno konačnog mišljenja o vrednosti zasnovanog na primeni metoda diskontovanog novčanog toka i metoda neto imovine. To znači da je u okviru prinosnog koncepta propisan metod diskontovani novčani tok (DNT). koji treba da služi kao reper za donošenje zaključaka. 5. 43/97) bliže uređuje način primene propisanih metoda procene. Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik Republike Srbije". Oba ova metoda procene zasnivaju se na budućim projektovanim rezultatima poslovanja preduzeća 155 . da se procenjena vrednost kapitala prema Metodu neto imovine (NI) utvrđuje kao razlika između procenjene vrednosti poslovne imovine i procenjene vrednosti obaveza uz pretpostavku da će preduzeće postojati u neograničenom budućem periodu.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - 5. da procenjenu vrednost kapitala.1. metod likvidacione vrednosti (LV). jer se odnosi na inače najčešće primenjivanu kombinaciju metoda i u međunarodnim okvirima. Naime. 32/97) propisani su metodi procene. u osnovi je ispravan. br. procena vrednosti društvenog i državnog kapitala vrši se primenom metoda diskontovanog novčanog toka. tj. Procenjena vrednost kapitala. Zajedno sa metodom kapitalizacije pripada tzv. Posebno je propisan i metod likvidacione vrednosti. na osnovu Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala ("Službeni list Republike Srbije". čini zbir diskontovane vrednosti projektovanog realnog neto novčanog toka i rezidualne vrednosti. PREGLED I PRIMENA METODA PROCENE Na osnovu člana 3. Ovakav izbor. Primena metoda diskontovanog novčanog toka Diskontovani novčani tok (DNT) je osnovni metod za procenu vrednosti kapitala preduzeća. Dalje.

12) Proračun sume sadašnje vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu.1. Pri tome. 11) Proračun diskontne stope. može se opisati na sledeći način: "vrednost kapitala preduzeća je jednaka zbiru sadašnje vrednosti budućih neto priliva. koji potencijalni vlasnici mogu ostvariti u neograničeno dugom periodu".metodologija i primeri - (neto dobit ili neto novčani tok). spreman da. na osnovu dostupnih informacija i urađenih analiza. Osnovna premisa na kojoj se zasniva metod DNT. Naime. stalnim cenama. sve projektovane veličine izražene su u tzv. Drugim rečima. novčanim tokom su obuhvaćeni svi projektovani prilivi i odlivi sredstava.1. kao i precizan plan otplate postojećeg dugoročnog kreditnog zaduženja. Shodno prethodno objašnjenim metodološkim postulatima. Definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova" Za procenu vrednosti kapitala Preduzeća “VVA” metodom DNT. neto novčani tok je iznos koji može pripasti vlasnicima. Ovaj izbor uzrokovan je činjenicom da preduzeće ima visok nivo solventnosti. Dosledna primena ovog metoda procene zahteva: 9) Izbor definicije novčanog toka 10) Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu. jasno definisan plan finansiranja aktivnosti i budućeg razvoja. korišćena je definicija realnog novčanog toka. sa prihvatljivim rizikom. 5.1. 14) Određivanje konačne vrednosti kapitala preduzeća. tj. a da se ne ugrozi poslovanje preduzeća. u pomenutom periodu očekuje se povećanje 156 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Napomena: Uvek se koristi realni novčani tok. Projektovanje novčanog toka Proračun neto novčanog toka Preduzeća “VVA” detaljno je urađen za naredni petogodišnji period. 5. izabrana je definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova". predvidi poslovanje preduzeća u budućem periodu .2. i 15) Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava. 13) Proračun rezidualne vrednosti. Podrazumeva se da je korišćenje ovih metoda moguće ukoliko je procenitelj.

157 . (2) implementiran skup operativnih mera za efikasnije poslovanje. uključiv najvažnije bilansne preglede (bilans uspeha. Predviđen je rast ukupne proizvodnje i plasmana već od prve godine projekcije. Drugim rečima poslovni prihod raste od 759. Poslovni prihod. ukoliko pri tome vode računa da u projektovanom periodu preduzeće ne promeni osnovne poslovne performanse. U projektovanom petogodišnjem periodu dostiže se stabilni nivo prihoda. koji bi morao sadržati bar naznačene elemente budućeg razvoja preduzeća. kao i (3) izvršena ocena efekata nakon preduzimanja predloženih mera. oslanjanje na postojeća ostvarenja je dopušteno. Otuda će se. Projektovani period ne može biti kraći od pet godina. onda je neophodno da tim procenitelja za potrebe procene vrednosti uradi sve neophodne analize i prognoze razvoja tržišta. Shodno organizacionoj podeli po pogonima. dinara u petoj godini projekcije. sve do momenta ostvarenja stabilnog nivoa poslovnog i finansijskog rezultata. pak. a da li će i koliko biti duži od pet godina zavisi od ranije objašnjenih faktora. dinara u prvoj godini projekcije. odnosno radnim jedinicama. na 827. uz korekcije u projektovanom periodu. dati rekapitulacija postupka obračuna prihoda i svih poslovnih i finansijskih rashoda. Obračun je izvršen na osnovu postojećeg proizvodnog asortimana i aktuelnih cena. Najčešće će se uporedo sa procenom vrednosti definisati i Program transformacije (obaveza prema Zakonu o svojinskoj transformaciji). To će biti od pomoći proceniteljima. Ukoliko. definisani su na osnovu Programa razvoja preduzeća u kojem je: (1) detaljno analizirano stanje u svim poslovnim domenima. počev od pogona proizvodnje do pogona ambalaže. novčani tok i bilans stanja).3 mil. Neophodno je da procenitelj na ovom mestu obrazloži razloge koji su ga motivisali za konkretni izbor.2 mil.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - stepena aktivnosti preduzeća (viši nivo proizvodnje i plasmana). poštujući princip da se preduzeće procenjuje “takvo kakvo je”. Projektovani elementi proračuna. Napomena: U primeru autori su pretpostavljali da je proceni prethodila izrada Programa razvoja preduzeća. identifikovani su svi nivoi plasmana. Naravno. a sve u cilju dostizanja većeg stepena realnosti projektovanih veličina. na ovom mestu. Napomena: Dužini projektovanog perioda treba pokloniti naročitu pažnju. tako da se tek u petoj godini projekcije predviđa stabilizacija poslovnog i finansijskog rezultata. izrada ovakvih programa izostane.

a u petoj godini 449.867 73.356.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .630 33.Rj Natron vreće .352.metodologija i primeri - Tabela 1.635. dinara.852. Tabela 2.041.325 8.Rj Grafoplast POGON AMBALAŽA UKUPNO II III IV .220 100.859.237.859.580. Osnova za obračun bila je nabavna knjigovodstvena vrednost pojedinih kategorija osnovnih sredstava.849.620 214.976 491.347.697.216.568 97.984.581.336 40.352.352.218.320 480.651.050 419.413.970.544.544.229 8.Rj Kese . dinara.797.658.4 miliona dinara.251 197.859.128 244.260 188.101.320 54.283.851.320 54.580 137.784 III 90.227 122.470 38.320 54. i analogne amortizacione stope.590 II 90.338 150.887 492.500 33.942 40. Budući da se radi o direktnim materijalnim troškovima poslovanja.288.571.739.352.528 129.500 33.550 779.265 88.462 112.441.702. Slično kao i kod obračuna prihoda.858 449.999.867 80.352.000 115.656. Saglasno rastu nivoa produkcije.336 40.869 138.285.859.702.Rj Kese .549 Amortizacija.896.721.Rj Natron vreće .509 496.389 100.251.561. Godišnji iznos amortizacije je 25.325 9. tako da u prvoj godini projekcije iznose 406.864 200.820 204.380 796.655 Materijalni troškovi. MATERIJALNI TROŠKOVI I POGON "PROIZVODNJA" POGON "PRERADA" .658. 158 .462 100.325 9.140 484.859.867 63. materijalni troškovi su proračunati na svim mestima nastanka. UKUPAN PRIHOD I POGON "PROIZVODNJA" POGON "PRERADA" .475 827.557.455.838 . U ovom slučaju.658.693 438.325 8.711.400 229.Rj Grafoplast POGON AMBALAŽA UKUPNO 89.532 147.362 199.858 406.881. s obzirom na primenu vremenskog metoda obračuna.765 759.241 428. te je na taj način izbegnuta greška zbirnog iskazivanja troškova.317.152.035 40.352.u 000 dinara V 86.325 194. radi se o tipično fiksnom trošku.434 196.462 100.843.444.702.596.320 54. obračun je izvršen na bazi precizno definisanog materijalnog bilansa i tekućih cena po jedinici mere.677 40.2 mil.544.821.334.3 mil.658.907.767 810.513.504.462 100.u 000 dinara V 98.996.579.480 IV 88.800 126.500 36.090 54.262. rastu i materijalni troškovi.409.

034. dinara. plate.429. Godišnji iznos nematerijalnih troškova je 29. Obračun za I godinu projekcije je izvršen na osnovu postojećeg broja zaposlenih radnika i prosečno ostvarene. koji po svom značaju ne zahtevaju detaljan analitički tretman.u 000 dinara Nabavna vrednost Stopa amortizacije Iznos amortizacije 277. zadržan je na istom nivou i u narednim projektovanim godinama. Budući da je Programom razvoja predviđeno smanjenje broja zaposlenih radnika. to znači da u projekciji bruto plata po radniku raste. o sintetičkom prikazu raznorodnih troškova. i ovde je reč o fiksnom trošku. ukoliko postoji izražena diferenciranost pojedinih vrsta osnovnih sredstava.882 Građevinski objekti Oprema UKUPNO Napomena: Detaljno selekcioniranje opreme i objekata u pojedine amortizacione grupe nije neophodno. mesečne. te je onda neophodno ovim kategorijama troškova implementirati u celini. apsolutni iznos po jedinici proizvedenog proizvoda opada. onda je potreban širi.372. poštujući pri tome hronološki red investiranja i početka komercijalne eksploatacije investicije.8 mil. Takođe. Tekuće održavanje. Reč je.293. Nematerijalni i ostali troškovi poslovanja. prema kvalifikacionoj i stručnoj spremi. kao i amortizacija. Ovi poslovni rashodi su definisani na bazi iskustvenog procentualnog udela u ostvarenom prihodu. Napomena: Nematerijalni i ostali troškovi ne retko mogu pratiti tempo povećanja aktivnosti preduzeća. detaljniji obračun godišnjeg iznosa amortizacije. zapravo. a odnosi se na neophodno održavanje pogonske spremnosti proizvodne opreme.943. Godišnji iznos od 34.412 184. te pod uticajem ekonomije obima. a ostalih troškova poslovanja 22 mil. ili samo delimično. Zbirni. Slično.883 2. Međutim.535 18. dinara.50% 10% 6. ukoliko je u projektovanom novčanom toku predviđeno investiciono ulaganje. U osnovi radi se o fiksnim troškovima.4 miliona dinara procenjen je od strane eksperata.347 25. posmatrano po kriterijumu visine amortizacionih stopa. godišnji iznos od 187. Bruto zarade. 159 . OBRAČUN AMORTIZACIJE .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 3. varijabilni karakter.471 462.9 miliona dinara.741. koje po svom karakteru nije zanavljanje postojećih osnovnih sredstava (reinvestiranje dela ili celokupne amortizacije) potrebno je godišnji iznos amortizacije uvećati za alikvotni deo.

392.230 1.344.594 1.052 196.858 Amortizacija 25.365.981 2.370 1.710 2.619.981 2.017.169 34.957.401 1.441 39.981 2.302.028 1.0% Polugodišnji anuiteti Ostatak duga 42.932.362 22.761.667.920.471.338 22.367 29.392.981 2.260 .580 1.267.241 428.040.252.476 3.761.197. 3.981 2.882 Tekuće održavanje 34.026.486.882 25.600 34.705.372.096 1.338 22.930 2. Tabela 5.130.648.857.957.000 187.245.626.957.957.761.662 467.metodologija i primeri - Tabela 4.873.549 25.675.u 000 dinara Kamata Otplata Anuitet 1.017.600 187.392.320 2.761.648.306 28.409.471.372.324.983.761.272 4.882 25.393 20.367 29.957.957.000 Nematerijalni troškovi 29.920.035 551.000 187.191 3. 2.674 100.392. U obračunu su korišćene realne kamatne stope.216.761.619 711.619.246.957.981 160 .631 1. 4.860 5.363 1.771 2.355.302 2.102 670.957.592.611 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .656 633.957.953 2.538.017.309.920.307 2.981 2.325 2.331 4.372.u 000 dinara V 449.783 1.881 737.827.981 2.013 787. prevashodno zavisi od vrste delatnosti kojom se preduzeće bavi. UKUPNO 705.096.237 719.000.543 2.367 22.338 7.513.019.475.192.579.961 26.981 2.287.693 438.981 2.419.761.639 5.957.000 187.390 1.981 2.759 13.693 30.017.981 2.737 Rashodi finansiranja.981 2. POSLOVNI RASHODI To. Materijalni troškovi 406.066.920.418 24. 5.271 290. 6.957.367 29.774.345 1.021 40.198 1.422.957.957.571.600 Bruto plate 187.981 2.462 1.981 2.600.981 2.953 Godišnje kamate 2.732 3.882 34.086.660 3. OBRAČUN RASHODA FINANSIRANJA Iznos kredita: 42.372. kao i od istorijske analize karaktera ovih troškova u posmatranom preduzeću.864.957.050 419.718.031 18.957.068.057 2.406.347.444.680.857.583. te se na taj način metodološki sačuvao primenjeni pristup stalnih cena.981 2.323 296.957.882 25.957.600 34.890.957.338 22. I II III IV .706 15.260 2.440 10.519 1.981 2.896.046 748.553.338 1. Osnov za obračun rashoda finansiranja bili su zatečeni nivoi dugoročnih kreditnih obaveza i uslovi korišćenja postojećih kredita.636 1.490.968 2.392.811.440 380.925 861.170.885 1.000 29.284 32.541 2.367 Ostali troškovi poslovanja 22.946 2.017.014.978.899 8.240.830 37.368 35.765.372.577.387 1.439 931.981 2.891.333.600 34.021 dnara Rok otplate: 10 godina Kamatna stopa: 7.362 2.043.981 2.025.957.957.920.957.429 727.599 4.189 5.591 1.503.040.691 1.486 2.702 Godišnje otplate 3.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Porezi i doprinosi. Primenjena je zvanična poreska stopa na ostvarenu dobit od 25%. neophodno je. zato što je osnovano npr. iz godine u godinu dodatno investirati u potrebni nivo obrtnih sredstava. Predviđanje ovakve vrste investicionog ulaganja nije dopušteno i zbog toga što je u direktnoj suprotnosti sa načelom realnosti na kome se.) čiji apsolutni iznos. U petogodišnjem projektovanom periodu nije predviđeno značajnije ulaganje u osnovna sredstva. Otuda. te da se u projektovanom periodu ne može predvideti realizacija investicionog ulaganja koje bitno menja osnovne performanse preduzeća. Dakle. isključivo radi očuvanja tehničke “kondicije” i zanavljanja postojeće opreme. godišnji iznos ovako predviđenog ulaganja je 17. čak i poželjno. obuhvatiti samo reinvestiranje dela ili celokupnog iznosa amortizacije (u zavisnosti od delatnosti i tehničko-tehnološkog stanja). bazira metod DNT. Obračun obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. takođe. Ulaganja u osnovna sredstva. Slično važi i za preduzeća čiji je suosnivač inostrani investitor. Delimično. 161 . između ostalog. Projekcijom je obuhvaćeno reinvestiranje dela amortizacije u iznosu od 70%. c) optimalnog koeficijenta obrta potraživanja i dobavljača. Napomena: Ukoliko preduzeće ima odgovarajuće poreske olakšice koje se odnose na porez na dobit korporacije. onda je neophodno projekcijom to i prikazati. u projektovanom periodu predviđen je rast aktivnosti te shodno. Napomena: U prethodnim metodološkim odredbama objašnjeno je da metod DNT ima svoje uporište u definiciji realne “fer” vrednosti kapitala. To znači da se preduzeće procenjuje takvo kakvo je. b) delatnošću uslovljenog obrta aktivnosti u toku proizvodnje. pre dve godine ima i ubuduće umanjenje poreza po ovom osnovu. Obračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava i mogućih izvora iz tekućeg poslovanja urađen je uz respektovanje: a) projektovanog nivoa aktivnosti. uz pretpostavku održavanja istog koeficijenta obrta ukupnih sredstava. Moguće je da preduzeće čiji se kapital procenjuje. obrtna sredstva će se finansirati iz izvora iz tekućeg poslovanja (prikazano u tabeli 6.7 miliona dinara. projekcijom je moguće. ili pak i većeg iznosa ukoliko pozitivni neto novčani tokovi omogućuju finansiranje investicije iz sopstvenih izvora. prati tempo rasta poslovne aktivnosti. Kao što je već prethodno napomenuto.

806.882 Godišnji promet III 428.046 651.719 101.490.119 35.469.080 34.519.380 779.767 428.380 II 419.881 641.429 99.739.636.731.655 438.660.942 20.808 15.114.372.344 12 12 30 30 53.431 827.513.937 15.292 20.661 449.513.041.579.499.253.347.272.751.219 1.920.000 25.000 54.000 25.634.114.973.542.000 25.409.660.475.409.633.660.000 25.000 36.650.80434.406.831 20.810.272662.407 3 144 25.644 1.650.868 97.907 42.218.3905.215 33.767 796.721.114.700.473.920.043.000 2.920.241 719.494.660.218.873.407 52.882 419.822 15.372.550 I 406.276.797.964.598 35.209.237 619.417 136.793 1.211.740 810.114.550 759.407 37.123 779.000 IV 5.811.858 737.796.533.693 187.687 36.925.986.Gotoviproizvodi IZVORI IZ TEKUĆEGPOSLOV ANJA AMORTIZACIJA BRUTO PLATE DOBAVLJAČI 162 .041.114.798.356.228 34.920.424.372.860.050 187.412.862.475 810.356.199.351 2.505.216.143 33.475 IV 438.344.317.254 15.693 727.963 19.509.771.197 2.184 40.882 .426 19.882 30 12 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .372.536.277 51.575 796.655 5.882 406.744.797.407 Tabela 6.978.262.241 187.797 35 10 20 18 10 36 15 24 95.806.932 759.562 32.216.318 Iznos III 2.metodologija i primeri - V 130.106 138.u 000 dinara POTRAŽIVANJ A OBRTNASREDSTV NOVČANASREDS .16735.029 39.797.605.717 827.872.000 2.298.549 748.442.Sirovine Nedovršenaproiz TVA A imaterijal ZALIHE vodnja .858 187.880 133.579.429 632.755 41.149 1.372.680.486 33.702.262.549 187.729 449.288 36.728 43.050 705.737 93.792.920.000 55.434.625.347.441 31. II OBRAČUN OBRTNIH SREDSTAV AI I OBAVEZA IZ Koeficijent obrta TEKUĆEG POSLOVAN vezivanja Dani JA V 5.660.673.182 141.828.218.712 15.159.407 5.639.

novčani tok i bilans stanja. To znači da je koeficijent obrta dobavljača 12. Naime. U konkretnom slučaju. jer bi se na taj način suspendovao ključni postulat tržišne privrede poštovanje ugovora. odnosno potrebnim nivoom tzv. ovo povećanje priliva je skoro jednako povećanju odliva pa je konačni efekat na neto novčani tok približno jednak nuli. pretpostavka održavanja postojećeg stanja u dužničko poverilačkim odnosima podrazumevala bi da su kratkoročni izvori deo investiranog kapitala. jer se u projekciji očekuje ubrzanje aktivnosti u ovom domenu (jednostavnija i brža nabavka sirovina iz uvoza). kao i nivo finansiranja iz tekućeg poslovanja.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Optimalni koeficijent materijalnih obrtnih sredstava (svi nivoi zaliha) predodređen je tehnološkim ciklusom u Preduzeću “VVA”. 2) povećava nivo odliva po osnovu smanjenja prosečnog iznosa finansiranja iz obaveza iz poslovnog odnosa (smanjenje dobavljača). što je nedopustivo. Ovi koeficijenti obrta su na nešto višem nivou kod zaliha sirovina i materijala.Novčani tok. što se najbolje može videti u tabeli 8 . te je maksimalni period finansiranja koji Preduzeće “VVA” može očekivati iz obaveza iz poslovnih odnosa 30 dana. Generalno. Naime. Bilans uspeha. Zatečeni koeficijenti obrta potraživanja i dobavljača govore o bitno usporenoj aktivnosti u ovom domenu. Nakon analitičkog proračuna pojedinih kategorija rashoda i prihoda. procenitelji su smatrali da je prihvatljiv period kreditiranja kupaca ne veći od 15 dana. ali uz neopravdano visok nivo angažovanja obrtnih sredstava (potraživanja). S druge strane nabavka ključnih sirovina ostvaruje se na inostranom tržištu. Implementiranje opisanih koeficijenata obrta dvojako utiče na projektovani novčani tok u prvoj godini projekcije: 1) povećava nivo priliva po osnovu smanjenja prosečnog iznosa kreditiranja kupaca (smanjenje potraživanja). horizontalna finansijska ravnoteža ulaganja i izvora u preduzeću je postignuta. Napomena: Ovakav predloženi tretman bilansnih pozicija potraživanja i dobavljača omogućuje postizanje metodološki zasnovanog realnog pristupa u projekciji novčanog toka. S obzirom da Preduzeće “VVA” u potpunosti realizuje svoju proizvodnju na domaćem tržištu. kao i obuhvata planiranog ulaganja 163 . To znači da je nemoguće respektovati i zadržati postojeće stanje u projektovanom periodu. što na kraju rezultira projektovanim koeficijentom obrta od 24. “gvozdenih zaliha” imajući pri tome u vidu sve bitne karakteristike pripadajuće delatnosti. opšta privredna nelikvidnost zajedno sa rastućom nesolventnošću glavnih kupaca Preduzeća “VVA” značajno su usporila naplatu. Očito da je na dugi rok ovaj kratkoročni podbilans neodrživ. koja se u potpunosti kompenzira rastućim spontanim finansiranjem iz poslovnih odnosa.

882 72.675.230 0 69.998 428.833 25.367 22.761.399.954.367 796.882 78. To znači da u projektovanom periodu postoji uravnoteženost priliva i odliva.296.409.920.199 17.882 53.372.017.392.486 2. Drugim rečima.436.017.438.372.338 94.380 693.675.162.Materijalni troškovi .854 449.797.951 2.487. pozitivan u svim posmatranim godinama.218.372.197.932.600 187.650 22.197. nakon pokrića operativnih troškova.135 37.Ostali troškovi poslovanja 759.195 25.Kratkoročni kredit DOBIT III Porezi i doprinosi DOBIT IV 78.466.670.771 0 50.017. 164 .579.356.761.230 2. rashoda finansiranja i nakon podmirenja obaveza prema državi.479.017.767 702.216.649. takođe.685.500.307.581.801 25.406 22.516.063.761.312.Bruto plate .000 29.859.600 187.017.550 680.Nematerijalni troškovi .389 57.866.367 810.882 60.919 1.Dugoročni kredit .367 827.555 19.400 16.600 187.429 2.302 0 57.637.313 2.890.850 49.887.890. Pozitivan neto novčani tok indicira dostizanje potrebnog nivoa operativne likvidnosti.649 14.363 1.550 52.920.338 85.771 2.228.355 406.546 419.000 29.000 29.302 2.542 12.347.312 25.metodologija i primeri - u osnovna i obrtna sredstva stekli su se uslovi za definisanje osnovnih bilansnih pregleda.923.629.409.486 0 66.780.858 34.Tekuće održavanje .392. ostvaruje se neto dobit.605.920.550 22.000 29.693 34. BILANS USPEHA projekcije V I II III IV POSLOVNI PRIHOD POSLOVNI RASHODI .549 34.050 34.619.363 0 76.392.000 29.338 97.041.444.392.367 779.392.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .412 43.241 34.920.655 723.262.600 187. Bilans uspeha je osnova za ocenu profitabilnosti budućeg poslovanja.761.920.932.882 68.u 000 dinara Tabela 7.166 Novčani tok je.600 187.444.237 22.407.372.475 712.513.163 438.338 103. pri čemu stopa neto dobiti raste sa 5% u prvoj godini projekcije na 7% u petoj godini .761.338 DOBIT I Amortizacija DOBIT II Rashodi finansiranja .768 25.372. Preduzeće “VVA” u projektovanom periodu ostvaruje dobit na svim posmatranim nivoima.886 2.

