Vera Leko

Aleksandar Vlahović

Vladimir Poznanić

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
- metodologija i primeri -

BEOGRAD 1997.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri Vera Leko Aleksandar Vlahović Vladimir Poznanić

© 1997

Izdavač: Ekonomski institut, Beograd Recenzenti: N. Zelić M. Prokopijević Kompjuterska obrada: Snežana Dimitrijević Grafički dizajn: Dejan Bošković Štampa: "ELITAS", Beograd

ISBN 86-7329-042-2

Tiraž: 1900

SADRŽAJ*

Strana

I. II.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija....................... 7 PRIMER IZVEŠTAJA O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" ................................................ 139 ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA .............................................................. 233

III.

Vera Leko je napisala deo prve (strane: 30 - 34, 75 - 119 i 122 - 125) i druge celine (strane: 144 - 151, 179 - 192 i 202 - 223). Aleksandar Vlahović je, takođe, napisao deo prve (strane: 39 - 75) i druge celine (strane: 152 - 179 i 225 - 229), Vladimir Poznanić je napisao deo prve celine (strane: 3 - 30, 34 - 35, 119 - 122 i 129 - 132).

*

PREDGOVOR

Knjiga, koju stručnoj javnosti prezentiramo pod naslovom "Procena vrednosti kapitala", je rezultat zajedničkog rada prof. dr Vere Leko, Aleksandra Vlahovića i prof. dr Vladimira Poznanića. Autori su saradnici Ekonomskog instituta i međunarodne konsultantske firme Deloitte & Touche i, istovremeno, vodeći eksperti za izradu Zakona o svojinskoj transformaciji, uredbi i uputstava, kojima je regulisana buduća metodologija izrade procene vrednosti kapitala.

Knjiga sadrži tri celine. Prva celina tretira metodološke osnove procene vredno-sti kapitala, po odabranim metodama procene, respektivno. U drugoj celini pre-zentiran je Izveštaj o proceni vrednosti kapitala na primeru Preduzeća "VVA", koji će ubuduće predstavljati metodološki okvir, respektovan od strane Direkci-je za procenu vrednosti kapitala. Treća celina sintetizuje sve relevantne zakonske propise, koji se odnose na ovu oblast.

Knjiga je pisana sa namerom da ovlašćenim proceniteljima, kao i preduzećima koja se odluče za samostalnu izradu Izveštaja o proceni vrednosti kapitala, olakša primenu Zakonom predviđenih metoda procene. Takođe, buduća jedinstvena primena predloženih metodoloških rešenja, omogućiće Direkciji za procenu vrednosti kapitala efikasniju kontrolu i verifikaciju procenjenih vrednosti kapitala.

Izražavamo zahvalnost recenzentima koji su nam svojim savesnim i stručnim recenzijama, kao i savetima i sugestijama tokom izrade ove knjige, pomogli da poboljšamo konačnu redakciju njenog teksta. Beograd decembar, 1997. AUTORI

Uvod Osnovi metodologije za procenu Priprema za procenu Primena metoda procene Priprema Izveštaja o proceni . 4. 2.metodologija 1. 3.I Procena vrednosti kapitala . 5.

112 4...... Procena pojedinih kategorija bilansa stanja ....................................4....................... Zaključak o proceni............... grani ili grupaciji ..............................73 4..30 3..........4............7 2..................... Metod neto imovine .... Procena vrednosti obaveza ............................2.....80 4........................2....40 4....................................... Priprema za procenu......54 4...1...5..............................64 4... Predmet i svrha procene ..................7 2.......2........ Izbor definicije novčanog toka ......................................1...... Procena vrednosti obrtne imovine ....................................1...... Analiza finansijskih izveštaja .................................................................................................... Priprema Izveštaja o proceni.......3 2............Metod DNT ...............................2.........................54 4................74 4..............................................4..2.............................1................. Proračun diskontne stope.......... Stalna imovina ...............101 4...26 3......................................................................... Odredjivanje cene sopstvenog kapitala .................28 3.......24 3..................................................................................................1..................1.......................1.1........................................1.......... Rizik zemlje ulaganja ...........2.2....3........67 4.3.. Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu .................................................procena osnovnih sredstava..............1.....4.....3...........................procena nematerijalnih ulaganja....1...............23 3.....53 4.................23 3....................78 4.......62 4..................................................................................................1.......1............................................................108 4.........................3..................................... Stalna imovina ..4............5...........................................2.1.......procena dugoročnih finansijskih plasmana ........... Stalna imovina ....................4...................4......................119 4....................26 3...34 4.....................10 2............................................... pristupi i metodi procene ....................................81 4.1...................3.................129 Literatura .................................................3..........6.......................................................... Primena metoda procene .......................................... Koncepti.......................moguće metode ...............................................1... Prilagodjavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava........................................2......SADRŽAJ Strana 1..............................4....................1................................................................................................................. Procena vrednosti kapitala.....................................109 4..4..... Metod likvidacione vrednosti ................osnova...................... Proračun rezidualne vrednosti ....................39 4... Proračun sume sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu...2..........2.........4...13 5 1 .............................................. Priprema informacione osnove...............75 4..................2. Prihvatanje procene ...............5................3.......... Procenjivači i standardi za procenu ......................... Postupak procene..43 4......18 3..................1................................... Priprema ponude ......................2............1.......95 4.............................6......... Sastavljanje bilansa stanja posle procene ............................... Osnovi metodologije za procenu...................................3........70 4.................................. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala .........39 4.........41 4................................................................122 5......................... Proračun konačne vrednosti kapitala preduzeća ..... Podaci o privredi................4..1.............1.....................1.....3............1..........................1....................4......... Priprema plana rada..........1.............13 2..................7........2.25 3..... Finansijska analiza ...................2........................1.........4........7............................................................. Sastavljanje bilansa stanja posle procene .. Uvod.......................................4......................8...1..................... Metod diskontovanja novčanih tokova.............29 3...............................................................2................97 4.....................................4.......... Revizija .....1.. Podaci o preduzeću................... Metod "zidanja" diskontne stope.....................

Kod nas je procena uglavnom predstavljala prvi korak u procesu svojinske transformacije. a svrha procene može biti vrlo različita. dobijanje kredita i dokapitalizacija. standarda i etičkih pravila. odnosno na njegovu neto imovinu. pripajanje i podela preduzeća. sva preduzeća koja raspolažu društvenim i državnim kapitalom.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . postoji i niz drugih situacija u kojima je procena neophodna. takođe su obavezna da procenom utvrde vrednost kapitala i da procenjeni kapital iskažu u akcijama ili udelima. neophodno je koristiti još detaljnija metodološka uputstva. u kome je. koji pored sopstvenog obuhvata i pozajmljeni kapital. Zbog toga je pripremljen ovaj priručnik. Zakonom su propisane i metode procene. pored 3 . pre donošenja odluke o transformaciji. odnosno prilikom promene vlasnika kapitala. osiguranje imovine. obračun poreza na poklon i nasledstvo. jer su dosadašnji propisi nalagali preduzećima da. koji je predmet transformacije.metodologija i primeri - 1. U zemljama sa razvijenim tržišnim privredama ona se najčešće izvodi prilikom kupovine ili prodaje svojinskog interesa u preduzeću. radi efikasnijeg sprovođenja postupka procene i dobijanja što realnijih rezultata. U oba slučaja procena podrazumeva primenu specifične metodologije. Međutim. kao što su: spajanje. Prema novom republičkom Zakon o svojinskoj tranformaciji. utvrde vrednost kapitala. a Vlada Republike Srbije je donela uredbe kojima se bliže uređuje način utvrđivanja vrednosti kapitala i daje uputstvo za primenu metoda procene. rešavanje sporova pred sudom i dr. Uvod Procena vrednosti kapitala je postupak koji rezultira davanjem mišljenja o vrednosti određenog svojinskog interesa u preduzeću na određeni dan. ili na ukupno investirani kapital. Svojinski interes se može odnositi na sopstveni kapital preduzeća. Međutim.

osiguranja. pre svega. bankarstva. u knjizi bi mogla da se nađu i razjašnjenja u situacijama u kojima se analiziraju. 4 . obračuna poreza.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . namenjena onima koji se bave procenom vrednosti kapitala ili učestvuju u pripremi informacione osnove za procenu. Posebna pažnja posvećena je pitanjima koja su u dosadašnjoj praksi procenjivanja vrednosti kapitala bila nedovoljno razjašnjena. tumače i primenjuju rezultat procene. Pored toga.metodologija i primeri - osnova metodologije za procenu. Ova knjiga je. prometa nekretnina. investicionih fondova i dr. tako da ona može biti korisna u poslovima: računovodstva. a pogodna je i za edukaciju studenata i polaznika seminara i kurseva na temu svojinske transformacije i procene vrednosti kapitala. dat opis najvažnijih aktivnosti u postupku procene propisanim metodima. Ona takođe može biti korišćena prilikom kontrolisanja ispravnosti primenjenih postupaka i verifikovanja rezultata procene.

2.2. pristupi i metodi procene Postupak procene 5 . 2.metodologija i primeri - 2. Procenjivači i standardi za procenu Predmet i svrha procene Koncepti.1.3. Osnovi metodologije za procenu 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 2.4.

koje bi svaki procenjivač trebalo da ima u vidu i pored toga što primena nekih od njih nije obavezna prema najnovijim propisima. čak i kada angažuje procenjivača kao nezavisnog konsultanta. PROCENJIVAČI I STANDARDI ZA PROCENU Generalno posmatrano. a druga da bude savetnik. podrazumeva njegovu savetničku ulogu. Osnovi metodologije za procenu priručnika sadrži najvažnije elemente metodologije za proOvaj deo cenu vrednosti kapitala. 2. Na kraju je dat postupak procene sa opisom najvažnijih aktivnosti. procenjivač mora da definiše svoju ulogu i ona mora biti jasna i njegovom klijentu. odnosno da očekuje punu podršku u realizaciji svojih interesa i. Ukoliko procenjivač prihvati da umesto nezavisnog konsultanta bude u ulozi savetnika jedne od strana u pregovorima. i da utvrđuje vrednost koja je za njega najprihvatljivija. u praksi dešava da klijent. da predstavlja nezavisnog konsultanta koji procenjuje preduzeće (kapital kojim raspolaže ili delove tog kapitala). a zatim su detaljnije opisani predmet i svrha procene. Prva. što se obezbeđuje potpisivanjem posebnog dokumenta pod nazivom pismo o angažovanju. na primer kupca.1. u ostvarivanju što niže cene. tada bi on trebalo da pomaže. na primer kupcu. To se čini ukazivanjem na fak- 7 . najprihvatljiviju vrednost kapitala. međutim. Pre početka rada na proceni. Posebna pažnja je posvećena različitim konceptima. Često se.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - 2. Zbog toga je neophodno klijentu pružiti dopunska razjašnjenja oko uloge procenjivača. uloga procenjivača može biti dvojaka. kao rezultat takve podrške. pristupima i metodima za procenu. U njemu su prvo razmotreni uloga procenjivača i značaj standarda koji se koriste prilikom procene.

Pored toga što se objektivnost procenjivača podrazumeva. ne sme zavisiti od rezultata procene i ona mora biti ugovorena pre početka procene. podrazumeva. Prema tome njegovo mišljenje o vrednosti ne sme biti rezultat kompromisa i uticaja faktora. koje u takvim dokumentima obuhvataju: pitanja vezana za objektivnost u sprovođenju postupka procene. mora biti i javno potvrđena. Njih uglavnom donose najpoznatije asocijacije procenjivača u svetu. 8 . kao što se to isto pretpostavlja i za revizora. Pored objektivnosti koja se. Naplata ove naknade takođe mora biti usklađena sa odvijanjem postupka procene. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU tore koji mogu uticati na smanjenje očekivanja prodavca u pogledu cene ili na jačanje njegovog uverenja da je cena koju nudi kupac bliska realnosti. kao što je rečeno. kao što su želje klijenta ili iznos naknade za izvršenu procenu. Objektivnost i nezavisnost procenjivača u odnosu na klijenta pretpostavljaju se na određeni način.2. kako se ne bi dogodilo da klijent uslovljava plaćanje izmenom dobijenih rezultata procene. ona. obaveze procenjivača prema drugim procenjivačima i prema svojoj profesionalnoj asocijaciji. obaveze procenjivača prema klijentu. To se čini posebnom izjavom o nezavisnosti procenjivača u odnosu na preduzeće koje procenjuje. od procenjivača se očekuje da objektivno interpretira prikupljene podatke. primenu etičkih pravila i pravila profesionalnog ponašanja. Drugim rečima. na određeni način. niti porodične veze sa vlasnicima preduzeća. što znači da on ne bi smeo da bude suvlasnik preduzeća. Isto tako. da ima bilo kakav finansijski interes u preduzeću. naknada koju procenjivač dobija za izvršeni posao. u postupku procene je neophodno imati u vidu specifične profesionalne standarde i etička pravila. primenu različitih metoda procene i praktičnih rešenja za pojedine netipične situacije.

propisala je Vlada Republike Srbije. Kontrolu i verifikaciju rezultata procene vršiće Direkcija za procenu vrednosti kapitala. odnosno preuzimanjem vlasništva od strane radnika. procenu mogu vršiti sama preduzeća ili ovlašćeni procenjivači.metodologija i primeri - S obzirom da u našoj zemlji još nisu osnovane asocijacije procenjivača. U situaciji u kojoj je potrebno izvršiti veliki broj procena i za svrhe svojinske transformacije koja se izvodi tzv. onda će procenu svakako morati da izvrši ovlašćeni procenjivač i da je zasniva na međunarodnim standardima. a oni koji se pripremaju za ovaj poziv aktivno u njima učestvuju. preduzeća će sama moći da se procenjuju. niti odgovarajuća etička pravila. internim akcionarstvom. po definiciji. a bliže uslove. veoma je važno da procenjivači budu obučeni i da poseduju potrebno iskustvo. zasniva na standardima za procenu koji potiču iz zemalja sa razvijenim tržišnim privredama (SAD. Sve to ukazuje da će se postupak procene. razlikovati kod nas u odnosu na praksu procene u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. koje treba da ispunjava procenjvač. Ovlašćenja daje ministarstvo nadležno za svojinsku transformaciju. trebalo da bude objektivan i da koriguje rezultate nastale uz eventualnu neobjektivnost preduzeća kao procenjivača svog kapitala. obezbedi dodatni kapital i naročito ako su potencijalni investitori iz inostranstva. Zbog toga se metodologija za procenu. Nemačka).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Prema novom zakonu. ukoliko preduzeće pretenduje da. Podrazumeva se. Sve se ovo najbolje stiče na konkretnim poslovima. Velika Britanija. kroz proces svojinske transformacije. da procenjivač ima odgovarajuće obrazovanje u oblasti računovodstva i poslovnih finansija. koji bi tada. tako što iskusni procenjivači vode te poslove. Prvo. Institucija koja verifikuje pro- 9 . bar što se tiče procenjivača i pomenutih međunarodnih standarda. Međutim. ne postoje domaći standardi za procenu. međutim. da je sposoban da kritički analizira podatke koji mu stoje na raspolaganju i da zna da koristi personalni računar. Dodatno opravdanje leži i u činjenici da će svaka procena biti verifikovana od strane posebnog državnog organa. sadržana u ovom priručniku. Za kvalitetno sprovođenje postupka procene. ovakva zakonska rešenja možda i imaju opravdanja. što je suprotno načelu o objektivnosti procenjivača i predstavlja primer konflikta interesa.

2. PREDMET I SVRHA PROCENE Radi korektnog izvođenja postupka procene i pripreme odgovarajućeg izveštaja. morati da ima u vidu i ove standarde. procena mora da se odnosi na specifičnu definiciju vrednosti. što istovremeno znači vlasništvo nad preduzećem. Vrednost je inače neprecizan pojam. a i zbog načina finansiranja ili ostalih specifičnosti transakcije. obuhvata i obaveze preduzeća prema kreditorima. Ona predstavlja iznos za koji je prodavac spreman da ustupi kupcu vlasništvo nad kapitalom. pod pojmom procena trebalo podrazumevati postupak utvrđivanja vrednosti. Zatim je potrebno imati u vidu da se vrednosti preduzeća i vrednost kapitala koriste kao sinonimi i da jedno preduzeće može imati različite vrednosti u zavisnosti od okolnosti. Tako bi. takođe će. Pravična vrednost i investiciona vrednost zasnivaju se na pretpostavci o neograničenom trajanju preduzeća. koja. ali i samo mišljenje o vrednosti određenog sredstva ili određenog vlasničkog interesa u preduzeću. Isto tako.2. kao i da postoji razuman stepen informisanosti o relevantnim činjenicama. pretpostavlja se da je razmena između dve strane hipotetička. kako bi osnovni cilj svojinske transformacije određenog preduzeća mogao da se realizuje. na primer. već se preduzeće posmatra "takvo kakvo je". procenjuje 10 . Za razliku od pravične vrednosti. ne pretpostavljaju se značajnija unapređenja poslovanja. U određenim slučajevima koristi se investiciona vrednost. pa se prilikom procene uzimaju u obzir i njegovi razvojni planovi. tj. Prema tome. neophodno je pravilno shvatiti značenje najčešće korišćenih termina. u takvim slučajevima. pa postoji više različitih definicija vrednosti od kojih je najčešće korišćena definicija pravične ili fer vrednosti. Iznos koji će na kraju biti isplaćen može se razlikovati od procenjene vrednosti zbog posebne motivacije i pregovaračkih sposobnosti kupca ili prodavca. 2. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU cenu. Podrazumeva se da je razmena dobrovoljna. investiciona vrednost podrazumeva određenog vlasnika ili budućeg vlasnika. Pored toga. da se ne radi o određenom kupcu ili prodavacu. Ukoliko se pretpostavlja da će preduzeće prestati da radi. pored kapitala.

kao što je prikazano u bilansu stanja. pa se vrednost u redovnom postupku razlikuje od vrednosti u forsiranom postupku. kao najniža moguća vrednost. Ona takođe zavisi i od postupka likvidacije. jer će racionalan kupac investirati u preduzeće samo ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi od vlasništva nad preduzećem bar jednaka kupovnoj ceni. Pored pomenutih definicija vrednosti. zadržava dovoljno novčanih sredstava za finansiranje planiranog nivoa aktivnosti. 11 . Isto tako. Postupak procene sadrži mnoge aproksimacije. tj. da preduzeće. Prema tome. racionalan prodavac neće hteti da proda preduzeće. odnosno stope prinosa na uložena sredstva.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Vrednost se ne može uvek izraziti samo jednim brojem. prodaja je u principu moguća samo pri iznosu koji je jednak koristima od vlasništva. ili na preduzeće. Pored toga. pored toga. Prema tome. potrebno je imati u vidu i sledeće premise na kojima se zasniva procena: Vrednost preduzeća jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih koristi koje će imati vlasnik. osnovni cilj procene je utvrđivanje iznosa koji će najverovatnije biti prihvatljiv i za kupca i za prodavca. U teoriji procene. i predstavlja njegovu nabavnu vrednost umanjenu za amortizaciju.metodologija i primeri - se likvidaciona vrednost. na njegov kapital. koristi se i pojam knjigovodstvena vrednost. korist od vlasništva reprezentuju neto novčani tokovi koje ostvaruje preduzeće i koji se mogu koristiti kao dividenda. međutim. Vrednost se procenjuje u određenom vremenskom trenutku koji se naziva datum procene. Ovo je fundamentalna premisa. i predstavlja razliku između vrednosti ukupnih sredstava i ukupnih obaveza. različita su i shvatanja rizika ulaganja. ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi veća od prodajne cene. Pretpostavlja se. koja se odnosi ili na određeno sredstvo. jer se ne može sa sigurnošću predvideti koliko će iznositi buduće koristi za vlasnika preduzeća. Pored pomenutih definicija vrednosti. Drugim rečima. tako da procenjena vrednost u značajnoj meri zavisi i od ocene rizika ulaganja.

U zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Kontrolni interes se može odnositi na tzv. apsolutnu kontrolu koja obuhvata sva prava po osnovu vlasništva. U pojedinim slučajevima predmet procene može biti ukupan investirani kapital. procena se vrši u mnogim situacijama. onda se razlikuje kontrolni ili većinski interes i manjinski interes. postoji vrlo visok stepen fleksibilnosti u izboru metoda procene i da se. koji pored sopstvenog kapitala obuhvata i pozajmljeni kapital (kredite). S obzirom da postupak procene varira u zavisnosti od predmeta procene. To može biti ukupan sopstveni kapital preduzeća. Novi Zakon o svojinskoj transformaciji nije koncipiran. ili njegovi delovi koji pripadaju pojedinim vlasnicima. operativnu kontrolu ili na pravo izbora većine članova upravnog odbora. svrha procene i tip vlasničkog interesa utiču na izbor metoda procene. a time i na krajnji rezultat. ali i na tzv. Definicija vrednosti. uključujući i pravo likvidiranja preduzeća. Najčešće prilikom prodaje i kupovine preduzeća (vlasničkog interesa koji može biti i delimičan). oporezivanja i dr. potrebno je na početku imati vrlo precizan odgovor na pitanje šta se procenjuje. kako bi se potrebne analize i postupci uskladili sa specifičnostima konkretnog slučaja. Polazeći od navedenih premisa definiše se predmet procene. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU procenjena vrednost je zasnovana na informacijama koje su raspoložive u tom trenutku. Sve ovo govori da. prema međunarodnim standardima. najvažnijim kriterijumom smatraju zahtevi koje postavlja određeni slučaj. obezbeđivanja izvora finansiranja i utvrđivanja štete. tako detaljno da se može oceniti da li se uopšte pretpostavljaju različite definicije 12 . poslovima osiguranja. Ukoliko se radi o delovima kapitala. u delu koji govori o proceni. Svrha procene predstavlja bitnu karakteristiku ovog postupka. pri tome. Zbog toga je važno da se svi ovi elementi precizno definišu još na početku. Isto tako. Manjinski interes podrazumeva manje od 50% vlasničkih prava u preduzeću. Kod nas je situacija nešto drugačija.2. procena je bitna u raznim vrstama sudskih sporova. zatim prilikom spajanja i razdvajanja preduzeća.

Prvi pristup obuhvata dva metoda: kapitalizovanje dobiti i kapitalizovanje neto novčanog toka. Vrednost se dobija deljenjem ostvarenog rezultata poslovanja sa stopom kapitalizacije. afirmisan teorijski ispravan i međunarodno priznat stav. pa će se i dalje. pod vrednošću kapitala podrazumevati samo jedna vrednost. Ono što je naročito važno. prema kome je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti budućih koristi njegovog vlasnika. Procena koja se radi sa jasno definisanom svrhom. na osnovu odredbe da se prinosni metod smatra osnovnim metodom procene. Drugi pristup takođe obuhvata dva metoda: diskontovani neto novčani tok i diskontovana buduća dobit. može se zaključiti da je. U okviru ovog koncepta postoje dva pristupa: kapitalizovanje ostvarenih rezultata i diskontovanje budućih rezultata. PRISTUPI I METODI PROCENE Postupak procene sadržan je najčešće u različitim metodologijama za procenu vrednosti kapitala. ali. koja bi. KONCEPTI. Osnovni koncepti su: Prinosni. prema međunarodnim standardima. Svrha procena koje će se raditi prema novom zakonu je prvenstveno transformacija društvenog i državnog kapitala. Najverovatnije to nije slučaj. 2. u našoj praksi. Što se tiče svrhe procene.3. to ne bi trebalo da se radi.metodologija i primeri - vrednosti. On se primenjuje u situacijama u kojima se ne očekuje da preduzeće značajnije menja svoje poslovanja u odnosu na postojeće stanje. Naime. odnosi se na osnovnu premisu vrednosti. To ne znači da se rezultati ovih procena neće koristiti i za druge svrhe. On se primenjuje u situaci13 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . u punoj meri. koje obično obuhvataju tri osnovna metodološka koncepta i više različitih pristupa i metoda. odnosno kada se budući rezultati mogu projektovati primenom određene stope rasta. imajući u vidu prethodne opise. koji je najbliži bazičnoj premisi vrednosti i prema kome je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti njegovih budućih rezultata. najviše odgovarala pravičnoj vrednosti. može se samo za nju i koristiti. a uneto je u novi zakon. tu je situacija potpuno jasna. striktno posmatrano.

2. Zbog toga se. Pristup je sličan kapitalizaciji. prema kome se do vrednosti preduzeća dolazi komparacijom sa sličnim preduzećima. jer ako je. Stopa kapitalizacije i diskontna stopa predstavljaju bitne parametre u primeni prinosnog koncepta. na primer. na primer. Moguća su dva pristupa: primena multiplikatora i analiza transakcija. U praksi je vrlo teško pronaći slična preduzeća sa kojima se može izvršiti poređenje. se diskontuju ili svode na sadašnju vrednost primenom diskontne stope. procenjivač može da izabere više metoda od kojih je svaki zasnovan na jednom multiplikatoru (kapital/dobit. multiplikator kapital/dobit jednak 4. OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU jama u kojima se: (a) očekuje da preduzeće značajnije menja svoje poslovanje u odnosu na postojeće stanje. uključujući i rezidualnu vrednost. na primer. prilikom utvrđivanja multiplikatora. Stopa kapitalizacije se najčešće razlikuje od diskontne stope. Konačno. Ova stopa predstavlja stopu prinosa na kapital (cenu kapitala) koju bi zahtevao potencijalni investitor i ona se zasniva na različitim vrstama rizika koji se vezuju za određeno ulaganje. 14 . očekivani rast prihoda preduzeća. usled promena u strukturi delatnosti ili usled očekivanih promena u uslovima privređivanja i (b) mogu projektovati budući rezultati.25 radi dobijanja indikacije o vrednosti njegovog kapitala.). na osnovu stabilizovanog rezultata. a zatim se. Tržišni. a zatim se dobit preduzeća koje se procenjuje množi sa 4 ili deli sa 0. kapital/prihod i dr. a razlika nastaje usled faktora kao što je. Stopom kapitalizacije se konvertuje određeni rezultat poslovanja u vrednost na sledeći način: Vrednost = Očekivani rezultat : Stopa kapitalizacije Očekivani rezultat može biti iskazan ili kao dobit ili kao novčani tok. Ukoliko koristi prvi pristup. kapital/novčani tok. terminalna ili rezidualna vrednost. Multiplikator se prvo utvrđuje na osnovu podataka o kapitalu i dobiti preduzeća sa kojim se vrši poređenje. projektovani rezultati. utvrđuje tzv. Rezultati se projektuju do trenutka u kome se očekuje njihovo stabilizovanje. Diskontnom stopom se konvertuju budući rezultati u njihovu sadašnju vrednost. onda je on ekvivalentan kapitalizaciji dobiti primenom stope od 25%.

koji predstavlja razliku između pravičnog prinosa i prinosa koju preduzeće ostvaruje na angažovana materijalna sredstva. postoje i drugi metodi procene. Prema tome. Radi izračunavanja vrednosti nematerijalnih sredstava. ili utvrđivanje likvidacione vrednosti. očekivani rast prihoda. prema kome se vrednost preduzeća procenjuje na osnovu troškova zamene ili reprodukcije sredstava kojima ono raspolaže. Prvi metod se zasniva na pretpostavci o nastavku rada preduzeća u neograničenom budućem periodu. razlika u veličini preduzeća. rizik ulaganja i sl. na primer. a drugi pretpostavlja prestanak rada preduzeća. Takođe. mogući metodi u okviru ovog pristupa su: Metod neto imovine i Metod likvidacione vrednosti. Na primer: Metod viška prinosa koji se obično koristi prilikom procene vrednosti manjih preduzeća. Ostali metodi.metodologija i primeri - mora uzeti u obzir. do indikacije o vrednosti kapitala dolazi se na osnovu iznosa za koji su slična preduzeća kupovana ili prodavana. koji predstavljaju njihovu kombinaciju.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . višak 15 . odnosno utvrđivanje vrednosti neto imovine. Primena ovog pristupa podrazumeva utvrđivanje pravične ili fer vrednosti sredstava i obaveza. Troškovni. razlike između preduzeća sa kojim se vrši poređenje i preduzeća koje se procenjuje moraju biti identifikovane i uzete u obzir prilikom donošenja zaključka o vrednosti primenom ovog pristupa. Ukoliko su takve informacije raspoložive. Za primenu drugog pristupa potrebno je obezbediti i analizirati informacije o transakcijama. Pored metoda grupisanih prema pomenutim konceptima i pristupima. Zatim se izračunava višak prinosa. odnosno njegovu likvidaciju. Primena obuhvata prvo utvrđivanje pravičnog prinosa na angažovana materijalna sredstva. odnosno o kupovini ili prodaji sličnih preduzeća u bliskoj prošlosti.

onda se na osnovu njihove cene. Primena ovog metoda podrazumeva da kupac istovremeno kupuje preduzeće i svoje buduće radno mesto. Ukoliko su. Prema tome. čine i sve vrste primanja koja vlasnik ima po osnovu zaposlenja. na primer. Vrednost preduzeća se zatim utvrđuje tako što se vrednost nematerijalnih sredstava dodaje na vrednost materijalnih sredstava (utvrđenu metodom neto imovine). novčani tok.2. Specifični metodi za određana preduzeća mogu biti primenjeni u situacijama u kojima procenjivač pronađe informacije koje indiciraju njihovu vrednost. vrednost preduzeća može utvrditi kao trostruka godišnja neto dobit uvećana za vrednost sredstava kojima ono raspolaže. Pomenuti koncepti. Ovo važi samo za preduzeća koja posluju u određenim granama ili grupacijama i za koja se ovakva indikacija može dobiti na osnovu iskustava procenjivača stečenih na procenama sličnih preduzeća. pristupi i metodi mogu biti sistematizovani na sledeći način: 16 . OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU prinosa se kapitalizuje primenom stope kapitalizacije za nematerijalna sredstva. Pravila za procenu određenih tipova preduzeća ili radnji predstavljaju formule koje se primenjuju radi dobijanja grube indikacije o njihovoj vrednosti. Tako se. može dobiti indikacija o vrednosti kapitala. uz eventualne korekcije. Vrednost se zatim dobija tako što se na novčani tok primenjuje multiplikator utvrđen na osnovu informacija o prodaji sličnih preduzeća ili radnji. Metod novčanog toka prodavca koji je pogodan za procenu vrednosti malih preduzeća ili radnji u kojima je vlasnik i zaposlen. na primer. u bliskoj prošlosti prodavane akcije preduzeća na tržištu kapitala. pored dobiti preduzeća.

Vrednost neto imovine Likvidaciona vrednost Višak prinosa Novčani tok prodavca Pravila Specifični metodi Ostali U praktičnom izvođenju postupka procene. a od korektnog izbora zavisi kvalitet procene. tipa preduzeća. trebalo propisati metode procene. To je i učinjeno.metodologija i primeri - KONCEPT Prinosni PRISTUP Kapitalizovanje ostvarenih rezultata METOD Kapitalizovanje dobiti Kapitalizovanje neto novčanog toka Kapitalizovanje bruto novčanog toka Diskontovanje neto novčanog toka Diskontovanje dobiti Kapital/dobit Kapital/dividende Kapital/neto novčani tok Kapital/prihod Kapital/bruto novčani tok Diskontovanje budućih rezultata Tržišni Multiplikatori Transakcije Troškovni Poređenje sa ostvarenim transakcijama Uložena sredstva. odnosno realnost rezultata.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Što se tiče izbora metoda procene u našoj praksi će situacija biti nešto drugačija. Od mišljenja procenjivača o svrsishodnosti pojedinih metoda za određeni slučaj. stvorile bi se velike 17 . s obzirom na neophodnost što većeg stepena unificiranja postupaka. Ukoliko bi bilo ostavljeno procenjivačima da sami vrše izbor metoda. što zavisi od: svrhe procene. Prilikom koncipiranja novih zakonskih rešenja o svojinskoj transformaciji. definicije vrednosti. u delu koji se odnosi na procenu vrednosti kapitala. zavisi i njihov izbor. obično se izaberu dva ili više metoda. ocenjeno je da bi. jer se radi o očekivanom. raspoloživih podataka i dr. vrlo velikom broju procena i potrebi da se one verifikuju od strane državnih organa.

OSNOVI METODOLOGIJE ZA PROCENU teškoće prilikom verifikacije. 7. a sa druge biti prilagođen specifičnostima svake procene. 18 . na osnovu rezultata dobijenih primenom različitih metoda procene. 4. Posebno je pomenut i metod likvidacione vrednosti.4. Ovakav izbor. 2. Evaluacija potencijalnog angažmana na proceni vrednosti kapitala i odlučivanje o njegovom prihvatanju. da se procena vrši primenom prinosnog metoda. Donošenje zaključka o vrednosti kapitala. sa jedne strane omogućiti kontrolu kvaliteta procene. kao korektivnog metoda. učinjen već u zakonu. Prikupljanje i analiza podataka koji su potrebni za primenu metoda procene. 5. POSTUPAK PROCENE U različitim metodologijama za procenu vrednosti kapitala nije preciznije definisano kako se taj postupak izvodi. Priprema preliminarne verzije izveštaja o proceni. jer se odnosi na inače najčešće primenjivanu kombinaciju metoda i u međunarodnim okvirima. 3. postupak procene obuhvata sledeće aktivnosti: 1. odnosno konačnog mišljenja o vrednosti zasnovanog na primeni prinosnog metoda i metoda neto imovine. Priprema ponude ili pisma o angažovanju i prihvatanje od strane klijenta. Priprema detaljnog plana rada. Primena metoda procene. što znači da je uzet u obzir i troškovni koncept. Zbog toga je propisano.2. Najčešće. i primenom metoda neto imovine. kao osnovnog metoda. koji će služiti kao reper za donošenje zaključka. procena potrebnog vreme za procenu i utvrđivanje naknade za procenjivača. 6. s obzirom da od metoda procene u znatnoj meri zavise i njeni rezultati. 2. što znači da je usvojen prinosni koncept. odnosno šta je sve potrebno učiniti da bi se došlo do rezultata. procenjivači definišu postupak koji će primenjivati i koji će. Prema tome. u osnovi je ispravan.

Priprema finalne verzije izveštaja o proceni. 19 . U nastavku će svaka od ovih faza biti detaljnije razmotrena. Priprema izveštaja o proceni (aktivnosti 7-11). 11. Primena metoda procene (aktivnosti 5 i 6). Postupanje po eventualnim primedbama klijenta. 10. Razmatranje preliminarne verzije izveštaja sa klijentom. a posebna pažnja će biti posvećena primeni metoda procene.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Sređivanje dokumentacije na osnovu koje je izveštaj pripremljen. s obzirom da su one propisane Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala i Uputstvom o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti.metodologija i primeri - 8. Sve pomenute aktivnosti mogu se svrstati u tri faze: Priprema za procenu (aktivnosti 1-4). 9.

3.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 3.metodologija i primeri - 3. Priprema za procenu 3.1. Prihvatanje procene Priprema plana rada Priprema ponude Priprema informacione osnove 21 . 3.2. 3.4.

Procenjivač bi prvo trebalo da se sazna šta se procenjuje. PRIHVATANJE PROCENE Pre prihvatanja procene. One se odnose na: Predmet i svrhu procene. Pored toga. procenjivač bi trebalo da prikupi određene informacije o svom budućem angažmanu. bitno je i saznanje o nameni rezultata procene. One obuhvataju niz aktivnosti koje se mogu svrstati u sledeće četiri grupe: prihvatanje ponude. priprema plana rada. Priprema za procenu Primeni metoda procene moraju prethoditi vrlo ozbiljne pripreme. odnosno da li se očekuje neutralna uloga i objektivnost ili uloga savetnika koji bi trebalo da pomogne klijentu da dođe do rezultata procene koji je za njega najprihvatljiviji (najmanja ili najveća moguća vrednost u zavisnosti od toga da li je klijent kupac ili prodavac). za procenjivača je bitno da zna u kom roku se očekuju rezultati procene. važno je imati odmah takvu informaciju. Datum procene i rok za završetak postupka procene. odnosno da li se zahteva procene kapitala u celini ili je predmet procene deo kapitala. priprema ponude i priprema informacione osnove. 23 .metodologija i primeri - 3. Takođe. U nastavku će svaka od ovih grupa aktivnosti biti detaljnije razmotrena. S obzirom da je procena jedino relevantna na određeni datum.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 3. Ulogu procenjivača.1. Procenjivač mora biti upoznat sa zahtevima klijenta u pogledu uloge procenjivača.

). već i kao vrlo korisno pomoćno sredstvo koje pomaže procenjivaču da: sprovede planirane postupke na efikasan način i pravilnim redosledom. finansijskom stanju i tržišnom položaju. podrazumeva se da procenjivač nema posebnih interesa u odnosu na preduzeće čiju vrednost procenjuje.3. nadgleda izvođenje planiranih postupaka. One. nekretnine. ne služi samo kao podsetnik. Pored toga. utvrdi iznos naknade za pružanje svojih profesionalnih usluga. Osnovne informacije o delatnosti. važno je oceniti da li se mogu obezbediti podaci potrebni za procenu i da li je potrebno angažovati stručnjake za procenu određenih kategorija imovine (oprema. PRIPREMA PLANA RADA Plan rada je pregled aktivnosti koje bi procenjivač trebalo da izvede u postupku procene. ne propusti bilo koji od potrebnih koraka u pojedinim postupcima. odnosno da li postoje razlozi koji ga u tome sprečavaju. Posebno je potrebno oceniti koji metodi procene bi bili najpogodniji i da li postoje ograničenja za njihovu primenu. Na osnovu pomenutih informacija. 24 . Preduzeće. međutim. nematerijalna imovina i sl. procenjivač bi trebalo da oceni da li je u stanju da prihvati angažman. U obe pomenute uloge. 3. neophodne su procenjivaču radi sagledavanja svojih mogućnosti u pogledu izvođenja procene. grani. PRIPREMA ZA PROCENU Konflikt interesa. delegira izvođenje poslova drugim procenjivačima (saradnicima).2. Zato je važno utvrditi da li postoji konflikt interesa koji može biti od presudnog značaja prilikom odlučivanja o prihvatanju procene. organizaciji.

rok u kome će procena biti završena i cena za pružanje ove vrste profesionalnih usluga. a zatim se takođe podrazumeva priprema plana rada. Važno je jedino da se iz ponude može videti kako je procenjivač razumeo svoj zadatak i da se klijent sa tim slaže. s obzirom da nema posebnih pravila za njihovo sastavljanje. potrebno je takođe pripremiti sličan dokument.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . ponuda može biti data i u vidu tzv. dok će kod manjih preduzeća biti sasvim jednostavan. ali i vrlo detaljni. Ponuda ili pismo o angažovanju mogu biti vrlo koncizni. Umesto ponude. angažovanjem stručnjaka iz samog preduzeća. klijent prihvata način i uslove pod kojima će procena biti izvršena.3. potrebno je prvo oceniti da li postoji dovoljno stručan tim za ovu vrstu posla. To znači da će za složenije procene. ali je važno da odražava redosled osnovnih aktivnosti i da se svaka od njih razvije do nivoa detalja koji odgovara konkretnom slučaju. Drugim rečima. Naime. koja je pomenuta kao dokument kojim se definiše angažovanje spoljnih procenjivača. ovaj plan biti takođe složeniji. plan rada služi kao instrument za kontrolu kvaliteta aktivnosti izvršenih u postupku procene. U tom slučaju je takođe potrebno primeniti sličan postupak kao kada se angažuje spoljni konsultant. Međutim. Njime se formalizuje angažovanje stručnjaka iz 25 . PRIPREMA PONUDE Ponuda koju procenjivač dostavlja klijentu može imati klasičnu formu za ovakvu vrstu dokumenata. 3. pisma o angažovanju koje procenjivač dostavlja klijentu i u kome su takođe sadržani pomenuti elementi ponude. Procena vrednosti kapitala može se vršiti i interno. Potpisivanjem pisma o angažovanju. On može biti sačinjen u različitim formama. ocena potrebnog vremena i ostalih resursa za izvođenje procene. kako bi se kasnije izbegli mogući nesporazumi. odnosno za veća preduzeća. Bitno je da u njoj jasno bude opisan sadržaj rada procenjivača.metodologija i primeri - ocenjuje stepen izvršenosti planiranih aktivnosti.

26 . Podaci o preduzeću Ovi podaci se grupišu obično na sledeći način: osnovni podaci o preduzeću. marketing aktivnosti. vidova proizvodnje i distribucije.4. PRIPREMA INFORMACIONE OSNOVE Procena vrednosti ne može biti izvršena ukoliko procenjivač ne raspolaže kvalitetnom informacionom osnovom. komorama. evoluciji proizvodnih linija. 3. zaposlenosti i sl. podaci iz dugoročnih. državnim institucijama.4. PRIPREMA ZA PROCENU preduzeća na poslovima procene i dobija odobrenje da se procena izvrši internim snagama. Izvori ovih podataka mogu biti u samom preduzeću. Nju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje. srednjoročnih i operativnih planova preduzeća. upravljanju i broju zaposlenih. podaci o istorijatu preduzeća. 3. bankama. podaci o imovini preduzeća. zatim podaci o grani ili grupaciji u kojoj ono posluje i podaci o privrednim kretanjima u celini. podaci iz monografija i ostalih propagandnih materijala. Za prikupljanje finansijskih podataka potrebani su: kompletan godišnji finansijski izveštaj za poslednjih pet godina i izveštaj o poslovanju za isti period. podaci o proizvodnji i tržištu i podaci o organizaciji.1. ali i u asocijacijama proizvođača. statističkim zavodima i dr.3. finansijski podaci. U osnovne podatke ubrajaju se: podaci iz statuta preduzeća i akta o registraciji.

spisak imovine u obliku prava (patenti. 27 . pregled zaliha (popisne liste i specifikacije).). pregled obaveza iz zajedničkog poslovanja. pregled kratkoročnih ulaganja.metodologija i primeri - finansijski planovi za naredni period. podaci o tehnološkom procesu. neophodno je imati: spisak građevinskih objekata i opreme (popisne liste). pregled aktivnih i pasivnih vremenskih razgraničenja. bruto bilans (zaključni list) na dan procene. Radi prikupljanja podataka o osnovnim sredstvima. podaci o strukturi kapitala. pregled obaveza po kreditima (dugoročnim i kratkoročnim) za međunarodne i domaće kredite. pregled dugoročnih finansijskih ulaganja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . licence i dr. kapacitet svake prozvodne linije ili celine. po partijama i bankama. pregled planiranih ulaganja u osnovna sredstva. pregled najznačajnijih kupaca. pregled obaveza prema dobavljačima. izvršene ispravke. otvorene stavke). pregled hartija od vrednosti i novčanih sredstava. U podatke o proizvodnji i tržištu ubrajaju se: podaci o proizvodnim programima i vrstama proizvoda i usluga. pregled potraživanja (bruto.

podaci o korišćenju kapaciteta. materijalni bilans utrošaka po proizvodima i proizvodnim linijama. podaci o načinu formiranja cena. U podatke o organizaciji i upravljanju ubrajaju se: organizaciona i upravljačka šema preduzeća. izvoz/uvoz. podaci o konkurenciji i o trendovima u delatnosti kojom se preduzeće bavi. podaci o investicijama kod drugih proizvođača. 3.4. 28 . podaci o životnom veku pojedinih grupa proizvoda. podaci o tržišnim performansama proizvođača na domaćem tržištu. podaci o učešću na tržištu i o kanalima distribucije.3. PRIPREMA ZA PROCENU podaci o diverzifikaciji proizvodnih linija. podaci o najvažnijoj regulativi koja tangira poslovanje preduzeća. kretanje cena i način njihovog utvrđivanja. ukupan broj i kvalifikaciona struktura zaposlenih po organizacionim celinama. grani ili grupaciji U ove podatke ubrajaju se: podaci o proizvodnji svih proizvođača u grani ili grupaciji. podaci o konkurenciji. Podaci o privredi.2. zaposlenost u grani ili grupaciji.

procenjivači bi trebalo sami da izvedu aktivnosti koje su inače zadatak revizora.4. potrebno je imati osnovne podatke o privrednim kretanjima kao što su: podaci o društvenom proizvodu i očekivanim trendovima. osnovu čine finansijski izveštaji (prvenstveno bilans stanja i bilans uspeha). ali često i dovoljan stepen pouzdanosti. Ukoliko postoje mogućnosti da se revizija izvede pre finansijske analize. na tzv. s tim što u konačnom izveštaju o reviziji to mora biti napomenuto.1. rezultati procene biće znatno realniji. revizorski pregled finansijskih izveštaja. podaci o inflaciji. Procenjivač treba da zahteva reviziju ukoliko oceni da će to značajno popraviti kvalitet procene. 3.3. čime se obezbeđuje znatno veći stepen pouzdanosti. Analiza finansijskih izveštaja Finansijska analiza se zasniva na analizi bilansa stanja i bilansa uspeha. S obzirom da mnoga naša preduzeća još uvek nemaju revidovane finansijske izveštaje. Pošto je postupak procene zasnovan na oceni različitih parametara. Ovi izveštaji bi trebalo da budu pregledati od strane nezavisnih revizora. 3. kako bi se utvrdila moguća odstupanja od računovodstvenih i revizorskih standarda. Ovi izveštaji bi pre procene trebalo da budu pregledani od strane nezavisnih revizora. koji daje nešto niži. Revizija Za prikupljanje finansijskih podataka i za finansijsku analizu.3.4. 29 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - Podaci o privrednim kretanjima. revizorski pregled. Taj zahtev može da se od-nosi na (a) punu reviziju. makar i u suženom vidu kao što je tzv. podaci o investicijama i izdvajanjima u budžet. projekcije najvažnijih privrednih agregata. zaposlenosti i kamatama. koja obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i na (b) nepotpunu reviziju.

Izveštaj o izvršenoj reviziji. izveštaju o promenama na kapitalu i rezervama i izveštaju o promenama finansijskog položaja). br. tj. Revizija uključuje ispitivanje dokaza na bazi provere uzoraka kojima se potkrepljuju iznosi i informacije obelodanjene u finansijskim izveštajima. kao i podataka i metoda primenjenih u njihovom sastavljanju. U situaciji kada on to ne može da izvede. (a) Puna revizija finansijskih izveštaja (Audit of Financial Statements) regulisana je kod nas Zakonom o reviziji računovodstvenih iskaza ("Službeni list SRJ". bez obzira na mišljenje koje je izraženo u njemu. sadrži mišljenje revizora o realnosti i objektivnosti podataka o finansijskom stanju. podrazumeva se ispitivanje zasnovano na profesionalnim računovodstvenim i revizorskim standardima računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. kao i ostvarene rezultate poslovanja pravnog lica. Na osnovu nezavisnog profesionalnog mišljenja konstatuje se da ti računovodstveni (finansijski) izveštaji istinito i objektivno prikazuju stanje imovine.3. rezultatima poslovanja i promeni finansijskog položaja sadržanih u ispitivanim finansijskim izveštajima (bilansu stanja. kapitala. Pod revizijom. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. u smislu ovog Zakona. bilansu uspeha. kako u zemlji. potraživanja i obaveza. tako i na međunarodnom planu. 30 . onda je obezbeđen znatno veći stepen pouzdanosti podataka. S obzirom da se izveštaj o izvršenoj reviziji prikazuje u skladu sa Međunarodnim revizorskim standardima. Ako se pri proceni vrednosti kapitala raspolaže izveštajem nezavisne revizije računovodstvenih (finansijskih) izveštaja. onda procenjivač sam mora da izvrši delimičnu reviziju. neophodno je da u izveštaju o proceni napomene da finansijski izveštaji preduzeća nisu bili revidirani pre procene. na taj način se obezbeđuje veći stepen razumljivosti i uporedivosti informacija iz finansijskih izveštaja. PRIPREMA ZA PROCENU Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. informacione osnove za procenu. 30/96). kao zvaničan dokument revizije. iz bilo kog razloga.

Međutim. godinu. finansijskih izveštaja. rezultatima poslovanja i promenama finansijskih položaja prikazanih u pregledima računovodstvenih izveštaja. Ovaj izveštaj služi uglavnom za interne potrebe i u njemu se ne izražava mišljenje revizora o realnosti i objektivnosti podataka o finan-sijskom stanju. a kod kojih je obavljena revizija za 1996. berze i berzanski posrednici. preduzeća koja su poslovala sa gubitkom ili na granici rentabiliteta. ali ne i analizu i vrednovanje internih računovodstvenih kontrola i procedura koje se obično obavljaju tokom revizije. Pregled finansijskih izveštaja može da skrene pažnju revizora na značajna pitanja koja negativno utiču 31 . prema Uredbi o kriterijumima i dinamici revizije za 1997. tj. Obavezi revizije računovodstvenih iskaza. godinu zahtevati nezavisnu reviziju svojih finansijskih izveštaja.metodologija i primeri - Iako je Zakon o reviziji donet 1996. zbog njegove selektivne primene (utvrđuju se kriterijumi i dinamika za pravna lica u kojima će se obavljati revizija za prve tri godine od donošenja Zakona) još uvek vrlo mali broj pravnih lica raspolaže izveštajima nezavisne revizije. organizacije za osiguranje. Pregled finansijskih izveštaja uključuje primenu znanja i tehnika revizije. podležu: preduzeća u koja su strana lica uložila kapital najmanje u iznosu od milion USD ili u protivvrednosti drugih stranih sredstava plaćanja. godinu. Ovo ne znači da ostala pravna lica ne mogu i za 1997. Osnovna namena pregleda finansijskih (računovodstvenih) izveštaja je da pruži umeren stepen uveravanja o pouzdanosti finansijskih informacija. godine. što predstavlja niži stepen jemstva od onoga koji se obezbeđuje punom revizijom. banke i druge finansijske organizacije.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . (b) Nepotpuna revizija sprovodi se prema revizorskim standardima u formi Pregleda finansijskih izveštaja (Review of Financial Statements).

od32 .upoređivanje računovodstvenih izveštaja sa uporednim podacima iz računovodstvenih izveštaja prethodnih perioda. što je relevantno za procenu vrednosti. može se računati na pouzdanost i kvalitet informacija ovog oblika revizije za svrhe procene. klasifikaciju i sumiranje poslovnih promena. postupaka analitičkih pregleda koji su zasnovani. pribavljanja i ispitivanja informacija koje se odnose na računovodstvene principe i praksu. PRIPREMA ZA PROCENU na finansijske informacije. a koje se odnose na sledeće: . pribavljanja i ispitivanja svih značajnih informacija koje se tiču dokazivanja tvrdnji iznetih u računovodstvenim iskazima. pribavljanja informacija od lica koja su odgovorna za poslove finansija i računovodstva. prikupljanje informacija za iznošenje i obrazloženje podataka u računovovdstvenim izveštajima i izradu računovodstvenih izveštaja.3. Opšteuzevši. pribavljanja i ispitivanja informacija koje se odnose na evidentiranje. Prema standardnim postupcima Pregleda koje navodimo. ovi postupci sastoje se od: sticanja informacija i saznanja o poslovanju i delatnosti u okviru koje posluje preduzeće. odnosno postavljeni tako da se sa njima identifikuje povezanost pojedinih stavki koje su kao takve neuobičajene za svrhe ovog pregleda i koje mogu da uključe i sledeće: .proučavanje povezanosti između pojedinih elemenata računovodstvenih izveštaja da bi se mogli potvrditi očekivani odnosi u računovodstvenim izveštajima preduzeća zasnovanim na iskustvu preduzeća ili određenim normativima delatnosti u kojoj posluje preduzeće.da li su sve poslovne promene obuhvaćene. upoređivanje računovodstvenih izveštaja sa očekivanim rezultatima i finansijskim položajem i .

(2) procenjivač u izveštaju o proceni treba da istakne da računovodstveni (finansijski) izveštaji nisu bili revidirani pre procene. odnosno korekcije finansijskih izveštaja. izvrši ispitivanja i procenjivanja njihove realne vrednosti. njegova je obaveza da u postupku procene. revizor treba da zahteva neophodne izmene.da li su računovodstveni izveštaji sačinjeni u skladu sa naznačenim računovodstvenim osnovama.izmene u poslovnim aktivnostima preduzeća ili izmene računovodstvenih principa i računovovdstvene prakse i . 33 . pribavljanje pismene izjave rukovodstva preduzeća o sredstvima i obavezama. tada postoje dve mogućnosti: (1) procenjivač sam treba da izvrši delimičnu reviziju. Na osnovu obavljenih poslova pregleda. kada se ova pismena izjava oceni kao potrebna.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . procedure i postupke koji se odnose na delimičnu reviziju finansijskih izveštaja. .metodologija i primeri - nosno proknjižene u poslovnim knjigama. revizor bi trebalo da proceni da li postoji ma kakva informacija sa kojom mu se skreće pažnja i koja može prouzrokovati da se on uveri da finansijski izveštaji nisu realni i objektivni (ili "nisu istinito i pošteno prikazani") u skladu sa normativnim računovodstvenim osnovama. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. Iako se procenjivač u ovom slučaju ograđuje od pouzdanosti podataka koje koristi iz računovodstvenih (finansijskih) izveštaja.pitanja koja su proizašla u toku primene prethodno navedenih postupaka. Ovu vrstu revizorskih usluga je preporučljivo zahtevati pre procene vrednosti kapitala preduzeća. Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. potraživanja. jer se time obezbeđuje deo kvalitetne informacione osnove neophodne za procenu. . naročito monetarnih pozicija (kao što su finansijska ulaganja. obaveze). poštujući pravila. Ukoliko je takav slučaj.

tekućim obavezama. one mogu značajno da olakšaju postupak procene. predstavljaju neophodan instrument za: poređenje performansi preduzeća sa performansama konkurenata. radi analiziranja trendova i uočavanja jakih i slabih tačaka u poslovanju preduzeća. Finansijska analiza Poređenje iznosa sadržanih u finansijskim izveštajima u različitim periodima. sopstvenom kapitalu. međutim. ocenu finansijskog rizika. kreditima.2. identifikovanje faktora koji utiču na vrednost preduzeća. mora obratiti pažnju na: računovodstvene principe korišćene u projekcijama (da li su konzistentni sa principima korišćenim za sastavljanje istorijskih izveštaja) i 34 . Pokazatelji rentabilnosti. Pokazatelji koji ukazuju na posledice. Procenjivač. sadržane u planskom bilansu stanja i planskom bilansu uspeha. pomoću koga se utvrđuje diskontna stopa. iz čega se mogu izvući različiti zaključci o uspešnosti poslovanja. Prilikom izračunavanja i korišćenja finansijskih pokazatelja. ali je njihova upotrebna vrednost znatno manja. PRIPREMA ZA PROCENU 3. aktivnosti i zaduženost. potrebno je analizirati i projektovane rezultate poslovanja. Analizu finansijskih pokazatelja. Posebna pažnja bi trebalo da se posveti: obrtnim sredstvima.3.3. Ukoliko preduzeće ima ovakve projekcije. korisno je obratiti pažnju na one pokazatelje koji ukazuju na uzroke eventualnih povoljnih. prihodima i vanposlovnim prihodima i rashodima. vanbilansnim pozicijama. osnovnim sredstvima. primenu pojedinih metoda procene za koje je neophodno imati određene pokazatelje. manje povoljnih ili nepovoljnih tendencija.4. takođe mogu pomoći prilikom analiziranja finansijskog stanja. Pored analize koja se odnosi na istorijske finansijske izveštaje. likvidnosti.

naročito prilikom stvaranja informacione osnove i analiziranja finansijskih izveštaja biti najverovatnije puno problema.metodologija i primeri - na pretpostavke na kojima se zasnivaju projektovani rezultati poslovanja (u kojoj meri su realne). tako da se moraju izvršiti dodatne radnje oko sređivanja dokumentacije i njenog prilagođavanja zahtevima procenjivača. iako će u praktičnom izvođenju. u mnogim našim preduzećima nije jednostavno obezbediti sve parametre potrebne za procenu vrednosti. Naime.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 35 . Navedene pripremne aktivnosti trebalo bi sprovesti što kvalitetnije.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .5. 4. 4.1.3. 4. 4.2.4. Primena metoda procene 4.metodologija i primeri - 4. Metod diskontovanja novčanih tokova Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Zaključak o proceni Sastavljanje bilansa stanja posle procene 37 .

najznačajniji deo u izradi ukupPrimena nog Izveštaja o proceni vrednosti kapitala. Metod kapitalizacije je primenljiv ukoliko je preduzeće koje se procenjuje dostiglo stabilni nivo dobiti i neto priliva te se u budućnosti ne očekuju značajne promene. spreman da. shodno Zakonu o svojinskoj transformaciji.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . korektivni (neto imovina) i kontrolni (likvidaciona vrednost) metodi procene. metod DNT realnije reprezentuje prinosni pristup u proceni vrednosti kapitala. Oba ova metoda procene zasnivaju se na budućim projektovanim rezultatima poslovanja preduzeća (neto dobit ili neto novčani tok). U narednom tekstu detaljno su objašnjeni osnovni (diskontovani novčani tok). Međutim. odnosno rezultati poslovanja se projektuju primenom stabilne (male) stope rasta na ostvarenu dobit. koji će se. Korišćenje ovih metoda pretpostavlja da je procenitelj. METOD DISKONTOVANJA NOVČANIH TOKOVA Diskontovani novčani tok (DNT) je osnovni metod za procenu vrednosti kapitala preduzeća. 4. ukoliko se očekuju značajno različita ostvarenja u projektovanom periodu. svakako. predvidi poslovanje preduzeća u budućem periodu . Primena metoda procenemetoda procene je. sa prihvatljivim rizikom. na osnovu dostupnih informacija i urađenih analiza.1. ubuduće koristiti. Zašto je preporučeno korišćenje metoda DNT kod nas? Osnovna razlika između metoda DNT i metoda kapitalizacije proizilazi iz bitnih obeležja budućeg projektovanog perioda. najčešće viši nivo dobiti i neto priliva.metodologija i primeri - 4. Zajedno sa metodom kapitalizacije pripada tzv. prinosnom pristupu u proceni vrednosti kapitala preduzeća. Budući da se kod nas pro- 39 .