846 121.283 239.318 5.Povećanje/smanjenje .728 (74.609.887.309.625.139.372.757.802 43.121 726.166 25.692 2.856.351 5.819.115.084 II Projekcija III 75.721.819.732 0 0 28.917 214.726 0 121.372.740.488.594.880 8.3518.487.799 239.091.106 32.901 37.412.344.u 000 dinara V 83.056 435.372.166.546 2.272 95.882 0 1.146 1.650 25.761.Prethodni period .932.781 367.871 IV .018 17.718.564 290.197 5.577 45. NOVČANI TOK I PRILIV Dobit IV Amortizacija Povećanje dobavljača Povećanje ostalih kratkoročnih obaveza Smanjenje potraživanja Smanjenje novčanih sredstava 142.Novčana sredstva .288 5.199.859.580 93.715.146 17.337 165 .746 0 139.729 133.029 138.Potraživanja .476 0 0 23.430 21.761.417 97.018 3.486 Bilans stanja pokazuje da će preduzeće u projektovanom periodu poslovati sa optimalnom horizontalnom i vertikalnom finansijskom ravnotežom.641 55.614.940 57.372.625.389.751.824.128.907 33.197 5.066 453.882 735.031 17.761.882 191.014.917 25.690 560.084 470.Zalihe .846 839.324 71.123.755 78.952.430 105.617.381.634.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 8. koji ovom projekcijom nisu obuhvaćeni.533.447 25.759 505.417 97.882 25.533.634.703.645.882 842.549 1.Nabavna vrednost .285.549 5.042.652 31.253. što ga čini otvorenim za realizaciju strateških planova razvoja.329 214.102 17.12.682 265.412.592 0 34.607.882 25.344.237 25.272.968.076 726.516.009.292.385 187.293.139.674.633 132.970 119. bez opasnosti po stabilnost i kontinuitet proizvodnje i plasmana.303 49.Nabavna vrednost u prethodnom periodu .520 180.724 1.106 32.369.821 1. BILANS STANJA Stanje 31.724 551.905 0 91.056 52.980.683 78.851 242.334.655 176.389.546) 839.114 203.424 0 0 15.550 25.473.925.372.900.372.692 17.288 (2.564 290.689.234.442.592 717.471.u 000 dinara V 402.Amortizacija tekuće godine Obrtna sredstva .372.076 2.234.804 99.947.182 33.378.199X AKTIVA Stalna sredstva .667 130.970 551.490.Kratkoročna finansijska ulaganja I II Projekcija III IV .084) 139.084 470. Tabela 9.797 136.240.031 417.283 3.277 105.363 17.378. sa potrebnim nivom trajnih obrtnih sredstava.757.387 1.577 54.018 3.381.882 891.488.228.Povećanje/smanjenje .123.728 34. u projektovanom periodu imati željeni nivo kreditne sposobnosti.Prethodni period .Ispravka vrednosti prethodni period .014 0 0 24.660 0 0 23.276.810.580 78.435 5.066 453.861.983.Investicije u OS .372.018 3.633.905.182 33.367.121 91.399.056.272 95.682 265.761.824.142.536. Takođe.115.210 186.599 ODLIV Smanjenje dobavljača Povećanje novčanih sredstava Povećanje potraživanja Povećanje zaliha Investiciono ulaganje Otplata dugoročnih kredita 107.891 69.479.363 1.675.018 17.372.018 3.148 195.191 NETO NOVČANI TOK 34.761.199.814 456.594.389.167 15.184 141.856.372.907 33.580 93.546 52.473.102.091.983 74.821 717.811.882 1.925.519.056.249 399.536.025.598 78. preduzeće će.751.882 25.056.289.Povecanje/smanjenje .861.479.049 435.018 21.761.882 409.607.447 315.389.577 79.Ispravka vrednosti .761.904.167 101.652 31.318 5..900.617.4355.804 99.102 492.049 399.666.018 189.751.799 189.932.085.Prethodni period .744.387 17.555 210.406 25.385 417.272.761.469.453 0 119.519.

407 17.Dobavljači .555 239.240.399.407 0 55. odnosno krajnji rezultat. Budući da je na početku napomenut izbor definicije novčanog toka "posle servisiranja dugova".388.658 37.887.600.476 0 28.678 105.645.228.362 28.014.407 17.891 0 0 0 17.229.961 3.678 (71.542.Kratkoročni krediti .302.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .102 33. Stopa rizika ulaganja u Preduzeće “VVA”.424 1.317. Pretpostavimo da je Direkcija za procenu vrednosti kapitala definisala stopu bez rizika na nivou od 6%.690 560.759 505.774.774. Shodno prihvaćenoj metodologiji gradiranja pojedinih specifičnih nivoa ovog elementa rizika.021 39. Utvrđivanje diskontne stope Izabrana definicija novčanog toka direktno upliviše odabir diskontne stope.471.529.822 891.774. formirana preferencijalna skala rizika prikazana je u Tabeli 10.302.424 17.413.407 0 53.064 239.199X PASIVA Društveni kapital .Povećanje/smanjenje 51.814 456.413.1.209.830 3.Otplate .718. Za izračunavanje diskontne stope kao cene sopstvenog kapitala koristićemo opisani Metod zidanja (Build up aproach).693 3. Stopa bez rizika.Novi krediti I II Projekcija III IV . Dakle njenom primenom će se direktno dobiti vrednost društvenog kapitala.660 0 32.085.808 842.658 277.166 35.407 17.040.021 3.424) 00 0 0 15.774.774.237 49.388.830 42.Prethodni period .599 0 Kratkoročne obaveze .229.301 370.661 121.434.Prethodni period .700.042.683 0 0 0 17.Otplate .407 17.822 35.Ostale kratkoročne obaveze .781 367.542.487.871 0 0 0 17.774.774.301 370.475.961 32.064 320.215 35.014 0 0 0 17. to će diskontna stopa izražavati cenu sopstvenog kapitala.983 52.583.712 36. koji se u postupku vrednovanja dobija.119 37.851 422.774.774.862. 166 .12.739.667 277.636.228 36.192.407 0 54.732 0 24.962.014.693 35.650 57.859.689.025.275.937 33.Povećanje/smanjenje Dugoročni kredit . BILANS STANJA (Nastavak) Stanje 31.851 422.191 0 409.501 43.169 39.254 1.964.406 42.u 000 dinara V 402.529.774.301.983.Prethodni period .Prethodni period .102.774.344 34.700.964.788.301.040.Prethodni period .148 320.808 34. što je shodno Uredbi o načinu utvrđivanja društvenog kapitala najviši nivo ovog elementa rizika.962.501 480.3.407 15.952.550 52.862.254 105.169 3.937 735.407 0 5.788.Povećanje/smanjenje .583.367.metodologija i primeri - Tabela 9.811.166.

proizvoda prihodu Postojanje dugoročnih ugovora Udeo inostranog plasmana u prihodu Pristup tržistu EZ ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 11 4 2.6 1 2 Proizvodna i Geografska diversifikacija Doprinos pojedinih. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆA “VVA” 0 Ključni čovek Organizaciona struktura Kompaktnost rukovodećeg tima Strateško planiranje Proizvodni program Specijalizovano znanje jednog stručnjaka Skala rizika u% 12 3 ! ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifični rizik 0 12 5 2.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 10.4 0 6 6 Veličina preduzeća Broj radnika Vrednost poslovnih sredstava Ocena konkurencije ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 0 3 0 0 0 0 Finansijska struktura Osnovna sredstva/Kapital Osnovna sredstva i Zalihe/Dugoročni kapital Sopstveni kapital/Ukupni kapital Kontribucioni dobitak/Prihod Finansijski rashod/Dobit ! ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 3 5 0.7 0 2 9 167 .

što sa činjenicom da par ljudi poseduje specijalizovano znanje dodatno povećava rizik u ovom domenu. Organizaciona struktura preduzeća je preširoka. Top menadžment nema jasno sagledanu stratešku viziju i misiju preduzeća.0%.25 10. Po svim kriterijumima preduzeće pripada grupi velikih preduzeća sa monopolskom pozicijom na domaćem tržištu. kupaca Postojanje dugoročnih ugovora Značaj proizvoda za kupce ! Skala rizika u% 12 3 ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 11 4 2. Proizvodni asortiman je u fazi starenja.65%  11. Nivoi odlučivanja nisu razdvojeni.metodologija i primeri - Tabela 10. te nema adekvatne zamene za tekuće poslove. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆA “VVA” (Nastavak) 0 Diversifikacija kupaca Koncentracija kupaca Veličina i pozicija domin. pri tome uglavnom odsutan.4%. što često utiče na kasno donošenje operativnih odluka.7 0 2 9 Mogućnost predviđanja Starost preduzeća Stabilnost poslovnih rezultata Diskontinuiteti u poslovanju Promena privrednog ambijenta grane ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik Ukupno stopa rizika preduzeća 0 9 4 2. b) Veličina preduzeća . Direktor preduzeća je neprikosnoveni lider.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 168 .00% 1 2 6 Kratak komentar uz prezentiranu preferencijalnu skalu rizika bio bi: a) Key man . pa je sva strateška i operativna moć koncentrisana na nivou direktora preduzeća.2.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

c) Finansijska struktura - 0,6%. Finansijsko stanje preduzeća “VVA” je izuzetno dobro. Eventualni rizik bi mogao biti generisan usled nedovoljnog nivoa trajnih obrtnih sredstava, vrlo sporog koeficijenta obrta potraživanja iz tekućeg poslovanja, kao i srazmerno manje stope kontribucionog dobitka.

d) Proizvodna i geografska diversifikacija - 2,7%. Prepoznat je visok nivo rizika u ovom domenu. Preduzeće nema dugoročnih ugovora za nastup na pojedinim tržištima, nije prisutno na inotržištu, nekonkurentno je za eventualni pristup tržištu EU. Sliku donekle popravlja relativna diversifikovanost produkcionog asortimana. e) Diversifikacija kupaca - 2,7%. Izražena je koncentracija kupaca tri velika kupca apsorbuju 80% plasmana preduzeća. Kupci su , pri tome, nesolventni, neuredne platiše. Ne postoje dugoročni ugovori sa najvećim kupcima. f) Mogućnost predviđanja - 2,25%. Preduzeće nije mlado, ima dugu tradiciju. Nekoliko poslednjih godina karakterisane su nestabilnim poslovnim rezultatima, pa čak i diskontinuitetima u poslovanju. Problem: najavljuje se liberalizacija uvoza upravo proizvoda koji preduzeće proizvodi; zaoštriće se konkurentski ambijent.

Prepoznata je stopa rizika ulaganja u Preduzeće “VVA” u visini od 10,65%, odnosno zaokruženo 11,00%. Zajedno sa utvrđenom stopom bez rizika od 6%, diskontna stopa, kao cena sopstvenog kapitala iznosi 17%. Stopa rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pretpostavka je da će se u proces svojinske transformacije Preduzeća “VVA”, kao učesnik, uključiti strateški ino partner Kompanija Sily & Kiss Ltd te je neophodno prethodno izračunatu cenu sopstvenog kapitala uvećati za stopu rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. U narednom tabelarnom pregledu prikazan je postupak definisanja ovog nivoa rizika.

169

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

Tabela 11. RIZIK ULAGANJA U SRJ
VRSTA RIZIKA Rizici u vezi sa sredstvima Politika eksproprijacije Politika nacionalizacije Mogućnost finansiranja Sigurnost ugovora Nizak 1
! ! ! !

Srednji 2 3 4 5 6 7 8 9

Visok 10

Rizici poslovnog okruženja Politička stabilnost Odnos prema stranim ulaganjima Zahtevi u pogledu vlasništva Pravni sistem Participacija u upravljanju Otpori privatizaciji Raspoloživost radne snage Veze sa susednim zemljama Uloga sindikata Lokalna konkurencija

! ! ! ! ! ! ! ! ! !

Finansijski rizici Konvertibilnost valute Stabilnost valute Restrikcije tokova kapitala Kontrola cena Veličina tržišta Pristup tržištu EZ Privredni trendovi Zaduženost Poreske stope Stope inflacije Potrebe za stranim kapitalom Broj opservacija Ponderisano Zbir Parametri Ponderisani prosek

! ! ! ! ! ! ! ! ! ! !

2 2 110 25 4.4

6 12

2 6

3 12

5 25

0 0

3 21

4 32

0 0

0 0

Indicira srednji nivo rizika

Rizik ulaganja u SR Jugoslaviju ocenjen je na nivou 4,4%, što, prema standardima indicira srednji nivo rizika. Napomena: Naravno ovo je samo slikovit prikaz načina na koji će Direkcija određivati i jednom mesečno objavljivati visinu stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Na radost procenitelja to neće biti njihova obaveza. Određivanje stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju je i prak170

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

tično nemoguće od strane procenitelja, zbog šarolikih potencijalnih rezultata (koliko procenitelja - toliko i stopa rizika ulaganja u SRJ), a bazična je pretpostavka da rizik zemlje ulaganja podjednako utiče na sva preduzeća koja posluju u pripadajućem nacionalnom privrednom okruženju. Uključivanjem rizika zemlje ulaganja, dobijena je diskontna stopa od 21,4%, i ona je nadalje korišćena u modelu procene.

5.1.4. Procena vrednosti kapitala Projektovani novčani tok i izračunata diskontna stopa predstavljaju osnov za konačno utvrđivanje vrednosti društvenog kapitala preduzeća “VVA”. Budući da projektovani period ne predstavlja ekonomski vek preduzeća to je postupak procene obavljen u dva, komplementarna, koraka: (1) određivanje sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu, i (2) proračun rezidualne vrednosti. (1) Na osnovu diskontne stope od 21,4%, proračunati su diskontni faktori, i nadalje korišćeni za dobijanje sadašnje vrednosti neto novčanih tokova za svaku, ponaosob, projektovanu godinu. Suma sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iznosi 148,3 miliona dinara. Napomena: Korišćeni su diskontni faktori na sredini godine, s obzirom da u Preduzeću “VVA”nema izraženih sezonskih oscilacija proizvodnje i plasmana.

(2) Rezidualna vrednost je proračunata primenom Gordonovog modela koji glasi: RV = DNNTr/(DS-SRr) gde je: RV - rezidualna vrednost DNNTr - diskontovani neto novčani tok u rezidualu DS - diskontna stopa SRr - stopa rasta u rezidualu. Drugim rečima, prema ovom modelu, rezidualna vrednost je jednaka količniku diskontovanog neto novčanog toka u rezidualu i diskontne stope, koja je 171

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

prethodno umanjena za projektovanu stopu rasta u rezidualu. Budući da je stopa rasta u rezidualu definisana na godišnjem nivou od 3%, to znači da imenilac u navedenom modelu iznosi 0,184. Deobom 21,7 miliona dinara, koliko iznosi diskontovani neto novčani tok u rezidualu, sa 0,184 dobija se rezidualna vrednost u iznosu od 118 miliona dinara. Napomena: Shodno metodološkim odredbama, neto novčani tok u rezidualu podrazumeva da je iznos amortizacije jednak planiranom reinvestiranju i godišnjim ratama dugoročnog kredita.

Tabela 12. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
Projekcija I NETO NOVČANI TOK Diskontna stopa - cena sopstvenog kapitala Stopa rasta u rezidualu Diskontni faktor SV neto novčanih tokova Suma SV Rezidualna vrednost II III IV V

- u 000 dinara Rezidual

34.381.577 45.334.056 52.293.577 54.666.641 55.609.486 57.277.771 21,40% 3,00% 0,9076 0,7476 0,6158 0,5073 0,4178 0,3792

31.204.444 33.891.949 32.203.393 27.730.454 23.236.183 21.721.643 148.266.424 118.052.408

VREDNOST DRUŠTVENOG 266.318.832KAPITALA

Zbirom sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova od 148,3 miliona dinara i izračunate rezidualne vrednosti od 118 miliona dinara, dobija se procenjena vrednost društvenog kapitala Preduzeće “VVA” na dan 31.12.199X godine u iznosu od 266,3 miliona dinara. S obzirom da Preduzeće "VVA" ima dugoročna finansijska ulaganja u iznosu od 4,2 mil. dinara (procenjeno po metodu neto imovine), a da potencijalni finansijski prihodi nisu obračunati u projektovanom periodu, neophodno je pomenuti iznos dodati prethodno procenjenoj vrednosti društvenog kapitala. To znači da je vrednost društvenog kapitala preduzeća "VVA" na dan 31.12.199X godine, nakon prilagođavanja za vrednost neangažovanih poslovnih sredstava, 270,5 mil. dinara. Primenom aktuelnog kursa 1 DEM = 3,3 DIN, vrednost društvenog kapitala Preduzeće “VVA” izražen u nemačkim markama iznosi zaokruženo 82 mil. DEM.

172

Bilans uspeha. Autori nisu smatrali za shodno da ovaj Priručnik opterećuju navedenim analitičkim tabelama. Otuda je dobit III jednaka 173 .1. priliva i odliva obavlja se na potpuno identičan način kao i u definiciji “posle servisiranja dugova”.5. međutim u svakom pojedinačnom Izveštaju o proceni vrednosti neophodno je da se u Prilozima prikaže i ovaj značajni deo koji upotpunjuje primenjeni metod DNT. te će se nadalje u objašnjenju komentar koncentrisati na bilansne preglede i određivanje diskontne stope kao ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK). bruto plate i. Napomena: Pomenuti tabelarni proračuni odnose se na detaljni prikaz projekcije poslovnog prihoda (količina i cene plasmana). To znači da i druga dva bilansna pregleda u projektovanom periodu moraju biti oslobođeni svih projektovanih pozicija rashoda finansiranja. amortizacija). “crni” kurs koji je postojao na izabrani datum procene. Detaljniji tabelarni proračuni sadržani su u Prilogu Izveštaja o proceni vrednosti kapitala.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Napomena: Autori su pretpostavili da je realni kurs nemačke marke jednak zvaničnom kursu NBJ. u definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova”. potrebno je da se radi stvaranja verodostojne informacije o tome kolika je vrednost procenjenog kapitala izražena u inostranoj valuti (najčešće nemačkoj marki) koristi prosečni tzv.1.1. Novčani tok u ovoj definiciji ne obuhvata sve prilive i odlive iz finansiranja. Pošto stvarnost demantuje prethodnu pretpostavku. korišćenjem definicije novčanog toka “pre servisiranja dugova”. Projektovanje pojedinih kategorija rashoda i prihoda. otplata postojećih i novih dugoročnih kredita. kao i angažovanja novih dugoročnih kredita. ne obuhvata rashode finansiranja i finansijske prihode. kao i na pojedine kategorije poslovnih rashoda (materijalni troškovi. Definicija novčanog toka “pre servisiranja dugova” Na primeru preduzeća “VVA” pokazaćemo procenu vrednosti kapitala metodom DNT. 5. novčani tok i bilans stanja Bilans uspeha. 5. eventualno.5.

882 1.241 428.017.480 58. u definiciji “pre servisiranja dugova” ne obuhvata otplate postojećih i planiranih dugoročnih kredita.683735.468 85.858 449.882 0 1.380 796.500.572 58.549 34.407.923.356.392.600 .050 .436.047.338 22.338 22.Kratkoročni kredit DOBIT III Porezi i doprinosi DOBIT IV 78.278 77.439 25.439 Novčani tok.355 .Materijalni troškovi406.882 25.980 40.600 187.886 17.581.871842.951 0 0 0 60.761.182.407.920.201.372.983 74.102.600 34.055.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .998 712.971 51.Ostali troškovi poslovanja 22.685.392.000 187.017. Osnova za proračun poreza na dobit je uvećana.078. te je neophodno dodatno prilagođavanje cene kreditnih izvora pri proračunu ponderisane prosečne cene kapitala.546 2.513.951 15.392.579.923.811.936.338 DOBIT I Amortizacija DOBIT II Rashodi finansiranja .367 22. kao i eventualne prilive po osnovu angažovanja novih dugoročnih kreditnih izvora.485 85.550 779.367 29.000 .882 60.768 25.238 45.670.u 000 dinara V 759.655 693.854 419.313 13.372.485 25.212 45.063.882 78.351.914 97.372.Dugoročni kredit .780.216.767 810.882 68.882 72.645.017.882 25.693 438.761.713 94.692.392.055.Bruto plate187.296. NOVČANI TOK I PRILIV Dobit IV Amortizacija Povećanje dobavljača Povećanje ostalih kratkoročnih obaveza Smanjenje potraživanja Smanjenje novčanih sredstava 144.429 18.572 25.000 187.372.936.014891.920.372.Tekuće održavanje34.307.047.338 POSLOVNI RASHODI680.392.920.163 723.919 19.920.819.372.367 29.084 II Projekcija III IV V 71.429 0 0 0 72.195 25.Nematerijalni troškovi29.015.761.692.063.041.367 29. Tabela 14.801 25.218.919 0 0 0 78.600 34.000 187.891 0 0 0 0 0 0 0 0 174 .017.262.761.230.475 827.372.372.262.605. Tabela 13.312 103.668 80.581.338 22.234.914 54.761.438.017.857 54.954. BILANS USPEHA I POSLOVNI PRIHOD II III IV .372.234.882 25.123.886 0 0 0 68.372.312.833 25.713 51.710.546 702.metodologija i primeri - dobiti iz poslovanja.882 53.801.920.367 .600 34.347.828 40.797.409.000 29.313 0 0 0 53.312.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Tabela 14. NOVČANI TOK (Nastavak)
I ODLIV Smanjenje dobavljača Povećanje novčanih sredstava Povećanje potraživanja Povećanje zaliha Investiciono ulaganje Otplata dugoročnih kredita NETO NOVČANI TOK 104.608.133 71.367.424 0 0 15.479.692 17.761.018 0 39.574.847 II Projekcija III IV V

21.129.086 20.203.250 20.229.172 28.142.453 0000 139.846121.12191.970119.592 839.076726.724551.821717.549 2.389.146 1.594.387 1.824.363 1.932.430 17.761.018 17.761.018 17.761.018 25.372.882 0000 50.581.193 57.598.418 60.033.296 57.058.759

Bilans stanja, slično kao i u definiciji “posle servisiranja dugova” omogućuje uvid u nivo ostvarene horizontalne i vertikalne finansijske ravnoteže. On, međutim, ne obuhvata promene u nivou projektovanih dugoročnih kreditnih izvora, saglasno korišćenoj definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova”. U konkretnom slučaju neto novčani tokovi su pozitivni u svim godinama projekcije, te se pozitivna razlika evidentira na poziciji kratkoročna finansijska ulaganja. Negativni neto novčani tokovi zahtevali bi uravnoteženje aktive i pasive bilansa stanja otvaranjem posebne bilansne pozicije u pasivi “debalans novčanog toka”.

Tabela 15. BILANS STANJA
Stanje 31.12.199X AKTIVA Stalna sredstva - Nabavna vrednost - Nabavna vrednost u prethodnom periodu - Investicije u OS - Ispravka vrednosti - Ispravka vrednosti prethodni period - Amortizacija tekuće godine I II Projekcija III IV

- u 000 dinara

V

402.645.781 373.145.825 419.483.221 471.912.006 526.801.592 586.629.922 210.740.114 203.128.249 195.516.385 187.904.520 180.292.655 180.292.655 399.856.031 417.617.049 435.378.066 453.139.084 470.900.102 496.272.984 435.378.066 453.139.084 470.900.102 17.761.018 25.372.882 17.761.018 17.761.018 17.761.018 265.234.564 290.607.447 315.980.329 189.115.917 214.488.799 239.861.682 189.115.917 214.488.799 239.861.682 265.234.564 290.607.447 25.372.882 25.372.882 25.372.882 25.372.882 25.372.882 191.905.667 130.442.729 133.810.797 93.536.27295.925.417 78.056.580 78.056.58093.536.272 78.056.580 15.479.6922.389.146 31.634.10632.473.182 105.757.652 105.757.65231.634.106 (74.123.546)839.076 5.272.3515.412.197 8.091.4355.272.351 8.091.435 (2.819.084)139.846 136.253.029 138.721.184 141.490.755 97.519.804 99.344.167 101.276.598 95.925.417 97.519.804 99.344.167 1.594.387 1.824.363 1.932.430 33.199.907 33.751.728 34.469.277 32.473.182 33.199.907 33.751.728 726.724 551.821 717.549 5.533.318 5.625.288 5.744.880 5.412.197 5.533.318 5.625.288 121.121 91.970 119.592

Obrtna sredstva - Zalihe - Prethodni period - Povecanje/smanjenje - Potraživanja - Prethodni period - Povećanje/smanjenje - Novčana sredstva - Prethodni period - Povećanje/smanjenje

- Kratkoročna finansijska ulaganja

0

39.574.847

90.156.039 147.754.457 207.787.753 264.846.512

175

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

Tabela 15. BILANS STANJA (Nastavak)
Stanje 31.12.199X PASIVA Društveni kapital - Prethodni period - Povećanje/smanjenje Dugoročni kredit - Prethodni period - Otplate - Novi krediti Kratkoročne obaveze - Dobavljači - Prethodni period - Povećanje/smanjenje - Kratkoročni krediti - Prethodni period - Otplate - Ostale kratkoročne obaveze - Prethodni period - Povećanje/smanjenje I II Projekcija III IV

- u 000 dinara

V

402.645.781 373.145.825 419.483.221 471.912.006 526.801.592 586.629.922 239.413.658 279.469.143 324.703.856 376.396.770 430.444.342 489.380.781 239.413.658 279.469.143 324.703.856 376.396.770 430.444.342 40.055.485 45.234.713 51.692.914 54.047.572 58.936.439 42.040.021 42.040.021 0 121.192.102 105.229.678 42.040.021 42.040.021 0 0 42.040.021 42.040.021 0 0 52.739.344 34.964.937 33.862.254 1.102.683 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 53.475.215 35.700.808 34.964.937 735.871 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 54.317.228 36.542.822 35.700.808 842.014 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 55.209.119 37.434.712 36.542.822 891.891 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0

51.636.661 33.862.254 105.229.678 (71.367.424) 0 0 0 0 17.774.407 15.962.424 15.962.424 1.811.983

5.1.5.2. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala Definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova” odgovara diskontna stopa koja reprezentuje ukupno investirani dugoročni kapital (sopstveni i dugoročni kreditni izvori). Drugim rečima, neophodan je proračun ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK), koja će se nadalje koristiti za proračun sadašnje vrednosti projektovanih neto novčanih tokova. Da bi se odredila PPCK neophodno je: a) utvrditi cenu sopstvenog kapitala, b) utvrditi cenu kreditnih izvora finansiranja, i c) odrediti pondere. Cena sopstvenog kapitala proračunata je primenom Metoda zidanja, i ukupno iznosi 17%. Cena kreditnih izvora finansiranja određena je bankarskom realnom kamatnom stopom za korišćenje postojećih dugoročnih kredita u Preduzeću “VVA” u iznosu od 7% na godišnjem nivou. Napomena: U praksi će se procenjivači redovno sretati sa problemom određivanja realne kamatne stope na dugoročne kredite. Sugeriše se korišćenje kamatnih stopa koje su ne veće od 10% na godišnjem nivou, što odgovara uobičajenoj ceni ino dugoročnih kredita.