Metod DNT .4. postojeći nivo dobiti nije dobra mera vrednosti kapitala. može se opisati na sledeći način: "vrednost kapitala preduzeća je jednaka zbiru sadašnje vrednosti budućih neto priliva. rat u neposrednom okruženju. 4. 5) Proračun rezidualne vrednosti. PRIMENA METODA PROCENE tekli višegodišnji period karakteriše minimalnim korišćenjem industrijskih kapaciteta. i 7) Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava. 3) Proračun diskontne stope. 4) Proračun sume sadašnje vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu. tržišno prihvatljivih proizvoda.1. Dosledna primena ovog metoda procene zahteva: 1) Izbor definicije novčanog toka 2) Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu. neto novčani tok je iznos koji može pripasti vlasnicima. sankcije UN. izostankom ulaganja u revitalizaciju postojećih kapaciteta. Pri tome.osnova Osnovna premisa na kojoj se zasniva metod DNT. uglavnom negativnim finansijskim rezultatom. 6) Određivanje konačne vrednosti kapitala preduzeća. te da je ovakvo stanje u privredi uzrokovano dominantno eksternim faktorima (raspad tržišta SFRJ. gubitkom obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda. sistemska promena tržišta zemalja istočne Evrope) van kontrole preduzeća. 8) 40 .1. koji potencijalni vlasnici mogu ostvariti u neograničeno dugom periodu". Pri tome se podrazumeva da postojeće tehnologije i stanje opreme omogućuju produkciju kvalitetnih. a da se ne ugrozi poslovanje preduzeća. Otuda je ocenjeno da je metod DNT pravi reprezent osnovnog (prinosnog) pristupa procene vrednosti kod nas.

smanjenje nivoa obrtnih sredstava) u izabranom periodu analize poslovanja preduzeća. dobijeni zbir umanji za iznos investiranja u obrtna i osnovna sredstva. pozajmljenih izvora finansiranja. kao i za iznos otplata postojećih dugoročnih kredita. preduzeća kod nas imaju velikih problema i kod projektovanja nivoa realnih rashoda finansiranja postojećih dugoročnih i kratkoročnih kredita. druge kratkoročne obaveze). (b) definisanju plana amortizacije dugoročnih ino-kredita na41 . dugoročni i kratkoročni krediti.2. Obrnuto. Problem je u: (a) utvrđivanju realne kamatne stope (bez stope inflacije) na postojeće kredite. Dakle. sadašnje vrednosti projektovanih neto novčanih tokova govore o nivou povraćaja uloženih sredstava vlasnika u posmatranom preduzeću. Izbor definicije novčanog toka Novčani tok obuhvata sve prilive i odlive sredstava. da bi se novčani tok mogao projektovati neophodna je prethodna projekcija poslovnog i finansijskog rezultata. negativan neto novčani tok zahteva angažovanje dodatnih. Drugim rečima.metodologija i primeri - 4. kao i smanjenje pozicija aktive (amortizacija. novčani tok pokazuje sposobnost preduzeća da servisira dospele obaveze. projekcija investicionog ulaganja i plana finansiranja investicija. uvećanje kapitala. i direktno govori o nivou ostvarene likvidnosti preduzeća.1. Priliv predstavlja povećanje pozicija pasive (dobit tj. svako smanjenje pozicija pasive i povećanje pozicija aktive predstavlja odliv u posmatranom novčanom toku. Zapravo. Obrnuto. Ponekad je veoma teško predvideti strukturu izvora finansiranja budućeg investicionog ulaganja. obaveze iz tekućeg poslovanje. dezinvestiranje osnovnih sredstava. Neto novčani tokovi u ovako izabranoj definiciji novčanog toka predstavljaju osnovu za direktni proračun vrednosti sopstvenog kapitala. Šta više. Najčešće se neto novčani tok proračunava tako što se ostvarena ili projektovana dobit u izabranom periodu uveća za iznos amortizacije.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . a zatim. Opisana definicija novčanog toka je poznata pod nazivom "posle servisiranja dugova". jer uključuje sve prilive i odlive koji su u vezi sa finansiranjem poslovanja. Pozitivan neto novčani tok (razlika priliva i odliva) znači postojanje sopstvenih izvora za finansiranje daljeg rasta i razvoja preduzeća.

koji su postojali na izabrani datum procene. Slika 1. u primeni metoda DNT dopušteno korišćenje i druge definicije novčanog toka .4. Definicija "pre servisiranja dugova" na strani priliva ne uključuje dodatna kreditna zaduženja."pre servisiranja dugova". Neto novčani tok se. koji je umanjen za iznos planiranog poreza na dobit korporacije. Projektovani neto novčani tokovi. Uredbom o proceni vrednosti je. PRIMENA METODA PROCENE kon sankcija UN. a na strani odliva otplate postojećih i novih kredita. dugoročni kapital. kao pozicija priliva obračunata je na osnovu poslovnog rezultata (bez rashoda finansiranja ). NOVČANI TOK . Vrednost sopstvenog kapitala je razlika između procenjenog dugoročnog kapitala i dugoročnih kredita. Prikaz definicija novčanog toka. Shodno. Naravno. stoga. a zatim se ovaj zbir umanjuje za projektovano investiranje u osnovna i obrtna sredstva. pokazuju nivo povraćaja ukupno angažovanog dugoročnog kapitala (sopstveni i pozajmljeni). u pomenutoj definiciji novčanog toka. dobit. primenom ove definicije novčanog toka najpre se proračunava ukupni. pri tome. proračunava tako što se na projektovanu dobit dodaje iznos obračunate amortizacije.RAZLIČITE DEFINICIJE POSLE SERVISIRANJA DUGOVAPRE SERVISIRANJA DUGOVA DOBITDOBIT (BEZ FINANSIJSKIH PRIHODA I +RASHODA FINANSIRANJA) AMORTIZACIJA+ +AMORTIZACIJA POVEĆANJE DUGOROČNIH KREDITA-POVEĆANJE TRAJNIH OBRTNIH POVEĆANJE TRAJNIH OBRTNIH SREDSTAVASREDSTAVA -INVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVAINVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVA -= OTPLATA DUGOROČNIH KREDITANETO NOVČANI TOK PRE SERVISIRANJA =DUGOVA NETO NOVČANI TOK POSLE SERVISIRANJA DUGOVA DISKONTNA STOPA:DISKONTNA STOPA: CENA SOPSTVENOG KAPITALAPONDERISANA PROSEČNA CENA KAPITALA ZAKLJUČAK O VREDNOSTI KAPITALA VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALAVREDNOST DUGOROČNOG KAPITALA (SOPSTVENI KAPITAL + DUGOROČNI KREDITI) DUGOROČNE KREDITE TREBA ODUZETI OD VREDNOSTI DUGOROČNOG KAPITALA DA BI SE DOBILA VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALA UVEK SE KORISTI REALNI NOVČANI TOK 42 . koje se mogu koristiti u metodu DNT za procenu vrednosti kapitala preduzeća dat je na Slici 1.

Pri projektovanju novčanog toka neophodno je: 1) odrediti dužinu projektovanog perioda. direktno determinisalo izbor metoda DNT u okviru prinosnog pristupa za procenu vrednosti. u narednom relativno kratkom vremenskom periodu. respektujući pri tome sve promene koje su se desile i koje se očekuju u ambijentu pripadajuće grane i nacionalne privrede u celini. o čemu je prethodno više rečeno. time nije ostavljena sloboda procenitelju da svojim subjektivnim sudom. Otuda. Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu Projektovanje očekivanih priliva i odliva sredstava u budućem periodu je najvažniji korak u primeni metoda DNT za procenu vrednosti kapitala preduzeća. To je. projektuje astronomski rast prihoda. projekcija priliva i odliva isključuje uticaj inflacije. 3) proračunati potreban nivo ulaganja u osnovna sredstva i odrediti plan finansiranja. 2) proračunati poslovne i finansijske prihode i rashode. Nekadašnja tržišna pozicija mora biti u korelaciji sa budućim projekcijama. između ostalog. projektovani iznosi moraju biti zasnovani na postojećem proizvodno-tehničkom potencijalu preduzeća. Međutim. 43 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .1. Od verovatnoće da će se predviđeni scenario realizovati direktno zavisi realnost procenjene vrednosti kapitala.3. 4. Svakako da postojeća ostvarenja većine naših preduzeća nisu dobra osnova za projekciju. bez realnih uporišta. bez uključivanja optimističkog plana investiranja u osnovna sredstva i potencijalnih efekata na prihod i neto novčani tok. 4) proračunati nivo potrebnih obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. tj. da metod DNT za procenu vrednosti kapitala podrazumeva korišćenje realnog novčanog toka. finansijskog rezultata. novčanog toka u stalnim cenama bez inflatornog uticaja na projektovane veličine. kao i drastično popravljanje pozicije likvidnosti preduzeća.metodologija i primeri - Bez obzira koja je definicija novčanog toka izabrana. To znači.

budući da se dužim vremenskim periodom smanjuje realnost projektovanih veličina. Shodno Uredbi za procenu vrednosti kapitala. postojećeg nivoa iskorišćenja kapaciteta i sl. na kraju. svakako. Pri tome dužinu projektovanog perioda ne treba direktno povezivati sa periodom ekonomskog života preduzeća. različita ostvarenja prihoda. to je minimalno vreme za stabilizaciju buduće dobiti i neto novčanih tokova. i. pozicije preduzeća u pripadajućoj grani. Neophodno je: a) utvrditi tehničko-tehnološku sposobnost kapaciteta preduzeća da proizvode kvalitetan proizvod. Proračun budućih prihoda je najteži i. ključni korak u projekciji novčanog toka. u osnovna sredstva. 44 . te da se očekuje rast po stabilnoj. c) analizirati eventualne mogućnosti plasmana na geografski. Dakle projektovanim periodom treba da bude obuhvaćen vremenski horizont budućeg poslovanja preduzeća u kome se očekuju. PRIMENA METODA PROCENE 5) prikazati tri osnovna bilansna pregleda (bilans uspeha. stabilizovati korišćenje kapaciteta na odgovarajućem optimalnom nivou. Ovaj nivo podrazumeva da nadalje u projekciji. i istovremeno optimalni period za projekciju.4. već sa momentom dostizanja stabilnog nivoa dobiti i neto novčanih tokova. dužina projektovanog perioda ne može biti kraća od 5 godina. Dužina projektovanog perioda će biti različita od preduzeća do preduzeća. u toku kojeg će se realizovati planirano investiranje u trajna obrtna sredstva i. novim tržišnim segmentima. u zavisnosti od osnovne delatnosti. b) definisati prodajni potencijal preduzeća u okviru ukupnog tržišnog potencijala na pripadajućem tržištu. dobiti i neto novčanog toka. eventualno. iz godine u godinu. Proračun projektovanih prihoda. novčani tok i bilans stanja). ostvareni rezultati neće biti značajno različiti od prethodno projektovanih. Drugim rečima. umerenoj stopi rasta. zatim.

tržišnim cenama. Naravno. projektovane promene cena treba da budu odraz realnih oscilacija. Neophodna je analiza prednosti i slabosti postojećeg proizvodnog asortimana. ili već ostvaruje na ino-tržištu. Cene za valorizaciju domaće realizacije mogu biti više samo za iznos carinske zaštite i eventualno. Za valorizaciju projektovane kvantitativne realizacije potrebno je koristiti realne tržišne cene bez očekivane inflacije. Otuda. koja je uslovljena dodatnim investiranjem. međunarodnom nivou. odnosno tempa zastarevanja korišćenih tehnologija. tako zasnovano poboljšanje tržišne pozicije. Cene za plasman proizvoda na ino-tržištu treba da odgovaraju aktuelnim. Navedene analize treba da identifikuju mesto svakog proizvoda preduzeća u proizvodnom asortimanu. što je u skladu sa načelom korišćenja realnog novčanog toka u metodu DNT.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . onda je potrebno analizirati trendove koji postoje na globalnom. Svaka drastičnija promena. nadalje. urađenim analizama tržišta i sl. Ocena prodajnog potencijala preduzeća i ukupnog tžišnog volumena treba da bude zasnovana na postojećim ili. U projektovanom periodu ukupna. godišnja proizvodnja treba da bude jednaka realizaciji. ne treba da bude projekcijom obuhvaćena. Bilo bi preambiciozno upustiti se u projekciju promene nivoa zaliha na početku i na kraju godine. sasvim je opravdano projekcijom obuhvatiti planirano popravljanje kvaliteta postojećih proizvoda i. za svrhe procene. imanentnih konkretnoj grani. fazu životnog ciklusa svakog analiziranog proizvoda. Intenzivne promene u ovom domenu. obično zahtevaju značajna ulaganja čiji izostanak u mnogome pogoršava tržišnu poziciju preduzeća. konkurentsku poziciju preduzeća. količinske mogućnosti plasmana pojedinačnih proizvoda i ukupno.metodologija i primeri - d) projektovati realne prodajne cene i potencijalne oscilacije u ovom domenu. 45 . Ukoliko se značajniji deo plasmana planira. Za ocenu budućeg prodajnog i tržišnog potencijala veoma je važna analiza tempa razvoja ukupne delatnosti. kojoj preduzeće čiji se kapital procenjuje pripada. Postojeći proizvodni asortiman preduzeća treba da bude osnova buduće proizvodnje. kao i šansi i opasnosti koje dolaze iz pripadajućeg tržišnog okruženja.

Iznos amortizacije izračunava se uz pomoć selektivnih amortizacionih stopa 46 .4. Za potrebe procene vrednosti kapitala metodom DNT. Potrebno je definisati materijalni bilans za svaki pojedinačni proizvod. svakako. sledeći korak u analizi je projekcija poslovnih i rashoda finansiranja. vremenske metode. i ostali troškovi poslovanja. kalkulisati značajno diferencirane domaće i izvozne cene. odnosno. zasnovati buduće prihode na monopolskoj tržišnoj poziciji i visokom stepenu carinske i raznih oblika necarinske zaštite. amortizacija. Nedopustivo je u projekciji na dugi rok. moguće je određivanje nivoa materijalnih troškova kao procentualnog udela u projektovanom poslovnom prihodu. Najčešće se projektuju sledeće kategorije poslovnih rashoda: materijalni troškovi. energije. ili od izračunatog nivoa troškova materijala. fiksni trošak. Projekcija rashoda. rezervnih delova. Najveću pažnju. kao i troškove transportnih usluga. energetski bilans i primeniti postojeće cene za valorizaciju tako izračunatih utrošaka. tekuće održavanje. Nakon projektovanja poslovnih prihoda. za razliku od prethodne kategorije. ukoliko bi se proizvodi preduzeća supstituisali adekvatnim uvozom. Amortizacija je. treba pokloniti preciznom proračunu troškova materijala i energije. nematerijalni. nije neophodno korišćenje detaljne klasifikacije poslovnih rashoda. bruto plate. PRIMENA METODA PROCENE potencijalnih transportnih troškova. budući da se proračunava primenom tzv. Drugi materijalni troškovi se definišu kao procentualni iznos od projektovanih prihoda. Ukoliko preduzeće u kontinuitetu ima stabilni odnos materijalnih troškova i prihoda. Materijalni troškovi obuhvataju troškove materijala.

iskustveno kao apsolutni iznos. metodom NI. ili. 47 . Dakle. Najjednostavniji obračun zasnovan je na prosečnoj bruto plati po radniku za celo preduzeće. Iznos ovog troška se najčešće procenjuje kao procentualni udeo u amortizaciji. njihova kvalifikaciona struktura. Ukoliko. ili smanjenje i povećanje bruto plata mora biti obuhvaćeno u projektovanom periodu. planirana fluktuacija radne snage u projektovanom periodu.metodologija i primeri - i knjigovodstvene nabavne vrednosti pojedinih kategorija osnovnih sredstava. ili projektovanim poslovnim rashodima. Troškovi tekućeg održavanja su oni troškovi koji su prouzrokovani redovnim održavanjem osnovnih sredstava. ili. Najčešće je dovoljno odrediti prosečne amortizacione stope za najvažnije kategorije osnovnih sredstava (građevinski objekti i oprema). Svi poslovni rashodi. procenjenih vrednosti pojedinih kategorija osnovnih sredstava. Ovo je raznorodna grupa troškova kao što su neproizvodne usluge. koja se nadalje smanjuje ili povećava srazmerno kretanju projektovanog poslovnog prihoda. amortizaciju treba obračunati na osnovu. Kao i nematerijalni troškovi. Bruto plate. Nematerijalni troškovi. što je preduslov za kontinuirano korišćenje kapaciteta u toku jedne godine. a pojedinačno ne predstavljaju signifikantan trošak poslovanja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Osnov za obračun ovog poslovnog rashoda je postojeći broj radnika. treba da budu obuhvaćeni ovom kategorijom poslovnog rashoda. kao i prosečne postojeće i buduće bruto plate po radniku i kvalifikacionom nivou. porezi i doprinosi nezavisni od poslovnog rezultata. svako planirano smanjenje ili povećanje broja radnika. koji su vrlo raznorodni. koje se zatim primenjuju na ukupne knjigovodstvene nabavne vrednosti. čak i potpuno amortizovanu opremu. Ostali troškovi poslovanja. troškovi propagande i sl. preduzeće čiji se kapital procenjuje ima u visokom stepenu. i ostali troškovi poslovanja proračunavaju se na osnovu iskustvenog procentualnog udela u projektovanom poslovnom prihodu. Iznos nematerijalnih troškova se procenjuje na osnovu iskustvenog procentualnog udela u ostvarenom poslovnom prihodu.

površna analiza servisiranja i povraćaja tako korišćenih kredita. korišćenje "normalnih" realnih kamatnih stopa u iznosu do najviše 10%. Ukoliko bi nominalne kamatne stope bile osnov za utvrđivanje realnog nivoa. Za definisanje plana amortizacije kredita poželjno je koristiti realnu cenu bankarskog kapitala . Drugim rečima. zameni dotrajalih sredstava. itd. Otuda se preporučuje. vodeći pri tome računa o postojanju eventualnih poreskih olakšica (novoosnovano preduzeće i po tom osnovu umanjenje stope poreza). budući da je to u potpunoj suprotnosti sa izabranim konceptom realne "fer" vrednosti kapitala. To znači da nivo ulaganja treba da korespondira sa godišnjim nivoom amortizacije. To. odnosno da bude jednak ili. o otklanjanju uskih grla.realne kamatne stope. procenitelj može proračunati značajni iznos rashoda finansiranja. novčanim tokom treba predvideti samo ona ulaganja koja omogućuju očuvanje "kondicije" postojeće opreme i drugih osnovnih sredstava. Porez na dobit. Nakon proračuna svih prihoda i rashoda. Radi se. te zastrašujuće nominalne kamatne stope na godišnjem nivou (80% i više) bivaju drastično smanjene. nije nimalo jednostavno kod nas. Ulaganja u osnovna sredstva i plan finansiranja. koja značajno menjaju prinosnu snagu preduzeća. što bi uzrokovalo negativni finansijski rezultat. kod definisanja plana amortizacije kredita. Ranije je već napomenuto da projektovanim periodom ne treba da budu obuhvaćena investiciona ulaganja u osnovna sredstva. Za proračun treba koristiti postojeći iznos stope poreza na dobit.4. potrebno je izvršiti proračun poreza na dobit korporacije u projektovanom periodu. sitnim interventnim ulaganjima. međutim. Međutim. kao i prosečnog nivoa i perioda korišćenja kratkoročnih kredita. U zavisnosti od delatnosti i konkretnog preduzeća. pokazala bi alarmantno visok stepen nevraćanja i neurednosti servisiranja (neplaćanje kamata). Moguće je i projektovanje ulaganja u osnovna sredstva u većem iznosu od iznosa amortizacije. Opravdanje za ovakav besmisleni račun se verovatno može pronaći u tome da je cena kreditnih izvora kod nas ne manja od 5% na mesečnom nivou. ali samo ukoliko preduzeće ima sopstvenih sredstava u 48 . PRIMENA METODA PROCENE Rashodi finansiranja se projektuju na osnovu postojećeg i planiranog nivoa dugoročnih kredita. ovaj iznos ulaganja u osnovna sredstva je procentualno (od amortizacije) različiti. manji od obračunatog iznosa amortizacije. dakle.

To znači da je za stabilno poslovanje neophodno postojanje zahtevanog nivoa obrtnih sredstava (zalihe. kao i. Proračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. takođe. kao i finansiranje tih istih obrtnih sredstava dugoročnim (vlastitim ili pozajmljenim) izvorima. koeficijenta obrta (ili dani vezivanja) za svaku pojedinačnu kategoriju obrtnih sredstava. za finansiranje nameravane investicije.metodologija i primeri - projektovanom novčanom toku. iznad nivoa do kog je obezbeđeno finansiranje iz tekućeg poslovanja (dobavljači). Slično važi i za izvore iz tekućeg poslovanja. + BRUTO PLATE + AMORTIZACIJA GOTOVI PROIZVODI b) POTRAŽIVANJA c) NOVAC GODIŠNJA CENA KOŠTANJA GODIŠNJI POSLOVNI PRIHOD GODIŠNJI POSLOVNI PRIHOD ZAVISNO OD DELAT. NAJMANJE 8 NAJMANJE 180 1/2 1/2 1/2 II IZVORI IZ TEKUĆEG POSLOVANJA (d+e+f) d) DOBAVLJAČI e) BRUTO PLATE f) AMORTIZACIJA III NETO OBRTNI FOND (I-II) GODIŠNJI MATERIJALNI TROŠKOVI NAJMANJE 8 GODIŠNJE BRUTO PLATE GODIŠNJI IZNOS AMORTIZACIJE 12 NAJMANJE 2 1/2 1/2 1/2 49 . omogućuje delimično finansiranje iz tekućeg poslovanja. 1/2 1/2 NEDOVRŠENA PROIZVODNJA MATERIJALNI TROŠKOVIZAVISNO OD DELAT. Uravnotežena struktura sredstava i izvora sredstava po ročnosti omogućuje aktivnost u kontinuitetu. Navedeni proračun se obavlja na sledeći način: STAVKE I OBRTNA SREDSTVA (a+b+c) a) ZALIHE SIROVINE I MATERIJAL PROMET (1) KOEFICIJENT OBRTA IZNOS (2)(3) GODIŠNJI MATERIJALNI TROŠKOVI ZAVISNO OD DELAT. potraživanja). delatnošću uslovljenog.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Svaki nivo aktivnosti zahteva angažovanje optimalnog nivoa obrtnih sredstava i. Za proračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava neophodno je prethodno utvrđivanje pozicija godišnjeg prometa (prihodi i rashodi u bilansu uspeha). Razlika između proračunatog potrebnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja predstavlja iznos potrebnih trajnih obrtnih sredstava.

gde je za procenu vrednosti metodom DNT najznačajniji novčani tok. Proračun obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja treba uraditi za svaku godinu u projektovanom periodu. svako smanjenje pozicija obrtnih sredstava i povećanje pozicija izvora iz tekućeg poslovanja predstavljaće priliv u novčanom toku. PRIMENA METODA PROCENE Kao što se iz navedenog pregleda može videti. drugim rečima. opštoj nelikvidnosti naše privrede isti problem se preslikava i na poziciji potraživanja iz poslovnih odnosa (kupci). novčani tok i bilans stanja. delatnost konkretnog preduzeća uslovljava visinu koeficijenta obrta pojedinih kategorija obrtnih sredstava. Neophodno je kod preduzeća sa ovakvom finansijskom strukturom. ulaganja u osnovna i obrtna sredstva potrebno je sintetizovati u tri osnovna bilansna pregleda . dok su i bilans uspeha i bilans stanja samo stepenice za 50 . dok je prosečno beskamatno kreditiranje kupaca određeno geografskom lokacijom tržišta (domaće 15 dana. To. Evropa 30 dana. drugi kontinent 45 dana). Slično potraživanju.). Svako povećanje pozicija obrtnih sredstava i smanjenje pozicija izvora iz tekućeg poslovanja predstavljaće odliv u novčanom toku. u prvoj projektovanoj godini u novčanom toku prikazati smanjenja nivoa i potraživanja i dobavljača. Prosečni iznos tzv. notorna je činjenica da većina naših preduzeća ne raspolaže potrebnim nivoom trajnih obrtnih sredstava (dugoročno finansiranih) te da svoju aktivnost uglavnom finansiraju iz tzv. Bilansni pregledi. Zapravo. Naime. i prosečni iznos dobavljača zavisi prvenstveno od zemlje nabavke osnovnih sirovina i materijala.bilans uspeha. Prethodne analitičke tabele u kojima su projektovani prihodi. neophodno je definisati simulacioni model. spontanih izvora. rashodi.4. U oskudici finansijskih izvora. karakteristike proizvodnje i sl. pa čak i izvora iz tekućeg poslovanja. obračunom realnog optimalnog nivoa ovih pozicija. Obrnuto. Posebnu pažnju procenitelj mora pokloniti obračunu optimalnog nivoa obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja za prvu godinu projekcije. znači da je iznos obaveza iz poslovnih odnosa (dobavljači) neopravdano veliki i ne predstavlja beskamatno finansiranje poslovanja. To predstavlja način za svojevrsno uravnoteženje horizontalne finansijske strukture preduzeća. "gvozdenih zaliha" je direktno određen delatnošću preduzeća (tehnološki ciklus.

Dobit IV 2.metodologija i primeri - razvijanje novčanog toka i. Forma bilansa uspeha treba da bude značajno jednostavnija od propisane. Porez na dobit (stopa poreza x Dobit III) IV Dobit IV (Dobit III . Smanjenje potraživanja 5. Povećanje zaliha 9. Bilans uspeha. Smanjenje zaliha 4. Potrebna je pregledna šema sa obračunom četiri nivoa dobiti: 1. 2. istovremeno. Amortizacija II Dobit II (Dobit I . Amortizacija 3. Smanjenje ostalih izvora iz tekućeg poslovanja 7. Otplata kratkoročnih kredita 5. Rashodi finansiranja III Dobit III (Dobit II . Prilivi i odlivi sintetizuju se na sledeći način: I Prilivi 1.5) Novčani tok. Poslovni prihodi 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Povećanje novca i HOV III Neto novčani tok (I-II) 51 . sredstvo provere realnosti procenjene vrednosti kapitala. Povećanje dobavljača 7. Povećanje potraživanja 8. Povećanje dugoročnog kredita II Odlivi 1.Ulaganje u osnovna sredstva (reinvestiranje) Ulaganje u osnovna sredstva (nova investicija ukoliko pozitivni neto novčani tok to dozvoljava) 3. Poslovni rashodi (bez amortizacije) I Dobit I (1-2) 3.4) 5. Povećanje ostalih izvora iz tekućeg poslovanja 8. Smanjenje dobavljača 6. Otplata dugoročnih kredita 4.3) 4. Smanjenje novca i HOV 6.

Ostale kratkoročne obaveze 52 . ukoliko je proračunom obrtnih sredstava i obaveza iz tekućeg poslovanja definisan optimalni nivo dugoročnog finansiranja obrtnih sredstava. Bilans stanja. Dugoročna finansijska ulaganja II Obrtna sredstva 1. Novac i HOV 4.) i dugoročnih finansijskih ulaganja u aktivi preduzeća. pod pozicijom novac i HOV podrazumeva se zatečeni nivo novčanih sredstava i kratkoročnih plasmana.4. Osnovna sredstva Nabavna vrednost Ispravka vrednosti 2. Nadalje. te ima drugačiju formu od propisane: Poslovna aktiva (sredstva) I Stalna sredstva 1. koji je takođe (pogotovo novac) dnevno potreban kao podrška redovnom poslovanju (blagajna i dnevne isplate u gotovini). Kratkoročni finansijski plasmani (pozitivni neto novčani tok) Pasiva (izvori sredstava) I Sopstveni izvori II Dugoročni krediti III Kratkoročni izvori 1. Kratkoročni krediti 3. Potraživanja 3. Drugim rečima. Dobavljači 2. Na kraju smanjeni nivo zatečenih kratkoročnih kredita treba da korespondira sa definisanim nivoom obaveza iz tekućeg poslovanja i nivoom trajnih obrtnih sredstava. PRIMENA METODA PROCENE Novčanim tokom nisu obuhvaćene pozicije čije promene je teško predvideti i/ili bitno ne utiču na ostvarenje projektovanih rezultata. pozicijom dugoročnih kredita (povećanje) treba obuhvatiti samo eventualno finansiranje povećanog nivoa trajnih obrtnih sredstava. potrebno je u novčanom toku iskazati umanjenje zatečenog nivoa kratkoročnih kredita. Zatim. Zalihe 2. To su pozicije nematerijalnih ulaganja (patenti licence i sl. Slično bilansu uspeha i ovaj bilansni pregled je sintetizovan. Sredstva preduzeća i izvori finansiranja sredstava prikazani su u Bilansu stanja.

uzimajući u obzir sve rizike ostvarenja budućih rezultata (novčanih tokova). U tom slučaju potrebno je razviti poseban novčani tok u opisanoj formi.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Opisani bilansni pregledi odgovaraju definiciji novčanog toka "posle servisiranja dugova".4. odnosno početnog stanja u projekciji. 4. odnosno. Rizik je. Diskontna stopa mora biti prilagođena izabranoj definiciji novčanog toka. Ona je. Ukoliko je izabran novčani tok "posle servisiranja dugova". To nalaže sintetizaciju kategorije osnovnih sredstava. prethodno prilagođavanje zvanične forme bilansa stanja na izabrani datum procene. verovatnoća da će se scenario projektovanih rezultata i realizovati.1. odnosno. Ukoliko su neto novčani tokovi negativni otvaranjem posebne pozicije u bilansu stanja (kratkoročna pasiva) "debalans novčanog toka" moguće je čak i tada ostvariti vezu sva tri bilansna pregleda (pozitivan neto novčani tok će se inače evidentirati na poziciji kratkoročni finansijski plasmani).metodologija i primeri - Sintetizovani bilans stanja omogućuje uvid u ostvareni nivo finansijske ravnoteže u projektovanom periodu. stepen sigurnosti. Prinos na pozajmljeni kapital već je određen njegovom cenom (kamatnom stopom) i inkorporiran u ukupni 53 . zaliha i potraživanja (dodavanje aktivnih vremenskih razgraničenja). Ukoliko je. koji neće sadržati prilive i odlive iz eksternog finansiranja. Proračun diskontne stope Diskontna stopa je determinanta novčanog iznosa. koji je investitor (kupac) spreman da plati danas. kao i sopstvenih izvora (umanjenje za iskazani gubitak) i kratkoročnih obaveza (dodavanje pasivnih vremenskih razgraničenja). Neophodno je međutim. međutim niti bilans uspeha niti bilans stanja neće predstavljati vernu sliku projektovane rentabilnosti i finansijske ravnoteže. očekivana stopa povraćaja inicijalnog ulaganja. izabrana definicija "pre servisiranja dugova" nije moguće ustanoviti generičku vezu između navedena tri bilansna pregleda. zapravo. pak. uz pretpostavljeni povraćaj u budućem projektovanom periodu. pri tome. očekivani prinos na taj kapital. diskontna stopa predstavlja cenu sopstvenog kapitala.

najprihvatljiviji za određivanje cene sopstvenog kapitala kod nas. iskustvenim metodama i ekspertskim ocenama.4. dodaju prepoznatljivi nivoi specifičnih rizika. Otuda diskontna stopa određena na ovaj način ima dva osnovna dela: 54 . ukoliko je izabrana definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" diskontna stopa odražava zahtevanu stopu povraćaja ukupno angažovanog. i proračunava se kao ponderisana prosečna cena kapitala (PPCK).4. 4. neophodan je proračun cene sopstvenog kapitala. Metod “zidanja” diskontne stope Metod “zidanja” diskontne stope je. Metod CAPM (Capital Asset Pricing Model). Metod “Generalno uputstvo”. moguće je koristiti tri metode: 1.2. Zajedničko za sve tri navedene metode je definisanje cene (stope povraćaja) ulaganja bez rizika. Bez obzira koju će definiciju novčanog toka izabrati procenitelj. Drugim rečima.1. i 3.moguće metode Za određivanje cene sopstvenog kapitala. koja se u osnovi svodi na povraćaj ulaganja u državne obveznice (sigurno i likvidno ulaganje).1. Određivanje cene sopstvenog kapitala . shodno ambijentalnim i sistemskim uslovima. dugoročnog kapitala.4. Različito se određuje zahtevana stopa povraćaja za “rizik poslovnog poduhvata”. do premije rizika se dolazi različitim numeričkim. 2. Metod “zidanja” (Build up approach). PRIMENA METODA PROCENE rezultat.1. U definisanju diskontne stope polazi se od stope povraćaja na ulaganja bez rizika. Obrnuto. a zatim se slično zidanju. koji se odnose na poslovanje konkretnog preduzeća koje se procenjuje. 4.

potencijalna pretnja.8% 1. praktično.81% 6.72% 7.1% 5.5% 3. Smatra se da se radi o sigurnoj i likvidnoj investiciji.2% 2. 28.25% 5.1% 4.0% 3.4% 4.9% 2.5% 4.5% 1.4% 3. Juni .8% 4.3% 2. takva ulaganja ne postoje.7% 4.47% 6.51% 6.9% 1.51% 5.2% 0.2% 3.2% 2.0% 5.9% 2.2% 2.8% 3.5% 1.82% 5.17% 6.3% 2.3% 2.2% 1. za koju je garant država.1% 2.18% 6.39% 1. Tabela 1. STOPE BEZ RIZIKA Jun 1997 Zemlja Projektovana Nominalna stopa inflacije stopa bez rizika 19971998 Realna stopa bez rizika 19971998 Australija Austrija Belgija Velika Britanija Kanada Danska Francuska Nemacka Italija Japan Holandija Španija Švedska Švajcarska SAD 7.4% 3.8% 4. Stopa bez rizika Stopa bez rizika se teorijski vezuje za ulaganja.5% 3. pribegava se alternativnim načinima za definisanje zahtevane stope povraćaja bez prisutnog rizika.24% 6. 55 .9% 2.7% 1.8% 1.0% 3.6% 2. Pošto.9% 2.3% 3. koja pretpostavljaju nulti sistematski rizik.3% 2.2% Prosek Medijana 5.3% 3.5% 4.1% 2.metodologija i primeri - stopu povraćaja bez rizika. i stopu rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje.9% 4.7% 1.8% 2.1% 3.1% 1. te je bankrotstvo države jedina.7% 0.4% 3.0% 3.7% 2.4% 1. 1997.6% 1.8% 2.4% 1.8% 3.5% 3. Najčešće se nerizična ulaganja povezuju sa kupovinom državnih obveznica.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .1% 3.9% 2.17% 1.57% 5.07% 5.6% 3.2% 3.9% 2.5% Izvor: The Economist.9% 2.3% 4.8% 3.54% 6.9% 2.5% 3.69% 3.97% 2.

Uobičajena podela je.4. rizik na ovom specifičnom nivou nije prisutan. koja će biti korišćena za proračun cene sopstvenog kapitala. Stopa rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje Ovaj element rizika odnosi se na poslovni i finansijski rizik ulaganja u konkretno preduzeće čiji se kapital procenjuje. kreće se u rasponu 1. Za potrebe proračuna diskontne stope sugeriše se primena uvećane prosečne realne stope posmatranih zemalja. Obrnuto važi za mala preduzeća.rizik ključnog čoveka. Radi se. U našoj zemlji je problematično određivanje ulaganja bez rizika. te je Uredbom o načinu utvrđivanja kapitala predložena je sledeća gradacija elemenata rizika: “Key man” . koja posluju u izraženim 56 . Kompaktnost rukovodećeg tima.5. specifičnim nivoima rizika. PRIMENA METODA PROCENE Prosečna realna stopa bez rizika u razvijenim zemljama. Ova podela je vrlo široka. postojanje jasne misije. neophodna je analiza organizacionih performansi preduzeća. poznavanje ambijenta u kome se posluje. a najviše 6%. ciljeva i strategije. Da bi se utvrdio ovaj element rizika. kao što je već pomenuto. Za definisanje premije rizika u ovom domenu neophodno je : (a) prepoznati nivoe rizika. Problem je kvalitativne (postoji li uopšte nerizično ulaganje) i kvantitativne (kolika je realna stopa bez rizika) prirode.3 . portfolija vlastitih proizvoda. namera neposredne konkurencije. i (b) odrediti način kvantifikacije rizika.zapravo. bez značajnih praznina između lidera (direktora) i njegovih saradnika. Takođe. odnosno. srednjoročnih i operativnih planova. Ukoliko preduzeće ima monopolski status. na: (1) poslovni i (2) finansijski rizik. Normalno je očekivati da mala. Veličina preduzeća. novoosnovana preduzeća imaju veći rizik u ovom domenu. o više različitih elemenata rizika.9%. svuda gde ostvarenje poslovnih rezultata zavisi od specijalizovanog “nezamenljivog” znanja jednog ili grupe stručnjaka. postoji prisustvo “key man” rizika. su samo neki od elemenata koji umnogome smanjuju rizik u ovom domenu. Direkcija za procenu vrednosti kapitala će jednom mesečno objavljivati visinu stope bez rizika.

(5) odnos finansijskih rashoda i ostvarene dobiti. jednom rečju od nivoa elasticiteta tražnje za konkretnim proizvodom. potrebno je napomenuti. bilo revizorskim pregledom. da oslanjanje na jedan ili manji broj vrsta proizvoda nije uvek jednako rizično. uključiv i doprinose pojedinih grupa proizvoda ostvarenju poslovnog prihoda. Proizvodna / geografska diversifikacija. Prisutnost na 57 . U osnovi radi se o sintetizovanom finansijskom riziku. Za određivanje ovog nivoa rizika poželjno je proračunati sledeće finansijske pokazatelje vertikalne i horizontalne finansijske strukture. mogućnosti njegove supstitucije. situacije na tržištu. Finansijska struktura. kao i strukture poslovnog rezultata: (1) odnos sopstvenog prema ukupnom kapitalu. analiza konkurencije sa kojom se preduzeće suočava (konkurentski ambijent). (4) odnos kontribucionog dobitka i prihoda. Veća diversifikacija proizvodnog asortimana smanjuje potencijalni rizik negativnog poslovanja ukoliko nastupe nepredviđeni događaji u poslovnom okruženju. ili jednostavnom logičkom analizom. Za određivanje specifičnog rizika u ovom domenu neophodna je portfolio analiza postojećeg produkcionog asortimana.metodologija i primeri - konkurentskim uslovima. (2) pokriće osnovnih sredstava sopstve-nim kapitalom. istorijski i komparativno analizirati. Proračunate pokazatelje potrebno je. itd. nadalje. Sugeriše se da se najveća pažnja pokloni oceni dugoročne finansijske ravnoteže i nivou TOS-a. Poželj-no je da bilansni podaci budu prethodno podvrgnuti proveri. (3) odnos dugoročnih izvora i osnovnih sredstava i zaliha. To umnogome zavisi od karakteristika proizvoda. Dakle za ocenu ovog specifičnog rizika potrebna je prethodna analiza osnovnih parametara koji određuju veličinu preduzeća.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Slično važi kada je u pitanju geografska diversifikacija prodaje. imajući u vidu da su upravo ovde razlozi čestih diskontinuiteta produkcije i hronične nelikvidnosti. Pri tome. i što je još važnije. sigurnosti veza sa dobavljačima i kupcima.

makroekonomskih trendova. koji apsorbuju pretežni deo plasmana je rizičnija poslovna varijanta. kao što je prikazano u Tabeli 2. budući da je neophodno voditi računa kako o vlastitoj. Rizik pogrešnih poslovnih poteza drugih. Orijentacija na manji broj kupaca. diskontinuiteti ili pak. te je u tom slučaju neophodno diversifikacijom proizvodnog asortimana apsorbovati stalno prisutan rizik u ovom domenu. obavlja se uz pomoć preferencijalne skale rizika. Diversifikacija kupaca. Prilikom projektovanja budućih rezultata poslovanja. preduzeće je ponekad. drastične promene u privrednom ambijentu uopšte (sankcije UN. što je preduzeće starije. da u zavisnosti od delatnosti. PRIMENA METODA PROCENE tržištima više različitih zemalja. umnogome zavisi i poslovni imidž. “podeli” operativne probleme u poslovanju sa drugima. značajno može ugroziti planirane rezultate vlastitog preduzeća. a dugogodišnje postojanje omogućuje sagledavanje eventualnih cikličnih kretanja i nivo korelacije sa granom i privredom u celini. “starosti” preduzeća. procenjivači se često oslanjaju na istorijske trendove. Od tradicije. neminovno upućeno na manji broj velikih kupaca. 58 . smanjuje rizik od potencijalnih. Mogućnost predviđanja. Veliki broj kupaca. Međutim. mogućnost predviđanja na osnovu prethodnih ostvarenja je veća. da često. Kvantifikacija rizika na osnovu temeljne analize pojedinih elemenata. tako i o kupčevoj solventnosti i likvidnosti. Treba napomenuti. Očigledno da je rizik projekcije kod novoosnovanih preduzeća značajno veći. negativnih. omogućuje preduzeću da se “komotnije” ponaša u planiranju plasmana.4. Otuda. gubitak dela domaćeg tržišta) umnogome smanjuju validnost istorijskih podataka.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . proizvoda prihodu Postojanje dugoročnih ugovora Udeo inostranog plasmana u prihodu Pristup tržistu EZ ! ! ! ! 59 .4 2 2 3 Veličina preduzeća Broj radnika Vrednost poslovnih sredstava Ocena konkurencije ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 4 3 1.2 2 4 Proizvodna i Geografska diversifikacija Doprinos pojedinih. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆE Skala rizika u% Elementi rizika 012 Ključni čovek ! Organizaciona struktura ! Kompaktnost rukovodećeg tima ! Strateško planiranje ! Proizvodni program Specijalizovano znanje jednog stručnjaka 3 ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifični rizik 0 7 5 1.metodologija i primeri - Tabela 2.33 2 2 0 Finansijska struktura Osnovna sredstva/Kapital Osnovna sredstva i Zalihe/Dugoročni kapital ! Sopstveni kapital/Ukupni kapital Kontribucioni dobitak/Prihod Finansijski rashod/Dobit ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 6 5 1.

68% ~11. PRIMENA METODA PROCENE Tabela 2.00% 1 2 6 Najviša vrednost za pojedini nivo specifičnog rizika je 3%. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆE (Nastavak) Skala rizika u% Elementi rizika 0123 Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 10 4 2. 60 . U osnovi. s tim da su u praksi veoma retki takvi procenjivački slučajevi. detaljna analiza. maksimalna vrednost premije rizika je 18%. budući da tako visok rizik sugeriše zaključak da je preduzeće pred bankrotstvom. komentarisaćemo način utvrđivanja stope rizika ulaganja u Preduzeće "X" iz prethodne tabele. a onda nema mesta “going concern” pristupu. Ilustracije radi.5 1 0 9 Diversifikacija kupaca Koncentracija kupaca Veličina i pozicija domin.25 10.4. smanjuje nivo subjektivnosti proceniteljeve ocene. kupaca Postojanje dugoročnih ugovora Značaj proizvoda za kupce ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 8 4 2 1 4 3 Mogućnost predviđanja Starost preduzeća Stabilnost poslovnih rezultata Diskontinuiteti u poslovanju Promena privrednog ambijenta grane ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik Ukupno stopa rizika preduzeća 0 9 4 2. Drugim rečima.

Po svim kriterijumima preduzeće pripada grupi srednjih preduzeća i posluje u manje intenzivnom konkurentskom ambijentu.5%. s tim da ne žele postojanje dugoročnih ugovora. što obezbeđuje stabilnost poslovanja. Preduzeće nema dugoročnih ugovora za nastup na pojedinim tržištima.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .25%. zaoštriće se konkurentski ambijent.2. ima dugu tradiciju. liberalizovanog uvoza. c) Finansijska struktura . solventni. dugoročnim kapitalom obezbeđen je potreban nivo trajnih obrtnih sredstava. Nekoliko poslednjih godina karakterišu nestabilni poslovni rezultati.1. Sliku donekle popravlja relativna diversifikovanost produkcionog asortimana.1. e) Diversifikacija kupaca .33%. Postoji strateška vizija. sagledavanje misije preduzeća. d) Proizvodna i geografska diversifikacija . Izražena je koncentracija kupaca . što sa činjenicom da par ljudi poseduju specijalizovano znanje dodatno povećava rizik u ovom domenu. međutim postojeći proizvodni portfolio je u fazi starenja. b) Veličina preduzeća .metodologija i primeri - a) Key man . S druge strane. nije prisutno na ino-tržištu. Problem: najavljuje se liberalizacija uvoza upravo proizvoda koji preduzeće proizvodi. Kupci su međutim.tri velika kupca apsorbuju 80% plasmana preduzeća. Preduzeće nije mlado. Rukovodni tim preduzeća je kompaktan. sa preširokom organizacionom strukturom što uslovljava često kašnjenje u sprovođenju operativnih odluka.4%.0%. Prepoznat je visok nivo rizika u ovom domenu.1.2%. očekujući mogućnost eventualne nabavke iz najavljenog . Osnovni problem u ovom domenu je značajan udeo pozajmljenih izvora finansiranja u ukupnom dugoročnom kapitalu.2.2. 61 . što uzrokuje visoko kamatno opterećenje. relativno uredne platiše. nekonkurentno je za eventualni pristup tržištu EU. f) Mogućnost predviđanja .

Usled opšte oskudice ek62 . Shodno korišćenju realnog novčanog toka i cena kreditnih izvora mora biti reprezentovana realnim iznosom bez uticaja inflacije. Korak 2. Ukoliko je u postupku procene metodom DNT izabrana definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova" onda je proračunom cene sopstvenog kapitala proračunata i diskontna stopa. utvrđivanje cene kreditnih izvora finansiranja. određivanje pondera. Izbor definicije novčanog toka "pre servisiranja dugova" nalaže utvrđivanje ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK) kao reprezenta diskontne stope. finalni proračun PPCK. Utvrđivanje cene kreditnih izvora finansiranja Cena kreditnih izvora finansiranja je određena bankarskom kamatnom stopom za korišćenje dugoročnih kredita.4.00%.4.3.68%. Postupak proračuna PPCK obuhvata sledeće korake: utvrđivanje cene sopstvenog kapitala. Ovako određena diskontna stopa nadalje se koristi za svođenje budućih projektovanih vrednosti neto novčanih tokova na sadašnje vrednosti. odnosno. 4. Utvrđivanje cene sopstvenog kapitala Cena sopstvenog kapitala utvrđuje se prethodno opisanim metodom zidanja. zaokruženo 11. To je prosečna cena sopstvenih i pozajmljenih (kreditnih) izvora koji se koriste za finansiranje poslovanja preduzeća. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala Prethodno je već napomenuto da je proračun diskontne stope u direktnoj vezi sa odabranom definicijom novčanog toka.1. Korak 1. PRIMENA METODA PROCENE Prepoznata je stopa rizika ulaganja u Preduzeće "X" u visini od 10.

ukoliko je odabrana CBK od 10%. rezultovalo u manje obračunatoj dobiti. Na primer. Pomenuta cena bazirana je na uobičajenim realnim kamatnim stopama ino-kredita. utvrđi63 . Naime. na sledeći način: CKI = CBK · (1-SP) gde su: CKI .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . To znači da je u bilansu uspeha. neophodno je definisati ciljnu strukturu sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzeća čiji se kapital procenjuje.metodologija i primeri - sternih kreditnih izvora finansiranja. S obzirom da je ovako proračunata diskontna stopa reprezent stope povraćaja ukupno investiranog dugoročnog kapitala. Otuda se za određivanje cene kreditnih izvora sugeriše korišćenje kamatne stope na dugoročne kredite.10%. koji je ujedno i osnova za obračun poreza na dobit korporacije. Odbitak ove kategorije rashoda uvećao je neto rezultat. čak i kada se izdvoji uticaj projektovane inflacione stope na godišnjem nivou.Cena bankarskog kapitala SP .25%) CKI = 10% · 0. Upravo zbog toga potrebno je cenu kreditnih izvora dodatno prilagoditi. kao reprezent ukupno investiranog dugoročnog kapitala. isključena pozicija rashoda finansiranja. Povećanje dobiti pre oporezivanja uzrokovalo je i obračun većeg poreskog opterećenja što je. u rasponu 6 . prilikom obračuna dobiti posle oporezivanja. Određena cena kreditnih izvora mora biti dodatno prilagođena pre nego što se pristupi proračunu PPCK. odnosno: CKI = 10% · (1 .75 = 7.5%. na kraju.5%. umanjenjem za procentualni iznos poreza na dobit korporacije.Stopa poreza na dobit korporacije. uz aktuelnu SP od 25%. kamatna stopa za korišćenje kredita (uglavnom kratkoročnih) je visoka. Korak 3. konačno proračunata CKI iznosi 7. napomenuto je da kada se koristi definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" iz novčanog toka se isključuju svi prilivi i odlivi iz finansiranja.Cena kreditnih izvora CBK . odnosno manjim projektovanim prilivima. Određivanje pondera Da bi se proračunala PPCK.

Određivanje ciljne strukture kapitala nije nimalo lak posao.7.4. PRIMENA METODA PROCENE vanjem ciljne strukture ujedno se i obezbeđuju ponderi za proračun PPCK. koji su delovali u neposrednoj prošlosti.5%. ili pak čitave grane. Korak 4. koja se nadalje koristi u metodu DNT za procenu vrednosti konkretnog preduzeća. PPCK = 11.70%.4. najčešće rezultat uticaja različitih faktora.3). menadžment preduzeća može da planira promene u strukturi dugoročnog kapitala. Pored planova menadžmenta. Takođe.Udeo kreditnih izvora u ciljnoj strukturi. Moguć je izostanak dejstva tih istih faktora u budućem projektovanom periodu.Cena sopstvenog kapitala USK . potrebna je analiza strukture dugoročnog kapitala sličnih preduzeća.5%*0. onda je PPCK: PPCK = (17%*0.9% + 2. Finalni proračun PPCK Proračun PPCK obavlja se na sledeći način: PPCK = CSK * USK + CKI * UKI gde su: CSK .1% ~ 14%.30%. Aktuelna struktura je. USK . 64 . Pretpostavimo da su: CSK . Ciljna struktura dugoročnog kapitala može.1. a sve u sklopu izabranih finansijskih strategija čija se realizacija očekuje u projektovanom periodu.Udeo sopstvenog kapitala u ciljnoj strukturi CKI .4.Cena kreditnih izvora UKI . UKI .2% PPCK = 14.7)+(7. CKI . a ne mora biti identična postojećoj. Rizik zemlje ulaganja Prethodni postupci određuje visinu diskontne stope. Detaljnija analiza u ovom domenu treba da eliminiše sve dileme i subjektivne ocene procenitelja. 4.17%.

Druga podela. diferencira rizike na: (a) rizike u vezi sa sredstvima. Pri proceni rizika zemlje neophodno je: 1) Odrediti bitne faktore.metodologija i primeri - Međutim. Svi elementi rizika zemlje ulaganja mogu se podeliti na političke. METODOLOŠKI POSTUPAK KVANTIFIKACIJE RIZIKA ZEMLJE ULAGANJA VRSTA RIZIKA Nizak 12 3 4 Srednji 56 7 8 Visok 910 Rizici u vezi sa sredstvima Politika eksproprijacije Politika nacionalizacije Mogućnost finansiranja Sigurnost ugovora Rizici poslovnog okruženja Politička stabilnost Odnos prema stranim ulaganjima Pravni sistem Otpori privatizaciji Raspoloživost radne snage Veza sa susednim zemljama Uloga sindikata Lokalna konkurencija 65 . koji doprinose povećanju rizika ulaganja. 2) Definisati način ocene pojedinih faktora rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Tabela 3. ukoliko je potencijalni kupac izvan granica SR Jugoslavije. neophodno je dodatno prilagoditi (uvećati) zahtevanu stopu povraćaja za rizik ulaganja u SR Jugoslaviju. poslovne i finansijske. (b) rizike poslovnog okruženja i (c) finansijske rizike.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . U narednoj tabeli prikazan je metodološki postupak kvantifikacije rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. koju u praksi koriste multinacionalne kompanije. 3) Definisati način uključivanja rizika ulaganja u SR Jugoslaviju u DNT metod za procenu vrednosti kapitala konkretnog preduzeća.

obavlja se ocena nivoa rizika na preferencijalnoj skali od 0 . 10%. Slično kao i kod specifičnih rizika iz poslovanja. od 4-6% srednji.10. PRIMENA METODA PROCENE Tabela 3. U ovom slučaju radi se o poenima. čiji se konačan zbir deli sa brojem posmatranih opservacija. 66 . koji će poslužiti za finalni proračun diskontne stope. Dobijeni količnik predstavlja dodatak (povećanje) na prethodno izračunatu diskontnu stopu.3% indicira umereni rizik. Slično definisanju stope bez rizika i kod određivanja stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju pomoć će pružiti Direkcija za procenu vrednosti kapitala. Kvantifikacija pojedinih elemenata rizika je rezultat timskog rada eksperata. a 7 -10% visok nivo rizika. METODOLOŠKI POSTUPAK KVANTIFIKACIJE RIZIKA ZEMLJE ULAGANJA (Nastavak) VRSTA RIZIKA Nizak 12 3 4 Srednji 56 7 8 Visok 910 Finansijski rizici Konvertibilnost valute Stabilnost valute Restrikcija tokova kapitala Kontrola cena Veličina tržišta Pristup tržištu EU Privredni trendovi Zaduženost Poreske stope Stopa inflacije Potrebe za stranim kapitalom Broj opservacija Ponderisano Zbir Parametri Ponderisani prosek Očito da je maksimalni nivo premije rizika zemlje ulaganja. Raspon od 0 . prema ovom načinu proračuna.4. Direkcija će jednom mesečno objavljivati visinu ovog elementa rizika.

5921 V godina 0.1.8772 II godina 0.5 V godina 1688. Uz pretpostavku da se u modelu koristi PPCK od 14% (bez rizika zemlje ulaganja).5.diskontni faktor DS .01835.godina projekcije.8 III godina IV godina 2025.diskontna stopa n . dinara): I godina 2340 II godina 2860 III godina IV godina 30003100 V godina 3250 Proračun diskontnih faktora za svođenje budućih vrednosti na sadašnju obavlja se primenom sledeće formule: 1 (1 + DS) n DF = gde su: DF .7695 III godina IV godina 0. iskazanih u tri osnovna bilansna pregleda (bilans uspeha. 67 . ukupna suma sadašnje vrednosti iznosi 9802. dinara): I godina 2052.5194 Sadašnja vrednost neto novčanih tokova po godinama iznosi (u hilj.1 odnosno.67500. obračunati diskontni faktori po godinama iznosiće: I godina 0. kao i proračuna diskontne stope. stekli su se svi potrebni uslovi za kalkulaciju sadašnjih vrednosti projektovanih neto novčanih tokova.6 II godina 2200.metodologija i primeri - 4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Pretpostavimo da preduzeće čiji se kapital procenjuje ima sledeće projektovane vrednosti neto novčanog toka (u hilj. novčani tok i bilans stanja). Proračun sume sadašnjih vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu Nakon projekcije budućih rezultata poslovanja.0 hiljada dinara.

multiplikator u tom slučaju iznosi: 1 2 (1 + 0. PRIMENA METODA PROCENE Korišćenjem eksponenata n . Otuda je u takvim slučajevima poželjno korišćenje diskontnih faktora na sredini godine. 68 . diskontni faktori na kraju godine.4. Naime. Očigledno da su diskontni faktori na sredini godine veći od diskontnih faktora na kraju godine.5.5. Međutim mnoga preduzeća ostvaruju tokom godine ravnomerno raspoređeni prihod i neto novčani tok. Navedena činjenica je sasvim prihvatljiva. koja srazmerno veći deo prodaje i prihoda ostvaruju u drugoj polovini godine.14) = 1.0677. itd do poslednje godine projekcije. To znači da će i sadašnja vrednost budućih novčanih tokova biti veća. u drugoj 1.5. Pretpostavimo da je peta godina poslednja godina projekcije. Pretpostavka je da se godišnji neto novčani tokovi prosečno ostvaruju sredinom svake projektovane godine. u poslednjem kvartalu.1. samo kod preduzeća sa ravnomerno ostvarenim neto novčanim tokovima tokom jedne godine. u prethodno opisanoj formuli proračunavaju se tzv. bez kvartalnih oscilacija te diskontni faktori na kraju godine nisu najbolji reprezent sadašnje vrednosti budućih rezultata. potrebno je pomnožiti diskontne faktore na kraju godine sa sledećim multiplikatorom: (1 + DS) 1 2 Ukoliko je diskontna stopa 14%. Za preduzeća. u prvoj godini iznosi 0.2 … t. Proračun diskontnih faktora na sredini godine moguće je obaviti uz pomoć tablice (u nastavku date) diskontnih faktora na kraju godine. svođenje budućih projektovanih neto novčanih tokova na sadašnju vrednost treba da bude obavljeno primenom diskontnih faktora na kraju godine. To znači da vrednost eksponenta "n" u formuli za proračun diskontnog faktora. naročito. ukoliko se koriste diskontni faktori na sredini godine. iznos eksponenta "n" u petoj godini je 4.