176

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Pomenuta cena kreditnih izvora od 7% mora biti dodatno prilagođena, odnosno umanjena za procentualni iznos poreza na dobit korporacije. Ovo umanjenje je izvedeno na sledeći način: CKI = CBK (1-SP), pri čemu je, CBK = 7% SP = 25%. To znači da je cena kreditnih izvora: CKI = 7% (1-0,25) = 5,25 %. Ponderi za finalni proračun PPCK određeni su na osnovu postojeće prosečne strukture dugoročnog kapitala. Očekuje se da će se pomenuta struktura zadržati. Ponderi su: za cenu sopstvenog kapitala 85% za cenu kreditnih izvora 15%. Proračun PPCK obavljen je na sledeći način:

PPCK = CSK USK + CKI gde su: CSK = 17% USK = 0,85 CKI = 5,25% UKI = 0,15. To znači da je PPCK:

UKI,

PPCK = 17% 0,85 + 5,25% 0,15 = 14,4% + 0,8% PPCK = 15,2% Stopa rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pretpostavka da je strateški ino partner zainteresovan da se pojavi kao učesnik u svojinskoj transformaciji Preduzeća “VVA” nalaže dodatno prilagođavanja diskontne stope (PPCK) za prethodno izračunatu stopu rizika ulaganja u SR Jugoslaviju u iznosu od 4,4%. To znači da diskontna stopa, korišćena u definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova” iznosi 19,6%.

177

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

5.1.5.3. Procena vrednosti kapitala Slično kao i kod definicije novčanog toka “posle servisiranja dugova”, postupak procene je obavljen u dva, komplementarna, koraka: (1) određivanje sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu, i (2) proračun rezidualne vrednosti. (1) Na osnovu diskontne stope od 19,6%, proračunati su diskontni faktori, i nadalje korišćeni za dobijanje sadašnje vrednosti neto novčanih tokova za svaku, ponaosob, projektovanu godinu. Suma sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iznosi 169,3 miliona dinara. (2) Rezidualna vrednost je, takođe, proračunata primenom Gordonovog modela. Budući da je stopa rasta u rezidualu definisana na godišnjem nivou od 3%, to znači da imenilac u navedenom modelu iznosi 0,166. Deobom 24 miliona dinara, koliko iznosi diskontovani neto novčani tok u rezidualu, sa 0,166 dobija se rezidualna vrednost u iznosu od 144,7 miliona dinara.

Tabela 16. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
Projekcija I NETO NOVČANI TOK Diskontna stopa (PPCK) Stopa rasta u rezidualu Diskontni faktor SV neto novčanih tokova Suma SV Rezidualna vrednost VREDNOST DUGOROČNOG KAPITALA DUGOROČNI KREDITI VREDNOST DRUŠTVENOG KAPITALA 169.265.415 144.675.689 19,6% 3,00% 0,9144 0,7645 0,6393 0,5345 II III IV V

- u 000 dinara Rezidual

39.574.847 50.581.193 57.598.418 60.033.296 57.058.759 58.770.522

0,4469

0,4086

36.187.089 38.671.614 36.819.900 32.087.291 25.499.520 24.016.164

313.941.104 42.040.021 271.901.083

Zbirom sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova od 169,3 miliona dinara i izračunate rezidualne vrednosti od 144,7 miliona dinara, dobija se pro178

2. te razlike ne treba da budu signifikantne. Napomena: U konkretnom slučaju korišćenjem različitih definicija novčanih tokova nije dobijena ista vrednost društvenog kapitala. podrazumeva se utvrđivanje vrednosti na osnovu troškova za novu nabavku ili izgradnju sredstava. troškovnog pristupa. bez obzira na izabranu definiciju novčanog toka.kursa 1 DEM = 3. odnosno troškova zamene (otuda i naziv reprodukciona vrednost).199X iznosi 272 miliona dinara. ali podrazumevajući da i ukupne obaveze budu realno procenjene. Procenjena vrednost društvenog kapitala Preduzeća “VVA” jednaka je razlici procenjene vrednosti ukupnog dugoročnog kapitala i zatečenog nivoa dugoročnih obaveza. 82. Naravno. vrednost društvenog kapitala Preduzeća “VVA” izražen u nemačkim markama iznosi. To će povećati stepen sigurnosti procenitelja da su procenjene vrednosti kapitala u realnim okvirima. Zbog toga se proceniteljima preporučuje da.3 DIN.12.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - cenjena vrednost ukupnog dugoročnog kapitala Preduzeće “VVA” na dan 31. funkcionalne 179 . budući da potencijalni finansijski prihodi nisu uključeni pri obračunu dobiti u projektovanom periodu. Primena metoda neto imovine Suština ovog metoda sastoji se u tome da se bruto imovina preduzeća proceni na bazi realnih vrednosti. 5. Procenjena vrednost društvenog kapitala na izabrani datum procene 31. Pod metodom neto imovine.12.199X godine iznose 42 miliona dinara. Ukupne zatečene dugoročne obaveze na datum procene 31. DEM. Napomena: U definiciji "pre servisiranja dugova" nije urađeno prilagođavanje za vrednost dugoročnih finansijskih plasmana. podvrgnu prvobitno dobijeni rezultat kontroli.4 mil. u smislu propisane Uredbe za procenu vrednosti preduzeća s društvenim kapitalom. ne postoji obaveza da se istovremeno koriste obe definicije novčanog toka. korišćenjem druge definicije novčanog toka. Primenom aktuelnog deviznog ekvivalenta .199X godine u iznosu od 314 miliona dinara. zaokruženo. korišćenjem tzv. Najčešće se procenjene vrednosti društvenog kapitala neznatno razlikuju ukoliko se koriste Uredbom propisane obe definicije novčanog toka. Međutim. ili tamo gde je to moguće. uvek. koji se umanjuju za vrednost fizičke istrošenosti.12.

ulica "MM" br. Treba napomenuti da pre procene nije izvršena nezavisna revizija finansijskih izveštaja (bilansa stanja.metodologija i primeri - zastarelosti i ekonomske amortizovanosti. dokaz o pravu vlasništva nad nepokretnostima i sl. Građevinski objekti kojima raspolaže preduzeće "VVA" nalaze se u Beogradu.2. ustvari. Prilikom procene cene gradnje. te će se pri proceni primeniti postupci i metodi revizije koji će utvrditi realnost naročito monetarnih pozicija. Građevinski objekti..b. 5. a zatim izvršen pregled objekata. da oceni i odabere najadekvatniji pristup (metod) koji će primeniti u konkretnom slučaju. kvalitetu gradnje i izgrađenosti infrastrukture. vršena je procena svake pozicije iz bilansa stanja i to prvo aktive. pa onda pasive. održavanje i sl. tehnološku i ekonomsku amortizovanost objekta. hidrantske mreže i ostale instalacije). po oceni eksperata za procenu. kretanje cena poslovnog prostora. Troškovni pristup podrazumeva da se procenjena vrednost građevinskog objekta utvrđuje na osnovu građevinske cene objekata u momentu procene. U postupku procene vrednosti građevinskih objekata prvo je pregledana potrebna dokumentacija (projekti. bilansa uspeha). U ovu cenu se uključuju troškovi investicionotehničke dokumentacije. Procenitelj treba. 5. troškovi gradnje. koji u strukturi ukupnih materijalnih ulaganja čine 72% sadašnje vrednosti. koja se množi ukupnom površinom objekta. 180 . Korišćenjem metoda neto imovine za procenjivanje vrednosti društvenog kapitala preduzeća "VVA". evidencije u poslovnim knjigama. Na taj način su procenjivači stekli uvid u njihovo sadašnje stanje. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja . obračun površina. kao i stepenu ukupne amortizovanosti. a takođe i u mestu "L" i mestu "D".). vrednosti infrastrukture (vodovod. Za svako sredstvo i obavezu utvrđena je procenjena vrednost na način koji je propisan Uredbom. korišćen je troškovni pristup. procenjivani su primenom troškovnog pristupa. kvalitet gradnje.procena aktive Na osnovu bilansa stanja i popisnih lista o izvršenom inventarisanju. Takođe se ova vrednost dalje koriguje (uvećava) za troškove uređenja građevinskog zemljišta i troškove uređenja i priključenja na spoljne mreže. primenom principa kontinuiteta. fizičku.1. za izvesna sredstva moguće je primeniti i tržišni pristup. Ova vrednost se koriguje (umanjuje) za ukupnu funkcionalnu. vođeno je računa o funkcionalnosti. kanalizacija. Međutim. na sledećim lokacijama: ulica "XY" b. a koji u nastavku prikazujemo.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

u 000 dinara Procenjena Procenjena vrednost sadašnja vrednost novog objekta 524. U postupku procene pregledana je postojeća tehnička i druga dokumentacija i izvršen uvid u tehničko stanje i stepen amortizovanosti opreme.u 000 dinara Procenjena vrednost Red. Oprema u strukturi sadašnje vrednosti materijalnih ulaganja učestvuje sa 19% i procenjivana je principom troškova zamene.12. koja je nakon toga umanjena za fizičku i funkcionalnu istrošenost i za tehničku zastarelost. 1.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Rekapitulacija procene vrednosti građevinskih objekata na dan 31. Kancelarijski nameštaj i oprema 10. Proizvodna oprema i oprema za održavanje 11. Dugoročna finansijska ulaganja sastoje se od: uloženih sredstava u banke i dugoročnih hartija od vrednosti u iznosu od 4. br.199X Red. Rekapitulacija procenjene vrednosti opreme na dan 31.174 hiljade dinara je realno naplativ u predviđenom vremenu.783367.240 VRSTE OBJEKTA Građevinski i energetski objekti i infrastruktura UKUPNO U prilogu Izveštaja dat je detaljan opis građevinskih objekata i procene pojedinačne vrednosti svakog objekta (Prilog 5.068 3.12.240 274.147 2. kancelarijsku opremu.150 hiljada dinara. radi dobijanja procenjene sadašnje vrednosti opreme. Prilikom procene sva je oprema klasifikovana na: proizvodnu opremu. 181 .320 524.68031. Transportna sredstva 422. Postupak je bio sledeći: prvo je utvrđena pojedinačna vrednost zamene (troškovi zamene) za svaku vrstu produktivne opreme. NAZIV nabavnasadašnja br.2). transportna sredstva. 86.320 274.031108.1).816 1. datih kredita dugoročnih od 24 hiljade dinara.199X . Preostali životni vek posmatran je u odnosu na ukupan životni vek opreme.41923. Procenom je utvrđeno da celokupan iznos dugoročnih ulaganja od 4. bez rizika. Nabavna vrednost opreme istih ili sličnih karakteristika (na dan procene) predstavljala je osnovu za procenu.882 UKUPNO Detaljan opis procene opreme dat je u prilogu Izveštaja (Prilog 5. .

zatim potraživanja za date kratkoročne kredite.procena obaveza ćen kao realan u punom iznosu od 4. roba po nabavnim cenama.122 4. potraživanja iz zajedničkog poslovanja.120 hiljade dinara manje od iskazane knjigovodstvene vrednosti. i pri proceni je taj iznos prihva5. VRSTA ZALIHA br. 5. Vrednost aktivnih vremenskih razgraničenja obuhvata unapred plaćene troškove osiguranja sredstava u realnom iznosu. Izveštaja data je lista i detaljan pregled procene potraživanja.044 hiljade dinara.u 000 dinara 1.488 2.199X Procenjena vrednost Red.556Proizvodnja 3.4. povezanim preduzećima. 182 . Roba890 UKUPNO78. bez korekcije. Kratkoročna potraživanja i kratkoročna finansijska ulaganja u svojoj strukturi sadrže potraživanja: za date avanse. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja .091 hiljadu dinara. . Materijal i sitan inventar30. a nedovršeni proizvodi i gotovi proizvodi po ceni koštanja) te knjigovodstvena vrednost odražava procenjenu vrednost. potraživanja od radnika i ostala razna potraživanja.metodologija i primeri - Strukturu zaliha čine materijal. potraživanja od kupaca. Uvidom u poslovne knjige. U Prilogu 5.Ukupan procenjeni iznos kratkoročnih potraživanja iznosi 78. Vrednost hartija od vrednosti i novčanih sredstava prilikom procene je preuzeta iz knjigovodstvene evidencije.2. gotovi proizvodi i roba.594 hiljade dinara što je zbog navedenih korekcija za 23. sitan inventar.12.3. Proizvodi41. ocenjeno je da su zalihe bilansirane prema propisima (materijal. Prilikom procene nije u svim slučajevima preuzeta knjigovodstvena vrednost ovih potraživanja. nedovršena proizvodnja.056 Detaljni pregled procene zaliha po vrstama dat je u prilogu Izveštaja Prilog 5. sitan inventar. iznosi 8. Rekapitulacija procenjene vrednosti zaliha na dan 31. već je vršena korekcija (smanjenje) za vrednost rizičnih potraživanja. čije su obaveze u bilansu bile iskazane na paralelnim grupama konta pasive.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Takođe je kod procene potraživanja iz zajedničkog poslovanja (od povezanih preduzeća) izvršena prethodno konsolidacija za paralelan iznos ugovorenih kompenzacija i potraživanja s istim.2.

3.081 (139.12.2. 5.u 000 dinara 556.849) Procenjena vrednost kapitala (po metodu neto imovine) 416. sastavljen je bilans stanja na dan procene i prikazane su korekcije stanja po knjigama u odnosu na procenjeno stanje na sledećoj strani. Vrednost pasivnih vremenskih razgraničenja je u ukupnom iznosu od 6.000 Na osnovu procenjenih vrednosti svih kategorija sredstava i obaveza. Procenom je utvrđeno da su ove obaveze realno plative u navedenom iznosu.383 hiljada dinara iznosi 91. Kratkoročne obaveze u svojoj strukturi sadrže obaveze: prema dobavljačima. Procenom realnih mogućnosti plaćanja u roku i u navedenom iznosu.040 hiljade dinara. te nisu korigovane u odnosu na knjigovodstveno stanje.710 hiljada dinara prihvaćena prema stanju po knjigama na dan procene. a ostale obaveze su prihvaćene u onom iznosu kako su u knjigama iskazane..099 hiljada dinara. nakon korekcija od 23. U Prilogu 5. izvršena je korekcija obaveza prema dobavljačima za nefakturisanu robu i izvršena je konsolidacija paralelnih iznosa s potraživanjima iz poslovnih odnosa s povezanim preduzećima.5.232 Zaokruženo416. prema radnicima za zarade i ostale obaveze za poreze i doprinose. Izveštaja data je lista svih obaveza. vrednost kapitala se utvrđuje na sledeći način: od procenjene vrednosti sredstava preduzeća (ukupne aktive) oduzme se procenjena vrednost ukupnih obaveza uz pretpostavku da će preduzeće trajati u neograničenom budućem periodu. utvrđena je procenjena vrednost kapitala preduzeća "VVA" na dan 31. 183 . prema povezanim preduzećima. Procenjena vrednost ukupnih kratkoročnih obaveza.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Dugoročne obaveze čine krediti iz inostranstva u iznosu od 42. Utvrđivanje procenjene vrednosti kapitala Prema metodu neto imovine. Uvažavajući navedenu metodologiju i zakonske odredbe.199X Procenjena vrednost aktive Procenjena vrednost obaveza / dugoročnih i kratkoročnih .

786 52.056 30. Uložena sredstva u banke i HOV 2. Dobavljači u zemlji 2. Sitan inventar 3.645 (23.metodologija i primeri - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.150 24 210.785 556.398 4. HOV i novčana sredstva 7.299 4.740 78.298 190 5. Aktivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 206.12.520 274. Ostale kratkoročne obaveze 6. Obaveze za zarade 5. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 2.540 25.952 6.436 168.556 41.091 4.299 4.040 42.232 42. Kupci u zemlji 3.174 (2) (3) 176.952 6.296 78.293 167.044 (4) (23.861 1.786 53.044 Korekcije procene 176.199X (Procena prema metodu neto imovine) AKTIVA I Materijalna ulaganja 1.383) (876) (22.507) (6) POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 184 .091 4.860 1.849 9.720 76.729 8.240 (1) 70.809 25. Kratkoročne obaveze prema povezanim preduzećima 4.556 41.872 602 8.669 37.122 106.928 38.566 319.819 - 416.036 - 108. Ino-krediti III Kratkoročne obaveze (1 do 6) 1.556 . Razna potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5. depoziti i kaucije 2.122 890 113.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 383.120) 153.664 3.710 556.243 598 8.122 890 90. Pasivna vremenska razgraničenja 191.928 16.882 4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .120) (5) B) Obrtna sredstva (III + IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze 1. Ostala kratkoročna potraživanja 6.710 402.413 42.081 (7) (6) (23.645 176.965 50.451 50. Roba IV Kratkoročna potraživanja (1 do 8) 1.056 30.905 402.846 4. Materijal i rezervni delovi 2.556 - 387.040 121.174 4.298 190 5.192 25. Kupci u inostranstvu 4. Krediti dati u zemlji A) Stalna sredstva (I + II) III Zalihe 1. Avansi.013 151.081 239. Proizvodi 5. Oprema Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost II Dugoročna finansijska ulaganja 1.905 4.040 42. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 3.040 97.823 38. Proizvodnja 4.

kao i opisi objekata. Beograd.1. Za svako sredstvo i obavezu utvrđena je procenjena vrednost na način koji je propisan Uredbom. podrazumevajući i da potraživanja i obaveze budu procenjeni na bazi realnih mogućnosti naplativosti i plaćanja. "VVA" u stečaju. Već smo naglasili da se u primeni ove metode polazi od toga da preduzeće nema perspektivu daljeg nastavka rada .P. shodno Zakonu i Uredbi. 185 . Ukupno procenjena likvidaciona vrednost za građevinske objekte u D. Finansijski izveštaji nisu bili pregledani od strane nezavisne revizije. Međutim. iznosi 164.5).3.5.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - U nastavku Izveštaja o proceni vrednosti kapitala DP "VVA". a koji u nastavku prikazujemo. Građevinski objekti. Primena metoda likvidacione vrednosti Suština ovog metoda sastoji se u tome da se vrednost bruto imovine preduzeća procenjuje na bazi pojedinačnih prodajnih vrednosti u postupku redovne likvidacije. dati su prilozi koji objašnjavaju detaljno procenu svake pozicije iz bilansa stanja (Prilog 5. Na taj način određivana je likvidaciona vrednost svakog objekta.0 . 5. Procena pojedinih pozicija u bilansu stanja .Procena građevinskih objekata.obavljanja svoje osnovne aktivnosti. Likvidaciona vrednost društvenog kapitala preduzeća "VVA". utvrđena je korišćenjem tržišnog pristupa uz pretpostavku likvidacije preduzeća.P. 5.procena aktive Na osnovu popisnih (inventarskih) lista i bilansa stanja vršena je procena svake pozicije iz bilansa stanja i to prvo aktive pa onda pasive.540 hiljada dinara ili 60% vrednosti procenjeno metodom neto imovine. U Prilogu 1 .3. Opisani građevinski objekti D. u ovom slučaju likvidaciona vrednost treba da posluži kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. procenjivani su prema svom sadašnjem stanju .kvalitetu gradnje. Beograd. Pre procene procenitelji su izvršili postupak revizorskog pregleda. Posebno je vođeno računa o pojedinačnoj funkcionalnosti i mogućnosti upotrebe za druge svrhe. "VVA" u stečaju. stepenu amortizovanosti i izgrađenosti infrastrukture. data je procenjena likvidaciona vrednost građevinskih objekata.

procenjena likvidaciona vrednost ukupnih zaliha iznosi 72.553 hiljade dinara. Naročito je cenjena njena funkcionalnog i sposobnost upotrebe na drugom mestu kao pojedinačne ili kao cele linije opreme. kao i opis opreme i tehnološkog procesa. ukupna kratkoročna potraživanja procenjena su na 39.2.180 hiljada dinara (Prilog 6). Likvidaciona vrednost zaliha je procenjena po ceni koštanja zaliha. transportna sredstva. stepen amortizovanosti. Pri proceni likvidacione vrednosti kratkoročnih potraživanja ocenjeno je da će realno moći da se naplati 50% vrednosti kratkoročnih potraživanja iz poslovanja.u 000 dinara Procenjena likvidaciona vrednost 43. kancelarijski nameštaj i ostala oprema UKUPNO U Prilogu 2 data je pojedinačna procena likvidacione vrednosti opreme. njena ekonomskotehnička zastarelost. Vrednost ovih ulaganja cenjena je na osnovu mogućnosti prodaje dugoročnih hartija od vrednosti i njihove diskontovane vrednosti na dan procene i iznosi 420 hiljada dinara (Prilog 6). Potraživanja. Rekapitulacija likvidacione vrednosti opreme na dan 31. održavanje. Zalihe.553 Naziv opreme Proizvodna oprema. Uzimani su u obzir tom prilikom i troškovi demontaže i montaže koji bi bili neophodni pri prodaji svake pojedinačne opreme (pri prodaji "na komad").040 hiljada dinara.metodologija i primeri - Oprema. Na taj način. Vrednost proizvodnje u toku.199X godine iznosi 43.3. Na taj način. 1.846 . zbog nemogućnosti završetka proizvodnje. Procena pojedinih pozicija pasive . 5.obaveze Dugoročne obaveze su procenjene kao realno plative u punom iznosu od 42. a ni prodaje. jer je konstatovano da se ta cena prodajom može sigurno postići. Ukupna procenjena likvidaciona vrednost opreme koju "VVA" poseduje na dan 31.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Kod procenjivanja likvidacione vrednosti opreme uzeto je u obzir postojeće tehničko-tehnološko stanje opreme.12.297 hiljada dinara (Prilog 6).12.846 38. Rekapitulacija likvidacione vrednosti opreme data je u sledećoj tabeli. otpisana je. dok je kod kratkoročnih obaveza procenjeno da je 95% 186 . Dugoročna finansijska ulaganja.553 43.199X Red. br. Knjigovodstvena sadašnja vrednost 38.

375 -82.180 39.133 42.12.707 4. Oprema II Dugoročna finansijska ulaganja A Stalna sredstva (I+II) III Zalihe IV Kratkoročna potraživanja B Obrtna sredstva (A+B) Stanje poKorekcije knjigamaprocene 206.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - vrednosti obaveza procenjenih po metodi supstance (tj. Procenjena likvidaciona vrednost kapitala Procenjena likvidaciona vrednost kapitala utvrđena je na sledeći način: Procenjena Procenjene Procenjene Procenjena .8464. 5. po metodu likvidacione vrednosti.428 . D.133 U nastavku je dat bilans stanja na dan 31.199X godine.817 319.740-2.849-74.5661.413 42.040 121.297 111. Građevinski objekti 2.P.227 78.754 210.876 113. prema listi prijavljenih potraživanja poverilaca) realno plativo i da to iznosi 90.040 90.990 kratkoročne obaveze(90.817) dugoročne obaveze(42.192 402.540 43.12.645 -82.040) likvidaciona vrednost kapitala187.817 hiljada dinara.199X (Procena prema metodu likvidacione vrednosti) AKTIVA I Materijalna ulaganja 1.3.174-3.655 319.180 38.056-5.552 191.477 POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze III Kratkoročne obaveze POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 402. "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.u 000 dinara likvidaciona vrednost poslovne aktive 319.655 187.513 72.280 -30.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 208.990 187 .905-80.553 420 208.720-3.3.990 239.527 167.645 -52.093 164.