05998 .03914 .46651 .38753 .28426 .09383 .31683 .25842 .35218 .10421 .22546 .71818 .01509 .05731 .05083 .08352 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .55839 .25025 .51579 .75614 .64993 .08391 .90909 .12522 .14133 .09806 .30503 .59190 .18207 .06014 .63552 .62092 .06184 .03235 .16370 .16312 .21199 .02310 .34046 .02608 .17032 .28748 .45611 .35383 .01596 .23662 .04481 .35056 .34111 .16192 .91743 .04620 .85470 .09304 .22571 .12640 .25668 .63017 .46651 .59208 .18691 .93458 .16351 .69444 .00462 .09855 .45559 .06934 .01345 .03670 .01826 .12285 .29592 .43690 .81301 .03651 .54393 .04017 .55229 .73503 .12520 .09456 .49867 .11635 .03779 .62437 .73051 .19866 .02082 .28966 .02789 .56447 .15989 .42410 .18425 .29586 .23478 .87719 .01031 .03643 .03130 .06491 .00693 20% 19% Tabela 4.21095 .26070 .04308 .09489 .04367 .32690 .12285 .01258 .08295 .37000 .07379 .08081 .06914 .10153 .06103 .44401 .77218 .73119 .33320 .07361 .27590 .64066 .07567 .26604 .53464 .19381 .03403 .84034 .31657 .14010 .21763 .46884 .23071 .08110 .36061 .31863 .12989 .11597 .10780 .01259 .86957 .08264 .17781 .35553 .69305 .30328 .41727 .14864 .11221 .23107 .40188 .58349 .41496 .33288 .92593 .20756 .35520 .89000 .50835 .21763 .00695 .15519 .806454.03094 .09293 .47509 .09069 .52679 .02286 .03819 .58201 .04736 .36254 .00710 .15197 .01874 .08678 .76290 .71299 .18270 .67497 .29925 .27651 .07789 .74316 .42241 .89286 .01538 .17891 .60863 .81630 .08170 .06796 .62275 .12400 .05323 .81967 .07276 .65752 .06180 .12289 .04308 .16702 .25751 .38554 .27908 .29459 .43233 .15770 .05599 .38554 .61332 .39092 .83333 .01592 .70616 .55071 .20900 .28878 .20416 .82645 .03756 .02178 .32197 .39964 .54276 .09230 .08757 .49697 .33051 .22917 .56743 .31180 .84746 .68301 .15971 .79719 .37136 .10686 .29416 .00852 .47611 .42506 .26295 .15018 .42888 .94340 .00880 .87344 .05409 .37594 .01048 21% .02962 .45235 .16846 .01294 .45140 .01092 .85734 .06383 .10367 .01052 .62741 .39711 .24340 .03493 .26333 .41044 .40338 .37043 .01509 .02838 .38984 .35214 .19715 .22184 .59345 .07078 .14564 .75131 .79209 .metodologija i primeri - n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 .20462 .05065 .68058 .36770 .04430 .32618 .15282 .04152 .23939 .01883 .57870 .13690 .03969 .53365 .70496 .52449 24% .10153 .49718 .05916 .17986 .26180 .24859 .11174 .65036 .01536 .02581 . 18% DISKONTNI FAKTORI NA 17% KRAJU GODINE (n 16% projektova ne godine) 15% 14% 13% 12% 11% 10% 9% 8% 7% 6% n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 69 .02447 .59627 .24698 23% .01830 .30751 .01679 .11102 .27454 .02174 .37616 .10258 .02408 .02622 .48032 .09198 .74726 .16253 .23257 .14523 .17843 .70843 .27027 .59342 .11216 .21494 .67186 .86207 .26333 .78315 .25187 .54703 .22668 .19088 .14864 .02673 .02222 .02209 .57175 .07539 .05512 .14150 .04710 .17560 .05313 .43393 .12289 .24867 .83962 .01292 .20897 .13778 .01247 .18068 .11629 .04328 .00846 .66506 .02591 .33490 .07680 .50663 .19449 .07027 .05925 .19784 .54027 .04921 .35049 .39365 .38782 .09346 .28584 .18829 .14602 .06932 .13722 .82645 .09256 .29189 .08021 .88496 .31524 .06588 22% .79383 .06110 .03201 .41905 .14757 .16963 .24154 .28478 .05882 .10793 .23300 .00565 .01032 .27751 .14428 .19106 .66634 .48166 .00573 .08339 .04911 .68301 .48225 .33873 .02702 .13513 .13459 .05046 .31728 .84168 .03162 .03084 .10067 .51937 .43711 .12617 .21445 .50025 .05139 .53738 .51316 .07359 .26974 .65873 .01974 .16151 .43139 .13768 .35034 .44230 .24718 .50187 .01811 .23199 .42297 .03292 .11168 .11611 .81162 .20376 .76947 .71178 .03699 .13004 .19542 .90090 .03038 .23171 .12403 .46043 .31393 .06780 .18394 .11081 .56447 .05196 .17986 .00855 .01958 .04507 .66098 .20804 .

1. naziva rezidualna vrednost. Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. nije rezultat stabilnog korišćenja kapaciteta. On glasi: 70 . Na početku je objašnjeno da postojeći nivo dobiti i neto novčanih tokova većine naših preduzeća.4. očekuje se stabilizacija poslovnog i finansijskog rezultata tek u projektovanom periodu. koja je posledica poslovanja preduzeća u tom periodu. prinosnog pristupa procene vrednosti kapitala. i 2) Rezidualne vrednosti. godišnjih neto novčanih tokova. Kako kvantifikovati tu komponentu vrednosti kapitala? Period ekonomskog života preduzeća. koji nije obuhvaćen projekcijom. To znači da je i dužina projektovanog perioda u metodu DNT u direktnoj zavisnosti od dostizanja stabilnog nivoa neto novčanih tokova (opisano u delu projekcije novčanog toka). Postoje više načina za proračun rezidualne vrednosti (diskontovana likvidaciona vrednost. sastoji se od dve komponente. te se i komponenta vrednosti kapitala. poslovanje se nastavlja u skladu sa pretpostavkom o neograničenom veku (going concern). i to: 1) Sume sadašnjih vrednosti projektovanih. Drugim rečima. procenjena primenom metoda DNT. Vrednost kapitala preduzeća u projektovanom periodu jednaka je zbiru sadašnjih vrednosti projektovanih neto novčanih tokova.6. PRIMENA METODA PROCENE 4. kontinuirane realizacije. za proračun rezidualne vrednosti predviđeno je korišćenje tzv. Dakle. te je to bio glavni razlog izbora metoda DNT u okviru osnovnog. Proračun rezidualne vrednosti Vrednost kapitala. Gordonovog modela. Međutim. značajan deo vrednosti kapitala je uzrokovan pozitivnim neto novčanim tokovima. koji će se ostvariti u godinama nakon isteka projektovanog perioda. metod multiplikatora vrednost kapitala/dobit. nazivamo rezidual. itd). istekom projektovanog perioda ne prestaje život preduzeća.

eksponent "n". Pri tome: a) ako su izabrani diskontni faktori na kraju godine.5 (1 + diskontna stopa) 71 . pet godina. neto novčani tok u rezidualnoj godini iznosiće 3315 hilj. se uvećava za 0. što se obavlja korišćenjem diskontnih faktora.Rezidualna vrednost DNNTr .Stopa rasta u rezidualu. i na osnovu takvog proračuna se obavlja diskontovanje neto novčanog toka u rezidualnoj godini. diskontni faktor pete godine i rezidualne godine biće isti. neto novčani tok rezidualne godine se diskontuje primenom istog diskontnog faktora koji je korišćen za proračun sadašnje vrednosti neto novčanog toka u poslednjoj. dinara. proračunati sadašnju vrednost neto novčanog toka rezidualne godine. i da je iznos neto novčanog toka u petoj godini projekcije 3250 hilj.Diskontna stopa SRr. Na primer. b) ako su izabrani diskontni faktori na sredini godine.metodologija i primeri - RV = DNNTr (DS SRr) gde su: RV . Potrebno je.5 u odnosu na eksponent poslednje godine projekcije. Pretpostavimo da je projektovani period u kome se dostiže stabilizacija poslovanja. u petogodišnjem projektovanom periodu diskontni faktor poslednje godine projekcije će se proračunati na sledeći način: 1 DF = 4. Ako je pomenuta stopa rasta 2%. ako je projektovani period pet godina. Npr. Neto novčani tok rezidualne godine proračunava se vrlo jednostavno. konstantne stope rasta u rezidualu. projektovanoj godini. dinara.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .Diskontovani neto novčani tok u rezidualnoj godini DS . zatim. u formuli za obračun diskontnih faktora. Neto novčani tok rezidualne godine biće jednak neto novčanom toku ostvarenom u petoj godini uvećanom za iznos projektovane.

Teoretski stopa rasta ne može biti jednaka diskontnoj stopi. Na kraju.7 hiljada dinara Ako je stopa rasta u rezidualu 2%. što je Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala i određeno. DF = 1 Ilustracije radi. 5(1 + 0. 72 .519 = 1721.519 . jer bi u tom slučaju rezultat bio beskonačni broj. proračunata rezidualna vrednost primenom Gordonovog modela iznosi: RV = 1721. obračunaćemo rezidualnu vrednost za prethodno pomenuti iznos neto novčanog toka u rezidualnoj godini od 3315 hilj. gornja granica stope rasta je 4%. (1 + diskontna stopa) 5 Stopa rasta u rezidualu treba da predstavlja kontinuirano povećanje neto novčanih tokova.0. Praktično. neophodno je istaći da je korišćenje Gordonovog modela za proračun rezidualne vrednosti moguće samo uz pretpostavku da je amortizacija u rezidualnom periodu jednaka zbiru investicija i rata. Primenom diskontne stope (PPCK) od 14% obračunaćemo diskontni faktor (na kraju godine) rezidualne godine: DF = 1 = 0.71721.7 = (0. neto novčani tok u rezidualu jednak je projektovanoj neto dobiti u istom posmatranom periodu.12 RV=14347. eventualnih dugoročnih kredita korišćenih za finansiranje trajnih obrtnih sredstava. din. PRIMENA METODA PROCENE a diskontni faktor rezidualne godine: .14) Sadašnja vrednost neto novčanog toka rezidualne godine iznosi: SV=3315 0. u rezidualnom periodu koji nije obuhvaćen projekcijom.4.02)0.14 . iz godine u godinu. Drugim rečima.6 hiljada dinara.

613. vrednost kapitala preduzeća metodom DNT se indirektno utvrđuje.536 hiljada dinara. Rezidualna vrednost 14347.6 hiljada dinara.6 miliona dinara. Vrednost sopstvenog kapitala jednaka je razlici procenjenog dugoročnog kapitala i zatečenog iznosa dugoročnih obaveza.614 hiljada dinara. U našem primeru ovi iznosi su: Suma sadašnje vrednosti 9802.7. odnosno: 12.149. Dakle. a zatim se od tako izračunate vrednosti odbija iznos zatečenih dugoročnih kreditnih zaduženja na izabrani datum procene. Novčani tok posle servisiranja dugova Ukoliko je izabrana definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova". Pretpostavimo da su na izabrani datum procene 31. Obično se dobijeni iznos zaokružuje pa je vrednost sopstvenog kapitala. Najpre se proračunava vrednost ukupnog dugoročnog kapitala.12. ukupna proračunata vrednost dugoročnog kapitala iznosi 24.6 hiljada dinara. ukoliko procenitelj izabere definiciju novčanog toka pre servisiranja dugova. Novčani tok pre servisiranja dugova Kao što je već prethodno napomenuto.0 hiljada dinara. zaokruženo: 12. Vrednost dugoročnog kapitala jednaka je zbiru sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu i izračunate rezidualne vrednosti.199X ukupna dugoročna zaduženja iznosila 11. Varijanta 2.1. Proračun konačne vrednosti kapitala preduzeća Izabrane definicije novčanog toka direktno određuju postupak proračuna finalne vrednosti kapitala preduzeća.metodologija i primeri - 4. vrednost sopstvenog kapitala je jednaka zbiru sume sadašnje 73 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Varijanta 1.

Ili. Neophodno je proceniti vrednost ovih sredstava metodom NI (neto imovine) i za dobijeni iznos uvećati prethodno izračunatu vrednost kapitala. izdvojeni novac za investiranje u neku novu delatnost. Ne retko. Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava Procena vrednosti kapitala preduzeća primenom metoda DNT zasnovana je na sposobnosti angažovanih poslovnih sredstava da u budućem projektovanom periodu ostvaruju pozitivan neto novčani tok. i slično. kao što su ugostiteljski objekti. sve ono što preduzeće poseduje u svom vlasništvu. čije. iznos dugoročnih finansijskih 74 . kupljeni građevinski objekat u kome se u buduće namerava proizvodnja nekog sasvim različitog proizvoda. preduzeća imaju i poslovna. eventualno finansijsko opterećenje nije evidentirano u poslovnoj pasivi preduzeća. te vrednost pomenutih sredstava nije u prethodnim koracima analize uključena u konačnu vrednost kapitala preduzeća. pored angažovanih poslovnih sredstava. Takođe. Neangažovana poslovna sredstva. hoteli i sl. Slično važi i za potencijalne obaveze preduzeća. a što nema poslovni karakter.4. ili pak nije angažovano u funkciji ostvarenja poslovnog i finansijskog rezultata. koji nema dodirnih tačaka sa postojećom delatnošću i proizvodnim asortimanom. Zbog toga je neophodno dodatno prilagođavanje prethodno izračunate vrednosti kapitala preduzeća metodom DNT za: 1) vrednost neposlovnih sredstava 2) vrednost neangažovanih poslovnih sredstava 3) vrednost potencijalnih obaveza preduzeća. Dakle. Na primer.8. nije obuhvaćeno metodom DNT. uglavnom stalna. sredstva koja u projektovanom periodu nisu bila u funkciji stvaranja poslovnih i finansijskih rezultata. Neposlovna sredstva. Uglavnom se radi o objektima zajedničke potrošnje.1. 4. PRIMENA METODA PROCENE vrednosti projektovanih neto novčanih tokova i izračunate rezidualne vrednosti.

najpre proceniti. odnosno kada u ceni njegovih proizvoda troškovi rada vrlo malo učestvuju. 4. neophodno je definisati iznos. bez obzira na izabranu definiciju novčanog toka. Ukoliko je potencijalni nastanak takvih obaveza predvidljiv. Ukoliko je postojanje ovog dela poslovne imovine signifikantno. čiji nastanak se ne može sasvim precizno odrediti jer zavise od završetka sudskog spora (tužbe poverilaca). neophodno ih je korišćenjem metoda NI ili metoda LV (likvidacione vrednosti). U primeni ovog metoda procenjuje se vrednost imovine (sredstava) i vrednost obaveza.2. često se u vanbilansnoj pasivi preduzeća. eventualni period kada se očekuje nastanak. METOD NETO IMOVINE Prilikom razmatranja prinosnog metoda. evidentiraju eventualne.metodologija i primeri - ulaganja treba vrednovati sa verovatnoćom njihovog povraćaja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . ta premisa je manje uočljiva jer korist za vlasnika može nastati jedino hipotetičkom prodajom sredstava kojima raspolaže preduzeće. vrednost preduzeća je bila definisana kao sadašnja vrednost budućih koristi koje će imati vlasnik i moglo se jasno videti kako se ova premisa primenjuje u oba načina procene (kapitalizovanje ostvarenog rezultata i diskontovanje budućih rezultata). kada je u pitanju metod utvrđivanja neto imovine. Postojeće poslovne obaveze obuhvaćene su projektovanim novčanim tokom. ili od efikasnosti završetka nekog posla (garancije banaka). Međutim. a neto rezultat indicira vrednost kapitala preduzeća. Međutim. Metod neto imovine ima poseban značaj u sledećim situacijama: Kada vrednost preduzeća u velikoj meri zavisi od vrednosti njegove materijalne imovine. Potencijalne obaveze. 75 . potencijalne obaveze. kao i verovatnoću nastanka . Prethodno procenjenu vrednost kapitala potrebno je umanjiti za procenjenu vrednost potencijalnih obaveza. a zatim za dobijeni rezultat uvećati prethodno procenjenu vrednost kapitala.

Proceniti vrednost zaliha. nemaju značajniju nematerijalnu imovinu. Ovaj metod primenjuje se i kada se nisu stekle pomenute okolnosti. Upotpuniti bilans stanja (ako je potrebno) za iznos sredstava za koja se pouzdano zna da nisu obuhvaćena. Isto to je potrebno učiniti i sa obavezama. opreme. U primeni metoda neto imovine potrebno je: Pribaviti bilans stanja na dan procene. Kada nema istorijskih podataka o rezultatima poslovanja. šuma. Proceniti vrednost materijalnih ulaganja (zemljišta. kako bi se stvorila osnova za kasniju verifikaciju rezultata procene. potraživanja. tada dobijeni rezultati. Za razliku od prinosnog metoda.4. PRIMENA METODA PROCENE Ovakva preduzeća. Naročito je važno da specijalisti za procenu vrednosti građevinskih objekata i opreme dokumentuju svoje rezultate. novoosnovana preduzeća u delatnostima koje nisu prosperitetne). imaju manju težinu od rezultata dobijenih prinosnom metodom. materijalnih ulaganja u pripremi). pored procenjivača. u primeni metoda neto imovine potrebno je da. Proceniti vrednost nematerijalnih ulaganja. Proceniti vrednost obaveza (kratkoročnih i dugoročnih). Proceniti vrednost finansijske aktive (dugoročnih finansijskih ulaganja. građevinskih objekata. a njihove rezultate koriste procenjivači kao bitne elemente u postupku procene prema ovom metodu. kada su ti podaci nepouzdani i kada nije izvesno da će preduzeće moći da nastavi svoj rad (na primer. učestvuju i specijalisti za procenu vrednosti imovine (građevinskih objekata i opreme). prilikom konačnog odlučivanja o vrednosti preduzeća. plasmana). 76 . Međutim. Oni primenjuju sopstvene metodologije za procenu. po pravilu. osnovnog stada.

što se ostvaruje usaglašavanjem odgovarajućih pomoćnih knjiga tangiranih pravnih lica. obaveza. ali što ne oslobađa procenitelja da u postupku procene utvrdi realne vrednosti svih podataka iz finansijskih izveštaja. koji daje nešto niži. potraživanja.Revizija finansijskih izveštaja.metodologija i primeri - Izračunati vrednost kapitala (procenjena vrednost imovine umanjena za procenjenu vrednost obaveza). kao aktivnosti koja normalno prethodi proceni. Pod popisom (inventarisanjem) se podrazumeva i popis potraživanja i obaveza. Da bi se sve ove aktivnosti uspešno sprovele. potraživanja. Na navedeni način mora se izvršiti inventarisanje prilikom vlasničke transformacije. koje se utvrđuje popisom . 77 . Popis se vrši. Istaknuto je da se revizijom obezbeđuje znatno veći stepen pouzdanosti. plasmani. kao što su dugoročna finansijska ulaganja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Ukoliko nije moguće obezbediti reviziju koja bi prethodila proceni. što korisniku izveštaja može biti od koristi prilikom ocene realnosti rezultata procene. Taj zahtev može da se odnosi na punu reviziju. U situaciji kada on to ne može da izvede. na kraju godine. a koje mora biti praćeno pismenom saglasnošću stanja dužničko-poverilačkog odnosa na dan usaglašavanja. Zakon o računovodstvu predviđa najmanje jednom godišnje obavezu usklađivanja stanja imovine i obaveza u knjigovodstvu sa stvarnim stanjem. onda je korisno da procenjivač sam izvrši delimičnu reviziju i tako sebi olakša posao oko procene finansijskih kategorija u bilansu stanja. Procenjivač može da zahteva reviziju ukoliko oceni da će to značajno popraviti kvalitet procene. iz bilo kog razloga. koja obezbeđuje najviši stepen pouzdanosti i na nepotpunu reviziju ili na revizorski pregled finansijskih izveštaja. Pored revizije. procenjivač mora da zahteva i organizovanje inventarisanja materijalne imovine. obaveze i vremenska razgraničenja. ali često i dovoljan stepen pouzdanosti. o čemu je detaljnije pisano u tački 3 .inventarisanjem. po pravilu. neophodno je da u izveštaju o proceni napomene da finansijski izveštaji preduzeća nisu bili revidovani pre procene. što se poklapa s godišnjim obračunom. ukoliko ono nije obavljeno u okviru pripreme računa. naročito kod finansijskih stavki. korisno je pre početka procene sprovesti postupak revizije finansijskih izveštaja. koja pretpostavlja i procenu vrednosti kapitala.

78 . na način kako je u bilansu prikazano: Nekretnine. ukoliko za to postoji potreba. ukoliko one postoje u Izveštaju o reviziji ili u Izveštaju o pregledu finansijskih izveštaja. korigovanje stanja u bilansu za vrednost sredstava za koji se pouzdano zna da nisu obuhvaćena ni jednom njegovom pozicijom. Bilans stanja treba da bude korigovan i za sve nalaze i primedbe. tačka 3). potraživanja i obaveza u knjigovodstvu sa stvarnim stanjem. u iznosu od 507 hiljada dinara. u iznosu od 123 hiljade dinara.4. za vrednost jedne zgrade koja nije obuhvaćena u evidenciji građevinskih objekata. a inventarisanjem je utvrđeno da postoji. izvršen popis ili inventarisanje i (c) da je revidiran na jedan od načina kojim je objašnjena revizija finansijskih izveštaja (glava 3. u iznosu od 470 hiljada dinara. za vrednost ulaganja u povezano preduzeće koje je likvidirano. (b) da je pre njegovog sastavljanja usaglašeno stanje imovine. tj. Isto se odnosi i na obaveze. Procena pojedinih kategorija bilansa stanja U postupku primene metoda neto imovine prvi korak je obezbeđenje bilansa stanja na dan procene. PRIMENA METODA PROCENE 4. za vrednost nenaplativih potraživanja i koja treba otpisati.2. Na primer: Ako preduzeće "ABC" ima Izveštaj revizora sa izraženim mišljenjem i primedbama i s obrazloženjima o povećanjima ili smanjenjima imovine i obaveza. Drugi korak je. onda pre procene treba izvršiti korekcije u bilansu stanja i usaglasiti stanje po knjigama sa stanjem prema mišljenju nezavisne revizije za sledeće pozicije i iznose.1. što podrazumeva da je sastavljen: (a) prema računovodstvenim propisima za sastavljanje godišnjeg obračuna. Potraživanja iz poslovanja. Finansijska ulaganja. Ovaj bilans stanja treba da odražava realno stanje imovine i obaveza na dan procene.

metodologija i primeri - Obaveze. iznose korekcija.19… nara Stanje po knjigama AKTIVA Nekretnine 281 Oprema 49 Finansijska ulaganja .12. u iznosu od 106 hiljada dinara. korigovan prema Izveštaju nezavisne revizije Bilans stanja preduzeća "ABC" na dan 31. što je posledica izvršenih korekcija na sredstavima i obavezama. Kapital. Bilans stanja pre procene. što predstavlja vrednost naknade štete za izgubljene sudske sporove. U korigovanom bilansu stanja treba navesti: stanje po knjigama. zatim stanje nakon predloženih korekcija revizije. a u Napomenama. treba obrazložiti detalje korekcija.dugoročna 1. kako slede: Stalna imovina – Nematerijalna ulaganja – Osnovna sredstva – Dugoročni finansijski plasmani Obrtna imovina – Zalihe – Kratkoročna potraživanja – Gotovina i hartije od vrednosti – Aktivna vremenska razgraničenja 79 .029 7.u 000 diStanje prema Napomišljenju nezavisne mene revizije 789 49 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . za iznos od 20 hiljada dinara.499 Potraživanja iz poslovanja 7.390 … … PASIVA Knjigovodstvena vrednost kapitala 409 Obaveze 750 … … Korekcije nezavisne revizije 507 (470) (123) .267 (1) (2) (3) (106) 20 303 770 (5) (4) Procenjivanje pojedinih kategorija bilansa stanja najbolje je vršiti prema sadržini pozicija bilansne šeme.

Ovoj kategoriji imovine pripadaju: ugovori. Znači. licence. patenti. kao poseban oblik nematerijalnih ulaganja. odnosno da su izvršena ulaganja. Vrednost neograničenog trajanja firme (Going Concern Value). franšize.4.1. procenjivati.procena nematerijalnih ulaganja Procena vrednosti ove kategorije bilansa stanja izvodi se samo ako postoje materijalni dokazi da postoje nematerijalna ulaganja. Treba napomenuti da se ovom metodom ne procenjuje goodwill. PRIMENA METODA PROCENE Obaveze – Dugoročne obaveze – Kratkoročne obaveze – Dugoročna rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja – Kapital 4.2. koncesije. Sledeće njihove karakteristike su: odvojiva su od materijalnih ulaganja. predstavlja vrednost us80 . tako da vrednost business-a premašuje vrednost neto imovine. tehničke biblioteke. povećavaju vrednost materijalnih ulaganja i postoje ako postoji povećani prinos na sredstva. prava u izdavaštvu. liste kupaca. prikupiti materijalne dokaze o njihovom postojanju i proceniti visinu troškova. Njega treba eliminisati. računovodstveni software. zaštitni znak. Pri proceni nematerijalnih ulaganja treba izvršiti njihovu identifikaciju. vrednost neograničenog trajanja firme. a ostala nematerijalna ulaganja. koja je moguće identifikovati. goodwill može da postoji samo u profitabilnim firmama. vrednost nematerijalnih ulaganja i vrednost neograničenog trajanja firme.1. zaštićeno ime. formule. ulaganja. goodwill. obučeni kadrovi. tj. Vrednost goodwill-a se stvara kad preduzeće ostvaruje neprekidno dobit sa natprosečnim prinosom na angažovana sredstva (ili kapital). Stalna imovina . kao i buduće efekte (koristi) koje se očekuju od njih. Goodwill obuhvata natprosečnu dobit.

šume. osnovno stado. železnička stanica.2. Procena vrednosti osnovnog stada (radne i priplodne stoke) utvrđuje se na osnovu vrednosti ponovne nabavke identične ili slične stoke. neumnoživost i plodnost). Procena vrednosti zemljišta je vrlo specifična. procenjena vrednost šuma bazira se na tržišnim cenama. kvalifikovane radne snage. što sve čini firmu sposobnom da posluje i može se proceniti ovom metodom. prvo zbog njegovih prirodnih svojstava (neutrošivost. S obzirom da su šume prirodni resurs koji ne podleže amortizaciji. Vrednost šume procenjuje se prema podacima utvrđenim popisom. oprema. na najbližem prodajnom mestu (kamionski put. građevinski objekti. 81 . Za razliku od Goodwill-a. nepokretnost. avansi i osnovna sredstva u pripremi. višegodišnji zasadi. zbog svojih prirodnih svojstava. na dan procene. glavni objekat i sl. procedura. 1 Zakon o građevinskom zemljištu Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Za procenu vrednosti višegodišnjih zasada polaznu osnovu čine troškovi podizanja zasada na dan procene i stepen amortizovanosti. a drugo zbog zakonskih propisa (zemljišno pravo i pravni režim poljoprivrednog zemljišta1).procena osnovnih sredstava U kategoriju osnovnih sredstava u bilansu stanja ubrajaju se: zemljište. Going Concern Value može da postoji i u neprofitabilnoj firmi.2. debljinske strukture i kvaliteta drvne mase po tržišnim cenama. osnovno stado. Stalna imovina .metodologija i primeri - postavljenog sistema. višegodišnji zasadi. koji kod nas regulišu promet i pravo korišćenja zemljišta. odnosno procenom drvne mase pojedinih vrsta drveća.1. 4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Izvesna osnovna sredstva. kao što su šume. procenjuju se na specifičan način.).

Uputstvo o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica. najniža. Znači. po nabavnoj vrednosti. te zato ne podleže amortizovanju i činjenice da je u tržišnoj ekonomiji zemljište roba. U postupku procene građevinskog zemljišta mora se poći od činjenice da u našoj državi još uvek ne postoji slobodno tržište građevinskog zemljišta. odnosno od činjenice da su vlasništvo (pravni aspekt). Međutim. Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskaciji i zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. te otuda merodavnost nabavne cene za njegovo vrednovanje. Dokumentaciona osnova za navedeno su posedovni listovi (izvodi iz katastarskih knjiga). zatim. kao i promet i korišćenje zemljišta (ekonomski aspekt) uređeni odgovarajućim propisima. PRIMENA METODA PROCENE Vrednost zemljišta (odnosi se na sva zemljišta: poljoprivredna i građevinska) u poslovnim knjigama iskazuje se. realnost te nabavne vrednosti u poslovnim knjigama naših pravnih subjekata se dovodi u pitanje jer (1) još uvek nema organizovanog tržišta za kupoprodaju zemljišta i (2) zbog postojanja prava korišćenja. poljoprivredno). tj. a ne i otuđivanja zemljišta. Procena građevinskog i poljoprivrednog zemljišta nije identična. (3) površini i (4) lokaciji. pre svega Zakonom o građevinskom zemljištu i odgovarajućim opštinskim propisima. Pravilnik o katastarskom klasiranju zemljišta. u bilansu stanja zemljiše je procenjeno primenom načela stvarnog troška (izdataka) u procenjivanju imovine. "prag cena" metra kvadratnog građevinskog zemljišta. 82 . Pri proceni vrednosti zemljišta treba prvo izvršiti identifikaciju ukupnog zemljišnog fonda prema: (1) vrsti zemljišta (građevinsko. Međutim. pregledi geodetskih izvoda. prema Zakonu o računovodstvu. istim propisom se bliže ne specifi- Zakon o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine. kupoprodajni ugovori. U tom smislu.4. (2) pravu svojine (vlasništvo stečeno kupovinom ili pravo korišćenja društvenog ili državnog zemljišta). opštinskom odlukom se utvrđuje donja. činjenice da zemljište predstavlja neutrošiv prirodni resurs.

600 Kao što je napomenuto. broj posedovnog lista. 83 .građevinsko zemljište u građevinskom području. prema vlasničkom listu raspolaže. Procenjena vrednost zemljišta.397.. Sledeći primer ilustruje procenu vrednosti građevinskog zemljišta. što omogućava da procenjena cena bude i viša.prema podacima o ugovorenim prometnim cenama ili prosečnoj ugovorenoj prometnoj ceni dobijenoj od uprave prihoda.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . izračunata vrednost ne odražava u potpunosti realnu vrednost procenjivanog građevinskog zemljišta koje se./m2) Ulica …. . Vrednost (din. na dan…. na procenjenu vrednost građevinskog zemljišta bitno će uticati površina i lokacija zemljišta (vrednost metra kvadratnog zemljišta u građevinskoj zoni grada i njegovoj industrijskoj zoni nije ista. 79 ari i 52 m2 (487.. Međutim.952 m2).. 1.600 dinara. na koje polaže pravo korišćenja prema Zakonu koji reguliše svojinska pitanja. a koja ne može biti manja od 1% do 2% od prosečne cene 1 m2 stambenog prostora.95250 Red. katastarska klasa. što ee detaljnije prikazuje u Prilogu 1 . Njegova površina iznosi 48 ha. Ukupan fond građevinskog zemljišta preduzeća "ABC" nalazi se na lokaciji ulica "XY" broj bb i može se kategorizovati kao građevinsko zemljište u građevinskom području.metodologija i primeri - cira cena za pojedine kategorije koje se navode u Zakonu kao: . Preduzeće "ABC" u postupku procene izvršilo je identifikacija ukupnog fonda građevinskog zemljišta sa kojim. broj parcele. polaznu osnovu pri proceni građevinskog zemljišta čini vrednost utvrđena na osnovu cene zemljišta koja se koristi prilikom eksproprijacije (svaki grad i opština ove cene zemljišta po posebnoj metodologiji utvrđuju i objavljuju)2.397. s obzi2 Prag cene eksproprijacije koriguje se do prometne cene na lokalitetu . Ona za ukupni fond kojim raspolaže preduzeće iznosi 24.građevinsko zemljište izvan građevinskog području. kao ni vrednost zemljišta u glavnom gradu i građevinskom reonu sela). br.gradsko građevinsko zemljište.487. računato prema propisanoj ceni od 50 dinara za metar kvadratni. LokacijaPovršina (m2) Cena (din. na građevinskom zemljištu u posedu pravnih lica. što je prikazano i u narednoj rekapitulaciji. posednik. Kao sledeći korak u proceni utvrđena je "prag cena" građevinskog zemljišta.) 24. površina.. . odnosno. br.Katastarska opština.. Znači. .

načinu .9527536. br. dakle kvalitetu zemljišta. Procenjena vrednost poljoprivrednog zemljišta može se utvrditi primenom dva pristupa procene: troškovni i prinosni. koje se vode od strane geodetske službe ili odeljenja koje vodi evidenciju o zemljištu. kao i osnovama sticanja. . kao posledica cene od 75 dinara po jednom metru kvadratnom.400 Red. procenjena vrednost ovog zemljišta bi mogla biti najmanje 50% viša od izračunate "prag vrednosti". korišćenje.. PRIMENA METODA PROCENE rom na lokaciju. sasvim pouzdan. događa da proizvodno lošije zemljište na jednom prostoru bude više valorizovano od zemljišta koje se nalazi u drugoj regiji i koje je po produktivnim svojstvima kvalitetnije. U konkretnom slučaju vrednost zemljišta je procenjena na 36. na dan …. Prema oceni procenjivača. sa aspekta valorizovanja reproduktivnih mogućnosti zemljišta. unapređenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta i Republičkom geodetskom zavodu .400 dinara. što predstavlja povećanje od 2.(kategorijama) korišćenja.487.organizacionoj jedinici u opštini u kojoj se nalazi nepokretnost. Prinosni pristup u proceni poljoprivrednog zemljišta je. Troškovni pristup u proceni poljoprivrednog zemljišta polazi od utvrđene cene zemljišta koja se koristi prilikom eksproprijacije po 1 hektaru.596. Otuda se. može kategorizovati kao građevinsko zemljište u građevinskom području. Međutim. 84 . poznata je činjenica da se razvrstavanje zemljišta po katastarskim klasama ne vrši prema bonitetu..596./m2) Vrednost (din. U tom smislu treba izvršiti agregiranje ukupnog zemljišnog fonda prema katastarskim opštinama i klasama... LokacijaPovršina (m2) Cena (din. po pravilu. već prema nameni za koju se koristi.4. 1.198 hiljada dinara.) Ulica ….. Ova evidencija treba da je ustanovljena prema Uputstvu o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivredog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica (obrasci P-1 i E-1) i zajedno sa pratećom dokumentacijom dostavljena Republičkom fondu za zaštitu. br. Procenjena vrednost građevinskog zemljišta.

). Kao period posmatranja za zemljište se može uzeti period i do četrdeset godina. bioloških. Procenjena bruto dobit na bazi prosečno ostvarene setvene strukture je osnova za iz85 . Ponderisana diskontna stopa treba da odražava cenu zemljišta. utvrđuje se prosečni prinos poljoprivredne proizvodnje za određeni period. na visinu bruto dobitka utiče veliki broj faktora (prirodnih. finansijskih i sl. takođe svedena na sadašnju vrednost. a njima se pripisuje rezidualna vrednost. Ostvareni srednji prinos po hektaru zemljišta se zatim koristi prilikom obračuna sadašnje vrednosti očekivanog bruto dobitka. organizacionih. uspostavljanjem odgovarajuće setvene strukture. Kada se govori o prinosu zemljišta. Suština ovog pristupa svodi se na izračunavanje sadašnje vrednosti budućih priliva primenom izabranog diskontnog faktora.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - međutim. ukupnu zasejanu površinu i iskazuje posebno za svaku godinu i prosečno za ceo posmatrani period.kulturu pojedinačno. pa je otuda moguće neadekvatno sameravanje produktivnih potencijala zemljišta u konkretnom slučaju. a svakako da veliki značaj pored njih ima na prvom mestu proizvodni potencijal zemljišta. Tako dobijena prosečna vrednost jedinica bruto dobiti po 1 hektaru primenjuje se na finansijski rezultat iz obračunske kalkulacije najrasprostranjenije proizvodnje (ukoliko postoje obračunske kalkulacije). pa otuda i potreba da se prinos zemljišta računa kao srednja vrednost ostvarenog prinosa u više sukcesivnih godina (po pravilu se uzimaju četvorogodišnji proseci). Na osnovu zasejane površine za svaku kulturu. odnosno njegova plodnost . kao ocenjeni period sposobnosti ovoga faktora da korisniku odbaci prinos. Kako prinos zemljišta ostvaren u jednoj godini obično nije reprezentativan. odnosno. ekonomskih. Zatim se računa koeficijent bruto dobitka kao odnos postignutog bruto dobitka svake pojedinačne kulture u odnosu na najrasprostranjeniju proizvodnju. On se dobija izračunavanjem sume diskontovanih bruto dobitaka koji se mogu očekivati u korišćenju zemljišta. Međutim. Na ovaj način se utvrdio finansijski rezultat za svaku proizvodnju . izračunava se ukupan broj jedinica bruto dobitka koji se zatim za svaku godinu svodi na jednu jedinicu površine zemljišta. a njena visina je određena visinom normalne stope povraćaja na uložena sredstva i rizikom. postoji određena neizvesnost prihvatanja pojedinih ulaznih parametara. Na visinu bruto dobiti utiče i setvena struktura koja se iz godine u godinu menja.bonitet. odnosno. misli se na bruto dobitak koji se dobija gazdovanjem zemljišta.

kapitalu. Nakon definisanja svih ulaznih elemenata izvrši se proračun vrednosti 1 ha zemljišta metodom diskontovanog novčanog toka.Troškovni pristup . Zatim je neophodno da specijalista za procenu građevinskih objekata pregleda građevinsko-tehničku dokumentaciju (projekti.499. Za procenu vrednosti građevinskih objekata potreban je korektan popis koji obuhvata sve vrste objekata u svojini preduzeća.Prinosni pristup 35. Na primer: Rezultati procene ukupnog fonda poljoprivrednog zemljišta preduzeća "ABC": u 000 DEM 1.547 2./ha. treba obuhvatiti sa ostalom imovinom preduzeća čiji se kapital procenjuje. Primenjujući oba pristupa i utvrđujući pondere za oba metoda. obračun površina. kao i dokazi o pravu vlasništva (ugovor o kupovini.predajom zemljišta nazad državi.402 Knjigovodstvena vrednost Procenjena vrednost: . Građevinski objekti. kretanje cena poslovnog 86 . U ovom momentu je bitno da državno zemljište ne treba tretirati kao svojinu preduzeća "ABC" i procenjivati u njegovoj neto imovini .konverzijom u kapital od strane države ili izmirenjem te obaveze ili . Ovaj problem će se svakako zakonskom regulativom rešiti.4. okončane situacije o izgradnji objekta). NAPOMENA: Vrednost sopstvenog zemljišta.953 19. PRIMENA METODA PROCENE računavanje neto sadašnje vrednosti u din.250 Prihvaćena procenjena vrednost Prihvaćena procenjena vrednost a 1 ha 5.85 ha poljoprivrednog zemljišta. moguće je proceniti realnu vrednost po 1 ha zemljišta.5 s obzirom da preduzeće "ABC" raspolaže ukupnim fondom od 3. dok procenjenu vrednost državnog zemljišta treba tretirati kao dugoročnu obavezu koja će se izmiriti na jedan od sledećih načina: . pri proceni vrednosti kapitala.

prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. iznosa i trajnosti (prihodni pristup). Pri proceni vrednosti građevinskih objekata. Vrsta i starost objekata.metodologija i primeri - prostora) i izvrši pregled objekata. podrazumeva da se procenjena vrednost građevinskog objekta utvrđuje na osnovu građevinske cene u momentu procene. treba koristiti pristup uloženih sredstava za sve objekte procenjujući tekuće troškove za izgradnju nekretnina uz odbitak amortizacije (troškovni pristup). kvalitet gradnje. s jedne strane i obim i kvalitet dostupnih podataka s druge. klasifikuju. gde se podaci koji se koriste za procenu vrednosti kapitala preduzeća od strane eksperata prikupljaju.da nabavi sličnu imovinu koja će mu obezbediti sličnu korisnost (pristup poređenja prodaje na tržištu) ili da nabavi imovinu koja će mu obezbediti podjednak prihod uporedivog kvaliteta. U ovu cenu se uključuju troškovi investiciono-tehničke dokumentacije. specijalista za procenu objekata treba da napravi opis s osnovnim karakteristikama svakog objekta i da pojedinačno proceni svaki objekat. koja se množi ukupnom površinom objekta (pri čemu se vodi računa da li se uzima bruto ili neto površina objekta). (2) tržišni i (3) prihodni pristup. Troškovni pristup u proceni građevinskih objekata. Pri proceni mora se voditi računa o 87 . održavanje i sl. sadašnje stanje. je proces sa određenim redosledom. troškovi uređenja građevinskog zemljišta. Na osnovu navedenog. kako bi stekao uvid u njihovo postojanje. a onda da sačini pregled i rekapitulaciju procenjene vrednosti svih objekata. koja se obično koristi za građevinske objekte. troškovi gradnje. Osnovni princip za sva tri pristupa je princip supstitucije koji podrazumeva da bi oprezni kupac imao tri alternativna izbora: . utiču na primenjivost svakog pristupa u svakoj pojedinačnoj situaciji. . Postoje tri opšte poznata pristupa koji se koriste kod utvrđivanja vrednosti građevinskih objekata: (1) troškovni pristup uloženih sredstava. zasnovan na principu supstitucije.da kupi slobodno zemljište i izgradi sličnu nekretninu (princip uloženih sredstava).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Metodologija procene. analiziraju i zatim predstavljaju u mogućoj formi. nabavne vrednosti pripadajućih instalacija.

odražavajući stepen do kojeg ta imovina doprinosi koristi i profitabilnosti biznisa firme. Od specijaliste za procenu se očekuje da proceni vrednost svakog objekta. tj. zgrade za specijalnu namenu. Ako se radi o proceni firme u likvidaciji. PRIMENA METODA PROCENE funkcionalnosti. međutim može biti korišćen i pri proceni ostalih nekretnina.4. ako se radi o proceni vrednosti neto imovine. stepenu amortizovanosti i izgrađenosti infrastrukture. "Vrednost u upotrebi" može da se koristi u proceni opreme. kvalitetu gradnje. premisa je vrednost u upotrebi ili sadašnja procenjena vrednost.opštine ili grada gde se objekat nalazi i umanjujući ih za iznos amortizacije. Sa specijalistom za procenu građevinskih objekata. pre procene. kao što su infrastruktura. a ne ekonomisti. Postupak procene vrednosti građevinskih objekata od strane specijalista za procenu svodi se na sledeće: Sastavljanje pregleda svih objekata koji sadrži: – – – – spisak objekata po fabrikama ili delovima (pogonima). 88 . s obzirom da su to po pravilu lica građevinsko-tehnički obrazovana. godine aktiviranja i reaktiviranja objekata. treba definisati premise vrednosti. fabrički kod svakog objekta. primesa je vrednost u likvidaciji (redovnoj ili u forsiranoj likvidaciji). Na primer. Vrednost u upotrebi odnosi se na vrednost određene imovine. uzimajući u obzir troškove izgradnje ili nabavke identičnog ili sličnog novog objekta sa teritorije . za određenu upotrebu i za određenog korisnika. koja treba takođe da bude realno procenjena. za sva sredstva koja nemaju aktivno tržište. situacioni planovi tehnoloških celina (pogona) sa objektima i infrastrukturom.

efektivno proteklog vremena korišćenja objekata. Navedeni termini se mogu objasniti na sledeći način: – Ekonomski vek upotrebe objekata. instalacije van objekta. Obilazak i tehnički pregled svih objekata.metodologija i primeri - – – arhitektonsko-građevinske projekte po kojim su objekti izgrađeni i obim izvršenih radova za specifične konstrukcije. uređenje zemljišta. temelje opreme. Objekte trebe prezentirati u tabelarnim pregledima na osnovu njihovih glavnih karakteristika: dužina (m1) ili površina (m2) ili zapremina (m3) ili 89 . Na primer: građevinski objekti. vodeći računa o nameni i konstrukciji objekata. održavanja i većih rekonstrukcija na objektu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . objekte infrastrukture i uređenje zemljišta. Rekonstrukcije objekata se moraju detaljno uključiti u procenjenu vrednost objekata. Održavanje objekata podrazumeva ulaganje sredstava i rada u meri koja je neophodna za normalno funkcionisanje u skladu sa očekivanim ekonomskim vekom upotrebe. – – – Na osnovu detaljnih tehničkih podataka. Kvalitet stanja u kome se svaki objekat nalazi treba utvrditi na bazi ekonomskog veka upotrebe objekata. uz konstataciju eventualnog odstupanja od projekta. Efektivno proteklo vreme računa se od godine aktiviranja objekta do dana procene. određen je (a) svim komponentama amortizovanja (obračunatim po međunarodnom standardima ili pak jugoslovenskim propisima) i (b) stepenom doprinosa tog objekta korisnosti i profitabilnosti posla (biznisa). specifične konstrukcije. vrši se grupisanje objekata u određen broj grupa ili celina.

reprezentativnoj jedinici mere (m1. PRIMENA METODA PROCENE težina (kg). radne snage. troškove revizije i profita građevinskih firmi. Za važnije objekte treba uraditi tehničke opise sa svim bitnim karakteristikama. Pomenute podatke objavljuje Savezni zavod za statistiku. m3 ili kg). Sledeći primer ilustruje procenu vrednosti građevinskih objekata preduzeća "ABC" koja je data u vidu tabele sa obračunom sadašnje procenjene vrednosti ili "vrednosti u upotrebi" i Opisom prvog objekta iz tabele (Upravna zgrada). korigovane statističkim podacima o kretanju cena osnovnog građevinskog materijala u toku iste godine (cement. troškove izrade tehničke dokumentacije i iznos taksi za dobijanje saglasnosti za tehničku dokumentaciju.4. betonski čelik i valjani čelični profili. a preporučljivo je i u DEM ili u USD. Procenat fizičke depresijacije predstavlja proizvod vrednosti nove gradnje i vrednost fizičke depresijacije. šljunak. Sadašnja procenjena vrednost je rezultat razlike između vrednosti nove gradnje i vrednosti depresijacije. 90 . Cena nove gradnje po jedinici mere za pojedinačni objekat određuje se na bazi izvršenih licitacija za radove sličnih objekata koje su održane u godini procene. cevi za vodovod i kanalizaciju). limovi. mehanizacije. Vrednost nove gradnje dobija se kao proizvod cene po jedinici mere za novu gradnju i veličine objekata prikazane u izabranoj. m2. Sve vrednosti treba da su iskazane u dinarima. Cena po jedini mere uključuje cenu materijala.

00II atomskim sklo-ništemRadionicaZgrada 2 ⋅ 3.600160.50 I 3. 4.6881.080 00 17=12-16 Iznos fizičke depresijacije 442.70749 16=(12×15):1 6.751466.083.00.504.800584.251.00.00 halaSkladište boca za laboratorijuLaboratorija sa I 4.192. br.613501.5501.u USD Sadanja procenjena vrednost 749.030212.50 + 3.750368.0001.00III 8.00.478535. 20..9701.335567 792 7 Visina objekta I 2.146112. 8. 540 % fizičke depresijacije Efektivno proteklo vreme Ekonomski vek upotrebe 14 13 37%19%16%16%16%33%31%31%33%28%33%1 6%33% 35676767673336363340336733 13131111111111111111111111 1.496. 6.137.664 39.761 1.000802.099933.85397.206.620 Procena vrednosti gradjevins Vrednost nove gradnje kih objekata.2501.604255.1 ∑ 15=13:14 20602.200423.6322.560 ∑ 594.680867.74338.4481. mere Težina kg Dužina m' Zapremina m3 Površina m2 12 11 10 9 8007008004508501206506503811014075042 11.50 1983198319851985198519851985198519851985 III 198519851985 3 ⋅ 3.110 8 1.620651.22424.39 9.000196.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .003.31222.9381.522267.50I Upravna zgradaPutnička portirnicaProizvodna 18.00 (kvaliteta)Kompresornica 1 objekti UKUPNO GRADJEVINSKI OBJEKTI Broj etaža Godina aktiviranja/ reaktiviranja 5 4 Naziv objekta 3 Preduzeće "ABC" Fabrički kod Red.904 19.257157. 2 1 I 312456781214182531 12345678910111213 91 .20 I 3.00.068.00029.00II 3. na dan Cena po jedinici .00 održavanjaProtivpožarna zaštitaKompresornica 2Zgrada I hemijske pripreme vodeKotlarnicaZgrada QA Gradjevinski 14.7764.metodologija i primeri - .00 I 4.6005.560265 ∑ .296.80 6 I 3.4902801.3203.802245.00I 3.8501.

Objekat je fundiran na trakastim temeljima. njenu funkcionalnu. serijske proizvodnje. Konstrukcija je montažna. u sali zidovi su obloženi lamperijom.490. duplošperovana i bojena. Osnova objekta je razuđena. Kvalifikovani procenjivač. PRIMENA METODA PROCENE PREDUZEĆE "ABC" OPIS OBJEKATA Upravna zgrada Broj objekta u situaciji: Godina izgradnje: Neto površina objekta: Karakteristike objekta: Konstrukcija objekta: 3 1983. ili po linijama ili grupama. Montažni panoi su obrađeni tapetima. Unutrašnja obrada: Podovi: Podovi objekta su betonski. struje i grejanja. Sendvič elementi su u kombinaciji knin . Knin . treba da izvrši uvid u stanje opreme i da oceni pojedinačno. a u mokrim čvorovima keramičkim pločicama. Prozori su krilo na krilo. specijalista za određenu vrstu opreme. kako bi mogao da utvrdi procenat njene istrošenosti. U objektu su izvedene instalacije vodovoda i kanalizacije. a završna obrada je vinaz ili tapisom. Zidani deo zidova je malterisan.gips na plafonskoj konstrukciji je bandažiran i bojen. izvedeni preko hidro i termoizolacije. a vrata su izvedena po JUS-u. tehničku i ekonomsku zastarelost. eternita i mineralne vune. Bitan 92 . gletovan i bojen. U postupku procene vrednosti opreme potrebno je raspolagati popisom opreme koja održava stvarno stanje opreme na dan procene. 1. tipa "Janj" od sendvič elemenata u drvenom bondruku. a u mokrim čvorovima su keramičke pločice. zastakljeni dvostrukim staklom.00 m2 Objekat je montažni.4.gips ploča. Zidovi: Plafoni: Stolarija: Instalacije: Oprema.

Prema prinosnom pristupu vrednost opreme jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih rezultata ostvarenih korišćenjem opreme. U tržišnom pristupu vrednost opreme se procenjuje na osnovu transakcionih cena. što sve zajedno za rezultat ima procenjenu vrednost odnosne opreme. funkcionalne i tehnološke zastarelosti). Postoje tri tradicionalna.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . kancelarijsku. na proizvodnu opremu (i dalje po tehnološkim linijama) i neproizvodnu (laboratorijsku. računarsku. Procenjivanje vrednosti opreme zavisi od pristupa procene i od svrhe procene. fizičkih karakteristika. npr. Najviša cena koju bi investitor bio spreman da plati je nova procenjena vrednost opreme. 93 . kao i ekonomske. Međutim. odnosno proizvodnje ili nabavke nove opreme istih ili sličnih karakteristika. Na bazi procesa poređenja i utvrđivanja međuzavisnosti uzimaju se u obzir i prave se prilagođavanja vrednosti u zavisnosti od vremena prodaje. uslova i rokova prodaje. Troškovni pristup podrazumeva utvrđivanje troškova zamene opreme. birotehničku. u okviru prinosnog pristupa.metodologija i primeri - podatak za procenu opreme je i obim korišćenja raspoloživih kapaciteta u proteklim godinama u kojima je ispitivana oprema koja je predmet procene (naročito je važno za proizvodnu opremu). transportna sredstva itd. ta vrednost se koriguje za iznos amortizovanosti opreme (fizičke izraubovanosti. troškovni i prinosni pristup.) olakšava specijalisti za procenu sam proces procene opreme. najčešće korišćena pristupa u proceni vrednosti opreme i to su: tržišni. Grupisanje opreme po njenim vrstama i nameni. izražene u procentima kao preostala upotrebna vrednost. koje se za uporedivu opremu mogu ostvariti u stvarnim kupoprodajnim transakcijama. U proceni vrednosti. moguća su dva metoda: (1) kapitalizovanje ostvarenih rezultata i (2) diskontovanje budućih rezultata.

Procenjena sadašnja vrednost opreme se utvrđuje umanjivanjem procenjene vrednosti nove opreme za iznos amortizovanosti. kao i stepen zastarelosti opreme. stepen amortizovanosti je određen na bazi odnosa efektivno proteklog vremena trajanja i procenjenog ekonomskog veka upotrebe. (2) Kada nije moguće pribaviti potrebne podatke sa tržišta. istorijski troškovi nedavnih nabavki ili podaci dobijeni od proizvođača i dobavljača.4. U cilju utvrđivanja vrednosti troškova zamene mogu se koristiti (1) revalorizovani. vrste transakcija (npr. uz saglasnost obe strane da se razmena obavi. finansijske strukture) i drugih faktora vezanih za konkretnu transakciju. Stvarna cena plaćanja u transakciji imovine se može razlikovati od procenjene sadašnje vrednosti zbog dejstva faktora. pored tržišne cene mašina i opreme. Za utvrđivanje stepena amortizovanosti koriste se dva metoda: (1) prvi podrazumeva utvrđivanje sadašnje procenjene vrednosti. Razlika između utvrđene vrednosti troškova zamene korišćenom opremom i vrednosti nove opreme predstavlja iznos amortizovanosti odnosne opreme. odnosno sadašnja procenjena vrednost opreme. PRIMENA METODA PROCENE Svrha procene je da se utvrdi preostala upotrebna vrednost. vrednost opreme se utvrđuje na bazi troškova zamene. instaliranja i inženjeringa. odnosno proizvodnje ili nabavke nove opreme istih ili sličnih karakteristika umanjena za iznos amortizovanosti. U cilju upotpunjenja ove analize treba izvršiti i analizu tržišta nedavnih nabavki i cena za uporedive jedinice opreme. kao što su pregovaračke sposobnosti strana. odnosno preostale upotrebne vrednosti opreme na bazi istraživanja i analize podataka sa sekundarnog tržišta korišćene opreme istih ili sličnih karakteristika. odnosno indeksirani originalni troškovi nabavke ili (2) tekući podaci o troškovima. Utvrđene vrednosti troškova zamene opreme uključuju. koja odražava funkcionalne i fizičke karakteristike opreme. Ova analiza predstavlja matematičku ocenu faze životnog ciklusa pojedinačne opreme na dan procene. i troškove transporta. Poređenjem rezultata dobijenih ovim istraživanjem sa rezultatima dobijenim iz 94 . Prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala. Sadašnja procenjena vrednost opreme je razumna cena po kojoj imovina može promeniti vlasnika.

dobija se vrednost koja bi trebalo da reflektuje tržišne uslove na dan procene.metodologija i primeri - ocene amortizovanosti. otkupljene sopstvene akcije i ostali dugoročni plasmani. težinu ili zapreminu ili temperaturu. Pogon "Y" 1031 1 StrugFAMTES-3 645 1 Brusilica METALNA HT-350 4671 55 1980.900 4. nomenklaturu.500 8. bankama i ostalim institucijama u koje su izvršena ulaganja. I za procenjenu opremu specijalista za procenu opreme treba da. Stalna imovina . proizvođača. Pogon "X" 2. Na primer. u najkraćem dâ opise opreme. Procenjuju na osnovu detaljnih specifikacija. Lokacija 1. remonta i sl. model. dimenzije.. Preduzeće: "ABC" Pogon: "X" Namena: Proizvodna oprema .u USD Preostala Realna procenjena Inventarni Opis opreme amortizacija Fabrički broj Nova nabavna vrednost Godina Proizvođač Tip/model broj Količina vrednost proizvodnje (sadašnja procenjena vrednost) Red.400 5. tako da daje za svaku mašinu: tehničke karakteristike. popisa i informacija o preduzećima.1. Rekapitulacija procenjene vrednosti opreme.procena dugoročnih finansijskih plasmana Dugoročnim finansijskim plasmanima smatraju se učešća u kapitalu. 10.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .500 Za proizvodnu opremu procenitelj ide i u veći broj detalja za svaku liniju i njene delove. prvenstveno proizvodne opreme.800 6. učešća u kapitalu predstavljaju vlasnički interes u drugom pravnom licu u vidu portfelja akcija i u vidu udela u kapi95 . Njihova realnost se ocenjuje na osnovu indikacija o mogućnosti postizanja efekta zbog kojih su sredstva i plasirana. dugoročne hartije od vrednosti. br.2. krediti sa rokom dospeća preko godinu dana od dana činidbe. na dan ….3. 14. 4. materijal od kojeg je proizvedena mašina.. ocenu stanja održavanja.700 1985. kao i da sačini liste i rekapitulacije procenjene opreme sa sledećim podacima.