Dobijeni su sledeći rezultati: Metod / vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti . prihvatio sledeće pondere: Metod Prinosni metod Metod neto imovine Procenjena vrednost ⋅ 270.000 Ponderisana prosečna vrednost Zaokruženo Procenjena likvidaciona vrednost kapitala DP "VVA". tim procenjivača je u zaključivanju o procenjenoj vrednosti kapitala preduzeća "VVA".232 187. uzimajući u obzir prirodu delatnosti preduzeća i sredstva kojima ono raspolaže.000 dinara 270. predstavlja minimalnu vrednost preduzeća od 187. zatim svrhu procene i premise vrednosti.295 166. Ovaj bilans treba da posluži za knjiženje procenjenih vrednosti poslovne 188 . U konkretnom slučaju.133 Svakom od korišćenih metoda dodeljen je odgovarajući ponder izražen u procentima.492 ⋅ 416. obaveza i kapitala na dan procene (član 12 Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala). 6.492 416.133 hiljade dinara i niža je od procenjene vrednosti po oba primenjena metoda.493 328. Bilans stanja posle procene Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala.metodologija i primeri - 6. sastavlja se bilans stanja s iskazanim procenjenim vrednostima poslovne imovine.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . a i od knjigovodstvene vrednosti. ZAKLJUČAK O PROCENI U postupku procene vrednosti kapitala preduzeća "VVA". primenjena su sva tri propisana metoda.1. prema Zakonu o svojinskoj transformaciji i Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala.788 329.232 ⋅ Ponder = 60% 40% 100% = = = .u 000 dinara Ponderisana vrednost 162.

kao i razlike između knjigovodstvenih i procenjenih vrednosti pozicija. kapitala i obaveza na kojima su identifikovane prema metodu neto imovine. obaveza i kapitala u poslovnim knjigama preduzeća. 31. obaveza i kapital preduzeća "VVA".232 187. U zaključku o proceni vrednosti kapitala DP "VVA". 189 . procenjene vrednosti i utvrđene razlike između jedne i druge vrednosti. u konkretnom primeru preduzeća "VVA".IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - imovine.000 Bilans stanja na dan procene treba da obuhvati procenjene vrednosti svih pozicija bilansnih.492 416. na dan procene. Sledeća šema bilansa obuhvata knjigovodstvene vrednosti.133 329. smanjiće vrednost osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine.12.000 dinara 239. obaveza i kapitala.413 270. Prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala ove razlike će.19… utvrđene su sledeće vrednosti: Vrednost Knjigovodstvena vrednost Vrednost dobijena prinosnim metodom Vrednost dobijena metodom neto imovine Likvidaciona vrednost Ponderisana prosečna procenjena vrednost . biti knjižene: na svim pozicijama poslovne imovine. na dan procene za celokupnu poslovnu imovinu. Ustvari. preduzeće treba na osnovu ovog bilansa da svede knjigovodstveno na procenjeno stanje imovine. razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine.

064 78. Razna potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5.044 (23.174 4.861 1.920 (1) 45.12.056 30. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 2.150 24 210.120) 90.091 4. Avansi. Aktivna vremenska razgraničenja 113.645 (23.200 211.785 468.849 190 .044 (5) B) Obrtna sredstva (III + IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) 191.890 44.120) 66.204 168.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Ostala kratkoročna potraživanja 6.451 50.556 41.298 190 5. Proizvodi 5.740 78.566 319.729 8.122 890 - 83. HOV i novčana sredstva 7.174 (2) (3) 89.872 602 8.056 30.720 76. Materijal i rezervni delovi 2. Uložena sredstva u banke i HOV 2.860 1.928 16.970 4.556 41.293 167.669 37.905 402.928 38. Oprema Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost Stanje po knjigama 206. depoziti i kaucije 2.965 50.243 598 8. Krediti dati u zemlji A) Stalna sredstva (I + II) III Zalihe 1.324 - 300.199X (posle procene) AKTIVA I Materijalna ulaganja (1+2) 1.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 295.124 II Dugoročna finansijska ulaganja (1+2) 1.823 38.091 4. Kupci u zemlji 3. Kupci u inostranstvu 4.metodologija i primeri - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.846 Korekcije procene 89.122 890 (4) IV Kratkoročna potraživanja (1 do 8) 1.298 190 5.849 9. Proizvodnja 4. Sitan inventar 3.013 151.324 . Roba 4.

786 52.040 121. Ino-krediti III Kratkoročne obaveze (1 do 6) 1. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 3.398 4.000 42.204 468.u 000 dinara ProcenjenaNapovrednostmena 329.199X (Nastavak) (posle procene) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze 1. Kratkoročne obaveze prema povezanim preduzećima 4.849 191 .710 (7) (6) (23.383) (6) (876) (22.664 3.040 42.299 4.040 42.507) POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 402.645 66.192 25.952 6.952 6.809 25.710 Korekcije procene 89.040 97. Obaveze za zarade 5.786 53.540 25.413 42.905 4. Dobavljači u zemlji 2. Ostale kratkoročne obaveze 6.299 4. Pasivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 239.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.587 .12.

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOZI UZ IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 192 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 1 OVLAŠĆENJE PROCENITELJA OD STRANE MINISTARSTVA ZA EKONOMSKU I VLASNIČKU TRANSFORMACIJU 193 .

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 2 IZJAVA PROCENITELJA 194 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZJAVA Ekonomski institut. kao procenjivač vrednosti kapitala i potpisnik Izveštaja. godine EKONOMSKI INSTITUT ______________________ 195 . niti ima učešća u kapitalu preduzeća. Beograd. nije direktno ni indirektno vezan za DP "VVA". Ekonomski institut neće učestvovati u kupovini akcija DP "VVA". 199X.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 3 IZJAVA NARUČIOCA PROCENE ZA IZVORE INFORMACIJA 196 .

kao i da su prezentirani svi podaci o poslovanju preduzeća. 199X.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZJAVA Ovim izjavljujem da je procenom vrednosti kapitala. godine Generalni direktor __________________________ 197 . u zemlji i inostranstvu i da ta imovina nije predmet sudskog spora. urađenom od strane Ekonomskog instituta. obuhvaćena celokupna pokretna i nepokretna imovina DP "VVA". Beograd.

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 4 FINANSIJSKI IZVEŠTAJI PREDUZEĆA (BILANS STANJA. overene finansijske izveštaje. 199X I 199X GODINU NAPOMENA: Preduzeće prilaže svoje originalne.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . BILANS USPEHA I RASPORED REZULTATA) ZA 199X. 198 .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5 PODACI O PROCENI BILANSNIH POZICIJA PREMA METODU NETO IMOVINE 199 .

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . OPŠTI PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA 200 .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.0.

Procena je izvršena za sve objekte i sve lokacije i nema objekata koji su izuzeti iz procene.. prerada.registraciono-tehnička dokumentacija za transportna sredstva....... .P..... . . .snimanje objekata na licu mesta za koje ne postoji investiciono-tehnička i druga dokumentacija..troškovni. Sve tri lokacije predstavljaju zaokruženu celinu i opremljene su sa kompletnom komunalnom. preduzeće raspolaže sa transportnim sredstvima. sa standardnom opremom za održavanje.. Za sve građevinske objekte i sve vidove opreme konkretni izvor informacija je naveden u tehničkom opisu.. ugovori).. sve vidove opreme i transportna sredstva... Beograd. . . koja čine građevinski objekti. 201 . kako za unutrašnji. zajedničke službe.investiciono-tehnička i komercijalno-finansijska dokumentacija o izgradnji objekata (glavni projekti..12..IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5. sa primenom fizičke i ekonomske depresijacije za sve građevinske objekte na svim lokacijama (za pojedina postrojenja i instalacije i funkcionalna depresijacija).. br..dokumentacija o karakteru objekata....... br...popisne liste preduzeća od 31. urbanistička saglasnost i odobrenje za gradnju). komercijalno-finansijska i druga dokumentacija za opremu. Preduzeće raspolaže sa tehnološko-proizvodnom opremom saglasno proizvodnom programu......OPŠTI PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA Osnovna sredstva D. . ulica .pogoni: proizvodnja.prospektno-tehnička.... br. .... Na tri lokacije u Beogradu smeštene su proizvodne jedinice . tako i spoljni transport. .. Za objekte na lokaciji postoji uredna tehnička dokumentacija (lokacija.. Beograd..uvid na licu mesta za sve građevinske objekte. ......... kao i uobičajenom kancelarijskom opremom i nameštajem. ulica . su razmešteni na tri lokacije: . "VVA"...Lokacija...0..... celokupna proizvoda i druga oprema. Izvori informacija Pri vršenju procene korišćeni su sledeći izvori informacija: ... . ponude. .. Korišćeni pristupi i metodi procene Pri proceni osnovnih sredstava korišćeni su sledeći pristupi: .Lokacija. tehničko-tehnološkom i energetskom infrastrukturom... Beograd. ulica ...199X godine.. ambalaža..Lokacija. Isto tako..

deo proizvodne opreme i transportnih sredstava (obustavljena proizvodnja. ....tržišni...122 1.910 10.260 145... Kancelarijska oprema i nameštaj 1..nemogućnost snimanja pojedinih nepristupačnih delova građevinskih objekata i instalacije.. Građevinski i energetski objekti i infrastruktura Proizvodna...140 117..909 20... Lokacija . oprema za održavanje i druga oprema 1.... zastarela građevinska oprema). Građevinski i energetski objekti i infrastruktura 1..metodologija i primeri - . Beograd UKUPNO 3. procenjena nova nabavna i procenjena sadašnja vrednost svih osnovnih sredstava iznosi: Vrednost osnovnih sredstava po lokacijama Vrsta osnovnih sredstava Procenjena nova nabavna vrednost . .. za transportna sredstva..778 953...4.. oprema za održavanje i druga oprema Kancelarijska oprema i nameštaj Transportna sredstva UKUPNO 202 ...426 10....240 86....P. Lokacija ..490 6.307 19..122 Ukupna vrednost osnovnih sredstava D... Proizvodna. 4.2. .490 43. sa fizičkom i funkcionalnom depresijacijom za proizvodnu opremu. br.nemogućnost dobijanja objektivne cene za deo opreme građevinskih objekata..572 165.u 000 dinara Procenjena sadašnja vrednost .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Rezime Na osnovu izvršene procene vrednosti osnovnih sredstava preduzeća "VVA".910 38..080 346.. br. "VVA" Vrsta osnovnih sredstava Procenjena sadašnja vrednost .troškovni... br.....u 000 dinara - 1..673 383. Transportna sredstva UKUPNO 2. 2...770 222. ..3. Ograničavajući faktori Pri vršenju procene kao ograničavajuću faktori pojavili su se: .. 3. opremu za održavanje i kancelarijsku opremu i nameštaj.1. Beograd UKUPNO UKUPNO (1+2+3) 275. Lokacija .726 383..u 000 dinara 274. ..316 146.783 11. Beograd 1......096 460..

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5. PROCENA VREDNOSTI GRAĐEVINSKIH OBJEKATA 203 .1.

15-479/1 od 18. Tehnički opis Objekat: Upravna zgrada (1) Objekat je izgrađen na dva sprata. Podovi su pokriveni u zavisnosti od namene: teraco... godine.1989. 06-214/1 od 27. Proizvodna hala 4.. 204 keramičke pločice i sl. godine i 47/89 od 12. Beograd Na lokaciji za trajno korišćenje D. 11/P-314 od 2.. Sporedna portirnica 14..1.. godine na osnovu rešenja o lokaciji br.5. br. Lokacija . godine i 24/89 od 6.1..0. Dizelagregatska stanica 11.. 105/74 od UP br.. . rešenje o lokaciji br. izvod br.. osim magacina i sporedne portirnice koji su izgrađeni 1986.. a delom giter tula-fugovana.. 19/2650 od 31...2. .OPIS OBJEKATA 5.. Vodovod i kanalizacija.515 m2.. Konstrukcija objekta je armirano-betonska skeletna konstrukcija sa međuspratnom ramnom krstasto-armiranom pločom. Pumpna stanica za tehnološku vodu 9. Objekti kompleksa su izgrađeni na osnovu sledeće tehničke dokumentacije: potvrda 3.16 br. Na prizemnom delu smešten je restoran sa pomoćnim prostorijama.metodologija i primeri - PRILOG 5. ali zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa. Upravna zgrada 2. godine. Magacin 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .202 m2..2..1985.1. Razvod tehničkih fluida 12.0. godine. osnovne urbanističke saglasnosti br. protivpožarna i baštenska hidrantna mreža 13. godine.1977.. "VVA" izgrađeni su sledeći objekti: 1. godine i odobrenja za gradnju br.12.1989.P. Zidovi su malterisani..2..1.1984.. Portirnica 3. 13/84 od 7.0.1.10-150/77 od 2..3.1985. Kotlarnica sa mazutarom 6. osim u sanitarnim prostorijama i kuhinji . Kolska vaga 10. Većina objekata je izgrađena 1979..1977. 5. UPI. bovalit. Pokrivna konstrukcija je ramna armirano-betonska ploča. Ograda Ukupna površina lokacije iznosi 102.1.1977. zapisnik o regulisanju gradske i nivelacione linije br. godine. godine i kompresorske stanice koja je izgrađena 1989. godine i odobrenja za gradnju br.ulica . godine od Sekretarijata za urbanizam. preduzeće trenutno koristi 73.1977. Pumpna stanica za protivpožarnu vodu 8. Parking 15..11. Objekat magacina (4) izgrađen je 1986.. 6597/7 od 7. komunalne poslove i saobraćaj Ministarstva za imovinsko-pravne poslove. 1/85 od 4.11.4. godine. Fasada je delom natur na betonskoj konstrukciji. Kompresorska stanica 7. godine.1974.

sa poliuretanskim i plastificiranim limom. Spoljni zidovi su obloženi sa keramičkim pločicama. instalacija za razvod tehnološke vode i PP hidrantna mreža. Na konstrukciji su izvedene kupole. Krov je dvoslojan. Mazutara se sastoji od betonskog temelja sa nadzemnim čeličnim rezervoarom od 1000 m3 i pumpnom stanicom. Podovi su na betonskoj podlozi. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona oprema i instalacije i PP hidrantna mreža. U procenjenoj vrednosti nije uračunata vrednost dizel-agregatske stanice. Pod je cementni. Kompresorska stanica je povezana sa halom sa podzemnim betonskim kanalom. Konstrukcija su armirano-betonski stubovi i grede sa oplatom od betona. U objektu je izvedena vodovod i kanalizaciona instalacija. a malterisani i obojeni sa spoljne strane. Objekat: Portirnica (2) Objekat je prizeman sa ravnom pokrivnom pločom i nadstrešnicom. Temelji 205 su trakasti. pokriven sa plasti- . Objekat: Kotlarnica sa mazutarom (5) Kotlarnica je prizemni objekat sa platformom +4 m. Objekat: Proizvodna hala (3) Hala je prizemni objekat. Zidovi su blok tuli i rešetka od metalnih profila. Istočni deo objekta je čelična kontrukcija pokrivena limom. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona instalacija. gredama i serklažama. Objekat: Kompresorska stanica (6) Objekat je izgrađen na zatvorenom prostoru za kompresore i otvorenom prostoru sa žičanom mrežom za rezervoar za vazduh. Pokrivna konstrukcija je dvoredna. Cela fasada je obložena sa rebrastim limom. Krovna konstrukcija je čelična pokrivena sa salonitom. Temelj za rezervoar je armirano-betonski. greda i serklaža sa temeljima povezanim trakama. Fasada je fugovana. jednostruki. osim u sanitarnim prostorijama i laboratoriji. U konstrukcijskom smislu seizmički je izgrađena sa armirano-betonskim stubovima. a vrata i prozori su čelični. Konstrukcija je armiranobetonska sa zidovima od giter tula-fugovani. Prozori i vrata su čelični. Vrata su metalna. kade su obložene sa keramičkim poločicama. Objekat: Magacin (4) Konstrukcija objekta su čelični stubovi i grede sa krovnom rešetkom. fugovana sa fasadne strane. Podovi su vinaz i keramičke pločice. Betonska konstrukcija je izvedena od glatke oplate.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - sa pomoćnim prostorijama. a betonska konstrukcija je natur. sa temeljima samcima povezanim trakama. izvedena od čeličnih rešetki i R nosača. Zidovi su od giter tula. Zidovi su fugovani. U objektu je izvedena PP hidrantna mreža. Platforma je izvedena kao armirano-betonska ploča. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona oprema i instalacije i PP hidrantna mreža. Konstrukcija je izvedena od armirano-betonskih stubova. U ovom objektu je smeštena dizelagregatska stanica. kade su pokrivene keramičkim pločicama. Vrata i prozori su metalni. pokrivena trimo pločama. Prozori i vrata su metalni. Pod je betonski.

Konstrukcija su armirano-betonski stubovi sa krovnom konstrukcijom. Noseća konstrukcija je lančana. samcima povezanih trakama. Objekat je priključen na gradsku vodovodnu mrežu preko šahta sa vodomerom. Konstrukcija su armiranobetonski stubovi. a mali deo su podzemni betonski kanali. Zidovi su od cementa. Objekat: Razvod tehničkih fluida (11) Cevovodi za razvod na tehnološkim fluidima (vodena para. postavljenih na rovovima ii povezana sa gradskom salonita i prizeman sa ramnom pokrivnom pločom nadstrešnicom. Mreža je izvedena od salonita i pocinkovanih cevi. Podzemni betonski kanali su mrežasto armirani. Podovi su u zavisnosti od namene prostorije . temelji samci i trakasti temelji. Podovi su od cementa na podlozi od betona. dimenzionisani prema nosivosti vage od 50 tona. Fekalna i atmosferska kanalizacija Objekat: Sporedna portirnica (13) je od Objekat jeplastičnih cevi. Spoljna hidrantna mreža je povezana sa mrežama na svim objektima. Objekat: Kolska vaga (9) Zidovi su armirano-betonski. Fasade su fugovane. Vrata i prozori su metalni. Stubovi su na čeličnim rešetkama. a sanitarne prostorije obložene su keramičkim ploči- 206 . postavljen na čeličnim i drvenim gredama. Podovi su betonski. Objekat: Pumpna stanica za protivpožarnu i tehnološku vodu (7. Vodosnabdevanje za tehnološke potrebe je iz cevnog bunara i izvedeno je od salonit cevi. Objekat: Vodovod i kanalizacija. protivpožarna i baštenska hidrantna mreža (12) Izvedena je instalacija vodosnabdevanja za sanitarne i tehnološke potrebe. Nosači kompenzatora su stubovi. Objekat: Dizelagregatska stanica (10) Objekat je u sastavu kotlarnice. Za potrebe PP i BH mreže koristi se voda iz cevnog bunara i pumpne stanice. postavljena na rovovima na kojima su povezani PH NO110 i NO80 i baštenski hidranti NO50. 8) Objekat je prizemni sa ramnim krovnim pločama. Zidovi su fugovani. kondenzat i topla voda) su na većem delu na visećem sistemu. Postavljeni su regulatori za regulisanje cevovoda. Instalacije za sanitarne potrebe su izvedene od pocinkovanih i salonit cevi postavljenih na rovovima.metodologija i primeri - ficiranim limom. Konstrukkanalizacionom od armirano-betonskih stubova. greda i serklaža sa temeljima cija je izvedena mrežom.vinaz i keramičke pločice. Vrata i prozori su metalni. Pod je od bovalita na podlozi od betona.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Prozori i vrata su metalni. Sajla je tipa B6x37 22 mm. PP i BH hidrantna mreža i atmosferska i fekalna kanalizacija. Objekat ima cevne bunare NO600mm/30m koji su smešteni u pumpi tipa DP/MZT kapaciteta 1620 l/min i hidrofilnim kazanima od 5000 l sa kompresorima. postavljenih na rovovima.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - cama. Na parkingu je izgrađena nadstrešnica od montažne čelične konstrukcije. Fasada je malterisana. Objekat: Parking (14) U horizontalnom položaju parking je kružna krivina koja omogućava maksimalnu manipulaciju. Prozori i vrata su metalni. a delom metalnom ogradom.7%.1-3. pokrivena sa valovitim plastificiranim limom. U objektu je izvedena standardna vodovod i kanalizaciona instalacija i oprema. Kolovozna konstrukcija je izvedena od šljunka. Na ulazu su vrata od metalnih profila i ograda postavljena na betonskom zidu. Krivine su od 0. Objekat: Ograda (15) Lokacija je ograđena sa žičanom mrežom. 207 . Mreža je pričvršćena armirano-betonskim stubovima. a poprečno 2%.

lokacije "X". 13.283Magacin 12 100 11.27432% 1976. 32.83768% stanica 19 28 8481. 6.0658.685Pumpna stanica za 17 27 6601. 4. 10.17264% tehničku vodu 1978.u 000 dinara Sadašnja Efektivno proVrednost nove % fizičkeIznos procenjena vredGodina gradnjeteklo vreme depresijacije fizičkedepresijanost aktiviranja Ekonomski vek cije upotrebe Red.PROCENJENA VREDNOST OBJEKATA Preduzeće: Mesto: Lokacija: Pogon: DP "VVA" Beograd X B/1 Procenjena vrednost građevinskih objekata na dan 31.06740% 1.Kolska vaga 12 66 1353018% 3131985. 15. 10. koja ima još tri pogona.59412% 9.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .199X godine . 118. 9.Kompresorska19 28 8481.26280% stanica 15 21 10624770% 1. 3.6891.83110.1.327Unutrašnji saobraćaj i parking 3531982.12.6533. 2.1. 12.Ograda 1. .Portirnica 21 66 60428432% 1976.944Proizvodna hala 21 66 80.83768% 2.06232% 1985.6003. 2 34 u Pogonu "B".13032% mazutarom 12 100 5968112% 6771985.Sporedna portirnica 1978.Dizel agregatska 24 19 2. 5.Kotlarnica sa 21 66 6.105Administrativna zgrada 21 66 21.Razvod za tehničke 21 33 54496864% fluide 71.0631984.6671979.88238.6851978.997 7. 14.7831976. br.Dvorišna zgrada NAPOMENA: Ova se procena odnosi na deo građevinskih objekata koji se nalaze 204.8321980. 16. 8.Pumpna stanica za41 13 72334032% PP vodu 12 38 21310032% 2.5121976. 7.282 1 1. 208 .metodologija i primeri - PRILOG 5. Naziv objekta 5 6 7=5:6 8=(4×7):100 9=4-8 8881976. 11. 18 45 4.285 132. 13.Dvorišni vod i kanalizacija 1651985.

PROCENA OPREME 209 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.2.

0. Grupa mašina za sečenje Ova grupa mašina namenjena je fazi konfekcioniranja kartonske ambalaže (npr..1. mašina tipa Sloter i GFM/220. Kod ovih mašini prisutna je tehnička zastarelost.0.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . br. Semi Lampomatik ONDA. obrezivača i noža za sečenje lepenki i transportera. sporedna u odnosu na druge linije. br.) su nabavljene 1988. Proizvodna oprema na lokaciji u ulici "Y". Linija dosada nije remontirana.2. Beograd Na ovoj lokaciji oprema za proizvodnju može da se grupiše po sledećim tehnološkim celinama: a) Pogon prerade: 210 . Proizvodna oprema na lokaciji u ulici "X"..0. . . Sastavljena je od dela za lepak.. silosa i drobilica. a pri eventualnom remontu se očekuju teškoće pri nabavci rezervnih delova. Tehnološka linija za proizvodnju lepenki Ova linija je proizvod Agnati .. GFM/280 i GFM/350.2.OPIS OPREME 5.. a prisutna je i tehnička zastarelost.2. centrifugalnih ventilatora. Tehnološka linija. Sve mašine su prilično istrošene. godine i dosta je istrošena.sistem za pneumatsko otsisavanje otpadaka.metodologija i primeri - PRILOG 5. kanala za dovod pare za sušenje.tehnološka linija za proizvodnju lepenke. IMPERIJA-F i sl.2. . Ove mašine (tip GF-Lampo 105. Beograd Na ovoj lokaciji. poluautomatsko i automatsko šivenje i lepljenje. instalirana je sledeća oprema: . cilindra za odmotavanje. Lampomatik-2400 i sl. godine.Italija i nabavljena je i instalirana 1978. do 1980. Grupa mašina za šivenje i lepljenje U ovu grupu spadaju mašine za ručno. . Sistem za pneumatsko odsisavanje i otpadke Ovaj sistem se sastoji od otsisnih haubi. . Ocenjena je prosečna depresijacija od 85%.. KO-1600.).grupa mašina za sečenje. 5. nabavljena je i instalirana u periodu od 1978. Ocenjena je prosečna depresijacija od 85%. Ocenjena je prosečna depresijacija od 68%. glave za lepljenje. ali se sreću i mašine s početka šezdesetih godina.grupa mašina za šivenje i lepljenje. godine. je zastarela u odnosu na automatizaciju i vođenje procesa i u odnosu na tehnološko-tehnička rešenja u formiranju. …. Ocenjena je prosečna depresijacija od 60%. u pogonu "A".

kao i drugi elementi na ovoj liniji (prese i sl. . što samo po sebi govori o fizičkoj i funkcionalnoj zastarelosti. . Ocenjena je prosečna depresijacija oko 91%. zgusnivača.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - . Oprema je većinom nabavljena u periodu od 1960. Dobijeni proizvodi idu na kanal za sušenje. 211 . ide u mašinu za formiranje lepenke. Problemi održavanja i nabavke rezervnih delova za ove mašine su izraženi. Tehnološka linija za proizvodnju ambalažne hartije Proizvodnja ambalažne hartije se realizuje preko dve osnovne mašine i to hidropalpera i mašine za proizvodnju hartije tipa Yenki.tehnološka linija za proizvodnju grube i reklamne hartije. b) Pogon pripreme . su nabavljeni oko 1970. prese i sl.). Grupa mašina za pakovanje Ove mašine služe za prihvatanje lepenki. Ova oprema je najstarija oprema preduzeća i najvećim delom je nabavljena u periodu od 1955. proces započinje u mašini za mlevenje (Kolodrob) i hidropalperu. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 85%. Fizička i funkcionalna zastarelost ovih mašina je ista kao kod prethodne dve tehnološke linije. odsecanje (noževi za sečenje) i prese za pakovanje. . Sa tehničko-tehnološkog aspekta i sa aspekta produktivnosti ove mašine su zastarele u odnosu na one koje su danas u prodaji. sita. Dobijena smesa. godine i fizički i funkcionalno je zastarela. godine.tehnološka linija za proizvodnju natron vreća. odnosno hartije. godine. Održavanje je otežano. do 1970. mašina GH-511 i mašina za izradu i formiranje dna vreća i ventil tip GHProgres 525. Tehnološka linija za proizvodnju sive lepenke i hartije Slično kao i kod prethodne linije. .tehnološka linija za proizvodnju kesa. sita i sl. kako sa aspekta održavanja radnih delova.grupa mašina za sečenje i pakovanje. preko sistema za mešanje. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 80%. Priprema sirovine u hidropalperu (mlevena stara hartija) preko sistema na pojedinačnim mašinama (mlinovi. čistači gustih i retkih masa.tehnološka linija za proizvodnju sive lepenke i hartije. tako i sa aspekta snabdevanja rezervnim delovima. doterivanje njihove debljine (kalanderi). Tehnološka linija za proizvodnju natron vreća Osnovne mašine ove tehnološke linije su mašine za sečenje i premotavanje tipa Jagenberg. do 1965. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 90%. Ove mašine.tehnološka linija za proizvodnju ambalažne hartije.) dodavanjem drugih sirovina se obavlja na mašini za proizvodnju hartije. Održavanje je značajno otežano radi čestih kvarova i nedostatka rezervnih delova. Zbog fizičke zastarelosti mašine ne postižu projektovani kapacitet..

Teretni lift je u celini amortizovan. 212 . zbog čega je ocenjena visoka funkcionalna depresijacija. Sve ove mašine su puštene u rad oko 1970. br.3. Većina digitalne opreme je nabavljena šezdesetih godina i proizvod je Vulkan . teretni lift i kompresori.2. Kancelarijska oprema i nameštaj su nabavljeni u periodu od 1965. do 1982. br. rendisaljke). 4x100 i R/3-100) i druga linija.Niš. godine. Kompresori su uglavnom proizvod "Trudbenika" i nabavljeni su u periodu od 1978.4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . aparati za elektro i oksigeno zavarivanje.2.2. Beograd. zastarele su nekoliko generacija. 5. Ocenjena je visoka depresijacija i na pratećoj opremi od oko 55% i 85% za mašine za proizvodnju kesa i reklamne i grube hartije.metodologija i primeri - Tehnološka linija za proizvodnju kesa i grupe i reklamne hartije Ove dve tehnološke celine imaju zajedničku liniju (mašina za odmotavanje i sečenje) dok samu tehnološku celinu čine mašine za izradu kesa sa ili bez pečata (tip Seriana). 1978. Tehnološki. Oprema za održavanje Opremu za održavanje čini oko četrdeset pojedinačnih mašina i priručnih alata. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 51%. Kancelarijska oprema i nameštaj U ovu grupu opreme ubraja se kancelarijska oprema. 1970. Beograd.. zahvaljujući svakodnevnom i redovnom održavanju.. Sva oprema je dosta istrošena. godine. u odnosu na današnje mašine. 5. Mašine su fizički u dobrom stanju.0. razni alat i slično. . kao i oprema nabavljena devedesetih godina (mobilne bušilice).. do 1991. sve proizvodi Mandoni . .. do 1980. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 34%. godine. glodalice.. u periodu od 1980. Ostala oprema U ovu grupu opreme spada digitalna oprema i to mostna (jednogredna i dvogredna). mobilne i stabilne brusilice i bušilice. Oprema u ulici "X" uglavnom je nabavljena 1976. Hvilans Mac. propraćenom i sa problemom oko nabavke rezervnih delova. mada se sreće i oprema iz šezdesetih godina (glodalice.5. godine. nabavljena je osamdesetih godina.. Oprema na lokaciji u ulici "Y". godine. u ovoj grupi opreme susreću se univerzalni strugovi. Balkankar i Jagenberg. nameštaj i oprema za opštu upotrebu. godine i oko 1990.. raspoređenih na svim lokacijama od kojih se polovina nalazi na lokaciji u ulici "X". Po strukturi.Ocenjena 5.Rijeka. prva linija i mašine za fleksografski pečat (tip Miniflekso. je prosečna depresijacija od oko 74%..Italija. MIN .0.0. a najveći deo opreme na lokaciji u ulici "Y"..

U ovu grupu ubrajaju se putnički automobili. Sva oprema je nabavljena 1986. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 66%. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 68%. do 1990. Toma Vinković i dr. Medicinska oprema je locirana u fabričkoj ambulanti i obuhvata opremu za opštu medicinu.samohodni (na dizel i električni pogon) i ručni. 213 . Sredstva i oprema za unutrašnji transport.6. godine i proizvodena su u bivšim jugoslovenskim republikama (ZCZ. 5.sredstva i oprema za unutrašnji transport i .) i relativno su istrošena. traktori sa i bez utovarivača. kamioni i minibus. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 58%. TAM.0. Procena transportnih sredstava Transportna sredstva su podeljena u dve grupe i to: .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Nameštaj i oprema su relativno unificirani i ravnomerno istrošeni i zato pri proceni nije vršeno grupisanje po tipovima i godini nabavke. INDOS. godine.2. U ovu grupu ubrajaju se viljuškari . Ocenjena je prosečna depresijacija za kancelarijsku opremu od oko 46% i za nameštaj od oko 55%. Transportna sredstva za spoljni transport. stomatološku oremu i opremu za laboratoriju.transportna sredstva za spoljni transport. pomoćna ručna kola (japaneri) i oprema za opsluživanje viljuškara. Sva transportna sredstva su nabavljena u periodu od 1972.

. 7.268 Ormig-Italija 15.142 85 84 86 71 71 57 55 85 73 60 76 60.762 59 24.2.712 2. 5.594 333...metodologija i primeri - PRILOG 5. Pogon br. .. "A" 204 4.369 33.Italija "A40 P"1988.477 7. lokacija ulica .858 1978.092 1978.193 15.u 000 dinara Procenjena Realna sadašnja amortizovanos Godina t (%) vrednost proizvodnje nabavna Nova vrednost Red. Gandosi FosatiKO-16001978. 11.895 123.398 82. "VVA".148 8. 2. . "A" 186 3. Oca 55x70 1978. 13. itd. "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" 191 192 193 194 195 239 270 196 207 1 Mašina za karton 1 Horizontalna presa sa drobilicom 1 Sistem za pneumatsko usisavanje otpadaka od lepenki 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za ručno šivenje 1 Mašina za ručno šivenje 1 Mašina za ručno koso šivenje 1 Mašina za ručno koso šivenje 2 Mašina za poluautomatsko šivenje 1 Mašina za lepljenje automatska 1 Mašina za lepljenje i pakovanje 2 Mašina za lepljenje i pakovanje poluautomatska 1 Mašina za štancovanje ravno Agnati ..199X godine ..12.. 12. 10.ItalijaImperija-F 120.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .Italija GFM/350 1978.094 62 39. "A" 187 2.839 53.451 20.. 1978. br.176 405.P.. Gandosi Fosati Lampo 105 1986....800 8. Gandosi Fosati 1978.478 7..074 3.Italija Vimas-GO12 1978.459 2. Gandosi FosatiSemi Lampomatic 1978.478 8.. KO-16001979. Inventarni broj Količina Opis osnovnog sredstva Proizvođač Tip / Model 1. .894 51.... 6.1. Rabolini . Gandosi Fosati Lampo 105 1986. "B" .103. Gandosi Fosati GFM/280 1978.58. Ormig . Gandosi Fosti GFM/220 1978..400 214 . 14.854 17.735 590.512. .PROCENJENA VREDNOST OPREME Preduzeće: D.459 3.056 68 803. 8.. Vega ItalijaLampomatic 2400 Legamatic .. 9.000 53 56. Beograd Pogon: A Namena: Proizvodna oprema Rekapitulacija procene vrednosti opreme na dan 31.564 57..

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.3. PROCENA VREDNOSTI ZALIHA 215 .

boja) . Proizvodnja u toku 30.145 21.473 515. fluting. SITAN INVENTAR Nabavna vrednost .u 000 dinara Procenjena vrednost 30.298.725. MATERIJAL . 2.834 13.u 000 dinara 30.029.PROCENA VREDNOSTI ZALIHA Rekapitulacija procene zaliha D.556 41. Proizvodnja u toku u intervalu od V .705 . Gotovi proizvodi od V .056 .176.185 376.440 2.800 149. "VVA" na dan 31.112 7.789 3. 4.072.Neproizvodni materijal .199X godine Red. bezdrvna hartija) Pogon ambalaža (skrob.metodologija i primeri - PRILOG 5.056 NAPOMENA: Datumi nabavke su sledeći: za Materijal i Sitan inventar kreću se u vremenskom intervalu II . motorno ulje) . rezervni delovi i sitan inventar 1.VI 199X godine.Kancelarijski materijal Pogon proizvodnja Pogon prerada Pogon ambalaža Zajedničke službe 2.P.VI 199X godine.626. lepak.122 890 78.415.104 4.556.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . basazol.219 497. mazut) Pogon ambalaža (mazut) Zajedničke službe (antifriz.Gorivo Pogon proizvodnja (mazut.materijal izrade Pogon proizvodnje (stipsa.3.923 98.443 67. 5. "VVA" Stanje zaliha na dan 30.485 9. lepak.122 890 78.675 189.06.382 53. ulja) Pogon prerada (nafta.P. br. Grupa konta 31 35 60 63 66 Naziv Materijal Sitan inventar Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba UKUPNO Vrednost u bilansu na dan procene 30.VI 199X godine. vosak.814 566.487.12.pogonska režija Pogon proizvodnja Pogon prerada Pogon ambalaža Zajedničke službe . Materijal.763 1. 3. 1.199X godine A.371 5.844.869 10.158.556 41.779 74.Otpis B. kraft.965 205. stara hartija) Pogon prerrade (boje.298 190 5. Robe VI 199X D.Sirovine .959 216 .298 190 5. .264 6.971 1.860.

904.748 (272.154 0 1.787 252.709 941.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" Pogon proizvodnja RJ Lepenka (siva lepenka.856 959.610 35.915.857 2.025 458.306 Zajedničke službe UKUPNO 890.962 0 7. faktis) Pogon ambalaža Velpap (2k. kš.163 41.062) (0) 865.375.756.553.399.161.796.792 25. superior.875. k2š.643 4.830 890.306 78.424 0 7.752 1. Gotovi proizvodi 283.960 207.545.610 Pogon proizvodnja RJ Hartija Hartija poluproizvodi RJ Lepenka Lepenka poluproizvodi Pogon prerada RJ Kesovo Kesovo usluge Kesovo poluproizvodi RJ Vreće Vreće usluge Konsignacija maloprodaja Konsignacija Usje RJ Delčevo Delčevo usluge Delčevo konsignacija Drug za delčevo Zaštita rad.354.121 3.056. fluting) Pogon prerada Poluproizvodi (superior) C.869 1. 2kš) Ambalaža poluproizvodi (šrenc.197.685 4. 3k.432 8.685 283.224 1.307 736.580 217 .700.163 1.833 1.725.121.182 17. Idnina Pogon ambalaža RJ Velpap Stara kartonaža Idnina poluproizvodi Idnina Zajedničke službe RJ Lepenka RJ Kesovo RJ Vreće Delčevo konsignacija D.000 11.511 31. kraft.024 1. Roba 11.386 3.007.075.197.

4.metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5. PROCENA VREDNOSTI POTRAŽIVANJA 218 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

714 NAPOMENA: Pojedinačne liste za svaku vrstu potraživanja se nalaze u dokumentaciji procenjivača i mogu se po potrebni staviti na uvid.965 50.P. 9. 3. 8.928 38.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5.u 000 dinara Procenjena vrednost 8. Naziv Avansi Kupci Kupci u inostranstvu Potraživanja od povezanih preduzeća Potraživanja iz specijalnih poslova Razna potraživanja iz poslovanja Potraživanja od državnih institucija Potraživanja od radnika Razna potraživanja UKUPNO Vrednost u bilansu na dan procene 9.860 1. br.861 1.PROCENA VREDNOSTI POTRAŽIVANJA Preduzeće: D.243 1 198 232 60 107 78.928 16. 2.594 Red. 6. "VVA" Mesto: Beograd Lokacija: "Y" Procenjena vrednost potraživanja na dan 31.12. . 7.541 50. 219 . 5.4.872 1. 1. 4.476 199 221 61 107 101.199X godine .

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.5. PROCENA VREDNOSTI OBAVEZA 220 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

Procenjena vrednost kratkoročnih i dugoročnih obaveza na dan 31.299 4.1192 Procenjena vrednost 25.040 163. 221 ........ 2. 5.952 6.. 4. br.199X godine .952 6.710 121.......u 000 dinara Red.. 3.786 52. 6.905 4.398 4..P.5. .. I 1.849 NAPOMENA: U prilogu su pojedinačne liste za svaku vrstu obaveza koje se nalaze u dokumentaciji procenitelja i mogu se po potrebni staviti na uvid..040 139.232 42.809 II 1....IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5.. "VVA" Mesto: Beograd Lokacija: ulica ..PROCENA VREDNOSTI OBAVEZA Preduzeće: D....786 53... Naziv Kratkoročne obaveze Dobavljači Dobavljači za nefakturisanu robu Obaveze prema povezanim preduzećima Obaveze za zarade Ostale obaveze Pasivna vremenska razgraničenja SVEGA (1+6) Dugoročne obaveze Krediti iz inostranstva UKUPNO OBAVEZE (I+II) Vrednost u bilansu na dan procene 25..299 4. 42... br.540 25..710 97..664 3.12.

222 . ovde ih nećemo posebno prikazivati.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 6 PRILOZI O PROCENI LIKVIDACIONE VREDNOSTI KAPITALA NAPOMENA: S ob zirom da priloge o proceni likvidacione vrednosti treba dati na način kako je to dato u prilozima o proceni po metodu neto imovine (Prilog 5).

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 7 ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" 223 .

3134. Materijalni troškovi i amort.11% 3. BILANS USPEHA ZA PERIOD a .05% 52. Novac i HOV % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 8.10% 15.77%8. Vanredni rashodi 7.472 65.31% 0.64% III BRUTO DOBIT 1.008 2.5.408 14.824 100.348 2.71% 45.20% 2.377 16.192 30.80% 2.27% 970 0.431 76.836 100.817 1.46% 0 0.00% 320.00% 6.00% 358.91% 6.37% 4.64% 319.95% 0.080 99.150 351 186 165 253 1.571 96.691 15.496 17.00% 8.34% 210.463 100.716 1.766) 7.37% 139 42 97 0.36% 2.08% 5.00% 8.809 16.53% 234.81%0 11.00% 402.280 1.892 (1.31% 0.646 100. Zalihe 2.046 12.92% 239.17% 173 2.112 139.20% 2.117 3.295 22.226 27.592 (37.00% 135.00% 135.230 6.746 5.03%4.15% 42.758 26.978 100.95% 25.10% 1.20% 4.83% 24.056 19.01% PASIVA POSLOVNA PASIVA I DRUŠTVENI KAPITAL II DUGOROČNE OBAVEZE III KRATKOROČNE OBAVEZE 1. Potraživanja 3.69% 66.84% 62.423 2.00% 7.102 95. Transport 1.143 99. Promena zaliha 5.00% 134.110 1. Ino tržište 3.339 1.290 39.780 100.98% 23.96% Tabela 2.004 59.69% 20.105 3.08% 1.459 40.207 189.501 91. Druge usluge 1.91% 77.549 20.13% 0.96% 4.03% 29. Troškovi mater.353 16.284 11.39% 65.22% 100.59% 3.00% 134.15% 0.0922.588 18.805 156. Porezi IV NETO DOBIT 153 46 107 1.08% 0.978 100.43% 3.00% 402.37% 2.08% 5.00% 402.040 10.37%1.500 1.824 100.33% 20.3.662 3.775) 1.559 4.646 100. Nematerijalni troškovi 3.03% 29.609 23. Bruto plate 4.646 100.580 100.890 18.414 59.437 6.00% 5.94% 86.52% 78.23% 987 247 740 0.42% 396 4.51% 2. 1.00%340.001 100.00% 358.432 211.94% 121.099 8.44% 17.98% 1.906 52.39% 40.396 10.60% 162 1. 1. Domaće tržište 2.00% 3.610 15.162 91.1. Krediti od banaka 3.443 100.31% 285.771 0.298) 8.78% 7.863 (42.11% 881 220 661 0.21% 86.59% 1.69% 66.76% 254.057 0.74% 5.088 100.441 54.677 4.48% 2.00% 80.00% 286.780 100.29% 292.29% 1.metodologija i primeri - Tabela 1 BILANS STANJA a Iznos AKTIVA POSLOVNA AKTIVA I STALNA SREDSTVA II OBRTNA SREDSTVA 1.43% 3.247 4. Ostali prihodi a Iznos % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 7.740 22.325 99.62% 92 1.88% -1.27% 2.16% 0.05% 0.10% 48.79%1.66% 191.14% 6.02% 105.59% 3.18% 2.74% 5.962 26.78% 7.463 100.388 8.13% 104.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .720 93.35% 55.72% 120 1. Dobavljači 2.866 18.17% 110.012 23. Amortizacija 2.23% 16.34% II UKUPNI RASHODI 1.00% 358. Rashodi finansiranja 7.72% 3.00% 402.5471.47% 124. Ostale kratkoročne obaveze 8.444 70.443 100.352 34.7338.4.646 100.34% 47.683 4.00% 358.66% 11.69% 1.23% 82.214 2.356 81.08% 0.591 9.2.419 100.636 (90) 40 168 544 98.23% 261.36% 105.869 8.377 85.199X OPIS I UKUPAN PRIHOD 1.92% -13.29% -2.62% 5.08% 1.92% -13.23% 224 .001 100.87% 2.134 12.87% 30.66% 7.595 18.556 21.251 26.05% 1.62% 5.1840. Nabavna vrednost robe 6.34% 26.10% 48. Troškovi energije 1.44% 2.

962 74.75% 2.117 10.771 2.00% 104.08% 163.13% 104.65% 3.046 30.17% 110. STRUKTURA IZVORA SREDSTAVA a Iznos 1.87% 30.24% 104.004 59.00% 9.99% 105.68% 3.758 55.00% 1.53% 234.00% 163.496 74. STRUKTURA TUĐIH IZVORA a Iznos % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos % 1.23% 0 15.230 6.008 12.192 20. Osnovna sredstva 2.86% 100.646 100.99% 55.48 100.691 44.95 c 234.00% 1.040 25.00% 2.23%8.76% 254.00% 11.906 47. STRUKTURA OBRTNIH SREDSTAVA a Iznos 1.68% 3.34% 3.20 100.012 100.336 100.226 96.92 199X 210.610 83.662 110.66% 191.134 56. Sopstveni izvori 3.817 5.459 40.001 100.356 0.00% 24.Ostale kratkoročne obaveze 2. ODNOS (1:2) % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 6. Potraživanja 3.00% 124.35% 120 5.22% 11.352 34.47% 124. UKUPNO 2.444 0.71% 970 3.056 40.012 100.740 52.609 79.25% 64.47% 0.78% 78.092 4.588 99. Novac i HOV 4.472 254.83% 24.08% 162 4.00% Tabela 5.444 70.339 100.88 225 .14% 4.Dobavljači .339 22. UKUPNO % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 5.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 3.47 100.622 100.824 100.662 77. Pozajmljeni izvori 3.11% 2. Dugoročni krediti 0 0.54% 3.232 40.388 37.00% 4.00% Tabela 7.00% 191. Zalihe 2.00% 34 0.18% 105.251 65.24% 2.906 100.012 23.Krediti .92% 239.78% 396 19.356 81.740 239.463 100. Obrtna sredstva 3.890 52.44 100.66% 8.459 100.336 29.004 6.431 0.67% 65.232 100.54% 17.94% 82. OSNOVNA SREDSTVA / SOPSTVENI IZVORI a 1.00% 135.00% 358.00% 402.34% 210.500 6.431 76.96% 24.78 b 104.22% 30.414 59.00% Tabela 6. STRUKTURA POSLOVNIH SREDSTAVA a Iznos 1.00% Tabela 4. Društveni kapital 2. Stalna sredstva 2.622 18.472 65. ODNOS (1:2) 5.414 0.352 100. Kratkoročni izvori . UKUPNO % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 1.06% 121.110 3.48% 1.46% 2.94% 42.

19 191.454 4.728 0. Tuđi izvori 3.906 163.850 121.390 c . NETO OBRTNI FOND (3-1) 5.431 b 104. RAZLIKA (1-2) 4.046 6.24 1.72 1. ODNOS (1:2) 5.588 (5.390 5.91 Tabela 12. NETO OBRTNI FOND a 1. Stalna sredstva 2.u 000 dinara c 199X 0.714 0.77 c .740 78. Kratkoročna sredstva 2.082 0.637) 0. ODNOS (1:2) 2.07 0.082 0. III I III STEPENA a 1.661 100.056 281.554 210.388 110.23 c .714 0. Pokriće zaliha NOF-om (4:2) 1.459 2.u 000 dinara 199X 234.94 Tabela 11.20 0.78 b 104.431 1.740 281. ODNOS (1:2) 3.472 55. KRATKOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA a 1.07 1.691 258.427 0.232 1.662 110.91 210.413 2.728 0.622 1.50 24.226 (31.u 000 dinara 199X 68. LIKVIDNOST II STEPENA (NOVČANA SREDSTVA + POTRAŽIVANJA / KRATKOROČNE OBAVEZE) 3.012 1. LIKVIDNOST I STEPENA (NOVČANA SREDSTVA / KRATKOROČNE OBAVEZE) 2. LIKVIDNOST I.08 0.352 104.004 1.472 258.951 24.94 1.69 113.454 70.565) 0. Dugoročni izvori 5.metodologija i primeri - Tabela 8. OBRTNA SREDSTVA / TUĐI IZVORI a 1.23 1.18 Tabela 9.342) 0.192 (7.43 70.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .95 c .336 1.72 b 30.004 6.012 401 1.20 b 18. Kratkoročni izvori 3. Obrtna sredstva 2.u 000 dinara 199X 124.554 24.662 11. Dugoročni izvori 3.03 0. LIKVIDNOST III STEPENA (OBRTNA SREDSTVA / KRATKOROČNE OBAVEZE) b .75 Tabela 10.u 000 dinara 199X 234.427 1.69 0. RAZLIKA (2-1) 4.77 0.36 5. Stalna sredstva 2. Zalihe 3.339 24.58 226 . DUGOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA a 1.