što procenitelj treba da prihvati i uvaži. kamate i sl. Beograd13 Banka "C". Ulaganja u banke Banka "A". učešća u dobitku. Pri proceni vrednosti finansijskih ulaganja veoma je koristan prethodno obavljen revizorski pregled (potpun ili delimičan) finansijskih izveštaja od strane nezavisnih revizora.758 Predložene korekcije Ispravka vrednosti(3. ispravke ili uvećanja. Dugoročne hartije od vrednosti uključuju akcije i druge vlasničke certifikate do 10% u kapitalu drugih pravnih lica. određeni plasman se mora delimično ili u celini otpisati.4. sastoje se od: .051 UKUPNO 3. ukoliko oceni da su potrebne. Ulaganja u preduzeća "XY".000 dinara 1. Beograd484 UKUPNO806 2. treba da sastavi rekapitulaciju procenjene vrednosti uz prethodne korekcije: otpise. po kom kursu (ako se radi o plasmanu u devizama). Beograd309 Banka "B". PRIMENA METODA PROCENE talu. s namerom da ih preduzeće drži na duži rok u cilju ostvarivanja zarade: dividende. Dugoročni finansijski krediti Dugoročni krediti preduzećima2.262 Prema bilansu stanja UKUPNO 4. kupljene obveznice i sve druge pribavljene hartije od vrednosti.211 Dugoročni krediti ostalima1. Međutim. kome je plasiran. Beograd215 UKUPNO690 3.262) Korigovano stanje na dan procene1. uz koje uslove.496 96 . Po završenim pojedinačnim procenama. Na primer: (a) Eksterna dugoročna finansijska ulaganja preduzeća "ABC". onda procenitelj sam mora da izvrši detaljno ispitivanje svakog pojedinačnog dugoročnog finansijskog plasmana: gde i u šta je plasiran. na dan procene. Beograd475 "MV". Ukoliko se ne mogu očekivati plasirani efekti. Svojim postupcima revizori daju ocenu vrednosti i realnosti povraćaja ovih plasmana. ako revizorskog pregleda nema. itd.

056 3. 97 . (b) Dugoročna finansijska ulaganja se mogu i uvećati.4. po osnovu izvoza u inostranstvo. a s obzirom na neizvesnost naplate ovih kredita procenitelj predlaže 100% ispravku vrednosti. Na osnovu pismenog obaveštenja Banke "A" od 15. Za iznos od 3.175 hiljada dinara. 4. što preduzeće nije usaglasilo i evidentiralo. Iako su aktivna vremenska razgraničenja posebno izdvojena.119 8.175 Od ukupnog iznosa od 5.262 hiljade dinara predstavlja dospele a nenaplaćene iznose potraživanja po dugoročnim robnim kreditima. Nakon detaljnog ispitivanja dokumentacije i konsultacije s merodavnim licima. Beograd 2.192 1 844 UKUPNO 864 5.000 dinara 1.metodologija i primeri - Iznos od 3. Na primer. Zalihe se procenjuju na osnovu izvršenog popisa stvarnog stanja svih vrsta zaliha.119 hiljada dinara procenitelj na dan procene treba da uveća vrednost dugoročnih finansijskih ulaganja koja će nakon toga iznositi 8.056 hiljada dinara na ulaganja u Banku "A" se odnosi 4. smanjenje ovih ulaganja. Beograd Preduzeće "Y". dugoročna finansijska ulaganja preduzeća "MN" sastoje se od: .12. Beograd Banka "C".1.119 hiljada dinara. Procena vrednosti obrtne imovine Prema šemi bilansa stanja u obrtnu imovinu svrstavaju se zalihe.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Ostala ulaganja Preduzeće "X". gotovina i gotovinski ekvivalenti (hartije od vrednosti).111 35 46 UKUPNO 4. pri proceni moguće ih je uvrstiti u obrtnu imovinu. Polaznu osnovu za procenu vrednosti zaliha materijala.19… (o Rasporedu revalorizacionih rezervi iz 19… i 19… godine) izvršeno je povećanje dugoročnih ulaganja u banku za 3.2. Beograd Banka "B". Beograd Stanje u bilansu Korekcije (uvećanje) Korigovano stanje 4.111 hiljade dinara ili 81%. Ulaganja u banke Banka "A". kratkoročna potraživanja. tj.

Takođe. PRIMENA METODA PROCENE rezervnih delova. što se u izvesnom stepenu može odraziti na njihov kvalitet. Dosadašnja praksa je bila obaveza linearnog otpisivanja zaliha po kriterijumu vremena provedenog u preduzeću. jer nerealno obezvređivanje zaliha dovodi do latentnih rezervi. rizik od nestandarnog kvaliteta i reklamacije po tom osnovu. ovaj izvoz nije realizovan. po bilo kom osnovu i nezavisno od protoka vremena. zbog prirode ovog proizvoda. zbog nestandardnih dimenzija.) Podrazumeva se da je pri ovom otpisu neophodna pažljiva procena specijaliste za procenu. Za zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje polaznu osnovu za procenu čini cena koštanja koja ne može biti viša od neto prodajne cene.4. u postupku procene treba izvršiti otpisivanje zaliha po osnovu njihovih stvarno nastalih smanjenja upotrebnih vrednosti. Na primer: Na zalihama gotovih proizvoda preduzeća "ABC" na dan procene zatečene su zalihe gotovih proizvoda proizvedenih u 1992. Uz to. nije moguće iskoristiti navedene gotove proizvode kao materijal za ponovnu proizvodnju drugih dimenzija. (Ovo je i u saglasnosti sa bilansiranjem zaliha prema novom Zakonu o računovodstvu. Procenjeno je da je mala verovatnoća da će se navedeni proizvodi izvesti i nakon otklanjanja objektivnih razloga zbog sledećeg: malo je verovatno da će se obnoviti veza sa kupcem sa kojim je zaključen ugovor o izvozu. a ne u preduzeću. Ove zalihe se nisu mogle realizovati ni na domaćem tržištu. S obzirom da se procenom žele postići što realnije vrednosti zaliha kojima preduzeće raspolaže. napominje se da su ovi proizvodi uglavnom uskladišteni na otvorenom prostoru. sitnog inventara i robe čine vrednosti nabavke istih ili sličnih vrsta zaliha. usled veoma oštre konkurencije konkretnog proizvoda sa relativno velikom ponudom i niskim cenama (naročito iz pojedinih azijskih zemalja). 98 . a koje su namenjene izvozu. Iz objektivnih razloga u privredi. visoki troškovi transporta konkretne proizvodnje do zemlje uvoznika. godini.

Pri proceni se ocenjuje mogućnost naplate na osnovu starosne strukture potraživanja i na osnovu informacija o dužnicima i njihovoj sposobnosti izmirenja duga. Ova potraživanja mogu se uvećati za iznos kamate ili smanjiti za iznos otpisa.679 139 9.627 hiljada dinara. Vrste zaliha Sirovine i materijal Rezervni delovi Sitan inventar Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba UKUPNO Stanje po popisu 1. potraživanja od eksternih kupaca iznose 17. Ispravka vrednosti po- 99 .589 (1. što iznosi 1. Na isti način se procenjuju potraživanja u zemlji i inostranstvu.000 dinara Kupci u zemlji Kupci u inostranstvu Potraživanja od uvoznika UKUPNO 17. 4.407 hiljada dinara. 6.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 3.metodologija i primeri - Shodno navedenom. br. na dan ….840 29 52 850 6. Pregled stanja zaliha preduzeća "ABC".122 139 11.433 hiljade dinara.694 Nakon eliminacije internih potraživanja od 6. Kratkoročna potraživanja i ostala kratkoročna ulaganja prethodno treba da su detaljno popisana i u vidu specifikacija usaglašena s dužnicima. specijalista za procenu zaliha predlaže da se izvrši 100% otpis vrednosti ovih zaliha.235 37 4. 1.022 Korekcija procene . 2. 5. Na primer: Preduzeće "ABC" ima na dan procene sledeće stanje potraživanja: . s tim što se na ova poslednja primenjuje realan kurs za valutu u kojoj su izražena.000 dinara Procenjena vrednost 1. Procenitelj je na osnovu detaljnih popisa i procene sačinio sledeću rekapitulaciju. Red.433) (1.840 29 52 850 8. Time će se zalihe gotovih proizvoda svesti na njihovu realnu vrednost.433) Procenitelj takođe navodi da je u Prilogu dat detaljni popis svih vrsta zaliha.422 21.

422 (4. PRIMENA METODA PROCENE traživanja od kupaca je obezbeđena u iznosu od 2.4. su ostvarena potraživanja u iznosu od 248 hiljada dinara. 100 . Gotovina u stranoj valuti procenjuje se po realnom kursu strane valute.819 hiljada dinara.407 (2.12.608 37-37 4. Svakako da procenjivač treba i za procenu ove kategorije sredstava da raspolaže popisima i analitičkim specifikacijama. Pregled potraživanja od kupaca na dan procene .199X godine iznose 15.340 hiljada dinara. tako da realna vrednost prispelih potraživanja na dan procene iznosi 14.000 dinara Eliminisanje Propisani bilans stanja internih potraživanja Bruto IspravkaNeto 19.422-4.4.694 Ukupno: Eksterni kupci Bruto Ispravka Neto (4. (2) hartije od vrednosti kao gotovinski ekvivalent (ako su neposredno unovčive) procenjuju se po nominalnoj vrednosti i (3) plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala procenjuju se najmanje u visini vrednosti izvedene iz cene plemenitih metala na svetskom tržištu.948 (2.235 Kupci u zemlji 37-37 Kupci u inostranstvu Potraživanja od izvoznika 4.u 000 dinara 141 93 14 248 Za ovaj iznos procenitelj će izvršiti korekciju potraživanja.3 godine preko 5 godina UKUPNO . a prema sledećem: Starosna analiza potraživanja od kupaca na dan procene Godine do 2 godine 2 .422.067 S obzirom da smo raspolagali starosnom analizom potraživanja od kupaca.422 24.067 hiljada dinara.340) 17. duže od jedne godine. Gotovina i hartije od vrednosti za procenu su vrlo jednostavni: (1) vrednost gotovine jednaka je iznosu na žiro-računu i u blagajni preduzeća.034 (2. te neto potraživanja na dan 31.340) 21.575 (2. utvrđeno je da od ukupnog iznosa potraživanja.340) 15.340) 10.287) 17.287) 12.

Sa stanovišta realno iskazanog finansijskog stanja preduzeća. tj.metodologija i primeri - Na primer: Novčana sredstva preduzeća "ABC". na osnovu detaljnih popisa i specifikacija ocenjuje se realnost iznosa iskazanog na ovoj poziciji u bilansu stanja. Ona mora biti korektno izvedena. 4. Kao i kod procene potraživanja i kod obaveza procenitelju će znatno biti olakšan posao. Ukoliko ovaj iznos odstupa od realnosti. kako bi sve obaveze preduzeća bile obuhvaćene procenom. ovaj iznos pri proceni treba da se otpiše i umanji vrednost Aktivnih vremenskih razgraničenja za taj iznos.430 hiljada dinara. U našem daljem izlaganju pretpostavljamo 101 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . ukoliko je pre procene izvršen revizorski pregled.1. Otpis može da usledi i za vrednosti koje su pogrešno iskazane na ovoj poziciji u bilansu. Procena vrednosti obaveza U proceni vrednosti obaveza prvi korak je njihova identifikacija.5. Na primer: Preduzeće "ABC" je na poziciji Aktivnih vremenskih razgraničenja u bilansu stanja razgraničilo zarade i naknade zarada (prema odnosu fakturisane i naplaćene realizacije. Aktivna vremenska razgraničenja se procenjuju slično potraživanjima.2. vrše se odgovarajući otpisi.000 dinara Blagajni Žiro-računu Deviznom računu Deviznim akreditivima Ostalim novčanim sredstvima *) UKUPNO 17 32 6 74 114 243 *) Ostala novčana sredstva sastoje se uglavnom od depozita neisplaćenih zarada i depozita za bolovanja preko 30 dana. na dan procene. što je u skladu s propisima) u vrednosti od 1. sastoje se od novčanih sredstava u sledećim oblicima: .

potrebno je utvrditi iznose dospelih anuiteta .4.497 Dugoročne obaveze 2.visinu rate. tj. Ako se procenjuju dugoročne obaveze. obračun kamate. Ukoliko se radi o proceni obaveza prema poveriocima u inostranstvu. preduzeće "ABC" na dan procene ima sledeće obaveze u bilansu stanja: . što se iz ugovora ili zaključnica može utvrditi. poreklu. u slučajevima kada nije vršena nezavisna revizija pre procene. PRIMENA METODA PROCENE da nema revizorskog pregleda i da procenitelj sam vrši pregled i analizu svih obaveza i njihovu procenu. odnosno potencijalnim obavezama. Pasivna vremenska razgraničenja tretirana su kao kratkoročne obaveze. da ih analizira i da u obrazloženju procene vrednosti sačini sledeće preglede: 102 . Procenitelj pregledom i analizom svih obaveza mora da proceni iznos potencijalnih obaveza koje treba pretvoriti u stvarne obaveze (sagledavanjem sporova u toku i mogućeg ishoda tih sporova. Posebna pažnja mora biti posvećena neregistrovanim.055.846 Kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja 39. faktura i popisa identifikuje sve vrste obaveza. rokovima. procenitelju je neophodno i sledeće: popisi. zatim utvrđivanjem iznosa datih garancija. koje takođe moraju biti obuhvaćene procenom. Znači.000 dinara 398. mora se koristiti realan kurs valute u kojoj su te obaveze izražene. kao potencijalnih stvarnih obaveza).321 Procenitelj treba da na osnovu ugovora. Datim primerom prikazana je procena vrednosti kratkoročnih i dugoročnih obaveza od strane procenitelja. kao i uticaja na visinu obaveza iskazanih u bilansu stanja. Na primer. odnosno detaljne specifikacije prema poveriocima. na dan procene. pored informacija iz bilansa stanja o visini obaveza kratkoročnih i dugoročnih.

tj.Tabele P-2/A i P-2/B) UKUPNO 226.12.metodologija i primeri - A) Dugoročne obaveze Dugoročne obaveze na dan 31.852 Kredita od banaka u inostranstvu UKUPNO 398.544 YU DIN / 000 159.u 000 dinara 118. dopunske informacije.354 1. kao na primer: USD / 000 30.345 172.199X godine u iznosu od 398.Tabela P-9A) Dugoročni krediti od banaka u zemlji i inostranstvu obuhvataju glavnicu duga na dan 31.004Nedospela glavnica (dospeva u 199X i 199X godini) (Prilog .u 000 dinara 172.149 103 .631 4.497 Oročeni ulozi iskazani su u USD i odnose se na uloge: Preduzeća Preduzeće "A" Preduzeće "B" Preduzeće "C" Preduzeće "D" Preduzeće "E" UKUPNO (Prilog .996 1.344Dospela a neplaćena glavnica 108.12.496 Kredita od banaka u zemlji 223.199X godine i to: .348 Dospele kamate po osnovu ovih kredita iskazane su kao kratkoročne obaveze u iznosu od 72.497 hiljada dinara sastoje se od: .149 Oročenih uloga stranih lica 2.079 5.097 924 264 263 33.758 hiljada dinara. Za svaku kategoriju navedenih obaveza u posebnom prilogu dati su detalji.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .740 1.

108 8.125 1 2 5.750.385 6.233 7.193 372.477.079 1. Za kredite u stranim sredstvima plaćanja Banka "A" Banka "B" Banka "C" UKUPNO 47.061.211 9.620 108.004 47.581 UKUPNO 339.783 552 117 1.780 3.073 7.375 133 4 3.01.380 12.546 988.371 130.12.620 1.125 2 2 Libor L+1.083 4.983 1. na dan … Promene na kreditima u Glavnica duga toku obračunskog Glavnica duga perioda 01.452 35.316 12% 12% AKA+1.u 000 dinara Kreditori Dugoročni deo Dinamika dospeća ostatka duga / glavnice po godinama obaveza na dan 31.203 103.533 87.420 16.501 14.807 110.520 27.553.603 448 35 757 4.266 111.12.667.290.847 6. PRIMENA METODA PROCENE Preduzeće "ABC" Tabela P-2/A Pregled stanja i promena na obavezama po dugoročnim kreditima.058 25.769 6.636 8.561.4.400 2.635 3 8.199X 199X 199X 199X 199X 199X Posle 20.847 104 .824 104.000 21.452 38.820 226.620 54.453 210.199X kursne razlike Valuta Konto Kreditori Oznaka Iznos Kamatna stopa 4130067 4130067 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150025 4150041 4150084 4150084 4150084 4150084 Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka Banka "A" "B" "C" "E" "F" "M" "N" "R" "X" "Y" "Z" "P" "S" "XY" 840 756 280 840 40 280 840 840 840 840 280 840 280 840 210.199X 31.419 140.417 21.157 53.706 5.723 9.883 463 166 1.375 123 3.537 53.603 21.078 26.687 463 996 26.199X u 000 dinara u 000 dinara Otplatni period u godinama Pozitivne kursne Negativne Otplata razlike do 31.861 3.348 Preduzeće "ABC" Tabela P-2/B Pregled dospeća obaveza po dugoročnim kreditima po godinama .603 448 160 152 14 2 4.847 6.977 7.12..537 53.

095.057) Dobavljači u zemlji110.630 546.167 Pri analizi ovih obaveza prvo su eliminisane obaveze iz internih odnosa (saldirane sa potraživanjima iz internih odnosa).u 000 dinara Obaveze za primljene avanse Obaveze prema dobavljačima (u zemlji. u skladu sa standardima revizije.607 750.176Dobavljači u inostranstvu604.321 2.745 39. Obaveze prema dobavljačima i za primljene avanse .237(511.12.199X godine u iznosu od 2.12.169UKUPNO1.031 118.u 000 dinara StanjeKorekcije Poverilac 31.607(324.500 3.343.095.558) Procenitelj mora da se ogradi u proceni obaveza prema dobavljačima jer na osnovu raspoloživih informacija teško je proceniti realnost iskazanih obaveza.metodologija i primeri - B) Kratkoročne obaveze Iskazane kratkoročne obaveze na dan 31. 105 . bila bi zahtevana direktna konfirmacija stanja od dobavljača (naročito od onih u inostranstvu) i tek nakon toga bi se mogao formirati sud o realnosti ovih obaveza. a zatim sagledavane potencijalne obaveze koje mogu da se pretvore u stvarne obaveze (po osnovu podnetih tužbi protiv preduzeća "ABC").PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .199Xinternih salda Primljeni avansi592.285(187.333 44. inostranstvu i za nefakturisanu robu) Obaveze iz zajedničkog poslovanja i prema povezanim preduzećima Obaveze za primljene kredite od banaka u zemlji Obaveze za zarade Ostale kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja UKUPNO 592. Da je vršena revizija u punom obimu.501) Dobavljači za nefakturisanu robu36.167 hiljada dinara imaju sledeću strukturu: .

Tabela P-2/B) 35.578 118.246 72. a koje će se pojaviti u narednim godinama.163 9.4.599 hiljada dinara korigovane su iznosom od 39.745 hiljada dinara obuhvataju: .199X.500 hiljada dinara predstavljaju kratkoročne kredite koji su realno iskazani na dan 31. Obaveze prema povezanim preduzećima za kratkoročno uložena sredstva u iznosu od 10. Ostale kratkoročne obaveze iskazane u iznosu od 118.460 hiljada dinara.758 1. godine (Prilog . Obaveze za primljene kredite od banaka u zemlji u iznosu od 44.Tabela P-11).734 hiljade dinara iskazane su u realnom iznosu (Prilog . 106 . Za procenu dugoročnih rezervisanja treba obezbediti opšti akti preduzeća kojim se reguliše računovodstvo (pravilnik ili metodologija) i ostalu relevantnu dokumentaciju. što predstavlja eliminaciju salda internih potraživanja i obaveza. C) Dugoročna rezervisanja.745 Procenom je utvrđeno da je iznos ostalih kratkoročnih obaveza i pasivnih vremenskih razgraničenja realno iskazan. PRIMENA METODA PROCENE Obaveze iz zajedničkog poslovanja u iznosu od 535.Tabela P11).12. jer se vrednost dugoročnih rezervisanja procenjuje u visini očekivanih izdataka po osnovu troškova i rizika iz prethodnog poslovanja. moraju biti procenjena u realnom iznosu. koja predstavljaju (prema Zakonu o računovostvu) obaveze za pokriće troškova i rizika proisteklih iz prethodnog poslovanja.u 000 dinara Dospele neizmirene obaveze po dugoročnim kreditima Ukalkulisane kamate i ostale naknade po dospelim dugoročnim kreditima Ukalkulisane ostale kamate na kratkoročne kredite Obaveze za poreze i doprinose UKUPNO (Prilog .

287 (Prilog .990 Povećanje u toku 199X  Smanjenje u toku 199X 6.287 Specifikacija konta grupe 404 Konto 4040015 . Konto 4040023 .879.199X Povećanje u toku 199X godine je rezultat nastalih kursnih razlika i delom novih obračuna sa garantnim depozitom.u 000 dinara 5.071 (7.metodologija i primeri - Na primer: Preduzeće "ABC" u bilansu stanja na dan procene ima iznos od 154.880 154.12.12.u 000 dinara 126.380.Tabele P-10 i specifikacija konta grupe 40) I za procenu ove kategorije bilansa stanja potrebna je detaljna specifikacija.0247.199X PovećanjaSmanjenja 30.12.380 Po bilansu 31.12.461.324.906 Rezervacije za radne jednice u inostranstvu UKUPNO154.287 30.u 000 dinara 6.199X Povećanje u toku 199X Smanjenje u toku 199X Stanje na dan 31.917 29.608) 147.817.Rezervacija za garantni depozit .880 154.199X 107 .u 000 dinara Stanje na dan Promene u toku obračunskog perioda 31.12. kao na primer: Preduzeće "ABC" Tabela P-10 Pregled stanja i promena na dugoročnim rezervisanjima Konto 40 Naziv konta Rezervisanja za rizike UKUPNO .630 Po bilansu 31.906.287 hiljada dinara dugoročnih rezervisanja i to: .0247.199X 562.620 Stanje na dan 31.Ostale rezervacije za radne jedinice u inostranstvu .381 Rezervacije za garantne depozite 147.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

izgubljeni sporovi. preduzeće "ABC" ima sledeće procenjene vrednosti: . Ovakve obaveze. Smanjenje u toku 199X godine je takođe rezultat postojanja kursnih razlika i delom novih obračuna usled kojih je došlo do skidanja sa rezervacija (zbog knjiženja kooperantskih situacija koje nisu bile obuhvaćene u prethodnim obračunima. napraviti popise i specifikacije. Procena vrednosti kapitala Uz pretpostavku da će preduzeće trajati u neograničenom budućem periodu.635. D) Potencijalne obaveze treba da pri proceni budu detaljno analizirane i kvantifikovane u realnom iznosu kao stalne ("čvrste") obaveze.6.) Za procenu ovih obaveza procenitelj mora da konsultuje pravne eksperte. naknade štete.u 000 dinara 3. (Na primer. naknade sudskih troškova. mogu se kvalifikovati kao izvesne. treba detaljno pregledati. iako su potencijalne. čiji se kapital procenjuje. 4. a knjižene su na kontu Rezervacija). I ove potencijalne obaveze mogu se u određenom momentu i iznosu kvalifikovati kao obaveze koje su potpuno izvesne.287) Procenjena vrednost dugoročnih rezervisanja kapitala Procenjena vrednost (1. garant.066 kratkoročnih obaveza 108 . iako se vanbilansno prikazuju. Treba obavezno pregledati sve sudske sporove koje poverioci vode protiv preduzeća čiji se kapital procenjuje i proceniti ishod tih sporova na osnovu kojih se može zaključiti koje će obaveze pristeći iz tih sporova.137) Procenjena vrednost (procenjena vrednost neto imovine 894.2.497) Procenjena vrednost dugoročnih obaveza (154. prikupiti informacije o dužnicima kojima je preduzeće. vrednost kapitala se procenjuje metodom neto imovine tako što se od procenjene vrednosti ukupne poslovne imovine oduzme procenjena vrednost ukupnih obaveza: Na primer.081. Date garancije.987 Procenjena vrednost poslovne imovine (398.4. PRIMENA METODA PROCENE Povećanje u toku 199X godine je usledilo zbog kursnih razlika i delom iz novih obračuna u kojima je bila rezervacija.1.

1.074 1.2.12.177 25 158 3.575 19 583 3.740 244.792 202. Uložena sredstva u banke 5.690 211 5. Preduzeće "ABC" BILANS STANJA NA DAN 31.627 2. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 3. Kupci u zemlji 4.335 687.158 8. U tom bilansu treba da budu prikazane sve korekcije stanja iskazane po knjigama na dan procene.868 294. rezervni delovi i sitan inventar 2.199X (Vrednost neto imovine) AKTIVA 1.684 15 5.051 41.291 Korekcije procene .703 396 5. Dati avansi 3.7.869 (13) (185) (198) (198) 428.207 191. Ostala kratkoročna potraživanja i AVR IV Kratkoročna potraživanja (1+2+3+4+5) V) Obrtna sredstva (III+IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) Stanje po knjigama 2. Oprema i ostalo Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost I Materijalna ulaganja (1+2+3) 4. Proizvodi 3.943 679.733 428.758 2.928 5.533 259.metodologija i primeri - 4. Zemljište 2.473 673.869 428.671 184. Ulaganja u hartije od vrednosti II Dugoročna finansijska ulaganja (4+5) A) Stalna sredstva (I+II) 1.004 91. Materijal. Roba III Zalihe (1+2+3) 1.052 92.136 487.u 000 dinara Procenjena vrednost 2.928 5.962 109 .074 1.356 8.207 337.815 15 5. Potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5. Sastavljanje bilansa stanja na dan procene Na osnovu procenjenih vrednosti svih kategorija sredstava i izvora.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .177 25 158 3.943 250.183 149. Novčana sredstva i hartije od vrednosti 2.575 19 583 3. sastavlja se bilans stanja. Na primeru preduzeća "ABC" dat je korigovan bilans stanja na dan procene na sledećoj šemi.

5. PRIMENA METODA PROCENE Preduzeće "ABC" BILANS STANJA NA DAN 31.671 hiljadu dinara.601 hiljada dinara U navedenom primeru bilansa stanja procenjena vrednost kapitala je veća od knjigovodstvene za 428.040 1.671 651.365 8. 4.089 208 POSLOVNA PASIVA (I+II) 259.637 2. 7. 6. Na primer: Preduzeće "MN" ima takvu situacija. 2. Primljeni avansi Dobavljači Kratkoročne obaveze iz zajedničkih poslova Obaveze za zarade Obaveze prema povezanim preduzećima Krediti od banaka u zemlji Ostale kratkoročne obaveze Pasivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 222.671 687. 8.365 8.12.962 Vrednost neto imovine = 651.089 208 .361 2.291 428. što ilustrujemo bilansom na dan procene na sledećoj šemi.u 000 dinara KorekcijeProcenjena procenevrednost 428.601 36.930 36.907 16.040 1.199X (Nastavak) (Vrednost neto imovine) PASIVA I Kapital II Kratkoročne obaveze 1.637 2. Naprotiv. Međutim. 3. usled korekcija vrednosti imovien na niže ili pak obaveza na više. može doći i do smanjenja knjigovodstvene vrednosti kapitala. 110 .473 642 4.361 2.473 642 4. nije pravilo da se procenom mora povećati kapital iskazan u bilansu prema stanju iz knjigovodstva.4.907 16.

956 21. Avansi.429 194.056 581 1.727 1. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 5.794 29 2.911 11. Zemljište 2. Obaveze za zarade i ostale kratkoročne obaveze 7. Kratkoročne obaveze iz zajedničkog poslovanja 6.885 294.651) (82.218 1.273 134.571 597. Građevinski objekti 3.706) .272 89.046 251. Ostala kratkoročna finansijska ulaganja 5. Dobavljači u inostranstvu 4.403 797.576) 579. Materijalna ulaganja u pripremi 5.870) 35.598 (218. Ulaganja u hartije od vrednosti A) Stalna sredstva (I + II + III) IV Zalihe V Kratkoročna potraživanja i novac 1.430 16. Aktivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 16.284 78.246) 77.407 77.429 294.229 2. Avansi.653) (218.272 24.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .576) 46.894 50 54 2.048 9.543 (126.708 5. Obaveze za kratkoročne kredite 181.756 77.124 314.022 351.195 24.708 12.844 0 1.161) 42.447 29 2.500 1.750 579.048 9.596 161. depoziti i kaucije 2.717 Korekcije procene (83.286 0 (261. HOV i novčana sredstva 7. Kupci u zemlji 3. Dobavljači u zemlji 3.273 11 B) Obrtna sredstva (IV + V) POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Kapital II Dugoročne obaveze 1.585 0 (6.923) (134.897 53 1. Oprema 4.653) 53 (134.530 1. Krediti u inostranstvu III Kratkoročne obaveze 1.581 441.056 581 1. Potraživanja iz zajedničkog poslovanja 4.430 16.022 Vrednost neto imovine = 89.291 153.625 11.272 POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 797.208 10.844 616.12.844 251.metodologija i primeri - Preduzeće "MN" BILANS STANJA NA DAN 31.844 532.208 92.598 (134.199X (Vrednost neto imovine) AKTIVA I Nematerijalna ulaganja II Materijalna ulaganja 1.585 42.894 50 107 2. Dati depoziti i kaucije 2.718) (53) (53) (83.571 513. Ostala kratkoročna potraživanja 6.956 156.844 194.857 36.u 000 dinara Procenjena vrednost 16.305 7.885 hiljada dinara 111 . Avansi za materijalna ulaganja III Dugoročna finansijska ulaganja 1. depoziti i kaucije 2.229 2.

prinosna i likvidaciona. a smanjuje kapital). od kojih neki dobro posluju. U takvim slučajevima se preporučuje vrednovanje nerentabilnih delova primenom metoda likvidacione vrednosti. 112 . Zato se i koristi u procenama kao kontrolna veličina. te kao takva može služiti i kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. odnosno vrednost koja više odgovara realnosti. Ovaj metod ima naročitog značaja u sledećim okolnostima: projektovani neto novčani tok. METOD LIKVIDACIONE VREDNOSTI Pored prinosnog metoda i metoda neto imovine. a pojedini posluju s gubitkom. a rentabilnih prinosnim metodom. Zatim je potrebno takve vrednosti sabrati i dobiće se veća vrednost celog preduzeća. ako veliko preduzeće (holding) ima svoje delove (zavisna preduzeća). na prvi pogled. metod likvidacione vrednosti trebalo primenjivati samo u preduzećima koja su suočena sa prestankom svog rada. pa ono više vredi "mrtvo" nego "živo" (kad posluje. Tada likvidaciona vrednost preduzeća može biti i njegova maksimalna vrednost i za vlasnike jedini upotrebljiv indikator vrednosti. Tada se obe vrednosti. mogu uzeti u obzir prilikom zaključivanja o vrednosti preduzeća. Ukoliko se konsoliduju podaci o rezultatima poslovanja i upotrebe za procenu. PRIMENA METODA PROCENE 4.3. bio bi niži u poređenju sa vrednošću sredstava kojima preduzeće raspolaže. ukoliko bi se poslovanje nastavilo. tada će gubici nerentabilnih delova smanjiti rentabilnost celog preduzeća i ono će manje vredeti nego što je realno. Likvidaciona vrednost predstavlja donji limit. ukoliko bi se poslovanje nastavilo. najnižu vrednost kapitala. projektovani neto novčani tok. tj. dovoljno bi bio nizak da bi likvidaciona vrednost bila skoro jednaka prinosnoj vrednosti. Na primer.4. Iako bi. dok su drugi za nastavak rada. U takvoj situaciji neki vlasnici preferiraju likvidaciju. novim Zakonom je propisan i metod likvidacione vrednosti. on može biti primenjen i u drugim situacijama.

diskontuje na sadašnju vrednost prethodne iznose.specijaliste za procenu vrednosti.metodologija i primeri - Ukoliko se prinosnim metodom dobije manja vrednost od likvidacione. izračuna likvidacionu vrednost kapitala (vrednost likvidacionog ostatka). zbog njihove bolje informisanosti o tržišnim vrednostima sredstava. umanji bruto likvidacionu vrednost za direktne i indirektne troškove. Procenjivače za procenu likvidacione vrednosti najčešće angažuje sud.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . U primeni metoda likvidacione vrednosti potrebno je obezbediti posebne procenjivače . doda dobit ili oduzme gubitak tokom likvidacionog perioda. kako nekretnina. a pouzdano se zna da pripadaju imovini preduzeća. tj. proceni pojedinačno sve kategorije bilansa stanja. Pri proceni likvidacione vrednosti procenitelj treba da primeni sledeći postupak. tako i zaliha. oduzme likvidacionu vrednost obaveza. Upravo iz ovih razloga je u novom Zakonu propisana i primena metoda likvidacione vrednosti. 113 . sledeće korake: pribavi bilans stanja na dan procene. sastavi bilans stanja na dan procene. upotpuni bilans stanja (ukoliko je potrebno) sredstvima koja nedostaju. utvrdi bruto likvidacionu vrednost. onda je vrednost preduzeća jednaka njegovoj likvidacionoj vrednosti. zavisno od vremena likvidacije. prosuđuje da se sredstva najpovoljnije prodaju. opreme.

i nema potrebe ponavljati ih.4. u proceduri identičan sa trećim korakom po metodu neto imovine. zatim specifikacije i ostale dokaze o vlasništvu. utvrđivanje vrednosti nije identično metodu neto imovine. Vrednost zemljišta. Prema strukturi bilansa stanja. kao pojedinačne ili kao cene linije opreme. Vrednost bruto imovine preduzeća u postupku procene likvidacione vrednosti se procenjuje na bazi pojedinačnih prodajnih vrednosti u postupku redovne likvidacije. s obzirom da odgovara najnižoj ceni. koju opština pri eksproprijaciji zemljišta nadoknađuje. može biti prihvaćena kao likvidaciona vrednost. 114 . Međutim. podrazumevajući i da potraživanja i obaveze budu procenjeni na bazi realnih mogućnosti naplativosti i plaćanja. Treći korak je. zatim ekonomskotehničke zastarelosti i stepen amortizovanosti i održavanja. Kod procenjivanja likvidacione vrednosti opreme treba uzeti u obzir. ako ne i niža od njihove cene koštanja. Likvidaciona vrednost zaliha može biti ista. Građevinskim objektima treba pojedinačno utvrđivati prodajnu vrednost. opisu i karakteristikama sredstava. a naročito funkcionalnost i sposobnost upotrebe na drugom mestu (posle prodaje). takođe. pored postojećeg tehničko-tehnološkog stanja. na čiju će visinu naročito uticati funkcionalnost objekta i mogućnost njegove višestruke upotrebe i korišćenja za druge svrhe. što znači da za procenu svake kategorije bilansa treba obezbediti popise stvarnog stanja. procena bi trebalo da se odvija na sledeći način: Nematerijalna ulaganja treba pokušati da se posebno procene i da se posebno prodaju. Tu treba uzeti u obzir troškove demontaže i montaže koji bi bili neophodni pri prodaji svake pojedinačne opreme (pri prodaji "na komad"). PRIMENA METODA PROCENE Prvi i drugi korak pri proceni likvidacione vrednosti je identičan koracima primene pri proceni metodom neto imovine.

u 000 dinara 522. tj. Utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti vrši se nakon procenjivanja pojedinih kategorija aktive i prosuđivanja o najpovoljnijem izboru likvidacije.metodologija i primeri - Likvidaciona vrednost dugoročnih finansijskih ulaganja i kratkoročnih potraživanja odgovaraće vrednosti koja će moći realno da se povrati (za uložena sredstva) ili naplati.000 Procenjena vrednost potraživanja 128. 115 . na sledeći način: . Prosuđivanje najpovoljnije prodaje sredstava podrazumeva da procenjivač treba da izabere način likvidacije.000Procenjena likvidaciona vrednost nekretnina Procenjena vrednost obrtnih sredstava . Na prosuđivanje mogu da utiču sledeći faktori: primena zakonskih propisa (ograničenja). zakonski propisani troškovi. troškovi specijalne prodaje. Troškovi kojima se umanjuje bruto likvidaciona vrednost su na primer: troškovi angažovanja komisije koja vrši prodaju imovine. sposobnost preduzeća da likvidira sredstva redovnom likvidacijom.509. vraćanje. potencijalna likvidaciona vrednost nematerijalnih ulaganja.000 Novčana sredstva 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . tj. potencijalni uticaj od korišćenja redovne ili forsirane likvidacije. kao i da preduzme sve za postizanje maksimalne vrednosti likvidacionog ostatka.zaliha 603. (kao indirektni troškovi). Obaveze (dugoročne i kratkoročne) treba da budu procenjene u visini realnih mogućnosti njihovih isplata. troškovi osiguranja i sl.000i ostale obrtne imovine 256. porezi (kao direktni troškovi) ili troškovi pravnih usluga. izabere redovnu ili forsiranu (ubrzanu) likvidaciju.000Procenjena bruto Umanjivanje bruto likvidacione vrednosti za direktne i likvidaciona vrednost indirektne troškove je sledeći korak u proceni likvidacione vrednosti.

4. PRIMENA METODA PROCENE

U našem prethodnom obračunu to iznosi: - u 000 dinara 1.509.000 (213.000) (60.000) 1.236.000

Bruto likvidaciona vrednost iznosi Direktni troškovi likvidacije Indirektni troškovi likvidacije Likvidaciona vrednost (ostatak)

Tokom likvidacionog perioda, u kojem preduzeće može da nastavi sa svojim aktivnostima, treba utvrditi finansijski rezultat i, ako je u tom periodu utvrđena dobit, dodati procenjenoj i prethodno obračunatoj likvidacionoj vrednosti, a ako je utvrđen gubitak - oduzeti ga. Likvidacionu vrednost obaveza treba oduzeti od prethodno obračunate likvidacione vrednosti i time se dobija procenjena neto likvidaciona vrednost kapitala preduzeća.
Na primer (nastavak prethodnog obračuna): - u 000 dinara Likvidaciona vrednost (ostatak) Procenjena likvidaciona vrednost obaveza Procenjena neto likvidaciona vrednost - likvidaciona vrednost kapitala 1.236.000 (1.033.600) 202.400

Zavisno od vremena trajanja likvidacije, u poslednjem koraku moguće je diskontovanje na sadašnju vrednost prethodno izračunatih iznosa. Poslednji korak u postupku procene likvidacione vrednosti je sastavljanje bilansa stanja na dan procene.
Na primer: Preduzeće "LV", na osnovu prethodno izvršenih postupaka procene likvidacione vrednosti, sastavlja sledeći bilans:

116

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

BILANS STANJA NA DAN PROCENE PREDUZEĆA "LV"

(Metod likvidacione vrednosti)
Knjigovodstvena vrednost 1.020.000 (278.000) 742.000 900.600 256.000 128.000 7.000 - u 000 dinara Procenjena Napolikvidaciona mena vrednost

AKTIVA

1. Nabavna vrednost osnovnih sredstava 2. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava I Osnovna sredstva (1-2) 3. 4. 5. 6. Zalihe Potraživanja Novčana sredstva Ostala sredstva

522.000 522.000 596.000 256.000 128.000 7.000

(1)

(2)

II Obrtna sredstva (3+4+5+6) Ukupna aktiva (I+II)

1.291.600 2.033.600

987.000 1.509.000 (3)

PASIVA 1. Dospele dugoročne obaveze 2. Dobavljači 3. PVR I Tekuće obaveze (1+2+3) II Dugoročne obaveze Procenjene obaveze (I+II) III Obaveze za direktne i indirektne troškove likvidacije Ukupne obaveze (I+II+III) IV Kapital (neto likvidaciona vrednost) Ukupno pasiva (III+IV) 66.000 493.600 90.000 649.600 384.000 1.033.600 66.000 493.600 90.000 649.6000 384.000 1.033.600 (4)

1.033.600 1.000.000 2.033.600

273.000 1.306.600 202.400 1.509.000

(5) (6)

117

4. PRIMENA METODA PROCENE

U napomenama je dat obračun procene likvidacione vrednosti pojedinih bilansnih pozicija preduzeća "LV": 1) Osnovna sredstva / nekretnine i oprema
- u 000 dinara Građevine - 10% provizije i drugih direktnih troškova Diskontni faktor (18 meseci, 48%) Oprema - 40% diskont zbog pojedinačne prodaje ⋅ 750.000 (75.000) 675.000 0,49363

333.000

560.000 60% 336.000 80% 268.800 ⋅ 0,70259 189.000 522.000

- 20% provizije i direktnih troškova

Diskontni faktor (9 meseci, 48%) Likvidaciona vrednost stalne imovine

2) Obrtna sredstva - zalihe
- u 000 dinara Stanje po knjigama Gotovi proizvodi Nedovršena proizvodnja Materijal UKUPNO 380.000 150.600 370.000 900.600 Likvidaciona vrednost Objašnjenje

285.000 (25% snižene cene) 15.000 (nemogućnost završetka proizvodnje) (20% diskont zbog škarta) 296.000 596.000

3)

Ukupna procenjena bruto likvidaciona vrednost iznosi 1.509.000 hiljada dinara. Ukupna procenjena likvidaciona vrednost obaveza (kratkoročnih i dugoročnih) iznosi 1.033.600 hiljada dinara. Direktni i indirektni troškovi likvidacije iznose 273.000 hiljada dinara i to direktni 213.000 hiljada dinara, a indirektni 60.000 hiljada dinara. 118

4)

5)

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

6)

Kapital / neto likvidaciona vrednost izračunata je:
Ukupna aktiva Ukupne obaveze Neto likvidaciona vrednost - u 000 dinara 1.509.000 1.306.000 202.400

4.4. ZAKLJUČAK O PROCENI Kao što je ranije pomenuto, metodologija procene obuhvata veći broj različitih metoda. Da bi došli do vrednosti preduzeća, procenjivači obično koriste dva ili više metoda, pa kao rezultat dobijaju više mogućih vrednosti. Zbog toga je, na kraju, njihov zadatak da utvrde kojoj od tih vrednosti je najbliža vrednost preduzeća. To se obično čini ponderisanjem rezultata pojedinih metoda i izračunavanjem ponderisane vrednosti. U fazi pripreme za procenu, procenjivač bi trebalo da izabere više metoda. Neki od ovih metoda će rezultirati boljim a neki lošijim indikacijama o vrednosti preduzeća. Metod koji bolje indicira vrednost preduzeća, trebalo bi da dobije veću težinu prilikom utvrđivanja konačnog rezultata. Međutim, određivanje pondera i ocena rezultata pojedinih metoda sa stanovišta donošenja konačnog suda o vrednosti preduzeća, nije jednostavan postupak. On je podložan uticaju mnogih faktora i zahteva, u značajnoj meri, rasuđivanje procenjivača zasnovano na njegovim saznanjima o preduzeću i okruženju u kome posluje.

Prema novim propisima, kod nas će se procena vršiti primenom dva metoda, tako da će procenjivači biti u situaciji da donose zaključak o vrednosti kapitala na osnovu rezultata svakog od njih. Moguća su dva pristupa u formiranju mišljenja o vrednosti preduzeća. Prema prvom, procenjivač dodeljuje svakoj od korišćenih metoda odgovarajući ponder, izražen u procentima, što može biti ilustrovano na sledeći način:
(u dinarima) Ponderisana vrednost 1.030.400 556.800 1.587.200

Metod Vrednost ⋅ Ponder = Prinosni metod 1.472.000 70% =⋅ Metod neto imovine 1.856.000 30% =⋅ Ponderisana prosečna vrednost 100% =

119

a metod neto imovine kao korektivni. na profesionalni sud procenjivača. u situacijama u kojima prinosni metod rezultira izuzetno niskom vrednošću. svrhu procene i definiciju vrednosti. To znači da će najmanji ponder koji se može dodeliti ovom metodu biti 50%.600. kvalitet i kvantitet podataka. koji se zasniva na dobroj informisanosti i rasuđivanju. U vezi sa propisanom primenom metoda procene. Procenjena vrednost kapitala izražava se u dinarima i u deviznom ekvivalentu. ukoliko se do konačne vrednosti dolazi ponderisanjem. dominantnu težinu u donošenju konačnog zaključka o vrednosti preduzeća imaće prinosni metod. koji se takođe navodi u pomenutom Zakonu. procenjena vrednost kapitala ne može biti manja od likvidacione vrednosti.000 dinara. Pored navedenih faktora. S obzirom da je u novom Zakonu. premise vrednosti. mogu uticati i njegova opšta saznanja o preduzeća. po svojoj prirodi. ostaje izvesna dilema oko primene prinosnog metoda u situacijama u kojima on nije najpogodniji. biće korišćen samo radi dobijanja indikacije o minimalnoj vrednosti preduzeća. prinosni metod označen kao osnovni. Metod likvidacione vrednosti. odnosno faktora koji. procenjivač najčešće ima u vidu: prirodu delatnosti preduzeća i sredstva kojima ono raspolaže. Na taj način on može doći do sličnog rezultata. PRIMENA METODA PROCENE Prema drugom pristupu procenjivač subjektivno ocenjuje koji metod ima veću težinu i takav svoj stav opisuje iznoseći potrebnu argumentaciju. Detaljnije posmatrano. kao i utisak koji se stiče i na osnovu nemerljivih faktora. Ovakavo mišljenje obično je zasnovano na prednostima i nedostacima svakog metoda u konkretnoj situaciji.4. odnosno do mišljenja da je vrednost preduzeća približna iznosu od 1. nisu mogli biti obuhvaćeni kvantifikacijama u okviru pojedinih metoda. Najverovatnije će biti tolerisana i izvesna odstupanja u 120 . Drugim rečima.

Ukoliko se radi o upravljačkim pravima ili o tzv. Treći zadatak procenjivača. što je u suprotnosti sa osnovnom premisom vrednosti. Posle donošenja zaključka o vrednosti preduzeća. 121 . kontrolnom interesu u preduzeću. proverom dobijene vrednosti iz perspektive onoga ko bi mogao eventualno da je osporava. Međutim. poređenjem dobijene vrednosti sa vrednošću sličnih preduzeća. čija je vrednost manja od procenjene za popust usled odsustva upravljačkih prava. Drugi zadatak procenjivača.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Suprotno je kod manjinskog interesa. U pojedinim situacijama može biti obračunat i popust na procenjenu vrednost po osnovu odsustva ili reduciranja mogućnosti prodaje vlasničkog interesa. odnosno nije prihvatljivo prema međunarodnim standardima. procenjivač ima još nekoliko važnih zadataka. on može na najbolji način da odražava vrednost preduzeća. Procenjivač mora da se uveri: da je ceo postupak procene bio na adekvatan način planiran i da su na njemu bili angažovani odgovarajući stručnjaci. odnosi se na pregled dokumentacije ili informacione osnove koja je korišćena u postupku procene. pre sastavljanja izveštaja o proceni. koji sledi posle donošenja zaključka o vrednosti preduzeća. on mora da izvrši testiranje dobijenog rezultata na sledeći način: ponovnom proverom logike i obračuna primenjenih u okviru svakog od metoda. bitno je da je prinosni metod proglašen osnovnim metodom procene. jer. Prvo. onda je vrednost ovakvog interesa veća od procenjene za odgovarajuću premiju po osnovu upravljačkih prava. Time se istovremeno prekida sa dosadašnjom praksom forsiranja metoda neto imovine kao osnovnog metoda.metodologija i primeri - davanju težine pojedinim metodama. u najvećem broju slučajeva. odnosi se na procenu strukture kapitala (vrednosti pojedinih delova kapitala) ili pojedinih vlasničkih interesa. u slučajevima kod kojih je to opravdano.

Na kraju. procenjivač ima i niz administrativnih zadataka kojima se završava ceo angažman na proceni vrednosti preduzeća. 4. obaveza i kapitala na dan procene (član 12 Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala). PRIMENA METODA PROCENE da su bili izabrani metodi procene adekvatni specifičnostima preduzeća čija se vrednost procenjuje i da su usklađeni sa svrhom procene. obaveza i kapitala. razlike koje su identifikovane prema metodu neto imovine. Razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine. evidentiraju se na pozicijama poslovne imovine. SASTAVLJANJE BILANSA STANJA POSLE PROCENE Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala.4.5. Ustvari. To se postiže knjiženjem utvrđenih razlika na sledeće načine: a) Kada je procenjena vrednost kapitala veća od knjigovodstvene vrednosti. sastavlja se bilans stanja s iskazanim procenjenim vrednostima poslovne imovine. kao što su sređivanje dokumentacije. da se iz radne dokumentacije može videti da je za sve metode procene bilo obezbeđeno dovoljno kvalitetnih podataka. da su u svim fazama procene korišćeni odgovarajući profesionalni standardi za ovu vrstu posla. Ovaj bilans treba da posluži za knjiženje procenjenih vrednosti poslovne imovine. preduzeće treba na osnovu ovog bilansa da svede knjigovodstveno na procenjeno stanje imovine. ocena performansi stručnjaka koji su bili angažovani na proceni i sl. kapitala i obaveza. da su svi predviđeni koraci u proceni izvedeni i da su dokumentovani određenim analizama i objašnjenjima. obaveza i kapitala u poslovnim knjigama preduzeća. evidentira se: 122 .

000 450.000 260.000 750.000 7.00098.000 415.500 .000 500.000 7.000 13.000 650. Oprema Dugoročna finansijska ulaganja Zalihe Kratkoročna potraživanja HOV i novčana sredstva Poslovna aktiva II 273.00013.000 98.00080.000 7. "ABC".000 85.500 6. BEOGRAD NA DAN PROCENE …… Knjigovodstvena vrednost 6.000 100. Na sledećem primeru prikazaćemo obe varijante knjiženja: Rezultati procene: Metod Vrednost kapitala u 000 dinara Prva vari-Druga jantavarijanta 350.000 480.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 7. Način A) BILANS STANJA D.000 645.000 550.000 950.000 III IV V VI 13.000 15.000 650.000 225.000 1.000 350.P.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .000 850.metodologija i primeri - povećanjem vrednosti nematerijalnih ulaganja (pozicije goodwill) procenjenih po metodu neto imovine. Osnovna ulaganja 2.5000 140.000 Knjigovodstvena vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Ponderisana procenjena vrednost kapitala (Ponder 50% od procenjenih vrednosti.000 - AKTIVA I Nematerijalna ulaganja (1+2) 1.000 7.000 12.000 500. oba metoda imaju ravnopravan tretman).000 123 .000 850.000 113.000 260.000 480.000 98.000 80. tj.000 80.000 12.050.00012.000 107. ili smanjenjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine.000 12. Građevinski objekti 2. Goodwill Osnovna sredstva 1.

000 645. evidentira se: povećanjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodi neto imovine. evidentiraju se na pozicijama poslovne imovine. BEOGRAD NA DAN PROCENE …… (Nastavak) .000 1. kao negativni goodwill (gubitak).050.000 185. "ABC".000 850.P. Razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine. Mišljenja smo da za celokupni iznos negativnog goodwill-a treba umanjiti odmah vrednost osnovnih sredstava. Na sledećim primerima prikazaćemo obe varijante knjiženja: 3 Zakon o računovodstvu tretira razliku koja proističe iz niže procenjene vrednosti kapitala i njegove knjigovodstvene vrednosti.00095.000 750.000 20.000 b) Kada je procenjena vrednost kapitala manja od knjigovodstvene vrednosti3.000 185. 124 .000 95.00020. tretirajući ga kao posebnu poziciju u okviru dugoročnih rezervisanja.000 I II III IV Kapital Dugoročne obaveze Dugoročna rezervisanja Kratkoročne obaveze Poslovna pasiva 650. ili umanjenjem vrednosti osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine. tj. obaveza i kapitala.000 90.4.000 550.000 185.000 185. bez ostavljanja mogućnosti za neke buduće korekcije.000 20.000 950.000 95.000 20. razlike koje su identifikovane prema metodu neto imovine. jer se svojinska transformacija tretira kao statusna promena preduzeća.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 PASIVA Knjigovodstvena vrednost 350. Dalje. PRIMENA METODA PROCENE Način A) BILANS STANJA D. kao negativnu komponentu kapitala. što znači da je bitno utvrditi realnu vrednost i kapitala i sredstava na dan procene. Zakon predviđa mogućnost odlaganja korekcije kapitala za iznos negativnog goodwill-a (odloženi negativni goodwill).

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .000 700.000 150.000 720.000 750.000 670.000 .000 150.000 700.000 90.u 000 dinara Procenjena vrednostVrednost kapitalapo metodu neto imovine varijanta 1 varijanta 2 2.000 130.000 80.000 150.000 36.000 180.000 720.000 210. BEOGRAD NA DAN PROCENE …….000 210.000 171.000 318. Knjigovodstvena vrednost 2.000 12.000 250.000 AKTIVA I II Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva 1.000 150.000 52.000 2.000 50. 125 . procenjena vrednost nije bila.000 250.000 35. Građevinski objekti 2.000 2.000 250.000 60.000 220.metodologija i primeri - Rezultati procene: Metod Vrednost kapitala u 000 dinara Prva vari-Druga jantavarijanta 250.000 12.000 171.000 150.000 45.000 180. niti sme da bude niža od likvidacione vrednosti.000 171.000 180.000 670.000 35. Oprema 250.000 300.000 12.000 130.000 60.000 275.000 200.000 Knjigovodstvena vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti Ponderisana procenjena vrednost kapitala Način B) BILANS STANJA DP "ABC".000 750.000 220.000 130.000 NAPOMENA: U svim navedenim slučajevima.000 12.000 III Dugoročna finansijska ulaganja IV Zalihe V Kratkoročna potraživanja VI HOV i novčana sredstva Poslovna aktiva PASIVA I II III IV Kapital Dugoročne obaveze Dugoročna rezervisanja Kratkoročne obaveze Poslovna pasiva 250.000 250.000 120.000 210.000 60.000 200.000 35.000 230.000 180.

metodologija i primeri - 5. Priprema Izveštaja o proceni 127 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

iako je on jedini dokaz o rezultatima procene. može biti predmet pažnje poreskih organa. Tako on može biti osnova za pregovore sa investicionim bankarima ili potencijalnim kupcima. državnih agencija i sl. s obČesto se zirom da je njegovo sastavljanje uvek skopčano sa rokovima. Priprema izveštaja o proceni izveštaju o proceni u praksi ne pridaje dovoljan značaj. pregled opštih pretpostavki i ograničenja. izjavu zvaničnih predstavnika 129 . Na osnovu izveštaja se ocenjuje i kvalitet procene. njihove izjave o nezavisnosti. a takođe.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - 5. ukoliko se preduzeće sa tim složi. pa je zato veoma važno da on bude pripremljen na odgovarajući način. Tada se u žurbi ne poklanja dovoljno pažnje izveštaju. Kompletan. pisani izveštaj o proceni može ponekad biti korišćen i u situacijama koje nisu u najdirektnijoj vezi sa svrhom procene i namenom izveštaja. Ovakav izveštaj obično ima sledeći sadržaj: Uvod (rezime) Informacije o preduzeću Informacije o grani i o privredi Finansijska analiza preduzeća Pregled metoda procene Primena izabranih metoda Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala Prilog koji uključuje informaciju o kvalifikacijama procenjivača.

Prikaz jakih i slabih tačaka u poslovanju preduzeća. Prikaz delatnosti preduzeća sa listom njegovih proizvoda ili usluga. dobavljačima. konkurencijom. 130 . Osnovni podaci o preduzeću u vrlo generalnoj formi treba da ukažu odman na delatnost. Informacije o preduzeću. a koje su inače relevantne za procenu. tj. organizacionom strukturom. U uvodu se daje rezime postupka procene i najvažniji zaključak. koji mora biti jasno iskazan. kao što su: Datum procene. spajanja. jer od nje zavisi da li će cela procena biti tumačena u pravilnom kontekstu. U ovom delu sadržane su informacije o preduzeću koje nemaju finansijski karakter. Metodi procene i zaključak o vrednosti preduzeća. Definicija vrednosti mora biti identifikovana i opisana. najvažnijim kadrovima. koji prikazuje najvažnije događaje od osnivanja. kome se odmah skreće pažnja na najvažnije činjenice u vezi sa procenom. pravnu formu i svojinske interese. preko značajnijih razvojnih poduhvata. pripajanja. vrednost preduzeća do koje se došlo u proceni. promena vlasništva. Prikaz svojinske strukture i prikaz njenih promena u poslednje vreme. kupcima i ostalim relevantnim podacima. lokacijama. itd. Obično se ovde daje: Kratak istorijat preduzeća. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI preduzeća da su procenjivačima dostavljeni svi raspoloživi podaci o imovini kojom raspolaže preduzeće i sl. Obično se uvod formalno piše u vidu pisma rukovodstvu preduzeća.5. Uvod. Prikaz sistema upravljanja sa navođenjem ključnih menadžera. Svrha procene takođe mora biti jasna.

Ovo je bitno za manja preduzeća čije je poslovanje direktno uslovljeno takvim kretanjima. Ovaj deo izveštaja sadrži pregled zbivanja u grani ili grupaciji kojoj preduzeće pripada i pregled privrednih kretanja.metodologija i primeri - Informacije o grani i o privredi. učešćem na tržištu i sl. Obično se daju: Podaci o makroekonomskim kretanjima. 131 . pa će. pokušavati da ih osporavaju. Podaci o privrednim kretanjima u užem regionu i na lokalnom nivou. Ovo je naročito važno ako izveštaj budu koristili oni kojima rezultati procene ne idu u prilog. U ovom delu daje se pregled metoda procene i pregled izabranih metoda sa argumentacijom relevantnom za takav izbor. Podaci o rentabilnosti i likvidnosti. Posebno se prikazuju: Podaci iz bilansa stanja o sredstvima i izvorima sredstava. Pregled metoda procene. oni mogu biti prikazani i u prilogu. Ukoliko su ti obračuni suviše detaljni. Ovaj deo posvećen je finansijskom stanju u kome se nalazi preduzeće. Ovaj deo izveštaja bi trebalo da sadrži najvažnije rezultate u primeni izabranih metoda i da prikaže na koji način je izveden konačan zaključak o vrednosti i strukturi kapitala preduzeća. Primena izabranih metoda.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Zaključak. U izveštaju mora biti detaljno prikazan postupak primene svakog od izabranih metoda i to sa svim potrebnim kalkulacijama. ukoliko je poslovanje preduzeća osetljivo na promene u opštem privrednom okruženju. Finansijska analiza preduzeća. Računovodstvene i finansijske politike koje se vode u preduzeću. Podaci o grani ili grupaciji i mesto preduzeća koje se opisuje njegovom veličinom u odnosu na druga preduzeća. na osnovu izveštaja.

Prilog sadrži: Izjave procenjivača da nemaju interes u preduzeću koga su procenjivali. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI Prilog. kao što su detaljni obračuni i finansijske informacije. Ostale podatke. Listu globalnih pretpostavki i listu ograničavajućih faktora koji su se javili tokom sprovođenja postupka procene. Pregled izvora podataka (dokumentacija i obračuni). tako da on bude pravilno strukturiran i jasan. Zbog toga se ovom prilogu mora posvetiti posebna pažnja. To znači da se u njemu ne nalaze samo podaci koji nisu od primarnog značaja za korisnike izveštaja. pisani izveštaj o proceni trebalo bi da bude zvanično potpisan od strane procenjivača. 132 . Naprotiv. Prema međunarodnim standardima za procenu. Ovaj deo ima ravnopravan tretman u izveštaju kao i svi ostali njegovi delovi. Pregled kvalifikacija procenjivača. odnosno od strane zvaničnog predstavnika firme koja je izvršila procenu.5. prilog sadrži mnoge informacije bez kojih nije moguće pravilno tumačiti rezultate primenjenih metoda.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - Literatura 133 .

Birmingham. California. Appraisal Institute. 1986. 135 . zbornik Agrarna politika Jugoslavije u uslovima tržišnog privređivanja.. Koller T. Damodaran A.. Illionis. Njegovan Z. Murrin. Blackman I. Fort Worth.: Finansijsko restrutkuriranje preduzeća.. 1984. Copeland T. IEP. 1990. Texas.John Wiley & Sons. Leko V.metodologija i primeri - LITERATURA Akerson C. Griffits J. Leko V. (1994): Problemi privatizacije u poljoprivredi Jugoslavije. Zlatibor. Keller. Pratt S. USA. 1995. Wilson D: Business Valuation. 1994. Poznanić V. XXVI Simpozijum. Vlahović A.: Redovni bilans u funkciji revizije i procene vrednosti preduzeća. Tom. Beograd. 1990. 1996. 1993.18th Annual Congress of the European Accounting Association. New York. Computer demonstration session.: Capitalization Theory and Techniques. Leko V. Leko V. Murrin J. Poznanić V. XXI SYMOPIS.: Procena vrednosti preduzeća.: Računovodstvo u funkciji revizije i procene vrednosti preduzeća. 1995. Copeland. UK. Zlatibor.. Practitioners Publishing Company. str.International Association of Agrarian Economists. Savez računovođa i revizora Srbije. Kotor. Mrđa N. Brnjačka banja.. Probus Publishing Company.. New York. Savez računovođa i revizora. no EC007.. 1991..: Investment Valuation. XXIV Simpozijum. Sacramento. (1997): Agriculturalland Valuation in the Countries under Transition: Toward a Market Oriented Economy. 1991.: Valuation.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Tim. Beograd.: Harmonizacija prava revizije i revizija u SRJ i EU.: Accounting Issues Relating to Transition of Yugoslav Economy . IAAE . Cvetanović M.. Fishman J. Measuring and Managing the value of Companies.: The valuation of Privately Held Businesses. John Wiley & Sons Ltd. 1995.. Njegovan Z. Proceedings from XXIII International Conference of Agricultural Economists. Poznanić V. John Wilez & Son's. Chicago. Zbornik radova "Pravo i privreda". 184192. Jack: Valuation: Measuring and Managing the Value of Companies .

Đuričin D.. Beograd. Shanon P. Richard D. Ranković J. Arizona. Ekonomika preduzeća. 1992.: Vodič za primenu Zakona o svojinskoj transformaciji. Appraisal Institute.5. Valuing a business the analysis and appraisal of closely held companies. IdW Verlag GmbH Düsseldorf.Technical Opinion HPA (Hauptfachausschus) 2/1983 . Savez ekonomista Srbije. broj 3-4 jul-decembar 1996. 1997.: Reviewing a Business Appraisal Report. VI Susret pravnika u privredi SR Jugoslavije.V. Scottsdale.Institut der Wirtschaftprüfer in Deutschland e. Irwin Inc. Standards for the Valuation of Business Enterprises .C. Udruženje pravnika u privredi SR Jugoslavije. Appraisal Institute. Poznanić V. The Principles of Appraisal Practice and Code of Ethics .. Recommandation sur les procédures a suivre par les experts comptables en matière d'évaluation d'entreprises .: Procena vrednosti kapitala. Kisić S: Rizik i neizvesnost. Beograd.E. Zakon o svojinskoj transformaciji 136 . National Association of Review Appraisers & Mortgage Underwriters. Illionis. 1997. Pratt Shannon P. Udruženje pravnika u privredi i Ekonomski institut.American Society of Appraisers (ASA).Union Europeenne des Experts Comptables Economiques et Financiers (U. Illionis. 1997.TRC 1. The Appraisal of Real Estate. 1992. The Appraiser's Workbook.: Knjigovodstvo deoničkog društva. PRIPREMA IZVEŠTAJA O PROCENI Poznanić V..) . Vlahović A. Beograd. Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti Uredba o bližim uslovima koje mora ispunjavati ovlašćeni procenjivač i uslovima i načinu oduzimanja ovlašćenja Uredba o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala Vasiljević M. Pratt. Second edition. Vrnjačka Banja. 1989.

Pregled i primena metoda procene 6.primer Izveštaja o proceni 1. 3.metodologija i primeri - II Procena vrednosti kapitala .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Uvod Informacije o preduzeću Informacije o privredi i o grani Analiza finansijskih izveštaja preduzeća "VVA" 5. Zaključak Prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala 137 . 2. 4.

januar 19… godine 139 .12.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA DP "VVA" NA DAN 31. 15.199X GODINE Beograd.

Beograd 31.3 dinara ─ Metod diskontovanog novčanog toka ─ Metod neto imovine ─ Metod likvidacione vrednosti Rezultati procene .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .232 Vrednost dobijena metodom neto imovine 187.12.413 Knjigovodstvena vrednost 270.492 Vrednost dobijena po metodu DNT 416.000 dinara 239.metodologija i primeri - A) REZIME PROCENE Podaci o preduzeću Naziv: Skraćeni naziv: Direktor: Odgovorne ličnosti za date podatke: Adresa: Telefon: Šifra osnovne delatnosti: "XY" ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ 0124 Proizvodnja i prerada hartije 0702 Trgovina na veliko 0703 Trgovina na malo XXXX Društveno preduzeće za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA" DP "VVA" Ukupan broj radnika: Podaci o proceni Procenitelj: Datum procene: Srednji kurs na dan procene: Korišćeni metodi procene: Ekonomski institut.199X 1 DEM = 3.133 Likvidaciona vrednost Ponderisana procenjena vrednost (zaokruženo) 329.000 140 .

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - B) IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 142 .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

SADRŽAJ
Strana

1. UVOD.......................................................................................................................1 44 1.1. Osnovni podaci o preduzeću ............................................................................144 2. 1.2. KorišćeneO PREDUZEĆU .......................................................................146 INFORMACIJE metode, rezultati procene i zaključak o vrednosti preduzeća .........144 3. INFORMACIJE O PRIVREDI I O GRANI .......................................................148 4. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" .................152 4.1. Vertikalna i horizontalna finansijska ravnoteža...............................................152 4.2. Analiza likvidnosti, aktivnosti i rentabiliteta....................................................153 4.3. 5. PREGLED I PRIMENA METODA PROCENE................................................155 Zaključak..........................................................................................................153 5.1. Primena metoda diskontovanog novčanog toka ..............................................155 5.1.1. Definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova"........................156 5.1.2. Projektovanje novčanog toka...............................................................156 5.1.3. Utvrđivanje diskontne stope ................................................................166 5.1.4. Procena vrednosti kapitala ...................................................................171 5.1.5. Definicija novčanog toka "pre servisiranja dugova" ...........................173 5.1.5.1. Bilans uspeha, novčani tok i bilans stanja ...........................173 5.1.5.2. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala .....................176 5.1.5.3. Procena vrednosti kapitala...................................................178 5.2. Primena metoda neto imovine..........................................................................179 5.2.1. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja - procena aktive .................180 5.2.2. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja - procena obaveza..............183 6. ZAKLJUČAK O PROCENI .................................................................................189 5.2.3. Utvrđivanje procenjene vrednosti 6.1. Bilans stanja posle kapitala ..........................................183 procene ..............................................................................189 5.3. Primena metoda likvidacione vrednosti...........................................................186 PRILOZI UZ IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA...................193 5.3.1. Procena pojedinih pozicija u bilansu stanja - procena aktive ..............186 5.3.2. Procena pojedinih pozicija pasive obaveze.......................................187 5.3.3. Procenjena likvidaciona vrednost 143 kapitala ..........................................188

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

1. UVOD Na zahtev DP "VVA" saradnici Ekonomskog instituta, Beograd procenili su vrednost preduzeća na dan 31.12.199X godine. Cilj procene je bio utvrđivanje procenjene vrednosti društvenog kapitala. Procenjena vrednost društvenog kapitala je osnova za svojinsku transformaciju. Ekonomski institut, Beograd kao potpisinik Izveštaja, nema učešća u kapitalu DP "VVA", niti bilo kakve poslovne aranžmane koji bi ga činili pristrasnim u određivanju vrednosti preduzeća. Dobijeni podaci tretirani su kao pouzdani, iako računovodstveni izveštaji nisu bili predmet nezavisne revizije. 1.1. Osnovni podaci o preduzeću Naziv: Društveno preduzeće za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA" DP "VVA" Beograd 0124 Proizvodnja i prerada hartije 0702 Trgovina na veliko 0703 Trgovina na malo 40811-15-123456 _______________________ 605-606 XXXX

Skraćeni naziv: Sedište: Delatnost:

Žiro račun: Telefon: Telefax: Broj zaposlenih:

1.2. Korišćene metode, rezultati procene i zaključak o vrednosti preduzeća Za svrhe procene društvenog kapitala DP "VVA" korišćenje su metode koje Zakon o svojinskoj transformaciji predviđa, a to su: prinosni metod (DNT), metod neto imovine, metod likvidacione vrednosti. 144

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Rezultati koji su dobijeni korišćenjem sve tri navedene metode, u konačnoj oceni vrednosti preduzeća, uzete su u sledećoj srazmeri: 60:40:0. Vrednost preduzeća je, prema tome, ponderisana vrednost samo dva metoda, dok je metod likvidacione vrednosti korišćen samo kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. Primenom navedenih metoda utvrđene su sledeće vrednosti: Metod / vrednost Metod diskontovanog novčanog toka Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti - 000 dinara 270.492 416.232 187.133

Primenjujući navedene pondere, u konačnoj oceni utvrđena je: Ponderisana procenjena vrednost (zaokruženo) 329.000 Vrednost preduzeća izražena u deviznom ekvivalentu (1 DEM = 3,3 dinara) 99.697

145

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

2. INFORMACIJE O PREDUZEĆU DP "VVA" je osnovano 1947. godine, rešnjem Vlade NR Srbije, pod firmom Fabrika lepenke i hartije. Osnivaški ulog je iznosio 900.000 tadašnjih dinara, a korišćen je uglavnom za izgradnju objekata i nabavku osnovnih sredstava. Osnovna delatnost preduzeća bila je proizvodnja lepenke, kesa, kartonaže i šrenc hartije. U dosadašnjem razvoju preduzeća, karakteristične su sledeše godine: 1960., kada je nabavljena mašina za proizvodnju hartije. Tada je u proizvodni program uvedena proizvodnja ambalažne hartije, superior hartije i sl. 1970., kada je nabavljena mašina za proizvodnju natron vreća i kada je pošela proizvodnja vreša za cement, brašno i sl. 1979., kada je nabavljena mašina za proizvodnju valovite lepenke kao i doradne mašine. Na taj način je delatnost proširena i na proizvodnju valovite lepenke, kao i na proizvodnju štampanih i neštampanih kutija od valovite lepenke. 1985., kada je došlo do udruživanja sa preduzećem "XY" iz "NM". Delatnost je time proširena na proizvodnju obložene hartije i papirne ambalaže, kao i na grafičku delatnost (štampanje obrazaca, vizit-karti, i sl.). Od osnivanja do 1950. godine, preduzeće je poslovalo pod nazivom Fabrika lepenke i hartije, koji je tada promenjen u Fabrika za proizvodnju hartije i ambalaže "VVA". Preduzeće je reorganizovano 1977. godine, kada je formirana Radna organizacija (RO) u čijem su sastavu bili: OOUR Proizvodnja, OOUR Prerada i Radna zajednica Zajednički poslovi. S obzirom da su 1979. godine, realizovana značajna investiciona ulaganja, formiran je i OOUR Ambalaža. Godine 1985., RO "VVA" se udružuje sa "XY" iz "NM". "XY" tada postaje radna jedinica (RJ) u OOUR-u Prerada. Statusnim promenama iz 1988., "VVA" se konstituiše u RO bez OOUR-a., a 1989. godine, pripaja joj se RO "AB" iz "XX", koja postaje radna jedinica u pogonu ambalaže. Iste godine, RO "VVA" se konstituiše kao preduzeće u društvenom vlasništvu. Preduzeće "VVA" je društveno preduzeće i nije se prema prethodnim zakonima transformisalo. Organi upravljanja su: Skupština, Upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Upravni odbor je organ upravljanja, direktor je organ poslovođenja, dok je nadzorni odbor organ nadzora. Upravni odbor i direktor zajedno čine upravu preduzeća.

146

Ograničavajućih faktora u postupku procene nije bilo. 147 . Aktuelna organizaciona šema proizvodnog procesa je sledeća: Pogon proizvodnje Radna jedinica 1 Radna jedinica 2 Pogon prerade Radna jedinica 3 Radna jedinica 4 Pogon ambalaže Radna jedinica 5 Osnovni izvori informacija.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Preduzeće je raspoređeno na tri položaja u tri organizacione celine. tehničko-tehnološka dokumentacija o građevinskim objektima. analitičke evidencije. korišćeni pri proceni. izveštaji o poslovanju. finansijski planovi. Na poseban način korišćene su informacije dobijene u intervjuima i razgovorima s poslovodstvom preduzeća. bili su: finansijski izveštaji DP "VVA". opremi.

Indeks cena na malo (XII/XII) 2. Po glavi stanovnika u US $ (u stalnim cenama 199X) UKUPNI IZVOZ 1. 148 . Nasuprot procesu prestrukturiranja koji se odvijao u razvijenim privredama. Osnovni uzroci krize bili su neadekvatna privredna struktura i brojni institucionalni problemi. U milionima US $ 2. Godišnje stope promena (%) KRETANJE CENA (prethodna godina = 100) 1. DRUŠTVENI PROIZVOD 1. Kao posledica.metodologija i primeri - 3. kod nas je u ovom periodu nastavljeno sprovođenje razvojne strategije iz prethodne faze. godine ušla u višegodišnju recesiju.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Indeks cena na malo (tekuća/prethodna godina) 3. 199X-199X 1997). iz godinu u godinu se preslikavala postojeća privredna struktura koja nije mogla da obezbedi kvalitativno bolje rezultate. koja se zasnivala na konceptu uvozne supstitucije umesto izvozne ekspanzije i politici kontrakcije agregatne tražnje umesto širenja ponude. Na to ukazuje kretanje društvenog proizvoda u poslednjih nekoliko godina. Privredna recesija bila je praćena opadanjem kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja privređivanja. ali po cenu recesije i pada životnog standarda. U milionima US $ 2. kao pokazatelj privredne aktivnosti na nivou Republike Srbije (Tabela 1: Osnovni pokazatelji razvoja Republike Srbije 1989Tabela 1. akumulativne i reproduktivne sposobnosti privrede. makrodebalansi i rastuća inflacija. stagnacija proizvodnje. Godišnje stope promena (%) UKUPNI UVOZ 1. agroindustrijski i naftno-hemijski kompleks. Indeks troškova života (tekuća/prethodna godina) 4. 199X 199X 199X 199X 199X On je uslovio drastičan pad životnog standarda i kupovne moći stanovništva. INFORMACIJE O PRIVREDI I O GRANI Privreda Srbije je posle 1980. Deflator društvenog proizvoda Iz tabele možemo jasno videti da je ostvarena stabilizacija privrede. a od 90tih je karakterišu duboki poremećaji. pogoršanjem odnosa u raspodeli i zaostajanjem u tehnološkom razvoju. zbog privredne strukture u kojoj su dominirali energetsko-sirovinski. Razvojni problemi ispoljavali su se u oštrijem vidu u odnosu na prosek zemlje. Osnovni pokazatelji razvoja Republike Srbije. Veličina u milionima US $ (u stalnim cenama 199X) 3. Realne godišnje stope promena (%) 2.

U 1994. a to je uticalo na jačanje pritiska na rast cena.9%). godinu ne možemo označiti 149 . Ova kretanja ilustruje tabela 2. kursa dinara i zarada. trgovina i građevinarstvo ostvarili su najveći pad ekonomske aktivnosti. u drugoj polovini godine. realizacijom Programa monetarne rekonstrukcije. i pored toga. posmatrano u celini. što je. šumarstvo i ugostiteljstvo i turizam zabeležili u pojedinim godinama značajne stope rasta. Tabela 2. 1995. Ovo uspeva za kratko. U 1995. Saobraćaj. postignuto zaslugom rasta privredne aktivnosti u oblasti trgovine (promet na malo 12.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Pad ukupnog društvenog proizvoda različito se manifestovao po pojedinim sektorima. pre svega. Procenjeni godišnji rast realnog društvenog proizvoda je viši za 6%. Realne stope promena društvenog proizvoda Republike Srbije po sektorima u razdoblju 199X-199X (stalne cene 199X) 199X PRIVREDA (UKUPNO) Industrija Poljoprivreda Šumarstvo Vodoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj i veze Trgovina Ugostiteljstvo i turizam Zanatstvo Komunalna delatnost Ostale proizvodne delatnosti 199X 199X 199X (u %) 199X U takvim opštim uslovima. godini dolazi do drastičnog porasta cena i hiperinflatornog talasa nezapamćenog u svetu. ugostiteljstva i turizma. krajem oktobra i decembra 1994. Rast beleži i industrijska proizvodnja za 4%. treba ukazati i na prekid robnih tokova sa inostranstvom i republikama prethodne Jugoslavije (SFRJ) što je izazvalo bitno smanjenje ponude. da bi početkom 1995. godine došlo do daljeg pomeranja komercijalnog kursa i cena naviše. No. Međutim. godine. godini. Kao posledica. Privredna aktivnost je povećana i uspostavljena je ravnoteža javnih prihoda i rashoda. a takođe je dovelo i do naraslih budžetskih deficita i njihove monetizacije. obezbeđeni su pozitivni rezultati u pogledu stabilizacije cena. neka od uporišta postignutog uspeha su napuštena. u 1993. industrija. U toj situaciji. dok su poljoprivreda. donete su nove mere ekonomske politike sa ciljem da se eliminišu dotada ispoljeni negativni rezultati. godini postepeno dolazi do pozitivno pomaka u proizvodnim rezultatima.

pospešivanja procesa tranzicije i definitivnog opredeljenja u pogledu adekvatnijih rešenja vlasničkog koncepta. izražene strukturne disproprijacije. godini je ostvarena stopa rasta od 5. Ispoljena kretanja društvenog proizvoda u 1996. pri čemu je stopa rasta trgovine (promet na malo) porasla za 1% (13. međutim. viškovi zaposlenosti i gubici. beleži se nedostatak obrtnih sredstava. 150 . nizak nivo korišćenja kapaciteta. gde nije bilo prostora za bilo kakav zaokret u smislu strukturnog prilagođavanja privrede.0%). Kao osnovna karakteristika privrede.8%. Važniji indeksi privrednih kretanja (Indeksi .9%) i ostvaren gotovo dvostruko veći industrijski rast (8.prethodna godina = 100) 199X DRUŠTVENI PROIZVOD U cenama 1994. obzirom da su godišnji rezultati gotovo isključiva posledica prethodno ostvarene niske baze (pre svega u 1994. Tabela 3. Slična se ocena može izvesti i za 1996. nedovoljan nivo domaće akumulacije i deviznih sredstava.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - kao godinu privrednog poleta. kako se najavljuje akcijama i merama republičke i savezne vlade. godini su u uslovima suspendovanih sankcija. FIZIČKI OBIM PROIZVODNJE Industrija ZAPOSLENI U DRUŠTVENOM SEKTORU Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti CENE Cene proizvođača Industrijskih proizvoda Cene na malo Industrijskih proizvoda Troškovi života PROSEČNE NETO ZARADE (PLATE) Nominalno Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti ULOZI NA ŠTEDNJU DEVIZNI DEPOZITI GRAĐANA NOVČANA MASA 199X 199X 199X 199X Ostvareni rezultati predstavljaju posledicu primene pretežno monetarnih mera i državnog administriranja. a u poslednjem kvartalu i ukinutih sankcija međunarodne zajednice. Naime u 1996. Na to ukazuje pregled kretanja i indeksa za pojedine privredne segmente (Tabela 3). godinu. godini). u uslovima bez finansijske podrške iz inostranstva.

kojima je pretežna delatnost vezana za proizvodnju i preradu hartije. godine. tako i pojedinih preduzeća i slabljenja njihove prinosne moći.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Naime. i iz toga proistekla rastuća neizvesnost u vezi sa karakterom mera. takođe su ostvarile negativne implikacije. odnosno. mogućnosti kreiranja uspešne konkurentske pozicije ovih preduzeća. opredeljenost na efikasniju strukturnu politiku i proces tranzicije kome su imanentni privatizacija i poslovna transformacija preduzeća. Proizvodnja i prerada hartije (Indeksi . svojevrstan time lag u pogledu osmišljenije politike strukturnog prilagođavanja. Tabela 4. 151 . što privredne subjekte. To se u konačnom odražavalo kroz porast inflacije i deviznog kursa. kako ukupnog sektora. stavlja u nepovoljan položaj. pa se može zaključiti da je zajedno sa opštom recesijom došlo do značajnog pada performansi.prethodna godina = 100) 199X PROIZVODNJA I PRERADA HARTIJE Tekuće cene Stalne cene PROMET PROIZVODA OD HARTIJE Tekuće cene Stalne cene 199X 199X 199X 199X Ispoljene tendencije ukazuju da privredne grane u oblasti proizvodnje. odnosno. kao osnovnog faktora budućih razvojnih tokova i konkurentnosti zemlje. prerade i prometa hartije postepeno menjaju svoj tržišni položaj. U tom smislu se ocenjuje da će perspektiva preduzeća u ovim i povezanim delatnostima pratiti opšti nivo kretanja makroekonomskih tokova. koji je produžen i posle sredine 1996. Na to ukazuje kretanje indeksa cena na ovu privrednu granu (Tabela 4).

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" Analizom finansijskog stanja Preduzeća “VVA” obuhvaćen je protekli četvorogodišnji period. Drugim rečima. U posmatranom periodu učešće obrtnih sredstava u poslovnim sredstvima oscilira. Najveći deo obrtnih sredstava čine potraživanja. s tim da se u 199X godini dogodilo značajnije povećanje pozajmljenih izvora finansiranja. ali je uočljiv rastući trend. na vrlo visokom nivou od 74%. ona rastu i u 199X godini iznose 48%. Njihova vrednost čini preko 30% ukupne poslovne aktive u sve četiri posmatrane godine.1. što sve zajedno indicira blago narušavanje optimalne likvidnosti. najveći udeo u grupi osnovnih sredstava imaju građevinski objekti. Sa 41% ukupnih poslovnih sredstava u godini a. 4. Najznačajniji kratkoročni izvori poslovanja su dobavljači.1% u godini a. da bi u 199X godini bili.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . bilans stanja i raspored rezultata).metodologija i primeri - 4. Suprotno zalihe imaju tendenciju porasta. U strukturi pozajmljenih izvora. Njihovo učešće u ukupnim pozajmljenim izvorima u 199X godini iznosi oko 65%. i dalje. Vertikalna i horizontalna finansijska ravnoteža Saglasno prirodi delatnosti u strukturi poslovnih sredstava dominiraju stalna sredstva. odnosno 53% u 199X godini. Oscilacije su direktno uzrokovane nestabilnom aktivnošću u proteklom periodu. Analiza strukture izvora sredstava ukazuje na značajan udeo sopstvenih sredstava u finansiranju poslovanja. čak. Preduzeće je uspevalo da iz vlastitih sredstava finansira ukupna stalna sredstva.19). No i pored uočene negativne tendencije može se konstatovati da je finansijska pozicija u posmatranom periodu bila zadovoljavajuća. ona čine 59. Društveni kapital je konstantno zastupljen iznad optimalnog nivoa (50%). s tim da je kod ove kategorije obrtnih sredstava uočljiv opadajući trend. pri tome prevashodno kratkoročnih. Detaljni proračuni sadržani su u Prilogu 7 (Tabela 1 . Analiza je urađena na osnovu zvaničnih bilansnih pregleda (bilans uspeha. kao i znača152 . dominantni su kratkoročni izvori. ukazuje na slabljenje finansijskog potencijala preduzeća. U godini a oni čine. Pri tome. 100% ukupnih pozajmljenih izvora. posmatrano po ročnosti. Generalni trend porasta učešća pozajmljenih izvora.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - jan deo obrtnih sredstava.3% u 199X godini. ukazuje na otežane uslove poslovanja. posmatrano preduzeće ima: vertikalno uravnoteženi nivo ulaganja. 153 . U konkretnom slučaju. postojala je dugoročna i kratkoročna finansijska ravnoteža. uz izvesno oporavljanje u 199X godini. svakako. preduzeće “VVA” je u proteklom periodu “spas” kontinuiteta proizvodnje potražilo u produženju perioda plaćanja dobavljačima. U analiziranom periodu postoji generalni trend pada likvidnosti. Iako nadalje dolazi do relativnog smanjenja neto obrtnog fonda. i generalno se nalaze na relativno niskom nivou. aktivnosti i rentabiliteta Radi preciznije identifikacije i ocene finansijskog stanja Preduzeća “VVA” urađena je analiza likvidnosti. uz istovremeno usporavanje obrta zaliha. dugoročna finansijska uravnoteženost u ovom domenu je sasvim zadovoljavajuća 4. kao i deo potraživanja.19%. Naravno. govori o niskoj rentabilnosti poslovanja preduzeća. Stopa bruto dobiti opada sa 1. što. Drugim rečima. Smanjenje pokazatelja likvidnosti. Analizom pokazatelja aktivnosti može se konstatovati da se osnovni uzroci smanjenja likvidnosti mogu pronaći u krajnje nepovoljnom periodu naplate potraživanja od kupaca. Analiza likvidnosti. blago narušene likvidnosti i niske rentabilnosti. Zaključak Finansijska pozicija Preduzeća “VVA” je veoma dobra. na 0. budući da je u posmatranom periodu došlo i do značajnog pada likvidnosti u čitavoj grani. Nadalje. stopa prinosa na prosečno korišćena poslovna sredstva kreće se u rasponu od 0. I pored usporene aktivnosti. samo po sebi. Analiza neto obrtnog fonda je prvi indikator nivoa likvidnosti preduzeća.14% do 0. ali. 4.2.3. Već jako dug period plaćanja od oko 104 dana se u 199X godini produžio na prosečnih 175 dana. Pokazatelji poslovnog uspeha imaju opadajući trend. zajedno sa prethodnim pokazateljom. u godini a dugoročnim (sopstvenim) izvorima su u potpunosti finansirane zalihe.95% u godini a. aktivnosti i poslovne uspešnosti. ne mora da indicira narušenu likvidnost.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . sasvim zadovoljavajući nivo neto obrtnog fonda. 154 . što je garant likvidnosti u narednom periodu.metodologija i primeri - vrlo dobar nivo kreditne sposobnosti i solventnosti. horizontalnu uravnoteženost ulaganja i izvora po ročnosti.

Ovakav izbor. učinjen već u Zakonu. metod likvidacione vrednosti (LV). Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik Republike Srbije". To znači da je u okviru prinosnog koncepta propisan metod diskontovani novčani tok (DNT). br. Procenjena vrednost kapitala. utvrđuje se kao razlika između tržišne vrednosti poslovne imovine i realne vrednosti obaveza.1. tj. prinosnom pristupu u proceni vrednosti kapitala preduzeća.Takođe se. Primena metoda diskontovanog novčanog toka Diskontovani novčani tok (DNT) je osnovni metod za procenu vrednosti kapitala preduzeća. da procenjenu vrednost kapitala. na osnovu Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala ("Službeni list Republike Srbije". kao osnovnog metoda (prinosni koncept) i primenom metoda neto imovine. prema ovom metodu. odnosno konačnog mišljenja o vrednosti zasnovanog na primeni metoda diskontovanog novčanog toka i metoda neto imovine. 5. Posebno je propisan i metod likvidacione vrednosti. metod neto imovine (NI). Metod likvidacione vrednosti (LV) pretpostavlja prestanak rada preduzeća i prodaju poslovne imovine po tržišnim cenama u postupku redovne likvidacije. Naime. br. PREGLED I PRIMENA METODA PROCENE Na osnovu člana 3. jer se odnosi na inače najčešće primenjivanu kombinaciju metoda i u međunarodnim okvirima. Zajedno sa metodom kapitalizacije pripada tzv. u osnovi je ispravan. 32/97) propisani su metodi procene. Dalje. da se procenjena vrednost kapitala prema Metodu neto imovine (NI) utvrđuje kao razlika između procenjene vrednosti poslovne imovine i procenjene vrednosti obaveza uz pretpostavku da će preduzeće postojati u neograničenom budućem periodu.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - 5. 43/97) bliže uređuje način primene propisanih metoda procene. procena vrednosti društvenog i državnog kapitala vrši se primenom metoda diskontovanog novčanog toka. čini zbir diskontovane vrednosti projektovanog realnog neto novčanog toka i rezidualne vrednosti. Oba ova metoda procene zasnivaju se na budućim projektovanim rezultatima poslovanja preduzeća 155 . koji treba da služi kao reper za donošenje zaključaka. prema ovom metodu. primenjena su sva tri propisana metoda: metod diskontovanog novčanog toka (DNT). kao korektivnog metoda (troškovni koncept). U postupku procene vrednosti kapitala DP "VVA".

1. 5.1. Dosledna primena ovog metoda procene zahteva: 9) Izbor definicije novčanog toka 10) Projektovanje novčanog toka u izabranom budućem periodu. Drugim rečima. kao i precizan plan otplate postojećeg dugoročnog kreditnog zaduženja. i 15) Prilagođavanje za vrednost neposlovnih sredstava i/ili neangažovanih poslovnih sredstava. izabrana je definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova". korišćena je definicija realnog novčanog toka. predvidi poslovanje preduzeća u budućem periodu . Osnovna premisa na kojoj se zasniva metod DNT. koji potencijalni vlasnici mogu ostvariti u neograničeno dugom periodu". u pomenutom periodu očekuje se povećanje 156 . 13) Proračun rezidualne vrednosti. 11) Proračun diskontne stope.2. može se opisati na sledeći način: "vrednost kapitala preduzeća je jednaka zbiru sadašnje vrednosti budućih neto priliva. 14) Određivanje konačne vrednosti kapitala preduzeća. Napomena: Uvek se koristi realni novčani tok. novčanim tokom su obuhvaćeni svi projektovani prilivi i odlivi sredstava. sa prihvatljivim rizikom. spreman da. Definicija novčanog toka "posle servisiranja dugova" Za procenu vrednosti kapitala Preduzeća “VVA” metodom DNT. tj. Ovaj izbor uzrokovan je činjenicom da preduzeće ima visok nivo solventnosti. 5. 12) Proračun sume sadašnje vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu.metodologija i primeri - (neto dobit ili neto novčani tok). Pri tome. sve projektovane veličine izražene su u tzv. Shodno prethodno objašnjenim metodološkim postulatima. Podrazumeva se da je korišćenje ovih metoda moguće ukoliko je procenitelj. a da se ne ugrozi poslovanje preduzeća. Naime. na osnovu dostupnih informacija i urađenih analiza. Projektovanje novčanog toka Proračun neto novčanog toka Preduzeća “VVA” detaljno je urađen za naredni petogodišnji period.1. jasno definisan plan finansiranja aktivnosti i budućeg razvoja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . neto novčani tok je iznos koji može pripasti vlasnicima. stalnim cenama.

izrada ovakvih programa izostane. tako da se tek u petoj godini projekcije predviđa stabilizacija poslovnog i finansijskog rezultata. 157 . oslanjanje na postojeća ostvarenja je dopušteno. dinara u prvoj godini projekcije. novčani tok i bilans stanja). Naravno.2 mil. počev od pogona proizvodnje do pogona ambalaže. na ovom mestu. definisani su na osnovu Programa razvoja preduzeća u kojem je: (1) detaljno analizirano stanje u svim poslovnim domenima. Shodno organizacionoj podeli po pogonima. To će biti od pomoći proceniteljima. kao i (3) izvršena ocena efekata nakon preduzimanja predloženih mera. Drugim rečima poslovni prihod raste od 759. Ukoliko. na 827. Projektovani period ne može biti kraći od pet godina. dinara u petoj godini projekcije. a sve u cilju dostizanja većeg stepena realnosti projektovanih veličina. a da li će i koliko biti duži od pet godina zavisi od ranije objašnjenih faktora. (2) implementiran skup operativnih mera za efikasnije poslovanje. poštujući princip da se preduzeće procenjuje “takvo kakvo je”. Napomena: U primeru autori su pretpostavljali da je proceni prethodila izrada Programa razvoja preduzeća. U projektovanom petogodišnjem periodu dostiže se stabilni nivo prihoda.3 mil. Otuda će se. uz korekcije u projektovanom periodu. Projektovani elementi proračuna.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - stepena aktivnosti preduzeća (viši nivo proizvodnje i plasmana). Predviđen je rast ukupne proizvodnje i plasmana već od prve godine projekcije. ukoliko pri tome vode računa da u projektovanom periodu preduzeće ne promeni osnovne poslovne performanse. odnosno radnim jedinicama. Obračun je izvršen na osnovu postojećeg proizvodnog asortimana i aktuelnih cena. pak. dati rekapitulacija postupka obračuna prihoda i svih poslovnih i finansijskih rashoda. onda je neophodno da tim procenitelja za potrebe procene vrednosti uradi sve neophodne analize i prognoze razvoja tržišta. Neophodno je da procenitelj na ovom mestu obrazloži razloge koji su ga motivisali za konkretni izbor. identifikovani su svi nivoi plasmana. Poslovni prihod. uključiv najvažnije bilansne preglede (bilans uspeha. koji bi morao sadržati bar naznačene elemente budućeg razvoja preduzeća. Najčešće će se uporedo sa procenom vrednosti definisati i Program transformacije (obaveza prema Zakonu o svojinskoj transformaciji). sve do momenta ostvarenja stabilnog nivoa poslovnog i finansijskog rezultata. Napomena: Dužini projektovanog perioda treba pokloniti naročitu pažnju.

907. Osnova za obračun bila je nabavna knjigovodstvena vrednost pojedinih kategorija osnovnih sredstava.656.658.220 100. a u petoj godini 449.859.152.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .000 115.580 137.362 199. MATERIJALNI TROŠKOVI I POGON "PROIZVODNJA" POGON "PRERADA" .320 54.336 40.3 mil.500 33.260 188.227 122.265 88.976 491.820 204.320 54.658.843. te je na taj način izbegnuta greška zbirnog iskazivanja troškova. UKUPAN PRIHOD I POGON "PROIZVODNJA" POGON "PRERADA" .838 .557.797.251.620 214.251 197.881.140 484.677 40.800 126.532 147.500 33.Rj Kese .500 36.4 miliona dinara.Rj Natron vreće . materijalni troškovi su proračunati na svim mestima nastanka.2 mil.352.869 138. Tabela 2.544.658.859.320 54.528 129.887 492.651.400 229.325 194. i analogne amortizacione stope.658.u 000 dinara V 98.462 100. Godišnji iznos amortizacije je 25.413.504. 158 .320 54.635.352.462 112.216.590 II 90.571.356.128 244.380 796. obračun je izvršen na bazi precizno definisanog materijalnog bilansa i tekućih cena po jedinici mere.970.867 73.352.317.693 438.218.041.352.630 33.550 779.580.568 97.metodologija i primeri - Tabela 1.352.Rj Kese .347.325 9.999.462 100.262. tako da u prvoj godini projekcije iznose 406.859.767 810.765 759.444.702.702.325 8.229 8.325 9.697.480 IV 88.858 449.864 200.544.Rj Grafoplast POGON AMBALAŽA UKUPNO II III IV .721.867 80.858 406.090 54.u 000 dinara V 86. Budući da se radi o direktnim materijalnim troškovima poslovanja.441.470 38.352.896.867 63.434 196.821.409.241 428.996.035 40.852.739.320 480.596.334.549 Amortizacija.509 496.285.711.544.325 8.702.050 419. Saglasno rastu nivoa produkcije.475 827.513.Rj Grafoplast POGON AMBALAŽA UKUPNO 89.336 40.101. rastu i materijalni troškovi.581.849.Rj Natron vreće .288.851.462 100. Slično kao i kod obračuna prihoda.455. dinara. radi se o tipično fiksnom trošku. s obzirom na primenu vremenskog metoda obračuna. U ovom slučaju.784 III 90.338 150.859.237.389 100.655 Materijalni troškovi.561.283.984. dinara.859.579.942 40.

Međutim. dinara. onda je potreban širi. Nematerijalni i ostali troškovi poslovanja. mesečne. ili samo delimično. koje po svom karakteru nije zanavljanje postojećih osnovnih sredstava (reinvestiranje dela ili celokupne amortizacije) potrebno je godišnji iznos amortizacije uvećati za alikvotni deo. apsolutni iznos po jedinici proizvedenog proizvoda opada. Reč je. Tekuće održavanje. i ovde je reč o fiksnom trošku. prema kvalifikacionoj i stručnoj spremi. Godišnji iznos nematerijalnih troškova je 29. varijabilni karakter.u 000 dinara Nabavna vrednost Stopa amortizacije Iznos amortizacije 277.943. a ostalih troškova poslovanja 22 mil.535 18.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 3. koji po svom značaju ne zahtevaju detaljan analitički tretman. poštujući pri tome hronološki red investiranja i početka komercijalne eksploatacije investicije. detaljniji obračun godišnjeg iznosa amortizacije. ukoliko je u projektovanom novčanom toku predviđeno investiciono ulaganje. Obračun za I godinu projekcije je izvršen na osnovu postojećeg broja zaposlenih radnika i prosečno ostvarene. to znači da u projekciji bruto plata po radniku raste.50% 10% 6.9 miliona dinara.882 Građevinski objekti Oprema UKUPNO Napomena: Detaljno selekcioniranje opreme i objekata u pojedine amortizacione grupe nije neophodno.8 mil.4 miliona dinara procenjen je od strane eksperata. o sintetičkom prikazu raznorodnih troškova. ukoliko postoji izražena diferenciranost pojedinih vrsta osnovnih sredstava. OBRAČUN AMORTIZACIJE . posmatrano po kriterijumu visine amortizacionih stopa.293. a odnosi se na neophodno održavanje pogonske spremnosti proizvodne opreme.741. godišnji iznos od 187. Budući da je Programom razvoja predviđeno smanjenje broja zaposlenih radnika. U osnovi radi se o fiksnim troškovima. Slično.429. Napomena: Nematerijalni i ostali troškovi ne retko mogu pratiti tempo povećanja aktivnosti preduzeća. dinara. Bruto zarade. te je onda neophodno ovim kategorijama troškova implementirati u celini.883 2.471 462. plate. 159 .372. zadržan je na istom nivou i u narednim projektovanim godinama. te pod uticajem ekonomije obima.412 184. Ovi poslovni rashodi su definisani na bazi iskustvenog procentualnog udela u ostvarenom prihodu. zapravo. Zbirni. Takođe.347 25. Godišnji iznos od 34.034. kao i amortizacija.

260 .306 28.783 1.046 748.367 Ostali troškovi poslovanja 22.325 2.920.759 13.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .981 2.267.648.513.981 160 .981 2.619.287.367 29.583.323 296.600 187.765. I II III IV . POSLOVNI RASHODI To.240.338 22.338 1.957.961 26.370 1.324. OBRAČUN RASHODA FINANSIRANJA Iznos kredita: 42.u 000 dinara V 449.000 187. UKUPNO 705.191 3.392.981 2.626.392.737 Rashodi finansiranja.017.014.957.957. Osnov za obračun rashoda finansiranja bili su zatečeni nivoi dugoročnih kreditnih obaveza i uslovi korišćenja postojećih kredita.920.066.440 380.680.674 100.957.882 34.086.486 2.761.981 2.metodologija i primeri - Tabela 4.230 1.549 25.930 2.857. Tabela 5.957.476 3.538.475.345 1.362 22.390 1.387 1.830 37.017.592.252.882 Tekuće održavanje 34.981 2.503.198 1.406.667.710 2.302 2.471.761.827.246.130. U obračunu su korišćene realne kamatne stope.543 2.660 3.706 15.216.957.052 196.284 32.957.580 1. Materijalni troškovi 406.957.662 467.957. prevashodno zavisi od vrste delatnosti kojom se preduzeće bavi.981 2.169 34.981 2.013 787.981 2.000 29.648.309.490.000 187.541 2.611 1.693 438.320 2.017. 4.957.881 737.017.957.882 25.000 Nematerijalni troškovi 29.028 1.571.864.981 2.271 290.170.619 711.000 187.365.899 8. 2.441 39.021 dnara Rok otplate: 10 godina Kamatna stopa: 7.885 1.392.891.600 Bruto plate 187.896.591 1.981 2.026.367 22.761.656 633.957.857.372.957.392.920.021 40.761.600 34.882 25.409.981 2.017.600 34.050 419.860 5.718.691 1.702 Godišnje otplate 3.040.981 2.362 2.237 719.594 1.953 Godišnje kamate 2.953 2.732 3.068.444.981 2.418 24.439 931.307 2. 5.619.102 670.771 2.553.096.368 35.932.372.774.429 727.981 2.675.043.486.035 551.978.419.600 34.957.600.920.019.372.302.440 10.925 861. te se na taj način metodološki sačuvao primenjeni pristup stalnih cena. 6.367 29.401 1.983.981 2.393 20.355.462 1.981 2.519 1.025.241 428.882 25.347.197. 3.579.344.338 7.981 2.0% Polugodišnji anuiteti Ostatak duga 42.599 4.957.392.000.372. kao i od istorijske analize karaktera ovih troškova u posmatranom preduzeću.338 22.981 2.811.957.693 30.333.946 2.631 1.272 4.189 5.761.981 2.u 000 dinara Kamata Otplata Anuitet 1.705.260 2.957.372.957.890.096 1.031 18.761.639 5.471.331 4.363 1.057 2.920.040.957.367 29.761.957.858 Amortizacija 25.873.968 2.422.957.245.636 1.577.192.338 22.

Primenjena je zvanična poreska stopa na ostvarenu dobit od 25%. Otuda. To znači da se preduzeće procenjuje takvo kakvo je.) čiji apsolutni iznos. Kao što je već prethodno napomenuto. c) optimalnog koeficijenta obrta potraživanja i dobavljača. Obračun obrtnih sredstava i izvora iz tekućeg poslovanja. pre dve godine ima i ubuduće umanjenje poreza po ovom osnovu.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Porezi i doprinosi. Ulaganja u osnovna sredstva. takođe. uz pretpostavku održavanja istog koeficijenta obrta ukupnih sredstava. Moguće je da preduzeće čiji se kapital procenjuje. između ostalog. Napomena: Ukoliko preduzeće ima odgovarajuće poreske olakšice koje se odnose na porez na dobit korporacije. onda je neophodno projekcijom to i prikazati. Obračun potrebnog nivoa obrtnih sredstava i mogućih izvora iz tekućeg poslovanja urađen je uz respektovanje: a) projektovanog nivoa aktivnosti. bazira metod DNT. Dakle. iz godine u godinu dodatno investirati u potrebni nivo obrtnih sredstava. isključivo radi očuvanja tehničke “kondicije” i zanavljanja postojeće opreme. neophodno je. Delimično. U petogodišnjem projektovanom periodu nije predviđeno značajnije ulaganje u osnovna sredstva. Projekcijom je obuhvaćeno reinvestiranje dela amortizacije u iznosu od 70%. projekcijom je moguće. prati tempo rasta poslovne aktivnosti. te da se u projektovanom periodu ne može predvideti realizacija investicionog ulaganja koje bitno menja osnovne performanse preduzeća. Predviđanje ovakve vrste investicionog ulaganja nije dopušteno i zbog toga što je u direktnoj suprotnosti sa načelom realnosti na kome se. Slično važi i za preduzeća čiji je suosnivač inostrani investitor. zato što je osnovano npr. godišnji iznos ovako predviđenog ulaganja je 17. Napomena: U prethodnim metodološkim odredbama objašnjeno je da metod DNT ima svoje uporište u definiciji realne “fer” vrednosti kapitala. obrtna sredstva će se finansirati iz izvora iz tekućeg poslovanja (prikazano u tabeli 6.7 miliona dinara. b) delatnošću uslovljenog obrta aktivnosti u toku proizvodnje. obuhvatiti samo reinvestiranje dela ili celokupnog iznosa amortizacije (u zavisnosti od delatnosti i tehničko-tehnološkog stanja). čak i poželjno. 161 . u projektovanom periodu predviđen je rast aktivnosti te shodno. ili pak i većeg iznosa ukoliko pozitivni neto novčani tokovi omogućuju finansiranje investicije iz sopstvenih izvora.

216.625.143 33.964.317.660.932 759.237 619.702.407 5.550 759.882 419.000 2.811.605.80434.215 33.000 25.661 449.080 34.276.114.123 779.407 3 144 25.372.434.673.767 796.873.721.292 20.199.429 632.000 25.475 IV 438.041.700.209.907 42.metodologija i primeri - V 130.475 810.351 2.719 101.046 651.868 97.862.509.963 19.000 IV 5.344.272662.409.797 35 10 20 18 10 36 15 24 95.106 138.858 737.639.277 51.228 34.973.880 133.808 15.372.542.119 35.043.407 Tabela 6.149 1.978.298.810.253.687 36.986.407 52.717 827.549 748.417 136.767 428.262.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .159.114.Gotoviproizvodi IZVORI IZ TEKUĆEGPOSLOV ANJA AMORTIZACIJA BRUTO PLATE DOBAVLJAČI 162 .380 779.806.712 15.272.347.114.029 39.598 35.219 1.409.920.636.241 719.920.771.751.431 827.406.372.197 2.550 I 406.499.882 .744.473.828.872.050 705.442.680.858 187.184 40.693 187.3905.822 15.797.660.050 187.693 727.644 1.000 36.469.806.660.660.16735.407 37.533.356.797.486 33.513.882 406.737 93.920.412.634.372.Sirovine Nedovršenaproiz TVA A imaterijal ZALIHE vodnja .344 12 12 30 30 53.216.262.739.u 000 dinara POTRAŽIVANJ A OBRTNASREDSTV NOVČANASREDS .426 19.579.860.660.575 796.429 99.925.562 32.114.920.729 449.000 25.882 30 12 1.650.513.000 55.650.731.740 810.288 36.655 438.655 5.318 Iznos III 2.441 31.797.505.218.728 43.490.798.000 54.211.579.475.937 15.796.519.792.942 20.831 20.182 141.793 1.000 25.549 187.920.347.000 2.882 Godišnji promet III 428.380 II 419.254 15.633.218.494. II OBRAČUN OBRTNIH SREDSTAV AI I OBAVEZA IZ Koeficijent obrta TEKUĆEG POSLOVAN vezivanja Dani JA V 5.218.114.356.424.241 187.881 641.041.536.372.755 41.

kao i nivo finansiranja iz tekućeg poslovanja. novčani tok i bilans stanja. pretpostavka održavanja postojećeg stanja u dužničko poverilačkim odnosima podrazumevala bi da su kratkoročni izvori deo investiranog kapitala. U konkretnom slučaju. S obzirom da Preduzeće “VVA” u potpunosti realizuje svoju proizvodnju na domaćem tržištu. što na kraju rezultira projektovanim koeficijentom obrta od 24. odnosno potrebnim nivoom tzv. Nakon analitičkog proračuna pojedinih kategorija rashoda i prihoda. Zatečeni koeficijenti obrta potraživanja i dobavljača govore o bitno usporenoj aktivnosti u ovom domenu.Novčani tok. jer bi se na taj način suspendovao ključni postulat tržišne privrede poštovanje ugovora. te je maksimalni period finansiranja koji Preduzeće “VVA” može očekivati iz obaveza iz poslovnih odnosa 30 dana. opšta privredna nelikvidnost zajedno sa rastućom nesolventnošću glavnih kupaca Preduzeća “VVA” značajno su usporila naplatu. kao i obuhvata planiranog ulaganja 163 . Bilans uspeha. Naime. procenitelji su smatrali da je prihvatljiv period kreditiranja kupaca ne veći od 15 dana. Očito da je na dugi rok ovaj kratkoročni podbilans neodrživ. što je nedopustivo. horizontalna finansijska ravnoteža ulaganja i izvora u preduzeću je postignuta. što se najbolje može videti u tabeli 8 . koja se u potpunosti kompenzira rastućim spontanim finansiranjem iz poslovnih odnosa. 2) povećava nivo odliva po osnovu smanjenja prosečnog iznosa finansiranja iz obaveza iz poslovnog odnosa (smanjenje dobavljača). To znači da je koeficijent obrta dobavljača 12. jer se u projekciji očekuje ubrzanje aktivnosti u ovom domenu (jednostavnija i brža nabavka sirovina iz uvoza). ovo povećanje priliva je skoro jednako povećanju odliva pa je konačni efekat na neto novčani tok približno jednak nuli. “gvozdenih zaliha” imajući pri tome u vidu sve bitne karakteristike pripadajuće delatnosti. S druge strane nabavka ključnih sirovina ostvaruje se na inostranom tržištu. Napomena: Ovakav predloženi tretman bilansnih pozicija potraživanja i dobavljača omogućuje postizanje metodološki zasnovanog realnog pristupa u projekciji novčanog toka. To znači da je nemoguće respektovati i zadržati postojeće stanje u projektovanom periodu.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Optimalni koeficijent materijalnih obrtnih sredstava (svi nivoi zaliha) predodređen je tehnološkim ciklusom u Preduzeću “VVA”. Ovi koeficijenti obrta su na nešto višem nivou kod zaliha sirovina i materijala. Generalno. ali uz neopravdano visok nivo angažovanja obrtnih sredstava (potraživanja). Implementiranje opisanih koeficijenata obrta dvojako utiče na projektovani novčani tok u prvoj godini projekcije: 1) povećava nivo priliva po osnovu smanjenja prosečnog iznosa kreditiranja kupaca (smanjenje potraživanja). Naime.

920.675.954.951 2.Tekuće održavanje .000 29.000 29.041.761.017.372.761.307.600 187.367 796.363 0 76.882 78.017. Bilans uspeha je osnova za ocenu profitabilnosti budućeg poslovanja.338 85.372.230 2.797.338 94.833 25.241 34.195 25.050 34.767 702.850 49. Drugim rečima.338 97.162.890.685.650 22.500.197.619.313 2.761.882 68.475 712.409.367 22.367 827.649.550 52.237 22.392.886 2.581. takođe.Bruto plate .550 680.347.600 187.228.675.859.metodologija i primeri - u osnovna i obrtna sredstva stekli su se uslovi za definisanje osnovnih bilansnih pregleda.372.920.932.771 0 50.000 29. Pozitivan neto novčani tok indicira dostizanje potrebnog nivoa operativne likvidnosti.392.890.444.605.761.600 187.600 187.438.218.199 17.197.338 103. ostvaruje se neto dobit. pri čemu stopa neto dobiti raste sa 5% u prvoj godini projekcije na 7% u petoj godini .000 29. rashoda finansiranja i nakon podmirenja obaveza prema državi.412 43.655 723. To znači da u projektovanom periodu postoji uravnoteženost priliva i odliva.400 16.017.932.135 37.392.312 25.854 449.549 34.Materijalni troškovi .486 2.407.882 53.355 406.487.479.887.768 25.302 0 57.166 Novčani tok je.Kratkoročni kredit DOBIT III Porezi i doprinosi DOBIT IV 78.780.000 29.063.882 72.367 779.389 57.216.466.429 2.920.919 1.920.670.649 14.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .629.546 419.801 25.550 22. nakon pokrića operativnih troškova.262. pozitivan u svim posmatranim godinama.600 187.858 34.866.u 000 dinara Tabela 7.923.017.230 0 69.399.363 1.516.555 19.338 DOBIT I Amortizacija DOBIT II Rashodi finansiranja .372.296.486 0 66. 164 .406 22.513.771 2.392. Preduzeće “VVA” u projektovanom periodu ostvaruje dobit na svim posmatranim nivoima.409.392.017.380 693.163 438.356.302 2.579. BILANS USPEHA projekcije V I II III IV POSLOVNI PRIHOD POSLOVNI RASHODI .693 34.882 60.Ostali troškovi poslovanja 759.920.998 428.436.367 810.637.761.542 12.372.Nematerijalni troškovi .312.444.Dugoročni kredit .

804 99.599 ODLIV Smanjenje dobavljača Povećanje novčanih sredstava Povećanje potraživanja Povećanje zaliha Investiciono ulaganje Otplata dugoročnih kredita 107.288 (2.031 17.724 1.Nabavna vrednost .066 453.598 78.Prethodni period .882 0 1.389.167 15.018 189.102 17.146 1.447 315.369.303 49.811.249 399.121 726.387 17.692 17.276.318 5.666.533.947.018 3.Ispravka vrednosti .372. bez opasnosti po stabilnost i kontinuitet proizvodnje i plasmana.689.378.139.309. Tabela 9.871 IV .594. NOVČANI TOK I PRILIV Dobit IV Amortizacija Povećanje dobavljača Povećanje ostalih kratkoročnih obaveza Smanjenje potraživanja Smanjenje novčanih sredstava 142.084 II Projekcija III 75.Povecanje/smanjenje .715.917 25.905.Zalihe .337 165 .Povećanje/smanjenje .980.272.009.882 735.412.729 133.106 32.549 5.148 195.430 21.932.821 1.751.385 187.692 2.412.084 470.182 33.031 417.199.Kratkoročna finansijska ulaganja I II Projekcija III IV .487.617.018 21.285.228.520 180.399.882 409.546 2.761.550 25.940 57..824.882 25.968.329 214.u 000 dinara V 83.761.234.634.761.029 138.900.751.139.363 1.652 31.546 52.594.667 130.861.Prethodni period .549 1.283 239.272 95.389.378.372.253.372.880 8.887.Potraživanja .166.018 3.856.904.882 25.318 5. što ga čini otvorenim za realizaciju strateških planova razvoja.821 717.372.210 186.970 551.682 265.580 78.799 239.049 399.488.084) 139.907 33.018 3.609. BILANS STANJA Stanje 31.810.056.761.199.907 33.293.076 2.757.344.197 5.917 214.580 93.128.385 417.660 0 0 23.387 1.824.479.Novčana sredstva .166 25.641 55.056 435.114 203.Amortizacija tekuće godine Obrtna sredstva .683 78.856.952.085.102.970 119.925.Nabavna vrednost u prethodnom periodu .652 31.288 5.272.592 0 34.861.197 5.744.703.577 45.389.091.761.Investicije u OS .182 33.014.3518.761.Ispravka vrednosti prethodni period .577 79.759 505.882 842.372.056.372.292.488.453 0 119.372.674.344.324 71.146 17.066 453.675. Takođe.925.191 NETO NOVČANI TOK 34.471. preduzeće će.516.417 97.12.473.625.142.234.076 726.577 54.102 492.819.367.486 Bilans stanja pokazuje da će preduzeće u projektovanom periodu poslovati sa optimalnom horizontalnom i vertikalnom finansijskom ravnotežom.983.u 000 dinara V 402.519.740. koji ovom projekcijom nisu obuhvaćeni.334.625.751.056.859.018 3.607.901 37.761.049 435.424 0 0 15.802 43.682 265.490.726 0 121.882 25.607.479.363 17.014 0 0 24.435 5.381.814 456.905 0 91.018 17.417 97.442.804 99.283 3.728 34.846 839.564 290.580 93.846 121.718.536.755 78.018 17.634.115.289.Prethodni period .655 176.761.372.799 189.797 136.592 717.633.690 560.614.123.351 5.891 69.372.123.721.167 101.091.645.237 25.277 105.536.882 1.406 25.781 367.389.882 891.372.546) 839.056 52.900.555 210.272 95. sa potrebnim nivom trajnih obrtnih sredstava.882 191.084 470.728 (74. u projektovanom periodu imati željeni nivo kreditne sposobnosti.851 242.199X AKTIVA Stalna sredstva .184 141.4355.746 0 139.Povećanje/smanjenje .983 74.115.381.240.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 8.617.469.476 0 0 23.633 132.757.042.724 551.819.430 105.025.106 32.519.447 25.732 0 0 28.932.533.473.121 91.564 290.650 25.