441 11.95% b 139 86. zaliha .23% 199X 740 320.414 0.580 0. Odnos (1:2) ⋅ 100 107 7. Ukupan prihod 3.419 0.609 2.u 000 dinara 199X 2.348 20.35 7.07 217.056 49 47 70 88 21 240 792 887 152 119 153 207 Tabela 15.088 0.088 0.31% Tabela 17. KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAČA a 1. Bruto dobit 2. Koeficijent obrta Ukupan prihod Saldo kupaca 2. Prosečan period naplate .u 000 dinara 199X 5.u danima 3. Prosečno vez.u 000 dinara 661 286.230 104 137 153 174 Tabela 16.41% Tabela 18.419 0.34 286. Prosečan iznos dnevnih prodaja u 000 dinara 3. Bruto dobit 2.610 c .35% 199X 987 239.814 105. Koeficijent obrta Cena koštanja Prosečan saldo zaliha 2. Društveni kapital 3.u danima 3.580 17.13% c .37% b 97 86. KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH ZALIHA a 1. Prosečno vreme konverzije zaliha u gotovinu 7.419 105. STOPA PRINOSA NA SOPSTVENI KAPITAL a 1.46 5.64 54.16% c .477 82.38% b 139 110.23% 227 .496 b 2.890 3.59 86. Odnos (1:2) ⋅ 100 153 6.09 319.u 000 dinara 881 286.046 b 7. STOPA NETO DOBITI a 1. Ukupan prihod 3.03 320.05 86.207 55.u 000 dinara 881 254.172 1. Neto dobit 2. Prosečno vreme plaćanja dobavljača u danima 3.251 b 5.836 2.836 1.758 103 71 83 119 22 241 795 890 Tabela 14.12 285.683 1.580 0.691 4.u 000 dinara 199X 4.134 c .836 1. KOEFICIJENT OBRTA KUPACA a 1.48 7. Prosečni troškovi dnevnih prodaja u 000 dinara 4.35 194.356 0.11% c . STOPA BRUTO DOBITI a 1. Odnos (1:2) ⋅ 100 153 7.444 0.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 13.431 2.432 78.31% 199X 987 320.088 65. Koeficijent obrta Materijalni troškovi Prosečan saldo dobavljača 2.388 c .

u 000 dinara 661 246.14% c .metodologija i primeri - Tabela 19. Odnos (1:2) ⋅ 100 107 b 97 71. STOPA AKUMULATIVNOSTI a 1.735 0. Neto dobit 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .27% 199X 740 380.19% 228 .913 0. Prosečna poslovna sredstva 3.732 0.

zakonski propisi o proceni vrednosti kapitala Zakon o svojinskoj transformaciji Uredba o bližim uslovima koje mora ispunjavati ovlašćeni procenjivač i uslovima i načinu oduzimanja ovlašćenja Uredba o načinu utvrdjivanja vrednosti kapitala Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti 229 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - III Procena vrednosti kapitala .

Predmet transformacije (3) Rešenje o ovlašćenju iz stava 2. ovog Član 4. ovog člana preduzeće izražava u novim di1. 231 . OSNOVNE ODREDBE narima i deviznom ekvivalentu. 2. Kontrola i verifikacija procene i (1) Preduzeće koje raspolaže društpostupka transformacije venim i državnim kapitalom koji je predČlan 5. Ovlašćeni procenjivač tupku predviđenim ovim zakonom. ako posebnim tnik koji je registrovan za obavljanje konzakonom nije drukčije određeno. na način i po pos4. preduzeću u drugom obliku organizova(4) Vlada Republike Srbije bliže urenja koji raspolaže društvenim i državnim đuje način utvrđivanja vrednosti društvekapitalom (u daljem tekstu: preduzeće). kao koČlan 1. (1) Procenu vrednosti kapitala vrši kao oblik povezivanja preduzeća. Predmet svojinske transformacije. (4) Bliže uslove koje mora ispunjasmislu ovog zakona. u glasniku Republike Srbije". ovog člana objavljuje se u "Službenom Član 2. pod uslovima. osiguravajuće i druge (2) Ovlašćeni procenjivač može biti finansijske organizacije. 3. nog i državnog kapitala.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA. rektivnog metoda. (3) Procena vrednosti kapitala iz 1. vrednost drunosti i strukture kapitala. Vrednost kapitala i način procene ZAKON O SVOJINSKOJ TRANSFORMACIJI4) Član 3. preduzeće u kome se vrši transformacija (3) Odredbe ovog zakona ne odnose ili ovlašćeni procenjivač. u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje promena vlasništva društvenog kapitala. kao i na preduzeće. Subjekt u kome se vrši stava 1. ovog člana vrši se primenom pritransformacija nosnog metoda. kao i kontrolu načina i postupka svojinske transformacije vrši Direkcija za procenu vrednosti 4) "Službeni glasnik RS". člana. jeste društveni i državni kapital kojim raspolaže preduzeće. kao osnovnog metoda i primenom metoda neto imovine. br. (2) Preduzeće. met transformacije procenom utvrđuje Kontrolu i verifikaciju procene vredvrednost ukupnog kapitala. jeste i matično i zavisno preduzeće. sultantskih usluga i koji za to dobije ovlašćenje ministra nadležnog za poslove svojinske transformacije (u daljem tekstu: ministar).vati ovlašćeni procenjivač i uslove i način oduzimanja ovlašćenja propisuje Vlada Republike Srbije. kapitala obrazovana ovim zakonom. 32/97. 5. kao i metoda likvida(1) Svojinska transformacija vrši se u cione vrednosti. se na banke.metodologija i primeri - štvenog i državnog kapitala i vre-dnost kapitala drugih vlasnika i procenje-ni kapital iskazuje u akcijama ili udelima. drugo pravno lice ili preduzenedobitne organizacije. u smislu stava 1. (2) Vrednost kapitala iz stava 1.

AUTONOMNA TRANSFORMACIJA transformacije. do 3. odnosno organ koji vrši njegovu funkciju ili skupština matičnog preduzeća. Primena zakona kapitala mogu doneti i poverioci preduzeća sa većinskim potraživanjem. i 2. donosi skupština preduzeća. odluka o organizovanju preduzeća kao društva kapitala i odluka o 1. se donošenjem odluke o usvajanju pro3) uz saglasnost osnivača.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA luke o usvajanju programa transformacije. kao i u dodatnog kapitala (sa popustom). ovog 2) prodajom akcija radi prikupljanja člana. Shodna primena slene u preduzeću. 1. tala (sa ili bez popusta). Modeli transformacije zanih preduzeća. Način transformacije Član 10.se doneti i većinom glasova zaposlenih. kod pove7. zeću vrši se autonomno. koje ispunjava uslove za otvaranje rioca (sa popustom). Član 7. donosi se uz saglasnost Vlade Repubna. (8) Odluka o usvajanju programa II. ovog člana nom nije drukčije određeno. Član 9. dostavlja ga sindikatu preduzeća i obaveštava zapo9.talom. (7) Odluka o transformaciji državnog Odredbe ovog zakona koje se odnose kapitala preduzeća iz st. (5) Izuzetno od odredbe stava 1. (4) U preduzeću sa manjinskim Svojinska transformacija u preduzećudruštvenim kapitalom odluka o svojinskoj vrši se izborom jednog ili više modela: transformaciji društvenog kapitala može 1) prodajom akcija radi prodaje kapi. riji Republike Srbije. (6) Program transformacije u preduzeću donosi organ upravljanja. u skladu sa statutom preduzeća. a u skladu sa zaOdredbe ovog zakona primenjuju se konom kojim se uređuje pravni položaj na preduzeća koja imaju sedište na teritopreduzeća. kapitalom svojinska transformacija vrši 2) prema posebnom programu.i prodaji akcija. odnosno Član 8.nju i prodaji akcija. grama transformacije i odluke o izdava(2) Svojinska transformacija u predu. zeću vrši se na jedan od sledećih načina: (2) U društvu kapitala sa društvenim 1) autonomno. ako ovim zako(3) Odluke iz st. u društvenom preduzeću. kao društva kapitala i odluke o izdavanju (1) Svojinska transformacija u predu. odluke o organizovanju preduzeća Član 6. 1. odluku o svojinskoj transformaciji društvenog 8. (1) U društvenom preduzeću svojinska transformacija vrši se donošenjem od- 234 . ovog člana akcije shodno se primenjuju i na udele. preduzeću sa većinskim društvenim kapi3) konverzijom duga u akcije pove. like Srbije. Prodaja akcija (sa ili bez popusta) izdavanju i prodaji akcija donose se istovremeno. stečaja prema odredbama zakona kojim se uređuje stečaj preduzeća. po izvršenoj i verifikovanoj proceni vrednosti kapitala. 1) Odluka i program 6. Vlada Republike Srbije.

(1) Pravo na sticanje akcija pod pov. ovog člana za vreme za koje je imalo prebivalište na teritoriji Republike Srbije. povlašćenim uslovima lice iz stava 2.ku punu godinu radnog staža u subjektu mije i lokalne samouprave. ovog zakona (u daljem (3) Osiguranim zemljoradnikom. smatra se lice koje vrednosti akcija koje ostvaruju osigurani bavi poljoprivrednom delatnošću kao jedzemljoradnici. kao i drugom oblikudržavnog kapitala. odnosno državnim kapitalom. drugom povlašćenim uslovima po osnovu svog preduzeću koje raspolaže društvenim i učešća u stvaranju društvenog. koji 3) Sticanje akcija pod povlašćenim su državljani Savezne Republike Jugouslovima slavije.nominalna vrednost ne može preći iznos skog osiguranja zemljoradnika i koje je od 6. lice iz stava 3. smislu ovog zakona. najviše do proseka koji je utvrđen Član 11. smatra se osigura(3) Osigurani zemljoradnici imaju nik. godine imalo navnosti koje otkupljuju u skladu sa ovim ršenih 60 (muškarac) odnosno 55 (žena) zakonom i odlukom o izdavanju akcija uz godina života. u tekstu: akcije po osnovu upisa). kod organizacije penzijskog i invalidskog (6) Ratni vojni invalidi imaju pravo i na dodatni popust od 1 odsto za svaku 2) Pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima 235 . radnog staža za zaposlene. (5) Pravo na sticanje akcija pod povovog člana ima za godine radnog staža u lašćenim uslovima. a nije (4) Zaposleni. lašćenim uslovima imaju zaposleni. akcija čija je nominalna vrednost 400 odnosno državnom organu i organizaciji DEM u dinarskoj protivvrednosti za svaili organu jedinice teritorijalne autono. iz člana 11. stav 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri osiguranja u Republici Srbiji.za neosigurane zemljoradnike. kao i korisnik prava po osnovu oba. zakona.(2) Zaposleni imaju pravo na sticanje stvima u društvenoj ili državnoj svojini. u sticanje akcija do prosečne nominalne smislu ovog zakona. odnosno staža ovog člana za godine staža osiguranja osiguranja za osigurane zemljoradnike. u popust od 1 odsto za svaku punu godinu smislu stava 2. osigurani i neosigurani zemljoradnici.000 DEM u dinarskoj protivvredna dan 1. ovog zakona ili je bilo zaposleno u preduzeću u kome ostvaruju pravo na sticanje akcija pod se vrši svojinska transformacija. a ranja zemljoradnika. osigurani i neosigurani osiguranik. u smislu ovog zakosubjektima iz tog stava sa sedištem na na.za svaku punu godinu staža osiguranja. inim ili osnovnim zanimanjem. u smislu ovog Član 12. (2) Zaposlenim licem.pravo na sticanje akcija po osnovu upisa veznog penzijskog i invalidskog osigu. odnosno staža osiguranja za penzioner. organizovanja koji obavlja delatnost sred. a lice iz stava 4. odnosno korisnik prava po zemljoradnici imaju pravo i na akcije čija osnovu obaveznog penzijskog i invalid. januara 1986. može se ostvariti najviše za 40 godina teritoriji Republike Srbije. ovog člana. neosigurani zemljoradnici imaju pravo na (4) Neosiguranim zemljoradnikom. osnovni popust od 20 odsto i dodatni (5) Licem koje je bilo zaposleno. smatra se i radnog staža. osigurane zemljoradnike (u daljem tekstu: (6) Pravno na sticanje akcija pod akcije sa popustom). smatra se lice koje je zaposleno (1) Lica iz člana 11.

(2) Akcije sa popustom.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA punu godinu od dana nastanka invalid. u skladu sa ovim duzeću. lica koja su bila zaposlena u tom preduzeću ili kod pravnog prethodnika zakonom. (1) Kapital preduzeća za sticanje akcija po osnovu upisa u smislu ovog zako-6) Rok za sticanje akcija pod povlašćenim na. ovog člana imaju Član 17. 4. u skladu sa posebnim zakonom. (2) Odredba stava 1. i lica koja su bila zaposlena u preduzeću (1) Preduzeće u kome se vrši svojinska transformacija iznosi akcije na pro- 236 . 2. ovog člana. ovog zakona.organizacija i zaposleni. do 4. i 3. (3) Prava iz stava 2. u smislu (1) Sticanje akcija pod povlašćenim ovog zakona. Član 15. ovog člana. mogu se sticati od kapitalauslovima. (8) Pravo na popust za otkup akcija cija po osnovu upisa i pravo preče kupovine akcija sa popustom u zadrugama i sa popustom ne može se prenositi. a najkasnije do dana ostvarivanja prava na sticanje akcija podi zaposlni u matičnom i zavisnom prepovlašćenim uslovima. a kod preduzeća os2. ne može preći 60 odsto procenjene uslovima vrednosti kapitala preduzeća koje se transformiše. postojećeg subjekta. (1) Lica iz člana 11. štveni. odnosno proizvod4) Kapital preduzeća za sticanje akcija nje prehrambenih proizvoda. ovog zakona 7) Evidencija akcija pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima mogu ostvariti u jednom ili više preduzeća. 8) Javni poziv za upis i prodaju akcija popustom u tom preduzeću za godinu dana staža u tom preduzeću. (2) Lica koja su zaposlena u preEvidenciju ostvarenog prava na akduzeću u kome se vrši svojinska transcije u skladu sa ovim zakonom i ranije formacija u momentu donošenja odluke o važećim propisima vodi centralni depo svojinskoj transformaciji imaju pravo prvenstva kod sticanja akcija po osnovu hartija od vrednosti pri nadležnoj organiupisa i pravo preče kupovine akcija sa zaciji. odnosno lica koja su bila zaposlena kod osnivača. ovog člana. ovog člana pri5) Mesto sticanja akcija pod povlašćenim menjuje se i na preduzeće koje je izvršilo uslovima svojinsku transformaciju dela društvenog kapitala prema odredbama ranije važećeg Član 14. (4) Prava iz stava 2. ovog člana imaju starosnu penziju. preduzećima koja pretežno obavljaju delatnost poljoprivrede. koji preostane po sticanju akcija po osnomože se ostvariti u roku od godinu dana vu upisa u smislu stava 1. odnosno državni kapital preduzeća (5) Pravo prvenstva kod sticanja akkoje se transformiše. zakona. Član 13. Član 16. od dana donošenja odluka iz člana 10. imaju i osigurani i pod povlašćenim uslovima neosigurani zemljoradnici. (7) Za nominanlni iznos akcija iz st. i 5. pored lica iz st.u kome se vrši svojinska transformacija za nosti do momenta kada bi stekli pravo na godine radnog staža u tom preduzeću. u skladu sa ovim zakonom. ovog člana umanjuje se dru. kao i za iznos popusta novanih od strane nedobitnih i društvenih iz st.

zainteresovanim licima da daju ponudu za (2) Rok za uplatu kod akcija koje se uplaćuju u celosti. upis. đuju hartije od vrednosti i odlukom o izdavanju akcija. 10) Uplata akcija 9) Upis akcija. uslove upisa akcija.a u ostalim godinama po 20 odsto od recija. akcija. raspodeljuje se upisnicima koji Srbije". no-stavom 4. su je prihvatili. ovog zakona. preduzeće 237 . rokove za upis i upla-od dana prihvatanja ponude za otkup tu.upisnika akcija o broju akcija koje može nom glasniku Republike Srbije" i nasteći pod povlašćenim uslovima. računajući upisa. (5) Revalorizacija uplata upisanih akakcija i upisanih akcija. že sadržati i označenje broja ranije zapo. način upisa.zaključenja ugovora.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri daju javnim pozivom. preduzeća koje se transformiše. s tim da (6) Akcije upisnika koji u roku od rok za upis akcija počinje teći po isteku osam dana od dana prijema obaveštenja pet dana. mesto prodaji akcija iznosi 15 dana. odnosno (4) Rok za otplatu akcija koje se uplaćuju u ratama je šest godina od dana ako je vrednost upisanih akcija sa popustom veća od procenjene vrednosti kapi. nici akcija stiču pravo na manji broj ak. a moakcija. jmanje jednom dnevnom listu. cija. vrši se u skladu sa slučaju iz stava 4. računajući od dana kada je trebalo da bude izvršena prekoje se stiču po osnovu upisa veća od 60 odsto od procenjene vrednosti kapitala thodna uplata. broj zaposlenih. (7) Rok za zaključenje ugovora o broj akcija. s tim što se u prvoj i tala preduzeća koje se transformiše u drugoj godini otplaćuje po 10 odsto od skladu sa članom 13. (4) Ako je vrednost upisanih akcija biti duži od tri meseca. upisa i zaključenje ugovora (1) Uplata upisanih akcija vrši se u skladu sa odlukom o izdavanju i prodaji akcija i ugovorom o prodaji akcija.revalorizovane vrednosti upisanih akcija. u "Službe. odnosno revalorizacija upisanik a (5) Po isteku roka za upis akcija. odnosno rok za uplatu otkup akcija. obaveštenje o rezultatima Član 19. ovog člana. i to srazmerno broju (2) Javni poziv iz stava 1. minalnu vrednost akcija koje se prodaju. srazmerno odnosu vrednosti ovih valorizovane vrednosti upisanih akcija. (3) Rok za uplatu naredne rate kod (3) Akcije se upisuju potpisivanjem akcija koje se uplaćuju u ratama ne može izjave o upisu (upisnica) u tri primerka. računajući od dana objavljiva. (2) Upis akcija po javnom pozivu je prve rate kod akcija koje se uplaćuju u ponuda zainteresovanog lica za otkup ratama iznosi 30 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji akcija.(8) Akcionar koji zaključi ugovor o slenih.iz stava 5. u neotplaćenih akcija. kao i broja penzionera i druge po-kupovini akcija uplaćuje izdavaocu akcija datke u skladu sa zakonom kojim se ure-na ime troškova iznos od 50 novih dinara. ovog člana ne prihvati novu nja u "Službenom glasniku Republike ponudu. (1) Javni poziv za upis akcija je poziv celosti ili u ratama. u Član 18. visinu popusta. koji se objavljuje u roku od 15 dana obaveštava svakog na oglasnoj tabli preduzeća. ovog člana. ovog člana akcija koje im pripadaju u skladu sa sadrži: procenjenu vrednost kapitala.

odnosno uplaćeovim zakonom u rokovima iz st. ovog za. do 4.akcijama po osnovu upisa. (9) Upisane akcije mogu se otplaći. računajući od Član 22. 238 . sto. 1. stav 7. 1. 2. ovim zakonom u rokovima iz st. koji se ostvapopustom čiju vrednost nije uplatio ruje srazmerno uplaćenim akcijama i pri(odustanak od otplate). 12) Prava iz akcija (7) Upisniku akcija koji ne uplati upisane akcije sa popustom u skladu sa Član 21.nom u dva kruga. a koji ne možepopusta. 2. (3) Prvi krug transformacije obuhvata (4) Pravo preče kupovine stečenih sticanje akcija po osnovu upisa zaposleakcija iz st.preduzeća koje se transformiše vrši se kona izdaje se 10 odsto akcija po osnovujavnim pozivom u skladu sa ovim zakoupisa. posrednika preko finansijske berze. odnosno srazmerno vati u novcu i obveznicama Savezne Re. u drugoj i trećoj godini po 20 od. ovog člana penzijsko i invalidsko osiguranje zapostavljaju se u promet putem berzanskih slenih. kao ni davati bilo kakve garancije za njihovu uplatu. srazmerno nominalnoj vrednosti propisima kojima se uređuje revaloriakcija koje su stekli. koja se ostvaruje po upisane akcije sa popustom u skladu sa osnovu upisanih akcija. ovog člana. (1) Akcije daju prava na: ovog člana.zemljoradnika. 1. ovog člana (6) Preduzeće ne može kreditirati uplatu svojih akcija i akcija drugih pre. pre održavanja svake skupštine usklađuje ne devizne štednje građana.padajućem popustu. (1) U prvoj godini. i 2. sto. isteka roka za zaključenje ugovora o pro. preduzeće prenosi 10 odsto akcija od (2) Akcije sa popustom i bez popusta ukupnog iznosa kapitala preduzeća koje izdaju se nakon njihove uplate. bez obzira na rok dospelosti. a u četvrtoj i petoj godini po 25 od(2) Pre sticanja akcija u prvom krugu. njen sastav sa promenama u strukturi kapitala. (8) Upisnik akcija koji ne uplati 2) dividendu. do njihove konačne otplate. (5) Akcije iz st. kao ni u naknadnom roku nih akcija i njima pripadajućeg dela koji mu ostavi preduzeće. srazmerno nominalnoj rok. duzeća.(1) Svojinska transformacija kapitala daji akcija iz člana 18. do 4. po osnovu dospele neisplaće-ratama. i 2. 3) deo ostatka stečajne mase preduzeza uplatu akcija. 11) Sticanje akcija i stavljanje u promet 13) Krugovi transformacije Član 20.glase na ime. (2) Preduzeće koje prodaje akcije u publike Jugoslavije. otplaćenim akcijama. prilikom nih i osiguravajućih i neosiguravajućih njihove prve prodaje imaju postojeći ak.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA cionari. i 2. preduzeće ostavlja naknadni 1) upravljanje. zacija. ovog člana. koji ne može biti duži od 30 dana od vrednosti akcija po osnovu upisa i dana isteka roka za uplatu akcija. ako se stiču pod povlašćenim usbiti duži od 30 dana od dana isteka roka lovima u skladu sa ovim zakonom. se transformiše Republičkom fondu za (3) Akcije iz st. gubi pravo na akcije sa ća nakon isplate poverilaca.

a naročito veće gotovinsko učešće du sa članom 19. bije. može steći više od 25 odsto akcija jednog preduzeća uz odobrenje Direkcije za procenu vrednosti kapitala. sa rokom upisa od do isteka roka iz javnog poziva za drugi 180 dana. (1) Novčana sredstva ostvarena od (2) Preuzete akcije iz čl. 17) Karakter preuzetih akcija i pravo upravljanja Član 26. i 25. i 25. u 16) Akcije od čije se otplate odustalo skladu sa ovim zakonom. prodaje društvenog kapitala preduzeća ovog zakona daju akcijskom fondu pravo koje se transformiše. (6) Javni poziv za upis i prodaju ak15) Neprodate akcije cija u drugom krugu objavljuje se najkasnije u roku od 120 dana od dana isteka Član 24. krug preuzima akcijski fond obrazovan u (7) Pravo preče kupovine akcija u drugom krugu. manji 1) Fondu za razvoj Republike Srbije od 50.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri (4) Rok za upis akcija u prvom krugu (2) Obveznice Savezne Republike June može biti kraći od 30 dana. srazmerno nominalnoj vrednosti akcija stečenih po osnovu upisa. bez prava upravljanja. ovog zakona i kraći rok otplate. stav 8.učešće u upravljanju preduzećem u na stva ostvarena od prodaje akcija koje je kome je upisano manje od 20 odsto akcija preduzeće steklo bez naknade u drugompreduzeća i u kome je broj upisnika akpreduzeću. i 25. ni duži odgoslavije po osnovu dospele neisplaćene 50 dana. imaju postojeći akcijski fond). plaćena u roku od dve godine od statutom 239 . 24. preduzeće hvata prodaju akcija sa popustom. u iznosu od 50 odsto. (3) Preuzete akcije iz čl. 2) Republičkom zavodu za tržište ovog zakona daju akcijskom fondu pravo rada u iznosu od 25 odsto. (1) Preuzete akcije iz člana 22. izdvajaju se na poseban račun pod povlašćenim uslovima. (8) Odlukom o izdavanju i prodaji Član 25. akcija utvrđuju se kriterijumi za pravo Upisane akcije sa popustom od čije prvenstva u otkupu akcija ostalih upisanih otplate su odustali upisnici akcija u sklaakcija. preuzima akcijski fond istekom naknad(9) Upisnik akcija u drugom krugu nog roka za njihovu uplatu. akcionari. stav 14) Uplata sredstava od prodaje akcija 2. koji stiču cija preduzeća i uplaćuju u roku od tri dana: akcije u skladu sa ovim zakonom. roka za zaključenje ugovora o prodaji Akcije koje preduzeće nije prodalo akcija u prvom krugu. kojima je izvr(5) Drugi krug transformacije obušena uplata upisanih akcija. i čl. u skladu sa odlukom o iz-skladu sa zakonom (u daljem tekstu: davanju i prodaji akcija. 24. ovog zakona imaju svojstvo prioritetnih participativnih akcija Član 23. devizne štednje građana. kao i novčana sred. 24. kao i prenosi Fondu za razvoj Republike Srprodaju akcija bez popusta. na učešće u upravljanju preduzećem ako 3) Republičkom fondu za penzijsko i prioritetna dividenda po osnovu prioritetinvalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu nih participativnih akcija nije u celini isod 25 odsto.