169 39.542.301 370.732 0 24.961 32.583.952. to će diskontna stopa izražavati cenu sopstvenog kapitala. Za izračunavanje diskontne stope kao cene sopstvenog kapitala koristićemo opisani Metod zidanja (Build up aproach).166 35.301.12.891 0 0 0 17.085.774.021 39. Stopa rizika ulaganja u Preduzeće “VVA”.550 52.215 35.407 17.774.237 49.014.471.774.254 105.830 3.302.774.774.407 17.064 320.Dobavljači .529.871 0 0 0 17.Povećanje/smanjenje .3.399.Prethodni period .388.661 121.102 33.962.475.229.964.240.700.650 57.983 52.667 277.693 3.774. Pretpostavimo da je Direkcija za procenu vrednosti kapitala definisala stopu bez rizika na nivou od 6%.487.407 17.413.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .529.254 1.660 0 32.822 35.192.830 42.Povećanje/smanjenje Dugoročni kredit .014.406 42.407 15.413.Novi krediti I II Projekcija III IV .064 239. Dakle njenom primenom će se direktno dobiti vrednost društvenog kapitala. odnosno krajnji rezultat.u 000 dinara V 402.658 277.811.636.Ostale kratkoročne obaveze .424) 00 0 0 15.859.407 17.964.metodologija i primeri - Tabela 9.501 43.774.169 3.014 0 0 0 17.718.275.021 3.851 422.937 735.683 0 0 0 17.808 34.199X PASIVA Društveni kapital .781 367.317.774.739. Utvrđivanje diskontne stope Izabrana definicija novčanog toka direktno upliviše odabir diskontne stope. Shodno prihvaćenoj metodologiji gradiranja pojedinih specifičnih nivoa ovog elementa rizika.788.301 370.Otplate .407 0 53.209.678 (71.689.040.476 0 28.1.102.658 37.362 28.119 37.678 105.937 33. 166 .040.228.983.774.700. što je shodno Uredbi o načinu utvrđivanja društvenog kapitala najviši nivo ovog elementa rizika.407 0 54.Prethodni period .Prethodni period .862.961 3.424 17.759 505.367.388.501 480.166.Kratkoročni krediti .Povećanje/smanjenje 51.555 239. Stopa bez rizika. formirana preferencijalna skala rizika prikazana je u Tabeli 10.599 0 Kratkoročne obaveze .788.042.600.Prethodni period .583.690 560.542.Prethodni period .808 842. koji se u postupku vrednovanja dobija.851 422.191 0 409.302.424 1.822 891.301.148 320.344 34.407 0 55.862.407 0 5.Otplate .962.645.887.434. BILANS STANJA (Nastavak) Stanje 31.774.025.774.228 36.693 35. Budući da je na početku napomenut izbor definicije novčanog toka "posle servisiranja dugova".712 36.814 456.229.

4 0 6 6 Veličina preduzeća Broj radnika Vrednost poslovnih sredstava Ocena konkurencije ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 0 3 0 0 0 0 Finansijska struktura Osnovna sredstva/Kapital Osnovna sredstva i Zalihe/Dugoročni kapital Sopstveni kapital/Ukupni kapital Kontribucioni dobitak/Prihod Finansijski rashod/Dobit ! ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 3 5 0. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆA “VVA” 0 Ključni čovek Organizaciona struktura Kompaktnost rukovodećeg tima Strateško planiranje Proizvodni program Specijalizovano znanje jednog stručnjaka Skala rizika u% 12 3 ! ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifični rizik 0 12 5 2.6 1 2 Proizvodna i Geografska diversifikacija Doprinos pojedinih.7 0 2 9 167 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 10. proizvoda prihodu Postojanje dugoročnih ugovora Udeo inostranog plasmana u prihodu Pristup tržistu EZ ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 11 4 2.

4%. Top menadžment nema jasno sagledanu stratešku viziju i misiju preduzeća. PRORAČUN STOPE RIZIKA ULAGANJA U PREDUZEĆA “VVA” (Nastavak) 0 Diversifikacija kupaca Koncentracija kupaca Veličina i pozicija domin. što često utiče na kasno donošenje operativnih odluka. Organizaciona struktura preduzeća je preširoka.metodologija i primeri - Tabela 10.0%.65%  11. što sa činjenicom da par ljudi poseduje specijalizovano znanje dodatno povećava rizik u ovom domenu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . kupaca Postojanje dugoročnih ugovora Značaj proizvoda za kupce ! Skala rizika u% 12 3 ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik 0 11 4 2. Po svim kriterijumima preduzeće pripada grupi velikih preduzeća sa monopolskom pozicijom na domaćem tržištu. b) Veličina preduzeća .00% 1 2 6 Kratak komentar uz prezentiranu preferencijalnu skalu rizika bio bi: a) Key man . pri tome uglavnom odsutan. Direktor preduzeća je neprikosnoveni lider. pa je sva strateška i operativna moć koncentrisana na nivou direktora preduzeća.2.25 10. Nivoi odlučivanja nisu razdvojeni. Proizvodni asortiman je u fazi starenja. te nema adekvatne zamene za tekuće poslove.7 0 2 9 Mogućnost predviđanja Starost preduzeća Stabilnost poslovnih rezultata Diskontinuiteti u poslovanju Promena privrednog ambijenta grane ! ! ! ! Ponderisano Zbir Broj parametara Specifičan rizik Ukupno stopa rizika preduzeća 0 9 4 2. 168 .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

c) Finansijska struktura - 0,6%. Finansijsko stanje preduzeća “VVA” je izuzetno dobro. Eventualni rizik bi mogao biti generisan usled nedovoljnog nivoa trajnih obrtnih sredstava, vrlo sporog koeficijenta obrta potraživanja iz tekućeg poslovanja, kao i srazmerno manje stope kontribucionog dobitka.

d) Proizvodna i geografska diversifikacija - 2,7%. Prepoznat je visok nivo rizika u ovom domenu. Preduzeće nema dugoročnih ugovora za nastup na pojedinim tržištima, nije prisutno na inotržištu, nekonkurentno je za eventualni pristup tržištu EU. Sliku donekle popravlja relativna diversifikovanost produkcionog asortimana. e) Diversifikacija kupaca - 2,7%. Izražena je koncentracija kupaca tri velika kupca apsorbuju 80% plasmana preduzeća. Kupci su , pri tome, nesolventni, neuredne platiše. Ne postoje dugoročni ugovori sa najvećim kupcima. f) Mogućnost predviđanja - 2,25%. Preduzeće nije mlado, ima dugu tradiciju. Nekoliko poslednjih godina karakterisane su nestabilnim poslovnim rezultatima, pa čak i diskontinuitetima u poslovanju. Problem: najavljuje se liberalizacija uvoza upravo proizvoda koji preduzeće proizvodi; zaoštriće se konkurentski ambijent.

Prepoznata je stopa rizika ulaganja u Preduzeće “VVA” u visini od 10,65%, odnosno zaokruženo 11,00%. Zajedno sa utvrđenom stopom bez rizika od 6%, diskontna stopa, kao cena sopstvenog kapitala iznosi 17%. Stopa rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pretpostavka je da će se u proces svojinske transformacije Preduzeća “VVA”, kao učesnik, uključiti strateški ino partner Kompanija Sily & Kiss Ltd te je neophodno prethodno izračunatu cenu sopstvenog kapitala uvećati za stopu rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. U narednom tabelarnom pregledu prikazan je postupak definisanja ovog nivoa rizika.

169

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

Tabela 11. RIZIK ULAGANJA U SRJ
VRSTA RIZIKA Rizici u vezi sa sredstvima Politika eksproprijacije Politika nacionalizacije Mogućnost finansiranja Sigurnost ugovora Nizak 1
! ! ! !

Srednji 2 3 4 5 6 7 8 9

Visok 10

Rizici poslovnog okruženja Politička stabilnost Odnos prema stranim ulaganjima Zahtevi u pogledu vlasništva Pravni sistem Participacija u upravljanju Otpori privatizaciji Raspoloživost radne snage Veze sa susednim zemljama Uloga sindikata Lokalna konkurencija

! ! ! ! ! ! ! ! ! !

Finansijski rizici Konvertibilnost valute Stabilnost valute Restrikcije tokova kapitala Kontrola cena Veličina tržišta Pristup tržištu EZ Privredni trendovi Zaduženost Poreske stope Stope inflacije Potrebe za stranim kapitalom Broj opservacija Ponderisano Zbir Parametri Ponderisani prosek

! ! ! ! ! ! ! ! ! ! !

2 2 110 25 4.4

6 12

2 6

3 12

5 25

0 0

3 21

4 32

0 0

0 0

Indicira srednji nivo rizika

Rizik ulaganja u SR Jugoslaviju ocenjen je na nivou 4,4%, što, prema standardima indicira srednji nivo rizika. Napomena: Naravno ovo je samo slikovit prikaz načina na koji će Direkcija određivati i jednom mesečno objavljivati visinu stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Na radost procenitelja to neće biti njihova obaveza. Određivanje stope rizika ulaganja u SR Jugoslaviju je i prak170

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

tično nemoguće od strane procenitelja, zbog šarolikih potencijalnih rezultata (koliko procenitelja - toliko i stopa rizika ulaganja u SRJ), a bazična je pretpostavka da rizik zemlje ulaganja podjednako utiče na sva preduzeća koja posluju u pripadajućem nacionalnom privrednom okruženju. Uključivanjem rizika zemlje ulaganja, dobijena je diskontna stopa od 21,4%, i ona je nadalje korišćena u modelu procene.

5.1.4. Procena vrednosti kapitala Projektovani novčani tok i izračunata diskontna stopa predstavljaju osnov za konačno utvrđivanje vrednosti društvenog kapitala preduzeća “VVA”. Budući da projektovani period ne predstavlja ekonomski vek preduzeća to je postupak procene obavljen u dva, komplementarna, koraka: (1) određivanje sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu, i (2) proračun rezidualne vrednosti. (1) Na osnovu diskontne stope od 21,4%, proračunati su diskontni faktori, i nadalje korišćeni za dobijanje sadašnje vrednosti neto novčanih tokova za svaku, ponaosob, projektovanu godinu. Suma sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iznosi 148,3 miliona dinara. Napomena: Korišćeni su diskontni faktori na sredini godine, s obzirom da u Preduzeću “VVA”nema izraženih sezonskih oscilacija proizvodnje i plasmana.

(2) Rezidualna vrednost je proračunata primenom Gordonovog modela koji glasi: RV = DNNTr/(DS-SRr) gde je: RV - rezidualna vrednost DNNTr - diskontovani neto novčani tok u rezidualu DS - diskontna stopa SRr - stopa rasta u rezidualu. Drugim rečima, prema ovom modelu, rezidualna vrednost je jednaka količniku diskontovanog neto novčanog toka u rezidualu i diskontne stope, koja je 171

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

prethodno umanjena za projektovanu stopu rasta u rezidualu. Budući da je stopa rasta u rezidualu definisana na godišnjem nivou od 3%, to znači da imenilac u navedenom modelu iznosi 0,184. Deobom 21,7 miliona dinara, koliko iznosi diskontovani neto novčani tok u rezidualu, sa 0,184 dobija se rezidualna vrednost u iznosu od 118 miliona dinara. Napomena: Shodno metodološkim odredbama, neto novčani tok u rezidualu podrazumeva da je iznos amortizacije jednak planiranom reinvestiranju i godišnjim ratama dugoročnog kredita.

Tabela 12. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
Projekcija I NETO NOVČANI TOK Diskontna stopa - cena sopstvenog kapitala Stopa rasta u rezidualu Diskontni faktor SV neto novčanih tokova Suma SV Rezidualna vrednost II III IV V

- u 000 dinara Rezidual

34.381.577 45.334.056 52.293.577 54.666.641 55.609.486 57.277.771 21,40% 3,00% 0,9076 0,7476 0,6158 0,5073 0,4178 0,3792

31.204.444 33.891.949 32.203.393 27.730.454 23.236.183 21.721.643 148.266.424 118.052.408

VREDNOST DRUŠTVENOG 266.318.832KAPITALA

Zbirom sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova od 148,3 miliona dinara i izračunate rezidualne vrednosti od 118 miliona dinara, dobija se procenjena vrednost društvenog kapitala Preduzeće “VVA” na dan 31.12.199X godine u iznosu od 266,3 miliona dinara. S obzirom da Preduzeće "VVA" ima dugoročna finansijska ulaganja u iznosu od 4,2 mil. dinara (procenjeno po metodu neto imovine), a da potencijalni finansijski prihodi nisu obračunati u projektovanom periodu, neophodno je pomenuti iznos dodati prethodno procenjenoj vrednosti društvenog kapitala. To znači da je vrednost društvenog kapitala preduzeća "VVA" na dan 31.12.199X godine, nakon prilagođavanja za vrednost neangažovanih poslovnih sredstava, 270,5 mil. dinara. Primenom aktuelnog kursa 1 DEM = 3,3 DIN, vrednost društvenog kapitala Preduzeće “VVA” izražen u nemačkim markama iznosi zaokruženo 82 mil. DEM.

172

ne obuhvata rashode finansiranja i finansijske prihode. eventualno. Napomena: Pomenuti tabelarni proračuni odnose se na detaljni prikaz projekcije poslovnog prihoda (količina i cene plasmana). međutim u svakom pojedinačnom Izveštaju o proceni vrednosti neophodno je da se u Prilozima prikaže i ovaj značajni deo koji upotpunjuje primenjeni metod DNT. Definicija novčanog toka “pre servisiranja dugova” Na primeru preduzeća “VVA” pokazaćemo procenu vrednosti kapitala metodom DNT. priliva i odliva obavlja se na potpuno identičan način kao i u definiciji “posle servisiranja dugova”. To znači da i druga dva bilansna pregleda u projektovanom periodu moraju biti oslobođeni svih projektovanih pozicija rashoda finansiranja. Novčani tok u ovoj definiciji ne obuhvata sve prilive i odlive iz finansiranja. te će se nadalje u objašnjenju komentar koncentrisati na bilansne preglede i određivanje diskontne stope kao ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK). Otuda je dobit III jednaka 173 .1. Pošto stvarnost demantuje prethodnu pretpostavku.5. u definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova”. korišćenjem definicije novčanog toka “pre servisiranja dugova”. novčani tok i bilans stanja Bilans uspeha.1. Autori nisu smatrali za shodno da ovaj Priručnik opterećuju navedenim analitičkim tabelama. Detaljniji tabelarni proračuni sadržani su u Prilogu Izveštaja o proceni vrednosti kapitala. amortizacija).5. kao i na pojedine kategorije poslovnih rashoda (materijalni troškovi. potrebno je da se radi stvaranja verodostojne informacije o tome kolika je vrednost procenjenog kapitala izražena u inostranoj valuti (najčešće nemačkoj marki) koristi prosečni tzv. Projektovanje pojedinih kategorija rashoda i prihoda. kao i angažovanja novih dugoročnih kredita. otplata postojećih i novih dugoročnih kredita. Bilans uspeha.1. 5. bruto plate i. “crni” kurs koji je postojao na izabrani datum procene. 5.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Napomena: Autori su pretpostavili da je realni kurs nemačke marke jednak zvaničnom kursu NBJ.

347.546 2.182.920.372.668 80.429 18.392.871842.u 000 dinara V 759.392.313 0 0 0 53.050 .372.857 54.230.600 187.886 0 0 0 68.Kratkoročni kredit DOBIT III Porezi i doprinosi DOBIT IV 78.392.163 723.819.480 58.055.600 34.338 22.797.645.500.951 0 0 0 60.Dugoročni kredit .195 25.Materijalni troškovi406.655 693.084 II Projekcija III IV V 71.854 419.983 74.372. te je neophodno dodatno prilagođavanje cene kreditnih izvora pri proračunu ponderisane prosečne cene kapitala.372.546 702.356.201.278 77.550 779.761.000 .468 85.212 45.355 .693 438.439 Novčani tok.407.372.372.063.338 22.936.372.123.392.920.429 0 0 0 72.954.920.713 51.670.882 0 1.882 53.000 187.262.015.351.380 796.882 72.Ostali troškovi poslovanja 22.768 25.017. BILANS USPEHA I POSLOVNI PRIHOD II III IV .312.919 19.241 428.312 103.485 25.409.312.234.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .936.998 712.882 78.063.475 827.367 29.392.761.572 58.017.971 51.882 25.Bruto plate187. Tabela 14.017.078.000 187.102.692.439 25.920.262.914 97.833 25.801.407.313 13.600 34.047.914 54.882 60.485 85. kao i eventualne prilive po osnovu angažovanja novih dugoročnih kreditnih izvora.338 22. NOVČANI TOK I PRILIV Dobit IV Amortizacija Povećanje dobavljača Povećanje ostalih kratkoročnih obaveza Smanjenje potraživanja Smanjenje novčanih sredstava 144.858 449.920.367 .367 22.338 POSLOVNI RASHODI680. Tabela 13.372.692.Nematerijalni troškovi29.367 29.216.218.882 68.372.000 29.780.047.367 29.307.041.951 15.438.882 25.767 810.761.886 17.513.581.436.600 34.710.Tekuće održavanje34.713 94.549 34.572 25.234.685.605.017.600 .980 40.801 25.296.761.923.017.metodologija i primeri - dobiti iz poslovanja.683735.811.891 0 0 0 0 0 0 0 0 174 .338 DOBIT I Amortizacija DOBIT II Rashodi finansiranja .581.238 45.882 1. u definiciji “pre servisiranja dugova” ne obuhvata otplate postojećih i planiranih dugoročnih kredita.372.761.919 0 0 0 78.579.923.882 25. Osnova za proračun poreza na dobit je uvećana.828 40.000 187.055.014891.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Tabela 14. NOVČANI TOK (Nastavak)
I ODLIV Smanjenje dobavljača Povećanje novčanih sredstava Povećanje potraživanja Povećanje zaliha Investiciono ulaganje Otplata dugoročnih kredita NETO NOVČANI TOK 104.608.133 71.367.424 0 0 15.479.692 17.761.018 0 39.574.847 II Projekcija III IV V

21.129.086 20.203.250 20.229.172 28.142.453 0000 139.846121.12191.970119.592 839.076726.724551.821717.549 2.389.146 1.594.387 1.824.363 1.932.430 17.761.018 17.761.018 17.761.018 25.372.882 0000 50.581.193 57.598.418 60.033.296 57.058.759

Bilans stanja, slično kao i u definiciji “posle servisiranja dugova” omogućuje uvid u nivo ostvarene horizontalne i vertikalne finansijske ravnoteže. On, međutim, ne obuhvata promene u nivou projektovanih dugoročnih kreditnih izvora, saglasno korišćenoj definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova”. U konkretnom slučaju neto novčani tokovi su pozitivni u svim godinama projekcije, te se pozitivna razlika evidentira na poziciji kratkoročna finansijska ulaganja. Negativni neto novčani tokovi zahtevali bi uravnoteženje aktive i pasive bilansa stanja otvaranjem posebne bilansne pozicije u pasivi “debalans novčanog toka”.

Tabela 15. BILANS STANJA
Stanje 31.12.199X AKTIVA Stalna sredstva - Nabavna vrednost - Nabavna vrednost u prethodnom periodu - Investicije u OS - Ispravka vrednosti - Ispravka vrednosti prethodni period - Amortizacija tekuće godine I II Projekcija III IV

- u 000 dinara

V

402.645.781 373.145.825 419.483.221 471.912.006 526.801.592 586.629.922 210.740.114 203.128.249 195.516.385 187.904.520 180.292.655 180.292.655 399.856.031 417.617.049 435.378.066 453.139.084 470.900.102 496.272.984 435.378.066 453.139.084 470.900.102 17.761.018 25.372.882 17.761.018 17.761.018 17.761.018 265.234.564 290.607.447 315.980.329 189.115.917 214.488.799 239.861.682 189.115.917 214.488.799 239.861.682 265.234.564 290.607.447 25.372.882 25.372.882 25.372.882 25.372.882 25.372.882 191.905.667 130.442.729 133.810.797 93.536.27295.925.417 78.056.580 78.056.58093.536.272 78.056.580 15.479.6922.389.146 31.634.10632.473.182 105.757.652 105.757.65231.634.106 (74.123.546)839.076 5.272.3515.412.197 8.091.4355.272.351 8.091.435 (2.819.084)139.846 136.253.029 138.721.184 141.490.755 97.519.804 99.344.167 101.276.598 95.925.417 97.519.804 99.344.167 1.594.387 1.824.363 1.932.430 33.199.907 33.751.728 34.469.277 32.473.182 33.199.907 33.751.728 726.724 551.821 717.549 5.533.318 5.625.288 5.744.880 5.412.197 5.533.318 5.625.288 121.121 91.970 119.592

Obrtna sredstva - Zalihe - Prethodni period - Povecanje/smanjenje - Potraživanja - Prethodni period - Povećanje/smanjenje - Novčana sredstva - Prethodni period - Povećanje/smanjenje

- Kratkoročna finansijska ulaganja

0

39.574.847

90.156.039 147.754.457 207.787.753 264.846.512

175

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

Tabela 15. BILANS STANJA (Nastavak)
Stanje 31.12.199X PASIVA Društveni kapital - Prethodni period - Povećanje/smanjenje Dugoročni kredit - Prethodni period - Otplate - Novi krediti Kratkoročne obaveze - Dobavljači - Prethodni period - Povećanje/smanjenje - Kratkoročni krediti - Prethodni period - Otplate - Ostale kratkoročne obaveze - Prethodni period - Povećanje/smanjenje I II Projekcija III IV

- u 000 dinara

V

402.645.781 373.145.825 419.483.221 471.912.006 526.801.592 586.629.922 239.413.658 279.469.143 324.703.856 376.396.770 430.444.342 489.380.781 239.413.658 279.469.143 324.703.856 376.396.770 430.444.342 40.055.485 45.234.713 51.692.914 54.047.572 58.936.439 42.040.021 42.040.021 0 121.192.102 105.229.678 42.040.021 42.040.021 0 0 42.040.021 42.040.021 0 0 52.739.344 34.964.937 33.862.254 1.102.683 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 53.475.215 35.700.808 34.964.937 735.871 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 54.317.228 36.542.822 35.700.808 842.014 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0 42.040.021 42.040.021 0 0 55.209.119 37.434.712 36.542.822 891.891 0 0 0 17.774.407 17.774.407 0

51.636.661 33.862.254 105.229.678 (71.367.424) 0 0 0 0 17.774.407 15.962.424 15.962.424 1.811.983

5.1.5.2. Proračun ponderisane prosečne cene kapitala Definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova” odgovara diskontna stopa koja reprezentuje ukupno investirani dugoročni kapital (sopstveni i dugoročni kreditni izvori). Drugim rečima, neophodan je proračun ponderisane prosečne cene kapitala (PPCK), koja će se nadalje koristiti za proračun sadašnje vrednosti projektovanih neto novčanih tokova. Da bi se odredila PPCK neophodno je: a) utvrditi cenu sopstvenog kapitala, b) utvrditi cenu kreditnih izvora finansiranja, i c) odrediti pondere. Cena sopstvenog kapitala proračunata je primenom Metoda zidanja, i ukupno iznosi 17%. Cena kreditnih izvora finansiranja određena je bankarskom realnom kamatnom stopom za korišćenje postojećih dugoročnih kredita u Preduzeću “VVA” u iznosu od 7% na godišnjem nivou. Napomena: U praksi će se procenjivači redovno sretati sa problemom određivanja realne kamatne stope na dugoročne kredite. Sugeriše se korišćenje kamatnih stopa koje su ne veće od 10% na godišnjem nivou, što odgovara uobičajenoj ceni ino dugoročnih kredita.

176

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" -

Pomenuta cena kreditnih izvora od 7% mora biti dodatno prilagođena, odnosno umanjena za procentualni iznos poreza na dobit korporacije. Ovo umanjenje je izvedeno na sledeći način: CKI = CBK (1-SP), pri čemu je, CBK = 7% SP = 25%. To znači da je cena kreditnih izvora: CKI = 7% (1-0,25) = 5,25 %. Ponderi za finalni proračun PPCK određeni su na osnovu postojeće prosečne strukture dugoročnog kapitala. Očekuje se da će se pomenuta struktura zadržati. Ponderi su: za cenu sopstvenog kapitala 85% za cenu kreditnih izvora 15%. Proračun PPCK obavljen je na sledeći način:

PPCK = CSK USK + CKI gde su: CSK = 17% USK = 0,85 CKI = 5,25% UKI = 0,15. To znači da je PPCK:

UKI,

PPCK = 17% 0,85 + 5,25% 0,15 = 14,4% + 0,8% PPCK = 15,2% Stopa rizika ulaganja u SR Jugoslaviju. Pretpostavka da je strateški ino partner zainteresovan da se pojavi kao učesnik u svojinskoj transformaciji Preduzeća “VVA” nalaže dodatno prilagođavanja diskontne stope (PPCK) za prethodno izračunatu stopu rizika ulaganja u SR Jugoslaviju u iznosu od 4,4%. To znači da diskontna stopa, korišćena u definiciji novčanog toka “pre servisiranja dugova” iznosi 19,6%.

177

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA - metodologija i primeri -

5.1.5.3. Procena vrednosti kapitala Slično kao i kod definicije novčanog toka “posle servisiranja dugova”, postupak procene je obavljen u dva, komplementarna, koraka: (1) određivanje sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova u projektovanom periodu, i (2) proračun rezidualne vrednosti. (1) Na osnovu diskontne stope od 19,6%, proračunati su diskontni faktori, i nadalje korišćeni za dobijanje sadašnje vrednosti neto novčanih tokova za svaku, ponaosob, projektovanu godinu. Suma sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iznosi 169,3 miliona dinara. (2) Rezidualna vrednost je, takođe, proračunata primenom Gordonovog modela. Budući da je stopa rasta u rezidualu definisana na godišnjem nivou od 3%, to znači da imenilac u navedenom modelu iznosi 0,166. Deobom 24 miliona dinara, koliko iznosi diskontovani neto novčani tok u rezidualu, sa 0,166 dobija se rezidualna vrednost u iznosu od 144,7 miliona dinara.

Tabela 16. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA
Projekcija I NETO NOVČANI TOK Diskontna stopa (PPCK) Stopa rasta u rezidualu Diskontni faktor SV neto novčanih tokova Suma SV Rezidualna vrednost VREDNOST DUGOROČNOG KAPITALA DUGOROČNI KREDITI VREDNOST DRUŠTVENOG KAPITALA 169.265.415 144.675.689 19,6% 3,00% 0,9144 0,7645 0,6393 0,5345 II III IV V

- u 000 dinara Rezidual

39.574.847 50.581.193 57.598.418 60.033.296 57.058.759 58.770.522

0,4469

0,4086

36.187.089 38.671.614 36.819.900 32.087.291 25.499.520 24.016.164

313.941.104 42.040.021 271.901.083

Zbirom sume sadašnje vrednosti neto novčanih tokova od 169,3 miliona dinara i izračunate rezidualne vrednosti od 144,7 miliona dinara, dobija se pro178

korišćenjem druge definicije novčanog toka. koji se umanjuju za vrednost fizičke istrošenosti. ili tamo gde je to moguće.kursa 1 DEM = 3. budući da potencijalni finansijski prihodi nisu uključeni pri obračunu dobiti u projektovanom periodu. funkcionalne 179 .12. podrazumeva se utvrđivanje vrednosti na osnovu troškova za novu nabavku ili izgradnju sredstava. 82. Procenjena vrednost društvenog kapitala na izabrani datum procene 31. troškovnog pristupa. To će povećati stepen sigurnosti procenitelja da su procenjene vrednosti kapitala u realnim okvirima. Pod metodom neto imovine. Naravno. bez obzira na izabranu definiciju novčanog toka. 5. Napomena: U konkretnom slučaju korišćenjem različitih definicija novčanih tokova nije dobijena ista vrednost društvenog kapitala. Međutim. ne postoji obaveza da se istovremeno koriste obe definicije novčanog toka. korišćenjem tzv. Ukupne zatečene dugoročne obaveze na datum procene 31. Najčešće se procenjene vrednosti društvenog kapitala neznatno razlikuju ukoliko se koriste Uredbom propisane obe definicije novčanog toka.199X godine iznose 42 miliona dinara.199X iznosi 272 miliona dinara. Procenjena vrednost društvenog kapitala Preduzeća “VVA” jednaka je razlici procenjene vrednosti ukupnog dugoročnog kapitala i zatečenog nivoa dugoročnih obaveza. zaokruženo. ali podrazumevajući da i ukupne obaveze budu realno procenjene. odnosno troškova zamene (otuda i naziv reprodukciona vrednost). Primena metoda neto imovine Suština ovog metoda sastoji se u tome da se bruto imovina preduzeća proceni na bazi realnih vrednosti.4 mil.2. Napomena: U definiciji "pre servisiranja dugova" nije urađeno prilagođavanje za vrednost dugoročnih finansijskih plasmana.12.3 DIN. te razlike ne treba da budu signifikantne.199X godine u iznosu od 314 miliona dinara. uvek. vrednost društvenog kapitala Preduzeća “VVA” izražen u nemačkim markama iznosi. podvrgnu prvobitno dobijeni rezultat kontroli.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - cenjena vrednost ukupnog dugoročnog kapitala Preduzeće “VVA” na dan 31. Zbog toga se proceniteljima preporučuje da. DEM.12. u smislu propisane Uredbe za procenu vrednosti preduzeća s društvenim kapitalom. Primenom aktuelnog deviznog ekvivalenta .

za izvesna sredstva moguće je primeniti i tržišni pristup. 5. Ova vrednost se koriguje (umanjuje) za ukupnu funkcionalnu. da oceni i odabere najadekvatniji pristup (metod) koji će primeniti u konkretnom slučaju. 5. koja se množi ukupnom površinom objekta. vrednosti infrastrukture (vodovod. Prilikom procene cene gradnje. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja . evidencije u poslovnim knjigama. te će se pri proceni primeniti postupci i metodi revizije koji će utvrditi realnost naročito monetarnih pozicija. primenom principa kontinuiteta. obračun površina. ulica "MM" br.).metodologija i primeri - zastarelosti i ekonomske amortizovanosti. kao i stepenu ukupne amortizovanosti. vođeno je računa o funkcionalnosti.procena aktive Na osnovu bilansa stanja i popisnih lista o izvršenom inventarisanju. na sledećim lokacijama: ulica "XY" b. Građevinski objekti kojima raspolaže preduzeće "VVA" nalaze se u Beogradu. kretanje cena poslovnog prostora. ustvari. Građevinski objekti. Na taj način su procenjivači stekli uvid u njihovo sadašnje stanje. U postupku procene vrednosti građevinskih objekata prvo je pregledana potrebna dokumentacija (projekti. Takođe se ova vrednost dalje koriguje (uvećava) za troškove uređenja građevinskog zemljišta i troškove uređenja i priključenja na spoljne mreže. održavanje i sl. pa onda pasive. hidrantske mreže i ostale instalacije). korišćen je troškovni pristup. a zatim izvršen pregled objekata. Korišćenjem metoda neto imovine za procenjivanje vrednosti društvenog kapitala preduzeća "VVA". procenjivani su primenom troškovnog pristupa.b. bilansa uspeha).1. dokaz o pravu vlasništva nad nepokretnostima i sl. tehnološku i ekonomsku amortizovanost objekta. po oceni eksperata za procenu. koji u strukturi ukupnih materijalnih ulaganja čine 72% sadašnje vrednosti. kvalitet gradnje. Međutim. U ovu cenu se uključuju troškovi investicionotehničke dokumentacije. kanalizacija. Procenitelj treba. a koji u nastavku prikazujemo. troškovi gradnje.2. Za svako sredstvo i obavezu utvrđena je procenjena vrednost na način koji je propisan Uredbom. fizičku. kvalitetu gradnje i izgrađenosti infrastrukture. a takođe i u mestu "L" i mestu "D". 180 . Troškovni pristup podrazumeva da se procenjena vrednost građevinskog objekta utvrđuje na osnovu građevinske cene objekata u momentu procene. Treba napomenuti da pre procene nije izvršena nezavisna revizija finansijskih izveštaja (bilansa stanja.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . vršena je procena svake pozicije iz bilansa stanja i to prvo aktive..

u 000 dinara Procenjena vrednost Red. Prilikom procene sva je oprema klasifikovana na: proizvodnu opremu. Procenom je utvrđeno da celokupan iznos dugoročnih ulaganja od 4. Nabavna vrednost opreme istih ili sličnih karakteristika (na dan procene) predstavljala je osnovu za procenu.882 UKUPNO Detaljan opis procene opreme dat je u prilogu Izveštaja (Prilog 5. bez rizika. Rekapitulacija procenjene vrednosti opreme na dan 31.147 2. Dugoročna finansijska ulaganja sastoje se od: uloženih sredstava u banke i dugoročnih hartija od vrednosti u iznosu od 4.2).u 000 dinara Procenjena Procenjena vrednost sadašnja vrednost novog objekta 524.12.41923. Transportna sredstva 422.199X Red.240 274. 1.816 1. koja je nakon toga umanjena za fizičku i funkcionalnu istrošenost i za tehničku zastarelost.320 524.68031.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Rekapitulacija procene vrednosti građevinskih objekata na dan 31.320 274.12. 86.174 hiljade dinara je realno naplativ u predviđenom vremenu. Preostali životni vek posmatran je u odnosu na ukupan životni vek opreme. radi dobijanja procenjene sadašnje vrednosti opreme.150 hiljada dinara. . NAZIV nabavnasadašnja br. Postupak je bio sledeći: prvo je utvrđena pojedinačna vrednost zamene (troškovi zamene) za svaku vrstu produktivne opreme.068 3. br.199X . 181 .240 VRSTE OBJEKTA Građevinski i energetski objekti i infrastruktura UKUPNO U prilogu Izveštaja dat je detaljan opis građevinskih objekata i procene pojedinačne vrednosti svakog objekta (Prilog 5. transportna sredstva. Proizvodna oprema i oprema za održavanje 11. Kancelarijski nameštaj i oprema 10.031108. datih kredita dugoročnih od 24 hiljade dinara. U postupku procene pregledana je postojeća tehnička i druga dokumentacija i izvršen uvid u tehničko stanje i stepen amortizovanosti opreme. kancelarijsku opremu.783367. Oprema u strukturi sadašnje vrednosti materijalnih ulaganja učestvuje sa 19% i procenjivana je principom troškova zamene.1).

i pri proceni je taj iznos prihva5. Kratkoročna potraživanja i kratkoročna finansijska ulaganja u svojoj strukturi sadrže potraživanja: za date avanse.u 000 dinara 1. roba po nabavnim cenama. U Prilogu 5. VRSTA ZALIHA br. Materijal i sitan inventar30.12.3.091 hiljadu dinara. Uvidom u poslovne knjige.metodologija i primeri - Strukturu zaliha čine materijal.556Proizvodnja 3. Vrednost aktivnih vremenskih razgraničenja obuhvata unapred plaćene troškove osiguranja sredstava u realnom iznosu. Procena pojedinih pozicija bilansa stanja .120 hiljade dinara manje od iskazane knjigovodstvene vrednosti. ocenjeno je da su zalihe bilansirane prema propisima (materijal.044 hiljade dinara. nedovršena proizvodnja. a nedovršeni proizvodi i gotovi proizvodi po ceni koštanja) te knjigovodstvena vrednost odražava procenjenu vrednost. Takođe je kod procene potraživanja iz zajedničkog poslovanja (od povezanih preduzeća) izvršena prethodno konsolidacija za paralelan iznos ugovorenih kompenzacija i potraživanja s istim. Rekapitulacija procenjene vrednosti zaliha na dan 31. potraživanja od kupaca. Proizvodi41.488 2. iznosi 8. Prilikom procene nije u svim slučajevima preuzeta knjigovodstvena vrednost ovih potraživanja.594 hiljade dinara što je zbog navedenih korekcija za 23.199X Procenjena vrednost Red. bez korekcije.122 4. 182 . Vrednost hartija od vrednosti i novčanih sredstava prilikom procene je preuzeta iz knjigovodstvene evidencije. gotovi proizvodi i roba. sitan inventar. potraživanja iz zajedničkog poslovanja.2.4.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . povezanim preduzećima.Ukupan procenjeni iznos kratkoročnih potraživanja iznosi 78. zatim potraživanja za date kratkoročne kredite. sitan inventar. već je vršena korekcija (smanjenje) za vrednost rizičnih potraživanja. čije su obaveze u bilansu bile iskazane na paralelnim grupama konta pasive.056 Detaljni pregled procene zaliha po vrstama dat je u prilogu Izveštaja Prilog 5. potraživanja od radnika i ostala razna potraživanja.procena obaveza ćen kao realan u punom iznosu od 4. Izveštaja data je lista i detaljan pregled procene potraživanja.2. . 5. Roba890 UKUPNO78.

u 000 dinara 556.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Dugoročne obaveze čine krediti iz inostranstva u iznosu od 42. utvrđena je procenjena vrednost kapitala preduzeća "VVA" na dan 31. 5. Izveštaja data je lista svih obaveza. a ostale obaveze su prihvaćene u onom iznosu kako su u knjigama iskazane.232 Zaokruženo416. Vrednost pasivnih vremenskih razgraničenja je u ukupnom iznosu od 6.040 hiljade dinara. Uvažavajući navedenu metodologiju i zakonske odredbe.199X Procenjena vrednost aktive Procenjena vrednost obaveza / dugoročnih i kratkoročnih . sastavljen je bilans stanja na dan procene i prikazane su korekcije stanja po knjigama u odnosu na procenjeno stanje na sledećoj strani. U Prilogu 5.5.000 Na osnovu procenjenih vrednosti svih kategorija sredstava i obaveza. vrednost kapitala se utvrđuje na sledeći način: od procenjene vrednosti sredstava preduzeća (ukupne aktive) oduzme se procenjena vrednost ukupnih obaveza uz pretpostavku da će preduzeće trajati u neograničenom budućem periodu.. prema radnicima za zarade i ostale obaveze za poreze i doprinose. Procenjena vrednost ukupnih kratkoročnih obaveza.383 hiljada dinara iznosi 91. izvršena je korekcija obaveza prema dobavljačima za nefakturisanu robu i izvršena je konsolidacija paralelnih iznosa s potraživanjima iz poslovnih odnosa s povezanim preduzećima. Kratkoročne obaveze u svojoj strukturi sadrže obaveze: prema dobavljačima. Utvrđivanje procenjene vrednosti kapitala Prema metodu neto imovine.710 hiljada dinara prihvaćena prema stanju po knjigama na dan procene.12.2. te nisu korigovane u odnosu na knjigovodstveno stanje. Procenom je utvrđeno da su ove obaveze realno plative u navedenom iznosu.3. nakon korekcija od 23. 183 .849) Procenjena vrednost kapitala (po metodu neto imovine) 416.099 hiljada dinara. prema povezanim preduzećima.081 (139. Procenom realnih mogućnosti plaćanja u roku i u navedenom iznosu.

Ino-krediti III Kratkoročne obaveze (1 do 6) 1.710 556. HOV i novčana sredstva 7.664 3.849 9. Roba IV Kratkoročna potraživanja (1 do 8) 1.299 4.520 274.174 4.296 78. Aktivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 206.645 (23. Ostale kratkoročne obaveze 6.240 (1) 70. Ostala kratkoročna potraživanja 6.566 319.199X (Procena prema metodu neto imovine) AKTIVA I Materijalna ulaganja 1.819 - 416.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .507) (6) POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 184 .860 1.710 402. Avansi. Kupci u zemlji 3. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 2.120) 153. Proizvodi 5.293 167.809 25.928 16.872 602 8. Dobavljači u zemlji 2.044 Korekcije procene 176.120) (5) B) Obrtna sredstva (III + IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze 1.122 890 90. Oprema Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost II Dugoročna finansijska ulaganja 1.952 6.882 4. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 3.243 598 8.091 4.786 52.556 - 387.952 6.12.040 42.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 383.436 168.823 38.192 25.928 38.413 42.091 4.669 37. Sitan inventar 3.081 (7) (6) (23.150 24 210.044 (4) (23.905 402.056 30.556 41.905 4. Kupci u inostranstvu 4.785 556.040 97. Obaveze za zarade 5.720 76. Proizvodnja 4.036 - 108. depoziti i kaucije 2.740 78.786 53.299 4.861 1.298 190 5.013 151.122 890 113.298 190 5. Pasivna vremenska razgraničenja 191. Razna potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5.174 (2) (3) 176. Materijal i rezervni delovi 2.398 4. Krediti dati u zemlji A) Stalna sredstva (I + II) III Zalihe 1.040 42.556 .232 42.645 176.556 41.122 106.729 8. Kratkoročne obaveze prema povezanim preduzećima 4.383) (876) (22.056 30.081 239.965 50.846 4. Uložena sredstva u banke i HOV 2.metodologija i primeri - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.040 121.451 50.540 25.

3. 5. Opisani građevinski objekti D.540 hiljada dinara ili 60% vrednosti procenjeno metodom neto imovine.procena aktive Na osnovu popisnih (inventarskih) lista i bilansa stanja vršena je procena svake pozicije iz bilansa stanja i to prvo aktive pa onda pasive. Finansijski izveštaji nisu bili pregledani od strane nezavisne revizije. u ovom slučaju likvidaciona vrednost treba da posluži kao indikator minimalne vrednosti preduzeća. Posebno je vođeno računa o pojedinačnoj funkcionalnosti i mogućnosti upotrebe za druge svrhe. Ukupno procenjena likvidaciona vrednost za građevinske objekte u D. Beograd. "VVA" u stečaju. Primena metoda likvidacione vrednosti Suština ovog metoda sastoji se u tome da se vrednost bruto imovine preduzeća procenjuje na bazi pojedinačnih prodajnih vrednosti u postupku redovne likvidacije. 185 . Beograd. 5. dati su prilozi koji objašnjavaju detaljno procenu svake pozicije iz bilansa stanja (Prilog 5.3. stepenu amortizovanosti i izgrađenosti infrastrukture.P. Procena pojedinih pozicija u bilansu stanja .P.kvalitetu gradnje. podrazumevajući i da potraživanja i obaveze budu procenjeni na bazi realnih mogućnosti naplativosti i plaćanja. iznosi 164. utvrđena je korišćenjem tržišnog pristupa uz pretpostavku likvidacije preduzeća. kao i opisi objekata.0 . data je procenjena likvidaciona vrednost građevinskih objekata. U Prilogu 1 . Već smo naglasili da se u primeni ove metode polazi od toga da preduzeće nema perspektivu daljeg nastavka rada .5). "VVA" u stečaju. Likvidaciona vrednost društvenog kapitala preduzeća "VVA". shodno Zakonu i Uredbi. Međutim. procenjivani su prema svom sadašnjem stanju .Procena građevinskih objekata.obavljanja svoje osnovne aktivnosti. Pre procene procenitelji su izvršili postupak revizorskog pregleda. Na taj način određivana je likvidaciona vrednost svakog objekta. a koji u nastavku prikazujemo.1.5. Za svako sredstvo i obavezu utvrđena je procenjena vrednost na način koji je propisan Uredbom.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - U nastavku Izveštaja o proceni vrednosti kapitala DP "VVA". Građevinski objekti.

otpisana je. Zalihe. Procena pojedinih pozicija pasive . 1.553 Naziv opreme Proizvodna oprema.2.553 43. Rekapitulacija likvidacione vrednosti opreme data je u sledećoj tabeli. Vrednost ovih ulaganja cenjena je na osnovu mogućnosti prodaje dugoročnih hartija od vrednosti i njihove diskontovane vrednosti na dan procene i iznosi 420 hiljada dinara (Prilog 6). procenjena likvidaciona vrednost ukupnih zaliha iznosi 72.u 000 dinara Procenjena likvidaciona vrednost 43. dok je kod kratkoročnih obaveza procenjeno da je 95% 186 . stepen amortizovanosti. kancelarijski nameštaj i ostala oprema UKUPNO U Prilogu 2 data je pojedinačna procena likvidacione vrednosti opreme. Dugoročna finansijska ulaganja. Naročito je cenjena njena funkcionalnog i sposobnost upotrebe na drugom mestu kao pojedinačne ili kao cele linije opreme. ukupna kratkoročna potraživanja procenjena su na 39. Pri proceni likvidacione vrednosti kratkoročnih potraživanja ocenjeno je da će realno moći da se naplati 50% vrednosti kratkoročnih potraživanja iz poslovanja. Rekapitulacija likvidacione vrednosti opreme na dan 31. a ni prodaje. održavanje. zbog nemogućnosti završetka proizvodnje. transportna sredstva.obaveze Dugoročne obaveze su procenjene kao realno plative u punom iznosu od 42.180 hiljada dinara (Prilog 6). Likvidaciona vrednost zaliha je procenjena po ceni koštanja zaliha. Potraživanja.12. br.846 38. Na taj način. njena ekonomskotehnička zastarelost. 5. Uzimani su u obzir tom prilikom i troškovi demontaže i montaže koji bi bili neophodni pri prodaji svake pojedinačne opreme (pri prodaji "na komad"). Kod procenjivanja likvidacione vrednosti opreme uzeto je u obzir postojeće tehničko-tehnološko stanje opreme. Knjigovodstvena sadašnja vrednost 38. Na taj način. jer je konstatovano da se ta cena prodajom može sigurno postići.040 hiljada dinara.846 .12.297 hiljada dinara (Prilog 6). kao i opis opreme i tehnološkog procesa. Vrednost proizvodnje u toku.199X Red.553 hiljade dinara. Ukupna procenjena likvidaciona vrednost opreme koju "VVA" poseduje na dan 31.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .3.metodologija i primeri - Oprema.199X godine iznosi 43.

040 121.227 78.990 239. 5.3.817) dugoročne obaveze(42.540 43.P.056-5. Procenjena likvidaciona vrednost kapitala Procenjena likvidaciona vrednost kapitala utvrđena je na sledeći način: Procenjena Procenjene Procenjene Procenjena .553 420 208.093 164.413 42.280 -30.655 187.3.527 167.905-80.174-3. D.133 U nastavku je dat bilans stanja na dan 31.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - vrednosti obaveza procenjenih po metodi supstance (tj.754 210.u 000 dinara likvidaciona vrednost poslovne aktive 319.180 38. "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.375 -82.040) likvidaciona vrednost kapitala187.552 191.849-74.199X (Procena prema metodu likvidacione vrednosti) AKTIVA I Materijalna ulaganja 1.8464.990 187 .297 111.513 72.5661.040 90.990 kratkoročne obaveze(90.817 319.645 -52.645 -82.655 319.477 POSLOVNA AKTIVA (A+B) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze III Kratkoročne obaveze POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 402.12.720-3. Oprema II Dugoročna finansijska ulaganja A Stalna sredstva (I+II) III Zalihe IV Kratkoročna potraživanja B Obrtna sredstva (A+B) Stanje poKorekcije knjigamaprocene 206.180 39.817 hiljada dinara.428 . prema listi prijavljenih potraživanja poverilaca) realno plativo i da to iznosi 90.740-2.707 4.876 113.192 402.12.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 208. po metodu likvidacione vrednosti.133 42.199X godine. Građevinski objekti 2.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .133 hiljade dinara i niža je od procenjene vrednosti po oba primenjena metoda. 6. obaveza i kapitala na dan procene (član 12 Uredbe o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala). sastavlja se bilans stanja s iskazanim procenjenim vrednostima poslovne imovine. Bilans stanja posle procene Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala.000 Ponderisana prosečna vrednost Zaokruženo Procenjena likvidaciona vrednost kapitala DP "VVA".492 ⋅ 416.u 000 dinara Ponderisana vrednost 162. predstavlja minimalnu vrednost preduzeća od 187. prihvatio sledeće pondere: Metod Prinosni metod Metod neto imovine Procenjena vrednost ⋅ 270. zatim svrhu procene i premise vrednosti. uzimajući u obzir prirodu delatnosti preduzeća i sredstva kojima ono raspolaže.232 ⋅ Ponder = 60% 40% 100% = = = .232 187.492 416.1.493 328. prema Zakonu o svojinskoj transformaciji i Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala.295 166.000 dinara 270. U konkretnom slučaju.metodologija i primeri - 6.788 329. Ovaj bilans treba da posluži za knjiženje procenjenih vrednosti poslovne 188 . Dobijeni su sledeći rezultati: Metod / vrednost Prinosni metod Metod neto imovine Metod likvidacione vrednosti . a i od knjigovodstvene vrednosti. tim procenjivača je u zaključivanju o procenjenoj vrednosti kapitala preduzeća "VVA". ZAKLJUČAK O PROCENI U postupku procene vrednosti kapitala preduzeća "VVA". primenjena su sva tri propisana metoda.133 Svakom od korišćenih metoda dodeljen je odgovarajući ponder izražen u procentima.

preduzeće treba na osnovu ovog bilansa da svede knjigovodstveno na procenjeno stanje imovine.492 416. razlika koja proističe između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom neto imovine.12.133 329.000 dinara 239. obaveza i kapital preduzeća "VVA".413 270. procenjene vrednosti i utvrđene razlike između jedne i druge vrednosti. kapitala i obaveza na kojima su identifikovane prema metodu neto imovine. obaveza i kapitala u poslovnim knjigama preduzeća. na dan procene za celokupnu poslovnu imovinu. u konkretnom primeru preduzeća "VVA". Ustvari.000 Bilans stanja na dan procene treba da obuhvati procenjene vrednosti svih pozicija bilansnih. Sledeća šema bilansa obuhvata knjigovodstvene vrednosti. na dan procene. 31. 189 .19… utvrđene su sledeće vrednosti: Vrednost Knjigovodstvena vrednost Vrednost dobijena prinosnim metodom Vrednost dobijena metodom neto imovine Likvidaciona vrednost Ponderisana prosečna procenjena vrednost . obaveza i kapitala. U zaključku o proceni vrednosti kapitala DP "VVA".IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - imovine. biti knjižene: na svim pozicijama poslovne imovine. kao i razlike između knjigovodstvenih i procenjenih vrednosti pozicija. Prema Uredbi o načinu utvrđivanja vrednosti kapitala ove razlike će. smanjiće vrednost osnovnih sredstava procenjenih po metodu neto imovine.232 187.

970 4.298 190 5.846 Korekcije procene 89.044 (5) B) Obrtna sredstva (III + IV) POSLOVNA AKTIVA (A+B) 191.150 24 210. HOV i novčana sredstva 7.729 8.120) 90.890 44.720 76.122 890 (4) IV Kratkoročna potraživanja (1 do 8) 1.785 468.122 890 - 83.645 (23. Avansi.174 4.091 4. Aktivna vremenska razgraničenja 113.metodologija i primeri - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31.905 402.823 38.120) 66.044 (23. Krediti dati u zemlji A) Stalna sredstva (I + II) III Zalihe 1.200 211.174 (2) (3) 89.324 . Oprema Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost Stanje po knjigama 206.556 41.243 598 8.293 167. Materijal i rezervni delovi 2.556 41. Proizvodi 5.872 602 8.124 II Dugoročna finansijska ulaganja (1+2) 1.669 37. Građevinski objekti Minus: Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost 2. Kupci u inostranstvu 4.849 9. Razna potraživanja iz zajedničkog poslovanja 5.298 190 5.928 16.861 1.566 319.013 151.920 (1) 45.199X (posle procene) AKTIVA I Materijalna ulaganja (1+2) 1.451 50.849 190 .204 168. Proizvodnja 4. Roba 4.056 30.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .324 - 300. Kupci u zemlji 3.091 4.740 78.064 78.928 38. depoziti i kaucije 2.u 000 dinara Procenjena Napovrednostmena 295. Uložena sredstva u banke i HOV 2.056 30. Sitan inventar 3. Ostala kratkoročna potraživanja 6.965 50.12.860 1.

040 121.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Preduzeće "VVA" BILANS STANJA DP "VVA" NA DAN 31. Obaveze za zarade 5.040 97.664 3. Ino-krediti III Kratkoročne obaveze (1 do 6) 1. Dobavljači u zemlji 2.645 66.299 4.507) POSLOVNA PASIVA (I+II+III) 402.849 191 . Ostale kratkoročne obaveze 6.540 25.383) (6) (876) (22.952 6.12.587 .398 4.204 468.413 42. Dobavljači za nefakturisanu robu i usluge 3.786 52.u 000 dinara ProcenjenaNapovrednostmena 329.952 6.710 (7) (6) (23. Pasivna vremenska razgraničenja Stanje po knjigama 239.809 25.040 42.040 42.199X (Nastavak) (posle procene) PASIVA I Trajni kapital II Dugoročne obaveze 1.000 42.192 25.786 53.905 4.710 Korekcije procene 89. Kratkoročne obaveze prema povezanim preduzećima 4.299 4.

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOZI UZ IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 192 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 1 OVLAŠĆENJE PROCENITELJA OD STRANE MINISTARSTVA ZA EKONOMSKU I VLASNIČKU TRANSFORMACIJU 193 .

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 2 IZJAVA PROCENITELJA 194 .

Ekonomski institut neće učestvovati u kupovini akcija DP "VVA". 199X. niti ima učešća u kapitalu preduzeća.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZJAVA Ekonomski institut. godine EKONOMSKI INSTITUT ______________________ 195 . nije direktno ni indirektno vezan za DP "VVA". kao procenjivač vrednosti kapitala i potpisnik Izveštaja. Beograd.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 3 IZJAVA NARUČIOCA PROCENE ZA IZVORE INFORMACIJA 196 .

Beograd. godine Generalni direktor __________________________ 197 . urađenom od strane Ekonomskog instituta.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - IZJAVA Ovim izjavljujem da je procenom vrednosti kapitala. 199X. kao i da su prezentirani svi podaci o poslovanju preduzeća. obuhvaćena celokupna pokretna i nepokretna imovina DP "VVA". u zemlji i inostranstvu i da ta imovina nije predmet sudskog spora.

BILANS USPEHA I RASPORED REZULTATA) ZA 199X. 199X I 199X GODINU NAPOMENA: Preduzeće prilaže svoje originalne. 198 .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 4 FINANSIJSKI IZVEŠTAJI PREDUZEĆA (BILANS STANJA.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . overene finansijske izveštaje.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5 PODACI O PROCENI BILANSNIH POZICIJA PREMA METODU NETO IMOVINE 199 .

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.0. OPŠTI PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA 200 .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .

ponude. tako i spoljni transport. Procena je izvršena za sve objekte i sve lokacije i nema objekata koji su izuzeti iz procene.snimanje objekata na licu mesta za koje ne postoji investiciono-tehnička i druga dokumentacija.. koja čine građevinski objekti.. 201 . Izvori informacija Pri vršenju procene korišćeni su sledeći izvori informacija: .. Na tri lokacije u Beogradu smeštene su proizvodne jedinice .. ... . . ......Lokacija.. kako za unutrašnji. celokupna proizvoda i druga oprema. Isto tako.... ulica .. sa standardnom opremom za održavanje.....IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5. ulica . Korišćeni pristupi i metodi procene Pri proceni osnovnih sredstava korišćeni su sledeći pristupi: .. Beograd.. br....12... . Preduzeće raspolaže sa tehnološko-proizvodnom opremom saglasno proizvodnom programu. Beograd.prospektno-tehnička. prerada... ulica .Lokacija. . Za sve građevinske objekte i sve vidove opreme konkretni izvor informacija je naveden u tehničkom opisu.. sve vidove opreme i transportna sredstva..199X godine..registraciono-tehnička dokumentacija za transportna sredstva...OPŠTI PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA Osnovna sredstva D. urbanistička saglasnost i odobrenje za gradnju).. ambalaža. ....... ugovori).popisne liste preduzeća od 31.. Za objekte na lokaciji postoji uredna tehnička dokumentacija (lokacija...0.. "VVA"..pogoni: proizvodnja.. br.....troškovni.Lokacija... br... .. .... komercijalno-finansijska i druga dokumentacija za opremu..P. .investiciono-tehnička i komercijalno-finansijska dokumentacija o izgradnji objekata (glavni projekti.. zajedničke službe. su razmešteni na tri lokacije: . preduzeće raspolaže sa transportnim sredstvima.. kao i uobičajenom kancelarijskom opremom i nameštajem. tehničko-tehnološkom i energetskom infrastrukturom. Beograd... Sve tri lokacije predstavljaju zaokruženu celinu i opremljene su sa kompletnom komunalnom..uvid na licu mesta za sve građevinske objekte...dokumentacija o karakteru objekata. . .. sa primenom fizičke i ekonomske depresijacije za sve građevinske objekte na svim lokacijama (za pojedina postrojenja i instalacije i funkcionalna depresijacija)..

. Rezime Na osnovu izvršene procene vrednosti osnovnih sredstava preduzeća "VVA".. . Građevinski i energetski objekti i infrastruktura 1.troškovni. procenjena nova nabavna i procenjena sadašnja vrednost svih osnovnih sredstava iznosi: Vrednost osnovnih sredstava po lokacijama Vrsta osnovnih sredstava Procenjena nova nabavna vrednost .316 146.673 383... zastarela građevinska oprema). 2.tržišni... Ograničavajući faktori Pri vršenju procene kao ograničavajuću faktori pojavili su se: ... sa fizičkom i funkcionalnom depresijacijom za proizvodnu opremu..140 117. Proizvodna.260 145..nemogućnost snimanja pojedinih nepristupačnih delova građevinskih objekata i instalacije...P.....783 11.2. 4...u 000 dinara Procenjena sadašnja vrednost .726 383. Beograd UKUPNO UKUPNO (1+2+3) 275...909 20... Beograd UKUPNO 3. opremu za održavanje i kancelarijsku opremu i nameštaj.910 38.910 10..778 953.122 1. Beograd 1. Građevinski i energetski objekti i infrastruktura Proizvodna.122 Ukupna vrednost osnovnih sredstava D...... Transportna sredstva UKUPNO 2... oprema za održavanje i druga oprema Kancelarijska oprema i nameštaj Transportna sredstva UKUPNO 202 . za transportna sredstva.. oprema za održavanje i druga oprema 1. ....nemogućnost dobijanja objektivne cene za deo opreme građevinskih objekata...426 10.. .490 6.. .3.490 43. 3. Lokacija ..240 86.096 460...4. Lokacija . deo proizvodne opreme i transportnih sredstava (obustavljena proizvodnja....770 222.... "VVA" Vrsta osnovnih sredstava Procenjena sadašnja vrednost ..307 19..metodologija i primeri - ..u 000 dinara 274. Lokacija ..u 000 dinara - 1... br.080 346..PROCENA VREDNOSTI KAPITALA ..1.572 165... Kancelarijska oprema i nameštaj 1. br.. br.

PROCENA VREDNOSTI GRAĐEVINSKIH OBJEKATA 203 .1.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.

0.. zapisnik o regulisanju gradske i nivelacione linije br.12. godine.. 204 keramičke pločice i sl.. Kompresorska stanica 7..11.2. godine.. protivpožarna i baštenska hidrantna mreža 13.0.. osim magacina i sporedne portirnice koji su izgrađeni 1986.ulica . 11/P-314 od 2. 19/2650 od 31. izvod br. Kotlarnica sa mazutarom 6..2.. 15-479/1 od 18. Zidovi su malterisani. Kolska vaga 10. godine.0. godine i kompresorske stanice koja je izgrađena 1989. godine. Portirnica 3.metodologija i primeri - PRILOG 5. Tehnički opis Objekat: Upravna zgrada (1) Objekat je izgrađen na dva sprata. Na prizemnom delu smešten je restoran sa pomoćnim prostorijama. godine na osnovu rešenja o lokaciji br. Proizvodna hala 4.OPIS OBJEKATA 5. Dizelagregatska stanica 11. Podovi su pokriveni u zavisnosti od namene: teraco.1977.. godine od Sekretarijata za urbanizam... godine i 47/89 od 12.1..2.4. 13/84 od 7. Fasada je delom natur na betonskoj konstrukciji.5.1. preduzeće trenutno koristi 73. Sporedna portirnica 14..1974.1. a delom giter tula-fugovana.. br. godine i 24/89 od 6.11. ..3.1977.10-150/77 od 2.. godine.1989. 105/74 od UP br.1989. Ograda Ukupna površina lokacije iznosi 102. Magacin 5. godine i odobrenja za gradnju br.1.. komunalne poslove i saobraćaj Ministarstva za imovinsko-pravne poslove..515 m2. Razvod tehničkih fluida 12.. Pumpna stanica za protivpožarnu vodu 8.1985. rešenje o lokaciji br. Lokacija . godine i odobrenja za gradnju br. Beograd Na lokaciji za trajno korišćenje D. Pumpna stanica za tehnološku vodu 9.1. osnovne urbanističke saglasnosti br.. 5. godine. Većina objekata je izgrađena 1979.. Upravna zgrada 2. Konstrukcija objekta je armirano-betonska skeletna konstrukcija sa međuspratnom ramnom krstasto-armiranom pločom. 06-214/1 od 27. Pokrivna konstrukcija je ramna armirano-betonska ploča.1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .. 1/85 od 4. . ali zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa.. "VVA" izgrađeni su sledeći objekti: 1.1984..P.202 m2. Objekat magacina (4) izgrađen je 1986... Parking 15. 6597/7 od 7. godine. osim u sanitarnim prostorijama i kuhinji .16 br. Objekti kompleksa su izgrađeni na osnovu sledeće tehničke dokumentacije: potvrda 3. UPI.1977.1985. Vodovod i kanalizacija. bovalit.1977.

Spoljni zidovi su obloženi sa keramičkim pločicama. U konstrukcijskom smislu seizmički je izgrađena sa armirano-betonskim stubovima. Fasada je fugovana. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona oprema i instalacije i PP hidrantna mreža. instalacija za razvod tehnološke vode i PP hidrantna mreža. Na konstrukciji su izvedene kupole. fugovana sa fasadne strane. U objektu je izvedena vodovod i kanalizaciona instalacija. kade su pokrivene keramičkim pločicama. Objekat: Portirnica (2) Objekat je prizeman sa ravnom pokrivnom pločom i nadstrešnicom. sa poliuretanskim i plastificiranim limom. Vrata i prozori su metalni. Prozori i vrata su metalni. Vrata su metalna. Objekat: Proizvodna hala (3) Hala je prizemni objekat. a malterisani i obojeni sa spoljne strane. kade su obložene sa keramičkim poločicama. Podovi su na betonskoj podlozi. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona instalacija.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - sa pomoćnim prostorijama. a vrata i prozori su čelični. Krov je dvoslojan. Mazutara se sastoji od betonskog temelja sa nadzemnim čeličnim rezervoarom od 1000 m3 i pumpnom stanicom. U objektu je izvedena standardna vodovodna i kanalizaciona oprema i instalacije i PP hidrantna mreža. Podovi su vinaz i keramičke pločice. greda i serklaža sa temeljima povezanim trakama. Temelji 205 su trakasti. sa temeljima samcima povezanim trakama. Kompresorska stanica je povezana sa halom sa podzemnim betonskim kanalom. Pokrivna konstrukcija je dvoredna. Objekat: Magacin (4) Konstrukcija objekta su čelični stubovi i grede sa krovnom rešetkom. Objekat: Kompresorska stanica (6) Objekat je izgrađen na zatvorenom prostoru za kompresore i otvorenom prostoru sa žičanom mrežom za rezervoar za vazduh. Krovna konstrukcija je čelična pokrivena sa salonitom. Platforma je izvedena kao armirano-betonska ploča. izvedena od čeličnih rešetki i R nosača. U ovom objektu je smeštena dizelagregatska stanica. Objekat: Kotlarnica sa mazutarom (5) Kotlarnica je prizemni objekat sa platformom +4 m. Zidovi su fugovani. Konstrukcija je armiranobetonska sa zidovima od giter tula-fugovani. Temelj za rezervoar je armirano-betonski. jednostruki. U objektu je izvedena PP hidrantna mreža. Zidovi su od giter tula. gredama i serklažama. Betonska konstrukcija je izvedena od glatke oplate. a betonska konstrukcija je natur. Cela fasada je obložena sa rebrastim limom. U procenjenoj vrednosti nije uračunata vrednost dizel-agregatske stanice. pokrivena trimo pločama. Pod je betonski. pokriven sa plasti- . Zidovi su blok tuli i rešetka od metalnih profila. osim u sanitarnim prostorijama i laboratoriji. Konstrukcija su armirano-betonski stubovi i grede sa oplatom od betona. Istočni deo objekta je čelična kontrukcija pokrivena limom. Konstrukcija je izvedena od armirano-betonskih stubova. Pod je cementni. Prozori i vrata su čelični.

Zidovi su fugovani. Podovi su u zavisnosti od namene prostorije . Pod je od bovalita na podlozi od betona. a sanitarne prostorije obložene su keramičkim ploči- 206 . Vodosnabdevanje za tehnološke potrebe je iz cevnog bunara i izvedeno je od salonit cevi.metodologija i primeri - ficiranim limom. Postavljeni su regulatori za regulisanje cevovoda. greda i serklaža sa temeljima cija je izvedena mrežom. temelji samci i trakasti temelji. Objekat: Razvod tehničkih fluida (11) Cevovodi za razvod na tehnološkim fluidima (vodena para. Konstrukcija su armiranobetonski stubovi. Objekat ima cevne bunare NO600mm/30m koji su smešteni u pumpi tipa DP/MZT kapaciteta 1620 l/min i hidrofilnim kazanima od 5000 l sa kompresorima. PP i BH hidrantna mreža i atmosferska i fekalna kanalizacija. a mali deo su podzemni betonski kanali. Podzemni betonski kanali su mrežasto armirani. Objekat je priključen na gradsku vodovodnu mrežu preko šahta sa vodomerom. dimenzionisani prema nosivosti vage od 50 tona.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . postavljen na čeličnim i drvenim gredama. Objekat: Dizelagregatska stanica (10) Objekat je u sastavu kotlarnice. Objekat: Pumpna stanica za protivpožarnu i tehnološku vodu (7. Vrata i prozori su metalni. Spoljna hidrantna mreža je povezana sa mrežama na svim objektima.vinaz i keramičke pločice. Konstrukkanalizacionom od armirano-betonskih stubova. Instalacije za sanitarne potrebe su izvedene od pocinkovanih i salonit cevi postavljenih na rovovima. samcima povezanih trakama. protivpožarna i baštenska hidrantna mreža (12) Izvedena je instalacija vodosnabdevanja za sanitarne i tehnološke potrebe. Stubovi su na čeličnim rešetkama. kondenzat i topla voda) su na većem delu na visećem sistemu. postavljenih na rovovima. postavljenih na rovovima ii povezana sa gradskom salonita i prizeman sa ramnom pokrivnom pločom nadstrešnicom. Objekat: Kolska vaga (9) Zidovi su armirano-betonski. Konstrukcija su armirano-betonski stubovi sa krovnom konstrukcijom. Sajla je tipa B6x37 22 mm. Mreža je izvedena od salonita i pocinkovanih cevi. Nosači kompenzatora su stubovi. Podovi su betonski. Noseća konstrukcija je lančana. postavljena na rovovima na kojima su povezani PH NO110 i NO80 i baštenski hidranti NO50. Objekat: Vodovod i kanalizacija. Fekalna i atmosferska kanalizacija Objekat: Sporedna portirnica (13) je od Objekat jeplastičnih cevi. Prozori i vrata su metalni. 8) Objekat je prizemni sa ramnim krovnim pločama. Vrata i prozori su metalni. Za potrebe PP i BH mreže koristi se voda iz cevnog bunara i pumpne stanice. Fasade su fugovane. Podovi su od cementa na podlozi od betona. Zidovi su od cementa.

207 . Krivine su od 0. pokrivena sa valovitim plastificiranim limom. Na parkingu je izgrađena nadstrešnica od montažne čelične konstrukcije. Objekat: Ograda (15) Lokacija je ograđena sa žičanom mrežom. U objektu je izvedena standardna vodovod i kanalizaciona instalacija i oprema. Kolovozna konstrukcija je izvedena od šljunka.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - cama.7%. Fasada je malterisana. Prozori i vrata su metalni.1-3. Na ulazu su vrata od metalnih profila i ograda postavljena na betonskom zidu. a delom metalnom ogradom. a poprečno 2%. Mreža je pričvršćena armirano-betonskim stubovima. Objekat: Parking (14) U horizontalnom položaju parking je kružna krivina koja omogućava maksimalnu manipulaciju.

83110.5121976.0631984. Naziv objekta 5 6 7=5:6 8=(4×7):100 9=4-8 8881976.6003. 10.Dizel agregatska 24 19 2. 15.1.metodologija i primeri - PRILOG 5. 13.PROCENJENA VREDNOST OBJEKATA Preduzeće: Mesto: Lokacija: Pogon: DP "VVA" Beograd X B/1 Procenjena vrednost građevinskih objekata na dan 31.327Unutrašnji saobraćaj i parking 3531982. 8.13032% mazutarom 12 100 5968112% 6771985.6671979.6891. lokacije "X".83768% stanica 19 28 8481. . 208 .8321980.Razvod za tehničke 21 33 54496864% fluide 71. 6. 11.06232% 1985.27432% 1976.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .Kolska vaga 12 66 1353018% 3131985. 18 45 4. 32.0658.285 132.997 7. 12. 2 34 u Pogonu "B". 3. koja ima još tri pogona. br.105Administrativna zgrada 21 66 21.u 000 dinara Sadašnja Efektivno proVrednost nove % fizičkeIznos procenjena vredGodina gradnjeteklo vreme depresijacije fizičkedepresijanost aktiviranja Ekonomski vek cije upotrebe Red. 10.Sporedna portirnica 1978.06740% 1.Portirnica 21 66 60428432% 1976. 13.Dvorišna zgrada NAPOMENA: Ova se procena odnosi na deo građevinskih objekata koji se nalaze 204. 7.26280% stanica 15 21 10624770% 1. 9.Ograda 1.283Magacin 12 100 11.944Proizvodna hala 21 66 80.Kompresorska19 28 8481. 14. 5.88238.199X godine .685Pumpna stanica za 17 27 6601. 2.83768% 2.Dvorišni vod i kanalizacija 1651985. 16.7831976.6851978.6533.282 1 1.Kotlarnica sa 21 66 6.Pumpna stanica za41 13 72334032% PP vodu 12 38 21310032% 2.17264% tehničku vodu 1978.12.59412% 9. 4.1. 118.

PROCENA OPREME 209 .2.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.

mašina tipa Sloter i GFM/220. Ocenjena je prosečna depresijacija od 68%. Sastavljena je od dela za lepak. kanala za dovod pare za sušenje. je zastarela u odnosu na automatizaciju i vođenje procesa i u odnosu na tehnološko-tehnička rešenja u formiranju.grupa mašina za sečenje. do 1980. Sve mašine su prilično istrošene. Grupa mašina za šivenje i lepljenje U ovu grupu spadaju mašine za ručno. IMPERIJA-F i sl.tehnološka linija za proizvodnju lepenke. obrezivača i noža za sečenje lepenki i transportera.0.Italija i nabavljena je i instalirana 1978. centrifugalnih ventilatora. cilindra za odmotavanje.2. 5. godine. sporedna u odnosu na druge linije.. . Beograd Na ovoj lokaciji. Beograd Na ovoj lokaciji oprema za proizvodnju može da se grupiše po sledećim tehnološkim celinama: a) Pogon prerade: 210 .2. . Tehnološka linija. instalirana je sledeća oprema: . godine i dosta je istrošena. Kod ovih mašini prisutna je tehnička zastarelost.1.sistem za pneumatsko otsisavanje otpadaka.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Proizvodna oprema na lokaciji u ulici "Y". Lampomatik-2400 i sl.metodologija i primeri - PRILOG 5. . u pogonu "A".. Ocenjena je prosečna depresijacija od 85%.0. br.grupa mašina za šivenje i lepljenje. Linija dosada nije remontirana.2.0. silosa i drobilica.. Proizvodna oprema na lokaciji u ulici "X". KO-1600.. ….). a prisutna je i tehnička zastarelost. . Grupa mašina za sečenje Ova grupa mašina namenjena je fazi konfekcioniranja kartonske ambalaže (npr.OPIS OPREME 5. poluautomatsko i automatsko šivenje i lepljenje. .2. Ocenjena je prosečna depresijacija od 60%.. Ocenjena je prosečna depresijacija od 85%. Sistem za pneumatsko odsisavanje i otpadke Ovaj sistem se sastoji od otsisnih haubi. Semi Lampomatik ONDA. a pri eventualnom remontu se očekuju teškoće pri nabavci rezervnih delova. Ove mašine (tip GF-Lampo 105. godine. Tehnološka linija za proizvodnju lepenki Ova linija je proizvod Agnati . br.) su nabavljene 1988. ali se sreću i mašine s početka šezdesetih godina. nabavljena je i instalirana u periodu od 1978.. GFM/280 i GFM/350. glave za lepljenje.

tako i sa aspekta snabdevanja rezervnim delovima. Tehnološka linija za proizvodnju sive lepenke i hartije Slično kao i kod prethodne linije. mašina GH-511 i mašina za izradu i formiranje dna vreća i ventil tip GHProgres 525. kao i drugi elementi na ovoj liniji (prese i sl. Priprema sirovine u hidropalperu (mlevena stara hartija) preko sistema na pojedinačnim mašinama (mlinovi. odnosno hartije. Sa tehničko-tehnološkog aspekta i sa aspekta produktivnosti ove mašine su zastarele u odnosu na one koje su danas u prodaji. godine. čistači gustih i retkih masa. Problemi održavanja i nabavke rezervnih delova za ove mašine su izraženi. sita i sl. kako sa aspekta održavanja radnih delova. Zbog fizičke zastarelosti mašine ne postižu projektovani kapacitet. . Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 85%. godine i fizički i funkcionalno je zastarela. . odsecanje (noževi za sečenje) i prese za pakovanje.) dodavanjem drugih sirovina se obavlja na mašini za proizvodnju hartije. Ove mašine. Ova oprema je najstarija oprema preduzeća i najvećim delom je nabavljena u periodu od 1955.). zgusnivača. b) Pogon pripreme .tehnološka linija za proizvodnju ambalažne hartije.tehnološka linija za proizvodnju sive lepenke i hartije. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 91%. Tehnološka linija za proizvodnju natron vreća Osnovne mašine ove tehnološke linije su mašine za sečenje i premotavanje tipa Jagenberg. Održavanje je značajno otežano radi čestih kvarova i nedostatka rezervnih delova. 211 . .tehnološka linija za proizvodnju kesa. do 1970.. godine. . Dobijena smesa. Dobijeni proizvodi idu na kanal za sušenje.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - . sita. Fizička i funkcionalna zastarelost ovih mašina je ista kao kod prethodne dve tehnološke linije.tehnološka linija za proizvodnju natron vreća. ide u mašinu za formiranje lepenke. doterivanje njihove debljine (kalanderi). Održavanje je otežano. su nabavljeni oko 1970. Grupa mašina za pakovanje Ove mašine služe za prihvatanje lepenki. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 90%. do 1965. Oprema je većinom nabavljena u periodu od 1960. preko sistema za mešanje. što samo po sebi govori o fizičkoj i funkcionalnoj zastarelosti.grupa mašina za sečenje i pakovanje. proces započinje u mašini za mlevenje (Kolodrob) i hidropalperu. Ocenjena je prosečna depresijacija oko 80%.tehnološka linija za proizvodnju grube i reklamne hartije. prese i sl. Tehnološka linija za proizvodnju ambalažne hartije Proizvodnja ambalažne hartije se realizuje preko dve osnovne mašine i to hidropalpera i mašine za proizvodnju hartije tipa Yenki.

2. . zastarele su nekoliko generacija. je prosečna depresijacija od oko 74%.Niš. godine i oko 1990.. aparati za elektro i oksigeno zavarivanje. kao i oprema nabavljena devedesetih godina (mobilne bušilice).2.. prva linija i mašine za fleksografski pečat (tip Miniflekso.3. 5..5. do 1982. Hvilans Mac. Ocenjena je visoka depresijacija i na pratećoj opremi od oko 55% i 85% za mašine za proizvodnju kesa i reklamne i grube hartije. Beograd. teretni lift i kompresori. 4x100 i R/3-100) i druga linija. Kompresori su uglavnom proizvod "Trudbenika" i nabavljeni su u periodu od 1978.Rijeka. godine. 5. Beograd.2. godine. a najveći deo opreme na lokaciji u ulici "Y". Teretni lift je u celini amortizovan. Tehnološki. 1978. nabavljena je osamdesetih godina. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 34%. mada se sreće i oprema iz šezdesetih godina (glodalice. Mašine su fizički u dobrom stanju. Sve ove mašine su puštene u rad oko 1970. do 1980. godine. rendisaljke).. Oprema za održavanje Opremu za održavanje čini oko četrdeset pojedinačnih mašina i priručnih alata. 1970. u ovoj grupi opreme susreću se univerzalni strugovi. . u periodu od 1980. br.0.metodologija i primeri - Tehnološka linija za proizvodnju kesa i grupe i reklamne hartije Ove dve tehnološke celine imaju zajedničku liniju (mašina za odmotavanje i sečenje) dok samu tehnološku celinu čine mašine za izradu kesa sa ili bez pečata (tip Seriana). sve proizvodi Mandoni . glodalice.Ocenjena 5.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . mobilne i stabilne brusilice i bušilice. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 51%. br.. godine. do 1991. Kancelarijska oprema i nameštaj su nabavljeni u periodu od 1965. Oprema na lokaciji u ulici "Y".0. Balkankar i Jagenberg.0.. 212 .4. nameštaj i oprema za opštu upotrebu.Italija. Većina digitalne opreme je nabavljena šezdesetih godina i proizvod je Vulkan . raspoređenih na svim lokacijama od kojih se polovina nalazi na lokaciji u ulici "X". u odnosu na današnje mašine. godine. zahvaljujući svakodnevnom i redovnom održavanju. razni alat i slično. Sva oprema je dosta istrošena.. propraćenom i sa problemom oko nabavke rezervnih delova. MIN .. Oprema u ulici "X" uglavnom je nabavljena 1976. zbog čega je ocenjena visoka funkcionalna depresijacija.. Po strukturi. Ostala oprema U ovu grupu opreme spada digitalna oprema i to mostna (jednogredna i dvogredna). Kancelarijska oprema i nameštaj U ovu grupu opreme ubraja se kancelarijska oprema.

U ovu grupu ubrajaju se putnički automobili.6. Sva oprema je nabavljena 1986. stomatološku oremu i opremu za laboratoriju. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 58%. Sva transportna sredstva su nabavljena u periodu od 1972. Medicinska oprema je locirana u fabričkoj ambulanti i obuhvata opremu za opštu medicinu.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Nameštaj i oprema su relativno unificirani i ravnomerno istrošeni i zato pri proceni nije vršeno grupisanje po tipovima i godini nabavke. U ovu grupu ubrajaju se viljuškari . 5. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 68%. Procena transportnih sredstava Transportna sredstva su podeljena u dve grupe i to: . kamioni i minibus. INDOS. TAM. godine.0. Ocenjena je prosečna depresijacija za kancelarijsku opremu od oko 46% i za nameštaj od oko 55%.transportna sredstva za spoljni transport. Sredstva i oprema za unutrašnji transport. Toma Vinković i dr. traktori sa i bez utovarivača. godine i proizvodena su u bivšim jugoslovenskim republikama (ZCZ. Transportna sredstva za spoljni transport.sredstva i oprema za unutrašnji transport i . do 1990.2. pomoćna ručna kola (japaneri) i oprema za opsluživanje viljuškara. 213 .samohodni (na dizel i električni pogon) i ručni.) i relativno su istrošena. Ocenjena je prosečna depresijacija od oko 66%.

13.459 2.477 7. 9. 7. Ormig . ....12.. Gandosi FosatiKO-16001978.839 53.094 62 39. 14.092 1978. "A" 186 3.142 85 84 86 71 71 57 55 85 73 60 76 60.594 333...u 000 dinara Procenjena Realna sadašnja amortizovanos Godina t (%) vrednost proizvodnje nabavna Nova vrednost Red. Gandosi FosatiSemi Lampomatic 1978. Gandosi Fosati GFM/280 1978. Pogon br. Rabolini .PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .. Gandosi Fosti GFM/220 1978.2..1.000 53 56. br.P. "VVA".800 8. Oca 55x70 1978. 12.. . 1978.056 68 803.894 51.. Gandosi Fosati Lampo 105 1986... Gandosi Fosati 1978..712 2..176 405.Italija GFM/350 1978.854 17.268 Ormig-Italija 15. . 10.398 82. 2. Beograd Pogon: A Namena: Proizvodna oprema Rekapitulacija procene vrednosti opreme na dan 31. "B" .58.193 15. 6. "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" "B" 191 192 193 194 195 239 270 196 207 1 Mašina za karton 1 Horizontalna presa sa drobilicom 1 Sistem za pneumatsko usisavanje otpadaka od lepenki 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za štampanje i sečenje 1 Mašina za ručno šivenje 1 Mašina za ručno šivenje 1 Mašina za ručno koso šivenje 1 Mašina za ručno koso šivenje 2 Mašina za poluautomatsko šivenje 1 Mašina za lepljenje automatska 1 Mašina za lepljenje i pakovanje 2 Mašina za lepljenje i pakovanje poluautomatska 1 Mašina za štancovanje ravno Agnati . .148 8.Italija "A40 P"1988. "A" 187 2.. "A" 204 4.369 33.103.199X godine . KO-16001979.564 57.459 3. Inventarni broj Količina Opis osnovnog sredstva Proizvođač Tip / Model 1... Vega ItalijaLampomatic 2400 Legamatic .074 3. 5..478 7. itd.. Gandosi Fosati Lampo 105 1986. lokacija ulica .512.895 123.Italija Vimas-GO12 1978.PROCENJENA VREDNOST OPREME Preduzeće: D.400 214 . 8.451 20.858 1978..762 59 24. 11.ItalijaImperija-F 120.478 8.metodologija i primeri - PRILOG 5.735 590..

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.3. PROCENA VREDNOSTI ZALIHA 215 .

vosak.844. lepak.Neproizvodni materijal . boja) .485 9.443 67. .971 1.Otpis B.675 189.materijal izrade Pogon proizvodnje (stipsa.072.298 190 5. br. Proizvodnja u toku 30.122 890 78.145 21.PROCENA VREDNOSTI ZALIHA Rekapitulacija procene zaliha D.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .122 890 78.219 497. 4.800 149.626.779 74. rezervni delovi i sitan inventar 1.metodologija i primeri - PRILOG 5. Robe VI 199X D.3.VI 199X godine.298. "VVA" Stanje zaliha na dan 30.06.705 . kraft.VI 199X godine.VI 199X godine.158.371 5.298 190 5.056 NAPOMENA: Datumi nabavke su sledeći: za Materijal i Sitan inventar kreću se u vremenskom intervalu II . stara hartija) Pogon prerrade (boje.382 53.725.pogonska režija Pogon proizvodnja Pogon prerada Pogon ambalaža Zajedničke službe .959 216 .556 41.264 6. bezdrvna hartija) Pogon ambalaža (skrob. fluting.12. ulja) Pogon prerada (nafta.Kancelarijski materijal Pogon proizvodnja Pogon prerada Pogon ambalaža Zajedničke službe 2.869 10. 2.834 13. mazut) Pogon ambalaža (mazut) Zajedničke službe (antifriz. Grupa konta 31 35 60 63 66 Naziv Materijal Sitan inventar Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba UKUPNO Vrednost u bilansu na dan procene 30.965 205.Gorivo Pogon proizvodnja (mazut.u 000 dinara 30. SITAN INVENTAR Nabavna vrednost .923 98.440 2. motorno ulje) .Sirovine . 3. Gotovi proizvodi od V .415. Proizvodnja u toku u intervalu od V .P. Materijal.029.789 3.176.P.487.199X godine Red.185 376. MATERIJAL .556 41.860.056 .473 515.556.104 4. 5. 1.u 000 dinara Procenjena vrednost 30.763 1. lepak.814 566. basazol. "VVA" na dan 31.199X godine A.112 7.

709 941.154 0 1.545. Roba 11. kš. Gotovi proizvodi 283. 3k.685 4.833 1.163 41.830 890.307 736.787 252.375.056.580 217 .700.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" Pogon proizvodnja RJ Lepenka (siva lepenka. k2š.197.792 25.685 283.121 3.962 0 7.306 78.197.161.000 11.424 0 7. Idnina Pogon ambalaža RJ Velpap Stara kartonaža Idnina poluproizvodi Idnina Zajedničke službe RJ Lepenka RJ Kesovo RJ Vreće Delčevo konsignacija D.121.511 31.224 1. kraft.610 Pogon proizvodnja RJ Hartija Hartija poluproizvodi RJ Lepenka Lepenka poluproizvodi Pogon prerada RJ Kesovo Kesovo usluge Kesovo poluproizvodi RJ Vreće Vreće usluge Konsignacija maloprodaja Konsignacija Usje RJ Delčevo Delčevo usluge Delčevo konsignacija Drug za delčevo Zaštita rad.024 1.856 959.960 207. superior. faktis) Pogon ambalaža Velpap (2k.062) (0) 865.869 1.748 (272.752 1.163 1.725.354.915.025 458.432 8.796.399. 2kš) Ambalaža poluproizvodi (šrenc.857 2.756.553.182 17.875.306 Zajedničke službe UKUPNO 890. fluting) Pogon prerada Poluproizvodi (superior) C.610 35.643 4.007.386 3.904.075.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . PROCENA VREDNOSTI POTRAŽIVANJA 218 .metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.4.

4.PROCENA VREDNOSTI POTRAŽIVANJA Preduzeće: D.860 1. 1. 9.541 50.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5.594 Red. 2.P. . 7.714 NAPOMENA: Pojedinačne liste za svaku vrstu potraživanja se nalaze u dokumentaciji procenjivača i mogu se po potrebni staviti na uvid.928 38. 5.4.965 50.u 000 dinara Procenjena vrednost 8. 219 .12.928 16. 6. br.861 1. 3.243 1 198 232 60 107 78.872 1.199X godine . Naziv Avansi Kupci Kupci u inostranstvu Potraživanja od povezanih preduzeća Potraživanja iz specijalnih poslova Razna potraživanja iz poslovanja Potraživanja od državnih institucija Potraživanja od radnika Razna potraživanja UKUPNO Vrednost u bilansu na dan procene 9. "VVA" Mesto: Beograd Lokacija: "Y" Procenjena vrednost potraživanja na dan 31.476 199 221 61 107 101. 8.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . PROCENA VREDNOSTI OBAVEZA 220 .5.metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 5.

.. Naziv Kratkoročne obaveze Dobavljači Dobavljači za nefakturisanu robu Obaveze prema povezanim preduzećima Obaveze za zarade Ostale obaveze Pasivna vremenska razgraničenja SVEGA (1+6) Dugoročne obaveze Krediti iz inostranstva UKUPNO OBAVEZE (I+II) Vrednost u bilansu na dan procene 25. 3..12.710 97.......IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PRILOG 5...710 121. 221 .u 000 dinara Red.905 4.664 3. 42..... 5.5. "VVA" Mesto: Beograd Lokacija: ulica ...299 4.040 139.952 6. 2.. br. br.040 163. . 4..786 53.P...952 6..232 42..849 NAPOMENA: U prilogu su pojedinačne liste za svaku vrstu obaveza koje se nalaze u dokumentaciji procenitelja i mogu se po potrebni staviti na uvid.540 25... 6.786 52. I 1.199X godine .1192 Procenjena vrednost 25...299 4..PROCENA VREDNOSTI OBAVEZA Preduzeće: D.398 4.809 II 1... Procenjena vrednost kratkoročnih i dugoročnih obaveza na dan 31....

metodologija i primeri - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 6 PRILOZI O PROCENI LIKVIDACIONE VREDNOSTI KAPITALA NAPOMENA: S ob zirom da priloge o proceni likvidacione vrednosti treba dati na način kako je to dato u prilozima o proceni po metodu neto imovine (Prilog 5).PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . 222 . ovde ih nećemo posebno prikazivati.

IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - PREDUZEĆE "VVA" PRILOG 7 ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA "VVA" 223 .

37% 4.20% 4. Nabavna vrednost robe 6.10% 48.3.00% 134.677 4.91% 77.36% 2. Domaće tržište 2.03% 29.10% 15.866 18.00% 358.7338.08% 5.31% 0.012 23.35% 55. 1.00% 80.4.408 14.59% 1. Nematerijalni troškovi 3.74% 5.3134.280 1.906 52.08% 5.69% 1.459 40.284 11.15% 42.64% 319.81%0 11.00% 358.29% 1.96% 4.595 18.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA .18% 2.96% Tabela 2.22% 100.214 2.207 189. Novac i HOV % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 8.377 16.48% 2.836 100.29% -2. Potraživanja 3.29% 292.556 21.66% 191.500 1.31% 285.52% 78.00% 402. Amortizacija 2.580 100.62% 92 1.44% 17.247 4. Krediti od banaka 3.43% 3.00% 6.559 4.817 1.102 95.15% 0.00% 7.88% -1.869 8.36% 105. Ostali prihodi a Iznos % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 7.39% 65.001 100.87% 2.33% 20.290 39.08% 1.00% 3.683 4.00% 8.53% 234.824 100.780 100.150 351 186 165 253 1.134 12.01% PASIVA POSLOVNA PASIVA I DRUŠTVENI KAPITAL II DUGOROČNE OBAVEZE III KRATKOROČNE OBAVEZE 1.31% 0. Dobavljači 2.646 100.83% 24.162 91.746 5.824 100.771 0.805 156.13% 0.758 26.088 100.040 10.00% 358.419 100.437 6.396 10.17% 173 2.046 12.110 1.23% 987 247 740 0.117 3.62% 5.230 6.962 26.780 100.00% 135.80% 2.423 2.77%8.00% 402.69% 66.00% 135.766) 7.588 18.16% 0.199X OPIS I UKUPAN PRIHOD 1.91% 6.740 22.94% 86.21% 86.03%4.23% 16.42% 396 4.34% 26. Troškovi mater. BILANS USPEHA ZA PERIOD a .00% 402.444 70. Bruto plate 4.609 23.51% 2.23% 261.192 30.592 (37.69% 20.20% 2.98% 23.10% 1.251 26.11% 3.23% 224 .008 2.431 76. Rashodi finansiranja 7.14% 6.432 211.23% 82.5471. Materijalni troškovi i amort.64% III BRUTO DOBIT 1.92% 239.226 27.775) 1.496 17.105 3.00% 8.78% 7.71% 45.610 15. Troškovi energije 1.95% 0.78% 7.691 15.47% 124.591 9.94% 121.463 100.549 20.79%1.352 34.5.004 59.05% 52.2.05% 0. Ino tržište 3.00% 402.13% 104.325 99.59% 3.37% 139 42 97 0.72% 120 1. Transport 1.0922.34% II UKUPNI RASHODI 1.388 8.1840.377 85.501 91.72% 3.636 (90) 40 168 544 98.414 59.463 100.05% 1. Druge usluge 1.00% 5.59% 3.892 (1.66% 7.080 99.08% 1.00% 134.37% 2.353 16.001 100.37%1.10% 48.646 100.571 96.20% 2.978 100.92% -13.348 2.057 0.03% 29.34% 47.890 18.69% 66.00%340.74% 5.17% 110.02% 105.143 99.443 100.11% 881 220 661 0.00% 286.60% 162 1.76% 254.92% -13. Promena zaliha 5. Vanredni rashodi 7.27% 970 0.27% 2.98% 1.66% 11.472 65.08% 0.43% 3. Ostale kratkoročne obaveze 8.44% 2. Zalihe 2.metodologija i primeri - Tabela 1 BILANS STANJA a Iznos AKTIVA POSLOVNA AKTIVA I STALNA SREDSTVA II OBRTNA SREDSTVA 1.646 100.441 54.978 100.112 139.00% 320.84% 62.08% 0.720 93.87% 30.443 100.34% 210.00% 358.298) 8. Porezi IV NETO DOBIT 153 46 107 1.863 (42.295 22.056 19. 1.339 1.1.716 1.46% 0 0.95% 25.662 3.809 16.39% 40.356 81.646 100.62% 5.099 8.

431 0.906 100.IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 3.444 0.609 79.22% 30. Obrtna sredstva 3.94% 42.824 100.00% 358. STRUKTURA TUĐIH IZVORA a Iznos % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos % 1.056 40.339 22.00% 1.004 59.012 23. STRUKTURA IZVORA SREDSTAVA a Iznos 1.890 52.092 4. Kratkoročni izvori .962 74.001 100.99% 105.08% 163.00% 191. Sopstveni izvori 3. Stalna sredstva 2. UKUPNO % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 5. ODNOS (1:2) 5.00% 9.76% 254.14% 4. UKUPNO % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 1.00% 135.48% 1.431 76. ODNOS (1:2) % Iznos b % Iznos c % 199X Iznos% 6.226 96.22% 11.500 6.251 65. Pozajmljeni izvori 3.48 100.47 100.588 99.758 55.771 2.622 18.75% 2.040 25.66% 8.78 b 104.444 70.67% 65.71% 970 3.92% 239.00% 1.11% 2.459 40.00% 104.24% 2. Potraživanja 3.47% 124.34% 210.00% Tabela 4.00% Tabela 6.00% 11.004 6.459 100.117 10.Dobavljači .012 100.06% 121.83% 24.18% 105.23%8.414 59.44 100.78% 78.336 100.662 110.88 225 .232 100.00% 124.740 52.17% 110. Osnovna sredstva 2.110 3.54% 17.388 37.00% 402.906 47.78% 396 19.00% 2.00% Tabela 7.192 20.25% 64.68% 3.336 29.08% 162 4.35% 120 5. Društveni kapital 2.23% 0 15.46% 2.414 0.54% 3. OSNOVNA SREDSTVA / SOPSTVENI IZVORI a 1.463 100.65% 3.99% 55.86% 100.92 199X 210. Zalihe 2.622 100. STRUKTURA OBRTNIH SREDSTAVA a Iznos 1.95 c 234.230 6.008 12.662 77.96% 24.610 83.352 34.47% 0.046 30.496 74.472 254.87% 30.00% Tabela 5.24% 104.13% 104.Krediti .00% 34 0.68% 3.817 5.356 81.740 239. Dugoročni krediti 0 0.00% 24.472 65.00% 163. UKUPNO 2.94% 82.646 100.339 100.232 40. Novac i HOV 4.356 0.66% 191. STRUKTURA POSLOVNIH SREDSTAVA a Iznos 1.352 100.134 56.34% 3.012 100.Ostale kratkoročne obaveze 2.00% 4.53% 234.20 100.691 44.

95 c .082 0.18 Tabela 9. Tuđi izvori 3.19 191.951 24.78 b 104.232 1. OBRTNA SREDSTVA / TUĐI IZVORI a 1.622 1.459 2.740 281. KRATKOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA a 1.082 0. RAZLIKA (2-1) 4.554 24.91 210. ODNOS (1:2) 3. Pokriće zaliha NOF-om (4:2) 1. LIKVIDNOST III STEPENA (OBRTNA SREDSTVA / KRATKOROČNE OBAVEZE) b .004 6.339 24.20 0.u 000 dinara c 199X 0.24 1. Dugoročni izvori 3. III I III STEPENA a 1.352 104.661 100.226 (31.03 0. Zalihe 3.427 1.u 000 dinara 199X 68.69 0. LIKVIDNOST I STEPENA (NOVČANA SREDSTVA / KRATKOROČNE OBAVEZE) 2.056 281.431 1.58 226 . RAZLIKA (1-2) 4.08 0.07 1.342) 0.691 258. NETO OBRTNI FOND a 1.77 0.906 163.u 000 dinara 199X 234.588 (5.714 0.metodologija i primeri - Tabela 8.23 1.91 Tabela 12.554 210. Dugoročni izvori 5.77 c .23 c .662 110.20 b 18.728 0.192 (7.740 78.472 55.012 401 1.07 0.728 0.336 1.662 11. ODNOS (1:2) 5.72 1.637) 0.565) 0.454 4.43 70. NETO OBRTNI FOND (3-1) 5. Stalna sredstva 2.388 110.u 000 dinara 199X 124. Stalna sredstva 2.046 6.36 5.75 Tabela 10. Obrtna sredstva 2.390 c . ODNOS (1:2) 2.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Kratkoročni izvori 3.94 Tabela 11. DUGOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA a 1.50 24.72 b 30.413 2.012 1.004 1.69 113.472 258.427 0.454 70.u 000 dinara 199X 234. Kratkoročna sredstva 2.714 0.94 1.390 5. LIKVIDNOST II STEPENA (NOVČANA SREDSTVA + POTRAŽIVANJA / KRATKOROČNE OBAVEZE) 3.850 121.431 b 104. LIKVIDNOST I.

419 0. Ukupan prihod 3.09 319.38% b 139 110. STOPA PRINOSA NA SOPSTVENI KAPITAL a 1.388 c .814 105.31% Tabela 17.12 285.088 65.07 217.207 55.431 2.46 5.11% c .u danima 3.34 286. Koeficijent obrta Ukupan prihod Saldo kupaca 2. Prosečni troškovi dnevnih prodaja u 000 dinara 4. Prosečno vreme plaćanja dobavljača u danima 3.580 0.16% c .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - Tabela 13.419 0. Prosečno vreme konverzije zaliha u gotovinu 7.890 3.13% c .444 0.683 1.836 1. Prosečan iznos dnevnih prodaja u 000 dinara 3.432 78.580 17.088 0.088 0.046 b 7.758 103 71 83 119 22 241 795 890 Tabela 14.609 2.610 c .41% Tabela 18.23% 227 . Prosečno vez.35% 199X 987 239.u danima 3.u 000 dinara 199X 2. Odnos (1:2) ⋅ 100 107 7. STOPA NETO DOBITI a 1. Odnos (1:2) ⋅ 100 153 7.580 0.03 320.59 86.477 82.23% 199X 740 320.691 4. KOEFICIJENT OBRTA KUPACA a 1. Ukupan prihod 3. Neto dobit 2. Koeficijent obrta Cena koštanja Prosečan saldo zaliha 2.48 7.836 1. KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH ZALIHA a 1.35 7. Društveni kapital 3.u 000 dinara 661 286.35 194. Prosečan period naplate .836 2.64 54. Bruto dobit 2. STOPA BRUTO DOBITI a 1.37% b 97 86.419 105.056 49 47 70 88 21 240 792 887 152 119 153 207 Tabela 15.95% b 139 86.251 b 5.u 000 dinara 881 286.31% 199X 987 320.u 000 dinara 199X 4.05 86. zaliha .441 11. KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAČA a 1.230 104 137 153 174 Tabela 16.172 1.u 000 dinara 199X 5. Koeficijent obrta Materijalni troškovi Prosečan saldo dobavljača 2.414 0.u 000 dinara 881 254.348 20.496 b 2. Bruto dobit 2. Odnos (1:2) ⋅ 100 153 6.356 0.134 c .

735 0.14% c . Odnos (1:2) ⋅ 100 107 b 97 71.27% 199X 740 380.19% 228 .732 0.913 0. STOPA AKUMULATIVNOSTI a 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA . Neto dobit 2. Prosečna poslovna sredstva 3.u 000 dinara 661 246.metodologija i primeri - Tabela 19.

zakonski propisi o proceni vrednosti kapitala Zakon o svojinskoj transformaciji Uredba o bližim uslovima koje mora ispunjavati ovlašćeni procenjivač i uslovima i načinu oduzimanja ovlašćenja Uredba o načinu utvrdjivanja vrednosti kapitala Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i načinu iskazivanja procenjene vrednosti 229 .IZVEŠTAJ O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA "VVA" - III Procena vrednosti kapitala .

231 . 5. preduzeće u kome se vrši transformacija (3) Odredbe ovog zakona ne odnose ili ovlašćeni procenjivač. člana. kao i kontrolu načina i postupka svojinske transformacije vrši Direkcija za procenu vrednosti 4) "Službeni glasnik RS". jeste društveni i državni kapital kojim raspolaže preduzeće. kao i na preduzeće. kao osnovnog metoda i primenom metoda neto imovine. ovog člana preduzeće izražava u novim di1. br. ovog člana vrši se primenom pritransformacija nosnog metoda. (1) Procenu vrednosti kapitala vrši kao oblik povezivanja preduzeća.vati ovlašćeni procenjivač i uslove i način oduzimanja ovlašćenja propisuje Vlada Republike Srbije. drugo pravno lice ili preduzenedobitne organizacije. Subjekt u kome se vrši stava 1. (2) Vrednost kapitala iz stava 1. kao koČlan 1. se na banke. na način i po pos4. jeste i matično i zavisno preduzeće. ovog Član 4. kao i metoda likvida(1) Svojinska transformacija vrši se u cione vrednosti. 2. Predmet transformacije (3) Rešenje o ovlašćenju iz stava 2. Kontrola i verifikacija procene i (1) Preduzeće koje raspolaže društpostupka transformacije venim i državnim kapitalom koji je predČlan 5. Ovlašćeni procenjivač tupku predviđenim ovim zakonom. (2) Preduzeće. ovog člana objavljuje se u "Službenom Član 2. met transformacije procenom utvrđuje Kontrolu i verifikaciju procene vredvrednost ukupnog kapitala. preduzeću u drugom obliku organizova(4) Vlada Republike Srbije bliže urenja koji raspolaže društvenim i državnim đuje način utvrđivanja vrednosti društvekapitalom (u daljem tekstu: preduzeće). (3) Procena vrednosti kapitala iz 1.metodologija i primeri - štvenog i državnog kapitala i vre-dnost kapitala drugih vlasnika i procenje-ni kapital iskazuje u akcijama ili udelima. nog i državnog kapitala. ako posebnim tnik koji je registrovan za obavljanje konzakonom nije drukčije određeno. pod uslovima. vrednost drunosti i strukture kapitala. Vrednost kapitala i način procene ZAKON O SVOJINSKOJ TRANSFORMACIJI4) Član 3. u smislu stava 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA. sultantskih usluga i koji za to dobije ovlašćenje ministra nadležnog za poslove svojinske transformacije (u daljem tekstu: ministar). rektivnog metoda. osiguravajuće i druge (2) Ovlašćeni procenjivač može biti finansijske organizacije. OSNOVNE ODREDBE narima i deviznom ekvivalentu. u glasniku Republike Srbije". Predmet svojinske transformacije. 32/97. (4) Bliže uslove koje mora ispunjasmislu ovog zakona. 3. kapitala obrazovana ovim zakonom. u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje promena vlasništva društvenog kapitala.

i 2.nju i prodaji akcija. ovog člana akcije shodno se primenjuju i na udele. (8) Odluka o usvajanju programa II. Shodna primena slene u preduzeću. odluku o svojinskoj transformaciji društvenog 8. (5) Izuzetno od odredbe stava 1. (1) U društvenom preduzeću svojinska transformacija vrši se donošenjem od- 234 . koje ispunjava uslove za otvaranje rioca (sa popustom). (7) Odluka o transformaciji državnog Odredbe ovog zakona koje se odnose kapitala preduzeća iz st. ako ovim zako(3) Odluke iz st. Član 9.talom. do 3. preduzeću sa većinskim društvenim kapi3) konverzijom duga u akcije pove. u društvenom preduzeću. like Srbije. kapitalom svojinska transformacija vrši 2) prema posebnom programu.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA luke o usvajanju programa transformacije. Član 7. zeću vrši se autonomno.i prodaji akcija. po izvršenoj i verifikovanoj proceni vrednosti kapitala. Modeli transformacije zanih preduzeća. odluke o organizovanju preduzeća Član 6. donosi se uz saglasnost Vlade Repubna. kao i u dodatnog kapitala (sa popustom). se donošenjem odluke o usvajanju pro3) uz saglasnost osnivača. odnosno organ koji vrši njegovu funkciju ili skupština matičnog preduzeća. 1) Odluka i program 6. Prodaja akcija (sa ili bez popusta) izdavanju i prodaji akcija donose se istovremeno. donosi skupština preduzeća. riji Republike Srbije. u skladu sa statutom preduzeća. (4) U preduzeću sa manjinskim Svojinska transformacija u preduzećudruštvenim kapitalom odluka o svojinskoj vrši se izborom jednog ili više modela: transformaciji društvenog kapitala može 1) prodajom akcija radi prodaje kapi. ovog 2) prodajom akcija radi prikupljanja člana. AUTONOMNA TRANSFORMACIJA transformacije. Primena zakona kapitala mogu doneti i poverioci preduzeća sa većinskim potraživanjem. dostavlja ga sindikatu preduzeća i obaveštava zapo9. Vlada Republike Srbije. 1. stečaja prema odredbama zakona kojim se uređuje stečaj preduzeća. odnosno Član 8. kod pove7. a u skladu sa zaOdredbe ovog zakona primenjuju se konom kojim se uređuje pravni položaj na preduzeća koja imaju sedište na teritopreduzeća. tala (sa ili bez popusta).se doneti i većinom glasova zaposlenih. grama transformacije i odluke o izdava(2) Svojinska transformacija u predu. kao društva kapitala i odluke o izdavanju (1) Svojinska transformacija u predu. Način transformacije Član 10. zeću vrši se na jedan od sledećih načina: (2) U društvu kapitala sa društvenim 1) autonomno. (6) Program transformacije u preduzeću donosi organ upravljanja. odluka o organizovanju preduzeća kao društva kapitala i odluka o 1. ovog člana nom nije drukčije određeno. 1.

odnosno staža ovog člana za godine staža osiguranja osiguranja za osigurane zemljoradnike. ovog člana. najviše do proseka koji je utvrđen Član 11.za svaku punu godinu staža osiguranja.pravo na sticanje akcija po osnovu upisa veznog penzijskog i invalidskog osigu. može se ostvariti najviše za 40 godina teritoriji Republike Srbije. (1) Pravo na sticanje akcija pod pov. odnosno državnim kapitalom.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri osiguranja u Republici Srbiji. odnosno korisnik prava po zemljoradnici imaju pravo i na akcije čija osnovu obaveznog penzijskog i invalid. lice iz stava 3. smatra se osigura(3) Osigurani zemljoradnici imaju nik. koji 3) Sticanje akcija pod povlašćenim su državljani Savezne Republike Jugouslovima slavije.000 DEM u dinarskoj protivvredna dan 1. a nije (4) Zaposleni. kao i korisnik prava po osnovu oba. osigurani i neosigurani osiguranik. stav 2. organizovanja koji obavlja delatnost sred. (5) Pravo na sticanje akcija pod povovog člana ima za godine radnog staža u lašćenim uslovima. lašćenim uslovima imaju zaposleni. iz člana 11. drugom povlašćenim uslovima po osnovu svog preduzeću koje raspolaže društvenim i učešća u stvaranju društvenog. u sticanje akcija do prosečne nominalne smislu ovog zakona. akcija čija je nominalna vrednost 400 odnosno državnom organu i organizaciji DEM u dinarskoj protivvrednosti za svaili organu jedinice teritorijalne autono. neosigurani zemljoradnici imaju pravo na (4) Neosiguranim zemljoradnikom.ku punu godinu radnog staža u subjektu mije i lokalne samouprave. u smislu ovog Član 12. povlašćenim uslovima lice iz stava 2. ovog zakona ili je bilo zaposleno u preduzeću u kome ostvaruju pravo na sticanje akcija pod se vrši svojinska transformacija. radnog staža za zaposlene.(2) Zaposleni imaju pravo na sticanje stvima u društvenoj ili državnoj svojini. godine imalo navnosti koje otkupljuju u skladu sa ovim ršenih 60 (muškarac) odnosno 55 (žena) zakonom i odlukom o izdavanju akcija uz godina života. u tekstu: akcije po osnovu upisa). januara 1986. smislu ovog zakona. zakona.nominalna vrednost ne može preći iznos skog osiguranja zemljoradnika i koje je od 6. osigurane zemljoradnike (u daljem tekstu: (6) Pravno na sticanje akcija pod akcije sa popustom). a lice iz stava 4. osigurani i neosigurani zemljoradnici. odnosno staža osiguranja za penzioner. osnovni popust od 20 odsto i dodatni (5) Licem koje je bilo zaposleno. kod organizacije penzijskog i invalidskog (6) Ratni vojni invalidi imaju pravo i na dodatni popust od 1 odsto za svaku 2) Pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima 235 . kao i drugom oblikudržavnog kapitala. smatra se lice koje je zaposleno (1) Lica iz člana 11. a ranja zemljoradnika.za neosigurane zemljoradnike. ovog člana za vreme za koje je imalo prebivalište na teritoriji Republike Srbije. ovog zakona (u daljem (3) Osiguranim zemljoradnikom. (2) Zaposlenim licem. inim ili osnovnim zanimanjem. smatra se i radnog staža. u popust od 1 odsto za svaku punu godinu smislu stava 2. u smislu ovog zakosubjektima iz tog stava sa sedištem na na. smatra se lice koje vrednosti akcija koje ostvaruju osigurani bavi poljoprivrednom delatnošću kao jedzemljoradnici.

(8) Pravo na popust za otkup akcija cija po osnovu upisa i pravo preče kupovine akcija sa popustom u zadrugama i sa popustom ne može se prenositi. imaju i osigurani i pod povlašćenim uslovima neosigurani zemljoradnici. (2) Odredba stava 1. 4. a najkasnije do dana ostvarivanja prava na sticanje akcija podi zaposlni u matičnom i zavisnom prepovlašćenim uslovima. ovog člana imaju starosnu penziju. odnosno državni kapital preduzeća (5) Pravo prvenstva kod sticanja akkoje se transformiše. ovog člana pri5) Mesto sticanja akcija pod povlašćenim menjuje se i na preduzeće koje je izvršilo uslovima svojinsku transformaciju dela društvenog kapitala prema odredbama ranije važećeg Član 14. kao i za iznos popusta novanih od strane nedobitnih i društvenih iz st. ovog člana.organizacija i zaposleni. Član 15. 8) Javni poziv za upis i prodaju akcija popustom u tom preduzeću za godinu dana staža u tom preduzeću. ovog člana. (1) Kapital preduzeća za sticanje akcija po osnovu upisa u smislu ovog zako-6) Rok za sticanje akcija pod povlašćenim na. u skladu sa posebnim zakonom. odnosno proizvod4) Kapital preduzeća za sticanje akcija nje prehrambenih proizvoda.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA punu godinu od dana nastanka invalid. ovog zakona 7) Evidencija akcija pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima mogu ostvariti u jednom ili više preduzeća. do 4.u kome se vrši svojinska transformacija za nosti do momenta kada bi stekli pravo na godine radnog staža u tom preduzeću. štveni. postojećeg subjekta. Član 16. ovog člana imaju Član 17. ovog zakona. (1) Lica iz člana 11. ovog člana. (7) Za nominanlni iznos akcija iz st. (3) Prava iz stava 2. lica koja su bila zaposlena u tom preduzeću ili kod pravnog prethodnika zakonom. a kod preduzeća os2. (2) Lica koja su zaposlena u preEvidenciju ostvarenog prava na akduzeću u kome se vrši svojinska transcije u skladu sa ovim zakonom i ranije formacija u momentu donošenja odluke o važećim propisima vodi centralni depo svojinskoj transformaciji imaju pravo prvenstva kod sticanja akcija po osnovu hartija od vrednosti pri nadležnoj organiupisa i pravo preče kupovine akcija sa zaciji. i 3. mogu se sticati od kapitalauslovima. Član 13. i lica koja su bila zaposlena u preduzeću (1) Preduzeće u kome se vrši svojinska transformacija iznosi akcije na pro- 236 . ne može preći 60 odsto procenjene uslovima vrednosti kapitala preduzeća koje se transformiše. u skladu sa ovim duzeću. koji preostane po sticanju akcija po osnomože se ostvariti u roku od godinu dana vu upisa u smislu stava 1. i 5. preduzećima koja pretežno obavljaju delatnost poljoprivrede. (2) Akcije sa popustom. zakona. pored lica iz st. od dana donošenja odluka iz člana 10. odnosno lica koja su bila zaposlena kod osnivača. (4) Prava iz stava 2. ovog člana umanjuje se dru. u skladu sa ovim zakonom. 2. u smislu (1) Sticanje akcija pod povlašćenim ovog zakona.

zaključenja ugovora. računajući od dana kada je trebalo da bude izvršena prekoje se stiču po osnovu upisa veća od 60 odsto od procenjene vrednosti kapitala thodna uplata. odnosno revalorizacija upisanik a (5) Po isteku roka za upis akcija. že sadržati i označenje broja ranije zapo. zainteresovanim licima da daju ponudu za (2) Rok za uplatu kod akcija koje se uplaćuju u celosti. vrši se u skladu sa slučaju iz stava 4. računajući od dana objavljiva. s tim što se u prvoj i tala preduzeća koje se transformiše u drugoj godini otplaćuje po 10 odsto od skladu sa članom 13. koji se objavljuje u roku od 15 dana obaveštava svakog na oglasnoj tabli preduzeća. đuju hartije od vrednosti i odlukom o izdavanju akcija. u neotplaćenih akcija.iz stava 5. s tim da (6) Akcije upisnika koji u roku od rok za upis akcija počinje teći po isteku osam dana od dana prijema obaveštenja pet dana. rokove za upis i upla-od dana prihvatanja ponude za otkup tu.revalorizovane vrednosti upisanih akcija. ovog člana ne prihvati novu nja u "Službenom glasniku Republike ponudu. (4) Ako je vrednost upisanih akcija biti duži od tri meseca. odnosno rok za uplatu otkup akcija. preduzeće 237 . (5) Revalorizacija uplata upisanih akakcija i upisanih akcija. (7) Rok za zaključenje ugovora o broj akcija. obaveštenje o rezultatima Član 19. broj zaposlenih. kao i broja penzionera i druge po-kupovini akcija uplaćuje izdavaocu akcija datke u skladu sa zakonom kojim se ure-na ime troškova iznos od 50 novih dinara. minalnu vrednost akcija koje se prodaju. akcija. preduzeća koje se transformiše.upisnika akcija o broju akcija koje može nom glasniku Republike Srbije" i nasteći pod povlašćenim uslovima. cija. ovog člana. mesto prodaji akcija iznosi 15 dana. uslove upisa akcija. (1) Javni poziv za upis akcija je poziv celosti ili u ratama. u Član 18. jmanje jednom dnevnom listu. odnosno (4) Rok za otplatu akcija koje se uplaćuju u ratama je šest godina od dana ako je vrednost upisanih akcija sa popustom veća od procenjene vrednosti kapi.a u ostalim godinama po 20 odsto od recija. u "Službe. i to srazmerno broju (2) Javni poziv iz stava 1.(8) Akcionar koji zaključi ugovor o slenih. upis. (2) Upis akcija po javnom pozivu je prve rate kod akcija koje se uplaćuju u ponuda zainteresovanog lica za otkup ratama iznosi 30 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji akcija.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri daju javnim pozivom. su je prihvatili. no-stavom 4. 10) Uplata akcija 9) Upis akcija. raspodeljuje se upisnicima koji Srbije". ovog člana. upisa i zaključenje ugovora (1) Uplata upisanih akcija vrši se u skladu sa odlukom o izdavanju i prodaji akcija i ugovorom o prodaji akcija. a moakcija. računajući upisa. način upisa. (3) Rok za uplatu naredne rate kod (3) Akcije se upisuju potpisivanjem akcija koje se uplaćuju u ratama ne može izjave o upisu (upisnica) u tri primerka. visinu popusta. ovog člana akcija koje im pripadaju u skladu sa sadrži: procenjenu vrednost kapitala. nici akcija stiču pravo na manji broj ak. ovog zakona. srazmerno odnosu vrednosti ovih valorizovane vrednosti upisanih akcija.

odnosno uplaćeovim zakonom u rokovima iz st. (3) Prvi krug transformacije obuhvata (4) Pravo preče kupovine stečenih sticanje akcija po osnovu upisa zaposleakcija iz st. posrednika preko finansijske berze. u drugoj i trećoj godini po 20 od. (5) Akcije iz st.(1) Svojinska transformacija kapitala daji akcija iz člana 18. a koji ne možepopusta. prilikom nih i osiguravajućih i neosiguravajućih njihove prve prodaje imaju postojeći ak. se transformiše Republičkom fondu za (3) Akcije iz st. (1) Akcije daju prava na: ovog člana. sto. preduzeće prenosi 10 odsto akcija od (2) Akcije sa popustom i bez popusta ukupnog iznosa kapitala preduzeća koje izdaju se nakon njihove uplate. ovog člana. preduzeće ostavlja naknadni 1) upravljanje. do njihove konačne otplate. koji ne može biti duži od 30 dana od vrednosti akcija po osnovu upisa i dana isteka roka za uplatu akcija. kao ni davati bilo kakve garancije za njihovu uplatu. a u četvrtoj i petoj godini po 25 od(2) Pre sticanja akcija u prvom krugu. i 2. kao ni u naknadnom roku nih akcija i njima pripadajućeg dela koji mu ostavi preduzeće. ovog člana. 3) deo ostatka stečajne mase preduzeza uplatu akcija. (8) Upisnik akcija koji ne uplati 2) dividendu. ovim zakonom u rokovima iz st. (2) Preduzeće koje prodaje akcije u publike Jugoslavije. bez obzira na rok dospelosti. duzeća. po osnovu dospele neisplaće-ratama. 12) Prava iz akcija (7) Upisniku akcija koji ne uplati upisane akcije sa popustom u skladu sa Član 21. i 2. ovog člana (6) Preduzeće ne može kreditirati uplatu svojih akcija i akcija drugih pre.glase na ime.nom u dva kruga. zacija. ovog člana penzijsko i invalidsko osiguranje zapostavljaju se u promet putem berzanskih slenih. do 4.padajućem popustu.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA cionari. njen sastav sa promenama u strukturi kapitala. 11) Sticanje akcija i stavljanje u promet 13) Krugovi transformacije Član 20. ovog za. 238 . pre održavanja svake skupštine usklađuje ne devizne štednje građana. srazmerno nominalnoj vrednosti propisima kojima se uređuje revaloriakcija koje su stekli. isteka roka za zaključenje ugovora o pro. otplaćenim akcijama. odnosno srazmerno vati u novcu i obveznicama Savezne Re. ako se stiču pod povlašćenim usbiti duži od 30 dana od dana isteka roka lovima u skladu sa ovim zakonom.akcijama po osnovu upisa. koji se ostvapopustom čiju vrednost nije uplatio ruje srazmerno uplaćenim akcijama i pri(odustanak od otplate). (9) Upisane akcije mogu se otplaći. sto. stav 7. 1.preduzeća koje se transformiše vrši se kona izdaje se 10 odsto akcija po osnovujavnim pozivom u skladu sa ovim zakoupisa. do 4. 1. računajući od Član 22. 2. 1. koja se ostvaruje po upisane akcije sa popustom u skladu sa osnovu upisanih akcija. i 2. 2. srazmerno nominalnoj rok. (1) U prvoj godini.zemljoradnika. gubi pravo na akcije sa ća nakon isplate poverilaca.

na učešće u upravljanju preduzećem ako 3) Republičkom fondu za penzijsko i prioritetna dividenda po osnovu prioritetinvalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu nih participativnih akcija nije u celini isod 25 odsto. kao i novčana sred. i 25.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri (4) Rok za upis akcija u prvom krugu (2) Obveznice Savezne Republike June može biti kraći od 30 dana. 24. akcionari. i čl. stav 14) Uplata sredstava od prodaje akcija 2. bez prava upravljanja. preduzeće hvata prodaju akcija sa popustom. u iznosu od 50 odsto. i 25. 17) Karakter preuzetih akcija i pravo upravljanja Član 26. (6) Javni poziv za upis i prodaju ak15) Neprodate akcije cija u drugom krugu objavljuje se najkasnije u roku od 120 dana od dana isteka Član 24. imaju postojeći akcijski fond). devizne štednje građana. a naročito veće gotovinsko učešće du sa članom 19. manji 1) Fondu za razvoj Republike Srbije od 50. roka za zaključenje ugovora o prodaji Akcije koje preduzeće nije prodalo akcija u prvom krugu. 24. u skladu sa odlukom o iz-skladu sa zakonom (u daljem tekstu: davanju i prodaji akcija. izdvajaju se na poseban račun pod povlašćenim uslovima. ovog zakona imaju svojstvo prioritetnih participativnih akcija Član 23. stav 8. ovog zakona i kraći rok otplate. kojima je izvr(5) Drugi krug transformacije obušena uplata upisanih akcija.učešće u upravljanju preduzećem u na stva ostvarena od prodaje akcija koje je kome je upisano manje od 20 odsto akcija preduzeće steklo bez naknade u drugompreduzeća i u kome je broj upisnika akpreduzeću. (1) Preuzete akcije iz člana 22. može steći više od 25 odsto akcija jednog preduzeća uz odobrenje Direkcije za procenu vrednosti kapitala. i 25. koji stiču cija preduzeća i uplaćuju u roku od tri dana: akcije u skladu sa ovim zakonom. 2) Republičkom zavodu za tržište ovog zakona daju akcijskom fondu pravo rada u iznosu od 25 odsto. bije. akcija utvrđuju se kriterijumi za pravo Upisane akcije sa popustom od čije prvenstva u otkupu akcija ostalih upisanih otplate su odustali upisnici akcija u sklaakcija. prodaje društvenog kapitala preduzeća ovog zakona daju akcijskom fondu pravo koje se transformiše. (3) Preuzete akcije iz čl. preuzima akcijski fond istekom naknad(9) Upisnik akcija u drugom krugu nog roka za njihovu uplatu. sa rokom upisa od do isteka roka iz javnog poziva za drugi 180 dana. 24. u 16) Akcije od čije se otplate odustalo skladu sa ovim zakonom. srazmerno nominalnoj vrednosti akcija stečenih po osnovu upisa. (1) Novčana sredstva ostvarena od (2) Preuzete akcije iz čl. krug preuzima akcijski fond obrazovan u (7) Pravo preče kupovine akcija u drugom krugu. kao i prenosi Fondu za razvoj Republike Srprodaju akcija bez popusta. ni duži odgoslavije po osnovu dospele neisplaćene 50 dana. (8) Odlukom o izdavanju i prodaji Član 25. plaćena u roku od dve godine od statutom 239 .

programom preduzeća i svojim pro. sko osiguranje zaposlenih. (4) Preuzete akcije iz člana 22. stavlja zakonom kod prodaje akcija radi prikuu promet i upisane akcije od čije otplate su pljanja dodatnog kapitala. decembra 1996. upisnici akcija istekom naknadnog roka (3) Preuzete akcije iz čl. dodatnog kapitala (sa popustom) (1) Akcijski fond javnim pozivima.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA utvrđenog roka za isplatu. utvrđuju se kriterijumi za pravo prvenstva (2) Za iznos popusta iz stava 1. za njihovu uplatu. stav 2.kapitala pripadaju preduzeću. kao i akcije iz čla. u skladu sa odlukom o (1) Konverzija u akcije novčanog duizdavanju i prodaji akcija. (5) Pravo preče kupovine akcija iz st. đuje pravni položaj Republičkog fonda za (3) Novčana sredstva ostvarena od penzijsko i invalidsko osiguranje zaposleprodaje akcija radi prikupljanja dodatnog nih.pljanja dodatnog kapitala. cija preduzeća od strane akcijskog fonda. Fond duga u akcije (sa popustom) upravljanja. ovog zakona prenete Re. pust do 20 odsto od iznosa konvertova(6) Odlukom o izdavanju akcija nog duga.akcija radi prodaje kapitala shodno se na 22. zakonom kojim se ure. ovog u otkupu akcija iz st. i 2. 24. stav 2. 1. odzakonom kojim se uređuje pravni položajnosno državni kapital preduzeća koje se akcijskog fonda. povlašćenim uslovima u skladu sa ovim odnosno preko finansijske berze.primenjuju i na prodaju akcija radi prikupubličkom fondu za penzijsko i invalid. godine može se vršiti uz povrednosti stečenih akcija. ovog zakona primenjuju se i pri prodaji preuzetih akvidende. a od čije uplate su odustali svojim programom. 18) Stavljanje preuzetih akcija u promet 2. i 25. ovog zakona prodajom se pretvaraju u obične akcije sa pravom 3.(1) Odredbe ovog zakona o prodaji zeća u drugom krugu. programom preduzeća itransformiše. (3) Konverzija novčanog duga preduzeća u akcije može se vršiti i umanjenjem revalorizovane vrednosti akcija koje 240 . 24.samo u novcu. kao i preostale akcije ovog zakona koje su prenete akcijskom društvenog kapitala nakon drugog kruga fondu mogu se otkupljivati i obveznicama transformacije u preduzeću preuzima akSavezne Republike Jugoslavije po osnovu cijski fond. ovog člana. stavlja u Član 28. 1. u skladu sa nalni iznos se umanjuje društveni. u skladu sa (2) Upisane akcije radi prikupljanja zakonom kojim se uređuje pravni položajdodatnog kapitala mogu se otplaćivati akcijskog fonda.(7) Odredbe člana 23. promet preuzete neprodate akcije predu. dospele neizmirene devizne štednje građana. a naročito veće člana umanjuje se kapital preduzeća koje se transformiše. ovog člana ostalih upisnika akcija. odnosno preko finansijske berze. a do isplate di. imaju akcionari tog preduzeća srazmerno nominalnoj ga preduzeća koji je dospeo do 31. (4) Upisane akcije koje se stiču pod (2) Akcijski fond javnim pozivima. i 25. gramom. Član 29. i čl. za čiji nomiodustali upisnici akcija. i 2. gotovinsko učešće i kraći rok otplate. Prodaja akcija radi prikupljanja Član 27.

Program i odluke IV. Član 35. uz saglasnost osnivača i Vlade primenjuju se kumulativno. broj zaposlenih i veličina člana. Srbije. ovog člana preduzeća. Kriterijumi 241 . donosi nadležni organ svojinska transformacija vrši se pripreduzeća. ovog (1) Kriterijumi za određivanje prezakona. u skladu sa dana od dana donošenja programa ovim zakonom. Republike Srbije kad Republika Srbija nije osnivač. ovog člana Član 34. ovog zakona. vrednosti kapitala. ovog zakona svojinsku transformaciju vrši na os1. Modeli novu posebnog programa i odluka iz člana 10. 1. odredi Vlada Republike transformacije. (1) U preduzećima koja. shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o autonomnoj transformaciji. Modeli (2) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzećima iz stava 1. Srbije. 3. (3) Program i odluke iz stava 1. 2. 2. TRANSFORMACIJA UZ Član 31. ovog U preduzeću sa državnim kapitalom člana. najviše do iznosa od 20 odsto od ukupnog iznosa konvertovanog duga. SAGLASNOST OSNIVAČA (1) Preduzeće iz člana 30. TRANSFORMACIJA PREMA ska transformacija vrši prema posebnom POSEBNOM PROGRAMU programu. (2) Preduzeća iz stava 1. (1) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzeću u kome se svojinIII.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri je akcijski fond preuzeo od preduzeća. ostvaruje se u skladu sa ovim zakonom i tim programom. Program i odluke Član 36. Prava zaposlenih Član 33. Vlada Republike Srbije odrediće do poče. (1) Preduzeće iz člana 35. ovog zakona.Na ostala pitanja svojinske transfortka primene ovog zakona. na osnovu verifikovane procene koje obavlja delatnost od opšteg interesa vrednosti kapitala. uz saglasnost Vlade Republike menom jednog ili više modela iz člana 7. ovog člana može se ostvariti u roku od godinu Član 30. Shodna primena zakona. 4. ovog 5. na osnovu verifikovane procene preduzeća. duzeća iz člana 30 ovog zakona su (2) Program i odluke iz stava 1. ovog člana donose se istovremeno. donosi nadležni organ (2) Kriterijumi iz stava 1. novu programa i odluka iz člana 10. svojinska transformacija vrši se prema posebnom programu. primenom jednog ili više modela iz člana 7. ovog strateški značaj. (2) Program i odluke iz stava 1. ovog zakona. ovog zakona svojinsku transformaciju vrši na osČlan 32. macije u preduzeću iz člana 30.

sa drugom potrebnom dokumentacijom. Prava zaposlenih i uplata sredstava 1) kontrolu i verifikaciju procene vrednosti ukupnog kapitala i njegove Član 37. Na ostala pitanja svojinske transfor. ovog za-načina utvrđivanja srazmere i raspodele akcija prema članu 18. VREDNOSTI KAPITALA. ako je člana može se ostvariti u roku od godinujedan od učesnika preduzeće iz člana 1. Nadležnost Član 40. kon3. usklađenosti javnog poziva za upis i kupovinu akcija sa odluse transformiše pripadaju osnivaču. Direkcija vrši: 3. i to: zakonitosti odluka iz člana (3) Novčana sredstva ostvarena od 10. kao i kontrolu načina njegovog uslovima u preduzeću u kome se svojin. prodaje državnog kapitala preduzeća koje ovog zakona. ponovne procene i ske transformacije obrazuje se Direkcija revalorizacije za procenu vrednosti kapitala u sastavu Ministarstva za ekonomsku i vlasničku Član 41. 242 . načina i posebnim zakonom nije drukčije propisarokova uplate novčanih sredstava preno. st. 4. formacije. akokona. transformaciju (u daljem tekstu: Direk(1) Preduzeće dostavlja Direkciji cija). kao i način revalorizacije akcije koje se plaćaju u V. načina utvrđivanja popusta i visine popusta po pojedincu i ukupno. (1) Sticanje akcija pod povlašćenim strukture. 2. duzeću po osnovu prodatih akcija koje se plaćaju odjednom ili u ratama. macije u preduzeću iz člana 35. dana od dana donošenja programa 4) kontrolu postupka svojinske transtransformacije. KONTROLA PROCENE ratama. zakonom kojim se uređuju hartije od vrednosti i ovim zakonom. ovog zakona. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o autonomnoj transformaciji. odnosno udelima. kapitala Član 39. procenu vrednosti sa utvrđenom strukturom kapitala. u skladu sa odlukom i zakonom. Direkcija za procenu vrednosti tržište rada. načina obračuna revalorizovane 4. kom o transformaciji. ovog člana donose se istovremeno. ovogla učesnika statusnih promena.iskazivanja u akcijama.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA (3) Program i odluke iz stava 1. Postupak kontrole i verifikacije trole zakonitosti postupka i načina svojinprocene. 2) kontrolu i verifikaciju ponovne ska transformacija vrši uz saglasnost osnivača ostvaruje se u skladu sa ovim procene ili revalorizacije procenjene zakonom i programom transformacije. Shodna primena vrednosti kapitala utvrđene na dan donošenja odluke o izdavanju i prodaji akcija Član 38. vrednosti kapitala: 3) kontrolu procene vrednosti kapita(2) Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima u preduzećima iz stava 1. Za obavljanje poslova kontrole i verifikacije procene vrednosti kapitala. i 6. NAČINA I načina i rokova uplate novčanih sredstava POSTUPKA TRANSFORMACIJE fondovima i Republičkom zavodu za 1.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri (2) Direkcija u roku od 60 dana od 5. u roku od deset dana od dana donošenja odluka. od. o broju i vrednosti ukupno upisanih ak(1) Rešenje koje donosi Direkcija u cija sa obračunom popusta po pojedincu postupku kontrole procene vrednosti. ovog zakona. do 42. 7. rei ukupno. su prihvatili novu ponudu u slučaju iz (1) Upis u sudski registar vrši se na člana 18. ovog člana donosi rešezakonitost postupka svojinske transfornje kojim se utvrđuje zakonitost postupka macije. odrediće rok za svojinske transformacije njihovo otklanjanje koji ne može biti duži od 30 dana. ovog laćuju odjednom ili uratama. (2) Ako je nezakonitost utvrđena u (1) Preduzeće u postupku svojinske postupku kontrole usklađenosti javnog transformacije dostavlja Direkciji javni poziva za upis i kupovinu akcija sa odlupoziv o prodaji akcija svakog kruga. člana može se pokrenuti upravnoračunski 2) dokaze o uplatama novčanih sred.kom o transformaciji. Konačnost rešenja i (2) Preduzeće dostavlja Direkciji u upravnoračunski spor roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o kupovini akcija iz člana 18. ovog zakona utvrdi nezakonitost kod utvrđivanja vrednosti i strukture kapitala ili postupka svo4. 1) dokaze o uplati akcija koje se up(2) Protiv rešenja iz stava 1. osnovu rešenja Direkcije kojim je utvrđe(4) Direkcija u roku od 60 dana od na dana dostavljanja kompletne dokumenta. Kontrola zakonitosti postupka jinske transformacije. Otklanjanje nezakonitosti dana prijema procene iz stava 1. zabranjuje upis i kupovinu akcija. do 3. kontrole iz čl. odnosno cije iz st. su vrednost i struktura kapitala utvrđeni u (1) Ako Direkcija u vršenju poslova skladu sa ovim zakonom. stav 7. ponovnu uređuju hartije od vrednosti i ovim zakoprocenu ili revalorizovanu vrednost kapi-nom. ovog člana donosi rešenje kojim utvrđuje da li Član 43. 6.spor pred Višim privrednim sudom u rostava fondovima i Republičkom zavodu ku od 30 dana od dana dostavljanja rešeza tržište rada i dokaze o prenošenju ne-nja.zakonitost procene ili revalorizacije vrednosti i strukture kapitala. 1. 243 . svojinske transformacije. Direkcija. 3) podatke o srazmernom smanjenju. 4. st. Upis u sudski registar odustanku upisnika od nove ponude i novoj raspodeli akcija između upisnika koji Član 45. spisak akcionara sa matičnim valorizacije i zakonitosti postupka svojinbrojevima i brojem akcija po akcionaru. do otklanjanja nezakonitala utvrđenu na dan donošenja odluke o tosti. i 6. prodatih akcija na akcijski fond. (2) Rešenja na osnovu kojih se vrši upis u sudski registar Direkcija dostavlja sudu. ske transformacije je konačno u uprav(3) Preduzeće dostavlja Direkciji: nom postupku. 39. zakonom kojim se luke iz člana 10. ovog zakona. ovog zakona izveštaj koji sadrži: podatke Član 44. izdavanju i prodaji akcija sa drugom potrebnom dokumentacijom. Član 42.

objavljuje 244 .manju ovlašćenja za procenu. ovog člana odnosi se i na podatke koje akcijski fond dostavlja ministarstvu. Troškovi postupka Član 46.000 do i program prodaje akcija. ovog preko finansijske berze. vrši ministarstvozakona. kao i nad poslo. 2) povredi odredbe o sticanju akcija (1) Ministarstvo na osnovu pribavlje. o roku VII. kao i izveštaj o otkupu akcija 1. ovog člana obnistarstvo). Član 48. ministar donosi rešenje o oduzinadležno za poslove ekonomske i vlas. ako: 1) započne postupak svojinske trans2. stav 4. (2) Visina troškova iz stava 1. stav 1. javljuje se u "Službenom glasniku Repub(2) Preduzeće najmanje 15 dana pre like Srbije". Predmet i subjekt nadzora izveštaj o datumu upućivanja javnog poziva za upis i kupovinu akcija. ničke transformacije (u daljem tekstu: mi. NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA 1.000 novih dinara kazniće se za pridana od dana usvajanja programa. o roku otpočinjanja prvog i drugog kruga transformacije i o ostvarenim rezultatima transformacije po pojedinim krugovima svih preduzeća na teritoriji Republike Srbije koji su u toku izveštajnog perioda dostavljeni ministarstvu. u roku od 15 450. ili vača. VI. ovog člana uređuje se aktom ministra. vredni prestup preduzeće i drugo pravno lice iz člana 1. nad radom ovlašćenih procenji. KAZNENE ODREDBE otpočinjanja prvog i drugog kruga transformacije.pod povlašćenim uslovima (Član 12). ovog člana dostavlja ministarstvu (1) Novčanom kaznom od 10. (3) Odredba stava 2. dostavlja ministarstvu izveštaj o upućivanju javnog poziva za upis i kupovinu akcija. Privredni prestupi preduzeća i po pojedinim krugovima u roku od 10 odgovornog lica dana od dana završetka roka upisa. (3) Akcijski fond pored podataka iz Član 50. (1) Troškove postupka pred Direkcijom snosi preduzeće. nih podataka dostavlja izveštaj Vladi Re3) postupak javnog poziva za upis i publike Srbije najmanje jednom u tri me-prodaju akcija sprovodi suprotno članu seca. novu pribavljenih podataka. Oduzimanje ovlašćenja za procenu Član 47. objavljivanja javnog poziva. ovog zakona.kad su ispunjeni uslovi iz akta koji se vima prodaje akcija koji se obavljaju donosi na osnovu člana 4. 17. (2) Ministarstvo najmanje jednom 4) povredi odredbe o krugovima tranedeljno u jednom dnevnom listu. (1) Nadzor nad primenom ovog zaČlan 49. 3. akcijskog fonda. ovog zakona.njivač vršio procenu suprotno zakonu. na os-nsformacije (Član 22). kona i propisa donetih na osnovu ovog (1) Kad utvrdi da je ovlašćeni procezakona. ovog zakona.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA 8. Objavljivanje izveštaja formacije bez donošenja odluka na način propisan u članu 10.(2) Rešenje iz stava 1. stava 2.

ovog člana i odgovor. 84/89 i 46/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge ob3. preduzeća čije je sedište bilo na teritoriji ranije republike SFRJ koja nije članica SRJ.Preduzeće organizovano od dela (1) no lice u preduzeću i drugom pravnom licu. (2) Novčanom kaznom od 10. stav 7. stav 2. Privredni prestup akcijskog fonda i Republike Srbije. u skladu sa Podzakonski akti za izvršenje ovog članom 42. 450.(2) Vrednost i struktura kapitala prelovima suprotno odredbama ovog zakona duzeća iz stava 1. 48/94 i 51/94). odgovornog lica (2) Odredba stava 1.000 novih dinara kazniće se za prekršaj društvenog kapitala prema odredbama fizičko lice koje na osnovu lažnih poovog zakona. Član 55. ovog zakona. ovog zakona i ponovnu procenu VIII. ovog člana određuje se (čl. 75/91. ano ograničenje. Rokovi za podzakonske akte upisu akcija sa spiskom akcionara i obračunom popusta u roku od 15 dana od Član 53. uz saglasnost Vlade 2. nastavlja (1) Novčanom kaznom od 1. Prekršaj like svojine ("Službeni glasnik RS". odnosno oduzi- 245 .000 novih dinara kazniće se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i na deo kapitala Član 51. ovog zakona. stav 2.000 do (1) Preduzeće koje je izvršilo trans30. Član 52.000 do tog preduzeća koji je unet u preduzeće sa sedištem na teritoriji Republike Srbije.000 novih dinara kazniće se za privreČlan 54. (1) Novčanom kaznom od 10. svojinsku transformaciju vrši u skladu sa ovim zakonom. stav 1). br. ovog zakona. odnosno pravos(2) Uz kaznu za prekršaj iz stava 1. stav 1. dostavi podatke iz člana 47. PRELAZNE I ZAVRŠNE ili revalorizaciju u roku od 10 dana od ODREDBE dana donošenja odluka (Član 42.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup akcijski fond ako vrši prodaju akcija protivno odredbama člana 27. talu ("Službeni list SFRJ". nažnog rešenja Republičke agencije za ovog člana izriče se i mera brisanja iz procenu vrednosti kapitala (u daljem tekevidencije akcionara. Preduzeće sa mešovitim kapitalom i skladu sa članom 23. 6) ne dostavi Direkciji odluke iz člana 10. 7) ne dostavi Direkciji izveštaj o 1. na osnovu potvrde. Preduzeće iz ranijih republika SFRJ 30. 48/91. dana zaključenja ugovora. (2) Novčanom kaznom od 10. ovog zakona ili ne uplati sredstva u 3. i 12). ovog člana i od-formaciju dela društvenog kapitala prema odredbama Zakona o društvenom kapigovorno lice u akcijskom fondu.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri 5) ne uplati novčana sredstva u skla.000 do 2. dataka stekne akcije pod povlašćenim us. 11. zakona doneće se u roku od 30 dana od 8) ministarstvu u propisanom roku nedana stupanja na snagu ovog zakona. u vezi člana prava zaposlenih u preduzeću 27.manja akcija u iznosu koji prelazi propisdu sa članom 23. dni prestup iz stava 1. br.000 do transformaciju netransformisanog dela 3.

vrđivanja knjigovodstvene vrednosti i 48/91. Prelazak na povoljniji režim RS". novčana sredstva ostvarena kona. tupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". izjavu u roku od 30 dana od dana donošenja odluka iz člana 10. stav 4. 58/91 i 71/94). postupak svojinske transforakcija po odredbama zakona iz stava 1. macije nastavlja po odredbama ovog zaovog člana. ako to preduzeće nije jnije. 48/91. (3) Zaposleni u preduzeću koji su ostvarili pravo na popust na osnovu Za5. 62/94. odnosno akcionar koji je odustao vrednosti društvenog kapitala koja je utvrđena u postupku pretvaranja društvene od otplate upisanih akcija koje je otsvojine u druge oblike svojine i vrednosti plaćivao na osnovu Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ". 65/94 i 17/95) i Pravilnik o načinu utpretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS". 84/89 i upisanihdeonica. (2) Početkom primene propisa iz Član 56. nosti kapitala. br. člana 3. ovog zakona i realizovanog po. br. 48/91. snagu ovog zakona izvršilo procenu 48/94 i 51/94). 75/91. da otplatu upisanih akcija nastavi u skladu sa odredbom člana 55. 45/91. uplaćuje u skladu sa članom 23. 64/94. januara 1994. (2) Preduzeće koje je do stupanja na stav 4. br. imaju pravo na sticanje vrednosti kapitala i koju je verifikovala akcija po osnovu upisa u skladu sa ovim Agencija može izvršiti novu procenu u zakonom. sa popustom za iznos razlike između pri-ovog zakona. uslovima i postupku pretvaranja društ(1) Preduzeće koje je do stupanja na vene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS".ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA ovog zakona. (5) Odredbe člana 13. ima pravo procene vrednosti društvenog kapitala ("Službeni glasnik RS". br. Prestanak važnosti propisa ovog zakona. a nije vršilo svojinsku tran(4) Preduzeće u kome se vrši uplata sformaciju. odnosno pusta po navedenim zakonima sa obraču. odnosno donošenja rešenja. stav 3.snagu ovog zakona dobilo potvrdu. 6. br. stav 4. ovog zakona prestaje da Akcionar koji na dan stupanja na snagu ovog zakona vrši otplate upisanih važi Pravilnik o načinu revalorizacije akcija. ovog zakona. br. 48/94 i 51/94). 84/89 i 46/90) i Zakona o Član 57. 246 .pravosnažno rešenje o proceni vrednom na dan 24. od prodaje društvenog kapitala tog preduzeća od početka primene ovog zakona. 48/94 i 51/94) i Zakon o Republičkoj agenciji za procenu vrednosti kapitala ("Službeni glasnik 4. br. stav 1. godine. 75/91. 75/91.odnosnoudela 46/90) i Zakona o uslovima i postupku ("Službeni glasnik RS". kao i pravo na kupovinu akcijaskladu sa propisom iz člana 3. pod uslovom da o tome da pismenu vršilo statusne promene nakon izdavanja te potvrde. 50/91). padajućeg popusta u skladu sa članom 42. primenjuju se na netransformisani društ(1) Početkom primene ovog zakona veni kapital preduzeća sa mešovitim kapiprestaje da važi Zakon o uslovima i postalom. ovog zakona Član 58. Nezavršeni postupci kona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ". ako je to za njega povolstu: Agencija). br.

Preduzeće. Član 61. ovog člana sadrži: 1) ime i prezime. uredbe. godine. drugo pravno lice ili preOvaj zakon stupa na snagu osmog duzetnik koji vrši procenu vrednosti kapidana od dana objavljivanja u "Službenom tala srednjih preduzeća može vršiti i proglasniku Republike Srbije". Član 4. Malim. može dobiti ovlašćenje za vršeČlan 59. drugo pravno lice ili preduzetnik. u smislu ove Akcijski fond osnovaće se do 31. OVLAŠĆENJA5) Zahtev iz stava 1. registra radnji i registra delatnosti. Preduzeće. godine.nje procene vrednosti kapitala ako ima u radnom odnosu ili po osnovu ugovora o činje sa radom Direkcije. preduzeća koja su propisima o decembra 1997. Osnivanje akcijskog kojih jedno ekonomske struke. lovi koje mora ispunjavati preduzeće. 2) dokazi o broju. br. preduzeće. a primencenu vrednosti kapitala malih preduzeća. od kojih najmanje jedno ekonomske struke. Član 1.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Član 2. sa visokom stručnom spremom ekonom(2) Direkcija preuzima zaposlene. (1) Početak primene ovog zakona po. odnosno sedište podnosiOvom uredbom utvrđuju se bliži usoca zahteva. pravne ili tehničke struke i to: 1) za malo preduzeće jedno lice ekoarhivu od Agencije. 2) za srednje preduzeće tri lica. odnosno naziv podnosioca zahteva. računovodstvu svrstana u te kategorije. Stupanje na snagu Član 3. a prestaje stalnoj saradnji na poslovima procene lica Agencija. 247 . od 8. 43/97. jivaće se od 31. 2) adresu. a preduzeće. ovog člana prijanje ovlašćenja za procenu vrednosti kapitala. odnosno tog ovlašćenja. srednjim odnosno velikim Član 60. MORA ISPUNJAVATI OVLAŠĆENI drugo pravno lice ili preduzetnik podnosi PROCENJIVAČ I USLOVIMA I Ministarstvu za ekonomsku i vlasničku NAČINU ODUZIMANJA transformaciju. sredstva. Prestanak Agencije 9. nomske struke. preduzećima smatraju se. UREDBA Zahtev za dobijanje ovlašćenja za O BLIŽIM USLOVIMA KOJE procenu vrednosti kapitala.3) podatke o vrsti ovlašćenja. drugo pravno lice ili pre___________ duzetnik koji vrši procenu vrednosti kapitala velikih preduzeća može vršiti i procenu vrednosti kapitala srednjih i malih preduzeća. kao i uslovi i način oduzimanja laže se: 1) izvod iz sudskog registra. prava i obaveze. 7. predmete i ske. drugo pravno lice ili preduzetnik za dobi. Uz zahtev iz stava 1. fonda 3) za veliko preduzeće pet lica. radnopravnom sta5) "Službeni glasnik RS". oktobra 1997.

drugo pravno lice ili preduzetnik kome je ovlašćenje prestalo u vrde).punjava uslove za dobijanje ovlašćenja duzetnik koji dobije ovlašćenje za pro. 43/97.smislu člana 6. kao i vrsta i obimčlana 6. javanju propisanih uslova. br. pot. tačka 2) podtačka (1). stav 1. cenu vrednosti kapitala za koju nema ovmatičnom i zavisnom preduzeću. ugovori o radu. drugo pravno lice ili pre. O NAČINU UTVRĐIVANJA (2) ovlašćeni procenjivač prestane da VREDNOSTI KAPITALA6) ispunjava uslove utvrđene ovom uredbom. drugo pravno lice ili preduzetnik kome je rešenjem oduzeto ovČlan 3.predviđene ovom uredbom. državnog (4) ovlašćeni procenjivač vrši proi kapitala drugih vlasnika u preduzeću. 3) dokazi o stručnoj spremi zaposle. Član 7. Član 6. (3) ovlašćeni procenjivač ne vrši proČlan 1. Pre procene kapitala preduzeća sastavlja se računovodstveni izveštaj sa datumom procene na način propisan zakonom kojim se uređuje računovodstvo. (3) i (4) ove uredbe. lašćenje za procenu vrednosti kapitala po isteku tri godine od dana objavljivanja Član 5.primenom metoda diskontovanja novčacenu vrednosti kapitala briše se iz registra ovlašćenih procenjivača. stav 1. tačka 2) podtačka (2) ove ovlašćenja. drugom subjektu sa društvenim i državnim Rešenje o oduzimanju ovlašćenja za kapitalom (u daljem tekstu: preduzeće). procenu vrednosti kapitala donosi ministar nadležan za poslove ekonomske i Član 2. upisuju se u registar uredbe istekom tri meseca po ispunovlašćenih procenjivača. dana od dana objavljivanja u "Službenom 2) oduzimanjem ovlašćenja. Ovlašćenje za procenu vrednosti kaČlan 9. vrđivanja vrednosti društvenog. cenu vrednosti kapitala u skladu sa zako. Preduzeće. ako se glasniku Republike Srbije". 6) "Službeni glasnik RS". kao i lašćenje. vlasničke transformacije. odnosno cenu vrednosti kapitala (u daljem tekstu: kome je ovlašćenje prestalo u smislu ovlašćeni procenjivač). pitala oduzima se: Ova uredba stupa na snagu osmog 1) na zahtev ovlašćenog procenjivača.Preduzeće.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA Član 8. 248 . utvrdi da: ___________ (1) u momentu donošenja rešenja o davanju ovlašćenja nisu bili ispunjeni UREDBA uslovi za dobijanje ovlašćenja. rešenja o oduzimanju ovlašćenja.Ovom uredbom se uređuje način utnom. ako isPreduzeće. može dobiti ovnih (diplome i uverenja). lašćenje ili prema kome je doneto rešenje Procena vrednosti kapitala vrši se o ukidanju rešenja o ovlašćenju za pro. tusu i radnom iskustvu zaposlenih (evidencije. radne knjižice.

kao i prilivi kapitala obuhvata: 1) stope bez rizika. Diskontna stopa odgovara izabranom novčanom toku. Član 6. Investicije ranja dugova diskontna stopa se izračunava koje značajno menjaju prinosnu snagu pre. visiranja dugova. RV = DNNTr / (DS SRr) Primena metoda DNT obuhvata: 1) projektovanje neto novčanog toka gde je RV rezidualna vrednost. nog toka i rezidualne vrednosti. Za proračun rezidualne vrednosti koristi se Gordonov model. vrednosti na sadašnju vrednost. DNNTr za period u kome se dostiže stabilan nivo neto priliva. Član 8.čiji se kapital procenjuje. rezidualu. pet godina. U primeni novčanog toka pre servisiProjekcija novčanog toka zasniva se na prinosnoj snazi preduzeća. 3) stope rizika ulaganja u Saveznu nostukupnogkapitala. Ovaj novčani tok produkuje vred. 3) određivanje diskontne stope za svođenje neto novčanog toka i rezidualne Stopa rasta u rezidualu ne može biti veća od četiri odsto. finansiranja (rashodi finansiranja. finansijski prihodi). reprezentuje nivo rizičnosti ulaganja U novčanom toku posle servisiranja dugova obuhvaćeni su svi prilivi i odlivi konkretnog preduzeća čiji se kapital pro- 249 . Član 7. diskontna stopa repreU novčanom toku pre servisiranja dugova ne obuhvataju se prilivi i odlivi izzentuje cenu sopstvenog kapitala. ove nosti projektovanog realnog neto novča-uredbe. metodasredstava. sigurno ulaganje i ne može biti makapitala i visine pozajmljenih izvora finja nansiranja (dugoročnih i kratkoročnih) na od 3. koristiti novčani tok pre servisiranja i U primeni novčanog toka posle sernovčani tok posle servisiranja dugova. pozajmljenih izvora (novi dugoročni 2) stope rizika ulaganja u preduzeće krediti) i novi deonički kapital iz investiranja.kao ponderisani prosek cene sopstveduzeća i čije je finansiranje neizvesno nenog kapitala i cene pozajmljenih izvora. Stopa rizika ulaganja u preduzeće izabrani datum procene. čija formula glasi: Član 5.5 odsto. toda likvidacione vrednosti (u daljem tekstu: LV). Stopa bez rizika reprezentuje neriziizmeđu procenjene vrednosti ukupnog čno.Vrednost sopstvenog kapitala predstavlja razliku Republiku Jugoslaviju. otplata Diskontna stopa kao cena sopstvenog kredita. DS diskontna stopa. niti veća od šest odsto.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri nog toka (u daljem tekstu: DNT). uključuju se u projekciju novčanog toka. Član 4. a SRr stopa rasta u 2) procenu rezidualne vrednosti. Rezidualna vrednost se procenjuje na Procenjenu vrednost kapitala prema osnovu neto novčanog toka koji nije metodu DNT čini zbir diskontovane vred-obuhvaćen projekcijom iz člana 6. Ovaj novčani tok produkuje neto imovine (u daljem tekstu: NI) i me. a koji ne može biti kraći od diskontovani novčani tok u rezidualu (prva godina iza projektovanog perioda).vrednost sopstvenog kapitala. Ponderi za proračun diskontne stope su učešće sopstvenih i pozajmljenih izvora u U DNT metodu procene može se strukturi permanentnog kapitala.

vrsta gradnje. Za procenu vrednosti opreme. kao i procenu vredranja određena je realnom kamatnom stonosti dugoročnih rezervisanja i pasivnih pom za korišćenje dugoročnih inokredita.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA cenjuje. kao i obrtne Metod LV pretpostavlja prestanak imovine i aktivnih vremenskih razgra. koja ne može da bude viša od neto prodajne cene. vrši se analiza: Za procenu vrednosti građevinskih 1) veličine preduzeća. kateProcenjena vrednost kapitala. Za procenu vrednosti obaveza potala jednom mesečno objavljuje visinu stope bez rizika kao i visinu stope rizika laznu osnovu čine nominalne vrednosti ulaganja u Saveznu Republiku Jugosla. uz pretpostavku da će preduzeće postojati Član 9. namena i cena ponovne gradnje identičnog ili sličnog obrovske osposobljenosti. vrednost ponovne nabavke i stepen amor5) diversifikacije kupaca. njihove naplativosti. Procena vrednosti poslovne imovine obuhvata procenu vrednosti nematerijalnih ulaganja osnovnih sredstava. Procenjena vrednost kapitala. procenu vrednosti dugoročnih i kratCena pozajmljenog izvora finansikoročnih obaveza. ovom metodu. kapital procenjuje ne može biti veći od 18 Za procenu vrednosti dugoročnih fiodsto.objekta. prema gorija i tržišna cena na dan procene. tizovanosti. objekata polaznu osnovu čine površina 2) menadžment potencijala. utvrđuje se kao razlika između procenjene vrednosti poslovne imovine i procenjene vrednosti obaveza. ovom metodu. uređa4) proizvodne i geografske diversifija i osnovnog stada polaznu osnovu čine kacije i potencijala prodaje. 6) mogućnosti predviđanja. čnih finansijskih plasmana. 3) finansijskog položaja. Procena vrednosti obaveza obuhvata 3) finansijski rizici. Rizik ulaganja u Saveznu Republiku nansijskih ulaganja i kratkoročnih potraživanja polaznu osnovu čine njihove noJugoslaviju obuhvata tri nivoa rizika: minalne vrednosti uz korekciju za stepen 1) rizika u vezi sa sredstvima.obaveza uvećane za potencijalne obaveze. Maksimalni rizik ulaganja u konkretno preduzeće čiji se dovršene proizvodnje cena koštanja. prema viju. utvrđuje se kao razlika izZa procenu vrednosti višegodišnjih među tržišne vrednosti poslovne imovine zasada polaznu osnovu čine troškovi po-i realne vrednosti obaveza. 2) rizici poslovnog okruženja. u neograničenom budućem periodu. Za određivanje ove stope rizika dizanja zasada na dan procene i stepen amortizovanosti. Direkcija za procenu vrednosti kapi.vremenskih razgraničenja. 250 . kao i stepen amortizovanosti.rada preduzeća i prodaju poslovne ničenja. jekta. a za zalihe gotovih proizvoda i neovati sa po tri odsto. dugoroČlan 10. laznu osnovu čine površina. Za procenu vrednosti zaliha polaznu Navedeni specifični nivoi rizika preduzeća mogu se maksimalno kvantifik. imovine po tržišnim cenama u postupku Za procenu vrednosti zemljišta poredovne likvidacije. Primena metoda NI obuhvata procenu vrednosti poslovne imovine preduzeća i procenu vrednosti obaveza. vrsta.osnovu čine za materijal i robu nabavna cena. proizvodnog portfolija i organizacione i kad.

Član 14. razlika koja proističe 1.koji se otplaćuju na rate u toku godine od tala veća od knjigovodstvene. i to najviše do procenjenoj vrednosti kapitala. Vrednost kapitala utvrđena procenom revalorizuje se u polugodišnjem i godišnjem obračunu na način propisan saveznim Član 12. smanjuje vrednost osnovnih sredstava Ministar nadležan za poslove ekoprocenjenih po metodu NI. utvrđuje se na osnovu procenjene vrednosti prema metodu diskontovanja novčaČlan 13. sastavlja se bilans stanja. odnosno udelima ("Službeni list razlika na poslovnoj imovini. razlike se dana na koji je utvrđena njihova vrednost do dana njihove otplate vrši se na način evidentiraju na pozicijama poslovne propisan za revalorizaciju kapitala u stavu imovine i obaveza. obaveza i kapitala.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Član 11. odgovarajuće dokumentacije. Nakon utvrđivanja procenjene vred. 2) ako je procenjena vrednost kapi. todom NI. br. nog toka i procene vrednosti prema me. koje se nivoa ravnopravnog tretmana ove dve utvrđuje na osnovu poslovnih knjiga i vrednosti.zakonom kojim se uređuje računovodnosti kapitala. 44/96). vrednosti kapitala i za revalorizaciju procenjene vrednosti kapitala i o načinu isovog člana preduzeće u svojim poslovnim knjigama svodi knjigovodstveno na pro. stvo. Na osnovu bilansa stanja iz stava 1. naakcija i udela na način propisan Uredbom o osnovama metodologije za procenu datum. Procena vrednosti prestrukturu kapitala. razlike se vrđenih ovom uredbom i načinu isevidentiraju na pozicijama poslovne imovine.Ako preduzeće ima mešovitu todu neto imovine. razlika koja Ova uredba stupa na snagu osmog proističe između procenjene vrednosti dana od dana objavljivanja u "Službenom kapitala i vrednosti kapitala utvrđene meglasniku Republike Srbije". Procenjena vrednost kapitala ne može biti manja od vrednosti dobijene primenom metoda likvidacione vrednosti. koje su identifikovnae prema metodu NI. ovog člana.kazivanja kapitala u obračunskim akcicenjeno stanje evidentiranjem utvrđenihjama. a u toku godine od dana procene do sa iskazanim procenjenim vrednostima dana donošenja odluke o emisiji i prodaji poslovne imovine. osnovnih sredstava procenjenih po meProcena vrednosti kapitala preduzećatodu NI. povećava ili smanjuje vrednost ___________ 251 . povećava nematerijalna ulaganja ili Član 15. obavezama SRJ". obaveza i kapitala koje su iden-kazivanja procenjene vrednosti kapitala. Revalorizacija upisanih akcija i udela i kapitalu na sledeći način: 1) ako je procenjena vrednost kapi. Član 16. između procenjene vrednosti kapitala i vrednosti kapitala utvrđene metodom NI. vrednost pojedinih ma metodu diskontovanja novčanog toka oblika nominalnog kapitala utvrđuje se na može biti korigovana vrednošću prema osnovu učešća svakog objekta u metodu neto imovine. tifikovane prema metodu NI.nomske i vlasničke transformacije doneće uputstvo o načinu primene metoda uttala manja od knjigovodstvene.

51/97. uticaj zaliha itd.). a) Projektovanje rezultata poslovanja nih računovodstvenih izveštaja preduzeća. Predmet analize su računovodstveni izveštaji (bilans stanja i bilans uspeha) preduzeća sačinjeni sa datumom procene. br. (2) metoda neto imovine (NI). 1) pripremu za procenu. kao i načina is. Projektovanje budućih rezultata zasniva se na pretpostavkama tekućeg Priprema za procenu vrednosti kapi. e) utvrđivanje vrednosti preduzeća (1) metoda diskontovanja novčanih putem diskontovanja novčanog toka. amortizaciju. (3) metoda likvidacione vrednosti (LV). br. podaci o grani ili grupaciji u ko. f) analiza dobijenih rezultata. Procena vrednosti kapitala po propisanim metodama obuhvata sledeće c) utvrđivanje diskontne stope i svođenje neto novčanog toka na sadašnju faze: vrednost.poslovanja. Ako su pretpostavke projekcije već pripremljene. br. Ovim uputstvom bliže se uređuje postupanje ovlašćenih procenjivača. merama poslovne politike i projekcijama tržišnih uslova poslovanja. odnosno preduzeća u primeni metoda pro2) Procena primenom propisanih cenjivanja.se može smatrati normalnim nastavak joj ona posluje i podaci o privrednim kre-poslovanja prema tim pretpostavkama i projekcijama. 7) 1) Priprema za procenu "Službeni glasnik RS". vrednosti kapitala preduzeća. 4) utvrđivanje i iskazivanje konačnog rezultata procene. zaduženost i poresko opterećenje. kao i izveštaji za vreme od najmanje pet godina koje prethode proceni vrednosti kapitala. d) izračunavanje rezidualne vred2) procenu primenom propisanih menosti. toda. cenjivanjem.svaku godinu u određenom budućem periodu.ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA UPUTSTVO O NAČINU PRIMENE METODA ZA PROCENU VREDNOSTI KAPITALA I NAČINU ISKAZIVANJA PROCENJENE VREDNOSTI 7) 1. tokova (DNT). b) definisanje novčanog toka. procenjivač ocenjuje da li koju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje. Vreme za koje se vrši projekcija rezultata poslovanja utvrđuje se na os3) proveru rezultata dobijenih pronovu kretanja budućih rezultata. koja se zasniva na analizi zvaničškove (varijabilni i fiksni. 43/97 a) projektovanje rezultata poslovanja za u daljem tekstu: Uredba). 32/97 u daljem tekstu: Zakon) i Uredbom o načinu utvrđivanja vrednosti tokova obuhvata: kapitala ("Službeni glasnik RS". 2. kao i za poslednju godinu tog kazivanja dobijenih rezultata procene perioda. tanjima u celini i Projektovanje finansijskog rezultata finansijsku analizu poslovanja preobuhvata sledeće elemente: prihode. 252 . troduzeća. propisanih Zakonom o svojinmetoda skoj transformaciji ("Službeni glasnik (1) Metoda diskontovanja novčanih RS". tala obuhvata: izradu informacione osnove procene.

nost preduzeća. odnosno kada je stabilizovan na Diskontovanjem novčanog toka u tom nivou. rizičnosti ulaganja. obavlja se pomoću preferenci. potrebno njeno povećavanje ili smanKonkretna kvantifikacija rizika. Uredbe. zahteva upotrebu tivni ili marginalno pozitivni. ove tačke vrši slučaju. Diskontna stopa kao cena sopstvenog Procenjena vrednost kapitala po mekapitala izračunava se kao zbir tri ostodu DNT dobija se kao zbir sadašnje novna dela i to: stope povraćaja bez rizika (diskontovane) vrednosti neto novčanog i stope rizika ulaganja u Saveznu Repub-toka u projektovanom periodu i sadašnje liku Jugoslaviju. Uredbe. na jivanje za neangažovana sredstva. godini. Diskontna stopa za novčani tok posle Ako su projektovani rezultati nega. U rezidualnom novčanom toku amorDiskontna stopa (DS) predstavlja tizacija je jednaka predviđenim investicicenu kapitala koja se određuje prema jama u osnovna sredstva. ostvarivalo u prošlom periodu. putem stope odnost primene prinosnog metoda. već se nalazi u st.putem diskontovanja novčanog toka tala i cene pozajmljenih izvora. koje objavljuje Direkcija vrednosti reziduala. Diskontna stopa za novčani tok pre servisiranja dugova izračunava se kao d) Utvrđivanje vrednosti preduzeća ponderisani prosek cene sopstvenog kapi.noj evidenciji. za procenu vrednosti kapitala jednom mesečno. Rezultati dobijeni procenom po meStopa rizika ulaganja u preduzeće čiji todu DNT proveravaju se sa aspekta da li se kapital procenjuje određuje se u smislu dobijena vrednost ima smisla i da li je člana 8. Uredbe. kao i stope rizika ulaganja u konkđ) Analiza dobijenih rezultata retno preduzeće koja se određuje u postupku procene.njegovo svođenje na sadašnju vrednose vim budućim rezultatima. st.nosno potencijalne obaveze u vanbilansmenata. a posebno diskontne stope koja se izračunava u ako se takav rezultat dobija u terminalnoj smislu člana 8. razlikovati od onoga što je preduzeće već stav 9. sredstvima kojima ono raspolaže. U tom ređene na način iz stava 2. (2) Procena metodom neto imovine (NI) 253 . što predstavlja rezidualnu vredza vreme posle servisiranja dugova. jalne skale rizika.servisiranja dugova. Rezidualna vrednost izračunava se na v) Utvrđivanje diskontne stope način utvrđen u članu 7. g) Izračunavanje rezidualne vrednosti b) Definisanje novčanog toka Na osnovu rezultata u poslednjoj godini procenjuje se vrednost preduzeća u Novčani tok se može definisati za vreme koje prethodi servisiranju dugova periodu koji nastupa posle projektovanog perioda. Uredbe. onda se preispituje svrsishodprojektovanom periodu. vrednost preduzeća nije u njego. odosnovu temeljne analize pojedinih ele.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri Projekcije svih elemenata finansiDiskontna stopa kao cena pozajmljejskog rezultata ne mogu se značajno nih izvora određuje se u smislu člana 8. 6. i 7. stav 3.

ZAKONSKI PROPISI O PROCENI VREDNOSTI KAPITALA Ova metoda obuhvata procenu vred. opreme. duzeća. vrednost procenjuje i svrsi procene. pre sastavljanja izveštaja Primena metoda zasniva se na poda.menjenih u okviru svakog od metoda. za procenu vrednosti pojedinih oblika . da li se može utvrditi da je za sve 254 . Uredbe.). Procenjivač proverava: Procena obuhvata sledeće postupke: da li je ceo postupak procene bio na . . građevinskih objekagubitak)nastalogtokomperioda ta. potraživanja. odLikvidaciona vrednost se koristi u nosno bilansa stanja. Ovaj metod pretpostavlja prestanak proverom dobijene vrednosti sa rada preduzeća i prodaju imovine po stanovišta onoga ko bi mogao eventualno tržišnim cenama u postupku redovne lik-da je osporava. pregleda dokumentaciju ili incima iz računovodstvenog izveštaja sači-formacionu osnovu koja je korišćena u njenog u smislu odredbe člana 2. od. . Procenjivač. Uredbe. Procena obuhvata sledeće postupke: dnosti imovine i realne vrednosti obaveze. procenjivanjem procenu vrednosti pozicija bilansa stanja u smislu odredaba člana 9.adekvatan način planiran i da li su na nosno bilansa stanja. poreza i dr.utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti imovine i vrednosti obaveza pre. proveru obuhvatnosti popisa.utvrđivanje likvidacione ha. tovane određenim analizama i objašnjenjima. zalilikvidacije. itd.procedure u proceni i da li su dokumensimalne vrednosti likvidacionog ostatka. niva se na podacima iz računovodstvenog Procenjena vrednost kapitala po ovizveštaja sačinjenog u smislu odredbe om metodu je razlika između tržišne vrečlana 2. postupku procene. vidacije.umanjivanje bruto likvidacione U primeni metode neto imovine. njemu bili angažovani odgovarajući stru. učestvuju i specijalisti vrednosti za iznos direktnih i indirektnih troškova likvidacije.određivanje najpogodnijeg načina da li su izvedene sve predviđene za redovnu likvidaciju i postizanje mak.utvrđivanje rezultata (dobit ili i imovine (zemljišta. i obaveza za iznos sredstava ili obaveza da li su primenjeni metodi procene za koje se pouzdano utvrdi da nisu adekvatni specifičnosti preduzeća čija se obuhvaćena.).. Primena metoda neto imovine zas. i obaveza (ako je potrebno) za iznos sredstava ili obaveze za koje se pouzdano 3) Provera rezultata dobijenih tvrdi da nisu obuhvaćena. dopunjavanje bilansa stanja imovine procenama kao kontrolna vrednost.vrednosti svih obaveza. pored procenjivača.proveru obuhvatnosti popisa. Procenjivač vrši proveru dobijenog izračunavanje vrednosti kapitala kaorezultata na sledeći način: razlike između procenjene vrednosti ponovnom proverom obračuna priimovine i procenjene vrednosti obaveza.dopunjavanje bilansa stanja imovine čnjaci. osnovnog stada.o proceni. zasada.. (3) Procena metodom likvidacione poređenjem dobijene vrednosti sa vrednosti (LV) vrednošću sličnih preduzeća. Uredbe.nosti (pre oduzimanja troškova likvidacije.

člana 4. br. uvod (rezime). kao i ostalih lica angažovanih na poslovima procene vrednosti.procenu po propisanim metodama i zaključak o vrednosti i strukturi kapitala.PROCENA VREDNOSTI KAPITALA metodologija i primeri metode procene bilo obezbeđeno dovol. rukovodioca tima. Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala sadrži procenom utvrđenu vredDokumentacija sadrži: rešenje o upisu u nost ukupnog kapitala. dobijeni primenom sva tri navedena me-informacije o preduzeću i njegovom toda valorizuju se tako što se vrednost položaju u okviru grane ili grupacije dedobijena metodom DNT može korigovati latnosti. odnosno sastav tima procen4) Utvrđivanje i iskazivanje kontačnog jivača za preduzeće koje samostalno vrši rezultata procene procenu za sebe (rukovodilac tima kao i Rezultati procene vrednosti kapitala ostala lica članovi tima). Ovo uputstvo stupa na snagu i drugih primanja zaposlenih za vreme narednog dana od dana objavljivanja u primene ekonomskih sankcija Saveta "Službenom glasniku Republike Srbije". bilanse stanja. sa pravom i bez poslednjih pet godina i imovinskopravnu prava upravljanja. svim primenjenim metodama procene i Zakona o isplati ličnih dohodaka. na. vrednošću dobijenom po metodi NI. naknada 3. protupku pretvaranja društvene svojine u jekciju kategorija i tokova za prinosni druge oblike svojine ("Službeni glasnik metod i bilanse stanja na dan procene po RS". O izvršenoj proceni sastavlja se izda li su u svim fazama procene veštaj koji sadrži: naziv ovlašćenog prokorišćeni odgovarajući standardi. potrošnju i sredstava za ishranu radnika Zaključak sadrži kao prilog: izjavu ("Službeni list SFRJ". jviše do nivoa njihovog ravnopravnog tretmana (ponder 0. bezbednosti OUN ("Službeni glasnik RS".) jno kvalitetnih podataka. 37/90 i 84/90) procenjivača o nezavisnosti u odnosu na na koje nisu plaćeni porezi i doprinosi i preduzeće koje procenjuje i izjavu odgonisu korišćene za otplatu deonica emivornog lica preduzeća koje se procenjuje tovanih po odredbama Zakona o društ255 da je obuhvaćena sva imovina i obaveze venom kapitalu. upravljanja mogu se javiti deonice po osObračun sadrži: procenu vrednosti novu člana 26. finansijsku analizu preduzeća. br. Zakona o uslovima i posposlovne imovine po kategorijama. i obračuni. sredfinalni bilans stanja posle utvrđivanja stava za neposrednu i zajedničku procenjene vrednosti kapitala. vrednost društsudski registar. uspeha i venog i državnog kapitala i vrednost rasporedarezultatazanajmanje kapitala drugih vlasnika. 48/91. cenjivača. (Kao kapital bez prava dokumentaciju za nekretnine. Zakona o visini zarada.bez prava upravljanja. 75/94 i 51/94).5) pri čemu dobijena Obavezni prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala su: dokumentacija vrednost ne može biti manja od vrednosti koja je dobijena primenom metoda LV. vlasnička ulaganja po preduzeća. 46/92) i druga ulaganja u trajni kapital preduzeća bez prava na povraćaj i ___________ . br. članu 10.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.