a naročito veće člana umanjuje se kapital preduzeća koje se transformiše. stavlja zakonom kod prodaje akcija radi prikuu promet i upisane akcije od čije otplate su pljanja dodatnog kapitala. a od čije uplate su odustali svojim programom.pljanja dodatnog kapitala. gramom. u skladu sa odlukom o (1) Konverzija u akcije novčanog duizdavanju i prodaji akcija. 1. (5) Pravo preče kupovine akcija iz st. Fond duga u akcije (sa popustom) upravljanja. odzakonom kojim se uređuje pravni položajnosno državni kapital preduzeća koje se akcijskog fonda. upisnici akcija istekom naknadnog roka (3) Preuzete akcije iz čl. (4) Preuzete akcije iz člana 22. i 2. ovog zakona primenjuju se i pri prodaji preuzetih akvidende. utvrđuju se kriterijumi za pravo prvenstva (2) Za iznos popusta iz stava 1. odnosno preko finansijske berze. u skladu sa (2) Upisane akcije radi prikupljanja zakonom kojim se uređuje pravni položajdodatnog kapitala mogu se otplaćivati akcijskog fonda. (4) Upisane akcije koje se stiču pod (2) Akcijski fond javnim pozivima. Prodaja akcija radi prikupljanja Član 27. (3) Konverzija novčanog duga preduzeća u akcije može se vršiti i umanjenjem revalorizovane vrednosti akcija koje 240 . ovog zakona prenete Re. dospele neizmirene devizne štednje građana. decembra 1996. 18) Stavljanje preuzetih akcija u promet 2. gotovinsko učešće i kraći rok otplate. stav 2. 24. za njihovu uplatu. 24. povlašćenim uslovima u skladu sa ovim odnosno preko finansijske berze. ovog zakona prodajom se pretvaraju u obične akcije sa pravom 3. pust do 20 odsto od iznosa konvertova(6) Odlukom o izdavanju akcija nog duga.akcija radi prodaje kapitala shodno se na 22. i 2. za čiji nomiodustali upisnici akcija. i 25. zakonom kojim se ure. godine može se vršiti uz povrednosti stečenih akcija. ovog člana ostalih upisnika akcija. ovog u otkupu akcija iz st. programom preduzeća itransformiše. sko osiguranje zaposlenih.samo u novcu. đuje pravni položaj Republičkog fonda za (3) Novčana sredstva ostvarena od penzijsko i invalidsko osiguranje zaposleprodaje akcija radi prikupljanja dodatnog nih.kapitala pripadaju preduzeću. imaju akcionari tog preduzeća srazmerno nominalnoj ga preduzeća koji je dospeo do 31. promet preuzete neprodate akcije predu. ovog člana. kao i preostale akcije ovog zakona koje su prenete akcijskom društvenog kapitala nakon drugog kruga fondu mogu se otkupljivati i obveznicama transformacije u preduzeću preuzima akSavezne Republike Jugoslavije po osnovu cijski fond. programom preduzeća i svojim pro.(1) Odredbe ovog zakona o prodaji zeća u drugom krugu.(7) Odredbe člana 23. i čl. Član 29.primenjuju i na prodaju akcija radi prikupubličkom fondu za penzijsko i invalid. i 25. u skladu sa nalni iznos se umanjuje društveni. 1. kao i akcije iz čla. cija preduzeća od strane akcijskog fonda. stavlja u Član 28. stav 2. a do isplate di. dodatnog kapitala (sa popustom) (1) Akcijski fond javnim pozivima.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA utvrđenog roka za isplatu.

ovog zakona. macije u preduzeću iz člana 30. ovog zakona svojinsku transformaciju vrši na osČlan 32. na osnovu verifikovane procene koje obavlja delatnost od opšteg interesa vrednosti kapitala. 3. (1) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzeću u kome se svojinIII. ovog člana preduzeća. ovog (1) Kriterijumi za određivanje prezakona. ovog člana može se ostvariti u roku od godinu Član 30. vrednosti kapitala. shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o autonomnoj transformaciji. broj zaposlenih i veličina člana. ovog člana Član 34.Na ostala pitanja svojinske transfortka primene ovog zakona.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri je akcijski fond preuzeo od preduzeća. TRANSFORMACIJA UZ Član 31. uz saglasnost osnivača i Vlade primenjuju se kumulativno. Vlada Republike Srbije odrediće do poče. (3) Program i odluke iz stava 1. Član 35. novu programa i odluka iz člana 10. Srbije. Modeli novu posebnog programa i odluka iz člana 10. 4. TRANSFORMACIJA PREMA ska transformacija vrši prema posebnom POSEBNOM PROGRAMU programu. Prava zaposlenih Član 33. Modeli (2) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzećima iz stava 1. SAGLASNOST OSNIVAČA (1) Preduzeće iz člana 30. donosi nadležni organ svojinska transformacija vrši se pripreduzeća. donosi nadležni organ (2) Kriterijumi iz stava 1. (2) Program i odluke iz stava 1. Program i odluke IV. duzeća iz člana 30 ovog zakona su (2) Program i odluke iz stava 1. najviše do iznosa od 20 odsto od ukupnog iznosa konvertovanog duga. (1) Preduzeće iz člana 35. 1. Shodna primena zakona. Program i odluke Član 36. u skladu sa dana od dana donošenja programa ovim zakonom. na osnovu verifikovane procene preduzeća. ovog zakona. primenom jednog ili više modela iz člana 7. Republike Srbije kad Republika Srbija nije osnivač. ovog U preduzeću sa državnim kapitalom člana. Kriterijumi 241 . ovog strateški značaj. ostvaruje se u skladu sa ovim zakonom i tim programom. 2. Srbije. ovog zakona svojinsku transformaciju vrši na os1. ovog člana donose se istovremeno. (1) U preduzećima koja. ovog 5. (2) Preduzeća iz stava 1. uz saglasnost Vlade Republike menom jednog ili više modela iz člana 7. 2. odredi Vlada Republike transformacije. ovog zakona. svojinska transformacija vrši se prema posebnom programu.

duzeću po osnovu prodatih akcija koje se plaćaju odjednom ili u ratama. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o autonomnoj transformaciji. zakonom kojim se uređuju hartije od vrednosti i ovim zakonom. KONTROLA PROCENE ratama. dana od dana donošenja programa 4) kontrolu postupka svojinske transtransformacije. kao i način revalorizacije akcije koje se plaćaju u V. i 6. kapitala Član 39. načina i posebnim zakonom nije drukčije propisarokova uplate novčanih sredstava preno.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA (3) Program i odluke iz stava 1. Na ostala pitanja svojinske transfor. ovog člana donose se istovremeno. Nadležnost Član 40. načina utvrđivanja popusta i visine popusta po pojedincu i ukupno. 2) kontrolu i verifikaciju ponovne ska transformacija vrši uz saglasnost osnivača ostvaruje se u skladu sa ovim procene ili revalorizacije procenjene zakonom i programom transformacije. ovogla učesnika statusnih promena. macije u preduzeću iz člana 35. VREDNOSTI KAPITALA. 242 . i to: zakonitosti odluka iz člana (3) Novčana sredstva ostvarena od 10. (1) Sticanje akcija pod povlašćenim strukture. Shodna primena vrednosti kapitala utvrđene na dan donošenja odluke o izdavanju i prodaji akcija Član 38. procenu vrednosti sa utvrđenom strukturom kapitala. transformaciju (u daljem tekstu: Direk(1) Preduzeće dostavlja Direkciji cija). prodaje državnog kapitala preduzeća koje ovog zakona. kon3. ponovne procene i ske transformacije obrazuje se Direkcija revalorizacije za procenu vrednosti kapitala u sastavu Ministarstva za ekonomsku i vlasničku Član 41. Direkcija za procenu vrednosti tržište rada. Prava zaposlenih i uplata sredstava 1) kontrolu i verifikaciju procene vrednosti ukupnog kapitala i njegove Član 37. akokona. Postupak kontrole i verifikacije trole zakonitosti postupka i načina svojinprocene. NAČINA I načina i rokova uplate novčanih sredstava POSTUPKA TRANSFORMACIJE fondovima i Republičkom zavodu za 1. formacije. ovog zakona.sa drugom potrebnom dokumentacijom. načina obračuna revalorizovane 4. Direkcija vrši: 3. 4. Za obavljanje poslova kontrole i verifikacije procene vrednosti kapitala. ako je člana može se ostvariti u roku od godinujedan od učesnika preduzeće iz člana 1. vrednosti kapitala: 3) kontrolu procene vrednosti kapita(2) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzećima iz stava 1. usklađenosti javnog poziva za upis i kupovinu akcija sa odluse transformiše pripadaju osnivaču. odnosno udelima. kom o transformaciji. st.iskazivanja u akcijama. kao i kontrolu načina njegovog uslovima u preduzeću u kome se svojin. u skladu sa odlukom i zakonom. ovog za-načina utvrđivanja srazmere i raspodele akcija prema članu 18. 2.

ovog zakona utvrdi nezakonitost kod utvrđivanja vrednosti i strukture kapitala ili postupka svo4. odrediće rok za svojinske transformacije njihovo otklanjanje koji ne može biti duži od 30 dana. Kontrola zakonitosti postupka jinske transformacije. (2) Ako je nezakonitost utvrđena u (1) Preduzeće u postupku svojinske postupku kontrole usklađenosti javnog transformacije dostavlja Direkciji javni poziva za upis i kupovinu akcija sa odlupoziv o prodaji akcija svakog kruga. zakonom kojim se luke iz člana 10. u roku od deset dana od dana donošenja odluka. Član 42. o broju i vrednosti ukupno upisanih ak(1) Rešenje koje donosi Direkcija u cija sa obračunom popusta po pojedincu postupku kontrole procene vrednosti. izdavanju i prodaji akcija sa drugom potrebnom dokumentacijom. ovog člana donosi rešenje kojim utvrđuje da li Član 43. ske transformacije je konačno u uprav(3) Preduzeće dostavlja Direkciji: nom postupku.spor pred Višim privrednim sudom u rostava fondovima i Republičkom zavodu ku od 30 dana od dana dostavljanja rešeza tržište rada i dokaze o prenošenju ne-nja. 3) podatke o srazmernom smanjenju.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri (2) Direkcija u roku od 60 dana od 5. 4. stav 7. i 6. člana može se pokrenuti upravnoračunski 2) dokaze o uplatama novčanih sred. prodatih akcija na akcijski fond.zakonitost procene ili revalorizacije vrednosti i strukture kapitala. do 42. od. kontrole iz čl. zabranjuje upis i kupovinu akcija. odnosno cije iz st. ovog člana donosi rešezakonitost postupka svojinske transfornje kojim se utvrđuje zakonitost postupka macije. (2) Rešenja na osnovu kojih se vrši upis u sudski registar Direkcija dostavlja sudu. 6. ponovnu uređuju hartije od vrednosti i ovim zakoprocenu ili revalorizovanu vrednost kapi-nom. rei ukupno. su prihvatili novu ponudu u slučaju iz (1) Upis u sudski registar vrši se na člana 18. Upis u sudski registar odustanku upisnika od nove ponude i novoj raspodeli akcija između upisnika koji Član 45. su vrednost i struktura kapitala utvrđeni u (1) Ako Direkcija u vršenju poslova skladu sa ovim zakonom. 243 . 7. 39. ovog zakona izveštaj koji sadrži: podatke Član 44. Direkcija. Konačnost rešenja i (2) Preduzeće dostavlja Direkciji u upravnoračunski spor roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o kupovini akcija iz člana 18. svojinske transformacije. do otklanjanja nezakonitala utvrđenu na dan donošenja odluke o tosti. st. Otklanjanje nezakonitosti dana prijema procene iz stava 1.kom o transformaciji. ovog laćuju odjednom ili uratama. ovog zakona. osnovu rešenja Direkcije kojim je utvrđe(4) Direkcija u roku od 60 dana od na dana dostavljanja kompletne dokumenta. 1. 1) dokaze o uplati akcija koje se up(2) Protiv rešenja iz stava 1. spisak akcionara sa matičnim valorizacije i zakonitosti postupka svojinbrojevima i brojem akcija po akcionaru. do 3. ovog zakona.

ovog zakona. ministar donosi rešenje o oduzinadležno za poslove ekonomske i vlas.manju ovlašćenja za procenu. na os-nsformacije (Član 22). o roku otpočinjanja prvog i drugog kruga transformacije i o ostvarenim rezultatima transformacije po pojedinim krugovima svih preduzeća na teritoriji Republike Srbije koji su u toku izveštajnog perioda dostavljeni ministarstvu. stav 4. ovog zakona. stav 1.000 novih dinara kazniće se za pridana od dana usvajanja programa. NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA 1. Troškovi postupka Član 46. ili vača.kad su ispunjeni uslovi iz akta koji se vima prodaje akcija koji se obavljaju donosi na osnovu člana 4. nad radom ovlašćenih procenji.njivač vršio procenu suprotno zakonu. KAZNENE ODREDBE otpočinjanja prvog i drugog kruga transformacije. objavljuje 244 . kao i nad poslo. u roku od 15 450. ovog preko finansijske berze. javljuje se u "Službenom glasniku Repub(2) Preduzeće najmanje 15 dana pre like Srbije". (2) Ministarstvo najmanje jednom 4) povredi odredbe o krugovima tranedeljno u jednom dnevnom listu. ovog člana dostavlja ministarstvu (1) Novčanom kaznom od 10.pod povlašćenim uslovima (Član 12). novu pribavljenih podataka. ako: 1) započne postupak svojinske trans2. dostavlja ministarstvu izveštaj o upućivanju javnog poziva za upis i kupovinu akcija. nih podataka dostavlja izveštaj Vladi Re3) postupak javnog poziva za upis i publike Srbije najmanje jednom u tri me-prodaju akcija sprovodi suprotno članu seca. VI. ovog člana uređuje se aktom ministra.(2) Rešenje iz stava 1. Predmet i subjekt nadzora izveštaj o datumu upućivanja javnog poziva za upis i kupovinu akcija. 2) povredi odredbe o sticanju akcija (1) Ministarstvo na osnovu pribavlje. (1) Troškove postupka pred Direkcijom snosi preduzeće. Oduzimanje ovlašćenja za procenu Član 47. (3) Odredba stava 2. (2) Visina troškova iz stava 1. (3) Akcijski fond pored podataka iz Član 50. kona i propisa donetih na osnovu ovog (1) Kad utvrdi da je ovlašćeni procezakona. ovog člana odnosi se i na podatke koje akcijski fond dostavlja ministarstvu. (1) Nadzor nad primenom ovog zaČlan 49. Privredni prestupi preduzeća i po pojedinim krugovima u roku od 10 odgovornog lica dana od dana završetka roka upisa. vrši ministarstvozakona. stava 2. akcijskog fonda. Član 48. 17. ovog zakona. ničke transformacije (u daljem tekstu: mi.000 do i program prodaje akcija. Objavljivanje izveštaja formacije bez donošenja odluka na način propisan u članu 10. o roku VII. ovog člana obnistarstvo). kao i izveštaj o otkupu akcija 1.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 8. 3. vredni prestup preduzeće i drugo pravno lice iz člana 1. objavljivanja javnog poziva.

uz saglasnost Vlade 2. ovog člana i odgovor. nastavlja (1) Novčanom kaznom od 1. stav 1). Član 55. 6) ne dostavi Direkciji odluke iz člana 10. u skladu sa Podzakonski akti za izvršenje ovog članom 42. (1) Novčanom kaznom od 10.000 do transformaciju netransformisanog dela 3. stav 1. Rokovi za podzakonske akte upisu akcija sa spiskom akcionara i obračunom popusta u roku od 15 dana od Član 53.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup iz stava 1. 450. (2) Novčanom kaznom od 10. 84/89 i 46/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge ob3. dostavi podatke iz člana 47. odnosno pravos(2) Uz kaznu za prekršaj iz stava 1.000 novih dinara kazniće se za privreČlan 54. 48/91. preduzeća čije je sedište bilo na teritoriji ranije republike SFRJ koja nije članica SRJ.000 novih dinara kazniće se za prekršaj društvenog kapitala prema odredbama fizičko lice koje na osnovu lažnih poovog zakona. dni prestup iz stava 1. ovog zakona ili ne uplati sredstva u 3. Preduzeće sa mešovitim kapitalom i skladu sa članom 23. 7) ne dostavi Direkciji izveštaj o 1. odnosno oduzi- 245 .manja akcija u iznosu koji prelazi propisdu sa članom 23.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri 5) ne uplati novčana sredstva u skla. br. (2) Novčanom kaznom od 10. br. stav 7. svojinsku transformaciju vrši u skladu sa ovim zakonom. zakona doneće se u roku od 30 dana od 8) ministarstvu u propisanom roku nedana stupanja na snagu ovog zakona.Preduzeće organizovano od dela (1) no lice u preduzeću i drugom pravnom licu. ano ograničenje. 11. odgovornog lica (2) Odredba stava 1. Član 52. ovog zakona. dana zaključenja ugovora. Preduzeće iz ranijih republika SFRJ 30.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup akcijski fond ako vrši prodaju akcija protivno odredbama člana 27. Prekršaj like svojine ("Službeni glasnik RS". PRELAZNE I ZAVRŠNE ili revalorizaciju u roku od 10 dana od ODREDBE dana donošenja odluka (Član 42. talu ("Službeni list SFRJ".000 do (1) Preduzeće koje je izvršilo trans30.(2) Vrednost i struktura kapitala prelovima suprotno odredbama ovog zakona duzeća iz stava 1. stav 2.000 do tog preduzeća koji je unet u preduzeće sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. ovog zakona. ovog zakona. ovog zakona i ponovnu procenu VIII. ovog člana shodno se primenjuje i na deo kapitala Član 51. 48/94 i 51/94). 75/91. nažnog rešenja Republičke agencije za ovog člana izriče se i mera brisanja iz procenu vrednosti kapitala (u daljem tekevidencije akcionara. ovog člana i od-formaciju dela društvenog kapitala prema odredbama Zakona o društvenom kapigovorno lice u akcijskom fondu. dataka stekne akcije pod povlašćenim us.000 do 2. u vezi člana prava zaposlenih u preduzeću 27. na osnovu potvrde. ovog člana određuje se (čl. stav 2. i 12). Privredni prestup akcijskog fonda i Republike Srbije.

75/91.odnosnoudela 46/90) i Zakona o uslovima i postupku ("Službeni glasnik RS". ovog zakona Član 58. 62/94. novčana sredstva ostvarena kona. Prestanak važnosti propisa ovog zakona. 246 . stav 3. ako to preduzeće nije jnije. uslovima i postupku pretvaranja društ(1) Preduzeće koje je do stupanja na vene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". 50/91).ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA ovog zakona. br. stav 4. padajućeg popusta u skladu sa članom 42. pod uslovom da o tome da pismenu vršilo statusne promene nakon izdavanja te potvrde. macije nastavlja po odredbama ovog zaovog člana. br. 6. 84/89 i 46/90) i Zakona o Član 57.snagu ovog zakona dobilo potvrdu. uplaćuje u skladu sa članom 23. 75/91. sa popustom za iznos razlike između pri-ovog zakona. godine. vrđivanja knjigovodstvene vrednosti i 48/91. nosti kapitala. ovog zakona i realizovanog po. ovog zakona. (3) Zaposleni u preduzeću koji su ostvarili pravo na popust na osnovu Za5. tupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". br. odnosno akcionar koji je odustao vrednosti društvenog kapitala koja je utvrđena u postupku pretvaranja društvene od otplate upisanih akcija koje je otsvojine u druge oblike svojine i vrednosti plaćivao na osnovu Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ". Prelazak na povoljniji režim RS". br. stav 4. Nezavršeni postupci kona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ". 48/91.pravosnažno rešenje o proceni vrednom na dan 24. odnosno donošenja rešenja. (2) Preduzeće koje je do stupanja na stav 4. 84/89 i upisanihdeonica. 48/94 i 51/94) i Zakon o Republičkoj agenciji za procenu vrednosti kapitala ("Službeni glasnik 4. br. (5) Odredbe člana 13. 45/91. januara 1994. postupak svojinske transforakcija po odredbama zakona iz stava 1. 75/91. primenjuju se na netransformisani društ(1) Početkom primene ovog zakona veni kapital preduzeća sa mešovitim kapiprestaje da važi Zakon o uslovima i postalom. a nije vršilo svojinsku tran(4) Preduzeće u kome se vrši uplata sformaciju. 48/94 i 51/94). br. člana 3. imaju pravo na sticanje vrednosti kapitala i koju je verifikovala akcija po osnovu upisa u skladu sa ovim Agencija može izvršiti novu procenu u zakonom. ako je to za njega povolstu: Agencija). od prodaje društvenog kapitala tog preduzeća od početka primene ovog zakona. ovog zakona prestaje da Akcionar koji na dan stupanja na snagu ovog zakona vrši otplate upisanih važi Pravilnik o načinu revalorizacije akcija. ima pravo procene vrednosti društvenog kapitala ("Službeni glasnik RS". kao i pravo na kupovinu akcijaskladu sa propisom iz člana 3. 65/94 i 17/95) i Pravilnik o načinu utpretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". 58/91 i 71/94). da otplatu upisanih akcija nastavi u skladu sa odredbom člana 55. izjavu u roku od 30 dana od dana donošenja odluka iz člana 10. br. 64/94. odnosno pusta po navedenim zakonima sa obraču. br. snagu ovog zakona izvršilo procenu 48/94 i 51/94). 48/91. (2) Početkom primene propisa iz Član 56. stav 1.

Član 4. MORA ISPUNJAVATI OVLAŠĆENI drugo pravno lice ili preduzetnik podnosi PROCENJIVAČ I USLOVIMA I Ministarstvu za ekonomsku i vlasničku NAČINU ODUZIMANJA transformaciju.nje procene vrednosti kapitala ako ima u radnom odnosu ili po osnovu ugovora o činje sa radom Direkcije. registra radnji i registra delatnosti. Preduzeće. kao i uslovi i način oduzimanja laže se: 1) izvod iz sudskog registra. 43/97. jivaće se od 31. Prestanak Agencije 9. računovodstvu svrstana u te kategorije. ovog člana sadrži: 1) ime i prezime. fonda 3) za veliko preduzeće pet lica. a primencenu vrednosti kapitala malih preduzeća. preduzeće. (1) Početak primene ovog zakona po. br. preduzeća koja su propisima o decembra 1997.3) podatke o vrsti ovlašćenja. 247 . sredstva. Stupanje na snagu Član 3. oktobra 1997. Član 1. Preduzeće. Osnivanje akcijskog kojih jedno ekonomske struke. 2) adresu. lovi koje mora ispunjavati preduzeće.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Član 2. preduzećima smatraju se. predmete i ske. Uz zahtev iz stava 1. UREDBA Zahtev za dobijanje ovlašćenja za O BLIŽIM USLOVIMA KOJE procenu vrednosti kapitala. godine. Član 61. odnosno naziv podnosioca zahteva. u smislu ove Akcijski fond osnovaće se do 31. a preduzeće. drugo pravno lice ili preOvaj zakon stupa na snagu osmog duzetnik koji vrši procenu vrednosti kapidana od dana objavljivanja u "Službenom tala srednjih preduzeća može vršiti i proglasniku Republike Srbije". 7. srednjim odnosno velikim Član 60. ovog člana prijanje ovlašćenja za procenu vrednosti kapitala. drugo pravno lice ili pre___________ duzetnik koji vrši procenu vrednosti kapitala velikih preduzeća može vršiti i procenu vrednosti kapitala srednjih i malih preduzeća. radnopravnom sta5) "Službeni glasnik RS". drugo pravno lice ili preduzetnik. 2) dokazi o broju. 2) za srednje preduzeće tri lica. od 8. Malim. OVLAŠĆENJA5) Zahtev iz stava 1. a prestaje stalnoj saradnji na poslovima procene lica Agencija. odnosno sedište podnosiOvom uredbom utvrđuju se bliži usoca zahteva. pravne ili tehničke struke i to: 1) za malo preduzeće jedno lice ekoarhivu od Agencije. odnosno tog ovlašćenja. nomske struke. može dobiti ovlašćenje za vršeČlan 59. prava i obaveze. od kojih najmanje jedno ekonomske struke. sa visokom stručnom spremom ekonom(2) Direkcija preuzima zaposlene. uredbe. godine. drugo pravno lice ili preduzetnik za dobi.

3) dokazi o stručnoj spremi zaposle. cenu vrednosti kapitala u skladu sa zako. stav 1. tusu i radnom iskustvu zaposlenih (evidencije. O NAČINU UTVRĐIVANJA (2) ovlašćeni procenjivač prestane da VREDNOSTI KAPITALA6) ispunjava uslove utvrđene ovom uredbom. vlasničke transformacije. 43/97. ako se glasniku Republike Srbije". državnog (4) ovlašćeni procenjivač vrši proi kapitala drugih vlasnika u preduzeću. lašćenje za procenu vrednosti kapitala po isteku tri godine od dana objavljivanja Član 5. kao i vrsta i obimčlana 6.punjava uslove za dobijanje ovlašćenja duzetnik koji dobije ovlašćenje za pro. tačka 2) podtačka (1). stav 1. drugom subjektu sa društvenim i državnim Rešenje o oduzimanju ovlašćenja za kapitalom (u daljem tekstu: preduzeće). drugo pravno lice ili preduzetnik kome je ovlašćenje prestalo u vrde). kao i lašćenje. tačka 2) podtačka (2) ove ovlašćenja. upisuju se u registar uredbe istekom tri meseca po ispunovlašćenih procenjivača.predviđene ovom uredbom. drugo pravno lice ili preduzetnik kome je rešenjem oduzeto ovČlan 3. radne knjižice. (3) ovlašćeni procenjivač ne vrši proČlan 1. odnosno cenu vrednosti kapitala (u daljem tekstu: kome je ovlašćenje prestalo u smislu ovlašćeni procenjivač). utvrdi da: ___________ (1) u momentu donošenja rešenja o davanju ovlašćenja nisu bili ispunjeni UREDBA uslovi za dobijanje ovlašćenja.Ovom uredbom se uređuje način utnom. ako isPreduzeće. 248 . 6) "Službeni glasnik RS".ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA Član 8. dana od dana objavljivanja u "Službenom 2) oduzimanjem ovlašćenja. može dobiti ovnih (diplome i uverenja).smislu člana 6. rešenja o oduzimanju ovlašćenja. br. Pre procene kapitala preduzeća sastavlja se računovodstveni izveštaj sa datumom procene na način propisan zakonom kojim se uređuje računovodstvo. ugovori o radu. Član 7. pitala oduzima se: Ova uredba stupa na snagu osmog 1) na zahtev ovlašćenog procenjivača. cenu vrednosti kapitala za koju nema ovmatičnom i zavisnom preduzeću.Preduzeće. Ovlašćenje za procenu vrednosti kaČlan 9. javanju propisanih uslova.primenom metoda diskontovanja novčacenu vrednosti kapitala briše se iz registra ovlašćenih procenjivača. procenu vrednosti kapitala donosi ministar nadležan za poslove ekonomske i Član 2. Član 6. vrđivanja vrednosti društvenog. pot. drugo pravno lice ili pre. Preduzeće. (3) i (4) ove uredbe. lašćenje ili prema kome je doneto rešenje Procena vrednosti kapitala vrši se o ukidanju rešenja o ovlašćenju za pro.

diskontna stopa repreU novčanom toku pre servisiranja dugova ne obuhvataju se prilivi i odlivi izzentuje cenu sopstvenog kapitala. nog toka i rezidualne vrednosti. 3) stope rizika ulaganja u Saveznu nostukupnogkapitala. U primeni novčanog toka pre servisiProjekcija novčanog toka zasniva se na prinosnoj snazi preduzeća. sigurno ulaganje i ne može biti makapitala i visine pozajmljenih izvora finja nansiranja (dugoročnih i kratkoročnih) na od 3. čija formula glasi: Član 5. RV = DNNTr / (DS SRr) Primena metoda DNT obuhvata: 1) projektovanje neto novčanog toka gde je RV rezidualna vrednost. koristiti novčani tok pre servisiranja i U primeni novčanog toka posle sernovčani tok posle servisiranja dugova. reprezentuje nivo rizičnosti ulaganja U novčanom toku posle servisiranja dugova obuhvaćeni su svi prilivi i odlivi konkretnog preduzeća čiji se kapital pro- 249 . a SRr stopa rasta u 2) procenu rezidualne vrednosti. kao i prilivi kapitala obuhvata: 1) stope bez rizika.čiji se kapital procenjuje.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri nog toka (u daljem tekstu: DNT). DNNTr za period u kome se dostiže stabilan nivo neto priliva. Stopa bez rizika reprezentuje neriziizmeđu procenjene vrednosti ukupnog čno. Investicije ranja dugova diskontna stopa se izračunava koje značajno menjaju prinosnu snagu pre. finansiranja (rashodi finansiranja. DS diskontna stopa. uključuju se u projekciju novčanog toka. Član 8. Stopa rizika ulaganja u preduzeće izabrani datum procene. Ponderi za proračun diskontne stope su učešće sopstvenih i pozajmljenih izvora u U DNT metodu procene može se strukturi permanentnog kapitala. pozajmljenih izvora (novi dugoročni 2) stope rizika ulaganja u preduzeće krediti) i novi deonički kapital iz investiranja.5 odsto. toda likvidacione vrednosti (u daljem tekstu: LV). pet godina. metodasredstava.vrednost sopstvenog kapitala. Član 6. Član 4. vrednosti na sadašnju vrednost. rezidualu. otplata Diskontna stopa kao cena sopstvenog kredita. a koji ne može biti kraći od diskontovani novčani tok u rezidualu (prva godina iza projektovanog perioda). ove nosti projektovanog realnog neto novča-uredbe. Za proračun rezidualne vrednosti koristi se Gordonov model. Ovaj novčani tok produkuje vred. niti veća od šest odsto. finansijski prihodi). visiranja dugova. Ovaj novčani tok produkuje neto imovine (u daljem tekstu: NI) i me. Diskontna stopa odgovara izabranom novčanom toku.Vrednost sopstvenog kapitala predstavlja razliku Republiku Jugoslaviju. Član 7.kao ponderisani prosek cene sopstveduzeća i čije je finansiranje neizvesno nenog kapitala i cene pozajmljenih izvora. Rezidualna vrednost se procenjuje na Procenjenu vrednost kapitala prema osnovu neto novčanog toka koji nije metodu DNT čini zbir diskontovane vred-obuhvaćen projekcijom iz člana 6. 3) određivanje diskontne stope za svođenje neto novčanog toka i rezidualne Stopa rasta u rezidualu ne može biti veća od četiri odsto.

ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA cenjuje. Za određivanje ove stope rizika dizanja zasada na dan procene i stepen amortizovanosti. Primena metoda NI obuhvata procenu vrednosti poslovne imovine preduzeća i procenu vrednosti obaveza. njihove naplativosti. 250 . prema viju. uz pretpostavku da će preduzeće postojati Član 9.obaveza uvećane za potencijalne obaveze. Rizik ulaganja u Saveznu Republiku nansijskih ulaganja i kratkoročnih potraživanja polaznu osnovu čine njihove noJugoslaviju obuhvata tri nivoa rizika: minalne vrednosti uz korekciju za stepen 1) rizika u vezi sa sredstvima. objekata polaznu osnovu čine površina 2) menadžment potencijala. utvrđuje se kao razlika izZa procenu vrednosti višegodišnjih među tržišne vrednosti poslovne imovine zasada polaznu osnovu čine troškovi po-i realne vrednosti obaveza.vremenskih razgraničenja. Direkcija za procenu vrednosti kapi. 6) mogućnosti predviđanja. ovom metodu. Za procenu vrednosti opreme. tizovanosti. Za procenu vrednosti zaliha polaznu Navedeni specifični nivoi rizika preduzeća mogu se maksimalno kvantifik. vrsta gradnje. jekta. 3) finansijskog položaja. Procena vrednosti obaveza obuhvata 3) finansijski rizici. kao i obrtne Metod LV pretpostavlja prestanak imovine i aktivnih vremenskih razgra. Maksimalni rizik ulaganja u konkretno preduzeće čiji se dovršene proizvodnje cena koštanja. vrednost ponovne nabavke i stepen amor5) diversifikacije kupaca. kao i stepen amortizovanosti. Procena vrednosti poslovne imovine obuhvata procenu vrednosti nematerijalnih ulaganja osnovnih sredstava. kao i procenu vredranja određena je realnom kamatnom stonosti dugoročnih rezervisanja i pasivnih pom za korišćenje dugoročnih inokredita. namena i cena ponovne gradnje identičnog ili sličnog obrovske osposobljenosti. u neograničenom budućem periodu. ovom metodu. a za zalihe gotovih proizvoda i neovati sa po tri odsto. vrši se analiza: Za procenu vrednosti građevinskih 1) veličine preduzeća. 2) rizici poslovnog okruženja.osnovu čine za materijal i robu nabavna cena. kateProcenjena vrednost kapitala. Procenjena vrednost kapitala. koja ne može da bude viša od neto prodajne cene. procenu vrednosti dugoročnih i kratCena pozajmljenog izvora finansikoročnih obaveza. laznu osnovu čine površina. utvrđuje se kao razlika između procenjene vrednosti poslovne imovine i procenjene vrednosti obaveza. prema gorija i tržišna cena na dan procene.rada preduzeća i prodaju poslovne ničenja. uređa4) proizvodne i geografske diversifija i osnovnog stada polaznu osnovu čine kacije i potencijala prodaje. Za procenu vrednosti obaveza potala jednom mesečno objavljuje visinu stope bez rizika kao i visinu stope rizika laznu osnovu čine nominalne vrednosti ulaganja u Saveznu Republiku Jugosla. čnih finansijskih plasmana. kapital procenjuje ne može biti veći od 18 Za procenu vrednosti dugoročnih fiodsto. vrsta. proizvodnog portfolija i organizacione i kad.objekta. imovine po tržišnim cenama u postupku Za procenu vrednosti zemljišta poredovne likvidacije. dugoroČlan 10.

ovog člana. razlike se dana na koji je utvrđena njihova vrednost do dana njihove otplate vrši se na način evidentiraju na pozicijama poslovne propisan za revalorizaciju kapitala u stavu imovine i obaveza. 2) ako je procenjena vrednost kapi. koje se nivoa ravnopravnog tretmana ove dve utvrđuje na osnovu poslovnih knjiga i vrednosti. povećava nematerijalna ulaganja ili Član 15. smanjuje vrednost osnovnih sredstava Ministar nadležan za poslove ekoprocenjenih po metodu NI. vrednost pojedinih ma metodu diskontovanja novčanog toka oblika nominalnog kapitala utvrđuje se na može biti korigovana vrednošću prema osnovu učešća svakog objekta u metodu neto imovine. sastavlja se bilans stanja. utvrđuje se na osnovu procenjene vrednosti prema metodu diskontovanja novčaČlan 13.Ako preduzeće ima mešovitu todu neto imovine. br. Član 16. Član 14. vrednosti kapitala i za revalorizaciju procenjene vrednosti kapitala i o načinu isovog člana preduzeće u svojim poslovnim knjigama svodi knjigovodstveno na pro. Nakon utvrđivanja procenjene vred. 44/96). razlike se vrđenih ovom uredbom i načinu isevidentiraju na pozicijama poslovne imovine.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Član 11. naakcija i udela na način propisan Uredbom o osnovama metodologije za procenu datum. todom NI. osnovnih sredstava procenjenih po meProcena vrednosti kapitala preduzećatodu NI. a u toku godine od dana procene do sa iskazanim procenjenim vrednostima dana donošenja odluke o emisiji i prodaji poslovne imovine.kazivanja kapitala u obračunskim akcicenjeno stanje evidentiranjem utvrđenihjama. između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom NI. Procenjena vrednost kapitala ne može biti manja od vrednosti dobijene primenom metoda likvidacione vrednosti. povećava ili smanjuje vrednost ___________ 251 . odgovarajuće dokumentacije.zakonom kojim se uređuje računovodnosti kapitala. obavezama SRJ". obaveza i kapitala. razlika koja Ova uredba stupa na snagu osmog proističe između procenjene vrednosti dana od dana objavljivanja u "Službenom kapitala i vrednosti kapitala utvrđene meglasniku Republike Srbije".koji se otplaćuju na rate u toku godine od tala veća od knjigovodstvene. koje su identifikovnae prema metodu NI. Vrednost kapitala utvrđena procenom revalorizuje se u polugodišnjem i godišnjem obračunu na način propisan saveznim Član 12. razlika koja proističe 1. Procena vrednosti prestrukturu kapitala. tifikovane prema metodu NI. stvo. i to najviše do procenjenoj vrednosti kapitala. Revalorizacija upisanih akcija i udela i kapitalu na sledeći način: 1) ako je procenjena vrednost kapi.nomske i vlasničke transformacije doneće uputstvo o načinu primene metoda uttala manja od knjigovodstvene. obaveza i kapitala koje su iden-kazivanja procenjene vrednosti kapitala. nog toka i procene vrednosti prema me. Na osnovu bilansa stanja iz stava 1. odnosno udelima ("Službeni list razlika na poslovnoj imovini.

2. Ovim uputstvom bliže se uređuje postupanje ovlašćenih procenjivača. Vreme za koje se vrši projekcija rezultata poslovanja utvrđuje se na os3) proveru rezultata dobijenih pronovu kretanja budućih rezultata.poslovanja. Predmet analize su računovodstveni izveštaji (bilans stanja i bilans uspeha) preduzeća sačinjeni sa datumom procene. Procena vrednosti kapitala po propisanim metodama obuhvata sledeće c) utvrđivanje diskontne stope i svođenje neto novčanog toka na sadašnju faze: vrednost. 51/97. br. zaduženost i poresko opterećenje. br. b) definisanje novčanog toka. koja se zasniva na analizi zvaničškove (varijabilni i fiksni. a) Projektovanje rezultata poslovanja nih računovodstvenih izveštaja preduzeća. procenjivač ocenjuje da li koju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA UPUTSTVO O NAČINU PRIMENE METODA ZA PROCENU VREDNOSTI KAPITALA I NAČINU ISKAZIVANJA PROCENJENE VREDNOSTI 7) 1. uticaj zaliha itd. e) utvrđivanje vrednosti preduzeća (1) metoda diskontovanja novčanih putem diskontovanja novčanog toka. 4) utvrđivanje i iskazivanje konačnog rezultata procene. merama poslovne politike i projekcijama tržišnih uslova poslovanja. 1) pripremu za procenu. kao i načina is. tokova (DNT). kao i za poslednju godinu tog kazivanja dobijenih rezultata procene perioda. vrednosti kapitala preduzeća. 252 . 32/97 u daljem tekstu: Zakon) i Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti tokova obuhvata: kapitala ("Službeni glasnik RS". kao i izveštaji za vreme od najmanje pet godina koje prethode proceni vrednosti kapitala. d) izračunavanje rezidualne vred2) procenu primenom propisanih menosti. f) analiza dobijenih rezultata. br. troduzeća.se može smatrati normalnim nastavak joj ona posluje i podaci o privrednim kre-poslovanja prema tim pretpostavkama i projekcijama. tala obuhvata: izradu informacione osnove procene. amortizaciju. cenjivanjem. 7) 1) Priprema za procenu "Službeni glasnik RS". podaci o grani ili grupaciji u ko. Ako su pretpostavke projekcije već pripremljene.svaku godinu u određenom budućem periodu. toda. odnosno preduzeća u primeni metoda pro2) Procena primenom propisanih cenjivanja. (3) metoda likvidacione vrednosti (LV). 43/97 a) projektovanje rezultata poslovanja za u daljem tekstu: Uredba). propisanih Zakonom o svojinmetoda skoj transformaciji ("Službeni glasnik (1) Metoda diskontovanja novčanih RS". (2) metoda neto imovine (NI).). tanjima u celini i Projektovanje finansijskog rezultata finansijsku analizu poslovanja preobuhvata sledeće elemente: prihode. Projektovanje budućih rezultata zasniva se na pretpostavkama tekućeg Priprema za procenu vrednosti kapi.

a posebno diskontne stope koja se izračunava u ako se takav rezultat dobija u terminalnoj smislu člana 8. Rezultati dobijeni procenom po meStopa rizika ulaganja u preduzeće čiji todu DNT proveravaju se sa aspekta da li se kapital procenjuje određuje se u smislu dobijena vrednost ima smisla i da li je člana 8. potrebno njeno povećavanje ili smanKonkretna kvantifikacija rizika. (2) Procena metodom neto imovine (NI) 253 . Diskontna stopa kao cena sopstvenog Procenjena vrednost kapitala po mekapitala izračunava se kao zbir tri ostodu DNT dobija se kao zbir sadašnje novna dela i to: stope povraćaja bez rizika (diskontovane) vrednosti neto novčanog i stope rizika ulaganja u Saveznu Repub-toka u projektovanom periodu i sadašnje liku Jugoslaviju. i 7.putem diskontovanja novčanog toka tala i cene pozajmljenih izvora. g) Izračunavanje rezidualne vrednosti b) Definisanje novčanog toka Na osnovu rezultata u poslednjoj godini procenjuje se vrednost preduzeća u Novčani tok se može definisati za vreme koje prethodi servisiranju dugova periodu koji nastupa posle projektovanog perioda. vrednost preduzeća nije u njego. jalne skale rizika. putem stope odnost primene prinosnog metoda. onda se preispituje svrsishodprojektovanom periodu. razlikovati od onoga što je preduzeće već stav 9. zahteva upotrebu tivni ili marginalno pozitivni. obavlja se pomoću preferenci. što predstavlja rezidualnu vredza vreme posle servisiranja dugova. Uredbe. Rezidualna vrednost izračunava se na v) Utvrđivanje diskontne stope način utvrđen u članu 7. Diskontna stopa za novčani tok pre servisiranja dugova izračunava se kao d) Utvrđivanje vrednosti preduzeća ponderisani prosek cene sopstvenog kapi. rizičnosti ulaganja. U tom ređene na način iz stava 2. Uredbe. za procenu vrednosti kapitala jednom mesečno. na jivanje za neangažovana sredstva. Diskontna stopa za novčani tok posle Ako su projektovani rezultati nega. Uredbe. godini. stav 3. nost preduzeća. Uredbe. već se nalazi u st. 6. st.noj evidenciji.servisiranja dugova. koje objavljuje Direkcija vrednosti reziduala. kao i stope rizika ulaganja u konkđ) Analiza dobijenih rezultata retno preduzeće koja se određuje u postupku procene.njegovo svođenje na sadašnju vrednose vim budućim rezultatima.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Projekcije svih elemenata finansiDiskontna stopa kao cena pozajmljejskog rezultata ne mogu se značajno nih izvora određuje se u smislu člana 8. ostvarivalo u prošlom periodu. ove tačke vrši slučaju. sredstvima kojima ono raspolaže. odnosno kada je stabilizovan na Diskontovanjem novčanog toka u tom nivou. odosnovu temeljne analize pojedinih ele. U rezidualnom novčanom toku amorDiskontna stopa (DS) predstavlja tizacija je jednaka predviđenim investicicenu kapitala koja se određuje prema jama u osnovna sredstva.nosno potencijalne obaveze u vanbilansmenata.

. osnovnog stada. poreza i dr.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA Ova metoda obuhvata procenu vred.menjenih u okviru svakog od metoda. .nosti (pre oduzimanja troškova likvidacije.adekvatan način planiran i da li su na nosno bilansa stanja. za procenu vrednosti pojedinih oblika .određivanje najpogodnijeg načina da li su izvedene sve predviđene za redovnu likvidaciju i postizanje mak. . tovane određenim analizama i objašnjenjima.o proceni. potraživanja. Procenjivač. Procena obuhvata sledeće postupke: dnosti imovine i realne vrednosti obaveze. proveru obuhvatnosti popisa. itd.umanjivanje bruto likvidacione U primeni metode neto imovine. građevinskih objekagubitak)nastalogtokomperioda ta.utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti imovine i vrednosti obaveza pre. njemu bili angažovani odgovarajući stru. Uredbe.dopunjavanje bilansa stanja imovine čnjaci. Uredbe. (3) Procena metodom likvidacione poređenjem dobijene vrednosti sa vrednosti (LV) vrednošću sličnih preduzeća. učestvuju i specijalisti vrednosti za iznos direktnih i indirektnih troškova likvidacije. Procenjivač vrši proveru dobijenog izračunavanje vrednosti kapitala kaorezultata na sledeći način: razlike između procenjene vrednosti ponovnom proverom obračuna priimovine i procenjene vrednosti obaveza. da li se može utvrditi da je za sve 254 . opreme. Primena metoda neto imovine zas. odLikvidaciona vrednost se koristi u nosno bilansa stanja. vidacije.). i obaveza (ako je potrebno) za iznos sredstava ili obaveze za koje se pouzdano 3) Provera rezultata dobijenih tvrdi da nisu obuhvaćena. od. postupku procene..vrednosti svih obaveza. pregleda dokumentaciju ili incima iz računovodstvenog izveštaja sači-formacionu osnovu koja je korišćena u njenog u smislu odredbe člana 2. Ovaj metod pretpostavlja prestanak proverom dobijene vrednosti sa rada preduzeća i prodaju imovine po stanovišta onoga ko bi mogao eventualno tržišnim cenama u postupku redovne lik-da je osporava. Procenjivač proverava: Procena obuhvata sledeće postupke: da li je ceo postupak procene bio na . duzeća.procedure u proceni i da li su dokumensimalne vrednosti likvidacionog ostatka. Uredbe. zasada. procenjivanjem procenu vrednosti pozicija bilansa stanja u smislu odredaba člana 9. dopunjavanje bilansa stanja imovine procenama kao kontrolna vrednost. i obaveza za iznos sredstava ili obaveza da li su primenjeni metodi procene za koje se pouzdano utvrdi da nisu adekvatni specifičnosti preduzeća čija se obuhvaćena. pre sastavljanja izveštaja Primena metoda zasniva se na poda.proveru obuhvatnosti popisa.utvrđivanje rezultata (dobit ili i imovine (zemljišta. niva se na podacima iz računovodstvenog Procenjena vrednost kapitala po ovizveštaja sačinjenog u smislu odredbe om metodu je razlika između tržišne vrečlana 2. pored procenjivača.utvrđivanje likvidacione ha. vrednost procenjuje i svrsi procene. zalilikvidacije.).

Zakona o visini zarada. (Kao kapital bez prava dokumentaciju za nekretnine. br. članu 10. br. svim primenjenim metodama procene i Zakona o isplati ličnih dohodaka. naknada 3. vrednošću dobijenom po metodi NI. odnosno sastav tima procen4) Utvrđivanje i iskazivanje kontačnog jivača za preduzeće koje samostalno vrši rezultata procene procenu za sebe (rukovodilac tima kao i Rezultati procene vrednosti kapitala ostala lica članovi tima). 48/91.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri metode procene bilo obezbeđeno dovol. 46/92) i druga ulaganja u trajni kapital preduzeća bez prava na povraćaj i ___________ . sa pravom i bez poslednjih pet godina i imovinskopravnu prava upravljanja. uvod (rezime).procenu po propisanim metodama i zaključak o vrednosti i strukturi kapitala. finansijsku analizu preduzeća. vlasnička ulaganja po preduzeća. Zakona o uslovima i posposlovne imovine po kategorijama. dobijeni primenom sva tri navedena me-informacije o preduzeću i njegovom toda valorizuju se tako što se vrednost položaju u okviru grane ili grupacije dedobijena metodom DNT može korigovati latnosti. br. Ovo uputstvo stupa na snagu i drugih primanja zaposlenih za vreme narednog dana od dana objavljivanja u primene ekonomskih sankcija Saveta "Službenom glasniku Republike Srbije". na. upravljanja mogu se javiti deonice po osObračun sadrži: procenu vrednosti novu člana 26. Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala sadrži procenom utvrđenu vredDokumentacija sadrži: rešenje o upisu u nost ukupnog kapitala. bilanse stanja. člana 4. vrednost društsudski registar. i obračuni. sredfinalni bilans stanja posle utvrđivanja stava za neposrednu i zajedničku procenjene vrednosti kapitala.5) pri čemu dobijena Obavezni prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala su: dokumentacija vrednost ne može biti manja od vrednosti koja je dobijena primenom metoda LV. bezbednosti OUN ("Službeni glasnik RS". kao i ostalih lica angažovanih na poslovima procene vrednosti. protupku pretvaranja društvene svojine u jekciju kategorija i tokova za prinosni druge oblike svojine ("Službeni glasnik metod i bilanse stanja na dan procene po RS". jviše do nivoa njihovog ravnopravnog tretmana (ponder 0. 37/90 i 84/90) procenjivača o nezavisnosti u odnosu na na koje nisu plaćeni porezi i doprinosi i preduzeće koje procenjuje i izjavu odgonisu korišćene za otplatu deonica emivornog lica preduzeća koje se procenjuje tovanih po odredbama Zakona o društ255 da je obuhvaćena sva imovina i obaveze venom kapitalu. 75/94 i 51/94). cenjivača. O izvršenoj proceni sastavlja se izda li su u svim fazama procene veštaj koji sadrži: naziv ovlašćenog prokorišćeni odgovarajući standardi. rukovodioca tima.) jno kvalitetnih podataka.bez prava upravljanja. potrošnju i sredstava za ishranu radnika Zaključak sadrži kao prilog: izjavu ("Službeni list SFRJ". uspeha i venog i državnog kapitala i vrednost rasporedarezultatazanajmanje kapitala drugih vlasnika.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful